(NEMOJTE KLIKNUTI)

HOME

Marko Pei Grgo Balija

RENIK BAKIH BUNJEVACA

Urednici Dr JOVAN JERKOVI MILOVAN MIKOVI

Marko Pei Grgo Balija RENIK BAKIH BUNJEVACA

Saradnik i redaktor Dragoljub Petrovi
tam panje ove k njige pom ogli su: Vuk ova zadubina (Be ograd) Pok rajinsk i fond za nauk u Vojvodine Novi Sad Subotica 1990 Pripre m io O dbor za dijale k atsk e re nik e Mr AR KO BO NJAKO VI Mr GO R DANA DR AGIN Dr JO VAN JER KO VI Mr LJILJANA NEDELJKO V Dr DR AGO LJUB PETR O VI (pre dse dnik ) Dr MATO PIUR IC A Dr GO R DANA VUKO VI

Recenzenti Dr JOVAN JERKOVI Dr MATO PIURICA NAPOMENE UZ RENIK BAKIH BUNJEVACA 1. Opti pogled na problem dijalekatske leksike Temelji srpskohrvatske dijalekatske leksikografije i davnanji su i nesigurni. Moe to izgledati paradoksalno, ali se u krajnjoj konsekvenci takav paradoks lako izvodi na prilino loginu ravan. Naime, prvi radovi na leksikografiji kod Hrvata i Srba poinju u doba humanizma i renesanse", ,,prvi rjenici u kojima rijei naega jezika tvore osnovni (alfabetski) tip pripadaju 5070-im

godinama XVII st." (Mikalja, Habdeli), da bi se iza njih do Vukovog Rjenika pojavilo niz dragocenih leksikografskih ostvarenja (Dela Bela, Belostenec, Jambrei, Stuli, Voltii i drugi). Svi ti renici, ukljuujui i Vukov, utemeljeni su na jezikim realnostima odreenih lokalnih narodnih govora i u tom se smislu svi oni mogu smatrati difalekatskima. Ta injenica njima danas obezbeuje dragocenu istorijsku dimenziju i sa te strane njima se ne moe nita oduzeti: oni su nastajali u vreme kada se o srpskom i/li hrvatskom jeziku nije moglo govoriti kao o realnosti koja se uobliila u mnogo kasnijim vremenima, u bitno drukijim okolnostima i po rigoroznije preienim kriterijima. Polazei od takvoga shvatanja, mogli bismo rei da dananja srpskohrvatska dijalekatska leksikografija izlazi pred slavistiku nauku samo sa nekoliko, po vrednosti prilino nejednakih, renika. Meu njima valja najpre pomenuti Renik kosovskometohiskog dijalekta Glie Elezovia, Rjenik govora otoka Vrgade Blaa Juriia i akavskonemaki renik Mate Hraste i Petra imunovia (u saradnji i pod redakcijom Rajnholda Olea), a u poslednjih nekoliko godina njima su se prikljuili i celovitiji leksikografski prilozi iz nekih jugoistonosrbijanskih zona (Renik leskovakog govora Brane Mitrovia, Renik pirotskog govora Novice Zivkovia, Renik narodnog govora u Crnoj reci Miodraga Markovia, Renik timokog govora Jake Dinia). Za akavski dijalekatski prostor treba pomenuti dva krupnija leksikografska priloga: Rjenik akavskih izraza Zvonimira Turine i Antona epiaTomina i Rjenik brukoga govora Jure i Pere Dulia, a u vezi sa kajkavtinom treba rei da se sa dananjega stanovita dijalekatskim moe smatrati i Rjenik hrvatskoga kajkavskoga knjievnog jezika, sa ijim su publikovanjem Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti i Zavod za jezik IFF u Zagrebu zapoeli 1984. godine. Van ovoga popisa, razume se, ostaju mnogobrojne dijalekatske leksike zbirke razbacane po raznim, esto nespecijalizovanim, asopisima, ali i to je dovoljno da se precizira: srpskohrvatska dijalekatska leksikografija ima temelje, ali nije uspela da utie i na konstituisanje sopstvene dijalekatske leksikologije. Dijalekatska leksika integralan je deo opteg kulturnog naslea svake jezike i nacionalne zajednice, a njena razuenost i raznovrsnost najpouzdaniji su svedoci politike istorije svake takve zajednice. Svako pomeranje stanovnitva praeno je, naime, i pomeranjem rei i svakovrsnim izmenama njihove strukture, pri emu e stepen tih izmena najdirektnije biti uslovljen prilikama u novom jezikom okruenju. Treba, pri tom, naglasiti da su sva dosadanja pomeranja stanovnitva bila praena pre svega pomeranjem dijalekata i dijalekatskih sistema i to je esto moglo imati vrlo dalekosene posledice na njihov odnos prema standardnom jeziku. irenje tokavskih masa prema severu i severozapadu srpskohrvatskoga jezikog prostora, na primer, geografski je znatno proirilo osnovicu modernoga srpskohrvatskog jezika, ali je istovremeno uticalo na to da se, na osnovi pounskopokupskoposavske dijalekatske meavine nastaloj na austrijskomaarskom pograniju, u Gradiu uoblii tzv. gradianski jezik, a od takve razvojne linije bitnije se ne odvaja ni status rusinskog jezika u naoj zemlji i njegov odnos prema narodnim govorima ukrajinskog Zakarpatja i njegovog zapadnijeg pogranija. U sklopu odnosa izmeu dijalekta i standardnog jezika nalazi se, razume se, i odnos izmeu dijalekatske i standardne leksike, a on se moe postaviti i kao pitanje teorijskog stava: tamo gde je jezik kulture vrsto standardizovan taj je odnos jasan i granice meu tim dvema realnostima potpuno su odreene. Tamo, meutim, gde je istorija standarda kratka i gde standardizacija jo nije vrsto postavljena i stabilizovana problemi su vrlo sloeni i odreivanje granica izmeu jednoga i drugoga tipa leksike moe se postaviti i kao pitanje linoga stava. Za to najbolju ilustraciju nalazimo u Uvodu 1. toma Renika SANU, u kome se veli da su iz zbirki koje su pristizale s terena od pojedinih sakupljaaamatera primane samo one rei kojih nije bilo u Vukovu reniku ili Reniku Jugoslavenske akademije" (str. XV podvukao DP). Time je kasnije odreena i sama fizionomija pomenutog renika: ,,Ovaj Renik nee biti eklektiki, tj. takav u koji bi urednici putali samo one rei za koje m i s 1 e da imaju prava graanstva u savremenom knjievnom jeziku jer takvo postupanje urednika bilo bi individualno, zavisilo bi od njihova znanja, ukusa i razumevanja" (isto, str. XIII). Renik jezika koji se ima smatrati i knjievnim i narodnim, kakav je Renik SANU, objedinjuje metodoloke nedostatke i renika standardnog jezika i dijalekatskog renika i tako se pred njegovim minusima zatamnjuju sve prednosti i prvoga i drugoga posebno. U takvom reniku, u meri u kojoj to omoguuje sam korpus, izvrena je potpuna inventarizacija leksike iz svih realizacionih vidova jednoga jezika i zbog toga je njegova upotrebljivost potpuno relativizovana: on nije ni normativan, ni dijalekatski, ni istorijski, mada bi se po mnogim njegovim obelejima mogao posmatrati i kao prvi, i kao drugi i kao trei. Slian mu je u bitnim detaljima i Rjenik JAZU, s tim to bi se za njega moglo rei da je mnogo vie istorijski a osim toga vrlo esto i etimoloki. Po tome se oba ta renika mogu svrstati u one velike leksikografske poduhvate koji su nastali na nesigurnim temeljima. Dijalekatska re kao elemenat svakog nenormiranog idioma suprotstavlja se standardnoj prostom injenicom da je ova potonja normirana. Iz tako formulisanog stava proistiu i svi bitni odnosi izmeu dijalekatskih renika i renika standardnog jezika. Re se normira ,odjednom', istovremeno na svim nivoima svoje strukture: fonolokom, morfolokotvorbenom i semantikom i zbog toga se svaka njena pojedinana realizacija razliita od one koja se smatra normiranom mora prihvatiti kao nestandardna, tj. supstandardna, a kakvo e njeno dalje odreenje biti to e uvek zavisiti od svakog pojedinanog ugla posmatranja. Takva re, naime, moe biti dijalektalna, razgovorna, kolokvijalna, argonska ili na bilo koji drugi nain obeleena. Posmatraemo dalje ponaanje i unutranju karakterizaciju samo onih rei koje su obeleene kao dijalektalne i pokuati da odredimo njihov status u okvirima autonomnih sistema kojima pripadaju, s jedne strane, i prema normiranima, tj. standardnima s druge. Re je dijalekatska, dakle nenormirana, ako se u bilo kom detalju svoje strukture razlikuje od onoga lika koji je odreen kao normiran i normativan. Pokuaemo da to pokaemo na nekim jednostavnim primerima: rei voda, otac, nedjelja m o g u imati standardne likove (voda, otac, ned/j/elja ali i vrlo raznovrstan registar dijalekatskih varijacija (recimo: voda, voda, voda i sl., otac, otac, otac, otdc, otac, otec, otoc i sl, nedelja, nedelja, neelja, nedilja, nedija i sl. Svaka od naznaenih pojedinanih realizacija dovoljna je da datu re odredi kao dijalekatsku, tj. kao pokrajinsku", tj. kao lokalnu". Ove dve odrednice donosim pod navodnicima zato to mi se ini neprihvatljivim njihovo razgraniavanje i odvajanje od dijalekatskog, to se po nejasnom formalnom kriterijumu sree u Reniku SANU (avs, budza, budzova, budzula, budzulast, recimo, odreuje se kao pokr." a ed kao ,,dij."). Imajui na umu naznaeni poredak odnosa, mogao bi se formulisati stav po kome e re biti dijalekatska i sama po sebi bez obzira na to to se od standardne moe ne razlikovati ni u jednom detalju: voda, pravda, glava, koia. injenica da se te rei sreu, na primer, u govoru Vasojevia ili bakih Bunjevaca sa istim fonetizmom kao i u standardnom jeziku sasvim je sluajna i ne mora imati nikakvoga znaaja za njihovu drukiju identifikaciju, jer e mnoge druge rei tamo imati drukiji fonetski lik koji e

biti sasvim providno dijalekatski (na primer: neailja j nedilja). Re je, dakle, dijalekatska uvek kada se sree kao integralan elemenat odreenog dijalekatskog sistema. Sve to je dosad reeno moe se razumeti samo na jedan nain: dijalekatsku leksikografiju treba posmatrati kao autonomnu leksikografsku oblast koja se sa leksikografijom standardnog jezika moe dodirivati samo u onoj meri u kojoj se standardna leksika, na razliite naine adaptirana, moe sresti kao elemenat dijalekatskog leksikog sistema. Pomenimo za to samo pokoji primer. Kada u kuu ,,ue" poret, razume se da e biti uklonjeni ognjite, verige, prijeklad i mnoge druge realije bez kojih se raniji nain ivota nije mogao zamisliti, a sa njima poee da iezavaju i lekseme kojima su te realije oznaavane. Ako se, dalje, i kui nau elektrini poret i friider, u fonolokom sistemu dijalekta m o e se pojaviti nova fonema (/f/) ili nova konsonantska grupa (/ktr/), pri emu se 'dijalekatski adaptirani' likovi tipa viider ili letrika, na primer, nee moi dugo odravati. Obrnuti odnos mogu je, meutim, uz neka bitna ogranienja: leksiki inventar standardnog jezika moe se bogatiti preuzimanjem dijalekatske leksike samo pod uslovom da 'sakrije' njeno dijalekatsko poreklo, ali ako to nije mogue tako pozajmljena re moe se prihvatiti jedino ako se sasvim precizno odredi njena stilska, semantika ili funkcionalna markiranost. Drugim recima, svaka dijalekatska re, po nekim vie ili manje ustaljenim mehanizmima, moe se literarizirati, ali se onda mora postaviti i pitanje opravdanosti takvoga postupka budui da se njihovim ,standardiziranjem' jedna prosta dijalekatska i stina die na rang standardnojezike neistine. S druge strane, takav postupak moe naii i na probleme koji se, jednostavno, ne mogu savladati. Ako se u banatskim govorima, recimo, moe sresti re buzova 'Sambucus nigra', nije jasno kako se ona moe standardizovati kao buzova budui da uz takav 'standardizacioni postupak' ostaje vie nedoumica: nije sasvim jasno da li se u srpskohrvatskom jeziku standardnom mora smatrati re zova, jer se uz nju pominju i bzova, bzovina, a pored njih i buzova moe ostati jedino kao dijalektizam. Pokazuje se, dakle, da literariziranje dijalekatskih formi vrlo esto moe biti i viestruko neistinito i na to svakako treba gledati kao na jedan od najznaajnijih argumenata za dosledno razgraniavanje dijalekatske leksike od one koja je odreena kao standardna. Za to odvajanje postoji i jo jedan izuzetno vaan razlog. U dva najvea renika srpskohrvatskog jezika (RJAZU I RSANU) uao je veliki broj dragocenih dijalekatskih zbirki i u njima se utopio. Time su dva velika leksikografska projekta o kojima je re postali renicitezaurusi posebne vrste: u njima je inventariziran leksikon iz vrlo razliitih i geografskih i tematskih oblasti naega jezika i to po kriterijima koji najee nisu jasni. U njima se, naime, nalaze elementi i istorijskih, i etimolokih, i onomastikih, i dijalekatskih, i terminolokih i mnogih drugih renika, pri emu veinu tih pojedinanih renika mi za dogledno vreme ne moemo ni planirati. Kada je re o dijalekatskim zbirkama koje su se, kako rekosmo, u ta dva renika utopile, treba rei da je time naa dijalekatska leksikografija izgubila neuporedivo vie od onoga to su pomenuti renici dobili, i to makar u dva pravca: 1) zbog toga to su te zbirke verovatno bespovratno izgubljene kao korpus za izradu bogatih dijalekatskih renika i 2) zbog toga to njihova prebogata graa nee moi biti upotrebljena makar za verifikaciju dijalektolokih atlasa koji se u nas sada pripremaju. Meu razlozima za izradu dijalekatskih renika najvanijima se ine sledei: a) Bez njih ne moe biti govora o zasnivanju i razvijanju dijalekatske leksikologije i svih onih istraivanja koja su sa njom povezana (stilistika diferencijacija dijalekatske leksike, dijalekatska frazeologija i njene osobenosti, leksiki slojevi kao izvori za istorijskojezika prouavanja i sl.). b) Bez njih se teko moe zamisliti kompleksna inventarizacija leksikih mogunosti jednoga jezika i odreivanje rasporeda najvanijih izoglosa u njegovim okvirima. v) Bez dijalekatskih renika teko se moe zamisliti istraivanje tvorbenih mogunosti jednoga jezika i to kako sa stanovita inventara afiksalnih morfema tako i sa stanovita njihovoga geografskog rasporeda. Mogunosti istraivanja ove problematike metodom lingvistike geografije u poslednje vreme u nekim slovenskim zemljama pokazale su se izuzetno plodotvornim, ali treba odmah naglasiti da su ta istraivanja na opteslovenskom planu ,,zapela" na odsustvu srpskohrvatskog materijala (ili bar na njegovoj parcijalnosti). g) Bez dijalekatskih renika, konano, ne moe se zamisliti ni vrsto odreivanje odnosa izmeu dijalekatske leksike i leksike standardnog jezika, odnosno ne moe se govoriti o mogunostima leksikosemantike norme jednoga jezika, kao ni o pravcima njene stabilizacije. 2. Dijalekatski renik Dva su osnovna tipa dijalekatskih renika: diferencijalni i potpuni. Diferencijalni renici mogu se, u principu, najlake pripremati u okvirima jezika sa vrstom i stabilnom normom i kada je njihova diferencijalnost lako odrediva. U takvim renicima, dakle, registruju se samo one rei kojih nema u reniku standardnog jezika. Osnovna je tekoa u izradi takvih renika, i njihov bitan nedostatak, u tome to niko ne moe stati iza tvrdnje da je ono to je u renik 'ulo' u svim detaljima identino sa renikom koji je posluio kao osnova za 'diferenciranje'. U renicima sa kratkom istorijom standarda, kakav je recimo i srpskohrvatski, taj problem je mnogo sloeniji zbog toga to se diferencijalnost relativizuje nepostojanjem vrste granice izmeu onoga to se s m a t r a standardnim i onoga to je n e s u m n j i v o odreeno kao dijalekatsko. Kada je re o srpskohrvatskom jeziku i njegovom duboko diferenciranom dijalekatskom pejzau, nee se moi zaobii ni jo jedna posebna tekoa: kao 'mera diferencijalnosti u nas najee slui Vukov Renik koji je i sam nastao kao dijalekatski i prema kome se moe 'diferencirati' jedino graa istog, ili bar strukturalno bliskog, dijalekatskog porekla. A to jednostavno nije ni dovoljno ni oprav dano i time se, uz injenicu da na jezik nema ni vrste leksike ni vrste semantike norme, pred naom dijalekatskom leksikografskom praksom pojavljuju jedva savladive prepreke, posebno kada je u pitanju pripremanje diferencijalnih renika. Kao osnova za izradu diferencijalnih renika mogao bi posluiti, kao i Vukov, i neki drugi dijalekatski renik, pri emu za njegovu izradu vae isti problemi i slina ogranienj'a o koj'ima smo ve govorili. Potpuni renici, sami po sebi, uz nesumnjivu prednost koja proistie iz kompleksnosti inventarizacije, imaju i jedan jedva savladiv nedostatak: potpunost takvog renika teko da ikad moe biti verif ikovana i zato se oni mogu pripremati za izuavanje leksikih mikrosistema (tzv. tematski renici). 3. Renik bakih Bunjevaca Osnove dijalekatske leksike zbirke na kojima je nastao Renik bakih Bunjevaca autori su postavili pre petnaestak godina. Kao

nosioci bunjevakoga govora i zaljubljenici u sopstvenu folklornu tradiciju, sa irokim poznavanjem bunjevake kulturne prolosti i istorije uopte, autori su vie godina beleili leksiku po kriteriju njene manje obinosti". Kada je, meutim, u Matici srpskoj poetkom 1980. godine zasnovan projekat za pripremu Dijalekatskog renika Vojvodine, oni su se predano ukljuili u Matiin projekat i u daljoj viegodinjoj saradnji sa potpisnikom ovih redova njihova je zbirka narasla na preko 17.000 leksikografskih odrednica. Prema redaktorovoj koncepciji, ije su osnovne karakteristike napred izloene, renik je pripreman sa ciljem da bude iscrpan, makar u meri u kojoj se to moglo postii sa ogranienjima koja nameu nesigurna i ve po sebi ograniena ljudska znanja uopte. Graa koja je u reniku izloena sabirana je po celom prostoru bakih bunjevakih govora u trouglu Sombor Subotica Baja, ali bi se moglo rei da je njena glavnina pobeleena u Subotici i njenoj neposrednijoj okolini. To je, u krajnjoj liniji, i logino budui da su autori po roenju Subotiani i da van svoga rodnog grada nikada nisu due boravili Konano, za takvu motivaciju postoji i istorijska osnovanost: Subotica je za Bunjevce u svim periodima, u bakom trouglu Subotica Sombor Baja, bila i ostala najvaniji centar svih drutvenoekonomskih, politikih, kulturnih i drugih zbivanja. Ta injenica se nastavlja i u ujedinjenoj Jugoslaviji, gde Subotica, po veliini, iza Beograda i Zagreba, zauzima tree mesto. Od neto vise od sto jedne hiljade ukupnog stanovnitva, 1921. godine, u njoj ivi 70.000 Bunjevaca (preko 60% svih Bunjevaca u Bakoj). Stoga je razumljivo, da se govor, kultura i posebnost identiteta Bunjevaca najupeatljivije odslikava u Subotici. Na svojim estim putovanjima po drugim bunjevakim mestima, meutim, oni su redovno proveravali svoje manje obine i manje poznatr zapise, tj. one rei koje se nisu nalazile u njihovom jezikom pamenju". Najee su to inili u Svetozaru Miletiu, Somboru, Bajmoku, Tavankutu, edniku, urinu i Bikovu, iz Maarske nali su se u njihovoj zbirci podaci iz Kamara, Aljmaa, Gare i Bikia, a poneto i iz Tukulje. U takvim sluajevima uz odrednicu se, po pravilu, nalazi i podatak o mestu u kome je re zabeleena. S obzirom na relativno veliko prostranstvo bunjevakoga govora, moe se uiniti da je takvih geografskih oznaka prilino malo i da to moe svedoiti o izuzetnoj kompaktnosti govora. Redaktor je te 'opasnosti' sve vreme bio svestan, jer u odsustvo izrazitije unutranje diferencijacije bunjevakog pojasa nije bez rezervi mogao verovati, ali su se njegove sumnje uvek odbijale od vrstoga autorskog stava da je to upravo tako" i redaktorska 'sumnjiavost' pred mnogim pojedinostima morala je skoro uvek poputati. Kada su, s druge strane, u pitanju neki detalji u strukturi bunjevakoga govora, pre svega iz domena fonologije, mora se rei da redaktorske nedoumice nisu uvek do kraja razvejane. Takav je sluaj, recimo, sa statusom sekundarnih duina u enklitikim pozicijama u primerima tipa: raspasala se, raspojasali se, bacila sam, tribae nam, svekrova mije, posli e se kajat i sl., pored: nosiu ga, nosie ga, oemo se raunat i sl. Osim toga, u ovim je govorima duina iza /"/ akcenta, izgleda, radikalno uklonjena (radnik, piemo), ali poneki sluajevi iskau iz toga pravila (katranj, brada, ardas). Bez temeljitijih istraivanja tih pojedinosti zasad je teko razjasniti navedene prozodijske nedoslednosti i mi smo se morali zadovoljiti njihovim beleenjem u onom obliku u kakvom su one ,,u jednom trenutku iskrsle" i ostaviti mogunosti da se u njima vidi fakultativna realizacija. Nismo uvereni da je to najbolje reenje, ali nam se svako drugo inilo manje prihvatljivim. Izbor leksema koje su u renik ule niim praktino nije ograniavan. Osim toga to je renik koncipiran kao potpun i po tome 'otvoren' za svaku re, razlozi za uvoenje mnogih 'najobii ijih' rei ovde su se zasnivali i na jo jednoj pojedinosti: uz svaku takvu re dat je dijalekatski zapis i u tom smislu renik treba razumeti i kao izvor za istraivanje drugih nivoa strukture bunjevakoga govora. ee su iz renika isputane jedino glagolske imenice, a one koje su u njemu ostale ostajale su ili zbog konteksta u kome se pojavljuju ili zbog nekog posebnog znaenja. Up.: celivanje. . . 2. 'trenutak darivanja neveste na svadbi'; bogomolenje 'pobonost'. Morfoloke informacije u reniku prilino su ograniene i tiu se, pre svega, podataka o manje obinim pojavama (up. svine j svinje, pl. svinji, Gpl svinja), a doslednije se oznaavaju samo bitne morfonoloke alternacije tipa bardak -aka, bunkov -ova, bi bia, crip cripa, Bunjevac -evca. akanjac -anjca, blag blaga -o, eat eem, cidit cidim, bolovat bolujem i sl. U fazi samostalnog rada na reniku autori su ee unosili u svoju zbirku i one rei koje su im bile manje poznate iz ivog narodnog govora, ali su na njih nailazili u raznovrsnim pisanim izvorima nastalim na bunjevakom terenu. Takve su rei, meutim, kasnije proveravane u pojedinim sredinama i ako se nisu mogle potvrditi, one su iz renika isputane. Te su rei poticale iz raznih vremena i popisivane iz raznih izvora, najee bez konteksta i bez bibliografskih podataka, i njihovim uvoenjem u renik bila bi naruena njegova jasna sinhronijska ravan. Osim toga, buduem istraivau bunjevake leksike ovaj e korpus omoguiti, i svakako izuzetno olakati, da se svemu ovome doda i eventualna istorijska dimenzija. D. Petrovi

SKRAENICE
akuz Alj anat. augm. Ba bezl. Bi biol. Bj bot. br. col. crkv. o akuzativ Aljma (Madarska) anatomski augmentativ, augmentativno Bajmok bezlino Biki (Maarska) biologija Baja (Maarska) botaniki broj kolektivna imenica crkveno onoplja

v dat. de. dem. dijal. dr. dv. enkl. etim. fig. folk. gen. Gmn. ha hl im. imp. indekl. inf. ir. itd. izg. izr. izv. jd Ka kat. kg komp. kv. hv. kv. mt. l l. lingv. lok. m m. ma. med. mitol. ml. mn. mt. nar. nar. pesn. neodr. nepr. nesvr. Nmn. nom. npr. odr. odri. onom. part. pl. pl. t. podr. podsm. pogrd. posl.

avolj (Maarska) dativ deji govor deminutiv, deminutivno dijalektalni drugo dvojina enklitika etimoloki figurativno, u prenosnom smislu folkloristiki genitiv genitiv mnoine hektar hektolitar imenica imperativ indeklinabilno, bez deklinacije infinitiv ironino i tako dalje izgovor izraz izvedenica jednina Kamar (Maarska) katoliki kilogram komparativ kvadratni hvat kvadratni metar litra lice lingvistika lokativ muki rod mesto, umesto maarski medicinski mitoloki mlai mnoina metar narodski narodno pesnitvo neodreeni vid prideva nepromenljivo nesvreno, trajno nominativ mnoine nominativ na primer odreeni vid prideva odrini onomatopeja partikula plural plurale tantum podrugljivo podsmeljivo pogrdno poslovica

RENIK

A
abanje s gl. im. od abat (se). Meni je slago da su mu se flundre na kolinu abanjem pokidale, a on je pao s trinje, pa su mu zato pukle (v. habanje). abat -am 'troiti (korienjem), habati'. Zato svaki dan oblai te lipe akire, samo i(h) aba! ~ se 'prljati se i derati noenjem (odea i sl.)'. abav -a -o 'iznoen, istroen. Jesam li ti kazala da vie ne oblai taj abav bolondo?! abriktovanje s gl. im. od abriktovat. Dosadilo mu abriktovanje, pa je pobigo od kue. abriktovat -ujem nesvr. 'savetovati, pouavati (esto preko mere)'. esto ona njega abriktuje, al malo joj vridi kad on tira samo po svom. acel m 'elik za otrenje noeva (mesarskih)'. Odnesi kod mesara velike noove da I(h) naotri na acelu, tribae nam za klanje svlnja. ma. acel. acela m 'tvrdoglav, svojeglav'. Mani Paje, njim je teko iza na kraj, kad je taki acela. adet m 'obiaj'. Zna on na stari adet, pa je dono bukaricu za Boi. Izr. Adet ti tvoj! 'blaga grdnja'. adna m 'nii oficirski in (porunik)'. Lazin otac je u ratu dotiro do adnaa. adren/adren -a -o 'nestaan, nemiran'. Sto su to adrena dica! adrenjak -aka m 'nestako, prepredenjak'. uvaj se, curo, da ne padne u ruke kakom adrenjaku! adumac -umca m 'namorast, svojeglav ovek, osobenjak'. Ko bi ga znao zato, al on je pravi adumac, ni s kim se ne drui nit voli da kogod kod njeg oe. adut aduta m. 1. 'najjaa boja u igraim kartama'. 2. 'uspeno sredstvo, nain (fig.)' Izr. ima i on svoje adute, samo eka zgodu. adutirat -utiram nesv. i svr. 'igrati adutom (u kartama)'. Ti si pogriio, zato nisi oma adutiro?! advent m 'stroga boina post (poslednje etiri nedelje pred Boi)'. Siam se, kako se ne bi siala, ba je bio advent, pa sam ti skuvala soparnu orbu za unu. adventski -a -o 'koji se odnosi na advent'. Sutra e poet adventska post. austiranje s gl. im. od austirat (se). Polak ivota je provela u svom austiranju. austirat (se) -ustiram (se) nesv. 'ureivati (se), udeavati (se), doterivati (se)'. Ajde uri, ta se ve toliko austlra, svi ekamo na te. Austira konja za svatove. aga m 'gospodin, gazda (ponekad ir.)'. Vidi ga, izvalio se ko kaki aga, a dica nek vuku teke snopove. agarna 'zemlja dodeljena agrarnom reformom'. Nije njemu ba lako, ta ima dva tri lanca agame. ago m 'bogati vlasnik zemlje, gazda'. Ne volim i u nadnicu kod gazda Lovre, on je pravi ago, samo zanoveta i zapovida, a nikad nije zadovoljan inaenim poslom, pa zaklda na nama. agovat agujem nesvr. 'iveti kao aga, gazdovati, zapovedati'. Mogo bi i ti, Joso, togod uradit, a ne ko ago, samo se izvalit i agovat! agust m 'osmi mesec, avgust'. Izr. agust ee, ee i vino! agustovski -a -o koji se odnosi na avgust: ~a no, ~o sunce. aja (razliito naglaeno: ajai ajai aja) reca za odricanje: 'ne, nikako.' Oe i ti do u kolo? Aja, riije to vie za mene. ma. hadnagy.

ajak v. aja. Ajak, nisu bao jo doli iz varoi. ajcad / ajcad uzv. kojim se neto izrazitije naglaava. Ajcad, svi u red pa da zajedno potrimo i vidimo ko bolje mo?! ajit -im nesv. v. hajit. ajd uzv. v. ajde ajd, sklonjaj ove tvoje bogaije. ajdac uzv. 'pakuj se, isti se, sklanjaj se'. Ajdac, dico, iz avlije, jel ako bao dou, bie vas svudak. ajdara 'neodgovorna, nepouzdana ena'- Zdrava itava ena i taka ajdara. ajdarast -a -o 'neodgovoran, nepouzdan'. Ne mo sin bit drugaiji, kad mu je otac ajdarast. ajde/aje uzv. 1. a. za podsticanje: dela 'dede'. Ajde, da nazdravimo! b. 'pri odbijanju, za neodobravanje: pusti, mani'. Ajde, okani ga se ve jedared. 2. 'sa znaenjem pravog imp. glagola ii, poi i sl.' Ajde, priite i vi u nau avliju, ode je vee misto. 3. reca za doputanje: pa neka, ako'. Ajde, da je jedinac al nji ima petoro u kui. 4. 'u uenju: nije valjda'. Ajde, ta nikad ne bi povirovala tako togod o njemu. Izr. ta, ajde! 'ma, nemoj, ma, ta mi kae'; Ta, ajde, Kate, otkud komiji toliko novaca da radi u arendu sto lanaca zemlje?! ajduk -uka m 'hajduk'. Dida su pripovidali da je u staro vrime i kod nas bilo ajduka. a(j)er m 'vazduh, zrak'. Al je ode zaguljiv a(j)er. ajgir -ira m 'neutrojen konj, drebac, pastuv'. Odvedi dalje tog tvog ajgira, zdravo je nemiran, pa ga se dica boje. ajgirua 1. 'mlada kobila, omica'. 2. pohotljiva enska osoba (podr.)'. Sramota je kast, al ona samo tri za moncima ko kaka ajgirua. ajka v. hajka. ajkanje s gl. im. od ajkat. ajkanje po mijanama ga je ubilo. ajkat -am nesv. 'lutati, skitati'. Vrime bi bilo da se ega privati oko salaa, a ne da povazdan ajka kojekuda. ajkaa 'ena koja najmanje brige posveuje svojim poslovima, skitara'. Svi je u selu zovu Mara ajkaa! ajman m 'bitanga, propalica'. S!ne, valdar nee i ti u ajmane?! ajmeit (se) ajmei (se) nesvr. 1. 'kmeati, cmizdriti'. Ne znam ta joj je, po itav dan ajmei. 2. 'suzdravati se, odbrecati se'. Ta kako je ne bi nudila, al ona ie furtom ajmei i nee da ide. ajnc ajnca m 'kartaka igra'. Svu je plau izgubio na ajncu. ajs uzv. 'za teranje volova ulevo'. Ajs zeljo, ajs garo, ajs kad vam kaem. ajz(l)iban m 'voz, vlak'. Moja majka kau da nikad nisu ili na ajz(l)ibanu. akat -am nesvr. 'maltretirati, izazivati nekoga dok se ne izvede iz takta (vulg.)'. Dokleg e ime naeg Vranju akat?! ako/ako 'reca za odobravanje (moe sa zluradou) neka, ne mari, tako i treba'. Ja u putit kera s lanca, ako te i ugrize. ula sam da e i tvoj momak i u kolo brez tebe! ako e! Ni tako nee na bolju od mene. akoboga pril. 'nadam se, verovatno, po svoj prilici'. Bie dobar rod ovog lita akobogda. akoprem vez. 'iako, mada'. Akoprem sam na vrime uradio, nije niklo kako triba. akov m 'sud za merenje tekuine i ita (56 lit.)'. Dao sam dva akova ita za sime Antunu Patkovom. akovi m dem. od akov. akuratan -tna -tno 'briljiv, taan'. To je jedan zdravo akuratan fikal. ala v. hala. alaj uzv. za naglaenost zbivanja. alaj bi to iako bilo, da se ustima mo uradit kae se za one koji slabo rade'. Alaj, nane, alaj zloba na me! alamunja 'vetropir'. Oenio se on ve odavno, al je osto ko i prije prava alamunja. alamunjast -a -o 'brzoplet, vetropirast'. Ne volim ni covika, al jo vema je runo kad je ena alamunjasta. alapaa 'enska osoba koja mnogo pria i ogovara, torokua'. Stane, nemoj se srdit, al ta tvoja er je rasna alapaa. alapljivo pril. v. halapljivo. alas -asa m 'ribar'. Kakl si ti alas kad ni plivat ne zna?! ala alaa m 'postolje na kamari, gde se snoplje prihvata sa kola i baca gore na kamaru'. Stipane, mogo bi me malo zaminit, ve po dana sam u alau i dua mi se oznojila. alat alata m 'orua koja slue u kakvom poslu'. Popravio bi ja sam vrata, al nemam alat za taj poso.

alat m 'konj tioute dlake'. Ne dam ja mog alata za tvoja dva vranca. alatast -a -o 'riast, riastout (o konju)'. Mama mu je alatasta, al on je na oca dripca. alav -a -o 'prodrljiv. Jo nikad nismo imali tako alave svinje ko ove sad. alavo pril. 'prodrljivo'. Ko je to vidio tako alavo ist? aldumae s (indekl) 'aavanje prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora ili po zavretku nekog posla. Vite da smo uradili na vrime, al ko e sad aldumace da plati? ma. aldomas. aleluja 'pripev u crkvenim pesmama'. alma m 'elj. stanica'. Je 1 daleko jo alma? ma. allomas.

aloc uzv. u izrazu hitrosti. Kad je vidio andare, a on aloc u kuruze. alov m 'korito za hranjenje i napajanje stoke, valov'. Ne triba nikad tako napunit alov, svinji onda tuta isprolivaje. alovi m dem. od alov. alvatan -tna -tno 1. 'komotan, prostran (za odelo, sobu i sl.)'. Malo mu je odilce alvatno, al na godinu e bit ba kako triba. 2. 'nemaran, neuredan'. Radi, radi, al kad ga ne gleda, oe da budne i alvatan. 3. 'dareljiv, iroke ruke'. Da da nema, kad je alvatne ruke. alvatno pril. 'komotno, natenane'. Nee se taj nikad umorit kad tako alvatno radi. aljine aljina pl. t. 1. krevetnina (slamarica, jastuci, jorgan); 2. 'nevestinska oprema (koju mladoenja odnofi iz devojake kue uoi venanja)'. 3. 'odea, odelo'. ta si uradio, kad si ufleko te lipe nove aljine?! Izr. Slagat ~ 'sortirati nevestinsku opremu'. aljkav -a -o 'nemaran, neuredan'. Potpai vema tu suknju, ne volim da ti kau kako si aljkava cura. aljkavac -avca m 'aljkav ovek'. ta si mi dovo tog aljkavca, njegov poso ne vridi ni po lule duvana. aljkavica 'aljkava enska osoba'. U mojoj kui nee bit aljkavica, a kad bidne sama svoja gazdarica, radi kako oe. aljkavo pril. 'nemarno, neuredno, ravo'. Kako bi drugaije radio kad i sam aljkavo izgleda. aljkua podr. v. aljkavica. Sram te bilo, aljkuo jedna! am tma (mn. amovi) m 1. 'deo konjske opreme koji slui za vuu'. Donesi nove amove, neemo valdar u svatove sa starima. 2- 'naramenica, dra za pantalone'. Di su moji amovi, zna da ne moem akire stezat kaiom. ama vezn. 'ali' Znam da si vridan, ama triba bit ipoten!; part. Ama, uradiu, ta mi toliko zvocate?! amade part. 've, skoro'. Jesmo 1 vas uplaili, bao? Amade, amade, dico. amaha v. amade. ambar m 'spremite za uvanje penice, razne veliine, u obliku kuice (od drveta ili prua)'. Ja n.kad ne praznim ambar dok ne vidim da e bit dosta novog ita. ambari m dem. od ambar. ambetu m 'otvoreni hodnik pred kuom, natkriven'. Dida su cilo lito spavali na krevetu pod ambetuom. ambrel -ela m 'kiobran, amrel'. ta e ti taj veliki ambrel, ne moe ga ni raskrilit kad tako zdravo due vitar. amen uzv, 1. 'kraj hrianske molitve: nek tako bude'. 2. pril. 'svretak, kraj'. Doe i tvoj amen! 3. 'otpozdrav (na "FaljenIsus")'. Amen uvik, sinko! amenovat -ujem nesvr. 'odobravati bez pogovora'. Ne volim kad sve amenuje to ja kaem, ou da ujem i tvoje mnenje. amian -na -no 'prefrigan, vet, lukav'. Ne izgleda, al vidi kaki je to amian ovik. amino pril. 'lukavo, prepredeno'. Ta, on se jo i amino smije. amoder pril. 'amo'. Amoder tu bocu, da i dida nazdrave. ampa 'vihor, nevreme'. Samo da ne naie kaka ampa dok litinu ne skinemo. ancuranje s gl. im. od ancurat se. Nema ancuranja na krevetu. ancurat se -am se nesvr. v. hancurat se. andrak m 'avo'. Ne znam koji mu je andrak?! andramulje/andramulje pl. t. 'prnje, dronjci, stare, stvari bez vrednosti'. Dico, friko skupljajte vae andramulje, je 1 ako

bao vide kako soba izgleda, teko vama. andrav -a -o 'prljav, neuredan'. Nee nikud s takim andravim rukama, oma da si i(h) opro. andung m 'predoseanje (da e se neto ispuniti, ostvariti)'. Pravo sam imo andung da triba i na vaar i, andrak ga odno, ni sam ne znam zato nisam oo, pa sad sam ba fain izgubio na kravama. anelak -lka m. 1. dem. od aneo. 2. 'dete (od milja)'. Tako lipo spava nanin anelak. anele -eta s v. anelak. aneli m dem. od aneo. ano -ela m 'aneo'. Izr. Anela ti tvog! 'grdnja'. angir -ira m v. ajgir. Sutra emo u varo, ja u jait angira, a ti, Boria, e jait kobilu. anlag/anlog m 'sumpor natopljen na uskoj papirnatoj traci (za konzervisanje voa i buradi)'. Kupi malo anlaga, tribae nam kad budnemo dunc meali. anlagovat / anlagovat -ujem nesvr. 'sumporisati (konzervisati voe u procesu pripremanja kompota ili buradi pred berbu)'. Moem ti dat, jel ja sam moju burad ve anlagovo, a ostalo mi je ba fain anlaga. anta 'humka kao mea izmeu dva atara (dva vlasnika zemlje)'. Moramo malo odorat od ante, iroko smo je ostavili pa raste na njoj korov. antikrist m 'avo, bezbonik'. Ja tebi kaem, od Luke nema veeg antikrista, i roenog bi oca privario da mo. antrav -a -o v. hantrav. anjicat se -am se nesvr. 'biti nestaan'. Dico, dokle ete se ve anjicat, oma da ste se smirili i spavali. aojak uzv. v. avjak. Aojak, bao, koliki je to vo velik ko vi! apa m 'varalica, prevarant, lopov'. ta mi dovodi na sala tog apaa samo da izgleda di je ta i posli da doe krast. apcigovat -ujem nesvr. 'odbiti, zakinuti'. Jesi 1 mu apcigovo brano za uur? apcigovo mu je od nadnice to nije dva dana radio. nem abziehen. apotol m 'apostol, Hristov uenik'. Izr. Apotola ti tvojeg! 'kao psovka'. apotolski -a -o 'koji se odnosi na apostole'. To je bila prava apotolska pridika. apotolski pril. 'kao apostoli'. Ti ie pored kola pice, apotolski. april -ila m 'etvrti mesec u godini'. apta 'ikara, gusti obino na kraju njive'. Ona naa anta, izmeu nas i komije postala je prava apta, toliki je veliki gusti naraso. aptike aptika pl. t 'kola sa federima za sveanu priliku'. i na pretelj je kupio aptike. araber m 'konj arapske pasmine'. Kako onaj tvoj araber, jesi 1 ve io njim na trke? arambaa m 'razbojnik (pogrd).'. Prouo se on svud, jel nema veeg arambae od njeg. aramija m 'razbojnik'. Ne smimo noom nikud od aramija. Arapin m 'pripadnik arapskog naroda'. Crn ko Arapin. arat -am nesvr. v. harat. arcilajav -a -o 'brbljiv'. Ja bi kazo da je sna Liza arcilajava ena! arala 1. bot. 'Sinapis, Brassica, goruica'. 2. 'budala'. Ne bi ba morala da se sastaje s Matom, im pome divanit, oma se vidi da je prava ardala. ardalast -a -o 'budalast, lakomislen'. Ti si ve skoro divojka, a jo uvik si taka ardalasta cura. aro(v) -ova m 'bure (opti naziv)'. Taj deronja voli i dno od ardova da izlie, da od ega mu je nos ko prizrijala paradika. areada 1. 'zakup zemljita (u ilju obrade)'. Dida ve odavno njevu zemlju izdaju pod arendu. 2. 'zakupnina za zemljite (koju plaa arenda)'. Ove godine je litina slabo rodila, jedva sam imo da dam gazdi arendu. arenda -aa m. v. renda. arendirat arendiram nesvr. 'izdavati ili uzimati u zakup zemljite'. Neu vie sam obraival, arendirau svu zemlju. Arendirau aBonini dvadeset lanaca. Izr. Ja u Sentu (deo Subotice) sama arendirat, kudan e se dika paradirat (nar.)!

argatovat -ujem nesvr. 'mukotrpno fiziki raditi, kuluiti'. Otkud da i'mam volju za ega drugo kad argatujem svaki dan od mraka do mraka, a to zaradim, jedva dotekne za kruv mojoj dici i eni. arkanel m 'arhanel'. Arkanela ti tvog! 'grdnja'. arlauk m 'zavijanje pasa'. uje li u, Tome, taj arlauk, stra me je, ta to mo bit?! arlaukanje s gl. im. od arlaukat. Utiaj dite, to nije pla ve arlaukanje, arlaukat -aue nesvr. 'zavijati (o psu)'. Kera arlaue za tencima nismo i(h) tribali zakopat. arniar -ara m 'orman (za odela, najee jednokrilni)'. Ve je prolo dvi godine od kako joj je er umrla, a jo uvik dri njezino ruvo u armaru. armonika 'harmonika'. ~ fiuje kako lipo armonika svira?! armonika -aa m 'svira na harmonici'. Ja njemu ne bi kupila armoniku, valdar mi nee sin bit armonika?! arteski/arteki -a, -o v. bunar. artija 'hartija, papir'. Otkud tolika artija po avliji? artijca dem. od artija. artilerija 'rod vojske naoruan topovima'. Dida, bao i ja, svi smo sluili u artileriji. artok/artuk! uzv. stoci da se pomeri. artoknit (se)/artuknit (se) artokne (se) svr. 'odmai (se), pomeriti (se)'. Artokni kravu da ue med nji! asma 'sipnja, astma'. Majku gui asma. asna 'korist'. Mator konj ne donosi nikaku asnu. asnirat asniram nesvr. v. hasnirat. ~ se povr. v. hasnirat se. asnit -im nesvr. v. hasnit. ~ se povr. v. hasnit se. asnovit -a -o v. hasnovit. aspa 'ospa, ospice, male boginje'. Svi troje dice mi lee u aspi. aspida 'zla i opaka ena'. Ka e ve toj aspidi do kraj? Ta e se poderat al nee umrit. astal m 'sto'. Unaemo za velikim astalom u ladu pod dudom. astalina n augm. i podr. od astal. astali/astali m dem. od astal. astali dem. od astal. astalski -a -o 'koji se odnosi na astal'. Donesi astalsku kou pa je prostri, zna da se na njoj ide. asura 'prostirka ispletena od rogozine'. Oni su i u ambetuu prostirali asure. asvalt m 'plonik'. ie na asvalt (u etnju). aikovanje s gl. im. od aikovat. Kad se sitim mog aikovanja i sad mi moje staro srce zaigra. aikovat -ujem nesvr. 'udvarati se'. Znam da on njom aikuje, samo ne znam oe l je uzet. aov m 'gvozdena alatka za kopanje zemljita'. 2. 'mera za dubinu'. Na komija privaljiva pisak na dva aova, sadie novi vinograd. aovi m. dem. od aov. at ata (mn. atovi) m 'konj'. i ja imam ata za jaenje!; ~ ima tolike atove a ni jednog za jaenje. atar m. 'teritorija jedne optine, sela'; 2. 'zemljite jednog domaina'. Nemoj da odorava od mog atara. atlas m 'sjajna svilena tkanina'. ~ imala Je ruvo od atlasa. atlaski atlcski -a -o v. marama, svila. ato v. hato. ta se on kerebei kad nema ni atoa u depu. atovi -ova pl. t. 1. 'prostrani panjaci'. Atovi su moji i oma su tu pod varokom zemljom. atrez/atres m 'adresa'. ~ oemo da piemo vaem Vranji u katane, napii nam atrez. ma. azstal

aujak uzv. v. avjak. Aujak, koliki je tu kerekanja?! avan/ovat -ujem nesvrv 'napredovati, biti unapreen (u slubi)'. ujem, Tome, da si i ti avanzovo, da si dobio jednu zvizdu. avaki -a -o 'uegao' v. slanina. Nisam io, doneli nam nike avake slanine. ma. avas.

avet -i 'utvara, privienja'. Joj, kako si me uplaio, ie iza kue ko kaka avet. avetinja v. avet. ta mi je, u poslidnje vrime samo klapim o avetinjama. avjak uzv. uenja. Avjak, toliki deran pa jo uvik sisa! avlija 'dvorite'. O(d) danas moja avlija, a vaa kapija, pa kud koji slatki moji! (kad se raskida sa neradnicima). avlijica dem. od avlija. avlijski -a -o koji se odnosi na avliju: ~ a vrataca, ~a kapija. avlinski -a -o v. avlijski. Ve po sata divane na avlinskim vratima. avrlje s 'pokoen i ve natruo korov'. Nemojte, dico, trat po tom avrlju, uboete se. azlog (a)zlog)/azlag m 'izlog'. Vid(i)lasam taku lipu svilu u azlagu. adaja 1. 'zmaj'; 2. 'prodrljivac'. Ide ko adaja; ka te ovik gleda, pomislio bi da tri dana nisi io! adajin -a -o 'koji pripada adaji'. uvaj se adajinog jezika! 'ene alapae (fig.)'. aur aura m 'platno iz kojeg se izvlae ice a zatim koncem opiva, veze'. Moja najmlaa er zdravo lip aur radi, a bome i veze i upljika. aurovan -a -o 'vezen u auru'. Donela je ona kad se udala tri aurovana arapa za astal.

B
babin -a -o 'koji pripada babi, ocu'. Nosi babinu lulu i metni je u sobu na astal. babine -ina pl. t. . 1. 'uvanje novoroeneta (tri dana i tri noi po roenju)'. Taj valdar nije bio treu no douvan! 2. 'pohoenje novoroeneta i porodilje i donoenje poklona (najee hrana, ree novac ili oprema za dete)'. Danas sam nosila unu rodilji za babine. 3. 'sveani ruak koji tazbina prireuje zetu prve nedelje posle venanja'. Zet ie na babine. babikovat -ujem nesvr. 'negovati uz posebnu panju i tetoenje'. Nije valdar dite da ga triba babikovat?! babo -e m 'otac, stareina porodice'. Nema une dok babo ne sidnu za astal. babrat -am nesvr. 'dirati, pipkati; dugo se zadrati oko nevanih poslova'. ta babra tamo ve toliko dugo?! babunjat -am nesvr. 'priati bez smisla, nepovezano, trabunjati'. Kad god se napije, doe kod nas pa samo babunja ~ zato ga niko ni ne slua ta divani. babura 1. 'vrsta krupne paprike'. Babure emo punit kupusom i tako meat u siret za zimu. 2. 'baba, stara ena (podr.)'. Znala je babura sve to, al je mudro utila. baburaa 'dosadna stara ena (pogrd.)'. Baburaa jedna ~ podmee mi vrake. baburda v. babetina. Baburda nikog ne trpi, pa ivi sama ko ker u bunaru. baburina v. baburaa. Ti kae da su cure mlade, a ja kako gledam to su prave baburine! babuskara v. babetina. Ne znam zato je s uvegijom dola i ona babuskara?! bacakat -am nesvr. dem. prema bacat. Vranac poskakuje i nogama bacaka. ~ se 1. 'nogama i rukama mlatarati, koprcati se, praakati se'. Tako se mali nogicama bacaka da ga ne mo povit. 2. 'razmetati se, hvalisati se'. ta se taj balo bacaka, ko da je cili svit njegov. baat -a -o 'ohol, obestan; koji se nasilniki ponaa. Da sam cura, nikad se ne bi udala za takog baatog momka.

baato pril. 'oholo, obesno; nasilniki'. Ne da se ponaa ve jo i baato divani! baatost 'oholost, nasilnost'. Ta njegova baatost je ve svima dosadila, zato ga ni ne vole u drutvu. baba 1. 'stara ena'. Babina je sva pamet u jeziku; jeziava je ko baba; 2. 'tata, enina mati'. Doe joj zet, pa se baba ustrala da sve spremi; 3. 'trouglasti drveni dra na kome se vozi plug'. Metni plug na babu da ne tira kola kad nije daleko di e orat; 4. 'plaljivac, kukavica'. E, moj Ivane, kad ti ne bi bio baba, drugaije bi igrala tvoja ena. Izr.: baba umom, dida drumom 'o nesporazumu meu sabesednicima'; to se babi tilo ~ to se babi snilo 'o neostvarljivim eljama'. babaki -a -o 'koji je kao baba, koji odgovara staroj eni'. Mlada cura, a nosi tako babako ruvo. Izr.: ~ lito 'kasna i lepa jesen'; ~ kolo 'narodna igra sporog tempa'. babaroga 'strailo, nakaza kojom se deca plae'. Spavaj, jel sa e te odnet babaroga! babeskara v. babetina. Dokleg e ona babeskara Luca olajavat moju Macu? babetina 'stara ena, baba (pogrd.)'. Nee babetina da ie pice i kae ~ vaajte konje i nosite me na karucama u varo. babica 1. 'mali nakovanj za otkivanje kose'. Vi'dio sam Josu da je uzo babicu ~ cigurno e okivat kosu; 2. 'ena koja pomae porodilji pri poroaju (akuerka)'. Kad sam se ja poraala, nije bilo babica ~ pomogla mi je moja nana i kominca. babin -a -o 'koji pripada babi'. Babina je marama uvik s malim krajom odozgor ~ valdar bi se udavala. bacat bacam nesvr. prema bacit. ~ se nesvr. prema baciti se. bacit bacim svr. 1. 'hitnuti'. Perica je najdalje bacio kamen; 2. 'obui'. eto mene, samo da bacim kaput na lea; 3. 'uHoniti, ostaviti'. Bacio je kosu na tavanjo posli risa i sad ne zna di je. Izr. ~ karte 'vraati gledajui u karte'; ~ krivicu (na koga) 'okriviti'; ~ ljagu 'osramotiti'; (koga) na sokak 'ostaviti (ga) bez sredstava za ivot'; ~ oko (na koga, na to) 'pogledati; poeleti (fig.)'; ~ pod noge (obraz, ast) 'osramotiti (se); ~ prainu u oi 'obmanuti, prevariti'; (koga) u zapeak 'ostaviti koga iza sebe'; ~ (koga) u troak 'izloiti (koga) nepotrebnim izdacima'; ~ ini 'zaarati'. ~ se 1. (neim na neto) v. bacit. Spopadne batinu i baci se za kerovima. 2. 'brzo se sagnuti, lei'. Da se nisam bacio u dno kola, grana bi mi otkinua glavu. 3. 'latiti se, prihvatiti se.' Kad su se nji dvojica bacili na vezivanje, nisu mogli oni drugi da skupe snopove iza nji. Baka 'deo SAP Vojvodine (gde ima najvie Bunjevaca)'. Bavan(in) m 'ovek iz Bake'. Svi Bavani su dobri rabadije. Bavanka 'enska osoba iz Bake'. Bavanka sam i time se diim. ba 1. 'dodatak uz ime u znak potovanja prema starijem (ba Joso), ika'. 2. 'dobra osobina stvari'. To je ba voe! baa m 'stric (odm.)'. Nane, ini mi se da iu baa, pozno sam njim kola i konje jo iz daleka. baica m 'dever' (odm.)'. Baice, zovu vas nana. baicin -a -o 'koji pripada baici'. Baicine izme je snaja morala najvema glancat. bain -a -o 'koji pripada bai (stricu)'. Nema lipi konja od baina dva dripca. bain -a -o 'koji pripada bai (ocu)'. Baini su brkovi uvik zavrnuti nagori. bako m 'imuan (bogat) ovek'. Ta. njegov je obor uvik pun svinja, bako je on, u svakom pogledu. bao -e m v. babo. to bao kau, to je zapovid za svakogu kui.; mali ~ 'dever (odm.). Nane, da zovem malog bau na unu? badanj -dnja m 'kup kukuruzovine'. Svezli smo svu kurunu i sadili je u badnjove oko slame. badavad pril. 1. 'uzalud'. Badavad plae, ni tako nee i! 2. 'besplatno'. Kupio sam kenjae, a uz to dobio badavad i jedan kabo. badavadija m 'besposliar, neradnik, gotovan'. Tio sam pogodit nadniare za branje kuruza, al sve sam badavadija tamo ~ taki mi ne tribaje. badava -aa m v. badavadija. Dosta mi je ve badavaa u kui. bailja 'ona bolest (uvrtanje trepavica koje bodu oko i zato se moraju upati ili ispei)'. Pati s oima, makar joj esto vade badlje. badnjaa 'drvo koje se uoi Boia stavlja na vatru (njime se pale svee, a u sobu ga unosi poloaj, estitajui Badnje vee, dok ga domain posipa itom i kukuruzima)'. Kad svi sidnu za astal, nek poloaj unese badnjau. badnjak m 1. 'specijalno pleteni kola koji se pee za Boi (na njemu su razne figurjce od testa; ivotinjice, rue, buri i dr.)'. to su majka lipo naarali badnjak. 2. 'dan uoi Boia'. Na Badnjak se veera zajedno i to im se smrai. badnji dan 'dan uoi Boia'. Danas dan, sutra dan, a prikosutra Badnji dan! bagljo(v) -ova m 'mali plast sena'. Imamo nikol(i)ko bagljova sina. bago(v) -ova m 1. 'duvan'. Daj i meni malo bagova da zavijem jednu cigaretlu; 2. 'lo duvan; zaostali duvan na dnu

ispuene lule'. Ja ne znam, Luka, ta tebi fali, oe da se udavi u kalju, a nee da se ostavi bagova?! bagra 'olo, ljudi koji zasluuju prezir'. uvaj se ti Vece i on je od njeve bagre. bagren m bot. Acacia, v. dra. to bagren lipo mrii, a ele samo zuje i kupe med. bagrenov -a -o 'bagremov'. Ja zdravo volim bagrenov med. bahat -a -o v. baat. Eno, ide i bahati ilija, bolje e bit onda da se raziemo. bajage pril. 'toboe, kao da'. Kad te budnu zvali, ti se najpre, bajage, odbrecaj (up. kobajage). bajan bajna -o 'bedan'. Tezo, Tezo, ba si se ti za bajnog ovika udala. bajat -a -o 'koji nije sve, ustajao'. esto smo kod njeg ili bajatog kruva. bajat -am nesvr. 'gatati, vraati'. togod joj je ona baburda bajala i cura se razbolila. bajbok m 'zatvor, buvara (vulg.)'. On malo, malo pa zaglavi bajbok. bajit -im nesvr. 'spavati'. Baji buji, moje edo malo (u tepanju). bajnet -eta m 'bajonet (no na puci)'. Nisam volio kad vidim andare s bajnetom na puki. bak baka m 1. '(drveni) naslon na etiri noge za pilanje, testerisanje drva'. Pripravi bak i priku pilu, pa emo pilat draove ciplje. 2. 'sedite za koijaa na kolima, bok'. Na baku jo od jutros drima njegov koija. baka 'baba (oeva ili majina mati)'. Baka nam je natrikala rukavice za zimu. baka samo u izrazu: ni u baka! 'ni pomisao o brizi ili odgovornosti'. Mater i otac su mu rintali dok ga nisu izuili, a on sad ni u baka na njevu stranu. bakanda 'cokula (vojnika cipela sa avlima)'. To su prave bakande a ne cipele za dite. bakarni -a -o 'koji je od bakra'. U bakarnom kotlu smo kuvali paradiku. bakat se -em se nesvr. 'muiti se, petljati se (oko ega)'. Mani se ve tog branja sa vrva voke, ne vridi da se bake oko nikol(i)ko zrni; triba i vrepcima togod ostavit. bakica/bakica dem. od baka. bakin -a -o 'koji pripada zaki'. Bakina unuad. baktit -im nesvr. 'ii tekim korakom (da se uje)'. Oma sam znala da si ti, Vranje, jel niko drugi tako ne bakti. bakvait -im nesvr. 'puiti'. Joko, ti ba mora u sobi bakvait na tu luletinu?! bal bala m 'zabava sa igrankom'. Berbanski 'zabava posle berbe groa (grozdovi se veaju u dvorani i plesai ih skidaju svojim devojkama, a uvari ih hvataju i kanjavaju)'. bala 1. 'sluz iz usta i nosa'. Da nije to tele bolesno kad mu tako iu bale na nos? 2. 'upakovana roba, presovana slama, seno i sl.' Slamu smo preovali u bale i tako smo je prodavali. balac balca m 'slina'. Tura se med starije a visi mu jo balac iz nosa. balav -a -o 1. 'slinav'. ~ oma da si otrvo taj balav nos. 2. 'mlad i nezreo, "zelen". Nije ni bio red da se bavi s otim balavim momkom. balavac -avca m 1. 'nezreo, neiskusan deak (momak), derite (pogrd.)'. Di e ti, balavac jedan, s nama momcima?! 2. 'onaj kome idu bale iz nosa ili usta'. O rukav balavac tare, zgadi mi se kad ga vidim. balavander m v. balavac. Vidi samo tog derana ~ balavander jedan i on se misa med starije. balavica 1. 'nezrela, neiskusna devojka, iparica'. Gledaj ti Rozu, nadigla se balavica ko da je prava divojka?! 2. 'bala, slina'. Kaka cura, kad joj jo balavica viri iz nosa. balavurdija zb. 'mlade, neozbiljan vet', Bolje da nisam ila u kolo, tamo je bila sve sama balavurdija. balega 'izmet ivotinja'. Uzmi lopatu i metlu pa oisti te kravlje balege isprid kue. balegat -a nesvr. 1. 'izbacivati izmet o (ivotinjama)'. Utiraj krave u korlat da ne balegaje svud po avliji. 2. 'govoriti besmislice, lupetati, baljezgati (vulg. fig.)'. Lud i pijan jednako balegaje u divanu. balit -em nesvr. 1. 'plakati, kukati'. Ajde, uti ve, toliko bali ko da su te motkom tukli; 2. 'prljati balama'. Otari tom ditetu nos, sve ilo bali. 3. 'lupetati'. Misli da smo duni da sluamo ta ti svaki dan tamo bali?! balo m v. balavac. Znam te ja jo kad si balo bio. ma. bakancs.

baljezganje s gl. im. od baljezgat. Njegov divan uvik lii na baljezganje. baljezgat baljezgan nesvr. 'govoriti kojeta, brbljati'. Kako moe istrpit onog tvog ovika, napije se, p onda po cio dan baljezga. bambast -asta, -o 'glupav'. Sva su njim dica bambasta ma. bamba.

banak -nka m 'istureni deo pei na kome se ei (deca)'. Kad bao njevu lulu zapale, dica sa banka padaje. Izr.: Banak njim njev! (u kletvi). banbadava/banbadavad pril. 'sasvim uzalud'. Jue sam banbadavad io na pecu, nita nisam prodo. banit -im nesvr. 'pijaniti, bekrijati'. Ka e radit kad noom bani, a danjom spava! banda 1. 'grupa, skupina'. U svatovima je svirala tamburaka banda; 2. 'razbojnika druina'. Nije to jedan lopov, kau da tu hara itava banda. banda -aa m 'najbolji kosac, predvodnik u etvi'. Da smo imali boljeg bandaa, jo bi prija pokosili. bandaica 'partnerka najboljeg bandaa u etvi (koja rukoveda pokoeno ito)'. Lako j tebi kosit kad ima tako dobru i lipu bandaicu. bandaov -a -o 'koji pripada bandau'. Bandaova kosa sie ko zmaj! bandera 'stub (telegrafski, elektrini i dr.)'. Vitar je izlomio nikoliko bandera pokraj gvozdenog puta. bandoglav -a -o 'tvrdoglav', Znala sam da e uka nasradat kad je uvik bio bandoglav ovik. bandav -a -o 'razrok'. Cura mu je mala i bandava. bang m 'banka'. ~ uno sam novce u bangu. bangalola i m 'neradnik, skitnica'. Kako se samo mogla ta redovna cura zagledat u tog bangalolu?! bangaloza i m v. bangalola. banit banem svr. 'iznenada doi'. Nisam dobro ni oi otvorio, a oni banili. bank m 'sav novac koji ulae onaj koji deli karte (ili koji "udara" ceo uioen novac) u kartanju ili kocki'. Ja drim bank i meem sav novac to imam. banka 'novani zavod i zgrada u kojoj je on smeten'. Banka mi je tabulirala svu zemlju i sala, pa sam dobio zajam. bankin -a -o 'banin'. Bankini novci su uvik skupi. bankrot -ota m 'onaj koji je propao (ekonomski)'. Samo se zaduivo, a nikad nije vrao, zato je posto bankrot. bar pril. 'barem'. Nemoj tako, mo ti momak pender razlupat. Bar da oe!. Bar da ja imam takog konja. bara 1. 'plitka stajaa voda, lokva'. im malo jaa kia padne, svudan ostanu bare. 2. 'podvodno zemljite, movara'. U naim barama ima dosta trske i trave za pau. 3. 'velika voda, jezero, more (alj.)'. Kae da je more najvea bara?! baraba i m 'propalica, skitnica'. ta e ti ta baraba ~ bolje je onda da se ne uda, ako nema drugog. baraka 'daara, brvnara'. Drali smo kuruz u jednoj baraki dok nije bio gotov ardak. baratat -am nesvr. 1. 'rukovati'. Kupio je sijaicu, pa povazdan oko nje togod barata. 2. 'preturati, eprkati'. Nisi ga tribo putit da on sam u naslamu barata. 3. 'dogovarati se o nekom sumnjivom poslu, urovati'. Ne znam to Ivan toliko barata sa Stipanom. barca 'dozvola za peenje rakije'. Mora prijavit da emo pe rakiju i uplatit za barcu. bardai m dem. od bardak. Komija, oe mi dat u zajam bardai petrolina. bardaina augm. od bardak. Zato si dite poslo, ne mo on sam donet tu bardainu. bardak -aka 'krag od gline (najee za dranje petroleja)'. Ponesi bardak i kupi petrolina. bardat -am nesvr. 'pamtiti'. Slabo ti to barda! barem v. bar. Barem da i brata povede u kolo. baretina augm. od bara. Nisam dobro ni koracio iz avlij'e i padnem u jednu baretinu, izgledo sam ko pravo svine. barjai~ m. dem. od barjak. barjak -aka (mn. barjaki) m 'zastava'. Nikolu su zatvorili zbog nikog barjaka. barjaktar -ara m 1. 'onaj koji nosi barjak'. Na Stipan je bio barjaktar u katanama. 2. 'voa, predvodnik (fig.)'. Zato, dite, ba ti mora u svaem bit barjaktar?!

barica dem. od bara. Kad je on dite i mora u svaku baricu da stane. barit barim nesvr. 'kuvati u vodi'. Barimo krumpir svinjama za molik. barkat -am nesvr. 'zadirkivati'. Ne barkaj tog keia, ugrie te. barovit -a -o 'movaran, podvodan'. Ova dolja je samo barovita. barski -a -o 'koji se odnosi na baru'. Barska trska je zdravo dobra za pokrivanje krovova. barun -una m 'baron'. Moj dida su bili sluga kod nikog baruna. barunica 'ena ili ki baruna'. Tri godine sam sluio kod baruna, a ja njegovu enu barunicu nisam ni vidio. barutina augm. od bara. Ova barutina je puna aba i kumaraca. barut m 'puani prah'. Ti si taki rav lovas da je teta baruta to ga troi. basamaga 'stepenica'. Kate, i basamage triba ourovat. basat -am nesvr. 'ii bez cilja, lutati'. Vrime bi bilo, Mate, da se privati kakog posla, a ne po cio boji dan da basa po selu. ba reca 1. (za pojaavanje znaenja). Ba, neu!; 2. (za iskazivanje istovremenosti). Ba sam poo kod vas, a vi krenuli vamo; 3. (za ublaavanje). Niste se ba obradovali gostima. Izr. Ba ste mi iz usta ri oteli (kad se sagovorniku pogodi misao); Ba me briga! Ba ko to triba! baa 'vrt, bata (za cvee): Moja baa je puna cvia, a najvie crveni rua. baica dem. od baa. bakarit se bakarim se nesvr. 1. 'izleavati se'. Kako ne bi radio, po cio dan se bakari, a ena mu i dica rade. 2. 'epuriti se, praviti se vaan'. Jo kad bi imo toliko koliko voli da se bakari, ko bi njim na kraj izao. batina 'imanje, naslee'. Otkud njima batine, kad mu je jo dida sve popio i pobaco svircima. batinit -im nesvr. 'naslediti'. Malo je ona batinila, a tuta je dice pa su zato siroti. bat m 'teak hod, topof. Poznam ga po batu. batai m dem. od batak butak -a m 1. 'but ivinski'. Mogo bi ti i krilo poist a ne samo da batakove izbira. 2. (alj.) 'noga u oveka (ene)'. Zagledo se momak u curine batakove. bataljka 'tap'. Najee u izrazu: hajku na bataljku. Lazo, umisto da se lati posla, on hajku na bataljku, pa pravo u mijanu. batina 'dui komad drveta, tap'. Izr. ~ ima dva kraja! ~ je iz raja izala. Bolje je posluat kraljevsku ri, nego kraljevsku batinu! batinara 'neozbiljna enska osoba, skitalica'. Da nije bila batinara u mladosti, ne bi dola na prosjaki tap u starosti. batinat -am nesvr. 1. 'udarati batinom, tui'. Ne daj oviku da tako batina konje! 2. 'lutati, skitati'. Nita ona ne radi, samo batina po selu. ~ se 'tui se batinama'. iite razvadite i(h), monci se batinaje. batrgat -am nesvr. 'zaplitati nogama, posrtati od umora ili pijanstva, teturati se'. Vidio sam Nikolu, tako batrga sokakom, mora da se dobro nakvasio. ~ se povr. Na dida im popiju fiok rakije, oma se batrgaje. batrljak -ljka m 'ostatak dela tela ili predmeta (ruke, noge, drveta i sl.)'. Otkinila mu maina prste i sad mu osto samo batrljak o(d) dlana. batrljica v. batrljak. bauk m 'zamiljeno zlo bie, neto strano, ime se plae deca'. Toliko m se dica bojala bauka da nisu smila sama uvee u sobu u ~ mislili su da je bauk pod krevetom. bavit se nesvr. 1. 'prebivati, boraviti'. Ni se on dugo bavio kod nas, al ne znamo kud je posli oo; 2. 'zanimati se za neto, raditi neki posao'. Ne bavim se ja s ovarstvom ~ ne iu mi od ruke ovce. bazat bazam nesvr. 'ii bez cilja, skitati, tumarati'. Kad u)edared ogladne, dosadie mu bazat, pa e se privatit motike. bazdit -im nesvr. 'smrdeti, zaudarati'. Bazdi ko cefra iz bureta. badarit badarim svr. i nesvr. 'proveriti meru (najee na buradima) i staviti ig kod kojih je proverena mera'. Oistili smo tri velika bureta, nosiemo i(h) badarit. bdinje s gl. im. od bdit. Dvorim bolesnog didu i bdinje me je upropastilo.

bdit bdijem/bdim nesvr. 'ne spavati'. Svi spavaje, samo nana bdiju, jel je bolesna mala Manda. beba 1. 'sasvim malo dete'. Ta ona je mala beba, jo uvik sisa. 2. 'unj (u kuglani)'. Ja bi se kugljo, samo ko e namiat bebe. beban -ana m 'muka beba (ir)'. A ta ovaj va beban, jo uvik sisa? bebica 1. dem. od beba 2. 'zenica'. Sasula sam mu sve u bebicu pa sad nek se dere. bebin -a -o koji pripada bebi'. Izr. Podilit bebine rone 'posvaati se'. beco m 'tele, telence (odm.): Jeste 1 podojili becu? beit beim nesvr. 1. 'mukati, rikati: uvaj se ovna kad tako bei. 2. 'netremice gledati. Bei ti oi koliko oe, al dok se ne opere, nema veere. ~ se 1. 'razmetati se, prsiti se. ta se bei, goljo jedan?! 2. 'derati se'. Zato se bik ve toliko bei? beka pivsko bure (25 1.): Doneli su tri beke piva. bear -ara 'm veseljak, bekrija, mukarac koji voli ivot i zabavu, nestalan i u ljubavi'. Bear oo, uncut doo! bearac -rca 'm vrsta narodne pesme (u desetercu ljubavnog i vedrijeg sadraja)'. Rodi, nane, jo jednog beara, kad lumpujem da ja imam para (nar.)! bearina m augm. i pogrd. od bear. bearit (se) bearim (se) nesvr. 'iveti kao bear'. Bearim se, to mi je u krvi. bearluk m 'bearsko ponaanje, bearski ivot'. Ej, mone, lati se motike, nije kopanje kuruza bearluk. bearski -a -o 'koji se odnosi na beare'. Nevolja je kad se bearski ivot produi i posli vinanja. bearski pril. 'na bearski nain, kao bear'. Nisam bear, samo se bearski ponaam. bearua 'vesela, vragolasta devojka'. Volim to ona moja bearua okree monce oko prsta. bedevija 'velika nezgrapna kobila'. Di si tu bedeviju nabavio?! Mogo si togod bolje kupit uz onog tvog lipog konja. beg m 'turski plemiki naslov'. ivi ko beg, nita ne radi, a sve ima. bege m 'kontrabas. i vama bi teko bilo da nosite bege na leima ko ja. begear -ara m 'onaj koji svira u bege'. Umro je onaj stari Ciganin begear. bekac v. beknit. Dico, dosta je vae graje, oma da ste ili u krevet, i ni bekac vie. bekarit se -im se nesvr. 'prsiti se, razmetati se'. Vidi Josu kako se bekari, ko da je u sto lanaca odraso! bekeljit bekeljim se nesvr. 'praviti grimase, kreveljiti se'. Daj mu tu loptu, da se ve ne bekelji toliko. beke m 'haljinica za decu' (krojena kao duga kouljica; u staro vreme nosila su ga deca oba pola i to je bio jedan od naina da se pred Turcima sakriju muka deca). beknit bekne nesvr. 'progovoriti'. Dok stariji divane da nisi beknio! bekrija m 'mangup, lola, bear' (v). Ja sam, nane, bekrija, al me zato svaka cura voli. bekrijat -am nesvr. 'lako, bezbrino u piu i drutvu provoditi, tereveniti'. Bekrijau dok sam mlad, imam kada da ostarim. belaj -aja m 'nesrea, nevolja, guva, rusvaj'. Izr. Upasti u belaj 'nastradati'. Ja, dico, ne marim, idite al ako bao uju di ste, bie belaja. beljeg m 'marka (potanska, taksena i dr.)'. Kupi beljege, moramo vadit paso za pras(i)ce. bemberg m 'vrsta fine svilene tkanine'. Lozika, jesi 1 skupo platila taj curin bemberg? bembukat bembue nesvr. 1. 'rikati (bik)'. Ii vidi, ta taj bik ve toliko bembue? 2. 'traiti neto kroz pla (za decu)'. ie i ti s nanom, samo nemoj vie bembukat. bena 'budala, luda'. Ni moja er nije valdar bena da tri za njim. benast -a -o 'glupav, budalast'. On mi lii na benastog ovna! benasto pril. 'kao bena, kao budala'. Drugaije bi proo da nisi tako benasto radio. benga 'neodreena bolest ivine ili stoke'. Udarila nika benga u pilie i sve je to sam imala pocrkalo. bengav -a -o 'boleljiv'. U poslidnje vrime dida su dosta bengavog zdravlja. benkica 'kouljica, bluzica za bebe'. Sauvala sam ja dosta benkica od prvog diteta.

bene -eta s dem. od beba. bera -aa m 'onaj koji obavlja berbu, branje'. Ove godine sam imo dobre berae kuruza. beraica 'ona koja bere'. Beraice su tako friko brale groe da mukarci nisu mogli naiznosit pune koarove. beraina 'branje (kukuruza)'. Nismo mi imali tuta kuruza, kia nam je smetala, zato se tako otegla beraina. berba 1. 'branje groa, voa'. Poela je berba jabuka. 2. 'vreme berbe'. Spremili smo burad za berbu. 3. 'zarada, profit'. Jeptino je groe, to je berba za trgovce koji ga kupuju. berbanski -a -o 'koji se odnosi na berbu (v. bal)'. Kad dou berbanski dani, svi se uvrkamo. berber m 'berberin, brija'. Na berber zdravo lipo i brije i ia. berbernica 'radnja u kojoj se brije i ia'. Berbernica je di svata moe ut. berda v. bege. Miko voli u berdu da svira, samo mu je malo teko nosit, jel je on zdravo nizak. berda -aa m v. begear. Lazo je dobio i nadimak Berda, zato to je u mladosti u berdu sviro. berivo s 'plata, zarada (i u javnim ustanovama i kod privatnih poslodavaca)'. im miseari dobiju svoja beriva, oma peca poskupi. besida 'govor na nekoj sveanosti'. Lipu besidu je kazo na purgermajstor. besidit -im nesvr. 'govoriti'. Kad on pone besidit, svi se oko njeg skupe. besidnik m 'govornik'. Boan je bio dobar besidnik. betija 1. 'zver, opaka ivotinja'. Pazi na kobilu, betija, oma se grize. 2. 'osoba sa ivotinjskim osobinama'. Kae da ona ne valja, al eto, nala se jo vea betija, pa je Ozo za enu. betlem m 'vizuelna postavka u katolikoj crkvi o Hristovom roenju, sa raznim figurama ljudi i ivotinja'. Toliko je svita bilo u cfkvi da betlem nisam ni vidila. biba 'trbuh' (odm. ~ kod dece). Je 1 se napunila biba mlikacem? bibica dem. od biba. bicigla 'bicikl'. Probuila mi se bicigla. biciglit(a) m 'biciklist(a)'. Ko su oni biciglite? biciglovat se -ujem se nesvr. 'voziti se biciklom'. Dokle e da se bicigluje? bi bia m 'tanko ue privreno na kratkom drvenom dralju, slui za ibanje (na kraju se nalazi vigar, koji puca na trzaj). Kad ja puknem s biom, uje se na deseti sala. Izr. Na kraju bia vigar puca 'kad bude kraj, sve e se znati'. bialje s 'drka od kamdije (i bia)'. Kandija ima dugako, a bi kratko bialje. bie -eta s 'mladi bik, bii'. Lipo ti je to bie. bii m dem. od bi. bii -ia m dem. od bik, biki. biiji -a -e 'koji se odnosi na bikove'. Ova naa krmaa ima niki biiji vrat. biina augm. od bik. bika -aa m 'kavgadija, koji barata noem'. Sve bi dobro bilo, samo da nije bika. biovat biujem nesvr. 'ibati kamdijom, biem'. ekaj dok te ja uvatim, vidie ti koga e biovat?! ~ se povr. bie s ono to postoji, ivi, stvorenje'. Pa, valdar si ljudsko bie i zna mislit. bida 'nevolja, nesrea; siromatvo'. pro. Stisla nas je nika bida, pa samo iz godine u godinu pitimo al triba izdrat i to e

bidan -dna -dno 'jadan, tuan, nesrean; siromaan'. Bidna dica plau, ostala su brez matere. biit bidim nesvr. 'klevetati'. Nije lipo da tako bidi ovika, a ni ne pozna ga dobro. bigenisat -em nesvr. '(za)voleti, izabrati, sviati se'. Badavad on ie za njom, kad ga Roza ne bigenie. ~ se 'zavoleti se'. izgleda da se naa dica bigeniu. bik bika m 1. 'neukopljen vo'. Koliko su pritegla ona tvoja dva bika? 2. 'vrst, cevast list crnog luka koji nosi cvet'. Triba pogazit luk, poo je ve rast u bikove. Izr. zdrav ko bik 'sasvim zdrav, koji puca" od zdravlja'.

bikaik m 'deblji elastini prut, palica (od ile drveta ili volujskog uda)'. Bikaikom u ja tebe priko uivi pa e oma potrevit istirat svinje na strniku. bileta 'vozna karta'. Uzmi i meni jednu biletu do predgraa, sa u ja do na genciju za tobom. biletarnica 'blagajna za prodaju voznih karata'. Nisam kupio bilete, zatvorena je biletarnica. bili a -o 'beo'. Koulja je na njemu bila ko snig. Sva je bila u bilom ruvu. Izr. ~ smok 'mleni proizvodi'; bile duvne 'kaluerice koje iskljuivo nose bele haljine'; ni bilo ni crno 'ni lepo ni runo'; u po bila dana 'danju'; crno na bilom 'napismeno'; uvat bile novce za crne dane 'tedeti za nevolju'. bililo s 'sredslvo za beljenje vea'. Metni malo bilila u koulje. bilit bilim nesvr. 'initi belim, bojiti u belo, istiti od prljavtine i sl.' Oprala sam koulje, a nema nimalo sunca da i moem bilit. ~ se 'izdvajati se belinom'. biluga 'znak, beleg'. Najmlai mi sin ima bilugu na peti. biluit -im nesvr. 'beleiti'. Bilui sve to uiteljica kae, lake e nauit ono to triba. biljaa 'bela krmaa'. ~ imam jednu biljau i jednu zelju krmau. biljanac -nca m 'belance (jajeta)'. Pekla sam pusedle od biljanaca. biljanuk -uka m 'gvozdena karika (privrena na jasle, za koju se vezuje stoka), alka'. Prokinio se biljanuk na jaslama. bira -aa m 1. 'onaj koji uestvuje na izborima, koji biia, glasa'. Ove godine sam prvi put bio biia. 2. 'probira, izbira'. Nije dobro da bidne velik bira, jel moe ostat i brez onog to sad ima. biraica 1. 'ona koja uestvuje na izborima, koja bira, glasa'. Postala sam punolitna pa sam i ja biraica. 2. 'probiraica, izbiraica'. Biraica ne mo trait ono to niko nema. biraki -a -o 'koji se odnosi na birae' ~ spisak; ~ misto. Mene nisu nali u birakom spisku. biran -a -o 'odabran, vien, odlian, lep'. Nemojte ni gledat drugi ve kupite, ovo je biran krumpir! birano pril. 'odabrano, odlino, lepo, otmeno'. Dvik se birano nosio. birat biram nesvr. 1. 'izdvajati, uzimati ono to je bolje; opredeljivati se, odluivati se za neto'. Mlogo je birala, pa je ostala neudata. 2. 'vriti izbor glasanjem'. Triput su ga birali za uvara. birc m 'gostiona, birtija'. im doe do novaca, on pravo u birc krene. bire/biro m 'sluga na imanju, poljoprivredni najamni radnik (godinjak)'. Gazde su vie volili da su njim mladi birei. beres. biribiri 'uzvik kojim se dozivaju guske i patke'. Biribiri, pae moje malo. birov -a m 'optinski stareina, kmet'. Birova su birali samo stariji ljudi u kraju. birta -aa 'gostioniar'. Ni birta nije mogo svaki bit. birtaica 1. 'gostioniarka', 2. 'birtaeva ena'. Kad je snalaljiva birtaica, onda je mijana uvik puna. birtaov -a -o 'koji pripada birtau'. Birtaovo vino je pokatkad i pokrteno. bis m 1. 'obest, naprasitost, srditost, gnev'. Ne znam ta je Grgu taki bis spopo. 2. 'besnilo, besnoa'. ~ od bisa sasvim je obnevidio. Izr. Glete bisa 'vidi vraga'. bisage mn. 'dve sastavljene torbe, koje se nose o ramenu ili se veaju o sedlo'. Iznesi bisage i metni priko sedla. bisan -sna -sno 'mahnit, razjaren'. Ne diraj me, bisan sam ko ker. bisemica 'mala tambura sa najviim tonom, prima'. ~ imali smo u bandi dvi bisernice. biskup m 'visoki dostojanstvenik u katolikoj i evangelistikoj crkvi, episkop'. biskupija 'podruje jednog biskupa'. Subotika biskupija se odvojila od Kaloke. bisnit -im nesvr. 'praskati, estiti se, mahnitati, biti van sebe od ljutnje'. Ajde, smiri se ve jedared, dokle e bisnit oko kue?! bisnilo s 1. 'ludilo, pomama', 2. 'preteran gnev, jarost'. Toliko je svaki dan muio i kinjio da je ona u bisnilu spopala sikiru i udarila ga srid ela. bisnoa v. bisnilo. izgleda da je naeg kera uvatila bisnoa, moraemo ga stamanit. bisnulja 1. 'nemirna krava (kobila, krma5a)'. To nije krava ve prava bisnulja, uvlk mora pazit da ne privrne punu kravljau mlika. 2. 'goropadna otra ena'. Kako da izaem njom na kraj, kad je Marga taka bisnulja ko zolja. ma.

bisnjaa v. 'bisnulja 2'. Dobila sam snaju pravu bisnjau! bisto m 'policijski komesar (inovnik)'. U zatvor me otiro jedan bisto. ma. bisztos.

bistrit -im nesvr. a. 'razbistravati (obino tenost)'. Bistrimo novo vino. b. 'razjanjavati neto'. Ne znam ta Mara i Justa ve po sata na kapiji bistre?! ~ se 'razbistravati se.' Bistrl se voda u bunaru. bit bidnem/budnem i jesam/esam, esmo, esu, odr. nisam svr. i nesvr. 'kao spona i kao pomoni glagol'. Jedva ekam da moja bidne. Izr. ~ za putom 'uriti se'; ~ naglasu 'uivati ugled'; ~ (kome) trn u oku; 'smetati kome'; ~ na pameti, na umu 'misliti o nekom ili neem'; ~ na kraj srca 'ljutiti se za sitnicu'; ~ naisto 'uviati'; ~ po volji 'dopadati se, sviati se'; ~ pod papuom 'pokoravati se u svemu eni'; ~ svakom loncu poklopac 'meati se u svata'; ~ u godinama 'biti stariji'; ~ u pravu 'imati pravo'; ~ u stanju 'moi'; ~ u emu 'valjati, vredeti'; ~ ben 'dobiti batine'; ~ u sporu 'sporiti se'; ~ na koga 'liiti'; ~ od rii 'biti vrst'; ~ kost u grlu 'ometati neki posao'; ~ na palori (v) 'izloen kritici'; ~ u sosu 'zapasti u nevolju'; ne ~ ko to triba 'biti bolestan'; bilo kako bilo 'svejedno'; bilo pa prolo 'svreno je, nee se vie vratiti'; ne bi bilo zgoreg 'dobro bi bilo'; Bili su i oni ispod postelje 'nigde, nikada nisu putovali izvan mesta'; bie, bie 'da, moda, verovatno'; Bie ko na Boi rokve! 'nikada (jer se u taro vreme nije mogla zamisliti rotkva u ecembru)' bie kad na vrbi rodi svirala (ili groe) 'nikada'; ne bilo te (ga) 'da si proklet'; to bi, bi 'sad je kasno'; esmo 1 el nismo 'iliili, biti ili ne biti'. bit bijem (trp. ben) nesvr. 'tui, udarati'. Ben se priti! Izr. rav glas ga bije! 'loe se govori o njemu'. bitanga 'skitnica, propalica, probisvet, neradnik'. Toliko i(h) ima, ko da su se ode skupile sveg svita bitange! bitandit -im (se) nesvr. 'skitati (se)'. Ko bi znao di se on sad bitandi?! bitisat -em nesvr. 1. 'postojati'. Bitisali su dok su zajedno bili. 2. 'proi'. Izr. Bilo i bitisalo 'bilo pa prolo'. bivat bivam nesvr. prema biti 'dogaati se, zbivati se'. Bivali su bao pokatkad i zdravo otri, al su friko poputali. bivol m 'zool. Bubalus, bivo'. Ova kola koja vuku bivoli ko da su malo pritovarena. bivolski -a -o 'koji se odnosi na bivole'. -Bivolska kola su obino drugaija od kola koja konji vuku. bianija 'beanje, bekstvo'. Boe, al je kadgod bilo esto bianije. biat -im nesvr. 1. 'brzo odlaziti, udaljavati se; uklanjati se brzo od opasnosti; uklanjati se od straha'. I na bao su esto biali isprid andara; 2. 'brzo prolaziti, odmicati (o vremenu)'. E, vidiete, dico, kad bidnete stariji, kako vrime bii. Izr. ~ glavom brez obzira 'beati u paninom strahu'; ~ ko vrag od kria 'stalno se svega kloniti'; ~ u svit 'ostaviti svoju kuu'. blag blaga blago 1. 'dobre naravi, dobroudan, pomirljiv'. To je blag ovik i mekan da ga mae ko puter. Ona je ena blage rii. 2. 'umeren, prijatan, ugodan'. Ova je zima mlogo blaa od lanske. 3. 'razblaen, mek'. Ovo je blaga rakija, moedu je i ene pit. blagdan m 'praznik'. Danas je blagdan, neu nita da radim. blago s 1. 'bogatstvo, imovina'. Svakog je pomago i nikad se nije svojim blagom razmeo. 2. 'stoka'. Koliko ti je blago u korlatu? Izr. ~ od ovika (ene, diteta) 'vrlo dobar ovek (ena, dete)'; krupno ~ 'goveda'; sitno ~ 's/inje i ovce'; ni za carevo ~ 'ni za to na svetu'; ni po koje ~ 'ni po koju cenu'. blago/blago (komp. blae) pril. 'tiho, prijatno, ugodno'. Njezino ilo je uvik bilo na vrime skuvano, blago i dobro. blago 'uzvik za izraavanje zadovoljstva, radosti, sree'. Blago onom ko svoj kruv ide! Blago tebi kad si na vrime litinu spremio. blagosivat -osivam nesvr. prema blagosovit. blagosovit -osovim 'blagosloviti'. Biskup nas je sve blagosovio. blagovist 'hrianski praznik (25. marta) kojim se slavi vest o Bogorodinom zaeu'. Na Blagovist se pije vino na tesrce da bi zdravi ljudi bili. Izr. ~ pripovist (zbog estih i mnogih promena na taj dan). blatit (se) -im (se) nesvr. 1. 'prljati (se) blatom'. Ko j to vidio, blati se u bari. 2. 'sramotiti (se), vreati'. Kobajage, dobro oe svakom, a s jezikom blati da ne mo vema. Kako ima sica tu mladu i dobru curu tako blatit. blatnjav -a -o 'uprljan blatom'. Neemo i po tom blatnjavom putu. blaznit -im nesvr. 'milovali, maziti'. Toliko blazni tog deranca da nee od njeg nikad ovik bit. blaen -a -o 1. 'pun zadovoljstva, sree, presrean'. Blaen med enama. 2. 'pokojni, umrli (kao imenica)'. Ba Luka je ve odavno med blaenima. blait blaim nesvr. 'stiavati, smirivati'. Otac ga kara, a nana ga blai. blebeat blebee nesvr. 'blebetati, priati bez smisla'. Ti, snajo, uti, a ti, babo, ne blebei! blebetua 'ena koja mnogo blebee'. Niko nju ne mo nadivanit, zato je i zovu blebetua. blekat -am nesvr. 'izazvati um gacanjem po vodi i itkom blatu'. Kako smo gazili, a ono blato i voda samo bleka pod nogama. ~ se 'brkati se'. Vi'di dicu kako se blekaje u bari.

blejit nesvr. 'blenuti'. ta bleji u nas ko da nikad nisi vidio ljude u sveanom ruvu?! 2. 'oponaati glas ovce, teleta. Bleji tele, cigurno je gladno. blenda 'usna (pogrd.)'. Nrje te sramota, taki velik deran, a obisio blende ko magarac. blendav -a -o 'blesav, budalast'. Valdar e jedared poet mislit i ta tvoja blendava glava. blendica samo u tepanju deci (v. blendo). ajde, blendice moja, doi friko da te nana zagrli. blendo -e m 'glupak, budala'. Ta koja e se udat za onog naeg blendu?! blendonja m v. 'blendo'. Zaudo boje i Vecin blendonja se oenio. blenit -nem nesvr. 'tupo gledati, zuriti'. Izr. Blene ko tele u arena vrata! blesonja m 'glupak'. I umritie ko blesonja. blid blida blido 'koji je bez prirodnog rumenila'. Nana su tako blidi u licu. blidolik -a -o 'koji je bleda lica; koji je blede boje'. Di je onaj blidoliki deran, koji se jue tu s vama sigro? blitva bot 'Beta vulgaris, stona repa'. Nasikaj blitve i malo pomiaj s prikrupom, pa narani krave. blizanac -anca m 'dete (ili mladune) roeno s drugim u istom poroaju'. Nas dva brata smo blizanci. blizane -eta (coll. blizanad) s dem. od blizanac. blizanii m supl. mn. od blizane. blizina 'mala udaljenost (prostorno ili vremenski)' Nemoj mi vie ni u blizinu dolazit. bliznakinja 'ensko dete roeno s drugim u istom poroaju'. Nji dvi se ne ovajaje ko da su blizkakinje. bliznura 'bliznakinja'. Maca i Stana su bliznure. bliznure pl. t. 'dve suvaje, kue blizu jedna drugoj'. Te bliznure su tu na potoku od pantivika. blizo predl. 1. 'za mesto: kod, pored'. Ja mislim da je on stigo blizo salaa. 2. 'za vreme'. On je ve blizo vinanja. blizo pril. 1. 'na malom odstojanju, u blizini'. Bog zna di je grmilo, a grom se tako blizo uvo. 2. 'gotovo skoro, bezmalo'. Ustajte, blizo je etri sata. blinji blinji -a -e 1. 'koji je u bliskom srodstvu'. Ba Blako je njev blinji roik 2. 'srodnik uopte (u imenikoj slubi)'. im se upokoji, ako ima tala, oma e se javit blinji. blud m 'nedoputeno polno optenje'. To je velika sramota za njezine, odala se bludu. bludan -dna -dno 'koji vri blud'. I sin je krenio stopama bludnog oca. bludit -im nesvr. (fig.) 'greiti'. Bludio je ko momak, bludi i sad ko enjen o\ik, ka(d) e se ve jedared opametit?! bljucnit -nem svr. 1. 'malo bljunuti, grcnuti'. Pogledaj dite, modar je bljucnilo, jel je fain sisalo. 2. 'izdati aku novaca (alj.)'. Bljucnio je on za tog konja, al sad niko nema lipeg. bljuvat bljujem nesvr. 'povraati'. Nek bljuje kad mora pit, a zna da nije za njeg. bljuzgavica 'lapavica s kiom i mokrim snegom; raskvaeno blatnjavo tlo'. ili smo po najveoj bljuzgavici i ulopali smo se do vrata. bljudrit -dri nesvr. 'krati (za creva od gladi)'. urite, nane, s otom unom, jel meni ve zdravo bljudri u trbuvu. bobat bobam nesvr. 'jesti zrno po zrno (groa)'. Ja nisam brao, al zato sam bobo groa ko nikad. bobica/bobica 1. 'sitan, okruglast plod, zrno'. Bio sam u berbi, a ni jednu bobicu groa nisam poio, tri dana me ve boli trbuv. 2. 'ara na tkanini u vidu takica'. Kati sam kupila cicano ruvo na bobice. boica dem. od boca. boca 'flaa'. Kupio mi je ovik dvaes boca od po po Htre za paradiku. Duncoka ~ 'flaa za kompot', Sodaka ~ 'flaa za soda-vodu'; pletena ~ 'pletenka'. boca 'vrsta bodljikave korovske biljke, trn Anthium spinosum'. 2. 'gvozdeni obru sa ugraenim bodljama (stavlja se teletu na nos kada se zaljui, da ne bi moglo sisati kravu ~ svakim dodirom je ubode)'. bockalo s v. boca (2). Ako vam ne triba bockalo, ja bi odno, zaljuili smo tele pa da mu metnem na nos. bockat -am nesvr. 1. 'zadirkivati, podbadati'. A je l,Loko, ne bocka ti mene malo?! 2. 'iti (fig.)'. Po cio dan bocka, Kate. Moram, ou veeras da zavfim leveku curi. ~ se 'zadirkivati se'. Dico, mir da bi'dne, samo se bockate ko zolje.

bocko m 'tele (od 23 mes.)'. i na bocko je ve fain naraso. bocnit -em svr. 1. 'dem. prema bosti'; 2. 'pecnuti, dirnuti'. Ti u tvom divanu ne zna drugaije ako nee makar malo bocnit ovika. ~ se povr. iglom. boco s v. beco. boda 1. 'pokretna radionica kod vralice'. Kogod je krao alat iz bode. 2. 'kiosk'. Metnili su niku bodu i tamo prodaju duvan i pisma. bodlja 'trn'. Ula mi je bodlja u petu. bodljiv -a -o 'bodljikav, koji ima bodlje'. Mal nisam stao na jednog bodljivog jea. bodrit -im nesvr. 'hrabriti'. Da me nije brat bodrio, ne bi izdro tako velik put. ~ se povr. Bodrili smo se da to nije nita, a svi smo se bojali mraka kad ostanemo ko dica sami u sobi. Bog boga m Deus Izr. Ako Boga zna (znate). Ako Bog da (valjda, verovatno). Boga radi (radi boga). Bome, borme, borame, bogme, bogame (1. zakletva bogom. 2. re za naglaavanje: ak, ta vie. 3. stvarno, zbilja, zaista. ~ dao, ~ uzo (kad se neto drago izgubi). Bogu iza lea. Di je ~ kazo laku no (vrlo daleko). ~ te dono (dobro doao). Zbogom (pozdrav u odlasku). Boga mu. Boga ti! Boga maminog! (psovka). ~ neka mu dui prosti (za pokojnika). Sakloni boe. Boe sauvaj! Sauvaj boe! (uzreica za prihvatanje neega kako jeste, da ne bude gore). Ni Boga jokinog (bez igde iega). Ni rod ni POmoz ~ (potpuno tu, stran, nepoznat). Uvatit Boga za bradu (postii neto nemogue ili uobraziti takvo ostvarenje). Daj boe zdravlja (nada, vera u mogue). Ne triba ni Bogu ni svitu (moralno propao, probisvet). Boe pomozi (elja za uspeh u emu ili na poetku dana). Triput ~ pomae (uzreica da tri put treba okuati sreu). Da ~ da (neto pozitivno i negativno da se ostvari). Oprosti Boe (da ne uzme u greh). Krade Bogu dane (nita ne radi). Sila Boga ne moli (uzalud protivljenje). Bogom dano (kao da je neto palo s neba"). Budi ~ s nama (da se, ,,ne daj Boe", to ne dogodi o emu se govori ili u znaku uenja: ,,ta ta kaete"). Gleda u njega ko u Boga (sa strahopotovanjem). ~ bogova (odlino) Mali ~ (pravi se vaan). ~ i batina (svemonik). ~ te vidio. ~ s tobom. Za Boga miloga. ~ bi ga znao. ~ sveti zna. ~ zna. Pitaj Boga. Sam Bog zna. ~ zna kaki. ~ zna kako. ~ zna koliki. ~ zna koliko. ~ zna ta. ~ zna di. ~ zna zato. Fala Bogu. Milom Bogu fala. Bogu fala. Oti Bogu na istinu (umreti). Dao Bogu duu (umro). Boem prosti. Boe moj! Daj boe! Da te ~ vidi! Znati svoga Boga. Vidit svoga Boga. Ii s (milim) Bogom! Bogu plakat! ~ je najpre sebi bradu stvorio. Na pravdi Boga (ni za ta). Na si'lu Boga (silom). Ne da ni Bogu tamjana (tvrdica). Skidat bogove s neba (strano psovati). ~ je spor al je dostian. Kome ~ tome i svi sveci. ovik snuje, a ~ odreuje. Ko se uva i ~ ga uva. ~ ne bije batinom! ~ nije nagal, al je dostian. ~ nije Mate, s Bot,om niko nije pravio kontrak! ~ ne plaa svake subote. Ako ~ ooe i metla pukne! Caru carevo, a Bogu boje. Kad je dobar (ovik) i ~ ga oe! Kome ~ nije dao, nee ni ljudi. Ko se Boga ne boji i ljudi ne stidi, bi od njeg! ~ te mazo! 'kao grdnja'; spori Boe 'kad se neto uveava samo od sebe'. boga (vok. Bogo) 'Bog (odm.)'. Samo ti spavaj, edo moje, Boga tebe uva. Izr. Bogo moj! Bogo moja! Ako te ja opalim po uima, Bogo moja, mislie da te grom udario! bogalj (mn. bogaljevi) m 1. 'osoba s tekim telesnim nedostatkom'. Mate je bio bogalj u jednu ruku. 2. 'siromah, prosjak'. Triba udilit bogalju. 3. 'nesposobna, umno zaostala osoba'. On je bogalj pa zato i nije za katanag. bogaljov -a -o 'koji pripada bogalju'. To je bogaljova taka. bogarat -am nesvr. 'psovati boga'. im oi otvori, on pone bogarat. bogat -a -o 'koji ima dosta materijalnih dobara, imuan'. Bio sam u bogatim svatovima. Izr. Ako ne moe bit slavan i bogat, moe bit poten i dobar! Bogat je ko nje duan, a mlad ko je zdrav! bogata -aa m 'bogat ovek'. a Joso ima, nije da nema imanja, al on nije onaj truli bogata. bogataov -a -o 'koji pripada bogatau'. Bogataove eri tusta izbiraje, malo ako nee bogata. bogataov -a -o 'koji pripada bogatau'. Bogataove eri tuta izbiraje, malo ako nee ostat neudate. bogatit se -im se nesvr. 'poftajati bogat'. Di tuta ima, tu se ve samo od sebe bogati. bogato pril. 'obilno, dobro'. Meni je glavno da smo se bogato naili i napili. bogaija 'mnotvo raznih stvari, prtljag'. Dico, zato ste se rastrvili s otom vaom bogaijom nasrid sobe?! bogica m dem. od Bog. Dae Bogica, pa e ti ozdravit. bogin -a -o 'treten pijan, mrtav pijan'. Dolaze Stipan i Marko; ini mi se da je Marko bogin. A meni se ini da su obadvoj(i)ca bogini! bogmat se -am se nesvr. 'zaklinjati se bogom'. Nemoj mi se toliko bogmat ~ bolje uradi oma. bogme pril. 'zaista, vala, ba'. Bogme bi se ja bolje snala da sam na njegovom mistu bila. bognar m 'kolar'. Ii kod bognara i donesi toak, valda ga je ve napravio. bogomolenje s 'pobonost'. Bogomolenja znadu tivat po tr! nedilje. bogomoljac -ljca m 'preterano poboan ovek'. On je ko bogomoljac uvik naprid molio, a svi drugi su onda ponavljali. bogomoljka 'preterano pobona ena. Bogomoljka je bila pridnjakua i u pivanju u crkvi.

bogovat bogujem nesvr. 'bogarati'. im babo tako boguju, togod zdravo nije u redu. bojagi pril. v bajage. Ti se bojagi smije a znam da ti je avo. bojat se -jim se nesvr. 'plaiti se'. Svi se vi sa mnom sprdate, a ja vam kaem: bojte me se! bojazan -zna -zno 'bojaljiv, plaljiv'. ta e kad je ona taka bojazna ena. bojazno pril. v. bojaljivo. Bojazno je pivo a imo je zdravo lip glas. bojaljiv -a -o 'koji se boji, plaljiv'. Nee on sam oti kad je bojaljiv deran. bojaljivo pril. 'plaljivo, sa strahom'. Bio je on ve tamo vie puti, al uvik se kree tako bojaljivo. bojtar -ara m 'pomonik pastira'. oban je glavni uvar, a bojtari su mladi koji mu pomau. ma. bojtar.

bokal -ala m 'stoni sud za vodu ili vino (grnarija, kalajisan ili stakleni)'. Stipane, donesi nam jedan bokal rizlinga iz podruma. bokali m dem. od bokal (najee za vino). Donesi, Janje, taj bokali da malo pokvasimo grlo. bokor m 1. 'bun, grm'. Nisi mogo pro od bokora jagoda. 2. 'buket, kita'. Evo, nane, nabrala sam jedan bokor rua za sobu. bokori m v. bokori. bokori m dem. od bokor. boks m 1. 'mast, krema, latilo za obuu'. Nemoj zaboravit kupit crnog boksa. 2. 'drvena ograda, poseban odeljak za kravu, tele, krmau)'. oma emo izdvojit onu veliku krmau u boks da ne pogazi prasice kad se oprasi. boksat -am nesvr. 'istiti obuu boksom'. Ako me ne povede s tobom u kolo, neu ti vie boksat izme. boksovat -ujem nesvr. v boksati. bokter m 'uvar pruge'. Na Lazo je posto bokter na gvozdenom putu. bokternica 'zgrada u kojoj stanuje uvar pruge i gde se nalaze signalni ureaji'. Put ie pored same bokternice. bola 'bolest'. Nika bola nas je ovi dana sve u krevet svalila. Izr. Bola te ne ila 'dobronamerni ukor'. Bole te vraale 'opomena da se ne uini neka nepromiljenost'. bolan -lna -lno i bona bono 1. 'bolestan, nemoan'. Danas nam je Liza taka bona. 2. 'potresen bolom, alostan; tuan'. Bolno mi je srce moje. 3. 'koji izaziva bol'. Sva su mu lea pomodrila od bolni udaraca andarskom sabljom. boleiv -a -o 'saaljiv, nean, meka srca'. Znao je on sve za sina, al je bio boleiv prema njemu. boleivo pril. 'saaljivo'. Tako je boleivo gledo za nama. bolesan -sna -sno 'bolestan'. Ivan kae da je bolesan, a uno je ko dva zdrava. Izr. Bolesan se pita a zdrav se nudi! bolesnica 'ona koja je bolesna'. Bolesnica samo to je jo iva. bolesnicin -a -o 'koji pripada bolesnici'. Jedna bolesnicina noga je sasvim pomodrila. bolesniki -a -o 1. 'koji se odnosi na bolesnike: ~ krevet. 2. 'koji je kao u bolesnika, nemoan, slab'. Dugo je bolovo i kad se pridigo jo mu je od bio bolesniki. bolesnik -ika m 'onaj koji je bolestan'. Majka kau da su dida teak bolesnik. bolesnikov -a -o 'koji pripada bolesniku, koji se odnosi na bolesnika'. Bolesnikova poste lja je sva zguvana, toliko se privre od bola. boletina (pogrd.) 'bolest'. Latila me se nika boletina i nikako da stanem na noge. boleljiv -a -o 'boleljiv, koji esto poboleva, slabunjav'. Svekrova mi je sve vema boleljiva. boleljivo pril. 'bolno; bolesniki'. Pogledo me je boleljivo. bolit boli nesvr. 'imati bol; priinjavati bol'. Od silne buke glava me boli. Izr. boli me dua, boli me srce 'vrlo mi je ao'; nek se ne pipa di ga ne boli 'da se ne mea u tue stvari'; ne boli me glava 'ne marim, nije me briga'. bolondo m 'kratki laki rouki kaput (zakopava se pod grlom, bez depova)'. Ponesi bolondo, modar e pridvee zaladit. bolovat bolujem nesvr. 'biti bolestan; oseati tugu, patiti'. Nema ko da obrauje zemlju dok ja bolujem. bolje pril. komp. od dobro. 1. 'na bolji na5in', _ Bolje je da ti doe kod mene. 2. 'bre, to pre'. Bolje se uri. Izr. Bolje da te majka bije, neg oujsko sunce grije (tetno je za poljoprivredu). Bolje crn kru\, neg crn obraz! Bolje ikako neg nikako! Bolje virovat, nego i pitat. Bolje je svoju zemlju orat, nego na tuoj novce brojat! Bolje je nosit, neg prosit! boljetica 1. 'rana(koja sama od sebe izae po telu)'. Pojavila se po tilu nika boljetica. 2. 'bol, bolest'. Samo ti mai, ta

mast e izliit svaku boljeticu. 2. 'nevolja, zlo'. esto nas sua pogaa i to nam je velika boljetica za litinu. boljka 'bolest, bol'. Tu boljku je dono iz rata. bon bona -o 'bolestan'. Sama lei bona Janja ~ nikog nema da je obae. bonda 1. 'vrsta velikog psa, hrt'. ta e ti ta bonda tu u varoi? 2. 'mrava ena (pogrd.)'. Sva je mrava i nika kriva, ko prava bonda. borame uzv. 1. (ublaena zakletva) boga mi! Borame sam ga vidio svojim roenim oima. 2. 'bogme'. Posli vake une, borame bi dobro bilo malo i prile. bordovski -a -o 'tamnocrvene boje'. Ba ti je lipo to bordovsko ruvo. bordura 'ukrasna ivica na enskoj nonji'. Na plianoj suknji je metnuta i iroka bordura. borme pril. v. bogme Borme emo i mi za Boi imat torte. bortat -am nesvr. 'kuburiti, poboljevati'. Toliko radi ~ pitanje je samo dokle e bortat i oe 1 pribortat? bortna 'gajtan (raen srebrom i zlatom)'. Ova moja svila je stara ve pedeset godina, a na suknji je bortna jo ko nova. bos bosa boso 1. 'neobuven, bosonog'. 2. 'nepotkovan'. Nije dobro da tira bose konje po tako akavim putom. Izr. Provo se ko bos po trnju 'nastradao'. Bos ko ker. bosorka 1. 'vetica'. iemo u pono, ba kad bosorke kreu. 2. 'ena otrog jezika i izopaenih moralnih shvatanja'. Samo se s Tonkom ne miaj, to je taka bosorka da je bolje njom nemat posla. ma. boszorka. bost bodem nesvr. 1. 'prodirati u to iljatim predmetom: ~ iglom, ~ vilama i sl. Slabo ta tvoja igla bode. 2. 'nanositi bol ubodima'. Tvoj divan je taki da u srce bode, Kaki je taj tvoj jezik, kad ti svaka ri u srce bode?! 3. 'napadati rogovima (govee, ovan)'. Vo je taki da rogovima bode. 4. 'draiti, vreati, nadraivati'. Snig je napado, al se i smrzlo, pa mi ladnoa bode oi. ~ se 'bosti samog sebe; izlagati se ubodima'. Monci su se posvaali sa andarima i sad se bodu s brigama. bostan m 'zajedniki naziv za lubenice i dinje'. Sua nam je unitila bostan. Izr. obrat ~ 'nastradati'. botoki -a -o v. duan. Kai mi jel voli ti taj tvoj botoki poso? boerua bot. Paeonia officinalis 'zeljasta biljka sa krupnim crvenim cvetom, bour'. Puna mi je baa boerue. Boi m 'hrianski praznik (25. decembra) kojim se praznuje roenje Hrista'. Izr. Gojit prase uoi Boia 'odlagati posao za poslednji as'. boikovat -ujem nesvr. 'slaviti Boi (obino kod drugoga)'. Svake godine sam digod boikovo kod rodova. boinjak m 'pleteni kola, okien figurama isiog testa (obino sa ljudskim i ivotinjskim likovima i cveem)'. Kad su bao rasikli boinjak i malo zalili vinom, meni su dali komad i ba u njemu je bio novi ~ moja je sria. boji -a -e 'boiji'. Pa, ka e se ti opametit, ove boji?! ~e drvce 'zeleno igliasto cvee (slino ruzmarinu), bot Artemisia abrotamum. Boje drvce zdravo lipo mrii. brabonjak -onjka 1. 'oviji i kozji izmet zrnastog oblika'. Tiraj ovce dalje, svud ostavljaje brabonjke. 2. 'osuena prljavtina u vuni ovce'. Vuna ba nije ista, ima u njoj dosta brabonjaka. brabonjat -a nesvr. 'izbacivati izmet u obliku brabonjaka'. Lako je na trag ovcama, je 1 za sobom brabonjaje. braca m 'stariji brat (odm.)'. Braca me je odno u kulu na soncama. bracika m v. braca. Bracika je taki ovik da ga svi vole. bracin -a -o 'koji pripada braci'. I Bracina brada je pobiiila. bracki pril. 'bratski, prijateljski, na jednake delove'. Samo, dico, da lipo podilite sav eer, pravo bracki! bra braa m 'tambura dubljeg tona za pratnju, sa 4 ice'. Ja sviram u tamburicu, a moj brat u bra. brako -ova m 'mlai brat'. Kako ne bi volio svog brakova. brada 1. 'deo lica ispod usta kod ljudi'; 2. 'dlake na licu (u odrasla oveka)'. Kad si se ti brijo, kad ti je tolika brada narasla? Izr. glavom i bradom 'lino'; puna aka brade 'velika srea'; sida (bila) ~ 'star ovek'; divanit u bradu 'govoriti nejasno'; uradit na svoju bradu 'primiti odgovornost za neto'. brada m v. bradonja. bradat -a -o 'koji ima bradu'. Kad sam ugledala bradato lice, ja sam se uplaila. bradavica 1. 'manji okrugao izrataj na koi'. imo je bradavicu na vr brade. 2. 'izboen vrh na dojci'. Kako dite da se nasisa kad ti ni nema pravu bradavicu. bradetina augm. i pogrd. od brada.

bradica dem. od brada. bradonja m 'ovek koji nosi veliku bradu'. Otkud je doo ovaj bradonja? bradutina augm. i pogrd. od brada. bradva 'tesarska sekira iroke otrice'. Nosi bai bradvu, oe togod da leu. brajan m (odm.) brat. Kaem ja tebi, moj biajane, da se eni dok si mlad, jel posli e se kajat. v. brajko, brale. brajko m v. brajan. O, moj brajko, dobro si to smislio. brale m v. brajan. Ne znam te ja, brale, ni ko si ni ta si?! brana 'poljoprivredna sprava prvobitno od prua, a zatim od gvozdenih karika (koju su vukii konji) za razbijanje, usitnjavanje i ravnanje zemlje posle oranja i sejanja. Metni i branu na kola, pa emo oma i podrljat im posijemo. branit branim nesvr. 1. 'tititi koga ili to od napada, uvati od ega, zaklanjati'. Uzmi batinu i brani Jelicu od kerova. 2. 'podravati to, odobravati, pravdati'. Zato mene miate u to, ja ne branim da cura i'e u bal, ako joj je volja. 3. 'zabianjivaii, uskraivati'. ta je s tobom, Ivanka, ne viam te s Jokom? Moji mi brane da iem njim. Izr. Ne ~ 'ne marim, slaem se'. ~ se 1. 'odupirati se napadu; tititi se, uvati se od ega'. Znam se ja i sam branit ako me budu dirali, nisam vie mali. 2. 'protiviti se, opirati se, pravdati se'. Kad su je skobili, poeli su je vaat, a ona se branila i rukama i nogama. branje s gl. im od brati (kukuruz, voe za razliku od berbe groa). Nismo nali dosta nadniara pa e se malo otegnit branje kuruza. brano s 1. 'prah dobiven mlevenjem itnog zrnevlja (penica, jeam, ra, kukuruz i dr.)'. Moramo mlit, nestalo nam je brana za kruv. 2. 'prah dobijen mlevenjem drugih materija (riba, kamen, kosti i sl.)'. Kau da je ovo kameno brano dobro miat u kre. Izr. Kruno ~ 'brano za hleb'; isto 'otro brano za kolae'; nulako ~ 'fino mleveno brano'. branjav -a -o 'branav'. Zato je mlinar da bidne branjav. brat (mn braa) m. 1. 'mukarac prema licima istih roditelja'. Mi smo roena braa; 2. 'mukarac .prema licima u drugoj liniji srodstva' Nisu samo komije ve i braa od ujaka; 3. 'Pripadnik istog ili srodnog naroda'. Sinovi smo bratskih naroda; 4. 'ovek u odnosu prema drugim ljudima'. Svi ljudi na svitu triba da ive ko braa. Izr. Brat je mio koje vire bio. Ako smo i braa, nisu nam kese sestre! Slona braa nove dvore grade, a neslona i stare prodavaje! Slona braa kuu grade, a neslona je razgraivaje! brat berem nesvr. 'odvajati, otkidati plodove (sa stabljike, voa, cvea)'. Poeli smo brat kuruze. bratac m 'muevljev mlai brat, dever (odm.)' ekam brataca pa da krenemo u varo. bratovljev -a -o 'koji pripada bratu'. Dokleg u ja, nane, oblait bratovljev kaput? bravac -vca m 'ukopljen vepar, pripremljeni za tov odnosno klanje'. Ranim tri bravca . dvi krmae. brazda 1. 'sloj prevrnute zemlje i udubljenje koje plug ostavlja pri oranju'. Davno je to bilo kad sam ja izoro prve brazde. 2. 'red zasaen kukuruzom ili vinogradom'. Brali smo po dvi brazde u vinogradu. 3. 'bora na licu'. Na elu se naslagale duboke brazde. brazdit brazdim nesvr. 'orati'. Brazdim polagano. brbljat -am nesvr. 'mnogo govoriti o emu beznaajnom, blebetati'. Najlake je sidit i brbljat. brbljav -a -o 'koji mnogo brblja'. Radna je, al i brbljava ena. brbljavac -avca m 'onaj koji mnogo brblja'. Mrzim brbljavce. brbljavica 'ona koja mnogo brblja'. Brbljavica jedna, jo ona svituje druge. brbljavo pril. 'na brbljav nain, brbljivo'. Brbljavo se umiala u divan. brbljiv -a -o v. brbljav. Dobra su, al su zdravo brbljiva dica. brbljivac -ivca m v. brbljavac. Nismo mi brbljivci da nam samo jezik ie. brbljivica v. brbljavica. brbljivko m v. brbljavac. brbljua v. brbljavica. brbuak -ka m. brabonjak. bri m dem. od brk. brkat -am nesvr. 'umno meati po vodi, blatu, da se uje'. Oma da si bacila taj prut i da te nisam vidila da brka po tom blatu. ~ se 'kupajui se pljuskati vodu oko sebe'. Kako moe dat ditetu da se toliko brka u kortu, ne vidi da je sve

pokvasilo po sobi. brdace s dem. od brdo. brdo s (mn. bida, gen brda 1. 'prirodno uzvienje zemlje koje se istie iznad svoje okoline, breg'. Nemamo mi u Subotici nikako brdo. 2. 'velika koliina neeg sloenog, nabacanog u gomilu'. Napravili smo brdo od ubreta, tribae ga vu na zemlju. Izr. Obeavat brda i doline 'obeavat vie nego to se moe dati'. brdo s (mn. brda gen. brda) 'deo tkakog razboja s gusto poreanim icama izmeu kojih su provuene niti osnove, te se njim sabija potka'. Tkala sam cio dan pa me je brdo zamorilo. Izr. Bit tkan na isto ~ s kim 'jednak sa nekim'. brecat se -am se nesvr. 'trzati se, plaiti se'. Ne voli da ui, pa i'm mu spomenem knjigu, on se breca. brecnit se -nem se svr. prema brecat se. brekat brekem nesvr. 1. 'proizvoditi jaku buku, tutnjati; odjekivati'. Ii vidi ta to napolju tako breke, ko da topove vuku?! 2. 'jako i ubrzano disati, dahtati'. Stani malo, pa se izduvaj i onda kai, vako samo bieke, nita te ne razumim. brenovat -ujem nesvr. 1. 'kovrati kosu (kovralom). Anka brenuje kosu kod eljarice. 2. 'mariti, uzimati u obzir (najee negativno)'. Bao mu svaki dan divane, al on nikog nebrenuje, pa ni bau. brez/brez 'bez'. Mogo sam ja i brez tebe oti. Izr. ~ muke nema nauke! ~ alata nema zanata! ~ krila ni sokol ne leti! ~ starca nema udarca (iskustvo). ~ zdravlja nema uivanja. Nema dobra ~ zla! ~ volje 'nerado'; ~ zbogom 'bez oprotaja'; ~ kraja i konca 'vrlo dugo'; ~ po muke 'sasvim lako'; ~ rii 'odmah'; ~ srca 'nemilostivo'; ~ brige 'bezbiian.' brezgrian -na -no 'koji je bez greha; bez greke, nevin, bezazlen'. Da sam brezgiian covik, onda ne bi bio med vama. ~ brezgrino zaee 'zaee bez oploavanja, katoliki praznik (18. decembra). brezgrino pril. 'na bezgrean nain; nevino, neduno'. Ne mora ni kazat, znam da je tvoje sve brezgrino uraeno. brezmalo pril. 'gotovo, skoro'. Brezmalo da i ja doem nezvan. brezmesan -sna -sno 'koji je bez mesa'. Poima post i brezmesni dani. brezobrazan -zna -zno 'koji nema stida; drzak'. Sad su i dica brezobraznija nek prija. brezvoljan -ljna -ljno 'koji je bez volje; mrzovoljan'. Risari su neispavani zato su i brezvoljni. brezvridan -dna -dno 'koji je bez vrednosti; Kad nema bolje, nisi mi tribo donosit taj brezvridni krumpir. brezvridno pril. 'bez vrednosti, uzalud'. To to ti on kae sve je brezvridno kazano. brica 'depni noi koji se zaklapa u korice (u raznim veliinama), britva'. ime e si slaninu kad nisi pono bricu na njivu. bricaro m. 'koji se slui bricom u tui'. Bolje posluaj mene i ne zamei kavgu sa Kalom, jel on je pravi bricaro. bricat (se) -am (se) nesvr. 'tui (se), bosti (se) bricama u tui'. Tuku se batinama i bricaje se. brico -e m 'berberin'. Na brico ve tri dana tira kera i ne otvara berbernicu. bri -a m 'ispust (zvani i unka) sa strane na akirama'. Jedno vrime svi su tili da imadu najvei bri na akirama. briast -a -o v. akire. brid m 'otrica (noa, sablje i sl.)'. Polegni taj no, da se kogod na brid ne posie. bridak britka britko 'otat'. Ostavi taj tupi no i uzmi moju britku bricu, pa e vidit kako se slanina sie. bridan -dna dno 'koji bridi, boli, bolan'. Kako ovik ne bi bio bridan, kad ga furtom stiu nike nevolje. bridit -i(m) nesvr. 'biti u stanju u kome se osea trnjenje'. Ti i dana mu je obraz bndio od baine uKe. bridom pril. 'otricom, seenicom dlana'. Ciglju je bridom udario i oma je pripolovio. brig (mn. brigovi) m manje brdo'. Teko ti je popet se na gredu, ko da je to kaki brig?! Izr. Ko od briga odvaljen 'snaan'. briga 1. 'oseanje nespokojstva zbog nekoga ili neega'. Zaruila se, a onda je spopala briga, kako e je u kuu primit. 2. 'staranje oko nekoga ili neega'. Ostavljam na tebi kuu i na tvoju brigu. Izr. ba me briga 'ne tie me se'; voclit tuu brigu 'meati se u tue stvari'; okrenit brigu na veselje 'zaboraviti brigu'. brigat (se) -am (se) nesvr. 'brinuti (SI)'. Ti ne brigaj drugo nita, ve samo uvaj moju glavu, a dok je nje na ramenima, tvoju niko nee rastavit od tila. brige -ea m 'obino u izrazu: ni brigea, 'nije mu briga, nije mu stalo'. Sad ni brigea kad ja znam otkud vitar due! brigunica 'zool. Riparia riparia, vrsta iaste koja pravi gnezdo u bregu'. brija -aa m 'no za brijanje, britva'. Niki mi se utupio brija, pa upa kad se brijem. brijat brijem nesvr. 'brijaem, britvom skidati dlake sa lica'. Ovaj vitar ba brije (fig.) ~ se povr. Ti me iaj, a sam u se brijat.

brime -ena s 1. 'zaveljaj (slame i sl.) koji nosi na sebi ovek ili ivotinja'. Ti si, Anice, napravila suvie veliko brime, misli, slama pa nije teko. 2. 'teret, tekoa, nevolja, muka'. Veliko je to brime za nju, ostala je sama s petoro dice. brimenit -a -o 1. (u enskom rodu) 'koja je u drugom stanju, trudna'. Kaki ste vi svit, kad tirate tu brimenitu enu da radi ris, tako teak poso. 2. 'pun ega, optereen'. Od kako je Luka oo na taj put moj san je stalno brimenit crnim slutnjama. brinit (se) -nem (se) nesvr. 'biti u brizi (za koga ili to)'. Ti se tamo izleava, a ja brinem kako te dugo nema. briska (gen. mn. brisaka) . bot. 'breskva'. Prunus persica. ~ drvo i plod toga voa. briim m 'svileni konac'. Briimom vezem arap na astal. britva 'no za brijanje, brija'. Nemoj da me brije tupom britvom. britvenjaa 'korice za brija'. Dobar berber uvik dri brijae u britvenjaama. brizgat -a nesvr. 'naglo nadolaziti'. Gledam ovu nau kravu, vime joj sve vema brizga, ta e se skoro otelit. briznit -nem svr. 'naglo potei, iknuti'. Kad su me nana vid(i)li, od radosti briznile su njim suze u oima. Izr. ~ u pla 'naglo zaplakati'. brian -na -no 'zabrinut, koji ispoljava brigu'. Kata je prava brina mater, svakog oe da narani i napoji. brk (mn. brkovi i brci) m. 1. 'dlake kod oveka na gornjoj usni'. Pojavili su se i brkovi. 2. 'duge dlake na njuci nekih ivotinja (maka i dr.)'. Maka na brkove osia blizinu. 2. 'ovrak kod nekih biljaka (loza, kukuruz na klipu i dr.)'. Veliki klipovi pa veliki brkovi. Izr. gladit ~ 'ispoljavati zadovoljstvo'; omastit brk(e) 'dobro se najesti'; smijat se ispod brka 'smejati se kriom'; u ~ re, kazat 'otvoreno rei'. Lolo moja, brkovi ti crni, jo i malo bearski zavrni! (nar.) brkajlija ru. v. brko. brkat brkam nesvr. 1- 'kvariti, ometati'. ta si doo, samo mi br'ca poso. 2. 'ne razlikovati, zamenjivati (jedan pojam sa drugim)'. Joj, Ivane, uvik te brkam sa Ivanom ba Daninim. brkat -a -o 1. 'koji ima (velike) brkove); kome su izrasli brkovi'. 2. 'koja ima vrke (o biljci)'. Kad su klipovi brkati, bfee i kuruza. Izr. uvaj se brkate ene i brezbrkog berbera! (mukobanjasta ena i golobrad ~ neiskusan brica). brkljaa 1. 'visok i uzan drveni sud u kome se mea mleko radi dobijanja masla, bukalica'. 2. 'tap sa okruglom i izbuenom glavom na jednom kraju, koji slui za bukanje mleka'. Ako te budnu nazlabali, ti brkljaom pa po njima. 3. 'usta, grlo, vrat'. Ako ne slua, ti njega za brkljau. brko -e m 'ovek sa velikim brkovima'. Svi ga zovu brko, jel ima najvee brkove u kraju. brlog m 1. 'kaljuga u kojoj lee svinje'. Rije ko svine po brlogu. 2. 'ivotinjska jazbina'. Lovci su nali lisicin brlog. 3. 'nered, prljavtina'. Dico, necu vie da vidim ovaj va brlog po sobi. 4. 'mesto na kome se skupljaju ljudi sumnjivog morala i ponaanja'. Ako je i birtaica, al dosta je od njezinog brloga. brnat -am nesvr. 'govoriti samom sebi u bradu, gunati'. Dokle ete vi, dida, brnat okolo, ako togod smeta, kaite naglas da i mi ujemo. brnjavit brnjavim nesvr. 'gunati.mrmljati'. Vazdan togod brnjavi, a ni sam ne zna ta bi tio. brnjica 1. 'gvozdena savijena ica koja se stiskom kleta provlai kroz nos svinje da ne bi rila'. Klite u ake pa polomit zube i u njuke uvu brnjicu. 2. 'nos (fig.)'. Ako budne i dalje neposluan, po brnjici ti njega! brojit -im nesvr. 1. 'utvrivati koliko ima neega, uzimajui jedno po jedno'. Broji pilie. 2. 'izgovarati, reati brojeve redom'. Deran ve zna sve brojit. 3. 'negodovati'. Ajde unutra, dau ti meso, samo nemoj vie brojit! brokat -ata m 'svilena tkanina protkana zlatnim ili srebrnim koncima'. Sve joj se priliva na suncu ruvo od brokata. bronza 'zvono na ovnu predvodniku' ujem bronzu, vraaju se ovce. bro broa m 'ovea kopa kao nakit na enskim haljinama'. Broom pripni veliku maramu. brstit brstim nesvr. 1. 'gristi mlade grane sa drvea sa liem i pupoljcima, lastare (kao stonu hranu)'. Eno, ovce suule u vinograd i brste sve do ega dou. 2. 'jesti, vakati brzo miui usnama'. Ala vi brstite, ko zecovi kupus. Branac -nca m 'Telovo, katoliki crkveni praznik (u junu pred Duhove)'. Od nedilje u sridu je Branac, iemo svi u varo. Branevo s v. branac. Na Branevo obino mlai iu u varo. brulje pl. t. 'krpe, rite, prnje'. Nosite ove brulje na ubre. brzanje s gl. im. od brzat'. Nije svako bizanje i asnovito. brzat -am nesvr. 'ii brzo, uriti; govoriti brzo; uopte raditi neto brzo'. Nemojte brzat i makako uradit. brebolje/brebolje pril. 'to je mogue bre'. Kad si biebolje poijo toliku lepanju?

bubamara zool. 'vrsta tvrdokrilca crvene ili ute boje sa crnim pegama, Coccinella septempunctata'. bubanje s gml. i. od bubat. Ne vridi ti bubanje, ii tamo di si dosad bio! bubat bubam nesvr. 1.'udarati, lupati.' Probudi se, Vranje, to ko da kogod u naa vrata buba. 2. 'udarati u bubanj, dobovati'. Stipane, tri napolje da uje ta bubaje opet. 3. 'uiti napamet bez razumevanja'. Da da si sve zaboravio, kad samo buba, a kazala sam ti da lipo polagano ita dok ne naui. bubatak -tka 'udarac, bubotak'. Ta se u mladosti naprimala bubataka. bublja 1. 'gruda sira nastala jednim ceenjem'. Majko, doneli smo vam jednu bublju mladog sira. 2. 'slama ili pleva uvaljana u blato kojom se zida pe'. Pravili smo jednu krunu pe u avliji od bubalja. bubnit -nem svr. 1. 'lupnuti, tresnuti'. Jesi 1 uo ko da je togod bubnilo na tavanu?! 2. 'rei neto neumesno'. Bubne pa ostane iv. 3. 'upasti, iznenada banuti'. Otkud si ti bubnio tako iznenada? bubrav -a -o 'nabubrio, nabujao, narastao'. Meni niki kau da je Mukiji od silnog pia tako bubrav nos. bubrit -i nesvr. 1. 'poveati svoj obim (upijajui vodu)'. Metnila sam ita u dvi ae i pokrila ga mokrim krpicama da bubri i izraste, pa da za Boi bidne lipo zeleno. 2. 'narastati, bujati'. Voe ovog prolia zdravo rano kree i pupovi bubre, samo da mraz ne naie, sve bi se smrzlo. bubulj(i)ca 'vori na koi, gnojavica'. Izbacila mi se bubuljica na nogi. bubuljav -a -o 'koji ima bubuljice'. Rankov Joso je jo uvik bubuljav po licu. bubu m 'neprirodno bie kojim se plae deca'. Ako ne bidne dobar, odnee te bubu. buckat (se) -am (se) nesvr. 'udarati (se) glavom'. Nek ie kogod da i(h) razvadi, dva ovna se buckaje ko ludi. bucmast -a -o 'punih okruglih obraza'. Bucmasto dite bucnit (se) -ne (se) svr. 'prema buckati (se)'. buenje s gl. im. od buit, galama, vika. Od kako se odselio onaj pijani komija, nema vie ni buenja. buit -im nesvr. 'galamiti, vikati'. Bue ko pod ergom (v). buit -i bezl. 'buati, huati'. Bui mi glava. bu 'uzvik za oponaanje pljeska pri padu u vodu'. Ja za njim da ga uvatim, a on bu u vodu! bukalica 1. 'zvono od bakra i gvoa (koje su nosili volovi)'. Zazvoni bukalicom, valdar e ut. 2. 'talog u buretu iz kojeg je odliveno vino'. Proli bukalicu iz bureta i dobro ga operi vruom vodom. 3. 'brkljaa' 1. (v). Donesi bukalicu pa emo pravit putera. buko m 'pleteni stakleni sud za vino, pletenka'. Doneli smo vam jedan buko vina od pet litara. bukuri m 'neukusna hrana ili loe pie (pokvareno vino puno taloga)'. Dosta mi je tvog bukuria. bunit -nem svr. 'skoiti ili pasti sa umom u vodu. Dobro si bunio. buur m 'zaveljaj (u veoj marami ili aravu upakovana i zavezana hrana, ve, haljine, odelo)'. Jel se vladaj kako triba, jel buur na lea! buda 'krai zimski ogrta (pravi se od kumae ~ somota sa ravnim krojem bez struka)'. Moja majka je jo nosila budu, a ja je ve nemam. budak m 'kramp, pijuk'. Kopaj budakom di je tvre, a ja u posli aovom. buan -dna -dno 1. 'koji ne spava'. Budan sam ja od ponoi. 2. 'koji je na oprezu'. Kad bi svi' bili budni ko ja, ne bi lopovi mogli krast. budit budim nesvr. 'dizati iz sna'. Zato me tako rano budite? ~ se 'postajati budan'. Budim se, a nisam jo dobro ni zaspo. budljika 'noi sa drvenim drkom (u koju se uklapa)'. Vince nikud ne kree brez njegove budijike. buzato pril. 'u bescenje, vrlo jeftino'. Nisam ga ba budzato dao. buda 'batina, tap sa jakim zadebljanjem na jednom kraju'. Kad sam ga onda budom oparmaio. buda 'otvor (rupa na zidu ili krovu)'. Maak uo kroz budu i izgrizo divenicu. budak -aka m 1. 'mesto do zida ili u uglu'. Vae misto je, dico, u budaku. 2. 'zabaeno mesto'. Di' si nao ak tamo, u budak da odseli?! buburikat -urie nesvr. 'stvarati mehurie (pri nagloj kii, kaastom ukuvavanju voa i sl.)'. Buburie pekmez, valdar e se onda ve skuvat. buelar -ara m 'novanik'. Nema mog buelara.

buger m 1. 'stari austrougarski novac od etiri krajcare'. 2. 'dvodinarac'. 3. 'slaba ocena u koii ~ dvojka'. Nane, Grgo je danas dobio buger iz rauna. bujdo -e m 'ime psa (najee sa velikom dlakom)'. I bujdo se zavuko pod slamu, tolika je zima napolju. bukara 'pijanac'. Mani se, Kriste, tog ovika, ta on je prava bukara, povazdan je u mijani. bukarica 'flaa s vinom koju estitari na drugi dan Boia nose sa sobom, nazdravljajui domainu koga poseuju'. ekajte, monci, neete valdar oti s praznom bukaricom, oma u je napunit vinom. buknit buknem svr. 1. 'viknuti'. Ti uvik tako bukne na to dite, to nije dobro. 2. 'naglo se razgoreti, planuti'. Nlsmo ni vidili da togod gori, dok slama nije buknila. 3. 'naglo otei (o bolesnom delu tela)'. Posll mi je sva ruka buknila. buksa 'novanik, kesa sa novcem'. Ako Joso mi'sli da kupi Pajinu kravu, morae dobro odriit buksu. buktit -i nesvr. 1. 'plamteti'. Alaj bukti slama! 2. 'pasti na ispitu ili izgubiti celu kolku godinu, ponavljati'. Buktio je u treem pa sad opet ie u isti razred. bukvica bot. Plantago 1. lekovita trava, bokvica. Zavijo sam bukvicom ranu i vie se ne gnoji. 2. 'vojnika knjiica'. Borme, u njegovoj bukvici pie da je bio zdravo dobar katana. 3. 'abeceda'. Jesi I nauio bukvicu tit? Izr. Oito mu bukvicu 'izgrdio ga'. bulaznit bulaznim nesvr. 'besmisleno govoriti, buncati'. Ii, ve, ta bulazni tu, pijanduro jedna. bulje v. brulje. Ako me nee sluat, kupi tvoje bulje i seli iz kue. buljit buljim nesvr. 'gledati razrogaeno'. Jesam li ti kazala ta da radi, pa ta onda bulji u mene?! bumbar m 1. zool. 'krupan, maljav insekt Bombus terrestris.' 2. 'krupno i debelo dete (ree i odrastao ovek)'. Nemojte dite furtom zvat bumbar, jo e mu ostat to runo i'me. bumbarski -a -o 'glavat (fig.)'. Zato to je debo i stuen, zovu ga bumbarski ovik. bunar -ara m 'zdenac, bunar'; arteski/arteski ~ 'bunar dobijen dubokim buenjem zemlje'; kopani ~.ziani ~. Mi pijemo vodu s arteskog bunara. bunardija m 'radnik koji kopa bunar'. Nije iako bunardiji tamo doli. buncat -am nesvr. 'govoriti u snu ili u jakoj bolesti, groznici'. Samo se privro i bunco cilu no. bunda 1. 'krzneni kaput'. Zima je ve odavno prola, a Joko jo ne skida bundu. 2. 'zimski kaput postavljen krznom. Metnio sam bundu u zimski kaput. 3. 'debela i gusta dlaka na ivotinji'. Alaj taj tvoj ker ima bundu?! bunda m 'pas dugake dlake'. Odnesi bundau ist. bundeva 1. 'tikva, slui kao hrana ljudima i stoci, bot. Cucurbita pepo'. 2. 'boja karte sa bundevom'. Nisam mislio da i on ima bundeve, pa sam zato krenio malom kartom. 3. (pogrd.) 'glava'. Muni malo s otom tvojom bundevom. bundevara 'pita savijaa sa nadevom od bundeve (v. pogaa)'. Volim i uslatko i ukiselo bundevaru. bundica dem. od bunda, kratka bunda. bundika 'krai zimski enski kaput (slian jopki (v), ali krojen manje uz telo)'. Bundiku je nosila jo moja majka, sad ti kaputi nisu vie u modi. bundija m 'buntovnik'. Mani Luke, on je u svakom poslu bundija. bunika bot. Hvosciamus niger, korovska biljka neprijatnog mirisa i otrovnog ploda. Izr. Divani ko da se bunike najio 'govori ludosti, lupeta'. bunilo s 'grozniavo stanje u kojem bolesnik ne zna za sebe i bunca'. U bunilu, pao je s kreveta. bunit bunim nesvr. 1. 'pozivati, podsticati na bunu'. Dida su pripovidali kako su u ratu za vrime austrougarske, bunili svoje drugove da bacaje puke i da ne ratuju. 2. 'uznemiravati'. Nemoj bunit curu, kad ona kae da ga voli, nek se onda i uda za njezinog momka. 3. 'zbunjivati pogreno upuivati'. Uradi, Tome, kako sam ti kazo, a ti, Antune, uti, jel ga tvojim divanom samo buni! ~ se 1. 'ispoljavati nezadovoljstvo, protiviti se'. Ni'ki kau da su se Bunjevci uvik bunili, pa su po tom i ime dobili; nisam ciguran ba da je to istina. 2. 'uznemiravati se'. Mani se ve te iupe, ne uje da se sva marva buni. 3. 'greiti u neemu, zbunjivati se'. Dite se bunilo im izae na tablu raunat. bunko(v) -ova m 1. 'tap sa jakim zadebljanjem na jednom kraju'. Nemoj ti da ja tebe ovim bunkovom dovatim. 2. 'veliki malj za zabijanje kolaca u zemlju'. Malo je teak bunkov za zabijanje. ma. bunko. bunovan -vna -vno 'koji se jo nije dobro razbudio, koji je kao u bunilu, zbunjen'. ta e mi taki bunovan, ii umi se i oeljaj p onda doi. bunovno pril. 'iza sna, sanjivo'. Nisu znali di su, samo su bunovno mirkali.

bunja 1. v. zemunica. Takve primitivne kuice su pravljene u obliku unjaste naslage na jadranskom podruju (uglavnom

su ih koristili stoari). 2. 'improvizovana prostorija za noni boravak ivine' v. legalo. 3. udubljenje u slami ili plevi (za psa). Ker je napravio sebi bunju u plivi i tamo spava zimi. Bunjevac -evca m 'pripadnik slovenske grupe stanovnitva katolike veroispovesti u severnoj Bakoj. bunjevaki -a -o 'kojiseodnosinaBunjevce'. ikavica je bunjevaki jezik. Bunjevka 'enska osoba Bunjevac'. bunjite s 'mesto gde se ivotinje uvlae, sklanjaju od nevremena i spavaju (najee o psu)'. Izr. Svakom je svoje bunjite najtoplije. burag -aga m 'eludac kod preivara' (a pogrd. i kod oveka)'. Slae u burag. buraga pl. t. 'kembii'. Jeste 1 oprali telea buraga, pa da skuvam za veeru. buran -rna -rno 'slabaak, boleljiv'. Alaj si buran, samo to te vitar ne odnese. bure -eta (supl. mn. biirad) s 'okrugao drveni sud razne veliine sastavljen od duga privrenih obruima'. Izr. Glava mi je ko ~ 'nabrekla, mamurna 1 tea'; rasueno ~ 'bure gde su se duge rasuile usled neupotrebe ili su obrui spali'. burence -eta s. dem od bure. burgija 'alatka za buenje, malo svrdlo'. Najpre probui malo burgijom, p onda e civinjakom (v.)'. buri -ia m dem. od bure. burit se (burim se nesvr. v. duriti se. Njoj zdravo triba potrevit pod nos, jel oma se buri. burlat -am nesvr. 1. 'riti'. Prasici ne idu ve samo burlaje po slami. 2. 'preturati, prebirati, tragati za neim'. Nemoj mi burlat po fijoki, ako ti togod triba, kai pa u ti ja dat! burma 'venani prsten bez kamena'. Stari ljudi ritko nose burme. bus m 'busen'. Doneli smo dosta busa, zato je tako lipo sve zeleno. busat se -am se nesvr. 'udarati se u grudi rukama ~ razmetati se, hvalisati se neim'. Viko je na sav glas i buso se u prsa kako je to njegov sala i zemlja. busen m v. bus. busenje zb. im. od busen. Dovezle smo puna kola busenja. busit busim nesvr. 'pokrivati busenjem'. Busili smo avliju prid kuom. buit buim nesvr. 'praviti rupu, probijati'. Je 1 je bio kalauz da bui bilete? bukat -am nesvr. 1. dem. od buit 2. 'burlati'. Ii vidi, ta Lazo buka tamo pod naslamom?! 3. 'raditi podmuklo protiv koga'. To cigurno Lazo buka kod nje protiv tebe. bilt buta m 1. 'deo zadnje noge iznad kolena kod ivotinja'. Za Uskrs je bio peeni jagnjei but. 2. v. butina (1). butelja 'boca posebnog oblika za rakiju (obino ueg oblika i manja od litre'. Doneli smo vam, dida, i butelju zamedljane rakije. buti -ia m dem od but. butik m 'prodavnica (najee alkoholnih pia)'. On u butiku stojeki popije po litre rakije. butina 'deo oveje noge iznad kolena'. Udario me je konj i sva mi je desna butina pomodrila. buva zool. Pulex. Izr. bit pun buva 'prepreden'.; manja od maka, podigne junaka (posl.) buvara 'zatvor'. Samo nek luduje, zaglavie jednog dana u buvari. buvica dem. od buva. buzalica 'mulj, itko blato'. Ba tudan mora i po najveoj buzalici?!

C
car m 'najvia titula izobilju' ladara u nekim dra vama'. U starim pripovitkama se esto spo minje car. Izr. iivi ko mali car 'ivi u carev -a -o 'koji pripada caru'. Careva kruna je bila od zlata. Izr. Caru carevo, Bogu boije! carevi m 'carev sin'. Obino je najstariji carevi posli smiti oca bio novi car. carevina 'drava kojoj je na elu car'. U davnanjim vrimenima bilo je vie carevina. carica a. 'enska osoba car'. Tuta carica je bilo gre od careva. b. 'careva ena'. Carice su se uvik lipo oblaile. carovat carujem nesvr. 1. 'biti car, vladati kao car'. Svi koji su ravo carovali narod i(h) je ubio. 2. 'lepo, bezbrino iveti'. On radi ko kaki magarac, a ena mu caruje. cecelj m 'presoljeno jelo (da se ne moe pojesti)'. Ovo je tebi ilo? ~ moe ga oma bacit, to je pravi cecelj! cefra 1. 'komina, sve voe pripremljeno za peenje rakije'. Skupili smo ljive spadan(i)ce i bacili i(h) u cefru, nek stoje za rakiju. 2. 'zadah iz usta pijanca (fig.). Taj se valdar nikad ne trizni, samo to je naio pokraj mene, zasmrdila je cefra mu iz usta. cela 'elija '(zatvorskai'. Ne samo da su me otirali u zatvor, ve su me tri dana strpali u celu, pa mi ni ist nisu dali. celer m bot. Apium graveolens. Volim celer u orbi. celivanje s gl. im. od celivat (se). 2. 'trenutaK darivanja neveste na svadbenoj sveanosti'. Nema celivanja snae brez novaca! celivat celivam nesvr. 'da(va)ti celov, (po)ljubiti'. Na Veliki petak %\VL celiva boji grob. ~ se '(po)ljubiti se'. celt m 'atorsko platno'. Dva celta e bit dosta da pokrijemo kamaru da ne zakisne. cafla 'neka vrsta aja (sa narkotikim svojstvima iskuvana makovina se davala maloj deci da bi bolje spavala)'. Valdar mu nisi dala svu bocu cafle odjedared, nee se do sutra probudit. cager m 'kazaljka na asovniku'. Ba su se poklopili mali i veliki cager. cajg cajga m 'vrsta pamune proste tkanine'. Svaki dan vue te njegove akire od cajga. cajgoki -a -o 'koji je od cajga'. Cilog ivota je nosio cajgoki bolondo. cakan m 'draga muka osoba'. To je nanin cakan doo. cakan -a -o 'sladak, drag, mio'. To je didina cakana unuica. cakana 'mila enska osoba'. Samo najmlaa Marija je bila njegova cakana. caklara 'prodavnica staklene robe'. Donesi pender iz caklare ako su metnili cakla. caklarnica 'staklar(nic)a '. Svrati u caklarnicu i kupi jedan cakleni bokal za vino. caklen -a -o 'staklen'. Razbio sam caKlenu teglicu. caklit se -i(m) se nesvr. 'stakliti se, sjati poput stakla'. Kad Tilka oisti izme, mora da se cakli. caklo 'staklo'. Razbilo se caklo na sobnim vratima. cakumpak(um) pril. 'uture, sve skupa'. Donesi sve cakumpak(um), pa emo kod nas poslagat. cap m 1. 'pletenica, upletena kosa'. Uplela je kosu pa joj cap visi do gujce. 2. 'debela osoba'. Vidi ga kaki je cap, oi su mu zarasle, taki je debo. capit -im svr. 'uhvatiti, epati, zgrabiti'. Samo se ti tudan etaj, capie te gusak, pa e se derat. cembule pl. t. 1. 'pesma koja se pevala na badnje vee prilikom obilaenja sveara'. 2. 'grupa dece koja pevaju cembule'. Evo iu cembule! centi m 1. 'stoti deo metra'. Dosta mi je jedno trideset centi. 2. 'krojaka traka za merenje duine sa santimetarskom oznakom'. Dodaj mi centi da izmirim jo jedared duinu rukava. centimeter m v. centi.

cenzar m 'posrednik u kupoprodaji'. Kazo sam cenzaru da nam proda ona dva lanca zemlje priko dola to je. cenzarija 'procenat koji prima cenzar za svoje posredovanje (u kupoprodaji)'; Nau ja tebi curu, al ta e bit cenzarija za to? cenzarit cenzarim nesvr. v. cenzarovat. Kae da cenzari i o(d) tog ivi. cenzarovat -ujem nesvr. 'baviti se poslom cenzara, posredovati (u kupoprodaji)'. Lake mu je cenzarovat nego da se motike uvati. cer cera m bot. vrsta hrasta Quercus cerris. To je dobro i tvrdo drvo od cera. cerit se -im se nesvr. 'pravei grimasu i razvlaei usne pokazivati zube'. Modar joj togod i fali, jel u drutvu ona nikad ne divani samo se na svata ceri. ceto s v. pceto'. Veite to ceto, jo e ugrist koga. cic cica m 'vrsta pamunog platna sa figurama i arama u boji'. Za lito je najbolje ruvo od cica. cica 1. 'maka'. 2. 'krzneni okovratnik'. Metnili smo Antunu na zimski kaput cicu od strigana. 3. 'nadimak odmila dragoj enskoj osobi'. Nana su moju sestru dok je bila mala uvik zvali cica. cicamaca 1. 'granica sa pupoljcima (nosi se na groblje na Cvitnu nedilju ~ nedelja uoi Uskrsa'. 2. 'maka (odm.)'. cican -a -o 'koji je od cica'. Ba mi je lipo to tvoje novo cicano ruvo. cicija i m 'tvrdica'. Da nije bio taki cicija kaki je, ne bi ni imo to danas ima. cicijait -ijaim nesvr. 'tvrdiiti'. Zato ve toliko cicijai, ko da e odnet bogatstvo na onaj svit! cicuka dem. od cica. cicvarit cicvarim nesvr. 'dugo i paljivo pripremati vie vrsta jela'. Dokle e ve cicvarit tu puku, ja sam gladan, zgotovi, pa da idemo! cia 'jaka zima, velika studen'. Stegla je prava cia. cidilo s 'materija ili sprava kroz koju se neto cedi'. ~ Kako ti je to cidilo od krpe? Izr. ostavit koga na cidilu 'izneveriti koga'. cidiljka 'kuhinjska naprava s izbuenim dnom kroz koje se cedi neka tenost'. Ova nova cidiljka je samo za nasuvo. cidit cidim nesvr. 1. 'proputati tenost kroz neto upljikavo radi proiavanja'. Uzmi onu malu citku kad budne cidila mliko. 2. 's naporomjedva izgovarati'. Ne znam ta mu je, uvik triba ri iz njeg cidit. ~ se 'slivati se kap po kap ili u tankom mlazu'. Svei u tu bilu krpu i nek se cidi sir. cidulja 'listi papira na kome se neto beIei'. Ne znam ta je, latov ti je dono niku cidulju. ciduljica dem. od cidulja. Daj mi makar kaku ciduljicu, samo toliku da napiem datung kad e se odrat misa za pokojnog didu. cifra 1. 'brojka'. On je jo ko mali znao sve cifre. 2. 'ukras, ara'. Lip ti je nov sersan, samo ne volim te cifre po njemu. cifrat se -am se nesvr. 'preterano se udeavati, kinurit se'. ~ oe 1 to tako dote da se uvik moe cifrat?! cigar -era m 'duvansko lie savijeno za puenje, cigara'. Ba Luka je volio da pui cigar. cigaretla 'cigareta'. Volila sam i kako cigaretlu palit. ciglja 'cigla, opeka'. svilena ~ 'fasadna cigla'; crvena ~ 'fasadna cigla'. cigljana 'fabrika za izradu cigala'. cigljar -ara m 'radnik u fabrici cigle'. Remija je ve godinama cigljar. cigljica dem. od ciglja. ciguran -ma -rno 'siguran'. Cigurna sam da je Lazo opet digod zakoraio kad ga tako dugo nema kui. Izr. ~kou reetu voda! 'sasvim nesiguran'. cigurno pril. 'sigurno'. Cigurno je samo ono to ti je u ruki. cijukat cijuem nesvr. 'odavati kakav piskav glas (o pticama, mievima i sl.)'. Poele su mlade laste da cijuu. cikla 'cekla'. bot. Beta vulgaris, Rapa rubra. cilcat -a -o 'u pojaanom znaenju: ceo'. To je cila cilcata istina, kad vam ja kaem. cilinder m 'stakleni valjak na petrolejskoj lampi'. Tome, ja sam kazala da kupi cilinder jbroj pet, a ti si dono broj osam.

cimermon m 'tesar'. ekamo cimermona pa da ponemo podizat grau na salau. cin cina m 'kalaj, kositar'. Vranje, ii pitaj a Roku, imadu 1 malo cina, probuio se lavor, tribalo bi ga zainovat. cina 'vrednost izraena u novcu ili drugom emu'. Tuta je rodilo, pa je niska cina ovogodinjeg krumpira. lzr. na cini 'biti uvaen'; drat se na cini 'uvaavati, podizati sebe'; znat svoju cinu 'biti svestan svoje vrednosti'; imat cinu 'biti skup'; nema mu cine 'toliko vredi da se ne moe izraziti cenom'; ni po koju cinu 'nikako'. cincar -ara m 'mesar koji prodaje samo ovije meso'. Bio je danas cincar, oe da kupi ovaca za klanje. cincarnica 'mesara za prodaju ovijeg mesa'. Ne idem ja u cincarnicu, to je poso mog ovika, on voli ovije meso. cincokrt m 'suncokret' lat. bot. Helianthus annuus'. Cincokrt se uvik okrece prima suncu. cinit cinim nesvr. 1. 'utvrditi vrednost neemu'. Koliko cinite tu vau kravu! 2. 'stvarati odreen sud o nekome ili neemu'. Pa ja cinim da je led polak ita potuko. 3. 'potovati, uvaavati koga'. Dica koja ne cine svoje roditelje nee bit dobri ljudi ni kad odrastu. cinkat se -am se nesvr. 'cenkati se. pogaati se'. Ne volim s Piom trgovat, zdravo se uvik cinka. cinjen -a -o 1. 'potovan'. Zdravo nam je avo to je oo od nas, bio je cinjen uitelj 2. 'koji je na ceni, vredan'. Kupio sam dvi od ti cinjeni krava. cio cila cilo 1. 'sav, itav, uzet u celini'. Poio je jedno cilo jaje. 2. 'nepobitan, neosporan'. Ono, to sam vam kazala, to je cila istina. Izr. ~ mliko 'neobrano masno mleko'. cipaa 'voe koje se lako odvaja od kotice' Ove godine su nam dobro rodile briske cipae. cipat cipam nesvr. 1. 'udarajui im otrim rastavljati na delove po duini: ~ drva. 2. 'deliti napola, prepolovljavati'. Danas sam cipala briske za dunc (\.).~ se 'razdvajati se na komade'. Cipa mi se koulja. cipci m zb. im. 'dve tanke drvene okruglice, du. 6070 cm. koje se provlae na razmaku od 1420 cm u osnovu odmah iza vra.ila na kojem je namotana osnova tako da se odreene niti kreu odozgo, a druge odozdo, da bi se iza toga provele kroz nita, a zatim kroz brdo i tako potpuno pripremilo za tkanje. Ovi nioji cipci nisu ba glacki, pa roalo zapinje podikoja nit od osnove. cipela 'vrsta obue (nainjena najee od koe)'. cugoka ~ 'visoka cipela (koja stee glenjeve sa strane radi lakeg obuvanja bez niranja)'. Nee mo navu cipele na tako debele orape. cipelar -ara m 'obuar'. Moj ujo su bili cipelar. cipelica dem. od cipela. cipkat -am nesvr. de.n. od cipat. ta cipka ve toliko tu artiju? cipkav -a -o 'koji se moe lako cepati (po duini)'. To je tako cipkavo drvo, dobro je za potpaljivanje vatre. ciplja 'cepanica'. Raspilali smo i iscipali dud u ciplje. cipov -ova m 'hlepi'. Dajte mi komad od cipova. ma. czipo. cipovak -ovka m v. cipov.

cirada 'navoteno platno za pokrivanje kola i &!.'. Pokri ciradom dakove, da ne pokisnu ako kia naie. cirik m 'glasan smeh, potcikivanje'. Samo se uo i(z) sobe cirik i nazdravljanje. cirikat se -am se nesvr. 'nepristojno i glasno se smejati pokazujui zube'. Ko j to vidio, tako se cirikat?! cirkalom m 'drvena naprava sa etiri ili pet paroaka (sainjena kao i velike grablje), slui za izvlaenje linija na oranju cirkalovanje po kojima se sade kukuruzi, krompir i sl. Ne zaboravi i cirkalom metnit na kola, pa im uzoremo, oma emo i cirkalovat. cirkalovat -ujem nesvr. 'oznaavati linijr cirkalomom' (v). Posli podne emo cirkalovat za kuruze. cirkulan -ana m 'uruitelj, dostavlja'. Pilipov Nestor je stao za cirkulana. cirkulu m 'okrug, kvart'. Na se cirkulu proirio jo sa jednim sokakom. cirkus m 1. 'ograen i natkriven prostor gde se izvode razne predstave i vetine'. Kaki mi je cirkus di nema konja? 2. 'zbrka, nered, mete'. Dico, oma da ste sklonili te sigrake da mi niste ravili vie cirkus po sobi. cirkusaner m 'cirkusant (pogrd. izraz za neozbiljnu muku osobu)'. Nemojte mi spominjat enidbu, za mene je on cirkusaner a ne momak za enidbu. cirlik m v. cirik. citka 'posuda kroz koju se cedi neka tenost, cediljka'. Morau kupit novu citku, ova se pokidala namisti. citura 'citra'. Moj komija je vabo iz Banata, zna kako lipo svira u cituru; jo i nae kolo zna da odsvira.

civ 'cev'. ta e ti ta gvozdena civ? civanica 'kost noge od kolena do glenja'. Pao sam priko cigalja i svu sam civanicu odro. civica dem. od civ. Ja samo gledam Sibu kako friko primee civicu kad tka. civosvira -aa m 'orgulja'. Losko je izuio za civosviraEa i sad svira u crkvi. cmakat cmaem nesvr. 'ljubiti (uz glasan zvuk)'. Nije zasluila da je toliko cmae. ~ se 'ljubiti se (uz glasan zvuk)'. cmizdrit -im nefvr. 'dugo i prigueno plakati'. Samo se prinemae i cmizdri. cmoknit (se) -nem (se) svr. prema cmakati (se). coco uzv. za vabljenje svinja (radi hranjenja). cokat cokam nesvr. 'piti, lokati (o stoci)'. Kad njim u spirine metnem dosta mekinja, prasici tako cokaje, sve se otimaje. 2. 'piti, opijati se (pogrd.)'. Nema Neste, on i Maa zajedno cokaje, dabogda njim prisilo! cokla 'manji izvueni deo zida, sokla'. Cokla je napravljena od svilene ciglje. cokula 'teka cipela (obino vojnika)'. Svaki katana kad obue prvi put cokule naulji noge. col cola m 'stara mera za duinu (2,54 cm)'. Za ovu dasku tribaje klinci od dva cola. coltuk m 'drveni duni metar (izraen od tankih letvica radi mogunosti sklapanja), sa jedne strane sa oznakama u colovima, a sa druge u santimetrima'. compov -ova m v. bunkov. Nemoj da ja tebe compovom odvalim! cop m v. cap copat copam nesvr. 'sipati nemilice u neto (da bi se to pre napunilo)'. Mora ti ba toliko copat ko da otima od koga?! copina augm. i podr. od cop. copovka 'mutikla'. Brat mi je puio na dugaku copovku. coprnica/coprnica 'vetica'. Ne dovodi mi tu babuskaru u kuu, nema gore coprnice od nje (Bj.). cova -aa 'psova'. Al je taj tvoj ovik cova, svaka druga ri mu je covka! covat cuiem nesvr. 'psovati'. Ko j to vidio za makar ega covat? covka -e 'psovka'. im se probudi covka mu je prva ri. crip cripa (mn. cripovi) m 1. 'plosnata opeka kojom se pokrivaju zgrade'. 2. 'posuda od peene gline'. ~ za cvie 'saksija'; ~ za vodu za pilie. cripi / cripi -ia m dem. od crip. crivar -ara m 'onaj koji se bavi prireivanjem (za prodaju) i prodajom creva'. Sve manje i manje ima dobri crivara. crivo criveta (mn. criva) s 'deo organa za varenje u obliku meke i rastegljive cevi u ivotinjskom telu'. Criva se stanjila ko prea u zlmskog pauka. Izr. Debelo intestinum ciassum'; guzno ~ intestinum rectum'; slipo ~ 'intestinum caecum'; vuku se ko criva 'oteu se u dugom redu'. crkanina v. crkanica. crkan(i)ca 'crkotina'. To nije vie konj ve crkan(i)ca. crkavat crkavam nesvr. 1. nesvr. prema crknit. 2. 'izleavati se, spavati'. Noom bitandi, a danjom samo crkava. 3. 'muiti se, iveti u bedi'. On troi i razbaciva po mijanama, a ja nek s dicom crkavam na salau. crkavica 'vrlo malo novca, oskudno imanje'. ta se on razmeee s otom svojom crkavicom?! crknit -nem svr. 'crknuti'. Mora ranit kera kad ga voli, da u ne crkne od gladi. izr. crknie i njegov ker 'stii e ga kazna'; crko dabogda! 'psovka'; crkni pukni 'ma ta se desilo'. crknut -a -o 'koji samo to nije crkao, slab, malaksao'. Vridi mu ko crknutom konju zob! crkva 'bogomolja'. Ba sam ti ja, eno, danas srian ovik: ja u crkvu, a popo zavrio misu, ja u mijanu, a litra na astalu i sad, evo, stigo sam na sala, a zdila me eka. Izr. koga silom u crkvu tiraje, taj Boga ne moli! crkvenjak -aka m 'uvar crkve i posluitelj u crkvi'. Crkvenjak ima pune ruke kljuova, ko da je sv. Petar! crkvica/crkvica dem. od crkva. crn crna crno 1. 'koji je boje ugljena ili ai'. Sva tri vranca su jednako crni konji ko da i(h) je jedna majka odribila. 2.

'neist, prljav, zamazan'. Odnesi jorganske navlake i metni u koar di su crne koulje. Izr. ne dat ni crno ispod nokata 'nita ne dati'; u crno zavit koga 'unesreiti koga'; ~ Boi, bili Uskrs! 'ako sneg ne padne o Boiu, bie ga o Uskrsu'; ~ ko gavran (ko sotona) 'zao u dui'; crno nam se pie 'stii e nevolja'; dat crno na bilo 'pismeno'; crni dani 'oskudica'. crnit -im nesvr. 'raditi teak i naporan posao'. Zemljoradnik mora crnit ako oe togod da stekne za ivota. crne m 'prljavo rublje'. Skupi veeras sav crne, sutra emo pra. crnica 'crna zemlja, humus'. Nema plodnije zemlje od ove nae crnice. crnilo s v. crne. Odnesi ove koulje i metni i(h) u crnilo; zna di stoji koar s crnilom. crnina 'crna odea (kao znak alosti za nekim)'. Justu odavno viam u crnini, ne znam koga kaje. crnit -im nesvr. 'postajati taman, crn'. Bolest ga je slomila, poo je da crni u licu. ~ se 'pokazivati se u crnoj boji'. Sa zapada se zdravo crni rebo, mo bit oluje. crnit crnim nesvr. 1. 'bojiti u crno'. Oj ti, curo mala, ime svoje obrve crni? 2. 'runo govoriti o kome'. Nije lipo da divojku prid momkom crni. ~_ se 1. 'mazati se crnom bojom'. 2. 'runo govoriti o sebi'. Sam sebe srozava i crni. crnka 'enska osoba crne kose i oiju'. Sestra mi je vitka i visoka crnka. crnomanjast -a -o 'tamnoput, garav'. Pa, tako, vie je momak crnomanjast nego crn. crnook -a -o 'koji je crnih oiju'. Vie volim crnooke cure; Bunjevke su veinom crnooke. crnjak -aka 'crno vino'. I po koulji ti se vidi da si se nasiso crnjaka. crvanje s gl. im. od crvat se. Liimo crva nje krmaa. crvat se -am se nesvr. 'dobijati crve, postajati crvljiv'. Zbog silne kie sve se jabuke crvaje. crven -a -o 'koji je boje krvi'. ~ ima puno crveni jagoda, triba i(h) sabrat. Izr. crveni vitar 'vrbanac erysipelas'; crvenka 'esto ime krave'. crvenperka 1. 'riokosa ena'. Vid(i)iia sam joj dite, prava mala crvenperka, samo da mi je znat na koga je taka? 2. 'ena sumnjivog morala'. Jeste Staka vridna, al je, svi to kau, crvenperka s mukima. crvljiv -a -o 'pun crva, ucrvan'. Donela nam je kobojage punu kotarcu, a polak su crvljive jabuke. crvotoina 'ono to su istoili, izgrizli crvi, rupice koje su preostale posle grizenja'. Di ima crvotoine, tu ima i crvi. cubok m 'dodatak na ve izmerenu koliinu robe ~ koji se ne plaa'. Mogo si ba malo nadodat cuboka. Izr. vu se za kim ko cubok 'kaskati za kim'. cucla 'gumena sisaljka, na koju dete sisa mleko iz flae (ili bez mleka kao "varalica"), dudla'. Dite je malo i brez cucle se nikud ne krecemo. cuclat -am nesvr. 'dudliti, sisati'. Dida side u budaku u cuclaje lulu (fig.)'. cug m 'promaja'. Meni smeta u ajzlibanu kad su otvorene pendere, uvati me cug, pa me glava boli. 2. 'gutljaj'. Alaj ti je dobar cug, po boce si povuko odjedaied. cugaro m 'pijanica'. Nikad se andor nee opametit, on je teki cugaro. cugaroka 'ena pijanica'. Gadno je kad je mukarac dero, al je jo gore kad je ena cugaroka. cugat -am nesvr. prema cugnii. Poo je Marco da cuga ko smuL. cugnit -nem svr. 'popiti vie nego to je potrebno'. im cugne koju aicu, onda je oma rabar. cugoka prid. v. cipela. cukernica 'slastiarnica'. Otri askom u cukernicu i donesi deset komada tista. cukit -im nesvr. 'sisati cuclu'. Nemoj je dirat, cuki i spava. cunjaro m 'njukalo'. Ba je smino kad je mukarac taki veliki cunjaro. cunjat -am nesvr. 'pretraivati, zavirivati (svugde turati nos), njukati'. Lojzija je na tavanu, tamo togod cunja. cunjav -a -o 'koji voli naokolo da cunja'. Dobra je lovaica, al ne vollm cunjavu maku. cupanica 'vrsta narodnog plesa (kolo u kome se sitno cupka)'. cupit -im nesvr. 'sitno cupkati u plesu'. Monci zapliu nogama, a cure cupe u kolu. cupkat -am nesvr. 'plesati u mestu, poigravati'. Volim kad tako lipo cupkaje u kolu.

cupnit -nem svr. 'poskoiti; lupnuti nogom'. Cupni, Pere, da te vidim moe li bolje od drugi? cura 'devojka'. Srde se cure to momaka ve tako dugo nema. Izr. uvaj, curo, imena, doekae vrimena! 'ako sauva potenje, udae se'. curaro m 'koji tri za curama'. Nema veeg curaroa od Nace. curetina augm. i podr. od cura. Lae vam ta curetina. cure zb. mn. 'mnotvo devojaka'. Je, koliki se cure ode skupio, ko e njim momaka nastait. curica dem. od cura. curicin -a -o 'koji pripada curici'. Donesi curicino novo ruvace. curik/curuk uzv. 'natrag izraz kada se eli da konji povuku natrag.' Samo ti malo povui kajase i uzvikni: curuk, pa e konji povu kola natrag. curikat -am nesvr. prema curiknit. curiknit -nem svr. 'vratiti natrag'. Curikni malo kola natrag. curin -a -o 'koji pripada curi'. To su curine papue. curka/curka 'devojica'. Jo samo malo pa e i naa curka postat prava divojka. curukat -am nesvr. v. curikat. curuknit curuknem svr. v. curiknit. ~ se povr. cvancig/cvancik -iga/-ika m 'nekadanji austrijski srebrni novac u vrednosti od 20 krajcara'. Raduje se ko da je dobio cvancig. cvarit (se) -im (se) nesvr. 1. 'pei na vatri, priti'. Nanika, ta to cvari, tako lipo mrii? 2. 'pei se (na suncu)'. Niko me nee natirat da se cio dan cvarim na suncu. 3. 'preznojavati se (pored nekog toplotnog izvora)'. Kako moe da se cilo vee cvari pored te vrue pei? cvat m 'cvet'. I ovaj drugi jorgovan je sa bilim cvatom. cvatat -am nesvr. 'cvetati'. Poele su da cvataje rue u bai. cvati -ia m dem. od cvat. cveter m 'vuneni pleteni prsluk sa rukavima (za mukarce), sveter'. Kad ja obuem cveter ispod kaputa, onda nema zime. cvibak m 'dvopek'. Bao su nam doneli cvibaka is katana. cvie s zb. od cvit. Njezina baa je uvik puna cvia. Izr. ni on (ona) ba nije cvie 'nije bez mane'. cvience -eta s dem. od cvie. Ba je lipo to tvoje cvience. cvilik -ika m 'jedna vrsta tankog materijala (sa dva lica), korien za postavu'. Tila sam kupit cvilika za otunku, nisam nala kaki sam traila. cvilit se cvili se nesvr. 'pariti se (o krmai)'. Komija, kae svinjar da vam se krmaa, ona velika crna, cvili. cvit 'cvet'. Pazi di staje da ne otkine koji cvit. Izr. u cvitu mladosti 'najlepe doba'. cvitna prid. v. nedilja. cvokoat cvokoem nesvr. 'udarati zubima o zube (zbog straha ili hladnoe), stvarajui pri tom poseban um'. Cvokoe ko da si se smizo?! cvrak -ka m zool. Cicada. cvrit -im nesvr. 'putati naroiti glas' ,,cvr" (o cvrku, popcu)'. ujem ga lipo da cvri, a ne moem da ga naem di je. cvrknit cvrknem svr. 'na brzinu ispei neko jelo'. Mogla bi ti, Ruice, cvrknit nama za veeru koje jaje i malo divenice. cvrknut -a -o 1. 'aknul'. Nije on lud, samo je malo cvrknut. 2. 'pripit'. ie Pajac, al kako mi se 5ini, fain je cvrknut, jel zdravo evelja s nogama. cvrkuat cvrkue(m) nesvr. 'isputati cvrkut'. Kako jutro a tice pomu da cvrkuu. cvrkut m 'glas malih ptica i nekih insekata'. Dobro uje, to je cvrkut oni mali tica to ive u ritu.


a skr. 'ia'. a Joso je dobar ovik. abrnjak/abrnjak -aka m 'kratka drvena motka'. Provui abrnjak kroz ui avolja, jer drugaije ga neemo mo prinet u komaru. aak aka m 'smrznuto ili suvo blato na putu'. Nismo potkovali konje, ovaj aak sve e njim noge izubijat. aikulaa 'deja igra, trula kobila: jedna grupa deaka postavi se u nizu, pognuti na dole jedno drugom stavljaju glave meu noge, za koje se dre i rukama; druga grupa skae na lea, koja su sada kao jedan celovit most. Ako neko padne ili dodirne zemlju, dolazi do promene uloga. akat -am nesvr. 1. 'eprkajui po emu vaditi, izvlaiti to'. Opet aka nos, sram te bilo! 2. 'eprkati, preturati po emu'. atogod aka u fijoki di mu je sersam (v.). akav -a -o 'pun aka, neravan, dombast'. Ba moramo mi odan i po ovom akavom putu? adit -im nesvr. 1. 'zanovetati'. ii togod radi, ve samo tu sidi i adi. 2. 'dimiti, puiti'. Dida su bolesni, pa po cio dan u sobi ade. aa 'ugljeni prah koji se taloi iz dima i plamena'. ta si radila, i'ma ae svild po licu. akanjac -anjca m 'eki (za odreene namene)'; tesarski ~ 'sa prorezom na gornjoj strani za vadenje eksera'; ziarski ~ 'sa jednom stranom za razbijanje cigle'; vinogradarski ~ 'za seu korenja i izdanaka loze'; Slomilo se sapite na akanjcu. akire akira pl. t. 'akire, pantalone suene uz list noge i sa uzengijom (v); up. briaste ~ Izr. akire sve laju oko njega 'kad neko naglo smravi'. Isprait (kome) akire 'istui (ga)'. akljikat -am nesvr. 'kakljati, golicati'. Ja ne moem izdrat kad me po tabanima akljikaje. akljikav -a -o 'kakljiv, golicav'. Toliko je akljikavo dite da se uvik dere kad se kupa. akundida m 'pradedin otac'. Valdar je udario na njegovog akundidu, kazali su da je on bio taki mudrac. alabrcnit -abrcnem nesvr. 'prezalogajiti (v. labrcnit)'. Zna ta, tevo, rukput ti alabrcni kod kue, a doi ode da veera. amit -im nesvr. 'samovati, biti u tmurnom raspoloenju'. Svi su oli od kue, a ja amim u samoi. amljenje s gl. im. od amit. Kau da ga je posli smrti ene amljenje upropastilo. amovina 'amovo drvo, jelovina'. Dobro e bit to korto od amovine da pojimo iz njeg konje i krave. anuga i m 'neuredna osoba (lino i u radu)'. Ne triba mi ta anuga u kuu; kudan ie ~ za njom ostaje smrdljiv trag. angrcat angfe nesvr. 'egrtati'. U naoj kui nikad nema mira, moja ena vazdan imegod angre. angrizat angrizam nesvr. 'dosaivati, prigovarati, antrati, gunati, zajedati'. Vridna je ko crv i mrav zajedno, al voli ovika da angriza. angriljiv -a -o 'koji esto i rado angriza'. Sve bi bilo dobro, samo da joj je svekrova malo manje angriljiva. antrat -am nesvr. 'stalno zamerati i kritikovati, angrizati'. ama, mani se ve tvog, antra i kad triba i kad ne triba. ap apa m 1. 'ep'. ~ oemo 1 imat dosta apova za svu burad? 2. drvena slavina za vinsko bure'. Danas emo udarit ap u novo bure vina. apak -pka m 'kanda'. Kaem ja tebi da se uva makinog apka. apat rapam nesvr. 1. 'jesti otkidajui komadi po komadi (mrvicu po mrvicu)'. Ako si gladan, onda i redovno, nemoj mi tu vazdan apat. 2. 'skidati neto sa neega gde vrsto prianja'. Zato apa tu krastu, oe opet krv da ti tee?! ~ se 'hvatati se, kaiti se za to'. Eno i(h), opet se apaje oko te male lopte. aplja zool. 'ptica movarica visokih nogu i jakog kljuna Ardea: bila ~, siva ~. apnit -e(m) svr. 1. 'kljucnuti'. Ne diraj pilie, apnie te kvoka. 2. 'otkinuti deli hrane'. Nije valdar da si toliko sit, da ne moe apnit koji zalogaj. apo(v) -ova m 1. 'drvena naprava za hvatanje golubova (obino se stavlja na krov kue)'. Pala su vrataca na apovu, ii podigni i(h). 2. 'kraj bia (na koji se vezuje vigar)'. Nemoj ti da ja tebe poijem apovom, bie masnica s podlance. apovat -ujem nesvr. 'stavljati slavinu u puno bure (vina, piva) pre nego to pone njegovo troenje'. Otakali smo vino i nanovo ga apovali. Zna, kad se apuje vino, da se prve ae malo uzmute. ardai m dem. od ardak.

ardaina augm. i podr. od ardak. ardak m 'ko, spremite za kukuruz'. Dva ardaka su nam puna kuruza. ardaketina augm. podr. od ardak. arda m 'maarski narodni ples; muzika za takav ples'. Mladi su pored kola rado igrali i arda. ma. csardas.

ailama 'vrsta narodne igre; muzika za tu igru'. Vranjanka i arlama su bile omiljene igre na balovima. arni -a -o 'crn' (pesn)'. Pokojna majka su zdravo volili onu pismu: arnagoro, punati si laa. arap m 1. 'stolnjak'. Kad je Boi, metniemo bili arap na astal. 2. 'pokriva za postelju, arav'. Triba prominit arape nakrevetima. as m 'vrlo kratko vreme, tren'. U prvi as te nisam pripozno. Izr. za tili ~ 'u tren, odmah'; u pravi ~ 'na vreme, u pogodan trenutak'; sudnji ~ 'vreme kad treba umreti'; svaki 'esto'; u isti 'tog trenutka'; u srian ~ 'uspeni trenutak'; u zao 'u nevreme, na nesreu'; ~ bre 'to pre'; ~ posla 'vrlo bizo'; ni asa 'odmah'. asak aska m dem. od as. v. asit -im nesvr. 'otezati, oklevati, odugovlaciti'. _ Nadam se da nee mlogo asit, jel triba uradit prija nego to kia naie. askom pril. 'na brzinu, brzo'. Spremi mi askom togod malo za ilo. asna v. duvna. Njegova starija sestra je asna. asnik m 'oficir'. Didin brat je ko asnik poginio u ratu. asno pril. 'poteno, estito'. asno je ivio. ast 1. 'potenje'. Ne daj Boe da nam kgod ast ukalja. 2. 'aenje, gozba'. Danas je bila velika ast kod nas, imali smo punu sobu gostivi. 3. 'svadba'. ula sam da ste u nedilju bili u asti. astan -sna -sno 1. 'poten, estit'. Stipan je astan ovik i triba mu virovat to kae. 2. 'cenjen, dostojan potovanja, potovan'. Ta, to je asna porodica, poznata o(d) davnina. 3. 'kao epitet u nekim formulama: 'asni sude 'uvaeni, cenjeni'; (asna) asna sestra 'crkvena zvanja'. aa 'mala posuda (obino od stakla) iz koje se pije'. Popio sam svega dvi ase piva, pa mi se ve zamutilo u glavi. Izr. u au zagledat 'mnogo piti'; pored, pokraj ae 'pijui kakvo pie'; prilila se 'prekipelo strpljenje'. aetina augm. podr. od aa. aica dem. od aa. at ata m 'ukrasna ukosnica'. Popravi taj at, sav ti se nakrivio u kosi. atlaisat -aiem nesvr. 'usijati, uglaati'. Dokle e ve nosit te akire, sve su se od noenja uatlaisale. atlo(v) -ova m 'poprena drvena motka na kolima (za prevoz sena, slame, kukuruzovine)'. Dobro sveite atlove za pomonice. ma. csatlo. atrlja 'kua slabog kvaliteta materijala, koliba'. ta ne srui tu atrlju kad si sazido tako lip sala. avka zool. 'ptica odozgo crna, odozdo siva, Colaeus monedula'. avrljat -am nesvr. 'askati, avrljati'. Svi su se vrepci skupili na ovu trinju i samo avrljaje. ean -a -o 'lep, krasan (o deci)'. Ti si naa eana beba. edance -eta s dem. od edo. Jaga ljulja svoje edance. edace -eta s dem. od edo. Iznesi to tvoje edace da ga vidim. edo -a s dete (uopte)'. Jedno je nosila, a drugo edo vodila za ruku. ekanje s gl. im. od ekat. Nemoj da se smrznem od ekanja na tebe. ekat -am nesvr. 'iekivati, oekivati'. ekala sam ga dvi godine, sve sam mislila modar nije poginio. Ne moem ja na tuu pomo ekat. On ode sidi, a poso nek eka. ~ se uz povr.ekaj se samo ako te ja epam, oe fasovat svoje. ekinja 1. 'svinjska dlaka'. Kad opaljuate svine, ekinju emo ostavit za kefu. 2. 'brada'. Ne vole me brijat berberi, kau da mi je brada prava ekinja. ekljun m 'kuka, aklje'. Otkinio se kabo i pao u bunar, probaj ga ekljunom izvu. ekrk m 'drveni kotur (za namotavanje pree ili na bunaru za vaenje vode)'. Bunar na ekrk. ela (mn. ele) 'pela'. ~ imam tri konice ela. elance -eta s dem. od elo.

elenka 'glava, lobanja (podsm.)'. Skloni mi se ispod ruke, jel u te sad ovom varnjaom po elenki. elikat -am/elie nesvr. 'poticati volove da skrenu desno'. eli ho! uzv. volu da skrene desno'. elnjak m 1. 'ukras (koni i metalni) na prednjem delu oglavnika (konj. oprema)'. Taj tvoj elnjak je tako lipo usvitlan ko da je od zlata! 2. 'vie konica sa pelama'. Cvataje draovi pa sam elnjak tamo primistio. elo s 'deo iznad oiju do ruba kose; odgovarajui deo ivotinjske glave'. elo mu je uvik naborano. elo predl. 'iznad, pokraj, uza'. elo glave mu je visila vinana slika. eljade -eta s 'ljudsko bie uopte'. Poveala nam se obitelj za jo jedno eljade; zb. eljad. Ako se sva eljad skupila, nek sidaje za astal pa da se una. emer -era m 'gorak ukus i teina u telu (organizmu)'. Toliko volim peeno jagnje, al se ne smim slatko naist, oma me uvati emer, pa se osiam ko da me je kogod istuko, cllo tilo me boli'. emeran -rna -rno 'koji je gorka ukusa; jadan, nevoljan'. Ne znam kaka mi je to sria, ja sam skoro svaki dan ko emeran ovik'. emerno pril. 'sa puno gorine; jadno, tuno'. Kad se slatko naidem, ja se emerno osiam dogod mirno ne odleim barem jedno po sata. eprkanje s gl. im. od eprkat. Majki tako proe vrime, dok se bave eprkanjem u bai. eprkat -am nesvr. 1. 'grepsti da se to iskopa'. ii otiraj kokoke sa kuruzita, eprkaje sime. 2. 'preturati, pretraivati'. togod eprka po depovima. erez predl. 'zbog, radi'. erez ega 'zbog, radi ega'; Izr. iza erez sebe 'obaviti fizioloku potrebu'. erga 'ciganski ator'. Cigani di rastru svoju ergu tu i ive. ergar -ara m 'Ciganin koji ivi pod ergom'. Mani Vranju, ivi ko kaki ergar. erga -aa m v. ergar. ergica dem. od erga. erupat -am nesvr. 'vukui kidati, otkidati neto od neega'. Va pulin erupa nae kokoke. ~ se 'tui se vukui se za kosu ili neto drugo, upati se'. Razvadi one dvi glupae, erupaje se nasrid sokaka. esnica 'boini pleteni kola (u koji se stavlja zlatan ili srebrni novi)'. Ko nae novi u esnici taj e bit najsriniji te godine. est -i 'ast'. est nek je njegovom imanju, al mi nau curu ne damo za njegovog sina. est esta esto a. 'zbijen'. Malo ste esto kuruz posadili. b. 'koji se javlja u kraim vremenskim razmacima'. Tom vaem estom sastajanju nee bit dobar kraj. estit -a -o 'astan, poten'. Jocka je valjana cura i od estiti je roditelja. estitat estitam (estitanje s gl. im.), svr. i nesvr. 'zaeleti kome sreu povodom kakvog znaajnog dana ili dogaaja'. estitam ti imendan'. estitam vam Boi. estito pril. 'na estit nain, valjano'. estito uradi, a drugo je naa briga. estivridan -dna -dno 'estit'. Jeste da je malo spor, al je dobar i oestivridan. esto pril. 'u mnogo puta, mnogo prilika'. Sve je ee dolazio, naposlitku su se uzeli. eagija 'metalno orue s nazubljenim grebenima kojim se timari krupna stoka (konji, goveda i dr.)'. Ko voli lipog konja, taj se mora i eagije laat. ealj -lja m 'predmet od drveta ili kosti sa zupcima, za eljanje ili privrivanje kose'. ~ imali smo svega dva elja u kui. eat eem nesvr. 1. 'trljati kou da se smanji svrab'. Moram eat kad me svrbi. 2. 'istiti etkom, eagijom, timariti'. ~ oma e do, ee konje. Izr. koga svrbi, taj se ee. 'ko je neto uinio neka odgovara'. ~ se povr. ekat -am nesvr. dem. prema eat. Kad sam bio mali, volio sam da me nana uvee ekaje po glavi. ~ se povr. eljarica 'frizerka'. eljarica e te oeljat i namistit vinac na glavu. eljat -am nesvr. 1. 'ureivati eljem, doterivati (kosu, bradu, brkove i sl.)'. elja kosu na razdiljak. 2. 'razvlasavati na vlakna (vunu, lan i sl.)'. Ona je samo eijala vunu al nije prela. ~ se povr. elji/elji m dem. od ealj. etri 'etiri'. Ja sam tebi dao etri puta vie. Izr. dignit sve ~ u vis 'lenariti'; med ~ zida (ivit, amit) 'biti sam'; u ~ oka 'bez svedoka'; na ~ noge 'obema rukama i nogama'. etvorica 'etiri mukarca, etvorica'. Nas etvorica smo bili taki drugovi, da smo se u isto vrime i oenili. etvoro zb. br. prema osnovnom broju etiri, . Vi ekali mene, a nas je dolo etvoro. Izr. otvorit etvere oi 'biti vrlo oprezan, pripaziti'.

etvoropreg m 'kola sa etiri konja u zaprezi'. Bandaa i bandaicu je na Duijanci nosio etveropreg. etvrtak -tka m 'etvrti dan u nedelji'. Izr. debo ~ 'poslednji mrsni dan uoi velikog posta pred Uskrs'. evrgan -ana m 'okretan deak, u vreme puberteta'. Nije Lozo jo momak, al je taki evrgan da se u svaem snae. eze pl. t. 'laka kola na dva toka'. Babo su jue na vaaru kupili nove eze. iba/ibe uzv. 'psetu da prestane lajati ili nasrtati na nekoga'. ibak m 'lula sa kratkim kamiom, ibuk'. ibak mu je po cio dan u ustima. ia m 1. 'stari ovek'. Opet je prija podne bio onaj ia, traio je bau. 2. 'otac, stareina porodice'. Pitaj iu, pa ako te oni pute, ja nemam nita protiv. iak ika m bot. 'vrsta biljke sa glavicama na vrhu stabljike koje se lako kae za ivotinjsku vunu ili dlaku, za odelo i sl. Lappa. L. major. ~ Di si, diko, uikala skute? (nar.) iakulaa v. aikulaa. iica m dem. od ia. io m 'stareina porodice (bao)'. Naem ii nije togod dobro, tribalo bi da odu kod doktora. ioka bot. Helianthus tuberosus, vrsta krtolastog povra'. iga 'igra, zvrk'. Dobie dvi ige za onu novu kandiju. igat se -am se nesvr. 'igrati se igre, vrteti zvrk, igru'. Lazo mi je uzo igu, ne da mi da se i'gam. ijat -am nesvr. 'odvajati paperje (maak) od ostalog perja sa badrljaka'. To mi je najmri poso kad moram ijat guije perje. iklandi zb. im m 'kukuruzi malih klipova, otrih zrna (obino tamno crvene boje, rano dospevaju i koriste se za pucanje kojcica)'. Dono sam nikolko iklanda da pucate kokice. ikljikat -am nesvr. v. akljikat. Kako da zaspem kad me Stipe furtom ikljika ispod pazuva. iko m 'ujak ili stric (odmila)'. Kad iko dou u goste, onda je prava radost kod dice. ila -aa m 'beli konj koji je starou postao beo (obino se drebi kao vranac ili kao zatvorene boje dorat)'. iu bao, poznam dva ilaa u kolima. ilaa 'kobila bele boje'. imisker mod. 'izgleda, ini mi se'. imisker da si ti malo vie povuko. inik inika m 'ovea drvena kaika kao merica za brano (koristi sepri meenju hleba)'. Moje su ruke od tista, dodaj mi jo jedan inik brana. ipat (se) ipam (se) nesvr. v. apat (se). ipetak -tka m 'testenina dobijena kidanjem testa prstima'. Volim ipetke u orbi s paradikom. ipka 'runi rad, upljikav i mreast od lanenog ili svilenog konca, izrauje se pletenjem, kakanjem ili vezenjem (obino kao ukras na enskom rublju i haljinama)'. ipkan -a -o 'koji je od ipke, ukraen ipkom'. Ona uvik nosi ipkane maramice. ipkat (se) -am (se) nesvr. v. ipat (se). ipkica dem. od ipka. ir ira m 'gnpjno ispupenje na koi'. ~ imam ir pod pazuvom, pa ne moem ruku da podignem. irak -aka m 'svenjak'. ta stoji tu ko irak?! iri -ia m dem. od ir. Pun mi je vrat iria. ist ista/ista isto/isto 1. a. 'koji nije uprljan, uredan'. Jutros je kogod bio zdravo vridan, kad je ve tako ista avlija. b. 'koji je bez oblaka, koji nije zamagljen'. Nebo je isto, ne vidim ni jednog oblaka. 2. 'koji pazi na istou, pedantan, uredan'. Marga poznata ko vrlo ista domaica. Izr. ~ raun duga ljubav 'uzajmljeno treba na vreme da se vraa'; ista soba 'gostinska soba'; ista srida 'poetak velikog posta pred Uskrs'. istac -aca m 1. 'proplanak'. Na istacu su se sigrala dva zeca. 2. 'komad saa sa istim medom'. Kad su vijali med, ja sam dobio komad istaca da sisam iz njeg med. Izr. istirat na istac 'razjasniti'. istit -im nesvr. 'uklanjati prljavtinu'. Da nlsi vie putala maie u sobu, svud prljaje pa samo moram istit za njima Izr. ~ isprid svoje kue 'brinuti se o sebi, ne meati se u tue poslove'. ~ se 1. 'uklanjati sa sebe neistou'. Maca se napila mlika i sad se isii i umiva. 2. 'razvedravati se (o nebu); prolepavati se (o vremenu)'. S gornjaka se ve isti, ja mislim da nee

vie bit kie. istomeljka 'preterano pedantna ena koja stalno licka i doteruje neto po kui'. Volim i ja red, al nisam ba nika istomeljka. it uzvik kojim se umiruju deca. it tamo, ni jednu ri da nisam vie ula! itav -a -o 1. 'sav, ceo, celokupan, potpun'. itav dan je padaia sitna kia. 2. 'pametan, normalan'. Pa ti nisi itav, kad tako togod moe kazat za moju sestru. ivija 'gvozdeni klin koji dri toak na osovini'. Jedna je ivija slomljena, tribalo bi je prominit. ivijica dem. od ivija. ivinjak m 'svrdlo sa drvenomili gvozdenom drkom'. Donesi vei ivinjak, s ovim malim ne moemo probuit tako debelu dasku. ivucki -a -o 'koji se odnosi na ivute'. ivucki dak je teak 70 kila. ivut(in) m 'Jevrejin'. Ni onaj ivut ne priuzima ito. ivutkinja 'Jevrejka'. Jeca slui kod jedne ivutkinje. izma 'vrsta obue, obino kone, koja see do kolena'. ~ tvrdi sara; izme na bore 'izme mekanih sara (sturaju se nanie i uboraju)'. Izr. izma glavu uva, ubara je kvari! izmar m 'onaj koji izrauje izme'. Ja uvik poruivam meni i'zme kod izmara, nikad ne kupujem gotove. izmarka 1. 'izmareva ena'. 2. 'enska osoba koja izrauje izme'. izmarov -a -o 'koji pripada izmaru'. Od dobri izmarovi kalupa zavise i kako e izme bit. izmarski -a -o 'koji se odnosi na izmare'. ~ zanat; ~ radnja; ~ i'lo. izmetina augm. od izma. ta si mi uo u sobu s otim blatnjavim izmetinama?! izmica dem. od izma. lanjak -njka m 'zglavak, zglob (obino na ruci ili nozi)'. Upado sam u blato do lanjaka. lovit -i(m) nesvr. 'stajati na stranjim nogama (o etvoronocima)'. Naa kerica zna da lovi ko kaki zec. oban m 'pastir koji uva ovce'. Tira oban sto ovaca. obane -eta s 'mladi oban'. ~ obadva obaneta su zaspala. obanica dem. od obanka. obani m dem. od obanin. obanica/obanica 'pastirica'. Ja sam ve u svojoj sedmoj todini postala obanica. obanin m v. oban. Moj bao su ve od deset godina bili obanin. obanka v. obanica. obanov -a -o 'koji pripada obanu'. tap; ~ pulin 'pas'; Ostala je obanova kabanica. obanski pril. 'na obanski nain'. Prostro ovik opakliju, pa se izvalio nako obanski. obanja 'drvena okrugla i pljosnata posuda za vodu, (1020 litara)'. Odnesi obanju u iad pod krstine da se ne ugrije voda. obanjac -njca m 'jelo od ovijeg mesa sa jakim zainom'. Nema boljeg ila od obanjca kojeg sami obani skuvaje. oja 'oha (vrsta vrsto valjanog sukna)'. Ostalo je oje od suknje, moemo pokrit njom onaj mali astal. okoe s zb. im. od okot. Sve mlado okoe se zimus smrzlo. okor m 'buket cvea'. Napravi jedan okor od cvia iz bae, pa emo ga odnet na groblje. okot m 'trs (lozni grm u vinogradu)'. Na svakom okotu ima po nikolko kila groa. onat onam nesvr. 'na belom pauinastom platnu debljom icom unkom utkivati motive'. Nauila me snaica tkat pekire, pa i oat na tankima. opor m 1. 'krdo'. opor krava pase u ritu. 2. 'grupa ljudi (podsm.)'. ~ oete i mene primit u va opor? oporat se -am se nesvr. 'skupljati se, gomilati se, oporiti se'. Posebno se opora mlade, posebno stariji. orapa 'arapa'. Tako sam pokiso da su mi i orape mokre. Izr. udaren mokrom orapom! 'priglup'. orapetina augm. i podr. od orapa.

orapica dem. od orapa. orapin -a -o 'koji se odnosi na arapu'. Jedna orapina peta se pokidala. Izr. otego se poso ko ~ poetak 'traljav posao'; usta su mu ko ~ poetak 'ima velika usta'. orba 'teno jelo, esto sa komadiima mesa i sa povrem (zapreno i zainjeno)'. Poijo sam dva tanjira orbe. Izr. Svilena ~ 'supa od sveeg mesa'; zaprena ~, soparna ~, krumpir ~, pilea ~, govea ~. orbaro m 'onaj koji rado jede orbe'. Ja sam velik orbaro. orbetina augm. i podr. od orba. orbica/orbica dem. od orba. Malo tije ritka orbica. orda 1. 'opor, stado (krava, koje se svakodnevno sakupljaju po domainstvima i gone na pau)'. Stigla je orda krava. 2. 'mesto za ispau krava'. Otirali su krave na ordu. 3. 'neprikladno ponaanje'. ta ti danas fali, taki si ko da si iz orde doo?! orda m 'uvar krava (v. orda 1.)'. Ve godinama je on na orda. ova 'smotuljak slame (vezan na kola, na neku napravu ili ogradu kao znak da se odnosni predmet ili neto u toj kui nudi na prodaju)'. ovina m augm. od ovik. Ta, ilija je ovina na svom mistu. oviak -ka m 'oveuljak'. oviak je mali, al je otrog jezika. ovianski/ovianski pril. 'kako dolikuje oveku, ljudski, humano, plemenito'. Ako si ovik i uradie ovianski! ovik (Vok. ove) m 1. 'ovek, odrastao mukarac uopte'. 2. 'suprug, mu'. Ne pua me ovik da idem sutra na pecu. Izr. ~ blage riii, zlatne ruke, pa vik provikovo u poslu 'valjan radnik'; ~ da ga na kruv moe mazat 'dobroduan'; ~ koji se ne boji ivota 'hrabar, snalaljiv'; ~ koji je posto gazda od svi' putova i staza 'vlastodrac'; ~ na svom mistu 'vrstog karaktera'; ~ se ui dok je iv, opet lud umre! ~ se za ri vee, a vo za rogove!; ~ blage udi 'mekan'; ~ srine ruke; ~ je ovik, ako je ovik!; ~ ostrog zuba! 'naprasit'; ~ da pukne od bisa! 'zbog neke nepravde'; dua od ovika!; drvo se na drvo oslanja, a ~ na ovika!; ~ mekana srca 'milosrdan'; gotov ~ 'zreo'; drugi ~ postat 'sasvim se izmeniti'; nikaki ~ 'neovek'; ivom oviku nikad dosta! ovo m v. ovina. Albe ti je ovo da ga triba trait! udak -aka m 'nastran ovek'. Niko njim ne mo iza na kraj,on je udak za sebe. udan -dna -dno 'neobian, neverovatan'. Svi su Dulievi udni ljudi. udeso s veliko udo'. Ja vam kaem: to je udeso boje. udit -im nesvr. 'izazivati uenje kod nekoga'. udi me da je Losko doo u svatove, a nisu divaniii vi'e od dvi godine. ~ se 'iznenaivati se'. ta se udi, moglo je gore bit da mi je greda na glavu pala. Izr. udom 'veoma se mnogo uditi'. udo pril. 'jako, veoma, vrlo mnogo'. udo mu se dopala divojka. udo to je lip. ukanjica 'koren kukuruzne stabljike koji Posle seenja ostaje u zemlji'. ftn se malo prosui, skupljaemo ukanjice. ukljikat -am nesvr. v. akljikat. uma 'peteljka voa (trenje, vinje i sl.)'. Baci ove ume na ubre. unj unja m 'amac'. unja nemamo a plivat ne znam. unjak unjka m 1. 'pokretni deo tkakog razboja, naprava od tvrdog drveta u obliku una, u koji se umee kalem sa potkom, cevnjak, unak'. to friije provuem unjak, friije je i tkanje. 2. 'limena cev za pe kroz koju prolazi dim u odak, deo takve cevi'. Kupio si al sad i umisti unjak, jel bre njeg ne moem loit u porelj. unjat se unjam se nesvr. v. vozit se amcem'. Ja se ne smim unjat, bojim se vode. unji -a/unji -ia m dem. od unj. upat -am nesvr. 1. 'vui, izvlaiti to'. Unuk me je volio upat za brkove. 2. 'eru, pati'. Nas dvi emo upat pilie. 3. 'brati skidati voe'. Nemoj upat te zelene zerdelije. ~ se povr. Dica se tuku i upaje se za kose. upav -a -o 'neoeljan, raupan'. Joso proviri iz sobe jo trabuvan i sav upav. uperak -rka m 'pramen kose'. Samo se ti ludiraj, oe nasradat taj tvoj uperak. upkanje s gl. im. od upkat (se). Dok se dida ne manu upkanja brkova nee sist za astal. upkat (se) -am (se) nesvr. prema upati (se) Ovce upkaje skoro suvu travu. upnit -nem svr. 'upati'. Volim ga upnit za taj okrugli obrai. upurdija m 'stareina uvara javnog reda," policijski stareina grada'. upurdija je imo veliku vlast, zato su ga se svi i bojali.

urija m 'krznar'. Poruio sam kod naeg urije jednu opakliju. utak -tka m 'uvrena slama (za ribanje posuda, timarenje konja i loenje u poret)'. Napravi mi jedan utak da izribam kastronu, maio je pekmez uvatio kad sam ga kuvala. utakovat -ujem nesvr. 'timariti, istiti'. Ti opet nisi utakovo konje, jo su od blata. utka (G. mn. utaka) 1. 'deo koji ostane posle krunjenja kukuruznog klipa'. Donesi koar utaka, triba mi za porelj. 2. 'ostatak od ploda: grozd sa kojeg su skinute bobice, zrno, ogrizak jabuke, kruke'. Oma da ste skupili utke od jabuka i bacili i(h) u molik svinjama. utnjak m 'upa za smetaj utaka'. Dvoja koia utaka smo sadili u utnjak. utura 'plosnata posuda za noenje pia'. Nasuo je vina u uturu i zaboravio je ponet. uturica dem. od utura. uvaldu s m 'velika i jaka igla kojom se iju vree'. Kazo sam ti da mi triba uvaldus, di u s ovom malom iglom it debeli dak. uvaran -rna -rno 'tedljiv'. Dobar je domain i vrlo uvaran ovik. uvarkua 1. 'cvee koje raste na tranim krovovima kua, Sempervivum tectorum'. 2. 'lice koje uva kuu i stara se o domainstvu'. Majka nikud ne iu, postali su prava uvarkua. 3. 'pas koji uva kuu'. Ne brinemo mi dok je uija u avliji, on je na uvarkua. uvat uvam nesvr. 1. 'paziti da neto ne bude oteeno, uniteno'. uvaj zdravlje dok moe. 2. 'nadgledati'. Tri dana sam njim uvala dicu. 3. 'izvoditi na pau, napasati'. Na kime je danas red da uva svinje?! 3. 'starati se da se neto ne rasipa, tedeti'. uvaj bile pare za crne dane. Izr. ~ ko oi u glavi 'najbriljivije paziti'. uvaj dok ima, kad nestane ne moe!; ~ ko zenicu oka svog, ko malo vode na dlanu 'brinuti se za koga'; uvaj snagu za starost a litinu za zimu (v. litina)! ~ postelju 'leati'. uvida 'maska'. Skini tu uvidu, uplaie dicu. uvide uvida pl. t. 'makare'. Kad nadou poklade ne moe pro od uvida. vokat vokam nesvr. prema voknit. voknit -nem svr. 'iznenada i brzo udariti, kvrcnuti, vrknuti'. Ne diraj pilie, voknie te kvoka po prstima. vor vora m 1. 'splet delova kad se delovi ega savitl'ivog vrsto veu ili zamrse'. Kako se na ovoj trangi stvorio taki vor, ne moem da ga odmrsim. 2. 'okruglast i vrlo tvrd deo u drvetu. Kad kupuje daske, gledaj da ne bidne vorova u njima. vorak -rka m zool. 'vrsta ptice pevaice Sturnus vulgaris'. vorav -a -o 'koji ima vorove'. voravo je drvo, najbolje e bit da iscipamo za ogriv. vori dem. od vorak. vori m dem. od vor. vorga 'kvrga, oteklina od udarca ili kakvog oboljenja, voruga'. Tako ga je zdravo udario po glavi da mu je oma vorga iskoila. vori -ia m dem. od vor. Leca je puna voria. vorina augm. od vor. vornat -a -o v. vorav. vornovat -a -o v. vorav. vrsnit -nem nesvr. a. 'postajati vrst, otvrdnjavati'. Kako mi se ini, posli one silne kie, poelo je da vrsne. b. 'postajati, snaniji'. Puti ga nek radi, ie stariji pa tako i vrsne. vrst vrsta vrsto 1. 'tvrd, gust, zbijen'. Malo mi je vrsto tisto. Zerdelije jo nisu zrile, zelene su i vrste. 2. 'nesavitljiv, krut'. Taka joj je vrsta kosa ko ekinje. 3. 'otporan prema kidanju'. tranga je vrsta, samo ti dobro svei, pa se ne boj. 4. 'dobro uvren, usaen'. Samo ti obisi na njeg, vrst je to klin. 5. 'potpun, dubok, tvrd (o snu). Zavirila sam u sobu, vrsto deran spava. vrstit vrstim nesvr. 'uvrivati, jaati'. Ja sam ga i rabrila i vrstila, al nije pomoglo. ~ se 1. 'postajati vrst, jai, jaati'. Nevolja e i njeg nauit da se vrsti. 2. 'uzdrati se, ne zaplakati se'. vrstila sam se koliko sam mogla, al onda su soze same navrle i zajecala sam na glas. vrsto pril. 'na vrst nain'. vrsto vei kera da se ne odrii kad bidne trzo. vrsto je zagrli, to je tvoja sestrica. vrsto je odluio da se eni.


aa -e m 'otac (retko, ee u grdnij)'. au ti tvog (deci). aknut -a -o 'luckast, budalast'. Ja jesam malo na svoju ruku, al nisam aknut, kako vi kaete, gospodine. alov -ova m 'glupan, budala'. Kad si taki nedositan, svaki ima pravo da te zove alovom i magarcom. anut -a -o v. aknut. apit -im svr. 'uhvatiti, epati'. Pazi da te ne api ta kerekanja. apkat -am nesvr. 'arati (zid, umaui predu u farbu i udarajui po zidu, gde ostaju are)'. Ba si lipo uapkala pe, are su sitne ko da si kroz sito apkala. ar -i m 'zarada, dobit korist'. Meni je sve' ovo i'st ar to ivim posli one teke operacije. arit arim svr. i nesvr. 'dobiti, zaraditi na lak nain'. Luki je glavno da on ari. arit -i nesvr. 'arlijati (o vetru)'. Veeras je napolju tako lipo, vitar ari, pa sve mrii a(j)er. arlijat -am nesvr. 'pirkati, lahoriti (o vetru)'. Nita nema lipeg nego kad liti vitar pomalo arlija. asa 'lone za vodu (oko pola litre i manje)'. Mande, dodaj mi jednu asu vode avirat aviram nesvr. 'zavirivati, virkati Nemoj mi avirat kroz ta vrata, ve ui u sobu. avkat -am nesvr. 'lajati poluglasno (obino za tene, mladog psa)'. Ve mi je dosadilo ovo tene, avka po cio dan. ef efa m 'dobra volja, dobro raspoloenje'. Doo mi je ef da se i ja enim. ela 'deo glave bez kose'. Na temenu se ela sve vema irila. elav -a -o 'bez kose'. elavog ovika je lako oiat! elavit -im nesvr. 'postajati elav'. Rano si poo elavit, friko e ostat brez kose. elonja m 'elav ovek (podrug.)'. Nemojte da Nikola uje da ga zovemo elonja, mo se ovik uvridit. emane s 'violina'. Tijo, tijo, vi, drugi, ou samo da se emane uje. epe -eta s 'ebe'. Pokri konje epetom, ako i(h) nee isprezat. er eri (mn. eri, erivi, erima) 'ki'. Naa er nije na prodaj, nek sama izabere za koga e po. erin -a -o 'koji pripada keri'. Zna se kolika je prija erina. erkica dem. od erka. erkin -a -o 'koji pripada kerki'. To je erkina svila na grane. ibat (se) iba (se) nesvr. 1. 'vrhom noa skidati najsitnije ostatke mesa sa kostiju'. Baci ve tu kouru, dokle e je ibat?! 2. 'istiti najsitnije perje sa ourene ivine'. Dugo sam ibala koku, imala je puno sitnog perja. 3. 'istiti kljunove (perad)'. Posli kie i kokoke se ibaje. ibav -a -o 'mestimino bez perja (ivina)'. Puti tu ibavu kokoku, neemo valdar taku nosit u poklon. iri -ia m 'obuarsko lepilo'. Po tom da smrdi na iri, zna da je obuar blizo. opat -am nesvr. 'epati'. Luka opa od ditinjstva. opav -a -o 'hrom'. Jeste on opav, al ie brez take. opo -e m 'onaj koji epa, epavac'. orav -a -o 'koji ne vidi na jedno oko'. Ker je bio orav na jedno oko. Izr. I orava koka nae zrno 'i neuk nekad neto pametno kae'. oravit -im nesvr. 'postajati orav'. Lazu je udario konj repom po oku i poo je oravit. oravo pril. 'nespretno, glupo, neveto'. oravo si radio, oravo e bit i plaen. oretat oretam nesvr. 1. 'zagledati neto kao kad ovek ima slabiji vid'. Majka nemaje dobar vid, pa oretaje samo oko svakog posla. 2. 'raditi po mraku'. Zato u mraku oreta, ta ne upali Jampa. 3. 'pipavo obavljati neki posao'. Koliko e dugo oretat oko tog pileta, ja bi ve tri oupala. osav -a -o 'bezbrk, golobrad'. Matora divojka pa se uvatila s otim osavim momkom.

oa 1. 'spoljni i unutranji oak'. Baci to tamo u ou. Naio na ou i slomio rudu. 2. 'igranka, kolo'. Oemo 1 i danas na ou? okast -a -o 1. 'onaj koji ima oe'. Malo si okasto kamaru sadio. 2. 'nastran, zavrnut'. Kako moe taki okast ovik bit?! uba 'istaknuto perje na ptijoj glavi'. Vidi, ova kokoka ima iibu na giavi ko eva. ubast -a -o 'koji ima ubu'. Nije runa cura, al ima ubastu glavu. uav -a -o 'nespretan, nesamostalan'. Mani take, on je uav: di ga ostavi tu e ga i na! ueki pril. 'uei'. Ustani pa sidi, ne moem te obu ueki. uit -im nesvr. 'uati'. Dobra je lovaica ova mala maka: po cio dan ui kod slame i lovi miove. ud -i 'narav, karakter'. Svaki ovik ima svoju ud. Izr. bit po udi 'dopasti se'. udljiv -a -o 1. 'koji je nastrane, promenljive udi, nestalan'. Ne moemo nita zapoinjat dok traje vako udljivo vrime. 2. 'jogunast, tvrdoglav; plaijiv (o konju)'. ~ imali smo zdravo udljivog konja, samo ga je Stipan mogo jait. udljivo pril. 'na udljiv nain'. Teko je bilo radit jel se furtom udljivo ponao. olav -a -o 1. 'malih uiju'. Smijaete se kad je vidite, kupio sam jednu ulavu kiavu. 2. 'ogoleo, bez kronje'. Toliko su okresali drvee da nam je posto ulav sokak. ulit (se) uli (se) nesvr. 'prislukivati, izdizati une koljke radi boljeg hvatanja zvukova glasova'. Ne prilazi tom konju, vidi da se uli! up(i)ca 'grnarski sud (za spravljanje kiselog mleka ili kajmaka), up'. ~ imam ve dvi upice skorupa, bie putera. uprija 'most', dhena ~, gvozdena ~. uprijica dem. od uprija. urak -aka m 'ogrta postavljen krznom, kouh'. Ti, valdar, kiu eka, kad si urak naopako privrnio. urija m 'krznar'. U poslidnje vrime sve manje ima urija. urdija 'skupocena bundica, zimski ogrta udatih ena (od kolena bundica od zagasitoplave boje, skrojena u struk, obino je pravio svekar buduoj snahi za venanje; popreko i uzdu bila je bogato ukraena portomgajtana od srebrne ice; iznutra koica jagnjea ili od divlje make, dok su ivice opivene krznom, najee od lisice; zakopava se sa 45 pari srebrnih dugmadi ili toka" pomou punki"; takva dva dugmeta, sa resastim kiankama privrena su pozadi na prevoju struka)'. urlik m 1. 'glas svirale'. Poznala sam te po urliku tvoje vrule. 2. 'cvrkut nekih ptica'. eva visoko leti, ne vidi se al joj se uje urlik. urlikanje s gl. im. od urlikat. Ivanovo urlikanje se iz daleka uje. urlikat urlie nesvv. 1. 'svirati u sviralu'. Nema lipe svirke od vrule kad urlie. 2. 'cvrkutati, oglasiti se urlikom'. Ranom zorom tice uvik urliu. 3. 'zvidati, zvidukati'. To ti, Lojzija, urlie? uskija 'gvozdeni alat u obliku poluge, za podizanje tereta i dr.' Nji dvoj(i)ca podmetnu uskiju pod kola, malo i(h) dignu i tako smo mogli prominit slomljeni toak. Izr. glupav ko ~ 'sasvim glup'; pijan ko ~ 'potpuno pijan'. uso -e m 'zadnji donji gvozdeni deo na daski pluga, koji osigurava pravo kretanje pluga u brazdi'. Na starom plugu je sve istrunilo, pa je ra i uso unitila. uad zb. im. 1. 'mladunad krupne stoke u gomili'. Triba uad zatvorit u koaru, poeli su lomit mlade voke u jurnjavi po avliji. Izr. usad jedna! 'kae se u grdnji deci'. uat -am nesvr. prema uit. ~ se povr. ue -eta s 'drebe, tele, magare'. Svako ue voli da se protri po avliji. uen -a -o 1. 'luckast'. Tebi je pametan, a ja kaem da je on malo uen i gotovo! 2. 'smakiiut, nakrivljen (slama, seno, voz sa takvim tovarom)'. Kako ste to sadili slamu, sva vam je ko uena kamara. uit -im svr. 'oamariti'. Nemoj da te uim! uka 'amar'. Tako sam dvi uke dobio od bae kad sam bio mali da i(h) i sad jo pantim. ukat (se) -am (se) nesvr. 'deja igra (tapovima se udara drvena lopta, dok se ne dotera do odreene rupe). Vas je pet a nas svega trojca, al se vi ne znate ukat i uvik smo bolji od vas! uta 'zapoeta kamara tek navezenih snopova (ita, sena i sl.)'. Ja sam utu postavio, sad moe dalje dit kamaru dok ne doe do povlate, onda u ti opet pomo. utit -im nesvr. 1. a. 'ne govoriti, uzdravati se od govora'. Svi su togod imah da kau, a dida su samo utili i sluali. b. 'ne iznositi na javnost, ne odavati (tajnu)'. Dvi godine je prolo i tek onda sam sazno zato je Lajo utio. Izr. ~ ko zaliven, ~ ko peena riba 'uporno i dugo utati'.

utke pril. 'bez rei, ne govorei nita'. utke je podnosio sramotu svoje eri. utljiv -a -o 'koji malo govori'. Stanica je bila tija i utljiva cura. utljivo pril. 'bez rei, utke'. Znao je da je kriv i samo je utljivo gledo.

D
dabogda pril. 'za izricanje elje, proklinjanja i sl.' Jezik prigrizo, dabogda! dabome/daborme/dabogme pril. 'dakako, naravno'. Daborme da se srdim. daa 1. 'gozba, ast'. iskupili se ko na dau. 2. 'porez, dabina'. Kolika ti je daa? dadijat -am nesvr. 'negovati decu'. ena mi ostavila dicu, a ja ne znam dadijat oko nji. dadilja 'enska osoba koja neguje tuu decu'. Taki je ko da ga je dadilja odranila. daklem/daklen part. 'dakle'. Daklem, moji konji, moja kola i vozau koga ja ou. daktit -im dake nesvr. 'ubrzano disati'. Od vruine ne mo da laje, ve isplazio jezik pa samo dake. daleina 'v. daljina'. ~ udala se u tu daleinu, pa je po po godine ne vidlmo. dalek daleka daleko 1. 'koji je na velikom odstojanju, udaljen'. Laste su odletile u daleke krajeve. 2. 'davni, davnanji'. Daleko je to vrime kad svit jo nije ni znao za gvozdeni put. 3. 'koji je u slaboj rodbinskoj vezi'. To mi je niki dalek rod, ni ne poznamo se dobro. daleko pril. 1. 'na velikom odstojanju'. Daleko odatleg je to misto. 2. 'visoko'. Kad sam se ja probudio, sunce je ve daleko odskoilo. 3. 'ni izdaleka, ni priblino.' Dobro je, dobro, al je daleko od onog to bi tribalo da je. Izr. ~ bilo 'ne daj Boe'; ~ dotirat 'mnogo postii'; drat se ~ od ega 'ne meati se u neto'; nije ~ vrime 'uskoro'; to je ~ od istine 'to je la'; ~ od oivi, ~ od srca. daljina 'odstojanje'. Za njeg je sve daljina kad ga mrzi i. Spazili smo ga, u daljini se pojavio. daljnji -a -e 'dalek, udaljen'. Kae da nam je ak i daljnji roak. damast m 'fino laneno platno sa arabeskama'. Saila sam mojoj Kati est uzgljanaca od istog damasta. dan m 1. 'vreme od izlaska do zalaska sunca'. Ba nam je danas dan bio teak. 2. 'mera vremena od 24 sata (zajedno dan i no)'. Dan za danom pa proe post. 3. mn. 'vreme'. Mlada si, i'ma dana jo e se i naigrat. 4. 'mera za udaljenost, povrinu i sl.'. To e trajat pet dana, ako ore lanac na dan. Izr. bie dana za mejdana 'bie prilike'; uvat bile pare za crne dane 'biti tedljiv'; dani lete ko ti'ca, a godina ko voda 'brzo se stari'; ~ za danom, iz dana u ~, od dana do dana 'neprekidno'; danima 'vrlo dugo'; dobar ko dobar ~ 'vrlo dobar'; do sudnjega dana 'do smrti'; ~ ti tvoj! 'blaga psovka'; gubiti dane 'gubiti vieme'; i moj je ~ svanio 'dolo je i moje vreme'; jasno ko ~ 'posve jasno'; jednog lipog dana 'jednom zgodom'; krast Bogu dane 'lenariti'; dani su mu izbrojani 'blizu je smrt'; ne proe ~ a da... 'svaki dan'; ne zna se ta nosi , ta no 'neizvesno je ta e biti'; u po bila dana 'danju'; po jutru se ~ poznaje 'ispoetka se vidi ta e biti'; poslidnji ~ 'kraj ivota'; pod stare dane 'u starosti'; sudnji ~ 'smak sveta'; svako udo za tri dana 'na svaku se novost ovek brzo navikne'; za koji ~ 'uskoro'. danas pril. 1. 'ovog dana, u dananji dan'. Danas je ve peti dan od kako je svadba bila. 2. 'u ovo dananje vreme'. Radila sam i prija sama, pa zato ne bi i danas?! Izr. od ~ do sutra 'od dana do dana ne mislei na budunost'; ~ jesmo, sutra nismo (a prikosutra bogzna di smo) 'kratkoga smo veka'. Bolje je ~ jaje nego sutra koko! ~ meni, sutra tebi 'svakoga e nevolja da stigne'. danas-sutra pril. 'uskoro, ubrzo'. I ti e, danassutra odrast, pa izletit iz gnjizda. dance -eta s 'dno na buretu'. Dance je proputilo na onom buretu od vina, moraemo ga zaminit. dan-danas pril. 'u dananjici, danas'. Ni dan-danas ne divanimo. danguba 1. 'besposlica'. Na salau je nauio radit, pa ga je danguba u varoi ubijala. 2. 'besposliar, neradnik'. Nema veeg dangube od Lovre, taj se jo nije prikinio na poslu. 3. 'naknada za izgubljeno vreme (kod neizvrenja dogovorenoga posla)'. Ni dangubu nam nisu dali. dangubit -im nesvr. 'uzaludno troiti vreme, provoditi vreme u neradu, u besposlici'. iderh ja kui, s tobom ode samo dangubim. danit danem svr. 1. 'dahnuti'. Stani malo da danem. 2. 'ostaviti peeni kola da se hladi'. izvadi pogau iz pei, uvi je u

onu veu salvetu, nek malo dane, p onda emo je si. Izr. ~ duom 'osetiti olakanje u ivotu'; danjom pril. 'danju'. Danjom spava, a noom vandruje! Izr. Danjom klame, noom broji zvizde! 'eram'. dar (mn. darovi) m 'poklon'. Ujna nam je svima za Boi donela lipe darove. darak darka m dem. od dar. darda 'vrsta kartake igre'. Ja znam samo fiika da se kartam, ne znam tu tvoju dardu. dareljiv -a -o 'iroke ruke'. Dareljiv ovik! daritelj m 'darodavac'. U navinjem kraljevstvu daritelj, a zli(h) osvetitelj (Molitvenik Sv. Troice, Budim, 1813). darivat darivam nesvr. 'davati darove, poklon (prilikom roenja deteta, prosidbe ili svadbe i sl.)'. Ona je redom ljubila, a svati su je darivali. darnit darnem svr. mn. 'taknuti, darnuti Mene nikad niko ni darnio nije. Izr. ~ u srce 'uvrediti'. darovat darujem svr. 1. 'dati na dar, pokloniti'. Darovo sam sestri jedno malo jagnje. 2. 'dati milostinju'. Darujte slipog siromaka. darovina 1. 'novac koji mlada skupi o svadbi'. Fain je darovine skupila mlada. 2. pokloni koje nevesta donosi muevljevoj rodbini'. Bao su za darovinu od snaje dobili lipu bilu koulju. daska 1. 'iroki pljosnati komad drveta manje debljine, izrezan iz trupca'. Kupio sam daske za vrata na koari. 2. 'gvozdeni savijeni deo na plugu za koji se uvruje raonik'. Skini ravnik s daske i metni onaj koji smo danas naotrili. 3. 'sinija'. Donesi dasku da razvijem tisto za krpice. Izr. falimu jedna ~ 'sulud, luckast'; le na daske 'daske umesto kreveta, nametene do pei, na kojima se spava'. daara 1. 'spremite za kukuruz izraeno od dasaka'. Malo smo kuruza ove godine nabrali, skoro po daare je ostalo prazno. 2. 'prodavnica dasaka i drugog materijala, drvara'. Svrati u daaru, modar njim je stigo crip? daica dem. od daska. data mod. 'nego ta'. Kad smo joj dali poklon, nije ga ni pogledala. Data je tila? dat dam/dadem 1. 'predati neto iz ruke u ruku'. Daj mi kruva. 2. 'darovati, pokloniti'. I ja u tebi togod dat. 3. 'udati'. ula sam da je na komija dao er za Lukinog Ivana. 4. 'poslati, uputiti'. Vidi, i ba Stipan je njevog sina dao na zanat. 5. 'odrediti godine doba ivota'. Lorka tako dobro izgleda, ne bi joj dala ni pedeset godina. 6. 'zapretiti'. Dau ti ja, samo probaj oti brez mog pitanja! 7. 'udarati, zadati udarac'. ~ batina, uku. 8. 'doneti kao porpd, plod'. Triba da si zadovoljan to ti je ena dala tako lipog sina. Samo dobro natori, zemlja e ti dvostruko dat. 9. 'dopustiti, dozvoliti'. Ne dam da nai konji budu najgori u selu. Izr. ~ blagoslov 'blagosloviti'; ~ pristanak 'pristati'; ~ maglu 'pobei'; ~ slobodu 'osloboditi'; ~ glasa o sebi 'javiti se'; ~ glavu (ruku, ivot) 'jamiti za koga'; ~ kruv u ruke 'osposobiti za ivot'; ~ kotar(i)cu, kome 'odbiti ponudu'; ~ lea, petama vitra 'pobei'; ~ lekciju kome 'nauiti ga pameti'; ~ na znanje 'saoptiti'; ~ nogu 'izbaciti koga'; ~ oduak 'rasteretiti se'; ~ vatru 'zapaliti (cigaretu, lulu)'; ~ za pravo kome, 'sloiti se'; ne ~ mira 'dosaivati'; ne da na se, 'brani svoje'; ne ~ ni Bogu tamjana, ni crno ispod nokta 'biti jako krt'; ne daj Boe, ne dao Bog 'odricanje: nikako'; ~ Bogu duu 'umreti'; ~ nasumet 'od oka, otprilike'; ~ masti kome 'namuiti ga'; Daj pa se kaj! Bolje je ~ nego se klat! ~ se 1. 'predati se, popustiti, ustupiti'. Jak je bio on, al ni ja se nisam dao. Borme se ja nisam dala mom oviku, dok se nisam udala. 2. 'dopustiti'. Prija bi se ubila, neg to bi dala da mi dite uzmu. Izr. ~ u brigu, 'poeti brinuti'; ~ u udo 'zauditi se'; ~ u pla 'zaplakati'; ~ na put 'zaputiti se'; ~ u beg, bekstvo 'pobei'; ~ u misli 'zamisliti se'; ~ u lelek 'zalelekati'; ~ u ubre 'lenariti, besposliiti', ~ molit 'ne pristati olako, nekati se'; ~ nazlo, 'pogorati (bolest)'; ~ u troak, 'potroiti znatnu svotu'; ~ u mengule 'zapasti u nevolju'. datung m 'datum'. Ne siam se ba koji je onda bio datung, al znam da je snig bio na zemlji. davat dajem/dajem nesvr. prema dati. Daje on meni al malo zaradi, pa malo i daje. Izr. ~ kapom i akom 'obilato pomabati'. davit davim nesvr. 1. 'stezanjem za vrat guiti koga'. Kad ga je svalio, poo ga je davit, ja sam onda pobigo. 2. 'oteavati disanje (o bolesti)'. Samo da me ne davi taj kaalj svaki dan. 3. 'ubijati bacanjem u vodu'. Bacali su dicu pod Ied i davili i(h). 4. 'dosaivati dugim prianjem, gnjaviti'. Eno ga, Vranje opet davi sna Mariju njegovim nevoljama. Izr. davi ga ko zmija abu 'gnjavator'. ~ se 1. 'guiti se, teko disati'. To se di'da dave od bolesti. 2. 'naglo i halapljivo jesti'. Nemoj tako trpat u usta i davit se. 3. 'tonuti'. Ja sam se ve dvared davio, zato i nisam nauio plivat. davnina 'staro davno vreme, staro doba'. Vie ga je privlaila davnina nego dananje vrime. Izr. od ~ 'odavno'. davno pril. 'pre mnogo godina, odavno'. Davno je to bilo kad smo se mi u pravu sigrali. dad dada m 'kia'. Padoje jak dad s vitrom. dadit -i nesvr. 'kiiti'. Ve tri dana dadi da oi ne moe otvorit. de, ded, dede, deder uzv. I. 'uzreica nutkanja'. Deder privati se motike. Ded na 'uzmi'. 2. Uzvik za umirenje, stiavanje'. Dede, mani se plaa, kad drugput dida dou donee i tebi vie eera. debelguza 'ena sa debelom stranjicom; debela ena uopte'. Sila bi ja, al ne moem od ove debelguze. debelo pril. 1. 'u debelom sloju'. Debelo namai pekmez na kruv. 2. 'krupnim glasom (fig.)'. Izr. ~ lipo, bogato pametno! Alaj taj va ker debelo laje.

debeljko m 'debeo ovek'. Martin jo izgleda deblji zato to je mali, pa ga svi zovu debeljko. debeljuca 'debelo, bucmasto dete'. A ija je ovo debeljuca? deblja (mn. deblja g. mn. debalja) 'deblo'. Osuio se dud, ostala je samo deblja. debljat se -am se nesvr. 'gojiti se'. Samo se ti debljaj pa e ti krv oti na mozak. debljina 1. 'stanje i osobine onoga to je debelo'. Kolika je debljina daske? 2. 'ugojenost'. Ne mo on od debljine sam ni orape navu. debo debela -elo 1. koji je u preseku irok: ~ drvo, ~ daska, ~ zid'. 2. 'mastan, tust'. Kad dobro ide, svine friko bidne debelo. Izr. ~ ladovina; imat ~ kou ' biti bezobziran'; izvu deblji kraj 'biti otro kanjen'; debeloj guski ne triba mazat lea; ~ ko cop 'kao pletenica'. december m 'dvanaesti mesec u godini, decembar'. deci indekl. skr. od decilitar (deseti deo litra) Daj mi dva deci istog vina. deka 'skra. izraz za dekagram (stoti deo kilograma, deset grama)'. aI si izadro, tu nema ni tri deke eera na toliku dicu. dekat -am nesvr. 1. 'upravljati konjima (upregnutim u kolima)'. Dekaj, kume, riu i zelenka, pa nek nas stigne ko mo! 2. 'prihvatiti se jela im se sedne za sto'. Vi ve dekate, a niste dobro ni sili. Izr. Oni dekaje, a svit vue! deklamacija 1. 'recitacija'. Tvojaje deklamacija bila bolja od Marijine. 2. 'tekst zadat u koli za deklamovanje'. Jesi 1 nauila napamet deklamaciju za sutra? deklamovat -ujem nesvr. 'recitovati'. Kako to divani ko da deklamuje?! dekung m 'zaklon (u ratu)'. Mi smo u dekungu mirno sidili, a oni su pucali priko nas delija m 'junak (momak na glasu)'. Ta Lazo je delija kakog bi svaka cera poelila. dembelan -ana m 'veliki neradnik, gotovan, lentina'. Gazda trai radnika a ne dembelana ko to si ti. deran m 'deak'. Deran izraso ko iz vode. deranac -nca m. dem. od deran. derani m dem. od deran. derat derem nesvr. 'skidati kou, guliti'. Luka ve dere zeca, bie paprikaa. 2. 'izrabljivati'. Ne ali se on, ve dere kako koga mo vema. 3. 'kidati, upotrebom troiti, habati, cepati'. Derem akire na turu. ~ se 1. 'prodornim glasom vikati'. ujem ja, nemoj se toliko derat. 2. 'dreati, plakati'. Dere se ko magare prid kiu! 3. 'kidati se, cepati se'. Deru se opanke, i'tu nove! dereglija 1. 'skela'. Dereglija nas je privezla. 2. 'laa'. To je velika dereglija, prava laa. ma. dereglye.

derite s 'razmaeno, nevaspitano dete'. Ne volim to njegov otac njim divani ko da je i sad derite, a on je zdrav itav ovik. derladija zb. im. v. derle. derle -eta mn. derlad s 'nemiran, bezobrazan derani'. Sram vas bilo, derlad jedna! dernica 'klanica (u kojoj je skidanje koe i obrada posle klanja ivotinja bio glavni cilj, dok se meso prodavalo mesarima, koji su ga dalje obraivali ili svee prodavali)'. dernjava 'deranje, dreka'. Dernjava je iz daleka dolazila, pa nismo znali ta je. derutan -tna -tno 'ruevan, troan, istroen, zaputen'. Sala je u dobrom stanju, al koara je derutna. desetak -aka m 'novac od deset jedinica, desetica'. Strina mi je spustila u ruku desetak da niko ne vidi. desit se -im se svr. 1. 'nai se, obresti se'. Samo da se ja nisam tamo ba onda desio. 2. 'dogoditi se'. To se moralo ba onda desit kad mi stariji nismo kod kue. desni/desni mn 'meso oko zuba'. Tako me je izmuio da su mi desni krvarile. desni/desni -a -o 'koji se nalazi na suprotnoj strani od srca'; supr. livi; ~ noga, ~ ruka, ~ uvo. On je stojo s moje desne strane 2. (u imenikoj slubi) 'desna ruka, desnica'. Desna ti se pozlatila! Izr. postat ija ~ ruka 'bliski saradnik'; krsti se i desnom i livom 'udi se od iznenaenja'. desnica 'desna ruka'. Prui desnicu da se pozdravimo. desno pril. 'na desnu stranu, na desnoj strani'. Dri desno da ne bi tresno! denjak m 1. 'mukarac koji radi vie desnom rukom nego levom'. Dva roena brata pa je jedan denjak a drugi livak. 2.

'zaprena ivotinja koja se pree s desne strane'. uvaj se konja denjaka, oe ugrist. devetat -am nesvr. 'tui'. Triba njega devetat, pa e se oma latit uenja. devetnica 'molitva kod katolika, svaki dan za devet dana (obino kao zavet nekom svecu)'. Moli devetnicu Svetom Antunu. demekast -a -o 'omalen, odebeo, nezgrapan' Kako ga ne bi znala, bio je mali demekast ovik. di, di 'gde'. Izr. Di e kuga ve u svoj rod 'kad nevolja nevolju stie'. Di' koga boli, tamo se i pipa. Di_brat bratu ruku prui, tamo rad i dom ne tui! Di su braa bisna, tu je kua tisna! Di se svekrova i sna slau, tamo svekar krave muze! Di ko nikne, tamo i ovikne! Di je mlogo smija, tu je malo pameti! Di je igre, onde je i svae! Di ima put ne ii stranputice! dica zb. im. od dite. dian -na -Sno 'astan, slavan, ugledan, ponosan'. Ugledo se sin na dinog oca. di(i)ji -a -e 1. 'koji pripada deci, koji se tie dece'. A od ega je tako pocrvenio di(i)ji nosi? 2. 'koji je namenjen deci'. To je di(i)ji stoi. 3. 'koji je svojstven deci'. Nee se valdar matori miat u dio(i)ju sigru. diit diim nesvr. 'krasiti'. To je taki momak, da ne zna ta ga vema dii, jel lipota jel dobrota. ~ se 1. 'imati kakvu lepu osobinu, odlikovati se'. Lako se vama diit kad imate tako dobru dicu! 2. 'ponositi se'. I ja se diim kad ujem da lipo piu o nama. 3. 'kooperiti se, razmetati se'. ta se on dii, a nije vridan ni to malo zemlje sam da uradi. Izr. ega se pametan stidi, tim se lud dii! diurlija augm. i podsm. od dica. di dignem svr. v. dignit. dida m 1. 'ded, oev ili majin otac'. Dida Vranje su bain otac. 2. 'stari ovek'. ie odale jedan dida, al zdravo sitno koraca. 3. 'tast, enin otac'. Valdar e di'da doekat zeta na veeru? Izr. kad dida njevom lulom zakurdae, dica s banka padaje doli 'toliko jejak duvan'; izgubio je kaiku kod dide 'ne prima ga u goste'; ~ umom, baba drumom 'nesporazum'. didacko m (podr.) od dida. Matori Vranje jo ne da sinovima da gazduju, a on je odavno ve pravi didacko. didica m dem. od dida. didicin -a -o 'koji pripada didici'. Nije dobro, didicin glas se sve rie uje. didin -a -o 'koji pripada didi'. Didino unue. Izr. ~ mu vilitan 'grdnja (umesto psovke)'. didovina 'imanje nasleeno od dedova'. Poo je da otkida od didovine. diftin -ina m 'vrsta gusta pamuna tkanina poput somota'. Dobila sam novo ruvo od diftina. digdi pril. 'ponegde, gdegde'. Nae ito je ove godine zdravo isto, samo se digdi vidi koja pupa. dignit -nem svr. 1. 'pomeriti, pruiti nagore'. Di'gni jednu ruku da te vidlm. 2. 'to lei na podu pokupiti, podii'. Digni kaiku, ne vidi da je pala pod astal. 3. 'primorati da se pomeri sa mesta, iz kreveta'. D'igni se ve sa tog stoca. 4. 'izgraditi, podii, sagraditi'. Za dvi nedilje smo digli zidove. 5. 'krenuti se, uputiti se kuda'. ta si se digo, sidi jo ima kada, otie. Izr. ~ ruke 'prestati brinuti (o nekome ili neemu); ~ glavu 'ohrabriti se, uzoholiti se'; ~ hajku na koga 'poeti progoniti koga'; ~ nos 'napraviti se vaan'; ~ rep na krste 'krenuti na put nerada i lakog ivota'; ~ ruku na koga 'udariti, napasti, hteti ubiti'; ~ ruku na sebe 'pokuati samoubistvo'; ~ sve etri u vis 'izleavati se'. ~ se 'ustati, podii se'. Digo se i izao brez: zbogom. 2. 'oporaviti se, ozdraviti, kretati se (posle bolesti)'. Dugo ga je muila bolest, al je glavno da je uspio da se digne. digod pril. 'negde'. Samo ti trai, mora tu digod bit. digod pril. 'gde god'. Kako je to, Nikola, da si ti, di god se asti, uvik prvi?! dijat diem nesvr. 'dihati, disati'. Puti me, tako si me stisko da ne moem dijat o(d) otvog zagrljaja! dijurna 'dnevnica'. Zato to izae na sala dobije on dijurnu. dika 1. 'ponos, ast'. Triba da ti je dika to ima takog umenog uju. 2. 'draga, mila osoba; dragan, dragana'. en se, diko, dok si mlad! Izr. Kaka mi je ~ povraana ko tarana triput pogrijana! (nar.) dikica dem. od dika. dikica 'bodljikava biljkaiblje (korovska), boca bot. Xanthium spinosum'. Ubovo sam se na dikicu. dikin -a -o 'koji pripada diki'. Poznam ja dikinu zvidaljku. dilber m 'dragan'. Mora bit alosna kad joj dilbera nema. dilit dilim nesvr. 1. 'odvajati na delove'. Necu ni s kim da dilim ovu jabuku. 2. 'vriti raunsku radnju suprotnu mnoenju'. 3. 'davati kome to'. Majka su volili da dile brano prosjakovima. 4. 'razdvajati, rastavljati od koga ili ega'. Samo nas dvi kue dile od roene tetke. ~ se 'meusobno deliti to'. Braa se dile pa njim pomaem.

dilnik m 'sudionik, uesnik u zajednikom poslu'. Vidi da je dobro to nisam imo dilnika, sad je sve moje to sam zaradio. dilo s 'rad, posao, trud'. Ako si vridan na dilu, onda moe bit i na zdili. lzr. Doe dilo na vidilo! 'nita se ne moe sakriti'. dilom/dilom pril. 'jednim delom'. Dilom su kuruzi s jedne, a dilom s druge strane salaa. diljak -ljka m 'drutvena igra (u grupi svi dre sastavljene dlanove, jedan je odreen da stavlja redom svoje sklopljene dlanove u dlanove grupe, isputa nekome predmetdiljak, a pogaa treba da ga nae)'. diljat -ljem nesvr. 'tesati'. Bao diljaje sapite za lopatu. dinit dinem svr. 'dihnuti, uzeti dah'. Tako sam se uplaila da ni dinit nisam smila. dinja bot. Cucumis melo; 'jednogodinja zeljasta biljka i plod te biljke'. Najslade su dinje iz mog bostana: ute i slatke ko med. dinjica dem od dinja. dioba 'radnja kojom se neto deli, podela, deoba'. Napravili smo diobu nako kako su bao elili, poteno, svakom bratu jednako. dirat diram nesvr. 1. 'dodirivati, doticati se ega'. Nemojte dirat nita to je na astalu. 2. 'uznemiravati, bockati, vreati (koga)'. Luka i Nikola furtom diraje Bartula zbog cure to ga je ostavila. ~ se 'bockati se, zadevati se'. Kazala sam njim da se ne dfraje i ne potaje prid drugim svitom. dirinit/dirinit nesvr. 'muiti se, teko i mukotrpno raditi'. Cio dan dirlndim u polju, pa kad stignem kui ni veera mi ne triba. dirnit dirnem svr. 'taknuti'. Samo se ti sigraj tu, ne smi tebe niko ni dlrnit. dirnut -a -o 1. trp. prid. od dirnit. 2. 'aknut'. Nemoj se obazirat na Lovru, on je malo dirnut. disat diem nesvr. 1. 'uvlaiti u sebe (kroz nos ili usta) ist vazduh i izbacivati neist'. Ne moem da diem toliko ste napuili u sobi; Ako die, onda je iv. disnotor m 'svinjokolj, vreme klanja svinja'. Kaki bi bio disnotor brez paprikaa za unu. diputacija 'delegacija, izaslanici'. I pet Subaana je bilo u diputaciji u Beu. diputovat -ujem nesvr. 1. 'diskutovati, prepirati se (oko ega)'. Nemam ja s tobom ta da diputujem, ako o, zna di mi je sala. 7. 'savetovati doterivati (koga u ponaanju i izgledu)'. Puti ve to dite nek ie, ta ga toliko diputuje?! dit dijem nesvr. 'denuti, deti'. - Dok nas dvojca dijemo krstine, vi ograbite mravinu. dite diteta s 1. a. 'mukarac i devojica u najranijem dobu i dok ne odrastu'. Joso, je 1 je ovaj mali tvoje dite? b. 'sin i ki u odnosu prema roditelijma'. Posli Perine smrti, ja sam se brinila s naa dva diteta. ditel(i)na bot. 'vrsta biljke iz por. lepirnjaka Trifolium'. Ne dajte tuta zelene ditelne kravama je 1 e se nadut. ditence -eta s dem. od dite. ditece -eta s dem. od dite. ditetov -a -o 'koji pripada detetu'. Ditetova mater je umfla jo dok je on imo godinu dana. ditinjast -a -o 'koji je kao u deteta, neozbiljan'. ula sam spolja ditinjast glas, pa sam mislila da je tvoj deran. ditinjasto pril. 'neozbiljno, naivno'. Raduje se od srca, ditinjasto. diva hip. od divojka. Izr. -~ Marija 'Bogorodica'. divan -ana m 1. 'veernji sastanci mladih radi zabave (obino za tu svrhu u iznajmljenoj kui ili sobi)'. Najvema sam volila na divanu igrat gajdako kolo. 2. 'razgovor'. Mare, ja idem malo u komiluk na divan. Izr. Divanu nikad kraja! Praznom divanu nikad kraja! divanit divanim nesvr. 1. 'razgovarati'. i ja sam s Macom divanila. 2. 'govoriti'. Ne divanim ja njim ve po godine. Izr. Divanit s batinama 'tui se'. Sve je dobro bilo dok obani nisu poeli divarrit s batinama. Divani nuz vitar 'protivi se, lupeta'! Bolje je pametno utit, nego glupavo divanit! Divani ko s badnja (sa slame) 'suvie glasno'. divandija m 'razgovorljiv, priljiv ovik'. Nije doo Stipe, na felavni divandija. divandinca 'razgovorna enska osoba'. Lozika le uvik bila taka mirna, nije ba nika divandinca. divat divam/diem nesvr. v. dijati. diven(i)ca 'kobasica'. Metnili smo u odak da se pue deset veliki i dvadeset mali divenica; frika 'svea'; puena ~ 'dimljena'; avaka ~ 'ueena'.

diver m 'muevljev brat'. Dvori snaja divera ko i svekra. divica 'nevina devojka'. Svaki je momak traio divicu za enu. Izr. ~ Marija 'Bogorodica'. div(i)jak -aka m 'divljak'. Uzmi, Stipane, kad ti strina daje, nemoj bit ko mali div(i)jak. div(i)jakinja 'divljakua'. Zato je ta tvoja cilra taka divjakinja, pa nee ni s kim da se drui? divizma 'vrsta poljskog cvea (lekovito), bot Verbascum thapsus'. divojaki -a -o 'koji pripada devojkama, koji je svojstven devojkama'. Divojako oko drugaije vidi onog koga voli. divojaki pril. 'kao u devojke, na devojaki nain'. Sve je na njoj nabreklo, nako kako mladoj curi dolikuje, divojaki. divojica dem od divojka. divojit se -im se nesvr. 'initi devojkom'. Marina er nema vie od petnest godina, a ve se poela divojit. divojura augm. i pogrd. od divojka. divojka 'devojka'. ie Lozijina divojka. Izr. ~ pod vincom 'nevesta'; ~ se ne trai batinom ve rakijom! uvaj, divojko, imena, doekae vrimena! Ko prija divojki, tog je i divojka. divojkin -a -o 'koji pripada devojci'. Divojkina nana ba ne voli zeta. divovat divujem nesvr. 'biti divojkom, biti neudata'. Rano je poela divovat. dizat (se) diem (se) nesvr. prema dignit (se), di (se). dizna 'tanka metalna cev u kojoj se pravila cigareta'. Nana su znali napravit na dizni bai punu tozlu cigaretila. dlaica dem. od dlaka. dlaka 'nitast izrataj na telu nekih ivotinja i na delovima ljudskog tela'. Jo mu se ni dlaka ne vidi na licu, a on bi se brijo. Izr. nee ti falit ni ~ s glave 'nee ti se nita dogoditi'; nemat dlake na jeziku 'biti uoan'; ni za dlaku 'nimalo'; traiti dlaku u jajetu 'cepidlaiti'; za dlaku 'skoro, umalo'. dlakav -a -o 'koji je pun dlaka'. al si dlakavog tila ko majmun. dlan m 'unutranja strana ake bez prstiju'. Samo trljaj dlanove pa e ti se ruke ugrijat. Izr. drat ko malo vode na dlanu 'brino uvati'; pljunit u dlanove 'latiti se posla'; svrbe ga dlanovi 'neko e dobiti batine'; vidit ko ra dlanu 'jasno videti'. dlani m dem. od dlan. dlani -ia m dem. od dlan. dlikav -a -o 'idak, blatnjav'. Di e tudan, ne vidi daje put sav dlikav?! dno dnola m 1. 'tvrdo tlo pod vodenom masom'. Taka je sua da smo svu vodu iz bunara izvukli, pa se vidi dno. 2. 'donji deo kakvog suda'. Grabimo mast ve s dnola kaice. do dola m 'udolina (obino sa vodom, travom i trskom) rit'. Na dolu pasu krave. dob doba m 'mesto na vralici gde se ubacuje snoplje, pri vridbi, hranilica'. Luka ve dugo vremena radi na dobu, trioalo bi ga zaminit da ode ist. dob -i 'godine ivota, starosti'. Pantim ja to iz svoje dobi. doba indekl. s 1. 'dui vremenski odsek, period'. Nije danas nae vrime, nastalo je novo doba. 2. 'krai vremenski odsek; trenutak zbivanja; vreme u odnosu na tok dana i noi'. Dolo doba da se razilazimo, a ja se jo nisam ni naigro. Izr. gluvo ~ 'kasno nou'; na tom dobu 'uveliko trudna'; niko ~ noi (dana) 'odmaklo vreme'; zrilo ~ 'godine ivota pune stvaralake sposobnosti'. dobacit dobacim svr. 'dodati nekom bacanjem'. Mala je ona,'pa' ne mo da mi dobaci tu vel(i)ku loptu. dobacivat -acivam nesvr. prema dobacit. dobar dobra dobro 1. 'valjan, vrstan, odabran'. On samo za sebe nije dobar. 2. 'prilian, znatan, velik'. Borme, do Tavarkuta imate jo dobar komad puta. 3. 'jat, zdrav'. Jeste ona mrava, al je dobrog zdravlja. 4. 'rodan, plodan'. Ako je zima sa dosta sniga, onda se mo oekivat i dobra godina. 5. 'koristan'. Keru je i koura dobra rana. 6. 'lekovit'. Bili luk je dobar za srce. Izr. bit dobre volje 'biti raspoloen, biti napit'; bit kome ~ 'biti kome prijatelj'; ~ konj jel oanta, jel ooravi! ~ ko komad kruva! Lud i ~ to su braa roena 'uvek su na udaru'; dobro zdravlje! 'zdravica'; dobrog konja u koari nau 'tedi se od rada'. dobijat dobijam nesvr. prema dobit, dobivat. Ni ja ne dobijam, al zato moram davat. dobit dobijem (trp. prid. dobiven/dobijen) svr. 1. 'imati neto to pre toga nije posedovano'. Dobila sam pismo od brata iz katana. Ja sam zadovoljan s onim to sam dobio. 2. 'postii cenu za to prodato'. Koliko ste dobili za prasice? 3. 'postii dobitak, zaraditi'. Znao sam da na itu moem samo dobit. Izr. ~ batine, uku 'biti batinan, amaran'; ~ kotaricu 'biti odbijen'; ~ misto 'zaposliti se'; ~ po glavi (po nosu, po prstima) 'biti spreen na grub nain'; ~ svoje 'biti kanjen po zasluzi'; ~

volju (za im) 'zaeleti to'. dobivat dobivam nesvr. prema dobit. Ne dobivamo nas dvoje ru'otkud nita, sve to imamo sami smo skuili. dobo m 'bubanj'. U selu se uo dobo, to god izvikivaje. Izr. Ola mu sva zemlja na 'propao (prodajom na javnoj drabi)'. doboar -ara m 'bubnjar'. Siroma ba Vince, pod stare dane je posto doboar. dobrim pril. 'podosta, znatno'. Nismo se svaale, al sam joj dobrim nakazivala! dobro pril. (komp. bolje) 1. 'kako treba, kako je red da bude; kako je poeljno; pravo'. Ui i dobro se vladaj, pa e te svi volit. 2. 'izraz za odobravanje, za saglasnost: neka bude tako, slaem se'. Dobro, to se mene tie, vi, iite... 3. 'skupo'. Ko te ne zna, dobro bi te platio! (alj.). Izr. bit ~ 'oseati se zdrav'; odreno: 'biti bolestan'; init 'pomagati'; ~ do 'biti od koristi'; ~ pro 'uspeti'; i (kome) ~, stojat 'iveti u povoljnim prilikama'; ~ je sve znat, al je zlo sve init! ~ bi ga bilo rad smrti poslat 'suvie je spor'; ~ ga nasadio 'prevario ga u neemu. dobro s 'imanje, gazdinstvo'. ~ umro ba Stipe, pa se oma razilo i r jegovo dobro. dobrurad -a -o 'naklonjen'. Ko je prema tebi dobrurad, lako e se njim spajtait! doe pril. 'nositi dete na leima (sa rukama o vratu)'. ie ive i nosi svoje dite doe (So, Ba). doekan -a -o 'gostoljubiv'. Nije to samo sad, snaica je uvik bila doekana. doekat -am svr. 1. 'oekivati koga i prestati ekati kad stigne'. ovika dugo nije bilo iz varoi, pa ga je ona na kapiji doekala, sva radosna to je stigo. 2. 'doiveti'. Nisam mislila da u doekat i unukovu enidbu. 3. 'snai, zadesiti'. ta smo doekali da nam je led sav godinji rod unitio. ~ se 'pasti tako da se pri padu ne dari'. Maku da kako baci, ona se uvik na noge doeka. doekivat -ekivam nesvr. ; prema doekat. doepat -am svr. 'naglo uhvatiti, zgrabiti'. Ako te ja doepam za te tvoje kike, oe zapantit kad si se plezila na starije. ~ se 's mukom se dokopati, doi do ega'. Radi pa e imat, ni ja se nisam lako doepo ovog salaia douvan -a -o 1. trp. prid. od douvat. 2. 'budno uvan (dete se posle roenja uva tri dana i tri noi ~ da bi se sauvalo od uroka)'. Pokatkad pomislim, boe m prosti, da taj deran ba nije treu no douvan. douvat douvam svr. 'sauvati do kraja'. Bog me je pomogo da douvam sve na okupu dok ti ne doe. do/do doem svr. 1. 'idui prispeti, stii, doputovati na bilo koji nain'. uo sam da je Matin Pere doo na urlap. 2. 'nastati'. Jedva ekam da nedilja doe. 3. 'prei'. Sutra e vralica od komije kod nas do. 4. 'pojaviti se'. Kau da je voda dola u na atar. 5. 'nastaviti se na to, zareati se'. isprva je sve bilo lipo, a onda je poo niki divan ukrupno i na kraju je dolo do prave svae. 6. 'pribaviti, stei'. im doem do dobrog vina, napuniu ono bure od tri hekta. 7. 'narasti, prispeti'. Zna li, Vranje, da mi je ona moja ditelna do pojasa dola?! 8. 'prohteti se (kome)'. Kad su mi kazali ta je Mate nagazdovo, dolo mi je i da se smijem i da se zaplaem. 9. 'dogoditi se, zbiti se'. Samo jo jedno dvi nedilje da ne doe kaka ampa. Izr. ~ do gustog 'jako se zaotrit stanje'; ~ do rii 'stei priliku da govori'; ~ kome glave 'ubiti ga'; ~ na svit 'roditi se'; ~ kome aka 'biti uhvaen'; ~ sebi 'osvestiti se'; ~ na pamet, na um 'setiti se'; ~ na noge (kome) 'moliti'; ~ na san 'usniti'; ~ na vidilo 'biti objavljeno'; kako dolo tako prolo 'brzo se pojavilo, a brzo i nestalo'; ii mi doi mi 'nije kako treba, nije u redu'; doe kuso na kola 'vratie se miio za drago'; ~ po brkljau 'po batine'; dole vile oima 'istekao rok; dozlogrdilo'; ~ prazni rukivi 'ne doneti poklon'; ~ na gornju policu 'prispeti za enidbu ili udaju'; posle enidbe starijeg brata, odnosno udaje starije sestre'. dodat -am svr. 1. 'dometnuti, nadodati'. Dodaj jo koju kruku, nemoj ba na gram mirit. 2. 'dati, pruiti'. Dodaj bolesnom didi au vode. 3. 'u govoru, razgovoru nastaviti na re predgovornika'. Sve si ti ve kazala, nemam ja ta da dodam. dodavat dodajem nesvr. prema dodat. dodijat -am svr. 'dosaditi'. Dolaziu ti dok ti ne dodijam. dodijavat -ijavam nesvr. prema dodijat. dodirivat (se) -irivam (se)/-irujem (se) nesvr. prema dodirnit (se). dodirnit dodirnem svr. 'dotai, dotaknuti'. Samo ako te dodirne, a ti vikni, pa u ja do. dodvoravat se -oravam se nesvr. prema dodvorit se. dodvorit dodvorim svr. 'dvoriti do kraja'. er ga je dodvorila i saranila. ~ se 'laskanjem, udvaranjem zadobiti iju naklonost'. im sam se ja babi dodvorio, er je moja bila. doo m v. dotiranica. Nije red da se naa cura uda za dooa. dogaat se dogaa se nesvr. prema dogodit se. dogamizat -iem svr. 'doi gamiui'. iite vi naprid, a ja kad dogamiem s ovim mojim antravim nogama. dogarat dogara nesvr. prema dogorit.

dogegat (se) dogegam (se) svr. 'doi gegajui se'. No, dogegale su se i guske ve jedared. dogledat -am svr. 'ugledati to nadaleko, dokle se moe videti'. Nisu majkine mlade oi ko tvoje, dite moje, ja to ne moem do gledat. dogmizat -iem svr. 'dogamizati, gmiui doi'. Starac je sa svojim herlavim nogama, jedva dogmizo do crkveni vrata. dogodine pril. 'idue godine'. Dogodine, ivi bili pavidili! dogodit se dogodi se svr. 'nastati, zbiti se, desiti se'. Milka kae da se nita nije dogodilo, al ja mislim da ona lae. dogoaj m 'dogaaj'. uli smo i mi za taj dogoaj, al nismo povirovali. dogorit svr. 1. 'izgoreti do kraja'. Puti nek ova svia sasvim dogori. 2. 'dogusuti, dojaditi'. Trgnie se on, kad mu dogori, pa ostane prazni aka. Izr. ~ do nokata 'dojaditi'. dogovarat se -ovaram se nesvr. prema dogovorit se. dogovor m 'pismeni ili usmeni sporazum'. Dogovor je bio da ja doem kod tebe. Izr. Dogovor kuu gradi! dogovorit se -ovoiim se svr. 'ugovoriti s kim, sporazumeti se'. Dogovorili smo se da zajedno krenemo. dojait -im svr. 1. 'jaui doi'. Dojaio je na konju, a natrag e pice. 2. 'ne moi vie jahati'. Pao je s konja i dojaio zauvik. dojavit dojavim svr. 'javiti (kome), doneti vest'. Nama je dojavio prvi komija da preteljov sala gori. dojit -Im nesvr. 'hraniti svojim mlekom'. Ne diraj Margu, ba sad doji maloga. dojka 'sisa'. _ima tuta mlika pa je bole dojke. dojurit dojurim svr. 'j'urei stii'. Dojurio je ko brez due. dokajat jem svr. 'do kraja okajati, prestati kajati'. Bau ba nije, al nanu je redovno dokajala. dokasat -aem svr. 'stii u kasu'. Iite vi naprid, a ja u da dokaem za vama. dokasivat -asivam nesvr. prema dokasat. ta taj Vinko svaki dan dokasiva kod nas?! dokasno pril. 'kasno u no'. Ne marim da i moja Manda ie s vama u kolo, samo nemojte, dico, ostat dokasno. dokivat dokivam nesvr. prema dokovat. dokazat dokaem svr. 1. 'uveriti koga o emu'. Dokazau ja njemu ija je kua vienija. 2. 'dojaviti kome to'. Samo da mi je saznat ko mu je dokazo za nau Stanku? dokazivanje s gl. im. od dokazivat. Nema vie nikakog dokazivanja kad je ve prisueno. dokazivat -azivam nesvr. prema dokazat. doklancat -am svr. v. dokulecat. dokle(g) pril. 'dokle'. Dokleg vidi s otim oalama? 2. 'do koje vremenske granice'. Dokleg e bit na salau? doklipsat doklipem svr. 'klipui doi'. Nisam je oekivala, a eno je i sna Roza je doklipsala. dokondrljat (se) -am (se) svr. 'dokotrljati (se), dokoturati (se). Bundeva je pala s kola i dokondrljala se do vrata ambetua. dokopat -am svr. 1. 'uhvatiti, zgrabiti'. Kad ga je Ante dokopo, sav je problidio. 2. 'dovriti kopanje'. Nema vie, dokopali smo sve. ~ se 1. 'domoi se, doepati se'. im se Bruno dokopo boce, nee vie bit divana. 2. 'doi, stii do ega'. Sad je lako kad sam se dokopo varoi jo zavida. dokoraat -am svr. 'koraajui doi'. Dou i ja ako bidnem mogo dokoracat. dokovat dokujem svr. 'dovriti kovanje'. Mogo si najpre dokovat kosu, p onda ist malu unu. dokraja pril. 'do kraja, do svretka, potpuno, sasvim'. Dobar je on ovik al ta vipidla e ga razvu dokraja. doktor m 'lekar' oni ~, enski ~, zubni . dokulecat dokulecam svr. 'doi, stii (uz tegobe u hodanju), doepati'. Bolje da krenemo oma, jel ako Margu ekamo dok ona ne dokuleca i mi emo zakasnit. dokupit dokupim svr. 'kupiti uz ono to je ve kupljeno'. I mi emo dokupit jo onaj komad zemlje, to je uz onu koju smo lani kupiii. dokuvat -am svr. 'dovrili kuvanje'. ekam da se dokuva ta tvoja kokoka pa da idem.

dokuvavat -uvavam nesvr. prema dokuvat. dolaf -afa m 'komoda sa tri ili etiri fijoke, za ensku opremu, za narodnu nonju ili sl.'. U dolafu su sloene sve svilene suknje. dolazit -im nesvr. prema do. doletit -im svr. 'letei prispeti, pojaviti se gde'. Prve laste su doletile. doli pril. 'nie, nanie'. Skoim doli s kruke pa bi iz vinograda. dolian -na -no 'prikladan'. Uz to sveano ruvo mora i dolinu maramu povezat. doliat dolicem nesvr. prema doletet. dolijat dolijam svr. 'biti ulovljen, uprkos svemu lukavstvu'. Prid svima se falio, kako on mo svata a onda je najdared dolijo i moro se oenit. dolikovat -uje nesvr. 'priliiti'. Ne dolikuje da mlada cura ie s oenjenim ovikom. Ne dolikuje to oviku da sve kae eni ~ govorio bi dida Luka. dolit dolijem svr. 'dosuti, dodati'. Jesi I, Martine, dolio vina u ono sridnje bure? dolivat dolivam nesvr. prema dolit. dolma 'nasip pored reke'. Put jevodio pravo na dolmu pore(d) Tise. dolnjak -aka 1. 'jug, strana sveta'. I rode i laste su ole na dolnjak. 3. 'dvanaestica u kartama, pub'. Baci manju kartu, moe dolnjaka. 2. 'topli juni vetar'. Duva dolnjak sa e se snig otopit. dolja 'dolina (suprotno: greda). Teko dolji u koju se voda sliva i divojki koja sama sniva! (nar.) doljaa 'dolja u kojoj se mogu pojaviti podzemne vode (nalazi se uz dol, rit)'. U doljai slabo togod rodi, podvodno je i ovik je pod ritom. domai -a -e 1. 'koji je izraen u kui'. Pite slobodno, to je naa dornaa rakija. 2. 'kpji ivi u domu ili pored doma (o pticama i ivotinjama)'. To je na dornai maak. domaica/domainca 'domainova ena; ena koja upravlja domom, koja vodi kuanstvo u domu'. Cura je iz dobre kue bie i dobra domaica. 'Izr. Domaine od ovoga dvora, ivila ti domaica tvoja! (nar.). domaicin -a -o 'koji pripada domaici'. E, sad dajte vamo taj domaicin prisnac. domain m 1. 'stareina porodice'. ispratili su svog domaina danas na poslidnji poinak. 2. imuan, bogat ovek'. Domain je to, da da nema ravnog u okolini. domainov -a; -o' koji pripada domainu.' Ne dam ti, to je domainova lula. domainski -a -o'koji pripada domainima' koji se odnosi na domaine'. Ne bi se ba moglo kazat da je to domainsko gazdovanje. domainski pril. 'kao domain, srdano, prijateljski'. Moram se pofalit da me je Marko pravo domainski doeko. domainstvo s 'gazdinstvo'. Di su dica bila vridnija i slonija tu je domamstvo bivalo sve vee i bogatije. domest etem svr. 'istei metlom sakupiti na jedno odreeno mesto'. Dometi sve vamo na jedan raka, p onda emo u koaru odnet na ubre. domina 'pravougaona ploica, na kojoj su cme take na belom polju (ili obrnuto) za drutvenu igru'. domine pl. t. 'vrsta igre sa pravougaonim ploicama. domit -rm nesvr. 'kuu kuiti'. Ja bi da se uzmemo, radiemo, pa emo zajedno i domit. ~ se 'stvarati svoj dom, udavati se'. Slabo mi se cure dome, a ve bi zdravo vrime bilo. domunavat se -unavam se nesvr. 'doaptavati se (potajno)'. im vidi Paju i uru zajedno, onda znaj da se stogod domunavaje. donaat donaam nesvr. v. donosit. donet -esem svr. 1. 'nosei dati, pruiti'. Mogo bi da mi donese koju kilu krumpira. 2. 'dati miraz (ena muu)'. Donela mu je ona lanac i po dobre zerrilje. 3. 'dati zaradu, prihod'. Donee mu te krave veliku korist. Izr. ~ na pladnju 'dati bez uloenog rada'; vrag ga dono 'doao je nepozvan'; koja te voda donela 'kojom zgodom si doao'. donle(g) pril. 1. 'donde'. Odale(g) je nae ito. Dalekoje to, ima najmanje po sata dobfog oda donle(g). donosit donosim nesvr. prema donet. dopadat se -am se nesvr. prema dopast se.

dopast se -adnem se svr. 'svideti se'. Sve bi uradila samo da se Stipanu dopadnem. doperjait -erjaim svr. 'dotrati, doleteti, dojurjti'_ uo momak da e tu bit Matilka, pa je sve ostavio i doperjaio. dopirat -rem nesvr. prema doprit. doplaivat -aivam nesvr. prema doplatit. doplatit doplatim svr. 'dodati ranijoj ceni'. Kupio jesam, al nisam oma izno iz duana, pa sam posli moro jo doplatit. doplivat -am svr. 'plivajui stii, doi'. Doplivo si junaki, al sad e vidit da i ode nije bolje neg na onoj drugoj obali. doplivavat -ivavam nesvr. prema doplivat. dopodne s 'vreme od jutra do pola dana (do 12 asova)'. Ko dopodne spava ko(d) tog rue ne cvataje. dopolak 'do polovine'. Zna, Bruno, ti si dopolak luckast, a dopolak nisi pametan. doposlitke pril. 'naposletku, doposletka'. ta se tu moe, dico, doposlitke svakom ostane samo starost, ako mlad ne umre. dopraat -am nesvr. prema dopratiti. dopratit -im svr. 'doi s nekim u drutvu, praviti nekome drutvo do njegove kue'. Maak me je doeko na kapiji i dopratio me je do praga kue. doprit doprem svr. 1. 'doi, dospeti do kakva mesta'. Toliki je svit bio da ja nisam doprla ni do crkveni vrata. 2. 'irei se stii do koga (o glasu, zvuku i sl.)'. Iz dalekaje dopro glas bearca, po tom sam znala da svatovi idu. doputat dopuam nesvr. prema dopustit. doputit doputim svr. 'dati kome slobodu, odobriti da to radi'. Ako joj ne doputimo da se uda, uskoie. dopuzat -uem svr. 'puzanjem doi do odreenog cilja'. Dotleg se vrtila okolo dok nije dopuzala do njegovi noga. doradit doradim svr. 'potpuno, sasvim izraditi, ugladiti'. Znala je tkat, al nije znala doradit ono to pome. doraivat -aivam nesvr. prema doradit. dorast dorastem svr. 1. 'do kraja izrasti'. Jo malo kad doraste, kakaje lipa, trae monci za njom. 2. 'razviti se do odreene sposobnosti'. Najstariji jeste, al nije doraso da vodi gazdaag. dorat m 'konj smeecrne dlake, crne grive repa'. Babo, prodajte dorata i kupite vranca. dorin -a -o 'koji pripada dori'. Po topotu poznam dorin kas. doro m hip. 'dorat'. Ah, moj doro, dobri doro (nar.). doronga 1. 'motka'. Mate, ti uvik ie s takom dorongom ko da si obanin. 2. 'visoka, rnrava i nezgrapna enska osoba'. Nisu lip Par: on je mali i debo, a ona je prava doronga. ma. dorong. dorua 'doratasta, mrkoria kobila'. ii, vaaj konje, doruu s live strane upregni. doruin -a -o 'koji pripada dorui'. Doruin kolan od ama je zdravo poputan, stegni ga malo. dosad pril. 'do ovoga vremena'. Nisi moro ni dosad dolazit. dosadan -dna -dno 'koji je pun dosade, koji izaziva dosadu'. Dosadan mi je taj mali ker, laje, i kad tri'ba i kad ne triba. dosadit dosadim svr. 'dodijati, biti na dosadi'. Dosadio je i Bogu i svitu. dosaivat -aivam nesvr. prema dosadit. ~ se 'oseati dosadu, patiti od dosade'. Nedilja je pa nita ne radim i dosaivam se. doselit doselim svr. 1. 'dovesti iz drugoga kraja i nastaniti'. Oni su je vamo doselili jo prije prvog rata iz Ercegovine. 2. 'doseliti se'. Na godinu u i ja doselit u varo. ~ se 'doi iz drugog kraja i nastaniti se'. doseljavat -eljavam nesvr. prema doselit. ~ se nesvr. prema doselit se. dosipat -am nesvr. prema dosut. dosipavat -ipavam nesvr. v. dosipat. dositit se -im se svr. v. sitit se. doskoit doskoim svr. 1. 'u nadmetanju skoiti toliko koliko neko druy'. Ante je dobro skoio, al i Janko mu doskoi. 2. 'nai izlaz iz kakve tekoe'. Ba mi je drago, to si mu, Lizo, tako doskoila, jel te je tio osramotit prid drugima. doskakat doskaem svr. 1. 'skakuui doi, dojuriti u skokovima'. Vrapii su doskakali prid vrata, toliko su bili gladni.

doskakivat -akivam nesvr. prema doskakat. doskakuat -akuem svr. 'skakuui stii, doi'. ta je njoj doskakuat kad je mlada. doskoro pril. 1. 'do pre kratkog vremena'. 2. 'uskoro'. Nisam za njeg doskoro ni ula a sad on svakom soli pamet. Doskoro e u katane. dosluit dosluim svr. 1. 'dokraja odsluiti'. Pajac e dosluit njegovog gazdu i u nedilju se eni, pa e sa svojom enom sam kuu kuit. 2. 'dopuniti sluenje do kraja'. Tribo je jo tri miseca dosluit pa i u mirovinu, al siroma, nije doeko, umro je. dosolit dosolim svr. 1. a. 'dokraja, dovoljno, osoliti'. b. 'dodati ve soljenom jo malo soli'. 2. 'dodati jo malo'. Jerko mora u svaki divan da se umia i malo da dosoli. dosoljavat -ljavam nesvr. prema dosolit. dospit dospijem svr. 1. 'stii'. Samo ti ii, na veeru u i ja dospit. 2. 'imati vremena, biti slobodan'. ~ ou ja, nije da neu, al kad nikad ne dospijem. dospiven -ena -eno 'slobodan, bez posla'. Kad bidne dospiven, prii malo kod nas. dosta pril. 'u dovoljnoj koliini, do mile volje'. ~ glavno, 'prilino'; ~ dobro, 'podnoljivo'; ~ esto, 'uestalo'; ~ gusto, 'pogusto'; ~jak 'ojak'; ~velik 'ovelik'. Izr. Dosta je kad tuku! Dosta mu je ko pretelju kajgane! 'u svim posetama prijatelj ga je kajganom hranio'. dostignit -nem svr. 'idui za kim stii ga'. Ja sam mislio da zdravo urim, a ti s me ve dostigo. dostian -na -no 1. 'koji se moe dostii'. Triba zemlju dobro obraivat, pa e i vei rod bit dostian. 2. 'koji moe nekog ili neto dostii'. Kako ne bi bila dostina, samo ti malo potri za njom. dosut dospem svr. 'sipanjem dodati onome to je ve usuto'. Dospi jo jednu kaiku brana, nek bidne koji kola vie i za goste. doantat -am svr. 'antajui doi'. Vi imate kada da krenete, stigniete me i tako, dok ja ne doantam. doantucat -am svr. dem. od doantat. Znam da ne moe trat, al valdar moe pokatkad doantucat do prvog komije. doetat (se) doetam (se) svr. 'doi, stii etajui'. Ja ko velim, doetau se malo do vas, nedilja je pa da vas obaem. dounjat se dounjam se svr. 'unjajui se doi'. Kako si se ti dounjao kad te niko nije ni vidio ni uo da ulazi u sobu?! v. unjat se. dota (se) dotaknem (se) svr. v. dotaknit (se). dotad(a) pril. 'do toga vremena'. Dotad nisam u njevu kuu ulazio. dotaknit dotaknem svr. 'pribliiti to emu tako da se povrine dodirau'. Probaj ga samo prstom dotaknit pa e sa mnom imat posla. ~ se 'pribliiti se (kome, emu)'. Nemoj da se dotakne gvoa, vrue je.'' dote -ee/dotekne svr. 'biti dovoljan, zadovolijti (se)'. Samo vi, dico, ite, a nama ta dotekne'. Ako nam dotee novaca, i ti e dobit ruvo za Boi. doteturat (se) -am (se) svr. 'teturajui doi, stii'. Toliko se nalijo, da se jedva doteturo do kue. doticat (se) dotiem (se) nesvr. prema dotaknit (se), dota (se). dotiran -a -o 'lepo, skladno obuen'. ta je na komija danas tako dotiran, da se ne eni modar?! dotiran(i)ca 1. 'beskunik'. Ne pribiva on nigdi, prava je dotiran(i)ca. 2. 'koji je doao iz drugog mesta, doljak'. ta ja znam kaka si ti dotiran(i)ca?! Da te primim u kuu i drem cilu no, oe li togod odnet. dotirat -am svr. 1. 'dovesti to na kakvom vozilu ili na tovarnoj ivotinji'. Kako je samo mogo toliko dotirat na dva vola?! 2. 'privesti gonei pred sobom'; ~ ovce, opor svinja. 3. 'dovesti u red, popraviti, uraditi'. Zovite vi samo komiju Lazu, on e vam tako dotirat avliju da e se svi svati udit. ~ se 'urediti se, ulepati se, nalickati se'. Kai mi, bar da znam, za koga si se toliko dotirala?! dotiravat -iravam nesvr. prema dotirat. ~ se 1. nesvr. 1. 'prema dotirat se'. 2. 'prepirati se'. Kaka ste mi vi braa, kad se po cio dan samo dotiravate?! dotle(g) pril. 1. 'do tog mesta'. Ne ie se meni ak dotle(g) pice. 2. 'do toga vremena'. Ja u upregnit konje, a ti se dotle(g) obui... 3. 'za to vreme, istovremeno'. Samo to sam malo uo u kuu, a on dotle(g) pobigo iz avlije. dotrajat dotrajem svr. 1. 'potrajat do nekog vremena, dotei'. Morae nosit mlit, nee nam brano dotrajat do Boia. 2. 'postati neupotrebljiv, pohabati se'. esto si oblaio to ruvo, pa je dotrajalo. dotrat -im svr. 'trei doi'. Kad je vatra buknila, sve komije su dotrale da nam pomognu trnit. dotravat -ravam nesvr. prema dotrat. dotrkat dotrcem svr. 'dotrati, dotrknuti'. Odnesi ujna Toni ovaj pladanj fanaka, sa e ti dotrkat natrag, mi neemo dotleg unat.

dotrkivat -rkivam nesvr. prema dotrkat, dotrknit. dotrknit dotrknem svr. dem. prema dotrat. dotrvat -am svr. 'dotrajati'. Kupio sam ti novo pero, valdar e ti dotrvat do kraja ovog miseca. dotu dotuem svr. 'svladati, onesposobiti'. Patio je kad mu je ena umrla, a sad kad mu je i sin umro, to ga je sasvim dotuklo. doturat doturam svr. 'preneti na kolicima, dogurati'. ujem, Lozija, da vam je priteklo ute zemlje, ba si mogo jedno dvoja kolica doturat prid nau koaru. dotuit -i(m) svr. 'dojaditi, dosaditi'. Cigurno mu je dotuila samoa pa se zato obisio. doujit doujim svr. 'hujei brzo stii, dohujati'. Stipane, ti si doujio ko da te vitar nosi. dovabit dovabim svr. 'dozvati (ivinu i svinje)'. Kokoke nisu gladne, pa sam i(h) jedva dovabila. dovaat -am nesvr. prema dovatit. dovaat dovaam nesvr. prema dovest. dovarat -am svr. 'domamiti, dovesti na prevaru'. Dovaraj i(h) u avliju, p onda emo lako da i(h) uvatimo. dovat -ata m 'dohvat (nadohvatruke dokle se moe dosegnuti)'. Stani iza badnja, tu si izvan dovata vitra. dovatit/dovatit -im/dovatim svr. 1. 'dohvatiti'4 Dovati mi bocu s rakijom, tamo je u pajcu na polici. 2. 'udariti'. ~ oma da si se smirio, jel ako te ja dovatim! AJco te ja dovatim, bogo moja, bie te po svom ataru! dovaat dovaam v. dovozit. Dove G. Dova. Duhovi. 'crkveni praznik'. Kau nana i bao da emo imat tusta gostivi na Dove. dovee pril. 'uvee, veeras'. Dovee emo se na na prelu. dovedena 'devojka koja je odbegla svome izabraniku'. Ne boj se ti za Josipu, snae se ona makar je skoro dovedena. dovest -ezem svr. 1. 'svriti vezenje'. Ja sam za danas dovezla. 2. 'dodati vezenju'. Morau jo dovest, malo je uzak vez. dovest -edem (t. pr. doveden -ena) svr. 1. 'vodei koga uiniti da prispe do odreenog mesta'. Opet si mi dovo tog pijanduru u kuu. 2. 'uzeti u kuu enu radi enidbe'. Red je kad se vinaje da mladu dovedu u nau kuu. ~ se 'doi u muevljevu kuu, udati se'. dovest -ezem svr. 'doneti, dopremiti, prebaciti vozei'. Ja u da te dovezem natrag mojim kolima. ~ se 'doputovati prevoznim sredstvom'. dovida 'dok je vidno, do mraka, zavida (v)'. Nita se ne starajte, vratiu se dovida. dovidat se dovidam se nesvr. 'snalaziti se, biti umean (u nevolji)'. Tamo e bit sama i mora se dovidat kako zna. dovijat dovijem svr. 'svriti vejanje lopatom ili vetrenjaom'. Jo samo po daka da dovijem pa sam gotov. dovijat dovijam svr. 'vijajui doterati'. Nisam ja ba tila, al Marko me je skoro dovijo. ~ se 1. 'vijajui se stii'. itavog puta su nji troje se vijali i tako su se dovijali na sala. 2. 'snai se veto u emu, dospeti do ega, postii'. Dovijala se ona, sirota, kako je mogla, kad je sama ostala s petoro dice. dovika pril. 'uvek, stalno, neprekidno'. Taj oiljak e ti ostat dovika. dovikat doviem nesvr. 'viui dozvati'. Ko e ga, ano, dovikat kad je gluv. dovikivat -ikivam nesvr. prema dovikat. doviknit doviknem svr. 'zovnuti'. Ti si blie, dovikni i(h) na unu. dovit se dovijem se svr. prema dovidat se. dovlait dovlaim (dovlaenje s gl. im.) nesvr. prema dovu. ~ se nesvr. prema dovu se. dovle(g)//dovlen pril. 'dovde'. Dovleg mi je ve od vas! dovodit dovodim nesvr. prema dovest. dovozit dovozim nesvr. prema dovest. ~ se nesvr. prema dovest se. dovratak -tka m 'okvir vrata'. Ajde ui unutra, ta si se naslonio na dovratak. dovr dovrem svr. 'svriti vridbu'. Je 1 vru kod vas? Ve smo i dovrli. dovu dovuem svr. 'vukui dovesti'. Maka je dovukla svoj'a tri maeta u koaru. ~ se 1. 'vukui se s mukom stii'. Dovleg sam se dovukla, al dalje ni makac. 2. 'nagovarajui dovesti (koga)'. Priznajem, ja sam je dovuko, sama ne bi dola. doziat doziam svr. 'dograditi, dozidati'. Doziali smo j'o jednu sobu.

doziivat -iivam nesvr. prema doziat. dozivat dozivam nesvr. prema dozvat. dozlaboga pril. 'do krajnjih granica, preterano'. Bisan je dozlaboga. dozlogrdit -ogrdi(m) svr. 'postati nepodnoljiv, prevriti meru koja se moe trpeti'. Furtom ga je ma(u)va muila i kad mu je dozlogrdilo, pobigo je od kue. doznat -am svr. 'obavestiti se o emu, saznati'. Ovik ovik poslidnji dozna da mu se ena kurva. dozrijat dozrije svr. 'dokraja sazreti, svriti sazrevanje'. Mora njim blt kiselo vino kad nikad ne doekaje da njim dozrije groe. dozvat dozovem svr. 'zovui navesti koga da doe, da prie, da se pojavi'. Dozovi ti njega vamo, p onda nek kae ta ima. doenjanca v. duijanca. Doenjanca je velika radost i slavlje kad se etva zavri (So, o). doivit -im svr. 'iv doekati kakav dogaaj'. Kako se ne bi radovala, samo ne znam ou 1 doivit taj dan. doivotan -tna -tno 'koji traje do kraja ivota'. Ostavio joj je doivotno kuu na uivanje. doivotno pril. 'do kraja ivota'. Vitar ga je udariio i, siroma, oduzo se doivotno. dra m bot. Robinis pseudoacacia, bagrem. draov -a -o 'koji je od draa'. Od koga se ti brani, kad nosi tako veliku draovu batinu? drag draga drago 'mio, voljen, dopadljiv'. To je tako drag momak; Cura je draga, al je malo debela. Dragi se na me ljuti. Izr. drage volje 'rado'; milo za drago (vratit) 'odgovoriti jednakom merom'. draga 'dragana'. Ja joj pivam, mene moja draga ne uje. dragi m 'dragan'. Doe mi veeras moj dragi. drago pril. 'milo, prijatno'. Drago nam je to ste doli. dragost 'radost'. Velike mi dragosti, a dao ditetu aku ora! drangulija 'sitna, bezvredna stvar'. ta mi razbaciva svud po sobi te tvoje drangulije?! drait draim nesvr. 'izazivati, razjarivati'. Zato Pere svaki dan drai naeg kera? drat drem nesvr. 'drhtati'. Kad ne bi znala drat ~ smizla bi se od zime. dreav -a -o 'neskladno sloenih boja'. ta tebi fali, Ciiika, kad si obukla taj dreavi ieve?! dreavo pril. 'na dreav nain'. Ambetu je bio runo i dreavo umolovan. dreit -i nesvr. 'odudarati, bosti oi (naroito o ivim bojama), strati'. Antunova je ena umolovala sobu, nije nimalo lipa, zdravo joj dree farbe. dreit se -im se nesvr. 'derati se, jaukati uz pla od besa, vritati'. Jezus, Mare, ta si uradila s otom tvojom curom, kad se cilo jutro drei?! Izr. glupost boli, uvik bi se dreio! 'toliko je glup'. drekav -a -o 1. 'plaljiv'. ta e, ima i take drekave dice. 2. 'upadljiv, koji bode oi'. Kako samo mo nosit take drekave marame?! drekavo pril. 'plaljivo'. Nije gladno, tako je drekavo i ravo. dreka 'dernjava, graja, vriska'. Mislila sam da je kaka velika nevolja kad sam ula dreku iz komiluka. dreknit dreknem svr. 'snano, glasno viknuti'. Nisam dobro ni na prag stao, a bao dreknu na me iz sveg glasa. dren m bot. Cornus mas, drvo sa utim cvetovima i plodom kiselo trpkog ukusa. Izr. zdrav ko ~ 'vrst, snaan'. drenov -a -o 'koji je od drena'. Drenov tap se ne savija, tako je tvrd. dre drea m 'vralica (koju pokree poseban motor ~ maina), deo gde se odvaja zrno od slame i pleve). dretva 'tanak vrlo jak konac za ivenje obue ili opreme za konje'. Bao su uvik imali u kui ilo i dretve, ako bi tribalo zait koji am jel kajase. drezgat se -am nesvr. 'truckati se, drmusati se (na kolima)'. Ba mora ti i na taj vaar, cio dan e se drezgat na putu. drezina 'kolica na etiri toka koja se kreu po eleznikim inama runim pogonom'. Kad drezina ie prema varoi, onda znam da je podne prolo. dredit -im nesvr. 'dugo, mrzovoljno i besciljno ekati'. Ve po dana ode dredim, a jo uvik ne znam zato. driman -mna -mno 'dremljiv, sanjiv'. E, moj Bartule, izgleda ko driman maak.

drimat drimam nesvr. 'nalaziti se u polusnu'. Maak drima u zapeku. ~ se bezl. 'spava mi se'. Nije mi se drimalo, pa nisam tio i spavat. drimav -a -ov. driman. drime m 'pospanost, sanjivost'. Niki me drime uvatio, mora da je od ovog vina. drimkat -am nesvr. dem. prema drimat. drimnit -nem svr. 'maio odspavati'. Dida se naslone na pec i tamo malo drimnu. drimovan -vna -vno 'sanjiv, dremljiv'. Na je momak drimovan, cigurmo je doo noos u sitne sate. drimuckat -am nesvr. prema drimat. drimucnit drimucnem svr. dem. od drimnit. drinak -nka m 'vrsta loze i groa'. Dri~ nak malo due zrija, al zato ostane dugo za zimu na tavanu. driit driim nesvr. 'razvezivati, odvezivati'. Svei ti, ja ne moem, furtom mi se drii. Izr. ~ kesu 'plaati'. ~ se 'razvezivati se'. Ja sam vidio kad se krava driila. Izr. Drii mu se jezik 'poinje govoriti'. drle m 'nered'. Uvik se fali kaka je vridna, a kad odem kod nje je taki drle da ne mo bit vei. drlilo s v. drle. Ko e sklenit ono drlilo u avliji? drlo s v. drle. Nesreena su to eljad, svud njim d'rlo kud se okrene. drlog m v. drle. Drugog vide, a svoj drlog ne znadu poistit. drljaa 'brana (prvobitno raena od pletenog prua divljih ljivika, kasnije gvozdena), kojom se mrvi i ravna gornji sloj oranice'. Vezali smo drljau za sijaicu, pa oma drlja posijano. drljat drljam nesvr. 'sitniti i pretresati uzoranu zemlju drljaom'. im je ito bilo posijano, oma smo i drljali zemlju. drmat -am nesvr. 'initi da se neto ljulja sa jedne strane na drugu'. Ivanica drma trinju pa u past nje. ~se 'micati se tamo amo, tresti se, potresati'. Tako je zdravo grmilo da su se pendere drmale na sobi. 2. 'voziti se na emu to se trese'. Bolje u i pice nego da se na tom ravom putu drmam na kolima s tobom. drmnit -nem svr. 1. 'potresti'. Drmni malo tu ljivu da padne koja doli; 2. 'popiti'. Daj mi bocu, da i ja drmnem koji gutljaj! drmusalo s 'sito u mlinu (koje ravnomernim pomeranjem levodesno prosejava brano)'. Siroma, to mu je ostalo od bolesti, trese se ko drmusalo u meljavi brana. drndalo s 'naprava kojom se rastresa, obrauje kudelja'. Kad nema vie kudelje moe i drndalo bacit. drndat -am nesvr. 1. 'razbijati zgrudvanu vunu ili kudelju'. 2. 'tandrkati (o kolima)'. Alaj ta tvoja kola dindaje, ko da e se aspast. ~ se 'voziti se po neravnom putu, drmusati se'. drndav -a -o 'koji klopara, tandre'. ta si doo na tim starim drndavim kolima? drolja 1. 'krpa, prnja, iznoeno i pocepano odelo'. Baci ve tu drolju.valdar nee s otim prat sude?! Bila je sva u droljama. 2. 'ena sumnjivog morala'. Ostavila je ovika, sad ujemo da i pije, postala je prava drolja. droljav -a -o 'pocepan, iscepan i ritama'. Bila je na njoj jedna izblidila i droljava suknja. drombulja 1. 'mali muziki instrument (jednom rukom se nasloni na otvorena usta, a drugom udara po jeziku instrumenta i tako dobija eljeni ton)'. 2. (pogrd.) 'usta'. Ako ufriko ne uuti, zaradie po drombulji! drombuljat -am nesvr. 1. 'svirati u drombulju'. Znam i kolo da sviram na drombulji. 2. 'govoriti gluposti'. Kad si se moro tako naljoskat, bolje ii le, da vie ne drombulja ve. dronjak -njka m. 1. 'pohaban komad tkanine, poderana haljina ili togod od odee'. Kad je doo kod nas radit imo je na sebi misto ruva jedan dronjak. 2. 'bednik, jadnik, nitarija'. Ne vridi ga ni pomagat kad e on uvik ostat dronjak. dronjav -a -o 1. 'odrpan, pocepan'. Bila je na njemu ne samo dronjava koulja, ve i pocipana na leima. dronjo -e m 'odrpanac, nitarija, propalica'. Da si bio ko drugi, ne bi sad bio dronjo i povlaio se po svitu ko poslidnja bitanga. droplja 1. zool. Otididae, ptica'. 2. 'drolja, nevaljala ena'. Nemoj mi nju ni spominjat, to je obina droplja, kad je mogla i svoju dicu naputit! drot drota m 'ica'. Kilu drota smo potroili kad smo meali tavanicu. Izr. Igra ko na drotu 'odlino plee'. drotar -ara m 'limar koji krpi lonce (polazi od kue do kue, izvikujui ulicom i nudei svoje usluge)'. Spremi ona dva lonca, ujem da ie drotar pa nek i(h) zakrpi. drpat drpam nesvr. 'pipati, tipati (vulg.)'. Volio je drpat cure, pa su sve biale od njeg. ~ se 'tipati se (vulg)'.

drkat se -am se svr. dem. od drat se (v.). Razmaena je, pa samo da joj se drkat, drtina 'ono to je staro, slabo, oronulo (o oveku ili ivotinji)'. Nije ta drtina ni za to, kobila je omatorila, pa bi je tribalo prodat. drug m 'muka osoba vezana s kim prijateljstvom, prijatelj'. Ento i Dano su drugovi od ditinjstva, pa i sad kad su oenjeni ljudi, ive ko dva roena brata. Izr. Daj mi, Boe, u nevolji druga, brez nevolje i sam u ga na! druga 'enska osoba vezana prijateljstvom s drugom enskom osobom, prijateljica'. Nije Teza jo ola, eka druge pa e zajedno u kolo. drugaije pril. 'na drugi nain'. Ne moem ja tu nita pomo, kad oni sad drugaije divane. drugaiji -a -e 'drukiji'. Uvlk sam divanila da je odan bolje i jel je ovo drugaiji put. drugda pril. 'drugi put, drugom prilikom, u drugo vreme, drugda'. to imamo, to je na astalu, drugda e bit bolje. drugarica v. druga. Sve su se moje drugarice poudavale, ostala sam sama. drugaricin -a -o 'koji pripada drugarici'. Nije moj, to je drugaricin momak. drugarstvo s 'prijateljstvo, druenje'. Sve mo da se dogodi, al niko nam nae drugarstvo nee pokvarit. drugi -a -o 1. 'koji je po redu iza prvoga'. Ovo mi je ve drugi sin. 2. 'koji se razlikuje od preanjeg, nov'. Otkako se oenio, posto je drugi ovik. 3. 'jednak, istovetan'. Vi'dio sam ti er, toliko liite, da je ona druga ti. 4. 'bilo koji'. Svaki drugi bi na tvom mistu mene odbranio. Izr. gledat drugim oima 'suditi na drugi nain'; na jedno uvo ue, na drugo izae 'ne mariti za ono to se savetuje'; nemam druge 'nema izlaza'; okrenii drugi list 'postupiti sasvim drukije'; oti na drugi svit 'umreti'; s druge strane, 'drukije'; u drugom stanju; 'bremenita (o eni)'. drugo pril. 'to je u nabrajanju iza prvoga'. - Ne dam te za njeg, prvo, to si jedinica, a drugo, to je on siroma i gadan momak. drugovat drugujem nesvr. 'iveti s kim kao drugarica'. ~ udala mi se najbolja druga, sad nemam vie s kim da drugujem. drum druma m 'put, cesta'. Samo da ostavimo ovaj pranjav put i da stignemo na drum. Izr. to ra umu to na drumu 'otvoreno, bez uvijanja'. drubenica 1. 'pratilja neveste na venanju'. Biu drubenica mojoj drugi, u nedilju se vinava. 2. 'ivotna saputnica'. ta u i kako ivit brez moje drubenic, umrla je i ostavila me samog. druevan -vna -vno 'drutven'. Da si ti vema druevan i druga dica bi te vema volila. druica -e 1. 'dem. od druga, drugarica'. 2. 'vrsta vretena koje se okree iz ake ukoso cavie (a ne nadole prstima)'. druit se druim se nesvr. 'biti kome ili s kim drugar(ica), drugovati'. Baba Kata se uvik druila s mukarcima, jel kako je divanila, enama nije virovala. drvara 'stovarite, prodavnica drva'. Otii do drvare i kupi leca za krov. drvace -eta s dem. od drvo. drvcad zb. im. od drvce. drvce -eta s 1. dem. od drvo, mlado i malo drvo'. 2. 'sitno iscepano drvo'. Nacipaj mi koje drvce za potpalu. 3. 'ibica'. Daj mi koje drvce nemam im zapalit, nisam ni znala da sam ostala brez maine. Izr. boino ~ 'jelka koja se kiti za Boi'; boije ~ bot. Artemisia abrotanum'. drven -a -o 1. 'koji je nainjen od drveta: ~ vrata, ~ astal, ~ klin. 2. 'koji je bez ivota, ukoen, krut'. Lr?a vam je snaa, al je nika zdravo drvena. Izr. stojat ko ~ 'biti ukoen, bez ivota'. drvence -eta s dem. od drvo. drven(i)ce pl. t. 'krevet (izraen od dasaka i neofarban)'. Kad smo se uzeli, imali smo samo jedne drven(i)ce i jedan stari dolaf. drvenit -i(m) nesvr. 'initi da to postane tvrdo'. Ve dva sata kako sam skuvala, a nema i(h) na unu, meso je poelo drvenit. ~ se povr. ~ ilo se drveni. drveno pril. 'poput drveta, ukoeno'. Kai togod, ta samo tu drveno stoji? drvlje s zb. im. od drvo. Izr. bacat se na koga drvljem i kamenjem 'obasuti koga najteim pogrdama'. drvnjak -aka m 'upa gde su smetena drva za ogrev'. Pun nam je drvnjak, ne znam di emo utke sadit? drvo drveta s 'dugogodinja bujka sa stablom i korenjem'. Sve je lie opalo s drvea, i jesen je prola. drak drka m 'deo predmeta (runog alata, posuda, pribora za jelo i sl.) kojim se dri ili hvata rukom)', ~ od bundeve. drat -im nesvr. 1. 'uhvatiti koga ili to i ne isputati'. Drl me bolest ve dvi nedilje u krevetu. 2. 'sluiti emu kao oslonac'. Grede su poputile, al slime dobro dri tavanicu. 3. 'primoravati koga ili to da ostane na jednom mestu'. Dr kravu za rogove dok ne donesem lanac da je sveem. 4. 'initi da ko ili to bude u jednom stanju, poloaju'. Povrimeno mei na vatru nek se dri erava dok ja ne donesem kuruza za purenje. 5. 'uvati, odravati'. Jeste on udovac, al kominca mu dri kuu u

redu. 6. 'izdravati koga'. Nema on vie nita, srian je to ga snaja dri u kui i rani. 7. 'postupati s kim dobro ili zlo'. Sve je dida dao unucima, a sad ga oni dre ko kera... 8. 'ceniti, smatrati'. Ivan je taki, zdravo dri do sebe. 9. 'misliti, verovati'. Svi smo drali, da e ena izvu jo koju godinu... 10. 'kretati se u odreenom pravcu, ne odvajati se od ega'. Dr se samo draove ume, ona ete odvest ba do umarove kue. 11. (o vremenu) trajati, ne prolaziti'. Davno je vako dugo drala zima, nikako da poputi... Izr. ~ divan 'govoriti'; ~ slavu 'slaviti i sl.' ~ kome stranu 'biti uz koga'; ~ glavu visoko 'biti gord, ponosan'; ~ je zik za zubima 'utati'; ~ ga ko malo vode na dlanu 'ugaati kome u svemu'; ~ koga u rukama, na lancu, za vrat 'imati koga u vlasti'; ~ ri 'ispunjavati obeanje'; ~ uzde u svojim rukama 'imati vlast'; ~ koga ko jaje na dlanu 'ugaati kome u svemu'; ~ to u pameti 'misliti stalno na neto'. ~ se 1. 'stajati posve blizu, zadravati se'. Ti se, Stipane, df za moju suknju, da se ne izgubi u ovoj gunguli; 2. 'biti u snazi, u dobrom stanju'. Ba Lazo ve ima devedeset est godina, a dobro se dri. 3. 'ne kvariti se, ostajati svee (o vou, hrani)'. Jabuke se u podrumu dobro dre. 4. 'vladati se, ophoditi se, ponaati se'. Vidi se da su zdravo umorni, ai dre se, oce danas sve daurade; 5. 'smatrati se, ceniti se'. Dre se bogati, a nee dat prosjaku ni komad kruva! 6. 'nositi se na rukama'. Mala je pa se voli drati. Izr. ~ s kim 'biti u ljubavnim odnosima'; ~ zubima za vitar'biti bez osnova'; ~ ko pijan plota 'biti iskljuiv'; ~ reda ko ker taraba 'raditi ono to se mora, to je pravilo'. Jedva se dri na nogama 'bolestan ili pijan'. dravski -a -o 'dravni'. Traiemo da nam naprave put priko dravske zemlje. drei -a -e 1. 'krepak, snaan'. Koliko je Roza propatila, a jo uvik je tako drea ena. 2. 'dobrog imovnog stanja'. ~ ima on svega, drei je to gazda. dubak dupka m 'stalak za dete u kojem stoji i ui da hoda'. Metni ga u dubak, nemam ja vrimena da ga drim. dubit dubim nesvr. 1. 'stajati naopake, s nogama nagore'. Kako ce dubit kad ne zna jo ni i. 2. 'dupsti'. Brat je dubio dasku, a ja sam zakivo. Izr. ~ na glavi 'initi nemogue'. dubok -a -o 1. 'koji ima veliku dubinu'. Nije bio dubok jendek i ne znam kako su se kola izvrnila; Malo je duboka brazda; Otkinio se kabo i ne znam kako emo ga izvadit iz tog dubokog bunara. Izr. imat ~ dep 'imati dosta novaca'; spavat dubokim snom 'vrsto spavati'. duboko pril. 'u dubinu, u dubini'. ~ ronit, ~ spavat. duan -ana 'trgovinska radnja, prodavnica'. botoki ~ 'trgovina meovitom robom'; refeki ~ 'trgovina manufakturnom robom'. Izr. Taki si pametan, da ima duan mogo bi da je prodaje; zatvori ~ 'zakopaj akire'. duani m dem. od duan. uandija m 1. 'vlasnik duana'. Blakov sin je otvorio gvoaru, posto je duandija. 2. 'prodavac u duanu'. Poznam ja duandiju i on je kazo da ne kupim sad, a to je komijin sin koji tamo prodaje. duani m dem. od duan. ukat -am nesvr. 'sisati (majino mleko ili iz flae na dudlu)'. Sad ba duka pa e na spavanje. dud duda (mn. dudovi) m bot. Morus, listopadno drvo i njegov plod, murva'. ~ bili ~, crni ~, murganski ~, 'posebno krupna vrsta zagasito maslinaste boje'. dudara 'rakija od dudovog ploda, dudovaa'. Pekli su dudaru, pa je izgleda od kotanja zadrimo. dudit -im nesvr. 'uureno mirovati, smrzavati se'. Dudi ko pokislo i promrzlo pile. dudla 'uda, cucla'. Nema spavanja brez njezine dudle. dudlit -im nesvr. 1. 'sisati'. Mali je odbijen od sise, al zato dudli na bocu. 2. 'piti alkohol'. Sve bi bilo dobro da iz litreke boce vino ne dudli. dudovac -ovca m 'vrsta bube koja iskljuivo napada lie duda'. Dudove je dudovac sasvim ogolio, sve lie je obrstio. dudovaa v. dudara. dudukat duduem nesvr. 1. 'isprekidano svirati na nekom duvakom instrumentu (svirali)'. Dokle e dudukat u tu vrulu? 2. 'oglaavati se trubom na vozilu'. Tfi napolje, dudue niki motor. dug m 1. 'obaveza dunika prema verovniku, ono to je uzeto ili dato na zajam'. Dug emo na vrime vratit, pa ta nama ostane. 2. 'dunost, moralna obaveza'. .-r To je na dug prema naim roditeljima, sad kad su ostarili. Izr. ~ je zao drug. duga 'savijena daska kao sastavni deo bave, bureta'. Stegni obruove da se ne raspadnu duge na tom rasuenom buretu. duga 'atmosferska pojava, koja nastaje zbog prelamanja sunevih zraka kroz kapi kie stvarajui luk spektralnih boja'. Pojavila se duga, nee bit vie kie. dugaak -ka -ko (komp. duglji -a -e) 'dug'. Na komija ba ime imo je dugake brkove do uivi. Izr. ~ je zik, kratak ivot! ~ ko gladna godina! Dugaka kosa kratka pamet! Dugaka bolest, smrt gotova. dugljina (Asg -inu Apl. -ine) 'duina, duljina'. Oti pice sa salaa u varo, bai to nije bila nikaka dugljina.

dugo pril. 'mnogo vremena'. Rode i laste dugo moraje letit dok ne stignu u toplije krajeve. Izr. nee ~ 'brzo e umreti'. dugovat dugujem nesvr. 'biti duan'. Dugovo je i Bogu i svitu, nije udo to je propo. dugovian -na -no 'koji dugo traje ili ivi, dugotrajan'. Ve slabo pila, ne mislim da e ti to bit dugovina pila. dukat m 'zlatnik'. Vidi ba Kazinu Gabriku ~ svila joj uka a dukati vise na vratu. Izr. Di dukati zvee tu lakomci mue! dukati m dem. od dukat, mali dukat. dukirat dukira nesvr! 'odgovarati, pristajati'. priliiti'. Kaka je io mama, kad ne vidi da curi ne dukira svileno ruvo radnim danom. dulac dulca m 'cevica na gajdama, pisak'. Gajda svira, a dulac priko ramena samo prducka. duljit duljim nesvr. 'duiti'. E, pa dalje da ne duljim, pristala je da se uda. dumat -am nesvr. 'govoriti gluposti'. Misli da nam moe povazdan dumat i da mi moramo to sluat, misto da nam kae istinu. dunc -a m 'ukuvano voe, kompot'. pajc mi je pun dunca, a jo sam jabuke poslagala na armaru. duncoka prid. v. boca. ~ boca 'flaa za kompot'. dunit dunem svr. 1. 'duhnuti'. Pokatkad bi dunio vitri. 2. 'pasti na pamet (iznenada)'. Ne znam ta mu je dunilo u glavu, obuko se i oo pice u varo. dunja 'perina, pokriva'. Kad pomeem sve uzgljance i dunju u krevet, skoro mi doe do gredica, tako su pune perja. dunjica 'dem od dunja, pokriva za bebu. im se rodio ivica dobio je od majke durjicu za povijanje. dupe -eta s 'stranjica'. Kako to sidi, dupe ti se vidi. dupence -eta s dem. od dupe. duplirat dupliram svr. i nesvr. 'podvostrui(va)ti'. Ako odustanem od prodaje, moram vratit kaparu i duplirat. duplovan -a -o 1. 'dvostruk'. Bolje duplovan ruak nego ni jedan. 2. 'oplemenjen'. Duplovan jorgovan 'oplemenjen, sa duplim cvetovima'. duraan -na -no 'izdrljiv, istrajan'. Teko bi nam bilo s toliko dice da nemam tako duranog ovika. durak -aka m 1. 'vrsta kartake igre (sa 32 karte). Kako vece zimus, oni se skupe i kartaje duraka. 2. 'lice koje je izgubilo u igri duraka'. Danas nisam imo srie, pet puti sam bio durak. duranzlija 'vrsta kotiavog voa koje se ne odvaja od kotica'. Nemamo briske cipae, sve su duranzlije. durat -am nesvr. 1. 'trajati'. Duramo mi ve godinama ko da smo ukleti da patimo. 2. 'trpeti'. Radimo gazdinu zemlju i duramo dok nam ne dozlogrdi. 3. 'ivotariti'. Dok mi se sin nije oenio, pomalo mi je davo, pa se dalo durat kojekako. durco -a m 'prznica, razdraljivac'. Jel s vama bio i onaj Josin durco? durit se durim se nesvr. 'ponaati se uvreeno'. Nije mu bila una pod nos, pa se duri, al vodim ja brigu, proe ga kad ogladne. durljiv -a -o 'srdit, koji se duri'. Taka mu je narav durljiva. durljivo pril. 'na durljiv nain, srdito'. Ja mu Iipo pruim, a on durljivo odgurne od sebe. dua 1. 'svest i sposobnost oveka da misli i osea'. U velikoj alosti i dua mi je patila. 2. 'dobar, osetljiv ovek: plemenita ~ 3. (teol.) 'besmrtan, nematerijalan princip ivota u oveku, koji ga vee s Bogom'. Sruio se i prida mnom duu isputio. 4. 'ovek, osoba, stanovnik'. Nae selo broji iljadu dua. 5. 'osobito mila i draga osoba'. Stane, duo, ustani, svanilo je. Izr. bit brez due i srca 'biti okrutan'; bori se s duom 'umirati'; dat Bogu duu, rastat se s duom 'umreti'; prodat duu vragu'; 'krenuti ravim putem'; ~ me boli 'jako mi je ao'; ~ mu je u nosu 'teko je bolestan': ~ od ovika 'vrlo dobar ovek'. imat koga na dui 'biti uzrok neije nesree'; mirne due 'bez grie savesti'; ne dat kome duom danit 'bez prekida ga goniti'; poznavat koga u duu 'intimno ga znati'. duak -ka m u stalnoj vezi: popiti, ispiti na duak, popiti iz jednog daha'. Ja vam kaem, da e on litru vina na duak iskapit, i ne guta kad pije. duman(in) m 'onaj koji je s kime u zavadi, u neprijateljstvu, onaj koji radi da nekoga upropasti, veliki neprijatelj'. Ne moem ja tako prema oviku, pa da mi je najgori dumanin. Izr. Ako ti je duman i ko mrav, uvaj ga se ko lava! duvan -ana m bot. Nicotiana. izr. Ne vridi ni po lule duvana 'ne vredi nita'. duvandija m 'strastan pua'. Kome si kupio lulu kad znam da nisi nikaki duvandija. duvankesa 'kesa za duvan (najee od koe)'. Brez Iule i duvankese dida nikad ne kreu od kue.

duvanski -a -o 1. 'koji se odnosi na duvan'. Ne podnosim ni duvansku sagu. 2. 'mrke boje'. Kupiu sukna za jednu suknju ako naem lipo duvansko. duvar m 'zid'. Satiro ga do duvara. Blid ko duvar. duvat duva/duem nesvr. 'puhati, duhati'. Kad ie, due ko debela guska. Izr. Kaka jama taki vitar due. ~ na nos 'ljutiti se'; u isti rog ~ 'slagati se s kim u postupcima'; znam otkud vitar due 'kakvo je stanje'. duvna 'opatica, kaluerica'. Bila ~ 'opatica koja nosi iskljuivo bele haljine'. du -i (g. mn. dui) 'mera za duinu (200 hv, 1 hv = 1.896 m). Kod trece dui emo poet kosit. 2. predl 'uzdu, po duini'. Du itave njive nije bilo ni j'ednog korova. duan -na -no 'koji ima dunost, primoran, obavezan'. Ja sam duan i gazdinu zemlju da obradim. 2. 'koji ima duga, koji je obavezan platiti, vratiti dug'. Duan sam u bang i moram vratit. Izr. Ko je ~ i na Boi je tuan! Ni kriv ni ~ 'nevin'. duica dem. od duga. duijanca 'doejanca 'sveanost o zavretku etve'. (Narodni obiaj kod Bunjevaca, nastao jo u vreme kad su iveli u prijateljskim zadrugama. Kraj etve je proslavljen, jer je jedan od najvanijih poslova uspeno priveden kraju i ,,bie kruva za sve". eteocirisari i ene ili devojke ~ risarue, koje iza kosaca drvenom kukom kupe ito i slau u snopove, po zavrenoj etvi, na elu sa najboljim risarombandaom i njegovom risaruombandaicom, vraaju se na sala, okieni ~ bandavencem ~ ostali perlicama od ita. itni venac se predaje domainu, koji ga vea u ambetuu (v.), a zatim im nazdravlja vinom iz bokala i nastaje opte veselje). dvared pril. 'dvaput'. Ja sam kod tebe ve dvared bio, a ti kod mene jo ni jedared. Izr. Dvared slae, dok jedared zine 'vie lai od istine'; dvaredtrired 'vie puta'. dvocivka 'puka sa dve cevi'. Siam se dobro, dvocivka je uvik visila na zidu iza vrata u sobi. dvoger m 'dvobrazdni, gvozdeni plug'. Kad na dvogeru orem, onda tri konja upregrem. dvogoe -eta s 'drebe ili tele od dve godine'. 0(e) mi prodat to tvoje dvogoe? dvogodac -oca m 'ivotinja mujak od dve godine'. Nije to jo pravi dribac, tek je dvogodac. dvojak -a -o 'na dva naina, dve vrste'. Ti ko da ima dvojaku miru: jedna za trizne, a druga za pijane muterije. dvojako pril. 'na dva naina'. Kako moe dvojako volit jednog istog ovika?! dvojca m 'dva mukarca'. Oete 1 mo vas dvojca to bi drugi dobar jedan uradio?! dvojit -im 1. 'razdvajati, odvajati'. Kako bi vas mogla dvojit kad ste mi roena dica?! 2. 'kolebati se, sumnjati u istinitost'. Dugo sam ja dvojio, al su oni tajili pa se nije znalo da njim je cura divojkom rodila. dvojka 1. 'brojka 2'. 2. 'Bure od dva akova'. Za Boi emo otvorit dvojku vlna. dvojke pl. t. 'blizanci'. Katina Marica je rodila dvojke. dvojnice pl. t. 'narodni duvaki instrument od drveta sa dve cevi, diple'. Kad ne zna lipo svirat, ostavi te dvojnice, nemoj po cio dan urlikat. dvokat ata m 'pravni zastupnik' v. fikal, prokator, odvitnik. Samo dvokat ga je koto lanac zemlje. dvokolica 'kola na dva toka'. Tono je zdravo volio da se provoza dvokolicom. dvorba dvorenje, posluivanje. Dida su se pridali za dvorbu teta Mari, posli njeve smiti bie sva zemlja tetina. dvoredan -dna dno 'u dva reda (kaput, plug dvobrazda)'. Je 1 bio skup taj dvoredan plug? dvorit -im nesvr. 1. sluiti, posluivati'. Dopratio se s nikim bangalolama, neu da dvorim te bitange, pa sam prila kod tebe. 2. 'brinuti se o nekom, negovati'. Ba Joso je sad osto brez ikoga ko e ga dvorit kad se razboli. dvostruk -a -o 'dva puta vei (deblji), udvojen'. Metni ti dvostruku trangu, da konji ne pokidaje ako naglo trgnu. dvostruko pril. 'u dvostrukoj meri, dvaput vie'. Dobar si ti birta, samo ti grifla dvostruko pie. dvovlasnik m 'onaj koji ima zemlju s obe strane granice'. ~ ima nas ode vie dvovlasnika, ivimo s ove strane, a zemlja nam je s druge strane granice.

