P. 1
Marko Peić i Grgo Bačlija-REČNIK BAČKIH BUNJEVACA

Marko Peić i Grgo Bačlija-REČNIK BAČKIH BUNJEVACA

|Views: 784|Likes:
Published by Daniel Tikvicki
On se originalno nalazi na (http://govori.tripod.com/bunjevacki_ricnik.htm), a potom je pretvoren u jedan PDF fajl. Obimni rečnik bačkih Bunjevaca.

#
ПЕИЋ, Марко
Rečnik bačkih Bunjevaca / Marko Peić, Grgo Bačlija ; saradnik i redaktor Dragoljub Petrović. - Novi Sad : Matica srpska ; Subotica : Subotičke novine, 1990 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1991). - 445 str. ; 25 cm. - (Leksikografska izdanja / Matica srpska ; knj. 1. Dijalekatski rečnici ; knj. 1)

Napomene uz Rečnik bačkih Bunjevaca / D. Petrović: str. 7-12.

(Tvrdi povez)
808.61/.62-087(038)
800.87(038)
COBISS.SR-ID 7661575
On se originalno nalazi na (http://govori.tripod.com/bunjevacki_ricnik.htm), a potom je pretvoren u jedan PDF fajl. Obimni rečnik bačkih Bunjevaca.

#
ПЕИЋ, Марко
Rečnik bačkih Bunjevaca / Marko Peić, Grgo Bačlija ; saradnik i redaktor Dragoljub Petrović. - Novi Sad : Matica srpska ; Subotica : Subotičke novine, 1990 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1991). - 445 str. ; 25 cm. - (Leksikografska izdanja / Matica srpska ; knj. 1. Dijalekatski rečnici ; knj. 1)

Napomene uz Rečnik bačkih Bunjevaca / D. Petrović: str. 7-12.

(Tvrdi povez)
808.61/.62-087(038)
800.87(038)
COBISS.SR-ID 7661575

More info:

Categories:Types, Research, Genealogy
Published by: Daniel Tikvicki on May 17, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/19/2013

pdf

text

original

(NEMOJTE KLIKNUTI

)

HOME

Marko Peić Grgo Bačlija

REČNIK BAČKIH BUNJEVACA
Urednici Dr JOVAN JERKOVIĆ MILOVAN MIKOVIĆ

Marko Peić Grgo Bačlija REČNIK BAČKIH BUNJEVACA
Saradnik i redaktor Dragoljub Petrović
Štam panje ove k njige pom ogli su: Vuk ova zadužbina (Be ograd) Pok rajinsk i fond za nauk u Vojvodine Novi Sad Subotica 1990 Pripre m io O dbor za dijale k atsk e re čnik e Mr ŽAR KO BO ŠNJAKO VIĆ Mr GO R DANA DR AGIN Dr JO VAN JER KO VIČ Mr LJILJANA NEDELJKO V Dr DR AGO LJUB PETR O VIĆ (pre dse dnik ) Dr MATO PIŽUR IC A Dr GO R DANA VUKO VIĆ

Recenzenti Dr JOVAN JERKOVIĆ Dr MATO PIŽURICA NAPOMENE UZ REČNIK BAČKIH BUNJEVACA 1. Opšti pogled na problem dijalekatske leksike Temelji srpskohrvatske dijalekatske leksikografije i davnašnji su i — nesigurni. Može to izgledati paradoksalno, ali se u krajnjoj konsekvenci takav paradoks lako izvodi na prilično logičnu ravan. Naime, „prvi radovi na leksikografiji kod Hrvata i Srba počinju u doba humanizma i renesanse", ,,prvi rječnici u kojima riječi našega jezika tvore osnovni (alfabetski) tip pripadaju 50—70-im

godinama XVII st." (Mikalja, Habdelić), da bi se iza njih — do Vukovog Rječnika — pojavilo niz dragocenih leksikografskih ostvarenja (Dela Bela, Belostenec, Jambrešić, Stuli, Voltiđi i drugi). Svi ti rečnici, uključujući i Vukov, utemeljeni su na jezičkim realnostima određenih lokalnih narodnih govora i u tom se smislu svi oni mogu smatrati difalekatskima. Ta činjenica njima danas obezbeđuje dragocenu istorijsku dimenziju i sa te strane njima se ne može ništa oduzeti: oni su nastajali u vreme kada se o srpskom i/li hrvatskom jeziku nije moglo govoriti kao o realnosti koja se uobličila u mnogo kasnijim vremenima, u bitno drukčijim okolnostima i po rigoroznije prečišćenim kriterijima. Polazeći od takvoga shvatanja, mogli bismo reći da današnja srpskohrvatska dijalekatska leksikografija izlazi pred slavističku nauku samo sa nekoliko, po vrednosti prilično nejednakih, rečnika. Među njima valja najpre pomenuti Rečnik kosovskometohiskog dijalekta Gliše Elezovića, Rječnik govora otoka Vrgade Blaža Jurišića i Čakavskonemački rečnik Mate Hraste i Petra Šimunovića (u saradnji i pod redakcijom Rajnholda Oleša), a u poslednjih nekoliko godina njima su se priključili i celovitiji leksikografski prilozi iz nekih jugoistočnosrbijanskih zona (Rečnik leskovačkog govora Brane Mitrovića, Rečnik pirotskog govora Novice Zivkovića, Rečnik narodnog govora u Crnoj reci Miodraga Markovića, Rečnik timočkog govora Jakše Dinića). Za čakavski dijalekatski prostor treba pomenuti dva krupnija leksikografska priloga: Rječnik čakavskih izraza Zvonimira Turine i Antona ŠepićaTomina i Rječnik bruškoga govora Jure i Pere Dulčića, a u vezi sa kajkavštinom treba reći da se sa današnjega stanovišta dijalekatskim može smatrati i Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika, sa čijim su publikovanjem Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti i Zavod za jezik IFF u Zagrebu započeli 1984. godine. Van ovoga popisa, razume se, ostaju mnogobrojne dijalekatske leksičke zbirke razbacane po raznim, često nespecijalizovanim, časopisima, ali i to je dovoljno da se precizira: srpskohrvatska dijalekatska leksikografija ima temelje, ali nije uspela da utiče i na konstituisanje sopstvene dijalekatske leksikologije. Dijalekatska leksika integralan je deo opšteg kulturnog nasleđa svake jezičke i nacionalne zajednice, a njena razuđenost i raznovrsnost najpouzdaniji su svedoci političke istorije svake takve zajednice. Svako pomeranje stanovništva praćeno je, naime, i pomeranjem reči i svakovrsnim izmenama njihove strukture, pri čemu će stepen tih izmena najdirektnije biti uslovljen prilikama u novom jezičkom okruženju. Treba, pri tom, naglasiti da su sva dosadašnja pomeranja stanovništva bila praćena pre svega pomeranjem dijalekata i dijalekatskih sistema i to je često moglo imati vrlo dalekosežne posledice na njihov odnos prema standardnom jeziku. Širenje štokavskih masa prema severu i severozapadu srpskohrvatskoga jezičkog prostora, na primer, geografski je znatno proširilo osnovicu modernoga srpskohrvatskog jezika, ali je istovremeno uticalo na to da se, na osnovi pounskopokupskoposavske dijalekatske mešavine nastaloj na austrijskomađarskom pograničju, u Gradišću uobliči tzv. gradišćanski jezik, a od takve razvojne linije bitnije se ne odvaja ni status rusinskog jezika u našoj zemlji i njegov odnos prema narodnim govorima ukrajinskog Zakarpatja i njegovog zapadnijeg pograničja. U sklopu odnosa između dijalekta i standardnog jezika nalazi se, razume se, i odnos između dijalekatske i standardne leksike, a on se može postaviti i kao pitanje teorijskog stava: tamo gde je jezik kulture čvrsto standardizovan taj je odnos jasan i granice među tim dvema realnostima potpuno su određene. Tamo, međutim, gde je istorija standarda kratka i gde standardizacija još nije čvrsto postavljena i stabilizovana — problemi su vrlo složeni i određivanje granica između jednoga i drugoga tipa leksike može se postaviti i kao pitanje ličnoga stava. Za to najbolju ilustraciju nalazimo u Uvodu 1. toma Rečnika SANU, u kome se veli da su iz zbirki koje su pristizale s terena od pojedinih sakupljačaamatera „primane samo one reči kojih nije bilo u Vukovu rečniku ili Rečniku Jugoslavenske akademije" (str. XV — podvukao DP). Time je kasnije određena i sama fizionomija pomenutog rečnika: ,,Ovaj Rečnik neće biti eklektički, tj. takav u koji bi urednici puštali samo one reči za koje m i s 1 e da imaju prava građanstva u savremenom književnom jeziku jer takvo postupanje urednika bilo bi individualno, zavisilo bi od njihova znanja, ukusa i razumevanja" (isto, str. XIII). Rečnik jezika koji se ima smatrati i književnim i narodnim, kakav je Rečnik SANU, objedinjuje metodološke nedostatke i rečnika standardnog jezika i dijalekatskog rečnika i tako se pred njegovim minusima zatamnjuju sve prednosti i prvoga i drugoga posebno. U takvom rečniku, u meri u kojoj to omogućuje sam korpus, izvršena je potpuna inventarizacija leksike iz svih realizacionih vidova jednoga jezika i zbog toga je njegova upotrebljivost potpuno relativizovana: on nije ni normativan, ni dijalekatski, ni istorijski, mada bi se po mnogim njegovim obeležjima mogao posmatrati i kao prvi, i kao drugi i kao treći. Sličan mu je u bitnim detaljima i Rječnik JAZU, s tim što bi se za njega moglo reći da je mnogo više istorijski a osim toga vrlo često i etimološki. Po tome se oba ta rečnika mogu svrstati u one velike leksikografske poduhvate koji su nastali na nesigurnim temeljima. Dijalekatska reč kao elemenat svakog nenormiranog idioma suprotstavlja se standardnoj prostom činjenicom da je ova potonja normirana. Iz tako formulisanog stava proističu i svi bitni odnosi između dijalekatskih rečnika i rečnika standardnog jezika. Reč se normira ,odjednom', istovremeno na svim nivoima svoje strukture: fonološkom, morfološkotvorbenom i semantičkom i zbog toga se svaka njena pojedinačna realizacija različita od one koja se smatra normiranom mora prihvatiti kao nestandardna, tj. supstandardna, a kakvo će njeno dalje određenje biti — to će uvek zavisiti od svakog pojedinačnog ugla posmatranja. Takva reč, naime, može biti dijalektalna, razgovorna, kolokvijalna, žargonska ili na bilo koji drugi način obeležena. Posmatraćemo dalje ponašanje i unutrašnju karakterizaciju samo onih reči koje su obeležene kao dijalektalne i pokušati da odredimo njihov status u okvirima autonomnih sistema kojima pripadaju, s jedne strane, i prema normiranima, tj. standardnima — s druge. Reč je dijalekatska, dakle — nenormirana, ako se u bilo kom detalju svoje strukture razlikuje od onoga lika koji je određen kao normiran i normativan. Pokušaćemo da to pokažemo na nekim jednostavnim primerima: reči voda, otac, nedjelja m o g u imati standardne likove (voda, otac, ned/j/elja ali i vrlo raznovrstan registar dijalekatskih varijacija (recimo: voda, voda, voda i sl., otac, otac, otac, otdc, otac, otec, otoc i sl, nedelja, nedelja, neđelja, nedilja, nedija i sl. Svaka od naznačenih pojedinačnih realizacija dovoljna je da datu reč odredi kao dijalekatsku, tj. kao „pokrajinsku", tj. kao „lokalnu". Ove dve odrednice donosim pod navodnicima zato što mi se čini neprihvatljivim njihovo razgraničavanje i odvajanje od dijalekatskog, što se po nejasnom formalnom kriterijumu sreće u Rečniku SANU (avs, budza, budzova, budzula, budzulast, recimo, određuje se kao „pokr." a đed kao ,,dij."). Imajući na umu naznačeni poredak odnosa, mogao bi se formulisati stav po kome će reč biti dijalekatska i sama po sebi bez obzira na to što se od standardne može ne razlikovati ni u jednom detalju: voda, pravda, glava, koia. Činjenica da se te reči sreću, na primer, u govoru Vasojevića ili bačkih Bunjevaca sa istim fonetizmom kao i u standardnom jeziku sasvim je slučajna i ne mora imati nikakvoga značaja za njihovu drukčiju identifikaciju, jer će mnoge druge reči tamo imati drukčiji fonetski lik koji će

biti sasvim providno dijalekatski (na primer: neailja j nedilja). Reč je, dakle, dijalekatska uvek kada se sreće kao integralan elemenat određenog dijalekatskog sistema. Sve što je dosad rečeno može se razumeti samo na jedan način: dijalekatsku leksikografiju treba posmatrati kao autonomnu leksikografsku oblast koja se sa leksikografijom standardnog jezika može dodirivati samo u onoj meri u kojoj se standardna leksika, na različite načine adaptirana, može sresti kao elemenat dijalekatskog leksičkog sistema. Pomenimo za to samo pokoji primer. Kada u kuću ,,uđe" šporet, razume se da će biti uklonjeni ognjište, verige, prijeklad i mnoge druge realije bez kojih se raniji način života nije mogao zamisliti, a sa njima počeće da iščezavaju i lekseme kojima su te realije označavane. Ako se, dalje, i kući nađu električni šporet i frižider, u fonološkom sistemu dijalekta m o ž e se pojaviti nova fonema (/f/) ili nova konsonantska grupa (/ktr/), pri čemu se 'dijalekatski adaptirani' likovi tipa vižider ili letrika, na primer, neće moći dugo održavati. Obrnuti odnos moguć je, međutim, uz neka bitna ograničenja: leksički inventar standardnog jezika može se bogatiti preuzimanjem dijalekatske leksike samo pod uslovom da 'sakrije' njeno dijalekatsko poreklo, ali ako to nije moguće — tako pozajmljena reč može se prihvatiti jedino ako se sasvim precizno odredi njena stilska, semantička ili funkcionalna markiranost. Drugim recima, svaka dijalekatska reč, po nekim više ili manje ustaljenim mehanizmima, može se literarizirati, ali se onda mora postaviti i pitanje opravdanosti takvoga postupka budući da se njihovim ,standardiziranjem' jedna prosta dijalekatska i stina diže na rang standardnojezičke neistine. S druge strane, takav postupak može naići i na probleme koji se, jednostavno, ne mogu savladati. Ako se u banatskim govorima, recimo, može sresti reč buzova 'Sambucus nigra', nije jasno kako se ona može standardizovati kao buzova budući da uz takav 'standardizacioni postupak' ostaje više nedoumica: nije sasvim jasno da li se u srpskohrvatskom jeziku standardnom mora smatrati reč zova, jer se uz nju pominju i bzova, bzovina, a pored njih i buzova može ostati jedino kao dijalektizam. Pokazuje se, dakle, da literariziranje dijalekatskih formi vrlo često može biti i višestruko neistinito i na to svakako treba gledati kao na jedan od najznačajnijih argumenata za dosledno razgraničavanje dijalekatske leksike od one koja je određena kao standardna. Za to odvajanje postoji i još jedan izuzetno važan razlog. U dva najveća rečnika srpskohrvatskog jezika (RJAZU I RSANU) ušao je veliki broj dragocenih dijalekatskih zbirki i u njima se utopio. Time su dva velika leksikografska projekta o kojima je reč postali rečnicitezaurusi posebne vrste: u njima je inventariziran leksikon iz vrlo različitih i geografskih i tematskih oblasti našega jezika i to po kriterijima koji najčešće nisu jasni. U njima se, naime, nalaze elementi i istorijskih, i etimoloških, i onomastičkih, i dijalekatskih, i terminoloških i mnogih drugih rečnika, pri čemu većinu tih pojedinačnih rečnika mi za dogledno vreme ne možemo ni planirati. Kada je reč o dijalekatskim zbirkama koje su se, kako rekosmo, u ta dva rečnika utopile, treba reći da je time naša dijalekatska leksikografija izgubila neuporedivo više od onoga što su pomenuti rečnici dobili, i to makar u dva pravca: 1) zbog toga što su te zbirke verovatno bespovratno izgubljene kao korpus za izradu bogatih dijalekatskih rečnika i 2) zbog toga što njihova prebogata građa neće moći biti upotrebljena makar za verifikaciju dijalektoloških atlasa koji se u nas sada pripremaju. Među razlozima za izradu dijalekatskih rečnika najvažnijima se čine sledeći: a) Bez njih ne može biti govora o zasnivanju i razvijanju dijalekatske leksikologije i svih onih istraživanja koja su sa njom povezana (stilistička diferencijacija dijalekatske leksike, dijalekatska frazeologija i njene osobenosti, leksički slojevi kao izvori za istorijskojezička proučavanja i sl.). b) Bez njih se teško može zamisliti kompleksna inventarizacija leksičkih mogućnosti jednoga jezika i određivanje rasporeda najvažnijih izoglosa u njegovim okvirima. v) Bez dijalekatskih rečnika teško se može zamisliti istraživanje tvorbenih mogućnosti jednoga jezika i to kako sa stanovišta inventara afiksalnih morfema tako i sa stanovišta njihovoga geografskog rasporeda. Mogućnosti istraživanja ove problematike metodom lingvističke geografije u poslednje vreme u nekim slovenskim zemljama pokazale su se izuzetno plodotvornim, ali treba odmah naglasiti da su ta istraživanja na opšteslovenskom planu ,,zapela" na odsustvu srpskohrvatskog materijala (ili bar na njegovoj parcijalnosti). g) Bez dijalekatskih rečnika, konačno, ne može se zamisliti ni čvrsto određivanje odnosa između dijalekatske leksike i leksike standardnog jezika, odnosno ne može se govoriti o mogućnostima leksičkosemantičke norme jednoga jezika, kao ni o pravcima njene stabilizacije. 2. Dijalekatski rečnik Dva su osnovna tipa dijalekatskih rečnika: diferencijalni i potpuni. Diferencijalni rečnici mogu se, u principu, najlakše pripremati u okvirima jezika sa čvrstom i stabilnom normom i kada je njihova diferencijalnost lako odrediva. U takvim rečnicima, dakle, registruju se samo one reči kojih nema u rečniku standardnog jezika. Osnovna je teškoća u izradi takvih rečnika, i njihov bitan nedostatak, u tome što niko ne može stati iza tvrdnje da je ono što je u rečnik 'ušlo' u svim detaljima identično sa rečnikom koji je poslužio kao osnova za 'diferenciranje'. U rečnicima sa kratkom istorijom standarda, kakav je — recimo — i srpskohrvatski, taj problem je mnogo složeniji zbog toga što se diferencijalnost relativizuje nepostojanjem čvrste granice između onoga što se s m a t r a standardnim i onoga što je n e s u m n j i v o određeno kao dijalekatsko. Kada je reč o srpskohrvatskom jeziku i njegovom duboko diferenciranom dijalekatskom pejzažu, neće se moći zaobići ni još jedna posebna teškoća: kao 'mera diferencijalnosti u nas najčešće služi Vukov Rečnik koji je i sam nastao kao dijalekatski i prema kome se može 'diferencirati' jedino građa istog, ili bar strukturalno bliskog, dijalekatskog porekla. A to jednostavno nije ni dovoljno ni oprav dano i time se, uz činjenicu da naš jezik nema ni čvrste leksičke ni čvrste semantičke norme, pred našom dijalekatskom leksikografskom praksom pojavljuju jedva savladive prepreke, posebno kada je u pitanju pripremanje diferencijalnih rečnika. Kao osnova za izradu diferencijalnih rečnika mogao bi poslužiti, kao i Vukov, i neki drugi dijalekatski rečnik, pri čemu za njegovu izradu važe isti problemi i slična ograničenj'a o koj'ima smo već govorili. Potpuni rečnici, sami po sebi, uz nesumnjivu prednost koja proističe iz kompleksnosti inventarizacije, imaju i jedan jedva savladiv nedostatak: potpunost takvog rečnika teško da ikad može biti verif ikovana i zato se oni mogu pripremati za izučavanje leksičkih mikrosistema (tzv. tematski rečnici). 3. Rečnik bačkih Bunjevaca Osnove dijalekatske leksičke zbirke na kojima je nastao Rečnik bačkih Bunjevaca autori su postavili pre petnaestak godina. Kao

nosioci bunjevačkoga govora i zaljubljenici u sopstvenu folklornu tradiciju, sa širokim poznavanjem bunjevačke kulturne prošlosti i istorije uopšte, autori su više godina beležili leksiku po kriteriju njene „manje običnosti". Kada je, međutim, u Matici srpskoj početkom 1980. godine zasnovan projekat za pripremu Dijalekatskog rečnika Vojvodine, oni su se predano uključili u Matičin projekat i u daljoj višegodišnjoj saradnji sa potpisnikom ovih redova njihova je zbirka narasla na preko 17.000 leksikografskih odrednica. Prema redaktorovoj koncepciji, čije su osnovne karakteristike napred izložene, rečnik je pripreman sa ciljem da bude iscrpan, makar u meri u kojoj se to moglo postići sa ograničenjima koja nameću nesigurna i već po sebi ograničena ljudska znanja uopšte. Građa koja je u rečniku izložena sabirana je po celom prostoru bačkih bunjevačkih govora u trouglu Sombor — Subotica — Baja, ali bi se moglo reći da je njena glavnina pobeležena u Subotici i njenoj neposrednijoj okolini. To je, u krajnjoj liniji, i logično budući da su autori po rođenju Subotičani i da van svoga rodnog grada nikada nisu duže boravili Konačno, za takvu motivaciju postoji i istorijska osnovanost: Subotica je za Bunjevce u svim periodima, u bačkom trouglu Subotica — Sombor — Baja, bila i ostala najvažniji centar svih društvenoekonomskih, političkih, kulturnih i drugih zbivanja. Ta činjenica se nastavlja i u ujedinjenoj Jugoslaviji, gde Subotica, po veličini, iza Beograda i Zagreba, zauzima treće mesto. Od nešto vise od sto jedne hiljade ukupnog stanovništva, 1921. godine, u njoj živi 70.000 Bunjevaca (preko 60% svih Bunjevaca u Bačkoj). Stoga je razumljivo, da se govor, kultura i posebnost identiteta Bunjevaca najupečatljivije odslikava u Subotici. Na svojim čestim putovanjima po drugim bunjevačkim mestima, međutim, oni su redovno proveravali svoje manje obične i manje poznatr zapise, tj. one reči koje se nisu nalazile u njihovom „jezičkom pamćenju". Najčešće su to činili u Svetozaru Miletiću, Somboru, Bajmoku, Tavankutu, Žedniku, Đurđinu i Bikovu, iz Mađarske našli su se u njihovoj zbirci podaci iz Kaćmara, Aljmaša, Gare i Bikića, a ponešto i iz Tukulje. U takvim slučajevima uz odrednicu se, po pravilu, nalazi i podatak o mestu u kome je reč zabeležena. S obzirom na relativno veliko prostranstvo bunjevačkoga govora, može se učiniti da je takvih geografskih oznaka prilično malo i da to može svedočiti o izuzetnoj kompaktnosti govora. Redaktor je te 'opasnosti' sve vreme bio svestan, jer u odsustvo izrazitije unutrašnje diferencijacije bunjevačkog pojasa nije bez rezervi mogao verovati, ali su se njegove sumnje uvek odbijale od čvrstoga autorskog stava da je to „upravo tako" i redaktorska 'sumnjičavost' pred mnogim pojedinostima morala je skoro uvek popuštati. Kada su, s druge strane, u pitanju neki detalji u strukturi bunjevačkoga govora, pre svega iz domena fonologije, mora se reći da redaktorske nedoumice nisu uvek do kraja razvejane. Takav je slučaj, recimo, sa statusom sekundarnih dužina u enklitičkim pozicijama u primerima tipa: raspasala se, raspojasali se, bacila sam, tribaće nam, svekrova mije, posli ćeš se kajat i sl., pored: nosiću ga, nosiće ga, oćemo se računat i sl. Osim toga, u ovim je govorima dužina iza /"/ akcenta, izgleda, radikalno uklonjena (radnik, pišemo), ali poneki slučajevi iskaču iz toga pravila (katranj, bradaš, čardas). Bez temeljitijih istraživanja tih pojedinosti zasad je teško razjasniti navedene prozodijske nedoslednosti i mi smo se morali zadovoljiti njihovim beleženjem u onom obliku u kakvom su one ,,u jednom trenutku iskrsle" i ostaviti mogućnosti da se u njima vidi fakultativna realizacija. Nismo uvereni da je to najbolje rešenje, ali nam se svako drugo činilo manje prihvatljivim. Izbor leksema koje su u rečnik ušle ničim praktično nije ograničavan. Osim toga što je rečnik koncipiran kao potpun i po tome 'otvoren' za svaku reč, razlozi za uvođenje mnogih 'najobiči ijih' reči ovde su se zasnivali i na još jednoj pojedinosti: uz svaku takvu reč dat je dijalekatski zapis i u tom smislu rečnik treba razumeti i kao izvor za istraživanje drugih nivoa strukture bunjevačkoga govora. Češće su iz rečnika ispuštane jedino glagolske imenice, a one koje su u njemu ostale — ostajale su ili zbog konteksta u kome se pojavljuju ili zbog nekog posebnog značenja. Up.: celivanje. . . 2. 'trenutak darivanja neveste na svadbi'; bogomolenje 'pobožnost'. Morfološke informacije u rečniku prilično su ograničene i tiču se, pre svega, podataka o manje običnim pojavama (up. svinče j svinjče, pl. svinji, Gpl svinja), a doslednije se označavaju samo bitne morfonološke alternacije tipa bardak -aka, bunkov -ova, bič biča, crip cripa, Bunjevac -evca. čakanjac -anjca, blag blaga -o, češat češem, cidit cidim, bolovat bolujem i sl. U fazi samostalnog rada na rečniku autori su češće unosili u svoju zbirku i one reči koje su im bile manje poznate iz živog narodnog govora, ali su na njih nailazili u raznovrsnim pisanim izvorima nastalim na bunjevačkom terenu. Takve su reči, međutim, kasnije proveravane u pojedinim sredinama i ako se nisu mogle potvrditi, one su iz rečnika ispuštane. Te su reči poticale iz raznih vremena i popisivane iz raznih izvora, najčešće bez konteksta i bez bibliografskih podataka, i njihovim uvođenjem u rečnik bila bi narušena njegova jasna sinhronijska ravan. Osim toga, budućem istraživaču bunjevačke leksike ovaj će korpus omogućiti, i svakako izuzetno olakšati, da se svemu ovome doda i eventualna istorijska dimenzija. D. Petrović

SKRAĆENICE
akuz Alj anat. augm. Ba bezl. Bi biol. Bj bot. br. col. crkv. Čo akuzativ Aljmaš (Madarska) anatomski augmentativ, augmentativno Bajmok bezlično Bikić (Mađarska) biologija Baja (Mađarska) botanički broj kolektivna imenica crkveno Čonoplja

Čv dat. deč. dem. dijal. dr. dv. enkl. etim. fig. folk. gen. Gmn. ha hl im. imp. indekl. inf. ir. itd. izg. izr. izv. jd Ka kat. kg komp. kv. hv. kv. mt. l l. lingv. lok. m m. mađ. med. mitol. ml. mn. mt. nar. nar. pesn. neodr. nepr. nesvr. Nmn. nom. npr. odr. odrič. onom. part. pl. pl. t. podr. podsm. pogrd. posl.

Čavolj (Mađarska) dativ dečji govor deminutiv, deminutivno dijalektalni drugo dvojina enklitika etimološki figurativno, u prenosnom smislu folkloristički genitiv genitiv množine hektar hektolitar imenica imperativ indeklinabilno, bez deklinacije infinitiv ironično i tako dalje izgovor izraz izvedenica jednina Kaćmar (Mađarska) katolički kilogram komparativ kvadratni hvat kvadratni metar litra lice lingvistika lokativ muški rod mesto, umesto mađarski medicinski mitološki mlađi množina metar narodski narodno pesništvo neodređeni vid prideva nepromenljivo nesvršeno, trajno nominativ množine nominativ na primer određeni vid prideva odrični onomatopeja partikula plural plurale tantum podrugljivo podsmešljivo pogrdno poslovica

REČNIK

A
abanje s gl. im. od abat (se). — Meni je slago da su mu se flundre na kolinu abanjem pokidale, a on je pao s trišnje, pa su mu zato pukle (v. habanje). abat -am 'trošiti (korišćenjem), habati'. — Zašto svaki dan oblačiš te lipe čakšire, samo i(h) abaš! ~ se 'prljati se i derati nošenjem (odeća i sl.)'. abav -a -o 'iznošen, istrošen. — Jesam li ti kazala da više ne oblačiš taj abav bolondoš?! abriktovanje s gl. im. od abriktovat. — Dosadilo mu abriktovanje, pa je pobigo od kuće. abriktovat -ujem nesvr. 'savetovati, poučavati (često preko mere)'. — Često ona njega abriktuje, al malo joj vridi kad on tira samo po svom. acel m 'čelik za oštrenje noževa (mesarskih)'. — Odnesi kod mesara velike nožove da I(h) naoštri na acelu, tribaće nam za klanje svlnja. mađ. acel. acelaš m 'tvrdoglav, svojeglav'. — Mani Paje, š njim je teško izać na kraj, kad je taki acelaš. adet m 'običaj'. — Zna on naš stari adet, pa je dono bukaricu za Božić. Izr. Adet ti tvoj! 'blaga grdnja'. adnađ m 'niži oficirski čin (poručnik)'. — Lazin otac je u ratu dotiro do adnađa. adren/adren -a -o 'nestašan, nemiran'.— Sto su to adrena dica! adrenjak -aka m 'nestaško, prepredenjak'. — Čuvaj se, curo, da ne padneš u ruke kakom adrenjaku! adumac -umca m 'namćorast, svojeglav čovek, osobenjak'. — Ko bi ga znao zašto, al on je pravi adumac, ni s kim se ne druži nit voli da kogod kod njeg đođe. adut aduta m. 1. 'najjača boja u igraćim kartama'. 2. 'uspešno sredstvo, način (fig.)' Izr. ima i on svoje adute, samo ćeka zgodu. adutirat -utiram nesv. i svr. 'igrati adutom (u kartama)'. — Ti si pogrišio, zašto nisi oma adutiro?! advent m 'stroga božićna post (poslednje četiri nedelje pred Božić)'. — Sićam se, kako se ne bi sićala, baš je bio advent, pa sam ti skuvala soparnu čorbu za užnu. adventski -a -o 'koji se odnosi na advent'. — Sutra će počet adventska post. ađustiranje s gl. im. od ađustirat (se). — Polak života je provela u svom ađustiranju. ađustirat (se) -ustiram (se) nesv. 'uređivati (se), udešavati (se), doterivati (se)'. — Ajde žuri, šta se već toliko ađustlraš, svi čekamo na te. — Ađustira konja za svatove. aga m 'gospodin, gazda (ponekad ir.)'. — Vidi ga, izvalio se ko kaki aga, a dica nek vuku teške snopove. agarna ž 'zemlja dodeljena agrarnom reformom'. — Nije njemu baš lako, šta ima — dva tri lanca agame. ago m 'bogati vlasnik zemlje, gazda'. — Ne volim ić u nadnicu kod gazda Lovre, on je pravi ago, samo zanoveta i zapovida, a nikad nije zadovoljan inađenim poslom, pa zaklda na nama. agovat agujem nesvr. 'živeti kao aga, gazdovati, zapovedati'. — Mogo bi i ti, Joso, štogod uradit, a ne ko ago, samo se izvalit i agovat! agust m 'osmi mesec, avgust'. Izr. agust žeže, žeže i vino! agustovski -a -o koji se odnosi na avgust: ~a noć, ~o sunce. aja (različito naglašeno: ajai ajai aja) rečca za odricanje: 'ne, nikako.' — Oćeš i ti doć u kolo? — Aja, riije to više za mene. mađ. hadnagy.

ajak v. aja. — Ajak, nisu baćo još došli iz varoši. ajcad / ajcad uzv. kojim se nešto izrazitije naglašava. — Ajcad, svi u red pa da zajedno potrčimo i vidimo ko bolje mož?! ajčit -im nesv. v. hajčit. ajd uzv. v. ajde — ajd, sklonjaj ove tvoje bogažije. ajdac uzv. 'pakuj se, čisti se, sklanjaj se'. — Ajdac, dico, iz avlije, jel ako baćo dođu, biće vas svudak. ajdara ž 'neodgovorna, nepouzdana žena'- — Zdrava čitava žena i taka ajdara. ajdarast -a -o 'neodgovoran, nepouzdan'. — Ne mož sin bit drugačiji, kad mu je otac ajdarast. ajde/ajđe uzv. 1. a. za podsticanje: dela 'dede'. — Ajde, da nazdravimo! b. 'pri odbijanju, za neodobravanje: pusti, mani'. — Ajde, okani ga se već jedared. 2. 'sa značenjem pravog imp. glagola ići, poći i sl.' — Ajde, priđite i vi u našu avliju, ode je veće misto. 3. rečca za dopuštanje: pa neka, ako'. — Ajde, da je jedinac al nji ima petoro u kući. 4. 'u čuđenju: nije valjda'. — Ajde, ta nikad ne bi povirovala tako štogod o njemu. Izr. ta, ajde! 'ma, nemoj, ma, šta mi kažeš'; — Ta, ajde, Kate, otkud komšiji toliko novaca da radi u arendu sto lanaca zemlje?! ajduk -uka m 'hajduk'. — Dida su pripovidali da je u staro vrime i kod nas bilo ajduka. a(j)er m 'vazduh, zrak'. — Al je ode zagušljiv a(j)er. ajgir -ira m 'neuštrojen konj, ždrebac, pastuv'. — Odvedi dalje tog tvog ajgira, zdravo je nemiran, pa ga se dica boje. ajgiruša ž 1. 'mlada kobila, omica'. 2. pohotljiva ženska osoba (podr.)'. — Sramota je kast, al ona samo trči za moncima ko kaka ajgiruša. ajka ž v. hajka. ajkanje s gl. im. od ajkat. — ajkanje po mijanama ga je ubilo. ajkat -am nesv. 'lutati, skitati'. — Vrime bi bilo da se čega privatiš oko salaša, a ne da povazdan ajkaš kojekuda. ajkača ž 'žena koja najmanje brige posvećuje svojim poslovima, skitara'. — Svi je u selu zovu Mara ajkača! ajman m 'bitanga, propalica'. — S!ne, valdar nećeš i ti u ajmane?! ajmečit (se) ajmeči (se) nesvr. 1. 'kmečati, cmizdriti'. — Ne znam šta joj je, po ćitav dan ajmeči. 2. 'suzdržavati se, odbrecati se'. — Ta kako je ne bi nudila, al ona ie furtom ajmeči i neće da ide. ajnc ajnca m 'kartaška igra'. — Svu je plaću izgubio na ajncu. ajs uzv. 'za teranje volova ulevo'. — Ajs zeljo, ajs garo, ajs kad vam kažem. ajz(l)iban m 'voz, vlak'. — Moja majka kažu da nikad nisu išli na ajz(l)ibanu. akat -am nesvr. 'maltretirati, izazivati nekoga dok se ne izvede iz takta (vulg.)'. — Dokleg će Šime našeg Vranju akat?! ako/ako 'rečca za odobravanje (može sa zluradošću) neka, ne mari, tako i treba'. — Ja ću puštit kera s lanca, ako te i ugrize. — Čula sam da će i tvoj momak ić u kolo brez tebe! — ako će! Ni tako neće nać bolju od mene. akobogđa pril. 'nadam se, verovatno, po svoj prilici'. — Biće dobar rod ovog lita akobogda. akoprem vez. 'iako, mada'. — Akoprem sam na vrime uradio, nije niklo kako triba. akov m 'sud za merenje tekućine i žita (56 lit.)'. — Dao sam dva akova žita za sime Antunu Patkovom. akovčić m dem. od akov. akuratan -tna -tno 'brižljiv, tačan'. — To je jedan zdravo akuratan fiškal. ala ž v. hala. alaj uzv. za naglašenost zbivanja. — alaj bi to iako bilo, da se ustima mož uradit — kaže se za one koji slabo rade'. — Alaj, nane, alaj zloba na me! alamunja ž 'vetropir'. — Oženio se on već odavno, al je osto ko i prije prava alamunja. alamunjast -a -o 'brzoplet, vetropirast'. — Ne volim ni covika, al još većma je ružno kad je žena alamunjasta. alapača 'ženska osoba koja mnogo priča i ogovara, torokuša'. — Stane, nemoj se srdit, al ta tvoja ćer je rasna alapača. alapljivo pril. v. halapljivo. alas -asa m 'ribar'. — Kakl si ti alas kad ni plivat ne znaš?! alaš alaša m 'postolje na kamari, gde se snoplje prihvata sa kola i baca gore na kamaru'. — Stipane, mogo bi me malo zaminit, već po dana sam u alašu i duša mi se oznojila. alat alata m 'oruđa koja služe u kakvom poslu'. — Popravio bi ja sam vrata, al nemam alat za taj poso.

alat m 'konj tiđožute dlake'. — Ne dam ja mog alata za tvoja dva vranca. alatast -a -o 'riđast, riđastožut (o konju)'. — Mama mu je alatasta, al on je na oca ždripca. alav -a -o 'proždrljiv. — Još nikad nismo imali tako alave svinje ko ove sad. alavo pril. 'proždrljivo'. — Ko je to vidio tako alavo ist? aldumašče s (indekl) 'čašćavanje prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora ili po završetku nekog posla. — Vite da smo uradili na vrime, al ko će sad aldumašce da plati? mađ. aldomas. aleluja 'pripev u crkvenim pesmama'. almaš m 'želj. stanica'. — Je 1 daleko još almaš? mađ. allomas.

aloc uzv. u izrazu hitrosti. — Kad je vidio žandare, a on aloc u kuruze. alov m 'korito za hranjenje i napajanje stoke, valov'. — Ne triba nikad tako napunit alov, svinji onda tušta isprolivaje. alovčić m dem. od alov. alvatan -tna -tno 1. 'komotan, prostran (za odelo, sobu i sl.)'. — Malo mu je odilce alvatno, al na godinu će bit baš kako triba. 2. 'nemaran, neuredan'. — Radi, radi, al kad ga ne gledaš, oće da budne i alvatan. 3. 'darežljiv, široke ruke'. — Da da nema, kad je alvatne ruke. alvatno pril. 'komotno, natenane'. — Neće se taj nikad umorit kad tako alvatno radi. aljine aljina pl. t. 1. krevetnina (slamarica, jastuci, jorgan); 2. 'nevestinska oprema (koju mladoženja odnofi iz devojačke kuće uoči venčanja)'. 3. 'odeća, odelo'. — Šta si uradio, kad si ufleko te lipe nove aljine?! Izr. Slagat ~ 'sortirati nevestinsku opremu'. aljkav -a -o 'nemaran, neuredan'. — Potpaši većma tu suknju, ne volim da ti kažu kako si aljkava cura. aljkavac -avca m 'aljkav čovek'. — Šta si mi dovo tog aljkavca, njegov poso ne vridi ni po lule duvana. aljkavica ž 'aljkava ženska osoba'. — U mojoj kući nećeš bit aljkavica, a kad bidneš sama svoja gazdarica, radi kako oćeš. aljkavo pril. 'nemarno, neuredno, rđavo'. — Kako bi drugačije radio kad i sam aljkavo izgleda. aljkuša ž podr. v. aljkavica. — Sram te bilo, aljkušo jedna! am «tma (mn. amovi) m 1. 'deo konjske opreme koji služi za vuču'. — Donesi nove amove, nećemo valdar u svatove sa starima. 2- 'naramenica, držač za pantalone'. — Di su moji amovi, znaš da ne možem čakčire stezat kaišom. ama vezn. 'ali' — Znam da si vridan, ama triba bit ipošten!; part. — Ama, uradiću, šta mi toliko zvocate?! amade part. 'već, skoro'. — Jesmo 1 vas uplašili, baćo? — Amade, amade, dico. amaha v. amade. ambar m 'spremište za čuvanje pšenice, razne veličine, u obliku kućice (od drveta ili pruća)'. — Ja n.kad ne praznim ambar dok ne vidim da će bit dosta novog žita. ambarić m dem. od ambar. ambetuš m 'otvoreni hodnik pred kućom, natkriven'. — Dida su cilo lito spavali na krevetu pod ambetušom. ambrel -ela m 'kišobran, amrel'. — Šta će ti taj veliki ambrel, ne možeš ga ni raskrilit kad tako zdravo duše vitar. amen uzv, 1. 'kraj hrišćanske molitve: nek tako bude'. 2. pril. 'svršetak, kraj'. — Doće i tvoj amen! 3. 'otpozdrav (na "FaljenIsus")'. — Amen uvik, sinko! amenovat -ujem nesvr. 'odobravati bez pogovora'. — Ne volim kad sve amenuješ što ja kažem, oću da čujem i tvoje mnenje. amišan -šna -šno 'prefrigan, vešt, lukav'. — Ne izgleda, al vidi kaki je to amišan čovik. amišno pril. 'lukavo, prepredeno'. — Ta, on se još i amišno smije. amoder pril. 'amo'. — Amoder tu bocu, da i dida nazdrave. ampa ž 'vihor, nevreme'. — Samo da ne naiđe kaka ampa dok litinu ne skinemo. ancuranje s gl. im. od ancurat se. — Nema ancuranja na krevetu. ancurat se -am se nesvr. v. hancurat se. andrak m 'đavo'. — Ne znam koji mu je andrak?! andramulje/andramulje pl. t. 'prnje, dronjci, starež, stvari bez vrednosti'. — Dico, friško skupljajte vaše andramulje, je 1 ako

baćo vide kako soba izgleda, teško vama. andrav -a -o 'prljav, neuredan'. — Nećeš nikud s takim andravim rukama, oma da si i(h) opro. andung m 'predosećanje (da će se nešto ispuniti, ostvariti)'. — Pravo sam imo andung da triba ić na vašar i, andrak ga odno, ni sam ne znam zašto nisam očo, pa sad sam baš fain izgubio na kravama. anđelak -lka m. 1. dem. od anđeo. 2. 'dete (od milja)'. — Tako lipo spava nanin anđelak. anđelče -eta s v. anđelak. anđelčić m dem. od anđeo. anđo -ela m 'anđeo'. Izr. Anđela ti tvog! 'grdnja'. angir -ira m v. ajgir. — Sutra ćemo u varoš, ja ću jašit angira, a ti, Boriša, ćeš jašit kobilu. anšlag/anšlog m 'sumpor natopljen na uskoj papirnatoj traci (za konzervisanje voća i buradi)'. — Kupi malo anšlaga, tribaće nam kad budnemo dunc mećali. anšlagovat / anšlagovat -ujem nesvr. 'sumporisati (konzervisati voće u procesu pripremanja kompota ili buradi pred berbu)'. — Možem ti dat, jel ja sam moju burad već anšlagovo, a ostalo mi je baš fain anšlaga. anta ž 'humka kao međaš između dva atara (dva vlasnika zemlje)'. — Moramo malo odorat od ante, široko smo je ostavili pa raste na njoj korov. antikrist m 'đavo, bezbožnik'. — Ja tebi kažem, od Luke nema većeg antikrista, i rođenog bi oca privario da mož. antrav -a -o v. hantrav. anjicat se -am se nesvr. 'biti nestašan'. — Dico, dokle ćete se već anjicat, oma da ste se smirili i spavali. aojak uzv. v. avjak. — Aojak, baćo, koliki je to vo velik ko vi! apaš m 'varalica, prevarant, lopov'. — Šta mi dovodiš na salaš tog apaša samo da izgleda di je šta i posli da dođe krast. apcigovat -ujem nesvr. 'odbiti, zakinuti'. — Jesi 1 mu apcigovo brašno za ušur? — apcigovo mu je od nadnice što nije dva dana radio. nem abziehen. apoštol m 'apostol, Hristov učenik'. Izr. Apoštola ti tvojeg! 'kao psovka'. apoštolski -a -o 'koji se odnosi na apostole'. — To je bila prava apoštolska pridika. apoštolski pril. 'kao apostoli'. — Ti iđeš pored kola pišce, apoštolski. april -ila m 'četvrti mesec u godini'. apta ž 'šikara, gustiš obično na kraju njive'. — Ona naša anta, između nas i komšije postala je prava apta, toliki je veliki gustiš naraso. aptike aptika ž pl. t 'kola sa federima za svečanu priliku'. — i naš pretelj je kupio aptike. araber m 'konj arapske pasmine'. — Kako onaj tvoj araber, jesi 1 već išo š njim na trke? arambaša m 'razbojnik (pogrd).'. — Pročuo se on svud, jel nema većeg arambaše od njeg. aramija m 'razbojnik'. — Ne smimo noćom nikud od aramija. Arapin m 'pripadnik arapskog naroda'. — Crn ko Arapin. arat -am nesvr. v. harat. arcilajav -a -o 'brbljiv'. — Ja bi kazo da je snaš Liza arcilajava žena! arđala ž 1. bot. 'Sinapis, Brassica, gorušica'. 2. 'budala'. — Ne bi baš morala da se sastaješ s Matom, čim počme divanit, oma se vidi da je prava ardala. ardalast -a -o 'budalast, lakomislen'. — Ti si već skoro divojka, a još uvik si taka ardalasta cura. arđo(v) -ova m 'bure (opšti naziv)'. — Taj žderonja voli i dno od ardova da izliže, da od čega mu je nos ko prizrijala paradička. areada ž 1. 'zakup zemljišta (u čilju obrade)'. — Dida već odavno njevu zemlju izdaju pod arendu. 2. 'zakupnina za zemljište (koju plaća arendaš)'. — Ove godine je litina slabo rodila, jedva sam imo da dam gazdi arendu. arendaš -aša m. v. rendaš. arendirat arendiram nesvr. 'izdavati ili uzimati u zakup zemljište'. — Neću više sam obrađival, arendiraću svu zemlju. — Arendiraću čaBonini dvadeset lanaca. Izr. Ja ću Sentu (deo Subotice) sama arendirat, kudan će se dika paradirat (nar.)!

argatovat -ujem nesvr. 'mukotrpno fizički raditi, kulučiti'. — Otkud da i'mam volju za čega drugo kad argatujem svaki dan od mraka do mraka, a što zaradim, jedva dotekne za kruv mojoj dici i ženi. arkanđel m 'arhanđel'. — Arkanđela ti tvog! 'grdnja'. arlauk m 'zavijanje pasa'. — Čuješ li u, Tome, taj arlauk, stra me je, šta to mož bit?! arlaukanje s gl. im. od arlaukat. — Utišaj dite, to nije plač već arlaukanje, arlaukat -auče nesvr. 'zavijati (o psu)'. — Kera arlauče za štencima — nismo i(h) tribali zakopat. arniar -ara m 'orman (za odela, najčešće jednokrilni)'. — Već je prošlo dvi godine od kako joj je ćer umrla, a još uvik drži njezino ruvo u armaru. armonika ž 'harmonika'. ~ fiuješ kako lipo armonika svira?! armonikaš -aša m 'svirač na harmonici'. — Ja njemu ne bi kupila armoniku, valdar mi neće sin bit armonikaš?! arteski/arteški -a, -o v. bunar. artija ž 'hartija, papir'. — Otkud tolika artija po avliji? artijca ž dem. od artija. artilerija ž 'rod vojske naoružan topovima'. — Dida, baćo i ja, svi smo služili u artileriji. artok/artuk! uzv. stoci da se pomeri. artoknit (se)/artuknit (se) artokne (se) svr. 'odmaći (se), pomeriti (se)'. — Artokni kravu da uđeš med nji! asma ž 'sipnja, astma'. — Majku guši asma. asna ž 'korist'. — Mator konj ne donosi nikaku asnu. asnirat asniram nesvr. v. hasnirat. ~ se povr. v. hasnirat se. asnit -im nesvr. v. hasnit. ~ se povr. v. hasnit se. asnovit -a -o v. hasnovit. aspa ž 'ospa, ospice, male boginje'. — Svi troje dice mi leže u aspi. aspida ž 'zla i opaka žena'. — Ka će već toj aspidi doć kraj? Ta će se poderat al neće umrit. astal m 'sto'. — Užnaćemo za velikim astalom u ladu pod dudom. astalčina n augm. i podr. od astal. astalčić/astalčić m dem. od astal. astalić dem. od astal. astalski -a -o 'koji se odnosi na astal'. — Donesi astalsku kožu pa je prostri, znaš da se na njoj ide. asura ž 'prostirka ispletena od rogozine'. — Oni su i u ambetušu prostirali asure. asvalt m 'pločnik'. — iđe na asvalt (u šetnju). ašikovanje s gl. im. od ašikovat. — Kad se sitim mog ašikovanja i sad mi moje staro srce zaigra. ašikovat -ujem nesvr. 'udvarati se'. — Znam da on š njom ašikuje, samo ne znam oće l je uzet. ašov m 'gvozdena alatka za kopanje zemljišta'. 2. 'mera za dubinu'. — Naš komšija privaljiva pisak na dva ašova, sadiće novi vinograd. ašovčić m. dem. od ašov. at ata (mn. atovi) m 'konj'. — i ja imam ata za jašenje!; ~ imaš tolike atove a ni jednog za jašenje. atar m. 'teritorija jedne opštine, sela'; 2. 'zemljište jednog domaćina'. — Nemoj da odoravaš od mog atara. atlas m 'sjajna svilena tkanina'. ~ imala Je ruvo od atlasa. atlaski atlcski -a -o v. marama, svila. atoš v. hatoš. — Šta se on kerebeči kad nema ni atoša u džepu. atovi -ova pl. t. 1. 'prostrani pašnjaci'. — Atovi su moji i oma su tu pod varoškom zemljom. atrez/atres m 'adresa'. ~ oćemo da pišemo vašem Vranji u katane, napiši nam atrez. mađ. azstal

aujak uzv. v. avjak. — Aujak, koliki je tu kerekanja?! avan/ovat -ujem nesvrv 'napredovati, biti unapređen (u službi)'. — Čujem, Tome, da si i ti avanzovo, da si dobio jednu zvizdu. avaški -a -o 'užegao' v. slanina. — Nisam io, doneli nam nike avaške slanine. mađ. avas.

avet -i ž 'utvara, priviđenja'. — Joj, kako si me uplašio, iđeš iza kuće ko kaka avet. avetinja v. avet. — Šta mi je, u poslidnje vrime samo klapim o avetinjama. avjak uzv. čuđenja. — Avjak, toliki deran pa još uvik sisa! avlija ž 'dvorište'. — O(d) danas moja avlija, a vaša kapija, pa kud koji slatki moji! (kad se raskida sa neradnicima). avlijica ž dem. od avlija. avlijski -a -o koji se odnosi na avliju: ~ a vrataca, ~a kapija. avlinski -a -o v. avlijski. — Već po sata divane na avlinskim vratima. avrlje s 'pokošen i već natruo korov'. — Nemojte, dico, trčat po tom avrlju, ubošćete se. azlog (a)zlog)/azlag m 'izlog'. — Vid(i)lasam taku lipu svilu u azlagu. aždaja ž 1. 'zmaj'; 2. 'proždrljivac'. — Ideš ko aždaja; ka te čovik gleda, pomislio bi da tri dana nisi io! aždajin -a -o 'koji pripada aždaji'. — Čuvaj se aždajinog jezika! 'žene alapaće (fig.)'. ažur ažura m 'platno iz kojeg se izvlače žice a zatim koncem opšiva, veze'. — Moja najmlađa ćer zdravo lip ažur radi, a bome i veze i šupljika. ažurovan -a -o 'vezen u ažuru'. — Donela je ona kad se udala tri ažurovana čaršapa za astal.

B
babin -a -o 'koji pripada babi, ocu'. — Nosi babinu lulu i metni je u sobu na astal. babine -ina pl. t. ž. 1. 'čuvanje novorođenčeta (tri dana i tri noći po rođenju)'. — Taj valdar nije bio treću noć dočuvan! 2. 'pohođenje novorođenčeta i porodilje i donošenje poklona (najčešće hrana, ređe novac ili oprema za dete)'. — Danas sam nosila užnu rodilji za babine. 3. 'svečani ručak koji tazbina priređuje zetu prve nedelje posle venčanja'. — Zet iđe na babine. babiškovat -ujem nesvr. 'negovati uz posebnu pažnju i tetošenje'. — Nije valdar dite da ga triba babiškovat?! babo -e m 'otac, starešina porodice'. — Nema užne dok babo ne sidnu za astal. babrat -am nesvr. 'dirati, pipkati; dugo se zadržati oko nevažnih poslova'. — Šta babraš tamo već toliko dugo?! babunjat -am nesvr. 'pričati bez smisla, nepovezano, trabunjati'. — Kad god se napije, dođe kod nas pa samo babunja ~ zato ga niko ni ne sluša šta divani. babura ž 1. 'vrsta krupne paprike'. — Babure ćemo punit kupusom i tako mećat u sirćet za zimu. 2. 'baba, stara žena (podr.)'. — Znala je babura sve to, al je mudro ćutila. baburača ž 'dosadna stara žena (pogrd.)'. — Baburača jedna ~ podmeće mi vračke. baburda ž v. babetina. — Baburda nikog ne trpi, pa živi sama ko ker u bunaru. baburina ž v. baburača. — Ti kažeš da su cure mlade, a ja kako gledam to su prave baburine! babuskara ž v. babetina. — Ne znam zašto je s đuvegijom došla i ona babuskara?! bacakat -am nesvr. dem. prema bacat. — Vranac poskakuje i nogama bacaka. ~ se 1. 'nogama i rukama mlatarati, koprcati se, praćakati se'. — Tako se mali nogicama bacaka da ga ne mož povit. 2. 'razmetati se, hvalisati se'. — Šta se taj balo bacaka, ko da je cili svit njegov. baat -a -o 'ohol, obestan; koji se nasilnički ponaša. — Da sam cura, nikad se ne bi udala za takog baatog momka.

baato pril. 'oholo, obesno; nasilnički'. — Ne da se ponaša već još i baato divani! baatost ž 'oholost, nasilnost'. — Ta njegova baatost je već svima dosadila, zato ga ni ne vole u društvu. baba ž 1. 'stara žena'. — Babina je sva pamet u jeziku; jezičava je ko baba; 2. 'tašta, ženina mati'. — Doće joj zet, pa se baba ustrčala da sve spremi; 3. 'trouglasti drveni držač na kome se vozi plug'. — Metni plug na babu da ne tiraš kola kad nije daleko di ćeš orat; 4. 'plašljivac, kukavica'. — E, moj Ivane, kad ti ne bi bio baba, drugačije bi igrala tvoja žena. Izr.: baba šumom, dida drumom 'o nesporazumu među sabesednicima'; što se babi tilo ~ to se babi snilo 'o neostvarljivim željama'. babački -a -o 'koji je kao baba, koji odgovara staroj ženi'. — Mlada cura, a nosi tako babačko ruvo. Izr.: ~ lito 'kasna i lepa jesen'; ~ kolo 'narodna igra sporog tempa'. babaroga ž 'strašilo, nakaza kojom se deca plaše'. — Spavaj, jel sa će te odnet babaroga! babeskara ž v. babetina. — Dokleg će ona babeskara Luca olajavat moju Macu? babetina ž 'stara žena, baba (pogrd.)'. — Neće babetina da iđe pišce i kaže ~ vaćajte konje i nosite me na karucama u varoš. babica ž 1. 'mali nakovanj za otkivanje kose'. — Vi'dio sam Josu da je uzo babicu ~ cigurno će okivat kosu; 2. 'žena koja pomaže porodilji pri porođaju (akušerka)'. — Kad sam se ja porađala, nije bilo babica ~ pomogla mi je moja nana i komšinca. babin -a -o 'koji pripada babi'. — Babina je marama uvik s malim krajom odozgor ~ valdar bi se udavala. bacat bacam nesvr. prema bacit. ~ se nesvr. prema baciti se. bacit bacim svr. 1. 'hitnuti'. — Perica je najdalje bacio kamen; 2. 'obući'. — eto mene, samo da bacim kaput na leđa; 3. 'uHoniti, ostaviti'. — Bacio je kosu na tavanjoš posli risa i sad ne zna di je. Izr. ~ karte 'vračati gledajući u karte'; ~ krivicu (na koga) 'okriviti'; ~ ljagu 'osramotiti'; — (koga) na sokak 'ostaviti (ga) bez sredstava za život'; ~ oko (na koga, na što) 'pogledati; poželeti (fig.)'; ~ pod noge (obraz, čast) 'osramotiti (se); ~ prašinu u oči 'obmanuti, prevariti'; — (koga) u zapećak 'ostaviti koga iza sebe'; ~ (koga) u trošak 'izložiti (koga) nepotrebnim izdacima'; ~ čini 'začarati'. ~ se 1. (nečim na nešto) v. bacit. — Spopadne batinu i baci se za kerovima. 2. 'brzo se sagnuti, leći'. — Da se nisam bacio u dno kola, grana bi mi otkinua glavu. 3. 'latiti se, prihvatiti se.' — Kad su se nji dvojica bacili na vezivanje, nisu mogli oni drugi da skupe snopove iza nji. Bačka ž 'deo SAP Vojvodine (gde ima najviše Bunjevaca)'. Bačvan(in) m 'čovek iz Bačke'. — Svi Bačvani su dobri rabadžije. Bačvanka ž 'ženska osoba iz Bačke'. — Bačvanka sam i time se dičim. bać 1. 'dodatak uz ime u znak poštovanja prema starijem (bać Joso), čika'. 2. 'dobra osobina stvari'. — To je bać voće! baća m 'stric (odm.)'. — Nane, čini mi se da iđu baća, pozno sam njim kola i konje još iz daleka. baćica m 'dever' (odm.)'. — Baćice, zovu vas nana. baćicin -a -o 'koji pripada baćici'. — Baćicine čizme je snaja morala najvećma glancat. baćin -a -o 'koji pripada baći (stricu)'. — Nema lipči konja od baćina dva ždripca. baćin -a -o 'koji pripada baći (ocu)'. — Baćini su brkovi uvik zavrnuti nagori. baćkoš m 'imućan (bogat) čovek'. — Ta. njegov je obor uvik pun svinja, baćkoš je on, u svakom pogledu. baćo -e m v. babo. — Što baćo kažu, to je zapovid za svakogu kući.; mali ~ 'dever (odm.). — Nane, da zovem malog baću na užnu? badanj -dnja m 'kup kukuruzovine'. — Svezli smo svu kuružnu i sadili je u badnjove oko slame. badavad pril. 1. 'uzalud'. — Badavad plačeš, ni tako nećeš ić! 2. 'besplatno'. — Kupio sam kenjače, a uz to dobio badavad i jedan kabo. badavadžija m 'besposličar, neradnik, gotovan'. — Tio sam pogodit nadničare za branje kuruza, al sve sam badavadžija tamo ~ taki mi ne tribaje. badavaš -aša m v. badavadžija. — Dosta mi je već badavaša u kući. bailja ž 'očna bolest (uvrtanje trepavica koje bodu oko i zato se moraju čupati ili ispeći)'. — Pati s očima, makar joj često vade badlje. badnjača ž 'drvo koje se uoči Božića stavlja na vatru (njime se pale sveće, a u sobu ga unosi položaj, čestitajući Badnje veče, dok ga domaćin posipa žitom i kukuruzima)'. — Kad svi sidnu za astal, nek položaj unese badnjaču. badnjak m 1. 'specijalno pleteni kolač koji se peče za Božić (na njemu su razne figurjce od testa; životinjice, ruže, burić i dr.)'. — Što su majka lipo našarali badnjak. 2. 'dan uoči Božića'. — Na Badnjak se večera zajedno i to čim se smrači. badnji dan 'dan uoči Božića'. — Danas dan, sutra dan, a prikosutra Badnji dan! bagljo(v) -ova m 'mali plast sena'. — Imamo nikol(i)ko bagljova sina. bago(v) -ova m 1. 'duvan'. — Daj i meni malo bagova da zavijem jednu cigaretlu; 2. 'loš duvan; zaostali duvan na dnu

ispušene lule'. — Ja ne znam, Luka, šta tebi fali, oćeš da se udaviš u kašlju, a nećeš da se ostaviš bagova?! bagra ž 'ološ, ljudi koji zaslužuju prezir'. — Čuvaj se ti Vece i on je od njeve bagre. bagren m bot. Acacia, v. drač. — Što bagren lipo mriši, a čele samo zuje i kupe med. bagrenov -a -o 'bagremov'. — Ja zdravo volim bagrenov med. bahat -a -o v. baat. — Eno, ide i bahati ilija, bolje će bit onda da se raziđemo. bajage pril. 'tobože, kao da'. — Kad te budnu zvali, ti se najpre, bajage, odbrecaj (up. kobajage). bajan bajna -o 'bedan'. — Tezo, Tezo, baš si se ti za bajnog čovika udala. bajat -a -o 'koji nije svež, ustajao'. — Često smo kod njeg ili bajatog kruva. bajat -am nesvr. 'gatati, vračati'. — Štogod joj je ona baburda bajala i cura se razbolila. bajbok m 'zatvor, buvara (vulg.)'. — On malo, malo pa zaglavi bajbok. bajit -im nesvr. 'spavati'. — Baji buji, moje čedo malo (u tepanju). bajnet -eta m 'bajonet (nož na pušci)'. — Nisam volio kad vidim žandare s bajnetom na puški. bak baka m 1. '(drveni) naslon na četiri noge za pilanje, testerisanje drva'. — Pripravi bak i priku pilu, pa ćemo pilat dračove ciplje. 2. 'sedište za kočijaša na kolima, bok'. — Na baku još od jutros drima njegov kočijaš. baka ž 'baba (očeva ili majčina mati)'. — Baka nam je naštrikala rukavice za zimu. bakać samo u izrazu: ni u bakać! 'ni pomisao o brizi ili odgovornosti'. — Mater i otac su mu rintali dok ga nisu izučili, a on sad ni u bakać na njevu stranu. bakandža ž 'cokula (vojnička cipela sa čavlima)'. — To su prave bakandže a ne cipele za dite. bakarni -a -o 'koji je od bakra'. — U bakarnom kotlu smo kuvali paradičku. bakćat se -em se nesvr. 'mučiti se, petljati se (oko čega)'. — Mani se već tog branja sa vrva voćke, ne vridi da se bakćeš oko nikol(i)ko zrni; triba i vrepcima štogod ostavit. bakica/bakica ž dem. od baka. bakin -a -o 'koji pripada zaki'. — Bakina unučad. baktit -im nesvr. 'ići teškim korakom (da se čuje)'. — Oma sam znala da si ti, Vranje, jel niko drugi tako ne bakti. bakvačit -im nesvr. 'pušiti'. — Joško, ti baš moraš u sobi bakvačit na tu luletinu?! bal bala m 'zabava sa igrankom'. Berbanski — 'zabava posle berbe grožđa (grozdovi se vešaju u dvorani i plesači ih skidaju svojim devojkama, a čuvari ih hvataju i kažnjavaju)'. bala ž 1. 'sluz iz usta i nosa'. — Da nije to tele bolesno kad mu tako iđu bale na nos? 2. 'upakovana roba, presovana slama, seno i sl.' — Slamu smo prešovali u bale i tako smo je prodavali. balac balca m 'slina'. — Tura se med starije a visi mu još balac iz nosa. balav -a -o 1. 'slinav'. ~ oma da si otrvo taj balav nos. 2. 'mlad i nezreo, "zelen". — Nije ni bio red da se baviš s otim balavim momkom. balavac -avca m 1. 'nezreo, neiskusan dečak (momak), derište (pogrd.)'. — Di ćeš ti, balavac jedan, s nama momcima?! 2. 'onaj kome idu bale iz nosa ili usta'. — O rukav balavac tare, zgadi mi se kad ga vidim. balavander m v. balavac. — Vidi samo tog derana ~ balavander jedan i on se misa med starije. balavica ž 1. 'nezrela, neiskusna devojka, šiparica'. — Gledaj ti Rozu, nadigla se balavica ko da je prava divojka?! 2. 'bala, slina'. — Kaka cura, kad joj još balavica viri iz nosa. balavurdija ž zb. 'mladež, neozbiljan švet', — Bolje da nisam išla u kolo, tamo je bila sve sama balavurdija. balega ž 'izmet životinja'. — Uzmi lopatu i metlu pa očisti te kravlje balege isprid kuće. balegat -a nesvr. 1. 'izbacivati izmet o (životinjama)'. — Utiraj krave u korlat da ne balegaje svud po avliji. 2. 'govoriti besmislice, lupetati, baljezgati (vulg. fig.)'. — Lud i pijan jednako balegaje u divanu. balit -em nesvr. 1. 'plakati, kukati'. — Ajde, ćuti već, toliko bališ ko da su te motkom tukli; 2. 'prljati balama'. — Otari tom ditetu nos, sve ilo bali. 3. 'lupetati'. — Misliš da smo dužni da slušamo šta ti svaki dan tamo bališ?! balo m v. balavac. — Znam te ja još kad si balo bio. mađ. bakancs.

baljezganje s gl. im. od baljezgat. — Njegov divan uvik liči na baljezganje. baljezgat baljezgan nesvr. 'govoriti koješta, brbljati'. — Kako možeš istrpit onog tvog čovika, napije se, p onda po cio dan baljezga. bambast -asta, -o 'glupav'. — Sva su njim dica bambasta mađ. bamba.

banak -nka m 'istureni deo peći na kome se eži (deca)'. — Kad baćo njevu lulu zapale, dica sa banka padaje. Izr.: Banak njim njev! (u kletvi). banbadava/banbadavad pril. 'sasvim uzalud'. — Juče sam banbadavad išo na pecu, ništa nisam prodo. bančit -im nesvr. 'pijančiti, bekrijati'. — Ka će radit kad noćom banči, a danjom spava! banda ž 1. 'grupa, skupina'. — U svatovima je svirala tamburaška banda; 2. 'razbojnička družina'. — Nije to jedan lopov, kažu da tu hara čitava banda. bandaš -aša m 'najbolji kosac, predvodnik u žetvi'. — Da smo imali boljeg bandaša, još bi prija pokosili. bandašica ž 'partnerka najboljeg bandaša u žetvi (koja rukoveda pokošeno žito)'. — Lako j tebi kosit kad imaš tako dobru i lipu bandašicu. bandašov -a -o 'koji pripada bandašu'. — Bandašova kosa siče ko zmaj! bandera ž 'stub (telegrafski, električni i dr.)'. — Vitar je izlomio nikoliko bandera pokraj gvozdenog puta. bandoglav -a -o 'tvrdoglav', — Znala sam da će Đuka nasradat kad je uvik bio bandoglav čovik. bandžav -a -o 'razrok'. — Cura mu je mala i bandžava. bang m 'banka'. ~ uno sam novce u bangu. bangalola ž i m 'neradnik, skitnica'. — Kako se samo mogla ta redovna cura zagledat u tog bangalolu?! bangaloza ž i m v. bangalola. banit banem svr. 'iznenada doći'. — Nisam dobro ni oči otvorio, a oni banili. bank m 'sav novac koji ulaže onaj koji deli karte (ili koji "udara" ceo uiožen novac) u kartanju ili kocki'. — Ja držim bank i mećem sav novac što imam. banka ž 'novčani zavod i zgrada u kojoj je on smešten'. — Banka mi je tabulirala svu zemlju i salaš, pa sam dobio zajam. bankin -a -o 'bančin'. — Bankini novci su uvik skupi. bankrot -ota m 'onaj koji je propao (ekonomski)'. — Samo se zaduživo, a nikad nije vraćo, zato je posto bankrot. bar pril. 'barem'. — Nemoj tako, mož ti momak pendžer razlupat. Bar da oće!. — Bar da ja imam takog konja. bara ž 1. 'plitka stajaća voda, lokva'. — Čim malo jača kiša padne, svudan ostanu bare. 2. 'podvodno zemljište, močvara'. — U našim barama ima dosta trske i trave za pašu. 3. 'velika voda, jezero, more (šalj.)'. — Kažeš da je more najveća bara?! baraba ž i m 'propalica, skitnica'. — Šta će ti ta baraba ~ bolje je onda da se ne udaš, ako nemaš drugog. baraka ž 'daščara, brvnara'. — Držali smo kuruz u jednoj baraki dok nije bio gotov čardak. baratat -am nesvr. 1. 'rukovati'. — Kupio je sijačicu, pa povazdan oko nje štogod barata. 2. 'preturati, čeprkati'. — Nisi ga tribo puštit da on sam u naslamu barata. 3. 'dogovarati se o nekom sumnjivom poslu, šurovati'. — Ne znam što Ivan toliko barata sa Stipanom. barca ž 'dozvola za pečenje rakije'. — Moraš prijavit da ćemo peć rakiju i uplatit za barcu. bardačić m dem. od bardak. — Komšija, oćeš mi dat u zajam bardačić petrolina. bardačina ž augm. od bardak. — Zašto si dite poslo, ne mož on sam donet tu bardačinu. bardak -aka 'krčag od gline (najčešće za držanje petroleja)'. — Ponesi bardak i kupi petrolina. bardat -am nesvr. 'pamtiti'. — Slabo ti to bardaš! barem v. bar. — Barem da i brata povede u kolo. baretina ž augm. od bara. — Nisam dobro ni koracio iz avlij'e i padnem u jednu baretinu, izgledo sam ko pravo svinče. barjačić~ m. dem. od barjak. barjak -aka (mn. barjaki) m 'zastava'. — Nikolu su zatvorili zbog nikog barjaka. barjaktar -ara m 1. 'onaj koji nosi barjak'. — Naš Stipan je bio barjaktar u katanama. 2. 'vođa, predvodnik (fig.)'. — Zašto, dite, baš ti moraš u svačem bit barjaktar?!

barica dem. od bara. — Kad je on dite i mora u svaku baricu da stane. barit barim nesvr. 'kuvati u vodi'. — Barimo krumpir svinjama za mošlik. barkat -am nesvr. 'zadirkivati'. — Ne barkaj tog keia, ugrišće te. barovit -a -o 'močvaran, podvodan'. — Ova dolja je samo barovita. barski -a -o 'koji se odnosi na baru'. — Barska trska je zdravo dobra za pokrivanje krovova. barun -una m 'baron'. — Moj dida su bili sluga kod nikog baruna. barunica ž 'žena ili kći baruna'. — Tri godine sam služio kod baruna, a ja njegovu ženu barunicu nisam ni vidio. baruština ž augm. od bara. — Ova baruština je puna žaba i kumaraca. barut m 'puščani prah'. — Ti si taki rđav lovas da je šteta baruta što ga trošiš. basamaga ž 'stepenica'. — Kate, i basamage triba ošurovat. basat -am nesvr. 'ići bez cilja, lutati'. — Vrime bi bilo, Mate, da se privatiš kakog posla, a ne po cio božji dan da basaš po selu. baš rečca 1. (za pojačavanje značenja). — Baš, neću!; 2. (za iskazivanje istovremenosti). — Baš sam pošo kod vas, a vi krenuli vamo; 3. (za ublažavanje). — Niste se baš obradovali gostima. Izr. Baš ste mi iz usta rič oteli (kad se sagovorniku pogodi misao); Baš me briga! Baš ko što triba! bašča ž 'vrt, bašta (za cveće): — Moja bašča je puna cvića, a najviše crveni ruža. baščica dem. od bašča. baškarit se baškarim se nesvr. 1. 'izležavati se'. — Kako ne bi radio, po cio dan se baškari, a žena mu i dica rade. 2. 'šepuriti se, praviti se važan'. — Još kad bi imo toliko koliko voli da se baškari, ko bi š njim na kraj izašo. baština ž 'imanje, nasleđe'. — Otkud njima baštine, kad mu je još dida sve popio i pobaco svircima. baštinit -im nesvr. 'naslediti'. — Malo je ona baštinila, a tušta je dice pa su zato siroti. bat m 'težak hod, topof. — Poznam ga po batu. batačić m dem. od batak butak -a m 1. 'but živinski'. — Mogo bi ti i krilo poist a ne samo da batakove izbiraš. 2. (šalj.) 'noga u čoveka (žene)'. — Zagledo se momak u curine batakove. bataljka ž 'štap'. Najčešće u izrazu: hajku na bataljku. — Lazo, umisto da se lati posla, on hajku na bataljku, pa pravo u mijanu. batina ž 'duži komad drveta, štap'. Izr. ~ ima dva kraja! ~ je iz raja izašla. Bolje je poslušat kraljevsku rič, nego kraljevsku batinu! batinara ž 'neozbiljna ženska osoba, skitalica'. — Da nije bila batinara u mladosti, ne bi došla na prosjački štap u starosti. batinat -am nesvr. 1. 'udarati batinom, tući'. — Ne daj čoviku da tako batina konje! 2. 'lutati, skitati'. — Ništa ona ne radi, samo batina po selu. ~ se 'tući se batinama'. — iđite razvadite i(h), monci se batinaje. batrgat -am nesvr. 'zaplitati nogama, posrtati od umora ili pijanstva, teturati se'. — Vidio sam Nikolu, tako batrga sokakom, mora da se dobro nakvasio. ~ se povr. — Naš dida čim popiju fićok rakije, oma se batrgaje. batrljak -ljka m 'ostatak dela tela ili predmeta (ruke, noge, drveta i sl.)'. — Otkinila mu mašina prste i sad mu osto samo batrljak o(d) dlana. batrljica ž v. batrljak. bauk m 'zamišljeno zlo biće, nešto strašno, čime se plaše deca'. — Toliko m se dica bojala bauka da nisu smila sama uveče u sobu uć ~ mislili su da je bauk pod krevetom. bavit se nesvr. 1. 'prebivati, boraviti'. — Ni se on dugo bavio kod nas, al ne znamo kud je posli očo; 2. 'zanimati se za nešto, raditi neki posao'. — Ne bavim se ja s ovčarstvom ~ ne iđu mi od ruke ovce. bazat bazam nesvr. 'ići bez cilja, skitati, tumarati'. — Kad u)edared ogladne, dosadiće mu bazat, pa će se privatit motike. bazdit -im nesvr. 'smrdeti, zaudarati'. — Bazdiš ko cefra iz bureta. baždarit baždarim svr. i nesvr. 'proveriti meru (najčešće na buradima) i staviti žig kod kojih je proverena mera'. — Očistili smo tri velika bureta, nosićemo i(h) baždarit. bdinje s gl. im. od bdit. — Dvorim bolesnog didu i bdinje me je upropastilo.

bdit bdijem/bdim nesvr. 'ne spavati'. — Svi spavaje, samo nana bdiju, jel je bolesna mala Manda. beba ž 1. 'sasvim malo dete'. — Ta ona je mala beba, još uvik sisa. 2. 'čunj (u kuglani)'. — Ja bi se kugljo, samo ko će namišćat bebe. beban -ana m 'muška beba (ir)'. — A šta ovaj vaš beban, još uvik sisa? bebica ž 1. dem. od beba 2. 'zenica'. — Sasula sam mu sve u bebicu pa sad nek se ždere. bebin -a -o koji pripada bebi'. Izr. Podilit bebine ronđe 'posvađati se'. beco m 'tele, telence (odm.): — Jeste 1 podojili becu? bečit bečim nesvr. 1. 'mukati, rikati: — Čuvaj se ovna kad tako beči. 2. 'netremice gledati. — Beči ti oči koliko oćeš, al dok se ne opereš, nema večere. ~ se 1. 'razmetati se, prsiti se. — Šta se bečiš, goljo jedan?! 2. 'derati se'. — Zašto se bik već toliko beči? bečka ž pivsko bure (25 1.): Doneli su tri bečke piva. bećar -ara 'm veseljak, bekrija, muškarac koji voli život i zabavu, nestalan i u ljubavi'. — Bećar očo, uncut došo! bećarac -rca 'm vrsta narodne pesme (u desetercu ljubavnog i vedrijeg sadržaja)'. — Rodi, nane, još jednog bećara, kad lumpujem da ja imam para (nar.)! bećarina m augm. i pogrd. od bećar. bećarit (se) bećarim (se) nesvr. 'živeti kao bećar'. — Bećarim se, to mi je u krvi. bećarluk m 'bećarsko ponašanje, bećarski život'. — Ej, monče, lati se motike, nije kopanje kuruza bećarluk. bećarski -a -o 'koji se odnosi na bećare'. — Nevolja je kad se bećarski život produži i posli vinčanja. bećarski pril. 'na bećarski način, kao bećar'. — Nisam bećar, samo se bećarski ponašam. bećaruša ž 'vesela, vragolasta devojka'. — Volim što ona moja bećaruša okreće monce oko prsta. bedevija ž 'velika nezgrapna kobila'. — Di si tu bedeviju nabavio?! Mogo si štogod bolje kupit uz onog tvog lipog konja. beg m 'turski plemićki naslov'. — Živiš ko beg, ništa ne radiš, a sve imaš. begeš m 'kontrabas. — i vama bi teško bilo da nosite begeš na leđima ko ja. begešar -ara m 'onaj koji svira u begeš'. — Umro je onaj stari Ciganin begešar. bekac v. beknit. — Dico, dosta je vaše graje, oma da ste išli u krevet, i ni bekac više. bekarit se -im se nesvr. 'prsiti se, razmetati se'. — Vidi Josu kako se bekari, ko da je u sto lanaca odraso! bekeljit bekeljim se nesvr. 'praviti grimase, kreveljiti se'. — Daj mu tu loptu, da se već ne bekelji toliko. bekeš m 'haljinica za decu' (krojena kao duga košuljica; u staro vreme nosila su ga deca oba pola — i to je bio jedan od načina da se pred Turcima sakriju muška deca). beknit bekne nesvr. 'progovoriti'. — Dok stariji divane da nisi beknio! bekrija m 'mangup, lola, bećar' (v). — Ja sam, nane, bekrija, al me zato svaka cura voli. bekrijat -am nesvr. 'lako, bezbrižno u piću i društvu provoditi, terevenčiti'. — Bekrijaću dok sam mlad, imam kada da ostarim. belaj -aja m 'nesreća, nevolja, gužva, rusvaj'. Izr. Upasti u belaj 'nastradati'. — Ja, dico, ne marim, idite — al ako baćo čuju di ste, biće belaja. beljeg m 'marka (poštanska, taksena i dr.)'. — Kupi beljege, moramo vadit pasoš za pras(i)ce. bemberg m 'vrsta fine svilene tkanine'. — Lozika, jesi 1 skupo platila taj curin bemberg? bembukat bembuče nesvr. 1. 'rikati (bik)'. — Iđi vidi, šta taj bik već toliko bembuče? 2. 'tražiti nešto kroz plač (za decu)'. — ićeš i ti s nanom, samo nemoj više bembukat. bena ž 'budala, luda'. — Ni moja ćer nije valdar bena da trči za njim. benast -a -o 'glupav, budalast'. — On mi liči na benastog ovna! benasto pril. 'kao bena, kao budala'. — Drugačije bi prošo da nisi tako benasto radio. benga ž 'neodređena bolest živine ili stoke'. — Udarila nika benga u piliće i sve je što sam imala pocrkalo. bengav -a -o 'bolešljiv'. — U poslidnje vrime dida su dosta bengavog zdravlja. benkica ž 'košuljica, bluzica za bebe'. — Sačuvala sam ja dosta benkica od prvog diteta.

benče -eta s dem. od beba. berač -ača m 'onaj koji obavlja berbu, branje'. — Ove godine sam imo dobre berače kuruza. beračica ž 'ona koja bere'. — Beračice su tako friško brale grožđe da muškarci nisu mogli naiznosit pune košarove. beračina ž 'branje (kukuruza)'. — Nismo mi imali tušta kuruza, kiša nam je smetala, zato se tako otegla beračina. berba ž 1. 'branje grožđa, voća'. — Počela je berba jabuka. 2. 'vreme berbe'. — Spremili smo burad za berbu. 3. 'zarada, profit'. — Jeptino je grožđe, to je berba za trgovce koji ga kupuju. berbanski -a -o 'koji se odnosi na berbu (v. bal)'. — Kad dođu berbanski dani, svi se ušvrćkamo. berber m 'berberin, brijač'. — Naš berber zdravo lipo i brije i šiša. berbernica ž 'radnja u kojoj se brije i šiša'. — Berbernica je di svašta možeš čut. berda ž v. begeš. — Miško voli u berdu da svira, samo mu je malo teško nosit, jel je on zdravo nizak. berdaš -aša m v. begešar. — Lazo je dobio i nadimak Berdaš, zato što je u mladosti u berdu sviro. berivo s 'plata, zarada (i u javnim ustanovama i kod privatnih poslodavaca)'. — Čim misečari dobiju svoja beriva, oma peca poskupi. besida ž 'govor na nekoj svečanosti'. — Lipu besidu je kazo naš purgermajstor. besidit -im nesvr. 'govoriti'. — Kad on počne besidit, svi se oko njeg skupe. besidnik m 'govornik'. — Božan je bio dobar besidnik. beštija ž 1. 'zver, opaka životinja'. — Pazi na kobilu, beštija, oma se grize. 2. 'osoba sa životinjskim osobinama'. — Kažeš da ona ne valja, al eto, našla se još veća beštija, pa je Ozo za ženu. betlem m 'vizuelna postavka u katoličkoj crkvi o Hristovom rođenju, sa raznim figurama ljudi i životinja'. — Toliko je svita bilo u cfkvi da betlem nisam ni vidila. biba ž 'trbuh' (odm. ~ kod dece). — Je 1 se napunila biba mlikašcem? bibica ž dem. od biba. bicigla ž 'bicikl'. — Probušila mi se bicigla. biciglišt(a) m 'biciklist(a)'. — Ko su oni biciglište? biciglovat se -ujem se nesvr. 'voziti se biciklom'. — Dokle ćeš da se bicigluješ? bič biča m 'tanko uže pričvršćeno na kratkom drvenom držalju, služi za šibanje (na kraju se nalazi švigar, koji puca na trzaj). — Kad ja puknem s bičom, čuje se na deseti salaš. Izr. Na kraju biča švigar puca 'kad bude kraj, sve će se znati'. bičalje s 'drška od kamdžije (i biča)'. — Kandžija ima dugačko, a bič kratko bičalje. biče -eta s 'mladi bik, bičić'. — Lipo ti je to biče. bičić m dem. od bič. bičić -ića m dem. od bik, bikčić. bičiji -a -e 'koji se odnosi na bikove'. — Ova naša krmača ima niki bičiji vrat. bičina ž augm. od bik. bičkaš -aša m 'kavgadžija, koji barata nožem'. — Sve bi dobro bilo, samo da nije bičkaš. bičovat bičujem nesvr. 'šibati kamdžijom, bičem'. — Čekaj dok te ja uvatim, vidićeš ti koga ćeš bičovat?! ~ se povr. biće s ono što postoji, živi, stvorenje'. — Pa, valdar si ljudsko biće i znaš mislit. bida ž 'nevolja, nesreća; siromaštvo'. proć. Stisla nas je nika bida, pa samo iz godine u godinu pištimo — al triba izdržat i to će

bidan -dna -dno 'jadan, tužan, nesrećan; siromašan'. — Bidna dica plaču, ostala su brez matere. biđit bidim nesvr. 'klevetati'. — Nije lipo da tako bidiš čovika, a ni ne poznaš ga dobro. bigenisat -šem nesvr. '(za)voleti, izabrati, sviđati se'. — Badavad on iđe za njom, kad ga Roza ne bigeniše. ~ se 'zavoleti se'. — izgleda da se naša dica bigenišu. bik bika m 1. 'neuškopljen vo'. — Koliko su pritegla ona tvoja dva bika? 2. 'čvrst, cevčast list crnog luka koji nosi cvet'. — Triba pogazit luk, počo je već rast u bikove. Izr. zdrav ko bik 'sasvim zdrav, koji „puca" od zdravlja'.

bikačik m 'deblji elastični prut, palica (od žile drveta ili volujskog uda)'. — Bikačikom ću ja tebe priko ušivi pa ćeš oma potrevit istirat svinje na strniku. bileta ž 'vozna karta'. — Uzmi i meni jednu biletu do predgrađa, sa ću ja doć na genciju za tobom. biletarnica ž 'blagajna za prodaju voznih karata'. — Nisam kupio bilete, zatvorena je biletarnica. bili «a -o 'beo'. — Košulja je na njemu bila ko snig. — Sva je bila u bilom ruvu. Izr. ~ smok 'mlečni proizvodi'; bile duvne 'kaluđerice koje isključivo nose bele haljine'; ni bilo ni crno 'ni lepo ni ružno'; u po bila dana 'danju'; crno na bilom 'napismeno'; čuvat bile novce za crne dane 'štedeti za nevolju'. bililo s 'sredslvo za beljenje veša'. — Metni malo bilila u košulje. bilit bilim nesvr. 'činiti belim, bojiti u belo, čistiti od prljavštine i sl.' — Oprala sam košulje, a nema nimalo sunca da i možem bilit. ~ se 'izdvajati se belinom'. biluga ž 'znak, beleg'. — Najmlađi mi sin ima bilugu na peti. bilužit -im nesvr. 'beležiti'. — Biluži sve što učiteljica kaže, lakše ćeš naučit ono što triba. biljača ž 'bela krmača'. ~ imam jednu biljaču i jednu zelju krmaču. biljanac -nca m 'belance (jajeta)'. — Pekla sam pusedle od biljanaca. biljančuk -uka m 'gvozdena karika (pričvršćena na jasle, za koju se vezuje stoka), alka'. — Prokinio se biljančuk na jaslama. birač -ača m 1. 'onaj koji učestvuje na izborima, koji biia, glasa'. — Ove godine sam prvi put bio biiač. 2. 'probirač, izbirač'. — Nije dobro da bidneš velik birač, jel možeš ostat i brez onog što sad imaš. biračica ž 1. 'ona koja učestvuje na izborima, koja bira, glasa'. — Postala sam punolitna pa sam i ja biračica. 2. 'probiračica, izbiračica'. — Biračica ne mož tražit ono što niko nema. birački -a -o 'koji se odnosi na birače' ~ spisak; ~ misto. — Mene nisu našli u biračkom spisku. biran -a -o 'odabran, viđen, odličan, lep'. — Nemojte ni gledat drugi već kupite, ovo je biran krumpir! birano pril. 'odabrano, odlično, lepo, otmeno'. — Dvik se birano nosio. birat biram nesvr. 1. 'izdvajati, uzimati ono što je bolje; opredeljivati se, odlučivati se za nešto'. — Mlogo je birala, pa je ostala neudata. 2. 'vršiti izbor glasanjem'. — Triput su ga birali za čuvara. birc m 'gostiona, birtija'. — Čim dođe do novaca, on pravo u birc krene. bireš/biroš m 'sluga na imanju, poljoprivredni najamni radnik (godišnjak)'. — Gazde su više volili da su njim mladi bireši. beres. biribiri 'uzvik kojim se dozivaju guske i patke'. — Biribiri, pače moje malo. birov -a m 'opštinski starešina, kmet'. — Birova su birali samo stariji ljudi u kraju. birtaš -aša 'gostioničar'. — Ni birtaš nije mogo svaki bit. birtašica ž 1. 'gostioničarka', 2. 'birtaševa žena'. — Kad je snalažljiva birtašica, onda je mijana uvik puna. birtašov -a -o 'koji pripada birtašu'. — Birtašovo vino je pokatkad i pokršteno. bis m 1. 'obest, naprasitost, srditost, gnev'. — Ne znam šta je Grgu taki bis spopo. 2. 'besnilo, besnoća'. ~ od bisa sasvim je obnevidio. Izr. Glete bisa 'vidi vraga'. bisage mn. ž 'dve sastavljene torbe, koje se nose o ramenu ili se vešaju o sedlo'. — Iznesi bisage i metni priko sedla. bisan -sna -sno 'mahnit, razjaren'. — Ne diraj me, bisan sam ko ker. bisemica ž 'mala tambura sa najvišim tonom, prima'. ~ imali smo u bandi dvi bisernice. biskup m 'visoki dostojanstvenik u katoličkoj i evangelističkoj crkvi, episkop'. biskupija ž 'područje jednog biskupa'. — Subotička biskupija se odvojila od Kaločke. bisnit -im nesvr. 'praskati, žestiti se, mahnitati, biti van sebe od ljutnje'. — Ajde, smiri se već jedared, dokle ćeš bisnit oko kuće?! bisnilo s 1. 'ludilo, pomama', 2. 'preteran gnev, jarost'. — Toliko je svaki dan mučio i kinjio da je ona u bisnilu spopala sikiru i udarila ga srid čela. bisnoća ž v. bisnilo. — izgleda da je našeg kera uvatila bisnoća, moraćemo ga stamanit. bisnulja ž 1. 'nemirna krava (kobila, krma5a)'. — To nije krava već prava bisnulja, uvlk moraš pazit da ne privrne punu kravljaču mlika. 2. 'goropadna oštra žena'. — Kako da izađem š njom na kraj, kad je Marga taka bisnulja ko zolja. mađ.

bisnjača ž v. 'bisnulja 2'. — Dobila sam snaju pravu bisnjaču! bistoš m 'policijski komesar (činovnik)'. — U zatvor me otiro jedan bistoš. mađ. bisztos.

bistrit -im nesvr. a. 'razbistravati (obično tečnost)'. — Bistrimo novo vino. b. 'razjašnjavati nešto'. — Ne znam šta Mara i Justa već po sata na kapiji bistre?! ~ se 'razbistravati se.'— Bistrl se voda u bunaru. bit bidnem/budnem i jesam/esam, esmo, esu, odr. nisam svr. i nesvr. 'kao spona i kao pomoćni glagol'. — Jedva čekam da moja bidneš. Izr. ~ za putom 'žuriti se'; ~ naglasu 'uživati ugled'; ~ (kome) trn u oku; 'smetati kome'; ~ na pameti, na umu 'misliti o nekom ili nečem'; ~ na kraj srca 'ljutiti se za sitnicu'; ~ načisto 'uviđati'; ~ po volji 'dopadati se, sviđati se'; ~ pod papučom 'pokoravati se u svemu ženi'; ~ svakom loncu poklopac 'mešati se u svašta'; ~ u godinama 'biti stariji'; ~ u pravu 'imati pravo'; ~ u stanju 'moći'; ~ u čemu 'valjati, vredeti'; ~ ben 'dobiti batine'; ~ u sporu 'sporiti se'; ~ na koga 'ličiti'; ~ od riči 'biti čvrst'; ~ kost u grlu 'ometati neki posao'; ~ na palori (v) 'izložen kritici'; ~ u sosu 'zapasti u nevolju'; ne ~ ko što triba 'biti bolestan'; bilo kako bilo 'svejedno'; bilo pa prošlo 'svršeno je, neće se više vratiti'; ne bi bilo zgoreg 'dobro bi bilo'; Bili su i oni ispod postelje 'nigde, nikada nisu putovali izvan mesta'; biće, biće 'da, možda, verovatno'; Biće ko na Božić rokve! 'nikada (jer se u štaro vreme nije mogla zamisliti rotkva u đecembru)' biće kad na vrbi rodi svirala (ili grožđe) 'nikada'; ne bilo te (ga) 'da si proklet'; što bi, bi 'sad je kasno'; esmo 1 el nismo 'iliili, biti ili ne biti'. bit bijem (trp. ben) nesvr. 'tući, udarati'. — Ben se priti! Izr. rđav glas ga bije! 'loše se govori o njemu'. bitanga ž 'skitnica, propalica, probisvet, neradnik'. — Toliko i(h) ima, ko da su se ode skupile sveg svita bitange! bitandžit -im (se) nesvr. 'skitati (se)'. — Ko bi znao di se on sad bitandži?! bitisat -šem nesvr. 1. 'postojati'. — Bitisali su dok su zajedno bili. 2. 'proći'. Izr. Bilo i bitisalo 'bilo pa prošlo'. bivat bivam nesvr. prema biti 'događati se, zbivati se'. — Bivali su baćo pokatkad i zdravo oštri, al su friško popuštali. bivol m 'zool. Bubalus, bivo'. Ova kola koja vuku bivoli ko da su malo pritovarena. bivolski -a -o 'koji se odnosi na bivole'. —-Bivolska kola su obično drugačija od kola koja konji vuku. bižanija ž 'bežanje, bekstvo'. — Bože, al je kadgod bilo često bižanije. bižat -im nesvr. 1. 'brzo odlaziti, udaljavati se; uklanjati se brzo od opasnosti; uklanjati se od straha'. — I naš baćo su često bižali isprid žandara; 2. 'brzo prolaziti, odmicati (o vremenu)'. — E, vidićete, dico, kad bidnete stariji, kako vrime biži. Izr. ~ glavom brez obzira 'bežati u paničnom strahu'; ~ ko vrag od križa 'stalno se svega kloniti'; ~ u svit 'ostaviti svoju kuću'. blag blaga blago 1. 'dobre naravi, dobroćudan, pomirljiv'. — To je blag čovik i mekan da ga mažeš ko puter. — Ona je žena blage riči. 2. 'umeren, prijatan, ugodan'. Ova je zima mlogo blaža od lanske. 3. 'razblažen, mek'. — Ovo je blaga rakija, možedu je i žene pit. blagdan m 'praznik'. — Danas je blagdan, neću ništa da radim. blago s 1. 'bogatstvo, imovina'. — Svakog je pomago i nikad se nije svojim blagom razmećo. 2. 'stoka'. — Koliko ti je blago u korlatu? Izr. ~ od čovika (žene, diteta) 'vrlo dobar čovek (žena, dete)'; krupno ~ 'goveda'; sitno ~ 's/inje i ovce'; ni za carevo ~ 'ni za što na svetu'; ni po koje ~ 'ni po koju cenu'. blago/blago (komp. blaže) pril. 'tiho, prijatno, ugodno'. — Njezino ilo je uvik bilo na vrime skuvano, blago i dobro. blago 'uzvik za izražavanje zadovoljstva, radosti, sreće'. — Blago onom ko svoj kruv ide! Blago tebi kad si na vrime litinu spremio. blagosivat -osivam nesvr. prema blagosovit. blagosovit -osovim 'blagosloviti'. — Biskup nas je sve blagosovio. blagovist ž 'hrišćanski praznik (25. marta) kojim se slavi vest o Bogorodičnom začeću'. Na Blagovist se pije vino na štesrce da bi zdravi ljudi bili. Izr. ~ pripovist (zbog čestih i mnogih promena na taj dan). blatit (se) -im (se) nesvr. 1. 'prljati (se) blatom'. — Ko j to vidio, blatiš se u bari. 2. 'sramotiti (se), vređati'. — Kobajage, dobro oće svakom, a s jezikom blati da ne mož većma.— — Kako ima sica tu mladu i dobru curu tako blatit. blatnjav -a -o 'uprljan blatom'. — Nećemo ić po tom blatnjavom putu. blaznit -im nesvr. 'milovali, maziti'. — Toliko blazni tog deranca da neće od njeg nikad čovik bit. blažen -a -o 1. 'pun zadovoljstva, sreće, presrećan'. — Blažen med ženama. 2. 'pokojni, umrli (kao imenica)'. — Bać Luka je već odavno med blaženima. blažit blažim nesvr. 'stišavati, smirivati'. — Otac ga kara, a nana ga blaži. blebećat blebeće nesvr. 'blebetati, pričati bez smisla'. — Ti, snajo, ćuti, a ti, babo, ne blebeći! blebetuša ž 'žena koja mnogo blebeće'. — Niko nju ne mož nadivanit, zato je i zovu blebetuša. blečkat -am nesvr. 'izazvati šum gacanjem po vodi i žitkom blatu'. — Kako smo gazili, a ono blato i voda samo blečka pod nogama. ~ se 'brčkati se'. — Vi'di dicu kako se blečkaje u bari.

blejit nesvr. 'blenuti'. — Šta blejiš u nas ko da nikad nisi vidio ljude u svečanom ruvu?! 2. 'oponašati glas ovce, teleta. — Bleji tele, cigurno je gladno. blenda ž 'usna (pogrd.)'. — Nrje te sramota, taki velik deran, a obisio blende ko magarac. blendav -a -o 'blesav, budalast'. — Valdar će jedared počet mislit i ta tvoja blendava glava. blendica ž samo u tepanju deci (v. blendo). — ajde, blendice moja, dođi friško da te nana zagrli. blendo -e m 'glupak, budala'. — Ta koja će se udat za onog našeg blendu?! blendonja m v. 'blendo'. — Začudo božje i Vecin blendonja se oženio. blenit -nem nesvr. 'tupo gledati, zuriti'. Izr. Blene ko tele u šarena vrata! blesonja m 'glupak'. — I umritieš ko blesonja. blid blida blido 'koji je bez prirodnog rumenila'. — Nana su tako blidi u licu. blidolik -a -o 'koji je bleda lica; koji je blede boje'. — Di je onaj blidoliki deran, koji se juče tu s vama sigro? blitva ž bot 'Beta vulgaris, stočna repa'. — Nasičkaj blitve i malo pomišaj s prikrupom, pa narani krave. blizanac -anca m 'dete (ili mladunče) rođeno s drugim u istom porođaju'. — Nas dva brata smo blizanci. blizanče -eta (coll. blizančad) s dem. od blizanac. blizančići m supl. mn. od blizanče. blizina ž 'mala udaljenost (prostorno ili vremenski)' — Nemoj mi više ni u blizinu dolazit. bliznakinja ž 'žensko dete rođeno s drugim u istom porođaju'. — Nji dvi se ne ođvajaje ko da su blizkakinje. bliznura ž 'bliznakinja'. — Maca i Stana su bliznure. bliznure pl. t. ž 'dve suvaje, kuće blizu jedna drugoj'. — Te bliznure su tu na potoku od pantivika. blizo predl. 1. 'za mesto: kod, pored'. — Ja mislim da je on stigo blizo salaša. 2. 'za vreme'. — On je već blizo vinčanja. blizo pril. 1. 'na malom odstojanju, u blizini'. — Bog zna di je grmilo, a grom se tako blizo čuvo. 2. 'gotovo skoro, bezmalo'. — Ustajte, blizo je četri sata. bližnji bližnji -a -e 1. 'koji je u bliskom srodstvu'. — Bać Blaško je njev bližnji rođik 2. 'srodnik uopšte (u imeničkoj službi)'. — Čim se upokoji, ako ima tala, oma će se javit bližnji. blud m 'nedopušteno polno opštenje'. — To je velika sramota za njezine, odala se bludu. bludan -dna -dno 'koji vrši blud'. — I sin je krenio stopama bludnog oca. bludit -im nesvr. (fig.) 'grešiti'. — Bludio je ko momak, bludi i sad ko ženjen ćo\ik, ka(d) će se već jedared opametit?! bljucnit -nem svr. 1. 'malo bljunuti, grcnuti'. — Pogledaj dite, moždar je bljucnilo, jel je fain sisalo. 2. 'izdati šaku novaca (šalj.)'. — Bljucnio je on za tog konja, al sad niko nema lipčeg. bljuvat bljujem nesvr. 'povraćati'. — Nek bljuje kad mora pit, a zna da nije za njeg. bljuzgavica ž 'lapavica s kišom i mokrim snegom; raskvašeno blatnjavo tlo'. — išli smo po najvećoj bljuzgavici i ulopali smo se do vrata. bljuždrit -dri nesvr. 'krčati (za creva od gladi)'. — Žurite, nane, s otom užnom, jel meni već zdravo bljuždri u trbuvu. bobat bobam nesvr. 'jesti zrno po zrno (grožđa)'. — Ja nisam brao, al zato sam bobo grožđa ko nikad. bobica/bobica ž 1. 'sitan, okruglast plod, zrno'. — Bio sam u berbi, a ni jednu bobicu grožđa nisam poio, tri dana me već boli trbuv. 2. 'šara na tkanini u vidu tačkica'. — Kati sam kupila cicano ruvo na bobice. bočica ž dem. od boca. boca ž 'flaša'. — Kupio mi je čovik dvaes boca od po po Htre za paradičku. Duncoška ~ 'flaša za kompot', Sodaška ~ 'flaša za soda-vodu'; pletena ~ 'pletenka'. boca ž 'vrsta bodljikave korovske biljke, trn Anthium spinosum'. 2. 'gvozdeni obruč sa ugrađenim bodljama (stavlja se teletu na nos kada se zaljuči, da ne bi moglo sisati kravu ~ svakim dodirom je ubode)'. bockalo s v. boca (2). — Ako vam ne triba bockalo, ja bi odno, zaljučili smo tele pa da mu metnem na nos. bockat -am nesvr. 1. 'zadirkivati, podbadati'. A je l,Loško, ne bockaš ti mene malo?! 2. 'šiti (fig.)'. Po cio dan bockaš, Kate. — Moram, oću večeras da zavfšim levešku curi. ~ se 'zadirkivati se'. — Dico, mir da bi'dne, samo se bockate ko zolje.

bockoš m 'tele (od 2—3 mes.)'. — i naš bockoš je već fain naraso. bocnit -em svr. 1. 'dem. prema bosti'; 2. 'pecnuti, dirnuti'. — Ti u tvom divanu ne znaš drugačije ako nećeš makar malo bocnit čovika. ~ se povr. — iglom. boco s v. beco. boda ž 1. 'pokretna radionica kod vršalice'. — Kogod je krao alat iz bode. 2. 'kiosk'. — Metnili su niku bodu i tamo prodaju duvan i pisma. bodlja ž 'trn'. — Ušla mi je bodlja u petu. bodljiv -a -o 'bodljikav, koji ima bodlje'. — Mal nisam stao na jednog bodljivog ježa. bodrit -im nesvr. 'hrabriti'. — Da me nije brat bodrio, ne bi izdržo tako velik put. ~ se povr. —Bodrili smo se da to nije ništa, a svi smo se bojali mraka kad ostanemo ko dica sami u sobi. Bog boga m Deus Izr. Ako Boga znaš (znate). Ako Bog da (valjda, verovatno). Boga radi (radi boga). Bome, borme, borame, bogme, bogame (1. zakletva bogom. 2. reč za naglašavanje: čak, šta više. 3. stvarno, zbilja, zaista. ~ dao, ~ uzo (kad se nešto drago izgubi). Bogu iza leđa. Di je ~ kazo laku noć (vrlo daleko). ~ te dono (dobro došao). Zbogom (pozdrav u odlasku). Boga mu. Boga ti! Boga maminog! (psovka). ~ neka mu duši prosti (za pokojnika). Sakloni bože. Bože sačuvaj! Sačuvaj bože! (uzrečica za prihvatanje nečega kako jeste, da ne bude gore). Ni Boga jokinog (bez igde ičega). Ni rod ni POmoz ~ (potpuno tuđ, stran, nepoznat). Uvatit Boga za bradu (postići nešto nemoguće ili uobraziti takvo ostvarenje). Daj bože zdravlja (nada, vera u moguće). Ne triba ni Bogu ni svitu (moralno propao, probisvet). Bože pomozi (želja za uspeh u čemu ili na početku dana). Triput ~ pomaže (uzrečica da tri put treba okušati sreću). Da ~ da (nešto pozitivno «i negativno da se ostvari). Oprosti Bože (da ne uzme u greh). Krade Bogu dane (ništa ne radi). Sila Boga ne moli (uzalud protivljenje). Bogom dano (kao da je nešto „palo s neba"). Budi ~ s nama (da se, ,,ne daj Bože", to ne dogodi o čemu se govori ili u znaku čuđenja: ,,ta šta kažete"). Gleda u njega ko u Boga (sa strahopoštovanjem). ~ bogova (odlično) Mali ~ (pravi se važan). ~ i batina (svemoćnik). ~ te vidio. ~ s tobom. Za Boga miloga. ~ bi ga znao. ~ sveti zna. ~ zna. Pitaj Boga. Sam Bog zna. ~ zna kaki. ~ zna kako. ~ zna koliki. ~ zna koliko. ~ zna šta. ~ zna di. ~ zna zašto. Fala Bogu. Milom Bogu fala. Bogu fala. Otić Bogu na istinu (umreti). Dao Bogu dušu (umro). Božem prosti. Bože moj! Daj bože! Da te ~ vidi! Znati svoga Boga. Vidit svoga Boga. Iđi s (milim) Bogom! Bogu plakat! ~ je najpre sebi bradu stvorio. Na pravdi Boga (ni za šta). Na si'lu Boga (silom). Ne da ni Bogu tamjana (tvrdica). Skidat bogove s neba (strašno psovati). ~ je spor al je dostižan. Kome ~ tome i svi sveci. Čovik snuje, a ~ određuje. Ko se čuva i ~ ga čuva. ~ ne bije batinom! ~ nije nagal, al je dostižan. ~ nije Mate, s Bot,om niko nije pravio kontrak! ~ ne plaća svake subote. Ako ~ ooe i metla pukne! Caru carevo, a Bogu božje. Kad je dobar (čovik) i ~ ga oće! Kome ~ nije dao, neće ni ljudi. Ko se Boga ne boji i ljudi ne stidi, biž od njeg! ~ te mazo! 'kao grdnja'; spori Bože 'kad se nešto uvećava samo od sebe'. boga (vok. Bogo) ž 'Bog (odm.)'. — Samo ti spavaj, čedo moje, Boga tebe čuva. Izr. Bogo moj! Bogo moja! — Ako te ja opalim po ušima, Bogo moja, mislićeš da te grom udario! bogalj (mn. bogaljevi) m 1. 'osoba s teškim telesnim nedostatkom'. — Mate je bio bogalj u jednu ruku. 2. 'siromah, prosjak'. — Triba udilit bogalju. 3. 'nesposobna, umno zaostala osoba'. — On je bogalj pa zato i nije za katanšag. bogaljov -a -o 'koji pripada bogalju'. — To je bogaljova štaka. bogarat -am nesvr. 'psovati boga'. — Čim oči otvori, on počne bogarat. bogat -a -o 'koji ima dosta materijalnih dobara, imućan'. — Bio sam u bogatim svatovima. Izr. Ako ne možeš bit slavan i bogat, možeš bit pošten i dobar! Bogat je ko nje dužan, a mlad ko je zdrav! bogataš -aša m 'bogat čovek'. — Ča Joso ima, nije da nema imanja, al on nije onaj truli bogataš. bogatašov -a -o 'koji pripada bogatašu'. — Bogatašove ćeri tusta izbiraje, malo ako neće bogataš. bogatašov -a -o 'koji pripada bogatašu'. — Bogatašove ćeri tušta izbiraje, malo ako neće ostat neudate. bogatit se -im se nesvr. 'poftajati bogat'. — Di tušta ima, tu se već samo od sebe bogati. bogato pril. 'obilno, dobro'. — Meni je glavno da smo se bogato naili i napili. bogažija ž 'mnoštvo raznih stvari, prtljag'. — Dico, zašto ste se rastrvili s otom vašom bogažijom nasrid sobe?! bogica m dem. od Bog. — Daće Bogica, pa ćeš ti ozdravit. bogin -a -o 'trešten pijan, mrtav pijan'. — Dolaze Stipan i Marko; čini mi se da je Marko bogin. — A meni se čini da su obadvoj(i)ca bogini! bogmat se -am se nesvr. 'zaklinjati se bogom'. — Nemoj mi se toliko bogmat ~ bolje uradi oma. bogme pril. 'zaista, vala, baš'. — Bogme bi se ja bolje snašla da sam na njegovom mistu bila. bognar m 'kolar'. — Iđi kod bognara i donesi točak, valda ga je već napravio. bogomolenje s 'pobožnost'. — Bogomolenja znadu tivat po tr! nedilje. bogomoljac -ljca m 'preterano pobožan čovek'. — On je ko bogomoljac uvik naprid molio, a svi drugi su onda ponavljali. bogomoljka ž 'preterano pobožna žena. — Bogomoljka je bila pridnjakuša i u pivanju u crkvi.

bogovat bogujem nesvr. 'bogarati'. — Čim babo tako boguju, štogod zdravo nije u redu. bojagi pril. v bajage. — Ti se bojagi smiješ a znam da ti je žavo. bojat se -jim se nesvr. 'plašiti se'. — Svi se vi sa mnom sprdate, a ja vam kažem: bojte me se! bojazan -zna -zno 'bojažljiv, plašljiv'. — Šta ćeš kad je ona taka bojazna žena. bojazno pril. v. bojažljivo. — Bojazno je pivo a imo je zdravo lip glas. bojažljiv -a -o 'koji se boji, plašljiv'. — Neće on sam otić kad je bojažljiv deran. bojažljivo pril. 'plašljivo, sa strahom'. — Bio je on već tamo više puti, al uvik se kreće tako bojažljivo. bojtar -ara m 'pomoćnik pastira'. — Čoban je glavni čuvar, a bojtari su mladi koji mu pomažu. mađ. bojtar.

bokal -ala m 'stoni sud za vodu ili vino (grnčarija, kalajisan ili stakleni)'. — Stipane, donesi nam jedan bokal rizlinga iz podruma. bokalić m dem. od bokal (najčešće za vino). — Donesi, Janje, taj bokalić da malo pokvasimo grlo. bokor m 1. 'žbun, grm'. — Nisi mogo proć od bokora jagoda. 2. 'buket, kita'. — Evo, nane, nabrala sam jedan bokor ruža za sobu. bokorčić m v. bokorić. bokorić m dem. od bokor. boks m 1. 'mast, krema, laštilo za obuću'. — Nemoj zaboravit kupit crnog boksa. 2. 'drvena ograda, poseban odeljak za kravu, tele, krmaču)'. oma ćemo izdvojit onu veliku krmaču u boks da ne pogazi prasice kad se oprasi. boksat -am nesvr. 'čistiti obuću boksom'. — Ako me ne povedeš s tobom u kolo, neću ti više boksat čizme. boksovat -ujem nesvr. v boksati. bokter m 'čuvar pruge'. — Naš Lazo je posto bokter na gvozdenom putu. bokternica ž 'zgrada u kojoj stanuje čuvar pruge i gde se nalaze signalni uređaji'. — Put iđe pored same bokternice. bola ž 'bolest'. — Nika bola nas je ovi dana sve u krevet svalila. Izr. Bola te ne ila 'dobronamerni ukor'. — Bole te vraćale 'opomena da se ne učini neka nepromišljenost'. bolan -lna -lno i bona bono 1. 'bolestan, nemoćan'. — Danas nam je Liza taka bona. 2. 'potresen bolom, žalostan; tužan'. — Bolno mi je srce moje. 3. 'koji izaziva bol'. — Sva su mu leđa pomodrila od bolni udaraca žandarskom sabljom. bolećiv -a -o 'sažaljiv, nežan, meka srca'. — Znao je on sve za sina, al je bio bolećiv prema njemu. bolećivo pril. 'sažaljivo'. — Tako je bolećivo gledo za nama. bolesan -sna -sno 'bolestan'. — Ivan kaže da je bolesan, a užno je ko dva zdrava. Izr. Bolesan se pita a zdrav se nudi! bolesnica ž 'ona koja je bolesna'. — Bolesnica samo što je još živa. bolesnicin -a -o 'koji pripada bolesnici'. — Jedna bolesnicina noga je sasvim pomodrila. bolesnički -a -o 1. 'koji se odnosi na bolesnike: ~ krevet. 2. 'koji je kao u bolesnika, nemoćan, slab'. — Dugo je bolovo i kad se pridigo još mu je od bio bolesnički. bolesnik -ika m 'onaj koji je bolestan'. — Majka kažu da su dida težak bolesnik. bolesnikov -a -o 'koji pripada bolesniku, koji se odnosi na bolesnika'. — Bolesnikova poste lja je sva zgužvana, toliko se privrće od bola. boleština ž (pogrd.) 'bolest'. — Latila me se nika boleština i nikako da stanem na noge. boležljiv -a -o 'bolešljiv, koji često poboleva, slabunjav'. — Svekrova mi je sve većma boležljiva. boležljivo pril. 'bolno; bolesnički'. — Pogledo me je boležljivo. bolit boli nesvr. 'imati bol; pričinjavati bol'. — Od silne buke glava me boli. Izr. boli me duša, boli me srce 'vrlo mi je žao'; nek se ne pipa di ga ne boli 'da se ne meša u tuđe stvari'; ne boli me glava 'ne marim, nije me briga'. bolondoš m 'kratki laki rouški kaput (zakopčava se pod grlom, bez džepova)'. — Ponesi bolondoš, moždar će pridveče zaladit. bolovat bolujem nesvr. 'biti bolestan; osećati tugu, patiti'. — Nema ko da obrađuje zemlju dok ja bolujem. bolje pril. komp. od dobro. 1. 'na bolji na5in', _ Bolje je da ti dođeš kod mene. 2. 'brže, što pre'. — Bolje se žuri. Izr. Bolje da te majka bije, neg ožujsko sunce grije (štetno je za poljoprivredu). Bolje crn kru\, neg crn obraz! Bolje ikako neg nikako! Bolje virovat, nego ić pitat. Bolje je svoju zemlju orat, nego na tuđoj novce brojat! Bolje je nosit, neg prosit! boljetica ž 1. 'rana(koja sama od sebe izađe po telu)'. — Pojavila se po tilu nika boljetica. 2. 'bol, bolest'. — Samo ti maži, ta

mast će izličit svaku boljeticu. 2. 'nevolja, zlo'. — Često nas suša pogađa i to nam je velika boljetica za litinu. boljka ž 'bolest, bol'. — Tu boljku je dono iz rata. bon bona -o 'bolestan'. — Sama leži bona Janja ~ nikog nema da je obađe. bondža ž 1. 'vrsta velikog psa, hrt'. — Šta će ti ta bondža tu u varoši? 2. 'mršava žena (pogrd.)'. — Sva je mršava i nika kriva, ko prava bondža. borame uzv. 1. (ublažena zakletva) boga mi! — Borame sam ga vidio svojim rođenim očima. 2. 'bogme'. — Posli vake užne, borame bi dobro bilo malo i prileć. bordovski -a -o 'tamnocrvene boje'. — Baš ti je lipo to bordovsko ruvo. bordura ž 'ukrasna ivica na ženskoj nošnji'. — Na plišanoj suknji je metnuta i široka bordura. borme pril. v. bogme — Borme ćemo i mi za Božić imat torte. bortat -am nesvr. 'kuburiti, poboljevati'. — Toliko radi ~ pitanje je samo dokle će bortat i oće 1 pribortat? bortna ž 'gajtan (rađen srebrom i zlatom)'. — Ova moja svila je stara već pedeset godina, a na suknji je bortna još ko nova. bos bosa boso 1. 'neobuven, bosonog'. 2. 'nepotkovan'. — Nije dobro da tiraš bose konje po tako čačkavim putom. Izr. Provo se ko bos po trnju 'nastradao'. — Bos ko ker. bosorka ž 1. 'veštica'. — iđemo u ponoć, baš kad bosorke kreću. 2. 'žena oštrog jezika i izopačenih moralnih shvatanja'. — Samo se s Tonkom ne mišaj, to je taka bosorka da je bolje š njom nemat posla. mađ. boszorka. bost bodem nesvr. 1. 'prodirati u što šiljatim predmetom: ~ iglom, ~ vilama i sl. — Slabo ta tvoja igla bode. 2. 'nanositi bol ubodima'. — Tvoj divan je taki da u srce bode, — Kaki je taj tvoj jezik, kad ti svaka rič u srce bode?! 3. 'napadati rogovima (goveče, ovan)'. — Vo je taki da rogovima bode. 4. 'dražiti, vređati, nadraživati'. — Snig je napado, al se i smrzlo, pa mi ladnoća bode oči. ~ se 'bosti samog sebe; izlagati se ubodima'. — Monci su se posvađali sa žandarima i sad se bodu s brigama. bostan m 'zajednički naziv za lubenice i dinje'. — Suša nam je uništila bostan. Izr. obrat ~ 'nastradati'. botoški -a -o v. dućan. — Kaži mi jel voliš ti taj tvoj botoški poso? božeruža ž bot. Paeonia officinalis 'zeljasta biljka sa krupnim crvenim cvetom, božur'. — Puna mi je bašča božeruže. Božić m 'hrišćanski praznik (25. decembra) kojim se praznuje rođenje Hrista'. Izr. Gojit prase uoči Božića 'odlagati posao za poslednji čas'. božićkovat -ujem nesvr. 'slaviti Božić (obično kod drugoga)'. — Svake godine sam digod božićkovo kod rodova. božićnjak m 'pleteni kolač, okićen figurama isiog testa (obično sa ljudskim i životinjskim likovima i cvećem)'. — Kad su baćo rasikli božićnjak i malo zalili vinom, meni su dali komad i baš u njemu je bio novčić ~ moja je srića. božji -a -e 'božiji'. — Pa, ka ćeš se ti opametit, čovče božji?! ~e drvce 'zeleno igličasto cveće (slično ruzmarinu), bot Artemisia abrotamum. — Božje drvce zdravo lipo mriši. brabonjak -onjka 1. 'ovčiji i kozji izmet zrnastog oblika'. — Tiraj ovce dalje, svud ostavljaje brabonjke. 2. 'osušena prljavština u vuni ovce'. — Vuna baš nije čista, ima u njoj dosta brabonjaka. brabonjat -a nesvr. 'izbacivati izmet u obliku brabonjaka'. — Lako je nać trag ovcama, je 1 za sobom brabonjaje. braca m 'stariji brat (odm.)'. — Braca me je odno u škulu na soncama. bracika m v. braca. — Bracika je taki čovik da ga svi vole. bracin -a -o 'koji pripada braci'. — I Bracina brada je pobiiila. bracki pril. 'bratski, prijateljski, na jednake delove'. — Samo, dico, da lipo podilite sav šećer, pravo bracki! brač brača m 'tambura dubljeg tona za pratnju, sa 4 žice'. — Ja sviram u tamburicu, a moj brat u brač. bračko -ova m 'mlađi brat'. — Kako ne bi volio svog bračkova. brada ž 1. 'deo lica ispod usta kod ljudi'; 2. 'dlake na licu (u odrasla čoveka)'. — Kad si se ti brijo, kad ti je tolika brada narasla? Izr. glavom i bradom 'lično'; puna šaka brade 'velika sreća'; sida (bila) ~ 'star čovek'; divanit u bradu 'govoriti nejasno'; uradit na svoju bradu 'primiti odgovornost za nešto'. bradaš m v. bradonja. bradat -a -o 'koji ima bradu'. — Kad sam ugledala bradato lice, ja sam se uplašila. bradavica ž 1. 'manji okrugao izraštaj na koži'. — imo je bradavicu na vr brade. 2. 'izbočen vrh na dojci'. — Kako dite da se nasisa kad ti ni nemaš pravu bradavicu. bradetina ž augm. i pogrd. od brada.

bradica ž dem. od brada. bradonja m 'ćovek koji nosi veliku bradu'. — Otkud je došo ovaj bradonja? bradutina ž augm. i pogrd. od brada. bradva ž 'tesarska sekira široke oštrice'. — Nosi baći bradvu, oće štogod da lešu. brajan m (odm.) brat. — Kažem ja tebi, moj biajane, da se ženiš dok si mlad, jel posli ćeš se kajat. v. brajko, brale. brajko m v. brajan. — O, moj brajko, dobro si to smislio. brale m v. brajan. — Ne znam te ja, brale, ni ko si ni šta si?! brana ž 'poljoprivredna sprava prvobitno od pruća, a zatim od gvozdenih karika (koju su vukii konji) za razbijanje, usitnjavanje i ravnanje zemlje posle oranja i sejanja. — Metni i branu na kola, pa ćemo oma i podrljat čim posijemo. branit branim nesvr. 1. 'štititi koga ili što od napada, čuvati od čega, zaklanjati'. — Uzmi batinu i brani Jelicu od kerova. 2. 'podržavati što, odobravati, pravdati'. — Zašto mene mišate u to, ja ne branim da cura i'đe u bal, ako joj je volja. 3. 'zabianjivaii, uskraćivati'. — Šta je s tobom, Ivanka, ne viđam te s Joškom? — Moji mi brane da iđem š njim. Izr. Ne ~ 'ne marim, slažem se'. ~ se 1. 'odupirati se napadu; štititi se, čuvati se od čega'. — Znam se ja i sam branit ako me budu dirali, nisam više mali. 2. 'protiviti se, opirati se, pravdati se'. — Kad su je skobili, počeli su je vaćat, a ona se branila i rukama i nogama. branje s gl. im od brati (kukuruz, voće — za razliku od berbe grožđa). — Nismo našli dosta nadničara pa će se malo otegnit branje kuruza. brašno s 1. 'prah dobiven mlevenjem žitnog zrnevlja (pšenica, ječam, raž, kukuruz i dr.)'. — Moramo mlit, nestalo nam je brašna za kruv. 2. 'prah dobijen mlevenjem drugih materija (riba, kamen, kosti i sl.)'. — Kažu da je ovo kameno brašno dobro mišat u kreč. Izr. Krušno ~ 'brašno za hleb'; čisto — 'oštro brašno za kolače'; nulaško ~ 'fino mleveno brašno'. brašnjav -a -o 'brašnav'. — Zato je mlinar da bidne brašnjav. brat (mn braća) m. 1. 'muškarac prema licima istih roditelja'. — Mi smo rođena braća; 2. 'muškarac .prema licima u drugoj liniji srodstva' — Nisu samo komšije već i braća od ujaka; 3. 'Pripadnik istog ili srodnog naroda'. — Sinovi smo bratskih naroda; 4. 'čovek u odnosu prema drugim ljudima'. — Svi ljudi na svitu triba da žive ko braća. Izr. Brat je mio koje vire bio. Ako smo i braća, nisu nam kese sestre! Složna braća nove dvore grade, a nesložna i stare prodavaje! Složna braća kuću grade, a nesložna je razgrađivaje! brat berem nesvr. 'odvajati, otkidati plodove (sa stabljike, voća, cveća)'. — Počeli smo brat kuruze. bratac m 'muževljev mlađi brat, dever (odm.)' — Čekam brataca pa da krenemo u varoš. bratovljev -a -o 'koji pripada bratu'. — Dokleg ću ja, nane, oblačit bratovljev kaput? bravac -vca m 'uškopljen vepar, pripremljeni za tov odnosno klanje'. — Ranim tri bravca . dvi krmače. brazda ž 1. 'sloj prevrnute zemlje i udubljenje koje plug ostavlja pri oranju'. — Davno je to bilo kad sam ja izoro prve brazde. 2. 'red zasađen kukuruzom ili vinogradom'. — Brali smo po dvi brazde u vinogradu. 3. 'bora na licu'. — Na čelu se naslagale duboke brazde. brazdit brazdim nesvr. 'orati'. — Brazdim polagano. brbljat -am nesvr. 'mnogo govoriti o čemu beznačajnom, blebetati'. — Najlakše je sidit i brbljat. brbljav -a -o 'koji mnogo brblja'. — Radna je, al i brbljava žena. brbljavac -avca m 'onaj koji mnogo brblja'. — Mrzim brbljavce. brbljavica ž 'ona koja mnogo brblja'. — Brbljavica jedna, još ona svituje druge. brbljavo pril. 'na brbljav način, brbljivo'. — Brbljavo se umišala u divan. brbljiv -a -o v. brbljav. — Dobra su, al su zdravo brbljiva dica. brbljivac -ivca m v. brbljavac. — Nismo mi brbljivci da nam samo jezik iđe. brbljivica ž v. brbljavica. brbljivko m v. brbljavac. brbljuša ž v. brbljavica. brbušak -ška m. brabonjak. brčić m dem. od brk. brčkat -am nesvr. 'šumno mešati po vodi, blatu, da se čuje'. — Oma da si bacila taj prut i da te nisam vidila da brčkaš po tom blatu. ~ se 'kupajući se pljuskati vodu oko sebe'. — Kako možeš dat ditetu da se toliko brčka u kortu, ne vidiš da je sve

pokvasilo po sobi. brdašce s dem. od brdo. brdo s (mn. bida, gen brda 1. 'prirodno uzvišenje zemlje koje se ističe iznad svoje okoline, breg'. — Nemamo mi u Subotici nikako brdo. 2. 'velika količina nečeg složenog, nabacanog u gomilu'. — Napravili smo brdo od đubreta, tribaće ga vuć na zemlju. Izr. Obećavat brda i doline 'obećavat više nego što se može dati'. brdo s (mn. brda gen. brda) 'deo tkačkog razboja s gusto poređanim žicama između kojih su provučene niti osnove, te se njim sabija potka'. — Tkala sam cio dan pa me je brdo zamorilo. Izr. Bit tkan na isto ~ s kim 'jednak sa nekim'. brecat se -am se nesvr. 'trzati se, plašiti se'. — Ne voli da uči, pa či'm mu spomenem knjigu, on se breca. brecnit se -nem se svr. prema brecat se. brekćat brekćem nesvr. 1. 'proizvoditi jaku buku, tutnjati; odjekivati'. Iđi vidi šta to napolju tako brekće, ko da topove vuku?! 2. 'jako i ubrzano disati, dahtati'. — Stani malo, pa se izduvaj i onda kaži, vako samo biekćeš, ništa te ne razumim. brenovat -ujem nesvr. 1. 'kovrčati kosu (kovrčalom). — Anka brenuje kosu kod češljarice. 2. 'mariti, uzimati u obzir (najčešće negativno)'. — Baćo mu svaki dan divane, al on nikog nebrenuje, pa ni baću. brez/brez 'bez'. — Mogo sam ja i brez tebe otić. Izr. ~ muke nema nauke! ~ alata nema zanata! ~ krila ni sokol ne leti! ~ starca nema udarca (iskustvo). ~ zdravlja nema uživanja. — Nema dobra ~ zla! ~ volje 'nerado'; ~ zbogom 'bez oproštaja'; ~ kraja i konca 'vrlo dugo'; ~ po muke 'sasvim lako'; ~ riči 'odmah'; ~ srca 'nemilostivo'; ~ brige 'bezbiižan.' brezgrišan -šna -šno 'koji je bez greha; bez greške, nevin, bezazlen'. — Da sam brezgiišan covik, onda ne bi bio med vama. ~ brezgrišno začeće 'začeće bez oplođavanja, katolički praznik (18. decembra). brezgrišno pril. 'na bezgrešan način; nevino, nedužno'. — Ne moraš ni kazat, znam da je tvoje sve brezgrišno urađeno. brezmalo pril. 'gotovo, skoro'. — Brezmalo da i ja dođem nezvan. brezmesan -sna -sno 'koji je bez mesa'. Počima post i brezmesni dani. brezobrazan -zna -zno 'koji nema stida; drzak'. — Sad su i dica brezobraznija nek prija. brezvoljan -ljna -ljno 'koji je bez volje; mrzovoljan'. — Risari su neispavani zato su i brezvoljni. brezvridan -dna -dno 'koji je bez vrednosti; — Kad nemaš bolje, nisi mi tribo donosit taj brezvridni krumpir. brezvridno pril. 'bez vrednosti, uzalud'. — To što ti on kaže sve je brezvridno kazano. brica ž 'džepni nožić koji se zaklapa u korice (u raznim veličinama), britva'. — Čime ćeš sić slaninu kad nisi pono bricu na njivu. bricaroš m. 'koji se služi bricom u tuči'. — Bolje poslušaj mene i ne zameći kavgu sa Kalom, jel on je pravi bricaroš. bricat (se) -am (se) nesvr. 'tući (se), bosti (se) bricama u tuči'. — Tuku se batinama i bricaje se. brico -e m 'berberin'. — Naš brico već tri dana tira kera i ne otvara berbernicu. brič -a m 'ispust (zvani i šunka) sa strane na čakširama'. — Jedno vrime svi su tili da imadu najveći brič na čakčirama. bričast -a -o v. čakčire. brid m 'oštrica (noža, sablje i sl.)'. — Polegni taj nož, da se kogod na brid ne posiče. bridak britka britko 'oštat'. — Ostavi taj tupi nož i uzmi moju britku bricu, pa ćeš vidit kako se slanina siče. bridan -dna dno 'koji bridi, boli, bolan'. — Kako čovik ne bi bio bridan, kad ga furtom stižu nike nevolje. bridit -i(m) nesvr. 'biti u stanju u kome se oseća trnjenje'. — Ti i dana mu je obraz bndio od baćine ćušKe. bridom pril. 'oštricom, sečenicom dlana'. — Ciglju je bridom udario i oma je pripolovio. brig (mn. brigovi) m manje brdo'.— Teško ti je popet se na gredu, ko da je to kaki brig?! Izr. Ko od briga odvaljen 'snažan'. briga ž 1. 'osećanje nespokojstva zbog nekoga ili nečega'. — Zaručila se, a onda je spopala briga, kako će je u kuću primit. 2. 'staranje oko nekoga ili nečega'. — Ostavljam na tebi kuću i na tvoju brigu. Izr. baš me briga 'ne tiče me se'; voclit tuđu brigu 'mešati se u tuđe stvari'; okrenit brigu na veselje 'zaboraviti brigu'. brigat (se) -am (se) nesvr. 'brinuti (SI)'. — Ti ne brigaj drugo ništa, već samo čuvaj moju glavu, a dok je nje na ramenima, tvoju niko neće rastavit od tila. brigeš -eša m 'obično u izrazu: ni brigeša, 'nije mu briga, nije mu stalo'. — Sad ni brigeša kad ja znam otkud vitar duše! brigunica ž 'zool. Riparia riparia, vrsta iaste koja pravi gnezdo u bregu'. brijač -ača m 'nož za brijanje, britva'. — Niki mi se utupio brijač, pa čupa kad se brijem. brijat brijem nesvr. 'brijačem, britvom skidati dlake sa lica'. — Ovaj vitar baš brije (fig.) ~ se povr. — Ti me šišaj, a sam ću se brijat.

brime -ena s 1. 'zavežljaj (slame i sl.) koji nosi na sebi čovek ili životinja'. — Ti si, Anice, napravila suviše veliko brime, misliš, slama pa nije teško. 2. 'teret, teškoća, nevolja, muka'. — Veliko je to brime za nju, ostala je sama s petoro dice. brimenit -a -o 1. (u ženskom rodu) 'koja je u drugom stanju, trudna'. — Kaki ste vi svit, kad tirate tu brimenitu ženu da radi ris, tako težak poso. 2. 'pun čega, opterećen'. — Od kako je Luka očo na taj put moj san je stalno brimenit crnim slutnjama. brinit (se) -nem (se) nesvr. 'biti u brizi (za koga ili što)'. — Ti se tamo izležavaš, a ja brinem kako te dugo nema. briska (gen. mn. brisaka) ž. bot. 'breskva'. Prunus persica. ~ drvo i plod toga voća. brišim m 'svileni konac'. — Brišimom vezem čaršap na astal. britva ž 'nož za brijanje, brijač'. — Nemoj da me briješ tupom britvom. britvenjača ž 'korice za brijač'. — Dobar berber uvik drži brijače u britvenjačama. brizgat -a nesvr. 'naglo nadolaziti'. — Gledam ovu našu kravu, vime joj sve većma brizga, ta će se skoro otelit. briznit -nem svr. 'naglo poteći, šiknuti'. — Kad su me nana vid(i)li, od radosti briznile su njim suze u očima. Izr. ~ u plač 'naglo zaplakati'. brižan -žna -žno 'zabrinut, koji ispoljava brigu'. — Kata je prava brižna mater, svakog oće da narani i napoji. brk (mn. brkovi i brci) m. 1. 'dlake kod čoveka na gornjoj usni'. — Pojavili su se i brkovi. 2. 'duge dlake na njušci nekih životinja (mačka i dr.)'. — Mačka na brkove osića blizinu. 2. 'ovršak kod nekih biljaka (loza, kukuruz na klipu i dr.)'. — Veliki klipovi pa veliki brkovi. Izr. gladit ~ 'ispoljavati zadovoljstvo'; omastit brk(e) 'dobro se najesti'; smijat se ispod brka 'smejati se krišom'; u ~ reć, kazat 'otvoreno reći'. — Lolo moja, brkovi ti crni, još i malo bećarski zavrni! (nar.) brkajlija ru. v. brko. brkat brkam nesvr. 1- 'kvariti, ometati'.— Šta si došo, samo mi br'caš poso. 2. 'ne razlikovati, zamenjivati (jedan pojam sa drugim)'. — Joj, Ivane, uvik te brkam sa Ivanom bać Dančinim. brkat -a -o 1. 'koji ima (velike) brkove); kome su izrasli brkovi'. 2. 'koja ima vrške (o biljci)'. — Kad su klipovi brkati, bfee i kuruza. Izr. Čuvaj se brkate žene i brezbrkog berbera! (muškobanjasta žena i golobrad ~ neiskusan brica). brkljača ž 1. 'visok i uzan drveni sud u kome se meša mleko radi dobijanja masla, bućkalica'. 2. 'štap sa okruglom i izbušenom glavom na jednom kraju, koji služi za bućkanje mleka'. — Ako te budnu nazlabali, ti brkljačom pa po njima. 3. 'usta, grlo, vrat'. — Ako ne sluša, ti njega za brkljaču. brko -e m 'čovek sa velikim brkovima'. — Svi ga zovu brko, jel ima najveće brkove u kraju. brlog m 1. 'kaljuga u kojoj leže svinje'. — Rije ko svinče po brlogu. 2. 'životinjska jazbina'. — Lovci su našli lisicin brlog. 3. 'nered, prljavština'. — Dico, necu više da vidim ovaj vaš brlog po sobi. 4. 'mesto na kome se skupljaju ljudi sumnjivog morala i ponašanja'. — Ako je i birtašica, al dosta je od njezinog brloga. brnđat -am nesvr. 'govoriti samom sebi u bradu, gunđati'. — Dokle ćete vi, dida, brnđat okolo, ako štogod smeta, kažite naglas da i mi čujemo. brnjavit brnjavim nesvr. 'gunđati.mrmljati'. — Vazdan štogod brnjavi, a ni sam ne zna šta bi tio. brnjica ž 1. 'gvozdena savijena žica koja se stiskom klešta provlači kroz nos svinje da ne bi rila'. — Klište u šake pa polomit zube i u njuške uvuć brnjicu. 2. 'nos (fig.)'. — Ako budne i dalje neposlušan, po brnjici ti njega! brojit -im nesvr. 1. 'utvrđivati koliko ima nečega, uzimajući jedno po jedno'. — Broji piliće. 2. 'izgovarati, ređati brojeve redom'. — Deran već zna sve brojit. 3. 'negodovati'. — Ajde unutra, daću ti meso, samo nemoj više brojit! brokat -ata m 'svilena tkanina protkana zlatnim ili srebrnim koncima'. — Sve joj se priliva na suncu ruvo od brokata. bronza ž 'zvono na ovnu predvodniku' — Čujem bronzu, vraćaju se ovce. broš broša m 'oveća kopča kao nakit na ženskim haljinama'. — Brošom pripni veliku maramu. brstit brstim nesvr. 1. 'gristi mlade grane sa drveća sa lišćem i pupoljcima, lastare (kao stočnu hranu)'. — Eno, ovce suušle u vinograd i brste sve do čega dođu. 2. 'jesti, žvakati brzo mičući usnama'. Ala vi brstite, ko zecovi kupus. Bršanac -nca m 'Telovo, katolički crkveni praznik (u junu pred Duhove)'. — Od nedilje u sridu je Bršanac, ićemo svi u varoš. Bršančevo s v. bršanac. — Na Bršančevo obično mlađi iđu u varoš. brulje pl. t. ž 'krpe, rite, prnje'. — Nosite ove brulje na đubre. brzanje s gl. im. od brzat'. — Nije svako bizanje i asnovito. brzat -am nesvr. 'ići brzo, žuriti; govoriti brzo; uopšte raditi nešto brzo'. — Nemojte brzat i makako uradit. bržebolje/bržebolje pril. 'što je moguće brže'. — Kad si bižebolje poijo toliku lepanju?

bubamara ž zool. 'vrsta tvrdokrilca crvene ili žute boje sa crnim pegama, Coccinella septempunctata'. bubanje s gml. i. od bubat. — Ne vridi ti bubanje, iđi tamo di si dosad bio! bubat bubam nesvr. 1.'udarati, lupati.' — Probudi se, Vranje, to ko da kogod u naša vrata buba. 2. 'udarati u bubanj, dobovati'. — Stipane, trči napolje da čuješ šta bubaje opet. 3. 'učiti napamet bez razumevanja'. — Da da si sve zaboravio, kad samo bubaš, a kazala sam ti da lipo polagano čitaš dok ne naučiš. bubatak -tka 'udarac, bubotak'. — Ta se u mladosti naprimala bubataka. bublja ž 1. 'gruda sira nastala jednim ceđenjem'. — Majko, doneli smo vam jednu bublju mladog sira. 2. 'slama ili pleva uvaljana u blato kojom se zida peć'. — Pravili smo jednu krušnu peć u avliji od bubalja. bubnit -nem svr. 1. 'lupnuti, tresnuti'. — Jesi 1 čuo ko da je štogod bubnilo na tavanu?! 2. 'reći nešto neumesno'. — Bubne pa ostane živ. 3. 'upasti, iznenada banuti'. — Otkud si ti bubnio tako iznenada? bubrav -a -o 'nabubrio, nabujao, narastao'. — Meni niki kažu da je Mukiji od silnog pića tako bubrav nos. bubrit -i nesvr. 1. 'povećati svoj obim (upijajući vodu)'. — Metnila sam žita u dvi čaše i pokrila ga mokrim krpicama da bubri i izraste, pa da za Božić bidne lipo zeleno. 2. 'narastati, bujati'. — Voće ovog prolića zdravo rano kreće i pupovi bubre, samo da mraz ne naiđe, sve bi se smrzlo. bubulj(i)ca ž 'čvorić na koži, gnojavica'. — Izbacila mi se bubuljica na nogi. bubuljčav -a -o 'koji ima bubuljice'. — Rankov Joso je još uvik bubuljčav po licu. bubuš m 'neprirodno biće kojim se plaše deca'. — Ako ne bidneš dobar, odneće te bubuš. buckat (se) -am (se) nesvr. 'udarati (se) glavom'. — Nek iđe kogod da i(h) razvadi, dva ovna se buckaje ko ludi. bucmast -a -o 'punih okruglih obraza'. Bucmasto dite bucnit (se) -ne (se) svr. 'prema buckati (se)'. bučenje s gl. im. od bučit, galama, vika. — Od kako se odselio onaj pijani komšija, nema više ni bučenja. bučit -im nesvr. 'galamiti, vikati'. — Buče ko pod čergom (v). bučit -i bezl. 'bučati, hučati'. — Buči mi glava. buć 'uzvik za oponašanje pljeska pri padu u vodu'. — Ja za njim da ga uvatim, a on buć u vodu! bućkalica ž 1. 'zvono od bakra i gvožđa (koje su nosili volovi)'. — Zazvoni bućkalicom, valdar će čut. 2. 'talog u buretu iz kojeg je odliveno vino'. — Proli bućkalicu iz bureta i dobro ga operi vrućom vodom. 3. 'brkljača' 1. (v). — Donesi bućkalicu pa ćemo pravit putera. bućkoš m 'pleteni stakleni sud za vino, pletenka'. — Doneli smo vam jedan bućkoš vina od pet litara. bućkuriš m 'neukusna hrana ili loše piće (pokvareno vino puno taloga)'. — Dosta mi je tvog bućkuriša. bućnit -nem svr. 'skočiti ili pasti sa šumom u vodu. — Dobro si bućnio. bućur m 'zavežljaj (u većoj marami ili čaršavu upakovana i zavezana hrana, veš, haljine, odelo)'. — Jel se vladaj kako triba, jel bućur na leđa! buda ž 'kraći zimski ogrtač (pravi se od kumaše ~ somota sa ravnim krojem bez struka)'. — Moja majka je još nosila budu, a ja je već nemam. budak m 'kramp, pijuk'. — Kopaj budakom di je tvrđe, a ja ću posli ašovom. buđan -dna -dno 1. 'koji ne spava'. — Budan sam ja od ponoći. 2. 'koji je na oprezu'. — Kad bi svi' bili budni ko ja, ne bi lopovi mogli krast. budit budim nesvr. 'dizati iz sna'. — Zašto me tako rano budite? ~ se 'postajati budan'. — Budim se, a nisam još dobro ni zaspo. budljička ž 'nožić sa drvenim drškom (u koju se uklapa)'. — Vince nikud ne kreće brez njegove budijičke. buđzašto pril. 'u bescenje, vrlo jeftino'. — Nisam ga baš budzašto dao. budža ž 'batina, štap sa jakim zadebljanjem na jednom kraju'. — Kad sam ga onda budžom oparmačio. budža ž 'otvor (rupa na zidu ili krovu)'. — Mačak ušo kroz budžu i izgrizo divenicu. budžak -aka m 1. 'mesto do zida ili u uglu'. — Vaše misto je, dico, u budžaku. 2. 'zabačeno mesto'. — Di' si našo čak tamo, u budžak da odseliš?! buđburikat -uriče nesvr. 'stvarati mehuriće (pri nagloj kiši, kašastom ukuvavanju voća i sl.)'. — Buđburiče pekmez, valdar će se onda već skuvat. buđelar -ara m 'novčanik'. — Nema mog buđelara.

buger m 1. 'stari austrougarski novac od četiri krajcare'. 2. 'dvodinarac'. 3. 'slaba ocena u škoii ~ dvojka'. — Nane, Grgo je danas dobio buger iz računa. bujdo -e m 'ime psa (najčešće sa velikom dlakom)'. — I bujdo se zavuko pod slamu, tolika je zima napolju. bukara ž 'pijanac'. — Mani se, Kriste, tog čovika, ta on je prava bukara, povazdan je u mijani. bukarica ž 'flaša s vinom koju čestitari na drugi dan Božića nose sa sobom, nazdravljajući domaćinu koga posećuju'. — Čekajte, monci, nećete valdar otić s praznom bukaricom, oma ću je napunit vinom. buknit buknem svr. 1. 'viknuti'. — Ti uvik tako bukneš na to dite, to nije dobro. 2. 'naglo se razgoreti, planuti'. — Nlsmo ni vidili da štogod gori, dok slama nije buknila. 3. 'naglo oteći (o bolesnom delu tela)'. — Posll mi je sva ruka buknila. buksa ž 'novčanik, kesa sa novcem'. — Ako Joso mi'sli da kupi Pajinu kravu, moraće dobro odrišit buksu. buktit -i nesvr. 1. 'plamteti'. —Alaj bukti slama! 2. 'pasti na ispitu ili izgubiti celu školšku godinu, ponavljati'. — Buktio je u trećem pa sad opet iđe u isti razred. bukvica ž bot. Plantago 1. lekovita trava, bokvica. — Zavijo sam bukvicom ranu i više se ne gnoji. 2. 'vojnička knjižica'. — Borme, u njegovoj bukvici piše da je bio zdravo dobar katana. 3. 'abeceda'. — Jesi I naučio bukvicu štit? Izr. Očito mu bukvicu 'izgrdio ga'. bulaznit bulaznim nesvr. 'besmisleno govoriti, buncati'. — Iđi, već, šta bulazniš tu, pijanduro jedna. bulje v. brulje. — Ako me nećeš slušat, kupi tvoje bulje i seli iz kuće. buljit buljim nesvr. 'gledati razrogačeno'. — Jesam li ti kazala šta da radiš, pa šta onda buljiš u mene?! bumbar m 1. zool. 'krupan, maljav insekt Bombus terrestris.' 2. 'krupno i debelo dete (ređe i odrastao čovek)'. — Nemojte dite furtom zvat bumbar, još će mu ostat to ružno i'me. bumbarski -a -o 'glavat (fig.)'. — Zato što je debo i stučen, zovu ga bumbarski čovik. bunar -ara m 'zdenac, bunar'; arteski/arteski ~ 'bunar dobijen dubokim bušenjem zemlje'; kopani ~.ziđani ~. — Mi pijemo vodu s arteskog bunara. bunardžija m 'radnik koji kopa bunar'. — Nije iako bunardžiji tamo doli. buncat -am nesvr. 'govoriti u snu ili u jakoj bolesti, groznici'. — Samo se privrćo i bunco cilu noć. bunda ž 1. 'krzneni kaput'. — Zima je već odavno prošla, a Joško još ne skida bundu. 2. 'zimski kaput postavljen krznom.— Metnio sam bundu u zimski kaput. 3. 'debela i gusta dlaka na životinji'. — Alaj taj tvoj ker ima bundu?! bundaš m 'pas dugačke dlake'. — Odnesi bundašu ist. bundeva ž 1. 'tikva, služi kao hrana ljudima i stoci, bot. Cucurbita pepo'. 2. 'boja karte sa bundevom'. — Nisam mislio da i on ima bundeve, pa sam zato krenio malom kartom. 3. (pogrd.) 'glava'. — Mućni malo s otom tvojom bundevom. bundevara ž 'pita savijača sa nadevom od bundeve (v. pogača)'. — Volim i uslatko i ukiselo bundevaru. bundica ž dem. od bunda, kratka bunda. bundika ž 'kraći zimski ženski kaput (sličan jopki (v), ali krojen manje uz telo)'. — Bundiku je nosila još moja majka, sad ti kaputi nisu više u modi. bundžija m 'buntovnik'. — Mani Luke, on je u svakom poslu bundžija. bunika ž bot. Hvosciamus niger, korovska biljka neprijatnog mirisa i otrovnog ploda. Izr. Divani ko da se bunike najio 'govori ludosti, lupeta'. bunilo s 'grozničavo stanje u kojem bolesnik ne zna za sebe i bunca'. — U bunilu, pao je s kreveta. bunit bunim nesvr. 1. 'pozivati, podsticati na bunu'. — Dida su pripovidali kako su u ratu za vrime austrougarske, bunili svoje drugove da bacaje puške i da ne ratuju. 2. 'uznemiravati'. — Nemoj bunit curu, kad ona kaže da ga voli, nek se onda i uda za njezinog momka. 3. 'zbunjivati pogrešno upućivati'. — Uradi, Tome, kako sam ti kazo, a ti, Antune, ćuti, jel ga tvojim divanom samo buniš! ~ se 1. 'ispoljavati nezadovoljstvo, protiviti se'. — Ni'ki kažu da su se Bunjevci uvik bunili, pa su po tom i ime dobili; nisam ciguran baš da je to istina. 2. 'uznemiravati se'. — Mani se već te iupe, ne čuješ da se sva marva buni. 3. 'grešiti u nečemu, zbunjivati se'. — Dite se bunilo čim izađe na tablu računat. bunko(v) -ova m 1. 'štap sa jakim zadebljanjem na jednom kraju'. — Nemoj ti da ja tebe ovim bunkovom dovatim. 2. 'veliki malj za zabijanje kolaca u zemlju'. — Malo je težak bunkov za zabijanje. mađ. bunko. bunovan -vna -vno 'koji se još nije dobro razbudio, koji je kao u bunilu, zbunjen'. — Šta ćeš mi taki bunovan, iđi umi se i očešljaj p onda dođi. bunovno pril. 'iza sna, sanjivo'. Nisu znali di su, samo su bunovno žmirkali.

bunja ž 1. v. zemunica. — Takve primitivne kućice su pravljene u obliku čunjaste naslage na jadranskom području (uglavnom

su ih koristili stočari). 2. 'improvizovana prostorija za noćni boravak živine' v. legalo. 3. udubljenje u slami ili plevi (za psa). — Ker je napravio sebi bunju u plivi i tamo spava zimi. Bunjevac -evca m 'pripadnik slovenske grupe stanovništva katoličke veroispovesti u severnoj Bačkoj. bunjevački -a -o 'kojiseodnosinaBunjevce'. ikavica je bunjevački jezik. Bunjevka ž 'ženska osoba Bunjevac'. bunjište s 'mesto gde se životinje uvlače, sklanjaju od nevremena i spavaju (najčešće o psu)'. Izr. Svakom je svoje bunjište najtoplije. burag -aga m 'želudac kod preživara' (a pogrd. i kod čoveka)'. — Slaže u burag. buraga pl. t. 'škembići'. — Jeste 1 oprali teleća buraga, pa da skuvam za večeru. buran -rna -rno 'slabačak, bolešljiv'. — Alaj si buran, samo što te vitar ne odnese. bure -eta (supl. mn. biirad) s 'okrugao drveni sud razne veličine sastavljen od duga pričvršćenih obručima'. Izr. Glava mi je ko ~ 'nabrekla, mamurna 1 teša'; rasušeno ~ 'bure gde su se duge rasušile usled neupotrebe ili su obruči spali'. burence -eta s. dem od bure. burgija ž 'alatka za bušenje, malo svrdlo'. — Najpre probuši malo burgijom, p onda ćeš civinjakom (v.)'. burić -ića m dem. od bure. burit se (burim se nesvr. v. duriti se. — Njoj zdravo triba potrevit pod nos, jel oma se buri. burlat -am nesvr. 1. 'riti'. — Prasici ne idu već samo burlaje po slami. 2. 'preturati, prebirati, tragati za nečim'. — Nemoj mi burlat po fijoki, ako ti štogod triba, kaži pa ću ti ja dat! burma ž 'venčani prsten bez kamena'. — Stari ljudi ritko nose burme. bus m 'busen'. — Doneli smo dosta busa, zato je tako lipo sve zeleno. busat se -am se nesvr. 'udarati se u grudi rukama ~ razmetati se, hvalisati se nečim'. — Viko je na sav glas i buso se u prsa kako je to njegov salaš i zemlja. busen m v. bus. busenje zb. im. od busen. — Dovezle smo puna kola busenja. busit busim nesvr. 'pokrivati busenjem'. — Busili smo avliju prid kućom. bušit bušim nesvr. 'praviti rupu, probijati'. — Je 1 je bio kalauz da buši bilete? buškat -am nesvr. 1. dem. od bušit 2. 'burlati'. — Iđi vidi, šta Lazo buška tamo pod naslamom?! 3. 'raditi podmuklo protiv koga'. — To cigurno Lazo buška kod nje protiv tebe. bilt buta m 1. 'deo zadnje noge iznad kolena kod životinja'. — Za Uskrs je bio pečeni jagnjeći but. 2. v. butina (1). butelja ž 'boca posebnog oblika za rakiju (obično užeg oblika i manja od litre'. — Doneli smo vam, dida, i butelju zamedljane rakije. butić -ića m dem od but. butik m 'prodavnica (najčešće alkoholnih pića)'. — On u butiku stojećki popije po litre rakije. butina ž 'deo čovečje noge iznad kolena'. — Udario me je konj i sva mi je desna butina pomodrila. buva ž zool. Pulex. Izr. bit pun buva 'prepreden'.; manja od maka, podigne junaka (posl.) buvara ž 'zatvor'. — Samo nek luduje, zaglaviće jednog dana u buvari. buvica ž dem. od buva. buzalica ž 'mulj, žitko blato'. — Baš tudan moraš ić po najvećoj buzalici?!

C
car m 'najviša titula izobilju' ladara u nekim drža vama'. — U starim pripovitkama se često spo minje car. Izr. iivi ko mali car 'živi u carev -a -o 'koji pripada caru'. — Careva kruna je bila od zlata. Izr. Caru carevo, Bogu božije! carević m 'carev sin'. — Obično je najstariji carević posli smiti oca bio novi car. carevina ž 'država kojoj je na čelu car'. — U davnašnjim vrimenima bilo je više carevina. carica ž a. 'ženska osoba car'. — Tušta carica je bilo grđe od careva. b. 'careva žena'. — Carice su se uvik lipo oblačile. carovat carujem nesvr. 1. 'biti car, vladati kao car'. — Svi koji su rđavo carovali narod i(h) je ubio. 2. 'lepo, bezbrižno živeti'. — On radi ko kaki magarac, a žena mu caruje. cecelj m 'presoljeno jelo (da se ne može pojesti)'. — Ovo je tebi ilo? ~ možeš ga oma bacit, to je pravi cecelj! cefra ž 1. 'komina, sve voće pripremljeno za pečenje rakije'. — Skupili smo šljive spadan(i)ce i bacili i(h) u cefru, nek stoje za rakiju. 2. 'zadah iz usta pijanca (fig.). — Taj se valdar nikad ne trizni, samo što je naišo pokraj mene, zasmrdila je cefra mu iz usta. cela ž 'ćelija '(zatvorskai'. — Ne samo da su me otirali u zatvor, već su me tri dana strpali u celu, pa mi ni ist nisu dali. celer m bot. Apium graveolens. — Volim celer u čorbi. celivanje s gl. im. od celivat (se). 2. 'trenutaK darivanja neveste na svadbenoj svečanosti'. — Nema celivanja snaše brez novaca! celivat celivam nesvr. 'da(va)ti celov, (po)ljubiti'. Na Veliki petak %\VL celiva božji grob. ~ se '(po)ljubiti se'. celt m 'šatorsko platno'. — Dva celta će bit dosta da pokrijemo kamaru da ne zakisne. cafla ž 'neka vrsta čaja (sa narkotičkim svojstvima — iskuvana makovina se davala maloj deci da bi bolje spavala)'. — Valdar mu nisi dala svu bocu cafle odjedared, neće se do sutra probudit. cager m 'kazaljka na časovniku'. — Baš su se poklopili mali i veliki cager. cajg cajga m 'vrsta pamučne proste tkanine'. — Svaki dan vuče te njegove čakčire od cajga. cajgoški -a -o 'koji je od cajga'. — Cilog života je nosio cajgoški bolondoš. cakan m 'draga muška osoba'. — To je nanin cakan došo. cakan -a -o 'sladak, drag, mio'. — To je didina cakana unučica. cakana ž 'mila ženska osoba'. — Samo najmlađa Marija je bila njegova cakana. caklara ž 'prodavnica staklene robe'. — Donesi pendžer iz caklare ako su metnili cakla. caklarnica ž 'staklar(nic)a '. — Svrati u caklarnicu i kupi jedan cakleni bokal za vino. caklen -a -o 'staklen'. — Razbio sam caKlenu teglicu. caklit se -i(m) se nesvr. 'stakliti se, sjati poput stakla'. — Kad Tilka očisti čizme, mora da se cakli. caklo 'staklo'. — Razbilo se caklo na sobnim vratima. cakumpak(um) pril. 'đuture, sve skupa'. — Donesi sve cakumpak(um), pa ćemo kod nas poslagat. cap m 1. 'pletenica, upletena kosa'. — Uplela je kosu pa joj cap visi do gujce. 2. 'debela osoba'. — Vidi ga kaki je cap, oči su mu zarasle, taki je debo. capit -im svr. 'uhvatiti, ščepati, zgrabiti'. — Samo se ti tudan šetaj, capiće te gusak, pa ćeš se derat. cembule pl. t. 1. 'pesma koja se pevala na badnje veče prilikom obilaženja svečara'. 2. 'grupa dece koja pevaju cembule'. — Evo iđu cembule! centi m 1. 'stoti deo metra'. — Dosta mi je jedno trideset centi. 2. 'krojačka traka za merenje dužine sa santimetarskom oznakom'. — Dodaj mi centi da izmirim još jedared dužinu rukava. centimeter m v. centi.

cenzar m 'posrednik u kupoprodaji'. — Kazo sam cenzaru da nam proda ona dva lanca zemlje priko dola što je. cenzarija ž 'procenat koji prima cenzar za svoje posredovanje (u kupoprodaji)'; — Naću ja tebi curu, al šta će bit cenzarija za to? cenzarit cenzarim nesvr. v. cenzarovat. — Kaže da cenzari i o(d) tog živi. cenzarovat -ujem nesvr. 'baviti se poslom cenzara, posredovati (u kupoprodaji)'. — Lakše mu je cenzarovat nego da se motike uvati. cer cera m bot. vrsta hrasta Quercus cerris. — To je dobro i tvrdo drvo od cera. cerit se -im se nesvr. 'praveći grimasu i razvlačeći usne pokazivati zube'. — Moždar joj štogod i fali, jel u društvu ona nikad ne divani samo se na svašta ceri. ceto s v. pceto'. — Vežite to ceto, još će ugrist koga. cic cica m 'vrsta pamučnog platna sa figurama i šarama u boji'. — Za lito je najbolje ruvo od cica. cica ž 1. 'mačka'. 2. 'krzneni okovratnik'. — Metnili smo Antunu na zimski kaput cicu od strigana. 3. 'nadimak odmila dragoj ženskoj osobi'. — Nana su moju sestru dok je bila mala uvik zvali cica. cicamaca 1. 'grančica sa pupoljcima (nosi se na groblje na Cvitnu nedilju ~ nedelja uoči Uskrsa'. 2. 'mačka (odm.)'. cican -a -o 'koji je od cica'. — Baš mi je lipo to tvoje novo cicano ruvo. cicija ž i m 'tvrdica'. — Da nije bio taki cicija kaki je, ne bi ni imo što danas ima. cicijašit -ijašim nesvr. 'tvrdičiti'. — Zašto već toliko cicijašiš, ko da ćeš odnet bogatstvo na onaj svit! cicuška ž dem. od cica. cicvarit cicvarim nesvr. 'dugo i pažljivo pripremati više vrsta jela'. — Dokle ćeš već cicvarit tu pućku, ja sam gladan, zgotovi, pa da idemo! ciča ž 'jaka zima, velika studen'. — Stegla je prava ciča. cidilo s 'materija ili sprava kroz koju se nešto cedi'. ~ Kako ti je to cidilo od krpe? Izr. ostavit koga na cidilu 'izneveriti koga'. cidiljka ž 'kuhinjska naprava s izbušenim dnom kroz koje se cedi neka tečnost'. — Ova nova cidiljka je samo za nasuvo. cidit cidim nesvr. 1. 'propuštati tečnost kroz nešto šupljikavo radi pročišćavanja'. — Uzmi onu malu citku kad budneš cidila mliko. 2. 's naporomjedva izgovarati'. — Ne znam šta mu je, uvik triba rič iz njeg cidit. ~ se 'slivati se kap po kap ili u tankom mlazu'. — Sveži u tu bilu krpu i nek se cidi sir. cidulja ž 'listić papira na kome se nešto beIeži'. — Ne znam šta je, latov ti je dono niku cidulju. ciduljica ž dem. od cidulja. — Daj mi makar kaku ciduljicu, samo toliku da napišem datung kad će se održat misa za pokojnog didu. cifra ž 1. 'brojka'. — On je još ko mali znao sve cifre. 2. 'ukras, šara'. — Lip ti je nov sersan, samo ne volim te cifre po njemu. cifrat se -am se nesvr. 'preterano se udešavati, kinđurit se'. ~ oće 1 to tako doteć da se uvik možeš cifrat?! cigar -era m 'duvansko lišće savijeno za pušenje, cigara'. — Bać Luka je volio da puši cigar. cigaretla ž 'cigareta'. — Volila sam i kako cigaretlu palit. ciglja ž 'cigla, opeka'. svilena ~ 'fasadna cigla'; crvena ~ 'fasadna cigla'. cigljana ž 'fabrika za izradu cigala'. cigljar -ara m 'radnik u fabrici cigle'. — Remija je već godinama cigljar. cigljica ž dem. od ciglja. ciguran -ma -rno 'siguran'. — Cigurna sam da je Lazo opet digod zakoračio kad ga tako dugo nema kući. Izr. ~kou rešetu voda! 'sasvim nesiguran'. cigurno pril. 'sigurno'. — Cigurno je samo ono što ti je u ruki. cijukat cijučem nesvr. 'odavati kakav piskav glas (o pticama, miševima i sl.)'. — Počele su mlade laste da cijuču. cikla ž 'cekla'. bot. Beta vulgaris, Rapa rubra. cilcat -a -o 'u pojačanom značenju: ceo'. — To je cila cilcata istina, kad vam ja kažem. cilinder m 'stakleni valjak na petrolejskoj lampi'. — Tome, ja sam kazala da kupiš cilinder jbroj pet, a ti si dono broj osam.

cimermon m 'tesar'. — Čekamo cimermona pa da počnemo podizat građu na salašu. cin cina m 'kalaj, kositar'. — Vranje, iđi pitaj ča Roku, imadu 1 malo cina, probušio se lavor, tribalo bi ga začinovat. cina ž 'vrednost izražena u novcu ili drugom čemu'. — Tušta je rodilo, pa je niska cina ovogodišnjeg krumpira. lzr. na cini 'biti uvažen'; držat se na cini 'uvažavati, podizati sebe'; znat svoju cinu 'biti svestan svoje vrednosti'; imat cinu 'biti skup'; nema mu cine 'toliko vredi da se ne može izraziti cenom'; ni po koju cinu 'nikako'. cincar -ara m 'mesar koji prodaje samo ovčije meso'. — Bio je danas cincar, oće da kupi ovaca za klanje. cincarnica ž 'mesara za prodaju ovčijeg mesa'. — Ne idem ja u cincarnicu, to je poso mog čovika, on voli ovčije meso. cincokrt m 'suncokret' lat. bot. Helianthus annuus'. — Cincokrt se uvik okrece prima suncu. cinit cinim nesvr. 1. 'utvrditi vrednost nečemu'. — Koliko cinite tu vašu kravu! 2. 'stvarati određen sud o nekome ili nečemu'. — Pa ja cinim da je led polak žita potuko. 3. 'poštovati, uvažavati koga'. — Dica koja ne cine svoje roditelje neće bit dobri ljudi ni kad odrastu. cinkat se -am se nesvr. 'cenkati se. pogađati se'. — Ne volim s Pićom trgovat, zdravo se uvik cinka. cinjen -a -o 1. 'poštovan'. — Zdravo nam je žavo što je očo od nas, bio je cinjen učitelj 2. 'koji je na ceni, vredan'. — Kupio sam dvi od ti cinjeni krava. cio cila cilo 1. 'sav, čitav, uzet u celini'. — Poio je jedno cilo jaje. 2. 'nepobitan, neosporan'. — Ono, što sam vam kazala, to je cila istina. Izr. ~ mliko 'neobrano masno mleko'. cipača ž 'voće koje se lako odvaja od koštice' — Ove godine su nam dobro rodile briske cipače. cipat cipam nesvr. 1. 'udarajući čim oštrim rastavljati na delove po dužini: ~ drva. 2. 'deliti napola, prepolovljavati'. — Danas sam cipala briske za dunc (\.).~ se 'razdvajati se na komade'. — Cipa mi se košulja. cipci m zb. im. 'dve tanke drvene okruglice, duž. 60—70 cm. koje se provlače na razmaku od 14—20 cm u osnovu odmah iza vra.ila na kojem je namotana osnova tako da se određene niti kreću odozgo, a druge odozdo, da bi se iza toga provele kroz nita, a zatim kroz brdo i tako potpuno pripremilo za tkanje. — Ovi nioji cipci nisu baš glacki, pa roalo zapinje podikoja nit od osnove. cipela ž 'vrsta obuće (načinjena najčešće od kože)'. cugoška ~ 'visoka cipela (koja steže gležnjeve sa strane radi lakšeg obuvanja bez šniranja)'. — Nećeš moć navuć cipele na tako debele čorape. cipelar -ara m 'obućar'. Moj ujo su bili cipelar. cipelica ž dem. od cipela. cipkat -am nesvr. de.n. od cipat. — Šta cipkaš već toliko tu artiju? cipkav -a -o 'koji se može lako cepati (po dužini)'. — To je tako cipkavo drvo, dobro je za potpaljivanje vatre. ciplja ž 'cepanica'. — Raspilali smo i iscipali dud u ciplje. cipov -ova m 'hlepčić'. — Dajte mi komad od cipova. mađ. czipo. cipovak -ovka m v. cipov.

cirada ž 'navošteno platno za pokrivanje kola i &!.'. — Pokri ciradom džakove, da ne pokisnu ako kiša naiđe. cirik m 'glasan smeh, potcikivanje'. — Samo se čuo i(z) sobe cirik i nazdravljanje. cirikat se -am se nesvr. 'nepristojno i glasno se smejati pokazujući zube'. — Ko j to vidio, tako se cirikat?! cirkalom m 'drvena naprava sa četiri ili pet parožaka (sačinjena kao i velike grablje), služi za izvlačenje linija na oranju — cirkalovanje po kojima se sade kukuruzi, krompir i sl. — Ne zaboravi i cirkalom metnit na kola, pa čim uzoremo, oma ćemo i cirkalovat. cirkalovat -ujem nesvr. 'označavati linijr cirkalomom' (v). — Posli podne ćemo cirkalovat za kuruze. cirkulan -ana m 'uručitelj, dostavljač'. — Pilipov Nestor je stao za cirkulana. cirkuluš m 'okrug, kvart'. — Naš se cirkuluš proširio još sa jednim sokakom. cirkus m 1. 'ograđen i natkriven prostor gde se izvode razne predstave i veštine'. — Kaki mi je cirkus di nema konja? 2. 'zbrka, nered, metež'. — Dico, oma da ste sklonili te sigračke da mi niste ravili više cirkus po sobi. cirkusaner m 'cirkusant (pogrd. izraz za neozbiljnu mušku osobu)'. — Nemojte mi spominjat ženidbu, za mene je on cirkusaner a ne momak za ženidbu. cirlik m v. cirik. citka ž 'posuda kroz koju se cedi neka tečnost, cediljka'. — Moraću kupit novu citku, ova se pokidala namisti. citura ž 'citra'. — Moj komšija je Švabo iz Banata, znaš kako lipo svira u cituru; još i naše kolo zna da odsvira.

civ ž 'cev'. — Šta će ti ta gvozdena civ? civanica ž 'kost noge od kolena do gležnja'. — Pao sam priko cigalja i svu sam civanicu odro. civčica ž dem. od civ. — Ja samo gledam Sibu kako friško primeće civčicu kad tka. civosvirač -ača m 'orguljaš'. — Losko je izučio za civosviraEa i sad svira u crkvi. cmakat cmačem nesvr. 'ljubiti (uz glasan zvuk)'. — Nije zaslužila da je toliko cmačeš. ~ se 'ljubiti se (uz glasan zvuk)'. cmizdrit -im nefvr. 'dugo i prigušeno plakati'. — Samo se prinemaže i cmizdri. cmoknit (se) -nem (se) svr. prema cmakati (se). coco uzv. za vabljenje svinja (radi hranjenja). cokat cokam nesvr. 'piti, lokati (o stoci)'. — Kad njim u spirine metnem dosta mekinja, prasici tako cokaje, sve se otimaje. 2. 'piti, opijati se (pogrd.)'. — Nema Neste, on i Maća zajedno cokaje, dabogda njim prisilo! cokla ž 'manji izvučeni deo zida, sokla'. — Cokla je napravljena od svilene ciglje. cokula ž 'teška cipela (obično vojnička)'. — Svaki katana kad obuče prvi put cokule nažulji noge. col cola m 'stara mera za dužinu (2,54 cm)'. — Za ovu dasku tribaje klinci od dva cola. colštuk m 'drveni dužni metar (izrađen od tankih letvica radi mogućnosti sklapanja), sa jedne strane sa oznakama u colovima, a sa druge u santimetrima'. compov -ova m v. bunkov. — Nemoj da ja tebe compovom odvalim! cop m v. cap copat copam nesvr. 'sipati nemilice u nešto (da bi se što pre napunilo)'. — Moraš ti baš toliko copat ko da otimaš od koga?! copina ž augm. i podr. od cop. copovka ž 'muštikla'. — Brat mi je pušio na dugačku copovku. coprnica/coprnica ž 'veštica'. — Ne dovodi mi tu babuskaru u kuću, nema gore coprnice od nje (Bj.). covač -ača ž 'psovač'. — Al je taj tvoj čovik covač, svaka druga rič mu je covka! covat cuiem nesvr. 'psovati'. — Ko j to vidio za makar čega covat? covka -e ž 'psovka'. — Čim se probudi covka mu je prva rič. crip cripa (mn. cripovi) m 1. 'plosnata opeka kojom se pokrivaju zgrade'. 2. 'posuda od pečene gline'. ~ za cviće 'saksija'; ~ za vodu za piliće. cripić / cripić -ića m dem. od crip. crivar -ara m 'onaj koji se bavi priređivanjem (za prodaju) i prodajom creva'. — Sve manje i manje ima dobri crivara. crivo criveta (mn. criva) s 'deo organa za varenje u obliku meke i rastegljive cevi u životinjskom telu'. — Criva se stanjila ko pređa u zlmskog pauka. Izr. Debelo — intestinum ciassum'; guzno ~ intestinum rectum'; slipo ~ 'intestinum caecum'; vuku se ko criva 'otežu se u dugom redu'. crkančina ž v. crkanica. crkan(i)ca ž 'crkotina'. — To nije više konj već crkan(i)ca. crkavat crkavam nesvr. 1. nesvr. prema crknit. 2. 'izležavati se, spavati'. — Noćom bitandži, a danjom samo crkava. 3. 'mučiti se, živeti u bedi'. — On troši i razbaciva po mijanama, a ja nek s dicom crkavam na salašu. crkavica ž 'vrlo malo novca, oskudno imanje'. — Šta se on razmeee s otom svojom crkavicom?! crknit -nem svr. 'crknuti'. — Moraš ranit kera kad ga voliš, da u ne crkne od gladi. izr. crkniće i njegov ker 'stići će ga kazna'; crko dabogda! 'psovka'; crkni pukni 'ma šta se desilo'. crknut -a -o 'koji samo što nije crkao, slab, malaksao'. — Vridi mu ko crknutom konju zob! crkva ž 'bogomolja'. — Baš sam ti ja, ženo, danas srićan čovik: ja u crkvu, a popo završio misu, ja u mijanu, a litra na astalu i sad, evo, stigo sam na salaš, a zdila me čeka. Izr. koga silom u crkvu tiraje, taj Boga ne moli! crkvenjak -aka m 'čuvar crkve i poslužitelj u crkvi'. — Crkvenjak ima pune ruke ključova, ko da je sv. Petar! crkvica/crkvica ž dem. od crkva. crn crna crno 1. 'koji je boje ugljena ili čađi'. — Sva tri vranca su jednako crni konji ko da i(h) je jedna majka oždribila. 2.