D
dai m dem. od dak. daina augm. i podr. od dak. dak daka m (N mn. dakovi -ova) 'vrea'. ivfucki ~ 'vrea od 70 kg. 'izr. ~ brez dnola 'rasipnitvo'; nao ~ zakrpu! 'jednaki su'; ~ na rame, daj mi gazda rane 'prosjak'. dandrljiv -a -o 'koji mnogo prigovara, svadljiv'. Dobar mi je ovik, samo da je malo manje dandrljiv. dangriljiv -a -o v. dandrljiv. dapat (se) dapam (se) nesvr. 'svaati se, prepirati se, buniti se traei neto'. Ne bi moro, al voli da se dapa oko svakog posla. dedenje s gl. im. od dedit. Kazala sam mu: nema vi'e dedenja ako ne doe na vrime na unu, ja ilo sklanjam s astala. dedit dedim nesvr. 'dugo stajati, provoditi vreme (ponekad i ekajui to), dredati'. Vika amena dede u mijani. dega v. kapica. Mlade neveste i udate ene kad upletu kosu u konu, stavljaje na glavu degu (So). delebdija 'trgovac volovima'. Vodimo volove da i(h) prodamo delebdiji. delepci pl. t. 'ugojeni volovi'. Delepci nee vie da idu, prodaemo i(h). dep depa m 'kesica, prorez na bilo kom delu odee u kojoj se nose sitne stvari i novac'. Sta moem da uinim kad mi je prazan dep. deparo m 'onaj koji vri krae iz depova, depar'. Poo je ko deparo a posli e postat pravi lopov. dibra 'ostatak komine ili drugog voa posle peoenja rakije'. Vie je bilo dibre od komine nego od ljiva. diger(i)ca 'jetra, hepar. Nemoj mi ist diger(i)cu. Izr. crna ~ 'jetra'; bila ~, lepuina 'plua'. digernjaa 'jetrena kobasica'. Kad koljemo, mi nikad ne pravimo digernjae, sve ode u diven(i)ce i krvavice. dilitat se -a(m) nesvr. 'ritati se'. Vei nakrae tog dripca da se ne dilita \e toliko. dilitnit se -ne se svr, 'ritnuti se'. Bi dalje, jel ako se kobila dilitne ~ teko tebi. domba/domba 'izboina, neravnina (obino na putu od skorenog i sasuenog blata)'. Ti ko da ba oe da me voza po ovim dombama?! dombav -a -o 'pun dombi, neravan (o putu)'. Neemo valdar i natrag i po onom dombavom putu? donjat donjam nesvr. 1. 'dremati (sedei)'. Ja tio da uem kad vidim ker donja na vratima, nisam smio od njeg. 2. 'dugo ekati (pred neijim vratima)'. Di si tako dugo, otkad ve donjam, a tebe nema, pa nema. dora 'mrava svinja (ispala iz tova)'. Nee da idu, ko da sam same dore zatvorio u obor. dulov -ova m 1. 'veliki ovarski pas'. Kaem vam, dulov veiik ko tele. 2. 'propalica, probisvet'. Ne putajte iog dulova ni u avliju, a ne da mu jo i ist date. dumle pril. 'skupa, zajedno, uture (v)'. Istresi ti samo tamo dumle u koar, ja u to kod kue potribit.

ae -eta s dem. od ak. ai m dem. od ak. ait -im nesvr. 1. 'pohadati kolu'. Ne ai vie, izvadili smo ga i(s) kule. 2. 'pevati'. Voli 1 vaa er pivat? Ta kako ne bi, ai mi po cio dan. aki -a -o 'koji se odnosi na ake'. Usput je izgubio ake knjige.

aki pril. 'kao ak, poput aka'. Ja ga pitam jel je znao, a on se samo nasmije nako aki. ak aka m (mn. akovi g. mn. akova) 'uenik'. Od ove jeseni imam i ja aka, poo mi je sin uka u kulu. akela m i 1. augm. od ak. 2. 'uenik vieg razreda'. ~ on je moj akela, vel(i)ke kule ui, bie doktor. akovanje s gl. im. od akovati. Mani Tomu, omatorie u akovanju! akovat akujem nesvr. 'uiti, kolovati se, ii u kolu'. Znai, ti si akovo zajedno s naim sinom? akunica 'uenica'. Marija je dobra akunica, zdravo je fali uitelj. e, i 'uzvik kojim se teraju konji, iha'. engav -a -o 'boleljiv, slab'. Od kako je vako ravo vrime, ja se tako engavom osiam da bi furtom mogla Ieat, erdan -ana m 'ogrlica (od bisera, od dukata, zlatan lani i sl.)'. Cuiku nikad nisi mogo vidit na sokaku brez erdana oko vrata. erdani m dem. od erdan. eran -ana m v. erdan. erap m 'drven okrugli ram (za runi rad, vez), eref'. Sidila je kraj pei i na erapu vezla. erma 'eram'. kripi erma ko je na bunaru ... (nar.). ermac m 'deo erme (popreno drvo, uvreno gvozdenim klinom u ralje soje i na jednom kraju optereeno kamenom ili komadima gvoa, radi lakeg izvlaenja kabla sa vodom)'. idija m 'snaan i hrabar mlad ovek'. E, Kate, tvoj Marko je izraso u pravog idiju! ido m v. idija. ikat -am nesvr. 'naglo rasti'. Alaj, vai kuruzi ikaje, ko da ji kogod vue i(z) zemlje. ilko m 'obestan mladi ovek, kavgadija'. Ne bi tribalo da se ba s Pajom zdravo drui, ako je istina da je on ilko, kako niki ljudi kau. ~ ma gyilkos. ina 1. 'nakit'. Rozika zdravo voli da se inama kiti. 2. 'nemoralna ena'. Rastala se Roska s ovikom i postala ina. inat se inam se nesvr. 'provoditi nemoralan ivot'. ina se ona sa svakim ko mo platit. inuva 'minua'. Ne volim to nosi arene inuve. ipat ipam nesvr. prema ipit. ipit im svr. 'naglo ustati, skoiti (sa kreveta ili stolice radi polaska)'. Ta, sidi jo malo, di si ipio ~ ou i ja s tobom da divanim. ira 'pukotina'. Jesi 1 ti, Ante, vidio kaka ti se ira pojavila na zidu od salaa? oe pril. v. doe. Babo, bole, me noge, ja bi da me malo nosite oe. on ona m 'potplata za obuu'. Prouljo mi se on na izmama. onit -im nesvr. 'pribijati on na obuu'. izme su dobre, nisam ji jo ni onio. orat oram nesvr. 1. 'bacati jedan predmet sa mesta na drugo mesto'. Zato oma ne ostavi na misto tu taku, ve je samo ora tamo vamo po sobi? 2. 'dovoditi koga u smenu situaciju'. Okani se ve tog momka, dokleg e ga orat? ornit se -nem se svr. 'napiti se, naljoskati se'. _ Svi ste vi dobro se ornili, pa sad baljezgate. ornut -a -o 1. 'napit'. Kad Jakov piva, onda da znate da je ornut iz boce. 2. 'umno ogranien, aknut'. Maloje on ornut, ko da nije treu no douvan. ubra -aa m 1. 'onaj koji odnosi ubre'. Stigli su ubrai da iznesu ubre. 2. 'pokvarenjak'. Nisam virovo da je Lozan taki ubra: traio je novaca samo na misec dana, a sad ga ve po godine nema ni na ovu stranu. ubrav -a -o 'koji se ponaa kao ubre, lenj, neradnik'. Koga ona da svituje kad je i sama neuredna i ubrava ena. ubre -eta (zb. im. ubrad) s 1. 'smee'. Triba iznet ispod konja ubre. 2. 'stajsko gnojivo (za ubrenje zemlje)'. Vukli smo ubre na zemlju i razbaclvali prija oranja. 3. 'olo'. Nije to ovik, on je odavno ve posto ubre. Izr. Dao se u ~ 'postao neradnik'. ubretar -ara m v. ubra 1. ubretara 1. 'prljava, neuredna enska osoba'. Ta ubretara ima samo jeziinu, a zdravo joj smrdi rad. 2. 'moralno pokvarena enska osoba'. Lipo je obuena i nasmijana, al je u dui ubretara. ubrite s 'mesto na koje se baca ubre i smee, smetite'. Nemojte mi svud po avliji pravit ubrite. ubrit -im nesvr. 'dodavati zemlji ubreta'. Kako zemlju ubri, tako ti i rodi. uga 'sud za vodu (grnarija u raznim, veliinama, sa irim grliem Pije se kroz drku na kojoj se nalazi mali otvor). Izr. Dotleg

~ na bunar ie dok se ne razbije! umanje s gl. im. od umat. Po umanju ga svi u kraju znadu. umat am nesvr. 1. 'ii tekim korakom ljuljajui se'. Nije ruan momak, samo kad ie zdravo uma. 2. 'igrati bez takta, uskati'. Svi lipo igraje, samo Pere uma ko kaki medvid. urev(o) s 'urevdan (od ureva do ureva, za godinu dana, su se sluge zapoljavale kod gazda na imanju)'. Izr. Ako se ne vlada kako triba, oma e do tvoje urevo 'bie otputen'. urica bot. Convallaria majalis, urevak. utura -aa m 'radnik koji radi uture, u akord'. uturai su mi brali kuruze ove godine. uture pril. 'sve skupa, u celini, ukupno bez pojedinanog merenja ili vaganja, akord'. Latio se ko da je uture pogodio. uvegija m 'zarunik, verenik'. Ako se udat, uvegija je tu. 2. 'mu, suprug (pogrd.)'. Kako se vlada tvoj uvegija? (misli na mua zbog nekih branih grehova). uvegijin -a -o 'koji pripada uvegiji'. To je uvegijin konj, malopre je dojaio na njemu.

E
edan edna edno 'jedan'. Edno pile je crklo. Izr. ~ ko niedan 'jedan ima male vrednosti'. ~ pa dosta 'kad je i taj nevaljao'; ~ lasta ne ini prolie! up. jedan edared 'jednom, jedanput'. Edared e i tvoj sueni do, pa e se udat; up. jedared. edem (ti), edo (te) 'reca za grdnju umesto psovke: edem ti imena; edo te ino (v.). egede egeda 'violina'. Njegove su egede uvik pod pazuvom. egzamen m 'ispit zrelosti'. Moj Antun je danas poloio i egzamen. egzekucija 'zaplena i prodaja dunikove imovine, ovrha'. Tuta je gazda propalo egzekucijom. egzekutor m 'izvrilac sudske odluke ili upravnih organa, izvrilac uopte'. Egzekutor je sve na salau popiso i ako za osam dana ne platimo dug, prodavae se na drabi. egzercir -ira m 'vebanje vojnika'. Najtei mi je bio svaki dan i po svakom vrimenu egzercir. ejo -e m zool. Accipitridae, jastreb (i uopte ptica grabljivica). ekstra pril. 'naroito, togod'. Meni su kazali da je to ekstra sime za lubenice. el vezn. 'ili'. El ete bit dobri, el u vas oma poslat vaoj kui! Sidi naprid el natrag di ima mista. El e sad do el te on m'kad vie nee pogledat. Izr. El el 'iliili, neka se odlui, neka bude uspeh ili neuspeh'. emelet m 'sprat'. Kupio je kuu na emelet. ma. emelet.

endek m 'jendek'. Eno tvog Tune, opio se pa spava u endeku. endelebendele stalni izraz: 'lutati bez svrhe i cilja, izbegavati posao i svaku odgovornost'. Nemoj ti, Mate, samo okolo endelebendele, ve uzmi motiku pa u brazdu ko i drugi. enuto -ova m 'upalja'. Di je samo nabavio enuto pa se fali prid svima. enga 1. 'jena, drugarica, pratilja neveste u svadbi'. Moje dvi druge e mi bit enge na vinanju. 2. 'pratilja bandaice na etvenoj sveanosti'. Nee valdar bit lipe obuena enga od bandaice. enjat enjam nesvr. 'jenjati, slabiti, nestajati'. Ne znam od ega mi tako svinji enjaje? eptika 'pluna tuberkuloza'. odnela je eptika ve tuta eljadi od nae obitelji. eptikav -a -o 'tuberkulozan'. Nee dugo jo izvu, sirota majka je eptikava. erbereka 'drutvena igra dece i odraslih (Dve grupe deaka i devojica ili momaka i devojaka ~ postave se na desetak metara udaljenosti jedni prema drugima. Naizmeninim pozivanjem po jednog igraa iz suprotne strane da zaletom raskine njihov lanac", gube se ili osvajaju poj'edinci i tako se gubi ili dobija igra)'.

Ercegovac -ovca m 'Hercegovac'. Niki kau da smo i mi Bunj'evci poriklom Ercegovci. Ercegovina 'Hercegovina'. Ja sam sluio katane u Ercegovini. Ercegovka 'Hercegovka'. Ne znam esu 1 i Ercegovke tako tvrdoglave ko Bunjevke?! ergela 1. 'veliki broj konja'. ija je to ergela, tuta konja imadu. 2. 'uzgajalite konja'. U ergeli se odgajaje samo trkaki konji. erit (se) erim (se) nesvr. 'postavljati (se), dovoditi (se) u iskrivljen poloaj'. Ej, komij'a, tvoj voz se eri na jednu stranu, pazi da se ne izvrne! ~ se 'hvaliti se', Stipane, nemoj se sam falit kad te znarno ko staru krajcaru. Izr. Ko se fali, sam se kvari! erlav -a -o 'kriv, iskrivljen, nesiguran na nogama'. Ne znam koji mi je andrak danas, tako sam erlav ko da me je kogod istuko. esap -apa m 'raun'. Edno je esap, a drugo je kako si ti proo. esapit -esapim nesvr. 'raunati'. Metni ti to na plajbas, nemoj napamet esapit. escajg m 'pribor za jelo (kaika, no, viljuka). esencija 'koncentrisano sire'. Na litru esencije triba ulit pet litara vode i onda meat papriku. espap -apa m 1. 'roba za trgovinu'. Espap do espapa, al ne pitaj poto je? 2. fig. 'Sve pripadajue stvari (za neki posao)'. Jesi 1 pokupio sav svoj espap, nemoj togod da ostane. etogactakoc uzv. 'eto tako'. Etogactakoc, teko nam je bilo, al je sve poraeno i sad nam je dobro. etrova 'ena mueva brata, jetrva'. Dvi etrove ko dvi erave ive. v. jetrova. etrovin -a -o 'koji pripada etrovi'. Etrovina dica vole mene ko da sam njim roena mater. etrvica dem. od etrova. Etrvice, ja ti nisam kriva, to tvoj ovik kod mene noiva (nar.). evedra 'pojata, zaklon za stoku izraen od trske ili kukuruzovine'. Sklonili smo ovce u evedru dok oluja ne proe. evenga/evenka 'sa lozom ubrano groe i u kitu povezano (obeeno se uva za zimu)'. Ocikli nikolko evenaga pa e i(h) obisit na tavan da imamo i za zimu malo groa.

F
fain pril. 'prilino'. Fain ste vi uradili za jedan sat! fainski -a -o 'zgodan, lep (momak, ovek)'. Lozika toliko zabavija Lazi, a on je ba fainski momak. fainski pril. 'zgodno, lepo'. Fainski izgleda ta tvoja nova cura. fajer m 'krov na jednu vodu (sputa se sa zida samo na jednu stranu)'. Mala kua na fajer. fajta 'rasa, pasmina'. Ne volim kera zdravo bisne fajte. fala 1. 'hvala'; fala ti lipo! 2. 'hvalisanje'. Fale puna usta, a zakrpa zakrpu jebe. falian -na -no 1. 'koji ima kakvu manu nedostatak; neispravan'. Ja bi kupio tu ponjavu, al kako vidim na dosta mista je falina. Momak nije ruan, samo je falian na jedno oko. Nee se udat valdar za tog falinog ovika?! 2. 'neraspoloen'. Mani me danas, taka sam ko falina. falinga 'mana, nedostatak, pogreka'. Momak nema nikake falinge; Konj je dobar al ima jednu falingu: vua se kad mu prie. Ako u tkanju ispadne kaka falinga, snaica proberu, pa te loije meni dadu. falisav -a -o 'hvalisav'. ena je malo falisava, al nije rava po dui. falit -im svr. i nesvr. 1. 'nedostajati, pomanjkati'. ~ imali su svega i svaega, samo njim je jedno falilo: nisu imali dice. 2. 'pogreiti'. Rozika, moram ti kazat da si zdravo falila to nisi dola na skuptinu, bio je tamo i tvoj bivi momak Vranje. 3. 'izostati'. Stipan je danas falio iz kule, bio je bolestan. 4. 'poludeti (fig.)'. Jesi 1 ula, kau da je Joa falio pameu?!

falit falim nesvr. 'hvaliti'. Dobrog konja ne triba falit. faljen bog v. faljen Isus. faljen/faljen Isus 'pozdrav pri susretu (u staro doba mladi su obavezno pozdravljali starije, bez obzira na lino poznanstvo, a stariji su im otpozdravljali sa: Amen, Amen uvik, Ovik faljen bio)'. familija 'porodica'. A od koje si ti, mone, familije kae? familijaran -rna -rno 'koji je u vezi sa familijom, porodian'. uvo sam da si dobar rabadija, al kai mi jesi 1 familijaran ovik? fanak -nka m 'krofna'. Dobri su ti, Mande, fanki, samo da si malo vie napekla; fanki sa sirom, ~ s pekmezom, ~ sa eerom. fanfulja 'enski polni organ' Izr. Tvoje mame ~ 'psovka'. faramucika 'podvala'. A ja vam kaem, da se uvate Markove faramucike! farba 'boja'. Kupi mi malo modre farbe, triba mi za izvlaenje plae na zidu; ula sam da si kupila novo ruvo, a kake je farbe? farba -aa m 'jedna vrsta materijala, tkanine za radne suknje'. Nisam davno kupila ovu suknju od farbaa, a ve se na dosta mista proridila. farbar -ara m 'onaj koji se bavi farbanjem, bojadija'. Odneu onu moju vidnu maramu, da mi farbar ufarba na duvansko. farbara 'trgovina u kojoj se prodaje farba'. Samo ti ii i trai, i u farbari se prodaje kenjaa. farbarka 'ena farbar'. farbat farbam nesvr. 1. 'bojiti, bojadisati'. Farbaemo lece od ambetua. 2. 'ulepavati, podvaljivati (fig.)'. . Jel, Kate, ne farba ti mene?! fartoknit (se) fartokne (se) nesvr. v. artoknit (se). fasija 'sudska isprava o vlasnitvu nekretnine'. Mate, svrati kod dvokata i donesi fasiju za ona tri lanca zemlje. fasovat -ujem nesvr. 1.'sledovati, dobiti to mu pripada'. Mi smo ve fasovali eer i so za ovaj misec. 2. 'dobiti batine'. Fasovae on svoje, samo da bao stignu kui. fasung m 'ono to kome sleduje, sledovanje (naroito u vojsci)'. Mi, obini katane smo uvik dobijali slabiji fasung. fat (Gmn. fativi) m 'hvat (mera za duinu 1.896,5 m)'. februvar m 'drugi mesec u godini'. feder m 'opruga'. ujem da je Joko kupio kola na federe. fektovat -ujem nesvr. 'beariti se, bekrijati'. Vi kaete da je Vranje dobar, a ja sam ula da voli fektovat. fela 1. 'vrsta, soj, sorta'. Svi smo dobri dok ne dirnemo u tu vau ensku felu. 2. 'nain'. Pee to malo tista, pa si se uzvrtila ko da je u pitanju sto fela. ferbla 'hazardna kartaka igra'. Odnela je njemu ferbla ve deset lanaca. ferblat se -am se nesvr. 'kartati se ferbla'. Po cilu no se ferblaje kod nikog use". fifiri -ia m 'vetropirasti mladi, kico, gizdavac'. Zagledala se u tog fifiria pored toliki nai salaarski dobri momaka. fikat -am nesvr. 'proizvoditi zvuk (npr. udarcem bia, zvidanjem)'. Kad ja biom fikam, ne triba mi pulin da ovce tira. finit -nem svr. 1. prema fikat. 2. 'baciti'. Na koga je taj na deran tako neuredan, kad doe i(s) kule, on samo fine torbu u zapeak, pa ajd u sigru. fiok -oka m 'okanj'. Ne mo bit trizan kad je jedno za drugim popio pet fioka rakije. fiokat -am nesvr. 'piti, opijati se iz fioka'. Eno, tvoj i moj ovik od jutros fiokaje. fiuk m 'zviduk'. Dosadio mi je njegov fiuk. fiukat -am nesvr. 'zvidati'. ie i Tunia, poznam ga po pismi koju fiuka! fiuknit fiuknem svr. Ne daj Boe da te ujem, da ode ficukne! fiura 'svetiljka sa lojem, lojanica'. Kad nazobi konje, utrni fiuru u koari. fijaker m 'poluotvorena koija za javni prevoz (sa dva ili jednim konjem)'. Iemo fijakerom u svatove. fijakero m 'fijakerist(a)'. Fijakerou, ako moe friije, urimo se.

fijoica dem. od fijoka. fijoka 'ladica'. ~ ostavi pregae u dolnju fijoku dolafa. fijuk m 'otar zvuk proizveden brzim strujanjem vazduha ili brzim kretanjem nekog tela kroz vazduh'. to volim lipe konje u karucama i kad se uje fijuk kandije. fijukat fijuem nesvr. 'proizvoditi fijuk.' Odavno nije taki ladan vitar duvo da sve fijue. fijuknit fljuknem svr. 'proizvesti fijuk'. On pukne biom, a vigar mi pored uveta fijukne. fikarit -im nesvr. 'odsecati (veliki komad)'. Kome ti, Mate, fikari toliki komad unke kad vas samo dvoj(i)ca ruate? filanc 'fi'lenc m v. financ. Najvie filanca je bilo rodom iz Like, ko i andara. filc m 'valjani materijal za izradu eira i seljakih arapa (naroito pogodnih za klompe)'. filer -era m 'najsitniji austrougarski novac'. Ne vridi ti ni po filera. ma. filler.

filk m 'vrsta kartake igre (sa 32 karte)'. Ima i nas etver(i)ca da udarimo u filk? filkovat se -ujem se nesvr. 'kartati se filka'. Filkovali smo se cilo poslipodne. financ m 'poreznik (uniformisani finansijski slubenik), finans'. Samo da ne naie ba sad kaki financ kad rakiju peemo. fini -a -o 'uglaen, otmen'. To je taki fini ovik, a ba nije uio bogzna kake kule. fino pril. 1. 'lepo, dobro'. Ba mi je fino ode kod vas. 2. 'lukavo, podmuklo'. Alaj su te sredili nako fino da e zapantit dok si iv. finjaki -a -o 'probirljiv'. Sirota Krista, zdravo je mui ona njezina finjaka svekrova. fircat -am nesvr. 'iti krupnim bodom (sklapati skrojeno pre konanog ivenja)'. Dok ti firca suknju, ja u priit puca na leve. firkat -am nesvr. 'krabati, piskarati'. Kako smi da frrka po bainom notesu?! firnajs m 'razreiva za farbu (za masno bojenje)'. Kad smo bre potroili one dvi litre firnajsa? fiskac uzv. 'zvuk koji se uje pri udaru, amara i sl.' On mene gurne, a ja njega fi'skac tapom po lei. fikal -ala m 'advokat'. Moram i kod fikala, tuio me komija za tetu u kuruzima. flancovat -ujem nesvr. 'bezobzirno troiti (razbacivati novac). Flancovali su dok je trajalo, a sad drugima zavide. flandra v. drolja. Dovo je flandru u kuu pored ive ene. flanel -ela m 'laka mekana pamuna ili vunena tkanina'. Lujza, saiu ti jednu suknju od flanela. flaster m v. asvalt. Mi se svako vee etamo na flasteru. flasterisat -em nesvr. 'poploavati (put, obor, trotoar)'. Jue smo flasterisali isprid kue. fleka 1. 'uprljano mesto, mrlja, najee na tkanini'. ~ ima fleku na koulji, to ti je cigurno od paprikaa. 2. 'zakrpa (na cipeli ili odelu)'. Probuio mi se on na izmama, morau odnet kod izmara da metne fieke. flekav -a -o 'uprljan, koji ima fleke'. Oma da si skinio taj flekav prusluk sa sebe. flikat flikam nesvr. 'izbacivati izmet u itkastom obliku (ovek, ivotinja)'. Svine koje tako flika nije zdravo. flober m 'jednocevna puka malog kalibra'. Nemam ja dvocivku nego samo jedan fiober. fluktus m v. bikaik. Tako ga je oparmaio fluktusom da mu je kaput popuco na leima. flundre mn. 'odelce sa dugmadima (ujedno) za dete (na turu raseene)'. Ti si, mone, kandar tvoje flundre malo umokrio?! fodor m 'ukras, nabor na donjem delu zavese ili haljine'. ~ imala je na suknji fodor u dva reda. forinta 'novac od dve krune ili sto krajcara u bivoj AustroUgarskoj'. Dobila sam od ujne srebrnu forintu. forma 1. 'metalni kalup (za izradu kolaia)'. Julkice, nai mi onu formu ko zvizda, ou njom da pravim gurabiice. 2. 'izrezan karton u obiiku mladog meseca (stavlja se u maramu kojom se glava vezuje, da bi povez imao bolje i lepe dranje)'. ~ imala sam dvitri forme, a sad mi triba za ovu maramu i ni jednu ne moem na. 3. 'oblik, izgled'. Ne kaem, kobila je lipe forme, samo da nema kaku unutranju falingu?! formast -a -o 'lepo oblikovan, lepog izgleda'. Kazali ste da je momak visok i formast, a onje debo ko bure. fota 'zaloga (u jednoj drutvenoj igri)'. Sigrali smo se fote i ja sam u tom izgubila prsten.

fraka 'praka'. Ja sam tio vrepca frakom, al sam trevio pender. frajla 'neudata enska osoba, gospoica'. iir. matora ~ 'usedelica'. frajlica dem. od frajla; mlada gospoica'. Vid(i)la sam naeg notaroa i jednu frajlicu s njim, valdar mu je to er. frakat se -am se nesvr. 'preterano i neukusno se minkati'. Nije runa cura, al tako se zdravo fraka da izgleda ko strailo. franjevac -evca m 'kaluer franjevakog reda (Franje Asikog)'. Franjevce ritko mo vidit med svitom. fras m 'ok'. Ne vii tako na to malo dite, mo ga fras stegnit. fratar -tra m 'monah, kaluer, ovek koji pripada crkvenom redu'. ~ imali su jednog sina, taj je oo u fratrove i nikad ne dolazi kui. frfljat -am nevr. 'brbljati, govoriti nerazumljivo, bez veze i smisla'. ta si mi doo kad si se naloko i samo mi tu frflja! friak -ka -ko (komp. friiji -a -e) 1. 'sve'. Nisu vam ba fri'ka ta jaja! 2. 'brz'. Kaem ja bai da si ti zdravo friak deran! friko pril. 'brzo'. Ii tamo i friko se vrati. Izr. Ko friko sudi, friko se i kaje! Mali lonac friko prikipi! frkat -em nesvr. 'frktati (duvati kroz nos)'. uvaj se konja koji frke! froljit froljim nesvr. '(ne) mariti, (ne) obazirati se na tue rei, savete; (ne) misliti na koga'. ta tri za njim, kad on ni ne frolji za tobom. froncla 'kita, resa (u neuglednom obliku)'. Kad je ve toliko iznoeno ruvo, onda je bar mogo one froncle da posie da ne landaraje oko njeg! front m 'prednja strana (zgrade, lica i s!.)'. Lako e poznat kuu: s fronta ima tri pendere. fronta 'bojite, ratite'. Nije mi tu ovik, na fronti je. frtalj m v. vrtalj. fuga z 'leb izmeu cigala na zidu'. Samo ti lipo izvui fuge. fugovat fugujem nesvr. 'izvlaiti fuge na sastavcima cigala'. Ti ziaj dalje, a ja u poet fugovat ovo to je dosad iziano. fukara /m 'nevaljalac, mangup, propalica'. Taj tvoj Graco je obina pijandura i fukara. fulajtar m 'trkalo, svatar (u slubi nekoga)'. a Bruno je poruio da ode danas kod njeg. Otkud zna? Slao je onog njegovog fulajtara. funta 'mera za teinu (oko 1/2 kg.)'. Nadigo je graju zbog mesa, a tu nema ni po funte. funta -aa m 'kantar kojim se meri na funte'. Nosio je na pecu malo krumpira i luka, a na funtau je mirio. funtaica 'vrsta jabuke (zimske)'. Oisti jednu funtaicu pa emo pe pogae s jabukama. furda 1. 'otpad, kart (metalni, tekstilni)'. ~ oma da si bacila na ubre te zamazane krcice i nemoj mi vie makar kaku furdu dovlait u sobu. 2. 'propalica'. S kojim pravom ta furda vie na svoju enu, a da nije nje, ne bi imo ta ist! furija 'bes, mahnitost, razjarenost'. Kad je ula da su joj sina istukli, doletila je ko furija! furt/furtom pril. 'stalno, neprekidno'. Odvedi malog Ivana s tobom, furt se dri za mene, pa ne moem da radim. Izr. Furtomfurt. furtait/furtuit -im nesvr. 'ponavljati, neprekidno i uporno na ncemu insistirati'. Moe ti furtuit koliko oe, al ja kad jedared kaem da ne mo, onda ne mo i gotovo! fusckla 'kratka muka arapa'. Di si kupila te arene fusekle? futar m 'potar, pismonoa'. Svaki dan eka futara, jo viruje da e joj se ovik javit digod iz zarobljenitva. ma. futar.

futirat se futiram se nesvr. 'imati obzira, obraati panju, ustruavati se'. ta ima da se futira koga, nek ie pravo kod gazde i nek od njeg trai ta mu pripada.

gacat -am nesvr. 'gaziti po vodi, blatu ili vlanom snegu'. I konji i ljudi su gacali po blatu. gaan -ana m 'golub ili petao kome su noge obrasle perjem'. Ja samo zviznem, a moji gaani poleu. gaast -a -o 'kome su noge obrasle perjem: ~ golub, ~ koko'. gaa -a m 'ovek koji nosi samo iroke dugake gae'. Kako ne bi znali ba Grgu gaaa. gae gaa pl. t. 'donji deo rublja (mukog)'. Izr. ~ uzimae 'od debljeg platna za zimu': ~ u est pola 'iroke gae za sveane prilike kao nonja'; pritegnit ~ 'prihvatiti se teka posla'; usro ~; napunio ~ 'ustraio se'; skrojio mu ~ 'sredio ga u neemu'; ti su muki samo po tom to ~ nose! 'slabii'. gaetine pl. t. augm. i pogrd. od gae. gaurde i gaurine pl. t. augm. i pogrd. od gae. gad m 1. 'prljavtina, neistoa'. Po avliji je bilo i gada i smrada. 2. 'gadost'. Njegova usta su puna gada. 3. 'bezvredna i mrska osoba'. Kuda e, gade, med poteni svit?! 3. 'u tepanju detetu'. Gad jedan, najdrai mamin! gadan -dna -dno 1. 'ruan'. Velik i grbav nos, usta do uivi, ta gadan ovik. 2. 'prljav'. Svuemo aljine, zdravo su ve gadne. 3. 'nemoralan, nepoten'. Lovro zna bit zdravo gadan sa enama kad se napije. 4. 'nepogodan, neprijatan, nepovoljan'. Gadan je ko lopov. gadit -im nesvr. 'prljati, zagaivati'. Tiraj svinje iza kue da ne gade prid ambetuom. ~ se 1. 'oseati muku, muninu u elucu koja tera na povraanje'. Samo nek pomislim na ilo, ve mi se gadi. 2. 'oseati odvratnost'. Gadim se na ljude koji jedno kau a drugo rade. gadljiv -a -o 'kome se lako zgadi, koji osea odvratnost (prema neemu)'. Ne moem gledat kad kolju svinje, zdravo sam gadljiva na kfv. gadno pril. 'runo, odvratno'. Tako gadno pcuje. gadnoa 'runoa'. Kad bi Nikola zbog gadnoe moro plakat, ne bi se do smrti manio koliko je ruan. gadov -ova m 'gadan ovek, pokvarenjak najgore vrste'. Ne osvri se na gadova, sluaj pametne ljude. gadura 1. 'gadna, rava ena; nevaljalica'. Nema vee gadure ni u ciloj varmei. 2. 'katkad u tepanju detetu'. Ti si moja najslaa gadura. gado -e 'veliki pas (crni), gada'. Laje gado, al tako ko da je deset lopova navalilo na sala. gagrica 'insekat (zametne se u mesu) zool. Dermestes lardarius'. gagriav -a -o 'crvljiv. Dali su nam za ilo gagriavu unku. gajda -aa m 'svira u gajde'. Gajda svira a Joso se paradira. gajdaki -a -o 'koji se odnosi na gajdaa'. Ja se ne znam veselit uz gajdaku svirku. gajdaov -a -o 'koji pripada gajdau'. Slomila se gajdaova prdaljka. gajde -a pl. t. . 'narodni muziki instrument sa mehom i frulom'. im uje gajde, znaj da se ba Nikola prati. gajka 'pokretna kona grivna na dizginu ili kaiu'. Kako se pokidala gajka na uzdama? gajtan m 'pamuna ili svilena upletena vrpca koja slui kao ukras na odei'. Crnim gajtanom je opila otunku. gakat gae nesvr. 'putati, izvoditi glas ,,gaga" (guske, vrane)'. Volim sluat kad guske gau. galama 'vika, graja'. Malo se stiajte, ne mo se ri razaznat od vae galame. galamdija m 'onaj koj'i galami, larmadija'. Onje samo taki galamdija, al je dobar radnik. galamit galamim nesvr. 'vikati, larmati'. Tako znadu galamit da me glava zaboli. galant(an) (-tna -tno) 'iroke ruke, ugla, en'. Al si jue bio galant u mijani. Ti si. mone, zdravo galantan, oe 1 to dote. galeba 'stoni izmet, balega'. Oisti tu kravlju galebu. galebat galeba nesvr. 'prazniti debelo crevo (za stoku), balegati'. Znam da su konji galebali, al zato nisi oistio? galir -ira m 'okovratnik, kragna'. Zato ne promini oviku galir na koulji, sav mu se okrezo. galop -opa m 'najbri konjski trk'. Kad ode na pravi put, pusti dripca malo u galop. gamizat -iem nesvr. 'vui se na trbuhu, gmizati'. Stara je ona i nije udo to jedva gamie. gamudat -am nesvr. 'guvati'. Zato gamuda tu suknju, oma da si se manila.

ganak ganka v. gang (So) gancat -am nesvr. 'gaziti po neemu'. Sidi s mirom na tom krevetu, nemoj gancat uzgljancu. ganovat -ujem nesvr. 'podmetati nogu (kome da padne)'. Neu se vie s tobom sigrat, ti samo ganuje. gang m 'hodnik na ulazu u kuu'. Pogledaj na kraju ganga je jedan pun dak (So) ganj ganja (ganjovi) m 'meavina slame, kravljeg i ovijeg izmeta, koja se u toku godine slae i sui, a stoka je gazi; iseena, slui za dugotrajno odravanje vatre'. Izr. izgleda ko ganj (obino za neasnog oveka); masan ko 'prljav'. gar -i 1. 'crna praina od gorenja, sagorevanja, a'. Triba oistit gar iz katlanke. 2. 'pepeo'. Otresi gar s cigarete da ti ne padne na arap. 3. 'bolest ita i biljaka izazvana gljivicama iz por. Ustilagineae'. Izr. Koga pee ladna gar?! gara/gara 'crna ovca'. Ne dam moju garu za tri tvoje ovce. garaa 'krmaa crne dlake'. Zatvori garau u svinjak. garadi -ia m 'stepenik na lestvama'. Slomio se jedan garadi na velikim listvama za tavan. garav -a -o 1. 'aav'. Lonac je zdravo garav, teko e se oistit". 2. 'crn'. Garav momak, garava divojka, garava nam cila familija. garavilo s 'crna boja, crnilo'. Garavilo ti se istopilo na suncu. garavit -im nesvr. 'crniti, bojiti u crno'. Zapali j'edno drvce maine ako nema im garavit obrve. garavo pril. 'zamrljano, zaprljano'. imo je garavo izmazano lice. garavua 'crna enska osoba, crnka'. Cim je garavua ona voli plave monce. garda 1. 'rod vojske'. Unuk mi slui u gardi. 2. 'pratioci (obino deca), drutvo'. Di je tvoja ~ 'gde su deca'. 3. 'narataj, pokolenje', mlada ~. gare m 'sloj ai na zidovima dimnjaka ili na cevima poreta'. Kako emo skinit tu gare s unkova? garnjak -aka m 'rupa ispred vrata pei u koju pada pepeo'. Iznesi gar, pun je ve garnjak. garonja m 'crni vo'. Ne pribliavajte se garonji, jel vas mo rogovima. garov -ova m 'crni pas'. Nema boljeg kera od naeg garova. gasit gasim nesvr. 1. 'prekidati vatru ili svetlost'. Gasi sviu. 2. 'zalivati vodom vapnenac, kre'. Gasili smo kre, sutra emo mazat. ~ se 1. 'slabit, prestajati (vatra, svetlost)'-To se lagano samo od sebe gasi. 2. 'ravo goreti, ne prihvatati vatru (o drvetu)'. Drva su mokra, pa se vatra esto gasi. 3. 'izumirati, nestajati'. ~ umro je ba Tome, pa se tako gasi njegova loza. gatalac -alca m 'gatar, vraar'. Valdar nisi i ti, Stipane, posto gatalac. gatanje s gl. im. od gatat. Dogod ima lakovirnog svita, babaTona e ivit od gatanja. gatara 'vraara'. ie babaStana, naa gatara. gatat gatam nesvr. 'proricati, vraati'. Gatala baba da ne bidne mraza, kad sutra snig do kolina! gater -a m 'viestruka maina testera, strojna pila'. Sutra emo odnet onaj dud, da nam na gateru ispilaje u daske. gavalir -ira m 'kavaljer'. ta bi ti tila valdar gavalira iz varoi?! gazda 1. 'bogata'. Nema veeg gazde, kad vam kaem. 2. 'domain kue ~ salaa'. Nije gazda kod kue'. Izr. Ako eka da e te gazda gladnog naranit, onda ti je smit od gladi cigurna 'sam se mora izboriti za svoja prava'. Ako gazda nema koe na obrazu, rabadija nema dlake na jeziku 'poziv na borbu za svoja prava'. gazdaak -ka -ko 'bogat'. Al je ba Marko gazdaak ovik, kad svake godine kupi po dvadeset lanaca zemlje. Nek se zna ija kua gazdaka. Izr. ~ -a cura 'imuna devojka'. gazdaki pril. 'bogato, gazdinski'. Ona je sva taka, jo i gazdaki ie. gazdaluk m 'bogatstvo, imanje'. Svaka bi cura poelila da ue u taki gazdaluk. gazdarica I. 'bogata ena'. Gazdarica je samo sa ipanom divanila, a on je zapovido svoj eljadi. 2. 'gazdina ena'. Gazda i gazdarica su oli na fijakeru. gazdaricin -a -o 'koji pripada gazdarici'. ilaa je bila samo gazdaricina kobila za jaenje. gazdaag -aga m 'gazdinstvo, imanje, v. gazdaluk'. gazdin -a -o 'koji pripada gazdi'. Znao je da nikom ne smi u ruku dat gazdinu puku. Izr. Gazdino nebo 'pojam bogatstva:

ko ima, ima sve, pa i svoje" nebo'. gazdovat -ujem nesvr. 1. 'privreivati, voditi gazdinstvo, imanje'. Nauio je od dide kako se gazduje. 2. 'praviti nered, raditi neto nedozvoljeno (o deci)'. Dica su se vrlo utajila, vidi da togod ne gazduju. gazir -ira m 'bezalkoholno pie sa sodom'. Kupi dici dvi boce gazira. gazit -im nesvr. 1. 'stupati po neem, kvarei (to)'. Mone, ne gazi mi cvie pod penderom. 2. 'kriti neku obavezu'. Kaki si mi ti ovik, kad oma gazi ri koju si dao?! 3. 'pariti se (obino o ivadi)'. ta je pivcu kad ne gazi kokoke, neemo imat dobri jaja za nasad. ~ se 'stajati jedan drugom na nogu (u gurnjavi)'. Zato se gazite po nogama? gebav -a -o 'slab, zakrljao'. ta dri to gebavo prase med svinjama? gedav -a -o 'zakrljao, siuan, malen'. Tako su mi niki slabi i gedavi prasii. gedo s 'prase'. Dobio sam od strine jednog gedu na poklon. Izr. Ku(d e), gedo, med debele svinje! 'ne trpaj se gde ti mesto nije'. gegat (se) gegam (se) nesvr. 'klatiti se u hodu; vui se, ii lenjo'. To se onaj pijani Kalo gega. gegav -a -o 'koji se gega, klati, krivi u hodu'. Taki je njegov gegav od gegavo pril. 'gegajui se'. Patka naprid, a paii gegavo za njom. gegica 'sperma'. gelegunja bot. stablo sa sitnim bobiastim plodovima Celtis'. gencija 'eleznika stanica'. Dobie kolaa dok stignemo na genciju. gepez m 'mainist (na vralici i sl.)'. Kad se vre, gepezi uvik dobiju bolju ranu. gergelj -elja 'masna slana proja'. Pekla sam jue, ne mo svaki dan bit gergelja. gibanj -bnja m 'prednji gvozdeni deo na kolima (pomou kojeg se pokreu prednji tokovi i levo i desno)'. gibic m 'posmatra, kibic'. Ne volim kad mi iza lea stoje gibici. gibicovat -ujem nesvr. 'kibicovati'. Luka, moem sist kraj tebe, da ti gibicujem? gibirat gibira nesvr. 'sledovati, pripadati'. Kad nisi radio, ni ne gibira ti da dobije izme! gidran/gidranj m 'ime konju'. Kad ja uzjaim mog gidrana! gingat (se) gingam (se) nesvr. v. gegati (se) Nemoj se gingat, pae zajedno sa stocom. gingav -a -o 'slab, nestabilan, lenj, mlitav'. Nisam rad da mi doe na poso taki gingav ovik. ginit -nem nesvr. 1. 'gubiti ivot, umirati nepirodnom smru (u ratu, nesrei i sl.)'. Usvakom ratu najvie mladije ginilo. 2. 'eznuti, venuti (za nekim ili neim)'. Nji dvoje ginu jedno za drugim. Izr. Gine vene srce u menika, to mi moja ne dolazi dika! (nar.). glabat -am nesvr. 'glodati'. Daj meni meso, a ti glabaj koure. glacak -cka -cko 'gladak, klizav'. Pazi kako ide, jel put je smiznut i glacak. glad m/ 1. 'oseaj potrebe za hranom'. Glad me je natiro na to. 2. 'nestaica, nemanj'e hrane'. Dok glad zavlada. 3. 'velika elja, potreba (za neim)'. Kod paora uvik postoji glad za zemljom. Izr. ~ nema oi! 'kad si gladan ~ nema biranja'; umirat od gladi 'biti vrlo gladan'. glada 'obanska koliba (od drveta)'. obani su se sklonili u gladu, zbog oluje i velike kie (Bi, v). gladalica 'brus za otrenje kose'. Metni novu gladalicu i nali vode u vondir. gladan -dna -dno 1. 'koji osea glad, koji izraava glad'. Kaki bi ja ovik bio da idem, a da mi gladan gleda u usta?! 2. 'pohlepan, nezajaljiv'. Kako ba Josi jedared ve nije dosta zemlje, toliko je gladan za zemljom da spava na ronama, al sve kupuje digod se zemlja prodaje. 3. 'postan, neplodan' Ne mo ta zemlja rodit kad je gladna, godinama nije torena. Izr. gladna godina 'suna godina'; otego se ko gladna godina! gladnom oviku svata padne napamet 'neimatina goni na razmiljanje'; gladan ko kurjak! gladan trbuv gotova bolest! Gladan kruva ne dopee! Mrtav ~ 'vrlo gladan'. gladit -im nesvr. 1. 'akom, apom ili prstima prevlaiti preko povrine ega'. a Ante po po dana glade svoje brkove. 2. 'milovati'. im do nje doem, majka me s obadve ruke glade po kosi. 3. 'tui'. Bao Ivanu tur glade. 4. 'popravljati, doterivati, ulepavati'. Dokle e ti, Mace, ve gladit to ogledalo, mogla si svu sobu dosad poistit. ~ se 1. povr. prema gladit (1). 2. 'ulepavati se, lickati se, doterivati se'. Maak se naijo i po sata se ve gladi. gladnica 'osoba koja se ne moe Jako najesti, izelica'. Ivane, nisi valdar ti gladruca, podaj koji zalogaj bratu. gladno pril. 'kao gladan, eljno, udno'. Ne mora mi nita divanit, vidim da gladno gleda. ma. gepesz.

gladovat gladujem nesvr. 'ne jesti, ostajati gladan; trpeti glad'. Traio je da se radi; al kod njega niko nije gladovo. glanc m 'sjaj, blistavost'. Nee se ona manit dok ne istera glanc na svakoj ai. glancat -am nesvr. 'usijati (neto ienjem)! initi sjajnim'. Zapalie se, toliko ve glanca taj irak. ~ se 'blistati se, sjajiti se'. Ba ti se ne glanca Iampako caklo. glas (mn. glasovi) m 1. 'zvuk koji se stvara u grlu (pri govoru, pevanju i sl.)'. Dida su uvlk divanili promuklim glasom. 2. 'vest, novost, poruka'. Teko nama ako glas do dide doe. 3. 'pravo izjanjavanja na izborima, samo izjanjavanje'. Ne dam ja svoj glas za makar koga. Izr. ~ puko o njemu 'proulo se'; bre glasa 'nem'; bije ga dobar (lo) ~ 'govori se dobro (loe) o njemu'; prono se ~ 'proulo se'; izgubit ~ 'nemoi govoriti (ili pevati)'; izgubit dobar ~ 'izgubiti ugled'; na sav ~ 'to glasnije'. glasan -sna -sno 1. 'koji se dobro uje, zvuan, jasan'. Kad smo se onda poeli glasno smijat. 2. 'buan, koji galami'. uo se glasan divan, pa smo znali da su se monci ponaPiii. glasi -ia m dem. od glas. glasina 1. augm. od glas (1). 2. 'ono to se pria, govorkanje'. ule su se ve svakake glasine o njemu. glasno pril. 'da se uje, ujno'. Kai glasno, da te svi iiju. glasovit -a -o 'koji uiva dobar glas, uven, poznat, istaknut'. Samo ti ii kod njeg, to je glasovit fikal. glasovito pril. 'glasno, jako'. Volila je da zapiva glasovito. glava 1. 'gornji deo ovejeg, ivotinjskog tela u kome je mozak'. 2. 'um, razum, pamet' Za take poslove triba dobra . 3. 'ivot'. Ako ufriko ne dokae da nije kriv, ode ~. 4. 'osoba, ovek, pojedinac, stanovnik'. Za koliko je glava to ito, to si u risu zaradio? 5. 'linost koja upravlja, poglavar, stareina'. Dok su bao ivi, zna se ko je ~ u kui! 6. 'komad nekog prehrambenog proizvoda u obliku kupe ili lopte'. Ja nisam donela torte, al evo, tu je jedna itava ~ eera. 7. 'v. glavica'. Izr. Teko nogama pod ludom glavom! Ko nema u glavi ima u nogama! Bolje ti je izgubit glavu nego svoju ogriit duu! Mala ~ volik mialj 'i siromaan ovek moe biti uman'; ie ko muva brez glave 'bez ikakvog reda, smueno'; ~ pada 'gine se'; glavom kro(z) zid 'kad neto nije mogue uiniti'; da na glavi dubi 'sve to ini je uzalud'; podi glavu 'osmeliti se'; zavrtit glavu 'zaneti, oarati'; igrat se glavom 'dovoditi sebe u opasnost'; izbit iz glave 'uiniti da se zaboravi'; izvu ivu glavu 'ostati iv'; imat bubu u glavi 'biti neim okupiran'; munit glavom 'razmisliti': oprat glavu (kome) 'izgrditi ga'; past na glavu 'nainiti glupost'; pognit, sagnit glavu 'pokoriti se'; svojom glavom samostalno'; s glave riba smrdi 'od stareina potiu slabosti', trljat glavu 'traiti izlaz iz neke situacije'; usijana 'zanesenjak'; puca mi 'optereen problemima'; ni glave ni repa 'prazan razgovor'; ne zna di mu je 'pritenjen problemima'; nisu mu sve daske u glavi 'glup'; namistit pod glavu (kome) 'podvaliti'; ne gori ti kua nad glavom 'nije hitno'; ni za ivu glavu 'nikako, ni po koju cenu' nije to za glavu ako je za nevolju 'iako je hitno, ipak razumno'; pui mi se ~ 'od silnog posla'; pamet nije u godinama, ve u glavi! Prazna ~, prazna i avlija! S jaim nema divana, ve smlati u pa sluaj, ako ti je ~ mila! evasta mu ~ 'nakrivo nasaen'; mislio je da mu je ~ do neba 'uobraenko'; crv u glavi 'koji stalno neto muti"; Jednom raste salo na krkai, drugom pamet u glavi! Ka e ti ~ sazrijat 'kad e se opametiti'; ~ kue 'gazda, domain kue'; razbijat glavu 'misliti'; uvrtit u glavu 'tvrdoglavo nastojati da se neto ostvari'; ~ mi je ko vika 'puna briga'. glavaki pril. 'strmoglavo'. Glavaki se sputio sa slame, pa se malo ugruvo. glavar -ara m 'stareina (razliitog ranga)'. Zna se ko je glavar u varmei. glavat -a -o 'koji ima veliku glavu'. Jo nisam imo vako glavatog ovna. glavina 'deo toka (u koji ulaze bice i osovina kola)'. Zapali smo u blato do glavina. glavica 1. dem. od glava. 2. 'plod nekih biljaka (luk, kupus)'. ~ oe mi dat koju glavicu luka u zajam. 3. 'zaokrugljeni deo nekih predmeta (iode, eksera i sl.)'. Mala je glavica na piodi, pa se iskliznila iz marame. glaviica/glaviica dem. od glavica. glavnica 'gotovina data na kamate, kapital'. Samo sam kamatu platio, a glavnica je jo ostala. glavnina 'najvei deo ega'. Poela je kia, al sad nam nece naudit, jel smo glavninu svezli. glavno pril. 'uglavnom, najvie (v. dosta)' Morate priznat da ste tako friko obrali jabuke glavno Lukinom zaslugom. glavobolja 1. 'bol u glavi'. Maru godinama s prolia mui glavobolja. 2. 'ono to zadaje brigu'. Krenilo mi je i drugo dite u kulu, sad imam dvi glavobolje. glavonja m 'ovek velike glave (pogrd.)'. Toliki glavonja a pameti ni za tri zrna. glavurda 'augm. i pogrd. od glava'. ~ ima glavurdu, ne bi je tri kera priko razora privukla! gleda -aa m 'gledalac'. Vie je bilo gledaa neg svatova. gledat -am nesvr. 1. 'imati oi upravljene na nekoga ili na neto'. Ona me je samo tuno gledala. 2. 'imati otvorene oi'. Nisi se dobro ni probudio a ve gleda di je kruv. 3. 'biti usmeren, okrenut prema nekome, neemu)'. Zabat od njegovog salaa gleda pravo u nau avliju. 4. 'gatati'. Ne znam u ega gleda, al znam da vraa. 5. 'biti naklonjen, voleti'. Gleda u nju ko u Boga! 6. 'voditi rauna, obazirati se'. Ti gledaj svoja posla. 7. 'podnositi, trpeti'. Nije mogla vie oima da ga gleda. Izr. gledaj ti samo njega 'ne valja to radi'; ~ zube 'suvie meriti vrednosti'; ~ ispod oivi 'kradom posmatrati'; ~ kroz prste 'proputati'; ~ crno 'biti pesimista'; ~ popriko 'ne trpeti, ne mariti'; ~ pravo u oi 'ne stideti se'; rado 'voleti'; ~ s visine 'prezirati'; ko to sad tebe gledam 'svojim oima sam video'. ~ se 1. 'gledati (1)'. 2. 'pokazivati uzajamno raspoloenje,

odnos'. Gledaje se ko maka i mi. 3. a. 'voleti se'. Miko i Marica se ve odavno gledaje. b. 'slagati se'. Tribalo bi da se gledaje ko i druga roena braa. gledit -im nesvr. v. gledat. ta gledi u mene ko u udo? glendav -a -o 'mlitav'. Take su mi danas ruke glendave da ne moem nieg ozbiljnog da se privatim. gleanj -nja m 'zglob koji spaja stopalo i potkoleniku kost, lanak tarsus'. Upado sam u snig do gleanja. glib m 'gusto lepljivo blato'. Ostala su nam kola u glibu. glibovit -a -o 'koji je pun gliba, blatnjav'. Nemoj putat ovce u onu glibovitu dolju, mo ti koje jagnje propast. glista 'crv'. dija ~, kina ~. Izr. Popiala se glista 'proliv'. glita 'dleto'. Zato nosi dvi glite, kad sam ti kazo da samo jednu donese? glitica dem od glita. globa 'novana kazna'. Ne znam za ega su nam izneli ovu globu da platimo? globit -im nesvr. 'kanjavati globom'. Ako ne odvedemo kerove na prigled, globie nas. glocat se -am se nesvr. v. gloit se. Svaki dan se glocaje, ko da nisu braa i sestre. gloo m 'nezgrapni, koati, mravi mukarac'. Toliki gloo, a nita nije vridan sam uradit. glovara 'mrava i koata enska osoba'. Di je nao tu glovaru, ko da nema druga iji divojaka. gloncija m 'glomazan i nezgrapan mukarac, ljudeskara'. E, kad bi onaj moj gloncija znao malo munit glavom?! gloit se -im se nesvr. 'meusobno se trti, prepirati se, biti u neslozi, svaati se'. Kaka ste vi braa kad se za makar ega gloite meu sobom?! gluno samo u izrazu: gluno vrime 'gluvo doba noi'. uje li, Pajo, kogod lupa na pender? Ja mislim, da mora bit ve togod oko ponoi, ne znam ko bi to mogo bit u ovo gluno vrime?! glupaa 'glupa enska osoba'. im zine, oma se vidi da je glupaa. glupak -aka m 'glup ovek'. Zdrav itav ovik, a ispo sam pravi glupak. glupan m v. glupak. glupav -a -o 'koji je umno ogranien; neobrazovan, nerazuman'. Tako se rodio i osto je glupav ovik. Izr. ~ ko put! glupavo pril. 'na glupav nain'. Glupavo radi pa e se posli kajat. glupost 'osobina onoga koji je glup'. Nevolja je to ti ne divani samo gluposti, ve i radi tako. gluv gluva gluvo 'koji je lien sluha, koji nita ne uje; koji ne uje dobro'. Dida su od rata na desno uvo gluvi. Izr. ~ ko top 'potpuno gluv'; ~ nedilja 'peta nedelja u korizmi'; ~i slip 'koji nita ne mari'. gluvak -aka m 'gluv ovek (od roenja)'. To je na komija Lajo, gluvak je, siroma. gluvonim -a -o 'koji ne uje i ne govori'. Kata je gluvonima, al je zdravo dobra i vridna cura. gluvonimak -aka m 'gluvonema muka osoba'. Ne znam ja uokolo ni jednog gluvonimaka da ima. gnoj gnoja m 'gusta lepljiva tenost koja se stvara u zapaljenom tkivu ovejeg i ivotinjskog organizma'. Bolie te sve dok ir ne pukne i ne istee gnoj. gnojan -jna -jno 'koji se odnosi na gnoj; gnojav'. Prst mu je gnojan, a nee da ie doktoru. gnojav -a -o 'u kojemu ima gnoja'. Kako da zaraste, kad je gnojava krasta. gnojit se -ji se nesvr. 'postojati gnojav, puniti se gnojem'. Poela mi se noga gnojit. gnjecat -am nesvr. 'oseati se slabim, poboljevati'. Gnjeca povazdan, al kad za astal sidne, ide ko dva zdrava. gnjecav -a -o 1. 'mekan, slabo peen'. Nisam dobro uarila pe pa mi je gnjecav kruv. 2. 'neotporan, boleljiv'. ~ ima tome ve nikolko dana, ne bi mogo kazat da sam bolesan, al sam taki niki gnjecav. gnjecavo pril. 'meko, mlitavo'. Gnjecavo se vue, kandar je bolesan. gnjeckat -am nesvr. dem. prema gnjeit. Dokleg e ve gnjeckat to tisto? gnjeit gnjeim nesvr. 'pritiskivati neto (da bude meke ili da pusti sok), muljati'. Skuvala sam, pa gnjeim paradiku. Izr. Stari stare, danjom jei, noom babu gnjei! (nar.).

gnjida 1. 'jaja od vai'. Otkud gnjida u ditetovoj kosi? 2. 'ovek slabog karaktera, gad'. Bodu mi nemojte ni spominjat, jel on nije ovik ve prava gnjida! gnjizdace s dem. od gnjizdo. gnjizdit se gnjizdim se nesvr. 1. 'praviti sebi gnezdo'. Stigle su laste i oma se gnjizde. 2. 'nametati se udobno; nalaziti sebi mesto'. Ala se ti, Lizo, gnjizdi ko kvoka kaka. gnjizdo s 'gnezdo'. Ko je pokvario tiije gnjizdo s onog draa? go gola golo 1. 'neodeven, nag'. Dri golo dite na toj ladnoi. 2. 'koji je bez neega ime je prirodno pokriven'. Golo tie; gola zemlja; goli zidovi'; 3. 'neosedlan, neosamaren; na golom konju' 5. 'koji je samo to i nita vie: ~ istina; ~ la; ~ ivot. Izr. i bos 'vrlo siromaan'; ~ golcat 'vrlo siromaan'; bit gola voda 'vrlo oznojen'; golim rukama 'bez oruja': golim okom 'bez pomonih sredstava': pokisnit do gole koe 'skroz mokar'; navalio ko zima na golog ovika! go goda m 1. 'praznik, blagdan'. Ko j to vidio, radit na tako velik god?! 2. 'godinji rast drveta, godinji prsten'. Kad se pripila stablo, po godovima se zna koliko je staro. godina 1. a. 'vreme od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra (kalendarska godina): prosta ~, pristupna . b. 'vreme od dvanaest meseci, raunajui od jednog odreenog dana'. Ve su tri godine prole od kako smo se doseuli u varo. 2. 'letina'. Kad je dobra godina, svi smo pametniji. 3. 'doba ovekova ivota, starost'. ivot je kratak, godine ko da lete. Naoj majki ko da su godine stale. Izr. vu se ko gladna ~ 'sporo prolaziti, ii'; gladna 'nerodna godina'; za u godine 'ostareti'; zrile godine 'zrelost'; iz godine u godinu 'neprestano'; Nova ~ 'prvi dan u godini'; najlipe godine 'godine snage, zdravlja, stvaranja; s godinama 'kad proe dosta godina'; ovik u godinama 'stariji ovek'. godite s 'godina'. Pa koje je on godite kad ga ve u katane zovu? gojazan -zna -zno 'debeo'. Ne kaem da nije lipa u licu, al je cura malo gojazna. gojit -im se nesvr. 1. 'gajiti, negovati, podizati (oveka, biljku, i dr.)'. Zdravo voli i puno cvia goji u bai. 2. 'toviti'. Neemo vie gojit volove, dosta su ve debeli. ~ se 'debljati se'. Dokleg e se ti, Vranje, gojit, ve ima podvoljak ko kako krme debelo. golcat/golcat -a -o (obino u vezi sa go: go golcat) 'sasvim go'. Tro je po avliji go golcat samo da naprkosi majki. golobrad m 'mlad mukarac kome jo nije izbila brada ili onaj to je osav i u zrelim godinama'. Badavad ja tebi divanim kad si jo golobrad, pa nita ne razumi. gologlav -a -o 'nepokrivene glave'. ta je snaRozi kadnako gologlava tri sokakom. gologuz m '(pogrd.) jadan, siromah (onaj kome je iscepano odelo, pa se vide delovi tela)'. gologuza 'siromana' v. gologuz. gologuzan -ana m v. gologuz. golomrazica 'suva hladnoa sa mrazom'. Dro sam ko prue na golomrazici. goloruk -a -o 1. 'nenaoruan, praznoruk'. Zateko sam i(h) goloruke i dobro ji natuko. 2. 'koji je praznih ruku, bez sredstava'. Kako u u goste goloruk? golotinja 1. 'nagost, nagota'. Pala je i otkrila svoju golotinju pod suknjom. 2. 'oskudnost, siromatvo prirode, ogolelost'. Kad se udala, otac joj' je dao samo lanac zemlje golotinje, jel nije volio zeta. golub (mn. golubovi) m 1. 'zool vrsta ptice iz roda Columbidae: ~ gaan, ~ leta, ~ privrta, ~ pismonoa; 2. u tepanju dragoj osobi ili ivotinji'. Lazo, golube moj, sluaj tvoju nanu. Izr. Bolje vrebac u ruki nego ~ na grani! ive ko golubovi 'slono'. golubarnik m 1. 'kuica za goluba'. Golubarnik je tu oma kraj ambara. 2. 'mali stan' Kaka soba, to je golubarnik. golubica 'enka goluba'. To je par: golub i golubica. 2. 'enska osoba (odm. tako snaha oslovljava najmlau neudatu sestru svoga mua)'. golubiji -a -e 'koji se odnosi na golubove, koji je boje goluba'. Pado je led ko golubij'e jaje. 2. 'mek, blag, nean'. Badavad aljete Ivana tamo, on nee nita razgalit kad je golubijeg srca! golub(i)njak m v. golubarnik. golupar -ara m 1. 'onaj koji gaji golubove'. Sve je manje pravi golupara. 2. 'zool jastreb koji ubija, lovi golubove'. Golupar oe i pilie povaat kad ne mo goluba da ulovi. golupe -eta s 1. v. golupi. 2. 'dete, draga osoba (odm.)'. A ta Janja, bakino golupe, ve ie u kulu. golupi m 'dem. od golub'. golupiji -a -e v. golubiji. Golupija peca 'pijaca za prodaju golubova'. goluav -a -o 'koji je go, nag'. Di e s otim goluavim ditetom?

goluavko m v. goludravko. goluavost -osti 'nagost'. Tica perjom pokriva svoju goluavost. goludrav -a -o 'samo ponegde go (kao pile IIi ptica)'. goludravac -avca m 1. 'ptica bez perja'. 2. 'golo dete'. 3. 'nezreo mladi (pogrd.)'. Ku e ti med monce kad si jo goludravac. goludravko m. v. goludravac goljast -a -o 'koji je ogoljen, golog vrata'. ~ koko 'koko gola vrata'. goljo m 'veoma siromaan ovek, gola'. ta se on, goljo, mia med gazde?! gomba 'mala kianka od vune'. Na opakliji sve gomba do gombe. gombat se -am se nesvr. 1. 'nagaati se, sporazumevati se oko ega'. 2. 'spremiti se (za neto) '. Ajte, momci, cure, gombajte se jel tribae kreat se. Jo uvik se gombaje oko og ko e prvi jait. gonak gonka m v. gang. gora 'planina, brdo'. Proo sam i gore i velike vode. Izr. nae gore list 'ovek iz naeg kraja'; od nevita i gora plae 'nevet ovek sve upropasti'; za ravne gore 'jako poraniti'. gorak -rka -rko 1. 'koji ima neprijatan ukus pelina'. Al je ovaj lik gorak. 2. 'koji je ispunjen tekoama; teak'. Gorak je to kruv koji on sam zarauje ko nadniar i rani devet dua u kui. Izr. gorka so 'magnezijum sulfat'; gorka aa 'nesrea, zlo'. gori pril. 1. 'gore (navie)'. Gledaj gori, ta si sagnio glavu. gori -a -e 1. komp. od zao. Cigurno da e i u kulu, nisi ni ti gori o(d) drugi. 2. 'vei (u negativnom smislu)'. U lipo si drutvo upo i ti, Ivane, sve pijanci gori od goreg. Jeste, snala te je nevolja, al znaj, i od zla ima gore! gorit -im nesvr. 'goreti, svetleti'. Gori lampa. Triput nam je sala gorio. Izr.: ~ ko na eravici 'biii nestrpljiv' ~ od stida 'oseati jaki stid'. gorko pril. 's oseanjem gorine, tuno, teko'. Gorko i dugo je plakala za svojim jedincom. gorkulja 'enska osoba koja stalno izaziva sukobe i svau, goropadnica'. Ne mo toj gorkulji ni roeni ovik da na kraj stane. gornjak -aka m 1. 'sever kao strana sveta'. Neemo se zbunit kad znam da put vodi na gornjak. 2. 'vetar severac'. Gornjak duva, zato je tako ladno. 3. 'dama u kartama za igranje'. Pritui makovim gornjakom, pa je na udarac. gorogan -ana m 'najjai, najkrupniji meu jednakima'. Vi'di, onogpivia, pravi je gorogan med piliima! ta e ti, ico, med tom dicom? Ti si med njima ko kaki gorogan! goropad v. goropadnost. goropadan -dna -dno 'silovit, neobuzdan'. Ta, nemoj, Maco, bit tako goropadna na tu dicu. goropadit se -opadim (se) nesvr. 'besneti, ljutiti (se)'. Al se va puak goropadi. goropadno pril. 'na goropadan nain, besno'. Koija je goropadno ibo konje. goropadnost -osti 'osobina i stanje onoga koji je goropadan, bes'. to su ga vema draili, sve je vema pokazivo goropadnost. goruica 1. bot. 'sinapis, Brassica'. 2. 'oseaj zapaljenosti u elucu, grlu i jednjaku, garavica'. im togod poidem, goruica me mui. goso -e m 'gospodar, gazda, vlasnik (ponekad podrug.)'- Mrkov je pozno svog gosu i oma krene im ovaj zvine. gospa 'svetica: ~ Judska, crna ~. gospocki -a -o 1. 'koji se odnosi na gospodina i gospodu: ~ obitelj; ~ dica; ~ kua; 1. a. 'koji je kao u gospode; bogat, raskoan' ~ ilo; ~ odilo; Mi ne moemo tako, sve je gospocko na njima. gospocki pril. 'na gospodski nain'. On se lipo nosi i gospocki propada. gospodar -ara m 1. 'kolovan ovek'. . Evo, doli su i gospodar med nas paore. 2 'koji ima vlast nad kim'. Kad su dobri ljudi, onda je i gospodar dobar koji njima upravlja. 3. 'stareina kue, gazda, domain'. Doite sutra, danas nam nije gospodar kod kue. gospodin m 1. 'uobiajeno oslovljavanje svetenika (umesto: gospodin veleasni)'. 2. crkv. 'Bog'.

gospoja 'gospoa, dama'. Jo je iva ona stara gospoja. gospoj(i)ca 'gospoica'. ie naa gospoj(i)ca uiteljica. Gospojina 'hrianski praznik: Velika ~ (15. VIII); Mala (8. IX)'. Izr. ~ mala, jesen prava, a velika kad se eni dika! gospotina 'gospodstvo'. Bogat se gospotinom razmee, a siroma ovik svojlm potenjom i radom. gost m 'zvanica, uzvanik'. Aco, o li u goste. Izr. I najmilijeg gosta tri dana dosta. Nezvanom gostu misto za vrati! Gost se gostu ne raduje, a domain ni jednome! Milom gostu se ne dokuvava! gostit -im nesvr. 'doekivati s panjom, astiti goste jelom i piem'. Ala baba gosti zeta. ~ se 'dobro jesti i piti, astiti se u gostima'. Na Boi smo se znali gostit po nedilju dana. goa 'ena gost'. Dola je tetka, naa najdraa goa. goin -a -o 'koji pripada goi'. Nane, di ste ostavli goinu maramu na vrat? gotov -a -o 1. 'koji je dovren, izraen'. U nedilju e i moje ruvo bit gotovo. 2. 'zgotovljen, skuvan'. Ajte eljadi, una je gotova. 3. 'odrastao'. Marga je ve bila gotova divojka kad su dida umrli. 4. 'spremljen, pripremljen'. Samo vi na vrime budnite gotovi. 5. 'neminovan, siguran (o nesrei)'. Ako se napije ladne vode tako vru, to je gotova bolest. 6. 'gotovina, gotov novac'. Nemam gotovog novca da te oma isplatim. gotovan -ana m 'koji ivi na raun drugoga, neradnik'. E, moj Lazo, ti si pravi gotovan, prvi si za astalom, al motike se slabo privaa! gotovina 'gotov novac; novac uopte'. Nemam ni ja ba tuta gotovine, al koji lanac zemlje mogo bi kupit oma. gotovo pril. 'skoro, bezmalo'. Gotovo je poo lajat zbog samoe i dosade. Izr. uzet zdravo za 'shvatiti kao stvarno, istinito'; i ~ 'svreno i taka'. govance s dem. od govno. govee -eta s (mn. goveda) v. govedo'. ~ imam samo tri goveeta. govedar -ara m 'uvar goveda'. esto sam bio govedar i kad sam ve io u velike kule. govedarica 'enska osoba koja uva goveda'. Svi su znali Maru govedaricu. govedarka . v. govedarica. govedo s 'opte ime za bika, vola, kravu i tele'. Utiraj to govedo u korlat. govnad zb. 'pokvarenjaci'. To nisu eljad ve smrdljiva govnad. govnar -ara m 'izrod, pokvarenjak'. Samo se klonite tog govnara. govnara/govnarka 'enska osoba izrod, pokvarenjakua'. Govnara je ona ko i njezina mama. govno (mn. govna) s 'izmet'. Zagazio u govna; maije ~; kokoije ; miije ~; svinjsko ~; kereije ~. govorenje s 'crkv. molitva, propovedi u vreme posta'. U velikoj crkvi je svake sride u est sati uvee govorenje. gra grava m 'pasulj'. Skuvala sam grava; Za unu e bit s gravom orbe i lakumia. Izr. nagusto ~ 'pasulj pasiran posle kuvanja'. grabanc -nca m 'vrat'. Ako on tebe dira, a ti njega za grabanc pa o zemlju! grabeljiv -a -o 'koji je sklon grabeu, grabljiv'. Nisam vidio grabeljivijeg ovika. grabeljivo pril. 'pohlepno'. Grabeljivo trpa krumpir u svoju torbu. grabit -im nesvr. 1. 'uzimati na silu, pohlepno, prevarom i sl., otimati'. Cilog ivota je otimo i grabio, a sad je sve ostalo drugom. 2. 'zahvatiti, vaditi (tekuinu, jelo)'. Ajde, Jao, grabi, nemoj ekat na druge, doe i oni ako su gladni. 3. sakupljati (seno i sl.)'. Uzmi velike grablje i pocni grabit mravinu. 4. 'uriti, hitati'. Gledaj kako se Marko izmaio i grabi ko da ga kogod vija. ~ se 'otimati se, boriti se za neto'. ~ on njim je baco, dica su se grabila za orase, ko e vie da uzme za sebe. grablje -alja pl. t. . 'drveno ili gvozdeno poljoprivredno orue za sakupljanje sena, slame, rasute letine i dr.'. Izr. Mrav ko ~ 'vrlo mrav'. grabljenje s gl. im. od grabit (se). Uvatie nas kia, a grabljenje jo nije gotovo. grabljicat -am nesvr. 'obavljati posao grabljicama, grabiti grabljicama'. Iza sebe u vinogradu uvik triba grabljicat stazu. grabljice -Ica pl. t. 'dem. od grablje (najee slue u povrtarstvu za sitnjenje i ravnanje zemlje)'. grabljite s 'dralje za grabljice'. Antun je natiro kola i slomio grabljite na novim grabljicama. gracki -a -o 'gradski'. Valdar e to sreit nai gracki oci.

gradina 'vrt, bata (obino sauvano u pesmama)'. Po gradini miseina sija meka (nar.). gradonaelnik m 'predsednik gradske optine'. graa 'drveni materijal za gradnju'. Sala smo nabili, sutra emo iznet i grau. graja 'dreka, vika, galama, larma'. Dico, moete I vi malo uutit, zabolila me ve glava od te vae graje. grajav -a -o 'koji pravi larmu, galamu'. Siam se zdravo dobro... na tom salau je bilo toliko grajave dice da nisi od nji mogo redovno ni divanit. grajit -im nesvr. 'grajati, larmati, galamiti'. Nise moglo nita razumit, svi su grajili i rukama jedan na drugog pokazivali. grakat (graem) nesvr. l.'pustiti glas (o pticama)'. Kad vrane grau bie jaka zima. 2. 'vikati'. Zato grae na mene? graknit graknem svr. prema grakat. Izr. grakne mu srce 'obradovao se'. grana 1. 'deo drveta koji raste iz stabla'. Na onoj grani ima tri tiija gnjizda. 2. 'ono to se iz neega izdvaja, potie'. Kako ne bi znali ba Josu Vrania, ta to je stara bunjevaka grana. 3. 'deo ake ili noge (stopalo) do prstiju'. Povridio je granu na nogi. Izr. Pilat granu na kojoj se sidi 'raditi protiv samog sebe'; na grane are 'utkane u samu tkaninu ili utisnute boje u svileni materijal'. Lozika je dobila puno pliano ruvo na grane. granafon -ona m 'gramofon'. Od uitelja smo dobili njegov stari granafon. granica dem. od grana. granit grane svr. 'obasjati (o suncu)'. Nemoj ekat da sunce grane, ve porani. granje s zb. im. od grana. Lazo, nasickaj malo granja za potpalu. grasta 'enska osoba sklona pomodarstvu i nemoralu'. Znam ja da je to maslo one graste Kriste. gravorast -a -o 'posut sivim i belim takama, pegama'. Ostala nam je samo jedna gravorasta koko, za sime. gravorka 'vrsta kokoi (siva ili crna sa belim takicama ~ pegama). Ja sam zapatila gravorke. grcat -am nesvr. 1. 'plakati sa prekidima u disanju'. Svi su drugi ve uutili, a nana su jo uvlk grcali u suzama. 2. 'patiti se, muiti se'. Cilog ivota je grcala da bi podigla troje dice, a sad kadje ostarila, ni jedno da njoj prui au vode! gr gra m 'bolno, naglo stezanje nekog miia ili itave grupe miia'. Gr mi je uvatio nogu, pa ne moem koracit. Izr. Poroajni grevi 'poroajni bolovi'. grdet samo u izrazu: Ni diteta, ni grdeta 'bez igde ikoga'. grdit grdim nesvr. 1. 'psovati'. Kad se napije, onda samo ie po avliji i grdi sve ivo to vidi. 2. 'initi runim, nagrivati'. Malo ima velika usta, al ga to nimalo ne grdi. ~ se 1. 'psovati se meusobno'. Pokatkad se i nji dva grde, makar su prvi komije. 2. 'nagrivati se, ruifi se'. Tako lipa cura a grdi se s otim rumenilom. grebat -em nesvr. 'skidati zagoretinu (kuvanog ili peenog jela)'. Lozika grebe koto, zagorio nam je pekmez. 2. 'noktima ili neim grebati neto ili po emu'. Maka grebe, tila bi u! greda 1. 'dug komad drveta (obraen na sve etiri strane) za graevinarstvo; postavlja se po duini kue, na gredice (v. slime)'. 2. 'malo uzvienje, breuljak (nasuprot dolji)'. Na gredi nam je kuruz malo izgorio. Izr. Pereka 'uzviica gde su ene kopale koren perenjak'. gredelj m 'deo pluga drvena greda ~ kasnije je i taj deo bio od gvoa (na koju su privreni: gvozdena daska, raonik i srtalo)'. greden(a)c -enca m 'ormari'. Uzmi jednu jabuku z gredenca. gredica 'dem od greda (gredice se vide u sobi ispod tavanice oslonjene su na zidove i dre grau kue, naslanjaju se na debelu gredu koja lei po duini kao nosea)'. gredom pril. 'u prolazu, uzgred'. Sorom gredom, mater svima redom (nar.)". gredurina augm. od greda. grenadin -ina m 'vrsta svilene tkanine'. Nala sam tako lipog grenadina za virange. gre grea m 'nedozrelo kiselo groe'. Kroz dvi nedilje e sazrijat i greovi. gri grija (mn. grisi) m 'greh'. Izr. Gri ne ie u usta, ve iz usta! Smrtni ~ 'teak prestup'; Taj ~ u nebo vie 'veliki'; jedna teta sto grija! 'zbog stvorene sumnje'. grickat -am nesvr. dem. od grist, griskat. grifla 'tvrda kamena pisaljka (pisalo se samo na kamenoj ploi, tablici)'. Nane, Tonkica mi je slomila, griflu ne moem da piem.

grijat -jem nesvr. 'davati neem toplotu, initi da neto bude toplo; zagrevati'. Grije me tvoja blizina. Ne bojim se nikog, dok me sunce grije. ~ se 'dobivati, primati toplotu, drati toplotu'. Je 1 ti se grije ito na tavanu? S jednom pei se griju dvi sobe. grijota 'grehota, greh'. Nemojte ljudi, grijota je od Boga. grist grizem nesvr. 1. 'ugrizati, ujedati'. Zato grize nokte? 2. 'uzimati hranu, jesti'. Plae i grize kruv. 3. 'sekirati, zadavati bol, brigu'. ta se nana toliko zainatila, pa furtom grize svoju stariju er?! 4. 'nagrizati, izjedati (o kiselini, vodi, ri)'. Luk mi grize oi. ~ se 1. 'jediti se, ljutiti se'. Ne vridi da se grize zbog njeg. 1. a. 'kajati se'. To je sad tako, badavad je da se grize. 2. 'uzajamno se ujedati'. Svinji se grizu ko kerovi. grian -na -no 'koji ini ili je uinio greh'. Svi smo mi grini ljudi. griit griim nesvr. 1. 'initi greh'. Bog je kaznio krane to su griili. 2. 'imati vanbrane seksualne odnose'. Ne grii ti, mone, malo sa Matinom enom?! 3. 'initi pogreke u poslu'. Ako bidne jo tako griio, neu ti dat vie taj poso u ruke. Izr. ~ duu 'initi greh; govoriti neistinu'. grinica 1. 'enska osoba grenik'. Svi kau da je Stana grinica i da je kriva to je ovik otiro. 2. 'bludnica'. Ona je grinica, o(d) tog ivi. grinik m 'onaj koji grei, koji gazi verske propise, moralne i drutvene principe'. Nisam samo ja grinik, ima jo taki ko ja. gripav -a -o 'neravnomerno rasporeeri naboran. Ona nova marama na glavi posli pranja je postala gripava. griva 1. 'dua dlaka na delu glave, vrata i grebena konja (i ivotinja)'. Ima moj vranac grivu kaku ba ne mo esto vidit. 2. 'velika i razbaruena kosa u mukarca (podrug.)'. Fala Bogu da si ve jedared olinjo tu tvoju grivu, pa izgleda ko ovik. grivna 'metalna karika (okov na kolima. kosi i sl.)'. Napukla ti je grivna na kosi. griz m 1. 'zalogaj (zagriz)'. Daj mi jedan griz kruke. 2. 'krupno samlevena penica'. Za veeru e dobit griz u mliku. 3. 'hlebne mrvice'. Tvrd kruv emo samlit u griz. grizda 1. 'zalogaj'. Mogo bi mi ba dat jednu grizdu dinje. 2. 'gutljaj'. Ni grizda mlika nije makica dobila, sve je poloko onaj matori maak. grkljan 1. 'gornji dio dunika, gua'. Vidio sam, vao ga je za grkljan. 2. 'grli boce'. Napuni bocu do grkljana. grlance/grlance -a, -eta s dem. od grlo. Kad zapiva s njezinim grlancetom, soba sve ori. grlace i grlace s dem. od grlo. grlat -a -o 1. 'koji ima jak glas'. Alaj imate grlatog puka! 2. 'razmetljiv'. Bio je grlat dok nije propo. grlato pril. 'jakim glasom odve glasno'. Uo je i Vince di su svirali, a onda je zapivo jo grlatije i lipe. grlatost -osti 'osobina onog koji je grlat'. Jo se fali kako uiva u grlatosti. grlica 1. 'zool. Turtur turtur, ptica slina golubu'. 2. 'mila enska osoba'. Gledaj ti, bao, nau gilicu, svima se zna umilit. grli -ia m 'sueni gornji deo boce'. Eno ga, sisa grli od boce s rakijom. grlit -im nesvr. 'obavijati nekoga rukama iz milote ili ljubavi'. Majka grle svoje unuie. grlo s 1. 'upljina s gornjim delom grkljana i jednjakom'. Stala mu ri u grlu. 2. 'glas'. Lako je njemu pivat kad ima grlo za to! 3. 'ivotinje (obino domaa)'. Kai mi, koliko grla goveda ima u tovu? grmit -im nesvr. 'proizvoditi snaan zvuk, oriti se, odjekivati, tutnjiti (o grmljavini, topovima i sl.)'. Grmi, siva, kia liva. Izr. makar grmilo i pucalo 'ma ta se dogodilo'. grmljava 'grmljavina'. U sobi sve zvoni od grmhave. grn m 'lopatica kojom se izgre vatra iz pei, vatralj'. Daj mi malo erave na grnu da zapalim lulu. grnjaa 'na drku nasaen komad daske (gore polukruno, a donji deo ravan) za razgrtanje ara u pei i vaenje hleba, kao i za zgrtanje odnosno meanje ita na tavanu, grn'. Mogo bi ba napravit novu grnjau, ova je sva ve ogorila. grob groba m 1. 'jama u koju se sahranjuje mrtvac'. Ne zna mu se ni groba. 2. 'star ovek ili bolesnik koji moe svaki as umreti'. Kako se moe tuit na didu kad je on ve pravi grob?! Izr. sjednom nogom u grobu 'izgledi za skoru smrt'; le u 'umreti'; ponet sa sobom u ~ 'umreti a nikom ne kazati (tajnu)'. grobljar m 'uvar groblja (pomae i kod sahrane)'. Svata volim radit, a grobljar nikad ne bi bio. grobljarka 1. 'ena uvar groblja'. 2. 'grobljarova ena'. groblje s 'mesto gde se sahranjuju mrtvi'. Na sve et(i)ri strane varoi nalazi se po jedno groblje. Izr. prolazit ko pored turskog groblja 'proi bez pozdrava, ne pogledavi'. grobnica 'ozidana grobna jama, obino sa vie mrtvih, kosturnica'. Majka i dida su u istu grobnicu saranjeni.

grokat groke nesvr. 'roktati'. Zato to i(h) bao rane, nai svinji, im uju njegov glas, pomu grokat. groktalica 'pesma koja se peva groktanjem (naroito junake i svatovske, saveti mladencima")'. Mladi ne znadu vie pivat groktalice. Za te pisme su bile ene groktalice i samo su one znale tako pivat. groktit -im nesvr. 'jedna vrsta pevanja (peva se titranjem, tremolom, grlenim glasom, sa drhtavim otezanjem na poetku i naroito na kraju)'. Tako lipo piva da sve grokti. grom groma m 'prasak koji prati sevanje munje'. Grom je udario u dud i rascipio ga napolak. gromila 'gomila'. Prodali smo debele svinje i dobili smo gromilu novaca. gromilica dem. od gromila, gomilica. gromoran -rna -rno 1. 'gromoglasan'.Zvona su gromorno zvonila a nismo znali zato. 2. 'snaan, krupan (ponekad i malo nespretan)'. Ja sam se uplaio kad sam ugledo na kapiji tako gromornog ovika. gronik -ika m v. podvaljak (iskljuivo za svinju)'. Odsii mi jedan komad od gronika, volim o(d) tog barenu slaninu. gro m 'sitan austrougarski novac'. groi -ia m dem. od gro. Izr. ta ste se stisli ko groi u depu 'bojaljivi'. groi -a/groi -ia m dem. od gro. grozd grozda (mn. grozdovi) m 'plod vinove loze'. Grozdovi su bili veliki, kila u jednom. grozdi -ia m dem. od grozd. groe s 'zb. im. od grozd'; vrste: mriavo ~ ; kevedinka; kadraka; rizling; mukat; ezer jo. Izr. Nao se u nebranom grou! 'iznenaen'; morsko ~ 'groice, suvo grode'. gra 'grlo (gua)'. ~ otrim noom prisie piletu grsu. grudav -a -o 'pun grudava, neravan (put)'. Kud si krenio ba povom grudavom putu?! grudi grudi mn. 'prednji deo ovejeg i ivotinjskog trupa od vrata do trbuha'. Tro je a krvava koulja mu je bila sva pocipana na grudima. Izr. gruvat se u ~ 'razmetati se svojom snagom'; srce da iskoi iz ~ 'u velikom uzbuenju'; srce mu se upa iz ~ 'tuguje'. grudnjak -aka m 'donji deo jarma (za volove), podgrlica'. Grudnjak na jarmu se ve fain iuljo. grudva 'grumen (zemlje, snega ili neke druge materije)'. Dico, ne bacajte se grudvama, jo ete kome pender razlupat. grudvica dem. od grudva. grumbuk m 'sudski ured gde se vode zemljine knjige'. Kupio sam dva lanca zemlje, al jo nije upisano u grumbuku. grumen -ena m 'grudva neega (soli, eera, zemlje i sl.)\ Povei grumen soli sam obisio u svinjak. grumenav -a -o 'koji je pun grumenova, u grudvicama, grumenjav'. Ne znam od ega mi je proja tako grumenava? grumenavo pril. 'grudviavo'. Nisi mogo na bolji put ve nas vodi po ovom grumenavom. grumeni m dem. od grumen. grumenje s zb. im. od grumen. grunit -nem svr. 1. 'pui (o gromu, topu i zvuku uopte)'. Zdravo je sinilo, sa e grunit digod. 2. 'udariti, tresnuti'. Grunio sam i ja njega u grudi da se sav zateturo. 3. 'pasti, sruiti se'. Samo to sam se okrenio, a naslam je grunio doli. 4. 'udariti, poeti naglo padati'. uri se, kia samo to nije grunila. 5. 'skresati u oi'. Borme sam ja njemu sve grunila, pa sad nek on misli ta e i kako e. 6. 'izvaliti neku glupost'. Grunio je prid svima i osto iv! ~ se 'udariti se'. Grunio se o zid. grunt m 1. 'zemljite za kuu'. ~ imamo mi svoj grunt zemlje di moemo i sala nabit. 2. 'temelj'. Grunt smo ve udarili, sad tri'ba zidove dizat. gruat se -a se nesvr. 'odeljivati se, izdvajati se iz tenosti i skupljati se u vrste grudve (mleko)'. Ovo miiko se grua, nee se mo uskuvat. gruvat gruvam nesvr. 1. 'pucati (topovi, grom i sl.)'. Ala je danas sivalo i gruvalo. 2. 'lupati, udarati'. Nije doo na vrime kui i tako sam ga akom gruvala da je zapantio. ~ se 'udarati se, tui se'. ii razvadi tu dicu, tako se gruvaje, jo e osakatit jedan drugog. gubitak -tka m 'ono to se gubi; teta'. Ove godine smo imali veliki gubitak na ivini, kuga nam je sve odnela. gubit -im nesvr. 'ostajati bez koga ili bez ega, to se imalo, biti na teti, trpti neuspeh'. Pale su mu arage i putom je gubio dakove s kola. Izr. ~ vrime 'raditi nepotreban posao'; ~ glavu 'ginuti'; ~ iz vida 'zaboravljati'. ~ se 'mraviti, telesno slabiti'. Otkako e Josi sin umro, ovik se samo gubi.

gucaj m 'gutljaj'. Pio je gucaj po gucaj samo da mu duglje trva. gucanje s gl. im. od gucat. Za pijanca je gucanje prvo, p onda ilo. gucat -am nesvr. 'piti (alkoholno pie)'. Bio bi on ovik, samo da ne guca svaki dan. gucnit -nem svr. prema gucat. Gucni, pa daj dalje. guda 'prase'. Zatvori gude u svinjak. gudan -ana m v. guda. gudanac/gudanac (mn. gudanci) m v. guda. guja 1. zool. 'zmija'. 2. 'ljut, opasan, ovek; podmukla osoba'. Cuvaj se Luke, nema gore guje od njeg. Izr. Putit guju u nidra 'upasti u nevolju'. gujca 'stranjica'. Samo ti pazi na tvoju usranu gujcu. gukat guem nesvr. \. 'isputati glas ,,gu" (golub, gugutka)'. ujem golubove kako guu na tavanu. 2. 'davati prve glasove (deca koja jo nisu progovorila)'. Vranjica je poo ve pomalo da gue. guknit guknem svr. prema gukat, 'nagovestiti, rei. Ajde, gukni ve togod! gulit gulim nesvr. 1. 'derati, skidati, ljutiti (kou, koru i sl.). Lojzija guli zeca. 2. 'komiti, komiati'. Dovee emo u mobi gulit kuruze. Izr. ~ kou 'pljakati'. ~ se 'skidati se samo od sebe, perutati se (o koi)'. Guli mi se koa na prstima noge. guljetina 'komuina (ljuskura) kukuruza'. Debela je guljetina pa se teko ki'da s klipa. gumat -am nesvr. 'halapljivo jesti i piti'. Tome guma ko da e kogod otet od njeg. gumboc -oca m 'testo (od brana i krompira) u vidu loptice punjeno ljivama, pekmezom ili sirom (kuvano u vodi), knedla'. Volim sitne gumboce u orbi, al jo vema one velike s pekmezom punjene. gumbocat se -am se nesvr. 'grudvati se (snegom)'. Toliko su se gumbocali da su njim sve ruke pocrvenile od ladnoe. gunat -am nesvr. 'mrmljati; govoriti nejasno i podalje od onog kome se govori; protiviti se'. Ne volim da mi furtom guna, ako ima togod ~ kai da te svi uju. gungula 'guva, vreva, mnotvo (sveta)'. Dico, nemojte tu prit kuom pravit gungulu, uite u avliju, pa se tamo sigrajte. gunj gunja m 'do kolena dugaki ogrta (obino krzneni)'. Sumo je nabacio na lea gunj i istro u avliju. gunjecat/gunjekat gunjee(m) nesvr. 'roktati (za svinju)'. ii vidi zato prasici gunjeu, modar su gladni? gura 'grba'. Jeste da ima guru, al je toliko pametna da je ta gura ni ne grdi. gurable/gurablice pl. t. . 'vrsta kolaia (od brana, eera, masti i jaja), gurabije'. Jedva ekam Boi pa da se naidem oni fini nanini gurablica. gurav -a -o 1. 'grbav'. Tako sam davno vidila guravog ovika. 2. 'rav, naopak'. Suzama ne saprat ako ti je ivot gurav! guravost 'grbavost'. Nije ta njegova guravost tako runa. gurenc m 'grbavac'. ta se Pipe nalatio najlipe cure u selu, di bi ona mogla volit takog gurenca?! gurguljat -am nesvr. 'ispirati grlo, usta, vodom, grgljati'. Boll me grlo, pa gurguljam slanom vodom. gurigat -am nesvr. 'kotrljati (toak ili obru). Daj malo meni obru da ga i ja gurigam. gurit se -im se nesvr. 1. 'savijati se u ledima, grbiti se'. Ne gurim se ja ni prit kim. 2. 'nelagodno se oseati, trpeti, bedno izgledati kao pogrbljen'. ta se guri u toj komori, dodi kod mene, dau ti ja redovnu sobu. gurlikat gurlie nesvr. v. grnjecat. ~ imam dva goljava praseta, nee nita da idu ve samo po cio dan gurliu. gusina 'gusenica'. Sve nam je mlado lie na jabuki gusina poila. gusle gusala mn. 'violina'. Nije to Bartul, njega prate tamburai, ne voli on gusle da mu ciliu. gust gusta gusto 'koji je od materije ije su estice vrsto sabijene; zbijen, koncentrisan'. To je zdravo gusta krpa, nee mo kroz nju procidit. Izr. dolo je do gustog 'nastala je teka situacija'; gusta magla 'tako da se nita ne vidi, neprozirno'. gustirat gustiram nesvr. 'uivati, probajui ili gledajui (neto)'. Ne triba samo gutat, ilo triba i gustirat. 2. 'razmiljati'. Vema volim radit s Ivanom nego s Josom: Ivan ti je iva vatra, a Joso o svemu najpre bar po jedan dan gustira. gusti -ia m 1. 'gust ibljak'. Taki je gusti od mladi draova bio da se nisi mogo provu tudan. 2. 'gusto jelo, gust talog;

gusta tenost, tekuina'. Kriste, kad si ovo ukuvala, to nije orba ve pravi pravcati gusti! guar m 'uvat gusaka'. Bio sam i ja guar kad sam bio mali. guarka 'ena uvar gusaka'. guinjak m 'prostorija za noni boravak gusaka'. Ako su sve guske unutri, zatvori guinjak. guter m zool. vrsta gmizavca Lacerta. Izr. koga je zmija ujila, taj se i gutera boji. guvnite s 'mesto gde je bilo gumno, gde je obavljena vridba'. Putio je svinje na guvnite, nek se naiu rasutog ita. guvno s 'mesto gde je svezeno ito i sadeveno u kamare radi vridbe, gumno'. Sve je ito na guvnu, sad samo da doe vatrenka pa da ovrse. guz m 'jedna polovina stranjice'. Je 1 ti to kae za onu curu debeli guzova? guza odm. od guzica. guzat -a -o 'koji je debelih guzova'. Sve bi bilo dobro da nije guzata cura. guzica 'stranjica, zadnjica (odm.)'. ta die nos, a vamo ie pokidanog tura da mu se vidi guzica. guzit se guzim se nesvr. 1. 'pregibati ili izvijati telo da se isturi stranjica; triti se'. Ne prilazi kobili kad se guzi. 2. 'raditi pipavo'. Dokle ete se ve guzit oko te male voke, triput bi je obrali, da ste se samo malo latili?! guzni -a -o 'koji se odnosi na guzove i guzicu: ~ kost; ~ crivo. Ima nevolje sa zdravljom, ispada mu guzno crivo. guva 1. 'gvozdena spona (kojom se lotra uvruje za osovinu ~ u staro doba se vezivalo jakim uetom, pa ak i pruem); metalni deo na kolekama (kojim se privruje gredelj od pluga)'. 2. 'nered, mete'. Kad je poela guva, ja sam pobigo. guvat -am nesvr. 1. 'halapljivo jesti'. Bolto nema kada da divani, ve sio i samo guva. 2. 'praviti bore na emu'. Da nisi guvala vie tu maramicu! ~ se 'dobijati bore, nabore'. Mara je kupila tako dobro i lipo sukno, nita se ne guva. guvica dem. od guva. gvardijan m 'stareina franjevakog samostana'. gvozden -a -o 'eljezni, napravljen od gvoa'. Kupio sam gvozdenu branu. Izr. Gvozden put 'eleznika pruga'. Lipa ri i gvozdena vrata otvara! gvozdoteg m 'magnet'. gvozdotean -a -o 'magnetian'. gvoara v. gvoarnica. gvoarnica 'prodavnica gvozdene robe'. gvoe s 'elezo'. Izr. ~ se kuje dok je vrue!; Ra ide , neistoa ljude! gvouina augm. i pogrd. od gvoe. Zato ne odnesete tu gvouinu, ve je dica samo razvlae po avliji?!

H
habanje s gl. im. od habat (se) v. abanje. Godinama ve nosi taj bolondo, pa se od habanja raspo. habat -am nesvr. v. abat (se). habav -a -o v. abav. hadna m v. adna. hahar m 'vucibatina'. Skloni to uo s astala, neu da ga zateknu oni Lazini hahari i sve da poderu. hajit -Im nesvr. 1. 'juriti, uriti' Nemoj toliko hajit, rano emo stignit, pa emo tamo ekat. 2. 'goniti, terati'. Zato hajl tu marvu, tako se nikad nee napast. hajd uzv. v. ajd. hajac uzv. v. ajdac. hajdara v. ajdara. hajde/hajde uzv. v. ajde. Hajde, Marga te zove.

hajit -im nesvr. 'hajati, obraati panju, brinuti'. Naranili ga i napojili pa sad i ne haji za nas. hajka 1. 'potera'. Napravili smo hajku zbog jedne lisice. 2. 'povika, galama'. Kad sam dola blie salau, ujem niku hajku, pomislila sam da vas je pun sala, a ono, vas et(i)ri cure tako viete. Izr. hajku na bataljku svakako haljka haljin(k)a'. 'lakomisleno, rep na krsti pa kud se stigne'. hajka -aa m 'gonilac', ker 'pas koji goni stoku'. hajkaa 1. 'bi kojim se gone volovi'. Samo se ti ludiraj pa e zaradit hajkau. 2. v. ajkaa. hajkanje s gl. im. od hajkati. Lake je hajkanje nego rad! bujkat -am nesvr. v. ajkat. hajluda 'besposliarka, hajkaa'.Tribalo bi da sam i ja ko ona hajiuda, a ne da radim pa nemam vrimena da se oeljam. hajzla 'nunik'. Tako ste daleko metnili hajzlu, ovik se smrzne dok ne doe do nje. hala 'ala, adaja'. Izr. Hala te odnela! Sve e poist ko kaka hala. halabuka 'buka, graja'. Ii vidi kaka je to halabuka u avliji? halapljiv -a -o 'pohlepan na jelo, prodrljiv'. Odavno nismo imali take halapljive svinje. halapljivo pril. 'nezasito, prodrljivo'. Gledaj kako deru halapljivo. halav -a -o v. alav. hamian v. amian. hamino pril. v. amino. hancuranje s gl. im. od hancurat se. Hancuranje je za malu dicu. hancurat se -am se nesvr. 'izvoditi nestaluke (o deci)'. Dico, i'ite u avliju pa se tamo hancurajte. handrak m v. andrak. hantrav -a -o 1. 'antav'. Siroma, pao je s kola i osto hantrave noge. 2. 'poremeenog zdravlja'. Ima tome, ve nedilja dana da sam tako hantravog zdravlja. hanjicat se -am se nesvr. v. anjicat se. haptike -Ika v. aptike. harambaa m v. arambaa. haramija m v. aramija. haranje s gl. im. od harat. harat -am nesvr. 1. 'pljakati, krasti, otimati'. Triba sve zakljuavat, jel ujem da niki lopovi haraje u kraju. 2. 'troiti noenjem, upotrebom (odelo i sl.). Nisi tribo to novo ruvo danas oblait, hara ga poslendanom, ta e u nedilju obu. 3. 'provoditi ivot na lak nain (koristei najee tua sredstva i poseujui tue ene)'. Otkako je doo iz rata nita ne radi samo pije i hara po selu. hardala v. ardala. hardalast -a -o v. ardalast. harmonika v. armonika. harmonika -aa m v. armonika. hartoknit (se) hartokne (se) svr. v. artoknit se. hasna v. asna. hasnirat hasniram nesvr. 'upotrebljavati, koristiti'. Moe dat taj coltuk dici nek se sigraje njim, ja ga ve odavno ne hasniram. ~ se povr. hasnit -im se nesvr. 'donositi korist, pomagati; vredeti'. Tebi nee hasnit, a njemu e nanet tete, pa je bolje da se mane tog posla. ~ se 'koristiti se'. hasnovit -a -o 'koristan'; upotrebljiv'. Taj tvoj divan ba nimalo nije hasnovit, niko te nije sluo. halo halova m 'remen kojim se ispod stomaka konju privruje am. Na jednom amu se pokido halo. hato m 'novana jedinica u biv. Austrougarskoj'.

hcgav -a -o 'kriv, iskrivljen; u nogama nesiguran'. Kako sam ono pao s kola, jo uvik sam sav niki hegav. hegucat hegucam nesvr. 'antati, epati'. Samo vi iite, ja u hegucat za vama pa kad stignem. hekto(v) -ova m 'bure od 100 litara'. Nalijo sam dva hektova vina. heljda bot. vrsta ita Fagopyrum sagiuatum. hente m 'mesar'. Kod ovog hentea nisam nao meso koje sam tio kupit. hep uzvik koijaa: 'bei, skloni se (s puta)'. hepljav -a -o 'hrom, antav'. ta je Nikola uradio kad s takim hepljavim nogama ie. 2. 'spleten, smuen (fig.)'. Mani ga, nema od njeg hepljavijeg ovika. heptika 'tuberkuloza'. I mater mu je od heptike umrla. heptikav -a -o 'tuberkulozan'. Kad oeni tako heptikavo eljade ta moe onda oekivat od nje. herlav -a -o v. erlav. hetija 'pijani dan u sedmici'. Moj Lukaje tako nauio, da svake hetije ode na pecu u varo. hiba 'pogreka'. Hibu si napravila u raunu. ma. hiba. ma. hentes.

hintov -ova m 'koija, fijaker'. Hintov je imo samo gazda troco. hire m 'mlad mukarac slobodnijeg ponaanja, kico, lola'. Ne fali to nita to je taki hire, ta momak je. On e bit hire dok ne naie na para 'jaeg od sebe' ma. hires. hitar -tra -tro 'ivahan, ustar'. Nemate vi tako hitrog maka ko mi, samo da ga vidite kad lovi. hitat -am nesvr. 'uriti'. Ta, sidi malo, nemoj oma hitat natrag. hitno pril. 'brzo'. Hitno je zgrabio jabuku i pobigo napolje. hitrina 'hitrost, brzina'. emu ta hittina, Vranje, ii lipo kui, prispavaj, pa emo sutra mirno sve udivanit. hitro pril. 'brzo, urno'. Hitro je udaro, a onda se kajo. hmelj hmelja m bot. biljka za pivarstvo Humulus lupulus'. ho uzvik za zaustavljanje konja. hodoae s 'poseta nekom svetom" mestu'. Znali smo i na hodoae na Jud. hoj uzvik za odazivanje i dozivanje. hojs v. ajs. Kaki je to vo, ja mu viem hojs, a on skree na desno. hop(a) uzv. kojim se oznaava skok. Stanem na panj pa hop u kola. Izr. Prvo skoi p onda kai hop! 'ne raduj se dok nije sve gotovo'. hrt m zool. vrsta lovakog psa Canis familiaris grajus. huin -ina m 'drebe'. Puti huina malo da se istri u avliji. huja 'vreme prekida nekog posla, period trajanja odmora (u prekidu rada)'. - Koliko smo ekali, mogo sam odspavat dvi huje. v. uja. hulit hulim nesvr. 1. 'ruiti, kuditi.' ta huli na tu dicu, ko da su ti ona kriva to si se ti s komijom posvado?! 2. 'vreati neto to se smatra svetim'. Dokle e ta tvoja pogana usta hulit na Boga?! hulja 'nevaljao i neastan ovek, nitkov, podlac' ~ lzr. Hulje lipo zbore al nitkovski rade! huljenje s. gl. im. od hulit. Vrime je tako nastalo da svit u huljenju trai olakanje. huncucki -a -o v. uncucki. huncucki pril. 'mangupski, nevaljalo'. v. uncucki. huncut m 'prepredenjak, mangup'. v. uncut. huncutarija v. uncutarija. husar m 'lako naoruan konjanik'. Husari su imali sablje i kraike puke. ma. huszar.

husarski -a -o 'koji se odnosi na husare'. Husarski konji su znali i pod komandu. hukat -am nesvr. 'podbunjivati protiv nekoga'. Njegova mama ga huka protiv mene i moji, zato je on taki tu posto.

I
i iem nesvr. 'ii'. Izr. ~ naogled 'organizovati susret momka i devojke u cilju upoznavanja i sklapanja braka'; ~ na oltar 'stupiti u branu zajednicu'; ~ od nemila do nedraga 'lutati'; ~ na put 'putovati'; ~ ko muva brez glave 'lutati'; ~ za kim ko lud za Bogom 'slepo slediti'; ~ od ruke 'uspevati'; ~ ko po loju 'sve zamisli uspeno ostvariti ide kao podmazano'; ~ ko bos po trnju 'mukotrpno'; ~ ko gajde 'sporo, lenj'o'; ~ ko gajtan 'krivudavo, pijano'; ~ za odak se smijat 'biti nedrutven'; ii u perin; ii u dupe! ii u oin! ii u maminu! 'izrazi grdnje i psovke'; Krtina ispod zemlje ie, al je ljudi opet uvate! Konj ie na etri noge pa posrne, kako ne bi ovik! ~ pice 'peaiti'. ie 'jelo'. Dou ti i ja na ie i pie. id m 'jed.'. Sva je skurlala od ida. idit idim nesvr. 'dovoditi u stanje razdraenosti, ljutiti, srditi, gneviti'. Maca furtom trai da joj bao kupe novo ruvo, a zna da nemamo novaca i samo ga idi. ~ se 'oseati jad, ljutnju, gnev, ljutiti se, srditi se (na koga)'. Kako se ne bi idio na tebe kad nita nisi vridan sam da uradi. iite s. 'opredeljenj'e (fig.)'. Svaki ima svoje iite! ifjur m 'mladi gazda, bogataev sin jedinac'. ma. ifju.

igla 'metalna ipica s otrim vrhom i uicama na suprotnoj strani za udevanje konca'. Daj mi, ako ima, tanju iglu; s ovom se krpe dakovi. izr. sidit ko na iglama 'biti nervozan zbog neega'. iglenjaa 1. 'jastui za igle'. Pazi, na stocu je iglenjaa, nemoj da sidne na nju. 2. 'kutija za ivai pribor'. Di su ti igle kad i nema u iglenjai? iglica 1. dem. od igla. 2. 'list crnogorinog drvea, etinara'. iglice bora su vrlo otre. igra 'ples'. Ne dopadaje mi se igre u dvoje. igra -aa m 1. 'plesa'. Lako je igrat kad se do tebe dobar igra uvati. 2. 'svilena traka o pojasu devoj'ke (za koju se hvataju plesai; devojke stavljaju ruke u plesu na rame igraa)'. igraica 'ona koj'a plee, koja ume plesati'. Rozika je igraica da joj nema para nadaleko. igraki pril. 'koj'i se odnosi na ples'. Dr se igraki, uspravno! igraov -a -o 'koji pripada igrau'. i ja lake igram, kad ujem igraove zveke na izmama. igrat -am nesvr. 'plesati'. Volim pivat al jo vema igrat. Izr. Ko se u kolo vaa, u noge se uzda! igra medo u komiluku i nama e do! igra ko na drotu 'veto plee'. ikaki -a -o 'ikakav'. Ba-si ti, ikaki jedan! iko ikoga neodr. dopusna pridevska zamenica: 'bilo ko, makar ko'. Ja ni danas ne znam da me je iko vema volio o(d) dide. Izr. ikote s ubretom! 'vrae jedan'. ilo s 'jelo'. Ne volim podgrijano ilo. Izr. Svako ilo kune tilo, to ne legne da se slegne. iljada 'hiljada'. Ne dam, ravno da mi sto iljada da! iljadarka/iljadarka 'novanica od hiljadu dinara'. Podaj mu koju iljadarku vie i kua je tvoja. iljadica dem. od iljada. Lae da nema kod sebe koju iljadicu. imanje s 'poljoprivredno dobro, posed, imovina uopte, vlasnitvo'. Da znate, dico, dok nam je u oporu imanje, dotleg emo i gazde bit. imat imam i imadem (mn. imamo i imademo) nesvr. 1. 'raspolagati im kao svojom imovinom, posedovati: ~ kuu; ~ novaca; ~ ~ konje. 2. 'posedovati neku osobinu, odlikovati se im: ~ bujnu kosu; ~ dobru narav' 3. 'biti u kakvom raspoloenju: ~ nadu; ~ elju; 4. 'biti u kakvom odnosu s kim: ~ sestru; ~ komiju; ~ gazdaricu'; 5. 'nositi na sebi (to od odee)'. Dosta ti je to ima na sebi kouv, ta e ti i opaklija?! 6. 'sadravati, meriti, obuhvatati: ~ oko tri litre'. 7. 'imati odreeno vreme ivota, starosti'. Moda ona ima i dvadeset godina. 8. 'traj'ati, ne biti utroen: Grabite dok ima! ima li kod vas vode? 9. 'eleti, nameravati, biti gotov, voljan'. ~ imam i ja togod vama da kaem. 10. 'navriti se, protei'. ~ ima tom vie od godine, da se nismo vid(i)li. 11. 'stupati s kim u seksualne odnose'. i ti si nao koga e uzet za enu: kau da je samo onaj nije imo ko nije tio! Izr. ~ pravo 'biti u pravu; ~ usta ko pena vrata 'alapaa'. ~ njim vie posla nego Rudi s Kunbajom! (baron Rudi, bunjevaki spahija, imao je mnogo glavobolje i brige sa spahilukom u Kumbaji)'. ~ jezik 'biti otrog jezika'; ~ jezik ~ devet puta bi se njim opaso. ~ zub na koga 'mrzeti'; ~ uivi 'biti valjiv'; ~ novaca ko na abi dlaka 'biti puki siromah'. imatina 'blagostanje, bogatstvo (suprotno: neimatina)'. Imatina j'e nika glavobolja, al neimatina je i nevolja i glavobolja.

imence pril. 'poimence'. Nemoj ti meni sve dumle ve daj imence pa u ja i sama znat odabrat. imetak -tka m 'celokupnost onoga to ko ima, imovina'. Oo mu je imetak na dobo! imuan/imuan -na -no 'dovoljno bogat'. ovik je imuan, al sad nema gotovi novaca. inad -ada v. inat. Ne mrzim ja njega ve njegov Jnad. inadit se inadim se nesvr. v. inatiti se. Nije on rav ovik, al u krvi mu je da se voli inadit. inadljiv -a -o v. inatljiv. Vema volim otru nego inadljivu enu. inadija m 'ovek koji se voli inatiti, svadljivac'. Ne nalazim mu ja druge mane, al je, brate, velik inadija. inadinca 'ona koja je inadija'. Da zna, nisam vidio ni manje ene ni vee inadince. inat -ata m 'namerno, izazivako postupanje protiv ije volje, prkos; svaa, zavada'. inat, sine, kola tare! Izr. Od inata nema goreg zanata! inatit se inatim se nesvr. 'sprovoditi inat, prkositi, kapricirati se'. i vi bi bili pametnija braa kad bi se manje inatili. inatljiv -a -o 'sklon inatu, prkosan'. Ta, znam ga, to je onaj inatljivi starac. indilir -ira m 1. 'inenjer (uopte)'. 2. geometar'. ino m 'egrt'. Jesi 1 ula, Marga je dala derana za inoa kod kovaa. ma. inas.

intait (se) -im (se) nesvr. 'uporno govoriti ili raditi jedno te isto, zapitkivati'. Neu se ja s tobom intait. interes m 1. 'korist'. 2. 'kamata'. Dao mu je novaca u zajam, al kako ujem, uzo je i fain velik interes. Kae, dae ti u zajam konje i kola, onda, zacigumo i on tu ima kaki svoj interes. intere m v. interes. Upropastie me velik intere na uzajmljene novce. inje s 1. 'smrznute vodene estice koje se nahvataju po predmetima'. im se inje svudan navaalo, onda se zna kako je napolju. 2. 'seda kosa (fig.). E, moj Vranje, i tebi je inje popadalo po kosi. irka (g. mn. iraka) 'sveska, pisanka'. Svu si irku izmastio. ire m v. hire. Nisam ire, samo se ireki nosim. ireki -a -o v. hireki. ta da radim, taka nam je cila ireka obitelj. iscidit iscidim (t. pr. iscien) svr. 1. (cedei istisnuti'. Tvoje su ruke slabe, kai pa u ja iscidit koulje kad bidnu oprane. 2. 'iscrpsti, istroiti (od napornog rada, bolesti, gladi, starosti)'. Starost je nji iscidila, pase vie ni ne diu iz kreveta. 3. 'ispiti do poslednje kapi, iskapiti'. Nema vie u obanji ni kapi, izgleda da je Jakov sve iscidio. 4. 'rei polako, nerado, preko volje'. Ajde, oe li ve jedared iscidit, valdar ti se nije jezik zavezo?! ~ se 'postepeno posve istei, iskapati'. isciivat isciivam nesvr. prema iscidit. iscifrat -am svr. 'iskititi, nagizdati'. Al je tvoj kola za Boi iscifran. 2. 'izgrditi, ispsovati'. Ba si ga dobro iscifrala, al tako mu i triba ker nikaki! iscovat iscujem svr. v. ispcovat. ishasnirat -hasniram svr. 1. 'potpuno iskoristiti, izvui svu korist'. Dobro smo ishasnirali sve voe: spadan(i)ce su metli u cefru i sad imamo rakije, a zdravo, koje u dunc, koje vako za ilo. 2. 'dugotrajnim noenjem pohabati, iznositi'. Ko bi mislio da u tako dobro mo ishasnirat ovaj moj kouv, nosio sam ga po svakom vrimenu, jo sam i spavo na njemu. iskalat iskalam svr. 'kalanjem, cepanjem isei (pripremiti za kompotiranje)'. Iskalili smo vie od deset kila zardelija, bie i dunca i pekmeza. iskaljat iskaljam svr. 'zaprljati'. Di si bio kad si tako iskaljo kaput i sprid i otrag?! ~ se povr. Ala si se ti iskaljo?! iskandijat -am svr. 'kandijom iibati, izbievati'. Nizato je konje iskandijo. iskasapit -im svr. 1. 'isei kao mesar meso'. uvaj ga se, jel kad pobisni, iskasapie te na komade. 2. 'unititi, pokvariti'. Ne znam ta fali mojoj najderki, dotleg je krojila onu skupu kumau, dok je nije sasvim iskasapila. iskat item nesvr. 1. 'eleti, moliti (koga za neto)'. Poslali su me bao da item grablje od vas. 2. 'traiti za enu, prositi'. Sutra e te moji iskat za mene. ~ se 'traiti doputenje, moliti izlazak, odsustvo'. Za berbu sam se morala iskat i(s)-kule. iskeavat -eavam nesvr. prema iskeit. Neu vie da iskeavam onog crnog maka, avo mi ga je, uvik se vrati natrag. iskeit -lm svr. 'izbaciti udarajui nogom'. iskei tu maku napolje da se ve ne dere toliko. Zato ste me najpre iskeili is kue, a sad me zovete da vam pomognem? iskefat -am svr. 1. 'ietkati'. Iskefaj to blato akira. 2. 'izgrditi (fig.)'. Zna on da je kriv, tribala si ga dobro iskefat. ma. irka.

iskeverdisat -em svr. 'zamesiti, zamutiti, zapetljati (kome to)'. Mi smo ve udivanili i kad emo divojku zaprosit, a onda je sna Mara dola kod nji u goste i tako sve iskeverdisala da vie ni sami ne znamo na po emu smo. iskezit (se) iskezim (se) svr. 'isceriti se, pokazati zube'. Vidi kobilu kako je iskezila zube, ko da se smije. iskidat -am svr. 1. 'naglim pokretima pocepati, rastrgati'. Ko je iskido ovo pismo? 2. 'izmuiti, iznuriti (fig.)'. Dugo je leo u krevetu i bolest ga je svega iskidala. ~ se 'rastrgati se n? komade'. Od ega je ovaj nov pekir kad se tako friko iskido?! iskijat (se) iskijam (se) svr. 'kij'ajui izbaciti iz grla i nozdrva. Nema mraza u sinj'u, samo da to ne iskijamo u marcu. Izr. Ona e to ~ 'ona e to piatiti. odgovarati za to, kajati se'. iskijavat (se) -ijavam (se) nesvr. prema iskijat (se). iskinit -nem svr. 'naglim pokretom odstraniti, izvui to ili deo ega to se vrsto dri, istrgnuti, iupati'. Kad je umrla, ko da su mi srce iskinili. Izr. iskini kumarcu nogu, odu i criva! iskirijat -am svr. 1. 'prevesti neto na kolima sa konjskom zapregom)'. Vi meni sad dajte, a ja u vam posli iskirijat. 2. 'zavriti kirijanj'e'. ~ on je iskirijo cio ivot. iskliktit iskliktim svr. 'izmaknuti, kriom nestati'. Dok sam se ja bavila oko zakuvavanja kruva, on, balavac jedan, iskliktio i(s) sobe. iskokoljit (se) -okoljim (se) svr. 'izbeiti se, zagledati se'. Od strava je zanimila i samo je oi iskokoljila. iskolit -im svr. 'pozabadati koie u zemlju (radi premeravanja)'. Danas e do indilir, pa emo iskolit zemlju. iskopeljat se -am se svr. 'iskobeljati se, izbaviti se (od nekog zla)'. Zemlja mu je ove godine slabo rodila, pa se nije mogo iskopeljat iz dugova. iskoraat -am svr. 'izmeriti neku povrinu (najee zemlju) koracima'. Ima najvie dvi motike, ja sam iskoraco, a to je ko da sam izmirio. iskoracit -oracim svr. 'nainiti korak, istupiti jednom nogom napred; nainivi korak, izii, iskoraiti'. Nije dobro ni iskoraio kad zapne i oprui se koliki je dugaak. Izr. Iskoraci priko praga 'idi'. iskorbaat -am svr. v. korbaat. Dobro si iskorbao konje, kad se masnice vide po lei. iskortit se -im se svr. 'iskriviti se, deformisati se pod uticajem vremena'. Mora da su daske bile mokre kad nema jo ni po godine, a vrata su se tako iskortila da se jedva mogu zatvorit. iskosit (se) iskosim (se) svr. 1, 'kosom sve pokositi'. 2. 'uiniti kosim, postaviti koso'. Kola si malo iskosio, tribalo bi i zanet, jel neemo drugaij'e mo okrenit u avliji. iskovat iskujem svr. 'napraviti, izraditi kovanjem'. iskovo sam ti dvi pante to si niki dan traio od mene. iskozat iskozam svr. 'izigrati, prevariti (koga)'. Pravi se pametan, a putio si onom Anti da se tako iskoza za volove. iskraat -am svr. 'izrasti (iz odee)'. iskraala je Stana ruvo pa emo ga dat mlaoj sestri! iskradat se iskradam se nesvr. prema iskrast se. iskrast se -adem se svr. 'kradom, kriom izii'. Mariju su nj'evi ba uvali, al jedne noi se iskrala i uskoila. iskriat iskriam svr. 'izrezati na krike'. iskriaj bundeve za krave. iskrmait -im svr. 'mastilom napraviti mrlje, sve poprskati'. Kako si samo mogla tako sve iskrmait, ko da je vraka ila po irki. iskrzat (se) -am (se) svr. 'dugim noenjem ili upotrebom otetiti'. Kako je to da se jedan rukav iskrzo, a drugi nita? iskupit -im svr. 'skupiti'. iskupi marvu pa emo tirat na sala. ~ se 'sastati se na jednom mestu'. ~ u kolu kod Marge nas se fain iskupilo. iskupit iskupim svr. 'zasluivati oprotenje za to'. Ovom igrom si iskupio sve grije prama nama to smo te tako dugo ekali. ~ se povr. 'nadomestiti nekim delom raniji propust ili greh'. Dobro je to si je oenio, sad si se iskupio zli jezika. iskuat -am svr. 'kuajui doznati, izvui kakvu tajnu'. Kaka si ti cura kad te svaka ua iskua. iskuenje s 'ono to privJai, zavodi, elja za neim zamamljivim'. Kako da ne padnem u iskuenje kad prolazim kroz vinograd a zrile kruke sve se smiju na me. iskuljat (se) -am (se) svr. 'zamrsiti (se) (o dlakama kod ljudi i ivotinja, o tkanini trljanjem)'. Svila na prusluku se sva iskuljala. iskvacat (se) iskvacam (se) svr. 'sasvim se pokvasiti i ublatnjaviti'. Jue sam pice dola iz varoi po onoj najveoj kii i po litnjem putu, do vrata sam se iskvacala. iskvitovat -ujem svr. 'obraunati dug, izravnati'. istina je da esto uzaima, al ovik je od rii, uvik na vrime iskvituje.

iskvrcavat -rcavam nesvr. prema iskvrcat. iskvrcat -am svr. 'u plesu udarati petu o petu izme (kasnije sa zvekama na izroama radi efektnijeg ritma i izvoenja figura u plesu)'. Nema lipeg nego kad momak zna iskvrcat kolo. ismijavat (se) -ijavam (se) nesvr. 'prema ismijat (se), ismevat (se)'. ismijat -jem svr. 'izvri podsmehu, ismejati'. Dobro se uvaj beara da te ne ismiju prid curama. ~ se 1. 'sit se nasmejati'. Odavno se nisam tako ismijala ko sino na disnotoru. 2. 'izrugati se kome'. Da se nisi dala ismijat, ne bi te momak ni ostavio. ispadat -am nesvr. prema ispast. Kad trim ispadaje mi jabuke iz ruke. ispametit se -ametim se svr. 'izgubiti pamet, poludeti'. Kako si mogo, sine, da nam se misecima ne javlja, ispametili smo se brine ta je s tobom. isparaklaisat -em svr. 'iskrojiti'. Ja sam tebi donela cica za dvi suknje, kako si mogla tako isparaklaisat, jedva e jedna iza od svega. isparat isparam svr. 'parajui razdvojiti po avovima'. isparaj ovu nogavicu, nije dobro ufircano. ~ se 'razdvojiti se po avovima'. Isparale su im se akire na turu. ispasat -em svr. (trp. prid. ispasan) 'izvui koulju iz pasa (tako da pokriva akire)'. Risari uvik kose sa ispasanom kouljom. Izr. Momak nosi ispasanu koulju 'spreman je za enidbu'. ispasite -a s 'mesto gde stoka pase, panjak'. ispast -adnem i -anem svr. 1. 'pasti iz ega (sluajno ili spontano)'. Naglo mu je ispala kosa i sasvim je oelavio. 2. 'prestati sudelovati u neemu'. Sigrali smo se aikulae i ja sam prvi ispo. 3. 'pokazati se kakvim'. Ako nee da mi pomogne da skupimo sve ljive, ja sama neu do mraka mo uradit i kazau bai pa e ti ispast kriv. 4. 'dogoditi se, zbiti se'. Koliko smo se bojali, jo dobro je ispalo. ispast/ispast ispase svr. 'posve popasti'. Puti malo krave u ditelnu da je ispasu. ispaa v. ispasite. is(p)covat ispcujem svr. 'obasuti pogrdama, psovkama'. Ba Losko nas je zdravo is(p)-covo to smo mu napravili stazu priko ita. isperjait -erjaim svr. 1.'izgrditi, isterati'. Samo kad si se odluila da ga isperjai. 2. 'istui'. Pokvasio trangu, pa kad je onda isperjaio njegovu seku, suknje sve laju sokakom za njom, tako je zapraila. ispijen -a -o 'iscrpen, iznuren'. Posle po godine bolesti i leanja u krevetu, danas sam prviput vidio Antuna da se eta, al ne samo oi, vec sav je ispijen i jedva mee nogu prid nogu. ispiljit (se) ispilji (se) svr. 'izlei (se), ispiliti (se)'. Danas se ispiljilo prvo pue. ispirat ispiram nesvr. prema isprat. Izr. ~ usta (s kim) 'ogovarati'. isplezit (se) -im (se) svr. 'isplaziti (se)'. Ako jo jedared isplezi tu tvoju jeziinu, oe zaradit od mene. ispod predl. s Gen. oznauje: 1. 'da je neto na donjoj strani ega'. U staro vrime su novce zakopavali ispod praga u sobi. 2. 'stanje, poloaj u kojem se ko iii to nalazi'. Led je pod teretom puko i ovik se nao ispod leda, nisu ga mogii spasit. 3. 'manje od ega, za manje od ega (po meri, vrednosti i sl.)'. Bio je to ve pravi momak, a] jo uvik ispod dvadeset godina. Izr. ~ ruke 'tajno'; ~ ita 'kriom'; ~ postelje 'skriveno'; ~ mire tri avola vire! ispotovat -tujem svr. 'sauestvovati (u nekoj stvari, situaciji), ispomoi'. Kako vam ne bi dali kad ste i vi nama ispotovali novce kad nam je falilo za porciju. ispovid -i 'ispovest'. To je bila njegova ispovid. 'obred verskog priznanja i opratanja greha'. Popo je obavio ispovid bolesnika. ispovidat (se) -ovidam (se) nesvr. prema ispoviditi (se). ispovidit -im svr. crkv. 'sasluati iju ispoved'. ~ se crkv. 'podvri se ispovedi'. ispovidnica 1. 'ispovedaonica, mesto u katolikoj crkvi gde se obavlja ispoved'. 2. 'ona koja se ispoveda ili koja se ispovedila'. isprait ispraim svr. 1. 'istui'. Plae zato to su ga bao ispraili to nije istiro svinje. 2. 'izbaciti napolje'. Zato ta Lozika trpi tog pijanog Vincu, ja bi njega ve odavno ispraila is kue, pa nek ie kud oe. 3. 'oistiti od praine'. Isprai taj zimski kaput. 4. 'izgrditi'. Ako doe kod vas vi ga dobro ispraite. ~ tur (kome) 'istui'; ~ koga 'izgrditi'. isprat isperem svr. 1. 'oprati unutranjost ega'. Dobro isperi criva za divenice. 2. zavriti pranje'. Ja moje koulje uvik isperem u dvi tri vode. isprazan -zna -zno 'bez ikakve vrednosti, prazan'. Ivan, malomalo pa doe i samo nas zadrava od posla s otim njegovim ispraznim divanom. isprdak -tka m 'ono to je bezvredno, zakrljalo, neugledno'. i to mi je niki momak, mali i slabaak, ko kaki isprdak.

isprdnit -em svr. 'isprdnuti'. Ti bi loptu je 1? ekaj, sau ja jednu da ti isprdnem. ispregnit/ispregnit -nem svr. 'osloboditi iz zaprege konje, volove'. Ispregni konje i uvedi i u koaru. isprezat ispreem nesvr. 'prema ispregnit'. Nemoj isprezat, samo zbaci kurunu s kola i oma krei natrag. ispriit ispriim svr. 'staviti popreko'. Nemoj tako ispriit tu motku, neemo mo pro. ~ se 1. 'prepreiti put, zatvoriti prolaz'. Na putu se ispriilo veliko drvo. 2. 'usprotiviti se' Svi su pristali, a onda se brat ispriio. isprid predl. 'ispred'. Prvo nek poisti isprid svoje kue. ispridnjait -idnjaim svr. 'otii, izbiti napred'. Vidi, koliko je Martin ispridnjaio u koenju ita, oe da se zna ko je banda! isprija/isprije pril. 'ispre, otpre'. Bio divanit isprija, sad je kasno, kad se udala za drugog. isprikrat -ikrpam svr. 'unakrst to sloiti, ukrstiti'. AUe vitar isprikrso kurunu, ko e je taku skupit. ~ se povr. isprimiat -imiam svr. 'sve redom premestiti'. Zato si, Katice, isprimiala sve sude u gredencu? ispripliat -em svr. 'sve redom preplesti, ispreplesti'. Valdar su svu nevolju svita meni vragovi ispripliali?! ~ se povr. ispripovidat -ovidam svr. 'usmeno sve izloiti'. Ispripovidau te nani, ako mi ne da jednu kruku. ~ se 'pripovedati do mile volje'. No, sad si se valdar izgostila kod tvoje nane i ispripovidala?! isprisicat -isicam svr. 'presei sve redom, presei na sve strane'. Kogod je isprisico bialje od kandije. ispriskakat -iskaem svr. 1. 'preskoiti vie puta'. Ispriskako sam ja to i uzdu i popriko. 2. 'izgrditi'. Dobro si ga ispriskakala, a i zasluio je, koliko je zla nano toj curi. isprobadat -obadam svr. 'sve ili na mnogo mesta probosti'. Najtee mi je bilo kad sam u ratu prviput vidio isprobadanog ovika. isproban -a -o 'prekaljen, proveren'. To je isproban momak" kad je udovac. isprobat isprobam svr. 'ispitati, proveriti'. Najpre isprobaj noge, p onda emo se utrkljivat. isprominjivat -injivam svr. 'sve redom promeniti'. Ja sam mu davo dobre kljuove, a on je sve isprominjivo. isprosit isprosim svr. a. 'dobiti proenjem kao prosjak'. Za nedilju dana on isprosi koliko je njemu dosta za misec dana. b. 'dobiti pronjom devojku za udaju'. Luka je isprosio ba Beninu Stanu i pristala je da se uda za njeg. ispruit se -im se svr. 1. 'isteui ili rastui uveati se u duinu'. ispruila se loza priko kue.2. 'ispruiti noge u trku, izduiti se (o ivotinji)'. Rio se ispruio da ga niko ne stigne. 3. 'lei'. ispruio se u lad, a mi nek radimo. 4. 'platiti, podmiriti: a Vranje je izgubio sud, morae se sad dobro ispruit da pokrije trokove. isprvine pril. 'ispoetka, isprva'. Isprvine se on vlado ko i svaki redovan ovik, posli se odo piu i poo banit svaku no. ispucan -a -o 'hrapav, iskokan'. Zato malo ne namae maom te ispucane usne. ispucat (se) -am (se) svr. 1. 'izrei do kraja to je kome na srcu'. Ne mo to uvik, al triba se ispucat kad te togod titi, posli je lake. 2. 'dobiti pukotine'. esto su mu bile mokre ruke i na ladnoi sve su mu se ispucale. ispuljit se ispuljim se svr. 'pokazati se, pojaviti se'. Zato sad svi stoj'imo i ekamo Bartula, a dok se on ne ispulji, mogli smo ve bit na po puta do varoi. ispunit -im svr. 1. 'uiniti punim'. Ante j'e ispunio zeju kou pa je metnio u bau, ba izgleda ko da je iv zec. 2. 'uneti, upisati sve potrebne podatke, obavetenja'. Dida se sav priznojio dok mu nisu ispunili valovnicu. 3. 'izazvati (neko oseanje)'. ispuni me, Boe, snagom da okajem svoj gri. 4. 'ostvariti, privesti u delo ili ivot, izvriti potpuno to je namiljeno, narueno'. Cigurno mu nije bilo lako, al zavit je do kraja ispunio, deset godina nije ni kap popio. ~ se 1. 'postati pun'. Samo to su vrata otvorili, narod nagfne i cfkva se zaas ispuni. 2. 'istei, protei (o vremenu)'. Kad se ispuni godina dana tvog sluenja, doe ti bao pa e odnet tvoju komenciju. ispunjavat -unjavam nesvr. prema ispunit. ispunjivat -unjivam nesvr. prema ispunit. ispurit -im svr. 'ispei na aru ili pored vatre (mladi kukuruz)'. ispuri i meni jedan kuruz. ~ se 1. 'ispei (se) na aru ili uz vatru'. 2. 'propasti, ne uspeti'. Cilika je tri godine virovala da e je Joso uzet, al raun joj se ispurio, on se oenio s Mandom. ispuat ispuam nesvr. prema isputit, isputat. isputit isputim svr. 'ispustiti'. Izr. ~ duu 'umreti'. ~ se 'prestati igrati u kolu, izai iz kola'. ist idem (3.1. mn. idu/idedu rd. pr. i(j)o ila ili imper. i, ite) nesvr. 'jesti'. Ajde, Bruno, veera je na astalu, sidi, pa i. ite, dico, noge prat, pa spavat. Izr. ide ga ko crv koru! ide ko meava, pije ko gusina! ide ko da za lea baca 'bez apetita'. istakat -am svr. 'takama (kolcima) obeleiti odnosno uvrstiti (o povru)'. istakali smo paradiku.

istamburat -am svr. 1. 'odsvirati (neto) na tamburi'. Ui on dobro, zna ve i kolo istamburat. 2. 'izbrbljati'. Rekla sam da ne divanite prid dicom, eno sve su ve po selu istamburali. istesat isteem svr. 1. 'tesanjem izraditi'. Davidi kako sam lfpo bialje isteso za moj novi bi. 2. fig. 'priviknuti koga uljudnom ponaanju'. Kad se Dano kroz tri godine vrati is katana, bie to drugi ovik, istesae ga tamo katanag. isti -a -o 1. 'koji nije drugi ni drukiji'. Dica smo isti roditelja. 2. 'jednak'. Sve su enske iste, vole da su lipe. istija pril. 'potiho, da se jedva uje, polako, polagano'. Prvo nek svirka bidne istija, pa kad se probudi, onda emo zapivat. istirat -am svr. 'isterati'. istiraj svinje na strniku. Izr. ~ bubice iz glave 'urazumiti koga'; ~ vraga iz koga 'uiniti da neko bude umeren, ukroiiti'; ~ na istac 'raistiti to je bilo nejasno'; ~ stvar do kraja 'uspeno okonati to'. istiravat se -iravam se nesvr. 'prepirati se (uporno dokazivati svoju istinu ili neistinu)'. Svaki dan zajedno rade i svaki dan se za egagod istiravaje. istolmait -olmaim svr. 'istumaiti, objasniti, protumaiti'. Sve sam uvo, al sad mi i istolmai pa da razumim (v. tolmaiti)'. istranirat -aniram svr. 'isei na komade'. Ja sam gusku ispekla, sad je ti istraniraj. istrcat istrca(m) svr. 'iskrzati, pohabati noenjem'. Opet si istrco akire, a kazala sam ti da pazi. istrat -im svr. 1. 'izii trei'. Sva dica su istrala prid strinu. 2. 'pre drugih ili neumesno se uplesti, umeati se u to unapred'. Nisi ba morala istrat ko dribe prid rudu i sve ispripovidat kominici, sad e cio svit ut za nau nevolju. ~ se 1. 'natrat se u dovoljnoj meri'. Tiraj dribad u koaru, dosta su se istrala. 2. 'istrati (2)'. Lipo sam ti kazo da se ne istri prid Martinom, a ti, im je doo, razvezala ko da si na ispovidi. istravat istravam nesvr. prema istrat. istrit (se) istrim (se) svr. 'izdii, isturiti zadnjicu'. Ona drugo ni ne zna ve istrit tu veliku guzicu. istrivat istrivam nesvr. prema istrit. istresat istresam nesvr. prema istrest. istresivat -esivam nesvr. prema istresat. istrest -esem svr. 1. 'tresui izbaciti, prosuti do kraja'. Sve to sam imo, istreso sam iz depa. 2. 'tresui oistiti od praine: epe'. 3. 'naglo, brzo izgovoriti sve to se ima rei'. Dobro, ti si tvoje istreso nako kako si mislio, a sad e nam jo jedared kazat al lagano i razgovitno da te svi razumu. ~ se 'izgrditi, ispsovati (koga)'. Zato si se istresla na to dite, ko da je on kriv, to njegov otac, a tvoj ovik, ve tri dana tira kera po varoi. istrkat istrem svr. 'istrati'. Puti dribe nek istre malo u avliju. ~ se 'dovoljno se istrati'. Dica su se istrkala, pa sad side i ute. istrt istarem svr. 1. 'izbrisati'. ~ ima gumu pa istari ono to si pogriijo. 2. 'izmasirati, istrljati (naroito bolne delove tela)'. Ko e mi istrt malo lea? 3. 'trenjem uiniti izlizanim, pohabanim'. Kako se ne bi istrlo kad je ruvo staro. istrunit istrunim svr. 'izgubiti neto (iz maramice ili depa)'. Poslala sam je u duan, a ona je usput digod istrunila novce, pa zato sad plae. istrunit -em svr. 'postati truo, raspasti se zbog truljenja, istruliti'. Dosta leca je istrunilo. istu istuem svr. 1. 'izbiti, isprebijati, izmlatiti'. Ko j to vidio tako istu dite da mu se sve modrice vide po tilu. 2. 'tukui izmrviti, usitniti'. Uzmi stopicu i metni papriku, pa je sitno istui. ~ se 'isprebijati se, izmlatiti se meusobho'. No, dico, sad ste se istukli pa je red da se i pomirite. isukat isuem svr. 'suui izvui; izvaditi'. andari na konjima juoe su Ivana otirali u zatvor, a jedan je jo i sablju isuko, pa ga udaro po lei. ~ se 'odmotati se, rastegnuti se (neto to je bilo savijeno)'. isukivat -ukivam nesvr. prema isukati. isut ispem svr. 'izliti, proliti'. ispi tu gadnu vodu iz lavora, pa donesi iste. i'/ia 'uzvik kojim se tera ivina'. iastit iastim svr. 1. 'poastiti sve kao to treba'. Astal je bio pun ila i pia, zdravo su nas lipo iastili. 2. 'izgrditi'. Ne samo da ga je odbila, nego ga je tako iastila, svata mu je kazala. ~ se 'poastiti se do volje'. ieprkat -am svr. 1. 'eprkajui nai'. Di si ieprkala tu staru preljicu? 2. 'raspitujui se saznati neku tajnu'. Probaj ti, modar e togod ieprkat. ieprkavat -rkavam nesvr. prema ieprkat. iibukovat -ujem svr. 'istui'. Ne bi se ja njim toliko natezo, triba ga iibukovat pa e se oma smirit. iupat -am svr. 1. 'upajui istrgnuti, izvaditi'. Tome, ii u bostan i iupaj mi koji perin i argaripu. 2. 'pretiti kaznom (fig.)'. Ako jo jedared ujem tu ri o(d) tebe, iupau ti ui! ikulirat -uliram svr. 'starati se o kome da zavri kole'. Tuta nas je dice bilo pa se nismo mogli svi ikulirat.

ipan -ana m 'stareina na feudalnom imanju'. ipanov -a -o 'koji pripada ipanu'.

ma. ispan.

ipekulirat -uliram svr. 'izmisliti (to na svoj nain)'. - ekam tri dana da mi kae kaku ogradu da metnem, valdar e ve ipekulirat. itit itijem svr. 'iitati'. Kojugod knjigu da joj dam, ona nju ne isputa iz rukivi dok je ne itije. itrapacirat se -aciram se svr. 'naetati se, umoriti se'. Cio dan sam za plugom sadila kuruze, pa sam se ba fain itrapacirala. iverje zb. im. s 'treske koje otpadaju kad se drvo tee'. Donesi malo iverja za potpalu. izabrat izaberem svr. 'odabrati po srcu, iz ljubavi'. Sama je izabrala pa ne mo svaljivat krivicu na drugog. ~ se povr. izabrali su se sami, sad nek trpe jedno drugo. iza izaem (r. pr. izao -la -lo) svr. I. 'napustiti neko zatvoreno ili ograeno mesto, prostor'. Stipan se oenio i oma izao is kue. 2. 'napustiti to, prekinuti uee u emu'. Lozika se rasrdila na momka i izala i's kola. 3. 'doi, pojaviti se, pokazati se negde, pomoliti se'. Tamburai su tijo zasvirali, a mi smo ekali da e Mara iza na pender. 4. 'dogoditi se, desiti se'. Ti samo tako radi kako sam ti kazo, na kraju mora dobro iza. 5. 'proi, minuti'. Svaem dugakom izae kraj. Izr. ~ iz dugova 'osloboditi se dugova'; ~ na glas 'prouti se'; ~ na moje 'postati onako kako ja mislim'; ~ prid oi 'pojaviti se pred kim'; ~ ususrit 'pomoi'; ~ navidilo 'prouti se, doznati se'; ~ na nos 'dozlogrditi'; ~ erez (rad) sebe 'obaviti nudu'; ~ za rukom 'uspeti'; ~ napolje 'obaviti nudu'. izadrit izadrem svr. 'dati, pokloniti neto bezvredno'. Taj na tetak poklonio je dici po jedan eer, ba je velik dar izadro, a nisu ga vid(i)la ve po godine. ~ se 'grubo viknuti, izderati se'. izadro se na enu ko na vola. izautirat se -utiram se svr. 'odigrati sve adute u jednoj igri karata'. Rano si se izadutiro, zato smo izgubili. izajkat -am svr. 'dugom upotrebom iznositi, istroiti'. Ne moe ti nita lipog imat, kad im togod novo dobije, oma zapuca u njemu svaki dan i zaas ruvo izajka. izakat -am svr. 'izvikati, obezvrediti (to ili koga)'. Jeste da ni Stipan nije lipo uradio, to je ostavio Kristu, posli skoro dvi godine to je zadravo, al sad je i ona njega dobro izakala, ni jedna vie nee ni da ga pogleda. izamrit izamrem (r. prid. izamro -rla, -rlo) svr. 'nestati ne ostavivi nikakva potomstva; izumreti'. Ta je obitelj davno izamrla, nisu imali potomaka. izanat (se) -a(m) (se) (r. pr. izano -ala -alo tr. izanan -ana -ano) svr. 'iznositi, istroiti dugom upotrebom'. Nisam ja kupila to ruvo da ga svaki dan oblai; najlake je izanat, a ta e onda? izaprat -perem svr. 'isprati'. Evo, oma u i ja do, samo da koulje izaperem. izasnirat (se) -asniram (se) svr. v. ishasnirat (se). izazvat -ovem svr. 'pozvati koga, dati znak kome da izae'. im padne mrak, ti Katu izazovi, a ja u ekat s kolima. izbacat izbacam nesvr. prema izbacit. izbacit izbacim svr. 1. 'baciti napolje, osloboditi se ega nepotrebnog'. Kad sam vid(i)la kako Tomi tee krv po Jicu, taka me je muka uvatila da sam sve izbacila to sam u podne poila. 2. 'izneti nosei (o talasima, vetru)'. Voda je izbacila mrtvog ovika. 3. 'ukloniti, udaljiti iz sastava ega'. Peru triba izbacit i(z) sigre, nek najpre naui, sad nam samo smeta. 4. 'istai, isturiti'. Vidi onog Benu kako je izbacio stomainu, ko da ima bure prid sobom tako se ugojio. Izr. ~ is pameti 'zaboraviti'; ~ na sokak 'iseliti iz stana, ne dajui drugi stan; liiti sredstava za ivot'. ~ se 'izbiti na licu, telu (ospe, kraste, crvenilo)'. Crven mu se izbacio svud po tilu. izbacivat -acivam nesvr. prema izbacit. izbaat (se) izbadam (se) nesvr. prema izbost (se). izbavit (se) -im (se) svr. 'sauvati od kakve opasnosti'. Jedared emo se i mi izbavit ove sirotinje. izbeit se izbeim se (r. pr. izbeio -la -lo; tr. pr. izbeen -a -o) svr. 'pogledati razrogaenim oima'. Kalor je izbeio oi na kola ko maak na divenicu. izbekarit se -im se svr. 'isprsiti se (pred kim ili na seditu)'. Vidi Albu, kako se izbekario na onim karucama, ko da je on kum na vinanju! izbekeljit se -ekeljim se svr. 'izvaliti se, ispruiti se'. Antune, vidi ti njega kako se izbekeljio, a ja mislim ve odavno uva krave. izbijat izbijam nesvr. 1. nesvr. prema izbit. 2. 'stalno se zadravat negde, izbivati'. Lazo doe na sala ujutru i ne izbija od nji po dva dana. izbira -aa m 'onaj koji bira, probira'. Nisam u ilu niki izbira. Izr. Izbira nae otira! izbit izbijem svr. 1. 'udarcem uiniti da to ispadne iz ega'. Ba dobrim smo se namuili da izbijemo cigle u zidu. 2. 'probiti se napolje'. Kopali smo ve priko deset meteri duboko, kad najdared izbije voda. 3. 'udarcem o zvono oznaiti odreeni vremenski interval'. Znao sam da je pono prola, jel je sat izbijo dvared kad sam se probudio. 4. 'izii otkuda na kakav

prostor, vidno mesto'. Mi jo nismo ni do polak stigli, a on je ve izbio na kraj njive, tako je vridan bio. 5. 'nastati, pokazati se'. Ve je etrdeset godina prolo od kako je izbio drugi svicki rat. Izr. ~ iz glave 'zaboravit'; klin klinom 'vratiti istom merom'. izblizo pril. 'izbliza'. Dajte vi meni tu bocu u ruke, ja volim kad mi je izblizo. izblie pril. 'izbliza'. Priite, izblie se bolje vidi. izblieg pril. v. izblie. Pa ako se Mara uda za naeg Loziju, biemo izblieg rodovi. izbljuvat izbljujem svr. 'povratiti'. Tako me zgadio da sam sve izbljuvo to sam u podne poio. ~ se 'uprljati se bljuvanjem'. izbost izbost -bodem (r. pr. izbo -ola -olo; tr. pr. izboden -ena -eno; fut. izbou; 3.1. mn. izboe.) svr. probosti im otrim; ubosti vie puta na vie mesta' Bolje da sam mu oi izbola. ~ se 1. 'zadati jedan drugome rane (noem ili neim drugim). Potukla su se dva ovna i dobro su se izboli. 2. 'izvikati se na koga, odbrusiti kome; upasti u re' Nisi se ba moro tako izbost na derana, modar on i nije kriv za sve. izbrecat se izbrecam se nesvr. 'otro odgovoriti, izderati se na koga'. Ako ti ba nisam po volji, zato se ne mora izbrecat na mene. izbricat -am svr. 'izbosti (depnim noiem, bricom)'. im se posvaaje, oma izbricaje koga. izbrojit izbrojim svr. 1. 'svriti brojanje'. Izbrojio sam, sve su ovce tu. 2. 'isplatiti'. ta se toliko cinka, vadi buelar i izbroj novce. Izr. dani su mu izbrojeni 'skoro e umreti'; mo na prste ~ 'toliko je malo (ega)'; mo mu rebra ~ 'tako je mrav'. izbuljit izbuljim svr. 1. 'iskolaiti (oi)'. Badavad si oi izbuljio, novo ruvo je za brata, a ne za tebe. 2. 'isplatiti'. izbulji kesu, kume! ~ se 'iskolaiti oi, gledati iroko otvorivi oi'. Ja ga ruim, a on se izbuljio, pa ni da bekne togod. izburbuat -urbuem svr. 'izbrbljati'. Komire nisu znale dok mi nismo stigli, a onda je Marga sve izburbuala. izburdat -am svr. 'izgurati, izbaciti, iskljuiti iz odreene sredine (koga)'. ta je, tebe su izburdali iz drutva? izburlat -am svr. 'ispremetati'. Ko je vako izburlo fijoke u dolafu?! izdaljeg pril. 'izdaleka, izdalje'. Mi smo rodovi izdaljeg. Izr. Bolje je izdaljeg se pazit, nego izblie se mrazit! izdan -a m 'izvor'. Naili smo na dobar izdan vode za pie. izdanak -anka m 1. 'mladica koja izrasta iz korena na dnu stabla ili iz poseena drveta'. Iz panja je izraso izdanak kruke. 2. 'potomak roda, plemena (fig.)'. ujem da ima unuka; dobro je to, nee ti se ugasit izdanak. izdanit izdanem (r. p. izdanio -la -lo) svr. 'izdahnuti, umreti'. Ba je podne zvonilo kad su nana izdanili. izderat izderem svr. 1. 'pocepati, poderati, pohabati'. Na pulin je svuko Macino ruvace sa ograde di se suilo i svega ga izdero. 2. 'promuknuti (o glasu)'. Zato se ne odazove, sve sam grlo izderala dok te nisam dovikala. ~ se 1. 'pocepati se, poderati se'. Jedva sam doekala da se izdere ona moja suknja od paje. 2. 'podviknuti, izgalamiti se (na koga)'. To nije lipo, Kriste, tako se izderat na ovika ko neslana. izdevetat -am svr. 'istui, izmlatiti'. Nee, nee, dok te babo ne izdevetaje. ~ se 'istui jedan drugoga, izmlatiti se'. Dok i nismo razvadili, fain su se izdevetali. izdirat se -em se nesvr. prema izderat (se). izdisat -iem nesvr. prema izdanit. izdivanit -ivanim svr. 'izrei, izgovoriti'. Jesi 1 izdivanio ta si imo da kae?! ~ se 'izrazgovarati se'. Ajde, babe, ako ste se izdivanile, veerajte, pa na spavanje. izdovoljavat (se) -oljavam (se) nesvr. 'prema izdovoljit (se). izdovoljit izdovoljim svr. 'zadovoljiti'. Mlogo zanoveta, ko e te izdovoljit?! ~ se 'prirediti sebi naroito zadovoljstvo, uivati'. Bolje je to je malo gostivi dolo, bar sam se izdovoljila kolaa. izdravit -im svr. 'ozdraviti, izleiti (se)'. izdravio jesam, al nisam jo za tei poso. izdreit (se) izdreim (se) svr. v. izbeit (se). Ba si se izdreio u mene, ko da me prvi put vidi?! izdrljat izdrljam svr. 'izravnati zemlju drljaom'. Kad si posijo ito, ako ima jo malo vrimena i izdrljaj. izdrat -im svr. 'uporno podnositi, istrajati'. andari su ga vezanog tirali izmeu dva konja, al Antun ni jedared nfje jauknio, sve je izdro. Izr. ~ kaznu 'provesti u zatvoru vreme odreeno presudom'. ~ se 'ishraniti se, prehraniti se'. Ja sam radim, a triba da se svi izdrimo: ena i etvoro dice. izdravanje s 1. gl. im. od izdravat (se). 2. 'ono ime se ko odrava u ivotu, od ega ivi (obino novac)'. Joso mora da plaa svojoj bivoj eni zadvoje dice izdravanje. izdravat -ravam nesvr. 1. nesvr. 'prema izdrat 2. 'ishranjivati'. Izdrava on, pored svoje obitelji i didu i majku, svoje roditelje.

izdrljiv -a -o 'koji moe da izdri to naporno, vrst'. Ja sam izdrljiv ovik al svemu ima kraj! izdubit izdubim svr. 'dubei nainiti rupu ili upljinu'. Ne znam kudan se mi uvuko u pajc, al vidim da je izdubio friak somun kruva. Nema boljeg korta, nego kad to Cigani izdube u drvetu. izdurat -am 'izdrati, istrajati'. Malo jo imamo ogriva, al valdar nee dugo zima potrajat, pa emo izdurat (v. durat)'. izdvorit izdvorim svr. 1. 'brinuti se o kome dok ne umre'. Izdvorio je didu, a on mu ostavio sala i zemlju. 2. 'ukazati nekome posebno gostoprimstvo, ugoditi neijim posebnim prohtevima. Jesi 1 izdvorila zeta? Svirci su lipo izdvorili sve svate. izikat -am/izikat izikam svr. 'snano i brzo izrasti'. Tvoj luk je, Luce, niki zdravo friko iziko. Deran ti je iziko, ne bi ga pozno da mi nisi kazo da je tvoj. izorat (se) izoram (se) svr. 'izigrati (se)'. Sirota Roza, itav ivot je posvetila svom stricu i izgubila, dvore ga, svoje zdravlje, a on je na kraju dobro izoro: posli smrti nije joj ostavio ni marjaa. izgancat -am svr. 'izgaziti'. Joso, ta si se toliko uzvrpoljio po tom krevetu, sve e po njemu izgancat; ako nee spavat, sai doli. izglancovat -ujem svr. 'uiniti sjajnim, blistavim'. Tako sam ti izglancovala izme da se moe ogledat na njima. izgledat izgledam nesvr. 1. a. 'imati kakav lik, oblik, vanjtinu'. Tako lip vinograd, a vidi kako sad, posli oluje, izgleda?! Ivan i igra i piva, al mi izgleda alosan. 2. 'gledati, promatrati'. Znam ja tebe dobro, ti samo doe da izgleda, p onda ie po komiluku pripovida. Izr. ~ ko ispod postelje 'izguvan'; ~ ko sa slame 'neuredan'. izgledat -am svr. 'gledajui stei uvid, saznati'. Probaj izgledat, ie 1 Vranje jo sa Margicom? izgorit -im nesvr. 'izgoreti'. Izgorie mi pogaa. Izr. Kako ti obraz ne izgori! 'kae se onom ko naoigled Iae'. izgostit se izgostim se svr. 'do mile volje se gostiti, nagostiti se'. Nane, i ja bi volila i kod uje, da se malo izgostim. izgrabit -im svr. 'isprazniti, sve izvaditi'. izgrabi jo to malo orbe da ne ostane. izgrist -izem (trp. prid. izgrien) svr. 1. 'usitniti zubima'. Majka nee mo to izgrist, zna da nemaje zube. 2. 'izazvati bol na delovima tela'. Od znoja sva su mi lea izgriena; nije lako ris radit. ~ se 'ugristi jedan drugoga'. Ona dva kera ne triba zajedno putat sa Ianca, oma se izgrizu, tako su bisni. izgubit izgubim svr. 1. 'ostati bez ega'; ~ maramicu, ~ klju; ~ ruku, ~ nogu, ~ oko, ~ nadu, ~ zdravlje; ~ brata, ~ sina, ~ roditelje. 2. 'ostati bez jednog dela ega, smanjiti, umanjiti ta'. Vita je narasla al je izgubila u teini, nije vie debela ko prija. 3. 'pretrpeti tetu, gubitak'. uo sam da je ba Vranje i po trei put izgubio sud. 4. 'pogreiti, zabuniti se'. Uvatio nas je mrak i izgubili smo put, pa smo se zato tako zadrali. 4. 'potroiti, propustiti'. Svi su ranije poeli, pa se moram latit da uradim to sam izgubio. Izr. ~ glavu, ~ ivot 'poginuti'; ~ pamet 'poludeti'; ~ dobar glas 'poljuljati ugled'; ~ se 1. 'nestati, ieznuti'. U komianju se izgubio. 2. 'zalutati: ~ unoi,u umi'. Izgubio se ko magarac u magli. izgubljen -a -o 1. tr. pr. od izgubit. 2. 'koji je bez nade, bespomoan'. Od kako mu je umrla ena, on je izgubljen ovik i samo luta i propada. izgustirat -ustiram svr. 1. 'promisliti'. Ja iem skuvat unu, a ti dotleg izgustiraj di bi bilo najbolje da sadimo bostan. 2. 'izgubiti volju za neim'. Nee vie ni on da se sigra s (o)tom malom loptom, valdar je izgustiro, pa tiu ne triba. izisti izidem (r. pr. izio izila iziii) svr. 1. 'pojesti'. izili bi i striju s kue, gladnice. 2. 'istrti, iskvariti, pohabati (dugom upotrebom)'. Tribalo bi na vratacama opravit bravu, ra je svu izila, samo to ne ispadne. Izr. izi ga! 'mani ga, ostavi ga'. Ne puta on njegovog didu nikud, ne znam samo ta ima na njemu toliko volit, izi ga. ~ se 1. 'sekirati se, erati se'. iv se izio, to nije odro obeanje. 2. 'istroiti se, pohabati se'. Kaem ja bai da bace ve taj stari bolondo, na laktovima su se rukavi sasvlm izili od uljanja. izjalovit -i(m)) svr. 1. "uiniti da ivotinja pobaci plod'. Krava je izjalovila. 2. 'ne doneti ploda, roda'. Ve tri godine zemlju ne torimo i, eto, izjalovila rod, ni za sime nemamo. ~ se 1. 'pobaciti plod'. Ona velika krmaa se izjalovila. 2. 'ne ostvariti se, ostati neispunjen (o nadi, planu, elji i sl.)'. I Tezina je mater uvlk pripovidala kake e ona svatove napravit dok joj se er uda, a sad joj se sve izjalovilo: Teza je sino uskoila. izjait -im se svr. 'izjahati'. Dou i ja na konju, pa emo zajedno izjait na ito. izjavit izjavim svr. 'dati izjavu' Ja jesam izjavio, al su me natirali da tako kaem. ~ se Izjavio se Antun danas kod andara u selu i odselio se iz Tavankuta u Sombor. izlagat izlaem svr. 'dobiti, postii, izmamiti laganjem'. Kad je taki umiljat, pa zna izlagat. ~ se 'izbaviti se, izvui se iz neugodne situacije pomou lai'. Ne boj se ti za Stipana, on se uvik kod bae izlae, pa ode u sigru, a mi ssvi drugi moramo bit kod kue. izlanit izlanem svr. 'nehotice rei, izbrbljati'. Kad sam ve izlanio, kazau vam sve kako je bilo. ~ se 'izrei se'. Toliko sam ga utvrivo da pazi i da se ne izlane, a on nije dok nije usta otvorio. izlapit -im svr. 'izgubiti pamet, podetinjiti'. Ne triba njega sluat, on je omatorio i izlapio. izle -eem svr. 'leei na jajima izvesti mlade'. Ova crna kvoka ne lei mirno na jajima, sve se plaim da nee dobro izle pilie. ~ se 'izai iz jaja'. Valdar bar to znam, koliko se pilia godinje izlee.

izlegat se izleem se nesvr. 'prema izle se. izlemat izlemam svr. 'dobro istui, izbati" nati'. Izlemali ga i ostavili takog na putu izleavat se -eavam se nesvr. 'provesti due vreme u leanju, ne radei, Ienariti'. Mogo bi se ti, mone, malo privatit posla, a ne po cio dan se izleavat. izlit izlijem svr. 1. 'naginjui ili prevrui sud uiniti da to istee iz njega'. izli sapunicu iz korta, pa emo poet drugo pranje. 2. 'oitovati svoje oseanje prema kome'. Mater je ona, pa je izlila svu materinsku ljubav prema eri koja se udaje zato je plakala. ~ se 1. 'preliti se'. Suvie ste napunili, izlilo se vino iz bureta. 2. 'pljusnuti'. Kia se izllla u pljuskovima. izlivat izlivam nesvr. 1. prema izlit. 2. 'isterivati iz zemlje vodom (glodare)'. Danas smo itavo prij'a podne izlivali takunice na kuruzitu. izlizat izllem svr. 1. 'polizati'. Evo ti varnjaa pa je izlii. 2. 'istroiti trenjem ili upotrebom'. Kaput je jo vako dosta dobro izgledo, al rukave na laktovima je zdravo izlizo. ~ se 'istroiti se trenjem ili upotrebom'. Izlizale su se akire na turu. izluktirat -uktiram svr. 'provetriti'. Dobro izluktiraj sobu, cilu no su u njoj kurdaili, pa sve smrdi na duvan. izmak m 'as kad neto prestaje, kraj'. Kad je ve i trei dan bio na izmaku, onda je umro. Tribae nosit mlit ito, isto brano nam je sasvim na izmaku. izmandrat se -am se svr. 'umrljati se svud po telu, licu, odelu, rukama itd.'. ~ oma da si uzela lavor, pa operi i lice i ruke, kako si se samo mogla tako izmandrat, ko da si sa svinjama ila. izmait izmaim svr. 'izmai, isprednjaiti, odmaknuti napred od drugih (u hodu ili poslu)'. Badavad, muki korak je muki, nas dvi, kobajage, urimo, a vidi Vranje koliko je izmaio, jedva se vidi (v. ispridnjait). ~ se 'brzo odmai napred, izdvojiti se od drugih (ubrzanim hodom ili radom)'. izmee -eta s 'nedonoe (dete ili ivotinja)'. Ti si kazo da ima prase za peenicu, a to to si mi pokazo je pravo izmee. izmeat -em nesvr. 1. 'prema izmetniti. Na koga e se dica izmeat, ako nee na svoje stare. 2. nesvr. prema izmesti. Lipo si omela avliju, al nisi tribala ubre na put izmeat. izmest -etem svr. 'metlom dobro oistiti' Malo me doekaj, oma u i ja samo da jo ovo malo izmetem. izmetlicat -am svr. 'metlicom oistiti'. Dobro izmetlicaj baino sveano ruvo, p onda ga sloi u dolaf. izmetnit -nem svr. 1. 'staviti na odreeno mesto da se vidi, izloiti'. izmetni zdilu napender. Operi upice i izmetni na tarabe, da se dobro iskapaje. ~ se 'liiti na koga, biti mu slian'. Ako se samo malo izmetne na njegovog didu bie dobro. izmigoljit se -im se svr. 'polagano, neprimetno se izvui'. Ne bojim se ja za nju, znae se ona izmigoljit, ako je monci sleptaje. izmirit izmirim svr. 1. 'obnoviti mir meu onima koji su u svai ili neprijateljstvu'. Nije lako komije izmirit kad se zavade. 2. 'isplatiti, namiriti'. Samo kad smo dug bangu izmirili, sa emo lake divat. ~ se 1. 'pomiriti se'. Brat mi je, moro sam se izmirit. 2. 'prrviknuti se na to'. Prolo je dosta vrimena, pa su se i bao izmirili, to sam se tako mlada udala. izmirit -im svr. 'odrediti kakvom merom veliinu ili teinu ega'. izmiri mi, zasad, jedno trideset kila kuruza za sime. Kako e sabov it ruvo, kad me nije ni izmirio?! ~ se 'izvagati se'. izmirio sam se na vaoj mai, manje pokaziva dvi kile nego naa. izmistit -im svr. 'premestiti s jednog mesta na drugo'. izmistili smo svinjak iza salaa. izmiat izmiam nesvr. prema izmistit. izmodit se izmodim se svr. 'epuriti se u neem to drugi nemaju'. Mate, dok se malo izmodi u novom kaputu, oe dat da ga i ja probam? izmolit izmolim svr. 1. 'doi do ega molei'. Ivan je uvik slao mlau sestru kad je togod tribalo od dide da izmoli. 2. 'izgovoriti molitvu do kraja'. Prid svako i!o, dida su izmolili po jedan oena. izmolovat izmolujem svr. v. molovat. Lipo si sve sobe izmolovala, al ambetu mi -se ~ najvie dopada. izmordavit -im svr. 'dovesti koga do potpunog umora, iscrpsti njegove snage, izmoriti'. Ja sam izdrala, al dicu su izmordavili na tom dugakom putu. ~ se 'izmoriti se'. Ta dva kera su se dotleg klali dokse nisu sasvim izmordavili, sad lee ko crknuti. izmodit se izmodim se svr. 'dovesti do krajnjega umora, do potpune iscrpenosti'. Sav sam se izmodio. izmrkat izmrkam svr. 'nekoga dobro udesiti, izigrati (vulg.)'. Ta te dobro izmrkala: tri godine te je vukla za nos, a onda se udala za tvog najboljeg druga. izmravit -im svr. 1. 'postati vrlo mrav'. Sav je niki izmravio i poblidio. 2. 'pogreiti, promaiti u igri (o deci)'. izmravila si, Stane, daj kamen: sad ja bacam. izmrznit -em svr. 1. 'jako prozepsti, promrznuti'. Ove godine je slabo bilo sniga i zemlja se privie izmrznila. 2. 'omrznuti'. Marcela je toliko izmrznila svoju mavu da je na kraju morala oti od kue. izmuijat -am svr. 'prevarom, vradbinom pribaviti'. Samo da mi je znat kako je Vranje izmuijo da kod njega prvo doe

vralica. izmuljat -am svr. 1. 'istisnuti sok iz ega (voe, groe), izgnjeiti'. Sve smo groe obrali i izmuljali. 2. 'zguvati'. Mogla si bolje pazit kad si sidala, tu lipu suknju si imuljala. izmust -uzem svr. 'muzenjem ili dojenjem izvui mleko iz vimena ivotinja'. Nateklo je vime kravi samo zato to si lin bio da je svaki dan izmiize. izmutrat -am svr. 'uvebati (koga dobro obuiti u svemu)'. im snaja u njevu kuu doe, izmutrae nju svekrova u svemu. izmuzat izmuzam nesvr. prema izmust. Kazali su bao da ne izmuzam kravu, triba da ostane mlika i za mlado tele. iznavljat iznavljam nesvr. 'zanovetati, promizgivati (v.), izvolevati'. Ne vollm razmaenu dicu i koja iznavljaje povazdan. iznebuha pril. 'iznenada, neoekivano'. Da je kurjak tako iznebuha stavo prida me, ne bi se vema poplaila neg o(d) tebe. iznebuit -im svr. 'iznenaditi'. Kako nam se ini, malo smo te iznebuili?! iznemo -gnem svr. 'izgubiti snagu, malaksati'. Kreem se ja skoro svaki dan, al zdravo friko iznemognem. iznet -esem svr. 1. 'nosei premestiti iz ega napolje'. Mrca su izneli i(z) sobe. 2. 'posluiti koga im'. Iznesi gostima kolae vina. 3. 'oklevetati'. Najlake je iznet koga na\rav glas. 4. 'dostii vrednost'. To bi moglo iznet vridnost jednog lanca dobre zemlje. Izr. ~ (itavu, ivu) glavu 'izii iv iz kakve opasnosti'. izniknit iznikne(m) svr. 1. 'niui izii iz semena'. Luk nam je lipo izniko. 2. 'izrasti uopte'. Otkad te nisam vidio, izniko si u pravog momka. 3. 'naglo se pojaviti'. Iz magle je najdared izniko konj brez jaaa. iznosit iznoslm nesvr. 1. prema izneti. 2. 'izii iz upotrebe zbog dugog noenja, dotrajati'. Opet si obuko novo ruvo, ajd, kad ga iznosi, nee vie imat nikako. iznutra pril. 1. 'sa unutranje strane'. Moj kaput je iznutra sa konom postavom. 2. 'iz neega, iz unutranjosti ega'. Kad su otvorili vrata, iznutra udari para koiz kake maine. iznutranji -a -e 'koji potie iznutra, koji se javlja iznutra'. Metni mi u iznutranji dep od prusluka. izod m 1. 'istok'. E, pa kad vidi di je zalazak sunca, onda valdar zna i na koju je stranu izod. 2. 'izlazak sunca'. Magla je. tako gusta, pa nismo ni vid(i)li izod sunca. 3 'kraj, rezultat (ega)'. Svi smo doli i gasili koliko smo mogli, al, eto, izod svega je rav, sve je izgorilo. 4. 'nain kojim se reava izlazak iz teke situacije'. ta je, tu je, led nam je sve ito potuko, sad moramo uzorat, pa posadit ono to e do jeseni sazrijat, drugog izoda nema. izodivat izodivam nesvr. 'odenuti, obui potpuno'. Dobro, kad ba toliko oe, poslau ti Marka za poloaja, al zna da on nema ni .edno redovno ruvace, mogla bi da ga izodiva. ~ se 'potpuno se odenuti, zaodenuti se'. Nije tuta zaradio, al bi'o je go, pa se sad malo izodivo. izokat se izokam se svr. 'izmoriti se, iscrpsti se (dugim hodanjem ili napornim radom)'. itav dan sam kopala kuruze i dok smo radili nisam ni osiala da mi je teko, tek kad sam kui dola i sila, ostila sam koliko sam se izokala. izonodit (se) izonodim se svr. 'umoriti (se), iscrpsti (se)'. Moro se izonodit kad noima ve ne spava. izoplait (se) -oplaim se svr. 'iscrpsti (se) od gladi, izobliiti (se)'. Mui ga bolest, ne mo da ide i glad ga je izoplaila. izopravljan -a -o 'doteran, ureden, ispopravljan'. Ja se jo siam onog starog salaa, a vidi kako je sad lipo izopravljan. Vidie kad bidne tvoja snaja ta svega ta cura ima, zdravo je izopravljana. izopravljat -am svr. 'sve popraviti (to je bilo u kvaru)'. Fain ste vi izopravljali taj stari ardak. ~ se 'doterati se, urediti se (vei broj osoba)'. Vidi se da je danas velik svetac kad su se nae cure tako lipo izopravljale. izraunat -am svr. 'doi do odreenog rezuitata raunom'. Dok sam io u osnovnu kulu, bao su uvik prija izraunali napamet nego ja na plajbas. izraunavat -unavam nesvr. prema izraunat. izrast -astem svr. 1. 'narasti, porasti'. izraso ti je sin, visok je ko jablan. 2. 'rastui prerasti'. Koce, ti si sasvim izrasla iz tvog ruva. izre -eem, izreknem svr. 'izgovoriti'. Divani on ve pomalo, al ne zna jo sve rii da izree. ~ se 'izgovoriti to neoprezno'. Dite je on jo pa se izreko. izreat izream svr. 1. 'redom izgovoriti, nabrojati'. Gledala sam aljine, ta e nova mlada donet, toliko je tog da ne bi znala ni izreat sve. 2. 'po redu sloiti, nanizati'. Otari kipom police u pajcu, p onda izreaj sav dunc tako da naprid dou najmanje boce. 3. 'po redu obuhvatiti nekom radnjom'. Mani ti Josu, sve poslove je ve izreo, a nigdi se nije mogo skrasit. ~ se 'dolaziti redom jedan iza drugoga'. Niste se dobro izreali, najpre triba da stanu curice, p onda mukarii. izrijat -jem svr. 'rijui iskopati'. Tribae svinjama uvu brnjice, sav su obor izrijali. izrovait -ovaim svr. 'obeleiti, oznaiti (obino kokoke, odsecanjem zadnje kande)'. Mi smo nau ivinu izrovaili.

izrugat (se) izrugam (se) svr. 'izvri ruglu, ismejati koga'. Nije tribalo tako izrugat najboljeg druga! izrugivanje s gl. im. od izrugivat (se). Izrugivanje drugi nije lipo. izrugivat (se) -ugivam (se) nesvr. prema izrugat (se). izruit izruim svr. 'obasuti pogrdama, ispsovati'. Tako sam ga izruio ko kera. izumakat -umaem svr. 'umaui sve pojesti'. Evo vam jo malo kruva, al svu maslicu da ste izumakali. izupravnit izupravnim svr.'ispraviti, neto to je lealo ili bilo nagnuto, postaviti u normalu'. Zaustavi kola i malo taj voz izupravni, jel mi se ini da se nagnio na jednu stranu. izustit izustim svr. 'izjaviti, izrei'. Kad odemo u goste, probaj samo togod izustit o njevoj dici. izut izujem svr. 'svui, skinuti s nogu (obuu)'. Kad si izuvo opanke, onda ii pa i noge operi. ~ se 'skinuti sa svojih nogu obuu'. Sad nam je lake kad smo se izuli. izuvat izuvam nesvr. prema izut. ~ se nesvr. prema izut se. izvabit izvabim svr. 'vabei uiniti da ko ili to izie; izmamiti'. Izvabi prasice od krmae. izvadit -im svr. 1. 'izneti, izvui iz unutranjosti ega': ~ buelar iz depa'; ~ kabo iz bunara. 2. 'izvui, iupati to je utvreno, uvreno: ~ zub; ~ ripu, ~ luk; Izr. ba ste mi iz usta izvadili 'upravo sam to hteo rei'; ~ koga is kule 'prekinuti kolovanje'; ~ novce iz banke 'podii novac (sa svoga uloga)'. izvalit izvalim svr. 1. 'iupati iz tla'. Sinona oluja je izvalila tri velika drveta. 2. 'rei to nepromiljeno, bubnuti'. Ko bi pomislit mogo da e Ivan taku glupost izvalit. ~ se 'lei, opruiti se'. Eno Marka, izvalio se na opakliju u debo lad po(d) dudom. izvaljat izvaljam svr. 1. 'uprljati'. uvaj novo ruvo da ne izvalja. Di si bio kad si tako izvaljan do vrata?! 2. 'sasvim, do kraja povaljati'. Vitar je komiji danas sve ito izvaljo. ~ se 'uprljati se'. Kudan si ila kad se nisi izvaljala, a svud je blato napolju. izvaljivat izvaljivam nesvr, prema izvalit. ~ se nesvr. prema izvalit se. izvarat -am svr. 1. 'izmamiti na prevaru'. Cuj, meni tribaje kola ko umrit, pa ako mi ne da milom, ja moram izvarat. 2. 'mnogo puta prevariti'. Nana su dobra ko dua, a vi, bitange jedne, zato lako i izvarate novce od nje. ~ se 'prevariti se (u emu)'. Ta ja sam se izvarala, pa sam manje brana metnila. izvelikovat se -ujem se svr. 'izvetiti se, stei iskustvo'. Jeste da nije znala kuvat kad se udala, al izvedlikovala se za ove dvi godine, pa sad svi fale njezino ilo. izvedrit izvedri svr. 'uiniti vedrim'. Kako due vitar, za sutra e izvedrit. ~ se 'nastupiti (vedro vreme)'. Glavno je da se izvedrilo. izverglat -am svr. 1. 'odsvirati na verglu'. 2. 'izgovoriti u jednom dahu'. Kad ode kod ti eljadi, lipo kai zato si ola, nemoj izverglat pa da te niko ne razumi. izversat -am svr. 'u jednom dahu izrei (kao da je napamet naueno). Ti tvoje izversa, pa kome je pravo pravo. izverugat -am svr. 'veto izbei, izvrdati'. Od svake smo cure togod ule o moncima, samo nam je Marta izverugala. izvest/izvest izvezem svr. 'ukrasiti vezom, vezenjem'. Bie to lipa koulja, dok je ja izvezem. izvest -edem svr. 1. 'vodei koga uiniti da izae odnekud'. Moe izvest konje i uprezat. 2. 'otpevati (s prelivima)'. Kaite Vecki da nam togod otpiva, niko ne zna tako lipo izvest ko ona. izvezat izveem svr. 'sasvim vezati, upetljati'. Alaj si ti ovo izvezo, ko Ciganin prase. izvijat izvijem svr. 'vejanjem oistiti (ito, pasulj i sl.)'. Nismo dobro ito za sime izvijali, pa je ostalo pupe u njemu. izvijat izvijam svr. 'isterati, izagnati'. Niki bisan ker je zaluto kod nas, al Joso ga je oma izvijo iz avlije. izvijavat -ijavam nesvr. prema izvijat. izvikan -a -o 'ozloglaen'. Bio je i on izvikan ko momak, al ko enjen ovik sasvim je na mistu. izvikat izviem svr. 1. 'viui dozvati'. Ne znam di si bio kad te nisam mogo izvikat. 2. 'izneti na glas, ozloglasiti'. Oni sami su svoju er izvikali, a sad se ude to je niko nee. ~ se 'navikati se dosita'. Puti ga nek se izvie, bie mu lake posli. izvikivat (se) -ikivam (se) nesvr. prema izvikat (se). izvie s. 'izvetaj (obino u molitvi)'. izvlait izvlaim nesvr. prema izvu. izvlatat -a svr. 'dobiti vlatove'. Jeam je ve izvlato.

izvojac -ojca m 'vadiep, izvija'. Donesi izvojac, ne moem drugaije otepit ovu bocu. izvotit izvotim svr. 1. 'namazati voskom'. Da je bolje izvoteno, ne bi proputalo vodu. 2. 'istui'. Nije u redu da ti uvik onda dri dici stranu kad i(h) ja izvotim. izvozat (se) izvozam (se) svr. 'navozati se'. No, dico, sad ste se izvozali i da bidnete mirni. izvrba sudsko, izvrenje, plenidba'. izvu izvuem svr. 1. 'izvui vukui iz ega ili otkuda'. Izvui koji kabo vode iz bunara. 2. 'stei, zaraditi u kakvom poslu'. Ne brini ti za Josu, izvuko je on i za sebe zaradu. 3. 'izmamiti iznuditi'. Kako ujem, opet je izvuko novaca od majke. 4. 'biti kanjen, gren'. Kad ti ja kaem, izvue on za to. 5. 'pojaati (svetlost)'. Izvui malo jae tinj da lampa bolje svitli. ~ se 1. 'izai vukui se'. Po sata triba ekat da se izvue iz kreveta. 2. 'spasti se ega'. Sria tvoja to si se izvuko da ne dobije batinom. Izr. izvuko se ko debo iz lonca 'spretno izbegao (neku) nezgodu'. ivakat ivaem (tr. pr. ivakan) svr. 'sasvim savakati'. Svaki zalogaj dobro ivai, p onda progutaj. 2. 'zguvati, naborati (fig.)'. ta si radio s maramicom, ivakana je ko da je krava vakala?!

J
jablan m bot. Populus pvramidalis. Nus put do varoi sve sami jablanovi. jablanak -nka m 1. dem. od jablan. 2. 'mlad, zdrav momak (fig.)'. Ta momak je to; visok, tanak ko jablanak! jabuica 1. dem. od jabuka. 2. 'izboena hrskavica u grlu kod mukaraca'. Iskoila mujabuica ispod grla ko da je nateko. 3. 'jagodica'. Nos i jabuice na licu pocrvenile od zime. 4. 'zaobljeni deo prsta s unutranje strane, vrak prsta'. Nana nisu yid(i)li, samo su jabuicama prstivi pipali. Izr. Adamova ~ anat. 'jabuica 2'. jabuka bot. vrsta voke i plod iste, Pirus malus, Malus pumila: ~ petrovaa 'rana, dozreva krajem juna'; ~ funtaica 'krupna od pola funte ~ podesna za kolae'; ~ zimska. 2. 'prednje obluje na sedlu'. Sjaio je i uzde zapo za jabuku na sedlu. Izr. rumena ko ~ 'lepa i zdrava'. jacint m bot. Hyacintus orientalis, zumbul. jae pril. komp. od jako. Izr. Jae selo od svatova! Jae selo od medvida! 'kad se selo udrui, sve rasturi'. jai -a -o 'komp. od jak'. Izr. ko je ~ taj tlai! jaganjac m 'osoba mirna, krotka, jagnje'. Niko nek mi ne rui Josicu, on je nanin dobar jaganjac. Jaganjci baini, ta vi, di'co, jo nita niste imali od ivota, a ve patite. jaganji m dem. od jaganjac. jagma 'nastojanje da se do ega doe prvi ili meu prvima, otimanje, grabljenje oko ega'. Ne pantim da je kadgod taka jagma bila na lubenice, prodavala sam poto sam tila. jagmit -im nesvr. 'otimati, grabiti'. Zato toliko jagmi tu zemlju, ko da e je na onaj svit odnet. ~ se 'otimati se da se to ugrabi ili postigne'. Ja se jagmim na ovoj a vi drugi moete se jagmit na onoj zemlji gori. jagnje (jaganjci i jagnjad) s 1. 'mladune ovce'. Ba Pere i'ma petnajst jaganjaca. 2. 'krotka, mirna osoba'. Evo, stie i nanino jagnje is kule. jagnjei /jagnjeiji -a -o 1. 'koji se odnosi na jagnje; koji je od jagnjeta : ~ orba; ~ peenje; ~ koa; ~ meso; 2. 'koji je kao u jagnjeta, nean, krotak'. On je taki miran i povuen jo od roenja, ak su mu i oi take nike jagnjeije. jagnjenje s 1. gl. im. od jagnjit (se). 2. 'vreme kad se ovce jagnje'. Moram pazit na ovce, vrime je jagnjenja. jagnjece/jagnjece -eta s dem. od jagnje. jagnjit -im nesvr. 'pomagati ovci da se ojagnji'. Deset ovaca u jagnjit. ~ se 'donositi na svet mladune (o ovci)'. Sve se ovce jagnje. jagoda bot. Fragaria vulgaris; plod te biljke'. ~ imamo punu avliju niski jagoda. jagodica 1. dem. od jagoda. 2. 'ispupeni deo lica ispod oiju, jabuica'. ~ ima malo isturene jagodice, inae je dolina. jajast -a -o koji ima oblik jajeta, jajolik'. Zato si taku jajastu bau napravio? jajace s dem. od jaje.

jajat -a -o 'u koga su velika jaja'. Ovaj bik mora da je dobar si'menjak, kad je taki jajat. jajcad jajcadi zb. od jajce. jajce s dem. od jaje. jaje jajeta uaja) s 1. biol. 'rasplodna elija u ptica, u omotau ili ljusci, ovalnog oblika (upotrebljava se kao ivotna namimica), kuvano ; preno ; areno ~ 'bojeno za Uskrs'; Izr. bit kome slian ko jaje jajetu 'veoma slian'; koja koko mlogo kokodae, malo jaja snese! trait dlaku ujajetu 'cepidlaiti'; na umak~ , 'meko kuvano jaje'; 2. 'testis'. Keiu te u jaja; Izr. kilavo ~; jak jaka jako 1. 'snaan, vrst'. Martin je zdrav i jak. 2. 'mastan, zamaen, zapapren'. Malo ti je jaka orba; ~ rakija. 3. 'koji ima veliku mo, autoritet (po svom poloaju, ekonomski, uticaju i sl.)'. On je jaki: ima sto lanaca zemlje i tri salaa. 3. 'koga je teko slomiti, izdrljiv, otporan'. Kapija ti je jaka ko na kakoj tvravi. Izr. ~ na ustima (o oveku) 'hvalisavi straljivac'; (o konju) 'koji se teko zauzdava'. jal jalte/jal jalte upitna reca: Jal da ete do?! Jal ta vi traite noom u naoj avliji? jalov -a -o 1. 'koji ne donosi ploda, neplodan'; ~ zemlja. 2. 'koji ne moe imati poroda, koji ne moe stvoriti potomstvo'. ~ krava; ~ ena (vulg.). 2. 'uzaludan, nekoristan'. Badavad se, Lajo, toliko laa, kad je to jalov poso. jama 'rupa iskopana u zemlji'. Mogla je bit i manja jama za trap. Izr. Kopat kome jamu 'pripremati kome propast'; ko drugom jamu kopa, sam u nju padne! jamica a. dem. od jama. b. 'malo udubljenje na bradi ili na obrazu (pri smehu)'. Poznala sam ga po jamici na obrazu. januar m 'prvi mesec u godini'. japundija 'vrsta zimskog ogrtaa u vidu kabanice (ukraeno konim figurama i opivenih donjih ivica, a krznom iznutra)'. jara 'velika vruina, letnja pripeka'. Otkaleg vaka jara u marcu, ta e bit na lito kad sad ari ko pe?! jarac jarca (Nmn. jarci, jarcovi) m zool. 'mujak koze'. Jarac, jarac, krozudarac", viu dica na jarca, ne bi 1 se zaletio da i(h) bucne glavom. jarak -rka (Npl -vi, Gpl, -ova) m 'dugaak prokop, rov, iskopan u zemlji, za odvoenje vode'. Zato plae, jal da ti je i taj jarak dubok, pa ga ne smis pri?! jaram -rma m 1. 'drvena vuna naprava za volove'. 2. 'teret'. Da mi se oslobodit jarma. jaran m 'drug, prijatelj'. Kau mi da su pender razbili tvog brata jarani. 2. 'dragan, momak'. Eno je, ie ona s njezinim jaranom, pa sad ni ne gleda na svit oko sebe. jaranica 1. 'drugarica, prijateljica'. Puno ima jaranica, pa su nike i zavidne na tebe. 2. 'dragana'. Koca je moja jaranica i dalje ruke od nje. jarcat se -am se nesvr. 'ponaati se razuzdano'. im stariji nisu na salau, dica se jarcaje i nita ne urade. jari m dem. od jarak. jari m dem. od jarac. jarda 1. 'trotoar'. Bar da pometu i oiste jardu isprid kue. 2. 'peaka staza'. Nije red da ti'ra kola po jardi. jare -eta (mn. jarii zb. jarad) s 'mladune koze'. Lazina koza je tri jareta ojarila. jarganj -anja m 'put, trag po kojem konj gazi pokreui rvanj na krupari, mlinu'. itebe bi tri'balo uvatit u jarganj, tamo bi se valdar opametio. jarit se -i se nesvr. 1. 'donositi na svet mladune koze'. Nee se ove godine jarit. 2. 'smejati se usiljeno'. Dokle e se jarit, Stipane? jarko 1. 'arko, vrue, vatreno'. Nije lako izdrat kad vako jarko ee. 2. 'sjajno, svetlo (o boji)'. Meni se ini da je svila jarko crvena. jarmac -aca m 'drvena preka preko rude na kolima, o kojoj vise drepanici'. Misto na jarmac, ba Kazo stane na dripanik i prija je bio na zemlji neg to je mislio. jaro -a m 'mesto na raskru gde se mlade okuplja radi zabave, rogalj'. Da nema jaroa, di bi mi mladi pasli"? jasle -ala pl. t. 'dugaki drveni sanduk privren uza zid, gde se stavlja stona hrana' Izr. kad ogladni, doe i on na ~ 'na hranu'. jaslice -ica pl. t. dem. od jasle. Jesi 1 vi'd(i)Ia kako su lipo iskiene boine jaslice 'figure ljudi i stoke oko Isusa novoroeneta'. jasnost 1. 'jasnoa'. Kaka ti je to jasnost kad ja nita ne razumim. 2. 'svetlost'. No je, svie nemam, ekaj dok jasnost doe. jastuktanc -nca m 'kolo u kome jedan momak sa jastukom igra i bira devojku, stavljajui jastuk pred nju'.

jatomice pril. 'na jata, u jatima, poput jata'. ~ opkolit 'celo stado zadrati'. jaa -aa m 'jaha, konjanik'. Jo su daleko, al ja i dobro vidim, to su dva jaaa. jait -im nesvr. 'jahati'. Jai momak konja mrkova. java 'ono to je glavno, glavnina. Pokipilo je mliko i, zna se, sva java je pobigla (skorup) ma. java.

javit javim svr. 1. 'saoptiti, obavestiti'. Javi mi kad ete do. 2. 'podsticati na vuu'. Javi konje, jel ako vako produimo, uvatie nas mrak na putu. ~ se 1. 'dati vesti o sebi'. Jo se nije javio. 2. 'odazvati se, odgovoriti na iji pozdrav'. Javi se kad te zovemo. 3. 'prijaviti se'. Zna da se Vince sam javio andarima. 4. 'pokazati se'. ta mi Lozika pripovida da joj se pokojni ovik javio u snu. javljat (se) javljam (se) nesvr. prema javit (se). javor m bot. Acer pseudoplatanus Zasadio sam u avliji tri bila javora. Izr. Od javore, javore, ti si divo najgore! (nar.). jecat -am nesvr. 'isprekidano, prigueno plakati' ula je kako mala Jocka napolju jeea. jeam -ma m bot. Hordeum sativum. ~ uzimac 'seje se pre zime'; pivarski ~'posebna vrsta za proizvodnju piva'. jeit -im nesvr. 1. 'oglaavati se jakim glasom, razlegati se, oriti se'. Tako sviraje da sve jei sokakom. 2. 'putati bolne glasove, glasom odavati bol'. Da ga zdravo boli, to je sasvim cigurno, jel po cio dan se privre po krevetu i jei. jemen m 'gnojna upala lojne lezde na ivici onog kapka, jemenac, hordeolum'. Izbacio mi se jemen na livom oku. jedan -dna -dno 'prvi i najmanji celi broj'- Aj sad, jedan po jedan i svi ete dobit po jednu jabuku. Izr. ~ ko nijedan 'kad se eli istai da jedan nema velike vrednosti'; jednom rii 'ukratko reeno'; jedna teta sto grija! 'mnogo sumnji dok se krivac ne nae'; jedna lasta ne ini prolie! jedanest 'jedanaest'. Mi'slim da je izbilo jedanest, ako sam dobro ula. jedared pril 'jedanput'. ~ uvik podaj, a samo jedared nemoj, oma nee bit dobar. jedek m 'konopac, ue'. ~ za vozidbu 'ue za vezivanje voza (v.)'. jedem samo u izrazu, umesto psovke: Jedem ti imena tvog! Jedo te ino! jedinac -nca m 'jedini sin, jedinak'. On je jedinac i tako e sve bit njegovo kad mi oi skiopimo. jedinak -nka m 'jedini sin'. Evo, to je moj jedinak. 2. 'ime od milja za muevljeveg brata'. Kate, zovi jedinka na veeru. jedini -a -o 'koji je jedan, sam u svojoj vrsti (esto kao pojaanje uz jedan)'. Zato mu ne bi moglo bit, kad je on jedan jedini! jedinica 1. 'jedina ki'. Ne dam ja moju jedinicu za takog koji ima jo devet brae i sestara. 2. 'u petocifrenom ocenjivanju uspeha u koli ~ negativna ocena, nedovoljan'. Opet si dobio jedinicu iz rauna. 3. 'muevljeva sestra od milja (samo ako je jedina)'. Ja sam joj zauva, zato je od miloe zovem jedinica. jedno pril. 'oko, blizu, otprilike'. Kroz jedno dvi nedilje, opet emo vam do u goste. Izr. jedno misli drugo kae! 'dvolino'. jednostruk -a -o 'koji je samo od jedne struke'. Slabo si ovo zaila jednostrukim koncom friko e se pokidat. jedva pril. 1. 's naporom, s tekom mukom'. Noge me bole, jedva iem. 2. 'u maloj koliini'. Dobio sam ja bocu u ruke, al tamo je jedva bilo malo pekmeza na dnolu. 3. 'nestrpljivo, eljno'. Jedva ekam da Boi doe, pa da idem paa i kolaa. 4. 'najvie'. Stipe je imo tri, a i Marko je imo jedva est godina. Izr. ~ je dared 'napokon'; ~ jedvice 'jedva (pojaano)'. jedak -aka m 'jelo, hrana koju neko najradije jede'. unka je najdrai Mikov jedak. jektiav -a -o 1. 'tuberkulozan'. Oe dite, mravo i jektiavo. 2. 'koji je kao u jektiavih ljudi'. Lice je bilo jektiavog izgleda. jektika 'tuberkuloza, suica'. Omrla je od jektike. jel 1. 'jer'. Naberi malo i vianja, jel nae jo nisu zrile. 2. 'je li'. Jel istina da vam je komin(i)ca trojke rodila. jelda/jalda up. reca 'je li'. Jelda, da su i tvoji danas bili u varoi? jelen m 'divlja ivotinja s razgranatim rogovima (u mujaka), Cervus elaphus. jendei m dem. od jendek. jendek m 'jarak, rov'. Di bi bila u jendeku zima: ozdo epe ~ ozgo dika jebe! (nar.). veliki ~; mali ~. jenjavat jenjava nesvr. 'stiavati se (o vetru, kii)'. Ko vitar malo jenjava, al kia jo uvik lije. jeptin -a -o 'jeftin'. Kupi tri metera onog jeptinijeg cica. jeptino pril. 'jeftino'. Jeptino sam kupila, a nita ni ne vridi.

jeptinoa 'jeftinoa'. Ko kae daje jeptinoa kad brez iljadarke ne smi u u duan. jerbo vezn. 'jer'. Tili smo jo jue da doemo, al ispalo je danas, jerbo su nas striko zadrali da spavamo kod nji. jerebica zool. vrsta ptice iz reda kokoi, Galliformes. jesen -eni 'godinje doba izmeu 23. 9, i 21. 12.'. Poelo je lie utit, stigla nam je jesen. jesenas pril. 1. 'u toku ove jeseni'. Jesenas smo sav poljski poso na vrime uradili. 2. 'prole jeseni'. ~ udo jeer jo jesenas. 3. 'prve sledee jeseni'. to nije veeras, nek bidne jesenas! jesenski -a -o 1. 'koji pripada jeseni, koji se vri u jesen'. Jesensko oranje je zavrseno 2. 'koji se nosi tokom jeseni! Saila sam Mati jedan lip jesenski kaput. jesenski pril. 'kao u jesen'. Jablanovi su se jesenski ogolili. jetrica 'mali bolni plik na jeziku ili u usnoj duplji'. Toliko me dira jetrica pod jezikom a mi je i vakat teko. jeziac -ca m dem. od jezik. jeziak -ka m dem. od jezik. jeziav -a -o 1. 'koji ima dug jezik'. To je bila velika jeziava kera. 2. 'brbljiv'. Svi je znadu ko jeziavu babu. 3. 'otar na jeziku'. Vi, monci, divanite prvi koji ste malo jeziaviji. jeziina augm. i podr. od jezik. jezik m 1. 'pokretljiv, plosnat mii u usnoj upljini oveka i vie ivotinja koji slui kao organ ukusa, za vakanje i gutanje hrane, a kod oveka kao govorni organ'. ta bi ti radila da tvoj jezik ima koura?! 2. 'kazaljka na vagi koja pokazuje koja strana pretee'. ekaj dok na mai jezik stane p onda gledaj koliko je priteglo. 3. komadi koe na cipeli preko koga se obua vezama stee'. Namisti dobro jezik na cipeli da ti posli snig ne pada unutra. 4. 'pomini deo na bravi koji iskoi i ini da su vrata zatvorena'. Jezik na skakavici se slomio, pa sad ne moemo vrata zatvorit. Izr. drat ~ za zubima 'utati'; imat dugaak ~ 'brbljati'; ~ mi se zavezo 'ne mogu da govorim (od straha, uzbuenja)'; ~ mo gore posi nego sablja! ~ prigrizo dabogda! 'zato to je neto neprijatno rekao za sugovornika'; maternji 'svoj jezik (za razliku od stranog), jezik zaviaja; na vr jezika mi je 'ne mogu da se setim (ali znam dobro)'; nemat dlake najeziku 'govoriti otvoreno, u oi'; omaklo mu se s jezika 'sluajno je rekao to nije imao nameru da kae'; povu koga za 'navesti koga da kae (i ono to nije hteo)'; skratit kome ~ 'zaustaviti koga u brbljanju'. jezus m (isto to i Isus) samo u izrazu: jezus Marija! kao znakuenja, za ime (Boga) boje; Jezus Marija, dico, ta ste to naradili, razbili ste bainu najlipu lulu?! je m zool. Erinaceus europaeus. Pazi da ne stane na jea. jenja 'jeza, strava'. Dok sam bio mali, im bi dida poeli pripovidat o vilama i viticama, a mene spopadne jenja po cflom tilu. joda uzv. 'ah, pa da'. Kako se ne sia, Lukine ene? Joda, pa to je sestra onog Stipana Cvanciga! jogunast -a -o 'tvrdoglav, samovoljan'. Mora bit dobar, zna da dida ne vole jogunasto dite. jogunasto pril. 'na jogunast nain'. Ja mu trpam kaiku, a on jogunasto zatvori usta. jogunica/jogunica m i 'jogunasta osoba'. Belu svi ve znadu ko jogunicu. jogunit se -im se nesvr. 'biti jogunast, opirati se rvrdoglavo i obesno'. Krava zna tako da se joguni pa nee da puti mliko kad pomem musl. jogunluk m 'tvrdoglavost'. Vranjini u tom jogunluku esto i pritiraje, pa se onda kaju. jopka 'kratki zimski kaput od somota postavljen krznom, ravno krojen bez naglaenog struka'. jorgan m 'krevetski pokriva, napunjen pamukom, vunom ili papetjem i proiven'. Najvema volim jorgan od perja, on je lak a vru. jorgani m dem. od jorgan. jorgandija m 'onaj koji pravi i prodaje jorgane'. jorgandinca 'ena koja pravi i prodaje jorgane'. Donela je jorgandinca ona dva jorgana to smo poruili kod nje. jorgovan m bot. Svringa vulgaris. bili ~, lilav ~ 2. 'osoba .koja bearuje (fig.)'. Tezo, eno ie tvoj jorgovan, samo kanda malo evelja. josag -a pl. t. m 'stoka'. uvaj mi dobro josag. joter reca 'jo'. ... joter se tebi priporuam... jue pril. 'uoi dana u koji se govori'. Juoe je pivala, a danas lei u krevetu ko mrtva. ma. joszag.

jul m 'sedmi mesec u godini'. Izr. Jul movaran, svaemu kvaran! junac -nca m 'mlado govedo (od 34 meseca pa do polne zrelosti)'. ~ imam ja dva junca al i neu prodavat, ostaviu i za volove. june -eta/juneta (mn. i zb. junad) s 1. 'mlado govee nezrelo za priplod'. junei -a -o 'koji pripada junetu ili junadi'. Dono sam ti dvi kile juneceg mesa. juneiji -a -o v. junei. Vema volim svinjsko neg juneije meso. junece -eta s dem. od june. juni m 'esti mesec u godini'. Izr. Ladan juni sve pokunji! junica 'ensko govee koje se jo nije otelilo' (do prvog teljenja)'. jupka 'testo koje se razvije na tanke listove (za spravljanje pite, rezanaca i sl.)'. Razvila sam dvi jupke za rizance. jurcat -am nesvr. 'juriti'. Jurco je od salaa do salaa, a nigdi nije bilo od njeg koristi. ~ se 'zabavljati se (u igri); naganjati se'. Ne diraj dicu, nek se jo malo jurcaje, bolje e spavat. jurgeta 'probisvet, lutalica'. Bar da se zagledala u kakog valjanog momka, ve u onog Vecinog jurgetu. jurit jurim nesvr. l.'vrlo brzo se kretati, trati, leteti, beati'. ta vridi to jurim kad uvik poslidnji stignem? 2. 'brzo i bez prekida ii za kim, (pro)goniti (koga)'. istiraj na strniku krave, al nemoj da juri njima ve polagano nek se usput napasivaje. jurnit -nem svr. prema jurit. jurnjava 1. 'jurenje, tranje, odve brzo kretanje'. Risari su toliko vijali jedan drugog da nam je izgledalo ko kaka jurnjava. 2. 'bilo kakav posao koji zahteva urbu, hitnju, trkaranje'. Ivan je prvi put istiro na strniku toliki velik opor svinja, pa da i sauva stvorio je pravu j'urnjavu. 3. 'gurnjava, guva, mete, nered'. Moe mislit ko'iko je svita bilo na vaaru, kad u toj jurnjavi nisam nao roenog brata. jutros 1. 'vreme oko izlaska sunca'. 2. 'mera za povrinu zemlje (8 motika == 1.600. kh. 0,57546 ha)'. Moro sam prodat jutro vinograda, nisam imo s kim da ga obraivam. jutrom pril. 'u vreme jutra'. Jutrom tamo a veerom vamo (nar.). jutros pril. 'ovoga jutra'. Rano jutros je poela kia da pada. juit (se) -i (se) nesvr. 'topiti se (o snegu kad otopli vreme), postajati toplije'. Poelo je juit, sa e oti snig.

K
kabanica 'podui ogrta koji se nosi povrh odela za zatitu od zime ili od kie'. Njemu se dopalo to mu mater fali kabanicu i baci je priko ramena, makar mu nije do zime. Izr. Privrnit ~ 'promeniti miljenje'; 'opredeliti se za protivnika'; skrojit kome kabanicu 'osvetiti se'. kabli m dem. od kabo. kabo kabla m 'vedro, kofa, kabao'. Donesi dva kabla vode. Izr. kia kablara 'pljusak'. kaca 'valjkast drveni sud, otvoren s gornje strane, iri pri dnu (kasnije limeni)'. kaciga 'kapa od metala, lem'. Nao je jednu kacigu iz rata. ka kaa m 'neplodan zaperak loze (koji se ree)'. Ove godine je nikako manje kacova neg lani. kaat -am nesvr. 'kidati suvine listove na vinovoj lozi ili povru'. Sutra emo kacat vinograd. kaica dem. od kaca. Ja ti neu dat malo masla, ve itavu kaicu; plevana ~; kalajsana ~. kakat -am nesvr. 'praviti ipke naroitom iglom s kukicom'. ta da ti kaem, moja cura ve odavno i veze i kaka; opivamojoj koulje ipkom. kaovat -ujem nesvr. v. kaat. kada v. kaca. Metni trlicu na kadu, pa kad se nakupi dosta namuljanog groa, onda oemo ga preovat.

kadar -dra -dro 'koji je sposoban, koji moe (neto uiniti)'. Bojala se svoga sina, za koga je znala da je u pijanom stanju kadar da uini sve. kadarka 'vrsta loze, crnog groa i vina od ovog groa, skadarka'. kadgod pril. 1. 'nekad, ikad, jednom'. Toliko radi a niko ne zna oe 1 mu se to kad god isplatit?! 2. 'katkad, koji put'. Ba bi mogo kadgod i nama donet od ti slatki lubenica. kadgod pril. 'uvek, bilo kad'. Kadgod naiem kraj ba Tominog salaa, a njev ive uvik stoji u avliji i samo me gleda. kadgodanji -a -e 'nekadanji, davnanji'. Sad ka smo ostarili i mi isto divanimo da je kadgodanji svit bio drugaiji, a tako su i nama nai stari uvik pripovidali. kadiva 1. 'vrsta meke svilene barunaste tkanine; kadifa, samt'. 2. bot. 'biljka s kadifastim cvetom, Tagetes erectus'., kadit kadim nesvr. 'crkvenom kadionicom iriti miris tamjana'. 2. 'puiti'. Dida ne mogu na noge, pa po cio dan side u sobi i kade, sve nas oi peu o(d) dima. 3. laskati, ulagivati se kome'. ta tom pisaru ve toliko kadi ko da od njeg zavisi naa porcija?! ~ se 'izlagati se dimu, udisati dim'. Side oko vatre i kade se. kai m 1. 'duga traka od koe ili vrste tkanine, koja slui kao pojas za vezivanje. Zdravo ste stegli kai keru oko vrata. 2. 'ono to ima oblik kajia'. Osto nam je jedan kai neuzorane zemlje. Izr. stezat ~ 'skromnije iveti'. kajaica v. marama. Dugo kaje koga, jel ve po godine nosi na glavi kajaicu. kajas -asa m 'kaii kojima se upravlja konjem'. Zavei kajase za livu, p onda doi unutra. kajat -jem nesvr. 'biti u alosti, za kim aliti'. Nije red da mater tako kratko vrime kaje! Brat joj je umro pa ga kaje. ~ se 'aliti zbog nekog svog postupka'. Vinaj se njom, nee se kajat. Izr. Ko se mlad oeni i rano urani nek se ne kaje! kajgana 'jaja prena na masti'. Ne volim kajganu s branom. Izr. Dosta mu je ko pretelju kajgane! 'u svakoj prilici aavati kajganom'. kaka '(de.) oveja neist'. Pih, to smrdi kaka! kakat -am de. nesvr. 'vriti veliku nudu'. Jel je kakala mala curica? kaki -a -o 'kakav'. Kaki moe bit taki brez srca'. Kaki si, kaka e ti dica bit! kakit -i nesvr. dem. od kakat. kakogoder pril. 'kako'. Kakogoder okrene, on se uvik izvue od posla. kakomgoder m 'kakvomgod, bilo kakvom'. Kakomgoderu da da u ruke, ne bi valjalo, jel toje onda unaprid propalo. kalaj m 'kositer, cin'. Za mast je bolja kana od kalaja. kalajisat -iem nesvr. 'oblagati kalajem'. U kalajsanom kablu drim vodu. ~ sudi, 'posue pokriveno kalajem'. Izr. Bog te kalaiso! Sunce ti (vam) kalajsano! 'grdnja'. kalam m 1. 'granica, pupoljak kojim se cepi, presauje na drugu biljku'. kalama 1. 'injekcija'. Kalama se nije primila. 2. 'oiljak od vakcine protiv velikih boginja'. Vidi se kalama na ruki, to je dobro. kalamit -im nesvr. 1. 'kalemiti voe'. imam ja otar no kojim emo jabuke kalamit. 2. 'vakcinisati ljude i ivotinje'. Kau da e sav narod kalamit zbog nike bolesti. kalanov -ova m 1. ukrasno remenje na konjskoj opremi, kona kianka, resa na amovima i biu'. ~ imam bi sa novim kalanovom. 2. 'podvala (kada se neko alje po kalanov, vrea mu se napuni kamenjem, ciglom da bi ga nasamarili, naroito u periodu makara)'. Naite vi drugog koga ete slat rad kalanova. kalapa -aa m 'eki'. - Kalapai kod kovaa sve pivaje. ma. kalapacs.

kalapaat -am nesvr. 'neto kovati kalapaem'. Sta ti po cili dan kalapaa? kalapai m dem. od kalapa. kalatura 'raskalana, raspojasana ena'. Kako moe branit Lorku, tu kalaturu, kad je svi znadu koliko vridi?! kalat kalam nesvr. 'vaditi kotice iz voa (vinje, trenje ...)'. Kalamo vinje u dunc za zimu. kalauz m 'kondukter'. uvaj biletu dok ne doe kalauz da je probui. kalem m 'drveni valjak za namotavanje pree, konca ili ice'. Kupi mi jedan kalem crnog, i jedan kalem bilog konca. kalendar -ara m 'godinjak, raspored dana, meseci, praznika za godinu dana (i razna tiva i uputstva za radove u pojedinim periodima u toku godine)'.

kalendari m dem. od kalendar. kale -ea m 'crkv. pu'.ir, pehar iz kojeg se prieuju vernici'. kalfa m 'pomonik u trgovini ili zanatu'. im sam posto refeki kalfa, ja sam se i oenio. kalfin -a -o 'koji pripada kalfi'. Kalfina plaa je zavisila od tog koliko je prodo robe muterijama. kalit kalim nesvr. 1. 'davati gvou veliku tvrdou pomou zagrevanja i zatim naglog hlaenja'. Kalio mi je ravnik kova. 2. 'jaati, eliiti'. Kalie ga poso kad padne slime na time! ~ se 'eliiti se, jaati'. Kali se uei zanat. kalmaro m 'drvena kutija za pisai pribor uenika'. Ti si odno u kulu kalmaro, a plajbas i tolsar su ti ostali kod kue. kaloper m bot. 'ukrasna mirisava biijka, Tanacetum balsamita'. kalpak m 'poklopac na kazanu za pecenje rakije'. Kalpak na kazanu se ne otvara sve dok se rakija ne skuva. kalvarija 1. 'ograen prostor gde su razmetene slike o etapama muenja i smrti Isusa'. 2. 'muka, patnja, muenitvo'. Za mene je, dico, to bila velika kalvarija dok nisam vas odranila. kalvin -ina m 'pripadnik religije Kalvina'. Nlje on nae vire, on je niki kalvin. kaljat kaljam nesvr. 'prljati'. Nemoj ru kama kaljat suknjicu. 2. 'kuditi, sramotiti, brukati'. iri lai o bratu, a time i svoj obraz kalja. kaljav -a -o 'blatnjav, prljav'. ta si radio kad ti je jo i nos kaljav? kaljuga 'blato'. Vruina je pa se zato svinji u kaljugi valjaju. kamara 'sadeveno ito, slama, seno u pravougaonom obliku i visoko (sa polukrunim zavretkom ili poput krova kue)'. Sadill smo dvi kamare ita. Izr. ima taj kamaru novaca 'mnogo'. kamarica dem. od kamara. kamale/kamalije mn. 'uvijai za noge'. Jo otkad je doo iz katana, nosi na nogama kamale. To je trkaki konj zato ima kamalije na nogama. kamen -ena m (odlomljeni deo stene u obliku kompaktne mase ili pojedinih komada'. Nema u ovoj naoj ravnici kamena, zato su nam salai od nabijance. Izr. dragi 'kao ukras'; zrno po zrno pogaa, kamen po kamen palaa 'upornim radom se postie veliki uspeh'; ~ na vratu ijem bit 'veliki teret'; ko tebe kamenom, ti njega kruvom 'vratiti zlo dobrim'; plavi ~ 'bakreni sulfat'; pao mu ~ sa srca 'osetiti olakanje'; ko od kamena odvaljen 'vrst, pouzdan'; stat na ludi ~ 'izgubiti pamet, oeniti se (alj.)'. kamenica 'primitivna uljana svetiljka za talu (iskopana) u kamenu, ili u glinenu posudu sipano ulje s fitiljom od pamuka'. Kamenica je tinjala svu no u koari. kami m 'dugaka tanka drvena cev usaena u lulu (najee od vinjevog drveta) kroz koju se pui'. Smino mi je kad se dida kamiom eu po lei. kana 'kanta'. Uzmi onu manju kanu i donesi ladne vode za pice. kanadla 'kanadska topola, Populus virginiana. kanap m 'kanabe; otoman'. Posli une dida najradije prilegnu na kanap u maloj sobi. kanilo s 'povesmo vune'. Dodaj mi kanilo da zaponem togod trikat. kanda(r) part. kao da, moda, verovatno, po svoj prilici'. Kandar si se ti malo zatro, mone, pa sad se stidi o(d) tog to si kazo. kanda 'otar savinut nokat na prstima nekih etvorononih ivotinja ili ptica, panda'. uvaj se, derane, da ne upadne u udovicine kande (alj.)'. kande mn. 'gvozdeni iljci koji se zimi stavljaju na konjske potkove'. Za zimu emo prominit na potkovicama konja one lake i metnit otre kande. kandija 'bi'. Znam da ie Joso kui jel ujem kako pucketa sa kandijom. kandijat -am nesvr. 'ibati kandijom'. to kandija konje? kandijica dem. od kandija. kangar -ara m 'tkanina od eljane vune, kamgarn. Dali smo it naem momku sveano ruvo od kangara. kanica dem. od kana. kanikula 'najtopliji letnji period (letnja ega od polovine jula do polovine avgusta)'. kanit kanim nesvr. 'nameravati, pomiljati, misliti (neto uiniti)'. Ta, kanio sam i ja i na vaar, al razbijo mi se konj, pa sam

tako osto na salau. ~ se 'okaniti se, kloniti se ega'. Kaem ja tebi, da se kane oravog posla. kanit -em svr. 1. 'kapnuti'. Kanila mi je lik u oko. 2. 'sipati u au (pie)'. Kani koju kap i meni.. . ja ne pijem, al da moem nazdravit s drutvom. kantor m 'crkveni pojac (i svira u orgulje, orgulja)'. kantorica 'ena kantora'. Kantorica ima dvi eri. kap -i 'najsitniji deli tenog'. Kapi su mu znoja tekle s nosa. 2. (pl.) lek koji se kao tenost daje u kapljicama'. Svaki dan po dvadeset kapi triba popit. 3. 'srani udar, kaplja'. Udarila je kap ba Bozu. Izr. Ni kapi 'nita (ne dati)'. ~ u moru 'neznatna koliina'; udavio bi ga ko u kapi vode 'bezgranina mrnja'. kapak -pka m 1. 'drveno ili metalno krilo na prozoru'. Zatvori kapke na penderima, dunio je niki vitar ko da se oluja sprema. 2. 'pokretljivi nabori koe koji natiuju oi'. Oputeni su mu kapki, cigurno je onda zaspo. kapara 'deo ugovorene vrednosti cene koja se prodavcu daje, kao znak da je pogodba izvrena i kao garancija da e se ugovor izvriti (inaee je kapara propala)'. Prodo sam lanac zemlje i primio sam kaparu. kaparisat -iem svr. i nesvr. dati, davati kaparu'. Da nisi kapariso, sad bi lako, a vako mora priuzet kupljeno. kapat -am nesvr. 1 'curiti kap po kap'. Krv mu je kapala is prsta. 2. 'pristizati polagano i stalno'. Ako ne curi, a ono barem kapa. kapca dem. od kap. Falila je jo samo jedna kapca i aa se prilila. kapica dem. od kapca. 2. dem. od kap(i)ca. Metni ditetu kapicu na glavu, zima je napblju. kapela 'crkvica s jednim oltarom'. Grobljanska kapela se ritko otvara. kapelan -ana m 'upnikov pomonik'. Eno, zajedno iu i upnik i kapelan. kapelica dem. od kapela. kap(i)ca 1. dem. od kapa. 2. 'deo enske nonje, nosila se umesto marame ~ samo mlae ene i devojke, starije su povezivale maramu na kapicu (saivenu od raznobojne svile ukraene i raene zlatnim gajtanom)'. kapija 'ulazna, obino velika vrata na kakvoj zgradi, dvoritu i sl.; ulaz u grad'. Otvarajte irom kapiju, iu rakijare. Izr. Nu(z) svaku veliku ima i mala kapija (vrataca v.). kapija -aa m 'onaj koji stanuje pored (ulazne) varoke kapije'. Ti kapijai nikad nisu bili dobri rabadije. kaplar m 'najnii in u nekim vojskama (desetar)'. kaplari m (ir.) dem. od kaplar. kaplarov -a -o 'koji pripada kaplaru'. To je kaplarova puka. kaplarski -a -o v. kaplarov. Mala je kaplarska plaa. kaplarski pril. 'na nain kaplara, poput kaplara'. Ostalo je u njemu jo kad je kaplar bio i sad je kaplarski Strog. kapnit kapnem svr. v. kanit. Teko tebi ako kapne na ist arap. kaponja m 1. 'vo u brazdi pri oranju'. Kad dobrog vola metne za kaponju ne triba brinit o brazdi. 2. 'pogrdni izraz za glupog oveka'. Di se mia u ozbiljan divan taj kaponja. kapsla 'kapisla'. Jedna patrona nije pukla, izgleda da je rava kapsla u njoj. kaput -uta m 'deo odee, krai ili dui koji se nosi iznad koulje ili prsiuka ili nad drugim kaputom (zimski kaput)'. Kaput se oblaio u staro vrime samo za sveane dane, a nosio ga je, samo stareina u obitelji ili njegov sin (jel nije bilo dva kaputa)'. karaba (mn. karablje) 'vrsta pastirske svirale od trske'. Iz daleka se ula obanova karaba. karabulje zb. im. . v. vaange. Sklanjajte se, dico, iu karabulje, ujem kako pivaje: Poklade, poklade, dida babu spopade! karamflija m 'ovek osobenjak, udak'. Teko j'e njim iza na kraj, on ti je pravi karamflija i nikad ga ne zna ta misli. karas -asa m 'slatkovodna riba, Carassins vulgaris'. karat karam nesvr. 'vikati na koga, grditi'. Ne radi, ti Mande, dobro, kara jednako dite i kad je krivo i kad nije. 2. 'kanjavati'. Bog e te karat za tu la. Izr. erku kara '(svekrova), snaji prigovara! ~ se povr. karika 1. 'kolut u lancu'. Prisici jednu kariku da pripolovimo lanac. 2. 'metalni okrugli deo na amu kroz koji se provlai uzda'. Nisi provuko kajas kroz kariku na amu. karlo(v) -ova m 'drvena posuda za pomije (najee otvoreno burekaca)'. Karlo najee stoji blizo bunara i blizo alova iz kojeg svinji piju.

karmi m 'spremite zimsko za krompir, repu i sl. (iskopano u zemlji od 12 m i natkriveno slamom, kukuruzovinom, a kasnije crepom; trap)'. U jednom karmiu se nalazi samo stona ripa. karo(v) -ova m 'stub'. Vidim, komija, da si ukopo karove, oe li ograivat avliju? karperac -erca m 'narukvica'. Navikaje za Boi dobila zlatni karperac. karta 1. 'karton pravougaonog oblika od kojih je sastavljen snop igraih karata, koje se izmeu sebe razlikuju po boji, figurama i sl. 2. 'potanska dopisnica, razglednica'. Izr. Bacat karte, gledat (kome) u karte 'vraati, gatati iz karata'; igrat na dvi karte 'nastojati dobiti ili sa jedoe ili sa druge strane'; igrat otvorenim kartama 'otvoreno govoriti'. karta -aa m v. karta. Lako j tebi kad nema kartaa u kui. kartanica 'mesto gde se igra kartama, kockarnica'. kartaki -a -o 'koji se odnosi na kartae, koji slui za kartanje, kaitaki'. Nae on sebi kartake drugove. kartaro m v. karta. ovik joj je velik kartaro. kartat (se) -am (se) nesvr. 'provoditi vreme u igri karata'. Sve radi to ne bi tribalo: pije, pui, karta se i kurva se. karta -aa m 'onaj kome je strast igranje karata'. Volim i ja karte, al nisam karta. kartaica 'enska osoba karta'. Teza je prava kaitaica, uvik sidi s mukarcima i karta se. kartica dem. od karta. karuca karuca pl. t. 'Iaka kola (sa federima ~ lotre su u sredini useene radi lakeg ulaenja u kola)'. Volim lipe karuce i vrance u njima. karva 1. 'preaga u Iotri na kolima'. 2. 'preaga na lestvama'. karvanj m 'mnotvo ega to se kree'. ... makar je oko njeg itav karvanj dice ... Izr. ode on, ba ga briga za karvanj 'samostalno reava svoje probleme'. kas m 'trk konja (u kojem ravnomerno pokree noge ali ne ide u galopu)'. Lagano tiraj kroz varo, a kad izaemo na otvoren put, onda moemo u kas. kasaIisica 'deja igra (na pravougaonom obliku na zemlji obeleene su staze, po kojima se pretrava, dok jedan na sredini kao lisica lovi one koji pretravaju tu sredinu)'. kasan kasna/kasna/kasno/kasno 1. 'koji se pribliava svome kraju'. Losko je esto pijanio i vrao se kui u kasne sate. 2. 'koji sazreva posle drugih istovrsnih plodova'. To su kasne jabuke. 3. 'koji je doao posle ureenog vremena'. Stigo nam je i kasni ujo. kasap m v. kasapin. kasapin (mn. kasapi g. mn. kasapa) m 'mcsar'. Kaki si ti kasapin kad nema mesa? kasapit -im nesvr. 1. 'sei zaklanu ivotinju na komade'. On samo uti i tele kasapi. 2. 'unakazivati, kvariti'. Gledam te kako kasapi taj lipi cic, pa sam se uplaila da o(d) tog ni'kad nee bit ruvo. kasapnica 'mesarnica'. Ne volim meso iz kasapnice. kasapski -a -o 'koji se odnosi na kasape i kasapnice'. Kasapski noovi i satare su uvik otri. kasarna 1. 'zgrada u kojoj stalno stanuje vojska'. Ne putaje civile u kasarnu. 2. 'velika soba, zgrada'. Ova tvoja soba je prava kasarna. kasai -am nesvr. 1. 'jahati u kasu'. neu da posli kasa za mnom. Kako e s tom nogom kasat?! 2. 'trati, juriti'. Bre se obui, pa da krenemo zajedno, ma. karo.

kasina 'zgrada, prostorija za drutvene sastanke i javne zabave'. Najstarija bunjevaka kasina se zvala Puka kasina". kaskat -am nesvr. dem. prema kasat. kasnit -im nesvr. 1. 'dolaziti, stizati kuda kasnije nego to treba, docnije'. Uvik kasni! 2. 'suvie kasno odluiti se na neto, zatezati, oklevati'. Kazo sam ja, da ne triba kasnit kad je vrime za sijanje. kasno prid. 1. 'pri kraju kakvog vremenskog odseka'. Bilo je kasno posli podne kad sam krenio. 2. 'posle dogovorenog vremena ili roka'. Bao e do kasno, ne triba i ekat na veeru. kasom pril. 'u kasu, trkom'. Dosad kako je bilo da bilo, a sad kasom do salaa. kastrola 'erpa (prvobitno od tua i liva)'. Nisi dobro oprala kastrolu, sva je jo umrena od vatre. kastrona v. kastrola. Nema gladi kad je puna kastrona na astalu.

kasuljit kasuljim nesvr. 'umorno kasati, kaskati (dem. od kasat)'. On krene ranije njegovom riduom, pomalo usput kasulji i stigne kad i drugi u varo. kaalj -lja m 'naglo i buno izbacivanje vazduha iz plua kao posledica nadraaja sluznice nepca, organa za disanje; bolest praena takvom pojavom'. Izr. ma(i)ji 'neto neznatno, beznaajno'; magarei, veliki ~ 'zarazno obolenje, hripavac pertussis; i ljubav se ne mogu sakrit! ka(i)ica dem. od kaika. kaika 1. 'lica'. Mora poist makar dvi kaike orbe. 2. 'koliina ega to moe stati u jednu kaiku'. Zato mora tako pripunit kaiku? Izr. isti s velikom kaikom 'biti u svadbi'; ~ mazaica 'mistrija'. kaikat -am nesvr. 'halapljivo jesti'. Ja sam pravo mislio da vi mene ekate, a vi bogme, sili i uveliko kaikate. kaikica dem. od kaika. kaljucat -am nesvr. dem. od kaljat. ii mi s puta, samo kaljuca i nita ne radi. kamir -ira m 'fina sjajna svilena tkanina'. Cilo ruvo je dobila od kamira. kanjak m 'fijoka na sredini stola u kojoj se dri pribor za jelo'. izvadi noove iz kanjaka. katelj -elja m 'tvrava, dvorac, zamak'. Po katelju su se furtom etali niki gosti. katiga 'kazna'. Ko skrivi, kad tad stie ga katiga. katigovat -ujem svr. i nesvr. 'kanjavati'. Jo kako su me bao katigovau ~ samo ako sam zasluila batine. katana m 1. 'vojnik'. antav je, barem nee bit katana. 2. 'kockica slanine na paretu hleba (da bi deca radij'e jela)'. Sa e majka tebi nareat katana, pa e lipo veerat. tur. katana ma. katona. katanac -anca m 'lokot'. Zakljuaj na katanac. katani m dem. od katanac. katanina i m 1. 'augm. od katanac'. ta si kupio toliku kataninu? 2. augm. od katana. Da vidis Peru kaka je katanina doo je na urlab. katanit -im nesvr. 1. 'biti aktivan vojnik'. Katani Lazo ve dvi godine tobdija je. 2. 'stavljati pod katanac'. Koga andari katane, tog i lemaje. katanag -aga m 'vojska'. Radovala sam se to e do iz katanaga. ma. katonasag.

katastar -tra m 1. 'slubena evidencija zemljita po bonitetu i kulturi kao podloga za oporezivanje prihoda od ratarstva'. 2. 'sluba koja vodi tu evidenciju'. katlanka 'ozidano ognjite pod odakom u kui ili na tronocu na otvorenom, gde se u kotlu ili drugoj posudi grejala voda i kuvalo'. katolkinja 'enska osoba katolik'. katranj m 'katran'. Nismo kupili katranja, a bili smo u varoi. kavga 'svaa, verbalna prepirka, koja se moe pretvoriti u tuu'. Mi nikad nismo fvili u kavgi. kavgadija m i 'onaj to zamee kavgu'. Bio je poznat ko pijanac i kavgadija. kavgadijski -a -o 'koji se odnosi na kavgadije'. Zaboravi ti taj kavgadijski obiaj. kavgat se -am se nesvr. 'svaati se, prepirati se'. Ante i Klara su mali a ve se kavgaje. kazalo m 'onaj koji slae snoplje na kamari'. Laganije bacajte na kamaru, zaguiete kazaloa. b. 'onaj koji baca snoplje sa kamare radi vridbe'. Lipo mi dodaji vilama snopove, da lake moem pruat ranjau na dobu. kazam m v. kazan. Nemamo mi naeg kazama, ovo je kominski. kazan m 1. 'metalni sud okruglog oblika, koji slui za zagrevanje, kuvanje i sl., kotao: bakarni ~; rakijski ~; vojniki ~; parni ~'. Danas kreemo s kazanom, bice rakije. kazandija m 1. 'zanatlija koji pravi kazane, kotlar '. Dmro je stari kazandija. 2. 'ovek koji pee rakiju u kazanu'. Kad se pee rakija,: kazandija mora uvik bit budan. kazat kaem svr. i nesvr. 1. 'usmeno rei'. Odavno se ve lomim da vam kaem. 2. 'zapovediti, narediti'. Uradi to kad ti se kae! Izr. kast, kae, kaem 'esta uzreica u govoru mnogih ljudi'; ~ u etri oka 'udvoje'; ~ u oi, u lice 'iskreno rei'; ~ u bebicu 'u lice'.

kaziva -aa m 'pripoveda, onaj koji kazuje priu usmeno'. Samo stari ljudi su bili dobri kazivai. kazivat kazivam nesvr. 'govoriti napamet, deklamovati'. Zdravo lipo zna da kaziva pisme to je u kuli nauila. keba 'vei noi (koji se uklapa u drvene korice)'. S kebom i u crkvu ie. kebaa augm. i pogrd. od keba'. Skloni tu tvoju kebau. kebat se kebam nesvr. 'igrati se (na razne naine bacati kebu da bi se u zemlju zabola)'. Dica posidaje u krug, p onda se kebaje. kebica dem. od keba. kecem m 'najjaa karta u igri, as, kec'. Udri kecemom. Izr. Doo si ko kecem na jedanest 'ba kao i gubitak'. keceljac -ljca m 'deo enske odee, koja se oblari povrh haljine, vee o pojasu, pokriva prednju stranu i uva od neistoe (esto je od istog materijala od kojeg je i haljina saivena), kecelja'. kecit (se) kecim (se) nesvr. v. keziti (se). Samo se ti keci dok te ja ne lupim po labrnji. keat -am nesvr. prema keit. keit -im svr. 'nogom udariti, utnuti'. Al kei onda to dalje moe. kefa 'etka'. Uzmi kefu i oisti te izme. ~ za cipele; ~ za ruvo. kefara 'drvena kutija za etke za obuu'. Ne zna ostavit kefu u kefaru, ve triba drugi za tobom da sprema?! kefat -am nesvr. 'istiti etkom, etkati'. Nemoj alit kefu, Iipo kefaj ruvo. 2. 'grditi, psovati (prati glavu")'. Ja sam kazla kako se zbilo, a ti ne bi bilo zgoreg da ga malo kefa. kefica dem. od kefa. keka 'naziv za stariju sestru (od mila)'. Ako keki ne triba, onda e ti dobit. keleraba bot. 'vrsta kupusnice (glavica slui kao hrana), povre, Brassica oleraces gongylodes'. kelj kelja m bot. 'povre sa smeuranim liem i mekom glavicom, Brassica oleracea sabanda'. kenjaa 'kolomast'. Izr. Nestala mi kenjaa u toku, pa sad kripi ko zaralo gvoe. kenjait (se) -im (se) nesvr. 'mazati (se) kolomau'. Kenjai se samo, pa e i batine zaradit. kenjkat -am nesvr. 1. 'plakati otegnutim glasom, cmizdriti'. Mora kenjkat dite kad je gladno. 2. 'tuiti se, aliti se na bolest'. Malo, malo pa zbog nike bole kenjkam. kenjkav -a -o 1. 'boleljiv'. Ve nikolko dana sam kenjkavog zdravlja. 2. 'plakav'. ta sam te i rodila, tako kenjkavo dite. kepenjak -enjka m 'dugaki ogrta, pelerina'. Ne znam iji je kepenjak zagrnio, al sav je u njemu ko u daku. ker m 1. 'pas'. Nije to moj ker. 2. 'deo grada (kvart) Subotice'. 3. 'oveic koji svojim postupcima izaziva gnuanje (pogrd.)'. Ta ker je on pogani. Izr. Tirat ~ a 'lumpovati, baniti'. I ~ se raduje slobotini, di ne bi poten ovik! Keru i konju ne triba virovat! Viruj ~ ne viruj valeru! Bisnog ~ ne triba milovat! Na keru nema slanine! kera 'kuka, kuja, kerua'. 2. 'mlada ivahna enska osoba (pogrd.)'. Teko momku koji toj keri padne aka. Izr. Ne laje ~ sela radi, ve sebe radi! keranda augm. i pogrd. od ker i kera. kere -eta/s, dem. od ker. Podvijo je rep ko i svako kere. kerebeit se -ebeim se nesvr. i svr. 'razmetati se, epuriti se'. Kerebei se prid curama ko puak. kereiji -a -e 'pasji'. Ako si siroma, ne mora zato kereiji ivot provodit; Zaudilo me kako to baba pa sa kereijim zubima?! Izr. Namazan kereijom mau 'lukav'. kereiji pril. 'na kereiji nain, kao pas, pasji'. Ne triba ga alit, kad se kereiji vlado, sad nek pati. kerefeka 1. 'kojetarija'. Dosadio si s tvojim kerefekama. 2. 'bezvredna stvar'. Nosite ovo napolje, ma kaku kerefeku unesete u sobu. Izr. pravit e 'priat izokola, zaobilazno (esto neozbiljno)'. Lozija im doe, pome s njegovim kerefekama, svi ga ve znadu po tom. kerekanja m augm. i pogrd. od ker. Ala je to kerekanja, velik je ko tele. keretina augm. i pogrd. od ker i kera. ta puta s lanca tu keretinu, mo koga pokidat. kerica dem. od kera. keri -ia m dem. od ker.

kerina augm. od ker i kera. Za njim je uvik tiala ona uta kerina. kerit se kerim se nesvr. 'beariti se, bekrijati, baniti, lumpovati'. Ta zato ga i vole tako cure to se voli kerit. kerite 'drvena ograda (oko avlije)'. Priletile su vae morkae priko naeg keritea. ma. kerites. ma.

kerlovat -ujem nesvr. 'izbegavati'. E, moj Remija, da si malo manje kerlovo kulu, sad ne bi moro opet u isti razred. kertul. kerov -a -o 'koji pripada keru'. To je kerov lanac ~ darjom ga veemo. Izr. ~ klinac 'psovka'. kerua 'kuka, kuja'. Kerua je otenila tri teneta.

kesa 1. 'torbica, vreica (od koe, mehura, grubog platna, od papira, sukna ili pletena'.) ta e mi ta kesa od artije? 2. 'ono to je po svom obliku slino kesi (kao beika ili neto drugo u telu ili na telu)'. Obisila mu se kesa do kolina. 3. 'novac, bogatstvo'. Lako je njemu marvait se s punom kesom. Izr. Debela, masna 'mnogo novaca'; udarit po kesi 'izloiti ga troku'; odriit kesu 'dati novac'; stegnit kesu 'krtariti'. kesaro m 1. 'deparo, kradljivac, Iopov'. uvaj se na vaaru kesaroa. 2. 'dosadan i uporan pratilac nekoga'. v. kesati. Boji se sam kod kue, pa je zato posto materin kesaro. kesat -am nesvr. 'u stopu pratiti koga'. ta stalno kesa za mnom ko da u u svlt pobi?! kesonja m 'onaj koji ima veliku kesu'. Dobar ti je bik, pravi kesonja. kea m 'star ovek (pogrd.)'. Matori kea pa se okree za curama. keast -a -o 'koji je kao kea, pepeljast, riast'. Vidim, kupio si novu keastu kobilu. ketrenac -enca/ketrenac -nca m 'ostava za stonu hranu (obino u delu tale ili konjunice)'. Zbacio sam sino s kola, a ti ga unesi u ketrenac. ketua 'ples (jedna vrsta igre u dvoje)'. im su zasvirali ketuu, ja i Bartul smo prvi zaigrali. kevat -em nesvr. 'isprekidano i esto lajati'. Ovaj tvoj pulin po cili dan keve. kevedinka 'vrsta loze, groa i belog vina od ovog groa'. keveta m 'poslanik'. Kevete su birane na etri godine. ma. kovet. keze m 'jemac, garant'. Ne bio keze, pa sad ne bi moro tue dugove vraat. kezit se kezim se nesvr. 'pokazivati zube, povlaiti sa njih usne'. Kezi se ko mazga kad joj zob daju. kico m 1. 'mukarac koji se mnogo kiti, koji je na glasu, gizdelin'. Ja ba nisam o(d) ti kicoa, al cura imam koliko ou. kicoit se -im se nesvr. 'biti kico, mnogo se doterivati, kititi; razmetati se'.Volio se lickat, mickat i kicoit. kicoki -a -o 'koji je kao u kicoa, koji pripada kicoima'. Jo i kicoke opanke je nosio. kicoki pril. 'na kicoki nain, poput kicoa'. Lovro je uvik nosio kicoki nakrivljen eir. kicokinja 'enska osoba kico'. Ugledala se na brata, pa je i ona ola i kicokinja. kidat -am nesvr. 'neto to se vrsto dri rastavljati silom, trgati'. Kako to kida meso zubima ko da nema no. ~ se 1. 'rastavljati se u delove'. Kida se kolo, cure su se umorile. 2. 'muiti se'. Kidam se od bola u stomaku. 3. 'gristi se, jadati se'. Kako se ne bi kido od bisa kad su mi sve rekvirirali. kifla 'vrsta finog peciva savijenog kao mladi mesec'. Ako se bude vlado kako triba, doneu ti iz varoi dvi kifle. kiflica 1. dem. od kifla. 2. 'vrsta kolaa (oblika male kifle, filovana sa nadevom)'. Nane, mogli bi ve ispe kiflice s pekmezom, odavno nismo ili kolaa. kijat kijam resvr. 1. 'kihati'. Znam ja i vie puti kijat jedno za druglm. 2. 'ispatati, neto greno trpeti'. Tome boluje od ui vec dvi godine, kija sad za ono to je u mladosti ravo radio. kika 1. 'upletena kosa kod ena, pletenica'. Nane, dica me furtom vuku za kike. 2. 'kosica na klipu kukuruza'. im se kika pojavila na klipu bie kuruza. kikanica 'pogrdan naziv za devoje u pubertetu'. To su sve kikanice, pa i triba razumit to su take nemirne. kikica dem. od kika. kila 1. 'jedinica mere za teinu, kilogram'. Nema vie od pet kila. 2. 'bolest sputanja trbunih organa u susedne upljine, hernia'. kila m 'kantar', (obino koji se moe veati o neto i tako se vae stavljanjem na tasove robe, odnosno tegove)'.

kilav -a -o 1. 'koji ima kilu (herniu)'. Kilav ovik. 2. 'slab, rav'. Tako sam ti, moj Janko, kilavog zdravlja, da ni jednu aicu rakijice ne smim da popijem. kinurit kinurim nesvr. 'preterano kititi, resiti, ukraavati'. Roza njezinu udavau zdravo kinuri. kinit kinem svr. prema kijat. Kad kine metni ruku na usta. kinjit kinjim nesvr. 'muili, dosaivati kome'. Dokleg e ve kinjit to mae?! ~ se 'muiti se, patiti se'. Jo u se malo kinjit al neu nikog molit. kip kipa m 'ljudski ili ivotinjski lik izraen od kamena, drveta, metala, gline i sl.'. S obadve strane gradske kue bila su dva kipa. kipar m 'vajar'. ~ imam brata kipara. kipit -im nesvr. 1. 'prelivati se preko ruba posude zbog kljuanja ili penjanja (o tekuini)'. Kipi mliko; kipi orba; 2. 'proivljavati kakvo jako oseanje, biti uzrujan, uzbuen'. Ti vie na njeg, a u meni sve kipi, tako bi mu i ja kazala. kirija 1. 'stanarina'. Iselio sam ga, nije plao kiriju. 2. 'najamnina za radove sa vlastitom stokom'. Dou ti i ja kirijat s konjima i koiima, al, ako e mi kirija bit u kuruni. kirija -aa m 'onaj koji kirija'. (v.) Nisam ja samo kirija, imam i svoje zemlje; kirijam samo kad nemam drugog posla. kirijat -am nesvr. 'ii u kiriju, biti kirija (v.)'. Kadgod moem ja i'em s konjima i kolima kirijat. kisel(i)na 'kiselo mleko'. Zamae u kisel(i)nu. ovija ; kravlja ~. kisel(i)narka 'ona koja proizvodi i prodaje kiselinu'. Sna Mara je ve vie od dvadeset godina kiselnarka. kiselit -im nesvr. 1. 'initi da to bude kiselo (dodavanjem sireta, limuna, kvasa ili sl.)'. U oljci je kvas od kiselne, metni ga u mliko i pokri nek se kiseli. 2. 'potapati u vodu, moiti'. Triba da ispere ve te koulje, ne triba to tako dugo kiselit. ~ se 1. 'upijajui tekuinu, tenost, omekavati'. Nadrobi taj tvrdi kruv dok je mliko vrue, nek se kiseli. 2. 'biti neraspoloen, nezadovoljan, bezvoljan'. Neu i, tamo nikog ne poznam i dok se drugi zabavljaje, ja se samo kiselim. kiseljak -aka m lat. Rumex acetosa 'vrsta mekog nekvalitetnog drveta'. kiso -ela -elo 1. kiseo'. Volim kiso kupus. 2. 'zlovoljan, neraspoloen, snuden'. Ivanu se togod moralo dogodit kad mu je tako kiselo lice. kia 'atmosferski talog u obliku vodenih kapljica'. Nece kia, pa nee! Izr. vrime je na kiu 'ini se da e padati kia'; plakat ko ~ 'guiti se u suzama'; ~ kablara 'pljusak'. kiica dem. od kia. Samo da padne jedna dobra kiica. kiit kii svr. 'padati (o kii)'. ini mi se da je pristalo da kii. kini -na -no 1. 'kiovit'. ie kino vrime. 2. 'koji donosi kiu'. Dolazi nain kia, svud su se nadvili crni kini oblakovi. 2. 'koji slui za zatitu od kie, koji se upotrebljava kad je kia: ~ kabanica'. kinica 'kina voda'. Najbolje se peru koulje u kinici. kiobran m 'runa naprava kojom se zatiuje od kie'. Dobro je rto pada kia jel sad bi zaboravio kod vas moj kiobran. kiobrandija m 'onaj koji pravi kiobrane'. Bio je jedan kiobrandija i opravio mi je kiobran. kiovit -a -o 'kini (1.)'. Dokleg e ve ovi kioviti dani. kiurina augm. i pogrd. od kia. Ka e ova kiurina da stane?! kitit -im nesvr. 1. 'ukraavati'. Posli podne emo kitit granu za Boi. 2. 'grditi, psovati, kuditi (ir.). Nisi mi ba morala tako kitit roenog brata. ~ se 1. 'ulepavati se, ukraavati se'. ta ima ona da se kiti tuim perjom. 2. 'biti ukraen'. Kite se grane ledenim iglicama. kivan -vna -vno 1. 'ljutit, srdit'. Nije dobro ni progledo, a ve je kivan na sve. 2. 'pakostan, zao'. Ne triba bit oma kivan na drugog zato to on vie ima. kladit se -im se nesvr. 'ugovarati opkladu i odreivati njezinu cenu'. Neu da se kladim i gotovo. klamat -am nesvr. 1. 'initi pokrete glavom u znak odobravanja, neodobravanja, sumnje i sl.'. Ti Pere, samo klama glarom, a red bi bio i da kae ve togod. 2. 'njihati, ljuljati, initi da neto olabavi, popusti na vrstini'. Zato klama to mlado drvo, valdar ti je ao to nije slomljeno. Ako bude i dalje klamo taj klin, ispae i pae ti daska na glavu. ~ se 'stajati labavo na nekoj podlozi'. Klama mi se zub, morau i kod zubara. 2. 'njihati se, ljuljati se'. Tribalo bi uvrstit onaj stup na velikoj kapiji, tako se klama, samo to ne padne. klamav -a -o 'koji se klima'. E, dico moja, kad vi bidnete ko majka stari, i vai e zubi bit klamavi. klamat -em nesvr. 'lupkati, zveckati, klimatati'. Izr. Danjom klame, noom broji zvizde 'eram'.

klamiat -amie n'svr. 'klonulo klimati, klimatati'. Privei kraj lanca za am, nemoj da klamie i udara konju kolino. ~ se 'mlitavo se pokretati ovamo onamo, ljuljati se'. ie, al glava mu se klamie, mora da je fain napit. klampa 'elezna kuka, kojom se sastavljaju grede i slini predmeti, klamfa'. Ako su dobre klampe, onda e se rogovi vrsto drat. klancat (se) -am (se) nesvr. 'hodati s naporom, klipsati, tromo se vui'. ila bi ja friije, da ne klancaje ova dica za mnom. klanjanje s 1. gl. im. od klanjati se. 2. 'crkvena molitva u odredeno doba godine'. klanjat se -am se nesvr. 'sagibati glavu ili gornji deo tela (kao znak potovanja, pozdrava, pobonosti ili dr.)'. Klanjam ti se Boe svemogui. klanje s gl. im. od klat (se). Sutra je kod nas klanje. klapit klapim nesvr. 'sanjati'. Ve dvi tri noi im legnem ponem klapit kako letim. klapnja 'govor u bunilu, u snu, buncanje'. Uvatila ga je klapnja, a ja nisam znala jel spava jel ga groznica trese. klas (Nmn. klasovi) m 'vlat na stabljici ita u kojem se razvija zrno'. Klas se ve vidi. klasat -am nesvr. 'dobivati klasove (o itu)'. Jeam ve klasa. klasi -ia m dem. od klas. klasje zb. im. od klas. klat koljem nesvr. 1. 'ubijati presecajui grlo, grkljan'. Svake godine, kau, kolju po tri debela svinjeta. 2. 'jako pei, zadavati bol, ozleivati'. Zato malo ne otvorite pender da izae dim ~ toliko me kolje da ne moem da gledam. 3. 'muiti, priinjati bol, titati'. Kad je trizan, onda ne mo bit bolji, a kad se napije, onda me kolje po cilu no. ~ se 1. 'tui se, boriti se, ratovati'. Ljudi se u ratu kolju, a da n'ita nisu jedan drugom skrivili. 2. 'svaati se, kaviti se'. T- Roena braa, a kolju se ko da su najvei nepretelji. klebit se klebim se nesvr. 'praviti grimase, kreveljiti se'. Opomeni dite da se ne klebi prid (d)idom, jel oni to ne vole. klecat -am nesvr. 'pregibati se, savijati se od straha, slabosti i sl. (obino o kolenima, nogama)'. Noge mu klecaje od umora. 2. 'pregibati, savijati kolena (u znak pobonosti, poniznosti, molbe)'. Kleco je prid oltarom. kleeki pril 'kieei'. Svaki dan je molio kleeki. kleenje s 1. pl. im. od kleit. 2. 'crkvena molitva za vreme koje se klei, klanjanje'. kleit -im nesvr. 'biti na kolenima'. Ko si ti da ja prid tobom kleim? kleka 'komad drveta na sredini vezan kanapom ili lancem (vea se psu, krmai i sl. o vrat da bi se usporilo kretanje'. Vezali smo keru kleku, vao je pilie. klempo -e m 1. 'onaj koji ima sputene, klempave ui'. Ba ti je fino to si klempo, pa ti nikad epica ne padne na oi. 2. 'glupak'. ula sam da je i Vranje bio s vama, ta e vam taj klempo, ne zna ni do pet izbrojit. klempav -a -o v. klepav. klepav -a -o 'klempav'. ~ ima velike i klempave ui. klepat -em nesvr. 'ii nepozvan za nekim'. ta klepe za mnom ko lud za Bogom?! klepeat klepeem nesvr. 1. 'klepetati'. Nova kola lipo iu, sve klepeu! 2. 'previe priati, brbljati'. Mani Bare, ona samo klepee, a kad triba uradit ~ nema je. klepetua 1. v. brondza'. uje se klepetua, iu ovce. 2. 'brbljivac, brbljivica'. Baba Rua bi bolje bilo da se zove klepetua. klepnit -nem svr. 'udariti tako da se uje udarac, klepiti'. To je pivac klepnio krilima, da nije opet priletio u kominsku avliju? klepo -e m v. klempo. Svi ga prdae da je klepo, pa mu je sramota iza med dicu. kleponja m v. klempo. Kleponja jedan, kako ne vidi da ga Mara vara kako ona oe. klet kunem nesvr. 'bacati na koga kletvu, proklinjati'. alosno je to ga roena mater kune. .2. 'grditi, psovati'. Kaki si ti ovik, redovno ie u cfkvu, a i'm se malo rasrdi, kune da ne moe gadnije pcovke izmislit. ~ se 'davati zakletvu, zaklinjati se'. Viruj mi, nemoj da ti se kunem. v. za ~ se, zaklinjat se. kletva t. 'prokletstvo'. Stigla ga je kletva da mu se sime zatre i niko iv da ne ostane! 2. 'psovka'. Kad dida ponu kletvu da versaje, niko njim u tom ravan nije. kliberit se -im se nesvr. 'ceriti se, cerekati se'. Tolika klipara a samo se kliberi. klija 'klica'. Prve klije su se pojavile.

klijat -jam nesvr. 'isklicavati, putati klice, nicati'. Bio sam na njivi, kuruzi lipo klijaje. klijav -a -o 'koji moe klijati'. Vano je klijavo sime. klijavost -osti svojstvo onoga to je klijavo'. Kad sime dugo stoji izgubi klijavost. klin m 'vei ili manji komad drveta, eleza, zaotren s jednoga kraja, koji se upotrebljava u razne svrhe (za veanje ega, pri cepanju i sl.)'. Tamo visi sersan na gvozdenom klinu u naslamu. Izr. Klin se klinom izbija 'vraati nekom istom merom'. Kaka vrba taki kli'n, kaki otac taki sin! klinac klinca m 1. 'klin, ekser'. Malo si debele klince kupio. 2. 'penis'. (pogrd.) ~ kerov ~ ti u dupe! klinara 'drvena kutija za eksere'. Postala je mala ova klinara, toliko se ve klinaca nakupilo. klinco(v) -ova m 'klipan (izrastao ali neotesan) mladi'. izrastao si u klincova al ti je glava jo diija. klincura 'devojurak (pogrd.)'. Ta klincura je ve ona, pa joj se momci vrzmaje po glavi. klini m 1. dem. od klinac. 2. 'karanfil, bot. Dianthus coryphylus'. klinit se -im se nesvr. 'kooperiti se, praviti se vaan (sve sa ciljem da se izbegne posa0)'. _ Zna ta ja mislim da si se ve dosta klinio, pa bi vrime bilo da se privati ko i drugi rabadije. klip klipa m 'poseban deo na kukuruznoj stabljici na kome rastu kukuruzna zrna, kukuruzni klas'. Zrno lipo raste, pune se klipovi, bie kuruza. klipan m 'glup, neotesan ovek, tikvan (pogrd.)'. Nemoj mi vie dovodit Lazu, tog klipana u nau kuu. klipan -ana m 'kukuruz velikog klipa'. Bogat rod je kuruza, ima klipana koliko ni pomislit ne moe. klipara 'devojurak'. Vi'di je, itava klipara, pa se s dicom sigra u pravu. kliparit -im nesvr. 'tui'. Tribala si je malo ee kliparit, pa bi se sad drugaije vladala. ~ se 1. 'tui se meusobno'. ii, razvadi onu di'cu, togod se zavadila, pa se klipare, mogu se jo i osakatit. 2. 'ponaati se kao klipara'. Ti nisi vie malo dite, sramota je da se klipari. klipat -am nesvr. 'troei previe sapuna jako penuati'. Margo, ne klipaj taj sapun toliko, dosta ti je jaka voda, pa se lati i peri te koulje. klipi -ia m dem. od klip. klipsat -am nesvr. v. klepat. Dokle e ve klipsat za mnom?! klis klisa (mn. klisovi) m 1. 'deja igra (komad drveta zailjen na oba kraja, udara se palicom, tapom u cilju osvajanja prostora)'. 2. 'komad zemlje koji se uvlai u tue vlasnitvo pod otrim uglom (oklinak)'. 3. 'uzvik na decu da nestanu, da se udalje od nekog predmeta'. A sad dico, klis od maine, iite u avliju pa se tamo sigrajte. klisat se klisam se nesvr. 'igrati se klisa'. Klisali smo se i mi smo bili bolji od Kerana. klisnit klisnem svr. 'pobei (iako je postojala zabrana ili ak neka vrsta zatvora)'. Otac mu je kazo da ostane u sobi, a on je klisnio napolje da ga nisam ni vid(i)la. klite pl. t. 'klete'. Izr. Klitama izvlait rii iz usta. klitice dem. od klita. klokoat klokoem nesvr. 'klokotati'. Kad on nategne bocu s vinom samo se uje kako klokoe. kloktor (G. mn. -ori) m 'mera za duinu (hvat 1,96 m)'. Bila je to velika kamara, cigurno jedno tri kloktora dugaka (v. fat). klompa (ooino u mn.) 'drvena obua (nosila se samo zimi u velikom blatu s jeseni i u prolee; unutar se stavlja slama, a na noge navlae debele valjane arape)'. klompice mn. dem. od klompe. klonit klonim nesvr. 'iz uspravnog stanjapoloaja prei u poluvisei, spustiti se, prekloniti se'. Od velike vruine, sav nam je cincokrt klonio, ako uskoro ne bidne ki'e, osuie se. 2. 'oslabiti, malaksati, iznemoi, postati potiten'. Od kako je majka umrla i di'da su sasvim klonili, bojim se da nee dugo. ~ se 'drati se po strani, uklanjati se kom (emu), izbegavati koga (to)'. I bolje je da me se kloni, jel kad se ja rasrdim, ne gledam di udaram. klot klota m 'tanka tkanina (najvie sa koristi za postavu), glot'. Kae sabov da je malo klota kupljeno za tvoj zimski kaput. klupa 1. 'naprava za sedenje (sa naslonom ili bez njega'. 2. 'kupa kukuruzovine, trske (oko 1520 snopova kukuruzovine ili trske sadevene u kupe, unutranjost je prazna radi boijeg suerja'. Izr. kulska ; derat klupu 'ii u kolu'; magarea ~ 'mesto za loe uenike'; doi na optueniku klupu 'odgovarati pred sudom'. klupe -eta s (zb. -ad) dem. od klupko. Maak se savijo u klupe pa spava.

klupica dem. od klupa. klupko s 'konac, prea i sl. namotani u smotak loptasta oblika'. Mae mi je odmotalo klupko vune. kljakav -a -o 'bez ruke ili noge, saka:, kljast'. Kljakava mu je ruka jo iz rata. kljucat -am nesvr. 1. 'udarati kljunom'. Pilii kljucaje prikrupu. 2. 'probadati, v. igati'. Tako me togod kljuca ispod rebara. ~ se 'udarati kljunom jedno drugo (o pticama)'. kljukat -am nesvr. 1. 'silom trpati hranu u kljun ptice da to pre postane debela'. Guske smo kljukali kiselim kuruzima. 2. 'nutkati koga da silom jede'. Nemoj ga kljukat kad deran nije gladan. ~ se 'jesti silom ili mnogo'. ove moj dokleg e se ve ti kljukat s tolikim mesom? kljun m 'ronati, produeni kraj gornje i donje eljusti u ptica i nekih drugih ivotinja'. Lasta rani male u kljun. Izr. jo si ut oko kljuna 'mlad, neiskusan'. kljuni -ia m dem. od kljun. kljuse kljuseta s 'slab i mrav konj niskog rasta'. Sjaio je lagano s kljuseta. Izr. Uzdaj se u se i u svoje ~ 'oslanjaj se samo na sebe i na svoju snagu'. kljusence -eta s dem. od klj'use. kljusetina augm. i pogrd. od kljuse. kljusina augm. i pogrd. od kljuse. kljuvat kljuje nesvr. v. kljucat. Jutros sam se ubovo na klin, sad me to misto kljuje kmeco m 'dete koje neprekidno kmei'. Nita drugo ni ne zna kad je kmeco. kmeit (se) kmeim (se) nesvr. 1. 'initi plakavo lice bez suza uz olegnuti izgovor, cmizdriti'. Dokleg e ve kmeit? 2. 'izvoditi tanak piskavi glas (o zecu, jaretu i si.)'. Siroma zec kako kmei. kmezit (se) kmezim (se) nesvr. v. cmizdrit. Samo plae i kmezi se. knjiga 'vie zajedno povezanih ili ukorienih tampanih listova s kakvim tekstom'. Da si vecma volio knjigu sad ne bi moro i za plugom. Izr. ovik od knjige 'uen, obrazovan ovek'; sveta ~ 'molitvenik'. knjiki pril. 'kao u knjigama, knjievno'. Ne volim kad mi pome nako knjiki divanit, pa nita ne razumim. ko koga zam. Ko bi tako togod i pomislio?!; Ko se rodi taj e i umrit. Snaa je ljubila koga u lice, koga u ruku. Kad je pijan pcuje koga vidi; Izr. bilo , ~ bilo 'ma ko; Bog (avo) bi znao ~ 'niko ne zna'; ~ god 'ma ko'. kob 1. 'udes (dobar ili zao), srea'. Umisto veselja i srie, stigla nas je zla kob; 2. 'sudar, sukob'. Pivci su krenili u kob. Izr. i u ~ 'sukobiti se, suprotstaviti se (reima ili tuom)'. ilija je bio nezgodan ve i ko malo dite, im mu se togod nije dopadalo, kad druga dica kau, oma je io u kob. koba 'svadljivica'. Koba je ona, samo bi se svaala. kobacat se -am se nesvr. 'ritati se, baciti se nogama'. Kmeci se i kobaca ~ razmaena je. kobica dem. od koba. kobila 'enka konja'. 2. 'pogrda za ensku osobu (fig.)'. O Anici divanite? ~ to je kobila jedna da ne mo vea bit. kobilica 1. dem. od kobila. 2. 'drveni pod meta ispod struna na gudakim instrumentima'. Moram namistit kobilicu na guslama, iskrivila se. kobilin -a -o 'koji pripada kobili'. U kolima je livo kobilina strana kraj rude. kobo -e m 'kobac, Accipiter nisus'. Izr. Nemoj bit svakoj tici kobo! kobojage pril. 'initi se drukijim od stvarnoga, toboe, kao da'. Ne srdim se, ja to, samo nako kobojage, da vidim ta e ti kast? kociljat se -am se nervr. 'klizati se'. Jo kad bi znao i ja bi se kociljo. kociljav -a -o 'klizav'. Pazi da ne padne, modar je put kociljav, bilo je noos mraza. koi m 'koli, dem. od kolac'. Za koi smo vezivali kravu a ona je onda pasla koliko joj je lanac bio dugaak. koija -aa m 'onaj koji upravlja zaprenim vozilom'. Koija oine konje i oni krenu kasom. koijait -ijaim nesvr. 'upravljati zaprenim ivotinjama u vonji, dekati (v.)'. Jo ko deranac ja sam ve koijaio. koijaki -a -o 'koji se odnosi na koijae'. Koijaki sic je bio malo izdignut da bolje vidi naprid. koijaov -a -o 'koji pripada koijau'. Koijaova kandija je uvik bila u rukama kad je deko. kooperan -rna -rno 1. 'ivahan, okretan, brz'. Kata je bila mala al kooperna ena. 2. 'ohol'. im se oenio, oma je nestalo koopernog momka. kooperit se -operim se nesvr. 'busati se u prsa, hvalisavo se ponaati, oholiti se'. Sa mnom se nemoj kooperit, jel bar ja znam ko si i ta si.

kodak vezn. 'kao da'. ta si se umusio, kodak su ti sve lae potonile?! kodar vezn. v. kodak. Divani kodar si se bunike naijo. kofa 1. 'piljarica'. Prodaje ona na peci ko prava kofa. 2. 'brbljua' (pogrd.)'. Ta Lizina curica je ve sad prava mala kofa, kad pome divanit niko ne mo od nje do do rii. kofert(a) m i . 'koverat'. ~ imam artije al nemam kofert za pismo. kofica dem. od kofa. kogod neodr. zam. 'kogod, neko'. Boji se cura da je kogod ne vidi sa mnom. kojekaki -a -o 'kojekakav'. Nije red da se drui sa kojekakim bearima. kojekako pril. 'na razliite naine, svakojako'. Kako vi ivite? Krpimo se kojekako. kojekuda pril. 'na sve strane, svugde; gde bilo'. Tako je to, kau, ima tuta dice, a kad odrastu svi se raziu kojekuda. koka podsm. od koko. Vidim da je naa pokuarka koka dospila u lonac. Izr. i orava ~ nae zrno! 'i luda moe ponekad neto pametno da uini'. kokica 1. 'dem. od koka'. 2. 'prenjem raspuklo zrno kukuruza'. Pucaje kokice u reetu, pa sve lete naokolo. kokice -ica pl. t. 'priredba (na kojoj se mladi zabavljaju uz muziku i razne igre)'. Kai Koci da i ona doe kod nas u nedilju poslipodne, praviemo kokice, svirace Antun armonika. kokodakat -odae nesvr. 1. 'kakotati'. im snesu jaje, kokoke kokodau. 2. 'vikati, blebetati (pogrd.)'. Samo ti kokodai, drugo i ne zna, jel si glupava. kokoljit se kokoljim se nesvr. v. iskokoljit se. uti i kokolji se. koko -oi (G mn. kokoivi) zool. 'Gallus'. Izr. Dri se ko pokisla ~ 'potiten, utuen'. kokoar -ara m 1. 'ovek koji odgaja kokoi ili trguje njima'. 2. onaj koji krade kokoke, kradljivac'. Uvatili su u krai kokoara. koko(i)ji -a -e 'koji se odnosi na kokoi': .~ jaje; ~ perje; ~ meso; ~ slipilo 'ona bolest usled koje ovek ne vidi im se malo smrai' kokoinjac -njca m 'ivinarnik'. Nisi zatvorila kokoke u kokoinjac. kokoka 1. 'koko uopte'. ~ imam kokoke nosilje. 2. 'glupa enska osoba (pogrd.)'. Ba ste vi ene kokoke kad vas svaki mukarac mo privarit. Izr. S kokokama le, s pivcima ustat 'rano lei, rano ustati'. kola kola 1. 'prevozno sredstvo na tokovima za prevoz robe i putnika'. Upregniemo volovska kola da vuemo ubre na zemiju. 2. 'koliina robe koju mogu kola poneti, voz'. Nosio sam kola utaka na pecu. kola -aa m 1. 'jelo od peenog testa, nanapravljeno od finoga brana, obino savijeno u jupke ili druge oblike i ispunjene nadevom'. Pee vam nana sutra kolaa s pekmezom i makom. 2. 'hleb ispeen o nekim praznicima od finoga brana u obliku kruga ili koluta, obino sa ukrasima na povrini'. ispekla sam i kola boinjak. Izr. nadat se (tome, ovome) kolau 'oekivati ili doiveti neto neprijatno'; ko bi svom svitu napeko kolaa 'ko bi svemu svetu ugodio'; ~ ukiseo 'sa kvascem zameen'; ~ uslatko 'u tanko razvijenom testu nadev bez kvasca'. kolajna 'medalja, orden, odlikovanje'. Dobio je kolajnu za rabrost u ratu. kolan -ana m 'pojas kojim se sedlo ili amovi vezuju za konja'. Pokido se kolan i Marko je zajedno sa sedlom pao s konja. kolar m 'zanatlija koji pravi kola'. Nee dugo bit pa ni kolara neemo imat. kolit kolim nesvr. 'kolcima neto obeleavati; zabijati kolce u zemlju (radi vezivanja loze, paradajza i sl.)'. teta to nismo kolili paradiku, imali bi dvared vi'e roda. kolecat kolecam nesvr. 'teko hodati'. Siroma, propo je na noge, sad jedva koleca i po avliji. koleke -aka mn. 'dva toka na osovini (na koje se stavlja prednii deo pluga u oranju ili vonji na njivu)'. Skini s kola plug i koleke. kolenit -im nesvr. 'vezivati noge krupnoj stoci (samo prednje) da b; se zadrala due na jednom mestu na pai, putiti'. Tele ne triba kolenit, ve samo kravu. kolica -ica dem. od kola. Ne moemo svi postajat u ta vaa kolica. kolica pl. t. 'manja naprava sa jednim tokom i dve ruke za suranje, koja slui za prevoz raznoe materijala'. Ja u na kolici doturat piska koliko vam triba za mazanje s kreom. kolicno pril. 'koliko malo'. ii da vidi kolicno je oprasila prase ba Nikolina krmaa.

koliak -ka -ko dem. od koliki. Kolika je to enica, a izrodila toliku dicu. kolija zb. im. od kola, 'vie zaprenih vozila'. Na vasaru su bila silna kolija. koliki -a -o zam. Kolikl su vam svinji pocrkali? Koliki je ovaj put, nikad neemo stignit. Koliki mukarac, a kosa mu je da bi je plest mogo. Kolike oi, a ne vide kuma! Izr. ~ bilo, ~ god, ~ god mu drago, ma 'kad se doputa bilo koja veliina'. koliko pril. Sve smo uli o njemu, al jo ne znamo koliko mu je bogatstvo. ake su mu koliko dvi lopate. Koliko se ispoetka ustezo, toliko je sad navaljivo. Izr. ~ bilo, ~ god, ~ mu drago, makar ~ 'kad se doputa nedoreeno bilo koja koliina'; ~ danas (jue, noos, sutra, veeras) 've danas (juer, noas, sutra, veeras'; ~ i ~ (puti) 'vrlo esto'; ~ ~ toliko 'barem neto'; vidit, znat ~ je sati 'videti, znati stvarno stanje stvari'. kolikogod pril. 'bar nekoliko, makar donekle'. Kolikogod moete vi pomozite sad kad smo mi u nevolji. kolinace -eta s dem. od kolino. Mali je pao i udario kolinace. kolino (g. mn. kolina) s 1. 'zglavak na ljudskoj nozi; deo noge na kojem se nalazi taj zglob; odgovarajui zglob i deo noge na ivotinjskoj prednjoj ili zadnjoj nozi'. Kad je vidio sina kolina su mu zaklecala. 2. 'pripadnost po roenju, poreklo'. To su dica drugog kolina. Izr. do kolina bit kome 'sitan, mali'; s kolina na ~ 'od oca na decu'; kolina mi klecaje 'vrlo je umoran; u velikom strahu'; na kolinama molit neto 'vrlo ponizno moliti neto'; past na kolina 'kleknuti'; priko kolina lomit 'raditi to na preac'; savit ~ prid kim 'pokoriti se'; roak u devetom kolinu 'nikakav roak'. kolmovat -ujem svr. i nesvr. 'kovrati kosu'. Doe mi kolmovat kosu, ou da bidnem lipa dovee u balu. kolo 1. 'narodni ples'. malo ~; veliko ~; keleruj ~; rokoko ~; srdim se, duo ~; babako ~; gajdako ~; perino ~; neven ~; bunjevako mmako ~; jastuktanc ; kisel vode ; tandrak ; slamarsko ~; preljsko ~; divojako ; gazdako ; cupanica ~; tededaj ~; uavo ~; kad se cigo zaeli ~; viii ~; 2. 'popodnevna priredba sa zabavom i plesom'. Kod Margini e u nedilju bit kolo. 3. 'vodeniki toak'. Izr. Ko se u kolo vaa, u noge se uzda! U kakom si kolu nako i igraj; uvatit se u ije ~; u njegovom kolu niko ne igra! kolobar m 1. 'podonjak'. ~ umoran je i sa tamnim kolobarima ispod oivi. 2. 'okruglasta sivkasta kolicina dima, praine i sl. koja se die u vis'. Samo pue a kolobari se diu u visinu. koloper m bot 'Tanacetum balsamita'. kolovoz m 1. 'osmi mesec, avgust', 2. 'kolski put' kolje s zb. im. od kolac 'dve motke za prenoenje sena, slame'. - Doneli smo na koljima dvared sina koliko je stalo. koljutrit se koljutrim se nesvr. 1. 'buniti se bez razloga'. Ivan se koljutri to nije on dobio nove cipele, a prija dvi nedilje su bao samo njemu kupili, pa se niko onda nije bunio. 2. 'nakostreiti se (obino za kokoi npr. kad se brane pilii)'. kom koma m 'ostatak od groa posle otakanja vina, komina'. ~ imamo fain koma, pa emo mo pe rakije komara 'manja prostorija odreena za posebne svrhe i poslove'. Kuruze emo mrvit u komari, samo triba pokrit onaj novi ervau da se ne prai. komarica dem. od komara. komarnik m 'deo sobe odvojen zavesom gde se nalazi porodilja'. Barem dvi neddje porodilja ne izlazi iz komarnika. komedijat se -am se nesvr. 'zbijati ale'. ta si se oma uvridila, ne misli on to ozbiljno, komedija se samo. komencija 'zarada u naturi radnicima za odreeni posao u poljoprivredi'. - Za to vrime dok radi, dobie u komenciju, ranu, meter i'ta, dvoje prasica, pet kila masti i tri metera kuruza. Izr. Jesi 1 pono komenciju za put 'hrana za put'. (alj.)'. komencija -aa m 'radnik koji u poljoprivredi zaradu prima u naturi'. Ne mo vie na dobrog komencijaa. komendirat komendiram nesvr. 'preporuiti'. Primie on mene, samo ako me vi komendirate! komina v. kom. Ko zna ispe od komine se dobiva dobra komovica rakija. komisan -sna -sno 'koji se ponaa grubo, prostaki'. Ne inim ja to jel da sam komisna ena, ve ou samo da je potsitim. komlo -ova m 'hmelj'. bot. Humulus lupulus. ma. komlo.

komotan -tna -tno 1. 'prostran, irok, udoban'. Ja volim kad mi je komotno ruvo. 2. 'spor, lenj, nehajan, nemaran'. Moe ti na njeg vikat koliko oe kad j'e taki komotan ovik. komotno pril. 1. 'ugodno, udobno. Ba vam je ode lipo komotno na ovom salau. 2. 'polagano, sporo, bezbrino'. Taj se jo nije oznojio na poslu, njegovo je sve lagano i komotno. komovica 'rakija koja se dobiva destilacijom komine'. Ove godine nemam druge rakije samo komovice. kompa 'skela, splav'. Kae, da vie ni jedna kola ne mo primit na kompu ekaemo drugu. komija m 'sused. Zdravo se dobro pazimo sa svim komijama. Izr. Prvi komija najblii rod! Prvi Bog, pa komija rod! komijin -a -o 'koji pripada komiji'. Poznam ga ja dobro, to je komsijin nerist. komijski -a -o 'koji se odnosi na komije'.