'nečist, prljav, zamazan'. — Odnesi jorganske navlake i metni u košar di su crne košulje. Izr. ne dat ni crno ispod nokata 'ništa ne dati'; u crno zavit koga 'unesrećiti koga'; ~ Božić, bili Uskrs! 'ako sneg ne padne o Božiću, biće ga o Uskrsu'; ~ ko gavran (ko sotona) 'zao u duši'; crno nam se piše 'stići će nevolja'; dat crno na bilo 'pismeno'; crni dani 'oskudica'. crnčit -im nesvr. 'raditi težak i naporan posao'. — Zemljoradnik mora crnčit ako oće štogod da stekne za života. crnež m 'prljavo rublje'. — Skupi večeras sav crnež, sutra ćemo pra. crnica ž 'crna zemlja, humus'. — Nema plodnije zemlje od ove naše crnice. crnilo s v. crnež. — Odnesi ove košulje i metni i(h) u crnilo; znaš di stoji košar s crnilom. crnina ž 'crna odeća (kao znak žalosti za nekim)'. — Justu odavno viđam u crnini, ne znam koga kaje. crnit -im nesvr. 'postajati taman, crn'. — Bolest ga je slomila, počo je da crni u licu. ~ se 'pokazivati se u crnoj boji'. — Sa zapada se zdravo crni rebo, mož bit oluje. crnit crnim nesvr. 1. 'bojiti u crno'. — Oj ti, curo mala, čime svoje obrve crniš? 2. 'ružno govoriti o kome'. — Nije lipo da divojku prid momkom crniš. ~_ se 1. 'mazati se crnom bojom'. 2. 'ružno govoriti o sebi'. — Sam sebe srozava i crni. crnka ž 'ženska osoba crne kose i očiju'. — Sestra mi je vitka i visoka crnka. crnomanjast -a -o 'tamnoput, garav'. — Pa, tako, više je momak crnomanjast nego crn. crnook -a -o 'koji je crnih očiju'. — Više volim crnooke cure; Bunjevke su većinom crnooke. crnjak -aka 'crno vino'. — I po košulji ti se vidi da si se nasiso crnjaka. crvanje s gl. im. od crvat se. — Ličimo crva nje krmača. crvat se -am se nesvr. 'dobijati crve, postajati crvljiv'. — Zbog silne kiše sve se jabuke crvaje. crven -a -o 'koji je boje krvi'. ~ ima puno crveni jagoda, triba i(h) sabrat. Izr. crveni vitar 'vrbanac erysipelas'; crvenka ž 'često ime krave'. crvenperka ž 1. 'riđokosa žena'. — Vid(i)iia sam joj dite, prava mala crvenperka, samo da mi je znat na koga je taka? 2. 'žena sumnjivog morala'. — Jeste Staka vridna, al je, svi to kažu, crvenperka s muškima. crvljiv -a -o 'pun crva, ucrvan'. — Donela nam je kobojage punu kotarcu, a polak su crvljive jabuke. crvotočina ž 'ono što su istočili, izgrizli crvi, rupice koje su preostale posle grizenja'. — Di ima crvotočine, tu ima i crvi. cubok m 'dodatak na već izmerenu količinu robe ~ koji se ne plaća'. — Mogo si baš malo nadodat cuboka. Izr. vuć se za kim ko cubok 'kaskati za kim'. cucla ž 'gumena sisaljka, na koju dete sisa mleko iz flaše (ili bez mleka kao "varalica"), dudla'. — Dite je malo i brez cucle se nikud ne krecemo. cuclat -am nesvr. 'dudliti, sisati'. — Dida side u budžaku u cuclaje lulu (fig.)'. cug m 'promaja'. — Meni smeta u ajzlibanu kad su otvorene pendžere, uvati me cug, pa me glava boli. 2. 'gutljaj'. — Alaj ti je dobar cug, po boce si povuko odjedaied. cugaroš m 'pijanica'. — Nikad se Šandor neće opametit, on je teški cugaroš. cugaroška ž 'žena pijanica'. — Gadno je kad je muškarac ždero, al je još gore kad je žena cugaroška. cugat -am nesvr. prema cugnii. — Počo je Marco da cuga ko smuL. cugnit -nem svr. 'popiti više nego što je potrebno'. — Čim cugne koju čašicu, onda je oma rabar. cugoška prid. v. cipela. cukernica ž 'slastičarnica'. — Otrči časkom u cukernicu i donesi deset komada tista. cukit -im nesvr. 'sisati cuclu'. — Nemoj je dirat, cuki i spava. cunjaroš m 'njuškalo'. — Baš je smišno kad je muškarac taki veliki cunjaroš. cunjat -am nesvr. 'pretraživati, zavirivati (svugde turati nos), njuškati'. — Lojzija je na tavanu, tamo štogod cunja. cunjav -a -o 'koji voli naokolo da cunja'. — Dobra je lovačica, al ne vollm cunjavu mačku. cupanica ž 'vrsta narodnog plesa (kolo u kome se sitno cupka)'. cupit -im nesvr. 'sitno cupkati u plesu'. — Monci zapliću nogama, a cure cupe u kolu. cupkat -am nesvr. 'plesati u mestu, poigravati'. — Volim kad tako lipo cupkaje u kolu.

cupnit -nem svr. 'poskočiti; lupnuti nogom'. — Cupni, Pere, da te vidim možeš li bolje od drugi? cura ž 'devojka'. — Srde se cure što momaka već tako dugo nema. Izr. Čuvaj, curo, imena, dočekaćeš vrimena! 'ako sačuvaš poštenje, udaćeš se'. curaroš m 'koji trči za curama'. — Nema većeg curaroša od Nace. curetina ž augm. i podr. od cura. — Laže vam ta curetina. curež ž zb. mn. 'mnoštvo devojaka'. — Je, koliki se curež ode skupio, ko će njim momaka nastačit. curica ž dem. od cura. curicin -a -o 'koji pripada curici'. — Donesi curicino novo ruvašce. curik/curuk uzv. 'natrag izraz kada se želi da konji povuku natrag.' — Samo ti malo povuči kajase i uzvikni: curuk, pa će konji povuć kola natrag. curikat -am nesvr. prema curiknit. curiknit -nem svr. 'vratiti natrag'. — Curikni malo kola natrag. curin -a -o 'koji pripada curi'. — To su curine papuče. curka/curka ž 'devojčica'. — Još samo malo pa će i naša curka postat prava divojka. curukat -am nesvr. v. curikat. curuknit curuknem svr. v. curiknit. ~ se povr. cvancig/cvancik -iga/-ika m 'nekadašnji austrijski srebrni novac u vrednosti od 20 krajcara'. — Raduje se ko da je dobio cvancig. cvarit (se) -im (se) nesvr. 1. 'peći na vatri, pržiti'. — Nanika, šta to cvariš, tako lipo mriši? 2. 'peći se (na suncu)'. — Niko me neće natirat da se cio dan cvarim na suncu. 3. 'preznojavati se (pored nekog toplotnog izvora)'. Kako možeš da se cilo veče cvariš pored te vruće peći? cvat m 'cvet'. — I ovaj drugi jorgovan je sa bilim cvatom. cvatat -am nesvr. 'cvetati'. — Počele su da cvataje ruže u bašči. cvatić -ića m dem. od cvat. cveter m 'vuneni pleteni prsluk sa rukavima (za muškarce), sveter'. — Kad ja obućem cveter ispod kaputa, onda nema zime. cvibak m 'dvopek'. — Baćo su nam doneli cvibaka is katana. cviće s zb. od cvit. — Njezina bašča je uvik puna cvića. Izr. ni on (ona) baš nije cviće 'nije bez mane'. cvićence -eta s dem. od cviće. — Baš je lipo to tvoje cvićence. cvilik -ika m 'jedna vrsta tankog materijala (sa dva lica), korišćen za postavu'. — Tila sam kupit cvilika za otunku, nisam našla kaki sam tražila. cvilit se cvili se nesvr. 'pariti se (o krmači)'. — Komšija, kaže svinjar da vam se krmača, ona velika crna, cvili. cvit ž 'cvet'. — Pazi di staješ da ne otkineš koji cvit. Izr. u cvitu mladosti 'najlepše doba'. cvitna prid. v. nedilja. cvokoćat cvokoćem nesvr. 'udarati zubima o zube (zbog straha ili hladnoće), stvarajući pri tom poseban šum'. — Cvokoćeš ko da si se smizo?! cvrčak -čka m zool. Cicada. cvrčit -im nesvr. 'puštati naročiti glas' ,,cvr" (o cvrčku, popcu)'. — Čujem ga lipo da cvrči, a ne možem da ga nađem di je. cvrknit cvrknem svr. 'na brzinu ispeći neko jelo'. — Mogla bi ti, Ružice, cvrknit nama za večeru koje jaje i malo divenice. cvrknut -a -o 1. 'ćaknul'. — Nije on lud, samo je malo cvrknut. 2. 'pripit'. — iđe Pajac, al kako mi se 5ini, fain je cvrknut, jel zdravo ševelja s nogama. cvrkućat cvrkuće(m) nesvr. 'ispuštati cvrkut'. — Kako jutro a tice počmu da cvrkuću. cvrkut m 'glas malih ptica i nekih insekata'. — Dobro čuješ, to je cvrkut oni mali tica što žive u ritu.

Č
ča skr. 'čiča'. — Ča Joso je dobar čovik. čabrnjak/čabrnjak -aka m 'kratka drvena motka'. — Provuči čabrnjak kroz uši šavolja, jer drugačije ga nećemo moć prinet u komaru. čačak čačka m 'smrznuto ili suvo blato na putu'. — Nismo potkovali konje, ovaj čačak sve će njim noge izubijat. čačikulaša ž 'dečja igra, trula kobila: jedna grupa dečaka postavi se u nizu, pognuti na dole jedno drugom stavljaju glave među noge, za koje se drže i rukama; druga grupa skače na leđa, koja su sada kao jedan celovit most. Ako neko padne ili dodirne zemlju, dolazi do promene uloga. čačkat -am nesvr. 1. 'čeprkajući po čemu vaditi, izvlačiti što'. — Opet čačkaš nos, sram te bilo! 2. 'čeprkati, preturati po čemu'. — atogod čačka u fijoki di mu je sersam (v.). čačkav -a -o 'pun čačka, neravan, džombast'. — Baš moramo mi odan ić po ovom čačkavom putu? čadit -im nesvr. 1. 'zanovetati'. — iđi štogod radi, već samo tu sidiš i čadiš. 2. 'dimiti, pušiti'. — Dida su bolesni, pa po cio dan u sobi čade. čađa ž 'ugljeni prah koji se taloži iz dima i plamena'. — Šta si radila, i'maš čađe svild po licu. čakanjac -anjca m 'čekić (za određene namene)'; tesarski ~ 'sa prorezom na gornjoj strani za vadenje eksera'; ziđarski ~ 'sa jednom stranom za razbijanje cigle'; vinogradarski ~ 'za seču korenja i izdanaka loze'; — Slomilo se sapište na čakanjcu. čakčire čakčira pl. t. 'čakšire, pantalone sužene uz list noge i sa uzengijom (v); up. bričaste ~ Izr. Čakčire sve laju oko njega 'kad neko naglo smršavi'. Isprašit (kome) čakčire 'istući (ga)'. čakljikat -am nesvr. 'škakljati, golicati'. — Ja ne možem izdržat kad me po tabanima čakljikaje. čakljikav -a -o 'škakljiv, golicav'. — Toliko je čakljikavo dite da se uvik dere kad se kupa. čakundida m 'pradedin otac'. — Valdar je udario na njegovog čakundidu, kazali su da je on bio taki mudrac. čalabrcnit -abrcnem nesvr. 'prezalogajiti (v. labrcnit)'. — Znaš šta, Števo, đrukput ti čalabrcni kod kuće, a dođi ode da večeraš. čamit -im nesvr. 'samovati, biti u tmurnom raspoloženju'. — Svi su očli od kuće, a ja čamim u samoći. čamljenje s gl. im. od čamit. — Kažu da ga je posli smrti žene čamljenje upropastilo. čamovina ž 'čamovo drvo, jelovina'. — Dobro će bit to korto od čamovine da pojimo iz njeg konje i krave. čančuga ž i m 'neuredna osoba (lično i u radu)'. — Ne triba mi ta čančuga u kuću; kudan iđe ~ za njom ostaje smrdljiv trag. čangrcat čangfće nesvr. 'čegrtati'. — U našoj kući nikad nema mira, moja žena vazdan š čimegod čangrće. čangrizat čangrizam nesvr. 'dosađivati, prigovarati, čantrati, gunđati, zajedati'. — Vridna je ko crv i mrav zajedno, al voli čovika da čangriza. čangrižljiv -a -o 'koji često i rado čangriza'. — Sve bi bilo dobro, samo da joj je svekrova malo manje čangrižljiva. čantrat -am nesvr. 'stalno zamerati i kritikovati, čangrizati'. — ama, mani se već tvog, čantraš i kad triba i kad ne triba. čap čapa m 1. 'čep'. ~ oćemo 1 imat dosta čapova za svu burad? 2. drvena slavina za vinsko bure'. — Danas ćemo udarit čap u novo bure vina. čapak -pka m 'kandža'. — Kažem ja tebi da se čuvaš mačkinog čapka. čapat rapam nesvr. 1. 'jesti otkidajući komadić po komadić (mrvicu po mrvicu)'. — Ako si gladan, onda i redovno, nemoj mi tu vazdan čapat. 2. 'skidati nešto sa nečega gde čvrsto prianja'. — Zašto čapaš tu krastu, oćeš opet krv da ti teče?! ~ se 'hvatati se, kačiti se za što'. — Eno i(h), opet se čapaje oko te male lopte. čaplja ž zool. 'ptica močvarica visokih nogu i jakog kljuna Ardea: bila ~, siva ~. čapnit -e(m) svr. 1. 'kljucnuti'. — Ne diraj piliće, čapniće te kvočka. 2. 'otkinuti delić hrane'. — Nije valdar da si toliko sit, da ne možeš čapnit koji zalogaj. čapo(v) -ova m 1. 'drvena naprava za hvatanje golubova (obično se stavlja na krov kuće)'. — Pala su vratašca na čapovu, iđi podigni i(h). 2. 'kraj biča (na koji se vezuje švigar)'. — Nemoj ti da ja tebe pošijem čapovom, biće masnica s podlance. čapovat -ujem nesvr. 'stavljati slavinu u puno bure (vina, piva) pre nego što počne njegovo trošenje'. — Otakali smo vino i nanovo ga čapovali. — Znaš, kad se čapuje vino, da se prve čaše malo uzmute. čardačić m dem. od čardak.

čardačina ž augm. i podr. od čardak. čardak m 'koš, spremište za kukuruz'. — Dva čardaka su nam puna kuruza. čardaketina ž augm. podr. od čardak. čardaš m 'mađarski narodni ples; muzika za takav ples'. — Mladi su pored kola rado igrali i čardaš. mađ. csardas.

čailama ž 'vrsta narodne igre; muzika za tu igru'. — Vranjanka i čarlama su bile omiljene igre na balovima. čarni -a -o 'crn' (pesn)'. — Pokojna majka su zdravo volili onu pismu: Čarnagoro, punati si lađa. čaršap m 1. 'stolnjak'. — Kad je Božić, metnićemo bili čaršap na astal. 2. 'pokrivač za postelju, čaršav'. — Triba prominit čaršape nakrevetima. čas m 'vrlo kratko vreme, tren'. — U prvi čas te nisam pripozno. Izr. za tili ~ 'u tren, odmah'; u pravi ~ 'na vreme, u pogodan trenutak'; sudnji ~ 'vreme kad treba umreti'; svaki — 'često'; u isti — 'tog trenutka'; u srićan ~ 'uspešni trenutak'; u zao — 'u nevreme, na nesreću'; ~ brže 'što pre'; ~ posla 'vrlo bizo'; ni časa 'odmah'. časak časka m dem. od čas. v. časit -im nesvr. 'otezati, oklevati, odugovlaciti'. _ Nadam se da nećeš mlogo časit, jel triba uradit prija nego što kiša naiđe. časkom pril. 'na brzinu, brzo'. — Spremi mi časkom štogod malo za ilo. časna ž v. duvna. — Njegova starija sestra je časna. časnik m 'oficir'. — Didin brat je ko časnik poginio u ratu. časno pril. 'pošteno, čestito'. — Časno je živio. čast ž 1. 'poštenje'. — Ne daj Bože da nam kčgod čast ukalja. 2. 'čašćenje, gozba'. — Danas je bila velika čast kod nas, imali smo punu sobu gostivi. 3. 'svadba'. — Čula sam da ste u nedilju bili u časti. častan -sna -sno 1. 'pošten, čestit'. — Stipan je častan čovik i triba mu virovat što kaže. 2. 'cenjen, dostojan poštovanja, poštovan'. — Ta, to je časna porodica, poznata o(d) davnina. 3. 'kao epitet u nekim formulama: 'časni sude 'uvaženi, cenjeni'; (časna) časna sestra 'crkvena zvanja'. čaša ž 'mala posuda (obično od stakla) iz koje se pije'. — Popio sam svega dvi čase piva, pa mi se već zamutilo u glavi. Izr. u čašu zagledat 'mnogo piti'; pored, pokraj čaše 'pijući kakvo piće'; prilila se — 'prekipelo strpljenje'. čašetina ž augm. podr. od čaša. čašica ž dem. od čaša. čat čata m 'ukrasna ukosnica'. — Popravi taj čat, sav ti se nakrivio u kosi. čatlaisat -aišem nesvr. 'usijati, uglačati'. — Dokle ćeš već nosit te čakčire, sve su se od nošenja učatlaisale. čatlo(v) -ova m 'poprečna drvena motka na kolima (za prevoz sena, slame, kukuruzovine)'. — Dobro svežite čatlove za pomoćnice. mađ. csatlo. čatrlja ž'kuća slabog kvaliteta materijala, koliba'. — Šta ne srušiš tu čatrlju kad si sazido tako lip salaš. čavka ž zool. 'ptica odozgo crna, odozdo siva, Colaeus monedula'. čavrljat -am nesvr. 'ćaskati, čavrljati'. — Svi su se vrepci skupili na ovu trišnju i samo čavrljaje. čečan -a -o 'lep, krasan (o deci)'. — Ti si naša čečana beba. čedance -eta s dem. od čedo. — Jaga ljulja svoje čedance. čedašce -eta s dem. od čedo. — Iznesi to tvoje čedašce da ga vidim. čedo -a s dete (uopšte)'. — Jedno je nosila, a drugo čedo vodila za ruku. čekanje s gl. im. od čekat. — Nemoj da se smrznem od čekanja na tebe. čekat -am nesvr. 'iščekivati, očekivati'. — Čekala sam ga dvi godine, sve sam mislila moždar nije poginio. — Ne možem ja na tuđu pomoć čekat. — On ode sidi, a poso nek čeka. ~ se uz povr.—Čekaj se samo ako te ja ščepam, oćeš fasovat svoje. čekinja ž 1. 'svinjska dlaka'. — Kad opaljužate svinče, čekinju ćemo ostavit za kefu. 2. 'brada'. — Ne vole me brijat berberi, kažu da mi je brada prava čekinja. čekljun m 'kuka, čaklje'. — Otkinio se kabo i pao u bunar, probaj ga čekljunom izvuć. čekrk m 'drveni kotur (za namotavanje pređe ili na bunaru za vađenje vode)'. — Bunar na čekrk. čela (mn. čele) ž 'pčela'. ~ imam tri košnice čela. čelance -eta s dem. od čelo.

čelenka ž 'glava, lobanja (podsm.)'. — Skloni mi se ispod ruke, jel ću te sad ovom varnjačom po čelenki. čelikat -am/čeliče nesvr. 'poticati volove da skrenu desno'. — Čeli ho! uzv. volu da skrene desno'. čelnjak m 1. 'ukras (kožni i metalni) na prednjem delu oglavnika (konj. oprema)'. — Taj tvoj čelnjak je tako lipo usvitlan ko da je od zlata! 2. 'više košnica sa pčelama'. — Cvataje dračovi pa sam čelnjak tamo primistio. čelo s 'deo iznad očiju do ruba kose; odgovarajući deo životinjske glave'. — Čelo mu je uvik naborano. čelo predl. 'iznad, pokraj, uza'. — Čelo glave mu je visila vinčana slika. čeljade -eta s 'ljudsko biće uopšte'. — Povećala nam se obitelj za još jedno čeljade; zb. čeljad. — Ako se sva čeljad skupila, nek sidaje za astal pa da se užna. čemer -era m 'gorak ukus i težina u telu (organizmu)'. — Toliko volim pečeno jagnje, al se ne smim slatko naist, oma me uvati čemer, pa se osićam ko da me je kogod istuko, cllo tilo me boli'. čemeran -rna -rno 'koji je gorka ukusa; jadan, nevoljan'. — Ne znam kaka mi je to srića, ja sam skoro svaki dan ko čemeran čovik'. čemerno pril. 'sa puno gorčine; jadno, tužno'. — Kad se slatko naidem, ja se čemerno osićam dogod mirno ne odležim barem jedno po sata. čeprkanje s gl. im. od čeprkat. — Majki tako prođe vrime, dok se bave čeprkanjem u bašči. čeprkat -am nesvr. 1. 'grepsti da se što iskopa'. — iđi otiraj kokoške sa kuruzišta, čeprkaje sime. 2. 'preturati, pretraživati'. — Štogod ćeprka po džepovima. čerez predl. 'zbog, radi'. — Čerez čega 'zbog, radi čega'; Izr. izać čerez sebe 'obaviti fiziološku potrebu'. čerga ž 'ciganski šator'. — Cigani di rastru svoju čergu tu i žive. čergar -ara m 'Ciganin koji živi pod čergom'. — Mani Vranju, živi ko kaki čergar. čergaš -aša m v. čergar. čergica ž dem. od čerga. čerupat -am nesvr. 'vukući kidati, otkidati nešto od nečega'. — Vaš pulin čerupa naše kokoške. ~ se 'tući se vukući se za kosu ili nešto drugo, čupati se'. — Razvadi one dvi glupače, čerupaje se nasrid sokaka. česnica ž 'božićni pleteni kolač (u koji se stavlja zlatan ili srebrni novčić)'. — Ko nađe novčić u česnici taj će bit najsrićniji te godine. čest -i ž 'čast'. — Čest nek je njegovom imanju, al mi našu curu ne damo za njegovog sina. čest česta često a. 'zbijen'. — Malo ste često kuruz posadili. b. 'koji se javlja u kraćim vremenskim razmacima'. — Tom vašem čestom sastajanju neće bit dobar kraj. čestit -a -o 'častan, pošten'. — Jocka je valjana cura i od čestiti je roditelja. čestitat čestitam (čestitanje s gl. im.), svr. i nesvr. 'zaželeti kome sreću povodom kakvog značajnog dana ili događaja'. — Čestitam ti imendan'. — Čestitam vam Božić. čestito pril. 'na čestit način, valjano'. — Čestito uradi, a drugo je naša briga. čestivridan -dna -dno 'čestit'. — Jeste da je malo spor, al je dobar i oestivridan. često pril. 'u mnogo puta, mnogo prilika'. — Sve je češće dolazio, naposlitku su se uzeli. češagija ž 'metalno oruđe s nazubljenim grebenima kojim se timari krupna stoka (konji, goveda i dr.)'. — Ko voli lipog konja, taj se mora i češagije laćat. češalj -šlja m 'predmet od drveta ili kosti sa zupcima, za češljanje ili pričvršćivanje kose'. ~ imali smo svega dva češlja u kući. češat češem nesvr. 1. 'trljati kožu da se smanji svrab'. — Moram češat kad me svrbi. 2. 'čistiti četkom, češagijom, timariti'. ~ oma će doć, češe konje. Izr. koga svrbi, taj se češe. 'ko je nešto učinio neka odgovara'. ~ se povr. češkat -am nesvr. dem. prema češat. — Kad sam bio mali, volio sam da me nana uveče češkaje po glavi. ~ se povr. češljarica ž 'frizerka'. — Češljarica će te očešljat i namistit vinac na glavu. češljat -am nesvr. 1. 'uređivati češljem, doterivati (kosu, bradu, brkove i sl.)'. — Češlja kosu na razdiljak. 2. 'razvlasavati na vlakna (vunu, lan i sl.)'. — Ona je samo češijala vunu al nije prela. ~ se povr. češljić/češljić m dem. od češalj. četri 'četiri'. — Ja sam tebi dao četri puta više. Izr. dignit sve ~ u vis 'lenčariti'; med ~ zida (živit, čamit) 'biti sam'; u ~ oka 'bez svedoka'; na ~ noge 'obema rukama i nogama'. četvorica ž 'četiri muškarca, četvorica'. — Nas četvorica smo bili taki drugovi, da smo se u isto vrime i oženili. četvoro zb. br. prema osnovnom broju četiri, —. Vi čekali mene, a nas je došlo četvoro. Izr. otvorit četvere oči 'biti vrlo oprezan, pripaziti'.

četvoropreg m 'kola sa četiri konja u zaprezi'. — Bandaša i bandašicu je na Dužijanci nosio četveropreg. četvrtak -tka m 'četvrti dan u nedelji'. Izr. debo ~ 'poslednji mrsni dan uoči velikog posta pred Uskrs'. čevrgan -ana m 'okretan dečak, u vreme puberteta'. — Nije Lozo još momak, al je taki čevrgan da se u svačem snađe. čeze pl. t. 'laka kola na dva točka'. — Babo su juče na vašaru kupili nove čeze. čiba/čibe uzv. 'psetu da prestane lajati ili nasrtati na nekoga'. čibak m 'lula sa kratkim kamišom, čibuk'. — Čibak mu je po cio dan u ustima. čiča m 1. 'stari čovek'. — Opet je prija podne bio onaj čiča, tražio je baću. 2. 'otac, starešina porodice'. — Pitaj čiču, pa ako te oni pušte, ja nemam ništa protiv. čičak čička m bot. 'vrsta biljke sa glavicama na vrhu stabljike koje se lako kače za životinjsku vunu ili dlaku, za odelo i sl. Lappa. L. major. ~ Di si, diko, učičkala skute? (nar.) čičakulaša ž v. čačikulaša. čičica m dem. od čiča. čičo m 'starešina porodice (baćo)'. — Našem čiči nije štogod dobro, tribalo bi da odu kod doktora. čičoka ž bot. Helianthus tuberosus, vrsta krtolastog povrća'. čiga ž 'čigra, zvrk'. — Dobićeš dvi čige za onu novu kandžiju. čigat se -am se nesvr. 'igrati se čigre, vrteti zvrk, čigru'. — Lazo mi je uzo čigu, ne da mi da se či'gam. čijat -am nesvr. 'odvajati paperje (mašak) od ostalog perja sa badrljaka'. — To mi je najmrži poso kad moram čijat guščije perje. čiklandi zb. im m 'kukuruzi malih klipova, oštrih zrna (obično tamno crvene boje, rano dospevaju i koriste se za pucanje kojcica)'. — Dono sam nikolko čiklanda da pucate kokice. čikljikat -am nesvr. v. čakljikat. — Kako da zaspem kad me Stipe furtom čikljika ispod pazuva. čiko m 'ujak ili stric (odmila)'. — Kad čiko dođu u goste, onda je prava radost kod dice. čilaš -aša m 'beli konj koji je starošću postao beo (obično se ždrebi kao vranac ili kao zatvorene boje dorat)'. — iđu baćo, poznam dva čilaša u kolima. čilaša ž 'kobila bele boje'. čimisker mod. 'izgleda, čini mi se'. — Čimisker da si ti malo više povuko. činik činika m 'oveća drvena kašika kao merica za brašno (koristi sepri mešenju hleba)'. — Moje su ruke od tista, dodaj mi još jedan činik brašna. čipat (se) čipam (se) nesvr. v. čapat (se). čipetak -tka m 'testenina dobijena kidanjem testa prstima'. — Volim čipetke u čorbi s paradičkom. čipka ž 'ručni rad, šupljikav i mrežast od lanenog ili svilenog konca, izrađuje se pletenjem, kačkanjem ili vezenjem (obično kao ukras na ženskom rublju i haljinama)'. čipkan -a -o 'koji je od čipke, ukrašen čipkom'. — Ona uvik nosi čipkane maramice. čipkat (se) -am (se) nesvr. v. čipat (se). čipkica ž dem. od čipka. čir čira m 'gnpjno ispupčenje na koži'. ~ imam čir pod pazuvom, pa ne možem ruku da podignem. čirak -aka m 'svećnjak'. — Šta stojiš tu ko čirak?! čirić -ića m dem. od čir. — Pun mi je vrat čirića. čist čista/čista čisto/čisto 1. a. 'koji nije uprljan, uredan'. — Jutros je kogod bio zdravo vridan, kad je već tako čista avlija. b. 'koji je bez oblaka, koji nije zamagljen'. — Nebo je čisto, ne vidim ni jednog oblačka. 2. 'koji pazi na čistoću, pedantan, uredan'. — Marga poznata ko vrlo čista domaćica. Izr. ~ račun duga ljubav 'uzajmljeno treba na vreme da se vraća'; čista soba 'gostinska soba'; čista srida 'početak velikog posta pred Uskrs'. čistac -aca m 1. 'proplanak'. — Na čistacu su se sigrala dva zeca. 2. 'komad saća sa čistim medom'. — Kad su vijali med, ja sam dobio komad čistaca da sisam iz njeg med. Izr. istirat na čistac 'razjasniti'. čistit -im nesvr. 'uklanjati prljavštinu'. — Da nlsi više puštala mačiće u sobu, svud prljaje pa samo moram čistit za njima Izr. ~ isprid svoje kuće 'brinuti se o sebi, ne mešati se u tuđe poslove'. ~ se 1. 'uklanjati sa sebe nečistoću'. — Maca se napila mlika i sad se čisii i umiva. 2. 'razvedravati se (o nebu); prolepšavati se (o vremenu)'. — S gornjaka se već čisti, ja mislim da neće

više bit kiše. čistomeljka ž 'preterano pedantna žena koja stalno licka i doteruje nešto po kući'. — Volim i ja red, al nisam baš nika čistomeljka. čit uzvik kojim se umiruju deca. — Čit tamo, ni jednu rič da nisam više čula! čitav -a -o 1. 'sav, ceo, celokupan, potpun'. — Čitav dan je padaia sitna kiša. 2. 'pametan, normalan'. — Pa ti nisi čitav, kad tako štogod možeš kazat za moju sestru. čivija ž 'gvozdeni klin koji drži točak na osovini'. — Jedna je čivija slomljena, tribalo bi je prominit. čivijica ž dem. od čivija. čivinjak m 'svrdlo sa drvenomili gvozdenom drškom'. — Donesi veći čivinjak, s ovim malim ne možemo probušit tako debelu dasku. čivucki -a -o 'koji se odnosi na Čivute'. — Čivucki džak je težak 70 kila. Čivut(in) m 'Jevrejin'. — Ni onaj Čivut ne priuzima žito. Čivutkinja ž 'Jevrejka'. — Jeca služi kod jedne Čivutkinje. čizma ž 'vrsta obuće, obično kožne, koja seže do kolena'. ~ tvrdi sara; čizme na bore 'čizme mekanih sara (sturaju se naniže i uboraju)'. Izr. Čizma glavu čuva, šubara je kvari! čizmar m 'onaj koji izrađuje čizme'. — Ja uvik poručivam meni či'zme kod čizmara, nikad ne kupujem gotove. čizmarka ž 1. 'čizmareva žena'. 2. 'ženska osoba koja izrađuje čizme'. čizmarov -a -o 'koji pripada čizmaru'. — Od dobri čizmarovi kalupa zavise i kako će čizme bit. čizmarski -a -o 'koji se odnosi na ćizmare'. — ~ zanat; ~ radnja; ~ ši'lo. čizmetina ž augm. od čizma. — Šta si mi ušo u sobu s otim blatnjavim čizmetinama?! čizmica ž dem. od čizma. članjak -njka m 'zglavak, zglob (obićno na ruci ili nozi)'. — Upado sam u blato do članjaka. človit -i(m) nesvr. 'stajati na stražnjim nogama (o četvoronošcima)'. — Naša kerica zna da človi ko kaki zec. čoban m 'pastir koji čuva ovce'. — Tira čoban sto ovaca. čobanče -eta s 'mladi čoban'. ~ obadva čobančeta su zaspala. čobančica ž dem. od čobanka. čobančić m dem. od čobanin. čobanica/čobanica ž 'pastirica'. — Ja sam već u svojoj sedmoj todini postala čobanica. čobanin m v. čoban. — Moj baćo su već od deset godina bili čobanin. čobanka ž v. čobanica. čobanov -a -o 'koji pripada čobanu'. — štap; ~ pulin 'pas'; — Ostala je čobanova kabanica. čobanski pril. 'na čobanski način'. — Prostro čovik opakliju, pa se izvalio nako čobanski. čobanja ž 'drvena okrugla i pljosnata posuda za vodu, (10—20 litara)'. — Odnesi čobanju u iad pod krstine da se ne ugrije voda. čobanjac -njca m 'jelo od ovčijeg mesa sa jakim začinom'. — Nema boljeg ila od čobanjca kojeg sami čobani skuvaje. čoja ž 'čoha (vrsta čvrsto valjanog sukna)'. — Ostalo je čoje od suknje, možemo pokrit šnjom onaj mali astal. čokoće s zb. im. od čokot. — Sve mlado čokoće se zimus smrzlo. čokor m 'buket cveća'. — Napravi jedan čokor od cvića iz bašče, pa ćemo ga odnet na groblje. čokot m 'trs (lozni grm u vinogradu)'. — Na svakom čokotu ima po nikolko kila grožđa. čončat čončam nesvr. 'na belom paučinastom platnu debljom žicom čunkom utkivati motive'. — Naučila me snašica tkat peškire, pa i čočat na tankima. čopor m 1. 'krdo'. — Čopor krava pase u ritu. 2. 'grupa ljudi (podsm.)'. ~ oćete i mene primit u vaš čopor? čoporat se -am se nesvr. 'skupljati se, gomilati se, čoporiti se'. — Posebno se čopora mladež, posebno stariji. čorapa ž 'čarapa'. — Tako sam pokiso da su mi i čorape mokre. Izr. udaren mokrom čorapom! 'priglup'. čorapetina ž augm. i podr. od čorapa.

čorapica ž dem. od čorapa. čorapin -a -o 'koji se odnosi na čarapu'. — Jedna čorapina peta se pokidala. Izr. otego se poso ko ~ početak 'traljav posao'; usta su mu ko ~ početak 'ima velika usta'. čorba ž 'tečno jelo, često sa komadićima mesa i sa povrćem (zaprženo i začinjeno)'. — Poijo sam dva tanjira čorbe. Izr. Svilena ~ 'supa od svežeg mesa'; zapržena ~, soparna ~, krumpir ~, pileća ~, goveđa ~. čorbaroš m 'onaj koji rado jede čorbe'. — Ja sam velik čorbaroš. čorbetina ž augm. i podr. od čorba. čorbica/čorbica ž dem. od čorba. — Malo tije ritka čorbica. čorda ž 1. 'čopor, stado (krava, koje se svakodnevno sakupljaju po domaćinstvima i gone na pašu)'. — Stigla je čorda krava. 2. 'mesto za ispašu krava'. — Otirali su krave na čordu. 3. 'neprikladno ponašanje'. — Šta ti danas fali, taki si ko da si iz čorde došo?! čordaš m 'čuvar krava (v. čorda 1.)'. — Već godinama je on naš čordaš. čova ž 'smotuljak slame (vezan na kola, na neku napravu ili ogradu kao znak da se odnosni predmet ili nešto u toj kući nudi na prodaju)'. čovčina m augm. od čovik. — Ta, ilija je čovčina na svom mistu. čovičak -čka m 'čovečuljak'. — Čovičak je mali, al je oštrog jezika. čovičanski/čovičanski pril. 'kako dolikuje čoveku, ljudski, humano, plemenito'. — Ako si čovik i uradićeš čovičanski! čovik (Vok. čovče) m 1. 'čovek, odrastao muškarac uopšte'. 2. 'suprug, muž'. — Ne pušća me čovik da idem sutra na pecu. Izr. ~ blage riii, zlatne ruke, pa vik provikovo u poslu 'valjan radnik'; ~ da ga na kruv možeš mazat 'dobrodušan'; ~ koji se ne boji života 'hrabar, snalažljiv'; ~ koji je posto gazda od svi' putova i staza 'vlastodržac'; ~ na svom mistu 'čvrstog karaktera'; ~ se uči dok je živ, opet lud umre! ~ se za rič veže, a vo za rogove!; ~ blage ćudi 'mekan'; ~ srićne ruke; ~ je čovik, ako je čovik!; ~ ostrog zuba! 'naprasit'; ~ da pukne od bisa! 'zbog neke nepravde'; duša od čovika!; drvo se na drvo oslanja, a ~ na čovika!; ~ mekana srca 'milosrdan'; gotov ~ 'zreo'; drugi ~ postat 'sasvim se izmeniti'; nikaki ~ 'nečovek'; živom čoviku nikad dosta! čovo m v. čovčina. — Albe ti je čovo da ga triba tražit! čudak -aka m 'nastran čovek'. — Niko š njim ne mož izać na kraj,on je čudak za sebe. čudan -dna -dno 'neobičan, neverovatan'. — Svi su Dulićevi čudni ljudi. čudeso s veliko čudo'. — Ja vam kažem: to je čudeso božje. čudit -im nesvr. 'izazivati čuđenje kod nekoga'. — Čudi me da je Losko došo u svatove, a nisu divaniii vi'še od dvi godine. ~ se 'iznenađivati se'. — Šta se čudiš, moglo je gore bit da mi je greda na glavu pala. Izr. — čudom 'veoma se mnogo čuditi'. čudo pril. 'jako, veoma, vrlo mnogo'. — Čudo mu se dopala divojka. Čudo što je lip. čukanjica ž 'koren kukuruzne stabljike koji Posle sečenja ostaje u zemlji'. — Čftn se malo prosuši, skupljaćemo čukanjice. čukljikat -am nesvr. v. čakljikat. čuma ž 'peteljka voća (trešnje, višnje i sl.)'. — Baci ove čume na đubre. čunj čunja m 'čamac'. — Čunja nemamo a plivat ne znam. čunjak čunjka m 1. 'pokretni deo tkačkog razboja, naprava od tvrdog drveta u obliku čuna, u koji se umeće kalem sa potkom, cevnjak, čunak'. — Što friščije provučem čunjak, friščije je i tkanje. 2. 'limena cev za peć kroz koju prolazi dim u odžak, deo takve cevi'. — Kupio si al sad i umisti čunjak, jel brež njeg ne možem ložit u šporelj. čunjat se čunjam se nesvr. v. vozit se čamcem'. — Ja se ne smim čunjat, bojim se vode. čunjić -a/čunjić -ića m dem. od čunj. čupat -am nesvr. 1. 'vući, izvlačiti što'. — Unuk me je volio čupat za brkove. 2. 'čeru, pati'. — Nas dvi ćemo čupat piliće. 3. 'brati skidati voće'. — Nemoj čupat te zelene zerdelije. ~ se povr. — Dica se tuku i čupaje se za kose. čupav -a -o 'neočešljan, raščupan'. — Joso proviri iz sobe još trabuvan i sav čupav. čuperak -rka m 'pramen kose'. — Samo se ti ludiraj, oće nasradat taj tvoj čuperak. čupkanje s gl. im. od čupkat (se). — Dok se dida ne manu čupkanja brkova neće sist za astal. čupkat (se) -am (se) nesvr. prema čupati (se) — Ovce čupkaje skoro suvu travu. čupnit -nem svr. 'čupati'. — Volim ga čupnit za taj okrugli obraščić. čupurdija m 'starešina čuvara javnog reda," policijski starešina grada'. — Čupurdija je imo veliku vlast, zato su ga se svi i bojali.

čurčija m 'krznar'. — Porućio sam kod našeg čurčije jednu opakliju. čutak -tka m 'uvrćena slama (za ribanje posuda, timarenje konja i loženje u šporet)'. — Napravi mi jedan čutak da izribam kastronu, maio je pekmez uvatio kad sam ga kuvala. čutakovat -ujem nesvr. 'timariti, čistiti'. Ti opet nisi čutakovo konje, još su od blata. čutka (G. mn. čutaka) ž 1. 'deo koji ostane posle krunjenja kukuruznog klipa'. — Donesi košar čutaka, triba mi za šporelj. 2. 'ostatak od ploda: grozd sa kojeg su skinute bobice, zrno, ogrizak jabuke, kruške'. — Oma da ste skupili čutke od jabuka i bacili i(h) u mošlik svinjama. čutnjak m 'šupa za smeštaj čutaka'. — Dvoja koia čutaka smo sadili u čutnjak. čutura ž 'plosnata posuda za nošenje pića'. — Nasuo je vina u čuturu i zaboravio je ponet. čuturica ž dem. od čutura. čuvaldu s m 'velika i jaka igla kojom se šiju vreće'. — Kazo sam ti da mi triba čuvaldus, di ću s ovom malom iglom šit debeli džak. čuvaran -rna -rno 'štedljiv'. — Dobar je domaćin i vrlo čuvaran čovik. čuvarkuća ž 1. 'cveće koje raste na trščanim krovovima kuća, Sempervivum tectorum'. — 2. 'lice koje čuva kuću i stara se o domaćinstvu'. — Majka nikud ne iđu, postali su prava čuvarkuća. 3. 'pas koji čuva kuću'. — Ne brinemo mi dok je žućija u avliji, on je naš čuvarkuća. čuvat čuvam nesvr. 1. 'paziti da nešto ne bude oštećeno, uništeno'. — Čuvaj zdravlje dok možeš. 2. 'nadgledati'. — Tri dana sam njim čuvala dicu. 3. 'izvoditi na pašu, napasati'. — Na kime je danas red da čuva svinje?! 3. 'starati se da se nešto ne rasipa, štedeti'. — Čuvaj bile pare za crne dane. Izr. ~ ko oči u glavi 'najbrižljivije paziti'. Čuvaj dok imaš, kad nestane ne možeš!; ~ ko zenicu oka svog, ko malo vode na dlanu 'brinuti se za koga'; Čuvaj snagu za starost a litinu za zimu (v. litina)! ~ postelju 'ležati'. čuvida ž 'maska'. — Skini tu čuvidu, uplašićeš dicu. čuvide čuvida pl. t. 'maškare'. — Kad nadođu poklade ne možeš proć od čuvida. čvokat čvokam nesvr. prema čvoknit. čvoknit -nem svr. 'iznenada i brzo udariti, kvrcnuti, čvrknuti'. — Ne diraj piliće, čvokniće te kvočka po prstima. čvor čvora m 1. 'splet delova kad se delovi čega savitl'ivog čvrsto vežu ili zamrse'. — Kako se na ovoj štrangi stvorio taki čvor, ne možem da ga odmrsim. 2. 'okruglast i vrlo tvrd deo u drvetu. — Kad kupuješ daske, gledaj da ne bidne čvorova u njima. čvorak -rka m zool. 'vrsta ptice pevačice Sturnus vulgaris'. čvorav -a -o 'koji ima čvorove'. — Čvoravo je drvo, najbolje će bit da iscipamo za ogriv. čvorčić dem. od čvorak. čvorčić m dem. od čvor. čvorga ž 'kvrga, oteklina od udarca ili kakvog oboljenja, čvoruga'. — Tako ga je zdravo udario po glavi da mu je oma čvorga iskočila. čvorić -ića m dem. od čvor. — Leca je puna čvorića. čvorina ž augm. od čvor. čvornat -a -o v. čvorav. čvornovat -a -o v. čvorav. čvrsnit -nem nesvr. a. 'postajati čvrst, otvrdnjavati'. — Kako mi se čini, posli one silne kiše, počelo je da čvrsne. b. 'postajati, snažniji'. — Pušti ga nek radi, iđe stariji pa tako i čvrsne. čvrst čvrsta čvrsto 1. 'tvrd, gust, zbijen'.— Malo mi je čvrsto tisto. — Zerdelije još nisu zrile, zelene su i čvrste. 2. 'nesavitljiv, krut'. — Taka joj je čvrsta kosa ko čekinje. 3. 'otporan prema kidanju'. — Štranga je čvrsta, samo ti dobro sveži, pa se ne boj. 4. 'dobro učvršćen, usađen'. — Samo ti obisi na njeg, čvrst je to klin. 5. 'potpun, dubok, tvrd (o snu). — Zavirila sam u sobu, čvrsto deran spava. čvrstit čvrstim nesvr. 'učvršćivati, jačati'.— Ja sam ga i rabrila i čvrstila, al nije pomoglo. ~ se 1. 'postajati čvrst, jači, jačati'. — Nevolja će i njeg naučit da se čvrsti. 2. 'uzdržati se, ne zaplakati se'. — čvrstila sam se koliko sam mogla, al onda su soze same navrle i zajecala sam na glas. čvrsto pril. 'na čvrst način'. — Čvrsto veži kera da se ne odriši kad bidne trzo. — Čvrsto je zagrli, to je tvoja sestrica. — Čvrsto je odlučio da se ženi.

Ć
ćaća -e m 'otac (retko, češće u grdnij)'. — Ćaću ti tvog (deci). ćaknut -a -o 'luckast, budalast'. — Ja jesam malo na svoju ruku, al nisam ćaknut, kako vi kažete, gospodine. ćalov -ova m 'glupan, budala'. — Kad si taki nedositan, svaki ima pravo da te zove ćalovom i magarcom. ćanut -a -o v. ćaknut. ćapit -im svr. 'uhvatiti, ščepati'. — Pazi da te ne ćapi ta kerekanja. ćapkat -am nesvr. 'šarati (zid, umačući predu u farbu i udarajući po zidu, gde ostaju šare)'. — Baš si lipo ućapkala peć, šare su sitne ko da si kroz sito ćapkala. ćar -i m 'zarada, dobit korist'. — Meni je sve' ovo či'st ćar što živim posli one teške operacije. ćarit ćarim svr. i nesvr. 'dobiti, zaraditi na lak način'. — Luki je glavno da on ćari. ćarit -i nesvr. 'ćarlijati (o vetru)'. — Večeras je napolju tako lipo, vitar ćari, pa sve mriši a(j)er. ćarlijat -am nesvr. 'pirkati, lahoriti (o vetru)'. — Ništa nema lipčeg nego kad liti vitar pomalo ćarlija. ćasa ž 'lonče za vodu (oko pola litre i manje)'. — Mande, dodaj mi jednu ćasu vode ćavirat ćaviram nesvr. 'zavirivati, virkati — Nemoj mi ćavirat kroz ta vrata, već uđi u sobu. ćavkat -am nesvr. 'lajati poluglasno (obično za štene, mladog psa)'. — Već mi je dosadilo ovo štene, ćavka po cio dan. ćef ćefa m 'dobra volja, dobro raspoloženje'. — Došo mi je ćef da se i ja ženim. ćela ž 'deo glave bez kose'. —Na temenu se ćela sve većma širila. ćelav -a -o 'bez kose'. — Ćelavog čovika je lako ošišat! ćelavit -im nesvr. 'postajati ćelav'. — Rano si počo ćelavit, friško ćeš ostat brez kose. ćelonja m 'ćelav čovek (podrug.)'. — Nemojte da Nikola čuje da ga zovemo ćelonja, mož se čovik uvridit. ćemane s 'violina'. — Tijo, tijo, vi, drugi, oću samo da se ćemane čuje. ćepe -eta s 'ćebe'. — Pokri konje ćepetom, ako i(h) nećeš isprezat. ćer ćeri (mn. ćeri, ćerivi, ćerima) ž 'kći'. — Naša ćer nije na prodaj, nek sama izabere za koga će poć. ćerin -a -o 'koji pripada kćeri'. — Zna se kolika je prćija ćerina. ćerkica ž dem. od ćerka. ćerkin -a -o 'koji pripada kćerki'. — To je ćerkina svila na grane. ćibat (se) ćiba (se) nesvr. 1. 'vrhom noža skidati najsitnije ostatke mesa sa kostiju'. — Baci već tu košćuru, dokle ćeš je ćibat?! 2. 'čistiti najsitnije perje sa ošurene živine'. — Dugo sam ćibala koku, imala je puno sitnog perja. 3. 'čistiti kljunove (perad)'. — Posli kiše i kokoške se ćibaje. ćibav -a -o 'mestimično bez perja (živina)'. — Pušti tu ćibavu kokošku, nećemo valdar taku nosit u poklon. ćiriš -iša m 'obućarsko lepilo'. — Po tom da smrdi na ćiriš, znaš da je obućar blizo. ćopat -am nesvr. 'šepati'. — Luka ćopa od ditinjstva. ćopav -a -o 'hrom'. — Jeste on ćopav, al iđe brez štake. ćopo -e m 'onaj koji šepa, šepavac'. ćorav -a -o 'koji ne vidi na jedno oko'. — Ker je bio ćorav na jedno oko. Izr. I ćorava koka nađe zrno 'i neuk nekad nešto pametno kaže'. ćoravit -im nesvr. 'postajati ćorav'. — Lazu je udario konj repom po oku i počo je ćoravit. ćoravo pril. 'nespretno, glupo, nevešto'. — Ćoravo si radio, ćoravo ćeš bit i plaćen. ćoretat ćoretam nesvr. 1. 'zagledati nešto kao kad čovek ima slabiji vid'. — Majka nemaje dobar vid, pa ćoretaje samo oko svakog posla. 2. 'raditi po mraku'. — Zašto u mraku ćoretaš, šta ne upališ Jampaš. 3. 'pipavo obavljati neki posao'. — Koliko ćeš dugo ćoretat oko tog pileta, ja bi već tri oćupala. ćosav -a -o 'bezbrk, golobrad'. — Matora divojka pa se uvatila s otim ćosavim momkom.

ćoša ž 1. 'spoljni i unutrašnji ćošak'. — Baci to tamo u ćošu. — Naišo na ćošu i slomio rudu. 2. 'igranka, kolo'. — Oćemo 1 ić danas na ćošu? ćoškast -a -o 1. 'onaj koji ima ćoše'. — Malo si ćoškasto kamaru sadio. 2. 'nastran, zavrnut'. — Kako možeš taki ćoškast ćovik bit?! ćuba ž 'istaknuto perje na ptičjoj glavi'. — Vidi, ova kokoška ima ćiibu na giavi ko ševa. ćubast -a -o 'koji ima ćubu'. — Nije ružna cura, al ima ćubastu glavu. ćućav -a -o 'nespretan, nesamostalan'. — Mani take, on je ćućav: di ga ostaviš tu ćeš ga i nać! ćućećki pril. 'čučeći'. — Ustani pa sidi, ne možem te obuć ćućećki. ćućit -im nesvr. 'čučati'. — Dobra je lovačica ova mala mačka: po cio dan ćući kod slame i lovi mišove. ćud -i ž 'narav, karakter'. — Svaki ćovik ima svoju ćud. Izr. bit po ćudi 'dopasti se'. ćudljiv -a -o 1. 'koji je nastrane, promenljive ćudi, nestalan'. — Ne možemo ništa započinjat dok traje vako ćudljivo vrime. 2. 'jogunast, tvrdoglav; plašijiv (o konju)'. ~ imali smo zdravo ćudljivog konja, samo ga je Stipan mogo jašit. ćudljivo pril. 'na ćudljiv način'. — Teško je bilo radit jel se furtom ćudljivo ponašo. ćolav -a -o 1. 'malih ušiju'. — Smijaćete se kad je vidite, kupio sam jednu ćulavu kiavu. 2. 'ogoleo, bez krošnje'. — Toliko su okresali drveće da nam je posto ćulav sokak. ćulit (se) ćuli (se) nesvr. 'prisluškivati, izdizati ušne školjke radi boljeg hvatanja zvukova glasova'. — Ne prilazi tom konju, vidiš da se ćuli! ćup(i)ca ž 'grnčarski sud (za spravljanje kiselog mleka ili kajmaka), ćup'. ~ imam već dvi ćupice skorupa, biće putera. ćuprija ž 'most', dhena ~, gvozdena ~. ćuprijica ž dem. od ćuprija. ćurak -aka m 'ogrtač postavljen krznom, kožuh'. — Ti, valdar, kišu čekaš, kad si ćurak naopako privrnio. ćurčija m 'krznar'. — U poslidnje vrime sve manje ima ćurčija. ćurdija ž 'skupocena bundica, zimski ogrtač udatih žena (od kolena bundica od zagasitoplave boje, skrojena u struk, obično je pravio svekar budućoj snahi za venčanje; popreko i uzduž bila je bogato ukrašena portomgajtana od srebrne žice; iznutra kožica jagnjeća ili od divlje mačke, dok su ivice opšivene krznom, najčešće od lisice; zakopčava se sa 4—5 pari srebrnih dugmadi ili „toka" pomoću „punki"; takva dva dugmeta, sa resastim kićankama pričvršćena su pozadi na prevoju struka)'. ćurlik m 1. 'glas svirale'. — Poznala sam te po ćurliku tvoje vrule. 2. 'cvrkut nekih ptica'. — Ševa visoko leti, ne vidi se al joj se čuje ćurlik. ćurlikanje s gl. im. od ćurlikat. — Ivanovo ćurlikanje se iz daleka čuje. ćurlikat ćurliče nesvv. 1. 'svirati u sviralu'. — Nema lipče svirke od vrule kad ćurliče. 2. 'cvrkutati, oglasiti se ćurlikom'. — Ranom zorom tice uvik ćurliču. 3. 'zviždati, zviždukati'. — To ti, Lojzija, ćurličeš? ćuskija ž 'gvozdeni alat u obliku poluge, za podizanje tereta i dr.' — Nji dvoj(i)ca podmetnu ćuskiju pod kola, malo i(h) dignu i tako smo mogli prominit slomljeni točak. Izr. glupav ko ~ 'sasvim glup'; pijan ko ~ 'potpuno pijan'. ćuso -e m 'zadnji donji gvozdeni deo na daski pluga, koji osigurava pravo kretanje pluga u brazdi'. — Na starom plugu je sve istrunilo, pa je rđa i ćuso uništila. ćušad zb. im. ž 1. 'mladunčad krupne stoke u gomili'. — Triba ćušad zatvorit u košaru, počeli su lomit mlade voćke u jurnjavi po avliji. Izr. ćusad jedna! 'kaže se u grdnji deci'. ćušat -am nesvr. prema ćušit. ~ se povr. ćuše -eta s 'ždrebe, tele, magare'. — Svako ćuše voli da se protrči po avliji. ćušen -a -o 1. 'luckast'. — Tebi je pametan, a ja kažem da je on malo ćušen i gotovo! 2. 'smakiiut, nakrivljen (slama, seno, voz sa takvim tovarom)'. — Kako ste to sadili slamu, sva vam je ko ćušena kamara. ćušit -im svr. 'ošamariti'. — Nemoj da te ćušim! ćuška ž 'šamar'. — Tako sam dvi ćuške dobio od baće kad sam bio mali da i(h) i sad još pantim. ćuškat (se) -am (se) nesvr. 'dečja igra (štapovima se udara drvena lopta, dok se ne dotera do određene rupe). — Vas je pet a nas svega trojca, al se vi ne znate ćuškat i uvik smo bolji od vas! ćuta ž 'započeta kamara tek navezenih snopova (žita, sena i sl.)'. — Ja sam ćutu postavio, sad možeš dalje dit kamaru dok ne dođeš do povlate, onda ću ti opet pomoć. ćutit -im nesvr. 1. a. 'ne govoriti, uzdržavati se od govora'. — Svi su štogod imah da kažu, a dida su samo ćutili i slušali. b. 'ne iznositi na javnost, ne odavati (tajnu)'. — Dvi godine je prošlo i tek onda sam sazno zašto je Lajčo ćutio. Izr. ~ ko zaliven, ~ ko pečena riba 'uporno i dugo ćutati'.

ćutke pril. 'bez reči, ne govoreći ništa'. — Ćutke je podnosio sramotu svoje ćeri. ćutljiv -a -o 'koji malo govori'. — Stanica je bila tija i ćutljiva cura. ćutljivo pril. 'bez reči, ćutke'. — Znao je da je kriv i samo je ćutljivo gledo.

D
dabogda pril. 'za izricanje želje, proklinjanja i sl.' — Jezik prigrizo, dabogda! dabome/daborme/dabogme pril. 'dakako, naravno'. — Daborme da se srdim. daća ž 1. 'gozba, čast'. — iskupili se ko na daću. 2. 'porez, dažbina'. — Kolika ti je daća? dadijat -am nesvr. 'negovati decu'. — Žena mi ostavila dicu, a ja ne znam dadijat oko nji. dadilja ž 'ženska osoba koja neguje tuđu decu'. — Taki je ko da ga je dadilja odranila. daklem/daklen part. 'dakle'. — Daklem, moji konji, moja kola i vozaću koga ja oću. daktit -im dakće nesvr. 'ubrzano disati'. — Od vrućine ne mož da laje, već isplazio jezik pa samo dakće. dalečina ž 'v. daljina'. ~ udala se u tu dalečinu, pa je po po godine ne vidlmo. dalek daleka daleko 1. 'koji je na velikom odstojanju, udaljen'. — Laste su odletile u daleke krajeve. 2. 'davni, davnašnji'. — Daleko je to vrime kad svit još nije ni znao za gvozdeni put. 3. 'koji je u slaboj rodbinskoj vezi'. — To mi je niki dalek rod, ni ne poznamo se dobro. daleko pril. 1. 'na velikom odstojanju'. — Daleko odatleg je to misto. 2. 'visoko'. — Kad sam se ja probudio, sunce je već daleko odskočilo. 3. 'ni izdaleka, ni približno.' — Dobro je, dobro, al je daleko od onog što bi tribalo da je. Izr. ~ bilo 'ne daj Bože'; ~ dotirat 'mnogo postići'; držat se ~ od čega 'ne mešati se u nešto'; nije ~ vrime 'uskoro'; što je ~ od istine 'to je laž'; ~ od očivi, ~ od srca. daljina ž 'odstojanje'. — Za njeg je sve daljina kad ga mrzi ić. — Spazili smo ga, u daljini se pojavio. daljnji -a -e 'dalek, udaljen'. — Kaže da nam je čak i daljnji rođak. damast m 'fino laneno platno sa arabeskama'. — Sašila sam mojoj Kati šest uzgljanaca od čistog damasta. dan m 1. 'vreme od izlaska do zalaska sunca'. — Baš nam je danas dan bio težak. 2. 'mera vremena od 24 sata (zajedno dan i noć)'. — Dan za danom pa prođe post. 3. mn. 'vreme'. — Mlada si, i'ma dana još ćeš se i naigrat. 4. 'mera za udaljenost, površinu i sl.'. — To će trajat pet dana, ako oreš lanac na dan. Izr. biće dana za mejdana 'biće prilike'; čuvat bile pare za crne dane 'biti štedljiv'; dani lete ko ti'ca, a godina ko voda 'brzo se stari'; ~ za danom, iz dana u ~, od dana do dana 'neprekidno'; danima 'vrlo dugo'; dobar ko dobar ~ 'vrlo dobar'; do sudnjega dana 'do smrti'; ~ ti tvoj! 'blaga psovka'; gubiti dane 'gubiti vieme'; i moj je ~ svanio 'došlo je i moje vreme'; jasno ko ~ 'posve jasno'; jednog lipog dana 'jednom zgodom'; krast Bogu dane 'lenčariti'; dani su mu izbrojani 'blizu je smrt'; ne prođe ~ a da... 'svaki dan'; ne zna se šta nosi —, šta noć 'neizvesno je šta će biti'; u po bila dana 'danju'; po jutru se ~ poznaje 'ispočetka se vidi šta će biti'; poslidnji ~ 'kraj života'; pod stare dane 'u starosti'; sudnji ~ 'smak sveta'; svako čudo za tri dana 'na svaku se novost čovek brzo navikne'; za koji ~ 'uskoro'. danas pril. 1. 'ovog dana, u današnji dan'. — Danas je već peti dan od kako je svadba bila. 2. 'u ovo današnje vreme'. — Radila sam i prija sama, pa zašto ne bi i danas?! Izr. od ~ do sutra 'od dana do dana ne misleći na budućnost'; ~ jesmo, sutra nismo (a prikosutra bogzna di smo) 'kratkoga smo veka'. — Bolje je ~ jaje nego sutra kokoš! ~ meni, sutra tebi 'svakoga će nevolja da stigne'. danas-sutra pril. 'uskoro, ubrzo'. I ti ćeš, danas—sutra odrast, pa izletit iz gnjizda. dance -eta s 'dno na buretu'. — Dance je propuštilo na onom buretu od vina, moraćemo ga zaminit. dan-danas pril. 'u današnjici, danas'. — Ni dan-danas ne divanimo. danguba ž 1. 'besposlica'. — Na salašu je naučio radit, pa ga je danguba u varoši ubijala. 2. 'besposličar, neradnik'. — Nema većeg dangube od Lovre, taj se još nije prikinio na poslu. 3. 'naknada za izgubljeno vreme (kod neizvršenja dogovorenoga posla)'. — Ni dangubu nam nisu dali. dangubit -im nesvr. 'uzaludno trošiti vreme, provoditi vreme u neradu, u besposlici'. — iderh ja kući, s tobom ode samo dangubim. danit danem svr. 1. 'dahnuti'. — Stani malo da danem. 2. 'ostaviti pečeni kolač da se hladi'. — izvadi pogaču iz peći, uvi je u

onu veću salvetu, nek malo dane, p onda ćemo je sić. Izr. ~ dušom 'osetiti olakšanje u životu'; danjom pril. 'danju'. — Danjom spava, a noćom vandruje! Izr. Danjom klamće, noćom broji zvizde! 'đeram'. dar (mn. darovi) m 'poklon'. — Ujna nam je svima za Božić donela lipe darove. darak darka m dem. od dar. darda ž 'vrsta kartaške igre'. — Ja znam samo fiika da se kartam, ne znam tu tvoju dardu. darežljiv -a -o 'široke ruke'. — Darežljiv čovik! daritelj m 'darodavac'. — U navičnjem kraljevstvu daritelj, a zli(h) osvetitelj (Molitvenik Sv. Troice, Budim, 1813). darivat darivam nesvr. 'davati darove, poklon (prilikom rođenja deteta, prosidbe ili svadbe i sl.)'. — Ona je redom ljubila, a svati su je darivali. darnit darnem svr. mn. 'taknuti, darnuti — Mene nikad niko ni darnio nije. Izr. ~ u srce 'uvrediti'. darovat darujem svr. 1. 'dati na dar, pokloniti'.— Darovo sam sestri jedno malo jagnje. 2. 'dati milostinju'. — Darujte slipog siromaka. darovina ž 1. 'novac koji mlada skupi o svadbi'. — Fain je darovine skupila mlada. 2. pokloni koje nevesta donosi muževljevoj rodbini'. — Baćo su za darovinu od snaje dobili lipu bilu košulju. daska ž 1. 'široki pljosnati komad drveta manje debljine, izrezan iz trupca'. — Kupio sam daske za vrata na košari. 2. 'gvozdeni savijeni deo na plugu za koji se učvršćuje raonik'. — Skini ravnik s daske i metni onaj koji smo danas naoštrili. 3. 'sinija'. — Donesi dasku da razvijem tisto za krpice. Izr. falimu jedna ~ 'sulud, luckast'; leć na daske 'daske umesto kreveta, nameštene do peći, na kojima se spava'. daščara ž 1. 'spremište za kukuruz izrađeno od dasaka'. — Malo smo kuruza ove godine nabrali, skoro po daščare je ostalo prazno. 2. 'prodavnica dasaka i drugog materijala, drvara'. — Svrati u daščaru, moždar njim je stigo crip? daščica ž dem. od daska. dašta mod. 'nego šta'. — Kad smo joj dali poklon, nije ga ni pogledala. Dašta je tila? dat dam/dadem 1. 'predati nešto iz ruke u ruku'. — Daj mi kruva. 2. 'darovati, pokloniti'. — I ja ću tebi štogod dat. 3. 'udati'. — Čula sam da je naš komšija dao ćer za Lukinog Ivana. 4. 'poslati, uputiti'. — Vidiš, i bać Stipan je njevog sina dao na zanat. 5. 'odrediti godine doba života'. — Lorka tako dobro izgleda, ne bi joj dala ni pedeset godina. 6. 'zapretiti'. — Daću ti ja, samo probaj otić brez mog pitanja! 7. 'udarati, zadati udarac'. ~ batina, ćušku. 8. 'doneti kao porpd, plod'. — Triba da si zadovoljan što ti je žena dala tako lipog sina. — Samo dobro natori, zemlja će ti dvostruko dat. 9. 'dopustiti, dozvoliti'. — Ne dam da naši konji budu najgori u selu. Izr. ~ blagoslov 'blagosloviti'; ~ pristanak 'pristati'; ~ maglu 'pobeći'; ~ slobodu 'osloboditi'; ~ glasa o sebi 'javiti se'; ~ glavu (ruku, život) 'jamčiti za koga'; ~ kruv u ruke 'osposobiti za život'; ~ kotar(i)cu, kome 'odbiti ponudu'; ~ leđa, petama vitra 'pobeći'; ~ lekciju kome 'naučiti ga pameti'; ~ na znanje 'saopštiti'; ~ nogu 'izbaciti koga'; ~ odušak 'rasteretiti se'; ~ vatru 'zapaliti (cigaretu, lulu)'; ~ za pravo kome, 'složiti se'; ne ~ mira 'dosađivati'; ne da na se, 'brani svoje'; ne ~ ni Bogu tamjana, ni crno ispod nokta 'biti jako škrt'; ne daj Bože, ne dao Bog 'odricanje: nikako'; ~ Bogu dušu 'umreti'; ~ nasumet 'od oka, otprilike'; ~ masti kome 'namučiti ga'; Daj pa se kaj! Bolje je ~ nego se klat! ~ se 1. 'predati se, popustiti, ustupiti'. — Jak je bio on, al ni ja se nisam dao. — Borme se ja nisam dala mom čoviku, dok se nisam udala. 2. 'dopustiti'. — Prija bi se ubila, neg što bi dala da mi dite uzmu. Izr. ~ u brigu, 'početi brinuti'; ~ u čudo 'začuditi se'; ~ u plač 'zaplakati'; ~ na put 'zaputiti se'; ~ u beg, bekstvo 'pobeći'; ~ u misli 'zamisliti se'; ~ u lelek 'zalelekati'; ~ u đubre 'lenčariti, besposličiti', ~ molit 'ne pristati olako, nećkati se'; ~ nazlo, 'pogoršati (bolest)'; ~ u trošak, 'potrošiti znatnu svotu'; ~ u mengule 'zapasti u nevolju'. datung m 'datum'. — Ne sićam se baš koji je onda bio datung, al znam da je snig bio na zemlji. davat dajem/dajem nesvr. prema dati. — Daje on meni al malo zaradi, pa malo i daje. Izr. ~ kapom i šakom 'obilato pomabati'. davit davim nesvr. 1. 'stezanjem za vrat gušiti koga'. — Kad ga je svalio, počo ga je davit, ja sam onda pobigo. 2. 'otežavati disanje (o bolesti)'. — Samo da me ne davi taj kašalj svaki dan. 3. 'ubijati bacanjem u vodu'. — Bacali su dicu pod Ied i davili i(h). 4. 'dosađivati dugim pričanjem, gnjaviti'. — Eno ga, Vranje opet davi snaš Mariju š njegovim nevoljama. Izr. davi ga ko zmija žabu 'gnjavator'. ~ se 1. 'gušiti se, teško disati'. — To se di'da dave od bolesti. 2. 'naglo i halapljivo jesti'. — Nemoj tako trpat u usta i davit se. 3. 'tonuti'. — Ja sam se već dvared davio, zato i nisam naučio plivat. davnina ž 'staro davno vreme, staro doba'. — Više ga je privlačila davnina nego današnje vrime. Izr. od ~ 'odavno'. davno pril. 'pre mnogo godina, odavno'. — Davno je to bilo kad smo se mi u pravu sigrali. dažd dažda m 'kiša'. — Padoje jak dažd s vitrom. daždit -i nesvr. 'kišiti'. — Već tri dana daždi da oči ne možeš otvorit. de, ded, dede, deder uzv. I. 'uzrečica nutkanja'. — Deder privati se motike. — Ded na 'uzmi'. 2. Uzvik za umirenje, stišavanje'. — Dede, mani se plača, kad drugput dida dođu doneće i tebi više šećera. debelguza ž 'žena sa debelom stražnjicom; debela žena uopšte'. — Sila bi ja, al ne možem od ove debelguze. debelo pril. 1. 'u debelom sloju'. — Debelo namaži pekmez na kruv. 2. 'krupnim glasom (fig.)'. Izr. ~ lipo, bogato pametno! Alaj taj vaš ker debelo laje.

debeljko m 'debeo čovek'. — Martin još izgleda deblji zato što je mali, pa ga svi zovu debeljko. debeljuca ž 'debelo, bucmasto dete'. — A čija je ovo debeljuca? deblja (mn. deblja g. mn. debalja) ž 'deblo'. — Osušio se dud, ostala je samo deblja. debljat se -am se nesvr. 'gojiti se'. — Samo se ti debljaj pa će ti krv otić na mozak. debljina ž 1. 'stanje i osobine onoga što je debelo'. — Kolika je debljina daske? 2. 'ugojenost'. — Ne mož on od debljine sam ni čorape navuć. debo debela -elo 1. koji je u preseku širok: ~ drvo, ~ daska, ~ zid'. 2. 'mastan, tust'. Kad dobro ide, svinče friško bidne debelo. Izr. ~ ladovina; imat ~ kožu ' biti bezobziran'; izvuć deblji kraj 'biti oštro kažnjen'; debeloj guski ne triba mazat leđa; ~ ko cop 'kao pletenica'. december m 'dvanaesti mesec u godini, decembar'. deci indekl. skr. od decilitar (deseti deo litra) — Daj mi dva deci čistog vina. deka ž 'skrać. izraz za dekagram (stoti deo kilograma, deset grama)'. — aI si izadro, tu nema ni tri deke šećera na toliku dicu. dekat -am nesvr. 1. 'upravljati konjima (upregnutim u kolima)'. — Dekaj, kume, riđu i zelenka, pa nek nas stigne ko mož! 2. 'prihvatiti se jela čim se sedne za sto'. — Vi već dekate, a niste dobro ni sili. Izr. Oni dekaje, a svit vuče! deklamacija ž 1. 'recitacija'. — Tvojaje deklamacija bila bolja od Marijine. 2. 'tekst zadat u školi za deklamovanje'. — Jesi 1 naučila napamet deklamaciju za sutra? deklamovat -ujem nesvr. 'recitovati'. — Kako to divaniš ko da deklamuješ?! dekung m 'zaklon (u ratu)'. — Mi smo u dekungu mirno sidili, a oni su pucali priko nas delija m 'junak (momak na glasu)'. — Ta Lazo je delija kakog bi svaka cera poželila. dembelan -ana m 'veliki neradnik, gotovan, lenština'. — Gazda traži radnika a ne dembelana ko što si ti. deran m 'dečak'. — Deran izraso ko iz vode. deranac -nca m. dem. od deran. derančić m dem. od deran. derat derem nesvr. 'skidati kožu, guliti'. — Luka već dere zeca, biće paprikaša. 2. 'izrabljivati'. — Ne šali se on, već dere kako koga mož većma. 3. 'kidati, upotrebom trošiti, habati, cepati'. — Derem čakšire na turu. ~ se 1. 'prodornim glasom vikati'. — Čujem ja, nemoj se toliko derat. 2. 'drečati, plakati'. — Dere se ko magare prid kišu! 3. 'kidati se, cepati se'. — Deru se opanke, i'štu nove! dereglija ž 1. 'skela'. — Dereglija nas je privezla. 2. 'lađa'. — To je velika dereglija, prava lađa. mađ. dereglye.

derište s 'razmaženo, nevaspitano dete'. — Ne volim što njegov otac š njim divani ko da je i sad derište, a on je zdrav čitav čovik. derladija ž zb. im. v. derle. derle -eta mn. derlad s 'nemiran, bezobrazan derančić'. — Sram vas bilo, derlad jedna! dernica ž 'klanica (u kojoj je skidanje kože i obrada posle klanja životinja bio glavni cilj, dok se meso prodavalo mesarima, koji su ga dalje obrađivali ili sveže prodavali)'. dernjava ž 'deranje, dreka'. — Dernjava je iz daleka dolazila, pa nismo znali šta je. derutan -tna -tno 'ruševan, trošan, istrošen, zapušten'. — Salaš je u dobrom stanju, al košara je derutna. desetak -aka m 'novac od deset jedinica, desetica'. — Strina mi je spustila u ruku desetak da niko ne vidi. desit se -im se svr. 1. 'naći se, obresti se'. — Samo da se ja nisam tamo baš onda desio. 2. 'dogoditi se'. — To se moralo baš onda desit kad mi stariji nismo kod kuće. desni/desni ž mn 'meso oko zuba'. — Tako me je izmučio da su mi desni krvarile. desni/desni -a -o 'koji se nalazi na suprotnoj strani od srca'; supr. livi; ~ noga, ~ ruka, ~ uvo. — On je stojo s moje desne strane 2. (u imeničkoj službi) ž 'desna ruka, desnica'. — Desna ti se pozlatila! Izr. postat čija ~ ruka 'bliski saradnik'; krsti se i desnom i livom 'čudi se od iznenađenja'. desnica ž 'desna ruka'. — Pruži desnicu da se pozdravimo. desno pril. 'na desnu stranu, na desnoj strani'. — Drži desno da ne bi tresno! dešnjak m 1. 'muškarac koji radi više desnom rukom nego levom'. — Dva rođena brata pa je jedan dešnjak a drugi livak. 2.

'zaprežna životinja koja se preže s desne strane'. — Čuvaj se konja dešnjaka, oće ugrist. devetat -am nesvr. 'tući'. — Triba njega devetat, pa će se oma latit učenja. devetnica ž 'molitva kod katolika, svaki dan za devet dana (obično kao zavet nekom svecu)'. — Moli devetnicu Svetom Antunu. dežmekast -a -o 'omalen, odebeo, nezgrapan' — Kako ga ne bi znala, bio je mali dežmekast čovik. di, di 'gde'. Izr. Di će kuga već u svoj rod 'kad nevolja nevolju stiže'. Di' koga boli, tamo se i pipa. Di_brat bratu ruku pruži, tamo rad i dom ne tuži! Di su braća bisna, tu je kuća tisna! Di se svekrova i sna slažu, tamo svekar krave muze! Di ko nikne, tamo i ovikne! Di je mlogo smija, tu je malo pameti! Di je igre, onde je i svađe! Di ima put ne iđi stranputice! dica ž zb. im. od dite. dičan -čna -Sno 'častan, slavan, ugledan, ponosan'. — Ugledo se sin na dičnog oca. dič(i)ji -a -e 1. 'koji pripada deci, koji se tiče dece'. — A od čega je tako pocrvenio dič(i)ji nosić? 2. 'koji je namenjen deci'. — To je dič(i)ji stočić. 3. 'koji je svojstven deci'. — Neće se valdar matori mišat u dio(i)ju sigru. dičit dičim nesvr. 'krasiti'. — To je taki momak, da ne znaš šta ga većma diči, jel lipota jel dobrota. ~ se 1. 'imati kakvu lepu osobinu, odlikovati se'. — Lako se vama dičit kad imate tako dobru dicu! 2. 'ponositi se'. — I ja se dičim kad čujem da lipo pišu o nama. 3. 'kočoperiti se, razmetati se'. — Šta se on diči, a nije vridan ni to malo zemlje sam da uradi. Izr. Čega se pametan stidi, tim se lud diči! dičurlija ž augm. i podsm. od dica. dić dignem svr. v. dignit. dida m 1. 'ded, očev ili majčin otac'. — Dida Vranje su baćin otac. 2. 'stari čovek'. — iđe odale jedan dida, al zdravo sitno koraca. 3. 'tast, ženin otac'. — Valdar će di'da dočekat zeta na večeru? Izr. kad dida š njevom lulom zakurdače, dica s banka padaje doli 'toliko jejak duvan'; izgubio je kašiku kod dide 'ne prima ga u goste'; ~ šumom, baba drumom 'nesporazum'. didacko m (podr.) od dida. — Matori Vranje još ne da sinovima da gazduju, a on je odavno već pravi didacko. didica m dem. od dida. didicin -a -o 'koji pripada didici'. — Nije dobro, didicin glas se sve riđe čuje. didin -a -o 'koji pripada didi'. — Didino unuče. Izr. ~ mu vilištan 'grdnja (umesto psovke)'. didovina ž 'imanje nasleđeno od dedova'. — Počo je da otkida od didovine. diftin -ina m 'čvrsta gusta pamučna tkanina poput somota'. — Dobila sam novo ruvo od diftina. digdi pril. 'ponegde, gdegde'. — Naše žito je ove godine zdravo čisto, samo se digdi vidi koja pupa. dignit -nem svr. 1. 'pomeriti, pružiti nagore'. — Di'gni jednu ruku da te vidlm. 2. 'što leži na podu pokupiti, podići'. — Digni kašiku, ne vidiš da je pala pod astal. 3. 'primorati da se pomeri sa mesta, iz kreveta'. — D'igni se već sa tog stoca. 4. 'izgraditi, podići, sagraditi'. — Za dvi nedilje smo digli zidove. 5. 'krenuti se, uputiti se kuda'. — Šta si se digo, sidi još imaš kada, otićeš. Izr. ~ ruke 'prestati brinuti (o nekome ili nečemu); ~ glavu 'ohrabriti se, uzoholiti se'; ~ hajku na koga 'početi progoniti koga'; ~ nos 'napraviti se važan'; ~ rep na krste 'krenuti na put nerada i lakog života'; ~ ruku na koga 'udariti, napasti, hteti ubiti'; ~ ruku na sebe 'pokušati samoubistvo'; ~ sve četri u vis 'izležavati se'. ~ se 'ustati, podići se'. — Digo se i izašo brez: zbogom. 2. 'oporaviti se, ozdraviti, kretati se (posle bolesti)'. — Dugo ga je mučila bolest, al je glavno da je uspio da se digne. digod pril. 'negde'. — Samo ti traži, mora tu digod bit. digod pril. 'gde god'. — Kako je to, Nikola, da si ti, di god se časti, uvik prvi?! dijat dišem nesvr. 'dihati, disati'. — Pušti me, tako si me stisko da ne možem dijat o(d) otvog zagrljaja! dijurna ž 'dnevnica'. — Zato što izađe na salaš dobije on dijurnu. dika ž 1. 'ponos, čast'. —Triba da ti je dika što imaš takog učmenog uju. 2. 'draga, mila osoba; dragan, dragana'. — Žen se, diko, dok si mlad! Izr. Kaka mi je ~ povraćana ko tarana triput pogrijana! (nar.) dikica ž dem. od dika. dikica ž 'bodljikava biljkašiblje (korovska), boca bot. Xanthium spinosum'. — Ubovo sam se na dikicu. dikin -a -o 'koji pripada diki'. — Poznam ja dikinu zviždaljku. dilber m 'dragan'. — Mora bit žalosna kad joj dilbera nema. dilit dilim nesvr. 1. 'odvajati na delove'. — Necu ni s kim da dilim ovu jabuku. 2. 'vršiti računsku radnju suprotnu množenju'. 3. 'davati kome što'. — Majka su volili da dile brašno prosjakovima. 4. 'razdvajati, rastavljati od koga ili čega'. — Samo nas dvi kuće dile od rođene tetke. ~ se 'međusobno deliti što'. — Braća se dile pa njim pomažem.

dilnik m 'sudionik, učesnik u zajedničkom poslu'. — Vidiš da je dobro što nisam imo dilnika, sad je sve moje što sam zaradio. dilo s 'rad, posao, trud'. — Ako si vridan na dilu, onda možeš bit i na zdili. lzr. Doće dilo na vidilo! 'ništa se ne može sakriti'. dilom/dilom pril. 'jednim delom'. — Dilom su kuruzi s jedne, a dilom s druge strane salaša. diljak -ljka m 'društvena igra (u grupi svi drže sastavljene dlanove, jedan je određen da stavlja redom svoje sklopljene dlanove u dlanove grupe, ispušta nekome predmetdiljak, a pogađač treba da ga nađe)'. diljat -ljem nesvr. 'tesati'. — Baćo diljaje sapište za lopatu. dinit dinem svr. 'dihnuti, uzeti dah'. — Tako sam se uplašila da ni dinit nisam smila. dinja ž bot. Cucumis melo; 'jednogodišnja zeljasta biljka i plod te biljke'. — Najslade su dinje iz mog bostana: žute i slatke ko med. dinjica ž dem od dinja. dioba ž 'radnja kojom se nešto deli, podela, deoba'. — Napravili smo diobu nako kako su baćo želili, pošteno, svakom bratu jednako. dirat diram nesvr. 1. 'dodirivati, doticati se čega'. — Nemojte dirat ništa što je na astalu. 2. 'uznemiravati, bockati, vređati (koga)'. — Luka i Nikola furtom diraje Bartula zbog cure što ga je ostavila. ~ se 'bockati se, zadevati se'. — Kazala sam njim da se ne dfraje i ne špotaje prid drugim svitom. dirinčit/dirinđžit nesvr. 'mučiti se, teško i mukotrpno raditi'. — Cio dan dirlndžim u polju, pa kad stignem kući ni većera mi ne triba. dirnit dirnem svr. 'taknuti'. — Samo se ti sigraj tu, ne smi tebe niko ni dlrnit. dirnut -a -o 1. trp. prid. od dirnit. 2. 'ćaknut'. — Nemoj se obazirat na Lovru, on je malo dirnut. disat dišem nesvr. 1. 'uvlačiti u sebe (kroz nos ili usta) čist vazduh i izbacivati nečist'. — Ne možem da dišem toliko ste napušili u sobi; — Ako diše, onda je živ. disnotor m 'svinjokolj, vreme klanja svinja'. — Kaki bi bio disnotor brez paprikaša za užnu. dišputacija ž 'delegacija, izaslanici'. — I pet Subačana je bilo u dišputaciji u Beču. dišputovat -ujem nesvr. 1. 'diskutovati, prepirati se (oko čega)'. — Nemam ja s tobom šta da dišputujem, ako oš, znaš di mi je salaš. 7. 'savetovati doterivati (koga u ponašanju i izgledu)'. — Pušti već to dite nek iđe, šta ga toliko dišputuješ?! dit dijem nesvr. 'denuti, deti'. —- Dok nas dvojca dijemo krstine, vi ograbite mršavinu. dite diteta s 1. a. 'muškarac i devojčica u najranijem dobu i dok ne odrastu'. — Joso, je 1 je ovaj mali tvoje dite? b. 'sin i kći u odnosu prema roditelijma'. — Posli Perine smrti, ja sam se brinila s naša dva diteta. ditel(i)na ž bot. 'vrsta biljke iz por. lepirnjaka Trifolium'. — Ne dajte tušta zelene ditelne kravama je 1 će se nadut. ditence -eta s dem. od dite. ditešce -eta s dem. od dite. ditetov -a -o 'koji pripada detetu'. — Ditetova mater je umfla još dok je on imo godinu dana. ditinjast -a -o 'koji je kao u deteta, neozbiljan'. — Čula sam spolja ditinjast glas, pa sam mislila da je tvoj deran. ditinjasto pril. 'neozbiljno, naivno'. — Raduje se od srca, ditinjasto. diva ž hip. od divojka. Izr. -~ Marija 'Bogorodica'. divan -ana m 1. 'večernji sastanci mladih radi zabave (obično za tu svrhu u iznajmljenoj kući ili sobi)'. — Najvećma sam volila na divanu igrat gajdaško kolo. 2. 'razgovor'. — Mare, ja idem malo u komšiluk na divan. Izr. Divanu nikad kraja! Praznom divanu nikad kraja! divanit divanim nesvr. 1. 'razgovarati'. — i ja sam s Macom divanila. 2. 'govoriti'. — Ne divanim ja njim već po godine. Izr. Divanit s batinama 'tući se'. Sve je dobro bilo dok čobani nisu počeli divarrit s batinama. Divani nuz vitar 'protivi se, lupeta'! Bolje je pametno ćutit, nego glupavo divanit! Divani ko s badnja (sa slame) 'suviše glasno'. divandžija m 'razgovorljiv, pričljiv čovik'. — Nije došo Stipe, naš felavni divandžija. divandžinca ž 'razgovorna ženska osoba'. — Lozika le uvik bila taka mirna, nije baš nika divandžinca. divat divam/dišem nesvr. v. dijati. diven(i)ca ž 'kobasica'. — Metnili smo u odžak da se puše deset veliki i dvadeset mali divenica; friška — 'sveža'; pušena ~ 'dimljena'; avaška ~ 'užežena'.

diver m 'muževljev brat'. — Dvori snaja divera ko i svekra. divica ž 'nevina devojka'. — Svaki je momak tražio divicu za ženu. Izr. ~ Marija 'Bogorodica'. div(i)jak -aka m 'divljak'. — Uzmi, Stipane, kad ti strina daje, nemoj bit ko mali div(i)jak. div(i)jakinja ž 'divljakuša'. — Zašto je ta tvoja cilra taka divjakinja, pa neće ni s kim da se druži? divizma ž 'vrsta poljskog cveća (lekovito), bot Verbascum thapsus'. divojački -a -o 'koji pripada devojkama, koji je svojstven devojkama'. — Divojačko oko drugačije vidi onog koga voli. divojački pril. 'kao u devojke, na devojački način'. — Sve je na njoj nabreklo, nako kako mladoj curi dolikuje, divojački. divojčica ž dem od divojka. divojčit se -im se nesvr. 'činiti devojkom'. — Marina ćer nema više od petnest godina, a već se počela divojčit. divojčura ž augm. i pogrd. od divojka. divojka ž 'devojka'. — iđe Lozijina divojka. Izr. ~ pod vincom 'nevesta'; ~ se ne traži batinom već rakijom! Čuvaj, divojko, imena, dočekaćeš vrimena! Ko prija divojki, tog je i divojka. divojkin -a -o 'koji pripada devojci'. — Divojkina nana baš ne voli zeta. divovat divujem nesvr. 'biti divojkom, biti neudata'. — Rano je počela divovat. dizat (se) dižem (se) nesvr. prema dignit (se), dić (se). dizna ž 'tanka metalna cev u kojoj se pravila cigareta'. — Nana su znali napravit na dizni baći punu tozlu cigaretila. dlačica ž dem. od dlaka. dlaka ž 'nitast izraštaj na telu nekih životinja i na delovima ljudskog tela'. — Još mu se ni dlaka ne vidi na licu, a on bi se brijo. Izr. neće ti falit ni ~ s glave 'neće ti se ništa dogoditi'; nemat dlake na jeziku 'biti uočan'; ni za dlaku 'nimalo'; tražiti dlaku u jajetu 'cepidlačiti'; za dlaku 'skoro, umalo'. dlakav -a -o 'koji je pun dlaka'. — al si dlakavog tila ko majmun. dlan m 'unutrašnja strana šake bez prstiju'. — Samo trljaj dlanove pa će ti se ruke ugrijat. Izr. držat ko malo vode na dlanu 'brižno čuvati'; pljunit u dlanove 'latiti se posla'; svrbe ga dlanovi 'neko će dobiti batine'; vidit ko ra dlanu 'jasno videti'. dlančić m dem. od dlan. dlanić -ića m dem. od dlan. dlićkav -a -o 'židak, blatnjav'. — Di ćeš tudan, ne vidiš daje put sav dlićkav?! dno dnola m 1. 'tvrdo tlo pod vodenom masom'. — Taka je suša da smo svu vodu iz bunara izvukli, pa se vidi dno. 2. 'donji deo kakvog suda'. — Grabimo mast već s dnola kačice. do dola m 'udolina (obično sa vodom, travom i trskom) rit'. — Na dolu pasu krave. dob doba m 'mesto na vršalici gde se ubacuje snoplje, pri vršidbi, hranilica'. — Luka već dugo vremena radi na dobu, trioalo bi ga zaminit da ode ist. dob -i ž 'godine života, starosti'. — Pantim ja to iz svoje dobi. doba indekl. s 1. 'duži vremenski odsek, period'. — Nije danas naše vrime, nastalo je novo doba. 2. 'kraći vremenski odsek; trenutak zbivanja; vreme u odnosu na tok dana i noći'. — Došlo doba da se razilazimo, a ja se još nisam ni naigro. Izr. gluvo ~ 'kasno noću'; na tom dobu 'uveliko trudna'; niko ~ noći (dana) 'odmaklo vreme'; zrilo ~ 'godine života pune stvaralačke sposobnosti'. dobacit dobacim svr. 'dodati nekom bacanjem'. — Mala je ona,'pa' ne mož da mi dobaci tu vel(i)ku loptu. dobacivat -acivam nesvr. prema dobacit. dobar dobra dobro 1. 'valjan, vrstan, odabran'. — On samo za sebe nije dobar. 2. 'priličan, znatan, velik'. — Borme, do Tavarkuta imate još dobar komad puta. 3. 'jat, zdrav'. — Jeste ona mršava, al je dobrog zdravlja. 4. 'rodan, plodan'. — Ako je zima sa dosta sniga, onda se mož očekivat i dobra godina. 5. 'koristan'. — Keru je i košćura dobra rana. 6. 'lekovit'. — Bili luk je dobar za srce. Izr. bit dobre volje 'biti raspoložen, biti napit'; bit kome ~ 'biti kome prijatelj'; ~ konj jel ošanta, jel oćoravi! ~ ko komad kruva! Lud i ~ to su braća rođena 'uvek su na udaru'; dobro zdravlje! 'zdravica'; dobrog konja u košari nađu 'štedi se od rada'. dobijat dobijam nesvr. prema dobit, dobivat. — Ni ja ne dobijam, al zato moram davat. dobit dobijem (trp. prid. dobiven/dobijen) svr. 1. 'imati nešto što pre toga nije posedovano'. — Dobila sam pismo od brata iz katana. — Ja sam zadovoljan s onim što sam dobio. 2. 'postići cenu za što prodato'. — Koliko ste dobili za prasice? 3. 'postići dobitak, zaraditi'. — Znao sam da na žitu možem samo dobit. Izr. ~ batine, ćušku 'biti batinan, šamaran'; ~ kotaricu 'biti odbijen'; ~ misto 'zaposliti se'; ~ po glavi (po nosu, po prstima) 'biti sprečen na grub način'; ~ svoje 'biti kažnjen po zasluzi'; ~

volju (za čim) 'zaželeti što'. dobivat dobivam nesvr. prema dobit. — Ne dobivamo nas dvoje ru'otkud ništa, sve što imamo sami smo skućili. doboš m 'bubanj'. — U selu se čuo doboš, što god izvikivaje. Izr. Očla mu sva zemlja na — 'propao (prodajom na javnoj dražbi)'. dobošar -ara m 'bubnjar'. — Siroma bać Vince, pod stare dane je posto dobošar. dobrim pril. 'podosta, znatno'. — Nismo se svađale, al sam joj dobrim nakazivala! dobro pril. (komp. bolje) 1. 'kako treba, kako je red da bude; kako je poželjno; pravo'. — Uči i dobro se vladaj, pa će te svi volit. 2. 'izraz za odobravanje, za saglasnost: neka bude tako, slažem se'. — Dobro, što se mene tiče, vi, iđite... 3. 'skupo'. — Ko te ne zna, dobro bi te platio! (šalj.). Izr. bit ~ 'osećati se zdrav'; odrečno: 'biti bolestan'; ćinit — 'pomagati'; ~ doć 'biti od koristi'; ~ proć 'uspeti'; ić (kome) ~, stojat — 'živeti u povoljnim prilikama'; ~ je sve znat, al je zlo sve činit! ~ bi ga bilo rad smrti poslat 'suviše je spor'; ~ ga nasadio 'prevario ga u nečemu. dobro s 'imanje, gazdinstvo'. ~ umro bać Stipe, pa se oma razišlo i r jegovo dobro. dobrurad -a -o 'naklonjen'. — Ko je prema tebi dobrurad, lako ćeš se š njim spajtašit! doče pril. 'nositi dete na leđima (sa rukama o vratu)'. — iđe ive i nosi svoje dite doče (So, Ba). dočekan -a -o 'gostoljubiv'. — Nije to samo sad, snašica je uvik bila dočekana. dočekat -am svr. 1. 'očekivati koga i prestati čekati kad stigne'. — Čovika dugo nije bilo iz varoši, pa ga je ona na kapiji dočekala, sva radosna što je stigo. 2. 'doživeti'. — Nisam mislila da ću dočekat i unukovu ženidbu. 3. 'snaći, zadesiti'. — Šta smo dočekali da nam je led sav godišnji rod uništio. ~ se 'pasti tako da se pri padu ne dari'. — Mačku da kako baciš, ona se uvik na noge dočeka. dočekivat -ekivam nesvr. ; prema dočekat. dočepat -am svr. 'naglo uhvatiti, zgrabiti'. — Ako te ja dočepam za te tvoje kike, oćeš zapantit kad si se plezila na starije. ~ se 's mukom se dokopati, doći do čega'. — Radi pa ćeš imat, ni ja se nisam lako dočepo ovog salašića dočuvan -a -o 1. trp. prid. od dočuvat. 2. 'budno čuvan (dete se posle rođenja čuva tri dana i tri noći ~ da bi se sačuvalo od uroka)'. — Pokatkad pomislim, bože m prosti, da taj deran baš nije treću noć dočuvan. dočuvat dočuvam svr. 'sačuvati do kraja'. — Bog me je pomogo da dočuvam sve na okupu dok ti ne dođeš. doć/doć dođem svr. 1. 'idući prispeti, stići, doputovati na bilo koji način'. — Čuo sam da je Matin Pere došo na urlap. 2. 'nastati'. — Jedva čekam da nedilja dođe. 3. 'preći'. — Sutra će vršalica od komšije kod nas doć. 4. 'pojaviti se'. Kažu da je voda došla u naš atar. 5. 'nastaviti se na što, zaređati se'. — isprva je sve bilo lipo, a onda je počo niki divan ukrupno i na kraju je došlo do prave svađe. 6. 'pribaviti, steći'. — Čim dođem do dobrog vina, napuniću ono bure od tri hekta. 7. 'narasti, prispeti'. — Znaš li, Vranje, da mi je ona moja ditelna do pojasa došla?! 8. 'prohteti se (kome)'. — Kad su mi kazali šta je Mate nagazdovo, došlo mi je i da se smijem i da se zaplačem. 9. 'dogoditi se, zbiti se'. — Samo još jedno dvi nedilje da ne dođe kaka ampa. Izr. ~ do gustog 'jako se zaoštrit stanje'; ~ do riči 'steći priliku da govori'; ~ kome glave 'ubiti ga'; ~ na svit 'roditi se'; ~ kome šaka 'biti uhvaćen'; ~ sebi 'osvestiti se'; ~ na pamet, na um 'setiti se'; ~ na noge (kome) 'moliti'; ~ na san 'usniti'; ~ na vidilo 'biti objavljeno'; kako došlo tako prošlo 'brzo se pojavilo, a brzo i nestalo'; iđi mi dođi mi 'nije kako treba, nije u redu'; doće kuso na kolač 'vratiće se miio za drago'; ~ po brkljaču 'po batine'; došle vile očima 'istekao rok; dozlogrdilo'; ~ prazni rukivi 'ne doneti poklon'; ~ na gornju policu 'prispeti za ženidbu ili udaju'; posle ženidbe starijeg brata, odnosno udaje starije sestre'. dodat -am svr. 1. 'dometnuti, nadodati'. — Dodaj još koju krušku, nemoj baš na gram mirit. 2. 'dati, pružiti'. — Dodaj bolesnom didi čašu vode. 3. 'u govoru, razgovoru nastaviti na reč predgovornika'. — Sve si ti već kazala, nemam ja šta da dodam. dodavat dodajem nesvr. prema dodat. dodijat -am svr. 'dosaditi'. — Dolaziću ti dok ti ne dodijam. dodijavat -ijavam nesvr. prema dodijat. dodirivat (se) -irivam (se)/-irujem (se) nesvr. prema dodirnit (se). dodirnit dodirnem svr. 'dotaći, dotaknuti'. — Samo ako te dodirne, a ti vikni, pa ću ja doć. dodvoravat se -oravam se nesvr. prema dodvorit se. dodvorit dodvorim svr. 'dvoriti do kraja'. — Ćer ga je dodvorila i saranila. ~ se 'laskanjem, udvaranjem zadobiti čiju naklonost'. — Čim sam se ja babi dodvorio, ćer je moja bila. dođoš m v. dotiranica. — Nije red da se naša cura uda za dođoša. događat se događa se nesvr. prema dogodit se. dogamizat -ižem svr. 'doći gamižući'. — iđite vi naprid, a ja kad dogamižem s ovim mojim antravim nogama. dogarat dogara nesvr. prema dogorit.

dogegat (se) dogegam (se) svr. 'doći gegajući se'. — No, dogegale su se i guske već jedared. dogledat -am svr. 'ugledati što nadaleko, dokle se može videti'. — Nisu majkine mlade oči ko tvoje, dite moje, ja to ne možem do gledat. dogmizat -ižem svr. 'dogamizati, gmižući doći'. — Starac je sa svojim herlavim nogama, jedva dogmizo do crkveni vrata. dogodine pril. 'iduće godine'. — Dogodine, živi bili pavidili! dogodit se dogodi se svr. 'nastati, zbiti se, desiti se'. — Milka kaže da se ništa nije dogodilo, al ja mislim da ona laže. dogođaj m 'događaj'. — Čuli smo i mi za taj dogođaj, al nismo povirovali. dogorit svr. 1. 'izgoreti do kraja'. — Pušti nek ova svića sasvim dogori. 2. 'dogusuti, dojaditi'. — Trgniće se on, kad mu dogori, pa ostane prazni šaka. Izr. ~ do nokata 'dojaditi'. dogovarat se -ovaram se nesvr. prema dogovorit se. dogovor m 'pismeni ili usmeni sporazum'. — Dogovor je bio da ja dođem kod tebe. Izr. Dogovor kuću gradi! dogovorit se -ovoiim se svr. 'ugovoriti s kim, sporazumeti se'. — Dogovorili smo se da zajedno krenemo. dojašit -im svr. 1. 'jašući doći'. — Dojašio je na konju, a natrag će pišce. 2. 'ne moći više jahati'. — Pao je s konja i dojašio zauvik. dojavit dojavim svr. 'javiti (kome), doneti vest'. — Nama je dojavio prvi komšija da preteljov salaš gori. dojit -Im nesvr. 'hraniti svojim mlekom'. — Ne diraj Margu, baš sad doji maloga. dojka ž 'sisa'. —_ima tušta mlika pa je bole dojke. dojurit dojurim svr. 'j'ureći stići'. — Dojurio je ko brez duše. dokajat jem svr. 'do kraja okajati, prestati kajati'. — Baću baš nije, al nanu je redovno dokajala. dokasat -ašem svr. 'stići u kasu'. — Iđite vi naprid, a ja ću da dokašem za vama. dokasivat -asivam nesvr. prema dokasat. — Šta taj Vinko svaki dan dokasiva kod nas?! dokasno pril. 'kasno u noć'. — Ne marim da i moja Manda iđe s vama u kolo, samo nemojte, dico, ostat dokasno. dokivat dokivam nesvr. prema dokovat. dokazat dokažem svr. 1. 'uveriti koga o čemu'. — Dokazaću ja njemu čija je kuća viđenija. 2. 'dojaviti kome što'. — Samo da mi je saznat ko mu je dokazo za našu Stanku? dokazivanje s gl. im. od dokazivat. — Nema više nikakog dokazivanja kad je već prisuđeno. dokazivat -azivam nesvr. prema dokazat. doklancat -am svr. v. dokulecat. dokle(g) pril. 'dokle'. — Dokleg vidiš s otim očalama? 2. 'do koje vremenske granice'. — Dokleg ćeš bit na salašu? doklipsat doklipšem svr. 'klipšući doći'. — Nisam je očekivala, a eno je i snaš Roza je doklipsala. dokondrljat (se) -am (se) svr. 'dokotrljati (se), dokoturati (se). — Bundeva je pala s kola i dokondrljala se do vrata ambetuša. dokopat -am svr. 1. 'uhvatiti, zgrabiti'. — Kad ga je Ante dokopo, sav je problidio. 2. 'dovršiti kopanje'. — Nema više, dokopali smo sve. ~ se 1. 'domoći se, dočepati se'. — Čim se Bruno dokopo boce, neće više bit divana. 2. 'doći, stići do čega'. — Sad je lako kad sam se dokopo varoši još zavida. dokoračat -am svr. 'koračajući doći'. — Doću i ja ako bidnem mogo dokoracat. dokovat dokujem svr. 'dovršiti kovanje'. — Mogo si najpre dokovat kosu, p onda ist malu užnu. dokraja pril. 'do kraja, do svršetka, potpuno, sasvim'. — Dobar je on čovik al ta višpidla će ga razvuć dokraja. doktor m 'lekar' očni ~, ženski ~, zubni —. dokulecat dokulecam svr. 'doći, stići (uz tegobe u hodanju), došepati'. — Bolje da krenemo oma, jel ako Margu čekamo dok ona ne dokuleca i mi ćemo zakasnit. dokupit dokupim svr. 'kupiti uz ono što je već kupljeno'. — I mi ćemo dokupit još onaj komad zemlje, što je uz onu koju smo lani kupiii. dokuvat -am svr. 'dovršili kuvanje'. — Čekam da se dokuva ta tvoja kokoška pa da idem.

dokuvavat -uvavam nesvr. prema dokuvat. dolaf -afa m 'komoda sa tri ili četiri fijoke, za žensku opremu, za narodnu nošnju ili sl.'. — U dolafu su složene sve svilene suknje. dolazit -im nesvr. prema doć. doletit -im svr. 'leteći prispeti, pojaviti se gde'. — Prve laste su doletile. doli pril. 'niže, naniže'. — Skočim doli s kruške pa biž iz vinograda. doličan -čna -čno 'prikladan'. — Uz to svečano ruvo moraš i doličnu maramu povezat. dolićat dolicem nesvr. prema doletet. dolijat dolijam svr. 'biti ulovljen, uprkos svemu lukavstvu'. — Prid svima se falio, kako on mož svašta a onda je najdared dolijo i moro se oženit. dolikovat -uje nesvr. 'priličiti'. — Ne dolikuje da mlada cura iđe s oženjenim čovikom. — Ne dolikuje to čoviku da sve kaže ženi ~ govorio bi dida Luka. dolit dolijem svr. 'dosuti, dodati'. — Jesi I, Martine, dolio vina u ono sridnje bure? dolivat dolivam nesvr. prema dolit. dolma ž 'nasip pored reke'. — Put jevodio pravo na dolmu pore(d) Tise. dolnjak -aka 1. 'jug, strana sveta'. — I rode i laste su očle na dolnjak. 3. 'dvanaestica u kartama, pub'. — Baci manju kartu, možeš dolnjaka. 2. 'topli južni vetar'. — Duva dolnjak sa će se snig otopit. dolja ž 'dolina (suprotno: greda). — Teško dolji u koju se voda sliva i divojki koja sama sniva! (nar.) doljača ž 'dolja u kojoj se mogu pojaviti podzemne vode (nalazi se uz dol, rit)'. — U doljači slabo štogod rodi, podvodno je i ovik je pod ritom. domaći -a -e 1. 'koji je izrađen u kući'. — Pite slobodno, to je naša dornaća rakija. 2. 'kpji živi u domu ili pored doma (o pticama i životinjama)'. — To je naš dornaći mačak. domaćica/domaćinca ž 'domaćinova žena; žena koja upravlja domom, koja vodi kućanstvo u domu'. — Cura je iz dobre kuće biće i dobra domaćica. 'Izr. Domaćine od ovoga dvora, živila ti domaćica tvoja! (nar.). domaćicin -a -o 'koji pripada domaćici'. — E, sad dajte vamo taj domaćicin prisnac. domaćin m 1. 'starešina porodice'. — ispratili su svog domaćina danas na poslidnji počinak. 2. imućan, bogat čovek'. — Domaćin je to, da da nema ravnog u okolini. domaćinov -a; -o' koji pripada domaćinu.' — Ne dam ti, to je domaćinova lula. domaćinski -a -o'koji pripada domaćinima' koji se odnosi na domaćine'. — Ne bi se baš moglo kazat da je to domaćinsko gazdovanje. domaćinski pril. 'kao domaćin, srdačno, prijateljski'. — Moram se pofalit da me je Marko pravo domaćinski dočeko. domaćinstvo s 'gazdinstvo'. — Di su dica bila vridnija i složnija tu je domaćmstvo bivalo sve veće i bogatije. domest etem svr. 'čisteći metlom sakupiti na jedno određeno mesto'. — Dometi sve vamo na jedan rakaš, p onda ćemo u košaru odnet na đubre. domina ž 'pravougaona pločica, na kojoj su cme tačke na belom polju (ili obrnuto) za društvenu igru'. domine pl. t. 'vrsta igre sa pravougaonim pločicama. domit -rm nesvr. 'kuću kućiti'. — Ja bi da se uzmemo, radićemo, pa ćemo zajedno i domit. ~ se 'stvarati svoj dom, udavati se'. — Slabo mi se cure dome, a već bi zdravo vrime bilo. domunđavat se -unđavam se nesvr. 'došaptavati se (potajno)'. — Čim vidiš Paju i Đuru zajedno, onda znaj da se stogod domunđavaje. donašat donašam nesvr. v. donosit. donet -esem svr. 1. 'noseći dati, pružiti'. — Mogo bi da mi doneseš koju kilu krumpira. 2. 'dati miraz (žena mužu)'. — Donela mu je ona lanac i po dobre zerrilje. 3. 'dati zaradu, prihod'. — Doneće mu te krave veliku korist. Izr. ~ na pladnju 'dati bez uloženog rada'; vrag ga dono 'došao je nepozvan'; koja te voda donela 'kojom zgodom si došao'. donle(g) pril. 1. 'donde'. — Odale(g) je naše žito. — Dalekoje to, ima najmanje po sata dobfog oda donle(g). donosit donosim nesvr. prema donet. dopadat se -am se nesvr. prema dopast se.

dopast se -adnem se svr. 'svideti se'. — Sve bi uradila samo da se Stipanu dopadnem. doperjašit -erjašim svr. 'dotrčati, doleteti, dojurjti'_ — čuo momak da će tu bit Matilka, pa je sve ostavio i doperjašio. dopirat -rem nesvr. prema doprit. doplaćivat -aćivam nesvr. prema doplatit. doplatit doplatim svr. 'dodati ranijoj ceni'. Kupio jesam, al nisam oma izno iz dućana, pa sam posli moro još doplatit. doplivat -am svr. 'plivajući stići, doći'. — Doplivo si junački, al sad ćeš vidit da i ode nije bolje neg na onoj drugoj obali. doplivavat -ivavam nesvr. prema doplivat. dopodne s 'vreme od jutra do pola dana (do 12 časova)'. — Ko dopodne spava ko(d) tog ruže ne cvataje. dopolak 'do polovine'. — Znaš, Bruno, ti si dopolak luckast, a dopolak nisi pametan. doposlitke pril. 'naposletku, doposletka'. — Šta se tu može, dico, doposlitke svakom ostane samo starost, ako mlad ne umre. dopraćat -am nesvr. prema dopratiti. dopratit -im svr. 'doći s nekim u društvu, praviti nekome društvo do njegove kuće'. — Mačak me je dočeko na kapiji i dopratio me je do praga kuće. doprit doprem svr. 1. 'doći, dospeti do kakva mesta'. — Toliki je svit bio da ja nisam doprla ni do crkveni vrata. 2. 'šireći se stići do koga (o glasu, zvuku i sl.)'. — Iz dalekaje dopro glas bećarca, po tom sam znala da svatovi idu. dopuštat dopušćam nesvr. prema dopustit. dopuštit dopuštim svr. 'dati kome slobodu, odobriti da što radi'. — Ako joj ne dopuštimo da se uda, uskočiće. dopuzat -užem svr. 'puzanjem doći do određenog cilja'. — Dotleg se vrtila okolo dok nije dopuzala do njegovi noga. doradit doradim svr. 'potpuno, sasvim izraditi, ugladiti'. — Znala je tkat, al nije znala doradit ono što počme. dorađivat -ađivam nesvr. prema doradit. dorast dorastem svr. 1. 'do kraja izrasti'. — Još malo kad doraste, kakaje lipa, trčaće monci za njom. 2. 'razviti se do određene sposobnosti'. — Najstariji jeste, al nije doraso da vodi gazdašag. dorat m 'konj smeđecrne dlake, crne grive repa'. — Babo, prodajte dorata i kupite vranca. dorin -a -o 'koji pripada dori'. — Po topotu poznam dorin kas. doro m hip. 'dorat'. — Ah, moj doro, dobri doro (nar.). doronga ž 1. 'motka'. — Mate, ti uvik iđeš s takom dorongom ko da si čobanin. 2. 'visoka, rnršava i nezgrapna ženska osoba'. — Nisu lip Par: on je mali i debo, a ona je prava doronga. mađ. dorong. doruša ž 'doratasta, mrkoriđa kobila'. — iđi, vaćaj konje, dorušu s live strane upregni. dorušin -a -o 'koji pripada doruši'. — Dorušin kolan od ama je zdravo popuštan, stegni ga malo. dosad pril. 'do ovoga vremena'. — Nisi moro ni dosad dolazit. dosadan -dna -dno 'koji je pun dosade, koji izaziva dosadu'. — Dosadan mi je taj mali ker, laje, i kad tri'ba i kad ne triba. dosadit dosadim svr. 'dodijati, biti na dosadi'. — Dosadio je i Bogu i svitu. dosađivat -ađivam nesvr. prema dosadit. ~ se 'osećati dosadu, patiti od dosade'. — Nedilja je pa ništa ne radim i dosađivam se. doselit doselim svr. 1. 'dovesti iz drugoga kraja i nastaniti'. — Oni su je vamo doselili još prije prvog rata iz Ercegovine. 2. 'doseliti se'. — Na godinu ću i ja doselit u varoš. ~ se 'doći iz drugog kraja i nastaniti se'. doseljavat -eljavam nesvr. prema doselit. ~ se nesvr. prema doselit se. dosipat -am nesvr. prema dosut. dosipavat -ipavam nesvr. v. dosipat. dositit se -im se svr. v. sitit se. doskočit doskočim svr. 1. 'u nadmetanju skočiti toliko koliko neko druy'. — Ante je dobro skočio, al i Janko mu doskoči. 2. 'naći izlaz iz kakve teškoće'. — Baš mi je drago, što si mu, Lizo, tako doskočila, jel te je tio osramotit prid drugima. doskakat doskačem svr. 1. 'skakućući doći, dojuriti u skokovima'. — Vrapčići su doskakali prid vrata, toliko su bili gladni.

doskakivat -akivam nesvr. prema doskakat. doskakućat -akućem svr. 'skakućući stići, doći'. — Šta je njoj doskakućat kad je mlada. doskoro pril. 1. 'do pre kratkog vremena'. 2. 'uskoro'. — Nisam za njeg doskoro ni čula a sad on svakom soli pamet. Doskoro će u katane. doslužit doslužim svr. 1. 'dokraja odslužiti'. — Pajac će doslužit njegovog gazdu i u nedilju se ženi, pa će sa svojom ženom sam kuću kućit. 2. 'dopuniti služenje do kraja'. — Tribo je još tri miseca doslužit pa ić u mirovinu, al siroma, nije dočeko, umro je. dosolit dosolim svr. 1. a. 'dokraja, dovoljno, osoliti'. b. 'dodati već soljenom još malo soli'. 2. 'dodati još malo'. — Jerko mora u svaki divan da se umiša i malo da dosoli. dosoljavat -čljavam nesvr. prema dosolit. dospit dospijem svr. 1. 'stići'. — Samo ti iđi, na večeru ću i ja dospit. 2. 'imati vremena, biti slobodan'. ~ oću ja, nije da neću, al kad nikad ne dospijem. dospiven -ena -eno 'slobodan, bez posla'. — Kad bidneš dospiven, priđi malo kod nas. dosta pril. 'u dovoljnoj količini, do mile volje'. ~ glavno, 'prilično'; ~ dobro, 'podnošljivo'; ~ često, 'učestalo'; ~ gusto, 'pogusto'; ~jak 'ojak'; ~velik 'ovelik'. Izr. Dosta je kad tuku! Dosta mu je ko pretelju kajgane! 'u svim posetama prijatelj ga je kajganom hranio'. dostignit -nem svr. 'idući za kim stići ga'. — Ja sam mislio da zdravo žurim, a ti s me već dostigo. dostižan -žna -žno 1. 'koji se može dostići'. — Triba zemlju dobro obrađivat, pa će i veći rod bit dostižan. 2. 'koji može nekog ili nešto dostići'. — Kako ne bi bila dostižna, samo ti malo potrči za njom. dosut dospem svr. 'sipanjem dodati onome što je već usuto'. — Dospi još jednu kašiku brašna, nek bidne koji kolač više i za goste. došantat -am svr. 'šantajući doći'. — Vi imate kada da krenete, stignićete me i tako, dok ja ne došantam. došantucat -am svr. dem. od došantat. — Znam da ne možeš trčat, al valdar možeš pokatkad došantucat do prvog komšije. došetat (se) došetam (se) svr. 'doći, stići šetajući'. — Ja ko velim, došetaću se malo do vas, nedilja je pa da vas obađem. došunjat se došunjam se svr. 'šunjajući se doći'. — Kako si se ti došunjao kad te niko nije ni vidio ni čuo da ulaziš u sobu?! v. šunjat se. dotać (se) dotaknem (se) svr. v. dotaknit (se). dotad(a) pril. 'do toga vremena'. — Dotad nisam u njevu kuću ulazio. dotaknit dotaknem svr. 'približiti što čemu tako da se površine dodirau'. — Probaj ga samo prstom dotaknit pa ćeš sa mnom imat posla. ~ se 'približiti se (kome, čemu)'. — Nemoj da se dotakneš gvožđa, vruće je.'' doteć -eče/dotekne svr. 'biti dovoljan, zadovolijti (se)'. — Samo vi, dico, ite, a nama šta dotekne'. — Ako nam doteče novaca, i ti ćeš dobit ruvo za Božić. doteturat (se) -am (se) svr. 'teturajući doći, stići'. — Toliko se nalijo, da se jedva doteturo do kuće. doticat (se) dotičem (se) nesvr. prema dotaknit (se), dotać (se). dotiran -a -o 'lepo, skladno obučen'. — Šta je naš komšija danas tako dotiran, da se ne ženi moždar?! dotiran(i)ca ž 1. 'beskućnik'. — Ne pribiva on nigdi, prava je dotiran(i)ca. 2. 'koji je došao iz drugog mesta, došljak'. — Šta ja znam kaka si ti dotiran(i)ca?! Da te primim u kuću i drćem cilu noć, oćeš li štogod odnet. dotirat -am svr. 1. 'dovesti što na kakvom vozilu ili na tovarnoj životinji'. — Kako je samo mogo toliko dotirat na dva vola?! 2. 'privesti goneći pred sobom'; ~ ovce, — čopor svinja. 3. 'dovesti u red, popraviti, uraditi'. — Zovite vi samo komšiju Lazu, on će vam tako dotirat avliju da će se svi svati čudit. ~ se 'urediti se, ulepšati se, nalickati se'. — Kaži mi, bar da znam, za koga si se toliko dotirala?! dotiravat -iravam nesvr. prema dotirat. ~ se 1. nesvr. 1. 'prema dotirat se'. — 2. 'prepirati se'. — Kaka ste mi vi braća, kad se po cio dan samo dotiravate?! dotle(g) pril. 1. 'do tog mesta'. — Ne iđe se meni čak dotle(g) pišce. 2. 'do toga vremena'. — Ja ću upregnit konje, a ti se dotle(g) obuči... 3. 'za to vreme, istovremeno'. — Samo što sam malo ušo u kuću, a on dotle(g) pobigo iz avlije. dotrajat dotrajem svr. 1. 'potrajat do nekog vremena, doteći'. — Moraćeš nosit mlit, neće nam brašno dotrajat do Božića. 2. 'postati neupotrebljiv, pohabati se'. — Često si oblačio to ruvo, pa je dotrajalo. dotrčat -im svr. 'trčeći doći'. — Kad je vatra buknila, sve komšije su dotrčale da nam pomognu trnit. dotrčavat -rčavam nesvr. prema dotrčat. dotrkat dotrcem svr. 'dotrčati, dotrknuti'. — Odnesi ujna Toni ovaj pladanj fanaka, sa ćeš ti dotrkat natrag, mi nećemo dotleg užnat.

dotrkivat -rkivam nesvr. prema dotrkat, dotrknit. dotrknit dotrknem svr. dem. prema dotrčat. dotrvat -am svr. 'dotrajati'. — Kupio sam ti novo pero, valdar će ti dotrvat do kraja ovog miseca. dotuć dotučem svr. 'svladati, onesposobiti'. — Patio je kad mu je žena umrla, a sad kad mu je i sin umro, to ga je sasvim dotuklo. doturat doturam svr. 'preneti na kolicima, dogurati'. — Čujem, Lozija, da vam je priteklo žute zemlje, baš si mogo jedno dvoja kolica doturat prid našu košaru. dotužit -i(m) svr. 'dojaditi, dosaditi'. — Cigurno mu je dotužila samoća pa se zato obisio. doujit doujim svr. 'hujeći brzo stići, dohujati'. — Stipane, ti si doujio ko da te vitar nosi. dovabit dovabim svr. 'dozvati (živinu i svinje)'. — Kokoške nisu gladne, pa sam i(h) jedva dovabila. dovaćat -am nesvr. prema dovatit. dovađat dovađam nesvr. prema dovest. dovarat -am svr. 'domamiti, dovesti na prevaru'. — Dovaraj i(h) u avliju, p onda ćemo lako da i(h) uvatimo. dovat -ata m 'dohvat (nadohvatruke dokle se može dosegnuti)'. — Stani iza badnja, tu si izvan dovata vitra. dovatit/dovatit -im/dovatim svr. 1. 'dohvatiti'4 — Dovati mi bocu s rakijom, tamo je u špajcu na polici. 2. 'udariti'. ~ oma da si se smirio, jel ako te ja dovatim! — AJco te ja dovatim, bogo moja, biće te po svom ataru! dovažat dovažam v. dovozit. Dove G. Dova. — Duhovi. 'crkveni praznik'. Kažu nana i baćo da ćemo imat tusta gostivi na Dove. doveče pril. 'uveče, večeras'. — Doveče ćemo se nać na prelu. dovedena ž 'devojka koja je odbegla svome izabraniku'. — Ne boj se ti za Josipu, snaće se ona makar je skoro dovedena. dovest -ezem svr. 1. 'svršiti vezenje'. — Ja sam za danas dovezla. 2. 'dodati vezenju'. — Moraću još dovest, malo je uzak vez. dovest -edem (t. pr. doveden -ena) svr. 1. 'vodeći koga učiniti da prispe do određenog mesta'. — Opet si mi dovo tog pijanduru u kuću. 2. 'uzeti u kuću ženu radi ženidbe'. — Red je kad se vinčaje da mladu dovedu u našu kuću. ~ se 'doći u muževljevu kuću, udati se'. dovest -ezem svr. 'doneti, dopremiti, prebaciti vozeći'. — Ja ću da te dovezem natrag mojim kolima. ~ se 'doputovati prevoznim sredstvom'. dovida 'dok je vidno, do mraka, zavida (v)'. — Ništa se ne starajte, vratiću se dovida. dovidat se dovidam se nesvr. 'snalaziti se, biti umešan (u nevolji)'. — Tamo ćeš bit sama i moraš se dovidat kako znaš. dovijat dovijem svr. 'svršiti vejanje lopatom ili vetrenjačom'. — Još samo po džaka da dovijem pa sam gotov. dovijat dovijam svr. 'vijajući doterati'. — Nisam ja baš tila, al Marko me je skoro dovijo. ~ se 1. 'vijajući se stići'. — Čitavog puta su nji troje se vijali i tako su se dovijali na salaš. 2. 'snaći se vešto u čemu, dospeti do čega, postići'. — Dovijala se ona, sirota, kako je mogla, kad je sama ostala s petoro dice. dovika pril. 'uvek, stalno, neprekidno'. — Taj ožiljak će ti ostat dovika. dovikat dovičem nesvr. 'vičući dozvati'. — Ko će ga, anđo, dovikat kad je gluv. dovikivat -ikivam nesvr. prema dovikat. doviknit doviknem svr. 'zovnuti'. — Ti si bliže, dovikni i(h) na užnu. dovit se dovijem se svr. prema dovidat se. dovlačit dovlačim (dovlačenje s gl. im.) nesvr. prema dovuć. ~ se nesvr. prema dovuć se. dovle(g)//dovlen pril. 'dovde'. — Dovleg mi je već od vas! dovodit dovodim nesvr. prema dovest. dovozit dovozim nesvr. prema dovest. ~ se nesvr. prema dovest se. dovratak -tka m 'okvir vrata'. — Ajde uđi unutra, šta si se naslonio na dovratak. dovrć dovršem svr. 'svršiti vršidbu'. — Je 1 vršu kod vas? — Već smo i dovrli. dovuć dovučem svr. 'vukući dovesti'. — Mačka je dovukla svoj'a tri mačeta u košaru. ~ se 1. 'vukući se s mukom stići'. — Dovleg sam se dovukla, al dalje ni makac. 2. 'nagovarajući dovesti (koga)'. — Priznajem, ja sam je dovuko, sama ne bi došla. doziđat doziđam svr. 'dograditi, dozidati'. — Doziđali smo j'oš jednu sobu.

doziđivat -iđivam nesvr. prema doziđat. dozivat dozivam nesvr. prema dozvat. dozlaboga pril. 'do krajnjih granica, preterano'. — Bisan je dozlaboga. dozlogrdit -ogrdi(m) svr. 'postati nepodnošljiv, prevršiti meru koja se može trpeti'. — Furtom ga je mać(u)va mučila i kad mu je dozlogrdilo, pobigo je od kuće. doznat -am svr. 'obavestiti se o čemu, saznati'. — Ovik čovik poslidnji dozna da mu se žena kurva. dozrijat dozrije svr. 'dokraja sazreti, svršiti sazrevanje'. — Mora njim blt kiselo vino kad nikad ne dočekaje da njim dozrije grožđe. dozvat dozovem svr. 'zovući navesti koga da dođe, da priđe, da se pojavi'. — Dozovi ti njega vamo, p onda nek kaže šta ima. doženjanca ž v. dužijanca. — Doženjanca je velika radost i slavlje kad se žetva završi (So, Čo). doživit -im svr. 'živ dočekati kakav događaj'. — Kako se ne bi radovala, samo ne znam oću 1 doživit taj dan. doživotan -tna -tno 'koji traje do kraja života'. — Ostavio joj je doživotno kuću na uživanje. doživotno pril. 'do kraja života'. — Vitar ga je udariio i, siroma, oduzo se doživotno. drač m bot. Robinis pseudoacacia, bagrem. dračov -a -o 'koji je od drača'. — Od koga se ti braniš, kad nosiš tako veliku dračovu batinu? drag draga drago 'mio, voljen, dopadljiv'. — To je tako drag momak; Cura je draga, al je malo debela. Dragi se na me ljuti. Izr. drage volje 'rado'; milo za drago (vratit) 'odgovoriti jednakom merom'. draga ž 'dragana'. — Ja joj pivam, mene moja draga ne čuje. dragi m 'dragan'. — Doće mi večeras moj dragi. drago pril. 'milo, prijatno'. — Drago nam je što ste došli. dragost ž 'radost'. — Velike mi dragosti, a dao ditetu šaku ora! drangulija ž 'sitna, bezvredna stvar'. — Šta mi razbacivaš svud po sobi te tvoje drangulije?! dražit dražim nesvr. 'izazivati, razjarivati'. — Zašto Pere svaki dan draži našeg kera? drćat drćem nesvr. 'drhtati'. — Kad ne bi znala drćat ~ smizla bi se od zime. drečav -a -o 'neskladno složenih boja'. — Šta tebi fali, Ciiika, kad si obukla taj drečavi ieveš?! drečavo pril. 'na drečav način'. — Ambetuš je bio ružno i drečavo umolovan. drečit -i nesvr. 'odudarati, bosti oči (naročito o živim bojama), strčati'. — Antunova je žena umolovala sobu, nije nimalo lipa, zdravo joj dreče farbe. drečit se -im se nesvr. 'derati se, jaukati uz plač od besa, vrištati'. — Jezus, Mare, šta si uradila s otom tvojom curom, kad se cilo jutro dreči?! Izr. glupost boli, uvik bi se drečio! 'toliko je glup'. drečkav -a -o 1. 'plačljiv'. — Šta ćeš, ima i take drečkave dice. 2. 'upadljiv, koji bode oči'. — Kako samo mož nosit take drečkave marame?! drečkavo pril. 'plačljivo'. — Nije gladno, tako je drečkavo i rđavo. dreka ž 'dernjava, graja, vriska'. — Mislila sam da je kaka velika nevolja kad sam čula dreku iz komšiluka. dreknit dreknem svr. 'snažno, glasno viknuti'. — Nisam dobro ni na prag stao, a baćo dreknu na me iz sveg glasa. dren m bot. Cornus mas, drvo sa žutim cvetovima i plodom kiselo trpkog ukusa. Izr. zdrav ko ~ 'čvrst, snažan'. drenov -a -o 'koji je od drena'. — Drenov štap se ne savija, tako je tvrd. dreš dreša m 'vršalica (koju pokreće poseban motor ~ mašina), deo gde se odvaja zrno od slame i pleve). dretva ž 'tanak vrlo jak konac za šivenje obuće ili opreme za konje'. — Baćo su uvik imali u kući šilo i dretve, ako bi tribalo zašit koji am jel kajase. drezgat se -am nesvr. 'truckati se, drmusati se (na kolima)'. — Baš moraš ti ić na taj vašar, cio dan ćeš se drezgat na putu. drezina ž 'kolica na četiri točka koja se kreću po železničkim šinama ručnim pogonom'. — Kad drezina iđe prema varoši, onda znam da je podne prošlo. dreždit -im nesvr. 'dugo, mrzovoljno i besciljno čekati'. — Već po dana ode dreždim, a još uvik ne znam zašto. driman -mna -mno 'dremljiv, sanjiv'. — E, moj Bartule, izgledaš ko driman mačak.

drimat drimam nesvr. 'nalaziti se u polusnu'. — Mačak drima u zapećku. ~ se bezl. 'spava mi se'. — Nije mi se drimalo, pa nisam tio ić spavat. drimav -a -ov. driman. drimež m 'pospanost, sanjivost'. — Niki me drimež uvatio, mora da je od ovog vina. drimkat -am nesvr. dem. prema drimat. drimnit -nem svr. 'maio odspavati'. — Dida se naslone na pec i tamo malo drimnu. drimovan -vna -vno 'sanjiv, dremljiv'. — Naš je momak drimovan, cigurmo je došo noćos u sitne sate. drimuckat -am nesvr. prema drimat. drimucnit drimucnem svr. dem. od drimnit. drinak -nka m 'vrsta loze i grožđa'. — Dri~ nak malo duže zrija, al zato ostane dugo za zimu na tavanu. drišit drišim nesvr. 'razvezivati, odvezivati'. — Sveži ti, ja ne možem, furtom mi se driši. Izr. ~ kesu 'plaćati'. ~ se 'razvezivati se'. — Ja sam vidio kad se krava drišila. Izr. — Driši mu se jezik 'počinje govoriti'. drlež m 'nered'. — Uvik se fali kaka je vridna, a kad odem kod nje je taki drlež da ne mož bit veći. drlilo s v. drlež. — Ko će sklenit ono drlilo u avliji? drlo s v. drlež. — Nesređena su to čeljad, svud njim d'rlo kud se okreneš. drlog m v. drlež. — Drugog vide, a svoj drlog ne znadu počistit. drljača ž 'brana (prvobitno rađena od pletenog pruća divljih šljivika, kasnije gvozdena), kojom se mrvi i ravna gornji sloj oranice'. — Vezali smo drljaču za sijačicu, pa oma drlja posijano. drljat drljam nesvr. 'sitniti i pretresati uzoranu zemlju drljačom'. — Čim je žito bilo posijano, oma smo i drljali zemlju. drmat -am nesvr. 'činiti da se nešto ljulja sa jedne strane na drugu'. — Ivanica drma trišnju pa ću past š nje. ~se 'micati se tamo amo, tresti se, potresati'. — Tako je zdravo grmilo da su se pendžere drmale na sobi. 2. 'voziti se na čemu što se trese'. — Bolje ću ić pišce nego da se na tom rđavom putu drmam na kolima s tobom. drmnit -nem svr. 1. 'potresti'. — Drmni malo tu šljivu da padne koja doli; 2. 'popiti'. — Daj mi bocu, da i ja drmnem koji gutljaj! drmusalo s 'sito u mlinu (koje ravnomernim pomeranjem levodesno prosejava brašno)'. — Siroma, to mu je ostalo od bolesti, trese se ko drmusalo u meljavi brašna. drndalo s 'naprava kojom se rastresa, obrađuje kudelja'. — Kad nemaš više kudelje možeš i drndalo bacit. drndat -am nesvr. 1. 'razbijati zgrudvanu vunu ili kudelju'. 2. 'tandrkati (o kolima)'. — Alaj ta tvoja kola dindaje, ko da će se aspast. ~ se 'voziti se po neravnom putu, drmusati se'. drndav -a -o 'koji klopara, tandrče'. — Šta si došo na tim starim drndavim kolima? drolja ž 1. 'krpa, prnja, iznošeno i pocepano odelo'. — Baci već tu drolju.valdar nećeš s otim prat sude?! — Bila je sva u droljama. 2. 'žena sumnjivog morala'. — Ostavila je čovika, sad čujemo da i pije, postala je prava drolja. droljav -a -o 'pocepan, iscepan i ritama'. — Bila je na njoj jedna izblidila i droljava suknja. drombulja ž 1. 'mali muzički instrument (jednom rukom se nasloni na otvorena usta, a drugom udara po jezičku instrumenta i tako dobija željeni ton)'. 2. (pogrd.) 'usta'. — Ako ufriško ne ućutiš, zaradićeš po drombulji! drombuljat -am nesvr. 1. 'svirati u drombulju'. — Znam i kolo da sviram na drombulji. 2. 'govoriti gluposti'. — Kad si se moro tako naljoskat, bolje iđi leć, da više ne drombuljaš već. dronjak -njka m. 1. 'pohaban komad tkanine, poderana haljina ili štogod od odeće'. — Kad je došo kod nas radit imo je na sebi misto ruva jedan dronjak. 2. 'bednik, jadnik, ništarija'. — Ne vridi ga ni pomagat kad će on uvik ostat dronjak. dronjav -a -o 1. 'odrpan, pocepan'. — Bila je na njemu ne samo dronjava košulja, već i pocipana na leđima. dronjo -e m 'odrpanac, ništarija, propalica'. — Da si bio ko drugi, ne bi sad bio dronjo i povlačio se po svitu ko poslidnja bitanga. droplja ž 1. zool. Otididae, ptica'. 2. 'drolja, nevaljala žena'. — Nemoj mi nju ni spominjat, to je obična droplja, kad je mogla i svoju dicu napuštit! drot drota m 'žica'. — Kilu drota smo potrošili kad smo mećali tavanicu. Izr. Igra ko na drotu 'odlično pleše'. drotar -ara m 'limar koji krpi lonce (polazi od kuće do kuće, izvikujući ulicom i nudeći svoje usluge)'. — Spremi ona dva lonca, čujem da iđe drotar pa nek i(h) zakrpi. drpat drpam nesvr. 'pipati, štipati (vulg.)'. — Volio je drpat cure, pa su sve bižale od njeg. ~ se 'štipati se (vulg)'.

drškat se -am se svr. dem. od držat se (v.). — Razmažena je, pa samo da joj se drškat, drtina ž 'ono što je staro, slabo, oronulo (o čoveku ili životinji)'. — Nije ta drtina ni za što, kobila je omatorila, pa bi je tribalo prodat. drug m 'muška osoba vezana s kim prijateljstvom, prijatelj'. — Ento i Dančo su drugovi od ditinjstva, pa i sad kad su oženjeni ljudi, žive ko dva rođena brata. Izr. Daj mi, Bože, u nevolji druga, brez nevolje i sam ću ga nać! druga ž 'ženska osoba vezana prijateljstvom s drugom ženskom osobom, prijateljica'. — Nije Teza još očla, čeka druge pa će zajedno u kolo. drugačije pril. 'na drugi način'. — Ne možem ja tu ništa pomoć, kad oni sad drugačije divane. drugačiji -a -e 'drukčiji'. — Uvlk sam divanila da je odan bolje ić jel je ovo drugačiji put. drugdaš pril. 'drugi put, drugom prilikom, u drugo vreme, drugda'. — Što imamo, to je na astalu, drugdaš će bit bolje. drugarica ž v. druga. — Sve su se moje drugarice poudavale, ostala sam sama. drugaricin -a -o 'koji pripada drugarici'. — Nije moj, to je drugaricin momak. drugarstvo s 'prijateljstvo, druženje'. — Sve mož da se dogodi, al niko nam naše drugarstvo neće pokvarit. drugi -a -o 1. 'koji je po redu iza prvoga'. — Ovo mi je već drugi sin. 2. 'koji se razlikuje od pređašnjeg, nov'. — Otkako se oženio, posto je drugi čovik. 3. 'jednak, istovetan'. — Vi'dio sam ti ćer, toliko ličite, da je ona druga ti. 4. 'bilo koji'. — Svaki drugi bi na tvom mistu mene odbranio. Izr. gledat drugim očima 'suditi na drugi način'; na jedno uvo uđe, na drugo izađe 'ne mariti za ono što se savetuje'; nemam druge 'nema izlaza'; okrenii drugi list 'postupiti sasvim drukčije'; otić na drugi svit 'umreti'; s druge strane, 'drukčije'; u drugom stanju; 'bremenita (o ženi)'. drugo pril. 'što je u nabrajanju iza prvoga'. —- Ne dam te za njeg, prvo, što si jedinica, a drugo, što je on siroma i gadan momak. drugovat drugujem nesvr. 'živeti s kim kao drugarica'. ~ udala mi se najbolja druga, sad nemam više s kim da drugujem. drum druma m 'put, cesta'. — Samo da ostavimo ovaj prašnjav put i da stignemo na drum. Izr. što ra umu to na drumu 'otvoreno, bez uvijanja'. družbenica ž 1. 'pratilja neveste na venčanju'. — Biću družbenica mojoj drugi, u nedilju se vinčava. 2. 'životna saputnica'. — Šta ću i kako živit brez moje družbenic, umrla je i ostavila me samog. druževan -vna -vno 'društven'. — Da si ti većma druževan i druga dica bi te većma volila. družica -e ž 1. 'dem. od druga, drugarica'. 2. 'vrsta vretena koje se okreće iz šake ukoso caviše (a ne nadole prstima)'. družit se družim se nesvr. 'biti kome ili s kim drugar(ica), drugovati'. — Baba Kata se uvik družila s muškarcima, jel kako je divanila, ženama nije virovala. drvara ž 'stovarište, prodavnica drva'. — Otiđi do drvare i kupi leca za krov. drvašce -eta s dem. od drvo. drvcad ž zb. im. od drvce. drvce -eta s 1. dem. od drvo, mlado i malo drvo'. 2. 'sitno iscepano drvo'. — Nacipaj mi koje drvce za potpalu. 3. 'šibica'. — Daj mi koje drvce nemam š čim zapalit, nisam ni znala da sam ostala brez mašine. Izr. božićno ~ 'jelka koja se kiti za Božić'; božije ~ bot. Artemisia abrotanum'. drven -a -o 1. 'koji je načinjen od drveta: ~ vrata, ~ astal, ~ klin. 2. 'koji je bez života, ukočen, krut'. — Lr?a vam je snaša, al je nika zdravo drvena. Izr. stojat ko ~ 'biti ukočen, bez života'. drvence -eta s dem. od drvo. drven(i)ce ž pl. t. 'krevet (izrađen od dasaka i neofarban)'. — Kad smo se uzeli, imali smo samo jedne drven(i)ce i jedan stari dolaf. drvenit -i(m) nesvr. 'činiti da što postane tvrdo'. — Već dva sata kako sam skuvala, a nema i(h) na užnu, meso je počelo drvenit. ~ se povr. ~ ilo se drveni. drveno pril. 'poput drveta, ukočeno'. — Kaži štogod, šta samo tu drveno stojiš? drvlje s zb. im. od drvo. Izr. bacat se na koga drvljem i kamenjem 'obasuti koga najtežim pogrdama'. drvnjak -aka m 'šupa gde su smeštena drva za ogrev'. — Pun nam je drvnjak, ne znam di ćemo ćutke sadit? drvo drveta s 'dugogodišnja bujka sa stablom i korenjem'. — Sve je lišće opalo s drveća, i jesen je prošla. držak drška m 'deo predmeta (ručnog alata, posuda, pribora za jelo i sl.) kojim se drži ili hvata rukom)', ~ od bundeve. držat -im nesvr. 1. 'uhvatiti koga ili što i ne ispuštati'. — Držl me bolest već dvi nedilje u krevetu. 2. 'služiti čemu kao oslonac'. — Grede su popuštile, al slime dobro drži tavanicu. 3. 'primoravati koga ili što da ostane na jednom mestu'. — Drž kravu za rogove dok ne donesem lanac da je svežem. 4. 'činiti da ko ili što bude u jednom stanju, položaju'. — Povrimeno meći na vatru nek se drži žerava dok ja ne donesem kuruza za purenje. 5. 'čuvati, održavati'. — Jeste on udovac, al komšinca mu drži kuću u

redu. 6. 'izdržavati koga'. — Nema on više ništa, srićan je što ga snaja drži u kući i rani. 7. 'postupati s kim dobro ili zlo'. — Sve je dida dao unucima, a sad ga oni drže ko kera... 8. 'ceniti, smatrati'. — Ivan je taki, zdravo drži do sebe. 9. 'misliti, verovati'. — Svi smo držali, da će ena izvuć još koju godinu... 10. 'kretati se u određenom pravcu, ne odvajati se od čega'. — Drž se samo dračove šume, ona ćete odvest baš do šumarove kuće. 11. (o vremenu) trajati, ne prolaziti'. — Davno je vako dugo držala zima, nikako da popušti... Izr. ~ divan 'govoriti'; ~ slavu 'slaviti i sl.' ~ kome stranu 'biti uz koga'; ~ glavu visoko 'biti gord, ponosan'; ~ je zik za zubima 'ćutati'; ~ ga ko malo vode na dlanu 'ugađati kome u svemu'; ~ koga u rukama, na lancu, za vrat 'imati koga u vlasti'; ~ rič 'ispunjavati obećanje'; ~ uzde u svojim rukama 'imati vlast'; ~ koga ko jaje na dlanu 'ugađati kome u svemu'; ~ što u pameti 'misliti stalno na nešto'. ~ se 1. 'stajati posve blizu, zadržavati se'. — Ti se, Stipane, dfž za moju suknju, da se ne izgubiš u ovoj gunguli; 2. 'biti u snazi, u dobrom stanju'. — Bać Lazo već ima devedeset šest godina, a dobro se drži. 3. 'ne kvariti se, ostajati sveže (o voću, hrani)'. — Jabuke se u podrumu dobro drže. 4. 'vladati se, ophoditi se, ponašati se'. — Vidi se da su zdravo umorni, ai drže se, oce danas sve daurade; 5. 'smatrati se, ceniti se'. — Drže se bogati, a neće dat prosjaku ni komad kruva! 6. 'nositi se na rukama'. — Mala je pa se voli držati. Izr. ~ s kim 'biti u ljubavnim odnosima'; ~ zubima za vitar'biti bez osnova'; ~ ko pijan plota 'biti isključiv'; ~ reda ko ker taraba 'raditi ono što se mora, što je pravilo'. — Jedva se drži na nogama 'bolestan ili pijan'. državski -a -o 'državni'. — Tražićemo da nam naprave put priko državske zemlje. držeći -a -e 1. 'krepak, snažan'. — Koliko je Roza propatila, a još uvik je tako držeća žena. 2. 'dobrog imovnog stanja'. ~ ima on svega, držeći je to gazda. dubak dupka m 'stalak za dete u kojem stoji i uči da hoda'. — Metni ga u dubak, nemam ja vrimena da ga držim. dubit dubim nesvr. 1. 'stajati naopačke, s nogama nagore'. — Kako ce dubit kad ne zna još ni ić. 2. 'dupsti'. — Brat je dubio dasku, a ja sam zakivo. Izr. ~ na glavi 'činiti nemoguće'. dubok -a -o 1. 'koji ima veliku dubinu'. — Nije bio dubok jendek i ne znam kako su se kola izvrnila; — Malo je duboka brazda; — Otkinio se kabo i ne znam kako ćemo ga izvadit iz tog dubokog bunara. Izr. imat ~ džep 'imati dosta novaca'; spavat dubokim snom 'čvrsto spavati'. duboko pril. 'u dubinu, u dubini'. ~ ronit, ~ spavat. dućan -ana 'trgovinska radnja, prodavnica'. botoški ~ 'trgovina mešovitom robom'; refeški ~ 'trgovina manufakturnom robom'. Izr. — Taki si pametan, da imaš dućan mogo bi da je prodaješ; zatvori ~ 'zakopčaj čakšire'. dućančić m dem. od dućan. đućandžija m 1. 'vlasnik dućana'. — Blaškov sin je otvorio gvožđaru, posto je dućandžija. 2. 'prodavac u dućanu'. — Poznam ja dućandžiju i on je kazo da ne kupim sad, a to je komšijin sin koji tamo prodaje. dućanić m dem. od dućan. đućkat -am nesvr. 'sisati (majčino mleko ili iz flaše na dudlu)'. — Sad baš dućka pa će na spavanje. dud duda (mn. dudovi) m bot. Morus, listopadno drvo i njegov plod, murva'. ~ bili ~, crni ~, murganski ~, 'posebno krupna vrsta zagasito maslinaste boje'. dudara ž 'rakija od dudovog ploda, dudovača'. — Pekli su dudaru, pa je izgleda od koštanja zadrimo. dudit -im nesvr. 'šćućureno mirovati, smrzavati se'. — Dudi ko pokislo i promrzlo pile. dudla ž 'đuda, cucla'. — Nema spavanja brez njezine dudle. dudlit -im nesvr. 1. 'sisati'. — Mali je odbijen od sise, al zato dudli na bocu. 2. 'piti alkohol'. — Sve bi bilo dobro da iz litreške boce vino ne dudli. dudovac -ovca m 'vrsta bube koja isključivo napada lišće duda'. — Dudove je dudovac sasvim ogolio, sve lišće je obrstio. dudovača ž v. dudara. dudukat dudučem nesvr. 1. 'isprekidano svirati na nekom duvačkom instrumentu (svirali)'. — Dokle ćeš dudukat u tu vrulu? 2. 'oglašavati se trubom na vozilu'. — Tfči napolje, duduče niki motor. dug m 1. 'obaveza dužnika prema verovniku, ono što je uzeto ili dato na zajam'. — Dug ćemo na vrime vratit, pa šta nama ostane. 2. 'dužnost, moralna obaveza'. .-r To je naš dug prema našim roditeljima, sad kad su ostarili. Izr. ~ je zao drug. duga ž 'savijena daska kao sastavni deo bačve, bureta'. — Stegni obručove da se ne raspadnu duge na tom rasušenom buretu. duga ž 'atmosferska pojava, koja nastaje zbog prelamanja sunčevih zraka kroz kapi kiše stvarajući luk spektralnih boja'. — Pojavila se duga, neće bit više kiše. dugačak -čka -čko (komp. duglji -a -e) 'dug'. — Naš komšija bać Šime imo je dugačke brkove do ušivi. Izr. ~ je zik, kratak život! ~ ko gladna godina! Dugačka kosa kratka pamet! Dugačka bolest, smrt gotova. dugljina (Asg -inu Apl. -ine) ž 'dužina, duljina'. — Otić pišce sa salaša u varoš, baći to nije bila nikaka dugljina.

dugo pril. 'mnogo vremena'. — Rode i laste dugo moraje letit dok ne stignu u toplije krajeve. Izr. neće ~ 'brzo će umreti'. dugovat dugujem nesvr. 'biti dužan'. — Dugovo je i Bogu i svitu, nije čudo što je propo. dugovičan -čna -čno 'koji dugo traje ili živi, dugotrajan'. — Već slabo pila, ne mislim da će ti to bit dugovična pila. dukat m 'zlatnik'. — Vidi bać Kazinu Gabrišku ~ svila joj šuška a dukati vise na vratu. Izr. Di dukati zveče tu lakomci muče! dukatić m dem. od dukat, mali dukat. dukirat dukira nesvr! 'odgovarati, pristajati'. priličiti'. — Kaka je io mama, kad ne vidi da curi ne dukira svileno ruvo radnim danom. dulac dulca m 'cevčica na gajdama, pisak'. — Gajdaš svira, a dulac priko ramena samo prducka. duljit duljim nesvr. 'dužiti'. — E, pa dalje da ne duljim, pristala je da se uda. dumat -am nesvr. 'govoriti gluposti'. — Misliš da nam možeš povazdan dumat i da mi moramo to slušat, misto da nam kažeš istinu. dunc -a m 'ukuvano voće, kompot'. — Špajc mi je pun dunca, a još sam jabuke poslagala na armaru. duncoška prid. v. boca. ~ boca 'flaša za kompot'. dunit dunem svr. 1. 'duhnuti'. — Pokatkad bi dunio vitrić. 2. 'pasti na pamet (iznenada)'. — Ne znam šta mu je dunilo u glavu, obuko se i očo pišce u varoš. dunja ž 'perina, pokrivač'. — Kad pomećem sve uzgljance i dunju u krevet, skoro mi dođe do gredica, tako su pune perja. dunjica ž 'dem od dunja, pokrivač za bebu. Čim se rodio ivica dobio je od majke durjicu za povijanje. dupe -eta s 'stražnjica'. — Kako to sidiš, dupe ti se vidi. dupence -eta s dem. od dupe. duplirat dupliram svr. i nesvr. 'podvostruči(va)ti'. — Ako odustanem od prodaje, moram vratit kaparu i duplirat. duplovan -a -o 1. 'dvostruk'. — Bolje duplovan ručak nego ni jedan. 2. 'oplemenjen'. — Duplovan jorgovan 'oplemenjen, sa duplim cvetovima'. duračan -čna -čno 'izdržljiv, istrajan'. — Teško bi nam bilo s toliko dice da nemam tako duračnog čovika. durak -aka m 1. 'vrsta kartaške igre (sa 32 karte). — Kako vece zimus, oni se skupe i kartaje duraka. 2. 'lice koje je izgubilo u igri duraka'. — Danas nisam imo sriće, pet puti sam bio durak. duranzlija ž 'vrsta koštičavog voća koje se ne odvaja od koštica'. — Nemamo briske cipače, sve su duranzlije. durat -am nesvr. 1. 'trajati'. — Duramo mi već godinama ko da smo ukleti da patimo. 2. 'trpeti'. — Radimo gazdinu zemlju i duramo dok nam ne dozlogrdi. 3. 'životariti'. — Dok mi se sin nije oženio, pomalo mi je davo, pa se dalo durat kojekako. durcoš -a m 'prznica, razdražljivac'. — Jel s vama bio i onaj Josin durcoš? durit se durim se nesvr. 'ponašati se uvređeno'. — Nije mu bila užna pod nos, pa se duri, al vodim ja brigu, proće ga kad ogladne. durljiv -a -o 'srdit, koji se duri'. — Taka mu je narav durljiva. durljivo pril. 'na durljiv način, srdito'. — Ja mu Iipo pružim, a on durljivo odgurne od sebe. duša ž 1. 'svest i sposobnost čoveka da misli i oseća'. — U velikoj žalosti i duša mi je patila. 2. 'dobar, osetljiv čovek: plemenita ~ 3. (teol.) 'besmrtan, nematerijalan princip života u čoveku, koji ga veže s Bogom'. — Srušio se i prida mnom dušu ispuštio. 4. 'čovek, osoba, stanovnik'. — Naše selo broji iljadu duša. 5. 'osobito mila i draga osoba'. — Stane, dušo, ustani, svanilo je. Izr. bit brez duše i srca 'biti okrutan'; bori se s dušom 'umirati'; dat Bogu dušu, rastat se s dušom 'umreti'; prodat dušu vragu'; 'krenuti rđavim putem'; ~ me boli 'jako mi je žao'; ~ mu je u nosu 'teško je bolestan': ~ od čovika 'vrlo dobar čovek'. imat koga na duši 'biti uzrok nečije nesreće'; mirne duše 'bez griže savesti'; ne dat kome dušom danit 'bez prekida ga goniti'; poznavat koga u dušu 'intimno ga znati'. dušak -ška m u stalnoj vezi: popiti, ispiti na dušak, popiti iz jednog daha'. — Ja vam kažem, da će on litru vina na dušak iskapit, i ne guta kad pije. dušman(in) m 'onaj koji je s kime u zavadi, u neprijateljstvu, onaj koji radi da nekoga upropasti, veliki neprijatelj'. — Ne možem ja tako prema čoviku, pa da mi je najgori dušmanin. Izr. Ako ti je dušman i ko mrav, čuvaj ga se ko lava! duvan -ana m bot. Nicotiana. izr. Ne vridi ni po lule duvana 'ne vredi ništa'. duvandžija m 'strastan pušač'. — Kome si kupio lulu kad znam da nisi nikaki duvandžija. duvankesa ž 'kesa za duvan (najčešće od kože)'. — Brez Iule i duvankese dida nikad ne kreću od kuće.

duvanski -a -o 1. 'koji se odnosi na duvan'. — Ne podnosim ni duvansku sagu. 2. 'mrke boje'. — Kupiću sukna za jednu suknju ako nađem lipo duvansko. duvar m 'zid'. — Satiro ga do duvara. — Blid ko duvar. duvat duva/dušem nesvr. 'puhati, duhati'. — Kad iđe, duše ko debela guska. Izr. Kaka jama taki vitar duše. ~ na nos 'ljutiti se'; u isti rog ~ 'slagati se s kim u postupcima'; znam otkud vitar duše 'kakvo je stanje'. duvna ž 'opatica, kaluđerica'. — Bila ~ 'opatica koja nosi isključivo bele haljine'. duž -i (g. mn. duži) ž 'mera za dužinu (200 hv, 1 hv = 1.896 m). — Kod trece duži ćemo počet kosit. 2. predl 'uzduž, po dužini'. — Duž čitave njive nije bilo ni j'ednog korova. dužan -žna -žno 'koji ima dužnost, primoran, obavezan'. — Ja sam dužan i gazdinu zemlju da obradim. 2. 'koji ima duga, koji je obavezan platiti, vratiti dug'. — Dužan sam u bang i moram vratit. Izr. Ko je ~ i na Božić je tužan! Ni kriv ni ~ 'nevin'. dužica ž dem. od duga. dužijanca 'dožejanca ž 'svečanost o završetku žetve'. (Narodni običaj kod Bunjevaca, nastao još u vreme kad su živeli u prijateljskim zadrugama. Kraj žetve je proslavljen, jer je jedan od najvažnijih poslova uspešno priveden kraju i ,,biće kruva za sve". Žeteocirisari i žene ili devojke ~ risaruše, koje iza kosaca drvenom kukom kupe žito i slažu u snopove, po završenoj žetvi, na čelu sa najboljim risarom—bandašom i njegovom risarušombandašicom, vraćaju se na salaš, okićeni ~ bandašvencem ~ ostali perlicama od žita. Žitni venac se predaje domaćinu, koji ga veša u ambetušu (v.), a zatim im nazdravlja vinom iz bokala i nastaje opšte veselje). dvared pril. 'dvaput'. — Ja sam kod tebe već dvared bio, a ti kod mene još ni jedared. Izr. Dvared slaže, dok jedared zine 'više laži od istine'; dvaredtrired 'više puta'. dvocivka ž 'puška sa dve cevi'. — Sićam se dobro, dvocivka je uvik visila na zidu iza vrata u sobi. dvoger m 'dvobrazdni, gvozdeni plug'. — Kad na dvogeru orem, onda tri konja upregrem. dvogoče -eta s 'ždrebe ili tele od dve godine'. — 0(će)š mi prodat to tvoje dvogoče? dvogodac -oca m 'životinja mužjak od dve godine'. — Nije to još pravi ždribac, tek je dvogodac. dvojak -a -o 'na dva načina, dve vrste'. — Ti ko da imaš dvojaku miru: jedna za trizne, a druga za pijane mušterije. dvojako pril. 'na dva načina'. — Kako možeš dvojako volit jednog istog čovika?! dvojca m 'dva muškarca'. — Oćete 1 moć vas dvojca što bi drugi dobar jedan uradio?! dvojit -im 1. 'razdvajati, odvajati'. — Kako bi vas mogla dvojit kad ste mi rođena dica?! 2. 'kolebati se, sumnjati u istinitost'. — Dugo sam ja dvojio, al su oni tajili pa se nije znalo da njim je cura divojkom rodila. dvojka ž 1. 'brojka 2'. 2. 'Bure od dva akova'. — Za Božić ćemo otvorit dvojku vlna. dvojke ž pl. t. 'blizanci'. — Katina Marica je rodila dvojke. dvojnice pl. t. 'narodni duvački instrument od drveta sa dve cevi, diple'. — Kad ne znaš lipo svirat, ostavi te dvojnice, nemoj po cio dan ćurlikat. dvokat ata m 'pravni zastupnik' v. fiškal, prokator, odvitnik. — Samo dvokat ga je košto lanac zemlje. dvokolica ž 'kola na dva točka'. — Tončo je zdravo volio da se provoza dvokolicom. dvorba ž dvorenje, posluživanje. — Dida su se pridali za dvorbu teta Mari, posli njeve smiti biće sva zemlja tetina. dvoredan -dna dno 'u dva reda (kaput, plug dvobrazdaš)'. — Je 1 bio skup taj dvoredan plug? dvorit -im nesvr. 1. služiti, posluživati'. — Dopratio se s nikim bangalolama, neću da dvorim te bitange, pa sam prišla kod tebe. 2. 'brinuti se o nekom, negovati'. — Bać Joso je sad osto brez ikoga ko će ga dvorit kad se razboli. dvostruk -a -o 'dva puta veći (deblji), udvojen'. — Metni ti dvostruku štrangu, da konji ne pokidaje ako naglo trgnu. dvostruko pril. 'u dvostrukoj meri, dvaput više'. — Dobar si ti birtaš, samo ti grifla dvostruko piše. dvovlasnik m 'onaj koji ima zemlju s obe strane granice'. ~ ima nas ode više dvovlasnika, živimo s ove strane, a zemlja nam je s druge strane granice.


džačić m dem. od džak. džačina ž augm. i podr. od džak. džak džaka m (N mn. džakovi -ova) 'vreća'. — Čivfucki ~ 'vreća od 70 kg. 'izr. ~ brez dnola 'rasipništvo'; našo ~ zakrpu! 'jednaki su'; ~ na rame, daj mi gazda rane 'prosjak'. džandrljiv -a -o 'koji mnogo prigovara, svadljiv'. — Dobar mi je čovik, samo da je malo manje džandrljiv. džangrižljiv -a -o v. džandrljiv. džapat (se) džapam (se) nesvr. 'svađati se, prepirati se, buniti se tražeći nešto'. — Ne bi moro, al voli da se džapa oko svakog posla. džedženje s gl. im. od džedžit. — Kazala sam mu: nema vi'še džedženja — ako ne dođe na vrime na užnu, ja ilo sklanjam s astala. džedžit džedžim nesvr. 'dugo stajati, provoditi vreme (ponekad i čekajući što), dreždati'. — Vika amena džedže u mijani. džega ž v. kapica. — Mlade neveste i udate žene kad upletu kosu u konđu, stavljaje na glavu džegu (So). dželebdžija 'trgovac volovima'. — Vodimo volove da i(h) prodamo dželebdžiji. dželepci pl. t. 'ugojeni volovi'. — Dželepci neće više da idu, prodaćemo i(h). džep džepa m 'kesica, prorez na bilo kom delu odeće u kojoj se nose sitne stvari i novac'. — Sta možem da učinim kad mi je prazan džep. džeparoš m 'onaj koji vrši krađe iz džepova, džepar'. — Počo je ko džeparoš a posli će postat pravi lopov. džibra ž 'ostatak komine ili drugog voća posle peoenja rakije'. — Više je bilo džibre od komine nego od šljiva. džiger(i)ca ž 'jetra, hepar. — Nemoj mi ist džiger(i)cu. Izr. crna ~ 'jetra'; bila ~, lepušina 'pluća'. džigernjača ž 'jetrena kobasica'. — Kad koljemo, mi nikad ne pravimo džigernjače, sve ode u diven(i)ce i krvavice. džilitat se -a(m) nesvr. 'ritati se'. — Veži nakraće tog ždripca da se ne džilita \eć toliko. džilitnit se -ne se svr, 'ritnuti se'. — Biž dalje, jel ako se kobila džilitne ~ teško tebi. džomba/džomba ž 'izbočina, neravnina (obično na putu od skorenog i sasušenog blata)'. — Ti ko da baš oćeš da me vozaš po ovim džombama?! džombav -a -o 'pun džombi, neravan (o putu)'. — Nećemo valdar i natrag ić po onom džombavom putu? džonjat džonjam nesvr. 1. 'dremati (sedeći)'. — Ja tio da uđem kad vidim ker džonja na vratima, nisam smio od njeg. 2. 'dugo čekati (pred nečijim vratima)'. — Di si tako dugo, otkad već džonjam, a tebe nema, pa nema. džora ž 'mršava svinja (ispala iz tova)'. — Neće da idu, ko da sam same džore zatvorio u obor. džulov -ova m 1. 'veliki ovčarski pas'. — Kažem vam, džulov veiik ko tele. 2. 'propalica, probisvet'. — Ne puštajte iog džulova ni u avliju, a ne da mu još i ist date. džumle pril. 'skupa, zajedno, đuture (v)'. — Istresi ti samo tamo džumle u košar, ja ću to kod kuće potribit.

đače -eta s dem. od đak. đačić m dem. od đak. đačit -im nesvr. 1. 'pohadati školu'. — Ne đači više, izvadili smo ga i(s) škule. 2. 'pevati'. — Voli 1 vaša ćer pivat? — Ta kako ne bi, đači mi po cio dan. đački -a -o 'koji se odnosi na đake'. — Usput je izgubio đačke knjige.