Odvedi komijskog konja natrag. komijski pril. v. kominski. Mi se dogovaramo komijski. komiluk m 1. 'susedstvo'. Volila je Mara da optri sav komiuk da pokupi frike pleke. Nlsmo nikad imali nevolje, jel nam je dobar komiluk. kominca 'susetka'. Kae mi kominca da nae kokoke snesivaje u njevoj slami. kominski pril. 'komijski'. Triba se ponaat kominski. konabit konabim nesvr. 'dugo dosaivati (kome), napadati (radi ostvarenja sopstvene elje), insistirati. Zato furtom konabi tu tvoju mater da ti za Dove kupi novo ruvo, kad zna da nema ni za kruv novaca na toliku dicu ... Dotleg (g)a je konabila, dok joj nlje kazo ta ga mui. konac konca m 'tanka ispredena nit koja se upotrebljava za ivenje'. Ui mi u iglu bilog konca. Izr. drat konce u svojim rukama, uzet konce u svoje ruke 'uzeti vlast nad im'; smrsit konce kome 'pobrkati kome raune'; tirat mak na konac; 'tvrdoglavo insistirati na sitnicama'. konak m 'prenoite, noenj'e'. Primili ga na konak, a on i noom pokro. konan -a -o 'koji je nainjen od konca'. Nije ba lako na u duanu konane orape. koni m dem. od konac. kondrljat -am nesvr. 'vui za sobom, po zemlji'. ~ oma da si podigla tu maramu, kondrlja je po zemlji, valdar ti je ao to je jo itava?! kona 1. 'kapica koju na glavi nose udate ene'. 2. 'pletenica sainjena u kolut na potiljku'. konast -a -o 'koji ima oblik kone'. To je prava ritkost, danas sam vid(i)la konastu kokoku. konofas m 'vrsto gusto laneno ili pamuno platno'. Bie tebi dobar i konofas za radno ruvo. konopac -pca m 'dug, valjkast, savitljiv predmet upreden od konoplja ili kakvog drugog vlaknastog materijala koji slui za vezivanje'. Trai kaku trandicu, nee valdar konopcom svezat kravu?! konten -a -o 'spreman, rad, voljan'. Samo ti javi komiji, zna da je on na sve konten. kontra 'tambura (za pratnju)'. Ti sviraj u tamburicu, a ja u te pratit na kontri. kontrak m 'ugovor, sporazum, kontrakt'. Doe i njemu kraj, nije valdar on jedini s Bogom kontrak sklopio?! kontra -aa m 'onaj koji svira kontru'. Daj'tl meni da bidnem kontra, pa e onda ut svirku. konj konja m 1. 'domaa ivotinja za jahanje i vuu zool. Equus caballus'.: arapski ~, ~ za jaenje, punokrvni ; muranski ~, 'snani teglei konj'. 2. 'glup ovek, glupak (pogrd.)'. Izr. Bit na konju 'posle tekoe nai se u povoljnim prilikama'; ~ ima etri noge pa posrne 'i najpametniji moe pogreiti'. i mi konja za trku imamo 'nismo ni mi gori od vas'; radit ko ~ 'mnogo i naporno raditi'; s konja na magarca past 'pasti sa boljega na gore'. konjanik m 1. 'jaha na konju'. i ti si mi niki konjanik kad te zbacio konj. 2. 'vojnik koji slui u konjici'. Ja sam bio konjanik u katanama. konjad zb. im. od konje. konje/konje -eta s dem. od konj. ije to konje vodi? konji -ia m dem. od konj. konjetina augm. i pogrd. od konj. konjetina 'konjsko meso'. konjic 1. dem. od konj. 1. 'oslonac za strunu ili icu na gudaokim instrumentima, kobilica (v.)'. vilinski ~ 'vrsta insekta koja ivi pored voda, zool. Libeuusa depressa'. konjica 'rod vojske na konjima'. Nisam volio timarit konje, al konjicu sam jo kako volio. konjiak -ka m dem. od konj. imo je, siroma, dva mrava konjika. konji -ia m dem. od konj. konjokradica m 'lopov koji krade konje'. Nije bio niki rabadija, a mlogi su divanili da je i konjokradica. konjski -a -o 'koji se odnosi na konje': ~ dlaka; ~ zaprega; -i rep; ~ vaar. konjuar -ara m 'ovek koji se brine za konje, konjar'. Ko bi pomislio da e Pere postat konjuar u katanama? kopa -aa m 'onaj koji kopa; radnik na zemljanim radovima. ~ kuruza, ~ krumpira.

kopaica 'enska osoba kopa'. kopaina 'kopanje' nek je kopaina, jel koja druga jaka radnja ... kopar -pra m bot. Anethum graveolens, miroija kao zain u jelu. kopat -am nesvr. 1. 'uklanjajui zemlju praviti u njoj udubinu'. Kopamo jamu za karmi. 2. 'iskopavati'. Kopamo krumpir. 3. 'sitniti, razrivati zemlju'. Kopamo kuruze, posli kie je nika travuljina krenila. Izr. ~ drugome jamu 'gurati drugog u propast' ~ rukama i nogama 'nastojat na sva'ci nain', ni oro ni kopo 'nita nije radio'; ko drugom jamu kopa sam u nju padne! kopa (G. mn. kopa) 'od ice napravljene spone, spojke za zakopavanje', muka ~, enska ~. kopanje s gl. im. od kopat. Kopanje je u dva reda. kopat -am nesvr. 'spajati kopama ili dugmetima, zakopavati'. kopica dem. od kopa. kopeljat se -eljam nesvr. v. iskopeljat se. Kopeljam se ja, al sam sam pa mi je teko. koperta z 1. 'prekriva za krevete (tofani sa utkanim aramaV. Kopertama sam pokrila krevete. 2. 'zavese'. Odozgor smo na pendere napravili i virange od koperta. kopetrit se kopetrim se nesvr. 'praviti se vaan i snaan, epuriti se'. ta se Solo kopetri prid Loskom, da Losko samo dune na njeg odletio bi ko perce. kopile -eta s kopilad -i coll 'vanbrano dete'. Dovela je ona i jedno kopile. kopka 'kopa (optoena biserom)'. Nosila je na kumai sve kopke misto puca. kopkat -am nesvr. 1. dem. od kopati. 2. 'ne davati mira'. ta ima to tebe da kopka s kojim momkom cura ie?! kopnit -im nesvr. 1. 'otapati se (za sneg).' im se sunce pomolilo, a snig oma poo kopnit. 2. 'telesno slabiti, mraviti, venuti'. Vincin Lojzija u poslidnje vrime se samo smanjiva i kopni. koprcat se -am se nesvr. 1. 'otimati se'. Jagnje se koprcalo iz rukivi. 2. 'ulagati snagu da se izvue iz tekog poloaja'. Ti samo ui tamo, a mi emo se ode koprcat kako znamo samo da tebe ikulujemo. koprna 1. 'veo, koprena'. 2. 'traka od crne tkanine kao znak alosti'. 3. bot. Urtica, kopriva'. ispeko se na koprnu pa sad jaue. kopun m 'ukopljen petao'. Ovaj na pivac ko da je kopun, bii od kokoivi. kor kora (mn. korovi) m 1. 'pevaki zbor'. U naem koru pivaje svi zajedno i mladi i stari. 2. 'uzvieno i ugraeno mesto u crkvi, suprotno od glavnog oltara odakle kantor, svirajui u orgulje, odgovara pevajui sveteniku'. kora 1. 'spoljanji deo drveta koji se lako moe odvojiti'. Napravio je vrulu od vrbove kore. 2. 'tvrdi povrinski sloj'. Uvatila se ledena kora na putu. 3. 'osueni komad hleba'. Daj mi makar jednu koru kruva. 4. 'omota nekih plodova'. Koru od krumpira emo skuvat svinjama u molik. koracat -am nesvr. 'ii korakom'. Nemojte urit, didi je teko za nama koracat. koraaj/koraalj (Gmn -a/-aji -alji) m 1. v. korak (1). Neciguran mu je koraaj. 2. v. korak (3.). Otre trideset koraalji i onda stane. korae pl. t. 'nogare (za sto, korito, pilanje drva i sl.)'. Na koraima smo pilali prikom pilom jednu draovu ciplju. korak m 1. 'pokret nogom (napred, natrag, u stranu)'. Najtee je prvi korak napravit. 2, 'odreen nain pokreta nogu pri hodanju'. U katanama smo esto uili paradni korak. 3. 'jedinica mere za duinu (ramak od vrha jednog stopala do vrha drugoga pri hodanju'. Nije daleko, jedno dvi stotine koraka odale. Izr. i ~ po ~ 'lagano'; na prvom koraku 'odmah na poetku'. koraknit koraknem svr. 'koraiti'. Boli me i kad koraknem. korba -aa m 'bi od jednog komada debele koe ili od ispletenog remenja'. Udario je bika korbaom i svu mu je kou raskrvavio. korbaat -am nesvr. 'ibati korbaem, biem'. Nee valdar dicu korbaat?! korbai m dem. od korba. koruljat se -am se nesvr. 'klizati se na koruljkama'. ekam zimu, volim se koruljat. koruljka 'klizaljka'. Ja sam napravio koruljke od dvi velike koure. korice -ica mn. 1. 'naprava u kojoj se dri ma, no, sablja i sl., nonice'. izvuko je sablju iz korica. 2. 'drak maa, sablje, noa'. Koricama noa ga je udario po glavi. 3. 'tvrd omot na knjizi'. korisan -sna, -sno 'koristan'. Korisan bi bio on i za nau kuu, samo nemamo novaca da ga kupimo.

korit -im nesvr. 'grditi, zamerati, initi kome prekor'. Korila sam ja njega dok je bio mali, al sad je odraso pa mu ne moem nita. korizma (G. mn. korizma) 'Uskrnji post kod katolika (40 dana pred Uskrs)'. korizmeni -a -o 'koji se odnosi na korizmu' ~ post. korlat m 'drvena ograda za krupnu stoku od horizontalno postavljenih gredica'. U korlatu krave gaze stajsko ubre. kormanj -anja m 'kormilo, upravlja, volan'. Pazi kako dri kormanj da ne padne. 2. 'vlast, vlada (fig.)'. To oni znadu koji su u kormanju. kormanjovat -jem nesvr. 'upravljati (nekim vozilom ili sl.)'. Di si njemu dao da kormanjuje sijaicom mainom. korov m 'biljka koja divlja raste i gui kulturne useve'. Plivimo korov u bai. Izr. Nema ga ni od korova 'nema ga nigde'; raste ko korov 'svuda i gde treba i gde ne treba'. koro(v) -ova 'glineni sud za vodu, (esto spolja ukraen bojenjem s malom sisaljkom kroz koju se pije, a u samom sudu s jednom kuglicom koja mukanjem pere sud), krag'. U korovu je i liti ladna voda. korovi m dem. od korov. kortace s dem. od korito. korte m 'stranaki agitator'. Platio je on iz svog depa kortee. korteovat -ujem nesvr. 'agitovati (za politiku stranku)'. Njemu je glavno da ga plate, a svedno mu je za koga e korteovat. korto s 'korito'. Ko te tira da sama nosi to teko korto! rasueno 'korito koje proputa vodu usled napuklosti', kopano , 'kopanjem u drvetu sainjeno korito'. kosa 1. 'dlaka na oveijoj glavi'. ~ ima crnu kosu. lzr. Die mu se ~ na glavi 'uhvatio ga strah'; pod sidu kosu 'pod starost'; po kosi popalo inje 'postao je sed'; vilina a. bot. 'biijka iz por. slakova Cuscuta'; b. 'tanke pauinaste niti koje lete vazduhom u jesen'. 2. 'poljoprivredno orue kojim se kosi'. Stani malo da naotrim kosu gladalicom. Izr. kosa livade 'povrina livade, koju jedan ovek moe na dan da pokosi (8001200 kv. hv.)'. kosac -sca m 'onaj koji kosi travu, ito'. Kosci mladi pa otkosi iroki. kosak -aka m 'no sainjen od vrha kose'. Kosakom se siku zaperki u kuruzima, ua na snoplju kod vridbe, jel je vrlo otar. kosat -a -o 'onaj koji ima dugaku i bujnu kosu'. Kosa joj je bila lipa crna, a dugake pletenice do kolina: nijedna naa cura nije bila taka kosata. kosica dera. od kosa. kosir -ira m 'velik, savinut vrtni no za rezanje loze, granica i sl.\ Ni kosirom nije mogo dovatit najvie grane da i posie. ; kosirit se kosirim se nesvr. 'ponosno hodati, epuriti se'. Bartul se kosiri ko da je u sto lanaca. kosite s 'drveno dralje na kojem je nasaena kosa (sa ugraenim hvataljkama za desnu i levu ruku)'. Daj kosu da je nasadim na novo kosite. kosit kosim nesvr. 'otsecati kosom ili kosilicom'. Kosili smo, nas dvojica travu u dolu. ~ se 'kokati se, tui se'. Citavo prije podne se kose ona dva ovna. kost kosti 1. 'jedan od tvrdih delova tela ovejeg ili ivotinjskog kimenjaka'. Slomio sam kost u ramenu. 2. 'telo (obino i izmravelo)'. Slabo ide, pa je posto kost i koa. Izr. do koe pokisnit 'skroz postati mokar' ostavit kosti 'pogniti negde'; stare kosti 'star ovek'; utirat stra u kosti 'jako prestraiti koga'. kost m 'hrana, prehrana'. Radiu ja, samo mi kost daj za dva dana. kostirat (se) kostiram (se) nesvr. 'hraniti se (obino kod drugog)'. Kod nas najvie pribiva, pa se tu i kostira. kosto m 'koji dolazi (koji je primljen) na hranu'. Nije to na maak, al je na kosto kadgod idemo uvik je tu. kostruit kostruim nesvr. 'initi da to tri, da se koslrei'. Maak je frko i kostruio brkove. ~ se 'kostreiti se'. Kad je uzbunjena, krmaa se sva na leima kostrui. koar m 'korpa od prua sa dve drke'. Kupio sam dva nova koara. Izr. vragbabin ~, 'kovitlac'; dobit ~ 'biti odbijen po elji, zahtevu'. koara 'staja za krupnu stoku, tala'. Sluge su obino spavale u koari di je stoka. koari m dem. od koara (1.). koura 'kost'. Toliko ve glaba tu kouru, ta e keru ostat?

kotac -aca m 'rvanje, borba'. Ajd, vaajte se u kotac da vidim ko je jau? kotak m 'kona duvankesa sa priveskom za ienje lule'. Dida prua meiii kotak da napunim lulu. kotat -am nesvr. 'kuati, probati'. Uzmi, makar kotaj. kotat -am/kotat, kotam svr. 1. 'imati neku kupovnu ili prodajnu cenu, stajati, vredeti'. ta kota lanac ita? 2. 'stajati kakvih trokova, napora'. ii kad te zove, nita te ne kota da ode, ne mora ostat ako ti se ne dopadne. kotek m v. kotak. Bao, kotek vam je prazan, da nakriam duvana? kotunjac -njca m 'orah tvrde ljuske'. Krupni orasi su mekani, ali oni sitnl su sve kotunjci. 2. 'ovek postojana vrsta karaktera (fig.)'. Volio je radnike kotunjce ~ bili su bolji rabadije. kotunjav -a -o 1. 'koat, jakih kostiju'. ~ ima jako kotunjavo lice. 2. 'koji ima tvrdu ljusku (orah, badem)'. Sve su mi kotunjavi orasi. koulja 1. 'deo mukog rublja, koji se nosi ispod ostale odee'. 2. 'deo enskog ili dejeg rublja, koji pokriva vei deo tela'. Izr. ~ uzimaa 'kupovna koulja'. ~ litonjaa 'koulja za rad (obino tkana u domainstvu)'; ~ je blia od kabanice 'blii je rod nego tua strana'. koulje koulja mn. 'rublje, posteljina'. U ponediljak cemo prat koulje. Izr. Prat ~ 'prati rublje uopite'; ispirat ~ 'ispirat rublje (ve)'; poiciselit ~ 'pokvasiti ve za pranje'. kouljetina augm. i pogrd. od kouija. kouljica dem. od koulja (1.). kotar(i)ca z 'kruna koar.ca, korpa od rogoza (slui za dranje brana i zameenog hleba pre peenja)'. Doao saai vam punu kotarcu zerdelija. kotarica dem. od kotarica. koter m 'ograeni prostor od prua, esto blatom oblepljen, kupastog obhka (za ivinu) Svabi pilie, pa i zatvori u koter. kot(i)lite s zb. im. 'leglo na kom se kote glodari ili manje divlje ivotinje.' lzr. Jedem ti kotlite tvoje! (grdnja). kotit -i nesvr. 1. 'donositi mlade na svet (prvenstveno o maki, a onda i o drugim ivotinjama): Naa maka zna po pet maica kotit 2. 'raati mnogo decu (o oveku ~ pogrd.)' Ko joj kriv to koti toliku dicu. ~ se 1. 'kotiti.' Nije ode misto da se kote. 2. 'mnoiti se, razmnoavati se.' Kote se ko pacovi. kotlar -ara m 'zanatlija koji pravi, popravlja i prodaje kotlove'. Nije on pravi kotlar, zna samo zakrpit, al nove ne pravi. kotlarov -a -o 'koji pripada kotlaru'. Kotlarov zanat ba nije lak. kotli m dem. od koto. kotlokrpar m 'ovek koji krpi, popravlja kotlove i druge metalne sudove (hodajui od kue do kue)'. Teak je to ivot to kotlokrpari ive. koto -tla 'kotao'. Dugo sam traio i sad sam kupio veliki bakarni koto. kotur m 'predmet u obliku kruga, koluta'. ta e oni ljudi s tolikim koturom drota? koturat -am nesvr. 'kotrljati'. Kotura jedan stari obru. ~ se 'kotrljati se'. Vioi dicu da se vie ne koturaje po travi. koturukat (se) -am (se) nesvr. 'kotrljati (se)' v. Ivan se koturuka zajedno s buretom. kov kova m 'vrsta, soj, sorta'. Ta on je na alost oevog kova. kova -aa m 1. 'zanatlija koji kuje i obrauje gvoe, potkiva'. Sve manje ima kovaa. 2. zool. 'Dendrocopus, detli'. kovaki -a -o 'koji se odnosi na kovae i na kovaki zanat'. Kovaka vatra je od uglja i nikad se ne trne. kovanica 'zanatska radionica za runu ili mehaniku obradu metala i za potkivanje konja'. Vodimo konje u kovanicu na potkivanje. kovat kujem nesvr. 1. 'udarcima ekia obraivati usijano gvoe'. Kova kuje potkovicu. 2. 'snovati, smiijati, spremati to (spletke, zaveru, planove i sl.)'. ta ste se vas troje zavukli tamo u ou, cigurno togod kujete protiv mene i Marge. 3. 'otkivati (kosu)'. Risari kuju kose. 4. 'udarati kljunom po drvetu (detli)'. Kako ta tica kova mo tako dugo kovat, da je ne zaboli kljun?! koveg m 1. 'sanduk otvoren ili sa poklopcem'. Koveg nam je pun brana. 2. 'mrtvaki sanduk'. Najtee mi je bilo kad su grudve udarale u didin koveg. kovitlac m 'naglo i snano krunp kretnje vetra sa podizanjem praine, snega, lia i sl.'. Vitar je sve nosio i pravio veliki kovitlac. kovr m 'bodljikavo iblje (koristilo se za ogradu)'. S jedne strane kerite je obraso u kovr.

kovrdat -am nesvr. 'zavijati kosu, kudraviti'. Tezo, doi kod Kate, pa e i tebi kovrdat kosu. ~ se 'postajati kovrav, uvijati se'. Kako iem starija kosa mi se nika sama od sebe kovrda. koza zool. Capra hircus. Izr. nisu mu sve koze na broju 'neto nije u redu (s njime)'. kozica dem. i podsm. od koza. koziji -a -e 'koji e tie koze'. Kau da je kozije mliko dobro ko lik. koa la. 'spoljni pokriva ovejeg ili ivotinjskog tela'. Puca mi koa na ruki od mraza. 1. b. 'takav omota skinut s dlakom ili obraen, uinjen'. Kupio sam kou za par izama. 2. (s odredbom svoj, vlastit) ivot, poloaj, bezbednost, imanje'. uva on i svoju kSu! Izr. debelu kou imat 'biti neosetljiv prema uvredama, grdnjama'; derat kome kou s lea 'nemilosrdno iskoriavati'; do (gole) koe (pokisnit, opljakat) 'potpuno pokisnuti, opljakati'; lako je tuu kou na vaar nosit; kost i , sama ~ i kost 'vrlo mrav'; ~ mi se jei 'u velikom strahu'; krojit kSu 'samovoljno raspolagati ijom sudbinom'; uvu se pod kou 'ui u volju kome, dodvoriti se'; svoju kSu uvat 'spasti sebe ne brinui za druge'; tie se ije koe 'tie se koga'; kurjak u ovijoj koi 'rav ovek, pod maskom'. koar m 1. 'zanatlija koji ini, tavi, prerauje koe'. tavio sam oviju kSu kod koara. 2. 'onaj koji prodaje koe'. Kupio sam opakliju kod koara. koarov/koarov -a -o 'koji pripada koaru'. Traio sam jedno kSarovo ilo. koarski i koarski -a -o 'koji se odnosi na koara'. ~ zanat, ~ alat. koica 1. dem. od koa. 2. 'oderana koa sa krznom zajedno (zeca, krave. ovce)'. 3. 'tanki pokriva ili sloj ega'. Nismo poklopili farbu to je ostala, pa se ve namrskala i uvatila koica po njoj. koni -a -o 'koji se odnosi na kou ili na izradu predmeta od ivotinjske koe'. Bao su saili sebi koni kaput za zimu. koura 'svinjska koica'. Kouru smo skinili, pa e se usolit i ie u paa. kou(v) m 'krzneni kaput ili bunda, kouh'. Stipan je zimi nosio samo kouv, nfje volio kaput. kraat -am nesvr. 'postajati kratak'. Tribae curi za zimu kupit zimski kaput, zna, da je onaj to ima ve prije dvi gBdine poela kraat. kraica 'preki put, preica'. Kraicom je blie, ako zna tudan da se provue. kradljiv -a -o 'koji krade, sklon krai'. Maka je po prirodi kradljiva ivotinja. kradljivac -ivca m 'onaj koji krade, koji je sklon krai'. Ne moemo da uvaitmo kradljivca kokoivi. kradljivica 'enska osoba kradljivac'. U mladosti je poela i ostala je kradljivica. kradljivka v. kradljivica. Kad ti togod triba trai pa e dobit, nemoj bit kradljivka. kradom pril. 'kriom, potajno, kradomice'. Plakala je a suze je kradom trla. kraj kraja m 1. 'svretak'. Doe i njegov ~ 'smrt'; Ni kraja ni poetka 'neuredan'; Svakom dugakom doe kraj! 2. 'predeo'. Oma sam vidila da ovik nije iz naeg kraja. 3. 'krajnja taka; krajnji deo odee, kakvog predmeta i sl.': ~ sSbe; ~ pruta; ~ aljine'. Izr. Batina ima dva kraja 'neto to ima dvostruki ishod'; izvui deblji ~ 'loe se provesti u nekom obraunu'; di bi mi bio ~ 'bolje bih proao'; do kraja tirat 'ne odstupati od ega'; iza na ~ s kim 'svladati'; na kraju konca 'na svretku ega'; rii na ~ pameti 'ni pomislio nisam'; privest kraju 'zavriti'; ni'kad kraja 'oteglo se u nedpgled'; stat kome na ~ 'dovestiga u red'; uvatit ~ s krajom 'ravnomerno rasporediti da se zadovolje sve potrebe sa raspoloivim sredstvima'. krajcara 1. 'sitan novac (u nekadanjoj AustroUgarskoj)'. 2. 'sitan novac uopte, para'. Izr. Stisli se ko ~ u depu 'stidljivi'. krajcarica dem. od krajcara. krajit -im nesvr. 'sklanjati se, namerno izbegavati'. Uo stra u svit i samo kraje i sakrivaje se. krajina 'pogranina oblast kakve drave u kojoj je ureena vojna odbrana'. Nai stari su dosta ratovali na Krajini. krakat -a -o 'koji ima duge krakove (noge), koji ima dug korak'. Losko je stigo prvi, kad ima krakate noge. kralj kralja m 1. 'titula vladara u nekim dravama; onaj koji nosi takvu titulu'. 2. 'igraa karta, sa slikom mukarca pod krunom'. Meni je sad ostala najjaa karta makovi i kralj. Izr. Sv. tri kralja, crkv. 'katoliki praznik, bogojavljenje (6. I). kraljice kraljica mn. 'narodni obiaj (Kraljice su devojice od 814. godina obino u grupi. Prvi par se zove pridnjaci", drugi ,,sabljari", trei kraljica i diver" i etvrti par stranjaci". Obuene u arene iskiene i zlatom izvezene haljine, na glavi s krunama od perlica, cvea i traka, bosonoge; na Duhove ~ katoliki praznik ~ polaze od kue do kue u hodu ili uz kratko zadravanje, pocupkujui, pevaju pesme, na kraju svakog teksta dodaju re: ljeljo". Torbonoa nosi torbu za darove koje dobiju kraljice)'. krast kradem nesvr. 'uzimati, prisvajati potajno, to je tue'. Krade di ta stigne. Izr. ~ Bogu dane 'nita ne raditi, lenariti'.

krasta 'kora od osuene krvi ili gnoja na rani koja zarasta'. Pazi da ne prokrvari opet krastu. krastavac -avca m bot. Cucumis sativus. kratak/kratak -tka -tko 'malen po duini'. Visok ovik a tako kratke ruke ima; Suknja ti je suvie kratka. 2. 'nevelik u vremenu, koji ne traje dugo'. To je kratko vrime da ode tamo i vamo da se vrati do mraka. Izr. bit krai za glavu 'biti ubijen'; bit ~ 'sa malo rei se izraavati'; bit kratkog vida 'biti kratkovid'; bit kratkog vika 'iveti malo vremena'; kratka pamet 'slaba pamet'; ostat kratki rukava 'ne uspeti'; u lai su kratke noge 'la se brzo otkrije'; u najkraem vrimenu 'vrlo brzo'; ~ termin gotova la! kratko/kratko pril. 1. a. 'za malo vremena'. Borme su ljudi prije kratko ivili b. 'u kratkim razmacima, naglo'. Ritko je divanio samo kratko, teko mu je bilo i divanit. 2. 's malo rei, saeto'; odluno'. Oete kratko da kaem, onda vam ne moem sve kazat. krava a. 'odraslo ensko govedo'. ~ slevna 'nosea krava'; ~ mlikulja 'krava koja daje mnogo mleka'; ~ muzara 'krava koja daje obilno mleka' b. 'osoba ili stvar iz koje neko stalno izvlai korist' (fig.). 2. 'glupa enska osoba (pogrd.)'. Ba si krava jedna. Izr. Kud ode krava, nek ie i tele! 'kad se gubi nek se gubi do kraja'. Ko nema konja, ne zna ta je lako, ko nema kravu, ne zna ta je slatko! Koja se krava ne teli, ta i ne lie! ima jezik ko krava rep! kravalj -alja m'darovi koje alje momaka kua devojci ~ prilikom prosidbe (rakijare)'. Donele su rakijare prstenjabuku i jo puno drugog kravalja. kravetina augm. i pogrd. od krava. kravica dem. od krava. Izr. Ko tira pravicu, ne muze kravicu! kraviica dem. i podsm. od kravica. kravljaa 'sud u koji se muze, muzlica'. Evo i nae Marije s punom kravljaom mlika. kravlji -a -e a) 'koji pripada kravi, koji potie od krave: ~ vime, ~ mliko. b) 'koji se dobiva iz kravljeg mleka: ~ sir. kravlji pri). 'kao krava, poput krave'. Ba se kravlji ponaa ~ dobro radi, p onda na kraju sve pokvari. krcat -a -o 'prepun, pretrpan'. Moja kotar(i)ca je krcata voem. krcat -am nesvr. 'tovariti, utovariti'. Zato je tribalo toliko krcat na jedna kola, a druga vam iu skoro prazna?! krit -im nesvr. 'isputati isprekidane zvukove nejednakog intenziteta'. Kre mi criva, gladan sam. ta taj radio kri? krit kfim nesvr. 1. 'iskopavati iz zemlje zajedno s korenom drvee i sl.'. Krimo stari vinograd, sadiemo nov. 2. 'praviti prolaz, probijati'. Moro sam i naprid i krit stazu kroz kuruze. krda 'vrsta jakog i loeg duvana'. Mogo bi se ve manit te tvoje lule, napuni je s krdom, pa smrdi po svoj kui. kre krea m 'materija, rastvor bele boje dobijen sagorevanjem vapnenca, vapno'. gaeni ~ 'rastvor ivog krea u vodi'. Izr. Blid ko ~ 'sasvim bled'. kreana 'jama za gaenje krea'. Mi smo ve odavno zatrpali kreanu ubretom i zemljom. kreit -im nesvr. 'beliti, premazujui rastvorom krea'. Sobe su u bilo kreene. kreit kreim nesvr. 1. 'iriti (noge)'. Sidi lipo nemoj kreit te noge. 2. 'kretati'. Samo je povazdan kreio i plako. v. ras ~. kreko -a s 'dete razmaeno i plaljivo'. Svi su ga zvali kreko, jel je furtom kreio. kreat (se) kreem (se) nesvr, 'kretati (e)'. Kola su se ve kreala kad sam ja uo u avliju. kremen kremena m 1. 'vrlo tvrd kamen, koji se pre upotrebljavao za kresanje vatre'. Kremen o kremen se kreso i tako su varnicom palili vatru. 2. 'ovek vrstog karaktera'. Marko je kremen, a i Luka nije drugaiji, pa su se sad dva kremena sudarila. kremenjak -aka m 'ovek telesno i moralno vrst, jak, nepokolebljiv'. Samo onaj ovik koji je sam svoj gazda mo bit pravi kremenjak. krenit krenem svr. 1. 'poi, zaputiti se'. Ja sam ve krenio kui. 2. 'uiniti da se ta pokrene'. Putite kerove da krenu zecove. Izr. Krenilo mu je 'polo je nabolje'; krenilo je vino 'poelo je vreti'; krenilo je tisto 'poelo se dizati'. ~ se 'maknuti se s mesta, pokrenuti se'. Di si se krenio? krenut -a -o 'pijan'. Ne vridi mu sad divanit, vidi da je krenut! krepdein -ina m 'teka svilena tkanina (za sveane haljine)'. Koja cura dobije ruvo od krepdeina, ta je ve velika divojka. kresat kreem nesvr. 1. 'sei, rezati gornji deo, vrh ega (grane, brkove), podsecati'. Kresaemo voke. 2. 'otro govoriti, psovati, kleti'. ~ on je umiriva, a ona samo kree li, kree!; Kree Bara svom pijanom oviku, a on samo klama glavom. kresnit -nem svr. 1. 'udarom izazvati varnice, zapaliti'. Kresni mainu da vidim koliko je sati? 2. 'zasjati, sevnuti, zasvetliti'. Ja je pogledo, a ona ko da kresne oima 3. otvoreno, odluno rei kome to; opsovati'. Ama, kresni tom balavcu! kreveljit kreveljim nesvr. 'praviti grimase, neprirodne pokrete licem ili oima'. Red bi bio da togod kae, kad te ovik lipo pita, a ne da samo krevelji oima. ~ se 1. 'praviti grimase ili neprirodne pokrete (na koga ili kome)'. Dok je on gledo u Ciganku kako se krevelji, Ciganin mu je izvadio novce iz depa. 2. 'prenemagati se'. Kai lipo glasno i jasno kad te dida pitaje, nemoj se tu samo kreveljit. 3. 'plakati, iskrivljujui usta, derati se'. Ona se samo u plau kreveljila, a suze su same tekle.

krevet m 'deo kunog nametaja za spavanje, leaj, postelja': bolniki ~, vojniki ~; gvozdeni ~; ~ od dasaka 'drvenice'. Izr. rastat se od astala i kreveta 'prestati iveti zajedno (o branim drugovima)'; pasti u ~; prikovat za ~; 'razboleti se'. krevetac -eca m 1. dem. od krevet. 2. 'krevet sa jedne strane bez naslona (jer je taj deo bio uz samu zidanu pe pa su u spavanju noge dolazile do tople pei)'. krevetski -a -o 'koji se odnosi na krevet, posteljni' ~ arap. krezav -a -o 1. 'krezub'. Kad se nasmije, naprid su mu se vidila dva krezava zuba. 2. 'koji se iskrzao od upotrebe'. Rukav je krezav, dobro bi ga bilo malo opit. krigla 'vr, ovea aa (obino za pivo)'. kriglica dem. od krigla. krilatica 'avion'. Al sam se ustravio kad sam prviput vidio krilaticu. krilatiar m 'avijatiar'. Samo da mi je znat kako se tim krilatiarima ne zamuti u glavi tamo gori kad lete?! kripost 'duhovna vrlina'. vrsto je virovo u kripost ljudi. kriposan -sna -sno 'estit, poten'. Kriposan ovik voli sebe koliko i sve druge valjane ljude. kripta (G. mn. kripta) 'porodina grobnica'. Napoljuje ladno i mrano koukripti. Krist m 'po Bibliji naziv Isusa iz Nazareta, osnivaa hrianstva, Hrist(os)'. Izr. braa u Kristu 'pripadnici iste hrianske zajednice'. krika 'nevelik komad izrezan iz celine'. Podaj prosjaku komad kruva i kriku sira. kriv -iva -ivo 1. 'koji nije prav, koji je savijen, svinut'. Stipan je naupo iz dasaka punu kesu krivi klinaca, sad i Ispravlja kalapaom. 2. 'koji ne stoji pravo, iskoen'. Zato ne popravi ona vrata na svinjaku, tako krivo stoje da se prasici mogu provu. 3. 'koji je nainio neto to ne valja, koji je odgovoran za neko deio'. Vidim ja, da je pender razbijen, al triba da mi kaete ko je kriv za to?! Izr. Ni kriv ni duan 'ispravan, nevin'. krivnja 'krivica'. Jeste izgorilo, al nije moja krivnja. krivovirac -rca m 'krivoveran ovek, jeretik'. Kau, da su u staro vrime i nama govorili da smo krivovirci. krizantin m bot. Tanacetum indicum, hrizantema'. krizma 'obred u katolikoj crkvi koji vri biskup pravei verniku na elu znak krsta posveenim uljem'. krizmat -am nesvr. crkv. 'dati kome krizmu'. ~ se 'primati krizmu'. kri kria m 1. 'rlg. krst'. 2. 'znak koji stavlja nepismen (uz svoje ime koje mu drugi napie). Izr. Kri Boe ime isusovo 'govorilo se malom detetu kada kihne (umesto: na zdravlje kod odraslih)'. To su oni to su isusa na kriu metlom tukli 'podmukli, pokvarenjaci'. krialice -ica samo u izrazu: Krialice, bogalice, pukac! Tako su u najstarija vremena pozdravljala deca svoje stare, pravei krst na dlanu uz gornju izreku. kriat kriam nesvr. 1. 'rezati u krike'. Kria krastavce u zdilu. 2. 'usitnjavati stonu hranu'. Kriamo blitvu za krave. krii m dem. od kri. krkaa 'grbaa, lea'. Jednom raste salo na krkai, drugom pamet u glavi. Izr. Sagni malo vema tu tvoju krkau 'opomena na efikasniji posao'. krkat krkam nesvr. 'halapljivo jesti, derati'. _ N8 da idu, ve krkaje dok njim ne pukne ta miina. krknit krknem svr. 1. 'svr. prema krkat. 2. 'pisnuti, maknuti, mrdnuti'. Ba je velika soba al toliki se svit nasuko, da nisi mogo ni krknit. krlja zool. Ixodidae 1. 'krpelj'. 2. 'osoba koja uporno ide za nekim, prati ga u stopu (pogrd.)'. Zalipila se za njeg ko krlja i ne puta ga. krma 1. 'stona hrana, pia'. to bolja krma, to e krava dat vie i bolje mliko. 2. 'navie savijen prednji deo sonika (u saonicama)'. Kad su krme u soncama dobro savijene, onda sonca po dobrom snigu sve lete. krma v. krma (2.). Za krmu se privriva dripanik na sonca. krmaa zool. Sus 'enka svinje'. 2. 'mrlja od mastila'. Tome, ta si uradio, kad si tako veliku krmau napravio na itanki?! krmaetina augm. i pogrd. od krmaa. krmaica dem. od krmaa. krme -eta (krmad coll. od krme) s 'krmak, svinja'. Na astalu je raspravljo jedno povee krme.

krmelja 'ukasta tekuina koja se izluuje iz oiju za vreme bolesti ili spavanja i na nijma se osui, krmelj'. Kako si se umio kad ti krmelja jo uvik u oima stoji? krmeljav -a -o 'pun krmelja'. Jo su ti krmeljave oi, a ve bi io. krmenadla 'svinjsko meso sa rebarcem'. Volim krmenadlu i u krumpirai. krmivo s 'v. kima (1.). ~ imamo za zimu dosta stonog krmiva. krmski pril. 'na svinjski nain, nepoteno'. Ja njemu tako svesrdno davo na zajam, a vidi ti njega, kako krmski vraa: kae vratiu kad bidem imo. krmski -a -o 'svinjski (pogrd.)'. Krmska koica je dobra za paa. Izr. Ko je krmski ivio, ne mo drugaije ni umrit! krnit -nem svr. 'udariti'. On je mene iiio, a kad sam gaja krnio tapom po elenki... krntija 'starudija, neto staro, bezvredno'. Iza salaa smo drali sve te stare krntije. krnjaukat -njauem nesvr. 'mijaukati, krmaukati'. I maka i svinji krnjauu gladni su. krnjetak -tka m 'ostatak slomljenog zuba u vilici'. Sve je zube pogubio, samo mu je j'edan krnj'etak virio iz dolnje vilice. krpa 1. 'komad tkanine (koja je obino ve van upotrebe)'. To su krpe za pra, a one druge su za pranje sudi. 2. 'zakrpa'. Dobra e bit ta krpa da mi zakrpi rukav na laktu. 3. 'stara iznoena odela'. To ruvo j'e samo da ga isie u krpe, pa moe sa onim drugim krpama tkat krpare. krpara 'od mekanih tekstilnih otpadaka otkani prekriva postelje (na tome se i spavalo, u novije vreme slui kao prostira za pod)'. ~ imali smo dosta krpara na kojima smo spavali. krpelj' -elja ml. zool. Ixodidas. 2. 'ovek koji eli iveti na raun drugoga'. Pritumio se kod nas svaki dan na ilo ko krpelj, al radit mu smrdi. krpenjaa 'lopta od krpa'. Nismo u ono vrime ko dica ni znali za drugaiju loptu nego samo za krpenjau. krpe m 1. 'neprestano krpanje, krpljenje'. S tolikom dicom, brez krpei, mi ne bi mogli ivit. 2. 'ono to je esto krpljeno, prnje'. Taj tvoj kaput je sam krpe, jednog dana e se raspast. 3. 'ono to je sklepano, loe uraeno, krparija'. Meni se ini, da je taj kominski ardak obian krpe, dobro ga je majstor namagario, ne virujem, da e izdrat ni jednu zimu. Izr. Krpe kuu dri! krpica dem. od krpa. krpice -ica pl. t. 'testenina izrezana na kockice'. Vema volim krpice u orbi nego rizance. krpiguz m bot. Setaria verticillata 'vrsta, prilepljive bodlje'. krpit -im nesvr. 'stavljati zakrpe, initi opet upotrebljivim, popravljati'. Na toliko mista su mi ve krpljene akire, da se ne zna di je zakrpa, a di ona prava kumaa. ~ se 'snalaziti se, ivotariti'. Mi ne idemo ba svaki dan mesa, al krpimo se kako znamo i nadamo se boljem. krpljaina 'neprestano krpljenje, krparenje'. Ko bi uvik novo kupovo, zato je tu krpljaina. krstine mn. 'snopovi ita sadeveni unakrst (1718 snopova)'. Kad se diju krstine, dolnji snop se zove kurjak, a s kojim se odozgor poklapa, zove se popo. krstit -im svr. i nesvr. 1. 'vriti obred krtenja'. Dite se ne krsti oma im se rodi. 2. 'davati ime, biti kum na krtenju'. Ja nisam jo nikog krstio. 3. 'praviti pokretom ruke znak krsta. Izr. Ja ga krstim, a on prdi. 'ne haje za ono to mu se savetuje'. ~ vino, mliko 'ulivati vode u vino i mleko'. ~ se 'stavljati znak krsta na sebe (uz izgovaranje crkv. molitve: u ime oca i sina i duha svetoga, amen): ~ sa etri prsta 'biti katolike vere'. ~ sa tri prsta 'biti pravoslavne vere'. kranin m 1. 'pripadnik kranstva, katolik (prema hrianin pravoslavac)'. kranka 'katolkinja'. Nee mi valdar kazat da mi er nije dobra kranka?! krten -a -o 'nad njim je izvren obred krtenja'. Izr. Ni krtene due 'nikoga nema'. krtenica 'izvod iz matice roenih (krtenih)'. krtenje s 1. 'gl. im. od krstit (se) 2. 'nadevanje imena'. Krstili su ga po crkvenom Gabrijel, a svi su ga posli krtenja zvali Tome, jel se rodio na dan sv. Tome. krt -a -o 'koji se lako raspada, lomljiv'. Ne savijaj tu krtu granu, slomie je. Izr. ~ meso 'meso bez ila, masnoe i kosti'.. krtinjak m 1. 'gomilica na povrini zemlje koju je izrila krtica'. ima nikol(i)ko friki krtinjaka. 2. 'krtije leglo ispod zemlje'. Kopali smo krtinjake ne bi 1 uvatili krtinu. krtina zool. Talpa europaea, krtica'. 2. 'ovek koji bilo ime izaziva slinost s krticom (pogrd.)'. Kad s njim divani, tako se izvlai iz svega, da ti se ini da ima posla s krtinom, a ne s ovikom. 3. 'meso bez ila i kostiju'. Zdravija je krtina od masnog mesa.

krto pril. 'na krt nain'. ~ on je najvie utio, a i kad bi togod kazo, sve je bilo tako krto, nikad od njeg lipu ri da uje. krto 'pletena korpa od prua, ovea, sa jednom drkom preko sredine (pudarska kotarica za voe 5 kg), koarica'. Napunio sam ti krto jabuka da odnese kui kad poe. krumpir -ira m bot. 'Solanum tuberosum, krompir'. ~ paprika 'jelo od krumpira u vidu paprikaa bez mesa'; nacilo ~ 'kuvani ~ peeni krompir u kori'. nagusto ~ 'skuvani, ispasirani krompir i zainjen mleveifom crvenom paprikom'. krumpiraa 'vrsta jela (u kolutove narezan krompir na koji se u tepsiji slae kobasica i meso, te pee u seljakoj pei ili tednjaku)'. Prava krumpiraa trai i dobro vino, da se zalije. krumpiri m dem. od krumpir. krumphite s 'njiva zasaena krompirom. kruna 1. 'vrsta kape s dragocenim ukrasima kao simbol vlasti vladara: carska ~; kraljevska ~ 2. 'gornji deo kronja drveta'. 3. 'perje na glavi ptica u obliku kapice'. 4. 'gornji, vidljiv deo zuba koji se nalazi iznad desni; navlaka na zub da bi ga saouvao od kvarenja'. 5. 'novana jedinica nekih drava: austrougarska ~. Izr. Nee mu past ~ s glave 'nee izgubiti nita od svoga (umiljenog, uobraenog) dostojanstva'. krunast -a -o 'koji je slian kruni'. eva je krunasta tica, ~ koko, ~ golub. krunica 1. dem. od krune. 2. zool. Alauda arborea 'ubasta eva'. 3. 'jedna vrsta iblja, dugih i otrih bodlja, obino se sadila kao iva ograda'. Posadi krunicu u kerite. 4. crkv. 'jedna vrsta molitve (odreeno doba godine)'. Veernja krunica. 5. 'tanka vrpca s nanizanim kuglicama, brojanice' (crkv.)'. Fratrovima visi krunica o boku. 6. v. kruna (4.). krunit krunim nesvr. 1. 'odvajati, otkidati zrnje sa klipa kukuruza'. Samo kad ne moram krunit kuruze. 2. 'obarati, stresati'. Mislim da emo u ponediljak morat krunit orase, zrili su. ~ se 'padati otkidajui se od ega, otpadati'. Ako ove nedilje ne pokosimo, ito e se poet krunit. krunjaa 'maina za krunjenje kukuruza'. Ubaci samo nikolko klipova u krunjau da naranimo pile. krunjaica v. krunjaa. Neemo ni mi vie mrvit kuruze na stoiu, kupili smo krunjaicu. krup -an -pna -pno 'koji je velikih dimenzija'. Vidi kako krupan snig pada! Krava nam je otelila tako krupno tele. krupar -ara m 1. 'vlasnik krupare'. Najstariji sin nam je otvorio kruparu i sad je jo krupar. 2. 'radnik u krupari'. Lovro se namistio u kruparu i tamo radi ko krupar. krupara 'mlin koji krupno melje'. Kod nas u Ljutovu nema krupara, moramo nosit krupit u Tavankut. krupit krupim nesvr. 1. 'krupnije mleti kukuruz ili drugu zrnastu hranu za stoku'. 2. 'govoriti kojeta'. Bolje bi bilo da nam kae istinu, jel ovo to krupi ne vridi nita. 3. 'gristi, sitniti'. Take su mu zdrave i jake zubi kad ide sve krupi ono ilo. krupni -ia m 'krupni delovi neega'. Krupni emo ostavit, a sve sitne jabuke nek iu u cefru za rakiju. krupno pril. 1. 'velikim koracima; velikim slovima i sl.'. Nemoj tako krupno koracat, ja moram pokaskivat za tobom. Lipo pie, samo malo krupno. 2. 'otrim izrazima govoriti, psovati'. Znao sam da se zdravo srdi, jel je krupno opcovo. kruac -ca 1. dem. od kru(v). 2. 'sredstva neophodna za ivot'. Ti uti i uvaj svoj kruac jel je teko dobit misto kad se izgubi poso. kruan -na -no 'koji se odnosi na kru(v), hlebni'. Nestalo je krunog brana, tribae nosit mlit ita; Napolju smo napravili jednu novu krunu pe. ~ brano 'brano za hleb'; ~ kotar(i)ca 'korpa u kojoj se dri testo ili brano pre meenja'. krui m dem. od kruac. kruka bot. 'Pirus communis, drvo i plod takvog drveta'. 2. 'sijalica'. krukica dem. od kruke. krunica 1. 'pe za peenje kru(h)a'. Dobro uari krunicu, da nam ne bidne kruv gnjecav. 2. 'grudva testa koja se ostavlja kao kvasac za sledee peenje'. Ostavi krunicu za kvas. kru(v) kruva (Nmn. kruvovi Gmn. kruvova) m. 1. 'hleb'. 2. 'sredstvo za ivot, zarada, sluba'. Neu molit nikog da mi da, sam u se snai za svoj kruv. Izr. Kruv nee sam rodit; brez ruva i kruva 'bez iega'; dobar ko komad kriiva 'vrlo dobar'; isti svoj ~ 'stei svojim radom'; trbuvom za kruvom 'poi za zaradom'; ~ sv. Ivana 'bot. roga Coratonia ciligua'. kruvarit -uvarim nesvr. 'hraniti, izdravati nekoga'. Dokleg u ja tebe kruvarit? ~ se povr. Lako j njoj, kad se jo uvik kruvari kod matere, a udata je vie od po godine. kruvi m dem. od kruv. krv krvi 1. 'crvena tenost koja tee kroz krvne sudove ovejeg i ivotinjskog tela'. Rasiko sam prst, tee mi krv. 2. 'porod, dete (fig.)'. ~ imam ja er, eto, to je moja krv. 3. 'koleno, poreklo'. Bili smo rod po enskoj krvi. 4. 'ud, karakter, temperamenat'. ta da radim njom, taka joj je krv. 5. 'teak naporan rad, stradanja (fig.)'. Tribalo je mnogo znoja i krvi dok nismo ovo stekli. Izr. crven ko ~ 'vrlo crven'; ovik nae krvi 'ovek naeg plemena'; ~ mu je pala na oi 'izgubio vlast nad sobom, obnedivio je'; ko da nema kapi krvi 'bled od straha'; ~ nije voda 'svoj ide svome'; kupa mi se u krvi 'smrtno ga mrzi'; pit neiju ~ 'iskoritavati koga do krajnjih granica'; omastit ruke krvlju 'biti ubica'.

krvaa 'hvatanje krvi (obiaj da se na Blagovesti, rano izjutra na tate i na duak pije crveno vino, s verovanjem da se ono pretvara odmah u krv i obnavlja" snagu)'. Pa, danas je Blagovist, da popijemo po jednu krvau, p onda kako nam Bog da. krvat kfvam nesvr. 'lupati (svim i svaim zbog nesmotrenog rukovanja stvarima)'. ii friko, vidi ko to tamo u sobi tako krva?! ~ se 'tui se'. Kaki su to ljudi, im se napiju, oma se meusobno krvaje. krvavica 'vrsta kobasice (od seckanog kuvanog mesa, krvi i slanine, iznutrica, zatim suena u punici ili dimnjaku)'. Voiim i kuvanu i puenu krvavicu. krvit se krvim se nesvr. 'svaati se'. Braa ste, nije lipo da se za makar ega krvite; sramota je i prid svitom. krzalica 'titnik na donjem delu pantaIona'. Istroila se krzalica na pantalonama, mora se zaminit. krzat se -a se nesvr. 'troiti se od trenja'. Nemoj danas oblait kaput u kojem radi napolju, poeli su se rukavi krzat, pa i moram opit. krljav -a -o 'koji je u rastu zaostao'. Svi su lipi, a od osam jedno je ostalo krljavo prase. krljavica 'ona koja je krljava'. Dobro ona ide, al je taka po naravi krljavica. krljavit -im nesvr. 'ostajati krljav'. Krljavi i srada uvik od druge dice ~ tuku ga. krljavko m 'krljavac'. Svi ga prdae krljavko. krljavo pril. 'na krljav nain, slabo'. Jesenas smo zasadili nikoliko mladi voaka, al ne znam zato nam tako krljavo rastu?! krljavost -osti 'osobina i stanje onoga koji je krljav ili onoga to je krljavo'. Kiljavost je uvatila usiv ove godine. kubik -ika m 'kubni metar'. U onom velikom oru kad smo ga ispilali i sloili bilo je tri kubika drva. kubika -aa m 'radnik koji je plaen ,,po kubiku" (obino za kopanje zemlje)'. Kubikai su obino bili snani ljudi. kubikovat -jem nesvr. 'raditi na kubik'. Kad nemamo drugog posla, nas trojca zajedno kubikujemo i zaradimo fain novaca. kubura 1. 'bedno stanje, muenje sa ivotom, petljanje'. Znate i sami, baco, ta je kubura, kad mi je moj ovik ve dvi godine bolesan, a ja sama ranim troje dice. 2. 'koni deo ama kroz koji prolaze trange, slui kao titnik na konjskim bokovima'. kuburit im nesvr. 1. 'rvati se sa ivotnim nedaama'. Ja da sam na tvom mistu, ne bi njim toliko kuburila. kucat kucam nesvr. 'imati polni odnos'. ~ se povr. 'vriti polne odnose'. kuckat -am nesvr. 'neto raditi, udarati u to'. Ne dirajte bau, togod kuckaje pod naslamom. kue -eta kuad s 'tene'. ta si dono to kue u sobu? Izr. Ni kueta ni maeta! 'puka sirotinja'. kuence/kuence -eta s dem. od kue. kuiber m 'torbar, probisvet'. Zakljuavaj vrata kad si sama, mo nai kaki kuiber. Kad e i med svit, Iipo mi se obui, nemoj da izgleda ko kaki kuiber. kuka 1. 'kuja, enka psa'. 2. 'bezobrazna drska ena (pogrd.)'. I ti da moli Anu, kuku jednu?! kuketina augm. i pogrd. od kuka. kukica dem. od kuka. kua I. 'dom, zgrada za stanovanje'. Kua nam je u varoi. 2. 'porodina zajednica'. Naa kua nije velika: nas dvoje matori i dvoje dice. Izr. bit kod kue 'dobro poznavati neto'; bit ko u svojoj kui 'biti dobro primljen'; dogovor kuu gradi 'dogovorom do uspeha', boja 'crkva'; luda ~ 'nered, haos'; ne gori ti kua nad glavom 'ne treba uriti'; ni kue ni kuita 'bez igde iega'; pii kui propalo je 'nema leka, nema spasa'; Divani ko da si pamet kod kue zaboravio! Da je kua dobra i kurjak bi je imo! Ne stoji kua na zemlji, ve na eni! Ne plau joj dica kod kue! 'nema ih, pa moe po selu vreme provoditi. kuerak -rka m 'mala siromana kua'. Petoro dice su podigli u jednom kuerku. kuerica 'mala siromana kua, kuerak'. Kad je pogledo u kuericu, tamo ima ta i vidit. kuerina 'augm. i pogrd. od kua'. kuetina augm. i pogrd. od kua. kuevan -vna -vno 'koji se brine o kui, kuanstvu, uvaran, marljiv u unapreenju kue'. I dida i bao su bili kuevni ljudi, zato su se i skupili. Izr. kuevno vino; ~ slanina; ena 'uvarna, dobra domaica'. kuit -im nesvr. 'sticati imovinu, zaraivati'. Ja sam to to imamo, sine, kuio pedeset godina. ~ se 'sticati imovinu, stvarati domainstvo'. Triba bit strpljiv, kua se kui cilog ivota. kuite s 'zemljite oko kue i pod kuom'. Na ovom mistu je bila kiia, a sad je ostalo samo kuiste. kud pril. 'kuda, kamo, gde'. Izr. Kud koji slatki moji 'kad je vreme za razilazak ili kad se treba spasavati bekstvom'.

kudak v. kud. Kudak e se moja dika paradirat... kudan v. kud Kudan je voda tekla, tudan opet navire. kudbogda -ate u stalnim izrazima: kuda, kuda si krenuo'. Kudbogda, Janje, tako rano, jo se nije ni razvidilo?! kudgod 'kuda god'. Jue sam bila na protenju, jo toliko svita nikad nije bilo: kudgod pogleda samo se glave vide. kudit -im nesvr. 'ogovarati, obezvreivati'. Ako nema lipu ri, nemoj ni kudit, pa nek se sami odlue. kudrat -am nesvr. 'kovrati'. Vidim kudra kosu ie u bal? ~ se 'postajati kovrav'. Neu se kudrat i gotovo. kudrav -a -o 'koji se kovrda, kovrdav'. Alaj je taj va arov kudrave dlake. kudrov -ova m 'pas kudrave dlake'. Kudrov se uplaio pa zalajo na svoj osin. kufer m 'kofer'. Tuta kufera sam se ja naslala sinu dok je uio kule u varoi. kufera -aa m 'onaj koji se kree sa poslom i svu svoju imovinu nosi u kuferu, doljak'. ta on meni, kufera, soli pamet kako u ja zemlju obraivat?! kuferi m dem. od kufer. kuferetina augm. i pogrd. od kufer. kuga med. pestis. Kuga je jedared zdravo arala u Subotici. Izr. bojat se ko od kuge 'kloniti se koga u svakoj prilici'; ku e ~ nego u svoj rod 'jednu nesreu esto prati druga'. kuglov -ova 'vrsta kolaa (od brana, jaja, suvog groa, mleka i dr. peeno u limenoj posudi), kuglof'. Ne smim ni kazat oviku da sam se s tobom zadivanila i da mi je izgorio kuglov. kuglja 'kugla'. Otkadje ova drvena kugljau naoj avliji? 2. 'ukrasno staklo za jelku (o Boiu)'. Kupili smo deset novi kugalja za granu za Boi. 3. 'metak, tane'. Kuglja mu je otkinila aku u ratu. kugljana 'kuglana'. U Bainoj kugljani je jedna kuglja udarila derana koji namia bebe. kugljat se kugljam se nesvr. 'kuglati se'. Kako se on dobro kuglja, to je togod: jedno za drugim je svalio po devet beba. kugljica dem. od kuglja (ono to ima oblik kugle ili priblino takav)'. Vokovali smo gumenim kugljicama. kuja v. kuka. Dau ti ovu kuju toliko mi je ve natenila tenadi da ne znam di u njima. kujica dem. od kuja. kujna 'kuhinja'. Dico, oma da ste ili napolje iz kujne. kujnica dem. od kujna. kuka 1. 'naprave u obliku ipke sa zavinutim jednim krajem da se neto zakai i privue'. Donesi kuku da probarro izvu kabo iz bunara. 2. 'drvena naprava, drka sa jednim parokom (za skupljanje pokoenog ita'). Rjsarua nosi kuku, a risar kosu. 3. 'klin za zavrnutim krajem o koji se moe neto obesiti'. Ostavi trangu na kuku. kukalj m 'vor koji se potezanjem jednog kraja lako razvezuje'. Lipo je svezala maramu na kukalj. kukavan -vna, -vno 1. 'jadan, bedan, ubog'. Kad ostari i ostane sam, kukavan je to ivot. 2. 'nitavan, beznaajan'. Mora cio dan rmbat za aicu kukavnog brana. kukavica 1. zool. Cuculus sanorus 2. 'esto uz atribute (crna, sinja) kukavna, jadna enska osoba'. A ta u ja, kukavica kukavna, brez igdi ikog svoga?! 3. 'moralno slab ovek, pljaljivac'. Da nisi kukavica ti bi Tezu za ruku pa ajd kui i gotova enidba. 3. 's mukom ostvarena minimalna zarada'. ta ja zaradim koju kukavicu i jo kradom od babe polak poaljem oviku u katane. kukica dem. od kuka. kukolj m bot. 'vrsta korova, Agrostemma githago'. Ti si meni, Albe, obeo ito brez kukolja. kukotres m 'zadnja ovija noga (od karline kosti, do pregiba)'. Uzmi drugo, a meni daj jedan kukotres, tamo znam da ima dosta mesa. kukuljica 'kapuljaa'. Di si samo nao tu kukuljicu na glavu? kukurikat kukurie nesvr. onom. 'pevanje glasom kukuriku" (o petlu)'. Kako ti pivci znadu ba u etri sata ujutru da kukuriu? kulaa 'utura (obina vojnika)'. Znali smo mi u kulai drat i vino, samo ako smo doli digod do njeg. kula -aa m 'konj ukastosive dlake'. Nikad nisam volio konja kulaa. ma. kulacs.

kulaa 'kobila ukastosive dlake'. kulaast -a -o 'konj koji je kao kula'. Valdar zna kaki je konj kad je kulaaste dlake. kulecat kulecam nesvr. 'pratiti, za nekim uporno ii'. Nemoj ve stalno za mnom kulecat, vidi da neu nikud oti dok ne okopam sav luk. kulen m 'vrsta kobasice'. Klali smo, pa smo i dva kulena napravili. kuluit -im nesvr. 1. 'raditi kuluk'. 'Ve dvi nedilje kuluim. 2. 'teko i naporno raditi'. Mi paori kuluimo cile godine, samo na naoj zemlji. kuluk m 1. 'obaveza linog neplaenog rada na javnim radovima'. Tri dana sam ove nedilje bio na kuluku s konjima i kolima vuko sam zemlju za pravljenje puta. 2. 'teak i naporan rad'. Godinama sam sluio kod gazda i zdravo sam se obradovo kad sam se tog kuluka oslobodio. kum m (Nmn. kumovi) 'kod hrianskih naroda onaj koji dri dete na krtenje kao svedok ili zastupnik roditelja; onaj koji daje ime novorodenetu: ~ na krtenju'. ~ na krizmanju 'svedok na krizmi'; venani ~ 'svedok na venanju'. Izr. Ko ne ali tura do kuma dogura! 'pa e sve imati ko i kum"; Kolike su oi pa ne vide kuma! 'neto je na dohvat ruke, a ne uoava se'. kuma 1. 'ena koja kumuje'. 2. 'kumova ena'. kumaa 'vrsta teke svilene tkanine, protkane somotom'. ~ imala je dva ruva od kumae. kumaica dem. od kumaa; tanka vrsta somota'. Ruvo od kumaice se nikad ne nosi zimi. kume -eta coll. kumad s 'u odnosu na kumovo dete koje je on krstio'. Nije Bartul samo moj sinovac, ve i kume. kumica 1. dem. i podsm. od kuma. 2. 'ensko dete prema svome kumu'. kumicin -a -o 'koji pripada kumici'. Kumicina pogaa je uvik najbolja. kumi -ia m 1. dem. od kum. 2. v. kume. kumin -a -o 'koji pripada kumi, potie od kume'. Sad sviraje kuminom bratu. kumov -a -o 'koji pripada kumu'. Ja u na kumova kola. kumovat kumujem nesvr. 1. 'biti kum (kuma) pri krtenju, krizmi ili venanju'. 2. 'uestvovati svojim savetom pri stvaranju kakvoga plana, kakvoga posla'. uo sam da se Marga vratila Josi, ne mora mi nita re, znam da si ti u tom kumovo. kumovski -a -o 'koji pripada kumu i kumovima'. Ja sam dobio i kumovsko ime. kunda 'enski polni organ'. kunina 1. 'vlat na vrhu trske'. to je na trski lipa kunina izvlatala. 2. 'metla od takve trske, pajalica'. Uzmi kuninu pa njom najpre oprai zidove. kunjat kunjam nesvr. 1. 'nalaziti se u stanju polusna, dremuckati'. Bolje ii spavat nego to tu sidi i samo kunja. 2. 'poboljevati, oseati se slabim'. Ve due vrime Lazo togod kunja, ne znam ta mu je, al mi se ini da iz dana u dan slabi. kupat kupam nesvr. 'potapati telo u vodu radi pranja'. Pouri s tom vruom vodom i kupaj dite, da ne plae toliko. ~ se povr. Nisam se ja, rano moja, nigdi kupala osim u kortu, a prala se u lavoru. Izr. ~ u znoju 'biti u znoju od vruine ili tekog rada. kupinjaa bot. 'Rubus fructicosus, kupina'. kupit kupim svr. 'pribaviti neku robu za novac'. Kupio sam kuu u varoi. 2. 'privui na svoju stranu mitom, laskanjem'. Kupio je enu svojim gazdaagom. Izr. Kupio je on i novaca. 'uzeo zajam'. kupit -im nesvr. 1. '(koga) dovoditi na jedno mesto sazivajui'. Marko kupi dlcu za sigru. 2. '(to) pribirati, sabirati'. Kupimo orase. 3. 'sastavljati, priljubljivati odvojene delove jedne uz druge (miie, usta kao znak neprijatnog oseanja ili kakvog uzbuenja)'. Ne volim zeleno voe, kupi mi usta. ~ se 1. 'skupljati se na jednom mestu'. Kupiemo se kod Loske u kolo. 2. 'skupljati se, uvlaiti se u sebe (od zime, straha)'. Sva sam se kupila od zime. kupka 'toplo kupatilo, banja'. Doktor mu je propiso vruu kupku za lienje. kuraan -na -no 'hrabar, odvaan'. im sam s tobom, oma sam i ja niki kuraniji. kurdait -im nesvr. 'puiti (pogrd.)'. Izai ve malo i(z) sobe, pa tamo kurdai taj tvoj smrdljivi duvan. kuripa 'otrokona'. ~ udala bi se ja za njeg ve davno al mu je mater taka kuripa, pa ne smim. kurup m 'enska kosa upletena i podignuta na zatiljku'. Kad joj kurup nakrivo stoji, onda joj se bolje sklanjaj s puta. kurjak m zool 'vuk'. Izr. Ko se s ovcama mia, kurjakovi ga pofdu. Kurjak dlaku minja al ud nikad! Tiro lisicu pa istiro kurjaka! I kurjakovi siti i ovce na broju! Mi o kurjaku a kurjak na vrati! Na kurjaka vika a lisica meso ide. kurjin -a -o 'koji pripada kurjaku, kurjakov'. Ovo ko da je kurjin trag?

kurjo m v. kurjak. Nije kurjo izijo zimu! kurtala/kurtala pril. u stalnom izrazu: ne bilo ga! (da se neto neeljeno ne dogodi)'. Kurtala bflo i takog ovika, kad ne zna ta je dosta! kurtalisat (se) -iem (se) nesvr. 'osloboditi se, spasti se (od ega ili koga)'. Jedva iva sam ga se kurtalisala. Vano je meni da sam se bolesti kurtalisala. kurtav -a -o 'kratak, kus'. ~ imali smo kera kurtavog repa. Men se ini da je tebi postala suknja malo kurtava. kuruz m bot. 'Zea mais, kukuruz'. Sutra emo popunjavat kuruz, dosta je slabo niko. kuruzan -zna -zno 1. 'koji se odnosi na kukuruz'. Dijemo kuruzno snoplje u klupe. 2. 'koji je nainjen od kukuruznog zrna'. Tribala bi mi koja kila kuruznog brana za proju. kuruzite s 'zemlja pod kukuruzom (ili posle branja, ali jo neuzorana)'. Kuruzite je dvared vee nego onaj komad pod itom. kuruna 'suve stabljike sa kojih su obrani kukuruzi, kukuruzovina'. Baci koji snop kurune kravama u jasle. kurunja v. kuruna. Sadili smo tri badnja kurunje. kurva 'bludnica, prostitutka'. 2. 'kukavica'. Da nije otac Lozan kurva, dica bi se ve davno pomirila. Izr. Kurvo jedna muka! (kao psovka, pogrd.). kurvar -ara m 'onaj koji ivi sa kurvama, bludnik'. kurvarluk m 'kurvarski ivot, kurvanje'. izae na nos njemu i taj kurvarluk, samo dok lanci odu. kurvarov -a -o 'koji pripada kurvaru'. Valdar neemo divanit o kurvarovom potenju?! kurvarski -a -o 'koji se odnosi na kurvara'. Ta taki je njezin i kurvarski pogled. kurvarski pril. 'na kurvarski nain, iz prevare'. Uzo mu novce i kurvarski pobigo. kurvat se -am se nesvr. 'postupati, vladati se ko kurva'. kurvetina augm. od kurva. kurvica dem. od kurva. kurvin -a -o 'koji pripada kurvi'. kusav -a -o 'kus, bez repa (ivotinja)'. Jo nisam dosad vidio kusavog pulina. kusnica 1. 'tenara, stecite pasa'. Odnesi joj tence natrag u kusnicu. 2. 'mesto za sprovoenje nemorala'. (pogrd.). ula sam ja za njezino skupljanje mladei, to je prava kusnica, bavi se ona sparivanjem. kuso m 'pas'. Dr nanu za suknju da te ne ugrize kuso. Izr. Doe kuso na kola 'bie prilike da se nekom vrati milo za drago'. kil/kilki! 'uzvik za teranje svinja'. kuljat se -a se nesvr. 'linjati se'. Nfsmo davno kupili one pokrovce, a ini mi se da se ve kuljaje. kutrav -a -o 'kome se kosa, dlaka razbaruena, kovrav, kudrav'. Na Luka, kad je posto prokator.imo je tako lipu kutravu malu bradu. kutljat -am nesvr. 'izlaziti u gustim mlazovima, ikljati, kuljati'. im dica uju da bao iu kui, oma kutljaje iz avlije. kuvanje s 1. gl. im. od kuvat. 2. 'kuvano jelo'. Zato niste ili kuvanja? kuvat -am nesvr. 'kuhati'. Kuvam za unu paprikaa. Izr. bit peen i kuvan (kod koga) 'svakodnevni gost'. ~ se 1. 'biti izloen vatri (o jelu i dr.)'. Danas se ne kuva. 2. 'biti izloen velikoj ezi, vruini'. Kuvam se od vruine. 3. 'spremati se; razvijati se (o mislima, oseanjima)'. Ve odavno se u meni kiiva i sad je prikipilo! kuverta 'koverat'. Bacio si kuvertu, a ja ne znam napamet atrez, pa ne moem poslat pismo. kudrav -a -o v. kudrav. to je smino to kudravo mae. kvaka 1. 'ono za to se uhvati i pritisne rukom kad se vrata otvaraju i zatvaraju'. 2. 'kriv predmet kojim se ili o koji se neto kvai, kuka'. Kvaka na kolekama se prokinila. 3. 'skakavica, reza'. Vi se jo uvik uzdate u staru kvaku s uzicom, neete da je prominite. kvaknit -em svr. 1. 'udariti, odalamiti'. Kvakniu ja tebe da e zapantit. 2. 'voknuti, kljucnuti'. Ne diraj te pilie, jel e te kvaknit kvoka pa e se onda dreit. kvart m 'deo grada koji sainjava vie ulica'. U prvom kvartu nikad nije stojala sirotinja.

kvartal -ala m 'tromeseje'. Kazo je da mu triba novac samo za jedan kvartal, a evo i drugi j'e proo. kvartllj -ilja m 'stan, prenoite'. Dobio si kvartilj za jednu no a kad nee da radi, moe i. kvartir -ira m v. kvartilj. Nema sad nikog na kvartiru? kvas m 1. 'materija u kojoj su gljivice koje izazivaju kiselo vrenje'. Zamutila sam kvas za kruv. 2. 'koliina koja slui kao osnova za pretvaranje mleka u kiselo mleko, u jogurt, i sl.\ Nisi valdar svu kiselnu poila?Nisam, ostavila sam kvas. kvatri (mn. kvatara) 'strogi post (kod katolika na poetku svakog godinjeg doba)'. Poele su kvatri, sad: ,,ic guza do Uskrsa mesa". kvint m 'navoj na nekom predmetu'. Kvint se izlfzo, pa ne moem zarofit. kvita 1. 'priznanica'. Kad mu vrati novac trai nau kvi'tu. 2. 'uteg za vagu'. Nemamo dosta kvita za mau ~ moraemo uzajmit kad doe maina. kvitirat kvitiram svr. i nesvr. 'izravnati (neko dugovanje), dati potvrdu o tome'. Izr. Sad smo kvit! ~ se 'izravnati raune meu sobom, raskusurati se'. Ja mislim da se sa ovfm kvitiramo, sad niko nikom vie ne duguje. kvitovat -ujem nesvr. v. kvitirat. S tobom da kvitujem, makar posli opet uzajmio. ~ se v. kvitirat se. Jedva smo se ve jedared i u ovome kvitovali. kvocat -a nesvr. 1. 'glasati se, oglaavati se kao kvooka'. uj'em da kvoca kvoka, triba naranit pilie. 2. 'dosaivati nekim zahtevom ili savetom'. Badavad kvoca nikako nee dobit! kveit -i nesvr. 'kvocati'. Dokle e da kvoi zato to je jedno jaje snela. kvoka 1. 'koko koja lei na jajima ili je izlegla pilie'. Tako sidim ko kvoka na jajima. 2. 'koja pria bez prestanka' Eno ie nam Roza, sa e ona ko kvoka da nam svima dosadi. kvoketina augm. i pogrd. od kvoka. kvokica dem. od kvoka. kvrcat -am nesvr. prema kvrcnit. kvrckat -am nesvr. dem. od prema kvrcat. Tamo su dida pod naslanom, togod kvrckaj'e. kvrcnit -nem svr. 1. 'glasnuti se kljocanjem, lakim praskom, puckaranjem i sl.'. togod je napolju kvrcnilo; Uinilo mi se, ko da je kogod kvrcnio na vrata. 3. 'snano udariti (podsm.)'. Kad ga je Mate kvrcnio vilitanom, Stipan se opruio ko pokoen. kvrdat -am nesvr. 'kovrdati, kudrati (kosu)'. Ja sama kvrdam moju kosu. kvrdav -a -o 'kovrdav'. Ona ima od roenj'a taku kvrdavu kosu.

L
labanc -anca m 'veliki pas'. laboka 'erpa'. Evo, skuvala sam punu laboku paprikaa. labrcnit -nem svr. 'prezalogajiti'. Pa, kad me toliko ba nudite, moem malo labrcnit. labrnja 1. 'njuka, gubica'. 2. 'usta, lice, usna (pogrd.)'. Bolje zatvori tu tvoju labrnju, dosta si baljezgo. lackat -am nesvr. 'gladiti, maziti'. Dokle e ve lackat taj ormar, ja bi ga dosad ve triput otrla. ~ se 'gladiti se, lickati se'. laanje s gl. im. od laat (se). Izr. Kako plaanje tako i ~ 'za slabo plaeno, slab je i rad'. laat (se) -am (se) nesvr. prema latiti (se). 'svesrdno se prihvatiti posla'. lad m 'hlad'. Pripravi astal da u ladu unamo. Izr. rujanski ~ gotov jad. ladan -dna -dno 'hladan'. Daj mi da pijem al ladne vode, s dnola bunara. Izr. mitav Iadan 'miran, staloen, hladnokrvan'; biti ladne krvi 'ne uzbuivati se, biti hladnokrvan'; bit ko poliven vodom 'oseati se nelagodno zbog neeg'; ~ juni sve pokunji; maj ~ nije svit gladan. ladit ladim nesvr. 'initi to hladnim, rashlaivati'. Ako ti je vruina nai ko e te ladit. ~ se 1. 'rashlaivati se'. Sidajte da idemo da se ne ladi orba. 2. 'postajati ravnoduan, smirivati se (u oseanjima)'. im su se uzeli, on je poo da se ladi.

ladno/ladno pril. 1. 'studeno'. Napolju vije, ladno je. 2. 'neljubazno, ravnoduno'. Vidi da nas strina ne voli, tako smo davno bili kod nje u gostima, a ona nas je opet ladno doekala. ladnoa 'hladnoa'. U ovoj ladnoi je najbolje sist kod vrue pei. : ladovat laujem nesvr. 'hladovati'. Ne voli radit pa zimi laduje, a u'ti gladuje. ladovina 'hladovina'. Kad se ris radi nema ladovine, sunce svudan pri. Izr. debela 'nerad, lenarenje'. ladovit -a -o 'pun hlada, senovit'. Nije nam avlija jo dosta ladovita, malo imamo drvea nasaenog. laa 'brod'. Pripovida o Jai ko da je jue na njoj io. Izr. Ko da su mu sve lae potonile. laar -ara m 'onaj koji radi na lai i plovi na njoj, brodar, mornar'. Moj stric je bio laar na Dunavu. laarov -a -o 'koji pripada laaru. Laarova kua uvik pliva. laica dem. od laa. lag laga m 1. 'tekue sredstvo kojim se premazuju predmeti radi sjaja, uvanja od kvarenja i sl., lak'. 2. 'preraena koa vrlo sjajne povrine'. Je 1 istina da ti je nana kupila cipele od pravog laga? lagacak -cka -cko dem. od lagan. lagacko pril. dem. od lagani. Izr. ~ kume 'kada se kum previe razveseli na svadbi'. lagan -ana -ano 'polagan, spor'. Kako moe tako laganim korakom i? lagano pril. 'bez urbe, sporo, polako'. On kae da e se urit lagano. lagarija 'la'. Tu lagariju je Vranje izmislio. lagat laem nesvr. 'svesno, namerno govoriti ono to nije istina'. Mogla sam outit, al kad ja ne znam da laem. Izr. Lae i to pljune. lagirat lagiram nesvr. 'premazivati lakom'. Kata je naarala jaj'a za Uskrs, a ja i samo lagiram. lagit -im nesvr. dem. prema lagat. lajalo s 1. 'lajavac'. 2. 'usta, njuka, gubica (pogrd.)'. Dobro bi bilo da zatvori to tvoje lajalo. lajat -jem nesvr. 1. 'odavati kratke odsene glasove (psi i sl. ivotinje)'. 2. 'priati, govoriti runo o nekome (pogrd.)'. 3. v. landarat (1.). _ Tako je miava da suknje oko nje sve laju. Izr. ne laje kera sela radi, ve sebe radi 'ne pria radi drugih nego sebe radi'; ker koji tuta laje ne ujeda; ker laje, a vitar nosi. lajav -a -o 1. 'koji mnogo laje (o psu)'. Ne znam iji je taj lajav ker, po cio dan se uje? 2. 'koji runo govori o drugima, olajava (pogrd.)'. Dobro bi bilo da ne doe ona lajava Roza i njezin pijani Bruno. lajavac -avca m 'onaj koji je lajav (pogrd.)'. Svi ste vi lajavci, a kad triba radit, onda ja moram ono najtee posvravat. lujavica 1. 'kuka koja mnogo laje'. Boji se tvoje kere lajavice. 3. 'lajava osoba (obino enska) (pogrd.)'. Baba je, pa joj se mo oprostit to je lajavica. lajkua v. lajavica (2.). njima u drutvu je bila i ona Bara lajkua. lako (komp. lake) pril. 'bez muke, sa lakoom'. Vama je lako, dico, kad ste mladi. Izr. lake je zabavit nego opravit! ~ je u dobrom dobar bit! ~ je gotovom ditetu otac bit! ~ je avolu u ritu svirat ~ je onom ko pameti nema; lake je spriit nego liit! lake je sauvat ovce neg novce! laktanja 'kasarna'. Tamo nam je kua blizo prve laktanje. ma. laktanya.

lakum -a -o 'pohlepan, lakom'. Uo andrak u njega, pa to vie ima, sve je lakumiji. lakuman -mna, -mno v. lakum. I na ilu je lakuman ovik. lakumi m 'mali pleteni kola'. Danas e za unu bit lakumia i orbe s krumpirom. lakumit se -im se nesvr. 'biti lakom, pohlepan'. Lakumi se on za njezinim lancima. lakumo pril. 'lakomo, pohlepno'. Ne samo da tako ide ve i lakumo gleda u zdilu. lampa m 'svetiljka (petrolejka), lampa'. Smraiva se, mogla bi upalit lampa. Izr. Dogorio mu ~ 'umro'. ma. lampas. lampai m dem. od lampa. lanac -nca m 1. 'mera za povrinu (2.000 hv )' 2. 'niz metalnih karika, prodenutih jedno kroz drugu (za vezivanje, privrivanje i sl. ili kao ukras)'. Svei kera na lanac. 3. 'mera za duinu (50 m)'. Nema vie od tri lanca duine. Izr. vodit (koga) ko na lancu 'drati u slepoj poslunosti'; putit s lanca (nekoga) 'ostaviti bez nadzora, raspustiti'.

lani m dem. od lanac. landara 'ena lutalica i brbljivica, koja tumara (pogrd.)'. Mani Ciju, ona je bila i ostala iandara. landarat -am nesvr. 1. 'razmahivati neim, mlatarati'. Ona je igrala kolo, a suknje su joj sve landarale. 2. 'brbljati, blebetati'. Svi se skupe kod babe, p onda samo landaraje. 3. 'ii tamoamo bez cilja, tumarati, motati se'. Poslala sam i da tresu ljive, a oni landaraje oko guvna. lanra 1. 'mrena na oku'. 2. 'opna, tanka koica (na jajetu)'. lane pril. 'prole godine, Iani'. Poznamo se mi jo od Iane. lanit -nem svr. 1. 'oglasiti se laveom, zalajati'. Kaki je to ker, kad nikad ni ne lane. 2. 'progovoriti, nesmotreno to izrei'. Pripazi, Joso, malo na njeg da togod ne lane. lanski -a -o 'prologodinji'. Jo nisam zaboravila lanski Boi, tako je veso bio. Izr. dobar ko ~ snig 'proao i zaboravljen'; bri'ga ga ko za ~ snig 'ba nita ne mari'; lanskom snigu ne tribaje opanke'. lapacka 1. 'pleka (kod ivotinja)'. Skini sve meso sa lapacke i samelji ga u divenice. 2. 'lopatica na mlinskom kolu'. Nikolko lapacaka je istrunilo na kolu vodenica. ma. lapocka (csont). lapaur m 1. 'lupetalo'. Nije udo to te zovu lapaur jel ti samo lupeta. 2. 'daska u vodenici koja u krugu udara vodu, lapacka'. Izminio sam dva lapaura na krugu u vodenici. laparat -am nesvr. v. landarati (1.)'. - Kako vitar due tako njezina marama lapara. lapat lapam nesvr. 'jesti (podsm.)'. Poso je gotov a sa emo za astal i lapat. lapavica -e a. 'sitna kia sa snegom'. Ko te je tiro da i'e po tom mraku i takoj lapavici?! b. 'raskvaen sneg sa blatom i vodom'. Poo se snig topit sa e bit lapavice. lapar -ara m 'prodrljivac'. Dobro idu svi svinji, al jedan je pravi lapar. lapat -e nesvr. 'jezikom pucketati pri hranjenju (svinje lapu), lokati'. idu, idu, sve lapu kad njim zametem prikrupu. lapit -im nesvr. 1. 'isputati paru, miris, isparavati, vetriti, hlapiti'. Poklopi taj lonac, da ne lapi para i njeg. 2. 'gubiti pamenje'. Na dida ve pomalo lape. larma 'galama, buka'. igrajte se, al neu da ujem nikaku larmu. larmadija m 'buka, galamdija'. Ti si, mone, vei larmadija nego to smi! larmadi(j)ski -a -o 'koji se odnosi na larmadij'e'. Divan mu je bio larmadijski, a vako je bio zdravo dobar ovik. larmadi(j)ski pril. 'sa mnogo larme'. Larmadiu)ski se poriao. larmat -am nesvr. 'galamiti'. Da da ne mo nita ilt kad svi larmate. lasan -sna -sno 'lak'. Kad se uvee bunem u to nae malo jezero, posli se osiam lasan ko perce. lasica zool. 'ivotinja iz reda kuna, Putorius nivalis'. lasno pril. 1. 'lako'. Ter se lasno zapiVa. 2. 'rado, s uivanjem'. Da je njegov vinograd, ne bi ga tako Iasno unitavo. lasta zool. Hirundo'. Izr. jedna ~ ne ini prolie 'nije dovoljan pojedinani napor'; prva ~ 'prvi nagovetaj'. lastar -ara m 'izdanak, mladica (mladi izrataj na voki, lozi)'. Malo je privie lastara izraslo na lozi, moraemo kaat. lastica dem. od lasta. lastin -a -o 'koji pripada lasti: ~ gnjizdo'. Stigle su laste vidio sam iz gnjizda da viri lastin rep. lae -eta s v. lastica. lanje pril. komp. od Iasno. Dabome da je lanje naranit jedna usta nego pet. lanji -a -o komp. od lasan. latit se -im se svr. 'prihvatiti se ega, prionuti'. Koliko ja znam, vi ste se ve dosta odmarali i sad bi se mogli latit branja. latov m 'optinski pozivar'. izno nam je latov porciju za ovu godinu. lave m 'lajanje'. Nita ne ujem od lavea ovi tvoji kerova. lavor -ora m 'iroka razvedena posuda za umivanje'. Nali mi pun lavor vrue vode, da se moem redovno oprat. la lai m 'neistina, obmana'. Sita sam ja tvoje lai. Izr. prisna ~ 'potpuna neistina'; u lai su kratke noge 'la se brzo otkrije'; utirat koga u la 'uhvatiti koga u lai' ~ mu iz oivi viri.

laa m 'laljivac, laljivica'. Ne dam na brata, on nije laa. laan -na -no 'netaan, neistinit'. Nikad ne gleda ovika u oi, zato to mu je i pogled laan. laljiv -a -o 'sklon laganju, koji rado lae'. Kad je bio mali, i moj deran je bio laljiv. laljivo pril. 'na laljiv nain'. Ja sam ga dobro znavo i oma sam pozno kad je laljivo divanio. lano/lano pril. 'na laan nain, neiskreno'. Taki je uncucki bio, da se znavo Jano pritvarat da je poten i da oe svakom dobro da uini. laov -ova m 'laljivac'. Dok je ljudi na ovom svitu, bie i laova. laovina m. augm. od laov. leca 'letva'. ~ Tribo si gue metriit lece u kerite oko bae, vako e mali pilici ulazit u bau. le legnem svr. 1. 'zauzeti vodoravan poloaj, opruiti se (obino u postelji) radi spavanja'! Bio je triten pijan, ena ga jedva podigla i legla na krevet. 2. 'razboleti se'. Vuko je bolest na nogama dok je mogo, a na kraju ga ona svalila i moro je le u pitalj. Izr. ~ na poso 'prionuti, svojski se predati poslu'; ~ na rudu 'pokoriti se'; ne lezi vrae 'na nesreu'; stvar je legla 'smirila se'. le lee nesvr. 'izvoditi pilie Jeei na jajima (ivina i ptice)'. Leu mi se dvi kvoke odjedared. Izr. Nikad vrana sokola ne lee. ~ se 1. 'donositi na svet mlade polaganjem jaja'. Naili smo u oranju na jednu bunju di se zmija legla. 2. 'dolaziti na svet leenjem'. Ula nika bolest u moje golubove i nita mi se nee le. led leda m 1. 'voda u vrstom stanju, zamrznuta voda'. 2. 'grad'. Led nam je sve ito potuko. ledina 'travnati deo dvorita oko salaa'. Puti svinje na ledinu nek pasu travu. Izr. Lupit kurcom o ledinu 'umreti (pogrd.)'. lekcija 1. 'zadatak, zadaa'. Esi 1 nauio lekciju za sutra? 2. 'pouka koja se dobija iz nekog neugodnog iskustva; opomena', - Nfr kog nije tio da slua, pa mu je svl propalo, bie mu to dobra lekcija dok je iv. lelenc m 'sirotite'. Ja sam tako uta da su nju nali na putu ko novoroene i da je bila u lelencu. ma. lelenc.

lemat lemam nesvr. 'tui, estoko mlatiti, biti'. Lemam ga ja skoro svaki dan, al ne pomae ni to. ~ se povr. leme m 1. 'plemi, bogata'. On to mo sebi dozvolit kad je leme. 2. 'raonik'. Skirii leme i odnesi ga naotrit. lemeki -a -o 'koji je kao leme, plemiki'. Vldi se po svili da je lemeka divojka. lemozija 'milodar (sakuplja se u crkvi od vernika za vreme mise), milostinja'. Da sam na tvom mistu, ne bi mu dao ni di'nar u zajam, jel njemu kad togod da, to ti je ko da si u lemoziju dao, nikad ne vraa. lenija 'linija, crta'. Tvoji kuruzi ba nisu saeni u leniju. lenung m 'vojniko sledovanje'. ta emo mu slat pak kad tamo dobiva puni lenung. lenjir -ira m 'prava, ravna letvica za povlaenje linija'. Al sam ja dobio esto po uaima lenjirom od uitelja. lepanja 'lepinja'. Kad se naidem lepanje s maom namazane i popaprene sitnom paprikom, onda nema zime. Izr. Napravit lepanju (od koga) 'premlatiti, pretui (koga)'. lepanjica dem. od lepanja. lepur m 'leptir'. Puna nam je avlija areni lepurova. lepurov -a -o 'koji pripada lepuru, koji se tie lepura'. Lepurov ivot je zdravo kratak. lepuina 1. 'bot. zevalica s velikim dlakavim listovima, Verbascum thapsus'. 2. v. digerica (bila ~)'. Taka mi je pogaa ko lepuina sve dre. Paa su ko lepuina. lerna 'zatvoreni deo tednjaka u kome se pee, penica'. Ne pee mi dobro lerna. lekarit lekarim nesvr. 'odmarati se leei'. Eno, Ivanica jo lekari pod orom u ladu. letrika 'struja'. Na sala je malo po strani, pa valdar nlkad neemo uvu letriku. leventa m i 'lutalica, neradnik, besposliar'. ~ umro mu je otac i sad je on posto leventa. leventovat -tujem nesvr. 'iveti kao leventa, lenariti'. Nemoj mi leventovat okolo, ve se lati kakog posla bar ilo da zaradi. leve m 'gornji deo haljine, izraen od istog materijala kao to je suknja, a moe i od drugog materijala, bluza'. Uzmi tanak leve, napolju je vruina. leveka V. leve. Iznesi mi onu cicanu leveku. libit se libim se nesvr. 'ustruavati se, ustezati se'. Samo ti ponudi nju s pogaom, ne boj se da e se libit da sidne za astal

sama. lice s 1. 'prednja strana glave u oveka; obraz'. Kazau ti u Iice. 2. 'osoba, linost: vojno ~, strano . 3. 'prednja strana zgrade okrenuta ulici, proelje, fasada'. Sala je licem prema putu. 4. 'prava, bolja strana ega (najee tkanina); strana odee s koje se ona nosi'. Ovo je lice kumae. Izr. ~ i nalije 'dobra i rava strana ega'; licem u ~ 'neposredno'; minjat se u licu 'neprijatno se oseati'; na licu mista 'na mestu gde se neto dogodilo'; pravit kiselo ~ 'primati neto s neraspoloenjem'; nestat sa lica zemlje 'izgubiti se'; okrecat ~ 'izbegavati nekoga'; osvitlat ~ (obraz) 'pokazati se na delu'; pokazat pravo ~ 'otvoreno izneti'; prid licem cilog svita 'javno'; marama s dva lica 'dvolinost'; u znoju svoga lica 'sopstvenim radom'; u ~ re 'neposredno, u oi'. lickat -am nesvr. 'stalno neto lizati (vakati), liskati'. Taj tvoj deran vazdan togod licka. 2. 'preterano doterivati, kinuriti'. ~ Ve po sata sidi prid ogledalom i licka kosu. ~ se 'preterano se doterivati, kinuriti se'. Kate, ta se ve toliko licka, ko da e na ogled?! liit liim nesvr. 'lekovima i negom otklanjati bolest, preduzimati mere za ozdravljenje bolesnih; uticati i nastojat; da bolesnik ozdravi'. Didu ve dva miseca boli noga, a nee da je liii. liit -im nesvr. 1. 'biti slinog lika, biti nalik na nekog, imati izgled neega'. Bolto lii na svog didu. 2. 'dolikovati, priliiti'. Ne lii to na tebe, tako velik deran pa da plae. ~ se 'ozdravljati, oporavJjati se'. Kaem ti, Antune, da se lii, jel e vako odapet. linica 'lekarka'. linikov -a -o koji pripada leniku. ligalo s 1. 'mesto gde se ivotinje smetaju, gde spavaju'. Prid mrak kokoke same uu na njevo ligalo. 2. 'leglo gde se ivina lee i ivotinje kote'. Kvoka je ola sama natrag na svoje ligalo ligat ligam nesvr. prema le, Iegat. Izr. ~ s kokokama 'rano lei, poi na poinak'. lija 1. 'manji, uski komad zemlje obraen u vrtu obino ograen busenjem ili stazom (za povre i dr.) 2. podsm. i pogrd. od lisica'. lik m 'lice; izgled'. ~ ima isti Iik ko njegov najstariji brat. lik lika m 1. 'sredstvo za suzbijanje, leenje bolesti'. Esi 1 pop'.o lik? 2. 'pomo, sredstvo za otklanjanje nezgode; izlaz iz teke situacije'. Sve sam probo u ovoj mojoj nevolji, al kako mi se ini, za ovaj poso nema Iika. Izr. ni za ~ 'nimalo, nikoliko'; priki ~ 'siguran koji lei'; prija bio ~ neg to si pitala 'za lek se ne pita ,,ta je to'"; dok je svita bie i lika'. likar -ara m 'lekar'. likarica 'lekarka'. likarija 'lekovi'. likovit -a -o 'koji ima svojstvo leka, koji deluje kao lek'. ~ voda, ~ -o blato, ~ -a trava. lilav -a -o 'ljubiast'. Jezus, di si nala tu lilavu maramu? lin lina lino 1. 'koji ne voli raditi'. Odvie, jelindaselatikopanja. 2. 'kojisesporo kree trom'. Kako e potrat kad je lin i da die. Izr. ~ ko put; ~ dalje kasa, tvrd vie plaa! ~ ko panj; ~ ko buba; kad se lini nakane sve polje popale! Ustajte Iini, Bog sriu dili 'da bi uranili na posao'. linarit linarim nesvr. 'lekariti, lenstvovati'. Kako da ne bidne siroma kad po cili boji dan linari. linina m i 'lena, neradna osoba, Ientina'. Linino, i Bogu si teka! linuga i m 'lena osoba, lenjivac, Ienjivica'. TaJco sam natrevio na nike linuge, jedva sam eko da urade ris. linda 'nemoralna enska osoba'. Sta e ti ta linda, Bog zna ija ve nije bila. linit linem svr. 'malo usuti, naliti'. Ajde lini ve i meni, svisniu od ei. 2. 'naglo potei, proliti'. Jedno vrime se suzdravala, a onda linu suze niz obraze. lino pril. 'tromo, sporo, sa lenou'. Sve bi dobro bilo samo kad ne bi tako lino radio. linost -osti 'osobina onoga koji je len'. Izr. od linosti nema gore alosti! linjat se -am se nesvr. 'gubiti dlaku'. Maku se linja zimska dlaka. linjav -a -o 'koji je slabe, proreene dlake ili bez nje'. Tvoj je ovaj linjavi ker? lip m 'oblepljeno blato na zidu'. im se ovrimeni, moraemo mazat sala odostrag, otpo je lip sa zida. lip lipa lipo (komp. lipi) 'lep'. Izr. daleko mu lipa kua 'ne elim nikakav odnos s njim'; za ije Iipe oi (radit) 'bez nagrade'; sve Jipe od lipeg 'sve gore i gore'; ~ ko upisan; lipa ri i gvozdena vrata otvara! lipo bleji, al gadno doji'jedno misli, a drugo govori; lipe rii kupusa ne maste; na lipog di'm ie (a lud podnosi); lipa je ko beba od porcelana 'veoma lepa'. lipanj -pnja m 'esti mesec u godini, jun(i)'. Izr. U lipnju vode ~ vino nam ode!

lipcat a(m) svr. 1. 'uginuti (o ivotinjama)'. Lipcala je ona matora kera. 2. 'umreti (o oveku pogrd.)'. Ta pijandura nikad nee lipcat! Izr. Ne lipcaj, magare, dok trava ne naraste. lipcavat lipcava nesvr. prema lipcat. - Lipcava on ve po godine! (pogrd.). lipotan -ana m 'lep mukarac, koji se licka, doteruje'. To kaite Pajici, naem lipotanu. lipukast -a -o 'prilino lep, zgodan'. Mlada je i lipukasta cura. lisa 1. 'bela belega na elu domae ivotinje'. 2. 'ime za priplodnu krupnu stoku (kobila, krava)'. lise lisa pl. t. 'od prua gusto pletene stranice za kola (oblau se lotra kada se prevozi rasuti teret'. Zaboravio si metnit lise u kola, a iemo rad plive. liska 'esto ime za kobilu. Naa se liska odribila. lister m 'vrsta sjajne i glatke vunene tkanine'. Saili smo Lojziji kaput od listera. listerski -a -o 'koji se odnosi na lister, koji je od listera'. ~ ruvo ba nije jeptino. listii m mn. 'vrsta kolaa (testo od jaja i brana, tanko razvijeno, uglasto seeno, moe i pleteno, pee se na vreloj masti i pre jela posipa eerom u prahu)'. listopad m 'deseti mesec u.godini, oktobar'. listve -ava mn. 'lestve'. Jo uvik antam kako sam ono pao s listava. listvice -ica mn. dem. od listve. lit lijem nesvr. 1. 'tei u mlazevima (kia, suze, znoj i sl.)'. Tri dana ve kia lije. 2. 'toiti, sipati'. Ko e vam llt kad se ja udam? 3. 'izraivati predmete sipajui topljeni materijal u kalupe (npr. vosak)'. Za Uskrs su lili jaja od eera. litanija 1. (crkv.) 'jedna vrsta molitve'. 2. 'grdnja'. Ala mu je ta oitala litaniju 'izgrdila ga'. 3. 'dugo i dosadno nabrajanje i prianje'. Mogla bi se ve manit te tvoje Iitanije. litina 'usevi'; plodovi i prinos od zemlje u toku jedne godine'. Kaki su izgledi za ovogodinju li'tinu? litni -a -o 'koji se odnosi na leto'. Litna kia ba nije dobra za usive. lito s 1. 'godina'. Dva lita sam ubrio onu zemlju u ugarnicama, a tek treeg lita sam dobio pravi rod. 2. 'najtoplije od etiri godinja doba'. Izr. Na kukovo ~ 'nikada'; mlado ~ 'Nova godina'. litorast -i/-a m 'mladi izdanak na grani'. Trinja ve tira mlade litorasti. litos pril. 'u toku ovoga (prolog ili idueg) leta (tj. onog koje je blie)'. Litos si traio, a sad kae da ti ne triba. litonji -a -e 'koji se odnosi na proteklo leto'. Nema vie litonji duga. Izr ~koulja 'koulja koja se nosi leti (od domae tkanine)'. litra 'litar'. Mi litru po litru dok se nismo navukli. litraka/Iiteraka obino: ~ boca 'flaa od jedne litre'. litrenjaa 'stakleni sud od litre, litrenjak'. livaa 'leva ruka'. Ako te ja dovatim s ovom mojom livaom! livak -vka m 'levak'; gvozdeni ~, cakleni . 2. 'oluk'. Sveli smo kinicu na jedno misto livkom sa salaa. livak -aka m 'levoruk, levak'. Janko je livak, a desnom rukom puca kad iemo u lov. 2. 'konj koji se pree sa leve strane'. Ne prei vranca s te strane, on je livak. livat livam nesvr. v. lit. liva 'leva'. On mene pu! kandijom, pa, pu! kandijom, a ja njeg samo pokatkad livom. lokav -a -o 'mokar i blatnjav'. Di e napolje na ovo lokavo vrime? lokat se -am se nesvr. 'prljati se, prskati se na blatnjavom putu'. eno, patke se lokaje u baricama na putu. lokavica 'mokar i blatnjav put, lapavica'. Ni kera ne bi istirala na vaku lokavicu. lofrat lofram nesvr. 'skitati'. Ka(d) e ta skuvat unu, kad cilo prija podne lofra po selu?! logo m a) vinova loza koja se gaji plantano; b) 'nekoliko okota loze, obino u dvoritu, koji se podiu na stubove da bi se napravila hladovina'. logo m 'dezerter (u austrougarskoj vojsci)'. ma. logos.

logov m 'trei konj u sprezi (moe da bude i drebe koje se ui na vuu pa se vee na logov)'. Vidim ja da si se ti latio posla ko i ono dribe na logovu. logovac -ovca m 'vrsta plesa na melodiju bearca'. logovat -ujem nesvr. 'izbegavati vojnu obavezu'. Neu i u katane, makar dvi godine logovo. lokat loe(m) nesvr. 1. 'piti vodu ili drugu tenost (o psu, maki i sl. ivotinjama)'. Eno, ostavila si otvoren pajc, pa ri make mliko lou. 2. 'prekomerno piti, opijati se'. Ne znam ni ja di je, ve tri dana digod loe. lokna 'uvojak, kovrda'. Nosila je dugo dugake lokne. lolat se lolam se nesvr. 'iveti kao lola, provoditi vreme u skitnji, piu i veselju'. Zadro je novce da bi se mogo lolat naokolo. lolin -a -o 'koji pripada loli'. Izr. Lolin tebi 'grdnja, psovka'. lolo (voc. lole) m 1. 'ovek koji provodi vreme u kafani i besposlienju, koji voli noni ivot, bekrija, skitnica'. 2. 're odmila'. Lole jedan nanin. lonac lonca m 'valjkasta posua, s jednom ili dve drke, vee visine nego irine: zemljani ~, gvozdeni ~. Izr. bit svakom loncu poklopac 'metati se u sve'; strpat sve u jedan 'pomeati sve zajedno'; mali ~ friko prikipi! Rugala se tiganjica loncu, a obadvoje Crni! u dva lonca gledat 'razroko gledati'. lone -eta s v. loni. lonekanja v. lonina. loni m 1. dem. od lonac 2. 'posuda a pie'. lonina augm. i pogrd. od lonac. londovat -ujem nesvr. 'vezati mladog konja na dugako ue i goniti ga u krug ~ radi uvebavanja kasa'. lopara 'okrugla drvena pekarska lopata (izdeljana ujedno sa raljem za vaenje hleba iz pei)'. loparica 'mala lopata za ienje valova'. Najpre loparieom oisti alov, p onda njifu uspi prikrupu. lopata 'runa alatka sa draljem i donjim pljosnatim proirenim delon za zgrtanje ili presipanje sipkih materija: gvozdena ~ drvena ~ lopatat -am nesvr. 'obavljati odreeni posao lopatom'. Lopatali smo pisak i ba nam je dosta. lopatica 1. dem. od lopata. 2. 'daica na vodenikom kolu'. 3. 'pljosnata trouglasta kost za koju je privrena ruka kod oveka ili prednja noga kod ivotinja. lopov -ova m 1. 'onaj koji krade, lupe, kradljivac: 2. 'lola, prepredenjak, mangup: A on, lopov nikaki, kad god se napije, kupi eni cvia da joj se ulae. lopovluk m 1. 'p isvajanje tue svojine, lopovski postupak, kraa: 2. 'neasno, nepoteno, nepoteno delo: Ne bavi se ti, sinko, kakim lopovlukom kad fu tom nita prodaje, a znam da nikak. duan nema?! lopovski pril. 'na lopovski nain, kao lopov'. lopovski -a -o 'koj se odnosi na lopova; koji je svojstven lopo ma: ~ druina, ~ banda'. lopua i m 'velik; lopov, nevaljalac, pokvarenjak'. Mo on obeavat ta oe, al u moju kuu nek ne dolazi, jel za mene je lopua i nita drugo. lora 1. 'mali vagonet u ciglanama'. 2. 'dresina bez motora, na runi pogon (kree se na inama)'. lorber m bot. lovor, Laurus nobilis'. loka v. forma (2.). Kupila sam kumanu maramu za glavu, pa mi triba i jedna nova Ioka od tvrde artije (So, Alj). lotra (obino u mn.) 'stranica na kolima (od drvenih letvica ili dasaka)'. Na njivi je ostalo kuruza jo samo za jedna lotra. lotro m 'odrpanac, lenjivac, skitnica'. ~ oma da si io natrag u kuu, umi se i oeljaj, nee mi valdar i na sokak ko kaki lotro. lovac lovca (mn. g. lovaca) m v. lovas. Ako nema zecova, ima lovaca. lovas -asa m 'ovek koji lovi; onaj koji se rado bavi lovom'. U nedilju za lov se skupilo skoro dvaest lovasa. loza 1. 'vinova loza, Vitis vinifera'. 2. 'rod, vrsta, koleno, porod, porodina grana'. Stigo nam je unuk, pa nam loza nee nestat. Izr. enska ~ 'potomstvo enskog lana porodice'; muka ~ 'potomstvo mukog lana porodice'; izumrla ~ 'izgubilo se potomstvo'; ostavit lozu na rod, na bokal 'pustiti lozu na pupanje'. loa 'posteljica, placenta'. Otelila se krava, al ne znam zato joj loa nije ispala.

lubanja 'lobanja'. Velika glava, pa je i iubanja taka. lubarda 1. 'starinski top'. Dida su nam pripovMali o lubardama, kako su pucali. 2 lobanja (pogrd.)'. Bie vako i nikako drugaije dok je na meni ova moja lubarda. Izr. Puca mi lubarda 'boli me glava'. lubendinja (alj.) 1. 'izmiljeno voe gde bi dinja i lubenica bile zajedno, dve stvari koje ne mogu zajedno'. Ba si ti jedna lubendinja, tio bi kupit a da i novci ostanu. lubenica bot. 'Citrullus vulgaris'. lubura 1. 'korpica od prua (za hleb, jaja, voe i sl.)'. Nosi luburu s jajima u pajc. 2. 'pletena konica od rogoza'. Ove godine emo samo iz jedne lubure vadit med. lucifer m 'voa avola, neastivi'. luckast -a -o 'sulud, budalast, nastran'. ta oe ta Iuckasta Marga? luckasto pril. 'nastrano, osobenjaki'. Tako on ivi samaki i luckasto. lucprda 'luckasta enska osoba (pogrd.)'. Niko nije mogo njom iza na kraj, od nikog vrimena bila je prava lucprda. luan -na -no 'koji je zainjen lukom'. --Ko da je privie luna divenica. lue -eta s 'naziv od mila za osobu bilo kog pola'. Voli li me, lue milo?! lud luda ludo 1. 'umno poremeen, duevno bolestan'. Nije se on lud rodio. 2. 'glup, nepromiljen, nerazuman; neuravnoteen, pust'. Jesi I uo ta je uradio onaj Iudi Vranje ~ dopratio se na sala s tamburaima, a onda putio vake na nji. Izr. bit ~ za kim 'silno voleti koga'; luda kua 'haotino stanje'; ne budi ~ 'kae se nekome ko je daleko od stvarnosti'; obeanje ludom radovanje 'ne treba se oslanjati na obeanja'; pravi se ~ 'pretvara se da ne zna, ne vidi, ne uje'; ~ ne zna za alu; ~ se sam fali; ~ i dobar ovik to su braa roena 'oba stradavaju'; ~ se u oi fali; ~ ko i pust 'treba se kloniti od njih'; ~ popo, luda i pridika! kad je ~ ne budi mu drug! s Iudim se nije alit; noalji ludog u vojsku, pa sidi i plai. Ko se ~ rodi, ~ i umre! Mlado ludo, a staro nema pameti! luda i m 1. 'umno poremeena, duevno obolela osoba'. To je naa seoska luda. 2. 'ograniena, glupa osoba, budala; lakoverna, naivna osoba, koja slui za uveseljavanje'. A ja luda povirovo da si mi poklonio konja! 3. 're odmila'. ta to radi, ludo moja lipa? Izr. Ko ludi sudi, tog luda poludi. ludica i m dem. od luda. ludirat se ludiram se nesvr. 'initi ludosti, neozbiljno se ponaati, zbijati alu'. Nemojte se srdit, ne vidite da se on samo ludira. ludit -im nesvr. 'initi ludim, dovoditi do ludila, zaluivati'. Kad se napije samo tue tu enu, sirota poela je ve ludit. ~ se 1. 'ludirati se'. Samo se ti ludi prid svitom, pa e koji te ne znadu pomislit da nisi ko to triba. 2. 'praviti se nevet, lud'. Badavad se ti ludi da ne zna kopat, al motika te nee oba. ludo pril. 'besmisleno, nerazumno, glupo'. Da je vie pazio na sebe, nije moro tako ludo poginit. ludoglav -a -o 'lud, nastran'. ludorija 'glup postupak, Iudost'. ludost -osti 'nerazuman, nepromiljen in, postupak'. ludov -ova m 'ludak, budala'. Ja nisam veeg ludova vid(i)Ia od njeg, cile nedilje radi i onda za jedno vee sve to je zaradio pobaca svircima. ludovat ludujem nesvr. 1. 'initi ludosti, ponaati se nerazumno, dirati se'. 2. 'strasno voleti, eleti'. Mo Joso ludovat za Katom koliko oe, kad ona ne mari za njeg. luak -aka m 'ludak'. Izr. Teko pametnom kad ga luak pita! luakinja 'ludakinja'. Ako je svaki dan pijan i lud, nisam ja njegova luakinja ~ zato sam ga i ostavila. lug luga m 1. 'pepeo'. Pazi da ti vitar ne raznese lug s lopate. 2. 'ce, Iukija'. Tuta je luga bilo a malo masti, zato malo pee sapun. lugav -a -o 'siv, pepeljast'. Otkud vam ta lipa lugava maka? lugar -ara m 'uvar ume'. lugarov -a -o 'koji pripada lugaru'. Kua usrid ume je lugarova. luk (mn. lukovi) m 'zeljasta biljka sa podzemnim stablom oblika lukovice koja je u velikoj upotrebi u ishrani'. Izr. bili 'enjak Allium sativum'; ~ i voda 'prazna pria''; ni ~ io, ni ~ miriso 'pravi se nevet, kao da nita ne zna'; udario tuk na ~ 'sukobila se dva jednako tvrdoglava i jaka protivnika'; crni 'Allium cepa'. lukac -kca m 'luk'. Moj lukac je ve sav niko.

luktirat luktiram nesvr. 'provetravati'. Nemoj zatvarat vrata, luktiram sobu. ~ se 'osveavati se na vazduhu". lula 'cevasta naprava za puenje sa poluIoptastim proirenjem na jednom kraju u kome sagoreva duvan'. Ako sam ti poklonio lulu, neu ti dat da mi u potaji i duvan popui. Izr. Stiva ~ 'lula napravljena od istiva i sa dugackim kamiom'; Ne vridi ni po lule duvana 'ba nita ne vredi'. lula -aa m 'duvan za lulu'. evo ti malo lulaa, nema duvana za cigarete. 2. 'ovek koji pravi lule'. lulica 1. dem. od Iula. 2. 'cev u kazanu za peenje rakije (koja prolazi kroz vodu radi hla lumperaj -aja m 'pijanka, banenje, terevenka'. Mislim, sine, da je i tvog lumperaja ve dosta. lumpovat -ujem nesvr. 'provoditi vreme u gostioni uz pie i pesmu, baniti, tereveniti'. Prodo je vola pa sad lumpuje. lunjat lunjam nesvr. 'besciljno ii, lutati, skitati (se)'. Nemoj lunjat oko njezinog saIaa, sramota je! ~ se 1. v. lunjati. 2. 'jedva se kretati od iznemoglosti, vui se'. Kako, jadan, da potri kad se jedva lunja za nama. lupa 'snani tupi zvukovi pri udaranju, tutnjava, tresak'. Ko da se uje nika lupa na tavanu?! lupaa 'ena koja pria mnogo, ali bez mere i smisla'. Ko bi taku lupau nasluo. lupanje s gl. im. od lupat. lupat Iupam nesvr. 1. 'udarati, tui u to'. Led Iupa u cakla. 2. 'razbijati, lomiti'. Opio se pa lupa po kui sve to mu pod ruku doe. 3. 'kucati jako i ubrzano (o srcu)'. Od strava mi srce lupa. 4. 'govoriti besmislice, lupetati'. Zato i lupa svata, jel stalno melje. Izr. to mu se Iupa o glavu 'sveti mu se, ispata' ~glavu 'naporno razmiljati o neemu'; ta lupa ko da si pamet kod kue zaboravio. luperda/luprda v. lupaa, lucprda. uti bar malo, Iuprdo jedna! lupinja 'lupina, ljuska (od jaja, oraha)'. Smrskalo mi se jaje i samo je lupinja ostala u ruki. lupit -im svr. 1. 'oglasiti se lupom, treskom'. Vrata su Iupila digod. 2. 'udariti'. Lupi ga po nosu! 3. 'rei neto nepromiljeno, neku besmislicu'. Lupio pa osto iv! Izr. ~ glavom o zid 'doi kasno do saznanja o neem neprijatnom'. ~ se 'udariti se'. Sigrali smo se vije, pa sam se udario o drvo. lupkat (se) -am (se) nesvr. dem. od prema lupat. luija v. lug (2.). Kazala sam ti da luiju ne prolije po travi, sva je izgorila.

LJ
ljaga 'sramota'. Mo ona sad radit ta oe, al itavog ivota e je pratit ta ljaga nepotenja. Izr. sprat ljagu 'skinuti sramotu'. ljagav -a -o 'sraman, sramotan'. Nisam mislio da imam posla s tako ljagavim ovikom?! ljeljo 'dodatak u pesmama koje pevaju Kraljice"? Mi selu iemo, ljeljo, selo od nas bii, Ljeljo. ljigav -a -o 1. 'koji klizi kad se uhvati rukama, neprijatno, neugodno sklizak (vlaan i sluzav)'. 2. 'koji nema ponosa; koji izaziva prezir, gaenje, odvratan'. ljigavac -avca m 'onaj koji je ljigav, beskarakteran'. ljigavo pril. 'na ljigav nain, bedno, beskarakterno'. ljiljan m bot. Lilium candidum, biljka sa velikim mirisnim cvetovima, krin. ljiljanov -a -o 'koji pripada ljiljanu'. ljosnut -nem svr. 'pasti udarivi jako o neto, tresnuti'. - Bartul je tro za njim, nije vidio baru, oklizne se i kad je onda ljosnio. ljubav 1. 'oseajna vezanost za osobu suprotnog pola; predmet takvog oseanja, voijeni mukarac ili enska osoba'. a Vranje i sad jo pokadkad spominju svoju prvu ljubav. 2. 'privrenost, odanost, naklonost za koga ili to'. Sve ta je, al konji su mu bili najvea ljubav. Izr. za ~ (ime) boju 'uobiajena izreka prilikom usrdne molbe'; za tvoju (njegovu) ~ 'radi tebe'; ist raun duga 'ureeni odnosi osnova su prijateljstvu'.

ljubezan -zna -zno 'koji je u ophoenju prijatan, srdaan, mio'. Ljubezna Gospe, moli se za me. ljubeljiv -a -o 'koji se voli ljubiti'. Ta, on je ve ko mali deran bio ljubeljiv. ljucki -a -o 1. 'koji se odnosi na ljude, oveji: divan, drutvo'. 2. 'svojstven plemenitom oveku, dobar, ovean, oseajan, poten i sl.'. Niko se u toj nevolji nije nao da mu kae koju lipu ljucku ri. Izr. O, ljudi ljucki! 'u izrazu uenja'. ljucki pril. 'na ljudski nain, kao to dolikuje oveku'. Vladaj se ljucki, ko i drugi poten svit! Ljucki kai ko to ovik divani. ljubiica bot. Viola odorata, biljka s ljubiastim cvetom prijatna mirisa. ljubidrag m bot. 'ukrasna biljka Tropaellum'. ljubimac -mca m 'onaj koji je najmiliji'. Evo, ie idin najmlai unuk, didin ljubimac. ljubime -eta s dem. od ljubimac, ljubimica'. ljubimica 'ona koja je najmilija'. I na samrti je elila da vidi jo jedared svoju ljubimicu, najmlau er. ljubit (se) ljubim (se) nesvr. 1. 'davati poljubac, celivati'. Ljubio je didi ruku. 2. 'voleti'. Ne mo da je ostavi kad je ljubi od sveg najvie. Izr. ljubi ga nana roenog 'jako ga voli'; ljubim ruke 'pozdrav dece i mlaih, upuen starijima (s tim to mlai ljube ruke starijima, a oni odgovaraju: fala, fala, rano)'; ni boji grob se ne ljubi badavad! 'nita bez novca'. ljubomora 1. 'oseanje duevnog bola zbog sumnje u nevernost partnera u braku ili u ljubavi uopte'. Pije i oprja se zbog ljubomore. 2. 'neraspoloenje, zavist zbog panje ili naklonosti, koja se ukazuje nekome ili neemu drugom, netrpeljivost prema suparniku'. Ljubomora ga uvatila, zato to mu je Blako oto curu. ljubomoran -rna rno 'koji osea ili izraava ljubomoru'. Otkako smo se svi poeli vle bavit sa malim sinom, naa erka ko da je postala ljubomorna. ljubomorno pril. 'na ljubomoran nain, s ljubomorom'. Nije on to tajio, ljubomorno se pokazivo prid svakim. ljubopitljiv -a -o 'znatieljan'. Znam koliko si ljubopitljiv i da bi pito za nju, samo da ti nisam zabranio. ljubopitljivo pril. 'znatieljno, radoznalo'. Nita mi ne kae, samo ljubopitljivo gleda u mene, enja rakije)'. Lulo moja lulice, srebrom okovana, ja bi na te puio, al nemam duvana! (nar.). ljuda v. ljudeskara. Kaka je to ljuda, vrata zaglavi kad stane u dovratke. ljudeskara m augm. i podr. od ovik. Njegov brat je nimak, al kaka je to snana ljudeskara, to triba vidit. ljudi (G. ljudi) m mn. od ovik. Izr. Ljudima se triba znat uvu u volju 'pronai pravi put do oveka'; ~ s livkom u glavi 'alkoholiari'; Koliko ~ toliko udi! ljudina augm. od ovik; karakteran, izvanredan ovek. E, Ivane, znao sam da si ovik, al nisam virovo da si taka ljudina. ljulja 1. 'kolevka'. Nee da spava brez njezine ljulje. 2. 'ljuljaka'. Ajde malo na ljulju, al nemoj zdravo da se ljulja. ljuljaka 'naprava za ljuljanje (visea ili dr.); sedite u kojem se moe ljuljati'. Napravili su mu ljuljaku od tranaga. ljuljat ljuljam nesvr. Ljuljaj je malo, pa e prija zaspat. ~ se 1. 'njihati se'. Ljulja se voz, sa e se izvrnit. 2. 'biti nesiguran, nalaziti se pred padom'. Kau da se na zabat zdravo ljulja i da nee dugo. lzr. Ljulja mi se u glavi 'zanosi se, hvata nesvestica'. ljuljkat (se) -am (se) svr. dem. prema ljuljat (se), ljuljukat (se). ljuljnit -nem svr. prema ljuljat. ~ se prema ljuljat se. ljuljukat (se) -am (se) nesvr. 'ljuljkat (se)'. ljusk(u)ra 1. 'komuina, ljuska sa klipa kukuruza'. Natribila sam nove ljuskure, pa emo prominit u postelji. 2. 'kora, opna kojom su obavijeni plod, seme biljke, jaje i sl.' Baci ove ljuskure od jaja. ljuskurica dem. od ljuskura. ljutrit (se) ijutrim (se) nesvr. 'ljutit (se). Tako su mi se zimus smrzle noge da mi se poela koa ljutrit. ljutina 1. 'neraspoloenje, ljutnja'. i tebe bi spopala ljutlna kad bi vld(i)la kako ti se sin valja u pravu. 2. 'goruica, garavica'. Jue je togod licnio, pa ga danas mori ljutina.

M
maca 'maka (odm.)'. macan m 'maak (odm.)'. Macedonac -nca m 'Makedonac'. Macedonija m 'Makedonija'. Macedonka 'Makedonka'. macica dem. od maca. macin -a -o 'koji pripada maci'. macit se maci se nesvr. 'kotiti se (maka)'. mackat -am (se) nesvr. 1. 'crtati, farbati'. 2. 'stavljati pomadu na lice'. maak -ka (mn. makovi) m 'mujak make'. Izr. povu maka za rep 'mnogo se namuiti oko neega, stradati'; obilazit ko ~ oko divenice 'ne usuivati se prii neemu; vrti se ko oravi ~. mae -eta 'mladune make'. Ni kueta ni maeta 'nikoga ko bi se brinuo (o nekome)'. Prvi se maii (tenci) u vodu bacaje 'ne treba se plaiti poetnih neuspeha'. maji -a -e 'koji se odnosi na make, maiji'. Izr. ~ kaalj 'beznaajnost, sitnica'. Morae se dobro poduvatit, jel to nije ~ kaalj. maka 1. 'domaa ivotinja iz porodice maaka, Felis domestica'. 2. 'krzno koje se nosi oko vrata kao deo odee'. 3. 'malo sidro (slui za vaenje vedra iz bunara kada se otkine sa ueta ili ibe)'. Izr. ive ko ker i ~ 'u stalnom neprijateljstvu', maku u daku kupovat 'uzimati neto nevieno'. maketina augm. i pogrd. od maka'. makica 1. dem. od maka 2. 'ime odmila enskoj osobi'. Kaete da je Roza mala, pa jeste, al je slatka i umiljata ko makica. maukata 'raupana, neuredna (ena)'. Teko e Marko togod njom uradit, ona je taka maukata, pa ni o dici ne vodi brigu.. ma(u)va 'maeha'. Otac mu dovede mavu, zlu i naopaku enu, ko da se za mavu rodila. ma(u)vin -a -o 'koji pripada maehi, maehin'. mauvinski -a -o 'maehinski'. Curi je dosadio mauvinski ivot, pa je ola od kue. mauvinski pril. 'maehinski'. Roena je ona mater tom ditetu al se tako mauvinski ponaa. made m 'mlade, naevus'. Madar -ara (mn. Madari) m. 'pripadnik maarske narodnosti, Maar'. madarac -rca m 'vrsta plesa'. madarat -am nesvr. 'govoriti nejasno i nerazumljivo'. Kai mi, brate, kratko i jasno: ta oe, nemoj mi tu vazdan madarat. Madardekanja m augm. i podr. od Maar. Madarica 'pripadnica maarske narodnosti, Maarica. mafio m 'muka osoba podlona svaijem uticaju (vezana vrea"), smetenjak'. Bio je i ko deran i ko momak vridan i sposobanj a otkako se oenio posto je pravi maflo, pa ga ena voda ko medvida. magadit -im nesvr. 'oskudevati'. ta vridi to je dobar radnik kad sve popije to zaradi, pa mu i ena i dica u svemu magade. magarac -arca m 1. zool. Equus asinus 2. a. 'ovek slabe pameti, budala, glupak (pogrd.)'. b. 'tvrdoglav, jogunast ovek (pogrd.)'. magari m 1. dem. od magarac 2. 'tipaljka za ve'. Donesi magarie, prostriemo koulje da se sue. magarina m augm. i pogrd. od magarac. magarit -im nesvr. 'postupati s nekim kao s glupakom, podvaljivati (kome)'. ~ se 'ponaati se neprilino, praviti gluposti; biti

rtva podvale'. magare -eta s 'mladune magarca'. magarei -a -e 'koji se odnosi na magarce, koji je kao u magarca: ~ pamet, ~ ui. magarei pril. 'kao magarci, glupi'. magarenjak -aka m v. veliki (magarei) kaalj. magarence -eta s dem. od magare. magarica m 'enka magarca'. magaricin -a -o 'koji pripada magarici, koji potie od magarice' ~ mlfko'. maglaisat -em nesvr. 'beati'. Ne maglaie od ila, ve od rada. Gledaj Tomu, kako maglaie im je uo za batine. majtlan majdati m 'rudnik'. Prolog miseca na jednom vaaru nali smo pravi majdan bili prasica. Izr. zlatan ~ 'neiscrpan izvor'. majka 1. 'baka (majina i oeva mati)'; 2. 'stara ena'. Jedna majka je traila od mene vode. majka 1. 'mati'. 2. 'osoba koja titi i pomae (fig.): ~ sirotinjska. Izr. alosna ti ~ 'kae se nekom koji je dostojan saaljenja; ko od majke roen 'go'. ~ boja 'Bogorodica'; majku mu staru 'blaga grdnja, umesto psovke'; bit pijan ko 'biti sasvim pijan'; asna ~ 'igumanija'. majkin -a -o 'koji pripada majci'. Svi smo mi majkina dica. majkin -a -o 'koji pripada majki, babi, staroj eni'. ~ duica. bot. bilj'ka iz porodice usnaica, Thymus'. majstora -aa m 'dobar, ugledan, majstor'. majstorisat -iem nesvr. 1. 'raditi kao majstor zanatlija. 2. 'dovijati se, neto izvoditi'. Kate, vidi di su dica, zdravo su se umirila, cigurno togod majstoriu. majur m 'veliko poljoprivredno gazdinstvo sa zgradom za stanovanj'e i svim ekonomskim zgradama'. mak maka m 1. bot. Papaver somniferum 2. 'boja u kartama, ir'. Nemam tikve, moram iz maka krenit. Izr. Makom pogae; makom nasuva. makac samo u izrazu: ni ~, 'ni smesta'. Ni makac dalje, ako ti je ivot mio! ma kad, ma kada 'bilo kad, svejedno u koje vreme'. Ma kad odem kod nji, a Roze nema kod kue. makaki -a -o 'bilo kakav, svejedno kakav'. Makaki bio, al poklon nek je. makako 'na bilo koji nain'. Makako zna, doi, jel bie zdravo lipo veselje. makar vezn. a. 'bar, najmanje'. Oenio se Mij'o, kau da mu je ena makar pet godina starija od njeg: imae sriu u konjima! b. 'bilo, ma'. Makar ko da doe, samo da ne bidnem sama. Donesite makar ta, samo nemojte do prazni rukivi. makaze makaza pl. t. 1. 'kare'. 2. 'deja igra'. (Deca stanu pojedinano kod stabla. Jedno od njih nema svoje stablo i dok ostali menjaju svoja mesta, igra bez stabla nastoji da zauzme mesto onoga koji pretrava za drugo stablo)'. makazice -ica mn. dem. od makaze. maklja 'no s drkom sa oba kraja seiva (za deljanje i struganje duga za bave i dr.)'. makljat -am nesvr. 1. 'deljati, strugati makljom'. 2. 'tui'. Kad ga onda poo vilitanom makljat, samo je udaro nije ni gledo oe 1 ga osakatit. 3. 'beati'. Bao su pustili kerove s lanca, a on kad je onda poo makljat ko da j'e zec. 4. 'halapljivo jesti'. Vi nikog ne ekate, ve samo sili i makljate. ~ se 'tui se, udarati se'. Dica se makljaje, triba i(h) razvadit. makljavina -e 'velika tua'. Da si noos bio na balu, vidio bi kako je oko ponoi bila makljavina, sviid su letile boce i stoci. makovina 'sok od maka (davao se dojenadima da bi bolje spavala)'. makovnjaa 'pogaa, pita s makom'. mal pril. 'umalo, zamalo'. Mal ti nisam kazala i togod goreg. malak/malice pril. 'sasvim malo, pomalo'. Da je od ovog malak i za moju sirotu nanu. malecak -cka -cko 'dem. od malen'. malecan/malecan -cna -cho dem. i podsm. od malen. maliko pril. 'vrlo malo, malko'. Mogla si makar maliko dat Josi, brat ti je.

malko pril. 'malo'. Daj bar malko? Ni malko ti ne dam! malne pril. 'gotovo, skoro'. U tom selu su malne polak paora meusobno rodovi. malopre pril. 'pre kratkog vremena, maloas'. Ivane, ii friko kui, malopre su te bao traili. malj malja 1. 'drveni valjak prav(ougaon)og oblika (vis. oko 30 cm i prenika 1015 cm.) za nabijanje zemljom zidova i podova'. 2. 'drveni eki'. Izr. Ko maljom po glavi 'neoekivanom i neprijatnom jznenaenju'. maljica 'mali drveni malj'. Bavar je ravno maljicom nabij'o obruove. malji -ia dem. od malj. mama 'mati'. Ona je oca zvala bao, a mater mama, a sva njezina braa su mater zvali nana. mamaljuga 'vrsta j'ela od kukuruznog brana, kaamak, palenta'. mamit mamim nesvr. 1. 'obeanjima, esto prevarom, obmanjivanjem initi da neko neto radi, da nekud doe'. Birtaica je svojim pogledom mamila mukarce u mijanu. 2. 'vabiti (o ivotinjama)'. Pruo je dribetu sino i mamio ga da ue u koaru. mamuljat -am nesvr. 'guvati'. Nemoj tu lipu maramicu ve toliko mamuljat, ako ti ne triba onda je metni u dep. mamuran -rna -rno 'bunovan'. mamurluk m 'omamljenost posle pijanstva'. mamuza 1. 'ostruga'. Lipo je igro, a na izmama su mu zveckale mamuze. 2. 'ronata izraslina kod mujaka nekih ptica'. Kad poidemo meso sa mamuze, onda razvlaimo krajeve mamuze, pa u ijoj ruki vea kost, taj e bit srian (ili e mu se ispunit elja). 3. 'gvozdeni toki za seenje testa'. Mamuzom siemo samo krpice. mamuzat -am nesvr. 1. 'podsticati (konja) mamuzama'. 2. 'trzanjem dizgina smirivati, obuzdavati (uznemirenog konja ili koji je u galopu a nee mirno da pree u lagani kas)'. Zar ne vidi, da su kola pritovarena i nisu krivi konji to su zapala, pa i nemoj ve toliko mamuzat. mana 'nedostatak, pogreka, neispravnost'. Izr. bit pod manom 'imati kakav telesni nedostatak'; ~ srca 'bolest srca'. mandara 'jelo od masti, brana i vode'. Kad nema drugog ila, daj malo mandare, sirotinjske rane (Bj). mandrat -am svr. 'dirati, hvatati prljavim rukama'. Nemoj mi tu mandrat dok se dobro ne opere mandrav -a -o 'neuredan, prljav'. Sav si mandrav od glave do pete. mandrljat -am nesvr. 'raditi nepaljivo i povrno'. Paljivo je spremala i meala svaku stvar na misto, jel kod nane nije smila mandrljat. mandula bot. 'badem, Prinus amygdalus'. Strina vam je, di'co, donela punu kesu mandula. 2. anat. 'krajnik, tonsillae palatinae'. Liza je u pitalju, vadie joj mandule. mange samo u izrazu: 'bei, nestani'. Evo ti jo jedan kola, a sad mange! mangura 'sitan turski bakarni novac; para, novi'. ta se Joso tura tu oko kupovine konja, kad znam da nema ni boje mangure. manit -a -o 'pomaman, mahnit, prek'. Lajo je manit i kad je trizan a da ga Bog sauva kad se napije. manit manem svr. 'mahnuti'. manit se, manem se nesvr. 1. 'prestati (sa poslom)'. im sunce zae, ti se mani kopanja i doi kui. 2. 'okaniti se (koga ili ega)'. ta se taj ker ve ne mane lajanja, ne moem od njeg da zaspem. Izr. mani se luckastog divana 'ne mlati praznu slamu'; mani me se 'okani me se'. manjivat se manjivam se nesvr. 'prestati sa radom, zavravati'. Ajd, manjivajte se, ve je mrak pao. marama 'etvrtast komad tkanine za pokrivanje glave (ene). Izr. ~ rojto 'marama od debele tkanine sa resama na krajevima (koristi se umesto kaputa ili drugih debljih ogrtaa)'; ~ kajaica 'crna marama, povezuje se u alosti'; tilorska ~ 'nose je u toplije dane mlade ene'; atleska ~ 'za sveane prilike (od svilene tkanine)'; ~ na dva kraja 'povezana je tako da se ispred brade, vezujui u isto vreme oba kraja, nalazi ravan mali vor, a na obe strane po jedan kraj izgleda kao leptir mana'; maveska ~ 'pamuna marama zagasite plave boje (nosile su je starije ene)'; kumaka ~ 'marama od somota'; striganska ~ 'marama od astrahanske (upave) tkanine'; ~ na ne vidi grane 'utkane are u svili'. maramica dem. od marama. maramica 'depna marama, rupi'. maran -rna -rno 'marljiv, briljiv, paljiv'. Maran svit ne doeka da sunce grane, pa da onda ie na poso. marc m 'trei mesec u godini, mart'.

marcelin -ina m 'taft svila'. Marin m 'praznik sv. Marije, Marijin dan (2. II)'. Ko poe na Marin u varo, nek kupi jedno dvi svie. marinski -a -o 'koji se odnosi na Marin'. Luce, jel to marinska svia? marit marim nesvr. 1. 'obraati panju na koga, to; voleti, brinuti se, hajati'. Luka toliko tri za Marom, a ona ba ne mari za njeg; Di'co moja, majka se ve svega nauivala, zato ne marim da mi doekraj. 2. 'hteti,pristati, ne biti protiv'. Oe li, komija, u nedilju sa mnom na vaar? Ne marim. marja m nekadanji austrougarski sitan novi. Nemam ni marjaa 'biti bez novaca'. marod -oda m 1. 'bolesnik'. ta e, pao sam s kola i ve tri nedilje nema od mene veeg maroda. mar mara m 1. 'vojnika koranica'; 2. 'uzvik na teranje psa'. marva 'goveda'. Izr. krupna ~ 'krave i volovi (bikovi)'; sitna ~ 'telad, junad; rogata ~; ta ne misli, marvo jedna (o oveku pogrd.)'. marvait se marvaim se nesvr. 'razmetati se, epuriti se'. ii, vidi ko se tamo marvai prid svircima?! marvine -eta s 'jedno grlo marve, stoke'. U rukama estitog ovika i marvine je imalo vle ivota. marvinski -a -o 'koji se odnosi na marvu, stoni'; ~ vaar 'sajam'; ~ peca 'stona pijaca'. masan -sna -sno 1. 'koji sadri masti, masnoe'; ~ sir; ~ soda; ~ meso; orba; 2. 'uprljan mau, umaen'. Kako moe sist za taki masan astal? Ustanite da ga operem. Izr. nek se zna ija je kua masna 'za onoga koji hoe da pokae svoje bogatstvo'. ie za mnom ko masna kesa! maslara 'prljava, neuredna ena, maslaa' maslica 'sos od brana, vode i belog luka. (jede se kao kaa sa hlebom)'. Ako je i post, maslica ba nije rana za unu. maslo s 'istopljeni puter'. Znam ja da je tu i tvoje maslo 'ima umeane prste, kriv je za neto'. maslo m 'zamazanko, prljavko'. masnica 'krvavi podliv od udarca, modrica'. Od baine uke su se vid(i)le masnice po licu. masno pril. 'izobilno, bogato'. Nikad on nije io doktoru; kad se razboli, doktor oma doe u kuu, al dida su to masno plaali. mast masta m 'neprevreo sok od groa, mot'. mast 1. 'masna, u vodi nerastvorljiva supstanca u tkivu ivotinja i biljaka, proizvod dobijen topljenjem sala: svinjska , ~ sa obare 'mast koja se nakon smrzavanja prikupi sa povrine vode u kojoj se iskuvaju krvavice i vargla na svinjokolju'. mastalundija m '(naoruan) momak koji na konju prati nevestu na svadbi ili pratilac bandaice na duijanci'". Na mastalundijama perlice od kumae, a na konjima pantljike na zlatne grane. mastilo s 'masnoa, mast'. Nfsmo ba tata skupili mastila, nije vel(i)ko svinje bilo a i slanina mu je bila dosta tanka. maak -ka m 'najsitnije perje (paperje)'. Ja sam mojoj eri spremila za udaj uzgljance sve od samog maka. maat se -am se nesvr. prema mait se. maurina 'razni masni otpaci (od ega S5 kuva sapun)'. maina 1. 'lokomotiva'. Nemoj u prvi vagon do maine. 2. 'voz'. uri se, je 1 zna da maina ne eka. 3. 'vralica'. Sutra e nam do maina; vre kod nas dva dana. 4. 'ibica'. Ima li maine da zapalim lulu? maingevera 'mitraljez'. mait se -im se svr. 1. 'posegnuti za im; dohvatiti, uzeti'. Nemoj da se mai, po obiaju, prvi u zdilu. 2. 'dopreti, zai u neku sredinu, dohvatiti se'. Kad bi se mogo mait neba, on bi i to uradio. makara 'maskirana osoba'. Ajde, friko, dico, evo iu nam makare 'obiaj o pokladama i o Boiu'. malija 'traka, vrpca'. Nemoj vie plakat, kupie tebi nana lipu i iroku maliju, pa kad je sveemo u kosu, bie najlipa med svom dicom. mater -ere 'mati'. Eto, kaki je on sin, ostavio je bolesnu i staru mater, pa oo u svit. Izr. avolsku (vraku) ~ 'nikako, ni govora'; Kaki otac taki sin, kaka mater taka er. materice -ica pl. t. 'praznik matera (dve nedelje pre Boia)'. materiar m 'deak koji estita materice'. materiarka 'devojica koja estita materice'.

materin -a -o 'koji pripada materi'. materinstvo s 1. 'nasledstvo iza smrti majke'. 2. 'stanje ene majke'. Njezino materinstvo je bilo nesrino, sva su joj dica pomrla. mator -a -o 'koji ima dosta godina, star'. ~ divojka 'usedelica'. Matora divojka je ko prorasto ren; nikom ne triba! matori, matora 'obino obraanje u starosti mua i ene jedno drugome'; ~ konj 'raga'. matorka 'devojica starmala'. ~ ima tri godine, a divani ko matorka. matorko m 'matorac, starmali'. matoro pril. 'kao mator, ozbiljno, staraki' Znam ja da on jo nije u godinama, al tako mi matoro izgleda. matra 'donji deo utrobe'. Ne mo on nita teko da digne, kae da ga ve dosta dugo boli matra. mauna 'mahuna Lathyrus pratenis. mavat mavam i maem nesvr. 'mahati'. Mai, mai, al on ode na etri godine u katane. maveski -a -o pril. v. marama. mavez m 'pamuni konac plave boje'. maza 'razmaena osoba'. Ne dirajte Ciliku, znate da je ona didina maza. maza -aa m 'onaj koji mae, podmazuje'. mazaica v. kaika. mazalo s 'pomada (za ulepavanje)'. Ko je sklonio moje mazalo? mazan -zna -zno 'koji se mazi, razmaen'. Ba je ta vaa maka mazna, im sidne oma se strpa u krilo. mazat -em nesvr. 1. 'prevlaiti ili trljati nekom mau, tekuinom i sl. Za peenje kolaa tepciju je nana nauila mazat. 2. 'kreiti (zgradu, sobu)' Mazali smo danas obadva zabata. ~ se 1. 'prljati se'. 2. 'minkati se'. Bolje mu kupi togod tamnije, manje se mae od svitle farbe. mazga zool. Equus hinnus. mazgica dem. od mazga. mazgov -ova m 1. 'mujak mazge 2. (fig. pogrd.) tvrdoglav, nerazuman i neuredan ovek'. ~ on je mazgov, ne vridi mu ni divanit. mazit mazim nesvr. 'postupati sa nekim neno i popustljivo, milovati'. Mazi se, curo, jo malo dok si kod tvoje nane. ~ se 1. 'umiljavati se'. 2. 'biti razmaen, ponaati se kao maza'. Razmazili su jedinicu, pa samo povazdan kmei. maznit -nem szr. 1. 'udariti'. ~ Zavridio jeste, al zato ga m'si moro tako maznit da padne sa stoca. 2. 'ovla se mazati'. Mazni malo kefom ou iza vrata. mazno/mazno pril. 'kao maza, mazei se'. Taka joj je narav, jo i divani mazno. maa 'vaga (decimalna)'. Ti donesi, metniemo na mau, pa emo vidit koliko tei. madit -i nesvr. 'rominjati, rositi (kia)'. Bolje ii poslipodne, vidim kroz pender, napoljuje poelo da madi! manja 'maenje, umiljavanje'. Vidim, sinko, da m'si odranjen na manji, radi ko kaki veliki. meat meem nesvr. prema metnuti. Dr samo dobro zdil(i)cu, a ja u meat Izr. ~ klipove u tokove 'podvaljivati'. meava 1. 'vetar sa snegom, vejavica, oluja'. 2. 'ono to se pojavljuje u suvie brzim naletima'. Izr. ide ko meava 'brzo i mnogo jede'. mee s 'stona itna hrana (od mekinja, pomija i vode)'. med prep. 'meu'. Kako e bit u tuem svitu, kad med svojima ne triba. med meda m 'sladak, gust sok koji stvaraju pele'; lipov ~; bagremov ~; cvitni ~; Izr. tee mu ~ i mliko 'ima svega u izobilju'; ~ medeni (o oveku) 'vrlo ljubazan'; pala mu sikira u ~ 'imao je retku sreu da neto ostvari'; iz usta mu ~ tee 'blag na reima'. meden -a -o 1. 'zaslaen medom'. 2. 'prijatan, ljubazan, umiljat'. medo -e m 'medved'. igra medo na sokaku. meduljica 'medaljica (sa svetakim likom, nosi se o vrpci ili laniu na vratu)'.

mea 1. 'granica izmeu dve zemlje, dva imanja ili podruja'. 2. 'granica do koje se neto protee, mera koja do neega dosee'. Virujem ja tebi, al nana su kazali da ti je zasad mea do vrataca, a dok se bolje upoznamo, onda e do unutra. mea -aa m 1. 'kamen ili drugi znak kojim se obeleava mea'. 2. 'vlasnik susednog imanja (u odnosu na suseda). mekan -a -o 'mek'. ~ kruv; ~ drvo ~ ovik 'ovean, oseajan, nean'. mekano pril. 'na mekan nain'. Tako mu mekano divane, ko da ga se strae. mekinjav -a -o 'napraen mekinjama'. mekinje mekrnja mn. 'ljuske od samlevenog zrnevlja ita koje se odvajaju od brana prilikom mlevenja'. Izr. Ne miaj se s mekinjama, jel e te pojist prasici 'ako si sa oloem ~ nestae'. mekuac -ca m 1. 'ovek slabe volje, slabi, neotporan ovek'. 2. 'orah s mekom ljuskom'. melak -aka m 'debeo kao utovljena svinja (pogrd. o oveku)'. ~ Kako moe volit tog melaka, naguro se pa ni ne izgleda ko ovik, ve ko kako bure. meljava 1. 'mlevenje'. ~ imamo ita jo samo za jednu meljavu. 2. 'ito spremno za mlevenje'. Pazi da ne izmia meljavu sa itom za sime. 3. 'prazan razgovor, brbljanje'. E, moj, Ico, tvoja meljava radi li radi, al brana nikad 'brbljati kojeta'. meljat meljam nesvr. 1. 'gnjeiti meu prstima'. Zato melja taj eir, oma da si ga ostavio na misto. 2. 'prljati, blatiti'. Ba mora iste cipele meljat i po najveem blatu gazit. 3. 'prevrtati savakanu hranu u ustima (ne gutajui je)'. Ako nisi gladan, nemoj ist, jel vidim da samo melja po usti. mendro -e m 'avo'. Kad dica nisu dobra, onda i mendro odnese. menua 'minua'. ula sam da je kuma maloj Lizi kupila ffienue, a jeste 1 joj probuil ui, da i mo nosit? mengule pl. t. 1. 'alat za stezanje privren za podlogu'. 2. 'nevolja, zlo'. Mani se ti tog posla, moe se i sam uvalit u mengule. Sva se dala u mengule. Izr. Pao u ~ ko pretelj u prcov! mere m 'jedno merenje ovrene penice (u vreama) na decimalnoj vagi'. mesance -eta s dem. od meso; mali komad mesa'. Sve je lipo pojila, samo joj je jedno mesance ostalo. mest metem nesvr. 'istiti (metlom)'. Izr. ~ prid svojom kuom 'voditi svoju brigu'. mest metem nesvr. 'spremati neku hranu, meajui itku hranu, masu, mutiti'. mest se metem se nesvr. 'biti zahvaen pometnjom, motati se, mutiti se'. Izr. Mete mi se po jeziku 'kad ega ne moe da se seti, a zna'. metar -tra m 'majstor, zanatlija'. meter m 1. 'jedinica za merenje duine'. 2. 'naprava za merenje duine'. 3. 'metrika centa (100 kg)'. Ova tvoja krava je cigurrto teka pet meteri. metereki -a -o 'koji je zapremine od metera, sto kgr.: ~ dak. metla 'naprava za metenje, ienje; sirkova ~; Izr. nova ~ dobro mete 'svaki novajlija dobro radi'. metlar -ara m 1. 'ista ulice'. 2. 'zanatlija koji izrauje metle'. metlica 1. dem. od metla, mala metla'. 2. 'vrh iscvetane trske'. metlicat -am nesvr. 'istiti malom metlom' (odelo od snega ili praine)'. metnit metnem svr. 'staviti, poloiti, smestiti'. Izr. ~ rep na krsta 'napustiti posao, odlutati'; ~ kupus, papriku, ~ zimnicu 'konzervirati za zimu'; ~ na sebe 'obui'; ~ na stranu 'odvojiti novac za tednju'; ~ unu, veeru 'pristaviti da se kuva'. metvica bot. biljka jakog mirisa, mentha'. mica i mica 'vrsta drutvene igre (sa zrnima kukuruza, pasulja, dugmadima i sl. koja se pomiu po pravougaonoj geometrimsjkoj slici. micika 'vrsta kape sa titom iznad ela, kaket'. micina 'otok na vratu, zapaljenje limfnih lezda, lymphadenitis'. micka i m 'prpbiralica u jelu ili u stvarima'. Teko je njoj ugodit kad je ona u svaemu taka micka. mickat se -am se nesvr. 'ulepavati se (pomadom i drugim sredstvima za uiepavanje)'. Otkako je prviput ila u kolo, samo sidi pridogledalom i mi'cka se. mider m 1. 'grudnjak'. 2. 'steznik'. mig m 'brz treptaj okom kojim se daje znak'. Izr. dat ~ kome 'dati na znanje'. migit -im nesvr. prema mignit. mi'gnit -em svr. 'dati znak okom, namignuti'.

migoljit se -im se nesvr. 'vrpoljiti se'. Ne moem te eljat kad se furtom migolji. 2. 'izmicati se nestajati'. Dotleg se migoljio, dok se nije sasvim oslobodio. mijana 'gostionica, krma, mehana'. mijo -e rn 'mi'. Zatvaraj friko vrata da ne utri kaki mijo. Mijolj m 1. 'Miholjdan, jesenji praznik, dan kada se sklapao jednogodinji ugovor sa slugom (29. septembar)'. 2. 'majstorska tezga; radionica'. Majstor su u mijolju od jutros. mijur -ura m 'mehur'. Naduvo sam mijur, pa se sad imam im loptat. mikast -a -o 'onaj koji se pravi lud, nevet'. Samo ti njemu zapriti, pravi se mikast ne bi l drugi misto njeg uradio. Mikula m 'Dan sv. Nikole (6. decembar, deci se daju pokloni)'. milica v. mizinica. Milica su dobili novo ruvo za Uskrs. milijun -una m I. 'milion. 2. 'vrlo mnogo, beskrajno mnogo'. Ko bi ga znao kad je tamo milijun nji prolo. milijuna -aa m 'milioner'. milina 'dragost, posebni oseaj zadozoljstva'. Nema za me vee miline nego kad upregnem moja dva vranca i kad pojure, mi'sli da nogama zemlju ne dodirivaje. milinak -nka/milinko -a m 'ime iz potovanja, kojim snaha naziva svoga devera'. Milinko zdravo lipo pi'vaje. milit se -i se nesvr. 'biti drago (ee odreno), sviati se (kome)'. Julka se ne pazi s Matom, pa joj se ne mili ni u bal i. milkit -im nesvr. 'milovati'. Gledaj, gledaj majku, kako milki jedinog unuka. ~ se uz povr. prema milkit. milom pril. 'na lep nain, bez prisiljavanja'. miloa 'dar, poklon koji se daje iz ljubavi i naklonosti'. Nemoj plakat, donee tebi dida miloe iz varoi. mina 'mena (Meseeva)'. Ako je sutra mina, valdar e se i vrime prominit. mindrac -aca m u izrazu: uzeti (koga) na mindrac (podr.) 'detaljno protresti, ispitati'. Izr. Koga svit iizme na jezik, tog s mindraca ne skida priko noi! minitrant m 'deak koji posluuje svetenika za vreme mise'. Minitrant je zazvonio a svi su kleknili. minitrovat -ujem nesvr. 'posluivati svetenika za vreme mise'. Ja se ba nisam otimo da minitrujem. minta 'uzorak, model'. Doe, pa u ti dat mintu pa iskroj sama. mira 'onaj koji se pretvara, pravi se da je miran'. Iz mire tri avola vire! mirakula 'udna stvar, udan dogaaj, udo'. Ne volim kad nam taj Vranje doe, on je uvik pun ni'ki mirakula. miran -rna -rno 1. 'koji ne naruava mir, koji se ne svaa, povuen, tih'. Grga je svaalica, a njegov brat Marjan to god radi sve to mirno ini. Izr. Baka 'stvar je u redu'; mirne due 'spokojno'. mirit mirim nesvr. 1. 'initi, posredovati da se zavaene strane sloe'. Nije lipo da se roena braa svaaje, samo se dajete svitu na jezik ~ pome dlda da i miri. 2. 'initi da neko bude miran, utiaavati, stiavati'. ekajte malo, oo je Joso da keru da malo kruva, miri ga da nelaje. 3. 'dovoditi u saglasnost, navikavati na neto'. Gazde su uvik probale sirotinju uviravat da se mire sa svojim stanjem. ~ se povr. mirit -im nesvr. 1. a 'utvrivati meru (velioinu, koliinu, jaCinu neega)'. razdaljinu, ~ zemljite; ~ jakost rakije. Izr. triput miri, jedared sii! 'nita ne initi brzopleto' miseina 1. 'meseeva svetlost'. 2. 'mesena plata'. im prvu miseinu primim, oma tebi vraam zajam. misit -im nesvr. 'sluiti misu (obred kod katolika)'. misnik m 'svetenik koji slui misu (kod katolika)'. mistiav -a -o 'koji je pun tragova (od nejednake boje, kada je u pitanju tkanina, ili od preleane bolesti na licu)'. Bio je bolesan ko dite, pa je o(d) tog vrimena osto mistiav po licu. misto s 1. a. 'prostor koji se moe iskoristiti za smetaj koga ili ega'. Taka velika soba, a jedva smo krevetima nali misto. 1. b. 'deo prostora na kome se nalazi neko (neto); straarsko ~ ; ~ za pkpue; ~ nesrie; Marko, ti si sio na rhoje misto. 1. c. 'sluba, nametenje'. im je okupator uo u nau zemlju, svi su ovi nai izgubili misto. 2. a. 'predeo, kraj'. Kad je kod nas u Bakoj padala kia, u planinskim mistima pado je snig. 2. b. 'naselje (selo, varoica, grad)'. Izr. bolno ~ 'neprijatna strana koga ili ega'; ugrijat ~ 'marljivo se prihvatiti kakvog posla'; mista! 'sklanjaj(te) se' smista 'odmah'; na svom mistu 'taan, pravilan, (o linosti) estit, valjan; radno ~ 'mesto vrenja slube' srce mu je na mistu 'zadovoljan je'; nezvanom gostu je ~ za vrati! misto prep. Ne znam zato ste misto bostana pod salaom, posijali di'tel(i)nu?! Misto da ui, kad si osto na salau, ti

skupio dicu pa se sigrate. mi mia (mn. miovi) m zool. Mus: domai ~, poljski ~. Ba je mali, al ja se zdravo bojim mia. Izr. slipi ~ zool. 'imi Chiroptera'; tresla se gora rodio se ~ 'previe buke ni oko ta'; go ko crkveni ~ 'bez igde iega'; pokiso ko ~ 'sasvim mokar'. mialj -lja m 'misao'. Toliko me spopo mialj o zidanju novog salaa, da ne moem po cilu no oka da sklopim. miinit -im se nesvr. 'priinjavati se, initi se'. Miini, Kate, da se na deran zagledo u Josinu Katu; oe uskoro u naoj kui bit dvi Kate?! miina 1. 'meh'. 2. augm. od mi'. 3. 'trbuh (obino velik), trbuina (podrug)'. Ko bi reko da toliko stane u tu tvoju miinu; ne daj Boe da si mi ovik. mikulancija 'smicalica'. uvaj se Vranje ko ive vatre, on je uvik spreman za niku mikulanciju, p onda ie po selu pa pripovida. milinger m 'zasejan kukuruz u strnite (postrna stona hrana)'. Ove godine je milinger bolji neg lani, bar da smo Vie zasijali. miljenje s Moje je miljenje da Vranje nije bio u pravu, makar vi njemu vie virujete. minica 'miica (na ruci)'. mit mijem (trp. prid. miven -ena -eno) nesvr. 'umivati, prati (obino glavu i ruke). Ja mijem d icu, a ti spremi veeru. mitilj -ilja m 'zool. parazitske gljiste i bolest koju one prouzrokuju kod domaih ivotinja, naroito kod ovaca i goveda: veliki ~ Fasciola hepatica; mali ~ Discrocoelium lanceolatum'. mitiljav -a -o 'koji boluje od mitilja, boleljiv, slabunjav (podrug.)'. mitra m 'vetako ubrivo'. Jesenas smo na ito malo bacili mitraa i sad se slabo pokazalo. mizinak -nka mizinko -a m 'dever (odm.)'. Nane, mizinak vas zovu. mizine -eta s 'najmlae dete, mezime'. ico je mizine itavog komiluka. mizinica 'zaova (odm.)'. Mizinice jeste l pomuzli krave? midrit midri nesvr. 'tinjati, dogorevajui se smanjivati (kad u lampi ponestane petroleja)'. Lampa sve vema midri, vidi ta mu je? mlait mlaim nesvr. 'initi mlakim, zagrevati'. ~ se 'postajati mlak, zagrevati se'. Mlai se mliko, dico, sidajte za astal. mlad mlada mlado (komp. mlai) 1. 'koji se odnosi na prvo doba ivota (o ljudima i ivotinjama)'. 2. 'koji nije sasvim izrastao (o biljkama); koji nije sazreo (o povru, plodovima, usevima)'; ~luk, ~ krumpir'. 3. 'koji je nedavno spravljen, koji nije proao kroz proces vrenja: ~ sir, ~ vino; 4. 'mladunci, mladunad'. Tamo je maka na tavanu, doji svoje mlade. Izr. ~ ko rosa 'veoma mlad'; ~ ko rosa u podne' (ve odavno nije mlad ~ podrug)'. mlada 'nevesta'. 2. 'mlada ena (skoro udata)'. Drat se ko nova ~ 'drati se zbunjeno, stidljivo, sudrljivo'. mladenci pl. 1.1. 'praznik nevine dece (etvrti dan o Boiu)'. ~ imaemo mi goste i za Mladence. 2. 'mladi brani par'. evo, iu nai mladenci, sad e nam bit puna kua. mlade m.v. made. mlade mn. 'mladi ljudi, omladina'. Dananja ~ je mlogo lipa nego kad smo mi bili mladi. mladica dem. od mlada, nevesta'. Jel da je lipa naa mladica? mladica 1. 'mlada kokoka (prva jaja nosi)'. 2. 'mlad izdanak'. 3. 'starija ena koja se nedolino ponaa za svoje godine (podrug.)'. Vldi sna Mariku kako je zadigla konu, oe i ona da bidne mladica, a ba joj prilii, ko piletu sisa! mladin -a -o 'koji pripada mladi'. Mladino ruvo je bilo zdravo skupo. mladolik -a -o 'koji je po izgledu mlad'. Starijije on od mog Laze, samoje mladolikog izgleda. mladomisnik m 'svetenik prvomisnik'. Tunin sin je danas posto mladomisnik. mladovat mladujam nesvr. 'provoditi mladost, mlade dane'. Ja i tvoj otac smo zajedno mladovali. mlak mlaka mlako 1. 'umereno zagrejan; koji nije sasvim hladan'. Popi to mliko dok je jo mlako 2. 'mlitav, neodluan, trom'. Ne triba od njeg trait da bidne strog, znate da je po naravi mlak ovik. mlaka 'movarno tle, bara'. Odavno je ve nestala Subotika mlaka. mlako pril. 'na mlak nain, mlitavo, tromo'. Doo joj ovik iz zarobljenitva, a ona ga je primila tako mlako, ko da je tuin. mlakonja m 'mlak, neodluan ovek (pogrd.)'. Ko e ga potivat kad ga svi zovu mlakonja?! ma. mutragya.

mlatarat -am nesvr. 'razmahivati'. Probaj divanit a da ne mlatara rukama. mlatit mlatim nesvr. 1. 'istresati zrnj'e udarajui mlatilom, vri 2. 'motkom stresati voe s drveta'. 3. 'snano tui, prernlaivati'. 4. 'mlatarati, razmahivati'. 5. 'govoriti ta bilo (podrug.)'. Izr. ~ praznu slamu 'raditi nekoristan posao; govoriti bez smisla'. ~ se J. 'udarati se, tui se'. 2. 'ii bez pravog cilja, tumarati'. Kad proda svinje, oma kreni kui i nemoj se mlatit po vaaru. mlatnit -nem svr. 'tresnuti, raspaliti'. Ante je toliko naprkosio didi, da su ga lulom mlatnili po nosu. mlavit -im nesvr. 'mlatiti, tui'. Dokleg e taj tvoj ovik mlavit konje, ko da su oni krivi to je on pritovario kola, pa ne moedu da krenu. mliika 'gorka trava sa utim cvetovima i puna mlenog soka u stabljici(otrovna, ivotinje je ne jedu, bot. Euphorbia'. mlinjak m 'prvi deji zub, mlenjak'. Naoj Marici se pojavio mlinjak. mlikar -ara m 'proizvoa ili prodavac mleka'. Lajo je poznat tavankutski mlikar. mlikarica 1. 'ena koja prodaje mleko'. 2. ena koja radi oko mleka i mlenih proizvoda'. 3. v. mlikulja. mlikaricin -a -o 'koji pripada mlekarici, mlekariin'. Mlikaricino mliko iz Male Bosne je uvik friko. mlikarka v. mlikarica 1. 2. mlikarkin -a -o 'koji pripada mlekarki'. mlikarov -a -o 'koji pripada mlekaru, mlekarov'. mliko s 'mleko'. majino ~; kravlje ~; ovije ~; tiije ~ 'mleko ukuvano sa jajima i eerom; obrano ~ 'mleko s kojega je skinuta pavlaka; udrobljeno ~ 'usitnjen hleb u mleku'; prosireno ~ 'zbog kiselog mleka stvoren sir'. Izr. jo mrii na materino mliko 'suvie mlad, neiskusan'; pusto ~ i make lou 'imovinu bez nadzora svi razvlae'; tee mu med i ~ 'ima svega u izobilju'; gledat ko kroz mliko (nekoga) 'nipodatavati, ne primeivati (ga)'. mlikulja 'krava' (ili ovca) koja daje dosta mleka'. mlit meljem 1. 'mrviti zrnevlje, praviti brano'. 2. 'govoriti neprestano jedno isto, blebetati (podrug.)'. Samo da nam Lajo ne doe za Boi, jel kad on pome mlit, nikad kraja, a divan mu prazan. mlitav -a -o 'u kome nema vrstine, neodluan, bezvoljan: ~ ovik, ~ (h)od, ~ pogled'. Nikad mi neemo nita imat, kad sam dobila tako mlitavog ovika. mlitavo pril. 'leno, bezvoljno'. Potri malo, ni te je sramota taki velik deran a vue se mlitavo ko crknuta kokoka. mlitavost -osti 'tromost, bezvoljnost, slabost'. Nika me mlitavost uvatila i samo bi leo. mlogo pril. 'mnogo'. Mlogo mi je danas boljc nego jue. mlogobrojan -jna -jno 'koga ima, koji se javlja u velikom broju, mnogobrojan'. Moraje bit siroti kad su okrueni mlogobrojnom dicom. mlogovrstan -sna -sno 'brojan, raznovrstan, mnogovrstan'. Nemam ja novaca za taki mlogovrstan plug. mljackat -am nesvr. 'neukusno puckati ustima pri jelu, mljaskati'. Kako to ide, mljacka ko prase?! mljaat mljaem nesvr. 'jesti, vakati stvarajui um pri odvajanju usne od usne i jezika od nepca'. Mljau prasici da sve puca. mnenje s 'miljenje, shvatanje'. Po mom mnenju, ove godine ne triba oekivat dobru litinu, dugo je bilo sue. moba 'uzajamna pomo u zajednikom obavljanju veih poslova ~ kao narodni obiaj'. Tri komije su nam dole na mobu, pa smo sve ito za jedan dan svezli. mobar a m 'uesnik mobe, onaj koji radi na mobi'. mobaro m. v. mobar mobaroka 'enski mobar'. mobaki -a -o 'koji pripada mobaima'. Kad ste tako lipo zajedniki sve uradili, evo stigla je i mobaka una. mo moi 'sposobnost, snaga'. Star sam ovik, al i ja u uinit prema svojim moima. mo moem nesvr. 1. 'imati snage, sposobnosti za izvrenje neega': ~ radit, ~ divanit. 2. 'nagovestiti verovatnou'. Skioni se dalje od zida, mo ti crip past na glavu. Izr. kolikogod moe 'iz sve snage'; ne mo bolje bit 'iz vanredno je, da ne moe bolje; ili: 'dobro bi bilo da je bolje ali ne moe biti; 'mogla bi 'taman posla'; ~ bie, ti Maro, jo moja cura! mogla bi, samo ti to ne doekat! mo podnet 'izdrljivo je'. moa 'hleb peen kao prenica ili uvijen u jaja pa peen na masti, moa'.

moi moivi mn. 'kosti nekog sveca, moti'. moda 'ono to odgovara ukusu jedne sredine i jednog vremena (u odevanju, ponaanju, nainu ivota i dr.)'. Dola je nika nova moda, pa i salaari nediljom vie side u mijani neg u crkvi. modar modra modro 'tamnoplav', modri kamen 'galica, bakarni sulfat'. modirat se modiram se nesvr. 'oblaiti se i iveti po modi'. Iz ega e se modirat, kad ni kruva uvik nemamo?! modit se modim se nesvr. 'drati se mode, vladati se i oblaiti po modi'. eri se mode, a bao njim polagano lance prodaju. modla 'kalup za pravljenje kolaa i sl.'. Ne znam di su mi nana straili modlu za kuglov, ne moem da je naem. modlica dem. od modla. modrica 'modri podliv na telu, od udara, uboja'. andari su ga tako istukli da mu je tilo puno modrica. modrikast -a -o 'plavkast'. Daj mi onaj modrikast keceljac. modrilo s 'plavilo (za pranje vea)'. ule, otri u duan i kupi mi modrila, tribae mi za ispiranje koulja. moguan/moguan -na -no \'imuan, bogat, moan'. Otac mu je bio moguan, zato je i mogo da se ikuluje za prokatora. mogunik -ika 'monik, velikan'. Kazo ti je velika vrtljiga, on tri samo za mogunicima dok su kogod i togod, a im propadnu, on i prvi ostavi! mokar mokra mokro 'poliven, natopljen vodom ili kakvom drugom tenou, vlaan'. 2. 'kian, kiovit'. Mokrog li vrimena, ne da nam kia iz kue Iza. Izr. ~ brat 'pijanac'; mokra braa 'pijano drutvo'; udaren mokrom krpom 'luckast'. mokrina 'vlaga, vlanost'. Ni sutra se nee mo orat, jo j'e zemlja puna mokrine. mokrit -im nesvr. 'isputati mokrau'. 2. 'initi mokrim, kvasiti'. Samo kad kia vie ne pada, a ba je dosta mokrila. mokro pril. 'vlano, s puno vlage'. Dok je tako mokro, ne vridi izlazit na njivu, ni tako ne moemo nita radit na njoj. molbenica -e 'molba (peticija)'. Triba molbenicu napisat i podnet, modar e ko ranitelj i ostat kod kue. moleraj -aja m 'ara na zidovima'. ula sam da je Kata arala sobu, idem da vidim kaki joj je moleraj? molerov -a -o 'koji pripada moleru'. molerski -a -o 'koji se odnosi na molera: ~ zanat, ~ alat'. molit molim nesvr. 1. 'obraati se kome s molbom'. 2. 'izgovarati, upuivati molitve'. Izr. Koga je molit nije ga srdit. Sila Boga ne moli! molitva -e 'obraanje nekome reima ili ispruenim rukama, ali i u sebi, ne izgovarajui rei, nego mislei ono to bi se moglo rei'. molitvenik -ika m 'knjiica sa molitvama'. molovat -ujem nesvr. 'malati (sobu, stan)'. moljakat -am nesvr. 'uporno moliti, dosaivati s molbama'. momak -mka (Npl momci/monci, coll. momad/monad) m 1. 'mladi, mlad ovek'. 2. 'mladoenja'. 3. 'neoenjen ovek'. Izr. Momak na glasu 'ouven, vien'. momaki -a -o 'koji se odnosi na momke; junaan'. Vldi bau kako momakim korakom gaze, ko bi reko da njim je ve osamdeset. momaki pril. 'na momaki nain, i kao momak, mladiki'. momadija/monadija zb. im. od momak. Monadija se ponapijala. mome/mone -eta s 'mlad momak (v. momi)'. Vidi ona dva moneta kako te gledaje. momekanja/monekanja m augm. od momak, momina. ~ oe cure momekanju, al je nj'emu avo momenj'a. momina/monina m augm. od momak. Ta, Pere je monina da mu para nema! momi/moni m dem. od momak; deak koji ulazi u mladiko doba. Va Ivan vam je ve skoro posto pravi moni. momit/monit se -im se nesvr. 'ponaati se kao momak'. Momio bi se on ve odavno, al mu bao ne dadu novaca. momuljak/monuljak -ljka dem. od momak, momi. Ta, ii, Roze, ta e mi Beno, on je j'o monuljak. momkov -a -o 'koji pripada momku'. Ono je momkova mater, budua tvoja prija.

momkovat momkujem nesvr. 'biti momak, provoditi momaki, bearski ivot'. Dok momkujem, dotleg i cura imam. moranje s 1. gl. im. od morat. 2. 'ono to se mora uiniti, obaveza'. Nije ba pod moranje, al red bi bio da doe kad te zovemo. morat moram nesvr. 'protiv svoje volje initi neto'. Ba ne volim radit al moram. Izr. Mora se samo umrit 'sve je ostalo neizvesno'. Moram ti duu poroljat ko grudve na njivi! 'prisiliti na neto, namuiti'. morkaa zool. 'Numida melegris, morka, biserka'. Ne znam od ega, ovi dana sve su nam morkae pocrkale. 2. 'prut od morske trave Calamus rotang'. Dico, ako se oma ne manete skakanja priko ograde, imae morkaa posla. morkaica dem. od morkaa. Tako su mi slabe morkaice, nee nita da idu. morkan -ana m 'mujak morkae'. Ko e sad uvatit morkana, priletio je u kominsku avliju. moroklinac -inca m 'ekser kojim se obru privruje na drveni toak'. Kad bidne stezo obruove na pridnjim tokovima, udari nove moroklince. morokvaa 'gvoe kojim je okovana osovina od kola'. Samo da kova okuje morokvau i kola su gotova. molik -ika m 'pomije'. Sipajte molik u ono drugo bure, koje sam metnio pored onog starog, jel na njemu je obru popustio pa tee. motat -am nesvr. 1. 'obavijati oko neega (konac, predivo, uzanu tkaninu i sl.), namotavati'. 2. 'uvijati u omot, pakovati, zavijati (cigaretu, duvan)'. 3. 'obmanjivati, zavaravati' Bruno je mlakonja i ena ga mota oko malog prsta kako ona oe. ~ se 1. 'plesti se, obavijati se oko ega'. 2. 'vrzmati se'. Ne volim kad se nepoznati ljudi motaje oko salaa. 3. 'obletati oko koga, nametati se'. U poslidnje vrime se na komija sve ee mota oko strinine Kate, oe I tu bit svatova? motika 1. 'mera za povrinu (200 kv hv 3.597 m )'. 2. 'eljezno orue za kopanje, okopavanje useva'. Izr. Nema kruva brez motike! motika vinograda 'povrina vinograda, koju jedan ovek moe na dan da okopa (94 kv. hv.). motikat -am nesvr. 'kopati, okopavati motikom'. eno i(h) tamo, motikaje ve uveliko. motikica 'mala motika za seu kukuruzovine'. Moram naotrit motikicu, malo se otupila. motikica 'motiica dem. od motika. Hej, Luka, uzmi ti motiku, ne kopaje se kuruzi motiicom. motor -ora m 'automobil'. Nae gazde se na motoru vozaje. motrit -im nesvr. 1. 'paljivo pratiti pogledom, posmatrati'. Zato Luca motri na me, ko da e me progunit? Kae da se popravio, zato sam ga i uzo na poso, al tribae malo motrit kako se vlada. mozak mozga m 1. 'centralni organ nervnog sistema u oveka i drugih kimenjaka; 2. 'pamet, um (fig.)'. Izr. vraka, vrana mu popila ~ 'nema pameti'; zavrtit ~ 'zaludeti, opiniti (koga)'; pilei ~ 'mala pamet (podrug.)'. mozgi -ia m dem. od mozak. moda/modar part. 'moe biti, da'. Modar e vrime sutra popustit, zato triba sve pripravit za oranje. mo(e)bit part. 'moda'. Mo(e)bit da e i strina sutra do u goste. mraak -ka m dem. od mrak. Mi smo zarana krenili natrag, al kad smo stigli na sala, mraak se ve fain vao. mraan -na -no 1. 'neosvetljen, taman'. Podignite malo te virange, tako vam je mrano u sobi ko da je ve no, a jo smo u po bila dana. 2. 'potiten, smrknut'. Mora da mu se togod neprijatno dogodilo u varoi, jel ve dva dana je taki mraan, pa ni s kim ni ne divani. mrait mraim nesvr. 1. 'initi mranim, zaklanjati svetlost'. 2. 'initi smrknutim, potitenim'. Badavad mrai lfce, ni tako ne mo bit tako kako ti oe. ~ se 1. 'sputati se (o mraku), smrkavati se. Mrai se, Joso, ti koliko oe, al dok ne naui, nee ustat od astala. mraka 'ono to je beznaajno, sitnica'. Njemu makar kaka mraka smeta. mraz m (mn. mrazovi) 1. 'velika hladnoa, studen'. 2. 'smrznuta rosa, slana; inje'. Danas je tako ladno, da se didi uvatio mraz na brkove. mrazit -im (tr. prid. mraen) nesvr. 'izazivati mrnju, zavaat': ~ prijatelje, ~ brau. ~ se 'svaati se, kvariti meusobne dobre odnose'. Zato bi se mi mrazili s ba Tomom kad on ima sina, a mi er pa se moemo opreteijit. mrc mrca (mn. mrcovi) m v. mrtac. mrcina 1. 'strvina'. 2. 'mrava iznemogla ivotinja'. ta si mi dovo tu mrcinu, pa ja ako uzjaim na nju, slomie joj se leda. 3. 'bezvredan, nikakav ovek (pogrd.)'. ta si mogo drugo i oekivat od njeg, on je uvik bio mrcina a ne ovik. mrit -im nesvr. 1. 'initi mrkim, gariti'. 2. 'prljati, kaljati'. 3. 'sramotiti'. Kad mu nee pomo, onda mu nemoj obraz mrit. ~ se 1. 'garaviti se, prljati se'. 2. 'sramotiti se'. 3. 'mrgoditi se, mrliti se'. 4. v. mrkat se.

mrdat -am nesvr. 'initi kratke pokrete, pomicati s mesta na mesto'. ~ se 'kretati se, micati se'. mrdnit -nem svr. prema mrdat. ~ se 1. svr. prema mrdat se'. 2. 'krenuti, poi'. izr. Ni prstom ~ 'nita ne uiniti za neto'. mrduckat -am nesvr. 'pomalo i uestalo se micati, pomerati'. Ako ti je zima, a ti mrduckaj s nogama, pa e se ugrijat. mrginj -inja m 'mea (izmeu dve njive vlasnika zemlje)'. mrgodit -im nesvr. 'mrtiti, nabirati'. im mu spomenemo kulu, on oma pome mrgodit obrve. ~ se 1. 'pokazati neraspoloenje, mrtiti se'. I ja bi volio da je moja ena veselija, ali ona se vie mrgodi, nego to se smije, taka joj je narav valdar. 2. 'mraiti se, zbog pojave tamnih oblaka'. Pourimo mi s vonjom, jel kako mi se ini, nebo se poelo togod mrgodit. mrgud m 'mrgodan ovek'. Svi ga zovu mrgud, a ne tevo kako mu je ime. mrgudat -am nesvr. 'gunati'. Nemoj mrgudat ve kai na glas, da te svi ujemo. mriav -a -o 'koji prijatno mirie, mirisav'. Mriava voda 'kolonjska voda'. mriit -im nesvr. 'mirisati'. Mrii ko da ga je patikarski ker zapio! mriljav -a -o v. mriav. Od ega ti je tako mriljava kosa? mriljiv -a -o v. mriav. Kupi mi jedan mriljiv sapun. mrkat se mre se/mrka se nesvr. 'pariti se (o ovcama, kozama)'. v. o ~ mrkli -a -o 'koji je bez imalo svetla, potpuno taman'. Jedva smo stigli iz varoi, taka nas je mikla no uvatila, da se ni prst prid nosom nije vidio. mrklo pril. 'mrano, tamno'. Ivane, donesi lampa, ode je tako mfklo ko u daku. mrkosit se -im se nesvr. 'pokazivati nezadovoljstvo, mrzovolju, mrgoditi se'. Znam da ne voli kad ti Ivan dode, al ne mora se ba prid njim mrkosit. Svladaj se ako moe. mrkov -ova m 'konj, smeecrvenkaste dlake, crne grive i repa'. mrkua 'kobila mrke dlake'. mrndat -am nesvr. 'mrmljati'. Dida itavo jutro togod mrnaje. mrsit mrsim nesvr. 1. 'jesti mrsnu hranu'. Na dananji dan ne mrsimo. 2. 'zaplitati, praviti nered'. Nane, ive mi furtom mrsi kosu. Ja i tvoj brat smo se udivanili i ti nemoj sad tu nita da mfsi. 3. 'privikavati, dozvoljavati (neto to je ve zabranjeno)'. Zato opet puta tele da sisa, samo ga mrsi, a zna da smo ga ve zaljuili. ~ se 1. 'zaplitati se'. Mrsi mi se vuna. 2. 'gubiti jasnost, brkati se'. ta mi je sve mi se u glavi nita mrsi?! 3. 'navikavati se'. Nemoj da se prasici mrse na vrue, neemo njim valdar furtom kuvat ilo? mrska 1. 'bora na licu'. 2. 'nabor na haljini'. mrsko (komp. mre) pril. 1. 's mrnjom, neprijateljski'. Mi smo mrsko gledali kako nam odnose i ono malo to imamo, al uperene puke u nas su nas uutkale. 2. 'neprijatno, mrzovoljno'. Nije mu bilo misko to ga gazda rano budi, ve to uvik ponavlja: ustajte bogaljo/i"! Ne marim, iu i ja s vama, aj moram vam priznat da mi je zdravo mrsko mravina 'grabljama sakupljeno pojedinano vlae (posle etve i sadevenih snopova u krstine)'. mrtac mrca (g. mn. mrtavaca) m 'mrtvac'. Ja sam sino bila kod mrca. mrtaki pril. 'mrtvaki'. Ranko su odavno izali iz pitalja, al jo uvik tako mrtaki izgledaje u licu. mrtaki -a -o 'koji se odnosi na mrtvaca, koji je kao u mrtvaca, pogrebni: ~ koveg, ~ kola, ~ blidilo'. 2. 'koji je kao pred smrt samrtniki'. Kad sam ja stigla, nanu je ve oblio mrtaki znoj, nije me ni poznala. mrtav -tva -tvo 'bez ivota; mrtvi dan m 'spomen mrtvih (2.11), dan mrtvih'. mrtavac -vca m 'mrtvac'. Kadgod je mrtavac do sarane leo u sobi na zemlji. mrtvo pril. 'bez ivota; Pravo je udo kako mo mlad momak tako lvit mrtvo, ko mrtvo puvalo. mrva 'sasvim sitan deli hleba ili druge hrane, sasvim mala koliina neega'. mrvica dem. od mrva. mrvit -im nesvr. 'pretvarati u mrve, sitniti, drobiti'. Nemoj mfvit taj kruv, ako nisi gladan, onda ga ostavi. 2. 'kruniti kukuruze'. Sutra emo mrvit kuruze: bie mobe, pa e jedni radit na maini, a drugi na stocu i rukom. ~ se 'raspadati se u delie, sitniti se, drobiti se'. ta ste uradili, sna Marija, kad vam se kruv tako mivi? Stari kruv ne triba bacit, ve malo jo osuit u lerni, p onda se lako mfvi, pa emo imat prezle. mrvljaica 'maina za mrvljenje (krunjenje) kukuruza'. mrvljaina 'krunjenje'. Sutra je moba kod nas, poee mrvljaina kuruza.

mrza 'omraenik'. Izr. Na mrzi kua ostaje 'koga najvie mrzi, obino ga se ne moe osloboditi'. mrzak mrska mrsko (komp. mri) 1. 'koji izaziva oseaj mrnje, koji se mrzi'. Snaja joj radi od jutra do mraka, a ona ne mo da je vidi, toliko joj je miska. 2. 'pun mrnje, koji izaziva mrnju, odvratan'. Kad je uo u sobu, svi su ga doekali miskim pogledom. mrzit -im nesvr. 1. 'oseati mrnju prema nekome'. Jo od baine smrti se mrze i ne mogu jedan drugog da vide, a roena braa. Mrzi ga ko kera. 3. 'nemati volje za neto'. Mrzi me 'nemam volju'. mrdanac -anca m 'vrsta vezivnog tkiva u nosu, hrskavica'. mrnja 'oseanje jake odbojnosti, nepodnoljivosti prema kome ili emu, jako oseanje neprijateljstva'. mucat -am nesvr. 'govoriti isprekidano, zapinjui i s tekoom (u uzbuenju), zbog nedostatka u govornim organima'. Tako je on muco od roenja. mucav -a -o 'koji muca'. Mucavo mu je dite odavno. mucavac -avca m 'onaj koji muca'. mucavica 'mucava enska osoba'. mucavo pril. 'mucajui'. Pokatkad se toliko zbuni, da jedva ri prozbori, pa i to mucavo. Tako je mucavo divanio, da ga svit ni polak nije razumio, zato i mlogi nisu pristali. muit mui(m) nesvr. 'mukati'. Jesi 1 ti ula, naa krava je skoro cilu no muila. muit -im nesvr. 1. 'zadavati muku telesnu ili duevnu'. Svaki okupator mui ljude u zemlji koju je zauzo. 2. 'prisiljavati na napor, tekoe'. Nemoj muit derana da ui taj zanat kad vldi da ga ne voli. 3. 'dosaivati, uznemiravati'. Cilu no me je jedan kumarac muio, nisam oka sklopio od njeg. ~ se 1. 'podnositi, oseati muku, bol, patiti se'. Toliko se siroma mui i radi od ranog jutra do mraka, a nikako da uvati kraj s krajom. 2. 'truditi se, upinjati se, da se u emu uspe'. Teko ga pada, al mora da se mui kad oe da postane prokator. munina 'muno, neugodno stanje, muka'. mu u izrazu; umu 'tamoamo'. Izr. umu pa proli i opet nadoli. muak -ka (mn. mukovi)m 1. 'pokvareno jaje. 2. 'pokvaren, prevrtljiv ovek (pogrd.) 3. 'nita, bezvredna stvar'. Mislilo se da e on togod stvorit, a ono ispo muak. mukaro m 'varalica, smutljivac'. je prodaje. Ko bi reko da je Losko taki mukaro, ve od troj(i)ce je uzo kaparu za kravu, a jo uvik

mukat -am nesvr. 1. 'tresti kakvu posudu s tenou, da bi se pokrenulo i izmealo'. 2. 'mutiti, spletkariti'. ~ se 'tresti se i pri tom odavati zvukove (o kakvoj tenosti ili neemu to se nalazi u njoj)'. mudar -dra -dro 'pametan, razborit, razuman'. Mudar je to gazda. mudrac -aca m 'veoma pametan ovek, filozof'. Svakom zna dat savit, zato ga i zovu mudrac. mudrica 'darovito dete'. 2. 'osoba koja voli da mudruje (podruglj.)'. mudrija -aa m 'onaj koji se pravi da sve zna, koji sebe smatra mudrim (podruglj.)'. Dri sebe za mudrijaa, a u kui mu sve naopako ie. mudrijait -ijaim nesvr. 'praviti se mudrim; nametljivo davati savete i izricati sudove'. Losko uvik mudrijai, a na kraju glupavo ispadne. mudrijat -am nesvr. v. mudrovat. Zna ta, Benco, nemoj ti toliko mudrijat, ve uradi kako ti kaem, pa nee ravo pro. mudro pril. 'na mudar nain, pametno'. Solo je mudro priutio da se sakrio kad je tua poela. mudrolija 'mudrost, dovitljivost, domiljatost'. Dobro bi bilo da se malo priuva Albine mudrolije, je 1 se nikad ne zna, na to e to iza. mudro m 'mali lukavac, starmali. Ne dirajte mi dite, on je nanin mudro, kad odraste cigurno e bit prokator jel profesor. mudrovat mudrujem nesvr. 1. 'razmiljati, misliti, domiljati se'. Dida ve dva dana mudruju, kako da podile zemlju unuadima. 2. praviti se mudrim, mudrijati'. Dok tj mudruje, proe lipo vrime, pa e ti propast rod na njivi. mukat mui(m) nesvr. 'rikati (o govedima i ivotinjama slinog glasa)'. i meni je dosadilo to noom furtom mui, prodaemo je pa nam nee vie mukat. muklo pril. 'prigueno'. Bilo je tu tuta ranjeni i bolesni, al samo su muklo jaukali. mula zool. 'kopitar koji nastaje parenjem magarca sa kobilom, Equus mulus, mazga'. Izr. ta uti ko ~? 'kada upitani uporno uti'.

mulatovat -ujem nesvr. 'Iumpovati'. Kad ja mulatujem, ti se, eno, mene mani! muljaa 'sprava za muljanje groa'. Nije naa muljaa, uzajmili smo je od komije. muljat -am nesvr. 'gnjeiti, cediti, presovati (groe)'. Nabrali smo fain groa, zato moramo tako u no muljat. mumlat -am nesvr. 'proizvoditi nerazgovetne glasove (o medvedu); gunati; mrmljati'. Divani lipo, nemoj mi mumlat. mundir -ira m 'odelo propisanog kroja, uniforma'. Cure vema gledaje mundire nego one koji i nose. mu(n)ijat -am nesvr. 'tajno ili poluglasno se dogovarati, munati'. Vamo doite vas dvojica da vas i mi ujemo, zavukli ste se u ou i bogznata tamo munijate. munja 'naglo elektrino pranjenje izmeu dva oblaka ili oblaka i zemlje u obliku svetlosti, obino cikcak linije'. mur m 'ig, peat'. murcula i m 'pakosna, samoiva i nedrutvena osoba'. Bolje bi bilo da Boltu ne zovete, ta e nam ta murcula, mo nam sve veselje pokvarit. murgast -a -o 'odbojan, nesimpatian'. Nije mi nita skrivio, al taj momak mi je sav niki murgast. murgasto pril. 'odvratno, nesimpatino'. Ne triba nam u drutvu, jei jo i murgasto izgleda. murva bot. 'dud, Morus (drvo i njegov plod)'musav -a -o 'prljav'. ta si ti io kad si taki musavog Iica? musavica 'musava enska osoba'. musavko -a m 'onaj koji je musav (obino o detetu), prljavko'. musit se musim se nesvr. v. durit se. muslin -ina m 'vrsta tanke svilene tkanine'. A ruvo od muslina sve vijori. must muzem nesvr. 1. 'izvlaiti mleko iz vimena ivotinje'. 2. 'iveti na tu raun; bezobzirno iskoriavati'. Gazda muze sirotinju, a njegov roeni sin ga potkrada. 3. 'izmamiti, uzeti'. Muzo mi je i poslidnji dinar. mustra 1. 'uzorak, obrazac, probni primerak'. 2. 'ara, ablon za kreenje, malanje'. Uzajmi mi tvoju mustru, molovala bi ambetu. 3. 'prepredenjak, lukavac'. uvaj se Bolte, mustra je on da mu para nema! muica 1. dem. od muva. 2. mn. zool. insekti Bibionidae. 3. 'ud, kapris, prohtev (fig.)'. imat svoje muice 'biti svojeglav'. mukara 1. 'mukobanja'. Roza je u svakom poslu mukara. 2. 'ena slobodnijeg ponaanja'. Kad god je u drutvu, oko nje su sami mukarci, zato je cure i zovu mukara mukarac -rca m 'osoba mukog pola'. mukaretina augm. i podrug. od mukarac. mukari m dem. i podsm. od mukarac, deak. mukarina augm. od mukarac. mukatlija bot. 'jedna vrsta cvea'. muki/muki -a -o 1. 'koji se odnosi na mukarce; kojim se odlikuju mukarci; koji pripada mukarcima: ~ eir, ~ ponos ~ lipota. 2. 'smeo, odluan'. Bila je to oluja, da je samo muka snaga mogla da spasi to se moglo spasit. 3. 'mukarac, muka glava'. Svi ste na salau, a di su vam muki? muki pril. 1. 'hrabro, smelo'. Nemoj se stidit, ve divani muki nek te svi uju. 2. 'valjano, estito'. Nita se vi ne brinite, bie muki uraeno. 3. 'na muki nain, kao mukarac'. i moj brat je nosio ko dite aljinice, al je uvik tio da obuje didine papue, samo da bi mukije izgledo. mutra 1. 'jalova svinja koja je u tovu ostala mrava'. 2. 'nerotkinja'. Ta i Liza je mutra, zato ni nema dice. mutrat -am nesvr. 'vebati (po vojniki)'. 2 'iivljavati se (na kome), zlostavljati'. mutav -a -o 1. 'nem'. 2. 'utljiv (podruglj.)'. Kad tako uti valdar je mutav momak. muter m 'matica zavrtnja, zavrtanj, araf'. mutit mutim nesvr. 1. 'initi to mutnim'. Vite, nane, Joso furtom baca zemlju i muti vodu. 2. 'meati'. Mutim jaja za tortu. 3. 'unositi nemir, podbunjivati'. Ba kad je izgledalo da e se pomirit, nao se niko drugi ve prvi komija da muti. ~ se 1. 'postajati mutan, zamuen'. Ne znam od ega se tako muti voda u bunaru? 2. 'gubiti jasnost, vedrinu, raspoloenje'. Jo od jutros mi se tako muti u glavi, a nita me ne boli. 3. 'oblaiti se (o nebu)'. Muti se vrime. mutljag -aga m 'mutna tenost, talog'. U boci je bio niki mutljag a ne vino.

mutljat -am nesvr. 'spletkariti'. Ko bi mu virovo, kad on samo ie po selu i mutlja. ~ se 'vrteti se, motati se'. Stipane, ako ne zna nita u kujni uradit, anda ii napolje, nemoj se samo tu mutljat. mutno pril. 'na mutan nain'. Modar ja ne vidim dobro, al meni Izgleda mutno i neisto. muva 'insekt iz roda dvokrilaca, sa mnogo podvrsta: obina ~, sobna ~. Izr. jednim udarcem dvi muve ubit 'jednim potezom obaviti dva posla; ko ~ brez glave, 'ii, raditi u bezglavoj urbi'; pala ~ na medvida, a medvid se usro 'zbog male nezgode veliki propust'. muvara 'Iepljiva traka koja se vea o tavanicu radi hvatanja muva. muvarika bot. Muharica, muvar, Seart'. muvat se -am se nesvr. 1. 'gurati se'. 2. 'motati se, vrpoljiti se'. muveskarda v. muvetina. muvetina augm. od muva. muvica dem. od muva. muvoser m 'upljuvak od muve'. Jelice, ako nee da ti se providi muvoser, onda ga najpre ogrebi sa zida, p onda farbom umai pe. muzara 1. 'krava koja se muze'. 2. 'enska osoba koja muze, muzilja' Izr. krava ~ 'izvor nepresunih prihoda'. muzga 1. 'trag prljavtine nastao slivanjem znoja ili vode po prljavom tclu ili boje po zidu'. Kako si to molovala kad se touke muzge vide po zidovima? muzgav -a -o 'pun muzga, prljav'. Vidim da si plakala, sva si muzgava po licu, oma ii pa se umi. muzike pl. t. 'usna harmonika'. No, Lajo, evo, kupili smo ti muzike na vaaru. mua 'muzenje'. Nema vie mue, sve su krave steone.

N
na i na Izr. 'kad se neto nudi ili prua': evo ~ ! ~ uzmi! ~ dri! 2. 'kad se ivo ukazuje na nepovoljan ishod ili posledice ega'. Mi ga toliko ranili i pojili, a on nama sad na! nabacat nabacam svr. 1. 'bacajui, napraviti veliku gomilu'. Ja nisam kazala da ranu nabaca svud po avliji. Zato ste nabacali toliko kuruza na rpu, kad ste mogli oma u ardak ubacit?! 2. 'nasuti odozgo, prekriti'. Tribalo je prvo sklonit bundevu, a ne nabacat kurunu i sad ne mo do nje do. ~ se 'najesti se'. Nemojte me nudit, ja sam se ve nabaco do vrva. nabacit nabacim svr. 'baciti povrh neega, na neto, dodati na neto'. Kad bidne donosio ditel(i)ne, nabaci i koji snop kurune. 2. 'ovla, lako se ogrnuti (samo radi nekog hitnog posla)'. im su kerovi zalajali, ja samo nabacim bolondo na lea i istrim u avliju. ~ se 'na brzinu se obui (samo deo odee, najnunije)'. Vi krenite, ja u se samo nabacit i pouriu za vama. nabacivat se nabacivam se nesvr. prema 1. nabacit (se). 2. 'najesti se do sitosti'. Dok sam kod ba Vranje radio, borme sam se tamo nabacivo dobrog ila'. nabajavat nabajavam nesvr. 'na zlo navoditi, krivo informisati'. Nabajavala je vraara mene, al ja joj se nisam dala. nabasat -am svr. 'idui udariti o neto, nagaziti, naii (na koga)'. Kud sam ba na tebe nabasala u ovom mraku?! nabazat se nabazam se nesvr. 'provesti mnogo vremena u bazanju, natumarati se'. Ba sam se nabazala, u varoi, a m'ta nisam kupila to mi triba. nabidit nabidim svr. 'oklevetati, pripisati krivicu (kome) koju nije uinio, nabediti'. Nabidili moju curu da je ona zavolila mog najboljeg druga Grsu. nabiivat nabiivam nesvr. prema nabidit. Nemojte me vie nabiivat ni tako vam neu povirovat. nabijan(i)ca 'kua iji su zidovi od nabijene zemlje, naboja. Najpre su svi salai se pravili od nabijan(i)ce, a posli su pravljeni zidovi i od valjaka.

nabijat nabijam nesvr. 1. 'snano silom navlaiti, naticati. Zato nabija taj eir, kad vidi da nije za tu tvoju glavurdu. 2. 'uiriiti tvrdim, zbiti, sabiti'. Jue smo poeli nabijat zidove za novi sala. nabit nabijem svr. 1. 'pritiskajui, dobro napuniti'. Dabome, dida, da ne moete zapalit lulu, kad ste toliko duvana nabili u nju. 2. 'snano navui, natai, nasaditi odozgo'. ta si tako nabio taj eir, pa ti se ne vide te lipe crne oi. 2. 'uiniti tvrdim, zbiti'. Danas smo nabili zidove novog salaa. ~ se 'nagurati se, nadebljati se'. Ko j to vidio, taki mlad momak, a nabio si se, pa izgleda ko gumboc! nablizo pril. 'nablizu'. Oni tu stoje oma nablizo. naboj m 1. 'nabijena zemlja, zid od nabijene zemlje'. 2. 'punjenje (zrno i barut) u vatrenom oruju'. 3. 'otvrdlo oteenje tkiva, ulj, usled pritiska tesne obue'. nabokat se nabokam se nesvr. 'najesti se preko mere, naderati se'. Tribalo je to, toliko se nabokat, pa sad te boli trbuv'. naboksat -am svr. 'namazati kremom za obuu'. Kriste, naboksaj i moje izme. naboksovat -ujem svr. v. naboksat. nabolje pril. 'ka boljem stanju, ka poboljanju'. Bilo je, borme, zdravo teko, ve i doktori su se bojali kad je bolest uvatila maha, al, fala Bogu, krenilo je nabolje. nabrajat nabrajam nesvr. 1. 'navoditi, citirati.' 2 .'naricanjem pominjati pokojnikovu rodbinu'. Plae, a sve nabraja od pradide. nabrazdat nabrazdam nesvr. 'poreati, nareati, nagomilati'. Zato je tribalo navu u avliju i ciglju i crip i trsku, nabrazdo si ga, ne mo pro ni tamo ni vamo. nabrkat se -am se svr. 'isprskati se, nakvasiti se, brkajui se'. nabreknit nabreknem svr. 'natei (od bola ili udarca)'. 2. 'neto to se rasuilo, osposobiti za upotrebu'. Da bure nabrekne, triba nalivat vodom sve dok propusti tenost. Misec dana prija berbe nalili su svu burad vodom danabreknu. nabrizgat -am svr. 'nabujati, napuniti se: ~ vime 'napuniti se mlekom'; ~ oi 'napuniti suzama'. nabrundat se -am se svr. 'naduriti se, naljutise'. Ako nije po njezinom oma se nabrunda. nabubrit -Im svr. I. 'uveati obim; nabreknuti'. Vidim ja, imae i ti naskoro divojku, cura je fain nabubrila ispod leveke. 2. 'razmekati se od upijene vlage'. Prospi vodu iz sirka, zdravo e nabubrit, pa nece bit dobar za metle. nabureno pril. 'natmureno'. Al si lipa kad tako nabureno izgleda. naburit naburim svr. 'napuiti usne v. nabrundat se. ~ se 'natmuriti se'. Naburio se zato to smo njeg zaboraviii zvat u sigru. nacelivat se nacellvam se svr. 'mnogo puta celivati, naljubiti se'. Naa snaa se veeras nacelivala;svakog svata je ispratila i poljubila. nacerit se nacerim se svr. 'razvui lice u osmeh, pokazujui, otkrivajui, zube'. S prve, samo uti i kad mu togod kaete on se samo naceri, a posli se redovno umia u divan. nacidit nacidim svr. 1. 'stiskajui, gnjeei istisnuti tenost (o vou)'. 2. 'naliti cedei ili paljivo odvajajui tekuinu od taloga'. Probaj nacidit jo jednu bocu masta da strina ponese njezinoj dici kad poe na sala. nacigurno pril. 'na siguran nain, bez rizika'. ~ on svaku stvar triput prospava i onda krece nacigurno. nacilo pril. 'u celo, iz jednog komada'. Skuvaj nam za podne nacilo krumpira i izvadi tuenog sira. nacinkurit se nacinkurim se svr. 'napiti se'. nacipat nacipam svr. 'nasei dovoljnu koliinu ega'. Stipane, nemamo vie sitni drva u podrumu, dobro bi bilo da malo danas nacipa. nacipkat -am svr. dem. od nacipat. nacokat se -am se svr. 'napiti se (pogrd.)'. nacopat nacopam nesvr. 'prevriti (au, tanjir hranom)'. Zato si tako nacopo iia u tanjir ko da ti nee dote. nacrkavat se nacrkavam se svr. fig. 'naspavati se'. Luka se cio dan izleava, triba ga probudit, valdar se ve nacrkavo. nacuclat se -am se svr. 1. 'cuclajui nahraniti se'. Ja mislim da se nacuclala, dala sam joj punu bocu mlika. 2. 'napiti se, opiti se'. Vidio sam Lazu kako evelja putom, mora da se faln nacuclo. nacugat se -am se svr. 'napiti se, opiti se'. nacunjat -am svr. 'cunjajui nai, pronai ono to se trai'. nacvrcat se nacvfcam se svr. 'napiti se, opiti se'.

naadit naadim svr. 'dosaditi (stalnim prigovorima i savetima)'. S tim tvojim pametnim divanom naadio si ve i Bogu i svitu! naeit se naeim se svr. 'postaviti se u odreeni poloaj, zastati u iekivanju (esto na nepogodnom mestu ili trenutku)'. Ba si nao di e se naeit, ne vidi da tu triba kola da stanu. naet -a -o 'pripit'. Kako vue kaput, Joko je cigurno naet. naet namem nesvr. 1. 'odvojiti deo ega, to je bilo celo: ~ jabuku; ~ lubenicu'. 2. 'poeti troiti, upotrebljavati to' ~ uteevinu, ~ dak brana'. 'uiniti da ko oboli, da pone slabiti (zdravlje, snaga)'. Sve do sedamdesete se dobro dro, a onda ga je najdared naela opaka bolest. 4. 'poeti govoriti o emu'. Ja nisam tila to da spominjem, al kad ste ve naeli i pitanje tala, onda da ujemo ta ko dobija. naikat -am svr. 1. 'nakupiti se ika (po odelu)'. 2. 'gusto nareati, nanizati'. 3. 'neukusno, s mnogo ukrasa nakititi'. ~ se 'nareati se, skupiti se'. Dica se naikala na ogradu pa gledaje kako se u avliji matori loptaje. naimat -am nesvr. prema naet, nainjat. naistit -im svr. 'istei nakupiti, pripremiti dodatke jelu (krompir, luk, zelen i sl.)'. Jelica nek naloi vatru, a ti Mace, naisti luka i krumpira za nasuvo. ~ se 'provesti mnogo vremena istei ta'. naisto pril. 'sasvim, potpuno'. Ako se ufriko ne mane pia, naisto e upropastit svoje zdravlje. naoerit (se) naoerim (se) svr. v. nakeit (se). ta si se tu naoerio, ne moemo pro o(d) tebe. naudit se -im se svr. 'izraziti veliko uenje'. Kad se Marija udala za Stipana, niko se nije mogo naudit di ba da njeg odabere od svi momaka koji su je prosili. naapkat -am svr. 'naarati (apkanjem po zidu)'. naulit naulim nesvr. 'vrlo paljivo sluati'. Mani se tog divana tu prid dicom, vidi da su naulila ui i samo vrebaje ta e ut. ~ se 'napregnuti se u iekivanju neega; pretvoriti se u uho'. Pazi kako prilazi kolima, kobila se nita naulila. nauat -am svr. v. uat. Nisi valdar tako velikog derana nauala prid drugom dicom? nave naava mn. 'izdubeno korito u kojem se mesi brano za hleb'. nadanit nadanem svr. 'nadahnuti, ispuniti nadahnuem'. O, Boe, nadani mi snagu, da izdrim i ovaj teret. nadaren -a -o 'obdaren, talentovan'. Niko nije tako snagom nadaren ko Mate: digne svakog ovika jednom rukom ko od ale; Izr. ~ za tamburicu! nadarit nadarim svr. 'dati na dar, darovati nagraditi'. Majka bi te rado nadarila, al, rano moja, nemam ba nita, pa zato ajde da te poljubim kad si tako dobro dite. nadarivat -arivam nesvr. prema nadarit. Stipan se nadarivo svircima u Josinim svatovima. nadavat nadajem nadavam nesvr. 'mnogo dati, vie puta davati dok se ne oseti da je davanja bilo dosta'. Ko e vama nadavat kad sve potroite! ~ se 1. povr. 'nadavati'. 2. 'natui'. Borme sam se mojoj dici nadavala bubotaka: dok su bili mali, zdravo su bili ravi. nadekat -am svr. 'zaprenim vozilom proi (pored ega ili koga), naii'. Ti samo gledaj, Lajo je obeo da e odan nadekat. ~ se -am se svr. 1. 'nasititi se dekanja'. Tri dana smo ili na vaar i natrag, nadeko sam se da neu skoro poelit da sidnem na kola. 2. 'najesti se do sitosti, nabokati se'. Ne brinite vi za Nikolu, on najfriije ide, al se zato nadeka. nadesno pril. 'na desnu stranu'. Volim momka kad nadesno elr nakrivi. nadevetat -am svr. 'istui, nalemati'. Kaem da ne ui a svi ga mazite, bolje ga malo nadevetaj, pa e on oma potrevit da se knjige uvati. nadignit -nem svr. 'malo dii, podii'. Nrdigni vema taj kiobran, sve mi kapa za vrat. ~ se 'podii se'. Kud ste se nadigli, nismo se jo ni izdivanili? nadignut -a -o 'uobraen, nadmen'. Pogledaj onog Vecu kaki je nadignut, ko da je u sto lanaca rasto. nadigrat nadigram svr. 'pobediti u igri, igranju, plesu i nekim sportovima'. nadigravat nadigravam nesvr. prema nadigrat. ~ se 'takmiiti se u igrama (plesu)'. Volim kad se monci nadigravaje. nadikiljat se -im se svr. 'napiti se (podsm.)' nadilit nadilim svr. 'udeliti mnogima, nadavati'. ~ se povr. nadiljivat (se) nadiljivam (se) nesvr. prema nadilit (se)'. nadimak -imka m 'naziv koji se nekome daje po njegovoj osobini (po slinosti s kim ili s im, po boji, po kom detalju ili emu drugom)'. Kogod u selu trai Josu Skenderovia, niko ne zna da mu kae ko je, al kad pitaje za Josu Kajganovog, onda ga i svako dite pozna, nadimat se nadimam se nesvr. 1. 'piti preko stvarne potrebe (o deci)'. ta se ve toiiko nadima kad znam da nisi edan. 2. 'praviti se vaan pred kim, epuriti se'. ta se barem prid nama nadima ko da mi ne znamo ko je on.

nadimit -im svr. 'izloiti to dimu, ispuniti dimom'. Al ste vi, nadimili, puna ga je soba, kako se samo ne uguite?! nadisat se nadiem se svr. 'zadovoljiti se udisanjem'. Nije lako kopat u bai, al bar sam se nadisala lipog mirisa, u bai ima barem dvaest rua. nadit nadijem svr. 'nadenuti (crevo mesom za kobasicu) namai, navui'. Nema slanine, al zato smo tuta divenica nadili. 2. 'dati ime nekome'. Pogodili ste, deranu su nadili ime po didi. nadivanit -ivanim svr. 'nagovoriti na neto'- Nije on kriv, nane, Kata ga je nadivanila. ~ se 'narazgovarati se'. nadivat nadivam nesvr. prema nadit. ~ se 'naditi se'. Al sam se ja noos nadivo: cilu no sam u koari eko na kravu da se oteli. nadivojit se -im se svr. 'nadevovati se'. ~ ima pravo, udau se, ve sam se i nadivojila. nadizat -em svr. 'dii, podii, napraviti mnogo puta'. Ni on sam ne zna, koliko je straila nadizo, al mu nita nije vridilo, sve su mu sime vrepci pojili. ~ se 1. 'kooperiti (se), epuriti (se)'. 2. 'malo (se) dii, podii (se)'. Marija nadie svoju curu, ko da je u sto lanaca roena. Zato nadie, Lizo, tu suknju, oe guzica da ti se vidi?! nadlagat nadlaem svr. 'nadmaiti u laganju'. E, jesi, Grgo, prvi u laganju, kad si i Vranju nadlago. nadlagivat (se) -aglvam (se) nesvr. prema nadlagat se 'takmiiti se u laganju'. nadlajat -jem svr. 'pobediti u lajanju'. Kad se Lazo lati divana i kera bi nadlajo. nadlajavat se -ajavam se nesvr. 'takmiiti se u lajanju'. nadletit -im svr. 1. 'letei stii iznad ega ili koga'. 2. 'prestii u letenju'. Kobo uvik nadleti svoju rtvu. nadliat nadliem nesvr. prema nadletit. nadmait -im svr. 'postii prvenstvo u poreenju sa drugima'. Ti jesi siroma, al u kuli ako dobro ui, moe svakog nadmait. nadmeat se -em se nesvr. 'takmiiti se s kim'. Svake nedilje se dica u ba Mukijinoj avliji nadmeu u skakanju i tranju. nadmen -a -o 'gord, ohol, naduven'. Nadmen i glupav ovik su jednaki. nadmeno/nadmeno ptil. 'na nadmen nain, gordo, oholo'. nadmudrit nadmudrim svr. 'pokazati se mudrijim, pametnijim od koga'. I kad uti, tebe nadmudri. nadmudrivat -udrivam nesvr. prema nadmudrit. ~ se 'nadmetati se u mudrovanju, duhovitosti s kim'. Nisam ba zdravo pametar, al se neu s ludim Pipom nadmudrivat. nadnaravan -vna -vno 'natprirodan'. im o emu nita ne znamo, onda se to proglasi za nadnaravno udo. nadnica 1. 'jlata, nagrada koja se dobija za jedan dan rada, dnevnica'. 2. Za jednu nadnicu dvi koe dere gulikoa. nadniar m 'radnik koji radi za nadnicu'. Jedva smo pogodili za danas pet nadniara, niko nee da radi ovaj seljaki poso. nadniarit -iarim nesvr. 'raditi za nadnicu' imo je tuta dice, pa je moro cilog ivota nadniarit da i podigne. nadniarka 'ena koja radi za nadnicu'. nadniit -im nesvr. v. nadniarit. nadobit nadobijem svr. 'pobediti u nekom nadmetanju'. Ivan je i veci i krupniji od Stfpe, al u trljanju ga nije mogo nadobit. nadobijat (se) i nadobivat (se) -obijam (se) ibivam (se) svr. 'mnogo (ili od mnogih) dositi; dobiti dosta u vie navrata'. Zbog ivoje tvrdoglavosti, Marga se, ko mala, ba iadobijala uaka. nadobudan -dna -dno 'koji je vet, dovitljiv iako je nedovoljno iskusan)'. Samo vi poaljite Vinka, on jeste mlad, al e se sna jel e nadobudan momak i izmirie brau. nado nadoem svr. 1. 'narasti, nabujati (o 'odi)'. im se snig otopi i prolice doe, na laim njivama podzemne vode nadou. 2. 'naii, setiti se'. Badavad ja tebi divanim kad me ne slua, al pak, 'cad bude jedaredsvoju dicu imo, i sam e nado na to da starije triba sluat. nadodat -am svr. 'dodati na neto, dometnuti, pridodati'. Jesi, jesi, dobro izmirio, al ako bi jo koju jabuku nadodo, ne bi ti ruka otpala. nadodavat -odavam i -odajem nesvr. prema nadodat. nadojit nadojim svr. 'dati detetu ili mladunetu da sisa (dovoljno) mleka, podojiti'. ~ se 'nasisati se'. nadolazit -im nesvr. prema nado. nadoli nesvr. 'nanie, u pravcu prema dole, nadole'.

nadolit nadolijem svr. 'lijui dodati'. Nadoli, gazdarice, jo malo vode u orbu, stigli su nam gosti. 2. 'nadoliti onome to je ve naliveno'. Triba nadolit ono bure to je jue naeto, ako to vino nee bit troeno nadolivat -olivam nesvr. prema nadolit. nadomeat -em nesvr. prema nadometnit. nadometnit -em svr. 'dometnuti to emu' A ti, ne bi osto iv da ne nadometne koju na svaiji divan. nadonosit -onosim nesvr. 'mnogo doneti, doneti u dovoljnoj koliini'. Teta su esto dolazili, al su dici i darova nadonosili. nadopisat -opiem svr. 'dopisati onome to je ve napisano'. Napisala sam naem Lazi kartu, ostalo je jo malo mista, evo pa ti togod nadopii. nadopisivat -opisivam nesvr. prema nadopisat. nadopunit -im svr. 'dopuniti, popuniti'. Jo samo malo imamo krunog brana, tribalo bi odnet mlit, da nadopunimo prija neg to doe novo ito. nadopunjavat -unjavam. nesvr. prema nadopuniti. nadostavit -im svr. 1. 'nastaviti na to, dodati emu'. Luca je malo izrasla ruvo, al imam ja jo komad o(d) tog cica, pa emo nadostavit. 2. 'produiti u govoru, prianju'. Ja se siam, kad sam bila mala, dida su poimali pripovitku, a majka su uvik morali nadostavit i zavrsit. nadostavljat -am nesvr. prema nadostavit. nadotalit se -otalim se svr. 'svojski se dati na to ili na koga, navaliti'. Ajde, Veco, mani se ve ila, nadotalio si se ko da nikad nisi io paprikaa; 2. 'koji mnogo radi naporno'. Nadotalio se oranja, ko da i sutra nije dan! nadotezat se -oteem se nesvr. 'oklevati u nekoj odluci, nakanjivati se'. Ako se jo bude nadotezala, uzecu Ilo ispri(d) tebe i nee dobit nita do sutra. nadovat pril. v. dovat. nadovezat -oveem svr. 1. 'dovezati na to, dodati, spojiti; nastaviti'. Uzmi komad trange pa nadovei. 2. 'dodati, nastaviti u razgovoru'. Kad zavrim ono kaka je naa cura, a ti nadovei ta ima. ~ se povr. nadovezivat se -ezivam se nesvr. prema nadovezat (se). nadovlait -ovlaim svr. 'dovui mnogo ega'. Lipo sam kazo da se u avliju ne nadovlai svega i svaega, sad nemamo kudan i. nadozidat -oziam svr. 'dozidati na to'. Na prolie emo tu pored kujne nadoziat jo jednu sobu. nadoziivat -iivam nesvr. prema nadoziat. nadrepak -pka m. 'trtica, zadnji deo tela peradi ili ptica, koji ine zakrljali repni prljenovi'. nadrit nadrem svr. 'navaliti, jurnuti'. Olakaj malo, kud si nadro, pa i mi emo i. ~ se (trp. nadrt) 1. 'naderati se, nabokati se'. Ko je to vidio, tako se nadrlt, pa podrigiva ko kako svinje. 2. 'poeti se cepati, zakidati, cepati se'. Tribae ono cepe zait, inl mi se da se malo nadrlo. nadrkan -a -o 'besan, ljutit, razdraen (vulg.). nadrkat -am svr. 1. v. drkati. 2. 'razljutiti koga (vulg)'. Ako mu sad togod kae, moe ga jo vema nadrkat. nadrljat nadrljam svr. 1. 'nastradati'. Nisam tio s kom ijom da doem iz varoi na koli, pa sam io pice i kia me usput uvatila, te sam nadrljo ko niko moj. 2. 'ravo napisati, nakrabati'. Nemoj urit i nadrljat makar ta, ve lipo lagano i isto pii zadau. 3. v. drljat. nadurit (se) nadurim (se) svr. 'dobiti nezadovoljan, ljutit izraz, naljutiti (se), rasrditi (se)'. Nisam mu nita ni kazala, a on se ve nadurio. naduak pril. 'u jednom dahu, bez predaha, brzo (najee popiti neto)'. Ovu prvu au ba moemo i naduak. nadut se nadmem se svr. 1. 'nabreknuti, otei'. Od udarca sve se kolino nadulo. 2. 'napraviti se vaan'. Zato to je posto zvaninik naduo se ko puak. 3. 'naljutiti se'. Samo zato to ga nisam lipo pogledala naduo se ko zelena aba. naduvat naduvam svr. 1. napuniti to vazduhom, tako da se rastegne'. Miko, evo ti mijur, pa ga naduvaj i imae loptu. 2. 'dati kome, emu vei znaaj od onoga to ga stvarno ima, preuveliati'. Lae da je dvadeset meteri navro, on sve naduva jel njevo mora bit najbolje i najvee. 3. 'naneti strujanjem vazduha, vetrom (prainu, lie i sl.)'. im se vitar stia, morae omest avliju, puno je naduvo lia. ~se(tr. pr. naduven -ena -eno) svr. 1. povr. prema naduvat (1). 2. 'postati zaokrugljen (od bolesti), otei'. Ne znam kaka je to boiest, sav se naduvo a lice mu se sjaji ko da je namazano maom. 3. 'postati nadmen, uobraziti, uzoholiti se, naljutiti se'. Alaj tebi triba malo, oma se naduva ko puak. naduvenko m 'nadmen, ohol, ovek'. Ol je, pa ga svi zovu naduvenko. naduveno pril. 'naduto, oholo, nadmeno'. On, jo i kad ie, ne koraca ko ovik, ve naduveno ko da paradira.

nadvorit se -im se svr. 'podvoriti mnoge, dosta dvoriti'. Podizala je dicu, radila u polju i nadvorila se bolesnika: dida i majka su pet godina nepomino leali. nadakbaba 'dandrljiva ena, jeziava i zla ena'. Bara svemu i svaemu nae manu, zato je i zovu nadakbaba. nadonjat se nadonjam se svr. 'bezrazlono naekati se; ekajui nadremati se'. Svi smo se nadonjali dok se ti nisi smilovo da doe. naikat -am svr. 'visoko narasti, naglo izrasti u visinu'. Dugo ti nisam vid(i)la curu, pa sam se sad iznenadila kolikoje naikala. naubrit -im svr. 'posuti ubretom (zemljite)'. Ove godine prvo triba zemlju dobro nadubriti stajskim ubretom. naedared 'najedanput, najednom'. Samo vi metnite na traga, pa u ja oturat sve naedared. naerit naerim svr. 'nakriviti, naheriti'. Vidi ti naeg Stipana kako je naerio eir ko kaki bear. nufalit (se) nafalim (se) svr. 'nahvaliti (se)'. Jovana, malo si sidila, al si se nafalila punu sobu. nafaljivat (se) nafaljivam (se) nesvr. prema nafalit (se). nafarbat -am svr. 1. 'obojiti'. 2. 'prevariti, slagati'. Sve se bojim da si ti malo odvie nafarbo tu tvoju pripovitku. nagal nagla naglo 'naprasit, nag'. Dobar je on ovik, samo da nije taki nagal. nagancat se -am se svr. i nesvr. 'dugo ii po blatnjavom putu, nagaziti se'. Borme sarn se ja naganco blata, i sami znate da sam krenio rano jutros, a bilo je podne kad sam uo u avliju kod uje i ujne. nagazdovat -ujem svr. 'neto tetno uiniti (uraditi)'. Kad je tako mirna, cigurno je togod nagazdovala. ~ se 'provesti dugo vreme u gazdovanju'. Ba Lovro je vik izvikovo i sit se nagazdovo! nagazit -im nesvr. 'naii, nabasati (na koga, na to), nameriti se'. ujem, Pere, da si i ti nagazio na para: otkad si se oenio, nema vie mijane. ~ se 1. 'namuiti se gazei kupus, groe. 2. najesti se preko mere, naderati se'. Toliko ste me nudili da idem svega i svaega, pa sam se nagazio da jedva diem. naginjat (se) -njem (se) nesvr. prema nagnit (se). naglaovat se -adujem se nesvr. 'provesti dugo vreme u gladovanju'. Nagladovali smo se i ja i dica za vrime rata. naglas pril. 'glasno da svako moe uti'. Naa majka uvik naglas mole Boga. naglavak -avka m. 1. 'prednji, donji deo izme, cipele (gde su prsti)'. Na Josine izme smo metnili nov naglavak, bile su mu propale u blatu i kii. 2. 'donji deo arape'. Nana mi trika orape, a kazala je da e naglavak bit aren. 3. 'ono to je naglavljeno na to'. Moraemo odnet kod kovaa onaj stranji toak, inl mi se da je obru poputio, pa nek ga metne na naglavak. naglavit naglavim svr. 1. 'nainiti naglavke'. 2. 'natai, nasadati, nabiti (na to)'. naglavljivat -avljivam nesvr. prema naglavit. nagledat se -am se svr. 'zadovoljiti se gledajui (koga, to)'. Ta, lipo je ito kad nako zlatno zaleluja, da ga se ne mo nagledat. naglit naglim nesvr. 'uriti, brzati'. Ti ima pravo to se srdi na Josu, jel je zdravo pogriio, al ne bi tribalo zato da nagli i da ga oma tira od kue. naglo/naglo pril. 1. 'brzo, urno'.Nemoj tako naglo, ima kada, stigniemo za vida. 2. 'iznenada, odjednom'. Naglo je skrenio konje i kola su se privrnila. nagloat -am svr. 'glodanjem otetiti, poeti glodati'. ~ se 'zasititi se glodanjem'. No, sae se i ker nagloat, dali smo mu punu zdilu koura. nagluv -a -o 'koji ne uje sasvim dobro, pomalo gluv'. Malo glasnije divanite, ja sam nagluv na jedno uvo. nagnit nagnem svr. 1. 'nakriviti, nakrenuti, nategnuti'. Bao su prvi nazdravili i oma nagnili nako iz boce. 2. 'sagnuti, povinuti'. togod konju mora da fali, jel je zdravo glavu nagnio. 3. 'potrati, pojuriti; pobei'. ekajte, kud ste nagnili, nismo mi vas okrivili. 4. 'navaliti'. Lagano, dico, ta ste tako nagnili, ko da e to ilo od vas kogod otet. nagnojit se nagnojim se svr. 'zagnojiti se'. Jutros sam se ubovo na klin, a ve mi se nagnojila noga. nagnjeit nagnjeim svr. 'pritiskom povrediti, prignjeiti'. Pao mi je danas nakovanj na nogu i nagnjecio mi tri prsta. ~ se 'postati zgnjeen, otetiti se gnjeenjem (o vou i sl.)'. Metnili ste zrile kruke na dno kotarce, pa su se sve nagnjeile. nagnjizdit (se) nagnjizdim (se) svr. 'nainiti (kome) gnezdo, posaditi u gnezdo)'. Nala sam jednu kvoku, sama se nagnjizdila u plivi pod upom; 2. 'smestiti se, nastaniti se'. Ba se nisi morala s otim tvojim sigrakama tu nagnjizdit, pa ne moemo pro od tebe. nagodit nagodlm svr. 'udesiti, udovoljiti, pomiriti'. Sve mi s ini da u vas ja morat nagodit, jel vas dvojca ste jednako

tvrdoglavi. nagore pril. 'na gori nain, pogoravajui se'. Borme nije bolje, ve svakim danom ie nagore. nagori pril. 'u pravcu prema gore, navie'. Ne turaj, ve vui nagori! nagorian -na -no 'malo gorak, nagorak'. ta ste vi, sna Marija, uradili ovaj va dunc od ljiva ko da je nagorian?! nagovistit (se) -ovistim (se) svr. 'pomenuti, najaviti to'. Lazo i Manda su se u nedilju nagovistili u crkvi pa e se uskoro vinat. nagoviavat -iavam nesvr. prema nagovistit (se). nagrabit -im svr. 1. 'nakupiti, sabrati grabuljanjem'. izgleda da je kosaica slabo kosila ito kad smo toliko mravine nagrabili. 2. 'napljakati'. Kako je tako je, al on je za ivota sebi nagrabio svega i svaega. 3. 'zahvatiti, naliti (o tenosti)'. ~ se 'snabdeti se grabljenjem; otimanjem, pljakom'. nagradit nagradim svr. 'dati, dodeliti nagradu'. Samo ti lipo pii, pa e te i dida nagradit. ~ se 'runo se obui, nakaraditi se'. ta fali Rozi kad se nako nagradila u areno ruvo i ola na saranu. nagraivat -aivam nesvr. prema nagradit. ~ se prema nagradit se. nagraj(i)sat -iem svr. 'nastradati, nagrabusiti, loe proi'. Mani se tog kera jel e jedared nagraisat da e zapantit. nagrat -em nesvr. prema nagrnit. nagrebat -bem 'nastradati'. ~ se 'dosta nakupiti'. Manja dica su poila mliko, a Marija, ko najstarija je onda iz kastrone grebala i irota nagrebala se da togod poide. nagrickat se -am se dem. prema nagrist se. nagrist -izem svr. 'malo nagristi, izgristi, otetiti (o insektima)'. Litos su mi moljci malo nagrizli zimski kaput s koicom. nagriit se nagriim se svr. 'poiniti mnogo grehova, greaka'. nagripat -am svr. 'naborati, nabrati u bore, smeurati'. Vuna je izgleda ravo opredena, jel je posli pranja ostala nagripana. nagrizat nagrizam nesvr. prema nagrisi. nagrnit nagrnem svr. 1. 'navaliti, jurnuti (obino u veem broju)'. Nisam dobro ni metnila kola na astal, kad su dica onda nagrnila. 2. 'natrpati, napuniti'. Uzmi dak pa sam nagrni koliko ti triba. nagruvat nagruvam svr. 1. 'napuniti, nakupiti'. Ko j to vidio toliko kruva nagruvat, sve ti je mliko popio. 2. 'nauiti napamet, nabubati. Zato ba mora od rii do rii sve nagruvat? ~ se 'najesti se do sitosti'. Ja sam se nagruvo paprilcaa, ne triba mi peenje. nagumat se -am se svr. 1. 'grabei ispred drugih, do sitosti se najesti'. 2. 'nagrabiti se (obogatiti se u nekom poslu)'. Dok su drugi ratovali, on se nagumo pa njim sad zapovida. nagurat naguram svr. 'napuniti silom, natrpati guranjem'. ~ se 1. 'nasititi se guranja'. 2. 'udebljati se'. Ao, Koce, ala si se ti nagurala! nagusto pril. 'gusto, dosta esto'. ~ tarana, ~ krumpir, ~ gra, ~ sadit krumpir, kuruze. nagutat se -am se svr. 1. 'mnogo progutati, najesti se, napiti se'. 2. doiveti mnogo neprijatnosti'. Radila je ona i podizala dicu, a sirota nagutala se pcovki pijanog ovika. naguturat se -am se svr. 'obui se preko mere (svega i svaega)'. Zima jeste, al ko j to vidio toliko se naguturat da izgleda ko gumboc. naguzat -am svr. 'nagomilati duga (podruglj.). Otac mu je za ivota radio za troj(i)cu, a on, im je talovo, naguzo je duga do vrata naguvarat -am svr. 1. 'najesti se do sitosti'. 2. 'prebiti, pretui'. Valdar e i njeg kogod naguvarat, kad svakog zadirkiva'. nai naiem svr. 1. 'iznenada sluajno doi, pojaviti se, iskrsnuti'. Mal nismo naili na jedno svaljeno drvo, taka je velika magla bila, da ga nismo vid(i)li. 2. 'navui se, namestiti se'. Ne znam ta je, ne mo da mi naie izma na nogu. ~ se 'nahodati se'. Ba sam se naio dok vas nisam nao. naidit naidim svr. 1. 'ozlediti (deo tela trenjem)'. 2. 'naljutiti, rasrditi'. Kako me ne bi naidio kad nita ne radi a jo trai novaca za pie. ~ se povr. Samo sam jedared obuko nove izme i ~ naidile su se obadve noge, pa sad iem samo u papuama. naiskap pril. 'do poslednje kapi, naduak'. Pijanac tako pije, svaku au naiskap. naist -ide(m) svr. 'nagristi o kiselini, ri i dr.)'. Nismo jesenas podmazali plug i ra je svu dasku naila. ~ se 1. 'najesti se, utoliti glad'. 2. 'rasrditi se, nagristi se'. iv sam se naijo zbog kobile: dok sam oro, nikako nije tila u brazdu.

najait -im svr. 'jaui naii, najahati'. Samo da zna, Vite, da je moj Vince danas najaio kraj naeg salaa'. ~ se 'zasititi se jahanja, najahati se'. Valdar si se sad najaio, ve po dana sidi u sedlu. najdared v. naedared. Dugo se razmiljo, onda najdared pogleda na kapiju i istre na sokak. najdrugaiji -a -e sup. od drugaiji; osobit, poseban, naroit'. Med svim moncima, Vince je najdrugaiji, zato ga i vole tako. najposli pril. sup. od posli, najzad, konano'. Najposli, neu ni ja tirat mak na konac: kad je svima dobro, i ja se slaem. najpre pril. 'prvo, pre nekog ili neeg drugog'. Najpre nek se eni najstariji. najprvo pril. v. najpre. Mi smo tako smislili da e najprvo Ivan da se eni, p onda e se cura udavat. najvema pril. 'najvie'. Najvema volim strinu. najvilji -a -e 'sup. od visok, najvii'. Nai jablanovi su najvilji na itavom putu. nakajat se -jem se svr. 1. 'pokazati kajanje u velikoj meri'. 2. 'dugo nositi crninu (za pokojnikom)'. Ve tri godine ima mrca u rodu, pa se sirota ba nakajala. nakalamit -im svr. 1. 'izvriti kalemljenje (o vokama)'. 2. 'dodati, nastaviti (na neto)' Slomila sam bebinu ruku, majko, moete l je nakalamit pa da se opet sigram njom ~ se 'nametniti se, vezati se (fig.)'. nakalat nakalam svr. prema kalat (v). nakalapit -im svr. 'staviti na kalup'. Kupila sam curi cipele, nisu male, a stiskaje joj prste, moraemo odnet i kod ustera, da i nakalupi. nakana 'namera, odluka'. Kad Vranje togod naumi, niko ga ne mo zaustavit u nakani. nakanit nakanim svr. 'naumiti, reiti, odluiti'. ~ se 'odluiti se, reiti se'. nakanjivat se -anjlvam se nesvr. prema nakanit (se). 2. 'kolebati se, biti neodluan, oklevati u nekoj odluci'. Nakanjiva se ko gladan srat. nakapat -am sv 'kapljui izliti, napuniti'. Malo ve ima u buretu, al valdar e nakapat jo jednu litru. 2. 'nakvasiti kaplju''. Uzmi kocku eera i na njeg nakapaj lik, jel zdravo je gorak. ~ se 'kapljui natoiti se, nacediti se'. nakarada 'ono to je vrlo runo, rugoba'. Sav je niki kriv i sakat, a i oblai se ko nakarada. nakaradan -dna -dno 'koji je vrlo ruan, nagren. nakaradit -aradim nesvr. 'nagrditi, unakaziti'. . Ba je bila dugo bolesna, al lipo lice joj bokst riije nakaradila. ~ se 'uiniti se nakaradnim, unakaziti se, nagrditi se'. Pomozi joj povezat maramu da se ne nakaradi. nakaradno pril. 'na nakaradan nain, runo'. Lipa cura a tako se nakaradno oblai. nakaraivat (se) -aivam (se) nesvr. prema nakaradit (se). nakarat nakaram svr. 'prekoriti'. Dida nisu, al nana su zdravo znali dicu nakarat. ~ se svr. 'karajui se zadovoljiti; nagrditi se'. nakasat -am svr. 1. 'naii kasom'. Ja u poslipodne nakasat na vrancu, pa ete vidit kaki je to konj! 2. 'doiveti neprijatnosti'. Samo ti trguj s Vranjom, pa e nakasat njim ko i ba Bozo: prodomuje ueeno ito. ~ se 'premoriti se hodanjem, kasanjem'. On, kaki je visok, koraca po dva metera, a ja mala nakasala sam se sa njim da ga stignem. nakatranisat -em svr. 'namazati katranom'. Nakatranii krmai ranu. nakaljavat se -aljavam se nesvr. prema nakaljat se. nakaljat se nakaljem se svr. 1. 'lako kaljui proinit' grio' 2 Drovest mnogo vremena kaljui'. nakaza . 'osoba sa fizikim nedostacima; veoma runa, nagrena osoba. Nije ona kriva to je nakaza, a svi bie od nje nakazan -zna -zno 'kou je unakaen, nagren, veoma ruan'. Zato si nam kupio tu nakaznu kravu, ni jednog roga nema. nakazivat -azivam svr. 1. 'mnogo kazati, napriati'. 2. 'izgrditi'. Mislim da nee vie u nau kuu do, svata sam mu nakazivala. nakeat se -am se svr. v. keat. No, dico, jeste 1 se nakeali te vae krpenjae? nakeit nakecim svr. 'staviti neto tamo gde ne treba, gde mu nije mesto'. Siuoni taj stoc, ne znam ko ga je nakeio nasrid sobe?! ~ se 'stati negde (kome ili emu) na put, ispreiti se'. Kau da je (uckast, a nakeio se prid snau, ko da je on uvegija i jedva su ga odguraii u stranu'. nakinurit -inurim svr. 'preterano i neukusno se obui'. nakiselit -im svr. 'potopiti u vodu (obino o rublju)'. Nakiseli veeras koulje, pa emo sutra prat. 2. 'ukiseliti, zakiseliti

krastavce, kupus'. Ove godine smo nakiselili dosta kupusa i krastavaca. nakiselo pril. 'pomalo kiselo, kiselkasto'. Ova tarana ti se malo nakiselo osia. nakitit -im svr. 'ukrasiti nakitom (ili cveem)'. Nakitili smo dukatima nau jedinicu. 2. 'izgrditi'. Dobro sam ga nakitila, sad nek se ee i di ga ne svrbi. 3. 'opiti, napiti'. Nakitila se braa, pa pivaje sokakom. ~ se 1. 'staviti na sebe ukras, nakit'. Nakiti se lipo. 2. 'napiti se'. ie Losko, al kandar se fain nakitio, zdravo evelja nogama. naklipat -am svr. istui, izmlatiti'. Tako ti tri'ba, kad nee da ga naklipa, pa bi oma posluo. nakliparit -im svr. v. naklipat. nako pril. 'onako'. Nemoj se oma durit, nisam ja to ozbHjno mislio, tio sam samo nako, malo da se naallm s tobom. nakopat -am svr 'nagomilati kopajui'. Pokupi krumpir a dak, ja mislim da sam dosta nakopala. ~ se 'umoriti se kopajui'. nakosit nakoslm svr. 'koset pripremiti izvesnu koliinu'. Ja u ujutru rano oti na oranje, a ti, Mate, nafcosi ditelne za konje. ~ se 'provesti mnogo vremena kosei, umoriti se kosei'. Odavno se nisam voliico nakosio trave, bi'e sina ko nikad. nakoso pril. 'u kosom poloaju, koso'. Meni izgleda ta tvoja kamara malo nakoso. nakostruit -ostruim (se) svr. 'nakostreiti se'. Vidi malo maoe, a ve se zna nakostruit. nakotit -im svr. 'okotiti u velikom broju'. ~ se -'namnoiti se (o ivotinjama)'. v. kotit se, nakovanj -vnja m 'elezni podmeta na koji se stavlja ono to se kuje'. jednorogi ~, dvorogi ~. Izr. I tebe bi tribalo malo metnit pod nakovanj! ne bi li se popravio'. nakrast (se) nakradem (se) svr. 'nakupiti kraom, 'mnogo krasti'. Nakro se on za vrime rata, pa sad, kobajage, poteno ivi. nakratko pril. 1. 'jednom rei; ukratko'. Nakratko reeno, umro je jel mu je doo kraj. 2. 'za kratko vreme'. Nakratko se i sunce pomaljalo kroz oblake. 3. 'na malom odstojanju, blizu'. Vince, nemoj nikad vie tako nakratko vezivat tele, mal se nije zaguilo. 4. 'nisko, kratko'. Moj bao su se uvik nakratko iali. Izr. ~ nasaen 'ravo raspoloen.' nakreit nakreim svr. 'okreit'. Cilika je cio dan kreila, al ja ba nisam zadovoljna koliko je nakreila. ~ se 'izmoriti se kreenjem'. nakresat nakreem svr. 'nasei, narezati (granja, lia)', Ja sam nakresala, al ko e kui donet? ~ se 'napiti se'. Ba Nikola se tako nakreso, da je sam sebe uganjakom zavezo za drvo. nakreveljit se -eveljim se svr. 'iskriviti lice, usta (u plau, smehu), iskeziti se'. Da vidi kako si gadna kad se tako nakrevelji, oma bi se manila plaa. nakrivit nakrivim svr. 'nagnuti, pomeriti na jednu stranu'. ' Lako mo bit da se izvrne, jel zdravo ti je voz nakrivljen na jednu stranu. Izr. eir 'biti bez brige'. nakrivljeno pril. 'u nagnutom, kosom poloaju'. Nakrivljeno dije sino, izvrnie se. nakrivo pril. 'nagnuto, ukoso, nahero'. Izr. ~ nasaen 'mrzovoljan, zlovolj'an'. nakriat nakriam svr. 'usitniti rezanjem, narezati'. Nakriaj mi duvana, obako za lulu, a obako za cigaretle. nakrkat se nakrkam se svr. 'najesti se do sitosti, prejesti se'. Nakrko se pa sad spava ko blaen. nakrunit nakrunim svr. 1. 'krunei, nakupiti'- Nakrunili smo kuruza, sutra emo nosit krupit. 2. 'rasuti'. Kako si nosio taj sirak, svud si nakrunio kudan si io. nakrupit nakrupim svr. 'krupno namleti fkukuiuz, ra, jeam)'. Nakrupio sam samo za danas jedan dak. nakrupno pril. 'ukrupno'. Bundeva je kravama bolja ako se isie nakrupno. nakrvat nakrvam svr. 'prekomerno natovarit'. Time bi tio sve odjedared da sveze, pa zato na tog jednog konj'a toliko nakrva, da siroma jedva vue kola. ~ se 'dob'o s" najesti, prejesti se'. Znala sam da e te bolit trbu kad si se moro toliko nakrvat, ko da nikad nisi io. nakuckat -am svr. 'radom skupiti, skuckati, utedeti'. Radili su tuta al su i nakuckali. nakuravit -im svr. 'nainiti kudravim, nakovrdati'. nakukat se -am se svr. 'mnogo i dugo kukati. Ona se sirota nakukala, al je pored nakog pijanca i sama ola na pvosjaki tap. nakukurikat se -uriem se 'mnogo kukurikati, izdovoljiti se'. Nakukuriko se i sad je dospio u lonac. nakupit -im svr. 1. 'sabrati, skupi''' dovoljnu koliinu ega'. 2. 'nagrabiti, stei'. Nj'egova dica sad razbacivaje to njim je dlda nakupio. nakupivat -upujem svr. 'nabaviti veim kupovinama'. ~ se 'dobro se snabdeti veim kupovinama'.

nakutrat -am svr. 'uviti u kovrdi'. nakuvat am svr. 'skuvati veliku koliinu (jela)'. ~ se 'kuvajui naraditi se'. nakvasit -im svr. 'ovlaiti'. Ova dugotrajna tija kia je dobrim nakvasila zemlju ~ se J. 'postati mokar, ovlaiti se'. 2. 'napiti se, opui se'. Dobro su se nakvasili kad iu putom zagrljeni i pivaje. nakvrcat -am svr. 'zaraditi, stei radom'. Dugo su bili tui nadniari, al su radom nakvrcali sebi za starost. 2. 'udaranjem nogom o nogu, stvarati zvuk zveke na izmama (u plesu)'. Nadam se da e u velikom kolu i ti nakvrcaf s novlm izmama. ~ se 'napiti se'. A moj ti se ovik fain nakvrco u Pajinim svatovima. nal 'reca je li'. Nal da e do i ti, ako te bao pute. nalakivat se -akivam se nesvr. prema nalaktit (se). nalagat nalaem svr. 'napriati lai'. Nalago si i sebi i svitu. ~ se svr. 'zadovoljiti elju za laganjem'. Putite ga, uutie im se nalae. nalajat se -jem se svr. 'dugo lajati, izovoljiti se lajui (podr)'. Bara se nalajala prid cilim selom o roenom oviku. nalaktit -im svr. 'nasloniti se na laktove'. ~ se 'nasloniti se laktovima (na to)'. nalarfat se -am se svr. 'naminkati se neukusno'. Kako se Krista nalarfala, izgleda ko strailo. nalemat nalemam svr. 'istui, izlemati'. nalickat se -am se svr. 'udesiti se, briljivo se doterati'. Liza se nalickala ko da je iz cirkusa. naliit -im nesvr. 'nalikovati'. Na koga nalii to tvoje dite? nalit nalijem svr. 'nasuti, natoiti'. Kato, nali te ae, nek se napiju gosti. Izr. Krava je nalila (u vime) 'kae se za kravu koja se skoro otelila i ima dosta mleka'. ~ se 1. 'napiti se'. A ja ti kaem, moj je najgori, kad se on nalij'e, po tri dana ga nema kui. 2. 'ispuniti se tenou'. Taka je oluja naila, da nam se pun podrum nalio vode. nalivat (se) nallvam (se) nesvr. prema nalit (se). nalivo pril. 'na levu stranu; s leve strane'. Ii upravo do raskra, a onda skreni nallvo, oma e vidit u daljini veliko drvo i jedan bili sala, to je na. nalokat se naloem se svr. 1. 'napiti se, zasititi se looui, pijui'. nalomit nalomim svr. 'izlomiti odreenu koliinu neega'. Oluja nam je ba fain nalomila veliki grana. nalovit nalovim svr. 'nahvatati lovei'. Nalovio sam i zecova i pataka. naloit naloim svr. 1. 'staviti na vatru, metnuti to da gori. Dono je pet snopova kurune i naloio i sve na vatru'. Razgrni malo eravicu i naloi vatru. 2. 'zagrejati (kakvu prostoriju)'. Lako je vama u naloenoj sobi, a mi nek se mrznemo napolju. naludirat se -udiram se svr. 'zasiti se ludiranja, naludovati se'. Nikad se Joka nee naludirat ~ taki je roen. naludovat se -udujem se svr. 'nabekrijati se, zasititi se ludovanjem'. Naludovo se, pa se sad oenio. nalumpovati se -ujem se svr. 'dugo lumpovati, baniti'. avo mu je, kae, umrie, a ni se nalumpovo. nalupat nalupam svr. 1. 'razbiti, razlupati u odreenoj koliini: ~ dosta jaja, ora. Mace, nalupaj ora, pa e nana sutra pe kolaa. 2. 'istui, izbiti'. Borme sam ja mog znala nalupat i po dva tri puta na dan kad nije valjo. ~ se 1. 'mnogo i dugo lupaii, zamoriti se lupajui, udarajui po emu'. 2. 'najesti se i napiti'. Nalupo sam se ia i pia. naljoljat se naljoljam se svr. 'napiti se'. im zapadne u drutvo, oma se naljolja. naljoskat se naljoskam se svr.. 'napiti se'. Od drugog pia nee, al od rakije se uvik naljoska. naljubit naljubim svr. 'sakupiti dosta novaca ljubei svatove'. Ba sam motrila, naa snaa je fain naljubila, svi' su je darivau velikim novcima. ~ se 'izdovoljiti se ljubei, zasititi se ljubljenja'. namackat -am svr. 'namazati'. ~ se 'namazati se'. Namackala se pa izgleda ko strailo. namagarit -im svr. 'izloiti ruglu, dovesti u nepriliku, nasamariti'. ~ se dovesti sebe u smean poloaj'. namajstorisat -iem svr. 1. 'istui'. Kad ne vridi lipa ri, triba njega namajstorisat, prutom pa po turu. 2. 'napraviti nered (obino deca)'. Zdravo ute, tribalo bi vidit ta ta dica rade tamo u sobi, modar su togod namajstorisali. namalo / namalo pril. 'oskudno, u nestaici'. Borme sam, komija, i ja osto namalo s otrim branom. namamit namamim svr. 'dovesti koga prevarom, obeanjima; privui prijatnim izgledom'. Baco je komadie kruva kominskom keru i namamio ga je u nau avliju. ~ se 'biti privuen im'. Namamio se na lipe oi i sad samo visi kod Marge.

namazat -em svr. 'prevui, staviti preko povrine sloj neega masnog ili itkog'. Namai dici po jedan komad kruva s pekmezom Izr. ie ko namazano; ie da ne mo bolje; namazan s kereijom mau 'lukav, prepreden'. nameit se nameim se svr. 'navaliti na nekoga. Sram ga bilo, tako velik deran pa se nameio na kola i otima od male dice. nameat (se) nameem (se) nesvr. 'staviti u obilnoj meri, naslagati (v. meat)'. Znam ja da moja unuka zdravo voli jabuke, nameala sam joj punu kotaricu. namekat -am svr. 1. 'uiniti mekim'. 2. 'istui'. ta si zgriio, uo sam da ti je bao nameko lea! namest -etem svr. v. mest. Nameti to ubre na lopatu i baci napolje. namet m. 'porez, prirez i sl.'. Drava samo izbaci na nas paore namet, niko ne pita kako mi ivimo. nametljiv -a -o 'koji se namee'. Nije da nije zgodan, al ne volim kad je kogod taki nametljiv. namigivat -igivam nesvr. prema namignit. ta Antun na me namigiva, ko da sam ja njegova cura?! namignit -nem svr. 'dati znak migom'. Ti namigni ako ona doe. namilovat se -ujem se svr. 'nauivati se milujui, nasititi se milovanja'. Cilika se namilovala dok je nanina bila. naminitrovat se -ujem se svr. 'dugo vremena biti ministrant'. Nikola se naminitrovo: bio je ve momak kad se manio tog posla. naminjat se naminjam se svr. 'mnogo puta promeniti'. Jeste, naminjo se on konja za ivota, al i ena, borme. namira / namira 'ono to je ko odluio da uini, na ta se ko reio, panja, elja'. Modar sam ga uvridila, al to nije blla moja namira. namirit -im svr. 'izmeriti obilno, mnogo'. On tvrdi da je sve u redu, a meni se ini da je fain namirio. ~ se 1. 'provesti dugo vremena merei'. 2. naii (na koga, to)'. Izr. Namirio se na para 'nala krpa zakrpu'. namirit namirim svr. 1. 'nahraniti (stoku)'. Moramo pourit na sala, dica su mala, pa nee znat namirit svinje i krave. 2. 'ispuniti ija traenja, podmiriti'. Braa su sestru namirila, pa je sva zemlja njima ostala. 3. 'isplatiti (dug), ispuniti obavezu prema nekome'. im prodam ito, namiriu sve to sam duan. 4. 'nagoditi se, uskladiti, pomiriti'. Kau da se jedan mlad sudija namirio. ~ se 1. 'ostvariti elje, zadovoljiti se; podmiriti potrebe; najesti se'. Lozika, ti uzmi koter(i)cu, popni se na kruku pa se namiri koliko ti je volja. 2. nagoditi se, poravnati se'. Najpametnije bi bilo da se namirite i ne iete na sud pravdu trait. namirivat -irivam nesvr. prema namirit. namiskinja 'suparnica (u ljubavi). iila sam, Tone, da je tvoj momak nao tebi namiskinju. namistit -im svr. 1. 'staviti na odgovarajue mesto, smestiti'. 2. 'doterati da lepo stoji, udesiti'. Namisti kapicu, sva ti se zavrnula ostrag. 3. 'vratiti u normalan poloaj'. Namistill su mi lakat, al jo me boli od udarca. 4. 'dovesti u red, raspremiti'. Namisti krevete za spavanje. 5. 'postaviti u slubu, dati zaposlenje'. Mariju je njezin otac namistio za potaricu. 6. 'kriom postaviti, podmetnuti (nekome)'. Neka, neka, namistiu i ja njemu pod glavu, pa e se eat i tamo di ga ne svrbi. ~ se 1. 'zauzeti mesto, smestiti se'. 2. udesiti se, nagizdati se'. 3. 'opremiti se, snabdeti se za stanovanje Ne mo bit i rava i kruva i jo sala namistit sa svim i svaim. 4. 'zaposliti se'. Sin njim se namistio, sae lake divat. namisto 1. predl. Vrime je da i ti uzme u ruke, dosta sam radio namisto tebe. 2. pril. Namisto da se sklonila od kie, ona je trala na sala, pa je pokisla ko pue. namiat namiam svr. 1. 'staviti mnogota zajedno, izmeati'. 2. 'meajui namestiti, podesiti'. Kad je on dilio karte, sebi je uvik namio i dobio. namiat (se) namiam (se) nesvr. prema namistit (se). ~ se 'nadovoljiti se mlatei (koga, to)'. namlatit namlatim svr. 1. 'mlatei nakupiti'. Jesenas smo namlatili tri daka ora samo sa jednog drveta. 2. 'istui'. U drugom selu su i(h) tako namlatili da se ve misec dana lie. namlit nameljem svr. 1. 'samleti dovoljnu koliinu ega'. 2. 'nabrbljati'. E, Vince, ba si nam dosta namlio, sad bi ve mogo i! namloit namloim svr. 'stvoriti u velikom broju, razmnoiti'. ~ se 'brojno se poveati, razmnoiti se'. namodit se namodim se svr. 'zadovoljiti se nosei se po modi'. Bartule, al sam se namodio u tvojim izmama. namolit namolim svr. 'navesti, nagovoriti moljenjem'. Lud je kad se napije, jedva ga je roena ena namolila da legne. ~ se 'dugo i uporno moliti'. namolovat -ujem svr. 'namalati'. Nisam virovala da e nam sobu tako lipo namolovat. namomit se / namonit se -im se svr. 'nauivati se kao momak, namomkovati se'. Vrime je i da se eni, dosta si se namonio. namorit namorim svr. 'izmoriti'. Kai tom ditetu da se mani maeta, dosta ga je ve namorio. namotat -am svr. 'napraviti motajui; obaviti (oko ega): ~ klupko, ~ kalem. ~ se 'obaviti se oko ega'.

namrvit -im svr. 1. 'usitniti u mrve, izmrviti'. 2. 'posuti, zaprljati mrvama'. ie s kruvom u rukama i svud e namrvit po sobi. namrginjitse -rginjim se svr. 'ispreiti se (fig.)'. S kolima se namrginjio, pa niko ne mo od njeg pro. namriit namrilm svr. 'posuti mirisom (koga, to)'. Mogla bi malo i mene namriit. ~ se 'poprskati se nekim mirisom'. namrsit namrsim svr. v. mrsit (zapliat). Dali ste Ani vunicu, pa mi je toliko namrsila da se ve po dana miiim njom da je odmrsim. ~ se 1. v. mrsit se (zapliat se). 2. v. mrsit se (masno ist). 3. 'naviknuti se'. Ne triba njoj tako esto kupovat eera, namfsie se na njeg, a za to nema novaca. namrskat se -am (se) svr. 'naborati (se), nabrati) (se)'. Starost je pripuila, pa se u licu namrskala i sva nika poutila. namust namuzem svr. 'znatne koliine mleka izmusti'. Namuzla sam tri pune kravljae. ~ se 'zamoriti se dugim muzenjem'. Borme sam se namuzla kad sam sama pet krava pomuzla. nana 'mama, mati'. Ja sam moju nanu rano izgubila. nanet nanesem svr. 1. 'doneti veliku koliinu'. Nane, doite da vidite, jesam li vam dosta nano ogriva za pe? 2. 'plavei navui (o vodi)'. Moraemo smest avliju, kia je toliko lia nanela da ne mo od njeg i. 3. 'sluajno naii, navratiti'. Kako ga ba nanese put da ovamo svrati. nanizat naniem svr. 'natiui to jedno za drugim na konac, nainiti niz'. Uzmi konac i nanii erdan to ga je Kata jutros pokidala. nano pril. 'tokom noi, nou'. Baci dosta sina u agre, nek imadu konji nano ta ist. nanovo pril. 'iznova, kao ranije'. Dida se samo nasmiju i nanovo metnu lulu u usta. nanjuit nanjuim svr. 1. 'osetiti to po mirisu'. Kerovi su nanjuili tvora i cilu no su prisidili prid jamom ekajui ga da izade. 2. 'naslutiti, prozreti'. Dano ko da je nanjuio da ga ekaje batine, nije doo kui, eka da mu bao ode sa salaa na njivu. nanjukat -am svr. dem. prema nanjuit. naobeavat -eavam svr. 'dati mnogo obeanja'. Ne triba ekat na Josu, on samo naobeava, al nita posli ne uradi. naoblait se naoblaim se svr. 1. 'prevui se oblacima'. Naoblailo se, modar e i kia. 2. 'nanositi se (lepih) haljina'. Ta se cura naoblaila, svake nedilje je bila u drugom ruvu, a jedno lipe od drugog. naoblaivat se -aiva se nesvr. prema naoblait se. naoale pl. t. 'naoari'. Di su moje naoale? Na nosu, dida. naoit -a -o 'koji pada u oi, dopadljiv, zgodan'. Momak je visok, crne oi i brkove, togod naoit. naoat se naodam se svr. 'provesti mnogo vremena u hodanju, zasititi se hodanja'. Kako se ne bi naodo, kad je pice oo u varo. naodgovarat (se) -ovaram (se) nesvr. 'dati odgovora na mnoga pitanja'. Teko je s malom dicom, furtom iu za mnom i samo pitaje, ko bi njim se po cio dan naodgovaro. naodmarat se -odmaram se nesvr. 'zasititi se odmora'. Vazdan se izleava, valdar se onda i naodmaro?! naodmet pril. 'za odbacivanje, za bacanje'. Nije naodmet da ponese i jednu bocu rakije. naogled pril. 'na vienje'. U staro vrime su monci i divojke ili naogled, pa se tako upoznavali i sklapali brakove. naogledat se -ogledam se nesvr. 'nadovoljiti se gledajui se u ogledalo'. Mara se naogledala dok je bila divojka, znala se i po dva sata dotirivat prid ogledalom. naogovarat -ovaram nesvr. 'nadovoljiti se ogovarajui (koga)'. ~ se 'nasititi se ogovaranja'. naokolo pril. 'okolo, ukrug'. Bolje bi bilo da zia naokolo, oa bi ti samo smetala. b. 'zaobilazno, kruei'. Doi naokolo, nemoj i priko ita. naopak -a -o 'koji je suprotan od normalnog, pogrean'. Ona je sva naopaka ena, zato i kau od nje se mo nauit kako ne triba radit. naopako pril. 1. 'kako ne valja, ravo'. Ne znam kaka j'e to sria, al ega se privati sve i?Padne naopako. 2. 'kako se ne nosi, na nalije'. Kad kia pada ljudi esto kouv obuku naopako. Izr. zlo i ~ 'veoma ravo'. naorat naorem svr. 1. 'plugom mnogo uzorati zemlje'. 2. 'naprkositi, uraditi neto loe (fig.)'. Stane, dosta si naorala, mogla bi se smirit. naotrit naotrim svr. 'otrenjem podesiti za upotrebu' 2. 'podstai, podbosti'. Kad su tili i u goste, ja sam moju Margu dobrim naotrila, znae ona kazat svekrovi. ~ se 'dobro se spremiti, pripraviti za to'. Moj Vince je miran, al jp sam se zdravo naotrila i samo ekam zgodu, pa da njim sve saspem u lice.

napa 'mapa (atlas)'. Joso je jutros zaboravio ponet napu u kulu. napabirit -im svr. 'pabirei skupiti'. Ja sam napabirio jo fain trianja. ~ se povr. napada -aa m. 'onaj koji napada, koji vri napad'. Na ovan je pravi napada, im vidi koga, oma se zatrava i udara. napadat -am nesvr. prema napast. napadat -a(m) nesvr. 1. 'jako padajui pokriti zemlj'u (o kii, gradu). Za samo tri sata pljuska, kia je napadala digdi i do kolina je bilo. 2. 'opasti u velikoj koliini (o plodovima)'. Zbog jakog vitra, tuta je voa noos napadalo. napajat (se) napajam (se) nesvr. prema napojiti (se). napakostit -im svr. 'uiniti pakost, naneti tetu, nauditi (nekome)'. Dico moja, ako ne moete pomo, ne triba ni napakostit oviku koji je u nevolji. napamet pril. 'naizust'. Naa mala unuka je za po sata nauila jednu dugaku pismu napamet. napapat se -am se svr. 'najesti se (o deci)'. Je se moj'e edo dobro napapalo? napapit se -im se svr. 'nagumati se'. Graeo se napapio i jo se smije to drugima nije doteklo. naparit -im svr. 'ugrejati im toplim; izloiti delovanju pare'. Napari ti noge, pa e te zaas pro nazeb. ~ se 'ugrejati se u toploj vodi'. Zato se nisi napario, kau da je to dobro za reumu. napasat napasam svr. prema napas(i)t. ~ se nesvr. prema napast se. napas(i)t -pasem svr. 1. 'navesti stoku da pase dok se nasiti '. Sutra je, Dano, na tebi red da namiriva, a Tome e krave napasit. 2. 'nauivat se gledajui (to ili koga)'. Svalila me j'e bolest i nepomino leim, a volio bi da bar jo jedared napasem oi na itu kad ga nako vitar zaleluja. ~ se 1. 'nasititi se pasui; 2. 'nauivat se sluanjem, gledanjem (to ili koga)'. napasivat -asivam nesvr. prema napas(i)t. On svako jutro, rano zorom napasiva svoje krave. napasnik m. 1. 'onaj to napastvuje'. Obeas.io je nevinu curu i sad je napasnik u zatvoru. 2. 'onaj koji dosauje, smeta'. Taj Vranje je pravi napasnik, svakog dana mu togod triba, ve je dosadio i Bogu i svitu. napasnica 'enska osoba napasnik'. uvaj se Lorke, ne zovu nju badavad napasnica. napast 'ono to ini ivot tekim, nevolja, zlo'. Nije dosta to nas je sua upropastila, ve sad i ta napast ~ skakavci. 2. 'iskuenje'. Dugo je ona strepila, al kad je napast njom ovladala, zaboravila je i na gri i na svit. napast -nem -dnem svr. 1. 'izvriti napad'. 2. 'obasuti uvredama, izgrditi'. Samo to je naula da se o njoj pripovida, napala je komiju da j'e olajava. 3. 'spopasti, obuzeti'. Tek to je glavu metnio na uzgljancu, kad ga je kaalj napo. napastovat -ujem nesvr. 1. 'nasrtati na ensku ast'. Napastovo je bratovljevu enu. 2. 'dosaivati, dodijavati zahtevima'. Kazala sam ti da me ne napastuje, jel ni tako ti ove godine neu kupit novo ruvo. napatit se -im se nesvr. 'namuiti se, biti izloen patnjama'. Taki je ivot, jednim uvik ie dobro, a drugi su se napatili za ivota. napcovat napcujem svr. 'obasuti psovkama'. ~ se 'psovati dugo, dosita' napeit se napeim se svr. 'namestiti se, stati (negde gde nije mesto za to i gde nekome smeta)'. nape napeem svr. 'ispei dovoljnu koliinu ega'. napedig 'koji voli da mu je sve uredno: "pod konac'". Izr. Mani Marka, taj' sve tira napedig. naperlicat -am svr. 'izgrditi (fig.)'. Pokatkad ti nju i naperlicaj, pa ete drukput bolje sluat. naperukat -am svr. 'istui perukom'. Naperukala sam Tomu danas, da mu nee skoro past napamet da ide zelene kruke. napet napnem svr. 'jako zategnuti, zapeti'. Vema napni taj prlj, jel e ga ito svalit kad bude kosio. ~ se 1. 'napregnuti se, nadimati se'. 2. 'oholo i nadmeno se drati, praviti se vaan'. Izr. Napela se ko gola u' 'pravi se vana (i snana)'. napijat napijam nesvr. prema napit. ~ se nesvr. prema napit se. napinjat se -njem se nesvr. prema napet (se). napipat -am svr. 'pipajui nai'. napirlitat se napirlitam se svr. 'nakinuriti se, nakititi se'. Pogledajte Rosku kako se napirlitala, izgleda ko areno tele. napisat napiem svr. 'sastaviti neki spis'. Zvau komiju da mi napie pismo za mog sina Vranju, katana je. Izr. ko napisan a -o 'veoma lep'. ~ se 'mnogo pisati; zadovoljiti elju za pisanjem'. napiskat se napiskam se svr. 1. 'napeti se pred prasak smeha'. ~ on vie i pcuje, a meni to ispalo smino, pa sam se napiskala i bre bolje istrem i(s) sobe, da se ne nasmfjem. 2. 'napeti se da ne brizne u pla'. Ja i ruim i jednu i drugu, starija oma zaplae, a mlaa se napiskala, vidim, pune su joj oi suza, al se dri. 3. 'napiti se, opiti se'. Jo iz daleka se vidilo da se

napisko, pa sve sike od nj'eg. napit napijem svr. 1. 'dii au u ije zdravlje, nazdraviti'. 2. 'dati kome da popije vie pia nego to moe podneti, opiti'. Napijo je tog mladog momka. ~ se 1. 'ugasiti e, popiti koliko je po volji'. 2. 'postati pijan, opiti se'. 3. 'upiti vlagu, natopiti se'. Pokiso sam i kaput mi se toliko napio vode, da ga jedva moem podignit. napiv m. 'pesma, napev'. Ta, manite se vi, dico moja, mene, majka zna samo one stare napive. napivat se -am se svr. 'nasititi se pevanjem'. Cilika je cilog puta pivala, sad se valdar napivala. naplaat se naplaam se svr. 'izdati mnogo novaca plaajui razne raune'. Naplao sam se za njegovo kularenje, a on kaki oo taki i doo. naplakat se -aem se svr. 'mnogo i dugo plakati, plaem olakati tugu'. naplandovat se -ujem se svr. 'dugo plandovati, zadovoljiti elju za plandovanjem'. naplekat -am svr. 'napriati se ogovarajui koga'. Dola je na po sata, a naplekala je ko da je bila tri dana. napleskat napleskam svr. 'istui'. Ako te ne slua, samo ti nju dobro napleskaj. ~ se 'izdovoljiti se tuenjem'. Borme se Kata napleskala te njezine cure, tukla je svaki dan, sve dok se nije zadivojila. naplest -etem svr. 1. 'naplesti dovoljnu koliinu ega'. 2. 'doplesti na neto'. Marga je naplela one kratke orape, pa e cura sad imat dugake za zimu. naplotak -tka m. 'drveni deo ispod ine u koji se uglavljuju bice'. Ne jedan vec dva naplotka su se slomili u toku. napoj m. 'tena hrana koja se daje stoci'. napojit -jim svr. 'dati kome ili emu da pije'. Konjima triba prvo dat da idu, p onda i napojit. ~ se 'napiti se'. Virujem da si bio s drugovima, al zato si se samo ti tako napojio da sve bazdi. napolak pril. 'napola'. Nisi ba sasvim lud, al napolak jesi. napolar / napolar m. onaj koji radi na napolicu, napoliar'. napolarka / napolarka 'ona koja radi na napolicu'. napole pril. 'napola'. Svu sam zemlju dala u arendu napole. napolica / napolica 1. 'imovinski odnos gde vlasnik i obraiva odnosno odgajiva dele popola'. 2. 'hleb meen sa pola jemenog i pola krunog brana (davao se samo radnicima)'. napolje pril. 'van ograenog prostora'. Izr. i, iza ~ 'obavljati veliku nudu'. napolju pril. 'izvan kue'. Kia je lila napolju ko da se nebo otvorilo. napopadat -am nesvr. prema napopast. napopast -padnem svr. 'spopasti'. Napopalo me grlo pa jedva divanim. naposerku pril. 'na repu, biti poslednji, zapostavljen' (fig.)'. Mora se i ti latit pa uit, sramota je bit naposerku. naposlitku pril. 'najposle, najzad'. Najpre triba uradit to je tee, a ono lake ostavit naposlitku. napostit se napostim se nesvr. 'provesti dugo vremena postei'. Skuvajte ve jedared i mesa, dosta sam se napostio. napram predl. 'prema'. Napram naeg derana, on je sasvim mali, a jednaki su godina. naprasan / naprasan -sna -sno 1. 'iznenadan, nagao: ~ smrt. 2. 'koji lako plane, zametne svau'. naprasit / naprasit -ao 1. 'koji lako plane, prasne'. 2. v. naprasan (1.). Taki je naprasit ko guja, ne smi mu ri prigovorit. naprasito pril. 1. 'osorno, sa gnevom'. 2. v. naprasno. naprasno pril. 'kada se ne oekuje, naglo, iznenada: ~ umrit, ~ razbolet se'. naprat naperem svr. 'oprati veliku koliinu ega'. ~ se 'provesti dugo vremena perui, zamoriti se perui veliku koliinu'. naprait napraim svr. 'pokriti, prekriti, uprljati prainom'. napravit -im svr. 1. 'nainiti, izraditi, sainiti'. Napravi i meni jednu cigaretlu o(d) tog tvog duvana. 2. 'podii, sagraditi'. Ispoetka nisam virovo da emo tako lip sala napravit. 3. 'otkloniti kvar, opraviti'. Probala sam mainu, sad ne zapinje onaj toki. Napravio sam ga danas posli podne. ~ se 'uiniti se, predstaviti se'. Napravio e lud pa su ga oma poslali kui. naprit se naprim se 'skupiti i isturiti napred usne'. ta si naprio usne?! 2. 'naduriti se'. Stana se prvo naprila, al od bisa oma je i zaplakala. napregnit napregnem svr. 'zategnuti, napeti'. Ljudi su napregli cilu snagu da izvuku zapadnuta kola iz blata. ~ se 'upotrebiti svu snagu, zapeti, upeti se'. Moem se ja napregnit, al mi ni onda ne dovaa kad sam siroma.

naprest napredem svr. 'dovoljno opresti'. Naprela sam ti dosta vune, moe poet trikat orape. naprezat (se) napreem (se) nesvr. prema napregnit (se), upet (se). napriac pril. 'na brzu ruku, iznenada, urno'. E, neemo tako napriac, ii sad kui pa emo sutra, kad malo razmislimo, napravit pogodbu. napridiit -im svr. 'mnogo napriati, pridikujui, napridikovati'. napriliku pril. 1. 'otprilike'. 2. 'na primer'. Uzmemo, napriliku odaleg pa do oe da je bilo dvanest meteri. Ja to samo nako, napriliku, kaem, a to mo i drugaije bit. naprimeat -em svr. prema primeat. Tako si u ormaru naprimeala da ne moem na onu svilenu maramu. naprimeat se -em se svr. 'mnogo puta se prevrtati preko glave'. Od sve dice, najvie se iva naprimeo, kako ga glava ne zaboli?! naprimiat se naprimiam se svr. 'napremetati se'. napripoviat -ovidam svr. 'napriati'. Dok si nam ti ode napripovido, mi smo se poteno naili. napripravljat -am svr. 'mnogo ta pripremiti'. Strina je poznata u tom, ona napripravlja i tako eka goste. napripu pril. 'iznenada oboriti, napasti (koga)'. ta se natee oko njeg, ve ga spopadni napripu i lupi o zemlju, pa e se oma smirit. napriivat -iivam svr. 'priiti na to u dovoljnoj koliini'. Moja se nana naila uzgljanaca i napriivala puca za svog ivota. ~ se 1. povr. 2. grdnjama obasuti koga'. Nisu se oni svaali, al ena mu se poteno napriivala, valdar je iskalila sve to joj je na dui iealo. napritek pril. 'vie nego to treba, iznad prave mere'. Samo t! doi pa nosi koliko te volja, imam ja brana napritek. napritit se napritim se svr. 'dati sebi oduka pretei kome'. Napritila se jeste, sirota, al nikad zato nikom zla nije uinila. naprkosit -im svr. 'prkosno postupiti prema kome'. ~ se 'initi mnogo prkosa, nasititi se prkosei (kome)'. Volim dicu, al danas su se ba naprkosili. naprolivat -olivam svr. "veliku koliinu isprolivati, mnogo vremena provesti prolivajui'. Ona se, sirota, naprolivala suza za svog ivota. naprosit naprosim svr. 1. 'prosjaenjem nakupiti'. 2. 'molbama zadobiti, namoiiti'. Koliko je samo Vinko divojaka naprosio i na kraju osto mator momak. ~ se 'nasititi se pronje: a) kao prosjak. b) kao prosac'. naprosjait -osjaim svr. 'prosjaenjem nakupiti'. naprstak -tka m a. 'navlaka koja se navlai na prst da bi se potiskivala igla pri ivenju'. b. 'mala koliina ega koja bi stala u takvu navlaku'. Ba Remija, kako u vam kotat rakiju, kad ste nalili jedan naprstak, dajte mi barem po ae, pa da i grlo malo pokvasim. naprit -im svr. 'u dovoljnoj meri koliini napei'. Napri dosta slanine risarima za ruak. napuckat se napuckam se svr. 'najesti se'. No, dico, ako ste se napuckali, moete u sigranje. napuit napuim svr. 'v. naprit'. ~ se v. naprit se. napujkat -am svr. a) 'podstaa na gonjenje, napadanje'. Ko j to vidio, napujkat kera na ovika?! b) 'obmanom, neiskrenim nagovaranjem navesti na svau ili akciju protiv koga ili ega'. Dotleg je napujkavo Loziju protiv Stipana dok se nisu posvaali i sad se sudaje. napuknit -ne(m) svr. 'naprsnuti'. Tribalo bi na veliko korto metnit obru, bojim se da ne napukne. napunit -im svr. 1. 'uiniti punim, nasuti, naliti i sl.: ~ dak, ~ au. 2. 'uiniti da ko u velikom broj'u zauzme kakav prostor'. Ko j to vidio, nazvat toliko gofti i onda napunit u dvi sobe da ne mo krknit jedan o(d) drugog. 3. 'opremiti nabojem, pripremiti za pucanje: ~ puku. 4. 'dostii odreeni broj, odreenu meru, navriti, namiriti: 30 godina. Izr. ~ gae 'uplaiti se'. ~ se 1. 'postati pun; biti zauzet mnotvom ega: ~vode (o sudu) ~ ljudi (u kakvoj prostoriji)' 2. 'navriti se, istei'. Jue se napunilo dvi godine kako su se uzeli. napupat -am svr. 'dobiti pupoljke'. Ovog prolia je voe vrlo rano napupalo, samo da ga mraz ne obere. napuit -im svr. 'napuniti, ispuniti dimom'. ~ se 'nadovoljiti se puenj'a, zasititi se duvana'. naputat naputam nesvr. prema naputit. naputit naputim svr. 'napustiti'. Naputila j'e ovika i ola svojoj" materi. napuvat se napuvam se svr. 'naljutiti se'. Moja sestra je vrlo udna, im ne gladim po njoj, oma se napuva. napuvavat se -avam se nesvr. prema napuvat se.

napuzat se -uem se svr. 'nadovoljiti se puzanja'. Pripovidali su mi da sam se ja ko dite ba napuzo. naraunat -am svr. 'dodati raunajui'. Nisam gledo ta on radi, a kad sam doo kui, onda sam vidio da mi je narauno i ono to sam kupio i to nisam. naradit naradim svr. 'napraviti, poiniti'. ta naradi s konjima, ako Boga zna! Mora da su dica togod naradila kad su tako mirna. ~ se 'dugo raditi, umoriti se radei'. naraovat se -ujem se svr. 'nauivati se radosti'. Kad sam bio mali, ja sam se dosta naradovo, jel smo imali veliku rodbinu, pa sam dobivo darova. naraat naraam svr. 'imati mnogo poroaja'. Naraala je dice, a sad ne zna da njim da odvida. naramak -amka m. 'onoliko koliko se moe na rukama nasloiti i poneti'. Uzmi jedan naramak sina i baci konjima u agre. naranit naranim svr. 'dati kome dovoljno hrane, dati da se dosta najede'. Mi smo se malo zadrali, a vidim ti si ve sav josag naranio. nararat se nararam se svr. 'neukusno se obui, naminkati; naarati se'. Nararala se ko da je u cirkusu. narast narastem svr. 1. 'postati vii rastom, odrasti'. Naraso vam deran ko iz vode. 2. 'izrasti na kakvoj podlozi (na biljci, na telu, drvetu i sl.). Samo nedilju dana se nije brijo, a vidi kaka mu je brada narasla. 3. nabujati pod uticaj'em vrenja (o testu)'. Pogledaj pogau, vrue je vrime, modar je ve i narasla. 4. dostii vei iznos'. Ne znam kako oni to raunaje, al meni je kamata narasla ko i glavnica. narataj m 'podmladak, mlada generacija'. Svaki narataj drugaije cini ivot od nas stariji. narav 'duhovna svojstva, karakter, priroda'. Kako mo samo taki bit na pokojnog dida Josu, ista tvrdoglava narav. naravski reca i pril 'naravno'. Naravski da sam se zbunila, kad sam vid(i)la da su svi protiv mene, a jue su drugaije divanili. narazmet 'oranje koje poinje od mrginja i ide okolo njive (da bi se u sredini sa razorom zavrilo)'. nareat naream svr. 'postaviti redom; pomenuti redom, nabrojati: ~ voke, ~ salae. ~ se 'stati u red, jedno pored drugog, nakupiti se'. Laste su se nareale na ice, uskoro e zima. naricat nariem nesvr. 'glasno izraavati alost, 'alostivo prizivati, pominjati'. naritko pril. 1. 'retko, u nevelikom broju ili na malo mesta'. Va kuruz je vrlo naritko posaen. 2. 'retko, s poduim vremenskim prekidima'. Kia i oluja se skoro sasvim stiala, jo samo se naritko ula grmljai'ina izdaleka. Izr. ~ tarana 'supa sa taranom'. narizat -iem svr. 1. 'reui usitniti, izrezati'. Pajo, narii granja za potpalu. 2. 'napraviti dug, prezaduiti se (fig.)'. Niko ne zna ta je uradio s tolikim novcima, a sve je narizo samo za po godine i propo. narobovat se -obujem se svr. 'provesti mnogo vremena robujui'. narodit narodim svr. 'nagomilati decu raajui esto'. ~ se 'roditi se (o veem broju dece)'. naroguit -oguim svr. 1. 'nakostreiti, nauliti'. Vidi naeg maka kako je naroguio brkove i samo frke na kera. 2. izazvati na otar stav, naljutiti'. Ja sam se samo malo sporeko sa sestrom, a bau je to toliko naroguilo, da su je strano izruili. ~sel. 'nakostreiti se'. Jue sam gledo kako se koko narogui kad brani svoje pilie od kobe. 2. 'naotriti se'. Kaka je to narav, kad se oma narogui ko kaki puak, a ba te nisam mislio uvridit. narojit se naroji se svr. 'namnoiti se rojei se'. naroljat naroljam svr. 1. 'nagomilati'. Borme ja neu ko moja mater, ona je naroljala punu sobu dice. 2. 'roljkom (v.) uraditi znatan deo posla'. Marta je dosta naroljala arapa, makar smo je samu ostavili. Veco je fain naroljo sa dva konja, al je mogo ranije ustat, pa bi i vie uradio. ~ se 'napiti se (vulg.)'. Pritakali smo vino i na kraju smo se tako naroljali, da smo jedva izali iz podruma. naru m 'porudbina'. I armar i astal sa stocima, to je odnela kad se vinala, bio je naru, samo da bidne drugaije o(d) drugi udavaa. naruat se naruam se svr. 'pojesti obilan doruak'. Dobro smo se naruali, sad emo lako ekat unu. narugat se narugam se svr. 'izvrgnuti ruglu'. Nisu se ni narugali da nas poaste. narukovat -ujem svr. 'postati vojnikom, regrutom. Mijo ba Jokov je jutros naruicovo. naruit naruim svr. 1. 'uiniti runim, nagrditi'. teta, tako fainski momak, a naruila ga je noga, anta. 2. 'obasuti pogrdama'. Izgleda da vas bao nisu dosta naruili, kad opet gazite po cviu. ~ se 1. 'postati ruan, nagrditi se'. 2. 'izruiti, ispsovati se'. Naruila se ona svog pijanca ovika, al nita nije pomoglo. nasad m. 'jaja na kojima lei kvoka'. Zasad imamo tri nasada, valdar e bit i pilia. nasadit nasadim svr. 1. 'posaditi sadnicama'. Nasadili smo po vinogradu dosta voaka. Kad narastu, iskoreniemo vinograd.