đački pril. 'kao đak, poput đaka'. — Ja ga pitam jel je znao, a on se samo nasmije nako đački. đak đaka m (mn. đakovi g. mn. đakova) 'učenik'. — Od ove jeseni imam i ja đaka, pošo mi je sin Đuka u škulu. đakela m i ž 1. augm. od đak. 2. 'učenik višeg razreda'. ~ on je moj đakela, vel(i)ke škule uči, biće doktor. đakovanje s gl. im. od đakovati. — Mani Tomu, omatoriće u đakovanju! đakovat đakujem nesvr. 'učiti, školovati se, ići u školu'. — Znači, ti si đakovo zajedno s našim sinom? đakunica ž 'učenica'. — Marija je dobra đakunica, zdravo je fali učitelj. đe, đi 'uzvik kojim se teraju konji, điha'. đengav -a -o 'bolešljiv, slab'. — Od kako je vako rđavo vrime, ja se tako đengavom osićam da bi furtom mogla Iežat, đerdan -ana m 'ogrlica (od bisera, od dukata, zlatan lančić i sl.)'. — Cuiku nikad nisi mogo vidit na sokaku brez đerdana oko vrata. đerdančić m dem. od đerdan. đerđan -ana m v. đerdan. đerđap m 'drven okrugli ram (za ručni rad, vez), đerđef'. — Sidila je kraj peći i na đerđapu vezla. đerma ž 'đeram'. — Škripi đerma ko je na bunaru ... (nar.). đermac m 'deo đerme (poprečno drvo, učvršćeno gvozdenim klinom u rašlje soje i na jednom kraju opterećeno kamenom ili komadima gvožđa, radi lakšeg izvlačenja kabla sa vodom)'. đidija m 'snažan i hrabar mlad čovek'. — E, Kate, tvoj Marko je izraso u pravog đidiju! đido m v. đidija. đikat -am nesvr. 'naglo rasti'. — Alaj, vaši kuruzi đikaje, ko da ji kogod vuče i(z) zemlje. đilkoš m 'obestan mladi čovek, kavgadžija'. — Ne bi tribalo da se baš s Pajom zdravo družiš, ako je istina da je on đilkoš, kako niki ljudi kažu. ~ mađ gyilkos. đinđa ž 1. 'nakit'. — Rozika zdravo voli da se đinđama kiti. 2. 'nemoralna žena'. — Rastala se Roska s čovikom i postala đinđa. đinđat se đinđam se nesvr. 'provoditi nemoralan život'. — Đinđa se ona sa svakim ko mož platit. đinđuva ž 'minđuša'. — Ne volim što nosi šarene đinđuve. đipat đipam nesvr. prema đipit. đipit im svr. 'naglo ustati, skočiti (sa kreveta ili stolice radi polaska)'. — Ta, sidi još malo, di si đipio ~ oću i ja s tobom da divanim. đira ž 'pukotina'. — Jesi 1 ti, Ante, vidio kaka ti se đira pojavila na zidu od salaša? đoče pril. v. doče. — Babo, bole, me noge, ja bi da me malo nosite đoče. đon đona m 'potplata za obuću'. — Prožuljo mi se đon na čizmama. đonit -im nesvr. 'pribijati đon na obuću'. — Čizme su dobre, nisam ji još ni đonio. đorat đoram nesvr. 1. 'bacati jedan predmet sa mesta na drugo mesto'. — Zašto oma ne ostaviš na misto tu tašku, već je samo đoraš tamo vamo po sobi? 2. 'dovoditi koga u smešnu situaciju'. — Okani se već tog momka, dokleg ćeš ga đorat? đornit se -nem se svr. 'napiti se, naljoskati se'. _ Svi ste vi dobro se đornili, pa sad baljezgate. đornut -a -o 1. 'napit'. — Kad Jakov piva, onda da znate da je đornut iz boce. 2. 'umno ograničen, ćaknut'. — Maloje on đornut, ko da nije treću noć dočuvan. đubraš -aša m 1. 'onaj koji odnosi đubre'. Stigli su đubraši da iznesu đubre. 2. 'pokvarenjak'. — Nisam virovo da je Lozan taki đubraš: tražio je novaca samo na misec dana, a sad ga već po godine nema ni na ovu stranu. đubrav -a -o 'koji se ponaša kao đubre, lenj, neradnik'. — Koga ona da svituje kad je i sama neuredna i đubrava žena. đubre -eta (zb. im. đubrad) s 1. 'smeće'. — Triba iznet ispod konja đubre. 2. 'stajsko gnojivo (za đubrenje zemlje)'. — Vukli smo đubre na zemlju i razbaclvali prija oranja. 3. 'ološ'. — Nije to čovik, on je odavno već posto đubre. Izr. Dao se u ~ 'postao neradnik'. đubretar -ara m v. đubraš 1. đubretara ž 1. 'prljava, neuredna ženska osoba'. — Ta đubretara ima samo jezičinu, a zdravo joj smrdi rad. 2. 'moralno pokvarena ženska osoba'. — Lipo je obučena i nasmijana, al je u duši đubretara. đubrište s 'mesto na koje se baca đubre i smeće, smetište'. — Nemojte mi svud po avliji pravit đubrište. đubrit -im nesvr. 'dodavati zemlji đubreta'. — Kako zemlju đubriš, tako ti i rodi. đuga ž 'sud za vodu (grnčarija u raznim, veličinama, sa širim grlićem Pije se kroz dršku na kojoj se nalazi mali otvor). Izr. Dotleg

~ na bunar iđe dok se ne razbije! đumanje s gl. im. od đumat. — Po đumanju ga svi u kraju znadu. đumat am nesvr. 1. 'ići teškim korakom ljuljajući se'. — Nije ružan momak, samo kad iđe zdravo đuma. 2. 'igrati bez takta, đuskati'. Svi lipo igraje, samo Pere đuma ko kaki medvid. urđev(o) s 'Đurđevdan (od Đurđeva do Đurđeva, za godinu dana, su se sluge zapošljavale kod gazda na imanju)'. — Izr. Ako se ne vladaš kako triba, oma će doć tvoje Đurđevo 'biće otpušten'. đurđica ž bot. Convallaria majalis, đurđevak. đuturaš -aša m 'radnik koji radi đuture, u akord'. — Đuturaši su mi brali kuruze ove godine. đuture pril. 'sve skupa, u celini, ukupno bez pojedinačnog merenja ili vaganja, akord'. — Latio se ko da je đuture pogodio. đuvegija m 'zaručnik, verenik'. — Ako š se udat, đuvegija je tu. 2. 'muž, suprug (pogrd.)'. — Kako se vlada tvoj đuvegija? (misli na muža zbog nekih bračnih grehova). đuvegijin -a -o 'koji pripada đuvegiji'. — To je đuvegijin konj, malopre je dojašio na njemu.

E
edan edna edno 'jedan'. — Edno pile je crklo. Izr. ~ ko niedan 'jedan ima male vrednosti'. ~ pa dosta 'kad je i taj nevaljao'; ~ lasta ne čini proliće! up. jedan edared 'jednom, jedanput'. — Edared će i tvoj suđeni doć, pa ćeš se udat; up. jedared. edem (ti), edo (te) 'rečca za grdnju umesto psovke: edem ti imena; edo te inoš (v.). egede egeda 'violina'. — Njegove su egede uvik pod pazuvom. egzamen m 'ispit zrelosti'. — Moj Antun je danas položio i egzamen. egzekucija ž 'zaplena i prodaja dužnikove imovine, ovrha'. — Tušta je gazda propalo egzekucijom. egzekutor m 'izvršilac sudske odluke ili upravnih organa, izvršilac uopšte'. — Egzekutor je sve na salašu popiso i ako za osam dana ne platimo dug, prodavaće se na dražbi. egzercir -ira m 'vežbanje vojnika'. — Najteži mi je bio svaki dan i po svakom vrimenu egzercir. ejo -e m zool. Accipitridae, jastreb (i uopšte ptica grabljivica). ekstra pril. 'naročito, štogod'. — Meni su kazali da je to ekstra sime za lubenice. el vezn. 'ili'. — El ćete bit dobri, el ću vas oma poslat vašoj kući! Sidi naprid el natrag di ima mista. El ćeš sad doć el te on m'kad više neće pogledat. Izr. El el 'iliili, neka se odluči, neka bude uspeh ili neuspeh'. emelet m 'sprat'. Kupio je kuću na emelet. mađ. emelet.

endek m 'jendek'. — Eno tvog Tune, opio se pa spava u endeku. endelebendele stalni izraz: 'lutati bez svrhe i cilja, izbegavati posao i svaku odgovornost'. — Nemoj ti, Mate, samo okolo endelebendele, već uzmi motiku pa u brazdu ko i drugi. enđuto -ova m 'upaljač'. Di je samo nabavio enđuto pa se fali prid svima. enga ž 1. 'jenđa, drugarica, pratilja neveste u svadbi'. — Moje dvi druge će mi bit enge na vinčanju. 2. 'pratilja bandašice na žetvenoj svečanosti'. — Neće valdar bit lipče obučena enga od bandašice. enjat enjam nesvr. 'jenjati, slabiti, nestajati'. — Ne znam od čega mi tako svinji enjaje? eptika ž 'plućna tuberkuloza'. — odnela je eptika već tušta čeljadi od naše obitelji. eptikav -a -o 'tuberkulozan'. — Neće dugo još izvuć, sirota majka je eptikava. erberečka ž 'društvena igra dece i odraslih (Dve grupe dečaka i devojčica — ili momaka i devojaka ~ postave se na desetak metara udaljenosti jedni prema drugima. Naizmeničnim pozivanjem po jednog igrača iz suprotne strane da zaletom raskine njihov „lanac", gube se ili osvajaju poj'edinci i tako se gubi ili dobija igra)'.

Ercegovac -ovca m 'Hercegovac'. — Niki kažu da smo i mi Bunj'evci poriklom Ercegovci. Ercegovina ž 'Hercegovina'. — Ja sam služio katane u Ercegovini. Ercegovka ž 'Hercegovka'. — Ne znam esu 1 i Ercegovke tako tvrdoglave ko Bunjevke?! ergela ž 1. 'veliki broj konja'. — Čija je to ergela, tušta konja imadu. 2. 'uzgajalište konja'. — U ergeli se odgajaje samo trkački konji. erit (se) erim (se) nesvr. 'postavljati (se), dovoditi (se) u iskrivljen položaj'. — Ej, komšij'a, tvoj voz se eri na jednu stranu, pazi da se ne izvrneš! ~ se 'hvaliti se', — Stipane, nemoj se sam falit kad te znarno ko staru krajcaru. Izr. Ko se fali, sam se kvari! erlav -a -o 'kriv, iskrivljen, nesiguran na nogama'. — Ne znam koji mi je andrak danas, tako sam erlav ko da me je kogod istuko. esap -apa m 'račun'. — Edno je esap, a drugo je kako si ti prošo. esapit -esapim nesvr. 'računati'. — Metni ti to na plajbas, nemoj napamet esapit. escajg m 'pribor za jelo (kašika, nož, viljuška). esencija ž 'koncentrisano sirće'. — Na litru esencije triba ulit pet litara vode i onda mećat papriku. espap -apa m 1. 'roba za trgovinu'. — Espap do espapa, al ne pitaj pošto je? 2. fig. 'Sve pripadajuće stvari (za neki posao)'. — Jesi 1 pokupio sav svoj espap, nemoj štogod da ostane. etogactakoc uzv. 'eto tako'. — Etogactakoc, teško nam je bilo, al je sve porađeno i sad nam je dobro. etrova ž 'žena muževa brata, jetrva'. — Dvi etrove ko dvi žerave žive. v. jetrova. etrovin -a -o 'koji pripada etrovi'. — Etrovina dica vole mene ko da sam njim rođena mater. etrvica ž dem. od etrova. — Etrvice, ja ti nisam kriva, što tvoj čovik kod mene noćiva (nar.). evedra ž 'pojata, zaklon za stoku izrađen od trske ili kukuruzovine'. — Sklonili smo ovce u evedru dok oluja ne prođe. evenga/evenka ž 'sa lozom ubrano grožđe i u kitu povezano (obešeno se čuva za zimu)'. — Ocikli nikolko evenaga pa će i(h) obisit na tavan da imamo i za zimu malo grožđa.

F
fain pril. 'prilično'. — Fain ste vi uradili za jedan sat! fainski -a -o 'zgodan, lep (momak, čovek)'. — Lozika toliko zabavija Lazi, a on je baš fainski momak. fainski pril. 'zgodno, lepo'. — Fainski izgleda ta tvoja nova cura. fajer m 'krov na jednu vodu (spušta se sa zida samo na jednu stranu)'. — Mala kuća na fajer. fajta ž 'rasa, pasmina'. — Ne volim kera zdravo bisne fajte. fala ž 1. 'hvala'; fala ti lipo! 2. 'hvalisanje'. — Fale puna usta, a zakrpa zakrpu jebe. faličan -čna -čno 1. 'koji ima kakvu manu nedostatak; neispravan'. — Ja bi kupio tu ponjavu, al kako vidim na dosta mista je falična. — Momak nije ružan, samo je faličan na jedno oko. — Nećeš se udat valdar za tog faličnog čovika?! 2. 'neraspoložen'. — Mani me danas, taka sam ko falična. falinga ž 'mana, nedostatak, pogreška'. — Momak nema nikake falinge; Konj je dobar al ima jednu falingu: vuća se kad mu priđeš. Ako u tkanju ispadne kaka falinga, snašica proberu, pa te lošije meni dadu. falisav -a -o 'hvalisav'. — Žena je malo falisava, al nije rđava po duši. falit -im svr. i nesvr. 1. 'nedostajati, pomanjkati'. ~ imali su svega i svačega, samo njim je jedno falilo: nisu imali dice. 2. 'pogrešiti'. — Rozika, moram ti kazat da si zdravo falila što nisi došla na skupštinu, bio je tamo i tvoj bivši momak Vranje. 3. 'izostati'. — Stipan je danas falio iz škule, bio je bolestan. 4. 'poludeti (fig.)'. — Jesi 1 čula, kažu da je Joža falio pameću?!

falit falim nesvr. 'hvaliti'. — Dobrog konja ne triba falit. faljen bog v. faljen Isus. faljen/faljen Isus 'pozdrav pri susretu (u staro doba mladi su obavezno pozdravljali starije, bez obzira na lično poznanstvo, a stariji su im otpozdravljali sa: Amen, Amen uvik, Ovik faljen bio)'. familija ž 'porodica'. — A od koje si ti, monče, familije kažeš? familijaran -rna -rno 'koji je u vezi sa familijom, porodičan'. — Čuvo sam da si dobar rabadžija, al kaži mi jesi 1 familijaran čovik? fanak -nka m 'krofna'. — Dobri su ti, Mande, fanki, samo da si malo više napekla; fanki sa sirom, ~ s pekmezom, ~ sa šećerom. fanfulja ž 'ženski polni organ' Izr. Tvoje mame ~ 'psovka'. faramucika ž 'podvala'. — A ja vam kažem, da se čuvate Markove faramucike! farba ž 'boja'. — Kupi mi malo modre farbe, triba mi za izvlačenje plaše na zidu; — Čula sam da si kupila novo ruvo, a kake je farbe? farbač -ača m 'jedna vrsta materijala, tkanine za radne suknje'. — Nisam davno kupila ovu suknju od farbača, a već se na dosta mista proridila. farbar -ara m 'onaj koji se bavi farbanjem, bojadžija'. — Odneću onu moju vidnu maramu, da mi farbar ufarba na duvansko. farbara ž 'trgovina u kojoj se prodaje farba'. — Samo ti iđi i traži, i u farbari se prodaje kenjača. farbarka ž 'žena farbar'. farbat farbam nesvr. 1. 'bojiti, bojadisati'. — Farbaćemo lece od ambetuša. 2. 'ulepšavati, podvaljivati (fig.)'. —. Jel, Kate, ne farbaš ti mene?! fartoknit (se) fartokne (se) nesvr. v. artoknit (se). fasija ž 'sudska isprava o vlasništvu nekretnine'. — Mate, svrati kod dvokata i donesi fasiju za ona tri lanca zemlje. fasovat -ujem nesvr. 1.'sledovati, dobiti što mu pripada'. — Mi smo već fasovali šećer i so za ovaj misec. 2. 'dobiti batine'. — Fasovaće on svoje, samo da baćo stignu kući. fasung m 'ono što kome sleduje, sledovanje (naročito u vojsci)'. — Mi, obični katane smo uvik dobijali slabiji fasung. fat (Gmn. fativi) m 'hvat (mera za dužinu — 1.896,5 m)'. februvar m 'drugi mesec u godini'. feder m 'opruga'. — Čujem da je Joško kupio kola na federe. fektovat -ujem nesvr. 'bećariti se, bekrijati'. — Vi kažete da je Vranje dobar, a ja sam čula da voli fektovat. fela ž 1. 'vrsta, soj, sorta'. — Svi smo dobri dok ne dirnemo u tu vašu žensku felu. 2. 'način'. — Pečeš to malo tista, pa si se uzvrtila ko da je u pitanju sto fela. ferbla ž 'hazardna kartaška igra'. — Odnela je njemu ferbla već deset lanaca. ferblat se -am se nesvr. 'kartati se ferbla'. — Po cilu noć se ferblaje kod nikog „Ćuse". fićfirić -ića m 'vetropirasti mladić, kicoš, gizdavac'. — Zagledala se u tog fićfirića pored toliki naši salašarski dobri momaka. fićkat -am nesvr. 'proizvoditi zvuk (npr. udarcem biča, zviždanjem)'. — Kad ja bičom fićkam, ne triba mi pulin da ovce tira. fićnit -nem svr. 1. prema fićkat. 2. 'baciti'. — Na koga je taj naš deran tako neuredan, kad dođe i(s) škule, on samo fićne torbu u zapećak, pa ajd u sigru. fićok -oka m 'čokanj'. — Ne mož bit trizan kad je jedno za drugim popio pet fićoka rakije. fićokat -am nesvr. 'piti, opijati se iz fićoka'. — Eno, tvoj i moj čovik od jutros fićokaje. fićuk m 'zvižduk'. — Dosadio mi je njegov fićuk. fićukat -am nesvr. 'zviždati'. — iđe i Tuniša, poznam ga po pismi koju fićuka! fićuknit fićuknem svr. — Ne daj Bože da te čujem, da ode ficukneš! fićura ž 'svetiljka sa lojem, lojanica'. — Kad nazobiš konje, utrni fićuru u košari. fijaker m 'poluotvorena kočija za javni prevoz (sa dva ili jednim konjem)'. Iđemo fijakerom u svatove. fijakeroš m 'fijakerist(a)'. — Fijakerošu, ako možeš friščije, žurimo se.

fijočica ž dem. od fijoka. fijoka ž 'ladica'. ~ ostavi pregače u dolnju fijoku dolafa. fijuk m 'oštar zvuk proizveden brzim strujanjem vazduha ili brzim kretanjem nekog tela kroz vazduh'. — Što volim lipe konje u karucama i kad se čuje fijuk kandžije. fijukat fijučem nesvr. 'proizvoditi fijuk.' — Odavno nije taki ladan vitar duvo da sve fijuče. fijuknit fljuknem svr. 'proizvesti fijuk'. — On pukne bičom, a švigar mi pored uveta fijukne. fikarit -im nesvr. 'odsecati (veliki komad)'. — Kome ti, Mate, fikariš toliki komad šunke kad vas samo dvoj(i)ca ručate? filanc 'fi'lenc m v. financ. — Najviše filanca je bilo rodom iz Like, ko i žandara. filc m 'valjani materijal za izradu šešira i seljačkih čarapa (naročito pogodnih za klompe)'. filer -era m 'najsitniji austrougarski novac'. — Ne vridiš ti ni po filera. mađ. filler.

filk m 'vrsta kartaške igre (sa 32 karte)'. — Ima i nas četver(i)ca da udarimo u filk? filkovat se -ujem se nesvr. 'kartati se filka'. — Filkovali smo se cilo poslipodne. financ m 'poreznik (uniformisani finansijski službenik), finans'. — Samo da ne naiđe baš sad kaki financ kad rakiju pečemo. fini -a -o 'uglađen, otmen'. — To je taki fini čovik, a baš nije učio bogzna kake škule. fino pril. 1. 'lepo, dobro'. — Baš mi je fino ode kod vas. 2. 'lukavo, podmuklo'. — Alaj su te sredili nako fino da ćeš zapantit dok si živ. finjaški -a -o 'probirljiv'. — Sirota Krista, zdravo je muči ona njezina finjaška svekrova. fircat -am nesvr. 'šiti krupnim bodom (sklapati skrojeno pre konačnog šivenja)'. — Dok ti fircaš suknju, ja ću prišit puca na leveš. firkat -am nesvr. 'škrabati, piskarati'. — Kako smiš da frrkaš po baćinom notesu?! firnajs m 'razređivač za farbu (za masno bojenje)'. — Kad smo brže potrošili one dvi litre firnajsa? fiskac uzv. 'zvuk koji se čuje pri udaru, šamara i sl.' — On mene gurne, a ja njega fi'skac štapom po leđi. fiškal -ala m 'advokat'. — Moram ić kod fiškala, tužio me komšija za štetu u kuruzima. flancovat -ujem nesvr. 'bezobzirno trošiti (razbacivati novac). — Flancovali su dok je trajalo, a sad drugima zavide. flandra ž v. drolja. — Dovo je flandru u kuću pored žive žene. flanel -ela m 'laka mekana pamučna ili vunena tkanina'. — Lujza, sašiću ti jednu suknju od flanela. flaster m v. asvalt. — Mi se svako veče šetamo na flasteru. flasterisat -šem nesvr. 'popločavati (put, obor, trotoar)'. — Juče smo flasterisali isprid kuće. fleka ž 1. 'uprljano mesto, mrlja, najčešće na tkanini'. ~ imaš fleku na košulji, to ti je cigurno od paprikaša. 2. 'zakrpa (na cipeli ili odelu)'. — Probušio mi se đon na čizmama, moraću odnet kod čizmara da metne fieke. flekav -a -o 'uprljan, koji ima fleke'. — Oma da si skinio taj flekav prusluk sa sebe. flićkat flićkam nesvr. 'izbacivati izmet u žitkastom obliku (čovek, životinja)'. — Svinče koje tako flićka nije zdravo. flober m 'jednocevna puška malog kalibra'. — Nemam ja dvocivku nego samo jedan fiober. fluktus m v. bikačik. — Tako ga je oparmačio fluktusom da mu je kaput popuco na leđima. flundre ž mn. 'odelce sa dugmadima (ujedno) za dete (na turu rasečene)'. — Ti si, monče, kandar tvoje flundre malo umokrio?! fodor m 'ukras, nabor na donjem delu zavese ili haljine'. ~ imala je na suknji fodor u dva reda. forinta ž 'novac od dve krune ili sto krajcara u bivšoj AustroUgarskoj'. — Dobila sam od ujne srebrnu forintu. forma ž 1. 'metalni kalup (za izradu kolačića)'. — Julkice, nađi mi onu formu ko zvizda, oću š njom da pravim gurabiice. 2. 'izrezan karton u obiiku mladog meseca (stavlja se u maramu kojom se glava vezuje, da bi povez imao bolje i lepše držanje)'. ~ imala sam dvitri forme, a sad mi triba za ovu maramu i ni jednu ne možem nać. 3. 'oblik, izgled'. — Ne kažem, kobila je lipe forme, samo da nema kaku unutrašnju falingu?! formast -a -o 'lepo oblikovan, lepog izgleda'. — Kazali ste da je momak visok i formast, a onje debo ko bure. fota ž 'zaloga (u jednoj društvenoj igri)'. — Sigrali smo se fote i ja sam u tom izgubila prsten.

fraćka ž 'praćka'. — Ja sam tio vrepca fraćkom, al sam trevio pendžer. frajla ž 'neudata ženska osoba, gospođica'. iir. matora ~ 'usedelica'. frajlica ž dem. od frajla; mlada gospođica'. — Vid(i)la sam našeg notaroša i jednu frajlicu s njim, valdar mu je to ćer. frakat se -am se nesvr. 'preterano i neukusno se šminkati'. — Nije ružna cura, al tako se zdravo fraka da izgleda ko strašilo. franjevac -evca m 'kaluđer franjevačkog reda (Franje Asiškog)'. — Franjevce ritko mož vidit med svitom. fras m 'šok'. — Ne viči tako na to malo dite, mož ga fras stegnit. fratar -tra m 'monah, kaluđer, čovek koji pripada crkvenom redu'. ~ imali su jednog sina, taj je očo u fratrove i nikad ne dolazi kući. frfljat -am nešvr. 'brbljati, govoriti nerazumljivo, bez veze i smisla'. — Šta si mi došo kad si se naloko i samo mi tu frfljaš! frišak -ška -ško (komp. friščiji -a -e) 1. 'svež'. — Nisu vam baš fri'ška ta jaja! 2. 'brz'. — Kažem ja baći da si ti zdravo frišak deran! friško pril. 'brzo'. — Iđi tamo i friško se vrati. Izr. Ko friško sudi, friško se i kaje! Mali lonac friško prikipi! frkćat -ćem nesvr. 'frktati (duvati kroz nos)'. — Čuvaj se konja koji frkće! froljit froljim nesvr. '(ne) mariti, (ne) obazirati se na tuđe reči, savete; (ne) misliti na koga'. — Šta trčiš za njim, kad on ni ne frolji za tobom. froncla ž 'kita, resa (u neuglednom obliku)'. — Kad je već toliko iznošeno ruvo, onda je bar mogo one froncle da posiče da ne landaraje oko njeg! front m 'prednja strana (zgrade, lica i s!.)'. — Lako ćeš poznat kuću: s fronta ima tri pendžere. fronta ž 'bojište, ratište'. — Nije mi tu čovik, na fronti je. frtalj m v. vrtalj. fuga z 'žleb između cigala na zidu'. — Samo ti lipo izvuči fuge. fugovat fugujem nesvr. 'izvlačiti fuge na sastavcima cigala'. — Ti ziđaj dalje, a ja ću počet fugovat ovo što je dosad iziđano. fukara ž/m 'nevaljalac, mangup, propalica'. — Taj tvoj Graco je obična pijandura i fukara. fulajtar m 'trčkalo, svaštar (u službi nekoga)'. — Ča Bruno je poručio da odeš danas kod njeg. — Otkud znaš? — Slao je onog njegovog fulajtara. funta ž 'mera za težinu (oko 1/2 kg.)'. — Nadigo je graju zbog mesa, a tu nema ni po funte. funtaš -aša m 'kantar kojim se meri na funte'. — Nosio je na pecu malo krumpira i luka, a na funtašu je mirio. funtašica ž 'vrsta jabuke (zimske)'. — Očisti jednu funtašicu pa ćemo peć pogače s jabukama. furda ž 1. 'otpad, škart (metalni, tekstilni)'. ~ oma da si bacila na đubre te zamazane krcice i nemoj mi više makar kaku furdu dovlačit u sobu. 2. 'propalica'. — S kojim pravom ta furda viče na svoju ženu, a da nije nje, ne bi imo šta ist! furija ž 'bes, mahnitost, razjarenost'. — Kad je čula da su joj sina istukli, doletila je ko furija! furt/furtom pril. 'stalno, neprekidno'. — Odvedi malog Ivana s tobom, furt se drži za mene, pa ne možem da radim. Izr. Furtomfurt. furtačit/furtučit -im nesvr. 'ponavljati, neprekidno i uporno na ncčemu insistirati'. — Možeš ti furtučit koliko oćeš, al ja kad jedared kažem da ne mož, onda ne mož i gotovo! fusckla ž 'kratka muška čarapa'. — Di si kupila te šarene fusekle? futar m 'poštar, pismonoša'. — Svaki dan čeka futara, još viruje da će joj se čovik javit digod iz zarobljeništva. mađ. futar.

futirat se futiram se nesvr. 'imati obzira, obraćati pažnju, ustručavati se'. — Šta ima da se futira koga, nek iđe pravo kod gazde i nek od njeg traži šta mu pripada.

G

gacat -am nesvr. 'gaziti po vodi, blatu ili vlažnom snegu'. — I konji i ljudi su gacali po blatu. gaćan -ana m 'golub ili petao kome su noge obrasle perjem'. — Ja samo zviznem, a moji gaćani poleću. gaćast -a -o 'kome su noge obrasle perjem: ~ golub, ~ kokoš'. gaćaš -a m 'čovek koji nosi samo široke dugačke gaće'. — Kako ne bi znali bać Grgu gaćaša. gaće gaća pl. t. 'donji deo rublja (muškog)'. Izr. ~ uzimaće 'od debljeg platna za zimu': ~ u šest pola 'široke gaće za svečane prilike kao nošnja'; pritegnit ~ 'prihvatiti se teška posla'; usro ~; napunio ~ 'ustrašio se'; skrojio mu ~ 'sredio ga u nečemu'; ti su muški samo po tom što ~ nose! 'slabići'. gaćetine pl. t. augm. i pogrd. od gaće. gaćurde i gaćurine pl. t. augm. i pogrd. od gaće. gad m 1. 'prljavština, nečistoća'. — Po avliji je bilo i gada i smrada. 2. 'gadost'. — Njegova usta su puna gada. 3. 'bezvredna i mrska osoba'. — Kuda ćeš, gade, med pošteni svit?! 3. 'u tepanju detetu'. — Gad jedan, najdraži mamin! gadan -dna -dno 1. 'ružan'. — Velik i grbav nos, usta do ušivi, ta gadan čovik. 2. 'prljav'. — Svućemo aljine, zdravo su već gadne. 3. 'nemoralan, nepošten'. — Lovro zna bit zdravo gadan sa ženama kad se napije. 4. 'nepogodan, neprijatan, nepovoljan'. — Gadan je ko lopov. gadit -im nesvr. 'prljati, zagađivati'. — Tiraj svinje iza kuće da ne gade prid ambetušom. ~ se 1. 'osećati muku, mučninu u želucu koja tera na povraćanje'. — Samo nek pomislim na ilo, već mi se gadi. 2. 'osećati odvratnost'. — Gadim se na ljude koji jedno kažu a drugo rade. gadljiv -a -o 'kome se lako zgadi, koji oseća odvratnost (prema nečemu)'. — Ne možem gledat kad kolju svinje, zdravo sam gadljiva na kfv. gadno pril. 'ružno, odvratno'. — Tako gadno pcuje. gadnoća ž 'ružnoća'. — Kad bi Nikola zbog gadnoće moro plakat, ne bi se do smrti manio koliko je ružan. gadov -ova m 'gadan čovek, pokvarenjak najgore vrste'. — Ne osvrći se na gadova, slušaj pametne ljude. gadura ž 1. 'gadna, rđava žena; nevaljalica'. — Nema veće gadure ni u ciloj varmeđi. 2. 'katkad u tepanju detetu'. — Ti si moja najslađa gadura. gadžo -e 'veliki pas (crni), gadža'. — Laje gadžo, al tako ko da je deset lopova navalilo na salaš. gagrica ž 'insekat (zametne se u mesu) zool. Dermestes lardarius'. gagričav -a -o 'crvljiv. — Dali su nam za ilo gagričavu šunku. gajdaš -aša m 'svirač u gajde'. — Gajdaš svira a Joso se paradira. gajdaški -a -o 'koji se odnosi na gajdaša'. — Ja se ne znam veselit uz gajdašku svirku. gajdašov -a -o 'koji pripada gajdašu'. — Slomila se gajdašova prdaljka. gajde -a pl. t. ž. 'narodni muzički instrument sa mehom i frulom'. — Čim čuješ gajde, znaj da se bać Nikola prati. gajka ž 'pokretna kožna grivna na dizginu ili kaišu'. — Kako se pokidala gajka na uzdama? gajtan m 'pamučna ili svilena upletena vrpca koja služi kao ukras na odeći'. — Crnim gajtanom je opšila otunku. gakat gače nesvr. 'puštati, izvoditi glas ,,gaga" (guske, vrane)'. — Volim slušat kad guske gaču. galama ž 'vika, graja'. — Malo se stišajte, ne mož se rič razaznat od vaše galame. galamdžija m 'onaj koj'i galami, larmadžija'. — Onje samo taki galamdžija, al je dobar radnik. galamit galamim nesvr. 'vikati, larmati'. — Tako znadu galamit da me glava zaboli. galant(an) (-tna -tno) 'široke ruke, ugla, đen'. — Al si juče bio galant u mijani. — Ti si. monče, zdravo galantan, oće 1 to doteć. galeba ž 'stočni izmet, balega'. — Očisti tu kravlju galebu. galebat galeba nesvr. 'prazniti debelo crevo (za stoku), balegati'. — Znam da su konji galebali, al zašto nisi očistio? galir -ira m 'okovratnik, kragna'. — Zašto ne prominiš čoviku galir na košulji, sav mu se okrezo. galop -opa m 'najbrži konjski trk'. — Kad odeš na pravi put, pusti ždripca malo u galop. gamizat -ižem nesvr. 'vući se na trbuhu, gmizati'. — Stara je ona i nije čudo što jedva gamiže. gamuždat -am nesvr. 'gužvati'. — Zašto gamuždaš tu suknju, oma da si se manila.

ganak ganka v. gang (So) gancat -am nesvr. 'gaziti po nečemu'. — Sidi s mirom na tom krevetu, nemoj gancat uzgljancu. gančovat -ujem nesvr. 'podmetati nogu (kome da padne)'. — Neću se više s tobom sigrat, ti samo gančuješ. gang m 'hodnik na ulazu u kuću'. — Pogledaj na kraju ganga je jedan pun džak (So) ganj ganja (ganjovi) m 'mešavina slame, kravljeg i ovčijeg izmeta, koja se u toku godine slaže i suši, a stoka je gazi; isečena, služi za dugotrajno održavanje vatre'. Izr. izgledaš ko ganj (obićno za nečasnog čoveka); masan ko — 'prljav'. gar -i ž 1. 'crna prašina od gorenja, sagorevanja, čađ'. — Triba očistit gar iz katlanke. 2. 'pepeo'. — Otresi gar s cigarete da ti ne padne na čaršap. 3. 'bolest žita i biljaka izazvana gljivicama iz por. Ustilagineae'. Izr. Koga peče ladna gar?! gara/gara ž 'crna ovca'. — Ne dam moju garu za tri tvoje ovce. garača ž 'krmača crne dlake'. — Zatvori garaču u svinjak. garadič -iča m 'stepenik na lestvama'. — Slomio se jedan garadič na velikim listvama za tavan. garav -a -o 1. 'čađav'. — Lonac je zdravo garav, teško će se očistit". 2. 'crn'. — Garav momak, garava divojka, garava nam cila familija. garavilo s 'crna boja, crnilo'. — Garavilo ti se istopilo na suncu. garavit -im nesvr. 'crniti, bojiti u crno'. — Zapali j'edno drvce mašine ako nemaš čim garavit obrve. garavo pril. 'zamrljano, zaprljano'. — imo je garavo izmazano lice. garavuša ž 'crna ženska osoba, crnka'. — Cim je garavuša ona voli plave monce. garda ž 1. 'rod vojske'. — Unuk mi služi u gardi. 2. 'pratioci (obično deca), društvo'. — Di je tvoja ~ 'gde su deca'. 3. 'naraštaj, pokolenje', mlada ~. garež m ž 'sloj čađi na zidovima dimnjaka ili na cevima šporeta'. — Kako ćemo skinit tu garež s čunkova? garnjak -aka m 'rupa ispred vrata peći u koju pada pepeo'. — Iznesi gar, pun je već garnjak. garonja m 'crni vo'. — Ne približavajte se garonji, jel vas mož rogovima. garov -ova m 'crni pas'. — Nema boljeg kera od našeg garova. gasit gasim nesvr. 1. 'prekidati vatru ili svetlost'. — Gasi sviću. 2. 'zalivati vodom vapnenac, kreč'. — Gasili smo kreč, sutra ćemo mazat. ~ se 1. 'slabit, prestajati (vatra, svetlost)'-To se lagano samo od sebe gasi. 2. 'rđavo goreti, ne prihvatati vatru (o drvetu)'. — Drva su mokra, pa se vatra često gasi. 3. 'izumirati, nestajati'. ~ umro je bać Tome, pa se tako gasi njegova loza. gatalac -alca m 'gatar, vračar'. — Valdar nisi i ti, Stipane, posto gatalac. gatanje s gl. im. od gatat. — Dogod ima lakovirnog svita, babaTona će živit od gatanja. gatara ž 'vračara'. — iđe babaStana, naša gatara. gatat gatam nesvr. 'proricati, vračati'. — Gatala baba da ne bidne mraza, kad sutra snig do kolina! gater -a m 'višestruka mašina testera, strojna pila'. — Sutra ćemo odnet onaj dud, da nam na gateru ispilaje u daske. gavalir -ira m 'kavaljer'. — Šta bi ti tila valdar gavalira iz varoši?! gazda 1. 'bogataš'. — Nema većeg gazde, kad vam kažem. 2. 'domaćin kuće ~ salaša'. — Nije gazda kod kuće'. Izr. — Ako čekaš da će te gazda gladnog naranit, onda ti je smit od gladi cigurna 'sam se mora izboriti za svoja prava'. Ako gazda nema kože na obrazu, rabadžija nema dlake na jeziku 'poziv na borbu za svoja prava'. gazdačak -čka -čko 'bogat'. — Al je bać Marko gazdačak čovik, kad svake godine kupi po dvadeset lanaca zemlje. — Nek se zna čija kuća gazdačka. Izr. ~ -a cura 'imućna devojka'. gazdački pril. 'bogato, gazdinski'. — Ona je sva taka, još i gazdački iđe. gazdaluk m 'bogatstvo, imanje'. — Svaka bi cura poželila da uđe u taki gazdaluk. gazdarica ž I. 'bogata žena'. — Gazdarica je samo sa išpanom divanila, a on je zapovido svoj čeljadi. 2. 'gazdina žena'. — Gazda i gazdarica su očli na fijakeru. gazdaricin -a -o 'koji pripada gazdarici'. — Čilaša je bila samo gazdaricina kobila za jašenje. gazdašag -aga m 'gazdinstvo, imanje, v. gazdaluk'. gazdin -a -o 'koji pripada gazdi'. — Znao je da nikom ne smi u ruku dat gazdinu pušku. Izr. — Gazdino nebo 'pojam bogatstva:

ko ima, ima sve, pa i „svoje" nebo'. gazdovat -ujem nesvr. 1. 'privređivati, voditi gazdinstvo, imanje'. — Naučio je od dide kako se gazduje. 2. 'praviti nered, raditi nešto nedozvoljeno (o deci)'. — Dica su se vrlo utajila, vidi da štogod ne gazduju. gazir -ira m 'bezalkoholno piće sa sodom'. — Kupi dici dvi boce gazira. gazit -im nesvr. 1. 'stupati po nečem, kvareći (to)'. — Monče, ne gazi mi cviće pod pendžerom. 2. 'kršiti neku obavezu'. — Kaki si mi ti čovik, kad oma gaziš rič koju si dao?! 3. 'pariti se (obično o živadi)'. — Šta je pivcu kad ne gazi kokoške, nećemo imat dobri jaja za nasad. ~ se 'stajati jedan drugom na nogu (u gurnjavi)'. — Zašto se gazite po nogama? gebav -a -o 'slab, zakržljao'. — Šta držiš to gebavo prase med svinjama? gedžav -a -o 'zakržljao, sićušan, malen'. — Tako su mi niki slabi i gedžavi prasići. gedžo s 'prase'. — Dobio sam od strine jednog gedžu na poklon. Izr. Ku(d će)š, gedžo, med debele svinje! 'ne trpaj se gde ti mesto nije'. gegat (se) gegam (se) nesvr. 'klatiti se u hodu; vući se, ići lenjo'. — To se onaj pijani Kalo gega. gegav -a -o 'koji se gega, klati, krivi u hodu'. — Taki je njegov gegav od gegavo pril. 'gegajući se'. — Patka naprid, a pačići gegavo za njom. gegica ž 'sperma'. gelegunja ž bot. stablo sa sitnim bobičastim plodovima Celtis'. gencija ž 'železnička stanica'. — Dobićeš kolača dok stignemo na genciju. gepez m 'mašinist (na vršalici i sl.)'. — Kad se vrše, gepezi uvik dobiju bolju ranu. gergelj -elja 'masna slana proja'. — Pekla sam juče, ne mož svaki dan bit gergelja. gibanj -bnja m 'prednji gvozdeni deo na kolima (pomoću kojeg se pokreću prednji točkovi i levo i desno)'. gibic m 'posmatrač, kibic'. — Ne volim kad mi iza leđa stoje gibici. gibicovat -ujem nesvr. 'kibicovati'. — Luka, možem sist kraj tebe, da ti gibicujem? gibirat gibira nesvr. 'sledovati, pripadati'. — Kad nisi radio, ni ne gibira ti da dobiješ čizme! gidran/gidranj m 'ime konju'. — Kad ja uzjašim mog gidrana! gingat (se) gingam (se) nesvr. v. gegati (se) — Nemoj se gingat, pašćeš zajedno sa stocom. gingav -a -o 'slab, nestabilan, lenj, mlitav'. — Nisam rad da mi dođe na poso taki gingav čovik. ginit -nem nesvr. 1. 'gubiti život, umirati nepirodnom smrću (u ratu, nesreći i sl.)'. — Usvakom ratu najviše mladije ginilo. 2. 'čeznuti, venuti (za nekim ili nečim)'. — Nji dvoje ginu jedno za drugim. Izr. Gine vene srce u menika, što mi moja ne dolazi dika! (nar.). glabat -am nesvr. 'glodati'. — Daj meni meso, a ti glabaj košćure. glacak -cka -cko 'gladak, klizav'. — Pazi kako ideš, jel put je smiznut i glacak. glad m/ž 1. 'osećaj potrebe za hranom'. — Glad me je natiro na to. 2. 'nestašica, nemanj'e hrane'. — Dok glad zavlada. 3. 'velika želja, potreba (za nečim)'. — Kod paora uvik postoji glad za zemljom. Izr. ~ nema oči! 'kad si gladan ~ nema biranja'; umirat od gladi 'biti vrlo gladan'. glada ž 'čobanska koliba (od drveta)'. — Čobani su se sklonili u gladu, zbog oluje i velike kiše (Bi, Čv). gladalica ž 'brus za oštrenje kose'. — Metni novu gladalicu i nali vode u vondir. gladan -dna -dno 1. 'koji oseća glad, koji izražava glad'. — Kaki bi ja čovik bio da idem, a da mi gladan gleda u usta?! 2. 'pohlepan, nezajažljiv'. — Kako bać Josi jedared već nije dosta zemlje, toliko je gladan za zemljom da spava na ronđama, al sve kupuje digod se zemlja prodaje. 3. 'postan, neplodan' — Ne mož ta zemlja rodit kad je gladna, godinama nije torena. Izr. gladna godina 'sušna godina'; otego se ko gladna godina! gladnom čoviku svašta padne napamet 'neimaština goni na razmišljanje'; gladan ko kurjak! gladan trbuv gotova bolest! Gladan kruva ne dopeče! Mrtav ~ 'vrlo gladan'. gladit -im nesvr. 1. 'šakom, šapom ili prstima prevlačiti preko površine čega'. — Ča Ante po po dana glade svoje brkove. 2. 'milovati'. — Čim do nje dođem, majka me s obadve ruke glade po kosi. 3. 'tući'. — Baćo Ivanu tur glade. 4. 'popravljati, doterivati, ulepšavati'. — Dokle ćeš ti, Mace, već gladit to ogledalo, mogla si svu sobu dosad počistit. ~ se 1. povr. prema gladit (1). 2. 'ulepšavati se, lickati se, doterivati se'. — Mačak se naijo i po sata se već gladi. gladnica ž 'osoba koja se ne može Jako najesti, izelica'. — Ivane, nisi valdar ti gladruca, podaj koji zalogaj bratu. gladno pril. 'kao gladan, željno, žudno'. — Ne moraš mi ništa divanit, vidim da gladno gledaš. mađ. gepesz.

gladovat gladujem nesvr. 'ne jesti, ostajati gladan; trpeti glad'. — Tražio je da se radi; al kod njega niko nije gladovo. glanc m 'sjaj, blistavost'. — Neće se ona manit dok ne istera glanc na svakoj čaši. glancat -am nesvr. 'usijati (nešto čišćenjem)! činiti sjajnim'. — Zapaliće se, toliko već glanca taj čirak. ~ se 'blistati se, sjajiti se'. — Baš ti se ne glanca Iampaško caklo. glas (mn. glasovi) m 1. 'zvuk koji se stvara u grlu (pri govoru, pevanju i sl.)'. — Dida su uvlk divanili promuklim glasom. 2. 'vest, novost, poruka'. — Teško nama ako glas do dide dođe. 3. 'pravo izjašnjavanja na izborima, samo izjašnjavanje'. — Ne dam ja svoj glas za makar koga. Izr. ~ puko o njemu 'pročulo se'; brež glasa 'nem'; bije ga dobar (loš) ~ 'govori se dobro (loše) o njemu'; prono se ~ 'pročulo se'; izgubit ~ 'nemoći govoriti (ili pevati)'; izgubit dobar ~ 'izgubiti ugled'; na sav ~ 'što glasnije'. glasan -sna -sno 1. 'koji se dobro čuje, zvučan, jasan'. — Kad smo se onda počeli glasno smijat. 2. 'bučan, koji galami'. — Čuo se glasan divan, pa smo znali da su se monci ponaPiii. glasić -ića m dem. od glas. glasina ž 1. augm. od glas (1). 2. 'ono što se priča, govorkanje'. — Čule su se već svakake glasine o njemu. glasno pril. 'da se čuje, čujno'. — Kaži glasno, da te svi čiiju. glasovit -a -o 'koji uživa dobar glas, čuven, poznat, istaknut'. — Samo ti iđi kod njeg, to je glasovit fiškal. glasovito pril. 'glasno, jako'. — Volila je da zapiva glasovito. glava ž 1. 'gornji deo čovečjeg, životinjskog tela u kome je mozak'. 2. 'um, razum, pamet' — Za take poslove triba dobra —. 3. 'život'. — Ako ufriško ne dokaže da nije kriv, ode ~. 4. 'osoba, čovek, pojedinac, stanovnik'. — Za koliko je glava to žito, što si u risu zaradio? 5. 'ličnost koja upravlja, poglavar, starešina'. — Dok su baćo živi, zna se ko je ~ u kući! 6. 'komad nekog prehrambenog proizvoda u obliku kupe ili lopte'. — Ja nisam donela torte, al evo, tu je jedna čitava ~ šećera. 7. 'v. glavica'. Izr. Teško nogama pod ludom glavom! Ko nema u glavi ima u nogama! Bolje ti je izgubit glavu nego svoju ogrišit dušu! Mala ~ volik mišalj 'i siromašan čovek može biti uman'; iđe ko muva brez glave 'bez ikakvog reda, smušeno'; ~ pada 'gine se'; glavom kro(z) zid 'kad nešto nije moguće učiniti'; da na glavi dubi 'sve što čini je uzalud'; podić glavu 'osmeliti se'; zavrtit glavu 'zaneti, očarati'; igrat se glavom 'dovoditi sebe u opasnost'; izbit iz glave 'učiniti da se zaboravi'; izvuć živu glavu 'ostati živ'; imat bubu u glavi 'biti nečim okupiran'; mućnit glavom 'razmisliti': oprat glavu (kome) 'izgrditi ga'; past na glavu 'načiniti glupost'; pognit, sagnit glavu 'pokoriti se'; svojom glavom samostalno'; s glave riba smrdi 'od starešina potiču slabosti', trljat glavu 'tražiti izlaz iz neke situacije'; usijana — 'zanesenjak'; puca mi — 'opterećen problemima'; ni glave ni repa 'prazan razgovor'; ne zna di mu je — 'pritešnjen problemima'; nisu mu sve daske u glavi 'glup'; namistit pod glavu (kome) 'podvaliti'; ne gori ti kuća nad glavom 'nije hitno'; ni za živu glavu 'nikako, ni po koju cenu' nije to za glavu ako je za nevolju 'iako je hitno, ipak razumno'; puši mi se ~ 'od silnog posla'; pamet nije u godinama, već u glavi! Prazna ~, prazna i avlija! S jaćim nema divana, već smlati uš pa slušaj, ako ti je ~ mila! Ševasta mu ~ 'nakrivo nasađen'; mislio je da mu je ~ do neba 'uobraženko'; crv u glavi 'koji stalno nešto „muti"; Jednom raste salo na krkači, drugom pamet u glavi! Ka će ti ~ sazrijat 'kad ćeš se opametiti'; ~ kuće 'gazda, domaćin kuće'; razbijat glavu 'misliti'; uvrtit u glavu 'tvrdoglavo nastojati da se nešto ostvari'; ~ mi je ko vika 'puna briga'. glavački pril. 'strmoglavo'. — Glavački se spuštio sa slame, pa se malo ugruvo. glavar -ara m 'starešina (različitog ranga)'. — Zna se ko je glavar u varmeđi. glavat -a -o 'koji ima veliku glavu'. — Još nisam imo vako glavatog ovna. glavčina ž 'deo točka (u koji ulaze žbice i osovina kola)'. — Zapali smo u blato do glavčina. glavica ž 1. dem. od glava. 2. 'plod nekih biljaka (luk, kupus)'. ~ oćeš mi dat koju glavicu luka u zajam. 3. 'zaokrugljeni deo nekih predmeta (čiode, eksera i sl.)'. — Mala je glavica na špiodi, pa se iskliznila iz marame. glavičica/glavičica ž dem. od glavica. glavnica ž 'gotovina data na kamate, kapital'. — Samo sam kamatu platio, a glavnica je još ostala. glavnina ž 'najveći deo čega'. — Počela je kiša, al sad nam nece naudit, jel smo glavninu svezli. glavno pril. 'uglavnom, najviše (v. dosta)'— Morate priznat da ste tako friško obrali jabuke glavno Lukinom zaslugom. glavobolja ž 1. 'bol u glavi'. — Maru godinama s prolića muči glavobolja. 2. 'ono što zadaje brigu'. — Krenilo mi je i drugo dite u škulu, sad imam dvi glavobolje. glavonja m 'čovek velike glave (pogrd.)'. — Toliki glavonja a pameti ni za tri zrna. glavurda ž 'augm. i pogrd. od glava'. ~ ima glavurdu, ne bi je tri kera priko razora privukla! gledač -ača m 'gledalac'. — Više je bilo gledača neg svatova. gledat -am nesvr. 1. 'imati oči upravljene na nekoga ili na nešto'. — Ona me je samo tužno gledala. 2. 'imati otvorene oči'. — Nisi se dobro ni probudio a već gledaš di je kruv. 3. 'biti usmeren, okrenut prema nekome, nečemu)'. — Zabat od njegovog salaša gleda pravo u našu avliju. 4. 'gatati'. — Ne znam u čega gleda, al znam da vrača. 5. 'biti naklonjen, voleti'. — Gleda u nju ko u Boga! 6. 'voditi računa, obazirati se'. — Ti gledaj svoja posla. 7. 'podnositi, trpeti'. — Nije mogla više očima da ga gleda. Izr. gledaj ti samo njega 'ne valja što radiš'; ~ zube 'suviše meriti vrednosti'; ~ ispod očivi 'kradom posmatrati'; ~ kroz prste 'propuštati'; ~ crno 'biti pesimista'; ~ popriko 'ne trpeti, ne mariti'; ~ pravo u oči 'ne stideti se'; rado — 'voleti'; ~ s visine 'prezirati'; ko što sad tebe gledam 'svojim očima sam video'. ~ se 1. 'gledati (1)'. 2. 'pokazivati uzajamno raspoloženje,

odnos'. — Gledaje se ko mačka i miš. 3. a. 'voleti se'. Miško i Marica se već odavno gledaje. b. 'slagati se'. — Tribalo bi da se gledaje ko i druga rođena braća. gledit -im nesvr. v. gledat. — Šta glediš u mene ko u čudo? glendžav -a -o 'mlitav'. — Take su mi danas ruke glendžave da ne možem ničeg ozbiljnog da se privatim. gležanj -žnja m 'zglob koji spaja stopalo i potkoleničku kost, članak tarsus'. — Upado sam u snig do gležanja. glib m 'gusto lepljivo blato'. — Ostala su nam kola u glibu. glibovit -a -o 'koji je pun gliba, blatnjav'. — Nemoj puštat ovce u onu glibovitu dolju, mož ti koje jagnje propast. glista ž 'crv'. dičja ~, kišna ~. Izr. Popišala se glista 'proliv'. glita ž 'dleto'. — Zašto nosiš dvi glite, kad sam ti kazo da samo jednu doneseš? glitica ž dem od glita. globa ž 'novčana kazna'. — Ne znam za čega su nam izneli ovu globu da platimo? globit -im nesvr. 'kažnjavati globom'. Ako ne odvedemo kerove na prigled, globiće nas. glocat se -am se nesvr. v. gložit se. — Svaki dan se glocaje, ko da nisu braća i sestre. glođo m 'nezgrapni, koščati, mršavi muškarac'. — Toliki glođo, a ništa nije vridan sam uradit. glođvara ž 'mršava i koščata ženska osoba'. — Di je našo tu glođvaru, ko da nema druga čiji divojaka. gloncija m 'glomazan i nezgrapan muškarac, ljudeskara'. — E, kad bi onaj moj gloncija znao malo mućnit glavom?! gložit se -im se nesvr. 'međusobno se trti, prepirati se, biti u neslozi, svađati se'. — Kaka ste vi braća kad se za makar čega gložite među sobom?! gluno samo u izrazu: gluno vrime 'gluvo doba noći'. — Čuješ li, Pajo, kogod lupa na pendžer? Ja mislim, da mora bit već štogod oko ponoći, ne znam ko bi to mogo bit u ovo gluno vrime?! glupača ž 'glupa ženska osoba'. — Čim zine, oma se vidi da je glupača. glupak -aka m 'glup čovek'. — Zdrav čitav čovik, a ispo sam pravi glupak. glupan m v. glupak. glupav -a -o 'koji je umno ograničen; neobrazovan, nerazuman'. — Tako se rodio i osto je glupav čovik. Izr. ~ ko put! glupavo pril. 'na glupav način'. — Glupavo radiš pa ćeš se posli kajat. glupost ž 'osobina onoga koji je glup'. — Nevolja je što ti ne divaniš samo gluposti, već i radiš tako. gluv gluva gluvo 'koji je lišen sluha, koji ništa ne čuje; koji ne čuje dobro'. — Dida su od rata na desno uvo gluvi. Izr. ~ ko top 'potpuno gluv'; ~ nedilja 'peta nedelja u korizmi'; ~i slip 'koji ništa ne mari'. gluvak -aka m 'gluv čovek (od rođenja)'. — To je naš komšija Lajčo, gluvak je, siroma. gluvonim -a -o 'koji ne čuje i ne govori'. — Kata je gluvonima, al je zdravo dobra i vridna cura. gluvonimak -aka m 'gluvonema muška osoba'. — Ne znam ja uokolo ni jednog gluvonimaka da ima. gnoj gnoja m 'gusta lepljiva tečnost koja se stvara u zapaljenom tkivu čovečjeg i životinjskog organizma'. — Boliće te sve dok čir ne pukne i ne isteče gnoj. gnojan -jna -jno 'koji se odnosi na gnoj; gnojav'. — Prst mu je gnojan, a neće da iđe doktoru. gnojav -a -o 'u kojemu ima gnoja'. — Kako da zaraste, kad je gnojava krasta. gnojit se -ji se nesvr. 'postojati gnojav, puniti se gnojem'. — Počela mi se noga gnojit. gnjecat -am nesvr. 'osećati se slabim, poboljevati'. — Gnjecaš povazdan, al kad za astal sidneš, ideš ko dva zdrava. gnjecav -a -o 1. 'mekan, slabo pečen'. — Nisam dobro užarila peć pa mi je gnjecav kruv. 2. 'neotporan, bolešljiv'. ~ ima tome već nikolko dana, ne bi mogo kazat da sam bolesan, al sam taki niki gnjecav. gnjecavo pril. 'meko, mlitavo'. — Gnjecavo se vuče, kandar je bolesan. gnjeckat -am nesvr. dem. prema gnječit. — Dokleg ćeš već gnjeckat to tisto? gnječit gnječim nesvr. 'pritiskivati nešto (da bude mekše ili da pusti sok), muljati'. — Skuvala sam, pa gnječim paradičku. Izr. Stari starče, danjom ječiš, noćom babu gnječiš! (nar.).

gnjida ž 1. 'jaja od vaši'. — Otkud gnjida u ditetovoj kosi? 2. 'čovek slabog karaktera, gad'. — Bodu mi nemojte ni spominjat, jel on nije čovik već prava gnjida! gnjizdašce s dem. od gnjizdo. gnjizdit se gnjizdim se nesvr. 1. 'praviti sebi gnezdo'. — Stigle su laste i oma se gnjizde. 2. 'nameštati se udobno; nalaziti sebi mesto'. — Ala se ti, Lizo, gnjizdiš ko kvočka kaka. gnjizdo s 'gnezdo'. — Ko je pokvario tičije gnjizdo s onog drača? go gola golo 1. 'neodeven, nag'. — Držiš golo dite na toj ladnoći. 2. 'koji je bez nečega čime je prirodno pokriven'. — Golo tiče; gola zemlja; goli zidovi'; 3. 'neosedlan, neosamaren; na golom konju' 5. 'koji je samo to i ništa više: ~ istina; ~ laž; ~ život. Izr. — i bos 'vrlo siromašan'; ~ golcat 'vrlo siromašan'; bit gola voda 'vrlo oznojen'; golim rukama 'bez oružja': golim okom 'bez pomoćnih sredstava': pokisnit do gole kože 'skroz mokar'; navalio ko zima na golog čovika! gođ goda m 1. 'praznik, blagdan'. — Ko j to vidio, radit na tako velik god?! 2. 'godišnji rast drveta, godišnji prsten'. — Kad se pripila stablo, po godovima se zna koliko je staro. godina ž 1. a. 'vreme od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra (kalendarska godina): prosta ~, pristupna —. b. 'vreme od dvanaest meseci, računajući od jednog određenog dana'. — Već su tri godine prošle od kako smo se doseuli u varoš. 2. 'letina'. — Kad je dobra godina, svi smo pametniji. 3. 'doba čovekova života, starost'. — Život je kratak, godine ko da lete. — Našoj majki ko da su godine stale. Izr. vuć se ko gladna ~ 'sporo prolaziti, ići'; gladna — 'nerodna godina'; zać u godine 'ostareti'; zrile godine 'zrelost'; iz godine u godinu 'neprestano'; Nova ~ 'prvi dan u godini'; najlipče godine 'godine snage, zdravlja, stvaranja; s godinama 'kad prođe dosta godina'; čovik u godinama 'stariji čovek'. godište s 'godina'. — Pa koje je on godište kad ga već u katane zovu? gojazan -zna -zno 'debeo'. — Ne kažem da nije lipa u licu, al je cura malo gojazna. gojit -im se nesvr. 1. 'gajiti, negovati, podizati (čoveka, biljku, i dr.)'. — Zdravo voli i puno cvića goji u bašči. 2. 'toviti'. — Nećemo više gojit volove, dosta su već debeli. ~ se 'debljati se'. — Dokleg ćeš se ti, Vranje, gojit, već imaš podvoljak ko kako krmče debelo. golcat/golcat -a -o (obično u vezi sa go: go golcat) 'sasvim go'. — Trčo je po avliji go golcat samo da naprkosi majki. golobrad m 'mlad muškarac kome još nije izbila brada ili onaj što je ćosav i u zrelim godinama'. — Badavad ja tebi divanim kad si još golobrad, pa ništa ne razumiš. gologlav -a -o 'nepokrivene glave'. — Šta je snašRozi kadnako gologlava trči sokakom. gologuz m '(pogrd.) jadan, siromah (onaj kome je iscepano odelo, pa se vide delovi tela)'. gologuza ž 'siromašna' v. gologuz. gologuzan -ana m v. gologuz. golomrazica ž 'suva hladnoća sa mrazom'. — Drćo sam ko pruće na golomrazici. goloruk -a -o 1. 'nenaoružan, praznoruk'. — Zateko sam i(h) goloruke i dobro ji natuko. 2. 'koji je praznih ruku, bez sredstava'. — Kako ću u goste goloruk? golotinja ž 1. 'nagost, nagota'. — Pala je i otkrila svoju golotinju pod suknjom. 2. 'oskudnost, siromaštvo prirode, ogolelost'. — Kad se udala, otac joj' je dao samo lanac zemlje golotinje, jel nije volio zeta. golub (mn. golubovi) m 1. 'zool vrsta ptice iz roda Columbidae: ~ gaćan, ~ letač, ~ privrtač, ~ pismonoša; 2. u tepanju dragoj osobi ili životinji'. — Lazo, golube moj, slušaj tvoju nanu. Izr. Bolje vrebac u ruki nego ~ na grani! Žive ko golubovi 'složno'. golubarnik m 1. 'kućica za goluba'. — Golubarnik je tu oma kraj ambara. 2. 'mali stan' — Kaka soba, to je golubarnik. golubica ž 'ženka goluba'. — To je par: golub i golubica. 2. 'ženska osoba (odm. tako snaha oslovljava najmlađu neudatu sestru svoga muža)'. golubiji -a -e 'koji se odnosi na golubove, koji je boje goluba'. — Pado je led ko golubij'e jaje. 2. 'mek, blag, nežan'. — Badavad šaljete Ivana tamo, on neće ništa razgalit kad je golubijeg srca! golub(i)njak m v. golubarnik. golupčar -ara m 1. 'onaj koji gaji golubove'. — Sve je manje pravi golupčara. 2. 'zool jastreb koji ubija, lovi golubove'. — Golupčar oće i piliće povaćat kad ne mož goluba da ulovi. golupče -eta s 1. v. golupčić. 2. 'dete, draga osoba (odm.)'. — A šta Janja, bakino golupče, već iđe u škulu. golupčić m 'dem. od golub'. golupčiji -a -e v. golubiji. Golupčija peca 'pijaca za prodaju golubova'. golušav -a -o 'koji je go, nag'. — Di ćeš s otim golušavim ditetom?

golušavko m v. goluždravko. golušavost -osti ž 'nagost'. — Tica perjom pokriva svoju golušavost. goluždrav -a -o 'samo ponegde go (kao pile IIi ptica)'. goluždravac -avca m 1. 'ptica bez perja'. 2. 'golo dete'. 3. 'nezreo mladić (pogrd.)'. — Ku ćeš ti med monce kad si još goluždravac. goluždravko m. v. goluždravac goljast -a -o 'koji je ogoljen, golog vrata'. ~ kokoš 'kokoš gola vrata'. goljo m 'veoma siromašan čovek, golać'. — Šta se on, goljo, miša med gazde?! gomba ž 'mala kićanka od vune'. — Na opakliji sve gomba do gombe. gombat se -am se nesvr. 1. 'nagađati se, sporazumevati se oko čega'. 2. 'spremiti se (za nešto) '. — Ajte, momci, cure, gombajte se jel tribaće krećat se. — Još uvik se gombaje oko og ko će prvi jašit. gonak gonka m v. gang. gora ž 'planina, brdo'. — Prošo sam i gore i velike vode. Izr. naše gore list 'čovek iz našeg kraja'; od nevišta i gora plače 'nevešt čovek sve upropasti'; za ravne gore 'jako poraniti'. gorak -rka -rko 1. 'koji ima neprijatan ukus pelina'. — Al je ovaj lik gorak. 2. 'koji je ispunjen teškoćama; težak'. — Gorak je to kruv koji on sam zarađuje ko nadničar i rani devet duša u kući. Izr. gorka so 'magnezijum sulfat'; gorka čaša 'nesreća, zlo'. gori pril. 1. 'gore (naviše)'. — Gledaj gori, šta si sagnio glavu. gori -a -e 1. komp. od zao. — Cigurno da ćeš ić u škulu, nisi ni ti gori o(d) drugi. 2. 'veći (u negativnom smislu)'. — U lipo si društvo upo i ti, Ivane, sve pijanci gori od goreg. — Jeste, snašla te je nevolja, al znaj, i od zla ima gore! gorit -im nesvr. 'goreti, svetleti'. — Gori lampaš. — Triput nam je salaš gorio. Izr.: ~ ko na žeravici 'biii nestrpljiv' ~ od stida 'osećati jaki stid'. gorko pril. 's osećanjem gorčine, tužno, teško'. — Gorko i dugo je plakala za svojim jedincom. gorkulja ž 'ženska osoba koja stalno izaziva sukobe i svađu, goropadnica'. — Ne mož toj gorkulji ni rođeni čovik da na kraj stane. gornjak -aka m 1. 'sever kao strana sveta'. — Nećemo se zbunit kad znam da put vodi na gornjak. 2. 'vetar severac'. — Gornjak duva, zato je tako ladno. 3. 'dama u kartama za igranje'. — Prituči makovim gornjakom, pa je naš udarac. gorogan -ana m 'najjači, najkrupniji među jednakima'. — Vi'di, onogpivčića, pravi je gorogan med pilićima! — Šta ćeš ti, ico, med tom dicom? Ti si med njima ko kaki gorogan! goropad ž v. goropadnost. goropadan -dna -dno 'silovit, neobuzdan'. — Ta, nemoj, Maco, bit tako goropadna na tu dicu. goropadit se -opadim (se) nesvr. 'besneti, ljutiti (se)'. — Al se vaš pućak goropadi. goropadno pril. 'na goropadan način, besno'. — Kočijaš je goropadno šibo konje. goropadnost -osti ž 'osobina i stanje onoga koji je goropadan, bes'. — Što su ga većma dražili, sve je većma pokazivo goropadnost. gorušica ž 1. bot. 'sinapis, Brassica'. 2. 'osećaj zapaljenosti u želucu, grlu i jednjaku, žgaravica'. — Čim štogod poidem, gorušica me muči. goso -e m 'gospodar, gazda, vlasnik (ponekad podrug.)'- — Mrkov je pozno svog gosu i oma krene čim ovaj zvižne. gospa ž 'svetica: ~ Judska, crna ~. gospocki -a -o 1. 'koji se odnosi na gospodina i gospodu: ~ obitelj; ~ dica; ~ kuća; 1. a. 'koji je kao u gospode; bogat, raskošan' ~ ilo; ~ odilo; — Mi ne možemo tako, sve je gospocko na njima. gospocki pril. 'na gospodski način'. — On se lipo nosi i gospocki propada. gospodar -ara m 1. 'školovan čovek'. —. Evo, došli su i gospodar med nas paore. 2 'koji ima vlast nad kim'. — Kad su dobri ljudi, onda je i gospodar dobar koji š njima upravlja. 3. 'starešina kuće, gazda, domaćin'. — Dođite sutra, danas nam nije gospodar kod kuće. gospodin m 1. 'uobičajeno oslovljavanje sveštenika (umesto: gospodin velečasni)'. 2. crkv. 'Bog'.

gospoja ž 'gospođa, dama'. — Još je živa ona stara gospoja. gospoj(i)ca ž 'gospođica'. — iđe naša gospoj(i)ca učiteljica. Gospojina ž 'hrišćanski praznik: Velika ~ (15. VIII); Mala (8. IX)'. Izr. ~ mala, jesen prava, a velika kad se ženi dika! gospoština ž 'gospodstvo'. — Bogat se gospoštinom razmeće, a siroma čovik svojlm poštenjom i radom. gost m 'zvanica, uzvanik'. — Aco, oš li u goste. Izr. I najmilijeg gosta tri dana dosta. Nezvanom gostu misto za vrati! Gost se gostu ne raduje, a domaćin ni jednome! Milom gostu se ne dokuvava! gostit -im nesvr. 'dočekivati s pažnjom, častiti goste jelom i pićem'. — Ala baba gosti zeta. ~ se 'dobro jesti i piti, častiti se u gostima'. — Na Božić smo se znali gostit po nedilju dana. gošća ž 'žena gost'. — Došla je tetka, naša najdraža gošća. gošćin -a -o 'koji pripada gošći'. — Nane, di ste ostavli gošćinu maramu na vrat? gotov -a -o 1. 'koji je dovršen, izrađen'. — U nedilju će i moje ruvo bit gotovo. 2. 'zgotovljen, skuvan'. — Ajte čeljadi, užna je gotova. 3. 'odrastao'. — Marga je već bila gotova divojka kad su dida umrli. 4. 'spremljen, pripremljen'. — Samo vi na vrime budnite gotovi. 5. 'neminovan, siguran (o nesreći)'. — Ako se napiješ ladne vode tako vruć, to je gotova bolest. 6. 'gotovina, gotov novac'. — Nemam gotovog novca da te oma isplatim. gotovan -ana m 'koji živi na račun drugoga, neradnik'. — E, moj Lazo, ti si pravi gotovan, prvi si za astalom, al motike se slabo privaćaš! gotovina ž 'gotov novac; novac uopšte'. — Nemam ni ja baš tušta gotovine, al koji lanac zemlje mogo bi kupit oma. gotovo pril. 'skoro, bezmalo'. — Gotovo je počo lajat zbog samoće i dosade. Izr. uzet zdravo za — 'shvatiti kao stvarno, istinito'; i ~ 'svršeno i tačka'. govance s dem. od govno. goveče -eta s (mn. goveda) v. govedo'. ~ imam samo tri govečeta. govedar -ara m 'čuvar goveda'. — Često sam bio govedar i kad sam već išo u velike škule. govedarica ž 'ženska osoba koja čuva goveda'. — Svi su znali Maru govedaricu. govedarka ž. v. govedarica. govedo s 'opšte ime za bika, vola, kravu i tele'. — Utiraj to govedo u korlat. govnad ž zb. 'pokvarenjaci'. — To nisu čeljad već smrdljiva govnad. govnar -ara m 'izrod, pokvarenjak'. — Samo se klonite tog govnara. govnara/govnarka ž 'ženska osoba izrod, pokvarenjakuša'. — Govnara je ona ko i njezina mama. govno (mn. govna) s 'izmet'. — Zagazio u govna; mačije ~; kokošije —; mišije ~; svinjsko ~; kerećije ~. govorenje s 'crkv. molitva, propovedi u vreme posta'. — U velikoj crkvi je svake sride u šest sati uveče govorenje. gra grava m 'pasulj'. — Skuvala sam grava; — Za užnu će bit s gravom čorbe i lakumića. Izr. nagusto ~ 'pasulj pasiran posle kuvanja'. grabanc -nca m 'vrat'. — Ako on tebe dira, a ti njega za grabanc pa o zemlju! grabežljiv -a -o 'koji je sklon grabežu, grabljiv'. — Nisam vidio grabežljivijeg čovika. grabežljivo pril. 'pohlepno'. — Grabežljivo trpa krumpir u svoju torbu. grabit -im nesvr. 1. 'uzimati na silu, pohlepno, prevarom i sl., otimati'. — Cilog života je otimo i grabio, a sad je sve ostalo drugom. 2. 'zahvatiti, vaditi (tekućinu, jelo)'. — Ajde, Jašo, grabi, nemoj čekat na druge, doće i oni ako su gladni. 3. sakupljati (seno i sl.)'. — Uzmi velike grablje i pocni grabit mršavinu. 4. 'žuriti, hitati'. — Gledaj kako se Marko izmašio i grabi ko da ga kogod vija. ~ se 'otimati se, boriti se za nešto'. ~ on njim je baco, dica su se grabila za orase, ko će više da uzme za sebe. grablje -alja pl. t. ž. 'drveno ili gvozdeno poljoprivredno oruđe za sakupljanje sena, slame, rasute letine i dr.'. Izr. Mršav ko ~ 'vrlo mršav'. grabljenje s gl. im. od grabit (se). — Uvatiće nas kiša, a grabljenje još nije gotovo. grabljicat -am nesvr. 'obavljati posao grabljicama, grabiti grabljicama'. — Iza sebe u vinogradu uvik triba grabljicat stazu. grabljice -Ica pl. t. ž 'dem. od grablje (najčešće služe u povrtarstvu za sitnjenje i ravnanje zemlje)'. grabljište s 'držalje za grabljice'. — Antun je natiro kola i slomio grabljište na novim grabljicama. gracki -a -o 'gradski'. — Valdar će to srešit naši gracki oci.

gradina ž 'vrt, bašta (obično saćuvano u pesmama)'. Po gradini misečina sija meka (nar.). gradonačelnik m 'predsednik gradske opštine'. građa ž 'drveni materijal za gradnju'. — Salaš smo nabili, sutra ćemo iznet i građu. graja ž 'dreka, vika, galama, larma'. — Dico, možete I vi malo ućutit, zabolila me već glava od te vaše graje. grajav -a -o 'koji pravi larmu, galamu'. — Sićam se zdravo dobro... na tom salašu je bilo toliko grajave dice da nisi od nji mogo redovno ni divanit. grajit -im nesvr. 'grajati, larmati, galamiti'. — Nise moglo ništa razumit, svi su grajili i rukama jedan na drugog pokazivali. grakat (gračem) nesvr. l.'pustiti glas (o pticama)'. — Kad vrane graču biće jaka zima. 2. 'vikati'. — Zašto gračeš na mene? graknit graknem svr. prema grakat. Izr. grakne mu srce 'obradovao se'. grana ž 1. 'deo drveta koji raste iz stabla'. — Na onoj grani ima tri tičija gnjizda. 2. 'ono što se iz nečega izdvaja, potiče'. — Kako ne bi znali bać Josu Vranića, ta to je stara bunjevačka grana. 3. 'deo šake ili noge (stopalo) do prstiju'. — Povridio je granu na nogi. Izr. Pilat granu na kojoj se sidi 'raditi protiv samog sebe'; na grane šare 'utkane u samu tkaninu ili utisnute boje u svileni materijal'. — Lozika je dobila puno plišano ruvo na grane. granafon -ona m 'gramofon'. — Od učitelja smo dobili njegov stari granafon. grančica ž dem. od grana. granit grane svr. 'obasjati (o suncu)'. — Nemoj čekat da sunce grane, već porani. granje s zb. im. od grana. — Lazo, nasickaj malo granja za potpalu. grasta ž 'ženska osoba sklona pomodarstvu i nemoralu'. — Znam ja da je to maslo one graste Kriste. gravorast -a -o 'posut sivim i belim tačkama, pegama'. — Ostala nam je samo jedna gravorasta kokoš, za sime. gravorka ž 'vrsta kokoši (siva ili crna sa belim tačkicama ~ pegama). — Ja sam zapatila gravorke. grcat -am nesvr. 1. 'plakati sa prekidima u disanju'. — Svi su drugi već ućutili, a nana su još uvlk grcali u suzama. 2. 'patiti se, mučiti se'. — Cilog života je grcala da bi podigla troje dice, a sad kadje ostarila, ni jedno da njoj pruži čašu vode! grč grča m 'bolno, naglo stezanje nekog mišića ili čitave grupe mišića'. — Grč mi je uvatio nogu, pa ne možem koracit. Izr. Porođajni grčevi 'porođajni bolovi'. grdet ž samo u izrazu: Ni diteta, ni grdeta 'bez igde ikoga'. grdit grdim nesvr. 1. 'psovati'. — Kad se napije, onda samo iđe po avliji i grdi sve živo što vidi. 2. 'činiti ružnim, nagrđivati'. — Malo ima velika usta, al ga to nimalo ne grdi. ~ se 1. 'psovati se međusobno'. — Pokatkad se i nji dva grde, makar su prvi komšije. 2. 'nagrđivati se, ružifi se'. — Tako lipa cura a grdiš se s otim rumenilom. grebat -em nesvr. 'skidati zagoretinu (kuvanog ili pečenog jela)'. — Lozika grebe koto, zagorio nam je pekmez. 2. 'noktima ili nečim grebati nešto ili po čemu'. Mačka grebe, tila bi uć! greda 1. 'dug komad drveta (obrađen na sve četiri strane) za građevinarstvo; postavlja se po dužini kuće, na gredice (v. slime)'. 2. 'malo uzvišenje, brežuljak (nasuprot dolji)'. — Na gredi nam je kuruz malo izgorio. Izr. Perečka — 'uzvišica gde su žene kopale koren perečnjak'. gredelj m 'deo pluga drvena greda ~ kasnije je i taj deo bio od gvožđa (na koju su pričvršćeni: gvozdena daska, raonik i srtalo)'. greden(a)c -enca m 'ormarić'. — Uzmi jednu jabuku z gredenca. gredica ž 'dem od greda (gredice se vide u sobi ispod tavanice oslonjene su na zidove i drže građu kuće, naslanjaju se na debelu gredu koja leži po dužini kao noseća)'. gredom pril. 'u prolazu, uzgred'. — Sorom gredom, mater svima redom (nar.)". gredurina ž augm. od greda. grenadin -ina m 'vrsta svilene tkanine'. — Našla sam tako lipog grenadina za virange. greš greša m 'nedozrelo kiselo grožđe'. — Kroz dvi nedilje će sazrijat i grešovi. gri grija (mn. grisi) m 'greh'. Izr. Gri ne iđe u usta, već iz usta! Smrtni ~ 'težak prestup'; Taj ~ u nebo viće 'veliki'; jedna šteta sto grija! 'zbog stvorene sumnje'. grickat -am nesvr. dem. od grist, griskat. grifla ž 'tvrda kamena pisaljka (pisalo se samo na kamenoj ploči, tablici)'. — Nane, Tonkica mi je slomila, griflu ne možem da pišem.

grijat -jem nesvr. 'davati nečem toplotu, činiti da nešto bude toplo; zagrevati'. — Grije me tvoja blizina. — Ne bojim se nikog, dok me sunce grije. ~ se 'dobivati, primati toplotu, držati toplotu'. — Je 1 ti se grije žito na tavanu? — S jednom peći se griju dvi sobe. grijota ž 'grehota, greh'. — Nemojte ljudi, grijota je od Boga. grist grizem nesvr. 1. 'ugrizati, ujedati'. — Zašto grizeš nokte? 2. 'uzimati hranu, jesti'. — Plače i grize kruv. 3. 'sekirati, zadavati bol, brigu'. — Šta se nana toliko zainatila, pa furtom grize svoju stariju ćer?! 4. 'nagrizati, izjedati (o kiselini, vodi, rđi)'. — Luk mi grize oči. ~ se 1. 'jediti se, ljutiti se'. — Ne vridi da se grizeš zbog njeg. 1. a. 'kajati se'. — To je sad tako, badavad je da se grizeš. 2. 'uzajamno se ujedati'. — Svinji se grizu ko kerovi. grišan -šna -šno 'koji čini ili je učinio greh'. — Svi smo mi grišni ljudi. grišit grišim nesvr. 1. 'činiti greh'. — Bog je kaznio kršćane što su grišili. 2. 'imati vanbračne seksualne odnose'. — Ne grišiš ti, monče, malo sa Matinom ženom?! 3. 'činiti pogreške u poslu'. — Ako bidneš još tako grišio, neću ti dat više taj poso u ruke. Izr. ~ dušu 'činiti greh; govoriti neistinu'. grišnica ž 1. 'ženska osoba grešnik'. — Svi kažu da je Stana grišnica i da je kriva što je čovik otiro. 2. 'bludnica'. — Ona je grišnica, o(d) tog živi. grišnik m 'onaj koji greši, koji gazi verske propise, moralne i društvene principe'. — Nisam samo ja grišnik, ima još taki ko ja. grišpav -a -o 'neravnomerno raspoređeri naboran. — Ona nova marama na glavi posli pranja je postala grišpava. griva ž 1. 'duža dlaka na delu glave, vrata i grebena konja (i životinja)'. — Ima moj vranac grivu kaku baš ne mož često vidit. 2. 'velika i razbarušena kosa u muškarca (podrug.)'. — Fala Bogu da si već jedared olinjo tu tvoju grivu, pa izgledaš ko čovik. grivna ž 'metalna karika (okov na kolima. kosi i sl.)'. — Napukla ti je grivna na kosi. griz m 1. 'zalogaj (zagriz)'. — Daj mi jedan griz kruške. 2. 'krupno samlevena pšenica'. — Za večeru ćeš dobit griz u mliku. 3. 'hlebne mrvice'. — Tvrd kruv ćemo samlit u griz. grizda ž 1. 'zalogaj'. — Mogo bi mi baš dat jednu grizdu dinje. 2. 'gutljaj'. — Ni grizda mlika nije mačkica dobila, sve je poloko onaj matori mačak. grkljan 1. 'gornji dio dušnika, guša'. — Vidio sam, vaćo ga je za grkljan. 2. 'grlić boce'. — Napuni bocu do grkljana. grlance/grlance -a, -eta s dem. od grlo. — Kad zapiva s njezinim grlancetom, soba sve ori. grlašce i grlašce s dem. od grlo. grlat -a -o 1. 'koji ima jak glas'. —Alaj imate grlatog pućka! 2. 'razmetljiv'. — Bio je grlat dok nije propo. grlato pril. 'jakim glasom odveć glasno'. — Ušo je i Vince di su svirali, a onda je zapivo još grlatije i lipče. grlatost -osti ž 'osobina onog koji je grlat'.— Još se fali kako uživa u grlatosti. grlica ž 1. 'zool. Turtur turtur, ptica slična golubu'. 2. 'mila ženska osoba'. — Gledaj ti, baćo, našu gilicu, svima se zna umilit. grlić -ića m 'suženi gornji deo boce'. — Eno ga, sisa grlić od boce s rakijom. grlit -im nesvr. 'obavijati nekoga rukama iz milošte ili ljubavi'. — Majka grle svoje unučiće. grlo s 1. 'šupljina s gornjim delom grkljana i jednjakom'. — Stala mu rič u grlu. 2. 'glas'. — Lako je njemu pivat kad ima grlo za to! 3. 'životinje (obično domaća)'. — Kaži mi, koliko grla goveda imaš u tovu? grmit -im nesvr. 'proizvoditi snažan zvuk, oriti se, odjekivati, tutnjiti (o grmljavini, topovima i sl.)'. — Grmi, siva, kiša liva. Izr. makar grmilo i pucalo 'ma šta se dogodilo'. grmljava ž 'grmljavina'. — U sobi sve zvoni od grmhave. grn m 'lopatica kojom se izgrće vatra iz peći, vatralj'. — Daj mi malo žerave na grnu da zapalim lulu. grnjača ž 'na dršku nasađen komad daske (gore polukružno, a donji deo ravan) za razgrtanje žara u peći i vađenje hleba, kao i za zgrtanje odnosno mešanje žita na tavanu, grn'. — Mogo bi baš napravit novu grnjaču, ova je sva već ogorila. grob groba m 1. 'jama u koju se sahranjuje mrtvac'. — Ne zna mu se ni groba. 2. 'star čovek ili bolesnik koji može svaki ćas umreti'. — Kako se možeš tužit na didu kad je on već pravi grob?! Izr. sjednom nogom u grobu 'izgledi za skoru smrt'; leć u — 'umreti'; ponet sa sobom u ~ 'umreti a nikom ne kazati (tajnu)'. grobljar m 'čuvar groblja (pomaže i kod sahrane)'. — Svašta volim radit, a grobljar nikad ne bi bio. grobljarka ž 1. 'žena čuvar groblja'. 2. 'grobljarova žena'. groblje s 'mesto gde se sahranjuju mrtvi'. — Na sve čet(i)ri strane varoši nalazi se po jedno groblje. Izr. prolazit ko pored turskog groblja 'proći bez pozdrava, ne pogledavši'. grobnica ž 'ozidana grobna jama, obično sa više mrtvih, kosturnica'. — Majka i dida su u istu grobnicu saranjeni.