2. 'naglaviti na dralja: ~ motiku, sikiru'. 3. 'postaviti kvoku na gnezdo s jajima radi izvoenja pilia'. Tri kvoke smo nasadili, ako se dobro izleu, bie pilia. 4. 'prevariti, namagariti (vulg.)'. Ne virujem ja njemu, jel jedared nas je ve nasadio. Izr. Nakratko nasaen 'mrzovoljan'. ~ se 'zametnuti se, nalei se'. Lazo je jutros nao jednu kvoku u slami, sama se nasadila. nasaivat (se) -aivam (se) nesvr. prema nasaditi. nasajkat (se) -am svr, 'nakupiti se, stei neto (ne ba potenim putem). Nasajkala se ona svega i svaega dok je dvorila pokojnog baTomu. nasamarit -amarim svr. 'varajui uiniti smenim, namagariti'. Vema je volio nasamarit koga nego dobro poist. ~ se 'prevariti se, dospeti u glupu situaciju'. Velika je solo vrtljiga i, vidiete, jednog dana mi emo se nasamarit. nasamo pril. 'bez prisustva drugih osoba'. Vie bi volio da nasamo to obavimo. nasamovat se -ujem se svr. 'nasititi se samoe'. Mara se s dicom nasamovala, ovik joj je bio etri godine u ratu, a onda jo dvi u zarobljenitvu. nasankat -am svr. 1. 'nasititi (koga) sankanjem'. 2. prevarom navesti na to, nasamariti (fig.)'. ~ se 1. 'nasititi se sankanja'. 2. 'nasamariti se'. Nasamario se zato to je povirovo da i drugi poteno misle ko on. nasapunat (se) -am (se) svr. 'prekriti, namazati sapunicom: ~ lice, ~ ruke. nasekirat -am svr. 'naljutiti, iznervirati'. Moe 1 pro barem jedan dan da me imegod ne nasekira! ~ se 'naljutiti se, najediti se, iznervirati se'. nasickat -am dem. od nasi. Nasickaj crnog luka za paprika. nasi -iem svr. 'pripremiti sekui, isei u dovoljnoj koliini'. Ja u da nasiem, a ti potovari u kola. ~ se 'posei veliku koliinu'. Nasiko sam se danas kurune i za sutra. nasidit se -im se svr. 'nadovoljiti se sedenjem'. Samo vi site, ja sam se nasidio cekajui vas da doete. nasijat -jem svr. 1. 'posejati po zemljitu (seme)'. Nasijali smo ita ove godine mlogo vie neg lani. 2. 'u dovoljnoj koliini prosejati brana'. Nasijall smo brana punu kotar(i)cu, bie fanaka. nasiretit -im svr. 'naljutiti (fig.)'. Moja je, al tako me je nasiretila da sam je tila kroz pender bacit. nasirit -im svr. 'sirenjem nakupiti sira'. Nasirila sam dosta za dvi tepsije prisnaca. nasisat -am svr. 'uiniti da se neko zasiti sisanjem, nahraniti dojei'. Beba se nasisala i zaspala. ~ se 1. 'sisanjem se zasititi'. 2. 'napiti se' (fig.). Nasiso se uro, pa ne mo da potrevi vrata. nasitit -im svr. 'uiniti sitim, nahraniti'. Nasitila sam ga peenom pukom. ~ se 'najesti se, nahraniti se, zasititi se'. Bar kad je Boi da se i on, siroma, nasiti dobrog ila. nasitno pril. 1. 'na sitne delie'. Meso triba nasitno isi, lake emo ga posli samlit. 2. 'u tanine'. Ajde, sidi pa mi ispropovidaj al nako sveeg, nemoj nadugako i nasitno. naskakat se naskaem se svr. 'nasititi se skaui'. naskakuat se -akuem se svr. 'nadovoljiti se skakuui, nasititi se skakutanja'. nasklad pril. 'oranje koje poinje iz sredine njive (na razoru)'. Antune, sutra e oti ugarit onu strniku di je ito bilo, ori nasklad, pa e malo popravit i mrginj kad do njeg doe. naskoro pril. 'uskoro, ubrzo, posle kratkog vremena'. Naskoro e i nana do. naskroz pril. 'skroz; sasvim, posve'. Izr. Skroz ~ naskroz 'potpuno'. naslagat naslaem svr. 'poreati u red neto jedno na drugo, nanizati'. Vidim da si puno tunja naslagala na ormar. ~ se 1. 'poreati se, 2. 'preterano se najesti, naderati se'. ta ste se tu naslagali na vrata ko laad, pa ne mo od vas pro. Jo ni danas nisam gladan, toliko sam se jue na disnotoru naslago. naslam m 'upa pokrivena slamom'. ~ oma triba namazat plugove i ostavit i pod naslam da ne kisnu. nasluat se -am se svr. 'provesti mnogo vremena sluajui'. Valdar sam se i ja svata nasluala, kad ivim s pijanim ovikom ve dvadeset godina. nasluit se nasluim se svr. 1. 'naslubovati se, provesti mnogo vremena u slubi'. 2. 'naraditi se kao sluga, nasititi se sluenja (kod gazde)'. nasmijat -ijem svr. 'izazvati kod koga smeh, nasmejati'. Dosta je samo da te nako popriko pogleda, oma e te nasmijat. ~ se 1. 'osmehnuti se'. 2. 'nadovoljiti se smejanjem'. 3. 'narugati se, podsmehnuti se kome'. nasmiit se nasmiim se svr. v. smiit se. 'blago se nasmejati, osmehnuti se'. Kad se ona nasmii, svakog smeka. nasmrdit -im svr. v. smrdit. 'ispuniti smradom, zasmrdeti'.

nasmrzavat se -rzavam se svr. 'provesti mnogo vremena smrzavajui se'. nasnivat nasnivam nesvr. prema nasnovat. nasnov m 'osnova za tkanje, prea'. nasnovat nasnujem svr. 'naviti preu za tkanje'. nasolit nasolim svr. v. solit. Jedan od vas dvojce triba dovee meso da nasoli. naspavat se naspavam se svr. 'ispavati se'. Puti ga da se naspava, kasno je lego. nasporit (se) nasporim (se) svr. 'stiui stvoriti'. Ako oe da ima, triba radit, samo od sebe se nee nasporit. Izr. Spori Boe! 'da bude u izobilju'. naspram predl. v. napram. Nee se za njeg udat i gotovo, nije to kua naspram nae. naspravljat -am svr. v. napripravljat. nasprdat se nasprdam se svr. 'nadovoljiti se sprdanja na raun koga'. Nije bilo ovika jel ene, s kojima se Liza nije nasprdala. naspremat 'spremati dosta, u izobilju'. Nana mi je naspremala svega i svaega ko da u na oranje. ~ se 'naraditi se obavljajui niz poslova u kui'. Naspremala sam se i kod moje nane, al jo i vie kod svekrove dok je bila iva. nasradat nasradam svr. 'proi ravo, nastradati'. nasrat -em nesvr. prema nasrnit. Otiraj ve tog kera, ne daj mu da toliko nasre, mo jo i ugrist koga. nasrid predl. 'usred, na sredini'. Izr. Nasrid sride 'u pravo mesto, ba tamo gde treba'. nasrnit nasrnem svr. 'snano, odluno navaliti'. Kazo sam da drite kerove vezane, jutros su nasrnili na Vranjinog derana, mal ga nisu pokidali. nasrtljiv -a -o 'koji bez ustezanja nasre na koga, koji se bezobzirno namee'. Kata kae da je on i bogat i zgodan momak, al ga ne trpi zato to je zdravo nasrtljiv. nasrtljivac -ivca m. 'onaj koji je nasrtljiv, nametljiv'. Taj mali nasrtljivac svaku curu zadirkiva. nasrtljivo pril. 'na nasrtljiv nain, nametljivo'. Nikad ni ne slua ve oma nasrtljivo napada. nastait -im svr. 'nakupiti, skupiti, stei'. Sve pobaca svircima, tebi niko ne nastai; novaca nikad dosta! nastarat se -am se svr. 'pribaviti to je potrebno'. Vi samo poteno uradite, a ja u se nastarat da bidnete plaeni kako triba. nastat se nastojim se svr. 'zadrati se dugo u jednom mestu, nastajati se'. Ko bi pomislio da emo se toliko nastat, maina je kasnila skoro dva sata, mogli smo za to vrime pice oti u varo. nastavit -im svr. 'produiti s im posie izvesnog prekida'. im smo mi odmakli, oni su oma nastavili divan. 2. 'dodavanjem uiniti duim, produiti kakav predmet'. ~ ima li kaki komad lanca, meni bi tribalo da nastavim, onaj u bunaru ne mo da dovati do vode. 3. 'metnuti, pristaviti na vatru (da se kuva ili greje)'. Dico, ja idem na pecu, a vi oko podne nastavite unu, ako ja dotleg ne doem kui. ~ se 'nadovezati se na ono gde se stalo'. nastavljat (se) -am (se) nesvr. prema nastavit (se). nastirat -em nesvr. prema nastrit. Svake godine od novog perja nastirem uzgljance za moju udavau. nastojat se -im se nesvr. 'ostati dugo stojei, umoriti se stojei'. Popo otego pridiku, ba smo se nastojali sluajui ga. nastraovat -aujem svr. 'pretrpeti mnogo straha'. Nema te kui ve tri dana, a ja sam se za to vrime nastraovala. nastrit nastrem svr. 'napuniti slamom (postelju i sl.). im se ljusk(u)ra dosta prosui, triba nastrit sve postelje. nasukat se nasuem se svr. 'nakupiti se, doi, skupiti se u velikom broju'. Sirota Kata, jedva je malo spremila za ilo, a vidi koliko se nasukalo. nasumce pril. 'na sreu, otprilike'. Pregledaj ti redom, nemoj nako samo nasumce, pa polak izostavi. nasumet pril. v. nasumce. Kako si nam pronao sala? ~ ua vam pravo kaem, io sam nako nasumet na ovu stranu i eto stigo sam do vas. nasupor pril. 'nasuprot, protiv'. Kaki mi je to ovik kad uvik divani nasupor?! nasuan -na -no 'preko potreban, neophohodan, nuan, neizbean'. Samo da nam barem toliko ita rodi da imamo nasuan kruv na. nasut naspem svr. 1. 'naneti neto rastresito po 5emu: ~ pisak po putu'. 2. 'dati ili smestiti negde sipajui, usuti'. Donesi

tvoje dakove pa emo oma u nji nasut ita koliko ti triba za sime. 3. 'napuniti im tekuim ili sipkim'. Naspi, Tezo, u ae, ne vidi da su gosti edni. nasuvo m 'kuvano testo sa krompirom, sirom, orasima i sl.)'. Danas e za unu bit nasuva s krumpirom. nasuvo pril 'bez vode, vlage'; obrijat'. nasvaat se -am se svr. 'dugo se jedan s drugim svaati, posvaati se mnogo puta'. Ta obitelj se nasvaala, cilog ivota su bili s kime u zavadi. nasvetkovat se -ujem se svr. 'nadovoljiti se svetkovanja'. Nasvetkovali smo se pet dana za Boi. naapat se naapem se svr. 'napriati se apuui'. naarat naaram svr. 'napraviti aru na neem, prekriti arama'. Mi smo ve naarali jaja za Uskrs. naedit (se) naedim (se) svr. 'postaviti se naglavce, dubiti na glavi'. Niko ne mo tako da se naedi ko ja! naeivat (se) naeivam (se) nesvr. od naedit (se). naikarit naikarim svr. v. ikarit. ~ se uz povr. nairoko pril. 1. 'u irinu; iroko'. 2. 'opirno, podrobno'. Skrati malo, ne volim kad tako pome nadugako i nairoko.

nait naijem svr. 'priiti kao dodatak'. Odnesi aur sabovki nek ti naije na ruvo; Vridna je ona cura, naila je za dva sata vie nego druge za cio dan. naki pril. 1. 'naim jezikom, kao to mi govorimo'. Divani ti naki, da te svi razumimo. 2. 'kako nama odgovara, na na nain; bogato, svojski'. Kogod s tobom doe, dobro doo, mi emo ga naki doekat. nakodit -im svr. 'naneti tetu (kome ili emu). Mani se' ve ila, nakodie ti, kad znam da te boli u. nakrabat nakrabam svr. 'neitkim rukopisom neto napisati'. Zato to si nakrabala brebolje, pisae nanovo i to redovno! nalingovat -ujem svr. 'navesti, napraviti vezenjem'. Da vidite kako je Marija lipo nalingovala rukave na koulji. naopat naopam svr. 'istui'. Borme sam ja nju pokatkad dobro naopala. naporovat -ujem svr. prema porovat. Ima ona svoji novaca, naporovala je. ~ se povr. Da se nije porovalo, ne bi ni imali ovo to danas imamo. natedit (se) natedim (se) svr. 'tednjom nakupiti, dosta utediti'. Natedili smo i nama i dici. natesrce pril. 'na prazan stomak, eludac, natate'. Ta se teja pije natesrce ko lik. natirkat -am svr. 'natopiti tirkom'. natrapat -am svr. 'poprskati, nainiti are po zidu'. Natrapala sam pe, da nam lipa bidne za zimu. natrcat -am svr. 'posuti trcajui, naprskati trcaljkom'. Mogo si malo i moje cvie natrcat, kad si prao karuce trcaljkom. naunurit -unurim svr. 'nabujati, podii se usled nagle promene temperature i sl.' Posli velike vlage sad je sunce pripeklo pa se sav kre na zidu naunurio. Roza je tako zdravo utirkala bilu suknju da joj se i gornja naunurila. naupljikat -am svr. 'ukrasiti upljikama'. Veze moja Mara i naupljika sve to joj triba. natakarit -im / natakarit natakarim svr. 'natai, navui, staviti neto (neveto ili to runo stoji)'. Obuko je lipo ruvo, a natakario niki masni eir. ~ se 'urno se obui (ali i neskladno)'. natamanit -anim svr. 'u dovoljnoj koliini unititi'. natamnovat -amnujem svr. 'provesti dosta vremena u zatvoru'. Bio je lopov al je i natamnovo. natapit natapim svr. 'navui, natui, nabiti'. Kako je mogo samo tako natapit eir na glavu pa su mu se ui navrnile ko dvi live. nataro m 'belenik'. Pripisali smo zemlju kod nataroa.

natate pril. 'na prazan eludac, pre prvog obroka'. nate -eem svr. 1. 'nakupiti se, obogatiti se'. i ja bi da nateem, samo ne bi volio ba mlogo radit, pa kad postanem bogat i imo svega, neu vridit nizato. 2. 'otei (od bola, udarca)'. Konj ga je udario nogom i sva mu e ruka natekla. 3. 'tekui nakupiti se'. ii vidi, jel je nateklo masta iz prese u kabo, pa triba izlit u bure. nateglicat se -am se nesvr. v. teglicat. Valdar sam se nateglico, kad sam pet hekti vina teglicom izvuko. nategnit nategnem svr. 'nagnuti, privui sud s.piem i poeti piti'. Ajde, komija, uzmi taj bokal, nategni pa podaj dalje.

natenane pril. 'polagano, nonalantno, mirno, detaljno (ispriati)'. Dida su uvik natenane pripovidali. natentat -am svr. 'nagovoriti, navesti koga (obino na zlo)'. To ga je ona bitanga natentala da ie njim, a zna da deran nije vi'an piu, pa se siroma opio i namuio. natesat nateem svr. v. tesat. Nemojte poet mirit dok ja ne nateem koie. natezat nateem nesvr. 'odugovlaiu, stvarati tekoe'. Ne volim trgovat s Lazom, on uvik natee oko cina. ~ se 'imati muke, prepirati se, voditi mune rasprave'. natimarit -imarim svr. 'oistiti eagijom (konja)'. Mogo si pripravit sersan dok ja nisam natimario konje. natirat -am svr. 1. 'nagnati, terajui dovesti do neega i sl.'. ~ od bisa, natiro je konja na kominsku ogradu. 2. 'dati povod da se negde neto pokae, izazvati'. Samo sam po glavice luka isikla al taki je bio jak da mi je suze na oi natiro. 3. 'primorati'. Natiro je tog mladog momka da pop;je tri ae vina. 4. 'doterati do odreenog (veeg) iznosa, poveati, podii'. Ispoetka su se kartali nasitno, a posli su natirali na iljade. Izr. Teko je abu na vodu natirat! ~ se 'nagnati se'. Na Joko se natiro svinja i krava na pau: bioje veuveliko momak kad smo pogodili svinjara na njegovo misto. natkat -am svr. 'otkati, tkanjem napraviti'. izdale su me ruke i najmlaoj eri ve nisam mogla natkat sve to joj je tribalo za udaju. natkurnjak m 'deo na akirama koji u vidu jezika zatvara prorezlic'. Didi iz natkurnjaka uvik visi velika crvena maramica. natorit natorim svr. 'naubriti'. Nismo natorili zemlju u vrime, sad od kie ne moemo izvlait ubre. natovarit -im svr. 'staviti teret na koga ili to: ~kola, ~ konja, ~ sebe. ~ se 1. 'natrpati na sebe, opteretiti se'. 2. 'najesti se, prejesti se'. Niko nam nije kriv, to smo take izilice, pa smo se natovarili, te nam je sad teko i divat. natpivat -am svr. 'nadmaiti u pevanju'. Lako je tebi natpivat uku, kad je on gluv. natrackat se natrackam se svr. 'neskladno se naminkati, namazati sredstvima za ulepavanje'. Luca bi bila jo lipa, samo da se tako ne natracka. natraki pril. 'okrenut leima u pravcu kretanja, obrnutim redom, polazei od zadnjeg kraja'. Taki je ovik, on sve pome natraki, valdar se tako i rodio. natrat -im svr. 1. 'trei udariti o neto, naleteti'. ico je natro na ogradu i dobro se udario. 2. 'trei dojuriti, dotrati'. Sad je natrala jedna vea grupa dice. 3. 'nesmotreno upasti u klopku, nasesti'. Dotleg je haraio dok i sam nije natro, sa e se valdar opametiti. natrit se natrcim se svr. 'sagnuvi se isturiti stranjicu'. Ja sam jo tila togod da joj kaem to mi nije bilo pravo, a ona se meni natrila i ola kui. natrenicat -am svr. 1. 'naribati na trenici'. Natrenicaj rena za kuvano meso. 2. naljutiti nekoga'. Ti si dobro natrenico ba Jau, ve trei dan nam ne dolazi na sala. natreskat se -am se svr. 'napiti se, naljoskati se, opiti se'. Kad nije natreskan, onda je mamuran. natrest -esem svr. 'tresui (drvo) omlatiti veu koliinu (plodova)'. Natresi duda svinjama. natrevit -im svr. 'nai, pogoditi sluajno to'. Ba dobro znam tu umu, al no je no, pa sam dugo luto, dok nfsam natrevio na kolibu. natribit natribim svr. 1. 'otrebiti veliku koliinu ega'. ~ imam jou kotar(i)ci trianja, al su ve natrule, probaj jo koju natribit za ilo. natringat se -am se svr. 'napiti se'. im se odmakne od kue, drugo nel zna ~ ode do prve mijane i natringa se. natrljat se natrljam se svr. 'nadovoljiti se trljanja, hrvanja. Natrljo se jesam, al svi su bili slabiji od mene. natroit se natroim se svr. 'potroiti mnogo novaca (ili ega): Natroio sam se, ni sam ne znam koliko za ovi pet godina, al od tog suenja samo su prokatori imali hasne. natrpat -am svr. 1. 'staviti u to veliku koliinu, napuniti'. Natrpaj, derane, piine depove, valdar bar jabuka imamo zadosta. 2. 'smestiti bez ikakvog reda veliku koliinu, nagomilati'. Natrpali su i kriiaka i jabuka i ljiva, misto da su uzeli samo jedno al da je zdravo. ~ se 'okupiti se u preteranom broju na jednom mestu, zbiti se'. Natrpali ste se u jedna kola, a druga su ostala prazna, necu krenit dok polak od vas ne sae s moji kola. natrpavat (se) -rpavam (se) nesvr. prema natrpat (se). natrpit se -im se svr. 'mnogo pretrpeti, propatiti'. Ona se ba natrpila i naradila za ivota, imala je ovika pijanca, a ni svekar nije bio bolji od sina. natrt natarem svr. 1. 'usitniti na trenici, nastrugati, naribati'. Natrla sam rena uz meso i naplakala se, taki je jak da su mi suze same tekle. 2. 'trljajui namazati, natrljati; izmasirati'. natrudit natrudim svr. 'povrediti (deo tela)'. Kad smo dizali ona kola da se promini toak, izgleda da sam natrudio nogu, boli me, a spolja se nita ne vidi. ~ se 1. 'uloiti mnogo truda, namuiti se'. 2. 'povrediti se (o telu)'. Natrudio mi se mali prst na

nogi u novoj klompi. natrukovat -ujem svr. 'otisnuti na platnu znakove prema kojima se radi runi rad'. Sve sam ja natrukovala, sad triba odnet da se uradi i saije. natrunit -ne(m) svr. 'natruliti'. ta mi je dala one kruke kad su natrule?! natrunit natrunim svr. 'zasuti manjom koliinom ega sitnog'. Lipo sam ti kazala da s arapom skupi sve mivice i istrese napolje, a ti si svud po sobi natrunila. natu -uem svr. 1. 'pobiti u velikom broju, naloviti'. Jarebica smo malo nalovui, ai zato smo dosta zecova natukli. 2. 'nabiti, navui, natai'. Natue eir na oi, sagne glavu i niko ne zna ta misli. ~ se 'zadovoljiti se bijui koga, nasititi se tuenjem'. natugovat se -ugujem se svr. 'provesti mnogo vremena tugujui'. Kako se ne bi natugovala, kad su mi jedno za drugim poumirali: dida, majka i roeni brat. natumarat se -am se svr. 'provesti mnogo vremena tumarajui'. Nisi me dobro uputio, toliko sam se natumarala dok vam nisam pronala sala. natutit se natuti se svr. 1. 'oneraspoloiti se'. ta si se tako natutio, ko da je sav svit propo?! 2. 'natmuriti se (o nebu), smrknuti se'. Natutilo se nebo, sa e da grune kia. natutkat -am svr. 1. 'nagovoriti na neto, podstai protiv nekoga, nahukati'. Ne bi on to nikad uradio, dobar je ko komad kruva, al ona ropija, njegova ena, ga je natutkala. 2. 'nagurati, nabiti'. U to malo bae, nije tribalo toliko natutkat svega i svaega, uguie jedno drugo, pa neete imat ni cvia ni povra. natuit se natuim se svr. 'podneti mnogo tubi; mnogo se aliti na to'. ~ on se za ivota natuio al hasnu su od svega imali samo prokatori. naudarat -am svr. 'udariti u dovoljnoj meri ili koliini'. Suvie si gusto naudaro koie. ~ se 'zadovoljiti se udarajui, udarati do zadovoljenja'. naudit -im svr. 'naneti zlo, napakostiti, nakoditi'. Njemu nije koristilo, al je meni naudio. nauk / nauk m 1. a. 'savet, pouka, iskustvo'. Krvavi je to nauk, dogod rat traje. 1. b. 'ono to neko pripoveda, to ui druge'. Mladenci moraju prija vinanja triput i na nauk. 2. 'kola, kolovanje'. Poslali smo najmlaeg u varo na nauk. 3. 'navika'. Teko je prominit matorom oviku nauk o(d) ditinjstva. naukovanje s 'uenje zanata, pohaanje neke kole'. Na naukovanje su ila dica samo imuniji roditelja i to neki ak u Be, Prag ili Petu. naum m 'nakana, namera'. Kad mu pie naum padne, onda ~ bi, Boe, s puta! naumak pril. 'meko, mekano'. ~ skuvat jaje'. naumakat se naumaem se svr. i nesvr. v. umakat. Bilo je lakumia i kiselne za malu unu, naumakal! smo se svi. naumit -im svr. 'reiti se, odluiti se'. to naumi to i uradi. nausko pril. 'male irine, s malim otvorom, usko'. Sve mi s(e) ini da o(d) tog nee nikad suknja bit, zdravo je nausko skrojeno. nausnice mn. 1. 'poetak izrastanja brkova'. Rastu mu nausnice. 2. 'deo lica izmeu gornje usne i nosa'. nauvik pril. 'za sva vremena, zauvek'. ~ obeo si da e bit moje nauvik, a sad trai da ti vratim. nauzdisat se -iem se svr. 'zasititi se uzdisanja'. Nauzdisala se, jadna, da joj je bilo dosta za cio vik. nauzimat -am svr. 'uzimajui vie puta, prikupiti veliku koliinu ega'. Nauzimala je ona i drugi stvari. ~ se 'nakupiti se, nagrabiti se ega'. Dok se nisu sitili, on se nauzimo ko rak. nauznak pril. 'na leima, poleuke'. Toliko ga je bolilo da je cilu no nauznak leo. nauivat se -uivam se svr. 'provesti mnogo vremena uivajui, uivajui se zadovoljiti'. Otac mu se naradio, a sin se nauivo, troei oevo imanje. naunat se -am se svr. v. unat. Ako ste se naunali, prilegnite malo da se odmorite. navabit navabim svr. 'namamiti'. Kokoke sam navabila u kokoinjac i zatvorila i. navaat -am svr. 'nahvatati'. ~ se 'opiti se'. Al se na komija dobro danas navao. navadit -im svr. 'vadei nagomilavati, dovoljno izvaditi'. Navadili smo dvadeset dakova krumpira. navag pril. 'na stranu pritisnuti (da bi se to pokrenulo sa mesta ~ silom promeniti poloaj predmeta'. Probaj podmetnit divo pa navag izdigni! navarat -am svr. 'dugo varati, mnogo puta prevariti'. Navaro je on nas dosta, pa se sad svakog boji da mu se ne vrati milo

za drago. navaarit -im svr. 1. 'nakupovati mnogo robe'. Navaario je i dovezo puna kola; 2. 'prevariti se u trgovini'. ~ uvik se falio kako se on razumi u konje, a sad je navaario kobilu, koja nee da kree da je ubije. naveerat se -am se svr. v. veerat. Ako si se naveero, onda ii spavat, nemoj mi tu donjat za astalom. navest -edem svr. 1. 'vodei (koga) dovesti, uputiti (ga) kuda'. Grgo je bio zdravo stidan, pa nikako da se upozna s curom koja mu se dopadala, pa ga Marko jednog dana navede pored njezinog salaa i tamo se upoznaje. 2. 'nagovoriti, podstai'. Meni to nikad ne bi palo na um, a ti si me naveo na gri. 3. 'dovesti na odreenu temu, skrenuti (razgovor)'. Toliko je elila da uda er, da je uvik navela divan o udaji svoje eri. navest -ezem svr. 'vozei dopremiti u dovoljnoj koliini'. Neemo se manjivat dok ne navezemo i sadijemo barem jednu kamaru. navest -ezem svr. 'nainiti vez, napraviti neto vezenjem'. Navezla sam ja mojoj eri svega za udaju. navezat naveem svr. 'u dovoljnoj koliini izvezati snopove ita pletenim uadima'. Je 1 sramota je 1 nije, al dvi risarue su vie navezale ita nego njeva dva risara. navi (se) naviknem (se) svr. v. naviknut. Navie ona kad vidi da ima i o(d) tog gore. navijat -jem svr. 'vejui nagomilati se (o snegu)'. Za jednu no snig je navijo do kolina. navijat navijam nesvr. 1. prema navit. 2. jurei (koga) naterati na to ili pred koga'. Ii ti, pa navijaj kokoke na mene, a ja u i vaat. navika 'stalan, uobiajen nain postupanja, ponaanja'. Zato starog ovika tirate da zaboravi svoje navike?! navikavat (se) -ikavam (se) nesvr. prema naviknut (se) i navi (se)'. navik(e) pril. 1. 'uvek, u svako vreme'. Navlke me nazlaba da je putim u bal. 2. otpozdrav na: Faljen isus! navike faljen! naviknit naviknem svr. 1. 'uiniti da to poslane navika, nauiti'. Tribalo je vrimena da ga naviknemo na jau ranu; Lako je na dobro navi. Izr. Di ko nikne tamo i navikne! naviknuto pril. 'po navici, naueno'. Konji su se naviknuto zaustavljali prid svakom mijanom, jel gazda i je tako nauio. naviksat -em svr. 'namazati viksom i uglaati (izme)'. Kad ja naviksam mom svekru izme, mo se na nji ogledat, tako svitle. naviljak -iljka m 'gomila, sena, slame (koji se zahvati jednim zahvatom vila)'. Baci jo koji naviljak na kola. navistit navistim svr. 'objaviti, oglasiti (u crkvi predstojee venanje)'. Marga i Stipan su se u nedilju drukput navistili. naviavat -iavamjiesvr. prema navistit. navit navijem svr. 1. 'namotati. Onu lipu preu sam svu navila. 2. 'staviti kakav mehanizam u pokret obrtanjem, zatezanjem.' Nije sat rav, ve ti koji ga ne navija redovno, pa zato stane. 3. 'upraviti, skrenuti'. Kad su doli do oe, ona navije konje na livo. Izr. Divani ko navijen 'kao maina'. ~ se 'nakrenuti se, nagnuti se'. On se malo nasmije, navije se na stranu i oine konje kandijom i zaas ostane samo pra za kolima. navlait navlaim nesvr. prema navu. Oma e do i nanika, navlai jorgane. navlaka 'ono to se navlai na to radi zatite i podeeno prema predmetu na koji se navlai'. Sutra emo na uzgljance navu iste navlake. navlait -im svr. 'uiniti to vlanim, nakvasiti'. Veeras emo navlait koulje, jel ujtru triba roljat. ~ se 'postati vlaan'. navodit navodim nesvr. prema navest. navodnjavat -odnjavam nesvr. 'zalivati vodom zemljite'. Otkud navodnjavanje kad su bunari suvi. navotit navotim svr. 1. (fig.) 'namlatiti'. 2. 'voskom obloiti neki predmet', ~ se 'natui se, namlatiti se'. Skobill su se i zato sam i navotila da zapante. navranit navranim svr. 'nacrniti (obrve)'. Ja u moje obrve navranit, nee meni dika to zabranit. ~ se 'obojit se u crno'. Kako se mogla samo tako navranit, pa lii na pravu Ciganku. navrat-nanos pril. 'brzo, s velikom urbom'. ta me stalno urka, ne mo to navrat nanos, pogaa se mora redovno ispe. navr -rem svr. 'dosta ita sakupiti vridbom'. Navrli smo dvadeset meteri po lancu. navrebat navrebam svr. 'uvrebati'. Sad si pobigo, al navrebat u ja tebe i onda e zaradit bubotaka. navravat (se) -aavam (se) nesvr. prema navrit (se). navrit navrim svr. 'napuniti godine'. Naa Tona je ba jue navrila esnajstu. ~ se 'napuniti se, ispuniti se'. Navrila se

druga godina od smrti naeg dide. navrivat (se) -rivam (se) nesvr. 'navravati (se'. navr(v) predl. s gen. oznaava da se neto nalazi na vrhu, gore, na kraju'. Vidi, komija, onaj tvoj deran se popo navr salaa. Daj mi malo eera, makar navr noa. navrvit navrvi svr. 'doi u velikom broju, navaliti'. Kad se proulo da je Lozikin ovik posli est godina, od kako su ga proglasili da je nesto u ratu, najdared doo kui, pola sela je navrvilo da ga vidi. navu navuem svr. 'vukui staviti to preko ega: jorgan priko glave, navlaku na uzgljancu'. 2. 'obui, obuti (odelo, obuu)'. Oma kreem i ja, samo jo izme da navuem. 3. 'nabiti, natui (na glavu)'. Navui malo maramu dati pokrije te side kose; 4. 'dovui, nagomilati'. Navukli ste ute zemlje, ko da ete tri salaa nabljat. 5. 'nagovoriti'. Mene nee navu na tanak led. Izr. bolest 'oboleti, razboleti se; ~ ria sebe sramotu 'osramotiti se'. ~ se 1. 'obui se'. 2. 'namuiti se vukui'. 3. 'zastrti, prekriti (to)'. Posli podne su se navukli crni oblaci i malo posle je pala kisa. nazabadat (se) -abadam (se) svr. 'zabosti u dovoljnoj koliini, provesti dosta vremena na zabadanju'. Ko je toliko pioda nazabado u ovu virangu?! nazapitkivat (se) -itkivam (se) svr. 'postaviti mnogo pitanja'. Ono tvoje dite me je umorilo: toliko me nazapitkivalo. nazapovidat se -ovidam se svr. 'zadovoljiti se zapovedajui'. Dida su se nazapovidali za svog ivota, kako su kazali tako je moralo bit. nazdravit -im svr. 'eleti kome to dobro ispijajui pri tome pie, napiti kome'. E, gosti moji, da nazdravim u vae zdravlje. nazdravljanje s gl. im. od nazdravljat. im dvojca dre ae u rukama, oma pome nazdravljanje. nazdravljat -am nesvr. prema nazdravit. nazdravlje uzv. 1. 'izraavanje dobre elje prilikom nazdravljanja'. S vama ou da se kvrcnem: Nazdravlje! 2. 'uzvik kojim se propraa kijanje'. nazeb m 'prehlada'. Luka nee do, uvatio ga je niki nazeb pa lei. nazepst -ebem svr. 'prehladiti se'. Kako prolie ja oma nazebem. naziat naziam svr. 1. 'sazidati na neemu ve zidanom'. Tribalo bi na ovaj zid od ambetua naziat jo dva tri reda ciglje, pa bi malo i striju isprid salaa malo podigli. 2. 'sazidati mnogo ega (obino kua)'. Ja sam za ivota nazio i kua i salaa i koara, ni sam ne znam ega sve nisam, kad sam bio trideset godina zidar. ~ se 'naraditi se u zidanju'. Nazio se on salaa, ima pet sinova i svakom je, kad se oenio dao sala i zemlju da sam gazduje. naziivat -iivam nesvr. prema naziat. Naziivali smo ambetu na salau. nazimak -imka m 'svinje koje se oprasilo zimi, nazimac'. nazime -eta s. dem. od nazime. nazime (coll. nazimad) s. 'jednogodinje svinje'. nazivat se nazivam se svr. 'mnogo puta zevnuti'. Nije udo to se toliko nazivala, oko nje su sve matori ljudi sidili. nazlabat nazlabam nesvr. 'uporno dosaivati'. Ona bi ila u kolu, a mater je ne pua. Kae, dotleg e je nazlabat dok ne poputi. nazlobit nazlobim svr. 'uiniti kome zlobu, napakostiti'. nazlobrzan -zna -zno 'koji je brz da uini zlo'. Nemoj mu se rugat i tako je nazlobrzan, mo ti jo ime i naudit. naznojit se naznojim se svr. 'mnogo se oznojiti'. Naznojie se ti na vakom suncu. nazobat se -am se svr. 'najesti se ega zrnastog (kukuruza, vianja)'. Ostalo je na vru trianja, bar e se i vrepci malo nazobat. nazobit nazobim svr. 'nahraniti stoku (zrnastom hranom)'. Ne zaboravi konje nazobit. nazrit nazrem svr. 1. 'nerazgovetno videti, nejasno razabrati'. Magla je tako gusta bila, da ja nisam ni put mogo nazrit. 2. 'naslutiti, predvideti'. Kad e kraj sui bit, niko to nazrit ne mo. nazubit nazubim svr. 'napraviti zupce na neemu to je otro i ravno bilo'. Nema ti boljeg alata ~ sve ti je nazubljeno. naalit -im svr. 'osetiti ili iskazati alost'. Nikad neu naalit, to nisam dala curu za tog dobrog momka. ~ se 'natugovati se'. Naalila se za materom. naalostit se -im se svr. 'dugo biti u alosti'. Svake godine joj kogod umre, ta se, sirota naalostila. naavo pril. samo u izrazima: dat se ~ 'pretvoriti se u ranu'; 'uiniti kome ~ 'napakostiti kome'.

naburat se -naburam se svr. 'previe piti, naliti se'. Ne daj ditetu da se uvee nabura vode, samo e cilu no piat. naderat se naderem se svr. 1. 'najesti se, prejesti se'. 2. 'napiti se'. Ko j to vi'dio, toliko se naderat da pada putom a svit te gleda. 3. 'naljutiti se, nasekirati se'. Radio je kod mene dok me nije nadero, a onda sam ga otiro. nadrit se naderem se i naderem se svr. prema naderat se. nadrokat se nadrokam se svr. v. naderat se. nauljat -am svr. 'napraviti rane pritiskivanjem ili trenjem tvrdim predmetom'. nauljit (se) -im (se) svr. 'napraviti, izazvati uljeve'. Danas sam kopo sa novim sapitem na motiki i ba fain sam se nauljio. navakat se navaem se svr. 'provesti due vremena vaui, najesti se'. neat m 'nehat, nemar, nebriga, nepanja'. Mladom se jo mo i oprostit, al kad zdrav itav ovik voli neat, onda bi ga tribalo tu. neatan -tna -tno 'nemaran, nebriljiv, nepaljiv'. Radan je al i zdravo neatan momak. neblak m '(obino u psovci) nebo'. Izr. Neblak ti tvoj! 'nebo ti tvoje (psovka)'. nebo s. 1. 'svemirski prostor gledan sa zemlje': vedro ~, plavo ~ mutno ~ 2. 'priebvalite umrlih pravednika, raj'. Kako si se vlado za ivota, ni kad umre, dua ti nee u nebo. 3. 'Bog, provienje'. Valdar mu se ba nebo smilovalo pa je ozdravio. 4. 'natkrovlje, baldahin (na procesijama)'. ~ osam ljudi je nosilo nebo u proijunu nad biskupom'. 5. 'nepce'. Ne znam od ega mi se izbacila nika mraka na nebu u ustima. Izr. Do neba 'u vrlo veliku visinu'.; Ko grom iz vedrog neba! 'nenadano'; ko da je s neba pao. 1. 'iznenada se pojavio'. 2. 'ne ume se snai; Ko ~ i zemlja 'kad se eli istai velika razlika neega'.; Ko da se ~ otvorilo 'pljusak'; ni na nebu ni na zemlji 'neto neodreeno, nejasno; pod jednim nebom 'u istoj zemlji'; 'skidat sve bogove s neba 'nekontrolisano psovati'; s neba na zemlju past 'osloboditi se iluzija'; s neba pa u rebra 'iznenada'; uzdizat do neba 'prekomerno hvaliti'. nebran -a -o 'koji nije bran'. Izr. Nai se u nebranom grou 'nastradati, nai se u nezgodnoj, tekoj situaciji'. neastivi m 'avo, vrag, sotona'. Samo se ti rugaj, doe i po tebe neastivi. neak m 'sestrin sin ujaku'. neaka 'sestrina ki ujaku'. nekat se -am se nesvr. 'biti neodluan, ustezati se'. Ako se dugo neka, mo se dogodit da te vie ni ne ponudu. nekav -a -o 'koji se neka'. ta joj moemo kad je tako nekavo dite. nedaa 'nesrea, zlo, neuspeh'. Nedaa ko da je vukla jednu za drugom: najpre mi je led potuko sve ito jo na nogama, a onda mi ufriko i svi svinji pocrkali. nedilo s 'zlo, neljudski postupak; zloin'. Kad su ga ve uvatili, valdar e razbojnik sad platit za sva svoja nedila. nedilja 'nedelja'. Izr. Cvitna ~ 'nedelja pred Uskrs'. nediljina 'nedeljna zarada'. Radi on, al malo zaradi, nediljina mu nije dosta da izrani petoro dice i enu. nediljni -a -o 'koji se odnosi na nedelju kao dan; sedmini'. ~ nadnica'. nediljno pril. 'za nedelju dana'. Kadgod se za rod nediljno plaalo. Mi samo dvared nediljno dajemo prosjakovima. nedouvan -a -o 'malo enut (fig.)'. Nemoj stalno izvodit, mislie ljudi da si treu no nedouvan. nedokuen -a -o 'umno zaostao, neuraunljjv'_ . Ne vridi njemu divanit kad je deran nedokuen i ne svaa. nedolian -na -no 'koji ne dolikuje, ne prilii'. To je nedolino ponaanje kad mladi upadaju starijima u ri. nedolino pril. 'na nedolian nain'. Bilo bi nedolino kad bi ozbiljan ovik uzo dudlu u usta i oo med svit; kazali bi zacigurno da je skrenio. nedonoe s 'pre vremena roeno dete'. ~ obadvoje dice su joj neonoad. nedositan -tna -tno 'koji se ne ume dosetiti, nesnalaljiv, nedosetljiv'. Ne vridi njemu divanit kad je taki nedositan deran pa zaboravi i'm se okrene. nedostian -na -no 'koji se ne moe dostii, nedosean'. On samo uti i radi, pa se isprid sviju izmaio i posto za sve druge nadniare nedostian u kopanju. nedoticat nedotie nesvr. 'nedostajati'. Obukli bi i oni njevu er, al se ne mogu rastrgnit kad njim nedotie, a dice je mlogo i atar mali. nedrag -a -o 'koji nije drag, nemio, neeljan, neprijatan: ~gost, ovik. Nedragom gostu misto za vrati. 2. 'nevoljena, neljubljena osoba'. Vema volim umrit, nego za nedragog se udat.

nedrago pril. 'nerado, muno'. Kako da mi ne bidne nedrago i u njevu kuu, kad sam unaprid znala da me ne vole za snaju. nedruevan -vna -vno 'koji nije druevan, koji ne voli drutvo, povuen'. Zvali su njega i drugi u drutvo, al ne pomae nita, kad je on nedruevan, uvik se izdvaja i stoji sam ko kolac. neduan -na -no 'koji nije kriv, nevin'. ta vridi to je neduan, kad malo malo pa togod nasrada. neduno pril. 'bez krivice, nevino, nepravedno'. Sve je izgledalo neduno, a posli se ispostavilo da su pogriili svi oni koji su mu virovali. negledu pril. 'naslepo, bez proveravanja i gledanja sa puno poverenja'. Samo ti priuzmi sve nako negledu, ima vrimena, mi emo poizbirat. Izr. Marama (v.) na negledu i ne vidi grane. nehajan -jna jno 'nemaran'. Marica je zateeno dite i mava je nehajna prema njoj. neiskazano pril. 'neizrecivo, neopisivo'. Pripovidala bi vam ja o svemu, al ne znam kako da pomem, je 1 je za mene sve to tako neiskazano i veliko. neiskren / neiskren -a -o 'koji nije iskren'. Modar sam ja neiskrena, al ne laem ko ti! neizdrljiv -a -o 'nepodnoljiv, nesnosan'. Pod stare dane posto je neizdrljiv ovik. neizdrljivo pril. 'nepodnoljivo, nesnosno'. Obeavali su mi, a ja sim ekala, sad mi je, borme, ve postalo neizdrljivo. neizgoriv -a -o 'koji ne moe izgoreti'. Sve je vatra unitila samo su neizgorivi zidovi ostali, jel to je zemlja nabijan(i)ca. neizliiv -a -o 'koji se ne moe izleiti'. Nisam razumila kako se zove, al ula sam da je nika neizliiva bolest, pa zato oekuju da e njim mater ufriko umrit. neizraen -a -o 'koji nije mnogo radio u ivotu, neistroen'. ivie on sto godina, kad mu je tilo neizraeno pa je zdrav ko elik. neizranjen -a -o 'koji nije ishranjen, slab, mrav, krljav'. ta mi fali tog neizranjenog konja?! nejaak -ka -ko dem. od nejak, slabaan, nemoan. Vitar je slomio ona dva nejaka jablana pored velike kapije. nejak -a -o 'koji nije snaan, slab, nemoan'. Rano su nejaka dica izgubila roditelje. neljucki -a -o 'koji nije svojstven ljudima, neljudski'. Neljucko ponaanje ga je i usmrtilo. nematina 'oskudica'. Nije nam rodilo, pa nas je stegla nematina ak i u kruvu. nemat nemam nesvr. 'biti bez ega, ne posedovati'. Za eg da kupi, kad nema novca ni koliko je crno ispod nokta. 2. 'ne doi, ne pojaviti se'. Nema ga kui ve dva dana. 3. 'ne biti prisutan; nedostajati'. Nema moji drugova, pa i ja iem kui. Nema ni jedne zvizde na nebu. nemilo pril. 1. 'ljuto, nemilosrdno, nemilostivo'. Kad se rasrdio, nemilo je udaro di koga stigne. 2. 'neprijatno, bolno'. Kad je uo da j'e i njegov sin uvaen u krai, to ga je nemilo zabolilo. nemiran -rna -rno 'koji ne miruje, koji ispoljava nemir, nespokojan'. Ovaj najmlai je nemiran ko da ima pundravca u turu, stalno vrti tamo vamo i svima smeta. nemirno pril. 'bez mira, uznemireno, uzbueno'. Sad znam zato je ker tako nemirno sidio na repu. nemlogo pril. 'mali broj, malo'. Nemlogo je ostalo u ivotu od nae obitelji posli one teke kuge. nemo -oi 1. 'slabost, iznemoglost'. Najpre sam ositio u nogama, pa u rukama i na kraju nemo u Cilom tilu. 2. 'nedostatak snage, moi da se postigne eljeni cilj'. Ne morate me siat, znam i sam da me nemo uvatila i da ne moem nikom vie bit od pomoi. nemoan -na -no 'slab, malaksao, bolestan'. a Bono je tako nemoan da mu je i ist teko, moraje ga ranit. nemoj reca 1. 'za izricanje zabrane: ne'. Nemoj da te moje oi vide, da jo jedared njim ide. 2. esto: ama (ma) nemoj, ponekad ir. 'nije valjda, nije mogue (ta mi kae)'. Doe vrime, pa e se ti meni jo i nudit. Ma, nemoj! nemtutko m 'neznalica (koji se samo tako ini)'. Ne triba Antunu virovat, on se samo pravi nemtutko, a vie zna od po sela zajedno. nenauen -a -o 1. 'neobrazovan'. Zato traite od mene, nenauenog ovika, da vam pravim esap o komenciji?! 2. 'glup'. Nije samo zaosto u rastu, on je i nenauen, zato svaki i pravi magarca od njeg. neoekivan -a -o 'koji se ne oekuje, iznenadan'. O, o, evo nama neoekivani gostivi. neoekivano pril. 'ne oiekujui, neobino'. Neoekivano je bilo to su sve zvali, a mene, roenog brata, niko da spomene. neodranjen -a -o 'nevaspitan'. Tako se ponaaje neodranjena dica, a vi ste dobra dica pa ete sluat ta vam se kae. neokretan -tna -tno 'nespretan, nevet'. to se rada tie, on radi ko i svi dragi, al je neokretan kad togod sam triba da smisli.

neopazice pril. 'neopaeno'. Gledaj maka kako se neopazice iza drveta sprema da uvati vrepca. neotice pril. 'nenamerno, nehotice'. Malo se zagledo u stranu i nako neotice stao joj na nogu. neozbiljan -ljna -ljno 'koji nije ozbiljan, lakomislen'. Ima ve veliku dicu, a jo uvik je taki neozbiljan ovik. neozbiljno pril. 'na neozbiljan nain; lakomisleno, smeno'. Dobar je i poten rabadija, samo pokatkad se tako neozblljno vlada. nepametan -tna -tno 'koji nema pameti, glup'. Lipo ste ga i vi uputili da ga ui njegov nepametan drug. nepametno pril. 'bez pameti, glupo'. Svata se tamo ulo al najvie nepametno. nepanen -a -o 'koji se ne pamti, nezapamen, veoma jak, veliki'. Krovovi su letili, drvee se lomilo ko da je od slame, kaem vam, to je bila nepanena oluja. nepik uzv. 'ne vredi, ne vai'. Ja sam dobio. Nepik, prikoraio si plau. nepismen -a -o 'koji ne zna ni pisati ni itati'. Ako ste vi nepismeni, bar putite dicu u kulu, da oni ne ostanu u mraku. neplodan / neplodan -dna -dno 'koji je bez ploda, jalov ili koji donosi slabo, malo ploda: ~ voka, ~ zemljite. nepodnoljiv -a -o 'koji ne moe podneti, trpeti, neizdrljiv'. Stariji brat mog ovika je bio nepodnoijiv i morali smo iza iz kue. nepokretan -tna -tno 'koji se ne kree; koji se ne moe kretati'. Bae su ve tri godine nepokretan bolesnik. nepokriven -a -o 'koji nije pokriven'. Ako je opaklija ispod, al nije dobro leat nepokriven u ladnoj sobi. nepomian -na -no 'koji se ne pomie, nepokretan'. Didu je udario vitar i ostala mu je jedna strana tila nepomina. nepopravljiv -a -o 'koji se ne moe izmeniti na bolje'. Svata su ve probali njim, al izgleda da je on ve nepopravljiv pijanac. neposluan -na -no prid. 'koji ne slua, nepokoran'. ~ imam estoro dice, petoro od nji su dobri i vridni, a najmanji deran je neposluan i tvrdoglav, uvik mora bit na njegovo. nepoten -a -o 'koji se ne dri moralnih normi, neastan, pokvaren'. Ako sam siroma, nisam zato i nepoten ovik. nepoteno pril. 'na nepoten nain, neasno, prljavo'. Nepoteno je bilo, al kad se nije unaprid znalo kako e se zavrit, malo lai nije bilo naodmet. nepotenje s 'nepoten, neastan postupak, nemoralno vladanje'. Ja tebi kaem, Luce, da se ti mane brige o potenju moje eri, bolje se malo raspitaj ta o tvojoj pripovidaje. nepotriban -bna -bno 'koji nije potreban, suvian'. Nepotribno je da mi toliko divani, znam ja Josu bolje od tebe. nepovezan -a -o 'koji nije povezan'. Pala je kja i polak vinograda je ostalo nepovezano. istrala sam gologlava i nepovezana. nepravian -na -no 'nepravedan'. Nije red da bidne nepravian prema mlaem bratu i da svu krivicu svali na njeg, kad ste zajedno svlili i razbili lampa. nepravino pril. 'na nepravian nain, nepravedno'. Zajedno su radili, al su nepravino podilili, mlai su dobili najmanje. nepravo pril. 'nanosei nepravdu, nepravedno'. Izr. ~ mi je 'ljutim se, uvreen sam'. nepretelj m 'neprijatelj'. Pcovo ga jesam, al nisam mu ja zato nepretelj'. nepristano pril. 'bez prestanka, stalno'. Ve dvared ga je odbila, al on nepristano dosaiva, sve viruje da e se Jaga udat za njeg. nepro m 'avo; vrag'. Toliko je pogan ko da je sam nepro u njemu. nepun -a -o 'manji od oznaene mere ali priblian njoj, nenavren'. Nemam ja kod mene vie od nepunog dana oranja, a onda prilazim ko(d) tebe. nepua -aa m 'onaj koji ne pui'. ta vridi to sam ja nepua, kad sidim u sobi punoj dima. nerad m 'vreme provedeno bez ikakvog rada, besposlica'. Kako moe samo lofrat po selu, tebe e nerad ubit. neradia m 'neradnik, lentina'. ta e mi taj neradia. neradnik / neradnik m 'neradni ovek, lentina, besposliar'. Svi ga znadu ko neradnika. neradnica / neradnica 'neradna ena, lenjivica'. nerado / nerado pril. 'bez volje, protiv volje, sa ustezanjem'. Bunjevci su u staro vrime nerado davali dicu na kule.

neravan -vna -vno 'koji nije ravan; oteen, izrovan, dombast'. Ba mi je dosta vozanja po ovom neravnom putu. nerazdvojan -jna -jno 'koji se ne razdvaja(ju), koji su uvek zajedno'. Stipan i Lozija su nerazdvojni drugovi, valdar i da su roena braa, ne bi vie zajedno provodili. nerazgovitan -tna -tno 1. 'koji se slabo vidi, koji se ne razaznaje dovoljno; 'nerazumljiv, nejasan'. Sluo sam i ja, al mu je divan bio tako nerazgovitan da ga nita nisam razumio. nerazgovitno pril. 'nejasno, nerazumljivo'. Ne znam ta je s Andrijom, zdravo mi nerazgovitno pie iz katana?! nerazuman -mna -mno 1. 'bezuman; nepromiljen'. Bila je nerazumna ena, pa su joj i dica taka. 2. 'nedorastao, nezreo'. Pazi ta divani pri(d) tom nerazumnom dicom, ue pa se mogu digod izlanit. 3. 'nerazumljiv, udan'. Danas sam sluala u crkvi novi popo je divanio, al moem ti kast da je to bila za mene nika nerazumna pridika. nered m. 'stanje u kome se nikakav red ne odrava, odsustvo reda'. Vi stariji triba da sluite za primer, a prvi ste u pravljenju nereda. nerist m 'vepar za priplod, nerast'. Kloni se nerista, pokatkad zna krenit na ovika. nerodan -dna -dno 'besplodan'. Kau da iza sedam rodni dolaze sedam nerodni godlna. nerodica 'nerodna godina, slaba etva'. - Borme je i nama stigla nerodica, samo da ne bude gladi. nerotkinja 'ona koja nema poroda (o eni)'; ona koja nema roda, ploda (o voki, zemlji)'. ena mu je bila nerotkinja, pa su usvojili jedno siroe. Danas emo izvadit onu kruku nerotkinju. neroza 'nervoza. I neroza je, kau, opaka bolest. nerozan -zna -zno 'nervozan'. Bela je posto nervozan otkako se manio pia. nesanica 'nezdravo stanje bez normalnog sna, nespavanje'. Od veiiki briga taka me je nesanica stegla da ne znam ve ta da radim: kad ustanem umornija sam nego to sam bila kad sam legla. neslan -a -o 1. 'koji je bez soli'; 2. neumestan, nepristojan, vulgaran'. Okani se, Duka, tvoji neslani ala! nesloga 'nesuglasice, razdor, razmirice'. Otkako njim je umro otac meu dicom se javila stalna nesloga. nesraman -mna -mno 'koji nema srama, bestidan'. Sve moe uradit, al tu nesramnu curu mi ne dovest u kuu. nesria 'zla srea, nevolja'. Mene j'e snala nesria: nikako od onog vrimena kad sam kupio ona dva dripca, ufriko mi pobignu s kolima i ja padnem, pa slomijem obadve noge. 2. 'nesrenik, nesrenica'. ta e, ti, u crkvi, nesrio jedna! nesrian -na -no 'koji nema sree, nesrean'. ~ umrla njim je cura, i nesrina mater samo plae. nesrinica 'nesrenica'. Kako da mi pomogne kad je i ona nesrinica. nesrinik m 'nesrenik'. Moj brat Nikola je pravi nesrinik posto: za misec dana sva mu je stoka uginila. nesrino pril. 'nesreno'. Nije dobro ni poelo, a jo kako se i nesrino mo zavrit. nestajat -jem nesvr. prema nestat. nestat -anem svr. 1. 'prestati, postojati'. ta misli da e se ti poderat vald, nestae tako ko i svi drugi prija nas. 2. 'izgubiti se iz vida, iseznuti'. Tamo iza onog umarka j'e nesto. 3. 'biti ukraden, izgubiti se'. Kako si uvo te svinje, kad ti je najvea krmaa nestala! 4. 'poginuti, umreti'. Stariji sin mi je nesto u ratu. 5. 'potroiti se, utroiti se'. Kasno si doo, une je nestalo. nestraan -na -no 'nemiran, ivahan, nestaan'. Muka dica su nestrana, a enska su mlogo mirnija. nestrpljiv -a -o 'koji ne moe da se strpi, koji nema strpljenja'. Mare, nemoj bit nestrpljiva, dovee e bao do i vidie ~ da su sve kupiii to su ti obeali. nestrpljivo pril. 's nestrpljenjem'. Nestrpljivo je ekala da se gosti skupe. nesuen -a -o 'koji nije sudbinom odreen'. Divanila sam s Matom, tvojim nesuenim zetom. nesvaen -a -o 'nerazuman, glup'. Je 1 istina da si se razila s Martinom? Jesam, on se uvik ponao ko nesvaen. Lazo je ve uveliko bio monuljak, al kaki je bio nesvaen, siroma, samo je o ilu uvik divanio. nesvoljan -ljna -ljno 'neraspoloen'. Ne diraj nanu, danas je nika nesvoljna. neudana / neudata prid. 'koja nije udata'. Jula je postala nepodnoljiva! Nije udo, kad je cura neudata ostala. neudesan -sna -sno 'neprikladan'. Prii s druge strane, s ove mi je neudesno da te drim za ruku. neuk -a -o 1. 'prost, nekolovan, neobrazovan'. Neuk ovik se od svaega boji. 2. 'nevet, neiskusan'. Potpiso je vekslu, a on je neuk u tim, pa su ga privarili.

neumoran -rna -rno 'koji se nikad ne umori, pokretan, iv'. Zovite Antuna, on je neumoran igra, a vema voli u kolu igrat neg ist. neupuen -a -o 'koji nije stekao potrebno znanje; neobaveten'. Trgovci su s lakoom varali neupuene paore. neuputan -tna -tno 'neiskusan, neupuen u to'. Tuta traite od nas neuputni ljudi. neuredan -dna -dno 'koji nije uredan, aljkav; koji je u neredu, nesreen: ~ oviic, ~ ak'. neuredno pril. 'bez rada, na neuredan nain'. Nije udo to njim dite tako raste, kad mu i roditelji tako neuredno ive. neuvijeno pril. 'bez uvijanja, otvoreno'. Budi poten i neuvijeno kai ta misli. nevaljan -a -o 'koji nije valjan: ~ sukno'. nevaljan -ena -eno 1. 'zao, nevaljao'. Ko mali deran, Ivan je bio zdravo nevaljan. 2. 'nevoljan, bolan'. Ve dvi nedilje sam nevaljan sa zdravljem. neven m 'ukrasna biljka bot. Calendula officinalis'. nevesta 'ona koja se udaje, mlada; nedavno udata ena'. Bila je najlipa nevesta koju sam dosad vidio. nevestica dem. 'od nevesta'. nevestin -a -o 'koji pripada nevesti'. to naljubi novaca, to je sve nevestino i uvegi(j)ino. nevidljivo pril. 'nezapaeno, neprimetno'. Maka se zna tako nevidljivo pribliit miu i samo skoi te ga epa. nevin -a -o 1. 'koji nema krivice'. 2. 'moralno ist, nepokvaren'. Zato mue s likovima to nevino ditece? 3. 'koji nije iveo seksualnim ivotom'. U staro vrime svaki je momak tio da dobije nevinu curu za enu. nevinace -eta s 'sasvim malo dete'. Moramo ga svi uvat kad je on nae nevinace. to bolje poznam Vecu, sve mi se vema ini da on ba nije nevinace, kako se oe nama prikazat. nevino pril. 'bezazleno'. Katkad i izgled vara, jel i njeg kad gleda ini ti se sasvim nevino. nevinost -osti 'bezazlenost, neiskvarenost'. neviran -rna -rno 'koji nije veran, koji ne dri zadanu re'. Ni jedna cura nee njim kad je neviran momak. nevit -a -o 'koji neto ne zna, ne ume, neiskusan; nespretan'. Nije lipo od vas to ismijavate Lazu, a znate da je on na konju nevit, kad nikad nije jaio. Izr. Od nevitog i gora plae! nevito pril. 'nespretno'. Nevito se branio, pa je friko uvaen u lai. nevolja 1. 'zlo, nesrea, neprilika'. Ko brai, jednaka njim je nevolja bila za vratom. 2. 'moranje'. Ne bi se on jo enio, al nevolja ga je natirala: ostala mu je cura trudna. Izr. nevolja sitno prede, al debelo nosi! nikad jedna nevolja nije ubila ovika. nezajaljiv -a -o 'koji se ne moe zasititi, pohlepan'. Gazda Bono je nezajaljiv kad je u pitanju kupovina zemlje. nezajaljivo pril. 'nenasito, pohlepno'. Nezajaljivo je zgrabio zdilu s tri'njama prida se, a druga dica nek gledaje. nezglavljen -a -o 'nerazuman, nepametan'. Svi se smiju kad on pome njegov nezglavljen divan. nezvan -a -o 'nepozvan, nepoeljan'. Jesi 1 vidila da imamo i jednog nezvanog svata?! Izr. Nezvanom gostu misto za vrati! (supr. zvan ko i aen!). ni brigea izr. 'onaj koji se ni za ta ne brine'. Ja mu ve po sata solim pamet i ruim ga, a on se samo okrene i ode, ni brigea ga to nije dobro uradio. nicat nie / nii nesvr. prema niknit i ni. Dobro nie ito, a slabo nii luk. niice pril. 'kleknuti sagnuvi se licem prema dole'. Kad je stigo iz zaroblj'enitva i uo u svoju avliju, pao je niice i poljubio zemlj'u. nidarce s dem. od nidro (nidra). Pokri malo vema nidarca ditetu, ladno je napolju, da ne nazebe. nidra nidara s mn. 1. 'grudi, prsa'. Stana zgrabi novce i friko metne u nidra. 2. deo koulje, odela koji pokriva grudi'. nigdan pril. '(pre) neki dan'. Nigdan vas je bilo vie, da se niste posvaali, kad druge dice nema. nigdi pril 'ni na kakvom mestu, ni na jednom mestu'. Dico, iite malo dalje pa se tamo sigrajte, nigdi mira od vas nemam. nijat nijam nesvr. 'ljuljati'. Nijaj malo ljulju dok dite ne zaspe. ~ se 'ljuljati se, klatiti se, njihati se'. - Nemoj se nijat na tom stocu, jel e se izmaknit pa e past i udarit se. nijedared pril. 'nijedanput, nijednom'. Jue sam novog uitelja dvared vid(i)la, a danas jo nijedared.

nikaki -a -o 'nikakav'. Neu radit kod tog nikakog ovika, makar tri dana kruva ne io. nikako pril. 'ni na koji nain, ni u kom sluaju'. Nikako se ne slau, a roeni su. 2. Kako ti je zdravlje? Nikako! niki zam. 'neki'. Vranje mi je jue dono niki stari lampa, ne znam samo di ga je nao. 2. 'koji, pokoji, poneki'. Dobij'em i ja od mog bae poniku par(i)cu za eer. 3. 'otprilike, priblino'. Bilo nas je tamo niko desetak dice. 4. 'osoba koja se neim istie'. E, jesi ti niki majstor! Izr. nikim udom 'na udan nain'; niki dan 'nedavno, pre nekoliko dana':; u niko doba (dana, noi) 'vrlo kasno'; u niku ruku 'na neki nain, kao'; niki put 'ponekad'. niknit -em -ne (m) svr. 1. 'izbiti iz zemlje (o biljci), proklijati'. Ako ovi dana ne bidne kie, nee nam niknit kuruzi. 2. 'izrasti iz tkiva (zubi, rogovi u ivotinja)'. Malom Josi su odjedared nikla dva zubia. nikol(i)ko pril. 'nekoliko'. Poaljl mi nikol(i)ko klipova tog novog kuruza. nikud pril. 'ni u kom pravcu'. Bao, moem i sigrat se? Nikud ti nee i. nim nima nimo 'koji nema sposobnosti govora, mutav'. ~ ima jo ivog nimog strica. Izr. Nimom ditetu ni mater ne razumi riu; Nim ko grob! Nimac -mca m. 'Nemac'. Umro mi je komija, onaj stari Nimac. Nimaka 'Nemaka (drava)'. nimaki -a -o 'koji se odnosi na Nemce i Nemaku, koji pripada Nemcima i Nemakoj'. Moj dida su bili zarobljeni u Nimakoj u prvom svitskom ratu, jo i sad znadu po koju nimaku ri. nimak -aka m. 'nem, mutav ovek'. On je nimak, al s rukama tako zna divanit da ga razumi i onaj ko ga prviput vidi. nimakinja 'nema enska osoba'. Sam je, a kuva mu ona Luca nimakinj'a. nimalo pril. 'ni u kojoj meri, ni najmanje'. Ni ko dite se nimalo nije bojala mraka. Nimica 'Nemica'. nimo pril. 'bez rei, ne govorei'. Nimo je sluala didine pripovitke. niotkale (g) pril. 'ni iz kojeg mesta, ni sa koje strane'. Leo je slomljene noge pod kolima, a niotkale pomo da naie. v. otkale(g). nipoto pril. 1. 'ni po koju cenu'. Poto bi mi prodo onu tvoju kobilu? Nipoto! 2. 'ni u kom sluaju, nikako'. Ti samo sluaj i gledaj, a nipoto da se ne mia u divan, dok ja ne doem. nisko pril. 1. 'blizu tla; do blizu tla'. ~ oblak je bio tako nisko, da se skoro didirivo sa zemljom. 2. 'malo, slabo, jeftino'. Ja sam tebi tako nisko sputio cinu, da ve vema nisam mogo. nita pril. 'nikako, nimalo'. Nisi ni ti nita bolji o(d) tvog starijeg brata. Izr. bolje ita nego 'bolje dobiti bar neto nego ostati bez iega'; nije mu ~ 'nije bolestan'; nije mu on (ona i sl.) ~ 'nisu u srodstvu'; nije niko i ~ 'probisvet'; nikom 'kao da se nije nita desilo'; ~ ne mari 'sve je u redu'; ni mu je . nitom 'tek to, jedva to'. Nitom bao krenu, a Ivan za njima. nit / nit 'konac, vrpca, ono to lii na konac: svilena . nite zb. im. 'na rastojanju oko 10 cm izmeu dve letvice unakrsno upletene konane niti (kroz koje se provlai osnova ~ odreeni broj u donji a odreeni u gornji deo nita)'. Pritiskivanjem na papuicu nite se oputaje ili podiu; tako se unakrsno provlai unak kroz osnovu pri tkanju. Tkanje moe da bidne sa dvi ili etri nite. niza 'dolina, nizak teren, nizina'. Kad bi mogli svu onu gredu u nizu, imali bi dobru zemlju svudan. nizaboga pril. 'nizata, ni po koju cenu'. Ako te zove, a ti izmisli to god zna, al njim nizaboga da ne ide. nizak niska nisko / niska nisko 'koji ima malu visinu'. Sva su mi dica porasla, samo je najmlaa cura ostala niska; Ne znam zato mu je strija tako niska? nizat niem nesvr. 1. 'stavlj'ati redom na konac, na icu i sl. (zrna nakita, komadie raznih predmeta i dr.) praviti nisku'. 2. 'stavljati to u jedan red jedno pored drugoga, reati'. ta radi, Lozija, tako dugo na tavanu? Niem papriku na vrlijku da se sui. njakat njaem nesvr. 1. 'oglaavati se njakanjem, revati'. Bie k'ie, njau magarci. 2. (fig.) 'plakati'. Sram te bilo im te kogod takne, a ti oma njae. njaukat njaue (m) nesvr. 'javljati se glasovima make i ivotinjama slinog glasa, ili o oveku kad je podraava, maukati'. Odvijaj te macke da ne njauu tu pod penderom. nje 1. 'uzvik na konja da bre vue'. Kad bao viknu nje na konje, onda i kandijom poiju. njiva 'vei komad zemljita koji se obrauje, oranica'. Veerajte, pa u spavanje, jel ujutru emo rano na njivu.

njivica dem. od njiva. njokalica 1. 'njuka'. Kaka je ovo sorta svinja s tako dugakom njokalicom? 2. 'nos, usta ili celo lice kod oveka (pogrd.)'. Samo mi smetaj, pa e dobit po njokalici! njunjav -a -o 'nespretan, spor'. Ajde, lati se, Beno, i ti, kako moe samo taki njunjav ovik bit?! no noi 'vreme od izlaska do zalaska sunca, vreme dok je mrano; pomrina, tama'. Da sam se ja pitala, ne bi i pustila da krecu u no; Pet noivi ne spavam od zubi. Izr. nije treu ~ douvan! 'pomalo je luckast'; ne bi ni crna ~ na njeg pala! 'toliko je ruan'; ~ nema olvi! gluvo doba noi 'kasno'; laku ~ 'pozdrav na rastanku uvee ili nou'; pod 'na kraju dana'; pod ~ tikve cvataje! priko noi 'na brzinu, odjednom'; progutala ga je ~ 'nestao u mraku, ubijen'. noite s 'prenoite'. Samo da za vida sti'gnemo na noite. noit -im svr. i nesvr. 'provesti no, prenoiti'. Ti e, ive, noit kod nas. noivat noivam nesvr. 'noiti'. Bolje je da ovce u avliji noivaje nego da ostaju u polju noom. noom pril. 'po noi,nou'. i, krast~. noos pril. 1. 'prole, protekle, poslednje noi'. Noo(s) su se naim sokakom pratili svati, pa sam slabo spavala. 2. 'ove noi, u ovoj noi'. Ne bi ti izao da vidi ta to noos u naoj koari tako lupa?! 3. 'idue, naredne noi, prve noi koja nastaje'. Kad ve po danu nije padala, bar da noos padne jedna dobra kia. noga (dat. nogi) 'donji deo tela oveka i ivotinje (od boka nanie) koji slui za hodanje'. 2. 'stopalo'. Sva dica na krevecu griju noge u zapeku. 3. 'donji, u vie krakova odvojeni deo nekog predmeta (obino nametaja) na kom stoji'. Tribae zaglavit nogu na onom malom stoiu za mrvljenje kuruza. Izr. biat to ga noge nose 'trati iz sve snage'; bit na nogama 'stajati'; branit se rukama i nogama 'braniti se svim silama'; gorit pod nogama 'biti ugroen'; do kome na noge 'doi lino'; i kud oi vode i noge nose 'ii bez cilja'; jedva se drat na nogama 'oseati se slabo'; ko nema u glavi i'ma u nogama 'ko ne misli, taj se mnogo nahoda'; krit ko zmija noge 'tajiti neto'; na vrstim nogama 'biti siguran'; noge ga izdaju 'iznemogao je'; nogu prid nogu 'polagano ii' (zbog slabosti); od mali noga 'od malena'; podmetnut kome nogu 'nainiti zlo'; po nogom 'prohodati'; vet nogama 'veto plesati'; protegnit noge 'razmrdati se posle dugog sedenja'; put pod noge 'krenuti, poi'; spast s nogu 'malaksati'; stat kome na nogu 'pogoditi koga u osetljivo mesto'; stat na noge 'osamostaliti se'; u lai su kraike noge 'la se brzo otkrije'; ustat na Hvu nogu 'biti zle volje (obino bez razloga)'. nogaki pril. 'naopako, natrake'. ii lipo, nemoj' mi se vu nogaki. nogara 'komad starog rublja koje iskljuivo slui za brisanje nogu'. Ti si spremua vodu, a di je nogara ime u otrt noge? nogare pl. t. 'ukrtene drvene noge koje slue kao podmeta za korito (u kojem se pere ve)'. Joso, spremi nogare i korto, sutra emo prat koulje. nogat -a -o 'koji ima velike, duge noge'. Nogat si, pa za tebe nema gotovi izama. nogavica 'deo pantalona, akira ili gaa koji obuhvata nogu'. Zasui tim ditetu nogavice da mu se ne vuku po blatu. nogica / noica dem. od noga. nogonja m 'koji ima velike noge'. Ovo je trag ba onog Blaka nogonje. nokat -kta (Gm nokata i noktivi) m 'roni pokriva na gornjem kraju prstiju na rukama i nogama'. Izr. dogorit do nokata 'dozlogrditi'; za konjski nokat 'umalo to nije'; zubima i noktima (boriti se, otimati se) 'boriti se svim silama'; ni koliko je crno pod noktom 'nimalo'. nokat -a -o 'koji ima velike, duge nokte'. Vite, nane, Stipe me je s onim njegovim nokatim palcom svog zaparo po lei. noktetina augm. i pogrd. od nokat. Sram te bilo, kolike su ti noktetine, oma da si uzo makaze i posiko i(h). nokti -ia m. dem. od nokat. nos nosa (mn. nosovi) m 1. 'istureni deo lica izmeu oiju i usta koji slui kao organ za disanje i miris: velik ~; orlovski ~; prast ~; pi'sav ~. 2. 'deo njuke kod ivotinja koji odgovara nosu kod ljudi'. Ako pobisni, ti samo udri bika po nosu, pa e se oma smirit. Izr. vidi se po nosu 'vidi se to po ijoj spoljanosti'; vu koga za nos 'praviti budalu od koga'; dat kome priko nosa 'izgrditi'; dignit ~ 'uzoholit se'; stavit pod ~ 'sve uraditi za koga'; dua mu je u nosu 'umire'; turat ~ 'meati se u sve'; zabost ~ u zemlju 'pruiti se'; zabost ~ u to 'udubiti se u to'; zatvorit kome vrata prid nosom 'ne pustiti koga da ue'; imat dobar ~ za to 'biti pronicljiv'; otrt kome ~ 'zameriti'; ne vidit dalje od nosa 'biti ogranien'; obisit ~ 'snuditi se'; padat na nos 'suvie se zamarati radom'; nije vridan ni ~ da otare 'glupan'. nosat -a -o 'koji ima veliki nos'. Cura je dolina, samo je malo nosata. nosat nosam nesvr. 'nositi tamoamo od jednog do drugog mesta'. Zato ti nosa to dite s tobom, kad tri'ba doi pa ga nadoji. nosea prid. 'koja je u drugom stanju'. Ne bi tribalo da Roza vie izlazi na rad u polje, ve je fain nosea. nosekanja augm. i pogr. od nos. Nosekanja mu je ko dobar krastavac. nosi -ia m dem. od nos.

nosilja 'koko ili druga domaa ptica koja nosi jaja'. Ona lipa bila mladica je ve poela da snese svaki dan po jedno jaje, bie to dobra nosilja. nosit nosim nesvr. 1. 'kreui se imati u rukama na leima, uopte na sebi'. Vrio se i ljudi su na ramenima sve ito nosili na tavan. 2. 'svojim kretanjem omoguavati premetanje'. Na soncama su nas nosili na divan. 3. 'donositi sa sobom, nagovetavati, izazivati'. Pota je donosio pisma, a njima esto i alost u kuu. 4. 'podupirati'. Nikolko gredica koje nose krov su popucale, moraemo i izminit. 5. 'imati na sebi kao pomagalo'. Didi su toliko oslabile oi, da su uvik nosili crne oale. 6. 'imati na licu ili glavi, putati da izrastu'; ~ brkove, ~ bradu, ~ dugaku kosu. 7. 'drati na odreeni nain pri hodu, u radu i sl.': ~ uspravno glavu, ~ lipo tilo kad igra. 8. 'imati kakav strani predmet u telu; trajnije oseati to'. Nosio je komad rapnela u butini cilog ivota. 9. 'imati kao obeleje, karakteristiku'. Brat ga je udario kandijom po licu, pa je nosio bilugu sve do smrti. 10. 'stvarati jaja u telu i oslobaati se njih': jaja '(o pticama)'. 11. 'donositi kakvu vrednost kao poklon, miraz i sl.'. Teza je udajom nosila i lanac zemlje ko priju. 12. 'donositi plod, biti rodan'. Vinogradi ove godine dobro nose, ako tako ostane bie vina. 13. 'biti u drugom stanju; podnositi trudnou'. Liza je izrodila devetoro dice, kau, da je lako nosila. 14. 'imati domet (o vatrenom oruju)'. Jednocivka dalje nosi. 15. 'skretati zrno od eljenog pravca'. Ona moja stara puka uvik nosi malo u desno. Izr. andrak nek te nosi 'neka bude po tvom'; koliko ga grlo nosi 'iz sveg glasa'; koliko ga noge nose 'to bre moe'; u zubima da ga nosi 'veoma je jak'; ~ koga (to) na dui 'odgovarati za koga; kajati se'; nek ga voda nosi 'neka bude kako eli'; ~ se 1. 'oblaiti se'. Alaj se lipo nosi. 2. 'baviti se ime'. Zna, Mare, izdala me snaga i ne moem vie da trpim, pa se nosim milju da ostavim ovika zbog njegovog pijanstva. nosonja m (pogr.) 'ovek velikog nosa'. notaro m 'belenik'. Sutra emo nosit kod naeg notaroa ugovor na oviru. notaroov -a -o 'koji pripada notarou'. notes m 'depna belenica'. ta kae, koliko si lani navro? Sa(d) u ja pogledat u moj notes, tamo sve pie. nov nova / nova novo / novo 1. 'koji je tek napravljen, neupotrebljavan': ~ kua, ~ plug. 2. 'koji je skoro nastao ili e tek nastati, mlad, sve'. Zato gazi tudan, ne vidi da tu raste nova trava. 3. 'drugi, drukiji nego dosad'. Dola snaja u kuu, pa uvodi novi red. 4. 'koji se ponovo sree, koj'i se ponavlja (vremenski ili u slinom vidu): ~ misec, ~ godina, ~ dan. 5. 'nove pojave u ivotu'. Tako je to, nova doba pa novi i obiaji, a staro se pplagano zaboravlja. 6. 'nove vesti, novosti'. Ajde, sidi kod dide, pa mi pripovidaj, ta ima novo kod vas? Izr. ~ novcat (novcit) 'potpuno nov, neupotrebljavan; nova mlada 'nevesta'. novac novca m 'sredstvo plaanja koje izdaje drava'. Izr. novac i vrag nikad ne miruju! bit pri novcu 'imati novaca'; za male novce 'jeftino'; kupovat za gotov ~ 'plaati odmah pri kupovini'; leat na novcima 'biti bogat'; ni za koje novce 'ni po koju cenu'; rasipat novce 'mnogo troiti'; uvat bile novce za crne dane 'tedeti'; veliki ~ 'krupna novanica'; novalija 1. 'nevesta, nova mlada'. Koliki se svit iskupio, svi oe da vide kako e svekar i svekrova doekat novaliju, kau da e je zdravo darivat; nije ni udo kad ene sina jedinca. 2. 'mladi zet'. Onda, Ivane, u nedilju e na unu kod babe i dide ko novalija, zna da se to dri oma prve nedilje posli vinanja. 3. 'nov radnik'. Kae da je dobar radnik, nemoj ga jo falit, zna da je on kod nas jo novalija. novan -a -o 'koji se odnosi na novac; koji se sastoji u novcu'. Platio je novanu globu. 2. 'koji ima novaca, bogat novcem'. On je toliko bio novan ovik da si uvik mogo od njeg dobit na zajam. november m 'jedanaesti mesec u godini, studeni'. novemberski -a -o 'koji se odnosi na novembar: ~ ladnoa, ~ dani. no noa (mn. noovi) m 'orue ili oruje za seenje ili za bodenje: ~ za kruv, veliki ~, ~ na puki. Izr. posvaat se na ~ 'zavaditi se'; zabit ~ u lea 'izneverit, podvalit'; stavit ~ pod grlo 'napreac neto iznuditi'. noar -ara m 'onaj koji pravi, prodaje i otri noeve'. Samo makaze na otrenje kod noara. noarov -a -o 'koji pripada noaru'. noarski -a -o 'koji se odnosi na noara'. Sin mi je izuio ~ zanat. noekanja augm. od no. noetina / noina augm. od no. noi -ia m dem. od no. noni / noni -a -o 'koji se odnosi na noge', koji je na nozi: ~ prst. nourda augm. i pogr. od noga. nudit -im nesv. 'izraavati elju da neko neto uzme'. Moje je, komija, da nudim kad prodajem, a tvoje je da se pogaa. ~ se 1. 'davati, nuditi jedan drugog'. Zatekli su pun astal ila i poeli da se nude. 2. 'izraavati spremnost za prihvatanje ega'. Ne moete kazat, ja sam se nudio da radim kod vas i kad niko nije tio. Niko ne bi pomislio od Roske da bi se ona nudila tom bandoglavom oviku. E, bio uzet, kad ti se nudilo. nularica 1. 'vrlo sitno samleveno i fino brano'. Nularicu smo ostavili za kolae. 2. 'maina za najkrae ianje kose'. ta e mi kosa kad je lito, tiraj nularicom do glave. nutkat -am nesvr. dem. od nudit. Stana Jocku nutka jabukom, a njezine oi samo u kola glede.

nuz(a) 'uz, pored'. Izr. nuza se 'uz sebe'; sio je dite na sic, nuza se. Vranje, sidi ode nuza me. nuda 'teka situacija, nevolja; oskudica'. Bio je bogat ovik, a umro je u velikoj nudi i nemastini. 2. 'fiziol. izluivanje nepotrebnih sastojaka iz organizma (iz mokranog mehura ili creva) i potreba za tim: mala ~ 'mokrenje'; velika ~ 'pranjenje creva', vrit nudu. Izr. ~ zakon minja 'u nevolji se snalazi kako ko moe'. nudan -na -no 'koji je u nudi, kome je potrebna pomo, nuan'. Da nije nudan, ne bi se on ponizio da ite na zajam.

Nj
njunjo m 'nespretnjakovi'. Lako je njoj s ovikom, ona njezinog njunju okree oko prsta kako oe. njuit njui nesvr. 'njuhom, ulom mirisa oseati'. Konj ga njui, pozno ga je. ~ se povr. Kerovi se njue i tako pripoznaju jedan drugog. njuka 1. 'produeni deo ivotinjske glave s nosom i ustima, gubica'. 1 gado je uvuko njuku, smrzo se. 2. 'iice u oveka, posebno usta i nos (podr.)'. Porui ti Lazi da ne tura svudan njegovu njuku. njukalo s 'onaj koji eli sve da zna'. eno ga ie onaj, ... andarsko njukalo. njukat -am nesvr. 1. dem. prema njuit. 2. 'prevrtati, traiti po stvarima'. Opet togod njuka u fijoki, oma da si io napolje. ~ se dem. prema njuit se. njuketina augm. i podr. od njuka. njuica dem. od njuka. njukica dem. od njuka.

O
oba obaem svr/proi hodajui, oko ega napraviti krug'. ekajte da ja jedared obaem oko salaa, pa u vam kazat koliko je meteri. 2. 'zaobii, izbei'. Samo da zna, smrt nece oba ni tebe. 3. 'posetiti'. Red bi bio da nas kadgod i obaete, samo obeavate, a nikad vas nema. 4. 'prestii'. Ja mislim da urim, a svaki me obae. obad m zool. 'insekat dvokrilac iz por. Tabanidae'. obadvoj(i)ca m 'obojica'. Nane, moemo 1 sutra obadvoj(i)ca i na vaar? obalavit -im svr. 'balama, pljuvakom umazati'. ak su mu i veliki brkovi obalavili, tako mu je teklo iz nosa. obalit -im svr. 'obalaviti'. Nazebo sam, obalio i samo kijam. obaljudrit obaljudrim svr. 'ogoliti (fig.)'. Josu su noos obaljudrili kartai. Ti si obaljudrio meso, a meni daje kouru. obamirat -rem nesvr. prema obamrit. obamrit obamrem svr. 1. 'prestati davati vidljive znake ivota; ukoiti se'. Majka je lezala nepomino, kad smo mi doli ve je sasvim obamrla i nije vie ni dola sebi. 2. 'smrtno se uplaiti'. Kad je iza oe iskoio i puko prida me, ja sam skoro obamro od strava. obamrlo pril. 'beivotno, klonulo, mrtvo'. Ko da se oprostio od ovog svita, obamrlo je putio da mu vise ruke. obara 'masnoa na vodi u kojoj se kuvaju, bare krvavice i vargla na svinjokolju'. Sa obare smo skupili skoro pet litara masti, obarit obarim svr. 'drei kratko vreme u kljualoj vodi, prokuvati': ~ krvavicu. obasut obaspem svr. 1. 'zasuti'. Svekar i svekrova su je obasuli darovima da se svudan samo o tom pripovidalo. 2. 'zaokupiti, saleteti'. Putite momka da nam sam kae ta ima novog, obasuli ste ga pitanjima da ne mo do rii da doe. obako / obako pril. 1. 'posebno, naroito'. Obako se radujem to smo se susrili. 2. 'ne uzimajui u obzir, na stranu'. Obako to to je u zatvoru bio, momak voli i da popije. Izr. Bit obaki rukava 'nastran, svojegiav'.

obava 'okovratnik na koulji (moe biti i dvostruki porub na rukavu, kao i na gornjem delu suknje)'. Namisti tu obavu lipo ispod kaputa, sva ti se zguvala. obavijat -avijam nesvr. prema obavit. ~ se nesvr. prema obavit se. obavit -im svr. 'izvriti, uraditi'. Samo ti ii kui, ja u jo ovo malo posla sam obavit. obavit obavijem svr. 'omotati, namotati, obgrliti'. Opaklija je tako velika da je moem dvared obavit oko sebe. ~ se 'umotati se, pokriti se'. obavljat -am nesvr. prema obavit. obazirat se -rem se nesvr. prema obazrit se. obazrit se obazrem se svr. 'okrenuvi se pogledati, osvrnuti se'. Ve smo bili blizo uvegijinog salaa, a Marija se jo jedared obazre na na sala, ko da joj j(e) avo to ga ostavlja. obdaren -a -o 1. trp. prid. od obdarit. 2. 'darovit, talentovan'. Nije on kriv to je obdaren velikim nogama pa ne mo na cipele za sebe. obdrat -im svr. 'izvriti, ispuniti, odrati'. Tri roka smo udivanili, ni jedan nije obdro. obdravat -ravam nesvr. prema obdrat. obeanje s 'data re da e se neto uinit'. Izr. Obeanje ludom radovanje. obeat -am svr. 'dati obeanje'. Nemojte ve toliko zanovetat, kad dida togod obeaje to e zacigurno i bit. ~ se 'dati pristanak na brak'. Grgo me je zaprosio, a ja sam mu se obeala i ostajem pri datoj rii. obeavat -eavam nesvr. 1. prema obeat 2. 'pruati osnova za neko verovanje, davati izgiede'. Kako sada ito stoji, obeava dobar rod ove godine. Izr. Obeava kule i gradove 'lae'. ~ se nesvr. prema obeat se. oberuke pril. 'obema rukama, od sveg srca, rado'. Antun je taki radnik da e ga svaki gazda oberuke primit da radi. obiaj m 'nain ivota, rada, ponaanja i sl. koji se duim vremenom ustalio'. ~ obiaj je da za Boi bar jedno dite doe za poloaja(v.) Izr. imat ~ 'imati naviku'; narodni obiaji 'obiaji koji su proireni u narodu'; priko obiaja 'neuobiajeno'. obian -na -no 'koji se niim ne istie, koji nema nekog naroitog obeleja'. To je obian diviji zec, a vi ste mislili da je pitomi. obino pril. 'na uobiajen nain'. Dida ba nisu zdravo gledali na sat, ustajali su obino kad pivci zapivaje. obidit obidim svr. 'pripisati nekome neuinjenu krivicu, oklevetati, nabediti'. Grijota je obidit nevina ovika, samo zato to nije sad tu me nama. obigenisat -em svr. 'odabrati po svom ukusu, zavoleti'. Lovro je redovan momak, obigeniso je jednu i ne tribaje mu sad druge. obigrat obigram svr. 1. 'igrajui obii oko ega'. Momak metne punu bocu vina prid sebe na zemlju i obigra je. 2. 'obii mnoga mesta, posetiti mnogo lica'. Kako da se friko vratim kad sam moro po sela obigrat dok nisam nao onog ovika to zna namistit iaenu nogu. obigravat -igravam nesvr. prema obigrat. Izr. ~ ije pragove 'poseivati koga molei to'. obijat obijam nesvr. prema obit. obilan / obilan -lna -lno 'koji obiluje neim, upadljivo velik koliinom'. Noos j'e pala obilna kia, dobro e do svim usivima. obilit -im svr. 'osedeti'. Ba Luka je naedared obilio i ostario. Izr. ni zube ne da na njeg obilit 'ni re lou ne dati na koga'. obilno / obilno pril. 'u obilnoj meri, izdano, veoma mnogo'. Procvatalo je obilno, valdar e i roda bit. obiluit -im svr. 'staviti beleg, oznaiti'. Obilui makar j'ednim koiom dokleg si posijo, da se sutra ne bunim. obisit -im svr. 1. 'okaiti'. Obisi tu pilku na klin iza vrata. 2. 'usmrtiti, pogubiti veanjem'. Izr. ~ nos, glavu 'pokunjiti se'; ~ blende (v.) ko edno magare! 'umoriti se od silnog plaa'. ~ zube na klin 'ostati bez hrane, gladovati'. ~ se 1. 'okaiti se'. 2. 'opustiti se, otromboljiti se'. Gledam danas Josu, sav se sputio i usne obisio, ko da mu je sav svit pao na lea. 3. 'oduzeti sebi ivot veanjem'. Svi su mu pomrli, pa se od tuge obisio. obistinit se -i se 'ispuniti se, ostvariti se'. Ako se to obistini, da e se Ana za me udat i kerovi e torte ist. obienjak -a m 1. 'pokvarenjak, nevaljalac'. Mani Bartula, on mora bit obienjak im trguje s konjima. 2. 'duhovit, vragolast mukarac, spadalo'. Oko njeg su se svi kupili, bio je velik obienjak, pa je uvik smiljo kake uncutarije. 3. 'vealica za odela'. Daj mi jedan obienjak da obisim ruvo u armar. obit obijem svr. 1. 'nasilno otvoriti, provaliti'. Na su duan u selu noos obili lopovi. 2. 'odbiti deo neega'. Sutra emo obit zid, pa emo ga nanovo mazat. 3. 'otii na mnogo mesta uzastopno, zai redom nekud (obino traei to)'. Moro sam po komiluka da obijem dok nisam nao veliku priku pilu. Izr. ~ vrata (pragove) 'obratiti se mnogima moljakajui za pomo'.

obitelj 'porodica'. Naa obitelj je najstarija i najmlogobrojnija u selu. objait -im svr. a. 'sesti kao pri jahanju, opkoraiti'. Objai granu pa se nee morat drat rukama. b. 'uzjahati, pojahati'. Lip si mi ti momak, kad ne zna redovno ni objait konja. objavit objavim svr. 'oglasiti, obelodaniti'. Danas su objavili i u novinama da e se ba Ivackov Marko i Lazina er vinat u nedilju. ~ se 'pojaviti se, pokazati se'. Ta Katica svudan pripovlda da se njoj objavila crna Gospa. objavljivat (se) -avljujem (se) nesvr. prema objavit (se). oblaak -ka m dem. od oblak. oblaan -na -no 'koji je pun oblaka'. Oblano je vrime, jo moemo i pokisnit. oblai m dem. od oblak. oblaina augm. od oblak. Vidi kako se oblaina nadvila, al emo pokisnit ko miovi. oblait (se) oblaim (se) 1. 'obui (se)'. 2. 'pokrivati se oblacima'. Izr. Vedrit i 'biti svemoan'; onaj to vedri i oblai 'Bog'. oblano pril. 'tmurno, maglovito'. oblanost 'prekrivenost neba oblacima'. Zbog male obianosti neemo sidit kot kue i ekat da se razvedri, a poso za to vrime nee niko uradit. oblagat oblaem nesvr. prema obloit. oblagat oblaem svr. 'lano govoriti o kome, obmanuti, zavesti'. ~ oblago je tu mladu curu pa se u njeg zagledala, a on obienjak onda nao drugu. oblagivat oblagivam nesvr. prema oblagat. oblak m 'zgusnuta vodena para u atmosferi iz koje nastaju padavine'. Niki crni oblak se nadvio, oblak pa vije da sve oi pee. Izr. provala oblaka 'pljusak'; Neemo valdar u svit krenit ko oblak pa kud nas vijar nanese! oblaza -aa 'svat koji sa devojake strane odmah po venanju dolazi u kuu gde je mlada dovedena'. oblazit -im nesvr. 1. 'zaobilaziti'. Izr. Oblazi ko maak oko divenice. 2. 'obii, posetiti mladu u uvegijinoj kui odmah posle venanja'. Sprem(i)te tortu i dvoja kola, mladi e oblazit, a svi drugi svati e se vamo vratit posli vinanja. oblaenje s gl. im. od oblazit. Oblaenje je obiaj za prvi odlazak u kuu nove mlade. oblegirat se -egiram se nesvr. 'obeavati, spremiti se'. Moj se lola oblegira da e mi pendere polupat ako ga ostavim. oblica 'odseeno oblo, valjkasto drvo'. Doneli smo i() ume puna kola draovi oblica. oblit oblijem svr. 'preliti, ovlaiti itavu povrinu, sa svih strana'. Posli pranja, dobro obli boce i nek se onda ocide od vode. Toliko je urio da ga je svega znoj oblio. oblivat oblivam nesvr. prema oblit. oblizat (se) obliem (se) svr. 'polizati, olizati (obino unaokolo)'. Maak zgrabi komad mesa, zaas ga proguta, oblie usta i priskoi priko zida. oblizivat -izlvam nesvr. prema oblizat. ~ se 1. 'lizati se oko usta'. 2. 's pohlepom gledati na neko jelo (fig.)'. obliznit -nem svr. 'liznuti unaokolo'. ~ se 'liznuti (svoje) usne'. oblog m., obloga / obloga 'komad platna i sl. (obino nakvaen vodom, rakijom ili nekim medicinskim rastvorom) koji se stavlja na obolelo mesto'. oblovina 'neobraeno drvo (stabla i deblje grane)'. obloit obloim svr. 'staviti, praviti oblog'. Nana su obloili elo krastavcima i svezali maramom, kau, boli i(h) glava. obmanit obmanem svr. 'prevariti'. Obmanili su didu da svu zemlju pripie na unuke, sad je on osto go golcat. obmanjivat (se) -anjujem (se) nesvr. prema obmanit (se). obnemo -emognem svr. 'postati nemoan'. Jeste ostario al je najdared obnemogo i ritko izlazi i(s) sobe. obnevidit -im svr. 1. 'izgubiti vid (delimino ili potpuno), oslepeti'. 2. 'ne moi kontrolisati svoje postupke (obino usled nekog uzbuenja)'. Kalo je prosto obnevidio od bisa i poo udarat ne gledaju di je ko. obneznanit se -eznanim se svr. 'pasti u nesvest'. Ka(d) su joj kazali da joj je mater umrla, obneznanila se. obod m 1. 'deo nekog predmeta koji obavija drugi deo ili druge delove u obliku prstena': ~ sita, reeta. 2. 'donji vodoravni deo eira'. Pozdravi se on sa svakim, al nikad eir ne skida, samo pistom dotakne obod od eira i to je sve.

obogatit -im svr. 'uiniti koga bogatim'. Dok obogati, javi se, pa u ti kazat ou 1 se udat za te. ~ se 'postati bogat, stei bogatstvo'. Bacio se na trgovinu i samo za nikol(i)ko godina se obogatio. obojak obojka m 'komad tkanine kojim se uvijaju noge, umesto arapa'. Izr. udaren mokrim obojkom 'luckast'. oboji m dem. od obojak. obolit obolim svr. 'postati bolestan, razboleti se'. Naa majka je obolila od jektike (v.). obor m 'ograen prostor za stoku, tor'. Ko(d) dobrog gazde je obor uvik pun svinja. obori m dem. od obor. obosit obosi(m) svr. 'ostati bez potkova'. Jesi 1 vidio, na dribac je na obadvi pridnje noge obosio, triba odvest kod kovaa i potkovat. oboruat -am svr. 'snabdeti, opskrbiti orujem, naoruati'. U ratu sam bio oboruan s jednom starom dugakom pukom. ~ se 'snabdeti se orujem, naoruati se'. oboruavat se -uavam (se) nesvr. prema oboruat (se). obraa 'poljski radovi na zemlji oko useva'. U vrime je bila obrada, al je kia kasno pala i slabo je niklo. obradit obradim svr. 'izvriti sve radove na zemlji potrebne za dobijanje ploda s nje'. Zemlju triba dobro obradit i dat joj sve to sliduje, p onda se mo oekivat i dobar rod. obradovat -ujem svr. 'uiniti radosnim, razveseliti'. Uzmi jo ove dvi lipe kruke, odnesi i obraduj brata, kai da mu je strina poslala. ~ se 'postati radostan, razveseliti se'. obraivat -aivam nesvr. prema obradit. obranca 'malo povijena motka sa uvijenim krajevima navie, za noenje tereta o ramenu'. Svaki dan je na obranci nosila po dvi kane pune mlika i prodavala ga na peci. obrast -astem svr. 'rastenjem obuhvatiti, unaokolo porasti'. Malo je sramota za divojku, kako ti je baa korovom obrasla. to je Loko smian u glavi: sav je obraso u bradu, samo mu nos iz dlake viri. obrastat obrastam nesvr. prema obrast. obrai m dem. od obraz. obrat oberem svr. 'skinuti, poskidati branjem plodove'. U nedilju smo obrali vinograd. Izr. obro je bostan 'zlo proao, nastradao'. obraz m 1. 'jedna strana lica; lice'. Taki ladan vitar due da mi je skoro obraz ispuco. 2. ast, potenje; oseanje stida'. Da ima obraza ne bi nam nikad vie doo u kuu; friko je zaboravio ta je sve divanio o nama po komiluku. Izr. Bit debeli obraza 'nemati stida ni srama'.; kaljat ~ 'gubiti potenje'; ruka ruku mije, obraz obadvije! (posl.); kako ti ~ ne izgori od sramote 'iaov'. obrazdit obrazdim svr. 'nainiti brazdu'. Lozija nek obrazdi, a ti, Bartule, onda dalje ori; Lozija e do na sala pomo meni sime pripravljat. obrazi m dem. od obraz. Nije njemu ladno, samo su mu se obrazii zarumenili. obrijat obrijem svr. 'skinuti brijaem dlake'. Kaka te je nevolja snala, komija, kad si i glavu obrijo? ~ se 'skinuti sebi dlake s lica brijaem'. obrlatit obrlatim svr. 'okrenuti koga na svoju stranu, pridobiti, zavesti'. Ja vam kaem da je Nikoia vau Margu obrlatio, pa ako je ne date redovno da se uda, ona e jednog dana uskoit i gotovo. obrstit obistim svr. 'pojesti sve lie, sitne granice'. Dudovac je sve obrstio, ostale su na drvecu gole grane. obrt m 'zanat(stvo)'. ao mi je to naeg najmlaeg sina m'smo dali na obrt, zdravo se isko da ui za kovaa. obrtanj -tnja m 'prednji deo kola koji se moe okretati na jednu i na drugu stranu'. Tribae obrtanj na novim kolima malo namazat da se lake okree. obrtnik m 'zanatlija'. Taj obrtnik je doo iz Osika. obru m 1. 'metalni ili drveni krug kojim se privruju duge na bavi, kaci i dr'. 2. 'kotur kojim se deca igraju terajui ga tapom'. 3. opkoljavanje, zaokruavanje. obrva 'dlakom obrastao donji deo ela iznad one duplje'. ime vrani te obrve tvoje? obrvat -am svr. 'savladati, nadvladati, obuzeti'. Pazi na dicu dok mi ne doemo, nemoj da te san obrva, pa da zaspe. obrvica dem. od obrva. obu obuem svr. 'staviti odelo ili deo odela na telo'. Izr. ~ uniformu 'postati vojnik'. obua 'ono to se obuva na noge'. obuar m 'zanatlija koji pravi obuu'. obuarov -a -o 'koji pripada obuaru'.

obuarski -a -o 'koji se odnosi na obuara': ~ konac, egrt, ~ duan. obudovit -im svr. 'postati udovac ili udova'. Jo su mu dica bila mala kad je obudovio i nije se vie ni enio. obut obujem svr. 'navui obuu na noge; kupiti obuu kome'. ~ se 'navui obuu (sebi)'. obuvaat -am nesvr. prema obuvatit. obuvat (se) obuvam (se) nesvr. prema obut (se). obuvatit -im svr. 'uhvatiti unaokolo, oko ega'. Jedva smo nas troj(i)ca obuvatili ono rastovo drvo u avliji, toliko je debelo. ~ se 'uhvatiti se oko ega'. obvezat (se) obveem (se) svr. 'obavezati (se)'. Bao su se obvezali za ba Vranju kad je uzimo zajam, pa kad je propo, bao su morali sve isplatit za njeg. obvezivat (se) -vam (se) nesvr. prema obvezat (se). obvrit obvrim svr. 'izvriti'. Ako vako potraje kiovito vrime, ne znam ka(d) emo obvrit oranje i sijanje. obvrivat -rivam nesvr. prema obvrit. obziat obziam svr. 'ograditi, obloiti zidom'. Tribalo bi nam obziat bunar, poo je da se odronjava. obziivat -iivam nesvr. prema obziat. obzinit -nem svr. 'zinuvi zahvatiti ustima'. Rasii jabuku nadvoje, vidi da dite tako ne mo obzinit. oce otaca mn. 'praznik oeva (poslednja nedelja uoi Boia)'. Sutra su oce. Ima jo dvi nedilje do otaca. oci otaca mn. v. oce. iu oci, bie dinara dici za estitanja. oci ociem svr. v. otsi, osi. Ocii mi komad kruva. ocidit ocidim svr. 'odstraniti, ukloniti tenost iz ega'. Ocidi ovu krpu pa je metni da se sui. ~ se 'postepeno, ceenjem ili oticanjem osloboditi se tenosti'. Put se ve fain ocidio posli one velike kie, pa moemo krenit. ociivat (se) -iivam (se) nesvr. prema ocidit (se). ocila m 'propalica, olo'. Kako ste smili tom ocilau da date konje u ruke?! ocov -a -o 'oev'. Ocov tebi! Ii u ocov! (samo u psovci). ocrnit ocrnim svr. 'naneti bol; unesreiti'. Kad nije nita drugo mogla, onda nam je curu ocrnila prid svitom. ~ se 'osramotiti se, obrukati jedan drugoga'. oale mn. 1. 'naoare'. 2. 'zatitni deo za oi na oglavniku kod konjske opreme'. oapat oapam svr. 'noktima, apcima, kandama otkinuti od ega'. Oapala sam krastu, sad mi krv tee iz rane. oekivat -ekivam nesvr. 1. 'nadati se kome iJi emu, ekati koga ili to'. Tog dana smo posebno oekivali bau i nanu iz varoi, jel su nam obeali da e kupit nova ruva; Kaka nam je rava godina, nita dobrog ne moemo oekivat; Oekivali smo kiu i na vrime je pala. oemerit se -emerim se svr. 'ogaditi se (o jelu zbog velike koliine koju neko pojede)'. Posli une sam malo prilego, a kad sam usto, os(i)tim da sam se oemerio od onog finog ila i pia. oena -aa m 'hrianska molitva koja poinje reima "oe na".' oenae mn. 'brojanice'. Sta nosi oenae kad i tako znam da nikad Boga ne moli. oerupat -am svr. 1. 'oupati, pokidati perje'. Ko je putio s lanca kera, eno ga sve je kokoke oerupo, pa leti perje svud po avliji. 2. 'uzeti kome novac, okartati'. Susrila sam Janka kad je izlazio iz mijane, bio je blid ko kre, mora da su ga dobro tamo njegovi kartaroi oerupali. oeat oeem svr. 1. 'okrznuti, ogrepsti'. Stipe je opet oeo krastu s noge; 2. 'oetkati, otimariti konje'. Ako si oeo konje, izvedi i(h) da upregnemo. ~ se 1. 'okrznuti se, dotaknuti se'. Krava se oeala o onu mladu jabuku i slomila je. 2. 'poeati se'. Kad te svrbi, ti se oei. oeljat -am svr. 1. 'eljanjem dovesti u red (kosu, vunu i sl.)'. Stala je prid ogledalo i lipo oeljala svoju crnu kosu. 2. 'ogrebenati, izgrebenati'. Najtee je lan oeljat. ~ se 'eljajui se dovesti u red kosu'. oev -a -o 'koji pripada ocu; koji lii ocu'. oevina 'naslee iza oeve smrti'. Mater joj je dala oevinu, im joj je otac umro. oica 'petlja, okce u pletivu, na arapi'. Nisam primetila kako mi je spala jedna oica sa igle, sad moram malo oparat. oice oica mn. v. okice.

oigled v. naoigled. oin -a -o 'oev (samo kao psovka)'. Izr. Ii u ! nema ni oina; ~ tebi 'psovka'. oinci oinaka m mn. 'otpaci pri vejanju ita'. ispeemo pogau od oinaka za kerove. oinski / oinski -a -o 'koji se odnosi na oeve, koji pripada oevima ili ocu'. Vratila se ona u oinski dom. oinski / oinski pril. 'kao otac, s ljubavlju'. Taki je bio da se oinski staro o svakom svom ditetu. oinstvo s 1. 'krvna veza izmeu oca i dece, poreklo od oca'. Njegova krv, njegovo i ocinstvo. 2. 'oevina' (v.). Prodo je oinstvo. oistit -im svr. 1. 'uiniti istim, poistiti'. Lozika, uzmi metlu pa oisti sobe i ambetu; U tren oka su oistili snig i napravili prolaz kroz kapiju. 2. 'ukrasti, pokrasti'. ujem da su lopovi noos komiji oistili sve s tavana. 3. 'otrebiti'. Oistili smo briske za dunc. Izr. ~ tanjir 'sve pojesti'. ~ se 1. 'postati ist'. Oisti se od blata. 2. 'izvedriti se'. Nebo se oistilo. onjak / onjak -aka m 'zub izmeu sekutia i kutnjaka'. Posto sam krezav, danas su mi izvadili onjak. ooviit -im svr. 'uiniti ovekom'. Triba ga oenit, pa emo i njeg ooviit. ~ se 'postati ovek'. I on e se valdar ooviit. oupat -am svr. 1. 'upajui skinuti, odstraniti (perje, dlaku i sl.)'. Dica su oupala zecovima repove. 2. 'otrgnuti, otkinuti'. Ko je oupo one lipe rue isprid kue? ~ se uz povr. Ona lipa morkaa sva se oupala. ouvan -a -o 1. trp. prid. od ouvati. 2. 'koji se dobro dri, zdrav'. Dobro izgleda, zdrav je i ouvan, ivie sto godina. ouvat ouvam svr. 'uvajui zadrati u dobrom stanju, ne dopustiti da to propadne'. U dananje vrime najtee je ouvat svoje zdravlje. ~ se 'odrati se u zdravlju i ivotu'. ovrsnit -ne(m) svr. 1. 'prei iz tenog, itkog ili mekog stanja u vrsto, stvrdnuti se'. Paa su ve ovrsnila. 2 'uiniti vrstim, jakim'. Rad od mladosti ovrsnio je ove momke da njim nema ravni u kraju. oanit oanem svr. 'udariti, odalamiti'. Ako te ja oanem, oma izletit i(s) sobe. oelavit -im svr. 'postati elav'. Stricko Bodo je oelavio nasrid glave, pa izgleda ko fratar. oibat oibam svr. 'oistiti zaklanu ivinu od sitnog perja ili dlaica'. Malo sam kasno zaklala i dok ja nisam dva pivca oibala, no me uvatila. ~ se povr. 'istiti se kljunom'. Stiglo je prolie, im se kokoke tako ibaje. ooravit -im svr. 'oslepeti na jedno oko'. Konj mi je ooravio i morau ga prodat; Jue sam ooravio tele ~ ne znam kako mi je natralo na vile. outit outim svr. 'prei utke preko ega, outati'. Kad mi se ovik togod srdi i pcuje, onda je bolje da ja malo outim. ouv m 'ouh'. Nemam roenog oca, ouv me je odranio. ouvljev -a -o 'koji pripada ouvu, ouhov'. Kad su se nana udali, priselili smo se u ouvljevu kuu. od m 'koraanje, peaenje'. Poznam ga po odu; Ne moem ja urit, takog sam oda. Izr. Sitna oda daleka voda. odabrat -berem svr. 'izdvojiti birajui izmeu vie jedinki'. Kasno si, Mate, stigo, ja sam sebi momka odabrala. odadirat -rem nesvr. prema odadrit. odadrit odadrem svr. 1. 'jako udariti, odalamiti'. On mene kandijom, a kad sam ga onda livom odadro. 2. 'dati neznatno prema datom obeanju'. Ba je odadro, a kad si se udavala bogzna kako je bio pun fale, da e dat velik dar. odajkat -am svr. 'odskitati'. Skoro svaki dan joj sudi ostanu neoprani al zato, im baci kaiku, odajka po selu. odalamit odalamim svr. 'snano udariti, tresnuti'. Skloni mi se s puta, je 1 u te tako odalamit s ovom varjaom da e me zapantit. odale(g) pril. 'od ovog mesta, sa ovog mesta, odavde'. Niko mene nee odaleg otirat, to je bain sala, a ja sam bain sin. odan -a -o 1. 'privren, veran'. Kako bilo da bilo, al on se uvik vrati o etvi da radi kod nas, osto je odan didi, jel mu je pomogo kad je osto siroe. 2. 'koji ima sklonost, strast, slabost prema emu'. Nikad od njeg nee vie bit ovik kad je odan piu. odan pril. 'ovim putem, ovuda'. Tako sam ga izruila da mu vie nee past napamet da odan tira ovce. odanit odanem svr. 'odahnuti'. Dua mi je odanila tek kad sam vid(i)la da su svi ivi i zdravi kui stigli. odanit odane svr. 'svanuti'. Kad odane i sunce ograne, mi emo ve bit u varoi. odapet odapnem svr. 'otkopati'. Odapni mi kopu na mideru, zdravo me stee. 2. 'ispaliti, okinuti (puku)'. 3. 'umreti, poginuti (vulg.)'. uo sam da je danas ba Guto, onaj stari pijanac, odapo. ~ se 'osloboditi se, otkaiti se'. ii friko vidi, kanda se krava odapela, da ne ode digod u tetu. odapinjat (se) -njem (se) nesvr. prema odapet (se).

odat odam nesvr. 'ii peke, koraati'. Odamo nas dvojca ve vie od dva sata. odat -am svr. 1. 'prestati skrivati, otkriti, priznati'. Jednog dana je sio enu prid sebe i odo joj tajnu, da on ima dite sa jednom divojkom. 2. 'prokazati, potkazati, izdati'. Nije virovo da e ga prcov (v.) odat da je ubio ovika. ~ se 1. 'otkriti kakvu svoju tajnu'. Lazo se sam odo, da je zapalio komiji slamu. 2. 'prihvatiti se ega, posvetiti se'. Joko je sasvim naputio stoarstvo, sad se odo vinogradarstvu. 3. 'podlei, prepustiti se; upustiti se u to nepovoljno'. Od nikog vrimena sasvim se odo kartanju, zaputio je i kuu i zemlju. odavat odajem nesvr. prema odat. ~ se nesvr. prema odat se. Bilo je dvi tri pijandure u selu, koji su odavali paore koji su sakrili ranu da njim ne odnesu u rekviriranju. odavno pril. 'pre mnogo vremena, odavna'. ~ odavno se nji dvoje gledaje, al nisam virovala da e se i uzet. odazvat se -zovem se 'odgovoriti glasom na iji poziv'. ula sam ja da me zove, al nisam tila da se odazovem. odbacit odbacim svr. 'odstraniti bacivi'. Krupan snig pada, pripravi drvenu lopatu, ujtru u morat da ga odbacim. ~ se 'snanim pokretom odvojiti se od ega, otisnuti se': ~ u vis, ~ u stranu. odbacivat (se) -acivam (se) nesvr. prema odbacit (se). odbaen -a -o 'onaj koga su se ljudi odrekli'. Dok je davo, svi su ga saliali, a kad je sve potroio, bio je odbaen i od roene dice. odbaktit -im svr. 'otii, udaljiti se bakui'. Ko zna di su sad momci, tu su se skupili i onda odbaktili. odbatrgat (se) -am (se) svr. 'otii, udaljiti se batrgajui'. Kako je doo do salaa ne znam, al da je jedva odbatrgo u sobu, to sam vidila. odbazat odbazam svr. 'otii, udaljiti se bazajui, otumarati'. Svi su odanili kad je debeli andar odbazo u mijanu. odbijat (se) odbijam (se) nesvr. prema odbit (se). odbit odbijem svr. 1. 'opravdati'. Moramo deranu togod odbit i na njegovu mladost. 2. 'negativno odgovoriti kome, ne izai u susret'. Je 1 se Manda udala? Nije, odbila je prosce. 3. 'uskratiti to kome'. Da sam na tvom mistu, ja bi ve davno malog odbila od sise. 4. 'otkucati'. Ako sam dobro uo, to je tri odbilo, moraemo ustat. ~ se 'odskoiti zbog sudara sa im'. Klis se odbio od d'rveta i udario u pender. odbranit se odbranim se svr. 'osloboditi se opasnosti, zatititi se'. Kad sam dolazila vamo, jedva sam se odbranila od jednog guska, dopratio me je sve do kapije. odbrecat se odbrecam se nesvr. 'nekati se'. ta se odbreca toliko kad znam da si gladan, ve oma da si uzo dok te nudimo. odbrojit odbrojim svr. 'odvojiti brojei'. Meni odbroj trideset pilia, a druge uzmi sebi. oddonjat -am svr. v. donjat. Puti me da malo oddonjam. ode pril. 'na ovom mestu, tu'. ~ oma da si ode donela tu lopatu. odek pril. v. ode. odekar / odekar pril. v. ode. odeker /oeker pril. v. ode. oderat oderem svr. 1. 'skinuti, oguliti kou'. Kad odere kou s ovce, ostavi je na ladno, a ja u je posli obradit. 2. 'otetiti po povrini, zagrepsti, ozlediti (kou)'. 3. 'naplatiti preteranu cenu'. ujem da si skupo platio sime kuruza, taj te je fain odero. izr. ~ grlo 'promuknuti (od vikanja)'. odgaat odgaam nesvr. prema odgodit. odgajat odgajam nesvr. prema odgojit. odgajiva -aa m 'onaj koji se bavi gajenjem pojedinih biljaka ili ivotinja'. Nema boljeg odgajivaa konja nadaleko, za Stipicu i njegove konje svi znadu. odgajivat odgajivam nesvr. prema odgajat. odgamizat -em svr. 'otii nesigurnim korakom, odgmizati, odvui se'. Kud ste njega poslali da donese dakove kad znate kaki je hantrav u noge, pa dok ne odgamie tamo i natrag smrknie se. odgegat (se) odgegam (se) svr. 'otii gegajui se, klatei se'. Vidi baba Janju, uvik se ali da je bole noge, a sad se i ona odgegala da vidi svatove. odgegucat -am svr. dem. prema odgegat. odglasat -am svr. 'izai na izbore, glasati'. Ja sam moje odglaso jo jutros rano. odgledat -am svr. 'odrei se nekog potraivanja, oprostiti neiju obavezu'. i ja sam, ono podavno, dala Mari na zajam kilu brana, al bolje e bit da joj odgledam, ni tako nikad nee vratit. odgmizat -em svr. v. odgamizat. odgoa 'odgaanje, odlaganje'. Nije fo bio sud, njev fikal je ve drukput traio odgodu.

odgodit odgodim svr. 'ostaviti da se neto uradi docnije, odloiti'. Kia lije ve tri dana, pa smo morali odgodit etvu za kasnije. odgoj m 1. 'vaspitanje'. ~ oma se vidi da su to dica dobrog odgoji. 2. 'nega, gajenje, othranjivanje'. Samo da znate, taj je bik od mog odgoja. odgojit odgojim svr. 1. a. 'razviti u koga umne i moralne sposobnosti, usmeriti duhovni razvoj, vaspitati'. To je materina elja bila i usrjila je: sina je odgojila za prokatora. b. 'odnesovati'. V'ie je godina tome kako je on odgojio sime za muvariku i niko mu u tom nije ravan ni danas. odgovarat -ovaram nesvr. 1. prema odgovoriti. 2. 'pristajati, priliiti'. Bao se moraje sluat, jel kako bi to izgledalo da u naoj kui radi kako ko oe i kome ta odgovara. 3. 'snositi odgovornost za svoj rad'. Ja u tebe platit, a ti mi odgovara da i drugi poteno urade. 4. 'biti okrivljen, biti izveden pred sud'. Krao je i sad odgovara prid sudom. ~ se 1. nesvr. prema odgovorit se. 2. 'omalovaavati ili pobijati ono to je neko (stariji) rekao, protivreiti'. Dva roena brata, stariji dobar i mekan ko dua, a mlai, da Bog sauva, samo se odgovara i meni i ocu. odgovor m 'saoptenje dato na postavljeno pitanje'. Pisali smo mi njemu, sad ekamo odgovor. odgovorit -ovorlm svr. 1. 'dati odgovor na postavljeno pitanje, pismo i sl.'. Pitala sam i Cilu, al ona mi nije znala odgovorit. 2. 'nagovoriti koga da odustane od neke namere, odvratiti'. Probaj ga odgovorit da joj ne ie vie ako zna da je istina to svit o njoj pripovida. ~ se 'opravdati odbijanje, izgovoriti se, izviniti se'. Kazala sam mu i ja, a i dica su mu ve govorila da ne daje novac btlo kome u zajam, al kad je on taki, ne zna se odgovorit kad od njeg kogod togod trai. odgrabit -im svr. 'zahvatiti, uzeti'. Odgrabi masti iz lonca koliko ti triba, a ja u posli nadopunit u lonac is kaice. odgradit odgradim svr. 'skinuti deo ograde, sruiti ogradu, razgraditi'. Vonjak je ve ojao, moemo ga odgradit. odgraivat odgraivam nesvr. prema odgradit. odgrat (se) -em (se) nesvr. prema odgrnit. odgrijat se -jem se svr. 'ogrejat se'. Dobro bi bilo naloit vatru da se malo odgrijemo. odgrist -izem svr. 'grizui otkinuti'. ii kad te momak zove da te provoza na karucama, ta si se stisnio ko da se boji da ti nos ne odgrize. odgrizat odgrlzam nesvr. prema odgrist. odgrnit odgrnem svr. 'ukloniti gornje slojeve ega sipkog (zemlje, snega i sl.), razgrnuti'. Odgrni ito na tavanu na jednu stranu; im malo otopli, odgrniemo vinograd. ~ se uz povr. odgudit odgudim svr. 1. 'odsvirati'. Kako si plao, tako su ti i odgudili. 2. 'odleati u zatvoru (podsm.)'. Vidio sam niki dan Nikolu na peci, i on je njegovi pet godina odgudio. odgurat odguram svr. 'gurajui pomai, odmai; udaljiti'. Bio sam sasvim blizo puta i sve sam dobro vidio, a onda me svit odguro natrag. odgurikat (se) -am (se) 'otkotrljati (se)'. ~ odgurikala mi se lopta digod u mrak, i ne moem da je naem. odgurnit -nem svr. 'jednim pokretom pomeriti, odmai'. Odgurne nogom vrata i utre u avliju. ~ se 'odbaciti se (oslonivi se o to)'. Uvati se za sedlo, a nogama se odgurni od zida i gotovo uzjaie ko pravi. odia 'sve ime se pokriva telo'. Ako je i prosjak, valdar mu ba odia ne bi morala bit sva u fronclama?! odignit odignem svr. 'malo podii'. Ko e mi pomo da odignem koto, samom mi je teko. odigrat odigram svr. 'izvesti, zavriti neku igru'. Jo da momako kolo odigramo pa emo kui. odigravat odigravam nesvr. prema odigrat. odilce -eta s dem. od odilo. odilo s 'gornja muka odea'. Joko je njegovom sinu kupio prvo momako odilo. odiljat -am svr. 'deljanjem obraditi, napraviti, otesati'. Jue sam slomio sapite na motiki, moram danas odiljat novo. odit -im svr. 'hoditi'. Teko je bosom nogom po vruem pisku odit. odit (se) odijem (se) svr. 'odenuti (se)'. Nije lako punu kuu dice naranit i odit. odivat (se) odivam (se) nesvr. prema odit (se). odizat odiem nesvr. prema odignit. odjakarit -im svr. 'odsei (veliki komad), odrubiti'. Ja mu kaem da lipo podili svoj petorici, a on sebi odjakario po iubenice. odjait -im svr. 'otii jaui, odjahati'.

odjavit odjavim svr. 1. 'dati izjavu o prestanku rada ranije prijavljenog'. Odjavio sam vralicu, ne mo se vie koristit pa da ne plaam porciju za njom. 2. 'odgovoriti'. Sputaj nov kabo u bunar, odjavi na poziv bunardija. ~ se 'odgovoriti na pozdrav'. Mora se svakom odjavit kad ti kae "faljen isus", makar ga ne pozna po imenu. odjavljat (se) odjavljam (se) nesvr. prema odjavit (se). odjavljivat (se) -avljivam (se) nesvr. prema odjavit (se). odjedared pril. 'u isti mah, iznenada, neoekivano, odjednom'. Odjedared su se uli glasovi sa svi strana: vatra, vatra! odjurit odjurim svr. 'udaljiti se jurei, otrati; pobei'. Pitaj Stipana zna 1 kud je Marko tako odjurio ko da ga vile vijaje. odjuit -i svr. 'popustiti, oslabiti pod uticajem junog vetra (o mrazu), poeti se topiti (o snegu, ledu)'. im je vako odjuilo, snig nee zadugo i vrime e se prolipat. odlanit odlane bezl. 'olakati, odlaknuti; ublaiti tegobe'. Samo kad ste stigli ivi i zdravi, sad mi je odlanilo, strepila sam za vas, dugaak je to put bio; Metnio sam bukvice na ranu i sad ko da mi je malo odlanilo. odletit oletim svr. 'letei otii, udaljiti se'. Sve su laste odletile, uskoro nam stie jesen. 2. 'trati, odjuriti'. Zato si odletio ko brez due, nisi saeko da ti kaem zato te aljem kod ba Stipe. 3. 'otpasti, otkinuti se, otrgnuti se'. Nisam zdravo ni zamanio, a kand'ja mi odleti iz ruke, ko da sam je vuio. odleat -im svr. 1. 'odbolovati'. ~ odleo sam skoro dva miseca u pitalju. 2. 'biti u zatvoru'. Tako mu triba, kad je przna pa se oma potue, sad je odleo zbog tue tri miseca, pa e jedno vrime bit miran. 3. 'duim stajanjem dobiti bolji ukus (o vinu, rakiji)'. Doi na kotanje, otvorio sam jedno bure od dvadeset litara, rakija je cigurno zdravo dobra, odleala je u tom buretu od dudovog drveta pune tri godine. odlipit odlipim svr. 'skinuti neto to je zalepljeno'. Ko je odlipio beljeg s pisma? ~ se 'odvojiti se, otpasti'. Odlipio se malter na zabatu, triba ga skinit da ne padne kome na glavu. odlipljivat (se) odlipljivam (se) nesvr. prema odlipit (se). odlit odlijem svr. 1. 'lijui odvojiti malo tenosti, odasuti'. Odli iz boce mlika tako za jedno po litre, a drugo odnesi strini. 2. 'nainiti odlivak, izliti'. Jo nisu stigla nova zvona za nau crkvu, kau da jo nisu i(h) odlili. 3. 'odvojiti istu tenost iz jednog u drugi sud'. ~ ovi(h) dana tribae odlit vino, jel vrenje je ve davno stalo. odlivance -eta s 'metalni predmet odreenog oblika dobiven livenjem, odlivak'. Kau da je odlivance dobro i zato ta zvona imadu tako lip glas. odlivat (se) odliva(m) (se) nesvr. prema odlit (se). odlomit odlomim svr. 'lomei odvojiti od neega'. Evo ti lepanja pa odlomi koliko ti triba, a drugo ostavi dici. ~ se 'otpasti, otkinuti se'. Odlomila se velika grana na trinji prid ambetuom. odlunjat odlunjam svr. 'lunjajui otii, odlutati'. im je gazdaumro i njegov ker je digod odlunjo. odma (se) odmaknem (se) svr. v. odmaknut (se). odmagat odmaem nesvr. prema odmo. odmaglit odmaglim svr. 'pobei, nestati, izgubiti se'. ~ uzo je novceunaprid i odmaglio. odmaknit odmaknem svr. 1. 'pomeriti na vee odstojanje'. Pomozite mi da odmaknemo armar od zida, ou da maem sobu. 2. 'otii, udaljiti se, izmai napred'. Nisam ja ntkolko rii sa komincom progovorila i krenem, al moj ovik je ve dobrim odmako. ~ se 'pomaknuti se na vee odstojanje, udaljiti se'. odmanit odmanem svr. 'nekim gestom izraziti neslaganje, pomirenost i sl.'. Tako, zaboravila sam ta je pripovidala i odmanila na sve, pa smo se pomirile. odmanjivat odmanjivam nesvr. prema odmanit. odmarat (se) odmaram (se) nesvr. prema odmorit (se). odmest/odmest -etem svr. 'metlom poistiti'. ule, uzmi metlu i odmeti slamu na ubre, naduvo je vitar svud po avliji. odmet m 'ono to se odmete, odbaci'. Izr. nije na odmet 'vredelo bi (pokuati, uiniti)'. odminit odminim svr. 'zameniti, smeniti u vrenju posla'. Nane, site vi, malo pa se odmor(i)te, ja u vas odminit u kujni. odmirit -im svr. 1. 'primenjujui neku meru, utvrditi (duinu, teinu i sl.)'. Odmiri mi od ovog cica pet meteri. 2. 'odrediti kome izvesnu meru ega (neko trajanje)'. Dobro su mu odmirili zatvora, sa e imat vrimena da razmilja o lopovluku. ~ se 1. 'paljivo pogledati jedan drugoga'. Gledala sam pivie kad su se tukli, najpre su se dobro odmirili i onda se zaletili jedan prema drugome. 2. 'oprobati snage, sukobiti se, potui se'. Odmirili su se oni i u tranju i rvanju i jo se oko tog istiravaje ko je jai. odmo odmognem svr. 'uiniti tetu ili smetnju'. Bolje je kad ne doe, jel kaka je zalupana, uvik mi odmogne togod, pa moram i za njom radit. odmolit odmolim svr. 'oitati molitvu'. Ne moe ti nau majku otirat u krevet, dok ona njezino ne odmoli.

odmoran -rna -rno 'koji se odmorio, sve, krepak'. Kako ne bi bio oran za rad, kad sam mlad, zdrav i odmoran. odmorit odmorim svr. 'uiniti da ko u mirovanju povrati izgubljenu energiju'. Moram malo odmorit moje umorne noge. odmorno pril. 'kao posle odmora svee; osveavajue, prijatno'. ~- E, to ti je mladost, toliko si radio, a izgleda sasvim odmorno. odmotat -am svr. 'odviti ono to je zamotano, razmotati'. Odmotaj vrengiju pa da sveemo voz. ~ se "odviti se, razmotati se'. Palo ti je klupe doli i sve se odmotalo. odmotavat -otavam nesvr. prema odmotat. odmrsit odmrsim svr. 'rasplesti ono to je bilo zamreno, razmrsiti'. Tribalo bi mi prostrit koulje, a ne moem da odmrsim trangu; samo da mi je znat ko je tako zamrsio?! ~ se 'razmrsiti se, raspetljati se'. odmrzavat (se) -rzavam (se) nesvr. prema odmrznit (se). odmrznit -ne(m) svr. 'otkraviti, otopiti'. Led se poo topit, a zemlja jo nije odmrzla. ~ se 'otkraviti se, otopiti se'. Pe je vrua i u sobi nije ladno, a pendere se jo nisu odmrzle. odnedavno pril. 'od pre kratkog vremena, odskora'. Odnedavno su napravili nov put, sad nam je blie varo. odnet -esem svr. 1. 'preneti, premestiti na drugo, udaljenije mesto'. Maka je odnela maie s tavana, al ne znam di se namistila. 2. 'uzeti, oteti, ukrasti'. Naem komiji su noos lopovi odneli sve kokoke iz kokoinjca. 3. 'oduzeti suigrau karte i sl. u igri'. 4. 'razneti, unititi, upropastiti'. Doo je onaj ovik, opet mu ne znam ime, brez live ruke je, u ratu mu je bomba odnela ruku. Izr. ko rukom odneto 'potpuno izleeno'; ~ sa sobom u grob 'ostati tajna'. odnikud pril. 'iz nekog pravca, odnekud'. iemo mi tako priko ditelne, kad odnikud istri zec prid nas. odnimit odnimi(m) svr. 'oduzeti, ukloniti, osloboditi'. Boe, odnimi grije moje (molitva). odnosit odnosim nesvr. odneti' odoje -eta (coll. odojad), s 1. 'dete koje se hrani sisanjem'. 2. 'mladune (najee prase) koje sisa'. odoka pril. 'otprilike, nasumce'. Nisam mirio, procinio sam nako odoka da ima oko tri stotine kila. odolit odolim svr. 'uspeno se odupreti, izdrati, savladati'. Dao je ri da vie nece pit i imo je snage da odoli. Izr. ~ srcu 'uzdrati se, savladati se. odom pril. 'idui korakom, koraajui'. Vi kako oete a ja moem samo odom. odomait se odomaim se svr. 'poeti se oseati domaim, bliskim, naviknuti se na izvesnu sredinu, obiaje i sl.' Nije edo to se odomaio kad radi kod nas ve godinama. odonda pril. 'od onoga vremena, posle onoga vremena'. Odonda vie nije dolazio. odorat odorem svr. 1. 'orui oduzeti tuu zemlju'. Jedan na komija sa zemljom, mora makar jednu brazdu odorat. 2. 'otpiatiti kome dug orui njegovu zemlju'. Novaca nemam da ti vratim, al u ti dug odorat, ako se ti slae. odostrag pril. 'pozadi'. Udario ga je odostrag i pobigo. odozdo(l) pril. 's donje strane, od dole, na drugoj strani'. Vidi u fijoki odozdo mora bit jo jedna karta da je ostala. odozgo(r) pril. 1. 's gornje strane'. 2. 'jo, povrh toga'. Znam ja ta je cina za obinog konja, ali ovaj je taki da mora dobit togod i odozgor! odponika 'od postanka, od roenja, oduvek'. Svata su probali nj im, al on je taki ot ponika i ne minja se. odradit odradim svr. 'radei otplatiti dug'. Da ne vraam dug u itu, ja u odradit. odradivat -aivam nesvr. odradit. odrana 'odgoj'. Pogledajte kakl su to pilii! I, da znate, to je moja odrana. odranit odranim svr. 'othraniti'. Lako je izrodit dicu, al je teko i(h) odranit. odranjivat -anjivam nesvr. odranit. odrapit odrapim svr. 1. 'jako udariti, odalamiti'. ~ oma da si se smirio, jel ako te ja odrapim s ovim vinjovcom; 2. 'nametnuti neto veoma nepovoljno'. Ala ti je ta odrapila cinu, pa ni trepnila nije. odrast -astem svr. 'zavriti rastenje, razvoj, porasti'. Cura vam je odrasla, mogli bi je udat. odre se odreknem se svr. 'prestati priznavati nekoga za svoga, oglasiti neku vezu (obino rodbinsku) kao prekinutu'. ~ udala se za slugu, a otac je se odreko. odricat se odriem se nesvr. prema odre se. odrimat odrimam svr. 'provesti neko vreme dremajui, dremati'. Dico, izaite se sigrat u avliju, dida bi malo odrimo.

odrien -a -o 'snalaljiv'. Dobar je to momak i odrien u svakom poslu. odrieno pril. 'otvoreno, spretno, neposredno, slobodno'. On je odrieno izno sve to je znao i ljudi su bili zadovoljni. odriit odriim svr. 'odvezati, razvezati'. Odrii buur da vidim ta si donela. Izr. jezik 'progovoriti'. ~ kesu 'plaati'; ~ se odvezati se, razvezati se'. odrit oderem svr. 1. v. 'oderati, zelenaiti (fig.)'. Pravio se da ga ali kad mu je davo na zajam, a onda mu odro i kou s lea. odron m 'mesto gde se zemlja odronjava'. Moraemo istit bunar, jedan velik odron nam je svu vodu zatrpo. odronit odroni(m) svr. 'podlokavi odneti zemlju'. Svake godine nam voda odroni zemlju u bunaru, jednog dana e ga sasvim zavalit. ~ se 'oburvati se (o podlokanoj zemlji)'. odronjavat (se) -onjavam (se) nesvr. prema odronit (se). odrpan -a -o 'obuen u rite, pocepanog odela'. iji je taj veliki deran, tako prljav i odrpan? odrpanac -nca m 'skitnica'. Ne putaj u kuu tog odrpanca. odrpat odrpam svr. 'drpajui poderati, pocepati'. ~ se 'poderati se, pocepati se'. odrtina 1. 'poderana, iznoena haljina'. Cura njim ie u odrtinama, a imadu novaca ko plive. 2. 'razvalina, ruevina'. Ta tvoja koara je prava odrtina, ja bi je ve davno uklonio otale. odsele pril. 'odsad, ubudue'. Odsele e ti prat sue, a ja u samo kuvat. odstojat -jim svr. 1. 'probaviti neko vreme stojei'. Cilu misu sam odstojo. 2. 'biti udaljen od izvesne take, ne biti sasvim uz neto'. Ve se sasvim vidilo da je nosea, suknja joj je sprid fain odstojala. odsvirat odsvlram svr. 'zavriti sviranje, izvesti muziku kompoziciju'. Ako potrevi da odsvira moju pismu, petica je tvoja. oducat -am svr. v. odvandrovat. Kata je oducala u selo, a strv joj stoji svud po kui. oduit (se) oduim (se) svr. 'uiniti da se neko odvikne od ega, da neto zaboravi'. Ko bi mog ovika od puenja oduio, taj bi u raj dospio. odud pril. 'odovud'. Ja sam odud iz Tavankuta. odularen -a -o 1. 'razuzdan, neobuzdan'. Nikad ne bi mogla volit takog odularenog monka ko to je ba Tomin Bolto. odnlarit -ularim svr. 'skinuti ular, osloboditi ulara'. Ko je odulario dripca, kako emo ga sad osedlat? ~ se 'postati neposluan, razuzdan, rasputen, neobuzdan'. Dok je bio deran, nije bilo boljeg diteta od njeg, a im je posto momak odulario se pa samo tira kera po mijanama. oduljit oduljim svr. 'oduiti'. Nisam ja kriv, popo je danas oduljio pridiku, ba ko za inat, kad ste kazali da urim na unu. odkrinit odkrinem svr. 'upola, malo otvoriti'. Prvo je odkrinio i povirio ima 1 koga. ~ se 'malo se otvoriti'. Uinilo mi se da su se vrata odkrinila i oma se zalupila. odrofit odrofim svr. 'odviti araf'. Donesi klju da odrofim ovaj muter na koli. odrofljivat -ofljivam nesvr. prema odrofit oduljat (se) oduljam (se) svr. 'otii uljajui se'. Maka se oduljala u slamu i vreba mia. oduminit -umine svr. 'stiati se, prestati (bol)'. Uzo sam rakije na zub, pa mi je malo oduminio. odunit odunem svr. 'oduvati, ukloniti to duvanjem'. Samo ti prkosi, pa u da te odunem s te pendere. odupirat se -rem se nesvr. prema oduprit se. oduprit se oduprem se svr. 'dati otpor, usprotiviti se, suprotstaviti se'. Kad su rekvirirali ranu, Vince se, borme, odupro, al su ga perjaroi oma odveli. odurit se odurim se svr. 'prestati se duriti, odljutiti se'. Puti je nek due ~ kad je proe, odurie se ko da nita nije ni bilo. odustajat -jem nesvr. prema odustat. odustat -nem svr. 'napustiti ono to je zapoeto ili zamiljeno'. Lake je da odustanemo od kupovine, nego da se uvalimo u dug. oduvat oduva(m)/odue(m) svr. 'duvajui oterati, ukloniti, skinuti'. Kaka si laka ko perce, pazi da te ne odue vitar. ~ se 'izduvati se i smiriti'. Je 1 se oduvalo to tvoje bisno sice?! oduvavat (se) -uvavam (se) nesvr. prema oduvat.

oduzet -a -o 'paralizovan'. Ba Lou je udarila kap i jedna strana mu je ostala oduzeta. oduzet oduzmem svr. 1. 'uzeti to kome'. Jo kako ga volim, al neu da oduzmem dici oca. 2. 'izvriti raunsku radnju oduzimanjem'. To i ja znam: kad od pet oduzme dva, ostane tri. oduit oduim svr. 1. 'platiti, vratiti dug'. Ja sam svoje oduio, a vi gledajte ka(d) ete. 2. 'otegnuti, oduljiti'. Zato su tako oduili vinanje? ~ se 1. 'vratiti ono to se kome duguje'. Ne moem zaboravit tvoju dobrotu i valdar e bit prilike da ti se oduim. 2. 'osvetiti se (fig.)'. Divojke su bile zdravo uvriene i ekale su zgodu da se moncima odue. 3. 'otegnuti se, razvui se, oduljiti se'. Privie se oduilo to tvoje obeanje, sve se bojim da se nikad nee ni ispunit. oduivat (se) oduivam (se) nesvr. prema oduit (se). odvadit -im svr. 1. 'vadei izdvojiti iz ega'. Odvadi malo i(z) zdile, da se ne prolije kad bidne nosila na astal. 2. 'uraditi deo ega'. Nisam virovo da ste taki vridni, ve ste vie od polak odvadili, ako se tako i dalje budete laali, do podne e sve bit okopano. odvadat -am nesvr. prema odvadit. odvadat odvaam nesvr. prema odvodit. odvalit odvalim svr. 'odvojiti, otrgnuti od celine'. Vitar je odvalio veliku granu one lipe vinje. 2. 'udariti, oinuti'. On je najpre mene gurnio pa sam pao, al kad sam usto, tako sam ga odvalio da se oma skljoko na zemlju. 3. 'rei neto nepromiljeno'. E, moj Martine, ti ne bi osto iv da ne odvali togod im progovori. ~ se 'odvojiti se od podloge, od celine, utrgnuti se'. Odvalila se jedna grana duda i pala je na put. Izr. ko od briga odvaljen 'pun zdravlja, snage'. odvaljat (se) odvaljam (se) svr. 'otkotrljati'. Odvaljaj ovo bure na bunar, pa ga triba dobro isprat i pripremit za novo vino. odvaljivat (se) odvaljivam (se) nesvr. prema odvalit (se). odvandrovat -andrujem svr. 'odskitati'. Nikola je odvandrovo i nema ga ve tri dana da doe kui. odvarat -am svr. 'odmamiti'. Odvaraj kera iza kue dok gosti ne izau iz avlije. odverglat -am svr. 1. 'naizust izgovoriti (fig.)'. Ti nisi deklamovo ve odverglo tvoju pismu. 2. 'odsvirati na verglu'. im je dobio novce, oma i odverglo. odvest odvedem svr. 1. 'vodei uiniti da ko ili to doe na odreeno mesto'. Odvela sam naeg Ivana u kulu, posto je ak; 2. 'vodei udaljiti, ukloniti'. im smo vid(i)li da nam koara gori, prvo smo odveli krave i konje da se krov ne srui na nji. 3. 'silom povesti, sprovoditi'. Doli su andari i odveli ga u zatvor, niko nije znao zato. 4. 'udati se, poi u kuu mladoenje'. Dana(s) su odveli i nau Margu, vinala se s Antunom. odvest -ezem svr. 'otpremiti kakvim prevoznim sredstvom'. Kad odveze prvi voz, ruaj, p onda doi dalje da svozimo. odvezat (se) odveem (se) svr. 'osloboditi veza, odreiti'. Kad se svi sakrijemo i viknemo, onda moe odvezat maramu s oivi i trait nas. Izr. ~ jezik 'progovoriti'. odvezivat (se) odvezivam (se) nesvr. prema odvezat (se). odvi (se) odviknem (se) svr. v. odviknit (se). odvid samo u izrazu dat odvida 'nai izlaz (iz tekoa)'. Nije to dobro gazdovanje, nauzajmljivo je, pa sad ne zna dat odvida. Gosti su oli, al ja sam cio dan prala sude i spremala, jedva sam dala odvida svemu. odvijat odvijam svr. 'oterati, odagnati'. Morali smo pucat is puaka i tako smo odvijali vrane sa ita. odvijat odvijam nesvr. prema odvit. odvijat -jem svr. 'vejarjem oistiti ito od pleve'. odvijavat odvijavam nesvr. prema odvijat. odvika pril. 'oduvek'. Nai su se odvika bavili zemljoradnjom. odvikavat (se) -ikavam (se) nesv. prema odviknit (se), odvi (se). odviknit/odvi (se) odviknem (se) svr. 'uiniti da se neko odrekne izvesne navike, oduiti'. Ve po godine od kako smo se vinali, a moj ovik nikako da odvikne od momakog drutva. Doli smo u varo, al nikako ne moem da se odviknem ranog ustajanja ko na salau kad smo ivili. odvie/odvie pril. 'preko mere, preterano, suvie'. Lipa je i dobra krava, to i sam vidim, al odvie trai, komija, ne moem toliko platit. odvit odvijem svr. 'razmotati neto to je savijeno'. Odvi malo dite, da ga vidim kako izgleda goluavo. Odvi ranu pa emo je opet namazat rakijom. ~ se 'odmotati se, razmotati se, razviti se'. ~ odvilo ti se klupe vunice, maka se sigrala njim. odvitnik m 'advokat'. Njegov sin je odvitnik, zato se suda sa svakim. odvlait (se) odvlaim (se) nesvr. prema odvu (se).

odvodit odvodim nesvr. prema odvest (odvedem). odvrat (se) -em (se) nesvr. prema odvrnit (se). odvrnit odvrnem svr. 1. 'okretanjem odgovarajuceg zavrtnja pokrenuti ili pojaati neto'. Odvrni slavinu na muljai j nosi masta u burad. 2. 'odviti, odrafiti'. Ajde, probaj ti, ja ne moem da odvrnem rof, ini mi se da je jae zaro. 3. 'zadii, posuvratiti'. - Malo odvrni jorgan da vidim tu lipu ponjavicu. 4. 'vrtei otkinuti'. Da sam znala da e taki bit, bolje bi bilo da sam ti glavu odvrnila kad si se rodio. ~ se povr. Stegni malo onaj muter na plugu, odvrnio se u oranju. odvu -uem svr. 1. 'vukui preneti'. Odvukli smo sve ito i samlili ga. 2. 'silom odvesti; povui za sobom'. Nana nisu tili, al mi smo i odvukli, nek jedared i oni vide to udo cirkus. ~ se 'otii jedva se kreui, oteturati se'. Dida su tako iznemogli kad su nas ispratili, jedva su se odvukli natrag do kreveta. odvugnit -nem svr. 'omekati, ovlaiti se ostavljanjem na vlanom mestu'. Dugo smo drali so u komori, a tamo je dosta vlano i so je zdravo odvugnila. 2. 'ojuiti, otopliti (o vremenu)'. Samo da se sunce probije kroz oblake i vrime e odvugnit. odzivat (se) odzivam (se) nesvr. prema odazvat (se)'. Ne odzivam se zato to nisam uo da me zovete. odzvat (se) odzovem (se) svr. 'odazvat (se). Mora se odzvat kad te mater zove. odzvonit odzvonim svr. 'zvonjenjem dati znak, oglasiti'. Da se mi manemo i krenemo na unu, jel podne je ve davno odzvonilo. Izr. odzvonilo mu je 'doao mu je kraj, umro je'. odaar m 'dimniar. Da ste vid(i)li sino kako su nam dica izgledala, ko da su se sigrali odaara. odaarov -a -o 'koji pripada odaaru'. Odaarove ruke su uvik garave od posla. odaarski -a -o 'koji se odnosi na odaare, dimnjiare'. Odaarski poso je uvik po krovovima kua i oko odaka. odak m 1. 'dimnjak'. 2. 'otvoreno ognjite s kojega ide dim neposredno u dimnjak'. Obisili smo divenice u odak da se sue. Izr. pod odakom 'prostor odakle se loi u pe i gde se nalazi ognjite'. ofucat se ofucam se 1. 'otrcati se. ta ne baci ve te ofucane akire, sramota je da te svit u njima vidi. Bolondo ti se sav oko rukava ofuco. 2. 'propasti (fig.). Kaki je to vien ovik bio, a sad se propio, niki smanjio i ofuco. ogadit se -im se svr. 'postati gadan, odvratan'. Triba cuclu zamoit u siret pa nek mu se ogadi, onda e je i sam bacit. ogavan -vna -vno 'oduran, odvratan'. Ta prokleta ena sa svojlm ogavnim jezikom svima je ve napakostila. oglabat -am svr. 'oglodati'. Valdar niko ne voli tako oglabat kouru ko na Joso. ogladnit ogladnem svr. 'postati gladan'. im ogladnu, manie se sigre i dojurit kui. oglavnik -ika m 'deo konjske opreme (za glavu)'. Nemoj isprezat konje, samo njim skini oglavnike i daj prid nji sina. ogledalce -eta s dem. od ogledalo. ogledat -am svr. 1. 'pregledati, utvrditi'. Ogledaj kokoke da znamo koliko e jaja snet danas; 2. 'pogledati se u ogledalo'. Nisamse ogledala pa ni ne znam kako sam se povezala. ogledat (se) ogledam (se) nesvr. prema ogledat 2. oglendat -am svr. 'olabaviti, opustiti, omekati'. Oglendaj nogu pa da napipam di si je udario, kad je dri ukoeno, teko u prona bolno misto. ~ se 'opustiti se, otromboljiti se'. ta si se tu vazdan oglendo, pa se vue ko pijan. oglunit oglunem svr. 'ostati bez sluha, ogluhnuti'. Kako je puko na zeca, a stojo je blizo mene, oma mi je livo uvo oglunilo. ogluvit ogluvim svr. 'uiniti gluvim'. Na dida su od starosti ogluvili. oglobit oglobim svr. 'kazniti globom, novanom kaznom'. Subaa me uvatio da napasam ovce na tuem itu i oglobio me. oglodat -am svr. v. oglabat. ogolit ogolim svr. 'uiniti golim (skinuvi kome odeu, uklonivi lie, perje, unitivi umu itd.)'. Jesen je taka: im doe, ona naisto ogoli sve drvee. ograbit -im svr. 'grabljama pokupiti (na njivi, posle sadevenih snopova u etvi ili posle sadevenih stogova sena)'. Dok mi ne doemo kui, ti, Mare, ograbi lie koje je vitar nano u avliju. ograbljicat -am svr. 'pokupiti grabljama, grabljicama'. Kate, ograbljicaj lie ispod jablanova. ograa 'ono ime je to ograeno, odvojeno od drugog ega'. Pala su vrataca na ogradi tvoje bae. ogradica dem. od ograda. Prid salaom je ona nasadila puno cvia, jo je i ogradicu od mali leca napravila. ogradit (se) ogradim (se) svr. 'podii ogradu, okruiti ogradom'. Moraemo ogradit vinograd da nam zecovi ne izgrizu one mlade voke. ograivat (se) -aivam (se) nesvr. prema ogradit.

ogranit ograne svr. 'sinuti, obasjati'. ta se fali da si uranio, a usto si kad je svanilo i ogranilo sunce. ograt (se) -em (se) nesvr. prema ogrtat (se). ogrebat -em svr. 1. 'zaparati neto noktom ili neim otrim ili iljastim'. Sigrala sam se s makom i naedared me ogrebala apkom. 2. 'oistiti zagorenu koru od jela u sudu u kojem je spremano'. Nane, moem ogrebat mliko to je zagor(i)lo? ~ se 'zadobiti ogrebotinu, nainiti sebi ogrebotinu'. Malo sam se ogrebo na onaj zarali drot, nisam ga vidio da visi na velikoj kapiji. ogrijat (se) -jem (se) svr. 1. 'dati, preneti ili primiti toplotu (vatra, sunce i sl.)'. Badavad se turamo oko nje; ladna pe nas nee ogrijat. 2. 'roditi se, granuti (o suncu)'. Bie nam lake im sunce ogrije. Izr. da i mene sunce ogrije 'da se srea osmehne'. ogrist -izem svr. 'pojesti grizui neto unaokolo'. Nee vie dftbit cilu jabuku kad si ovu tako ogrizo ko mi i polak bacio. ogriit ogriim svr. v. griit. Pazi na se, sine, nemoj ogriit ni sebe ni druge. ~ se 'uiniti greh prema kome, emu'. ogriv m 'sredstvo za grejanje (drvo, ugalj i dr.)'. Ne bojimo se mi zjme, kod nas uvik ima ogriva zadosta, a kad drugog i ne bi bilo, kurune imamo koliko oe. ogrizina (obino pl.) 1. 'stabljike kukuruzovine s kojih je stoka pojela lie'. Nama ogrizina dobro doe ko ogriv za loenje. 2. 'ostatak od pojedenog voa ili od jela'. Nee drugi valdar za tobom ist tvoje ogrizine?! ogrm(i)lo s 'remen ili lanac, kojim se vezuje ruda za am konja (nekad se stavlja i na vrat konja)'. Vranje, donesi kono ogrm(i)lo, a ovo gvozdeno odnesi natrag u naslam. ogrnit (se) ogrnem (se) svr. 'pokriti ili nabacati na koga kakav pokriva ili deo odee (radi zatite od hladnoe, kie i sl.)'. Ponesi rojtoku maramu i ako ti bidne ladno, ogrni je. ogrta -aca m 'deo odee kojim se ljudi ogru'. Znam da sad nije zima, al ako e mene posluat, ponee kaki ogrta. ogrubit -im svr. 'uiniti grubim'. Od ladne vode i mraza koa mi je na rukama ogrubila. oguglat -am svr. 'postati ravnoduan, naviknuti se na nevolje'. Svaki dan ga abriktuje, pa je ve oguglo na njezine rii; Ispoetka mi je bilo zdravo teko u svekrovinoj kui, a posli sam oguglala. ogulit ogulim svr. 'skinuti neto s neega gulei' (npr. kou, koru sa drveta, voe i sl.)'. 2. 'prokockati'. ujem da je sino Boltu onaj kockar Beno do gole koe ogulio. oguravit -im svr. 'uiniti guravim; postati gurav'. alio se da ga bole lea i naedared je oguravio i niko ne zna od ega boluje. ojaanje s gl. im. od ojaat (se). Ukopaj ode jedan stup ko ojaanje. ojaat (se) -am (se) svr. 'postati jak; postati jai'. Kandar je vitar opet ojao. ojait (se) ojaim (se) svr. 'postati jakim (jaim)'. Nita ti ne brini, jo je dite malo, proodae im jo malo ojai. ojagnjit se -i se svr. 'doneti na svet jagnje (o ovci)'. ojak -a -o 'prilino jak; krupan'. Doo je jedan ojai deran i istuko ga. ojarin m 'zlikovac, razbojnik'. uo sam da je onaj Loa ojarin izio iz zatvora, ne znam dokleg e izdrat napolju?! ojarit se -i se svr. 'doneti na svet jare (koza)'. Jel ti se koza ve ojarila? oje s 'drveni deo jarma ~ pokretna ruda za koju se vezuje plug'. Meni se ini da je ovo oje napuklo. ojerin m 'krvnik'. Nisam ja tvoj ojerin, pa da ti glavu skidam, samo ou da ti kaem da ne valja to radi i da e kad tad nasradat. ojman m 'neradnik, nevaljalac'. Ne triba mi kad nisi dobar, idi u ojmane. ojutros pril. 'jutros'. Kad su oli? ~ ojutros rano. ojuit (se) -i (se) svr. 'popustiti, oslabiti, pod uticajem junog vetra (o mrazu), poeti (se) topiti (o snegu i ledu)'. Samo kad je ojuilo, sad nee ni snig zadugo. oka 'stara mera za teinu: 1,293 kg'. Dau ti oku ita za sime, a ti e mi vratit dvi kad ovre. okajat -jem svr. 'iskupiti greh kajanjem'. Ja u moj gri sam okajat. okajavat -ajavam nesvr. prema okajat. okance -eta s 1. dem. od okno 2. 'dem. od oko'. okanit se okanim se svr. 1. 'proi se, ostaviti se, manuti se'. Najbolje bi bilo da se on okane tog posla to nije za nj'eg. 2. 'ostaviti koga na miru'. Nai koga drugog pa ga gnjavi koliko oe, a mene se okani. okapanje s 1. gl. im. od okapat. 2. 'muka, tekoa, neprilika'. Ne zna ena kako da se oslobodi tog okapanja, rastrzana je izmeu svoj'e dice i pijanog ovika.

okarat okaram svr. 'izgrditi, ukoriti'. Da koliko voli svoje dite, kad prkosi triba ga okarat. okasnit okasnim svr. 'doi kasno, zakasniti; zadrati se'. Malo smo okasnili sa sijanjem, vrime nas je zbunilo, bilo je dosta kie. okasno pril. 'dosta kasno'. Bilo j'e okasno kad se krenilo. okat -a -o 'koji ima krupne oi'. I lipa i okata cura. okefat -am svr. 'oistiti kefom, oetkati'. Daj mi kefu da okefam ovaj' moj' stari eir. ~ se uz povr. okilavit -im svr. 'dobiti kilu, postati kilav'. Bio je dobar nerist dok nije okilavio. okiselit -im svr. 'uiniti da neto postane kiselo, zakiseliti'. Mogla si manje okiselit salatu. okiit (se) -i (se) nesvr 'neprekidno liti (o kii)'. Nije dobro, okiilo se, a tribalo bi orat. okitit -im svr. 'ukrasiti (cveem, zelenilom ili neim drugim)'. Svakog svata su okitili perlicom. ~ se 'ukrasiti se'. Zavrili su etvu i risari su se okitili vincima od ita. okivanje s gl. im. od okivat (se). Pravc okivanje samo dobar kova zna. okivat (se) okivam (se) nesvr. prema okovat (se)'. oklada 'opklada'. ~ oklada je oklada i nema varanja. okladit se -im se svr. 'ugovoriti, sklopiti opkladu'. oklagija 'duguljasto, valjkasto glatko drvo. koj'im se tanji, razvija testo pri meenju'. Dico, da ste mirni bili, je 1 e oma oklagija proradit. oklembesit -embesim svr. v. 'otromboljit. Bao su ga izruili, zato je Joso oklembesio glavu. ~ se v. otromboljit se. oklepavit -im svr. 'postati klepav'. Oklepavio si zato to uvik epicu natue, a ui ti ostanu napolju. oklinak -inka 'jeziak zemljita (obino na kraju parcele koji se uvlai u susednu parcelu)' Nisam uzoro oklinak da ne ugazim kominsko ito. oklivanje s gl. im. od oklivat. ~ ima cura razloga za oklivanje, zato odlae svatove. oklivat okllvam svr. 'odlagati, odugovlaiti izvrenje neega, ne odluivati se'. Dok ti razmilja i okliva, dotleg e vrime pro, pa nee nita uradit. okliznit okliznem svr. 'okliznuti'. Basamage su pune leda, pazi da ne oklizne. ~ se 'omai se na klizavoj povrini'. okno s 'staklo na prozoru'. Na penderi s puta jedno okno je ispalo. oko s (mn. Si, gen. oivi/oiju) 'organ ula vida u oveka i ivotinj'e'. Izr. skloni mi se s oiju (oivi) 'odlazi da te ne gledam'; varaju ga oi 'pogreno vidi'; vie vide etri oka nego dva 'treba i drugoga pitati za miljenj'e'; vrana vrani oi ne vadi 'rav ravom ne ini zla'; di su ti bile oi 'kako nisi zapazio'; vidit i golim okom 'bez pomonih sredstava' gutat oima 'eljno gledati'; dat to na lipe oi 'dati na poverenje'; otvorit oi 'obratiti naroitu panju'; dok okom trepne 'za as'; imat (drat) na oku 'motriti, vrebati'; zavadio bi dva oka u glavi 'veliki spletkaro'; zamurit na jedno oko 'praviti se nevet'; zaklopit oi 'umreti'; zamazat kome oi 'zavarati koga'; zapet za oko 'obratiti panju, svideti se'; ii kud te oi vode 'idi kuda zna'; izdale ga oi 'oslabio mu vid'; u etri oka 'nasamo, bez treeg lica'; kad dou vile oima 'kad bude u krajnjoj opasnosti'; kud ona okom, tud on skokom 'posluan'; kud e suza nego na oko 'svoj svome u nevolji'; mrak mu pao na oi 'obnevideo od besa'; naparit oi 'nauivati se gledanjem'; ne skidat oka sa koga 'stalno piljiti u koga'; ni za ive oi 'ni po koju cenu'; oko za oko, zub za zub 'vratiti ravnom merom u odmazdi'; otvorit oi kome 'otkriti istinu'; otvorit etvere oi 'dobro otvoriti oi'; oi mi ispale 'u zakletvi'; oinit ooima 'neprijateljski pogledati'; padat u oi 'biti veoma uoljiv'; pogledat emu u oi 'suoiti se s pravim stanjem stvari'; skoit kome u oi 'napasti'; puklo mu prid oima 'postalo mu je jasno'; sinilo mu prid oima 'shvatio je istinu'; slip kod oivi 'nepismen'; smrklo mu se prid oima v. 'mrak mu pao na oi'; uzet koga na oko 'paziti na koga'; u njega su velike oi 'lakom je'; oi svata vide, a sebe ne vide, napunit oi suzama 'zaplakati'; na svojer oene oi 'oigledno'; na lipe oi 'dati, verovati'; ne viruje ni svojim oima 'opsednut sumnjama'; slipo ~ 'slepoonica'; Stipe, Stipe, ta si to uradio, mogo si ubit roenog brata, malo je falilo da ga udarl u slipo oko. okobolan -lna -lno 'bolestan na oko (oi)'. Kolko ja znam, Vita je od roenj'a okobolna. okociljnit se okociljnem se 'okliznuti se'. Marko se okociljne na led i oprui se koliki je dugaak. okolo pril. 'okolnim, zaobilaznim putem, zaobilazno'. uri se i nemoj i okolo, ve udari priko njiva. Izr. okolo kere pa na mala vrata (zaobii prepreku, ui na maia vrata vezom). okomice pril. 'koso, strmo, upravno'. Krene okomice na brig i izvrne kola. okomit se okomim se svr. 'nasrnuti, ustremiti se (napadima) na koga'. ta si se okomio na tog derana ko zima na golog ovika, a on ni kriv ni duan. okopat -am svr. 'kopajui zemlju oko biljke, voke, oistiti od trave i drugih tetoina'. Bilo je dosta vlage, pa je trava

narasla i dvaput smo morali kuruze okopat. okopnit okopni svr. 'otopiti se, raskraviti se (o ledu, snegu)'. Napolju je snig okopnio, misto sonica, triba u kola upregnit. okoprcan -cna -cno 'vet, spretan, ivahan, okretan'. Samo vi Vinka poaljite u duan, taj okoprcan deran e sve nabavit. okorit okorim svr 1. 'dobiti koru, skoriti se'. Dobro je kad rana okori, to je znak da prolazi. 2. 'postati zadrt, drati se uporno ega'. Toliko je okorio u mrnji, da plane i kad mu samo spomene sina. 3. 'naviknuti na to (rad, nain ivljenja)'. Paji ne vridi divanit, ovik je sasvim okorio u pijanstvu. ~ se 'pretvoriti se u koru, stvrdnuti se na povrini'. Malo ti se, eno, okorila pogaa. okorovit -im svr. 'uiniti da to zaraste, obraste u korov, zakoroviti se'. Da da je okorovilo kad nismo ugarili. okotat -am svr. 'kuati, probati'. Ja ni zrnceta okotala m'sam, a ba je groe bilo lipo i krupno ko volovsko oko. okotit okoti svr. 1. 'doneti na svet mladune (o nekim ivotinjama)'. Naa cfca je pet maia okotila. 2. 'roditi dete (o eni, pogrd.)'. Toliko je okotila dice, pa njim sad ne zna dat odvida. ~ se 'doi na svet (o nekim ivotinjama)'. okovat okujem svr. 'privrstiti neto okovom, metalnim okvirom ili ekserima'. Nemoj jo prat u novom kortu, najpre emo ga okovat plejom, dulje e trvat. ~ se 'liiti se slobode stupanjem u brak (najee mimo sopstvene volje)'. Marga se okovala za udovca. okraat -am svr. 'postati kratak, skratiti se'. Ispod okraali rukava zimskog kaputa, virili su rukavi malog kaputa. okratak -tka -tko 'prilino, dosta kratak'. Ova naa dica samo nas u troak tiraje, vidim da su Ivanu akire okratke, moraemo mu kupit nove. okratit okratim svr. 'nainiti kraim'. Nane, meni se ini da ste mi malo okratili bilu suknju. okratko pril. 'prilino, dosta kratko'. Morala je obu i nosit kad je tako okratko saiveno ruvo. okreit okreim svr. 'kreom premazati, ooeliti'. Okreila sam spolja sala, jo mi je ostalo da umaem kreom i koaru. okrealite s 'mesto gde se to okree. Na ovom okrealitu smo kadgod vrli na konjima. okreanje s gl. im. od okreat (se). Zabolie te vrat od okreanja za curom. okreat -em/okreat, okreem nesvr. prema 1. 'okrenit', 2. 'izvrdavati, izbegavati; izvrtati'. Nemoj nita okreat, ve mi odgovori je si 1 bio kod Roze je 1 nisi?! 3. 'plesati sa nevestom na svadbi po ponoi kao deo svadbenog obiaja'. Ve dva sata ot kako okreu snau, nakupie puno reeto novaca. okrenit okrenem svr. 1. 'krunim pomeranjem promeniti poloaj, obrnuti'. Okreni glavu i gledaj vamo. 2. 'skrenuti, savi'i'. Vidio sam kola kako odlaze dok nisu okrenila u sokak. 3. 'poeti igrati, zaigrati (karte)'. Doo sam da okrenemo koji durak. Izr. kud god okrene 'ma ta uradi'; ~ lea 'napustiti'. ~ se 1. 'obrnuti se; prevrnuti se'. 2. 'osvrnuti se, obazreti se'. Dida su toliko bolesni da njim se i okrenit teko. Izr. okrenila mi se sva kua 'zaprepastila sam se'; okrenilo se sve natrake 'sve je polo ravo'; ~ nabolje 'poboljati se'; ~ nagore, na zlo 'pogorati se'; ~ od koga 'prekinuti s kim vezu'; svit se naopako okrenio 'sve je suprotno ranijem'. okresat okreem svr. 'odsei, odrezati gornji deo, vrhove ega; odrezati sve granice s jedne grane, pruta'. ~ oma u do na ruak i ja, samo da okreem jo ovaj jedan dud. okrilje s 'zatita, uvanje, odbrana'. Malo dite je ko pti, im ga kogod napadne, oma se sklanja pod majino okrilje. okripit se okripim se svr. 'potkrepiti se, uzeti to od jela ili pia'. Znam da si umoran, al sidi za astal i uzmi koji zalogaj, kad se okripi i malo odmori, opet e bit sve u redu. okrivit okrivim svr. 'bacati krivicu na koga, optuiti, proglasiti krivim'. Da nisi nita uradio to ne triba, ne bi te okrivili. okrivljen -a -o 1. trp. prid. od okrivit. 2. 'onaj koji je okrivljen, okrivljenik'. Eto, niko na to nije ni pomislit mogo, a na kraju je Joso okrivljen. okrivljivat -ivljujem nesvr. prema okrivit. okrljat (se) -am (se) svr. 'oporaviti se'. Posli one velike oluje, jesu l vam se pilii okrljali? Polak je ostalo, a drogi su pocrkali. okrugli -gla -glo 1. 'koji ima oblik kruga, lopte, koji je slian krugu, lopti'. 2. 'gojazan'. Eno, ie tvoj lip, okrugli momak, sa(d) e se dokotorukat. okruglo pril. 1. 'kao krug, lopta, u obliku kruga, lopte'. 2. 'u okruglom iznosu, zaokrugijeno'. Pa, nek bidne pet iljada okruglo. okrunit okrunim svr. 'krunei odvojiti u manjim esticama'. Bojim se da e ovaj vitar okrunit cincokrt. ~ se 'odvojiti se od ega u malim esticama'. Tribalo je ranije kosit ito, fain je ve sazrijalo i dosta se okrunilo. okrupnit (se) okrupnim (se) svr. 'postati krupan ili krupniji, ojaati'. Dosta dugo nisam vidio Paju, kako je okrupnio, izraso je u pravog momka.

okrzat se -a se svr. 'otetiti se, pohabati se na krajevima'. la si radio, kad ti se desni rukav na kaputu tako okrzo? okrznit -nem svr. 'dodirnuti, dotai, oeati'. Je 1 te udario Ivan? Nije me ni okrznio. ~ se 'dotai se, oeati se'. oktober m 'deseti mesec u godini, listopad'. okuit se -im se 'stei, snabdeti se onim to je potrebno za domainstvo'. Radio je ko crv i mrav, al se za tri godine i okuio, posto je svoj gazda. ol ola olo 'ohol.' Lipa jeste al i ola, kad ie misli da po jajima gazi, t;:ko ni.bada nogama. okumit se okumim se 'postati kum s kim (prilikom roenja ili venanja)'. Okumili smo se, kad mi se sin rodio, on ga je dro na krtenju. oladit(se) oladim (se) svr. 1. 'postati hladan'. Dok vi niste doli, ilo se oladilo; Umiu se u vodi iz bunara, da se malo oladim, zdravo je vruina danas; im je uo da cura ima momka, oma se oladio za njom. 2. 'prestraviti se'. Kako si dotro i ko brez due poo pripovidat, mi smo se svi u sobi skoro oladili, pomislili smo da vam se sala sruio na ukuane. 3. 'umreti'. im se matori oladi, raspae se i njegov gazdaag, sinovi e se oma podilit. Izr. Kad se oladi, oma se osladi 'o pokojniku samo lepo'. oladnit oladnim / oladnem svr. .1. 'postati hladan, ohladiti se'. Dugo vas nema otkad sam vas zvala na unu, pa je ilo oladnilo. 2 'ozepsti, nazepsti'. Ne znam di sam oladnio kad furtom kijam. ~ se 'ohladiti se, postati hladan'. olagat olaem svr. 'rei neistinu, la o kome'. 2. 'prevarom oeniti koga (fij,.)'. Da se doepa posla svata je divanio o Janku i olago ga je uzdu i popriko; ~ olago je tu mladu curu, pa se tako udala za njeg. olaj m 'ulje'. Dodaj mi olaj da podmaem mainu. olajat -jem svr. 'rei la, neto runo o kome, oklevetati (pogrd.)'. Kaka je to mater kad roenu dicu olajava i ispripovida po selu. olajavanje s gl. im. od olajavat. Za olajavanje je uvik bilo nepotenog svita. olajavat -ajavam nesvr. prema olajat. olak -a -o 1. 'koji je dosta lak, lagan'. Pogledo je svinje i uinilo mu se olako, al kad su ga izmirili teio je skoro sto kila. 2. 'koji je loeg morala, malo pokvaren (obino o enskim osobama)'. Nije ona za tebe, nju svi dre za olaku curu. olako pril. 1. 'na lak nain, bez napora, bez tekoa'. Na komija avik kupuje nike sri'ke, tio bi olako da se obogati, al ga sria slabo slui. 2. 'nedovoljno promiljeno'. Modar ja i nisam u pravu, al mislim, Vranje, da ti olako uzima kad si na ri sve tvoje ostavio i poklonio jo za ivota. olakanje s 'poputanje jaine bola, poboljanje'. Pijem lik i ko da osiam malo olakanje. olakat -am svr. 1. 'uiniti lakim, rasteretiti'. Put je bio tako rav da smo morali olakat kola da bi konji mogli izvu po buzal(i)ci. 2. 'uiniti da se to lake izvri, izvede, razume; pomoi'. Sve komije su nam dole na mobu samo da nam ubrzaje i olakaje berbu groa. ~ se povr. prema olakat (1). olica m i 'ohol ovek, onaj koji se dri nadmeno'. To je taka olica, ko da se u sto lanaca rodio. olinjat (se) -am (se) svr. 1. 'izgubiti dlaku (pas, maka); stanjiti se od upotrebe, izlizati se'. ~ ima ta opaklija vie od dvadeset godina i ne triba se udit to se olinjala; 2. 'oiati se "do glave'". ta si se tako olinjo?! olit se olim se nesvr. 'oholiti se'. Samo da mi je znat na eg se taj balo oli?! olizat oliem svr. 'polizati'. Nane, ja u olizat varnjau od pekmeza. ~ se 'izgubiti prvobitnu boj'u, sjaj (o odelu), otrcati se'. Depovi na tvom kaputu su se sasvim olizali, moraemo ga odnet sabovu da se opravi ako mo. olo pril. 'nadmeno, gordo'. Tako je olo koraco ko paradeki konj. Slo m 'koren trske posle see'. Trsku triba si to blie leda, da olo ostane to krai. oltar -ra m rlg 'deo hrama u kome se vri glavni deo bogosluenja'. lzr. dovest prid ~ 'vezati brakom'; stat prid 'venati se (u crkvi)'. oluja 'vrlo snaan vetar sa povremenim kovitlacima, obino praen grmljavinom i padavinama'. Za to po sata, koliko je trajala oluja, sivalo je i grmilo na sve strane, a vitar je lomio drvea i nosio crip s krovova. olujan -jna -jno 'koji donosi oluju, pun oluje'. Olujna kia je sa vitrom i grmljavinom. olujina augm. od oluja. olujno/olujno pril. 'kao oluja'. U aeru se osit(i)lo togod olujno, pa smo se svi' uznemirili. oluk m 'leb ili cev kojom otie voda s krova. Triba oistit oluk, pun je trske pa se voda priliva i tee po zidovima. oljoljat se olj'oljam se svr. 'jako se opiti'. Olj'oljo se, pa sad ie i u svakog zabada. oljutrit oljutrim svr. 'oljutiti'. ~ se 'ostati bez ljuske (o plodovima). oma pril. 1. 'ovog asa, istog trenutka, vrlo brzo, uskoro'. ~ oma u do da vam pomognem unosit dakove, samo da obujem cipele. 2. 'neposredno uz neto, sasvim blizu (prostorno)'. Vrataca se nalaze oma do velike kapije s live strane.

omacit omaci svr. 'okotiti mae (maie)'. ~ se 'dobiti maie, okotiti se (o maki)'. omak -aka m 'jednogodinje muko drebe (v. ome)'. omaknit se omaknem se svr. . 1. 'okliznuti se'. Omakla mi se noga i malo j'e falilo da se opruim koliki sam dugaak. 2. 'izleteti, izmaknuti se (o neopreznoj rei, nehotinom postupku i sl.)'. ta da ti kaem drugo nego omaklo mi se, pa to ti je: ko da ne znam da je ri o njezinom sinu, ja np.valila, Ivan je lopov, pa Ivan j'e lopov. omalit -im svr. 'nedovolj'no spremiti, omanjiti'. Izgledalo mi je da sam omalila kola, vrlo je nezgodno da gosti gledaje jedan u drugog oe 1 bit dosta za svakog, pa sam zakuvala jo jednu tepciju i tako sam se ocigurala. ~ se 'nedovoljno uzeti ili spremiti (pored dovoljnog i irokog izbora)'. oman m 'bot. zelj'asta biljka Inula helenium'. omanit omanem svr. 1. 'zamahom zavitlati'. ~ uzme maka za rep, omane oko sebe i baci ga priko glave. 2. 'ovla prei preko neega'. Uzmi krpu pa malo omani astal i stocove, modar su prani. 3. 'dati manji prinos od prosenog, podbaciti (o letini)'. Ove godine j'e omanilo i ito i j'eam, a oekivali smo rod bar ko lani. omanji -a -e 'omalen'. Ostala je jo ona omanja njiva, tamo emo krumpir zasadit. omanjivanje s gl. im. od omanjivat. Omanjivanje nas pogaa ve treu godinu, al porcija se ne smanjiva. omanjivat -anjivam nesvr. prema omanit. omasan -sna -sno l'dosta, irilino mastan'. Zdravo ti je dobar prisnac, Tezo, jedino mi je malice omasan. omastit se omastim se svr. 'najesti se masnog, ukusnog jela'. Nadam se, Antune, da si se i ti omastio, kau da si bio u svatovima kod Ive. omatorit -im svr. 'postati mator, ostareti'. E, moj Graco, omatorio si, a jo ti glava nij'e sazrijala. Izr. Omatorio ko lanski kupus. omazat omaem svr. 'polizati ostatak neke mase'. Nemojte se svaat: anica e omazat zdilu od krema za tortu, a Joso e omazat tepciju od izlivenog eera. ome ometa (zb. omad) s 'jednogodinje drebe'. Prodau ti kobilu, al ne dam njezino ome, ostae meni za priplod. omekat -am 1. 'postati mek, savitljiv'. Otkako sam jedno dvared nabokso izme, sare su fain omekale. 2. 'postati blag, popustljiv, razneiti se'. I na su bao omekali otkako su zali u godine, 3. 'udobrovoljiti'. Samo ti Iipo oko bae pa e on omekat i postae mu najbolji zet. omest ometem svr. 'poistiti metlom'. Sobu e omest i pilie naranit. omica 'jednogodinje ensko drebe, mlada kobila'. ominjat se -njem se svr. 'osvrtati se na nekoga svoga, iekujui od njega pomo'. Nemoj se na me ominjat, snai se sam. omiavit -i svr. 'dobiti bolest (o konju, kada se zagrejan previe napije hladne vode)'. Kazo sam da ne pojite konje dok su vrui; napili su se ladne vode i omiavili. omitiljavit -im svr. 'postati metiljav'. Kau da i ovik mo omitiljavit ako su ovce mitiljave. omlaivat -aivam nesvr. prema omlatit. omlatit omlatim svr. 1. 'mlaenjem izdvojiti zrelo zrnevlje ita iz klasja, ovri'. Kadgod je bilo malo ita i ljudi su ga omlatili. 2. 'otresti plodove s drveta'. Vitar nam je omlatio dosta jabuka, a jo vie kruaka. omlitavit -im svr. 'postati mlitav, opustiti se, malaksati'. Pa, ta oete sad od njeg, ovik j'e ostario i omlitavio. omorina/omorina 'sparno vreme pred kiu, zapara'. Poguiemo se na ovoj omorini ako ufriko ne padne kia. omraza 'zavada, mrnja'. Kaka mi je to kua, di je mater u omrazi sa roenom eri?! omrazit -im svr. 'izazvati omrazu izmeu nekoga, zavaditi'. Zamisli, Stane, ona aava Lozika je tila omrazit mene i mog momka Lazu; ta se taj omraeni filanc mota oko nae Marice? omrkat omre svr. 'oploditi ovcu'. Kominski ovan je omrko nae ovce. omrknit omrknem svr. 'zatei se negde kad se spusti no; zanoiti'. Ne bi volila da digod omrkne na putu. omrsit se omrsim se svr. 1. 'pojesti masnu hranu'. Poslaemo naem katani pak nek se omrsi za Boi. 2. 'ogreiti se o pravila posta, uzimajui mrsnu hranu'. Lovro, Lovro, ti si se opet omrsio u petak, vidim ja, ti e zavrit u paklu. omrav -a -o 'dosta mrav'. Lipo ti je naraso deran, al ko da je malo omrav. omravit -im svr. 'postati mrav, oslabiti'. ovik ti je zdravo omravio, da nije bolesan?! omrznit -nem svr. 1. 'ispuniti se mrnj'om prema nekome; postati mrzak'. Samo da zna, da i krmaa mo omrznit prase, pa mu ne da sisat.

omucavit -im svr. 'poeti mucati, postati mucav'. ta se to dogodilo s Lokom, tako divani ko da je omucavio. omuat -am svr. 1. 'ovlano oprati usta'. 2. 'oprati posue oblivanjem (povrno)'. ~ oma u, samo da malo omuam usta od ovog slanog ila. omutavit -im svr. 'izgubiti mo govora, onemeti'. Jokov sin Losko je pao jue sa slame na glavu i omutavio. onaki -a -o 'onakav'. Liza avik kuka kako su siroti, pa nemaje ovo, te nemaje ono, a otkud joj novaca da curi kupi onako ruvo?i onako pril. 1. 'na onakav nain'. Mora se ovik i sam nasmijat, kad uj'e nju kako je onako vesela. 2. 'na isti nain, u istoj meri (kao)'. Kako mo bit onako ista ko mater?! 3. 'bez druge namere; bez razloga'. Nisam ja tek onako dola, kazali su mi da doem. 4. 'bez naknade, besplatno; bez ogranienja'. Dao mi je komija ime pun dak lubenica. Zato? Samo onako. onamo pril. 1. 'u onom pravcu, na onu stranu'. Onamo iza one grede je rit sa dosta trske. 2. 'na onom mestu, onde'. Onamo u istoj sobi j'e dolaf, u njemu je marama koja mi triba. onda(k) pril. 1. 'za ono doba, za ono vreme'. Kad sam ja bio deran, dico, ondak su dica ekala da stariji izuju opanke, pa da oni dou na red. 2. 'prema tome, dakle'. ~ onda, nek bidne kako smo udivanili. ondaker pril. v. onda(k). ondale(k)(g) pril. 'odande'. Ondaleg je dola oluja. ondan pril. 'odonud'. Ondan sam naio i vidio da na putu lei mrtav ovik. 2. 'onde'. Ondan, nuz ogradu smo zasijali sirak za metle. ondanji -a -e 'koji se odnosi na ono vreme'. To j'e staro, ondanje ruvo, koje se oblai u sveanim prilikama. onde pril. 'na onom mestu'. Onde sam ti kazo da me eka. ondud pril. 'iz onog pravca, odande'. Koliko ja znam, on e ondud do. onibus m 'autobus'. Meni u onibusu uvik bidne ravo, pa ga zato i ne volim. onisko pril. 'na maloj visini, dosta nisko'. Laste prid kiu uvik onisko lete. onizak -ska -isko 'prilino nizak, omalen'. On je visok ovik, a ena mu je onia i punaka. onolicki/onolicni -a -o 'onako mali, majuan'. Kako i nije sramota, nismo se vid(i)li godinu dana, a doneli dici onolicko miloe, ko da prosjaku daju. onolicno pril. 'onako malo'. Kad se s onolicno zapri, taka je i orba. onoliki -a -o v. onolicki. onoliki -a -o 'onako veliki'. Kad ne bi znao, ovik ne bi povirovo, da je onoliki momak, a plaljiv ko zec. onoliko pril. 'u onoj meri, onako mnogo'. Niko se onoliko ne zna smijat, ko moj brat; njemu je dosta da pokae mali pist, a on ve razvuko usta. opac uzvik. ~ opac, nisam tila da vam stanem na nogu. Izr. Ajde, opac! 'uzvik malom detetu da ustane kad sluajno padne'. opaina 1. 'pokvarenost, zlo delo, nevaljalstvo'. ~ ima opaine i med umenim i med prostim svitom. opadanje s gl. im. od opada. Poelo je opadanje vode u dolu, valdar e i s njiva oti. opadat -am svr. i nesvr. prema opast. opajat -jem svr. 'pajalicom oistiti od praine'. Provitrili smo sobe i opajali zidove. opajda v. opajdara. opajdait -im s\r. v. opajdarit. opajdara 'zla ena, nevaljalica, nemoralna ena'. Neu vie da vidim tu opajdaru da nam dolazi u kuu. opajdarit -im svr. 'snano udariti'. Sve je bilo ko nika ala, dok Solo nije Matu opajdario vilitanom po leima. opak -a -o 1. 'spreman da (kome) uini zlo, nevaljao'. Ni kad se smije, ne triba mu virovat, opak je to ovik. 2. 'teak, smrtonosan, neizleiv (o bolestima)'. Ve se bio pridigo, kad ga spopadne opaka malarija i ode ovik za nedilju dana. 3. 'naopak'. ~ opako si, Margo, povezala maramu. opaklija 'ogrta od ovije koe, (za zimut od 1618 jagnjeih koica, spolja farbana i ukraena, koristi se naroito prilikom putovanja na zaprenim kolima, a leti se na njoj spava u hladovini)'. Jedva smo nali didu, a oni ozeli opakliju, pa legli pod or u debelu ladovinu. opako pril. 1. 'na opak nain, opasno'. Znam ja Lovru, on se smije a opako ti misli. 2. 'naopako, natrake'. Kad kia pada,

opako se oblae kouvi, da bi se gornja koa zatitila. opalit opalim svr. 'opei plamenom po povrini ili po krajevima'. Barut mi je opalio i trepavice i obrve, dobro je to nisu oi sradale. 2. 'izazvati rumenilo koe delovanjem sunca, vetra'. Ovik je nosila maramu na glavi i jae navuenu na oi, da joj vitar i sunce lice ne opali. 3. 'udariti, oinuti'. Kad ga je onda opalio utaom posrid lica, nije imo kad kazat ni joj. 4. 'ispaliti hitac iz vatrenog oruja'. Vake su ve dosta dugo i bisno lajale, a on otvori pender i dvared opali iz dvocivke. ~ se 'zacrveniti se, zaariti se'. opaljuat -am svr. 1. 'ouriti'. Danas smo zaklali jednog ranjenika, najpre smo ga palili p onda i opaljuali. 2. 'okartati (koga, fig.)'. Stipe je prodo volove i sio se s bearima kartat kau da su ga do gole koe opaljuali. opametit opametim svr. 'uiniti koga pametnim, razumnim, urazumiti'. Ni zatvor ga nfte opametio. ~ se 'urazumiti se'. Vrime bi bllo da se i ti opameti. opanak opanka m 'seijaka laka obua od koe koja se pritee kaiima'. Najlake mi je u opankama. Izr. pritegnit opanke 'spremiti se za dugi put'; najgore je kad se opanak potpapui! opanar -ara m 'zanatlija kcji izrauje opanke'. Sve je manje dobri opanara. opanarov -a -o 'koji pripada opanaru'. opanjkat -am svr. 'oklevetati'. Bolje da uti, jel u i ja tebe opanjkat. opanjkavat opanjkavam nesvr. prema opanjkat. Samo dok ja tu babuskaru uvatim, ie po selu i opanjkava moju dobru curu. opaprit opaprim svr. 1. 'zainiti paprikom ili biberom'. Naa stanarica danas nije aIila so, a dobro je i opaprila paprika. 2. 'ljutim zainom ili jelom povrediti (kou, usta, oi i sl.), oljutiti'. Di si, diko, opaprio usta? ~ se 'osetiti ljutinu zaina ili jela, oljutiti se'. Toliko sam se opaprio paprikom da su mi usne natekle. opapuljit opapuljim svr. 'opeljeiti'. Jesi 1 uo, Andriju su noos opapuljiii do koe. oparat oparam svr. 'odvojiti neto priiveno'. Oparaj onu staru postavu iz kaputa. ~ se 1. 'razdvojiti se, rasparati se'. Oparala se leca s taraba. 2. 'otaraiti se, osloboaiti se (koga)'. Di si toliko dugo? Nisam se mogla oparat od ludog Bolte. oparit -im svr. 'naneti povredu vrelom parom ili tenou'. Naa unuica j'e svukla vrilu vodu sa porelja i sva se oparila, sad lei u pitalju. Izr. pobi ko oparen 'naglo pobei'. oparmait -im svr. 'udariti (snano)'. Najpre je on mene uio, al kad sam ga onda ja bialjom od kandije oparmaio priko uivi, oma se manio tue. opasat opasa(m) nesvr. prema opast. opasat -aem svr. 'privezati oko pasa, pripasati'. evo ti moja pregaa, pa je opai kad bude radio s mesom da se ne umasti. ~ se povr. opasivanje s gl. im od opasivat (se). Jo malo pa e kobilu tiibat vodit na opasivanje. opasivat opasiva nesvr. prema opasat. opasivat (se) opasivam (se) nesvr. prema opasat (se). opast opase svr. 1. 'pasenjem pojesti, popasti'. Triba primistit koi za kravu, svu je travu oko sebe opasla. 3. 'spariti se sa enkom (o drepcu)'. Sutra emo vodit kobilu pod dripca da je opase. opast -adne svr. 1. 'odvojivi se od ega, pasti na zemlju'. Lie je skoro sasvim opalo, stigla je jesen. 2. 'sniziti visinu svoje povrine (o vodi). Zbog velike sue i voda u bunaru je opala. opauit -im svr. 1. 'odalamiti, oinuti'. Opaui ti njega po uima, pa e se oma umirit. 2. v. pauit. Jesi 1 opauio tokove na volovskim kolima? opcigom pril. 'utvrenom koliinom davati (najee hranu i dr. za uinjenu uslugu)'. Kadgod togod ini, on sebe opcigom namiri. opcigovanje s gl. im. od opcigovat. Samo pazi kod opcigovanja da te ne privare. opcigovat -ujem svr. i nesvr. 'odbijati, oduzimati'. ~ oe on pomo, nije da nee, al uvik kamatu unaprid opciguje. opcina 'vradbina, opsena'. Nane, nala sam jednu maramicu, ode na raskru. Nemoj je dirat, modar je kaka opcina. opcovat opcujem svr. v. pcovat. opinit opinim svr. 'omaijati, zaarati'. Tri za njom ko da ga je opinila, a ona ni ne frolji na njeg. ope pril. 'uopteno': ~ uzeto, ~ reeno. openit -a -o 'opti, zajedniki'. opcenito pril. 'uopteno'. opina 1. 'optina'. I naa opina je ve velika, imamo sto opinara. 2. 'crkvena, verska zajednica (obino oko jedne crkve)'. Platili smo prirez nae crkvene opine. opinar m 'optinar, lan opine'. U nedilju emo blrat opinara za nau opinu.

opinski -a -o 'kojj pripada opini, koji se odnosi na opinu'. ~ opinski atar se protee od Bajmoka do Vorgoa. opinstvo s mn. 'stanovnitvo u optini'. Nae se opinstvo veinom bavi zemljoradnjom. ope opeem svr. 1. 'im vrelim izazvati ozledu na koi'. Opekla me para iz lonca; Sve su mi lea opeena od sunca. 2. 'neprijatno dirnuti, pogoditi'. To ga je opeklo, jel je mislio da mi ne znamo da je i on umio svoje prste. Izr. ~ prste 'nastradati'. ~ se 1. 'zadobiti ozledu izlaui se dejstvu neeg vrelog'. 2. 'doiveti neuspeh, pretrpeti tetu'. Nee mi virovat, dok se i sam ne opee ko ja. oped pril. 1. 'ponovo, jo jedanput'. Komijaoped sutra ie u varo. 2. a. 'pak, meutim'. On vue na jednu ona oped na drugu stranu. b. u slubi veznika: 'a, ipak'. ~ on je plako i gledo kroz jednu pender, a ona je oped to isto inila na drugoj penderi. Izr. ~ i ~ 'vie puta, stalno'. operukat -am svr. 1. 'oistiti perukom'. Katice, operukaj astal od mrvica. 2. 'opljakati, opeljeiti' (fig.)'. Tui mi se Andrija da su lopovi noos sasvim operukali sve to su nali na tavanu. opet pril. v. oped. Nane, Pera mene opet akljika. opijanje s gl. im. od opijat (se). - To vie nije opijanje ve prava bolest. opijat opijam nesvr. prema opit. ~ se nesv. prema opit se. opit opijem svr. 'napojiti koga alkoholnim piem da mu se pomuti u glavi'. Poeli su svi gosti redom na kuma da nazdravljaje, tili su ga opit. ~ se 'napiti se alkoholnog pia, biti pijan'. Izr. pijan ko zemlja 'treten pijan'; opio se pa ne vidi lea. opivat -am svr. 'odrati opelo, opojati'. Lipo su ga opivali popovi i saranili u obiteljsku grobnicu. opivavat opivavam nesv. prema opivat. opkol m 'pleter od prua'. Svinji su na jednom mistu provalili opkol, moraemo donet frikog prua i zapravit to misto da ne kvare dalje. oplakat -em svr. 'oaliti'. Da sto godlna ivim neu te, sine, dosta oplakat. oplakivanje s gl. im. od oplakivat. Kad god ode na groblje, oma zapome oplakivanje za sinom. oplakivat -akivam nesv. prema oplakat. oplest -etem svr. v. plest. Kai Kati da te oelja i oplete. ~ se uz povr. oplin m 'vodoravna gredica na kolima ili saonicama koja odozgo dri stupce'. oplivit -im svr. v. plivit. Sutra emo oplivit perin i argaripu. opoganit se -im se svr. 1. 'postati pogan, neovean, iskvariti se'. Veliko je zlo kad se svit opogani. 2. 'svriti nudu'. izgleda da se dite opoganilo, mokre su mu flundre. opominit opominem svr. 1. 'podsetiti, upozoriti'. Ja sam te na vrime opominio da e tudan teko s kolima pro. 2. 'pozvati na red, ukoriti'. Ako sam mu ja mater i on mu je otac, zato onda svog sina jo nijedared nije opominio zbog nevaljastva. ~ se 'prisetiti se'. Opomini se, ta sam ti kazo. opominjanje s gl. im. od opominjat (se). Opominjanje nije kazna ve savit. opominjat (se) -njem (se) nesvr. prema opominit (se). opor/opor -a -o 'nakiseo i pomalo gorak, koji skuplja usta'. Tunja je kad se ide prisna opora, bolja je u duncu. opore / opore oporeem / oporeknem svr. 'povui obeanje, porei'. Kaka je tvoja ri, Lozika, jue si kazala da si bila s Ivanom, sad kae da nije istina. Ja rekla, ja i oporekla! oporezivanje s gl. im. od oporezivat, v. porcija. oporezivat -ezivam nesvr. prema oporezovat. oporezovat -ujem svr. 'razrezati porez, zaduiti porezom'. Oporezovall su me ko da je bio redovan rod, a oluja i led su mi sve unitili. opotenit se opotenim se svr. 'postati poten, pokazati se potenim, valjanim'. Od kako se oenio, Vranje se i opotenio. oprasit oprasi svr. 'doneti na svet prasie (o krmai)'. Ona velika bila krmaa nam je oprasila deset prasica. ~ se 'doi na svet (o prasetu). opraanje s gl. im. od opratat (se). Nema opraanja dok ne obea da nee vie tu mlaeg brata. opraat (se) opraam (se) nesvr. prema oprostit (se). oprait opraim svr. 1. 'oistiti od praine, otresti prah, ispraiti'. Mandice, uzmi onu metlu od kunine i oprai sobu. 2. 'okopati (vinograd, kukuruz, krompir i dr.) sitnei zemlju i uklanjajui korov i travu'. Kuruze emo zasad samo plugom oprait. 3. 'oploditi biljku prenosei cvetni prah, polen na semeni zametak'. Kad nema vitra, ele su glavne jel kupe med i oprae

voke. ~ se 'oistiti se od praine'. Oprai se napolju, p onda ui u kuu. opraivanje s gl. im. od opraivat (se). ele su glavne za opraivanje voa. opraivat (se) -aivam (se) nesvr. prema oprait (se). oprat operem svr. 'perui odstraniti neistou'. Ajte, dico, operite ruke pa za astal. 2. 'skinuti sa sebe krivicu, sramotu'. Skrivio jesi, al sad o(d) tebe zavisi ka(d) e oprat sramotu. Izr. ~ kome glavu 'izgrditi ga'; ~ grlo 'popiti aicu alkoholnog pia'; ~ ruke 'ne primiti odgovornost za neto ili nekoga'. ~ se 1. 'perui se ukloniti neistou sa sebe'. 2. 'opravdati se, skinuti sramotu sa sebe (fig.)'. Opro se jesi, al biluga je ostala. opravdanje s 'obrazloenje, objanjenj'e, dokaz'. ta e ti vee opravdanje za izostanak izkule od bolesti zbog koje si leo nedilju dana. opravdat -am svr. 'otkloniti s koga sumnju, klevetu, optubu'. Ja u divanit s didom, a dida e te opravdat prid baom. ~ se 'skinuti sa sebe, sumnju, klevetu, krivicu'. Ako se sam ne opravda, drugi te cigurno nece. opravdavanje s gl. im. od opravdavat (se). Modar e opravdavanje pomo, al nisam ciguran, zdravo esto to biva. opravdavat (se) opravdavam (se) nesvr. prema opravdat (se). opravit -im svr. 'dovesti u ispravno stanje, izvriti opravku, popraviti'. Velika kapija se teko zatvara, tribalo bi je opravit. ~ se 'obui se, doterati se'. Dok ti ne upregne konje i ja u se opravit, pa moemo oma kreat. opravljanje s gl. im. od opravljat (se). Malo se oduilo to opravljanje salaa. opravljat se -am se nesv. prema opravit (se). oprest opredem svr. 'obaviti, zavriti predenje'. Sve to mi tri'ba za udaju, ja sam sama otkala i oprela. opreteljit se -im se svr. 'sprijateljiti se, oroditi se'. Nau er smo dali za Lukinog sina i tako smo se opreteljili. oprostit oprostim svr. 'prei preko ije krivice, greke, dati oprotenje'. Marika je zbog pijanstva ostavila ovika, a posli mu sve oprostila i vratila mu se, pa sad ive zajedno. Izr. oprosti mi, Boe 'uzreica kad se kae neto to bi moglo biti greno'. ~ se 1. 'pozdraviti se pri rastanku'. Sino mi je bio sinovac, oprostio se jel sutra odlazi u katane. 2. 'osloboditi se, spasiti se'. Fala Bogu, sirota Cilika se oslobodila od onog pijanog Nikole. Izr. ~ sa ivotom 'umreti'. oproaj m 'oprotaj'. Izr. poslidnji ~ 'pozdrav s kim neposredno pred smrt ili prilikom sahrane'. opruit se -im se svr. 'lei i ispruiti se'. Jedva ekam da stignemo na sala, pa da se opruim i dobro ispavam. 2. 'pasti'. Tre zapne za jednu lecu i oprui se koliki je dugaak. opsicat opsicam nesvr. prema opsi. opsi -iem svr. 'opsei, obrezati'. Anka, ti to najbolje zna, uzmi makaze, pa lipo opsii artiju na duncu. opit opijem svr. 'priiti neto ivicom, rubom'. enski mideri su opiveni zlatnim portom. opivat opivam nesvr. prema opt. oputat se oputam se nesvr. prema oputit se. oputit se oputim se svr. 'osloboditi se napetosti'. Jo malo je ukoeno gledo, p onda se najdared tigne, nasmije i ruke mu se oputile med noge. or/ora ora/orasa/oraja m 'orah'. Faljen isus, gazdarice, ja sam doo priko mora, da mi date aku ora 'estitka za Materice (v.)'. Izr. Tvrd ora 'nepopustljiv, nesavitljiv'; da mu ovik ora iz ruke ne uzme 'veoma neuredan, prljav'; ko nfje zadovoljan na oru, nije ni na volu. ora oraa m 'ovek koji ore'. Volim oraa kad tako slae brazde ko po inoru. oraica 1. 'ena ora'. 2. 'privriva, guva od upletenog prua ili metalni deo na kolekama, sa kojim se privruj'e gredelj, odnosno plug pri oranju'. oraina 'oranj'e, duboko oranj'e (i svi ostali poslovi na tako uzoranoj zemlji)'. Jedva, smo izali na kraj s orainom: te vui ubre pa ori, pa sij', pa drljaj i nikad kraja. oraki -a -o 'koji se odnosi na orae: ~ poslovi. oraov -a -o 'koji pripada orau'. orai -a -e 1. 'koji se ore, koji se moe orati'. Jesmo naslidili, al samo je polak od te zemlje oraa. 2. 'koji slui za oranje, pomou kojega se ore'. ~ imam samo dva oraa konja, trei je jo mlad za vuu. oran orna orno 'voljan, raspoloen'. Risari su rano legli, oe sutra da budu orni za kosidbu. oranica 'zemlja, njiva koja se ore'. Moja zemlja je sve sama oranica, nemam piska ni vinograda. oranje s 1. gl. im. od orat. 2. 'uzorana zemlja'. Kai Marku da ne tira kola priko oranja. Izr. oranje etanj'e, koenje mekanje,

al preljica rebra tare! orai m 1. 'vrsta kolaa (sa kvascem, mlekom i vodom, umeeno brano, iseeno u pravougaone komadie, pee se na vreloj masti)'. 2. dem. od orah. orat orem svr. 'obraivati zemlju plugom'. Kad oremo, ja i komija spreemo konje. Izr. ni oro ni kopo 'nita nije radio, a ipak dobio to je eleo'.; ~ na sklad 'oranje sa razorom u sredini'. orcat -am nesvr. 'vrljajui po stvarima uznemiravati, praviti buku'. ii, vidi ta ta dica orcaje u sobi. ordinjat -am svr. 'lupati (neim), dizati buku'. Probudila sam se jo oko tri sata, ne znam ta je bilo didi, poeli su ordinjat po sobi i na to sam se trgla i(s) sna. orendisat -em svr. 'blanjom oistiti, obraditi (drvo)'. Ja sam daske orendiso, sad ti triba da i sastavi. organdin -ina m 'vrsta fine pamune tkanine, slina muslinu'. Cilika e dobit za Dove pravo ruvo od organdina. orgazda m 'ovek koji u ludosti, besu pokazuje vrhunac spretnosti za unitavanje, kvarenja svega to mu do ruku doe'. Samo ga srdite ako elite da vidite kako izgleda pravi orgazda kad pobisni. orgijat -am nesvr. 'provoditi vreme u orgijama, baniti'. Prodo je lanac i orgija ve tri dana s nikim grastama. oridak oritka oritko 'prilino redak, proreen'. ta e ti esalj za tu tvoju oritku kosu?! orii -a -e 'prilino redak, kakav se dosta retko nalazi'. Dugo sam se pridomfljo da ga kupim, al na kraju su me uvirili da j'e to pivac orie sorte i ja ga kupim. orija -aa m 'div, gorostas'. Moj bao i striko kad zajedno iu, ko dva orijaa. orit se -i se nesvr. 'razlegati se, odjekivati'. Znam da je Joko, im se tako pisma ori. orizat oriem svr. 'odsei suvine mladice, (na biljci, stablu), podsei lozu'. Ne virujem da u mo za jedan dan da oriem vinograd. ormar -ara m v. armar. Poslai tunj'e na ormar, pa e cila soba mriit. ormari/ormari m dem. od ormar. orno pril. 's volj'om, rado'. Kako su se curice obradovale i orno dotrale, kad su ule da iu kraljice. oro orla m zool. Aquila 'orao'. Danas sam vidio tako veliku ticu, pomislio sam da je oro. orobit orobim svr. 'opljakati, poharati'. Ba Lojzija je jue prodo dvi krave na vaaru i kad je sino io na sala, napadnu ga troj(i)ca i orobe. orodit se orodim se svr. 'stupiti u srodstvo branom vezom'. Nasa dica su se uzela, a mi smo se, pretelju, orodili. oronavit -im svr. 'postati ronav, pocepan'. Moro je oronavit kad sve popije. oronit oronim svr. 'oslabiti, onemoati'. Dida su tuta radili u ivotu, zdravlje njim je oronilo i samo to su ivi. orosit orosim svr. 1. 'pasti u vrlo maloj koliini'. Jutros je bilo kie, al malo, tek to je orosila. 2. 'ovlaiti, pokvasiti'. Mokra trava mu je orosila noge. ~ se 'ovlaiti se, pokvasiti se'. orov -a -o 'orahov, koj'i se odnosi na orahe, koji pripada orahu: ~ drvo, ~ lie'. oroz m 1. 'kresta kod petla'. Bili pivac, ne samo to je bio najvei, nego je imo i velik crveni oroz, pomalo bearski nakrivljen, na jednu stranu. 2. 'okida na puci i sl. oruju'. Orvacka 'Hrvatska'. Mate je prodo svu zemlju i sala, kau da se digod otselio u Orvacku i da je tamo dvaput vie zemlje kupio. Orvat Orvata m 'Hrvat'. Novi prokator je Orvat, doo je iz Zagreba. Orvatica 'Hrvatica'. Njezina mater je Orvatica, zato i ona pomalo zanosi na orvacki. os osi 'bodljika na itnom klasu'. Piino osivi mi je napadalo za vrat, kako sam stojo u alau i baco snoplje ita na kamaru. osakatit -im svr. 'uiniti sakatim, naneti vrlo teke povrede'. Tro je i zapo za j'edan snop, pa padne na kosu jednog risara. Dobro je proo to nije vema osakatio sebe. ~ se 'naneti sebi teku ozledu, postati sakat'. osedlat -am svr. 'staviti sedlo na konja'. Ja sam konja ve davno osedlo. osedlavat -edlavam nesvr. prema osediat. osicat osicam nesvr. prema osi. osi osiem svr. v. odsi. Osii mi samo jedan zalogaj. ~ se 1. 'obrecnuti se na koga, izderati se'. Ba se nisi moro tako

osi na tu dicu, nisu samo oni krivi. 2. 'razdraiti se od polnog nagona (o biku). Bik se osiko, sklanjajte dicul osiat -am nesvr. prema os(i)tit. ~ se 1. nesvr. prema os(i)tit se 2. 'odavati od sebe miris (obino neprijatan)'. Vino se malo osialo na plisnjivo bure. osidit -im svr. 'postati sed'. Iva je osidio ko ovca. osim/osin m 'senka'. _ Niko jo nije od svog osima pobigo; On je taka kukavica da se i svog osina boji. osinjak m 'osinje gnezdo'. U starom drvetu u kraju bae, nao sam osinjak al ga nisam diro, bojim se zolja. osiromait -im svr. 'uiniti siromanim; postati siromaan'. Osiromaila me tua arenda. os(i)tit -im svr. 'osetiti'. Ostio sam da tu nije togod kako triba. ~ se 'biti proet nekim oseanjem: ~ srinim, ~ uvrienim. osivci osivaka mn. 'brano koje ostane posle sejanja kroz gusto sito, mekinje'. Imamo dosta osivaka, mogla bi ispe kruv za kerove. oskoit oskoim svr. v. odskoit. Slabo si ti uranio, vidi koliko je sunce oskoiio. oslabit -im svr. 'izgubiti telesnu snagu, izmraviti'. Ba Nikola je posli prileane bolesti zdravo oslabio i nikako ostario. osladit osladim svr. 'uiniti slatkim, zasladiti'. Mogla si malo manje osladit mak u pogai. ~ se 1. 'pojesti ili popiti to slatko, ukusno'. 2. 'postati sladak, prijatan (o jelu i piu)'. Kae da mu se veera osladila. 3. 'postati primamljiv za nekoga, svideti se, dopasti se'. Osladila mu se karta zato to je ispoetka dobijo. oslan -a -o 'jae slan, malo presoljen'. Domaice, kanda ti je oslana orba. oslano pril. 'pomalo slano'. Ne znam ta je to s tobom, u poslidnje vrime sve oslano kuva. oslanjat (se) -am (se) nesvr. prema oslonit (se). oslipit oslipim svr. 'postati slep, izgubiti vid'. oslobaat (se) -obaam (se) nesvr. prema oslobodit (se). oslobodit -obodim svr. 1. 'izbaviti od tuinske vlasti, izbaviti od ropstva, iz kakve opasnosti: ~ zemlju, ~ narod, ~ zarobljenike'. 2. 'vratiti slobodu onome ko je bio lien nje'. Otirali su ga u zatvor, al su ga sutradan oslobodiii. 2. 'spasti, otrgnuti od ega tekog'. Smrt ga je oslobodila muka. Izr. oslobodi Boe! 'ne daj Boe (uzvik u brizi)'. ~ se 1. 'postati slobodan, stei slobodu: ~ ropstva, ~ tuinske vlasti, 2. 'odbaciti od sebe, otkloniti to: ~ tereta, ~ bolesti'. 3. 'postati slobodniji u dranju, ponaanju, ohrabriti se'. Vrime bi bilo da se ve maio oslobodi i da pome mislit svojom glavom. 4. 'stei zvanje kalfe'. Na se Kalor oslobodio egrtovanja i posto je kalfa. Izr. ~ brimena 'poroditi se'. oslonac -onca m. 'potpora'. Sve ta i kako je, al kad je na mali Ivan u nevolji, onda mu je glavni oslonac dida. oslonit oslonim svr. 'prisloniti, nasloniti'. Osloni glavu na moje rame i zaspi ako moe. ~ se 1. 'nasloniti se'. Ajde sidi za astal, ta si se oslonio o ta vrata ko da ne smi dalje. 2. 'nai potporu, podrku'. Doo je u nepoznat kraj i nije imo na koga da se osloni. 3. 'pouzdati se u koga ili to'. Vi se samo oslonite na mene, a dalje je moja briga. oslonjat (se) -am (se) v. oslonit (se). oslukivat -uklvam nesvr. prema oslunit. oslunit -nem svr. 'napregnuvi sluh'. ii napolje pa osluni opet, modar su ve blizo, pa e se ut kola. osmorica zb. 'osam mukih osoba'. Nas je, borme, osmerica brae. osmoro s zb. broj prema osam: ~ dice. osmij m 'osmeh'. Zdravo volim njegov osmij na licu. osmijak -ijka m 'osmeh'. osmoljit osmoljim svr. 'otromboljiti'. Zdravo lipo izgleda kad tako osmolji usta. osmrtnica 'smrtovnica'. Nismo dobili osmrtnicu, kogod nam je javio za njegovu smrt. osnova 1. 'deo kojim se neto oslanja na podlogu'. Dobro triba nabit temelje, jel kad je dobra osnova, onda e i zidovi drat. 2. 'uzdune niti kroz koje se protkiva potka pri tkanju'. Triba postavit osnovu i pripravit stan za tkanje. osobenjak -aka 'udan, nastran ovek'. Svi su ga znali da je po naravi niki osobenjak, pa su ga se zato i klonili. osobito pril. 'narcito'. Osobito se radujem. osolit osolim svr. 1. 'posoliti'. 2. (fig.) 'uveriti, ubediti'. Svi ti dobro oemo, a ti se ne da osolit. ~ se 'pojesti ili popiti neto slabo'. ospica 1. dem. od ospa. 2. mn. zarazna deja bolest koju prati crveni osip po telu, male boginje'. osramotit -amotim svr. 1. 'naneti kome sramotu, obrukati, okaljati'. Solo, kako si nas osramotio prid tim ljudima, ponao si

se ko kaki divljak. 2. 'obeastiti (devojku, enu)'. Turci su u to vrime jurili ko horda, orobe sve to nau u kui, a divojke i ene osramote. 3. 'uiniti da se neko zastidi, posrami'. Ajde, Janko, uzmi kad ti daju, valdar nas nee osramotit. ~ se 'obrukati se'. Puti mene, ja se necu osramotit. osridnje pril. 'u osrednjem stepenu, srednje'. Bio je omalen i osridnje debo. osridnji -a -e 'koji se niim naroito ne istie, prosean'. Glava mu je ko osridnja lubenica. ostajat -jem nesvr. prema ostat. ostali -e -a 'svi koji preostaju posle pomenutih drugih'. Di su vam ostali monci? ostariji -a -e 'postariji'. S curama je i jedan ostariji mukarac, ne znam ga. ostarit -im svr. 'postati star'. Svaki ko se rodi i ostarie, ako mlad ne umre. izr. ostario ko Josipovo magare! 'vrlo star'; ostario pamet ostavio 'izlapeo'. ostat ostanem svr. 1. 'zadrati se negde, ne otii'. Kad me ve toliko zadravate, ostau jo jedan dan; Morala je misec dana ostat u bostanu da ga uva; 2. 'postati, doi u neko stanje, neki poloaj'. a Stipi je umrla ena, osto je udovac; 3. 'preiveti'. Kad sam vidio kako te je udario konj, nisam virovo da e ostat (iv). Izr. ~ brez kruva 'gladovati'; ~ brez rii 'zanemiti'; ~ kratki rukava 'loe proi'; ~ u zakou 'izostaviti iz neke raspodele': ~ na mistu mrtav 'poginuti'; ~ u ivotu 'preiveti neku nesreu'; ~ na po puta 'zapoeto ne dovriti'; ~ pod sramotom 'biti osramoen'; ~ pri rii 'odrati obeanje'; ~ svoj na svome 'zadrati samostalnost'. ostavit -im svr. 1. 'staviti to negde da tamo ostane, pustiti iz ruku'. im ostavi motiku, doi da mi pomogne unet bure u podrum. 2. 'prekinuti, prestati initi to'. Ostavili smo ilo na astalu i svi istrali napolje. 3. 'prestati upotrebljavati to'. Nikola je lani ostavio duvan, a sad opet pui. 3. 'napustiti koga, prekinuti vezu (s kim)'. Trpila ga je dok je samo pio, al kad je poo i da je tue, ostavila ga je. 5. 'sauvati (obino kakvo imanje) da ga ko posle smrti ima naslediti'. Dida su testamentom svu svoju zemlju ostavili unucima. 6. 'biti nadivljen od lanova svoje porodice'. ~ umrla je i ostavila nezbrinutu dicu. 7. 'zaboraviti, ne uzeti to sa sobom'. Spremila sam i ostavila na stocu papue, a tribala sam i(h) odnet majki na sala. 8. 'poveriti kome da ime upravlja za vreme ije odsutnosti'. Ostavili smo kljuove od salaa kod komije, on e o svemu da se stara dok mi ne doemo i(s) svatova. Izr. ~ (koga) na miru 'ne smetati'; ~ na cidilu 'prevariti'; ~ na stranu 'utediti'; ~ odriene ruke 'pustiti da uini kako hoe'; ostavljen sam sebi 'bez iije pomoi'; poljubi pa ostavi 'ako nee nemoj primiti'. ~ se 'prestati initi to, odustati (od ega): ~ puenja, kartanja. ostavljat (se) -am (se) nesvr. prema ostavit (se). Izr. ~ za starost 'tedeti'. ostrag pril. 'otpozadi'. Doi vamo pa kai ta oe, nemoj mi ostrag vikat. ostri (se) -iem (se) svr 1. 'odrezati makazama vunu ovcama'. Vi mi vaajte po jednu ovcu i ne puajte i(h) napolje, dok i(h) sve ne ostriem. 2. 'odsei kosu oveku, podiati (fig.)'. Kosa ti je zdravo ostriena. Izr. Ko za tuim umom poe, sam kui ostrien doe! ostrigat (se) -am svr. v. ostri (se). ostrugat ostruem svr. 1. 'dovriti struganje; skhuti struganjem; izgladiti to struganjem'. to sam lipu batinu od vinje ostrugo. 2. 'obrijati (fig.)'. Ajde, brico, ostrui ove moje dlake, samo dobro naotri tu tvoju britvenjau. ~ se 'skinuti sa sebe neto struganjem, oistiti se'. osudit osudim svr. 'doneti presudu'. Osudili su Bartula ni za ta trideset dana zatvora. osuivat -uivam nesvr. prema osudit. osut ospem svr. 'obasuti'. Ja malo izosto noos, kad je bao sutradan oso na me paljbu, ko da je propast svita. ~ se 'biti obasut, pokriven im'. Kraste su joj se osule po Hcu i po rukama. osveivat se -eivam (se) nesvr. prema osvetiti (se). osvetit osvetim svr. 1. 'izvriti obred osveenja'. U nedilju emo osvetit nov sala. 2. 'osvetom dati zadovoljenje rtvi'. Ubica njegovog sina je osuen, al on furtom govori kako e sina osvetit kad tad. ~ se 'kazniti nekoga iz osvete'. osvidoit se -idoim se svr. 'uveriti se'. Kad si nevirni Toma, imae prilike da se osvidocis. osvinjit se osvinjim se svr. 'jako se opiti'. osvitlat -am svr. 'dobro oistiti izazivajui sjaj, uglaati'. ~ osvitlala je sve brave na vratima. Izr. ~ obraz 'proslaviti (se)'. osvitlenje s 'ureaji gorivo za stvaranje svetlosti; rasveta'. ta je, komija, nema petrolina, kad ti je tako mirkavo osvitlenje. osvitlit osvitlim svr. 'izloiti svetlosti, obasjati'. Uzmi sviu i osvitli mi basamage da vidim sa u podrum. osvitljavat -itljavam nesvr. prema osvitlit. osvrat se -em se nesvr. prema osvrnit se. osvrnit se osvrnem se svr. 'okrenuti glavu u stranu ili nazad pogledati'. Rasrdio se i izao napolje. Ja sam istrala za njim, a on se nije ni osvrnio na me.

oacovat -ujem svr. 'proceniti od oka'.

Putite Mau, on e to najbolje da oacuje, zato je cenzar.

oajdarit -im svr. 'snano udariti'. Kad ga gleda, mislio bi da je slabi, a kad koga oajdari, ko maljom da udari. oantat -am svr. 'postati antav, hrom'. Od jednog uboda u petu, ena mu je oantala na livu nogu. oeerit -im svr. 'posuti eerom, poeeriti, zaeeriti'. Kad nema sira, mogla si malo oeerit ove tvoje fanke. oepavit -im svr. 'postati epav, hrom'. Kogod je udario naeg pulina, oepavio je na jednu nogu. oinit -nem svr. 1. 'udariti'. Svinjar pukne biom, a onda oine najveu krmau i svi svinji krenu iz avlije. Dok su se svaali bila sam mirna, al kad je Tuna oinio Ben uakom po nosu, zdravo sam se uplaila. 2. 'zahvatiti, zapljusnuti'. Kad sam naio ispod salaa, najdared me oine niki fini miris, pomislio sam, valdar peete kakog kolaa. oiat oiam svr. 1. 'podsei, skinuti kosu'. ~ ou da me na nularicu oiate. Lito je, lake u brez kose. 1. 'opeljeiti'. Kako ujem, Mukiju su do gole koe jue oiali; izgleda da se namirio na prave kartaroe! okodica v. okudica. Moramo radit, pa nemamo vrimena da se alimo na okodicu. okudan -dna -dno 1. 'nedovoljan, nepotpun'. Dica su njim i zimi tako okudno odivena, kako se samo ne smrznu?! 2. 'koji oskudeva, siromaan'. Tuta je eljadi u kui a samo ovik radi, pa mje iido to su okudni i u kruvu i u mesu. okudica 'siromatvo, oskudica'. Okudica natira ovika na razm?ljanje. okudno pril. 'na oskudan nain, nedovoljno, slabo'. Kad si siroma, onda ti je sve okudno. olontrat (se) -am (se) svr. 'na brzinu se i neskladno obui, nabacati se'. Koce, deder olontraj dicu, pa nek uskau u sonca i da oma krecemo. omrknit se omrknem se svr. 'mrui oistiti nos od sluzi, useknuti se'. Nemoj furtom uvlait taj nos, ve uzmi maramicu i omrkni se. omurat (se) omuram (se) svr. 1. 'povrno oprati rublje'. Gledam koulje to si prostrla da se sue, ba se ne bile, ini mi se da si ti nji samo omurala. 2. 'oznojiti se od napora'. Dobro sam se omuro privrui lopatom ito na tavanu. 3. 'okupati se'. ivice, sav si od piska, oma da si se omuro, al od glave do pete. ostar/otar -tra -tro 1. 'koji svojom tankom ivicom dobro see'. Evo, ovaj je no otar ko brija. 2. 'veoma hladan'. Lito je bilo vrilo, onda kau da slidi i otra zima. 3. 'koji izaziva jake probadi, koji se jako osea'. Ve dva tri dana ispod live pleke osiam otar bol. 4. 'strog'. Kad god smo skrivili, mi dica smo bili kanjeni otrom kaznom. 5. 'krupnije samleven'. Opet su nam smanjili kod mlivenja otro brano. 6. 'pronicljiv'. Siam se naeg dide, taj je imo tako otro oko, nita nisi od njeg mogo sakrit. 7. 'estok, jak (o piu)'. Nikad nisam bio ljubite ljotri pia. Izr. ~ mogo bi njim vodu si 'mekuac'. otarje s v. otrica. Tupo je otarje na velikom nou. otenit oteni svr. 'okotiti (obino o kuji)'. Naa crna kera je otenila pet tenadi. ~ se 'doi na svet (o tenetu)'. otija 'hostija'. otra -aa m 'zanatlija koji otri naprave za seenje'. Nosi ova dva velika noa kod otraa nek i naotri. otrica 'otra ivica orua ili oruja (noa, sablje, sekire i dr.); seivo'. Ne vaaj no za otricu, posie se. otrit -im svr. 1. 'initi da neto bude otro, brusiti'. Otrim noove za klanje svinja. 2. 'odstranjivati, uklanjati prljavtinu, istiti (o kljunu, kandama)'. Vrane su otrile kljunove o tvrde grudve. ~ se 'spremati se, uvebavati se (fig.)'. Ve dvi nedilje se otrim na tvog brata, jedva ekam da doe, pa da se poerupamo zbog njegovog poganog jezika. otro/otro pril. 'strogo, ozbiljno'. Prkosili jesmo, al kad se bao rasrde, dosta je bilo da nas otro pogledaje. otrokona 'svadljiva ena'. Ta otrokona zajaila je onog dobrog ovika. ougavit -im svr. 1. 'zaraziti ugom, preneti ugu na koga'. Jedna ugava ovca cilo stado ougavi; Od niki buba ougavilo mi je tilo. ~ se 'postati ugav, dobiti ugu'. Ougavio sam se. ouknit ouknem svr. 'zakimiti (na meri)'. Sna Mara kofa kad ne bi ouknila, ona valdar ne bi ni ivila. ountrat se -am se svr. 'na brzinu se obui (i ne ba po redosledu oblaenja), nabacati se'. Kako si mogla to dite tako ountrat, svi e ti se smijat. otac oca (mn. oci ocivi/otaca) m 'muki roditelj. Da ima sto ocivi, ne bi se tako nosila, kako se sad nosi. Izr. Kaka vrba taki klin, kaki otac taki sin! ~ te tvoj; oca mu njegovog 'psovka'; sveti ~ papa 'poglavar katolike crkve'; kaki ~ taki sin, kaka mati taka (k)i! otad(a)/otada pril. 'od toga vremena'. Otad su postali nerazdvojni drugovi. otakat otaem nesvr. prema otoit. Danas smo padali od posla, otakali smo vino. otale(g) pril. 'sa toga mesta, iz toga mesta'. Skloni se otaleg, vidi da o(d) tebe ne mo svit da proe.

otanak otanka otanko 'dosta tanak'. Meni se ini da ste otanko koie otesali. otanjit otanjim svr. 'uinit neto tankim, stanjiti'. Nisi li suvie otanjio kolja, da se ne slomiju pod teretom. ~ se 'postati tanak; oslabiti'. ta se s Tonom zbilo, kad se tako otanjila, a bila je fain punaka. otanjivat (se) -anjivam (se) nesvr. prema otanjit (se). otapat (se) otapam (se) nesvr. prema otopit (se). otar -ara m 'oltar'. otava/otava 'po drugi ili trei put koena trava'. Baci malo otave prid konje. otcipit otcipim svr. 'otcepiti'. Otcipi mi jedan list iz teke. ~ se 'odvojiti se, otuiti se'. Na sin se sasvim otcipio od nas, otkad se oenio i oo da ivi kod babe u kuu. otcipljirat (se) -ipljivim (se) nesvr. prema otcipit (se). otangrcat -angre svr. 'otii uz tandrkanje zaprenih kola'. Sio je na kola, oinio konje kandijom i otangro nesvrenog posla. otepit otepim svr. 'izvaditi ep, otpuiti'. Lazo otepi bocu, nazdravi i nategne. ~ se 'otpuiti se'. Otepila se boca i sva rakija je izvitrila. ote oteknem/oteem svr. 1. 'udaljiti se tekui'. Lagano je otekla i sva voda iz avlije. 2. 'natei (deo tela)'. . Udario me konj u kolino i zdravo mi je oteklo. otegnit -nem svr. 1. 'pruiti u duini'. Lazo, kud si otego tu strangu priko cile avlije, kazala sam ti da nemam tuta koulja prostirat; 2. 'nainiti duim, rastegnuti'. Mene ne dirajte, ja u da otegnem prisnac; 3. 'otpoeti nadugako i nairoko izlagati (fig.)'! Gio, ti ba otego, pa od pamtivika, ko da mi ne znamo ta je prija bilo. 4. 'umreti, cri (vulg.)'. Otego nam konj, onaj lipi vranac. Izr. ~ papke 'umreti (vulg.)'. ~ se 1. 'izduiti se'. Tolika kolija, otegla se, kraja njim se ne vidi. 2. 'oduiti se, potrajati'. AI se ova zima otegla. 3. 'biti visoka rasta, izrasti'. Bio je mali debeljukast, a vidi sad kako se otego, najvilji je med svojim vrnjacima. 4. 'opruiti se'. Nao si di e se otegnit, ba na klupu di triba ljudi da sidnu 5. v. 'otegnit (4)'. Nikad se ne zna kad e ko da se otegne. Izr. ~ ko gladna godina 'beskrajno sporo se reava'. otelit oteli svr. 'doneti na svet tele'. Zamislite, naa krava je otelila dvoje teladi. ~ se 'dobiti mladune (o kravi)'. _ im se krava oteli, mliko joj nije jo za ilo. otesat oteem svr. 'tesanjem obraditi'. Otei mi jednu batinu od draa. oteat -am svr. 'oteati, dobiti i teini'. ~ oteali su mi kapci od umora, pa se same oi sklapaje. oteavat -eavam nesvr. prema oteat. otet otmem svr. 'silom uzeti, silom prisvojiti tue'. Jedva smo ito oteli i pokosili od kie. Izr. ~ iz usta (ri) 'pretei u razgovoru'; oteto ~ prokleto! ~ se 1. 'osloboditi se, istrgnuti se'. Jedva smo se oteli od bisni kerova tako su nas napali; 2. 'poeti prezdravljati, otrgnuti se od bolesti'. Lii se on ve dosta dugo, al nikako da se otme i ozdravi; Friko otvorite kapiju, oteli su se konji Grgi i bie vamo prema salau, modar e utrat u avliju. Izr. oviku se nita nije otelo 'ovek moe sve postii'; oto se ko Bibiev Lisac 'kada su Subotiani bili u donjoj Bakoj na konjima kao predstraa, naletee na Turke. Bibi se uplai i pobegne kui. Njegova je pria" bila kako mu se konj Lisac" oteo i da ga nije mogao zaustaviti do kue'; oto se, pa je sad sam svoj Jano 'oteo se ispod roditeljsle vlasti'; oto se pa sere poda se 'osamostalio se i sve naopako radi'. oteturat se -am svr. 'otii, poi teturajui se'. otezat (se) oteem (se) nesvr. 1. prema otegnit (se) 2. 'tegliti se'. ii i uradi to sam ti kazala, nemoj mi se tu vazdan otezat. 3. 'maziti se'. Badavad se otee, od iita ni tako nee nita bit. Izr. ~ pogau, prisnac 'razvlaiti testo za savijau'; otee se ko orapin poetak 'spor'. otei -a -e 'malo tei, neto tei'. Malo je otee tele nego to sam spoetka rauno. otfikarit -im svr. v. odjakarit. Malo si kruva uzo, kad si toliki komad divenice otfikario; Samo kat si sebi otfikario slanine, a drugima ta dotekne! othegucat -egucam svr. 'opajui otii, othramati'. ta stoji tu? Gledam prosjaka kako je otheguco do drugog salaa. oticanje s gl. im. od oticat. Lake je oticanje nego doticanje. oticat -iem nesvr. prema ote. oti odem (r. pr. oo ola olo oli) svr. 1. 'napustiti neko mesto, udaljiti se, ukloniti se'. 2. 'posvetiti se emu'. Marko je osto na salau, a Joso je oo na zanat. 3. 'nestati, propasti'. Prodavo on tako lanac po lanac i jedared sve olo, a on osto goljo. 4. 'umreti'. Jesi 1 ula, dida Vranje je oo Bogu na istinu! Izr. ~ u staro gvoe 'biti odbaen'; kako dolo tako olo 'lako steeno, lako i izgubljeno'; ode mast u propast! 'propala stvar'; oo u bili svit 'odskitao'; odu volovi 'kae se zamiljenom'; oo je na onaj svit 'umro'; oo u levente 'u bitange'; oo u svit ko Miakovo prase 'nestao mu trag' (Miakovo prase je neko uhvatio i zaklao, pa mu se zaturio trag). otimat -am nesvr. prema otet. ~ se 1. nesv. prema otet se. 2. 'jagmiti se, grabiti se'. Otimo se cilog ivota, svaki dinar je ulago u zemlju, a sad kad je zaklopio oi, drugi e razvu njegovu muku.

otirat -am svr. 1. 'primorati koga da napusti neko mesto'. Onaj ludi Joka otiro je enu ot kue; Bao su jutros otirali naeg birea, uvatili su ga da krade. 2. 'odvesti, odagnati'. Stipane, tribae otirat krave na do da pasu; Ivan je otiro kola na sala. Izr. ~ daleko 'prevriti meru'; ~ u grob 'nedelima upropastiti (koga)'. otisan -sna -sno 'dosta, prilino tesan'. Meni se ini da je to tvoje ruvo otisno, tako mi stisnut u njemu izgleda. otisnit otisnim svr. 'postati tesac, uzak'. 2. 'uiniti tesnim'. Sabovka mi je malo otisnila leveku. otisno pril. 'na tesan nain'. Dobar je on sabov, al ima manu da sve otisno skroji. otkad(a) otkad(a) pril. 1. 'od kojeg vremena, koliko dugo'. Otkad eka tu? Otkad sam ja jo dola, ve bi mogla i natrag i; Otkad je sazno da ga Mara vara s komijom, skoro je ovik poludio. otkale(g) pril. 'odakle'. Otkaleg su nadoli toliki skakavci? otkasat -am svr. 'otii kasajui'. Nismo ga dobro ni ispregli, a na Rio otkaso u ditelnu. 2. 'odjahati u kasu'. Uzjai naeg mrkova, pa otkasaj askom u selo i kupi nam petrolina. 3. 'otrati, odjuriti'. Poaljite naeg derana, on e to zaas otkasat i tamo i vamo. otkaljat otkaljem svr. 'provesti izvesno vreme kaljui'. Svako jutro, im ustanc, on je moro njegovo otkaljat. otkat -am svr. 'zavriti tkanje, izatkati'. otkeit -im svr. 'utajui nogom odbaciti'. Nane, Mate je otkeio m?lu maku. otkidat (se) otkidam (se) nesvr. prema otkinit (se). otkinit -nem svr. 'trgnuti kidajui, nasilno odvojiti'. Vralica je danas Joku otkinila aku. Izr. ~ od svoji usta 'odvojiti s mukom'. ~ se 'otrgnuti se, iupati se, osloboditi se'. Bik se otkinio sa trange. otkivat otkivam nesvr. prema otkovat. otkleit -im svr. 'provesti neko vreme u kleanju'. Naa majka su stari, jedva iu, al kad god odu u crkvu, po mise moraje otkleit. otklipsat otklipem svr. v. klipsati. 'otii klipui'. otklopit otklopim svr. 1. 'skinuti, podii poklopac'. Otklopi lonac nek izae para. 2. 'otvoriti'. Najpre otklopi jedno, pa kad vidi da je gledam, onda otklopi i drugo oko. ~ se 'otvoriti se, rastvoriti se'. Dida, otklopila vam se lula. otkljuat -am svr. 'otvoriti kljuem (ono to je zakljuano'. Otkljuaj mali tavan. otkljuavat -uavam nesvr. prema otkljuat. otkljukat -am svr. 'uhraniti kljukanjem'. Otkljukala je ona gusaka, ni broja njim se ne zna. otkociljat se :am se svr. 'otii kociljajui se, otklizati se'. ~ otkociljo se do srid bare. otkopat -am i otkopam svr. 'kopajui izvaditi, odgrnuti'. Otkopaj koju kuicu i izvadi krumpira za unu. otkopavat -opavam nesvr. prema otkopat. otkopat -am svr. 1. 'razdvojiti ono to je kopama, dugmetima spojeno'. Smrzle su mi se prste, pa ne moem da otkopam kouv. 2. 'skinuti ono to je zakaeno, otkaiti'. Otkopajte trange konjima i skinite njim oglavnike, pa bacite malo sina da idu. ~ se 'odvojiti se (o kopi, izvui se iz petlje ili rupice (dugme)'. otkopavat (se) -opavam (se) nesvr. prema otkopat (se). otkos m 1. 'koliina penice, trave i sl. koja se odsee jednim zamahom kose'. 2. 'pokoeni red koji ostaje iza jednog kosca'. To je tako, mali ovik pravi mali otkos, a veliki ovik i ode vie otkosi. otkosit otkosim svr. 'kosei odrezati'. Otkosi jedan komad, di bi stali s kolima. otkoturukat -am svr. 'otkotrljati'. ~ se 'otkotrljati se'. otkovat otkujem svr. 1. 'skinuti okov; raskovati ono to je zakovano'. Slomile su se dvi pice u toku, moram skinit obru, a ko e ga sad otkovat, kad je tako dobro okovano. 2. 'klepanjem naotriti (kosu, motiku)'. Pajo, uzmi babicu i kalapa pa otkuj kosu. otkravit otkravim svr. 1. 'odmrznuti, zagrejati'. Samo malo nek se razdani, pa e se pendere oma otkravit. 2. 'toplotom uiniti da se pone (to topiti)'. Umotaj ta dva pileta to su se smrzla, pa e se ugrijat i otkravit. ~ se 1. 'odmrznuti se, otopiti se'. 2. (fig.) 'povratiti se, doi sebi, odobrovoljiti se'. im je popijo dvi rakije, oma mu se jezik otkravio. otkravljivat (se) -avljivam (se) nesvr. prema otkravit (se). otkrilit otkrilim svr. 'razvui, otvoriti'. Otkrlli virange na penderama, da ue malo vie svitlosti u sobu. ~ se povr. otkrit otkrijem svr. 1. 'ukloniti, skinuti pokriva'. Ako oma ne ustane, ja u te otkrit i polit ladnom vodom. 2. 'kazati, saoptiti, odati'. ii tamo i dok ne otkrije istinu, ne vraaj se. ~ se 'zbaciti pokriva sa sebe'. Svaku no sam morala ustajat i pokrivat dicu kad se otkriju.

otkrivat (se) otkrivam (se) nesvr. prema otkrit (se). otkucat -am svr. 'kucanjem, izbijanjem oznaiti da je proteklo odredeno vreme'. Jesam li ja dobro uo, ko da je otkucala pono na crkvenom toranu? otkucavat -ucavam nesvr. prema otkucat. otkud pril. 1. 'odakle'. Otkud meni novaca da iem na vaar?; Otkud ti vako kasno?; Nisam i pito ni kud iu, ni otkud dolaze. 2. 'kojim sluajem'. Da se otkud ja pitam, bilo bi to drugaije. Izr. otkud tebe aneli nose 'kojim dobrom'. otkulecat -ulecam svr. 'lagano otii (s noge na nogu), odgegati se'. Majko, vald neete pice u varo? Otkulecau ja do pece. otkunjat otkunjam svr. 'provesti vreme kunjajui'. Cilu no je otkunjo na klupici u ambetuu. otkupit otkupim svr. 1. 'otkupom izbaviti, osloboditi'. Toliko si grian, da tvoj gri nikad nee otkupit. 2. 'kupiti'. Sve ito su nam otkupili jo ispod maine. Izr. ~ duu 'spasti se'. ~ se 1. povr. prema otkupit (1). 2. 'iskupiti se'. Sad kad je bolesna tila bi se otkupit za sve zlo to je inila za ivota. otkupljivat (se) ~ upljivam (se) nesvr. prema otkupit (se). otoit otoim svr. 'pretoiti'. Juoe smo otoili sve vino lanjske berbe. otok m 'oteeno mesto na telu'. imo je velik otok na elu. otopit otopim svr. 'uiniti da to (smrznuto) pree u teno stanje, rastopiti u nekoj tenosti'. Otopila sam svu mast, bie mara. ~ se 'prei iz smrznutog u teno stanje, rastopiti se'. otoplit otopli(m) svr. 'postati toplije'. Otopliio je i zemlja se ve ugrijala. otopljavat otopljavam nesvr. prema otoplit. otpadat -am nesvr. prema otpast. otpast -adnem svr. 'pasti, spasti s ega'. Jo koji dan, pa e otpast i poslidnji list. 2. 'nestati, prestati'. Kad vrati dugove, otpae i briga. 3. 'biti roen, potei'. Mora bit ovik na mistu kad je od nae grane otpo. Izr. otpale mi ruke 'od tekog rada, zamora'; dabogda mi ruka otpala 'u kletvi'. otperjait -erjaim svr. v. otperjat. otperjat -am svr. 'brzo otii, umai'. Nisam se dobro ni okrenila, a Lazo je otperjo i(s) sobe. otpetljat -am svr. 'odreiti petlju, odmrsiti'. Ko je tako zapetljo ovu trangu, ve po sata se muim, ne moem da je otpetljam. otpijat otpijam nesvr. prema otpit. otpisat otpiem svr. 1. 'pismom odgovoriti na pismo'. Tribalo bi da otpie bratu, otkad smo primili njegovo pismo, zna da eka odgovor. 2. 'ponititi, oprostiti (dug)'. Zbog poplave koja nam je unitila usive, otpisali su mi polak porcije za ovu godinu. otpisivat -isivam nesvr. prema otpisat. otpit otpijem svr. 'popiti deo pia iz ega'. Vranje porui fiok rakije i oma stojeki polak otpije. otpivat -am svr. 'pevanjem iskazati (celu pesmu)'. Ajde, Lovro, otpivaj ti nama jednu od oni bearski. Izr. ~ svoje 1. 'propasti'; 2. 'umreti'. otplaivat -aivam/aujem nesvr. prema otplatit. otplakat -aem svr. 'provesti izvesno vreme u plau'. Svako jutro ona najpre otplae i tek onda krene na poso, nikako ne mo da se oslobodi tuge za pokojnim ovikom. otplatit otplatim svr. 'isplatiti dug, oduiti se'. Ja sam svoje otplatio i sad sam svoj gazda. otpoet otponem svr. 'zapoeti, poeti'. Nemoj da ja otponem s prutom reda pravit. otpoimat (se) -am (se) nesvr. prema otpoet (se). otpoinak -inka m 'odmor'. Kasno je, dico, vrime je da krenete na otpoinak. otpoinit -nem svr. 'odmoriti se'. Jo jedared emo okrenit svaki po dva reda da okopa, a onda emo otpoinit malo. otpoivat -oivam nesvr. prema otpoinit. Izr. ode otpoiva u miru 'lei mrtav, sahranjen'. otposlat otpoaljem svr. 'poslati'. Napisala sam pismo i oma ga otposlala. otpozdrav 'odgovor na pozdrav'. Tvoje je da starije pozdravi i da ne eka otpozdrav.

otpozdravit -im svr. 'odgovoriti na pozdrav'. otpozdravljat -am nesvr. prema otpozdravit, otpraat -am nesvr. prema otpratit. otpratit -im svr. 'ispratiti nekoga'. Antun je otpratio curu njezinima. otpravit -im svr. 1. 'poslati, uputiti, otpremiti'. Kad nee da radi, zato ga drite, triba ga otpravit, pa nek na drugom mistu trai posla. 2. 'izvriti pobaaj'. Krista je cigurno otpravila, jel se zdravo uti, a nikako da se porodi. otpravljat -am nesvr. prema otpravit. otprije pril. 'iz ranijeg vremena, odranije'. Otprije sam poznavala njega nego tebe. otprilike pril. 1. 'priblino'. Kako sam ja vidio, bilo i je otprilike stotinjak. 2. 'nasumce'. Ocii nako otprilike. otprnit otprne(m) svr. 'prhnuvi odleteti'. Ja koracim u ito, a prid nosom otprne jedna pripelica. otprve pril. 'od samog poetka'. Zavolili su se otprve. otprvine pril. v. otprve. Otprvine zemlja nije bila tako rodna, nai stari nisu je znali dobro obraivat. otputat otputam nesvr. prema otputit. otputit otputim svr. 1. 'smanjiti, sniziti cenu neega'. Tako ne moemo trgovat, ako unaprid kae da nee nita otputit. 2. 'olabaviti, osloboditi veza'. Otputi konjima kajase, da mogu pit vodu iz kabla. ~ se 'prestati se drati za neto, odvojiti se'. Marko se najdared otputio i(s) kola. otpuzat otpuem svr. 'otii puzei'. Vidi kud je to dite otpuzalo. otrat -im svr. 'otii trei'. ~ otrala je za njim, nije imala kad ni zbogom kazat. otrgnit -nem svr. 'naglim pokretom osloboditi, istrgnuti'. Mater je dite vodila drei ga za ruku, a on ko vijar naleti, zgrabi malog za ruku i otrgne ga od matere. ~ se 'osloboditi se vezanosti za to; izvui se iz nekog stanja'. Dogo je trajalo, al je uspio da se otrgne iz svog siromatva. otresat (se) otresam (se) nesvr. prema otrest (se). otresit -a -o 1. 'otvoren, slobodan u ponaanju'. Marko je bio otresit i dali su ga na kule. 2. 'okretan'. On je otresit ovik pa se tako njim mora i postupat. otresito pril. 'ustro, energino'. Da ste vid(i)Ii samo, kako je na deran otresito uzjaio. otrest otresem svr. 'tresui uiniti da to otpadne'. Otresli smo ljive za cefru pa emo ispe rakiju. 2. 'tresui ukloniti to s ega'. Otresi tu epicu, puna je sniga. Izr. ~ papak 'umreti (vulg.)'. ~ se 1. 'stresti se'. Stane prid vrata, otrese se od sniga i zakoraci u sobu. 2. 'osloboditi se, otarasiti se'. Di si ve tako dugo? Ta, nisam mogo da se otresem one dosadne babe, ja poem a ona me za ruku, pa jo to, jo ovo. otribit otribim svr. 1. 'trebei oistiti'. 2. 'odabrati, izdvojiti (krupno ili upotrebljivo)'. Otribi trinje za dunc v. ~ se ('oistiti se'). U ratu se nikad m'smo mogli sasvim otribit od uivi. otriznit otriznim svr. 'uiniti da koga proe pijanstvo'. izali smo na ladan aer i to ga je malo otriznilo. ~ se 'postati trezan, doi sebi od pijanstva'. otrinjavat (se) -injavam (se) nesvr. prema otriznit (se). otrkat otfem svr. 'otrati'. Putite malu Katu, ona e to nama zaas otrkat i donet. otrknit otrknem svr. 'otii urno, trknuti nekud'. Otrkni, Joso, u duan i kupi nani kvasa za po dinara. otromboljit -omboljim svr. 'opustiti, oklembesiti'. ta si otromboljio te usne, pa ti izgledaje ko magaree. ~ se 'opustiti se, oklembesiti se'. otrov -ova m 'tetna smrtonosna materija'. Dau ti otrova a ne vina, kad svaki dan doe kui pijan. otrova 1. 'otrov 2. 'zla, opaka osoba'. Kloni se od nje, to je prava otrova. otrovan -vna -vno 'koji sadri u sebi otrova'. Triba znat koja je trava likovita, a koja je otrovna; Valdar je i zoljin ubod otrovan, zato tako i bukne misto di zolja ubode. 2. 'opak, pakostan (fig.)'. uvajte se babinog otrovnog jezika. otrovan -a -o 1. trp. prid. od otrovat. 2. otrovan (2). Divlju pamet i otrovanu narav ima bik kad se osie, a ne bisan ovik. otrovat otrujem svr. 'uiniti otrovnim'. ~ otrovali ilo i dali keru, a on crko. ~ se 'usmrtiti se otrovom'. otrovnica 1. 'ona koja ubija otrovom'. Ne virujem ja njoj, ona je, otrovnica, i roenog ovika otrovala. 2. 'zla, pogana ena, pakosnica (fig.)'. Ta otrovnica sa svojim poganim jezikom samo okolo olajava poten svit. 3. 'zool. otrovna zmija Solenoglypha. otrovno pril. 'kao otrov'. Taki je da otrovno i gleda. otrt otarem (r. prid. otrvo/otro, otrla -o) svr. 1. 'obrisati'. Majka mi je dala maramicu da otarem znoj s lica. 2. 'dosaditi

priom, molbama'. ~ otrla mi je ve ui s otim njezinim: kupit pa kupit! ~ se 1. 'ukloniti to sa sebe (rukom, maramicom, pekirom), obrisati se'. Uzmi maramicu i otari se, dosta je bilo mrcanja. 2. 'izbrisati se, skinuti se (o boji)'. ara na zidu se sasvim otrla. 3. 'oeati se'. Ker se otro o moje noge. otselit otselim svr. 'izvriti seljenje, preseliti'. Naa majka je otselila u varo, sad smo sami na salau. ~ se 'preseliti se'. otseljavat (se) -eljavam (se) nesvr. prema odselit (se). otsicat (se) otsicam (se) nesvr. prema otsi (se). otsi -iem svr. 'sekui odvojiti (v. osi)'. Otsii mi jedan komad kruva. ~ se 'otro se obrecnuti, izderati se (v. osi se)'. Izr. noge mu se otsikle 'uplaio se'. otsidit -im svr. 'izdrati kaznu zatvora'. Kazo je izao i(z) zatvora, otsidio je njegovi pet godina. otskakat otskaem nesvr. 1. 'prema otskoit'. 2. 'odskakivati, pri vonji po neravnom putu'. Laganije tiraj te konje, vidi da je neravan put, otskaem na sicu, mislim ispae mi criva. 3. 'otrati, odskakutati'. Od velikog veselja to e i on sutra i u varo, otskako je za svinjama na jednoj nogi. otskakivat -akivam nesvr. prema otskakat. otskakuat -akuem svr. dem. otrati skakuui. otskoit otskoim svr. 'naglo skoiti'. Otskoio je ko da je na eravu stao. 2. 'odbiti se od ega'. Bacio se kamenom u pender, al se nije razbio, otskoio je kamen. 3. 'dii se, ispeti se'. Sunce je ve vlsoko otskoilo kad su oni krenili sa salaa. otsluit otsluim svr. 1. 'sluei provesti neko vreme'. Pogodio se na tri godine i jedva je eko da otslui. 2. 'izvriti svoju voj'nu obavezu'. Otsluio je i katanag, vrime niiu je da se eni. otsmijat otsmijem svr. 'popratiti smehom'. Moram se potuit na naeg derana, kadgod ja njemu togod kaem, on to otsmije. ~ se 'odgovoriti smehom'. otspavat otspavam svr. 'provesti izvesno vreme spavajui'. Ako posli une malo ne otspavam, nisam ni za to. otsrdit se otsidim se svr. 'odljutiti se'. Nemojte ga ni gledat, otsrdie se on i sam. otsukat otsuem svr. 'odviti neto to se usukalo'. Otsui taj rukav, valdar nee tako i med svit. ~ se 'razvezati se, raspresti se'. Ni vodom se vie nee otsukat, toliko ga je ega usukala. otsukivat (se) -ukivam (se) nesvr. prema otsukat (se). otantat -am svr. 'otii antajui'. otantucat -am dem. od otantat. otetat otetam svr. 'otii etajui'. Di su dida? Otetali su da vide ito kako raste. 2. 'provesti u etnji'. ~ unu e dobit, a veeru e otetat. ~ se 'uiniti posetu'. Poslipodne u se jo jedared otetat u vinograd. oteveljat -am svr. 'batrgajui, eveljajui otii'. Bio je triten pijan i kako je oteveljo kui, to on sam zna. otu se otuem se svr. 'stati na svoju nogu, oporaviti se'. Dobro si se ti otuko posli one teke bolesti. Sve mu je propalo, al j'e marljivo radio i ve posli tri godine on se sasvim otuko. otud(a)/otud(a) pril. 'iz toga pravca, s te strane; odatle'. Otud je vodio put pa priko dola i kroz njive. 2. 'na taj nain, tako'. Varo je na mirenj'u cilog ivota, pa se otud i obogatio. 3. 'stoga, zato'. Ja, otuda ni necu njoj divanit kako je prija bilo. otuit se otuim se svr. 'postati tu, prekinuti tenje veze s kim ili im'. Ja to osiam, kako si se otuio materi. Mi smo se sasvim otuili jedno drugome. otunica 'laki enski ogrta (pravi se od istog materijala kao i suknja)'. Ba ti lipo stoji ta otunica, samo ja ne vollm kad je ruvo tako zdravo areno. otunka 'enski ogrta (zimski, krai, radi se od tofa, priljubljen uz telo)'. Nane, vi ste mi obeali da u za ovu zimu dobit otunku. otupit otupim svr. 'uiniti tupim, istupiti'. Ako gladalicom redovno ne otri kosu, friko e je otupit, pa e je onda morat otkivat. ~ se 'istupiti se'. Nai su se noevi svi otupili, tribae i(h) naotrit. oturat oturam svr. 1. 'odneti gurajui na emu, odgurati'. Metni na traga dak kuruza i oturaj u kruparu. 2. 'zbaciti, otkriti'. Nane, Manda je oturala jorgan s mene. otvarat (se) otvaram (se) nesVr. otvorit (se). otvoren -a -o 1. trp. prid. od otvorit (se)'. 2. 'koji nije niim ograen, koji nije zakriljen, natkriven; koji nije niim sputan, slobodan'. Priko noi triba, zbog vrenja, ostavit bure otvoreno. Izr. igrat otvorenim kartama 'nita ne skrivati'; i otvoreni oivi 'biti oprezan'; ostat otvoreni usta 'biti iznenaen'; pod otvorenlm nebom 'napolju'. otvoreno pril. 1. 'na otvoren nain, slobodno i iskreno'. Prid nama su o svemu otvoreno divanili. 2. 'javno, ne krijui'. Ona

je otvoreno pokazivala da me ne voli. 3. 'oevidno, nesumnjivo, jasno'. To se otvoreno vidilo da mu se komija sveti. otvorit otvorim svr. 1. 'uiniti da se u to moe ui ili iz ega izai': ~ pender, ~ vrata. 2. 'uiniti dostupnim unutranji deo ega': ~ koveg, ~ armar, ~ fijoku. 3. 'rastvoriti, rasklopiti, rairiti'. Otvorio je usta ko lae. 4. 'zapoeti s radom'. Na sin je posto trgovac i otvorio je refeki duan. Izr. ne dat (kome) oka ~ 'ne dati da predahne'; ~ vrata na svu miru 'irom otvoriti'; ~ duu, srce 'poveriti se'; ~ karte 'otkriti prave namere'; dobro ~ oi 'pripaziti'; ~ usta 'progovoriti'; ~ ui 'obratiti panju'. ~ se 1. 'rastvoriti se, razdvojiti se'. Vrata se sama otvorila im sam za kvaku uvatio. 2. 'ispovediti se'. Prid nama je tajio, a onda je oo kod plebanoa i njemu se otvorio. Izr. otvorile mu se oi 'uvideo kako stvari stoje'; otvorilo se nebo 'pljusnula je kia'. otvorizat -orizam nesvr. 'svaki as otvarati i zatvarati vrata'. Jel unutra jel napolje, nemoj mi furtom otvorizat ta vrata. otvrdnit -nem svr. 'postati tvrd'. Nisi davno pekla, a tako je otvrdnio ovaj kruv. otvrdnjavat -rdnjava nesvr. prema otvrdnit. ovaki -a -o 'ovakav'. ta da radimo kad i ovaki ljudi ima, koji samo gledaje da togod za sebe zgrabe. ovako pril. 1. 'na ovakav, na ovaj nain'. Znam da mora ovako bit, al ja tako ne moem ivit, sam ko ker brez gazde. 2. 'kakav jest'. Teko vam je zametnit dak, a ja ovako star bi ga i na tavan odno. ovamo pril. 'na ovu stranu'. Doite, vi, ovamo pa ete dobit po jedan dugaak eer. ovan ovna m zool. 'mujak ovce'. Al je gadno kad se ovnovi buckaje. ovca 'zool. domaa ivotinja Ovis aries'. Izr. zalutala ~ 'ovek koji je poao pogrenim putem'; sid ko ~ 'sasvim sed'; ugava 'veliki grenik'. ovar -ara m 'pastir koji uva ovce'. Ja ve tri godine samo ovce uvam, zato me i zovu ovar. ovarnik m 'staja za ovce'. Za iduu zimu emo primistit ovaj ovarnik s druge strane koare. ovarov -a -o 'koji pripada ovaru, ovarev'. To j'e ovarova batina, na kraju je malo savinuta. ovarski -a -o 'koji se odnosi na ovara i na ovarstvo'. ~ ker. ovarstvo s 'gajenje ovaca kao privredna grana'. U naem kraju se sve manje ljudi bave s ovcama, ne isplati se ovarstvo, skupa je rana. ovetina 'ovje meso'. U naoj kui se nikad ne kuva ovetina, ne volimo je. oviji -a -e 'koji je od ovce': ~ sir, ~ mliko, ~ meso, ~ koa. ovdaonda pril. 'katkad, ponekad'. ~ ovda-onda sam ga viala i triznog. ovelik -a -o (komp. ovei) 'povei'. Bile su dvi lubenice, jedna ovelika, a druga sasvim mala. oviravat -iravam nesvr. prema ovirit. ovirit -im svr. 'potvrditi emu istinitost'. Napravio je na fikal kontrak, al smo ga morali ovirit kod notaroa. ovilji -a -e 'povisok, ovisok'. njom je io jedan ovilji momak, nisam ga poznala ko je. ovla pril. 'povrno, na brzinu, skoro neprimetno'. Mate je samo ovla svezo buur. ovlait -im svr. 'uiniti vlanim, pokvasiti'. Kae da nije plakala, a meni se inilo da su i njoj ovlaile oi. Jesi 1 ovlaila koulje, tribalo bi posli podne roljat. ovnei -a -e 'ovnujski'. Skupa je ovnea koa. ovnov -a -o 'koji pripada ovnu'. uvaj se ovna, al jo vie ovnovog roga, jel ako te opali, letie ko da krila ima. ov(o)licki -a -o dem. od ovoliki. ov(o)licko pril. dem. od ovoliko. Ne dam ti ni ov(o)licko malo, koliko pod nokat stane. ovolicni -a -o 'ovolicki: Ti si bio jo ovolicni derani kad sam ja ve bio momak. ovolicno pril. 'ovolicko'. Ko bi pomislio da ov(o)licno malo mo toliko nevolja donet u kuu. ov(o)liki -a -o 'ovako velik, ovako brojan' Di e stat ov(o)liki svit? Izr. ~ usta 'mnogo pria'. ov(o)liko pril. 'u ovoj meri, u ovoj koliini'. Nisam mislio da u ov(o)liko zaradit. Izr. ni ~ (najiee praeno zapinjanjem prstom ili noktom o zube) 'ba nimalo'; po ~ (prodati, kupiti i sl.) 'po ovoj ceni'. ovr ovrem svr. (r. prid. ovro, ovrla, ovrlo) 'zavriti vridbu'. Mi smo ovrli jo prole nedilje. ozbiljan -ljna -ljno 1. 'staloen, trezven, promiljen, strog'. On je ozbiljan i taan ovik, nee pristat da ga uvuku u prljave poslove. Izr. ~ ko mokro pue! 'smuen'.

ozbiljno pril. 'na ozbiijan nain, bez primese ale, stvarno; strogo'. Za dicu je dosta da bao ozbiljno pogledaje i ve se stiaje. ozdo(l) pril. 'odozdo'. Ozdo epe, ozgor dika jebe (u pesmi). ozdravit -im svr. 'postati zdrav, preboleti'. Jo koji dan pa u i ja valdar ozdravit. ozelenav -a -o 'nepotpuo zreo'. Mislio sam da sutra kosimo jeam, al jo je ozelenav, pa emo priekat dvatri dana. ozelenit ozeleni svr. pokriti (se) zelenilom'. Sve je drvee ozelenilo. ozepst ozebem svr. 'dobiti nazeb, nahladiti se'. Ne dajte dici da istravaje bosi na snig, mogu ozepst. Izr. ekat (koga, to) ko ozebo sunce 'oekivati (nekoga, neto) kao spas'. ozgor pril. 'odozgo'. aljem ti jednu kotarcu voa, doli su jabuke, a ozgor ute zerdelije. oziat oziam svr. 'obzidati, opkoliti zidom'. Jue smo oziali bunar cigljom, sad se nee vie odronjavat. oziivat -ilvam nesvr. prema oziat. ozimi -a -o 'usev koji se seje u jesen, pred zimu'. Vrime nam ba nije ilo na ruku, al mi smo i ozimi jeam posijali. ozimit ozimi svr. 'zahladneti'. Kurunu triba to prija svest i sadit u badnjeve, dok ozimi neemo mo u s kolima u oranje. ozlida 'povreda tela, rana'. ~ ozlida nije velika, al je triba liit da ne bidne vea nevolja. ozlidit ozlidim svr. 'naneti ozledu, povrediti'. Teki su armari, pazite da ne ozlidite ruke jel noge. ozliivat (se) -iivam (se) nesvr. prema ozlidit (se). ozlobit ozlobim svr. 'ozlojediti, naljutiti'. Ako ne moe pomo.ne triba drugog ni ozlobit. oznojit oznojim svr. 'uiniti da se neko ili neto oznoji'. Samo ti rukovetaj kako ja kosim, pa emo vidit ko e koga oznojit?! ~ se 1. 'obliti se znojem, postati znojav'. Oznojio sam se da sve tee voda s mene. 2. 'zamagliti se, orositi se (aa, prozorsko okno)'. Mare, uzmi jednu mekanu krpu i otari pendere napolju je zima, pa su se toliko oznoj'ile da se nita ne vidi. ozovnit se ozovnem se svr. 'odazvati se'. Zato se ne ozovne kad te toliko dugo ve viem?! oalit -im svr. 'oplakati umrlog na grobu ili na odru'. ena ga je saranila i oalila. oderan(i)ca 'nepopravljiva pijanica'. Dada je oderan(i)ca kad nikad nije trizan. oderat se oderem se svr. 'napiti se, opiti se'. Ne volim njim ni u svatove i, uvik se odere, p onda jo i baljezga. odribit (se) odribi (se) svr. 'doneti na svet drebe (o kobili)'. Jutros je vranica odribila lipo dribence. odrit se odrem se svr. v. oderat se. oe oeem/oegnem svr. 1. 'opei, opaliti'- to me oegla koprna, sva mi je noga pocrvenila. 2. udariti, raspaliti'. Oego sam i j'a njega da e me zapantit. ~ se 'opei se, opaliti se'. oednit oednim svr. 'postati edan'. : Na takoj egi mora ovik i oednit. oenit (se) oenim (se) svr. 'sklopiti brak, stupiti u brak'. Nisam ja tio, al oenili su me moji. oiljak oiljka m 'trag na koi od zarasle rane'. Osto mu je velik oiljak od kandije, kojom ga je jo u mladosti stariji brat oinio po licu. oivit oivim svr. 'uiniti da se neko ili neto probudi, da se prene iz mrtvila'. Stari je i boleljiv, pa najvie sidi i uti, jedlno oivi kad uje da mu er dolazi u goste. oujak -ujka m 'trei mesec u godini, mart'. oujski -a -o 'koji se odnosi na oujak, martovski'. Izr. Bolje da te majka bije neg oujsko sunce grije! ouljat -am svr. 'uljajui oistiti travu (u vinogradu, vonjaku)'. Naotrio sam uljae, sutra emo ouljat vinograd. ovalavit -im svr. 'postati valav, dobiti vale'. O, ivice, ala si ovalavio, izgleda ko lae. ovalit -im svr. v. ovalavit. Nemoj za njlm pit vodu, ovalie.

P
pabirak -irka m 'plod koji zaostane posle etve, berbe'. Sav sam vinograd prokrstario ni jedan pabirak nisam nao. pabirenje s gl. im od pabirit. I u pabirenju se nae po koji sladak grozd. pabirit -im nesvr. 1. 'skupljati u ve obranom vinogradu ili vonjaku retko izostalo groe ili voe'. Joso pabiri groe u vinogradu. 2. 'sakupljati pomalo s raznih strana'. Mlad jeste, al on pametno pabiri znanje od stariji. pabuina 'potrbuina, slabina'. Daj mi meso ispod pabuine 'ispod rebara'. pac paca m 'slana voda u koju se stavlja meso, salamura'. ~ oderali smo zeca i metnili ga u pac, pa e sutra bit zeijeg paprikaa. packa 1. 'udarac ibom po dlanu'. Tuna je danas dobio dvi packe, nije znao raun. 2. sama iba ili neto slino ime se daje udarac'. ' Ne znam di je na uitelj nao niku packu od draove ile, strano pee dlan kad njom opali. pacolovka 'naprava za lovljenje pacova'. pacov m zool. takor Rauus rauus: ~ mrki Mus rauus'. pacovi m dem. od pacov. paa pl. t. 'pihtije'. Jedva ekam da Boi doe, pa da se naidem paa i kolaa. paat se -am se nesvr. 1. 'meati se u tue poslove, odnose'. Dobro bi bilo, nane, da se vi ne paate u nae poslove. 2. 'poetak smrzavanja piktije'. Gledo sam pladnjove u koje je razlila skuvano meso i orbu, poelo se ve paat. pae -eta s 'mladune patke'. Jue sam na peci kupila deset paia. paiji -a -e 'koji se odnosi na patke': ~ meso. paist -a -o samo u izrazu: paista nedilja 'druga nedelja (sedmica) uskrnjeg posta koja dolazi iza "iste" nedelje'. pakat se -am se nesvr. 'brkati se, prskati se u vodi'. Dico, oma da ste izali iz te bare i da se niste vie pakali. paenica 'enska osoba paenik, muenica'. paenik m 'onaj koji podnosi ili je u ivotu podneo mnogo patnji, muenik'. Godinama boluje i niko da mu pomogne, posto je pravi paenik. paenje s gl. im. od patiti (se). Didinom paenju je doo kraj, umrli su. padanje s gl. im. od padat. Kia, pa kia ~ dokleg e ve ovo padanje. padat -am nesvr. prema past. Tako sam ga istukla ko kera, nee mu vie padat na pamet da krade jabuke iz tueg vinograda. v. do ~ (se), is ~, na ~, o ~, ot ~, po ~, pot ~, pri ~, ras ~ (se), u ~, za ~. padavica 'epilepsija'. Kad ga napadne padavica nita ne zna za sebe. padaviar -ara m 'onaj koji pati od padavice, epileptiar'. To je tako nesrina obitelj, imadu jednog sina padaviara. padaviarka 'ona koja boluje od padavice'. er njim je padaviarka, a ni nije ba sasvim kako triba. padaviarov -a -o 'koji pripada padaviaru'. padavine -ina mn. 'oborine'. Ove godine slabo bilo padavina, nije bilo ni kie ni sniga. pade m 'pad'. Kaki je to pade bio, kad mu je Joso podmetnio nogu, privrnio se ko bundeva. pa(h)uljica 1. 'meko, neno perje na telu ptica, paperje'. 2. 'kristali snega'. Ako vake krupne pa(h)uljice budu padale, friko e bit sniga do kolina. paja 'tofani materijal (za enske suknje i haljine)'. Saili smo Luci jednu suknju od paje. pajalica 'metla od kunine (vlat od trske), koja slui za ienje zidova od praine'. Kate, uzmi pajalicu i opaj'aj zidove u sobi dok ja ne doem kui. pajanta 'poprena gredica spajalica rogova (nakrovu),spojnica'. Sutraemo izminit dvi pajante na rogovima krova na salau. pajantica dem. od pajanta. pajat -am nesv. 'skidati prainu sa zidova (metlom kunine)'. Nane, zato ba j'a uvik moram pajat sve sobe sama?! pajica 'tanki tofani materijal'.

pajta -aa 'drug, istomiljenik, drugar, ortak'. Ie Marko i njegov pajta Grgo. pajtaki -a -o 'koji se odnosi na pajtae': ~ poso. pajtaki pril. 'na nain pajtaa, kao pajta'. Oni ne samo da su pravi drugovi, nego ak i pajtaki misle. pak m 'paket (sa hranom)'. Poslali smo Lazi, naem katani, velik pak od pet kila. pak 'pa neka, pa'. Sutra e svi i na vaar u varo, a ti e, Ivane, ostat na salau. Pak, meni se ba ni ne ie. pakla 'kutija (cigareta ili ibice sa deset kutijica), paketi'. Kad ve ide u duan, kupi i meni jednu paklu duvana. paklica dem. od pakla. pako vezn. 'pak'. Ja u, pako, sam oti njemu kad on nee na moj sala da doe. pako -kla m 'pakao, mesto gde due grenika trpe vene muke'. Izr. Vrue ko u paklu! pakosan -sna -sno 'koji ima pakosti u sebi, koji ini pakosti'. Vridna jeste, al je podosta i pakosna cura. pakosno pril. 'na pakostan nain, zlobno'. pakostit -im nesvr. 'initi pakosti kome'. Ako mu ne moe pomo, nemoj ni pakostit, bili ste tako dobri drugovi, puti ga nek se sam snae. pakovanje s 1. gl. im. od pakovat (se). 2. 'paket'. Nanino pakovanje je uvik najvee. pakovat -kujem nesvr. 'slagati, vezati u sveanj ili paket, jedan ili vie predmeta'. ~ se a. 'pripremat se za odlazak'. Rano u zoru poo sam se pakovat, nisam mogo spavat od dragosti to u putovat. b. 'odlaziti odakle protiv svoje volje'. Kad ti nije dobro u naoj kui, pakuj se i trai sebi drugo misto. palac palca m 'kranji debeli prst na ruci i nozi': runi ~, noni ~. 2. 'stara mera za duinu i irinu'. tranga je bila za svega dva palca kraa, al ta vridi, nismo je mogli uvu u am kad nije dovaala do dripanika. palainta 'vrsta kolaa od brana, jaja i mleka, peena na vreloj masti u tavi (u tankim listovima i punj'ena demom, sirom ili orasima), palainka'. palamuda 'biljka sa listovima koji imaju bodljikave, trnovite zupce ili dlake, bot. Cirsium'. Sime nam ba nije bilo najistije, kad toliko palamude ima u itu. palamudit -im nesvr. 'govoriti gluposti, bulazniti'. Kad on popije koju aicu, onda samo palamudi i svima dosaiva. palanta 'rasad (cvea, povra i sl.)'. Danas emo rasadit palantu paprike. palantovat -tujem nesvr. 'saditi rasad biljaka'. Jue smo palantovali ranu salatu. pali -ia m dem. od palac. palik/palinjak m 'plod rogoza'. palica 1. 'tap sa svinutom drkom'. Skloni mi se s puta, jel u te sad s ovom palicom poit. 2. 'drveni prut koji spaja jaram sa rudom'. Izvui palicu i skini j'aram, pa puti volove da pasu. palit palim nesvr. 1. 'unitavati vatrom'. Pale kurunu na njivi. 2. 'izazivati gorenje radi grejanja, svetlosti i sl.'. Stane, pali friko lampa, ne vidim u u sobu. 3. 'nanositi tetu vruinom, pei, ei (obino o sunanim zracima)'. Sunce toliko pali ve danima, da e sve izgorit. 4. 'pucati iz vatrenog oruja'. Ala lovci pale is puaka, ak se vamo uje. 5. 'puiti'. Nemoj mi davat duvan, neu da palim. ~ se 'pojavljivati isputajui svetlost, poinjati sijati'. Si'am se da je mrak poo da se sputa, jel su se palili prvi lampai. palora 'deiji ritualni pozdrav starijima (mala deca na otvorenom dlanu prave krialicu ~ prekrie dlan, udare svojim dlanom o dlan onoga koga pozdravljaju, izgovarajui rei': krialicebogalicepukac i zatim ljube ruku)'. Izr. Bit na palori 'nai se pod udarom neke kritike'; dobit na paloru 'na gotovo, bez rada, na dlanu'. paljuanje s gl. im. od paljuat. im bidne gotovo paljuanje, ja u raspravljat svine. paljuat -am nesvr. 1. 'uriti, skidati ekinje sa zaklane svinje'. 2. 'opeljeiti (v.)'. Joso je danas prido svinje i sio da se karta sa one dvi bitange, sad ga oni paljuaje dok mu sve ne odnesu. pamet 1. 'razum, um'. Da ima mrvu pameti, ne bi tako divanio. 2. 'prirodna sposobnost, nadarenost'. Izr. bit na pameti 'misliti na to'; bit kokoje pameti; ovik kratke pameti 'umno ogranien'; palo mu je na 'setio se ega'; dugaka kosa kratka ~ razg. (ir.) 'ene rasuuju povrno'; poremetit pameu 'poludeti'; ne bit pri istoj pameti 'biti lud'; ne izlazi mi iz pameti 'neprestano mislim na to'; imat vie srie neg pameti 'uspeh je nastao sticajem okolnosti a ne prema sposobnostima'; nije mi ni na kraj pameti 'ni pomisliti o emu'; pomutit, zavrtit kome ~ 'zaludeti, zavesti koga'; pie mu popilo ~ 'od pia postao nesposoban'; solit kome ~ 'nametati kome svoje miljenje'; ~ u glavu 'saberi se'; vrana mu je ~ popila 'ne misli normalno'; pameti ni za krajcaru 'lud'. pametan -tna -tno 1. 'razborit, mudar'. Pametna je to glava, triba uradit kako on kae. 2. 'posluan'. Ajde, Vranje, budi pametan kad ti dida kau, posluaj ga. 3. 'mudra re'. Pustite Josu da nam i on kae koju pametnu, pa emo se onda

dogovorit. pametno pril. 'na pametan nain, mudro'. Znam da je on pametno mislio, al ta vridi kad drugi nee tako. pamprc m 'mali ovek (kepec)'. Valdar se nee udat za tog pamprca?! pamtivik m samo u izrazu: od pamtivika. 'odvajkada, oduvek'. pamuak -ka m 'tanak pamuni konac za vezenje'. panenje s gl. im. od pantit. Slabo mu je panenje, pa zato ne vraa dug. pandrknit -em svr. 'odapeti (podr.)'. Nadigo se ko puak, ko da nee i on jednog dana pandrknit i, bio pa ga nema. pandur -ura m 1. 'seoski uvar reda'. Panduri su za nered znali i batinat, zato su i(h) se svi bojali. 2. 'policajac (fig.)'. Nije znao ta e, svaki mu je poso smrdio, pa oo za pandura, i sad jo izigrava vlast. pandurina m v. pandurina. panduretina m v. pandurina. pandurina m augm. i pogrd. od pandur. pandurov -a -o 'koji pripada panduru'. pandurski pril. 'na nain pandura, kao pandur'. pandurski -a -o 'koji se odnosi na pandura': ~ sluba, ~ soba. panek part. 'ako, neka'. Svi e dobit po dva eera, samo ti nee, jel si rava. Panek, meni ni ne triba. pankljika 'uska traka od tkanine koja se koristi kao ukras, pantljika'. Na svaku kiku svei po jednu pankljiku. panta 1. 'um, razum, pamet'. Bio je i naitan, al je imo pantu da nije bilo takog ovika uokolo. 2. v. pajanta. Dodaj mi tu gvozdenu pantu. pantalone mn. 'donji deo mukog odela, hlae'. Kate, donesi mi one pantalone od cajga. pantalon(i)ce -ica mn. dem. od pantalone. pantit -im nesvr. 'drati u pameti, seati se'. Pantim te ja jo dok si curica bila. Izr. Pantie ti tvog Boga! 'pretnja povreenog'; ~ (za) sebe 'seati se svoga ivota'; Taj oiljak nosim na vratu otkad sebe pantim; panti pa vrati 'ne zaboravi obavezu vraanja'. pantivik m v. pamtivik. pantljika v. pankljika. Kupila sam ti, Mande, lipu crvenu pantljiku u kosu. panj panja m 'deo drveta koji ostane na korenu kad se stablo pretesteri, srui, prelomi'. Izr. Vui ~ 'o karnevalu, momci koji su bili po redu da se ene, a nisu se oenili, vuku panj' kroz selo'; unitit do panja 'sasvim unititi'; stari ~ kad se zapali 'star ovek kad se zaljubi'. panji -ia m dem. od panj. panjkat -am nesvr. 'ogovarati, blatiti, klevetati'. Ma(u)va me panjka prid mojim momkom. ~ se uz povr. 'jedan drugog klevetati, ogovarati'. Danas se panjkaje, a siltra e zajedno u mijanu. paoit -im nesvr. 'uvrstiti naplatke i paoke, okovati toak'. Odneemo kovau dva toka da i(h) paoi. paok paokovi m 'deo toka koji spaja naplatak s glavinom'. Tribae dat na paoenje desni stranji toak u kolima, niki paokovi se klamaje, samo to ne ispadnu. paor m 'seljak'. Paorima zavide na bilom kruvu, al ne zavide na crnim noktima. paorija mn. 'seljatvo, seljaci'. im je vaar, sva se paorija okupi. paorkinja 'seljanka'. Jedna nam je cura paorkinja, a druga je najderka. paorski -a -o 'koji pripada paorima'. evo, vako je namiena prava paorska soba. paorski pril. 'na paorski nain'. Ja sam paor i paorski divanim. papa m 'poglavar rimokatolike crkve'. papa 'deje jelo, hrana'. Daj malom pape da ne plae. papak papka m 'ronata navlaka koja pokriva krajeve prstiju u nekih sisara (goveda, ovce, koze, svinje)'. Izr. otegnit papke 'umreti (vulg.)'.

papar -pra m 'biber, bot. Piper nigrum'. papat -am nesvr. 'jesti (de.)'. Oe papat mala beba? papi m dem. od papak. papit -im nesvr. 'grabiti (za sebe), biti sebian'. Nije Vranje gledo ni na roenu brau, digod je mogo on je papio za sebe, a drugom ta dotekne. paperje s mn. 'meko i neno perje na telu ptica, maak'. Ja sam mojoj eri ve spremila uzgljance za udaju. papica dem. od papa (hrana). papicanje s (de.) gl. im. od papicat. Kad je papicanje na redu, onda se sve sigrake ostavljaje na stranu. papicat -am nesvr. (de.) dem. od papat. papin -a -o 'koji pripada papi'. ~ tap. papit -im nesvr. (de.) v. papat. papren -a -o 1. 'zainjen paprom ili paprikom, zapapren'. Volim papren paprika, a i dobar pricer posli tog. 2. 'vrlo skup'. Kupili smo eri svilu, al smo, borme, platili paprenu cinu. paprenjaa 'posudica (okrugla, od drveta) u kojoj se dri sitna mlevena paprika'. Dodaj mi paprenjau, zna da ja solim i paprim slaninu. papriica/papriica dem. od paprika. paprika bot. 'vrtna biljka Capsicum annum': sitna , zelena , crvena ~, kisela ~. Izr. crven ko ~ 'vrlo crven': bisan ko ~ 'koji se brzo rasrdi, plane'. paprika -aa m 'jelo od mesa iseckanog na komadie, u soku kuvano i zainjeno paprikom'. pilei ~, svinjski , telei ~. Izr. napravit od koga paprika 'raskomadati koga'. paprikaki -a -o 'koji se odnosi na paprika'. Volim i paprikaki miris. paprikica/paprikica dem. od paprika. paprit -im nesvr. 'zainjavati jelo biberom ili paprikom'. Moj pokojni dida su svako ilo paprili. papua 1. 'vrsta lake obue koja se najee nosi samo u kui': muke papue, enske papue, papue od koe, svilene papue, papue na visoke pete, raene papue. 2. 'gvozdena konica koja se podmee pod kolski toak'. papuar -ara m 1. 'zanatlija koji izrauje papue'. 2. 'mu koji je pod "papuom svoje ene" (ir.)'. io bi on, al ne smi od svoje ene, zna kako je to kod papuara. papuarka 'ena proizvoa papua'. papuarov -a -o 'koji pripada papuaru'. ~ ilo. papuarski -a -o 'koji pripada papuaru'. ~ zanat. papuica dem. od papua. papui m 'papuar (2.)'. papula 'kuvani i gnjeeni pasulj'. Volim papulu al nisam protiv komada kuvane unke uz papulu. par (parovi) m 1. 'dva predmeta, koji zajedno ine jednu celinu': ~ klompa, ~ izama'. Ie zima, pa sam moro kupit tri para cipela; svi troje dice i'u u kulu, pa njim triba obua. 2. 'dve osobe povezane neim zajednikim; dvoje (muka i enska osoba)'. Ba su lip par Joso i Anka. 3. 'dve istorodne ivotinje'. ~ jaganjaca, ~ pilia. 4. 'dve istorodne ivotinje razliitog pola (mujak i enka)'. Sica se da mi je lani komija poklonio par golubova, a da vidi koliko i ve i'mam izleeno. 5. 'onaj koji je kome po kakvoj osobini jednak'. Meni je svedno s kim e se ti druit, al mislim ti i Naco niste par, ti velik a on do pojasa, pa vas je smino gledat kad iete zajedno; Nema mu para. 6. 'mala koliina ega, nekoliko'. ta samuzo, samo par kolaa, a vi me ruite da u sve izist. par 'as, trenutak; samo u izrazima: u jedan ~ 'odjednom'. U jedan ~ uinilo mi se da je togod puklo; u taj ~ 'tada, za tu priliku'. U taj ~ nismo znali koliko e i do, pa se zato nismo dobro spremili. para 1. 'gasovito stanje u koje prelazi tenost pri isparavanju'. Skini tu vodu sa porelja, ne vidi da toliko vreje da nam je puna soba pare. 2. 'dah, disanje'. Olakaj, sinko, malo korake, majki je nestalo pare, ne moem ja tako urit. 3. 'novana jedinica ravna stotom delu dinara'. para 'crta, linija'. Cekajte da povuem paru otkaleg emo skakat. para -aa m 'iljak za paranje kukuruza (pri runom mrvljenju)'. S paraom se nane jedan red zrna na klipu kuruza. paraa 'poljoprivredno orue (prvobitno, gvozdeni klinovi u drvenom okviru, a zatim sve od gvoa, slui za paranje

zakrljalog travnjaka i grudvaste njive), drljaa. parada 1. 'vojnika sveana smotra'. 2. 'sveana povorka, proslava, sveanost'. Izr. ija vlada tog i parada! paradajz m v. paradika. Sabrala sam sav zrio paradajz, sutra emo ga skuvat. paradan -dna, -dno 'koji je odreen za sveane prigode: ~ amovi; ~ konji'. parado parado m 'koija (koji tera samo paradne konje i kola)'. Parade ima i svoje paradeko ruvo. paradeki -a -o 'koji pripada paradeu: ~ konj, ~ kola'. paradeki pril. 'na paradeki nain'. On, ne samo da je dobar koija u paradi, ve tako i ie paradeki. paradika 'paradajz'. Nakuvali smo pedeset boca paradike. paradirat -adiram nesvr. 'ii paradnim korakom, jahati, voziti se, sudelovati u paradi, praviti paradu'. Vema je volio da paradira na konju nego kruva ist. paradno pril. 'sveano, kao u paradi'. paraklaisat -em nesvr. 'zbog nesposobnosti kvariti, promaiti u izradi'. Neu vie nosit mojoj staroj sabovki da mi ije ruvo, ona samo pripovida i na kraju paraklaie i upropasti materijal. paramparad zb. im. od parampare. Ispo mi je tanjir i razbio se u paramparad. parampare/parampare -eta s 'komadi ega (obino razbijen)'. Pokidala je pismo u parampare. paran -rna -rno 'koji pripada paru'. Tvoj i moj konj su dobra parna viia, tribalo bi da jel ti kupi mog, jel da ja kupim tvog. parasniki -a, -o 'seljaki': ~ kola; ~ soba; ~ pe 'napravljena u dvoritu, poljska pe, iskljuivo slui za peenje hleba, pogae i dr. dok traje toplo vreme (da se ne bi grejale pei u stanu)'. parasniki pril. 'na parasniki nain'. Divani ti meni lipo parasniki da te moem razumit ta kae. parasnik m 'seljak'. Dok je nas parasmka, nema gladi u narodu. parat param nesvr. 'razdvajati po avu ono to je uiveno'. Volim it, al ne volim kad triba parat. 2. 'rezati telo mrtvaca, vriti obdukciju'. Danas je umro na dida, al nisu ga dali iznet iz pitalja, parae ga da vide od ega je umro. 3. '(obino s dopunom: grudi, srce, duu) priinjavati otar bol'. Jo i sad mi se srce para kad se sitim kako mi je dite na rukama izdanilo. 4. 'vukui parau ravnati pooranu zemlju'. Stipan neka ore, a ti, Vranje, upregni konje u parau, pa oma za njim paraj. 5. 'drvenim iljkom skidati red kukuruza (pripremati za runo krunjenjemrvljenje)'. ~ kuruze. Izr. Para mi ui! 'zvui otro, neugodno za uho'. parica dem. od para. Liza i Marko su bili tedljivi domaini, pazilisu na svaku paricu. parit -im nesvr. 'polivati vrelom vodom zaklanu ivotinju da se lake skida dlaka ili perje'. 2. 'podvrgavati delovanju pare radi ienja, unitavanja zaraznih klica'. Za vrime onog rata esto smo parili koulje i gae, al nikad se nismo mogli otarasit uivi. 3. 'grejati parom, vrelom vodom radi leenja'. Dida su nazebli, pa su parili noge i pili vrue vino. Izr. ~ oi 'uivati gledajui'. ~ se 'biti izloen jakoj toploti, podnositi vruinu, znoijti se'. parit parim nesvr. 'sastavljati u par radi zajednikog rada'. Izr. Parim s parom, dok ne uparim. ~ se 'spajati se (o mujaku i enki) radi oploenja'. Jo nikad nisam vidio kako se laste pare. parket -eta m 'pamuna tkanina s dlaicama s jedne strane, parhet'. Izr. igra teta brez parketa 'podvikuje se u svadbi'. parketski -a -o 'koji je od parheta'. Starije ene su i spavale u parketskim suknjama. parlog m 'zakorovljeno zemljite, zarastao vinograd'. Otkako se propijo, sav mu je vinograd oo u parlog. parni -a -o 1. 'koji se pokree delovanjem pare'. Stojo sam blizo i kad je maina naila, parni kazan je isputio paru, svu mi je ruku opario. 2. 'koji su u par'. Parnim danima pridajemo mliko. parnjaa 1. 'parni mlin'. Mlili smo na suvai pa u vodenici, a sad stigla je i parnjaa. 2. 'lokomotiva i lokomobil (za vralicu) koje se pokreu parom'. parnjak -aka m 1. 'vrnjak'. Znam ga kako ga ne bi znala, bio je parnjak mom mlaem sinu. 2. 'onaj koji radi s kim u paru'. Izr. Dva loa ubie Miloa! 'u paru smo jai'. paroi m dem. od paroak. paroke -aka mn. 'vile sa dva iljka'. paroak -oka m 'jedan od iljaka na vilama'. Za bacanje snoplja na kola i na kamaru najbolje su drvene vile s tri paroka. partaja 1. 'politika organizacija, partija'. 2. 'manja grupa ljudi povezana istim zadatkom'. Vidi se da ste vi slona partaja, radite da ne mo bolje.

partekla 'salvetica, od tekstila, koe (vezana detetu oko vrata)'. Svei maloj parteklu p onda je rani. parteklica dem. od partekla. partija 'osoba sa odgovarajuim osobinama za stupanje u brak s osobom suprotnog pola'. Kaem ja njemu da je ula dobra partija, a on se zagledo u onu Klaru Kuclalovu. partovat -ujem nesvr. 'podravati, povlaivati'. Bio sam ciguran da e ti njega partovat, kad ti se dopada njegova sestra. pas m 1. 'panjak, livada'. Otiraj krave u drugu dolju, tamo je dobar pas. 2. 'najui deo ovejeg tela iznad kukova, pojas'. Jedno vrime su se cure zdravo stezale u pasu, da bi bile to vitkije. pasirat pasiram nesvr. 1. 'odgovarati meri, dolikovati'. Kad bi mi dao taj eir, meni bolje pasira, a tebi padne na ui. 2. 'pritiskanjem kroz sito odvojiti sok iz ploda (voe, povre)'. Ja uvik prvo pasiram paradiku, p onda je kuvam. pasmo 'smotak vune'. Kata je drala, a Teza je brojila niti i vezivala u pasmo. pasom pril. 'pasui'. Lozija je krenio s kravama pasom oma ispod avlije i u podne se sputio na drugi do. paso m 'isprava o dokazu vlasnitva na stoci'. pasoamica 'kancelarija gde se izdaju pasoi'. paspulirat -uliram nesvr. 'opivati gajtanom druge boje'. Dala sam kumanu pregau da se paspulira zlatnim gajtanom. past padnem i panem svr. 1. 'biti povuen sa vieg poloaja na nii sopstvenom teinom, svaliti se (na zemlju)'. im padne kia, trava e ozelenit. ta si ostavio kabo prid vrata, mogo sam da padnem priko njeg. 2. 'spustiti se gubei snagu'. Toliko mi je bio teak dak da su mi ruke prosto pale kad sam dak ostavio; Od umora uvee kad je lego na krevet, glava mu je skoro pala na uzgljancu. 3. 'rasprostreti se po zemlji (o svetlosti, mraku i sl.)'. Zadivanili smo se pa nismo ni opazili da je no pala. 4. 'poginuti (obino u borbi, na bojnom polju)'. ~ obadva sina su nam pala u ratu. 5. 'sniziti se (o ceni)'. Danas je na peci pala cina debelim svinjama. 6. 'desiti se'. U to vrime je palo i roenje treeg diteta. 7. 'biti kriv zbog ega'. Ako se uje da si i ti bio tamo, mo i na tebe past krivica. 8. u predlokim izrazima: ~ u nesvist, 'onesvestiti se'; ~ u ropstvo 'biti zarobljen'; ~ u zaborav 'zaboraviti'; ~ u vatru 'odueviti se; razbesneti se'; Izr. ko da je s badnja pao 'ni o emu pojma nema'; nece mu ~ ni dlaka s glave 'bezbedan'; nije valdar s kruke pao 'da se udi nad neim jasnim'; pao mu mrak na oi 'izbezumio se'; pala mu sikira u med 'stigla ga srea'; pao mu kamen sa srca 'oslobodio se teke brige'; ~ na ija lea 'iveti na iji raun'; ~ na niske grane 'srozati se moralno i materijalno'; ~ na pamet, ~ na um 'setiti se'; ~ pod sud 'odgovarati pred sudom'; ~ aka, ~ u ruke 'doi u iju vlast'; ~ s nogu 'umoriti se od trkaranja'; ~u oi 'privui panju'; ~ u postelju 'razboleti se'; ~ u ri kome 'prekinuti koga u govoru'; stani pani 'odluan as'; palo slime na time 'preuzeti odgovornost'; ~ s konja na magarca 'izgubiti poziciju'; v. is ~, na ~, napo ~, o ~, ot ~, po ~, pot ~, pri ~ (se), pro , ras ~ (se), s ~, spo , u ~, za . past/pasit pase nesvr. 'nalaziti se na pai (o stoci)'. Dok se ti ode sigra, krava ti pase cvie. ~ se pase se 'pariti se (kobila)'. Naa se kobila pase, moraemo je vodit pod dripca. pastore -eta s 1. dem. od pastorak i od pastorka. 2. 'onaj kojemu se ne posveuje mnogo panje'. Sva su dica dobila po jabuku, samo ti je kominca ispala pastore, jedino njoj nisi ala. pastorak -orka m 'sin iz preanjeg braka branom drugu iz novog braka, svome ouhu ili maehi'. pustorka 'ki iz preanjeg braka branom drugu iz novog braka'. paa 1. 'pasenje, napasanje'. Ovog prolia emo ele odnet na pau u onu veliku draovu umu. 2. 'panjak'. Slaba nam je paa, nije bilo zimus sniga, a ni s prolia kie. paa m 'titula visokih vojnih i civilnih dostojanstvenika u osmanlijskom carstvu; osoba koja nosi takvu titulu'. Ne znam oe I to dote, al Mukija ivi ko paa. panjak/panjak -aka m 'mesto gde stoka pase'. Komija, tebi izgleda nije dosta tvog panjaka, kad puta marvu i na moju livadu. patrit se -im se nesvr. 1. 'uriti se'. Moram se patrit da za vida stignem u varo. 2. 'nastojati, truditi se'. Patri se ti na uenju, pa ete i uitelj vema volit. patak patka m 1. 'zool. mujak patke Anas mas'. 2. 'ovek koji se gega pri hodu (fig.)'. patalija 'nered, guva'. Modar bi taj balo i veu patallju pravio da nije bila viz(i)-tacija na pragu. pateka 'apoteka'. Kad poe u pateku, kupi i praka od glave. patekar -ara m 'apotekar'. patekarica 'apotekarica'. Naa patekarica je rodom iz Sombora. patit -im nesvr. 1. 'trpeti jak fiziki bol, muiti se'. Moja ena ve dvadeset godina pati od glavobolje. 2. 'oseati moralni, duevni bol'. Patio je od ljubomore i ona ga je u grob otirala. 3. 'trpeti zbog oskudice'. Patio je jel je bio i ladan i gladan. ~ se 'biti izloen patnjama, muiti se'. Patila se ona vie od deset godina sa pijanim ovikom i bolesnim svekrom. patka zool. 'plovka Anas'. Izr. divija ~ zool. Anas platyrhynchos; domaa ~ zool. Ana boscas domestica; ie ko ~ 'gega se'.

patkast -a -o 'koji je nalik na patku, koji je kao patka'. Kai ta oe, al Pajo ima pravu patkastu glavu. patkica dem. od patka. patnja 'bol, muka (obino duevna)'. Bolest je ve odavno prola, al patnja u dui ga je jo uvik muila. patoka 'pri peenju rakije poslednja, slaba rakija'. patrona 'ahura u kojoj je puano tane ili sama, s kapslom, napunjena barutom'. Dao sam Marku novaca da mi kupi dvadeset patrona za moju lovaku puku. pauina 'tanke niti koje nastaju od lepljivog soka koji pauk izluuje i mrea od njih. Ko e ga skinit, jedan veliki crni pauk visi na pauini oma iznad sobni vrata. pauk pauka (mn. paukovi) m zool. Arachnida. ~ otkud toliki paukovi ko da nismo sobu po godine pajali?! paukov -a -o 'koji pripada pauku': ~ otrov, ~ mria. paun pauna (mn. paunovi) m zool. Pavo cristatus'. Ne volim momka koji se oli ko da je paun. paunica 'paunova enka'. Lipa je Manda, pa jo kad se obue u sveano ruvo ni paunica joj nije ravna. paunov -a -o 'koji pripada paunu': ~ pero, ~ perje. pazit -im nesv. 1. 'paljivo pratiti pogledom, biti usredsreen'. Kad se vadi med, mora se pazit na ele, da se ne uznemire. 2. 'nadzirati, motriti'. Majka su pazili na najmlae unue. Izr. Pazi (-te) 'molba, elja, zapovest da se paljivo slua, da dobro razmisli o onome to mu se govori', pazi ti njega, pazi ti nju! 'izraz uenja zbog ijeg postupka'. ~ se 1. 'uvati se'. Pazi se u tom tuem svitu. 2. 'iveti u prijateljstvu'. Mi se pazimo ko braa. 3. 'voleti se'. Kai mi, ule, oe 1 se tvoja Liza skoro udat, znam da se Ivan i ona ve odavno paze. Izr. paze se ko ker i maka 'stalno su u svai'; paze se al se ne zovu na disnotor. pazuvo s 'pazuho'. Ozo dite pot pazuvo ko dai; ima ir pot pazuvom. pceto s 1. 'pas'. ije je to malo crno pceto? 2. 'ovek koji izaziva prezir svojim postupcima'. Ne daj ga Boe nikome, to je tako pceto od ovika! pcova -aa m 'psova' im zine, on togod opcuje, pa su ga zato i zvali pcova. pcovaica 'ena koja psuje'. Jeste ensko al je pcovaica da joj para nema u tom. pcovaov -a -o 'koji pripada pcovau'. Pcovaov jezik je zdravo pogan. pcovat pcujem nesvr. 'psovati'. Dida nisu trpili onog ko pcuje i oma su ga otirali sa salaa. pcovka 'psovka'. Majka je uvik divanila: dico, im ujete digod veliku pcovku, sklanjajte se otud. pec! (de.) uzvik kojim se opominje dete da se moe opei. Nemoj dirat rukom, to je pec! peca 'pijaca'. Sutra emo nosit na pecu kola plive. Izr. itna 'pijaca gde se na odreene dane kupuju i prodaju itarice'; stona 'pijaca gde se kupuje i prodaje stoka'; zelena ~ 'pijaca gde se kupuje i prodaje voe i povre'; mlina ~ 'pijaca gde se kupuje i prodaje mleko i mleni proizvodi'. pecara 'zgrada u kojoj se pee rakija'. peckat -am nesvr. 'zadirkivati'. Pere, okani se ve tog derana, zato ga furtom pecka?! ~ se 'zadirkivati jedan drugoga'. peen -a -o 1. 'trp. prid. od pe'. 2. 'iskusan, vet'. Njemu nema ravnog kovaa, to je peen majstor za sve to se od gvoa kuje. Izr. ni peen ni kuvan 'to moe biti i ovako i onako'; peen i kuvan 'biti s kime u najprisnjim odnosima'; peen si ti 'gotov si, svreno je s tobom'. peenica 1. 'peeno meso, peenje'. Nana su doneli na astal peenicu od velike puke. 2. 'meso (svee ili sueno) s obe strane svinjske kime'. peenka v. peenica. Gazdarice, dobra ti je peenka. peenje s v. peenica (1.). pe pei 1. 'naprava od bubalja (v.) od peene zemlje, kamena, metala ili dr. za grej'anje prostorija, za spremanje hrane za jelo': zemljana, glinena ; parasnika (v.) ; 2. 'koliina onoga to za jedan put ispee u jednoj pei'. Za ris smo morali ispe dvi pei kruva lzr. istrgnut is pei 'nedopeen'; taj je iz tuta. peivi kruva io 'mnogo se potucao'. pe peem (3. 1. mn. pefiu) nesvr. 1. 'pripremati hranu za jelo grejanjem na vatri, na ranju ili u pei: ~ kruv, ~ meso, ~ pile'. 2. 'pripremat kakav napitak delovanjem vatre (kuvanjem, destilacijom i sl.): ~ rakiju'. 3. 'izlagati vatri kakvu materiju radi dobijanja njenih novih svojstava (vrstoa i dr.): ~ ciglju'. 4. (samo 3. I.) 'paliti, ei zracima (o suncu)'. Ove jeseni je sunce peklo ko u srid lita. 5. 'delovanjem ega us'janog proizvoditi opekotine'. Bio je tako velik pua, da mu je cigaretla uvik pekla prste, al on je tio do kraja da je popui. 6. 'biti nadraen, zahvaen bolom'. Soba je bila puna eljadi, svi su puili i na glas divanili, a ja sam tu uio i skoro plako jel mi je dim peko oi. 7. 'zadavati fiziki bol (o rani i sl.).' Svi su urili, pa sam i ja dro korak njima, a ulj me peko da bi mogo vikat od bola. 8. 'priinjavati duevne, moralne patnje'. U tom srcu, svata sam mu kazala, pa i da je lopov, a posli me je ta ri zdravo pekla. Izr. ekat peene eve iz neba 'da se dobije neto bez rada i

truda'. ~ se 1. 'izvrgavati se delovanju vatre'. Dva se praseta u pei peu. 2. 'izlagati se sunanim zracima'. Risari rano ustanu da bi se to manje po danu pekli na suncu. 3. 'gristi se'. Nije njemu to sam nije oo, ve se pee to je sina poslo. pear -ara m 'izraiva pei'. Sve manje ima peara koji znadu pravit prave parasnike pei. pearski -a -o 'koji se odnosi na peara': ~ zanat. peica dem. od pe. peka dem. od pe. Grije nas naa peka, malo loimo a uvik nam je soba vrua. pekica dem. od peka. pedalj pedlja m 'stara duinska mera, razmak izmeu vrha palca i malog prsta na jednoj ruci'. Zdravo si nagusto sadila, tu nema ni dva pedlja izmeu kulca. 2. 'mali neznatan deo prostora'. Nema kod mene ni pedlja neobraene zemlje. pegla 'naprava koja se zagjeva i kojom se glaaju tkanine'. Kae mi Anka da se vie ne prodaju pegle na ugalj. peglat -am nesvr. 1. 'glaati peglom tkanine'. Male uzgljance emo peglat, a arape emo roljat. 2. 'tui'. Nemoj da te ja peglam. pekar m 'onaj ije je zanimanje da mesi i pee hleb'. pekara 'zgrada, prostorija u kojoj se mesi i pee hleb ili prodaje'. pekarka 1. 'pekareva ena'. 2. 'ena koja prodaje hleb'. pekarov -a -o 'koji pripada pekaru'. Pekarova pe bolje pee od nai parasniki. pekarski -a -o 'koji se odnosi na pekare': ~ zanat, ~ lopata, ~ kruv. pekmez m 'slatka gusta kaa, masa koja se dobiva ukuvavanjem voa (sa eerom ili bez njega)'. 2. 'ovek slabe volje, slabi, maza'. ta je, niko te nije ni dotako, a i da jeste, nisi valdar od pekmeza. pekmezit se -im se nesvr. 'otezati se, izvoljevati i sl.'. Ajde, skoi i uradi to ti mater kae, da se nisi ve toliko pekmezila. pelcer m 'voni kalem'. Daj mi jedan pelcer s tvoje vinje. pelena 'kvadratni oblik platna u koji se umotava novoroene'. Izr. iza iz pelena 'postati odrastao'; bit u pelenama 'nezreo, nerazvijen (biti)'. pelenica dem. od pelena. pelin -ina 1. a. bot. 'biljka jakog mirisa i goricog ukusa, Artemisia absinthium, pelen'. 1. b. 'napitak koji se dobiva kuvanjem te biljke'. Popi gutljaj dva pelina pa ete pro bol u trbuvu. 2. 'goroina, j'ad, emer'. Ostala sam sama na svitu sa svojim pelinom u dui. peli -ia m 'obod korita (na kojem se obino dri sapun)'. Misli da je to lako naslonit se na peli i uljat na pralju sa rukama u kortu cio dan. peljeit -im nesvr. 'liavati koga ega (obino r.ovca, kartanjem u novac)'. Peljee ga, kad on ni ne zna s kim je tijo da se karta. pemzla v. penzla. pender m 'prozor'. Otvori pendere u istoj sobi. pendera -aa m 1. 'okvir za prozore'. 2. 'zanatlija, radnik koji zastakljuje prozore'. . To je pendera, im sokakom ie i nudi opravke pendera. Izr. Srian ko pendera kad padne na lea. penderica 'jednokrilni prozori'. Penderica se mece tamo otkud se mo vidit avlija, koja se ne vidi kroz redovne pendere. pentrat se -am se nesvr. 'penjati se, verati se (na neto, nenormalnim putem)'. ii, otiraj dicu, pentraje se na kamaru, mogu past pa se ubit il slomit ruku jel nogu. penzla 'etkica, kiica'. Bao, jeste 1 kupili mi penzlu za kulu? penjat penjem nesvr. 'dizati koga ili to u visinu'. Penjite i tog pijanog na kola pa da kreemo. ~ se 's veim ili manjim naporom ii s nieg mesta na vie, izlaziti'. Dida su se i u osamdesetoj penjali po listvama na tavan. pepa 'neukusno skuvano i sve meusobno slepljeno jelo'. Ovo nije paprika ve prava pepa. pepeljat se -am se nesvr. 'posipati se pepelom (u rimokatolikoj crkvi vernici se na dan "iste srede" posipaju pepelom)'. Samo stariji svit dolazi u cfkvu da se pepelja. perai -a -e 'koji slui za pranje': ~ sapun. peraja 'organ za plivanje ribe'. 2. 'etka na duem ili kraem dralju (za kreenje zidova)'. Moraemo kupit novu peraju,

ova stara se sva olinjala kako sam mazala sala kreom. 3. 'ekinje na leima svinje'. Ovi bili svinji su tako okrugli lea, nemaje peraje ko oni domai. perajica dem. od peraja; 'mala etka za kreenje'. Ozmi perajicu i popravi kreom oe di peraja nije dovatila. perajite s 'dralje na kojem se nalazi etka za kreenje'. Perajite je due od dva metera, tribae ga malo skratit. perce -eta (mn. percad) s dem. od pero. percent -a m 'procenat'. perec -eca 'pecivo savijeno u kolut'. Ja samo gledam kako se malo dite zna smotat ko perec. perenjak m 'jedna vrsta korenja od drveta (slui za izradu etakaribalica)'. per(i)na 'posteljina napunjena perjem, njome se pokriva ili stavlja kao leaj'. Izvadiemo pernu iz kreveta, iu topliji dani pa e nam bit vruina za spavanje. perjanica 'nakit od perja na kapi ili eiru'. Zadi i ti ovo veliko perce za eir kad ve ie u lov, da izgleda ko pravi lovas sa perjanicom. perjaro m 'austrougarski andarm'. Jutros su dva perjaroa otirali Lazu svezanog za konja. perjat -am nesvr. 'ii brzo, trati, beati'. Kad Lazo pome perjat, niko ga ne mo stignit. perjav -a -o 'koji je uprljan perjem'. Vidi kako sam perjava, itav dan smo upali guske. perjavaa 'unutranji deo navlake za jastuke'. perje s zb. im. od pero. Izr. kitit se perjem 'hvalisati se'. perlica 1. 'cvet od vetakog materijala ili ivog cvea (kite se svati njima)'. Spremili smo perlice za uvegiju i snau i za sve goste u svatovima. 2. 'grdnja, prekor'. Dobit ~ 'biti gren'. pero s 1. 'ronata cevica koja prelazi u badrljicu s ijama, a raste iz koe ptica i pokriva im telo'. Svako pero guske je korisno, od najveeg do najsitnijeg paperja. 2. 'naprava kojom se udara u tamburu, trzalica (v.)'. Kupio sam tri kotana pera za tamburicu. 3. 'elina ili od drugog metala nainjena naprava kojom se pie mastilom'. Ti samo umae u tintarnicu, a nita ne pie. Izr. latit se pera 'poeti pisati'. peronica 'kutija za pera'. ime si piso u kuli, kad si peronicu zaboravio ponet? perin m bot. 'biljka iz porodice titarki, Petroselinum hortense'. Izr. ii u perin 'doavola'. pertla 'traka za vezivanje cipela'. Pokidala mi se pertla. perunika bot. 'jedna vrsta cvea (sa ljubiastim, belim i crvenim smeim bojama), Iris'. peruka 'vrh guijeg krila ili svenji perja upotrebljen kao metlica kojom se isti brie, paje, skida praina, podmazuje'. Perukom oisti dasku od brana. perukat -am nesvr. 1. 'perukom istiti'. Perukam kotarcu od brana. 2. 'tui (fig.)'. Nisi ti njega nikad perukala, zato je on taki rav. perukica dem. od peruka. perut i m 'ljuice od izumrlih gomjih delova koe (posebno na glavi)'. eljo si se valdar kad i na ramenima ima peruti. perutanje s gl. im. od perutat se. Perutanje je nika bolest koe na glavi. perutat se -am se nesvr. 'postajati perutav'. Ne znam ve ta da radim, zdravo mi se koa na glavi peruta. perutav -a -o 'koji ima po sebi peruti'. Moja kosa nije perutava. pervaz m 'naslon na klupi'. Odmaknite malo klupu da pervaz ne ulja zid. pekir -Ira 'runik, ubrus'. pekiri m dem. od pekir. pekiri m dem. o pekir. pet neprom. prost. broj. lzr. ni ~ ni est 'bez oklevanja, odmah'. peta 1. 'zadnji deo stopala'. Boli me peta, kako u ja trat za tobom. 2. 'zadnji deo obue, potpetica'. Kako ti, Dano, ie kad su ti obadve pete na izmama krive?! 3. 'deo arapa koji pokriva petu'. Znam natrikat orape, al petu ne znam zavrit. Izr. bacit pod pete 'pogaziti, prezreti'; bit kome za petama 'stalno ga slediti'; podbrusit pete 'pobei glavom bez obzira'; gori mu pod petama 'preti mu opasnost'; od glave do pete 'sav'; salo mu srce u pete 'vrlo se uplaio'. petak -aka m 1. 'bure od pet akova'. 2. 'konj od pet godina'.

petak -tka m 'peti dan posle nedelje'. Izr. crni ~ 'nesreni dan'; veliki ~ 'strogi post uoi Uskrsa'; svecom i petkom 'neprestano'; od petka do subote 'vrlo kratko vreme'. peti -a -o 'redni broj prema glavnom broju pet'. Nismo mi rodovi kad smo ve peto kolino. Izr. ~ toak u kolima 'neto sasvim suvino, nepotrebno'. petica 1. 'broj pet'. 2. 'jedna od kolskih ocena'. Pisanka mu je puna petica. petica 1. dem. od peta. 2. 'donji deo kose'. petlja (g. mn. petlja i petalja) 1. 'zamka koja se pravi od niti pri pletenju'. Tako se izvitila u trikanju da ni ne gleda a friko pravi petlje. 2. 'od uzice, ueta i sl. nainjena vea ili manja oica kao kod pletenja za prihvatanje ili privravanje'. Na kraju napravi petlju i natakni na koi, pa e krava sama past okolo koliko je tranga dugaka. 3. 'uica na haljini ili obui kroz koju se protura uzica'. Mora mi pomo petlju svezat na rukavima. 4. 'obrubljeni prorez na jastucima i sl. kroz koju se zakopavaju dugmad'. Saila sam nove uzgljance, jo samo da napravim petlje i priijem puca. Izr. bit jake petlje, imat petlju 'biti smeo, odvaan'; bit slabe petlje 'biti slabi, ii esto mokriti'. petljat -am nesvr. 1. 'upletati, meati u to'. Radite kako znate, samo mene ne petljajte u tu vau nevolju. 2. 'praviti spletke, spletkariti'. Svi ste vi jednaki, furtom togod petljate i smiljate podvale. 3. 'raditi neveto'. ii vidi ta Tome, tamo petlja ve itav sat ga nema, a ja ekam da mi donese drva. 4. 'teko iveti, muiti se'. Kako smo podigli toliku dicu u siromatvu? Petljali smo i krparili kako smo znali i mogli. ~ se 1. 'meati se, plesti se u to'. ii i nai togod sebi da radi, nemoj se petljat u moj poso. 2. 'baviti se, zadravati se'. Malo togod i ja razumim u tu mainu, al neu da se petljam u to to nije moj zanat. 3. 'vrteti se, motati se'. Dida, odvedite dicu u avliju, da se ne petljaje furtom tu oko nas. petni -a -o 'koji se odnosi na pete'. Izr. iz petni ila 'svom snagom'. petrolin -ina m 'petrolej'. Nestalo nam je petrolina u lampau. petrolinski -a -o 'koji se odnosi na petrolin'. ~ lampa. Petrovo m crkv. 'praznik sv. Petra i Pavla, koji pada na poetak leta, Petrovdan'. Na Petrovo emo i u varo, bie vaar. petrovaa 'jabuka, kruka koja sazreva o Petrovdanu'. pica 'enski polni organ'. pia 'hrana za stoku, krma'. ~ imamo mi dosta pie za svu nau marvu makar i dugaka zima bila. pie s 'pijenje'. Jel voda iz vaeg bunara za pie? 2. 'naroito pripremljena tenost koja se pije': slatko , estoko . Svratiemo u mijanu na jedno pie, ja plaam po rakiju. 3. 'sveanost u devojakoj kui, kada je postignut sporazum o udaji, veridbi'. Naa Marica se udaje za Stipicu, u subotu je bilo pie. Izr. odat se piu 'postati pijanac'; manit se pia 'prestati piti alkohol'; slab na piu 'lako se opiti'; jak na piu 'koji mnogo pije'; uvatilo ga pie '~nio se'; u piu uinit to 'u pijanom stanju'. piga 'mrlja na ljudskom telu, ukaste i mrke boje (najee na licu)'. Sve se na ditetu prominilo samo su pige ostale. pigav -a -o 'koji je posut pegama, pegav'. Jo i nos mu je pigav. pijacovina 'taksa za trgovanje na pjiaci, pijaarina'. Ako donese togod na pecu, mora platit pijacovinu. pijani -na -no 'koji se odnosi na pijacu, trini'. Petak i ponediijak su pijani dani. pijan -a -o 1. 'koji se opio, napio'. Nisam pio kad vam kaem, pijan sam od sage, otakali smo vino cio dan. 2. 'svojstven oveku u napitom stanju'. io je pijan as livo, as desno pa je mislio da su kue pijane, a ne on. Izr. dri se ko ~ plota 'slepo slediti kakvo miljenje'; mrtav , triten ~, ~ ko zemlja, ko majka 'potpuno pijan'; pijanog i Bog uva. pijanac -nca m 'onaj koji se esto opija, alkoholiar'. Lanac po lanac, prodae i popit sve pijanac. pijanenje s gl. im. od pijanit. Otkad je sve isprodavo, manio se i pijanenja pijanit -im nesv. 'odavati se pijanstvu, opijati se'. Posli smrti roditelja poo je da pijani i sad se nikad ne trizni, samo doliva. pijandura m i 'pijanica, pijanac'. Pijandura ne trai drutvo, on pije i opija se sam. pijanica m i v. pijanac. pijano pril. 'kao u pijanca: svojstveno dranju u pijanice'. Dro je pijano i gladio au ko da kaku curu miluje. pijavica 1. 'lankovita glista, koja se pripija uz telo i hrani se krvlju, Hirundinidae'. Mnogi su se u staro vrime liili, putajui krv pomou pijavica. 2. 'onaj koji jako iskoriuje drugog, zelena'. Daje on zajam i pije krv paorima ko pijavica, uzimajui im zeienaku kamatu. 3. 'onaj koji se pripija uz drugoga, a taj ga se ne moe reiti'. Nikad se ti nje nee oslobodit, dri se ona tebe ko pijavica. pijenje s gl. im. od pit. To nije pijenje ve lokanje. pijuckanje s gl. im. od pijuckat. Njegovo pijuckanje nema ni poetka ni kraja. pijuckat -am nesvr. dem. prema pit. Sidimo u ladu i pijuckamo pomalo. pijucnit pijucnem svr. prema pijuckat. Kad ne pije, ti pijucni pa ostavi.

pik m 1. 'mrnja, neprijateljstvo'. Izr. imat pik na koga, 'elja za nanoenje tete'. 2. uzvik za ponitenje ega: ne vredi, ne vai (ne pik) 'ne vai' ali i: pik! 'vai'. piket -eta m 'pamuna tkanina (prugasta ili jednobojna)'. Sirota je pa nosi ieve od piketa. piksla 1. 'kutija (zatvorena, kroz otvor se novac ubacuje, a kljuem otvara)'. 2. 'novac koji kartai stavljaju u takvu kutiju'. Gazda od kartaa skuplja pikslu. pila 'testera'. Danas naotri veliku pilu, sutra emo pilat onaj dudov panj. Izr. runa , prika 'velika pila sa kojom dva oveka pilaju u isto vreme'. pilanje s gl. im. od pilat. Pilanje nije lak poso. pilat -am nesv. 'rezati pilom'. Jel ti vidi da pila granu na kojoj sidi?! pilatina v. pilotina. pile -eta s (mn. pilii) 1. 'mladune kokoi'. 2. '(obino u mn.) malo dete (fig.)'. A ta u ja, kad sam ostala sa svoji etvoro pilia. Izr. zaplest se ko ~ u kuine 'potpuno se smesti (fig.)' ~ ispod nae kvoke 'na ovek'. pilei -a -e 'koji potie od pileta'. Izr. ~ paprika; ~ pamet 'ograniena pamet'. pilence -eta s 1. dem. od pile. 2. 'nejako dete (fig.)'. pilece -eta s v. pilence. pile m i 'ivina'. Mande, narani pile i podaj njim vode. piliar -ara m 1. 'odgajiva pilia; prodavac pilia'. 2. 'kradljivac pilia'. Noos je niki piliar pokro svu ivinu iz kokoinjca. 3. 'pas koji hvata i jede pilie'. Morali smo ubit onog kera piliara. piliarka 1. 'ena piliar (1.)'. 2. 'kradljivica pilia'. piliarnik m v. koter. Zatvorila sam pilie u piliarnik. pilotina 'piljevina'. Dica su kupila pilotinu i punili orape, pa su se s otim loptali. pilula 'Iek u obliku kuglice'. Izr. gorka ~ 'neto neugodno, uvredljivo'; progutat gorku pilulu 'izvriti neki posao protiv svoje volje'. piljak -ljka m 1. 'izglaen kameni (okruglog ili ovalnog oblika), oblutak'. 2. 'igra s takvim kameniima'. Dica se sigraje piljaka. piljat se piljam se nesvr. (de.) 'igrati se piijka'. pilji m dem. od piljak. piljit -im nesvi. 'uporno, netremice gledati u koga ili u to'. Majka je nepomino leala i piljila digod u jednu taku na zidu. piljkat se piljkam se nesvr. v. piljat se. pina 1. 'mnotvo sitnih mehuria izazvanih mukanjem'. Velika je aa, al je u njoj polak pine. 2. 'gusta belkasta pljuvaka na usnama oveka, ivotinja'. Uvatila ga je padavica, zato su mu puna usta pine. U galopu je dojaio iz varoi na sala, siroma konj je bio sav u pini. 3. 'enski polni organ'. Sta sve ti mia, pinu tvoje mame (psovka)'. pinka 'deo kartakog novca, koji uzima vlasnik kockarnice za sebe'. Kau da je samo iz pinke kuu kupio. pinter m 'bavar'. Kad jednog dana umre ba Nikola, neemo imat vie ni jednog pintera. Zagonetka: Padne bure s tavana, nema toga pintera koji e ga sastavit 'jaje'. pinjuit se pinjui se nesvr. 'peniti se'. Zato si tako vijo tog konja, vidi kako mu se pinjue usta. pinjuka 'pena'. Lozika, uzmi kaiku i sk'ini pinjuku s orbe. pipanje s gl. im. od pipat (se). ujes li Lozija, ako se oma ne mane pipanja, tako u te odvalit da e past sa stoca. pipat pipam nesvr. 'biranjem trgati'. Nemoj vazdan pipat te trinje, ve se lati i beri. pipat -am nesvr. 1. 'dodirivati'. Doktor me je dugo pipo i onda mi kazo da e mi dat lik, pa kad popijem, da opet doem na prigled. 2. 'raditi to suvie sporo, ne uriti se'. Ajde, ta pipa toliko ko da po jajima gazi, prui te noge i pouri. ~ se 'dodirivati sebe ili to na sebi'. Umisto da izvadi buelar, on se pome pipat po depovima, svi smo mislili da je izgubio novce. pipav -a -o 1. 'spor u radu, trom, nevet'. 2. 'koji zahteva mnogo panje, naprezanja i u kojem se ne mogu postii brzi rezultati'. Traiu drugi poso, ovaj sadanji mi je tako dosadan i pipav. pipavo pril. 'neodluno, tromo, sporo'. ~ oe on, al ga niko ne mo iekat, tako pipavo radi. pipipi (vie puta ponovljeno) uzvik za vabljenje pilia i kokoi.

pipika 'pilence'. pipkat (se) -am (se) nesvr. dem. od pipat (se). pipnit -nem svr. prema pipat. ~ se 1. svr. prema pipat se. 2. 'uhvatiti se, maiti se'. On se pipne za gvozdene vi'Ie koje su bile naslonjene na zid. pipoljit -im nesvr. 'sporo raditi, pipkati'. Dokle e pipoljit tu kokosku, ja bi dosad ve tri oistila. pirga 1. 'domaa ivotinja s crnim i belim pegama (koza, krava, koko)'. 2. 'ena sumnjivog morala'. uvatila mladog momka, kako samo zna svakog obrlatit i proputit kroz svoje ruke. Opet je ta pirga

pirgast -a -o 'koji je pokriven pegama, prugama razne boje', (v. pirgav). Jesam li ti ve kazala da ne volim pirgastog momka. pirgav -a -o 'pegav'. Otkad ova pirgava kokoka med naom ivinom, kad je na pile sav bili. pirin -ina m 'plod istoimene biljke koji slui kao ljudska hrana'. Skuvala sam vam, dico, za veeru pirina u mliku. pirkat -am nesvr. 'lagano duvati (o slabom vetru)'. Prid vee je poo da pirka povitarac. pirlitat pirlitam nesvr. 'utkivati aru, kititi'. Tri dana je pirlitala kapicu samo da njezina bidne najdrugaija. ~ se 'kititi se'. Kad e se ve manit tvog pirlitanja, samo sidi prid ogledalom i pirlita se. pirovina 'korov slian zubai (sa dugim podzemnim korenom), bot. Trgopyron repens'. pirula v. pilula. pisak -ska m (mn. piskovi) 1. 'umetak u svirali gde se stvara zvuk'. Vrula ovisi od dobrog drveta al jo vie od dobrog piska. 2. 'zvuk koji isputa neko, vriska (najee o detetu i nekim pticama)'. Putio je piskove 'zaplako'. 3. 'deo lule koji se stavlja u usta prilikom puenja'. Dico, oma da ste nali i vratili didi pisak s kamia, jel bie batina ako se ne nae. pisak -ska m 1. 'sipkava zrnca tvrih minerala, uglavnom slena: uti ~'. Dovezli smo dvoja kola piska, triba nam za mazanje zidova. 2. 'peskovito tlo, peara'. Polak nae zemlje je pisak, zato smo i posadili u njemu vinograd i voe. pisaljka 1. 'olovka (i uopte sve ime se pie)'. 2. 'tanki tapi od kriljaca kojim su nekada deca pisala na tablici'. pisamce -eta s dem. od pismo. pisanka 'sveska, teka'. Pokai mi, Mate, pisanku za raun. pisar -ara m 'inovnik, slubenik nieg ranga'. uo sam da mu se cura udala za nikog pisara. pisari m dem. od pisar. pisarnica 'kancelarija'. Kome da se alim, kad me nisu putili ni u pisarnicu da uem. pisarov -a -o 'koji pripada pisaru, koji potie od pisara'. Pisarova ena je vea gospoja nego ipanova. pisat piem nesvr. 1. 'beleiti na papiru ili dr. slova, brojke itd.'. Ba Dano uzme jedan prut i pome pisat imena jabuka po pisku. 2. 'stvarati, sastavljati kakav tekst'. Kad svi legnu spavat, moja nana uzmu plajbas i pome pisat pisme. 3. 'obraati se kome pismeno, slati pismo'. Pisali smo naem Josi pismo jo prole nedilje, a on nam jo nije odvratio. 4. 'ostaviti kome u naslee, pokloniti'. Pripovida se da je gazda Marko piso svu zemlju, sala i kuu u varoi onoj eri koja ga dvori, sve e bit njezino ako ga dodvori. Izr. lip ko pisan 'vrlo lep'; ne pie mu na elu 'neka kae ta eli'; zlo se pie 'nee biti dobro'. ~ se 'potpisivati se, prijavljivati se'. Jeste 1 se i vi pisali za Rim? Nismo, skup nam je put. pisav -a -o 'prast'. Ja da sam cura, ne bi takog momka ni pogledala: mali, debo, sa debelim usnama i pisavim nosom. piska 'ogrozd, Ribes glossularia'. to ja volim sos od pisaka. piskav -a -o 1. 'vrio visok, kretav (o glasu, zvuku)'. Kogod je otvorio pender i piskavim glasom poo da vie: vatra, vatra! 2. 'koji je posut ili uprljan peskom'. A, dite, dite, di si bio kad si sav piskav. Voe je zdravo piskavo, triba ga najpre oprat, p onda ete ga ist. piskavo pril. 'na piskav nain'. Nemoj tako piskavo zvidit, sve e mi ui otrt. Bie to, borme, i piskavo i izudarano, jel nema ko da bere voe, pa stresamo doli i kupimo. piskovit -a -o 'koji sadri v sebi peska, koji se sastoji od peska'. Piskovito zemljite nije pogodno za ito i kuruz. pisma 1. 'ljudski glas sloen u melodijsku celinu'. ula se pisma na sve strane, inilo se da je cilo selo piva. 2. 'niz tonova iz muzikog intrumenta'. Iz vrule se zauje vesela pisma pa se i drutvo ufriko razveselilo. Izr. Pismi je kraj 'svretak ega'. pismarica 'zbomik popularnih pesama, pesmarica'. pismica dem. od pisma. pismo s 1. a. 'papir (obino u naroitom omotu) s pisanim tekstom koji se alje kome'. b. 'sam tekst koji se pie'. Natenane, protije jo jedared to je napiso, metne pismo u kuvertu i zalipi je. Izr. Sveto ~ 'Biblija'.

pisnik m'ovek koji stvara pesniko delo u stihu'. ~ imamo mi u rodu i pisnika i misnika. pisnikinja 'ena pesnik'. pisnit pisnem svr. 1. 'pokuati rei neto'. Dosta je plaa, da te vie nisam ula da pisne. pia 'polni organ (deje)'. 2. 'devojica koja u svemu oponaa odraslu devojku' (ir.). Jeste 1 vid(i)li onu piu Jelicinu, obukla se ko prava divojka, a nema jo ni trinest godina. piait piaim nes vr. 'ii peke'. U staro vrime se vie piailo, onda nisu tirali konje makar kad. piak -eka m 'onaj koji ide peke'. 2. 'vojnik koji slui u peadiji'. Na sin slui ko piak, nije mu ba lako, kae uvik sve vuku na svojim Ieima i tuta mairaje. piaka 'mokraa'. pialo s 'muki polni organ (de.)'. pianjak -njka m v. piaka. pianje s gl. im. od piat. Kaka mi je to vlast, kad je i pianje zabranjerio sokakom. piat -am nesvr. 'mokriti'. Izr. piat protiv vitra 'ko se neopravdano suprotstavlja, sigurno strada'. pice pril. 'peice, peke'. Dida kau nee i s nama, daleko njim je i pice do varoi. piit -im nesvr. 'mokriti (de.)'. pikit -im nesvr. dem. od piat. piko m 'dete koje poda se mokri (vulg.)'. pikota 'vrsta suvog kolaa; biskvit'. pilogovat -ujem nesvr. 'jedva osvetljavati, kiljiti (o lampi, svei)'. Dokleg e ve ode pilogovat ta svia, ta ne kupi jedan redovan lampa?! piljiv -a -o 'nevredan, beznaajan'. Neu se zbog tvoji piljivi ljiva inatit, platiu koliko kae da kota i gotovo. piljivac -ivca m razg. i pogrd. 'ovek male vrednosti'. Kako moe sist za isti astal s takim piljivcom, taj Joka slae i'm trepne. piljivka razg. i pogrd. 'ena male vrednosti'. pinit -nem svr. dem. prema piat (vulg.). pionja m v. piko (vulg.). pitit -im nesvr. 1. 'ivotariti, tavoriti'. Od kako su se uzeli pite i pate se, vridni su i rade, al njim nita ne ie od ruke. 2. 'slabo goreti, tinjati'. Probaj malo popravit tu vatru u katlanki, da tako ne piti, jel vako se nikad nee voda ugrijat. 3. 'slabo osvetljavati (o lampi, svei)'. ta, ti nema petrolina, kad ti lampa tako piti, jedva se vi'dimo u sobi. 4. 'slabo se razvijati, napredovati (za sadnicu)'. Zasadio sam zerdelije, sve su se uvatile, al ima nikoI(i)ko komada koje samo pite i moda od nji nikad ni nee bit drvo. 5. 'isputati otre, visoke zvukove (o muzikim instrumentima, pitaljci i sl.)'. Mani se ve te tvoje vrule, po cio dan mi piti oko uivi. pit pijem nesvr. 1. 'unositi kroz usta u organizam kakvu tenost i gutati je': ~ vodu ~ mliko. 2. 'imati sklonost piu, opijati se'. ta ste mi poslali tog neradnika i bangalolu, on ne da pije, ve se nikad ni ne trizni. Izr. ne zna se ni ko p'ije ni ko plaa 'svako radi to lioe': ~ za duu 'ispijati, seajui se pokojnika'; ~ u ije zdravlje 'nazdravljati'. pitak -tka -tko 'koji je za pie': ~ voda, ~ vino. pitanje s gl. im. od pitat. Izr. Brez iijeg pitanja 'bez iijeg doputenja'; bi't pod velikim pitanjem 'biti nesiguran, neizvestan'; bolno ~ 'stvar koju je vrlo teko reiti'; vorno ~ 'najvanija stvar'; dovest to u 'dovesti to u nesigurnost'; gorue 'vrlo vano'; fala na pitanju 'drutvena forma u razgovoru'; ne pravit ~ iz ega 'prei preko ega'; veliko je ~ 'vrlo je nesigurno'. pitat pitam nesvr. 1. a. 'obraati se kome reima, traei odgovor'. Jesi 1 vidio di' su bao? b 'traiti odgovor bez rei, izrazom oiju'. Anka me pogleda ko da me pita da 1 je to istina? 2. (za koga, to) 'mariti'. Ni on nije pito za nju dok je zdrav bio. 3. (koga, to) 'ispitivati, proveravati ije znanje'. ta ti je, Perice, rekla uiteljica za raun? Nita. Kako nita? Pa, nije me pitala. 4. 'propitati devojku'. Ba Ivanovi su slali rakijare da pitaje ba Lazine oe 1 dat er za njevog Grgicu, Izr. Bog te pita 'ko bi to znao'; da se nita ja pitam 'da ja imam vlast'; ko te pita 'ta te se tie'; ne pitaj, bolje da ne pita 'ne trai da ti se kae; bie ti neugodno da uje'; pitau te posu za zdravlje 'pretnja osvetom'. piteni -a -o v. pitom. Mora bit da je piteni golub, kad je sletio na pender. pitom -a -o 1. 'koji se da hraniti, negovati, koji ivi uz ljude i koristi im': ~ zec, ~ golub, ~ konj. 2. 'oplemenjen kalemljenjem ~ kesten'. pitomo pril. 'na pitom nain'. Bio sam u cirkusu i vidio kako lav pitomo lie ruku oviku.

pivac -va m 'petao'. Izr. eto ti pivac u elo da si me posluo, ne bi tako bilo! Putit pivcu krv 'mokriti'. piva -aa 'peva'. Nema boljeg pivaa od naeg Ivana. pivaica 1. 'ena peva'. 2. 'ptica pevica koja se oglauje skladnim zvidukanjem'. pivaki -a -o 'koji se odnoii na pevaa i na pevanje': ~ drutvo. pivaki pril. 'na pevaki nain'. pivanje s 1. gl. im. od pivat. 2. 'kolski predmet'. Nane, imali smo danas pivanje u kuli, uitelj kae da ja najlipe pivam. pivara 1. 'fabrika piva'. 2. 'gostionica gde se toi pivo'. pivarski -a -o 'koji se odnosi na pivare i na pivaru': ~ kvas, ~ je am. pivat -am nesvr. 1. 'izvoditi ljudskim grlom melodine tonove'. Kako pivam visoko pa lipo, kako moe da ne uje, diko?! 2. 'izvoditi razliite uhu ugodne zvukove (o pticama)'. Svako jutro ranim i uvik ujem kako lipo pivaje. pivev -a -o 'koji pripada pevcu'. ~ oroz. piviji -a -o 'koji pripada pevcima': ~ rat. pivi m dem. od pivac. pivo s 'pie koje se pravi od jema, hmelja, kvasca i vode'. Ja vema volim pivo na ae nego ono iz boce. pivuckat -am nesvr. 1. 'pevati tiho, ispod glasa'. 2. 'pevati na mahove, uz prekide (o pticama)'. pivuit pivuim nesvr. 'pevuckati'. Radi cura i pomalo pivui. pizda 'enski polni organ'. pla m 'psihofizioloka pojava praena suzama'. Kad mi je brat umro, nana se mal nisu uguili u plau za njim. Izr. briznut u 'naglo i jako zaplakati'; svladat 'uzdrati se od suza', gorak ~, grevit . plaan -na -no 'suzan, plaljiv'. Ozela je maramicu i pokrila plane oi. 2. 'tuan'. Od teke tuge srce mi plae, al je oko suvo. plakav -a -o 'plaljiv'. Ne volim plakavu dicu. plaljiv -a -o 'koji esto ili za svaku malu stvar plae'. Plaljiva ena bolje proe kod ovika nego otrokona. plaljivo pril. 'na plaljiv nain'. Zna se plaljivo ulagivat i uvik vie dobije o(d) druge dice. plano pril. 'na plaan nain'. ene su drale svie u rukama i plano molile. plaa 'plata'. Gazda, dajte mi moju plau to sam za ovaj misec zaradio, ja vie neu radit, iem trait drugi poso. plaat plaam nesvr. prema platit. pladanj -dnja m (mn. pladnjovi) 'tanjir' ~ plitki ~, porcelanski ~, ~ za orbu. plajbas m 'olovka, pisaljka'. plakat -em nesvr. 1. 'prolivati, roniti suze'. Pitaje me zato plaem, zato suze lijem. 2. 'preko trebati'. Ona sidi na putu med enama i pleka, a poso plae u kui za njom. Izr. ~ iza glasa 'ridati'; ~ ko kia 'jako plakati'; to je Bogu 'to je alosno'. ~ se (kome) bezl. 'hteti plakati, oseati potrebu za plaem'. Plae mi se nad mojom tugom i nevoljom. plamen -ena m 1. 'poar, vatra'. Kamara je gorila po svoj duini. 2. 'sjaj, blesak (oiju)'. Nikad ga dosad nisam vidila tako bisnog, plamen mu iz oivi siva. plamenjaa 'bolest koju izazivaju na mnogim biljkama paraziti puccinia graminis'. Rano s prolia nam je plamenjaa sve voe i vinograd unitila. plamiak -ka m dem. od plamen. plamsat -a/plamtit -ti nesvr. 1. 'goreti plamenom'. Vatra je plamsala a mi smo je priskakali uz vrisku. 2. 'jako sijati, prelivati se'. Kad je ula u sobu, na njoj je ukala i plamsala svila da je nisi mogo oima gledat. plandite s 'hladovito mesto gde planduje, gde se odmara stoka'. Ovce su se sabile na plandite, a obani se zavukli pod debeli dud. plandovat -ujem nesvr. 1. 'odmarati se (u hladovini stoka to ini posle ispae)'. Krave kad se napasu i same odu u lad da planduju. 2. 'dangubiti, izleavati se'. Kad si plandovo dok su drugi radili, sad kukaj. planit planem svr. 'naglo se razgoreti'. Vitar je malo dunio, a vatra koja je dotle tinjala naj(e)dared plane. 2. 'naglo i jako pocrveneti (od uzbuenja, zbunjenosti i sl.)\ im se rasfdi, lice mu plane. 3. 'puknuti, opaliti (o vatrenom oruju)'. Bili smo ve blizo salaa, kad kogod istre is kue i puka plane, a ovik se oprui koliko je dugaak. 4. 'naglo doi u razdraeno stanje'.

 Imo je naprasitu narav i za svaku sitnicu plane. 5. 'potroiti se, nestati'. Kako donesem tepciju fanaka na astal, ono zaas plane. plast m (mn. plastovi) 'vea ili manja koliina sena sloena u obliku kupe'. Sino smo dovezli na sala i sadili u dva velika plasta. plaa 'crta'. Niste ba upravo izvukli plau na zidu. plait -im nesvr. 'straiti'. Ne triba dicu plait uiteljicom, jel onda se boje kule. ~ se 'bojati se, strepiti'. Ne plaim se ja mraka, ve zato to nita ne vidim. plaljiv -a -o 'koji se lako uplai, koji se svega boji'. Plaljiv je ko zec. plaljivo pril. 'pokazujui, odajui strah'. Ne triba ga pitat kaki je junak kad ie sridom sokaka plaljivo i furtom se obazire. planja 'strah, strepnja'. Otkako je krenio na put, uvatila ga je nika planja i sad nema mira. platac placa m 'onaj koji plaa ili onaj koji je obavezan platiti ono to je stiglo za plaanje'. Izr. jamac platac 'onaj koji jami, taj esto i plaa za drugog'. platit platim (trp. prid. plaen) svr. 1. 'dati novac za to'. Svima u mijani, veeras u ja platit ie i pie. 2. 'dati novac da se ispuni obaveza: ~ dug, ~ porciju'. 3. 'osvetiti se'. Slomio mi je najlipu voku, ako ga uvatim platie mi to. 4. 'imati neugodne posledice zbog kakvog propusta'. Nismo tili kalamit svinje, pa su nam pocrkau i skupo smo platili tu glupost. plav -a -o 'nagao, plah'. Veco je dobar i vridan momak, al je plav da Bog sauva. Nije dobra za usiv taka plava kia, mo sve da polegne. plav plava plavo 1. 'koji je boje vedroga neba ili mora'. Lipeg diteta nisam u ivotu vid(i)Ia: lipa glavica, sa crnom kosicom i plavim oima. 2. 'svetlout, ukast (o kosi)'. Zareko se da se dotleg nee enit dok ne nae divojku, lipu, visoku i plave kose. plavan -vna -vno 'koji biva esto poplavljen, vodoplavan'. Prodo bi je ja davno, al kome triba ta plavna zemlja. plavilo s 'sredstvo za belenje rublja'. plavit plavi nesvr. 1. 'razlivajui se potapati, poplavljivati'. Svakog prolia podzemne vode plave zemlju ispod salaa. 2. 'prati u plavilu'. Nana plave koulje. plavit se plavi nesvr. ~ se 'plaveti se'. plavkast -a -o 'poneto plav'. Snaja mi je rodila curicu, nije ni crna ni plava, ve nika plavkasta. plavljenje s gl. im. od plavit (se). Plavljenje nam unitava zemlju. plavojica dem. od plavojka. plavojka 'enska osoba plave kose'. izdau ga, nane, brat mi se zagledo u jednu plavojku. plavojkin -a -o 'koji pripada plavojki'. plavokos -a -o 'koji je plave kose'. Prvi je istiro otkos plavokosi Marko. plavook -a -o 'koji je plavih oiju'. Igra kolo plavooka i na me se smije. plavua v. plavojka. ple pleva m 'lim'. Komija, ima li malo pleva, tribalo bi mi da zakrpim kabo. plebanija 'upni ured'. Prva kua z desne strane crkve je plebanija. plebano m 'upnik'. plebanoov -a -o 'koji pripada plebanou'. plea (pleivi) 'gornji deo lea izmeu vrata i ruku'. Kad se Ante sagnio, sam je na svojim pleima podigo kola koja su zapala u blato. izr. zbacit s plea 'osloboditi se kakve tekoe'. pleat -a -o 'koji je irokih lea'. pleka 'spletka'. Ja tebi kaem, Kristo, da to nije istina, to je obina pleka. plekanje s gl. im. od plekat. Plekanje je enska "bolest"! plekat -am nesvr. 'spletkariti'. Mani Rue, ona samo gleda di e togod zamutit i plekat. plekua 'ena koja spletkari'. plenjak m 'poluga koja sa unutranje strane spaja jaram sa podgrlicom'.

plenit -nem svr. 'oamariti dlanom preko usta'. Ako oma ne uuti, tako u te plenit da u ti sve zube sasut. plest pletem nesvr. 1. 'savijajui to usko i dugako (pruce, traku), sastavljati u jednu celinu; praviti neto sastavljajui rukom ili iglom kukice: ~ kosu, ~ kotaricu, ~ koar'. 2. 'smiljati neto da se kome nanese teta, uvreda'. Pazi ti na Bonu, sve mi s ini da on togod plete da tvoje drutvo zavadi. ~ se 1. 'rasti obavijajui se oko ega'. Na brljan je tpliko ve naraso da se plete ak do vrva draova. 2. 'motati se oko koga s odreenim ciljem'. Vranje se dotleg pleo oko Stane dok joj nije zavrtio glavu. 3. 'uplitati se u to nepozvan, upadati u re'. Dico, koliko puta sam vam ve kazala, da se ne pletete kad stariji divane. Izr. plete/plete mi se po jeziku 'ne moe da se seti odgovarajue rei'. pletenica 1. 'kosa spletena u kiku'. ~ imala je lipu dugaku kosu, pa kad je oplete u pletenice, dou joj do pojasa. 2. 'prepleteni deo testa na kolau'. Nana su uvik znali taki lip kola ispe za Boi, a pletenice okolo i priko po njemu. pleter m 'ograda od gusto prepletenog prua ili granja'. Moraemo popravit pleter s puta, na jednom mistu ga je provalila ona matora krmaa; ambar nam je od pletera. pletnica 'gvozdena ipka koja se stavlja kao spoljni dra jarma (dri jaram da se ne smakne sa vrata volova)'. plezit se -im se nesvr. 'pruati se, isturati se (o jeziku)'. Dica su se togod pokeckala, pleze se i rugaje jedno drugom. pliak -aka 'plitko mesto u vodi'. Dico, samo se drte pliaka, da se kogod ne omakne u duboku vodu. plisirat plisiram svr. i nesvr. 'praviti paralelne nabore (mrske) v. u tkanini'. Nane, Margi je njezina nana dala suknju plisirat i ja bi volila taku imat. pliska 'ptica pevaica duga repa koji je neprekidno u pokretu, pastirica, zool. Motacilla'. plisnjiv -a -o 'koji je pun plesni, koji mirie na plesan'. Kad smo brali groe, bilo ga je dosta plisnjivog'. plisnjivit (se) -im (se) nesvr. 'postajati plesniv'. Poo mi se plisnjivit dunc, a ba sam meala dosta salicije. pli plia m 'somot, barun'. Saila sam Katici riivo od tegetovskog plia. plian -a -o 'kpji je od plia; koji je presvuen pliom'. Ala ti je lipa ta marama na pliane grane. plianj -nja m 'plesan'. Soba u kojoj je leala bolesnica bila je mrana i vlana, a po zidovima se uvatio plianj. plitko pril. 'na plitak nain'. On je uvik plitko mislio, pa ne mo drugaije ni radit. pliva 'kouljica itnog zrna (koja pri vridbi otpada: sitna ~, krupna ~'. Zamiau sitne plive i mekinja pa u dat kravama. Izr. imat ega ko plive 'vrlo mnogo'; pliva pliva po vodi 'to je loe to ispliva na povrinu'. puva -aa m 'onaj koji pliva, onaj koji zna plivati'. puvaica 'enska osoba pliva'. plivanje s gl. im. od plivat. Naa dica nisu imala di da naue plivanje. plivat -am nesvr. 'kretati se po povrini vode izvodei odreene pokrete tela (o oveku i ivotinjama koje ne ive u vodi)'. Nikad nije nauio plivat, jel se bojo vode. 2. 'kretati se u dubini vode pomou naroitih organa, prilagoenih za tu svrhu (o ribama i ivotinjama koje ive u vodi ili na vodi)'. Peraje pomau ribama u plivanju. 3. 'biti u velikoj meri snabdeven ime'. Ba Tome dobro stoji, a ja mislim da on pliva u novcima. Izr. Pliva ko sikira u vodi 'ne zna plivati'; ~ u dugu 'biti prezaduen'. plivit -im nesvr. 'istiti od trave i korova povrtnjak i batu'. 2. 'razreivati povre u povrtnjaku'. ploa 'potkovica, potkova'. Svrati kod kovaa da potkuje konja, pala mu je ploa s pridnje live noge. 2. 'kotur, krug sa zvunim tekstom za gramofon'. 3. 'kolska iroka crna tabla na kojoj se pie kredom'. plod ploda m (mn. plodovi) 'deo biljke koji se razvija iz zametka cveta i koji sadri seme, rod, voe'. Voe j'e dobro ponelo, al ga dosta ima, pa e lodovi bit sitni. plotlan -dna -dno 'koji daje, donosi obilan rod'. Cigurno j'e da emo imat vie kad je naa zemlja plodnija od tvoje. plodit (se) -im (se) nesvr. 'nositi plod, raati'. Pacovi se plode na stotine u jednoj godini. 2. 'oploavati'. I trut je korisan, jel plodi maticu. plodno pril. 'plodonosno, blagotvorno'. Dok je bilo plodno i depovi su nam bili puni. plosnat -a -o 'ravne povrine'. Kako e ti ta dicu dojit kad je sprid plosnata ko daska. plosnato pril. 'na plosnat nain'. ak mu je i nos plosnato izgledo. pljotimice prjl. 'plosnom stranom, plotinom ega'. andar me je udaro sabljom pljotimice. plug m 'poljoprivredno orue za oranj'e zemlje': drveni , gvozdeni ~; Izr. bit deveti u plugu 'biti suvian'; i motika svit rane. pluit -im nesvr. 'plugom okopavati (samo se kora zemlje oko kukuruza i sl. okopava, ore u cilju unitenja trave i korova)'. Ja u plugom pluit cio dan, a vi to ne okopate danas, zavriete sutra.

pljuckat -am nesvr. dem. prema pljuvat. Sicam se dobro, dida su sidili u budaku, puili lulu i pljuckali, al pljuvaka se nikad nij'e vidila. pljucnit -nem svr. 'jednom izbaciti malo pljuvake ili to drugo iz usta'. pljunit -nem svr. prema pljuvat. Stipan pijune u dlanove i pome kopat bunar. pljusak -ska m 'nagla i jaka kia'. Najpre pome padat podikoja krupna kap, a onda se sputi pravi pljusak, pokisli smo do gole koe. pljutit -i nesvr. 'padati neprekidno i u velikoj koliini (kia)'. Gledam kroz pender kako napolju pljuti. pljuvaka 'rastegljiva sluz koja se izluuje iz naroitih lezda u ustima oveka i ivotinja i koja kvasi hranu koja se jede'. pljuvat pljujem nesvr. 1. 'izbacivati iz usta pljuvaku ili to drugo'. 2. 'vlaiti pljuvakom'. Zato toliko pljuje prst kad broji novce? po 'polovina, pola'. Prodaj mi po metera brana kad kae da ti ne triba. Izr. i po (npr. konj i po) 'odlian, izvrstan'; ni po jada 'ako se desilo samo o emu je re'; sluat na po uveta 's nedovoljno panje'; uradit to s po muke 'uraditi bez napora'; uradit s po snage 'uraditi sa lakoom'. poaban -a -o 'dugom upotrebom iznoen, istroen'. Nee i u kolo u takim poabanim akirama. poabat -am svr. 'iznositi, iskrzati (dugom upotrebom)'. Kad si poabo kaput, nece imat bolji, jel ove godine drugi nee dobit. ~ se 'otetiti se, otrcati se'. pobacat pobacam svr. 1. 'prolumpovati, uludo utroiti novac'. Prodo je vola i sve pobaco svircima. 2. 'razbacati stvari po kui'. Nisam vas ja zato putila u sobu da svud pobacate vae sigrake. 3. 'bacati jedno za drugim'. Kad mu vie ne triba, pobaca sve u pec. pobi pobignem svr. 1. 'trei utei'. Ako Marko pobigne i ja u za njim. 2. 'naglo na pustiti Jcuu, roditelje, mua ...'. Bae Loskova Anka j'e pobigla s jednim svircom. 3. 'skloniti se na drugo mesto, prebei'. Lovro je ubio andara i pobigo digod u Bosnu. 4. 'udaljiti se u nekom smeru'. Stidi se, pa je pobigla u sobu i eno je sakrila se pod krevet. 5. 'usled jake vatre izliti se preko posude u kojoj se kuva'. Kako si to pazila, kad ti je pobiglo mliko?! Izr. Pobigo je ko da ima etri noge 'hitar oveiv'. pobilit -im svr. 1. 'postati beo, posedeti'. Naem bai su bikovi najdared pobilili. 2. 'od straha, brige pobledeti'. Ostavi malo tu knjigu, oi e ti ve pobilit. 3. 'prekriti se snegom, snenom belinom'. Kad smo jutros ustali, imamo ta i vidit: svi krovovi pobilili. pobiluit -im svr. 'zapisati, popisati jedno za drugim'. Jesi 1 pobiluio nae dakove. pobisnit -im svr. 1. 'postati bolestan od besnila'. 2. 'postati besan, ljut; pomahnitati od srdbe'. im mu spomene Lovru, zato to gajepokro, onpobisni ko ris. 3. 'postati obestan, uzoholiti se'. Starim, to se ne mo zaustavit, al kad mi je dobro, jo pomalo i pobisnim. poblidit -dim svr. 'postati bled'. ta je s tobom, poblidio si ko kre. poboljat -am svr. 'uiniti boljim, popraviti, unaprediti'. Bolest je malo poputila, poela je ist i sad oekujemo da e se stanje jo poboljat. ~ se 'poi na bolje, izmeniti se na bolje'. poboan -na, -no 'koji je proet verskim oseanjima'. Moja majka je bila dobra i pobona starica. pobono pril. 'na poboan nain, s pobonou'. Svi su klekli oko kria i pobono se prikrstili. pobratim m 'prijatelj kojega je njegov prijatelj izabrao za brata'. Dva pobratima zavolili jednu curu, al se nisu zavadili. pobrkat pobrkam svr. 1. 'izazvati nered, poremetiti redosled'. Stanite, stanite, sve je pobrkano u mojoj glavi. 2. 'uzeti nesvesno jedno mesto drugog, zameniti'. ini mi se da sam ja tebe pobrko s kim, nisi ti Vranjin sin. 3. prouzrokovati pometnju, pokvariti'. Baba Jela je pobrkala sve raune za udaju Marijine eri. ~ se 'smesti se, zbunili se'. Ja sam se pobrko u vaim imenima; Bono su se toliko pobrkali kad su krenili kui da su bain kaput zagrnili. pobunit se pobunjm se svr. 'poremetiti pameu, poludeti'. Andrijina ena nije mogla da priboli smrt jedinca sina i pobunila se. pobusit pobusim svr. 'busenjem pokriti, ozeleniti zemlju'. Danas smo grobnicu pobusili. pocipat pocipam svr. 'pokidati na komadie, raskomadati'. Nane, Blako mi je pocipo novu itanku. 2. 'upotrebom istroiti, poderati'. Luka je Ivanu pocipo koulj'u na leima. pocokat -am svr. v. cokat. Nisam se dobro ni okrenio, a prasici sve pocokali. pocrkat -am 'jedno za drugim uginuti'. U pile je ula nika benga i sav je pocrko. pocrkavat -rkava nesv. prema pocrkat. pocrvat se -a se svr. 'postati crvljiv'. izgleda da riismo dobro nasolili unke, sve su nam se litos pocrvale. pocrvenit -im svr. 'postati crven u licu'. Ne dirajte Anku, stidna je, ne vidite kako j'e pocrvenila im ste joj ime spomenili.

pocupkat -am svr. 'poskoiti jedva dodirujui tlo'. Dok on zaplete i pocupka, to e bit igra. pocupkivat -upkivam nesvr. prema pocupkat. pocupnit -nem svr. 'sitno igrajui poskoiti, udariti nogom o zemlju'. Igra Miko, al ne da se ni Marga, zna i ona da pocupne. poem pril. 'poto'. Poem sam j'a tebe poslo, ti e i donet. Poem u naoj rodbini nemamo dice, za Boi bie nam ti poloaj, makar si ve mator momak. poerupat se -am se svr. 'poeti se erupati, rvati'. Putite vi dicu, oni e se tako i pomirit kako su se poerupali. poeat poeem svr. 'lagano pogrepsti (suzbij'ajui svrab)'. Kad te svrbi, a ti poei di te svrbi. ~ se povr. Dida se poee po nosu kadgod povuku dim iz lule. poeljat -am svr. 'eljanjem urediti kosu'. Mara se umila i poeljala a ja sam jo bila u krevetu. poet ponem svr. 'napraviti poetak, zapoeti'. Nemojte da dida pomu prutom turove prait. ~ se 'biti poet'. Svirci zasviraje i pome se kolo. poetak -tka m 'prvi deo ega'. Poetak pisme mi se dopada. Izr. otee se ko orapin ~ 'okolii'; is poetka 'sve iznova'. poimanje s gl. im. od poimat (se). Svako poimanje je teko. poimat (se) -am (se) nesvr. prema poet (se). poivat poivam nesvr. 'biti smeten, nalaziti se'. Poiva on, ve misecima duboko u zemlji, umro je prija po godine. Izr. Poivo (-ala -alo) u miru 'crkv. izreka pri sahranjivanju mrtvoga veraika'. poupat -am svr. 'upajui jedno po jedno sve iupati'. Tribalo bi sutra poupat zaperke u kuruzima. ~ se povr. 'potui se vukui se za kosu'. Ritko je vidit da se curice potuku, al kad se to desi, onda su se i kose poupale. po poem svr. a. 'poeti ii, krenuti s mesta, uputiti se'. Samo to sam poo, kad ujem da kogod plae. b. 'otii s preanjeg mesta, udaljiti se'. Mi smo poli s kolima, a svi drugi su morali pice po. Izr. ~ za koga 'udati se'; ~ za rukom 'uspeti'; pola mu karta 'poeo j'e dobivati na kartama'; polo je naopako 'nastala je promena na gore'. poerka 'usvojenica, ona koj'a je poerena'. Sin mu se oenio s tetkinom poerkom. poibat poibam svr. v. ibat. poulit pouli svr. 'nadii ui, nauliti'. uvaj se dripca kad ui pouli. poutit -im svr. 'provesti neko vreme u utanju'. Bio je ve stari ovik, pa kad divani, uvik mora malo poutit, da se odmori. podadrit podadre svr. 'mnogo se zalagati za neto, a sam nita na tome ne uraditi'. Stric mu je furtom divanio, samo se ti oeni, a ja u napravit svatove da e se pripovidat. Kad se Ante oenio, stric je zdravo podadro: nije ni doo u svatove. podalek -a -o (komp. podalji) 'prilino dalek, udaljen'. Podalek je to put, a konji su slabi. podaleko pril. 'dosta, prilicno daleko'. Volim i ja prelo, al sad je podaleko napravljeno od naeg sela. podalje pril. 'neto dalje'. Svekrova je sila na klupu, a buduca sna malo podalje od nje. podastiranje s gl. im. od podastirat. to j'e ee podastiranje slame, sve vie se ubreta skupi. podastirat -rem nesvr. prema podastrit. podastrit podastrem svr. 'prostreti ispod koga, ega'. Svinjak danas triba oistit i podastrit istu slamu pot prasice. podat -am svr. a. 'predati iz ruke u ruku'. Podajte Andriji ovaj poziv. b. 'dati (za enu), udati'. Podajte er za tog momka, boljeg neete ni tako na. c. 'dati hranu ivotinjama'. Podaj konjima zob. Izr. Podaj dici na volju, a sebi na nevolju! Podaj rukama pa trai nogama. podatan -tna -tno 'dareljiv, izdaar'. Bio je otar al i podatan ovik, svakom je pomogo kome j'e pomo tribala. podavat podavam nesvr. prema podat. podavno pril. 'poodavno, podosta davno'. Ono, podavno su se jo tukli med sobom, a sad se zajedno sigraje ~ taka su dica. podbacit podbacim svr. a. 'ne dobaciti do cilja'. Luka, tvoja puka je opet podbacila. b. 'prevariti ije nade, oekivanja'. Vinograd e nam i ove godine podbacit. podbacivat -acivam nesv. prema podbacit. podbadat podbadam nesvr. prema podbost. podbijat podbijam nesvr. prema podbit. podbit podbijem svr. 1. 'nauljiti nogu pri hodanju, dobiti naboj na tabanu'. Malo su mi otisne cipele i obadve sam noge podbila. 2. 'staviti podupira emu da bude vrsto, da se bolje dri'. Zid nam se iza kue malo nakrivio, tribae ga podbit da se ne svali. ~ se povr. prema podbit (1.).

podbost podbodem svr. 1. 'pritisnuti mamuzama u bokove konja da se bre kree'. Nikola je dugo bio na zaelju i onda najdared podbode svog dripca i krene ko vijor. 2. a. 'podstai na kakvu radnju'. Nikad ona to ne bi uradila, da je nije ona kera, naa prva kominca, podbola. b. 'izazvati estinu, podjariti'. Tako je graknio na mene ko podboden. podbradac -(d)ca m 'alka na ularu pod bradom konja'. Vranje, evo nov podbradac i ular pa namisti konju na oglavnik. podbunit podbunim svr. 'podstai na kakav postupal'. Nikad o tom rii nije bilo, a kad su dica sad dola iz varoi, pitali su me kad u njim zemlju raspisat; mora bit da i(h) je kogod podbunio. podbunit podbune svr. 'podbuhnuti'. Samo lumpuje i tira kera po mijanama, sav je u licu podbunio od nespavanja. podbunjivat -unjivam nesvr. prema podbunit. poderan -a -o 'otrcan zbog duge upotrebe'. Ti, Nikola, u tom poderanom kaputu ne(e) i nikud. poderat poderem svr. 'dugom upotrebom ili nemarom pocepati'. ta si radio kad si nove akire podero na kolinu?! ~ se 1. 'pocepati se'. Poderale su mi se akire na gujci. 2. 'postati star i nemoan (fig.)'. Nee se ni ti poderat, umrie kad ti doe vrime. podgorit -i svr. 'odozdo izgoreti'. Dugo nije bilo kie i kuruz nam je fain podgorio. podgovarat -ovaram nesvr. prema podgovorit. podgovorit -ovorim svr. 'navesti na kakvu radnju, postupak, podbuniti'. Da ga kogod nije podgoverio, nikad on to ne bi uinio. podgrijat -jem svr. 1. 'ugrejati do potrebne topline'. Sunce je danas fain podgrijalo. 2. 'iznova ugrejati (neto to se ohladilo)'. Dok mi ne doemo da podgrije veeru. ~ se 'zagrejati se aikoholom'. Vidim da ste se malo podgrijali iz boce, zato vam je vruina. podgrijavat (se) -ijava(m) (se) nesvr. prema podgrijat (se). podgrlit se -im se 'obaviti crkveni obred, kleknuvi izmeu unakrsne dve svee i primiti posvetu ili pojesti nekoliko zalogaja posveene jabuke i kifle kao zatitu od guobolje (2. odnosno 3. februara)'. podgrljavat se podgrljavam se nesvr. prema podgrlit se. podiit podiim svr. 'pohvaliti'. Ne moe dite samo ruit, mora ga i podiit kad togod dobro napravi. ~ se 'pohvaliti se'. ~ imam se i ja s kim podiit, i moj sin je dobar ak. podi podiem svr. I. 'doi poda to, ispod ega'. togod je puklo u kolima, podii pod kola i pogledaj da se nije togod slomilo. 2. 'obuzeti, spopasti'. i'm je vidim, mene marci podiu. podignit -nem svr. 1. 'premestiti to na vie mesto'. Od radosti je podigo malog sina iznad glave. 2. 'pokupiti ono to lei na zemlji, to je baeno, rasuto'. ~ oma da si podigo te vinje, neemo valdar svud rasipat. 3. 'odgojiti'. Nije bilo lako da majka samohrana podigne troje dice na noge; Vinograd nam je ove godine dono piin rod, a podigli smo ga prije etri godine. 4. 'izgraditi, sagraditi'. Dida nam je poklonio zemlju, a sami emo sala podignit. 5. 'uiniti viim'. - Podigni ti taj zabat jo za jedan red cigalja. 6. 'poveati, povisiti'. uo sam da su podigli cinu debelim svinjama. 7. 'uzeti na zajam novac'. Malo sam se prirauno kad sam kupovo ovu zemlju, pa sam moro podignit nita novca u bangu. Izr. ~ ruku na sebe 'izvriti samoubistvo'. ~ se 1. 'pojaviti se nad horizontom, izai (za mesec, sunce)'. Sunce se ve visoko podiglo kad smo krenili sa salaa. 2. 'ustati'. Ante se podigne od astala, a za njim svi skoe ko na komandu. 3. 'postati vei, porasti'. Lipo su vam se jabuke podigle. 4. 'nastati'. Samo to su se skupili, taku su graju podigli da se sve orilo. 5. 'uveati se, povisiti se'. Kae doktor da mu se podigla vruica. podikoji -a -e pril. 'poneki, pokoji'. ta si se uplaio kie, samo zato to j'e podikoja kap pala. podilazit -im nesvr. prema podi. podina 'donji deo kamare sa kojeg poinje povlata (v.). podizanje s 1. gl. im. od podizat. 2. 'crkv. deo mise u katolikoj crkvi kad svetenik podigne hostiju ili kale'. Zvonce se oglasilo, a svi su se na podizanje sputili na kolina. podizat -iem nesvr. prema podignit. ~ se nesvr. prema podignit se. podjar m 'zemlja ostavljena godinu dana na odmaranje'. Ostavili smo tri lanca oko salaa podjar; Sutra emo orat podjar. podjednak -a -o 'koji je slian (po veliini, znaenju, svojstvima)'. Nemoj unaprid plakat, kupiu vam podjednaka ruva. podjednako pril. 'na podjednak nain'. Ker bio ako nije istina: podjednako volim i vino i rakiju. podlan(i)ca 1. 'unutranja strana ake, irina dlana'. Tako ga je maznio podlan(i)com po obrazu da su mu se prsti vi'dili na koi. 2. 'mera za duinu koja odgovara razmaku vrha palca i vrha malog prsta, pedalj'. Za podlancu mu je dui kaput. 3. 'mali neznatan deo prostora (fig.)'. ta nisi vei komad zemlje uzela za bostan, ta e na toj podlanci zasadit. 4. 'donji deo jarma (koji dolazi ispod vrata volovima)'. Triba poputit malo podlanicu, kandar vako ulja vrat volovima. podlit podlijem svr. 1. 'zaliti to odozdo'. Zaboravila sam da podlijem peenicu, pa mi je malo uvatila. 2. 'ispuniti ime kakvu povrinu'. Od silnog pia i oi su mu krvljom podlivene. ~ se 'ispuniti, zaliti se ime'. Od jakog udarca sva mu se krv podllla po desnoj nogi.

podlivanje s gl. im. od podlivat (se). Nije to podlivanje nastalo samo od sebe. podlivat (se) podliva (se) nesvr. prema podlit (se). podlizat se podlie se svr. 1. 'prelivajui se pokvasiti sud odozdo'. Friko otari sudoperom laboku da ti se ne podlie. 2. 'jezikom odozdo liznuti'. Mora da je naa cica gladna, malo, malo pa se podlie. podlizivat se -iziva se nesvr. prema podlizat se. Daj komadi maki, vidi kako se sirota podliziva. podlokat podloe svr. 'potkopati delovanjem vode'. Voda na dolu je podlokala upriju na putu, ako se ufriko ne popravi, sruie se. podloanj -nja m 'drvo u obliku manje gredice koje stoji popreko u kolima ispod sranice i dri stranji kraj rude da joj prednji kraj ne bi padao dole; ovaj deo usmerava skretanje kola u levo i desno'. podloit podloim svr. 'naloiti, zapaliti'. Oma u do i ja, samo da podloim vatru. podlonik m 'podanik'. Vrimenitom blagostanju vode svoje podlonike u miru i slogi... (Molitv. 1895). podmazat -em svr. 1. 'namazati sa s/ih strana'. Moraemo arke na vratima podmazat da ne kripe tako. 2. 'podmititi, potkupiti (fig.)'. Podmazo je on fikala, a ovaj je znao koga dalje triba i tako nije ni oo u zatvor. Izr. Kereijom mau podmazan 'lukav, prefrigan'. podmazivanje s gl. im. od podmazivat. Podmazivanje je svudan pomagalo di je zakripilo. podmazivat -azivam nesvr. prema podmazat. podmee -eta s 1. 'podmetnuto dete'. Kako mo jedna mater tako nedolino da se ponaa s ditetom, ko da je podmee a ne njezino roeno. 2. 'slabano, krljavo prase'. Nije udo kad se med tolikim prasicima nae i jedno podmee. podmeat (se) -em (se) nesvr. prema podmetnit (se). podmesit podmesim r,vr. 'dobro hranei koga uiniti da bude debeo'. Ranim deset krmaa, al slabo idu i im i(h) podmedm, oma u i(h) prodat. ~ se 'postati mesnat, odebljati se'. Dosta friko su se podmesili tvoji svinji; Vidio sam Remiju, zna kako se podmesio, sve mu se podvoljak obisio. podmetnit -nem svr. 1. 'metnuti, staviti pod to ili pred koga'. Podmetni ciglju pod stranji toak kola da ne krenu sama. b. 'kriom metnuti kome to, podvaliti'. Toliko je bio pijan da su mu davali vodu misto vina, a on je furtom nazdravljo. Izr. ~ kome nogu, klip pod noge 'napakostiti kome, uiniti zlo'. ~ se 'zatititi koga, preuzimajui odgovornost na sebe'. Niko te nije nagovaro, sam si se podmetnio, i da zna: niko ti sad nee pomo. podmiivat -am nesvr. prema podmitit. podmirit podmirim svr. 'namiriti, zadovoljiti; dati koliko je potrebno'. Brat je sestru podmfrio i tako je njemu osto sala od pokojnog oca. Ja sam uzajmio, al sam uvik na vrime i podmirio svoj dug. ~ se 'smatrati se zadovoljenim'. Svi' su se podmirili brez svae, a i zato bi kad je svakom doteklo. podmitit podmitim svr. 'potkupiti, dati mito'. podmladak -tka m 1. 'mlado pokolenje, mlade'. Kad gledam dananji podmladak, avo mi je to nisam u njevim godinama. 2. 'mlade ivotinje'. Sve krave sam odgojio od mog podmlatka, ne volim da kupujem od drugog. podmladit podmladim svr. 'uiniti mladim ili mlaim'. Stariji svit bi tribalo da su uvik zajedno s mladima i onl bi bili podmlaeni. ~ se 'oseati se mladim, dobiti mlad izgled'. podmlaivat (se) -aivam (se) nesvr. prema podmladit (se). podne s 'sredina dana, vreme kad je Sunce u najvioj taki iznad horizonta'. Kad Sunce u podne u teme upre, najbolje je manit se posla; Nane, podne je, oemo 1 unat?. Podne e bit onda kad bao dou na unu. Izr. Pravit ~ 'odmarati se'. podnet -nesem svr. . 'uputiti kome to pismeno ili usmeno'. Ba Loko je podno albu sudu. 2. 'otrpeti'. - Snaj'a nije mogla da podnese svekrovu i zato su izali is kue. ~ se 'podnositi se'. i'm se i drugi sin oenio, bie nevolje, jel se jetrove nee podnet. podno pril. 'malo pre nego to zanoi'. Izr. ~ tikve cvataje! podnosit podnosim nesvr. prema podnet. ~ se 'jedan drugog podnositi, trpeti se'. Izr. podnose se ko ker i maka 'mrze se'. podojit podojim svr. 'dati iz svoje dojke mleko detetu (fig. i teietu)'. Okupala je malog, podojila ga i legla spavat. Jesi 1 podojio tele?! 2. 'posisati mteko iz doj'ke'. Slabo stojim s mlikom, dite zaas podoji svo mliko i ostane gladno, pa ga moram ranit na cuclu. podojka 'ovca koja je ostala bez jagnjeta koje je dojila'. Podojke esto bleje i iu za tuim jaganjcima. podojnica v. podojka. podomit podomim svr. 'sve zbrinuti, udomiti'. Sna Roza i ba Dano su imali est erivi i sve su i(h) podomili. ~ se povr. Sve cure su se na vrime podomile.

podrigivanje s gl. im. od podrigivat (se). Posli svakog ila ga spopadne podrigivanje. podrigivat (se) -igivam (se) nesvr. prema podrignit (se). podrignit (se) -nem (se) svr. 'ispustiti glasno kroz usta gasove'. Natrpa u sebe ko svinje, p onda samo stenje i iza svake rii podrlgne. podrljat podrljam svr. 'obaviti drljanje branom'. Jesmo, borme, i posijali i sve podrljali. podrug (neprom.) 'jedan i pola drugoga po veliini ili trajanju'. Dajte mi podrug kile eera; Di si tako dugo, ve podrug sata te ekam. podrum m 'prostorije ispod prizemlja zgrade koja slui za spremanje i uvanje ivotnih namirnica, vina i sl.'. Mi u podrumu drimo samo vlno i duncove, a krumpir, perin i argaripu drimo u karmiu. poduglje pril. 'prilino due'. Poduglje smo ekali, a kad je doo doktor, jo se zadro u sobi sam. poduglji -a -e 'dosta, prilino dug'. On dovati poduglji kolac, stane prid njeg i oma ga smiri. podupirat (se) -rem (se) nesvr. prema poduprit (se). poduprit poduprem svr. 1. 'podmetnuti poduprira poda to da vre stoji'. Podupri kapiju, dok ne popravim arke koje su se pokidale. 2. 'staviti to kao oslonac emu'. Toliko ga je bolila glava da je moro glavu rukama poduprit. 3. 'podboiti, osloniti'. Kad nana podupni ruke o kukove, onda znamo da e bit bisa. 4. 'pruiu podrku kome'. Zna, sestro, ako me ti ne podupres, ne virujem da e me putit bao i nana. ~ se 'nasloniti se, osloniti se'. Podupro se na drvo i oma su kola krenila. podue mn. a. 'crkvena sluba za umrloga'. Na est nedilja davaemo podue za pokojnog dida Vranju, a misa e bi't u osam sati. b. 'obredno goenje kao spomen na umrlog (na sam dan sahrane, na est nedelja, pola godine ili na godinjicu smrti)'. Javite strini i njezinima da emo davat podue na godinu dana smrti nae nane. poduvaat (se) -am (se) nesvr. prema poduvatit (se). poduvatit -im svr. 'uhvatiti odozdo, ispod cega'. Ako moe, poduvati deblo, pa emo ga lake podignit. ~ se 'zauzeti se za koga'. Sad bi on da se j'a poduvatim za njegovog sina. poduzbit se poduzbijem se svr. 'predomisliti se, odustati'. Prvi se prijavio da e s nama putovat, a kad je dolo vrime polaska, on se poduzbio i osto kod kue a nije kazo ni zato. podvala 'obeanja kojima je cilj da se neko dovede u zabludu'. Kako bi bearu povirovali, svaka mu je ri podvala. podvalit podvalim svr. 'posluiti se podvalom'. Teko je Loziju privarit, al on e svakom podvalit, samo ako mo. podvaljivat -aljivam nesvr. prema podvalit. podvezaa 'pletena, vezena, svilena vrpca kojom se pod kolenom povezuju arape'. Ti nema lipe podvezae, ve si s tom krpetinom svezala orape. podvezat podveem svr. 1. 'privezati odozdo, s donj'e strane'. Podvezaemo gredicu za slime, kad se ve slomila da ne padne dok je ne zaminimo. 2. 'dati zalogu radi obezbeenja zajma'. Podvezo sam za Janka kad je kupovo zemlju i, borme, sad, kad je propo, moram ja i plaat. 3. 'uvrstiti na sebi odeu'. Podvezala je suknju da je ne uloka. Izr. ~ gae 'uhvatiti se u kotac sa ozbiljnim poslom'. ~ se 1. 'uvrstiti na sebi odeu'. Podveite se, ene, jel je zdravo velika rosa, da suknje ne ulokate. 2. 'obavezati se za izvrenje ega'. Podvezo sam se da u kroz tri miseca prodat debele svinje, a slabo idu i sad ne znam kako u pro. podvezivat (se) -ezivam (se) nesvr. prema podvezat (se). podvijat podvijam nesvr. prema podvit. podvikivanje s gl. im. od podvikivat. Kaki su svatovi di nema podvikivanja?! podvikivat -ikivam nesvr. prema podviknit. podviknit podviknem svr. 1. a. 'viknuti na koga povienim glasom izraavajui gnev, nezadovoljstvo i sl.'. Ti, matora, uti, podvikne dida bisno na majku; b. 'otro prigovoriti kome, izgrditi'. Sama si kriva to te dica ne sluaje, triba njima podviknit. podvit podvijem svr. a. 'saviti kraj ili krajeve ega'. Podvi epe ispod nogu da ti vrue bidne. b. 'saviti ispod sebe (noge)'. Tako on po cio dan sidi: podvije noge pod sebe, pui lulu i gleda digod daleko. c. 'skupiti, saviti pod to, izmeu nogu (rep)'. Jo nisam vid(i)la takog kera: ja ga izruim, a on podvije rep poda se i opet se mota meni oko nogu. d. 'malo sagnuti, pognuti'. Kad ovan podvije glavu i krene naprid, onda je najbolje sklonit mu se s puta. Izr. ~ rep 'pokunjiti se'. podvlait (se) podvlaim (se) nesvr. prema podvu (se). podvodan -dna -dno 'vodoplavan'. Zemlja oko dola je vrlo podvodna i esto ostane neobraena. podvoljak -oljka m a. 'debeli koni nabor ispod podbratka'. Ujo imadu taki veliki podvoljak ko ugojeno krme. b. 'sputena i nabrana koa ispod vrata u nekih ivotinja'. Ne znam kaki su ovo svinji ko da njim rana samo u podvoljku ostaje, tamo se debljaje, a slanina njim tanka. podvolji m dem. od podvoljak,

podvoljina augm. od podvoljak. podvorit podvorim svr. 'uiniti podvorbu, posluiti'. Sam je, kad se razboli i legne u krevet, nee ga imat ko podvorit. podvostruit -im svr. 'uiniti to dvostrukim, dvaput veim'. Ako vrati kaparu, morae je podvostruit. ~ se 'postati dvostruk'. podziat podziam svr. 'podii zatitni zid, uvrstiti zidom'. Moraemo zabat podziat, ako neemo da se srui. podziivat -iivam nesvr. prema podziat. poane/poani m mn. 'gosti na svadbi kod devojakih roditelja koji navee (obavezno pre ponoi odlaze u posetu mladoenjinoj kui)'. Ko e i u poane, triba da se polagano sprema, jel triba nam i vrimena da stignemo prija ponoi. poipat poipam svr. 'poskakati, naglo poustajati'. Ta, site, ta ste poipali, ja sam samo kazala da e tribat i, al ima jo vrimena za polazak. pofalit pofalim svr. 'izrei pohvalu, priznanje kome ili emu'. Danas je naeg aka pofalila njegova uiteljica. ~ se 'izrei o sebi pohvalu, podiiti se'. Jue mi se Stipan pofalio da je najbolji u raunu u njevoj kuli. pofalit -im svr. 1. 'ponestati, pomanjkati'. Dobro pazi na sve, a posebno na male pilie, nemoj da koje pofali. 2. 'poludeti'. Od silnog pia je pofalio. pogaa 'od finog brana, mleka i jaja, umeene i razvijene jupke (v.), punjene mlevenim orasima, bademom, makom ili sl., te savijene u savijae (peku se u tepsiji)'. Izr. ~ ukiselo 'savijaa sa kvascem umeena'; ~ uslatko 'savijaa bez kvasca u testu'; trai proju priko pogae 'nije zadovoljan onim to ima'. pogaar m 'onaj koji ide u pohode nevesti i nosi pogau (nedelju dana po venanju)'. Evo, stiu nam pogaari. pogaica 1. dem. od pogaa. 2. 'vrsta kolaa okrugla oblika (obino se pravi malom aicom ili formom od lima), od testa pomeanog sa sirom, varcima i sl.'. Ala su ti, Verka, male pogaice ko da si i(h) naprstkom pravila. pogaat (se) pogaam (se) nesvr. prema pogodit (%e). pogan -a -o 'pokvaren, opak, rav'. Nije lako ivit med poganim ljudima. poganin m 'onaj koji nema vere'. ta u ja ode med poganima? poganka 'ena poganin'. pogano pril. 'na pogan nain, runo, sramotno'. Ko pogano ivi pogano i divani. pogazit -im svr. 1. 'izgaziti nogama hodajui, kolima vozei i sl.'. Kominske ovce su pogazile na luk u bostanu. 2. 'prekriti to, odrei se ega'. On e pogazit ne samo obeanje nego i svaku zakletvu. poginit -nem svr. 'izgubiti ivot u ratu, u nekom udesu ili nesrenim sluajem'. ovik mi je poginio jo na poetku rata. pogladit -im svr. 1. 'pomilovati'. Majka poljubi unuku u elo, a zatim je pogladi rukom po kosi i po lfcu. 2. 'poistiti, pomesti'. Spremila sam ti metle i kfpe, pa dok mi ne doemo iz varoi, ti da pogladi sve po sobi. ~ se povr. pogledat pogledam nesvr. prema pogledat. ~ se povr. pogledat -am svr. 1. 'upraviti pogled prema kome, emu'. Ja u pogledat iu 1 nai iz varoi? 2. 'obazreti se, osvrnuti se'. Gospode, smiluj se naoj dui. Izr. ~ bokalu u dno 'ispiti do dna'; popriko ~ 'pokazati svoj'e nezadovoljstvo ili mrnju prema kome'; ~ kome kroz prste 'oprostiti kome pogreku'; ~ oi u oi 'suoiti se'. ~ se povr. pognit pognem svr. 'sagnuti'. uvaj, sine, potenje, nemoj da mater mora zbog tebe pognit glavu. ~ se 'sagnuti se'. Marko se pogne i podigne sa zemlje baoenu batinu. pognut -a -o 'pogrbljen'. Od tekog rada lea friko pognuta bidnu. pognuto pril. 'zgrblj'eno, sagnuto'. Do kraja ivota, zbog teke bolesti, moro je pognuto i. pognjeit pognjeim svr. 'zgnjeiti'. Stipane, pazi, nemoj tamo sist, pognjeie mi tisto koje se kree za kola. pogodba 'pogaanje, cenkanje'. Sputi jo malo i pogodba je gotova. pogodit pogodim svr. 1. a. 'shvatiti neto; otkriti neto dosetivi se'. Po velikim brkovima sam pogodio da je to ba Vranje. b. 'prepozrati'. Pokrio sam rukama Lizi oi i nije mogla da pogodi ko je. c. 'unapred odrediti, predvideti'. Vraala baba da ne bidne mraza, kad ujtru sniga do kolina. 2. 'upasti neoekivano u to, naii neoekivano na to'. izaem ja, tako is kue i kako koracim pogodim u srid velike jame. 3. 'nai, pronai (kao rezultat traenja, snalaenja)'. Krenili smo mi na vrime, al kroz onu vau umu nismo pogodili put i zato smo se zadrali. 4. a. 'udariti u cilj, metu pri gaanju, bacanju ega i sl.'. Ako ga kamenom ne pogodi, a ti njega batinom po nogama. b. 'snai, zadesiti'. Znam za nesriu koj'a je pogodila vau obitelj. 6. 'uiniti pogodbu, utvrditi cenu'. S trojicom je razgovaro, a etvrtim je pogodio vranca. 7. 'uzeti koga za platu da izvri kakav posao, najmiti'. Bao su pogodili pet nadniara za branje kuruza. Izr. ~ kome icu 'uiniti nekome ono to skriveno eli'; ~ u ivac, srce 'dirnuti u naj'osetlj'ivije mesto'. ~ se 'sloiti se, dogovoriti se o ceni'. Nemoj da se pogodi dok se meni ne javi, p u ti kazat za cinu. 2. 'stupiti na posao, najmiti se'. Pogodio sam se u ris kod ba Jose i kroz dvi nedilje emo

poet kosit. pogorit pogorim svr. 'izgubiti kuu, imanje u poaru, postati pogorelac'. Sve njim je pogorilo i sala i koara i svinjak. pogoranje s 'promena nagore, promena kojom se to pogorava'. Svakim danom pogoranje naninog zdravlja je sve vee. pogorat -am svr. 1. 'uiniti gorim'. On nije tio da ui, a ja sam ga onda esto tukla, a time sam jo pogorala stanje. 2. 'pogorati se'. ~ ima valdar jedno pet dana od kako je bolesniku pogoralo. ~ se 'postati gori, loiji'. Mi smo oekivali bolj'e vrime, a kad ono, danas se jo pogoralo. pogoravat (se) -oravam (se) nesvr. prema pogorat (se). pogospoit se -ospodim se svr. 'postati gospodin'. Gazda Dano pije, a dica su mu se pogospodila i lanac po lanac prodaje. pogostit pogostim svr. 'primiti koga kao gosta, ugostiti'. Pogosti ga ako ti u kuu doe. ~ se 'provesti vreme gostei se'. Valdar su se pogostili kad su proveli nedilju dana u gostima. pograbit -im svr. 'pokupiti grabljama'. Mi emo snosit i dit ito u krstine, a ti, Margo, uzmi grablje i pograbi mravinu. pogrivat pogrivam nesvr. 'vreati, grditi'. S kojlm te riima grinici pogrivaje (molit). pogrijat -jem svr. 'uiniti malo toplijim, podgrejati'. Katice, triba malo pogrijat mliko i dat dici veeru. pogrijavat -ijavam nesvr. prema pogrijat. pogriit pogriim svr. 'uiniti pogreku'. Pogriio sam u raunu. pogrubit pogrubim svr. 'najee zbog preleane bolesti postati ruan'. pogulit pogulim svr. 'sve redom oguliti, oljutiti gornji sloj'. Sino smo pogulili kuruze. Ja sam krumpir pogulila a ti sad sii i kuvaj paprika kako zna. pogumat -am svr. 'lakomo, pohlepno sve pojesti'. Kad ste bre bolje sve trinje pogumali?! pogurat poguram svr. 'malo gurnuti'. Pogurajte malo kola, duboko su zasikli tokovi, pa ne mogu konji da krenu. poguravit se -im se svr. 'postati gurav (od starosti, bolesti)'. Sna Manda se sasvim poguravila otkako je dobila onu bolest u krstima. pogureno pril. 'pogrbljenih lea, pogrbljeno'. Pogureno ie, al stigne svud di i drugi zdravi i snani dou. pogurit -im svr. 'uiniti sagnutim, iskriviti, zgrbiti'. Nije udo to je pogurila, sva je kua pala na njezina lea. ~ se 'postati pogrblj'en'. Pogurio se i ostario, pa sad ni roena dica za njeg ne mare. poiskakat poiskaem svr. 1. 'jedno za drugim iskoiti iz ega'. Konji pomu biat, a svi koji su bili u kolima poiskau, jel su se poplaili da se kola ne privrnu. Kerovi zalaju, a zecovi poiskau iz kurune i bi priko njiva. 2. 'naglo se pojaviti, izbiti (fig.)'. Meni se inilo da pivanje njemu zdravo teko pada, jel kad zapiva oma mu poiskau ile po vratu. poiskakivat -akivam nesvr. prema poiskakat. poiskat poitem svr. 'potraiti vai u kosi na glavi, biskati'. Poiskala sam Margu, tuila se da j'e zdravo glava svrbi, al nisam nala nita. poispadat -am svr. 'ispasti jedno za drugim'. Prvi zubi su joj rano poispadali. poisplaivat -aivam svr. 'isplatiti sve redom'. Za ovo to ste dosad uradili, ja u vas poisplaivat i onda se gubite sa salaa. poist poidem svr. 'pojesti'. Izr. da ga poide (razg.) 'tako je drag, mio'; poijo ga mrak 'muki ubijen'. ~ se (esto u izrazu: iv) 'izjesti se zbog neeg proputenog ili uinjenog'. iva u se poist to nisam dala eri da se uda za onog koga je volila. poizbacat poizbacam svr. 'izbaciti sve re(jom'. togod mu je smrdilo u podrumu i zbog tog je poizbaco sav perin, argaripu i krumpir napolje, samo da vino sauva. poizbacivat -acivam nesvr. prema poizbacat. Da ste mi se redovno vladali, jel sa u vas poizbacivat na snig. poizbijat -izbijam svr. 'izbiti redom sve'. Tako je nezgodno pao na jedan kamen i udario usta, da je sve pridnje zube poizbijo. poizvaljivat -aljivam nesvr. 'izvaliti sve redom jedno po jedno'. Oluja n(je trajala dugo, al je vitar bio jak i zaas je sve drvee poizvaljivo, da ni jedno nije ostalo uspravno. ~ se 'izvaliti se jedno kraj drugoga, svi odreda'. Kad sam dola kui, imam ta i vidit: moji se gosti poopijali i poizvaljivali se po krevetu uzdu i popriko. poizvrat se -em se svr. 'izvrnuti se jedan po jedan, redom svi; izvrnuti se jedno kraj drugoga, j'edno za drugim'. Krenila su troja sonca puna dice da se malo prosankaje i na jednoj gredi su se svi poizvrali. pojasac -sca m 'drvo vodoravno privreno na stubove u korlatu (v.)'; gornji , dolnji ~.

pojavit se pojavim se svr. 1. 'pokazati se'. im je Liza ula da ie njezin momak, oma se pojavila na kapiji da ga doeka. 2. 'nastati'. Jo se nismo ni nauivali lita, a ve se pojavila jesen. pojeptinit -eptini svr. 'uiniti jeftinijim; postati jeftiniji'. Nikako da pojeptini ono to mi kupujemo. pojilo s 'mesto gde se stoka poji'. Prid vee su ovce tirali na pojilo. pojite s v. pojilo. pojit -im nesvr. 'davati kome da pije'. Jeste 1 pojili konje u podne? pokajanje (crkv.) 'priznanje svojih grehova koje ine vernici pred svetenikom traei oprotaj i pokoru'. pokajat se -j'em se svr. 'traiti oprotaj za uinjene grehove'. Uvridio me je, al se friko pokajo i traio da mu oprostim. pokajnica 'ena koja se kaje ili se pokajala zbog ega'. pokajnik m 'ovek koji se pokajao ili se kaje zbog ega'. Luka se pokajo, a pokajniku triba oprostit i pruit mu pomo. pokakit se -im se svr. 'izvriti veliku nudu'. Triba malog povit, pokakio se pa zato place. pokalamit -im svr. 'oplemeniti redom vie voaka'. Pokalamili smo sve divije briske. pokalat pokalam svr. 'rasei, razrezati sve redom jedno za drugim'. Pokalali smo pet kila vianja, bie dosta za zimu za pogau. pokanit pokanim svr. 'ponuditi'. Prije spavanja triba jo jedared pokanit malu Macu, pa se nee noom umokrit; Pokani konje s vodom, prij'a neg to i(h) puti u koaru. pokanjivat -anjivam nesvr. prema pokanit. pokapat -am svr. 'poprskati kapima jela ili pia'. Kad god ide paprikaa, on redovno pokapa koulju. pokaranje s 'kazna'. Stiglo ga je boje pokaranj'e. pokarat pokaram svr. 'prekoriti'. Kad su dica rava, triba i(h) pokarat, al i(h) triba i podiit kad to zaslue. 2. 'kazniti'. Bog ga je pokaro, pa je pao s tavana i slomio ruku. pokasat -am svr. 'poi, potrati kasom'. Mi smo pokasali obadvoj(i)ca, a Stipan je jo dugo zauzdavo konja i gledo za nama. pokasivat -asivam nesvr. prema pokasat; 'jaiti sitnim kasom'. pokaskivat -askivam nesvr. prema pokasivat. pokatkad pril. 'pokadto'. Pokatkad i ja zasidnem s drutvom u mijani, a zato se ne mo kazat da sam pijanac. pokavgat se -am se svr. 'potui se, zametnuti kavgu, posvaati se'. Zato Ivan nij'e s vama u drutvu? Pokavgali su se on i Marjan, pa sad kraje jedan o(d) drugog. pokazat pokaem svr. 1. 'uiniti da se to vidi, razgleda'. Ajde, Kate, pokai striku tvoju bau, da se malo nagleda lipog cvia. 2. 'ispoljiti kakvo svojstvo'. ii zovi Martina nek on pokae kako se jai na takom konju. 3. 'osvetiti se kome zbog onog to je uinio'. Samo da te ja vi'dim jo jedared u naoj' avliji, ou ti pokazat tvog Boga! ~ se 1. 'pojaviti se'. Pokai se, brate, ta mi divani iz mraka, ou da znam ko si. 2. 'postati jasnim, oevidnim'. Dok se nije udaia, bila je skromna i povuena, a borme, im je u kuu dola, pokazala se, sa svima se ve pokavgala. pokazivat -azivam nesvr. prema pokazat. pokeckat se -am se svr. 'posvaati se, sporekati se'. Manda i Losko ne iu vie zajedno, togod su se pokeckali. pokidat -am svr. 'silom raskinuti sve'. Vi'tar je pokido sve i'ce nuz prugu. 2. 'trganjem odvojiti deo neega to je bilo privreno'. Krava je pokidala lanac i ola u tetu u kominski kuruz. ~ se 'prekinuti se, raskinuti se'. Izr. ~ od smija 'mnogo i buno se smejati'. pokipit -i svr. 'poeti kipeti'. Pazi na orbu da ne pokipi. pokiselit -im svr. 'potopiti u kakvu tenost, namoiti'. Pokiselila sam virange u bililo. pokisnit -nem svr. 1. 'postati sasvim mokar (od kie)'. Uvatio nas je pljusak pa smo pokisnili ko miovi. 2. 'snuditi se, pokunjiti se, postati tuan (fig.)'. ta ti se dogodiio kad si taki pokisnut?! pokivat pokivam svr. 'za nekim ponavljati njegove rei (u cilju neslaganja i kritikovanja)'. ~ imam u kui dvi snaje: jedna je dobra i vridna, a druga, togod joj' kaem, samo ie za mnom i pokiva; istirae me to is pameti. poklade poklada mn. a. 'vreme od Bogojavljenja (19. 1.) do poetka korizme (Pepelnice), praeno plesovima i igrama, karneval'. Sve dok traju poklade bice ia, pia, vaanga i svakaki uncutarija. b. 'posledoji dan uoi korizme, pokladrci utorak'. Danas je poslidnji dan poklada, triba se dobro omrsit, jel ot sutra e bit: ic, guzo, do Uskrsa mesa! pokladni -a -o 'koji se odnosi na poklade'. Kad doe pokladna nedilja, pa pokladni ponediljak i utorak, svit ko da poludi,

samo ide, pije i makara se. poklanjat (se) -am (se) nesvr. prema poklonit (se). poklapat poklapam nesvr. prema poklopit. poklat pokoljem svr. 'zaklati'. Kad ste poklali tolike piiie? Nismo poklali, prodali smo i(h) u nedilju na vaaru. ~ se 'potui se, ranjavajui se'. Noos su se monci ponapijali i u tui se poklali meu sobom. poklecat -am svr. 'spustiti se na kolena redom svi'. Na glas zvona, svi virnici u klupama poklecaje. pokleknit -nem svr. 'pasti, spustiti se na kolena'. Nije dobro, sinko, malo, malo pa pokleknem, pritisla me starost. poklem vezn. 'budui da, poto'. Poklem sam dao ri, ja u je i odrat. poklon m 'ono to je poklonjeno, dar'. Dica su zapantila strinu i po tom to ona nikad nije dola brez poklona za nji. Izr. poklonu se zubi ne gledaje! 'svaki dar je dobro doao'. poklonit poklonim svr. 'dati besplatno kao poklon. Ujo su mi poklonili pravog pauna. ~ se 'pognuti glavu i gornji deo tela kao znak pozdrava, potovanja'. Majka me je esto vodila prid oltar Crne gospe, da joj se poklonim i molim da mi pomogne ako me kako zlo snae. poklopac -pca m 'gornji deo kakve posude, sanduka i sl. koji ih pokriva, zatvara, zaklopac'. Pridrz malo poklopac da metnem krumpir u paprika. Izr. bit svakom loncu 'meati se u sve'. poklopi m dem. od poklopac. poklopit poklopim svr. 'metnuti na to poklopac'. Uzmi onaj crveni poklopac i poklopi laboku u kojoj se kuva pirin. pokljukua 'vrsta jela (tanko razvijene j'upke, ispeene u pei a zatim poparene vrelom vodom, malo zamaene i belim lukom zainjene)'. Nita bolje nema od pokljukue, samo da je ne bidne esto, jel onda e motika, slabo da kopa. pokoj -oja m 'mir, tiina'. Siroma ovik, valdar je i on jedva eko da umre i da se skloni u vini pokoj. Izr. ~ vini daruj njemu, Gospodine, da poiva u miru! pokoji -a -e neodr. zam. 'poneki'. ili smo ve po dana u lovu, a samo smo pokojeg zeca ulovili. pokojni -a -o 'koji je umro'. Iza pokojnog Tunie ostala je udovica i petoro siroadi. pokojnica 'enska osoba koja je umrla'. Pokojnica nije imala rodbine. pokojnik m 'ovek koji je umro'. Pokojnik je bio astan otac za ivota, zato su ga i dica asno saranila. pokolenje s 'svi ljudi nekog doba, narataj'. Izr. od ~ svita 'od davnina, od pamtivekaS pokora 'ono to neko ini da okaje grehe, pokajanje'. Izmolio je pet oenaa i zdravo Marija za pokoru grija svoji. pokosit pokosim svr. 1. 'dovriti koenj'e ega'. Pokosili smo danas i jeam i ito. 2. 'pobiti sve redom'. Mi smo stojali u rovu, a desetak nji je krenilo naprid i u tom asu i(h) je sve neprij'ateljska maingevera pokosila. 3. 'oboriti, sruiti'. Kad je doo na prag, pao je ko da ga je kogod pokosio. pokraivat -aivam nesvr. prema pokratit. pokraj predl. 1. 'pored, uz, blizu'. esto je prolazio pokraj naeg salaa, al nikad nije kod nas svrao. 2. 'i pored, bez obzira na'. Pi'o je, tuko je, a ona ga je i pokraj svega volila i doiekivala. pokrast -adem svr. 'ukrasti sve redom'. Pokrali su nam unke s tavana. Bojo se da e ga pokrast, pa je zakopo novce u zemlju i nikad i(h) vie nije nao. pokratit pokratim svr. 'uiniti kraim'. Moraemo rogove malo pokratit, jel ne triba da je vilji krov. ~ se 'postati krai'. Pokratili se dani pa nikad da svane. pokreat (se) pokreem (se) nesvr. prema pokrenit (se). pokrenit pokrenem svr. 'pomaknuti, pomeriti s mesta'. Ko e nam pomo da pokrenemo ovaj armar malo blie zidu. ~ se 'pomai se, poeti se kretati'. Pokrem se ve s klupe, svi se sigraje a t i sidi ko da si se zalipila za klupu. pokrit pokrijem svr. 1. a. 'staviti to preko koga ili ega radi zatite'. Pokri astal bilim arapom; Pokri dicu, pa se vrati da se jo malo kartamo. b. 'nainiti krov nad im'. Zasad smo naslon pokrili slamom dok ne kupimo crip. 2. 'imati na svojoj povrini mnogo ega'. Put do salaa je sav pokriven jamama i barama. 3. 'izravnati neku obavezu ili potrebu'. Ja u vam dat malo novaca, al nemam toliko da vam pokrije svu tetu. Izr. pokrila ga crna (uta) zemlja 'umro je'. pokrivat se pokrivam (se) nesvr. prema pokrit (se). pokrka samo u izrazu: ne dat pokrke 'nikako ne dozvoliti, ne popustiti kome, vrsto ostati pri svome'. Ne daj joj pokrke, jel kako kae, ti si u pravu. pokrov m 1. 'krov na kui'. 2. 'poklopac na mrtvakom sanduku'. 3. 'pokriva kojim se prekriva mrtvac'.

pokrovac -ovca m 'pokriva, ebe'. Skini pokrovce sa sica i pokri konje da ne ozebu dok stoje prid mijanom. pokrovi m dem. od pokrovac. pokrstit pokrstim svr. 1. 'prevesti koga u hriansku veru'. Kau da je na komija, a Bolto, ve bio velik deran kad su ga pokrstili. 2. 'pomeati s vodom'. Je 1, Grgo, nisi ti ovo tvoje vino pokrstio?! ~ se 'postati hrianin putem krtenja'. pokrvat se pokrvam se svr. v. pokavgat se. togod su se svekrova i snaja pokrvale, pa ne divane ve misec dana. pokuar -ara m 1. 'onaj koji nosi i prodaje sitnu robu po kuama'. Koliko ovi pokuara ima, danas su ve troj(i)ca bili. 2. 'ivotinja koja se kree po kui'. Ovaj na pivac e jednog dana skoit i na astal kad budemo ili, tako je ve pokuar posto. pokustvo s 'sobni nametaj koji slui za stanovanje i za ukras'. Kad smo napravili nov sala, kupiemo i novo pokustvo. pokudit -im svr. 'dati nepovoljnu ocenu o nekome ili neemu'. Kad nisi vridan pofalit, nemoj ni pokudit. pokunjit (se) pokunjim (se) svr. 'biti osramoen, spustiti glavu zbog nekog neuspeha'. Dida su ga izruili, zato se pokunjio i izao i(s) sobe. pokupit -im svr. 1. 'skupiti sve redom; dovesti rasute pojedince na jedno mesto, okupiti'. Uiteljica je pokupila dicu i dva po dva su krenili natrag u kuiu. 2. a. 'od raznih osoba sakupiti'. Znali su pokupit poljarinu, a sad niko ne uva polja od tetoina. b. 'skupiti na jednom mestu ono to je porazbacano'. Kate, oma da si pokupila tvoje andramulje, svudan i(h) ima po sobi. c. 'uzeti sve odreda'. Nane, vi ste kazali da svi beremo greove, a Antun je zao i sve pokupio za sebe. ~ se 'okupiti se'. Strika su zdravo volili sva dica, im on doe, oni se pokupe oko njeg. pokupovat -upujem svr. 'izvriti kupovinu vie ega'. Danas su na peci za po sata trgovci pokupovali svu telad. pokvaren -a -o 1. 'bolestan. ~ imam jedan pokvaren zub i ne da mi noom oka sklopit. 2. 'nemoralan'. uvaj se pokvareni enski. pokvarit pokvarim svr. 'neto otetiti, unititi; dovesti u neprijatno stanje'. Pokvarila mi se bicigla. Zato si ga dovo i pokvario veselje. 2. 'loe uticati na koga u moralnom smislu'. Nije on bio taki, dok nije poo da se drui s Matom i Lukom, oni su ga pokvarili. ~ se 1. 'otetiti se, onesposobiti se'. Pokvario se kazan i danas nee vri. 2. 'izopaiti se u moralnom smislu'. Viruj keru, al ne viruj valeru, on e se pokvarit ko muak. pokvarljiv -a -o 'koji se lako kvari'. Sir je vrlo pokvarljiv ako se dri na vruem i neusoljen. pokvasit -im svr. 1. 'navlaiti, pomoiti'. Ba sam pokvasila koulje, a on doo; Kia je dobro pokvasila suvu zemlj i. 2. 'proslaviti to piem'. Dobro si prodo bikove, mogli bi malo digod svratit da pokvasimo grlo. pola 'duinska mera za tkanine (1 pola= = 1 riv=76 cm)'. Izr. On nosi gae u osam pola; Marija je saila suknju u est pola! polagacko pril. dem. od polagano. Polagacko, majko, da se ne umorite. polagano pril. 1. 'polako, sporo, lagano'. Vi iite za njima polagano da vidlte ku e. 2. 'malopomalo, postepeno'. Dotleg je zapitkivo, dok polagano nije iz njeg sve izvuko i sazno to je tio. polak pril. 'polovina, pola'. ta se toliko fali, tvoje je polak vee nek ije cilo; Polak mene njom sam saranila. polakumit se -im se svr. 'pohlepno se grabiti za im, polakomiti'. Polakumio se za zemljom kad se enio, a sad kad mu je dida propo, ne triba mu ni ena, jel nema vie lanaca. polapat -em svr. 'halapljivo pojesti'. Bie dobri rargeniki, dala sam njim dva kabla prikrupe a nisam se dobro ni okrenila, oni su sve polapali. pole polegnem svr. 1. 'staviti nekoga ili neto tako da lei, poloiti'. Polegni te boce, lake e i(h) sloit. 2. 'savijajui se priljubiti se emu, lei po emu (o travi, itu)'. to kia pada, to jo nije nevolja, ja se bojim jakog vitra, od njeg e modar ito pole. poledica 'tanki sloj leda nastao smrzavanjem vode'. Stra me je kako u oti na poso po takoj poledici. poleuke pril. 'na lea, na Ieima'. Prostro je opakliju u lad pod or i opruio se poleuke. poletit -im svr. i. a. 'poeti leteti u nekakvom smeru, odleteti'. Dugo je mavo s motkom nad krovom kue di su golubovi stojali, a onda jedan za drugim su se krenili i poletili u veliko jato. b. 'poeti se kretati u vazduhu (o emu baenom)'. Svi smo mi dobro bacali kamen po vodi, al kad je Joso njegov zauiljo, poletio je ak na drugu obalu. 2. 'poeti se brzo kretati po zemlji'. Satima ga je pogledala ie 1, a kad ga je spazila, poletila je prma njemu ko brez due. b. 'brzo se pokrenuti'. Mirno je posmatro sve oko sebe i utio, al kad mu je dozlogrdilo njevo vrianje, poleti ona njegova aketina i pravo se srui na nos onom koji je najblie stojo do njegovog astala. 3. 'naglo se izdii'. Vatra se nije vidila sve dok plamen nije poletio visoko u nebo. 4. 'otkimivi se od ega pasti na zemlju, sruiti se'. Kola malo vagnu na jednu stranu, tranga poputi i snoplje poleti na sve strane. polica 'vodoravno utvrena daska na zidu ili u ormanu za smetaj raznih stvari, raf'. Izr. Do na gornju policu 'doi na red za enidbu ili udaju (posle enidbe starijeg brata ili udaje sestre)'. poliica dem. od polica. poliat poliem nesvr. prema poletit.

poligat poligam svr. 'otii spavati'. im dicu poligam, mi emo pri kod vas; Ne moem se ja iskrast dok moji ne poligaje. polit polijem svr. 1. a. 'izliti po kome ili emu to teno'. Poli ga vodom, kad se toliko lini da ustane. b. 'izliti kome vodu na ruke pri umivanju'. Snaja svako jutro polije redom sve za umivanje. ~ se 'izliti na sebe neto teno'. vrsto dr taj lavor, nemoj da se polije. politra 'sud od pola Iitre'. Didi je politra vina bila mira za dan. poliva -aa m 'momak koji poliva na "vodeni ponedeljak" (v.)'. polivaina v. polivanje (2.). polivanje s 1. gl. im. od polivat (se). 2. 'obiaj da momci na "vodeni ponedeljak" ~ drugi dan Uskrsa, devojke polivaju vodom u znak zdravlja'. polivat (se) polivam (se) nesvr. prema polit (se). polizat poliem svr. 1. a. 'malo lizati'. b. 'do kraja olizati'. Jesu 1 krave polizale so? 2. 'porei (fig.)'. Ti si kazo ti e i da polie tvoje rii, ako nije istina. Izr. ne bi ni make polizale 'koliko je neugodna la'. polka 'ivahan ples u dvoetvrtinskom taktu; muzika za taj ples'. Niko nije znao lipe odigrat polku od Mace i njezinog momka Jae. polog m I. 'jaje stavljeno u gnezdo gde kokoke treba da snesu jaja'. Sida uvik na isto misto, ko da je tamo ostavio polog. 2. 'jaje na koje e se nasaditi kvoka'. ~ imamo novu kvoku, metnila sam zasad polog pod nju, a sutra emo je nasadit. polokat poloe svr. 'pohlepno loui popiti, ispiti sve'. Dala sam makama skoro po litre mlika i sve su polokale. polovan -vna -vno 'koji je ve upotrebljavan'. Za rad e dobro tebi bit i jedno polovno ruvo. poloaj m 'gost za Boi (najee dete, a moe i odrasli lan rodbine)'. ~ v. badnjaa. Doe nam za poloaja na mali unuk Marko. poloit poloim svr. 'sve izloiti na vatri'. Ova zima je bila i dugaka i otra, poloili smo sva drva to smo imali. 2. 'metnuti da lei'. Pojoite sve grede pod naslam. 3. 'dati ispit'. O, da ti se pofalim, danas je na eno poloio ispit zrilosti u gimnaziji. polubraa mn. zb. im. od polubrat. polubrat m 'brat samo po ocu ili samo po majci'. On mi je polubrat po ocu. poludit -im svr. 1. 'postati lud'. imo je njegov dida jednog brata koji je poludio. 2. 'silno, jako zavoleti'. Kau da je samo jedared vidio i da je poludio za njom. polusestra 1. 'sestra samo po ocu ili samo po materi'. Anka je moja polusestra, mater nam je jedna. 2. 'ki oeva brata ili materine sestre'. polutan -ana m 'meanac, melez'. Njegov otac je polutan, pa je i on zato malo nalik na Ciganina. polutanka 'enska osoba polutan'. polutka 'polovina raseene svinje'. Zaklo sam veliku krmau i jednu sam polutku prodo komiji. poljar m 'ovek koji uva polja'. U itavom ataru imamo samo pet poljara. poljarina 'naknada za poljarske usluge'. Kad je mala poljarina, slaba je i uvarina. poljski -a -o 'koji raste ili ivi u polju'. Pol.jski miovi su vei od kuevni. poljubit poljubim svr. a. 'dati poljubac kome ili emu'. Mali gost se uputi majki i poljubi je u ruku. b. 'udariti (podsm.)'- Toliko se nalijo, da mu je glava klonila i u padu poljubila astal. Izr. ~ vrata 'naii na zakljuana vrata'; poljubi pa ostavi 'okani se'. poljuit poljuim svr. 'odvojiti, rastaviti (najee mladunad)'. Poljuili smo sve prasice od krmaa, vie ne sisaje. pomada 'mirisna mast za negu lica i kose'. Kazo sam mojoj curi, ako oe da mi bidne ena, nek se mane mode i pomade. pomadarit (se) -adarim (se) svr. 'uiniti da neko postane Maar'. pomaarivat (se) -arivam nesvr. prema pomadarit (se). pomagat pomaem i pomagam nesvr. prema pomo. Kako da mu pomaem kad i meni triba pomo. ~ se 'sluiti se ime kao pomonim sredstvom'. Pomau se dida oalama al i tako jedva vide togod protit. pomaknit (se) pomaknem (se) svr. 'pomerit (se)'. _ Pomakni taj stolac, ne vidi da si ga naslonio na zid i sav e zid odrlt. pomalo pril. 'u maloj koliini, nasitno'. Bolje je da dobije pomalo nego jedared tuta, a drukput nita. pomeat pomeem svr. 'metnuti sve jedno za drugim'. Lati se i pomei sve to triba na kola, a ja u za to vrime upregnit konje.

pomest -etem svr. 'metui oistiti'. Pripravi ruak dok ja ne pometem avliju. pomest se pometem se svr. 'dovesti u stanje zbunjenosti, smutiti se'. Stante, stante malo, da doem sebi, sve mi se pomelo u glavi. pometen -a -o 'zbunjen'. Stigo je kui kasno u no i sav je bio pometen. pomicat -em nesvr. prema pomaknit, poma. ~ se 'kretati se polagano napred, ii'. Snig je bio konjima do trbuva, jedva smo se pomicali sa soncima zbog tog. pomilovanje s 'osloboenje od kazne ili ublaenje kazne onome koji je osuen kao krivac'. Marjan Nikolin je, kau, doo kui i(z) zatvora, dobio je pomilovanje. pomilovat -ujem svr. 1. 'pogladiti rukom u znak nenosti'. Majka je ve bila zdravo bolesna, al toliko je smogla snage da podigne ruku i pomiluje unuku koja joj je donela miloe. 2. 'oprostiti ili ublaiti kaznu kome'. Sve su osudili i poviali, n'ikog nisu pomilovali. pomirenje s 'izmirenje, pomirba'. Kako je to pomirenje kad jedan drugom ruku ne pruate? pomirit pomirim svr. 'izmiriti, okonati neku svau'. Ivan je dobar i s Josom i s Nikolom, pa e i(h) valdar pomirit da se vie ne svaaje ni zato. ~ se 1. 'prekinuti svau, uspostaviti mir, prijateljstvo'. Dico, neu vie da ujem da se svaate, oma da ste se pomfrili i lipo da se sigrate. 2. 'sloiti se, zadovoljiti se im'. Stani ba nije bilo pravo to joj je bao dao manji tal nego bratu, al da ne pravi kavgu, pomirila se sa stanjem kako je. pomislit -im svr. 'u mislima izabrati to'. U prvi ma(h) sam pomislila da su vaa dica. b. 'zakljuiti'. Dok ovik ne uzme u ruku, pomislio bi da je od svile. Izr. ni u snu ne bi pomislila 'nipoto, ni po koju cenu'. pomiat pomiam svr. 1. a. 'izmeniti mesto ili poloaj delova'. Pomiali su kocke, a onda je poo svaki da pravi kuu. 1. b. 'dodati, doliti'. Kad su se gosti zajapurili od pia, on je pomio vodu u vino. 2. 'dovesti u nered, smeati'. egitje pomio farbe kako ne triba i majstor ga je pcovo zbog zbrke koju mu je na| ravio. ta si pomio vae i nae ovce, ko e i(h) sad poljuit?! ~ se 1. uz povr. Jedno vrime sam ga pratio pogledom, a onda se pornio s drugim svitom i izgubio se. Ba Kazo se, borme, ve pomio s velikim gazdama. pomlatit pomlatim svr. 1. 'ubiti sve jedno za drugim'. Pronali smo u oranju jedno gnjizdo zmija, sve smo i(h) pomlatili. 2. 'udarcima motkom sve ili mnogo otresti (o vou)'. Danas smo pomlatili sve orase. ~ se 'potui se'. pomloit pomloim svr. 'izvriti radnju mnoenja dva broja'. Da ujem kako zna raunat, pomloi devet sa deset i kai koliko je to? pomo -oi 'radnja kojom se olakava rad ili poloaj drugoga'. ilika je jo mlada, al mi je velika pomo, jel su oni troje jo sasvim mala dica; Dali su mu pomo u novcu i radu, pa se malo otrgo posli nesrie, kad mu je sve izgorilo; Dr se, Kate, evo stie tebi pomo starijeg brata, pa emo onda vidit ko je jai. pomo pomognem svr. 'olakati vrenje nekog rada, dati podrku, potporu u emu'. Pomozi bratu, vidi da mu je samom teko da nosi taj veliki koar; Nana po itav dan plau, to ne mogu da pomognu bai, a oni su zdravo bolesni. Izr. Boe pomozi 'izraz pri poetku nekog rada veeg obima'; i Boe pomozi 'kako tako, jo nekako'. Dok i(h) gleda, rade jo i Boe pomozi. ~ se 'imati pomo od koga'. Ako na Lazu ekate, neete se zdravo pomo njim. pomonica 'jedna od dve drvene oblice koje s poprenim motkama, atlovima (v.) ine proireni okvir na zarenim kolima za prevoz kukuruzovine, slame i sl.'. pomodrit pomodrim svr. 'postati modar'. Ante, oma da si io unutra, sav je ve pomodrio od zime, al mu je teko drutvo da ostavi. pomokrit se pomokrim se svr. 'ispustiti mokrau'. Pogledaj pelene ditetu, kad tako zdravo plae, mora bit da se pomokrilo. pomolit se pomolim se svr. 'izvriti molitvu'. nam da si lego a nisi se ni pomolio Bogu, zato ustani i pomoli se. pomrina 'potpun mrak'. Mora pourit natrag da te usput ne uvati pomrina. pomriit pomriim svr. 'uvui u sebe vazduh kroz nos da bi se osetio miris, smrad'. Daj mu da pomrii s otim finjakim nosom, da vidi da i mi imamo mriljave vode. pomrit pomre svr. a. 'umreti svi redom'. Sva su njim dica pomfla. b. 'izumreti, ugasiti se'. Nema on vie nikog, sva mu je rodbina pomrla. pomrsit pomrsim svr. 1 .'zamrsiti'. ~ oma da si ostavila tu klupad, sve e mi pomrsit. 2. 'pobrkati, pokvariti, poremetiti'. Ala mu je ta pomrsila konce: prvo se nije tio enit, a onda se bre bolje oenio i oo kod ene u kuu. ~ se povr. pomrznit se -nem se svr. 'smrznuti se svi redom'. Nismo mislili da je tako velika zima i kad smo poeli kosit trsku friko smo se svi pomrzli. pomust -uzem svr. 'izmusti mleko iz vimena'. Ko e u novu kravljau da pomuze krave?; Nisam znao da i jarac mo bit pomuen, al Luka se sino toliko nasiso da su ga metli pod jarca da ga pomuze. pomutit se pomutim se svr. 1. 'zbuniti se, pobrkati se izgubivi vezu u mislima'. Stante, dico, da ujem jo jedared ispoetka, jel vako mi se sve pomutilo. 2. 'dobiti neeljen obrt'. Malo su ivili posli vinanja, a onda se pomutio njev ivot i poeli se svaat i tu. 3. 'doi u bolesno, abnormalno stanje'. ~ imala je ona dosta nevolje s dicom, a ni ovik joj nije bio ko

"rano moja" i sirotoj se togod pamet pomutila, pa je samo biala od kue. pomuzit -uzem svr. v. pomust. ponaimat -am svr. 'redom sve naeti, zagristi'. Ja sam poslagala one lipe kruke gori na armar, a kogod i(h) je sve ponaimo. ponadivat -adivam svr. 1. 'redom svima ili mnogima nadeti ime'. Misli da je meni lako bilo ponadivat tolika imena, devetoro sam krstio i bio njim kum. 2. 'redom sva creva napuniti mesom'. Za dva sata smo ponadivali sve divenice i krvavice, i u mala i u debela criva. ponamiat -amiam svr. 'ponametati'. Ponamiali smo sve klupe pod atru; Ja iem u bostan, a ti e ponamiat krevete. ~ se 'smestiti se, namestiti se redom jedno po jedno'. Tuta lasta se ponamicalo na telefonske ice, izgleda da se spremaje za odlazak iz nai krajeva. ponapijat se -apijam se nesvr. prema ponapit se. ponapit se ponapijem se svr. 'prilino se napiti'. Kad su se ponapili, onda su poeli mudrovat. ponasaivat -aivam svr. 'nasaditi vie jedno za drugim'. Jedva sam izala na kraj i ponasaivala sve kvoke koje su zakvocale. ponavlait ponavlaim svr. 1. 'obui odelo haljinu, obui jedno za drugim ta treba'. Po sata sam je eko dok nije ponavlaila suknju po suknju, pa leve, mider i tako sve redom do marame na glavu. 2. 'navui sve navlake za jastuk, jorgan i dr., jedno po jedno'. Danas smo ponavlaili uzgljance, jorgane i dunje, sutra emo prat koulje. ponavljat (se) ponavljam (se) nesvr. prema ponovit (se). ponda/pondaker pril. 'onda'. Pondaker, zato ste vi ono doli kod nas? Prvo su jasili konjaniki, p onda za njima okiena kolija. ponediljak -diljka m 'prvi dan u sedmici, dan posle nedelje'. Izr. vodeni ~ v. polivanje (2.). poneranda 'pomoranda'. Dico, vite, bao vam je dono ponerande iz varoi. ponet -nesem svr. 1. 'uzevi u ruku ili podigavi to na sebe pokrenuti to (u pravcu ega)'. Bao su izvadili iz kotarce dvi lipe jabuke i dali su mi da ponesem bolesnoj majki. 2. 'odlazei uzeti sa sobom'. Kad god je io u varo, pono je togod na pecu da proda. 3. 'postati trudna'. I naa snaja je ponela, ve se unaprid radujemo prinovi. 4. 'doneti rod (o biljkama)'. Voe nam je ovog prolia lipo ponelo, ako tako ostane bie ga dosta. ~ se 'ophoditi se prema kome na odreeni nain'. Ne bi ba mogla kazat da si se lipo ponela prema tom momku, a on se toliko trudi oko tebe. ponik m 'nastanak, poetak'. Drvo se savija ko i dite od ponika. poniknit -nem svr. 1. 'isklijati, niknuti'. Jel je dobro sime to se vidi kad biljka ponikne. 2. 'roditi se, doi na svet'. ta se ti puntra, kad si i sam s Ljutova poniko. ponizan -zna -zno 1. 'pokoran, posluan'. Ba Babijan se svud faiio da on nije vidio ponizoijeg ovika od njegovog komencijaa, koji ve godinama kod njeg radi. 2. 'koji izraava pokornost, poslunost'. Manda klekne prid oltar i poniznim glasom pome molit. ponizit ponizim svr. 'uvrediti, povrediti iji ugled, dostojanstvo'. Mora ostat vrsta i nemoj se ponizit prid njim, pa e on trat oko tebe. ~ se povr. ponizno pril. 'na ponizan nain'. ile su jedna za drugom i poDIzno gledale u zemlju. poniavat (se) poniavam (se) nesvr. prema ponizit (se). pono 'sredina noi'. Crkveni sat je izbijo pono kad smo uli u nau avliju. pononica 'ponona misa uoi Boia'. Jedva ekam da se pononica zavri i da iem kui, pa da se naidem paa i kolaa. ponos m 'oseanje sopstvene vrednosti ili vrednosti nekog svog blinjeg; oseanje zadovoljstva zbog postignutog uspeha'. Kaki ti je ponos kad ti njemu i'e na noge; Zato to su te nagradili jel si dobar ak, to je i na ponos. ponosan -sna -sno 'koji je ispunjen oseanjem ponosa'. Bunjevke su ponosne divojke. ponosit -a -o v. ponosan. ponosito pril. v. ponosno. Siroma jesi, al ponosito se vladaj. ponosno pril. 's ponosom, samouvereno'. Ona je taka cura da se jo i ponosno smije. ponovit ponovim svr. 1. 'ponovo rei, uiniti isto'. Probaj samo jo jedared ponovit to si kazo pa u ti jezik osi; ujem da je Lizin Ive moro ponovit razred, buktio je ve u treem. 2. 'snabdeti koga novim odelom, haljinama'. Vecu emo ponovit za Boi, a Marko nek eka Uskrs, pa e onda dobit novo ruvo. ~ se l.'dogoditise, pojavitisejojednom'. Jue je doo sav umazan od blata, danas se to opet ponovilo. 2. 'opremiti se novom odeom'. Prodali smo ranjenike i sad smo se svi ponovili. ponudit -im svr. 1. a. 'izraziti spremnost za to, predloiti kome svoju uslugu'. Ja sam mu ponudio da prinoi kod nas dok oluja ne proe. b. 'posluiti'. Kako da ne, ponudili smo ga s piom i nasikli smo unke da ide. ~ se povr. 'ponuditi (1.)'.

Ponudio se sam da nam kupi i donese to nam triba iz varoi. ponukat -am svr. 'pobuditi, podstaknuti'. Ponukaj dite na erbu prije spavanja. ponjava 1. 'platno za pokrivanje tovara, kamare i sl. kao zatita od kie'. Nismo zavrili kamaru, pa smo je ponjavom pokrili, ako bidne kie da ne zakisne. 2. 'grubo otkan vuneni pokriva'. Ako ti se spava, a ti se podvui pod ponjavu i malo odonjaj. ponjavica 'prekriva (sukneni, otkan u boji, pokriva se postelja i na njemu spava)'. Dico, ako neete spavat, saite doli s kreveta, samo guvate ponjavicu. ponjuit ponjuim svr. 'udahnuti da se moe raspoznati miris, zadah'. Ponjui samo, meni ko da togod smrdi u pajcu; Konj uvlk prvo ponjui vodu, p onda pije. ponjukat -am svr. dem. prema ponjuit. Ova naa kera svakog mora ponjukat. pooim m 'ovek koji je usvojio tue dete i postao kao otac usvojeniku ili usvojenici'. Ja nemam roenog oca, mene je pooim odgojio. poodgrizat poodgrizam svr. 'odgristi redom jedno po jedno'. Krava nam se odriila i ula u mlad vonjak, ba fain je poodgrizala mladi lastara. poodlazit -im svr. 'otii jedan za drugim, razii se'. Nisam tila nita spremat dok svi gosti ne poodlaze. poodrast -astem svr. 'prilino odrasti'. Bie ti lake kad ti dica poodrastu. pooduzimat -am svr. 'redom jedno po jedno oduzeti'. im se osamneste zavrio rat, velikim gazdama su svu zemlju pooduzimali. poolit se poolim se 'postati ohol'. Otkako se udala za bogatog udovca, poolila se pa nikog ne pozna. poopijat se poopijam se svr. 'izopijati se'. igralo se i pivalo dok se gosti nisu poopijali. poorat poorem svr. 'uzorati'. Prvo u sve da poorem, ponda emo sijat. pootpadat -am svr. 'otpasti redom jedno po jedno'. One krupne kruke sve su nam pootpadale. pootplaivat -aivam svr. 'malo pomalo otplatiti'. Poeli smo iz niega, pa smo se morali dobrim i zaduit, al za nikolko godina smo sve dugove pootplaivali. pootsicat pootsicam svr. 'redom jedno po jedno odsei'. Kogod nam je pored puta sav cincokrt pootsico. poostajat -jem svr. 'ostati redom jedan za drugim'. Mi, nako reda radi, kazali da ne moraju danas i kui, a oni svi poostajali na no. poostavljat -am svr. 'redom ostaviti'. Toliko sam nameala dunca da mi je tribalo vrimena da sve poostavljam u pajc. pootvarat pootvaram svr. 'otvoriti redom jedan za drugim sve'. ta ste tako sva vrata pootvarali, ko da svatovi iu?! popadat -am svr. 1. 'pasti jedno za drugim'. Jabuka neemo imat, sve su popadale. 2. 'klonuti, iznemoi'. Cio dan smo lovili, prili smo ni sam ne znam koliko kilometeri, zato smo uvee svi popadali od umora. popakovat -ujem svr. 'redom, jedno po jedno spakovati'. Brat e danas oti u katane, ja sam sve njegovo popakovala u kufer. popalit popalim svr. 'redom, jedno po jedno ili deo po deo spaliti'. Noos nam je kogod svu slamu popalio. 'redom sve zapaliti, uei'. Kad smo mi stigli na sala, uveliko su se ve popalili lampai po kuama, zato znam da je bio mrak. popapat -am svr. (de.) 'pojesti'. Je 1 malo dite popapalo svoju papicu? popaprit popaprim svr. 'posuti paprikom ili biberom'. Ti si, snajo, ovo tvoje ilo fain popaprila i posolila. popapuit se -im se svr. samo u izrazu: kad se opanak popapui '(kae se o oveku prostom i siromanom koji postane imuan pa se pogospodi, pooholi)'. poparit im svr. 'preliti vrelom vodom'. One dije gae triba najpre poparit, p onda prat s drugim kouljama. Popari gusku pa emo je oupat. popasivat -asivam nesvr. prema popast. popast -ase svr. 'pasui pojesti sve'. Ovce su popasle svu bli'tvu, a nije dobro jo ni nikla: Puti krave nek popasu onu travu usput, al nemoj da odu u kuruze i naprave tetu. popast -adne(m) svr. 'pasti po emu, pavi pokriti to'. Uzmi krpu pa otari prav, toliko je svud popado, moglo bi se pisat po dolafu i po astalu. popazit -im svr. 'pripaziti neko vreme na koga, to'. Vi malo popazite na nau dicu dok mi ne doemo kui. popet popnem svr. 'premestiti u visinu, podignuti'. Popni derana na kola, vidi da ne mo sam kad je mali. ~ se 'premestiti se

navie, podii se'. Zato ste putili to malo dite da se popne na te rave listve? Moramo ga friko odnet kod doktora, zdravo mu se popela vruica. 2. 'uzdii se'. ~ oma da si usto, linino jedna, da vidi kako se visoko ve sunce popelo, a ti si jo u krevetu. 3. 'zauzeti mesto'. Sad kad ti se stariji brat oenio, ti si se popo na gornju policu. Izr. ~ na glavu kome 'iskoriavati koga za ostvarivanje svojih elja'. popin -a -o 'koji pripada popi'. Popina reverenda sve laje oko nogu kad koraca tako friko ie. popina augm. i pogrd. od pop. Odavno nisam vidio takog popinu. popipat -am 'malo opipati'. Daj malo brana da ja to popipam, pa u ti kazat je 1 otro je 1 nije. ~ se povr. Kad se popipo po depu, tek onda je sazno da su mu ukrali buelar. popirat popiram nesvr. 'natopiti radi belenja na suncu'. Popiraemo samo uzgljance i jorganske navlake. popisat popiem svr. 1. 'redom sve uneti u popis'. Zato njim to triba, svake godine popisivai dou i popiu svu stoku i ivinu? 2. 'podvrgnuti zapleni, konfiskovati'. Bili su i(s) suda kod baBode, sve su mu popisali i bie prodato da bi se namirio dug bangu. popisiva -aa m 'onaj koji vri popis'. Popisivai samo pitaje i mi njim odgovaramo koliko ega imamo, oni nikad ne prigledaje jel to tano. popisivanje s gl. im. od popisivat. Nji pet je bilo na popisivanju imovine. popisivat -isivam nesvr. prema popisat. popianko m 'onaj koji mokri u postelju'. Ti si ve velik deran, nemoj se vie upiat u krevet, jel ete sva dica zvat popianko, a to je sramota. popimanit se -imanim se svr. 'odustati od neega, predomisliti se'. ~ obeo je da e do, a sad se togod popimanio, pa ga nema ni na tu stranu. popiulja 'ona koja mokri u postelju'. I ona moja popiulja bi tila novo ruvo za Boi da joj kupim. popit popijem svr. 1. 'ispiti'. Kau da je dobro svako jutro popit po aicu prave rakije. 2. 'potroiti na pie, zapiti'. Zna on zaradit al ta mu vridi kad sve popije. 3. 'biti pod uticajem alkoholnog pia, opijati se'. im popije dvi tri ae, onda krene po mijanama i nema ga kui po tri dana. 4. 'primiti neku tenost, upiti'. Toliko je nadrobio kruva u mliko da je kruv zaas sve mliko popio. poplaat poplaam svr. 'isplatiti sve'. Danas se tako ivi: kad skupimo novaca poplaamo to smo duni, a nama ta ostane. poplaeno pril. 'sa strahom, preplaeno'. Tako si to kazo poplaeno da sam mislila da je Bog zna ta. poplait -im svr. 'izazvati strah, prestraiti'. ii poplai vrane s kuruza. ~ se 'prestraiti se'. Nemoj tako vikat, dica su se poplaila o(d) tebe. poplivit poplivim svr. 'opleviti'. Ja sam jo niki dan moj zelen poplivila. popo m 1. 'svetenik, pop'. 2. 'gornji snop na krstinama penice, itarica'. Kad metne popu na krstine, malo zakljukaj krajeve da ga vitar ne skine. popolak pril. 'po polovinu, popola'. Kad ste zajedno radili, red je da popolak i dilite to ste zaradili. popole pril. v. popolak. popovski -a -o 'koji se odnosi na popove'. Ne bi ja nikad ijo popovski kruv kad ne dadu da se ene. popovski pril. 'na popovski nain, kao pop.' Popovski divani, samo ne znam jel se popovski i vlada?! popravit -im svr. 1. 'odstraniti kvar, tetu'. Stao nam je onaj veliki sat, moraemo odnet ga popravit kod satara. 2. 'uiniti boljim uklonivi nedostatke, poroke'. Ako oe da ga popravi, nemoj furtom vikat na njeg, lipa ri e prija pomo. ~ se 1. 'ispraviti pogreku, propust'. Malo sam se zatro i kazo to ne triba, al sam se friko trgo i popravio se. 2. 'postati bolji oslobodivi se kakvih mana, poroka'. Toliko se izminio i popravio da ne lii vie na onog pijanog i propalog ovika. 3. 'ozdraviti, oporaviti se'. im se podigo iz postelje, poo je etat i bolje ist, pa se sasvim popravio. popriko pril. 'popreko'. Metni dasku popriko na lotra, pa emo na nju sist. Izr. ~ gledat koga 'ne trpeti'; uzdu i popriko 'u svim pravcima'. poprodavat -odajem svr. 'isprodavati'. Nemoj sve prasice poprodavat, ostavi i meni barem jedan par. poprnjak m 'kouh bez rukava (nosi se ispod kaputa)'. Bilo bi mi ladno da nisam zagrnio poprnjak. popucat -am svr. 1. 'ispucati'. ta si radio kad su ti ruke tako popucale. Ne ii na led, ne vidi da je sav popuco. 2. 'pokidati se'. Ne bi tribalo da se vema goji, jel e svi konci na ruvu ti popucat. Izr. ~ od smija (od bisa, od muke) 'jako se smejati'. popunit -im svr. 'dopuniti, upotpuniti'. Popuni sve one kuice kuruza, to su i(h) vrane povadile. ~ se 'postati puniji (u telu, u snazi). Kaki je godinama bio slabaan, sad se ba fain popunio i niki zaokruglio. popunjavat (se) -unjavam (se) nesvr. prema popunit (se).

popurit -im svr. 'ispei mlad kukuruz na aru'. _ Ako si sve kuruze popurio, utrni vatru. popuat popuam nesvr. prema poputii. popuit -im svr. 1. 'svriti puenje, ispuiti'. Kad si popuio, da krenemo. 2. 'malo, neko vreme puiti'. Samo jo jednu lulu da popuim. poputit poputim svr. 1. a. 'uiniti da neto postane manje zategnuto, napeto'. Poputi malo kajase, nek se konji odmore. b. 'smanjiti otpor pod pritiskom'. Nismo zbacili snig s naslama i grede su poputile. 2. 'prestati se protiviti, postati pomirljiviji, blai'. Dobro, ja u poputit, radiemo prvo kod vas, p onda kod mene. 3. 'oslabiti'. ~ odavno nisam vidio ba Loziju, zdravo je poputio u zdravlju. 4. 'sniziti cenu'. Neu vie poputit makar ne prodo. 5. 'uiniti veim, irim, produiti to'. Mogo si jo koji centi poputit ovu kapiju, ve vako jedva moemo u s kolima. 6. '(koga, to) napustiti, ostaviti'. Tako ga je togod steglo oko srca, malo je lego i kae da ga je sad poputilo. poradit poradim svr. 'obaviti kakav posao' Vidi kako je naa curica vridna, dok mi nismo doli kui, ona je sve poradila i veeru skuvala. poraat poraam nesvr. prema porodit. ~ se povr. prema porodit se. poradivat poraivam nesvr. prema poradit, pomalo raditi kroz due vreme, raduckati; Poraivae ona polagacko, ako ne bidne danas, bie sutra gotovo. Nita ne brinite, ja u poraivat sama koliko bidnem stigla. poranit poranim svr. 'malo nahraniti'. im se naide, porani konje i napoj i(h). b. 'pojaati hranu da se ubrza rast, tov'. Vidiemo koliko e teit dok i(h) jo poranimo za dva tri miseca. poranit -im svr. a. 'rano ujutro ustati, uraniti'. ta se s tobom desilo, Dano, kad si tako poranio? b. 'prerano poeti to initi'. Meni se ini da ste vi malo poranili s branjem kuruza. porast porastem svr. 'postati vei, vii rastom, postati dui'. Otkad ga nisam vidio, posto je pravi ovik, ak su mu brkovi i brada porasli. poravnit poravnim svr. 'uiniti to ravnim'. Uzmi lopatu pa poravni zemlju prid koarom. porazbacat porazbacam svr. 'razbacati jedno po jedno, kud koje'. Ko j to vidio, tako porazbacat svud sigrake po sobi. porazbijat -azbijam svr. 'razbiti sve redom'. Sino se Justa posvaala s Bartulom, a on joj je noos sve pendere porazbijo. ~ se povr. porazbolivat se -oliva se svr. 'razboleti se svi redom, jedan za drugim'. Najpre su dida pali u krevet, p onda smo se svi u kui porazbolivali. porazdavat -azdajem svr. 'razdati redom sve jedno po jedno'. Kupimo mi njemu svega i svaega, al kad on sve porazdaje dici s kojom se sigra. porazdiljivat -iljivam svr. 'razdeliti sve'. Davo je on i kapom i akom dok je imo, a onda kad je sve porazdiljivo, svi su mu okrenili lea. porazilazit se -zi se svr. 'otii na razne strane kud koji'. Nismo poubijali miove kad smo ovrli, pa su se porazilazili svudan da i(h) sad ni make ne mogu tako vriko povaat. porazmiat -azmiam svr. 'razmestiti sve redom'. Dola su dica iz druge kule kod nas i sve smo i(h) porazmiali po kuama. ~ se povr. porcelan -ana m 'posue od fine vrste gline, porculan'. ie Boi, sa(d) e do na red i na porcelan da iz njeg idemo. porcelanski -a -o 'koji je od porcelana'. Donesi onu porcelansku zdilu nek vidi ujna da i mi imamo togod lipog. porcija 1. a. 'odmerena koliina ega, obrok'. Dree se prasici, nee uiitit dok ne dobiju svoju porciju. b. 'jelo, pie u koliini odreenoj za jednog oveka'. Sidi i nai se ko ovik, ne dajemo mi na porcije ko u mijani. 2. 'porez'. Nisu nam smanjili porciju za ovu godinu, a lani je litina fain omanila. Izr. dobit svoju porciju 'zasluenu kaznu'. porcija -aa m 'poreznik'. Kad vidlm onog Mitu porcijaa, oma mi se nita smrkne prid oima. porcijat -am svr. 'rasporeivati, sipati hranu u tanjure'. izvadi dici, a nama nemoj porcijat, svaki nek vadi koliko mu tri'ba. porcijetina augm. i pogrd. od porcija. porebarski pril. 'na rebra, bono, porebarke (ii)'. U sobu su toliko pokustva navukli, da do astala moe samo porebarski do. poreat poream svr. 'metnuti, staviti, razmestiti u red'. Zato ste poreali sve papue u ambetuu? ~ se povr. porekat se -am se svr. 'malo se posvaati s kim'. Pak, kako su se porekale, tako e se i pomirit. poremeen -a -o 'nenormalan, lud'. ~ ima ona jednu er poremeenu. poremetit -im svr. 'naruiti red, dovesti u nered'. im nam ona doe u goste, sve nam poremeti. ~ se 1. 'postati zbunjen'. Ni sam ne znam zato, al najdared su mi se tako poremetio mialj, da ne znam ta sam tio kazat. 2. 'doi u bolesno stanje,

poludeti'. Kad je ula za ovika da je poginio na fronti, pala je na zemlju i poremetila se u pameti. porodilja 'ena koja se porodila'. Donela sam ist naoj porodilji. porodit porodim svr. 'doneti na svet, rodit1 (dete)'. Porodila je toliku dicu, a sad kad su svr odrasli, teko njim je da izdravaje tu jednu mater. ~ se 'doneti dete na svet'. Porodie se ovi dana. porok m 'nedostatak koji je za osudu, mana'. Dica prid njim plau, jel nemaje ta ist al on se ne ostavija svog kartakog poroka, im zaradi koji dinar, sve prokarta. poroljat poroljam nesvr. v. roljat. Posijali smo i poroijali ito, jel dosta je suva zemlja; Jesi 1 poroljala koulje? porosit porosi(m) svr. 'pokriti rosom'. Malo je palo kie, tek to je porosila zemlju. port m 'iroka traka protkana zlatnom nit' (naiva se na sveanu koulju), suknju i sl.'. Lipa joj je svila, al je zdravo dii i port u dva reda na suknji. porub m 'porubljeni kraj tkanine, odee, obrub'. Marama e bit lipa ako se na njoj napravi mali porub. porubi m v. porupi. porubit porubim svr. 'napraviti porub, obrubiti'. Ja sam na maini saila koulje, a ti e rukom rukave porubit. porubljivat -ubljivam nesvr. prema porubit. poruat poruam svr. 'sve, sasvim pojesti za doruak'. Tako vas volim kad ste sve poruali, sa(d) e bit i dobrog rada. poruivat -uivam nesvr. prema poruit. poruit poruim svr. 1. 'javit to kome preko poruke'. Ba Stipane, poruili su babo da sutra ne dolazite, neemo jo klat. 2. 'pozvati kpga porukom'. Poruili ste da doemo danas i evo mi smo doli. 3. 'dati porudbinu da se uradi, nabavi, donese'. Poruio sam dva bureta od po sto litara; Svaki svat je poruivo pismu, a svirci su redom svirali porueno. Izr. ko poruen 'u pravi as (stiglo, uradilo se to)'. poruka 'saoptenje (po drugom)'. Jeste 1 stigli, sna Tone? Jesam, rano, a sa mnom je stigla i poruka za te. poruke pril. samo u izrazu: 'uzet se poruke, uzeti se za ruke'. Vidi se da su momak i divojka: dre se poruke. porumenit -umenim svr. 'uiniti to rumenim'. - Dica su skakala po snigu, gumbocali su se i vikali, a obraii su njim porumenili od ladnoe. porupi m dem. od porub. poruit -im svr. 'pretvoriti u ruevine, razvaliti'. Poruili smo stari svinjak. ~ se 'sruiti se, pasti'. Moramo potpait zid od koare da se ne porui cila zgrada. porunit porunim svr. 'uiniti runim'. ~ ima cura koje su ko divojke vrlo lipe, a ufriko posli udaje znadu porunit. posadit posadim svr. 1. 'staviti seme, zrno, koren sadnice u zemlju da izraste biljka'. Posadili smo dvaest miadica jabuka i isto toliko zerdelija. 2. 'staviti koga gde da sedne'. Ni danas ne znam zato su me u svatovi ko malog derana posadili izmeu snae i uvegije. posalazit -im svr. 'sii jedan po jedan'. Tribalo je saekat dok svi ne posalaze s kola. posan posna posno/posan posna posno 1. 'koji se odnosi na post'. Dolazi nam posno vrime. 2. 'koji ne sadri nita od ivotinjskog mesa'. Dosadila mi je ve ta posna rana. 3. (u imenikoj slubi) ono to slui post'. ~ imamo mi i mrsno, al sad je posno na redu dok ne doe Uskrs. posi posiem svr. 1. 'zadati sebi ranu im otrim'. Posiko samprst na bricu. 2. 'odsei, oboriti drvo'. teta je to su posikli te lipe jablanove pored puta. ~ se 'porezati se, ozlediti se'. posidat -am svr. 'sesti redom jedan za drugim'. Vidi i(h) kako su posidali za astal pa samo ekaje nagotovo. posidit posidim svr. 'postati sed'. a Gabor je najdared posidio. posidit -im svr. 'malo ili neko vreme zadrati se sedei'. Ja sam za to da malo posidimo i kod vas, p onda da kreemo dalje redom kod komija. posijat -jem svr. 'baciti, posuti seme u zemlju da nikne'. Posijali smo mi na vrime sve to je za sijanje bilo. Izr. Posij pa se plodu nadaj 'ko ne seje ni nade nema'. posinak -inka m 'onaj koga je ko posinio'. Lajo je njegov posinak, aJ to niko ni ne zna, sva dica ga dre za roenog brata. posinit posinim svr. 'usvojiti muko dete i dati mu sva prava koja ima sin'. Ispoetka nisu imali dice, pa su posinili Ivana, a posli su njim se rodila jo dva sina. posipat -am nesvr. prema posut. posipavat -ipavam nesvr. prema posipat.

posisat -am svr. a. 'malo sisati'. b. 'sisanjem izvui, isisati'. Posisala je dvi cucle. poskakat poskaem svr. I. 'skoiti jedan za drugim'. Site jo malo, zato ste poskakali svi odjedared. 2. 'pojaviti se izbijajui na povrinu'. Opeko se na koprnu i sve su mu plikovi poskakali po tilu. poskakivat -akivam nesvr. prema poskoit. poskidat poskidam svr. 'skinuti jedno po jedno'. Poskido je sve sa sebe; Poskidali su kouve i pobacali iza vrata na gomilu. posklanjat -am svr. 'skloniti, sakriti sve ili mnogo ega, jedno po jedno'. Di su znali posklanjat, ni jedan kalapa ne moem da naem. poskoit poskoim svr. 'uiniti skok u vis, malo skoiti'. Janko vikne, a Joko poskoi ko oparen. poskorupit -orupi(m) svr. 1. 'pokriti tankim slojem skorupa'. Skinili smo povlaku s mlika, a kad smo ga ugrijali, opet je poskorupilo, toje znak da je zdravo dobro mliko. 2. 'pokriti (se) tankom ledenom skramom'. Jutros je malo poskorupilo al samo di je manja voda. ~ se 'napraviti se skorup na mleku': poskorupilo se mliko. poskupit poskupi(m) svr. 'uiniti skupim; postati skup'. im ega malo ima mora i poskupit. poslagat poslaem svr. 'sloiti jedno po jedno'. Poslagali smo sve boce s paradikom na policu u podrumu. poslat poaljem svr. 'otpremiti kuda po kakvom poslu, s kakvom porukom'. Poalji Anu da kupi petrolina. poslendan m 'radni dan, obian dan'. Zovi ti mene na mobu poslendanom, ja ne volim radit u nedilju. Izr. koulja za ~. posli pril. 'po isteku nekog vremena, kasnije'. Dajte vi nama sad, posli modar nee bit. poslidnji -a, -e 1. 'koji se nalazi na samom kraju ega, za kojim ne sledi nita'. Ja sam mu jo dao vode, to mu je bilo poslidnje pie, ufriko je izdanio. 2. 'koji je jedini ostao na kraju'. i'tava grana je pomrla, poslidnji je osto i jedinijo didaAntun. 3. 'najbeznaajniji, najgori od svih'. Mora i ti zaigrat, ne smi da bidne poslidnji u selu. poslipodne s 'deo dana od podne do veeri'. Ajde ustani, itavo poslipodne spava, ta e dovee radit. posluan -na -no 'koji je spreman da poslua, pokoran'. ~ imam tuta dice, al je dobro to su sva posluna. posluat -am svr. 1. 'oslunuti'. Posluaj samo, meni se ini ko da kogod lupa na vrata. 2. 'izvriti to je zapoveeno, pokoriti se ijoj volji'. Posluaj babu i uradi kako ti on kae, pa nee imat nevolje. posluno pril. 'na posluan nain'. Marko je uvik posluno i marljivo radio sve to mu je reeno. posluitelj m 'vratar u ustanovi, koli'. . Posluitelj je stojo na vratima i samo po jednog je puo unutra. posluiteljka 1. 'spremaica u koli'. 2. 'ena posluitelja'. posmrtnica 'pismena ili tampana obavest o ijoj smrti, smrtovnica'. U posmrtnici di'da Boe stoji da je umro u devedesetoj godini, a ja sam znala da je on ve odavno prio devedesetu. posno/posno pril. 'na postan nain'. Kad je ve posno, bar da je slasno. poso posla m 1. 'rad (fiziki, umni)'. Dolazi prolie i veliki poso za nas. 2. 'rad kao stalno zanimanje'. Zemljoradnja je moj jedini paorski poso. 3. a. 'zadatak, obaveza'. Tvoj prvi e Poso danas bit da krave pomuze. b. 'ono to neko radi'. Neu valdar ja prat koulje, to je enski poso. c. 'sporazum, pogodba'. Evo ruke, sad kad smo se za poso udivanili. Izr. ne valja ti ~ 'ne radi pametno'; to je drugi 'to je neto drugo'; imat posla s kim 'imati mnogo briga zbog koga'; miat se u ije poslove 'nepozvan meati se u ono to drugi rade'; nisu to isti poslovi 'postoji sumnja'; ~ nije zec da triba trat za njim 'hvata se u kotac', gledat svoj ~ 'ne uplitati se u tue stvari'. posolit posolim svr. a. 'staviti so u jelo'. Probaj, pa ako triba jo posoli orbu. b. 'posuti solju'. Posoli malo isprid vrata nek se led otopi. pospadat -am svr. 'pasti sve redom jedno za drugim'. Zerdelije je uvatio mraz i sve su pospadale. posprdat se posprdam se nesvr. 'uvredljivo, podrugljivo se odnositi prema kome'. Bolje da ga primite takog kaki je, on ne zna drugaije ako se nee posprdat kome. pospremat -am svr. 'spremiti po kui, sve'. Pogledajte, nane, ja sam sve pospremala dok vi niste kui doli. posprnivat se -rnivam se nesvr. v. posprdat se. Ne volim take koji se samo posprnivaje drugima, ko da su oni najpametniji. posradat posradam svr. 1. 'pretrpeti tetu, izgubiti materijalna dobra'. Ba Nikola je, kau, posrado samo zato to nije na vrime vratio novce koje je uzajmio kad je kupovo zemlju, pa mu je sve imanje propalo. 2. 'neeljeno zatrudneti (za devojku)'. Milka je posradala s Boltom, a on sad nee ni da uj'e za nju kad je ponela. posrat se poserem se svr. 'izvriti veliku nudu (vulg.)'. Poserem se ja na njegov gazdaag, kad ne smi ni zalogaj boljeg ila poist.

posrat -em nesvr. prema posrnit. posrid predl. U svai Graco zamane batinom i udari Ivana posrid ela, ni krivog ni dunog. posrnit posrnem svr. 1. 'nespretno koraknuti, pokliznuti se'. Koracim u mrak i posrnem, samo to se nisam opruio koliki sam dugaak. 2. 'klonuti duhom zbog nekog neuspeha'. Ako si posrnio ne triba oma izgubit nadu, pa konj ie na etri noge te posrne, di' nee ovik na dvi. 3. 'uiniti greh, zgreiti (vulg.)'. Posrnila je pa je rodila divojkom i sad ne triba ni momku ni svojima. posrtan -tna -tno v. konten. Dico, nemojte bit na svata posrtni, pa kad vam togod dadu da nasfnete ko prasici na moslik. post posta I. crkv. 'obavezno uzdravanje od mrsne hrane u odreene dane koje crkva propisuje svojim vernicima'. Zaboravio si da je korizma, nema mesa, post je do Uskrsa. 2. 'vreme kada se posti'. ta mi se fali sa unkama i divenicama kad je post. 3. 'blaa psovka'. ~ oma da ste izali iz bae napolje, post vam diiji. Izr. stroga ~ 'moe se jesti samo hleb i piti voda'; ne zna gost ta j'e post. postajat -jem nesvr. 'stati u neto'. Jeste 1 svi postajali u jedna kola? postarat se -am se svr. 'pobrinuti se (za koga, za to)'. Postaraj se da dicu na vrime narant. postariji -a -e 'prilino stariji, koji je u godinama'. Bio je tamo i jedan postariji ovik, al on se nije mio ni u ta. postat -nem svr. 'nastati, stvoriti se, promeniti se (u koga, to)'. Kad ja, majko, postanem velik, onda u i'st ta ja ou, jalte? Nikad od tebe nee postat ozbiljan ovik. postav m 'belo platno'. Kupili smo deset meteri postava; saiemo jedno dva arapa i nikolko gaa za mukarce. postava 'tkanina kojom je postavljena unutranja strana odee, obue i sl.'. Rekla je sabovka da kupimo dva metera crnog klota za postavu u otunku. postavit -im svr. 1. 'uiniti da neto stoji, da bude u uspravnom poloaju'. Toliko su nam zakisle krstine, da smo morali razdit i(h) i postavit snopove na noge da se sue. 2. 'smestiti na odreeno mesto'. Postavili smo straiia na njivu, da sauvamo sime od vrana. 3. 'spremiti to i metnuti sve to je potrebno da se moe jesti i piti'. Ajte na unu, astal je postavljen u lad pod orom. 4. 'namestiti u kakvu slubu'. Antun se fau da su mu sina postavili za rendera. 5. 'staviti postavu na unutranj'u stranu odee, obue i sl.'. Bai su zimski kaput koicom postavili. ~ se 'zauzeti mesto stojei'. ta ste se postavili tu u vrata, pa ne moemo od vas pro ni tamo ni vamo. Izr. ~ na glavu 'uiniti sve to je mogue da bi se neto spreilo'. Moe se derat koliko oe, ravno da se na'glavu, postavi, ruvo za Boi nee dobit. postavljat (se) -am (se) nesvr. prema postavit (se)\ Nemojte postavljat astal, nee nam do gosti. postelja 'slamarica'. Prominila sam u postelji ljuskuru. Izr. past u postelju 'razboleti se'; bit na samrtnikoj postelji 'biti na umoru'. posterat posterem svr. 'izvesiti ve na suenje, prostreti, razastreti'. Kasno sam ppsterala koulje, teko da e se osuit do dovee. postidit postldim svr. 'uiniti da se ko stidi'. Nisi tribo prid svima kazat ta je uradio, samo si ga nepotribno postidio. ~ se 'osetiti stid'. To su taka dica da se nee ni prit kim postidit. postit -im nesvr. 'uzdravati se od uzimanja mrsne hrane, ne mrsiti'. U naoj kui se posti svaka srida i petak. postizat -em nesvr. 'sustizati'. Oni su otrali naprid, niko i(h) vie nee postizat. postojat -jim nesvr. 1. 'biti, nalaziti se'. Otkad ja pantim, taj bunar postoji tamo na oi. 2. 'postojati'. Malo sam postojo p onda smo svi zajedno krenili na genciju. postrn -a -o 'koji se vri na strnitu'. Jo j'e trajala kosidba, a mi smo ve postrni milinger sijali. posumljat posumljam svr. 'posumnjati'. Ta, kako vam samo na pamet pada, di bi mi u vas, komija, posumljali. posustajat -jem nesvr. 'malo, pomalo sustajati, umoriti se'. Trali smo dok svi nismo posustajali i poligali po travi od umora. posustat -anem svr. 1. 'iznemoi'. a Miko su, izgleda, sasvim posustali, nikud vie ne iu pice ve samo na kolima. 2. 'biti u stanju duevne premorenosti'. Cilu no su pivali i svirali, pa nije udo to su najutro malo svirci posustali od umora. posut pospem svr. 1. 'baciti na koga to sitno'. Ja se malo naalio, a ona me pospe brasnom po glavi. 2. 'politi tenou'. Uzmi Ionac pa mi pospi vodu po glavi da je operem, sav sam pranjav. posvaat (se) -am (se) svr. 'uiniti da se ko s kim zavadi'. Roeni brat i sestra, pa su se posvaali ko ker i maka. posvaljivat -aljivam svr. 'svaliti sve redom jedno po jedno'. Pazi da mi ne posvaljiva cvie s pendere; Za jedan dan su posvaljivali sva ona velika drvea. ~ se povr. Pijani se posvaljivali u jendek ko da su dakovi a ne ljudi. posvetilite s 'jelo (koje se pred Uskrs posveuje u crkvi ili ispred crkve: kuvana kobasica, unka, jaja, uskrnji pleteni kola, to e se jesti na praznik)'. Jedva ekam uskrnje jutro, pa da se naidem posvetilita, dosta mi je bilo ove posti do Uskrsa. posvetit posvetim svr. 'blagosloviti (nekoga, hranu, novu zgradu i sl.)'. U nedilju e bit kod nas mala sveanost,

posvetiemo nov sala. posvidoit -idoim svr. 'potvrditi istinitost kao svedok'. Nek pozovu mene ako ne viruju, ja u posvidoit da smo zajedno bili u kolu. ~ se 'uveriti se'. posvitovat -ujem svr. 'dati savet, posavetovati'. Nije zgoreg dicu posvitovat kako da se vladaje, makar oni to ba ne vole da im esto kaemo. posvoje -eta s (odm.) od posvojak'. Nije nam on sin nego posvoje. posvravat -ravam nesvr. 'dovesti do kraja, zavriti sve'. Posvravali smo sve poslove u polju i sad mirno ekamo zimu. poa 'kravata'. To mu je cura kupila za imendan svilenu pou. poast 'opasna zarazna bolest (najee u ivotinja), pomor, epidemija'. Nas je ove godine pogodila prava poast, sto komada ranjenika je odnela kuga. poav m 'gornji deo tranog krova (dvostruki av)'. Kad je dobar poav, ne mo kua zakisnit. poenje s gl. im. od postit. Poenje je korisno i zdravo. poit poijem svr. 1. 'prekriti krov poavom'. Dok ne poijem krov nema manjivanja. 2. 'snano udariti (fig.)'. ~ oma da si io dalje od kola, jel sa u te poit kandijom po leima. poivat poivam nesvr. prema poit. Ove godine neemo poivat koaru, valdar e izdrat jo jednu godinu da ne prokisiva. pokripcija 'popis (ljudi, stoke i imovine od strane vlasti)'. Ako za pokripciju dou kad ja ne bidnem kod kue, nemoj da ba svu ivinu i stoku njim kae da popiu. pokropit pokropim svr. 'poprskati svetom vodicom u crkvi ili na svetilitu, prilikom hodoaa'. Ne znam zato mi nosimo svetit ilo prid Uskrs u crkvu, kad popo malo pokropi i ni jedna kap ne padne na sve nas koliko nas tamo ima. pota a. 'ustanova koj'a se bavi prenosom raznovrsnih poiljaka'. Mi, u Ljutovu nemamo pote, ve uvik moramo i u Tavankut kad aljemo paket sinu u katane. b. 'zgrada u koj'oj se nalazi takva ustanova'. Nisu nam napravili novu zgradu ve su potu metnili u jednu staru kuu. 1. 'ono to se alje putem takve ustanove'. Jeste 1 dobili kaku potu od brata? Nema nikako pote ve vie od po godine. pota m 1. 'potanski slubenik'. Lajin sin se namistio za potaa. 2. 'onaj koji raznosi potanske poiljke, potonoa'. potaov -a -o 'koji pripada potaru'. poten -a -o 'estit, istinoljubiv, savestan'. To je istina da je siroma ko crkveni mi, al je poten i vridan ovik. Izr. Potenom oviku je ri kapara. poteno pril. 'na poten nain, estito, asno'. On jeste esto uzaimo, al je uvik poteno vrao. potenje s 'svojstvo onoga koji je poten, estitost'. ini ta ti je volja, sine, samo nemoj nikad svoj'e potenje pogazit; Divojka je siromanog roda al je potenje sauvala. potirkat -am svr. 'natopiti tirkom'. Potirkala sam sve koulje. potivat potivam nesvr. 'ceniti, potovati'. Sluaj, radi i potivaj starije pa e ti dobro bit. Izr. Potivaj starije jel i ti moe star bit. ~ se povr. poto/poto pril. 'po koju cenu, po koliko'. Pitaj Lazu, poto e dat onu njegovu ragu. Izr. potopoto, poto bilo 'ma uz koju cenu'. potrenjak -aka m bot. pastrenak, Pastinaca sativa. potajnica 'pobaaj (obino spontani)'. Sedmoro sam i(h) rodila ivi, a potajnica koliko je bilo, to ni sama ne znam. potarmat -am svr. 'oklevetati, iriti neistinu, naruiti ugled'. Znala sam da e ona probat potarmat nau kuu, zato to bi tila da njezinu er uda za Vranju. potavnit potavni svr. 'potamneti'. ~ oi mu upale, a obrazi potavnili; Gvozdene laboke su sasvim potavnile makar i(h) redovno perem. potega 'deo na zaprenim kolima, koj1 slui za penjanje u kola'. Kum se dobrim navao i da se nije uvatio za livu, ne bi nogu mogo metnit na potegu. potegnit potegnem svr. 1. 'potrajati'. Niko nije mislio da e se toliko potegnit njegova bolest. 2. 'povui iz ega pijui'. Kad Losko potegne iz boce, polak e zacigurno manje bit. potiljak -iljka m 'zadnji deo lubanje, zatiljak'. Okreni se, nemoj da ti divanim u potiljak. potirat -am svr. 'poeti terati'. Vid(i)la sam ja tebe kad si jutros potiro svinje na strniku. potka 'poprene niti koje se utkivaju u osnovu pri tkanju'. Kako Manda friko provlai unak kroz potku to je milina gledat,

zato ona toliko mlogo otka za dan. potkiva -aa m 'onaj koji potkiva konje'. Nema boljeg potkivaa od naeg starog a Martina. potkivat potkivam nesvr. prema potkovat. Na kova, zacigurno, najbolje potkiva. potkovan -a -o 'mudar, okretan, snalaljiv'. Ne moe ti s Mikom nikako iza na kraj, kad je on potkovan od svake fele. potkovat potkujem svr. 'prikovati potkovicu'. Stigla je golomrazica, a mi nismo konje potkovali; Potkovo sam cipele, sad moem i po ledu ako zatriba. ~ se 'stei znanje, iskustvo'. Ako oe da bidne sam svoj gazda, onda se mora na vrime i dobro potkovat. potkovica 'potkova'. Mora odvest konja kod kovaa, otpala mu je potkovica s pridnje iive noge. potkoit se -im se svr. 1. 'ugojiti se'. Lajo se friko potkoio posli one teke bolesti. 2. 'obogatiti se (fig.)'. Poo je iz malog trgovat, a vidi sad kako se ve potkoio, furtom kupuje zemlju i vinograd digod nae. potkraivat -aivam nesvr. prema potkratit. potkradat potkradam nesvr. 'stalno krasti (od koga ili otkud)'. On je pio i troio, eni nije dao ni krajcare. ta je mogta, sirota, ona ga je potkradala i tako izdravala i sebe i dicu. potkratit potkratim svr. 'odozdo skratiti, uiniti kratkim ili kraim'. Samo malo triba potkratit i imae lipu i dobru suknju. potkresat potkreem svr. 'malo podrezati, skratiti'. Sve voke koje smo potkresali,' dobro su krenile. potkresavat -esavam nesvr. prema potkresat. Modar bi bolje bilo da manje potkresavamo ove godine, vie da ostavimo na rod. potkripit potkripim svr. 'dati snage, ivosti (jelom i piem)'. Kad te vino potkripi, nee ti bit vie zima. ~ se povr. Sidi pa se malo potkripi, onda emo lako o poslu. potkurit potkurim svr. 'zapaliti, potpaliti, dobro ugrejati'. Vi ste ba fain potkurili tu vau pe, kad je soba tako vrua. potkurivat -urlvam nesvr. prema potkurit. potkusat potkusam svr. 'uiniti kusavim, potkratiti, podrezati'. A ko te je tako potkuso?! ~ se povr. Nisi se tribala tako potkusat, vide ti se kolina ispod suknje. potkuvat -am svr. 'u mlakoj' tenosti (voda, mleko) umutiti malo brana sa kvascem ili samo kvasac (koje slui za kasnije meenje hleba, odnosno raznih kolaa sa kvascem)'. Jesi 1 potkuvala kvas za pogau? potkuvavat -uvavam nesvr. prema potkuvat. Nane, kad ete me nauit kako se potkuvava kvas za kruv? potle/potlen pril. 'posle'. Najpre da oberemo, a potlen moete i ako vam se ie. potomak -omka m 'onaj koj'i roenjem potie od zajednikog roditelja'. On je poslidnji potomak stare obitelj'i; Valdar smo i mi potomci od vridni pridaka. potop m 1. 'velika poplava'. Toliko je kia lila, pravi potop je nasto. 2. 'po biblijskoj Iegendi poplava koja je dola kao kazna zbog ljudskih grehova'. To je bio potop svita. potorit potorim svr. 'poubrit stajskim ubrivom'. Svu smo zemlju potorili. potovat -ujem nesvr. 'dati nekom sitninu ili kakvu sitnicu bez obaveze da se vrati'. Fali mi jo novaca da kupim jednu loptu, moe li mi potovat koji dinar? Ajde, potuj i ti koju kaiku brana, pa emo za sve ispe fanaka; Vidi ga, nita nije potovo, a sad stao u red da dili sa svima. potpaalo/potpailo s 'motka kojom se popie u vis ue sa razastrtim veom'. Donesi potpailo da potpaimo koulje nek se sue. potpait potpaim svr. 1. 'podboiti (zid, vrata), podupreti'. Kamara se nakrivila na jednu stranu, pa su je potpaili da se ne srui. 2. 'podii potpaalom ue na kome j'e razastrt ve za suenje'. Morala sam s dva potpaala potpait koulje tako se tranga istegla. ~ se 'podboiti se'. Snaja se potpaila pa gleda kako svekrova radi. potpaivat -aivam nesvr. prema potpait. Moemo mi potpaivat koliko god oemo, sve to ne vridi kad je sav krov truo i sala e se sruit. potpadat -am nesvr. v. potpast. I ovi krajevi su stopedeset godina potpadali pod tursku vlast. potpala 'sitno drvo za potpaljivanje vatre'. Miko, uzmi sikiricu i u komari nasitni drva za potpalu. potpalit potpalim svr. 'upaliti'. Kogod je potpalio slamu i sve guvno je izgorilo. potpaljivat -aljivam nesvr. prema potpalit. Antune, nemoj ti potpaljivat vatru pod tuim ognjitem. potpasat -aem svr. 'utegnuti po struku pasom, kaiem'. Sve su cure potpasale bile suknje turnirom, pa njim zato lipo otstoje. ~ se 1. 'stegnuti sebe po struku, pojasom, kaiem'. 2. 'dobro se pripremiti za neki posao (fig.)'. Morae se momak dobro potpasat ako oe da se pokae prid curom kaki je risar.

potpasivat (se) -asivam (se) nesvr. prema potpasat (se). Neu ni ja vie da se potpasivam kad triba orat, nek se i drugi bolje late. potpast -adnem i -anem svr. 'doi pod iju vlast'. Za vrime rata cila Baka je potpala pod madarsku vlast. potpe -eem svr. 'odozdo ispei'. Volim da se pogaa dobro potpee. potplaivat -aivam nesvr. prema potplatit. Lako je njemu potplaivat kad ima lanaca iza lea. potplatit potplatim svr. 'podmititi, potkupiti'. Potplatio je andare, pa su ga putili da pobigne. potpomagat (se) -omaem (se) nesvr. prema potpomo (se). Oni samo kukaje: daj, pa daj i mi dajemo. Samo i to to potpomaemo, ne mo bit brez kraja, neemo to malo naeg siromatva podilit njima da rastuckaje. potpomo -omognem svr. 'pruiti kome pomo, podrku materijalnu ili moralnu'. Za prvo vrime emo i(h) potpomo dok ne stanu malo na svoje noge. ~ se povr. 'meusobno se pomoi'. Dica su ostala brez roditelja, pa sad e se sami potpomo i tako izlaze kojekako na kraj sa ivotom. potpujkat -am svr. 1. 'podsticati (na radnju neprijatnu za drugoga), nagovoriti'. Znam, ja, ko je Kalu potpujko da ostavi ulu i da se oeni s Lizom. 2. v. pujkat. Kaem ti da mi ne gazi bau, jel ako nee da me poslua, potpujkau kera na tebe. potrajat -je svr. 'produiti se u vremenu, proi'. Potrajae dosta vri'mena dok on ne postane pravi ovik; Ako ova meava jo dugo potraje, bie nevolje sa snigom. potrbuina 'meso ili slanina ispod trbuha'. Ne voli svaki slaninu ispod potrbuine, zato to je tanka (v. pabuina). potrbuki pril. 'na trbuhu (Ieati, puzati } sl.)'. Nai stari nikad nisu dali da dite le' potrbuki. potrat -im svr. Prvi put je dite boso potralo po travi. potrevit -im svr. 1. 'pogoditi'. Koga pr trevim loptom, taj izlazi i(z) sigre. 2. 'prona1 to sluajno, na sreu pogoditi'. ~ odak je ila kadgod jedna staza, ako je potrevim, bie nam krai put. 3. 'uiniti to ba kako treba; doi kuda u pravi as'. No, ovaj je ba potrevio kad e do. Izr. Potrevio je ko prstom u pekmez 'ba kako treba'. ~ se 'zgoditi se, zdesiti se'. Tako se potrevilo da su njim se dica u isti dan rodila. potrkat potrcem svr. 'potrati'. Mogo b malo potrkat, pa e prija do natrag. potrkua 'manje znaajan predmet ili posao'. Skini to tvoje sveano ruvo, pa u ja dat od mog ruva za potrkuu. potrnit -nem svr. 'pogasiti sve redom'. Moralo je ve bit oko ponoi, lampae su po salaima odavno potrnili i eljad poligala. potroar -ara m 'osoba koja kupi potroarinu'. I Blakov sin je oo u zvaninike, posto je potroar. potroarina 'dabina koja se plaa optini za korienje pijanog prostora (v. troarina)'. potroit potroim svr. 1. a. 'upotrebiti, posluiti se im troei to'. Potroili smo bili sapun za pranje, moraemo skuvat drugi. b. 'izdati novac, upotrebiti za kupovinu i sl.'. Novac je samo teko zaradit, a zdravo ga je Iako potroit. c. 'pojesti'. Pueno meso se priko zime potroi. ~ se 'troei doi do kraja ega'. ~ imali smo mi fain samlivenog brana, al davno nismo mlili i dosta smo pekli kruva i kolaa, pa se potroilo. potrovat potrujem svr. 'sve redom otrovati'. Nema kod nas vie pacova, sve smo i(h) potrovali. potrpat -am svr. 1. 'ubaciti u to bez reda'. U urbi potrpali su u dak i krumpir i jabuke i tunje. 2. 'strpati, nabacati'. Na vrat na nos, potrpo je polak bundeva na kola i otkaso da stigne prija mraka. ~ se 'strpati se redom svi'. Striko su doli na soncama, a mi smo se brebolje svi potrpali i krenili na sankanje. potrt potarem svr. 1. 'slomiti'. Krmae su potrle kerites i sad ne znamo di su ole. 2. 'tarui ukloniti, izbrisati'. Pokvasi spuvu i potari s tablice sve to si piso p onda pii nanovo, al lipe da bidne. ~ se 'slomiti se, unititi se'. Kola su se privrnila i potrvo se jedan toak. potrunit potrunim svr. 'posuti trunjem'. Ja sam ti kazala da kola pospe pra eerom, a ti si samo potrunila. potrunit -ne svr. 'postati kvaran'. Iz jednog koara nismo istresli jabuke i sve su potrunile. potrvat -am nesvr. 'potrajati'. Kad bi znao koliko e mi vako ivot potrvat, modar bi drugaije ivio. potsiat -am nesvr. prema potsitit. ~ se 'obnavljati u svome pamenju'. Gledate svatove, pa se potsiate i svog vinanja. potsitit -im svr. 'pomoi kome da se seti'. Znam da si mu ve jedared kazala, al potsiti ga opet. ~ se 'setiti se'. Dobro je da si se potsitila da je sutra Maricin imendan. potskakivat -akivam nesvr. prema potskoit. potskoit potskoim svr. 'uiniti mali skok uvis'. Momak je igro kolo, veselo podvikivo, a kadgod skikne, on i potskoi da ga svi vide. potsprnivat se -rnivam se nesvr. 'podsmevati se, egaiti se'. O, vidi, vi'di, goljo bi se oviku potsprnivo!

potiat potiam svr. 'kratko oiati, podrezati kosu'. ~ obadva derana triba odvest kod berbera da i(h) potia. ~ se povr. potiivat (se) -iivam (se) nesvr. prema potiat (se). Nee se valdar svake nedilje potiivat. pottucat -am svr. 'podrezati odozdo'. Zato ne pottuca te tvoje brkove, ne volim kad se zamau u kaiku kad ide. potucat se potucam se nesvr. 'skitati se'. Nije uvik ni on kriv, nema n'igdi nikog svog, pa se potuca od nemila do nedraga. potu -uem svr. 1. 'ubiti, usmrtiti sve, mnoge'. Lovci su jue potukli sve lisice koje su nam kokoke tamanile. 2. 'unititi, otetiti usev, rod'. Dogaa se da mi paori radimo, radimo, a onda naie led i sav rod nam potue. ~ se 'pobiti se'. Putite dicu nek se svaaje, samo nek se ne potuku. potuit se potuim se svr. 'poaliti se'. Sama sam, pa nemam kome ni da se pofalim, ni da se potuim. poudarat -am svr. 'redom, jedan za drugim udariti'. Poudarali smo klince u gredice. pougarit pougarim svr. 'uzorati zemlju odmah posle skinutog useva, staviti je na ugar'. Ne moem ti do u mobu dok ne pougarim zemlju. poudavat poudavam svr. 'udati sve redom jednu za drugom'. Sinovi su se poenili i izali is kue, a eri poudavale i tako su nji dvoje pod stare dane ostali sami. ~ se 'udati se redom jedna za drugom'. pouklanjat -am svr. 'jedno po jedno ukloniti'. Pouklanjajte mi te vae sigrake ispod nogu. poumirat -rem svr. 'redom umreti'. S nanine strane su svi poumirali. poumivat poumivam svr. 'umiti redom sve'. Cilika, ako si poumivala dicu, nek dou na ruak. ~ se povr. Prvo su se bao umili p onda smo se i mi svi poumivali. poustajat -jem svr. 'ustati svi jedan za drugim'. Toliko nas je bilo u gostima za Boi, da nismo postajali za astal odjedared, ve smo morali ekat, da oni prvi poustaju i onda smo mi sili za unu. pouzimat -am svr. 'uzeti jedno za drugim'. Ja sam metnila tunje na afuner u istoj sobi, a sad i(h) nema, kogod je sve pouzimo. pounat -am svr. 'pojesti uinu, pouinati'. Vi(di)te, nane, kad su celjad gladna, onda sve i pounaje. povalit povalim svr. 1. 'uiniti da to polegne po zemlji (ito)'. Oluja i vi'tar su sve ito povalili. ~ se 1. uz povr.; 2. 'ispruiti se radi leanja'. Ja njega svud traim, a on se povalio na opakliju i ba ga briga to mi radimo. povaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema povalit (se). Skloni to ruvo u armar, nemoj da se samo svud povaljiva. povazdan pril. 'ceo dan, neprestano'. Otkako se zagledo u Lizu, povazdan sidi u njevoj kui. poveerat -am svr. 'pojesti veeru'. Kako mi se ini, vi ste sve poveerali, a meni niste nita ni ostavili. poveanje s 'porast kolicine ili veliine'. Da mu sluga ne ode, dao mu je poveanje nadnice. poveat -am svr. 'uiniti da to postane vee, obilnije, mnogobrojnije'. Kako je poraso to mu je povealo i snagu. ~ se 'postati vei'. poveavat (se) -eavam (se) nesvr. prema poveat (se). povei -a -e 'prilino vei'. U avliji je imo i povei ambar za ito. povenit -ne svr. 'prestati cvasti i zeleneti se, uvenuti'. Posli one ledene kie sve su mi rue povenile. povesmo s 'sveanj vune to se vee oko preslice'. Povesmo malo i ti si se pokidalo (u nar. pesmi). povest -edem svr. 1. 'poi s kim zajedno dajui mu pravac kretanja, pomoi pri hodanju'. Poveo je majku od stoca, di je sidila, do kovega u kojem je pokojni dida leo. 2. 'uzeti koga sa sobom'. Bilo mu je drae nego da su ga poveli jutros u varo. Izr. ~ kolo; ~ razgovor. ~ se 1. 'poi za kim sledei ga, ugledati se na koga'. Kako se mogla samo povest Stana za tom pokvarenjakuom Lizom. 2. 'izgubiti ravnoteu, zateturati se'. ~ on se kojekako podigne sa klupe, napravi korak dva, pa se opet povede i padne natrag na klupu. povest -ezem svr. 'odlazei uzeti koga ili to sa sobom u kakvo prevozno sredstvo'. ujem, Lajo, da e sutra i na vaar Ako bi tio i mene da poveze. povezat poveem svr. 1. 'svezati zaj'edno sve redom'. Ja u sam povezat ito, ne triba mi niiia pomo. 2. 'vezati uz neto, privezati'. Poveite svako svog konja za ogradu. 3. 'staviti preko glave svezavi rubove'. Obradovala se marami i oma je povezala na glavu. ~ se 1. 'vrsto se opasati, stegnuti se'. 2. 'pokriti svoj'u glavu maramom'. Doekaj me da se poveem. povezivat (se) -ezivam (se) nesvr. prema povezat (se). povijat povijam nesvr. 1. prema povit (v.). 2. svr. prema vijat (v.)'. Mi poeli vikat, sigrat se oko bika, kad nas je onda povijo. ~ se svr. prema povit se. povikat poviem svr. 'viknuti'. Svi smo povikali u jedan glas: Tako je!

povirit -im svr. 1. 'malo pogledati, baciti pogled kroz neki mali otvor ili jedva otkrinuta vrata'. Brat friko utrne lampa i poviri kroz pender ko vie u avliji. 2. 'posetiti koga samo na kratko vreme'. Ako ujtro naiem pored vaeg salaa, gledau da makar malo povirim kod vas. 3. 'pokazati se, pomoliti se'. Lasta naleti pored gnjizda, a tri male laste povire iz gnjizda. povirivat -irivam nesvr. prema povirit. povisit povisim (trp. prid. povien) svr. 'uiniti viim, poveati'. Kad je taka skupoa, valdar e nam i nadnice povisit. Izr. ~ glas 'rei ljutito'. ~ se 'postati vii'. Od jue na danas, povisila se cina kenjai. povisok -a -o 'prilino visok'. Vid(i)la sam, Boe, Marginog zeta, lip, plav i povisok momak. povisoko pril. 'prilino visoko'. Malo je povisoko metnut ovaj sic. povistnica 'istorija'. Povistnica je nauk koji nas upoznava sa znamenitijim dilima ovianskim. povit povijem svr. 'uiniti da se to savije; sagnuti, spustiti'. Krd su ga bao izruili, on povije glavu i izae i(s) sobe. 2. 'uviti u povoj, pelene'. Nane, moem ja mog malog brata povit? 3. 'povezati, previti ranu'. Operi ranu rakijom i povi je istom krpom. ~ se 1. 'saviti se'. Vitar zdravo povija one mlade voke, bojim se da i ne slomije. 2. 'prilagoditi se'. Vrime je tako da se triba povit kako vitar due, j'el drugaije nam nema ivota. povlaka 'skorup sa kuvanog mleka'. Skupljam povlaku i sladak sir, peemo prisnac. povlata 'gornji redovi (snopovi) ita na kamari (vlae je okrenuto nanie i uzdignuto u vidu krova, da bi se voda slivala)'. Ii zovi bau, kai njim da smo stigli do povlate, ja ne znam dit povlatu. povoj m 1. 'tanko platno kojim se povijaju rane, zavoj'. 2. 'pelena u koju je povijeno malo dete'. 3. 'tanka duga traka kojom se uvezuje pelena sa detetom'. Izr. Bit u povoju 'biti u prvim poecima razvoja'. iza iz povoja 'postati samostalan'. povraaj m 'vraanje'. Kad je vrfme u pitanju nema povraaja. povraat (se) -am (se) nesvr. prema povratit (se). Izr. Kaka mi je dika povraana, ko tarana dvared podgrijana! (nar.) povratit povratim svr. 'dati natrag ono to je neko bio primio, dao ili uzeo'. Kad su se razili, ona mu je povratila sve darove koje joj' j'e on dao. 2. 'izbaciti iz usta, izbljuvati'. Friko podigni dite, sve je mliko povratilo na sebe. 3. 'dovesti natrag, vratiti'. Jesi 1 mogo da povrati svinje iz kuruza? ~ se 1. 'doi natrag, na mesto odakle se polo'. Bilo je i drugi koji nas ostave i odu, al posli se opet povrate. 2. 'ponovo se pojaviti, obnoviti se'. Stariji ljudi stalno ekaje kad e se povratit davno dobro vrime. Izr. ~ u ivot 'oiveti'. povraz m 'pokretna, polukruna drka vedra ili kotla, za koju se hvata kada se nosi ili vea'. vre dr povraz, jel e nam ispast koto. povr povrem svr. 'sve ovri'. Dok sve ne povrem ne dam da se vralica zaustavlja. povridit povridim svr. 1. 'ozlediti'. Zato to je povridio nogu, sidio je na kolima, a svi ostali su ili pice. povrislo s 'gvozdeni dra (hvataljka) na kotlu, povraz'. Moramo kupit nov kabo, na ovom se povrislo prouljalo i mo nam kabo past u bunar. povrza 'sorta, red, poreklo'. Njegova je povrza poznata od davnina. Svi su bili dobre gazde. povtorit povtorim svr. 'rei jo jednom, ponoviti'. ~ oe ti, dite moje, ovo na kraju jo jedared povtorit. povu povuem svr. 1. 'pomai to vuenjem prema sebi ili za sobom'. Moraemo pogurat, teko j'e j'ednom konju da povue puna kola. 2. 'natui'. Moj stariji brat, kad se rasrdi, prvo to uradi uvik povue eir na oi. 3. 'naglo trgnuti'. Bolto bisno povue za trangu, a tele, koje j'e bilo njom svezano, oprui se po zemlji, ko da ga j'e kogod pokosio. 4. 'uvui u sebe, udahnuti'. Kad smo bili dica, prvo smo puili kiku od kuruza; ja zapalim, povuem dva tri dima, pa dam drugom i tako redom, nas po pet est smo puili jednu cigaretlu. Izr. povui potegni 'muno, naporno'; ~ krai, deblji kraj 'ravo proi u nekom poslu'; ~ rogove 'popustiti'; ~ za jezik 'izrei se'. ~ se 'poi natrag, povui'. Manda otvori vrata, pogleda unutra i friko se povue, ko da se od koga uplaila. pozabadat -abadam svr. 'zabosti sve redom j'edno po jedno'. Sve sime sam posadio i pozabado koie kod svake kuice. pozaboravljat -am nesvr. 'zaboraviti sve redom, sasvim'. Morate mi kazat kako se zovete, pozaboravljala sam vam imena. pozaivat -adivam svr. 'zadeti jedno za drugim'. Ja u istakat a ti samo pozadivaj palantu u svaku leju. pozajmit pozajmim svr. 1. (kome) 'dati na zajam, na upotrebu to svoje'. Trai od mene da mu pozajmim ita za kruv, a ni sam nemam dosta za nau kuu. 2. '(od koga) uzeti na zajam, na upotrebu ta tue'. Pozajmio sam sime od Vece, nee da primi novce, kae da mu vratim u novom itu. pozajmljivat -ajmljivam/-ajmljujem nesvr. prema pozajmit. Pozajmljivat je lako, al j'e teko vraat. pozakljuavat -uavam svr. 'zakljuati sve, j'edno po jedno'. Jeste 1 pozakljuavali tavane? ~ se 'zakljuati se'. Pozakljuavali se, ko da se sakrivaje od koga. pozakopavat -opavam svr. 'zakopati sve, jedno po jedno'. Paori su pozakopavali ito, krumpir, mast i drugu ranu, da bi se sauvali od rekviraroa.

pozamaan -na -no 'prilino zamaan, povelik, poteak'. Svezali su deranu pozamaan buur, siroma, jedva ga je odvuko do kola. pozamano pril. 'u prilino velikoj meri, prilino obilno'. Pozamano su oni njega pomagali, al ta vridi, kad je sve popio i pobaco. pozarit se pozarim se svr. 'menjati se'. Ajde da se pozarimo: ja u tebi dat vrulu a ti e meni onu vel(i)ku loptu. pozarivat se -arivam se nesvr. prema pozarit se. pozaspavat -aspavam svr. 'zaspati svi redom'. Dica su malo nazebla na sankanju, pa su pozaspavala brez veere. pozatvarat -atvaram/pozatvarat -am svr. 'zatvoriti jedno po jedno'. Kriste, jesi 1 pozatvarala sve pendere, zdravo se smrailo, mo oluja nai. ~ se povr. pozavaat -am svr. 'zavaditi jedne s drugima, sve redom'. Nije bilo slonije brae i niko nije mogo pomislit da e i(h) zemlja tako pozavaat. ~ se povr. pozbacat pozbacam svr. 'zbaciti sve redom jedno po jedno'. Ui u sobu i vidi da mala Tona ne pozbaca sa sebe pokrivae, jel u bunilu se furtom vrti. pozbacivat -acivam svr. 'zbaciti sve redom'. Oluja nam je pozbacivala sav crip sa salaa. pozdrav m 'rei i pokreti uobiajeni pri susretu ili rastanku dveju ili vie osoba'. pozdravit -im svr. 1. a. 'rei, uiniti kome pozdrav'. Dico, zapantite, uvik mlai prvo triba da pozdravi starijeg. b. 'isporuiti kome iji pozdrav'. Pozdravite vae komij'e kad stignete kui'. 2. 'poruiti, javiti to preko koga'. Pozdravili su vas bao i nana da doete u svatove naeg Ivana. ~ se 'izmeniti pozdrave meu sobom pri susretu ili rastanku'. Kad su svatovi doli po nju, prvo se pozdravila s materom i ocom p onda je diver izveo na kola. pozdravljat (se) -am (se) nesvr. prema pozdravit (se). Paze se, al se ba ne pozdravljaje. pozdravljenje s (crkv.) 'jutarnja ili veernja molitva u katolikoj crkvi; glas zvona kojim se pozivaju vernici na ovu molitvu'. Tome, jel ja dobro ujem, to ko da ve zvoni na pozdravljenje, a ja se jo nisam naspavala. pozelenit pozelenim svr. 'postati zelen'. im prolie stigne i trava e pozelenit. pozemljuki pril. 'potrbuke'. Malo podigni lece pa se provui pozemljuki. pozivat pozivam svr. 'otvoriti usta i gledati, zinuti jedan za drugim'. ta ste pozivali ko vraii?! pozivat pozivam nesvr. prema pozvat. ~ se nesvr. prema pozvat se. poznanik (mn. poznaniki) m 'onaj koji je s nekim poznat'. Nala sam se s nikim naim poznanikima, pa sam se nji'ma zadrala. poznat -a -o 'o kojem se zna otpre'. Ne mora se toliko zauzimat za njeg, poznat mi je ovik odavno. poznat -am svr. 1. 'stei znanje o kome ili emu'. ~ oma sam poznala sala, a ba ga nisam vid(i)la ve po vika. 2. 'proceniti, prosuditi'. Poznam ovika kaki je rabadija im ga vidim kako kosu dri. ~ 'prepoznati se'. Nisam jo ni oi otvorio, pozno se po glasu moj stari drug. poznavat poznajem nesvr. prema poznat. Ne poznajem te, dete, mora mi kazat iji si. pozno pril. 'u poodmaklo, kasno vreme'. Ko pozno sije ito, bolje da ga i ne sije, jel teko da e niknit. pozobat -am svr. a. 'pojesti zrno po zrno'. Mislila sam da e za sve dote trianja, a kako vidim, vi ste sve pozobali. b. 'pojesti uopte (podsm.)'. Ala ste vi to pozobali, nestalo je ilo s astala ko da je pometeno. pozvan -a -o 'koji je primio poziv da doe, da se javi gde, da uestvuje u emu'. Mi smo pozvani gosti. pozvat -ovem svr. 'uputiti kome poziv (usmeno ili pismeno), da se odazove, da izvri kakav posao'. Kalmana su pozvali u katane; Mi smo pozvani u svatove. ~ se povr. Ako me ne pozovu, ja u se pozvat i sam. pozvonit pozvonim svr. 'zazvoniti'. Ti samo pozvoni, a ja u oma iza na sokak. poalit -im svr. a. 'saaliti se na koga'. Ja sam poalila tu dicu kad sam ula da njim je mater umrla. b. 'osetiti aljenje zbog uinjenog dela ili postupka'. Poalie ona jo majku kad joj padne kua na lea, a uvik se svaala njom dok je bila iva. ~ se 'potuiti se'. Sama je kuvala na itavu eljad od nji deset u kui, a nikad se nije poalila da joj je teko. poderat poderem svr. 'lakomo, halapljivo pojesti (pogrd.)'. Sram vas bilo, valdar niste vas dvoj(i)ca poderali tolike trinje?! ~ se 'pojesti se od jeda'. iva sam se poderala to sam je putila samu na tako dalek put. poelit -im svr. 1. a. 'ispoljiti elj'u da se to ostvari, ima'. Mora bit jak da ne poeli ono to drugi ima a ti nema. b. 'iskazati kome dobre elje'. Poelili smo mu da dobro ui i da postane dobar doktor. 2. 'osetiti prema kome sklonost'. Ko bi te takog odfpanog i prandavog poelio. poenit poenim svr. 'redom sve jedno po jedno oeniti'. Prije misec dana mi se i najmlai sin oenio i tako sam ja poenio

svi(h) pet sinova. ~ se 'stupiti u brak (o mukarcima)'. Malo je momaka ostalo u selu, jedni su nali poso u varoi, drugi se poenili i cure nam ostale neudate. poivit -im svr. 'poeti iveti'. Kad se ve rodio, dobro bi bilo da i poivi. 2. 'provesti neko vreme ivei'. Pa, vidiemo se skoro, ako Bog da pa poivimo. poun -una m 'stara mera za ito (zapremine 62,52 litre ili 40 oka za ito i jedna oka za vino)'. Izr. Pounski kabo oranice 'povrina zemlje koja se moe posejati sa jednom pounskom merom (11001200 kv.hv.)'. pounac -nca m 'stara itna mera (dve vike ili 50 kgr.)'. Samo da zna, ovro sam itav jedan pounac grava. pourit pourim svr. 1. a. 'urno poi'. Svi su oli i ja moram pourit za njima. b. 'potruditi se da se neto to bre uradi'. Pourite, eljadi, da jo to malo oberete, vrlo se naoblailo, da vas kia ne uvati. ~ se povr. pourivat (se) -urivam (se) nesvr. prema pourit (se). ta me uvik pourivate, znam ja svoj poso. pourkivat -urkivam nesvr. prema pourivat. poutit pouti(m) svr. 'postati ut'. Ne znam ta je Mukijinoj Rozi, sva je poutila u licu. pra prava m 'praina'. Morala ga je dobro izmetlicat, sav je bio od prava. praakat se -am se 'praviti brze pokrete rukama i nogama, bacakati se'. Kad smo ga kupali, tako se praako da je svud vode po nama bilo; bio j'e zdravo iv deran. prag m 1. 'greda (od drveta, kamena ili metala) koja lei s donje strane vrata izmeu dovratnika'. Od jutra do mraka dida side na pragu. 2. 'dom, kua'. Radujem se to sam se opet doepo mog kunog praga. Izr. obijat tue pragove 'potucati se po tuim domovima'. prikorait ~ 'ui u kuu'; nee mi vie prikorait priko praga! 'ne treba mi u kuu'. prakljaa 'pljosnat komad drveta s drkom, kojim se lupa ve prilikom pranja'. Davno je to bilo kad smo prakljaom prali koulje. pralja 1. 'ena koja pere ve rukama'. Sna Kata su kod nas ve deset godina pralj'a. 2. 'metalna rebrasta ploa u drvenom okviru (slui za trljanje vea prilikom pranja)'. Kad poe u varo kupi mi jednu pralju, ova se ve raspala, pa ne stoji vrsto kad se pere. praljin -a, -o 'koji pripada pralji'. Praljini prsti pocrvene od uljanja koulja. prama 'prema'. Da nije io prama njemu, ne bi ga bik udario. pramajka 'prababa'. Moj bao kau da oni pante njevu pramajku. pramdida m 'praded'. Moj pramdida j'e ivio sto pet godina. pramen -ena m 'uperak kose, trave, slame i sl.'. Loko, iupaj jedan pramen sina i zaepi pokidani dak. prampurac -urca m 'kepec'. Taka na oko divojka i kakog je momka prampurca nala. prandav -a -o 'prljav, zamazan'. Bila je neuredna, pa je putala da joj prandava dica tre po sokaku. prandulja/prandua 'prljava, zamazana, masna, neista ena'. ta ima ona koga da rui, prandulja jedna nikaka. pranje s gl. im. od prat (se). Izr. i u ~ 'initi uslugu pranja vea'. Ovo e i u ~ 'staviti u prljavi ve'; miseno ~ 'menstruacija'. praporac -orca m 'uplja metalna loptica s metalnom kuglicom unutra koja pri potresanju zvecka'. Volim se sankat i kad ujem praporce na konjima. prase praseta (mn. -ici) s 'mlado svinje'. Ona velika bila krmaa je oprasila sve arene prasice. praseiji -a -e 1. 'koji potie od praseta: ~ meso, ~ peenje'. 2. 'koj'i je odreen za prasice'. Praseij'e kortace nikad ne triba pripunit ranom. 3. 'koji je kao u prasica'. Praseiji rep uvik stoji uspravno ako je prase zdravo. prasence -eta s dem. od prase. Dida su mi poklonili jedno zdravo lipo prasence. prasetina 'prasee meso'. Kako bi Nova godina bila brez prasetine? prasilite s 'mesto gde se dre i gaje prasad'. Ja imam dobro prasilite, zimi je vrue, a liti ladno. prasit prasi nesvr. 'donositi na svet prasad (o krmai)'. ~ se 'prasiti'. Krmaa se redovno triput godinje prasila. praskat -am nesvr. prema prasnit. prasnit -nem svr. 'naglo se rasrditi i razvikati, planuti'. Dobar je, kae, ko komad kruva, al zna prasnit, p onda bi, Boe, s puta! praak -ka m 1. 'usitnjene estice neke tvrde materije'. Dono mi je misto krea niki praak. 2. 'Iekovita materij'a samlevena u prah'. Ko prvi ode u varo nek kupi praka za glavu.

praan -na -no 'koji je pokriven prainom, u kome ima praine, koji je pun praine'. Na sokak je tako praan, kad kolija prou ne moe od prava otvorit pendere. praat praam nesvr. 'zaboraviti iju krivicu, oslobaati koga odgovornosti'. Praam ti ovog puta, al drukput da se nisi odgovarala kad ti stariji togod kau. ~ se 'rastajati se s kim, pozdravljajui se pri rastanku'. Dolo je vrime da se praamo i idemo kui. praenje s 1. gl. im. od prasit (se). Tribae popazit malo na praenje, j'el to je velika krmaa, da ne pogazi prasice. 2. 'gl. im. od prait (se)'. Da bar malo padne kia, uguie nas ovo praenje. praina/praina 'sitne estice koj'e nastaju suenjem ili mrvljenjem organskih i neorganskih materija'. Zato se, dico, ba tu morate sigrat, podigli ste prainu da ne mo od nje oi otvorit. prait praim nesvr. 1. 'dizati prainu'. Ovaj ludi vitar samo due i prai. 2. 'istiti od praine, tresti'. Praim krpare, pa emo i(h) onda prat. 3. 'okopavati'. Moraemo prait kuruze, jel vrlo se stvrdla zemlja. ~ se 'stvarati oblak praine'. Kod vridbe ne samo to leti sitna pliva nego se i prai da ne mo vema. Izr. radit da se sve prai; 'raditi i sl. to vrlo ivo', ist da se sve ~; tu da se sve ~. pranjav -a -o 'koji je pokriven prainom, pun praine'. Nemoj me udarat s otim tvojim pranjavim eirom. prat perem nesv. 'ispirati u tenosti (naj'-ee u vodi), uklanjati neistou'. Peremo sutra i zato neu i na njivu. Izr. ~jezik 'piti'; ~ ruke (od ega) 'skidati sa sebe odgovornost'; ruka ruku pere 'uzajamno se pomagati'. ~ se povr. 1. prema prati. 2. 'pravdati se, opravdati se (fig.)'. Nee te oprat sva voda iz bunara, pa se badavad pere prid nama. pratit -im nesvr. 1. 'ii zajedno s kime'. Nemoj da me prati, znam ja i sama kui oti. 2. 'ii u pogrebnoj povorci'. Ja sam bio jo sasvim mali kad smo didu pratili na groblje. 3. 'posmatrati'. Pratim ja vas i ako nisam tamo med vama. Izr. ~ oima 'gledati paljivo (koga ili to)' ~ uvom 'sluati'; ~ svaki korak (u stopu) 'paziti na koga najpaljivije'; sria (nesria) ga prati 'srean je, nesrean je'. ~ se 1. povr. pratiti (1) 2. 'nalaziti se u drutvu sa prij'ateljima uz pesmu, i sa svirkom-muzikom ii u posete'. Dva dana smo se na Uskrs pratili po komiluku. pratnja 'praenje'. Dico, oma da ste vratili se kui, samo mi jo vaa pratnja fali. praunuad zb. im. od praunue. Pere je moje praunue sve po mukoj grani, al imam ja jo praunuadi po enskoj leniji. praunue -eta s 'unukov sin ili ki'. Danas e nam prvi put do u goste nae jedino praunue. praunuica 'praunuka'. Kau da je praunuica ista po liku ko njezin pradida. praunui m dem. od praunuk. ~ imamo nii ve i dvoje praunuia, a na putu je jo jedan praunui, modar. praunuka 'unukova ki'. Lozika je naa prva praunuka, dae Bog, bie ji jo. praunuk m 'unukov sin'. eto, doekali smo da nam je i praunuk svrsio velike kule. prav -a -o 1. 'ravan, nesavijen'. On je momak, prav, visok, tanak ko jablanak. 2. 'koji nema krivice'. Vrime je tako nastalo, da mo prav ovik sradat. 3. 'stvaran, istinski'. Dok je bila divojka, nije pokazala pravo lice. 4. 'onakav kakav treba da bude'. Pogodiemo i mi svirce pa e i kod nas bit pravo veselje. 5. 'koji odgovara prilikama, vremenu, eljama, pogodan': u pravo vrime, izvest na pravi put'. Triba mu pri s prave strane i onda mo osedlat. Izr. Prava muka ne propada; Pravim putom ii pa nee zai. pravcat -a -o (obino u vezi: pravi pravcat) 'pravi, istinski'. Dobila sam od strine pravu pravcatu okoladu. pravda 'drutveno stanje u kojem svako dobiva ono to mu po zakonu pripada, pravica'. Pravda mora pobidit, samo je teko iekat. pravdat -am nesvr. 'dokazivati iju pravednost ili nevinost, objanjavati iji postupak i sl.'. Nemoj ti meni njega pravdat, valdar dida zna svog unuka. ~ se povr. Ruili su Tomu, a on se pravdo da nije kriv to se Teza okliznila i pala. pravedan -dna -dno 'koji je u skladu s pravdom, pravian'. On je pravedan ovik uvlk bio, pa se ne triba ni sad bojat njegove odluke. pravedno pril. 's pravom, po pravdi'. Nije dosta da oe, ve i triba pravedno uradit. pravica 'pravda'. Izr. Ko tira pravicu ne muze kravicu! pravit -im svr. 1. 'initi, graditi'. ujem, komija, da sam pravi ardak, pa sam doo da ti pomognem. 2. 'spremati, pripravljati'. Pravila sam veeru, pa zato nisam izala da vam otvorim kapiju. ~ se 1. 'davati sebi svojstva koja ne odgovaraju stvarnosti'. izno je bainu puku i prid dicom se pravio silan ko da je njegova. 2. 'pretvarati se'. Pravio se ko da Matilku ne vidi pa je oo kod drugi cura. Izr. ~ lud 'initi kao da ga se nita ne tie', ~ mikast 'initi se nevetim'. pravo pril. 'kako odgovara pravu, pravedno'. Koliko misli da je pravo toliko e i dat. 2. 'kako odgovara istini, tano'. Pravo da vam kaem, ni ja ne znam otkale je doo u na kraj. 3. 'kako odgovara ijoj elji, po volji'. Moj je ovik taki po naravi, sve mu je pravo, nikad se ne tui. prazan -zna -zno 'u kome nema nita, koji nije niim ispunjen'. Di u i u monenje kad mi je prazan dep. ~ imam jedno bure od pedeset litara, stoji mi prazno; Nee valda prazna kola tirat ak u varo. Izr. Prazno bure vema bui; Praznom divanu nikad kraja '(v. 'divanu nikad kraja'); Prazan klas u vis stri, a pun se zemlji svija; Prazna glava, prazna i avlija.

prazno pril. 'bez sadraja, odajui prazninu'. Ko bi smio skoit u prazno i tamno. prckat -am nesvr. 1. dem. prema prdit. 2. 'dodirivati prljavim rukama'. prcov m 'bodljikavi korov (zbog slabog korena, vetar ga lako kida i kotrlja po njivi)'. ovik ga je lipo molio da ga ne ubije, jel ako niko drugi, prcov e odat. (Pria kae da je kod ubistva vetar naneo jedan prcov, to je ubica, posle dugog vremena ispriao svojoj eni, a preko nje je saznala i vlast, pa je tako ubica dobio zasluenu kaznu). prast -a -o 'kratak i na kraju uzdignut (o nosu)'. ta ti je na njemu lipo: ima debele usne, malo elo i prast nos, ba si nala u koga e se zagledat. prija 1. 'imovina koju devojka prilikom udaje donosi svome muu, miraz'. Kad se uda, ona nosi lanac zemlje u priju. 2. 'ono to sin dobije od oca da obrauje kao svoje (slui mu kao materijalna osnova u razvoju sopstvene porodice iako ivi u zajednikom kuanstvu)'. Bao su nam dali jedan lanac zemlje i kravu u priju od ove godine. prijat -am nesv. 'sticati imetak (kuiti se)'. Prijamo mi, ve dvi godine, sa lanca zemlje sav rod je na, a bao plaaje porciju. prdaan -na -no 'koji ima nadimak'. U naem mistu, malo koga znadu po prizimenu, ve svaki ima pidano ime i po tom ga nadimku svi zovu. prdaina 'sprdnja, podsmeh, egaenje'. On ne bi osto iv kad ne bi kaku prdainu kome podmetnio. prdait se prdaim se nesv. 'praviti sprdnju s kim, podsmevati se'. Sidio je na kolima i prdaio se sa mnom, koji sam pice io u varo. prdaljka 'cev na gajdama kroz koju izlazi zvuk'. Gajda je sviro veselo i glasno, a prdaljka mu se samo drma priko ramena. prde m 'smrdijivi gas koji buno izlazi iz creva'. Uzvrtio se ko prde po turu. prdit -im nesvr. 'glasno putati iz creva smrdljive gasove'. Nevolja pome kod ovika kad nos kae "mrc" a guzica "prc", a ti misli da to niko ne uje osim tebe. prdnit -nem svr. 'ispustiti prde'. ~ ima i taki ljudi, koji kad prdnu, okrenu se pa pitaje: ko j to bio?!j prdonja m 'stariji ovek koji ne moe da kontrolie stomane gasove'. Kako esto prdi, mogli bismo ga zvat prdonja. prduckat -am nesvr. dem. od prdit. predla 'komad pljosnatog drveta kojim se stee kanap na runoj testeri'. Stegni jo malo predlu, nek se jae zategne pila. prea 'opredena vuna'. Dala mi je sestra pree, natrikau dici orape. preica 1. dem. od prea. 2. 'spona na kaiu ili odei koja slui za zakopavanje'. Dobio sam ja i kaiom od bae, al najvema boli kad udare s onim krajom kaia di je preica. preforma 'prividno, lano prihvatanje neega'. Ne virujem ja a Blaku, to je samo njegova preforma, a kad doe do sklapanja kontraka, onda nee pristat, ve e trait po njegovom da bidne. pregaa 1. 'sastavni deo enske nonje (sveane i radne), koji se pripasuje povrh odee'. Izr. maveska ~ 'sveana pregaa otkana pamunim koncem plave boje'; otoka ~ 'sveana pregaa tkana vunicom raznih boja'. pregaica dem. od pregaa. pregrta 1. 'zajedno sastavljeni dlanovi sa savijenim prstima u obliku uplje polulopte". ~ umoran i gladan, Ivan klone i zagnjuri glavu u pregrtu. 2. 'koliina ega koliko moe stati u tako sastavljene dlanove i prste'. Ujna mi je dala punu pregrtu ora. prelo s 'veernji skup zvanica (devojke predu, pletu i pevaju, momci dolaze sa muzikom, nastaje veselje, igra se i peva uz zabavu)'. iemo dovee na prelo, pravi ga Marija sna Tinkina; 2. 'doek zeta na godinjicu braka'. U nedilju e moja nana da prave prelo svome zetu, to je njegova prva godina od kako se vino s mojom laom sestrom. Izr. Veliko ~ 'javna zabava o pokladama'. prelja 1. 'ena koja prede'. Sna Marga je prava prelja, ona se samo s tim poslom bavi, prede i od svoje i od tue vune. 2. 'uesnica prela'. Bila sam, Boe, i ja prelja kod Kate kad je u nedilju pravila prelo. preljat se preljam se nesvr. 'biti gost na prelu (zet kod tate)'. Ve tri dana se preljamo; pijemo i jo smo darove dobili. preljin -a -o 'koji pripada prelji'. Ovo je preljina marama. prem m 1. 'opiven okvir, ivica ega'. Dali smo da se cica opije za prem na kaputu Katinom. 2. 'uvrnuti gornji deo kose'. Donesi mi kosu da je okujem; uzmi je za prem da se ne posie. prest predem nesvr. 'upredajui prstima ili vretenom praviti niti'. Majka uzmu jedno povesmo, priveu na preljicu i pomu prest. 2. 'isputati zvuke niskog tona koji se prelivaju'. Veliki uti maak se namistio u zapeak i poo je tako zdravo da prede da smo ga svi u sobi uli. pre m 'presa (za gnjeenje groa)'. Jo emo nabrat samo za jedan pre i berba je gotova.

preljica 'naprava za predenje, preslica'. Ponesi preljicu i dok uva krave moe malo prest. preovanje s gl. im. od preovat. Za preovanje je dosta da ostane samo jedan ovik, jel ja u mu pomagat. preovat preujem nesvr. 'pritiskati, presovati'. Ne ostavljamo za sutra nita, kako donose i melju groe, mi oma preujemo. pretelj m (obino u mn.) 'prijatelji (srodnici po osnovu enidbe sina ili udaje keri)'. Pretelj priju stisko u kapiju, prija beda pa se ljubit ne da (nar.). preteljov -a -o 'koji pripada pretelju'. Sutra iemo svi preteljevoj kui na unu. prezanje s gl. im. od prezat. Dokleg e trajat to vae prezanje, valdar niste sad ili amove za konje?! prezanje s gl. im. od prezat (se). To njezino prezanje od svaeg nije dobro, tribalo bi je odvest doktoru. prezat preem nesvr. 'uprezati'. Antune, prei konje pa da kreemo. prezat -am nesvr. 'bojati se, plaiti se, zazirati'. Nemoj(te) od svakog prezat, nee te poist ako te pogledaje. ~ se povr. prezla 'mrvica od suenog i samlevenog hleba'. Volim nasuvo s prezlom. prgav -a -o 'koji se brzo razljuti, naprasit, plahovit'. Ne volim prgavog ovika, teko mu je potrevit pod zube. prgavo pril. 'srdito, gnevno'. Prgavo je gledo u nas, ko da smo mu mi krivi to on bisni ni zbog ega. pribacat pribacam nesvr. prema pribacit, pribacivat. Dobro bi bilo da skine dasku s lotra, ako moe, da ne moramo pribacat tako visoko kuruze kad beremo. pribacit pribacim svr. 1. 'baciti to preko ega'. Bao pribace kaput priko ramena, pa izau na sokak. 2. 'brzim pokretom staviti preko ega'. Vidilo se po njemu da je togod nemiran, furtom pribaci jednu na drugu nogu. 3. 'baciti dalje nego drugi (u nadmetanju)'. Bartul je pribacio jedan plosnat pirjak od svi najdalje. 4. 'uiniti vie nego to je predvieno (fig.)'. Dobro je mirio, al uvik je jo malo i pribacio vie po koju vinju. 5. 'poloiti to preko ega radi prelaza'. Pribaci dasku priko tog jarka, pa emo mo prilazit priko. 6. 'premestiti, prevesti, preneti koga (to) sa jednog mesta na drugo'. Kad ve ie mlit, mogo bi i meni jedan dak ita pribacit da se melje, a ja u oti rad brana. 7. 'preneti to (obino neugodno) na drugoga'. Kad smo se vrepau, Grgo je razbio pender, a sad bi tio da na nas pribaci krivicu. 8. 'preneti, upraviti na to drugo (razgovor, misli i sl. (fig.))'. im smo joj spomenili valera, ona oma pribaci divan na drugo. 9. 'uiniti zamerku, prekoriti koga zbog ega, prigovoriti'. Svekrova je, samo kobajage, pribacila eri, a mislila je na snaju. ~ se 1. 'premestiti se s jednog mesta na drugo, prei'. Lazo nije tio da sae s kamare, ve se priko alaa pribacio na drugu kamaru. 2. 'preokrenuti se preko glave'. Tako se pribacio ko da je od glumastike. 3. 'prevariti se (fig.)'. A ja sam pravo mislio da je to dalje, pribacio sam se u raunu. pribacivanje s gl. im. od pribacivat (se). Slabako je to tvoje pribacivanje, ekajte dok doe Ivan, svi ete ostat iza njeg. pribacivat (se) -acivam (se) nesvr. prema pribacit (se). Nemoj pribacivat tu kratku dasku ni tako nee dovatit, vidi da je jarak iri. pribi -gnem svr. 'pobei preko ega'. Kad smo ga ugledali da krade, poeli smo vikat i krenili da ga uvatimo, al on je pribigo priko kominske avlije na drugi sokak i tamo se izgubio. pribigavat -igavam (pribigavanje gl. im.) nesv. prema pribi. pribijat pribijam nesvr. prema pribit. pribit pribijem svr. 1. 'slomiti na dva ili vie delova'. Pribio sam sapite na aovu. 2. 'fiziki i moralno izmuiti, oslabiti'. Nita me ne boli, a kad ustanem, osiam se ko pribijen. 3. 'izravnati se u obraunavanju, namiriti jedno s drugim'. Dosad si, komija, ti davo meni sime za ito, ja davo tebi kuruz, najbolje da sve pribijemo i tako sve izravnamo. 4. 'zakucati'. Uzmi klinaca i pribi one lece koje su poputile u keriteu. Izr. Ni pribijene krajcare 'bez iega ostati'. pribivanje s gl. im. od pribivat. Poznam ja dobro Mirka, njegovo pribivanje je uvik nakratko, voli da minja gazde. pribivat pribivam nesv. 'boraviti'. Nije kod nas, i ne znamo di u poslidnje vrime pribiva. priblidit -im svr. 'naglo pobledeti, postati sasvim bled (od straha, bolesti i sl.)'. Kad je uo da Vince dolazi, poblidio je ko krpa. pribolit -lim svr. 1. 'ozdraviti, izleiti se od bolesti'. Dugo je bolovo i mislio je da nikad nee pribolit. 2. 'prealiti, zaboraviti'. Skoro dvi godine je patila do(k) ga nije pribolila. pribortat -am svr. v. pribolit. iznenada je izgubila ovika, sad joj je zdravo teko, al vrimenom pribortae i ona, ko i drugi to su u takoj priliki. pribost -odem svr. 'privrstiti pribadaom, iodom'. Pribodi mi maramu piodom. pribrojavat -ojavam nesvr. prema pribrojit. pribrojit pribrojim svr. 'prekontrolisati brojanjem'. Prija neg to utira u obor, pribroj ovce da vidi jesu 1 sve tu. ~ se 'zabuniti se pri brojenju'. Ja mislim da je manje, mora da si se pribrojio, morae jo jedared brojit.

pricidit se pricidi se svr. 'prosuiti se, oticanjem (vode)'. Put se fain pricidio, mogli bi mi poiagano krenit pice. pricinit pricinim svr. 'preveliku cenu odrediti'. Vridi, ne kaem da ne vridi, al mislim da si malo pricinio. pricinjivat -injivam nesvr. prema pricinit. priac -aca m 'preki put, preica'. Nemoj zdravo birat put, ve udari priacom. Izr. na ~ 'naglo, brzo, odjednom'; na ~ umrit 'naprasno umreti'. priaga 'jedna od poprenih daica na lestvama, lotrama (u kolima)'. Okliznio se na priagu i pao s listava. priasni -a -o 1. 'veoma, vrlo potovani, sveti (u usmenom ili pismenom obraanju sveteniku), svetenik'. Bio nam je danas priasni na uni. priekat -am svr. 'provesti neko vreme u ekanju, malo poekati'. Priekaj dok kia stane. priest (crkv.) a. 'okrugli i tanki listi od peninog brana (hostija) koje u crkvama vernici primaju kao znak oprotaja greha'. Janja se ispovidila i primila prvu priest. b. 'obred prieivanja'. Za priest svi kleknu i onda dobiju u usta po jednu ostiju. priestit priestim svr. 'dati priest'. ~ se 'primiti priest'. priee s v. priest. prieivat (se) -eivam (se) nesvr. prema priestit (se). prii -a -e 'blii, vaniji'. Cigurno da mi je prii roeni brat od tebe. Izr. Priko prie, okolo blie! priice pril. 'prekim putem'. Ako krene priice, modar e stignit na vrime. priistit -im svr. 'oistiti, osloboditi od svega to smeta'. Priistili smo ito za sime. priiavat -iavam nesvr. prema priistit. priuvat priuvam svr. 'uvati neko vreme'. Mare, bi 1 ti priuvala moju malu, dok ja ne doem iz duana. ~ se 'pripaziti na sebe'. Znam da zna plivat, al priuvaj se vode. pri/pri priem svr. 1. a. 'idui premestiti se ili prevesti se preko ega na drugu stranu'. Kod Sombora smo prili Dunav kompom. b. 'prevaliti kakav prostor, rastojanj'e'. Najpre smo ili na koli, a onda smo od Bajmoka put do Subatice prili pice. 2. a. 'promeniti mesto prebivanja'. Kad ti nij'e dobro tamo, zato ne prie kod nas? b. 'doi u vii razred'. Kalor dobro ui, al Bolto je jedva prio u drugi razred. 3. 'napustivi jednu veroispovest postati pripadnik druge'. Marga se udala i prila u kalvinsku viru. 4. 'napustivi jedno prihvatiti se ega drugoga'. Nosite ovu rakiju, mi smo ve prili na vino. 5. 'prekoraiti starosnu granicu'. Jo uvik se dobro dri makar je ve prio sto godina. 6. 'minuti, proi (o vremenu, pojavama, dogaajima)'. Samo to j'e prila pono, mi smo krenili na ua. 7. 'prestati boleti, proi'. Moram malo le da me glava prie. Izr. ~ priko pameti 'to zamisliti'; ~ u krv 'postati navika'; ~ na koga 'postati neije vlasnitvo'. priutit priutim svr. 'ne spomenuti, preutati'. Zato si priutila da je i Tome bio s tobom?! pridat -am svr. 1. 'dati neposredno u ruke, uruiti'. Kome si prido novce koj'e sam po tebi poslo? 2. 'dati deo svoga roda kao obavezu vlastima'. Prido sam jue ito i mast, sve nako to su mi propisali. ~ se 1. 'prestati protiviti se'. Nisam se prido, mene su zarobili u borbi. 2. 'prepustiti se potpunoj nezi i brizi (kome), uz ustupanje svpjih materijalnih dobara'. Ba Lazo se prido svom rendau Ivanu, i ako ga dodvori, ostae mu sva zemlja i sala. pridavat se pridajem (se) nesvr. prema pridat (se). pridiit -im nesvr. 'pridikovati'. Ne volim ni popu sluat, a nej'o kad mi moja Kata pome pridiit. Izr. Pridii vodu a vino pije 'lae'. pridi pridignem svr. v. pridignit. ~ se povr. pridignit -nem svr. 1. 'malo podignuti'. Pridigni mi obrancu da je zametnem na rame. 2. 'presei, predvojiti snop karata pre njihovog deljenja igraima'. Ja dilim, a ti pridigni da jo koji put okrenemo, jel sa e ena vikat da je dosta kartanja. ~ se 'malo se oporaviti'. Samo to su se dida pridigli, bao su se razbolili. pridika 1. 'propoved u crkvi'. 2. 'govor pun moralnih uputstava i prekora (ir.)'. Borme sam ja mojem oitala pridiku sino i mislim da mu vie nee past na pamet da uj(u)tru doe kui. pridikanca 'propovedaonica'. Popo prikine misu i popne se na pridikancu. pridilit pridilim svr. 'razdelivi, dati kome vie'. Dili nanovo, pridilio si mi karte. pridiljivat -iljivam nesvr. prema pridilit. pridizat (se) -em (se) nesvr. prema pridignit (se) i pridi (se). pridnjait pridnjaim nesvr. 'ii napred ispred drugih, predvoditi'. Nij'e znao kosit ako nee pridnjait. pridnjak m 1. 'zapovest kojoj se ne prigovara'. Ti zna da j'e moj pridnj'ak i bolj'e da uti! 2. 'onaj koji predvodi grupu'.

Ba Luka je bio pridnjak u crkvi, molio je naprid a za njim su svi ponavljali. 3. 'prednji vo u jarmu, konj u zaprezi, predvodnik u stadu'. Samo dobar vo mo bit pridnjak. pridnjakua 'ena prednjak, prednjakinja. Sna Liza je postala pridnjakua u crkvi i sad je sva vana. pridnjica 'prednji deo koulj'e'. pridobijat -obijam nesvr. prema pridobit. pridobit pridobijem svr. 'privui na svoj'u stranu'. Nije se zdravo odbreco, modar sam ga i pridobio. pridobivat -obivam nesvr. prema pridobit. Naj'pre me tirate, p onda me zovete da iem pridobivat ljude da vam pomau. pridojit pridojim svr. 'predojiti, suvie nadojiti dete'. Povraa, cigurno si ga pridojila. pridomislit se -im se svr. 'odustati od namere'. Najpre je pristo da doe kod nas na divan, a onda se togod pridomislio i nije deo. pridomiljat se -omilj'am se nesvr. 1. pridomisliti se (v.). 2. 'kolebati se, dvoumiti se'. On je podavno kazo da e se enit, a sad kandar se pridomilja togod. pridosiat -am nesvr. prema pridositit. pridositit -im svr. 'imati predoseaj, naslutiti'. Ko da sam togod pridositila, nisam putila curu u bal. pridosta pril. 'vie nego dosta'. Ne da mi je zadosta, ve i pridosta. pridratni -a -o 'koji je od pre rata'. To je jo pridratna opaklija. pridrimat pridrimam svr. 'malo zadremati'. Izaite, dico, napolje, majka bi malo pridrimala'. Dida su sidili kod pei pa njim se pridrimalo. pridubok -a -o 'koji je previe dubok'. Iskopali ste pridubok jarak. priduboko pril. Temelj je iroko i priduboko iskopari. pridvee pril. 'neposredno pre veeri, pred sumrak'. Pridvee e do i tvoj, strpi se jo malo. prifrigan -a -o 'lukav, prepreden'. Nemoj ni sluajno njim si'st da se karta, to je zdravo prifrigan karta. prigazit -im svr. 'pogaziti koga, to'. Danas smo s kolima prigazili jednog velikog kera. Izr. Prigazilo ga vrime 'zastareo'. prigladnit prigladnim svr. a. 'od duge gladi doi do iscrpljenosti, jako ogladneti'. Toliko sam prigladnio da mi se ve mrak vao na oi. b. 'ogladneti toliko da prestane elja za hranom'. Bio sam jedno vrime zdravo gladan, al izgleda da sam prigladnio kad mi sad ne triba ilo. prigled m 'pregledanje s namerom da se to nae'. Ne osiam se dobro, morau oti kod doktora na prigled. prigleda -aa m 'onaj to pregleda'. Moj najmlai sin je prigleda vagona na genciji. prigledat prigledam nesvr. prema prigledat. Ne znamo ta joj fali, sad je doktor prigleda. prigledat -am svr. 1. 'izvriti pregled'. Prigledo je doktor i kae da mandule triba vadit. Ako si prigledo slike, daj i meni da vidim. Stane, prigledaj kokoke da znamo oe l danas snet koja. 2. 'propustiti, prevideti'. Kako to broji, kae da ima deset dakova, a ima samo devet. Valdar sam prigledo, izbrojiu jo jedared. ~ se povr. prigledavat (se) -edavam (se) nesvr. prema prigledat (se). prignit se prignem se svr. 'pognuti se, sagnuti se'. Vidio sam kad se Vince prignio i togod apije Kati na uvo. prigon m 'odreeni komad zemlje za periodino napasivanje stoke'. Nemoj tirat svinje u prigon, nema tamo vie trave za pau. prigorit -im svr. 1. 'prelomiti se izgorevi na jednom mestu'. Pazi da jaka vatra ne prigori paroak. 2. 'suvie se prepei'. Mande, rano, nita mi mrii ko da je tvoja puka prigorila. prigradit prigradim svr. 1. 'razdvojiti pregradom'. Avliju emo ovi dana prigradit, pa e pridnji dio bit trava i drvece, a u stranjoj e bit ivina. 2. 'na drugi nain izraditi, preudesiti'. Niki dan sam bio kod Lozije, na mom starom salau, on ga je tako prigradio da ga nisam vie pozno. prigraivat -aivam nesvr. prema prigradit. prigrist -izem svr. 1. 'grizui rastaviti na delove, presei'. ta e ti makaze, prigrizi konac zubima i gotovo. 2. 'pojesti malo, prezalogajiti'. Nego ima li ti, Stane, togod ila da prigrizem, jel od jutros jo nita nisam io. Izr. jezik prigrizo, dabogda! 'prekor onome koji kae neto uvredljivo'. prigrizat prigrizam nesvr. prema prigrist. prigustit prigusti(m) svr. 'uiniti suvie nesnoljivim (fig.)'. Ja u izdrat dokle moem, a kad mi prigusti, ne odgovaram za

sebe ta u uradit. priguit priguim svr. 'uguiti, udaviti'. Velika krmaa je legla na dvoje prasica i priguaila i(h). priist -idem svr. 'najesti koga preko mere'. Zato ga toliko kljuka s otim kolaima, moe ga priist. ~ se 'najesti se preko mere'. Jedna ovca se priila i crkla. prija 'majka jednoga od branih drugova prema roditeljima drugog branog druga'. Bila mi je prija, pa smo se site nafalile o svojoj dici. prija pril. 1. 'ranije, pre'. Ranko su prija izali iz crkve nego to je popo poo misit. 2. 'ranije nego drugi'. Ko prija divojki onom i divojka! 3. 'u prolosti, nekada'. Prija se mlade drugaije vladala. 4. 'radije'. Prija bi te dala i za Vranju, samo ne za onog pijanca uru. prijait -im svr. 'prijahati'. Prijai blie, da te majka bolje vide kaki si momak na konju. prijavit prijavim svr. 'podneti prijavu vlasti'. Prijavio nas je kogod da peemo rakiju brez dozvole. ~ se 'doi kuda i javiti se'. Ubio je komiju u svai i sam se prijavio andarima. prijin -a -o 'koji pripada priji'. Da vidi prijinu avliju, puna je svemoguoeg cvia. prik prikapriko 1. 'koji nije postepen, nagao'. Otac njim je bio taki, a najstariji sin isti je ko on, prik al i pravian. 2. 'vaan, koji je od vee vrednosti'. Zdravlje je najprie od svega, jel ga ne mo ni kupit ni ukrast. Izr. Prika pila 'duna pila' (sa kojom rade dva radnika istovremeno). prikardait prikardaim svr. 'preterati'. Ja sam tebi kazo, Vranje, da se malo naali s Lajom, a ti si ba prikardaio, osramotio si ga prid svima. prikidat prikidam nesvr. prema prikinit. ~ se povr. prema prikinit se. prikinit -nem svr. 1. 'naglim pokretom rasei'. Jednim rezom noa prikinio je puku. 2. 'naglo zaustaviti tok neke radnje'. Oko podne smo prikinili koenje, jel je udarila jaka kia. 3. 'raskinuti poznanstvo'. Kata je prikinila s Matom. 4. 'naruiti (mir, tiinu, utanje)'. Svi smo najdared zautili dok komija ne vikne i prikine tiinu. 5. 'upadajui u iji govor ne dati da zavri zapoeto'. Dosta je tvog praznog divana, prikine ga otac. ~ se l.'raskinuti se na jednom ili vie mesta'. tranga je istrunila i prikinila se. 2. 'namuiti se, pretrgnuti se'. Ona nije znala kazat da nee jel da ne mo, sve dok se nije prikinila u poslu. prikipit prikipi svr. 1. 'preliti se preko ivice posude'. Prikipilo mi mliko. 2. 'ne moi savladati kakvo uzbuenje'. Pravie se ona i luda i pusta dok bai ne prikipi. prikivat prikivam nesvr. prema prikovat. priklane pril. 'pretprole godine, pre dve godine'. Priklane je u ovo dobo bilo sniga do kolina. priklanjski -a -o 'koji je bio pretprole godine, pre dve godine'. Zdravo si dobar ko priklanjski snig, jel taj je ve odavno oo. prikljue pril. 'dan pre, pre dva dana'. Nane, vi ste jo prikljue zaklali dva pivca i puku, a za unu je danas bilo samo nagusto grava. prikobacit se -obacim se svr. 'preokrenuti se preko glave'. Ne zna se Miko prikobacit, pa ga Antun ui. prikobacivat se -acivam se nesvr. prema prikobacit se. prikokvasac -sca m 'reetkasti poklopac od drveta (stavlja se na sud gde je potkuvan "kvasac", a preko njega se salvetom pokriva, da bi kvasac "krenuo")'. Donesi i(z) pajca prikokvasac da ga metnem na vajling s fankima. prikomeat se -em se nesvr. prema prikometnit se. prikometnit se -nem se svr. v. prikobacit se. prikonosac -sca m 'kaji oglavnika koji ide preko nosa konju'. Nije dosta mekan podmeta na prikonoscu, pa ulja konju kou. prikopat -am svr. 1. 'aovom prevrtati zemlju'. 2. 'pretraiti (fig.)'. To joj je u krvi, im doem iz varoi, mora prikopat kotarcu da vidi jel sam joj togod kupila. prikopavat -opavam nesvr. prema prikopat. prikoracit -oracim svr. 'koraknuvi prei preko ega'. Sad si bio u mojoj kui, al vie da mi nisi prag prikoracio. prikoracivat -acivam nesvr. prema prikoracit. prikosutra pril. 'u dan posle sutranjeg dana'. Prikosutra u nau varo dolazi veliki cirkus. prikoedit se -oedim se svr. v. prikometnit se. Dida, dida, vite, nauio sam se prikoedit. prikoeivat se -eivam se nesv. prema prikoedit se. Mi, dica se zdravo vollmo prikoeivat. prikovat prikujem svr. 'kovanjem privrstiti za to'. Uzmi kalapa i nikolko klinaca, pa prikuj one oparane lece na ambetuu.

~ se 'ostati nepokretan zbog nekog snanog oseanja'. Kad je Vince ugledo sna Marijinu lipoticu Lucu, prikovo se na mistu, ko da ga je kogod uvrao. prikovratac -a(t)ca m 'deo ama koji spaja prnjak izmeu vrata i grebena konja' Stegni malo prikovratac na amu, a ne klamie tako, jel e ouljat. prikrajat prikrajam nesvr. prema prikrojit. prikrast se -adem se svr. 'tiho se pribliiti, kradom prii'. Marko se prikro do otvorene pendere i sve nas u sobi poplaio. prikrenit se prikrene se svr. 'pod uticajem toplote i kvasca, previe narasti (o testu)'. Prikrenio se kola, dugo smo ga ostavili na vruem. prikriit prikriim svr. 1. 'staviti u kri, unakrst, prekrstiti'. 2. 'precrtati ono to je napisano ili obeano kao znak da se ponitava'. To to ti zna moe prikriit i bilo pa nije. prikriivat -iivam nesvr. prema prikriit. prikrojit prikrojim svr. 'skrojiti iznova, drukije'. Prikrojiemo mi ovo tvoje ruvo, pa e ga opet mo nosit, makar za poslendan. prikrstit prikrstim svr. 1. 'prekriiti'. Sio je umoran na klupu i prikrstio noge, pa je poo drimat. 2. 'krstiti koga ko je ve bio krten'. Macu Kazinu su prikrstili u njevu viru, drugaije se nije mogla udat za Jovu. 3. 'dati novo ime'. Je, Antune, ja tebi furtom Lazo, eto prikrstila sam te. ~ se 'uiniti pokretom ruke znak krsta nad sobom'. Dida nikad nisu sili za astal ist da se ne prikrste. prikrupa 'stona hrana (krupno samleveno zrno kukuruza, ovsa, jema dr.)'. Umiaj u prikrupu i malo mekinja. prikrupit prikrupim svr. 'krupno samleti kukuruz i dr. za stonu hranu (u kruparimaini za krupljenje kukuruza)'. priksino pril. 'uoi jueranjeg dana'. Priksino je miseina bila, pa me je moja nana s dragim vidila. prikupit -im svr. 'skupiti neto to je razasuto'. Prikupi svinje pa emo kreat na sala. ~ se 'skupiti se na jednom mestu'. prikupit prikupim svr. 'ponovo kupiti ono to je prodato'. Od komija sam prikupio tri ovce, sad imamo sto komada, pa emo sve zajedno prodat. prikuvat -am svr. 1. 'ponovno umesiti testo koje je suvie dugo odlealo'. 2. 'suvie dugim kuvanjem liiti to potrebnih svojstava'. Prikuvali ste vinje, al su vam popucale i isputile svu slast. prikuvavat -uvavam nesvr. prema prikuvat. prikvocat -am svr. 'prestati sa kvocanjem'. ~ imala sam jednu kvoku i tila sam je nasadit, kad jedared poela se rakoljit, prikvocala je njezino. prilazit -im nesvr. prema pri. Izr. prilazi nevolja priko njeg 'ima napad epilepsije'. prile prilegnem svr. 'lei na kratko vreme'. Volim posli une malo prile. priletit -im svr. 1. 'preleteti'. Roda je priletila nau kuu i stala na odak kod komije. 2. 'brzo proi (o vremenu)'. Stari sam ja, dico, tuta je godina priletilo priko moje glave. prileat -im svr. 'izdrati boiest, preboleti'. Otkako je prileo magarei kaalj, ne mo deran da doe sebi. ~ se 'provesti leei dugo vremena'. Valdar se prileo, jel taj povazdan krevet gnjei. prilianje s gl. im. od priliat. Ne znam kako te male laste mogu izdrat tako daleko prilianje svake godine? priliat priliam nesvr. prema priletit. Divije guske esto priliaje priko naeg salaa. priligat priligam nesvr. prema prile. priligivat priligam nesvr. prema prile. prilika 1. 'slika svetaca, ikona'. 2. 'zgoda, povoljan trenutak'. Bila je prilika da i ti zaradi koju krajcaru, al triba zato i pameti imat. Izr. lip ko ~ 'neobino lep, lep kao ikona'; na priliku 'poput ega'; na svoju sliku i priliku 'poput sebe'. prilikovat -ujem nesvr. 'dolikovati, pristojati se'. Zovite ona dva derana da izau napolje, usiili su se med ljude to njim ne prilikuje. prilip -a -o prid. 'vrlo lep, prekrasan'. Ne da je momak lip ve prilip. prilipiv -a -o 'koji nosi u sebi zarazu, zarazan (o boiesti)'. ujem da ete i kod bolesnika, ako ete mene posluat, nemojte vodit dicu s vama, modar je to kaka prilipiva bola. prilipit prilipim svr. 'nalepiti preko ega'. Ko je prilipio onu sliku na ogledalo? ~ se 'dosaujui nametnuti se, naturiti se'. ta si se prilipila uza me?! prilipljivat (se) -ipljivam (se) nesvr. prema prilipit (se).

prilit prilijem svr. 'izliti iz jednog suda u drugi'. Priliemo vino iz onog velikog bureta u dva manja. ~ se 'izliti se preko ivice kakvog suda'. Kad se vino prodaje na miru nikad se ne prilije. prilivat (se) priliva (se) 1. nesvr. prema prilit (se). 2. 'blistati (se)'. Svila joj se prilivala na nikolko boja. prilomit prilomim svr. 1. 'lomei rastaviti na dva ili vie delova'. Kogod je prilomio onu najlipu crvenu ruu u bai. 2. 'doneti odluku, reiti'. Svima nam je teko, al kogod e morat prilomit ovo stanje, pa kako nam bidrie. Izr. ~ priko kolina 'doneti odluku bez razmiljanja'. ~ se 'odluiti se, reiti se'. Odjedared se prilomio, pa ode kod komije s kojim ve godinama nije divanio. prima 'prvi instrument u muzikom sastavu, tamburica'. Tamburako drutvo je veliko i dvi prime sviraje u njemu. primaknit primaknem svr. 'nosei pribliiti'. Deder, primakni ma'o taj bokal da i ja nazdravim. ~ se 'pribliiti se'. Doeko je da se zec jo primakne i onda je puco. primarat (se) primaram (se) nesvr. prema primorit (se). prima m 'prvak u muzikom sastavu'. Di je sviro Lazo prima, znalo se da tu mora bit i dobra svirka. primait -im svr. 'baciti preko ega, dalje nego drugi, prebaciti'. Ja sam i jue u vrepanju dalje kecio o(d) tebe, primaio sam te jedno deset koraalji. primaivat -aivam nesvr. prema primait. primaov -a -o 'koji pripada primau. Primaova tamburica sve prede. primatorit -im svr. 'prestariti'. I di'da i njegov konj su primatorili, obadvoj(i)cu triba oslobodit posla. primeat -em nesv. prema primetnit. ~ se nesvr. prema primetnit se. primetnit -nem svr. 'izmeniti mesto ili poloaj ega'. Za dovee triba primetnit sve stoce iz iste sobe u ovu di e bit veera. ~ se 'prevrnuti se preko glave'. Lacko se uvik po dvared primetne, dok se druga dica primetnu jedared. priminit priminem svr. 'umreti'. Posli duge i teke bolesti, jue je ba Losko priminio. priminue s 'smrt'. Kad moje priminue doe, bie mi kraj, ni pitat me nee. primiravat -iravam nesvr. prema primirit. primirit -im svr. 'odrediti meru prema emu, izmeriti'. Sotra e do vincilir pa emo primirit zemlju. primistit -im svr. v. primetnit. ~ se v. primetnit se. primiat se primiam (se) nesvr. prema primistit (se). primiavat (se) -iavam (se) nesvr. prema primiat (se). primit primim svr. 'uzeti ono to se nudi'. Primi, Stipe, kad ti strina daje. Izr. Bog nece da me primi 'ne mogu da umrem'; Bog ga primio 'umro je'; primila ga crna zemlja 'sahranjen je'; ~ na sebe 'preuzeti s voljom'; ~ na no 'dati prenoite'; ~ prsten 'veriti se'. ~ se 1. 'preuzeti brigu o kome, emu'. Primila se najstarija er da ga dvori. 2. 'uhvatiti klicu, poeti rasti'. Dobro se primio luk u tvom bostanu. primogui -a -e 'svemogui'. Primogui Boe, oprosti grije moje, primorat primoram svr. 'prisiliti'. Ne bi se on jo enio, al ciira ga je primorala, ostala je nosea. primoravat -oravam nesvr. prema primorat. primorit primorim svr. 'dovesti u stanje vrlo velikog umora'. Sjai malo, primorie tog mladog konja. ~ se 'bit iscrpen'. Nisam tio da se manjivam dok sve voke ne okreem, borme, sad osiam da sam se primorio. primotat -am svr. a. 'premotati'. b. 'motajui saviti u klupe'. Majka e da primotaje vunicu i preu. primotavat -otavam nevr. prema primotat. primudar -dra -dro 'odve mudar'. Zdravo je primudar za njegove godine. primundurit se -undurim se svr. 'preobui se, navui drugu uniformu ili odelo'. Vidi ti tebe, kad si se bre bolje primundurio. prinaglit (se) prinaglim (se) 'naglo neto uiniti, pouriti se'. Prinaglio si, da si doeko samo koji dan, dola bi i sama, a vako je ispalo da je ti zove natrag. prinaat prinaam nesvr. v. prinosit. princ m 'vladarev sin'. Nece dobit pa da si princ. princeza 'vladareva ki ili prineva ena'. Tona oblai er ko da je kaka princeza, a nemaje uvik ni ta ist. prinemagat se -emaem se nesvr. 'pretvarati se'. Nemoj mu virovat da se od rada umorio, prinemae se samo, bekrija jedna. prinet -esem 1. 'nosei ili vozei premestiti s jednoga mesta na drugo'. Bila sam kod Marije u pitalju, nije vie na prvom

emeletu, prineli su je na trei. 2. 'zadrati u utrobi dete due nego to se oekuje'. ekali smo jo prole nedilje, al nije jo rodila, fain je prinela. 3. 'uiniti neto ijim vlasnitvom'. Zato to mu stariji sin oo sa salaa, odluio je da e svu zemlju i sala prinet jo za ivota na mlaeg sina. prinoit prinolm svr. 1. 'provesti no spavajui'. Kasno je ve, najbolje bi bilo da prinoite kod nas. 2. 'ostati preko noi gde'. ~ imamo mi mista za konje, nek prinoe u naoj koari. prinos m 'rod'. Ovogodinji prinos kuruza je mlogo manji od lanskog. prinosit prinosim nesvr. prema prinet. prinoenje/prinoenje gl. im. od prinosit. Puti momka da se odmori malo, susto je u prinoenju dakova s kola u ambar. prinova 'novoroeno dete'. ta je, Tome, ni ne fali se da vam je stigla prinova?! priobu -uem svr. 'skinuti sa sebe ili s drugoga jedno odelo i obui drugo'. Falio njim je jo jedan mukarac i onda se dogovore da Andrijinu sestru Maru priobuku u muko. ~ se 'obui se u drugo odelo, u druge haljine'. enski svit obino kad je u svatovima, za vee se priobue u drugo ruvo. priobut priobujem svr. 'promeniti obuu'. Spremi mi togod za ilo dok ja ne priobujem druge opanke. ~ se 'skinuvi jednu obuu obuti drugu'. priobuvat (se) -obuvam (se) nesvr. prema priobut (se). priopravit -opravim svr. 'prepraviti'. Priopravio sam staru opakliju u kouv. priopravljat -am nesvr. prema priopravit. priorat priorem svr. 'ponovo uzorati'. Nije nam dobro niko kuruz, pa smo jedan lanac priorali. prioravat -oravam nesvr. prema priorat. priotet priotmem svr. 'uzeti koga protiv njegove volje'. Nek je otme, njegova e bit dok je ne priotmem. priotimat -am nesv. prema priotet. pripadat -am nesvr. 1. prema pripast. 2. 'biti ije vlasnitvo'. Ne pripadam ja nikome i nemoj da mi zapovida! pripalit pripalim svr. 'prinosei vatru upaliti, upaliti o neto to gori (cigaretu o cigaretu)'. Pripali mi cigaretlu na lampa, ti si tamo blie, da se ne turam priko astala. pripaljivat -aljivam nesvr. prema pripalit pripasat -aem svr. 'svezati, opasati (kecelju, pregau)'. Ovom tvom oviku sasvim dobro stoji kad pripae keceljac, mogo bi on to i ee. ~ se 'opasati se'. pripasivat (se) -asivam (se) nesvr. prema pripasat (se). pripast -adnem/-anem svr. 1. 'postati ije vlasnitvo'. Posli moje smrti, kua u varoi e pripast Marku. pripast -adnem/-anem svr. 2. 'iznenada i jako preplaiti'. Ko j to vidio, tako me pripast, mal mi srce nije stalo od strava. ~ se 'mnogo se preplaiti'. Toliko sam se pripala da cio dan nisam dola sebi. pripazit -im svr 'obratiti neko vreme panju na koga, na to'. Luce, pripazi na mliko da ne pobigne, ja moram iza zarad sebe. pripe -eem svr. 1. 'vie nego to treba ispei'. Pazi da ti se ne pripee puka. pripe -eem svr. 2. 'opaliti, ispei (o suncu)'. Kad u podne sunce pripee ni kera ne triba iz lada otirat. ~ se 'postati tvrd od preteranog peenja'. pripeka 'jaka vruina, ega'. Pripeka je tako jaka da smo samo vodu pili i znojiii se. pripel(i)ca 1. 'povrina penice (oko dva krsta 36 snopa) koju kosci u krug kose'. Ostala je jo jedna pripelica, to ete vas dvoje pokosit, a mi emo vezat i dotleg snosit pokoeno. 2. 'ptica selica iz porodice jarebica, zool. Coturnix coturnix'. pripel(i)car m 'lovaki pas za lov na prepelice'. pripet pripnem svr. 1. 'privezati uz neto (kravu, konja)'. Pripni kravu u kraj ditelne nek se napase. 2. 'prikaiti, privrstiti (maramu na vratu, ve na uetu)'. Dodaj mi magarie da pripnem koulje kad prostrem da se sue. ~ se 'propeti se'. Ako ne moe dovatit, a ti se pripni malo. pripinja -aa m 'tipaljka'. Mace, donesi mi pripinjae, zaboravila sam i(h) uzet. pripinjat (se) -njem (se) nesvr. prema pripet (se). pripirat se -rem se nesvr. 'voditi prepirku s kim, svaati se'. Sasluaj me, ako oe, al ja se neu s tobom pripirat.

pripisat pripiem svr. 'pismeno ostaviti kome kakvu vrednost'. Dida su pripisali kuu na unuke, ako i(h) oni dodvore. pripisivat -isivam nesvr. prema pripisat. pripit -a -o 'malo pijan, podnapit'. Ne vridi raspravljat s pripitim ovikom. pripit se pripijem se svr. 'opiti se'. Ko nee, al on uvik oe da se pripije. priplakat -aem svr. 'provesti plaui'. Mloge noi je priplakala, a nikom se potuila nije. priplanit priplanem svr. 'pripei'. AI je danas priplanilo ko da je kanikula. priplod m 'prirast stoke ploenjem'. Ostavio sam jednog bika za priplod. priplodni -a -o 'koji je za priplod'. Samo onaj veliki bili nerist je pripiodni. pripolovit -olovim svr. 'podeliti na dva dela'. Neu pisat unaprid nikom nita, kad ja umrem, ti i sestra ete pripolovit sve to imam. ~ se 'smanjiti se na polovinu'. Bolest je lipo pripolovila, a bilajeuvik puna i okrugla. pripoljubljeni -a, -o 'najljubljeniji (u molitvi)'. Pripoljubljena Divice, smiluj se meni. priponizno pril. 'najponiznije (u molitvi)'. Priponizno ti se molim. priponja m v. jarmac. pripovidat -ovidam nesvr. 'priati'. Kad dida pomu da pripovidaje nikad kraja. pripovitka a. 'govorni ili pismeni sastav o kakvim dogaajima'. Nane, itali smo danas pripovitku o Kraljeviu Marku. b. 'prianje'. Dok su dida bili ivi, ja sam se tuta lipi pripovidaka nasluo. pripoznat -am svr. 1. 'priznati'. Ono to je tvoje, to emo ti i pripoznat, al drugo e ostavit ode. pripoznat -a -o 'uvaen, ugledan, cenjen'. Ba Vranje je pripoznat gazda svudan. pripoznavat -oznavam nesvr. prema pripoznat. pripravit (se) -im (se) 'pripremiti (se), spremiti (se)'. Pourite, ja sam ve pripravila unu; Triba se dobro pripravit za svatove. pripravljat (se) -am (se) nesvr. prema pripravit (se). Ajde, pripovidaj mi, jel se pripravlja udavaa? pripravljen -a -o 'pripremljen, spremljen'. Ko j to vidio: gosti doli, a veera jo nije pripravljena! pripregnit pripregnem svr. 'jednu zapregu osloboditi i upregnuti drugu'. Ja iem da malo togod prigrizem, a ti dotleg pripregni konje. priprezat pripreem nesvr. prema pripregnit. priprost -a -o 1. 'prostoduan'. Mi smo priprosti ljudi al zato znamo ta je red. 2. 'jednostavan, koji je lako shvatljiv'. Gazda je uvik divanio priproste rii, da smo ga svi razumili. 3. 'neobrazovan'. Osto je sam i siroma, a tako e valdar i umrit ko priprost ovik. priprosto pril. 'prostoduno, jednostavno'. On je uvik dobro proo, jel se znao priprosto ponaat i ponizno divanit. pripunit -im svr. 'previe napuniti'. Ko j to vidio, tako pripunit dak da ga ne mo svezat. pripunjavat -unjavam nesvr. prema pripunit. pripuat (se) pripuam (se) nesvr. prema pripuit (se). pripuat pripuam nesvr. prema priputit. pripuit -im svr. 1. 'pritisnuti koga'. Kad ga je Stipe lupio o zemlju i pripuio, krknit nije mogo. 2. 'imati polni odnos'. Jesi 1 je pripuio noos? ~ se 'jedan drugog pritiskati'. priputit priputim svr. 1. 'ustupiti kome to, da se koristi ime'. Bao su priputili svu zemlju dici a oni su oli u varo. 2. 'ostaviti koga da radi ta i kako hoe'. Svi stariji su njim poumirali i sad su dica priputena sama sebi. 3. 'pariti se (o ivotinjama)'. Tribalo bi priputit dripca na nau kobilu, mislim da se pase. pripuzat -em svr. 'puui doi, stii'. Tako malo dite, a vidi ga ve je itavu sobu pripuzo. priraunat -am svr. 'ponovo jo jedanput izraunati'. Kad smo sve priraunali, ispalo je da jo mi gazdi triba da platimo. ~ se 'prebaciti se u raunu, u proceni, u prosuivanju'. Zato i uti, to se prirauno na nau tetu. priraunavat (se) -unavam (se) nesvr. prema priraunat (se). priradit priradim svr. 'posvravati sve ili mnogo ta'. Ti ii a ja u do im priradim poslove u kui. ~ se 'provesti u radu suvie mnogo vremena, premoriti se'. Sve se bojim da si se ti priradio. prirast m 'poveanje ploenjem, prirataj'. U prasicama mi je zdravo dobar prirast.

prirast prirastem svr. 1. 'srasti s im'. Dvi bundeve su prirasle. 2. 'priploditi se'. Arenda daje gazdi odreeni broj stoke i od onog to priraste za godinu dana. 3. 'zavoleti to'. Tako mi je taj deran za srce priraso. prirastat prirastam nesvr. prema prirast. prirez m 'dodatak porezu'. Sad su nam nametnili i niki prirez, ko da dosad nije bilo dosta porcije. pririit se pririim se 'porekati se, malo se posvaati s kim'. Ne divane, togod su se pririili oko dice. priruit priruim svr. 'istresti, izliti iz jedne posude u drugu'. To malo orbe prirui iz velikog lonca u jedan mali. priruivat -uivam nesvr. prema priruit. priruit se -im se 'obui se u drugu odeu, preobui se'. Kad si se brze bolje priruila? prisadit prisadim svr. 'iskopavi posaditi voku (biljku) na drugo mesto'. im pukne prolie, oma emo iz naeg rasada prisadit jabuke u vinogradu. prisaivat -aivam nesvr. prema prisadit. prisaldumit (se) -aldumim (se) svr. v. pritumit se. Nova mlada je jo ona, vrimenom e se prisaldumit naoj kui. prisan -sna -sno a. 'nekuvan, nepeen, neosuen, sirov'. Nikad ne idem prisnu unku. b. 'koji nije do kraja kuvan, peen'. Ne znam kako ti lirna pee, al meni je ova pogaa prisna. priselit priselim svr. 'premestiti koga iz jednog mesta u drugo'. Priselio sam mlaeg brata u varo. Izr. ~ tence 'nai novu ljubav'. ~ se 'promeniti mesto stanovanja'. Bao su se priselili u varo, a mi smo ostali na salau. Izr. ~ na onaj svit 'umreti'. priseljavat (se) -eljavam (se) nesvr. prema priselit (se). prisi -iem svr. 1. 'rasei na delove, na dvoje'. Plugom je prisiko jednu zmiju. 2. 'prei najkraim putem, popreko'. ii pokraj naeg ita, prisii do i oma e izbit na gvozdeni put. 3. 'spreiti, onemoguiti kakvu radnju'. Kia mu je prisikla put. 4. (kart.) 'prepoloviti pre poetka igre snop karata'. 5. 'pobiti adutom drugu kartu u igri (karata)'. Izr. ~ koga okom (pogledom) 'neprijateljski koga pogledati'. ~ pogodbu, okladu 'kae se kad se dvojica pri klaenju ili pogodbi rukuju, pa trei dlanom "presee" njihove ruke'. prisidat prisidam/prisiat -am nesvr. 'menjati saobraajno sredstvo na putu'. Za mene je prava muka kad moram ajzliban prisidat. prisidit -im svr. 1.'provesti gde neko vreme sedei'. Ja tebe ekam da mi pomogne radit, a ti itavo prije podne prisidio kod Lozike. 2. 'protrnuti, utrnuti'. Toliko sam se zaradio da nisam ni ostio, a prisidio sam nogu. prisidnica 'ena predsednik (na elu nekog drutva, udruenja)'. Jesi 1 ula ko e bit prisidnica Divojakog drutva? prisidnik m 'koji se nalazi na elu nekog drutva, predsedavajui'. izabrali smo novog prisidnika. prisilit -im svr. 'primorati'. Manda se bojala da je ne prisile da se uda za Blaka, kad ona voli Josu. ~ se 'primorati sebe na to'. Sad j'e esto bolesan, u mladosti se prisilio radom. prisilni -lna -lno 'koji se zbiva pod prinudom'. esto sam moro i s konjima i kolima na prisilni rad. prisilno pril. 'silom, pod prinudom'. Nije ridak sluaj da se divojke prisilno udaju, ko uskokinj'e. prisiljavat (se) -iljavam (se) nesvr. prema prisilit (se). prisipat -am nesvr. prema prisut. ~ se nesv. prema prisut (se). prisist -idnem svr. 1. prema prisidat. 2. 'zastati u grlu (o rei, zalogaju)'. Prisio mu, dabogda, batak u grlu! 2. 'zlo proi, zlo se svriti (fig.)'. Prisie nj'emu Katini lanci, kad ga upregnu u poso. ~ se 'naglo se prekinuti, prestati na neko vreme delovati'. Kad sam ga vid(i)Ia na pragu, ri mi se u grlu prisikla. Izr. prisikle se noge (kome) 'ukoiti se od straha'. priskakat priskaem nesvr. prema priskoit. priskakivat -akivam nesvr. prema priskoit. priskakuat -akuem svr. 'skakutati, sitnim skokovima prei preko ega'. Anka je priskakuala na jednoj nogi itavu avliju. priskoit priskoim svr. 1. 'skoiti preko ega'. Na veliki nerist j'e jue priskoio obor. 2. 'skoiti dalje od drugoga'. Glavno je da sam Ivana priskoio. priskup -a -o 'preterano skup'. prisladit prisladim svr. 'uiniti suvie slatkim'. Tone, ini mi se da si malo prisladila bundevaru. prislan -a -o 'suvie slan'. Da nisi, gazdarice, zaljubljena, u poslidnj'e vrime sve prislano kuva. prislonit prislonim svr. 'nasloniti uz neto'. Prisloni daske nu(z) zid. ~ se 'nasloniti se, nalei se na koga ili to'.

prisluat -am svr. 'sasluati, nai vremena za neije nevolje'. Ako ne mo(e)te pomo, barem me prisluajte. prismotat -am svr. 'ponovo smotati'. Prismotaj maramu i metni je u buur. prismrdit -im svr. v. smrdit. Ba je ode doo i tu mu se prismrdilo. Izr. ne smi ni ~ 'ni pojaviti se'. prisnac -aca m 'vrsta kolaa (presno, tek rastegnuto testo se posipa slatkim kravljim sirom i prelije slatkim kajmakom, skorupom, pa se savije u jupke i pee u rerni)'. Dobar ti je, gazdarice, prisnac, sve se "razbolio" pa ga triba kaikom vadit iz tepcije. prisolit prisolim svr. 'suvie osoliti'. Lako je dosolit kad je neslano, al je nevolja kad prisoli ilo. prisoljavat -oljavam nesv. prema prisolit. prisolje pl. t. s 'salamura (meso se soli i dri u salamuri, prisolju, pre suenja na dimu)'. Sutra emo izvadit i unke iz prisolja, pa emo i(h) metnit u odak da se sue. prispit prispijem svr. 1. 'stii kuda'. Kako si se latio, nisam ciguran da e prispit na ajzliban. 2. 'doi u kakvo stanje poto se navrilo neko vreme'. Klara se nije udala, a ve je i mlaa joj sestra prispila zaudaju. b. 'biti zreo, sazreti'. Ove godine je, zbog lipog vrimena, sve prispilo ranije. c. 'biti koristan za to'. im voe prispije, bie i novaca. pristajat -jem nesvr. prema pristat. pristat -nem svr. 1. 'stati'. Pristani da tri za mnom ko ovca za magarcom. 2. 'stati s padanjem'. ii vidi jel je pristala kia. pristat -nem svr. 3. 'dati pristanak, sloiti se s kim u emu'. Moji su pristali da se udam za tebe. pristavit -im svr. 'staviti na vatru da se kuva'. ule, pristavi veeru pod odakom. pristavljat -am nesvr. prema pristavit. pristignit -nem svr. 1. 'doi, stii'. Kad ste i vi doli, onda mislim da su nam svi gosti pristigli, pa moemo poet sa veerom. pristignit -nem svr. 2. a. 'idui u jednom smeru pretei koga'. Oni su krenili prija nas, al smo i(h) friko pristigli. b. 'preduhitriti koga'. Dida su zadali raun Ivanu i Loziji; Ivan se oma javio da zna, al togod zamuca pa ga Lozija pristigne i prvi odgovori. 3. 'postii vei uspeh, nadmaiti'. Sva tri brata su dobri paori, al najmlai i(h) je sve pristigo, radi najvie zemlje. ~ se 'ovladati nekim poslom'. Pristigle su se i nae komije u oranju, a zdravo su strepili da nee mo na vrime uzorat. pristizat -em nesvr. prema pristignit. ~ se povr. pristizat -em nesvr. prema pristignit. ~ se povr. pristojat -jlm svr. 'proboraviti stojei'. Ja tako moem cio dan pristojat ekaju. pristolje s 1. 'sveana stolica vladara, presto'. 2. 'sedite za onoga koji je najstariji (fig.), proelj'e'. Bozo, oma da si io s otog mista, usiio se u pristolje ko da je on najglavniji. pristravit pristravim svr. 'uplaiti, prestraiti (koga)'. Najdared se pojavio iz mraka i tako me pristravio da i sad jo drem. pristupna prid. samo u izrazu: ~ godina. 'svaka etvrta godina, koja ima 366 dana'. prisut prispem svr. 1. 'sipajui preruiti iz j'ednog suda u drugi'. Neu prisut nita, ti nosi pun a meni daj prazan dak. 2. 'nasuti, uliti previe, da tee preko suda'. Toliko si prisula u oljcu, da sam trag pravila do moje kue. ~ se 'prepuniti se'. prisvlait se prisviaim (se) nesvr. prema prisvu (se). prisvu prisvuem svr. 'skinuti jedno rublje i obui drugo, preobui (o ljudima)'. Mali se ukakio, operi i prisvui ga. ~ se 'preobui se, presvui se (odelo, haljinu)'. On je tako nauio: im doe kui is kule, oma se prisvue u njegovo staro ruvo. priapat priapem svr. v. priapnit. priapljat priapljem svr. v. priapnit. priapnit priapnem svr. 'izgovoriti sasvim tiho, apatom'. Ajde, samo meni priapni. priit priijem svr. 1. 'privrstiti ivenjem'. Roze, oe mi priit puce na koulji? 2. 'nadenuti kome drugo ime, nadimak'. Svi ga zovu "Puak", a niko ne zna ko mu je priio to prdano ime. priivat priivam nesvr. prema priit. pritur -it pritunim svr. 'prignjeiti, pritisniti (prst, nogu ili deo tela nekom alatkom)'. Palac sam pritunio klitama. pritajit se pritajim se svr. 'primiriti se skrivajui svoje namere'. Kaem ti: svei tog kera, ne virujem ja njemu, samo se pritajio, a im okrenem glavu zatrae se i ugrist ovika. pritakat pritaem nesvr. prema pritoit. prite -ee svr. 'ostati, imati jo neoega'. Priteklo nam je cripa kad smo pokrivali sala, imali smo dosta i starog, a kupili smo vie nego to triba novog. pritirat -am svr. 1. 'terajui primorati koga da pree preko ega'. Komija, moem ja pritirat ovce priko tvog ita? 2. 'prevriti meru u emu, preuveliavati'. I sam je uvidio da je ve pritiro alabazajui.

pritiravat -iravam nesvr. prema pritirat. pritiskat (se) pritiskam (se) nesvr. prema pritiskivat (se). pritiskivat (se) -iskivam (se) nesvr. prema pritisnit (se). pritisnit -nem svr. 1. a. 'izvriti pritisak svojom teinom'. Snig je pritisnio grane, pa se obisile do zemlje. b. 'uhvativi rukom izvriti pritisak snagom'. Pritisni jae cilom rukom, nemoj samo sa dva prsta. 2. 'dovesti u stanje koje izaziva oseanje tereta'. Nije lako kad ostane sam, a vamo te starost pritisla. pritit (se) pritim (se) nesvr. 1. 'praviti rukom pokret, gledati koga ili glasom govoriti u cilju zastraivanja'. Nane, zato se na me pritite, nisam ja razbio ugu. 2. 'opominjati plaei posledicama'. ta se na me dika priti da moram njegova bit, jel e mi porazbijat pendere, ako neu. 3. 'pokazivati znake opasnosti'. Silna kia je pala, priti opasnost da nam usiv propadne. Izr. Ben se priti. pritoit pritoim svr. 'toei preliti iz jednog suda u drugi'. Pritoi iz onog velikog bureta vino u manje, jel se ve poo stri vaat. pritovarit -im svr. 1. 'prebaciti tovar sa jednog mesta na drugo'. Slomio se toak na kolima i morali smo itav voz pritovarit na druga kola. 2. 'previe natovariti'. Mislim da smo pritovarili, teko da e to jedan konj odvu. ~ se 'prejesti se'. Toliko smo poili i pritovarili se, pa nam je sad teko i divat. pritovarivat (se) -arivam (se) nesvr. prema pritovarit (se). pritrat -im svr. 1. 'trei prei preko nekog prostora'. Gledajte, zec nam je pritro put. pritrat -im svr. 2. 'dotrati'. Ko pritri prvi, tog e bit i ova velika kruka. 3. 'u tranju provesti odreeno vreme'. Kako nisam friko stigo, kad sam itav put pritro. pritravat -ravam nesvr. prema pritrat. pritravat -ravam nesvr. prema pritrat. pritresat pritresam nesvr. prema pritrest. pritrest -esem svr. 'izasuti iz jednog suda u drugi'. Pritresi gra u drugi dak, ovaj stari se ve sav raspo. 2. 'preraditi to zamenjujui dotrajale delove'. Pritrest emo gornji poav na kui, ima dosta polupani crfpova. pritrgnit se -nem se svr. a. 'slomiti se od posla, velikog uzbuenja, naprezanja'. Samo mi ti, Lajo, nemoj kazat da si se pritrgo u kopanju. b. 'suvie istroiti u davanju (ir.)'. Dae on, nije da nee, al se nece pritrgnit. pritu prituem svr. 1. 'premlatiti'. Ni krivog ni dunog nike bitange su ga pritukle i siroma ve nedilju dana lei i lii se. 2. 'tukui ubiti'. Jutros je jedan pacov utro u svinjak, jedva smo ga lopatama pritukli. pritumit se -im se svr. 'nekome se prilagoditi (uz potpunu odanost), prikloniti se'. Sam je doo u avliju i friko se prituraio kod nas pa ga ni drugi kerovi ne diraje; Zet se s poetka tuio, al posli jedno po godine se sasvim pritumio i bio je ko i svi nai. pritvarat (se) pritvaram (se) nesvr. prema pritvorit (se). pritvarat (se) pritvaram (se) nesvr. prema pritvorit (se). pritvorit pritvorim svr. 1. 'promeniti to u neto drugo, dati drugi oblik'. Pripovida se da su kadgod vitie znale ovika pritvorit u abu. ~ se 1. 'prei u drukije stanje, primiti sasvim drugi oblik'. Opinar uzme u ruku artiju, a ona mu se pritvori u goluba. 2. 'prikazati se drukije nego to jeste'. - Pritvara se samo da ne ie u kulu, a ne fali mu ni ker. pritvorit pritvorim svr. 2. 'nepotpuno, malo zatvoriti'. Pritvori spoljna vrata. priudat -am svr. 'ponovo udati'. Da zna, jue sam ti pri'udo sestru. ~ se povr. priudavat (se) -udavam (se) nesvr. prema priudat (se). Nije se ona nikad priudavala i sad je udovica. priuzet priuzmem svr. 'uzeti, primiti od drugoga'. Nikola mi je niidio da priuzmem ona dva konja, to je jue kupio. b. 'primiti u svoje vlasnitvo'. Priuzo sam zemlju to sam naslidio od tetke. priuzimat -am nesvr. prema priuzet. privaat (se) -am (se) nesvr. prema privatit (se). privagnit privagnem svr. 1. 'pretegnuti po teini'. Nismo virovali da e toliko privagnit. 2. 'pretei, preostati'. Sa(d) emo kupit ruvo Ciliki, a ti e dobit ako togod privagne novaca. privalit privalim svr. 1. 'prevrnuti, oboriti'. Krava mi je privalila punu kravljau s mlikom. 2. 'prei hodajui ili vozei se neku udaljenost'. Zbog tog da mi javi za koga mi je er uskoila, nisi moro privalit toliki put. 3. 'prekopati, pripremiti za saenje'. Malo dok vrime otopli, oma emo privalit bau. ~ se povr. privaliti (1.). privaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema privalit (se). privarit -im svr. 1. 'obmanuti'. Drugi su raunali na plajbas, a moj bao su to sve iz glave i nikad ga nisu mogli privarit. b.