grokćat grokće nesvr. 'roktati'. — Zato što i(h) baćo rane, naši svinji, čim čuju njegov glas, počmu grokćat. groktalica ž 'pesma koja se peva groktanjem (naročito junačke i svatovske, „saveti mladencima")'. — Mladi ne znadu više pivat groktalice. — Za te pisme su bile žene groktalice i samo su one znale tako pivat. groktit -im nesvr. 'jedna vrsta pevanja (peva se titranjem, tremolom, grlenim glasom, sa drhtavim otezanjem na početku i naročito na kraju)'. — Tako lipo piva da sve grokti. grom groma m 'prasak koji prati sevanje munje'. — Grom je udario u dud i rascipio ga napolak. gromila ž 'gomila'. — Prodali smo debele svinje i dobili smo gromilu novaca. gromilica ž dem. od gromila, gomilica. gromoran -rna -rno 1. 'gromoglasan'.—Zvona su gromorno zvonila a nismo znali zašto. 2. 'snažan, krupan (ponekad i malo nespretan)'. — Ja sam se uplašio kad sam ugledo na kapiji tako gromornog čovika. gronik -ika m v. podvaljak (isključivo za svinju)'. — Odsiči mi jedan komad od gronika, volim o(d) tog barenu slaninu. groš m 'sitan austrougarski novac'. grošić -ića m dem. od groš. Izr. Šta ste se stisli ko grošić u džepu 'bojažljivi'. groščić -a/groščić -ića m dem. od groš. grozd grozda (mn. grozdovi) m 'plod vinove loze'. — Grozdovi su bili veliki, kila u jednom. grozdić -ića m dem. od grozd. grožđe s 'zb. im. od grozd'; vrste: mrišavo ~ ; kevedinka; kadraka; rizling; muškat; ezer jo. Izr. Našo se u nebranom grožđu! 'iznenađen'; morsko ~ 'grožđice, suvo grožde'. grša ž 'grlo (guša)'. ~ oštrim nožom prisiče piletu grsu. grudav -a -o 'pun grudava, neravan (put)'. Kud si krenio baš povom grudavom putu?! grudi grudi ž mn. 'prednji deo ćovečjeg i životinjskog trupa od vrata do trbuha'. — Trčo je a krvava košulja mu je bila sva pocipana na grudima. Izr. gruvat se u ~ 'razmetati se svojom snagom'; srce da iskoči iz ~ 'u velikom uzbuđenju'; srce mu se čupa iz ~ 'tuguje'. grudnjak -aka m 'donji deo jarma (za volove), podgrlica'. — Grudnjak na jarmu se već fain ižuljo. grudva ž 'grumen (zemlje, snega ili neke druge materije)'. — Dico, ne bacajte se grudvama, još ćete kome pendžer razlupat. grudvica ž dem. od grudva. grumbuk m 'sudski ured gde se vode zemljišne knjige'. — Kupio sam dva lanca zemlje, al još nije upisano u grumbuku. grumen -ena m 'grudva nečega (soli, šećera, zemlje i sl.)\ — Poveći grumen soli sam obisio u svinjak. grumenčav -a -o 'koji je pun grumenova, u grudvicama, grumenjav'. — Ne znam od čega mi je proja tako grumenčava? grumenčavo pril. 'grudvičavo'. — Nisi mogo nać bolji put već nas vodiš po ovom grumenčavom. grumenčić m dem. od grumen. grumenje s zb. im. od grumen. grunit -nem svr. 1. 'pući (o gromu, topu i zvuku uopšte)'. — Zdravo je sinilo, sa će grunit digod. 2. 'udariti, tresnuti'. — Grunio sam i ja njega u grudi da se sav zateturo. 3. 'pasti, srušiti se'. — Samo što sam se okrenio, a naslam je grunio doli. 4. 'udariti, početi naglo padati'. — Žuri se, kiša samo što nije grunila. 5. 'skresati u oči'. — Borme sam ja njemu sve grunila, pa sad nek on misli šta će i kako će. 6. 'izvaliti neku glupost'. — Grunio je prid svima i osto živ! ~ se 'udariti se'. — Grunio se o zid. grunt m 1. 'zemljište za kuću'. ~ imamo mi svoj grunt zemlje di možemo i salaš nabit. 2. 'temelj'. — Grunt smo već udarili, sad tri'ba zidove dizat. grušat se -a se nesvr. 'odeljivati se, izdvajati se iz tečnosti i skupljati se u čvrste grudve (mleko)'. — Ovo miiko se gruša, neće se moć uskuvat. gruvat gruvam nesvr. 1. 'pucati (topovi, grom i sl.)'. — Ala je danas sivalo i gruvalo. 2. 'lupati, udarati'. — Nije došo na vrime kući i tako sam ga šakom gruvala da je zapantio. ~ se 'udarati se, tući se'. — iđi razvadi tu dicu, tako se gruvaje, još će osakatit jedan drugog. gubitak -tka m 'ono što se gubi; šteta'. — Ove godine smo imali veliki gubitak na živini, kuga nam je sve odnela. gubit -im nesvr. 'ostajati bez koga ili bez čega, što se imalo, biti na šteti, trpti neuspeh'. Pale su mu šarage i putom je gubio džakove s kola. Izr. ~ vrime 'raditi nepotreban posao'; ~ glavu 'ginuti'; ~ iz vida 'zaboravljati'. ~ se 'mršaviti, telesno slabiti'. — Otkako e Josi sin umro, čovik se samo gubi.

gucaj m 'gutljaj'. — Pio je gucaj po gucaj samo da mu duglje trva. gucanje s gl. im. od gucat. — Za pijanca je gucanje prvo, p onda ilo. gucat -am nesvr. 'piti (alkoholno piće)'. — Bio bi on čovik, samo da ne guca svaki dan. gucnit -nem svr. prema gucat. — Gucni, pa daj dalje. guda ž 'prase'. — Zatvori gude u svinjak. gudan -ana m v. guda. gudanac/gudanac (mn. gudanci) m v. guda. guja ž 1. zool. 'zmija'. 2. 'ljut, opasan, čovek; podmukla osoba'. — Cuvaj se Luke, nema gore guje od njeg. Izr. Puštit guju u nidra 'upasti u nevolju'. gujca ž 'stražnjica'. — Samo ti pazi na tvoju usranu gujcu. gukat gučem nesvr. \. 'ispuštati glas ,,gu" (golub, gugutka)'. — Čujem golubove kako guču na tavanu. 2. 'davati prve glasove (deca koja još nisu progovorila)'. — Vranjica je počo već pomalo da guče. guknit guknem svr. prema gukat, 'nagovestiti, reći. — Ajde, gukni već štogod! gulit gulim nesvr. 1. 'derati, skidati, ljuštiti (kožu, koru i sl.). — Lojzija guli zeca. 2. 'komiti, komišati'. — Doveče ćemo u mobi gulit kuruze. Izr. ~ kožu 'pljačkati'. ~ se 'skidati se samo od sebe, perutati se (o koži)'. — Guli mi se koža na prstima noge. guljetina ž 'komušina (ljuskura) kukuruza'. — Debela je guljetina pa se teško ki'da s klipa. gumat -am nesvr. 'halapljivo jesti i piti'. — Tome guma ko da će kogod otet od njeg. gumboc -oca m 'testo (od brašna i krompira) u vidu loptice punjeno šljivama, pekmezom ili sirom (kuvano u vodi), knedla'. — Volim sitne gumboce u čorbi, al još većma one velike s pekmezom punjene. gumbocat se -am se nesvr. 'grudvati se (snegom)'. — Toliko su se gumbocali da su njim sve ruke pocrvenile od ladnoće. gunđat -am nesvr. 'mrmljati; govoriti nejasno i podalje od onog kome se govori; protiviti se'. — Ne volim da mi furtom gunđaš, ako imaš štogod ~ kaži da te svi čuju. gungula ž 'gužva, vreva, mnoštvo (sveta)'. — Dico, nemojte tu prit kućom pravit gungulu, uđite u avliju, pa se tamo sigrajte. gunj gunja m 'do kolena dugački ogrtač (obićno krzneni)'. — Sumo je nabacio na leđa gunj i istrčo u avliju. gunjecat/gunjekat gunječe(m) nesvr. 'roktati (za svinju)'. — iđi vidi zašto prasici gunječu, moždar su gladni? gura ž 'grba'. — Jeste da ima guru, al je toliko pametna da je ta gura ni ne grdi. gurable/gurablice pl. t. ž. 'vrsta kolačića (od brašna, šećera, masti i jaja), gurabije'. — Jedva čekam Božić pa da se naidem oni fini nanini gurablica. gurav -a -o 1. 'grbav'. — Tako sam davno vidila guravog čovika. 2. 'rđav, naopak'. — Suzama neš saprat ako ti je život gurav! guravost ž 'grbavost'. — Nije ta njegova guravost tako ružna. gurenc m 'grbavac'. — Šta se Pipe nalatio najlipče cure u selu, di bi ona mogla volit takog gurenca?! gurguljat -am nesvr. 'ispirati grlo, usta, vodom, grgljati'. — Boll me grlo, pa gurguljam slanom vodom. gurigat -am nesvr. 'kotrljati (točak ili obruč). — Daj malo meni obruč da ga i ja gurigam. gurit se -im se nesvr. 1. 'savijati se u ledima, grbiti se'. — Ne gurim se ja ni prit kim. 2. 'nelagodno se osećati, trpeti, bedno izgledati kao pogrbljen'. — Šta se guriš u toj komori, dodi kod mene, daću ti ja redovnu sobu. gurlikat gurliče nesvr. v. grnjecat. ~ imam dva žgoljava praseta, neće ništa da idu već samo po cio dan gurliču. gusina ž 'gusenica'. — Sve nam je mlado lišće na jabuki gusina poila. gusle gusala ž mn. 'violina'. — Nije to Bartul, njega prate tamburaši, ne voli on gusle da mu ciliču. gust gusta gusto 'koji je od materije čije su čestice čvrsto sabijene; zbijen, koncentrisan'. — To je zdravo gusta krpa, nećeš moć kroz nju procidit. Izr. došlo je do gustog 'nastala je teška situacija'; gusta magla 'tako da se ništa ne vidi, neprozirno'. gustirat gustiram nesvr. 'uživati, probajući ili gledajući (nešto)'. — Ne triba samo gutat, ilo triba i gustirat. 2. 'razmišljati'. — Većma volim radit s Ivanom nego s Josom: Ivan ti je živa vatra, a Joso o svemu najpre bar po jedan dan gustira. gustiž -iža m 1. 'gust šibljak'. — Taki je gustiž od mladi dračova bio da se nisi mogo provuć tudan. 2. 'gusto jelo, gust talog;

gusta tečnost, tekućina'. — Kriste, kad si ovo ukuvala, to nije ćorba već pravi pravcati gustiž! guščar m 'čuvat gusaka'. — Bio sam i ja guščar kad sam bio mali. guščarka ž 'žena ćuvar gusaka'. guščinjak m 'prostorija za noćni boravak gusaka'. — Ako su sve guske unutri, zatvori guščinjak. gušter m zool. vrsta gmizavca Lacerta. Izr. koga je zmija ujila, taj se i guštera boji. guvnište s 'mesto gde je bilo gumno, gde je obavljena vršidba'. — Puštio je svinje na guvnište, nek se naiđu rasutog žita. guvno s 'mesto gde je svezeno žito i sadeveno u kamare radi vršidbe, gumno'. — Sve je žito na guvnu, sad samo da dođe vatrenka pa da ovrse. guz m 'jedna polovina stražnjice'. — Je 1 ti to kažeš za onu curu debeli guzova? guza ž odm. od guzica. guzat -a -o 'koji je debelih guzova'. — Sve bi bilo dobro da nije guzata cura. guzica ž 'stražnjica, zadnjica (odm.)'. — Šta diže nos, a vamo iđe pokidanog tura da mu se vidi guzica. guzit se guzim se nesvr. 1. 'pregibati ili izvijati telo da se isturi stražnjica; trćiti se'. — Ne prilazi kobili kad se guzi. 2. 'raditi pipavo'. Dokle ćete se već guzit oko te male voćke, triput bi je obrali, da ste se samo malo latili?! guzni -a -o 'koji se odnosi na guzove i guzicu: ~ kost; ~ crivo. — Ima nevolje sa zdravljom, ispada mu guzno crivo. gužva ž 1. 'gvozdena spona (kojom se lotra učvršćuje za osovinu ~ u staro doba se vezivalo jakim užetom, pa čak i prućem); metalni deo na kolečkama (kojim se pričvršćuje gredelj od pluga)'. 2. 'nered, metež'. — Kad je počela gužva, ja sam pobigo. gužvat -am nesvr. 1. 'halapljivo jesti'. — Bolto nema kada da divani, već sio i samo gužva. 2. 'praviti bore na čemu'. — Da nisi gužvala više tu maramicu! ~ se 'dobijati bore, nabore'. — Mara je kupila tako dobro i lipo sukno, ništa se ne gužva. gužvica ž dem. od gužva. gvardijan m 'starešina franjevačkog samostana'. gvozden -a -o 'željezni, napravljen od gvožđa'. — Kupio sam gvozdenu branu. Izr. Gvozden put 'železnička pruga'. — Lipa rič i gvozdena vrata otvara! gvozdoteg m 'magnet'. gvozdotežan -a -o 'magnetičan'. gvožđara ž v. gvožđarnica. gvožđarnica ž 'prodavnica gvozdene robe'. gvožđe s 'železo'. Izr. ~ se kuje dok je vruće!; Rđa ide —, nečistoća ljude! gvožđušina ž augm. i pogrd. od gvožđe. — Zašto ne odnesete tu gvožđušinu, već je dica samo razvlače po avliji?!

H
habanje s gl. im. od habat (se) v. abanje. Godinama već nosiš taj bolondoš, pa se od habanja raspo. habat -am nesvr. v. abat (se). habav -a -o v. abav. hadnađ m v. adnađ. hahar m 'vucibatina'. — Skloni to uo s astala, neću da ga zateknu oni Lazini hahari i sve da požderu. hajčit -Im nesvr. 1. 'juriti, žuriti' — Nemoj toliko hajčit, rano ćemo stignit, pa ćemo tamo čekat. 2. 'goniti, terati'. — Zašto hajčlš tu marvu, tako se nikad neće napast. hajd uzv. v. ajd. hajđac uzv. v. ajdac. hajdara ž v. ajdara. hajde/hajde uzv. v. ajde. — Hajde, Marga te zove.

hajit -im nesvr. 'hajati, obraćati pažnju, brinuti'. — Naranili ga i napojili pa sad i ne haji za nas. hajka ž 1. 'potera'. — Napravili smo hajku zbog jedne lisice. 2. 'povika, galama'. — Kad sam došla bliže salašu, čujem niku hajku, pomislila sam da vas je pun salaš, a ono, vas čet(i)ri cure tako vičete. Izr. hajku na bataljku svakako haljka haljin(k)a'. 'lakomisleno, rep na krsti pa kud se stigne'. hajkač -ača m 'gonilac', ker — 'pas koji goni stoku'. hajkača ž 1. 'bič kojim se gone volovi'. — Samo se ti ludiraj pa ćeš zaradit hajkaču. 2. v. ajkača. hajkanje s gl. im. od hajkati. — Lakše je hajkanje nego rad! bujkat -am nesvr. v. ajkat. hajluda ž 'besposličarka, hajkača'.—Tribalo bi da sam i ja ko ona hajiuda, a ne da radim pa nemam vrimena da se očešljam. hajzla ž 'nužnik'. — Tako ste daleko metnili hajzlu, čovik se smrzne dok ne dođe do nje. hala ž 'ala, aždaja'. Izr. Hala te odnela! Sve će poist ko kaka hala. halabuka ž 'buka, graja'. — Iđi vidi kaka je to halabuka u avliji? halapljiv -a -o 'pohlepan na jelo, proždrljiv'. — Odavno nismo imali take halapljive svinje. halapljivo pril. 'nezasito, proždrljivo'. — Gledaj kako žderu halapljivo. halav -a -o v. alav. hamišan v. amišan. hamišno pril. v. amišno. hancuranje s gl. im. od hancurat se. — Hancuranje je za malu dicu. hancurat se -am se nesvr. 'izvoditi nestašluke (o deci)'. — Dico, i'đite u avliju pa se tamo hancurajte. handrak m v. andrak. hantrav -a -o 1. 'šantav'. — Siroma, pao je s kola i osto hantrave noge. 2. 'poremećenog zdravlja'. — Ima tome, već nedilja dana da sam tako hantravog zdravlja. hanjicat se -am se nesvr. v. anjicat se. haptike -Ika v. aptike. harambaša m v. arambaša. haramija m v. aramija. haranje s gl. im. od harat. harat -am nesvr. 1. 'pljačkati, krasti, otimati'. — Triba sve zaključavat, jel čujem da niki lopovi haraje u kraju. 2. 'trošiti nošenjem, upotrebom (odelo i sl.). — Nisi tribo to novo ruvo danas oblačit, haraš ga poslendanom, šta ćeš u nedilju obuć. 3. 'provoditi život na lak način (koristeći najčešće tuđa sredstva i posećujući tuđe žene)'. — Otkako je došo iz rata ništa ne radi samo pije i hara po selu. hardala ž v. ardala. hardalast -a -o v. ardalast. harmonika ž v. armonika. harmonikaš -aša m v. armonikaš. hartoknit (se) hartokne (se) svr. v. artoknit se. hasna ž v. asna. hasnirat hasniram nesvr. 'upotrebljavati, koristiti'. — Možeš dat taj colštuk dici nek se sigraje š njim, ja ga već odavno ne hasniram. ~ se povr. hasnit -im se nesvr. 'donositi korist, pomagati; vredeti'. — Tebi neće hasnit, a njemu će nanet štete, pa je bolje da se maneš tog posla. ~ se 'koristiti se'. hasnovit -a -o 'koristan'; upotrebljiv'. — Taj tvoj divan baš nimalo nije hasnovit, niko te nije slušo. hašlo hašlova m 'remen kojim se ispod stomaka konju pričvršćuje am. — Na jednom amu se pokido hašlo. hatoš m 'novčana jedinica u biv. Austrougarskoj'.

hcgav -a -o 'kriv, iskrivljen; u nogama nesiguran'. — Kako sam ono pao s kola, još uvik sam sav niki hegav. hegucat hegucam nesvr. 'šantati, šepati'. — Samo vi iđite, ja ću hegucat za vama pa kad stignem. hekto(v) -ova m 'bure od 100 litara'. — Nalijo sam dva hektova vina. heljda ž bot. vrsta žita Fagopyrum sagiuatum. henteš m 'mesar'. — Kod ovog henteša nisam našo meso koje sam tio kupit. hep uzvik kočijaša: 'beži, skloni se (s puta)'. hepljav -a -o 'hrom, šantav'. — Šta je Nikola uradio kad s takim hepljavim nogama iđe. 2. 'spleten, smušen (fig.)'. — Mani ga, nema od njeg hepljavijeg čovika. heptika ž 'tuberkuloza'. — I mater mu je od heptike umrla. heptikav -a -o 'tuberkulozan'. — Kad oženiš tako heptikavo čeljade šta možeš onda očekivat od nje. herlav -a -o v. erlav. hetija ž 'pijačni dan u sedmici'. — Moj Lukaje tako naučio, da svake hetije ode na pecu u varoš. hiba ž 'pogreška'. — Hibu si napravila u računu. mađ. hiba. mađ. hentes.

hintov -ova m 'kočija, fijaker'. — Hintov je imo samo gazda Štroco. hireš m 'mlad muškarac slobodnijeg ponašanja, kicoš, lola'. — Ne fali to ništa što je taki hireš, ta momak je. — On će bit hireš dok ne naiđe na para 'jačeg od sebe' mađ. hires. hitar -tra -tro 'živahan, žustar'. — Nemate vi tako hitrog mačka ko mi, samo da ga vidite kad lovi. hitat -am nesvr. 'žuriti'. — Ta, sidi malo, nemoj oma hitat natrag. hitno pril. 'brzo'. — Hitno je zgrabio jabuku i pobigo napolje. hitrina ž 'hitrost, brzina'. — Čemu ta hittina, Vranje, iđi lipo kući, prispavaj, pa ćemo sutra mirno sve udivanit. hitro pril. 'brzo, žurno'. — Hitro je udaro, a onda se kajo. hmelj hmelja m bot. biljka za pivarstvo Humulus lupulus'. ho uzvik za zaustavljanje konja. hodočašće s 'poseta nekom „svetom" mestu'. — Znali smo ić na hodočašće na Jud. hoj uzvik za odazivanje i dozivanje. hojs v. ajs. — Kaki je to vo, ja mu vičem hojs, a on skreće na desno. hop(a) uzv. kojim se označava skok. — Stanem na panj pa hop u kola. Izr. Prvo skoči p onda kaži hop! 'ne raduj se dok nije sve gotovo'. hrt m zool. vrsta lovačkog psa Canis familiaris grajus. hučin -ina m 'ždrebe'. — Pušti hučina malo da se istrči u avliji. huja ž 'vreme prekida nekog posla, period trajanja odmora (u prekidu rada)'. -— Koliko smo čekali, mogo sam odspavat dvi huje. v. uja. hulit hulim nesvr. 1. 'ružiti, kuditi.' — Šta huliš na tu dicu, ko da su ti ona kriva što si se ti s komšijom posvado?! 2. 'vređati nešto što se smatra svetim'. — Dokle će ta tvoja pogana usta hulit na Boga?! hulja ž 'nevaljao i neČastan čovek, nitkov, podlac' ~ lzr. Hulje lipo zbore al nitkovski rade! huljenje s. gl. im. od hulit. — Vrime je tako nastalo da svit u huljenju traži olakšanje. huncucki -a -o v. uncucki. huncucki pril. 'mangupski, nevaljalo'. v. uncucki. huncut m 'prepredenjak, mangup'. v. uncut. huncutarija ž v. uncutarija. husar m 'lako naoružan konjanik'. — Husari su imali sablje i kraike puške. mađ. huszar.

husarski -a -o 'koji se odnosi na husare'. — Husarski konji su znali ić pod komandu. huškat -am nesvr. 'podbunjivati protiv nekoga'. — Njegova mama ga huška protiv mene i moji, zato je on taki tuđ posto.

I
ić iđem nesvr. 'ići'. Izr. ~ naogled 'organizovati susret momka i devojke u cilju upoznavanja i sklapanja braka'; ~ na oltar 'stupiti u bračnu zajednicu'; ~ od nemila do nedraga 'lutati'; ~ na put 'putovati'; ~ ko muva brez glave 'lutati'; ~ za kim ko lud za Bogom 'slepo slediti'; ~ od ruke 'uspevati'; ~ ko po loju 'sve zamisli uspešno ostvariti — ide kao podmazano'; ~ ko bos po trnju 'mukotrpno'; ~ ko gajde 'sporo, lenj'o'; ~ ko gajtan 'krivudavo, pijano'; ~ za odžak se smijat 'biti nedruštven'; iđi u peršin; iđi u dupe! iđi u očin! iđi u maminu! 'izrazi grdnje i psovke'; Krtina ispod zemlje iđe, al je ljudi opet uvate! Konj iđe na četri noge pa posrne, kako ne bi čovik! ~ pišce 'pešačiti'. iće 'jelo'. — Doću ti i ja na iće i piće. id m 'jed.'. — Sva je skurlala od ida. idit idim nesvr. 'dovoditi u stanje razdraženosti, ljutiti, srditi, gneviti'. — Maca furtom traži da joj baćo kupe novo ruvo, a zna da nemamo novaca i samo ga idi. ~ se 'osećati jad, ljutnju, gnev, ljutiti se, srditi se (na koga)'. — Kako se ne bi idio na tebe kad ništa nisi vridan sam da uradiš. iđište s. 'opredeljenj'e (fig.)'. — Svaki ima svoje iđište! ifjur m 'mladi gazda, bogatašev sin jedinac'. mađ. ifju.

igla ž 'metalna šipčica s oštrim vrhom i ušicama na suprotnoj strani za udevanje konca'. — Daj mi, ako imaš, tanju iglu; s ovom se krpe džakovi. izr. sidit ko na iglama 'biti nervozan zbog nečega'. iglenjača ž 1. 'jastučić za igle'. — Pazi, na stocu je iglenjača, nemoj da sidneš na nju. 2. 'kutija za šivaći pribor'. — Di su ti igle kad i nemaš u iglenjači? iglica ž 1. dem. od igla. 2. 'list crnogoričnog drveća, četinara'. — iglice bora su vrlo oštre. igra ž 'ples'. — Ne dopadaje mi se igre u dvoje. igrač -ača m 1. 'plesač'. — Lako je igrat kad se do tebe dobar igrač uvati. 2. 'svilena traka o pojasu devoj'ke (za koju se hvataju plesači; devojke stavljaju ruke u plesu na rame igrača)'. igračica ž 'ona koj'a pleše, koja ume plesati'. — Rozika je igračica da joj nema para nadaleko. igrački pril. 'koj'i se odnosi na ples'. — Drž se igrački, uspravno! igračov -a -o 'koji pripada igraču'. — i ja lakše igram, kad čujem igračove zvečke na čizmama. igrat -am nesvr. 'plesati'. — Volim pivat al još većma igrat. Izr. Ko se u kolo vaća, u noge se uzda! igra medo u komšiluku i nama će doć! igra ko na drotu 'vešto pleše'. ikaki -a -o 'ikakav'. — BaŠ-si ti, ikaki jedan! iko ikoga neodr. dopusna pridevska zamenica: 'bilo ko, makar ko'. — Ja ni danas ne znam da me je iko većma volio o(d) dide. Izr. ikote s đubretom! 'vraže jedan'. ilo s 'jelo'. — Ne volim podgrijano ilo. Izr. Svako ilo kune tilo, što ne legne da se slegne. iljada ž 'hiljada'. — Ne dam, ravno da mi sto iljada daš! iljadarka/iljadarka ž 'novčanica od hiljadu dinara'. — Podaj mu koju iljadarku više i kuća je tvoja. iljadica ž dem. od iljada. — Lažeš da nemaš kod sebe koju iljadicu. imanje s 'poljoprivredno dobro, posed, imovina uopšte, vlasništvo'. — Da znate, dico, dok nam je u čoporu imanje, dotleg ćemo i gazde bit. imat imam i imadem (mn. imamo i imademo) nesvr. 1. 'raspolagati čim kao svojom imovinom, posedovati: ~ kuću; ~ novaca; ~ ~ konje. 2. 'posedovati neku osobinu, odlikovati se čim: ~ bujnu kosu; ~ dobru narav' 3. 'biti u kakvom raspoloženju: ~ nadu; ~ želju; 4. 'biti u kakvom odnosu s kim: ~ sestru; ~ komšiju; ~ gazdaricu'; 5. 'nositi na sebi (što od odeće)'. — Dosta ti je što imaš na sebi kožuv, šta će ti i opaklija?! 6. 'sadržavati, meriti, obuhvatati: ~ oko tri litre'. 7. 'imati određeno vreme života, starosti'. — Možda ona ima i dvadeset godina. 8. 'traj'ati, ne biti utrošen: Grabite dok ima! ima li kod vas vode? 9. 'želeti, nameravati, biti gotov, voljan'. ~ imam i ja štogod vama da kažem. 10. 'navršiti se, proteći'. ~ ima tom više od godine, da se nismo vid(i)li. 11. 'stupati s kim u seksualne odnose'. — i ti si našo koga ćeš uzet za ženu: kažu da je samo onaj nije imo ko nije tio! Izr. ~ pravo 'biti u pravu; ~ usta ko pećna vrata 'alapača'. ~ š njim više posla nego Rudić s Kunbajom! (baron Rudić, bunjevački spahija, imao je mnogo glavobolje i brige sa spahilukom u Kumbaji)'. ~ jezik 'biti oštrog jezika'; ~ jezik ~ devet puta bi se š njim opaso. ~ zub na koga 'mrzeti'; ~ ušivi 'biti vašljiv'; ~ novaca ko na žabi dlaka 'biti puki siromah'. imaština ž 'blagostanje, bogatstvo (suprotno: neimaština)'. — Imaština j'e nika glavobolja, al neimaština je i nevolja i glavobolja.

imence pril. 'poimence'. — Nemoj ti meni sve džumle već daj imence pa ću ja i sama znat odabrat. imetak -tka m 'celokupnost onoga što ko ima, imovina'. — Očo mu je imetak na doboš! imućan/imućan -ćna -ćno 'dovoljno bogat'. — Čovik je imućan, al sad nema gotovi novaca. inad -ada v. inat. — Ne mrzim ja njega već njegov Jnad. inadit se inadim se nesvr. v. inatiti se. — Nije on rđav čovik, al u krvi mu je da se voli inadit. inadljiv -a -o v. inatljiv. — Većma volim oštru nego inadljivu ženu. inadžija m 'čovek koji se voli inatiti, svadljivac'. — Ne nalazim mu ja druge mane, al je, brate, velik inadžija. inadžinca ž 'ona koja je inadžija'. — Da znaš, nisam vidio ni manje žene ni veće inadžince. inat -ata m 'namerno, izazivačko postupanje protiv čije volje, prkos; svađa, zavada'. — inat, sine, kola tare! Izr. Od inata nema goreg zanata! inatit se inatim se nesvr. 'sprovoditi inat, prkositi, kapricirati se'. — i vi bi bili pametnija braća kad bi se manje inatili. inatljiv -a -o 'sklon inatu, prkosan'. — Ta, znam ga, to je onaj inatljivi starac. indžilir -ira m 1. 'inženjer (uopšte)'. 2. geometar'. inoš m 'šegrt'. — Jesi 1 čula, Marga je dala derana za inoša kod kovača. mađ. inas.

intačit (se) -im (se) nesvr. 'uporno govoriti ili raditi jedno te isto, zapitkivati'. — Neću se ja s tobom intačit. interes m 1. 'korist'. 2. 'kamata'. — Dao mu je novaca u zajam, al kako čujem, uzo je i fain velik interes. — Kažeš, daće ti u zajam konje i kola, onda, zacigumo i on tu ima kaki svoj interes. intereš m v. interes. — Upropastiće me velik intereš na uzajmljene novce. inje s 1. 'smrznute vodene čestice koje se nahvataju po predmetima'. — Čim se inje svudan navaćalo, onda se zna kako je napolju. 2. 'seda kosa (fig.). — E, moj Vranje, i tebi je inje popadalo po kosi. irka ž (g. mn. iraka) 'sveska, pisanka'. — Svu si irku izmastio. ireš m v. hireš. — Nisam ireš, samo se ireški nosim. ireški -a -o v. hireški. — Šta da radim, taka nam je cila ireška obitelj. iscidit iscidim (t. pr. isciđen) svr. 1. (cedeći istisnuti'. — Tvoje su ruke slabe, kaži pa ću ja iscidit košulje kad bidnu oprane. 2. 'iscrpsti, istrošiti (od napornog rada, bolesti, gladi, starosti)'. — Starost je nji iscidila, pase više ni ne dižu iz kreveta. 3. 'ispiti do poslednje kapi, iskapiti'. — Nema više u čobanji ni kapi, izgleda da je Jakov sve iscidio. 4. 'reći polako, nerado, preko volje'. — Ajde, oćeš li već jedared iscidit, valdar ti se nije jezik zavezo?! ~ se 'postepeno posve isteći, iskapati'. isciđivat isciđivam nesvr. prema iscidit. iscifrat -am svr. 'iskititi, nagizdati'. — Al je tvoj kolač za Božić iscifran. 2. 'izgrditi, ispsovati'. — Baš si ga dobro iscifrala, al tako mu i triba ker nikaki! iscovat iscujem svr. v. ispcovat. ishasnirat -hasniram svr. 1. 'potpuno iskoristiti, izvući svu korist'. — Dobro smo ishasnirali sve voće: spadan(i)ce su metli u cefru i sad imamo rakije, a zdravo, koje u dunc, koje vako za ilo. 2. 'dugotrajnim nošenjem pohabati, iznositi'. — Ko bi mislio da ću tako dobro moć ishasnirat ovaj moj kožuv, nosio sam ga po svakom vrimenu, još sam i spavo na njemu. iskalat iskalam svr. 'kalanjem, cepanjem iseći (pripremiti za kompotiranje)'. — Iskalili smo više od deset kila zardelija, biće i dunca i pekmeza. iskaljat iskaljam svr. 'zaprljati'. — Di si bio kad si tako iskaljo kaput i sprid i otrag?! ~ se povr. — Ala si se ti iskaljo?! iskandžijat -am svr. 'kandžijom išibati, izbičevati'. — Nizašto je konje iskandžijo. iskasapit -im svr. 1. 'iseći kao mesar meso'. — Čuvaj ga se, jel kad pobisni, iskasapiće te na komade. 2. 'uništiti, pokvariti'. — Ne znam šta fali mojoj šnajderki, dotleg je krojila onu skupu kumašu, dok je nije sasvim iskasapila. iskat ištem nesvr. 1. 'želeti, moliti (koga za nešto)'. — Poslali su me baćo da ištem grablje od vas. 2. 'tražiti za ženu, prositi'. — Sutra će te moji iskat za mene. ~ se 'tražiti dopuštenje, moliti izlazak, odsustvo'. — Za berbu sam se morala iskat i(s)-škule. iskečavat -ečavam nesvr. prema iskečit. — Neću više da iskečavam onog crnog mačka, žavo mi ga je, uvik se vrati natrag. iskečit -člm svr. 'izbaciti udarajući nogom'. — iskeči tu mačku napolje da se već ne dere toliko. — Zašto ste me najpre iskečili is kuće, a sad me zovete da vam pomognem? iskefat -am svr. 1. 'iščetkati'. — Iskefaj to blato š čakčira. 2. 'izgrditi (fig.)'. — Zna on da je kriv, tribala si ga dobro iskefat. mađ. irka.

iskeverdisat -šem svr. 'zamesiti, zamutiti, zapetljati (kome što)'. — Mi smo već udivanili i kad ćemo divojku zaprosit, a onda je snaš Mara došla kod nji u goste i tako sve iskeverdisala da više ni sami ne znamo na po čemu smo. iskezit (se) iskezim (se) svr. 'isceriti se, pokazati zube'. — Vidi kobilu kako je iskezila zube, ko da se smije. iskidat -am svr. 1. 'naglim pokretima pocepati, rastrgati'. — Ko je iskido ovo pismo? 2. 'izmučiti, iznuriti (fig.)'. — Dugo je ležo u krevetu i bolest ga je svega iskidala. ~ se 'rastrgati se n? komade'. — Od čega je ovaj nov peškir kad se tako friško iskido?! iskijat (se) iskijam (se) svr. 'kij'ajući izbaciti iz grla i nozdrva. — Nema mraza u sičnj'u, samo da to ne iskijamo u marcu. Izr. Ona će to ~ 'ona će to piatiti. odgovarati za to, kajati se'. iskijavat (se) -ijavam (se) nesvr. prema iskijat (se). iskinit -nem svr. 'naglim pokretom odstraniti, izvući što ili deo čega što se čvrsto drži, istrgnuti, iščupati'. — Kad je umrla, ko da su mi srce iskinili. Izr. iskini kumarcu nogu, odu i criva! iskirijat -am svr. 1. 'prevesti nešto na kolima sa konjskom zapregom)'. — Vi meni sad dajte, a ja ću vam posli iskirijat. 2. 'završiti kirijanj'e'. ~ on je iskirijo cio život. iskliktit iskliktim svr. 'izmaknuti, krišom nestati'. — Dok sam se ja bavila oko zakuvavanja kruva, on, balavac jedan, iskliktio i(s) sobe. iskokoljit (se) -okoljim (se) svr. 'izbečiti se, zagledati se'. — Od strava je zanimila i samo je oči iskokoljila. iskolčit -im svr. 'pozabadati kočiće u zemlju (radi premeravanja)'. — Danas će doć indžilir, pa ćemo iskolčit zemlju. iskopeljat se -am se svr. 'iskobeljati se, izbaviti se (od nekog zla)'. — Zemlja mu je ove godine slabo rodila, pa se nije mogo iskopeljat iz dugova. iskoračat -am svr. 'izmeriti neku površinu (najčešće zemlju) koracima'. — Ima najviše dvi motike, ja sam iskoraco, a to je ko da sam izmirio. iskoracit -oracim svr. 'načiniti korak, istupiti jednom nogom napred; načinivši korak, izići, iskoračiti'. — Nije dobro ni iskoračio kad zapne i opruži se koliki je dugačak. Izr. Iskoraci priko praga 'idi'. iskorbačat -am svr. v. korbačat. — Dobro si iskorbačo konje, kad se masnice vide po leđi. iskortit se -im se svr. 'iskriviti se, deformisati se pod uticajem vremena'. — Mora da su daske bile mokre kad nema još ni po godine, a vrata su se tako iskortila da se jedva mogu zatvorit. iskosit (se) iskosim (se) svr. 1, 'kosom sve pokositi'. 2. 'učiniti kosim, postaviti koso'. — Kola si malo iskosio, tribalo bi i zanet, jel nećemo drugačij'e moć okrenit u avliji. iskovat iskujem svr. 'napraviti, izraditi kovanjem'. — iskovo sam ti dvi pante što si niki dan tražio od mene. iskozat iskozam svr. 'izigrati, prevariti (koga)'. — Praviš se pametan, a puštio si onom Anti da se tako iskoza za volove. iskračat -am svr. 'izrasti (iz odeće)'. — iskračala je Stana ruvo pa ćemo ga dat mlađoj sestri! iskradat se iskradam se nesvr. prema iskrast se. iskrast se -adem se svr. 'kradom, krišom izići'. — Mariju su nj'evi baš čuvali, al jedne noći se iskrala i uskočila. iskrižat iskrižam svr. 'izrezati na kriške'. — iskrižaj bundeve za krave. iskrmačit -im svr. 'mastilom napraviti mrlje, sve poprskati'. — Kako si samo mogla tako sve iskrmačit, ko da je švraka išla po irki. iskrzat (se) -am (se) svr. 'dugim nošenjem ili upotrebom oštetiti'. — Kako je to da se jedan rukav iskrzo, a drugi ništa? iskupit -im svr. 'skupiti'. — iskupi marvu pa ćemo tirat na salaš. ~ se 'sastati se na jednom mestu'. ~ u kolu kod Marge nas se fain iskupilo. iskupit iskupim svr. 'zasluživati oproštenje za što'. — Ovom igrom si iskupio sve grije prama nama što smo te tako dugo čekali. ~ se povr. 'nadomestiti nekim delom raniji propust ili greh'. — Dobro je što si je oženio, sad si se iskupio zli jezika. iskušat -am svr. 'kušajući doznati, izvući kakvu tajnu'. — Kaka si ti cura kad te svaka šuša iskuša. iskušenje s 'ono što privJači, zavodi, želja za nečim zamamljivim'. — Kako da ne padnem u iskušenje kad prolazim kroz vinograd a zrile kruške sve se smiju na me. iskušljat (se) -am (se) svr. 'zamrsiti (se) (o dlakama kod ljudi i životinja, o tkanini trljanjem)'. — Svila na prusluku se sva iskušljala. iskvacat (se) iskvacam (se) svr. 'sasvim se pokvasiti i ublatnjaviti'. — Juče sam pišce došla iz varoši po onoj najvećoj kiši i po litnjem putu, do vrata sam se iskvacala. iskvitovat -ujem svr. 'obračunati dug, izravnati'. — istina je da često uzaima, al čovik je od riči, uvik na vrime iskvituje.

iskvrcavat -rcavam nesvr. prema iskvrcat. iskvrcat -am svr. 'u plesu udarati petu o petu čizme (kasnije sa zvečkama na čizroama radi efektnijeg ritma i izvođenja figura u plesu)'. — Nema lipčeg nego kad momak zna iskvrcat kolo. ismijavat (se) -ijavam (se) nesvr. 'prema ismijat (se), ismevat (se)'. ismijat -jem svr. 'izvrći podsmehu, ismejati'. — Dobro se čuvaj bećara da te ne ismiju prid curama. ~ se 1. 'sit se nasmejati'. — Odavno se nisam tako ismijala ko sinoć na disnotoru. 2. 'izrugati se kome'. — Da se nisi dala ismijat, ne bi te momak ni ostavio. ispadat -am nesvr. prema ispast. — Kad trčim ispadaje mi jabuke iz ruke. ispametit se -ametim se svr. 'izgubiti pamet, poludeti'. — Kako si mogo, sine, da nam se misecima ne javljaš, ispametili smo se brineć šta je s tobom. isparaklaisat -šem svr. 'iskrojiti'. — Ja sam tebi donela cica za dvi suknje, kako si mogla tako isparaklaisat, jedva će jedna izać od svega. isparat isparam svr. 'parajući razdvojiti po šavovima'. — isparaj ovu nogavicu, nije dobro ufircano. ~ se 'razdvojiti se po šavovima'. — Isparale su im se čakčire na turu. ispasat -šem svr. (trp. prid. ispasan) 'izvući košulju iz pasa (tako da pokriva čakšire)'. — Risari uvik kose sa ispasanom košuljom. Izr. Momak nosi ispasanu košulju 'spreman je za ženidbu'. ispasište -a s 'mesto gde stoka pase, pašnjak'. ispast -adnem i -anem svr. 1. 'pasti iz čega (slučajno ili spontano)'. — Naglo mu je ispala kosa i sasvim je oćelavio. 2. 'prestati sudelovati u nečemu'. — Sigrali smo se čačikulače i ja sam prvi ispo. 3. 'pokazati se kakvim'. — Ako nećeš da mi pomogneš da skupimo sve šljive, ja sama neću do mraka moć uradit i kazaću baći pa ćeš ti ispast kriv. 4. 'dogoditi se, zbiti se'. — Koliko smo se bojali, još dobro je ispalo. ispast/ispast ispase svrš. 'posve popasti'. — Pušti malo krave u ditelnu da je ispasu. ispaša ž v. ispasište. is(p)covat ispcujem svr. 'obasuti pogrdama, psovkama'. — Bać Losko nas je zdravo is(p)-covo što smo mu napravili stazu priko žita. isperjašit -erjašim svr. 1.'izgrditi, isterati'. — Samo kad si se odlučila da ga isperjašiš. 2. 'istući'. — Pokvasio štrangu, pa kad je onda isperjašio njegovu seku, suknje sve laju sokakom za njom, tako je zaprašila. ispijen -a -o 'iscrpen, iznuren'. — Posle po godine bolesti i ležanja u krevetu, danas sam prviput vidio Antuna da se šeta, al ne samo oči, vec sav je ispijen i jedva meće nogu prid nogu. ispiljit (se) ispilji (se) svr. 'izleći (se), ispiliti (se)'. — Danas se ispiljilo prvo puće. ispirat ispiram nesvr. prema isprat. Izr. ~ usta (s kim) 'ogovarati'. isplezit (se) -im (se) svr. 'isplaziti (se)'. — Ako još jedared ispleziš tu tvoju jezičinu, oćeš zaradit od mene. ispod predl. s Gen. označuje: 1. 'da je nešto na donjoj strani čega'. — U staro vrime su novce zakopavali ispod praga u sobi. 2. 'stanje, položaj u kojem se ko iii što nalazi'. — Led je pod teretom puko i čovik se našo ispod leda, nisu ga mogii spasit. 3. 'manje od čega, za manje od čega (po meri, vrednosti i sl.)'. — Bio je to već pravi momak, a] još uvik ispod dvadeset godina. Izr. ~ ruke 'tajno'; ~ žita 'krišom'; ~ postelje 'skriveno'; ~ mire tri đavola vire! ispotovat -tujem svr. 'saučestvovati (u nekoj stvari, situaciji), ispomoći'. — Kako vam ne bi dali kad ste i vi nama ispotovali novce kad nam je falilo za porciju. ispovid -i ž 'ispovest'. — To je bila njegova ispovid. 'obred verskog priznanja i opraštanja greha'. — Popo je obavio ispovid bolesnika. ispovidat (se) -ovidam (se) nesvr. prema ispoviditi (se). ispovidit -im svr. crkv. 'saslušati čiju ispoved'. ~ se crkv. 'podvrći se ispovedi'. ispovidnica ž 1. 'ispovedaonica, mesto u katoličkoj crkvi gde se obavlja ispoved'. 2. 'ona koja se ispoveda ili koja se ispovedila'. isprašit isprašim svr. 1. 'istući'. — Plače zato što su ga baćo isprašili što nije istiro svinje. 2. 'izbaciti napolje'. — Zašto ta Lozika trpi tog pijanog Vincu, ja bi njega već odavno isprašila is kuće, pa nek iđe kud oće. 3. 'očistiti od prašine'. — Ispraši taj zimski kaput. 4. 'izgrditi'. — Ako dođe kod vas vi ga dobro isprašite. ~ tur (kome) 'istući'; ~ koga 'izgrditi'. isprat isperem svr. 1. 'oprati unutrašnjost čega'. — Dobro isperi criva za divenice. 2. završiti pranje'. — Ja moje košulje uvik isperem u dvi tri vode. isprazan -zna -zno 'bez ikakve vrednosti, prazan'. — Ivan, malomalo pa dođe i samo nas zadržava od posla s otim njegovim ispraznim divanom. isprdak -tka m 'ono što je bezvredno, zakržljalo, neugledno'. — i to mi je niki momak, mali i slabačak, ko kaki isprdak.

isprdnit -em svr. 'isprdnuti'. — Ti bi loptu je 1? — Čekaj, saću ja jednu da ti isprdnem. ispregnit/ispregnit -nem svr. 'osloboditi iz zaprege konje, volove'. — Ispregni konje i uvedi i u košaru. isprezat isprežem nesvr. 'prema ispregnit'. — Nemoj isprezat, samo zbaci kuružnu s kola i oma kreći natrag. ispričit ispričim svr. 'staviti popreko'. — Nemoj tako ispričit tu motku, nećemo moć proć. ~ se 1. 'preprečiti put, zatvoriti prolaz'. — Na putu se ispričilo veliko drvo. 2. 'usprotiviti se' — Svi su pristali, a onda se brat ispričio. isprid predl. 'ispred'. — Prvo nek počisti isprid svoje kuće. ispridnjačit -idnjačim svr. 'otići, izbiti napred'. — Vidi, koliko je Martin ispridnjačio u košenju žita, oće da se zna ko je bandaš! isprija/isprije pril. 'ispre, otpre'. — Bio divanit isprija, sad je kasno, kad se udala za drugog. isprikršćat -ikršpam svr. 'unakrst što složiti, ukrstiti'. — AUe vitar isprikrsćo kuružnu, ko će je taku skupit. ~ se povr. isprimišćat -imišćam svr. 'sve redom premestiti'. — Zašto si, Katice, isprimišćala sve sude u gredencu? ispriplićat -em svr. 'sve redom preplesti, ispreplesti'. — Valdar su svu nevolju svita meni vragovi ispriplićali?! ~ se povr. ispripovidat -ovidam svr. 'usmeno sve izložiti'. — Ispripovidaću te nani, ako mi ne daš jednu krušku. ~ se 'pripovedati do mile volje'. — No, sad si se valdar izgostila kod tvoje nane i ispripovidala?! isprisicat -isicam svr. 'preseći sve redom, preseći na sve strane'. — Kogod je isprisico bičalje od kandžije. ispriskakat -iskačem svr. 1. 'preskočiti više puta'. — Ispriskako sam ja to i uzduž i popriko. 2. 'izgrditi'. — Dobro si ga ispriskakala, a i zaslužio je, koliko je zla nano toj curi. isprobadat -obadam svr. 'sve ili na mnogo mesta probosti'. — Najteže mi je bilo kad sam u ratu prviput vidio isprobadanog čovika. isproban -a -o 'prekaljen, proveren'. — To je isproban „momak" kad je udovac. isprobat isprobam svr. 'ispitati, proveriti'. — Najpre isprobaj noge, p onda ćemo se uštrkljivat. isprominjivat -injivam svr. 'sve redom promeniti'. — Ja sam mu davo dobre ključove, a on je sve isprominjivo. isprosit isprosim svr. a. 'dobiti prošenjem kao prosjak'. — Za nedilju dana on isprosi koliko je njemu dosta za misec dana. b. 'dobiti prošnjom devojku za udaju'. — Luka je isprosio bać Beninu Stanu i pristala je da se uda za njeg. ispružit se -im se svr. 1. 'istežući ili rastući uvećati se u dužinu'. — ispružila se loza priko kuće.2. 'ispružiti noge u trku, izdužiti se (o životinji)'. — Riđo se ispružio da ga niko ne stigne. 3. 'leći'. — ispružio se u lad, a mi nek radimo. 4. 'platiti, podmiriti: —ča Vranje je izgubio sud, moraće se sad dobro ispružit da pokrije troškove. isprvine pril. 'ispočetka, isprva'. — Isprvine se on vlado ko i svaki redovan čovik, posli se odo piću i počo bančit svaku noć. ispucan -a -o 'hrapav, iskokan'. — Zašto malo ne namažeš mašćom te ispucane usne. ispucat (se) -am (se) svr. 1. 'izreći do kraja što je kome na srcu'. — Ne mož to uvik, al triba se ispucat kad te štogod tišti, posli je lakše. 2. 'dobiti pukotine'. — Često su mu bile mokre ruke i na ladnoći sve su mu se ispucale. ispuljit se ispuljim se svr. 'pokazati se, pojaviti se'. — Zašto sad svi stoj'imo i čekamo Bartula, a dok se on ne ispulji, mogli smo već bit na po puta do varoši. ispunit -im svr. 1. 'učiniti punim'. — Ante j'e ispunio zečju kožu pa je metnio u bašču, baš izgleda ko da je živ zec. 2. 'uneti, upisati sve potrebne podatke, obaveštenja'. — Dida se sav priznojio dok mu nisu ispunili valovnicu. 3. 'izazvati (neko osećanje)'. — ispuni me, Bože, snagom da okajem svoj gri. 4. 'ostvariti, privesti u delo ili život, izvršiti potpuno što je namišljeno, naručeno'. — Cigurno mu nije bilo lako, al zavit je do kraja ispunio, deset godina nije ni kap popio. ~ se 1. 'postati pun'. — Samo što su vrata otvorili, narod nagfne i cfkva se začas ispuni. 2. 'isteći, proteći (o vremenu)'. — Kad se ispuni godina dana tvog služenja, doće ti baćo pa će odnet tvoju komenciju. ispunjavat -unjavam nesvr. prema ispunit. ispunjivat -unjivam nesvr. prema ispunit. ispurit -im svr. 'ispeći na žaru ili pored vatre (mladi kukuruz)'. — ispuri i meni jedan kuruz. ~ se 1. 'ispeći (se) na žaru ili uz vatru'. 2. 'propasti, ne uspeti'. — Cilika je tri godine virovala da će je Joso uzet, al račun joj se ispurio, on se oženio s Mandom. ispušćat ispušćam nesvr. prema ispuštit, ispuštat. ispuštit ispuštim svr. 'ispustiti'. Izr. ~ dušu 'umreti'. ~ se 'prestati igrati u kolu, izaći iz kola'. ist idem (3.1. mn. idu/idedu rd. pr. i(j)o ila ili imper. i, ite) nesvr. 'jesti'. — Ajde, Bruno, večera je na astalu, sidi, pa i. — ite, dico, noge prat, pa spavat. Izr. ide ga ko crv koru! ide ko mećava, pije ko gusina! ide ko da za leđa baca 'bez apetita'. istačkat -am svr. 'tačkama (kolcima) obeležiti odnosno učvrstiti (o povrću)'. — istačkali smo paradičku.

istamburat -am svr. 1. 'odsvirati (nešto) na tamburi'. — Uči on dobro, zna već i kolo istamburat. 2. 'izbrbljati'. — Rekla sam da ne divanite prid dicom, eno sve su već po selu istamburali. istesat istešem svr. 1. 'tesanjem izraditi'. — Davidiš kako sam lfpo bičalje isteso za moj novi bič. 2. fig. 'priviknuti koga uljudnom ponašanju'. — Kad se Dančo kroz tri godine vrati is katana, biće to drugi čovik, istesaće ga tamo katanšag. isti -a -o 1. 'koji nije drugi ni drukčiji'. — Dica smo isti roditelja. 2. 'jednak'. — Sve su ženske iste, vole da su lipe. istija pril. 'potiho, da se jedva čuje, polako, polagano'. — Prvo nek svirka bidne istija, pa kad se probudi, onda ćemo zapivat. istirat -am svr. 'isterati'. — istiraj svinje na strniku. Izr. ~ bubice iz glave 'urazumiti koga'; ~ vraga iz koga 'ućiniti da neko bude umeren, ukroiiti'; ~ na čistac 'raščistiti što je bilo nejasno'; ~ stvar do kraja 'uspešno okončati što'. istiravat se -iravam se nesvr. 'prepirati se (uporno dokazivati svoju istinu ili neistinu)'. — Svaki dan zajedno rade i svaki dan se za čegagod istiravaje. istolmačit -olmačim svr. 'istumačiti, objasniti, protumačiti'. — Sve sam čuvo, al sad mi i istolmači pa da razumim (v. tolmačiti)'. istrančirat -ančiram svr. 'iseći na komade'. — Ja sam gusku ispekla, sad je ti istrančiraj. istrcat istrca(m) svr. 'iskrzati, pohabati nošenjem'. — Opet si istrco čakčire, a kazala sam ti da paziš. istrčat -im svr. 1. 'izići trčeći'. — Sva dica su istrčala prid strinu. 2. 'pre drugih ili neumesno se uplesti, umešati se u što unapred'. — Nisi baš morala istrčat ko ždribe prid rudu i sve ispripovidat komšinici, sad će cio svit čut za našu nevolju. ~ se 1. 'natrčat se u dovoljnoj meri'. — Tiraj ždribad u košaru, dosta su se istrčala. 2. 'istrčati (2)'. — Lipo sam ti kazo da se ne istrčiš prid Martinom, a ti, čim je došo, razvezala ko da si na ispovidi. istrčavat istrčavam nesvr. prema istrčat. istrćit (se) istrćim (se) svr. 'izdići, isturiti zadnjicu'. — Ona drugo ni ne zna već istrćit tu veliku guzicu. istrćivat istrćivam nesvr. prema istrćit. istresat istresam nesvr. prema istrest. istresivat -esivam nesvr. prema istresat. istrest -esem svr. 1. 'tresući izbaciti, prosuti do kraja'. — Sve što sam imo, istreso sam iz džepa. 2. 'tresući očistiti od prašine: —ćepe'. 3. 'naglo, brzo izgovoriti sve što se ima reći'. — Dobro, ti si tvoje istreso nako kako si mislio, a sad ćeš nam još jedared kazat al lagano i razgovitno da te svi razumu. ~ se 'izgrditi, ispsovati (koga)'. — Zašto si se istresla na to dite, ko da je on kriv, što njegov otac, a tvoj čovik, već tri dana tira kera po varoši. istrkat istrčem svr. 'istrćati'. — Pušti ždribe nek istrče malo u avliju. ~ se 'dovoljno se istrčati'. — Dica su se istrkala, pa sad side i ćute. istrt istarem svr. 1. 'izbrisati'. ~ imaš gumu pa istari ono što si pogrišijo. 2. 'izmasirati, istrljati (naročito bolne delove tela)'. — Ko će mi istrt malo leđa? 3. 'trenjem učiniti izlizanim, pohabanim'. — Kako se ne bi istrlo kad je ruvo staro. istrunit istrunim svr. 'izgubiti nešto (iz maramice ili džepa)'. — Poslala sam je u dućan, a ona je usput digod istrunila novce, pa zato sad plače. istrunit -em svr. 'postati truo, raspasti se zbog truljenja, istruliti'. — Dosta leca je istrunilo. istuć istučem svr. 1. 'izbiti, isprebijati, izmlatiti'. — Ko j to vidio tako istuć dite da mu se sve modrice vide po tilu. 2. 'tukući izmrviti, usitniti'. — Uzmi stopicu i metni papriku, pa je sitno istuči. ~ se 'isprebijati se, izmlatiti se međusobho'. — No, dico, sad ste se istukli pa je red da se i pomirite. isukat isučem svr. 'sučući izvući; izvaditi'. — Žandari na konjima juoe su Ivana otirali u zatvor, a jedan je još i sablju isuko, pa ga udaro po leđi. ~ se 'odmotati se, rastegnuti se (nešto što je bilo savijeno)'. isukivat -ukivam nesvr. prema isukati. isut ispem svr. 'izliti, proliti'. — ispi tu gadnu vodu iz lavora, pa donesi čiste. i'š/iša 'uzvik kojim se tera živina'. iščastit iščastim svr. 1. 'počastiti sve kao što treba'. — Astal je bio pun ila i pića, zdravo su nas lipo iščastili. 2. 'izgrditi'. — Ne samo da ga je odbila, nego ga je tako iščastila, svašta mu je kazala. ~ se 'počastiti se do volje'. iščeprkat -am svr. 1. 'čeprkajući naći'. — Di si iščeprkala tu staru prešljicu? 2. 'raspitujući se saznati neku tajnu'. — Probaj ti, moždar ćeš štogod iščeprkat. iščeprkavat -rkavam nesvr. prema iščeprkat. iščibukovat -ujem svr. 'istući'. — Ne bi se ja š njim toliko natezo, triba ga iščibukovat pa će se oma smirit. iščupat -am svr. 1. 'ćupajući istrgnuti, izvaditi'. — Tome, iđi u bostan i iščupaj mi koji peršin i šargaripu. 2. 'pretiti kaznom (fig.)'. — Ako još jedared čujem tu rič o(d) tebe, iščupaću ti uši! iškulirat -uliram svr. 'starati se o kome da završi škole'. — Tušta nas je dice bilo pa se nismo mogli svi iškulirat.

išpan -ana m 'starešina na feudalnom imanju'. išpanov -a -o 'koji pripada išpanu'.

mađ. ispan.

išpekulirat -uliram svr. 'izmisliti (što na svoj način)'. —- Čekam tri dana da mi kaže kaku ogradu da metnem, valdar će već išpekulirat. ištit ištijem svr. 'iščitati'. — Kojugod knjigu da joj dam, ona nju ne ispušta iz rukivi dok je ne ištije. ištrapacirat se -aciram se svr. 'našetati se, umoriti se'. — Cio dan sam za plugom sadila kuruze, pa sam se baš fain ištrapacirala. iverje zb. im. s 'treske koje otpadaju kad se drvo teše'. — Donesi malo iverja za potpalu. izabrat izaberem svr. 'odabrati po srcu, iz ljubavi'. — Sama je izabrala pa ne mož svaljivat krivicu na drugog. ~ se povr. izabrali su se sami, sad nek trpe jedno drugo. izać izađem (r. pr. izašo -šla -šlo) svr. I. 'napustiti neko zatvoreno ili ograđeno mesto, prostor'. — Stipan se oženio i oma izašo is kuće. 2. 'napustiti što, prekinuti učešće u čemu'. — Lozika se rasrdila na momka i izašla i's kola. 3. 'doći, pojaviti se, pokazati se negde, pomoliti se'. — Tamburaši su tijo zasvirali, a mi smo čekali da će Mara izać na pendžer. 4. 'dogoditi se, desiti se'. — Ti samo tako radi kako sam ti kazo, na kraju mora dobro izać. 5. 'proći, minuti'. — Svačem dugačkom izađe kraj. Izr. ~ iz dugova 'osloboditi se dugova'; ~ na glas 'pročuti se'; ~ na moje 'postati onako kako ja mislim'; ~ prid oči 'pojaviti se pred kim'; ~ ususrit 'pomoći'; ~ navidilo 'pročuti se, doznati se'; ~ na nos 'dozlogrditi'; ~ čerez (rad) sebe 'obaviti nuždu'; ~ za rukom 'uspeti'; ~ napolje 'obaviti nuždu'. izadrit izadrem svr. 'dati, pokloniti nešto bezvredno'. — Taj naš tetak poklonio je dici po jedan šećer, baš je velik dar izadro, a nisu ga vid(i)la već po godine. ~ se 'grubo viknuti, izderati se'. — izadro se na ženu ko na vola. izađutirat se -utiram se svr. 'odigrati sve adute u jednoj igri karata'. — Rano si se izadutiro, zato smo izgubili. izajkat -am svr. 'dugom upotrebom iznositi, istrošiti'. — Ne možeš ti ništa lipog imat, kad čim štogod novo dobiješ, oma zapucaš u njemu svaki dan i začas ruvo izajkaš. izakat -am svr. 'izvikati, obezvrediti (što ili koga)'. — Jeste da ni Stipan nije lipo uradio, što je ostavio Kristu, posli skoro dvi godine što je zadržavo, al sad je i ona njega dobro izakala, ni jedna više neće ni da ga pogleda. izamrit izamrem (r. prid. izamro -rla, -rlo) svr. 'nestati ne ostavivši nikakva potomstva; izumreti'. — Ta je obitelj davno izamrla, nisu imali potomaka. izanđat (se) -a(m) (se) (r. pr. izanđo -ala -alo tr. izanđan -ana -ano) svr. 'iznositi, istrošiti dugom upotrebom'. — Nisam ja kupila to ruvo da ga svaki dan oblačiš; najlakše je izanđat, a šta ćeš onda? izaprat -perem svr. 'isprati'. — Evo, oma ću i ja doć, samo da košulje izaperem. izasnirat (se) -asniram (se) svr. v. ishasnirat (se). izazvat -ovem svr. 'pozvati koga, dati znak kome da izađe'. — Čim padne mrak, ti Katu izazovi, a ja ću čekat s kolima. izbacat izbacam nesvr. prema izbacit. izbacit izbacim svr. 1. 'baciti napolje, osloboditi se čega nepotrebnog'. — Kad sam vid(i)la kako Tomi teče krv po Jicu, taka me je muka uvatila da sam sve izbacila što sam u podne poila. 2. 'izneti noseći (o talasima, vetru)'. — Voda je izbacila mrtvog čovika. 3. 'ukloniti, udaljiti iz sastava čega'. — Peru triba izbacit i(z) sigre, nek najpre nauči, sad nam samo smeta. 4. 'istaći, isturiti'. — Vidi onog Benu kako je izbacio stomačinu, ko da ima bure prid sobom tako se ugojio. Izr. ~ is pameti 'zaboraviti'; ~ na sokak 'iseliti iz stana, ne dajući drugi stan; lišiti sredstava za život'. ~ se 'izbiti na licu, telu (ospe, kraste, crvenilo)'. — Crven mu se izbacio svud po tilu. izbacivat -acivam nesvr. prema izbacit. izbađat (se) izbadam (se) nesvr. prema izbost (se). izbavit (se) -im (se) svr. 'sačuvati od kakve opasnosti'. — Jedared ćemo se i mi izbavit ove sirotinje. izbečit se izbečim se (r. pr. izbečio -la -lo; tr. pr. izbečen -a -o) svr. 'pogledati razrogačenim očima'. — Kalor je izbečio oči na kolač ko mačak na divenicu. izbekarit se -im se svr. 'isprsiti se (pred kim ili na sedištu)'. — Vidi Albu, kako se izbekario na onim karucama, ko da je on kum na vinčanju! izbekeljit se -ekeljim se svr. 'izvaliti se, ispružiti se'. — Antune, vidi ti njega kako se izbekeljio, a ja mislim već odavno čuva krave. izbijat izbijam nesvr. 1. nesvr. prema izbit. 2. 'stalno se zadržavat negde, izbivati'. — Lazo dođe na salaš ujutru i ne izbija od nji po dva dana. izbirač -ača m 'onaj koji bira, probirač'. — Nisam u ilu niki izbirač. Izr. Izbirač nađe otirač! izbit izbijem svr. 1. 'udarcem učiniti da što ispadne iz čega'. — Baš dobrim smo se namućili da izbijemo cigle u zidu. 2. 'probiti se napolje'. — Kopali smo već priko deset meteri duboko, kad najdared izbije voda. 3. 'udarcem o zvono označiti određeni vremenski interval'. — Znao sam da je ponoć prošla, jel je sat izbijo dvared kad sam se probudio. 4. 'izići otkuda na kakav

prostor, vidno mesto'. — Mi još nismo ni do polak stigli, a on je već izbio na kraj njive, tako je vridan bio. 5. 'nastati, pokazati se'. — Već je četrdeset godina prošlo od kako je izbio drugi svicki rat. Izr. ~ iz glave 'zaboravit'; klin klinom — 'vratiti istom merom'. izblizo pril. 'izbliza'. — Dajte vi meni tu bocu u ruke, ja volim kad mi je izblizo. izbliže pril. 'izbliza'. — Priđite, izbliže se bolje vidi. izbližeg pril. v. izbliže. — Pa ako se Mara uda za našeg Loziju, bićemo izbližeg rodovi. izbljuvat izbljujem svr. 'povratiti'. — Tako me zgadio da sam sve izbljuvo što sam u podne poio. ~ se 'uprljati se bljuvanjem'. izbost izbost -bodem (r. pr. izbo -ola -olo; tr. pr. izboden -ena -eno; fut. izbošću; 3.1. mn. izbošće.) svr. probosti čim oštrim; ubosti više puta na više mesta' — Bolje da sam mu oči izbola. ~ se 1. 'zadati jedan drugome rane (nožem ili nečim drugim). — Potukla su se dva ovna i dobro su se izboli. 2. 'izvikati se na koga, odbrusiti kome; upasti u reč' — Nisi se baš moro tako izbost na derana, moždar on i nije kriv za sve. izbrecat se izbrecam se nesvr. 'oštro odgovoriti, izderati se na koga'. — Ako ti baš nisam po volji, zato se ne moraš izbrecat na mene. izbricat -am svr. 'izbosti (džepnim nožićem, bricom)'. — Čim se posvađaje, oma izbricaje koga. izbrojit izbrojim svr. 1. 'svršiti brojanje'. — Izbrojio sam, sve su ovce tu. 2. 'isplatiti'. — Šta se toliko cinkaš, vadi buđelar i izbroj novce. Izr. dani su mu izbrojeni 'skoro će umreti'; mož na prste ~ 'toliko je malo (čega)'; mož mu rebra ~ 'tako je mršav'. izbuljit izbuljim svr. 1. 'iskolačiti (oči)'. — Badavad si oči izbuljio, novo ruvo je za brata, a ne za tebe. 2. 'isplatiti'. — izbulji kesu, kume! ~ se 'iskolačiti oči, gledati široko otvorivši oči'. — Ja ga ružim, a on se izbuljio, pa ni da bekne štogod. izburbućat -urbućem svr. 'izbrbljati'. — Komšire nisu znale dok mi nismo stigli, a onda je Marga sve izburbućala. izburdat -am svr. 'izgurati, izbaciti, isključiti iz određene sredine (koga)'. — Šta je, tebe su izburdali iz društva? izburlat -am svr. 'ispremetati'. — Ko je vako izburlo fijoke u dolafu?! izdaljeg pril. 'izdaleka, izdalje'. — Mi smo rodovi izdaljeg. Izr. Bolje je izdaljeg se pazit, nego izbliže se mrazit! izdan -a m 'izvor'. — Naišli smo na dobar izdan vode za piće. izdanak -anka m 1. 'mladica koja izrasta iz korena na dnu stabla ili iz posečena drveta'. — Iz panja je izraso izdanak kruške. 2. 'potomak roda, plemena (fig.)'. — Čujem da imaš unuka; dobro je to, neće ti se ugasit izdanak. izdanit izdanem (r. p. izdanio -la -lo) svr. 'izdahnuti, umreti'. — Baš je podne zvonilo kad su nana izdanili. izderat izderem svr. 1. 'pocepati, poderati, pohabati'. — Naš pulin je svuko Macino ruvašce sa ograde di se sušilo i svega ga izdero. 2. 'promuknuti (o glasu)'. — Zašto se ne odazoveš, sve sam grlo izderala dok te nisam dovikala. ~ se 1. 'pocepati se, poderati se'. — Jedva sam dočekala da se izdere ona moja suknja od paje. 2. 'podviknuti, izgalamiti se (na koga)'. — To nije lipo, Kriste, tako se izderat na čovika ko neslana. izdevetat -am svr. 'istući, izmlatiti'. — Nećeš, nećeš, dok te babo ne izdevetaje. ~ se 'istući jedan drugoga, izmlatiti se'. — Dok i nismo razvadili, fain su se izdevetali. izdirat se -em se nesvr. prema izderat (se). izdisat -išem nesvr. prema izdanit. izdivanit -ivanim svr. 'izreći, izgovoriti'. — Jesi 1 izdivanio šta si imo da kažeš?! ~ se 'izrazgovarati se'. — Ajde, babe, ako ste se izdivanile, večerajte, pa na spavanje. izdovoljavat (se) -oljavam (se) nesvr. 'prema izdovoljit (se). izdovoljit izdovoljim svr. 'zadovoljiti'. — Mlogo zanovetaš, ko će te izdovoljit?! ~ se 'prirediti sebi naročito zadovoljstvo, uživati'. — Bolje je što je malo gostivi došlo, bar sam se izdovoljila kolača. izdravit -im svr. 'ozdraviti, izlečiti (se)'. — izdravio jesam, al nisam još za teži poso. izdrečit (se) izdrečim (se) svr. v. izbečit (se). — Baš si se izdrečio u mene, ko da me prvi put vidiš?! izdrljat izdrljam svr. 'izravnati zemlju drljačom'. — Kad si posijo žito, ako imaš još malo vrimena i izdrljaj. izdržat -im svr. 'uporno podnositi, istrajati'. — Žandari su ga vezanog tirali između dva konja, al Antun ni jedared nfje jauknio, sve je izdržo. Izr. ~ kaznu 'provesti u zatvoru vreme određeno presudom'. ~ se 'ishraniti se, prehraniti se'. — Ja sam radim, a triba da se svi izdržimo: žena i četvoro dice. izdržavanje s 1. gl. im. od izdržavat (se). 2. 'ono čime se ko održava u životu, od čega živi (obično novac)'. — Joso mora da plaća svojoj bivšoj ženi zadvoje dice izdržavanje. izdržavat -ržavam nesvr. 1. nesvr. 'prema izdržat 2. 'ishranjivati'. — Izdržava on, pored svoje obitelji i didu i majku, svoje roditelje.

izdržljiv -a -o 'koji može da izdrži što naporno, čvrst'. — Ja sam izdržljiv čovik al svemu ima kraj! izdubit izdubim svr. 'dubeći načiniti rupu ili šupljinu'. — Ne znam kudan se miš uvuko u špajc, al vidim da je izdubio frišak somun kruva. Nema boljeg korta, nego kad to Cigani izdube u drvetu. izdurat -am 'izdržati, istrajati'. — Malo još imamo ogriva, al valdar neće dugo zima potrajat, pa ćemo izdurat (v. durat)'. izdvorit izdvorim svr. 1. 'brinuti se o kome dok ne umre'. — Izdvorio je didu, a on mu ostavio salaš i zemlju. 2. 'ukazati nekome posebno gostoprimstvo, ugoditi nečijim posebnim prohtevima. — Jesi 1 izdvorila zeta? — Svirci su lipo izdvorili sve svate. izđikat -am/izđikat izđikam svr. 'snažno i brzo izrasti'. — Tvoj luk je, Luce, niki zdravo friško izđiko. — Deran ti je izđiko, ne bi ga pozno da mi nisi kazo da je tvoj. izđorat (se) izđoram (se) svr. 'izigrati (se)'. — Sirota Roza, čitav život je posvetila svom stricu i izgubila, dvoreć ga, svoje zdravlje, a on je na kraju dobro izđoro: posli smrti nije joj ostavio ni marjaša. izgancat -am svr. 'izgaziti'. — Joso, šta si se toliko uzvrpoljio po tom krevetu, sve ćeš po njemu izgancat; ako nećeš spavat, sađi doli. izglancovat -ujem svr. 'učiniti sjajnim, blistavim'. — Tako sam ti izglancovala čizme da se možeš ogledat na njima. izgledat izgledam nesvr. 1. a. 'imati kakav lik, oblik, vanjštinu'. — Tako lip vinograd, a vidi kako sad, posli oluje, izgleda?! — Ivan i igra i piva, al mi izgleda žalosan. 2. 'gledati, promatrati'. — Znam ja tebe dobro, ti samo dođeš da izgledaš, p onda iđeš po komšiluku pripovidaš. Izr. ~ ko ispod postelje 'izgužvan'; ~ ko sa slame 'neuredan'. izgledat -am svr. 'gledajući steći uvid, saznati'. — Probaj izgledat, iđe 1 Vranje još sa Margicom? izgorit -im nesvr. 'izgoreti'. — Izgoriće mi pogača. Izr. Kako ti obraz ne izgori! 'kaže se onom ko naočigled Iaže'. izgostit se izgostim se svr. 'do mile volje se gostiti, nagostiti se'. — Nane, i ja bi volila ić kod uje, da se malo izgostim. izgrabit -im svr. 'isprazniti, sve izvaditi'. — izgrabi još to malo čorbe da ne ostane. izgrist -izem (trp. prid. izgrižen) svr. 1. 'usitniti zubima'. — Majka neće moć to izgrist, znaš da nemaje zube. 2. 'izazvati bol na delovima tela'. — Od znoja sva su mi leđa izgrižena; nije lako ris radit. ~ se 'ugristi jedan drugoga'. — Ona dva kera ne triba zajedno puštat sa Ianca, oma se izgrizu, tako su bisni. izgubit izgubim svr. 1. 'ostati bez čega'; ~ maramicu, ~ ključ; ~ ruku, ~ nogu, ~ oko, ~ nadu, ~ zdravlje; ~ brata, ~ sina, ~ roditelje. 2. 'ostati bez jednog dela čega, smanjiti, umanjiti šta'. — Vita je narasla al je izgubila u težini, nije više debela ko prija. 3. 'pretrpeti štetu, gubitak'. — Čuo sam da je bać Vranje i po treći put izgubio sud. 4. 'pogrešiti, zabuniti se'. — Uvatio nas je mrak i izgubili smo put, pa smo se zato tako zadržali. 4. 'potrošiti, propustiti'. — Svi su ranije počeli, pa se moram latit da uradim što sam izgubio. Izr. ~ glavu, ~ život 'poginuti'; ~ pamet 'poludeti'; ~ dobar glas 'poljuljati ugled'; ~ se 1. 'nestati, iščeznuti'. — U komišanju se izgubio. 2. 'zalutati: ~ unoći,—u šumi'. Izgubio se ko magarac u magli. izgubljen -a -o 1. tr. pr. od izgubit. 2. 'koji je bez nade, bespomoćan'. — Od kako mu je umrla žena, on je izgubljen čovik i samo luta i propada. izgustirat -ustiram svr. 1. 'promisliti'. — Ja iđem skuvat užnu, a ti dotleg izgustiraj di bi bilo najbolje da sadimo bostan. 2. 'izgubiti volju za nečim'. — Neće više ni on da se sigra s (o)tom malom loptom, valdar je izgustiro, pa tiu ne triba. izisti izidem (r. pr. izio izila iziii) svr. 1. 'pojesti'. — izili bi i striju s kuće, gladnice. 2. 'istrti, iskvariti, pohabati (dugom upotrebom)'. — Tribalo bi na vratacama opravit bravu, rđa je svu izila, samo što ne ispadne. Izr. iziš ga! 'mani ga, ostavi ga'. — Ne pušta on njegovog didu nikud, ne znam samo šta imaš na njemu toliko volit, iziš ga. ~ se 1. 'sekirati se, žđerati se'. — Živ se izio, što nije održo obećanje. 2. 'istrošiti se, pohabati se'. — Kažem ja baći da bace već taj stari bolondoš, na laktovima su se rukavi sasvlm izili od žuljanja. izjalovit -i(m)) svr. 1. "učiniti da životinja pobaci plod'. — Krava je izjalovila. 2. 'ne doneti ploda, roda'. — Već tri godine zemlju ne torimo i, eto, izjalovila rod, ni za sime nemamo. ~ se 1. 'pobaciti plod'. — Ona velika krmača se izjalovila. 2. 'ne ostvariti se, ostati neispunjen (o nadi, planu, želji i sl.)'. — I Tezina je mater uvlk pripovidala kake će ona svatove napravit dok joj se ćer uda, a sad joj se sve izjalovilo: Teza je sinoć uskočila. izjašit -im se svr. 'izjahati'. — Doću i ja na konju, pa ćemo zajedno izjašit na žito. izjavit izjavim svr. 'dati izjavu' — Ja jesam izjavio, al su me natirali da tako kažem. ~ se — Izjavio se Antun danas kod žandara u selu i odselio se iz Tavankuta u Sombor. izlagat izlažem svr. 'dobiti, postići, izmamiti laganjem'. — Kad je taki umiljat, pa zna izlagat. ~ se 'izbaviti se, izvući se iz neugodne situacije pomoću laži'. — Ne boj se ti za Stipana, on se uvik kod baće izlaže, pa ode u sigru, a mi ssvi drugi moramo bit kod kuće. izlanit izlanem svr. 'nehotice reći, izbrbljati'. — Kad sam već izlanio, kazaću vam sve kako je bilo. ~ se 'izreći se'. — Toliko sam ga utvrđivo da pazi i da se ne izlane, a on nije dok nije usta otvorio. izlapit -im svr. 'izgubiti pamet, podetinjiti'. — Ne triba njega slušat, on je omatorio i izlapio. izleć -ežem svr. 'ležeći na jajima izvesti mlade'. — Ova crna kvočka ne leži mirno na jajima, sve se plašim da neće dobro izleć piliće. ~ se 'izaći iz jaja'. — Valdar bar to znam, koliko se pilića godišnje izleže.