'ne ispuniti obeanje, pogaziti zadanu re'. Lipo je zborio i s otim nas je privario. c. 'ne opravdati oekivanje, nadu'. Kad sam sveo sve raune, onda sam vidio da su me moji rauni privarili. 2. a. 'izneveriti (mua, enu), izvriti preljubu'. Ko bi to povirovo, al istina je bila, sa roenim slugom me je privarila. b. 'zavesti devojku'. Loko je privario moju Anku i kad se zagledala u njeg, ostavio je. ~ se 1. 'pasti u zabludu, pogreiti'. Privario se on, siroma, s curama i to ne jedared. 2. 'polakomiti se (fig.)'. Privario se to su ga doekivali i nudili svaim, pa kad se sitio, ve je bio njev zet. privatit -im svr. 1. a. 'primiti, uzeti to iz ruke onoga koji daje ili predaje'. Diver privati snajinu ruku, ona stane na stoc i sae s kola. b. 'uiti, zaiti to se pocepalo'. Prui ruku, da ti privatim taj rukav, kad si ga moro pokidat. 2. 'podrati ono to je drugi zapoeo'. Joso zapiva, a svi gosti su privatili i odjedared je buila sva soba ot pisme. 3. 'latiti se s voljom ega, poeti to raditi'. Stariji sin nam je osto paor, a mlai se privatio knjige i za godinu dvi imaemo prokatora. ~ se 1. 'primiti se ega, uhvatiti se za to'. Majka se zanesu i da se nisu privatili za dovratak, pali bi. 2. 'okrepiti se jelom, prezalogajiti'. Strina, mi smo gladni, ako bi se mogli malo privatit. priveden -a -o 'zbog novonastalih odnosa, doveden u novo stanje'. Nisu sva dica moja. Kad sam se drukput oenio, dva njezina sina su privedena. Tako je bilo jedno dite zateeno, moj sin sa prvom enom, dvoje privedeni i sad imamo najmlae, nae iz ovog braka, svega etvoro, privelik -a -o 'neobino, odve velik'. Privelika je tuga za mater kad sinau ratu izgubi. privest -edem svr. 'vodei premestiti sa jednog mesta na drugo'. Privedi dribe kot kobile nek sisa. Izr. ~ ednog priko vode 'lukavstvom prevariti, nadmudriti'. privest -ezem svr. 'vozei dovesti koga do kakvog mesta'. ta vi, majko, ekate? ekam, rano, ko e me priko ove vode privest. privezat priveem svr. 'svezati, omotati oko ega'. Krava je nakratko privezana, pa nema dosta trave da pase. ~ se (uz koga, za koga) vrsto se povezati s kim. privezivat (se) -ezivam (se) nesvr. prema privezat (se). privijat (se) privijam (se) nesvr. prema privit (se). privikavat (se) -ikavam (se) nesvr. prema priviknit (se). Teko se privikavam na nove stvari. priviknit (se) -nem (se) svr. 'navii se, naviknuti se, sroditi se (s kim, s im)'. Ve dvi godine ode stojimo, a ja se jo nisam privikla. privie pril. 'preterano, odvie, suvie'. Privie od mene, slabane ene, traite da uradim. privit privijem svr. 1. 'zaviti, uviti'. Privi dite prija neg to poemo; Daj, ruku da ti privijem. privit privijem svr. 2. 'rukama privui na svoje grudi, iskazujui nenost prema kome'. Dida s obadve ruke, priviju sebi malog Peru. ~ se 1. 'vrsto se priljubiti uza to'. Kad je konj krenio galopom, Joso se privije po njemu. 2. 'nai utoite u koga'. io je on svud po svitu, a sad se ve dosta dugo privijo kod nas. privlait privlaim nesvr. prema privu (se). ~ se povr. privrat (se) -em (se) nesvr. prema privrnit (se). privridit privridim svr. 'stei radom, pridoneti'. Andrija, nemoj tamo vamo etat po avliji, ve doi vamo, mogo bi i ti togod privridit kad vidi kaki nas poso eka. privriivat -iivam nesvr. prema privridit. privrnit privrnem svr. 1. 'oboriti (au, bocu, stolicu)'. 2. a. 'okrenuti na drugu stranu, preokrenuti'. Kaikom triba malo polit i privrnit peenicu da se bolje pee. b. 'prepraviti (odeu), okreui je na nalije'. Jo je to sasvim itav kaput, samo emo ga dat privrnit. c. 'okrenuti list knjige'. Kako ti, Blako, ita, kad nikad list ne privre u knjigi. 3. 'pretraiti'. Kako si samo znala tako ostavit onaj poziv od porcije, svu sam kuu privrnila dok ga nisam nala. Izr. ~ kabanicu 'promeniti svoje uverenje ~ tanjir 'ne dati jesti (kome)'. ~ se 1. 'okrenuti se, obrnuti se'. Ja ga probudim, a on se privrne na drugu stranu, pa opet zaspe. 2. 'zamutiti se (o vinu)'. Privrnilo se vino. privrit privrim svr. 'prepuniti, napuniti preko vrha'. Zato si toliko privrila au, samo u se polit kad bidnem pila. privrivat (se) -rivam (se) nesvr. prema privrit (se). privrtljiv -a -o 'nepostojan, nepouzdan, nesiguran'. U ovo privrtljivo vrime, zaas mo grunit kia. prizimovat -imujem svr. v. prizimit. Teko da e bundeve prizimovat pod kurunjom, tribali smo i unet u karmi. prizir m 'oseanje i pokazivanje krajnjeg omalovaanja prema kome'. ili su vie godina zajedno, p onda su se najdared razili i kad joj ga sad spomene, njozi prosto iz oivi prizir viri. prizirat -rem nesvr. prema prizrit. ~ se povr. 'oseati prezir jedan prema drugome'. prizivat prizivam nesvr. 1. prema prizvat. 2. 'prizivati Boga'. Prizivam te, o, Boe! priznojit se priznojim se svr. 'jako se oznojiti'. Kad sam ula da dolazi doktor, triput sam se priznojila.

prizrijat prizrije svr. 'previe sazreti, prezrevati'. Voe se tako mora brat da ne prizrije na drvetu. prizrit prizrem svr. 'postupiti prema kome s prezirom'. Sramota je roenog brata prizrit. prizvat -ovem svr. 'pozvati koga da se javi kod odreenog organa vlasti'. Prizvali su me da odnesem dozvolu na lovaku puku. prialit -im svr. 'prestati aliti, uteiti se'. Dugo je tugovala, al vrimenom se smirila i prialila. pridrit se priderem se svr. 'prejesti se jedui lakomo'. Ko se ne bi pridro kad su nas svud nudili ilom i pilom. priega 'zapara'. Priega je svaki dan zdravo velika, dobro bi bilo malo kiice. priivat priiva(m) nesvr. 'ponovo vakati hranu koja se vratila iz eluca'. Krave su legle u lad i priivaje. privu privuem svr. 1. 'vukui pribliiti'. Privui taj tanjir blie da se ne pokapa kad ide. 2. 'vukui preneti to na odreeno mesto'. Privukli smo s dola sve sino i sadili ga u kamaru. 3. 'izazvati interesovanje, panju prema sebi'. Trkaki konji su ga privukli da i on doe u nau kuu. ~ se 1. 'vukui se pribliiti se emu'. Privue se lagano krevetu i uvue se pod jorgan. 2. 'priuljati se (fig.)'. Maak se privue jednom oporu vrebaca i samo sam vidio da ve jednog vrepca nosi u usti. prizalogajit -ogajim svr. 'pojesti neto malo, po koji zalogaj radi okrepljenja'. Daj samo vako s nogu da malo prizalogajim. prizdravit -im svr. 'donekle ozdraviti, prezdraviti'. im prizdravim, eto mene kod vas, pa emo opet zajedno radit. prizdravljat -am nesvr. prema prizdravit. priziat prizlam svr. 1. 'odeliti pregradnim zidom'. Priziaemo svinjak jednim zidom, pa e svaka krmaa bit posebno sa svojim prasicima. 2. 'preinaiti'. Priziaemo naslam, pa emo dobit veliko zatvoreno misto za maine. priziivat -iivam nesvr. prema priziat. prizime -ena s 'nasledno porodino ime'. prizimenjak m 'onaj koji ima isto prezime'. im si moj prizimenjak, mora da si valjan ovik, makar nisi rod. prizimenjakua 'ena prezimenjak, prezimenjakinja'. Ako si mi prizimenjakua, ne mora oko mog Ivana arat. prizimit prizimim svr. 'provesti zimu'. Nae e krave prizimit u korlatu, samo emo ga okolo ogradit stajnjakom i kurunjom. prizimljavat -imljavam nesvr. prema prizimit. Liti su napolju, a prizimljavaje u koari. prkance -a i -eta s dem. od prkno. prkno s 'stranjica, zadnjica'. Danas nisu kokoke snele ni jedno jaje, valdar njim se smrzlo prkno. prkos m 'nepopustljivost, tvrdoglavost'. Prkos kola tare. prkosit -im nesv. 'biti prkosan, nestaan'. To mu je u krvi bilo da svakom prkosi. prkodija m 'onaj koji prkosi'. Med svom dicom Joko je najvei prkodija. prlj prlja m 'elastian prut (savijen u Iuk i vezan za kosu i kosite, da bi u otkosu ito ravnomerno padalo na stranu)'. Slomio mi se prlj, dobro je to sam jo jedan pono. prnit prnem svr. 'poleteti iznenada, iz mesta'. Ja sam se togod zamislio, kad najdared isprid mene prne jedno jato pripelica, tako sam se uplaio da sam stao ko ukopan. prnje m 'stara roba, prnje'. Skupi taj prnje i podaj prosjakovima kad naiu. prnjit prnjim nesvr. 1. 'kriviti usne u znak ljutnje ili neslaganja'. Zato prnji usta kad zna da nisi u pravu. ~ se 'nadimati se, oholiti se'. Nije lipo radovat se tuoj nevolji, al Tune se mlogo prnjio dok mu je gazdaag rasto. proba 'ispitivanje, proveravanje'. Zaboravila sam danas oti na probu kod sabovke. probadat probadam nesvr. prema probost. togod me probada ispod rebara. probanit -im svr. 'provesti neko vreme banei, lumpujui, pijui'. Moro je spavat danjom, kad je probanio no. ta mu vridi to zna zaradit kad sve probani. probat -am svr. i nesvr. 1. 'pojesti, popiti malo radi proveravanja kakvoe'. Uzmi jedan komad da proba, nee se valdar otrovat. 2. 'usuditi se na kakav postupak'. Probajte samo dirat tu curu, da vas moje oi vide. 3. 'obukavi odelo (obuu) utvrditi da li odgovara za upotrebu'. probearit se -earim se svr. 'postati bear, odati se bearskom ivotu'. Dok je bio momak, svi su ga znali ko mirnog i povuenog, a sad otkako se oenio, probeario se i samo tira kera. probijanca 'runi rad u kojem se na platnu svaka probijena rupica oplete'. ~ ima i malo vei probijanica oko koji su sitnije. probira -aa m 'onaj koji voli probirati, izbira'. Izr. Probira nae otira 'mnogo bira i dobija na kraju najgore'.

probit probijem svr. 1. 'udarcima napraviti otvor, probuiti to'. Probi novu jamicu na kaiu. 2. 'probijajui kroz to izbiti na povrinu, pojaviti se'. Vidi, vidi, na je deranac posto momak, probili su mu brii. 3. 'prodreti, provaliti'. Ako voda probije nasip kod gvozdenog puta, ode nae ito. Izr. ~ ui kome 'dosaditi kome ponavljanjem jednog te istog'. probost -odem svr. 1. 'bodui proturiti kroz to'. Dobro si proo, mogo te je bik probost. 2. 'izazvati nagli neprijatan oseaj probadanja u telu'. Odjedared me je tako togod probolo ispod rebara da sam se savio do zemlje. probudit probudim svr. 'prekiniti iji san, uiniti da se neko trgne iza sna'. Probudila ga je pisma i tamburaka svirka. ~ se povr. proburait -uraim svr. 'probosti skroz im otrim'. U tui je dvoj(i)cu proburaio velikim noom. proburlat -am svr. 'preturiti, ispremetati to traei'. Proburlaj ito lopatom malo dublje, modar e nai jo koju kruku. probuit probuim nesv. 'nainiti buenjem rupu u emu'. Miovi su probuili dvi jame u pajcu. ~ se povr. Nov dak, a ve se probuio. probuivat -uivam nesvr. prema probuit. procidit procidim svr. 1. 'propustiti kroz to radi ienja'. Procidi mliko, pa emo oma sirit. 2. 'polako, nejasno izgovoriti to (f ig.)'. Ajde, procidi ve, dokle u ekat da mi kae ko te je istuko?! proupat -am svr. 1. 'prorediti upajui (biljke nakon nicanja, birajui nerazvijene da bi snanije dobile vie vlage i prostora'. Gust je perin, moramo ga proupat. 2. 'zadati nekom bol upanjem za kosu'. Budi dobar, jel u ti proupat tu tvoju gustu kosu. ~ se 'zadati jedan drugome bol upajui kose'. pro/pro proem svr. 1. 'idui prei preko kakvog prostora'. Marga je prola itavu avliju, skakuui na jednoj nogi. 2. 'provesti neko vreme u etnji'. Dida su volili posli une malom umicom da prou. 3. 'probiti se, prodreti kroz to'. Tio je priskoit lecu i u tom stane na nju, a klin mu proe kroz tabanu. 4. 'osloboditi se ega (fig.)'. Popi malo ladne vode, modar e te pro muka. 5. 'protei (o vremenu)'. Ona je samo divanila kako bi ga to due zarala i da joj vrime proe. 6. 'prestati boleti (fig.)'. Dobila je od patikara niku mast i oi su joj od tog prole. 7. 'prodati se'. Bojo sam se malo, danas je bila velika peca, da mi nee pro prasici, al svi su proli. Izr. bilo pa prolo 'nema smisla spominjati'; kako proo da proo 'bilo ta bilo'; prolo kroz giavu 'sinuti'; ~ kroz sito i reeto 'svata doiveti'; ~ kraj koga ko pored turskog groblja 'mimoii koga ne obraajui nikakvu panju'; ~ dobro 'imati uspeha'; ~ na miru 'biti poteen'; ~ ko rano moja 'nemati uspeha'; ~ ko rane trinje 'imati uspeha'; kako dolo tako prolo 'lako dolo lako prolo'; ~ ko Janko na Kosovu 'stradati'; ~ ko anina porcija! (Aanin, subotiki krznar, nerado je plaao porez, pa je imao neprilika. Posle niza opomena, govorio bi: "Proe to". Kad su mu jednog dana sve prodali radi naplate poreza i radnju zatvorili, ostao je bez hleba. Narod je iz tog stvorio izreku). ~ se 1. 'uiniti nekoliko koraka; proetati se'. Obui najlipou svilu i proi lagano sokakom nek te svi vide. 2. 'zavriti se im'. Sav nam je pile pocrko, al neka, samo da na tom proe. proelav -a -o 'poneto elav'. Dica se uvik smiju kad vide njegovu proelavu glavu. proerdat -am svr. v. potrait. imo je sto lanaca zemlje i za samo tri godine je svS proerdo. prodaja 'prodavanje'. ~ imam dosta prasica za prodaju. prodat -am svr. 'ustupiti to drugome za odreenu cenu'. Modar si mogo i bolje prodat da si jo malo eko. Izr. ~ duu sotoni 'uiniti kakvo neasno delo'; kako (poto) uo tako (poto) i prodo 'rei nekome tano onako kako se ulo'; ~ ito na nogama 'prodati jo dok je zeleno u polju'; prodo bi i roenu dicu (mamu) 'prodati sve samo da se domogne novaca'; prodo bi i gae sa sebe (govno ispod sebe); prodo bi i oev kri 'prodaje sve da zapije'. prodavat prodajem nesvr. prema prodat. Izr. ~ kou 'izlagati se opasnosti'; ~ zjale 'uzaludno provoditi vreme, ne raditi'. proderat se proderem se svr. 'ljutito se izderati na koga'. Kad se onda prodero na nji. prodrat -em svr. 'prodrhtati, uzdrhtati'. Dok si ti tamo sidio s drutvom, ja sam ode prodrala ekaju te. produvat produem svr. 1. 'duvanjem proistiti'. Produi mi kami, digod se zaepio, pa ne ie dim kako triba. 2. 'izloiti hladnoj struji vazduha'. Vitar me naisto produvo. produvavat -uvavam nesvr. prema produvat. produavat (se) -uavam (se) nesvr. prema produit (se). Neu vie da se produava, u nedilju emo se vinat. produit produim svr. 'nainiti duim; nastaviti; poveati rok oega'. teta je to nismo jo malo avliju produili; ~ oe ii, Stipane, produit kulu? Ti si traio samo na koji dan, a sad se ve fain vraanje produilo. ~ se 'nastaviti se'. produivanje s gl. im. od produivat (se). Furtom trai produivanje roka za vraanje duga. produivat (se) -uivam (se) nesvr. prema produit (se). Produivo sam toliko koliko sam imo ciglje za put. proesapit -esapim svr. 'proraunati'. ~ oma u ti kast samo da proesapim. profestor m 'profesor'. Na Matija ui za doktora, kae da su mu zdravo strogi profestori. profestorica 'ena profesor'. To je profestorica naeg derana. profrkat -am svr. v. protrait. Profrko je sve to mu je od oca ostalo.

profukat -am v. protrait. Lako je profukat, al je teko ste. progledat progledam nesvr. prema progledat. progledat -am svr. I. 'poeti gledati, videti'. Seko, nai maii su progledali. 2. 'poderati se'. Tvoj rukav od bolondoa je progledo, dae mi dovee da ga zakrpim. Izr. ~ kome kroz prste 'postupiti blago, popustljivo'. progledavat -edavam nesvr. prema progledat. progoditit -im svr. 'provesti godine'. Ja sam svoju mladost progoditio sluei kod gazda. progon m 'iroki put kroz vinograd'. Kroz progon u naem vinogradu sad ve svi iu s kolima. progorit progorim svr. 'dobiti rupu delovanjem vatre'. Kogod mi je od gostivi sino progorio bili arap na astalu. progovarat -ovaram nesvr. prema progovorit. progovorit -ovorim svr. 1. 'poeti govoriti'. enska dica skoro uvik prija progovore od mukaria. 2. 'rei, izgovoriti'. Lazo je taki: kad radi, on ri ne progovori. Izr. Bog iz tebe progovorio 'neka se obistini ono to si rekao'. progrist -izem svr. 1. 'grizui probuiti'. Moljac je progrizo naninu otunku. 2. 'dobiti rupe od duge upotrebe'. Ra je progrizla kabo na vie mista; Luija je progrizla bakarni koto. progrizat progrizam nesvr. prema progrist. progunit -nem svr. v. progutat. progutat -am svr. 1. 'gutajui propustiti to kroz grlo u eludac'. Ja progutam i pice od trinje. 2. 'unititi'. Vatra je zaas progutala krov od koare. 3. 'izdrati, pretrpeti'. Ko snaja dosta je progutala dok joj je svekar bio iv. 4. 'ne izrei potpuno do kraja'. ~ bolje je da progutam nego da vam kaem. Izr. proguto ga je mrak 'nestao je, ubijen je'; ~ jezik 'kae se nekome koji neto ravo nagovetava'. proja 'pogaa od kukuruznog brana'. Umutiia sam proju s vodom, pokrila sam je s devet fela pokrivaa da se zapari i onda u je pe (devet vrsta pokrivaa, jer e tako biti slaa). projait -im svr. 'projahati'. Projai isprid naeg salaa, da te moji vide. prokartat -am svr. 'izgubiti kartajui se'. Nema ko da ga urazumi, pa nee zadugo i prokartae i sala i zemlju. ~ se 'postati karta'. Ne znam to mu je, i moj se ovik prokarto?! prokasat -am svr. 1. 'kasajui proi mimo ili kroz neto'. Kud je to Vince oo, sad je prokaso na karucama? 2. 'malo kasati'. Prokasaj malo te konje, bie mirniji u koari. prokasivat -asivam nesvr. prema prokasat. prokator m 'advokat'. Dobie on sud, ima dobrog prokatora. prokerit se prokerim se svr. 'probeariti se, prololati se'. ujem da se prokerio, pa po tri noi ne doe kui. prokisivat -isiva nesvr. prema prokisnit. prokisnit -nem svr. 1. 'postati mokar od kie'. Uvatila me kia na putu i dobro sam prokiso. 2. 'procuriti (o krovu)'. Prokisla nam je tavanica u koari. 3. 'postati kiseo, uskisnuti'. Na ovoj vruini prokiso nam je gra od podne. prokinjavat -injava(m) nesvr. prema prokisnit. proklet -a -o 1. trp. prid. od proklet. 2. 'koji izaziva mrnju prema sebi, mrzak, odvratan'. Nita mi ne ie od ruke ko da sam proklet ovik; Lako bi se ivilo, samo kad ne bi tribalo ti(h) prokleti novaca. Izr. ~ bio (bila) 'grdnja u velikom gnevu'. proklet -kunem svr. 'izrei prokletstvo nad kim ili im, kunui koga, poeleti mu zlo'. Proklecu joj jo i dite u utrobi. proklijat -a svr. 'pustiti klice, poeti rasti'. Proklijo nam je krumpir u podrumu. proklijavat -ijava nesvr. prema proklijat. proklinjat -njem nesvr. prema proklet. prokljuvat prokljuje(m) svr. 'udarajui kljunom, kljujui probiti koru'. Jue sam zateko puke u bostanu, prokljuvale su nam one najlipe dinje. ~ se 'pokazati se, izai iz jajeta, probiti koru ili ljusku kljunom'. Danas se prokljuvalo prvo pile. prokljuvavat se -uvavam (se) nesvr. prema prokljuvat (se). Mora se ti prokljuvavat kad stariji divane, a koliko sam ti puti kazala da onda uti. prokola 'glavica kiselog kupusa'. izvadila sam jednu veliku prokolu, kuvau za sutra sarme. prokolica dem. od prokola. prokrilit se prokrilim se svr. 'otrgnuti se od nekog mrtvila (fig.)'. Luka se prokrilio otkad je izao is kue i posto sam svoj gazda.

prokrvavit -rvavim svr. 'postati krvav'. Ne diraj krastu, prokrvavie ranu. ~ se 'potei krvlju'. proktit se proktije se svr. 'dobiti elju za im, da se to ostvari'. Ne mo nana tebi oma ispe kolaa im se tebi proktije. prokurvat -am svr. 'potroiti na kurve'. Sve to je imo poprodavo je i prokurvo. ~ se 'postati kurva, kurvar'. On je pijo i troio novce na jednu stranu, a ena mu se na drugoj prokurvala. prokutatovat -ujem svr. 'pretraiti, pretresti (koga)'. Kad su ga uvatili, andari su ga oma prokutatovali. prokuvat -am svr. 'dugim kuvanjem dovesti do potrebnog stanja'. Tribalo bi vodu prokuvat, pa je posli pit, jel je malo ima u bunaru i zdravo je mutna. prokuvavat -uvavam nesvr. prema prokuvat. prokvocat -am svr. 'poeti kvocati'. Prokvocala je jedna kokoka, moemo je nasadit. proletit proletim svr. 1. 'letei proi kraj, mimo koga, ega'. Sad sam vidio jedno veliko jato lasta je proletilo, odlaze di je vrue vrime. 2. 'brzo proi, minuti'. Proletilo mi je dvaest godina ko nita. proliat proliam nesv. prema proletit. Kao da prolie podikoji snig. prolie s 'godinje doba izmeu zime i leta'. prolini -a -o 'proletni'. Jedva ekamo da nam prolino sunce ograne. prolipat se -am se svr. 'postati lepi'. izrasla je u pravu pravcatu divojku i prolipala se. prolistat -a svr. 'pustiti list'. Sve drvee je ve odavno prolistalo. prolistavat -istava nesvr. prema prolistat. prolit prolijem svr. 'izliti iz ega'. Skloni se u stranu da prolijem iz lavora vodu. izr. ~ suze 'plakati'; smuaj pa proli 'nema od toga nita'. ~ se 'izliti se iz ega'. Toliko si napunila zdilu da mi se prolila orba iz nje. prolitos pril. 'prologa prolea iste godine'. Jo smo prolitos sva troj(i)ca bili momci, a sad ve sluamo ene. prolivat (se) prolivam (se) nesvr. prema prolit (se). prolokat proloem svr. 'podlokati obalu, put i sl.'. Voda je prolokala gvozdeni put. ~ se 'biti izriven od vode'. prolumpovat -ujem svr. 1. 'lumpujui potroiti'. Prolumpovo je i konje i kola. 2. 'lumpujui provesti vreme'. Nita od njeg nee bit, jel on jedan dan radi a druge dane u nedilji prolumpuje. proma promaknem svr. v. promaknit. promaknit promaknem svr. 'izbei, izmaknuti panji, oku i sl.'. Dobro sliiaj ta se divani, ri da ti ne promakne, pa e onda teti sve kazat. promanit (se) promanem (se) svr. 'za kratko vreme izloiti ve suncu i vetru'. im se malo promane, pokupi pa emo roljat koulje. promanjivat (se) -anjivam (se) nesvr. prema promanit (se). Nece se dugo promanjivat, jel se poelo oblait. promait -im svr. 'ne pogoditi pri pucanju u cilj'. Jue sam prvi put bio u lovu i promaio sam zeca, a bio je svega deset meteri daleko od mene. promaivat -aivam nesvr. prema promait. promeljat promeljam svr. 1. 'valjati zalogaj u ustima'. Nema zube, pa dok on ne promeija ilo u ustima triba ga iekat 2. 's mukom, jedva ujno izgovoriti (fig.)'. Ajde, promeljaj ve jedared da te ujemo ta oe, kai. prominit prominim svr. 'uiniti drugim, drukijim'. Dogod ne promini ivot, ja mu se neu u kuu vratit. 2. 'zameniti jedno s drugim'. Prominili su mi onaj puknut kabo u gvoari, dobio sam nov. 3. 'razmeniti krupni novac u sitni'. Duka, moe mi prominit jednu stotinu, triba mi sitnog novca. ~ se 'zameniti se jedno s drugim'. prominjivat (se) -injivam (se) nesvr. prema prominit (se). Kad bi se ivot mogo prominjivat za novce, onda bi i sirotinjski ivot bio na cini. promislit -im svr. 1. 'svestrano proceniti, prosuditi, razmisliti'. Za taki poso triba pored novaca i dobro promislit. promiat promiam svr. 'dobro izmeati'. Promiaj te karte jo jedared, p onda dili. promiljat promiljam nesvr. prema promislit. promizgival(i)ca 'onaj' koji neto stalno izvoljeva, zanovetalica'. Mote vi njega nudit s peenlm evama kad je promizgival(i)ca, pa ne zna ni sam ta bi tio.

promizgivat -izgivam nesvr. 'zanovetati, izvoljevati'. im toliko promizgiva, nije gladna, pa je nemoj vie ni nudit. promolit promolim svr. 'isturiti, uiniti vidljivim'. Nismo tili da salazimo s kola, pa smo zvali komiju, al niko ni glavu da promoli kroz vrata. ~ se 'pokazati se'. Tamburai su svirali pod Stankinim penderom, a mi, 5im smo zapivali, ona se promolila kroz pender. promrit promrem svr. 'ukoiti se od silnoga uzbuenja, straha'. Di si ve toliko, ja sam promrla od strava da ti se nije togod dogodilo usput. promrmljat -am svr. 'mrmljajui rei, progovoriti'. Promrmljo je togod na vrati i oo, nisam razumila ta je kazo. promrsit promrsim svr. 'nerazumljivo rei neto kroz zube'. Nisam ga mogla probudit nit razumit ta je kroz zube promrsio u snu. promrznit -nem svr. 'smrznuti se, ukoiti se od hladnoe'. Ja tebe ekam, a ti zasio pa ima kada, mogla sam i promrznit na ovoj zimi. promuat -am svr. 'isprati, isplaknuti'. Znam da ne pij'es rakiju, al ova je zamedljana, uzmi pa makar promuaj usta.

promukat -am svr. 'izmeati tenost u kakvoj posudi'. Promukaj malo tu zamedljanu rakiju, jel med je pao na dno boce. promuuran -rna -rno 'snalaljiv, dovitljiv'. Moj dida nije io u kulu, al je bio promuuran ovik u svakom poslu. promuknit -nem svr. 'dobiti mukao, hrapav glas'. Promukla sam viui, a oni se sigraje ni ne haje to i(h) zovem; Bili su svatovi, pa je i ker promuko, sad laje ko da aplje. promutrat -am svr. v. mutrat. prona pronaem svr. 'nai, otkriti to kao rezultat traenja'. Tako smo se sakrili da nas cio dan nisu pronali. pronalazit -im nesvr. prema prona. pronet -nesem svr. 1. 'nosei koga (to) preneti kroz to, mimo ega'. ekamo da pronesu snau. 2. 'uiniti da se o kome, o emu svuda govori'. Grgo je prono vist da je Ivanov sin posto prokator. 3. 'poeti nositi jaja'. Jue sam ula da kokodau kokoke, valdar e onda pronet. ~ se 'poznati, postati poznat svima ili mnogima (o glasu, vestima i sl.)'. ula sam, ula, da se udaje, prono se taj glas i do nas, jo prole nedilje. pronevaljanit se -aljanim se svr. 1. 'postati nevaljao, nepristojan'. Otac mu je bio poten i vridan ovik, a vidi ti njega, samo to se doepo oevog imanja, pronevaljanio se ko niko njegov i sa svakim se samo svaa i dotirava. 2. 'odati se nemoralu, pokvariti se'. Na alost, moja je, al moram priznat da se sasvim pronevaljanila i nema u nje vie ni krame srama. pronosit (se) pronosim (se) svr. prema pronet. proodan -dna -dno 'kojim se moe proi, prohodan'. Ti si sad tudan proo, kai nam jel je proodan put? proodat proodam svr. 'poeti ii'. I na unuk je danas proodo. ~ se 'provesti neko vreme u etnji, proetati se'. iem napolje, da se malo proodam. propaat -am nesvr. prema propast. propala v. potpala. Napravi mi malo drva za propalu. propalit propalim svr. a. 'potpaliti (vatru), poeti paliti'. b. 'poeti puiti'. Saekaj malo da propalim lulu pa emo oma krecat. propaljivat -aljivam nesvr. prema propalit. propast 1. 'potpunou nitenje svega, svakog ivota (pri kakvoj nesrei i sl.)'. Niki proriu skori propast svita. 2. 'materijalni ili moralni pad'. Kako j'e gazdovo moro je doekat propast. propast propadnem/propanem svr. 1. 'pasti kroz to'. Kad su kosili trsku, na jednom mistu j'e puko led pod njim i propo je do pojasa, jedva smo ga izvukli. 2. 'postati mrav, omraviti'. Nao sam se s Vincom, dugo ga nisam vidio, ini mi se da mu je lice poutilo i propalo. 3. 'izgubiti svoju imovinu, imanje'. Losko, Bartul i Nikola iu zajedno, a svi su propali ko gazde. 4. 'srozati se u moralnom pogledu'. Otkako mu je umrla ena, ovik je naisto propo i samo pije. Izr. u zemlju da propadnem 'oseaj velike neprijatnosti, stida zbog neega', ko da je u zemlju propo 'izgubio se'; nek oma u zemlju propanem (ako nije tako) 'zakletva'. propatit -im svr. 'preiveti mnogo patnji'. Kako on kae, propatio je ba dosta, proveo je u zarobljenitvu etiri godine. prope propeem svr. 'pripremiti za jelo pekui'. To kuvano meso triba jo malo prope na masti. propee s (crkv.) 'krst sa likom Hrista'. Kupila sam propee, metni ga na zid iznad svetnjae. propet propnem svr. 'privrstiti na krst, raspeti'. isusa su propeli na kri. ~ se 1. 'podii se na prste'. Propni se malo na prste i poviri kroz pender, da vidi jel je i ona u sobi. 2. 'podii se na zadnje noge (o ivotinjama na etiri noge)'. im joj pokaem komadi kruva, kerica se oma propne na stranje noge. propijat (se) propijam (se) nesvr. prema propit (se).

propinjat (se) -njem (se) nesvr. prema propet (se). propirat propiram nesvr. prema proprat. 2. 'prati ve bez ceenja'. Neemo sve propfrat, samo ono to je bilo. propitit propiti svr. 'pojaviti se (biljka posle dugog oekivanja da nikne iz zemlje)'. Jedva smo doekali da i ovi kuruzi oko salaa jedared ve propite. propit (se) propijem (se) svr. 'potroiti na pie, pijanenje'. ta se koga tie to u propit sve to imam, to je meni ostalo od babe, pa moem kako ou. propivat -am svr. 'poeti pevati'. O, uj radosti moje, Anka mi je propivala. proplakat -aem svr. 'provesti plaui'. itavu no je proplakala. proplanak -anka m 'nevelika istina, obino uz ivicu ili na sredini ume'. Izaite na proplanak, tamo je vie sunca. proprat properem svr. 'oprati na brzinu, ovla'. Najpre properi diije pelene, p onda emo i(h) oprat jo jedared redovno. propuat propuam nesvr. prema proputit. propuit -im svr. 'poeti puiti'. Na je Kalman propuio, posto je pravi momak. ~ se 'odati se puenju, postati pua'. proputit proputim svr. 1. 'pustiti neto da proe kroz neto'. Liva izma mi je proputila vodu. 2. 'skloniti se u stranu ustupajui kome prolaz'. Dugo smo ili u oporu, a onda su mene proputili naprid. 3. 'omoguiti prelaz u vii razred'. Kau da ba ne ui najbolje, al valdar e ga proputit u vinji razred. 4. 'ne dopustiti da neto proe'. Toliko volim igrat da ni jedno kolo ne moem proputit. Izr. ~ koga kroz ake 'dobro istui'. propuzat -uem svr. 1. 'poeti puzati'. Maii Dano je danas propuzo. 2. 'proi pokraj ega puzei'. Skloni dite, sad je propuzo pored katlanke, mo se zapalit. proradit proradim svr. 'poeti raditi, delovati'. Ka(d) e ve ta tvoja krupara proradit? Samo se vi, dico, i dalje sa mnom sprdajte, oe proradit metla po ijim leima. prorast proraste svr. 'izbaciti klicu (o krompiru, luku i dr. poto su izvaeni iz zemlje)'. Nismo dosta duboko zakopali perin i sav nam je proraso. proridit proridim svr. 'uiniti retkim ili reim'. Moraemo proridit luk, zdravo je nagusto izraso. ~ se 'postati redak ili rei (u prostoru, broju ili vremenu)'. Ima dosta mista di su se kuruzi proridili, moraemo popunjavat. proriivat (se) -ilvam (se) nesvr. prema proridit (se). prorizat -em svr. 'reui napraviti na emu otvor, prosei'. Prorii na uzgljanci petlje, a ja u i(h) posli opit. prorizavat -izavam nesvr. prema prorizat. prosac -sca m 'onaj koji prosi devojku, za udaju'. Nane, doli su prosci za nau Matilku. prosankat se -am se svr. 1. 'malo se sankati'. Nane, kaite bai da bi se i mi volili prosankat. 2. 'proi mimo koga sankajui se'. Sad se striko Antun prosanko kraj naeg salaa. prosicat prosicam nesvr. prema prosi. prosi -iem svr. 'uiniti prolaz u emu'. Bolje prosii put kroz ditelnu da ti ne gaze svudan. prosid -a -o 'malo, poneto sed'. Mlad je ovik, a kako ima proside brkove. prosijat -jem svr. 'propustiti kroz sito, reeto radi ienja od otpadaka'. Svaka domaica najpre prosije brano p onda zakuvava. prosijavat -ijavam nesvr. prema prosijat. prosinac -inca m 'dvanaesti mesec, decembar'. prosit prosim nesvr. 1. 'traiti milostinju, prosjaiti'. Dok je imo, rasipo je, sad mora da piosi da ne umre od gladi. 2. 'traiti pristanak za branu zajednicu'. Prosili su je ve dva momka, al ona ni da uje za udaju. prosjaki -a -o 'koji pripada prosjacima'. Dikoji prosjak ima i po tri prosjake torbe na sebi. Izr. do do prosjakog tapa 'postati prosjak'. prosjaki pril. 'na prosjaki nain'. Nisu oni siromaki samo se tako prosjaki ponaaje. prosjak m 'koji ivi od milostinje'. Ja dam curici novac da kupi kiflu sebi za ilo kad ie u kulu, a ona sve novce podili prosjakovima. Izr, Prosjak je samo Bogu drag. prosjakinja 'ena prosjak'. ~ odavno nisam vidila prosjakinju, sad je jedna na kapiji. prosjakov -a -o v. prosjaki. I taj prosjakov ivot je kukavan.

prost -a -o 'koji pripada irokim slojevima naroda'. Mi smo paori prost svit, nemojte od nas trait da se miamo u politiku. Izr. prosta godina 'godina koja ima 365 dana'. prostit -im svr. 'oprostiti kome'. Bog e mu grije prostit. Izr. Boem prosti 'umee se u govoru kao neko opravdanje za ono to e se rei'. prostran -a -o 1. 'koji zauzima velik prostor'. Dosta je prostrana avlija, pa nek se tu napasaje. 2. 'velik po obimu'. Malo smo prostranije ruvo kupili deranu, da mu i na godinu dobro bidne. prostrit prostrem svr. 1. 'ono to je bilo sloeno sasvim rairiti'. Prostri epe u lad pa emo na njeg sist. 2. 'pokriti sto stolnjakom i prirediti pribor za jelo na njemu'. Kod nji je astal uvik prostft. 3. 'rairiti ve na ue da se sui'. Prostri koulje jo dok ima sunca, nek se sue. prosula 'dvogled'. Bio je u katanskom i imo je u rukama prosulu, mora da je bio kaki oficir. prosvitlit prosvitlim svr. 'uiniti prosveenim'. Moramo puk prosvitlit i zato triba dicu slat u kule. Izr. prosvitli mu Boe pamet 'opameti ga'. prosvitljivat -itljivam nesvr. prema prosvitlit. proapljat proapljem svr. 'rei tiho apatom'. Samo to sam togod proapljala dok su stariji divanili, bila sam ruena. proarat se proaram se svr. 'postati aren'. Sunce nlje bilo itav dan, a sad se i nebo proaralo oblacima, modar emo jo i pokisnit. proasti -a -o 'koji je proao, minuo'. Bila sam proaste subote kod nane. proavat proavam nesvr. prema prostit. Pa, proavajte, babo, ja iem na ispovid. proe zb. im. s 'bodljikava ograda, ivica'. Proe od puta je malo rie pri zemlji, pa e se ivina provu; Posadio sam krunicu nuz put, to e bit dobro proe kad izraste. proijun -una m 'sveana verska povorka, procesija'. Proijun je krenio oko crkve. pronjotat pronjotam svr. 'promisliti, dobro proceniti sve posledice kakvog postupka'. Ne mo njega niko natirat na ega, jel on voli sve da dobro pronjota. protac -ca i -taca (g. mn. protaca) m 'uzan kolac (na jednom kraju zailjen)'. Dono sam vam dva protaca za kerite. Izr. opruio se ko 'pao po svoj svojoj duini'; lei ko 'paralizovan'. protenje s 'crkvena slava o nekom crkvenom prazniku'. Bao, i ja bi io na protenje. protit protijem svr. 'proitati'. Po koji put je protila, a jo ne viruje svojim oima; Ne znam ja, rano, tit, proti mi ti, da ujem ta mi pie moj unuk iz katana. protak -aka m 'reeto kroz koje se prosejava sitnije zrno i slui za izradu tarane'. Donesi protak, tribae nam za taranu. protegnit -nem svr. 1. 'ispruiti u nekom pravcu deo tela'. Samo to se probudi, maka protegne noge. 2. 'lei ispruivi se'. Ja moram posli une malo da protegnem tilo, vi me probudite kad tribalo i. Izr. ~ noge 'proetati se'. ~ se a. 'ispruiti svoje telo'. ~ oma da si io napolje, ta mi se tu vazdan protee. b. 'lei ispruivi se'. Ustaj, vidi ti njega, protego se tu pa ne moemo od njeg sist na klupu. protezat (se) proteem (se) nesvr. prema protegnit (se). Glavni sokak u naoj varoi se protee tri kilometera. protirat -am svr. 1. 'terajui proi kuda ili mimo koga'. Jutros rano su obani protirali ovce pored naeg salaa. 2. 'dobiti proliv'. togod me je protiralo, cilu no sam ila napolje. protiravat -iravam nesvr. prema protirat. protivit se protivim se nesvr. 'odupirati se emu'. Jesam ti kazala da se ne protivi bai: da si oma posluo, ne bi dobio uku. protolkovat -ujem svr. 'protumaiti'. Kaem ja njoj da ja znam ta triba kod notaroa, al ona mora svakom protolkovat, pa sam je i ja moro sasluat dok nije sve izdivanila. protrait -im svr. 'nerazumno, rasipniki, uludo potroiti'. Naslidio je on fain, al je friko protraio po mijanama; ta mu vridi ivot kad ga je protraio s kojekakim bitangama. protrat -im svr. a. 'proi trei, u trku projuriti'. Maak je jedva protro a za njim arov. b. 'vrlo brzo proi'. Kad se malo razmislim, ko da mi je mladost protrala, tako je friko prola. ~ se 'proskakati se'. Putio sam sve svinje iz obora, nek se malo protroe po avliji. protravat (se) -ravam (se) nesvr. prema protrat (se). protresat protresam nesvr. prema protrest. protrest -esem svr. 'prodrmati, zatresti'. Protresi ljivu, nek spadnu one to su zrile. protrnit protfnem svr. 'dobiti trnce u telu od straha, obamreti'. Kad me bao strogo pogledaje, ja ve protrnem.

protrt protarem svr. 'promasirati, istrti'. Nana su me protfli rakijom i oma mi je bilo lake. prouit se -im se svr. 'probuiti se, pokidati veze (koje slue da se neto za to privrsti)'. Prouilo se puce pa ga ne moem priit na koulju. provala 'dero, podrljivac (fig.)'. Samo mi nemojte dovest onu provalu, jel ako on doe, svi ete ostat gladni. provalit provalim svr. 'pritiskom iznutra stvoriti otvor u oemu, silom probiti'. Nerist je provalio obor i izao napolje. ~ se 1. 'raspui se ispustivi sve to se unutra nakupilo'. Provalio mi se ir i sad me ne boli vie. 2. 'postati nezasitljiv (fig.)'. -Ta, on ne ide ve dere, ko da mu se trbuv provalio. provaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema provalit (se). provardat -am svr. 'rasipniki potroiti (hranu, novac i sl.)'. Ako se ne uva, lako je provardat da koliko ima. provedravat (se) -edrava (se) nesvr. prema provedrit (se). provedrit provedrim svr. 'uiniti vedrim'. Dok ne provedri malo, neemo kreat. ~ se 'postati vedro (o nebu)'. Provedrilo se, vrime je da krenemo. proveselit se -eselim se svr. 'provesti neko vreme veselei se, zabavljajui se uz pesmu, svirku'. Ne pantim da sam se tako proveselio ko onda kad smo onog kesonju, velikog bika prodali. provest -edem svr. 1. 'pokazujui kome put, pomoi mu da proe kroz to, mimo ega'. Provedi Tezu kroz avliju da je ker ne ugrize. 2. 'proboraviti neko vreme negde'. ~ ujo mi je obeo da u kod njeg da provedem cilo lito. ~ se 1. 'probaviti neko vreme u zabavi, proveseliti se'. Bili su veliki svatovi i lipo smo se proveli. Izr. Provo se ko bos po tinju 'vrlo ravo proi'. providan -dna -dno 1. 'kroz koji lako prodire svetlost'. Pendere su male, al su virange providne, pa su zato sobe vidne. 2. 'koji omoguuje da se daleko vidi'. Mrak jeste, al je no providna. provijat -jem svr. 'proistiti ito, pasulj na vetru od pleve'. Kad provije gra, skupi ga u dak i odnesi na tavan. provijavat -ijavam nesvr. 1. prema provijat. 2. 'padati tu i tamo (o snegu)'. Poo je da provijava sitan snig. provikovat provikujem svr. 'proiveti vek (sa nekim ili u radu, braku)'. Ne elite valdar da s vama provikujem ode na salau? provirit -im svr. 'pokazati se, promoliti se'. Bio sam jutros na njivi i da zna prvi kuruzi provirili. Kogod je provirio kroz pender. provirivat -irivam nesvr. prema provirit. provislo s 'gvozdena drka na kojoj visi kabao, kofa'. Uvatite obadvoj(i)ca za provislo, bie vam lake donet taj veliki kabo vode. provodadija m 'posrednik za sklapanje braka'. Nane, eno ga onaj provodadija opet ie kod nas; kaite mu da meni ne triba nikog da komendira. provotit provotim svr. 'istui, izmlatiti'. Zdravo si ve naoro, zasluio si da te provotim. provridnit se provridnim se svr. 'postati vredan, vredniji'. Otkako je Lajo poo u etvrti razred, sasvim se provridnio i dobar je ak. provrit provre(m) svr. 'poeti vreti; prokljuati, uzavreti'. Doekaj da provre, p onda smanji vatru. provu -uem svr. 'vukui proturiti kroz to, udenuti'. Nisi provuko uzde kroz biljanuk na amu livog konja. ~ se 'proi kroz kakav uski prolaz'. Triba na vratima od tavana vema izrizat da se make mogu provu. prozelenit -im svr. 'poeti se zeleniti'. To je pravo prolie kad je sve drvee prozelenilo. prozepst -ebem svr. 'od hladnoe sasvim promrznuti'. Dok nisam taj veliki snig odbacila, ruke su mi sasvim prozeble. prozubit se prozubim se svr. 'porekati se, malo se posvaati s kim'. Malo kraje jedno od drugog, togod su se prozubili. prozujit -i(m) svr. 'proleteti mimo ili kroz to'. Koja je cela prozujila, ta te cigurno nee ubost. proagat proagam svr. 'araem, drvetom i sl. propiriti vatru (radi boljeg gorenja)'. Proagaj malo vatru i metni jo koje drvo da se ne utrne. proderat prodere(m) svr. v. prodrit. prodirat -rem nesvr. prema proderat i prodrit. prodrit prodrem svr. 'pojesti halapljivo (o ivotinji i vulg. o oveku)'. Nisam se dobro ni okrenio, a oni su ve sve prodrli. prouljat -am svr. 'pritiskajui, trljajui probuiti'. Kud ba sad kad je mokro napolju, prouljo sam opanak. prpuak -ka m 'sadnica vinove loze'. Za prolie smo pripravili dosta prpuaka, podmladiemo vinograd.

prsa prsa mn. 'prednji deo tela od vrata do trbuha, grudi'. Umorila se pa ne mo da divani, a po prsima se vidilo da i teko die. prsit se -im se svr. nesvr. 'drati se ukoeno i ponosito, razmetati se'. ta se onaj ba Jokov Vranje toliko prsi, ni i ve ne zna ko ovik, naduva se ko puak. prst m 1. a. 'jedan od pet pokretnih, krajnjih delova ruke ili noge oveka'. Urasto mi nokat u rnali prst na nogi. b. 'deo rukavice koji se navlai na prst'. Izr. zabadat u nito svoje prste 'meati se nepozvan u tue poslove'; imat neto u malom prstu 'neto temeljno poznavati'; imat dugake prste 'biti sklon krai'; imat na svaki ~ po jednog (jednu) 'imati na izbor koliko se hoe'; isisat neto iz malog prsta 'izmisliti to nema nikakve veze'; i na prstima 'oprezno ii'; nije ni malim prstom maknio 'nije ba nita uradio'; neu ga ci prstom taknit 'n'ta naao uiniti'; ne vidi dalje od prsta prid nosom 'ogranien'; omotat koga oko prsta 'zaluditi koga'; gledat kome kroz prste 'biti popustljiv prema kome'; ~ boji 'sticaj okolnosti koji je sudbonosan za iji ivot'; stavit ~ na elo 'zamisliti se'; stavit ~ na usta 'upozoriti koga da uti'; to nije ni na mali ~ 'suvie je malo'; udarit koga po prstima 'spreiti koga da neto uradi'; u prste 'savreno do sitnica'; prida mnom ne mo lagat, jel ga ja znam u prste. prsten m 'predmet koji ima oblik malog obrua koji se nosi na prstu kao ukras ili kao simbol braka'. Ja sam gledo ima 1 kaki prsten na ruki i spazim joj burmu. prsteni m dem. od prsten. prstenovat (se) -ujem (se) svr. 'veriti isproenu devojku'. Prstenovali su divojku, al jo se nisu udivanili ka(d) e se vinat. prstetina augm. od prst. prsti -ia m dem. od prst. prnjak m 'deo ama koji se nalazi preko prsiju konja (krajeve spaja prikoleac)'. Dobro bi bilo metnit nov filc u prnjak, ovaj se sasvim istanjio pa mo nauljat konja. prt m 'ugaen put u snegu, prtina'. Ajde da se malo prominimo, doi na moje misto pa ti malo pravi pit. prten -a -o 'lanen, konopljan'. Iznesi prtene uzde. prtit -im nesvr. 'praviti prtinu'. Noos je pao snig do kolina, a ja sam pice krenio u varo i cilog puta sam prtio. prue s zb. im. od prut. Spremili smo za zimu dosta prua, pleemo koarove. pruit se -im se svr. 'opruiti se, jspruiti se u leeem poloaju'. Nako u kabanici i obuen pruio se na klupicu nuz pec. prugast -a -o 'iaran prugama'. Kupili smo Anki za lito jedno cicano prugasto ruvo. prusluk m 'prsluk'. Dala sam naem Stipanu bain momaki prusluk, onaj lipi na grane. prut pruta m 'odrezana tanka iba kao sredstvo za kanjavanje, za gonjenje stoke i sl.'. Dobio sam prutom packe od uiteljice, nisam znao raun. Izr. drat ko ~ 'jako drhtati'. pruti -ia m dem. od prut. pruat (se) pruam (se) nesvr. prema pruit (se). Izr. pruat se koliko je jorgan dugaak 'iveti prema svojim mogunostima'. pruit -im svr. 1. 'dati, pribaviti kome to mu je potrebno'. Mora dicu izruit kad su rava, al mora pruit i veselje kad su dobra i vridna. 2. 'podariti, udeliti'. Kaki bi mi bili ljudi kad ne bi prosjaku pruili komad kruva. ~ se 'lei ispruivi se'. Kad se umori, onda se prui na krevet u ambetuu. prvi -a -o 1. 'koji je u redu ispred svih drugih, prednji'. Kad naie na prvog zeca, on se uplai i zaboravi pucat. 2. 'koji se nalazi u neposrednoj buzini, najblii'. Marko mu je prvi komija, a kau da je prvi komija najblii rod. 3. 'koji se javlja kao poetak ega'. Ulazili smo s kolima u avliju, ba kad su prve zvizde izlazile. 4. 'koji se prvi put javlja u godini'. Tetak nam je dono prve jagode iz njegove bae. 5. 'poetni dan u mesecu'. Sutra je prvi veliki dan za zvaninike, dobie plau. 6. 'koji je preko potreban'. im stane kia, prvo to emo uradit to je da emo uzorat jo onaj jedan Ianac i onda sijat. Izr. Nije u prvoj mladosti 'poodmakao u godinama (iron.)'. ~ korak 'na poetku od svih'; u prvom redu 'pre svega'; u prvo vrime 'u poetku ega'; prvi se tenci u vodu bacaje 'ne raduj se prvom uspehu'; prvi komija najblii rod; prvi Bog pa komija rod. prvina 1. 'prvi rod, plod'. Zna se ija je prvina kad je sve gazdino. 2. 'ispoetka, ispred'. Iz prvine je sve bilo kako triba, al to nije dugo potrajalo, pa je Bodo krenio po mijanama. prznica i m 'prgav ovek, svaalica'. Teko je njim radit, velika je prznica. prenica 'u masti pren komad hleba'. Evo ti jedna prenica i tri u kulu da ne zakasne. prit -im nesvr. 'ei zracima, vrelinom (o suncu, vatri)'. Oko podne prikinemo kopanje, jel onda najvema sunce pri. pucanj pucnja m 1. 'prasak koji se uje kad se metak ispali iz vatrenog oruja'. ula su se dva pucnja, to bao cigurno ubijaje tvora. 2. 'otar zvuk udarca biem'. Kad ja puknem biom, taki se pucanj uje ko da je puka pukla. pucat -am nesvr. 1. nesvr. prema puknit. 2. 'stvarati rane zbog prskanja koe'. Smrzle u mi se ruke i od ladnoe mi puca koa. ~ se povr. pucat (2.). poce -eta (zb. pucad) s 'dugme'. Izr. zdrav ko ~ 'bolestan'.

pucer m 'posilni (koji se posebno brine o konju u vojsci)'. Skoro godinu dana sam bio pucer kod jednog kapetana. pucur m 'utroba, stomak'. Ve dva sata ide, a jo nisi napunio tvoj pucur. puak puka m 'uran'. Vidi puka kako se napuvo ko da je sav svit njegov tako ie. pue -eta (mn. puii) s 'mladune puke, ure'. puka 'urka'. Naa puka vodi samo tri pueta. pukat -am nesvr. 1. 's vremena na vreme povlaiti dimove i usputati puei iz lule, pravei pri tom kratke zvukove'. Dida su sidili na pragu, smijuckali se na nas dicu i pukali dim iz lule sa dugakim kamiom. 2. 'izvoditi glasove "pupu" (o uranu, prepelici)'. im se pojavim s kuruzima u kotarci, znadu da u i(h) ranit i oma sve puke potre pukaju. pupurikat -uriem nesvr. 'podraavati prepelicu isputanjem glasa "pu puru'". Nema lipeg nego kad pripelice rano ujtru pupuriu u itu. pudar -ara m 1. 'stalni radnik u vinogradu (najamni)'. 2. 'uvar vinograda'. Nije pravo da se samo pudar krivi kad vrepci pobobaje trinju. pudarina 1. 'kraj gde se nalaze vinogradi'. im se proe gvozdeni put, tu oma poima pudarina. 2. 'mesto gde pudar radi, obavlja poslove u vinogradu'. Valdar sam senaio voa kad sam cio vik provo rade u pudarini. pudarov -a -o 'koji pripada pudaru'. Pudarov ulja mora uvik bit otar. pudarski -a -o 'koji se odnosi na pudare'. Kad radovi u vinogradu pomu, pudarski dan traje od jutra pa dok se vidi. pudarua 1. 'ena pudara, radnika u vinogradima'. I ja sam pudarua postala uz mog Janka. 2. 'neuka seljanka, neuka ena (pogrd.)'. Mani je, to je taka alapaa i pudarua kaku triba trait. pujkat -am nesvr. 'pozivati pse da napadnu nekoga ili neto, draiti'. Da nisi pujko kera na mene, ja ga ne bi ni udario. puk m 1. 'obian' 2. 'svetina, narod, vulgus'. Puk je dobar dok uti i slua svoje gospodare. pukac izr. v. palora. Ajde lipo prikrii didin dlan i kai "pukac", pa poljubi ruku. puki -a -o '1. 'koji pojaava imenicu uz koju stoji kao atribut' (?!?obian ). ta mi tu moemo kad smo puka sirotinja?! 2. 'pravi, istinski'. Divanite vi ta oete, al moj sin je puki otac! 3. 'neznatan'. Zamisli: tuio je ovika za puki sto dinara. puknit -ne(m) svr. 1. 'rascepiti se, rasprsnuti se (od jakog pritiska, irenja, zatezanja, udarca i si.y. Nezgodno sam udario velikim kalapaom po sikiri i pukla je uica. 2. 'ispaliti metak iz vatrenog oruja, proizvesti pucanj'. Daj mi puku da i ja jedared puknem. 3. 'naglo se rairiti (o glasu)'. Borme je o vaoj ceri puko glas i u varoi. 4. 'naglo prestati iveti, kucati (o srcu)'. Kad joj jedinica umrla, svi su se uplaili da i materi srce ne pukne od alosti. Izr. kud puklo da puklo 'bilo ta bilo'; pukla tikva 'izalo neto na javnost'; ~ od smija 'mnogo se i glasno smejati'; ~ od bisa (zavisti, zlobe) 'kae se kad se hoe da istakne visoki stepen kakvog oseanja'. pule -eta (zb. pulad) s 'mladune magarice'. Jue sam vidio dva puleia; Vi, ste dico, ko kaka pulad, samo trite za mnom. pulence -eta s dem. od pule. pulin -ina m 'mali ovarski pas'. Pravi pulin je mali, crni ker, kovrdaste dlake. pulit puli(m) nesvr. 'oguliti, opeljeiti koga (naroito u kocki)'. Di su sili s Brunom da se kartaje, pulie i(h) on dok I(h) sasvim ne oisti od novaca. pun puna puno 1. 'ispunjen, napunjen im do vrha'. Boca je puna, valdar e je mo zaepit. 2. 'koji obiluje im'. Crkva je dupke puna naroda. Zerdelije su pune ploda. 3. 'koji je navrio odreeno doba ivota'. Nije joj sin imo ni puni esnest godina kad je umro. Izr. ~ misec 'utap'; ~ glava (koga, ega) 'mnogo misliti i brinuti se o emu'; ~ tur imat 'veliki strah';puna usta koga, ega'vrlo pohvalno govoriti o kome, emu'; pune ruke posla 'okupiran poslom'; ~ vondir obeanja 'prazno obeanje'. punaak -ka -ko dem. od pun. Pa, nije debela, al je dosta punaka. puncat -a -o obino u. izrazu: pun puncat 'pun do krajnje granice, mogunosti'. Jesu 1 sva burad puna? Al pona puncata! pundrav m zool. glista koja kao parazit ivi u debelom crevu oveka i konja Oxyurus vermucularis; samo u razg. Nemiran je ko da mu je pundrav u guzici. pundravac -vca m 'nestako, nemirko (fig.)'. Sta si se toliko ueto, ko da ti je pundravac u tur uo. punit -im nesvr. 1. 'initi neto punim, ispunjavati'. Postelje emo punit novom ljuskurom. 2. 'stavljati metak u vatreno oruje'. Nemoj punit puku dok ne izaemo u polje. Izr. ~ kome glavu, ui 'sivie mnogo govoriti o emu'. ~ se povr. Boce su se punile dok je trajalo vina u buretu. punka 'jedna vrsta kope na ogrtau (umesto dugmadi)'. Na opakliji su bile priivene punke, da bi se u sluaju velike zime, opaklija mogla zakopat. puno pril. 'u velikoj koliini, mnogo'. to je puno puno je i gotovo.

punokrvan -vna -vno 'koji je iste, nepomeane rase, pasmine'. To je dribe od punokfvne kobiie. punolitan -tna -tno 'koji je navrio zakonom propisani broj godina za dobivanje graanskih prava'. Po zakonu jesi punolitan sin, al kod mene e bit onda kad ja to kaem. puntrat se -am se nesvr. 'meati se (u tue stvari)'. Samo se ti puntraj med njeve poslove, pa e lako izvu deblji kraj. pup pupa m 'pupoljak (1.)'. Samo da se ovi mladi pupovi ne smrznu, bie voa koliko oe. pupa 'crvena bulka (divlji mak) u itnim poljima, bot. Papaver rhoeas'. pupak -pka (mn. pupkovi) 'mala, okrugla udubina na sredini trbuha'. Podigla ti se koulja pa se vidi pupak. Izr. ~ ba nije lako driio 'teak ovek u pruanju pomoi drugome'. pupat -am nesvr. 'terati pupoljak, pupiti'. ini mi se da je ove godine voe rano poelo da pupa. pupi m dem. od pupak. pupit -im nesvr. v. pupat. puplin m 'polusvilena sjajna tkanina'. Kupila sam puplina za dvi koulje. pupoljak -oljka m 'zametak na stabljici iz koga e se razviti list, cvet, izdanak ili mladica'. Ve je kasna jesen, a nae rue su jo pune pupoljaka. pupolji m dem. od pupoljak. pupuka 'grba na hlebu (kao na drvetu voruga)'. Ko dite, uvik sam se otimo za pupuku, a i sad je jo volim poist. pura m anat. 'polni organ, penis'. Izr. Turi puru u sauru, pa izvadi malog uru (podruglj.). purgatorijum m (crkv.) 'po uenju katolike crkve, mesto gde se due iste od lakih grehova, istilite'. Koliko si grian, ti nee dalje dospit od purgatorijuma. purgermajstor m 'gradonaelnik, predsednik gradske optine'. Tuta me pitate, ne znam ja kako se zove na purgermajstor. purica dem. od pura. puriica dem. od purica. purit -im nesvr. 'pei kukuruz na aru.(mladi u klipu)'. Dok smo mi purili kuruze, svinji nam oli u tetu. purkat purkam nesvr. 'vriti polni odnos'. purovak -ovka m 1. 'neraspuknuto zrno kukuruza, prilikom peenja na aru'. Dajte vamo, dida, te purovke, to je za nae mlae zube. 2. 'mali, sitan momak (podruglj.)'. Vidi onog purovka: trpa se med najlipe cure, ko da su ga one eljne. pusedla 'vrsta slatkia od belanaca i eera, puslica'. Klara je dobila vie pusedla od mene, to nije pravo. pust pusta pusto 'koji nije ispunjen, koji je bez ljudi, nenastanjen'. iji je ono pusti sala? Izr. Pusto mliko i kerovi lou 'loe gazdovanje'. pustinjak -aka m 1. 'ovek koji se iz verskih pobuda povukao u pustinju prekinuvi svaki dodir sa ljudima'. Sin mu je oo u niki sveti red pustinjaka. 2. 'ovek koji voli samou i izbegava iz raznih razloga druenje s ljudima'. Ni s kim se on ne drui, provodi ivot ko pustinjak. pusto 'opustoen kraj'. Jeste oluja prola, al je iza sebe ostavila pravu pusto. pua -aa m 'onaj koji pui duvan'. Mi u kui imamo tri puaa: dida pue stivu lulu, bao imadu lulu srebrom okovanu, a ja puim cigaretle. puat (se) puam (se) nesvr. prema putit (se). puit -im nesvr. 1. 'uvlaiti u sebe i isputati kroz usta dim od duvana'. U naoj kui niko ne pui. 2. 'suiti meso na dimu'. -Pueno meso 'udimljeno radi konzerviranja'. Izr. Ne pue jedan duvan 'mrze se'. ~ se 'dimiti se'. Lipo j vidit kad snig sve pokrije: crveni krovovi salaa pobile i samo se iz odaka pui. puka 1. 'runo vatreno oruje s jednom ili dve cevi: lovaka ~, ~ jednocivka; lovaka ~ dvocivka'. 2. 'pribor za punjenje, nadevanje kobasica (Prvobitna "puka" je imala duguljasti limeni uplji valjak, koji se punio rukom sitno iseckanim mesom izmeanim prethodno sa belim lukom, biberom i sitnom crvenom paprikom. Drvenim okruglim "klinom" (valjkom) se ovo meso potiskivalo u creva, koja su bila navuena na metalne cevi, privrene za kraj metalnog valjka i od ije debljine su zavisile i nadevene kobasice. Kasnije je izraena pukamaina, koja je istovremeno sitnila meso i punila kobasice)'. ii, Lovro, pa donesi od ba Boe puku za diven(i)ce, pa emo sutra pravit disnotor. Izr. Bit ko zapeta ~ 'biti spreman za to'; bit pod pukom 'sluiti vojsku'; nosit ~ 'biti vojnik'; prazne piike se dvoj(i)ca boje! punica 'prostorija u kojoj se pui meso dimljenjem, mesto gde se dimom konzervira meso (posle salamurenja)'. Kad nema vie "pod odakom", puiemo divenice u punici. putit putim svr. 1. 'prestati zadravati silom'. Puti, dovee, kera s lanca, nek se malo protre. 2. 'dati kome sklonite, sobu, smestiti'. Zatraio je da ga primimo na jednu no, mi smo ga putili da spava kod nas. 3. 'osloboditi'. Zarobili su ga, al su ga friko i putili iz zarobljenitva. 4. 'uiniti da to tee'. Kad se toliko ugojio, onda su mu putili krv i meali pijavice

po tilu. 5. 'ostaviti to da slobodno raste'. Borme je i na sin putio bikove. 6. 'izbaciti list, mladicu, ispustiti koren (o biljci)'. Moj ruzmarin je putio koren, sa(d) u ga usadit u zemlju. 7. 'prepustiti drugome neto svoje'. ta mu ne puti da on jai tog konja, kad toliko eli. Izr. ne ~ glasa 'ne pisnuti'; ~ koga neka ga voda nosi 'napustiti svaku brigu o kome'; ~ korake 'poeti bre hodati'; ~ uzde 'napustit vlast'; ~ srcu na volju 'dati potpunu slobodu oseanjima'; ~ suze 'proplakati'; ~ pivcu krv 'mokriti'; ~ piskove 'zaplakati'. ~ se 'prestati igrati izaavi iz kola, napustiti kolo'. togod se uvridila na momka i oma se putila is kola. put puta m 1. 'dugi deo zemlje koji slui za kretanje'. Nai salaarski putovi su dobri samo dotle dok kia ne padne. 2. 'eleznika pruga'. ii upravo do gvozdenog puta, p onda skreni livo. 3. 'ivot, trajanje'. Nema smrti dok se ne stigne do kraja puta. Izr. Stat kome na 'omesti rad, elje neije'; bit na dobrom putu 'iveti estito'; po loim putom 'iveti poronim ivotom'; izgubit ~ 'zalutati'; izvest koga na 'odgojiti'; nanet ~ koga 'sluajno doi, sresti se'; ~ pod noge 'krenuti na put'; ~ kola nosi 'kae se za dobar put'; ostat na po puta 'ne dovriti zapoeto'; trnovit ~ 'muan ivot'; za putom bit 'neposredno pred polazak'; pitan s puta ne salazi 'ko pita ne skita'. putar -ara m 'uvar puteva'. puteljak -ljka m dem. od put. puter m 'maslac'. Nema boljeg grava nego kad se zapri s puterom. puti -ia m dem. od put. putina augm. i pogrd. od put. putniki -a -o 'koji pripada putnicima, koji se odnosi na putnike'. Jutros je putniki ajzliban kasnio dva sata. putonoga i m 'probisvet, lutalica'. Ne volim kad svraaje na sala kojekake putonoge, a ja sam sama na salau. puvat puvam/puem nesvr. 'neujno isputati iz creva smrdljive gasove'. Nana me rui zato puem pa smrdi u sobi; moram kad sam io grava. puvalo s 'otvor kroz koji vazduh struji'. im proe zima, triba oslobodit puvalo u zidu od slame da bolje aer prolazi. Izr. mrtvo ~ 'lenj i trom ovek'. puzat puem nesvr. 'na koienima, etvoronoke ili potrbuke pomicati se, vui se polako'. Nai dvoje dice je puzalo, a najmlai nikad nije puzo, oma je proodo. puzeki pril. 'puzei'. Zna on tako puzeki nikoI(i)ko puta pri sobu tamo i vamo. puzit -im nesvr. 'puzati'. Vidi onog malog kako puzi.

R
rabadija m 1. 'vredan radnik'. Ento je rabadija koji zna radit. 2. 'najamni radnik, sezonski radnik'. Pogodi se ti s Vranjom za ris, niko ti bolje nee uradit od njeg, rabadija je to. rabadijin -a -o 'koji pripada rabadiji'. Svaki petnajsti red kuruza je rabadijin. rabadijski -a -o 'koji se odnosi na rabadije: ~ kosa, ~ kola, ~ kruv'. Rabadijski dlanovi su puni uljova. rabadin(i)ca 'ena rabadija'. Za sna Margu se svaki otima, kad je dobra rabadinica. rabar rabra rabro 'hrabar'. On se samo pravi rabar, a znam zacigurno da se boji sam i noom. rabo m 'komad drveta na zidu (za beleenje crtama duga i potraivanja)'. Ne zna pisat al rabo mu dobro vaa. rabrit (se) rabrim (se) nesvr. 'hrabriti'. ii i ti njim, pa e ga rabrit. rabro pril. 'hrabro'. Nije znao jait al se rabro dro na konju. Rac m 'pogrdan maarski naziv za Srbina i Bunjevca'. ma. Racz.

racki -a -o 'koji se odnosi na Race, koji pripada Racima'. Svirajte mi racko kolo. Ko mi brani da racki divanim?! raun -una m 1. 'odnos u koji su stavljeni dati brojevi; radnja kojom se trai rezultat tih odnosa'. Ona nije znala napisat al je u glavi imala raun. 2. 'troak, plaanje troka'. Bio je siroma al nikad nije ivio na tu raun. 3. 'spor, razmirica; zajedniki posao'. Nas dvojica imamo da izravnamo jo jedan stari raun izmed sebe. 4. 'matematika kao kolski predmet'. U raunu je on najbolji ak. Izr. vodit rauna o kome, emu 'brinuti se'; ne ie mi to u ~ 'ne odgovara mi'; pokvarit kome raune 'onemoguiti kome da ostvar1 svoje planove'; polagat ~ 'odgovarati'; ist ~ duga ljubav 'jasni materijalni odnosi'. raunaljka 'naprava za raunanje'. Da ujem kako didin unuk zna raunat i brez raunaljke. raunanje s gl. im. od raunat (se). Raunanje mi je uvik bilo najdrae kad sam io u kulu. raunat -am nesvr. 1. 'vriti neku raunsku radnju'. Moja majka je uvik na prste raunala. 2. '(na koga, na to) oslanjati se;

oekivati neto'. Ja sam raunala da u pod stare dane kod eri bit. 3. 'odreivati, odmeravati cenu'. Ja sam oekivo da ete mi jeptinije raunat. ~ se 1. 'imati o sebi kakvo miljenje'. Oni su se uvik u gazde raunali. 2. 'razraunavati se, obraunavati se'. Samo nek doe, oemo se raunat nas dvoje. rad m 'obavljanje, vrenje odreenog posla'. ~ ima zlatne ruke za rad. ra -a -o 'koji neto eli, hoe'. Rado bi oni dali svoju er za Ivana. rad predl. 'za iskazivanje namere, cilja, namene'. Upregni u kola i friko ii rad doktora. radan -dna -dno 'koji voli da radi, vredan, marljiv'. Zato ga svi i cine, jel je trizan, poten i radan ovik. rada m 'pride, dodatak, viak uz kupljenu robu'. Nee propast ako ba malo maa privagne, nek bidne togod radaa. radia m 'vredan, radan ovek'. Izr. U radie svega bie, u tedie jo i vie! radit radim nesvr. 'obavljati kakav posao, biti zauzet kakvim poslom'. eno ga u naslamu, tamo togod radi; Vince je danas poo da radi ko pisar; Bao ve tri godine ne rade zemlju, izdaju je pod arendu. Izr. Malo radi, malo kradi, malo e dat Bog, pa e se poteno ivit. radni -a -o 'koji se odnosi na rad, koji je u vezi sa radom, koji slui za rad'. Sutra je radni dan, dosta je bilo boikovanja; Nemoj da uzme paradeke, ve one radne kajase donesi. radnik m 'onaj koji obavlja odreeni posao, onaj koji se bavi odreenom delatnou: Ne moe ti bit dobar radnik, kad noom uca, a danjom bi spavo. rado pril. 'svesrdno, spremno: Rado bi se ve i on sigro s dicom napolju, al bao su kazali da nema sigre dok se raun ne napie. radosan -sna -sno 'radostan'. Ajde, Kate, da ti kaem radosnu vist. radosno pril. 'na radostan nain, veselo'. Da ste samo vid(i)li kako su nas radosno doekali. radost -osti 'dobro raspoloenje, veselost'. Evo nama gosti od radosti! raovanje s gl. im. od radovat se. Nikog mi radovanja to tebe vidim! radovat se radujem se nesvr. 'oseati zadodoljstvo, veseliti se'. Kako se ne bi radovo vakim ritkim gostima. raanje s gl. im. od raat (se). Ona misli da je njezino raanje, a drugi nek dicu odgaja. raat (se) raam (se) nesvr. prema rodit (se). rafija 'liko palme (Raphia vinifera i R. ruffia), koje se koristi za vezivanje u povrtarstvu i vinogradarstvu i za izradu raznih predmeta u korparstvu'. Spremite dovee rafiju, triba je isi za vezivanje vinograda, jel sutra emo, ako ne bidne kia, vezat vinograd. raga 'mrav, iznemogao stari konj'. Poslo mi je ragu da spreem, vratio sam mu natrag, jel ja sam njemu, kad mu je tribala sprega, dao dobrog konja. ragav -a -o 'rav, istroen'. ta se fali kad stoji u tako ragavoj kui. ragavo pril. 'ravo, loe', na ragav nain'. Jel je zdravo jel nije, ne znam, al kako vidim prase zdravo ragavo ie. raj raja m 1. (fig.)' prema uenju raznih religija, mesto blaenstva gde posle smrti dolaze due pravednika i gde su, prema Bibliji, boravili prvi ljudi'. Nikola, kaki si, nikad ti dua raja nee ugledat 2. 'prekrasno mesto, ugodno za ivot'. ~ imam sala sav u cviu, a oko njeg samidraovi, pa mrii cile godine, ta, pravi raj; ta mi pripovida o raju, pako je moj ivot, a ne raj. Izr. batina je iz raja izala 'batina kao vaspitna mera'; zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju (v. zemlja)'. raka 'jama u koj'u se sahranjuje mrtvac, grob (neozidan)'. Saranili su ga u raku, kroz malo vrime niko nee ni znat di mu je grob, jel on svoji blinji ode noma. raka nar. odm. od rakije. Oj rakijo rako, ti e mene, rako, u grob polako. raka -aa m 'gomila'. Skupite sve lie na jedan raka, pa emo ga zapalit. Izr. I ker ie na vei raka. rakat raem nesvr. 'kaljati glasno i teko'. To je njemu sve od pia, sav se osuio, nita ne ide, samo po cili dan rae. raketla 'raketa'. Svata smo vid(i)li na vaaru, ak su na jednom mistu i raketle bacali, tako su areno svitlile. rakica v. rakijica. ~ ujtru kad ustanem volim da popijem po jednu rakicu. rakidinca 'zgrada u kojoj se kuva rakija, pecara'. Noos smo pekii rakiju, cilu no nisam spavo, provo sam u rakidinci. rakija 'jako alkoholno pie koje se dobiva destilacijom od prevrele komine voa, groa i dr.'. ~ komovica (kom od groa), ljivovica (od ljiva), vona , ~ dudovaa (od duda), ~ od zerdelija (kajsijevaa), ~ brbljaa 'rakija uopte (fig.)'. rakijara 'obino dve ene koje idu prositi devojku (sobom nose izmeu ostalog i fiau rakije, od koje piju devojaki roditelji,

ako pristaju na udaju svoje kerke)'. Nek bidne sve kako triba, rakijare se moraje lipo primit, a na nama je da se odluimo. rakijat -am nesvr. 'stalno piti rakiju'. Njega e najlake na u mijani, tamo je svaki dan, rakija. rakijetina augm. i pogrd. od rakija. Samo kad bi se mogo ostavit te rakijetine, bio bi opet ovik na svom mistu. rakijica/rakijica dem. od rakija. Nane. dida bi jednu rakijicu da popiju prija ruka. rakoljit (se) -im (se) nesvr. 'kokoje pevanje (obino kad hoe da snese j'aje)'. Ona crvena kokoka se tako esto rakolji, sve mi se ini da e skoro prokvocat. rakunica 'drvena ruka na kositu'. Dobro ti je kosite napravio majstor, a i mala i velika rakunica dobro lee. ram rama m 'okvir'. Nisi imala lipi ram za vinanu sliku? rame ramena s 1. 'deo tela izmeu vrata i nadlaktice'. Zametni mi dak na rame. 2. 'jedna strana krstina'. to su ua ramena krstinama manje e zakisnit ako kie bidne. Izr. dok mi je na ramenu glava 'dok sam iv'; slegnit ramenima 'pokazati pokretom ramena svoje pristajanje' uvu glavu u ramena 'pokunjiti se'. rampa m 'mast u vrenju (vino nakon berbe) na prelazu u vino, kiselkasto mlado vino' Kad stigne rampa, polak Tavankuana je pod gasom. rana 1. 'povreda telesnog tkiva'. Duboka rana na butini je krvarila. 2. 'ono to izaziva bolno psihiko oseanje (tuga, nesrea, briga)'. Jo je sasvim fri'ka bila rana zbog smrti matere, kad joj umre i otac. Izr. na keru rana, na keru i zarasla 'nije to nita (kad je re o lakoj rani)'. rana 1. 'hrana, jelo, namirnice za ljude i ivotinje, hranljive materije uopte'. Pripravili smo dosta rane za zimu, nee nam stoka gladovat. 2. podsm. nar. 're odmila u tepanju'. To si ti, rano moja. Zato, rano, ne slua tvog bau? rani -a -o 1. 'koji nastaje rano ujutro'. Liti se na selu, borme, radi od ranog jutra do mrklog mraka. 2. 'koji se javlja pre uobiajenog odreenog vremena'. Rana trinj'a je ve procvatala. Od ranog ditinjstva je volio konje. ranica dem. od rana. ranilac -ioca m 1. 'onaj koji izdrava nekoga, koji privreuje za porodicu'. Tuta je obitelji ostalo posli rata brez svoji ranilaca. 2. 'ranoranilac'. Na dida su pravi ranilac, uvik prvi ustanu. ranit ranim nesvr. 'hraniti'. Ranim enu i petoro dice; Ne moem iza, ranim dite. ~ se 'hraniti se'. Ranila se kod nas dok njezini nisu doli u varo. ranit -im svr. 'naneti ranu'. Ta ga je uvrida u srce ranila. ~ se 'nainiti sebi ranu; posei se'. BaVranje se ranio is puke. ranit -im nesvr. 'rano ustajati, rano polaziti na posao ili put'. Moro j'e ranit jel je ajzlibanom io u varo u kulu. Izr. ko rano rani, dvi srie grabi! (posl.). ranitelj m v. ranilac. Sine moj, ranitelju na. rano pril. 1. a. 'u prvim asovima, ujutro'. Budili su me uvik rano. b. 'u sumrak'. Rano uvee sam ve io spavat. v. 'poetkom nekog razdoblja'. Rano u prolie je naa trinja procvatala. 2. 'pre odreenog ili uobiajenog vremena'. Ranije su se manili posla. 3. 'na poetku ivota (u detinjstvu, mladosti)'. Rano si poo da se momi. ranko/ranko 'ime kojim snaha iz potovanja oslovljava devera (umesto po roenom imenu)'. Ranko, bao su kazali da vi danas neete i u varo. ranuko v. ranko. ranja -aa m 'onaj koji hrani" vralicu, ubacuje itno snoplje'. Ranja samo rasie kosakom ue na snopu, rukama ga malo razvue i puti u vralicu. ranjavat (se) ranjavam (se) nesvr. prema ranit (se). ranjenik m 'onaj koji je ranjen'. Za vrime rata su skupljali pomo za ranjenike. ranjenik -ika m 'tovljenik (o svinji)'. ~ imam u oboru sto ranjenika. rapav -a -o 'koji ima ispupenje i udubljenje, neravan'. Sav sam se istreso u koli na tom rapavom putu. rasad m 'mlade biljke koje slue za presaivanje'. Tribae priorat zemlju di je dosad rasad bio. rasadit rasadim svr. 'presaditi biljke iz rasadnika na drugo mesto'. Ba je dobro to smo jue rasadili paradiku iz rasada, a danas je pala kia, pa e se dobro uvatit. rasadnik m 'zemljite gde se gaji rasad'. Mi u naem rasadniku sami odgajamo sve vrste voa za na vinograd; voni ~, lozni ~. rasaivat -aivam nesvr. prema rasadit. rasanit -im svr. 'razdremati koga'. Tako je vrsto zaspo da su ga nana vodom morali rasanit ~ se 'razdremati se'. Nika

buka me noos probudila i tako sam se posli rasanio, tek sam prid zoru malo zaspo. rascipat rascipam nesvr. prema rascipii. rascipit rascipim svr. 'cepanjem, razdvojiti, rasei'. Jedva sam rascipio onaj debeli dud, cilo prijapodne sam se njim muio. ~ se 'odvojiti se cepanjem'. Rascipila se ona debela daska od koje smo tili listve pravit. rascopat rascopam svr. 'estokim udarcem razbiti, razlupati'. Glavu u mu rascopat, samo nek mi doe prid oi. ~ se 'razlupati se'. Dr tu bocu s obadve ruke, jel ako ti ispadne, sva e se rascopat. rascvatat se -a se svr. 1. 'prekriti se cvetovima, rascvetati se'. Baa se areni od klinia, svi su se rascvatali. 2. 'pocepati se, raspasti se (ir.)'. Moje orape su se rascvatale, moem i(h) bacit na ubre. rascvilit (se) rascvilim (se) svr. 'rastuiti (se) rasplakati (se). Nana su nas njevim plaom sve rascvilili. rasedlat -am svr. 'skinuti sedlo sa konja'. Ja samo to sam sjaio, Tome je ve rasedlo i odvo konja u koaru. rasedlavat -edlavam nesvr. prema rasedlat. rasicat (se) rasicam (se) nesvr. prema rasi (se). rasickat -am svr. dem. prema rasi. Kad si znala rasickat, ona i pokupi. rasi -iem svr. 'otrim predmetom nainiti posekotinu na emu ili razdvojiti to'. Uzmi bricu i rasii jabuku na dvi pole, polak za tebe a drugu polu za sestru. ~ se povr. Rasiko sam se na no kad sam kruv siko. rasipat (se) -am (se) nesvr. prema rasut (se). rasipniki -a -o 'koji se odnosi na rasipnike'. Koliko njim je otac uvo i skupljo, toliko su sinovi rasipniki, ufriko e sve potroit. rasipniki pril. 'kao rasipnici, rasipajui'. Stariji su vema znali uvat, sad ima mladi koji se pravo rasipniki ponaaje. rasipnik m 'onaj koji mnogo troi, razbacuje (novac, imovinu)'. Eto vidi iz takog mirnog momka, im se domogo oevine, posto je rasipnik kakog nigdi nema. raskaljat raskaljam svr. 'uiniti blatnjavim'. Ova kia ba nije morala sad past, raskaljae sve putove. ~ se 'postati blatnjav'. Toliko se raskaljalo da ne moe od blata nikud. raskidat (se) raskidam(se) nesvr. prema raskinit (se). raskidat -am svr. 'rastrgati na vie delova, raskomadati, raskinuti'. iite, rastirajte kerove, napali su puka i svega e ga raskidat. ~ se 'razdvojiti se kidanjem'. Raskidali su se oblaci, valdar nee vie ni padat kia. raskinit -nem svr. 1. 'razdvojiti'. Ona raskine kufertu, izvadi pismo i samo to je poela tit, srui se mrtva. 2. 'prekinuti veze, odrei se ega, koga'. Najpre je primila rakiju, a sad oe da raskine njim, udae se za drugog. ~ se 'prestati postojati'. Raskinili su se oblaci. raskiselit -im svr. 'raskvasiti'. Di e u to blato, da opanke raskiseli valda?! ~ se 'razmekati se'. Toliko su se izme raskiselile da i(h) moram na pei suit. rasklamat -am svr. 'rasklimati'. Zato dima ta vrata, rasklamae stupove. ~ se povr. Listve su se rasklamale, tribae malo priage zaglavit. raskokodakat se -odaem se svr. 1. 'poeti kokodakati (kokoka)'. Kako su se raskokodakale, mislila sam da e sto jaja sneti. 2. 'raspriati se, poeti brbljati (fig.)'. im je popio koju rakijicu, raskokodako se, pa ne mo od njeg do rii do. raskomoivat se -oivam se nesvr. prema raskomotit se. raskomotit se -omotim se svr. a. 'skinuti sa sebe suvinu odeu, radi udobnosti'. Skinio je opakliju, ubaru i klompe, pa se raskomotio na klupici kot pei. b. 'smestiti se udobno i bez ustezanja, oseati se prijatno'. Tolikojeve dolazio kod nji u goste, al nikad se nije znao raskomotit, osio se ko tuin. raskopat -am svr. 'razdvojiti ono to je zakopano'. Barem rajkopaj taj kaput, kad ve nee da ga skine, vrue je unutri, pa e nazepst kad izae. ~ se 'otkopavi se rastvoriti odeu'. Raskopaj se da vi'dim taj lipi prusluk. raskopavat (se) -opavam (se) nesvr. prema raskopat (se). raskoracit -oracim svr. 'rairiti, razmaknuti noge'. Nane, sigrala sam se s mukarcima i jedared su me uvatili za ruke i tili su mi noge raskoracit, jedva sam se otela. ~ se 'stati rairenih nogu'. Banda naotri kosu, raskoraci se i pome kosit. raskoraeno pril. 'rairenih nogu'. Toliko se naduvo da ni ne ie ko ovik, ve raepureno i raskoraeno, raskoraivat (se) -aivam (se) nesvr. prema raskoracit (se). raskravit se raskravim se svr. '1. 'otopiti se (sneg i led s kraja zime)'. Sasvim se raskravilo, ni traga vie nema ot sniga. 2. (fig.) odobrovoljiti se, raspoloiti se'. im je malo napunio stomak, oma se i na gost raskravio. raskravljivat se -avljivam (se) nesvr. prema raskravit se. raskrit raskrim svr. 1. 'krenjem raistiti zemljite'. Moraemo onu ikaru na kraju zemlje raskrit i onda moemo sve uzorat. 2. 'raspremiti'. Triba tavan raskrit prija vridbe, jel neemo imat di sipat ito.

raskrivat -rivam nesvr. prema raskrit. raskreeno pril. 'raireni nogu'. Zbog blata na stazi morala je raskreeno i. raskreit (se) raskreim (se) svr. v. raskoracit (se). 2. 'razdvojiti pero za pisanje'. Nane, Stipan mi je stao na pero i raskreio ga, sad nemam im napisat zadau. raskreivat (se) -eivam (se) nesvr. prema raskreit (se). raskrilit raskrilim svr. 'rairiti, razviti (o krilima, rukama i sl.)'. Nisam dobro ni ula u sobu, a majka raire ruke da me zagrle; Razdrii i raskrili maramu, da vidim ta ima u tom tvom buuru. ~ se 'rairiti se'. ta si se raskrilila s tvojim sigrakama na srid sobe. raskriljivat (se) -iljivam (se) nesvr. raskrilit (se). raskrstit (se) raskrstim (se) svr. 'raskinuti, osloboditi se koga, ega'. Ne pijem vie, ja sam s tim odavno raskrstio. raskre s 'raskrsnica'. ii s ovim putom do prvog raskra, p onda skreni nalivo. raskrupnit se -nim se 'raskrupnjati se'. Za ovo godinu dana je i poraso i raskrupnio se. raskrupnjavat se -upnjavam se nesvr. prema raskrupnit se. Raskrupnjava se junica, bie to lipa krava. raskrvavit -rvavim svr. 'uiniti da potee krv'. Tako ga je udario po uvetu da ga je oma raskrvavio. ~ se 'postati krvav'. Uradi ve togod s tim klincima to vire iz leca, ve koji put sam se na njl raskrvavila. raskuit -im svr. 'osiromaiti, upropastiti (ravim radom, deobom i sl.)\ Lako je raskuit, al je teko ste. ~ se 'ostati bez kue, bez imovine'. Sve to su talovali raskuilo se, sad moraje u nadnicu da ne umru od gladi. raskukurikat se -uriem se svr. 'raskukurekati se'. Ne znam ta se na pivac toliko raskukuriko?! raskuvat -am svr. 'dugim kuvanjem uiniti preterano mekim'. Skini taj lonac s vatre, raskuvae se meso. ~ se 'raspasti se od suvie dugog kuvanja'. Tila sam metnit u dunc vinje, al su se raskuvale, pa emo i(h) poist. raskuvavat (se) -uvava (se) nesvr. prema raskuvat (se). raskvasit -im svr. 'razmekati natapanjem u vodi ili drugoj tenosti'. Noanja kia je raskvasila zemlju i neemo mo orat dok se ne osui. ~ se 'postati vlaan'. I izme su mi se raskvasile od blata po kojem sam moro i. raskvocat se -oca(m) se svr. 'poeti kvocati (o kokoki, pred poetak leanja na jajima)'. Nismo imali mlogo kokoivi, al i te su se raskvocale, pa emo sad morat kupovat jaja. rasod m 'slana voda u kojoj je kiseli kupus, rasol'. Samo rasoda trai, jel kae: gori mu pako u trbuvu posli noonjeg lumpovanja. raspaat -aam svr. 'razdeliti'. Sad je kasno da svituje sinove, kad j'e svu zemlju raspao, pa ga vie niko ne slua. raspaavat -aavam nesvr. prema raspaat. Dok sam ja iv, dico, moju zemlju neu raspaavat. raspadat se -am se nesvr. prema raspast se. raspametit se -ametim se svr. 'izgubiti pamet, sposobnost rasuivanja'. Sve je ta je, al ako se naskoro ne mani pijanenja, to e me raspametit. rasparat (se) rasparam (se) svr. v. parat. -Rasparo mi se kaput na lei. rasparit rasparim svr. 'razdvojiti predmete koji ine par'. itavo vee sam slagala rasparene orape, koj to vidio, da ste taki aljkavi. ~ se 'odvojiti se od svog para'. Kome je to palo napamet da se raspare ona dva dobra konja. rasparivat (se) -arivam (se) nesvr. prema rasparit (se). raspartiit se -artiim se svr. 'napraviti nered'. Dico, ta ste se raspartiili s otom vaom bogaijom na srid sobe, oma da ste to sklonili. raspasat se -em se svr. 'skinuti pojas, osloboditi se pojasa'. Raspasala se i skinila suknju. raspasivat se -asivam se nesvr. prema raspasat se. raspast se raspadnem se svr. 'pretvoriti se u bezoblinu masu, biti razoren, rasuti se; rasprsnuti se'. Bacila sam onu veliku bundevu, istrunila je i sva se raspala; ta ne spali te tvoje stare opanke, vidi da su se raspale; Volim ovo ruvo i nosiu ga dok se ne raspadne. raspavat se raspavam se svr. 'spavati preko normalnog vremena vrsto i dugo'. Raspavo se, pa e izgleda i unu prispavat. raspeit raspeim svr. v. raskreit (l.)\ Ti si ensko, pa mora znat da je sramota da sidi tako raspeena. ~ se v. raskreit se. Vidi je, raspeila se ko aba zelena. raspee s 'slika raspetog Hrista; izvajan lik Hrista raspetog na krstu, raspelo'.

raspekmezit se -im se svr. 'poeti bezrazlono, razmaeno kmeati'. Na njeg nek padne kap kie ve se raspekmezio. raspet se raspnem se svr. 'opteretiti se radom, obavezama i sl. Ne moem sama uradit, ravno da se raspnem. raspikua m i 'osoba koja preterano mnogo troi, rasipnik, rasipnica'. Raspikua zna samo za odnet" a nikad se ne siti za donet" u kuu. raspilat -am svr. 'raspiliti'. Dono sam od komije priku pilu, pa emo raspilat onaj dud to smo ga jue izvadili. raspisat raspiem svr. 'za ivota u pismenoj formi podeliti imovinu'. Ne znam je 1 istina, al pripovida se da je ba Tome raspiso svu zemlju na sinove, a erima nee nita da da. raspisivat -isivam nesvr. prema raspisat. raspitat raspitam svr. 'doznati ispitujui nekoga'. Raspitaj kot komije s kojim ne divane, on e ti najprija kazat. ~ se 'pitajui saznati'. Raspitaj se svud po selu i ne vraaj se dok ne saznaa istinu. raspitivat (se) -itivam (se) nesvr. prema raspitat (se). Probaj se raspitivat u duanima. raspivat se -am se svr. 'sav se predati pevanju'. Volim rano uranit i sluat tice kad se raspivaje. rasplakat -aem svr. 'naterati na pla, raalostiti do suza'. Nemoj zlim na malu, zdravo je laka na suze, oma e je rasplakat. ~ se 'briznuti u pla'. Ko se ne bi rasplako, kad izgubi najdrae. rasplait -im svr. 'plaei rasterati'. Nao si di e pucat, rasplaie mi svu ivinu. ~ se 'razbeati se u stranu'. Dico, iite na ito i zdravo viite i mlatarajte rukama, modar e se vrane rasplait i odletit da nam ne prave tetu. rasplest -etem svr. 'osloboditi konac, nit ili pojedine delove onoga to je bilo opleteno, rasuicati; razviti, raspustiti'. Skoro je bila ve natrikala orapu, kad, valdar joj se togod nije dopalo i rasplete svu, pa krene ispoetka. ~ se 'raspustiti pletenice, kosu; razmrsiti se, razvezati se'. ~ uvik se ona togod bunila, pa je zaradila uku, da joj se sva pletenica rasplela. rasplod m 1. 'rasploavanje'. To su krave za rasplod. 2. 'priplod, prirataj'. Ovi prasici su rasplod od moji krmaa. raspojasat se -am se svr. 1. 'skinuti sa sebe pojas, raspasati se'. andari su uli u mijanu, raspojasali se i sili da veeraje, to i(h) je stalo ivota. 2. 'postati razuzdan, raspustiti se'. Badavad su njegovi to pokrivali, al kad se on raspojaso znao je i po tri noi banit. raspojasavat se -asavam se nesvr. prema raspojasat se. raspon m 1. 'rastojanje izmeu dva suprotna kraja jednog predmeta'. Mali je raspon tvoji klita, neu mo uvatit veliki muter. 2. 'preaga izmeu ruica na plugu'. Za raspon na plugu se obino veu uzde i tako je lake drat plug i upravljat konjima. raspor m 1. 'razrez (na odei), otvor'. Kroz mali raspor smo punili postelju novom ruskuljom. 2. 'preaga izmeu ruica na plugu, raspon (2)'. Sidio je na rasporu od pluga. 3. drvena motka (oko 80 cm. duine, iji se krajevi vezuju za alke upregnutih konja)'. Moramo metnit raspor med konje da se ne mogu grist. raspradla samo u izrazu: bie i raspradle (neto to se samo poeleti moe, a inae ga nema (sl. kao: Bie ko na Boi rokve). Samo vi doite, bi'e svega i svaega pa i raspradle. raspravit -im svr. 1. 'isei zaklanu ivotinju ili ivinu i pripremiti meso za dalju upotrebu'. Ti pripravi lonac, perin, argaripu, i drugo to tri'ba, a ja u za to vrime raspravit pivca. 2. 'reiti meusobni spor'. Neu s tobom, to u ja raspravit s tvojlm baom. raspravljanje s gl. im. od raspravljat (se). Dokleg ete vas trojica? Ve po dana raspravljanje traje na jednom svinetu?. Svaki dan se togod raspravljaje, ni'kad kraja njevom raspravljanju. raspravljat -am nesvr. prema raspravit 1. ~ se 'svaati se, prepirati se'. Neu se ja ode s tobom, prid tolikim svitom, raspravljat. rasprcat rasprcam svr. 'rastaviti neki mehanizam na delove'. Vidim da si rasprco sate, ko e ti sad sastavit? ~ se povr. Kad se mo rasprcat, onda se mo i sastavit da bidne dobro. raspredat (se) raspreda(m) (se) nesvr. prema rasprest (se). raspremat (se) -am (se) nesvr. prema raspremit. raspremit -im svr. 'staviti svaku stvar gde joj je mesto, urediti'. Anka, ti raspremi sobu i kujnu, ja u dotleg pomust kravu. rasprest -edem svr. 'razviti ono to je bilo upredeno, razmrsiti'. Due traje da jednu orapu raspredem, nego tri da natrikam. ~ se 'razviti se, potei'. Kad se prelje late i raspredu, milina i(h) je gledat, pa jo kad uz to i zapivaje preljske pisme. raspripovidat se -ovidam se svr. 'raspriati se'. Maca stala pa se raspripovidala, a poso nek stoji, glavno je da nadnica ie. rasprodat -am svr. 'prodati raznim kupcima'. Sve sam ovce rasprodo, nisam mogo na obana, a ja nemam nikog ko bi i(h) uvo.

rasprodavat -odajem nesvr. prema rasprodat. Rasprodavo dok je trajalo didovine. raspuat (se) raspuam (se) nesvr. prema rasputit (se) Raspuaje se dica kuama, nika bolest je zavladala.

raspueno pril. 'suvie razmaeno, razuzdano'. Badavad sad mater vie na njeg, on se samo raspueno ponaa. rasputen -a -o 1. trp. prid. od rasputit (se). 2. 'razmaen, neobuzdan'. Ja bi ti savitovala da se ne drui s otim rasputenim deranom, jel od njeg e samo ravo nauit. rasputenica 'razvedena ena'. Otkako je rasputenica nikako ne mo da se skrasi digod. rasputenik -ika m 'ovek koji se razveo sa enom'. Dosta dugo je on ve rasputenik, nije mu lako, sam je s tolikom dicom. rasputit rasputim svr. 1. 'odobriti razlaz'. Danas su akove rasputili kuama, zato to tuta dice ima bolesne. 2. 'uiniti neposlunim, nehatnim, neradnim'. Rasputili su dicu i sad niko njima ne mo na kraj iza. 3. 'rasplesti, opustiti kosu'. ~ imala je pletenice, a sad je rasputila kosu i skoro joj doe do pojasa. ~ se 1. 'postati neposluan'. Rasputila se dica i nikog vie ne sluaje. 2. 'prekinuti' igru, rasturiti se'. im se kolo rasputilo, ona je potrala a ja za njom. raspuzat se raspuem se svr. 1. 'ugojiti se, odebljati'. Kae da nije debela, a sva se raspuzala pa kad ie gega se ko patka. 2. 'splasnuti'. Tako mi se lipo krenio kola, a ne znam zato mi se u pei sav raspuzo?! rasrdit rasrdim svr. 'izazvati srdbu u nekome, razljutiti, naljutiti'. udna je ud te kobile, najpre je mora rasrdit i onda vue da ne mo bolje. ~ se 'postati srdit, razljutiti se, naljutiti se'. Rasrdio se na me samo zato to sam jedared s komijom ola u kolo. rast m 1. bot. hrast. Quercus. 2. 'rastenje'. ovik je malog rasta. rast -em nesvr. 1. 'postajati vei, razvijati se (o mladim ljudskim biima i ivotinjama)'. Nevolja je to dica rastu i stare. 2. 'postajati vei (o biljkama)'. Raste trava po ciloj avliji. 3. 'poveavati obim, narasti'. I nae selo raste, sve nas vie ima. Friak je bio kvas i kruv dobro raste. ~ se 'pariti se (o kokokama i pticama uopte'. Rastu se kokoke, bie dobri jaja za nasaivanje. rastajat se -jem se nesvr. prema rastat se. rastakat rastaem nesvr. prema rastoit. rastanut -a prid. 'razveden'. Ona je rastanuta ve tri godine, kau da e se ufriko opet udat za jednog rastanutog ovika. rastanjit rastanjim svr. 'pritiskivanjem ili rastezanjem uiniti tanjim'. Kad se tisto krenilo, rastanjila ga je i formom pravila pogaice. ~ se 'postati tanji'. Malo se vie rastanjila neg to triba, pa je friko vatra stegnila, zato nije narasla pogaa. rastanjivat (se) -anjivam (se) nesvr. prema rastanjit (se). rastat se rastanem se svr. 1. 'razii se'. Prola je bila pono kad smo se rastali. 2. 'prekinuti branu zajednicu'. Rastali su se prija po godine. rastavit -im svr. 1. 'udaljiti jedno od drugog, razdvojiti'. Buckaje se ona dva ovna, ii rastavi i(h) 2. 'rasklopiti, demontirati'. Bog zna koliko je on ve kola rastavio i sastavio. ~ se 1. 'rastati se, odvojiti se'. Jedva su se rastavili toliko su se zakrvili. 2. 'raspasti se na delove'. Konji su biali, a ja sam mislila da e se kola u komade rastavit. rastavljat (se) -am (se) nesvr. prema rastavit (se). raste -eem svr. 'potroiti, raskuiti'. Lake je raste neg ste. ~ se 1. 'propasti, upropastiti se'. Bilo je, bilo svega i svaega, al rasteklo se. 2. 'rasuiti se'. Bure se rasteklo, triba stegnit obruove. rastegnit -nem svr. 1. 'istezanjem ili pritiskom uiniti duim, irim; istanjiti, razviti'. Mara je lipo natanko rastegla tisto, onda mora da bidne dobra pogaa. 2. 'razvui kazivanje; otegnuto, lagano govoriti'. Kad ba Nikola rastegne divan, niko ga ne mo iekat da kaze ta je tio. ~ se 'razvui se; izduiti se'. Kad su svatovi krenili, tako su se kolija rastegla da se nije vidio ni poetak ni kraj. rastezat (se) rasteem (se) 1. nesvr. prema rastegnit (se). 2. 'otezati se, maziti se'. Pajice, sramota je koliko se ti rastee prid tim svitom. rastit rastem nesvr. v. rast (zast.). Vidie ti moje kuruze kad ponu rastit. rastoit rastoim svr. 'presuti tenost iz jednog suda u vie sudova, pretoiti'. Rastoili smo rakiju u boce, bila je dvi godine u malom buretu. rastolmait -olmaim svr. 'protumaiti, razjasniti'. Ja to ne razumim, a vi ako oete rastolmaite mi, pa u onda znat ta triba da radim. rastrembuvat -embuvam svr. v. rastrvit. Kad odem u varo, nemoj da tvoje sigrake rastrembuva svud po sobi. ~ se v. rastrvit se. Kudan su ili, svudan su se rastrembuvalii. rastrgnit -nem svr. 'iskomadati zubima'. Ker je rastrgnio kokoku. ~ se 'preopteretiti se raznim poslovima'. Ne moem se ja rastrgnit na sto strana, triba i vi togod da mi pomognete. Izr. ~ od posla 'rastrgnuti se'.

rastriznit rastriznim svr. 'vratiti u trezno stanje'. Stane, daj rasoda da me rastrizni. ~ se 'postati opet trezan'. Kad je vidio andare, oma se rastriznio. rastri -ia m 'prorez na odelu'. Rastri na suknji se uvik oblaio naprid tako da ga pokrije pregaa. rastrokat se rastroka(m) se svr. 'od udarca razbiti se, raspasti se u paramparad (trula bundeva)'. Nosila sam u kotarci jaja to sam skupila, okliznila sam se i pala, sva su se jaja rastrokala. rastrvit rastrvim svr. 'napraviti nered, razbacati stvari'. Zar nema drugo misto za sigranje, ba si morala sve rastrvit u sobi?! ~ se 'rasuti se na sve strane, bez ikakvog reda'. Rastrvilo se svudan alata di su radili, sad moramo svi za njima kupit. rastrzano pril. 's prekidima'. Nikad nisam imo mira u kui, rastrzano sam i uio. rastrzat -em nesvr. 1. nesvr. prema rastrgnit. 2. 'muiti razliitim tenjama ili obavezama, raspinjati'. Dugo je bio rastrzan izmeu svoje ene i roene matere, to ga je i upropastilo. ~ se nesvr. prema rastrgnit se. rastuit rastuim svr. 'uiniti koga tunim, oalostiti'. Javili su mu da mu je brat umro, to ga je rastuilo. ~ se 'postati tuan, raalostiti se'. Zato si se rastuila, kupiu i tebi novo ruvo. rastvorit rastvorim svr. 1. 'rairiti, otvoriti'. Rastvori vema vrata da ne zapnu kola kad budu ulazila; Rastvori on knjigu, samo ne ita iz nje. 2. 'pomeati sa drugom materijom pravei rastvor'. Rastvori malo vie modrog kamena, a manje krea. ~ se 1. 'otvoriti se, rasklopiti se, rastaviti se'. Rastvori se, o zemljo, pa da propadnem prid ovom sramotom. 2. 'pomeati se s drugom materijom inei rastvor'. Nee se katranj rastvorit u ladnoj vodi. rasuit se rasui se svr. 'ispucati zbog gubitka vlanosti (o drvetu, drvenom sudu i sl.)'. Odguraj ono bure ispod naslama na bunar, triba ga ee polivat, rasuilo se. rasuivat se -uiva se nesvr. prema rasuit se. rasut raspem svr. 1. 'proliti, prosuti'. Dr zdil(i)cu upravo, nemoj da raspe brano i nje. 2. 'netedimice potroiti'. Nije ba mlogo ni imo novaca, al za kratko vrime je rasuo sve to je imo. ~ se 'prosuti se'. Rasuli su se klinci i(z) katulje. 2. 'rasturiti se, razii se'. Kako to uva kad su ti se ovce svud rasule. rasvitlit rasvitlim svr. 1. 'jako osvetliti'. Rasvitli vamo, ne vidim di su se rasule igle. 2. 'potpuno objasniti, protumaiti'. Ti to meni tako lipo rasvitii ko da is knjige pridii. ~ se 1. 'osvetliti se'. Odjedared se rasvitlila cila soba, zato to je sivalo i grmilo napolju. 2. 'postati jasan, razgovetan (fig.)'. -Sve se med nama na kraju rasvitlilo i mi smo oli kui zadovoljni. raak raka m 'motovilo za preu'. Toliko smo imali vune da je majka danima namotavala preu na raak. Izr. rakom udaren 'aknut, malo poremeen'. raeprkat -am svr. v. eprkat. Kokoke su raeprkale plivu u naslamu. raeat (se) raeem (se) svr. 'eui razgrepsti'. Raeo sam krastu na nogi; Raeo bi se i ti, da te tako svrbi ko mene. raeljat (se) -am (se) svr. a. 'eljajui urediti, doterati'. U jednoj ruki je drala ogledalo, a drugom je raeljala kosu. b. 'rastaviti vlakna vune'. Nema spavanja dok ne raceljamo vunu. raeljavat (se) -eljavam (se) nesvr. prema raeljat - (se) uvik je prija spavanja raeljavala kosu. rainit rainim svr. 1. 'izrezati na komade'. Ne mo ovu puku noom rainit, ode triba sikira. 2. 'smanjiti jainu neega, razblaiti'. Raini malo s vodom, vako je zdravo jak siret. raupat (se) -am (se) svr. 1. 'uiniti upavim, razbaruiti kosu (kome)'. Valdar ste se opet tukli kad si tako raupan?! 2. 'upajui prorediti'. Kazo sam vam jo jue da triba raupat perin i argaripu, a vi jo ni danas niste to uradili; Kako si se samo tako znao raupat, ko da si se s vitrom tuko. raupavat (se) -upavam (se) nesvr. prema raupat (se). raut se -ujem se svr. 'uti se nadaleko, razglasiti se'. Doo sam i ja da probam to vae vino, znate, ak kod nas se raulo da imate najbolje vino u kraju. raepurit se -epurim se nesvr. 'rairiti se'. Taj sic je za dvoje, ta si se raepurio ko da je samo tvoj. raijast -a -o 'koji je u obliku raalja, koji ima ralje. Grane smo morali poduprit raljastim kolcima da se ne slome po(d) teretom velikog ploda. raljat se -a (se) nesvr. 'granati se kao ralje, ravati se'. ~ imali smo dva puta, a obadva su se raljala i lako se ovik mogo zbunit ako nije tudan jo io. ralje raalja mn.'mesto gde se drvo grana, rava'. Mogo bi u raljama pnspavat tako nam je velik or. raljice -ica mn. dem. od ralje. rata pril. 'zbog ega, zato, iz kakvog razloga'. Ajde, kai ti meni rata su te poslali, jel me vako samo zadrava. ratrkan -a -o 1. trp. prid. od ratrkat. 2. 'ije su kue udaljene jedna od druge, razbacan'. Salai nisu uoreni ve ratrkani svud po zemlji. ratrkano pril. 'na nejednakim odstojanjima'. Oko salaa su ratrkano nasaeni draovi.

ratrkat ratrkam svr. 'rasterati na razne strane'. Pazite, dico, da ker ne saleti guske, jel e i(h) sve ratrkat. ~ se 'otii na razne strane, rasuti se'. ~ imali smo vie dice, al sve se to poenilo i poudavalo, a onda se ratrkali svaki za svojim putom. ratrkivat se -rkiva(m) se nesvr. prema ratrkat (se). ravedit se ravedim se svr. 'razboleti se'. Nisam io na vaar, ravedio sam se ti dana i moro sam leat. ratar m 'zemljoradnik'. U ratara crne ruke al je bila pogaa. ratos pril. u izrazu: ~ te bilo 'avo nek te nosi'. Ratos, diko, i bogatstva tvoga, kad te moje srce ne voli (nar.)'. ratosit se -im se svr. 'ratosiljati se'. Oe ona tebe, a samo da se ratosi onog ludog Bone. rav rava m 'iviluk'. Di trai, ne vidi da ti je epica na ravu. ravan ravna ravno 1. 'koji je bez izboina, bez neravnina'. Na mojoj zemlji nema ni jedne grede: ravna je ko tepcija. 2. 'koji je prav, neiskrivljen'.- Kake si mi to klince dono, ni jedan nije ravan. 3. 'pun, ceo, itav'. Sad je ravno misec dana kako je uzajmio a kazo je da mu triba samo na dva tri dana. ravi/ravi -ia m 'mali rav'. ravnica 'ravna povrina zemlje; nizija'. Malo ima zemlje bolje od bake ravnice. ravnik m 'raonik'. Skini ravnik s pluga i odnesi ga kovau da ga otkuje i naotri. ravnit ravnim nesvr. 'poravnati, ravnati'. Neu da ravnim kad e svinji opet iskopat tu mokru zemlju. ravno pril. 'upravo, ba ni manje ni vie'. Skupila sam za sirotinju ravno deset stari pokrovaca; Neu se za njeg udat, ravno da pucaje u mene. razastrit razastrem svr. 'rairiti, prostreti'. Razastrla sam postelju da se malo promane; Razastri pokrovac pa emo na njeg sist. ~ se 'rairiti se, rasprostreti se'. Jutros se tako razastfla magla da se prst prid nosom ne vidi. razbacat (se) razbacam (se) nesvr. 'rasuti bacajui'. Jue smo izneli sve ubre na njive, danas emo samo razbacat. razbacit razbacim svr. 'razbacati, rasuti po veem prostoru'. im rua, uzmi vile i razbaci sino da se sui. razbacivat -acivam nesvr. prema razbacit. ~ se 1. nesvr. prema razbacit se. 2. 'hvalisati se, razmetati se. Ne volim sidit s takima koji se samo razbacivaje. razbaruit (se) -aruim (se) svr. 'raupati (se), zamrsiti (se)'. Kosa ti se razbaruila ko naviljak slame, zato se ne oelja?! razbaruivat (se) -aruivam (se) nesvr. prema razbaruit (se). razbijat (se) razbijam (se) nesvr. prema razbit (se). razbisnit razbisnim svr. 'razjariti, raestiti'. ta on njim radi, ja ne znam, al kadgod on deka uvik konje razbisni. ~ se 'ispuniti se besom; poeti besneti'. Razbisnili se ovnovi pa se ve dva sata buckaje ko ludi. razbistrit -im svr. 'razjasniti', raistiti'. Nemojte se muit, samo se sve vema zapetljavamo, kad dou dida, oma e oni to razbistrit. ~ se 1. 'prolepati se, razvedriti se (o vremenu)'. Kako se sino smiknilo, a vidi jutros se sasvim razbistrilo. 2. 'osloboditi se zbrkanosti'. Al kad mi se razbistrilo u glavi, proradio mi je i jezik. razbit (se) razbijem (se) svr. 1. 'razlomiti, slomiti'. ispala mi aa a ni se razbila. b. 'povrediti, raskrvariti (udarcem ili pri padu)'. Nezgodno je pao i razbio nos. razbit -a -o 'razbijen'. ta ne baci to razbito ogledalo? razbiat se -i(m) se svr. (pobei na razne strane'. Svi su bili na kruki, al kad su me vid(i)li da iem, razbiali su se ko vrepci. razblaznit -im svr. 'razmaziti'. Razblaznila je svoju jedinicu, pa joj se sad popela na glavu. razblait (se) razblaim (se) svr. 'uiniti neku tenost reom (dodajui vodu ili neko drugo sredstvo), ublaiti jainu'. Uli jo malo vode u siret, triba ga jo malo razblait. razblaivat (se) -aivam (se) nesvr. prema razblait (se). razboj -oja m 'tkaki stan'. Liza ba sad uvlai osnovu na razboju. razbolit -im svr. 'uiniti bolesnim'. Ne bolest, tuga ga je razbolila. ~ se 1. 'postati bolestan'. Svi su se odjedaredrazbolili. 2. 'postati mekano, rastegljivo (fig.)'. Prisnac se sav razbolio, ne mo ga si, ve ga kaikom moramo vadit iz tepcije. razbubat razbubam svr. 'proneti glas, razbubnjati (fig.)'. Ti si kazala Mariji, a Marija je razbubala po cilom selu. razbudit (se) razbudim (se) svr. 'probuditi'. Kako ja vidim, ti se jo nisi razbudio. razburait se razburai(m) se svr. 'proiriti stomak'. Razburaila se krava, izgleda da je stevna.

razdaljina 'rastojanje, razmak'. Ne dili nas razdaljina, ve opaka narav mog brata. razdanit (se) razdani (se) svr. 'zabeleti, zasvetleti (o danu), svanuti'. Ajde, sine, ve se uveliko razdanilo, a ti jo u krevetu. razdanjivat (se) -anjiva (se) nesvr. prema razdanit se. Vidi se da je lito, rano se razdanjiva. razdat -am svr. a. 'razdeliti sve, ispoklanjati'. Razdo je jo za ivota svu zemlju i sav sermaj sinovima, pa sad pod starost nema i eg da ivi. b. 'dati u vie prilika veem broju lica'. Razdo je novac mlogima, raunaju da e od kamate ivit, a dunici sad nee da mu plate kamatu ni da vrate novac. razdavat razdajem nesvr. prema razdat. razderat razderem svr. a. 'pocepati, iskidati'. Razderala je pismo na komadie samo da ga niko drugi ne mo proitat. b. 'rascepiti, rasei'. Ako ujem jo samo jednu pcovku od tebe, usta u ti razderat. ~ se 'razvikati se'. ta e ti kod nas? ~ razderu se bao na komiju s kojim ve odavno ne divane. razdilit razdilim svr. 1. 'oeljati na razdeljak (kosu)'. Zapantio sam ga dobro; imo je zavrnite brkove i kosu je nosio razdiljenu sridom glave. 2. 'dati veem broju lica, razdati'. Sve staro ruvo je razdilio prosjakovima. ~ se 'izvriti meusobnu podelu, podeliti se'. ~ oma posli oeve smrti, braa su se razdilila i sad svaki za sebe ivi. razdiljak -iljka m 'linija od koje se kose na glavi razdeljuju na dve strane'.Nena su uvik imali razdiijak sridom glave. razdiljivat (se) -iljivam (se) nesvr. prema razdilit (se). Braa smo, pa emo se brainski i razdiljivat. razdit razdijem svr. 'rasturiti ono to je zdenuto'. Vitar nam je noos obadve kamare razdio. razdrait razdraim svr. 'jako uznemiriti, rasrditi'. Napolju se ula nika pucnjava i to je razdrailo kerove pa sad laju ko bisni. ~ se 'jako se uznemiriti; rasrditi se'. razdraivat (se) -aivam (se) nesvr. prema razdrait (se). Samo ti razdraivaj ovna, al kad se zaleti na te, onda bi kud zna! razdrimat razdrimam svr. 'rasaniti, razbuditi'. - Poli ga vodom, jel drugaije ga ne razdrimat. ~ se 'rasaniti se, razbuditi se'. Ajde, linino razdrimaj se ve jedared. razdriit razdriim svr. 'dreenjem petlje odmotati ono to je bilo uvezano, razvezati. Sila je na srid sobe, metnila buur prida se i razdriila ga. ~ se 'odvezati se, razvezati se'. Izr. razdriio mu se jezik 'poeo je govoriti'. razdriivat (se) -iivam (se) nesvr. prema razdriit (se). Nee razdriivat buur dok ne stignemo kui. razdrockat se razdrocka se svr. 'raspasti se (kao trula bundeva), razbiti se'. ispala mi je kotarca iz ruke, a u njoj su bila jaja i sva su se razdrockala. razduvat razduvam svr. 1. 'duvanjem rasterati, razneti'. Ako vitar ne razduva oblake, bie oluje. 2. 'raspiriti, rasplamteti (vatru)'. Razduvaj malo vatru da bolje gori. ~ se 'poeti jako duvati'. Alaj se danas vitar razduvo. razapit razapim svr. 'irom otvoriti, rastvoriti, rairiti'. ta si iazapio ta vrata, ko da nji deset iu za tobom?! Vidi ga, razapio je usta, samo da mu vrae uleti; Jel tako triba sist na stoc i razapit noge da ti se guzica vidi?! razgala m 'onaj koji se u svakoj prilici snae, koji nae izlaz iz svake situacije'. Pitajte vi samo ba Tomu, vidiete da e on na odvida i vaoj nevolji, ta ne zovu njega badavad razgala. razgalit razgalim svr. 'otkloniti neto nelagodno, olakati'. Daj mi malo ladne vode da me razgali; Svirajte mi togod veselije da malo duu razgalim. ~se 1. 'osveiti se, okrepiti se'. 2. 'oraspoloiti se, razveseliti se'. 3. 'razvedriti se, razbistriti se'. Kaka te kia spopala, valdar vidi da se razgalilo. razgaljen -a -o 'sposoban, spreman da raisti i sredi zapletene situacije'. Dida su uvik bili razgaljen ovik. 2. trp. prid. od razgalit. razgaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema razgalit (se). U mojoj kui ima ko e razgaljivat, a ti nisi tai! razgazit (se) -im (se) svr. 1. 'gaenjem utabati, izgnjeiti (sneg, blato i sl.)'. Rano sam krenio, nije mi ba bilo lako i po tom velikom snigu, a niko ga prije nije razgazio. 2. 'noenjem uiniti udobnim (izme, obuu uopte)'. Uvik sam imo nevolje s izmama dok i(h) malo ne razgazim. razgodit (se) razgodim (se) svr. 'podesiti, rasporediti (vreme i posao)'. Malo je nezgodno jel pada nae preio ba u jeku velikog posla, al gledaj da razgodi, pa da svi' doete. razgorit se -i se svr. 'razplamsati se'. Donesi jo malo suvi utaka, nece nikako vatra da se razgori. razgoropadit (se) -opadim (se) svr. 'razbesneti, razljutiti, raestiti'. Jo kako ga zna razgoropadit pa sve kipti od bisa. razgovitan -tna -tno 'koji se Iako raspoznaje, jasan'. Na mali ak tako dobro ita, svaka mu je ri razgovitna. razgovitno pril. 'jasno, razumljivo'. Volim sluat naeg uitelja, on tako razgovitno divani. razgradit razgradim svr. 'skinuti, ukloniti ogradu'. Moram pitat komiju zato je razgradio avliju, pa njegovi svinji prave tetu

u naem bostanu. razgraivat -aivam nesvr. prema razgradit. razgranat (se) -am (se) svr. 'isterati grane u veoj koliini'. Nikad dosad nisam vidio tako razgranat or; Zdravo sam je okreso, pa se ove godine nije razgranala i nee ni imat velikog roda. razgrat (se) -em (se) nesvr. prema razgrnit (se). razgrist -izem svr. 'grizui smrviti, razdrobiti'. Stana je razgrizla jabuku i polak dala meni. razgrizat razgrizam nesvr. prema razgrist. razgrnit razgrnem svr. 'rasturiti po veoj povrini ono to je skupljeno na gomilu'. Triba ito razgrnit po svom tavanu, jel je debelo nasuto na pojedinim mistima, pa se mo ue. ~ se 'razmai se, rairiti se'. Ako se ne razgrne viranga na vratima, ne moemo unet astal u sobu. razi se razie(m) se svr. 'otii na razne strane (o veem broju lica)'. Poslidnje kolo smo jo odigrali i onda smo se svi razili svojim kuama. 2. 'ne sloiti se u miljenju; doi u sukob, zavaditi se'. Skoro smo se ve bili dogovorili, a onda se umio i njegov brat, posli tog smo se ufriko sasvim razili, od pogodbe nije bilo nita. 3. 'prekinuti uzajamne odnose, razdvojiti se, rastati se'. Jesi 1 ula da su se Tona i uro razili, a pravo smo mislili da e se uzet; Luca i Tome su se razili; Tome se nikad nije triznio, Luci je to doj'adilo, spopala je svoji dvoje mali dice i ostavila ga. razidit razidim svr. 'rasrditi, razljutiti, dovesti do gneva, jeda'. Didu je to uvridilo i razidilo, pa se okrenio i oo na sala. ~ se 'postati gnevan, ljutit, ozlojediti se'. Nije mu ilo kako je sam zamislio, pa se zato razidio i manio se posla. raziod m 'razlaz'. Dosta je bilo sigre, dico, pravite raziod i svaki svojoj kui nek ie. razjarit razjarim svr. 'irom otvoriti vrata, kapiju'. Kad ste ve tako razjarili kapiju, ondak je valdar red bio da je i zatvorite za sobom. razjasnit razjasnim svr. 'uiniti jasnim, objasniti'. Nemoj zlim na to dite, vidi da ne razumi taj raun, zato mu prvo razjasni, p onda e on i sam nado kako se rauna. ~ se 'postati jasan, razumljiv'. Danas je doo a Gabor pa se sve razjasnilo. razladit razladim svr. 'uiniti hladnim'; osveiti'. Sputi jedno dvi lubenice u bunar nek se razlade za unu. ~ se 'osveiti se'. Moram iza napolje da se malo razladim. razlaivat (se) -aivam (se) nesvr. prema razladit (se). Vidi Vecu, on se razlaiva pod orom, a mi nek dijemo kamaru. razleat se -l se svr. 'poeti leati na jajima (o kokoima, pticama)'. Najbolja nosilja se razleala, moraemo je nasadit, to e nam bit prvi pilii ove godine. razlinkav -a -o 'ruiast'. Kupi malo razlinkave farbe za aranje jaja za Uskrs. razlit razlijem svr. 'u druge posude staviti'. Staro vino moe razlit u boce. ~ se Salo je privalio tintu i sva se razlila po arapu na astalu. razlupat razlupam svr. 'razbiti na komade'. Nisamja razlupo, ta pendera je ve odavno razlupana. ~ se 'razbiti se, polomiti se'. Ivanu je ispala boca s vinom i razlupala se. razmaknit razmaknem svr. 'nainiti razmak do odreene udaljenosti'. Pila je ve naotrena samo jo da joj razmaknem zupce. ~ se 'rastaviti se, razdvojiti se'. Dico, razmaknite se malo, ne mo od vas pro ovik. razmarvait se -arvaim se svr. v. marvait se. Kad se Loko razmarvai, onda svirci kleeki sviraje, a ice pucaje ko da su od artije. razmavat se razmae se svr. 1. 'stati ivo mahati, mlatarati'. Kako to mete, razmavo si se pa samo prainu di'e. 2. 'postati veoma iv, ivahan'. Bono je malo popio i razmavo se, pa je sve drutvo razveselio. razmazit razmazim svr. 'uiniti koga maznim'. Imadu jedno dite i zdravo su ga razmazili. ~ se 'postati mazan'. Jedinica je, svata su joj davali na volju i zato se razmazila. razmaenko m 'maza'. Znamo da je on majkin razmaenko. razmaeno pril. 'na razmaen nain, mazei se, mazno'. I maak zna ko ga voli, furtomsepleteokomajkini nogivi i razmaeno prede. razmeat razmeem nesvr. prema razmetnit. ~ se 'hvalisati se; epuriti se'. ija je er, ba se ne bi morala tako razmeat. razmeljat razmeljam svr. 'zgnjeiti, izgnjeciti'. Kazala sam ti da pazi na kruke, a ti si sio na nji i sve si i(h) razmeljo. razmest -etem svr. 'metlom pomesti, raistiti'. Lozika, uzmi metlu pa razmeti onaj kre pod penderom kako sam mazala, fain sam iskapala zemlju. razmetnit razmetnem svr. 1. 'rasturiti, razbaciti'. Ko je to vidio, razmetnila si knjige svud po astalu. 2. 'zapodenuti, zametnuti (re, razgovor)'. ta je sna Kristi, dola je, kae, na malo, a onda razmetnila divan o njezinom divojenju. 3. v. razmaknit. Pazi kako e razmetnit zupce na pili. razmicat -iem nesvr. prema razmaknit. Zna kako triba razmicat stocove da mogu ljudi redovno sist. ~ se nesvr. prema

razmaknit se. razmilit se -i(m) se svr. 'milei rasprostreti se u svim pravcima'. Otkud su se kod nas toliki mravi razmilili. razminit razminim svr. 'promenuti, usitniti novac'. ii kod ba Tome, pitaj ga moe 1 mi razminit ovu pedeseticu. ~ se 'mimoii se'. Mora bit da smo se digod razminili, valdar nismo ili istim putom. razmirit -im svr. 'merei podeliti, razdeliti'. Ove nedilje bi tribalo da doe indilir da nam razmiri zemlju, kako sam raspiso na dicu. razmiravat -iravam nesvr. prema razmirit. razmislit (se) -im (se) svr. 'promisliti, rasuditi'. Kad malo razmisli, kae ti se samo. razmistit -im svr. 1. 'postaviti na razna mesta, rasporediti'. Unesi i razmisti po penderama cripove s cviom, jel mo nai mraz pa e se smrznit. 2. 'raspremiti postelju'. Razmisti dici krevete nek iu spavat. razmiljat (se) razmiljam (se) nesvr. prema razmislit (se). Ako dugo razmilja, konj ode drugom u avliju. razmlait (se) razmlaim (se) svr. 'uiniti da neto bude mlako'. Razmlai malo mliko, da dite ne ispee jezik. razmlaivat (se) -aiva (se) nesvr. prema razmlait (se). razmlatit se razmlatim se svr. 'dugim kuvanjem raskuvati se'. Nisam na vrime skinila s vatre krumpir pa se sav razmlatio, bie bisa od bae. razmotat -am svr. 'odviti neto zamotano, odmotati'. Pa, razmotaj taj buur, da vidimo ta si nam donela iz varoi. ~ se 'odmotati se, odviti se'. Maka se sigra s klupetom vune i sve se razmotalo. razmotavat (se) -otavam (se) nesvr. prema razmotat (se). razmrsit razmrsim svr. 1. 'rasplesti ono to je zamreno'. Po sata sam se muila dok nisam razmrsila vunicu to si mi je jue donela. 2. 'razjasniti neto to je nerazumljivo'. Ba je dobro, Ranko, to si doo, triba kogod da nam pomogne da razmrsimo ko je kome vei rod. ~ se 'rasplesti se, raspetljati se'. Kad smo izali s vinanja, jedva smo se razmrsili dok svaki nije nao svoja kola. razmrsivat (se) -rsivam (se) nesvr. prema razmrsit (se). Ve po sata razmrsivam trangu za koulje i ne moem iza na kraj njom. razmrskat (se) razmrskam (se) svr. v. smrskat. Tako sam nezgodno pao, mogo sam glavu razmrskat o kamen. razmrskavat (se) -rskavam (se) nesvr. prema razmrskat (se). razmuivat (se) -uivam (se) nesvr. prema razmutit (se). Zato razmuiva vino kad se tako lipo staloilo u boci?! razmutit razmutim svr. 'meanjem rastvoriti, razrediti, pomeati s tenou'. Dodaj malo vode i razmuti tirku. ~ se 'pomeati se s im tenim'. Bila je vrua voda i kvas se ve razmutio. raznaat raznaam nesvr. v. raznosit. Zato on da raznaa nau sirotinju?! raznet -esem svr. 1. 'odneti na razne strane, na razna mesta'. Veeras sam razno sve prasice komijama, sve sam prodo. 2. 'eksplozijom raskomadati'. Nema on livu ruku, granata mu je u ratu raznela. 3. 'uiniti da se neto razie, iezne'. Dobro je to je dunio vitar i razno onaj crni oblak. ~ se 'proneti se, odjeknuti'. Dobar glas se friko raznese, a rav jo i prije. raznosit (se) raznosim (se) nesvr. prema raznet (se). On raznosi sodavodu po kuama. razor m 'iroka brazda (obino na sredini oranice'. Vodi konja razorom da ne gazi ito. razranit se razran'm se svr. 'ugojiti se'. Jokin deran se tako razranio otkad ga nisam vidio. razred m 'naelno jednogodinja faza kolovanja'. Nema on ni etri razreda kule, ja znam da je dvared io u trei razred. razridit (se) razridim (se) svr. a. 'uiniti retkim (reim), prorediti'. Razridi malo alukatre, nita se ne vidi u sobi. b. 'izgufoiti od svoje jaine, postati slabiji'. Siret to sam ga sad kupio je zdravo jak, triba ga razridit s vodom. razriivat (se) -ilvam (se) nesvr. prema razridit (se). Sve mi s ini da na birta fain razriiva vino. razrizat -em svr. 1. 'reui rasei'. Ko e mi razrizat ovu veliku Iubenicu? 2. 'odrediti veliinu poreza'. Oni razriu porciju od oka, a ja nek gledam di u novaca nastait da platim. razrogaeno pril. 'irom otvorenih oiju, u udu'. Ja je pitam, a ona samo uti i razrogaeno me gleda. razrogait -ogaim svr. 'irom otvoriti, izbeiti, izbuljiti (oi, u uenju, divljenju, strahu)'. Kad se od bilo ega uplai, samo razrogai oi i sva se ukoi. ~ se 'iskolaiti oi, izbeiti se'. Razrogai se ko uplaeno tele. razulareno pril. 'neobuzdano, besno'. Ve due vrimena jedna banda razulareno krade i otima, ak i ene napada. razularit -ularim svr. 1. v. razuzdat. Razulari konje i puti i(h) u avliju da pasu. 2. 'uiniti neobuzdanim'. Svekar i svekrova su primili snaju ko svoju er, al to je razularilo pa je poela svima u kui zapovidat, a sama se nije privaala nikakog posla. ~ se

v. razuzdat se. inili su sve da mu bidne to bolje u njevoj kui, a on se od svega razulario i traio sve vie i vie. razum m 'um, pamet, razboritost'. ta je to, s tobom, Nesto, ko da te poo razum da naputa, tako se ponaa sa svojima. razuman -mna -mno 'mudar, razborit'. Daborme da mi je sad ve lake, dica su mi starija i razumnija.

razumit -im svr. i nesvr. 1. 'shvatiti'. Razumio sam ta triba da donesem, al niko nije kazo od koga da traim. 2. 'biti vet u emu, znati'. Samo v! eni dajte da i(h) deka, razumi se on u konje, jo kako. 3. 'shvatiti neije pobude'. Ona furtom plae i kae kako nju niko ne razumi, pa ni roeni ovik. Izr. Divani lipo bunjevaki, da te cio svit razumi. ~ se 'poznavati to, biti vet u emu'. Samo mene nemojte slat da trgujem, ja se u to ba nita ne razumim. 2. 'shvatiti jedno drugoga'. Nji dvoje samo nek se pogledaje, ve se razume; Nas dvoje se dobro razumimo ko ovik i ena. razunzurit se razunzurim se svr. 'raskomotiti se, razbakariti se'. Ja ga pozvala da ga togod zapitam, a on uo unutra i razunzurio se ko da e tu ostat do vika. razuzdan -a -o 'rasputen, Ne triba se udit to su dica razuzdana kad njim ni mater ni otac ne valjaje. razuzdat -am svr. 'osloboditi uzde'. Otkopaj trange i razuzdaj konje, pa doi ist. razuzdavat (se) -uzdavam (se) nesvr. prema razudat (se). razvadit (se) -im svr. (se) 'rastaviti zavaene'. Stipane, zato ne razvadi te kerove, oe da raskidaje jedan drugog?! razvaat (se) -am (se) 1. nesvr. prema razvadit (se). 2. 'razvoditi se' razvalit razvalim svr. 1. 'sruiti'. Vitar namje svu kurunu razvalio, ni jedna klupa nije ostala itava. 2. 'razrogaiti'. Zatvori ta usta, razvalila si i(h) pa izgledaje ko crkvena vrata. 2. a. 'otvoriti, rastvoriti'. Ko j to vidio, tako razvalit vrata, ko da kroz njl volovska kola triba da uu a ne ovik. Izr. razvaljeni kreveti 'kreveti pripremljeni za spavanje ili posle spavanja nenameteni'. ~ se 1. 'rairiti se, razrogaiti se'. 2. 'rastvoriti se, poeti zjapiti'. 3. 'ispruiti se, zavaliti se'. razvedravat (se) -edrava (se) nesvr. prema razvedrit (se). S gornjaka se poelo razvedravat. razvedrit razvedri svr. 'rasterati oblake, uiniti vedrim'. Samo da vitar jae dune, pa e da i razvedri. ~ se 1. 'osloboditi se oblaka, magle i sl.' 'razgaliti se (fig.)'. Ko se ne bi razvedrio na tako veselu svirku. razveselit -eselim svr. 'uiniti veselim, obradovati'. Kad nam ujna u goste doe, sve nas razveseli. ~ se 'postati veseo'. Ne zna se on razveselit dok ne popije koju aicu vinca. razvest -ezem svr. 'poeti opirno priati, govoriti'. Siam se pokojnog dide, kako je znao sist nuz pe, zapalit lulu, pa kad onda razvezu pripovitke. razvezat razveem svr. 1. 'odreiti, razdreiti'. Kad Lacko svee trangu, onda uvik muku muimo dok ne razveemo. 2. 'poeti nairoko priati, govoriti'. Joj, eno ie Lazo, samo njemu ne dajte da doe do rii, jel kad on razvee, nikad kraja. ~ se 1. 'osloboditi se veze, odreiti se'. Tri svei kobilu, razvezala se s jasala. 2. 'poeti nairoko govoriti'. Izr. razvezo mu se jezik 'poeo je govoriti otvoreno i nairoko'. razvidit se -i se bezl. svr. 'svanuti'. Mi smo ve stigli pod samu varo kad se razvidilo. razviat (se) razvia (se) nesvr. prema razvidit (se). razvijat (se) razvijam (se) nesvr. prema razvit (se). razvikat se razvlem se svr. 'udariti u viku'. Doo je kod nas u avliju i razviko se ko da je kod svoje kue. razvinat -am svr. 'osloboditi brane veze, razvesti'. Crkva nee nikog razvinat ve samo sud. ~ se 'raskinuti brak, razvesti se'. Nisu se razvinali samo ne lve vie zajedno. razvinavat (se) -inavam (se) nesvr. prema razvinat (se). Mani Justu, ona se svake godine po dvared razvinava. razvit razvijem svr. 'istanjiti testo oklagijom'. Razvila sam tri jupke za rizance, oe I bit dosta? ~ se 'prolistati'. Gledam jutros trinju, svi su se pupovi ve u lie razvili. razvlait (se) razvlaim (se) nesvr. prema razvu (se). razvrgnit -nem svr. 'prekinuti, raskinuti vezu'. umrlo kume, razvrgnilo se kumstvo. ~ se 'razii se'. Nee bit svatova, togod su se pretelji uzjogunili i sve se razvrgnilo. razvriit se razvrii se svr. 'pustiti vree na sve strane'. Nismo mi tako nagusto posadili dinje, same su se razvriile. razvrit razvrim svr. 1. 'napraviti nered', Vas ovik ne mo ostavit same kod kue, sve ste razvrili. 2. 'skinuti vrh kamare, plasta i sl.' Oluja je razvrila onu veliku kamaru slame. razvrivat -rivam nesvr. prema razvrit. razvu -uem svr. 1. a. 'pruiti celom duinom, irinom'. Tako razvui arap da pokrije cio astal. b. 'izvlaenjem umetnutog produiti'. Razvui astal jel bie vie gostivi. c. 'povlaei razmai u stranu'. Razvui malo virange, mrak je u sobi pa da se bolje vidi. 2. 'opirno izlaui, otegnuti, produiti'. Popo je danas razvuko pridiku, jedva sam doeko kraj. 3. a. 'vukui otpremiti na razne strane'. Razvukli smo po njivama mitra. b. 'razgrabiti, odvui'. Ne mo on nikad toliko zaradit, koliko ga

njegova roena ena razvue. ~ se 1. 'rastegnuti se, izgubiti povezanost vlakana'. Deranu su se akire razvukle na obadva kolina. 2. 'potrajati due vreme'. Ovaj mi se misec tako razvuko, ni sama ne znam zato. ra rai bot. 'vrsta itarica Secale cereale'. raalostit (se) -alostim (se) svr. 'uiniti aIosnim, rastuiti'. Nije meni do njevog ila, raalostilo me je zato i mene nisu zvali. rabunit se rabunim se svr. 'narasti u bunje'. Zimus smo dobro zemljom zavalili, a s prolia su se same jagode rabunile. rani -a -o 'koji je od rai'. Rani kruv nikad ne naraste ko od krunog brana. rbina 'komadi razbijenog tanjira (posude), krhotina'. Skupite te rbine na lopatu i bacite na ubre. ra 1. 'proizvod korozije gvoa'. Nismo dosta podmazali plug, pa ga je zimus ra napala. Izr. ~ ide gvoe, neistoa ljude! v. gvoe rak rka m zool. 'hrak Cricetus cricetus'. Rka samo vodom mo istirat iz jame. ranje s gl. im. od rat. Ranje je ve poilo sav dno od kabla. rat -am nesvr. 'prekrivati se rom, oksidirati'. Lie na jabukama je poelo rat. rav -a -o 1. 'koji nanosi drugima neprijatnosti, nevaljao, pokvaren'. Bolje je da nema nikog nego tako ravog druga. Vridna je u polju al je rava domaica. Od zla oca i zle matere, ta mo bi't drugo ve rava dica. 2. 'koji je slabog kvaliteta'. Od iavog ita ne mo bit dobro brano. Ove godine je sva litina vrlo ravo rodila. Ravo vrime nas je snalo. 3. 'nedrav, slab, bolestan'. Danas se nita ravo osiam. Izr. dospit na ~ glas 'izneti koga na javnost'; nema ravog vina ve ravog stomaka. ravo pril. 'na rav nain, loe'. I kad sam ja jue bio kod njeg, favo se osio; Ravo smo proli s marvom na vaaru. retina augm. od ra. Ta retina e nam sve ito upropastit. rica i m 1. dem. od ra. 2. 'ovek koji je sposoban za sitne pakosti'. Nije sin drugaiji od oca i on je ve rica. rebarce -eta s dem. od rebro. Stiska to dite, moe mu slomit rebarce. rebro s 'jedna od dvanaest pari tankih i izvijenih kostiju, vezanih za kimu, koje obavijaju grudni ko'. Pao sam s listava i slomio tri rebra. Izr. vide (broje) mu se rebra 'jako mrav'; polomit kome rebra 'izudarati koga'; s neba pa u rebra 'iznenada'. recepis m 'recept'. Prigledo me je doktor, al mi nije dao nikaki recepis, kae da pijem vrue teje pa da se dobro iznojim, pa e pro bola. re reem/reknem svr. 'govorom izloiti, saoptiti, izjaviti'. Ja sam ti reko, u mojoj kui vie ne triba; Kad jedared rekne, nemoj vie da porekne. Reko si da e dovest konja, pa di je taj konj? Tvoj otac je reko da e ti dat prije, zato sad uti? Izr. moe se mirne due ~ 'moe se tvrditi'; na to se nema ta ~ 'nema prigovora' rekla kazala 'brbljanje'; ~ misu 'odrati misu'; ~ po dui 'iskreno rei'; ~ svoje 'dati svoje miljenje'; ~ u vitar 'uzalud rei'; ree i ostane iv 'bubnuti glupost'; tamo di je Bog (vrag) reko laku no 'u zabaenom kraju'; tu oma na panju 'rei na poetku, odmah raistiti'; reci mi s kim se drui, pa u ti kazat ko si. redar -ara m 1. 'onaj koji odrava red na nekom mestu'. Danas se uoitelj pofalio kaki sam dobar redar u razredu. 2. 'policijski straar (obino optinski)'. Redar proe svaki dan barem jedared naim sokakom. rednjaa crkv. 'ena koja se dri nekog svetog reda, bogomoljka'. Starije ene kad ne znadu ta da rade, onda postanu rednjae. reom pril. 'po redu, jedan za drugim'. Samo redom, dico, nemojte se turat, svakom e dote. redua 'ena koja u kui vodi domainstvo po redu i vremenu koji su joj odreeni'. Svake nedilje jedna od dvi snaje je redua, a ona druga radi u to vrime u polju. reduin -a -o 'koji pripada redui.' Reduina je sramota ako una nije na vrime skuvana. redovan -vna -vno 1. 'koji se deava u odreeno vreme'. Danas je redovan ajzliban, nije nita kasnio. 2. 'pravilan, ispravan'. Kad se istrizni, bie on oped redovan ovik. reanje s gl. im. od reat (se). Nisam ubardala jo to vae reanje. reat ream nesvr. 1. 'slagati u red, redati'. Kad sam ula u sobu, Milka je reala cvie u pendere. 2. 'nabrajati, navoditi, nizati'. Stane mu reat svoje muke i nevolje kroz koje je prola za dvi godine. ~ se 'ii po redu, smenjivati se, nizati se'. Nevolje su se samo reale ko da su se sve slegle na nau kuu. refe m 'trgovac tekstilne struke'. Jedan sin mi je izuio za refea. refeki -a -o 'koji pripada refeu. Bolje bi bilo da si refeki kalfa. regrut -uta m 'vojnik u poetku kadrovske slube'. Na Ivan je posto regrut. regula 'pravilo, propis'. Ne slua nanu jel, neka, neka, otie ti jednog dana u katane, nauie oni tebe reguli.

reklija 'deo enske nonje ~ ogrta (pravi se od materijala valjane vune oje, iaran je po rubovima i oko rukava gajtanima; nalii negdanjoj graniarskoj nonji, a po duini dosee do pojasa)'. Reklija tako stoji na njoj ko da je salivena. rekviracija 'rekvizicija'. - Nije vridnost radit kad rekviracijom sve odnesu. rekviraro m 'onaj koji rekvirira za raun drave'. Nismo nita sklonili, a eno iu rekviraroi, sa(d) e nam sve popisat i odnet. rekvirirat -irlram svr. i nesvr. 'uzimati na raun drave (bez naknade) najee hranu i stoku'. Rekviriraju stoku, ito i drugu ranu, a nama ta ostane. remeta m 'pustinjak, isposnik'. ivi sam ko remeta. remetit -im svr. i nesvr. 'ometati'. Zato vie i remeti san dici kad su jedva zaspala. ~ se 'odstupiti od uobiajenog sklada, reda, kvariti se'. Sve se remetilo od kako je ona dola u kuu. remuna 'moralno propala enska, prostitutka'. Vidi tog potenog i vridnog ovika nije zasluila jedna valjana ena, ve ga je dobila ona remunda. ren rena m bot. 'vrsta povra ljuta korena koji se upotrebljava kao zain, Armoracia lapathifolia'. Izr. natrt kome pod nos rena 'rei mu neugodne stvari'; ~ te satro! 'zaplakao dabogda!'. renda 'blanja, strug'. Bao su imali tri rende, vie nego dikoji majstor. renda -aa m 'onaj koji uzima zemlju u arendu, zakupnik zemlje'. Doo je renda da se pogaamo za novu arendu. renaov -a -o 'koji pripada rendau'. Rendaov znoj ode u gazdin dep. render -a m 'gradski optinski straar, redar'. Samo ti prkosi, pa u ja zvat rendera da te odnese. rendisat -iem nesvr. 1. 'strugati rendom, blanjati'. Ii zovi bau, tamo su pod naslamom, rendiu daske. 2. 'kaljati (fig.)'. Siroti dida, nazebli su pa samo po cio dan rendiu. rep m a. 'izrataj na zadnjem delu tela sisara kao produetak kime'. Svojim dugakim repom krava se brani od muva. b. 'dugo perje na zadnjem delu ptica'. Niko nema taki rep ko paun. c. 'zadnji deo tela kod riba, vodozemaca, zmija, insekata'. Kad stane na rep guteru, on se otkine i guter se tako spasi a rep mu opet naraste. Izr. bit brez glave i repa 'smuen'; obisit maku o ~ 'savetovati, govovoriti, initi neto uzaludno': zavlait se kome pod ~ 'podilaziti (vulg)'; povu maka za ~ 'stradati'; ne moe ga uvatit ni za glavu ni za ~ 'vetropir(ast)'; ni ~ da makne 'ne haje ni za ta'; podvit ~ 'podvui se'; ~ nakrste 'umai'; metnit soli na ~ (alj.) 'uzaludno se truditi'; stat kome na ~ 'doskoiti kome'. repanda augm. i pogrd. od rep. Vidi, koliku repandu ima ovaj bujdo. repat -a -o 'koji ima rep'. Ne triba stat blizo repate ivotinje, jel mo repom oparmait ovika. 2. 'neastivi, avo'. Sirota ena, kau, ima ovika ni repati mu nije ravan. repi -ia m dem. od rep. Mali ker pa mu je taki i repi. repina augm. i pogrd. od rep. Kolika je to repina u kobile, dopire sasvim do zemlje. reponja m 'repata ivotinja'. Dovedi tvog bika reponju. reskir -ira m 'rizik'. Zdravo je velik reskir s tolikim novcima i na tako dalek put. reskirat reskiram svr. i nesvr. 'izloiti se. izlagati se opasnosti'. Vrime tako nadolazi da se brez da reskira ne mo opstat. reetat -am svr. 'prosejavati, istiti kroz reeto'. Reetaemo ito za sime. reeto s 'mreasta naprava za prosejavanje zmastog materijala'. Donesi reeto da proistimo gra. reterat -ata m 'nunik u dvoritu (van stambenih prostorija)'. Boli me trbuv, moram i na reterat. reuma 'reumatizam'. Kad didu uvati reuma namae se rakijom pa sva soba smrdi. revenat se -am se nesvr. 'udruiti sredstva (obino novac radi kupovine ega)'. Koliko ima novaca da se revenamo pa da kupimo loptu; Da se revenamo: vi donesite vina, a ja u divenice i unke. reverenda 'dugaka svetenika haljina'. Na sokaku popo nikad ne iu brez reverende. reza 'zatvara na vratima, kapiji sa unutranje strane'. Uvui pargu s reze da ne otvori kogod spolja. rezdelija v. zerdelija. Rezdelije su zdravo sitne, sve e i u cefru za rakiju. rea mn. 'odrezane grane drvea (sloene u snoplje)'. Spremili smo za zimu dosta ree za grijanje peivi. reit -i nesvr. 'reati'. Pobisnila je pa ni ne divani ko ena ve samo rei; Nemoj ti na mene furtom reit. ribizla bot. 'bunasta biijka Ribes rubrum (R. vulgare), iji su plod crvene nakisele bobice sloene u grozdove; plod te biljke'. Nasadili smo lani svud nuz ogradu ribizle.

ridak ritka ritko 1. 'koji je razmaknut, udaljen jedan od drugoga'. Kako u se oeljat s ovim ritkim eljom? 2. 'providan, proziran'. ~ ima je, al je ritka magla. 3. 'koja sadri manju koliinu odreenih sastojaka'. Ti valdar nema rizanaca kad ti je taka ritka orba. 4. 'koji se javlja u veim vremenskim razmacima'. evo, ie na ridak gost. ridat -am nesvr. 'glasno plakati nezadrivim plaem'. Nfje tila da je niko uje, ola je i zatvorila se u sobu, pa je cilo vee ridala. ridikla 'runa enska torbica'. Sad je moda da i paorske ciire nose ridikle. rian m 'konj rie dlake'. Lipo je bilo vidit kad Joso jai na svom rianu rio 'konj' utocrvene dlakek. Koga rio zavoli tog i slua. riua 'ria kobila'. Naa riua nije volila da se upree s desne strane rude. rigat -am nesvr. 'bljuvati'. Dite mi riga, cigurno j'e vie sisala neg to joj triba. rignit -nem svr. 1. 'bljunuti'. Naglo sam je podigla i zato je rignila. 2. 'podrignuti'. Dobro je kad dite posli sisanja malo rigne. rigolovat -ujem nesvr. 'duboko kopati, orati'. Rigolujemo u pisku, sadiemo nov vinograd. rijanje s gl. im. od rijat. Dobro bi bilo da uvatimo tu krtinu, dosta mi je njezinog rijanja po avliji. rijat rijem nesvr. 'rilicom, njukom preturati, izrivati zemlju'. Uvuemo svinjama binjice da ne riju vie po avliji. rika 'reka'. Niki tvrde da je jedna vea grupa Bunjevaca dola u ove krajeve od rike Bune iz Ercegovine. rika 'snaan zvuk s kojim se oglaavaju neke ivotinje'. Jo iz daleka se uje rika goveda i po tom znamo da se vraaje s pae. rikat rie nesvr. 'oglaavati se rikom'. Kad bik rie, onda ga se triba uvat i ne i blizo njega. riknit rikne svr. 'oglasiti se rikom'. Kad u koari bik rikne, sve bui, ui da se zaglunu. riktat (se) -am (se) nesvr. 'doterivati (se)'. Koliko misli ta tvoja sestra da se rikta, ve po sata je ekamo?! rina 'laka, nemoralna ena (pogrd.)'. ta je dolazila ta rina kod nas? ringla 'gvozdeni prsten na ploi nad vatrom kod tednjaka'. Skini jednu ringlu, prija e se skuvat. ringlorka 'vrsta krupne ljive'. Dobro su rodile ringlovke, a i krupne su i slatke. rintat -am nesvr. 'muiii se radei teak posao, tegliti'. Rinta deran od jutra do mraka, a ti jo vie na njeg. ripa bot. 'Brassica rapa'. Moraemo zatrpat ripu, jel mo nai mraz pa e se smrznit. Izr. stona ~ 'blitva, Beta vulgaris'; eerna 'za proizvodnju eera, bot. Beta vulgaris rapacea altissima'. ripina -a -o 'koji pripada repi, koji se odnosi na repu'. Ripino lie dajemo kravama za ranu.

ris risa m 1. 'etva'. Poeli smo ris radit. 2. 'obrok, deo letine koji radnici primaju u naturi na ime zarade za obavljenu etvu'. 3. 'zemlja koja se daje kao miraz'. im se udala, dobila je lanac zemlje u ris. risar -ara m 'kosac, etelac'. Risari kose, a risarue snose pokoeno ito. risarski -a -o 'koji se odnosi na risare, najamne radnike, eteoce'. Risarski dan traje od ranog jutra do kasno u no. risarua 'ena koja sakuplja ito iza risara (v. rukovetaica)'. riskinja 'miradika (koja donosi zemlju u miraz)'. Kata je lipa i dobra riskinja, oma nosi sa sobom pet lanaca iste zemlje. risno prid. samo u primeru: ~ doba 'vreme etve' Kad doe risno doba svi drugi poslova se manjivamo. ristung m 'sprema, opremljenost (vojnika)'. A kaka vam je rana i ristung bio u katanama? rikulja 'obesna ena (nezgodna za okoIinu)'. Samo mi Jucu ne spominjite, to je taka rikulja da joj para nema u podvaljivanju i svai. rit rita m 'movara obrasla trskom'. ~ u naem ritu ve odavno nema vode, zato se valdar i trska skoro osuila. im se dobro smrzne, kosiemo trsku u ritu. ritina augm. i pogrd. od rit. ritko/ritko pril. 1. 'na veem odstojanju jedno od drugoga, ne gusto'. Meni se ini, da ste malo ritko kuruz posadili. 2. 'u velikim vremenskim razmacima'. Pazili smo se mi, al smo ritko u goste ili jedni drugima. 3. 'kao malo koji drugi, neobino, izuzetno'. Srina je ona, to je njezin Miko ritko dobar ovik. Nadaleko ne mo na tako ritko dobrog domaina; Paorske ene su zdravo ritko ile u varo; Ritko kome je rodilo ito ove godine ko nama. Ritko se viamo. ritski -a -o 'koji se odnosi na rit. Ritska trska je dobra za poivanje krova.

riv riva m 'mera za duinu oko 75 cm, rif'. U staro vrime mirilo se samo na riv. rizanac rizanca m 'razvijeno testo, izrezano na tanke trake'. Naspite dosta rizanaca u orbu. rizat riem nesvr. 'rezati'. Tribae rizat voe u vinogradu. Riem duvan za lulu. Izr. ~ granu na kojoj se sidi 'raditi protiv samog sebe'. rizidba 'orezivanje loze'. Loko, mogo bi nam sutra malo do na mobu u rizidbu vinograda. rizit -i nesvr. 'reziti, imati ukus okiselog vina (nakon prvog vrenja)'. Volim mlado vino jo dok rizi, pa kad pije sve tipka jezik i usne. rizling m 'vrsta belog groa i vina dobivenog od njega'. Izbacili smo staru lozu i zasadili smo po lanca rizlinga. rka -aa m 'onaj koji hre'. Lozija im metne glavu na uzgljancu ve re, nema veeg rkaa od njeg. rkat rem nesvr. 'hrkati'. Vince valda jo re kod kue, a davno je tribalo da doe. rknjaa 'kima'. Ostavi mesa u jednom komadu od rknjae. rmbat -am nesvr. 'dugotrajno i teko raditi'. Rmbo je cilog ivota da bi podigo brojnu dicu, a oni se razili i ostavili ga pod starost samog. rnjaga 'gomila'. Ja sam kazala da doneses koji klip, a ti dono itavu rnjagu. rnjagat -am nesvr. 'dovlaiti na gomilu, gomilati'. emu rnjaga toliko piska kad znam da se ni tako nece u njemu sigrat. rod roda m 1. 'ono to je roeno, porod, potomstvo'. Rodio mu se sin, produie mu se rod. enin rod je posto njemu najblii. 2. 'proizvod biljaka koji se razvija iz cveta ili pod zemljom, plod'. Tunje su lipo cvatale al nisu dale roda. Ove godine je rod krumpira veliki. 3. 'pol (ljudi, ivotinja)'. Moramo se mi ene borit za enski rod. Izr. bit (padat) ~ kome, bit u rodu (s kim) 'biti u rodbinskim vezama'. ni ~ ni pomoz Bog v. uz Bog (izr.); pronet rodu glas 'prouti se'; ~ roeni 'najblii rod'. roda zool. 'ptica selica Ciconia ciconia'. bila ~, crna ~ Naa roda se nije vratila, ostalo joj je gnjizdo na odaku prazno. rodan rodna -o 'koji daje bogat rod, plod'. Ne mogu sve voke svake godine bit rodne. rodbina mn. 'sva lica sa kojima se neko nalazi u srodstvu'. Na Boi se skupila sva rodbina. rodilja 'porodilja'. Kako se osia vaa rodilja, jel ustala ve iz kreveta? rodin -a -o 'koji pripada rodi'. Kogod je pokvario rodino gnjizdo. roditelj m (mn.) 'otac i mati'. Moji su roditelji paori, al poteni ljudi. roditeljski -a -o 'koji pripada roditeljima, koji potie od roditelja' Ostavila je ovika pijanca i vratila se u roditeljsku kuu. roditeljski pril. 'kao roditelj, poput roditelja'. Brat se o njemu roditeljski bri'nio. rodit rodim svr. 1. 'doneti na svet (dete), poroditi se (o eni)'. Rodila mi je ena sina. fcina Pavka je rodila dvojke. 2. 'doneti (rod, plodove), poneti, uspeti (o usevima i sl.)'. ~ or je rodio ko nikad; ito je rodilo, fala Bogu, napunili smo ambar. Izr. kad na vrbi rodi groe 'nikada'; kako ga je mater rodila 'go golcat'. ~ se 'doi na svet roenjem (o detetu)'. erkica se rodila u nedilju uvee, a posli godinu dana rodio mi se sin. Trei sin se rodio na salau. Izr. ponovo se rodit 'osetiti radost, ivnuti'; tresla se gora rodio se mi (v. uz mi). rodni -a -o 'koji se odnosi na roenje (mesto, kraj i sl.), poreklo (koga, ega)'. Ja nisam nikad napuo moj rodni kraj'; Zato bi se stidio svog rodnog mista. rodom pril. 'po roenju, s obzirom na roenje, poreklom'. Znam dobro Danu, rodom je iz Tavankuta. roak m 'onaj koji je s nekim u rodbinskoj vezi, u srodstvu, rod'. Kalor je roak moje ene. roaka 'enska osoba roak'. To je roaka naeg komije. roeni -a -o 1. 'koji je u neposrednom krvnom srodstvu: ~ brat, ~ sestra, ~ otac, ~ sin. Ne date mi pivat ni u roenoj kui. Izr. Roenoj materi i govno sinovljevo mrii! roenje s 'dolazak na svet raanjem; poroaj'. Svako roenje imae i svoj kraj: smrt. Izr. dan roenja 'roendan'; misto roenja 'rodno mesto, zaviaj'. rog roga m 1. a. 'kotani cevkast i iljat izrataj na glavi nekih ivotinja'. Volovi su imali take dugake rogove, kake ja dotle nisam vidio. b. 'takav i!i slian izrataj na glavi nekih mitolokih bia'. istina je, nane, da vrag ima rogove? 2. (obino u mn.) 'pipci, ticala u nekih insekata'. Spu je izao iz kue i putio je rogove. 3. (obino u mn.) 'kosa greda krovne konstrukcije; kraj grede koji stri izvan strehe'. Rogovi su ve podignuti samo da prikuju za njih lece i oma se mo pokrivat. Izr. skresat rogove kome 'uutkati koga'; slagat se ko rogovi u daku (ir.) 'ne slagati se meusobno'; uvu rogove 'umiriti se'; uvatit bika za rogove 'odluno postupiti'. rogalj roglja m 'ugao neke zgrade, mesto gde su se mladi okupljali radi zabave (igre i pesme)'. Na roglju se mlade izifara i izludira, pa su onda mirni j'edno vrime.

rogat -a -o a. 'koji ima velike rogove'. To je taka sorta krava mali rogova, samo je bik rogat. b. 'neastivi, avo'. Ako ne budete dbri, doe rogati pa e odnet ravu dicu. rogonja m 'onaj koji ima velike rogove, vo velikih rogova'. Kad upregnem moja dva rogonje, ima se ta vidit. rogoza bot. 'vrsta trave s tvrdim listovima koja raste na movarnom tlu, Typha latifolia'. Doneli smo rogoze, bie dosta za jednu veu asuru. roj roja m 1. 'skup pela koje su se izlegle od jedne matice u istoj konici i ine posebnu zajednicu'. Pobigo nam je jedan roj is konice i uvatio se na granu o(d) trinje. 2. 'mnotvo insekata u letu'. Prid vee, kad smo se vraali kui, pravi rojevi kumaraca su nas napadali rojit se -i se nesvr. 'izlegati se u rojevima, izlaziti u roju iz konice, skupljati se u roj (obino o pelama)'. Zujilo je u konicama, pomislio sam da se roje. rojta 'resa, kianka'. Kupila sam maramu na vrat s rojtama. rojto m 'velika marama sa rojtama (nosi se kao gornji ogrta)'. Iznesi rojto da ga ponesem, modar e bit zima kad poemo natrag. rok roka m 1. 'utvreno due ili krae vreme u toku kojeg neto treba da se dogodi, izvri i sl.' Neka bidne to rok od misec dana. 2. 'zavrni deo tog vremena kad neto dospeva, treba da se obavi, izvri i sl.'. Sutra do podne moram isplatit vekslu u bangu. rokat -e(m) nesvr. 'groktati'. Krmaa je poela rokat, to je znak da doji prasice. rokoko -oa m 'jedna vrsta plesa (v. kolo)'. Ajde, curo, da igramo rokoko, poljubim te u oko. Ala sam se naigrala rokokoa. rokva bot. 'rotkva Raphanus sativus'. Izr. dobie rokve strugane 'nee dobiti nita'; bie ko na Boi rokve 'nikad nee biti'. rolja -aa m 'vrsto platno (u obliku velikog pekira), u koje se umotava vlaan ve za rolj'anje'. Jesi I pripravila i dva roljaa kod roljke? roljat roljam nesvr. 1. 'grudvastu zemlju sabiti, izravnati pritiskom roljke (v.)'. Nije dosta to smo branom posijano ito poravnali, ostalo je fain grudvasto, pa e tribat jo i roljat. 2. 'glaati (ve, haljine, koulje i dr.) pri. tiskajui roljkom'. ~ uvik sam nani moro pomagat roljat, da ne vuku sami roljku. ~ se 'igrati se roljke (v. roljka 3.). Ko e se sa mnom roljat? roljka 1. 'drvena naprava za glaanje (sastoji se iz postolja na kojem je uvrena glatka debela ploa od orahovine; na ploi se nalaze dva valjka ~ oko 20 cm prenika ~ na koje se namotava materijal za glaanje. Na valjcima se nalazi sanduk, napunjen kamenjem da bude tei. Povlaenjem sanduka napred i natrag ve se glaa. 2. 'drvena naprava za roljanje zemljita (do dva metra dugaak valjak ~ prenika 3050 cm ili tri komada od po metar duine: jedan napred, dva iza njega, sve podeeno za vuu konjima)'. 3. 'deja igra (deca su okrenuta leima jedan drugome, uhvate se pod ruku i jedan drugog naizmenino podiu u vis i sputaju dole)'. Ti si teak meni za roljku. rominjat -a nesvr. 'sipiti, rositi (o kii)'. Volim i po kii kad sitno pada i rominja. ronac ronca m zool. 'rovac GryIlotalpa vulgaris'. Nao sam oko mladi voaka ronca, moraemo malo vema obratit panju da i(h) nema vie, mogli bi izgrist ile vokicama. rondzat -am nesvr. 'stalno (za neto) prigovarati gunati, zanovetati'. Nemoj samo rondzat ve i uradi togod, da vidim kako triba, kad ti moj poso nikad nije dobar. rona 'krpa, dronjak'. Daj i tu ronu da bacim na ubre. ronav -a -o 'pocepan, sav u ritama, dronjav'. Kako si mogo u tako ronavom ruvu oti med svit. ronit -im nesvr. 1. 'plivati ispod povrine vode'. Kako e ronit kad ne zna ni plivat redovno? 2. 'putati da neto tee, sipa, lije'. Danima je nana za baom suze ronila, niko je nije mogo utiit'. Roni suze ko da joj je u oima potok niko. ~ se 1. 'survavati se'. Ronila se zemlja pored puta. 2. 'tei, curiti, liti'. Sva dica su suze ronila, alei svog uitelja. rorata 'jutarnja misa pred katoliki Boi'. ie li na roratu? rosa 'kondenzovana vodena para koja se u toku hladnih noi nahvata u vidu sitnih kapljica'. Velika je rosa, neemo kosit travu dok se malo ne prosui. Izr. mlad ko rosa u podne 'star'. rosan rosna -o 'prekriven rosom, pun rose'. Neemo valdar u rosno ito; to lipo mrii rosno cvie. rosit -i nesvr. 1. 'initi da se to orosi, prekriti rosom'. Gusta magla rosi put, pa se jo i kliza, pored tog to se ne vidi dobro. 2. 'sipiti'. Kia je poela fain rosit. ~ se 'postajati vlaan, kvasiti se (rosom, suzom)'. Gledam je kako joj se oi rose. rosulja 'sitna kia'. Cilog puta me je pratila sitna kia, prava rosulja. roi -ia m dem. od rog. Vidi naem malom ovnu je provirio roi. ropija 'nepotena ena, razvratnica'. eno ie Matina ropija. rova -aa m 'drvena ograda na bunaru'. Tribalo bi imegod poklopit rova, bojim se da nam deranac ne padne u bunar. Izr. do na iji 'dopasti kome aka'.

rovait rovaim svr. i nesvr. 'obeleavati (igom ili znakom) ivinu, stoku'. Rovaimo na nogama nae pilie. rozinkast -a -o v. rozlinkav. Dobila sam puno areni jaja za Uskrs, jedno je bilo rozinkaste farbe. rozlinkav -a -o v. razlinkav. Ba nimalo nije lipa ta rozlinkava marama; Ovo tvoje vino nije ni bilo ni crveno ve niko rozlinkavo. rozlinkast -a -o v. rozinkast. Najlipe su mi one rozlinkaste rue u bai. rozmarin m 1. bot. 'ruzmarin Rosmarinus officinalis'. 2. 'onaj koji se napio (fig.)'. eno, ie tvoj' rozmarin, fain evelja. rozolija 'cvee i drugi ukrasi na kutiji (u kojoj su smeteni pokloni kada se polazi na veridbu devojke)'. Vi ste primili nau rakiju (v. rakijare) i mi vam veeras donosimo rozoliju pa da zaruimo vau Macu za naeg uku. rpa 'gomila'. Bao su zbacili s kola na jednu rpu piska, moemo se mi tamo sigrat. rskat -am nesvr. 'umno gristi'. Dali smo koure keru, sad tako rska da sve puca. rskav -a -o 1. 'koji hrska, hrskaviav'. Volim meso koje na kouri ima rskavi zavretak. rskavica 'hrskavica'. Najslae je meso sa rskavicom oko kostivi. rub m 'ivica, kraj'. Uvati se za rub od suknje pa se nee od mene izgubit. rubanje s gl. im. od rubat. Kad navale na zdilu, njevo je riibanje zaas gotovo. rubat -am nesvr. 'halapljivo i mnogo jesti'. Pogledaj dicu kako slatko rubaje. rubit rubim nesvr. 'praviti rub, porubljivati'. Nemoj mi smetat dok rubim suknju. ~ se 'dobivati rub, ivicu'. Taj se posiav ne rubi, on ima svoj porub. rubljenje s gl. im. od rubit (se). Ala to tvoje rubljenje nita sporo ie. ruak ruka m 'doruak'. Dok mukarci namirivaje stoku, domaica pripravlja ruak i im su jutarnji poslovi gotovi, sida se za ruak; Ruak je rano izjutra, al je zato i una u podne ve gotova. ruanje s gl. im. od ruat. To vae ruanje se fain oteglo. ruat ruam svr. i nesv. 'pojesti ruak, dorukovati'. Dica bi tribalo vie da ruaje, dugo je njima do une da ekaje. ruerda augm. i pogrd. od ruka. Kad je on udario njegovom ruerdom, ko da je maljom lupio. ruica 1. dem. od ruka. 2. 'deo predmeta (poljoprivrednog, runog alata i sl.) koji se dri ili hvata rukom'. Samo ti dobro dri ruice pluga, jel e ti na tvrdoj zemlji lako iskoit iz brazde. runi/runi -a -o 'koji se odnosi na ruku, na ruke, koji pripada ruci; koji se nosi na ruci'. Od udarca puko mi je runi zglob. Smrzli su mi se runi pisti. runo pril. 'rukom. manuelno'. Sve do prvi sijaica, nai ratari su runo sijali. rua 'motka privrena u prednju osovinu kola, uz koju se preu konji'. izvadi rudu iz kola pa je metni pod kola da ne smeta, mala je avlija. Izr. trat prid rudu 'uplitati se u to'; le na rudu 'pokoriti se'. rudit -i nesvr. 'dobivati rumenu boju, rumeniti'. Prve trinje su ve poele rudit; Zora rudi. ruganje s gl. im. od rugat se. Jesmo 1 se udivanili da nee bit vie ruganja?! rugat se rugam se nesvr. 'podsmevati se, podrugivati se'. Nane, dica mi se rugaje to imam velik nos, zovu me nosonja. Izr. rugala se tiganjica (koto) loncu, a obadvoje su crni. rujan -jna m 'deveti mesec u godini, septembar (zast.)'. Rujan zna bit lipi nego kolovoz. rujanski -a -o 'koji se odnosi na rujan, septembarski: ~ kia. Izr. ~ lad, gotov jad! 'nee dozreti voe'. ruka 1. 'jedan od gornjih udova ovejeg tela'. Zasui rukave na rukama; Mani mu rukom. 2. 'rukopis'. To je njegovo pismo, poznam ja ruku svoga ovika. 3. 'izvor, poreklo'. Zato sumlja, kaem ti da ti prodajem iz prve ruke. 4. 'strana (leva ili desna)'. Ba mi je dobro doo na llvu ruku. Izr. bit vezani rukivi 'zavisiti od koga'; bit srine ruke 'imati u svemu uspeha'; goli ruku do 'bez poklona'; Dat komad kruva u ruke 'spremiti koga za ivot'; bit, postat desna ~ 'postati oslonac kome'; dignit ruku od koga, ega 'napustiti koga, okaniti se uzaludnog posla'; dignit ruku na koga 'fiziki napasti; ubiti'; dignit ruku na se 'pokuati (ili izvriti) samoubistvo'; drat uzde u svojim rukama 'gazdovati, upravljati'; imat zlatne ruke 'biti vet radei rukama'; imat pune ruke posla 'biti zauzet poslcm'; ispod ruke 'tajno'; i na ruku 'pomagati'; kaljat ruke 'raditi to nedostojno'; ko rukom odneeno 'brzo je prolo (o bolesti)'; ljubim ruke 'pozdrav dece i mlaih starijima'; dobit na ruke 'primiti isto'; bit nesrine ruke 'nemati sree'; s obadve ruke 'izdano'; pod ruku do 'pasti pod iju vlast'; polazit za rukom 'uspevati'; prat ruke 'kidati sa sebe odgovornost'; priko ruke primetnit 'obaviti izvestan posao'; pri u druge ruke 'promeniti vlasnika'; imat prljave ruke 'krasti'; proputit kroz ruke 'istui'; pruit ruku (kome) 'nuditi kome prijateljstvo'; ~ ruku mije, obraz obadvije; rukama i nogama 'svim snagama'; ruku na srce 'otvoreno, iskreno govorei'; sridnje ruke 'osrednje'; stegnit kome ruku 'srdano se pozdraviti'; tvrde ruke 'krt'; trljat ruke 'biti zadovoljan zbog uspeha'; u jednu ... u drugu ruku 'prvo, drugo'; u najbolju ruku 'u najboljem sluaju'; u niku ruku 'na neki nain'; uzet u svoje ruke 'primiti na sebe'; imat iste ruke 'poten'; bit iroke ruke 'dareljiv'; ~ se pozlatila 'zahvalnost za uinjeno dobro'.

rukat -a -o 'koji ima duge ruke'. Dobro je to je Teza tako rukata, pa mo dovatit sa zemlje. rukav -ava m 'deo odela koji pokriva ruku (obino od ramena do ake): kratki rukavi, dugaki rukavi, iroki rukavi'. Pokido mi se rukav na laktu. Izr. zasukat rukave 'prioniti na posao'; ko iz rukava (sipat, trest, divanit). 's lakoom neto izvesti'; obaki rukava 'nastran'. rukavi m dem. od rukav. Kako si ga to uvatio, mogo si ditetov rukavi iskinit. rukica dem. od ruka. Daj majki rukicu pa emo se zajedno drat da ne padnemo. rukovanje s gl. im. od rukovat. Borme sam se udala, bilo je ve i rukovanje; Ne volim to njegovo rukovanje, tako mi stisne ruku kolud; Ostani jo malo da bidnemo zajedno, i tako e skoro do rukovanje, p onda me dugo nee bit is katana. rukovat rukujem nesvr. . 'sluiti se oruem'. Da vidi mog najmlaeg sina kako rukuje s konjima i plugom. 2. 'biti pozvan na odsluenje vojnog roka'. Kroz nedilju dana i na sin rukuje, nee nam ba bit lako, odlazi na dvi godine u katane. 3. 'veriti, zaruiti (devojku)'. Borme emo i mi u nedilju rukovat Mariju za naeg imu. ~ se 'pruiti jedan drugome ruku': a. 'u znak pozdrava'. Nisam to volio, on se znao i po triput rukovat kad polazi. b. 'u znak obeanja, davanja rei, pogodbe i sl.'. Rukovali smo se i time je pogodba bila zavrena. rukovet 'gomilica, sveanj ita koji iza kosca rukovetaica kukom rukoveta formirajui snopove'. Svaka moja rukovet je jedan snop ita. rukovetanje s gl. im. od rukovetat. Zna kako zabole lea u rukovetanju? rukovetaica 'ena koja prikuplja ito iza kosca'. Rukovetaica nosi na lei ua i od alata ima kuku. rukovetat -ovetam nesvr. 'iza kosca kukom sakupljati ito u snopove'. Nije lako rukovetat iza dobrog kosca. rukunica v. rakunica (So). rumen i m 'rumenuo'. Ostavite momka na miru, ne vidite da ga je rumen oblio, tako se stidi im mu curu spomenete. rumen -a -o 'koji ima nijanse crvene boje u licu'. Mandica je bila visoka, tanka, crnokosa sa rumenim licom. rumenilo s 'sredstvo za rumenjenje, crvenilo'. Malo si blida u licu, zato nisi malo metnila rumenila. rumenit rumenim nesvr. 1. 'initi rumenim, bojiti u rumeno'. Necu da rumenim lice, imam ja dosta krvi u obrazima. 2.' postajati rumen'. togod si smoto, im tako rumeni u licu. ~ se 1. 'mazati se rumenilom'. Moja sestra garavi obrve i rumeni se. 2. 'rumeneti se'. Rumeni se nebo, bie sutra vitra. rumenka 'krava, rumene, crvenkaste boje'. Od svi nai krava, najvema volim rumenku. rundav -a -o 'kovrave dlake, kutrav'. Najdared iskoi prid nas jedan veliki rundavi ker. runov -ova m 'pas rundave dlake'. Tri ovarska rundova su reila na nas, pa sam se bojala da se ne zatre. runit -im nesvr. 'oslabiti, iznemoi, oronut (zbog starosti ili bolesti)'. Odavno nisam vidio a Vranju, zdravo sam se iznenadio koliko je runio. runo s 'dlaka, vuna koja izraste na ovci'. Na ovan je vrlo jak, ima velike rogove i gusto runo. ruskulja v. ljuskura. Kadgod smo boce s paradikom vezali s ruskuljom. rusvaj -aja m 'velika guva, mete, kr i lom, nered'. Majka su otvorili vrata, al su stali ko ukopani kad su vidili kaki su rusvaj napravila dica. ruit -im nesvr. 'initi da neto sagraeno padne'. Danas emo ruit stari sala, a idue nedilje emo udarit temelje novom. ~ se 'survavati se; svaljivati se'. Dosta se stari salaa rui. Rue se klupe kurune jel jak vitar duva. rutav -a -o 'dlakav, maljav'. Danas sam vidio jednu veliku rutavu gusinu na naoj ljivi. ruvarit ruvarim nesvr. 'odevati'. Tuta vas je, dico, pa nam nije lako da vas ruvarimo. ~ se povr. Izr. ruvarit i kruvarit 'othranjivati'. ruvace s dem. od ruvo. ini mi se da si ti izraso to tvoje ruvace. ruvo ruveta s 'odea, ruho, odelo, haljina'. Danas je Marga prviput obukla ovo novo ruvo. Izr. o svom ruvu i kruvu 'bez tue pomoi'; daj Boe kruva i ruva 'samo nek se ivi'. rua 'krasna biljka s mirisnim cvetovima razne boje': bila ~ (Rosa alba); uta ~ (R. englateria); ~ puzavica (R. multiflora); Izr. ne cvataje mu rue 'ne idu mu stvari kako treba'. ruan -na -no 1. 'koji svojom spoljanou ini neprijatan utisak na oi'. ~ ima runu glavu. 2. 'koji izaziva neprijatno oseanje, nepovoljan, rav'. Ne mora to ba danas bit, kad je tako runo vrime. 3. 'nepristojan, sramotan'. Nikad se u naoj kui nije ula pcovka ili kaka runa ri. Izr. ~ je ko smrtni gri. ruica dem. od rua. Vidi koje je ve doba jeseni, a jo jedna ruica je procvatala. ruiica dem. od ruica. Tu je bila jedna ruiica, cigurno su je make polomile sigraju se.

ruin -a -o 'koji se odnosi na rue, koji je od rue'. Ruin zbunj se zimi mora dobro zemljom zagrnit da se ne smrzne. ruit ruim nesvr. 1. 'initi runim, nagrivati lep izgled'. imo je velike ui al to ga nije zato ruilo. 2. 'grditi, psovati, vreati'. Bai nita nije dobro to uradimo, cili dan nas zbog egagod rue. runit -im nesvr. 'postajati ruan'. Rano je poela runit, a bila je ko mlada tako lipa. runo pril. 1. 'na ruan, odvratan nain, gadno, neljudski'. Neu te vie vodit s nama kad se tako runo vlada u gostima. 2. 'nepristojno, sramotno'. Kako moe tako runo divanit pri(d) dicom?! runoa 'osobina, stanje onoga to je runo'. Nije dosta to ovik ostari, ve ga jo i runoa uvati. Izr. kad bi runoa bolila, ti bi se dero do smrti (ir.). Rvacka 'Hrvatska'. rvacki -a -o 'hrvatski'. ~ rvacki parasnik je taki ko i na ode, zemlja mu je glavno i od nje ivi. rva rvaa m Ajde, vas dvojica uvatite se da vidim ko je bolji rva. Rvaanin -a m (zast.) 'Hrvat'. U katanagu mi je bio najbolji drug jedan Rvaanin iz Varadina. Rvat -ata m 'Hrvat'. To sam ja uvo od jednog Rvata. Rvatica 'Hrvatica'. ena mu je Rvatica iz Osika. rvat se ivem se nesvr. 1. 'boriti se uhvativi se rukama u kotac i nastojati da se obori protivrik'. ~ rvali smo se u kuli i ja sam bio najbolji. 2. 'boriti se, nositi se s tekoama (fig.)'. Morala sam se rvat kako sam znala, ostala sam sama sa toliko dice i, kako vidite, podigla sam i(h) na noge. rzat ie(m) nesvr. 1. 'isputati rezak isprekidani glas (o konju)'. ~ ru konji ~ gladni su. 2. 'neobuzdano se smejati (pogrd.)'. Gledaj Justu, re ko dribica.

S
sabijat (se) sabijam (se) nesvr. prema sabit (se). sabirat (se) sabiram (se) nesvr. prema sabrat (se). sabit sabijem svr. 'skupiti u gomilu, stisnuti na uzan prostor'. Sabili ste tolike prasice u taj mali svinjak, poguie se. ~ se 'skupiti se, smestiti se u tesan prostor, stisnuti se'. Pitate nas kako smo svi postajali u jednu sobu, sabili smo se. Izr. sabit godine 'ostariti'. sablaznit sablaznim svr. 'navesti na greh, zavesti'. igrala je ona gola i na astalu u mijani, samo da sablazni pijane goste i da njim uzme novce. ~ se 'ne moi se odupreti kakvim grenim eljama'. Grijota je sablaznit se, al kad smo svi mi grini ljudi i ne znamo se oduprit u svako doba. sablanjavat (se) -anjavam (se) nesvr. prema sablaznit (se). sablanjivat (se) -anjivam (se) nesvr. sablanjavat (se). sablja 'hladno oruje od elika, koje se nosi u koricama o bedru i kojim se see'. Ja sam sluio u konjici i mi smo svi imali sablje i puke. Izr. zveckat sabljom 'pretiti ratom'. sabljetina augm. i pogrd. od sablja. sabljica dem. od sablja. sabo(v) -ova m 'kroja'. Ja sam bio ve uveliko momak kad mi je sabov saio prvo ruvo. sabovka 'krojaica'. Sabovke su dolazile i u kuu kod vei gazda i tamo su ostajale po misec dana, pa su njim svima ili to je tribalo. sabovljev -a -o 'koji pripada sabovu'. Sav sabovljev alat se sastojo od maine, igle i konca. sabovski -a -o 'koji se odnosi na sabova'. Sabovski zanat je dosta teak. sabrat saberem svr. 1. 'sabrati, pokupiti sa zemlje plodove'. Danas emo sabrat kruke. Evo, dico, ite, sabrala sam poslidnje trinje. 2. 'skupiti u jedno, zbrojiti'. Moem ja sabrat i pet puta, kad nemam dosta novaca. 3. 'pribrati misli, snagu i sl.'.

Mora sabrat svu snagu, jel samo tako e oslobodit se nevolje u koju si upala. ~ se 'pribrati se'. ekajte, ekajte, moram se malo sabrat, toliko ste me zbunili da ne moem da mislim. saekat -am svr. 'doekati'. Moj ovik nikad nije saeko kraj mise, uvlk je prija izao. Saekali su ga nike bangalole i dobro nauale. ~ se 1. 'doekati jedno drugo'. Saekajte se pa iite zajedno. 2. 'dohvatiti se, zadrati se'. Maku baci kako oe, ona e se uvik saekat na noge. saekivat (se) -ekivam (se) nesvr. prema saekat (se). sama zb. im. 'sitna okrugla olovna zrna kojima se pune patrone lovakih puaka'. ~ imam i krupnijeg i sitnijeg sama. samarica 'lovaka puka koja se puni samom'. Kupio sam novu samaricu dvocivku. sauvat sauvam svr. 1. 'pazei, motrei, starajui se ouvati do izvesnog vremena'. Mladi nee sauvat nae obiaje od starina. 2. 'spasti, zatititi od opasnosti'. Od te nevolje da nas Bog sauva. Izr. Boe sauvaj 'kae se o neemu to se uopte ne eli'. ~ se 'ostati itav, nepovreen, zdrav'. uvaj se pa ete i Bog sauvat. sa/sa saem svr. 1. a. 'spustiti se'. Nisam vidio kad si sao s tavana? b. 'izii iz kakvog prevoznog sredstva'; ~ s kola, ~ s konja. Tako su se turali oni koji se penju da sam jedva sala s ajzlibana. 2. 'zai, nestati s vidika'. Davno je ve salo sunce. 3. 'poi pogrenim putem'. Zbog mraka smo se zbunili i sali s puta. Izr. salo sice u pete 'uplaio se'. saan m 'tanka uinjena jarea koica (obino ispod trbuha jareta, koristi se za postavu u izmama ili za krpljenje konih odevnih predmeta)'. Nabavio sam malo saana, pa e mi zakrpit kou(v) na laktovima. sae s 'elija od voska koje prave pele i ose radi uvanja meda i polaganja jaja'. im je sae napunjeno, pele ga zatvaraje voskom odozgor. saura 'koarica (od pletene rogoze, sa dve drke)'. Znala je ona ta radi, kad god je dolazila u goste, saura joj je bila prazna, a s punom se vraala. saurica dem. od saura. sadaneker pril. 'sad, sada'. Uzmi sadaneker, posli nee bit. sadit sadijem svr. 'sloiti (seno, slamu, kukuruzovinu) u stog ili kamaru; ito u krstine)'. Kad ja sadijem kamaru ita, iz daleka izgleda ko prava kua. sadit sadim nesvr. 'stavljati u zemlju seme, sadnice i sl.: ~ luk, ~ kuruze, ~ voke'. Cure, lipo cvie sadite, pa ete i vi bit jo lipe. Izr. ko s vragom tikve sadi o glavu mu se lupaje. v. vrag (izr.). sadivat sadivam nesvr. prema sadit. sadnica 'u rasadniku odnegovana mlada biljka koja se presauje'. Kupio sam nikol(i)ko sadnica zerdelija. sadnja 'saenje'. Niste vi malo zakasnili sa sadnjom krumpira. sadak m 'gvozdeni tronoac nad vatrom na koji se stavlja posuda za kuvanje'. Kad se nij'e kuvalo, onda je na sadaku stojo koto i grijala se u njemu voda. saga 'neugodan miris'. Tebi se ne osia u ovoj sobi nika saga? saginjat (se) -njem (se) nesvr. prema sagnit (se). sagnit sagnem svr. 'pognuti, nagnuti, priklopiti'. Gledaj me u oi, ta si sagnio glavu? ~ se 'prignuti se zemlji'. Sagni se i digni majki oale, ne vidi da su njim pale doli kad su zaspali. sajdija m 'satar, asovniar'. Svrati kod sajdije i donesi sat ako j'e gotov. saka -aca m 'kuvar'. Saka u svatovima je bio iz varoi. sakaka 'kuvarica'. Pogodili smo dvi sakake. sakagija 'zarazna bolest kopitara, slinavka'. Neemo i na koli u varo, kau da se tamo pojavila sakagija, pa da se ne razbole i nai konji. sakat -a -o 'koji nema deo ruke ili noge ili ima neko oteenj'e na njima'. On je sakat u jednu ruku i teko mu je u polju da radi. sakatit -im nesvr. 'initi sakatim'. Bilo je dosta momaka koji su se ranjavali i sakatiu, samo da ne iu u rat. saklama 'luckasta osoba (naroito ena)'. Mora bit da i njemu togod fali kad je uzo za enu tu saklamu pokraj toliki redovni cura. sakrament a m crkv. kat. 1. 'sveta tajna (krtenje, priest i dr.)'. ~ umro je brez ispovidi i bojeg sakramenta. 2. 'posuda naroitog oblika u kojoj se uva hostija'. Sveenik podigne sakrament iznad glave. sakrit sakrijem svr. 'staviti na mesto nepoznato drugima, skloniti od pogleda drugih'. Maka kad se omaci sakrije od svakog svoje maie. ~ se 'nai sebi tajno sklonite, skloniti se pred drugima'. Ja sam se sakrio u slamu, sva su me dica traila i niko me nije nao dok se sam nisam pokazo. ma. szakacs.

sakritija 'prostorija u crkvi, gde se dre predmeti koji slue za obavljanje boije slube'. Svi su ekali da se popo pojavi iz sakritije. sakritijan -ana m 'sakristijan, crkvenjak'. Sakritijan je uvik poslidnji izlazio, jel je i crkvu on zakljuavo. sakrivat (se) sakrivam (se) nesvr. prema sakrit (se). sakupit (se) -im (se) svr. 'skupiti, prikupiti'. Nemam nita protiv da u subotu sakupi tvoje drutvo na kokice kod nas. sakupljat (se) sakupljam (se) nesvr. prema sakupit (se). sala -aa m 'poljoprivredno imanje izvan sela s kuom i ekonomskim zgradama'. Oko salaa zasaena je mala uma draova. ma. szallas. salaar -ara m 'onaj koji ivi i radi na salau'. Najtee je za salaara kad se zauvik mora odvojit od svog salaa. salaarka 'ena salaar'. Da ta sam ve salaarka, kad sam udata za salaara i ivim na salau. salaarski -a -o 'koji se odnosi na salaare'. Salaarska dica su znala i po snigu bosa trat. salai m dem. od sala. salaki -a -o 'koji se odnosi na salae'. Salaki kerovi su uvik bili veliki i zdravo su krupno lajali. salazit -im nesv. prema sa. salce -eta s dem. od salo. salit salijem svr. 'izliti tenost u neto'. Salila je sve vino u boce. ~ se 'sakupiti se slevajui se'. Nije nam ravna lerna, pa se uzlivanca salila u tepciji na jednu stranu, tamo e bit debela, a na drugom kraju sasvim tanka. Izr. ko saliven (kaput) 'savreno stoji'. salivance s 'gvozdeni odlivak, saliv prema odreenom kalupu'. Toak na maini mrvljaici je od salivanca. salivat (se) salivam (se) nesvr. prema salit (se). salo s 'masne naslage u telu oveka i nekih ivotinja (npr. u trbunoj duplji svinja)'. Zaklali smo dva svinjeta, imamo fain divenica, unaka, slanine, mara i sala. salutirat -utiram nesvr. 'pozdravljati na vojniki nain, dotaknuvi se desnom rukom kape'. Zalupim petu o petu i salutiram. samlit sameljem svr. 'pretvoriti zrnevlje u brano'. Samlio sam sto kila ita i dobio sam samo dvadeset kila istog brana, a sve drugo je kruno i mekinje. samoa 'usamljenost'. Kako ivite, dida? Sve je ta je, al samoa e me saranit. samonik m 'biljka izrasla iz semena bez ijudskog posredovanja'. istiraj svinje nek pasu samonik. samouk m 'onaj koji je nauio neto samostalno bez redovnog kolovanja ili uenja (npr. zanata)'. Moj bao su ko samouk nauili ziat, it papue i opanke, pravit kola i okivat tokove. samrt v. smrt. Izr. bit na samrti 'biti na umoru'. samrtnica 'posmrtnica, smrtovnica'. Umrla je strina ula, danas smo dobili samrtnicu, sutra e je saranit. san sna/sana m 1. 'spavanje'. Nek se sam iz sna probudi, da ne bidne bunovan. 2. 'oseanje potrebe za spavanjem'. Poo je da me vaa san, ja iem da Iegnem. 3. 'nesvesno psihiko stanje koje se javlja za vreme spavanja'. Bila je jo uveliko no kad sam se trgo iz sna, togod sam strano klapio. Izr. ko kroz ~ 'nejasno'; lak na snu 'lako se budi'; tvrdim snom spavat 'vrsto spavati'; ni u snu nije pomislio 'ni na kraj pameti mu nije bilo'; vinim snom spavat 'biti mrtav'. sanak sanka m dem. od san. ii lezi tog derana, vidi da ga je sanak savlado. sankat se -am se nesvr. 'sankati se'. a Matko su danas natovarili puna sonca dice, pa smo se po dana sankali. sanjav -a -o 'sanjiv, pospan'. Nane moj'a, rano me ne budi, da me lola sanjavu ne ljubi (nar.). sanjavo pril. 'pospano'. Zato ne metne dicu da spavaje, vidi da tako sanjavo gledaje, samo to njim se oi ne zaklope. sapet sapnem svr. 'vezati prednje noge krupnoj stoci'. Sapni kravu pa je puti nek pase. ~ se 'splesti se'. ta si se sapo ve kai ka(d) te ljudi pitaje. sapetinja m i 'smetenjak, nespretnj'ak'. Volila bi ja da i Vranje igra, al ne zna igrat ona moja sapetinja. sapinjat -njem nesvr. prema sapet (se). sapirat sapiram nesvr. prema saprat. sapite s 'dralje (za lopatu, motiku, aov i sl.)'. Za nov aov kupio sam i novo sapite. Kad mu je poo sapitom "svirat"

svatovac, borme, mislim, da nee vie zaelit da u takim svatovima bidne staala. saplest/saplest -etem svr. 'podmetanjem noge ili ega sl. oboriti (koga)'. Nane, Vinko me j'e sapleo nogom, mal nisam pala na nos. ~ se 'posrnuti'. Kata se uplaila ot kera pa se saplela i opruila po travi kolika je dugaka. sapliat (se) -eem (se) nesvr. prema saplest (se). saprat saperem svr. 'ukloniti pranjem, sprati'. Kia je saprala aru sa zida. sapun -una 'smesa masnih materija i alkalija koja slui za pranje'. Kupio sam masne sode, pa emo ove nedilje skuvat onu maurinu u sapun. Izr. bili ~, crni ~, mriljavi . sapunat -am nesvr. 'trljati sapunom po neemu, stvarati sapunicu'. Berber ga je sapuno. ~ se 'trljati se, mazati se sapunom'. S jednom rukom se kvasio, a s drugom se sapuno. sapunavica 'pena od sapuna rastvorenog u vodi, sapunica'. Kako si se to opro, kad ima sapunavice svud po lei. sapundija m 'onaj koji pravi sapun, sapunar'. Mi odnesemo sapundiji maurinu, a on nama to zamim' za gotov sapun. sapunjavica v. sapunavica. Kako si se ti otrvo kad ima svud po glavi sapunjavice? sara 'gornji deo izme koji obuhvata listove'. Sare moji izama su jo dobre, pa u i(h) odnet izmaru da i(h) naglavi i imau opet dobre izme. sara -aa m 'zanatlij'a koji izrauje opremu za konje'. Sara mi je popravio amove. saraika 'belilo za mazanje i ulepavanj'e lica'. Volila bi ja nju vidit kad skine onu saraiku, ima je zacigurno s po prsta na licu. saraki -a -o 'koji se odnosi na saraa': ~ sersam, ~ zanat, ~ duan. sarana 'sahrana, pogreb'. Omro je didin brat, sutra e bit sarana. saranit saranim svr. 1. 'poloiti mrtvaca u zemlju'. Lipo su ga saranili s trumbetaima. 2. 'prouzrokovati kome ranu smrt'. Ni'kog nije tio da slua i da se mani pia, pa ga je ono tako mladog saranilo. saranjivat -anjivam nesvr. prema saranit. sarma 'jelo od pirina, jaja i mlevenog mesa uvijenog u lie kiselog kupusa ili u lie vinove loze'. sasanit sasane svr. 'spustiti se, smanjiti se (o nivou vode)'. Od velike sue i voda u bunaru je sasanila vie od dva metera. sasicat saslcam nesvr. prema sasi. Doe pa mu brkove sasica. sasi sasiem svr. 'podsecati'. Sasikli smo grane od duda koje su visile, sad mogu kola ispod njeg pro. sasluat -am svr. 'uti, posluati do kraja'. ii pripovidaj didi, ja nemam vrimena, oni e te sasluat. sastajat se -jem se nesvr. prema sastat se. sastat se -nem se svr. 1. a. 'nai se, sresti se'. Iz svakog sela ima po jedan put, a posli se sastanu u jedan koji vodi u varo. b. 'skupiti se, sabrati se'. Silan e se svit sastat na vaaru. 2. 'iveti u zajednici nevenano'. Diniko i Nana su se sastali, al nee da se vinaje. sastavit -im svr. a. 'spojiti neto to je odeljeno'. Tako sam neispavan: da mi je sastavit dvi noi, ne bi se probudio. b. 'naoiniti neto od pojedinih delova'. Vidim da si rastavio sate, ko e ti sad sastavit? Po godine je nadniarila dok nije sastavila novce da kupi jednu krmau. ~ se povr. 'sastavit (a)'. Dok se sastavi sva zemlja oko salaa, lake emo je obraivat. Izr. ~ kraj s krajom 'iveti u nematini'. sastavljat (se) -am (se) nesvr. prema sastavit (se). sastignit (se) -nem (se) svr. 'sustii'. Samo vi krenite polagano, a ja u vas sastignit. Solo ima samo dvi godine, a sastigo je po viljini Fabijana, koji ima ve pune tri. sastrag (predl. s gen.) 'odostrag, otpozadi'. uka me udario sastrag akom po glavi. sasut saspem svr. 'sipajui izruiti to, usuti; izliti gnev (na koga)'. Sasuo sam brano iz dakova u koveg. ta je a Boni: sasuo je na me pcovku, a ja ni kriv ni duan. ~ se 'razbiti se'. Ona pletena boca od deset litara mi je ispala i sva se sasula u paramparad. sasvim pril. 'u punoj' meri, potpuno, posve'. Nisi ba sasvim. sait saijem svr. Saio mi je sabov novo ruvo. sat m 1. 'asovnik', depni ~, zidni ~. 2. 'dvadesetetvrti deo dana, as'. Di si tako dugo, ve dva sata te ekam. Izr. vidim, znam koliko je sati 'znam u emu je stvar'; izbrojeni su mu sati 'na samrti je'. satar -ara m 'asovniar'. Odnesi sate sataru da i(h) opravi.

satara 'sekira za seenje mesa'. To nana lupaje u kujni, siu meso satarom. satarica dem. od satara. satarski -a -o 'koji se odnosi na asovniare'. Komija e njegovog Luku dat da ui satarski zanat. sati -ia m dem. od sat. satiak -ka m dem. od sati. satin -ina m 'svilena tkanina jakog sjaja'. Tribalo bi kupit tri metera crnog satina za postavu u zimski kaput Tomici. satirat -am svr. 'uterati u to'. Pulini su satirali sve ovce u obor. Izr. ~ kome stra u kosti 'zaplaiti koga'; ~ u miju jamu 'dovesti koga u bezizlazno stanje'. satiravat -iravam nesvr. prema satirat. satkat -am svr. 'tkajui napraviti kakvo tkanje, otkati'. Donela mi je strina krpa da joj satkam krpare. satrt satrem/satarem svr. 'unititi'. Bik nam je satro korlat. 2. 'izmoriti, slomiti koga (preteranim radom)'. Stani malo s otim konjima, satre i(h), ne mogu ni oni orat cili dan brez rane. ~ se 'silno se izmoriti'. Ve est dana orem, al sav sam se satro i jedva ekam nedilju da se odmorim. savijat (se) savijam (se) nesvr. prema savit (se). savijutak -tka m 'krivina'. Saekau ja tebe u mraku i to na savijutku. savit savijem svr. 'uiniti krivim, iskriviti, zgrbiti'. Drvo se savija dok je mlado. ~ se 'zgrbiti se, zguriti se'. Od nevolje i bolesti, ovik se savijo ko prut. savladat savladam svr. 1. 'nadjaati, pobediti u borbi'. Na je pivac savlado vaeg. 2. 'oduzeti snagu kome'. Umor ga je savlado i zaspo je na stocu. ~ se 'uzdrati se'. Nisam se mogo savladat, a tribo sam utit. savlaivat (se) -aivam (se) nesvr. prema savladat (se). saziat sazlam svr. 'podii zidanjem'. Napravili smo valjaka, pa emo saziat volaricu. saznat -am i saznadem svr. 'doznati'. Saznala sam ja za tvoje staze. ~ se 'prouti se'. Dugo su tajili, al opet se saznalo. sazrijat -ja(m) svr. 'postati zreo, dozreti, sazreti'. Groe je sazrijalo, tribae ga brat. sazrijavat sazrijavam nesvr. prema sazrijat. saalit se -im se svr. 'osetiti saaljenje, samilost prema nekome'. Doo je i kae da je gladan, ja sam se saalila nad njim i dala mu iinu. sapit -im svr. 1. 'zgrabiti'. Vidio sam naeg maka kako je sapio jednog vrepca. 2. 'ukrasti'. Skloni te vile u koaru, mo i' kaki lopov sapit. sepetat se -am se svr. 'skupiti se, smanjiti se'. ~ oprala sam vuneni al u zdravo vruoj vodi i sav se sepeto. Kad e ti prat glavu, sva ti se sepetala od masnoe? serdat -am svr. 1. 'uludo potroiti'. erdo bi on i da je triput toliko talovo koliko je. 2. 'zaturiti'. Di si znala serdat kaiku iz brana, a znam da je jue jo tamo bila?! suurit se suurim se svr. 'skupiti se od hladnoe, straha i sl.'. Sva dica su se suurila oko matere, toliko su se smizli. suurivat se -urivam se nesvr. prema uurit se. sebian -na -no 'koji misli samo o sebi, koji se brine samo o svojoj koristi'. Sebino dite uvik gleda ta drugo dite dri, al svoj komad nee ni s kim da dili. secat -am nesvr. 'stavljati na kocku, igrati na lutriji, na kakav broj i sl., kladiti se na to'. Seco je dotle dok nije sve imanje olo, a onda se obisio. secat se seem se (3 1. see se) nesvr. 'izbacivati iz nosa sluz, useknjivati se'. Dokle e ve Roko da se see, kai mu da se mani. secovat -ujem nesvr. v. secat. sedlar -ara m 'onaj koji pravi i popravlja sedla i amove'. ~ imamo novog sedlara u varoi; otac mu je isto bio sara. sedlat -am nesvr. 'privrivati sedlo na konja'. Sedlaj konja pa krei i da se vrati zavida. sedlo s 'naprava od drveta ili koe koja se privruje konju na lea i slui kao sedite za jahaa'. Konj se vuio i priko glave izbacio iz sedla svog jaaa. seja 'sestra (od mil.)'. Toliko se seja bratu obradovala.

sejin -a -o. Ja bi volio da sejino ruvo bidne najlipe med divojkama. seka 'starija sestra'. Seku morate svi sluat, ona je najstarija i ima pravo da vam zapovida. seka v. seja i seka. Gledaj, seko, da se uda to prija da ja doem na gornju policu. sekalipa 'ime kojim oslovljava snaha zaovu'. Sekalipa i Ranko su oli na kuruze. seke m 'podrugljiv nadimak starome oveku koji se vrti oko mladih devojaka'. Vidi matorog sekea kako se izmio med mlade i samo se okree za curama. sekica v. sekalipa. Sutra emo ja i sekica prat koulje. sekin -a -o 'koji pripada seki'. Teko tebi ako zgazi sekino cvie. sekiracija v. sekiranje. Kad ti kaem da mi je sekiracije priko glave, onda e znat kako mi je. sekirat sekiram nesvr. 'nervirati, jediti, srditi'. Sekira i mene i didu, jel nas dvoje smo uvik kot kue. ~ se 'srditi se, jediti se, jesti se'. Nek propadne, ja neu da se sekiram. sekocvie s 'ime kojim oslovljava snaha zaovu (umesto po roenom imenu)'. Sekocvie, pomozite mi postavit unu. sekser m 1. 'stari austrijski novac (prvobitno od est krajcara, a kasnije od 20 filira)'. 2. 'mala vrednost uopte'. ta se taj Remija mia med gazde, kad u kui ni seksera nema. sektember -bra m 'deveti mesec u godini, septembar'. Ako mi do sektembra ne mo vratit novac, onda e mi obraunat u svinjama. sekulirat -uliram svr. 'osigurati imovinu, ivot'. Sekuliro sam sala protiv vatre a onu zemlju u dolu od poplave.

sela v. seja. Ne dam ja da se moja sela za makar koga uda. seledina v. sekalipa. Seledina su danas oli s baom u varo. seledraga v. sekalipa. Seledraga su se udali. seljak -aka m 'zemljoradnik, ratar'. Seljak ako oe da togod ima, mora se furtom sa vrimenom utrkivat. seljanka 'ona kojoj je osnovno zanimanje zemljoradnja'. Ja sam seljanka nepismena, al zato moja dica iu u kulu da ne bidnu ko slipa kod oivi. senzovat -jem nesv. 'kalemiti voe'. Sve to smo lani senzovali, uvatilo se i lipo raste. sermaj -aja m 1. 'sva imovina jednog domaina, sermija'. Sermaj nam nije velik, al to imamo to i vridi. 2. 'sve igrake sa kojima se deca igraju dok su mala'. Opet si rastrvila svoj sermaj svud po sobi. sersam -ama/sersan -ana m 'konjska oprema'. Kupili smo nov koni sersam za paradee. 2. 'alat zanatlije'. Vidim ima dobar sersam, pa e mi valdar i dobro opravit. sesija 'sastanak, okup, zasedanje'. Ja pomislila da je kaka sesija, kad se toliki svit skupio kod vas, a ono disnotor. sic sica m 'sedalo u kolima (izraeno od drveta ili koe)'. Nju emo sist na sic izmeu nas dvoje. sickat -am nesvr. 'sei na sitne delie'. Sidi malo, oma e Giga do, sicka mi drva za potpalu. si m 'bol u grudima, probadanje u grudima'. Mora da sam nazebla, taki si osiam u prsima. sianj -nja m 'prvi mesec, januar'. Sinja s juga, zima duga (nar.). sienica 'seivo'. Nemoj nikad ostavit no da je sienica gori. sicka 1. 'runa maina za seenje stone hrane'. Triba donet milingera i nasi kravama na siki. 2. 'naseena hrana za stoku'. Podaj u jasle sike junicama. sikat -am nesvr. 'sitno sei stonu hranu na maini (seki)'. Sikamo kurunu pa emo miat sa prikrupom i davat kravama. si siem nesvr. 1. 'presecati, rezati'. Nemoj jo si kola, sad smo se toliko naili mesa, pa e kola posli do na red. 2. 'jako, s velikom snagom duvati'. Due gornjak da sve sie. 3. 'boleti, probadati'. ~ ima ve nedilju dana da me u prsima togod tako sie da jedva diem. 4. 'u igri karata predvojiti snop izmeanih karata'. Sii, Pajice, pa da dilim. Izr. sie ui pa krpi tur 'dug na dug'; ~ na panju 'brzo reavati to'. siat (se) -am (se) nesvr. prema sitit (se). sid sida sido 'koji ima bele kose, bradu, koji je posedeo'. Didi su samo brkovi i obrve sidi, a kosa je jo uvik tamna. Izr. pod sidu glavu 'u starosti'. sidalo s 1. 'deo stolice na kome se sedi'. Nemoj gazit nogama to sidalo, posli triba kogod da si'dne na taj stoc. 2. 'motka na kojoj kokoi nou spavaju'. im se pome smraivat, kokoke odu na svoja sidala u kokoinjac. 3. 'deo ovejeg tela na

kojem se sedi, stranjica, zadnjica'. Ajde, podigni malo to tvoje sidalo, da izvuem pokrovac ispod tebe. lzr. svaka koka doe na svoje sidalo 'svakog e stii to je zasluio'. sidat -am nesvr. prema sist. Sidajte za astal. sidit -im 'postajati sed'. Badavad pokriva, oko uivi ti se vidi kako sidi. Izr. sidi s nosa ko pceto "pas poinje da sedi na nosu'. sidit -im nesvr. 'sedeti'. On se popo na vinju, lipo sidi i ide vinje, a drugi nek beru. Izr. ~ iza brave 'biti u zatvoru'; ~ izmeu dva stoca 'neodluan; dvolian'; izmeu etri zida 'ne izlaziti iz kue i ne odravati veze ni s kime'; ~ na vratu 'dosaivati'; ~ na eravici v. uz eravica (izr.); ~ ko na iglama uz igla (izr.); ~ na uima 'ne sluati'; ~ ko ureen 'bezbrino, a posao stoji'; ~ ko kvoka na jaji 'ima vremena pa zaseo'; to ker due na repu sidi, ovce dalje odmiu 'to vie odlae neki posao, sve je tee'. sideki pril. 'u stavu sedenja, sedei'. Ne pitaj me kako sam sa zdravljem, kad sam kruv morala sideki zakuvavat. sigra 'igra'. E, dite moje, tebi je izgleda glavna sigra a ne uenje. sigraka 'igraka'. oma da si skupio tvoje sigrake i poslai i(h) lipo tamo u ou. sigranija v. sigra. Dok nauite i napiete to vam triba za sutra u kuli, moete u sigraniju. sigrat se sigram se nesvr. 'igrat se'. Zato i (h) tirate iz avlije kad se tako lipo sigraje? sijaica/sijaica 'poljoprivredna maina za setvu'. Odvue sijaicu komiji Ivanu, on e sutra sijat. sijat -jem nesvr. 1. 'rukom ili kakvom mainom bacati seme u zemlju pripremljenu za setvu'. U tu suu ne vridi ni sijat, ni tako nee niknit. 2. 'istiti proputajui kroz sito'. Nana siju brano, oma e do. sika/sika de. 'sisa'. Najslaa je njemu njegova sika. sikan m 'maza (za decu fig.)'. evo Lazo, nanin sikan. sikat -am nesvr. v. sisat. Sika moje malo edo. sikat sikem nesvr. 'siktati'. Otra je u divanu, sve sike ko zmija. Posiko se na kosu, a krv sve sike, jedva smo je zaustavili. sikica podsm. od sika (sisa). Dri se rukicama za sikicu i sisa li, sisa. sikira 'sekira'. Sikirom ga je potrevio ba po elenki. sikirica/sikirica dem. od sikira. sila 1. 'primoravanje'. Mi bi silom tili da od njeg napravimo kovaa, a on to ne voli. 2. 'velika i jaka drava'. Ne mo se protiv sile golim rukama. 3. 'velika koliina, mnotvo ega'. Sva sila se momaka i divojaka sjatila na protenje. Izr. na silu 'uz upotrebu sile'.; paklena sila 'avoli'; ni silom ni milom 'nikako'; ~ Boga ne moli 'u velikoj opasnosti sva su sredstva dozvoljena'; ~ Boga 'beznaajno malo (ir.)' na silu Boga 'protiv Boje volje'. silan silna -o 'vaan, snaan'. a. Pravi se silan ko da je njegovo po varoi. b. 'koji se sastoji od velikog broja'. Silan narod se okupio prid cfkvom, svi su tili da vide to vinanje. silesija 'mnotvo, neizmeran broj'. Silesija svita se kreala tamo vamo po vaaru. silina 'snaga'. Svom silinom udari vrata i tako i(h) provali. silit -im nesvr. 'silom terati, primoravati'. Zato sili curu da se uda za njeg kad ga ne voli, cilog ivota e patit. ~ se 'naprezati se, primoravati se'. Morala se silit, da ne jaukne prid ditetom. silom pril. 'protiv svoje volje, nasilno'. Uvatio ga je za ruku i silom uvuko u sobu. Izr. koga silom u crkvu tiraje, taj Boga ne moli. silomice pril. v. silom. Silomice nee uvatit, probaj mu lipo pri kad se bik smiri. sime -ena (mn. simenje) s 1. 'plod biljke iz koje se razvija nova biljka'. Ove godine smo ostavili dosta krumpira za sime. 2. 'porod, popotomstvo'. Nema on nikog, kad umre bie mu sime sasvim zatfto. Izr. uvat koga (ko) za sime 'paziti koga'. simenjak m 1. a. 'klip kukuruza koji je odabran za seme'. Pun ambetu mi je ravezani klipova simenjaka. b. 'cvet stabljika sa plodom'. Ostavi te simenjake luka za sadnju na prolie. 3. 'onaj koji je sposoban da produava svoje potomstvo'. Imam dva ovna, al samo je jedan pravi simenjak, najvie ovaca od njeg potie. sin m 'osoba mukog roda prema svojim roditeljima'. Sva tri sina lie na me. sinak sinka m odn. sin. Raduje se nana svome sinku. sinator m 'lan senata, senator'. Antun Boan je posto sinator i sad je svu zemlju izdo pod arendu. sini m dem. od sin i sinak. Tribo si dovest i sinia da ga vidimo.

sindiku m 'skuplja lemozije u crkvi (dobrovoljnog priloga) u toku mise'. ie sindiku, daj novce to si spremio za lemoziju. sina 'ena sumnjivog morala'. Vidi onu sinu, kako se samo obukla, svi se okreu za njom. sinit sine svr. v. sivnit. togod mi je sinilo kroz glavu i morala sam se vratit kui. Izr. sunce e ~ i u nau avliju 'doi e bolji dani i za nas'. sino s 'pokoena i osuena trava za stonu hranu'. Volim kako sino mrii. sino pril. 'jue uvee'. Sino nam je Milka uskoila. sinoni -a -o 'koji se dogodio sino'. Sinona oluja je ostavila pravi pusto za sobom. sinov -a -o 'koji pripada sinu'. Je 1 ti to sinov deran? sinovac sinovca m 'bratov sin drugom bratu, bratanac'. urim kui, doe mi sinovac u goste. sinovica 'bratova ki drugom bratu'. Sluaj kaki lip glas ima moja sinovica. sinovljev -a -o v. sinov. Ima nas puna kua, sinovljeva dica sj kod nas. sipat -am nesvr. 1. 'initi da neto sitno, sipkavo, teno iz neega postepeno izlazi (tee nekud ili u neto)'. Gledaj di sipa, polak si jema rasuo. Ajde, ti si najstarija, pa sipaj orbu svima i nek se ide. Sipaj praak na ranu. 3. 'obilno padati. ~ o snegu, kii i sl.'. Ako smo ekali kiu, sad se napadala, cilu no je sipala. sipit -i nesvr. 'sitno i tiho padati (o kii, magli)'. Lagano smo morali i, jel nas je magla pratila, cio dan je sipila. sipljiv -a -o 'koji pati od sipnje'. Ta mani me, ako si uo za sipljivog konja, e taj sam ja. sipljivo pril. 'na sipljiv nain'. Nema njemu pomoi i noom tako sipljivo die. sipnja a. 'gunje, astma'. Ne moem ja, rano, urit, moram se povrimeno zaustavljat da me sipnja popusti. b. 'oboljenje plua kod konja'. Toliko ga je sipnja oslabila, da ga vie ne moem ni uprezat za teret, morau kupit drugog konja. sir m 'namirnica koja se dobiva od mleka sirenjem'. Nita boljeg nego kad se naidem tuenog si'ra s lukom i peenim krumpirom u kori. sirac sirca m dem. od sir. Dodaj taj sirac da se i ja malo osolim. sirak sirka m 1. dem. od sir. Oe 1 majkin unui i malo sirka na kruv? 2. 'vrsta ita, slina prosu, koje slui za hranu, od ije se stabljike prave metle Sorghum saccharatum'. Na zimu emo napravit koju sirkovu metlu, imali smo dosta sirka ove godine. siroe -eta zb. im. siroad s 'dete bez roditelja ili bez jednog od njih, sirotan'. I na dida su bili siroe. siroii m mn. 'sitna deca bez roditelja, siroad'. Pi, pi, siroii moji, ajte da vas naranim, ostavila vas mama (pilii). siret m 'sire, ocat'. ii u duan i kupi jednu litru sireta. siretit -im nesv. 'zakiseliti siretom'. Bao vole i orbu s krumpirom siretit. sirdik -ika m 'zgruano mleko u sitne grudvice i pretvoreno u kiselkastu beliastu tenost'. izlit u molik svinjama. Dalo se mliko u sirdik, moram ga

sirite s 'sredstvo prirodno ili vetako za spravljanje sira od mleka'. Nana su uvik pripravljali sirlte, jel najbolje znadu koliko triba metnit u mliko. sirit -im nesvr. 'meajui sirite u mleko da se mleko zgrua u sir i izdvoji surutka'. Ne prodajemo mliko, sirimo za zimu. ~ se 'pretvarati se u sir (o mleku); stvarati se (o siru)'. Ve se pocelo sirit. sirkov -a -o 'koji je nainjen od sirka'. Nije sirkova metla da se njom napolju mete. siroma -aka m 1. 'siromaan ovek, bednik'. Bio je puki siroma, osim estoro dice i ene nije imo nita. 2. 'onaj koji je za aljenje, jadnik, nevoljnik'. Siroma Veco, udario ga je konj, pa su ga odneli u pitalj. Izr. ~ ko crkveni mi 'bez igde iega'; nije sramota bit ~ ve nepoten. siromak -aka m v. siroma. On, siromak, ni opanke nije imo svoje, ve je nosio stare gazdine. siromaak -ka dem. od siroma. Pomozite, dico, siromaku Vinku da i on napise zadau, vidite da sam ne zna. siromaan -na -no 1. a. 'koji je oskudan u sredstvima za ivot'. Najee su dica siromanog ovika, im malo odrastu, ila sluit. b. 'koji ima neeg u maloj meri, oskudan'. ~ imamo i mi, al nam je siromaan bostan. 2. 'koga je snala nesrea'. ao mi je te siromane ene, imala je jednu kravu i ta joj je crkla. siromaenje s gl. im. od siromait. Cim rod jedne godine omane, to je gotovo siromaenje. siromait -im nesvr. 'postajati siromaan'. Otkako su ga dica naputila, Kazi ne ie kako triba, polagano siromai. siromaki -a -o 'koji se odnosi na siromahe, sirotinjski'. Njezini su bili zdravo protiv, jel je momak iz siromake kue.

siromaki pril. 'kao siromah, oskudno'. Nije istina da nemaje, al vole tako dicu siromaki oblait. siromano pril. 'siromaki'. ao mi je, nane, mala Vecka tako siromano izgleda. siromatvo s 1. 'oskudica neophodno potrebnih sredstava za ivot'. Siromatvo je za nji bilo i glad i zima. 2. 'siromana imovina, sirotinja'. Tu se nije mogo skrasit, pa je moro prodat to malo svog siromatva i oti na drugo misto. sirota 'enska osoba koja je ostala bez roditelja'. Ostala je, sirota, sama na ovome svitu. sirotan -ana m 'siroe'. Dino je osto sirotan jo od pet godina, stric ga je uzo posli sebi i odranio. sirotica dem. od sirota. sirotinja 1. 'siromatvo'. Kad odraste u sirotinji, teko se ovik posli i u boljem snalazi. 2. 'siromaan, bedan ovek'. Ja sam vam puka sirotinja, nemojte od mene ekat pomo. 3. 'mala, neznatna, siromana imovina'. Eto, nije mi rodilo zbog sue i sad moram prodat svoju sirotinju i platit gazdi arendu. Izr. ~ i Bogu si teka; nije ~ od Boga. sirov -a -o 1. 'koji je jo pun vlage, mokar, koji nije suv'. Dono si mi sirovo drvo, so tim neu nikad potpalit vatru. 2. 'nepreraen'. Nosili smo sirove ovije koe da se uine. sisa 'dojka'. Daj sise ditetu. Izr. dite od sise 'odoje'; odbit od sise 'prestati sisati'. sisane -eta s 'dete ili mladune ivotinje koje se jo hrani majinim mlekom, odoje, odojak'. Uvatio se za kruv, ko sisane za sisu. sisat -am nesvr. 'hraniti se mlekom (iz dojke, vimena), dojiti (o detetu ili mladunetu ivotinje)'. Neemo vie puat tele da sisa. 2. 'uvlaiti tenost pomou naroitih organa (o insektima)'. ela leti od cvata do cvata i samo se uvue pa sisa. 3. 'drei to u ustima i vlaei pljuvakom rastvarati i gutati'. Sisa dugaak eer, pa se pravi ko da pui. sisica 1. dem. od sisa. 2. 'otvor za pie vode na drci uge' (v.). Razbila se sisica na ugi. sist sidnem svr. 'zauzeti sedei poloaj, osloniti telo na stolicu, ili dr. zauzeti mesto odreeno za sedenje'. Site, gosti moji, za astal pa da se malo privatimo, a posli emo divanit. sit -a -o 1. 'dovoljno nahranjen'. Ne bi mogli kazat da smo ba siti, al jo ni ne umiremo od gladi. 2. 'koji ini da se postane sit'. Ne mo od ove pogae tuta poist, orasi su sita rana. Izr. ~ gladnom ne viruje; i kurjak ~ i ovce na broju 'svi zadovoljni'; ~ se naist 'do mile volje'; ~ ko buva daske 'gladan'. sita bot. 'biljka koja se mnogo upotrebljava za pletenje korpi, kotarica i dr. Juncus maritimus'. Kupila sam dvi kotar(i)ce od slte. sitan -tna -tno a. 'koji se sastoji iz malih istovrsnih estica, izmrvljen, samleven ili stuen u fin prah: ~ eer, ~ so, ~ papar'. Sitno mak samelji, ne da mi iska pod zubima u pogai. b. 'nedorastao, maloletan; nedovoljno razvijen, koji se ne osea zdrav, slab'. irotinja je to, a puna kua sitne dice. Izr. isplatit sitnim novcima 'toliko je bogat'; ~ stoka 'domae ivotinje manjeg rasta'; do u sitne sate 'posle pola noi'. sitar m 'zanatlija koji pravi sita'. Svrati kod sitara, kupi jedno sito i jedan protak. sitace s dem. od sito. Uzmi sitace i prosij ovo malo brana. sitit -im svr. (koga) 'obnoviti (kome) to u seanju, podsetiti'. Ovaj pranavi sokak me sitio mog ditinjstva. ~ se 'prisetiti se'. Sitila se cura, al kasno je, momak se oenio. sitne m i 1. 'sitne stvari'. ii tamo di ljudi cipaje drva, pa donesi malo sitnea, zna da je pootpadalo u cipanju, a meni triba za potpalu. 2. 'unutranji organi i delovi tela zaklane ivotinje i ivine'. Sitne od zaklani kokoivi bacite makama. 3. 'sitan novac, sitnina'. Kad je odlazio dao je svakom ditetu po niki sitne. 4. 'mala deca, ivotinjska mladunad'. Nije tribalo putit matore kokoke di su pilii, izgazie taj sitne. sitnit -im nesvr. 1. 'initi sitnim, mrvit', drobiti'. Dobra je ova brana, lipo sitni grudve. 2. 'sitnim korakom ii'. Naa majka sve vema sitni kad ie, izdaje je snaga. sitni -ia m 1. 'sitan novac, sitnina'. Sve je prokarto, ostalo mu je samo malo sitnia u depu. 2. 'sitni unutranji organi ivine i sl.'. Sitni puke mogla bi mi oma s jaj'ima ispe pa da idem. 3. 'sitna deca'. Stariji su se poenili i poudavali, a sad je u kui osto sam sitni, najstarija ima svega osam godina. sito s 'naprava za prosejavanje brana'. uri da prosije brano, pa ostavi i sito i brano, jel triba da iemo pomo krumpir sadit. Izr. novo ~ na klinu visi 'svaki novajlija se trudi da prvi put to bolje uradi'; pro kroz i reeto 'proi kroz mnoga iskuenja u ivotu'. sivat siva(m) nesvr. 1. 'isputati jaku svetlost, bletati'. Dobro je to esto siva, po ovom mraku i kii mogli bi se izgubit. 2. 'plamteti pri jakom uzbuenju (o oima, licu)'. Kad je srdit, sve siva od bisa. 3. 'probadati, igati (o bolu)'. im se sprema kia, meni oma pocme da siva u kolinu. 4. 'brzo odlaziti, kupiti se odakle'. No, dobro, dobiete jo po jedan koma, al onda sivajte napolje i(z) sobe. sivnit sivne(m) svr. prema sivat. sjajit (se) -im (se) nesvr. 'sijati se, svetleti se'. ime boksa i'zme kad ti se tako sjaje? Izr. ~ od srie 'biti vrlo ponosan'.

sjait -im svr. 'sjahati'. Sjaio je s konj'a i opruio se koliko je dugaak, umor ga je savlado. Izr. sjai Kurto da uzjai Murto 'menjaju se ljudi a nita se ne menja nabolj'e'. sjat (se) sjam (se) nesvr. 'sijati (se)'. Ti ba sad mora leat tu kad najjae sunce sja! sjatit -im svr. 'navaliti na koga (pitanjima)'. Uite, dico, pa didu pitajte, ta ste mene sjatili, ne vidite da se od posla ne moem okrenit. ~ se 'doi, skupiti se'. On pao pijan na putu, a svitina se sjatila ko na udo. skakat skaem nesvr. prema skoit. skakavica 1. 'jeziak u bravi (koji pada u ljeb i zatvara vrata)'. 2. 'uska gvozdena ploica (du. oko 20 cm) kojom se zatvaraju vrata sa unutranje strane (sa spoljne strane se otvara kanapom koji j'e privren za skakavicu i provuen kroz jednu rupicu)'. Uvui uzicu na skakavicu unutra, da ne bi kogod noom otvorio vrata. skakuat skakuem nesvr. 'poskakivati'. Nee sama da se zasifira, ve kud ja ona za mnom skakue ko vrepi. skala 'krika (jabuke, kruke i sl.)'. Rasii kruku na pet jednaki dilova i svakom podaj po skalu. skalabuit -abuim svr. 'neto na brzinu skleptati bez obzira na meusobnu povezanost'. Kako si samo mogo tako skalabuit keru kuicu, nabaco si tamo svega i svacega. skalapaat -am svr. 'na brzinu neto uraditi, nainiti'. Pa, fala ti to si napravio, al da sam znala da e tako makar kako skalapaat, cigurno ti ne bi dala da popravlja. skanit se skanim se svr. 'nakon dueg razmiljanja ili kolebanja odluiti se, reiti se na neto'. Ajde, brate, skani se ve jedared, jel ja neu da zbog tebe zakasnim. skanjivat se skanjivam se nesvr. prema skanit se. ta se skanjiva: kad je voii, eni se! skeit -im svr. 'oboriti neki predmet nogom sa neega'. Maka je bila na polici, pa je skecila jedan pladanj i sav se razbio u komhdie. skiit -im nesvr. 'prodornim glasom vriskati'. Nemojte tako skiit, dico, ui ete mi probit. skidanje s 1. gl. im. od skidat (se). 2. 'slikanje, fotografisanje (na nekoliko dana pre venanja mladenci su odlazili kod fotografa, svlaili su svoj'a radna odela i oblaili venanu odeu radi slikanja, skidali su se)'. Jesu I ili na skidanje! skidat (se) skidam (se) nesvr. prema skinit (se). Izr. skidat bogove 'psovati'. skiknit skiknem svr. prema skiit. Tako je skiknila da je maloj Mariji ispala kaika iz ruke od strava. skinit -nem svr. 1. 'dohvatiti ono to stoji visoko; spustiti s nekog uzdignutog mesta na nie mesto'. Pipko se popo na dra i iz gnjizda skinio tri vrepia. 2. 'ukloniti s ega ono to je nataknuto'. Skini mi trangu s klina. 3. 'ukloniti s koga ili ega ono to je oko njega, to ga prekriva, opasuje, vee'. Kad bi smili pri keru blie, mogli bi mu skinit lanac sa koia i on bi se oma odmrsio. 4. 'ukloniti sa sebe ili drugog odeu, obuu ili deo toga'. Tome, pomozi mi skinit izme s nogivi. 5. 'skupiti rod, ubrati'. Ove godine smo na vrime skinili litinu. Izr. ~ kletvu 'oprostiti'. ~ se. Skinio sam se u mraku i lego. sklapat (se) sklapam (se) nesvr. prema sklopit (se). sklepat -am svr. 'nainiti na brzinu, loe, kako bilo'. Gore nfsi mogo sklepat ovaj naslam, taj se nece sruit do prvog vitra. sklizat se sklizam se nesvr. 'spustiti se s neega klizei'. Ba Bartule, jeste 1 vid(i)li da vam se sklizo poav s kue. sklonit sklonim svr. 'smestiti na sigurno mesto; spremiti'. Skloni to dite od zida, mo past ciglja na njeg. Skloni svinje u obor. Skloni te grablje, ostavili ste i(h) nasrid avlije, mo kogod nai na nji pa e ga udarit. Izr. boe (ti) skloni 'boe sauvaj (od zla)'; ~ glavu 'nai utoite'. ~ se 1. 'pomeriti se, pomai se s kakvog mesta'. Skloni mi se s puta, ie baba ljuta (nar.). 2. 'otii na kakvo sigurno mesto'. Digod se skloni dok ne proe ova hajka. sklonjat (se) -am (se) nesvr. prema sklonit (se). sklopit sklopim svr. 1. 'zatvoriti neki predmet odnosno njegov deo'. Sklopi ve tu bricu. 2. 'nainiti, zakljuiti (ugovor, posao i sl.)'. Bao i Ento su sklopili poso, zajedno e vu pisak. Izr. ne ~ oka 'ne spavati'; ~ brak 'stupiti u brak'; ~ oi 'umreti'; ~ ruke 'zamoliti'. ~ se 1. 'sastaviti se u jednu celinu, zatvoriti se (o onome to je otvoreno)'. O jutros tako pada kia, sve se nebo sklopilo. 2. 'naglo se promeniti u izgledu, stanjiti se (o oveku, stoci)'. Kako je na kom'ja izmravijo, sav se sklopijo. sklupat -am svr. 1. 'saviti, umotati u klupko: ~ preu, ~ kosu'. 2. 'zaplesti, zamrsiti (fig.)'. Al si pametna, ti si sklupala, a ja sad nek se muim dok ne razmfsim. ~ se 'saviti se kao u klupko (o oveku i ivotinji)'. Zmija se sklupala na panju i suna se. sklupavat (se) -upavam (se) nesvr. prema sklupat (se). skljokat se skljokam se svr. 'sruiti se, pasti'. Toliko se nalijo da nije mogo da sidne na klupu, ve se skljoko pored nje na zemlju. skljukat -am svr. 'utrpati, ugurati silom'. Nisam ni opazio kad mi je ujna skljukala forintu u dep. skobit skobim svr. 'saleteti, zaokupiti (pitanjima)'. Dugo su ga vrebale da ga ulove za obeanje, zato sad kad su ga skobile nije mogo oi da otvori. ~ se 'sukobiti se'. Na kraju su se i nji dva brata skobila meu sobom.

skoit skoim svr. 1. 'skokom dospeti, prebaciti se na neko mesto'. Nije doeko listve, skoio je s kamare. Skoio je na astal i poo tamo da igra. 2. 'naglo ustati, dii se'. Kad je on otvorio vrata i uo u sobu, svi su skoili koji su za astalom sidili. 3. 'potrati, poleteti, pojuriti'. Poeli su me tu trojica, a brat kad to vidi skoi da mi pomogne. 4. 'poveati se, popeti se (o cenama)'. uo sam da e skoit cina itu, pa neu dotle da prodajem. 5. 'oploditi (kod ivotinja)'. Badavad sam vodio kravu pod bika, nije tio skoit'. Izr. Najpre skoi, p onda kai op 'ne hvali se unapred'; skoila mu cina 'porastao ugled'; ~ iz koe zbog neega 'razbesneti se'; ~ sam sebi u usta 'doi sam sa sobom u protivrenost'; u vatru i vodu ~ za koga 'sve rtvovat za nekoga'. skoknit -nem svr. 1. dem. od skoit. 2. 'doi negde, obino na kratko vreme'. Kad uvati malo vrimena, skokni do mene da vidi i uje, imam novu tamburicu. skokom pril. 'brzo, odmah, u skoku'. Nemoj, ti meni: oma u a sidi, ve kad ja okom a ti skokom. skondrljat se -am se svr. 'skotrljati se'. Skondrljo se s listava i mal nije ruku slomio. skorit se -i(m) se svr. 'stvrdnuti se'. Ja sam unu skuvala za podne, a vas nema, pa nema, sad se ve sve ilo skorilo. skoro pril. 1. 'u bliskoj prolosti, nedavno'. Tako togod se kod nas nije skoro dogodilo. 2. 'umalo, gotovo, zamalo'. Skoro sam vam zaboravila kazat; Skoro da odem brez zbogom. skorup m 1. 'kajmak, vrhnje (najee sa uskuvanog mleka)'; 2. 'ono to je najbolje, najvrednije (fig.)'. Znam ja tebe: oe da tebi dam skorup, drugima ta ostane. skorupaa 'vrsta jela'. Ajde, rano, da te majka naui kako se pravi skorupaa. Kad se puter istopi, maslo se odlije, a na dnolu ostane gusti u koji se udare jaja, doda malo brana, pa mo malo i slatkog skorupa i to se sve ispri zajedno, pa je moe mazat na kruv i ist. skorupit se skorupi se nesvr. 1. 'stvarati mlenu skramu'. Mliko se ve poelo skorupit. 2. 'zahlaivati (se) do pojave mraza'. Vidio sam napolju se barice skorupe, bie noos ladno. skoac -ca m 'stup u tkakom stanu'. Pridnji skoac na stanu se malo drma, tribalo bi ga uvrstit. skotna prid. 'koja nosi u sebi plod, bremenita (o ivotinjama)'. Naa maca je skotna, jmaemo opet mala. skovat skujem svr. 1. 'kujui nainiti, iskovati'. Ti si vako skovo ovu motiku, sad je moemo bacit. 2. 'isplanirati, smisliti (obino kakvu obmanu, la i sl.)'. Sad ve Luca je uskoila, to je gotovo, al da mi je saznat ko je to skovo, ne bi mu ostala duna. skrairat (se) -aivam (se) nesvr. prema skratit (se). skraja pril. 'na ivici, pri kraju, sa kraja nekog predmeta'. Otkud da ponemo brat kuruze, s ovog jel s onog skraja. Izr. skraja nakraj 'od jednog kraja do drugoga'. skrama 1. 'tanak sloj koji se uhvati na povrini neoega, tanka kora'. Kandar se pokazuje skrama od leda na barici. Pojavila se tanka skrama na rani, valdar e onda zarast. 2. 'mrvica'. Ni skrame mu vie ne dam jel znam da e sve popit. skrasit se skrasim se svr. 'zadrati se, smiriti se na jednom mestu'. togod i njemu fali, kad ne mo nigdi da se skrasi. skratit skratim svr. 'uiniti kraim, smanjiti'. Ja ne iem okolo putom, ve udarim priko njiva i tako skratim; Ako mu malo skratimo rukave, bie kaput sasvim dobar. ~ se 'postati krai, smanjiti se'. Tako je bilo veselo da mi se inilo kako se i no skratila. skreat skreem nesvr. prema skrenit. skrenit skrenem svr. 'uputiti se drugim pravcem od onog kojim se dotle ilo'. Dok smo ili putom, makar je bllo blato, kojekako su konji vukli, al onda smo skrenili s puta i slomili smo toak. Izr. ~ pameu 'poludeti'. skresat skreem svr. 1. 'otro i otvoreno kazati (obino neto neprijatno)'. Bao su obino outali kad njim se togod nije dopalo, al nana su oma skresali svakom u lice, makar kako bolila taka istina. 2. 'opsovati'. Dida su ve zinili da skreu kaku covku im su vidili porcijaa. skrika 'krika'. Svakom e dote po dvi skrike dinje i nek nema svae. skrkat -am svr. 'ubosti, probosti'. To je kavgadija, da Bog sauva, oma e skrkat bricu u ovika. ~ se 'sabiti se, stisnuti se'. Kako ste se vas dvadeset mogli skrkat u tu malu sobu?! skrkljuit skrkljuim svr. 'pritisnuti (koga)'. Zamisli, Mare, sino me je onaj ker Vecko skrkljuio u jednu ou i jedva sam se otela. skrnav -a -o 1. 'sa telesnom manom'. Di e taj deran s takom skrnavom nogom? 2. 'uprljan, neist'. Ruke su ti od svega skrnave. skrnavan -vna -vno v. skrnav. I on bi se, siroma, mio med mlade, a sav je skrnavan. skrnavit skrnavim nesvr. 'sramotiti, vreati'. Taj antikrist skrnavi nau svetu viru. skrndavit se skrndavim se svr. v. skrvat se. Skrndavio se s badnja i samo se malo izudaro.

skroz pril. 'potpuno, sasvim'. Skroz su nam priko cilog ita napravili put. To je skroz naskroz pokvaren ovik i bolje e bit da se klonimo od njeg. skrpit -im svr. 's mukom skupiti, nainiti'. Jedva smo skrpili malo novaca da kupimo na emu emo leat, a komaru nam je dao gazda. skruit skruim svr. 'na brzinu, povrno uraditi'. Nije istina da si sve dobro naucio, ti si to zaas skruio samo da se ie to prija sigrat. skruivat -uivam nesvr. prema skruit. skruen -a -o 'odan veri, poboan'. On je bio ugledan domain i skruen virnik; Bila je to skruena molitva bolesne ene. skrueno pril. 'na skruen nain, pokajniki'. Taki je bio ovik da je svakom skrueno prilazio samo da ga ne uvridi. skrvat se skrvam se svr. 'pasti (sa neke visine)'. Nosio je dak ita s tavana i skrvo se s listava, pa je slomio ruku. skucat -am svr. 1. 'malo pomalo, sastaviti, skupiti'. Ja sam dinar po dinar ostavljala i tako sam skucala novce za jednu krmau. 2. 'skinuti ono to je nabijeno'. Jedva sam skuco obru da moem prominit jednu istrulu dugu na buretu. 3. 'proerdati, potroiti uludo'. On nije pijo ve dero i sve je skuco to je imo. skucavat skucavam nesvr. prema skucat. skuckat -am svr. dem. od skucat (1, 3). skuit (se) -im (se) svr. 'svojim radom stei ono to je potrebno za ivot za kuu'. Ja i moja ena smo svata radili i za deset godina smo toliko sebi skuili, da sad svoje obraujemo. skukuljit se skukuljim se svr. 'uvui se sav u se, stisnuti se'. Ne znam ta je s naim Matom: od nikog vrimena samo se skukulji na klupu nuz pe i uti. skup skupa skupo 'koji ima visoku cenu'. Mislili smo da pravimo nov sala, al zdravo je skupa ciglja i crip, nemam toliko novaca. 2. 'koji je vaan, koji ima veliko znaenje'. Njegova je ri zdravo skupa. Izr. skupo ruvo, skupa rana, nek te rani tvoja nana (nar.). skupit -im svr. 1. 'sabrati na jedno mesto, sazvati; sterati'. Skupi krave pa emo tirat na sala, napasle su se ve dosta. Skupila sam perje za dvi uzgljance. 2. 'radei postepeno stei imetak'. Radili su nikolko godina ko crv i mrav, al su i skupili zemlje i sala. 3. 'saviti poda se, podviti'. Vidi Luku kako je skupio noge pa sidi ko Turin. 4. 'stisnuti, stegnuti (usta, obrve, ramena)'. im tako skupi usta, onda znam da e bit njakanja. 5. 'pribrati, nakupiti'. Tribalo joj je dosta snage da skupi, da ne zaplae tu oma pri(d) dicom. ~ se 1. 'sabrati se na jednom mestu'. Toliko se svita jutros skupilo na genciji, svi oe ajzlibanom u varo, kad je Mavo vrime. 2. 'spremiti se za brzi, nagli odlazak'. Jo smo svi sidili oko astala za veerom, a on se najdared skupio i brez zbogom oo. 3. 'taloei, nakupiti se u velikoj koliini'. Svudan mu se skupilo salo, ve su mu i oi skoro zarasle. 4. 'postati krai i ui (o tkanini)'. Skupila se u pranju. 5. 'radom stei'. Lipo su se skupili, al su i poteno radili. 6. 'stisnuti se, zgrnuti se'. ~ oma da ste ili napolje, ta ste se tu skupili ko smrznuti, a sva se dica napolju sigraje. skupljat (se) skupljam (se) nesvr. prema skupit (se). Dva fratra skupljaje milodare za crkvu. skupoa 'stanje visokih cena'. Nastala je taka skupoa da za deset dinara ne moe nita kupit. skuptina 1. 'godinji ili vanredni skup predstavnika neke organizacije, udruenja'. 2. 'ples (koji se odrava navee)'. O do dovee, kod Tezini e bit skuptina? skurlat -am svr. 'propasti (zdravstveno ili moralno)'. Matora nije valjala ni kera, sad je skurlala, pa ne triba ni sebi ni svitu. skute pl. t. 'donja platnena suknja'. Bilo je sramota da se ena eta po svom stanu u skutama. skuvat -am svr. 1. 'pripremiti i zgotoviti jelo na vatri'. Joj, mi sejatile divana, a ko e moju unu skuvat. ilo sam skuvala i eno ga na astalu, samo site pa ite. 2. 'nagovoriti koga da to uini (fig.)'. Marga je, izgleda, skuvala tevu, ujem da se eni. ~ se 1. 'biti pripremljen na vatri (o jelu)'. Ovaj matori pivac se nikad nece skuvat. 2. 'pretrpeti velike neugodnosti od velike vruine'. Bila sam danas po tom jakom suncu risarua, al zapravo sam se skuvala od vruine slab -a -o 'koji je male fizike snage; boleljiv, slabunjav (o oveku i ivotinji) koji je iznemogao od bolesti'. Slab je i ne smi na ovu zimu napolje. slabaak -ka -ko 'dosta slab, nemoan'. Bio je mrav i tanak, a one slabake ruke, ko da na koncu vise. slabina 'deo tela od rebara do kuka'. Udario ga je konj u slabinu i sad krv pljuje. slabit -im svr. 1. 'postajati slab, nejak, nemoan; mraviti'. Slabim, dico, svakim danom, blii se kraj ~ dida e nama. 2. 'gubiti jainu, intenzitet'. Meni se ini da kia slabi, valdar e pristat. slabunjav -a -o 1. 'koji je fiziki slabo razvijen'. Dica su se slabo ranila i sva su slabunjava. 2. 'koji nije sasvim zdrav'. Dite joj je tako blido i slabunjavo. slaa 'razne zaslaene stvari, slatki'. Nita drugo ne ide, samo da mu je slade. slagat (se) slaem (se) nesvr. prema sloit (se). Izr. slae novce 'tedi'; slae u burag 'halapljivo jede'; slau se ko rogovi u daku 'niko i(h) sloiti ne moe'.

slagat slaem svr. 'rei la, neistinu'. Slae im trepne. Slago nam je da je momak, a on, muak jedan, oenjen vee tri godine. Nee odrat ri, slagae nas. Izr. ko jedared slae, drukput mu se ne viruje! slama 'stabljike svih vrsta strnih ita koje ostanu posle vridbe'. Sadili smo dvi velike kamare slame. Kaka su to kola slame, di ne mo bacit jo jedne vi'Ie? slamarka 'ena koja radi slike od slame'. Jedino slamarke znadu koja je slama najbolja za slike koje one izraivaje. slanica 'sud u kojem se dri so'. Kad majka kuvaje, onda zacigurno ne triba slanica na astalu, jel njevo je ilo uvik malo slanije. slanina 'mastan potkoni sloj u svinje'. Ranjenik to smo ga danas zaklali imo je s pet prstivi debelu slaninu. izr. avaka ~ 'uegla slanina'. slaninav -a -o 'koji je mastan'. Nemoj meat to slaninavo meso u divenice, bie zdravo masne. slaninica dem. od slanina. Veliko svinje a taka mu je tanka slaninica. slanka 'jedna stabljika slame, slamka'. Vidi Nacu ta je izmislio, pije vino iz boce na slanku. slat aljem nesvr. 1. 'upuivati nekoga s kakvim ciljem, porukom i sl.'. Nemoj mene slat, nee mi virovat da ste njim to poruili. 2. 'otpremiti to da se kome urui'. aljem bratu pak u katane. slatko pril. 1. 'sa slau, s velikim uivanjem'. Sidi samo pokraj Antuna i gledaj kako on slatko ide, pa e oma i sam ogladnit. 2. 'duboko, vrsto, tvrdo (o spavanju)'. avo mi ga je budit kad tako slatko spava. slei (se) slegne(m) (se) svr. v. slegnit (se). 1. 'stei se, nagrnuti (o mnogima)'. Valdar su se sve ene iz sela slegle na moje vinanje. 2. 'spustiti se nie, dublje (o zemlji)'. Od velike vlage se zemlja slegla, dobro je to nam se i zid od salaa m'je sruio. 3. 'spustiti se na dno odvojiti se (o hrani, tenosti)'. Vidi je 1 se slegla tirka od krumplra pa triba vodu prolit. sleat sleem nesvr. prema sletit. slegnit slegne svr. 'staloiti se'. Kako jo i kolaa da idem, kad i ovo dosad to sam poijo nije sleglo. sleptat -am svr. 'saleteti'. Tri napolje, vidi koga su kerovi tako sleptali. sletit -im svr. 1. 'letei spustiti se na to'. Danas su prve laste sletile u njeva stara gnjizda. 2. 'pasti, stropotati se'. Kad su ga bao opalili po uima, eir mu oma sletio s glave. slidit slidim nesvr. 1. 'ii neposredno za kim'. Cilog puta me je kogod slidio, sva sam se omurala tako sam se urila, a i stra me uvatio. 2. 'izlaziti iz ega, javljati se, nastajati kao posledica'. iz toga, dico, slidi: da su esto ljudi slatki rii, gorka srca! sligat (se) sliga (se) nesvr. prema slegnit (se) i sle (se). slika 'fotografija'. Tebi u ostavit bainu i naninu vinanu sliku. Izr. slika i prilika 'za isticanje slinosti dve osobe'. Deran je slika i prilika didina. slikar m 'fotograf'. Bio je i slikar na vaaru, al slike su mu prave vaarske. slikovat (se) -kujem (se) nesvr. 'slikat (se)'. Slikovo sam se kad sam se vino i vie nikad. slime s 'uzduna nosea greda kue (postavlja se krajevima na poprene zidove, a na nju se oslanjaju gredice, iji krajevi lee na zidovima po duini, paralelnim sa glavnom gredom'. Izr. Palo slime na time 'preuzeta odgovornost (kada mladi brani par poe iz kue da samostalno ivi)'. Vrata kau: smrkni Boe! Krevet kae: svani Boe! Slime kae: kako mi je tako mi je! slincat -am nesvr. u dem. znaenju 'sliniti' slindarit -im svr. 'na brzinu zbaciti sa sebe odeu (obino prljavu)'. Jedva sam ekala da slindarim ove mokre i blatnjave suknje s mene. slinit -im nesvr. 'plakati isputajui otegnute glasove, kenjkati'. Dokle e ve slinit za tom loptom, kupiu ti dvi druge, samo se mani plakanja. slip slipa slipo 1. 'koji nema onjega vida'. Nije ovik slip od roenja, gorio mu je saIa i u toj vatri je oslipio. 2. 'koji nema prolaza'. Nemoj tirat tamo, to je slip sokak. izr. slipi mi m zool. 'imi (hiroptera)'; ~ oko 'slepoonica'. slipac -pca m 'ovek slep na oba oka'. Njegov dida je slipac, izgubio je oi u ratu. slipica 'slepa ena'. Kako ivi sama u kui ta slipica. slit slijem svr. 'lijui uliti kakvu tenost u to'. Mogo si slit vino iz te dvi boce u jednu. ~ se 1. 'iziiti se, spustiti se'. Sva se voda slila u do. 2. 'skupiti se u velikom broju'. Sve ivo se slilo na protenje. 3. 'staloiti se na jedno mesto'. Neravna nam je pe, pa se uzlivanca u tepciji slila na jednu stranu. slivat (se) slivam (se) nesvr. prema slit (se). slizat se sliem se svr. 'spanati se (pogrd.)'. Slizo se s Perkom i sad mu ne tribaje ni dica ni roena ena.

slizina anat. slezina, lien. Pao je na kolac i doktor kae da mu je probijena suzina, teko da e ostat u ivotu. slobotina 'sloboda'. Furtom se s ocom sukobljavo oko svoje slobotine i kad vie nije mogo izdrat, oo je is kue; sad ni ne znamo di je. slomit slomijem svr. 'skrhati, razbiti; izazvati lom'. Slomio sam bialje; Slomio sam mali prst na livoj ruki. Izr. ~ vrat kome 'unititi koga'; ~ vrat (sebi) 'oeniti se (ir.)'. ~ se 1. 'razbiti se, prelomiti se'. Konji su u bianju s kolima slomili rudu, a slomio se i jedan toak. 2. 'popustiti u svom otporu, uverenju'. Dugo su se bao vrstili posli udaje njeve eri, al iijem da su se slomili i sad su zdravo zadovoljni sa zetom. 3. 'iscrpsti se od napornog rada'. Radio je danjom noom dok se sasvim nije slomio, pa sad ie od doktora do doktora. sloan -na -no 'koji su istoga miljenja'. Slona braa kuu grade, a neslona je razgradivaje! (nar.). sloit (se) sloim (se) svr. 1. 'staviti vie predmeta u odreenom redu'. Sloite ta drva lipo u kamaru. 2. 'dovesti do sloge, sjediniti, zdruiti'. Dico, ako se ne manete svae, dou i sloie vas batina. slono pril. 'na sloan nain, u slozi'. Moraje slono radit ako oe kruv da zarade. sluga m i 'osoba koja za platu vri sve poslove u kui'. Posto sam sluga jo od jedanest godina. slugin -a -o 'koji pripada slugi'. Slugini dani su svi bili jednako crni. sluktit -im nesvr. 1. 'sluati, oslukivati'. Vidi uu kako je naulio ui, togod slukti. 2. 'nasluivati, predoseati'. Dobro sam ja sluktila i divanila da se uvate da vas ne privare. slupit se slupi(m) se svr. 'ulubiti se'. ta si radio kad si nov kabo slupio? sluat -am nesvr. 1. 'pratiti sluhom neiji govor'. Dida su pripovidali, a dica su ga sluala, podikoji sa otvorenim ustima. 2. 'pridravati se ijih saveta, potinjavati se kome'. Vridan i sposoban je ovik bio, al nije tio nikog da slua. 3. razg. 'upotrebljava se kad se sagovorniku eli obratiti panja na ono to e se rei'. Sluaj, Pajo, nije nae da se miamo u njevu svau i ti se kloni dotleg druenja s Ivanom. ~ se uz povr. 'sluati jedan drugoga'. ~ uzeli su se od svoje volje, sluaje se i dobro ive. slukinja 1. 'enska osoba koja za platu obavlja kune poslove, sluavka, kuna pomonica'. 2. 'naprava za izuvanje izama'. Kate, dodaj mi slukinju da izujem izme. slukinjica dem. od slukinja. sluinad zb. im. 'sve osobije u slubi jednog gazde'. sluit sluim nesvr. 1. 'biti sluga'. Maa slui kod Matie ve tri godine. 2. 'vriti vojnu obavezu, biti vojnik'. Na sin slui u Sarajevi. 3. rlg. 'vriti neki crkveni obred'. Mladomisnik danas slui prvu misu. 4. 'trebati'. Koliko bi vrimena to tebi sluilo? 5. v. lovit. Na pulin samo brata slua, jel kad on kae: "slui" ~ oma se propne na stranje noge. Izr. (ne) slui me zdravlje 'nisam zdrav, zdrav sam'; slui ga karta (sria) 'dobija na kartama'. ~ se 'koristiti se im, upotrebljavati to'. Kupio sam dvoger, al ne sluim se jo njim. Izr. sluite se 'ponuda jela ili pia'. sljutrit sljutrim svr. 'halapljivo i naglo pojesti (fig.)'. Boe, nisam se ni okrenila, a on ve sljutrio velik batak. sma smaknem svr. v. smaknit. smagat smaem nesvr. prema smo. smak smaka m 'propast'. Doe i tebi smak'. Kad doe smak svita, svi ete vi u pako, kako se sad pogano vladate. smalaksat smalakem svr. 'izgubiti snagu, oslabiti, klonuti'. Smalaksali su i konji a ne da ja nisam, od ranog jutra do mrklog mraka orem. smalaksavat -aksavam nesvr. prema smaIaksat. smamuljat -am svr. 'zguvati'. ta si tako smamuljo tu maramicu, a tako sam je lipo smotala. smandrljat -am svr. 1. 'uraditi neto na brzu ruku'. Felo, nije istina da si redovno napiso zadau, ti si to bre bolje smandrljo, samo da se moe i sigrat. 2. 'izgovoriti brzo i nejasno'. Nita te nisam razumila, tako si smandrljo togod kroz nos. 3. 'lakomo pojesti, prodreti (fig.)'. Valdar nisi ve smandrljo obadve jabuke? smanit se smanim se svr. 'pomesti se, zbuniti se'. Ta, ja sam se smanila i manje zakuvala, furtom raunam da nas ima osam, a zaboravila sam didu i sebe pa nama nee dote lakumia. smanjit smanjim svr. 'uiniti manjim, umanjiti'. Smanjiemo porcije svinjama, ve due vrimena ne poidu sve. ~ se 'postati manji'. Pa, majko, vi ste se smanjili, suknja vam je postala dugaka. smanjivat (se) smanjivam (se) nesvr. prema smanjit (se). smanjkat se -am se svr. v. smanjit se. Dida i majka su se smanjkali, kad i(h) starost svlai nanie. smanjkavat (se) smanjkavam (se) nesvr. prema smanjkat (se). smazat smaem svr. 1. 'pojesti do kraja, sve'. Smazo je on i meso i kolae. 2. 'ukrasti (fig.)'. Maak je smazo onaj komad divenice to smo ga ostavili na astalu. 3. 'slagati (fig.)'. Ne virujem ti da si bio tamo, opet si nam smazo.

smekat -am svr. 1. 'nainiti mekim ili mekanim'. Pokri pogau dok je vrua pa e kora smekat. 2. 'ne biti ljut, popustiti'. Samo ti doi s tvojim ovikom kroz jedno dvi nedilje, dotleg e i bao smekat prema zetu. Izr. vrime je smekalo 'otoplilo je'. ~ se 1. 'postati mek ili meki'. Dobro je dola ova kia, od vlage su se i grudve smekale. 2. 'razneiti se, biti ganut (fig.)'. Koliko je bio protiv, sad se smeko, pa su mu puna usta fale o snaji. smeldovat -ujem svr. 1. 'halapljivo pojesti'. Avjak, Ivan je smeldovo sve fanke. 2. 'propustiti, pogreiti (usled ega je radnja unapred osuena na propast). Da nije Nikola smeldovo novce s onom kupovinom ovaca, mogli smo kupit Ianac zemlje. Izr. Smeldovano je sve ta smo imali 'gotovo je, propalo je'. smeljat smeljam svr. 1. 'neto nerazgovetno rei'. Doo je i smeljo togod, pa oo natrag da ni ne znamo ta je tio. 2. 'dugo vakati'. Nema zube pa je uvik moramo cekat dok ona ne smelja. smest smetem svr. 1. 'metui poistiti'. Smela sam avliju i ambetu. 2. 'metenjem skupiti na jedno mesto'. Smeo sam sve lie, na jednu rpu, sad bi tribalo odnet na ubre. Izr. nije dika ko sobu smete ve ko ubre iznese! smet smeta m 'sneni nanos'. Smetovi su zatrpali gvozdeni put, pa sad ne ie ajzliban dok ne oiste. smetat smetam nesvr. 'praviti smetnje kome, uznemiravati koga'. Zaobali su i(h) da njim ne smetaje. Ti se moe oenit njom, al ja u ti smetat dok sam riva. smetnit smetnem svr. 'skinuti, zbaciti, ukloniti, odbaciti'. ie po travi, valdar da trag smetne? Izr. ~ s uma 'izgubiti iz vida, zaboraviti'; ~ plod 'izgubiti, odbaciti rod (voa)'. Posli onog mraza, sve zerdelije su smetnile plod. smi smija m 'smeh'. Toliko me je napopo smi da nisam mogla ri da progovorim. Izr. crknit od smija; puknit od smija 'nasmejati se u sav glas'. smiat -am nesvr. prema smest. Nee valdar tu avliju po dana smiat?! smi -a -e 'sme'. Bila je tako dolina cura: lipa usta, lip nos i smie oi. smijaan -na -no 'onaj koji se mnogo i rado smeje'. Jedva ekaje da njim doe u drutvo, jel nema smijanijeg momka od njeg. smijat se smijem se nesvr. 'smejati se'. Izr. ko se poslidnji smije, najslae se smije; lako je tebi ~, ~ u brk 'biti drzak'; on se na tavanu smije 'namor, nedrutveni ovek'. smijuckat se -am se nesvr. dem. od smijat se. Gledaj ti Josu: on samo uti i ispod brka se smijucka. smijurija 'glasan, dugotrajan smeh mnogo lica'. Smijurija se ula ak na trei sokak. smilje s v. sekalipa. Smilje, nana vas zovu. smiran -rna -rno 'umeren u nainu ivota, skroman'. ~ uvik je bio moguan al i smiran ovik da su ga svi volili koji su ga znali. smirit smirim svr. 1. 'uiniti da neko bude miran, da se stia, umiriti'. Dica su toliko vikala da sam i(h) jedva smirio. 2. 'uiniti da prestane svaa meu zavaenima'. Dugo sam njim divanio da je sramota da se komije svaaje, al nisam mogo da i(h) smirim. 3. 'pojesti ili popiti (fig.)'. Glad me je toliko obuzela da sam sve smirio togod su mi na astal doneli. ~ se 1. 'prestati biti uznemiren'. im smo i(h) naranili, krave su se smirile, nisu vie mukale. 2. 'umiriti se (posle svae, kavge)'. Sivale su varnice u tui, al kad su doli andari sve se smirilo. 3. 'smanjiti se, ublaiti se (o kakvom bolu, oseanju i sl.)'. Rekla mi je da se probadanje u prsima smirilo i onda je zaspala. smirivat (se) smirivam (se) nesvr. prema smirit (se). smislit (se) -im (se) svr. 'dobro razmisliti pre donoenja odluke, promisliti'. Kad smisli da i ti doe, javi pa emo onda dalje zajedno. Izr. ne moem da ga smislim 'velika nesnoljivost i odvratnost prema nekome'. smista pril. 'odmah, istog trenutka'. Otac mu je bio od rii i strog: kad on togod kae, smista si moro krenit da uradi. smia 'druenje, meanje s kim'. Samo nek ona s tobom nema nikake smie, pa e dobro pro. smian -na -no 1. 'koji svojom sadrinom, pojavom izaziva smeh i sl.'. Alaj ti je nika smina epica. 2. 'zgodan, dopadljiv'. Znam da nije ni lip, ni visok, al je taki niki smian... to me je privuklo... smiit se -im se nesvr. 'osmehivati se'. Ona najvie uti, a kad joj togod kae, samo se smii. smiljat (se) smiljam (se) nesvr. prema smislit (se). smiljen -a -o 1. trp. prid. od smislit. 2. 'kako se samo zamisliti moe'. Taki je monuljak ko smiljen. smiljeno pril. 'na smiljen nain, razborito'. Dopada mi se tvoja cura, smiljeno divani. smino/smino pril. 'na smean nain, izazivajui smeh ili podsmeh'. Poznat jesi, al si smino obuen. smit 'bolest na itu, izazvana gljivicama iz por. Ustlagineae, snet'. Otkud toliko smiti u itu, sve se crni vlae od nje. smit smim nesvr. 'imati smelosti, usuivati se'. Kako da iem u varo kad nisam smio ni da pitam bau jel moem i; Kad stariji divane, dica se nisu smila upliat njima u divan. Izr. da je smit ko tit 'volja postoji ali se ne sme'. ~ se (samo bezl.) 'doputeno je'. Ode se ne smi puit.

smlait smlaim svr. 'uiniti mlakim'. Gladan je bio i samo je guto smlaen paprika. ~ se 'malo se ugrejati'. Samo da se voda smlai, oma e se kupat pa u krevet. smlaivat (se) -alvam (se) nesvr. prema smlait (se). smlaanje s gl. im. od smlaat. Ni smlaanjem nee nita popravit ~ probaj lipim. smlaat -am nesvr. prema smlatit. Vitar toliko smlaa kiu, pa mi kiobran nita nije pomogo, pokiso sam do gole koe. smlata 'koji je nespretan, labilan; u moralnom pogledu i ne ba normalan, blesav, glupak'. Di vam palo napamet da aljete tu smlatu. smlatit smlatim svr. 1. 'snano udarajui, mlatei oboriti, sruiti, otresti'. Danas smo smlatili orase, dva daka smo nakupili; Led je smlatio one lipe kruke. 2. 'snano udariti, premlatiti, isprebijati'. Da nisam derana otela, otac bi ga smlatio samo zato to nije u kuli znao raun. smlavit -Im svr. 1. 'dovesti u stanje klonulosti (duevne i telesne)'. S jedne strane bolest, p onda smrt ene, pa najmlaeg sina, potpuno gaje smlavilo; 2. 'potroiti, pojesti (veliku koliinu jela)'. izneli smo risarima kiselne i lakumia za malu unu, a oni su to sve zaas smlavili. smoit smoim svr. 'uiniti mokrim, pokvasiti'. Smoi koulje, a ja u do da i(h) perem. ~ se 'postati mokar, pokvasiti se'. Kaem ti da ie dalje od korta, smoie se, pa e jo i batine zaradit. smo smognem svr. 'biti u stanju, uzmoi, ostvariti neto'. Ne biram ja poso, al badavad je sve, ne moem da smognem toliko novaca da izranim i dicu i enu. smok smoka m 'ono to se dodaje u jelo da se ukus pojaa, zain'. Perin, argaripa, crni i bili luk se skoro u svakom ilu dodaju ko smok za to ilo. Izr. bili ~ 'mleko i mleni proizvodi'. smokva bot. biljna vrsta Ficus carica i njen plod. smoljav -a -o 'neotporan, koji je slabe volje'. Taki sam danas smoljav, ba nisam nimalo ko to triba. smoljo m 'mlakonja, mokljan'. Alaj ti je to niki momak, vidi ga kaki je smoljo, ne zrta se ni okrenit ko drugi svit. smotan -a -o 'nespretan, nesnalaljiv'. Umiaj se i ti u drutvo, svi se ve meusobno poznadu, samo si ti smotan i stoji sam ko ker. smotat -am svr. 1. 'motajui saviti u kalem, klupko'. Pomoz(i)te mi da smotam ovu vunu u klupko. 2. 'ukrasti (fig.)'. Dok se on okrenio, ve je smotala kesu s duvanom. 3. 'spakovati, sloiti'. Smotaj pregae i sloi i(h) u dolaf. Izr. smotala ga oko prsta 'zaludela ga'. ~ se 'lei savivi se kao u klupko'. Maak se smoto na banak i spava ko zaklan. smotavat (se) smotavam (se) nesvr. prema smotat (se). smotuljak -ljka m 'neto smotano, zavijeno, zamotuljak'. Pod pazuvom je imo niki smotuljak. smrait smraim svr. 'uiniti mranim, zamraiti'. Ovaj veliki or liti svojim granama smrai sobu jo dok je napolju dan. ~se 1. 'nastati, postati mrano'. Dok mi nismo stigli na sala sasvim se smrailo. 2. 'natmuriti se, namrgoditi se'. Kako se ne bi smraio kad su ga uvridili do crne zemlje. smraivat (se) smraivam (se) nesvr. prema smrait (se). smrad m 'neprijatan, neugodan miris'. Mora da je tamo u ritu kaka crkanina, kad vitar nosi vamo taki smrad da sve gui. smr se smrknem se svr. v. smrknit se. smrdit -im nesvr. 'isputati smrad, zaudarati'. Svi ste vi vridni na riima, al vam smrdi radit; Smrdi ko tvor. Izr. nit smrdi nit mrii 'ljigavac'. smrkavat se smrkava se nesvr. prema smrknit (se). smrknit -nem svr. 1. 'postati mraan, potamneti'. Smrkni Boe! 2. 'namrtiti elo kao znak nezadovoljstva'. Najdared smrkne iice, pa izae napolje. 3. 'smraiti se'. im smrkne, krei na put./zr. dok jednom ne smrkne, drugom ne svane 'dok jedan ne izgubi, drugi ne dobija'. ~ se 1. 'postati mrano, nastati no'. Ako misli da te niko ne vidi, saekaj da se smrkne p onda krei. 2. 'namrgoditi se, namrtiti se'. ta si se smrko ko da su ti svi kod kue pomrli?! 3. 'izgubiti mo rasuivanja (fig.)'. Bolje ga ne dirajte kad se srdi, jel ako mu se smrkne, onda bolje da biimo od kue. smrnat -am svr. 'smrsiti kroz zube, promrmljati'. Jeste, bio je uka tu, al ja ga nita nisam razumila ta je kazo, smrno je togod i otro natrag na njev sala. smrsit smrsim svr. 'rei brzo i nerazumljivo'. Tio je on meni sve da ispripovida, al onda je ula kominca unutra i on je jo samo togod smrsio i oo. Izr. ~ konce kome 'smiljeno naneti kome zlo'. smrskat smfskam svr. 'razbiti u komade, smrviti, zdrobiti'. Glavu u mu smrskat samo nek jo jedared doe u nau avliju. ~ se 'razbiti se u komade'. Nemoj tamo sist, smrskae se jaja u kotarci. smrskat se -am se svr. 'naborati se'. Otkad ga nisam vidio tako se smrsko i ostario. smravit -im svr. 'postati mrav, omraviti'. Malo je smravila al joj je lipota ostala.

smrt 'prestanak ivota'. Bori se sa smru; Bila mu je laka smrt; Osudili su ga na smrt; Snala ga je smrt; Odnela ga je smrt. Izr. do smrti se uvridit 'oseati neoprostivu uvredu'; gledat smiti u oi 'biti izvrgnut neposrednoj opasnosti po ivot'; izmeu ivota i smrti 'u krajnje opasnom poloaju po ivot'; na ivot i ~ se borit 'do poslednje snage'; pitanje ivota ili smiti 'neto sudbonosno'; poslat nekoga po ~ 'kae se za onoga ko je vrlo spor'; nema smrti brez sudnjega dana; od smiti nema lika! smrtovnica 1. 'izvod iz matine knjige umrlih'. Moramo izvadit smrtovnicu za pokojnu majku. 2. v. samrtnica. smrvit -im svr. 'rukom ili mainom okruniti zrna kukuruza sa klipa'. Danas smo smrvili sve kuruze. 2. 'razbiti, smrskati'. Ako je Antun slomio ruku naem malom Bartulu, iem tamo i naisto u ga smivit. smucat se smucam se nesvr. 1. 'tumarati, muvati se'. Moraemo uvrebat ko se to noom oko salaa smuca. 2. 'provoditi ivot lutajui bez cilja, skitati se'. Neradnik je on, zato se i smuca po svitu. smuat -am svr. 'ovla oprati, proprati'. Smuaj malo sude, posli emo i(h) oprat redovno. Izr. smuaj pa proli (razg.) 'to nita ne valja'. smuen -a -o 1. trp. prid. od smutit (se). 'zbunjen, smeten'. Stigo ja kasno u no kui, umoran i sav smuen od strava. smueno pril. 'smeteno, zbunjeno'. Nije virovala onom to je ula i samo je smueno gledala. smuivat (se) smuivam (se) nesvr. prema smutit (se). smuckat -am svr. 'stvoriti neto na brzu ruku i kako bilo (pogrd.)'. Ajd da probamo i ovo, togod si nam na brzinu smukala. Stra me je da su togod izmed sebe smukali i sad ekaje ko e se nasankat. smuk m zool. neotrovna zmija Coluber flavescens. Izr. pit ko 'preterano piti'; pijan ko 'potpuno pijan'. smuljat -am svr. 'gnjeei istisnuti sok iz ega (groe, voe), izmuLati'. Najpre emo sve groe smuljat, p onda emo preovat. smunijat -am svr. 'neto rei, uraditi na brzinu i s varkom'. Veco je togod u drutvu smunijo, im ie sam i smije se. smuavat se smuavam se nesvr. 'izvoditi vragolije'. Ne bi se zvao Gao kad se ne bi smuavo, al zato ga svi vole u drutvu: on svakog nasadi, al se ne srdi kad i njeg namagare. smutipuk m 'avo, neastivi'. Samo mi Lovru, tog smutipuka, nemoj spominjat, nema tog koga on ve nije privario. smutit smutim svr. 'zbuniti, zamrsiti, smesti'. Vino mi je sasvim smutilo pamet pa ne moem da mislim. ~ se 'postati mutno, zamagliti se (pred oima); osetiti se nelagodno'. Glava me zabolila da mi se smutilo prid oima, mal nisam pala na putu. smutljivac -ivca m 'koji izaziva smutnju? Nema veeg smutljivca od Loke, to mu je u krvi da lae i podvaljiva drugom. smutljivica 'smutljiva ena, mutivoda'. Stara je ena, al je ostala jo i sad prava smutljivica. smutnja 'zlonamerno, podmuklo, lukavo delovanje'. Krista je dosta tog kazala, al nije pravila smutnju. Tua smutnja nas je zavadila. Izr. kamen smutnje 'ono to izaziva svau'. smuvat -am svr. 'obrlatiti nekoga na brzinu'. Mator seke je smuvo tu mladu curu i ona je ostavila svog momka. ~ se 'zbuniti se'. Kad sam vid(i)la kolikl su se gosti skupili, jo sam se vema smuvala, pa mi je zato pogaa izgorila. sna 'snaha'. Sama sna je s nama, ovik joj je u ratu. sna snaem svr. 1. 'zadesiti, pogoditi, stii (o nesrei, nevolji)'. Kad sam polazio na put, nisam ni pomislio ta e da me snae. 2. 'spopasti, obuzeti'. Ta, mani me se, ove, ta te je snalo, da me u po bila dana napada. Izr. snala ga je smrt 'umro je'. ~ se 'umeti izvui se iz tekoa'. Samo vi iite, a ja u se ve i sam sna. snaga 'sposobnost duevnog i fizikog rada'. Radio je ko da je imo snagu za trojicu, al sad ga je bolest potpuno svalila; ~ uvik sam imo najbolje snage za etvu. Izr. ~ nije uvik u akama ve u srcu i otroj pameti 'silom se ne postie sve'; izdala ga ~ 'iznemogao'; iz sve snage 'to se najvie moe'; povratit snagu 'oporaviti se'; stat na snagu 'ojaati, odrasti'. snaja 'snaha'. ~ imamo mi, borme, dvi snaje u kui. snajica dem. od snajka. snajica dem. od snaja. i mi smo dobili u kuu snajicu. snajin -a -o 'koji pripada snaji'. To je snajina marama. snajka (odn.) 'snaha'. Jutros mi je s!n dovo snajku. snajkica dem. od snajka. snajkin -a -o 'koji pripada snajki'. Dola su snajkina braa. sna 'dodatak iz potovanja uz ime svake ene'. Mara, ~ Tonka: Tako se mladi obraaju svakoj eni ako nisu u srodstvu. snaa 'nevesta'. Lipa vam je snaa, a i vinano ruvo je zdravo lipo.

snaica 1. dem. od snaa. 2. 'ime kojim mlai brat i mlaa sestra oslovljavaju enu starijeg brata'. Snaice, doite da mi pomognete pokupit koulje. snatost 'dosada'. Kad ovika obuzme snatost, to je znak da mu se blii kraj. snebivat se snebivam se nesvr. 1. 'zbunjivati se, iuavati se, zapanjiti se'. Kako se ne bi snebivala kad ste me ve na pragu doekali s nevoljama. 2. 'ustezati se, ustruavati se'. Nemoj se snebivat ko da si u tuu kuu dola, oma da si sila za astal i unala, kad znam da si gladna. sneruke pril. 'nepovoljno, nezgodno, neudobno'. O(d) tog vrimena, ko da mi je kogod togod uvrao, sve mi ie sneruke. snest snesem svr. v. snet. snet/snet snesem svr. 1. 'nosei skupiti na jedno mesto'. Mi emo snet povezano lto, a vi ete sadit u krstine. 2. 'izbaciti iz sebe jaja (o pticama)'. Danas nam kokoke nisu snele ni jedno jaje. sneveselit se -eselim se svr. 'postati neveseo, rastuiti se'. Sneveselio se jel je uo da mu se drug razbolio. snig m 'sneg'. Noos je napado snig do kolina. Izr. marit za koga ko za lanski 'ne mariti ba nita'. snisko pril. 'nisko'. Jeste 1 vid(i)li kako se krilatica snisko sputila. snizak -ska -sko 'nizak, onizak'. Dobro je krenila ditelna, al nije bilo posli kie i ostala je sniska. snizit snizim svr. 'popustiti na ceni'. Morala sam snizit cinu pukama, jel drugaije i(h) ne bi prodala. snie pril. 'ispod, pod'. Triba striju sputit snie. sniit -i nesvr. 'padati (o snegu)'. Snii fain, al mekano je vrime i sve e se istopit. snoktit -im svr. 'zdrobiti, pritisnuti (noktima)'. Ako oma ne uuti s kenjkanjem, da zna da u te s ovim rukama snoktit. snop snopa m 'skup veeg broja pojedinih predmeta, povezan u jednu celinu': ~ ita, ~ prua, ~ kurune. Kupili smo deset snopova trske, poivaemo sala. snopi -ia dem. od snop. Je 1 da ti je teak i taj snopi? snoplje s zb. im. od snop. Oluja je raznela sve krstine, a snoplje je tako nosila ko da je od artije. snosit snosim nesvr. 1. 'prema snet (1.)'. 2. 'podnositi, trpeti'. Radila je i ko snaja sve snosila, dok je nije bolest u krevet svalila. snovalja 'ona koja snuje preu'. Poruila nam je snovalja da nam sutra mo snovat, triba da odnesemo preu. snovat snujem nesvr. 1. 'navijati preu za tkanje'. 2. 'praviti planove, spremati to'. Ne virujem da togod ne snuje kad ga nema ve nedilju dana da doe kod nas. 3. 'snivati, sanjati'. Dica su odavno ve legla i snovaje. Izr. ovik snuje, a Bog odreuje! snutak m 'zategnuti konci osnove kroz koju prolazi potka (pri tkanju)'. snuden -a -o 'tuan, zabrinut'. Nismo navikli da gledamo didu tako snudenog. snudeno pril. 'neraspoloeno, tuno'. Svi smo se trudili oko njeg da ga malo razveselimo, al on je samo utio i snudeno sidio. snudit -im svr. 'uiniti koga tunim, alosnim'. Snudila ga je vist da mu se cura za drugog udala. ~ se 'postati potiten, tuan, alostan'. Snudio bi se i ti da su te tako zatvorili u krljetku ko ovu malu ticu. snjuit se snjuim se svr. 'slizati se (podrug.)'. Sad kad su ga od svakog izburdali iz drutva, snjuio se s onom bangalolom. soba 'jedna od prostorija za stanovanje': ista 'gostinska'. U istoj sobi kreveti su visoki do gredica, toliko je uzgljanaca i dunja u njima. sobica dem. od soba. soan -na -no 'koji je pun soka, sve'. Volim sonu jabuku da zagrizem. soda 'pie nainjeno od vode zasieno ugljenom kiselinom, sodavoda'. Izr. masna ~ 'kaustina soda'. soda -aa m 'proizvoa sodavode, sodar'. Izr. sodaka boca 'flaa za sodavodu'. soja 'deo erma (raljasto drvo, ukupano u zemlju; u njega se uvruje ermac)'. izvadili smo jedan dra, bie deblo dobro za soju. sokai m dem. od sokak. sokak -aka m 'ulica'. To su dica iz naeg sokaka. soldat soldat -ata m 'vojnik'.

solenac -nca m 'donji prednji deo saonica, savijen na gore'. Od solenca zavisi kako sonca siku snig i kako iu. solilo s 'mesto gde krave ili ovce liu so'. Kod nas u avliji su se svake nedilje skupljala dica ko ovce na solilo. Izr. do na solilo 'pokoriti se'. solit -im svr. 'zainjavati (jelo) solju'. Ja uvik manje solim, kome triba jae, lako je dosolit. Izr. ~ kome pamet 'dosaivati nepotrebnim savetima'. solja 'krupa'. Nika solja pada, sve kripi pod nogama. somun -una m 'okrugao hleb'. ispekla sam danas dva somuna kruva. somuni m dem. od somun. Evo, dico, i za vas je nana ispekla jedan somuni. son(i)ca mn. 'saonice'. Puna sonca su nas bila. sonik -ika m 1. 'donji deo saonica koji klizi po snegu'. Ovaj livi sonik ko da je malo otruvo, tribace ga zaminit. 2. 'na snegu utrt put za saonice'. Dobar je sonik, pa sonce klize ko da su podmazane. sopako pril. 'naopako'. Zdravo pada napolju kia, privrni kouv sopako da se ne skvasi koica. soparan -rna -rno 'postan (orba bez masti i zaprke)'. Kad je ve tarana za unu nek je, al nije valdar morala bit tako soparna. sorcat se -am se svr. 'pasti, strovaliti se'. togod su se hancurali u zapeku i Marga se sorcala doli, pa je ukvarila ruku. sorovat sorujem svr. 'izvui deblji kraj, dobiti (zaslueno) svoje'. Samo dok te kaem bai, oe ti sorovat ko niko tvoj! sorta 1. a. 'vrsta, rod (groe, penica i sl.)'. b. 'soj, kov'. Nemojte mi Bartula falit, znam ja njegovu sortu od davnina. sotona m 'avo'. Kad te sotona uzme pod svoje, nije lako do sebi. s(o)voljuga zool. vrsta sove Bubo bubo. spadan(i)ca 'voe koje otpadne sa drveta pre redovnog sazrevanja'. Spadancu skupljamo u cefru, pa emo posli ispe rakiju. spadalo m 'obeenjak, vragolan'. Ne voli baba zeta zato to je veliko spadalo. spadat -am nesvr. 1. nesvr. prema spast. 2. 'ubrajati se'. Bozo arevi je spado u napridne ljude. spa(j)ija m 'vlasnik velikog poseda, spahija'. Ja sam samo obian, mali seljak, a ne spajija da se razbacivam s iljadama. spa(j)iluk m 'spahijinski posed'. Svi smo se mi morali pokoravat spajiluku ako smo tili da nae malo zemljice ne ostane neobraeno. spajtait se spajtaim se svr. 'druiti se, sprijateljiti se'. Nji trojica su se toliko spajtaili da nikud nisu ili jedan brez drugog. spanat se -am se svr. 'stupiti sa nekim u neasni odnos, splesti se'. Ko momak bio je velik enskaro, pa i sad ko oenjen malo malo pa se s kakom spana, a ena nek trpi. spapit -im svr. 1. 'ukrasti (fig.)'. Ostavili smo opakliju na kolima kad smo svratili u mijanu, i dok nismo izali kogod je sparjio. 2. 'uzeti sve za sebe (bre od drugih)'. ~ oma da si dala svakome po jedan eer, kako si samo mogla spapit sve za sebe. sparan -rna -rno 'pun sparina, zaparan'. ta e bit danas od vruine kad je ve jiltro sparno?! sparit (se) sparim (se) svr. 1. 'zdruiti u par, sjediniti'. Nita ne bi uradili da nismo sparili konje; Vas dvi ste se sparile, niko vas ne mo nadivanit. 2. 'sastaviti mujaka i enku radi rasploda (parenje ~ o ivotinjama)'. sparivat (se) sparivam (se) nesvr. prema sparit (se). Dola je veljaa, vrime kad se make sparivaje. sparno pril. 'puno sparine, zaparno'. U ovo vrime je i keru teko kad je toliko sparno. spast spadnem i spanem svr. 1. 'sruiti se odvojivi se od ega'. Smrzli su se i spali cvatovi s jabuka. 3. 'nestati, ieznuti'. Spala mi je krasta s noge, 3. 'propasti, srozati se (fig.)'. Bogastvo je profrko, sad su ga svi ostavili i spao je na prosjaki tap. Izr. ~ s neba 'iznenada doi'; ~ s kruke 'govoriti gluposti'. spas(i)t spasim (trp. prid. spaen) svr. 'sauvati od propasti ili od neke opasnosti'. Koara je gorila, nismo znali kako da spasimo konje i krave iz plamena. Dida su esto spominjali kako njim je u ratu kaciga dvared glavu spasila. ~ se povr. Ona nije mislila na se kako da se spasi. Izr. strpljen spaen. spasitelj m a. 'onaj koji spasava ili je spasao (nekoga)'. Kad je doo sebi, prvo to je uinio, zafalio se svome spasitelju, jel da nije bilo njega, on bi se udavio. b. Spasitelj isus Hristos (rlg.). spaavat (se) spaavam (se) nesvr. prema spasit (se). spava -aa m 'onaj koji voli dugo da spava'. Mo kod naeg spavaa i grmit i sivat al on se nee probudit.

spavaica 'ona koja voli dugo da spava'. Nema ravne spavaice naoj Matilki, ona bi spavala i kad bi spojili dvi noi i dva dana. spavat spavam nesvr. 1. 'biti u stanju sna'. Bao su se pokrili opaklijom pa spavaje pod orom u debelom ladu. 2. 'imati seksualne odnose (s kim)'. ava kae da nije ni s klm spavo dok se nije oenio, ako ne lae. Izr. ~ vinim snom 'biti sahranjen'; vrag nikad ne spava 'treba biti oprezan'; spava ko zaklan 'obuzet je dubokim snom'; i s kokokama ~ 'rano lei'; spava ko zec 'lak na snu'; mirno ~ 'bezbrino'. ~ se (bezl.) 'imati potrebu za snom, biti pospan'. Namisti krevet, zdravo mi se spava. spazit -im svr. 'ugledati, opaziti, primetiti'. Taki je mrak bio da nisam na vrime spazio jarak i opruio sam se koliki sam dugaak. spe speem svr. 1. 'ispei, ispriti'. Vodi rauna da ne spee meso pa da bidne tvrdo ko kamen. 2. 'uiniti uvelim, sparuiti'. Kad je tribalo nije bilo kie pa zrno nije nalilo, a sad e ga jo i sunce spe, bie slabo i malo ita ove godine. ~ se 'osuiti se, sparuiti se'. Speklo se lie na kuruzima. spetran -a -o 'ugodnog i skladnog izgleda'. Jeste malo onizak, al je tako spetran da bi ga svaka cura mogla zavolit. spirine mn. 'pomije'. Nosi ovaj ostatak od ila i izli u bure za spirine. spisat se spiem se svr. 'potpisati se'. Nisam tila da se spiem, dok mi nije protio na ta u se spisat. spivat -am svr. 'sastaviti pesmu; opevati u pesmi'. Spivala je pismu o etvi i risarima. splasnit -nem svr. 'spasti, smanjiti se (obino to je naduveno, nateeno)'. Meco sam oblogu od kupusa i otok na lanku mi je splasnio. splest se spletem se svr. 1. 'spanati se, spetljati se (fig.)'. Pored svog redovnog ovika splela se s onom pijandurom. 2. 'saplesti se, spotai se'. Potro je materi i u tom se spleo i pao. 3. 'zbuniti se, smesti se'. Kad je vidio punu sobu svita, toliko se spldo da nije znao rad ega je doo. spljosnit se -nem se svr. 'postati pljosnat, spljotiti se'. ini mi se da je kogod "trojio" moj duvan, jel nika se kesa s duvanom spljosnila od poslipodne. spoetka pril. 'ispoetka'. Spoetka su ivili ko i drugi mladi ljudi, posli su se poeli svaat. spodlan(i)ce pril. 'iroko kao dlan'. Slanina je debela spodlance. spolja pril. 'sa spoljne strane'. Spolja se ula vika. spomenit spomenem svr. 'govorei ili piui pomenuti, podsetiti (koga ili to)'. Toliko se ne trpe da nee jedno drugom ni ime da spomenu. Spomenila sam Ciliki da ne zaboravi donet sa salaa jaja i pilei. spominjat -njem nesvr. prema spomenit. Izr. Spominjalo se ne povraalo se! spona 1. 'ono to spaja, povezuje jedno s drugim ili dva dela ega'. 2. 'ono to sapinje, spreava slobodu kretanja (lanac, ue kojim se vezuju noge konju, govedu i sl.)'. spopadat -am nesvr. prema spopast. spopast spopadnem svr. 1. 'naglo izgubiti ravnoteu; zgrabiti, epati'. Kad je vid(i)la mrtvu mater, spopadne je muka, poblidila je i sruila se na zemlju. 2. 'navaliti na koga, napasti koga sa svih strana'. Samo to je uo u sobu, svi su ga spopali: je 1 istina da se eni, pa, ko je cura, pa, kad e se vinat. 3. 'uzeti maha, napasti'. Spopalo me zivanje od gladi. Spopala me bolest. ~ se 'pokupiti se, udaljiti se naglom odlukom'. Nisam ni pomislila da je uvridim, kad se ona spopala i brez zbogom ola. spor -a -o 'slabo pokretljiv, trom'. Al je taj tvoj konj spor. 2. 'koji dugo traje'. Kad je ovik bolesan, onda su mu i sati spori, makar prolaze ko i drukput. spor m 1. 'razmirica, prepirka, svaa zbog neslaganja u miljenju, shvatanju ega'. To je spor izmed dva brata ~ svaki bi da bidne po njegovom. 2. 'sudska parnica'. Taj spor traje ve pet godina. sporit -im nesvr. 1. 'initi da neto kome napreduje, stvarati, umnoavati'. Spori Boe! Gledala sam skorup kako se svaki dan spori. 2. 'osporavati'. Ko j to vidio, spori roenom bratu, a on toliko eli da ie u kulu. ~ se 1. 'voditi spor o emu, prepirati se'. Kaka ste vi eljad, kad se nikad ne moete sloit, ve im se sastanete, oma se sporite. 2. 'uveavati se, gomilati se'. Teko je bilo poet, sad se to ve i samo spori. sporo pril. 'na spor nain, polagano, tromo'. Krave su se napasle i sporo su se kreale. spraat -am nesvr. prema spratit. sprat sperem svr. 'pranjem ukloniti, oprati'. Ne moem da sperem farbu s rukivi, a umazo sam se kad sam farbo pendere. ~ se 'nestati pod dejstvom vode'. Strpaemo te u korto, jel samo tako e se sprat to blato s tebe. spratit -im svr. 'skupiti i zatvoriti (stoka)'. Sprati svinje u svinjak. sprava 'orue koje slui za izvoenje kakvih radova, alat'. Nisam tila nita dirat s astala, ne razumim se ja u te tvoje sprave.

spravit -im svr. 'zgotoviti'. Dok vi ne stignete, ja u vam spravit veeru. ~ se 'spremiti se, pripraviti se na kakav rad'. Ja iem upregnit, a vi se dotleg spravite pa da oma kreemo. spravljat -am (se) nesvr. prema spravit (se). sprcat se sprcam se svr. 'hitro se spremiti, latiti se (na posao ili za odlazak)'. Ajde, Lazo, sprcaj se i odnesi ruak risarima, da vidimo kaki e bit friak, jel oni cigurno ve ekaje ilo. sprdaina 'izrugivanje, ala (esto gruba i uvredljiva)'. To je sprdaina a ne svirka to vi svirate. sprdat se sprdam se nesvr. 'podsmevati se, rugati (kome, emu)'. Ja vama ozbiljno divanim, a vi se sa mnom sprdate. sprdnja v. sprdaina. sprega 'uprezanje u plug ili kola konja dvojice suseda kao ispomo onome koji ima samo jednog konja'. Po poslu, komija, naa e sprega trajat oko dvi nedilje. spregnit spregnem svr. 'organizovati spregu (svoga konja udruiti sa neijim konjem i zajedno upregnuti u kola ili za neki rad)'. Zvao sam Tonu da spregnemo i zajedno pooremo i njegovo i moje. ~ se 'udruiti se sa nekim radi zajednikog posla, vezati se uz nekoga'. Spregla se s onom bitangom pa sad zajedno piju. spremit -im svr. 1. a. 'pripraviti; prirediti'. Upregni konje i spremaj kola za varo. b. 'zgotoviti jelo, ruak i sl.'. Spremi nam dobru veeru, jel kad doemo, biemo gladni ko kurjakovi. 2. 'dati spremu udavai, opremiti za udaju'. Mi smo svoje uinili, a ti, pretelju, sad spremaj udavau. 3. 'staviti na odreeno mesto'. Podmai plug i spremi ga pod upu; Nikad jo nisam dola kod nje da sam nala da togod nije spremito (spremljeno). ~ se 1. a. 'pripremiti se; obui se'. Jeste 1 se, dico, spremili, samo jo na vas ekamo. b. 'uputiti se, zaputiti se'. Ko vam je kazo da se i vi spremate, vi neete i nikud. 2. 'radei na emu pripremiti se za obavljanje kakvoga posla, obuiti se'. Dobro se spremio i poloio je za gvoarskog kalfu. spre sprea m 1. 'sprava za pritiskivanje, gnjeenje pomou zavrtnjeva (presa za groe)'. Jo jedan spre i sve je ispreovano. 2. 'lek koji se uvlai svinjama kroz ui'. Spre je na jednom kraju tvrd ko igla ~ lako e ga provu kroz uvo svineta. sprezat spreem nesvr. prema spregnit. spriit spriim svr. 'onemoguiti izvrenje neega'. Spriila ga je bolest. sprid pril. 'sa prednje strane'. Sprid joj se digla suknja, zna se onda koliko je sati?! sprkunjit sprkunjim svr. 'stisnuti, skuiti'. Kupili smo mu toliko sukna koliko je kazo, a sprkuljio je ruvo deranu, da se jedva mo uvu u njeg, kaki je to sabov, kurtala ga bilo. sprou predl. 'spram, prema'. Nemam ja nita sprou njega, al bolje je da ne doe u nae svatove. sprva/sprve pril. 'isprva, u samom poetku'. Sprva je poelo pomalo sivat, onda je najdared grunio pljusak; svi smo pokisli do gole koe. sprvine pril. v. sprva. Sprvine se pojavila samo podikoja kap kie. spuat (se) spuam (se) nesvr. prema sputit (se). sputit sputim svr. 1. 'uiniti da neto s vieg poloaja dospe na nii'. Ja u se svezat oko pojasa, a vi me polagano sputite u bunar da vidim koliki je odron. 2. 'sagnuti; oboriti pogled'. Samo je sputio oi i oo. 3. 'uiniti niim, smanjiti'. Tri dana smo se pogaali dok mi nije sputio cinu. ~ se 1. 'sruiti se, pasti (o kii)'. Nebo se najdared zacrnilo, a kia se sputila ko iz kabla; Sputio se veliki pljusak. 2. 'nastati, nastupiti'. Naoblailo se tako da je izgledalo ko da se no sputila. 3. 'postati nii, smanjiti se'. Malo joj se sputila vruica, valdar e joj bit lake. spuzat (se) spuzam (se) svr. i nesvr. 'spustiti se, sputati se; spasti, spadati'. Taka sam ve bisna, ova jedna orapa mi se uvik spuza. sputrat -am 'sklepati'. Niki dan sam kazala Veci da popravi kapiju, a on je to, izgleda, na brzinu sputro i eno je opet su je svinji izvalili. spu m 'pu'. Alaj ti uri ko da ti je spu brat. spui -ia m dem. od spu. spuva 'suner'. Nane, tribalo bi mi novaca da kupim jednu spuvu, kad sam bila redara u kuli, kogod je ukro spuvu s table. sraunat (se) -am (se) svr. 1. 'svesti raune' Nisam jo sracuno. 2. 'proceniti, proraunati'. Kod njeg je sve unaprid sraunato. sraunavat (se) -unavam (se) nesvr. prema sraunat (se). srakalica 'proliv'. Ne smi nikud da krene, uvatila ga je nika srakalica. sradat sradam svr. i nesvr. 1. 'podnositi nevolju zbog kakve bolesti, nesree i sl. patiti, trpeti'. Srado sam, u pile mi je udarila kuga i sav je pocrko. 2. 'poginuti'. ovik joj je srado u ratu. Izr. ~ na pravdi Boga 'stradati bez svoje krivice'.

sram m 'stid'. Sram te bilo! Zar tako da uvridi roenu sestru?! srumocki -a -o 'nepristojan, bestidan'. Tako su sramocki rii divanili da nisam znao ta u od stida. sramocki pril. 'bestidno, runo'. Ta, velik je on obienjak: im vidi kaku curu, oma pome da se ali, a pokatkad kae togod i sramocki. sramota 'jako oseanje stida'. Sramota mu je to je bio u zatvoru, pa nee med ljude; To je sramota iva, divojkom rodit; Ja to od sramotenikom ne bi kazala, a ona se fali kako za njom mukarci tre. sramotit -im nesvr. 'nanositi sramotu'. Nemoj me sramotit da ie s oenjenim ovikom ko da nema dosta momaka. ~ se 'nanositi sebi sramotu'. Losko misli da mene sramoti, a zdravo se vara, sam se sramoti. srast -e svr. 'spojiti se u jednu celinu rastui, razvijajui se'. To mu je od roenja tako, srasla su mu dva prsta na desnoj ruki. 2. 'zarasti, zaleiti'. Slomio je ruku, al posli misec dana je lipo srasla i kae da ga vie ne boli. srat serem nesvr. 'izbacivati iz sebe sadraj debelog creva'. 2. 'govoriti kojeta, brbljati (fig.)'. Bolje bi bilo da uradi kako ti drugovi kau i da ne sere vie. sraivat sraiva(m) nesvr. prema srast. Srbijanka 'ena iz Srbije'. Srbljin mn. (Srblji) m 'Srbin'. srcad zb. im. od srce. Srcad moja, jadni siroii, ostali ste brez svoje matere. srce s 1. 'cor'. Srce mu je prestalo da kuca. 2. 'draga osoba'. Spavaj, srce moje. 3. 'sredina kakvog ploda, cveta i sl., jezgra'. Al si pametan: sebi si uzo srce lubenice to je najslae. Izr. bit bre(z) srca 'biti bez oseanja'; bit dobrog (mekanog) srca 'imati oseanja za drugog'; bit nakraj srca 'rasrditi se za najmanju sitnicu'; leat kome na srcu 'biti predmet neije brige'; veliko ~ 'veoma dobar ovek'; veselo ~ kudelju prede 'ljubav prema neemu je najjai podstrek za rad'; dite pod srcom nosit (o eni) 'biti u drugom stanju'; za ~ prirast 'postati vrlo blizak'; zeje ~ 'vrlo plaljiv ovek'; iz sveg srca 'snano'; natesrce 'na prazan eludac'; salo mu ~ u pete 'uplaio se'; puno mi ~ 'ispunjen sam zadovoljstvom'; rana na srcu 'velika nesrea'; ruku na ~ 'iskreno, otvoreno'; sad mi je ~ na mistu 'ispunjena mi je elja'; srcu putit na volju 'prepustiti se svojim eljama'; teret mi je pao sa srca 'oslobodio se velike brige'; teka srca (pristati na to) 'nerado'. srdace -eta s dem. od srce. srdit -a -o 'koji se brzo i lako razljuti, razdraljiv'. Srdita li ovika, ne mo mu ba potrevit icu. srdit srdim nesvr. 'initi nekoga srditim, ljutiti'. Uradi kako ti se kae, nemoj oca srdit. ~ se 'biti zbog neega u razdraenom stanju, ljutiti se'. Al ti se zato, valdar, ne srdi na me? srdito pril. 'na srdit nain, ljutito'. Stipe me samo srdito pogleda, a jo uvik uti. sredit sredim svr. 'dovesti u red, urediti'" Ti sredi sobu, a ja iem u kujnu. Ako nae malo vrimena, sredi one boce na polici u pajcu. ~ se 'doi u red; dovesti u red'. Posli one velike nesrie, sad smo se ve sasvim sredili. sreen -a -o 1. trp. prid. od sredit (se). 2. 'staloen, miran'. Bio je dobar ratar i nadasve sreen ovik. sreeno pril. 'na sreen nain, pribrano'. Malo je divanio, al to je reko bilo je na mistu i sreeno. sreivat (se) sreivam (se) nesvr. prema sredit (se). srepit se -im se svr. 'sukobiti se s nekim' Nisu se dobro ni vidili a ve su se srepili. sricat sriem nesvr. 'itajui izgovoriti glas po glas, slog po slog'. Zajedno su poli u kulu, Lovro jo uvik srie, a na deran ve lipo ita. sria 1. a. 'stanje i oseanje potpunog zadovoljstva svojom ivotnom situacijom i stanjem u kome se neko nalazi'. Bili su dobre srie od kako su se uzeli. b. 'ispoljavanje tog oseanja spoljanim znacima'. ~ oi su joj se sjajile od srie. 2. 'uspean svretak u emu: ~ u kartama'. Ne bi bilo vee srie za mene nego kad bi se ti udala za me. 3. 'draga i mila osoba (najee u tepanju'. Doi, srio didina. Izr. ~ nagrnila u kuu 'krenulo nabolje'.; sriu nije dobro trait dvi godine u istom usivu 'potrebno je negovat plodored'; divojaku sriu pokvarit 'spreiti da se devojka uda za voljenog momka'; ima vie srie neg pameti 'kad je uspeh nastao iz povoljne situacije, a ne na osnovu sposobnosti'; ko rano rani dvi srie grabi (posl.); di je sria tu se i puka oteli; nema srie brez trunja, ni alosti koja kraja nema. srian -na -no 'srean'. Izr. ~ ko pendera kad padne na lea 'veoma nesrean'. srine ruke 'u svemu ima uspeha'. srino pril. 'uspeno, povoljno'. Fala Bogu, sve se srino svriio. sriom pril. 'po srei, srenim sluajem'. Sriom, andari nisu svratili na na sala. srida 1. 'trei dan u nedelji'. 2. 'sredina'. Sridom glave nosi razdiljak. Izr. u srid sride 'tano u sredinu'; ista ~ crkv. 'prva sreda kojom poinje korizma'. sridovian -na -no 'koji je u godinama to se smatraju sredinom prosenog veka'. Nuz mene je sidila jedna sridovina ena.

srkat srem nesvr. 'uzimati ustima kakvu tenost malo pomalo, uz karakteristian um'. - Dida su tako naglas srkali orbu da su se dica uvik smijala. srknit srknem svr. prema srkat. Daj, makar samo jedare da srkiiem orbu o(d) dunca. srljat -am nesvr. 'bezglavo, nepromiljeno, juriti nekuda'. Kud srlja ko muva brez glave?! srp srpa m 'runo poljoprivredno orue u obliku tankog, jako savinutog noa sa drkom, kojim se anje'. Srpom se kosilo dok nije bilo kose. srpanj -pnja m 'sedmi mesec u godini, jul(i)'. srpi -ia m dem. od srp. Srpkinja 'pripadnica srpskog naroda'. srtalo s 'gvozdeni no na plugu koji zaseca zemlju za irinu brazde'. Sputi srtalo malo nie, da dublje si6e zemlju. srtljat -am nesvr. 1. 'gurajui se grabiti (za sebe), razgrabiti'. Bartule, ta srtlja tako, nisi sam, dotee svakom po dvoje areni jaja. 2. 'v. srljat (1). Zato si srtljo u tuu med starije, vidi, sad si sa razbijenim nosom, nizato! sruit sruim svr. 'pospremiti stan, kuu'. Nije zato to je moja, al kad Mara srui, onda soba sve sjaji od istoe. ~ se 'pasti u velikim koliinama'. Al se danas sruila velika kia. sruivat sruivam nesvr. prema sruit. sruit -im svr. 'uiniti da neto padne, oboriti, svaliti'. Dico, dalje iite od ti krstina, ba tamo ste se nali sigrat, pa da i(h) jo sruite. ~ se 'poruiti se, razruiti se'. Sruio se zid s puta. stabalje s zb. im. od stablo. stablo s a. 'nadzemni deo drveta od korena do grana'. Dudovo stablo emo ostavit, a draovo emo ispilat za ogriv. b. 'drvo sa granama'. Oluja je izvalila ono veliko stablo ora. stabljika 'stablo biljke'. Stabljike ita vitar lako savija, da se klasovi jedva isprave. staala m 'jedan od dvojice uvaramomaka (koji jae iza neveste na svadbi i izvodi je iz njene kue u odlasku na venanje)'. Moja dva brata e bit staale na mom vinanju. stado s 1. 'vei skup domaih ivotinja (obino iste vrste)'. Bio sam ve momuljak, a jo uvik sam uvo stado ovaca. 2. 'skup vernika jedne crkve ili jedne crkvene organizacije'. upnik je bio uznemiren jel mu se stado poelo osipat i sve manje dolazit u crkvu. 3. 'velika grupa ljudi, masa (pogrd.)'. Ba su ko stado, sve cvie oko grobova su izgazili kad je bila ona velika popovska sarana. staja 'prostorija za stoku'. U staji smo drali samo konje i krave. stajalite s crkv. 'jedno od mesta na putu do pribijanja na krst Isusa Hrista (molitveno mesto na putu kria na Kalvariji)'. Kod svakog stajalita se zaustavlja i moli. stajan -jna -jno 'ustaljen, nastanjen'. Ja znam da je tu digod stajan, jel ga esto vidim da prolazi naim putom. stajat -jem nesvr. prema stat. Kazala sam ti da ne staje prid konje; Zato da stajem dok ne doem do lada. stajica dem. od staja. stajnjak m 'stajsko ubre'. Na jesen emo da bacimo stajnjak na zemlju. stamanit stamanim svr. 'unititi, pobiti'. Bilo je pacova u svinjaku, al sve smo stamanili. stamanjivat -anjivam nesvr. prema stamanit. stan m 1. 'razboj za tkanje'. Uneemo stan u sobu, pa u ja ove zime tkat. 2. 'deo koulje od pojasa nadole'. ispaso je stan, to je znak da je momak za enidbu. 3. 'mesto gde se boravi, kua, boravite'. Nemam ja moj stan, ivim u bainoj kui. stanarica 'ena koja je po ustaljenom redu cele nedelje radila oko stoke (v. redua)'. Moja je ena ove nedilje stanarica, a tvoja je redua. stanje s 1. 'poloaj u kojem se neko ili neto nalazi'. Stanje nas seljaka nije nimalo dobro. 2. 'koliina, veliina ega'. Stanje ivine se sasvim smanjilo, kuga je sve odnela. 3. 'mogunost'. Ja sam pomogo koliko mi je moje novano stanje doputalo. Izr. bit u blagoslovenom stanju 'biti nosea'; alosno ~ 'siromatvo'; ratno ~ 'rat'. stanjit stanjim svr. 'uiniti tankim ili tanjim'. Nisi tribala toliko stanjit tisto, za ove pogaice je bolje kad je malo deblje. ~ se 'postati tanak ili tanji'. Dak s branom se fain stanjio, moraemo mlit ovi dana. stanjivat stanjivam nesvr. prema stanjit. ~ se nesv. prema stanjit se. stap m 'drvena okrugla posuda (kao stupa ali na donjem delu ira nego gore na otvoru) u kojoj se od kajmaka pravi, tue puter'. Mara nek uzme stap, pa nek utue skorup.

staranje s gl. im. od starat se. Dok su sva dica u kui, staranje o svemu je baina briga. starac starca m 'star ovek'. Dida su nam pripovidali da su dica kad je on bio mali, svakog starca zamiljali s velikim brkovima i sidom bradom. staraki -a -o 'koji se odnosi na stare osobe'. Nikad nije bio bolesan, umro je od starake iznemoglosti. staraki pril. 'na staraki nain'. io je sa tapicom, staraki. starat se -am se nesvr. 'raditi to je potrebno da se osigura normalan ivot odnosno odravanje ili razvoj koga ili ega'. Za ilo se nemoj ti starat, to je moja briga. ~ o bolesniku, o kui, poslovima. stareina m 'prvi u nekoj grupi, zajednici'. U staro vrime Bunjevci su ivili u zajednicama, a najstariji je bio stareina. stare m i 'iznoene stare stvari'. Stare smo skupljali u jedan dak, pa smo poklanjali prosjakovima. stari -a -o 'star'. U snigu je leo jedan stari ovik. Izr. staro i mlado 'sav narod'. starica 'stara ena'. Prid kuom na sioiu sidila je starica. starit -Im nesvr. 'postajati star'. Ako oe dugo da ivi, onda mora i starit. ~ se 'ponaati se kao stari ljudi'. Borme se svakim danom sve vema stari. starkelja m (pogrd.) od starac. Di se onaj starkelja uputio med mlade? starost -osti 1. 'stanje i osobine onoga koji je star; odmakle godine ivota, starako doba'. Doivio je duboku starost. 2. 'briga'. To nije tvoja starost kako u ja ivit. Izr. ~ je ravo oruje; pod ~ 'u vreme starosti'; na starosti je ogledalo ivota u mladosti! starosvatica 'ena starog svata (svedokinja na venanju sa enske strane ~ nevestine)'. Doneli su stolac do kola i onda sam sala, taki je red da se dvori starosvatica. starovinski -a -o 'koji je iz starog vremena, staromodan'. U sobi su imali samo dva starovinska kreveta i jedan dolaf. Ne moem ja didu nagovorit, kad su oni starovinski i nece da iije za cipele, kau: u opankama sam se rodio, u opankama u i umrit. starudija v. stare. stas m 'telesna visina, rast, uzrast'. Bio je fainski momak samo malo niskog stasa. stasat/stasat -am svr. 'odrasti'. Dok su bili mali, pa mali, a sad stasali i imam tri momka odjedared. stasavat stasavam nesvr. prema stasat. stat stojim nesvr. 1. v. stojat. Dokleg u ja ode da stojim? 2. 'stanovati'. er njim se udala, al nee stat kod svekrove, mladi su oma izali is kue. stat stanem svr. 1. 'dii se u stojei stav'. Bolest ga je toliko svukla da dugo nije mogo stat na noge. 2. 'stupiti'. Stao je na avlijska vrata i jedva smo ga uzvali unutra. 3. 'prestati'. Oko podne kia je sasvim stala. 4. 'nai mesto, smestiti se'. Nismo stali u sobu toliko nas je bilo. 5. 'kotati, izneti (o izdacima prilikom kupovine)'. Stala nas je ta ala ba fain novaca. Izr. jednom nogom ~ u grob 'biti na kraju ivota'; stani pani 'po svaku cenu'; ~ za zvaninika 'postati pisar'; ~ kome na rep 'spreiti ga'; ~ kome na ulj 'pogoditi ga u osetljivo mesto';ri u grlu 'od iznenaenja ili straha'; ~ na po puta 'ne uraditi neto do kraja'; ~ na svoje noge 'osamostaliti se'; ~ na iju stranu 'opredeliti se za koga'; to je da ti pamet stane 'neshvatljivo'. stava 'u dva reda sloeni snopovi ita pripremljeni za sadevanje krstina'. Vi snosite u stave, a mi emo dit u krstine. staza 'uzak peaki put, puteljak'. Moramo kazat komijama da ne iu tudak, napravili su priko ita stazu. Izr. i utrtom stazom 'drati se isprobanog postupka'. stazica dem. od staza. ste steem i steknem svr. 'postati vlasnik ega, zaraditi, privrediti'. Sve to sam steko to sam uradio sa ovi moji deset prstivi. Izr. znojem ~ 'napornim radom ostvariti neto'. ~ pameti 'prenositi mudrost na mlae'; Siroma ovik ako za ivota i ne stekne nita drugo da ostavi dici, al stekne bar pameti. stegnit stegnem svr. 1. 'vrsto vezati koga, to'. Svei mi maramu i dobro stegni kukalj da se ne odrli. 2. 'pritisnuti, spopasti (dugovi, nesree, bolest)'. Stegli su ga dugovi, pa ne mo da die. b. 'stisnuti (o zimi, mrazu i sl.)'. Dok je pado snig, kojekako je bilo, al onda se izvedrilo i stego mraz. 3. 'ukociti'. Steglo ga je u grlu da nije mogo ri izustit. Izr. steglo me u srcu 'osetio je jak bol'; ~ kai 'liiti se mnogih potreba'; ~ kesu 'krtariti'; ~ petlju 'skupiti svu snagu'. ~ se 'podvri se strogoj tednji'. Moramo se stegnit ako oemo da priivimo ovu nerodnu godinu. stelaija 'polica'. Napravi mista na gornjoj stelaiji da poslaemo dunc od vianja. stelja 'vinski talog'. Bartule, pa ovo nije vie vino, ovo je prava stelja. steljac -ljca m 'koi na kome stoji vitao kad se sue prea'. Uvrsti steljac da se vitlo dobro okree. stenjat stenjem nesvr. 'isputati bolan glas (pod kakvim teretom, od bola ili nevolje)'. Lei bolesan u krevetu i vazdan plae i stenje.

sterat sterem nesvr. 'prostirati'. Nemoj sterat koulje, ini mi se da e bit kie. steat se -am se svr. 'oteati'. Kako se ne bi steala kad mi je nana zdravo bolesna. Nije imo ni kueta ui maeta, pa mu se i ivot steo. stevna prid. 'bremenita (krava)'. ~ imamo dvi krave, obadve su stevne, zato sad nemamo mlika. stezat (se) steem (se) nesvr. prema stegnit (se). sticat stiem nesvr. prema ste. stid m 1. 'sram'. Stid ga je bilo da prizna ocu kako su ga druga dica istukla. 2. bot. vrsta trave, divlja mrkva (postoji verovanje da je cvet ove biljke u davna vremena bio crven, ali da se vremenom, onako kako je opadao stid (moral) ljudi, smanjivao crveno obojeni deo tako da je ostala samo mala crvena taka na sredini cveta. Stari su nekad svakog leta gledali cvet ove biljke traei crvenu boju ~ stidak. Izr. dok je stida bie i svita, kad nestane stida nestae i svita! stidak stitka m dem. od stid (2.). stidan -dna -dno 'koji se stidi, srameljiv'. Cura je malo stidna kad ode nikog ne pozna. stidit se -im se nesvr. 1. 'sramiti se'. Stidi se i prid materom. 2. 'ustezati se, ustruavati se'. Nova mlada se uvik u poetku stidila od svakoga. stidljiv -a -o v. stidan. Nije on stidljiv deran ve nije gladan pa zato nee kolaa. stidljivo pril. 'srameljivo'. U sobi je samo stidljivo zagledo oko sebe. stignit stignem svr. 1. a. 'idui nai se na istom mestu s nekim koji je bio izmakao'. Zajedno smo poli, ja sam samo malo sio da se odmorim i nisam ga ni stigo do varoi. b. 'progonei, dostii nekoga'. Trojica su potrali za lopovom, al ga nisu stigli. c. 'izravnati se sa drugim u uspehu, radu, rastu'. Ako ne ide, nikad nee stignit Josu, on e onda uvik bit vilji od tebe. 2. 'doi, prispeti na odreeno mesto'. Ako vako lagano bidnemo i dalje ili, mi emo stignit na vaar kad sve proe. 3. 'neoekivano zadesiti'. Dugo ne dolaze, da i(h) nijestigla kaka nevolja usput? 4. a. 'odrasti'. ta se vi brinete o enidbi, jo e tuta vrimena pro dok va deran ne stigne do pravog momka. b. 'dozreti'. Jedva sam doekala da stignu prve trinje. 5. 'moi uiniti, izvriti u pravo vreme'. Nismo stigli da zavrsimo kamaru, pa se bojim da je od ovog pljuska zakisnilo nam ito. Izr. boja te kletva stigla! suza te moja stigla! 'teka kletva'; di stigne 'na svakom mestu'. stinit -ne svr. 'prestati sipati (da se tenost smiri)'. Smanji livanje da malo stine. ~ se 'utiati se, smiriti se'. Ne vidi da se zapinjuilo pa ne tee, puti da se stine malo, p onda e napunit bocu. stinjat se -am se svr. 'prestati goreti'. Niko nije meo na vatru i stinjala se. stinjit stinjim svr. 'stegnuti'. Kad poe spavat, nemoj utrnit lampa samo ga stinji. stirat -am svr. 1. 'terajui prisiliti koga da sie s nekog mesta'. Jedva smo stirali dicu s trinje toliko i(h) se popelo pa samo bobaje ko vrepci. 2. 'prisiliti sve da se skupe na jednom mestu'. Stirali smo sve guske u jedan opor. stiravat stiravam nesvr. prema stirat. stiskat (se) stiskam (se) nesvr. prema stisnit (se). stiskavat (se) stiskavam (se) nesvr. prema stisnit (se). stisnit stisnem svr. 'uiniti tesnim'. Stisnila mi je leveku da je ne moem ni zakopat. ~ se 'stisnuti se na manji prostor'. Jel smo mi iroko natovarili, jel se stisnila kapi.a, pa ne moemo da proemo. stisnit -nem svr. 1. 'uhvativi stegnuti'. Uvatio je vola za rogove i stisko ga nu(z) zid. 2. 'oseati neku tekou'. Stisnili me u grlu pa da se zaguim. ~ se 1. 'skupiti se, uuriti se'. Pilii su se stisnili pod krila kvoke i samo njim glave vire. 2. 'ograniiti se'. Valdar smo se stisnili kad nas je sedmoro u jednoj sobi. stiat -am svr. 1. 'uiniti tihim ili tiim'. Majka je toliko stiala glas da smo je jedva uli, znali smo da joj je doo kraj. Uzimo sam lik, nado sam se da e bol stiat. 2. 'umiriti, obuzdati'. Stiajte tu dicu malo, nita se ne uje od njeve graje. ~ se 'smiriti se, umiriti se'. im je pao mrak, sve se stialo. stiavat (se) stiavam (se) nesvr. prema stiat (se). stinjavat (se) stinjavam (se) nesvr. prema stisnit (se). stiva 'vrsta poroznog minerala od koga se prave lule'. Didina stiva lula je srebrom okovana i sa vinjovim kamiom. stizat stiem nesvr. prema sti. Stiu gosti! ~ se 'dolaziti jedan iza drugoga'. Stiu se oblakovi, oe 1 kia?! stoc stoca m v. stolica. Lipe si stoce kupio. stoi m dem. od stoc, stolac. stojat -jim nesvr. 1. 'biti na nogama (o oveku, ivotinji)'. Dokleg u ja ode stojat? 2. 'nalaziti se (o stvarima)'. Kuruzi nam jo stoje u ardaku, nismo i(h) smrvili; Staro vino stoji u velikom buretu. 3. 'biti u ravom ili dobrom stanju'. Obao sam ito jutros, sve nam dobro stoji. 4. 'imati cenu, kotati'. Ova dva konja toliko stoje, da sam za te novce mogo etri

krave kupit. 5. 'boraviti, iveti negde'. Baba Kliderka stoji u onoj utoj kui priko puta. 6. 'pristajati, priliiti, odgovarati'. Zadovoljna sam sa sabovkom kako ti je saila ruvo, zdravo ti lipo stoji. 7. 'nalaziti se na odreenom mestu (o Suncu, Mesecu, zvezdama)'. Nemoj da mi lae da si uranio, kad sam te vidio da si io kad je sunce ve visoko stojalo. 8. 'nalaziti se u kakvom nepromenjenom stanju'. Ve su tri cure stigle jedna drugu, a sve stoje neudate. Izr. ne zna ni glava di mu stoji 'vrlo zaposlen'; ne mo ~ na nogama 'slab je od bolesti'. 2. 'sasvim je pijan'; ~ brez rii, ~ ko kip, ~ ukopan, ~ ko skamenjen 'biti jako zaprepaen'; dobar za koga 'garantovati, jamiti'; ~ ko kamen 'biti vrst'; ~ ko kost u grlu 'imati veliku smetnju'; ~ ko pokiso 'oseati se osramoen'; ~ ko saliveno 'savreno pristajati (o odelu)'; ~ na svojim nogama 'sam se izdravati'; ~ ko dralovi 'ponosni'; ne stoji kua na zemlji ve na eni! stojei -a -e 'koji je u uspravnom stavu, uspravan'. eko je stojei na suncu sve dok nije dolo mu ravo, pa je pao. Izr. dobro ~ 'koji ima dosta imovine'. stojeki pril. 'stojei, u stojeem stavu'. Vi nemate stoca, kad me putate da vam vako stojeki divanim. stoka 'marva'. Ko se bavi ratarstvom mora imat i dosta stoke. Izr. krupna ~ 'konji, krave'; sitna ~ 'svinje, ovce'. stolac stoca m 'stolica'. Dodaj mi taj stolac da malo sidnem. stotica v. stotinjarka. stotina 'sto'. Evo tebi jedna stotina, da ima novaca kod sebe, al to ne znai da mora sve potroit do poslidnjeg dinara. stotinjarka 'novanica od sto dinara'. Kau, kad Andrija lumpuje da stotinjarke lete na sve strane. stovarit -im svr. 'skinuti kakav tovar, istovariti'. Stovari sino s kola, posli emo ga unet na tavanac pod naslam. ~ se 'naglo se spustiti na neto, negde'. E, Roko, ba se nisi moro stovarit na moj kaput, vidi kako si ga izguvo. stovarivat -arivam nesvr. prema stovarit (se) stra strava m 'strah'. Tako me je spopo stra, da sam pomislila da u se oma sruit. izr. bit u stravu 'bojati se'; ~ me vaa 'plaim se'; ~ boji 'strano, uasno'; utirat kome ~ u kosti 'silno zaplaiti koga'; ~ Boga 'veoma'. Stra Boga su vfkali na sokaku. strait -im svr. 'zaturiti'. Di si straio onaj lipi plajbas? 2. 'uludo potroiti, spiskati'. Troio je i rasipo na sve strane, nije virovo da e tako friko strait sve svoje imanje. stranka 'politika organizacija'. ta e mi stranka kad me samo onda nau kad triba za koga vokovat. straota 'strah'. Vitar je lomio drvee, a cripovi s kua su letili na sve strane, prava straota od Boga. straovat straujem nesvr. 'strepeti; biti zabrinut'. Straujem i za ovika, al jo vema za ono dvoje mali dice, da i(h) meava ne zavije. straan -na -no 'koji sadri u sebi pretnju, koji izaziva oseanje straha, uasan'. Za nas je mava bila strana ena, prava vitica. strailo s 'oveji lik ispunjen slamom u starom odelu, radi plaenja ptica'. Vrane se ne boje ni straila, toliko i(h) slece na kuruze i sve e sime ieprkat. strait -im nesvr. 'zadavati strah, plaiti'. Nane, Ivan me strai u mraku. ~ se 'bojati se, plaiti se'. Nije se straio nieg i nikog. strano pril. 'uasno'. Noos sam skoro skoio iz kreveta tako sam se uplaio jel sam strano klapio. strava 'veliki strah koji dovodi do fizike ukoenosti, do zaprepaenosti'. Bila sam sama kod kue i taka me je strava uvatila da se nisam smila pomaknit s mista sve dok bao nisu doli kui. stranica 'deo kola koji spaja prednju i zadnju osovinu (zadnji deo je obino dui, pa se vidi ispod kola)'. Uvatiu za stranicu pa u sam zanet kola. stresat (se) stresam (se) nesvr. prema strest (se). strest -sem svr. 'naglim pokretom (ruke ili noge) uiniti da neto spadne sa ega'. Rukama strese duda da se sve crnilo ispod drveta. ~ se 1. 'uzdrmati se, zatresti se'. Tako je zalupio vratima da su se cakla stresla. 2. 'zadrhtati celim telom'. Popio sam fiok nike bisnjae rakije i sav sam se streso. strgnit -nem svr. 'silom skinuti, svui s ega ili koga'. Zato si strgo jorgan s mene? stric strica m 'oev brat'. Ja imam dva strica. striev -a -o 'koji pripada stricu'. Ja u na strievim kolima. striko m 1. v. striko. Striko Tome nee do u svatove, bolesni su. 2. 'dever (odm.)'. Striko su kazali da danas nee jait na vrancu. strikov -a -o 'koji pripada striku'. Strikov sala je udaljen od nas po sata oda. strigan -ana m 'astrahan (krzno)'. Naem Mii smo kupili epicu od strigana. strija 'streha, nastrenica'. Vrepci prave gnjizda pod strijom. striko m odn. stric. Siitra emo i u goste kod strike.

strina 'strieva ena'. Strina uvik donese poklone dici. stri m i 'gljivicaj plesan koje se hvataju na povrini vina'. Odavno smo naieli bure s vinom, slabo smo ga troili, pa se uvatio stri. stria 'strienje stoke (ovaca)'. Spremite za sutra makaze, bie stria ovaca. strm -a -o 'koji je nagnut, koji ima otar nagib ili uspon'. Mogo bi sa s kola da konji lake vuku, vidi da je tune malo strm put. strmo pril. 'sa otrim padom, nagibom, nadole'. Kia svu zemlju odnese z grede, zato to strmo tee. strnika 'strnite, strn'. istiraj svinje na strniku nek pasu. strnit strnem svr. 'ugasiti'. Poli vodom i strni vatru. ~ se 'ugasiti se'. Strnio se lampa, cigurno je nestalo petrolina. strnjika v. strnika (So, Bi). strovalit strovalim svr. 'oboriti, sruiti'. Mora da je maka strovalila zaklopce sa stelaije. strpat -am svr. 'staviti u neto zajedno bez kakvog reda, sve ili mnoge potrpati'. Nemoj da strpa u afuner sve jedno priko drugog ve sve lipo namisto. ~ se 'nagurati se, natrpati se'. Strpali ste se svi na jedna kola, a ona druga iu za vama skoro prazna. strpavat (se) strpavam (se) nesvr. prema strpat (se). strpit se -im se svr. 'imati strpljenja, pomiriti se s neim tekim, neugodnim'. Strpi se malo, doe na red i ti, samo dok jo skupimo koji dinar vie. izr. Strpljen spaen 'strpljivost se nagrauje'. strpljenje s 'sposobnost strpljivog podnoenja neeg munog, neugodnog'. Najtee je u nevolji sauvat strpljenje. struak -ka m dem. od struk (1.). ~ ubrala sam struak prvi visibaba. struk m 1. 'stabljika niske biljke'. Iupaj mi iz bae jedno dva struka perina. 2. 'najui deo tela izmeu grudi i bedara'. Bila je tanka u struku, da si je mogo s rukama obavatit. Izr. ruvo u ~ 'odelo (haljina) tesno pripijena u struku'. strunit strunim svr. 'dobiti bolove u elucu (usled skakanja ili naprezanja)'. Manite se skakanja, struniete trbuv. ~ se 'dobiti bolove, greve u trbuhu usled nekog jakog naprezanja (skakanja ili podizanja tekog tereta)'. Mora bit da se Solo strunio, pa sam pozvala baba Margu da mu pomogne. strunit -nem svr. 'istruniti'. Ostavili smo napolju bundeve i sve e nam strunit. strv 'razbacane stvari, nered'. Bre bolje je oo, a iza sebe ostavio strv. stu/stu stuem svr. 'udarcima stanjiti neki predmet'. Kad bi mogo ovaj klin malo stu. ~ se 'udariti se, povrediti se'. Stuko sam palac, pa mi je otpo nokat. studeni -noga m 'jedanaesti mesec u godini, novembar'. Studeni uvik donese sniga. stup stupa m 'stub'. Najstariji je od dice triba da postane stup u kui, stupac -pca m 1. dem. od stup. Losko je pao priko stupca. 2. 'jedan od etiri uspravna tanja drveta na saonicama na koja se osianjaju daske'. Kad stupci popuste lako mo ispast iz sonica. stupi m dem. od stup, stupac. stupica 'drveni okrugao izdubeni sud u kome se tukom sitne zrnasti plodovi, stupa'. Istui u stupici jedno dvi ake ora. stupi -ia m dem. od stup. sturat sturam nesvr. prema sturit. sturit sturim svr. 'gurnuti dole, zbaciti'. ii uvedi onog pijanduru unutra, poo je skidat akire, taj e i gae nasrid avlije sturit. stutit se stutim se svr. 1. 'zamraiti se; naglo pasti (o kii)'. Najdared se smrailo, a kia se stutila ko iz kabla da lije. 2. 'naglo i brzo jurnuti'. Ivan istra napolje, a uka se stuti za njim. stvarat (se) stvaram (se) nesvr. prema stvorit (se)'. Moja ena uvik togod stvara u kujni. stvor/stvor stvora m 1. 'ivo bie, ovek' Kaki si ti stvor, kad mrzi druge ljude, a ovik si ko i svi drugi. 2. 'ivotinja'. Bojim se mia, a on je tako smian, mali stvor. Izr. stvora ti (mu, vam itd.) 'blaa psovka'. stvorenje s 1. 'stvor, ivo bie, ovek'. 2. gl. im. od stvorit (se)' Nije samo ovik boje stvorenje. stvorit stvorim svr. 1. a. rlg. 'uiniti da neko ili neto postane iz niega (o Bogu i natprirodnim biima)'. Bog je za est dana stvorio svit. b. 'izraditi, proizvesti'. Moja ena je pravi majstor u ilu, ti njoj samo togod spomeni, a ona to zaas stvori. Izr. bit ko stvoren za koga 'potpuno odgovarati'. bit stvoren jedan za drugog 'slagati se u svemu'; kako ga je Bog stvorio 'onakav

kakav je po prirodi od roenja'. ~ se 'pojaviti se, nastati'. Nisam ni vidio otkud se tu stvorio. stvoritelj m rlg. 'tvorac sveta, Bog'. Da iste due izae prid stvoritelja. subata/subota 'esti dan nedelje', dan izmeu petka i nedelje'. Izr. Velika ~ 'dan uoi Uskrsa'. Subatica/Subotica 'grad u Vojvodini'. Subaanin/Subotianin (mn. -ani) m 'ovek iz Subotice'. Subaanka/Subotianka 'enska osoba iz Subotice'. subaa m 'uvar polja'. Subaa pazi samo na njive iji su vlasnici platili za uvanje. subaluk m 'teritorija koju uva jedan subaa'. Mali mu je subaluk, pa bi tio jo jedan. sucki/sucki -a -o 'koji se odnosi na sud i suenje'. Sucki trokovi e me upropastit. suelit suelim svr. 1. 'postaviti jednoga pred drugoga licem u lice'. Moram ja vas dvojicu suelit, jel vako svako za sebe lae. 2. 'nasloniti jedro na drugo, uz drugo'. Naa dva salaa smo suelili, samo nas zid razdvaja. ~ se 'stati licem jedan prema drugome'. Kad smo se suelili, ba mu nije bilo svedno. suelice pril. 'nasuprot, kome, emu, preko puta'. Suelice starog salaa saziali smo nov. sueljavat (se) -eljavam (se) nesvr. prema suelit (se). sud suda (mn. sudovi) m 'sudska ustanova'. Ne daj Boe da s tobom na sud moram. Izr. bit pod sudom 'biti optuen'; boji ~ 'po religioznom verovanju kazna kojom Bog kanjava za poinjene grehove'; posiidnji (strani) ~ rlg. 'boji sud ljudima do koga e doi kad nastupi kraj sveta'. sud suda (mn. sudovi i sudi) m 'kuna posuda (staklena, glinena, drvena, metalna ili od porcelana), koja slui da se u nju sipa jelo i da se u njoj kuva'. Nije meni teko skuvat ve to posli triba iza nas deset sude prat. sudat se sudam se nesv. 'esto biti na sudu'. Ba Graco se samo suda, ve polak zemlje je moro prodat i podavat prokatorima. sudakat se -am se nesvr. 'tuakati se'. Kako mu samo ne dosadi toliko se sudakat? sudbina 1. 'ono to je po praznovernom shvatanju predodreeno (od neke vie sile) da se zbiva sa ovekom i oko njega'. 2. 'okolnosti i uslovi ivota; ono to nekoga oekuje, budunost'. Badavad se otima, kad mu je taka sudbina. sudit sudim nesvr. 'razmatrati neiju krivicu u sudskom postupku i donositi presudu'. ta je zasluio to e4 dobit, sad mu sude na sudu. ~ se 'imati posla sa sudom radi voenja spora'. Ja se za ivota ni s kim nfsam sudio. Izr. Bog nek mu (njim) sudi 'neka stigne zasluena kazna'; ko friko sudi friko se i kaje 'brzopletost ima tetne posledice'. sudnji prid. samo u izrazu: ~ dan rlg. 'poslednji dan sveta'. sudoper m 'krpa za pranje posua'. Nema bolji sudoper, ovaj se ve sasvim iskido. sudovan -vna -vno 'koji mirie na sud u kojem se dri neto'. Vino je malo sudovno, osia se na plisnivo bure. suen -a -o 1. trp. prid. od sudii (se). 2. 'onaj koji je sudbinom odreen da postane nekoj enskoj osobi mu, suenik'. Doe i tvoj sueni ako je roen. Izr. sueno neobaeno 'ta je ko zasluio dobie'. sukat suem nesvr. 1. 'upredati u jednu nit (o vuni, pamuku i sl.)'. Blako sue tri deblje uzice, pravi trandice za amove. 2. 'vrtei ude avati'. Kad dida tako dugo suu brkove, cigurno togod veliko notaje. 3. 'zasukivati, posuvraati (o odei ili delu odee)'. Kako, di sam, evo me, suem rukave od koulje, ou da vam pomognem nadivat divenice. sukljat -am nesvr. 'snano izbijati kroz neki otvor'. Vatra je sukljala kroz pendere i vrata. sukno s 'vunena tkanina za odevne predmete'. Bila je obuena u ruvo od crnog sukna. suknja 'deo enske odee od struka nadole'. Bile suknje su najee lingovane, a suknje od svile su bile raene sa zlatom i portom. Izr. drat se suknje 'pokoravat se miljenju svoje ene ili majke'. suknjaro m 'onaj koji tri za enama, enskaro'. Dok je iv on e ostat suknjaro, to mu je u krvi i gotovo. suknjica dem. od suknja. Izr. izvu se i(z) suknjice 'postati momak, devojka'. sukrvica 'gnoj pomean s krvlju'. Rana se otvorila i poela je te sukrvica. sumaglica 'laka magla'. Ne bi tribalo da kreemo ok se ne podigne ova sumaglica. sumanut -a -o 'skoro lud, sulud'. Najpre je poo vikat, a onda je otro iz avlije ko sumanut ovik. sumanuto pril. 'na sumanut nain, suludo'. Dico, nemojte sumanuto trat po sokaku, mogu vas kaka kola pogazit. sumljat sumljam nesvr. 'imati sumnju u istinitost neega, sumnjati'. Ako ti ve sada sumlja u nju, onda zdravo grii ako se

oeni njom. sumljiv -a -o 'sumnjiv'. Kad ti je ena sumljiva, to je puta u kuu. sumljivo pril. 'sa sumnjom, nepoverljivo'. io je i on s nama, al se furtom sumljivo osvro natrag. sumno pril. v. sumljivo. Sumno je i sam noom; Ne da se ja bojim, al kad padne no, sumno mi je sama bit. sumporaa 'ibica sa glavom od sumpora'. Dobra je sumporaa, moe je zapalit o eg oe, ne triba ti katulja ko za drugu mainu. sunace s dem. od sunce. sunce s astr. 'sunce'. Izr. dok je sunca i miseca 'veito'; zubato ~ 'sunano hladno vreme'; prija sunca 'pre svanua, pre zore'; pod naim suncom 'kod nas'; sunca mi! 'zaklinjanje suncem'; ~ ti tvoje (vae) 'blaa kletva, psovka'; ~ mu boje, kalajisano! 'psovka'; tako me ne ogrijalo 'u zaklinjanju'. sunev -a -o 'koji pripada Suncu, koji se odnosi na Sunce'. Nita nije tako svitlo ko sunev sjaj. ~ raanje, ~ zalazak, ~ ega. sunit sunem svr. 1. 'napasti na koga reima, grdnjama, prekorima'. Bao su digod malo izostali i kad su se pojavili na vrati, nana tako sunu na nji da su se oma istriznili. supor m 'opreka, suprotnost; obino sa predlogom u ~ 'nasuprot, suprotno'. Zato ti s bratom Antom u supor ie? suprasna prid. (samo u . rodu) 'bremenita (o krmai)'. Samo su mi dvi krmae suprasne. surija 'gomila, mnotvo'. Gim su uli da je doo cirkus, surija dice se okupila na vaaritu di je razapeta bila cirkuska atra. surkovat surkujem svr. 'dati, rtvovati sa svoje strane, predati, stvoriti (kao svoj poklon, uee u emu)'. Ajde, Bolto, surkuj i ti jedno deset iljada, kad su svi dali da se put opravi, sramota je da ko gazda ovik izostane. surutka 'oceena nakisela tenost koja ostaje posle spravljanja sira'. Namiaj mekinja u surutku i napoj prasice. survat se -am se svr. 'naglo pasti, sruiti se'. Pomago je dodavat crip kad smo pokrfvali sala i sa zida se survo na ciglje, obadve noge je slomio. susrist -itnem svr. 'naii na nekoga ili neto, sresti'. Susrila sam Maru, kae da joj je majka umrla. ~ se 'sastati se s nekim usput, sresti se'. Nikad da se susritnem s onim Gezom, obeo je da e nam svirat jedared na skuptini. sustajat/sustajat -jem nesvr. prema sustat. sustanut -a -o 'iznemogao, umoran, posustao'. Pa ljudi su doli pice iz varoi, kako moemo trait od nji da oma pomu radit kad su sustanuti. sustat/sustat -nem svr. 'zamoriti se, posustati'. Ko ne bi susto kad se po vakoj vruini radi od ranog jutra do mrklog mraka. sustignit (se) -nem (se) svr. 1. 'idui, trei stii do nekog mesta, neke take'. Ti malo pouri, pa e i(h) sustignit prija varoi. 2. 'stii nekoga u razvoju, u uzrastu; izjednaiti se, poravnati se s nekim ko je bio napred i sl.'. Mlai brat ga je skoro sustigo po viljini. sustizat (se) -iem (se) nesvr. prema sustignit (se). sua 'dugotrajno vreme bez kie'. Ubie nas ova sua, sve e nam ito izgorit. suica 'tuberkoloza'. Mladog ga je odnela suica u grob. suiav -a -o 'tuberkolozan'. ive u vlaznoj sobi, i slabo se rane, pa nije udo da je cila obitelj suiava. suit suim nesvr. 1. 'initi suvim (obino neto vlano, drei na vazduhu, suncu ili na zagrejanom mestu)'. Rano smo oprali koulje, prostrli i(h), pa i ve na suncu suimo. Divenice suimo u odaku. 2. 'drati strogi post, postiti'. Kad suimo, onda osim vode i kruva drugog nema. ~ se 1. 'postajati suv gubei vlagu'. Dugo nije bilo kie, zemlja se sui, ve digdi je poela i pucat. 2. 'mraviti, slabiti (fig.)'. ide, nije da ne ide, al zato se iz dana u dan sui? Izr. grlo mi se sui 'oseati e'. sutra pril. 'sledeeg dana'. Sutra emo ranije ustat. Da j'e znao ta e sutra ekat, cigurno ne bi doo. Izr. danas jesmo sutra nismo 'svi smo smrtni ljudi'; danas sutra 'pre ili posle'. suv suva suvo 1. a. 'koji ne sadri vlage, koji nije mokar'. Koulje su suve, triba i(h) skupit. b. 'koji je bez vode, presuio'. Na naoj zemlji, prvi do je sasvim suv, moemo dobro kosit travu. c. 'koji ima malo padavina'. Jesen nam je bila suva, ne znam oe 1 sve niknit to smo zasijali. 2. a. 'koji n;je sve'. Nemamo drugog kruva ~ ovaj je zdravo suv. b. 'uveo'. Ne znam od eg je lie na kruki tako suvo? 3. 'omravio, mrav'. ta je s tobom, uso, suv si ko da si na dimu suen? izr. osiat se ko riba na suvom 'vrlo neprijatno'; 'hrana koja nije kuvana'; suvog grla bit 'biti jako edan'; ~ zlato 1. 'neko, neto od najvee vrednosti'. 2. 'naziv od milote (momka, devojke, roditelja detetu i sl.)'; suva pogaa (v. pogaa). suvaa v. suvaja. suvaja 'mlin u kojem su konji okretalii rvanj za mlevenje ita'. Odavno ve nema ni jedne suvaje u naem kraju.

suvarak -rka m 1. 'suva grana na drvetu, komad suve grane'. Evo, nalomio sam ti suvaraka, imae za potpalu vatre. 2. 'neobrano i osueno groe, suvo groe'. Jo sam nao malo suvarka u vinogradu, dono sam ga da se zasladimo. suza 'bezbojna, slankasta tenost koju lue lezde u onoj duplji'. Od radosti to mu se rodio sin, suze su same jftekle. Izr. gicat u suzama 'mnogo plakati'; natirat kome suze na oi 'uiniti da neko zaplae'; ku e suza neg na oko 'svoj svome'; lak na suzi 'koji brzo i lako zaplae'. suzica dem. od suza. suzit -im nesvr. 'roniti suze od bola, alosti i sl. plakati'. Tila bi ja da ne plaem, al kad mi oi same suze. suzit suzim svr. 'uiniti uskim ili uim'. Tako mi je suzio ruvo da se jedva moem uvu u njeg, a lipo sam mu na probi kazo da mi je tisno. ~ se 'postati uskim ili uim; smanjiti se'. Ne znam ta je mojim izmama, jel su se one suzile, jel su moje noge narasle, tako me steu da jedva koracam kad I(h) obujem. sudribna prid. (samo u rodu) 'koja nosi drebe, bremenita (o kobili)'. Mrkua je sudribna. svabit svabim svr. 'vabei skupiti ivinu'. Svabi pilie, podaj njim prikrupe i vode, p onda i(h) zatvori. svaat -am nesvr. prema svatit. svaen -a -o 'normalan, razuman, pametan'. Pa ti, Martine, nisi svaen, kako si mogo putit tu mladu curu samu na tako dalek put? svadba 'proslava venanja; venanje'. Bice svadba, kako ne bi bila, pa jedinog sina enimo. svadit -im svr. 'izazvati svau, omrazu izmeu dva ili vie lica, zavaditi'. Svadi i(h), Boe, da i(h) natuem. ~ se 'zavaditi se, posvadati se'. Svadila se dica med sobom ni za ta; Svadili se momci oko cura. svadljiv -a -o 'koji poinje svau, izazivaki'. Teko je njom togod ozbiljno zapoet kad je ona svadljiva ena. svadljivac -ivca m 'svadljiv ovek'. Ne tri'ba uvik sve uzet zdravo za gotovo ta drugi kau, al nemoj da bidne ni svadljivac. svadljivica i m 'svaalica'. Samo da mi ne doe ona svadljivica, jel onda nema pogodbe. svaa 'una, estoka prepirka'. Svaa je poela jo za veerom. b. 'prekid odnosa zbog sukoba, zavada'. U svai je bio s roenim bratom, pa se nisu zvali u goste. svaat (se) -am (se) nesvr. prema svadit (se). svagdan pril. 'svakodnevno'. ta mi Bolto svagdan dolazi sa istim stvarima i samo me tu gnjavi. svakidanji -a -e 'svakodnevni'. To je nae svakidanje ilo. ~ oma u, samo da obuem svakidanje ruvo. svalit svalim svr. 1. 'oboriti, sruiti'. Maka je skakala po dolafu ] svaula je jednu bocu pa se razbila. Gra i ime su se trljali, pa je Gra svalio imu u pisak. 2. 'prebaciti na nekoga tuu krivicu, natovariti'. Tili su na me da svale svu krivicu, a bilo nas je trojica u krai trianja. ~ se 'pasti, sruiti se'. Svalio nam se stari sala. Bi dalje od kola, j'el ako se voz svali na tebe, teko tebi. Izr. svalio mi se kamen sa srca 'osetio sam veliko olakanje'. svaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema svalit (se). svanit s.ane bezl. 1. 'svitati'. Svanie a mi jo nismo ni poeli plest ua. 2. 'osloboditi se briga, osetitiolakanje'. Znam ja kad e meni svanil, kad umrem. svanue s 'poetak dana, zora'. Bilo je tako prid svanue. svanjivat svanjiva bezl. prema svanit. svarat -am svr. 'na brzinu (ne ba ukusno) skuvati jelo'. Kad si brze svardala, kad sam te jo malo pre vi'dio na oi da divani sa sna Marijom. svat m 'uesnik u svadbenoj povorci, gost, na svadbi'. Svaki svat je dobio perlicu. Izr. stari 'drugi svedok na venanju, mladin svedok (prvi je kum, mladoenjin svedok)'. svatica 'enska osoba svat'. Ne da sam bila svatica ve kuma. Izr. starosvatica 'ena drugog svedoka na venanju ili druga svedokinj'a (prvi je kum i kuma)'. svatit -im svr. 'razumeti'. Pitam te jo jedared, jesi I ti svatio ta sam ti ja kazala? 2. 'ovla neto spojiti'. Malo sam ti svatila puce, da ne spadne dok kui ne stigne. 3. 'odrati se'. Toliko zaradimo da kakogod svatimo kraj s krajem. ~ se 'poeti vrsnuti'. Blato i voda se nisu svatili, onda se ni ne mrzne. svatkovat -ujem nesvr. 'biti u svadbi'. Nismo svatkovali, ne pazimo se, pa nas nisu zvali u svatove. svatovac -vca m 'svadbena pesma (koja se naroito peva u trenutku kada devojka odlazi iz svoj'e kue, kao i kada ulazi posle venanja u mladoenjinu kuu)'. Svirajte mi jedan svatovac, pa kolo da se malo razdrmamo. svatovi zb. im. 'svadba'. iemo u nedilju u svatove kod strica Mie.

svatovski/svatovski -a -o 'koji se odnosi na svatove, koji pripada svatovima'. Bila je velika svatovska atra za dvi stotine eljadi. svatovski/svatovski pril. 'na svatovski nain'. Tri dana smo tirali kera pravo svatovski i lipo. svaat svaem nesvr. v. svozit. Svaaje drva i(z) ume. svean -a -o 'koji se odnosi na svetkovine, praznini'. Danas e obu sveano ruvo. sveano pril. 'na svean nain, praznino'. Kad ve doe prid sam Boi, tako se niki sveano osiamo. sveenik -ika m 'svetenik'. Didi je zdravo ravo, tribalo bi zvat sveenika da ga ispovidi. svedno pril. 'svejedno'. Bilo bi meni svedno da su i mene zvali, al vako nije. Svedno u i ja da odem, pa kako mi bidne. svekar svekra/svekra m 'muevljev otac'. Svekar kara, a svekrova prigovara. svekrova 'muevljeva mati'. Svekrova er kara, a snaji prigovara. svekrov/svekrov -a -o 'koji pripada svekru'. Svekrova ri se morala potivat u kui. svekrovin -a -o 'koji pripada svekrvi'. Svekrovin jezik ba nije uvik pogodan za snaju. svemogu -a -e 1. 'koji sve moe, svemoan'. Uzeli smo mi i prokatora, al prid sudom nije ni prokator svemogu. 2. m 'Bog'. ta moemo, svi smo mi u rukama Svemogueg. svenit svene(m) svr. 1. 'prestati zeleneti, sasuiti se (o biljci i njenim delovima)'. Zbog ranog mraza rue su svenile. 2. 'izgubiti sveinu, fiziki oslabiti, oronuti'. Prizdravio jeste, al je zdravo svenio i oslabio. svesrdan -dna -dno 'koji se iri od sveg srca, veoma srdaan'. Njeva kua je bila uvik puna gostivi, a svaki doek je bio svesrdan i nasmijana lica. svesrdno pril. 'na svesrdan nain'. Nita joj nije bilo teko, ako je tribalo u polju, ako je tribalo u kui, sve je svesrdno radila. svest svezem svr. 'vozei dopremiti, skupiti'. Sprezali smo s komijom pa smo za dva dana sve ito svezli i sadili u kamare. svetenjak m 'vet i lukav ovek, prepredenjak'. Da da se zagledala kad je ba na tog svetenjaka natrevila. svet sveta sveto 1. rlg. a. 'atribut uz imena svetitelja'. b. 'koji je predmet verskog kulta; koji je u vezi sa crkvom i bogosluenjem: ~ grob, ~ majka, crkva, ~ misa'; c. 'na koga je posveenjem prenet boji blagoslov i udotvorna mo: ~ priest, ~ krizma'. 2. m 'svetitelj, svetac'. Koji je danas Svet, to emo ime dat naem malom sinu. Izr. ~ knjiga 'molitvenik' ~ slika, prilika 'ikona'; Svi sveti 'katoliki praznik 1. 11. 'Sveti Matija led razbija 'praznik 24. 3'; Sveta Kata snig za vrata 'praznik 25. 10.'; Sveti otac 'Papa'; Svete pisme pivat. svetac sveca m 1. rlg. 'svetitelj'. Svaki svetac sebi ruke dri. 2. 'praznik, blagdan'. Sutra je veliki svetac, necemo nita radit. Izr. Sveca mu, sveca ti tvog 'psovka'. svetica 1. 'ena svetac, svetiteljka'. Lice joj je ko u kake svetice. 2. 'pritvoma enska osoba koja se pravi skromnom i povuenom (ir.)'. Al bi volio da se ja doepam take svetice. svetit svetim nesvr. 1. 'vriti nad neim crkveni obred posveenja: ~ vodu, ~ jelo o Uskrsu'. Danas emo svetit nov sala. 2. 'slaviti'. Ne radimo, svetimo danas. v. po ~. ~ se (kome) 'kanjavati nekoga iz osvete'. Neu se ja njemu svetit, nek mu Bog sudi. svetnjaa 'posudica od porculana, koja visi na zidu u sobi, blizu vrata, u kojoj se nalazi "sveta" vodica'. U staro vrime kogod je uo u sobu, umoio je ruku u svetnjau i prikrstio se, pa tek onda prio i sio za astal. svezan -a -o 1. trp. prid. od svezat. 2. 'koji se teko snalazi, spleten u govoru, nespretan'. .~ oe on i zna, al je svezan kad sam togod triba da uradi. svezat sveem svr. 1. 'sastaviti vezu i uvrstiti je vorom'. Svezo sam konja za kola; Svezo sam ti buur i moe krenit. 2. 'stegnuti nekome ruku uetom, lancem okovima i sl.'. Ja sam vidio da su ga andari svezali i onda su ga prid konjima tirali. 3. a. 'stegnuti otvor nekom vezom'. Nisu dobro svezani dakovi. b. 'privrstiti vorom, maramu, zavoj i sL'. Svezala je maramu na dva kuklja. ~ se 'samoga sebe sputati kakvom vezom'. Svezo sam _se za tebe i to mi je ba dosta za ivota; eno a Nikola se opet naljosko i svezo se za drvo. svezivat (se) svezivam (se) nesvr. prema svezat (se). sveanj -nja m 'vie predmeta obavijenih zajedno ili privrenih jednom vezom, zaveljaj, bala, smotuljak'. Dono sam ti jedan sveanj mladog luka; Baci koji sveanj kurune prid krave. svibanj -bnja m 'peti mesec u godini, maj'. svicki/svicki -a -o 'koji obuhvata ceo svet ili vei deo'. Ja sam priivio dva svi'cka rata i meni je zdravo dosta ratovanja. b. 'koji je proputovao mnoge zemlje, koji obro poznaje svet'. SIuo sam ga niki dan kako pripovida i meni se uinilo da je on svicki ovik. svia 'ipka valjkastog oblika od voska, loja, parafina i sl. s provuenim fitiljom kroz sredinu koja slui za osvetljenje'. Mi smo bili blidi, ba ko i mrtac koga su obasjavale svie. Izr. vidit sto ~ 'videti svetlace pred oima (obino od udarca glavom u

neto)'; ledena 'kapljanica sa strehe'; prav ko ~ 'potpuno uspravan'. svianje s gl. im. od sviat. Liti se ustaje prija svianja. sviat svie bezl. 'svanjivati'. Poelo je sviat jo dok smo bili na salau; Svie, moramo pourit ako misllmo da prvi bidnemo. sviica 1. dem. od svia. 2. 'dug i tanak komad leda koji se nahvata na predmete sa kojeg kaplje voda'. Na ambetuu su visile sviice ko dugaki zubi. svidit se -im se svr. 'dopasti se'. Koja se njemu svidi, ta njega nee. svidok -oka m 1. 'onaj koji je prisustvovao nekom dogaaju, onaj koji moe potvrditi istinitost neega'. ta mi ko mo, tamo nije bilo svidoka; Pozvan sam za svidoka na sud. 2. 'kum i stari svat prilikom sklapanja braka'. Mi smo ti vrsti svidoci na vinanju i nema vie raskida. svidoit svidoim nesvr. 'davati izjavu o nekome ili neemu kao svedok'. Ja sam vidio kako se dogodilo, pa ako me pozovu zato ne bi svidoio. sviat se sviam se nesvr. prema svidit se'. Nita mu se ne svia to mu dam za ilo, samo zanoveta. svijat svijam svr. 'naterati, prisiliti koga da sie odozgo dole'. ii svijaj Luju s trinje, ne zna ta je dosta, pa e se priist. svila 1. 'tkanina izraena od upredenog konca svilene bube'. Kupili smo pet meteri bile svile i est meteri svile na grane. 2. 'haljina od svile'. Kaka mi je to cura koja i priko nedilje svilu oblai. 3. 'tanka vlakna koja u jesen po lepom vremenu lete u vazduhu kao pauina'. Puno svile leti, bie dugako babako lito. 4. 'biljna vlakna na vrhu klipa kukuruza'. Kad je na kuruzu lipa svila onda je i klip dobar. Izr. nosit svilu i kadivu 'iveti bogato'; ~ s portom 'opivena sa zlatnim gajtanom'; ~ od nevidl na nemari grane svila sa utkanim somotskim arama (u osnovu tkanine)'; atleska 'teka svila'. svilen -a -o a. 'koji je nainjen od svile'. Stana je dobila svileno ruvo, a Mio svileni prusluk sa zlatnim granama. b. 'koji je kao od svile, mekan poput svile'. ~ ima dagaku crnu i svilenu kosu. svine s v. svinje. svinjak -aka m 'mesto gde se dre svinje, svinjac'. Smralva se, triba utirat svinje u svinjak. svinjar -ara m 'onaj koji uva i napasa svinje'. Godinama sam bio svinjar priko lita. svinjarov -a -o 'koji se odnosi na svinjara, koji pripada svinjaru'. I svinji su poznavali svinjarov bi, im on pukne njim, oni sami krenu. svinjarua 'enska osoba svinjar, svinjarica'. Ja sam svinjarua al me dika zove garavua (nar.). svinje svinjeta s (mn. svinji) 'svinja'. Danas sam utovario tri debela svinjeta. Izr. poljski svinji 'koji nisu u tovu'. svinjski -a -o 'koji se odnosi na svinje, koji pripada svinjama, koji je od svinje'. Nismo ostavili ni deku svinjskog sala, sve smo istopili u mast. svinjski pril. 'kao svinja, gadno, odvratno'. Taj Lozija se svinjski ponaa. svirac -rca m 'onaj koji svira na nekom instrumeatu'. Dopratio se kui: on naprid u jednlm karucama, za njim puna kola sviraca. svirat sviram nesvr. 1. 'proizvoditi tonove na nekom muzikom instrumentu'. Moj dida su svirali u gajde, bao jo i danas sviraje u vrulu, a ja ba ni' u ta ne sviram. 2. 'proizvoditi zvuke sline zavijanju, pitanju (o crevima i dr.)'. Kad e ve ta una, criva mi sviraje od gladi. Izr. igrat kako drugi svira 'initi ono to drugi hoe'. svircov -a -o 'ono koje pripada svircu'. To je svircovo dite, tamo to sidi na klupici'. svirev -a -o 'koji pripada svircu'. Svireva koulja je sva mokra. svirka 'sviranje, muzika'. Kad ujem svirku, a u meni sve nita zaigra. svisnit -nem svr. 'umreti od alosti, bola, od jakog duevnog uzbuenja, telesnog napora i sl.'. Mislio sam da u svisnit od vruine, a nisam tio da se manem dok sve ne ugarim. svit m 'savet'. Al mu Mara taki svi't dala... svit m 'svet'. Svit je velik, a ljudi su u njemu mali i nesloni. Izr. biat u ~ 'odlaziti od kue u tue krajeve'; bili ~ 'nepoznati, tui krajevi'; vidit svita 'proputovati po raznim zemljama'; daleko od svita 'u zabaenom kraju'; dva svita 'dva razliita shvatanja'; dok je svita i vika 'za vena vremena'; donet na 'roditi'; 'do na ~ roditi se'; zaepit svitu usta 'uutkati okolinu'; iza na ~ 'pojaviti se'; otisnit se u bili 'poi neznano kud'; izvan svita 'izdvajajui se od drugih'; mrzi sav ~ 'mrzi svakoga'; na kraju svita 'negde daleko'; na mlaima ~ ostaje 'mladima pripada budunost'; okrenio mi se cio ~ 'neprijatno sam se iznenadio'; oti na drugi 'umreti'; smak svita 'propast zemaljske kugle i svega na njoj'; iroki 'ogromno zemaljsko prostranstvo'; uti ko da ni'kom jezik u ustima izraso nije 'strahovlada'; ~ nije stvoren samo za jednog ovika 'na znanje sebinjacima'. svitina 'velika masa sveta'. Tolika je svitina bila na protenju, Margo, da sam jedva dola do atre da kupim dici eera.

svitlat -am nesvr. 'istiti do sjaja'. Svitlala sam brave na vratima. Izr. svitla pete 'sprema se za ples'. svitlit -lim aesvr. 'sijati, bletati'. Svitli ovaj tvoj lampa, vidi se ko na danu. ~ se povr. Nosio je stari, izlizani kaput, a rukavi i lea su se svitlila ko da i(h) kogod uglanco. svitlo s 1. 'svetlost, sjaj'. Zalazi sunce i gubi se svitlo. 2. 'svetiljka, svetlosni izvor'. Marija, ii naprid pa upali svitlo da vidimo u. svitovat (se) -ujem (se) nesvr. 'savetovat (se)'. Dicu triba svitovat dok su mala, posli je kasno. svitovni/svitovni -a -o 'koji nije duhovni; narodni'. Mi smo svi svitovni ljudi, al ne bi tribalo zato ni duu zanemarit. svlait svlaim nesvr. prema svu (se). svladat svladam svr. 1. v. savladat. Nosi dite da legne, ne vidi da e ga san svladat. 2. 'obuzdati, suzbiti'. Nije mogo da se svlada i prid didom se smijo, pa je zaradio batine. 3. 'nauiti, izuiti'. Na Miko je ve svlado kovaki zanat. svod svoda m 1. 'deo graevine svedenog oblika koji prekriva neki prostor i oslanja se na ivine zidove'. Podrum je bio pravljen na svodove. 2. (obino s atributom: nebeski) 'nebo koje daje utisak svedenog na luk'. Kad smo pogledali nebeski svod bio je pun zvizda. svojski -a -o 'koji je kako treba, valjan, estok'. Bio je to svojski rad, ni'ko se nije izvlaio i zato smo ga na vrime uradili. svojski pril. 'dobro, valjano'. E pa, Bao, ja sam se svojski latio uenja i zavrio sam za doktora. svojta 'rodbina, srodnici'. To je tvoja svojta, eno, red je da i(h) doeka kako dolikuje rodu. svoljan -ljna -ljno 'raspoloen, spreman'. Ta kako ne bi bila svoljna kad se udaje za svog momka. svozit svozim nesvr. prema svest. svr predl. 'iznad, povrh, vie'. Ta umica je svr nae zemlje. Izr. ~ godine 'poslednji dan u godini'. estltamo vam svr godine! svrabe m 'kona bolest, svrab scabies'. Napo ga je niki svrabe po tilu, pa je osto kod kue. svraat -am nesvr. prema svratit. svratit svratim svr. 1. 'navratiti, svrnuti'. Ako se vako produi, moja mijana e propast, ve dvi nedilje mi nije niko svratio. 2. 'pozvati nekoga u kuu'. Kad te nanese put na nau stranu, svrati malo kod nas, pokazau ti novo ruvo nae Cilike. svrbit -i bezl. 'imati oseaj svraba'. Kad su mu kazali cinu za nova kola, on se oma poeo po glavi, mada ga nije svrbila. Izr. svaki se ee di ga svrbi, 'svako ima svoju brigu'; svrbl me nos 'znak da u se neto ljutiti'; svrbe me dlanovi 'bie novaca'; svrbe ga lea 'trai batine'; svrbio ga jezik 'izbrbljao se'. svrpat -am svr. 'labavo uiti'. Kako si to svrpala, otpae mi puce im prviput zakopam kaput. svravat (se) svravam (se) nesvr. prema svrit (se). svren -a -o 1. trp. prid. od svrit (se). 2. 'koji je zavrio kakvu kolu i dobio neko zvanje: ~ doktor, ~ prokator'. On je svren popo, ve davno je reko misu. 3. 'koji je postao zreo, izgraen'. Si'am ga se jo ko malog derana, a on je sad svren momak. svrit svrim svr. 1. 'dovriti, zavriti'. Nije dobro ni svrio unu ve je istro u sigranje; Dobro je uio al nije svrio za indilira, doo je na sala; Svrili smo sav poso, sad se moemo malo odmarat. 2. 'umreti'. ula sam da je sna Kata svrsila svoje. ~ se 'dospeti do kraja, zavriti se'. Svrila se i dananja hajka na zecove. svu/svu svuem svr. 1. 'skinuti (odeu, obuu i sl.)'. Taki je bio umoran da je zaboravio orape svu i lego je u njima. 2. 'vukui skinuti, spustiti sa visoka'. Svuci mi onu gornju granu, ja ne moem da je dovatim, a tamo su najlipe trinje. Izr. svu krevet 'promeniti posteljinu'. ~ se 'skinuti sa sebe (odeu)'. ~ oe li se ve jedared svu, samo tebe ekam da legne, pa da utinem lampa. svud pril. 'na sve strane, svugde'. Svud smo ga traili, nigdi ga nema. svudak pril. v. svud. Ko j to vidio, svudak napravit staze po itu. svudan pril. v. svud. Izr. Svudan proi opet kui doi.


acovat acujem svr. i nesvr. 'ceniti, procenjivati'. ta nako acuje, koliki mogu bit moji ranjeniki teki? aica 1. dem. od aka. 2. 'mala koliina ega, mali broj ega.' ta e ti dva daka za tu aicu grava? afar m 'skitnica'. On se samo pravi da trai poso, a svi ga znadu da je neradnik i afar. afranika bot. 'biljka i zain od ove biljke, Carthamus tinctorius.' Metni malo i afranike u orbu. afuner m 'jednokrilni orman.' ~ odnela je ona u tafir i jedan afuner. ajkaa 'vojnika kapa u bivoj srpskoj i jugoslovenskoj vojsci. aka 1. 'deo ruke od zglavka do vrha prstiju, manus'. Stisni tu aku. Otvori aku da vidim ta skriva u njoj? 2. 'koliina neega to moe stati u stisnutu aku'. Ne triba mi vie od jedne ake eera. 3. 'mala koliina'. Valdar ti nije teko da sabere tu aku trianja? Izr. golim akama 'nenaoruan', davat i akom i kapom 'izdano'; past aka 'dobiti batina od nekoga'; ~ due 'slabaan'; to moe prstom, nemoj cilom akom! akaki pril. 'akom'. akaki ti njega po nosu. akat -a -o 'koji ima velike ake'. Nisam ja toliko akat da moem s jednom rukom to sve ponet. akat se / akat se -am se nesvr. 'tui se akama'. ii razvadi onu nau dvojicu, akaje se. aketina augm. i pogrd. od aka. Ima aketinu ko lopata za kruv. ala 'dosetka, duhovita re'. Teko je bilo razabrat jel divani ozblljno jel je ala. Izr. brez ale 'ozbiljan razgovor'; ni mu je do ale 'nije raspoloen (za alu)'; zameat, tirat alu 'ialiti se'; ko od ale 'lako, bez muke'; ne znat za alu 'ne voli da se ali'; nema tu ale 'to je ozbiljna stvar'; primit za alu 'uzeti neozbiljno'; udarit u alu 'poeti se aliti'; alu na stranu 'govorimo ozbiljno'; ale bogataa uvik su smine! alabazat -abazam nesvr. 'govoriti bez smisla'. Zdrav itav ovik, a doe tu med mlade pa samo alabaza. alaj 'pripev u bearskim pesmama alajdanima'. alaj, diko, pa alaj, udau se u abalj (nar.). alajan m 'vrsta pesme u kojoj je na kraju re: alaj'. Zelen ora debo lad, blago onom ko je mlad, blago onom ko se voli, srce ga ne boli alaj! (nar.). alango(v) -ova m 'ukras od koe (na paradnim amovima i na dugakom biu stoara)'. ~ imam alangov od ute koe. ma. sallang. ale pril. 'doista'. ale nee do osim kad bidne moro. alit se -im se nesvr. 'praviti ale'. Bao se nikad nisu s nama alili. 2. 'usuivati se, izvrgavati se opasnosti'. S pukom se nije alit. Izr. ne ali se s glavom 'to nipoto ne ini'. alukatre mn. 'od drveta ili gvoa reetkasti zatvarai prozora (izvana), aluzine'. ini mi se da se sprema nika oluja, triba zatvorit alukatre na penerima. aljiv -a -o 'koj'i pravi ale'. Njega svi vole u drutvu, jel je zdravo aljiv momak. aljivdija m 'aljiv ovek, aljivina'. Ljudi znadu da je on aljivdija pa ga nikad ne dre za ozbiljnog ovika. aljivo pril. 'na aljiv nain, alei se'. Samo to je oi otvorio, ve se aljivo smije. amedla 'drvena stoliica, niska u obliku klupice bez naslona, na sredini ima prorez za hvatanje rukom pri noenju, amla'. Prid vee kad zaladi, ljudi iznesu mali astal i amedle, pa se kartaje na sokaku. amedlica dem. od amedla, mala amedla'. anac m. 1. 'opkop, jarak'. anac pored puta je skupljo vodu, pa se put dulje odravo. 2. 'dubok rov (odbrana oko grada, tvrave)'. Oko stare tvrave di je crkva, bio je iskopan anac i napunjen vodom. anadan -dna -dno 'manjkav, pod manom'. Kikad nisam saznala ta je, al kau da je togod cura anadna u noge. ani / ani m dem. od anac. ta je, Ante, ne smi da priskoi ni taj ani? antat -am nesvr. 'opati, epati'. Jedva se deran antajui dovuko do kola. antav -a -o 'hrom, epav'. Pulin je antav na pridnju nogu, kogod ga je udario batinom po nogi i oanto. antikat -am nesvr. 'pomalo opati, antucati'. Nije to nita, malo se ubovo, pa sad antika.

antucat -am nesvr. 'pomalo antati'. Skinili su Stipi gips s nofee, al jo ie s batinom i pomalo antuca. apat apem nesvr. 'govoriti apatom, aputati'. Divani na glas, ta mi tu ape ko da ie to nika tajna. apljat apljem nesvr. 'aptati'. Ne razumim ta divane, jel obadvoje aplju. upnit -nem svr. 'izgovoriti apatom'. Doi samo vamo da ti apnem togod. ara i m 'ime raznim domaim arenim ivotinjama'. Di ti je krmaa ara? ara 'crte (obino u boji) izvezen na tkanini, urezan u metalu, drvetu i sl. radi ukrasa'. arac m 'areni konj'. Ti poji tvog arca pivom, ko Kraljevi Marko njegovog vinom. arage pl. t. 'prednji i zadnji deo (samostalan) na zaprenim kolima, koji je privezan lancima za stranice; stranji deo kola'. Pazite da ne izgubite Mika kad ste ga sili u arage. aranac -nca m 'vrsta pesme (u desetercu poput bearca)'. Svirajte mi svirci aranac, nek se znade da sam ja pijanac (nar.).' arat aram nesvr. 1. 'ukraavati arama (obino bojom)'. arala sam samo sobu; arala sam jaja za Uskrs. 2. 'biti neveran u ljubavi, u braku'. ~ ima ona dobrog ovika pa zato i ara pored njeg. ~ se 1. 'poinjati zreti (o grou)'. Kadarka je poela da se ara, ako vako vrime potraje, friko e sazrijat. 2. 'sedeti'. Jel od briga jel od starosti, al naem se bai ara kosa. aren -a -o 'kojije od vie boja, raznobojan'. Krava nam je otelila lipo areno tele. arenilo s 'areno rublje'. Prvo emo prat bilo a arenilo emo ostavit za kraj. areno pril. 'raznobojno'. Voli da tira modu al nikad se ne nosi areno. argaripa 'mrkva'. Ova argaripa je zdravo slatka. arka 'gvozdeni okov pomou koga su privreni za okvir vrata, prozorska krila, poklopac na kutiji i sl. Podmai te arke na vratima da ne kripe tako. arov -ova m 'areni pas'. Ne dam ja mog arova za tvoja tri pulina. arovit -a -o 'nepouzdan, sumnjiv'. arovito je vrime, bojim se da e nas kia polit. arulja 'arena krava, ovca ili neka druga arena ivotinja'. Zna li ti da ona moja arulja daje vie od dvaest litara mlika. a aa m 'vrsta aa, bot. Carex, C. acutoformis'. a je u dolu bio visok da se ovik nije vidio iz njeg. aav -a _-o 'umno poremeen, budalast, luckast'. On se samo pravi da je aav. aavko m 'aav ovek, budala'. Onaj moj aavko svakom viruje. Ba je lipa ta ara na marami.

aavo pril. 'na aav nain, ludo'. aavo je poelo, valdar e se dobro zavrit. aka zool. 'skakavci Pachytilis migratorius'. Izr. gladni ko ake 'suvie gladni (koji sve jedu ega se domognu)'. Nakuvala sam ja dosta, jel kad stigne ova moja aka, sve e to nestat. atra 'ator'. Jedva su nam svati stali u dvi atre, toliki su nam svatovi bili veliki. atrica dem. od atra. Veliki svatovi a mala atrica. av ava (mn. avovi) m 'linija po kojoj se ije, spoj dva saivena komada tkanine ili koe'. To je tako saila da je od sami avova. avolj m 1. 'drveni sud za vodu (razne veliine)'. Sipaj u avolj vrue vode, ou da na parim noge. 2. 'drvena kaca za kupus'. Evice, peri noge, pa e gazit kupus u avolju, ostavljaemo za zimu. avolji m 'mali kaf za vodu, dem. od avolj'. avolji m dem. od avolj. eljavat se eljavam se nesvr. 'sueljavati se'. Nae dvi kue se eljavaje. epat -am svr. 'brzim pokretom iznenada vrsto uhvatiti, snano stegnuti, zgrabiti'. Ne bi ja to sad znao da kaem, al me je tako odjedared epo. Ona je prva epala loptu, a ja nisam tio otimat. eer m 'preraevina od eerne repe koja slui za zaslaivanje'. Triba porovat eer. izr. kritalj ~ 'ecer u kristalu'; pra ~ 'eer u prahu'; med i ~ 'veoma blage naravi'. eerat -am nesvr. 'sladiti eerom'. Ja vema volim pogau kad je ne eera. ekat (se) -am (se) nesvr. dem. prema etat (se). Zato se ve toliko eka sna Roza isprid nae kapije?

edit edim 'stajati, dubiti na glavi'. Moe i edit na glavi, al nece sa mnom i i gotovo. egrcki -a -o 'koji je kao egrt'. egrcki zanat nije bio lak, a zarada nikaka. Izr. egrcka kula 'kola uenika u privredi'. egrt m 'uenik u odreenom zanatu'. Kaki si egrt teko da e od tebe postat kadgod kalfa. Izr. nije mu ni egrt 'nije mu dorastao'. egrtarija zb. 'grupa uenika u privredi'. Kad egrtarija krene sokakom, onda je bolje digod se sklonit dok ne prou. egrtovat -ujem nesvr. 'uiti zanat kao egrt'. egrtovo sam etri godine. enflik m 'bodljikavo iblje (obino iva ograda)'. Kroz enflik se ni pile ne voli provlait jel se bode. enica 'penica'. enica je isklasala. enit -i(m) nesvr. 'mirno stajati i ekati (obino o psu kad stoji na dve noge). Ajde lipo eni pa e dobit mesance. enit enem svr. 'pomeriti pameu, poludeti'. Siroma, od silnog pia enio je sasvim. enut -a -o 'budalast, luckast'. Deran jeste poten al ko da je malo enut. epat -am nesvr. 'antati, opati'. epa on tako jo od roenja. epav -a -o 'koji epa, antav'. Di e s nama ta epava ena? eperje s 'donji deo metle (kojim se mete)'. Istroilo se eperje na metli, moraemo svezat novu metlu. ep(i)ca 'ubara od krzna'. epicu od strigana je natuko na oi. epurit se epurim se nesvr. 'oholiti se, razmetati se, praviti se vaan'. epuri se ko naduveni puak. eputka 'donji gvozdeni deo leve (natie se na osovinu toka)'. eputka na jednoj livi se prokinila, moraemo je nanovo okovat. erba / erba 'noni sud'. Metni dite prija spavanja na erbu. erbica dem od erba. Za no metni erbicu ispod kreveta, zna da e tribat maloj curici. ervanjit ervanjim nesvr. 'besposleno se okolo vrteti, oklevati (oko nekog posla)'. Kai Bolti da ne ervanji tamo vamo, ve nek ie pomo Stipanu kurunu vozit. eir -ira m 'deo odee koji pokriva glavu'. ie Jaan, eir nakrivio, cigurno je malo trgnio. eirdija m 'izraiva i prodavac eira. Od mene bi sve eirdija propale, jel ja uvik nosim epicu. eiretina m augm. od eir. Natuko je eiretinu na oi, pa misli da se sakrije od svita. eiri m 1. 'vrsta peciva (kola sa pekmezom savijen u kiflice)'. Jednako volim lakumie i eirie. 2. 'mali eir, dem. od eir'. etalica 'klatno na zidnom satu'. Malo nam kasne sate, triba podignit etalicu. eat (se) etam (se) nesvr. 'hodati laganim korakom radi odmora i razonode'. Ako se etam s tobom, jo nisam kazala da te i volim. etnja 'lagani hod ili vonja radi odmora i razonode'. ta mi divani da si bio u etnji, ko jo u ovo doba noi ie u etnju?! eva zool. 'mala poljska ptica pevaica Alauda'. eve uvik rano ujtru pivaje. Izr. peena ~; eka da mu padne peena ~ s neba 'ne voli da radi'. evast -a -o u izr. evasta mu glava 'neraspoloen, nakrivo nasaen'. eveljat -am nesvr. 'teturati se, krivudavo ii'. Toak evelja kad obru poputi, ezlon -ona m 'otoman'. Nana su najee volili da spavaje na ezlonu. iba 1. 'prut, palica'. Uitelj je esto drao ibu u rukama. 2. 'udarac prutom, palicom'. Borme sam danas primio od ucitelja pet iba po dlanu. 3. 'ipka na ermu o kojoj visi kabao'. izgleda da je u bunaru sve manje vode, moraemo produit ibu. ibari pl. t. v. mladenci (1). Na ibare se ibaje stariji da bi se dica sauvala. ibat -am nesvr. 'tui ibom'. Zato iba te konje kad vidi da su kola zapala i da i(h) sami ne mogu izvu. 2. 'udarati pod naletom vetra (o kii); duvati u snanim naletima (o vetru)'. Kia je ibala po vratima ko da je kogod bubo u nji. iblje s zb. im. od ib, ikara'. Upo sam u iblje i sav sam se izgrebo. ibnit -nem svr. 'udariti ibom'. Ako te ibnem po uima.

ic! uzv. kojim se teraju make. ic, bola vas ne ila maja, ta se tu dreite. ickat se -am se nesvr. 'drutvena igra (kukuruznim zrnima uz kazivanje rei "ic")'. Sta da radim kad je napolju velika zima, u vruoj sobi smo se ickali. ifuner -era m v. afuner (So, Ba, Ka). ikarit ikarim nesvr. 'istiti, ribati (obino posue)'. Oprala sam ja ve tanjire, ikarim kastrone. ikat -e nesvr. prema iknit. Posiko sam se na kosu, a krv sve ike iz prsta. ikljat -a nesvr. 'izbijati u snanom mlazu'. Tako je rasiko nogu na kosu, da mu krv sve iklja. iknit ikne svr. 1. 'izbiti u snanom mlazu, potei'. Krv mu je najdared iknila iz nosa. 2. 'naglo se rasplamsati i dii u vis, buknuti'. Ne znamo kako se zapalila, mi smo vid(i)li samo kad je vatra iknila iznad kamare slame. ildan -ana m 'prase (osrednje veliine, pre stavljanja u tov)'. Spremam i ja desetak ildana za tov. ilo s 'alatka za buenje rupa'. Kad kou ijemo, najpre izbuimo ilom. iljak iljka m 'drveni predmet zailjenog vrha'. iljak je na debljem kraju probuen i kroz njega provuena parga ili tanki kaji, koji se natakne na ruku kad se gule kuruzi iljkom. iljbok m 'straar, uvar strae, straa'. Di si ve dugo, stojlm tu ko na iljboku. ilji m dem. od iljak. iljer m 'vrsta crvenog vina'. Nasii nam unke i donesi jedan bokal aljera. Izr. ~ dobar, ode kui modar! iljee -eta s 'jagnje od est meseci'. Zaklali smo iljee za protenje. imla 'hvataljka kaketa (ujedno i titnik od sunca)'. Iznesi mi onu kapu sa imlom. ina 'tranica'. Da nisi io po inama. indra zb. 'daice, obino borove ili bukove, za pokrivanje krova'. Tribae popravit indru na koari, vitar je na misti nao. inik -ika m 'stara mera za teinu i zapreminu (tri inika = jedna vika)'. Dao sam mu etri inika simena ita. inter 1. 'strvoder'. Biu inter pa u vaat kerove. 2. 'veterinar koji loe uradi neki hirurki zahvat na ivotinji (pogrd.)'. Mani ga, to je pravi inter, skroz je iskasapio kravu. internica 'prostorija u kojoj su se derale koe uhvaenim psima lutalicama'. iem u internicu, modar u na mog kera, ako ga nisu oderali ve. ipak -pka m 1. 'bot. divlja rua i njen plod'. 2. 'palac stavljen izmeu kaiprsta i srednjaka kao znak poruge ili prkosnog odbijanja, uskraivanja neega (pogrd.)'. ipak tebi pa u ja i misto tebe. ir m i 'mera za zemljite (10. hvati)'. Nee valdar u svu ir sadit ripu? irgenj m 'brzojav'. Dobili smo irgenj, dolazi nam Joso na urlap. ma. surgony.

irom / irom pril. 'celom irinom, potpuno'. Otvori irom vrata kad nam taki gosti iu. iak -aka m 'konje, drebe (do godinu dana, oiane grive)'. Puti iaka napolje nek se malo protri. iakinja 'ensko drebe (do godinu dana i sa oianom grivom)'. Vei iakinju za kola nek se malo proe. iat iam nesvr. 'skidati ili skraivati kosu, grivu'. Zato me iate do glave? ie (mn. iad) s 'drebe od 6 meseci'). Ko je skinio sa ieta ular? ika 'kratko podseen pramen ili uvojak kose koji pada na elo'. Take su joj dugake ike da joj se jedva oi vide. ikica dem. od ika. Ostavi joj na elu koju ikicu. it ijem nesvr. 'sastavljati iglom i koncem delove tkanine, koe i sl'. ijem novo ruvo. ~ se u izrazu: nit se ije nit se para 'ne menja se (obino se kae osobi u starijim godinama)'. kapular -ara m 'mala slika nekog sveca uivena u platnenu kesu, kasnije medaljica (nosi se o vrpci, kasnije na srebrnom ili zlatnom laniu oko vrata)'. Kako si se ti pravo kad ni kapular nisi skinio s vrata? kapulir -ira m v. kapular. Nosi kapulir, cuje ko nekrten. katulja 'kutija'. Kupi mi veliku katulju maine (v.)'. katuljica dem. od katulja, mala kutija'. Mande, di je ona katuljica s pucadima?

kembav -a -o 'goljav, mrav'. Kako si mogo kupit take kembave prasice, od ti nikad nece bit ranjeniki. kembo m 'mravo, goljavo dete (podr.), prase i sl. Di e, kembo, med debele svinje? kiljit -im nesvr. 1. 'gledati poluzatvorenih oiju, kiljiti'. Moramo kiljit kad smo uli iz mraka u svitlu sobu. 2. 'odavati slabu svetlost, slabo svetleti'. U sobi je samo jedna mala svia kiljila. kip kipa m 'drveni sud, korito'. Donesi barem po kipa vode da operem noge. kipi m 'malo drveno korito (za kupanje novoroenadi)'; 2. dem. od kip. Mali zdravo voli da se brka u kipiu. klopac -pca m 'gr, koenje izazvano strahom, fras (obino kod dece)'. Dite su stegli klopci i sva je pomodrila. kljocat -am nesvr. 'odavati kratke otre zvuke (o puci, bravi, makazama, zubima i sl.)'. ula sam da kljoca brava, cigurno je doo kui Ivan. kljocnit -nem svr. 'proizvesti kljocaj'. Ko da je brava kljocnila. koda 'teta'. Velika je koda to je tolika kurunja jo ostala napolju. kodit -im nesvr. 'tetiti, smetati'. kodi mu mliko, a kako mu ne kodi unka?! kodljiv -a -o 'tetan'.Udiem tvoj kodljivi dim od duvana, bolje bi bilo da ne pui. kopac -pca m 'kastrirani ovan'. Nemam ni jednog ovna, imam samo jednog kopca. krabat krabam nesvr. 'pisati neitkim rukopisom'. Uitelj te cigurno ne ui da tako kraba. ~ se 'eati se. Toliko se kraba ko da si pun uivi, krama 'beznaajna, sitna stvar, mrva'. Ako me sad ne poslua, ne ekaj vie od mene ni krame. kramica dem. od mrva. Ne dam ti ni kramice, jel ni ti meni nisi dao jue eera. krguat krguem nesvr. 'stvarati krgut'. Bao u snu krguu zubima. kripac -pca m 'bolest skonog zgloba kod konja'. ~ uvatio ga je kripac pa anta na obadve pridnje noge. kripit kripim nesvr. 'pokretati neto stvarajui kripu'. Cilu no si se privro po krevetu i samo kripio, pa ni ja nisam mogla spavat; kripi erma ko je na bunaru (nar.). krljetka 'krletka, kavez'. Kako moe da dri tog lipog tiglinca u tako gadnoj krljetki? krobuat krobuem nesvr. 'hodajui grebati (papuama)'. Kako to ie kad furtom krobue s papuama. kropit -im nesvr. 1. 'padati u sitnim kapima (o kii), sipiti'. Kia je cio dan kropila. 2. 'prskati kapima vode ili kakve druge tenosti'. Liem od zimzelena kropili su mrca svetom vodom. krt -a -o 'preterano tedljiv, tvrd na novcu'. Bogat jeste, al ja nisam vid(i)la krtijeg ovika od njeg. krtac krca m 'tvrdica, cicija'. Nema veeg krca od njeg, ni prosjaku nikad nije dao komadi kruva. krtica i m v. krtac. Badavad ie kod gazda Joka, on je velika krtica. kula 'kola'. Za nau dicu je dobro, blizo nam je kula. kular -ara m 'posluitelj u koli'. Vince je bio kular jo i ja kad sam tamo io u kulu. kularac -rca m 'uenik kole, kolarac'. Kako se meni ini, on e i omatoriti ko kularac. kularica 'uenica vie kole'. er njim je kularica, ui za patikarku. kularit (se) kularim (se) nesvr. 'uiti vie kole'. On e se kularit dok u bae traje lanaca. kularka 1. 'ena kulara'; 2. 'ena posluitelj u koli'. Naa kularka je zdravo dobra ena. kutika 'prut (kojim uitelj iba decu)'. Kad mu dosadi ruit, onda kutika proradi. lajer m 'nevestinski veo'. Kupiemo joj samo lip vinac brez lajera. lajfna 'oblica od drveta (stavlja se izmeu krupnih ivotinja da se ne dodiruju)'. Jedan kraj lajfne je svezan za jasle, a drugi obien o tavanicu tako da ga konji ne mogu zakorait. lampav -a -o 'neuredan, aljkav'. Svata sam probala njim, al ne vridi, uvik je on tako lampav. lem m 'kaciga'. Dida su doneli lem iz rata i sad u njemu nasaivaje kvoke. lig liga m 'mulj pomean sa ilovaom i peskom (koji se izvlai pri kopanju bunara)'. lig sipajte u baru, pa emo je tako zatrpat. lincat -am nesvr. 'plakati (pogrd.)'. Ne volim dicu koja samo idu za mamom i lincaje.

lingeraj m 'vez na rublju (koulji, suknji i sl.)'. Av, Roze, tvom lingeraju nikad kraja: jedno dobro ne zavrsi, a dva nova pome. lingovati -ujem nesvr. 'rukom vesti (na belom platnu koulje i suknje pravei rupice i njihovo opivanje), lingati'. Samo emo rukave koulja lingovat. liper m 'drveni prag (stavlja se pod ine za tramvajsku ili eljezniku prugu)'. Danas su prodavali stare lipere. loka 'slaba karta (u igri karata)'. E, u mene se ne uzdaj da ti pomognem, dobio sam same loke. loser m 'bravar'. Kad ne voli kovaki poso, a ti izui za losera. ljiva bot. Prunus domestica; uta ~ , crna ~, suva ~; pekmez od ljiva, rakija od ljiva. ljivica dem od ljiva. ljivik -ika m 'ljivov vonjak'. Najvie imam ljiva, al nije isti ljivik. ljivka 'ljivovica'. ~ imam komovicu, al dosta i ljivke rakije. ljivovica 'ljivova rakija'. Nije cudo to tako ukrupno divane, kad su nji trojica popili ve litru ljivovice. ljokadija m augm. i pogrd. 'pijanica'. Taj ljokadija bi popio i oev kri. ljokat ljokam nesvr. 'opijati se (pogrd.)'. Ka(d) e se otriznit kad po cio dan ljoka. mekla 'kovra kose'. Niko ne zna tako lipo namistit mekle ko Lizina Marta. mirgla 'prah korunda nalepljen na papir ili platno, koji slui za glaanje i ienje metala i obraenog drveta'. Veliki no je zaro, triba ga mirglom oistit, p onda podmazat maom. mirglat -am nesvr. 'istiti, glaati mirglom'. Bao mirglaje motike, spremaje i(h) za kopanje kuruza. mizla 1. 'pomodarka, kaiperka'. 2. 'ena lakog morala'. ta ta mizla trai med potenim divojkama? mokljo m 'rriokljan, moklja'. Boe, curo, valdar se nisi zagledala u tog moklju? mrcat -am nesvr. 'plakati jecajui, isprekidano i umno uvlaei bale kroz nos'. Nemoj vie micat, jel ako te bao uju, jo e dobit i batina. mrcav -a -o 'koji mrca, balav; plaljiv'. ~ obadvoje dice su mi taki niki mrcavi. mrcavo pril. 'mrcajui, jecajui'. Samo nek malo na nju viknem, oma mrcavo zaplae. mrk m 'pumpa, crpka'. Kopamo nov bunar i na taku dobru smo ilu naili da ne rno mrk da savlada vodu. mrkat mrem nesvr. 'umno uvlaiti ili izbacivati kroz nos sluz, bale'. Dokle e da mre? mrkav -a -o 'koji stalno mre; balav'. Ba si balava ko mrkava ovca. mrkavac -avca m 'balavac, mrkav deak'. On je skoro momak, a otac jo uvik njim postupa ko s mrkavcem. mrkavica 'balavica, mrkava devojica'. Smrkavica jedna i ona bi svileno ruvo! mrknit mrknem svr. 'dunuti ili uvui sline kroz nos'. Ja mrknem, a posli mi opet tee na nos. muciger m 'osoba spremna na neastan postupak, nemoralan ovek'. Otkud med vama imun, taj muciger. najco m 'vetropir'. Nemoj nam dovodit u kuu tog najcu Brunu. nekla v. mekla. Visoko povee marairiu da joj' se bolje vide nekle na elu. neklica dem. od nekla. njotam nesvr. 'smiljati, razmiljati, misliti'. Nemojte, ba Lojzija, toliko njotat, ve prodajte tu kravu kad vam take lipe novce hudimo za nju. oco m 'ljubavnik (podr.)'. Di je nala tog ocu za momka?! ogor m 1. 'urak, enin brat'. 2. 'mu enine sestre'. 3. 'sestrin mu'. Doe nam sutra u goste sestra i ogor sa dicom. ogorica 1. 'svastika'. To ti, ogorice, kai tvom ooviku, a nemoj drukput meni poruivat po mojoj eni a tvojoj sestri. 2. 'druga devojka prethodnoj Kod istog momka (podruglj.)'. Pazi ti na njeg, jo uvik on pogleda na tvoju ogoricu. olj(i)ca 'manja, okrugla, obino porculanska posuda sa drkom, alica'. Daj one malo vece oljce za mliko. opat (se) opam (se) nesvr. prema opit.

opit (se) -im (se) svr. 'udariti akom ili neim pljosnatim, pljesnuti'. opi ga po turu, pa e oma reda bit. or ora m 1. 'ulica (na selu)'. Isprid svake kue u oru je posaaeno cvie. 2. 'red kua u ulici'. Ne znam takog ovika da ivi digod u naem oru. orat oram nesvr. 1. 'mokriti (podr.)'. Dica su orala na zid od salaa. 2. 'odbacivati rukom, nogom ili tapom'. Nemoj orat tu maramu tamo vamo, ako ti sad ne triba, smotaj je i osta/i. orit (se) -im (se) bezl. 'graditi kue s obe strane ulice'. Poelo se i nae selo Sorit, sad se ve podiu kue s obadve strane puta. pajc m 'ostava'. Nije meni stra od gostivi kad je pun pajc. paletna 'drveni kapak (obino u mn.), zatvarai prozora (sa unutranje strane iz dva ili vie delova, od dasaka)'. Otvori paletne da se bolje vidi u sobi. parga 'kanap, uzica'. Ko je vezivo dak, dobro je stego pargu, ne moem da je odriim. peceraj -aja m 'trgovina meovitom robom'. Na drugoj oi naeg sokaka otvoren je nov peceraj. pencel m 'donji deo bluze (od struka nanie)'. pencel na leveu se minja nako kaka je i moda. pica 1. 'semenka (bundeve, voa i dr.)'. Nasuila sam pica od oni veiiki bundeva. 2. 'bica na toku (zaprenih kola, bicikla)'. Napukla je jedna pica na toku od koleke. pijoda 'ioda, igla bez uica s glavom'. Triba mi jedna malo vea pijoda da pripnem veliku maramu. pinat -ata m bot. 'Spinacia oleracea, spana'. U naoj kui samo ja volim pinat. pinot -ota m v. pinat (So, Alj.). pitalj -alja m 'bolnica'. Leo sam u pitalju vie od nedilje. pona 'suner'. Otkud ti ta vel(i)ka pona ~ nisi valdar dono i(s) kule? porelj m 'tednjak'. Iziali smo nov porelj. porovat -ujem nesvr. 'tedeti'. porovat moe dok ima od ega. potat potam nesvr. 'ismejavati'. Nemoj roenog brata potat. Sva dica me potaje da e me magarac vijat ako ne dobijem novo ruvo za Uskrs. ~ se 'rugati se, izrugivati se'. Ako se lipo ne obuete, svi e vam se potat. pricer m 'vino pomeano sa sodom'. Nemoj da se pribroji u pricerima. prljekat prljekam nesvr. 'govoriti s manom (koji ne zna da pravilno izgovara sve glasove)'. Fain prljeka, jel misto "r" uvik kae "J", pa ispadne misto mrak ~ mlak. reg neprom. prid. 1. 'koso, nagnut, naheren'. Malo ti je kamara reg. pril. 2. 'ukoso, kosimice, popreko, nahereno'. Taj tvoj stup, kako mi se ini, sasvim reg stoji. rek neprom. prid. v. reg. Uvui malo ou, rek dijes slamu. tacija 1. 'stanica, postaja'. Da si upravo io na taciju, ne bi zakasnio ajzliban. 2. 'razmak izmeu dve stanice, dva mesta'. Ti si fain veliku taciju pripiaio od Tavankuta do varoi. tafir -ira m 'devojaka oprema za venanje'. ~ imala je u tafiru pun dolaf koulja, sukanja, pekira i svega to triba za jednu kuu. tajer m 'porez, taksa na promet nekretnine. Jo nam nisu izneli tajer za ona dva lanca to smo kupili od Mukije. taka 'invalidski tap s prenicom na gornjem delu'. Izgubio je jednu nogu u ratu i zato je io na takama. tala 'staja za krupnu stoku (obino za konje i goveda)'. Na godinu emo nadozidat talu. tangla 'metalna poluga'. ii donesi od komije tanglu jel samo tako emo mo podignit kola i zaminit satrven toak. tanicla 'kesa (od papira) za pakovanje robe u trgovinskim prodavnicama'. Kupio sam eera dvi pune tanicle ot po pet kila. tap tapa m 'valjkasta palica koja slui za oslanjanje pri hodu'. Siam se dobro, dida nikad nisu izali na sokak brez tapa u ruki. Izr, dovest koga do prosjakog tapa 'veoma osiromaiti koga'. tapi -ia m dem. od tap. tavit -im nesvr. 'initi kou za obradu'. tavili smo teleje koice. Stecla v. tezla. tecna v. tezla. tedia m 'onaj koji tedi (najee novac)'. on je bio mali tedia al se to vidilo kasnije, skupio se. Izr. u tedie svega bie, u radie jo i vie! (posl.).

tedit -im nesvr. 'koristiti to umereno; potroiti to je manje moguno'. tedi snagu, sinko, tribae ti i za posli. tekat tekem nesvr. 'isprekidano i esto dahtati (od velike elje da se dobije hrana)'. Vidi kako ti ker teke, mora da je gladan jel edan. templa 1. 'ig'. Poslo me notaro da udarite na ovaj spis templu. 2. 'marka (potanska ili taksena)'. Koliko temple a zalipim na pismo? templirat templiram nesvr. 'igosati, peatiti'. Pantim ja za onog rata, kad su jo i novce templirali. tenac tenca m 'muko tene; mladi pas'. Kome ste razdilili tolike tence? Izr. prinet tence 'raskinuti sa starim vezama'; podilit tence 'razvrgnuti neto zajedniko'. tenara 1. 'kuica za pse'. U tenari spavaje samo tenad. 2. 'hladna prostorija (pogrd.)'. ta ste me metnili da spavam u istoj sobi, ladna je ko tenara. tenci tenaca m mn. 1. mn. od tenac. 2. 'uiven ispust u akire sa strane (punjen vatom)'. tenci se tako uivaje da kraj doe do gornje ivice sara na izmama. tene -eta (zb. tenad) s 'mladune psa, psetance'. Nije slobodno dirat tene dok ne progleda; Kera nam ima pet tenadi. Jzr. ~ jedno 'za dete (pogrd. i odm.)'. tenit teni nesvr. 'kotiti (o kuji)'. --. Nosi ovu keruu ako ti triba, nee vie da teni. ~ se 'kotiti se (o kuji)'. im se bidne tenila, dobie i dva teneta ako oe. teta 1. a. 'gubitak u vrednosti; stanje neega to je postalo gore nego to je bilo'. ~ imali smo tete u svinjama. b. 'kvar nanesen nekom mehanizmu i sl.'. Kazala sam ti da ne dira sate, sad si napravio tetu, pa ne iu, 2. (u slubi uzvika) izraava aljenje'. teta to nisi dola u kolo, tu je bio i tvoj bivi momak. 3. 'uniteni plodovi ili usevi'. Le nam je napravio tetu u kuruzima, dosta je potuko. Krmaa je u kominskim kuruzima napravila tetu. Izr. jedna ~ sto grija 'dok se ne utvrdi pravi krivac'; iva ~ 'veliki gubitak'. tetovat -ujem svr. i nesvr. 1. 'izgubiti, pretrpeti tetu'. Sad ispada da bi bolje bilo da nismo sijali, pa ne bi tetovali. 2. 'propustiti priliku'. tetovali ste zdravo to vaeg Mau niste dali na vee kule kad je tako dobro uio. tezla 'gvozdeni navlaka na osovinu (na koju se stavlja leva i ivijom uvruje za osovinu kola)'. Dobro podmai tezlu kenjaom. tigat se -am se nesvr. 'stisnuti se (radi dobijanja prostora, mesta)'. Malo se tigajte vi na klupi, napravite mista jo za jednog momka. tiglinc/tiglinac tiglinca m 1. zool. 'eljugar Fringilla carduelis'. 2. 'nestaan, ivahan deak (fig.)'. Di je onaj tiglinc Pajo? tioc m 'italac'. Mi paori smo slabi tioci priko llta, nema se za to kada. tipat (se) tipam (se) nesvr. 'stiskati neto prstima ili tipaljkom'. Nane, Vranje me furtom tipa. tipkat (se) -am (se) nesvr. dem. prema tipat. Dica se tipkaje. tipnit -nem svr. 'utinuti'. Gusan je tipnio ivicu za guzicu. tir m 'jedna vrsta korova (divlje raste i svinje ga rado jedu), Amaranthus'. tirka 'tirak, skrob'. Malo ti je gusta tirka. tirkara 'fabrika za proizvodnju skroba, skrobara'. Ova naa tirkara pravi tirku od brana. tirkat -am nesvr. 'potapati ve u vodu sa tirkom'. Aljine se uvik tirkaje, manje se prljaje posli. tit tijem 'itati'. To je bain obiaj, uvik nediljom posli une legnu i tiju novine. tivenje s gl. im. od tit. Nemam ja vri'-mena za tivenje. tivo s 'lektira, ono to se ita'. Nikad on prija ne Iegne dok ne protije sve njegovo tivo. togod zam. 'neto (izuzetno)'. Mare, ajde samo vamo, togod u ti kazat. Izr. ~ to je lipo 'izuzetno lepo'. tovat tujem nesvr. 'potovati'. Ko ne zna tovat sebe, ne tuje ni druge! trafta 'linija, crta'. Povui traftu, da znam dokleg je moje, a dokleg tvoje. trajfla 1. 'preka koja deli prostor izmeu konja u tali'. Malo deblju trajflu triba metnit izmeu dripca i kobile. 2. 'mera kojom se Ietve na krovu rasporeuju prema duini crepa'. Napravio sam vam dvi trajfle, pa ete friije prikivat lece na rogove. trandica dem. od tranga. tranga 'ue, debeli kanap; ue u amovima za uprezanje konja'. Vranci su pokidali trange u novim amovima.

trangar -ara m 'proizvoa i prodavalac tranaga'. Kod trangara moe kupit sve trange i ulare. trapac m 'naporan rad, premor'. Velik je to trapac, bit domaica i jo ranit toliki josag. trapacirat -aciram svr. i nesvr. 'zamoriti; zamarati napornim rauom'. Neu da trapaciram konje za dva daka ita. ~ se 'zamoriti se (hodajui), istroiti se'. Zato ja da se trapaciram i iem tamo? Ako mu tribam, nek doe vamo i gotovo. trapat -am nesvr. 1. 'prskati (vodom ili drugom) tenou'. Kad smo mi stigli pod sala, kia je ve poela trapat. 2. 'arati zid (umakanjem vunenog prediva ili male metlice od sirka u farbu, boju i zatim treskanjem po zidu, ostaje areni trag'. ~ v. apkat)'. Ko vam je tako lipo trapo pec u sobi? trcaljka 'mrk'. Nijedna vralica nije mogla bit brez trcaljke. trcat -am nesvr. prema trcnit. trckat -am nesvr. dem. prema trcat. trcnit -nem svr. 'pljucnuti, prsnuti (kroz zube'. Malo rakije promelja po usti i frcne na zemlju. tranica v. stranica. Uvati za tranicu i malo zanesi kola da moem okrenit u avliji. trecat -am nesvr. 1. 'igati, probadati'. Tako me togod treca ispod rebara. 2. 'trzati, drhtati, prezati se'. Sva trecam od strava, lud je kad se napije. ~ se 'trzati se'. Ne diraj me i tako se ve strecam od svaeg. trecnit -nem svr. 1. svr. prema trecati, osetiti bol. 0 srce ga trecne kad mu samo spomene sina. 2. 'trgnuti se'. Samo nek glas oca uje, oma ga trecne. ~ se 'trgnuti se'. Kata se malo trecne a srce joj oma zalupa. trengla 'svitak predene vune'. Dodaj mi jednu trenglu one tamnije vune, triba mi da zavrsim orape. trepit -im nesvr. 'strahovati, strepeti'. Zdravo trepim za Josu da mu se togod nije dogodilo kad ga tako dokasno nema. tricika m 'onaj koji ivi od bluda svoje ljubavnice ili ene'. Nije se znalo od ega ivi, a izgledo je ko pravi tricika. trikat -am nesvr. 'plesti'. Mi smo najvie trikali zimske orape i rukavice. trikeraj -aja m 1. 'orto to se trika, pletivo'. Njezin trikeraj je uvik nosila u nikoj kotarci. 2. 'radnja za trikanje, pletenje'. U trikeraju si mogo dobit svakake viine i gotovog trikeraja. trkalj -klja m 1. 'jurnjava, trka'. Dico, oma da ste ili napolje u avliju i da mi niste vie pravili trkalj po sobi. 2. zool. 'parazit na telu ivotinja, Oestridae'. trkalj se uvuko u ovce i imamo dosta bolesni. trkljast -a -o 'dugonog, krakat, izduen (a mrav)'. Ta ii, taki je trkljast momak ko doronga. trocat -am nesvr. 1. prema trocnit. 2. 'postavljati valjak erpi okomito (radi suenj'a)'. Ja turam na kolicama valjke i trocam i(h) napolju da se sue. trocnit -nem svr. 'kljocnuti'. Na tavanu togod trocne i posli se sve smiri. 2. 'pogreiti u neemu, napraviti kiks'. Mislio sam da je sve kako triba, al digod sam moro trocnit el nije ispalo po mom milju. trof m 'araf, zavrtanj'. Izgubio sam digod trof koji dri ravnik na plugu. trofit -im nesvr. 'arafiti, stezati arafe, zarafiti'. Nemoj trofit tako vrsto, ko e ga posli skinit. troja -aa 'onaj' koji kastrira domae ivotinje'. r troja e samo krmae trojit, a nerista emo mi sami trojit. trojit -im nesvr. 'kopiti, kastrirati'. Sutra emo trojit krmaice i neristove. trupandla 'podvezica za arape'. ta si nadigla te suknje, vide ti se trupandle na orapama. tucat -am nesvr. 'imati napad tucavice'. Furtom tucam, mora bit da me kogod spominje. tuckat -am nesvr. dem. prema tucat. tucnit -nem svr. 'iznenaa jedanput glasno udahnuti vazduh pri tucanju'. Ja se nasmijem i najdared tucnem. tucovat -ujem nesvr. 'podrezivati, podiivati (bradu, brkove)'. Volio je da tucuje brkove. tudenjak -aka m 1. 'naunik'. Otkud ja znam ta je istina, tako su tudenjaki napisali, onda j'e valdar tako. 2. 'veliki raundija, lukav ovek'. Ako e s Vecom trgovat, onda se pripazi, jel on je velik tudenjak. tukatur -ura m 'postavljanje tavanice na graevini'. Za grede cemo danas uvrstit trsku, a onda zabacit zemlju u kojoj je umlana plrva i tako e bit zavrsen i tukatur, pa nek se sui. tula 1. 'taka'. On na tulama ie. 2. 'batina'. tulom ti njega po leima. turav -a -o 'oskudan, mrav, jalov, zakrljao'. turavo zrno nema brana. ubara 'velika krznena kapa'. to je smian kad natue ubaru na klepave ui.

uber m 'zapor za prednji i zadnji deo kola (stavlja se umesto araga u vonji kukuruza)'. uber naprid i natrag, a daske sa strane. u u izrazu: u mu 1. 'ukajui i mukajui, spletkarei'. Nji dvi uvik togod u mu i kriju od nas, samo da ne ispadne muak od tog. 2. ~ pa proli (pa opet nadoli) i tako i ovako, u stvari bezvredno; glupost, besmislica'. To to vas dvojica kujete, to je u mu pa proli! uka 'izraz za neki najsitniji novi'. Nemam ni uke! umurast -a -o 1. 'koji je neodreene boje'. Al si ti umazala sala nikom umurastoni farbom. 2. 'neodreen, nejasan, zagonetan'. Ja ga pitam za enidbu, a on mi dao taki niki umurast odgovor. uga 1. 'zarazna bolest praena velikim svrabom, Scabies'. Deran nam je digod dobio ugu, kad se tako ee. 2. 'vrsta deje igre'. Kad se dica sigraje uge, onda naprave krug ijedan stane u sridu. Kogod od nji vikne: "uga" i svi se razbie. Ako koga onaj sa sride dotakne, onda je taj u sridi misto njeg ili ne mo vie stat u krug dok svi ne poispadaje. ugav -a -o 'koji boluje od uge'. Triba izdvojit to ugavo prase. On je pio, a ena je krala sve ot kue ko ugavi pacov. ujta m 'ukrasna vrpca, gajtan'. ~ imala je na svili u dva reda ujta. uk uka m 'stara mera za duinu (dve ake sa ispruenim prstima predstavljaju jedan uk)'. - Mogo si ostavit malo ira vrata, barem za jedno po uka. ukovat se -ujem se nesvr. 'kockati se (snanim izbacivanjem u vis kovanog novca iz zatvorenih aka i pogaanjem lica i nalija palog novca)'. ta je s ovom dicom, ne znadu se drugog sigrat, ve se po cio dan ukaje. uljovi m mn. (jd. ulj) 'vorii na izlaznom delu debelog creva, nastali proirenjem vena na tom delu, hemoroidi'. Mue me uljovi, ni sidit ne moem redovno. umangele uzv. 'bei, skrivaj se, tri, nestani'. Kad uje da iu andari, on umangele u kuruze. unegla 'ekser za cipele (sa krupnom okruglom glavom)'. Udari mi unegle na pete i okolo na onove. unka 'svinjski but, obino usoljen i osuen dimlj'enjem; tako pripremljena svinjska pleka'. Samo smo stranje unke ostavili. unka -aa m ?mesnata svinja od koje se dobija dobra unka'. Od unkaa su dobre i divenice i unke. unkica em. od unka. unjat unjam nesvr. 'uljati se'. Pazi, kei se provuko ispod ograde i unja vamo. ~ se 1. 'polako i tiho, oprezno se kretati, prikradati se'. Posluaj malo, ko da se kogod unja ispod pendera?! 2. 'besciljno hodati, lunjati, tumarati'. Ko j to vldio, samo se unja od salaa do salaa, a nita ne radi. unjav -a -o 'nespretan, nesposoban'. Ja nisam vidila unjavijeg ovika od ovog Bence. upa 'manja zgrada, obino od dasaka, za smetaj stone hrane, alata i sl.'. utke smo sadili u upu. upica dem. od upa. upljikanje s gl. im. od upljikat (se). Koja je cura znala radit upljikanje, to je bila velika njezina dika. upljikat -am nesvr. 'raditi runi rad (pravei upljike na materijalu sa opivanjem ili izvlaenjem ica i zatim radei razne mustre'. -- Moja er i veze i upljika. ~ se 'ispunjavati se upljikama'. Najvie se rukavi na kouljama i bile suknje upljikaje. urnajst 'mnogo, nebrojeno'. Jesi 1 vid(i)la digod na peci kod svinja naeg Nikolu? Nisam, bilo i(h) je tamo urnajst. urovat -ujem nesvr. 'istiti, ribati'. Marga kefom uruje basamage prid kuom. 2. 'tajno se dogovarati, pripremati podvalu'. esto viam Vecka i Boltu zajedno, samo da ne uruju togod?! uster m 'obuar'. ~ on jeste uster al ne pravi izme. ua 'nesposobna, bezvredna osoba (pogrd.)'. Makar kaka ua pa kupuje svilu. Neu valda da mi makar kaka ua zapovida. ue pl. t. 'patike pletene od vune ili ivene od tofa'. Majka su mi natrikali lipe arene ue. uanj unja m 'neodreeni, nejasni slabi umovi'. ula sam niki uanj, valdar nemamo mia u pajcu?! ukat -am nesvr. 'stvarati slab i nejasan um'. Kad ie, na njoj uka svila. 2. 'neto traiti po stvarima, prevrtati, eprkati'. Ama, ta uka ve toliko oko te vatre? unjetat unjetam nesvr. 'nepravilno, nejasno izgovarati zubne suglasnike, vrskati'. Ta ni divanit ne zna ko drugi, unjeta pa ga ne mo razumit. unit -nem svr. 'proizvesti slab, kratak um'. Jesi 1 ula, togod je unilo tu u bunju. utenje s gl. im. od utit. Ja ve odavno ujem utenje, da mi ne pokisnemo?!

utit -im nesvr. 'stvarati um, umiti'. uti kia, samo to nije i vamo stigla. ut -a -o 'koji je bez rogova'. Ne volim utog vola, zato sam ga prodo. Izr. ~ s rogatim (ne moe se bit) 'goloruk ne moe izai na kraj s monijim od sebe'. utaa 'levica, leva ruka'. Kad sam ga onda opalio utaom, bogo moja! uturla i m 'dete koje stoji na elu parova u igri uturle'. Neri tako bit uturla, jel vi prija potrite neg to ja viknem: uturle! 2. 'deja igra (u kojoj se deca postroje po parovima, a jedan stane na elo parova i kad vikne: "uturle", poslednji od parova potre u elji da se ponovno sastanu obilazei uturlu. Ako to postignu, elni nastavlja igru, ako uspe da uhvati jedno od parova, raspareni postaje tuturla i ide na elo)'. vabica 'Nemica (pogrd.)'. Nikola se oenio sa jednom vabicom. vabikat -am nesvr. 'govoriti nemakim jezikom (netano)'. Ma, ta mi tu vabika, nita ga ne razumim. vabo -e m 'Nemac (pogrd.)'. Ne znam kako se priziva, al znam zacigurno da je vabo. valer -era m 'ljubavnik, milosnik, dragan'. Kaka bi se ja divojka zvala, kad ja ne bi valera drala?! (nar.). valerat (se) -am (se) nesvr. 'ljubakati se, voditi ljubav, valerisati se'. Ja bi se valerala, al je u valera vira ko u kera. Lipa si mi ti ena, kad ti se ovik na oigled valera!? Da i(h) stotinu ima, samo sam mu ja vinana ena, a sve druge su valerke! valerka 'ljubavnica, milosnica, dragana'. Mene pcuju, nani pribacuju: Tvoja erka sveg svita valerka! (nar.). valja 'krojaica, krojaice'. Sna Manda je bila poznata valja u itavom kraju. vapska 'Nemaka (pogrd.)'. Za vrime rata sam bio u vapskoj. vapski pril. 'nemaki'. Jo kad bi znao vapski tit. vikat -am nesvr. prerna vinit. ~ se 'gaati se'. vikaje jedan drugog kandijom. vinit -nem svr. 1. 'baciti (daleko)'. Od Jokice niko nije mogo dalje vinit kamen. 2. 'biem udariti'. Kad ga je onda vinio po leima! vigar m 'vrh bia, opleten od konjskog repa'. Iz aleka se uje kako vigar puca. Izr. na kraju ~ puca 'kad se sve zavri, znae se pravi ishod'. vigarac -rca m 'momuljak, iparac'. Svirajte mi lagani bearac, nek se znade da sam ja vigarac (nar.). vigarica 'devojurak, iparica'. ' Vidi onu vigaricu, kako je okupila momke oko sebe. vorat voram nesvr. prema vornit. vornit -nem svr. 1. 'baciti (negde u nepovrat)'. ta toliko zagleda, vorni ga tamo digod u ono trnje ni tako niemu ne slui. 2. 'udariti'. Mii se odale, jel u te vomit da e se oma prikoedit. vrae s dem. od vraka. ~ ima vale oko usta ko vrae. vragat -am nesvr. 'vrteti se, zadravati se oko neega; nestruno i nespretno neto raditi'. ii vidi ta onaj tamo ve toliko vraga, po sata na njeg ekamo, a triba da smo odavno krenili. vraka zool. svraka. 'Pica caudata'. Izr. ~ mu mozak popila 'govori gluposti'. vrka 'okretna devojica'. Mlada jeste, al je taka vrka da joj i divojke mogu zavidit. vrkat -am nesvr. 'biti okretan u poslu'. Ona tako vrka po kujni, poso joj samo leti iz ruke.

T
tabak -a/tabak -aka m 'duvan'. ~ ima li od onog tvog tabaka da jednu zavijem, ovaj moj bagov smrdi da ne mo vema. taban (mn. tabane) m 'donja strana stopala'. I tabane dobro operi. Izr. gori mu pod tabanama 'nalazi se u opasnosti'; potprait tabane (nekome) 'naterati u bekstvo nekoga'. tabanat -am nesvr. 1. 'dugo mukotrpno hodati'. 2. 'tui, udarati po tabanima'. Josu su tabanali u zatvoru.

tabla 'crna drvena ploa za pisanje kredom'. Kad god me uitelj pozove na tablu, ja se tako zbunem da nita ne znam napisat. tablet m 'ukrasni zastira odnosno podmeta na stolu'. Natrikala sam ti dva tableta da i(h) mee pod boce na astalu. tablica 1. dem. od tabla. 2. 'ploa od kamena na kojoj su aci osnovci pisali'. Ako i ovu tablicu razbije, onda u ja tvoju glavu razbit. 3. 'niz podataka o rezultatima neke raunske radnje do odreenog iznosa odnosno raunanje u tim okvirima'. Kai ti meni, mone, zna li ti tablicu mloenja? tabulacija 'uknjiba u zemljine knjige'. Ne moem ja jo pripisat zemlju to sam prodo, bang mi nije skinio tabulaciju, a ja sam zajam vratio jo lane. tabulirat -uliram nesvr. 'staviti hipoteku'. Pristajem da mi za zajam tabulira kuu u varoi. taca 'tacna; posluavnik'. Strina je donela punu tacu kolaa i metnila na astal prid nas da idemo. taka 1. 'drveni stub u ogradi korlata'. 2. 'motka, pritka uz koju se vezuje mlado povre, mlado voe, loza i sl.'. Moramo poudarat take i vezat paradiku. 3. 'konana odluka'. To e tako bit kako ja kaem i taka! taka -aa m 'povrtarska biljka koja se penje uz take, pritke (graak, paradajz i sl.)'. takat -am nesvr. 'stavljati koie (za koje se privezuje povre ili vinova loza radi vieg rasta)'. Danas smo takali graak. takica dem. od taka. taglo(v) -ova m 'poseban eki za ubijanje goveda (na klanici)'. Kau da je taki snaan bik bio da ga ni taglovom nisu mogli ubit. ma. taglo. tajan tajna tajno 'koji se obavlja kriom, skriveno javnosti'. To je na tajan divan i nemoj da zapitkiva ni tako ti necu nita kazat. tajit -im nesvr. 'uvati kao tajnu, prikrivati'. Dome, Dome, ti togod taji od mene?! tajna 'ono to se taji, ne pria, krije'. im Maca zna, nee bit vie tajna. tajno pril. 'na tajni nain, skriveno'. Ne volim ovika kod koga se sve nita tajno radi. takarac 'uzvik psu da se umiri'. Takarac odaleg, takarac kad ti kaem ~ koliko se latio lajanja! takim pril. 'odmah, smesta'. Takim da si dola vamo kad te zovem. taknit (se) taknem (se) svr. 'dodirnuti'. im je takne, oma se dere ko magare, toliko je razmaena. takoc samo u izrazu: etogac takoc 'eto tako'. Etogac takoc, kruv sam zakuvala, sad samo nek se krene, pa u pec nek se pee. takunica zool. 'glodar Citellus citellus'. u itnim poljima i unitava useve'. Jue smo izlivali takunice (sipanjem vode u rupe unitavali ih). tal m 'nasledstvo'. Valdar ne misli da meni, njezinom bratu, triba sestrin tal. Izr. trei ~ 'trei deo'. talakat -am nesvr. 'brbljati'. Ne triba se udit to joj je kua neuredna kad po cio dan talaka u komiluku. talakua 'brbljivica'. Bila bi ona jo drugaija da nije taka talakua. Talijan -ana m 'Italijan'. Talijanac -nca m 'Italijan'. Talijanka 'Italijanka'. Talijanska 'Italija'. Moj bao su bili ak u Talijanskoj u prvom ratu. talog m 'gui sloj koji se izluuje iz kakve tekue materije i skuplja na dnu posude'. Badavad okree slavinu, nema vie vina u buretu, osto je samo talog. talovat -jem svr. 'dobiti u naslee, naslediti'. Talovo je i on kad mu je stric umro. taloit se -i se nesvr. 'padati na dno, nakupljati se kao talog'. Natrla sam krumpira, sad triba saekat da se tirka taloi. taljiga -aa m 1. 'voza taljiga'. 2. 'konj koji vue taljige (obino samo jedan u zaprezi)'. taljigat (se) -am (se) nesvr. 1. 'voziti taljige, prevoziti teret na taljigama'. Cio dan smo pisak taljigali. 2. 'mukotrpno raditi vui, tegliti'. ta drugo moem ve taljigat, kad ranim petoro ustivi. taljige taljiga mn. 'laka kola, dvokolice (obino ih vue samo jedan konj)'. tamanit tamanim nesvr. 1. 'unitavati ubijajui, lovei, trujui i sl. istrebljivati'. 2. 'jesti i piti u velikoj koliini, satirati jedui i pijui'. Ja nikog ne ekam ve uveliko tamanim batakove. ~ se nesvr. 'unitavati se, upropaivati se'. Kad su gladni,

onda se pacovi tamane meusobno. tambura 'iani muziki instrument na kojem se svira trzalicom po icama'. Vollm tamburu kad svira. tambura -aa m 'svira na tamburi'. Nije da ne volim tambure, al neu da mi sin budne tambura. tamburaki -a -o 'koji se odnosi na tamburae'. Nadaleko nema bolje tamburake bande. tamburat -am nesvr. 'svirati na tamburi'. Valdar e bit togod od njeg, po cio dan tambura. tamburica 'prva (prima) tambura u tamburakom orkestru'. Nosi tamburicu pod pazuvom ko Ciganin prase. tamjan m 'smola dobivena iz mirisnog drveta Bosvvellia, koja zapaljena razvija prijatan miris'. Ja samo ekam da popo zakadi tamjanom, to zdravo lipo mrii. tamokar/tamoker pril. 'tamo'. iite natrag u avliju, tamokar moete trat koliko vas noge nose. tamozit se -im se nesvr. 'krenuti nekuda, udaljavati se odlazei'. Ne bi tribalo nikud da se tamozi sa salaa, dok ja natrag ne doem. tanak/tanak -nka -nko 'koji je male debljine'. Nisi mi mogla tanji komad kruva osi?! 2. 'visok, vitak'. Deran nam je jo tanak, al je mlad, ima kada, ojaae. Izr. bit tanki uivi 'vrlo dobro uti'. ~ na ~ led navest 'prevariti'; past na tanke grane. tandrak -ka m 'vrsta narodnog kola'. Tan, tan, tandrak, 'sila baba na zvrak, a divojka na sviu, svi je ljube a ja necu (nar.). tandrkat (se) tandrem (se) nesvr, 'stvarati lupu kotrljajui se, udarajui po tvrdoj neravnoj povrini'. andar je obisio sablju pa njom tandre i epuri se ko puak. tane -eta (zb. mn. tanad) s 1. 'puano ili topovsko zrno'. 2. 'teg (za merenje na vagi)'. ~ ima li dosta tanadi da moemo izmirit deset meteri. tanko/tanko pril. a. 'u tankom sloju, s malom debljinom'. Alaj si mi tanko namazala kruv pekmezom. b. 'visokim tonom, zvonko'. Ja u tebi zapivat tanko i lipo. tanucak -cka, -cko 'dem. od tanak, tanuan'. i to mi je niki momak, tanucak je ko konac. tapikovat -ujem nesvr. 'udarati dlan o dlan u znak odobravanja, radosti i sl., pljeskati'. Tako sam lipo deklamovala da su mi svi u kuli tapikovali. tarabe pl. t. 'vrata od dasaka ili letava na nekoj ogradi'. Zatvori tarabe za sobom da ne uu pilii. tarabice dem. od tarabe. taraj -aja m 'kresta (kod petla)'. Vidi kaki je taraj u naeg pivca, crven ko krv i velik. tarana 'testo izmrvljeno na protaku (reetu) u zrnaste mrvice'. Kaka mi je dika povraena ko tarana triput podgrijana (nar.). taruk m 'obanska torba'. On sve potrpa u taruk, uzme tap i ajc za ovcama. 2. 'eludac, stomak (fig.)'. Kako moe toliko ist, koliki je to taruk?! tarmat -am nesvr. 'omalovaavati, ogovarati, ruiti ugled, nipodotavati'. Zna ta u ja tebi re, Luce, ti tarma Stanu, a i sebe, jel si gora od nje. tarni -a -o 'tovarni, teretni'. Nije tribalo upregnit te mlade konje u tako tarna kola. taak taka m 'vrsta nadevenog i kuvanog testa'. Nane, skuvajte nam taaka s pekmezom. tatlacat -am nesvr. 'mucati'. Niko ga ne mo iekat da kae ta oe, toliko, siroma, tatlaca kad divani. tato m 'vra'. Kau da je njegov otac bio tato, svi su se bojali da njim togod ne uvraa. tava 'kuhinjski sud sa dugakom drkom u kome se pre jela, tiganj'. Baciu ovu zagorenu tavu. tavan -vna -vno 1. 'taman, mraan'. Kad dou one tavne noi, borme se i ja bojim sama. Tavna noi i ti si mi kriva, to moj ragi kod druge noiva (nar.). 2. 'koji je zatvorene boje ili nijanse, mrke, crn'. Nisi tribala toj mladoj curi kupit tako tavno ruvo. tavan m 'prostorija izmeu krpva i pregrade koja odvaja potkrovni prostor od donjih prostorija'. Eto, jel je sramota jel nije, ja se jo nisam popela na tavan otkako sam se udala za Ivana, bojim se listava. tavanac -nca m 1. dem. od tavan. 2. 'tavan na manjim sporednim zgradama (slui kao spremite za seno i kao ostava za alate)'. Zakljuaj tavanac. tavanica 'strop, plafon'. istirajte tog maka napolje, svud skae po krevetima i astalu, jo samo da mi se i na tavanicu popne.

tavanski -a -o 'koji se odnosi na tavan'. Ko je ostavio tavanska vrata otvorena? tavnica 'tamnica'. Teko onom ko u tavnicu dospije. 2. 'osuda na zatvor i izdravanje te kazne'. Bio je osuen natri godine tavnice. tavno pril. 'bez svetlosti, mrano'. Napolju je tavno ko u daku, ja se bojim i sam. tavorit -im nesvr. 'iveti oskudno, ivotariti'. ovik mi je esto bolesan, a dica su jo mala, onda znaj kako smo, tavorimo kako znamo. tecivo s 'steena imovina'. Sedam lanaca zemlje je zajedniko tecivo otkako ivimo zajedno ja i moj ovik. teevina v. tecivo. To je materina teevina. te tee(m) nesvr. 1. 'neprekidno se kretati od izvora prema uu (o reci, potoku); kretati se na slian nain (o drugoj tenosti)'. Sav viak vode iz jezera teeu Tisu. 2. 'kolati, strujati (o krvi, struji i dr.)'. Kako se ne bi razljutio, pa i u njegovim ilama krv tee. 3. 'curiti'. Digod je poputio obru i poelo je vino iz bureta da tee. 4. 'liti, slivati se (o suzama, znoju i sl.)'. Tako je peklo sunce da mi je znoj i u gae teko. 5. 'proticati (o vremenu, ivotu)'. Vrime tee i godine prolaze, tio ti il ne tio. 6. 'stvarati, sticati'. Pokojni ba Vranje je teko, a sin mu sad rastie. tegetovski -a -o 'tamnoplav'., Kupili smo Kati tegetovsko ruvo. teglica 'naprava za izvlaenje tenosti iz bureta, natega'. Donesi mi onu caklenu teglicu da navuem malo vina u bokal. teglicat -am nesvr. 'izvlaiti vino na teglicu'. Ja ako budem jo malo teglico, opiu se od sage a ne od vina. teja 'aj'. Bolesna je, popila je veliku oljicu teje i legla je u krevet. teka 'pisanka. ta si radio kad ti je teka sva iarana crvenom tintom? tekunica v. takunica. Tekunice su puno simena unitile, pa nee niknit kuruzi. tele -eta s (zb. telad) 1. 'mladune krave'. 2. (fig.) pogrd. 'ovek slabe pameti, glupak, budala)'. Izr. Blene ko tele u arena vrata. telenjak -aka m 'ranac'. Kad pomislim na telenjak, oma se i rata sitim. telence -eta s dem. od tele. telece s dem. od tele. telit (se) teli (se) nesvr. 'donositi tele na svet (o kravi)'. Krave su se telile a u isto vrime su se krmae prasile. 2. 'dolaziti na svet (o teletu)'. ie dobro, teli se. 3. 'muiti se na nekom poslu (fig.)'. Mani me, ve tri dana se telim s ovim orom i nikako da ga raspilam. telud m 'tupa strana noa'. Ne ostavljaj no na teludu. temelj m 'podloga koja slui kao oslonac zidovima'. Temelj smo ve nabili, sutra kreemo na zidove. tentat/tentat am nesvr. 'nagovarati, navoditi, nutkati'. ta ga toliko tenta, ako oe, oe, ako nee, ni ne triba mu. tepat -am nesvr. 1. 'izgovarati nepravilno neke glasove, slino detetu koje poinje govoriti'. Slatko malo bakino ditence. 2. 'nadevati rei od mila, neno govoriti nekome'. Lipa moja medena eiica, jedina curica nanina. tepcija 'tepsija'. ispekla sam tri tepcije prisnaca, taki je sav se razbolio. tere vezn. 'te'. Ostavite motike tere friko s nama ajte. teret m 1. 'ono to neko nosi; to je natovareno na prevozno sredstvo radi prenosa'. Bacio je brime s ramena i uzdanio jel se oslobodio tereta. 2. 'teina'. Grane su se lomile pod teretom velikog roda. 3. 'nevolja; briga'. Ne mogu da danu od tereta, a kupuju koni sersam. 4. 'zalog nekretnine za dobijeni zajam, hipoteka'. Ne mo on uzimat novi zajam, sva mu je zemlja ve pod teretom. termut -ina m 'rok'. Kratak termin, gotova la! tesarski -a -o 'koji se odnosi na tesare', ~ akanjac 'eki sa prorezom na gornjoj strani za vaenje eksera'. tesat teem nesvr. 1. 'struui obraivati drvo'. Teso sam jedno sapite za motiku i posiko sam se. 2. 'doterivati; vaspitavati'. Tribala si ti njega tesat dok je bio deran, sad je kasno kad je posto momak. teko/teko pril. 1. 's mukom, s naporom'. Teko je majki da iu pice. 2. 'neugodno, neprijatno'. Tee mi je kad moram iskat na zajam, nego kad moem kome da dam togod. 3. 'tuno, bolno'. Svakoj materi je teko kad joj sin odlazi u katane. 4. 'veoma, u velikoj meri'. Sestra mi je teko bolesna ve godinu dana. 5. 'nerado, s negodovanjem'. Teko se rastaju kad su zajedno od mladosti. 6. 'zlo, ravo, muno'. Svi su vid(i)li da mi je teko, pa su mi pomogli da legnem. 7. 'pogrdno, runo'. Sramota je tako teko pcovat prid dicom. Izr. Teko meni; 'teko tebi kad bao dou kui, oe fasovat, mone! teko je rastavit nokat od mesa, 'svoj svom tei'; teko onom na koga pistom pokazivaje! teko kurjaku za kojim kerovi ne laju! teta/teta 'tetka'. tetak -tka m 'tetkin mu'. tetica dem. od teta. tetin/tetin -a -o 'koji pripada teti'. tetka 1. 'oeva ili

majina sestra'. Joso, ie kod tetke za poloaja na Boi. 2. 'vai'. Ima tetke u glavi. tetkica dem. od tetka. tetkicin -a -o 'koji pripada tetkici'. tetkin -a -o 'koji pripada tetki'. tetkov -a -o 'koji pripada tetku'. tetoit -im nesvr. 'neno ugaati nekome, umiljavati se, maziti'. Strinu smo zdravo volili, ona nas je uvik tetoila kad su nas nana ruili. teturat (se) -am (se) nesvr. 'ii nesigumo, povoditi se, posrtati'. Kad me je steglo u prsima, poela sam se teiurat ko pijana, jedva sam se do kue dovukla. teturav -a -o 'koji se tetura, koji posre'. Pantim didu kako iu po avliji, a korak njim sitan i teturav. teturavo pril. 'nesigurno hodajui, posrui'. Kako mo pijan ovik i drugaije ve teturavo. tevljat (se) -am (se) nesvr. 'halapljivo jesti i esto'. Kadgod ja doem, a ti samo tevlja. tezmat -am nesvr. 'sa velikim naporom nositi, vui, tegliti'. Zato tezma malog brata, nije to za tebe. teak teka teko 1. 'koji ima veliku teinu'. To su teka kola za vako blatnjav put. 2. 'neprijatan, zaguljiv'. Od ega je taka teka saga u podrumu? 3. 'koji je (po svojim negativnim osobinama) iznad proseka, velik'. : On je teka pijanica; Osuen je na teku robiju. 4. 'koji ugroava ivot, opasan'. Pribolio je teku bolest i zato je taki slabaan. 5. 'nesnosan, nepovoljan, muan'. Nadoli su teki dani strogog posta. 6. 'trom, spor, nezgrapan'. Poznala sam ga po njegovom tekom batu. 7. 'pogrdan, uvredljiv'. Moj otac nikad nije u kui izgovorio koju teku ri. 8. 'nemiran (o snu)'. Noos sam tako nemirno spavala, muio me je niki teak san. 9. (samo u . rodu) 'u drugom stanju, bremenita (o eni)'. ~ ima tome ve dva miseca da je Teza teka. Izr. bit teke ruke, imat teku ruku 'imati jak udarac rukom'; glava mi je teka 'boli me glava'; srian koliko je ~ 'veoma srean'; ~ ko top 'o nepokretnim ljudima (alj.)'; s tekim srcom 'bezvoljno, nerado'; teko nogama pod ludom glavom (v. izr. glava); ostat teka 'postati bremenita'; teko pravom dok se kriv ne nae! tea je rana od jezika nego od maa! teka zima, teak snop! 'bie rodna godina'. teak -aka m 'zemljoradnik, ratar'. Dok je nas teaka bie i kruva. teina 1. 'odreena mera, koliina ega utvrena merenjem'. Ne znam kako ste izmirili, al meni se ini da je tu vea teina neg to vi kaete. 2. 'teak oseaj (u glavi, oseaj gaenja, muka'. Najdared me je spopala nika teina u prsima i da nisam oma legla, cigurno bi pala. teit -im nesvr. 1. 'biti teak, imati izvesnu teinu'. Mislio sam da taj vo vie tei. 2. 'oseati enju za postizanjem kakvog cilja'. Od malena sam teio da imam trkake konje i evo kad sam odraso, elja mi se ispunila. tiba dem. od trbuh (de.). tica 'ptica'. Vidila sam jednu malu areno ticu na naem dudu. ticat se tie se nesvr. (koga, ega) 'odnositi se na koga, mariti za koga, to, interesovati se za koga, to'. ta se njega tie za naeg sina. tiar m 'ptiar'. i ja imam kera tiara. tie -eta s dem. od tica. tiica dem. od tie. tiiji -a -e 'koji pripada ptici'. Tice su ve odavno ole di je toplije, ostala su na drveu sama tiija gnjizda. Izr. ~ mliko 'vrsta jela od mleka u kome su skuvane noklice od umuenih jaja sa eerom'. tiurina augm. i pogrd. od tica. Malopre sam vid(i)la jednu tiurinu a nije roda. tiganj -anja m 'tava'. ta nam dobrog cvrite na tiganju? tiganjica dem. od tiganj. Izr. Rugala se ~ loncu, a obadvoje umreni! tiji tija tijo (komp. tie) 'tih'. Bio je tiji divan, al sam ula da o meni togod kau; Taj se kola mora pe na tijoj vatri. Izr. tija voda brig roni! tijo pril. 'tiho'. Nana su tijo divanili da dica ne uju. tikva bot. 'jednogodinja batenska biljka, Lagenaris vulgaris'. Uzmi teglicu od tikve i donesi vina. 2. (fam. i podr.) 'glava (fig.)'. Zasluio si da ti razbijem tu tvoju tvrdu tikvu. 3. 'boja karte'. Tikva je adut. tikveni -a -o 'koji se odnosi na tikve: tikvena teglica, ~ dolnjak, gornjak, kecem 'pikovi andar, dama, as'. tikvica dem. od tikva. tikviica dem. od tikvica.

tili pril. za pojaanje u izrazima: za (u) ~ as, 'odmah, vrlo brzo, zaas'. Za tili as se obukla kad triba i u varo. tilo s 'oveji ili ivotinjski organizam, shvaen u svojoj celovitosti'. Izbacio mi se niki svrabe po cilom tilu. Izr. bit duom i tilom (uz koga ili to) 'biti vatreni pristalica koga ili ega'. tilor -ora m 'tanka kockasta tkanina'. Kupili smo tilora za marame na glavu enskoj eljadi. tilorski -a -o 'koji je od tilora': ~ marama; v. marama. Tilovo s crkv. 'katoliki praznik u junu (v. Branevo)'. timar -ara m 'negovanje, ienje i uredno hranjenje (najee konja)'. Kaki je timar tako e ti konj i vu. timarit timarim nesvr. 'istiti eagijom i etkom (najee konja)'. Mogo bi malo ee da timari tog konja. time -ena s 'najvii deo, vrh glave, lobanje'. Ti'me mu golo ko krmski mijur. Izr. Palo slime na time! 'preuzeo odgovornost'. tinta 'mastilo za pisanje'. tinj m 'fitilj (za lampu petrolejku)'. ~ ima dosta petrolina, tinj je izgorio, pa se zato utrnio lampa. tinjat -a nesvr. 1. 'goreti slabo, bez plamena'. Izvuite malo vema tinj jel vako vam samo tinja lampa. Ta tvoja vatra ni ne tinja vie. tinjav -a -o 'koji tinja'. ta, ti nema petrolina kad ti je tako tinjav lampa? tinjavo pril. 'na tinjav nain, tinjajui'. Tinjavo ti gori vatra, nikad se nee skuvat una. tipsa 'stipsa'. Posiko sam se brijaom, jedva sam tipsom zaustavio krv. tirat -am nesvr. 1. 'prisiljavati nekoga da se udalji'. Nema ko da tira vrane s kuruza, prave nam tetu. 2. 'idui za domaim ivotinjama, goniti ih u nekom pravcu'. Sutra e ti tirat svinje na strniku. 3. 'upravljati kolskom zapregom'. Tiraj te konje da malo friije iu, nikad neemo stignit u varo. 4. 'putati pupoljke, izdanke (o biljci)'. Moem vam kazat da ito zdravo lipo tira. 5. 'svojim postupcima dovoditi nekoga u neko stanje (obino nepovoljno), nagoniti'. Valdar neete tirat tu lipu i dobru vau er da se uda za matorog ovika samo zato to on lei na lancima. 6. 'iveti na odreeni nain'. Ona je uvik tirala modu, zato se i atar pomalo smanjiva. 7. 'podsticati na neto, draiti'. Ne podnosim pivo, oma me tira napolje. Izr. ~ kera 'bearski iveti'; ~ mak na konac 'cepidlaiti'; ~ u la (nekoga) 'dokazati da ne govori istinu'; ~ svoje 'raditi po svome'. ~ se 1. 'sporiti se, parniiti se, suditi se'. Kako njim nije sramota, dva roena brata i ve tri godine se tiraje sudom. 2. 'pariti se (psi, make i sl. ivotinje)'. Otkad se ve kera tirala, a jo se nije otenila. tisan -sna -sno 1. 'uzak; koji stee'. Nane, da znate da su nove cipele malo tisne. 2. 'koji ne podnosi protivljenje; koji se brzo naljuti'. Mani Stipana, on je zdravo tisnog nosa. tiskat tiskam nesvr. 'nasrtati'. Ovna su nauili da se bucka, pa sad i na dicu tiska. tisnit -nem svr. prema tiskat. tisno pril. 1. 'ue nego to treba'. Tisno su napravili put pa se ne moemo razminit s kolima. tisto s 1. 'masa od brana zameenog vodom (ili drugom tenou i dodacima)': ~ za kruv, ~ za kolae, ~ za orbu. 2. 'jelo od testa': nasuvo (v.), kolai i sl.'. ta je, gazdarice, danas je nedilja, a nema tista? Izr. Mrak ko 'mrkli mrak'. tiljer m 'stolar'. Bio sam u svatovima kod mog komije tiljera. tiljeraj -aja m 'stolarski zanat'. Najmlai mi sin ui tiljeraj. tiljerov -a -o 'koji pripada tiljeru'. titit -im nesvr. 'zadavati bol, tekou, muiti (fiziki ili psihiki)'. Vidimo mi da deran ve dva tri miseca samo uti al nece da nam kae ta ga titi. tit ou 'hteti'. Ona bi tila da se nae s momkom al se boji nane; Ja bi zdravo volio, al ne znam oe 1 ona tit? titrat -am nesvr. 1. 'treperiti, podrhtavati'. 2. 'ugaati, posebnom panjom se odnositi (prema kome)'. Sad kad joj je zapritio da joj nee nita ostavit posli njegove smiti, titra ona oko njeg, samo to ga na rukama ne nosi. titrica 'bot. kamilica, Matricaria chamomilla'. tka -aa m 'onaj koji tka'. Margi za udaju smo sve ponjavice kupili gotove kod tkaa. tkaki -a -o 'koji se odnosi na tkaa ili na tkanje'. Znam ja tkat, al nemam tkaoki razboj. tkalja 'ona koja tka'. Postala je prava tkalja, zdravo lipe pregae tka. tkaljin -a -o 'koji pripada tkalji'. tkanje s gl. im. od tkat. Tkanje je bilo enski poso zimi. tkat -am nesvr. 'izraivati tkaninu na razboju'. Jue sam tkala krpare, a danas u pregae. tlo tla s 'zemlja, zemljite'. Di bi mogli orat, kad ne moemo s plugom ni u na to mokro tle.

tmuran/tmuran -rna -rno 1. 'mraan, taman'. Ve tri dana je vako tmurno vrime. 2. 'namrgoen; neraspoloen'. Tmuran sam, brate, ko i ovo dananje vrime. tmurno pril. 'na tmuran nain, mrano; natmureno, neveselo'. Uo je uteki i tmurno pogledo. tocilo s 'brus u obliku toka koji se okree oko svoje osovine'. Samo ti donesi noove, imam ja tocilo pa u ti sve naotrit. toak -ka m 'predmet krunog oblika koji se okree oko osovine i slui za pokretanje kakvog mehanizma, odnosno vozila'. Ej, Stipane, pae ti ina s toka. Izr. nisu mu svi tokovi na mistu 'u psihikom pogledu neto nije u redu'; bit peti ~ (u kolima) 'suvian'. toit -im nesvr. 'prodavati, krmiti (pie)'. On je svoje vino i rakiju sve toio od kue, makar nije imo na to pravo, nikad ga nisu uvatili ni kaznili. toki -ia m dem. od toak. tok toka 'korice'. Ovaj brija je imo tok, ne znam ko ga je straio. tolit -im nesvr. 'ublaivati, smirivati'. Mali brat je plako, a starija sestra ga je tolila. tolmait tolmaim nesvr. 'tumaiti'. - ta e ti meni tolmait ko je bio gazda Antun kad sam ja kod njeg radio deset godina. tolsar m 'dralo za pero'. Nane, kupite mi novi tolsar, stari se slomio. tolja 'alat za koenje trske'. to je sfp za ito, to je tolja za trsku. top topa m 'vrsta artiljerskog orua'. Izr. gluv ko ~ 'sasvim gluv'; spavat ko 'tvrdo spavati', ko iz topa 'iznenada (upasti, rei)'. topdija m 'vojnik koji je obuen da rukuje topom, artiljerac'. Moj je ovik poginio u prvom ratu ko topdija. topit -im nesvr. 'prevoditi u teno stanje pod uticajem toplote'. Mast emo sutra topit. ~ se a. 'taliti se'. b. 'rastvarati se u kakvoj tenosti, otapati se'. Izr. ~ se od miline 'jako uivati zbog ega'. topola 'rod visokih listopadnih drvea, Populus'. Kau da edu sve topole pored' puta posi. tor tora m 'ograda u koju se zatvara stoka, obor'. Sprati ovce u tor. toran m 'toranj'. Stara crkva je imala najpre samo jedan toran. torazan -zna -zno 'neobraen, neist'. Neu da uzmem pod arendu tu toraznu zemlju. Izr. ~ kruv 'loe peen hleb'. torba 'vreica koja s'e nosi o ramenu'. Na prosjaku tri torbe vise. torbar -ara m 'oveksa torbama preko lea koji prosi, prosjak'. ie jedan torbar, podaj mu komad kruva i malo slanine. torbarka 'ena torbar, prosjakinja'. torbica 'manja torba (u kojoj su kosci drali babicu (v.), eki za otkivanje kose i dr.)'. torbonoa m i 'pripadnik "Kraljica" (v.) koji nosi torbu za darove'. torit -im nesvr. 'dubriti zemljite'. Svake godine torimo nau zemlju, zato nam tako dobro i rodi. tornjat se -am se nesvr. 'brzo se udaljiti, gubiti se (obino u grdnji)'. Tornjaj mi se isprid oivi. torta 'vrsta kolaa sa jajima, eerom i raznim dodacima'. to je bilo lipi torta u svatovima. tortica dem. od torta. Nane, valdar neemo onu torticu nosit u svatove? tovarit -im nesvr. 1. 'stavljati, slagati, podizati, na kola radi prenoenja'. Tovarimo ovreno ito i nosimo u dakovima na tavan. 2. 'optereivati koga (ime) (fig.)'.. Dotleg su tovarili poslove na njeg dok se deran nije razbolio. tozla 'tabakera'. Otkud mi tozla kad ni cigaretle nemam. trabunjat -am nesvr. 'govoriti nerazumno, besmisleno'. Siroma, skrenio je pa sad trabunja. trabuvan -vna -vno 'mamuran, pospan'. Ku(d) e tako trabuvnog derana slat. trackat se trackam se nesvr. 'neukusno se minkati'. Kako se samo moe tako trackat, izgleda ko kaka maara. trait -im nesvr. 'uludo rasipati', gubiti (vreme, novac)'. On e trajt dok traje zemlje, a ona e u prosjake; ta sidi tu i trai vrime, kreni ve jedared na poso. trag m 1. 'otisak stopala, noge, toka i sl. na nekoj povrinif. , Ode se vii trag diije cipele. 2. 'predmet, pojava ili neto drugo to slui kao potvrda neemu, to ukazuje na neto; okaz'. Modar je odan proo, al nigi mu traga ne vidim. Izr. brez traga nestat 'otii ne ostavivi belegu'; zavarat ~ 'veto izbei poteru'; zamevo mu se ~ 'izgubio se'; ni traga ni glasa 'nita se ne zna'; u u ~ 'uhvatiti'. ma. tollszar.

traga -aa m 'kolica sa jednim tokom'. Ja na mom tragau i po meter kuruza oturam do krupare. tragaat -am nesvr. 'obavljati posao tragaem'. Nije lako po cili dan tragaat ciglju. trajat -jem nesvr. 1. 'protezati se na dui vremenski period'. Zdravo su se veselili, svirka je trajala cilu no. 2. 'odravati se u odreenom stanju'. Dok ove izme traju, druge necu kupovat. 3. 'biti dovoljan za. neto, doticati'. Svi su troili dok je trajalo lanaca. traktirat (se) traktiram (se) nesvr. 'razmetati se, troei (novac) preko svojih mogunosti'. Sad se traktiraje i svaki dan mesa kupuju, a posli e ist soparne orbe. tralja 1. 'prnja, krpa'. 2. 'traljava, neuredna enska osoba'. ula sam da se u njevu kuu togod mia i ona tralja Marga, bolje bi bilo da malo spremi ono ubre po svojoj kui. traljav -a -o 1. 'dronjav, iscepan, neuredan'. ta ne baci taj traljav kaput, ko da nema za eg drugi da kupi. 2. 'slab, bez vrednosti'. ~ ima on jednog traljavog konja i to mu je sve. traljavo pril. 'na traljav nain; ravo'. Ove godine su nam lubenice zdravo traljavo rodile. tranirat traniram nesvr. 'rezati pojedine komade zaklane ivotinje ili ivine'. Nisam volila ni zaklat, a jo vema tranirat zlklano pile. tranvaj -aja m 'ulino, elektrino vozilo na inama, tramvaj'. Mi, Subaani smo imali tranvaj do Palia. trap trapa m 1. 'donji deo, osnova kola'. 2. 'jama u zemlji u kojoj se uva krompir, argarepa, perun i drugo povre'. Vrime je da otkopamo trap. trapav -a -o 'koji nespretno, tromo hoda, nespretan uopte'. Kako si mogo kupit tako trapavog konja? trapavko m 'onaj koji je trapav (podr.)'. ena te vara, a ti joj jo kupuje svilu. Oj, moj trapavko! tratakat trataem nesvr. 'trubiti'. Dokleg e ve tratakat, ui si mi otrvo s otom trumbetom. trava bot. 'zeljasta jednogodinja ili viegodinja biljka, Graminae'. Izr. kudan katanag proe tu trava ne raste! a nema nosa travu bi paso 'vrlo glup'; ne lipcaj magare doktrava naraste 'suvie dugo ekafi'. travanj -vnja m 'etvrti mesec u godini, april'. travica dem. od travka. travica dern. od trava. travka sing. od trava. travnat -a -o 'obrastao, pokriven travom'. ija je ono tako lipa travnata avlija. trav(i)njak m 'zemljite obrasio travom'. Dotiraj ovce da opasu malo ovaj na trav(i)-njak. travuljina augm. i pogrd. od trava, korov'. Baba je zgrabila svu travuljinu i bre bolje njom u vatru. trait (se) traim (se) nesvr. 'truditi se da se pronae ono to je izgubljeno, skriveno'. Bao, jutros su vas dida traili, di ste bili? 2. 'zahtevati, iskati'. Ne traim ja od tebe da ti ne vratim, al sad mi triba a ja nemam. 3. 'imati potrebu za im, iziskivati'. Velika trava trai da se pokosi. Izr. ~ dlaku u jajetu 'cepidlaiti'; ~ proju kraj pogae 'ne biti zadovoljan onim to se ima'. trbu(v) m 'trbuh'. Snig je bio konjima do trbuva. Izr. drat se za trbuv od smija 'mnogo se smejati'; trbuvom za kruvom 'ii za zaradom'; pun ~ 'sit'; putit ~ 'ugojiti se'. trbuast -a -o 'sa poveim stomakom, debeo'. Ne poznam ga, to je jedan mali trbuast ovik. trcat trcam nesvr. 'krzati, habati, cepati'. Oma da si skinila tu lipu suknju, bila bi u stanju trcat je u sigri (So, SM). ~ se 'krzati se, habati se, cepati se, prljati se'. trcav -a -o 'otrcan; pocepan'. Valdar nee u tom trcavom kaputu i med svit? trckat -am nesvr. 'raditi na parie, nepovezano'. Zato se ti ne lati pa da okopa taj bostan kako triba, ve svaki dan pomalo trcka, to nf.ie nikaki poso. trat -im nesvr. 'kretati se vrlo brzo, juriti'. Tro sam ja, al tro je i on, blo je friiji od mene i nisam ga stigo. 2. 'brzo prolaziti, tei, juriti (fig.)'. to si stariji, vrime sve friije tri. Izr. ~ prid rudu 'uplitati se'. trei pril. 'jurei, trkom'. Mogo bi oti tamo trei. treki pril. v. trei. A sad, Beno, treki i tamo i vamo! trkarat -am nesvr. dem. od trati. Anice, zato i ti togod ne uradi, ve samo trkara po sobi? trak -ka m 'neto malo, neugledno (sitne)'. Ako ng bi nala boljeg, al ni s takim trkom ne bi iia, eri moja.

trit se trim se nesvr. 'isturati zadnjicu'. Jedna kobila se toliko tri, da ne mo od nje pri agrama. treak -aka m 'arenda koji obrauje zemlju na trei deo (treinu)'. I Losko je treak, uzo je ove godine u arendu Troinu zemlju na tree. tren m 'najkrai deo vremena, asak'. U jednom trenu bio je na vratima. trenak m dem. od tren; trenutak. trenica 'naprava za struganje, ribanje (sira, voa i povra)'. Snaja mi je ko ren, al zato sam ja ko trenica! trenicat -am nesvr. 'strugati, ribati na trenici'. uvik plaem kad trenicam ren. trenit -nem svr. 'zaspati na as, prispavati malo'. Vi naspite dakove itom i metnite na kola, a ja u za to vrime malo trenit. trepavica (obino u mn.) 'dlake na ivici onih kapaka'. Moje oi, moje trepavice. trepat trepm nesvr. 'treptati'. Nemoj mi tu vazdan trepat ve oma da si kazo ta ste tamo nagazdovali? treperenje s gl. im. od treperit. Da nije sjaja, ne bi bilo ni treperenja. treperit -im nesvr. 1. 'presijavati (se)'. A sviia na njoj sve treperi. 2. 'podrhtavati'. Ta vist me je toliko uzbunila da sam sva treperila. 3. 'pokretati se lagano, obino uz um'. O vitra je kuruzovo lie treperilo i ukalo. treptit -tim nesvr. 1. 'leprati se, vijoriti se'. Na svakoj kui treptio je barjak, bilo je zdravo sveano. 2. 'svetlucati se'. Opet je imala novo ruvo, lipo saiveno i sve trepti. treskav -a -o 'koji pravi buku'. Nisi ba moro po ovom treskavom putu tirat kola. tresnit -nem svr. 1. (koga, to, kime, ime) 'naglo udariti s treskom'. U bisnoi tako je tresnio s vratima, da sam pomislila da e se sva cakla sasut. 2. 'malo istresti, izlupati'. Tresni malo napolju pokrovce, p onda i(h) smotaj i unesi u sobu. trest/trest tresem nesvr. 1. 'drmati, drmusati'. Puti me ve, ta me trese?! 2. 'izazivati drhtavicu'. Uvatila me nika jeza pa me trese po cilom tilu. 3. 'otresti (plodove sa drvea)'. Tresemo ljive, sve emo skupit u cefru. 4. 'igrati ivo, cupkajui'. Svi lipo igraje al pogledaj Ciliku kako ona trese. ~ se 1. 'drmati se; podrhtavati, ljuljati se'. Blizo nam je sala i kad naie ajzliban, uvik nam se penere tresu. 2. 'biti zahvaen drhtavicom (od zime, straha, jakog uzbuenja i sl.).' Sva se trese od groznice. trevit -im svr. 1. 'pogoditi (pri gaanju)'. 2. 'sluajno naii, pogoditi doi'. Ba si sad trevijo do. ~se 1. 'desiti, dogoditi se, zbiti se'. Tako mi se trevila nesria iznenada. 2. 'nai se, zadesiti se'. Ja sam se tamo trevio i sad moram da snosim. Izr. trevio si ko prstom u pekmez 'veoma uspeno'. trevljat -am nesvr. prema trevit. Majka ve po sata trevljaje i ne moedu du udiju konac u iglu. trganaca zb. im. 'deja igra (u kojoj se deca, u parovima, dre za ruke, vrte se u krug po ritmu otegnuto izgovorenog teksta jednog od igraa': "trga, trganaca, suvi rizanaca, a ja sio pa poio, p onda kazo hop"! ~ zatim, naglo une i ko to, od suigraa, istovremeno ne uini, ispada iz igre)'. Ajte, dico, vaajte se po ruke, da se sigramo trganaca. trgnit -nem svr. 1. 'naglo izvaditi'. Mara kine i trgne moju maramicu iz depa; Da nisam t'rgla dite za rukav, otralo bi upravo pod kola. 2. 'naglo popiti, ispiti'. Komija, doli stno, ako ti je jo u ivotu ona tvoja ljivka, da trgnemo koju. 3. 'naglo potei, pocuriti'. Kako ga je udario akom po nosu, oma mu je krv trgla na nos. Oine konje, oni trgnu, a mi se svi poizvrali u koli. 4. 'osvestiti'. Mora bit da si togod veliko smiljala kad sam te trgla ulaze unutra. ~ se 1. 'naglo se probuditi iza sna'. 2. 'cimnuti unatrag (o vatrenom oruju)'. Ako je dobro ne nasloni na rame, puka se trgne pa mo vilicu da slomije. trgovac -ovca m 'onaj koji se bavi trgovinom': marveni, svinjarski, drvarski ~. trgovat trgujem nesvr. 'baviti se kupoprodajom kao zanimanjem'. Jesi 1 trgovo togod na peci? Nisam, al nije bilo ni trgovaca. tribat -am nesvr. bezl. 'biti potrebno, nuno'. Dok smo imali, nikom nije tribalo, sad kad vie nema, svi oe trianja. Izr. nisam (kako) ko to triba 'slabo je sa zdravljem'; zlu ne tribalo 'nek se nae za svaki sluaj'; malo je tribalo 'zamalo'; tako mu i triba 'zasluio je'; kako triba, ko to triba 'valjan, poten estit'. tribit tribim nesvr. 'istiti, odvajati ono to je neisto, pokvareno, tetno'. Tribimo vinje za dunc. ~ se 'istiti se, biskati se'. Tribe se od uivi. triplirat -ipliram nesvr. 'uvea(va)ti tri puta, utrostruiti'. Mo on odustat od prodaje al onda mora triplirat kaparu. trired pril. 'triput'. Trired se enio i isto toliko puti se rastajo. trinja a. voka Prunus avium. ~ b. 'plod te biljke'. Lice joj je rumeno a usne ko trinja, triten -a -o 'potpuno, sasvim'. Kai Kati da joj ie ovik, al je triten pijan. trizan -zna -zno 'koji nije pijan; koji se otreznio'. Kako ne bi bio ovik trizan kad nikad ne pije. triznit triznim nesvr. 'initi da neko postane trezan'. Kako da ga triznim kad on furtom nadoliva. ~ se 'postajati trezan'.

ide kiselog kupusa i s otim se trizni. trk trka m 1. 'najbri konjski hod, galop'. Konji najdared krenu u trk, a ja ispadnem is kola. 2. 'najbre kretanje, tranje'. Dica su se dala u trk za kerom. 3. pril. 'brzo, urno, trkom'. Ajde, Joso, trk za njima. trka 'trk, tranje'. To je bila prava trka po svoj avliji: vaali smo pobiglu dribad. trka -aa m 1. 'onaj koji dobro tri; takmiar u tranju'. 2. 'konj koji dobro i istrajno tri; trkaki konj'. trkaki -a -o 1. a. 'koji se odnosi na trke i trkae, koji slui za trke': ~ staza'. 1. b. 'podeen za brzo kretanje; obuen u tranju': ~ kola, ~ konj. trkai -a -e 'trkaki: ~ konj'. trkat se -am se nesvr. 'uestvovati u trci; utrkivati se'. Kako emo se tikat kad ja imam mazgu a ti konja? trkefulja i m 'trilaa'. Ne volim da ie s otim Lazom, on je prava trkefulja i bolje ga se kloni. trknit trknem svr. 'brzo poi, potrati nekud blizu, skoknuti'. Mogo bi Ivan trknit do ba Luke pa da ga zovne vamo. trkom pril. 'u trku, trei'. im je sigra u pitanju, onda on trkom ode. trlica 'naprava za drobljenje groa pre presovanja u preu'. Lake je preovat groe kad se prvo proputi kroz trlicu. trljat trljam nesvr. 'pritiskujui prevlaiti rukom preko neega'. Dokleg e ve trljat te oi, sve su ti zakrvavile od uljanja. Izr. ~ ruke 'radovati se zbog neega'; ~ se 'rvati se'. Nji dvojica se uvik trljaje. trn m 'igliast izrataj kod biljaka koji bode'. Ubovo sam se na trn. Izr. bit kome ~ u oku 'smetati, biti na putu'. trnak -nka m dem. od trn. trndoflija bot. trandofilje a. beli slez Althaea officinalis. b. pitomi slez Althea rosea. trnit -nem nesvr. 'gasiti (sveu, lampu, vatru)'. Nemoj tinit lampa dok ne legnem. ~ se 'gasiti se'. Mi smo kasno polazili, svie su se ve uveliko trnile po salai. trnit -i(m)/-e(m) nesvr. 1. 'izazivati jezu, proimati trncima'. Trni me noga, valdar sam je prisidila. 2. 'koiti se, premirati od straha'. Sva trnem toliko sam se uplaila. trnodla 'ukosnica od metala'. Naeg Josu nadigli na modu, zadili mu u dupe trnodlu; Joso tri, a trnodla zvri, Joso stane, a trnodla pane! (nar.). trnovit -a -o 1. 'pun trnja, bodljikav'. Kud si nas dovo ba na ovaj trnovit put? 2. 'pun tekoa, muan, (fig.)'. Bio je to, dico, oma posli rata jo uvik trnovit ivot. trnjak -aka m 'bodljikavo bunje divljeg iblja (od koga se pravi i drljaa brana, poljoprivredna alatka)'. Danas, nema vie ni trnjaka ni stari drljaa. trnje s zb. im. od trn. Izr. provo se ko bos po trnju 'nastraaao'. troko m 'slabi, mlakonja'. ta ste zvali tog trokoa, on nije vridan ni u svojoj kui red da napravi. trogoe -eta (zb. mn. trogoad) s 'trogodinje drebe ili tele'. trogodac -o(t)ca m 'mujak domae ili divlje ivotinje od tri godine'. trojak -a -o 'koji se pojavljuje u tri oblika, na tri naina, koji je od tri vrste'. Dosad je ve trojake visti o deranu uo, to ga je zbunjivalo. trojan -jna -jno 'trostruk'. Trojna me je nevolja stigla, moj komija: cikla mi krava, u pile nika kuga udarila, a sad mi se i konj razbolio. trojanica 'svadbeni obiaj ~ tri ae napitnice ~ koje piju mastalundije u ast dva uvarastaale i novog zeta. (Tri ae su spojene i pri dnu imaju otvore. Kad se iz jedne ae pije, iz druge i tree vino se u nju uliva)'. trojica 'tri mukarca'. Za vas trojicu e bit dosta ila, a drugima koliko dotekne. trojstvo s crkv. tri oblika jedne pojave: Otac, Sin i Duh sveti. trokrak -a -o 'koji ima tri kraka': ~ e vile. trom -a -o 'koji se teko, sporo i lenjo kree'. Posli nediljne dobre une, svi smo tromi bili. tromf m 'adut (u kartama za igru)'. Udri tromfom, ako ima. tromfovat -ujem nesvr. 'adutirati (u kartama za igru)'. E, nee me vie tromfovat, svi su tromfovi u mojim rukama. tron m 'vladarska stolica, presto'. Skinie i njeg jednog dana s trona.

tronovat -nuje nesvr. 'sedeti na nonom sudu, vriti nudu u noni sud (podruglj.)'. Di ti je mali Lacko? Ne diraj ga, tronuje u sobi. tronoac -oca m 'niska stoliica na tri noge, bez naslona'. Dida njev tronoac po ciloj avliji nose, jel di stanu oma sidnu na njeg. tropa pril. u izrazu: on je tropa 'izgubio je (na kartama, u igri), propao je, stradao je'. tropnit -em svr. 'naglo se spustiti na sedite, sruiti se'. Roze, mogla bi i ti togod pomo u kujni, a ne oma si tropnila za astal im si dola, ko da si ti glavni gost. tropreg 'zaprega od tri konja'. Malo je tvrda zemlja, tribae nam tropreg za oranje. troskot m 'vrsta samonikle trave'. ~ bot. Polygonum aviculare. trostruk -a -o 1. 'sastavljen od tri niti, tri sloja i sl.': ~ prea, ~ kandija, ~ vrengija. 2. 'tri puta vei': ~ iznos. trostruko pril. 'u trostrukom iznosu, tri puta vie'. Samo ti dobro potori zemlju, vratie ti se trostruko. troadija m 'onaj koji mnogo i nerazumno troi, raspikua'. Otac mu je vridan i poten ovik, a vidi sin kaki je troadija da ne mo vei bit. troak -ka m 'izdatak, rashod'. Velik je to troak, radit toliko zemlje. Izr. davat se u 'izlagati velikim izdacima'; o jednom troku 'istom prilikom, istovremeno'. troan -na -no 'u raspadanju, sklon ruenju'. Na prolie emo nabijat novu volaricu, ova sadanja je toliko trona da je ne vridi popravljat. troar -ara m 'slubenik pijane uprave koji naplauje pijanu taksu na ulazu u grad. (U Subotici se na svim ulaznim putevima nalazila zgrada "Troarine" u kojoj su troari naplaivali taksu svim zaprenim kolima prilikom ulaska u grad)'. troarina 1. 'taksa za ulazak u grad na pijacu'. 2. 'zgrada gde se naplaivala troarina'. troit -im nesvr. 1. a. 'izdavati novac, initi izdatke'. Ne mo tako imat kad na glupost zaradu troi. b. 'rasipati, razvlaiti (podrug.)'. Troe mu imanje i njegovi is kue i oni to mu dou radit. 2. 'unitavati, kvariti'. Dabome da se vrata troe kad se furtom otvorizaje. 3. 'slabiti, iscrpljivati (snagu, zdravlje i sl.)'; gubiti (vreme)'. Badavad troi vrime, tu nee iskopat vodu. 4. 'upotrebljavati (hranu, pie)'. Sidajte za astal, mi ve troimo i koia od jue. ~ se povr. prema troiti (2, 3). trokarit trokarim nesvr. 'davati kome novac za sitne trokove'. Jedva sirota ima i za sebe, a jo i sina neradnika trokari. ~ se 's malo novca podmirivati svoje potrebe'. Zarade toliko da se trokare od dana do dana. trovat trujem nesvr. 1. 'ubijati otrovom'. Meali smo otrov u ranu i tako trovali pacove. 2. 'vriti ravi uticaj na koga, kvariti'. ta e taj matori momak med onom dicom, samo i(h) truje svojim glupavim divanom. ~ se 1. 'izlagati se (svesno ili nehotino) delovanju otrova': ~ rakijom, ~ duvanom. 2. 'potpadati pod tui uticaj, kvariti se'. Truje se on od pia a ne od bolesti. trpat -am nesvr. 1. 'stavljati, gomilati bez reda jedno na drugo'. Trpala je u maramu sve to joj je pod ruku dolo. 2. 'uzimati mnogo i bez reda (o jelu)'. Samo trpa toliko u sebe, a posli te boli trbuv. Izr. ~ ko pijan u tur! ~ u svoj dep 'prisvajati'. ~ se 'gurati se gde ne treba, nametati se'. ta se ti, Mace, trpa med divojke, ti si se rastala od ovika i nema mista med mladim curama. trpeljiv -a -o 'koji moe da trpi; strpljiv'. Taka je Mara trpeljive naravi. trpeljivo pril. 'na trpeljiv nain; strpljivo'. Sve je ona podnosila uteki i trpeljivo. trpit -im nesvr. 1. 'podnositi tekoe, nevolje, patiti'. Trpila je ona pijanog ovika, svekra i svekrovu i razuzdanu dicu u kui. 2. 'podnositi koga ko je nepoeljan'. Ne trpi snaju, jel je ona drugu curu tila sinu za enu. ~ se 'podnositi jedan drugog'. Braa su, al se ne trpe. trsit se -im se nesvr. 'brinuti se, truditi se'. Trsi se, sine, da dobro ui. trsje s zb. im. 'seme od trave za seno'. Skupili smo dosta trsja di je bila najbolj'a trava za sino. trska bot. Phragmites communis. Cura joj je mrava, pa izrasla tanka i visoka ko trska. trara 1. 'koliba od trske'. Napravill smo samo jednu traru u vinogradu, ba toliko da imamo di sklonit glavu ako kia naie. 2. 'kua sa krovom od trske'. Kua je prava trara, nije cripom pokrivena. trica dem. od trska. trt tarem nesvr. 1. 'trljati; masirati'. Nana su me s maramicom umoenom u rakiju trli po leima i tabanama, jel sam imo vruinu. 2. 'strugati'. ii tamo dalje, ta mi ode pod nosom tare ren da i ja moram od njeg plakat. 3. 'brisati'. Nemoj oma trt im si napiso, samo troi tu gumu. Izr. trla baba lan da joj proe dan! ~ glavu 'razmiljati'. ~ se 1. 'uljati se jedno o drugo'. Razmrsi uzde, vidi da se tako taru. 2. 'gloiti se, prepirati se'. Svaki dan se taru, ko da nisu roena braa. trtica 'zadnji deo tela peradi i ptica, koji ine zakrljali repni prljenovi, na kome raste perje; donji deo kime kod oveka uropygium, coccyx'.

truc m 'prkos, inat'. Ne bi bila ona Jula, kad ne bi malo u truc tirala. trucirat truciram nesvr. 'prkositi'. Ne iu vie zajedno, al zato obadvoje truciraje jedno drugom. truckat (se) -am (se) nesvr. 'tresti se, kretati se drmajui se (o kolima)'. Put je bio grudvav i smrznut, pa su kola truckala, da Bog sauva. truckav -a -o 'koji je izazvan truckanjem, koji je posledica truckanja'. Da sam znala da je tako truckav put, ne bi ila s tobom na kolima u varo. truckavo pril. 'na truckav nain, truckajui se'. Teko je bilo, morali smo polagano i i truckavo. trucovat -ujem nesvr. 'prkositi (kome)'. Kupili su i meni nove knjige, nee mi vie trucovat, da ja uim iz stari knjiga (So, Bj). trud m 1. 'napor koji se ini pri vrenju nekog fizikog ili umnog rada'. Tribalo je za to rada, truda i novaca. 2. 'plod, rezultat rada'. Izgorilo nam je ito na nogama, ode na trud. trudan -dna -dno 'umoran'. Trudan ovik je skoro pao na prag, izdala ga je snaga od rada i gladi. trudit trudim nesvr. 'zadavati kome trud, initi da se neko trudi, zamarati'. Mlogo trudi, Lazo, te tvoje ruke, jel to je tuta tuta je, moraje ti i drugi pomo. ~ se 'ulagati trud, starati se'. Trudi se on, nije da nee, al ne ie mu od ruke. trudna prid. 'koja je u drugom stanju, bremenita (o eni)'. Bila je ona ve trudna prija nego to se vinala. trudnica 'trudna ena'. Putite da sidne ta trudnica. trudno pril. 's mukom, s trudom, teko'. Bio je jo mlad i trudno je nosio na ramenu velike dakove ita na tavan. trudnoa 'stanje u kome se nalazi trudna ena'. - Lako je podnosila trudnou i zato je toliku dicu izrodila. trudovi mn. m 'poroajni bolovi'. Kod snaje Teze su poeli trudovi, bie, bao, dida. trukovat -ujem nesvr. 'tampati, tiskati (prvenstveno motive za runi rad)'. Nosila sam trukovat, sa(d) emo lingovat rukave za koulje. trule m i 'ono to je trulo'. Baci na ubre, ta e ti taj trule. trumbeta 'truba'. Striko mu je kupio trumbetu, pa sad po cio dan samo tratae. trumbeta -aa m 'onaj koji svira u trumbetu'. Ajde, friko na sokak, iu trumbetai. trun m 'vrlo sitan deli ega smrvljenog, mrva'. Pao mi je trun u oko. Izr. Ni truna 'nimalo, ni mrve'. trunak -nka m dem. od trun. trunica dem. od trunka. truni -ia m dem. od trun. trunit -nem nesvr. 'postajati truo'. Jabuke su padale i trunile ispod voke. trunit (se) trunim (se) nesvr. 1. 'prljati trunjem'. Nemoj mi trunit u mliko. 2. 'otresti, stresati'. Ko j to vidio, otresa gar s cigaretle i svud mi po arapu truni. 3. 'initi, nanositi kome neprijatnosti'. Nemoj mi trunit pod nos. trunka 'trun'. Alaj je to la, on ni trunke nije dao. trunta -aa m 'lentina, gotovan, trut'. Svit je pun truntaa. truntav -a -o 'nezgrapan, trom, koji teko koraa'. Pere je truntav kad triba radit, na ilu nije. truntavo pril. 'nezgrapno, tromo'. ie, ie, al mi se ini pijano i truntavo. trunto(v) -ova v. trunta. trunjav -a -o 'u kome ima trunja'. Od ega ti je trunjava slanina? trunje s zb. im. od trun. ta si radio, kad ti je kosa puna nikog trunja?! trupa 'vojna jedinica, vojska'. Nismo nali Janka, kazali su nam da je njegova trupa ola na front. truan -na -no 'vrst, nabijen'. Cura je malo truna, al je vako dolina. Izr. Truan i ruan 'pun snage, svega i sveega, ivi u izobilju'. trunica 'hleb za pse (peen od mekinja)'. Opet si zaboravila ispe trunice za kerove. trut truta m 1. 'pelinji mujak koji vri samo funkciju oploenja matice, a posle toga ga pele izbacuju iz konice'. 2. 'ovek koji ivi od tueg rada, gotovan, lentina (fig.)'. Dica i ena mu rade povazdan, a on samo ko kaki trut doe na gotovo i jos

zanoveta. trutina m i augm. i pogrd. od trut. trvalja 'maserka'. Dobro bi bilo na jednu trvalju da ga siretom istare. trvat -am nesvr. 'trajati, postojati'. Samo triba izdrat, nee valdar ni njegova vlada do'-vlka trvat. trvenje s gl. im. od trt (se). 2. 'svaa, sukob'. Otkako njim je otac umro, meu braom je samo trvenje. trzavica (obino u mn.) 'nesporazum, nesuglasice (fig.)'. Dobro stoje i svi rade, al kod njl su uvik nike trzavice po sridi. trzalica 'tanka ploica, obino kotana, kojom se udara u ice na tamburi i sl. muzikim instrumentima'. Jariko je izgubio tizalicu od koe, pa sad samo prstima svira u berdu. trzat se -am (se)/trem (se) nesvr. prema trgnit (se). Moraemo odnet malog kod doktora, esto se u snu trza. tucak tucka m 'tvrdo jaje (na uskrs se deca tucaju crvenim, arenim kuvanim jajima, pri emu onaj ije se jaje na vrhu ne razbije, postaje pobednik'. Ivan je svojim tuckom svima porazbijo jaja. Izr. Zdrav ko tucak 'puca od zdravlja'. tuce -eta s 'celina od dvanaest komada'. Sna Veca je opet rodila, sad ima tuce dice. tuckat se -am se nesvr. 'udaranjem jaje o jaje razbijati'. Cilo poslipodne dica se tuckaje sa crvenim i arenim jajima, koja su dobili za Uskrs. tua 'meusobno udaranje dveju ili vie osoba'. Poelo je zadirkivanjem a zavrilo se tuom i noovima. tuan -na -no 'debeo, mastan (fig.)'. Malo tunija rana da bidne. tunjava v. tua. Kaka je to tunjava bila, kad je nji deset u pitalj dospilo! tu/tu tuem nesvr. 1. a. 'udarati nekoga nanosei mu bol'. Tri, eno, tue ti se sin. b. 'udarati po neemu, padajui, zapljuskujui, duvajui'. Kia je padala s vitrom i cilu no je tukla u pendere. 2. 'udarati u kratkim i ritmikim kucajima'. A srce mi je tuklo samo to ne iskoi iz grudi. 3. 'vriti neku radnju udaranjem (u kunim poslovima)': ~ maslo, 'bukati'; ~ j'aja u orbu 'razmutiti jaja u orbu'. ~ se 'biti sklon tui'. ta da radim njim, kad voli da se tue? tudak pril. v. tudan. Ej, mone, nije tudak staza. tudan pril. 'tim putem, u tom pravcu, tuda'. Ja sam ga vidio, tudan je proo. tudank pril. v. tudan. Ako te vidim da jo jedared tudank proe, noge u ti slomit. tu tua tue 1. a. 'koji pripada drugome, drugima'. Ne znam ta mu bi, uo je i sio za tu astal; Sram te bilo, uvlk ti je vee tue. 2. 'koji je iz druge zemlje, inostran'. ta e ti u tom tuem svitu? Izr. vodit tuu brigu 'meati se u ivot drugoga'.; kitit se tuim perjem 'nezaslueno prisvajati neije zasluge'. tue pril. 'udno, neobino'. Tako mi je sve izgledalo tue. tuin m 'stranac, tuinac'. Kod nas je doo jedan tuin, nismo ga nikako razumili, pa smo ga odveli kod uitelja. tuina 'inostranstvo'. iz naeg mista se ritko ko otisko u tuinu. tuit se tuim se nesvr. 1. 'postajati tu, izbegavati koga ili to'. 2. 'ponaati se kao tuin, ustruavati se, stideti se'. U poslidnje vrime se iva niki tui od nas. tuga 'duevni bol izazvan nekom nesreom ili velikom enjom, duevna patnja, alost'. Tugo moja privejika. tugovat tugujem nesvr. a. 'biti tuan, oseati tugu, alost'. b. 'izraavati tugu, alost, aliti, oplakivati'. Tuguje za dragim, ostavio je; Tugovau dok sam iva. tuk m 'udarac'. Modar tuk i nije bio tako jak, al ker je pao ko pokoen. Izr. udario ~ na luk 'sudar dvoje jednakih'. tukatuka 'uzvik za dozivanje uraka'. tuknit -ne nesvr. 'zaudarati'. Taj se valdar nikad ne pere, kad se priblli sve tukne od njeg. tuliba 'podmukla enska osoba'. uvajte se Lize, te tulibe, zna se douljat i sve izgledat, a onda nalae ko kera. tulipan -ana m 'lala'. ~ imam punu bau crveni tulipana. tuljak -ljka m 1. 'gvozdena osovina u roljki (naprava za roljanje zemljita)'. Klama se tuljak na roljki. 2. 'gvozdena navlaka (navuena na osovinu kola, dri toak)'. Kako si metnio livu kad si zaboravio tuljak sa toka? tuljit -im nesvr. 'uglavljivati bicu (u glavinu toka zaprenih kola)'. Odneli smo dva nova toka kod kovaa da i tulji. tumarat -am nesvr. 'lutati bez cilja'. Tumara oko salaa i tare pamet 'duboko razmilja'. ~ ou da znam di ete i ka(d) ete do, neu da tumarate po varoi cio dan. tumbat (se) -am (se) nesvr. 'obrtati'.. Ko ti je kazo da tako tumba taj koveg?

tunja gunja, Cvdonia vulgaris. Nisam ove godine tuta metnila dunca od tunj'a, malo je rodilo. tunjav -a -o 'koji teko shvata, tupoglav'. Za drugog se i nije mogla udat neg za tog tunjavog Iliju. tup tupa tupo 1. 'koji nije dovoljno naotren'. Teko onom kome tupim noom kou deru. 2. 'bezizraajan; prazan (o licu, pogledu, oima)'. Stojo je i samo me je tupim oima gledo. 3. 'potmuo, priguen, nejasan (o zvuku)'. uli su se tupi udarci al nismo znali od ega dolaze. 4. 'koji se neprijatno osea, neprijatan (o bolu)'. Tupo stezanje ispod plea nije prolazilo. tupit (se) tupim (se) nesvr. 'zatupljivati'. Ne triba to tesat s noom, tupi ga tako. tur tura m 'stranjica'. Dobio je danas prutom po turu. 2. 'stranji deo hlaa'. Njegove su akire uvik bile na turu zakrpljene. Izr. pun ~ veselja 'veliki strah'. turanje s gl. im. od turat. Nije lako cili dan turanje kolica mokri valjaka. turat turam nesvr. 1. 'gurati'. Turali smo zemlju na kolicama. 2. 'terati na neto'. ta me turate, znam ja i sam tamo oti, ako ou. Izr. ~ nos svudan 'meati se u sve'. ~ se 'gurati se'. uka se tura kroz svit i, vidie, prvi e stignit mladence. Turin m 'pripadnik turskog naroda'. 2. 'okrutan, svirep, nemio ovek (fig.)'. Pravi je Turin, uvik se svaamo kad triba i digod u goste. Izr. pui ko ~ 'mnogo i strasno pui'. Ture -eta s 'mladi Turin'. ii, sine, med cure, valdar nisi Ture da bii od svog roda. turgulja 'vrsta rane crvenkaste ljive'. Turgulje su ve zrile, moete i(h), dico, ist. turi -ia m dem. od tur. turit turim svr. 1. 'staviti neto u unutranjost neega'. Beno, turi ruku u dep. 2. 'pomaknuti, odgurnuti (fig.)'. Turi Antun pun tanjir isprid sebe. Turkinja 'enska osoba turske narodnosti'. Turkinjica 'mlada Turkinja'. turnir -ira m 'pojas za ene (u kojem je uivena vuna i kad se potpasuje suknje imaju lepe dranje, jer okruglo i ravnomerno na njemu vise)'. Saila sam nov turnir, stari se sav iskido. turnit -nem svr. 'kratkim snanim pokretom uiniti da se neko ili neto pomakne, odgurnuti'. Nisi ga tribo tako jako turnit, mogo je deran na nos past. b. 'kratkim, brzim pokretom staviti, gurnuti u neto'. Striko su nam uvik davali novaca kad smo kod nji ili u goste, a strina je, da niko ne vidi, znala nam turnit u aku od svog novca. turpija 'runi alat razliitog oblika sa zupcima koji slue za struganje metala, drveta i sl.'. ~ uzmi onu malu turpiju i naotri veliku pilu. turpijat -am nesvr. 'strugati turpijom'. To je suvie debelo divo, ne moe ga samo turpijat, triba ga najpre makljom orendisat. turpijetina augm. i pogrd. od turpija. turpijica dem. od turpija. turski -a -o 'koji se odnosi na Turke i na Tursku, koji pripada Turcima i Turskoj': ~ narod, ~ a vojska, ~ a vira. Izr. oti u Tursku 'samo da ne vidi nevolju oko sebe'; pro ko pokraj turskog groblja 'praviti se nevet'. tuta 'mnogo, bezbrojno'. Tuta si traio, zato nisi dobio nita; Izr. ~ puti 'mnogo puta'; i tma 'sva sila'. tute pril. 'tu'. Dobie ti svoje kad tute doe. tutek pril. v. tute. Sad je tutek bio. tuteka pril. v. tute. Donesi tuteka koar. tutekar pril. v. tute. Tutekar su se sigrali dok ti nisi izao napolje. tutkalo s 'lepilo dobiveno preradom kostiju i koe'. Kupio sam tutkala pa emo zalipit onu uzgljanicu to se odlipila sa ama. tutor m 'lice kome je vlast poverila brigu i staranje o maloletn:m, umobolnim i sl. osobama, staratelj'. Roeni stric mu je odreen za tutora dok on ne bidne punolitan. tuvit -im nesvr. 1. 'dobro drati u pameti, pamtiti'. Tuvio je on dobro, al je posli zaboravljo. 2. 'ubedljivo savetovati, sugerisati kome'. Njoj su to tuvili od malena. tuan -na -no 'koji osea tugu, alostan'. Danas je za nas tuan dan. tuit se tuim se nesvr. 'aliti se nekome ili neemu zbog neega'. Svakom se tuio na nerodnu godinu. Unuk se tuio didi da je gladan, a nana mu ne da ist. tuno pril. 'alosno'. Nana su tako tuno alili didu, da smo svi plakali.

tvor tvora m 'malena zver iz porodice kuna Putorius putorius'. Smrdi ko tvor. tvori -ia m dem. od tvor. tvorov -a -o 'koji pripada tvoru'. Naio sam na tvorov trag. tvrd tvrda tvrdo 1. a. 'koji se teko obrauje': ~ drvo; ~ zemlja; b. 'koji ne menja oblik pod teretom': ~ postelja; ~ uzgljanca; c. 'obloen kamenom i sl.': ~ put; d. 'zameen sa vie brana': ~ kruv; 2. 'nainjen od vrstog materijala'. Sala smo ziali s tvrdim valjkima. 3. 'krt'. Luka je tvrd na riima, al i na novcu. Izr. ~ na uima 'nagluv'; ~ na ustima (o konju) 'ne prima zauzdavanje (valu u usta)'. tvrdica i m 'preterano tedljiv ovek, krtica'. a Vranje svaki dinar triput vrate u dep, p onda ga potroe. tvrdit tvrdim nesvr. 'iznositi neto kao nepobitnu istinu'. Ba ime tvrdi da je vidio Lazu i da su mu jednu nogu ocikli, a zna da ba ime nikad ne lae. tvrdoglav -a -o 'koji uporno ostaje pri svome, svojeglav'. Sve bi to dobro bilo da moj bao nisu tako tvrdoglavi, pa kad togod kau, nema poputanja. tvrdoglavo pril. 'na tvrdoglav nain, nepopustljivo'. Svi smo ga nagovarali da i on ode s drutvom, a on, ne da nije oo, ve je samo tvrdoglavo sidio i utio. tvrdoust -a -o 'konj sa tvrdim ustima (teko prima "vale", a jo tee se sa njime upravlja u zaprenim kolima)'. Bolje e bit da ti ne deka tog tvrdoustog konja, slabe su ti ruke. tvrdovat tvrdujem nesvr. 'preterano tedeti, krtariti'. E, pa neemo valdar i sad tvrdovat kad sina enimo?!

U
ubacat ubacam nesvr. 'bacati jedno za drugim u neto'. Ja u natirat kola blizo, a ti e onda samo ubacat bundeve. ubacit ubacim svr. 'baciti, hitnuti u neto'. Kogod je ubacio loptu u nau avliju. ~ se 'umeati se, upasti u razgovor'. Nisu me pitali al ja sam se sam ubacio u njev divan. ubacivat -acivam nesvr. prema ubacit (se). Nikola, ti si opet ubacivo ciglje u bunar?! ubadat (se) ubadam (se) nesvr. prema ubost (se). ubalavit (se) -im (se) svr. 'postati balav'. Otari ditetu nos, sav se ubalavio. ubalegat (se) -a (se) svr. 'umazati se, zaprljati se balegom'. Kudan si io kad si tako ubalego izme? ubalit -im svr. 'zamazati, uprljati balom'. Pazi, ubalie ti konj kaput. ~ se povr. ubardat -am svr. 'upamtiti, zapamtiti'. Ubardala sam svaku didinu ri. ubica m 'onaj koji je izvrio ubistvo'. Tuna i kukavna ja, ta doivi, da mi sin po~ stane ubica?! ubidit ubidim svr. 'iznoenjem dokaza uveriti nekoga da je ono to mu se kae istinito, da veruje u neto'. Najpre ga zaplai s guskom, a onda triba ja da ga ubldim da on mo uvat te iste guske. ~ se 'uveriti se u istinitost neega'. Odvedi ga da vidi dribe koje si kupio, pa e se i sam ubidit da je istina to kae. ubiivanje s gl. im. od ubiivat (se). Katkad je za ubiivanje potribna i batina. ubiivat (se) ubiivam (se) nesvr. prema ubidit (se). ubijat ubijam nesvr. prema ubit. Izr. ~ vrlme 'provoditi vreme u bilo kakvom poslu'. ~ se nesvr. prema ubit se. ubijen -ena -eno 1. trp. prid. od ubit (se). 2. a. 'povreen, ranjav'. Ne moem ja nikud s ovim ubijenim nogama. b. 'izubijan'. Od voa samo jabuke nisu ubijene. 3. 'nabijen, utaban'. Sad je ovo dobar i tvrdo ubijen put. 4. 'utuen, slomljen (bolom, nevoljom)'. Nemojte zvat nanu, sva je ubijena od kako su nam majka umrli. ubijeno pril. 'utueno, skrueno'. Nikad ga dosad nisu vid(i)li da tako tijo i ubijeno divani. ubiluavat (se) ubiluavam (se) nesvr. prema ubiluit (se). ubiluit -im svr. 'upisati, zabeleiti'. Kad je tako, ubiluite i mog sina Paju. ~ se 'upisati se, zapisati se'. Nane, pitall su u kuli iji roditelji nemaje zemlje, ja sam se ubiluio med taku dicu.

ubirat (se) ubiram (se) nesvr. 'praviti nabore (na emu), nabirati (to)'. Ubiram sukno, Margi za suknju. ubistvo s 1. 'nasilno oduzimanje ivota'. Bio je godinama u zatvoru zbog ubistva komije. 2. 'propast, unitenje'. Ako nam sad jo i poplava uniti to malo usiva, eto nam onda pravog ubistva. ubit ubijem svr. 1. 'usmrtiti, ustreliti, uloviti (ivotinju)'. Meni bi ao bilo i zeca da ubijem. 2. 'unititi, utui (o mrazu, poplavi i sl.)'. Samo da nam mraz ne ubije mlade voke u cvatu. 3. 'dovesti do propasti'. Dugovi su ga ubili. 4. 'izmuiti, satrti (snagu, zdravlje)'. Obi me ova vruina. 5. 'prekratiti, utoliti'. Daj mi makar koji gutljaj da ubijem e. 6. 'skratiti vreme, ubiti dosadu'. Cio dan pada kia, pa moram imegod ubit vrime i zato radim tako makar ta. 7. 'povrediti, ozlediti, nauljiti'. Desna izma mi je ubila n'ogu. 8. 'karte odneti jaom kartom'. Ja u punit, a ti ubi ako moe. Izr. Bog te (ga, vas) ubio! u kletvi: 'neka da Bog da nestane'; jednim udarcom ~1 dvi muve 'u isti mah obaviti dva posla'. ~ se 1. 'oduzeti sebi ivot'. Dida Piko su se ubili. 2. 'jako se udariti, ozlediti se'. Nemoj da zaspe i padne s kola, moe se ubit. 3. 'mnogo se truditi oko ega (fig.)'. -Joko se ubi sviraju, a ona nikako da se uvati u kolo i da zaigra. ublatnjavit (se) -im (se) svr. 'uprljati blatom, ublatiti'. ta si radio i kudan si io kad si do kolina akire ublatnjavio? ubljuvat (se) ubljujem (se) svr. 'zaprljati (se) pri bljuvanju'. to se on opio, al se i sav ubljuvo. ubljuvavat (se) -uvavam (se) nesvr. prema ubljuvat (se). ubod m 1. 'ranjavanje otrim iljatim predmetom, aokom i sl.'. Nikako da mi splasne ovaj ubod ele. 2. 'bod pri ivenju'. Sidi jo malo, imam samo nikolko uboda i gotova sam sa ivenjem. ubog/ubog -a -o 'veoma siromaan, jadan'. Moja kua je uboga prema vaoj gazdakoj. ubogaljit (se) -ogaljim (se) svr. 'uiniti bogaljem, osakatiti'. Nemoj ga sekirat, dosta je njemu to ga je bog ubogaljio, pa je osto mali i gurav. ubogo/ubogo pril. 'siromano, jadno, bedno'. Zar ba kod vas mora sve tako ubogo da izgleda. ubokorit se ubokori se svr. 'razviti se u bokore (o biljci)'. ito se lipo ubokorilo, sad samo da ga pokrije snig. uboksat -sujem svr. v. boksat. ~ oe i moje cipele uboksat kad ve isti tvoje izme. uboksovat -sujem svr. v. boksat. Oboksovala sam i tvoje papue. ubor m 'nabor'. Ko je take lipe ubore napravio na koulji? ubost (se) ubodem (se) svr. 1. 'otrim, iljatim predmetom, aokom i sl. raniti'. Ne znam ta me je ubolo, al sva mi je noga pocrvenila. 2. 'neprijatno dirnuti, uvrediti'. Kad mi je to kazala, ko da me je noom u srce ubola. uboki -a -o 'koji se odnosi na uboge, siromaki'. Danas su onog starog ovika odneli u uboki dom. ubrajat (se) ubrajam se nesvr. 'stavljati u red ega, uvravati'. Nemojte mene ubrajat med vae goste, jel zvali me ili ne, ja ni tako neu do. ubran -a -o 1. trp. prid. od ubrat. 2. 'naboran'. Malo ti je vema ubrana suknja nego to bi tribalo. ubranjavit (se) -im (se) svr. 'posuti branom'. Ko ti je ubranjavio kosu? ubrat uberem svr. 1. 'uzabrati'. Ja najvema volim da sama uberem voe koje u poist. 2. 'napraviti nabore'. Danas e mi ubrat suknju i sutra u je ve probat. ucat -am nesvr. 'stalno ii nekuda uz izbegavanje posla, lutati, skitati'. Priko nedilje ne radi ve uca po selu, a nediljom spava. ucmekat ucmekam svr. 'ubiti, umlatiti (pogrd.)'. Neu ja tebi noge lomit, ucmekau te ako mi sestru ostavi. ucrvat se -am se svr. 'dobiti crve, ispuniti se crvima'. Rana na krmai se ucrvala, tribae je namazat kenjaom. 2. 'postati nestrpljiv od iekivanja (fig.)'. Dugo mi je, ucrvau se od ekanja. ucvarit se -im se svr. 'preznojiti se (zbog neprikladnog odevanja u tople dane), ispriti se'. Teko je na ovoj vruini za njim rukovetat, sva sam se ucvarila. ucvilit ucvilim svr. 'rastuiti'. Nana su bili ucviljeni i plakali su cio dan. uaklaisat (se) -iem (se) svr. 'usijati (se) od dugotrajne upotrebe'. Nosi te akire ve ko vo kou, sve su ti na turu uaklaisane. uan una uno 'nauen'. Nisam znao da je ona tako una ena. uatlaisat (se) -iem (se) svr. v. uaklaisat (se). uenjak m 'onaj koji se bavi naukom; obrazovan ovek'. Mirko, zato to ita novine, pravl se uenjak. uevan -vna -vno 'kolovan, obrazovan'. Tako uevan ovik a velik laov. uikat -am svr. 'napuniti se ikom uednom vrstom bodljikavog ploda koji se lako hvata na odelo oveka)'. Di si, curo, uikala skute? U enfliku, ekala sam diku! (nar.). ~ se 'napuniti se ikovima'. Na veliki ker se sav uiko.

uinit uinlm svr. 1. 'izvriti, izvesti'. Danas je mali Ante uinio prvi korak. 2. 'pomoi, izii u susret'. Uini mi to, Milka, ja u tebi vratit kad ti ustribalo. 3. 'naneti zlo, cetu'. Kako si mogo to uinit, bratu roenom?! 4. 'utaviti (kou)'. Uinili su mi ovije koice, imaemo lipu i veliku opakliju. ~ se 'priiniti se, prikazati se'. Divanio sam s Gezinom Tezom, uinila mi se bolesna. uit -im nesvr. 'sticati kakvo znanje u koli i zanatu'. Kako ne bi uio kad iem u kulu. Izr. Ko ui znae, ko radi imae! (posl.). uitavo pril. 'ujedno, u jednom komadu'. Ti si meni dao sitno, a ja u tebi vratit uitavo jednu iljadarku. uitelj m 'prosvetni radnik koji radi u osnovnoj koli'. Danas mi je uitelj kazo da sam najbolji u raunu. uiteljica 'ena uitelj'. Nane, imamo novu uiteljicu, uoporit se uoporim se svr. 'skupiti se u opor'. Ovce su se uoporile, vrime je da i(h) tiramo na sala. uoviit se -Im se svr. 'odrasti, sazreti, postati ovek'. E, moj Janko, i ostarie al se nee uoviit. u/u uem svr. 1. 'idui dospeti na kakav zatvoren prostor'. Nemoj zakljuat vrata, ja u u malo posli; Jo malo pa e snaja u u nau kuu. 2. 'stupiti u odreeno doba ivota, starosti i sl.'. Borme je naa cura ula u esnajstu godinu. Izr. ~ u volju 'dopasti se'; ~ u glavu 'razumeti'; ~ u godine 'postati stariji'; ~ u trag (kome, emu) 'otkriti (koga, to)'; uo vrag u njega 'pomamio se'. uapkat -am svr. v. apkat. Ba ste lipo uapkali ambetu. uarit uarim svr. 'doi do zarade, zaraditi, izvui neku korist (ne ba na najpoteniji nain)'. Ako se togod mo uarit, onda e Lozija cigurno tamo bit (v. ar). uutit (se) -im (se) svr. 'prestati govoriti, zautati'. uo sam mu glas iz kue, a kad sam ja uo unutra,on je uutio. 2. 'primiriti se, utiati se'. Cvrak se uutio, valdar je oo na spavanje. uutkat -am svr. 'primorati nekoga da uuti'. Koce, moe li ti tu tvoju dicu malo uutkat, ne ujemo se od nji. ~ se 'zautati, utiati se'. Udarila je kia, pa su se i vrepci uutkali. uutkavat (se) uutkavam (se) nesvr. prema uutkat (se). Dokleg e, Kristo, misli da uutkava tvog Stipana, puti ga nek divani s ljudima, pa on je ve odavno momak posto. uutkivat (se) uutkivam (se) nesvr. v. uutkavat (se). uvala m i 'pokvarenjak, utva, ulizica, dvolinjak'. ta se on mia med poten svit, uvala zgaena! udaja 'stupanje enske osobe u brak'. Moju udaju nikad neu zaboravit, sav sokak je svatkovo kod nas. udanit udanem svr. 'udahnuti'. Toliko sam se poplaila da nisam mogla ajer da udanem. udaren -a -o 1. trp. prid. od udarit. 2. 'malo lud, aknut'. Divani on i radi ko i drugi svit, al pokatkad izgleda ko da je malo udaren. Izr. ~ mokrim obojkom 'luckast'. udarit -im nesvr. 1. a. 'lupiti, mlatnuti'. Nane, Vince me udario akom po nosu. b. 'zahvatiti sobom i prodrmati ili opaliti'. Grom je udario u dud, po sridi ga je rascipio. 2. 'pogoditi izazivajui oduzetost ili smrt'. Ba Lazu je vitar udario i samo to je jo iv. 3. 'naleteti na neto, lupiti o neto'. Nismo se mogli s kolima zaustavit i rudom smo udarili u zid. 4. 'propisati, nametnuti'. Oni nama udare porciju, ne pitaje moemo 1 i ne moemo platit. 5. 'ukucati, zabiti'. Udari koie da se vidi da je zemlja izmirena. 6. a. 'sav se predati neemu'. Majka su se diigo suzdravali, al onda su najdared tako udarili u pla i alenje' da smo se svi guili u suzama. b. 's apetitom jesti ili piti'. Dobro ste osolili peenje, sad kad udarimo u vino, bie pisme do zbre. 7. 'krenuti, poi unekom pravcu'. Najbolje e nai njegov sala ako oma iza naeg salaa udari priko njiva. 8. 'poeti padati; snano grunuti (o vetru, meavi)'. Sve je bilo dobro dok kia nije udarila. 9. 'izazvati povremene promene u oveku (o piu)'. Bilo je veselo dok ga vino nije udarilo u jezik. Izr. udarila ga aa u glavu 'opio se'; ~ glavom o zld 'tvrdoglavo srljajui naii na potekoe; ~ na sva zvona 'razglasiti'; u visoko drvo grom najprije udari; udri brigu na veselje 'odbaci nevolju'. ~ se 'zadati sebi udarac'. Eno ga, lei u krevetu, udario se o drvo. udat -am svr. 'dati kome za enu (ker, sestru, roaku)'. Odali smo i nau najmlau er. ~ se 'stupiti u brak (o enskoj osobi)'. Moja nana su rano ostali brez ovika, poginio je u ratu, al su se nanovo udali kad smo se ja i sestra podomile. Izr. Kako sam se nadala, dobro sam se i udala! udavaa 1. 'devojka koja je stigla za udaju'. eniu se, kako ne bi, samo dok naem udavau za mene. 2. 'isproena devojka (u periodu do venanja)'. Kako vaa udavaa, je 1 je spremate za vinanje? udavat (se) udajem (se) nesvr. prema udat (se). udavit udavim svr. 1. 'zadaviti'. Toliko je nanu moj mlai brat namuio da je esto znala kast da joj je ao to ga nije udavila kad se rodio. 2. 'utopiti'. Dica su putila pilie u vodu da vide kako znadu plivat i sve pilie su udavili. 3. 'mnogo namuiti, izmoriti (npr. dosadnim prianjem)'. Sino me je Lacko skoro udavio, tri sata mi je dosaivo pripovidaju ve po ne znara koji put kako su ga privarili kad je puke prodavo. ~ se 'utopiti se'. Nemam ja nikog, imo sam jednog brata, al on se davno udavio u Paliu. udebljat (se) -am (se) svr. 'postati debeo, postati deblji'. ie i on stariji, pa se malo udebljo i posto prosid. udesan -sna -sno 'zgodan'. Borme je to jo kako udesan momak i naoit.

udesit -im svr. 1. 'srediti, nainiti'. Tome, zato ve ne udesi tu bravu da moemo redovno zakljuat vrata? Lozika, udesi da i tvoja sestra sutra doe u kolo. 2. 'dovesti koga u nepriliku'. Kako nas je Lujo udesio, to nije svakidanje: napravio se bolesan i mi ga odneli na leima kui, a on se onda prid svima poo tako smijat da se sav zacinio. ~ se 1. 'urediti se, doterati se'. Za koga si se ti, Tezo, tako udesila? 2. 'nagoditi se, sloiti se'. Jesmo, udesili smo se i od sutra su vranci vai. udesno pril. 'na udesan nain, zgodno'. Ne znam oe 1 ba bit udesno da tira svinje na njegovu strniku dok ga ne pita. udeavat (se) udeavam (se) nesvr. prema udesit (se). udilit udilim svr. 'dati milostinju'. "Udilite siromaku" i "Udilite siromaku koji ne vidi u mraku" su este izreke prosjaka prid crkvom ili na groblju. udit udijem svr. 'udenuti (konac u iglu)'. Majko, vama su malo kratke ruke da udijete u iglu! udit -im nesvr. 'nanositi tetu, zlo, koditi'. Zna on da mu udi zdravlju, al kae ne moda se ostavi pia. udivanit (se) udivanim (se) svr. 'dogovoriti se'. Samo ti ii, ja i tvoj otac smo se ve udivanili. udivat udivam nesvr. prema udit. Slabo vidim, pa ne moem vie udivat. udlikat se udlikam se svr. 'izvriti veliku nudu s prolivom'. Bolto i Marta su toliko ili duda, pa su se obadvoje udlikali. udomit (se) udomim (se) svr. 'udati'. Blago tebi, Joko, ti si tvoju er udomio. udovac -ovca m 'ovek kome je umrla ena'. To je er onog udovca sa Sebeia. udovaki -a -o 'koji se odnosi na udovce i udovice'. Ni udovaki ivot nije lak. udovev -a -o 'koji pripada udovcu'. Vidi udovevi sinovi kako su fainski. udovica 'ona kojoj je umro mu, udova'. udovicin -a -o 'koji pripada udovici'. To je udovicina zemlja ostala neuzorana. udriroza 'nastrana i pomalo luckasta ena (pogrd.)'. Ko se za tom udrirozom okrene i taj ba ne mora bit treu no douvan. udrobit udrobim svr. 'drobei u sitne komade (hleb i sl.) staviti u neto teno'. Kate, za veeru dici udrobi kruva u vrue mliko. udrvenit se udrvenim se svr. 'postati kao drvo, ukrutiti se'. Mogla si ovo ilo malo i pogrijat, sve se ve udrvenilo. udubit udubim svr. 'dubei nainiti upljinu u neemu'. Kako si to mazo zid kad si ga tako udubio? Blako je udubio kruv, poijo je svu sridinu. ~ se 1. 'dobiti udubinu'. Zemlja se od vode prid koarom sasvim udubila, moraemo je nasut. 2. 'zadubiti se (fig.)'. Koce, tako si se udubila u to lingovanje da me ni ne vidi ni ne ujes. uduak pril. 'naiskap, naduak'. Moe mislit koliko je bio edan, kad j'e po litre vode uduak popio. udvostruit (se) -im (se) svr. 'dvaput uveati, udvojiti'. To je bilo lane, sad e, borme, morat udvostruit ako oe ja da ti orem. ui -a -e 'bolji, vredniji, vieniji'. Zato se Lozika ne bi udala za Danu, kad je momak dobar, a iz ue obitelji je. ufanje s gl. im. od ufat (se). Moje je ufanje u tebe, Boe, neizmerno (molitva). ufat (se) -am (se) nesvr. 1. 'nadati se, verovati, uzdati se'. ~ ufa se on da e do zaoda sunca ve bit kod svoje majke. 2. 'usuditi se, osmeliti se'. Posli oni batina to je dobio, ja virujem da se nee vie ufat da i jednu ri prozbori. ufircat -am svr. 'krupnim bodom igle uiti novoskrojenu haljinu, odelo i sl. (nakon probe se ije po tome kako je ufircano)'. Zato je samo ufircano da na probi popravimo to nije dobro. uflikat se uflikam se svr. 'dobiti proliv'. Kad se prase uflika, to je znak da je bolesno. ufonjat se -am se svr. 1. 'umokriti se'. Nikoli su nogavice od flundra sasvim mokre, mora da se ufonjo. 2. 'uplaiti se (f ig.)'. Ajde ii, ta si se ufonjo, valdar si ti muko pa se nieg ne boji. ufriko pril. 'ubrzo'. ~ ufriko e se smrknit. ufugovat -ujem svr. 'uglaati malter izmeu cigala'. Ti samo ziaj, ja u ufugovat di triba. ugait se -im se svr. 'obui gae, pojaviti se u gaama'. Tebi je, Tome, valdar vruina kad si se ugaio? uganjak m 'ukur, svitnjak'. Ukljukaj uganjak, visi ti do kolina. ugaat ugaam svr. i nesvr. prema ugodit. ugagricat se -a(m) se svr. 'dobiti gagrice'. Jedna unka se ugagricala.

uganit uganem svr. 'povrediti nogu ili ruku iskretanjem zgloba, iaiti'. Mo bit da si uganio nogu kad ne moe na nju stat. ugar 1. 'njiva koja se posle etve preore da odstoji pre dubokog oranja i novog jesenjeg sejanja'. 2. 'plitko oranje posle skidanja useva'. Zemljite je pripravljeno za ugar. ugarak ugarka m 'ogoreli komad drveta'. Poli vodom vatru, nemoj ni jedan ugarak da ostane. ugareap m 'kraa loza na okotu, koja se ostavlja za iduu godinu na rod'. ugarit ugarim svr. i nesvr. 'uzorati obradivo zemljite i ostaviti izvesno vreme nezasejano, da bi se odmorilo i postalo plodnije'. Izr. orat pod ugar 'ugariti'. ugarnice mn. 1. 'ugarena njiva'. 2. 'zemlja koja se nalazi neposredno do prvih kua grada)'. Tu nam je zemlja oma u ugarnicama iza varoi. ugasan -sna -sno 'zagasit, taman'. Kupili su mi moji jedno ugasno ruvo. ugasit ugasim svr. 'utrnuti'. Ugasila se vatra u porelju. Izr. ~ e 'uzimanjem vode ili kakve druge tenosti utoliti oseaj ei'. ~ kre 'preliti ivi kre vodom radi dobivanja gaenog krea'. ~ se 1. 'prestati svetleti'. Ba sad se jedna zvizda ugasila na nebu. 2. 'umreti'. Svaiji e se ivot jedared ugasit. 3. 'izumreti'. Umro je brez roda i grana mu se ugasila. ugazit -im svr. 1. 'gazei zgnjeiti (to)'. Napravili su stazu priko ita i jsve ga ugazili. 2. 'uprljati gazei po emu'. ~ oma da si skinio te blatnjave cipele, oe valdar da mi ugazi pokrovce u sobi. uginit -nem svr. 'lipsati, cri'. Nemam vise ovaca, sve su uginile. uginue s 'smrtnost ivotinja'. Ove godine sam imo manja uginua u prasicama nego lane. uglancat -am svr. 'usjati, uglaati'. Tako sam uglanco daske, svi e miovi popadat! uglavit (se) uglavim (se) svr. 1. 'namestiti da neto vrsto stoji, uvrstiti'. Uglavi tu bocu s mlikom da se ne privrne. 2. 'ugovoriti, dogovoriti se'. Da, da, bie svatova, uglavili smo ve i dan vinanja. uglavljivat (se) -avljivam (se) nesvr. prema uglavit (se). ugledat -am svr. 'spaziti, primetiti'. Kad ugledam toran Gradske kue, onda znam da sam blizo Subotice. ~ se 'poi za neijim primerom'. Ako se ugleda na tvog strica, bie valjan ovik. 2. 'videti svoj lik (u ogledalu, vodi i sl.)'. Nisam virovo da mi je toliko nateko nos, od uboda ele, sve dok se nisam ugledo u ogledalu. ugledat (se) ugledam (se) nesvr. prema ugledat (se). uglibit se uglibim se svr. 'uplesti se, zapetljati se u neto neprijatno (fig.)'. Taki zgodan momak i uglibio se u enu s troje dice. ugnjizdit se ugnjizdim se svr. 1. 'napraviti, saviti gnezdo'. Opet se roda ugnjizdila na svom starom mistu, na odaku. 2. 'smestiti se ugodno (fig.)'. Samo kad si se ti ugnjizdio, a drugi nek gledaje di e sist. ugodit -im svr. 'ispuniti elju (kome)'. Ugodi ti didi, pa se ne boj da nece dobit novo ruvo za Uskrs; Ko bi svima ugodio, kad vas tuta ima. ugojit ugojim svr. 'utoviti, uhraniti (stoku, ivinu)'. Nisi tribo tako ugojit bika, nee tit skakat. ~ se 'postati debeo'. E, jesi se ugojio, izgleda ko melak. ugrabit -im svr. 'doepati se prvi neega'. Kako vidim, ti si ugrabio najvei komad peenja, a drugima ta ostane. ugrijat -jem svr. 1. 'uiniti toplim, zagrejati'. Ugrij mi vode za nogej Triba ugrijat pe. 2. 'obasjati, zagrejati'. im se magla razie i Sunce ugrije: Dobro si ga ugrijo s litrom vina. Izr. ~ tabane 'urno ii, mnogo plesati'. ~ se 1. 'postati topao, zagrejati se'. Site nuz pe pa ete se ugrijat. 2. 'biti pripit'. Nazdravljajui esto, gosti su se fain ugrijali. ugrijavat (se) -ijavam (se) nesvr. prema ugrijat (se). ugrist -izem svr. 'zariti zube u nekoga, ujesti'. uvaj se kera, da te ne ugrize. Izr. ~ za srce 'duboko uvrediti'. ~ se 1. 'sam sebe ozlediti zubima'. 2. 'slepo ii za nekim, ugledati se u nekoga'. Ugrizo se u Mandinu er, pa je 1 ona, jel nikoja druga. Izr. ~ za jezik 'pokajati se zbog nepromiljenih rei'. ugruvat se ugruvam se svr. 'izudarati se (padom)'. Ba Vincin Ivan je pao s konja i fain se ugruvo. ugurat uguram svr. 1. 'tutnuti'. Dok sam se ja okrenila, dida su joj ugurali ato u aku. 2. 'izraditi slubu nekome'. Roenog brata je uguro za poljara. ~ se 1. 'tiskajui kroz gomilu, ii'. Dotleg se guro dok se nije uguro u prve redove i opet je najbolje od nas vidio svatove. 2. 'ugurati (2.)'. Kako se uguro to on zna, al glavno je da radi. uguravat (se) -uravam (se) nesvr. prema ugurat (se). uguit uguim svr. 1. a. 'zadaviti'. Uguio je roenu enu i onda se obisio. b. 'onemoguiti razvoj, rastenje'. Korov je uguio kuruz. ~ se 1. 'udaviti se'. Uguio se u dimu kad je spaavo konje iz koare koja je gorila. 2. 'zadaviti se (zalogajem, gutljajem, od gra u grlu pri jakom uzbuenju i sl.)'. Kau da se uguila od suza. uguivat (se) -uguivam (se) nesvr. prema uguit (se).

uguvat (se) -am (se) svr. 'pritiskajui uiniti nabore na neemu'. Kad sida, pripazi malo, nemoj da uguva novo ruvo. uja 'vreme kojim se oznaava prekid nekog rada, odmor'. Dok vi otkujete kose, ja u jednu uju da otspavam. Samo da doe vrime za uju, al izgleda do une nee bit nita. ujac m v. ujak. Roze, kad vam je bio ujac u gostima? ujak m 'materin brat'. Nece se valdar stidit od tvog ujaka? ujakov -a -o 'koji pripada ujaku'. ~ ujakov sala je najlipi u kraju. ujait -im svr. 1. 'ui jaui, ujahati'. Da ste i(h) vid(i)li kad su nji pet ujaili u avliju. 2. 'uvebati konja za jahanje'. Mora najpre ujait konja p onda se moe pokazivat. ujev -a -o 'koji pripada ujacu'. Ujevi su konji, al i(h) ne tira ujac. u(j)idat u(j)idam svr. nesvr. prema u(j)ist. On ne bi b'io taj to jeste da koga uvik ne u(j)ida! ~ se 'ugrizati jedno drugo'. Moraemo i(h) rasparit, otkako smo nabavili ovog novog kera, samo se u(j)idaje. ujin -a, -o 'ujakov'. Ujini risari su ve sve pokosili. u(j)ist u(j)idem svr. 1. 'zagristi, ubosti zubom, rilicom i sl.'. Ujio ga je ker za nogu. 2. 'uvrediti, pecnuti (fig.)'. Kad je to kazo, ko da me je za srce u(j)io. Izr. koga je zmija u(j)ila taj se i gutera boji! ~ se 'ugristi samoga sebe'. ujit -im nesvr. 'hujati'. ujete 1 vi kako zdravo uji vitar napolju? ujna 'ujakova ena'. Od sviju, dica najvema vole ujnu Tezu. ujnica dem. od ujna. Kako ti ima mladu ujnicu?! ujnin -a -o 'koje pripada ujni'. Ujnina baa je puna arenog cvia. ujo m 'ujak'. Kad ujo dou u goste, nana uvik peu kolaa. ujtru pril. (u jutarnjim asovima), ujutro' Neemo ujtru orat, mokra je jo zemlja ujurit ujurim svr. 'jurei ui kuda'. Je l se togod dogodilo kad si tako ujurio ko brez due? ukakat se -am se svr. 'izvriti veliku nudu (de.)'. izgleda da se dite ukakalo, tribalo bi prominit pelenu. ukakit se ukakim se svr. v. ukakat se (de.)'. ukalamit -im svr. 'upelcovati'. Jue sam dvi trinje, a danas pet zerdelija ukalamio. ukaljat ukaljam svr. 1. 'uprljati blatom, zaprljati'. Kudan si ti, Lazo, io kad si tako ukaljo te nove cipele? 2. 'osramotiti, obrukati'. Sve bi mu oprostio samo da nam ime nije ukaljo. ~ se 'uprljati se, zaprljati se blatom'. Valdar ste se u blatu sigrali kad si se do vrata ukaljo? ukapat -am svr. 'kapima pokvasiti ili upr. ljati'. Kako ti je to ilo, kad ide paprikaa; ti, redovno koulju ukapa?! ~ se 'pokapati se'. To sam se u kuvanju ukapala pekmezom. ukasat -am svr. 'ui kasajui, ui trei'. Moro je ukasat da se pokae kake konje ima. ukasnit -nem svr. 'zakasniti'. Nemoj ukasnit jel mi ujutru rano kreemo. ukatranisat se -iem se svr. 'umazati se katranom'. Mazo sam utrojene svinje i sav sam se ukatraniso, ne znam kako u ruke oprat. ukebat ukebam svr. 'uhvatiti, uvrebati, uloviti, obino u emu nedoputenome'. Neka, neka, kad neete da kaete ko krade groe iz vinograda, ukebau ja lopova, al onda teko njemu. ukeit -im svr. 'nogom udariti loptu u neki prostor'. Ukeio bi on kad bi znao, vidie, rukom e je bacit u avliju. ukenjait se -im se svr. 'umazati se kenjaom, kolomazom'. Podmazivo sam kola, pa sam se i sam fain ukenjaio. ukipit se ukipim se svr. 'skameniti se, ukoiti se'. Ajde, Bartule, privati se i ti motike, ta si se ukipio i gleda druge kako rade. ukiselit -im svr. 'uiniti da neto postane kiselo (stavljanjem u sire, vrenjem ili dodavanjem kultura)'. ~ ukiselili smo tri boce krastavaca; Ukiselili smo jedan lonac od pet litara kiselne za risare. ~ se 'postati kiseo'. Ukiselili su se oni krastavci to smo metnili na sunce, probala sam i(h), moemo i(h) troit. ukiselo pril. 'pripremiti testo sa kvascom za kola' (supr. uslatko.) Jue je bilo kolaa peenog ukiselo. uklanjat (se) -am (se) nesvr. prema uklonit (se). uklapat (se) -uklapam (se) nesvr. prema uklopi (se). uklatica 'romboidni komad platna koji se uiva kao umetak meu nogama mukih dugakih gaa'. Uklatica pomae da kosac

moe pravit vei korak pri koenju, a da ne raskine nogavice od gaa. uklepat -am svr. 'ugurati, dati kome to; prodati (mimo volje kupca)'. Nije ni primetio kad mu je uklepala motiku u ruke. Gledaj da ti ne uklepaje kake bolesne svinje. ~ se 'uvui se, ugurati se, nametnuti se'. Ti si kriva, zato si je putila da se ona uklepa do tvog momka. uklesat ukleem svr. 'urezati (obino u kamen)'. Kad si bila na groblju, neznamjesu 1 uklesali didino ime na kri? uklet -a -o 1. trp. prid. od uklet (se). 2. 'jadan, nesrean, gonjen kletvom'. Ne mo tamo niko dugo da se skrasi, ko da je nika ukleta kua. uklet ukunem i ukletem svr. 'prokleti'. Mater ga je klela i to mu je ostalo ko da ga je uklela, pa nikad vie srie nema. ~ se 'prokleti samog sebe'. esto se i za svata kune, samo da se ne uklete naposlitku. uklonit uklonim svr. 'premestiti, skloniti sa mesta; odstraniti'. Uklonite one andramulje isprid ambetua, dosta mi je ve vaeg nereda. Izr. ~ s puta (s oivi) 'nestati'. ~ se 'skloniti se, izmaknuti se'. Ukloni se, ne vidi da ne moem od tebe pro; Ukloni se dalje, da ujo sidnu. uklonjat (se) -am (se) nesvr. v. uklanjat (se). uklopit uklopim svr. 1. 'uramiti'. Jesl 1 vid(i)la kako su lipo uklopili vinanu sliku Marije i Vince? 2. 'uglaviti, namestiti'. Samo ti dobro uklopi dovratke, onda e i vrata leat kako triba. ~ se 'nai mesta, prilagoditi se'. Valdar zato to su oni druge vi're, nikad se nije mogla uklopit u njevu kuu. ukljukat (se) ;am (se) svr. 1. 'utoviti ivinu (kljukajui)'. Ukljukali smo ove godine vie od stotinu giisaka. 2. 'neto to visi ukljukati (koulju u akire)'. Ukljukaj te krajeve od marame da ti ne vise ko balci i'z nosa. ukljukavanje s gl. im. od ukljukavat. Ne vridi ukljukavanje koulje u stan kad je koulja kratka, pa se izvue im se sagnem. ukljukavat -ukavam nesvr. prema ukljukat. ukobat se ukobam se svr. 1. 'zavoleti nekoga, zaljubiti se'. Jao se ukobo u Jelicu i sad tri za njom ko lud za Bogom. 2. 'uporno ostati pri svojim tvrdnjama ak i ako nije u pravu'. Svi kau da nisi stigo na vrime, samo si se ti ukobo da je istina ono to ti kae. ukoit ukoim svr. 1. 'onemoguiti okretanje toka (na vozilu, bunaru i sl.)'. Ukoi toak da kabo ne padne opet u bunar. 2. 'upraviti netremice pogled'. Pogled ukoio pa ni da trepne. ~ se 1. 'zaustaviti se u kretanju, u radu'. Ukoio se toak i kola su stala. 2. 'izgubiti sposobnost kretanja kao posledica kakvog psihikog stanja'. Od strava su se svi ukoili. 3. 'biti paralizovan, oduzeti se'. Vranji se ukoila ruka, nita ne mo njom da radi. ukolenit -im svr. 'tankim uetom ili specijalnim okovima, sapeti (konja, goveda) ispod kolena'. Ukoleni krave i pusti i(h) da pasu. ukomit ukomim svr. 'upraviti, uputiti (oi)'. Ukomio oi na dinju ko maka na miju jamu. ukonakovat -ujem svr. 'ukonaiti, nastaniti se, nai prenoite'. Nismo mogli sve ukonakovat koji su bili u proijunu, tuta nji je moralo prinoit pod vedrim nebom. ~ se povr. ukop m 'sahrana, pogreb'. Malo je bilo svita na ukopu. ukopat -am svr. 1. 'staviti u jamu i zakopati'. Okopali smo stupove za ogradu. 2. 'sahraniti'. ~ ukopali su ga pored njegove ene. ~ se 1. 'utvrditi se, uaniti se'. Okopali smo se mi, a ukopali su se i oni, pa je tako poo rovovski rat. 2. 'vrsto ostati pri svome stavu (fig.)'. Ne volim kad se kogod ukopa i ne poputa od svog a vidi da nije u pravu. ukopetit ukopetim svr. 1. 'ukoeno, sa iskolaenim oima gledati'. Bar da kae togod, ve samo ukopetio te svoje velike oi i uti. 2. 'tvrdoglavo, uporno tvrditi to'. Kad si ve ukopetio, onda ni ne poputaj. ~ se 1. 'usprotiviti se tvrdoglavo'. Vo se ukopetio s pridnjim nogama pa niko da ga krene. 2. 'zagledati se ukoeno, iskolaiti oi'. Ante se ukopetio u strinu, ko da je nikad dosad nije vidio. ukoracit ukoracim svr. 'ui, stupiti u neto'. Nije dobro ni ukoracio u ambetu, a bao ga opale po uima. ukordepit (se) ukordepim (se) svr. 1. 'stvrdnuti se, ukrutiti se (ve od zimskog mraza)'. Ostavili smo noos koulje na trangi, pa su se sve ukordepile od mraza. 2. 'ukoiti se (od iznenaenja) (fig)'. Krei ve, ta si se ukordepio, valdar se nisi uplaio zime? ukorit ukorim svr. 'uiniti kome prekor, prigovoriti (kome to)'. Nana su ee znali ukorit nas dicu, al smo se vema bojali bae. ukorovit se -i se svr. 'zarasti u korov'. ija je ovo zemlja kad se tako ukorovilo ko da gazde nema. ukosirit se -osirim se svr. 'zauzeti oholu pozu (pri hoanju, sedenju, razgovoru), praviti se vaan'. Roza se ukosirila u proelje, sirota, misli da je ona kogod i togod. ukosit ukosim svr. 'koso postaviti, naheriti'. Kako si to dio kamaru kad si je tako ukosio? ukoso pril. 'u stranu, u kosom pravcu, postrance'. Glava mi je visila doli i sve mi je nita ukoso izgledalo. ukotac pril. u izrazu: uhvatiti se, hvatati se u kotac 'poceti se rvati, guati, tui; poeti, poinjati odlunu borbu'. Triba

brat kuruze a kia nikako da stane, moraemo se jo i s kiom vaat u kotac. ukraivat -aivam nesvr. prema ukratit. ukraj predl. 'pored, kod, kraj'. Ni ukraj pameti. ukrast -adem svr. 'izvriti krau'. Ako mi je ne date, ja u vam ukrast er, a to e onda bit vaa a ne moja sramota. ~ se 'iskrasti se'. Kad tvoji zaspu, a ti se ukradi. ukratit ukratim svr. 'oduzeti, liiti ega, uskratiti'- Kad voli da ui, nemojte je u tom ukratit. ukratko pril. 'u nekoliko rei'. Ti njima samo ukratko, a oni kako oe. ukrivo pril. 'krivim pravcem, nakrivljeno, nakrivo, koso, u stranu'. Nema ogledalo ~ kad si tako ukrivo svezala maramu? ukri pril. 'kriajui se'. Kad je ula Jocka da je i njezin sin cilu no banio, ukri se dala. ukrmait -im svr. 'piui mastilom umrljati, napraviti mrlju'. Sve bi dobro bilo samo da nisi ukrmaila irku (v.). ukrupno pril. 'mnogo, jako'. Jel se svaaje ne znam, al da zdravo ukrupno divane, to je istina. ukrvavit ukrvavim svr. 'umazati krvlju, okrvaviti'. ta si radio kad si obavu od koulje ukrvavio? ~ se 'umazati se krvlju, postati krvav'. Ti ko da nisi bio na disnotoru, nigdi se nisi ukrvavio. ukuanin (mn. -ani) m 'stanar jedne kue'. Otkako je ostala sama u kui uvlk je imala ukuana. ukuanka 'stanarka'. Uite samo, to je moja ukuanka. ukuvat -am svr. a. 'duim kuvanjem dovesti do vee gustine'. Ukuvat pekmez. b. 'staviti kao dodatak jelu koje se kuva'. Ukuvala sam rizance, ako friko ne dou da idu, sve e se zgusnit. ~ se 'zgusnuti se pri kuvanju'. Pa moalo se ukuvat, otkad se ve kuva a vas nema rna unu. ukvacat (se) ukvacam (se) svr. v. ublatnjavit, Ti cigurno bira najvee blato sridom puta, kad svaki dan doe ukvacan do kolina. ukvarit ukvarim svr. 'pokvariti, iaiti'. Tako je klizavo, na oi sam pao i ukvario ruku. ~ se 'pokvariti se (o namirnicama)'. Zaboravili smo za kruke i sve su se ukvarile. ukvasit -im svr. 'pokvasiti, ovlaiti'. Zasui te rukave, ne vidi da e i(h) tako ukvasit? ~ se 'pokvasiti se, ovlaiti se'. Ukvasila se i sad plae to joj je mokra suknja. ulagat se ulaem se svr. 'dodvoriti se ulagivanjem'. Od malena je bila taka da se znala ulagat. ulagivanje s gl. im. od ulagivat (se). I za ulagivanje triba imat niku narav. ulagivat (se) ulagivam (se) nesvr. prema ulagat (se)'. esto je gore proo od drugi, al Lajo se nije volio ulagivat. ular ulara m 'konopac oko glave konja (za kraj se konj vodi ili se njim vezuje)'. Kad je nov konj, nek je i nov ular. ulazit -im nesvr. prema u. ule ulegnem svr. 1. 'ugnuti, saviti'. Krov od salaa je ulego sa jedne strane. 2. 'smestiti na spavanje (nekoga)'. Ulegla sam dicu, sad moemo pripovidat. ~ se 'spustiti se, slegnuti se'. Kamara se malo ulegla, samo da ne bidne kie, mo ito zakisnit. uledenit se uledenim se svr. 'ohladiti, slediti'. Di ste tako dugo, orba se ve sva uledenila. ulegnue s 'ulegnuto mesto, udoljica'. Na tom ulegnuu uvik ostane podzemna voda. uletit -im svr. 1. 'ui letei'. Uletio nam je slipi mi u sobu. 2. 'neoekivano ui, dojuriti'. Tome je uletio u sobu da smo svi zastali od iznenaenja. 3. 'preduzeti neto (obino nepromiljeno)'. Da si se malo raspito, nS bi tako uletio u tu kupovinu. uleat se -im se svr. 'omlitaviti od dugog leanja, nerada'. Vince, jel ti zna da je ve podne, kad misli ustat,kako se nisi uleo,toliko bit u krevetu?! ulickat -am svr. 'ugladiti, doterati'. Nee se ona manit dok sve po sobi ne ulicka. ~ se 'udesiti se, doterati se'. Zna se ulickat pa se svi za njom okreu. uliat uliem nesvr. prema uletit. Zatvori ta vrata od volarice da ne uliu vrepci. uligat (se) uleem (se) nesvr. prema ule (se). Vrime je da se dica uligaje. uligivat (se) uligivam (se) nesvr. prema uligat (se), ule (se). Neu vie da vas uligivam, dosta ste velika dica, pa se moete i sami spremit za spavanje. ulinit se ulinim se svr. 'postati len'. Kod vas se, gazda, ovik ne mo ni ulinit, furtom ste nam za petama. ulipat (se) -am (se) svr. 1. 'uiniti lepim ili lepim'. Dola sam da vidim kako e ulipat ambetu? 2. 'prikazati neto lepe nego to je (fig.)'. Poznam ja njegovo dobro, ne mora nita da ulipa.

ulipavat (se) ulipavam (se) nesvr. prema ulipat (se). Zato je divojka i triba da se ulipava. ulipit (se) ulipim (se) svr. 1. 'sastaviti lepilom, prilepiti'. Zamuti malo brana s yodom, pa ulipi taj list to ti se iskinio is knjige. 2. 'oblepiti'. Ulipiemo bubljama od plive kokoinjac i za kokoke i onaj mali za pilie. 3. 'umazati, uprljati'. Ulipila si tistom rukav od kaputa. ulit ulijem svr. 1. 'nasuti neku tenost u neto'. Uli vode u lavor da operem ruke. 2. 'uiniti da neko stekne neko svojstvo, usaditi neto'. Mora sam uit, sine, ja ne moem da ti ulijem znanje ako se sam ne potrudi. ulitit -im svr. 'obui nekome letnje odelo'. Nisi ti malo rano ulitila tvog derana? ~ se -im se svr. 'obui se u letnje odelo'. ulivat ulivam nesvr. prema ulit. Meni nemoj vie ulivat. ulivo pril. 'na levu stranu, levo'. Na raskru skreni ulivo. ulizat se uliem se svr. 1. 'izlizati se'. Nije volio i med drutvo, jel je imo samo jedno ulizano ruvo. 2. 'doterati se, ulickati se'. Nju uvik triba ekat dok se ne ulie. 3. 'dodvoriti se, ulagati se'. Zna se cura ulizat i zato je tako vole. ulizica i m 'onaj koji se rado ulizuje'. Ni kera ne volim ulizicu a ne ovika. ulizivat se -izivam se nesvr. prema ulizat se. Badavad se uliziva, mora ustat i na poso. ulokat se -am se svr. v. ulopat se. Svu sam suknju ulokala, toliko je velika rosa bila jutros. ulopat (se) ulopam (se) svr. 'jako isprskati blatom'. Gae e ulopat, zasui i(h). ulovit (se) ulovim (se) svr 1. 'uhvatiti ili ubiti u lovu'. Nisam danas imo srie, nita nisam ulovio. Naa mala cfca je ulovila mia. 2. 'vetinom stei, dobiti (fig)'. Kako mi se ini, ode je baba ulovila zeta. ulubit (se) ulubim (se) svr. 'ugnuti povrinu neega ravnog ili ispupenog'. Komija mi danas vratio koto, na dva mista ga je uiubio. uludo pril. 'beskorisno, ludo'. Ne mo se tako ivit i troit uludo. uljuljat uljuljam svr. 'ljuljajui uspavati'. Nogom je ljuljala kollvku i friko ga je uljuljala. ~ se 'zaspati ljuljajui se'. Sam se uljuljo. uljuljivat (se) uljuljivam (se) nesvr. prema uljuljat (se), uljuljivat (se)'. uljuljkat (se) -am (se) svr. dem. prema uljuljat. izgleda da e Josu Marica uljuljkat. uljuljkavat (se) uljuljkavam (se) nesvr. prema uljuljkat (se), uljuljkivat (se). uljuljkivat (se) uljuljkivam (se) nesvr. v. uljuljkavat (se). um m 'pamet'. Bio kazat pa bi znala kako da se vladam, a vako otkud da znam ta si ti na umu imo. Izr. na ~ past 'setiti se'; na umu drat 'pamtiti'; pomraio mu se ~ 'poludeo je'; s uma smetnit 'zaboraviti'; to na umu, to na drumu 'otvoreno govoriti; izbrbljati (podsm.)'; ~ caruje, sila klade valja! (posl.). umackat (se) -am (se) svr. 'zamazati, uprljati'. Sve si ruvo umacko. umakat umaem nesvr. prema umoit. Toliki komad kruva umae u kiselnu, da ga ne mo u usta metnit. umaknit umaknem svr. 'kriom se izvui; pobei'. ~ imali smo noos lopova, al dok nismo izali u avliju, umaknio je. umandrat se -am se svr. 'umazati se, uprljati se'. Lipo to i, sva e se umandrat. umanut -a -o 'sulud, defektan'. ta se vrzma oko nae Lozike taj umanuti Beno? umarat (se) umaram (se) nesvr. prema umorit (se). Ne umara mene poso, ve bolesno srce. umastit (se) umastim (se) svr. 'uprljati, umrljati neim masnim, zaprljati dugim noenjem i sl.'. Kako sam siko slanine, malo sam umastio rukav od kaputa. umazat -aem svr. 1. 'uprljati, zamazati, umrljati (ruke, odeu)'. Umazala sam sve pfste od pekmeza. 2. 'okreiti, obojiti (zidove, kuu)'. Jue sam tako lipo umazala kreom sala, a noos mi kia sve utrapala. ~ se 1. 'uprljati se, umrljati se'. Kako si to io, kad si se pekmezom umazo svud po licu. 2. 'samo u izrazu: Jeste 1 se umazali (da li je zavreno kreenje onoga to je zapoeto)'. umeat umeem nesvr. prema umetnit. Triba 1 jo da umeem u ovaj koar? umeljat (se) umeljam (se) svr. 'umazati se'. Di si doo do farbe kad si se sav umeljo i po rukama i po licu. umetnit umetnem svr. 'staviti neto unutra, izmeu neega; naknadno uneti'. Kazo sam sabovu da umetne jo jedan red vatelina u zlmski kaput. ~ se 'biti slian nekom od rodbine'. Umetnio se na njegovog dida Nikolu. umilit se -im se svr. 'ui u volju (nekome), stei neiju naklonost'. Nije zato to je najmlaa, ona se zna umilit, pa je zato svi vole.

umiljavanje s gl. im. od umiljavat se. I maka zna za umiljavanje. umiljat -a -o 'mazan, prijatan; mio, ljubak'. Ima ona dvoje umiljate dice. Izr. umiljato jagnje dvi ovce sisa! (posl.). umiljavat se umiljavam se nesvr. 'nastojati da se postane mio, da se stee naklonost'. Stana se zna umiljavat ko maka. uminit umini(m) svr. 'smanjiti intenzitet, popustiti'. Metni rakije na zub, modar e te malo uminit. umirat -rem nesvr. prema umrit. Nane, doite friko, majka umiru. umirit (se) umirim (se) svr. 'uiniti da neko prestane biti nemiran, da prekine buku, svau i sl. smiriti'. Bain samo j'edan pogled je umirio dicu: Jedva sam i(h) umirila da se ne svaaje. umirivat (se) umirivam (se) nesvr. prema umirit (se). Ne trpe se ova dva nova konja, pa i esto moram umirivat. umirovit umirovim svr. 'penzionisati'. Nije doeko da ga umirove, umro je na astalu u zvaniji. umirovljenik -ika m 'penzioner'. Na prvi komija u varoi je jedan stari umirovljenik. umiat umiam svr. 1. 'sasud u neku drugu materiju, dodati i izmeati'. Umiaj mekinja u spirine i napoj svinje. 2. 'uvui, upetljati (obino u neto nepovoljno)'. Ti ni sam ne zna u ega su te oni umiali. Izr. ~ piste u neto 'imati udela (skrivenog) u neemu'. ~ se 1. 'preduzeti neke mere; uplesti se'. Da se ja nisam umio, ti bi se zlo provo. 2. 'upasti, ubaciti se (u razgovor)'. Tako vam i triba, kad ste putili da vam se dica umiaje u divan. umit m 'alatka (sluila u runoj i vridbi sa konjima), mlatilo'. Donesi umit pa emo, kad se konji uklone jo malo ono klasje blie sridi dobro izudarat. umit (se) umijem (se) svr. 'upotrebljavajui vodu oprati (telo, lice)'. Nema ruka dok ne umije ruke, lice, usi i vrat. umivanje s gl. im. od umivat (se). Ala je to umivanje kad na uvetu blata ima. umivat (se) umivam (se) nesvr. prema umit (se). umnjak m 'poslednji zub kutnjak'. Lazi je ispo umnjak. umoit umoim svr. 'delimino uroniti u neku tenost'. Ko dite, ja sam volio da umoim lepanju u kiselnu. ~ se 'ukvasiti se, smoiti se'. Jesi 1 ti putio tene u kre da se umoi? umokrit (se) umokrim (se) svr. 1. 'ovlaiti, ukvasiti'. Podigni malo suknje da i(h) ne umokri, vidi da je velika rosa na travi. 2. 'pokvasiti isputanjem mokrae'. Ej, mone, nisi ti, kandar, malo umokrio flundre?! umolovat -ujem svr. 'obojiti, ofarbati stan'. Za dva dana emo umolovat dvi sobe i ambetu. umoljavit se -i se svr. 'biti napadnut, izgrizen od moljaca'. Nanina ona lipa otunka, s koicom iznutra, sva se umoljavila. umor m 1. 'malaksalost usled dugog i napornog rada, zamor'. Znamo da se ris mora to prija uradit, pa ovik ni ne osia umor dok radi, posli ga savlada. 2. 'umiranje, smrtni as'. Javili su nam da je strina na umoru. Izr. padat od umora 'biti potpuno iscrpljen'. umoran -rna -rno 'koji osea umor'. Jedva sam se dovuko do kreveta tako sam bio umoran. kr. mrtav ~ 'premoren'. umoreno pril. 'umorno, posustalo, iznemoglo'. U licu je potamnio i izgledo umoreno. umorit (se) umorim (se) svr. 1. 'dovesti u stanje umora, zamoriti'. Umorila cura momka, ta bi bilo da ste kopali a ne igrau. 2. 'ubiti, usmrtiti'. Da Bog da te kuga umorila. umorno pril. 'zamoreno'. ~ umorno je pogledo iu 1 kaka kola da ga ponesu. umotat -am svr. 'zaviti, upakovati, uviti'. Valdar nee u novinu umotat slaninu? ~ se 'uviti se'. Ja se uvik umotam u jorgan i tako legnem. umotavat (se) umotavam (se) nesvr. prema umotat (se). umrit se -Im se svr. 'ugaraviti se'. Ii na ogledalo da vidi kako si se umrio, ko da si u pei bio. umrit umrem svr. 'preminuti'. On ivi ivot i ne vodi rauna to e jednog dana i da umre. umrlica/umrlica 'posmrtnica'. Jedino se umrlicom mo dokazat da kogod nije iv. umrljat (se) umrljam (se) svr. 'uprljati, ukaljati'. Umrljala si tintom novu knjigu. umrsit (se) umrsim (se) svr. 'uiniti da se konci, vlasi i sl. zapletu'. Kazala sam ti da ne dira vunicu da e je umrsit. umrvit -Im svr. 'staviti mrve u neto, udrobiti'. Umrvila sam itav komad kruva u oljicu mlika. umuivat (se) umuivam (se) nesvr. prema umutit (se). umudrit se umudrim se svr. 'zamisliti se, uozbiljiti se'. Ko bi ga znao ta mu je, bio je veso i pripovido je itavo vrime, sad se najdared umudrio.

umuknit umuknem svr. 'prestati govoriti, uutati'. Ka e ve da umukne s tom vrulom, komijin deran po cio dan u nju urlie. umusit se umusim se svr. 'utonuti u neraspoloenje'. ta si se ti, Vranje, umusio, oma da si io med dicu, sigrat se. umutit umutim svr. 'mutei izmeati'. -Sa u ja askom umutit fanaka. ~ se 'smeati se s neim inei jednolinu masu'. Dobro su se umutila jaja sa eerom, bie torte. unakaradit (se) -aradim (se) svr. 'uiniti nakaradnim, nagrditi'. Ne fali to nita to nije lipa, samo da je mater nlje tako unakaradila u ruvo. unakaraivat (se) -aivam (se) nesvr. prema unakaradit (se). Valdar Jaga nema u kui ogledalo kad se tako unakaraiva. unakazit (se) unakazim (se) svr. 'uiniti nakaznim, osakatiti'. Ne moe pazit kudan iba kandijom, mogo si bratu Hce unakazit. unakrst pril. 'popreko jedno u odnosu na drugo, ukrteno'. Unakrst metne dvi granice da zna di je stala sa sijanjem. unaprid pril. 'pre nego to e doi do neega; pre nego to je neto zaslueno, dobijeno'. Meni bi zdravo tribalo ako bi mogo togod unaprid dobit. unaat unaam nesvr. v. unosit. finatrag pril. 'unazad'. ~ ima dosta vrimena otkako mi sve ie unatrag. unatraki pril. 'kreui se unatrag, sa leima okrenutim u pravcu kretanja'. Solo krene unatraki i naie na rudu od kola. uncucki -a -o 'koji je lukav, obeenjak'. Takl je stvoren da mu je priroda uncucka. uncuag m v. uncutarija. uvajte se Albe, modar je opet smislio kaki uncuag. uncut m 'mangup, lola, bekrija'. Ne kaem da je rav, al je velik uncut. uncutarija 'smicalica, lukavtina, nevaljalstvo'. ii, al priuvaj se malo, modar je to kaka uncutarija po sridi. uneredit se -eredim se svr. 'obavljajui veiku nudu zaprljati se, umazati se'. Morae malog Lazu oprat, sav se uneredio. unesriit (se) -im (se) svr. 1. 'uiniti nesrenim'. Ba mi je ao, dvoje mladi su unesriili. 2. 'povrediti'. Oluja i led su naisto unesriili cilo selo. unet unesem svr. 'nosei dopremiti, smestiti, staviti unutra'. Nismo mogli sve ito da unesemo pa nam je ono napolju pokislo; Unesi s kola pokrovce u sobu. unkav -a -o 'kijaviav'. Nemoj i blizo mene, unkava sam. unkavica 'kijavica'. Mene svaka unkavica uvati. unosit unosim nesvr. prema unet. Ako mi niko ne pomogne, ni ja necu da unosim slamu u volaricu. unue (zjj. im. unuad) s dem. od unuk i unuka. im su unuad dola, oma je puna kua veselja. unuica dem. od unuka. unui m dem. od unuk. unuk m 'sinovljev ili kerin sin'. Nemam ni jednog unuka. unuka 'sinovljeva ili kerina ki'. Unuka mi je u gostima. unutra pril. 'u okviru, u granicama neega'. Unesi stocove unutra. unutri pril. v. unutra. Unutri je vrue. unjkat -am nesvr. 'govoriti kroz nos'. Dolnja usna mu je falila, u ratu mu je rapnel otkinio, pa je s divanom unjko da smo ga jedva mogli razumit. uoan -na -no 'otvoren, neposredan'. Maja je uvik bila uona, al to joj je donelo vie zla neg koristi. uoi pril. 'dan pre; neposredno pre'..~ uoi Boia smo krenili na put. uokat se uokam se svr. 'umoriti se, premoriti se (posle dugog hodanja)'. ekaj malo da se oduvam, uokala sam se, dola sam pice iz varoi. uope pril. 'uopte'. Ja uope tebi ne virujem; Ni s kim se uope ne triba svaat. uortait uortaim svr. 1. 'uzeti za ortaka'. Ico uortaio Nacu i sad su nji dvojca najjai monci u selu. 2. 'uneti u ortakluk neku imovinu, vrednost'. Uortaili su po vola, pa sad sve zajedno rade. ~ se 'stupiti u ortakluk s nekim, udruiti se u nekom poslu'. Nji dvoj(i)ca su se uortaili i sad niko njima ne mo iza na kraj. uozbiljit uozbiijim svr. 'uiniti ozbiljnim, zamiljenim'. Grom udari buzo nji i sve i(h) uozbilji. ~ se 'postati ozbiljan; zadubiti se u misli, postati brian'. Znala sam da si togod nagazdovo kad si se tako uozbiljio.

upait -im svr. 1. 'pokazati prstom, rukom, uperiti'. Zato si na me upaio pistom, kad ja nita nisam kriv; Nane, Lazo je na me upaio puku. upaivat upaivam nesvr. prema upait. Ti si stariji brat, naui ve Nikolu da ne upaiva p'rstom na ljude. upadat -am nesvr. prema upast. Kako je ovo blato kad do kolina upadam? upalit upalim svr. 1. 'zapaliti'. Roze, upali lampa u sobi. Kriste, upali letriku u ambetuu da vidimo istovarit u avliji. 2. 'poi za rukom, uspeti'. Probo je i Nikola kod nje, al ni njemu nije upalilo. ~ se 'poeti goreti, zapaliti se'. Upalila se slama kod ba Stipana. upaljivat (se) upaljivam (se) nesvr. prema upalit (se). Ker matori, kad god kasno doe kui, ne upaljiva lampa. upantit -im svr. 'zapamtiti, upamtiti'. Upanti dobro to ti majka bidnu kazali. upanjit se upanjim se svr. 'ukoiti se od uda i iznenaenja, zaprepastiti se'. Kad je Lazo uo da mu je cura uskoila za drugog, tpliko se upanjio da se pomaknit iz mista nije mogo. uparadit se uparadim se svr. 'urediti se, _doterati se kao za paradu'. Kud si se ti, antune, tako uparadio? uparit uparim svr. 'sastaviti dvoje da zajedno neto urade'. Upario sam mog mrkova sa kominskim riom i sad zajedno oremo. ~ se povr. Ba su se nji dvoje dobro uparili. uparit (se) -im (se) svr. 'uiniti da se neto prome parom'. Zatvori vrata od sobe, sve e se uparit od ove pare iz kujne. 2. 'osetiti jaku vruinu'. JSdva sam ekala da skinem otunku, od vruine sva sam se uparila. uparloit -im svr. 'zapustiti, ne obraditi (zemlju, vinograd)'. Kako si mogo uparloit tu dobru zemlju? ~ se 1. 'zaparloiti se, zapustiti se'. 2. 'umrtviti se (fig.)'. Sve mu je propalo, pa mu se i ivot uparloio. uparoit -im svr. 'staviti konju ular'. E, sad ga uparoi ti, kad si ga putio brez ulara. upasat upaem svr. 'uvezati pojasom'. Upai tu koulju, nee valdar i u varo ko lotro. upasirat upasiram svr. 1. 'staviti na odgovarajue mesto, umestiti'. Nikako ne moem da upasiram vrata u dovratke. 2. 'sporazumeti se, ugoditi nekome'. Mogo bi kad bi tio da mi upasira da se ja naem s Veckom. upast upadnem svr. 1. a. 'pasti odozgo dole'. uo sam da se Beno tako naljosko da je upo u jamu s kreom. b. 'zapasti u neto; poiniti neto neeljeno'. Upo je u nevolju ni kriv ni duan; Upala je u teku bolest. 2. 'iznenada doi, banuti'. Upo je u kuu kad smo mu se najmanje nadali. 3. 'umeati se, uplesti se u govor'. Kako si smila bai da upadne u divan? Izr. upala mu sikira u med 'posluila ga srea'. ~ u dug 'zaduiti se'; ~ u oi 'privui panju'; ~ u ake 'nai se u neijoj vlasti'. uperit uperim svr. 1. 'upraviti (prst, pogled ili drugo to)'. Nane, Miko je uperio u me prst, a ja nita nisam bila kriva. 2. 'usmeriti, nanianiti'. Nece on priznat da puku u njeg uperi. uperjavit (se) -Im (se) svr. 'pokriti, posuti perjem'. Kako sam guske upala jo sam i kosu uperjavila. upertlat -am svr. 'uplesti, uvezati pertlama (cipele, mider i sl.)'. Upertlaj mi mider i krajeve dobro svei. upet upnem svr. 'zapeti, napregnuti'. Upni, mone, i ti malo s tvojim nogama. Izr. iz sve snage 'zapeti svom snagom'. ~ se 'napregnuti se'. Konji su zajedno se upeli i izvukli kola iz blata. Izr. ~ iz petnih ila 'zapeti svom snagom'. upetljat -am svr. 'umeati, uplesti'. Nadam se da mene nee u to upetljat. ~ se povr. Nek se diugi miaje, a ti se nemoj upetljat njima. upetljavat (se) upetljavam (se) nesvr. prema upetljat (se). upicanit se upicanim se svr. 'nakinuriti se'. Vidi Solu, kako se upicanio ko paradeki konj. upicanjivat se -anjivam se nesvr. prema upicanit se. upinjat (se) -njem (se) nesvr. prema upet (se). upisan -a -o u izrazu: lip ko upisan 'vrlo lep, lep kao slika. upisat (se) upiem (se) svr. 'zapisati u spisak odreene namene'. Upisali smo naeg Ivana u kulu. upisivat (se) upisivam (se) nesvr. prema upisat (se). upianko m 'muko dete koje se esto upia (pogrd.)'. Dico, da znate, Josica ima novo ime: zove se upianko. upiat (se) -am (se) svr. 'pokvasiti mokraom'. ta si radio kad si upio flundre? upitat upitam svr. 'postaviti pitanje, zapitati'. Nikad te nisam upitala, kako tvoja er ivi? ~ se 'postaviti pitanje samom sebi'. Kome je tiro da odan iem, upito sam se kad sam pao u jendek. upidrit (se) upldrim (se) svr. 'zagledati se iroko otvorenih oiju i uprta pogleda'. Vidi ga kako je upidrio oima u konja, ko da je lipu curu ugledo. uplakat se -em se svr. 'imati tragove suza na licu usled plaa'. Moe mislit kako joj je kad se svako jutro uplakana budi.

uplait -im svr. 'prepasti nekog'. Uplaio si me. ~ se 'prepasti se'. Sta ste se uplaili? uplest upletem svr. 1. 'napraviti pletenicu, nainiti venac od luka i sl.'. Kosu upleti u pletenicu. Upleti trangu, nikol(i)ko niti se pokidalo. Mara nek uplete pantljike u kosu. 2. 'umeati (nekoga u neto)'. ao mi je to sam i mlaeg brata upleo u moju nevolju. ~ se 1. 'zapetljati se, upetljati se u neto'. Triba odmrsit kravu uplela se u enflik. 2. 'umeati se'. Nisam ja ni dobro poela, kad se Vranje uplete i sve pokvari. upliat (se) -em (se) nesvr. prema uplest (se). Koji te andrak tira da se uplie u moj divan?! upljuvat upljujem svr. 1. 'pokriti upljuvcima'. Pendere su upljuvale muve. 2. 'popljuvati'. ~ upljuvo je bradu. ~ se 'popljuvati se'. Tako divani da se sav upljuje. upljuvavat (se) -uvavam (se) nesvr. prema upljuvat (se). upoganit (se) -im (se) svr. 'izbaciti izmet (na neto)'. Uzmi metlu i lopatu pa oisti, ono dribe se upoganilo ba prid vrata ot kue. upokoso pril. 'iskoeno, koso'. Kako god gledam to to si sadio izgleda mi upokoso. upolak pril. 'do polovine, upola'. Ove godine nam je upolak manje rodilo ita neg lane. upole pril. 'po polovinu'. Kupiemo zajedno i upole podilit. uporuit -im svr. 'udruiti, upariti (npr. dva konja na zajedniki posao)'. Uporuili smo volove i sad na njima oremo. uprait upraim svr. 'napraiti'. Upraio si eir. ~ se 1. 'uprljati se prainom, napraiti se'. Al si se ti, Tome, upraio, skoro ti se oi ne vide od prava. 2. 'uvrediti se (fig.)'. Valdar se Stipan nije zbog te jedne rii upraio, pa sad uti. upravan -vna -vno 'koji lei upravo'. ~ upravna brazda da ti prva bidne, da ne bi sve oranje izalo upokoso. Izr. ~ ko Stipieva brazda 'orali a plug nisu drali rukama'. upravo pril. 1. 'pravo, ne skreui'. Nemoj nigdi svraat, i'i upravo kod uje. 2. 'uspravno, vertikalno'. On se i danas jo tako dobro dri, i'e upravo ko svia. uprckat se -am se svr. 'zamazati se po licu jelom, biti musav po licu'. Ne moram te pitat ta si i'o, sav si se uprcko s pekmezom. upredat (se) upredam (se) nesvr. prema uprest. Kome, ti, Koce, toliku vunu upreda? upregnit -nem svr. 1. 'vezati konja uz rudu ih vola u jaram'. Izvui karuca iz naslama i upregni konje. 2. 'angaovati koga da radi, uvui u teak posao (fig.)'. Tako triba, malo i mladog gospodara upregnit u ovaj parasniki poso. ~ se a. 'ui u jaram i povui kola (plug itd.)'. Triba 1 ja da se upregnem u plug i da orem?! b. 'angaovati se u nekom tekom poslu (fig.)'. Vidili smo da dolazi oluja i svi smo se upregli da sadijemo ito u krstine. uprest upredem svr. 1. 'ispresti od vie niti jednu'. Ja sam te ostavila da vunu uprede. 2. 'predui utroiti'. ~ uprela Sam sve to je bilo da se uprede. ~ se 'uvrteti se, usukati se'. Sva se vria uprela od sue. uprezat (se) upreem (se) nesvr. prema upregnit (se). uprigat (se) -am (se) svr. 'upriti (se)'. obani su kuvali uprigani paprika, koji njim je bio fina rana za nikolko dana. uprit uprem svr. 1. 'snano pritisniti'. Ranko upru na vrata i ona se otvore. 2. 'napregnuti (snagu), zapeti'. Ako svi zajedno upremo, konji e izvu kola iz gliba. 3. 'upraviti pogled, oi'. Deran upro oi u kesu i sve misli da e togod dobit. 4. 'udariti (o svetlosti)'. Kad smo izali napolje, a ono sunce ve uprlo u oi, ne mo gledat. 5. 'pokazati, upraviti, uperiti'. Jo samo da ste i pist uprli na me, ja bi u zemlju propo; andar sjai s konja i oma upre puku u bau. ~ se 'odupreti se'. Stipe se upro u zid pa ni da se pomakne. upropastit -opastim svr. 'dovesti do propasti, unititi'. Ova kia nas je naisto upropastila. ~ se 'biti uniten, propasti'. Kako se ne bi upropastio kad ga bolest godinama mui. uprtit -im svr. 'poneti, uzeti teret'. Ja na tvom mistu ne bi dite uprtila sa sobom. ~ se 'uzeti teret na lea'. Ala si se uprtio kod babe, tako ti triba kad si se udo. uprit -im svr. 'priti dok ne bude gotovo, ispriti'. Upri malo taranu, p onda je metni da se kuva. ~ se 'zgotoviti se prenjem'. Skini meso s vatre da se ne upri. upuivat (se) upuivam (se) nesvr. prema uputit (se). upuj (se) 'uzvik za malu decu kada sede raskreeno, pa im se vidi meu noge'. Upuj, vidi ti se guza. upuat (se) upuam (se) nesvr. prema uputit (se). upuit (se) -im (se) svr. 'udimiti (unke i kobasice kao vrsta konzerviranja)'. Kad izvadimo unke iz prisolja, onda emo i(h) dobro upuit. uputit uputim svr. 'propustiti, ne iskoristiti'. Taku priliku nisi smila uputit. ~ se 'nepromiljeno se predati emu'. -r Ko bi to i pomislit mogo da e se svekar sa snajom uputit.

uput pril. 'odmah, pravo'; Ako e uput tamo i, ponesi mu zimski kaput. uputit uputim svr. 'posavetovati, pouiti'. Uputi ga, Boe, stariji si mu brat. ~ se 1. 'poi u nekom pravcu'. Kud si se ti, Vince, tako upicanjen uputio? 2. 'nauiti, upoznati se'. Kako se ne bi uputio u sav poso, kad ve tree lito radi kod nas. upuvat se upuvam se svr. 'neujno pustiti vetrove'. Ko prdi ne smrdi, al ko se upuva, da ga Bog sauva! upuzat (se) upuem (se) 'ui puzei'. Jesi 1 vid(i)la, da se mala Katica sama upuzala u sobu. uradit uradim svr. 1. 'obraditi, poorati'. Svu zemlju sam uradio i posijo to je tribalo. 2. 'saiti'. Uradila sam ti rukave od koulje i dala lingovat. 3. 'izvriti, izvesti neki posao'. Ko je to tako lipo uradio? 4. 'uiniti neto neprilino'. ta ste uradili od tog dobrog ovika! uranit -im svr. 'rano ustati, prispeti'. iemo spavat, jel sutra tri'ba uranit; Al je zima uranila. uranit (se) uranim (se) svr. 'utoviti'. Ove godine smo uranili sto ranjenika. ure ureem/ureknem svr. 'baciti urok (na nekoga)'. Nemoj joj gledat u oi, kau da ona zna ure ovika. Izr. Ko ureko u dupe uteko 'rei koje se izgovaraju za skidanje uroka'. uriktat (se) -am se svr. v. riktat (se). E, i naa cica se uriktala. uriktavat (se) -iktavam (se) nesvr. prema uriktat (se). Di je Marija? Eno je u sobi prid ogledalom, uriktava se. urizan -zna -zno 'neskladno obuen'. Ba si urizan! Kako si se samo mogo tako nakaradit i onda i kod divojke? Svi ete ismijat. urlap m 'odsustvo (vojno)'. Doe mi sin za Boi na urlap. urlat -am nesvr. 'zavijati jakim glasom'. ta ovaj ker tako urla ko da je kurjak? urlikat urliem nesvr. v. urlat. Kad se napije, on misli da piva, a samo urlie (fig.)'. uroljat uroljam svr. v. roljat. Uroljala sam sve navlake za krevet. uruitelj m 'onaj koji uruuje razne zvanine spise'. Bio nam je uruitelj, dono je poziv za sud. urukovat urukujem svr. v. narukovat. usadit usadim svr. 'zasaditi, posaditi'. Na prolie emo nuz ogradu usadit draove. usamit se usamim se svr. 'ostati sam'. Eto, ta je doeko, od toliko dice, sad nema nikog njim, potpuno se usamio. useknit useknem svr. 1. 'obrisati nos kome'. Uzmi maramicu i usekni ve taj nos, furtom tu mrca. 2. 'odsei fitilj (lampe, svee)'. Skini cilindar s lampaa, pa makazama usekni malo taj tinj da bolje svitli. ~ se 'obrisati nos mrui'. Kad se dida useknu u veliku crvenu maramicu, ak se u drugu sobu uje. usfalit -im svr. 'ponestati'. Ako vam usfali simena, doite pa u vam dat. usiit se usiim se svr. 'zasesti, dugo ostati sedei na mestu (koje pripada drugom)'. Mande, oe i oma onamo me(d) dicu, kako se samo usiila za astal i slukti ta se tamo divani?! usidit se -im se svr. 'dugo sedeti na istom mestu'. Usidilo se dite, nije udo to je postalo nemirno. usirit -im svr. 'stavljanjem u mleko kiselog soka iz sirita ili sirevine uiniti da se mleko pretvori u sir'. Ne moem ti, Stane, danas dat mlika, sve sam jutros usirila. ~ se 1. 'progruati se, ukvariti se, pretvoriti se u sir (mleko)'. Ne fali nita to se usirilo mliko, volim ja i sir. 2. 'zgruati se (krv)'. Tribalo bi saprat usirenu krv i zavit ranu. usitno pril. 'sitno, u malim delovima'. Ba Tome, moete 1 mi razminit sto dinara usitno? usiv m 'ono to je posejano i izniklo'. Usiv se lipo pokazo, al triba iekat kraj. uskakat uskaem nesvr. prema uskoit. Ja sam Loki kazala: udat se ou, al uskakat neu. uskisnit -nem svr. 'postati kiseo, prokisnuti'. Nisam metnila dosta eera u dunc ot kruaka, pa mi je tri boce uskisnilo. usko pril. 'na uzan nain'. Malo su ti usko skrojene gae. uskoit uskoim svr. 1. 'skoiti u to'. Ja sam turo kolica, a Ivan je uskoio i onda smo se izvrnili, pa sad plae. 2. 'udati se bez saglasnosti roditelja i bez venanja, odbei'. Je 1 istina da ti je noos er uskoila? uskokinja 'odbegla devojka'. I moja je bila uskokinja, pa ta joj fali?! uskraj pril. 'po strani, na samom kraju'. Stani malo uskraj, da ne smeta starijima kad prolaze. uskrajak -ajka m 'okrajak (hleba)'. Ne diraj uskrajak, zna da to bao vole da poidu. Uskrs m crkv. 'hrianski praznik koji se svetkuje na dan Hristova uskrsnua'. Na Uskrs sam se rodila, nane (nar.). uskrsnit -nem svr. 'ustati iz mrtvih'. isus je trei dan uskrsnio.

uskukurikat se -uriem se svr. 'razgalamiti se kukurekanjem'. Pivci su se noos dvared zdravo uskukurikali, ne znam ta i(h) je tako uzbunilo? uskuljat se -a se svr. 'postati upavo (tof, marama i sl.)'. Skupo smo platili taj materijal za ruvo, a akire su se ve sve uskuljale. uskuvat (se) -am (se) svr. 'pustiti na jedno vrenje, na brzinu skuvati manju koliinu'. Daj nam slanine i uskuvaj malo mlika da to~ god vrueg popijemo. uskuvavat (se) -uvavam (se) nesv. prema uskuvat (se). uslast pril. 'sa slau (neto pojesti)'. Zacigurno da je dobro bilo kad smo uslast poili sve to je na astalu bilo. Uslatko pril. 'testo spremljeno za kolae bez kvasca (supr. ukiselo)'. Nane, peite nam bundevare, al uslatko. uslid predl. 'zbog'. ~ uslid velike magle nismo ni krenili na put. usliit usliim svr. 'sasluati i udovoljiti, ispuniti (neiju molbu)'. Sam Bog mi je molbu usliio, pa mi je sin ozdravio. usmrdit -im svr. 'uiniti da neto postane smrdljivo'. Plivila sam luk i sve sam ruke usmrdila. ~ se 1. 'postati smrdljiv, pokvaren; zasmrdeti'. Stari krumpir je proklijo i usmrdio se. 2. 'pustiti vetar'. Koji se od vas trojice tako usmrdio ko tvor?! usmrtit (se) -im (se) svr. 'liiti ivota, ubiti'. Konji su poeli biat i on je pao doli, pa su ga kola usmrtila. usna 'jedna od dve mesnate pokretne ivice spoljanjeg dela usta'. Dolnja usna mu je visila ko blenda. Izr. razvu usne 'nasmeiti se'; ugrist se za usnu 'Jecnuti se'. usnat -a -o 'koji ima debele usne'. Malo je grdi to je usnata cura. usnica dem. od usna. usnovak -ovka m 'osnovne niti za tkanje koje su provuene kroz brdo'. Najdue mi trva dok ne postavim usnovak. usnovat usnujem svr. 'postaviti usnovak ~ osnovne niti u brdo'. Niko ne mo da mi pomae, sama moram da usnujem. usolit usolim svr. 'obilnim soljenjem zatiti od kvarenja'. Meso emo i unke usolit u onom starom kortu. usoljavat usoljavam nesvr. prema usolit. uspalit uspalim svr. 'uiniti da neko padne u vatru, razdraiti'. Bao su togod vikali, kogagod ruili, pa su i didu uspalili. ~ se 'pasti u vatru zbog neega, jako se razdraiti'. Nana su se toliko uspalili da smo svi pobigli i(s) sobe. uspaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema uspalit (se). uspavat uspavam svr. 'uiniti da neko zaspe'. Ja u odnet malog da ga uspavam. ~ se 'zaspati'. Bio je zdravo umoran pa se uspavo. uspentrat se -am se svr. 'popeti se pentrajui se'. Niko nije znao kad se ite uspentralo na tako visoko drvo. uspit uspijem svr. 1. 'imati uspeha, poi za rukom'. Odavno mi nisu vako dobro uspili kuruzi ko ove godine. 2. 'imati vremena, stii'. Nisam uspio da skoim s kola kad su se izvrala, zato je na me palo ito. uspitat uspitam svr. i nesvr. 'zapitati'. Kai da smo i(h) pozdravili, ako te uspitaje za nas. usplairit se -airim svr. 'jako se uzbuniti, uznemiriti'. Jue smo trojili svinje pa su se zato tako usplairili. usporavat -oravam nesvr. prema usporit. usporit usporim svr. 'smanjiti brzinu, olakati. im ajzliban uspori, ti skai, a ja u za tobom. uspravan -vna -vno 'koji stoji pravo, okomito, vertikalno'. E, rano moja, kadgod su i moja lea bila uspravna. uspravno pril. 'pravo, vertikalno'. - Svako prase ako je zdravo rep dri uspravno. usprdak -tka m 'prvo sneseno jaje u kokoke mladice (baca se jer je suvie malo)'. Izr. i to mi je ovik, ko usprdak. usprkos pril. i predl. 'uprkos'. Ba je esto ovik tue, a ona usprkos radi ta oe. usprotivit se -otivim se svr. 'pokazati protivljenje, neslaganje'. Svi smo bili zajedno, on se nije usprotivio, a sad kae da smo ga privarili. uspuvat se uspuvam se svr. 'initi se silnim, epuriti se'. erez ega se onaj blendavi Bolto uspuvo?! uspuzat (se) -errt (se) svr. 'popeti se puzei'. Ako se zmija mo uspuzat na drvo, zato se ja ne bi mogo na jablan? usrat userem svr. 1. 'zagaditi izmetom'. Usro tur pa uti. 2. 'uplaiti se'. im si uo da bao iu, a ti usro gae. Izr. ~ bialje 'zabrljati u neiem'. ~ se 1. 'unerediti se'. 2. 'jako se uplaiti (fig.)'. Mani ga, taki je ko baba, samo nek kaka nevolja stigne, on se oma usere.

usriit -im svr. 'uiniti srenim, doneti sreu, dati sreu'. Virovali smo u zemlju i ona nas je usriila. ~ se 1. 'postati srean, stei sreu'. Malo je radio u mladosti, pa se nije usriio ni u starosti. 2. 'sreno se udati ili oeniti'. Oenio se al se nije usriio. usro m 'nesposoban ovek, slabi, seronja (vulg.)'. Da da mu nee uspit, kad je usro uvik bio. usta mn. 'oralna upljina'. Ne moe svom svitu usta zatvorit; Samo da metnem koji zalogaj u usta; Ko e tolika gladna usta naranit? Izr. bacit u ~ 'prezalogajiti neto'; divanit na sva ~ o nekome, neemu 'javno govoriti'; zaepit ~ kome 'uutkati'; pogana ~ imat 'zlo govoriti'; ie mi voda na ~ 'gladan sam'; iz tvoji ~ u boje uai 'daj Boe da tako bude'; iz ~ mu tee med i mliko 'lep na reima'; iz ~ si mi izvadio 'to sam ba hteo rei'; od~ do ~ 'iriti vesti'; na sva ~ (vikat, falit'i sl.) 'ne uzdravajui se (vikati, hvaliti i sl.)'; od svoji ~ otkidat 'davati kad ni sam nema'dovoijno'; otvorit ~ 'progovoriti'; otet ri iz ~ 'rei iznenada'; prst na ~ 'treba utati'; puna su mu ~ (koga, ega) 'pohvalno govori'; skakat sam sebi u ~ 'raditi neto protiv samoga sebe'; meat kome rii u ~ 'naturati svoje miljenje'; to mu na ~ doe 'ne birajui rei'; ~ ko pusta 'nekontrolisano, suvino prianje'. ustajat -jem nesvr. prema ustal. ustat -a -o 'koji ima velika usta'. Kako moe kazat da Tona nije ustata kad su joj usta od uveta do uveta. ustat -anem svr. I. 'dii se na noge iz sedeeg ili leeeg poloaja'. Ustanite lini, Bog sriu dili. 2. 'napustiti bolesniku postelju, ozdraviti'. Jel ti brat Joko jo uvik bolesan? Nije, usto je prija dva dana. ustegnit se ustegnem se svr. 'uzdrati se, savladati se'. Teko je ditetu da se ustegne da ne primi kad mu daju da uzme ono to voli; Tila sam ga uit, al sam se ustegla, jel znam da bi mi posli bilo avo. ustezat se usteem se nesvr. prema ustegnit se. ustirat -am svr. 'probuditi, podii nekoga (ko lenari)'. Ustiraj ga, kad je noom momak nek onda i ujtru momaki ustane, a ne da spava do podne. ustopce pril. 'pratei u stopu'. Zato ustopce ie za mnom, samo mi smeta u radu. ustovarit se -im se svr. 'natovariti na koga jo jedan teret'. Tolika veiika cura, pa si se ustovarila nani u krilo. ustrait -im svr. 'zadati strah, upiaiti, zastraiti'. Lako je zeca ustrait. ~ se 'upiaiti se'. Ustraili su se ijudi zatvora. ustravit ustravim svr. 'ustraiti'. Nemoj tako na glas, ako uje jo vema e ga ustravit. ~ se 'ustraiti se'. Loin brat se ustravio, pa ne smi nita pitat. ustrait ustraim svr. 1, 'zaiskati, zatraiti'1 Dau vam ja simena kad god ustraite. 2. 'potraiti (koga)'. Dico, javite mi ako me ko ustrai. ustrat se -im se/ustrem se svr. 'uurbano i smeteno poeti ii tamo amo'. Vidi babu, kako se ustrala kad joj je zet u goste doo. ustreperit -eperim svr. 'zatreperiti, uzdrhtati'. Toliko ga, kae, voii, da kad mu samo glas uje sva ustreperi. ustribat -am svr. 'biti potreban, zatrebati'. Neu sad nosit, al dou akp mi ustriba. ustruavanje s gl. im. od ustruavat se. Nema kod njeg ustruavanja. ustruavat se -uavam se nesvr. 'ustezati se, snebivati se, stideti se'. ite, pite, gosti moji, nemojte se ustruavat. ustuknit ustuknem svr. 'odstupiti'. Da nisam na vrime ustuknio samo za po koraka, pao bi mi crip s kue na glavu.

ustvrdit ustvrdim svr. 'izjaviti neto tvrdei, rei'. Kako si mogo da ustvrdi da je ba uro tiro kola priko nai kuruza, a u to vrime si bio u varoi?! ustvrdoglavit se -im se svr. 'postati tvrdoglav'. Kad se Losko ustvrdoglavi, gori je neg mazga. usudit se usudim se svr. 'imati hrabrosti, smeti, odvaiti se'. Ne bi se on usudio da ode tamo ni sama da je kot kue. usukat se usuem se svr. 1. 'veoma omraviti'. Otka joj je ovik umro, Marga se sva usukala. 2. 'svenuti od sue (o biljkama)'. Kuruzi su se usukali od sue. usut uspem svr. a. 'naliti, nasuti'. Uspi i meni jedno po ae. b. 'izruiti neto rastresito, sasuti'. Uspi iz daka istog brana u krunu kotar(i)cu. usvajat usvajam nesvr. prema usvojit. usvitovat se -ujem se svr. 'opametiti se (upornim dobrim savetima)'. Omatorie a nee se usvitovat. usvojit usvojim svr. "uzeti tue dete pod svoje'. Kad su saznali da nee imat svoje dice, usvojili su dvoje iz ielenca (v.). usvudu pril. 'po ceioj duini: uzdu'. Puti marvu nek usvudu pasu ditelnu. usvuir pril. 'po svoj irini'. Nemojte veeras da usvulr divanimo o svatovima, jo je rano za to.

u ui 'vaka'. Nemoj se druit s ba ilijinom Kristom, nakupie se uivi od nje. uupat -am svr. 'uzabrati'. Samo probaj uupat to lipo cvie iz bae, pa e dobit po turu. ueprtljit (se) -Im (se) svr. 'upetljati se, zbuniti se'. Nije udo to se ena ueprtljila, ta nedolazejoj svaki dan tako velika gospoda iz varoi. uica 1. 'metalni deo alatke u koji se uvue drak'. Pukla je uica na sikiri. 2. 'platnena traka (uivena u gornji deo sare od izarna, provue se prst pri navlaenju izama)'. Zakljukaj uicu u izmu da ti se ne vidi. 3. 'otvor na igli kroz koji se udeva konac'. Nije lako udit u iglu, kad je tako mala uica. uiarit uiarim svr. 'izvui korist iz ega, okoristiti se (neim)'. ta se cereka, nisi ba nita uiario, svi smo dofoili podjednako. uikat uikam svr. 'zgrabiti, vrsto uhvatiti, oepati se (koga)'. ekaj samo dok te ja uikam za te velike ui, oe fasovat (v.). ~ se 'uhvatiti se (za to), doepati se (ega ili koga)'. Uikaj se za grivu, al iz sve snage, pa te nee konj zbacit. uit uijem svr. 1. 'ivenjem uvrstiti, priiti'. Di si ostavio to puce to ti je otpalo, da ga uijem. 2. 'ivenjem zatvoriti, zaiti, suziti'. U struku mi jo moete malo leve uit. uikarit uikarim svr. 'posebno istiti posue (da sija)'. Onu veliku kastronu triba luijom uikarit. uivat uivam nesvr. prema uit. ukopit ukopim svr. 'kastrirati'. Ukopili smo onog najveeg pivca, zdravo se tuko s drugim pivcima. ukribat se ukribam se svr. 'uhvatiti se (vrsto za koga ili to)'. Potukle smo se, al kad sam se ja ukribala u njezinu kosu, nisam je putila dok nas nisu razvadili. uljiv -a -o 'valjiv'. Uljiva su njim dica, ko da nemaje sapuna da se operu. uljivac -ivca m 'valjivac'. Zato to je jedared imo uivi, ne mora dite bit uljivac. uljivko m v. uljivac. umrknit (se) umrknem (se) svr. 'umrkati, useknuti'. Pere umrkne nos prstima. uocat uocam svr. 'uhvatiti (fig.)'. Znam ja da je slatko zabranjeno voe, al jednog dana e te uocat pa ta e onda?! uoravat -oravam nesvr. prema uorit. uorit uorim svr. 'planski izgraditi (selo, kue) pravei ulice'. Salai su razbacani po zemljama, ko e i(h) uorit. upicat upicam svr. 'uhvatiti na delu'. Samo sam se jedared popo na kominsku vinju i oma su me upicali. uporovat -ujem svr. 'utedeti'. Dobra gazdarica zna vie uporovat nego to vi muki i pomislit moete. ureg pril. v. koso. ~ ureg ti je stup ukopan. urek pril. v. ureg. utap m 'vreme kad je pun mesec'. Kad je utap onda je vidno, jel misec sja. utapit se utapim se svr. 'ukoiti se'. ~ obadve noge su mi se smrzle i utapile se. utinit utinem svr. 'uhvatiti prstima ili neim malo prignjeiti kou'. A ako ja tebe utinem?! ~ se 'samog sebe uhvatiti za kou i nagnjeiti je'. Utinila se za oforaz da bidne rumenija. utirkat -am svr. 'umoiti u tirak'. Sve bile koulje triba utirkat. utit -i nesvr. 'huati'. ~ uti atar, drvee se lomi od vitra. utrapat -am svr. 'poprskati'. Tako je bilo blato napolju da sam tu lipu suknju utrapala; Lipo ste utrapali ambetu. utrkljivat se utrkljivam se nesvr. 'trkati se'. ta vridi to sam friak, kad se ne moem utrkljivat sam sa sobom. utrojit utrojim svr. 'kastrirati'. Nerista emo sutra utrojit. uuknit uuknem svr. 'zakinuti (obino na rneri)'. Mora dobro gledat kad miri meso, jel Lajo mesar oe uuknit tamo di mo. uuljat se uuljam se svr. 'kriom se uvui'. Ne volim ostavljat nezakljuana vrata, mo se kogod uuljat u kuu. uunjat se uunjam se svr. v. uuljat se. Eno, maak se uunjo u zapeak i spava. uur m 'naknada u branu za mlevenje, ujam'. Da ne spada i ti u one koji dvared uzimaje uur, jedared brez gazde, a drukput da i gazda vidi. uvrkat se -am se svr. 'razieteti se (pripremajui to), uzvrteti se'. Ajde, Tone, uvrkaj se to malo vema, samo to ti

gosti nisu na prag banili. utabanat -am svr. 'ugaziti (tabanajui) zemlju, tlo'. Priko naeg ita utabana je staza. utamanit utamanim svr. 'potpuno unititi, zatrti, istrebiti'. Utamanili smo sve pacove. utan pril. 've odavno, ve dugo'. Vi ste jo bili na putu vamo, a mi smo ve utan kopali. utanait utanaim svr. 'dogovoriti se, ugovoriti'. Utanaili smo s preteljem sve za svatove naeg Ivana njevom Marijom. utait utaim svr. 'ublaiti, utoliti (glad, e)'. Samo malo da utaim glad, eto mene za vama. ute uteknem svr. 'pobei, umai'. Pazi, nemoj da ti jaganjci uteknu. ~ se 'umeati se u re'. Znala sam da e se Ante ute striku u ri, a to nije lipo, utija 'gvozdena livena pegla'. Utija se ne puni arom ve se zagrijava na vrilom porelju ili na eravi, pa kad se ugrije, onda se njom pegla. utijat (se) -am (se) svr. 'stiati (se)'. ~ utijo je vitar; ~ utijala su se dica, valdar su pozaspavala. utirat -am svr. 'terajui nagnati'. Utiraj prasice u svinjak. ~ utiraj kola prit kuu. Izr. Utiro mu stra u kosti 'prestraio ga'. utiravat utiravam nesvr. prema utirat. Nemoj jo utiravat krave u voiaricu. utolit utolim svr. 'stiati, ublaiti (bol, glad)'. Dajte mi komad kruva da malo utolim glad: ~ imate l malo rakije da metnem na zub, modar e me malo utolit bol. utorak -orka m 'drugi dan posle nedelje'. Nije bilo ni svakog utorka mesa za unu. utovarivat -arivam nesvr. prema utovarit. utovarit -im svr. 'smestiti u kola radi otpreme, prevoza'. Danas smo utovarili debele svinje. utravalo izr. 'preko mere, suvino, nepotrebno'. Zato ga tira da ide u travalo, kad je deran, kako sam kae, malopre uno. utrat -im/utrem svr. 'ui trei'. Vidio sam velikog pacova, utro je u jamu pod svinjakom. utravat utravam nesvr. prema utrat. utrkivat se utrkivam se nesvr. Kad sam bio mali, zdravo sam se vouo utrkivat, najbolje sam tro od svakog. utrnit -nem svr. 'prestati goreti, ugasiti'. Utrni lampa pa da legnemo. ~ se 'ugasiti se'. Utrnila ti se cigaretla. utrnit utrne bezl. 'proeti se trncima, marcima'. Utrnila mi noga, prisidio sam je. utrpat -am svr. 1. 'bez reda nagurati, natrpati u neto'. Dok nisam doo kui, ni ja nisam znao ta su mi utrpali u kola. 2. 'sa svih strana pokriti'. Dobro utrpaj paradiku, nek jo jedared i u bocama provre. ~ se 1. 'pokriti se s mnogo pokrivaa'. Samo se ti dobro utrpaj, pa e se iznojit i sutra e te ve pro unkavica. 2. 'uvui se, uvaliti se (fig.)'. Graco se utrpo med gazde. utrpavat (se) utrpavam (se) nesvr. prema utrpat (se). utrt utarem svr. 'utrljati'. Ja u ti maio rakijom utrt to misto di sa se udario, pa e oma bolovi poputit. utrunit (se) utrunim (se) svr. 'natruniti'. Utrunio sam oko. utuckat -am svr. 1. 'proerdati'. Ko mu je kriv to je sve utucko banei. 2. 'pobiti'. Utuckali smo sve takunice koje su nam pravile tetu u itu. utuen -a -o 1. trp. prid. od utu. 2. 'bezvoljan, tuan'. ta si ti, komija, tako utuen? utueno pril. 'bezvoljno, tuno, potiteno'. Zdravo je utueno izgledala, al nisam znao zato. utu utuem svr. 1. 'ukucati, zakucati'. Utui jedno dva klina u vrata da imam di obisit staro ruvo. 2. a. 'uludo, nekorisno potroiti, straiti'. Pijanio je i utuko to malo zemljice, sad su mu komije krive to on nita nema. b. 'prekratiti (vreme)'. Nemam snage da togod radim, pa etam da utuem vrime. utupit utupim svr. 'uiniti tupim, zatupiti'. Ne znam ta je cipo, al je sasvim utupio sikiru. ~ se 'istupiti se'. Dodaj mi turpiju da malo naotrim motiku, utupila se od kopanja. uturat (se) uturam (se) svr. 'ugurati se, uvui se, nametnuti se'. Vidi onog luckastog derana, uturo se ak do snae i uvegije. uturavat (se) uturavam (se) nesvr. prema uturat (se). ututkat (se) -am (se) svr. 1. 'zavui sa svih strana (pokriva)'. Dobro sam ga ututkala, nee se otkrit. 2. 'tutnuti'. Kad smo poli, majka su mi ututkali deseticu u ruku da dida ne vide. ututkavat (se) ututkavam (se) nesvr. prema ututkat (se).

utuvit -im svr. 'upamtiti'. Nemoj zazjavat livo desno ve pazi ta divanim i utuvi da se zna vladat kako triba. utvara 'avet, sablast, privienje'. Ajde, krei, ta stoji tu u mraku ko kaka utvara? utvarat se utvaram se nesvr. prema utvorit se. Nije lud, utvara se samo prid svitom. utvorit se utvorim se svr. 1. 'stvoriti se, pojaviti se kao utvara'. Iz magle se utvorio ko strailo i uplaio me. 2. 'priiniti se'. I sino mi se utvorilo da kogod za mnom bakti, a kad sam se okrenila, nigdi nikog nisam vid(i)la. utvrdit utvfdim svr. 1. 'osigurati, obezbediti da neto vrsto stoji'. Triba dobro utvrdit vrata od bae, da krmaa opet ne provali u bostan. 2. 'uiniti odlunim, ubediti'. Jesi 1 utvrdila Bencu, da nikom ne kae da e veeras uskoit za mene. 3. 'dogovoriti se o neemu, ugovoriti'. Mi smo tako utvrdili, s pretelj Mijom, da se na sin Vranje i njeva er Ana uzmu i na jesen vinaje, i sad njim triba to kazat da znadu; Dobro, Tome, ondaker smo i to utvrdui, koliko u ja tebi sad dat brana, a koliko e ti meni u itu vratit kad ovre, i nemoj da posli bidne nikog divana o(d) tog. 4. 'ispitujui saznati'. Ko je utvrdio da je ba Tuna krao kokoke? andari su to utvrdili kad su ga uvatili. utvrivat utvrivam nesvr. prema utvrdit. -Neete mi vi utvrivat ka(d) u se ja enit i koga u uzet za enu: Ti, ako o o, ako ne, to je tvoje, ja te vie neu utvrivat kako da se vlada. uvabit uvabim svr. v. vabit. ii uvabi prasice u svinjak. uvalit uvalim svr. 'uvui u to, obino neprijatno ili neprilino'. Ne samo to sam vrimena izgubila, ve me i u troak uvalio. ~ se 'ugurati se, uvui se (u to); nai se (u emu)'. On se, nako pijan, uvalio u zako ko da su njegova kola. uvaljat (se) uvaljam (se) svr. 'uprljati'. Di si b'fo kad si toliko uvaljo taj nbvi kaput? uvaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema uvalit (se). Neu nita da znam, pa me nemoj ni uvaljivat u nevolju. uvance/uvance -eta s dem. od uvo. U ovo tvoje uvance ne mo ni menua stat. uvar m 'insekt koji se uvlai u uvo'. Nemoj le na golu zemlju, mo ti uvar u u uvo. uvarat -am svr. 'varkom uzvati (koga)'. Dotleg joj je pripovido i ulagivo se dok je nije uvaro u sobu. uvace/uvace -eta s dem. od uvo. uvat -a, -o I. 'koji ima velike ui'. Ba je gadna ova tvoja uvata krmaa. 2. 'koji ima drke (lonac, kotao)'. Donesi onaj uvati lonac od deset litara. uvatit -im/uvatit uvatim svr. 'uhvatiti'. Dok su meni ove moje noge niko me nee uvatit. Izr. ne mo ~ ni za ui ni za rep 'ne moi razumeti'; uvatilo ga 'dobio napad'; ~ maglu 'pobei'; uvatilo ga pie 'opio se'; ~ zeca 'pasti'. ~ se svr. 1. 'ui u igrako kolo'. Uvatio se i Beno. 2. 'udruiti se s kim'. teta to se Lajo uvatio s onom bitangom Vecom. uvee pril. 'kad nastane vee'. Radili smo cio dan i po najveem suncu, a uvee smo skoro ve popadali od umora. uvel(i)ko pril. 'u znatnoj meri'. Mi smo ve uvel(i)ko kopali, a oni jo nisu ni poeli. uvenio -ila -ilo 1. 'koji je izgubio sveinu'. Sta to kod vas u sobi tako nita mrii ko uvenilo cvie? 2. 'slab, propao, oslabio'. eno je za ova dva tri miseca, sasvlm uvenio, mora bit da ga kaka bolest titi. uvenut -a -o v. uvenio. Rua je malo uvenuta al zdravo lipo mrii. uvenit -im svr. 1. 'izgubiti sveinu, boju, sjaj'. Ni'ko mi nije zalivo cvie i polak je uvenilo. 2. 'oslabiti, ostariti'. I ti e uvenit ko i svi koji starost doekaje. uvertat se -am se svr. 'uputiti se, ui u neki posao'. Nemoj plakat, kad se jo malo bolje uverta, niko nee li'pe itat o(d) tebe. uvest uvedem svr. 1. 'vodei uiniti da neko, neto ue u odreeni prostor, na odreeno mesto'. Tezo, uvedi pretelja u sobu. 2. 'posvetiti, uputiti koga u to'. Poo je i najmlaeg sina da uvodi u poslove ratara. 3. 'namestiti, sprovesti neke ureaje'. I mi smo uveli letriku u kueu u varoi. 4. 'zavesti, ustanoviti'. Otkad su uveli troarinu rie ieu na pecu. 5. 'vozei uneti, dovesti (nekoga ili neto) na odreeno mesto'. im komija uveze njegovo, oma emo i mi nae uvest. I~.r. ~ red 'urediti'. ~ se 1. 'uputiti se u to, snai se'. Ne starajte se vi za njeg, uvee se on friko, kad voli taj poso. 2. 'vozei se prispeti, stii kuda'. Uvezlo se, borme, sve 'ito a sad samo ekamo mainu pa da vremo. uvezat uveem svr. 'vezanjem privrstiti'. Nemojte tako uvezat da ne moem posli odriit. ~ se 'samog sebe uvezati'. Krava se uvezala, ii odmrsi je. uvezivat (se) uvezivam (se) nesvr. prema uvezat (se). Nemoj tako uvezivat taj buur, ko da emo na kraj svita njim. uvijat uvijam nesvr. 1. 'nesvr. prema uvit'. 2. 'izbegavati neposredan odgovor, okoliiti (o emu)'. Ja ne znam uvijat, to kaem, to je tako i nikako drugaije. 3. 'initi krune pokrete nekim delovima tela, izvijati'. Tako lipo igra, uvija se ko da nema koura u njemu. 4. v. vijat. Dotleg su ga vijali, dok ga nisu uvijali u avliju i tu su ga uvatili. ~ se 1. nesvr. prema uvit se. 2. 'povijati se, savijati se'. Taki si lin da se pod tobom zemlja uvija kad ie. 3. v. svijat se. uvik pril. 'u svako vreme, u svakoj prilici, svaki put; stalno'. Ovik su nana otvarali kapiju kad su se bao vraali iz varoi s kolima.

uviravat uviravam nesvr. prema uvirit. 2. 'tvrditi'. Ja vas uviravam da to nije istina. 3. 'pruati dokaze o emu'. Svakim danom je uviravo svojim radom da je vridan i poten radnik. 4. 'obeavati'. Ti si me uviravo da nee nita trait ako i mi ne traimo, a sad se suda sa sestrom. ~ se 1. nesvr. prema uvirit se. 2. 'postepeno, sve vie postajati uveren u to'. to je ee vio, sve se vema uviravo da ne mo brez nje. uvirit -im svr. 'dokazati kome istinitost, ubediti (koga)'. Jedva smo Gracu uvirili da poalje jedinca na visoke kule. ~ se 'osvedoiti se: uvideti'. Najskuplje je kad se na svojoj koi mora uvirit. uvit (se) uvijem (se) svr. a. 'umotati, poviti, obaviti (to oko koga, ega)'. Boe, Rozika, kako si uvila to dite, kad su mu noge gole? b. 'staviti u omot, upakovati'. Uvi to ogledalo u artiju da se ne razbije. uvlaalo s 'kost u vidu igle za uvlaenje (svitnjaka u gae), uvlaka'. Evo, Tone, napravio sam ti od kocure jedno uvlaalo. uvlailo s v. uvlaalo. Zato se mui s otim uganjakom? ~ uzmi uvlailo i za as posla je gotovo. uvlait (se) uvlaim (se) nesvr. prema uvu (se). Nai koga drugog za taj poso, mene nemoj uvlait, ne ini mi se ba zdravo ist. uvo uva/uveta (mn. ui) s 1. 'organ ula sluha kod oveka i ivotinja'. Nose nam, braca, jednog zeca, dre ga za velike ui. 2. 'sluh (fig.)'. Za to to ne triba ima ona jo kako tanko uvo. 3. 'polukruna drka (na sudu), petlja (na izmi, cipeli i sl. za koju se hvata pri obuvanju)'. Je 1 bi ti znala zait ovo uvo na izmi, pokidalo se. Izr. bit tvrd na uima 'nagluv'; vu koga za ui 1. 'kao kazna'; 2. 'kao obiaj pri estitanju roendana'; zaepit ui (kome) 'onemoguiti da neto sazna'; iupat ui (kome) 'kazniti povlaenjem za ui'; iz tvoji usta u boje ui 'elja da se ostvari zamiljeno'; jedno drugom do uveta 'kad su se deca esto raala, pa je mala razlika meu njima'; magaree ui 'zavrnuti listovi knjige'; kroz jedno ~ ue kroz drugo izae 'olako uzimati, brzo zaboravljati'; naulit ui 'podii uvis (kod ivotinja da se bolje uje)'; punit kome ui 'svata napriati'; ne virovat svojim uima 'biti iznenaen'; ni uvom maknit 'ne hajati'; niko te nije po uima ibo (tuko) 'nepotrebno se istrava'; otvorit dobro ui 'paljivo sluati'; parat ui 'neprijatno je sluati'; pokrit se uima 'stideti se'; pocrvenit do uivi 'jako pocrveniti, zastideti se'; pritvorit se u 'zainteresovano sluati'; probit ui (ime, kome) 'dosaivati'; provu se kroz iglene ui 's mukom neto uiniti'; putit kome buvu u ui 'uneti nemir'; sve mu puca za uima (kad ide) 'jede sa velikim apetitom'; svojim uima, na svoje ui ut 'lino, neposredno uti'; sidit na uima 'biti nepaljiv, rastresen'; sluat s po uveta 'nepaljivo sluati'; usta od uveta do uveta 'velika usta'; eat se iza aveta 'biti u nedoumici; zbuniti se'. uvod/uvo m 'prvo pojavljivanje porodilje u javnosti posle poroaja (po isteku est nedelja provedenih u komarniku (v.)'. Luci je prolo est nedilja, pa emo je nosit u crkvu na uvod. uvodit uvodim nesvr. prema uvest (1 4). uvodit se uvodim se nesvr. prema uvest se. uvozit uvozim nesvr. prema uvest (5). uvraat uvraam svr. 'vraanjem naneti zlo, urei'. Ne znam ta je, al otkad je Roska kod nas bila, ko da nas je uvraala, ne dadu nam se pilii. uvratilo s 'drvena deblja oblica na koju se namotava osnova za tkanje a druga sa prorezom kroz sredinu iste debljine, slui za namotavanje otkanog materijala'. Nosila sam uvratilo da mi pripreme novi usnovak, tkau maveske pregae. uvratine mn. 'kraj oranice na kom se okree plug i druga orua pri radu na njivi'. Odnesi ruak na uvratine, pa kad tamo stignem, ja u ist. uvrat -em nesvr. prema uvrtit. togod se dite uzvirilo, kad sarro uti i uvre maramicu. uvrebat uvrebam nesvr. 1. 'vrebajui uloviti'. Motrim maka oe 1 uvrebat mia. 2. 'izvianjem (posebnom panjom) saznati'. Nee da mi kae, al uvrebau ja nju s kim ie. uvrida 'rei, postupak kojima se pogaa neije dostojanstvo'. On je taka bangalola da me ni njegova uvrida ne vria. Izr. uvride valja biluit u pisak, a dobroinstva u kamen. uvridit uvridim svr. 1. 'naneti kome povredu'. Kako si mogo uvridit tog starog ovika?! 2. 'dodirom, pokretom povrediti ranu'. Pazi da ne uvridi ranu kad se bidne penjo na kola. ~ se 'primiti neto kao uvredu'. Al ti ma!o triba, makar zato se uvridi!? uvrieno pril. 'na nain koji odaje uvreenog, pokazujui se uvreen'. Ba Joko su mirno ustali od astala al se vidilo da su uvrieno oli. uvrit uvre(m) 'vrenjem ispariti, zgusnuti se', Kad uvre, nadoli jo malo vode. uvrnit uvrnem svr. 1. 'uvijanjem dati naroiti oblik'. Kako je ba Nikola znao uvrnit brkove niko mu u tom ravan nije bio. 2. 'smanjiti ili ugasiti lampe'. Uvrni malo lampa, ja u ga utrnit kad se svuem. uvrnut -a -o 1. trp. prid. od uvrnut. 2. 'smuen, sulud'. Sta moe od uvfnutog ovika ekat?! uvrtit (se) -im (se) svr. 1. 'vrenjem uvrstiti'. . Nemam klju a prstima ne moem da uvrtim ovaj trof. 2. 'usukati'. Uvrtila mi unuka vunicu pa je moram rasplest. uvu uvuem svr. 1. 'vukui uneti'. Sama sam morala uvu velik dak brana. 2. 'udenuti'. Uvui mi bilog konca u iglu i donesi vamo. 3. 'povui natrag neto istureno; skupiti, sakriti'. Ne mo on uvu trbu kad je debo; Kako maka zna kad se sigra da triba uvu apke; Vidie, kua je na put lea, malo uvuena. 4. 'upiti'. Virange su uvukle dim pa tako smrde, moraemo i(h) oprat. 5. 'uplesti koga u to (obino neprijatno)'. ao mu je bilo to je i roenu enu uvuko u nevolju. ~ se 1. 'neopaeno, tiho ui, uunjati se'. Eno ga spava u sobi, da mi je znat samo kad se i kako uvuko?1 izgleda da nam se uvuko mi u pajc. 2. 'skloniti se, povui se'. Jedva smo doekali lipo vrime pa da bidnemo napolju, a ti si se sad uvuko u sobu. Izr. ~ kome pod kou 'dodvoriti se'; ~ u sebe 'odvojiti se od ljudi (najeezbognepoverenja)'.

uzabrat -berem svr. 'ubrati'. Uzaberi koju ruu iz bae. uzaimat -am nesv. prema uzajmit. uzajmit uzajmim svr. 'uzeti na zajam (od koga), dati na zajam, pozajmiti'. On je ove godine uzajmio ito za sime od mene a lane sam ja od njeg. uzajmljivat uzajmljivam nesvr. prema uzajmit. uzak uska usko 'koji je male irine, tesan'. Na uskom krevecu smo se nas dvoje gurili. uzalud pril. 'bez koristi, bez potrebe, (za) badava'. ~ uzalud sam stojo toliko u redu i eko, kad sam doo na red, kazall su da nema vise takog simena za ripu. uzastopce pril. 'jedno za drugim, zaredom'. Dolazio je on tri dana uzastopce. uzavrit uzavre svr. 1. 'provreti, prokljuati'. 2. 'uskomeati se, uzbuniti se'. Ne bi ja to znao iskazat, al im je vidim, u meni sve uzavre. 3. 'poeti previrati pod uticajem fermenata'. Sve smo ljive metnili u cefru, ekamo dauzavru pa emo pe rakiju. uzbrat uzberem svr. 'ubrati'. Jesi 1 uzbrala koju kruku dici da ponese? uzbrbljat se -am se svr. 'zaneti se u brbljanju'. Koca se uzbrbljala da niko ne mo od nje do rii do. uzbunit uzbunim svr. 'izazvati uznemirenost, uznemiriti (koga)'. Doe tu pa svata napripovida i samo dicu uzbuni. ~ se 'uznemiriti se, uzbuditi se, uskomeati se'. Mora bit da koga ima u avliji kad su se vake tako uzbunile. uzbunjivat (se) uzbunjivam (se) nesvr. prema uzbunit (se). Zato, da ga uzbunjivam kad ne znam je ] to istina to kau o njegovom bratu. uzburlat (se) -am (se) svr. 'ispreturati, uzmuiiti'. ta trai po svoj zdili, samo e orbu uzburlat; Sve si uzburlo u fijoki. uzdanica 'osoba u koju se ima pouzdanje'. To je na unuk, naa uzdanica. uzdanit uzdanem svr. 'uzdahnuti'. Dida su jo jedared uzdanili i izdanili. uzdat se -am se nesvr. 'imati pouzdanja, poverenja (u nekoga, neto), nadati se'. Mi se jo uzdamo u jednu dobru kiu. Izr. Uzdaj se u se i u svoje kljuse! uzde mn. 'prtene voice, pletene od lana (obino koriene za upravljanje konjima pri radovima u poljoprivredi; kone kajase u sveanim prilikama)'. Izr. drat u rukama ~ 'gospodariti (neim, nekim)'; poputit ~ 'dati vie slobode'; uzet ~ u svoje ruke 'zagospodariti (nekim, neim)'. uzdisat -em nesvr. prema uzdanit. Vazdan uzdie i plae, ne mo da priali svoju mater. uzdrat se -em se svr. 'uzdrhtati'. Prvo mu je bilo vrue, a onda se uzdro toliko da ga dugo nismo mogli smirit. uzdu pril. 'po duini, duinom'. Najpre podrljaj zemlju uzdu, p onda popriko. uzengija 'deo jahaeg pribora u obliku metalne papue koja visi o kajiu s obe strane sedla, u koju jaha stavlja nogu'. izmakla mi noga iz uzengije, pa mal nisam pao iz sedla; Pokido se kai koji dri uzengiju, moraemo kod saraa kupit nov. uzet -a -o 'oduzet, paralizovan'. Udario ga je vitar i uzeta mu je itava Iiva strana. uzet uzmem svr. 1. 'prihvatiti, dohvatiti rukom'. ~ uzme motiku i krene na njivu; Uzmi kad ti se daje. 2. 'pribaviti, kupiti'. Moj otac nije volio nita da uzme ne dug. 3. 'sklopiti brak, oeniti'. Kadgod su se uzeli mladi, a da se prija vinanja nisu ni vid(i)li. 4. 'angaovati za izvrenje nekog posla'. Moraemo uzet indilira da nam izmiri i razdili zemlju. 5. 'najmiti, zakupiti'. Kad nae misto, uzmi i meni krevet di u prispavat. 6. 'uputiti na odsluenje vojnog roka, regrutovati'. ula sam da Mikovog Luku m'su uzeli u katane. Izr. Bog ga uzo sebi 'umro'; ni uzmi ni podaj 'bezlian'; uzmi vraga brez blaga, pa plai dok si iv! ~ se 1. a. 'uhvatiti jedno drugo za ruku'. 2. uz povr. 'sklopiti brak, venati se'. Mara i Loko su se uzeli. 3. 'paralizovati se'- Osto je posli bolesti bogalj, uzele su mu se obadve noge. uzgajiva -aa m 'onaj koji uzgaja (ivotinje ili biljke), odgajiva'. Ba Joko su poznat uzgajiva konja. uzgljanca 'jastuk'. Suza suzu brie, uzgljanci se tuim (nar.). uzgljanica dem. od uzgljanca, mali jastuk. uzgrnit uzgfnem svr. 1. 'podii, posuvratiti'. Morala sam suknju uzgrnit na lea, jer mi je bilo ladno. 2. 'grtanjem prikupiti na gomilu, zgrnuti'. Uzgrni lopatom ito jo malo okolo, da rpa bidne deblja. ~ se 'zagrnuti se, zadii malo presavivi, posuvratiti, zavrnuti (svoje rukave, nogavice, suknju i sl.V. Tezo, kako si se to uzgrnila kad su ti kolina gola? uzica 'vrpca, kanap'. Daj mi tu uzicu da napravim kandiju od nje. uziat uziam svr. 'ugraditi u zid'. Ulazna vrata smo ve uziali. uziivat -iivam nesvr. prema uziat. Kad tijo uziivat pendere, javi mi, dou da ti pomognem. uzimaa prid. 'u stalnoj vezi: ~ koulja (nosila se samo zimi i u sveanim prilikama)'. Kate, pripravi bai uzimau koulju i

metni puca. uzimat (se) -am (se) nesvr. prema uzet. uzinatit se uzinatim se svr. 'postupati za inat (kome), tvrdoglavo ostati pri emu, uzjoguniti se'. Badavad je sad zovete, ja znam Klaru kad se uzinati ne vridi joj nita divanit. uzjait -im svr. 'uzjahati'. Obadvoj(i)ca uzjae i odu. uzjogunit se -ogunim se svr. 'postati jogunast, tvrdoglavo ostati pri svom stavu, zainatiti se'. Uzjogunio se bik pa se ne da uvest u koaru. uzlagat se uzlaem se svr. 'poeti Iagati'. ta si se tu uzlago ko da te kogod plaa za to, oma da si kazo kako je zapravo bilo. uzlajat se -je se svr. 'udariti u lajanje'. Smiri tog kera, ne znam ta se tako uzlajo. uzlatat (se) -am (se) svr. 'okititi zlatom'. Ala je Doca njezinu er uzlatala, na vratu joj sve veliki dukati. uzletit -im svr. 'dii se u visine letei'. Morkae su uzletile na dud pa i(h) ne moem utirat u kokoinjac. ~ se 'rastrati se uznemireno'. Joso se uzletio po komiluku da svima javi da mu je brat doo is katana. uzliat (se) uzliem (se) nesvr. prema uzletit. Nee patak vie uzliat, posikli smo mu krila. uzlivanca 'razlivaonica (itko testo od jaja, brana, mleka, posuto slatkim kajmakom i peeno)'. Tuta je risara pa je nana morala dvi velike tepcije uzlivance da ispee. uzlupat (se) uzlupam (se) svr. 'poeti lupati'. Valdar sam se uplaila, jel srce mi je tako uzlupalo ko nikad dotleg. uzmigoljit se -im se svr. 'poeti se migoljiti'. Kad je grom puko, svi su se uzmigoljili. uzmlait uzmlaim svr. 'smlaiti'. Uzmlai vode za noge. uzmlaivat -aivam nesvr. prema uzmlait. uzmloan -na -no 'moan, silan'. Na potenje i uzmlonu slavu tvoju (molitva). uzmloit uzmloim svr. 'prema umnoiti, uveati'. Koji nam je uzmloio izvrstitu ljubav (molitva); I da ti nisi to ravo uzmloio, nita mi je tuta novaca za tri daka mekinja. uzmo uzmognem svr. 'moi, biti u stanju, nai snage'. im uzmognem, dou i ja. uzmorat uzmoram svr. 'biti primoran'. Ja njim zacigurno neu oti sve dok ne budem uzmoro. uzmucat (se) -am (se) svr. 'poeti mucati, zamucati'. Kad je vidio da je i Stana dola kod nas, Blako se tako uzmuco da nije znao ri da kae. uzmuivat (se) -uivam (se) nesvr. prema uzmutit (se). uzmukat (se) -am (se) svr. 'uiniti mutnim, zamutiti'. uzmutit (se) uzmutim (se) svr. 'uiniti to mutnim, uzburkati'. Da nisi podizo bure, ne bi uzmutio vino u njemu. uzmuvat se -am se svr. 'poeti se muvati, poeti se vrzmati'. Samo nek gazdaricu opaze, guske se oma uzmuvaje. uznekat se -am se svr. 'poeti se nekati'. Spoetka se uznekala, ko nova mlada, al je posli uzela vie od svi drugi. uznojit (se) uznojim (se) svr. 'uiniti da nekoga oblije znoj'. Kako vidim, dobro si uznojio tvog riana. uzobit uzobim svr. 'uhraniti, ugojiti'. Ti si ba fain uzobio tvoje konje, tribalo bi malo vie da i(h) tira. uzodat se uzodam se svr. 'ushodati se'. Zato je Naco tako nemiran, od ranog jutra se uzodo po avliji, a nikom nita ne kae. uzolit se uzolim se svr. 'postati ohol, uzoholiti se'. Nisam virovala da e se tako uzolit, samo zato to se udala u gazdaku kuu. uzorat uzorem svr. 'oranjem pripremiti zemlju za sejanje'. Danas sam uzoro i poslidnji lanac. uzrakoljit se -i se svr. 'udariti u rakoljenje'. uje ovu kokoku kako se uzrakoljila ko da druge kokoke ne nose jaja. uzugarit uzugarim svr. 'zavriti ugarenje (zemljita)'. im moje uzugarim, pomou i tebi ako triba. uzvat uzovem svr. 'pozvati nekoga da ue unutra'. Uzovi Anku pa emo je zadrat na uni. uzventrat se -am se svr. 'uzverati se, uspentrati se'. Samo to smo mi uli unutra, on se ve uzventro na kola. uzverat se uzverem se svr. 'popeti se verui se, uspentrati se'. Mali Bruno se uzvero na sino, triba ga skinit da ne pane.

uzvijat uzvijam svr. 1. 'poeti vijati, terati'. Bao su uzvijali golubove da lete; Nemojte, di'co, toliko trat odan isprid kue, samo ete uzvijat pra. 2. 'probuditi, terajui iz kreveta'. Bao su me rano uzv jali i moro sam na oranje, a znali su da sam kasno lego. ~ se 'poeti vijati jedno drugo, juriti j'edno drugo, razigrati se'. Vi ste se ba uzvijali ko da ste mlada dribad. uzvikat se uzviem se svr. 'razvikati se'. Uzvikali ste se ko da kua gori. uzvikivat -ikivam nesvr. prema uzviknit. uzviknit uzviknem svr. 'podviknuti'. Ajde, kumo, uzvikni i ti togod da te ujemo. uzvirit (se) uzvirim (se) svr. 'pogledati unezvereno, uplaeno'. To malo dite ste toliko uzvirili s doktorom da ga niko nee odvest tamo kad bidne bolesno. uzvitit uzviti svr. 1. 'ukiseliti se, prokisniti'. Zaboravili smo da u onom velikom loncu jo ima kiselne, sva je uzvitila. 2. 'poraniti (fig.)'. ta je bilo Stipanu da jutros jo u dva sata uzviti, nisam mogo posli od njeg zaspat. uzvitlat -am svr. 'podii kovitlac, uskovitlati'. Vitar je svalio kamaru s plivom, pa je zajedno sa slamom uzvitlo i nosi je svud po oru. ~ se 'poeti vitlati se, uskovitlati se'. ~ uzvitlala se praina, triba zatvorit pendere na sobi. uzvlait (se) uzvlaim (se) nesvr. prema uzvu (se). uzvrpoljit se -im se svr. 'uznemiriti se, uzvrteti se'. ovik se uzvrpoljio jel je uo stra u njeg. uzvrtit se -im se svr. 'poeti okretati se, uzvrpoljiti se'. Ajde, lati se ve kakog posla, ta si se tu samo uzvrtio ko prde po turu. uzvu -uem svr. 1. 'odvui navie'. Ko je odno malog Lojziju gori na kamaru? Ja sam ga uzvuko. 2. 'uzbuditi, izazvati'. Dotleg ga je grizla dok ga nije uzvukla pa je moro pobi od kue. uarit (se) uarim (se) svr. 'pripremiti pe za peenje (hleba, kolaa i sl.), ugrejati'. I kruv e se krenit dok ja ne uarim pe. ue -eta s 'upletena stabljika ita za vezivanje pokoenog i u snoplje skupljenog ita'. Risarua koja rukoveta za risarom ima na lei svezan snop ua i po jedno mee ispod pokoenog i skupljenog snopa ita. ue ueem svr. 'upaliti, zapaliti'. Kate, uei lampa u sobi; Sveti oe, uei ljubav u nama da te moemo slidit (molitva). ~ se 'zapaliti se, upaliti se'. Kad sam prolazio ve su se uegle svie. 2. 'pokvariti se od stajanja i vruine (o slanini, masti i dr. masnoama)'. Dali su nam za ruak slanine koja se sva bila uegla. uegurit se uegurim se svr. 'uplaiti se (neega ili nekoga)'. Smije se to su se oni tako uegurili im su njega spazili, a Lovro ko Lovro, samo se ali al nikog ne dira. uikat se -a se svr. 'napuniti se malim crvima (insektima)'. Brano je bilo dugo zatvoreno u vlanom kovegu i sve se uikalo; ito nije bilo privrano na tavanu pa se uikalo. uivat uivam nesvr. 'oseati zadovoljstvo, prijatnost, udobnost'. Dosta su radili, sad nek uivaje steeno. uivljenje s 'plodouivanje (kod darovanja)'. Dida i majka su dali bai zemlju da je rade, al oni dobijaje uivljenje dok su ivi i bao ne moedu prodat zemlju brez njevog pristanka. una 'ruak'. Eto, stiglo je podne, a una je na astalu. Izr. mala ~ 'obrok izmeu ruka i veere'. unat -am svr. i nesvr. 'ruati'. Donela sam vam unu, pa unajte dok se ne oladi. uutit uuti(m) svr. 'nainiti utim'. Mogla si i drugom farbom umazat sala, ne volim to si ga toliko uutila.