izlegat se izležem se nesvr. 'prema izleć se. izlemat izlemam svr. 'dobro istući, izbati" nati'. — Izlemali ga i ostavili takog na putu izležavat se -ežavam se nesvr. 'provesti duže vreme u ležanju, ne radeći, Ienčariti'. — Mogo bi se ti, monče, malo privatit posla, a ne po cio dan se izležavat. izlit izlijem svr. 1. 'naginjući ili prevrćući sud učiniti da što isteče iz njega'. — izli sapunicu iz korta, pa ćemo počet drugo pranje. 2. 'očitovati svoje osećanje prema kome'. — Mater je ona, pa je izlila svu materinsku ljubav prema ćeri koja se udaje zato je plakala. ~ se 1. 'preliti se'. — Suviše ste napunili, izlilo se vino iz bureta. 2. 'pljusnuti'. — Kiša se izllla u pljuskovima. izlivat izlivam nesvr. 1. prema izlit. 2. 'isterivati iz zemlje vodom (glodare)'. — Danas smo čitavo prij'a podne izlivali takunice na kuruzištu. izlizat izllžem svr. 1. 'polizati'. — Evo ti varnjača pa je izliži. 2. 'istrošiti trenjem ili upotrebom'. — Kaput je još vako dosta dobro izgledo, al rukave na laktovima je zdravo izlizo. ~ se 'istrošiti se trenjem ili upotrebom'. — Izlizale su se čakčire na turu. izluktirat -uktiram svr. 'provetriti'. — Dobro izluktiraj sobu, cilu noć su u njoj kurdačili, pa sve smrdi na duvan. izmak m 'čas kad nešto prestaje, kraj'. — Kad je već i treći dan bio na izmaku, onda je umro. — Tribaće nosit mlit žito, čisto brašno nam je sasvim na izmaku. izmandrat se -am se svr. 'umrljati se svud po telu, licu, odelu, rukama itd.'. ~ oma da si uzela lavor, pa operi i lice i ruke, kako si se samo mogla tako izmandrat, ko da si sa svinjama ila. izmašit izmašim svr. 'izmaći, isprednjačiti, odmaknuti napred od drugih (u hodu ili poslu)'. — Badavad, muški korak je muški, nas dvi, kobajage, žurimo, a vidi Vranje koliko je izmašio, jedva se vidi (v. ispridnjačit). ~ se 'brzo odmaći napred, izdvojiti se od drugih (ubrzanim hodom ili radom)'. izmeče -eta s 'nedonošče (dete ili životinja)'. — Ti si kazo da imaš prase za pečenicu, a to što si mi pokazo je pravo izmeče. izmećat -em nesvr. 1. 'prema izmetniti. — Na koga će se dica izmećat, ako neće na svoje stare. 2. nesvr. prema izmesti. — Lipo si omela avliju, al nisi tribala đubre na put izmećat. izmest -etem svr. 'metlom dobro očistiti' — Malo me dočekaj, oma ću i ja samo da još ovo malo izmetem. izmetlicat -am svr. 'metlicom očistiti'. — Dobro izmetlicaj baćino svečano ruvo, p onda ga složi u dolaf. izmetnit -nem svr. 1. 'staviti na određeno mesto da se vidi, izložiti'. — izmetni zdilu napendžer. — Operi ćupice i izmetni na tarabe, da se dobro iskapaje. ~ se 'ličiti na koga, biti mu sličan'. — Ako se samo malo izmetne na njegovog didu biće dobro. izmigoljit se -im se svr. 'polagano, neprimetno se izvući'. — Ne bojim se ja za nju, znaće se ona izmigoljit, ako je monci sleptaje. izmirit izmirim svr. 1. 'obnoviti mir među onima koji su u svađi ili neprijateljstvu'. — Nije lako komšije izmirit kad se zavade. 2. 'isplatiti, namiriti'. — Samo kad smo dug bangu izmirili, sa ćemo lakše divat. ~ se 1. 'pomiriti se'. — Brat mi je, moro sam se izmirit. 2. 'prrviknuti se na što'. — Prošlo je dosta vrimena, pa su se i baćo izmirili, što sam se tako mlada udala. izmirit -im svr. 'odrediti kakvom merom veličinu ili težinu čega'. — izmiri mi, zasad, jedno trideset kila kuruza za sime. — Kako će sabov šit ruvo, kad me nije ni izmirio?! ~ se 'izvagati se'. — izmirio sam se na vašoj maži, manje pokaziva dvi kile nego naša. izmistit -im svr. 'premestiti s jednog mesta na drugo'. — izmistili smo svinjak iza salaša. izmišćat izmišćam nesvr. prema izmistit. izmodit se izmodim se svr. 'šepuriti se u nečem što drugi nemaju'. — Mate, dok se malo izmodiš u novom kaputu, oćeš dat da ga i ja probam? izmolit izmolim svr. 1. 'doći do čega moleći'. — Ivan je uvik slao mlađu sestru kad je štogod tribalo od dide da izmoli. 2. 'izgovoriti molitvu do kraja'. — Prid svako i!o, dida su izmolili po jedan očenaš. izmolovat izmolujem svr. v. molovat. — Lipo si sve sobe izmolovala, al ambetuš mi -se ~ najviše dopada. izmordavit -im svr. 'dovesti koga do potpunog umora, iscrpsti njegove snage, izmoriti'. — Ja sam izdržala, al dicu su izmordavili na tom dugačkom putu. ~ se 'izmoriti se'. — Ta dva kera su se dotleg klali dokse nisu sasvim izmordavili, sad leže ko crknuti. izmoždit se izmoždim se svr. 'dovesti do krajnjega umora, do potpune iscrpenosti'. — Sav sam se izmoždio. izmrkat izmrkam svr. 'nekoga dobro udesiti, izigrati (vulg.)'. — Ta te dobro izmrkala: tri godine te je vukla za nos, a onda se udala za tvog najboljeg druga. izmršavit -im svr. 1. 'postati vrlo mršav'. — Sav je niki izmršavio i poblidio. 2. 'pogrešiti, promašiti u igri (o deci)'. — izmršavila si, Stane, daj kamen: sad ja bacam. izmrznit -em svr. 1. 'jako prozepsti, promrznuti'. — Ove godine je slabo bilo sniga i zemlja se priviše izmrznila. 2. 'omrznuti'. — Marcela je toliko izmrznila svoju maćvu da je na kraju morala otić od kuće. izmuđijat -am svr. 'prevarom, vradžbinom pribaviti'. — Samo da mi je znat kako je Vranje izmuđijo da kod njega prvo dođe

vršalica. izmuljat -am svr. 1. 'istisnuti sok iz čega (voće, grožđe), izgnječiti'. — Sve smo grožđe obrali i izmuljali. 2. 'zgužvati'. — Mogla si bolje pazit kad si sidala, tu lipu suknju si ižmuljala. izmust -uzem svr. 'muzenjem ili dojenjem izvući mleko iz vimena životinja'. — Nateklo je vime kravi samo zato što si lin bio da je svaki dan izmiizeš. izmuštrat -am svr. 'uvežbati (koga dobro obučiti u svemu)'. — Čim snaja u njevu kuću dođe, izmuštraće nju svekrova u svemu. izmuzat izmuzam nesvr. prema izmust. — Kazali su baćo da ne izmuzam kravu, triba da ostane mlika i za mlado tele. iznavljat iznavljam nesvr. 'zanovetati, promizgivati (v.), izvolevati'. — Ne vollm razmaženu dicu i koja iznavljaje povazdan. iznebuha pril. 'iznenada, neočekivano'. — Da je kurjak tako iznebuha stavo prida me, ne bi se većma poplašila neg o(d) tebe. iznebušit -im svr. 'iznenaditi'. — Kako nam se čini, malo smo te iznebušili?! iznemoć -gnem svr. 'izgubiti snagu, malaksati'. — Krećem se ja skoro svaki dan, al zdravo friško iznemognem. iznet -esem svr. 1. 'noseći premestiti iz čega napolje'. — Mrca su izneli i(z) sobe. 2. 'poslužiti koga čim'. — Iznesi gostima kolače vina. 3. 'oklevetati'. — Najlakše je iznet koga na\rđav glas. 4. 'dostići vrednost'. — To bi moglo iznet vridnost jednog lanca dobre zemlje. Izr. ~ (čitavu, živu) glavu 'izići živ iz kakve opasnosti'. izniknit iznikne(m) svr. 1. 'ničući izići iz semena'. — Luk nam je lipo izniko. 2. 'izrasti uopšte'. — Otkad te nisam vidio, izniko si u pravog momka. 3. 'naglo se pojaviti'. — Iz magle je najdared izniko konj brez jašača. iznosit iznoslm nesvr. 1. prema izneti. 2. 'izići iz upotrebe zbog dugog nošenja, dotrajati'. — Opet si obuko novo ruvo, ajd, kad ga iznosiš, nećeš više imat nikako. iznutra pril. 1. 'sa unutrašnje strane'. — Moj kaput je iznutra sa kožnom postavom. 2. 'iz nečega, iz unutrašnjosti čega'. — Kad su otvorili vrata, iznutra udari para koiz kake mašine. iznutrašnji -a -e 'koji potiče iznutra, koji se javlja iznutra'. — Metni mi u iznutrašnji džep od prusluka. izod m 1. 'istok'. — E, pa kad vidiš di je zalazak sunca, onda valdar znaš i na koju je stranu izod. 2. 'izlazak sunca'. — Magla je. tako gusta, pa nismo ni vid(i)li izod sunca. 3 'kraj, rezultat (čega)'. — Svi smo došli i gasili koliko smo mogli, al, eto, izod svega je rđav, sve je izgorilo. 4. 'način kojim se rešava izlazak iz teške situacije'. — Šta je, tu je, led nam je sve žito potuko, sad moramo uzorat, pa posadit ono što će do jeseni sazrijat, drugog izoda nema. izodivat izodivam nesvr. 'odenuti, obući potpuno'. — Dobro, kad baš toliko oćeš, poslaću ti Marka za položaja, al znaš da on nema ni .edno redovno ruvašce, mogla bi da ga izodivaš. ~ se 'potpuno se odenuti, zaodenuti se'. — — Nije tušta zaradio, al bi'o je go, pa se sad malo izodivo. izokat se izokam se svr. 'izmoriti se, iscrpsti se (dugim hodanjem ili napornim radom)'. — Čitav dan sam kopala kuruze i dok smo radili nisam ni osićala da mi je teško, tek kad sam kući došla i sila, ostila sam koliko sam se izokala. izonodit (se) izonodim se svr. 'umoriti (se), iscrpsti (se)'. — Moro se izonodit kad noćima već ne spava. izoplačit (se) -oplačim se svr. 'iscrpsti (se) od gladi, izobličiti (se)'. — Muči ga bolest, ne mož da ide i glad ga je izoplačila. izopravljan -a -o 'doteran, ureden, ispopravljan'. — Ja se još sićam onog starog salaša, a vidi kako je sad lipo izopravljan. — Vidićeš kad bidne tvoja snaja šta svega ta cura ima, zdravo je izopravljana. izopravljat -am svr. 'sve popraviti (što je bilo u kvaru)'. — Fain ste vi izopravljali taj stari čardak. ~ se 'doterati se, urediti se (veći broj osoba)'. — Vidi se da je danas velik svetac kad su se naše cure tako lipo izopravljale. izračunat -am svr. 'doći do određenog rezuitata računom'. — Dok sam išo u osnovnu škulu, baćo su uvik prija izračunali napamet nego ja na plajbas. izračunavat -unavam nesvr. prema izračunat. izrast -astem svr. 1. 'narasti, porasti'. — izraso ti je sin, visok je ko jablan. 2. 'rastući prerasti'. — Koce, ti si sasvim izrasla iz tvog ruva. izreć -ečem, izreknem svr. 'izgovoriti'. — Divani on već pomalo, al ne zna još sve riči da izreče. ~ se 'izgovoriti što neoprezno'. — Dite je on još pa se izreko. izređat izređam svr. 1. 'redom izgovoriti, nabrojati'. — Gledala sam aljine, šta će nova mlada donet, toliko je tog da ne bi znala ni izređat sve. 2. 'po redu složiti, nanizati'. — Otari kipom police u špajcu, p onda izređaj sav dunc tako da naprid dođu najmanje boce. 3. 'po redu obuhvatiti nekom radnjom'. — Mani ti Josu, sve poslove je već izređo, a nigdi se nije mogo skrasit. ~ se 'dolaziti redom jedan iza drugoga'. — Niste se dobro izređali, najpre triba da stanu curice, p onda muškarčići. izrijat -jem svr. 'rijući iskopati'. — Tribaće svinjama uvuć brnjice, sav su obor izrijali. izrovašit -ovašim svr. 'obeležiti, označiti (obično kokoške, odsecanjem zadnje kandže)'. — Mi smo našu živinu izrovašili.

izrugat (se) izrugam (se) svr. 'izvrći ruglu, ismejati koga'. — Nije tribalo tako izrugat najboljeg druga! izrugivanje s gl. im. od izrugivat (se). — Izrugivanje drugi nije lipo. izrugivat (se) -ugivam (se) nesvr. prema izrugat (se). izružit izružim svr. 'obasuti pogrdama, ispsovati'. — Tako sam ga izružio ko kera. izumakat -umačem svr. 'umačući sve pojesti'. — Evo vam još malo kruva, al svu maslicu da ste izumakali. izupravnit izupravnim svr.'ispraviti, nešto što je ležalo ili bilo nagnuto, postaviti u normalu'. — Zaustavi kola i malo taj voz izupravni, jel mi se čini da se nagnio na jednu stranu. izustit izustim svr. 'izjaviti, izreći'. — Kad odemo u goste, probaj samo štogod izustit o njevoj dici. izut izujem svr. 'svući, skinuti s nogu (obuću)'. — Kad si izuvo opanke, onda iđi pa i noge operi. ~ se 'skinuti sa svojih nogu obuću'. — Sad nam je lakše kad smo se izuli. izuvat izuvam nesvr. prema izut. ~ se nesvr. prema izut se. izvabit izvabim svr. 'vabeći učiniti da ko ili što iziđe; izmamiti'. — Izvabi prasice od krmače. izvadit -im svr. 1. 'izneti, izvući iz unutrašnjosti čega': ~ buđelar iz džepa'; ~ kabo iz bunara. 2. 'izvući, iščupati što je utvrđeno, učvršćeno: ~ zub; ~ ripu, ~ luk; Izr. baš ste mi iz usta izvadili 'upravo sam to hteo reći'; ~ koga is škule 'prekinuti školovanje'; ~ novce iz banke 'podići novac (sa svoga uloga)'. izvalit izvalim svr. 1. 'iščupati iz tla'. — Sinoćna oluja je izvalila tri velika drveta. 2. 'reći što nepromišljeno, bubnuti'. — Ko bi pomislit mogo da će Ivan taku glupost izvalit. ~ se 'leći, opružiti se'. — Eno Marka, izvalio se na opakliju u debo lad po(d) dudom. izvaljat izvaljam svr. 1. 'uprljati'. — Čuvaj novo ruvo da ne izvaljaš. — Di si bio kad si tako izvaljan do vrata?! 2. 'sasvim, do kraja povaljati'. — Vitar je komšiji danas sve žito izvaljo. ~ se 'uprljati se'. — Kudan si išla kad se nisi izvaljala, a svud je blato napolju. izvaljivat izvaljivam nesvr, prema izvalit. ~ se nesvr. prema izvalit se. izvarat -am svr. 1. 'izmamiti na prevaru'. — Cuj, meni tribaje kola ko umrit, pa ako mi ne da milom, ja moram izvarat. 2. 'mnogo puta prevariti'. — Nana su dobra ko duša, a vi, bitange jedne, zato lako i izvarate novce od nje. ~ se 'prevariti se (u čemu)'. — Ta ja sam se izvarala, pa sam manje brašna metnila. izveđlikovat se -ujem se svr. 'izveštiti se, steći iskustvo'. — Jeste da nije znala kuvat kad se udala, al izvedlikovala se za ove dvi godine, pa sad svi fale njezino ilo. izvedrit izvedri svr. 'učiniti vedrim'. — Kako duše vitar, za sutra će izvedrit. ~ se 'nastupiti (vedro vreme)'. — Glavno je da se izvedrilo. izverglat -am svr. 1. 'odsvirati na verglu'. 2. 'izgovoriti u jednom dahu'. — Kad odeš kod ti čeljadi, lipo kaži zašto si očla, nemoj izverglat pa da te niko ne razumi. izversat -am svr. 'u jednom dahu izreći (kao da je napamet naučeno). — Ti tvoje izversaš, pa kome je pravo pravo. izverugat -am svr. 'vešto izbeći, izvrdati'. — Od svake smo cure štogod čule o moncima, samo nam je Marta izverugala. izvest/izvest izvezem svr. 'ukrasiti vezom, vezenjem'. — Biće to lipa košulja, dok je ja izvezem. izvest -edem svr. 1. 'vodeći koga učiniti da izađe odnekud'. — Možeš izvest konje i uprezat. 2. 'otpevati (s prelivima)'. — Kažite Vecki da nam štogod otpiva, niko ne zna tako lipo izvest ko ona. izvezat izvežem svr. 'sasvim vezati, upetljati'. — Alaj si ti ovo izvezo, ko Ciganin prase. izvijat izvijem svr. 'vejanjem očistiti (žito, pasulj i sl.)'. — Nismo dobro žito za sime izvijali, pa je ostalo pupe u njemu. izvijat izvijam svr. 'isterati, izagnati'. — Niki bisan ker je zaluto kod nas, al Joso ga je oma izvijo iz avlije. izvijavat -ijavam nesvr. prema izvijat. izvikan -a -o 'ozloglašen'. — Bio je i on izvikan ko momak, al ko ženjen čovik sasvim je na mistu. izvikat izvičem svr. 1. 'vičući dozvati'. — Ne znam di si bio kad te nisam mogo izvikat. 2. 'izneti na glas, ozloglasiti'. — Oni sami su svoju ćer izvikali, a sad se čude što je niko neće. ~ se 'navikati se dosita'. — Pušti ga nek se izviče, biće mu lakše posli. izvikivat (se) -ikivam (se) nesvr. prema izvikat (se). izvišće s. 'izveštaj (obično u molitvi)'. izvlačit izvlačim nesvr. prema izvuć. izvlatat -a svr. 'dobiti vlatove'. — Ječam je već izvlato.

izvojac -ojca m 'vadičep, izvijač'. — Donesi izvojac, ne možem drugačije otčepit ovu bocu. izvoštit izvoštim svr. 1. 'namazati voskom'. — Da je bolje izvošteno, ne bi propuštalo vodu. 2. 'istući'. — Nije u redu da ti uvik onda držiš dici stranu kad i(h) ja izvoštim. izvozat (se) izvozam (se) svr. 'navozati se'. — No, dico, sad ste se izvozali i da bidnete mirni. izvršba ž sudsko, izvršenje, plenidba'. izvuć izvućem svr. 1. 'izvući vukući iz čega ili otkuda'. — Izvuči koji kabo vode iz bunara. 2. 'steći, zaraditi u kakvom poslu'. — Ne brini ti za Josu, izvuko je on i za sebe zaradu. 3. 'izmamiti iznuditi'. — Kako čujem, opet je izvuko novaca od majke. 4. 'biti kažnjen, grđen'. — Kad ti ja kažem, izvuće on za to. 5. 'pojačati (svetlost)'. — Izvuči malo jače tinj da lampaš bolje svitli. ~ se 1. 'izaći vukući se'. — Po sata triba čekat da se izvučeš iz kreveta. 2. 'spasti se čega'. — Srića tvoja što si se izvuko da ne dobiješ batinom. Izr. izvuko se ko debo iz lonca 'spretno izbegao (neku) nezgodu'. ižvakat ižvačem (tr. pr. ižvakan) svr. 'sasvim sažvakati'. — Svaki zalogaj dobro ižvači, p onda progutaj. 2. 'zgužvati, naborati (fig.)'. — Šta si radio s maramicom, ižvakana je ko da je krava žvakala?!

J
jablan m bot. Populus pvramidalis. — Nus put do varoši sve sami jablanovi. jablanak -nka m 1. dem. od jablan. 2. 'mlad, zdrav momak (fig.)'. — Ta momak je to; visok, tanak ko jablanak! jabučica ž 1. dem. od jabuka. 2. 'izbočena hrskavica u grlu kod muškaraca'. — Iskočila mujabučica ispod grla ko da je nateko. 3. 'jagodica'. — Nos i jabučice na licu pocrvenile od zime. 4. 'zaobljeni deo prsta s unutrašnje strane, vršak prsta'. — Nana nisu yid(i)li, samo su jabučicama prstivi pipali. Izr. Adamova ~ anat. 'jabučica 2'. jabuka ž bot. vrsta voćke i plod iste, Pirus malus, Malus pumila: ~ petrovača 'rana, dozreva krajem juna'; ~ funtašica 'krupna od pola funte ~ podesna za kolače'; ~ zimska. 2. 'prednje oblučje na sedlu'. — Sjašio je i uzde zapo za jabuku na sedlu. Izr. rumena ko ~ 'lepa i zdrava'. jacint m bot. Hyacintus orientalis, zumbul. jače pril. komp. od jako. Izr. Jače selo od svatova! Jače selo od medvida! 'kad se selo udruži, sve rasturi'. jači -a -o 'komp. od jak'. Izr. ko je ~ taj tlači! jaganjac m 'osoba mirna, krotka, jagnje'. — Niko nek mi ne ruži Josicu, on je nanin dobar jaganjac. — Jaganjci baćini, ta vi, di'co, još ništa niste imali od života, a već patite. jaganjčić m dem. od jaganjac. jagma ž 'nastojanje da se do čega dođe prvi ili među prvima, otimanje, grabljenje oko čega'. — Ne pantim da je kadgod taka jagma bila na lubenice, prodavala sam pošto sam tila. jagmit -im nesvr. 'otimati, grabiti'. — Zašto toliko jagmiš tu zemlju, ko da ćeš je na onaj svit odnet. ~ se 'otimati se da se što ugrabi ili postigne'. — Ja se jagmim na ovoj a vi drugi možete se jagmit na onoj zemlji gori. jagnje (jaganjci i jagnjad) s 1. 'mladunče ovce'. — Bać Pere i'ma petnajst jaganjaca. 2. 'krotka, mirna osoba'. — Evo, stiže i nanino jagnje is škule. jagnjeći /jagnjećiji -a -o 1. 'koji se odnosi na jagnje; koji je od jagnjeta : ~ čorba; ~ pečenje; ~ koža; ~ meso; 2. 'koji je kao u jagnjeta, nežan, krotak'. — On je taki miran i povučen još od rođenja, čak su mu i oči take nike jagnjećije. jagnjenje s 1. gl. im. od jagnjit (se). 2. 'vreme kad se ovce jagnje'. — Moram pazit na ovce, vrime je jagnjenja. jagnješce/jagnješce -eta s dem. od jagnje. jagnjit -im nesvr. 'pomagati ovci da se ojagnji'. — Deset ovaca ću jagnjit. ~ se 'donositi na svet mladunče (o ovci)'. — Sve se ovce jagnje. jagoda ž bot. Fragaria vulgaris; plod te biljke'. ~ imamo punu avliju niski jagoda. jagodica ž 1. dem. od jagoda. 2. 'ispupčeni deo lica ispod očiju, jabučica'. ~ ima malo isturene jagodice, inače je dolična. jajast -a -o koji ima oblik jajeta, jajolik'. — Zašto si taku jajastu bašču napravio? jajašce s dem. od jaje.

jajat -a -o 'u koga su velika jaja'. — Ovaj bik mora da je dobar si'menjak, kad je taki jajat. jajcad jajcadi ž zb. od jajce. jajce s dem. od jaje. jaje jajeta uaja) s 1. biol. 'rasplodna ćelija u ptica, u omotaću ili ljusci, ovalnog oblika (upotrebljava se kao životna namimica), kuvano —; prženo— ; šareno ~ 'bojeno za Uskrs'; Izr. bit kome sličan ko jaje jajetu 'veoma sličan'; koja kokoš mlogo kokodače, malo jaja snese! tražit dlaku ujajetu 'cepidlačiti'; na umak~ , 'meko kuvano jaje'; 2. 'testis'. — Kečiću te u jaja; Izr. kilavo ~; jak jaka jako 1. 'snažan, čvrst'. — Martin je zdrav i jak. 2. 'mastan, zamašćen, zapapren'. — Malo ti je jaka čorba; ~ rakija. 3. 'koji ima veliku moć, autoritet (po svom položaju, ekonomski, uticaju i sl.)'. On je jaki: ima sto lanaca zemlje i tri salaša. 3. 'koga je teško slomiti, izdržljiv, otporan'. — Kapija ti je jaka ko na kakoj tvrđavi. Izr. ~ na ustima (o čoveku) 'hvalisavi strašljivac'; (o konju) 'koji se teško zauzdava'. jal jalte/jal jalte upitna rečca: Jal da ćete doć?! Jal šta vi tražite noćom u našoj avliji? jalov -a -o 1. 'koji ne donosi ploda, neplodan'; ~ zemlja. 2. 'koji ne može imati poroda, koji ne može stvoriti potomstvo'. ~ krava; ~ žena (vulg.). 2. 'uzaludan, nekoristan'. — Badavad se, Lajčo, toliko laćaš, kad je to jalov poso. jama ž 'rupa iskopana u zemlji'. — Mogla je bit i manja jama za trap. Izr. Kopat kome jamu 'pripremati kome propast'; ko drugom jamu kopa, sam u nju padne! jamica ž a. dem. od jama. b. 'malo udubljenje na bradi ili na obrazu (pri smehu)'. — Poznala sam ga po jamici na obrazu. januar m 'prvi mesec u godini'. japundžija ž 'vrsta zimskog ogrtača u vidu kabanice (ukrašeno kožnim figurama i opšivenih donjih ivica, a krznom iznutra)'. jara ž 'velika vrućina, letnja pripeka'. — Otkaleg vaka jara u marcu, šta će bit na lito kad sad žari ko peć?! jarac jarca (Nmn. jarci, jarcovi) m zool. 'mužjak koze'. „Jarac, jarac, krozudarac", viču dica na jarca, ne bi 1 se zaletio da i(h) bucne glavom. jarak -rka (Npl -vi, Gpl, -ova) m 'dugačak prokop, rov, iskopan u zemlji, za odvođenje vode'. — Zašto plačeš, jal da ti je i taj jarak dubok, pa ga ne smis prić?! jaram -rma m 1. 'drvena vučna naprava za volove'. 2. 'teret'. — Da mi se oslobodit jarma. jaran m 'drug, prijatelj'. — Kažu mi da su pendžer razbili tvog brata jarani. 2. 'dragan, momak'. — Eno je, iđe ona s njezinim jaranom, pa sad ni ne gleda na svit oko sebe. jaranica ž 1. 'drugarica, prijateljica'. — Puno imaš jaranica, pa su nike i zavidne na tebe. 2. 'dragana'. — Koca je moja jaranica i dalje ruke od nje. jarcat se -am se nesvr. 'ponašati se razuzdano'. — Čim stariji nisu na salašu, dica se jarcaje i ništa ne urade. jarčić m dem. od jarak. jarčić m dem. od jarac. jarda ž 1. 'trotoar'. — Bar da pometu i očiste jardu isprid kuće. 2. 'pešačka staza'. — Nije red da ti'ra kola po jardi. jare -eta (mn. jarići zb. jarad) s 'mladunče koze'. — Lazina koza je tri jareta ojarila. jarganj -anja m 'put, trag po kojem konj gazi pokrećući žrvanj na krupari, mlinu'. — itebe bi tri'balo uvatit u jarganj, tamo bi se valdar opametio. jarit se -i se nesvr. 1. 'donositi na svet mladunče koze'. — Neće se ove godine jarit. 2. 'smejati se usiljeno'. — Dokle ćeš se jarit, Stipane? jarko 1. 'žarko, vruće, vatreno'. — Nije lako izdržat kad vako jarko žeže. 2. 'sjajno, svetlo (o boji)'. — Meni se čini da je svila jarko crvena. jarmac -aca m 'drvena prečka preko rude na kolima, o kojoj vise ždrepčanici'. — Misto na jarmac, bać Kazo stane na ždripčanik i prija je bio na zemlji neg što je mislio. jaroš -a m 'mesto na raskršću gde se mladež okuplja radi zabave, rogalj'. — Da nema jaroša, di bi mi mladi „pasli"? jasle -ala pl. t. ž 'dugački drveni sanduk pričvršćen uza zid, gde se stavlja stočna hrana' Izr. kad ogladni, doće i on na ~ 'na hranu'. jaslice -ica ž pl. t. dem. od jasle. — Jesi 1 vi'd(i)Ia kako su lipo iskićene božićne jaslice 'figure ljudi i stoke oko Isusa novorođenčeta'. jasnost ž 1. 'jasnoća'. — Kaka ti je to jasnost kad ja ništa ne razumim. 2. 'svetlost'. — Noć je, sviće nemam, čekaj dok jasnost dođe. jastuktanc -nca m 'kolo u kome jedan momak sa jastukom igra i bira devojku, stavljajući jastuk pred nju'.

jatomice pril. 'na jata, u jatima, poput jata'. ~ opkolit 'celo stado zadržati'. jašač -ača m 'jahač, konjanik'. — Još su daleko, al ja i dobro vidim, to su dva jašača. jašit -im nesvr. 'jahati'. — Jaši momak konja mrkova. java ž 'ono što je glavno, glavnina. — Pokipilo je mliko i, zna se, sva java je pobigla (skorup) mađ. java.

javit javim svr. 1. 'saopštiti, obavestiti'. — Javi mi kad ćete doć. 2. 'podsticati na vuću'. — Javi konje, jel ako vako produžimo, uvatiće nas mrak na putu. ~ se 1. 'dati vesti o sebi'. — Još se nije javio. 2. 'odazvati se, odgovoriti na čiji pozdrav'. — Javi se kad te zovemo. 3. 'prijaviti se'. — Znaš da se Vince sam javio žandarima. 4. 'pokazati se'. — Šta mi Lozika pripovida da joj se pokojni čovik javio u snu. javljat (se) javljam (se) nesvr. prema javit (se). javor m bot. Acer pseudoplatanus — Zasadio sam u avliji tri bila javora. Izr. Od javore, javore, ti si divo najgore! (nar.). jecat -am nesvr. 'isprekidano, prigušeno plakati' — Čula je kako mala Jocka napolju jeea. ječam -čma m bot. Hordeum sativum. ~ uzimac 'seje se pre zime'; pivarski ~'posebna vrsta za proizvodnju piva'. ječit -im nesvr. 1. 'oglašavati se jakim glasom, razlegati se, oriti se'. — Tako sviraje da sve ječi sokakom. 2. 'puštati bolne glasove, glasom odavati bol'. — Da ga zdravo boli, to je sasvim cigurno, jel po cio dan se privrće po krevetu i ječi. ječmen m 'gnojna upala lojne žlezde na ivici očnog kapka, ječmenac, hordeolum'. — Izbacio mi se ječmen na livom oku. jedan -dna -dno 'prvi i najmanji celi broj'-— Aj sad, jedan po jedan i svi ćete dobit po jednu jabuku. Izr. ~ ko nijedan 'kad se želi istaći da jedan nema velike vrednosti'; jednom riči 'ukratko rečeno'; jedna šteta sto grija! 'mnogo sumnji dok se krivac ne nađe'; jedna lasta ne čini proliće! jedanest 'jedanaest'. — Mi'slim da je izbilo jedanest, ako sam dobro čula. jedared pril 'jedanput'. ~ uvik podaj, a samo jedared nemoj, oma nećeš bit dobar. jedek m 'konopac, uže'. ~ za vozidbu 'uže za vezivanje voza (v.)'. jedem samo u izrazu, umesto psovke: — Jedem ti imena tvog! Jedo te inoš! jedinac -nca m 'jedini sin, jedinak'. — On je jedinac i tako će sve bit njegovo kad mi oči skiopimo. jedinak -nka m 'jedini sin'. — Evo, to je moj jedinak. 2. 'ime od milja za muževljeveg brata'. — Kate, zovi jedinka na večeru. jedini -a -o 'koji je jedan, sam u svojoj vrsti (ćesto kao pojačanje uz jedan)'. — Zašto mu ne bi moglo bit, kad je on jedan jedini! jedinica ž 1. 'jedina kći'. — Ne dam ja moju jedinicu za takog koji ima još devet braće i sestara. 2. 'u petocifrenom ocenjivanju uspeha u školi ~ negativna ocena, nedovoljan'. — Opet si dobio jedinicu iz računa. 3. 'muževljeva sestra od milja (samo ako je jedina)'. — Ja sam joj zauva, zato je od milošće zovem jedinica. jedno pril. 'oko, blizu, otprilike'. — Kroz jedno dvi nedilje, opet ćemo vam doć u goste. Izr. jedno misli drugo kaže! 'dvolično'. jednostruk -a -o 'koji je samo od jedne struke'. — Slabo si ovo zašila jednostrukim koncom friško će se pokidat. jedva pril. 1. 's naporom, s teškom mukom'. — Noge me bole, jedva iđem. 2. 'u maloj količini'. — Dobio sam ja bocu u ruke, al tamo je jedva bilo malo pekmeza na dnolu. 3. 'nestrpljivo, željno'. — Jedva čekam da Božić dođe, pa da idem pača i kolača. 4. 'najviše'. — Stipe je imo tri, a i Marko je imo jedva šest godina. Izr. ~ je dared 'napokon'; ~ jedvice 'jedva (pojačano)'. jedžak -aka m 'jelo, hrana koju neko najradije jede'. — Šunka je najdraži Miškov jedžak. jektičav -a -o 1. 'tuberkulozan'. — Ođe dite, mršavo i jektičavo. 2. 'koji je kao u jektičavih ljudi'. — Lice je bilo jektičavog izgleda. jektika ž 'tuberkuloza, sušica'. — Omrla je od jektike. jel 1. 'jer'. — Naberi malo i višanja, jel naše još nisu zrile. 2. 'je li'. — Jel istina da vam je komšin(i)ca trojke rodila. jelda/jalda up. rečca 'je li'. — Jelda, da su i tvoji danas bili u varoši? jelen m 'divlja životinja s razgranatim rogovima (u mužjaka), Cervus elaphus. jendečić m dem. od jendek. jendek m 'jarak, rov'. — Di bi bila u jendeku zima: ozdo ćepe ~ ozgo dika jebe! (nar.). veliki ~; mali ~. jenjavat jenjava nesvr. 'stišavati se (o vetru, kiši)'. — Ko vitar malo jenjava, al kiša još uvik lije. jeptin -a -o 'jeftin'. — Kupi tri metera onog jeptinijeg cica. jeptino pril. 'jeftino'. — Jeptino sam kupila, a ništa ni ne vridi.

jeptinoća ž 'jeftinoća'. — Ko kaže daje jeptinoća kad brez iljadarke ne smiš uć u dućan. jerbo vezn. 'jer'. — Tili smo još juče da dođemo, al ispalo je danas, jerbo su nas stričko zadržali da spavamo kod nji. jerebica ž zool. vrsta ptice iz reda kokoši, Galliformes. jesen -eni ž 'godišnje doba između 23. 9, i 21. 12.'. — Počelo je lišće žutit, stigla nam je jesen. jesenas pril. 1. 'u toku ove jeseni'. — Jesenas smo sav poljski poso na vrime uradili. 2. 'prošle jeseni'. ~ udo jećer još jesenas. 3. 'prve sledeće jeseni'. — Što nije večeras, nek bidne jesenas! jesenski -a -o 1. 'koji pripada jeseni, koji se vrši u jesen'. — Jesensko oranje je zavrseno 2. 'koji se nosi tokom jeseni! — Sašila sam Mati jedan lip jesenski kaput. jesenski pril. 'kao u jesen'. — Jablanovi su se jesenski ogolili. ještrica ž 'mali bolni plik na jeziku ili u usnoj duplji'. — Toliko me dira ještrica pod jezikom đa mi je i žvakat teško. jezičac -čca m dem. od jezik. jezičak -čka m dem. od jezik. jezičav -a -o 1. 'koji ima dug jezik'. — To je bila velika jezičava kera. 2. 'brbljiv'. — Svi je znadu ko jezičavu babu. 3. 'oštar na jeziku'. — Vi, monci, divanite prvi koji ste malo jezičaviji. jezičina ž augm. i podr. od jezik. jezik m 1. 'pokretljiv, plosnat mišić u usnoj šupljini čoveka i više životinja koji služi kao organ ukusa, za žvakanje i gutanje hrane, a kod čoveka kao govorni organ'. — Šta bi ti radila da tvoj jezik ima košćura?! 2. 'kazaljka na vagi koja pokazuje koja strana preteže'. — Čekaj dok na maži jezik stane p onda gledaj koliko je priteglo. 3. komadić kože na cipeli preko koga se obuća vezama steže'. — Namisti dobro jezik na cipeli da ti posli snig ne pada unutra. 4. 'pomični deo na bravi koji iskoči i čini da su vrata zatvorena'. — Jezik na skakavici se slomio, pa sad ne možemo vrata zatvorit. Izr. držat ~ za zubima 'ćutati'; imat dugačak ~ 'brbljati'; ~ mi se zavezo 'ne mogu da govorim (od straha, uzbuđenja)'; ~ mož gore posić nego sablja! ~ prigrizo dabogda! 'zato što je nešto neprijatno rekao za sugovornika'; maternji — 'svoj jezik (za razliku od stranog), jezik zavičaja; na vr jezika mi je 'ne mogu da se setim (ali znam dobro)'; nemat dlake najeziku 'govoriti otvoreno, u oči'; omaklo mu se s jezika 'slučajno je rekao što nije imao nameru da kaže'; povuć koga za — 'navesti koga da kaže (i ono što nije hteo)'; skratit kome ~ 'zaustaviti koga u brbljanju'. jezus m (isto što i Isus) samo u izrazu: jezus Marija! kao znakčuđenja, za ime (Boga) božje; — Jezus Marija, dico, šta ste to naradili, razbili ste baćinu najlipču lulu?! jež m zool. Erinaceus europaeus. — Pazi da ne staneš na ježa. ježnja ž 'jeza, strava'. — Dok sam bio mali, čim bi dida počeli pripovidat o vilama i višticama, a mene spopadne ježnja po cflom tilu. joda uzv. 'ah, pa da'. — Kako se ne sićaš, Lukine žene? — Joda, pa to je sestra onog Stipana Cvanciga! jogunast -a -o 'tvrdoglav, samovoljan'. — Moraš bit dobar, znaš da dida ne vole jogunasto dite. jogunasto pril. 'na jogunast način'. — Ja mu trpam kašiku, a on jogunasto zatvori usta. jogunica/jogunica m i ž 'jogunasta osoba'. — Belu svi već znadu ko jogunicu. jogunit se -im se nesvr. 'biti jogunast, opirati se rvrdoglavo i obesno'. — Krava zna tako da se joguni pa neće da pušti mliko kad počmem musl. jogunluk m 'tvrdoglavost'. — Vranjini u tom jogunluku često i pritiraje, pa se onda kaju. jopka ž 'kratki zimski kaput od somota postavljen krznom, ravno krojen bez naglašenog struka'. jorgan m 'krevetski pokrivač, napunjen pamukom, vunom ili papetjem i prošiven'. — Najvećma volim jorgan od perja, on je lak a vruć. jorgančić m dem. od jorgan. jorgandžija m 'onaj koji pravi i prodaje jorgane'. jorgandžinca ž 'žena koja pravi i prodaje jorgane'. — Donela je jorgandžinca ona dva jorgana što smo poručili kod nje. jorgovan m bot. Svringa vulgaris. bili ~, lilav ~ 2. 'osoba .koja bećaruje (fig.)'. — Tezo, eno iđe tvoj jorgovan, samo kanda malo ševelja. josag -a pl. t. m 'stoka'. — Čuvaj mi dobro josag. jošter rečca 'još'. — ... jošter se tebi priporučam... juče pril. 'uoči dana u koji se govori'. — Juoe je pivala, a danas leži u krevetu ko mrtva. mađ. joszag.

jul m 'sedmi mesec u godini'. Izr. Jul močvaran, svačemu kvaran! junac -nca m 'mlado govedo (od 3—4 meseca pa do polne zrelosti)'. ~ imam ja dva junca al i neću prodavat, ostaviću i za volove. june -eta/juneta (mn. i zb. junad) s 1. 'mlado goveče nezrelo za priplod'. juneći -a -o 'koji pripada junetu ili junadi'. — Dono sam ti dvi kile juneceg mesa. junećiji -a -o v. juneći. — Većma volim svinjsko neg junećije meso. junešce -eta s dem. od june. juni m 'šesti mesec u godini'. Izr. Ladan juni sve pokunji! junica ž 'žensko goveče koje se još nije otelilo' (do prvog teljenja)'. jupka ž 'testo koje se razvije na tanke listove (za spravljanje pite, rezanaca i sl.)'. — Razvila sam dvi jupke za rizance. jurcat -am nesvr. 'juriti'. — Jurco je od salaša do salaša, a nigdi nije bilo od njeg koristi. ~ se 'zabavljati se (u igri); naganjati se'. — Ne diraj dicu, nek se još malo jurcaje, bolje će spavat. jurgeta ž 'probisvet, lutalica'. — Bar da se zagledala u kakog valjanog momka, već u onog Vecinog jurgetu. jurit jurim nesvr. l.'vrlo brzo se kretati, trčati, leteti, bežati'. — Šta vridi što jurim kad uvik poslidnji stignem? 2. 'brzo i bez prekida ići za kim, (pro)goniti (koga)'. — istiraj na strniku krave, al nemoj da juriš š njima već polagano nek se usput napasivaje. jurnit -nem svr. prema jurit. jurnjava ž 1. 'jurenje, trčanje, odveć brzo kretanje'. — Risari su toliko vijali jedan drugog da nam je izgledalo ko kaka jurnjava. 2. 'bilo kakav posao koji zahteva žurbu, hitnju, trčkaranje'. — Ivan je prvi put istiro na strniku toliki velik čopor svinja, pa da i sačuva stvorio je pravu j'urnjavu. 3. 'gurnjava, gužva, metež, nered'. — Možeš mislit ko'iko je svita bilo na vašaru, kad u toj jurnjavi nisam našo rođenog brata. jutros 1. 'vreme oko izlaska sunca'. 2. 'mera za površinu zemlje (8 motika == 1.600. kh. 0,57546 ha)'. — Moro sam prodat jutro vinograda, nisam imo s kim da ga obrađivam. jutrom pril. 'u vreme jutra'. — Jutrom tamo a večerom vamo (nar.). jutros pril. 'ovoga jutra'. — Rano jutros je počela kiša da pada. južit (se) -i (se) nesvr. 'topiti se (o snegu kad otopli vreme), postajati toplije'. — Počelo je južit, sa će otić snig.

K
kabanica ž 'poduži ogrtač koji se nosi povrh odela za zaštitu od zime ili od kiše'. — Njemu se dopalo što mu mater fali kabanicu i baci je priko ramena, makar mu nije do zime. Izr. Privrnit ~ 'promeniti mišljenje'; 'opredeliti se za protivnika'; skrojit kome kabanicu 'osvetiti se'. kablić m dem. od kabo. kabo kabla m 'vedro, kofa, kabao'. — Donesi dva kabla vode. Izr. kiša kablara 'pljusak'. kaca ž 'valjkast drveni sud, otvoren s gornje strane, širi pri dnu (kasnije limeni)'. kaciga ž 'kapa od metala, šlem'. — Našo je jednu kacigu iz rata. kač kača m 'neplodan zaperak loze (koji se reže)'. — Ove godine je nikako manje kacova neg lani. kačat -am nesvr. 'kidati suvišne listove na vinovoj lozi ili povrću'. — Sutra ćemo kacat vinograd. kačica ž dem. od kaca. — Ja ti neću dat malo masla, već čitavu kačicu; plevana ~; kalajsana ~. kačkat -am nesvr. 'praviti čipke naročitom iglom s kukicom'. — Šta da ti kažem, moja cura već odavno i veze i kačka; opšivamojoj košulje čipkom. kačovat -ujem nesvr. v. kaćat. kada ž v. kaca. — Metni trlicu na kadu, pa kad se nakupi dosta namuljanog grožđa, onda oemo ga prešovat.

kadar -dra -dro 'koji je sposoban, koji može (nešto učiniti)'. — Bojala se svoga sina, za koga je znala da je u pijanom stanju kadar da učini sve. kadarka ž 'vrsta loze, crnog grožđa i vina od ovog grožđa, skadarka'. kadgod pril. 1. 'nekad, ikad, jednom'. — Toliko radi a niko ne zna oće 1 mu se to kad god isplatit?! 2. 'katkad, koji put'. — Baš bi mogo kadgod i nama donet od ti slatki lubenica. kadgod pril. 'uvek, bilo kad'. — Kadgod naiđem kraj bać Tominog salaša, a njev ive uvik stoji u avliji i samo me gleda. kadgodašnji -a -e 'nekadašnji, davnašnji'. — Sad ka smo ostarili i mi isto divanimo da je kadgodašnji svit bio drugačiji, a tako su i nama naši stari uvik pripovidali. kadiva ž 1. 'vrsta meke svilene baršunaste tkanine; kadifa, samt'. 2. bot. 'biljka s kadifastim cvetom, Tagetes erectus'., kadit kadim nesvr. 'crkvenom kadionicom širiti miris tamjana'. 2. 'pušiti'. — Dida ne mogu na noge, pa po cio dan side u sobi i kade, sve nas oči peču o(d) dima. 3. laskati, ulagivati se kome'. — Šta tom pisaru već toliko kadiš ko da od njeg zavisi naša porcija?! ~ se 'izlagati se dimu, udisati dim'. — Side oko vatre i kade se. kaiš m 1. 'duga traka od kože ili čvrste tkanine, koja služi kao pojas za vezivanje. — Zdravo ste stegli kaiš keru oko vrata. 2. 'ono što ima oblik kajiša'. — Osto nam je jedan kaiš neuzorane zemlje. Izr. stezat ~ 'skromnije živeti'. kajačica ž v. marama. — Dugo kaje koga, jel već po godine nosi na glavi kajačicu. kajas -asa m 'kaiši kojima se upravlja konjem'. — Zaveži kajase za livču, p onda dođi unutra. kajat -jem nesvr. 'biti u žalosti, za kim žaliti'. — Nije red da mater tako kratko vrime kaješ! — Brat joj je umro pa ga kaje. ~ se 'žaliti zbog nekog svog postupka'. — Vinčaj se š njom, nećeš se kajat. Izr. Ko se mlad oženi i rano urani nek se ne kaje! kajgana ž 'jaja pržena na masti'. — Ne volim kajganu s brašnom. Izr. Dosta mu je ko pretelju kajgane! 'u svakoj prilici čašćavati kajganom'. kaka ž '(deč.) čovečja nečist'. — Pih, što smrdi kaka! kakat -am deč. nesvr. 'vršiti veliku nuždu'. — Jel je kakala mala curica? kaki -a -o 'kakav'. — Kaki možeš bit taki brez srca'. — Kaki si, kaka će ti dica bit! kakit -i nesvr. dem. od kakat. kakogoder pril. 'kako'. — Kakogoder okreneš, on se uvik izvuče od posla. kakomgoder m 'kakvomgod, bilo kakvom'. Kakomgoderu da daš u ruke, ne bi valjalo, jel toje onda unaprid propalo. kalaj m 'kositer, cin'. — Za mast je bolja kana od kalaja. kalajisat -išem nesvr. 'oblagati kalajem'. — U kalajsanom kablu držim vodu. ~ sudi, 'posuđe pokriveno kalajem'. Izr. Bog te kalaiso! Sunce ti (vam) kalajsano! 'grdnja'. kalam m 1. 'grančica, pupoljak kojim se cepi, presađuje na drugu biljku'. kalama ž 1. 'injekcija'. — Kalama se nije primila. 2. 'ožiljak od vakcine protiv velikih boginja'. — Vidi se kalama na ruki, to je dobro. kalamit -im nesvr. 1. 'kalemiti voće'. — imam ja oštar nož kojim ćemo jabuke kalamit. 2. 'vakcinisati ljude i životinje'. — Kažu da će sav narod kalamit zbog nike bolesti. kalančov -ova m 1. ukrasno remenje na konjskoj opremi, kožna kićanka, resa na amovima i biču'. ~ imam bič sa novim kalanćovom. 2. 'podvala (kada se neko šalje po kalanćov, vreća mu se napuni kamenjem, ciglom da bi ga nasamarili, naročito u periodu maškara)'. — Nađite vi drugog koga ćete slat rad kalanćova. kalapač -ača m 'čekić'. —- Kalapači kod kovača sve pivaje. mađ. kalapacs.

kalapačat -am nesvr. 'nešto kovati kalapačem'. — Sta ti po cili dan kalapačaš? kalapačić m dem. od kalapač. kalaštura ž 'raskalašna, raspojasana žena'. — Kako možeš branit Lorku, tu kalašturu, kad je svi znadu koliko vridi?! kalat kalam nesvr. 'vaditi koštice iz voća (višnje, trešnje ...)'. — Kalamo višnje u dunc za zimu. kalauz m 'kondukter'. — Čuvaj biletu dok ne dođe kalauz da je probuši. kalem m 'drveni valjak za namotavanje pređe, konca ili žice'. — Kupi mi jedan kalem crnog, i jedan kalem bilog konca. kalendar -ara m 'godišnjak, raspored dana, meseci, praznika za godinu dana (i razna štiva i uputstva za radove u pojedinim periodima u toku godine)'.

kalendarić m dem. od kalendar. kalež -eža m 'crkv. pu'.ir, pehar iz kojeg se pričešćuju vernici'. kalfa m 'pomoćnik u trgovini ili zanatu'. — Čim sam posto refeški kalfa, ja sam se i oženio. kalfin -a -o 'koji pripada kalfi'. — Kalfina plaća je zavisila od tog koliko je prodo robe mušterijama. kalit kalim nesvr. 1. 'davati gvožđu veliku tvrdoću pomoću zagrevanja i zatim naglog hlađenja'. — Kalio mi je ravnik kovač. 2. 'jačati, čeličiti'. — Kaliće ga poso kad padne slime na time! ~ se 'čeličiti se, jačati'. — Kali se učeći zanat. kalmaroš m 'drvena kutija za pisaći pribor učenika'. — Ti si odno u škulu kalmaroš, a plajbas i tolsar su ti ostali kod kuće. kaloper m bot. 'ukrasna mirisava biijka, Tanacetum balsamita'. kalpak m 'poklopac na kazanu za pecenje rakije'. — Kalpak na kazanu se ne otvara sve dok se rakija ne skuva. kalvarija ž 1. 'ograđen prostor gde su razmeštene slike o etapama mučenja i smrti Isusa'. 2. 'muka, patnja, mučeništvo'. — Za mene je, dico, to bila velika kalvarija dok nisam vas odranila. kalvin -ina m 'pripadnik religije Kalvina'. — Nlje on naše vire, on je niki kalvin. kaljat kaljam nesvr. 'prljati'. — Nemoj ru kama kaljat suknjicu. 2. 'kuditi, sramotiti, brukati'. — širiš laži o bratu, a time i svoj obraz kaljaš. kaljav -a -o 'blatnjav, prljav'. — Šta si radio kad ti je još i nos kaljav? kaljuga ž 'blato'. — Vrućina je pa se zato svinji u kaljugi valjaju. kamara ž 'sadeveno žito, slama, seno u pravougaonom obliku i visoko (sa polukružnim završetkom ili poput krova kuće)'. — Sadill smo dvi kamare žita. Izr. ima taj kamaru novaca 'mnogo'. kamarica ž dem. od kamara. kamašle/kamašlije ž mn. 'uvijači za noge'. — Još otkad je došo iz katana, nosi na nogama kamašle. — To je trkački konj zato ima kamašlije na nogama. kamen -ena m (odlomljeni deo stene u obliku kompaktne mase ili pojedinih komada'. — Nema u ovoj našoj ravnici kamena, zato su nam salaši od nabijance. Izr. dragi — 'kao ukras'; zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača 'upornim radom se postiže veliki uspeh'; ~ na vratu čijem bit 'veliki teret'; ko tebe kamenom, ti njega kruvom 'vratiti zlo dobrim'; plavi ~ 'bakreni sulfat'; pao mu ~ sa srca 'osetiti olakšanje'; ko od kamena odvaljen 'čvrst, pouzdan'; stat na ludi ~ 'izgubiti pamet, oženiti se (šalj.)'. kamenica ž 'primitivna uljana svetiljka za štalu (iskopana) u kamenu, ili u glinenu posudu sipano ulje s fitiljom od pamuka'. — Kamenica je tinjala svu noć u košari. kamiš m 'dugačka tanka drvena cev usađena u lulu (najčešće od višnjevog drveta) kroz koju se puši'. — Smišno mi je kad se dida kamišom češu po leđi. kana ž 'kanta'. — Uzmi onu manju kanu i donesi ladne vode za pice. kanadla ž 'kanadska topola, Populus virginiana. kanap m 'kanabe; otoman'. — Posli užne dida najradije prilegnu na kanap u maloj sobi. kančilo s 'povesmo vune'. — Dodaj mi kančilo da započnem štogod štrikat. kanda(r) part. kao da, možda, verovatno, po svoj prilici'. — Kandar si se ti malo zatrčo, monče, pa sad se stidiš o(d) tog što si kazo. kandža ž 'oštar savinut nokat na prstima nekih četvoronožnih životinja ili ptica, pandža'. — Čuvaj se, derane, da ne upadneš u udovicine kandže (šalj.)'. kandže ž mn. 'gvozdeni šiljci koji se zimi stavljaju na konjske potkove'. — Za zimu ćemo prominit na potkovicama konja one lake i metnit oštre kandže. kandžija ž 'bič'. — Znam da iđe Joso kući jel čujem kako pucketa sa kandžijom. kandžijat -am nesvr. 'šibati kandžijom'. — Što kandžijaš konje? kandžijica ž dem. od kandžija. kangar -ara m 'tkanina od ćešljane vune, kamgarn. — Dali smo šit našem momku svečano ruvo od kangara. kanica ž dem. od kana. kanikula ž 'najtopliji letnji period (letnja žega od polovine jula do polovine avgusta)'. kanit kanim nesvr. 'nameravati, pomišljati, misliti (nešto učiniti)'. — Ta, kanio sam i ja ić na vašar, al razbijo mi se konj, pa sam

tako osto na salašu. ~ se 'okaniti se, kloniti se čega'. — Kažem ja tebi, da se kaneš ćoravog posla. kanit -em svr. 1. 'kapnuti'. — Kanila mi je lik u oko. 2. 'sipati u čašu (piće)'. — Kani koju kap i meni.. . ja ne pijem, al da možem nazdravit s društvom. kantor m 'crkveni pojac (i svirač u orgulje, orguljaš)'. kantorica ž 'žena kantora'. — Kantorica ima dvi ćeri. kap -i ž 'najsitniji delić tečnog'. — Kapi su mu znoja tekle s nosa. 2. (pl.) lek koji se kao tečnost daje u kapljicama'. — Svaki dan po dvadeset kapi triba popit. 3. 'srčani udar, kaplja'. — Udarila je kap bać Bozu. Izr. Ni kapi 'ništa (ne dati)'. ~ u moru 'neznatna količina'; udavio bi ga ko u kapi vode 'bezgranična mržnja'. kapak -pka m 1. 'drveno ili metalno krilo na prozoru'. — Zatvori kapke na pendžerima, dunio je niki vitar ko da se oluja sprema. 2. 'pokretljivi nabori kože koji naštićuju oči'. — Opušteni su mu kapki, cigurno je onda zaspo. kapara ž 'deo ugovorene vrednosti cene koja se prodavcu daje, kao znak da je pogodba izvršena i kao garancija da će se ugovor izvršiti (inaee je kapara propala)'. — Prodo sam lanac zemlje i primio sam kaparu. kaparisat -išem svr. i nesvr. dati, davati kaparu'. — Da nisi kapariso, sad bi lako, a vako moraš priuzet kupljeno. kapat -am nesvr. 1 'curiti kap po kap'. — Krv mu je kapala is prsta. 2. 'pristizati polagano i stalno'. — Ako ne curi, a ono barem kapa. kapca ž dem. od kap. — Falila je još samo jedna kapca i čaša se prilila. kapčica ž dem. od kapca. 2. dem. od kap(i)ca. Metni ditetu kapčicu na glavu, zima je napblju. kapela ž 'crkvica s jednim oltarom'. — Grobljanska kapela se ritko otvara. kapelan -ana m 'župnikov pomoćnik'. — Eno, zajedno iđu i župnik i kapelan. kapelica ž dem. od kapela. kap(i)ca ž 1. dem. od kapa. 2. 'deo ženske nošnje, nosila se umesto marame ~ samo mlađe žene i devojke, starije su povezivale maramu na kapicu (sašivenu od raznobojne svile ukrašene i rađene zlatnim gajtanom)'. kapija ž 'ulazna, obično velika vrata na kakvoj zgradi, dvorištu i sl.; ulaz u grad'. — Otvarajte širom kapiju, iđu rakijare. Izr. Nu(z) svaku veliku ima i mala kapija (vrataca v.). kapijaš -aša m 'onaj koji stanuje pored (ulazne) varoške kapije'. — Ti kapijaši nikad nisu bili dobri rabadžije. kaplar m 'najniži čin u nekim vojskama (desetar)'. kaplarčić m (ir.) dem. od kaplar. kaplarov -a -o 'koji pripada kaplaru'. — To je kaplarova puška. kaplarski -a -o v. kaplarov. — Mala je kaplarska plaća. kaplarski pril. 'na način kaplara, poput kaplara'. — Ostalo je u njemu još kad je kaplar bio i sad je kaplarski Strog. kapnit kapnem svr. v. kanit. — Teško tebi ako kapneš na čist čaršap. kaponja m 1. 'vo u brazdi pri oranju'. — Kad dobrog vola metneš za kaponju ne triba brinit o brazdi. 2. 'pogrdni izraz za glupog čoveka'. — Di se miša u ozbiljan divan taj kaponja. kapsla ž 'kapisla'. — Jedna patrona nije pukla, izgleda da je rđava kapsla u njoj. kaput -uta m 'deo odeće, kraći ili duži koji se nosi iznad košulje ili prsiuka ili nad drugim kaputom (zimski kaput)'. — Kaput se oblačio u staro vrime samo za svečane dane, a nosio ga je, samo starešina u obitelji ili njegov sin (jel nije bilo dva kaputa)'. karaba (mn. karablje) ž 'vrsta pastirske svirale od trske'. — Iz daleka se čula čobanova karaba. karabulje zb. im. ž. v. vašange. — Sklanjajte se, dico, iđu karabulje, čujem kako pivaje: Poklade, poklade, dida babu spopade! karamflija m 'čovek osobenjak, čudak'. — Teško j'e š njim izać na kraj, on ti je pravi karamflija i nikad ga ne znaš šta misli. karas -asa m 'slatkovodna riba, Carassins vulgaris'. karat karam nesvr. 'vikati na koga, grditi'. — Ne radiš, ti Mande, dobro, karaš jednako dite i kad je krivo i kad nije. 2. 'kažnjavati'. — Bog će te karat za tu laž. Izr. Ćerku kara '(svekrova), snaji prigovara! ~ se povr. karika ž 1. 'kolut u lancu'. — Prisici jednu kariku da pripolovimo lanac. 2. 'metalni okrugli deo na amu kroz koji se provlači uzda'. Nisi provuko kajas kroz kariku na amu. karlo(v) -ova m 'drvena posuda za pomije (najčešće otvoreno burekaca)'. — Karlo najčešće stoji blizo bunara i blizo alova iz kojeg svinji piju.

karmić m 'spremište zimsko za krompir, repu i sl. (iskopano u zemlji od 1—2 m i natkriveno slamom, kukuruzovinom, a kasnije crepom; trap)'. — U jednom karmiću se nalazi samo stočna ripa. karo(v) -ova m 'stub'. — Vidim, komšija, da si ukopo karove, oćeš li ograđivat avliju? karperac -erca m 'narukvica'. — Navikaje za Božić dobila zlatni karperac. karta ž 1. 'karton pravougaonog oblika od kojih je sastavljen snop igraćih karata, koje se između sebe razlikuju po boji, figurama i sl. 2. 'poštanska dopisnica, razglednica'. Izr. Bacat karte, gledat (kome) u karte 'vračati, gatati iz karata'; igrat na dvi karte 'nastojati dobiti ili sa jedoe ili sa druge strane'; igrat otvorenim kartama 'otvoreno govoriti'. kartač -ača m v. kartaš. — Lako j tebi kad nemaš kartača u kući. kartačnica ž 'mesto gde se igra kartama, kockarnica'. kartački -a -o 'koji se odnosi na kartaše, koji služi za kartanje, kaitaški'. — Nađe on sebi kartačke drugove. kartaroš m v. kartaš. — Čovik joj je velik kartaroš. kartat (se) -am (se) nesvr. 'provoditi vreme u igri karata'. — Sve radi što ne bi tribalo: pije, puši, karta se i kurva se. kartaš -aša m 'onaj kome je strast igranje karata'. — Volim i ja karte, al nisam kartaš. kartašica ž 'ženska osoba kartaš'. — Teza je prava kaitašica, uvik sidi s muškarcima i karta se. kartica ž dem. od karta. karuca karuca pl. t. 'Iaka kola (sa federima ~ lotre su u sredini usečene radi lakšeg ulaženja u kola)'. — Volim lipe karuce i vrance u njima. karva ž 1. 'prečaga u Iotri na kolima'. 2. 'prečaga na lestvama'. karvanj m 'mnoštvo čega što se kreće'. ... makar je oko njeg čitav karvanj dice ... Izr. ode on, baš ga briga za karvanj 'samostalno rešava svoje probleme'. kas m 'trk konja (u kojem ravnomerno pokreće noge ali ne ide u galopu)'. — Lagano tiraj kroz varoš, a kad izađemo na otvoren put, onda možemo u kas. kasaIisica ž 'dečja igra (na pravougaonom obliku na zemlji obeležene su staze, po kojima se pretrčava, dok jedan na sredini kao lisica lovi one koji pretrčavaju tu sredinu)'. kasan kasna/kasna/kasno/kasno 1. 'koji se približava svome kraju'. — Losko je često pijančio i vraćo se kući u kasne sate. 2. 'koji sazreva posle drugih istovrsnih plodova'. — To su kasne jabuke. 3. 'koji je došao posle urečenog vremena'. — Stigo nam je i kasni ujo. kasap m v. kasapin. kasapin (mn. kasapi g. mn. kasapa) m 'mcsar'. — Kaki si ti kasapin kad nemaš mesa? kasapit -im nesvr. 1. 'seći zaklanu životinju na komade'. — On samo ćuti i tele kasapi. 2. 'unakazivati, kvariti'. — Gledam te kako kasapiš taj lipi cic, pa sam se uplašila da o(d) tog ni'kad neće bit ruvo. kasapnica ž 'mesarnica'. — Ne volim meso iz kasapnice. kasapski -a -o 'koji se odnosi na kasape i kasapnice'. — Kasapski nožovi i satare su uvik oštri. kasarna ž 1. 'zgrada u kojoj stalno stanuje vojska'. — Ne puštaje civile u kasarnu. 2. 'velika soba, zgrada'. — Ova tvoja soba je prava kasarna. kasai -am nesvr. 1. 'jahati u kasu'. neću da posli kasaš za mnom. Kako ćeš s tom nogom kasat?! 2. 'trčati, juriti'. — Brže se obuči, pa da krenemo zajedno, mađ. karo.

kasina ž 'zgrada, prostorija za društvene sastanke i javne zabave'. — Najstarija bunjevačka kasina se zvala „Pučka kasina". kaskat -am nesvr. dem. prema kasat. kasnit -im nesvr. 1. 'dolaziti, stizati kuda kasnije nego što treba, docnije'. — Uvik kasniš! 2. 'suviše kasno odlučiti se na nešto, zatezati, oklevati'. — Kazo sam ja, da ne triba kasnit kad je vrime za sijanje. kasno prid. 1. 'pri kraju kakvog vremenskog odseka'. — Bilo je kasno posli podne kad sam krenio. 2. 'posle dogovorenog vremena ili roka'. — Baćo će doć kasno, ne triba i čekat na večeru. kasom pril. 'u kasu, trkom'. — Dosad kako je bilo da bilo, a sad kasom do salaša. kastrola ž 'šerpa (prvobitno od tuča i liva)'. — Nisi dobro oprala kastrolu, sva je još umrčena od vatre. kastrona ž v. kastrola. — Nema gladi kad je puna kastrona na astalu.

kasuljit kasuljim nesvr. 'umorno kasati, kaskati (dem. od kasat)'. — On krene ranije š njegovom ridušom, pomalo usput kasulji i stigne kad i drugi u varoš. kašalj -šlja m 'naglo i bučno izbacivanje vazduha iz pluća kao posledica nadražaja sluznice nepca, organa za disanje; bolest praćena takvom pojavom'. Izr. mač(i)ji — 'nešto neznatno, beznačajno'; magareći, veliki ~ 'zarazno obolenje, hripavac pertussis; — i ljubav se ne mogu sakrit! kaš(i)čica ž dem. od kašika. kašika ž 1. 'žlica'. — Moraš poist makar dvi kašike čorbe. 2. 'količina čega što može stati u jednu kašiku'. — Zašto moraš tako pripunit kašiku? Izr. isti s velikom kašikom 'biti u svadbi'; ~ mazačica 'mistrija'. kašikat -am nesvr. 'halapljivo jesti'. — Ja sam pravo mislio da vi mene čekate, a vi bogme, sili i uveliko kašikate. kašikica ž dem. od kašika. kašljucat -am nesvr. dem. od kašljat. — iđi mi s puta, samo kašljucaš i ništa ne radiš. kašmir -ira m 'fina sjajna svilena tkanina'. — Cilo ruvo je dobila od kašmira. kašnjak m 'fijoka na sredini stola u kojoj se drži pribor za jelo'. — izvadi nožove iz kašnjaka. kaštelj -elja m 'tvrđava, dvorac, zamak'. — Po kaštelju su se furtom šetali niki gosti. kaštiga ž 'kazna'. — Ko skrivi, kad tad stiće ga kaštiga. kaštigovat -ujem svr. i nesvr. 'kažnjavati'. — Još kako su me baćo kaštigovau ~ samo ako sam zaslužila batine. katana m 1. 'vojnik'. — Šantav je, barem neće bit katana. 2. 'kockica slanine na parčetu hleba (da bi deca radij'e jela)'. — Sa će majka tebi naređat katana, pa ćeš lipo večerat. tur. katana mađ. katona. katanac -anca m 'lokot'. — Zaključaj na katanac. katančić m dem. od katanac. katančina ž i m 1. 'augm. od katanac'. — Šta si kupio toliku katančinu? 2. augm. od katana. — Da vidis Peru kaka je katančina došo je na urlab. katančit -im nesvr. 1. 'biti aktivan vojnik'. Katanči Lazo već dvi godine tobdžija je. 2. 'stavljati pod katanac'. — Koga žandari katanče, tog i lemaje. katanšag -aga m 'vojska'. — Radovala sam se što ćeš doć iz katanšaga. mađ. katonasag.

katastar -tra m 1. 'službena evidencija zemljišta po bonitetu i kulturi kao podloga za oporezivanje prihoda od ratarstva'. 2. 'služba koja vodi tu evidenciju'. katlanka ž 'ozidano ognjište pod odžakom u kući ili na tronošcu na otvorenom, gde se u kotlu ili drugoj posudi grejala voda i kuvalo'. katolkinja ž 'ženska osoba katolik'. katranj m 'katran'. — Nismo kupili katranja, a bili smo u varoši. kavga ž 'svađa, verbalna prepirka, koja se može pretvoriti u tuču'. — Mi nikad nismo žfvili u kavgi. kavgadžija m i ž 'onaj što zameće kavgu'. — Bio je poznat ko pijanac i kavgadžija. kavgadžijski -a -o 'koji se odnosi na kavgadžije'. — Zaboravi ti taj kavgadžijski običaj. kavgat se -am se nesvr. 'svađati se, prepirati se'. — Ante i Klara su mali a već se kavgaje. kazaloš m 'onaj koji slaže snoplje na kamari'. — Laganije bacajte na kamaru, zagušićete kazaloša. b. 'onaj koji baca snoplje sa kamare radi vršidbe'. — Lipo mi dodaji vilama snopove, da lakše možem pružat ranjaču na dobu. kazam m v. kazan. — Nemamo mi našeg kazama, ovo je komšinski. kazan m 1. 'metalni sud okruglog oblika, koji služi za zagrevanje, kuvanje i sl., kotao: bakarni ~; rakijski ~; vojnički ~; parni ~'. — Danas krećemo s kazanom, bice rakije. kazandžija m 1. 'zanatlija koji pravi kazane, kotlar '. — Dmro je stari kazandžija. 2. 'čovek koji peče rakiju u kazanu'. — Kad se peče rakija,: kazandžija mora uvik bit budan. kazat kažem svr. i nesvr. 1. 'usmeno reći'. Odavno se već lomim da vam kažem. 2. 'zapovediti, narediti'. — Uradi to kad ti se kaže! Izr. kast, kaže, kažem 'česta uzrečica u govoru mnogih ljudi'; ~ u četri oka 'udvoje'; ~ u oči, u lice 'iskreno reći'; ~ u bebicu 'u lice'.

kazivač -ača m 'pripovedač, onaj koji kazuje priču usmeno'. — Samo stari ljudi su bili dobri kazivači. kazivat kazivam nesvr. 'govoriti napamet, deklamovati'. — Zdravo lipo zna da kaziva pisme što je u škuli naučila. keba ž 'veći nožić (koji se uklapa u drvene korice)'. — S kebom i u crkvu iđe. kebača ž augm. i pogrd. od keba'. — Skloni tu tvoju kebaču. kebat se kebam nesvr. 'igrati se (na razne načine bacati kebu da bi se u zemlju zabola)'. — Dica posidaje u krug, p onda se kebaje. kebica ž dem. od keba. kecem m 'najjača karta u igri, as, kec'. — Udri kecemom. Izr. Došo si ko kecem na jedanest 'baš kao i gubitak'. keceljac -ljca m 'deo ženske odeće, koja se oblari povrh haljine, veže o pojasu, pokriva prednju stranu i čuva od nečistoće (često je od istog materijala od kojeg je i haljina sašivena), kecelja'. kecit (se) kecim (se) nesvr. v. keziti (se). — Samo se ti keci dok te ja ne lupim po labrnji. kečat -am nesvr. prema kečit. kečit -im svr. 'nogom udariti, šutnuti'. — Al keči onda što dalje možeš. kefa ž 'četka'. — Uzmi kefu i očisti te čizme. ~ za cipele; ~ za ruvo. kefara ž 'drvena kutija za četke za obuću'. — Ne znaš ostavit kefu u kefaru, već triba drugi za tobom da sprema?! kefat -am nesvr. 'čistiti četkom, četkati'. — Nemoj žalit kefu, Iipo kefaj ruvo. 2. 'grditi, psovati („prati glavu")'. — Ja sam kazla kako se zbilo, a ti ne bi bilo zgoreg da ga malo kefaš. kefica ž dem. od kefa. keka ž 'naziv za stariju sestru (od mila)'. — Ako keki ne triba, onda ćeš ti dobit. keleraba ž bot. 'vrsta kupusnice (glavica služi kao hrana), povrće, Brassica oleraces gongylodes'. kelj kelja m bot. 'povrće sa smežuranim lišćem i mekšom glavicom, Brassica oleracea sabanda'. kenjača ž 'kolomast'. Izr. Nestala mi kenjača u točku, pa sad škripi ko zarđalo gvožđe. kenjačit (se) -im (se) nesvr. 'mazati (se) kolomašću'. — Kenjači se samo, pa ćeš i batine zaradit. kenjkat -am nesvr. 1. 'plakati otegnutim glasom, cmizdriti'. — Mora kenjkat dite kad je gladno. 2. 'tužiti se, žaliti se na bolest'. — Malo, malo pa zbog nike bole kenjkam. kenjkav -a -o 1. 'bolešljiv'. — Već nikolko dana sam kenjkavog zdravlja. 2. 'plačkav'. — Šta sam te i rodila, tako kenjkavo dite. kepenjak -enjka m 'dugački ogrtač, pelerina'. — Ne znam čiji je kepenjak zagrnio, al sav je u njemu ko u džaku. ker m 1. 'pas'. — Nije to moj ker. 2. 'deo grada (kvart) Subotice'. 3. 'čoveic koji svojim postupcima izaziva gnušanje (pogrd.)'. — Ta ker je on pogani. Izr. Tirat ~ a 'lumpovati, bančiti'. I ~ se raduje sloboštini, di ne bi pošten čovik! Keru i konju ne triba virovat! Viruj ~ ne viruj švaleru! Bisnog ~ ne triba milovat! Na keru nema slanine! kera ž 'kučka, kuja, keruša'. 2. 'mlada živahna ženska osoba (pogrd.)'. — Teško momku koji toj keri padne šaka. Izr. Ne laje ~ sela radi, već sebe radi! keranda ž augm. i pogrd. od ker i kera. kerče -eta/s, dem. od ker. — Podvijo je rep ko i svako kerče. kerebečit se -ebečim se nesvr. i svr. 'razmetati se, šepuriti se'. — Kerebeći se prid curama ko pućak. kerećiji -a -e 'pasji'. — Ako si siroma, ne moraš zato kerećiji život provodit; Začudilo me kako to baba pa sa kerećijim zubima?! Izr. Namazan kerećijom mašću 'lukav'. kerećiji pril. 'na kerećiji način, kao pas, pasji'. — Ne triba ga žalit, kad se kerećiji vlado, sad nek pati. kerefeka ž 1. 'koještarija'. — Dosadio si s tvojim kerefekama. 2. 'bezvredna stvar'. — Nosite ovo napolje, ma kaku kerefeku unesete u sobu. Izr. pravit — e 'prićat izokola, zaobilazno (često neozbiljno)'. — Lozija čim dođe, počme s njegovim kerefekama, svi ga već znadu po tom. kerekanja m augm. i pogrd. od ker. — Ala je to kerekanja, velik je ko tele. keretina ž augm. i pogrd. od ker i kera. — Šta puštaš s lanca tu keretinu, mož koga pokidat. kerica ž dem. od kera. kerić -ića m dem. od ker.

kerina ž augm. od ker i kera. — Za njim je uvik tičala ona žuta kerina. kerit se kerim se nesvr. 'bećariti se, bekrijati, bančiti, lumpovati'. — Ta zato ga i vole tako cure što se voli kerit. keriteš ž 'drvena ograda (oko avlije)'. — Priletile su vaše morkače priko našeg keriteša. mađ. kerites. mađ.

kerlovat -ujem nesvr. 'izbegavati'. — E, moj Remija, da si malo manje kerlovo škulu, sad ne bi moro opet u isti razred. kertul. kerov -a -o 'koji pripada keru'. To je kerov lanac ~ darjom ga vežemo. Izr. ~ klinac 'psovka'. keruša ž 'kučka, kuja'. — Keruša je oštenila tri šteneta.

kesa ž 1. 'torbica, vrećica (od kože, mehura, grubog platna, od papira, sukna ili pletena'.) — Šta će mi ta kesa od artije? 2. 'ono što je po svom obliku slično kesi (kao bešika ili nešto drugo u telu ili na telu)'. — Obisila mu se kesa do kolina. 3. 'novac, bogatstvo'. — Lako je njemu marvašit se s punom kesom. Izr. Debela, masna — 'mnogo novaca'; udarit po kesi 'izložiti ga trošku'; odrišit kesu 'dati novac'; stegnit kesu 'škrtariti'. kesaroš m 1. 'džeparoš, kradljivac, Iopov'. — Čuvaj se na vašaru kesaroša. 2. 'dosadan i uporan pratilac nekoga'. v. kesati. — Boji se sam kod kuće, pa je zato posto materin kesaroš. kesat -am nesvr. 'u stopu pratiti koga'. — Šta stalno kesaš za mnom ko da ću u svlt pobić?! kesonja m 'onaj koji ima veliku kesu'. — Dobar ti je bik, pravi kesonja. keša m 'star čovek (pogrd.)'. — Matori keša pa se okreće za curama. kešast -a -o 'koji je kao keša, pepeljast, riđast'. — Vidim, kupio si novu kešastu kobilu. ketrenac -enca/ketrenac -nca m 'ostava za stočnu hranu (obično u delu štale ili konjušnice)'. — Zbacio sam sino s kola, a ti ga unesi u ketrenac. ketuša ž 'ples (jedna vrsta igre u dvoje)'. — Čim su zasvirali ketušu, ja i Bartul smo prvi zaigrali. kevćat -em nesvr. 'isprekidano i često lajati'. Ovaj tvoj pulin po cili dan kevće. kevedinka ž 'vrsta loze, grožđa i belog vina od ovog grožđa'. keveta m 'poslanik'. — Kevete su birane na četri godine. mađ. kovet. kezeš m 'jemac, garant'. — Ne bio kezeš, pa sad ne bi moro tuđe dugove vraćat. kezit se kezim se nesvr. 'pokazivati zube, povlačiti sa njih usne'. — Kezi se ko mazga kad joj zob daju. kicoš m 1. 'muškarac koji se mnogo kiti, koji je na glasu, gizdelin'. — Ja baš nisam o(d) ti kicoša, al cura imam koliko oću. kicošit se -im se nesvr. 'biti kicoš, mnogo se doterivati, kititi; razmetati se'.—Volio se lickat, mickat i kicošit. kicoški -a -o 'koji je kao u kicoša, koji pripada kicošima'. — Još i kicoške opanke je nosio. kicoški pril. 'na kicoški način, poput kicoša'. — Lovro je uvik nosio kicoški nakrivljen šešir. kicoškinja ž 'ženska osoba kicoš'. — Ugledala se na brata, pa je i ona ola i kicoškinja. kidat -am nesvr. 'nešto što se čvrsto drži rastavljati silom, trgati'. — Kako to kidaš meso zubima ko da nemaš nož. ~ se 1. 'rastavljati se u delove'. — Kida se kolo, cure su se umorile. 2. 'mučiti se'. — Kidam se od bola u stomaku. 3. 'gristi se, jadati se'. — Kako se ne bi kido od bisa kad su mi sve rekvirirali. kifla ž 'vrsta finog peciva savijenog kao mladi mesec'. — Ako se budeš vlado kako triba, doneću ti iz varoši dvi kifle. kiflica ž 1. dem. od kifla. 2. 'vrsta kolača (oblika male kifle, filovana sa nadevom)'. — Nane, mogli bi već ispeć kiflice s pekmezom, odavno nismo ili kolača. kijat kijam resvr. 1. 'kihati'. — Znam ja i više puti kijat jedno za druglm. 2. 'ispaštati, nešto grešno trpeti'. — Tome boluje od žuči vec dvi godine, kija sad za ono što je u mladosti rđavo radio. kika ž 1. 'upletena kosa kod žena, pletenica'. — Nane, dica me furtom vuku za kike. 2. 'kosica na klipu kukuruza'. — Čim se kika pojavila na klipu biće kuruza. kikanica ž 'pogrdan naziv za devojče u pubertetu'. — To su sve kikanice, pa i triba razumit što su take nemirne. kikica ž dem. od kika. kila ž 1. 'jedinica mere za težinu, kilogram'. — Nema više od pet kila. 2. 'bolest spuštanja trbušnih organa u susedne šupljine, hernia'. kilaš m 'kantar', (obično koji se može vešati o nešto i tako se važe stavljanjem na tasove robe, odnosno tegove)'.

kilav -a -o 1. 'koji ima kilu (herniu)'. — Kilav čovik. 2. 'slab, rđav'. — Tako sam ti, moj Janko, kilavog zdravlja, da ni jednu čašicu rakijice ne smim da popijem. kinđurit kinđurim nesvr. 'preterano kititi, resiti, ukrašavati'. — Roza njezinu udavaču zdravo kinđuri. kinit kinem svr. prema kijat. — Kad kineš metni ruku na usta. kinjit kinjim nesvr. 'mučili, dosađivati kome'. — Dokleg ćeš već kinjit to mače?! ~ se 'mučiti se, patiti se'. — Još ću se malo kinjit al neću nikog molit. kip kipa m 'ljudski ili životinjski lik izrađen od kamena, drveta, metala, gline i sl.'. — S obadve strane gradske kuće bila su dva kipa. kipar m 'vajar'. ~ imam brata kipara. kipit -im nesvr. 1. 'prelivati se preko ruba posude zbog ključanja ili penjanja (o tekućini)'. — Kipi mliko; kipi čorba; 2. 'proživljavati kakvo jako osećanje, biti uzrujan, uzbuđen'. — Ti vičeš na njeg, a u meni sve kipi, tako bi mu i ja kazala. kirija ž 1. 'stanarina'. — Iselio sam ga, nije plaćo kiriju. 2. 'najamnina za radove sa vlastitom stokom'. — Doću ti i ja kirijat s konjima i koiima, al, ako će mi kirija bit u kuružni. kirijaš -aša m 'onaj koji kirija'. (v.) — Nisam ja samo kirijaš, imam i svoje zemlje; kirijam samo kad nemam drugog posla. kirijat -am nesvr. 'ići u kiriju, biti kirijaš (v.)'. — Kadgod možem ja i'đem s konjima i kolima kirijat. kisel(i)na ž 'kiselo mleko'. — Zamače u kisel(i)nu. ovčija —; kravlja ~. kisel(i)narka ž 'ona koja proizvodi i prodaje kiselinu'. — Snaš Mara je već više od dvadeset godina kiselnarka. kiselit -im nesvr. 1. 'činiti da što bude kiselo (dodavanjem sirćeta, limuna, kvasa ili sl.)'. — U šoljci je kvas od kiselne, metni ga u mliko i pokri nek se kiseli. 2. 'potapati u vodu, močiti'. — Triba da ispereš već te košulje, ne triba to tako dugo kiselit. ~ se 1. 'upijajući tekućinu, tečnost, omekšavati'. — Nadrobi taj tvrdi kruv dok je mliko vruče, nek se kiseli. 2. 'biti neraspoložen, nezadovoljan, bezvoljan'. — Neću ić, tamo nikog ne poznam i dok se drugi zabavljaje, ja se samo kiselim. kiseljak -aka m lat. Rumex acetosa 'vrsta mekog nekvalitetnog drveta'. kiso -ela -elo 1. kiseo'. —Volim kiso kupus. 2. 'zlovoljan, neraspoložen, snužden'. — Ivanu se štogod moralo dogodit kad mu je tako kiselo lice. kiša ž 'atmosferski talog u obliku vodenih kapljica'. — Nece kiša, pa neće! Izr. vrime je na kišu 'čini se da će padati kiša'; plakat ko ~ 'gušiti se u suzama'; ~ kablara 'pljusak'. kišica ž dem. od kiša. — Samo da padne jedna dobra kišica. kišit kiši svr. 'padati (o kiši)'. — Čini mi se da je pristalo da kiši. kišni -šna -šno 1. 'kišovit'. — iđe kišno vrime. 2. 'koji donosi kišu'. — Dolazi nain kiša, svud su se nadvili crni kišni oblakovi. 2. 'koji služi za zaštitu od kiše, koji se upotrebljava kad je kiša: ~ kabanica'. kišnica ž 'kišna voda'. — Najbolje se peru košulje u kišnici. kišobran m 'ručna naprava kojom se zaštićuje od kiše'. — Dobro je rto pada kiša jel sad bi zaboravio kod vas moj kišobran. kišobrandžija m 'onaj koji pravi kišobrane'. — Bio je jedan kišobrandžija i opravio mi je kišobran. kišovit -a -o 'kišni (1.)'. — Dokleg će već ovi kišoviti dani. kišurina ž augm. i pogrd. od kiša. — Ka će ova kišurina da stane?! kitit -im nesvr. 1. 'ukrašavati'. — Posli podne ćemo kitit granu za Božić. 2. 'grditi, psovati, kuditi (ir.). — Nisi mi baš morala tako kitit rođenog brata. ~ se 1. 'ulepšavati se, ukrašavati se'. — Šta ima ona da se kiti tuđim perjom. 2. 'biti ukrašen'. — Kite se grane ledenim iglicama. kivan -vna -vno 1. 'ljutit, srdit'. — Nije dobro ni progledo, a već je kivan na sve. 2. 'pakostan, zao'. — Ne triba bit oma kivan na drugog zato što on više ima. kladit se -im se nesvr. 'ugovarati opkladu i određivati njezinu cenu'. — Neću da se kladim i gotovo. klamat -am nesvr. 1. 'činiti pokrete glavom u znak odobravanja, neodobravanja, sumnje i sl.'. — Ti Pere, samo klamaš glarom, a red bi bio i da kažeš već štogod. 2. 'njihati, ljuljati, činiti da nešto olabavi, popusti na čvrstini'. — Zašto klamaš to mlado drvo, valdar ti je žao što nije slomljeno. — Ako budeš i dalje klamo taj klin, ispašće i pašće ti daska na glavu. ~ se 'stajati labavo na nekoj podlozi'. — Klama mi se zub, moraću ić kod zubara. 2. 'njihati se, ljuljati se'. — Tribalo bi učvrstit onaj stup na velikoj kapiji, tako se klama, samo što ne padne. klamav -a -o 'koji se klima'. — E, dico moja, kad vi bidnete ko majka stari, i vaši će zubi bit klamavi. klamćat -em nesvr. 'lupkati, zveckati, klimatati'. — Izr. Danjom klamće, noćom broji zvizde 'đeram'.