V
vabit vabim nesvr. 'zvati znacima i reima, sakupljati (stoku, pse, ivinu), mamiti'. Badavad toliko vabi, pulin je oo za kolima. vaat -am nesvr. 'hvatati'. ii vaaj pile to emo nosit na pecu. Izr. ~ za tanji kraj 'hvatati se lakeg posla'. ~ se 'hvatati se'. Ajde, cure, monci, vaajte se u kolo! vadit -im nesvr. 1. 'vui, izvlaiti to iz ega'. Ajte, bao, otvorite kesu i vadite te novce; Ajde, vadi bricu pa sii kruv. 2. 'kakvim sudom grabiti, crpsti iz dubine, sipati (iz kabla, inije)'. Ujo, vadite orbu vi prvi, gost ste nam. 3. 'iskopavati

(krompjr, repu i sl.)'. 5. 'spasavati, oslobaati'. On se napije pa u zatvor, p onda ga otac mora vadit. ~ se 'oslobaati se, spasavati se, braniti se'. Neu ja da se miam, vadi se sam kako zna. vag m 'gvozdena poluga ili sprava kojima se diu vei tereti'. Na ~ 'iskoristiti, podii na koso (neki predmet)'. vaga -aa m 'usek od toka na mekanom putu, tokovima utrt kolski put'. Konji ni u mraku nee sa iz vagaa. vagat vaem nesvr. 'teiti, biti teak'. A koliko misli da vae taj tvoj bik? vagnit vagnem svr. 1. svr. prema vagat. Sta misli, Mukija, oe 1 ovaj moj mrkov vagnit sedam maa? 2. 'pretegnuti, pomeriti se iz ravnotee'. Gledaj da tira po ravnijem putu, bojim se da ne vagneitav voz. 3. 'dotei, imati da se pokrije'. ujem da ba Joso prave velike svatove sinu Ivanu, a ja kaem, panek, ako e mu vagnit! vagon -ona m 1. 'eleznika kola za putniki i teretni promet'. Lopovi se popnu na vagon izbacivaje drva, a posli skupe i prodaju. 2. 'mera za koliinu robe koja stane u vagon'. troco je jue prido vagon ita. vagov m 'no za rezanje trske savijen poput srpa'. Malo ko da mi je tup vagov. ma. vag 'sei' vago.

vajan -jna, -jno 1. 'jadan, alostan'. Doe skoro kraj i ovom mojem vajnom ivotu. 2. 'tobonji (prezr.)'. I ti si mi niki vajan muki kad te cure istuku! vajda(r) part. 'valjda'. Vajdar sam i ja tu?! vajkat se -am se nesvr. 'kajati se'. Sad je kasno da se vajka, bio uzet dok su nudili. vajling m 'velika inija sa drkama, vangla'. Zakuvala je fanaka u velikom vajlingu. vaki -a -o v. ovaki. Vaki veliki deran, a dri se mamine suknje?! vako pril. 'ovako'. Vako ti njemu porui. valatat -am nesvr. 'otro govoriti; brbljati, blebetati'. Samo ti poalji Martu, kad ona pome valatat niko joj nije ravan. valda(r) part. 'valjda'. Valdar su vid(i)Ii kad su tu bili. valovnica 'prijava imovnog stanja u cilju oporezivanja'. Kako se popuni valovnica taka e i porcija bit. valjak (mn. valjki, g. valjaka) m 'ispeena cigla, od blata i pleve, pravljena u specijalnom kalupu; erpi'. Sala od valjaka. valjan -ana -ano 'dobar, ispravan'. Bio je Tome valjan ovik. Ne bi se ba mogo pofalit da mi je zdravlje valjano. valjano pril. 'kako valja, kako treba, dobro'. Vaijano ste uradili. valjat -am nesvr. 1. 'vredeti, imati vrednost ili cenu'. Kad bi ti valjala zemlja, ja bi je prvi kupio. 2. 'biti koristan ili dobar za to, sluiti'. Ne valja mi kapija pa sam je moro potpait. 3. 'biti u dobrom zdravstvenom stanju'. Cilog prolia togod ne valjam. Izr. ne valja ti poso 'loe radi'; ne valja ni keru 'nije ni za ta'. valjat valjam nesvr. 1. 'kotrljati oble ili vaijkaste predmete'. Pajice, valjaj to bure, lake e ti bi't. 2. 'prljati'. Nemoj sad nove cipele oma da valja u tom blatu. ~ se 1. 'prevrtati se u leeem poloaju (ivotinje se valjaju na suvom, u vodi ili blatu)'. 2. 'prljati se'. Eno dica se valjaje u pravu, izgledaje ko prasici. Izr. ~ od smija 'grohotom se smejati'. valjkar -ara m 'onaj koji izrauje valjke'. Jue sam i ja bio valjkar. valjuak -ka (mn. valjuke) m 'testenina pravljena kao za rezance, ali se kida vrhovima prstiju (za supu)'. Makar na poetku svaki dan krumpira i valjuaka imo u kastroni, al na svojim nogama stoj! valjui m 'dem. od valjuak'. valjukat -am nesvr. 'kotrljati'. Otirajte dalje dicu od kola, valjukaje bundeve po avliji. ~ se 'kotrljati se'. Popeli su se na slamu i valjukaje se jedan za drugim doli. vamo pril. v. ovamo. Vamo donesi tu bocu s vinom. vancaga 'iroka bradva'. ta si se poplaio od to malo kie, ko da vancage padaje. vandizat se -iem se nesvr. 'hvalisati se, ponaati se iznad normalnih svojih mogunosti'. ime ba Tunin se toliko vandie, ko da je u sto lanaca odraso! vandrova -aa m 'skitnica, vandroka'. Tebi je jopet svaki vandrova, im nije iz naeg kraja. vandrovaki -a -o prid. i pril. 'skitniki'. Obuko se ovik vandrovaki i oo ot kue. vandrovat vandrujem nesvr. 'skitati'. Vandruje po svitu. vandrovka 'skitnja'. Dosta je ve i tvoje vandrovke! vapit -im nesvr. 'udeti za im ili to (fig.)'. Zemlja vapi za dobrom kiom; Ta tvoja zloa ve zdravo vapi za batinama. var vara m i 'raareni ugljen (u kovanici)'. Kad je dobra var, onda je lako i kovat.

varagovat -ujem nesvr. 'strugati kou pripremljenu za tavljenje'. Dok ja varagujem, ti poni sa tavljenjem. varalica m i 'osoba koja vara'. Ja se samo alim, al nisam varalica. varat -am nesvr. 'initi prevaru, obmanjivati, dovoditi u zabludu koga'. Vara on druge za svoju korist. ~ se 'biti u zabludi, pogreno suditi o emu'. Sad i mi vidimo da smo se varali u procini. varav -a -o 'varljiv'. Obui se dobro, jel zna da je marc varav! vardat -am nesvr. 'neekonomicno troiti hranu'. Zato, Kate, kuva toliko ila, ja bi kazala da ti voli vardat, vas je troje, a skuvala si ko da vas je devetoro. varica 'vareno, kuvano mleko, varenika'. im se varica malo proladi, naii u cuclu i podaj ditetu, cigurno je gladno kad furtom plae. varit varim nesvr. 1. 'kuvati u vodi'. Meso jo nije dosta vareno. 2. 'probavljati (hranu u elucu)'. Taki mi je teak trbuv, ko da mi criva ne vare. 3. 'spajati kovine, metale pomou plamena'. Odnesi ravnik kovau da ga vari. varka 'prevara'. uvaj se ti, modar je to kaka varka. varljiv -a -o v. varav. varmea 'upanija'. Kau da je posto zvaninik u varmei. ma. varmegve.

varnica 1. 'iskra'. Maina je izbacila varnicu i zapalila nam ito pored gvozdenog puta. 2. 'sevanje pred oima od udarca po glavi'. Kad su me bao uili, oma sam varnice vidijo prid oima! varnjaa 'drvena kaika, varjaa'. ~ oma da si io dalje, jel e sad zaradit varnjau po njokalici. varo m 'grad'. Dico, ako bidnete dobri, sutra ete i z baom u varo. varoanin m 'ovek iz varoi'. Stigli nai varoani. varoanka 'ena iz varoi'. Justika je nadigla nos otkako je postala varoanka. varoanin m 'ovek iz varoi'. Stigli nama mladi varoani. varoanka v. varoanka. varoica 'dem. od varo'. varoki -a -o prid. i pril. 'koji se odnosi na varo'. ~ kua 'optinska zgrada'; ~ toran 'toranj gradske kue ~ optinske zgrade'; ~ fijaker 'fijaker za slubeni prevoz optinskih inovnika'; nosi se . varzilat -am nesvr. 'bojiti varzilom (uskrnja jaja)'. Zna da nisam varzilala jaja, ni'gdi nisam mogla kupit varzila, ve sam i(h) samo lukovinom ufarbala. varzilo s 'crvena boja kojom se farbaju uskrnja jaja'. Varzilano jaje 'jaje farbano varzilom (za Uskrs)'. vaanga 'maskirano lice (estitari o pokladama i drugim praznicima, kada je to obiaj)'. iu poklade, bie vaanga. vaar m 1. 'sajam'. ~ majuki ~, jesenski ~. 2. 'mnotvo ljudi na jednom mestu, gungula'. Je, koliko vas ode ima, pravi vaar! 3. 'nered, zbrka'. ~ oma da ste pokupui te vae drangulije, neu da trpim po sobi vaar. Izr. Lako je tuu kou na vaar nosit! vaartija 'dar kupljen na vaaru'. Svi ekaje da bao dou s vaara i da dobiju vaarfije. vaarite s 'mesto gde se dri vaar, sajmite'. Kua mi je oma kraj vaarita. vaarit -im nesvr. 'kupovati'. Vi'dim da si u varoi, jesi 1 vaario togod? vaarski -a -o 1. 'koji se odnosi na vaar, koji je kao na vaaru'. Poelo je vaarsko pogaanje. 2. 'nesolidan, slabo uraen, slabog kvaliteta: ~ roba'. vaarski pril. 'kao na vaaru, kojekako'. Ko je da je, al je ovo ba vaarski napravio. vaiji -a -e 'koji pripada vakama, psei'. Nije to za pilie, to je vaija zdilica. vake vaaka pl. t. 'psi'. Mi nae vake samo noom putamo, a danjom su svezane. vatelin/vatelin -a/-ina m 'pamune ili vunene izraevine za postavljanje zimskih kaputa'. Metnila mi je sabovka u dva reda vatelina u otunku. vatirat vatiram nesvr. 'podstaviti vatom (zimski kaput)'. ~ imam ja dobar zimski kaput vatiran. vatra 1. 'prirodna pojava koja nastaje kad to gori'. Sala je zaas vatra progutala. 2. 'poviena temperatura tela, vruica'. ~ imam vatru, osiam se ko da sva gorim. 3. 'estina nekog oseanja ili uzbuenja; zanos, oduevljenje'. Kad sam ma. vasarfia.

opet uvo tambure, a u meni vatra samo to ne plane. Izr. na se izmeu dvi vatre 'biti u dvostrukoj opasnosti, nevolji'; bojat se koga ko ive vatre 'jako se bojati'; dat ruku u vatru za nekoga 'vrsto jamiiti'; sipat ulje na vatru 'pogoravati ve ionako teku situaciju'; di ima vatre, tu ima i dima 'u dobru ima i zla'; igrat se vatrom 'lakoumno, nepaljivo rukovati opasnim stvarima'; nema dima brez vatre 'sve ima svoj uzrok'; padat u vatru 'razgneviti se, razjariti se'; sasut na koga vatru 'napasti ga otrim reima'; skoit za nekoga u vatru i vodu 'rtvovati se za koga'; vadit za koga kestenje iz vatre 'izvrgavati se opasnosti za drugoga'; iva ~ 'ivahan, vatren ovek'; ~ i voda su dobre sluge, al zle gazde! vatrenka 1. 'vraa maina'. Ba Grga je prodo njegovu vatreriku. 2. 'mlin na parni pogon'. U Bajmaku je dobro brano to se melje u vatrenki. vatrenjaa v. vatrenka. vatrica dem. od vatra. vavlit -im nesvr. 'teiti za im'. ta ga nagovara, on ne vavli za kulom. vavoljit/vavoljit -im nesvr. 'dosadno i dugo govoriti'. Dokleg e ve vavoljit? 2. 'grudvicu u prstima ili zalogaj u ustima valjati'. Smista da si progutala taj zalogaj, ve po sata ga vavolji u ustima. vazdan pril. 1. 'celi dan'. 2. vrlo dugo, neprekidno'. to mi se vazdan vue, pouri malo! 3. 'mnogo'. Kad nam teta dou u goste, oni donesu vazdan miloe za dicu. vazduk m 'vazduh'. Kaki vam je ode vazduk, sve se crni od dima (So). vee s 'vreme oko svretka dana i poetka noi'. Znam da ti je momak, al ba ne bi moro svako vee dolazit. izr. Badnje 'uoi Boia'. veera 'veernji obrok'. Veera je na astalu, ko je gladan nek doe. Izr. tajna (poslidnja) ~ 'po hrianstvu poslednja veera Hrista s njegovim uenicima'. veeras pril. 'danas uvee'. Vidiete da e jo veeras padat kia. veerat -am svr. i nesvr. 'pojesti veernji obrok jela'. Majka su bolesni pa nikad ne veeraje. veernje s 'sluba boija koja se vri u crkvi posle podne i uvee, veernica'. Jue sam malo zakasnila na veernje. vema pril. 'vie, bolje'. Vecma volim lito neg zimu. vedar -dra -dro 1. 'koji je bez oblaka'. 2. 'ist, nepomuen; bezbrian, raspoloen'. Subota je danas, bie jo i vedrog dana; Otkako se udala nije v'ie Marga taka vedra ko prija. Izr. ko grom iz vedrog neba 'iznenada'; pod vedrim nebom 'napolju, izvan kue'. vedrit (se) -im (se) nesvr. 'postajati vedro, razvedravati se'. Vedrit i oblait 'biti svemoan'. Izr. Veri li se travanj nou, kodi vinu ko i vou! vedro pril. 'na vedar nain, s vedrinom, raspoloeno'. Sve podnese hrabro i vedro. vedro s 1. 'mera za zapreminu (18 1.)'. Dau ti tri vedra zobi za sime. 2. 'otvoreni sud za noenje vode (razliite zapremine)'. Donesi puno vedro, al ladne vode (So, o). veksla 'menica'. Nije mogo da isplati vekslu i banga mu je prodala zemlju. veleasni prid. 'titula za svetenika'. Tamo je bio i veleasni gospodin upnik. velim (mn. velimo/velimo) svr. i nesvr. 1. 'kazati, govoriti'. Lipo ti velim da sae s ote trinje. 2. 'misliti, drati'. Mo bit da si ti u pravu, al ja ko niki velim da se pridomisli. veljaa 'drugi mesec u godini, februar'. venit -em nesvr. 1. 'gubiti sveinu, suiti se (o biljkama)'. Zali cvie, poelo je da vene. 2. 'gubiti snagu, zdravlje, fiziki slabiti; eznuti'. Ve je tri godine od kako se Manda udala, a Joso jo uvik vene za njom. veatrat se -am se nesvr. 'penjati se, pentrati se'. ii, kai onoj dici da se ne ventraje na kerite, pokidae se. veajer m 'svetiljka (u kojoj gori svea, uljanica ili petrolejska lampa), fenjer'. Iznesi venjer da vidimo ispregnit konje. verat se verem se nesvr. 'penjati se, pentrati se'. Gledaj onog derana, kud se vere kako gae ne podere?! veresija 1. 'davanje robe na dug, kredit'. Veresije nema, pisalo je u mijani na zidu. 2. 'novac dat na odreeno vreme uz kamatu'. Uzimo je on novac na veresiju al je uvik poteno vrao. veresijat -am nesvr. 'uzimati, kupovati to na veresiju'. itavog ivota je veresijo. vergla 'mehanika muzika sprava na koju se okretanjem ruke svira uvek ista melodija'. U mijani svira jedna stara vergla. vergla -aa m 'svira na verglu'. Stara je bila vergla a valdar jo stariji vergla. verglat -am nesvr. 1. 'svirati na verglu'. Sokakom je sviro na verglu i prosio. 2. 'brzo i mnogo govoriti (u jednom dahu ne razmiljajui)'. . Mani njezinog divana, ona samo vergla.

veriga (obino u pl.) 'karika u lancu; lanac sa velikim verigama'. Na verigama je visio velik koto. Izr. stavit u verige (koga) 'okovati (ga)'. versat -am nesvr. 'govoriti kao kad se recituje'. Versa ona, boem prosti, ko da is knjige tije. veruga 'karika u brani (drljai)'. Ne fali ni jedna veruga, nova je brana. verugat -am nesvr. 'krivudati, vrludati'. Kako Mijo zna da veruga, ni jedno dite ne mo da ga uvati! verugav -a -o 'krivudav, vijugav'. Kud vodi ovaj verugav put? veselit -im nesvr. 'initi veselim'. Veselilo bi me da i moja dica izue velike kule. ~ se 'biti veseo, radovati se'. Svi smo se veselili na Boi. veselo pril. 's veseljem, radosno'. Veselo se pivalo i igralo svu no. veseljaica 'enska osoba veseljak, veseljakinja'. I moja je ena veseljaica. veseljak -aka m 'onaj koji je vesele udi'. Ja jo nisam vidio takog veseljaka ko to su moj dida bili. veselje s 'bezbrino i radosno raspoloenje. Time se topi od veselja ka je kraj njeg njegova cura. Izr. udarit brigu na veselje 'zaboravit tekoe'. veslat -am nesvr. 'pokretati veslima amac ili drugi plovni objekat'. Ajte, ostaete zdravo iza nas jel mi ve uveliko veslamo. Izr. ~ kaikom 'brzo i halapljivo jesti'. veso -ela -elo 1. 'radostan, razdragan'. Vesela je nana kad sina eni. 2. 'pripit, pijan'. Ako sam dobro vid(i)la, ono je ba Nikolin Losko, ini mi se da je fain veso. vest vezem nesvr. i svr. 1. 'ukraavati, kititi vezom'. Moja Mara upljika i veze. 2. 'sitno igrati, plesati'. Svi monci lipo igraje, al niko tako ne veze nogama ko Katin Miko. 3. 'nairoko i kieno priati'. Kad pome da veze, nikad kraja. vez (mn. vezovi) m 'ukras (izvezen obino na tkanini)'. ~ imala je rukom raeni vez na rukavima od koulje. vezan -a -o 'spleten u govoru i ponaanju nespretan'. teta to je momak tako vezan. vezat veem svr. i nesvr. 1, 'spojiti dva kraja ueta vorom ili omom'. Vei konje za kola. 2. 'spojiti nekom duhovnom vezom'. Vee i(h) to su roena braa. Izr. bit vezan za postelju 'leati bolestan', bit vezani rukivi 'nemati slobode odluivanja'; ~ maku o rep 'odbaciti kao bezvredno'. ~ se Tuna se vezo pijan za drvo, pa kuka to nee da ga pute; Nije luda da se za njeg vee, takog neradnika. vezen -a -o 'arama iskien'. Priko ruke je nosila vezenu maramu. vezidba a. 'vezivanje loze u vinogradu'. Nas dvoj(i)ca smo obavili svu vezidbu. b. 'vreme kad se vinograd vee'. Od nedilje emo obavit vezidbu vinograda. vezilja 'ena koja veze'. Malo ima pravi vezilja danas. vezivat (se) vezivam (se) nesvr. prema vezat (se). Nemoj vezivat krave, nek se slobodno krecu po korlatu. vicinal -ala m 'sporedna Iokalna eleznica'. To je vicinal, ie samo do antavira, a tamo je kraj svita. vian -na -6no 1. 'naviknut'. Ako je ovik vian siromatvu, zato taki i da umre!? 2. 'iskusan, vet, spretan'. Moj brat ba nlje imo najbolji alat, al je bio vian u svaoem. viit -a -o v. vini. vini -na -no 'beskrajan po vremenu, koji nema ni poetka ni svretka, koji neprekidno traje; koji nikad nee prestati, nestati, umreti'. Toliko tvrduje i otima o(d) drugi, ko da e imat vioni ivot. vinost -osti 1. 'svojstvo i stanje onoga to je veno'. Toliko troi na tu kuu, ko da ce tu provest itavu vinost. 2. 'osobina onoga koji je vian emu'. Kad se mladost i vinost udrue. vinji -a -e v. vini. viat viam nesvr. 'savetovati se, dogovarati se o (emu)'. Starci togod ozbiljno viaje. vinik m 'lan kakvog vea, venik'. ivacko je izabran za opinskog vinika. vid m 'sposobnost opaanja oima'. Kai mi kako te vid slui? Izr. kokoiji ~ 'slab vid, nono slepilo'; za vida 'dok traje dan'. vidan -dna -dno 'svetao, kao dnevna svetlost, vidno'. Mi smo ili kroz kuruze, a nismo se zbunili jel je bio pun mi'sec i no je bila dosta vidna; Ne misli, Kate, da je to malo vidno ruvo za tebe? vidat (se) vidam (se) nesvr. 'leiti rane (najee narodnim lekovima), uopte leiti'. Majka mu vidaje rane. vidik -ika m 1. 'prostor koji oi mogu sagledati'. Tribalo bi okresat malo dud, zaklanja nam vidik. 2. 'granica do koje dopire vid'. Na kraju vidika, ja ne vidim nikoga. Izr. bit na vidiku 'padati u oi'; drat na vidiku 'motriti'; izgubit s vidika 'nestati'; Iza na ~ 'pojaviti se'; svom svitu na vidiku 'javno'.

vidilo s 'svetlost, svetlosni izvor'. Upali vidilo. Izr. doe dilo na vidilo 'saznae se'. vidit (se) -im (se) nesvr. 'videti'. Dida ve odavno ne vide. Izr. nema ga ta ~ 'malen je, nejak, a vredi'; ne moem ga ~ oima 'odvratan mi je, mrzak mi je'; vi ti njega 'uzvik blagog ukora'; ~ sve zvizde 'posle udarca u glavu'; ~ svoga Boga 'u pretnji: zapamtie ga'; volio bi to ~ 'sumnja u mogue'; vidi trn u tuem oku, a ne vidi balvan u svom! Vidi se otkud vitar due 'sve je jasno'; vidi se da mu mudrost poima rat 'postaje zaboravan, sklerotian'; ne ~ ot posla 'preoptereen radom'. vidovit -a -o 'koji ima natprirodnu mo da predvia budunost'. Valdar si s vragom vezo kontrak, kad misli da si vidovit... viat (se) viam (se) svr. i nesvr. prema vidit. Bili smo uvik dobri drugovi, al sad se ne viamo esto, ostarili smo. vien -a -o 1. 'trp. prid. od vidit'. 2. 'cenjen, uvaen, ugledan ovik'. Ba Joko je vien ovik. Izr. rado ~ 'dobro primljen'; nerado ~ 'nepoeljan'. vig m 'zamka u vidu ome (za hvatanje ptica)'. Da sam tica nikad ne bi upala u tvoj vig. vigov m 'klopka za zveri, zamka'. Uvatijo se tvor na vigov. vija 'deija igra vijanja (jedan vija, a drugi bee da ih ne uhvati)'. vijar m 'vihor'. Vijar je lomio grane i skido trsku s kua. vijat -jem nesvr. 1. 'gusto padati (o snegu)'. Bilo je ladno, a jo je i snig vijo. 2. 'pomou vetra istiti ito od pleve'. Bao i braa viju ito na vitru. vijat vijam nesvr. 'goniti, terati nekoga'. Vijali smo kokoke iz avlije. Izr. Vijae te magarac 'kae se onome ko o prazniku nije nita novo obukao'. ~ se 'juriti se meusobno'. Monci i divojke se vijaje ko da su mala dica! vijavica 'snena oluja'. Taka nas je vijavica pratila cilog puta da nismo mogli oi otvorit. vijola bot. 'ljubiica, Viola odorata'. vijorit (se) -im (se) nesvr. 'leprati (se)'. Kad je trala, kosa joj je sve vijorila. vik (mn. vikovi) m 'vek'. Nije bio dugog vika. Izr. Dok je svita i vika 'uvek'; Otkako je svita i vika 'oduvek'; ~ vikovat 'iveti'; ~ izvikovat 'proiveti'; ko ima vika, taj ima i lika! vika 'mera za ito (25 kg. ili 2 zasipaa)'. vika 'galama, graja'. ta si tu nadigo viku? Izr. Vika do boga amena 'galama po ceo dan (povazdan)'. vikat viem nesvr. 1. 'jakim ili visokim glasom govoriti'. Vikala je od strava. 2. 'zvati jakim glasom, dozivati, pozivati'. Vikala je da dou ko da kua gori. Izr. ~ na sva usta 'prodornim glasom vikati'; vie ko z badnja (tavana) 'govoriti povienim tonom'. viknit viknem svr. prema vikat. Vikni bau da dou na unu. vikom pril. samo u izrazu: vikom Boga 'stalno'; vikom vikat 'jako vikati, neprekidno'; vikom vie na tu dicu. vikovian -na -no v. vian. vikovinost v. vinost. viks m 'pasta za cipele'. Kupi jednu katulju viksa. viksat -am nesvr. 'mazati (obuu) viksom'. ~ uvik ja moram baine izme viksat. viksovat -ajem nesvr. v. viksat. vila 'po narodnom verovanju, natprirodno ensko bie, mlado i lepo, s dugakom rasputenom kosom, koje moe i leteti'. Izr. Juri ko da ga vile nose 'kao da leti'; koje su te vile donele 'otkuda si se tu naao'; vile te ne grlile! (u kletvi); kad dou vile oima (v. izr. pod oko). vilanj m 1. 'tramvaj'. uri, sa e nai vilanj. 2. 'elektrino svetlo'. Upali vilanj; Este 1 i viuvukli vilanj? vilast -a -o 'koji ima oblik vila'. Ovaj jarac ima vilaste rogove. vile vila mn. 'raljasto orue sa dva, tri ili etiri roglja (paroka): gvozdene ~; drvene ~. Metni na kola i jedno dvoje drveni vila, tribae za privranje sina. vilenjak -aka m 'po narodnom verovanju ovek natprirodne moi, tienik vila; vetac'. Nemojte, dida, pripovidat o vilenjaku i viticama, jel ja se onda uvee bojim. vilica dem. od vila. vilica 1. 'eljusna kost u koju su usaeni zubi'. U krivoj vilici su i zubi krivi. 2. 'viljuka'. Mali deran i kako lipo ide s vilicom. ma. villany.

vilin -a -o 1. 'koji pripada vili; koji se odnosi na vilu'. Ko pogleda u viline oi, postane zaaran. 2. 'kao sastavni deo naziva biljaka; ~ kosica; ~ metlica. vilinski -a -o 'koji pripada vilama; koji je kao vila; aroban, fantastian'. Ovik me poplai njezin vilinski pogled. vilitan -ana m 1. 'dralje za vile'. Za nove vile kupijo sam i nov vilitan. 2. 'batina'. Ako te napadnu, a ti nji vilitanom, pa po lei! vilovit -a -o 'plahovit'. ~ ovo je lito pravo vilovito ~ malo, malo, pa naie oluja. vime -ena (mn. vimena, g. vimena) s 'mlene lezde sa sisama kod enki sisara'. ta ti zna za muu, kad ja svaki dan sidim ispod kravljeg vimena i muzem. vimece s dem. od vime. vinac -nca m 1. 'ukras od cvea i lia spleten u obliku kruga'. Jedan risar je nabro cvia, a risarua je napravila lip vinac. 2. 'splet plodova i jestiva u krugu'. Isprid kue su visili vinci paprike i bilog luka. Izr. bit pod vincom 'biti venan'. vinace s dem. od vino. vince s v. vinace. Izr. ulo ~ u lice 'zacrveneo se'. vincilir -ira m 'uvar vinograda'. Dobar vincilir mo sauvat vinograde od lopova. ma. vinceller.

vinanica 'ono to je vezano s venanjem: a) isprava o venanju, izvod iz matice venanih'. Ako nisi dobio vinanicu, niko ti nee priznat ni da si vinan. b) 'haljina za venanje'. ~ obiaj je da uvegijina strana pravi vinanicu za mladu. vinanje s 1. gl. im. od vinat (se). 2. 'obred sklapanja braka'. Vinanje je bilo zdravo lipo i sveoano. vinat -am svr. 'izvriti nad kim obred sklapanja braka'. Kau da e ga lino biskup vinat. ~ se 'stupiti u brak'. Vrime je bilo da se vinaje, jel diigo su ve ivili nevinano. vinavat (se) vinavam (se) nesvr. prema vinat (se). vini m dem. od vinac. vinina augm. i podsm. od vino. vinkla 'alatka kojom se odreuje prav ugao u nekim zanatskim poslovima'. Izr. Ziat na vinklu 'zidati pod pravim uglom'. vino s 'alkoholno pie dobiveno vrenjem groanog soka'. bilo ~; crno ~. Izr. ~ ne kae ii, ve sidi! u sinju vode, ~ nam ode! 'kad u januaru promrznu vinogradi nema roda'; Vedri li se travanj nou, kodi vinu ko i vou! vinograd m 'zemljite zasaeno vinovom lozom'. Rizali smo i polivali vinograd. vinogradar -ara m 'obraiva vinograda'. Nemam ja druge zemlje, ja sam samo vinogradar. vinogradarski -a -o 'koji se tie vinogradara i vinogradarstva'. ~ akanjac (v.); i vinogradarski poso nije lak. vinski -a -o 'koji je od vina, koji se odnosi na vino ili slui za vino'. Donesi nam vinske ae. Izr. ~ siret 'sire dobiveno vrenjem od vina'. vira (g. mn. vira) 'religija'. Nevolja je to momak nije nae vire. Izr. ni vire ni pare 'nigde nita, niko i nita'. viran -rna -rno 'odan'. Dugo ga je ekala, al mu je ostala virna. virandica dem. od viranga. viranga 'zavesa'. Tribae metnit virangu na ambetuka vrata, da ne ulaze muve u sobu. virastovat -ujem nesvr. 'sudelovati u nonoj molitvi kod mrtvaca; bdeti pored pokojnika uz itanje molitve'. Cilu no smo virastovali kod pokojnika. ma. virraszt. virgast -a -o 'ukoenih oiju'. Nikad u ivotu nisam vid(i)la tako virgasto malo dite. virit -im nesvr. 1. 'gledati skriven (iza ugla, kroz rupu i sl.)'. Vidim jte, viri iza slame. 2. 'pomaljati se, strati'. ta ti to viri iz depa? Izr. ispod mire tri vraga vire 'kae se za onoga ko je naoko miran, a u stvari je pravi avo'. virnik m 'onaj koji ispoveda kakvu veru, religiju'. virno pril. 'na veran nain, privreno, odano'. Virno je ivio do smrti. virnost -osti 'osobina onoga koji je veran'. Kad bi med svitom bilo malo vie virnosti, lake bi nam svima bilo. virouitelj m 'nastavnik veronauke'. virovanje s 1. gl. im. od virovat, 2. 'molitva'. Nane, Kata je zaboravila molit virovanje.

virovat -ujem nesvr. 1. 'smatrati da je neto onako kako neko govori'. Moe ti njemu divanit ta oe, kad on samp svojoj eni viruje. 2. 'imati poverenja (u nekoga, u neto), pouzdavati se, oslanjati se'. Ba Vranje ne viruje ni samom sebi. 3. 'biti religiozan, drati se tano onoga to vera nalae'. On viruje u ono kako mu vira kae. visak viska m 'gvozdeni teg na tankoj ici ili kanapu (slui za utvrivanje vertikalnog poloaja'. Jesi 1 izmirio s viskom da nam ne ie ukrivo zid. visibaba bot. rano proleno cvee Galanthus nivalis. visit -im nesvr. 1. 'lebdeti obeen'. Pogledaj taj lampa to visi, nita mi se zdravo ljulja da ne padne. 2. 'stalno boraviti, zadravati se gde'. Svaki dan od jutra do kasno u no fva samo kod Cile visi. Izr. ~ kome o vratu 'biti na ijoj brizi'; visi, visi visuljak, tri, tri truljak, moli Boga truljak da padne visuljak 'maak i kobasica zagonetka)'. visok -oka -oko 1. 'koji je velikog rasta'. Na sin je, borme, vrlo visok momak. 2. 'prodoran (o glasu)'. Ja volim a i moem visoko pivanje. visoko pril. 1. 'znatno iznad osnove od koje se meri'. Popo se visoko i na tanke grane, koje su se slomile i zato je pavo doli. 2. 'u visokom tonu'. Alaj pivam visoko pa lipo, kako moe da ne uje, diko? (nar.). Izr. ~ uzdignit nos 'uobraen'. vist 'glas, novost'. Znali smo da si se svuko: Marko nam je dono vist o tebi jo prole nedilje. vialica 1. 'naprava na koju se vea odea'. Uzmi vialicu i ostavi to ruvo u armar. 2. 'dva klipa kukuruza vezana u par'. Vialice kuruza zimi skuvamo i poidemo. viinit se -im se nesvr. 'praviti se da se neto ne vidi, praviti se nevetim'. Badavad se viini kad znam i tako da si nas jo iz daleka pripoznala. viura 'vetica'. Najbolje e bit da se kloni te viure! vilji -a -o komp. od visok. Ento je vilji od Pilipa za po glave, a istog su dana roeni. viljina 'visina'. Kud si ti, Antune, krenijo u viljinu? vinja bot. 'Prunus cerasus'. vinjov(i) -ao 1. 'koji je od vinje nainjen'. Ba vam je lip taj vinjov kami. 2. 'koji je boje kao vinja (plod)'. Kupila sam lipu vinjovu maramu. vinjovac -ovca m 'tap od vinjevog drveta'. Nije se tuko, al sa sobom je uvik nosio podeblji vinjovac. vipidla 'opaka ena, ena sklona nemoralu'. O Klari divanite: ta, to je vipidla da joj para nema. vit -a -o 1. 'koji dobro ume, spretan, umean'. Vit je on s konjima, samo vi njemu dajte kajase u ruke, pa se ne bojte! 2. 'koji se zna izvui iz tekog poloaja, prepreden'. To je vit lopov svi kau da krade, a niko ga ne mo da uvati na dilu. Izr. ~ lakumog privari! vitac vica m 1. 'ovek natprirodne moi koji uz pomo zlih duhova ini ljudima zla'. 2. 'ranoranilac (podsm.)'. Rani ko ~. vitica 'ena koja po narodnom verovanju ima mo da moe ljudima nanositi zlo'. 2. 'svadljiva ena'. njom ne moe nita ozbiljno zapoet, taka je ko kaka vitica. Izr. ~ te ne davila (u kletvi). vitar -tra m 1. 'struja vazduha koja se kree', jak ; vru ~. 2. 'gasovi koji se razvijaju u crevima'. Putit vitar. 3. 'modani udar'. Siroma ba Antun, jue ga je udario vitar. Izr. divanit u ~ 'govoriti uzalud'; kako ~ due 'prilagoavati se prema prilikama'; doletio (uo) ko ~ 'naglo ui'. vitina 'gvozdena poluga (na kolima vezana za jarmac i osovinu, slui za penjanje na kola)'. Metla nogu na vitinu pa sve veli neu (nar.). vitli 1. dem. od vitlo. 2. 'malo povesmo'. vitlo s 1. 'naprava za namotavanje prediva'. Jocka je namotala novu preu na vitlo. 2. 'vratilo oko kojega se namotava bunarski lanac'. ula sam da se lanac na vitlu odmotava i da je kabo bunijo u vodu. vitranjaa 'mlin na vitar'. Odavno ve naa vitranjaa ne radi. vitri -ia m dem. od vitar. vitrina augm. i pogrd. o vitar. vitrovit -a -o 'koji je izloen vetru, koji ima vetra, pun vetra'. Dokleg e ovo vitrovito vrime? 2. 'vetropirast'. Ako ste s Ivanom udivanili, onda nemojte uzet zdravo uozbilj, jel on je u svakom poslu pomalo vitrovit. viz(i)tacija 'regrutacija'. Proo sam viz(i)tacjjii i osto na tri godine katana. vila 1. 'jalova i mrava krmaa, koja je nesposobna za tov'. Nee se ta krmaa nikad uranit kad je vila. 2. 'spretna, okretna ena'. Jeste Tona malo jeziava al je na poslu prava vila! vilast -a -o 'spretan, ilav, gibak'. Kad se Lajo njima uvatio, naki vilast kaki je, za as je napravio reda.

vilav -a -o v. vilast. vlas i m 'nit kose, dlaka. Sve su mu vlasi osidile, a on se jo uvik mia med mlade. Izr. nee mu past ~ s glave 'nita mu se nee dogoditi'; pod side vlasi 'u starosti'. vlasan -sna -sno 'koji je kao vlas, nalik na vlas'. ta si uradila, gazdarice, ka ti kruv ba nije vlasan? Izr. ~ kruv 'svei hieb, koji se moe cepati tanko kao vlasi'. vlat (mi. viatovi, zb. vlae) m 1. 'stabljika, struk u biljaka'. Ni jedan vlat trave nisu ostavile krave, sve su opasle. 2. 'klas penice, jema, zobi'. Vlae ita se leluja na vitru. vlatat -a -o 'koji ima krupne vlati'. Zob je vlatata, samo ako i zrno bidne tako dobro. vlatat -a nesvr. 'klasati, razvijati klasove (u kojemu se zameu zrna)'. Jeam ve vlata. vlati -ia dem. od vlat. im je sunce ogranilo, a vlati je oma provirijo. vlait (se) -im (se) nesvr. 'initi to vlanim'. im padne jaa kia, zidovi od koare pomu vlait. Izr. Vlai kia 'lagano i sitno pada'; vlai zid 'probija vlaga na zidu'; vlaze se koulje 'pre peglanja'. ~ se 'postajati vlaan'. Vidim da joj se oi vlae od suza; ie veoe, pokupi koulje sa trange da se ne vlae. vo vola m 1. 'muko govee (obino ukopljeno), koje se upotrebljava kao teglea ivotinja'. Sve je manje volova, konji su i(h) zaminili. 2. (fig.) 'glup ovek'. Tako mi i triba, kad ja s onim Lukom volom trgujem. Izr. teglit ko 'raditi teko i dugo'. voe -eta s dem. od vo. voi m dem. od vo. voak -aka m 'ovan predvodnik ovaca'. Izgubili smo tako dobrog voaka i ovce za njlm bleje. voe s 1. 'plodovi raznih voaka'. Od ranog voa stigle su samo trinje. 2. 'voke'. ~ imamo dosta voa u avliji, od ljiva, trianja, jabuka do oraja. voka 'drvo na kojem raste voe' U avliji imamo desetak voaka. voajak m 'mesto zasaeno vokama'. Moro sam polak vonjaka iskrit i zasadit mladice. voda 1. 'prozirna tenost, hemijski spoj vodonika i kiseonika'. 2. 'tenost koju izluuje ivi organizam ljudski, ivotinjski ili biljni: mokraa, znoj, suze, pljuvaka', Izr. ~ te odnela idi bestraga; vatra i ~ dobre su sluge, ali zli gospodari! vu vodu mrtvima 'hrkati'; ko malo vode na dlanu '(gledati, paziti, uvati) kao neto vrlo dragoceno'; ko kap vode u more 'sasvim rrialo, neznatno'; ko! vruom vodom poliven 'neugodno iznenaen'; krov (kue) na jednu vodu (iii na dve, etiri vode) 'kua na jednu stranu (ili dve, etiri krovne strane)'; krv nije 'ne moe se biti ravnoduan prema nekom srodniku'; luk i ~ 'neto bezvredno'; tuta e voe prote 'mnogo vremena';, pitka ~ 'voda za pie'; mutit kome vodu 'stvarati neprilike nekome gde se nije nadao'; privest koga ednog priko vode 'obmanuti, prevariti koga'; tija ~ brig roni 'upornim radom savladavaju se i najvee potekoe'; u mutnoj vodiiovit 'koristiti se nesreenim prilikama'; ula mu ~ u ui 'uobrazio se zbog slave'; ko u reetu ~ 'nepouzdan'; mriljava ~ 'kolonjska voda'. vodenica 'rtilin na vodi'. U Bakoj nije bilo vodenica. vodica dem. od voda. Izr. sveta ~; vodicu mirit 'bajati (verovanjem da se ispiranjem oyu, te pijenjem te vode odstranjuje urok (kod dece i glavobolja)'. vodit vodim nesvr. 1. 'davati pravac kretanja kome idui ispred njega'. Vodi nas, ti zna put. 2. 'silom odvoditi, terati'. Luku su vezanog vodili andari. 3. 'dovoditi mladu mladoenjinoj kui'. uje se svirka, vode nau. 4. 'brinuti se o poslovima (u granicama ega)'. On u polju radi, a Marga kuu vodi. 5. 'pruati se, protezati se u odreenom pravcu'. Tragovi tvora vode upravo u kokoinjac. 6. 'dovoditi do ega, imati za posledicu'. Ti, samo pije, a zna li emu to vodi?! 7. 'traiti bika, pariti se (o kravi)'. Vodim kravu pod bika. Izr. ~ brigu 'brinuti se (o emu)'; ~ tuu brigu 'meati se u tue posiove'. ~ se 1. 'biti evidentiran, uknjien'. Ne vodlm se ja ode, nisam se jo prijavio. 2. 'traiti bika, pariti se (o kravi)'. Krava je zdrava, al ne znam zato se j'o ne vodi. vodnar m 'vodonoa'. Dugo nema vodnara. vodnjikav -a -o a. 'vodnjikast koji ima u sebi suvie vode, pun vode'. Ovaj nov krumpir je toliko vodnjikav. b. 'slian vodi, razvodnjen, razblaen vodom. Vodnjikavo mu vino. vodoplavan -vna -vno 'izloen poplavi'. Jedan komad nae zemlje, onaj blie dolji je ba dosta vodoplavan. vodurina augm. i pogrd. od voda. Nemoj pit toliku vodurinu, samo e pikit od nje. vojevat vojujem nesvr. 'uestvovati u ratu'. Borme, moj ovik vojuje ve vie od tri godine. vojna 'rat, vojevanje'. Dva sina su nam na vojni. vok voka m 'vetaki odvodni kanal (kroz naseljeno mesto)'. Ba kroz nau avliju protie vok. vok m 'glas (na izborima)'. Da izau na izbore, ostali bi brez voka, ko operuana vraka! vokovat -ajem nesvr. 'glasati na izborima'. ta me pita kad ni ja jo ne znam za koga u vokovat.

volar -ara m 'uvar volova'. Oj volaru, volaru, najlipi si u ataru (nar.). volarica 1. 'enska osoba koja uva volove'. Bila sam i ja ove godine volarica. 2. 'tala za rogatu stoku'. Ispregni volove, uvedi i(h) u volaricu! volat se volam se nesvr. 'teturati se, zanositi se'. togod mi se vola u glavi, pa ne smim da se sagnem; Vidla sam ti ovika, kako se vola sokakom, izgleda da se faln "nasiso". voli -ia dem. od vo. volit volim nesvr. 'voleti'. Ne volim svekrovu al ni ona mene. Volila bi kad bi moglo bit tako kako ja zamiljam. ~ se 1. 'voleti se'. 2. 'zabavljati se'. Ima tom dosta vrimena otkako se Mara i Janko vole. volovski -a -o 'koji se odnosi na volove'. Velika bron3a je visila na volovskom vratu. Izr. Dida, jel daleko daleko? Odaleg do volovski rogova 'toliki je njegov vidik'. volovski pril. 'kao vo'. Volovski je gledo na me, kad me je ugledo, toliko se iznenadio. volja 'proirenje jednjaka u ptica gde se hrana zadrava pre nego to pree u eludac'. Volju i criva od pileta sam ve bacila maokama. volja 'svojstvo ovejeg duha da neto hoe, da se moe odluiti na kakvo delo ili postupak. Nemam volju da iem u te svatove. Kako ne bi mogo, samo malo pokai vrcu volju. Izr. bit po volji 'dopadati se'; imat volju (za neto, nekoga) 'zavoleti neto, nekoga'; bit dobre volje 'raspoloen'; 'bitizagrejan alkoholom (fig.)'; do mile volje 'koliko hoe'; bit rave volje 'biti neraspoloen'; iza iz volje 'zasititi se koga ili ega'; ostavit kome na volju 'prepustiti da odlui po elji'; drage volje 'rado'; poslidnja volja 'testament'; init kome po volji 'ugaati'; protiv svoje volje 'nerado, pod moranjem'; uvu se kome u volju 'dopasti se, dodvoriti se'; uz najbolju volju 'i pored elje (ne mogu)'; ~ boja 'tako je Bog hteo'; od volje ti je ko okcu post 'radi kako hoe'. vondir -ira m 'naprava, najee od roga, u kojoj se dri brus za otrenje kose'. Nali vode u vondir i ponesi ga sa sobom. vonat se vonam se nesvr. 'potezati se sa nekim u ravom drutvu, vucarati se, kurvati se'. Vonala se sa svakim, pa su svi otrli nogu o nju i ni ivom vragu ne triba. vontat -am 'drati nekoga u neizvesnosti, nesiguraim obecanjima'. Vonta ona njega za nos a on ko slipac tri za njom. vorgule mn. 'orgulje'. U velikoj crkvi su kupili nove vorgule. votan -a -o 1. 'koji je od voska'. Donela sam od Mare dvi votane svie. 2. 'impregniran voskom'. Pokri dakove votanom ponjavom da priko noi ne pada vlaga na ito. votit -im nesvr. 'tui, mlatiti'. Jesam ja za lipu ri, al kad to ne pomae, nema druge ve triba votit! votka 'neprepeena rakija'. Dosta dugo smo ekali da potee votKa. voz (mn. vozovi) m 'kola sa tovarom slame, sena, penice i sl.'. Jo jedan voz i ito je svezeno. vozat vozam nesvr. 1. 'voziti tamoovamo, vie puta; voziti radi zabave, etnje'. ~ oe dica malo da i(h) vozam na koli. 2. 'raditi, upravljati s kim po miloj volji'. Krista njega napije, p onda ga voza kako ona oe! vozenica 1. 'bure u kojem se nosi groe iz vinograda'. Slabo je rodilo groe, neemo imat vie od jedno dvi vozenice. vozidba 'prevoz itarica na gumno'. Samo kad smo vozidbu na vrime svrili, nee nam napolju pokisnit ito. vozikat (se) -am (se) nesvr. prema vozat se. Ba Ilijin Nesto se svaki dan vozika na vrancima da se svitu pokae ta oni imadu. vraara 'ena koja vraa, gatara'. Zna da baca karte, prava je vraara. vraarica v. vraara. vraaricin -a -o 'koji pripada vraarici', To je nika vraaricina trava. vraarin -a -o 'koji pripada vraari'. Ja na tvom mistu ne bi ulazio u vraarinu kuu. vraat vraam nesvr. 'gatati, arati'. Ona kobajage vraa, a samo izvlai novac. vraka 'vradbina'. Ne diraj rukama, modar je to kaka vraka. vraat (se) -am (se) nesvr. prema vratit. Kad tako oe, ii, al onda se vie ne vraaj! vrag (mn. vragovi g. mn. -ova, -ova) m 1. 'avo, sotona'. 2. 'naziv za bilo koje bie, predmet i dr. u ljutnji, grdnji'. 3. 'nestano, nemirno dete, nemirna osoba, vragolan'. Jo njim i eera dajete, a to nisu dica, ve pravi vragovi! Izr. ~ ne spava, ve o zlu misli! do vraga! nek te ~ nosi! ~ te odno! 'kletva kojom se nekom eli zlo'; koji mu je ~ 'to mu je'; ne da mu ~ mira 'uvek neto kopka'; ko s vragom tikve sadi, o glavu mu se lupaje! ~ bi ga znao, ~ zna 'niko ne zna'; vragu duu prodat 'predati se zlu'. vragbaba 'ena sklona da drugom zlo ini'. Ka e ve ta vragbaba odapet ~ samo zlo ini ljudima.

vragbabin -a -o 'koji pripada vragbabi'. ~ koar 'kovitlac, zrani vihor'. vran (mn. vranovi) m 'ep, drveni zapua na bavi, buretu'. Gotovo je vrenje, tribae udarit vran na burad. vran -a -o 'crn'. Vrana cura. vrana (mn. g. vrana) 'zool. ptica Corvus corviu'. Izr. bila ~ 'velika retkost, neto sasvim neobino, upadljiv izuzetak'; ~ mu popila mozak 'poaavio, pa ne zna ta radi'; ~ vrani oi ne vadi! 'istomiljenici jedan protiv drugog ne rade'. vranac -nca m 'konj vrane, crne dlake'. ibaj, pa nek vranci pokidaje trange. vranev -a -o 'koji pripada vrancu'. Vranev rep je dugaak do zemlje. vrani -a/vrani -ia m dem. od vranac. vranetina augm. i pogrd. od vrana. vranina augm. i pogrd. od vranac. vranica 'kobila vrane, crne dlake'. Kupijo sam par mojoj vranici. vranica dem. od vrana. vranilo s 'crnilo, crna boja'. Doce, ima li kako vranilo da malo nagaravim ove moje bile obrve? vranin -a -o 'koji pripada vrani'. Vranin kljun je ute farbe. vranit vranim nesvr. 'crniti, bojiti to u crno, vrano'. ta ti Ima da vrani kad su ti obrve ko ugalj crne?! vrat m 1. 'deo tela koji spaja glavu s trupom'. 2. 'deo nekog predmeta koji spaja njegova dva dela: ~ kose 'koji se grivnom uvruje za kosite'; ~ tambure. Izr. obisit se kome oko vrata 'zagrliti koga'; bit kome na vratu 'biti na teretu'; do vrata 'preko mere'; savit ~ 'pokoriti se'; sidit kome za vratom 'stalno ga kontrolisati'; stat kome nogom za ~ 'unititi ga'; slomit ~ 'stradati, (fig.) oeniti se, udati se'; zaduit se do vrata 'preko mere se zaduiti'; zakrenit ~ 'unititi koga'. vrata mn. 'otvor u zidu zgrade, prostorije, na ogradi i sl. kroz koji se izlazi i ulazi; krilo, krila kojim (a) se taj otvor zatvara'. Ko je ostavio irom otvorena vrata na kui? Izr. gledat ko tele u arena vrata 'blenuti'; otvorit ~ kome 'dati slobodan pristup'; poistit, pomest prid svojim vratima 'urediti prvo svoje stvari'; obijat ~ 'prositi'; zaglavit ~ 'pobei u paninom strahu'; zatvorit kome ~ 'odbiti koga'; ~ kau: smrkni boe! krevet kae: svani boe! slime (v.) kae: kako mi je, tako mi je! '(i danju i nou mora da dri gredice i tavanicu)'. vrataca mn. 'dem. od vrata, mala vrata iz hodnika "ambetua" koja vode na ulicu (kua ima i veliku kapiju za izlaz na ulicu za zapregu) vratanca'. Tone, zakljuaj vrataca, sad nam i tako nee vie niko do. vrataca dem. od vrata. vrati -ia m dem. od vrat. vratilo s 'drveni valjak na bunaru (oko kojega se namotava lanac sa kablom, kada se izvlai voda iz bunara, vitlo)'. Okrecala sam gvozdenom drkom vratilo i namotavala lanac, al kad sam tila uvatit pun kabo s vodom, izmakne mi se drka iz ruke, lanac se odmota i kabo padne u bunar. vratit vratim svr. 1. 'dati natrag ono to se uzelo'. Tereska je vratila Stipi prsten natrag. 2. 'uiniti da ko ili to poe natrag'. Vratio se Tome natrag na poso. 3. 'dobiti opet ono to je bilo izgubljeno, to se imalo'. Meni se u starijim godinama vratio vid. Izr. ~ ao za sramotu, milo za drago 'odgovoriti istom merom'. ~ se 'doi natrag, doi onamo odakle se polo'. ~ oma da si se vratio natrag u sobu, jel sa e bit svata o(d) tebe. vratni -a -o 'koji se odnosi na vrat'. Tako mi je natekla vratna ila. vratni -a -o 'koji se odnosi na vrata'. Trlba oprat vratna cakla, svega su i(h) muve usrale. vratnjak m 'gornji deo jarma'. vraji -a -e 1. 'koji se odnosi na vragove'. To su vraji poslovi, bolje je ne miat se. 2. 'vragolast, nestaan, nemiran'. Vidi ti vrajeg derana, friiji je i ot kera. vrba 'listopadno drvo koje raste kraj vode i na vlanom tlu, Salix'. Od vrbinog prua smo pleli koarove. Izr. alosna ~ 'Salix baby-lonica'; kad na vrbi rodi groe 'nikad'. vrbina 'komad od razbijenog tanjira ili zdele (grnarija)'. v. rbina. Baci ove vrbine na ubre. vrcat -am nesvr. 'pomou centrifugalne sprave izdvajati med'. Vrcaemo draov med. Izr. ~ se 'prezati se, trzati se'. Ba nju briga nimalo se ne vrca to su stariji tu. vrcnit se -em se svr. 'prenuti se, trgnuti se'. Kad jedared nasrada, vrcnie se i ona na to ta je uradila. vrelje s 'vrh, elo stola, mesto za najstarijeg, proelje'. Dico, izlazite iz vrelja, nije, to misto za vas. vrit -im nesvr. 1. 'ljutiti se'. Ne znam ta vri na mene? 2. 'boleti'. Morau vadit zub, cilu no mi je vrio.

vr vrem nesvr. 'mlaenjem, konjima ili mainom vrilicom obavljati vridbu'. Stigla je maina u na or, kroz tri dana i mi eemo vr. Izr. ~ po sobi 'praviti nered'. vrebac -pca m 'vrabac'. Vrepci apaje zrile trinje. Izr. Bolje je vrebac u ruki neg golub na grani! vrebat vrebam nesvr. 1. 'skriven ekati da se ko ili to pojavi s ciljem da se napadne'. Gledaj maka kako vreba mia. 2. 'ekati da se neto ostvari'. Vrebo je ka e vrata ostat otvorena pa da i on utre u avliju. vrengija 'debelo ue, obino za vezivanje voza'. Malo sam vei voz ita natovario, pa sam moro vezat vrengijom da se ne privrnem. vrepanje s 'deja igra sa palicama'. vrepar -ara m zool. 'Accipiter, kobac'. vrepat se -am se nesvr. 'igrati se vrepanja (dve grupe deaka palicama odbacuju komad drveta ~ du. 10 cm ~ na oba kraja zailjenog i koja grupa prva osvoji obeleenu crtu na sredini, izlazi kao pobednik)'. vreteno s 1. 'drven obao tapi (na krajevima iljast, a po sredini deblji) na koji se pri predenju namotava prea (dri se na dole, a druica na gore)'. 2. 'drveni ili metalni valjak koji se okree oko svoje osovine (i namotava prea)'. vreva 'graja, agor mnotva'. ta radite, kad je tu taka vreva kod vas, dico? vridan -dna -dno 'vredan'. Vridan je to ovik i radan ko ela. Izr. ~ lee sa krajcarom, a ustaje sa dvi! vridit -im nesvr. 1. 'imati vrednost, valjati'. Vridi moja krava ko one tvoje dvi. 2. 'biti od koristi, isplatiti se'. Ne vridi njim ni zapoinjat. Izr. ne vridi ni po lule duvana 'ne vredi nita'. vridovan -vna -vno 'lako uvredljiv, preosetljiv'. Mora pazit kako e mu kazat, jel Veco je zdravo vridovan ovik. vriat vriam nesvr. 1. 'nadraivati (ranu, povredu, bolno mesto)'. Mogo bi ja uvatit s obadve ruke, al neu da vriam ranu na livoj ruki. 2. 'nanositi uvredu'. Da nisi vriala roenog brata. ~ se povr. Zato se ne moramo vriat ako se srdimo jedan na drugog. vrilo s 'jako izvorite vode'. Kopali smo bunar i naili smo na zdravo dobro vrilo. vrilo pril. 'veoma vrue'. Pazi, vrilo je, ispee usta; Al je vrilo i pripeklo. vrime vrimena s 'vreme'. Dolo vrime da se monci ene. Vrime e to izliit; Vrime je za berbu; Samo da vrime bidne dobro; Samo mi je stra od vrimena. Izr. da proe ~ 'radi zabave'; doe i nae vrime 'saekaemo i mi na trenutak'; trait ~ 'uzaludno to raditi'; na ~ 'u pravi as'; s vrimena na ~ 'pokatkad'; prigazilo ga je ~ 'postao je nesavremen'; s vrimenom 'postepeno'; sve u svoje ~ 'sve po redu'; u nae ~ 'kada smo bili mladi'; u prvo ~ 'u poetku'; za viita vrimena 'zauvek'. vrimenit -a -o v. vrimean. vrimean -na -no 'koji je zaao u godine, postariji'. Bila je ona ve vrimena ena kad se podrukput udala. vrio vrila vrilo 'vrlo topao, vru' (vrila voda; vrila mast; vrila orba). Ne volim vrilo ilo. vrisak -ska m 'kratkotrajan prodoran glas, krik'. ujem spolja niki vrisak diteta. vriskat vriskam nesvr. 'zapomagati visokim prodornim glasom'. Vrrskala je sirota da ti srce pukne. vriak -ka -ko v. friak. vritit -im nesvr. v. vriskat. vrit -je (r. prid. vrio, vrila, vrilo) nesvr. 1. 'komeati se zbog unutranje pare, stvorene jakim zagrevanjem, kljuati'. Vrije orba. 2. 'kretati se u neredu, komeati se'. Ne znam ta se tamo dogaa, sokak je pun svita i vrije ko u konici. 3. 'biti zahvaen kakvim snanim oseanjem'. U meni sve vrije. vria 'stabljika nekih jednogodinjih biljaka (lubenica, dinja, tikva i sl.)'. Vria je fain, ne znam oe 1 i lubenice take bit. Izr. Kaka ~ taka i bundeva! vrkoit se vrkoim se nesvr. 1. 'epuriti se (golubovi, grlice, petlovi i sl.)'. Pivac se samo vrkoi a ne skae na kokoke. 2. 'kicoiti se, kooperiti se'. Ne volim take monce koji se vrkoe ko kaki pukovi! vrli -a -o 'odlinih osobina, estit, valjan'. Triba lipo da ga doekamo, to je na bivi ali i sad tovani i vrli uitelj. vrlina 'blagodet". ~ imat bunar u kui, to je prava vrlina. vrlo pril. 'veoma, jako'. Vrlo si mi lipa veeras u tom ruvu. vrljika 'tanja motka (preko koje se veaju kobasice, unke, vree i dr.)'. Kako se samo mi popo na vrljiku i prigrizo dvi divenice, pa su pale doli. vrpoljit se -im se nesvr. 'nemirno stajati ili sedeti pokreui se as amo, as tamo, vrteti se'. Sidi s mirom na tom stocu, nemoj se furtom vrpoljit ko maka s repom.

vrtalj -alja m 'etvrt'. Vrtalj litre; vrtalj kile; tri vrtalja soli; tri vrtalja na etri 'etvrt do etiri ~ tri asa i petnaest minuta (So)'. vrtit -im nesvr. 1. 'okretati, obrtati'. Samo uti i vrti eir u ruki. 2. 'micati nekim delom tela tamo amo'. Badavad vrti glavom, i tako mora i. ~ se 1. 'okretati se, obrtati se (u krug)'. Vrti se kolo. 2. 'vrpoljiti se'. - Nemoj se vrtit na tom stocu ve sidi s mirom. 3. 'vrzmati se, motati se'. Ne vrti se ti, mone, oko Cilike? Izr. vrti mi se u glavi 'hvata me nesvestica'. vrtljiga m 'prevrtljivac'. Tribalo bi da dobro otvori oi kad s Bencom trguje, on je poznat ko velika vrtljiga. vralica 'maina za vrenje ita'. Dola nam je jedna stara vralica. vralj -alja m 1. 'mesto gde se vre ito'. Na vralju se dosta ita raspe. 2. 'snoplje ita za jedno vrenje konjima'. Ni konju nije lako jurit na vralju. Izr. Dico, da niste pravili vralj u sobi! (opomena deci, kada o Boiu na slami igrajui se, diu prainu u sobi). vridba 1. 'vrenje ita'. Ne prilazi gumnu dok traje vridba, jel e ti kosa bit puna plive i prava. 2. 'vreme kada se vre'. To je bilo o vridbi zobi. vrnjak -aka m 'onaj koji je sa nekim istih godina'. Danas su ti i dica mudrija, mora njima divanit ko s vrnjacima. vrnjakinja 'ona koja je s nekim istih godina'. Ja sam uvlk mislila da je tvoja Krista vrnjakinja s mojom ulom. vru vrua vrue komp. vrui, najvrui 1. 'koji ima visoku temperaturu, jako zagrejan, topao, vreo; ~ ko erava. 2. 'nov, sve, skoranji'; ~ kruv; vrua lepanja. vruica 'visoka telesna temperatura'. Ve dva dana je mori velika vruica. vruina 'visoka temperatura vazduha zbog prisustva jaeg toplotnog izvora'. Nije lako bilo kosit na takoj vruini. vrula 'duvaki narodni instrument od drveta, frula'. Svira vrilla, ie moja dika (nar.). vrula -aa m 'svira na fruli'. On je najbolji vrula u naem selu. vrulica dem. od vrula, frulica. vr(v) vrva (mn. vrvovi) m 'vrh'. Metni jo malo na vr, tako mirl ko da si u pateki. Izr. bit na vr jezika 'toga asa hteti rei'. vrvit -im nesvr. 'kretati se u velikom broju, bezjeda, tiskati se (o ljudima i ivotinjama)'. im je cirkus doo, svit je poo da vrvi sa svi strana. vrzmat se -am se nesvr. 'kretati se tamoamo, motati se, vrteti se'. ta se ve toliko vrzma oko salaa, uzmi metlu i meti redom! vucarat -am nesvr. 'vui, povlaiti, ii bez cilja'. Di' vucara to dite vazdan sa sobom?! ~ se 1. 'skitati se, smucati se'. Samo se po mijanama vucara. 2. 'dugo se nalaziti u neregularnim intimnim odnosima'. Ta vucara se ona njim ve dvi godine, ne znam zato se ne vinaje, pa da se srede ko i drugi svit?! vucibatina 'propalica, nitkov'. Niko ga drugaije ni ne zove ve vucibatina. vu vuem nesvr. 1. 'povlaiti to, ne odvajajui od povrine: ~ kola, ~ plug'. 2. 'voditi silom'. ~ on se otimo, a andari su ga vukli ko kaki dak. 3. 'voziti u kolima: ~ drva, ubre, ~ ito'. 4. 'nositi to stalno uza se'. Nikad ni s kim se nije pririio, al zato je furtom sa sobom vuko veliku batinu, to niko ne zna. 5. 'izvlaiti, vaditi' ~ trn, ~ zub. 6. 'sisati'. Mater mu je dala sisu u usta, a dite je oma poelo da vue. 7. 'povlaiti ime, ostavljajui vidljiv trag'. Vue plajbasom po zidu. 8. 'micati, pomerati'. Nema vie ta da vue, sve sam ti kuruze odno (u dejoj igri mice (v.). 9. 'uvlaiti dimove puei'. Vema vui na tu lulu, ako oe da se duvan zapali 10. 'privlaiti, primamljivati'. Lako je sad kazat "da nije io", al njega je togod tamo vuklo. 11. 'raditi teko, naporno, muiti se'. Ostala je sama i vukla dok je mogla ... dok je bolest nije svalila. Izr. ~ bolest, 'biti bolestan'; ~ na svoju stranu, za sebe 'biti sebian, gledati svoj interes'; ~ za jezik (koga) 'navoditi koga da kae ono to ne eli'; ~ zanos (koga) 'varati'; ~ vodu mrtvima 'hrkati'. ~ se 1. 'teko, sporo se kretati'. Vidi ga kako se vue, ko da su mu noge od olova! 2. 'iveti u nedoputenim ljubavnim odnosima'. Vukla se ona i sa onim bitangama, pa je zato sad ni jedan valjan momak nee. 3. 'otezati se, odugovlaiti se'. Skoro po godine se vukla moja molba od pisara do pisara. Izr. ~ po sudovima 'tuakati se'; ~ ko gladna godina 'beskrajno dugo'. vuat -am nesvr. 'bacati (to)'. Ajd da vidimo, dico, ko e jo vuat Ioptu? ~ se 1. 'bacakati se, mlatarati nogama'. Samo se ti vuaj, al veere nema dok se ne mane, pa sad kako oe! 2. 'bacati se (kamenom i sl.), gaati'. Kae da ga je ker ugrizo, a ja sam lipo kazala da se ne vua grudvom na kera. vuit -i(m) svr. prema vuat. Vui ako smi?! ~ se 1. prema vuat se. 2. 'ritnuti se (stoka)'. Ne ulazi med konje, jel se lako mo kobila vuit i eto ti nevolje ako te udari. vugnit -ne(m) nesvr. 'vlaiti'. Ostavite snoplje noos nesadiveno nek slama malo vu'gne, lake emo svozit sutra. vukarit -Im nesvr. 'vui koga ili to kao suvian teret, vucarati'. Di vukari tu dainu?! vuna 'dlaka od ovce; predivo od te dlake'. Malo i'mamo ovaca, pa smo i malo vune skupili. vundarat -am 'neuredno ostavljati svoje stvari'. Ako ti kaput ne triba vi'e, ostavi ga di mu je misto i nemoj da ga vundara svud po sobi. 2. 'vui za sobom, povlaiti'. ta tu maku vundara vazdan sa sobom ostavi je ve jedared!

vunen -a -o 'koji je od vune'. Uzmi onu deblju vunenu maramu, ladno je napolju. vunica dem. od vuna. vunica 'upredena obojena vunena vlakna'. Kupila sam tri trengle vunice: jednu bilu, jednu drapovsku i jednu bordovsku. vunto(v) -ova m 'gomila, mali plast sena, naviljak'. Nema tuta sina, svega pet vuntova smo sadili.

Z
zaajkat -am nesvr. 'poeti ajkati, lutati, besposliiti'. Misto da se brine o kui i dici, ona zaajkala po komiluku. zabacat zabacam nesvr. v. zabacivat. Dr tu glavu upravo, ta je furtom zabaca ko kaki konj. zabacit zabacim svr. 'podii neto (na rame) zametnuti'. Daj, zabaci mi ovaj dak na rame; Zabacio je puku na rame i oo u lov. 2. 'pokrenuti, pomeriti unazad'. Bearski je zabacio eir na potiljak. 3. 'zagubiti, zaturiti'. Opet si zabacila onu lipu maramicu to ti je kuma kupila. ~ se 1. 'udobno se smestiti na seditu'. Di si se ti, Bartule zabacio u proelje, to je misto za starij'u eljad. 2. 'pomeriti se, naheriti se'. Vranje je dotro ko brez due a eir mu se zabacio na jedno uvo. 3. 'zaturiti se, zagubiti se'. 3. To je uvik tako, kad se togod uzme i ne vrati posli na misto, mora se zabacit. zabacivat -acivam nesvr. prema zabacit. zabaen -a -o 1. trp. prid. od zabacit. 2. 'veoma udaljen'. Prodali smo onaj lanac zabaene zemlje. zabadat (se) zabadam (se) nesvr. prema zabost. Izr. ~ nos u neto 'neopravdano se meati'. zabadavad pril. v. badavad. Nee ti bit to zabadavad; Zabadavad cmizdri ri tako ne dobit. zabadurat se -am se svr. 'preterano se uviti, umotati; previe navui na sebe (razne opreme)'. Anka se tako zabadurala ko da je srid zime, a vidi kako sunce pee. zabambadavad pril. v. badavad. Pa ne moem ti dat ba zabambadavad. zabasat -am nesvr. 1. 'izgubiti put, skrenuti s pravca, zalutati'. Ne iemo dobro, izgleda da smo zabasali. 2. 'zai u tuu njivu prilikom oranja'. Komija, nisam vidio koi pa sam malo zabaso u tvoju zemlju i odoro dvi brazde. 3. 'raspriati se nadugako i nairoko o nevanim detaljima'. Al si ti zabaso u tvom divanu, skrati malo ako moe. 4. 'prevriti meru, preterati, prekardaiti'. Ja sam ti malo s drutvom zabaso i fain sam se navuko. zabat m 'trouglasti deo zida iznad bone strane kue'. Triba popravit ulazna vrata na zabatu, ne mogu se zakljuat pa nam je tavan otkljuan. zabataljit -ataljim nesvr. 'zapustiti, zanemariti, napustiti'. Tribalo bi mu kakogod pomo, jel ako vako bude dalje ivio, zabataljit e i sebe i kueu. ~ se 'zapustiti se'. Mora bit da ga togod boli kad se toliko zabataljio i niko mu ne triba. zabatnjak m 'karabatak, zabatak'. Sad moe trait togod za glabanje kad si dva zabatnjaka ve smazo. zabatrgat (se) -am (se) v. batrgati. Tako sam zabatrgo, samo to se nisam opruio koliki sam dugaak. zabatrgavat (se) -rgavam (se) nesvr. prema zabatrgat (se). zabaurit -aurim svr. 1. 'zatakati, sakriti, prikriti'. Da zabaure kartanje, ponu na glas uit. 2. 'straiti, zabaciti, zaturiti'. Di je samo znala taj lipi plajbas zabaurit?! zabaurivat -urivam nesvr. prema zabauriti. zabava 1. 'rad, zanimanje'. Sad svaki dan kuva i za komiju, a to je za nju zabava za cio dan. 2. 'pogreka, mana'. Zna kako ono kau: lako j gotovom ditetu na zabave. 3. 'razonoda, veselje'. Lopta njim je zabava. zabavit -im svr. 1. 'uiniti da neko prijatno provede vreme, razonoditi, razveseliti'. Ritko se nae taki domain ko Antun to je, ili smo i pili koliko smo mogli, a jo nas je i svirkom zabavio. 2. 'prigovoriti, nai mane nekome'. Pretelje triba lipo doekat, nemojte da nam togod zabavit mogu. 3. 'privui, zadrati neiju panju, zadrati nekoga'. Zabavi kera dok ne izau gosti iz avlije. ~se 1. 'zadrati se, provesti vreme'. Ola sam na po sata, a toliko sam se tamo zabavila. 2. 'zaposliti se neim'. Dala sam njim da motaje vunicu, pa su se s tim zabavili. zabavljat (se) -am (se) nesvr. prema zabavit. zabazdit -im svr. 'poeti bazdeti'. Je 1 to Benco tako zabazdio, ko da sam pokraj cefre prola.

zabezeknit se -ezeknem se nesvr. 1. 'zauditi se, zaprepastiti se'. Toliko me je to iznenadilo da sam se sva zabezeknila. 2. 'tupo se u neto zagledati'. Zabezeknio se u Boltu, ko da je ovaj iz mrtvi usto. zabezeknuto pril. 'zaprepaeno, zgranuto, zapanjeno'. Ja pitam, a on samo zabezeknuto stoji i digod gleda. zabijat (se) zabijam (se) nesvr. prema zabit. Zabijam koi na drugo misto, da krava ima ta da pase. zabiluit -im svr. 'zapisati, upisati; pribeleiti'. Zabilui ti mene da znam kad sam na redu za meljavu. ~ se 'upisati se'. Ja sam se zabiluila za Lurd, ie se u lipnju. zabit zabijem svr. 1. 'zabosti, ukucati'. Ja sam jue svud zabio koie, ti sad ukopaj kamen na misto svakog koia. 2. 'staviti, zavui, uvui, zagnjuriti'. Mlad momak pa si zabio glavu, jo ti samo fali da i zaplae to te cura ostavila. ~ se 'uvui se, sakriti se'. Ja ga viem, a on se zabio u slamu pa spava. zablebeat (se) -em (se) svr. poeti blebetat. zablejit -jim svr. poeti blejati. ~ se v. blenit se. Ko se ne bi zablejio u nju kad je tako lipa. zablenucan -a -o 'zablenut, zauen'. Nisi moro dovest tog tvog zablenducanog komiju. zablenducat se -enducam se svr. v. zablenit se. zablenit se -nem se svr. 1. 'tupo se zagledati u to'. Zablenio se ko tele u arena vrata. 2. 'zagledati se, zaljubiti se'. Zablenio se momak u curu, pa sad nit vidi nit uje. zablenuto pril. 'tupo, bezizrazno, zaueno'. Zacigurno nije svatio o emu se divani kad tako zablenuto gleda po sobi. zabluda 'miljenj'e zasnovano na pogrenom saznanju, obmana'. On je ve kupovinu ravo obavio, bio je u zabludi da je to dobar poso. zabludit zabludim svr. 1. 'poi pogrenim putem, zalutati, pogreiti'. Bila je dobra cura, al velika varo je zabludila. 2. '(nekoga) na prevaru zadobiti'. Toliko je zabludio Anicu da mu je sve novce dala. zaboga uzvina reca 1. 'za izraavanje uenja'. Kako ste, zaboga, mogli ostavit samo to malo dite?! 2. 'u molbi, preklinjanju'. Nemoj, zaboga, tako na roenu mater. 3. 'za isticanje'. Ko kae da nije istina, zaboga, pa ja sam roenim oima vid(i)la. zabogmat se -am se svr. 'zakleti se bogom; poeti se bogmati'. A ako se zabogmam, ni onda mi neete virovat?! zabolit -i svr. 1. 'poeti boleti; pojaviti se (o bolu u nekom delu tela)'. 2. 'naneti bol, uvrediti'. Najvema me zabolilo kad mi je roena sestra kazala da moju er ne eli da vidi u svatovima svog sina. Izr Dua me zabolila 'jako se oalostila'; Zbog tog nece da te glava zaboli 'nee ti se nita desiti (samo uradi kako ti se kae)'. zaboravit -im I. 'izgubiti iz seanja; prestati se seati (koga ili ega)'. Zaboravio sam pamet. 2. 'oprostiti'. Mara nee zaboravit dok je iva to je roeni otac istiro is kue kad se po drukput oenio. Izr. I Bog ga j'e zaboravio 'dugo se zadrao'. ~ se 'izgubiti kontrolu nad svojim postupcima, zaneti se, predati se oseanjima'. Samo ti svakog zapii kome ta da, ljudi se zaborave, pa je bolje tako, da ne bidne posli nevolje kad tribaio vraat. zaboravljat (se) -am (se) nesvr. prema zaboravit. Majka svakim danom sve vie zaboravljaje. zabost zabodem svr. 'napraviti prodor u neto iljatim ili otrim predmetom; takav predmet zabiti u neto'. : Nane, Maca mi zabola iglu u prst, pa mi tee krv. zabranit zabranim svr. 'zapovediti da se neto ne sme (u)initi'. Kako da mu zabranim kad je moj i jo jedinak. zabranjivat -anjivam nesvr. prema zabranit. Moete vi zabranjivat koliko oete, al ja u se udat za Jakova. zabrazdit zabrazdim svr. 1. 'poeti praviti brazde, poeti orati'. Ja sam zabrazdio, ti sad ori dalje. 2. 'zaorati, zai oranjem u tuu njivu'. Lajo, ti ko da si malo zabrazdio u moju njivu. 3. 'preterati u neemu, zastraniti'. Pa nee ba valdar tako bi't? ini mi se da si malo zabrazdio! zabrbljat -am svr. 'poeti brbljati'. Ve se zabrbljo! ~ se 'raspriati se, zaneti se u brbljanje'. Joj, ja sam se zabrbljala, a kod kue me ovik eka. zabrekat -em svr. 'poeti brektati'. Sutra u s mojom mainom kod tebe da zabrekem. zabreknit zabreknem svr. 1. 'otkloniti rasuenost drvenih sudova (najee burad) stavljanjem vode da zabreknu i obru da stegne'. Polivamo vodom burad da zabreknu. 2. 'napuniti se, odebljati'. Ivan je toliko zabreko da mu se oi ne vide! zabridit zabridi svr. 'poeti brideti'. Ti kae da me nisi zdravo udario, al mene je ba fain zabridilo. zabrinit -nem svr. 'ispuniti brigom, zadati (kome) brigu'. Kad se unue razboli, majku zabrine vema neg roenu mater. ~ se 'pasti u brigu, postati zabrinut'. Cilo se selo zabrinilo kad je Markova koara izgorila. zabrinut -a -o 'koji ima brigu, ispunjen brigom'. Zato ti je sestra tako zabrinuta? zabrinjavat (se) -injavam (se) nesvr. prema zabrinit.

zabrojit zabrojim svr. 'prevariti nekoga brojenjem; zakinuti'. Pazi na Janju kad broji jaja, ona e oma zabrojit, samo ako joj se prui prilika. ~ se 'pogreiti u brojanju, pogreiti u raunanju'. Ja se ritko zabrojim, al, ime, izraunaj i sam, pa da bidnemo mirni obadvoj(i)ca. zabuit -im svr. v. buit. esto je znao na nju zabuit. zabunit zabunim svr. 'zbuniti, dovesti u nedoumicu'. Zabunila me crna kosa moje unuke, pa sam od tebe pomislila da je ona. ~ se 1. 'zbuniti se'. 2. 'zalutati'. Pazi da se ne zabuni kad ue u varo; Kad ga je ugledala, toliko se zabunila da nije znala na koju su stranu vrata. zacaklit -i(m) svr. 1. 'poeti sijati kao staklo'. Borme su barice zacaklile. 2. 'zastakliti, ugraditi staklo (u vrata, prozore i sl.)'. Zacaklio sam onu razbijenu penderu. 3. 'uagriti (oima), dobiti sjaj u oima'. Posli tree ae i Joso je zacaklio oima! ~ se 'dobiti sjaj stakla, zasjati se'. Od dragosti, majki se oi zacaklile. zacigurno pril. 'zasigurnp'. Zacigurno i ti nisi bio u crkvi?! zacilo/zacilo pril. 'zaista, sigurno'. Dou, zacilo, kad ti kaem. zacinit zacinim svr. 'pri prodaji traiti, odrediti previsoku cenu'. Ne kaem da ti konj nije dobar, al, brate, zacinio si ga. ~ se 'zaceniti se, izgubiti dah, zaguiti se (od plaa, od smeha, od kalja)'. Podigni to dite, vidi da se ve zacinilo od plaa. zacinovat -jem svr. 'zalemiti kalajem'. Probuio se kabo pa sam ga moro zacinovat. zacinjivat zacinjivam nesvr. prema zacinit. ~ se nesvr. prema zacinit se. zacipit zacipim svr. 1. 'malo pocepati, poderati'. Nisi pazio pa si zacipio list od knjige. 2. 'sekirom ili kojim slinim alatom napraviti rascep'. Ja sam ve zacipio divo tamo di triba. zacipljivat -ipljivam nesvr. prema zacipit. zacirikat se -am se svr. 'poeti se cerekati, prsnuti u smeh'. Dobre su druge nji tri, a to se znadu zacirikat. zacoparit se -im se svr. v. zacopat se (podrug.)'. Mlada je pa se zato tako zacoparila. zacopat se zacopam se svr. 'preterano se zaljubiti (podsm.)'. Ko j to vi'dio: zacopo si se u matoru udovicu?! zacvrknit -nem svr. 'zabreknuti'. U vodi je obanja, im zacvrkne, napuni je vodom i donesi na njivu. zaee s 'trudnoa, zametanje ploda'. Ne zna ni ona ba tano kad je poelo zaece Izr. Brezgrino ~ 'zaee bez oploavanja,. katoliki praznik (8. 12)'. zaeljavat -eljavam nesvr. 'zakloniti vidik'. Naa kua zaeljava njevu, pa se sad srde na nas. zaelje s 1. 'mesto za stolom nasuprot proelja'. Tvoje misto i jest u zaelju astala. 2. 'zadnji deo kue'. Zaelje salaa smo mazali. 3. 'zadnji deo kolone (vojn.)'. ~ on je u katanama uvik bio na zaelju kad smo mairali zato to je mali. zaep m 'zapua, ep'. Napravi jedan zaep na onu bocu s petrolinom. zaepit zaepim svr. 'zatvoriti epom, zapuiti'. izgleda, da si ovu bocu s rakijom tiustima zaepio. Izr. ~ usta (kome) 'uutkati'. to moe ~ prstom, nemoj cilom akom! ~ se 'zapuiti se, zatvoriti se'. Ne znam od ega se teglica zaepila? zaepljavat -epljavam nesvr. prema zaepit. ~ se nesvr. prema zaepit se. zaet zamem svr. 1. 'zapoeti, otpoeti'. -Nemoj ti da ja zamem po uima! 2. 'zateudneti, zametnuti plod'. ujem da je Mara Josina po drukput zaela. ~ se 1. 'nastati, zapoeti. Valdar e togod i bit o tog kad se zaelo. 2. 'zametnuti se (u utrobi)'. To je samo u staro vrime vano bilo kad se dite zaelo. zaimat -am nesvr. 'zapoeti, otpoetirzaeti (1.)'. Ne bio zaimat ako nije mislio ozbiljno; E, vidi, tu se zaima moja muka. za zaem svr. 1. 'kreui se doi, dospeti iza ega; zaobii'. On ga dotleg vrti dok mu ne zae za lea p onda ga savlada. 2. 'izgubiti se, nestati iza vidika, horizonta (o Suncu, Mesecu)'. Zalo je sunce. 3. 'pOi zaobilazno, poizdalje'. Kad bude tio doi, malo zai da te ne vide s koje strane dolazi. 4. 'poi redom, zareati'. ipan zae od reda do reda, oie svakog radnika da vidi ta i kako radi. 5. 'pogreiti put, skrenuti, zalutati'. Putite konje da sami iu, pa se ne bojte da ete za. Izr. ~ daleko 'prei svaku meru'; ~ u godine "ostareti'. zaapkat -am svr. 'proste are staviti na zid, apkajui (v.)'. Zaapkala je malo tamo di je bilo odrto, nije imala vrimena da ara svu pe nanovo. zaurlikat -urliem svr. 'poeti urlikati'. ta je to s tobom, ima ve misec dana da nisi zaurliko. zautit -im svr. 1. 'prestati govoriti, uutati'. Kad sam ula, svi su zautili. 2. 'prekinuti odnose (ne dajui glasa o sebi, najiee zbog ljutnje ili uvrede)'. Ne dolazi Tome kod nas ve dva miseca, zautio je otkako sam traio da mi vrati dug. zautkat -am svr. 'primorati na utanje, uutkati'. Bao su i(h) zautkali, napili su i(h) pa sad spavaje. zautkivat -utkivam nesvr. prema zautit. zadana pril. 'u toku dana, po danu'. Gledaj da iz varoi zadana stigne na sala. zadanit zadanem svr. 'zadahnuti, zapuhnuti'. Kad je naio kraj mene, Luka me je tako zadanio, mal mi ravo nije dolo; smrdijo je na pravu cefru.

zadanit (se) zadanim (se) svr. 'svanuti, nastati (o danu)'. Slab je to poso kad ti u krevetu zadani, zadat -am svr. 1. 'uiniti kome to nepoeljno'. Dosta nevolje je i on nama zado dokje bio u naoj kui. 2. 'postaviti, odrediti'. to nam je uitelj danas zado teak raun! ~ se 'predati se emu, zaneti se u to'. Ko j to vidio tako se zadat u mengule ni za ta. zadavat zadajem nesvr. prema zadat. zadavit zadavim svr. 'usmrtiti koga davljenjem'. Noos su kerovi zadavili naeg velikog maka. ~ se povr. Moro se zadavit kad nije znao plivat. zadijat se zadijam se i zadiem se nesvr. 'zadihati se'. Nije ni dvi tri rii kazo ve se zadijo. zadirkivat (se) -irkivam (se) nesvr. 'dirati, bockati, peckati'. Ako se nee sigrat sa ba Vranjinim deranom, onda ga nemoj ni zadirkivat. zadit zadijem svr. 'zadenuti'. Ajde, divojke, zadite moncima po jedno cvie kad su vas tako lipo ispolivali. zadivanit se -ivahim se svr. 'zapriati se, zaneti se u razgovor'. Ja se zadivanila, a una nek se kuva sama. zadivat (se) zadivam (se) nesvr. prema zadit. zadivojit -im svr. 'uiniti devojkom, odnositi se kao prema devojci'. Sad su ve i bao poputili... kupili su novo ruvo i nana je, borme, Loziku zadivojila. ~ se 'postati devojkom'. Danas je Nanika ola s curama u bal i tako se pravo zadivojila. zadnit zadnijem svr. 'staviti dno, dance (na bure)'. Jo samo ovo bure da zadnijem i onda i(h) moemo anlagovat. zadnivat zadnivam nesvr. prema zadnit. zadniven -a -o 'dnom zatvoren'. Je li to bure dobro zadniveno? zadodat zadodam nesvr. 'dovesti nekoga u vrlo neugodnu situaciju, namagariti'. Dobro si mu zadodala, a on sad nek se okree. 2. 'udenuti (u neto), umetnuti (u to)'. Ta, zadodaj mu to cvie digod, ta ve toliko pipoiji! zalosta pril. 'dosta, dovoljno'. Site i veerajte, bie zadosta svima. zadovoljan -ljna -ljno 'koji ima ono to eli, koji je zadovoljen u svojim eljama'. Ko je s malo zadovoljan, taj je i srian. zadovoljit -ovoljim svr. 'uiniti koga zadovoljnim'. Tuta vas je, dico, ne mo vas nana sve zadovoljit odjedared. ~ se 'postati, biti zadovoljen ime'. Moram se jo jedared i ja zadovoljit ko momak, jel borme, sutra je kraj tom, enim se. zadrat zadrem svr. 'zadrhtati, poeti drhtati'. im ujem lupu na kapiji, sva zadrem od strava. zadrignit -nem svr. 'postati pun i rumen, preterano se ugojiti (obino o licu i vratu)'. Tuna jedva ie, toliko je zadrigo. zadrmat (se) -am (se) svr. 'poeti drmati, izazvati drmanje'. Nemoj ti da ja tebe zadrmam, pa e ti oti glava s ramena. zadrt -a -o 'naprasit, tvrdoglav, jogunast'. Vema bi ga volila kad bi bio manje zadrt ovik. zadrat -im svr. 1. a. 'spreiti u kretanju, zaustaviti'. Zadr konje ako moe. b. 'dovesti do odlaganja'. Dugo si zadro dicu, zakasnie u kulu. 2. 'uiniti da neko negde ostane'. Zadr Mandu na spavanju kod nas. 3. 'sauvati, ostaviti'. Ne brini, zadro sam ja dosta ita za sime. ~ se 1. 'proboraviti, ostati'. Antun se kod nas zadro skoro po dana. 2. 'zaustaviti se'. Da se krov nije zadro na tavanici, svii bi nam stoku poubijo. 3. 'savladati, suzbiti neto (u sebi)'. Teko mi je bilo zadrat se da se ne nasmijem prid popom. 4. 'odrati se'. Jedva sam se zadrala na nogama. zadravat (se) zadravam (se) nesvr. prema zadrat. Neu te zadravat, ii kud se krenijo. zadudukat -uduem svr. 1. 'poeti dudukati, poeti svirati uz duduk'. Gajda je zaduduko, a mi oma u kolo. 2. 'zatrubiti'. Znam ja ko je, im je dvared zaduduko. zadugo pril. 'due vremena, podue'. Strpite se jo malo, nee bit zadugo. zaduvat zaduvam i zaduem svr. 1. 'poeti duvati'. urite kui, vitar samo to nije zaduvo. 2. 'zavejati (o snegu)'. Dugo mi nema dice is kule, sve me stra vaa da i(h) ovaj snig digod ne zaduva. ~ se 'zadihati se'. Trali smo dok se nismo zaduvali. zaduit zaduim svr. 'opteretiti dugom'. Ne znam kako e ba Vranje pro, zaduio je ve i zemlju i kuu. ~ se 'nainiti dug, zapasti u dug'. Lako si se zaduio, samo ka e se oduit?! Izr. ~ priko glave 'zapasti u velike dugove'. zauivat (se) zaduivam (se) nesvr. prema zaduit (se). zafala 1. 'zahvala'. Eto, to nam je zafala to smo petoro dice podigli, a oni sad nemaje vrimena ni u po godine da nas obau. 2. (crkv.) 'molitva poslednjeg dana u godini'. Danas emo se ranije manit posla, tribalo bi i na zafalu. zafalan -lna -lno 'zahvalan'. Lako se tebi diit kad ti ima zafalnu dicu. zafalit (se) zafalim (se) svr. 'zahvaliti (se)'. Zafali se striku, to ti je on dono.

zafalnost -osti 1. 'oseanje priznanja za uinjeno delo, zahvalnost'. Ne traim ja od njl zafalnost, ve samo da me potuju. 2. 'vrsta molitve u odreene dane (crkv.)'. Dovee na est sati e bit zafalnost u velikoj crkvi. zafaljivat (se) zafaljivam (se) nesvr. prema zafalit (se). zafiukat -am svr. 'poeti fiukati, proizvesti fiuk'. im je bacio kaiku, oma je zafiuko. zafircat -am svr. 1. 'privremeno koncem priiti'. Zafircala sam ti i rukav da moemo probat. 2. 'izostati nou; poi u bekrijanje'. ula sam da ti je ovik noos malo zafirco?! zagarat zagaram nesvr. prema zagorit. Nali malo ladne vode u laboku, p onda ti nece mliko zagarat kad ga uskuvava. zagasit -a -o 'koji je zatvorene, tamnije boje'. Starije ene uvik nose ruva zagasitije farbe. zagasit zagasim svr. 1. 'uiniti da neto prestane goreti (vatra, ar)'. Zagasi vatru u porelju. 2. 'hemijski sjediniti s vodom (kre)'. Zagasili smo kre, sutra emo mazat sala. 3. 'ublaiti, utaiti (e, glad)'. Prvo mi daj veliku au vode da zagasim e. ~ se 'prestati goreti'. Zagasila se vatra u pei. zagaivat -aivam nesvr. prema zagasit. zagazit -im svr. 'poeti gf.ziti; nastupiti, ui'. Nije dobro lito ni izvuklo noge, a zima je ve fain zagazila; Koliko ja znam, on je ve dobrim zagazio u dugove. zagingat (se) zagingam (se) svr. v. gingat (se). Ja sam sila na ualjku, a Tome me je zagingo. zagladit -im 1. a. 'uiniti to glatkim'. b. 'prevui rukom ili kakvim predmetom preko ega'. Zagladio je rukom kosu. 2. 'ispraviti; zabauriti'. Prvo ga je pcovala iz sveg glasa, a kad je vid(i)la da se i on razbisnio, probala je sve zagladit, al je kasno bilo. ~ se 'pogladiti, doterati kosu'. Zagladio se ko da mu je tele kosu lizalo. zaglavak -avka m 1. a. 'klin kojim se neto zaglavljuje, uvruje npr. kosa, sekira i dr.'. Zaglavi zaglavkom sikiru da ne spadne sa sapita. b. 'sastavak, mesto gde je neto uvreno zaglavcima'. Tako kripe zaglavki na pragovima kad proe maina. zaglavit zaglavim svr. 1. 'uvrstiti ime da ne klima'. ta ne zaglavi to sapite na motiki? 2. 'nastradati, propasti, izgubiti glavu'. Dotleg je io u njevu kuu dok nije sasvim zaglavio i oenio se. ~ se 'zapasti u to odakle je teko izii'. Zaglavila mu se koura u grlu; Zaglavila su se ona velika kola u blatu. zaglavijivat (se) -avljivam (se) nesvr. prema zaglavit (se). zagledat (se) zagledam (se) nesvr. prema zagledat se. zagledat se -am se svr. 1. 'uprti i zadrati pogled'. I sam sam se zagledo. 2. 'zaljubiti se, zavoleti se'. Nek se vinaje kad su se ve zagledali jedno u drugo. zagledavat se -edavam se nesvr. v. zagledat se. zaglibit (se) zaglibim (se) 1. 'upasti, uvaliti se u glib'. Zaglibili se s kolima u niko blato i jedva smo se ivi izvukli. 2. 'zapasti u kakvo zlo, u tekoe'. Do vrata je zaglibio u dugove. zaglibljivat (se) -ibljivam (se) nesvr. prema zaglibit (se). zaglunit -nem svr. 'zagluhnuti'. Ko j to vidio, tako se derat na sav glas u sobi, obadva uveta su mi zaglunila. zaglupit zaglupim svr. 'postati glup; nainiti glupim (koga)'. Nikad on nita ne ita pa je zaglupio. zagluvit zagluvim svr. 'postati gluv ili nagluv'. Tako vie ko da oe da ja zagluvim. zagojatit -ojatim svr. 'prezalogajiti, utoliti glad'. Nek on najpre malo zagojati, p onda emo o poslu. zagoneivat zagoneivam nesvr. 1. 'zadavati zagonetku za reavanje'. Site, dico, oko dide, pa u vam zagoneivat, a vi pogaajte. 2. 'nagaati, mudrovati'. Kai ti Lazi da on nama ne zagoneiva, ve to prija nek ispripovida kako je zapravo bilo. zagorat -am svr. 'uiniti gorkim, munim, tekim'. Nisu ba morali da mu pod stare dane zagoraje ivot. zagoravat -oravam nesvr. prema zagorat. zagoren -a -o 'crn od prejake vatre, okoren'. Zagoreno ti je ilo. 2. 'krtica'. On je poznat ~ ovik. zagorit zagorim svr. 1. 'pocrniti i dobiti neprijatan ukus i koru na dodiru sa sudom zbog prejake vatre (o jelu); prepei se'. ini mi se, Mare, da je tvoje mliko zagorilo. 2. 'biti, dugo ostati nezadovoljene elje, prohteva'. Nije udo to je zagorio, siroma, dvi godine nije vidio enu. zagovnit zagovnim svr. 'nespretnim postupkom upropastiti dogovoreno: posao, trgovinu, ljubav i sl., zabrljati'. Jesam ti kazala da ga ne alje tamo je 1 e zagovnit sve. zagovornica 'zatitnica'. Usliaj nau molbu, zagovornice (iz molitve). zagrabit -im svr. 1. 'zahvatiti (rukom, lopatom, sudom, i sl.)'. evo ti lonac pa zagrabi masta iz velikog kabla. 2. 'pouriti'. Borme, kad smo ga povijali, jo kako je zagrabio priko njiva!

zagrajit zagrajim svr. 'poeti grajati, zagrajati'. Tako si zagrajila na mene da sam se skoro poplaio. zagrcnit se -nem se svr. 1. 'ostati bez daha udahnuti, popiti ili pojesti neto to naglo zagui ili nadrai dunik'. Zagrcnio se mfvom kruva. 2. 'zajecati grevito, poeti plakati grcajui'. Dica su se zagrcnila od plaa za materom. zagrat -em nesvr. prema zagrnit. ~ oma u i ja iza, zagrem kaput. ~ se nesvr. prema zagrnit se. Kad se vinograd zagre, triba se dobro oznojit. zagrebat -ebem svr. 1. 'grebui zaparati, zagrepsti'. Nisi pazio pa si vilama zagrebo zid na ambetuu. 2. 'potrati, pobei, strugnuti'. Badavad sam ja vikala, dica nikako da se manu tue, al kad je moj Antun dreknio na nji, tako su zagrebali da se zacas avlija ispraznila. ~ se svr. 'stei ogrebotinu, zagrepsti se'. Skupljala sam granje za potpalu i tako sam se zagrebala da mi jo i sad krv tee iz ruke. zagrijat -jem svr. 'poeti grijati; uiniti toplim'. Zagrij dobro obruc, p(a) onda ga navui. ~ se 'ugrejati se, postati topao'. Tro sam da se malo zagrij'em. 2. 'popiti malo vie alkohola, napiti se'. Zdravo je dobra ta tvoja rakija od zerdelija, samo sam dvared nako malo bolje povuko iz boce, al borme sam se fain zagrijo. zagrijavat (se) -ijavam (se) nesvr. prema zagrijat se. zagrist -izem svr. 1. 'zahvatiti zubima'. Zagrizo je jabuku. 2. 'upustiti se u to, poeti, poduhvatiti se ega'. Neu ekat niiju pomo, zagriu sam, pa kako mi bidne. zagrizat zagrizam nesvr. 1. 'prema zagrist'. 2. 'zajedati, dirati'. Ne bi iv osto da koga ne zagriza. zagrien -a -o 'koji se sa zanosom, sa strau predao emu; nepomirljiv'. Ne moe njemu za popove divanit, on je zagrieni virnik. zagrmit zagfmi svr. 1. 'poeti grmeti; zatutnjati, prolomiti se (o gromu ili drugim jakim zvukovima)'. Ja se bojim da e zagrmit. 2. 'glasno povikati, glasno, gromko zapevati'. im je uo u avliju, a on zagrmi iz sveg glasa da se sve orilo. zagrnit (se) zagrnim (se) svr. 1. 'okopati prigrui zemlju uz biljku: ~ vinograd, ~ kuruz'. 2. 'zatrpati, zasuti zemljom: ~ jamu, ~ kanal. 3. 'ogrnuti (kaput), pokriti (maramom, nekim platom i sl.)'. Samo kaput da zagrnem. zagrnja -aa m 'vrsta motike kojom se vinograd zagre'. Donesi i ti tvoj zagrnja, pa emo obadvoje zagrat. zagroktit -im svr. 'poeti pevati groktanjem (v. groktit)'. zagruvat zagruvam svr. 1. 'poeti gruvati'. Al je to zagruvalo. 2. 'grubo se istresti, okomiti na nekoga (obino zbog izazovnog ponaanja)'. Dobro si mu zagruvala kad si mu kazala da mu je dep pun, al da mu glava nikad nee sazrijat, pa nek se vie ne vrti oko nai(h) cura. zagulit zagulim svr. 'malo oguliti, odvojiti malo kore, koe ili ega sl.'. Zaguli malo ljuskuru s klipa da vidimo jesu 1 dobri kuruzi za purenje. zaguljen -a -o 1. trp. prid. od zaguliti. 2. 'naopak, nastran, zavrnut (vulg.)'. Kad je toliko zaguljen, moemo mi i bre njega. zaguljivat zaguljivam nesvr. prema zagulit. zagurikat -am svr. v. gurikat. Kad je Mate njegov obru zaguriko! zaguan -na -no 'razdraljiv, prgav, lako uvredljiv'. Vridan je on ovik, al je toliko zaguan da uvik triba po njemu milovat, jel e na malo otrije oma planit. zaguit (se) zaguim (se) 1. 'zadaviti (se), uguiti (se)'. Bolje da sam te zaguila nego to sam te takog rodila. 2. a. 'ne dati neemu da se (potpuno) razvije'. Korov je zaguio ditelnu. b. 'umanjiti zvuk neoega, uiniti da se neto ne uje'. Velika zvona su zaguila sva mala zvona. zai zaiem svr. 1. 'idui, ieznuti iza ega, zai'. Samo to su zaili za ou sela, armonika se vie nije ula. 2. 'zalutati'. Mrak je, pa se bojim da ne zaiem stranputice. 3. 'poi redom, zaredati'. Nisi ti ni luckast, ako zaie po selu, skupie vie neg to ti triba. zaidat (se) _zaidam (se) nesvr. 'zadirkivati, izazirati'. togod bi tribalo uradit da se Mara i Tilka ve toliko ne zaidaje. zaigrat zaigram svr. 'poeti igrati, zaplesati'. Putite mene da i ja zaigram. ~ se 'zaneti se, zaboraviti se u igri'. Monci se zaigrali, pa njim i koulje mokre od znoja. zaigravat (se) -igravam (se) nesvr. prema zaigrat. zaimanje s gl. im. od zaimat. I zaimanju mora jedared bit kraj. zaimat -am nesvr. 1. 'pozajmljivati'. On je stalno zaimo novac kod komije. 2. 'zahvatati'. Mo i s malim vilama zaimat veliko snoplje. zainadit (se) -inadim (se) svr. v. zainatit (se). zainatit (se) -inatim (se) svr. 'poeti raditi za inat; ispoljiti inat, postati tvrdoglav'. Zainatio se, pa oe sam kola da podigne.

zaintait -im svr. 'poeti initi ili govoriti sve jedno te isto (?!? = zainatiti se)'. Bolje je da joj da oma, jel kad ona zaintai, nee imat mira cio dan. zaiskat zaitem svr. 'zatraiti'. im mu togod na salau usfali, on zaite od ba Gabora. zaist se zaidem se svr. 'zasititi se (neke hrane), dojaditi (o hrani)'. Ko se ne bi zaio, kad je svaki drugi dan tarana na astalu. zaitit -Im svr. 'zahvatiti'. Ajde zaiti ti jedan kabo ladne vode, a ja u ruak spremit. zailazit -im nesvr. prema zai. zajam -jma m 'ono to se daje nekom ili uzima od nekog uz obavezu da se vrati'. Ne veselim se zajmu ni kad ga dajem ni kad ga uzimam. zajapureno pril. 'crvena, zaarena Iica'. Bio je umoran i zajapureno je togod viko. zajapurit (se) -apurim (se) svr. 'uiniti da kome lice bude crveno, zaareno'. Snig je s vitrom nas tuko u lice i svi smo zajapureni bili; Od vina su se zajapurili. zajait -im svr. 1. 'sesti na neto (obino na konja), opkoraivi ga nogama, uzjahati'. Ti zajaio granu, pa misli valdar da si na konju. 2. 'zagospodariti nekim, ne putati ga da sam odluuje'. A ti zajaio tog ovika, pa ga dri ko zmija abu, zajedniki -a -o 'udruen'. ~ To je naa zajednika kosaica. zajedniki pril. 'zajedno, udrueno'. Sve smo mi obraivali zajedmki. zajedno pril. 1. 'u zajednici, u drutvu; slono'. ~ oemo 1 zajedno? 2. 'u isto vreme'. Toliko se volimo ko da smo se zajedno rodili. zajovit (se) -im (se) svr. (tr. pr. zajovljen) 'prevariti, obmanuti (koga)'. Dobro ga je Cila zajovila i udala se za drugog. Stipan se toliko zajovio da ga Anica mota oko pista kako ona oe. zakaljat (se) zakaljam (se) svr. 'uiniti kaljavim, zaprljati'. ime si tako zakaljala ruke? zakardait -ardaim svr. 'preterati'. Ja sam ti kazala da uzme koju jabuku, a ti zakardaio pa napunio sve depove. zakartat se -am se svr. 'zaneti se u igranju karata'. Vako se jo nikad nije zakarto da ne doe kui cilu no. zakasat (se) -am (se) svr. 1. 'poeti kasati'. Ja samo malo zategnem kajase, a konji se oma zakasaje. 2. 'upustiti se, zaleteti se (podruglj.)'. Lake, lake, mone, kud si se zakaso? Prvo triba svi da uju, p onda emo krenit, pa ko prrja stigne. zakasnit (se) zakasnim (se) svr. 1. 'doi kasno, stii kasno; sa zakanjenjem poeti to'. Ba smo se naekali, maina se zakasnila dva sata. 2. 'zaostati, preostati'. Tribae sabrat one zakasnile jabuke prija zime. zakaljat se zakaljem se svr. 'poeti kaljati'. P onda se dida zakalju. zakaljavat se -aljavam se nesvr. prema zakaljat se. zakanjavat (se) -anjavam (se) nesvr. prema zakasnit (se). zakanjenje s gl. im. od zakasnit (se). Maina ima dva sata zakanjenja. zakatanit svr. 1. 'zatvoriti katancem'. Je 1 je kogod zakatanio tavanska vrata? 2. 'postati katana, vojnik'. Eto, ujo, dolo vrime da i ja zakatanim. zakerat zakeram nesvr. 'zamerati za svata, ne biti zadovoljan ni s im'. Nemoj mi sad zakerat kad smo se pogodili, ve daj novce pa vodi kravu dok se nisam pridomislio. zakidat zakidam nesvr. 'nepravedno nekom neto uzimati'; na meri prikraivati. Nije jeptiniji ve skuplji, jedared uzme uur, a jo vie zakine na mirenju. Izr. ~ od usta 'tedeti'. zakijat zakijem svr. 'poeti kijati'. Ja mu malo dunem papra pod nos, kad je onda zakijo. zakikan -a -o 'zakrljao'. Ne triba mi ni zabadavad tako zaklkano prase. zakikat zakikam svr. 'zaostati u rastu, zakrljati'. U takom svinjaku e zakikat svako svinfie. zakiselit -im svr. 'uiniti da neto postane kiselo'. Domaica je ba fain zakiselila ovu papriku. zakisnit -ne svr. 'postati mokro od kie (obino zbog kvara na pokrovu i sl.)'. Tribalo je zavrit kamaru, jel ako naie kia, zakisnie sve ito. zakiit -i svr. 'okiiti'. Doo nam je i komija na mobu pa emo sve uzorat prija neg to zakii. zakitit (se) -im (se) svr. 'ukrasiti neim, okititi'. Loska sam zakitila, ie u svatove. zakivat (se) zakivam (se) nesvr. prema zakovat.

zaklanjat (se) -am (se) nesvr. prema zakloniti. Zaklanja mi sunce... pomakni se malo. zaklapat (se) zaklapam (se) nesvr. prema zaklopit. zaklat zakoljem svr. 'ubiti presecanjem grkljana'. Uvatila sam ja dva pivca, al nema ko da mi zakolje; Zaklali smo tri svineta. Izr. spavat ko zaklan 'zaspati najvrim snom'. zaklepeat -epeem svr. 'poeti klepetati'. Kad su kola zaklepeala u avliji, ja sam se probudila. zaklet zakunem svr. 1. 'traiti od nekog pristanak na to uz zakletvu'. Na samrti je zakleo brata da mu uva dicu. 2. 'uiniti da neko poloi zakletvu'. Svidoke su na sudu zakleli. ~ se 'obeati neto uz zakletvu; ustvrditi neto uz zakletvu'. Zato da se zakunem?! izr. Zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju 'nita se ne moe sakriti'; ne bi se zakleo, ne bi se smio ~ 'ne mogu da tvrdim'. zaklinjat (se) -njem (se) nesvr. prema zaklet. Martine, zato se zaklinje kad kod tebe to malo vridi. zaklitit zaklitim svr. 1. 'pogledati ukoeno'. Od strava je zaklitio oima. 2. 'zasuziti pred pla'. Kad sam ga pogledala, a on zaklitio i samo to ne brizne u pla. ~ se 'zagledati se, uperiti pogled'. Bao su je izruili, a oi joj se zaklitile i suze same liju. zaklon m 'mesto gde se moe skloniti'. Stani digod u zaklon dok kia ne stane. zaklon(i)ca v. zaklon. Ko j to vidio, po takoj kii i, niste mogli na kaku zakIon(i)cu dok kia nije proia. zaklonit (se) zaklonim (se) svr. 1. 'staviti ato iza ili ispod ega drugoga; skloniti na sigurno mesto'. Bao su sala ostavili nani da imadu di zaklonit glavu. 2. 'zatititi'. Zakloni me, Boe! zaklopac -pca m 'ono ime se pokriva lonac, sanduk, kutija i sl., poklopac'. Imam pet lonaca, al samo dva zaklopca za nji. izr. Bit svakom loncu ~ 'trpati se svuda (pogrd.)'. zaklopi m dem. od zaklopac. zaklopit zaklopim svr. 1. 'staviti zaklopac na neto, poklopiti'. Toliko sam natrpo duvana da ne moem lulu da zaklopim. 2. 'zatvoriti (knjigu, oi, noi u korice i sl.)'. Stana lagano zaklopi oi i zaspe. Izr. ~ ooi 1. 'umreti'. 2. 'zaspati'. ~ se 'zatvoriti se, sklopiti se'. Zaklopila se miolovka, al mi nije bio u njoj. zakljuat -am svr. 'zatvoriti krjuem'. ii, zakljuaj tavanac. ~ se povr. Dite nam se zakljualo u sobu. zakljuavat (se) -uavam (se) nesvr. prema zakljuat. Ne triba zakljuavat spoljna vrata, jel Gio jo nije doo kui. zakljukat -am svr. 'skloniti, ugurati (krajeve zaveljaja, marame, suknje i sl.)'. Zakljukaj krajeve od pregae u pas, pa e ti lake blt da bere. zakljukavat -ukavam nesvr. prema zakljukat. zakokodakat -odae(m) nesvr. 'poeti kokodakati'. Dok koka ne zakokodae, nema ni jaja. zakolebat (se) -am (se) svr. 1. 'stati se kolebati, postati neodluan'. i ja sam se zakolebo. 2. 'zapasti u tekou, zaglibiti se (obiino u materijalnom pogledu)'. Tribalo mu je da pravi take velike svatove, sad se do vrata zakolebo u dugove. zakolj m 'rana nainjena klanjem'. ime si ti, Beno, klao ove svinj'e kad njim je toliki zakolj? zakondrijat -am svr. 'poeti kotrlj'ati, valjati (neto bacajui ili povlaei za sobom)'. ~ od bisa, spopala je dite za ruku i kad ga je onda zakondrljala. zakopat -am svr. 1. 'poeti kopati'. ~ oe li ve zakopat jedared?! 2. 'pokriti, ogrnuti zemljom, zatrpati'. Zakopali smo ripu u jamu. Zakopo j'e u vinogradu j'ednu bocu rakije i sad ne mo da je nae. ~ se 'povui se u samou'. Zakopo se u kuu pa nikud ne izlazi. zakopavat (se) -apavam (se) nesvr. prema zakopat. zakopan -a -o 1. trp. prid. od zakopat. 2. 'koji malo govori, uzdran, zatvoren'. ta ja tu moem kad je on taki od roenja zakopan. zakopat (se) -am (se) svr. 'vezati, privrstiti kopama, dugmetima ili im slionim'. Zakopaj puca na koulji; Zagrni zimski kaput i dobro se zakopaj, jel napolju je snig. zakopavat (se) -opavam (se) nesvr. prema zakopat. zakoracit -oracim 'uiniti prve korake, zakoraiti'. Borme sam ja ve zakoracio u pedesetu. zakorenit se -oreni(m) se svr. 'pustiti koren, uhvatititi se duboko ilama u zemlji'. Jagode su se dobro zakorenile. zakorenjivat se -enjiva se nesvr. prema zakorenit se. zakorovit (se) -i(m) (se) svr. 'zarasti, obrasti u korov'. Zemlja mu se zakorovila ko da gazde nema. zakosit zakosim svr. 1. 'poeti kositi'. Ajde, Ivane, zakosi ti pa da krenemo za tobom. 2. 'zahvatiti u konji od susedove njive'. Ti si, komija, kazo da si malo, a borme, ja sad vidim da si ti fain zakosio od mog ita. 3. 'uiniti kosim, postaviti koso'.

 Lipo sam vam reko da triba prvo isparat, p onda sadit pod motiku, a vite kako ste zakosili redove. ~ se 'zai u koenje, dati se na koenje'. Zakosio se i zaboravio za unu. zakotit zakotim svr. 'uiniti da se to rasplodi'. Oma da si io oprat glavu, jo e mi ui zakotit kaki si neuredan. ~ se 'rasploditi se, poeti kotiti se; namnoiti se'. U onom kouvu zakotili se moljci i svega ga izgrizli. zakovat zakujem svr. 'prikovati, pribiti'. Jesi 1 zakovo onu lecu to se oparala na vratima od svinjaka? ~ se 'prikovati se'. Ko da se za zemlju zakovo! zakovrnit -ovrnem svr. 1. 'izokrenuti, prevrnuti'. Zakovrnio oima i pao. 2. 'izvaliti neku alu, smicalicu (usred ozbiljnog razgovora ~ najee na raun koga od prisutnih)'. Ta on nikad redovno ne divani, ve samo gleda di e kome zakovrnit. zakrit zakiim svr. 1. a. 'uiniti neprolaznim, nepristupanim, prepreiti'. Tome mu zakri put. b. 'pretrpati, zauzeti, zapremiti neki prostor mnogim stvarima, mnotvom ljudi i sl.'. Zakrila kola pa ne mo od nji pro. ~ se 'zaglaviti se, zbiti se gusto da se ne moe kretati'. Toliko ste svi nasrnili da ste se zakrili u vrata i zato smo tuta vrimena izgubili ni za ta. zakrivat (se) -rivam (se) nesvr. prema za~ krit. zakrilit zakrilim svr. 'zakloniti, uzeti u zatitu'. Nana su skinili maramu i zakrilili dite od sunca; Samo ti kai bratu, on e tebe zakrilit i nee te vie niko dirat. ~ se 'prekriti se, zakloniti se, zatititi se'. Zakrilila se maramom. zakrilje s 'okrilje, zatita'. Ako je nana rue, dida su oma njezino. zakrilje. zakriljivat se nesvr. prema zakrilit se. zakrmait -im svr. 1. 'napraviti mrlju od tinte'. Kad si tu knjigu 7akrmaila? 2. 'zabrljati, napraviti svinjariju (ponaanjem)'. Jesam li ti lipo kazala kako da uradi kad odeu goste, a ti si zakrmaila i ispala glupava! zakrmeljavit -im svr. 'dobiti krmelj u oima'. Zakrmeljavio je ko da je tri noi spavo! zakrpa 'komadi tekstila kojim se krpi pocepano'. ~ ima veliku zakrpu na guzici; Na njegovom kaputu ima toliko zakrpa da sve jedna drugu jebe. Izr. nao dak zakrpu 'nali su se jednaki'. zakrpica dem. od zakrpa. zakrpit -im svr. 1. 'uiti, opraviti dodavanjem zakrpe'. Stane, uzmi iglu i konac, pa zakrpi Vranjine akire, sve su mu se prouljale na kolinu. 2. 'popraviti, urediti (limeno posue) i sl.)'. Ako ujete kad naie drotar, zovite ga da zakrpi onaj veliki lonac od deset litara, na dva mista se probuio. zakrljat -am svr. 'zastati u napredovanju, u racenju'. Kako to da su ti prasici tako zakrljali?! zakrljavat -rljavam nesvr. prema zakrljat. zaktivat zaktivam nesvr. 'zahtevati'. Kako moe od diteta zaktivat da nosi taj veliki dak? zakunjat zakunjam svr. 'poeti kunjati, zadremati'. Eno majka, samo to su sili nus pe ve su zakunjali. zakurdait -im svr. v. zakurit. 2. Ala ste zakurdaili. zakurit zakurim svr. 1. 'naloiti, zapaliti'. 2. 'zadimiti, zapuiti (lulom)'. Ao, dida, alaj ste vi zakurili s otom vaom lulom. Bie vama oma vrue, samo dok ja u pe zakurim. zakuvat -am svr. 1. 'zamesiti (testo, hleb)'. Zakuvala sam kruv. 2. 'zamrsiti (situaciju)'. Ko bi mislio da e onaj Nikola sve tako med nama zakuvat? ~ se 'zamrsiti se (u odnosima)'. togod se zakuvalo u njevoj kui pa nemaje mira. zakuvavat (se) -uvava(m) (se) nesvr. prema zakuvat (se). zakvocat -a(m) svr. 'poeti kvocati'. Tri kokoke su zajedno zakvocale, pa emo tri kvoke nasadit. zakvrcat -am svr. 1. 'ukucati, zabiti (ekser i sl.)'. Zakvrcaj dobro taj klin. 2. 'poeti kucati'. Ko da su sate opet zakvrcale? 3. 'zalupati (srce)'. Tako mi je srce zakvrcalo, valdar od radosti. 4. 'dati kome znak kucanjem'. Kad naie, zakvrcaj na pender da i ja krenem. zaladit zaladim svr. 'postati hladnije, sveije'. Jesi 1 zaladila lubenice? Jesam, sputila sam i(h) u bunar. zaladnit -im -e svr. 'zahladneti'. Jesi 1 dobro pokrila tisto da ne zaladne. zaladnjivat -adnjivam nesvr. prema zaladnit. zalaivat nesvr. prema zaladit. zalajat -je svr. 'oglasiti se lajanjem'. Ker nas je jo iz daleka nanjuio i zalajo je. zalajavat -ajava nesvr. prema zalajat. Ne volim kad ker tako zalajava. zalarmat -am svr. 'zagalamiti, zavikati'. Kad bi on znao lipo da kae, a ne da oma zalarma. zale indekl. 'zalog(a), garancija'. Ne virujem ja tebi dok mi ne da togod zale. 2. 'u zajam, na zajam'. Poslali su me bao da nam date vae grabljice u zale, sutra emo vam vratit. zaliit zaliim svr. 'privremeno izleiti, izleiti'. Nee skoro zaliit ranu na nogi. ~ se 'privremeno se izleiti, izleiti se'.

Nisam niim mazo, zaliilo se samo od sebe. zalit zalijem svr. 1. 'politi nekom tenou'. Uzmi kabo pa zali one mlade voke. 2. 'uzeti to za pie'. Dida su posli dobrog ila volili da zaliju makar jednom aom vina. Izr. utit ko zaliven 'ne progovoriti ni jedne rei'. zalivat zalivam nesvr. prema zalit. zalizan -a -o 'ovek koji nosi zagladenu kosu'. Takl je on uvik zalizane kose. zalizat (se) zaliem (se) svr. 1. 'poeti lizati'. Ajde zalii, ta se stidi, to nije otrov ve eer. 2. 'glatko zaeljati (kosu)'. imo je adet da kad divani esto rukom zalie kosu. zalizivat (se) -izivam (se) nesvr. prema zalizat (se). zalogaj m 'ono to se najedanput stavi u usta i proguta'. Bila je bolesna i davala sam joj zalogaj po zalogaj. Izr. brojit zalogaje 'paziti koliko neko potroi'; Zape mu ~ u grlu 'od straha ili uzbuenja ne moe da guta'; mastan ~ 'bogat deo'. zalogaji m dem. od zalogaj. zalolat se zalolam se svr. 'poeti se lolati, poeti se ponaati kao lola'. Nema ga kod kue, zalolo se za kakom curom. zaloit zaloim svr. 1. 'dati u zalog'. Kad smo uzajmili novaca, moji su morali svu zemlju zaloit. 2. 'pojesti koji zalogaj, pojesti malo'. Nemoj krecat na put gladan, sidi i malo zaloi, makar koji zalogaj. 3. 'zapaliti (vatru)'. Oko podne, Kristo, zaloi u porelj, pa nek se pome kuvat. zaluckat (se) -am (se) svr. 'oparati, prevariti'. Badavad tri, Grgo, za Tezom, ona e te zaluckat ko to je i Lojziju prija tebe. zaluckavat se -uckava nesvr. prema zaluckat (se). zalud pril. 'uzalud, zabadava'. Toliko si vrimena provo u kulama, a sad vidim da je to sve zalud bilo. zaludit (se) -im (se) svr. 'uiniti da ko bude kao Iud, navesti koga da se preterano zanese (kim ili im)'. Ko bi reko da lipota toliko mo zaludit, svi monci u selu samo za njom tre. zalueno pril. 'kao u ludom zanosu, preterano zaneseno, izbezumljeno'. Nije dobro kad se kogod tako zalueno oeni. zaluivat (se) -uivam (se) nesvr. prema zaludit (se). Ja znam da on svaku zaluiva al samo mene prosi. zalumpovat se -ujem se svr. 'otpoeti lumpovati; uveliko zai u lumpovanje'. Zalumpovo se momak, pa ga tri dana nema kui. zalupit (se) -im (se) svr. 'naglo, s treskom zatvorit!, tresnuti'. Zalupio je kapiju prid nosom komije. zaljuit zaljuim svr. 1. 'prekinuti dojenje'. Zaljuili smo prasice od krmae. 2. 'izdvojiti stoku za tov'. Zaljuili smo mrave svinje i poeemo i(h) ranit. zaljuljat (se) zaljuljam (se) svr. 'poeti ljuljati'. Zaljuljaj me. zamaglit zamaglim svr. 1. 'pokriti, prekriti maglom, uiniti maglovitim'. Mora da je napolju zima kad su pendere tako zamagljene. 2. 'zadimiti, zapuiti'. Svu ste sobu zamaglili troj(i)ca, ne moemo oi otvorit. 3. 'pobei, odjuriti, nestati kao magla, odmagliti'. Ja se samo naalio da on mo i batine da zaslui ~ kad je onda zamaglio! ~ se 1. 'prekriti se maglom, postati maglovit'. 2. 'zamutiti se, ne videti se jasno'. Ne bi bilo dobro da sad krenete na pflt, toliko se zamaglilo da se ne vidi pist prid nosom! 3. 'pomutiti se'. Kad sam se sagnila, a meni se sve zamaglilo u glavi. zamagljivat (se) -agljivam (se) nesvr. prema zamaglit (se). zamakat (se) zamaem (se) nesvr. prema zamoit (se). Ti, Stipane, ne bi ba moro tako velik komad kruva zamakat u kisel(i)nu. zamandelija m 'neradnik, probisvet'. Nee se on nigdi skrasit, svi ga znadu da je uvik bio zamandelija. zamandrljat -am svr. 'uraditi neto na brzu ruku, kako bilo, povrno'. Mi smo se dogo vorili da ete vi sala prvo blatom a onda i kreom umazat, a ja kako vidim, vi ste to zamandrljali, a za taki poso ja ne moem platit, jel cina je bila za redovan posp. ~ se 'zaprljati se, umrljati se (zbog povrnog i neodgovornog posla)'. Od svega vi ste se samo dobro zamandrljali, a niste nlkako poso uradili! zamanit zamanim svr. 'uiniti zamah; brzo to pokrenuti s ciljem da se udari'. Kad su bao zamanili s onom velikom akom, da nije trgla glavu, dobila bi taku uketinu. 2. 'brzo poi, krenuti, pojuriti'. Dok je radio, radio, jednog jutra zamani glavom brez traga. Izr. ~ glavom 'odlutati'. zamanut -a -o 'nastran'. Mani tog zamanutog momka, njim ne moe divanit ko s ovikom. zamanjivat -anjivam nesvr. prema zamanit. Ne boj se, on samo zamanjiva, al nee udarit. zamarat (se) zamaram (se) nesvr. prema zamorit. Sve slabije vidim, pa se zamaram kad tijem svetu knjigu. zamastit zamastim svr. 1. 'zainiti mau'. Nane, dobra vam je pogaa, al mogli ste je malo manje zamastit. 2. 'zaprljati, neim masnim'. Di si bio kad ti je rukav od koulje sav zamaen?! zamaivat -aivam nesvr. prema zamastit. Slabo emo zamaivat ove godine, nismo klali.

zamazanko m 'onaj koji je stalno zamazan, prljavko (i po licu i po odei)'. A, dite moje, dite, tebe nece zvat po imenu ve zamazanko. zamazat (se) -em (se) svr. 'prevui neim itkim, neim ime se mae'. Ba ako ostane koja neravnina na ziduja u to kreom zamazat. 2. 'zaprljati'. Ko j to vidio istu koulju tako zamazat. Izr. ~ oi kome 'zavarati da ne vidi pravo stanje stvari'. zamazivat (se) -azivam (se) nesvr. prema zamazat (se). zameat -em nesvr. 1. 'zapodevati, zapoinjati (alu, priu, kavgu, svau)'. Kaki je to deran, im doe med dicu, oma zamee tuu. 2. 'zaturati, zabacivati, skrivati'. Pokai i nama ta si napravio, nemoj uvik tvoje zameat, ko zmija noge. io je i Lovro priko ita, al on tako zamee trag da ga nikad ne uvate. 3. 'podizati, stavljati iza ili preko neega'. Sta mu ne pomognete ve putate da taj stari ovik sam sebi zamee te teke dakove. 4. 'zavejavati'. Ni ne pada krupan snig, samo da ga vitar ne zamee. 5. 'stvarati klicu, zametak'. Gledo sam jutros vinje, sasvim lipo zameu. 6. 'zabacivati, zaplitati'. Zategni bolje trangu, jel onaj dribac im je labavo, zamee nogu. ~ se 'stvarati klicu, zametati'. Al se lipo zameu kuruzi. zamedljat -am svr. 'staviti med u neto, za mediti'. ie Boi, nemoj zaboravit rakiju zamedljat. zamedljavat -edljavam nesvr. prema zamedljat. Nemoj meni zamedljavat, ja pijem istu rakiju. zameljat zameljam svr. 'zaprljati'. ime si tako znala lice zameljat?! zamest -etem svr. 'pripremiti stonu hranu (mekinje, prekrupa, meanjem raznih sastojaka stone hrane)'. Triba svinjama zamest, da malo odmeka do dovee. zamest -etem 1. 'zatrpati, zavejati'. Samo da vas snig na putu ne zamete. 2. 'metenjem skloniti u kraj'. Moram malo zarnest, da mi ba ne stoji svud strv po sobi. ~ se 'nestati, izgubiti se (o tragu ljudi i sl.)'. Otkud ja da znam di je, zameo mu se svaki trag ot kako je prije tri godine oo iz naeg sela. zametnit (se) -em (se) svr. prema zameat. zaminit zaminim svr. 1. 'izvriti zamenu, promeniti'. Zaminio mi je staru kruparu za novu, a nisam tuta ni doplatio. 2. 'odmeniti koga, preuzeti mesto, ulogu, dunost koga drugog'. Sidi malo, ja u te zaminit. ~ se 'razmeniti se, uiniti meusobno zamenu'. Sutra u se zaminit na poslu s Vranjom, a on e mene u subotu, p onda emo mo i u svatove. zaminjivat (se) -am (se) nesvr. prema zaminit (se). zamira 'ono na emu se moe zameriti, zamerka'. Ako ne uradi kako su bao kazali, da zna bie zamire. zamirat (se) zamiram (se) nesvr. prema zamirat. zamirit (se) -im (se) 1. 'ne odobriti iji postupak, prigovoriti'. Mlogl su rekli da nam je varo lipa, a dosta nji je zamirilo na istoi. 2. 'prebaciti se merei'. Samo ti pripovidaj, p onda kad zamiri, drugi e ti bit kriv. zamlaen -a -o 'zatucan; budalasto zanesen, zagrejan'. Ne mo ni momak drugaiji bit kad mu je i otac zamlaen. zamlaivat -aivam nesvr. 'budaliti, dovoditi (koga) u smenu situaciju'. Ako je voli, oeni se, ako ne, onda je ostavi, nemoj je vako samo zamlaivat. ~ se 'budalasto, suludo se odnositi; neozbiljno se ponaati'. Dokle e se ti, Marjane, zamlaivat, vrime bi bilo da se ponaa ko i drugi svit. zamlata 1. 'onaj koji se u ozbiljnim situacijama ponaa neozbiljno'. Ja se samo alim, al nisam zamlata ko to me vi smatrate. 2. 'ovek koji pokazuje blag stepen psihike nesigurnosti'. Valdar nee enit tu zamlatu?! zamliit zamliim svr. 'dobiti mutan izgled oiju: ~ oii 'obmanuti, zaludeti'. Zamllili su mu oSi i sad igra kako oni sviraje! zamliivat -iivam nesvr. prema zamliit. zamoit zamoim svr. 'staviti (to) u tenost, tekuinu'. Pazi na malog Antuna, da ne zamoi pist u vru pekmez. ~ se 'zaroniti, pasti u tenost'. Dotleg se naginjo dok nije pao u ribnjak i sav se zamoio. zamolit zamolim svr. 'obratiti se (kome) s molbom'. Triba 1 da te zamolimo, p onda da nam doe u goste?! Fain si nam ti niki rod! zamomit (se) -im (se) svr. 'nainiti nekog momkom, mladiem, poeti smatrati, oglasiti (koga) momkom; obeleiti im to oglaenje'. Marga je njezinog Stipu zamomila, a on se jo sigra s dicom u pravu. zamorit zamorim svr. 'uiniti da kogod oseti zamor, izazvati zamor'. iem ja, zamorilo me ekanje. ~ se 'postati umoran, osetiti zamor'. Mora se zamorit kad je stari ovik. zamorno pril. 'sa zamorom, zamarajui'. Cio dan i za plugom jo kako je zamorno. zamotan(i)ca 'hleb u mleku i jajima peen na masti, prenica'. Dobre su vam bile zamotan(i)ce. zamotat -am svr. 'uviti, omotati (im)'. Evo ti tozla, pa sam zamotaj cigaretlu ako ti se pui. ~ se 'uviti se, zaviti se'. Al si se zamoto ko da napolju snig vije. zamotavat -otavam nesvr. 1. 'prema zamotat'. 2. 'vrdati, uvijati, zavaravati'. Kai nam pravu istinu, nemoj da zamotava.

~ se nesvr. prema zamotat se. Zamotava se ko pile u kuine. zamrait zamraim svr. 'nainiti mrak'. Kod tebe je uvik zamraeno ko da se boji sunca. ~ se 'smraiti se, smrknuti se'. Odjedared se zamrailo, samo ne znam oe 1 bit kie. zamrsit (se) zamfsim (se) svr. 1. 'uiniti da neto bude u neredu (o nitima, koncima, uadima i sl.), zaplesti'. Ova nova maina ima lip av, ai mi se konac esto zamrsi i kida. 2. 'uiniti nejasnim, nerazumljivim'. Ja sam tebe, Joso, poslo da zavri pogodbu s komiom, a kako mi pripovida, ti si sve jo vema jzamrsio. zamrsivat (se) -rsivam (se) nesvr. prema zamrsit (se). Ako mi se vunica vako bude zamrsivala, oma u se manit trikanja. zamraj m 'ono to je zamreno, zapleteno'. Kad te ovik slua, ini mu se da ti voll kad se kaki zamraj stvori, jel ti onda za sebe zna zanajvie izvu korist. zamren -a -o 1. trp. prid. od zamrsit (se). 2. 'nejasan, nerazumljiv; sloen'. Njegov divan je uvik tako zamien da ga ne moe uvatit ni za ui ni za rep. zamreno pril. 'zapleteno, nejasno, zbunjeno'. - ta sam ja. mogo unaprid znat da je to tako zamreno napravljeno. zamrzavat (se) -rzavam (se) nesvr. prema zamrznit. zamrzit -im svr. 'osetiti mrnju prema kome, omrznuti. Zamrzio ga je da bi ga udavio u kaiki vode! ~ se 'omrznuti se'. Koliko su se volili, sad su se jo vema zamrzili. zamrznit -nem svr. 'uiniti da se neto pretvori u led, da zaledi, da se prevue ledom. Jutros su zamrzle pendere. ~ se 1. 'pretvoriti se u led, smrznuti se, slediti se'. 2. 'ledom se vrsto privezati uz neto'. Ja uvatio rukavicom drvo pa povuko, a rukavica ostala, zamrzla se za drvo. zamrznit (se) -nem (se) svr. 'zamrzeti (se)'. Ko j to vidio, toliko se zamrznit a roeni su brat i sestra. zamucat (se) -am (se) svr. 'poeti mucati'. Kad je vidio Loziku, siroma, tako je zamuco, ko da ne zna redovno divauit. zamuckat -am svr. dem. prema zamucat. Nee valdar zamirit to je momak malo zamucko, zbunila ga je tvoja lipota. zamuckivat -uckivam nesvr. prema zamuckat. On zamuckiva samo kad oe togod friko da kae. zamueno pril. 'mutno'. Znala sam oma koliko je sati im sam vidila kako me dida zamueno gledaje. zamuivat (se) -uivam (se) nesvr. prema zamutit. Zamuiva vino, misli da ne ostim da si sipo vode u njeg. zamukat -am svr. 'zameati'. ta ja znam ta si ti nama tu zamukala u ilo?! zamukavat -ukavam nesvr. prema zamukat. Zamukavala je drugima, a sad je i sama popila tu gorku au. zamuijat -am svr. 'zamutiti, napraviti zabunu'. Ba ste dobrog nali, taj e vam tako zamuijat da svi zajedno posli neete iza na kraj! zamuknit zamuknem nesvr. 'zautati'. Zamukni ve jedared! zamuknit -nem svr. 'promuknuti'. Kako ve ne zamukne od tolikog divana?! zamutit se zamuti se svr. 1. 'postati mutnim.' Zamutilo se vino. 2. 'postati zapleten, zamren'. Otkad su dida umrli, sve se zamutilo kod nas. 3. 'osetiti vrtoglavicu, nesvesticu; osetiti muku, bol'. Dajte malo da sidnem, nita mi se zamutilo u glavi. zanajvie pril. 'ponajvie'. Mala Luca zanajvie didu voli. zanaat (se) zanaam (se) nesvr. 'zanositi se'. Ne znam ta mi je, sve ee se zanaam im se malo umorim. zanat -ata m 'rad kao zanimanje nauenog pojedinca (majstora)'. Moj mlai brat je oo na zanat, bie izmar. Izr. Tivat svoj ~ 'ne odustajati od svojih navika; to mu je ~ 'to je njegov posao'. zanatlija m 'ovek koji se bavi nekim zanatom'. Sve je manje zanatlija kovaa'. zanatlijski -a -o 'koji se odnosi na zanatlije'. Lajo je dite iz zanatlijske obitelji. zanavik pril. 'za veita vremena, zauvek, konano'. Zanavik sam tvoj. zanekat -am svr. 'navesti, nagovoriti koga da odrekne, odbije'. da dite ostane gladno u gostima. zanekavat -ekavam nesvr. prema zanekat. zanemarit -emarim svr. 'prestati mariti za to, prestati voditi brigu (o emu)'. Nee ona zbog ovika zanemarit svoju bolesnu mater. ~ se 'postatjneuredan, aljkav prema sebi, zapustiti se'. ~ odo se piu pa se i zanemario. Izr. zanemario se pa sere poda se! 'postao neuraunljiv'. zanemarivat (se) -arivam (se) nesvr. prema zanemarit (se). zanet -esem svr. 1. 'skloniti, staviti u stranu'. Vitar me zano. 2. 'okrenuti zadnji kraj, zaokrenuti'. Pere, zanesi malo kola, Kate, nadam se da nee tvoju Lizu unaprid zanekat, pa

ne moem drugaije okrenit u ovoj maloj avliji. 3. 'ostati u drugom stanju, zatrudneti'. Snaja nam je zanela. ~ se 1. 'nagnuti se na jednu stranu, zaljuljati se'. Ko da se kamara malo zanela. 2. 'zadubiti se, udubiti se (u to)'. Zano se u poso. 3. 'prepustiti se nekom oseanju, odueviti se neim'. Velika je teta to ga ne moemo ikulovat, a on se, siroma, zdravo zano za knjigom. zanijat (se) zanijam (se) svr. 'poeti njihati (se), zanjihati (se)'. Vitar je najdared tako dunio da sam se ja sav zanijo. zanimit zanimim svr. 'zanemeti'. Od strava su svi zanimili. zanosit (se) zanosim (se) nesvr. 1. prema zanet. 2. 'govoriti nekim stranim naglaskom, izgovorom'. Zanosio je na vapski. 3. 'dugotrajno oblaiti jedno isto odelo, haljinu'. Ne moe ti imat estito odilo, kad svakoje oma zanosi! Izr. zanosi mi se glava 'oseam nesvesticu'. zanovetat -ovetam nesvr. 'dosaivati prigovaranjem, govoriti nevane stvari'. Ako e toliko zanovetat, nee dobit nita. zanovetalica 'ona koja zanoveta, dosauje'. Samo da zna da je i moja unuka postala zanovetalica: furtom mi nalazi manu u ilu. zanovetalo m i s 'onaj' koji zanoveta'. Eno ie ono zanovetalo. zaod m 'zapad'. Crveni se na zaodu, bie sutra vitra. 2. 'zalazak sunea'. Sunce je na zaodu, sa e mrak. zaodan -dna -dno 'zaobilazan'. Kud si nao ba ovaj zaodan put? zaodit (se) zaodijem (se) svr. 1. 'snabdeti odeom, obui; zaodeti'. Moram i ja mog sina da zaodijem. 2. 'obilaziti'. Ako moemo pri do, neemo morat zaodit. zaodivat (se) -odivam (se) nesvr. prema zaodit. Bogato se zaodiva, misli da e tako na kakog gazdakog momka. zaodno pril. 'zaobilazno, izvan puta'. Ne bi ja danas svrao kod vas, malo mi je zaodno kad iem iz varoi. zaokruit se zaokruim se nesvr. 'popuniti se, ugojiti se'. Ni vaem IIiji ne ie ravo, sav se zaokruio. zaokupit -im svr. 'obratiti se kome nametljivo, saleteti'. Zato ste toliko zaokupili uju kad vam ve kojiput kae da nema novaca kod sebe, drukput e vam kupit eera. ~ se 'zabavit se (ime)'. Zaokupio se oko svoji novi izama. zaokupljat (se) -okupljam (se) nesvr. prema zaokupit (se). esto me zaokuplja tako teak san, da se sav oznojim kad se probudim. zaoranj m 'leite od pluga za koje se kai oje' (v.). zaorat zaorem svr. 1. 'oranjem zatrpati'. Baciemo ubre pa emo ga zaorat. 2. 'zai oranjem (u tuu njivu)'. Vidim ja da ti voli malo zaorat u tue. zaoravat -oravam nesvr. prema zaorat. zaorit (se) zaori (se) svr. 'poeti se oriti, odjeknuti'. Dosta dugo smo ekali, a onda najedared se zaori pi'sma. zaostajat -jem nesvr. prema zaostat. to manje ui, sve e vie zaostajat za drugima u kuli. zaostanut -a -o 1. 'umno ogranien'. Ne mo on upravljat gazdinstvom kad je zaostanut. 2. 'siromaan, loeg materijalnog stanja'. To je istina da Tome ima tuta dice i da je zdravo zaostanut, al su to potena eljad. zaostat -nem svr. 1. 'ostati iza koga ili ega u kretanju, zadrati se'. Svt koji su zaostali, nisu nas do salaa ni stigli. Marko je zaosto u selu, pa e sutra krenit dalje. 2. 'umno se nedovoljno razviti'. Njegovo dite mora ponavljat svaki razred jel je malo zaostalo. 3. 'zakasniti u razvoju'. Ve tri miseca nema kie i sve je zaostalo. zaotrljat -a -o 'zailjen, iljast'. Napravio sam zaotrljast koi da ga lake moe utu u zemlju. zaozbilj/zaozbiljno pril. 'od zbilje, ozbiljno'. Zaozbllj kae je 1 se samo ali?! zapaat (se) -am (se) nesvr. prema zapatit (se). zapadat -am nesvr. prema zapast. Nemoj i tudan, vidi da sve vema zapada u blato. zapantit -im 'zapamtiti'. Nisam mu ime zapantio. Izr. Zapantie on otkud vitar due! 'ko mu je neprijatelj'. zapanjak -njka m 'zavrni deo rukava na kouljama'. Zavmi zapanjke kad e radit oko mesa. zapapren -a -o 1. trp. prid. od zapaprit. 2. 'preteran, prevelik, odve skup'. Opravio mi je toak al mu je raun zapapren. zapaprit -im svr. 1. 'uiniti paprenim, zainiti paprikom, biberom'. Kijae ti kad si toliko zapaprio. 2. 'uiniti nekome neto iz osvete'. Ko bi se to nado od Luke, dobro je zapaprio Josi. zapara 'preterano topao, pregrejan vazduh; sparina, omorina'. Nije dobro ni unutri ni napolju, svud je zapara. zaparan -rna -rno 'koji je pun zapare, sparan'. Ove nedilje su ba niki zaparni dani.

zaparat zaparam svr. 1. 'poeti raivati'. 2. 'nainiti ogrebotinu, brazdu na emu'. Ded, zaparaj mi na rabo. zaparit -im svr. 'zaliti, preliti vrelom vodom'. Zapari proju pa emo je posli podne pe. ~ se 1. 'poeti putati paru, zadimiti se parom'. Prala sam koulje, pa mi se sva komara zaparila. 2. 'ispuniti se zaguljivim vazduhom'. Ajde malo med svit, zaparie se, uvik si sama u kui. zaparloit -im svr. 'ostaviti zemlju neobraenu'. Otkako se odo piu i zemlju j'e zaparloio; Slab je to gazda kad mu je zemlja tako zaparloena. ~ se 'zapasti u parlog, zakoroviti se'. Vidi kako se basa zaparloila otkad tebe nema da je obraiva. 2. 'moralno se zapustiti, zanemariti se'. Mlad ovik a tako se zaparloio, samo zato to ga je ena ostavila. zaparno pril. 'puno zapare, sparno'. Ba je zaparno i dosadno. zapasat -aem svr. 1. 'staviti neto oko struka, u pas uvrstiti (haljinu, sablju i sl.)'. Zapai malo suknju da je ne ukvasi kroz tu mokru travu. 2. 'zahvatiti, odrezati veliki komad (o hrani)'. Ti si ba zapaso u taj somun, a valdar i nama triba kruva. 3. 'zaputiti se okolinim pravcem'. A vi zapasaii pa oko pet salaa. zapast -adnem/-nem svr. 1. '(u)pasti, nai se u nekom poloaju'. Ako nema prti i zapadne u snig, a ti vii. 2. 'doi, dospeti u neprijatno stanje'. Svakom je davo u zajam i pomago, a sad je i sam zapo u nevolju. zapat m 'ono to je zapaeno, odgojeno, priplod'. Ove dvi krave su moj zapat, a one druge sam kupio na vaaru. zapatit -im svr. 'stei neto, doi do neega'. Dvi godine se muio, a sad kau da je Lovro zapatio iste bile svinje; Onaj ko ne pere redovno glavu i ne elja se, lako mo zapatit uivi. ~ se 'rasploditi se, namnoiti se, nakupiti se'. Vranje je danas izoro zmijina jaja; dobro je, mogle su se zmije zapatit tu blizo salaa. zapcivat zapcivam svr. 'upuivati kome psovke, sramotne rei'. Taki je pogani rii, svakog zapciva. zapeak/zapeak -ka 1. 'prostor udubljen izmeu pei i zida'. Naslonio se u zapeak i zaspo. 2. 'nevano mesto, zapostavljeni poloaj, pozadina'. Tako je to, kad ovik ostari onda ga svi turaje u zapeak. zaperak -rka 'poboni izdanak, mlad izrataj na lozi, kukuruzu ili drugoj biljci)'. Danas smo sikli zaperke. zaperit -im nesvr. 'organizovano uklanjati, odstranjivati zaperke (?!?)'. Od nedilje emo zaperit kuruze. zaperjait -erjaim svr. 'pobei bezobzirce, bestraga'. Kad je zaperjaio, ni zec ga ne bi stigo. zapee s 'deo ruke iza ake do podlaktice'. Slomio je ruku u zapeu. zapet zapnem svr. 1. 'zakaiti to (za to drugo), zakopati'. Zapni dvoger za koleke i kreni na oranje. 2. 'zastati u kretanju, stati'. ta je, monci, im je Vranje poo igrat, a vae kolo zapelo?! 3. 'naii na kakvu prepreku, spotai se; zakaiti se'. Kako je nosila u dvi ruke, zapne za prag i prui se kolika je dugaka. 4. 'zaplesti se u govoru, zamucati'. Lip si mi ti divandija kad si u po divana zapo ko nimak. 5. 'napregnuti se, upotrebiti svu snagu'. Nema druge, vec svi da zapnemo. 6. 'navaliti, poi, uputiti se'. Stani, Nikola, kud si zapo, valdar emo prvo ist, p onda moe i. 7. 'tvrdoglavo ostati pri svome miljenju, zainatiti (se)'. Svi kau da je momak tog dana bio u varoi, a ti zapo na njeg: lopov pa Iopov! Izr.~ za oko 'dopasti se', ~ iz petni ila 'upotrebiti svu snagu (da se to postigne)'. ~ ko sivonja (magarac) 'na silu'; bit ko zapeta puka 'uvek spreman na akciju'. ~ se 'zakaiti se za to'. Zapela sam se za vae tarabe i pokidala keceljac. zapijat (se) zapijam (se) nesvr. prema zapit. Opet u zapijat curu, ve treeg sina enim. zapinjat -njem nesvr. prema zapet. A zato da zapinjem kad me slabo plaaje. zapinjuit (se) -injuim (se) svr. 'pustiti penu, prekriti se penom, zapenuiti se'. Mora da si ti zdravo tiro tog konja kad su mu se tako usta zapinjuila. zapiat -am svr. 1. 'mokraom pomokriti'. Zato ker voli svako divo da zapia?! 2. 's omalovaavanjem se poneti (prema kome); poniziti (koga)'. ta on tebe da zapia! zapiavat -iavam nesvr. prema zapiat. Neu da tebe svaki zapiava. zapit zapijem svr. 1. 'potroiti na pie'. Nema on nita vie, sve je zapio. 2. 'zaprositi (devojku)'. Ako ete dat divojku, onda e svekar i svekrova do u nedilju posli podne da se udivanite za rukovanje i kad e se divojka zapit. ~ se 'zadrati se due pijui'. Dobar je on ovik, al kad upadne u drutvo, zna se zapit pa ga po tri dana nema kui. zapitat (se) zapitam (se) svr. 'postaviti pitanje, upitati reima, traiti odgovor'. Zapitaj ga kad ga vidi ~ modar e ovik dat. zapitkivat zapitkivam nesvr. prema zapitat. Stana furtom zapitkiva Loziku za tebe. zapivat -am svr. 'poeti pevati'. Ajde, kreni, zna da mi ne znamo dok ti ne zapiva. zapivavat -ivavam nesvr. 'kukati, naricati; plakati'. ta ga toliko zapivavaje ko da je biskup umro. zaplamtit (se) -im (se) svr. 'poeti plamteti'. Cigurno je due vrimena tinjalo, al kad je zaplamtilo, za as je izgorilo. zaplait -im svr. 'izazvati strah kod nekog, uplaiti'. Zaplaio me je pa ne smim nikud brez njeg. ~ se 'prestraiti se, uplaiti se'. Ko se ne bi zaplaio nesrie?! zapleat (se) -em (se) nesvr. prema zaplest. Gledajte Luku kako se naljosko, sve zaplee nogama. uje ti, Ivane, kandar

si malo bolje povuko kad tako zaplee jezikom. zaplest/zaplest -etem svr. 1. 'oplesti, ispreplesti'. Vecka je zaplela vrata. 2. 'zapetljati, zamrsiti; uvui u neki zamreni posao'. Nisi me ba morala u ovo zaplest. 3. 'napraviti zbrku'. Kad Tome uzme stvar u ruke, zaplete tako da niko iv vie ne mo na kraj iza. 4. 'poeti preplitati (nogama)'. Kad je Stipan kolo zapleo. ~ se 1. 'nai se negde odakle nije lako izai; upetljati se, umeati se'. Sam si se zapleo u njev divan. 2. 'postati nejasan, zamrsiti se Mara to nee razgalit ve e jo vema zaplest. 3. 'zbuniti se, pomesti se'. Ako joj Ivana spomene, oma e se zaplest. 4. 'spotai se, saplesti se, zapeti (za neto)'. Zaplela sam se u tu vau trangu. zapleten -ena -eno 1. trp. prid. od zaplest (se). 2. 'zamren; nerazumljiv, nejasan'. Neu da se miam u tako zapletene stvari. zapleteno pril. 'na zapleten nain, nejasno, zbunjeno'. Sluo sam ja ta on divani, al je tako zapleteno da ga nisam nita razumio. zapliat (se) -iem (se) nesvr. 'zapletati'. Nema boljeg igraa od Kale, kad on zaigra, same se noge zapliu. zapljuvat zapljujem svr. 1. 'pljuvanjem zagaditi to (muva)'. Te proklete muve uvik nam cakla na penderama zapljuju. 2. 'poeti pljuvati'. Zakaljo se i oma zapljuvo svud po zemlji. zapljuvavat -uvavam nesvr. prema zapljuvat. Kazo sam mu: nee ti vie nikog zapljuvavat i onda sam ga utaom tako opalio po uima da je oma sijo na dupe. zapoet zaponem svr. 'otpoeti'. Nemoj ti da ja zaponem s prutom, pa e oma raun krenit sam od sebe. zapoimat -am nesvr. 'zapoinjati'. Ako samo nas dvoj(i)ca triba da radimo, ne vridi ni zapoimat. ~ se 'nastajati, poinjati'. Jo niko nije zacigurno utvrdio kad se naa istorija zapoima i kako je nastalo ime Bunjevac. zaponjak -njka m v. zapanjak. Od ega ti se zaponjak tako okrezo? zaposlen -a -o 'koji ima posla, koji nije bez posla'. Svi smo mi zaposleni ijudi. zaposlenje s 'angaovanost na poslu, posao'. On svud tamo trai zaposlenje di ga nema. zaposli pril. 'za kasnije'. Ostavite koji kola i zaposli. zaposlit zaposlim (trp. prid. zaposlen) svr. 'dati kome posla, primiti na posao'. Dicu triba zaposlit p onda nee trat po sokaku. ~ se 'stupiti na posao, nai posla'. Valdar se zaposlio kod ca Bone, al kaki je, ni tamo nece dugo ostat. zapostit zapostim svr. 'poeti postiti'. Borme smo danas i mi zapostili. zapovid 'nareenje, zapovest'. Baine elje su za nas bile zapovid. Izr. Deset boji zapovidi (crkv.) 'zapovedi koje je Mojsije po predanju dao Jevrejima'. zapovidat -ovidam nesvr. prema zapovidit. Stariji brat jesi, al ne volim da mi uvik zapovida. zapovidit -im svr. 'kazati da se obavezno uini ono to se kae, narediti'. Zapovidite mu vi ako moete! Izr. Ko ne zna zapovidit, taj ne zna ni uradit. zaprait zapraim svr. 1. 'dii prainu'. Ba nije moro tako projurit s konjima kroz selo, sve je zapraio. 2. 'otii diui prainu, odmagliti'. Iz buna iskoi zec i zaprai priko njiva. ~ se 'prekriti se prahom, postati zapraen'. Protirali su ovce i sav se sokak zapraio. zapraivat (se) -aivam nesvr. prema zaprait (se). zapravit -im svr. 'izvriti popravku, popraviti'. Triba tarabe zapravit, jel e se kokoke tudan provlait. zapravo pril.-'u stvari, upravo, ba'. Zapravo ako emo kazat, nismo se mi ni posvaali, ve samo malo pririili. zaprega 'ivotinje upregnute u kola'. Za zapregu smo imali dva lipa vranca. zapregnit zapregnem svr. I. 'upregnuti u kola, plug i sl.'. Zapregni konje pa da kreemo. 2. 'pripasati (kecelju)'. Kad je klanje, onda moram i ja zapregnit pregau. ~ se 'primiti se tekog posla, upregnuti se'. Zapregli smo se svi da izvuemo zapadnuta kola. zaprest -edem svr. 1. 'poeti presti'. Majka su uzeli prelicu i zapreli. 2. 'zapoeti razgovor'. Niko nije tako znao zaprest divan ko Nanika. ~ se 'udubiti se u predenje, zaboraviti na vreme'. Ja se zaprela, a ovce mi ole u tetu. zaprezat zapreem nesvr. prema zapregnit. zaprika 'ono to zapreava, ometa kretanje, smetnja'. to se nas tie, nema zaprike da se cura uda. zapripastit (se) -ispastim (se) svr. 'prestraiti (se), preneraziti (se), jako iznenaditi (se)'. Nisam se zapripastila, znala sam da e on tako pro. zapripaivat (se) -aivam (se) nesvr. 'zapripastit (se)'. zapritit zapritim svr. 1. 'rei kome da mu je togod nedoputeno, uputiti pretnju; predoiti kaznu (zbog ega)'. Zapriti mu

batinama. 2. 'postati opasan, zagroziti'. Ovog prolia su podzemne vode zapritile da e mlogo njiva poplavit. zaprosit zaprosim svr. 'zatraiti, zaiskati (devojku za sebe ili nekog drugog)'. Jel istina da su a Remijini zaprosili Blainu Lucu? zaprka 'upreno brano u masti sa sitnom paprikom (i lukom)'. Ej, gazdarice, nita zdravo mrii, da ti nije izgorila zaprka?! zaprznit zapfznim svr. 'grubo postupiti, razljutiti se'. Kad je trizan, dobar je ko komad kruva, a im malo popije, oma zaprzni, postane lud ovik. zaprit -im svr. 'zainiti jelo zaprkom'. Volim dobro zaprena ila. Izr. ~ kome orbu 'smrsiti kome konce'. zapucat -am svr. 1. 'poeti pucati'. Na jednog zeca svi zapucali. 2. 'pohitati; stati brzo to raditi'. Pa zbog tog nisi moro zapucat ak iz varoi. zapuivat (se) -uivam (se) nesvr. prema zaputit (se). zapupurikat -urie svr. v. pupurikat. Ritko ujem sad i pripelicu da zapupurie. zapustarit (se) -ustari (se) svr. v. zapustiti (se). Ne znam ta mu je, al se sasvim zapustario; Svi su oseliii u varo i sala je osto zapustaren. zaputit (se) zaputlm (se) svr. 'zanemariti (se), ne voditi nikakvu brigu; ne starati (se), (o kome ili emu)'. Zaputio je i sebe i svoje. zaputit (se) zaputim (se) svr. 'uputiti se, krenuti (na put)'. Niki dan smo jedva nali naeg malog Stipicu, sam se zaputio u varo. zapuat (se) zapuam (se) nesvr. prema zaputit (se). zapuzat -uem svr. 'poeti puzati'. Danas je naa mala prviput zapuzala. zapuzit -im svr. 'poeti puziti'. Sad ve mo da zapuzi. zarad predl. 'radi'. Samo da mi je znat zarad ega ste i(h) nama slali?\ izr. ~ sebe iza 'vriti veliku nudu'; ~ tebe 'tebe radi'. zarada i zarada 1. 'ono to se raom zaslui, to se za rad dobije'. A kolika e bit moja zarada? 2. 'razlika izmeu kupovine i prodajne cene'. Nema zarade na gajenju pilei. zaradit zaradim svr. 1. 'radom zasluiti'. Zaradio sam kruva za moju dicu. 2. 'svojim postupcima zasluiti'. Da si bila dobra, ne bi zaradila batine od bae. ~ se 'uneti se u posao'. ii zovi bau na unu, izgleda da su se togod zaradili kad me ne uju da i(h) zovem. zaraivat zaraivam nesvr. prema zaradit. Lipo zaraivaje, jel zajedno radi nji petoro. zarana pril. 'rano; na vreme'. Kad kreete sutra? Zarana, da uvatimo to vie ladovine. zarast -em svr. 1. 'prekriti neim to raste (dlakom, travom i sl.)'. Jeste I vid(i)li naeg komiju, ne znam ta mu je, sav je u bradu zaraso. 2. 'preboleti, izleiti se (o rani)'. Kau da ba Nikoli nikad nee rana zarast, jel ima niku eernu bolu. zaraivat -aiva nesvr. prema zarast. Dugo e ti zaraivat zato to nee da zavije cilu aku. zaran -a -o v. zar(a)o. Nije tribalo one zarane klince pomiat s nOvima. zarat -a svr. 'prekriti se rom'. Nisam dobro podmazo plug, pa mi je zaro priko zime; Brava je sva zarala i ne moem je otkljuat. zare zareem i zareknem svr. 1. 'zakazati, utvrditi vreme za neto'. Ostaje nako kako smo zarekli: kroz misec dana emo se opet svi iskupit kod nas. 2. 'obeati'. Zato opet pitate oemo 1 dat nau er za vaeg Antuna, ja kad jedared zareknem, ne minjam datu ri. ~ se 1. 'dati re, zavet; dati sveano obeanje'. Zareko se na dvi godine da nee pit. 2. 'obrei se jednp drugome, obeati se'. Zarekli su se jedno drugom i uzeli su se. zaredit zaredim svr. 'proglasiti za svetenika' Sutra e zaredit a Ivanovog Blaka. ~ se 'postati svetenikom'. Zaredio se ovog miseca i sad je kapelan u maloj crkvi. zareat zaream svr. 1. 'poi redom; poi u obilazak'. Zareaj po salaima, modar e digod na. 2. 'poeti neto izreda (pevati, priati, raditi)'. Zareali ovi posni sveci. zareivat (se) -eujem (se) nesvr. prema zaredit (se). zareit zarei svr. 'poeti reati'. Lipo sam ti kazala da se uva kera, jel on kad zarei, oe i uist. zaridat zaridam svr. 'poeti ridati, poeti gorko plakati'. Najtee mi je bilo kad je sestra zaridala. zarog m 'pipa od kamia (izraena od volovskog roga)'. Namistio je nov zarog na kami. zaruit zaruim svr. 'upotrebiti, napuniti, zauzeti (sud, vreu)'. Nemam ni jednu zdilu praznu, sve ju zaruene. 2. 'isprpsiti,

veriti (devojku)'. ~ odno joj je prsten i zaruio je. ~ se 'veriti se (o momku ili devojci)'. Zaruili su se prija dvi nedilje, a danas su ve svatovi. zarudit (se) zarudi (se) svr. 'poeti rudeti (se) (o zori, vou i sl.)'. Trinje su ve zarudile. zaruivat (se) -uiva (se) nesvr. prema zarudit (se). zarumenit (se) -umenim (se) svr. 'pbiti rumen izgled, postati rumen'. Kad sam se vratila u sobu, borme vina vi'e nije bilo ni kapi, a monci se zarumenili ko pupe. zarzat zare(m) svr. 'oglasiti se rzanjem, zanjiskati'. Misini da su konji zarzali. zasadit zasadim svr. 'staviti zasad u zemlju, posaditi'. Najvie smo zasadili jabuka i ljiva. zasedlat -am svr. 1. 'staviti sedlo (na konja)'. Zasedlaj mi konja dok ja idem. 2. 'staviti naoare'. Zasedlo je nos oalama, uzo knjigu i poo tit. zasedlavat zasedlavam nesvr. prema zasedlat. Kome da zasedlavam konja kad niko od vas ne zna jait. zasicat zasicam nesvr. prema zasi. zasi -em svr. 1. 'sekui zai u neto manje ili vie; zarezati'. AI si ti zasiko, dobro to nisi oma po somuna zavatio. 2. 'usei, urezati'. ~ uvik je namrgoen pa mu se duboko zasikla brazda na elu. ~ se svr. 1. 'sekui porezati se'. Zasiko sam se. 2. 'usei se, urezati se'. To je toliko bilo strano da mi se duboko zasiklo u pamet... godinama sam patila. zasigrat (se) zasigram (se) svr. 'zaigrati se, u igri zaboraviti na to'. Toliko su se zasigrali da su i na glad zaboravili. zasijat -jem svr. 'obaviti setvu, posejati'. Zbog velike kie, osto mi je jedan lanac nezasijan. zasijavat -ijavam nesvr. prema zasijat. zasinit zasinim svr. 'blesnuti, zasijati (?!?)'. Sunce mi je zasinilo oi. zasipa -aa m 1. 'posuda, merica za teinu (12,5 kg.) kojom se u vodenici ito zasipa u ko' 2. 'velika drvena lopata za ito'. Zasipaom punite dakove itom s tavana. zasipat (se) -am (se) nesvr. prema zasut. Svi bi tili dobar put, samo nema ko piskom zasipat. zasipavat (se) -ipavam (se) nesvr. v. zasipat. Zasipavala ga je ona covkama, al samo kad je bio trizan, pijanom nije smila ni guknit (fig.). zasipit svr. 'poeti sipiti (o kii)'. Bili smo jo na po puta do varoi kad je kia zasipila. zasist zasidnem svr. 'doi nakratko i dugo se zadrati'. Kazo e da je doo na dvi tri rii, a on zasio cilo poslipodne. zasjat (se) -am (se) svr. 'zasijati (se)'. Sunce je ve zasjalo, a ti jo uvik u krevetu. zasladit (se) zasladim (se) svr. 1. 'staviti eer, med ili to sl., uiniti siatkim'. Malo si zasladila ovaj dunc 2. 'pojesti ili popiti na kraju ega'. Ostavi i meni jedan komad pogae s makom, ou na kraju da zasladim. zasluit zasluim svr. 1. 'zaraditi, dobiti nagrau ili platu za ono to je uinjeno'. Koliko si radio, toliko si i zasluio. 2. 'dobiti pravo na neto'. Dvadest godina tiram tu kobilu, valdar je zasluila da se malo i odmori. Izr. ~ batine 'dobiti batine'. zasolit zasolim svr. 1. 'jae posoliti'. Zasoljeno je meso, al pakl bolje e i vino. 2. 'zainiti alom (fig.)'. Zdravo je lipo pripoviat, a pokatkad i pomalo zasolit. 3. 'naneti tetu, zapapriti (fig.)'. Bio je uvrien i eko je zgodu kad e mu zasolit. zasopit se -im se svr. 'zaduvati se, znojem se osapunati (zapeniti)'. Kola su tako zapala u buzalicu da su se i konji i ljudi zasopili dok i(h) nisu izvukli. zaspat zaspem svr. 'poeti spavati'. Jo nisam ni i(s) sobe izala, on je ve zaspo. zasrat zaserem svr. 1. 'obaviti veliku nudu (na neemu ili oko neega)'. Samo da saznam ko nam je stazu zasro?! 2. 'upropastiti neto to je sve unapred bilo obro zamiljeno'. Ja sam njima sve udivanila i bili su pristali da je isprose taku kaka je, a onda doe onaj pijani Bolto i nako e s vrata: ujem da udajete onu ludu curu... sve je zasro! zastajat -jem nesvr. prema zastat. Dr se mene, nemoj furtom zastajat. zastajkivat -ajkivam nesvr. 'zadravati se s vremena na vreme'. itavog puta smo zastajkivali i oslukivali, inilo nam se da kogod za nama ie. zastat -anem svr. 'zaustaviti se, zadrati se'. Nemoj zastat jel bi samo gubili vrime. zastidit zastidim svr. 'uiniti da neko oseti stid'. Nije tribalo dite svitovat prid svima, sad si ga zastidila. ~ se 'osetiti stid'. Moda se zastidila, znate kako je, ona je jo nova mlada. zastranit zastranim svr. 'poi stranputicom pogrenim putem'. Ne znam kud je mogo zastranit kad ga jo nema. zastravit zastravim svr. 'prestraviti'. Joj, to si me zastravio!; Dite je imegod zastravljeno kad se na svaku glasniju ri

trza. ~ se 'prestraviti se'. Ti si kriv to se dite zastravilo pa ga tii. zastrt (se) zastrem (se) svr. 'pokriti, prekriti (im)'. ene u nikim zemljama su jo uvik zastrte; Zastri virange pa da zapalimo lampa. zastrugat zastruem svr. 1. 'poeti strugati'. Zastrui malo noom. 2. 'utei'. Zastrugo je papcima da varnicama umalo nije zapalio umu! zastudit -i svr. 'zastudeti, zahladneti'. Jesen je neprimetno prola i najdared je zastudilo. zasukat (se) zasuem (se) svr. 1. 'zavrnuti i zaviti oko neega'. Vince je zasuko gae i gazi priko bare. 2. 'uviti, ufitiljiti'. Na striko ima zdravo lipe brkove, al nikad nee da i malo zasue. Izr. ~ rukave 'latiti se posla'. zasukivat (se) -ukivam (se) nesvr. prema zasukat. Sad zasukiva rukave kad ist triba. zasut (se) zaspem (se) svr. 1. 'prekriti posipanjem; zatrpati neim sipkim'. Jutros su zasuli stazu do gencije utim piskom. 2. 'sasuti meljavu u mlinu, pustiti da se melje'. Sad smo mi na redu pa e mlinar zasut nae ito da se melje. zasuzit (se) -im (se) svr. 'poeti suziti; pustiti suze'. Kad je vidiia da joj sin ie kui, iv i zdrav, oi joj se same zasuzile. zasvirat zasviram svr. 'poeti svirati'. Ajde, armonikau, jedno kolo ve zasviraj! zaarat zaaram svr. 1. 'poeti arati'. 2. '(fig.) zavrljati (o muu kod drugih ena)'. Zaaro je on ve odavno, samo je njegova Marga to poslidnja saznala. zaeerit -im svr. 'eerom zasladiti, staviti eer u to'. Meni moe malo vema zaeerit, ja voiim slatko. zait zaijem svr. 'koncem privrstiti jedna za drugo ivenjem'. Skini taj bolondo do ti zaijem rukav. zaivat zaivam nesvr. prema zait. Kaka je to sigra, kad ja tebi svaki dan moram puca na kaputu zaivat? zakulj(i)ca 1. 'malo skrovite'. Bao uvik nau take zakulj(i)ce di e sklonit novce pa posli ni sami ne znadu di je. 2. 'sitan beznaajan razlog da bi se nekom (neto) zamerilo, da bi se to osujetilo ili uinilo'. Dida side na stocu i samo smiljaje zakulj(i)ce kako bi mogli antrat. zamrcat -am (3. 1. zamre) svr. 'poeti plakati, zaplakati'. Samo sam glasnije joj kazo, a ona je oma zamrcala. zanjevat zanjevam nesvr. 'predomiljati se, nekati se'. Nemoj tu vazdan zanjevat, ve uzmi kad ti dida daju tako lipu jabuku. zaporovat -ujem svr. v. porovat. Samo za po godine sam zaporovala tri kile tnasti. zatrofit zatrofim svr. 'zarafiti, privrstiti rafom'. Ne moem valdar prstima zatrofit?! zaukat -am svr. 1. 'poeti ukati'. Znala sam da je Manda dola, samo njezina svila mo tako zaukat. 2. 'dobro uviti, umotati'. Noom je ladno u sobi, dobro zaukaj jorgan ditetu iza lea, da ne ozebe. 3. 'prikriti, sakriti'. Cilo posli podne traim eer, nana su ga digod zaukali i ni za onog amena da ga naem. zaukavat -ukavam nesvr. 1. prema zaukat. 2. 'zatakavati, zabaurivati'. Nije dobro, Mare, to ti njegovu krivicu zaukava prid ocom. zatakat -am svr. 1. 'onemoguiti da se neto sazna; prikriti'. Nana sii dobri, oni uvik nas dicu malo zatakaje prid baom. 2. 'uutkati, umiriti'. Idi zatakaj dicu, vrime je da spavaje. zatakavat -akavam nesvr. prema zatakat. ta me zatakava kad u i tako kazat istinu. zatavnit zatavnim svr. 'uiniti tamnim, zatamniti'. Najdared je zatavnilo ko da e sto oluja bit. ~ se bezl. 'zatamneti, smraiti'. Sve mi se prid oima zatavnilo kad sam ga vi'dila pijanog. zate zateem zateknem svr. 1. 'nai (koga negde, neto to je ve od ranije postojalo)'. Zatekla sam svu dicu zajedno. 2. 'iznenaditi, uhvatiti (na emu)'. Zna da j'e i moja curica postala divojka: zatekla sam je kako se udeava prid ogledalom. 3. 'prihvatit decu iz ranijeg braka svog partnera'. Zateena dica; supr. privedena dica 'stupanjem u novi brak'. ~ se 'nai se, ostati'. Ja sam se udala u bogatstvo koje se zateklo posli didine smiti. zatelebait se -im se svr. 1. 'zaljubiti se preko mere'. Ni ne vidi, ni ne uje nikog, toliko se zatelebaio u ba Mikovu er. 2. 'zablenuti se (ir.)'. Ja mu divanim, pa divanim, a on se digod zatelebaio, pa ni ne haji ta mu ja kaem. zaticat (se) -iem (se) nesvr. prema zate. Janje, ta e s vas bit kad svako vie zatiem Nikolu kod tebe? zatiljak -iljka m 'zadnji deo glave, potiljak'. Vidim mu samo zatiljak. zatim pril. 1. 'posle toga, potom'. Ranko su veerali kod nas, zatim su joa malo sidili i onda oli pi'ce u varo. 2. 'osim toga, jo'. U staro vrime je bilo dosta ljudi koji nisu znali ni tit ni pisat, zatim je bilo dosta taki koji su samo nauili tit tampana slova. zatravit (se) zatravim (se) svr. 'zarasti u travu'. Bostan je zatravio, jel furtom pada kia pa ga ne moemo okopat. zatravljen -a -o 'koj'i ne zna ta da radi od nekog bunila, ogranien, opinj'en'. Svata smo joj ve divanili, al ne vrfdi, ona

tri samo za njim, ko da je zatravljena, nit vidi nit uje. zatravljeno pril. 'kao zatravljen, opinjen'. On je samo gledo nimo i zatravljeno. zatrat (se) -lm (se) svr. 'poeti trati, potrati'. Ka(d) e ti zatrat? ~ se 1. 'uputiti se trei, zaleteti se u trku; potrati'. Lagano je krenio, pa se onda zatro. 2. 'u govoru se nehotice izrei, otii predaleko'. Eto, vii, da se nisi zatrala, niko ne bi ni dozno da ti nema novo ruvo. zatravat se -ravam se nesvr. prema zatrat se. zatreperit -eperim svr. 'poeti treperiti'. Ne znam ta mi je, kad vidim Nikolu, oma sva zatreperim. zatrupovat -ujem svr. 'postati vojnikom'. Komijin Lazo je jue zatrupovo. zatucan -a -o 1. 'duhovno zaostao, ogranien'. Ne eli valdar da i njegova dica ostanu zatucana?! 2. 'zadrt, tvrdoglav; uporan, nepopustljiv u svome uverenju'. Ostavi ga nek zjali kad je zatuean ovik. zatucanko m 'umno ogranien ovek'. Samo kad nisam zatucanko ko ti! zatutkalisat -iem svr. 'zalepiti tutkalom'. Zatutkaliso sam on, sad se vie nee odlipit. zatvoren -a -o 1. trpni prid. od zatvorit (se). 2. 'ograen sa svih strana'. - Za vinanje smo pogodili zatvoren fijaker. 3. 'taman, zagasit (o boji)'. Otkad je -'a znam, ona nosi ruva samo zatvorene farbe. 4. 'koji ne otkriva svoje misli, svoj'a oseanja, povuen'. ~ on je malo teak na riima, a sad je jo posto i zatvoren, valdar se zato ni ne mo oenit. Izr. Nai na ~ -a vrata "biti odbijen'. zatvorit zatvorim svr. 1. 'uiniti da se kroz neto ne moe proi, da se iz ega ne moe izai ili u neto ui'. Zatvori pendere u sobi. 2. 'sklopiti, zaklopiti ono to je bilo otvoreno'. im je kia pristala, Mara zatvori kiobran. 3. 'uvesti, smestiti u ograen prostor ili prostoriju: ~ svinje u svinjak, ~ kokoke u kokoinjac, ~ stoku u staju'. 4. 'oduzeti kome slobodu, staviti u zatvor'. Kau da su onog lopova uvatili i zatvorili. 5. 'obustaviti, prekinuti rad'. ~ imali smo jednog jedinog ustera u selu, zbog starosti i on e zatvorit duan. 6. 'prouzrokovati oteano pranjenje creva, tvrdu stolicu'. Na Stipa je Ieei bolesnik i zato mu se stolica morala zatvorit. Izr. ~ nekome usta 'uutkati'; ~ oi 'umreti', 'praviti se nevet'; ~ duan (podrug.) 'zakopati lic na akirama'; 'upozoriti ensko dete da sastavi raskreene noge i da se pokrije'. ~ se 1. 'ostati u sobi, u stanu zakljuavi vrata'. Mali Ivan se zatvorio u paj'c. 2. 'povui se u sebe'. Prvo se odvojila od svoji, a posli se sasvim zatvorila. atvorizat -orlzam nesvr. 'uoestalo zatvarati vrata (iza svakog pri ulasku vie lica)'. Zato zatvoriza toliko vrata, saekaj da svi uu p onda zatvori. zaudarat -am nesvr. 'smrdeti'. Pa nisi cigurno pio vina kad zaudara na rakiju. zaugarit zaugarim svr. 'ostaviti zemlju pod ugarom'. Jesmo i pokosili i zaugarili. zaujit -i(m)/zauji(m) svr. 'poeti hujati'. Jeste 1 uli, napolju je togo zaujilo, mora da je krilatica naletila. zaujtru pril. 'za jutro'. Zaujtru u vam, dico, ispe lepanjica. zaukat -am svr. 1. 'uiniti da to poleti, da ubrzano krene'. Zaukaj ti kameni, da vidimo ko e dalje bacit?! 2. 'zajoviti'. Zauko je tu mladu curu, pa sad okliva da je oeni. ~ se 'zaleteti se, uiniti da se to ubrza'. Zauko se s piom i to e mu bit kraj; Zauko se ko da radi uture; Kad se onda zauko, ni sam nije znao kako je strmoglavce upo u ritinu. zaukavat (se) zaukavam (se) nesvr. prema zaukat (se). zaurlat -am svr. 'poeti urlati'. Ni ja se nisam probudio dok kerovi nisu zaurlali. zaurlavat zaurlava nesvr. prema zaurlat. zaurlikat zaurliem svr. 'urlikati'. imo sam~ jednog kera; kad je taj zaurliko, uvik se kaka nesria dogodila. zaurnjat se -am se svr. 'zadubiti se (u neki posao)'. ii zovi bau na unu, ja i(h) furtom viem, al oni su se tamo zaurnjali oko obora. zauiljat -am svr. 'zavitlati, zaoijati'. Zauiljaj tu batinu vema pa e dalje keit vrepca. ~ se 'zaleteti se, postii brzinu'. Kad se on zauilja, niko ga ne zaustavi. zauiljavat (se) -iljavam (se) nesvr. prema zauiljat (se). zauljivit (se) -im (se) svr. 'preneti na nekoga vai'. To te tvoja druga zauljivila. zauva 'muevljeva sestra, zaova'. Bolje se pazim s jetrovom neg sa zauvom. zauvica dem. od zauva. Zauvice, ja ti nlsam kriva, to tvoj ovik kod mene noiva (nar.). zauvik pril. 'za sva vremena, zasvagda'. Je 1 mi poklanja loptu ba zauvik?! zauvin -a -o 'koji pripada zaovi'. Nisu moja, to su zauvina dica. zauzdat -am svr. 1. 'staviti uzdu (konju)'. Samo ti zauzdaj konj'e, eto mene. 2. 'obuzdati, savladati, drati pod kontrolom'. Koliko ja vidim, bolje bi bilo da ti zauzda maJo tu tvoju enu. ~ se 'savladati se, obuzdati se'. Nece se ona zauzdat dok ne zaradi batine.

zauzdavat (se) zauzdavam (se) nesvr. prema zauzdat. zauzet -a -o 1. trp. prid. od zauzet. 2. 'zaokupljen, zaposlen (oko nekoga ili neega)'. Badava me eka, ja u bit zauzet s muom krava dokasno uvee. zauzet zauzmem svr. 1. 'zauzeti, okupiti (misli)'. Te crne misli su me toliko zauzele da nita drugo ne znam. 2. 'vrsto ostati pri svom stavu'. Kako a je zadrim kad je ona zauzela i pa i dalje u kulu. ~ se 'zabaviti se, zaposliti se (im)'. Zauzela se danas oko sudi, pa ni unu nije skuvala. zavaa 'svaa, rasprava; meusobni spor'. Kad nismo u zavadi, onda iemo jedni drugima i u goste. zavadit (se) -im (se) svr. 'izazvati svau izmeu dva ili vie lica, meusobno posvaati'. Zemlja je brau zavadila. Izr. Zavadio bi i dva oka u glavi 'toliko je zao'. zavaat (se) zavaam (se) nesvr. prema zavodit (se). zavalit zavalim svr. 'zatrpati, zakopati'. Uzmi aov pa zavali tu crkaninu digod dalje od salaa. zavalit se zavalim se svr. 'opruiti se, komotrio lei; zauzeti mesto, namestiti se'. Glavno da si se ti zavalio po svoj klupi, a drugi nek gledaje di e sist. zavaljivat (se) -aljivam (se) nesvr. prema zavalit. zavarat (se) -am (se) svr. 1. 'odvratiti neiju panju od ega skreui je na drugu stranu'. Zavaraj ime dicu da ne vide kad bao bidnu izvodili tele da ga nose na pecu. 2. 'zavesti, namamiti'. Vranje ga je dotleg zavaravo dok ga nije zavaro u kuruze i tamo ga dobro nalemo. Izr. ~ trag 'veto izbei poteri'. zavaravat (se) -aravam (se) nesvr. prema zavarat. Ja bi, Tone, samo tila da znam: koga ti oe da zavara, sebe jel mene?! zavatit -im svr. 'zahvatiti'. Malo sam gue zavatio, al ja volim gustu orbu; Kad ga je udario, mal nije i mene zavatio kandijom. zavest -edem svr. 1. 'odvesti u stranu, skloniti'. Zavedi je iza kue pa joj tamo kai. 2. 'navesti na rav put, obmanuti, prevariti'. Upo je mlad u pokvareno drutvo, pa su ga zaveli i sad ga je teko vratit na pravi put. 3. 'uvesti, postaviti red'. ii med nji, Stipane, ti si najstariji i zavedi red, ne daj njim da se svaaje. 4. 'osvojiti, zaluditi'. Vidi tog matorog magarca kako je znao zavest tu mladu curu i sad radi njom ta oe. ~ se 'poi, povesti se za kim'. Povirovala je njegovim lipim riima, pa se zavela za njim, a on i oe i nee. zavezan -a -o 1. trp. prid. od zavezat. 2 'koji se ne ume snai, spleten, nespretan'. Ivan njim je nako najodrieniji, a sva druga dica su zavezana. zavezat zaveem svr. 1. 'stegnuti vezom (uetom, lancem i dr.)'. Zavei dobro dak, nemoj da ti se na putu odrli. 2. 'napraviti, splesti vor'. Zavei kraj da se ne provue kad budemo stezali voz sa slamom. 3. 'privrstiti vezom (za neto), privezati'. Najbolje bi bilo da zavee dribe uz kobilu, pa e on lagano kasat pored matere. ~ se 1. 'svezati se, splesti se u vor'. Zavezo mi se konac, pa ne moem da odmrsim. 2. 'privrstiti se vezom (za neato), privezati se'. Joso se uvik zavee za drvo, p(a) onda se sputa u bunar. zavezivat (se) -ezivam (se) nesvr. prema zavezat (se). zavida pril. 'po belom danu, pre nego to se smrkne'. Vranje, im proda slamu na peci, kreni na sala, bolje da se vrati zavida. zavidan -dna -dno 'zavidljiv, koji zavidi drugom, pun zavisti'. Nismo mi zavidna eljad, al bi volili da i mi imamo malo vie. zavidit -im nesvr. 'pokazivati zavid'. Da zna, Dano, malo ti moram zavidit, ima najlipu curu. zavijat zavijam nesvr. prema zavit. zavijat zavija nesvr. 'oglaavati se zavijanjem (vuk, pas)'. Ne volim kad noom ker zavija, to, kau, sluti na niku nesriu. zavijat -je svr. 1. 'poeti vejati'. Dunio je vitar, sa e zavuat. 2. 'pokriti, zatrpati, zasuti (sneg)'. Smetovi su zavijali putove. iite danas, dok se vidi prt, jel noos mo zavijat, pa neete mo oti. zavijavanje s gl. im. od zavijavat. Samo da pristane ve ovo zavijavanje, da vitar ne nosi snig na sve strane. zavijavat -ijavam nesvr. prema zavijat. zavijorit -i(m) svr. 'poeti vijoriti'. Kad je potro, koulja mu sva zavijorila. ~ se 'poeti se vijoriti'. Rano jutros se zavijorio barjak na varokoj kui. zavijugat (se) -am (se) svr. 'poeti (se) vijugati'. Ba na ovom mistu se put zavijugo, a posli opet upravo ie. zavijutak -tka m 1. 'mesto gde zaokree put' manja krivina, zavoj puta, okuka'. Ako pouri, stignie ga na zavijutku staze. 2. 'zamotuljak, zaveljaj'. ~ odu dida s jednim zavijutkom pot pazuvom. zavirandit -im svr. 'navui zavese'. Ja u upalit lampa, a ti zavirandi pendere.

zavistan -sna -sno 'zavidan, zavidljiv'. Kako e nas sad gledat ona zavisna baba kad nas vidi na novim karucama?! zavit m 'sveano obeanje, sveana obaveza na to; zakletva'. Nemoj ga ni nudit, on ve po godine ne ide nedilj'om mesa, uzo je godinu dana zavit i strogo se dri tog. zavit zavijem svr. 1. a. 'uviti zavojem (ranu), previti'. Mare, operi ditetu prst od krvi, metni na ranu malo kriiva i zavi istom krpom. 1. b. 'omotati oko ega; uviti, zamotati (cigaretu)'. Stipane, donesi mi tozlu s duvanom, ou bar jednu da zavijem, jo danas od silnog posla nisam ni jenu cigaretlu popuio. 2. 'saviti unazad; zavrnuvi malo podii'. Luce, oma da si zaviia te rukave, p onda peri. 3. 'promeniti pravac, skrenuti (levo ili esno)'. Samo ti, kad doe do raskra, zavi nalivo i ne moe se zbunit. 4. 'zaboleti, biti zahvaen grem'. Ne znam od ega me je najdared zavio trbuv. ~ se svr. 'umotati se, uviti se, obaviti se'. Zavila si se u pokrovac pa jo dre!? Izr. Zavit se u crno 'pasti u duboku alost'. zavitovat -ujem nesvr. 'obavezati zakletvom, sveano obeati, zavetovati'. Mater ga je na samrti zavitovala da mora Margu uzet za enu. ~ se 'obavezati se zavetom, zakleti se, zavetovati se'. ta ga nudi vinom, ovik se zavitovo. zavitrina 'mesto zaklonjeno od vetra'. Nao je sebi korenja za veeru i dobru zavitrinu za no. zavlait zavlaim nesvr. prema zavu. ~ se nesvr. prema zavu se. zavodit (se) zavodim (se) nesvr. prema zavest (se). zavolit zavolim svr. 'poeti voleti'. Lako je zavolit, al je teko pribolit. ~ se 'poeti se voieti'. Mladi su se zavolili i rano se uzeli. zavraat zavraam nesvr. 'zaarati'. Lud je za njom ko da su mu zavraali. zavranit zavranim svr. I. 'uiniti vranim, zacmiti'. Tezo, Tezo, ti si ba zavranila obrve! 2. 'zatvoriti vranom, zaepiti (bure, bavu)'. Ako je bure puno, zavranite ga. zavranjivat -anjivam nesvr. prema zavranit. zavrat (se) zavrem (se) nesvr. prema zavrnit. ~ otpoelo je ve i lie da se zavre. zavravat (se) -ravam (se) nesvr. prema zavrtit (se). zavrivat (se) -rivam (se) nesvr. prema zavrtit (se). zavridit zavridim svr. 'zasluiti'. Ana je dobila nove cipele, a dobie i ti kad zavridi. zavrit zavre (r. prid. zavro, zavrla, zavrlo,) svr. 1. 'provreti, poeti vreti'. Ako je zavflo, skrati vatru. 2. 'ispariti ugim kuvanjem, uvreti'. Stane, pazi na kuvanje, doli vode da ne zavre. zavriit se zavrii se nesvr. 'uvreiti se, ukoreniti se'. Dobro su se zavriile bundeve, valdar e onda bit i bundeva. zavrnit zavinem svr. 1. 'okrenuti; pritegnuti'. Zavrni slavinu. 2. 'posuvratiti, zasukati malo zadii'. Zavrni rukave da i(h) ne zamae. 3. 'skrenuti u stranu, zaviti'. Na kraju ovog sokaka zavrni nalivo. 4. 'govoriti uvijeno, dvosmisleno'. Voli ti, kandar, malo da zavrne u divanu. ~ se 'posuvratiti se, zavrnuti se'. Zavrnio ti se rukav. zavrnut -a -o 1. trp. prid. od zavrnut. 2. 'nastran, svojeglav'. Kako da kae tom zavrnutom oviku da je urila prid njega i pala, pa je tako ukvarila nogu. 3. 'iskrivljen, zavijen'. Meni ne da nije lip, nego je ba ruan, i nos mu je sav zavrnut. zavrtit -im svr. 1. 'poeti vrteti, napraviti koji obrtaj, okrenuti'. Niko nije od nje bolje znao zavrtit ekrk. 2. 'okrenuti (glavu) kojiput levo desno u znak odbijanja ili negodovanja'. Nita mi nije kazo, samo je jedno dvared zavrtio glavom, sve mi je bilo jasno. ~ se 'poeti se vrteti'. im su tamburai zasvirali, kolo se zavrtilo. Izr. Zavrtilo mu se u glavi 'dobio je vrtoglavicu'. zavravat (se) zavravam (se) nesvr. prema zavrit (se). zavrit zavrim svr. 1. 'privesti kraju, dovesti do kraja, okonati'. Vi unajte brez mene, ja u unat dok zavrim oranje. 2. 'nestati, umreti'. Eto, zavrio je i on svoj mukotrpni ivot zauvik. 3. 'dospeti do nekog stepena u ivotu'. Kako se latio lopovluka, jo e na vialima zavrit. 4. 'pokriti stog (sena), kamaru ita'. Jo dva voza emo dovest, s tim triba da zavri kamaru. ~ se 'dospeti do kraja; prekinuti se'. Zavrila se i ova dugaka zima. Nikad se taka jurnjava ne mo dobro zavrit. zavuen -a -o 1. trp. prid. od zavu. 2. 'zaklonjen, udaljen, zabaen'. Nisam znao da je tvoj sala tako zavuen, nimalo se ne vidi od draove ume. zavu zavuemsvr. 1. 'uvui'. Zavuko je glavu u kaput, da mu se jedva oi vide. 2. 'odvui iza ega, skloniti kud'. Jesi 1 zavuko kola pod naslam. ~ se 'ui, skloniti se, uvui se'. Zavukli se, ko ker podvijenog repa pod ardak. zazelenit (se) -elenim (se) 'poeti zeleneti (se), postati zelen'. Vidi se da je pravo prolie, sve se zazelenilo. zaziat (se) zazia (se) svr. 'zagraditi, zatvoriti zidom'.. Mani ga, da mo jo bi i pendere zazio. zaziivat (se) -iavam (se) nesvr. prema zaziati. zazirat -rem nesvr. 'plaljivo gledati, priboavati se'. U pomrini ovik esto zazire, pa mu se sve ini vee neg to je. zazivat zazivam i zazivljem nesvr. 'zazvati, dozivati'. Molim ti se i zazivam, Svemoni, da mi pomogne (molitv.). zazjat (se) -am (se) svr. 'poeti zjati, zablenuti se'. ta si to vidio na Ivanu kad si se tako zazjo u njeg?!

zazjavat (se) zazjavam (se) 'zijati, prazno gledati'. ta e ti na vaaru, samo tamo da zazjava?! Izr. Zazjava ko arov na ugarnicama 'dangubi u zijanju'. zazocat se zazocam se svr. 'zagledati se, za" blenuti se'. Zazoco se u Baru ko da nikad curu vidio nije. zazor m 'mali slobodni prostor (u nekom okviru, zastakljenoj povrini i sl.)'. Nemoj zdravo privrstiti caklo za drvo, ostavi malo zazora da ne pukne. zazrit zazrem svr. 'poplaiti se, trgnuti se od straha'. Zazrla sam u mraku pa sam zato viknila. zazubice pl. t. 1. 'meso to naraste konju oko zuba'. Ko e konju povadit zazubice? 2. 'natekle desni usled zapaljenja, gingivitis.'. Izr. Narasle mu zazubice 'dobio volju, elju za jelom gledajui druge kako j'edu'. zazujit zazuji(m) svr. 'poeti zujati'. Meni se ini ko da su odan ele zazujile?! zaelit (se) -im (se) svr. 'osetiti elju (za kim ili im)'. Tako sam se zaelila moje unuadi. zamurit svr. 1. 'zatvoriti oi, poeti muriti'. Zamuri, Stane, da se sakrivamo. 2. 'nainiti se kao da se neto ne vii (neiji postupak i sl.), progledati kroz prste'. Bap ba ne vole da Luka dolazi u nau kuu dok se ne uzmemo, al zato nana malo zamure. 3. 'smelo se odluiti za neto'. Ta, zamuri, pa kud pukne da pukne. zauljit zaulji svr. 'poeti ulj'iti, malo osetiti uljenje'. Potrevie on skinlit opanke, im ga zaulje. zbacit zbacim svr. 1. 'baciti dole, odozgo, s ega'. Ajd sad, uzjai ti, mone, pa da vidim kako e te konj zbacit. 2. 'skinuti (sa sebe)'. Jedva ekam prolie, pa da zbacim ovaj teki kouv s mene. 3. 'ukloniti, odstraniti (s poloaja)'. uvo sam da su zbacili s glavnog mista onog filanca. zbacivat zbacivam nesvr. prema zbacit. zbarlat zbarlam svr. 'neukusno i neisto prirediti hranu'. Zbarlala je tu unu da je ni svinji ne bi onjuili'. zbignit se -nem se svr. 'skupiti se (tekstil posle pranja, kiselo mleko posle uskuvavanja se pretvori u sir i sl.)'. Od ega j'e ta tvoja leveka kad se tako zbigla posli pranja, da je vie ne moe ni obu. zbijat se zbija se nesvr. 'deavati se, dogaati se; zbivati se'. Kad bi mi znali ta se to njom zbija, mogli bi joj i pomo. zbit zbijem (trp. prid. zbijen -ena i zbit) svr. 1. 'sabiti, nabiti, uiniti vrstim'. Dobro zbijena zemlja vra je od valjaka. 2. 'saterati, sagnati (na nevelik prostor)'. Kako ste mogli tolike prasice zbit u j'edan svinjak, mogli su se poguit. ~ se 'sabiti se, stisnuti se'. Tribalo bi vidit zato su se sve ovce u jednu ou zbile, ta i(h) je moglo uplait. zbit se zbidne se svr. 'desiti se, dogoditi se'. Nisam na to mislila, al kad se zbilo, neemo zato sidit pa plakat. zblanit se -nem se svr. 'uplaiti se, zaprepastiti se'. Toliko sam se zblanila o make da sam se sva ukoila. zblenit se -nem se svr. 'zbleniti se, ne snai se pred nekim iznenadnim dogaajem'. Pa je 1 udo to se i gazda zblenio kad je na njegov prag banio jedan stari prosjak. zblenut -a -o 1. trpni prid. prema zblenit (se)'. 2. 'smeten, zbunjen'. i ja sam ko mater bila zblenuta. zbliza pril. 'iz blizine'. Svoziemo ito zbliza i ono zdaleka, sve na jedno guvno. zbogom 'reca za pozdrav pri rastanku'. ~ poli 'otpozdrav u odlasku'. zborit -im nesvr. 'govoriti'. Uio je kule pa lipo zbori. Izr. Hulje lipo zbore, al nitkovski rade! zbrat zberem svr. 'sabrati, skupiti'. I boljl smo i vridniji od vas: mi smo zbrali itavu voku. zbrdazdola pril. 'bez ikakvog reda'. Cigurno da je teko radit kad su se skupili zbrda-zdola. zbrzat -am svr. 'odve brzo rei, uraditi (obino i los)'. Gledaj malo kako radi, jel ona zna to zbrzat na dvoje na troje. zbubat zbubam svr. 'loe uraditi neki posao'. Ja u poteno platit a ti da mi ne zbuba. zbunit zbunim svr. 'dovesti u zabunu'. Tona ga uvati za ruku, a to ga jo vema zbuni. ~ se 'doi u zabunu'. Nije on kriv, svi smo se zbunili. zbunljiv -a -o 'onaj koji se lako zbuni'. ta se toliko pridomilja, ne izgleda mi zbunljiv deran. zbunjen -a -o 1. trp. prid. od zbunit (se). 2. 'smeten, smuen'. Gledaj kako e se ponaat, nemoj da kau da si zbunjen momak. Samo da ste vid(i)li Josu, oo momak na ogled, a oi upro u zemlju, pa ie zbunjeno ko da e ga kogod zaklat. zbunjivat (se) zbunji/am (se) nesvr. prema zbunit. Dosta sam ja zbunjena zbog svoje nevolje, nemoj me jo i ti zbunjivat s tvojim divanom. zdaleka pril. 'izdaleka'. Esu 1 se vai zdaleka doselili vamo? zdaljeg pril. 'podalje'. Ja sam zdaljeg stojo, pa nisam ni uvo. Izr. Bolje se zdaljeg pazit, neg izblieg mrazit! zdavno pril. 'odavno'. Jesi enjen? Pa, da da sam i to zdavno.

zderat zderem svr. 'otkidajui odvojiti, skinuti, zguliti'. Ko je jagnje zdero, mogo je i kou uradit. zdila 'posuda za jelo (inija)'. To je gotova radost, im je puna zdila na astalu. zdil(i)ca dem. od zdila. Tako je lupio zdil(i)cu o zemlju da su se samo rbine vid(i)le. zdoknit -em svr. 1. 'presvisnuti, uginuti, crknuti'. Ba Vranji je j'ie zdoknila ona najvea krmaa. 2. 'umreti (pogrd.)'. I roena ena ve kae: valdar e ga ker odnet pa e zdoknit od tog silnog pia. zdrav -a -o 'koji nije bolestan'. Zdrava dica ko tuckovi. Izr. ~ ko dren, ~ zdiavcat, ~ zdravcijat 'sasvim zdrav'; prav i ~ 'potpuno nevin'. zdravlje s 'stanje u kojem se ne oseaju nikakvi bolovi'. Glavno je zdravlje, jel to ne mo ni kupit ni ukrast. Izr. na ~ 'kae se onom ko kihne (a on odgovara: fala'.)'. zdravo pril. 1. 'u zdravom stanju'. Jeste 1 se zdravo vratili? 2. 'vrlo, veoma'. Zdravo je voli, a ona ni da uje za njeg; Zdravo je bolesan. zdregnit -nem svr. v. zdrvenit se (1.). Ja sam unu na vrime skuvala, tribalo je do ranije i onda se kuvanje ne bi zdregnilo. zdrobit zdrooim svr. 'smrviti, izlomiti na sitne komade'. Tako je o bisa udaro kalapaom da je zdrobio i lupinju i orase. ~ se 'smrviti se, razbiti se na sitne komade'. Nisi dobro poslagala jaja, pa se pet zdrobilo u kotarci. zdrockat (se) zdrockam (se) svr. 'smrviti (se), zdrobiti (se)'. Joj, nane, Ispala mi je iz ruke i'sva se zdrockala ona velika porcelanska zdila za orbu. zdrvenit se zdrvenim se svr. 1. 'postati tvrd kao drvo'. Alaj se ovo tvoje ilo oladilo, sve se zdrvenilo. 2. 'ukoiti se od iznenaenja, zapanjiti se'. Tako si me iznenadio da sam se u prvi ma(h) sav zdrvenio! zduvat zduvam/zduem svr. 'duvanjem skinuti, zbaciti, oduvati'. Oluja je zduvala cripove sa salaa i svi su se porazbijali. zapit -im svr. 'uhvatiti, epati, zgrabiti'. Na arov ga je zapio za nogu. zerit -im svr. 'epati, iznenaditi na delu, neoekivano uhvatiti koga na inu'. Zerio i(h) je ba kad su oko ponoi kopali krumpir. zebnja 1. 'oseaj hladnoe, jeza'. - Ti kae da nije ladno, a mene taka nika zebnja spopala. 2. 'zabrinutost, strahovanje (za koga)'. Pazi kako e na tom velikom putu, ne volim to me nika zebnja obuzima. zec (pl. zecovi) m 1. zool. Lepus. 2. 'plaljivac, kukavica'. Ne vridi da se njemu obraa da te zatiti, ta on je pravi zec! ZavPrave raanj, a ~ u umi! U tom grmu lei ~ 'u tome je problem'. zecov -a -o 'koji pripada zecu, svojstven zecu'. Saio sam prusluk od zecove koice. zee -eta s dem. od zec. Ujo su mi doneli jeno zee. zei -ia m dem. od zec. zeinjak -aka m 'kavez za zeeve'. ii u zeinjak pa uzmi zeca kojeg oe. zeji -a -e 'koji se odnosi na zeeve, koji pripada zeevima, svojstven zecu'. Podaj i piliima od zeje ditel(i)ne. zefir -ira m 'vrsta lagane tkanine'. Danas mi je nana kupila jedno novo ruvo od zefira. zeko -e m (odm.) 'zec'. Ti grize s pridnjim zubima ko zeko. zelen m 1. 'boja u kartama'. Znam da ti nema kad je kod mene sav zelen. 2. v. zeleni. Naberi zelena za orbu. zeleni -ia m 1. 'povre, zelen'. Od zelenia mi donesi samo perina, argaripe imam dosta. 2. 'nezreli plodovi (voe, i dr.)\ Nabro je jabuka i kruaka, pravi zeleni, to nije jo za ilo. 3. 'zeleno rastinje i lie'. Nakosi malo zelenia za telad. zeija 'krmaa zelene dlake'. Zeija je oprasila devet prasica. zeijaa v. zelja. Zeljau smo zaljuili, raniemo je. zelje s 1. 'povre uopte, zelen, zeljaste biljke (gajene i samonikle) koje se upotrebljavaju kao povre'. 2. (alj.) 'neto ega ima na pretek, suvino, malo vredno'. ta se bar prid nama razmee kad mi znamo da tako zelje svud po putu raste! zeljov -ova m 'pas zelenkaste dlake'. Vei zeljova da koga ne ugrize. zemlja 1. a. 'planeta na kojoj ivimo'. 1. b. 'prostor ivota, svet'. 2. 'tlo, zemljite kao podloga poljoprivredne delatnosti'. 3. 'prostor za obradu, iskoriavanje, zemljite kao imovina, vlasnitvo: privatna ~, opinska ~. 4. 'drava kao geopolitika celina'. Izr. pokrie ga crna ~ 'umree'; gori mu ~ pod nogama 'u opasnosti je'; plae mu ~ pod nogama 'zbog lenjosti'; laka mu ~ 'da pooiva u miru'; ni na nebu ni na zemlji 'nesiguran'; pijan ko ~ 'sasvim pijan'; zaklela se ~ raju, da se svake tajne znaju! suvoj zemlji je i slana voda dobra! ne stoji kua na zemlji, ve na eni! bolje je svoju zemlju orat, neg na tuoj novce brojat! zemljica dem. od zemlja.

zemljika 'zemika'. Valdar nisi sam poio sve tri zemljike?! zemljopis m 'geografija'. Nane, danas sam iz zemljopisa dobio peticu od nae uiteljice. zemljoradnica 'ena zemljoradnik'. zemljoradnik m 'ovek, seljak koji se bavi obraivanjem zemlje kao glavnim zanimanjem, ratar'. I moj dida i pradida su bili zemljoradniki. zemljoradnja 'ratarstvo, grana poljoprivrede koja se bavi obraivanjem zemlje'. zemunica 'primitivna nastamba ukopana u zemlju'. Meni je moj dida pripovido da je njegov dida jo u zemunici ivio. zengija 1. 'deo jahaeg pribora u obliku metalne papue koja visi o kaiu s obe strane sedla, u koju jaha stavlja nogu, stremen; uzengija'. 2. 'kai o kome visi zengija (uzengija)'. zepsti zebem nesvr. 1. 'oseaii, trpeti zimu'. Ui u sobu, nemoj tu napolju zepst. 2. 'oseati strah, bojati se (%)'. Zebem ta e bit njim kad odraste tako brez roditelja. zera 'sasvim malo, trunica, mrvica'. Nemamo u kui masti i brana, al ni zere! zerdelija 'Prunus armeniaca, kajsija'. Skuvala sam tri boce pekmeza od zerdelija. zet m 'oenjen ovek u odnosu na enine roditelje, kerin mu'. Sutra e mi sva tri zeta bit na uni. zetovljev -a -o 'koji pripada zetu'. Nije moj, to je zetovljev vinograd. zgadit -im svr. 'uiniti odvratnim, gadnim'. Ako e opet bljuvat, ii napolje, jel zgadie me. ~ se 'postati odvratan, gadan (kome), smuiti se'. Doo je naljoskan i poo tako baljezgat da mi se zgadio. zgaat zgaam nesvr. 1. nesvr. prema zgodit. 2. 'ugaati, podeavati'. Znam ja da vi vema zgaate zetu neg sinu; Ne moram ja ni zgaat pa u pogodit tamo di ou. zgamudat -am svr. 'zguvati'. Ko j to vidio, novu novcatu maramicu tako zgamudat!? zgarite s 'mesto gde je bio poar, ostaci onoga to je uniteno poarom'. Sve je izgorilo, od salaa ostalo je samo zgarite. zgazit -im svr. 'stati na to, prignjeiti nogom ili nogama'. Zgazi tu gusinu; Ne bi taj ni muvu zgazio. zgedat se -am se svr. 'postati gedav, zakrljati'. Kaki je to bio ovik, a vidi kako je od silnog rada propo, sav se zgedo. zglavak zglavka (mn. zglavki i zglavkovi) m 'zglob'. Slomio je ruku u zglavku. zglavljen -a -o 'normalan, pametan, bistar'. Jesi 1 ti zglavljen? Kako se vlada, ne bi se ba moglo kazat da jesi. zgledan -a -o 'prezren, omalovaen'. Neu ja vie u njevo drutvo, da bidnem zgledan i da me ismijavaje. zgledat -am svr. 1. 'poniziti, prezreti, omalovaiti'. Nisi tribala tog momka prid svima tako zgledat. 2. 'sagledati, ugledati, opaziti'. Toliko ga mrzim da ga ne moem ni zgledat. zgledavat zgledavam nesvr. prema zgledat. zgleat se zgledam se nesvr. 'pogledati se meu sobom'. Nae cure dobile nova ruva, pa se sad samo zgledaje. zgnjeit zgnjeim svr. 'pritiskivanjem smrviti, zguvati i sl.'. Tako me zagrlio, pomislila sam da e me zgnjeit. zgoda 1. 'ono to se desi, doivljaj'. Mogo sam i ja pripovidat o mojim zgodama. 2. 'povoljna okolnost, prilika'. On se inio nevit, a zapravo je eko zgodu. Izr. iva (prava) ~ 'izvanredna prilika'; od zgode do zgode 'ponekad'. zgoan -dna -dno 'lep, naoit'. Dobro su se uparili, zgodan momak i zgodna cura. zgoica dem. od zgoda. Za tebe je zgodica, a meni ba nije drago. zgodit zgodim svr. 'podesiti, pogoditi, nai vremena'. Zgodi kakogod pa oi dovee, ~se 1. 'dogoditi se, desiti se'. To se ba zgodilo lane o svetom Vranji. 2. 'nai se, susresti se'. Nikako da se zgodi, pa da se i taj poso svri. zgono pril. 'na zgodan, podesan, pristojan nain; u zgodnoj prilici'. Nismo mi ni zgaali, al zgodno je ispalo. zgoreg pril. 'samo u izrazu'. Ne bi bilo/ nee bit ~ 'ne bi bilo suvino, naodmet'. Ne bi bilo zgoreg da ti prvo njim divani. zgotovit -im svr. 1. 'spremiti, skuvati jelo'. Ajte, zgotovila sam unu. 2. 'napraviti; biti uzrokom ega'. Svi nek uju da si ti onu komediju zgotovila. zgrabit -im svr. 1. 'snano i hitro uhvatiti, epati'. Zamislite, jutros dok su jo vake bile putane nisu poznale naeg Lazu i jedna kera ga je zgrabila za rukav, svega ga je iskidala'. Nemoj da ja tebe zgrabim. 2. 'ukrasti, smotati'. Bolje da sklonite taj novac, jei nikad se ne zna, kad je Mate u sobi, ta mo zgrabit. 3. 'grabljama sakupiti (seno, slamu i sl.)'. Zato niste zgrabili sino. ~ se povr. Kad su se onda nji dvojica zgrabili, kosti sve pacaje.

zgranit (se) zgranim (se) svr. 'jako se iznenaditi, zaprepastiti (se)'. Kako se ne bi zgranila, kad sam ula da dici ni kruva nisu dali, ve su i(n) gladne poslali na sala. zgranjavat (se) zgranjavam (se) nesvr. prema zgranit (se). zgrcat (se) zgrem (se) svr. prema zgrnit (se). zgrebat -em svr. 'grebui skinuti'. Ni noem nisam mogla zgrebat farbu s pendere. ~ se 'grebui se skihuti'. Ne znam kako se mogo tako zgrebat kre sa zida na ambetuu, a nisam ga davno ni mazala. zgrijat (se) -jem (se) svr. 'postati topao, ugrejati, zgrejati (se)'. Svirau vam, samo ekajte da mi se malo prsti zgriju. zgriit zgriim svr. 1. 'uiniti greh, uiniti kome ili emu krivo'. -- Nisam mislio da u tako zgriit. 2. 'stupiti u intimni odnos'. Zgriio bi i s tobom. Izr. Samo iv ovik mo da zgrii. zgrnit zgrnem svr. 1. 'prikupiti to zrnasto na gomilu'. Tribalo bi ono ito na tavanu zgrnit na jedno misto, da napravimo mista za novo. 2. 'stei, zaraditi'. Posluila ga je sria pa je zgrnio milijune. Izr. ~ novac, ~ blago. ~ se 'hitro se skupiti, sabrati, zgomilati se'. Zaas se toliko svita zgrnilo, ko na udo! zgromilat -am svr. 'zgomilati, skupiti u gomilu'. Tvor nam je podavio ivinu i sve zgromilo u jednu jamu. zgrudvat (se) -am (se) svr. 'zbiti (se) u grudvu'. Kako si to skuvala tirku kad se sva zgrudvala?! zgruat (se) -a (se) svr. 'zgusnuti, uiniti kaastim (to tekue iii itko)'. Da ste oma osolili krv, ne bi se zgruala. zgruavat (se) zgruavam (se) nesvr. prema zgruat (se). zgruvat zgruvam svr. 1. 'sruiti uz tresak'. Maka je zgruvala bokal s astala. 2. 'uraditi, nemarno, neuredno'. Majstore, majstore, ja sam tebe dobro platio, a ti si meni ardak zgruvo. ~ se 'survati se, sruiti se uz tresak'. Tako je togod lupilo, ko da se kogod s tavana zgruvo. zgulit zgulim svr. 'skinuti gulei, sljutiti (povrinski sloj, koru, kou, to prilepljeno i sl.)'. Ne daj ga, Boe, nikom, da mo tri bi koe zgulid s ovika. zgureno pril. 'zgrbljeno, pogureno'. Nisko je bilo pa smo morali i zgureno. zgurit -im svr. 1. 'uiniti pogrbljenim'. Bio je snaan ovik, a vidi kako ga je nevolja zgurila; Majka je zgurena ve tri godine. 2. 'saviti, pognuti'. ta si tako zgurio glavu ko da e se buckat s kime. zgusnit -em 'uiniti gustim, guim'. Nisi alila rizance pa si zgusnila orbu. ~ se 1. 'postati gust, gui'. Kandar se mogla jo vema zgusnit. 2. 'zbiti se u gomilu'. im se ovce uplae, one se oma zgusnu. zgunjavat (se) zgunjavam (se) nesvr. prema zgusnit (se). zid m 1. 'uspravni deo zgrade na kome lei krov zgrade i koji pregrauje njen unutranji prostor'. Zidove smo podigli, sad dolazi krov na red. 2. 'ograda (obino od cigle iii kamena)'. Komijski zid se sruio. 3. 'strana suda, posude, cevi i sl.'. Sa e provrit, jel mijurii se ve vaaje za zidove lonca. Izr. bit zatvoren u etri zida 'ne izlaziti medu svet'; blid ko 'potpuno bled'; dotirat do zida, pritisnit nu(z) zid 'pritisnuti koga razlozima da se ne moe braniti'; i zidovi imadu ui 'treba biti oprezan da ko ne prislukuje'. zidina augm. i podr. od zid. zianje s gl. im. od ziat. Nabijaemo al bie i zianja s cigljom. ziar -ara m 'onaj koji zida, onaj iji je zanat zidanje, zidar'. Kad triba, znam ja bit i ziar. ziarov -a -o 'koji pripada ziaru'. Menl je kazala Koca ziarova. ziarski -a -o 'koji se odnosi na ziare'. ~ alat, ~ majstor, ~ akanjac. ziat ziam nesvr. 'podizati, graditi'. zima 'najhladnije od etiri godinja doba'. Stigla nam je zima i prvi snig. 2. 'hiadnoa'. Zima mi je, puti me nuz pec da se malo ugrijem. Izr. nema zime (za nekoga) 'dobro mu je'; cia ~ 'jaka hladnoa'. zimnica/zimnica 'hrana spremljena za zimu'. Ne straimo se zime kad je zimnlca u pajcu i pod odakom puno divenica i unaka. zimljiv -a -o 'osetljiv na zimu, hladnou'. Ne volim zimu, ja sam vilo zimijiv. zimljivo pril. 'oseajui zimu'. Ker se sklupo zimljivo. zimogrizan -zna -zno 'osetljiv na zimu, zimogroljiv'. Nane, upakujte noge, znam da ste zimogrizni; Moja ena je toliko zimogrizna da zadre im j'oj se spomene zima. zimovat zimujem nesvr. 'provoditi zimu'. Malo emo zimovat u varoi, malo na salau. zimski -a -o 'koji se odnosi na zimu'. ie zima, a ja nemam zimski kaput.

zimus pril. 1. 'ove zime (koja dolazi), idue zime'. Zimus emo napravit son(i)ce, pa ako bude sniga ko lani, bie sankanja. 2. 'prole zime'. Zimus nismo imali dosta drva pa smo morali po onom velikom snigu pilat i cipat. zinit -em svr. 1. 'otvoriti usta'. Da nisi zi'nio. 2. 'zaustiti, progovoriti'. ta ako i ja zinem. 3. 'povikati, grakniti'. Svi su na njeg zinili. Izr. ~ ko na udo 'iznenaditi se'; ~ ko neslan 'zagalamiti (neopravdano)'; ~ ko lae 'ekati neto od drugih'. zinuto pril. 'zaueno, iznenaeno, zabezeknuto'. Ante je gledo zinuto i namrgoeno. zirit zirim nesvr. 'ne zaklapati, proputati'. Nae pendere se ne zatvaraje obro, ima di zire i tudan proputaje ladnou. zivalo s 'zevanje'. Niko me zivalo spopalo, ko da nisam tri noi spavala. zivat zivam nesvr. prema zinit. 1. 'otvarati usta (i zatvarati ih) od pospanosti i dr.'.-Ziva, Margo, u po bila dana, ko da nisi noos spavala. 2. 'padati u oi velikim otvorom, zjapiti'. Kad je bik povijo, nije znala kue, s jedne strane je bila ograda, a s druge je zivala duboka jama. 3. 'vikati na koga (obino bezrazlono)'. ta ziva na tog derana, sama si kriva. zivkat -am nesvr. 'ponavljati dozivanje esto, esto, svaki as zvati'. Sve mi s ini, Mare, da emo se uskoro orodit: u poslidnje vrime na Mate i po dva tri puta na dan zivka tvoju Katicu. zjala m i 'osoba koja govori budalatine i neozbiljno se ponaa'. Da sam na tvom mistu, taka zjala mi ne bi smila ni prid oi iza. zjalav -a -o 'koji govori besmislice, koji se ponaa budalasto, neozbiljno'. Dokle e ti, Pere, bit taki zjalav, vrime bi bilo da se ve jedared uozbilji. zjale zjala pl. t. 1. 'usta (podruglj.)'. Zatvori zjale i uti. 2. 'budalatine'. Ko e sluat njegove zjale. 3. 'otvori na kuama (za ventilaciju)'. Tribalo bi zatvorit zjale, mo bit kie. Izr. Prodavat ~, vaat ~, 'zijati, besposliiti, budaliti'. zjalit -im nesvr. 'blenuti; zazjavati'. Svi okopavaje kuruze, a Lacko se naslonio na motiku pa zjali okolo (v. zjat). zjalit (se) -im (se) nesvr. 'govoriti budalatine, neozbiljno se ponaati'. Zato si zvala Tunu, zna da se on uvik samo zjali. zjalo -e m 'onaj koji nita ne rai i neozbiljno se ponaa'. Ne smetaj nam, zjalo jedan nikaki! zjapit -i nesvr. 'irom otvoriti (vrata)'. Kadgod doem kiii, uvlk naem da vrata od kujne zjape. zjat zjam nesvr. 'tupo, bezizrazno gledati, blenuti'. Nemoj tamo vamo zj'at po varoi, ve im proda doi na sala. Izr. Da je znat ko zjat! Da je znat ko zjat i magarac bi u kulu io! zlamen m 1. 'znak, belega'. Jocka ima na desnoj peti veliku fleku, to joj je zlamen od roenja. 2. 'predznak, predskazanje'. Danas se na nebu pokazalo niko veliko crvenilo, to lako mo bit kaki zlamen. zlamenje/zlamenje s 'oznaka, obeleje, znamenje'. Tebi se uvik priinjava niko zlamenje! zlim pril. 'otro, ljutito govorit nekome'. Kad je viio da ni polak nije uraeno od onog to je za to vrime tribalo, on pome zlim na ljude; Nemoj tako zlim na to malo dite, mo ga stra uvatit. zlincat -am nesvr. 'sliniti, plakati'. Ako jo bidne zlincala, ou kazat bai, pa e jo i batine zaradit. zlato s 'aurum'. 1. 'predmeti nainjeni od takvog metala'. Dida su nosili na prusluku lanac i sate od zlata. 2. 'dukat zlatnik'. Nana su poklonili mojoj sestri dukate, koje je ona nosila oko vrata. 3. 'zlatne niti, konac kojim se veze skupocena tkanina'. Rukavi i nidra od koulja, koje su nosile za svece moje sestre, bile su zlatom izvezene; Najlipa svilena suknja imala je porub od zlata. 4. (fig.) 'naziv od milote, u maenju'. Ajde, Kate, zlato moje, kai nani ta bi ti za Boi najvolila? zlatan -tna -tno 1. 'koji je nainjen od zlata'. Dida su mi obeali kad se oenim, da u dobit zlatan lanac za sate. 2. 'mio, drag, dobar'. Vranje, zlatni Vranje, oe tvojoj nani trknit u duan rad kvasa. zlatar -ara m 'zanatlija koji izrauje i prodaje predmete od zlata'. Nana i bao su oli kod zlatara da kupe zlatne burme, ie u nedilju zapijat divojku za mog brata Loziju. zloba 'zluradost, pakost'. Marga nije mogla da sakrije svoju zlobu kad je ula da mi je dobro. zloban -bna -bno 'koji je ispunjen zlobom, pakostan'. Jo su joj i oi zlobne blle. zlobit -im nesvr. 'biti zloban, zio misliti, zlo hteti nekom; pakostiti'. Bile su sestre, a nisu se podnosile i samo su zlobile jedna drugu. ~ se 1. 'oseati zlobu, pakost jedno prema drugome'. Da se vole, ne bi se zlobili. 2. 'ljutiti se'. Znam da ti nisu nita dali zato to si se za Tomu udala, al ne vridi da se zbog tog zlobi. zlobno pril. 'sa zlobom, pakosno'. Puio je mirno lulu i samo se zlobno smiio. zloest -a -o 'rav, nevaljao; nestaan, neposluan'. Nisam dosad virovala da ti zna tako zloesta cura bit? zloesto pril. 'pakosno; ravo'. uvaj ga se, zdravo te je zloesto pogledo. zloa 1. 'zla narav, ljutina, opakost'. Kad se Ranko razbisne, oma brada pone drat, valdar od zloe. 2. 'zlo, ravo delo'. izgleda da je u svakom oviku pored dobrog i zloa, jel ve i malo dite sve rui i razbija. zlopantilo s 'osvetoljubiv ovek'. Jesam i svaalica i bunija al nisam zlopantilo.

zlopatit (se) -im (se) nesvr. 'trpeti zlo, muiti se, teko iveti'. Tribalo bi mu pomo da se ne zlopati toliko. zlotvor m 'onaj koji nekom ini zlo, neprijatelj'. Da zlotvore metnem na nakovanj, a srce da mi samo edared lupi po njima, ta ni kramice ne bi ostalo na nakovnju! zlotvorka 'enska osoba zlotvor'. Otiraj zlotvorku is kue pa e oma bit mir. zlotvorski -a -o 'koji se odnosi na zlotvore, koji pripada zlotvorima, neprijateljski'. Nek dou kod nas, pa e vidit da nam kua nije zlotvorska. zlotvorski pril. 'kao zlotvor, na zlotvorski nain'. Ko j to vidio, tako se mrzit ziotvorski?! zlurad -a -o 'koji eli tue zlo, koji se raduje tuem zlu'. Samo da nas Bog sauva o zlurada ovika. zlurado pril. 'radujui se tuem zlu'. Ne virujem da nita ne zna, jel se zdravo zlurado nasmijo. zluradost -osti 'radost koju u nekome izaziva tue zlo, nesrea'. Prosto je bolesan od zavisti i zluradosti. znat znam/znadem nesvr. 1. 'biti upoznat sa neim; biti upuen u neto; poznavati'. Znam ja ta on zna. 2. 'biti vet u neem, umeti'. Virujem, virujem, mada niko od tebe bolje ne zna. 3. 'biti u stanju, moi, hteti'. Kai mu da se strpi jo nedilju dana, p onda nek radi kako zna. 4. 'reca u obraanju za skretanje panje'. Zna, ja imam, to je istina, al nema tog mlogog to se ne mo potroit. Zna kako mi sice od srie i'gra i lupa! Izr. ~ ga ko stari fijaker 'znati sasvim dobro, potpuno'; ~ u glavu, u duu, u prste 'poznavati sasvim dobro'; i ta ti ga ja znam 'mnogo ima toga, ne moe se sve izreati'; radi kako (ta) zna 'ne mogu ti pomoi'; ne zna di mu je glava 'zbunjen'; ne zna se ni ko pije ni ko plaa 'nered, haos'; zna na em svit stoji, na em se svit okree 'lukav, iskusan'; zna izvu rokvu 'doskoiti, naaliti se'; ne ~ za miru 'neumeren'; ne ~ za omor 'stalno raditi'; ne ~ ni a a kae 'ne zna nita'; nee da zna za nju 'ne mari za nju, ne tie ga se'; ni broja se ne zna 'vrlo mnogo'; to znadu i vrepci na krovu 'svima je dobro poznato'; ne zna ta je gore: jel kuga jel prika smrt! 'od zla gore'; nema onaj koji rai, ve onaj to sauvat znade! znoj znoja m 1. 'vodena tenost, tekuina koje lue znojne lezde kroz kone pore'. Znoj me oblio. 2. 'tru, naporan ra'. Eto, podigo je i Ivan svoj sala, al koto ga je dosta znoja. znojav -a -o 'oznojen, kome je izbio znoj na koi'. Skini izme, odmori malo te znojave noge. znojit se -im se nesvr. 1. 'isputati znoj'. 2. 'izravati teke fizike napore, truditi se'. Znojio se Mate u risu vie nego drugi, jel je teko zarait da bidne dosta za njegovi petoro eljai. 3. 'zamagljivati se vodenom parom'. Noos je fain moralo stegnit kad su se nae pendere tako jutros znojile. znojnica/znojnica 1. 'podmeta ispod pazuha na haljini radi uvanja tkanine od znoja'. Uila mi je znojnice. 2. 'filcani podmeta u amu konja, radi upijanja znoja'. Zaminiemo iuijane znojnice na amu. zob zobi 1. 'ovas, Avena sativa'. 2. 'stona hrana uopte (zrnasta)'. Od sutra emo konjima samo jedared na an zob davat. zobat -am nesvr. 1. a. 'kljunom uzimati zrnastu hranu'. Patke su zobale sve to su mogle ugrabit od svinja. b. 'jesti bobice voa, zrno po zrno'. Vrepci su zobali trinje im su porumenile. Ana je zobala ono krupno groe. zobit -im nesvr. 1. 'hraniti zoblju ili nekim drugim itom'. I priko zime konji se zobe. 2. 'dobro hraniti'. Ako krave ne zobi, ne moe onda ni tuta mtika oekivat. zobnica 'torba u kojoj se nosi i iz koje se daje konju zob'. Naspi kuruza u zobnice i podaj konjima a idu. zolja 'osa, osica'. ta si navalila na mene ko zolja?! zoljin -a -o 'koji pripada zolji'. Bao su jutros nali zoljin osinjak u jednom raspuknutom drau. zora 'pojava dana, prva jutarnja svetlost pri pojavljivanju dana'. Moramo uranit da nas zora ne uvati. Izr. od rane zore do mrklog mraka 'celog dana'. zorin -a -o 'koji pripada zori'. Ajde, friko ustaj, poznam ja zorinu svitlost, nemoj da poslidnji bidnemo na pletenju ua. zorit -im nesvr. 'svitati, svanjivati'. Pogledaj na pender, ini mi se da zora ve uveliko zori, a mi jo u krevetu. zova bot. 'Sambucus nigra'. Alaj lipo mrii procvatana zova. zovica dem. od zova. zovnit zovnem svr. 'pozvati'. Kad bidne prolazila kraj strininog salaa, zovni malo strinu da dode kod nas. zrakomir m 'barometar'. Zdravo je vruina, bar da imamo zrakomir da vidimo kolika je. zrijat -a nesvr. prema zrit. Sporo e nam trinje zrijat, kad nema sunca, a kia malo, malo pa sipi. zrilost -osti 'razboritost, sposobnost'. Kako ne bi znao ve sam da trguj'e na peci, kad je po goinama odavno stigo u doba zrilosti. Izr. ispit zri'Iosti 'zavrni ispit u srednjoj koli, matura'. zrio zrila -lo 1. r. prid. od zrit. 2. 'koji je potpuno razvio sve svoje sokove, koji je gotov za branje (o plodovima)'. Groe je ve sasvim zruo. 3. 'koji je dospeo u poslednji stupanj razvoja, do potpunog fizikog i umnog razvitka'. Vranje je ve oavno

zrio ovik; im ir bude zrio, izgnjeie ga, pa te neee bolit. zrit zrim svr. 'postojati zreo, sazrevati'. ekamo da zerelije ponu zrit, pa emo onda meat u dunc. zrnce/zrnce (mn. zrnca G. zrnaca) s dem. od zrno. Izr. Izgubio si, mone, zrnce 'u plesu izgubio korak, ritam'. zrnckat -am nesvr. 'hraniti stoku (ivinu) zrnastom hranom'. Jo su to poljski svinji, jedva sam i poo zmckat. zrno (mn. zrnje/zrnevlje) s 1. 'sitan plod ili semenka'. Pokupili su vrepci i poslidnje zrno ita. 2. 'malen predmet okruglog ili ovalnog oblika'. Nemoj kupit svako zrno piska, samo gubi vrime s otim. 3. 'metak, tane'. Siroma, zrno ga je u ratu ba u glavu pogodilo. Izr. bit manji od makovog zrna 'biti sasvim ponizan'. zub m 1. 'dentes'. 2. 'otriji izrezak ili zarezak na raznim predmetima (pila, oealj i sl.)'. Izr. Kroz zube 'nerazgovetno'; imat ~ na koga 'biti protiv koga'; obisit zube o klin 'gladovati'; nije ni na jedan ~ 'suvie maio'; pokazat zube 'odupreti se kome'; stegnit zube 'trpeti i utati'; poklonu se zubi ne gledaje! zubaa bot. 'Cvnodon dactylon, vrsta korova'. Zaparloena je to zemlja, samo zubaa po njoj raste. zuban -ana (mn. zubani) m 1. 'ovek sa jakim isturenim zubima'. 2. 'vrsta kukuruza krupnog zrna'. Moji kuruzi zubani su zdravo dobro rodili. zubat -a -o 1. 'koji ima velike zube (o oveku, ivotinji)'. - Veliki ker a nije zubat. 2. 'hladan, otar, praen mrazom'. Dolo prolie a sunce nam je jo zdravo zubato. zubi -ia m dem. od zub. Vide se deraniu prvi zubii. zuckanje s gl. im. od zuckat. Moje je mnenje da to zuckanje o Luki nije badavad. zuckat -am nesvr. 'govoriti, aputati meu sobom, priati'. Jesi 1 ula, togod zuckaje da na komija prodaje vinograd? zucnit -nem svr. 'progovoriti, pisnuti'. Da te nisam ula vie da zucne! zujara zool. 'Cauiphora ervthrocephala, vrsta velike muve koja u letu jako zuji'. zujit -im nesvr. 'odavati, isputati jednoline zvukove'. Tri dana posli svadbe mi je jo zujalo u uima, o svirke. zuka 'jako prodorno zujanje'. Nikako ne moem da razaznam otkaleg dolazi ta zuka? zunzara v. zujara. Uzmi kaku krpu pa isteraj tu zunzaru i(s) sobe. zupat -am nesvr. 'dugo i daleko ii'. Ponesite me, komija, malo na koli, da ne zupam toliko pice. zupanik -ika m 'toak sa zupcima'. zvan -a -o 1. trpni pridev od zvat. 2. 'kome neto prilii odgovara, pozvan'. Nisi ti zvan da o njoj tako divani. Izr. Zvan ko i aen! zvanica m i 'pozvani gost, pozvana goa'. Bilo je tuta svita, al kad su sina enili, u dvi atre su imali zvanica. zvaninik m 'nametenik, slubenik, slubeno lice'. Mlogi zvaniniki bolje ive od nas paora. zvanija 'javna sluba (u dravnoj ili kakvoj drugoj vlasti)'. Mlai sin je dobijo zvaniju u Matiarskom zvanju a er nam radi u fabriki. zvanje s 1. gl. im. od zvat (se). 2. 'sluba zanimanje, poloaj, stepen u slubi i drutvu'. Stipe je dobio zvanje sudskog pisara, a roeni mu brat Antun nije napridovo u njegovoj zvaniji. zvat -a -o trp. prid. od zvat. Zato su doli kad nisu bili zvati gosti. zvat zovem nesvr. 1. 'dozivati'. Dica su kroz pla zvali mater. 2. 'pozivati'. Kad te, kae, nisu zvali, zato si onda doo, jel zna kako kau: nezvanom gostu misto za vrati! ~ se 1. uz povr. Tavankuani se nikad nisu zvali po imenu, svaki ima svoj nadimak i po tom su se znali. 2. 'imati, nositi ime, nazivati se'. ~ ima pravo, i mater i er su se zvale Marija. zveckat -am nesvr. dem. prema zveit. zveit -im 'odavati zveku, izazvati zveku'. Sasvim drugaije zvee pune a drugaije prazne ae kad se kvrcaje. zveka 1. 'deja igraka koja zvei'. 2. 'praporac'. Izr. ~ na konjskom amu, ~ na izmama (plesaa). zvekan m 'glupan, budala'. Sramota e bit da drugi naue, a ti da ostane zvekan. zvekeua 'srebrno dugme (na prsluku)'. Zvekeue su bile nanizane zajedno i samo su se zakopavale u prusluk. zvir (mn. zviri) i m 1. 'divlja, obino krupna, grabeljiva, krvolona ivotinja'. 2. 'svirep, okrutan ovek'. Tome je dobar dok se ne napije, a onda je gori neg kaka zvir. zvirat -am nesvr. 1. 'baciti brze, nemirne poglede na razne strane, plaljivo se ogledati'. Ja divanim njim, a on samo zvira oko sebe ko da se ega plai. 2. 'blenuti, buljiti, zjati'. Krv mu je tekla svud po licu, nike ene se skupile pa zvire u njeg ko u udo, misto da mu pomognu.

zvirinjak m 'ograen prostor u kojemu se uvaju zveri; zooloki vrt'. zvirinje s zb. im. od zvir. zvirit -im nesvr. 'viriti, gledati kroz uzak otvor'. Ne volim kad mi zvire u avliju. zvirka 1. v. zvir. 2. 'otvor kroz koji se moe gledati, zviriti'. Dica su u ogradi izbuili dasku i napravili sebi zvirku, kroz koju zvire u komlnsku avliju. zvirkat -am nesvr. 'baciti brze kratke poglede'. Zastidio se kad je vidio i samo je zvirko ispo oivi na nju. zvizda 1. 'nebesko telo koje se vidi kao sretla taka'. Puno je nebo zvizda. 2. 'bela pega, pramen bele dlake na elu (obino konja)'. Kobila ima na elu zvizdu. 3. 'srea koja nekoga prati u ivotu, ono to titi od nesree; sudbina'. Svaki ima svoju zvizdu vodilju i ona ga prati do smrti. zvizdast -a -o 'koji ima na elu zvizu'. Losko je onda jo imo onog zvizdastog mrkova. zvizdica 1. dem. o zvizda. 2. 'zrakasti znak kao obeleje ina u vojsci'. Pere se pojavio na vrati, a prvo to sam ugledala, to su bile zvizdice na ramenu. 3. 'snena pahuljica'. Snig je pado, a doli se sjalo ko da su zvizdice se poslagale. 4. bot. 'lep ut cvet (cveta odmah iza ljubiice)' Crocus luteus. Vidi, sestro, ta ti je brat dono: okor zvizdica. Nije velik al bar lipo izglea. zviznit -em svr. 1. 'jako udariti, opaliti (amar)'. Zviznio je akom po nosu. 2. 'baciti, zavitlati neto velikom snagom'. Tako je srdito zviznio jabuku, da je pala ak u drugu avliju. zvidalja 'naprava pomou koje se proizvodi zviduk, pitaljka'. Kalauz dune u zvidalju i ajzliban krene. zvidit -im 1. 'proizvoditi zviduk'. Dobio je zvidalju pa sad zvidi i sokakom. 2. 'zviducima izvoditi neku melodiju'. Sluaj ivacka, kako pravo kolo zvidi. zvidukat -am nesvr. em. prema zvidit. zviduknit zviuknem svr. 'proizvesti zviduk'. Daj mi zvialju da i ja jedared zviduknem. zvocat -am nesvr. 1. 'kljocati zubima'. ta zvoca i krgue sa zubima?! 2. 'govoriti kojeta, brbljati, zakerati, griti'. Nije mogo a se smiri, zvoco je cilo poslipone. zvonar -ara m 'crkvenjak'. Izgleda da je zvonar malo zaspo, jel ve odavno je prolo pet sati, a on sad poo da zvoni. zvonara 1. v. zujara. Uletila je jedna zvonara u pajc, triba je istirat napolje. 2. 'zvonik'. Zvonar je oo na zvonaru, vrime je da zvoni. 3. 'ena besposliarka i sumljivog morala (pogrd.)'. Zvonara je ona a ne domaica. zvonarka 'zvonareva ena, zvonarica'. zvonarkin -a -o 'koji pripada zvonarki'. Zvonarkina dica su esto minitranti. zvonarov -a -o 'koji pripada zvonaru'. Zvonarova kua je oma kraj crkve. zvonarski -a -o 'koji se odnosi na zvonare'. Zvonarski ivot je vezan za crkvu. zvonast -a -o 'koji ima oblik zvona, slian zvonu'. Kako je lipo to tvoje zvonasto cvie. zvonce -eta s dem. od zvono; malo zvono, praporac. Zvoni zvonce, tira oban ovce (nar.). zvonckat -am nesvr. dem. prema zvonit. zvoni i zvoni m dem. od zvono. zvonit -im nesvr. 1. 'odavati zvonjavu (o zvonu), odzvanjati'. ~ Jako zvone ova nova zvona. 2. 'biti objavljivan, oglaavati se zvom1Tia'. _ Ba je podne zvonilo kad smo zavrili oranje. Izr. Zvoni mi u uima 'snano brujati'. zvono s 'naprava za izvoenje zvuka udaranjem klatna o metal'. Kupio sam novo zvono za ovna. Izr. Udarit na veliko (na sva) zvono 'preterano razglaavati'. zvrcnit -nem svr. 1. 'kratko zazvoniti'. Uinilo mi se ko da je togod zvrcnilo. 2. 'udariti lako ili hitro, brzo; udariti odapevi prst zapet o palac'. Kad moj brat zvrcne, misli da te kalapaiom udario. zvrak -ka m 'kroz dugme ili kratku kost provuen deblji konac, koji se trzajem upreda i vrti dugme ili kost (uz zvrjanje)'. zvrcka 'udarac odapetim prstom'. uvaj se mog brata, ako ti on da zvrku, natee ti nos ko krastavac. zvrkat -am nesvr. prema zvrcnit. zvrka m i 'zvrkasta osoba'. ula sam da je s vama bila i Luca ba Tomina, ta e vam ta zvika u drutvu? zvrkast -a -o 'aav, aknut'. Poveli su tog zvikastog monka u lov, a on jadan nosi tap i misli da je to puka. zvrndov -ova m 'buala, glupak'. Nisam ciguran da je Luka ba taki zvrndov kaki se pravi.

Z
aba zool. Ranidae, bezrepi vodozemac: barska ~, zelena ~. abac apca m 'mujak abe'. abetina augm. od aba. abica 1. dem. od aba. 2. 'donja strana konjskog kopita'. Kod potkivanja konju je povriena abica. abokreina 1. 'vrsta zelene alge koja gusto raste na mrtvim ustajalim vodama, Conferva'. 2. 'ono to je bez ivota i pokreta; mrtvilo, ustajalost'. Zato ruite curu to voli muke, bolje je tako neg da joj se uvati abokreina. ackat -am nesvr. v. agat. Ivane, tako se nee s tobom niko sigrat kad furtom acka svako dite. acnit -nem svr. 'bocnuti'. Ne bi osto iv da ne acne koga u drutvu. ~ se 'uplaiti se, neprijatno se iznenaditi, trgnuti se'. Moram priznat i sama sam se malo acnila kad sam ula. agat agam nesvr. 1. 'podbadati, uznemiravati (koga neim)'. Stipane, nije vrula za to da njom furtom aga Loziju; on je doo da se sigra s tobom. 2. 'nekim predmetom podsticati (vatru i sl.)'. Mrzilo vas je da kogod ' vatru aga pa se sasvim utrnila. agnit (se) agnem (se) svr. 1. prema agat (se). 2. 'bocnuti (se)'. Oma da si ostavio tu veliku iglu, samo mi jo fali da se agne u oko. agre agara pl. t. 'drveni dra za seno iznad jasala (dve motke spojene okruglim preagama, na rastojanju do 20 cm. kroz koje konji i krave sami uzimaju hranu, seno)'. Pojideno je sve sino i(z) agara; ii vidi, ima 1 sina u agrama! alba 'izraavanje nezadovoljstva, negodovanja, zbog nekog postupka'. A ti im ti majka ne da, oma tri didi na albu. aliboe 'reca za izraavanje nepovoljnog razvoja nekog dogaaja'. aliboe vrimena i rada kad je sve oluja odnela. alit -im nesvr. 1. 'nositi crninu za pokojnikom'. ali tetku. 2. 'naricati'. eto, dvi roene sestre, pa jedna na glas ali i ne odmie se od kovega, a druga ni suzu da puti. 3. 'saaljevati (koga), saoseati (s kim)'. Zdravo alim to malo dite, ostalo je siroe posli materine smrti. 4. 'tedeti neto'. ali orase od te dice, a pun ti je tavan. ~ se 'izraavati alost, nezadovoljstvo, jadati se; saoptavati (kome) da se osea bol, nelagodnost i sl.'. Kad god se naemo, Kata se ali na njezinog ovika pijanca. alosan -sna -sno 1. 'jadan, nesrean'. Nije lako tiit alosne ljude. 2. 'setan, neraspoloen'. Taj alosan dan ga je toliko pritisko da dugo nije mogo da povrati svoju veselu narav. Izr. ~ ja; ~ ti majka; ~ vrba Salix babylonica. alosno pril. 'na alostan nain'. avo mi je Estere, tako alosno izgleda. Izr. ~ je! 'za osudu je'. alost -osti 1. 'duevni bol, duevna patnja, tuga'. alost joj je skoro oi ispila i sve lice izbrazdala. 2. 'aljenje za pokojnikom, korota'. Red je da za ocem bidne barem po godine u alosti. Izr. Nigdi srie brez trunja, nigdi alosti to kraja nema. alostit -im nesvr. 'initi (koga) alosnim nanositi (kome) alost'. Nije lako to te ba ja moram alostit, al moram ti kazat: umro ti je dida. ~ se 'postajati alostan, rastuiti se'. Ne alosti se, moglo je i gore bit. alostiv -a -o 'meka srca, saaljiv'. Marko je lipo divanio, al mu je glas bio zdravo alostiv. alostivan -vna -vno v. alostiv. alovit -a -o 'tuan, alostiv'. Ona je taka, Ivane, zdravo alovita. alovito pril. 'tuno, alostivo'. Kad mu pogleda po kui, sve je tako jadno i alovito andamerija 'zgrada gde su smeteni andari'. Odveli su Joku na andameriju. andar -ara m 1. 'pripadnik andamerije'. 2. (fig.) 'stroga, otra osoba'. Mani Luku, ne smi on nikud maknit od njegovog andara! 'ene, supruge'. andarski -a -o 'koji se odnosi na anarme, nasilniki, grub, bezduan'. Tvrd je ko andarski kundak! andarski pril. 'na andarski nain, nasilniki'. Nemoj s ditetom tako grubo andarski! ape -eta s 1. 'abica'. 2. 'dete, draga osoba (od milja)'. Zato nisi donela i ono tvoje malo slatko ape od diteta.

arit arim nesvr. 'grejati pe'. arim pe pa u pe kruv. Izr. ~ i palit 'bezobzirno raditi'. ~ se 'biti obuzet rumenilom'. arilo joj se lice ko dvi vatre. arko pril. 'vatreno, strasno'. Ja tako arko togod elim da mi se to mora ispunit. arlo -ova (mn. arlovi) m 'gvozdena ipka za razgrtanje i podsticanje vatre, ara'. Razgrni arlovom vatru svud po pei, nek se dobro ugrije. avo pril. 'ao, za izraavanje aljenja, kajanja'. Jel ti avo to se rastajemo?! Izr. vratit ~ za sramotu! 'osvetiti se, vratiti istom merom'; ~ mi je tebe 'alim, saaljevam te'; init nekom na ~ 'naneti nepravdu, uvrediti (nekoga)'. aak -ka m 'gvozdeni iljak na donjem delu tapa'. Znao je on esto tim akom i ovika da ubode. bir m 'pijun, tajni agent'. esto su slali bire med narod. bunit -nem svr. 'izliti, prosuti'. buni vodu iz lavora tamo na ubre. buka 'smesa zemije, pleve i vode za spajanje valjaka (erpia) i oblepljivanje zidova (razvojem graevinarstva, ta smesa je posle injena od krea, peska i vode, a zatim se dodavao i cement, pa su tako malterisani zidovi od cigle i dr.)'. bukat -am nesvr. 'oblepljivati bukom, malterisati'. buko M. bukovan -a -o 'oblepljen'. bukovani zidovi su ve bili suvi, mogli su se mazat kreom. bukovat -ujem nesvr. v. bukat. Ko e bukovat kad Vince nije doo? bunj (mn. bunje) m 'gusto izraslo iblje koje se grana jo pri zemlji'. istro je zec i(z) bunja. bunji -ia m dem. od bunj. burat (se) buram (se) nesvr. 'prekomerno piti vodu, nalivati se tenou'. Kazala sam ti da ne bura toliko orbe u sebe, sad ti ne triba drugo ilo. ~ se 'nadimati se, nalivati se tenou'. daja 'adaja, zmaj'. Sad se svi sigraje daje. derat derem nesvr. 1. 'pohlepno, halapljivo i mnogo jesti'. Sad vie ne dere i ne loe, burag mu njegov prorljivi, razbolio se. 2. 'piti alkohol, opijati se'. Ne ere i doe kui trizan kad nema novaca. 3. 'jediti, uzrujavati, sekirati'. Kako me ne bi deralo ka sve popije to zaradi. ~ se 1. 'jediti se, uzrujavati se, sekirati se'. Ne bi tribo, al taki je, da se sa svaim dere. 2. 'svaati se, gloiti se'. Ne razumim ja to, kako su braa kad se toliko meusobno deru?! dero -e m 'onaj koji mnogo jee i pije, prodrljivac'. ta je ako nije ero, kad mo poist kajganu od dvaest jaja. deronja m v. dero. drak m 'snop svetlosti, zraka'. Navui malo virangu, pada mi drak upravo na mainu i smeta mi ivenju. drakav -a -o 'razrok'. Zna, ona je malo drakava, nako, mene gleda a tebe vidi. dral m zool. 'ptica iz istoimene porodice Grus grus'. dribac -pca m 1. 'neukopljen konj'. 2. 'mladi pun muke snage; pohotljiv mukarac (pogrd.)'. ujemo mi ta se o tebi pripovida, kau: Marijan dribac. dribe dribeta (zb. dribad) s 'mladune konja'. Mrkua je odribila jedno lipo dribe. Izr. trat ko ~ prid rudu 'biti brzoplet'; dribence -enceta s dem. od dribe. dribica 1. 'mlada kobila'. ~ imamo dvi dribice. 2. 'zdrava, mlada enska osoba (pogrd.)'. - E, moj Janko, sredie tebe ta tvoja dribica. dribit (se) ribi (se) nesvr. 'donositi na svet drebe'. dribi se kobila. Izr. Kad sria oe, i ruda se dribi! dribna prid. 'koja nosi drebe (bremenita kobila)'. Ostala je dribna s ba Lozijinim ripcom. dripanik -ika m 'drvena poluga za koju se vezuje ham'. Konji su tako trgli da se dripanik polomio. drokat drokam nesvr. 'halapljivo gutati hranu i piti tenost (napola vaui)'. Diniko se uvuko u pajc i droka. e eem nesvr. 1. 'vrlo jako grejati, pei, ariti'. Al je danas uprlo sunce, pa ee li zeze_ Ako mi ne donese mesa, onda u tebe e. Sva joj noga pocrvenila od koprne, tako je ee da ne mo da spava. 2. 'probadati (o bolu), boleti'. Moraemo didu odnet kod doktora, furtom se ali da ga nita ispod plea ee. edan -dna -dno 'koji osea e, koji oskudeva u vodi'. - Kad pogleda suve biljke, vidi da je i zemlja edna. Izr. ~ i mutnu vodu pije! privest ednog (ovika) priko vode 'prevarit nekoga; i gladan i edan 'puki siromah'. ednit -nim nesvr. 'biti edan, eati'. Ako radim ne moram da ednim, stanite, da se napijem lane vode iz obanje. e 'potreba za pijenjem; potreba za vodom'. Nije meni teko i, e me mui. Izr. ugasit ~ 'napiti se'. ega 'vrelina od jakog sunca, jaka vruina'. Da se malo manemo posla dok je vaka ega. elit -im nesvr. 'imati elju; udeti'. elim i ja, al ta mi vridi kad mi ne mo bit.

eldac -aca m 'organ za varenje u oveka i mnogih ivotinja'. Volim kad se skuva u orbi pilei eldac. elja 1. 'enja, udnja'. Nije, bao, to odsad, zdravo odavno je moja elja da ostanem kova. 2. 'esto pojaana pridevom "iva" "draga" i sl.) voljena, eljena osoba; predmet ljubavi, panje, naklonosti'. Doi, Kate, zagrli me, iva eljo moja! Izr. gorim od elje 'jako elim'; da me ~ mine 'da se zadovoljim'; obuzima me ~ 'hoe mi se'; ispunit nekome elju 'zadovoljiti nekoga'; poslidnja ~ 'ono to se izrekne pred smrt, oppruka'. eljan -ljna -ljno 'koji osea elju, koji eli'. Sama sam i eljna razgovora. eljno i eljno pril. 'sa oseanjem elje, nestrpljivo, enjivo'. Sva su dica Boi eljno oekivali. ena (Gmn. ena) 1. 'odrasla osoba enskog pola'. Zato ta ena cili dan plae? 2. 'supruga' Manda je moja ena. 3. (pogrd. o mukarcu) 'onaj koji nema muke odvanosti, plaljivac, kukavica, slabi'. Znamo, Joso, da kod tebe imun" deka (ena gospodari, jer je on slabi)'. Izr. ena ovika nosi na licu a ovik enu na koulji! ena se smije kad moe, a plae kad oe! enetina augm. pogrd. od ena. enica dem. od ena. enidba 'stupanje mukarca u brak, sklapanje braka'. Ta, eto, i na Joso je dospio za enidbu, al cura mu se jo nika odbreca. enin -a -o 'koji pripada eni'. Ne diraj enine papue. enit (se) enim (se) nesvr. 'uvoditi mukarca u branu zajednieu sa enom'. - Moj komija eni sina, ja er udajem; Doo kraj monenja, enim se. enska 'odrasla osoba enskog pola, ena'. Ajte, nane, kui, dola je jedna enska kod nas, vas trai. enskarija mn. 'grupa ena, enskinje'. Skupila se enskarija pa samo o mukima divane. enski -a -o 'koji se odnosi na ene, koji pripada enama; koji je kao ena'. Volim kad'mi sestra zapiva, ima lip enski glas. Izr. ~ a glava 'ena, ensko'; ~ a ruka 'ena kao radnik za enske poslove'; ~ svit 'ene uopte'. enski pril. 'kao ene, na enski nain'. Ako si muko, onda nemoj enski cmizdrit. enturaa augm. i pogrd. od ena. erav m a. 'konj sa osnovnom belom bojom i crnim pegama (griva i rep belosivocrni), muhasti sivac'. b. 'konj sa osnovnom belom bojom i braun pegama (griva i rep belosivobraun), pastrmasti sivac'. c. 'konj sa osnovnom belom bojom i okruglastim tamnijim sivocrnim pegama, jabuasti sivac'. erava 'ar'. Poli vodom eravu da se utrni sazvim. Izr. Sidit ko na eravi 'biti uznemiren'. eravica dem. od erava. ervanj m 'rvanj'. Dolnji ervanj se ne okree. Izr. Friak ko dolnji ~ 'lenj'; estok ko dolnji 'spor'. estina 1. 'osobina, stanje onoga koji je estok'. Kad si u takoj estini, onda nisi smio udarat dite, mogo si ga osakatit. 2. 'pripeka, vruina (od jakog sunea)'. Sunce pee, velika je estina. estit (se) estim (se) nesvr. 'besneti, ljutiti (se) na koga'. Sve se vema estio, bojala sam se da se ne potuku u tom bisu. etva 1. 'koenje i skupljanje ita'. Svi su kosci stigli, rano ujtro poece etva. 2. 'vreme etvenih radova'. Tek je poetak juna, a taka je vruina ko da je etva. 3. 'rod, letina, prinos'. Napunio sam obadva tavana, odavno ve nije bila tako dobra etva. 4. 'rezultat nekog rada'. Kad budne bolje znao da radi, bie i etva obilnija. een -ena -eno trp. prid. od e. Izr. een kau ladi! Ko je een tog i pee! gamlja (g. mn. zgamlja) m 'koliina (neega) koja stane u stisnutu aku'. ta si tako izbeio oi na taj eer, ajde uzmi jednu garalju i bi napolje i(s) sobe. ganjac -njca (obino u mn. ganjci g. mn. ganjaca) m 'jelo od gusto ukuvanog kukuruznog brana, palenta'. Kad se ja naidem ganjaca, onda nema zime za mene. garavica 'oseaj paljenja u elucu, jednjaku i grlu, goruica'. Nije mogo vino da pije, oma ga je morila garavica. gebav -a -o 'krljav, nerazvijen, goljav' ta ne izbaci to gebavo prase? gebad zb. od gepe. gebo -e m 'krljava, nerazvijena osoba (pogrd.)'. I on bi s nama momcima med cure, gebo jedan. gepe -eta s 'malo dete, derite, derle (pogrd.)'. A moje malo gepe se, borme, ve smije. goljav -a -o v. gebav. goljavko m v. goljo.

goljo -em 'goljav mukarac; goljavo, krljavo dete'. Kako u volit takog momka golju, da ga u iglu mo udit. igat iga nesvr. 'sevati, imati bolove u telu, probadati'. Otkako sam slomio ruku, im se vrime minja, mene pome igat u ramenu. iger(i)ca 'digerica'. ~ bila ~ 'plua'; crna ~ 'jetra'. ignit -e svr. 1. 'sevnuti, probosti, opei (o bolu)'. Sino me tako zdravo ignulo ispod rebara. 2. 'dotai (koga ili to)'. Ja sam tebe ignila, ti si vija! ~ se 'dotai se (koga ili ega)'. Ne bi se ni trunka ignili da smo znali a drva vama tribaje. ila 1. 'ogranak kod korena biljke'. izrasle su i(z) zemlje debele ile. 2. 'tkivo koje spaja miieza kosti, tetiva: vratna ~, petna ~. On zapne iz petni ila i poso krene. 3. 'krvni sud, vena, arterija'. Ko da mojim ilama ne tee krv. 4. 'palica od volujskog uda'. Kad ga je onda oparmaio volovskom ilom. 5. 'sloj vode u zemlji'. Friko smo naili na dobru liu vode. Izr. ~ kucavica 'glavna arterija'; iz petnih ila 'svom snagom'; putit ~ 'ukoreniti se'; ~ vode; zlatna ~ med. rectum. ilav -a -o 1. 'pun ila, ilica, vlaknast (me' so)'. Dao mi je kasapin tako ilavo meso2. 'izdrljiv, uporan, jak'. ~ ima snane ruke i plea, v'rlo je to ilav ovik. ilavo pril. 'istrajno, uporno'. I sinovi su mu taki, ilavo uvaje svoje. inor -ora m 'opav na haljini ili suknji'. Metnila sam crni inor na suknju. ikat (se) -am (se) nesvr. 'igrati se vatrom, ibicom'. Smista baci to d'rvo u vatru i da se nisi vie ikala! itance s dem. od ito. itace s dem. od ito. ito s 'penica'. ~ zeleno ~, zrilo ~, ovreno , povaljeno ~. iv iva ivo 1. 'koji ivi, koji je u ivotu'. Vue se ko da nije ivo eljade. 2. 'pun ivota, ivahan, nemiran'. Zdrav i mlad, pa je zato tako i iv deran. 3. 'pravi, stvaran'. To je iv vrag od ene. 4. 'presan, nekuvan, nepeen'. Nisi dobro ispekla pogau, mak ti je osto iv. Izr. bojat se ko ive vatre 'jako se bojati ega'. ~ ikad mrtav nikad 'nikad nije kasno'; ~ a vaga 'teina ive ivotinje'; ~ se poijo od ida; ~ a vatra 'vredan'; ivom oviku nikad dosta! 'uvek se eli vie'; ~ a ograda 'ivica'; ~ a rana 'otvorena rana'; ~ bio pa vidio, ivi bili pa vid(i)li 'uveriete se'; ivi inventar 'iva stoka'; ivi pisak 'pesak vejavac'; i ja sam ~ ovik 'i ja imam potrebu kao drugi ljudi'; ni za ivu glavu 'nipoto'. ivac -vca m 'nerv'. Povridio je oni ivac pa ne vii dobro na jedno oko. Izr. pogodio ga je u ~ 'uvredio ga je'. ivad zb. 'domae pernate ivotinje, ivina'. ivad je gladna pa se zato dree. ivalj -alja m 'stanovnici, stanovnitvo jednog kraja, mesta'. Posli rata se i ode namloio ivalj. ivina mn. 'ivad (v.)'. ivinad zb. od ivine. ivine -eta s 'ivotinja, marvine'. Dotiro sam ti ovo ivine, bilo je u mojim kuruzima. ivit -im nesvr. 1. 'biti iv, biti u ivotu, postojati'. Dok sam ja iv, bie po mojem. 2. 'provoditi ivot, imati Uslove za ivot'. ive oni zdravo lipo. 3. 'stanovati, prebivati, boraviti'. Nisu me pitali di ivim. Izr. ~ ko bubrig u loju 'iveti u izobilju'; ~ ko golubovi 'iveti u velikoj ljubavi'; ~ na velikoj hogi 'iveti raskono'; ~ na veresiju 'biti stalno duan'; ~ ko mali car 'iveti u izobilju'; ~ od danas do sutra 'ivotariti'; ~ ko ker na lancu (u bunaru) 'patiti'; ~ al ne uivat 'ne znati iveti'; ~ i dat da i drugi ive 'biti nesebian'. ia v. iak (1.). iak ika m 1. 'najmanji izvor svetlosti, mala svetiljka sa fitiljom'. U sobi je pitio iak, pa je bio skoro mrak. 2. 'varnica, iskia'. Pae ti iak u oko. 3. 'vrsta insekata, kukaca na itu, graku i dr., Gurcu lionidae'. mara 'ostatak posle topljenja masti, varak'. Natopili smo dosta masti, a i mare su zdravo lipo porumenile. Izr. Pogaice sa marama; vrue mare; isciena ko ~ 'jako mrava, suva'. mirit -im nesvr. 1. 'gledati kroz trepavice'. 2. 'svetleti'. iak miri da se jedva vidimo u sobi. mirkat -am svr. 1. prema mirit. Ko ne bi mirko kad sunce u oi sja. 2. 'svetlucati'. Meni se ini ko da tamo u daljini togod mirka. mura 'deja igra, u kojoj jedan uesnik igre muri, dok se ostali sakrivaju a zatim ih otkriva'. Ja u bit mura, brojiu do deset i onda kreem da vas traim. murit -im nesvr. 'drati zatvorene oi'. Jel muri redovno, jel se nee sigrat s nama. oret m 'fina svilena ili vunena tkanina'- TStovo ruvo od oreta zdravo lipo ti stoji. u 1. 'utozelena tenost, tekuina gorkog ukusa koju izluuje jetra preko une kesice'. 2. 'uni mehur'. Ne da ne moem ist, dosta je da pamislim na papreno pa mi se pokrene u. 3. 'zajedljivost, pakost, zloba'. Moe ti nju grist koliko oe, ta nema ui. 4. 'ljutina, bes, jed'. Samo se gloe med sobom dok ne proliju u jedna drugoj. 5. 'goriina; trpljenje'. Snosila sam ga dok mi nije sukla u.

uija m 'pas ute dlake'. Crko nam je i onaj mali uija. ukast -a -o 'pomalo ut, naut'. Lipo si umolovala sobu, samo mi se ini da si malo vie metnila ukaste farbe. uo -e m v. uija. udit -im nesvr. 'silno eleti'. Moje sice, a, Boe, za tobom ui (u molitvi). ulj ulja (mn. uljovi) m 'otvrdla i zadebljala koa na dlanovima, tabanima ili gde druge'. Ruke su mu pune uljova. Izr. stat kome na ~ 1. 'dirnuti u osetljivo mesto'. 2. spreiti u nameri, osujetiti'. ulja -aa m 'alatka za odsecanje trave (u vinogradu uljanjem kroz pesak)'. Ponesi iulja, modar emo imat malo vrimena da jistimo brazde od trave. uljat -am nesvr. 1. 'odsecati travu uljaem'. Sutra emo uljat vinograd. 2. 'prati ve (na pralji) (v.)'. Puti Maru nek ie spavat, cio dan je uljala koulje. uljit -im nesvr. 'pritiskom, trenjem izazivati bol'. ulje me izme, morau i(h) prodat. umanjac -njca m 'uti deo u jajetu'. umanjce -eta s v. umanjac. umberit -i nesvr. 1. 'uboriti, grgoljiti (za /odu u potoku)'. Tako je tijo, samo potok sumberi. 2. 'biti ist, blistati, trepteti'. Kaka e Marija, meni ne triba niko nita da kae, riba samo pogledat kako je ruvo na njoj, sve umberi. upan -ana m 'stareina upanije'. upan je uvik bio vladin ovik. Izr veliki ~ 'stareina vee administrativne jedinice'. upanija 1. 'oblast kojom upravlja upan'. Bilo je i nikol(i)ko veliki bogataa u upaniji. 2. 'nadletvo, ustanova oblasne uprave sa svojim organima'. Mali ovik nije mogo ba olako u u upaniju. uran -rna -rno 'koji se uri, brz'. Vidim ja, izdaleka, kako nam kogod dolazi urnim korakom, nisam te pripozno. urba 'hitnja, urenje'. Ne mo ona brez urbe kad sav poso u kui na njoj lei. urit (se) urim (se) nesvr. 'hitati; brzo ii, brzo raditi'. Lazo nije znao lagano radit, uvik je urio, pa su se drugi srdili na njeg. urkat -am nesvr. 'pourivati'. Vi mislite, gazda, da mi bolje radimo ako nas furtom urkate?! urao pril. 'brzo, hitro, u urbi'. Brez "zbogom", ode urno. ilstar -tra -tro 'onaj koji je brz, vet'. Samo ti Vincu poalji, on je ustar momak za sve. ut uta uto (odr. uti -a -o, komp. ui) 'koji je boje voska, limuna, zlata'. Za eg ti je ovaj uti praak? utaa 'uta zemlja'. Pije 1 tvoj ovik jo uvik? Ta, pije, nee se on smirit dok ga utaa ne pokrije. utica 1. med. 'oboljenje jetre pri emu koa i beonjaca dobiju utu boju, icterus'. Koliko mu je lice postalo uto, tako mo bit da se razbolio od utice. 2. v. utaa. Odavno ga je pokrila utica. utit utim nesvr. 'postajati ut'. Boluje i uti. ualjka 'ljuljaka'. Ko je svezo tu veliku ualjku? uat (se) uam (se) nesvr. 'ljuljati (se)'. Otkad su joj dida napravili ualjku, po cio dan se ua. vakat vaem nesvr. 'zubima sitniti i razmekavati hranu'. Moram due vakat, dico, kad nemam zube. vaknit -im svr. dem. od vakat. Ti se friko obui, a ja u dotleg malo vaknit. valav -a -o 'koji ima ojedene usne'. Sav je oko usta valav. Izr. ~ ko lae. valavica 'ona koja je valava'. Neu da ie s nama i ona valavica Luca. valavko m 'valavac'. Nemoj se pokrivat, vidimo da si valavko. vale vala mn. 1. 'usta, gubica' (podrug.). Zatvori svoje vale! 2. 'gvozdeni uloak u ustima konja (za koji se vezuju kajasi)'. Triba konjima malo poputit vale. 3. 'oboljenje sluzokoe na uglovima usana'. Lipo si se nakitila na ustima sa valama. valit -im nesvr. 1. 'dosadno i besmisleno govoriti, lupetati gluposti'. Kad se napije, on drugo i ne zna nego samo valit. 2. 'oblivati pljuvakom, balaviti'. Kako mo u isto vrime i pit rakiju i valit lulu u ustima. valo -e m 1. v. valavko. 2. 'neugledan mlad momak (pogrd.)'. ta se taj valo meni priti. vavoljit -im nesvr. 1. 'bezvezno govoriti'. Ako zna kako je bilo, kai, jel dosta si ve vavoljio. 2. 'dugo vakati hranu u ustima (prebacivati iz leve u desnu stranu usta)'. Zato ne uzme tu ranu od diteta, vidi da samo vavolji.

MATIC A SR PSKA, Novi Sad: R e nik bak ih Bunje vaca / Mark o Pe i, Grgo Balija; saradnik i re dak tor Dragoljub Pe trovi. Novi Sad : Matica srpsk a, O de lje nje za k njie vnost i je zik ; Subotica : Subotik e novine , 1990 (Be ograd: Be ogradsk i izdavak ografik i zavod). - 445 str.; 25 cm . (Le k sik ograrsk a izdanja; k nj. I. Dijale k atsk i re nici ; k nj. 1). tam pano u 2.000 prim e rak a, tam pa: BIGZ Be ograd

Izvinjavam se na slovnim gr kama. Web redakcija & ba C. M. 22. 5. 2007.