klamićat -amiće n'svr. 'klonulo klimati, klimatati'. — Priveži kraj lanca za am, nemoj da klamiće i udara konju kolino. ~ se 'mlitavo se pokretati ovamo onamo, ljuljati se'. — iđe, al glava mu se klamiće, mora da je fain napit. klampa ž 'železna kuka, kojom se sastavljaju grede i slični predmeti, klamfa'. — Ako su dobre klampe, onda će se rogovi čvrsto držat. klancat (se) -am (se) nesvr. 'hodati s naporom, klipsati, tromo se vući'. — išla bi ja friščije, da ne klancaje ova dica za mnom. klanjanje s 1. gl. im. od klanjati se. 2. 'crkvena molitva u odredeno doba godine'. klanjat se -am se nesvr. 'sagibati glavu ili gornji deo tela (kao znak poštovanja, pozdrava, pobožnosti ili dr.)'. — Klanjam ti se Bože svemogući. klanje s gl. im. od klat (se). — Sutra je kod nas klanje. klapit klapim nesvr. 'sanjati'. — Već dvi tri noći čim legnem počnem klapit kako letim. klapnja ž 'govor u bunilu, u snu, buncanje'. — Uvatila ga je klapnja, a ja nisam znala jel spava jel ga groznica trese. klas (Nmn. klasovi) m 'vlat na stabljici žita u kojem se razvija zrno'. — Klas se već vidi. klasat -am nesvr. 'dobivati klasove (o žitu)'. — Ječam već klasa. klasić -ića m dem. od klas. klasje ž zb. im. od klas. klat koljem nesvr. 1. 'ubijati presecajući grlo, grkljan'. — Svake godine, kažu, kolju po tri debela svinjčeta. 2. 'jako peći, zadavati bol, ozleđivati'. — Zašto malo ne otvorite pendžer da izađe dim ~ toliko me kolje da ne možem da gledam. 3. 'mučiti, pričinjati bol, tištati'. — Kad je trizan, onda ne mož bit bolji, a kad se napije, onda me kolje po cilu noć. ~ se 1. 'tući se, boriti se, ratovati'. — Ljudi se u ratu kolju, a da n'išta nisu jedan drugom skrivili. 2. 'svađati se, kavžiti se'. T- Rođena braća, a kolju se ko da su najveći nepretelji. klebit se klebim se nesvr. 'praviti grimase, kreveljiti se'. — Opomeni dite da se ne klebi prid (d)idom, jel oni to ne vole. klecat -am nesvr. 'pregibati se, savijati se od straha, slabosti i sl. (obično o kolenima, nogama)'. — Noge mu klecaje od umora. 2. 'pregibati, savijati kolena (u znak pobožnosti, poniznosti, molbe)'. — Kleco je prid oltarom. klečećki pril 'kiečeći'. — Svaki dan je molio klečećki. klečenje s 1. pl. im. od klečit. 2. 'crkvena molitva za vreme koje se kleči, klanjanje'. klečit -im nesvr. 'biti na kolenima'. — Ko si ti da ja prid tobom klečim? klečka ž 'komad drveta na sredini vezan kanapom ili lancem (veša se psu, krmači i sl. o vrat da bi se usporilo kretanje'. — Vezali smo keru klečku, vaćo je piliće. klempo -e m 1. 'onaj koji ima spuštene, klempave uši'. — Baš ti je fino što si klempo, pa ti nikad šepica ne padne na oči. 2. 'glupak'. — Čula sam da je i Vranje bio s vama, šta će vam taj klempo, ne zna ni do pet izbrojit. klempav -a -o v. klepav. klepav -a -o 'klempav'. ~ ima velike i klempave uši. klepćat -em nesvr. 'ići nepozvan za nekim'. — Šta klepćeš za mnom ko lud za Bogom?! klepećat klepećem nesvr. 1. 'klepetati'. — Nova kola lipo iđu, sve klepeću! 2. 'previše pričati, brbljati'. — Mani Bare, ona samo klepeće, a kad triba uradit ~ nema je. klepetuša ž 1. v. brondza'. — Čuje se klepetuša, iđu ovce. 2. 'brbljivac, brbljivica'. — Baba Ruža bi bolje bilo da se zove klepetuša. klepnit -nem svr. 'udariti tako da se čuje udarac, klepiti'. — To je pivac klepnio krilima, da nije opet priletio u komšinsku avliju? klepo -e m v. klempo. — Svi ga prdače da je klepo, pa mu je sramota izać med dicu. kleponja m v. klempo. — Kleponja jedan, kako ne vidi da ga Mara vara kako ona oće. klet kunem nesvr. 'bacati na koga kletvu, proklinjati'. — Žalosno je što ga rođena mater kune. .2. 'grditi, psovati'. — Kaki si ti čovik, redovno iđeš u cfkvu, a či'm se malo rasrdiš, kuneš da ne možeš gadnije pcovke izmislit. ~ se 'davati zakletvu, zaklinjati se'. — Viruj mi, nemoj da ti se kunem. v. za ~ se, zaklinjat se. kletva ž t. 'prokletstvo'. — Stigla ga je kletva da mu se sime zatre i niko živ da ne ostane! 2. 'psovka'. — Kad dida počnu kletvu da versaje, niko njim u tom ravan nije. kliberit se -im se nesvr. 'ceriti se, cerekati se'. — Tolika klipara a samo se kliberiš. klija ž 'klica'. — Prve klije su se pojavile.

klijat -jam nesvr. 'isklicavati, puštati klice, nicati'. — Bio sam na njivi, kuruzi lipo klijaje. klijav -a -o 'koji može klijati'. — Važno je klijavo sime. klijavost -osti ž svojstvo onoga što je klijavo'. — Kad sime dugo stoji izgubi klijavost. klin m 'veći ili manji komad drveta, železa, zaoštren s jednoga kraja, koji se upotrebljava u razne svrhe (za vešanje čega, pri cepanju i sl.)'. — Tamo visi sersan na gvozdenom klinu u naslamu. Izr. Klin se klinom izbija 'vraćati nekom istom merom'. Kaka vrba taki kli'n, kaki otac taki sin! klinac klinca m 1. 'klin, ekser'. — Malo si debele klince kupio. 2. 'penis'. (pogrd.) ~ kerov ~ ti u dupe! klinara ž 'drvena kutija za eksere'. — Postala je mala ova klinara, toliko se već klinaca nakupilo. klinco(v) -ova m 'klipan (izrastao ali neotesan) mladić'. — izrastao si u klincova al ti je glava još dičija. klincura ž 'devojčurak (pogrd.)'. — Ta klincura je već ona, pa joj se momci vrzmaje po glavi. klinčić m 1. dem. od klinac. 2. 'karanfil, bot. Dianthus coryphylus'. klinčit se -im se nesvr. 'kočoperiti se, praviti se važan (sve sa ciljem da se izbegne posa0)'. _ Znaš šta ja mislim da si se već dosta klinčio, pa bi vrime bilo da se privatiš ko i drugi rabadžije. klip klipa m 'poseban deo na kukuruznoj stabljici na kome rastu kukuruzna zrna, kukuruzni klas'. — Zrno lipo raste, pune se klipovi, biće kuruza. klipan m 'glup, neotesan čovek, tikvan (pogrd.)'. — Nemoj mi više dovodit Lazu, tog klipana u našu kuću. klipan -ana m 'kukuruz velikog klipa'. — Bogat rod je kuruza, ima klipana koliko ni pomislit ne možeš. klipara ž 'devojčurak'. — Vi'di je, čitava klipara, pa se s dicom sigra u pravu. kliparit -im nesvr. 'tući'. — Tribala si je malo češće kliparit, pa bi se sad drugačije vladala. ~ se 1. 'tući se međusobno'. — iđi, razvadi onu di'cu, štogod se zavadila, pa se klipare, mogu se još i osakatit. 2. 'ponašati se kao klipara'. — Ti nisi više malo dite, sramota je da se klipariš. klipat -am nesvr. 'trošeći previše sapuna jako penušati'. — Margo, ne klipaj taj sapun toliko, dosta ti je jaka voda, pa se lati i peri te košulje. klipić -ića m dem. od klip. klipsat -am nesvr. v. klepćat. — Dokle ćeš već klipsat za mnom?! klis klisa (mn. klisovi) m 1. 'dečja igra (komad drveta zašiljen na oba kraja, udara se palicom, štapom u cilju osvajanja prostora)'. 2. 'komad zemlje koji se uvlači u tuđe vlasništvo pod oštrim uglom (oklinak)'. 3. 'uzvik na decu da nestanu, da se udalje od nekog predmeta'. — A sad dico, klis od mašine, iđite u avliju pa se tamo sigrajte. klisat se klisam se nesvr. 'igrati se klisa'. — Klisali smo se i mi smo bili bolji od Kerčana. klisnit klisnem svr. 'pobeći (iako je postojala zabrana ili čak neka vrsta zatvora)'. — Otac mu je kazo da ostane u sobi, a on je klisnio napolje da ga nisam ni vid(i)la. klište pl. t. 'klešte'. Izr. Klištama izvlačit riči iz usta. klištice ž dem. od klišta. klokoćat klokoćem nesvr. 'klokotati'. — Kad on nategne bocu s vinom samo se čuje kako klokoće. kloktor (G. mn. -ori) m 'mera za dužinu (hvat 1,96 m)'. — Bila je to velika kamara, cigurno jedno tri kloktora dugačka (v. fat). klompa (ooično u mn.) ž 'drvena obuća (nosila se samo zimi u velikom blatu s jeseni i u proleće; unutar se stavlja slama, a na noge navlače debele valjane čarape)'. klompice ž mn. dem. od klompe. klonit klonim nesvr. 'iz uspravnog stanjapoložaja preći u poluviseći, spustiti se, prekloniti se'. — Od velike vrućine, sav nam je cincokrt klonio, ako uskoro ne bidne ki'še, osušiće se. 2. 'oslabiti, malaksati, iznemoći, postati potišten'. — Od kako je majka umrla i di'da su sasvim klonili, bojim se da neće dugo. ~ se 'držati se po strani, uklanjati se kom (čemu), izbegavati koga (što)'. — I bolje je da me se kloniš, jel kad se ja rasrdim, ne gledam di udaram. klot klota m 'tanka tkanina (najviše sa koristi za postavu), glot'. — Kaže sabov da je malo klota kupljeno za tvoj zimski kaput. klupa ž 1. 'naprava za sedenje (sa naslonom ili bez njega'. 2. 'kupa kukuruzovine, trske (oko 15—20 snopova kukuruzovine ili trske sadevene u kupe, unutrašnjost je prazna radi boijeg sušerja'. Izr. škulska —; derat klupu 'ići u školu'; magareća ~ 'mesto za loše učenike'; doći na optuženičku klupu 'odgovarati pred sudom'. klupče -eta s (zb. -ad) dem. od klupko. — Mačak se savijo u klupče pa spava.

klupica ž dem. od klupa. klupko s 'konac, pređa i sl. namotani u smotak loptasta oblika'. — Mače mi je odmotalo klupko vune. kljakav -a -o 'bez ruke ili noge, saka:, kljast'. — Kljakava mu je ruka još iz rata. kljucat -am nesvr. 1. 'udarati kljunom'. — Pilići kljucaje prikrupu. 2. 'probadati, v. žigati'. — Tako me štogod kljuca ispod rebara. ~ se 'udarati kljunom jedno drugo (o pticama)'. kljukat -am nesvr. 1. 'silom trpati hranu u kljun ptice da što pre postane debela'. — Guske smo kljukali kiselim kuruzima. 2. 'nutkati koga da silom jede'. — Nemoj ga kljukat kad deran nije gladan. ~ se 'jesti silom ili mnogo'. — Čovče moj dokleg ćeš se već ti kljukat s tolikim mesom? kljun m 'rožnati, produženi kraj gornje i donje čeljusti u ptica i nekih drugih životinja'. — Lasta rani male u kljun. Izr. još si žut oko kljuna 'mlad, neiskusan'. kljunić -ića m dem. od kljun. kljuse kljuseta s 'slab i mršav konj niskog rasta'. — Sjašio je lagano s kljuseta. Izr. Uzdaj se u se i u svoje ~ 'oslanjaj se samo na sebe i na svoju snagu'. kljusence -eta s dem. od klj'use. kljusetina ž augm. i pogrd. od kljuse. kljusina ž augm. i pogrd. od kljuse. kljuvat kljuje nesvr. v. kljucat. — Jutros sam se ubovo na klin, sad me to misto kljuje kmeco m 'dete koje neprekidno kmeči'. — Ništa drugo ni ne zna kad je kmeco. kmečit (se) kmečim (se) nesvr. 1. 'činiti plačkavo lice bez suza uz olegnuti izgovor, cmizdriti'. — Dokleg ćeš već kmečit? 2. 'izvoditi tanak piskavi glas (o zecu, jaretu i si.)'. — Siroma zec kako kmeči. kmezit (se) kmezim (se) nesvr. v. cmizdrit. — Samo plačeš i kmeziš se. knjiga ž 'više zajedno povezanih ili ukoričenih štampanih listova s kakvim tekstom'. — Da si vecma volio knjigu sad ne bi moro ić za plugom. Izr. čovik od knjige 'učen, obrazovan čovek'; sveta ~ 'molitvenik'. knjiški pril. 'kao u knjigama, književno'. — Ne volim kad mi počme nako knjiški divanit, pa ništa ne razumim. ko koga zam. — Ko bi tako štogod i pomislio?!; — Ko se rodi taj će i umrit. — Snaša je ljubila koga u lice, koga u ruku. — Kad je pijan pcuje koga vidi; Izr. bilo —, ~ bilo 'ma ko; Bog (đavo) bi znao ~ 'niko ne zna'; ~ god 'ma ko'. kob ž 1. 'udes (dobar ili zao), sreća'. Umisto veselja i sriće, stigla nas je zla kob; 2. 'sudar, sukob'. — Pivci su krenili u kob. Izr. ić u ~ 'sukobiti se, suprotstaviti se (rečima ili tučom)'. — ilija je bio nezgodan već i ko malo dite, čim mu se štogod nije dopadalo, kad druga dica kažu, oma je išo u kob. koba ž 'svadljivica'. — Koba je ona, samo bi se svađala. kobacat se -am se nesvr. 'ritati se, baciti se nogama'. — Kmeci se i kobaca ~ razmažena je. kobica ž dem. od koba. kobila ž 'ženka konja'. 2. 'pogrda za žensku osobu (fig.)'. — O Anici divanite? ~ to je kobila jedna da ne mož veća bit. kobilica ž 1. dem. od kobila. 2. 'drveni pod« metač ispod struna na gudačkim instrumentima'. — Moram namistit kobilicu na guslama, iskrivila se. kobilin -a -o 'koji pripada kobili'. — U kolima je livo kobilina strana kraj rude. kobo -e m 'kobac, Accipiter nisus'. Izr. Nemoj bit svakoj tici kobo! kobojage pril. 'činiti se drukčijim od stvarnoga, tobože, kao da'. — Ne srdim se, ja to, samo nako kobojage, da vidim šta ćeš ti kast? kociljat se -am se nervr. 'klizati se'. — Još kad bi znao i ja bi se kociljo. kociljav -a -o 'klizav'. — Pazi da ne padneš, moždar je put kociljav, bilo je noćos mraza. kočić m 'kolćić, dem. od kolac'. — Za kočić smo vezivali kravu a ona je onda pasla koliko joj je lanac bio dugačak. kočijaš -aša m 'onaj koji upravlja zaprežnim vozilom'. — Kočijaš ošine konje i oni krenu kasom. kočijašit -ijašim nesvr. 'upravljati zaprežnim životinjama u vožnji, dekati (v.)'. — Još ko deranac ja sam već kočijašio. kočijaški -a -o 'koji se odnosi na kočijaše'. — Kočijaški sic je bio malo izdignut da bolje vidi naprid. kočijašov -a -o 'koji pripada kočijašu'. — Kočijašova kandžija je uvik bila u rukama kad je deko. kočoperan -rna -rno 1. 'živahan, okretan, brz'. — Kata je bila mala al kočoperna žena. 2. 'ohol'. — Čim se oženio, oma je nestalo kočopernog momka. kočoperit se -operim se nesvr. 'busati se u prsa, hvalisavo se ponašati, oholiti se'. — Sa mnom se nemoj kočoperit, jel bar ja znam ko si i šta si.

kodak vezn. 'kao da'. — Šta si se umusio, kodak su ti sve lađe potonile?! kodar vezn. v. kodak. — Divaniš kodar si se bunike naijo. kofa ž 1. 'piljarica'. — Prodaje ona na peci ko prava kofa. 2. 'brbljuša' (pogrd.)'. — Ta Lizina curica je već sad prava mala kofa, kad počme divanit niko ne mož od nje doć do riči. kofert(a) m i ž. 'koverat'. ~ imam artije al nemam kofert za pismo. kofica ž dem. od kofa. kogod neodr. zam. 'kogod, neko'. — Boji se cura da je kogod ne vidi sa mnom. kojekaki -a -o 'kojekakav'. — Nije red da se družiš sa kojekakim bećarima. kojekako pril. 'na različite načine, svakojako'. — Kako vi živite? — Krpimo se kojekako. kojekuda pril. 'na sve strane, svugde; gde bilo'. — Tako je to, kažu, imaš tušta dice, a kad odrastu svi se raziđu kojekuda. koka ž podsm. od kokoš. — Vidim da je naša pokućarka koka dospila u lonac. Izr. i ćorava ~ nađe zrno! 'i luda može ponekad nešto pametno da učini'. kokica ž 1. 'dem. od koka'. 2. 'prženjem raspuklo zrno kukuruza'. — Pucaje kokice u rešetu, pa sve lete naokolo. kokice -ica ž pl. t. 'priredba (na kojoj se mladi zabavljaju uz muziku i razne igre)'. Kaži Koci da i ona dođe kod nas u nedilju poslipodne, pravićemo kokice, svirace Antun armonikaš. kokodakat -odače nesvr. 1. 'kakotati'. — Čim snesu jaje, kokoške kokodaću. 2. 'vikati, blebetati (pogrd.)'. — Samo ti kokodači, drugo i ne znaš, jel si glupava. kokoljit se kokoljim se nesvr. v. iskokoljit se. — Ćuti i kokolji se. kokoš -oši (G mn. kokošivi) ž zool. 'Gallus'. Izr. Drži se ko pokisla ~ 'potišten, utučen'. kokošar -ara m 1. 'čovek koji odgaja kokoši ili trguje njima'. 2. onaj koji krade kokoške, kradljivac'. — Uvatili su u krađi kokošara. kokoš(i)ji -a -e 'koji se odnosi na kokoši': .~ jaje; ~ perje; ~ meso; ~ slipilo 'očna bolest usled koje čovek ne vidi čim se malo smrači' kokošinjac -njca m 'živinarnik'. — Nisi zatvorila kokoške u kokošinjac. kokoška ž 1. 'kokoš uopšte'. ~ imam kokoške nosilje. 2. 'glupa ženska osoba (pogrd.)'. — Baš ste vi žene kokoške kad vas svaki muškarac mož privarit. Izr. S kokoškama leć, s pivcima ustat 'rano leći, rano ustati'. kola kola ž 1. 'prevozno sredstvo na točkovima za prevoz robe i putnika'. — Upregnićemo volovska kola da vučemo đubre na zemiju. 2. 'količina robe koju mogu kola poneti, voz'. Nosio sam kola čutaka na pecu. kolač -ača m 1. 'jelo od pečenog testa, nanapravljeno od finoga brašna, obično savijeno u jupke ili druge oblike i ispunjene nadevom'. — Peče vam nana sutra kolača s pekmezom i makom. 2. 'hleb ispečen o nekim praznicima od finoga brašna u obliku kruga ili koluta, obično sa ukrasima na površini'. — ispekla sam i kolač božićnjak. Izr. nadat se (tome, ovome) kolaču 'očekivati ili doživeti nešto neprijatno'; ko bi svom svitu napeko kolača 'ko bi svemu svetu ugodio'; ~ ukiseo 'sa kvascem zamešen'; ~ uslatko 'u tanko razvijenom testu nadev bez kvasca'. kolajna ž 'medalja, orden, odlikovanje'. — Dobio je kolajnu za rabrost u ratu. kolan -ana m 'pojas kojim se sedlo ili amovi vezuju za konja'. — Pokido se kolan i Marko je zajedno sa sedlom pao s konja. kolar m 'zanatlija koji pravi kola'. — Neće dugo bit pa ni kolara nećemo imat. kolčit kolčim nesvr. 'kolcima nešto obeležavati; zabijati kolce u zemlju (radi vezivanja loze, paradajza i sl.)'. — Šteta što nismo kolčili paradičku, imali bi dvared vi'še roda. kolecat kolecam nesvr. 'teško hodati'. — Siroma, propo je na noge, sad jedva koleca i po avliji. kolečke -čaka ž mn. 'dva točka na osovini (na koje se stavlja prednii deo pluga u oranju ili vožnji na njivu)'. — Skini s kola plug i kolečke. kolenčit -im nesvr. 'vezivati noge krupnoj stoci (samo prednje) da b; se zadržala duže na jednom mestu na paši, putiti'. — Tele ne triba kolenčit, već samo kravu. kolica -ica ž dem. od kola. — Ne možemo svi postajat u ta vaša kolica. kolica pl. t. 'manja naprava sa jednim točkom i dve rućke za suranje, koja služi za prevoz raznoe materijala'. — Ja ću na kolici doturat piska koliko vam triba za mazanje s krečom. kolicno pril. 'koliko malo'. — iđi da vidiš kolicno je oprasila prase bać Nikolina krmača.

količak -čka -čko dem. od koliki. — Količka je to ženica, a izrodila toliku dicu. kolija zb. im. od kola, 'više zaprežnih vozila'. — Na vasaru su bila silna kolija. koliki -a -o zam. — Kolikl su vam svinji pocrkali? — Koliki je ovaj put, nikad nećemo stignit. — Koliki muškarac, a kosa mu je da bi je plest mogo. — Kolike oči, a ne vide kuma! Izr. ~ bilo, ~ god, ~ god mu drago, ma — 'kad se dopušta bilo koja veličina'. koliko pril. — Sve smo čuli o njemu, al još ne znamo koliko mu je bogatstvo. — Šake su mu koliko dvi lopate. — Koliko se ispočetka ustezo, toliko je sad navaljivo. Izr. ~ bilo, ~ god, ~ mu drago, makar ~ 'kad se dopušta nedorečeno bilo koja količina'; ~ danas (juče, noćos, sutra, večeras) 'već danas (jučer, noćas, sutra, večeras'; ~ i ~ (puti) 'vrlo često'; ~ ~ toliko 'barem nešto'; vidit, znat ~ je sati 'videti, znati stvarno stanje stvari'. kolikogod pril. 'bar nekoliko, makar donekle'. — Kolikogod možete vi pomozite sad kad smo mi u nevolji. kolinašce -eta s dem. od kolino. — Mali je pao i udario kolinašce. kolino (g. mn. kolina) s 1. 'zglavak na ljudskoj nozi; deo noge na kojem se nalazi taj zglob; odgovarajući zglob i deo noge na životinjskoj prednjoj ili zadnjoj nozi'. — Kad je vidio sina kolina su mu zaklecala. 2. 'pripadnost po rođenju, poreklo'. — To su dica drugog kolina. Izr. do kolina bit kome 'sitan, mali'; s kolina na ~ 'od oca na decu'; kolina mi klecaje 'vrlo je umoran; u velikom strahu'; na kolinama molit nešto 'vrlo ponizno moliti nešto'; past na kolina 'kleknuti'; priko kolina lomit 'raditi što na prečac'; savit ~ prid kim 'pokoriti se'; rođak u devetom kolinu 'nikakav rođak'. kolmovat -ujem svr. i nesvr. 'kovrčati kosu'. — Doće mi kolmovat kosu, oću da bidnem lipa doveče u balu. kolo š 1. 'narodni ples'. malo ~; veliko ~; keleruj ~; rokoko ~; srdim se, dušo ~; babačko ~; gajdaško ~; perino ~; neven ~; bunjevačko mćmačko ~; jastuktanc —; kisel vode — ; tandrčak —; slamarsko ~; preljsko ~; divojačko —; gazdačko —; cupanica ~; tededaj ~; ćućavo ~; kad se cigo zaželi ~; vićići ~; 2. 'popodnevna priredba sa zabavom i plesom'. — Kod Margini će u nedilju bit kolo. 3. 'vodenički točak'. — Izr. Ko se u kolo vaća, u noge se uzda! U kakom si kolu nako i igraj; uvatit se u ćije ~; u njegovom kolu niko ne igra! kolobar m 1. 'podočnjak'. ~ umoran je i sa tamnim kolobarima ispod očivi. 2. 'okruglasta sivkasta kolicina dima, prašine i sl. koja se diže u vis'. — Samo puše a kolobari se dižu u visinu. koloper m bot 'Tanacetum balsamita'. kolovoz m 1. 'osmi mesec, avgust', 2. 'kolski put' kolje s zb. im. od kolac 'dve motke za prenošenje sena, slame'. —- Doneli smo na koljima dvared sina koliko je stalo. koljuštrit se koljuštrim se nesvr. 1. 'buniti se bez razloga'. — Ivan se koljuštri što nije on dobio nove cipele, a prija dvi nedilje su baćo samo njemu kupili, pa se niko onda nije bunio. 2. 'nakostrešiti se (obično za kokoši npr. kad se brane pilići)'. kom koma m 'ostatak od grožđa posle otakanja vina, komina'. ~ imamo fain koma, pa ćemo moć peć rakije komara ž 'manja prostorija određena za posebne svrhe i poslove'. — Kuruze ćemo mrvit u komari, samo triba pokrit onaj novi šervau da se ne praši. komarica ž dem. od komara. komarnik m 'deo sobe odvojen zavesom gde se nalazi porodilja'. — Barem dvi neddje porodilja ne izlazi iz komarnika. komedijat se -am se nesvr. 'zbijati šale'. — Šta si se oma uvridila, ne misli on to ozbiljno, komedija se samo. komencija ž 'zarada u naturi radnicima za određeni posao u poljoprivredi'. -— Za to vrime dok radiš, dobićeš u komenciju, ranu, meter ži'ta, dvoje prasica, pet kila masti i tri metera kuruza. Izr. Jesi 1 pono komenciju za put 'hrana za put'. (šalj.)'. komencijaš -aša m 'radnik koji u poljoprivredi zaradu prima u naturi'. — Ne mož više nać dobrog komencijaša. komendirat komendiram nesvr. 'preporučiti'. — Primiće on mene, samo ako me vi komendirate! komina ž v. kom. — Ko zna ispeć od komine se dobiva dobra komovica rakija. komisan -sna -sno 'koji se ponaša grubo, prostački'. — Ne činim ja to jel da sam komisna žena, već oću samo da je potsitim. komlo -ova m 'hmelj'. bot. Humulus lupulus. mađ. komlo.

komotan -tna -tno 1. 'prostran, širok, udoban'. — Ja volim kad mi je komotno ruvo. 2. 'spor, lenj, nehajan, nemaran'. — Možeš ti na njeg vikat koliko oćeš kad j'e taki komotan čovik. komotno pril. 1. 'ugodno, udobno. — Baš vam je ode lipo komotno na ovom salašu. 2. 'polagano, sporo, bezbrižno'. — Taj se još nije oznojio na poslu, njegovo je sve lagano i komotno. komovica ž 'rakija koja se dobiva destilacijom komine'. — Ove godine nemam druge rakije samo komovice. kompa ž 'skela, splav'. — Kaže, da više ni jedna kola ne mož primit na kompu — čekaćemo drugu. komšija m 'sused. — Zdravo se dobro pazimo sa svim komšijama. Izr. Prvi komšija najbliži rod! Prvi Bog, pa komšija rod! komšijin -a -o 'koji pripada komšiji'. — Poznam ga ja dobro, to je komsijin nerist. komšijski -a -o 'koji se odnosi na komšije'. —

Odvedi komšijskog konja natrag. komšijski pril. v. komšinski. — Mi se dogovaramo komšijski. komšiluk m 1. 'susedstvo'. — Volila je Mara da optrči sav komšiuk da pokupi friške plećke. — Nlsmo nikad imali nevolje, jel nam je dobar komšiluk. komšinca ž 'susetka'. — Kaže mi komšinca da naše kokoške snesivaje u njevoj slami. komšinski pril. 'komšijski'. — Triba se ponašat komšinski. konabit konabim nesvr. 'dugo dosađivati (kome), napadati (radi ostvarenja sopstvene želje), insistirati. — Zašto furtom konabiš tu tvoju mater da ti za Dove kupi novo ruvo, kad znaš da nema ni za kruv novaca na toliku dicu ... — Dotleg (g)a je konabila, dok joj nlje kazo šta ga muči. konac konca m 'tanka ispredena nit koja se upotrebljava za šivenje'. — Uđi mi u iglu bilog konca. Izr. držat konce u svojim rukama, uzet konce u svoje ruke 'uzeti vlast nad čim'; smrsit konce kome 'pobrkati kome račune'; tirat mak na konac; 'tvrdoglavo insistirati na sitnicama'. konak m 'prenoćište, noćenj'e'. — Primili ga na konak, a on i noćom pokro. končan -a -o 'koji je načinjen od konca'. — Nije baš lako nać u dućanu končane čorape. končić m dem. od konac. kondrljat -am nesvr. 'vući za sobom, po zemlji'. ~ oma da si podigla tu maramu, kondrljaš je po zemlji, valdar ti je žao što je još čitava?! konđa ž 1. 'kapica koju na glavi nose udate žene'. 2. 'pletenica sačinjena u kolut na potiljku'. konđast -a -o 'koji ima oblik konđe'. — To je prava ritkost, danas sam vid(i)la konđastu kokošku. konofas m 'čvrsto gusto laneno ili pamučno platno'. — Biće tebi dobar i konofas za radno ruvo. konopac -pca m 'dug, valjkast, savitljiv predmet upreden od konoplja ili kakvog drugog vlaknastog materijala koji služi za vezivanje'. — Traži kaku štrandžicu, nećeš valdar konopcom svezat kravu?! konten -a -o 'spreman, rad, voljan'. — Samo ti javi komšiji, znaš da je on na sve konten. kontra ž 'tambura (za pratnju)'. — Ti sviraj u tamburicu, a ja ću te pratit na kontri. kontrak m 'ugovor, sporazum, kontrakt'. — Doće i njemu kraj, nije valdar on jedini s Bogom kontrak sklopio?! kontraš -aša m 'onaj koji svira kontru'. — Daj'tl meni da bidnem kontraš, pa ćeš onda čut svirku. konj konja m 1. 'domaća životinja za jahanje i vuču zool. Equus caballus'.: arapski ~, ~ za jašenje, punokrvni —; muranski ~, 'snažni tegleći konj'. 2. 'glup čovek, glupak (pogrd.)'. Izr. Bit na konju 'posle teškoće naći se u povoljnim prilikama'; ~ ima četri noge pa posrne 'i najpametniji može pogrešiti'. i mi konja za trku imamo 'nismo ni mi gori od vas'; radit ko ~ 'mnogo i naporno raditi'; s konja na magarca past 'pasti sa boljega na gore'. konjanik m 1. 'jahač na konju'. — i ti si mi niki konjanik kad te zbacio konj. 2. 'vojnik koji služi u konjici'. — Ja sam bio konjanik u katanama. konjčad ž zb. im. od konjče. konjče/konjče -eta s dem. od konj. — Čije to konjče vodiš? konjčić -ića m dem. od konj. konjetina ž augm. i pogrd. od konj. konjetina ž 'konjsko meso'. konjic 1. dem. od konj. 1. 'oslonac za strunu ili žicu na gudaokim instrumentima, kobilica (v.)'. vilinski ~ 'vrsta insekta koja živi pored voda, zool. Libeuusa depressa'. konjica ž 'rod vojske na konjima'. — Nisam volio timarit konje, al konjicu sam još kako volio. konjičak -čka m dem. od konj. — imo je, siroma, dva mršava konjička. konjić -ića m dem. od konj. konjokradica m 'lopov koji krade konje'. — Nije bio niki rabadžija, a mlogi su divanili da je i konjokradica. konjski -a -o 'koji se odnosi na konje': ~ dlaka; ~ zaprega; — -i rep; ~ vašar. konjušar -ara m 'čovek koji se brine za konje, konjar'. — Ko bi pomislio da će Pere postat konjušar u katanama? kopač -ača m 'onaj koji kopa; radnik na zemljanim radovima. ~ kuruza, ~ krumpira.

kopačica ž 'ženska osoba kopač'. kopačina ž 'kopanje' nek je kopačina, jel koja druga jaka radnja ... kopar -pra m bot. Anethum graveolens, mirođija kao začin u jelu. kopat -am nesvr. 1. 'uklanjajući zemlju praviti u njoj udubinu'. — Kopamo jamu za karmić. 2. 'iskopavati'. Kopamo krumpir. 3. 'sitniti, razrivati zemlju'. — Kopamo kuruze, posli kiše je nika travuljina krenila. Izr. ~ drugome jamu 'gurati drugog u propast' ~ rukama i nogama 'nastojat na sva'ci način', ni oro ni kopo 'ništa nije radio'; ko drugom jamu kopa sam u nju padne! kopča (G. mn. kopča) ž 'od žice napravljene spone, spojke za zakopčavanje', muška ~, ženska ~. kopčanje s gl. im. od kopčat. — Kopčanje je u dva reda. kopčat -am nesvr. 'spajati kopčama ili dugmetima, zakopčavati'. kopčica ž dem. od kopča. kopeljat se -eljam nesvr. v. iskopeljat se. — Kopeljam se ja, al sam sam pa mi je teško. koperta z 1. 'prekrivač za krevete (štofani sa utkanim šaramaV. — Kopertama sam pokrila krevete. 2. 'zavese'. — Odozgor smo na pendžere napravili i virange od koperta. kopeštrit se kopeštrim se nesvr. 'praviti se važan i snažan, šepuriti se'. — Šta se Solo kopeštri prid Loskom, da Losko samo dune na njeg odletio bi ko perce. kopile -eta s kopilad -i coll 'vanbračno dete'. — Dovela je ona i jedno kopile. kopka ž 'kopča (optočena biserom)'. — Nosila je na kumaši sve kopke misto puca. kopkat -am nesvr. 1. dem. od kopati. 2. 'ne davati mira'. — Šta ima to tebe da kopka s kojim momkom cura iđe?! kopnit -im nesvr. 1. 'otapati se (za sneg).' — Čim se sunce pomolilo, a snig oma počo kopnit. 2. 'telesno slabiti, mršaviti, venuti'. — Vincin Lojzija u poslidnje vrime se samo smanjiva i kopni. koprcat se -am se nesvr. 1. 'otimati se'. — Jagnje se koprcalo iz rukivi. 2. 'ulagati snagu da se izvuče iz teškog položaja'. — Ti samo uči tamo, a mi ćemo se ode koprcat kako znamo samo da tebe iškulujemo. koprna ž 1. 'veo, koprena'. 2. 'traka od crne tkanine kao znak žalosti'. 3. bot. Urtica, kopriva'. — ispeko se na koprnu pa sad jauče. kopun m 'uškopljen petao'. — Ovaj naš pivac ko da je kopun, biži od kokošivi. kor kora (mn. korovi) m 1. 'pevački zbor'. — U našem koru pivaje svi zajedno i mladi i stari. 2. 'uzvišeno i ugrađeno mesto u crkvi, suprotno od glavnog oltara odakle kantor, svirajući u orgulje, odgovara pevajući svešteniku'. kora ž 1. 'spoljašnji deo drveta koji se lako može odvojiti'. — Napravio je vrulu od vrbove kore. 2. 'tvrdi površinski sloj'. — Uvatila se ledena kora na putu. 3. 'osušeni komad hleba'. — Daj mi makar jednu koru kruva. 4. 'omotač nekih plodova'. — Koru od krumpira ćemo skuvat svinjama u mošlik. koracat -am nesvr. 'ići korakom'. — Nemojte žurit, didi je teško za nama koracat. koračaj/koračalj (Gmn -a/-aji -alji) m 1. v. korak (1). — Neciguran mu je koračaj. 2. v. korak (3.). — Otrče trideset koračalji i onda stane. koraće pl. t. 'nogare (za sto, korito, pilanje drva i sl.)'. — Na koraćima smo pilali prikom pilom jednu dračovu ciplju. korak m 1. 'pokret nogom (napred, natrag, u stranu)'. Najteže je prvi korak napravit. 2, 'određen način pokreta nogu pri hodanju'. — U katanama smo često učili paradni korak. 3. 'jedinica mere za dužinu (ražmak od vrha jednog stopala do vrha drugoga pri hodanju'. — Nije daleko, jedno dvi stotine koraka odale. Izr. ić ~ po ~ 'lagano'; na prvom koraku 'odmah na početku'. koraknit koraknem svr. 'koračiti'. — Boli me i kad koraknem. korbač -ača m 'bič od jednog komada debele kože ili od ispletenog remenja'. — Udario je bika korbačom i svu mu je kožu raskrvavio. korbačat -am nesvr. 'šibati korbačem, bičem'. — Nećeš valdar dicu korbačat?! korbačić m dem. od korbač. korčuljat se -am se nesvr. 'klizati se na korčuljkama'. — Čekam zimu, volim se korčuljat. korčuljka ž 'klizaljka'. — Ja sam napravio korčuljke od dvi velike košćure. korice -ica ž mn. 1. 'naprava u kojoj se drži mač, nož, sablja i sl., nožnice'. — izvuko je sablju iz korica. 2. 'držak mača, sablje, noža'. — Koricama noža ga je udario po glavi. 3. 'tvrd omot na knjizi'. korisan -sna, -sno 'koristan'. — Korisan bi bio on i za našu kuću, samo nemamo novaca da ga kupimo.

korit -im nesvr. 'grditi, zamerati, činiti kome prekor'. — Korila sam ja njega dok je bio mali, al sad je odraso pa mu ne možem ništa. korizma (G. mn. korizma) ž 'Uskršnji post kod katolika (40 dana pred Uskrs)'. korizmeni -a -o 'koji se odnosi na korizmu' ~ post. korlat m 'drvena ograda za krupnu stoku od horizontalno postavljenih gredica'. — U korlatu krave gaze stajsko đubre. kormanj -anja m 'kormilo, upravljač, volan'. — Pazi kako držiš kormanj da ne padneš. 2. 'vlast, vlada (fig.)'. — To oni znadu koji su u kormanju. kormanjovat -jem nesvr. 'upravljati (nekim vozilom ili sl.)'. — Di si njemu dao da kormanjuje sijačicom mašinom. korov m 'biljka koja divlja raste i guši kulturne useve'. — Plivimo korov u bašči. Izr. Nema ga ni od korova 'nema ga nigde'; raste ko korov 'svuda i gde treba i gde ne treba'. koršo(v) -ova 'glineni sud za vodu, (često spolja ukrašen bojenjem s malom sisaljkom kroz koju se pije, a u samom sudu s jednom kuglicom koja mućkanjem pere sud), krčag'. — U koršovu je i liti ladna voda. koršović m dem. od koršov. kortašce s dem. od korito. korteš m 'stranački agitator'. — Platio je on iz svog džepa korteše. kortešovat -šujem nesvr. 'agitovati (za političku stranku)'. — Njemu je glavno da ga plate, a svedno mu je za koga će kortešovat. korto s 'korito'. — Ko te tira da sama nosiš to teško korto! rasušeno — 'korito koje propušta vodu usled napuklosti', kopano —, 'kopanjem u drvetu sačinjeno korito'. kosa ž 1. 'dlaka na čovečijoj glavi'. ~ ima crnu kosu. lzr. Diže mu se ~ na glavi 'uhvatio ga strah'; pod sidu kosu 'pod starost'; po kosi popalo inje 'postao je sed'; vilina — a. bot. 'biijka iz por. slakova Cuscuta'; b. 'tanke paučinaste niti koje lete vazduhom u jesen'. 2. 'poljoprivredno oruđe kojim se kosi'. — Stani malo da naoštrim kosu gladalicom. Izr. kosa livade 'površina livade, koju jedan čovek može na dan da pokosi (800—1200 kv. hv.)'. kosac -sca m 'onaj koji kosi travu, žito'. — Kosci mladi pa otkosi široki. kosak -aka m 'nož sačinjen od vrha kose'. — Kosakom se siku zaperki u kuruzima, uža na snoplju kod vršidbe, jel je vrlo oštar. kosat -a -o 'onaj koji ima dugačku i bujnu kosu'. — Kosa joj je bila lipa crna, a dugačke pletenice do kolina: nijedna naša cura nije bila taka kosata. kosica ž dera. od kosa. kosir -ira m 'velik, savinut vrtni nož za rezanje loze, grančica i sl.\ — Ni kosirom nije mogo dovatit najviše grane da i posiče. ; kosirit se kosirim se nesvr. 'ponosno hodati, šepuriti se'. — Bartul se kosiri ko da je u sto lanaca. kosište s 'drveno držalje na kojem je nasađena kosa (sa ugrađenim hvataljkama za desnu i levu ruku)'. — Daj kosu da je nasadim na novo kosište. kosit kosim nesvr. 'otsecati kosom ili kosilicom'. — Kosili smo, nas dvojica travu u dolu. ~ se 'koškati se, tući se'. — Citavo prije podne se kose ona dva ovna. kost kosti ž 1. 'jedan od tvrdih delova tela čovečjeg ili životinjskog kičmenjaka'. — Slomio sam kost u ramenu. 2. 'telo (obično i izmršavelo)'. — Slabo ide, pa je posto kost i koža. Izr. do kože pokisnit 'skroz postati mokar' ostavit kosti 'pogniti negde'; stare kosti 'star čovek'; utirat stra u kosti 'jako prestrašiti koga'. kost m 'hrana, prehrana'. — Radiću ja, samo mi kost daj za dva dana. kostirat (se) kostiram (se) nesvr. 'hraniti se (obično kod drugog)'. — Kod nas najviše pribiva, pa se tu i kostira. kostoš m 'koji dolazi (koji je primljen) na hranu'. — Nije to naš mačak, al je naš kostoš kadgod idemo uvik je tu. kostrušit kostrušim nesvr. 'činiti da što štrči, da se koslreši'. — Mačak je frkćo i kostrušio brkove. ~ se 'kostrešiti se'. — Kad je uzbunjena, krmača se sva na leđima kostruši. košar m 'korpa od pruća sa dve drške'. — Kupio sam dva nova košara. Izr. vragbabin ~, 'kovitlac'; dobit ~ 'biti odbijen po želji, zahtevu'. košara ž 'staja za krupnu stoku, štala'. — Sluge su obično spavale u košari di je stoka. košarić m dem. od košara (1.). košćura ž 'kost'. — Toliko već glabaš tu košćuru, šta će keru ostat?

koštac -aca m 'rvanje, borba'. — Ajd, vaćajte se u koštac da vidim ko je jaču? koštak m 'kožna duvankesa sa priveskom za čišćenje lule'. — Dida pruža meiii koštak da napunim lulu. koštat -am nesvr. 'kušati, probati'. — Uzmi, makar koštaj. koštat -am/koštat, koštam svr. 1. 'imati neku kupovnu ili prodajnu cenu, stajati, vredeti'. — Šta košta lanac žita? 2. 'stajati kakvih troškova, napora'. — iđi kad te zove, ništa te ne košta da odeš, ne moraš ostat ako ti se ne dopadne. koštek m v. koštak. — Baćo, koštek vam je prazan, da nakrižam duvana? koštunjac -njca m 'orah tvrde ljuske'. — Krupni orasi su mekani, ali oni sitnl su sve koštunjci. 2. 'čovek postojana čvrsta karaktera (fig.)'. — Volio je radnike koštunjce ~ bili su bolji rabadžije. koštunjav -a -o 1. 'koščat, jakih kostiju'. ~ ima jako koštunjavo lice. 2. 'koji ima tvrdu ljusku (orah, badem)'. — Sve su mi koštunjavi orasi. košulja ž 1. 'deo muškog rublja, koji se nosi ispod ostale odeće'. — 2. 'deo ženskog ili dečjeg rublja, koji pokriva veći deo tela'. Izr. ~ uzimača 'kupovna košulja'. ~ litošnjača 'košulja za rad (obično tkana u domaćinstvu)'; ~ je bliža od kabanice 'bliži je rod nego tuđa strana'. košulje košulja ž mn. 'rublje, posteljina'. U ponediljak cemo prat košulje. Izr. Prat ~ 'prati rublje uopite'; ispirat ~ 'ispirat rublje (veš)'; poiciselit ~ 'pokvasiti veš za pranje'. košuljetina ž augm. i pogrd. od košuija. košuljica ž dem. od košulja (1.). kotar(i)ca z 'krušna košar.ca, korpa od rogoza (služi za držanje brašna i zamešenog hleba pre pečenja)'. — Doao saai vam punu kotarcu zerdelija. kotarčica ž dem. od kotarica. koter m 'ograđeni prostor od pruća, često blatom oblepljen, kupastog obhka (za živinu) — Svabi piliće, pa i zatvori u koter. kot(i)lište s zb. im. 'leglo na kom se kote glodari ili manje divlje životinje.' lzr. Jedem ti kotlište tvoje! (grdnja). kotit -i nesvr. 1. 'donositi mlade na svet (prvenstveno o mački, a onda i o drugim životinjama): — Naša mačka zna po pet mačica kotit 2. 'rađati mnogo decu (o čoveku ~ pogrd.)' — Ko joj kriv što koti toliku dicu. ~ se 1. 'kotiti.' — Nije ode misto da se kote. 2. 'množiti se, razmnožavati se.' — Kote se ko pacovi. kotlar -ara m 'zanatlija koji pravi, popravlja i prodaje kotlove'. — Nije on pravi kotlar, zna samo zakrpit, al nove ne pravi. kotlarov -a -o 'koji pripada kotlaru'. — Kotlarov zanat baš nije lak. kotlić m dem. od koto. kotlokrpar m 'čovek koji krpi, popravlja kotlove i druge metalne sudove (hodajući od kuće do kuće)'. — Težak je to život što kotlokrpari žive. koto -tla 'kotao'. — Dugo sam tražio i sad sam kupio veliki bakarni koto. kotur m 'predmet u obliku kruga, koluta'. — Šta će oni ljudi s tolikim koturom drota? koturat -am nesvr. 'kotrljati'. — Kotura jedan stari obruč. ~ se 'kotrljati se'. — Vioi dicu da se više ne koturaje po travi. koturuškat (se) -am (se) nesvr. 'kotrljati (se)' v. — Ivan se koturuška zajedno s buretom. kov kova m 'vrsta, soj, sorta'. — Ta on je na žalost očevog kova. kovač -ača m 1. 'zanatlija koji kuje i obrađuje gvožđe, potkivač'. — Sve manje ima kovača. 2. zool. 'Dendrocopus, detlić'. kovački -a -o 'koji se odnosi na kovače i na kovački zanat'. — Kovačka vatra je od uglja i nikad se ne trne. kovačnica ž 'zanatska radionica za ručnu ili mehaničku obradu metala i za potkivanje konja'. — Vodimo konje u kovačnicu na potkivanje. kovat kujem nesvr. 1. 'udarcima čekića obrađivati usijano gvožđe'. — Kovač kuje potkovicu. 2. 'snovati, smišijati, spremati što (spletke, zaveru, planove i sl.)'. — Šta ste se vas troje zavukli tamo u ćošu, cigurno štogod kujete protiv mene i Marge. 3. 'otkivati (kosu)'. — Risari kuju kose. 4. 'udarati kljunom po drvetu (detlić)'. — Kako ta tica kovač mož tako dugo kovat, da je ne zaboli kljun?! kovčeg m 1. 'sanduk otvoren ili sa poklopcem'. — Kovčeg nam je pun brašna. 2. 'mrtvački sanduk'. — Najteže mi je bilo kad su grudve udarale u didin kovčeg. kovitlac m 'naglo i snažno kružnp kretnje vetra sa podizanjem prašine, snega, lišća i sl.'. — Vitar je sve nosio i pravio veliki kovitlac. kovrč m 'bodljikavo šiblje (koristilo se za ogradu)'. — S jedne strane keriteš je obraso u kovrč.

kovrdžat -am nesvr. 'zavijati kosu, kudraviti'. — Tezo, dođi kod Kate, pa će i tebi kovrdžat kosu. ~ se 'postajati kovrčav, uvijati se'. — Kako iđem starija kosa mi se nika sama od sebe kovrdža. koza ž zool. Capra hircus. Izr. nisu mu sve koze na broju 'nešto nije u redu (s njime)'. kozica ž dem. i podsm. od koza. koziji -a -e 'koji še tiče koze'. — Kažu da je kozije mliko dobro ko lik. koža ž la. 'spoljni pokrivač čovečjeg ili životinjskog tela'. — Puca mi koža na ruki od mraza. 1. b. 'takav omotač skinut s dlakom ili obrađen, učinjen'. — Kupio sam kožu za par čizama. 2. (s odredbom svoj, vlastit) život, položaj, bezbednost, imanje'. — Čuva on i svoju kSžu! Izr. debelu kožu imat 'biti neosetljiv prema uvredama, grdnjama'; derat kome kožu s leđa 'nemilosrdno iskorišćavati'; do (gole) kože (pokisnit, opljačkat) 'potpuno pokisnuti, opljačkati'; lako je tuđu kožu na vašar nosit; kost i —, sama ~ i kost 'vrlo mršav'; ~ mi se ježi 'u velikom strahu'; krojit kSžu 'samovoljno raspolagati čijom sudbinom'; uvuć se pod kožu 'ući u volju kome, dodvoriti se'; svoju kSžu čuvat 'spasti sebe ne brinući za druge'; tiče se čije kože 'tiče se koga'; kurjak u ovčijoj koži 'rđav čovek, pod maskom'. kožar m 1. 'zanatlija koji čini, štavi, prerađuje kože'. — Štavio sam ovčiju kSžu kod kožara. 2. 'onaj koji prodaje kože'. — Kupio sam opakliju kod kožara. kožarov/kožarov -a -o 'koji pripada kožaru'. — Tražio sam jedno kSžarovo šilo. kožarski i kožarski -a -o 'koji se odnosi na kožara'. ~ zanat, ~ alat. kožica ž 1. dem. od koža. 2. 'oderana koža sa krznom zajedno (zeca, krave. ovce)'. 3. 'tanki pokrivač ili sloj čega'. — Nismo poklopili farbu što je ostala, pa se već namrskala i uvatila kožica po njoj. kožni -a -o 'koji se odnosi na kožu ili na izradu predmeta od životinjske kože'. — Baćo su sašili sebi kožni kaput za zimu. kožura ž 'svinjska kožica'. — Kožuru smo skinili, pa će se usolit i iće u pača. kožu(v) m 'krzneni kaput ili bunda, kožuh'. — Stipan je zimi nosio samo kožuv, nfje volio kaput. kračat -am nesvr. 'postajati kratak'. — Tribaće curi za zimu kupit zimski kaput, znaš, da je onaj što ima već prije dvi gBdine počela kračat. kraćica ž 'preki put, prečica'. — Kraćicom je bliže, ako znaš tudan da se provučeš. kradljiv -a -o 'koji krade, sklon krađi'. — Mačka je po prirodi kradljiva životinja. kradljivac -ivca m 'onaj koji krade, koji je sklon krađi'. — Ne možemo da uvaitmo kradljivca kokošivi. kradljivica ž 'ženska osoba kradljivac'. — U mladosti je počela i ostala je kradljivica. kradljivka ž v. kradljivica. — Kad ti štogod triba traži pa ćeš dobit, nemoj bit kradljivka. kradom pril. 'krišom, potajno, kradomice'. — Plakala je a suze je kradom trla. kraj kraja m 1. 'svršetak'. — Doće i njegov ~ 'smrt'; Ni kraja ni početka 'neuredan'; — Svakom dugačkom dođe kraj! 2. 'predeo'. — Oma sam vidila da čovik nije iz našeg kraja. 3. 'krajnja tačka; krajnji deo odeće, kakvog predmeta i sl.': ~ sSbe; ~ pruta; ~ aljine'. Izr. Batina ima dva kraja 'nešto što ima dvostruki ishod'; izvući deblji ~ 'loše se provesti u nekom obračunu'; di bi mi bio ~ 'bolje bih prošao'; do kraja tirat 'ne odstupati od čega'; izać na ~ s kim 'svladati'; na kraju konca 'na svršetku čega'; rii na ~ pameti 'ni pomislio nisam'; privest kraju 'završiti'; ni'kad kraja 'oteglo se u nedpgled'; stat kome na ~ 'dovestiga u red'; uvatit ~ s krajom 'ravnomerno rasporediti da se zadovolje sve potrebe sa raspoloživim sredstvima'. krajcara ž 1. 'sitan novac (u nekadašnjoj AustroUgarskoj)'. 2. 'sitan novac uopšte, para'. Izr. Stisli se ko ~ u džepu 'stidljivi'. krajcarica ž dem. od krajcara. krajčit -im nesvr. 'sklanjati se, namerno izbegavati'. — Ušo stra u svit i samo krajče i sakrivaje se. krajina ž 'pogranična oblast kakve države u kojoj je uređena vojna odbrana'. — Naši stari su dosta ratovali na Krajini. krakat -a -o 'koji ima duge krakove (noge), koji ima dug korak'. — Losko je stigo prvi, kad ima krakate noge. kralj kralja m 1. 'titula vladara u nekim državama; onaj koji nosi takvu titulu'. 2. 'igraća karta, sa slikom muškarca pod krunom'. — Meni je sad ostala najjača karta makovi i kralj. Izr. Sv. tri kralja, crkv. 'katolički praznik, bogojavljenje (6. I). kraljice kraljica ž mn. 'narodni običaj (Kraljice su devojčice od 8—14. godina obično u grupi. Prvi par se zove „pridnjaci", drugi ,,sabljari", treći „kraljica i diver" i četvrti par „stražnjaci". Obučene u šarene iskićene i zlatom izvezene haljine, na glavi s krunama od perlica, cveća i traka, bosonoge; na Duhove ~ katolički praznik ~ polaze od kuće do kuće u hodu ili uz kratko zadržavanje, pocupkujući, pevaju pesme, na kraju svakog teksta dodaju reć: „ljeljo". Torbonoša nosi torbu za darove koje dobiju kraljice)'. krast kradem nesvr. 'uzimati, prisvajati potajno, što je tuđe'. — Krade di šta stigne. Izr. ~ Bogu dane 'ništa ne raditi, lenčariti'.

krasta ž 'kora od osušene krvi ili gnoja na rani koja zarasta'. — Pazi da ne prokrvariš opet krastu. krastavac -avca m bot. Cucumis sativus. kratak/kratak -tka -tko 'malen po dužini'. — Visok čovik a tako kratke ruke ima; Suknja ti je suviše kratka. 2. 'nevelik u vremenu, koji ne traje dugo'. — To je kratko vrime da odeš tamo i vamo da se vratiš do mraka. Izr. bit kraći za glavu 'biti ubijen'; bit ~ 'sa malo reči se izražavati'; bit kratkog vida 'biti kratkovid'; bit kratkog vika 'živeti malo vremena'; kratka pamet 'slaba pamet'; ostat kratki rukava 'ne uspeti'; u laži su kratke noge 'laž se brzo otkrije'; u najkraćem vrimenu 'vrlo brzo'; ~ termin gotova laž! kratko/kratko pril. 1. a. 'za malo vremena'. — Borme su ljudi prije kratko živili b. 'u kratkim razmacima, naglo'. — Ritko je divanio samo kratko, teško mu je bilo i divanit. 2. 's malo reči, sažeto'; odlučno'. — Oćete kratko da kažem, onda vam ne možem sve kazat. krava ž a. 'odraslo žensko govedo'. ~ slevna 'noseća krava'; ~ mlikulja 'krava koja daje mnogo mleka'; ~ muzara 'krava koja daje obilno mleka' b. 'osoba ili stvar iz koje neko stalno izvlači korist' (fig.). 2. 'glupa ženska osoba (pogrd.)'. — Baš si krava jedna. Izr. Kud ode krava, nek iđe i tele! 'kad se gubi nek se gubi do kraja'. Ko nema konja, ne zna šta je lako, ko nema kravu, ne zna šta je slatko! Koja se krava ne teli, ta i ne liže! ima jezik ko krava rep! kravalj -alja m'darovi koje šalje momačka kuća devojci ~ prilikom prosidbe (rakijare)'. — Donele su rakijare prstenjabuku i još puno drugog kravalja. kravetina ž augm. i pogrd. od krava. kravica ž dem. od krava. Izr. Ko tira pravicu, ne muze kravicu! kravičica ž dem. i podsm. od kravica. kravljača ž 'sud u koji se muze, muzlica'. — Evo i naše Marije s punom kravljačom mlika. kravlji -a -e a) 'koji pripada kravi, koji potiče od krave: ~ vime, ~ mliko. b) 'koji se dobiva iz kravljeg mleka: ~ sir. kravlji pri). 'kao krava, poput krave'. — Baš se kravlji ponašaš ~ dobro radiš, p onda na kraju sve pokvariš. krcat -a -o 'prepun, pretrpan'. — Moja kotar(i)ca je krcata voćem. krcat -am nesvr. 'tovariti, utovariti'. — Zašto je tribalo toliko krcat na jedna kola, a druga vam iđu skoro prazna?! krčit -im nesvr. 'ispuštati isprekidane zvukove nejednakog intenziteta'. — Krče mi criva, gladan sam. — Šta taj radio krči? krčit kfčim nesvr. 1. 'iskopavati iz zemlje zajedno s korenom drveće i sl.'. — Krčimo stari vinograd, sadićemo nov. 2. 'praviti prolaz, probijati'. — Moro sam ić naprid i krčit stazu kroz kuruze. krdža ž 'vrsta jakog i lošeg duvana'. — Mogo bi se već manit te tvoje lule, napuniš je s krdžom, pa smrdiš po svoj kući. kreč kreča m 'materija, rastvor bele boje dobijen sagorevanjem vapnenca, vapno'. gašeni ~ 'rastvor živog kreća u vodi'. Izr. Blid ko ~ 'sasvim bled'. krečana ž 'jama za gašenje kreča'. — Mi smo već odavno zatrpali krečanu đubretom i zemljom. krečit -im nesvr. 'beliti, premazujući rastvorom kreča'. — Sobe su u bilo krečene. krečit krečim nesvr. 1. 'širiti (noge)'. — Sidi lipo nemoj krečit te noge. 2. 'kreštati'. — Samo je povazdan krečio i plako. v. ras ~. krečko -a s 'dete razmaženo i plačljivo'. — Svi su ga zvali krečko, jel je furtom krečio. krećat (se) krećem (se) nesvr, 'kretati (še)'. — Kola su se već krećala kad sam ja ušo u avliju. kremen kremena m 1. 'vrlo tvrd kamen, koji se pre upotrebljavao za kresanje vatre'. — Kremen o kremen se kreso i tako su varnicom palili vatru. 2. 'čovek čvrstog karaktera'. — Marko je kremen, a i Luka nije drugačiji, pa su se sad dva kremena sudarila. kremenjak -aka m 'čovek telesno i moralno čvrst, jak, nepokolebljiv'. — Samo onaj čovik koji je sam svoj gazda mož bit pravi kremenjak. krenit krenem svr. 1. 'poći, zaputiti se'. — Ja sam već krenio kući. 2. 'učiniti da se šta pokrene'. — Puštite kerove da krenu zecove. Izr. Krenilo mu je 'pošlo je nabolje'; krenilo je vino 'počelo je vreti'; krenilo je tisto 'počelo se dizati'. ~ se 'maknuti se s mesta, pokrenuti se'. — Di si se krenio? krenut -a -o 'pijan'. — Ne vridi mu sad divanit, vidiš da je krenut! krepdešin -ina m 'teška svilena tkanina (za svečane haljine)'.— Koja cura dobije ruvo od krepdešina, ta je već velika divojka. kresat krešem nesvr. 1. 'seći, rezati gornji deo, vrh čega (grane, brkove), podsecati'. — Kresaćemo voćke. 2. 'oštro govoriti, psovati, kleti'. ~ on je umiriva, a ona samo kreše li, kreše!; Kreše Bara svom pijanom čoviku, a on samo klama glavom. kresnit -nem svr. 1. 'udarom izazvati varnice, zapaliti'. — Kresni mašinu da vidim koliko je sati? 2. 'zasjati, sevnuti, zasvetliti'. — Ja je pogledo, a ona ko da kresne očima 3. otvoreno, odlučno reći kome što; opsovati'. — Ama, kresni tom balavcu! kreveljit kreveljim nesvr. 'praviti grimase, neprirodne pokrete licem ili očima'. — Red bi bio da štogod kažeš, kad te čovik lipo pita, a ne da samo kreveljiš očima. ~ se 1. 'praviti grimase ili neprirodne pokrete (na koga ili kome)'. — Dok je on gledo u Ciganku kako se krevelji, Ciganin mu je izvadio novce iz džepa. 2. 'prenemagati se'. — Kaži lipo glasno i jasno kad te dida pitaje, nemoj se tu samo kreveljit. 3. 'plakati, iskrivljujući usta, derati se'. — Ona se samo u plaču kreveljila, a suze su same tekle.

krevet m 'deo kućnog nameštaja za spavanje, ležaj, postelja': bolnički ~, vojnički ~; gvozdeni ~; ~ od dasaka 'drvenice'. Izr. rastat se od astala i kreveta 'prestati živeti zajedno (o bračnim drugovima)'; pasti u ~; prikovat za ~; 'razboleti se'. krevetac -eca m 1. dem. od krevet. 2. 'krevet sa jedne strane bez naslona (jer je taj deo bio uz samu zidanu peć pa su u spavanju noge dolazile do tople peći)'. krevetski -a -o 'koji se odnosi na krevet, posteljni' ~ čaršap. krezav -a -o 1. 'krezub'. — Kad se nasmije, naprid su mu se vidila dva krezava zuba. 2. 'koji se iskrzao od upotrebe'. — Rukav je krezav, dobro bi ga bilo malo opšit. krigla ž 'vrč, oveća čaša (obično za pivo)'. kriglica ž dem. od krigla. krilatica ž 'avion'. — Al sam se ustravio kad sam prviput vidio krilaticu. krilatičar m 'avijatičar'. — Samo da mi je znat kako se tim krilatičarima ne zamuti u glavi tamo gori kad lete?! kripost ž 'duhovna vrlina'. — Čvrsto je virovo u kripost ljudi. kriposan -sna -sno 'čestit, pošten'. — Kriposan čovik voli sebe koliko i sve druge valjane ljude. kripta (G. mn. kripta) ž 'porodična grobnica'. Napoljuje ladno i mračno koukripti. Krist m 'po Bibliji naziv Isusa iz Nazareta, osnivača hrišćanstva, Hrist(os)'. — Izr. braća u Kristu 'pripadnici iste hrišćanske zajednice'. kriška ž 'nevelik komad izrezan iz celine'. — Podaj prosjaku komad kruva i krišku sira. kriv -iva -ivo 1. 'koji nije prav, koji je savijen, svinut'. — Stipan je načupo iz dasaka punu kesu krivi klinaca, sad i Ispravlja kalapačom. 2. 'koji ne stoji pravo, iskošen'. — Zašto ne popraviš ona vrata na svinjaku, tako krivo stoje da se prasici mogu provuć. 3. 'koji je načinio nešto što ne valja, koji je odgovoran za neko deio'. — Vidim ja, da je pendžer razbijen, al triba da mi kažete ko je kriv za to?! Izr. Ni kriv ni dužan 'ispravan, nevin'. krivnja ž 'krivica'. — Jeste izgorilo, al nije moja krivnja. krivovirac -rca m 'krivoveran čovek, jeretik'. Kažu, da su u staro vrime i nama govorili da smo krivovirci. krizantin m bot. Tanacetum indicum, hrizantema'. krizma ž 'obred u katoličkoj crkvi koji vrši biskup praveći verniku na čelu znak krsta posvećenim uljem'. krizmat -am nesvr. crkv. 'dati kome krizmu'. ~ se 'primati krizmu'. križ križa m 1. 'rlg. krst'. 2. 'znak koji stavlja nepismen (uz svoje ime koje mu drugi napiše). Izr. Križ Bože ime isusovo 'govorilo se malom detetu kada kihne (umesto: na zdravlje kod odraslih)'. — To su oni što su isusa na križu metlom tukli 'podmukli, pokvarenjaci'. križalice -ica samo u izrazu: Križalice, bogalice, pukac! — Tako su u najstarija vremena pozdravljala deca svoje stare, praveći krst na dlanu uz gornju izreku. križat križam nesvr. 1. 'rezati u kriške'. — Križa krastavce u zdilu. 2. 'usitnjavati stočnu hranu'. — Križamo blitvu za krave. križić m dem. od križ. krkača ž 'grbača, leđa'. — Jednom raste salo na krkači, drugom pamet u glavi. Izr. Sagni malo većma tu tvoju krkaču 'opomena na efikasniji posao'. krkat krkam nesvr. 'halapljivo jesti, žderati'. _ N8 da idu, već krkaje dok njim ne pukne ta mišina. krknit krknem svr. 1. 'svr. prema krkat. 2. 'pisnuti, maknuti, mrdnuti'. — Baš je velika soba al toliki se svit nasuko, da nisi mogo ni krknit. krlja ž zool. Ixodidae 1. 'krpelj'. 2. 'osoba koja uporno ide za nekim, prati ga u stopu (pogrd.)'. — Zalipila se za njeg ko krlja i ne pušta ga. krma ž 1. 'stočna hrana, pića'. — Što bolja krma, to će krava dat više i bolje mliko. 2. 'naviše savijen prednji deo sonika (u saonicama)'. — Kad su krme u soncama dobro savijene, onda sonca po dobrom snigu sve lete. krma ž v. krma (2.). — Za krmu se pričvršćiva ždripčanik na sonca. krmača ž zool. Sus 'ženka svinje'. 2. 'mrlja od mastila'. — Tome, šta si uradio, kad si tako veliku krmaču napravio na čitanki?! krmačetina ž augm. i pogrd. od krmača. krmačica ž dem. od krmača. krmče -eta (krmčad ž coll. od krmče) s 'krmak, svinja'. — Na astalu je raspravljo jedno poveće krmče.

krmelja ž 'žućkasta tekućina koja se izlučuje iz očiju za vreme bolesti ili spavanja i na nijma se osuši, krmelj'. — Kako si se umio kad ti krmelja još uvik u očima stoji? krmeljav -a -o 'pun krmelja'. — Još su ti krmeljave oči, a već bi io. krmenadla ž 'svinjsko meso sa rebarcem'. — Volim krmenadlu i u krumpirači. krmivo s 'v. kima (1.). ~ imamo za zimu dosta stočnog krmiva. krmski pril. 'na svinjski način, nepošteno'. — Ja njemu tako svesrdno davo na zajam, a vidi ti njega, kako krmski vraća: kaže vratiću kad bidem imo. krmski -a -o 'svinjski (pogrd.)'. — Krmska kožica je dobra za pača. Izr. Ko je krmski živio, ne mož drugačije ni umrit! krnit -nem svr. 'udariti'. — On je mene ćiišio, a kad sam gaja krnio štapom po čelenki... krntija ž 'starudija, nešto staro, bezvredno'. — Iza salaša smo držali sve te stare krntije. krnjaukat -njaučem nesvr. 'mijaukati, krmaukati'. — I mačka i svinji krnjauču gladni su. krnjetak -tka m 'ostatak slomljenog zuba u vilici'. — Sve je zube pogubio, samo mu je j'edan krnj'etak virio iz dolnje vilice. krpa ž 1. 'komad tkanine (koja je obično već van upotrebe)'. — To su krpe za pra, a one druge su za pranje sudi. 2. 'zakrpa'. — Dobra će bit ta krpa da mi zakrpiš rukav na laktu. 3. 'stara iznošena odela'. — To ruvo j'e samo da ga isičeš u krpe, pa možeš sa onim drugim krpama tkat krpare. krpara ž 'od mekanih tekstilnih otpadaka otkani prekrivač postelje (na tome se i spavalo, u novije vreme služi kao prostirać za pod)'. ~ imali smo dosta krpara na kojima smo spavali. krpelj' -elja ml. zool. Ixodidas. 2. 'čovek koji želi živeti na račun drugoga'. — Pritumio se kod nas svaki dan na ilo ko krpelj, al radit mu smrdi. krpenjača ž 'lopta od krpa'. — Nismo u ono vrime ko dica ni znali za drugačiju loptu nego samo za krpenjaču. krpež m 1. 'neprestano krpanje, krpljenje'. — S tolikom dicom, brez krpeži, mi ne bi mogli živit. 2. 'ono što je često krpljeno, prnje'. — Taj tvoj kaput je sam krpež, jednog dana će se raspast. 3. 'ono što je sklepano, loše urađeno, krparija'. — Meni se čini, da je taj komšinski čardak običan krpež, dobro ga je majstor namagarčio, ne virujem, da će izdržat ni jednu zimu. Izr. Krpež kuću drži! krpica ž dem. od krpa. krpice -ica ž pl. t. 'testenina izrezana na kockice'. — Većma volim krpice u čorbi nego rizance. krpiguz m bot. Setaria verticillata 'vrsta, prilepljive bodlje'. krpit -im nesvr. 'stavljati zakrpe, činiti opet upotrebljivim, popravljati'. — Na toliko mista su mi već krpljene čakšire, da se ne zna di je zakrpa, a di ona prava kumaša. ~ se 'snalaziti se, životariti'. — Mi ne idemo baš svaki dan mesa, al krpimo se kako znamo i nadamo se boljem. krpljačina ž 'neprestano krpljenje, krparenje'. — Ko bi uvik novo kupovo, zato je tu krpljačina. krstine ž mn. 'snopovi žita sadeveni unakrst (17—18 snopova)'. — Kad se diju krstine, dolnji snop se zove kurjak, a s kojim se odozgor poklapa, zove se popo. krstit -im svr. i nesvr. 1. 'vršiti obred krštenja'. — Dite se ne krsti oma čim se rodi. 2. 'davati ime, biti kum na krštenju'. — Ja nisam još nikog krstio. 3. 'praviti pokretom ruke znak krsta. Izr. Ja ga krstim, a on prdi. 'ne haje za ono što mu se savetuje'. ~ vino, mliko 'ulivati vode u vino i mleko'. ~ se 'stavljati znak krsta na sebe (uz izgovaranje crkv. molitve: u ime oca i sina i duha svetoga, amen): ~ sa četri prsta 'biti katoličke vere'. ~ sa tri prsta 'biti pravoslavne vere'. kršćanin m 1. 'pripadnik kršćanstva, katolik (prema hrišćanin pravoslavac)'. kršćanka ž 'katolkinja'. — Nećeš mi valdar kazat da mi ćer nije dobra kršćanka?! kršten -a -o 'nad njim je izvršen obred krštenja'. Izr. Ni krštene duše 'nikoga nema'. krštenica ž 'izvod iz matice rođenih (krštenih)'. krštenje s 1. 'gl. im. od krstit (se) 2. 'nadevanje imena'. — Krstili su ga po crkvenom Gabrijel, a svi su ga posli krštenja zvali Tome, jel se rodio na dan sv. Tome. krt -a -o 'koji se lako raspada, lomljiv'. — Ne savijaj tu krtu granu, slomićeš je. Izr. ~ meso 'meso bez žila, masnoće i kosti'.. krtičnjak m 1. 'gomilica na površini zemlje koju je izrila krtica'. — ima nikol(i)ko friški krtičnjaka. 2. 'krtičje leglo ispod zemlje'. — Kopali smo krtičnjake ne bi 1 uvatili krtinu. krtina ž zool. Talpa europaea, krtica'. — 2. 'čovek koji bilo čime izaziva sličnost s krticom (pogrd.)'. — Kad s njim divaniš, tako se izvlači iz svega, da ti se čini da imaš posla s krtinom, a ne s čovikom. 3. 'meso bez žila i kostiju'. — Zdravija je krtina od masnog mesa.

krto pril. 'na krt način'. ~ on je najviše ćutio, a i kad bi štogod kazo, sve je bilo tako krto, nikad od njeg lipu rič da čuješ. krto 'pletena korpa od pruća, oveća, sa jednom drškom preko sredine (pudarska kotarica za voće 5 kg), košarica'. — Napunio sam ti krto jabuka da odneseš kući kad pođeš. krumpir -ira m bot. 'Solanum tuberosum, krompir'. ~ paprikaš 'jelo od krumpira u vidu paprikaša bez mesa'; nacilo ~ 'kuvani ~ pečeni krompir u kori'. nagusto ~ 'skuvani, ispasirani krompir i začinjen mleveifom crvenom paprikom'. krumpirača ž 'vrsta jela (u kolutove narezan krompir na koji se u tepsiji slaže kobasica i meso, te peče u seljačkoj peći ili štednjaku)'. — Prava krumpirača traži i dobro vino, da se zalije. krumpirić m dem. od krumpir. krumphište s 'njiva zasađena krompirom. kruna ž 1. 'vrsta kape s dragocenim ukrasima kao simbol vlasti vladara: carska ~; kraljevska ~ 2. 'gornji deo krošnja drveta'. 3. 'perje na glavi ptica u obliku kapice'. 4. 'gornji, vidljiv deo zuba koji se nalazi iznad desni; navlaka na zub da bi ga saouvao od kvarenja'. 5. 'novčana jedinica nekih država: austrougarska ~. Izr. Neće mu past ~ s glave 'neće izgubiti ništa od svoga (umišljenog, uobraženog) dostojanstva'. krunast -a -o 'koji je sličan kruni'. — Ševa je krunasta tica, ~ kokoš, ~ golub. krunica ž 1. dem. od krune. 2. zool. Alauda arborea 'ćubasta ševa'. 3. 'jedna vrsta šiblja, dugih i oštrih bodlja, obično se sadila kao živa ograda'. — Posadi krunicu u keriteš. 4. crkv. 'jedna vrsta molitve (određeno doba godine)'. — Večernja krunica. 5. 'tanka vrpca s nanizanim kuglicama, brojanice' (crkv.)'. — Fratrovima visi krunica o boku. 6. v. kruna (4.). krunit krunim nesvr. 1. 'odvajati, otkidati zrnje sa klipa kukuruza'. — Samo kad ne moram krunit kuruze. 2. 'obarati, stresati'. — Mislim da ćemo u ponediljak morat krunit orase, zrili su. ~ se 'padati otkidajući se od čega, otpadati'. — Ako ove nedilje ne pokosimo, žito će se počet krunit. krunjača ž 'mašina za krunjenje kukuruza'. — Ubaci samo nikolko klipova u krunjaču da naranimo pilež. krunjačica ž v. krunjača. — Nećemo ni mi više mrvit kuruze na stočiću, kupili smo krunjačicu. krup -an -pna -pno 'koji je velikih dimenzija'. Vidi kako krupan snig pada! — Krava nam je otelila tako krupno tele. krupar -ara m 1. 'vlasnik krupare'. — Najstariji sin nam je otvorio kruparu i sad je još krupar. 2. 'radnik u krupari'. — Lovro se namistio u kruparu i tamo radi ko krupar. krupara ž 'mlin koji krupno melje'. — Kod nas u Ljutovu nema krupara, moramo nosit krupit u Tavankut. krupit krupim nesvr. 1. 'krupnije mleti kukuruz ili drugu zrnastu hranu za stoku'. 2. 'govoriti koješta'. — Bolje bi bilo da nam kažeš istinu, jel ovo što krupiš ne vridi ništa. 3. 'gristi, sitniti'. — Take su mu zdrave i jake zubi kad ide sve krupi ono ilo. krupniš -iša m 'krupni delovi nečega'. — Krupniš ćemo ostavit, a sve sitne jabuke nek iđu u cefru za rakiju. krupno pril. 1. 'velikim koracima; velikim slovima i sl.'. — Nemoj tako krupno koracat, ja moram pokaskivat za tobom. Lipo pišeš, samo malo krupno. 2. 'oštrim izrazima govoriti, psovati'. — Znao sam da se zdravo srdi, jel je krupno opcovo. krušac -šca 1. dem. od kru(v). 2. 'sredstva neophodna za život'. — Ti ćuti i čuvaj svoj krušac jel je teško dobit misto kad se izgubi poso. krušan -šna -šno 'koji se odnosi na kru(v), hlebni'. — Nestalo je krušnog brašna, tribaće nosit mlit žita; — Napolju smo napravili jednu novu krušnu peć. ~ brašno 'brašno za hleb'; ~ kotar(i)ca 'korpa u kojoj se drži testo ili brašno pre mešenja'. kruščić m dem. od krušac. kruška ž bot. 'Pirus communis, drvo i plod takvog drveta'. 2. 'sijalica'. kruškica ž dem. od kruške. krušnica ž 1. 'peć za pečenje kru(h)a'. — Dobro užari krušnicu, da nam ne bidne kruv gnjecav. 2. 'grudva testa koja se ostavlja kao kvasac za sledeće pečenje'. — Ostavi krušnicu za kvas. kru(v) kruva (Nmn. kruvovi Gmn. kruvova) m. 1. 'hleb'. 2. 'sredstvo za život, zarada, služba'. — Neću molit nikog da mi da, sam ću se snaći za svoj kruv. Izr. Kruv neće sam rodit; brez ruva i kruva 'bez ičega'; dobar ko komad kriiva 'vrlo dobar'; isti svoj ~ 'steći svojim radom'; trbuvom za kruvom 'poći za zaradom'; ~ sv. Ivana 'bot. rogač Coratonia ciligua'. kruvarit -uvarim nesvr. 'hraniti, izdržavati nekoga'. — Dokleg ću ja tebe kruvarit? ~ se povr. — Lako j njoj, kad se još uvik kruvari kod matere, a udata je više od po godine. kruvčić m dem. od kruv. krv krvi ž 1. 'crvena tečnost koja teče kroz krvne sudove čovečjeg i životinjskog tela'. — Rasiko sam prst, teče mi krv. 2. 'porod, dete (fig.)'. ~ imam ja ćer, eto, to je moja krv. 3. 'koleno, poreklo'. — Bili smo rod po ženskoj krvi. 4. 'ćud, karakter, temperamenat'. — Šta da radim š njom, taka joj je krv. 5. 'težak naporan rad, stradanja (fig.)'. — Tribalo je mnogo znoja i krvi dok nismo ovo stekli. Izr. crven ko ~ 'vrlo crven'; čovik naše krvi 'ćovek našeg plemena'; ~ mu je pala na oči 'izgubio vlast nad sobom, obnedivio je'; ko da nema kapi krvi 'bled od straha'; ~ nije voda 'svoj ide svome'; kupa mi se u krvi 'smrtno ga mrzi'; pit nečiju ~ 'iskorištavati koga do krajnjih granica'; omastit ruke krvlju 'biti ubica'.

krvaća ž 'hvatanje krvi (običaj da se na Blagovesti, rano izjutra na tašte i na dušak pije crveno vino, s verovanjem da se ono pretvara odmah u krv i „obnavlja" snagu)'. — Pa, danas je Blagovist, da popijemo po jednu krvaću, p onda kako nam Bog da. krvat kfvam nesvr. 'lupati (svim i svačim zbog nesmotrenog rukovanja stvarima)'. — iđi friško, vidi ko to tamo u sobi tako krva?! ~ se 'tući se'. — Kaki su to ljudi, čim se napiju, oma se međusobno krvaje. krvavica ž 'vrsta kobasice (od seckanog kuvanog mesa, krvi i slanine, iznutrica, zatim sušena u pušnici ili dimnjaku)'. — Voiim i kuvanu i pušenu krvavicu. krvit se krvim se nesvr. 'svađati se'. — Braća ste, nije lipo da se za makar čega krvite; sramota je i prid svitom. krzalica ž 'štitnik na donjem delu pantaIona'. Istrošila se krzalica na pantalonama, mora se zaminit. krzat se -a se nesvr. 'trošiti se od trenja'. — Nemoj danas oblačit kaput u kojem radiš napolju, počeli su se rukavi krzat, pa i moram opšit. kržljav -a -o 'koji je u rastu zaostao'. — Svi su lipi, a od osam jedno je ostalo kržljavo prase. kržljavica ž 'ona koja je kržljava'. — Dobro ona ide, al je taka po naravi kržljavica. kržljavit -im nesvr. 'ostajati kržljav'. — Kržljavi i srada uvik od druge dice ~ tuku ga. kržljavko m 'kržljavac'. — Svi ga prdače kržljavko. kržljavo pril. 'na kržljav način, slabo'. — Jesenas smo zasadili nikoliko mladi voćaka, al ne znam zašto nam tako kržljavo rastu?! kržljavost -osti ž 'osobina i stanje onoga koji je kržljav ili onoga što je kržljavo'. — Kižljavost je uvatila usiv ove godine. kubik -ika m 'kubni metar'. — U onom velikom oru kad smo ga ispilali i složili bilo je tri kubika drva. kubikaš -aša m 'radnik koji je plaćen ,,po kubiku" (obično za kopanje zemlje)'. — Kubikaši su obično bili snažni ljudi. kubikovat -jem nesvr. 'raditi na kubik'. — Kad nemamo drugog posla, nas trojca zajedno kubikujemo i zaradimo fain novaca. kubura ž 1. 'bedno stanje, mučenje sa životom, petljanje'. — Znate i sami, baco, šta je kubura, kad mi je moj čovik već dvi godine bolesan, a ja sama ranim troje dice. 2. 'kožni deo ama kroz koji prolaze štrange, služi kao štitnik na konjskim bokovima'. kuburit im nesvr. 1. 'rvati se sa životnim nedaćama'. — Ja da sam na tvom mistu, ne bi š njim toliko kuburila. kucat kucam nesvr. 'imati polni odnos'. ~ se povr. 'vršiti polne odnose'. kuckat -am nesvr. 'nešto raditi, udarati u što'. — Ne dirajte baću, štogod kuckaje pod naslamom. kuče -eta kučad s 'štene'. — Šta si dono to kuče u sobu? Izr. Ni kučeta ni mačeta! 'puka sirotinja'. kučence/kučence -eta s dem. od kuče. kučiber m 'torbar, probisvet'. — Zaključavaj vrata kad si sama, mož naić kaki kučiber. — Kad ćeš ić med svit, Iipo mi se obuči, nemoj da izgledaš ko kaki kučiber. kučka ž 1. 'kuja, ženka psa'. — 2. 'bezobrazna drska žena (pogrd.)'. — I ti da moliš Anu, kučku jednu?! kučketina ž augm. i pogrd. od kučka. kučkica ž dem. od kučka. kuća ž I. 'dom, zgrada za stanovanje'. — Kuća nam je u varoši. 2. 'porodična zajednica'. — Naša kuća nije velika: nas dvoje matori i dvoje dice. Izr. bit kod kuće 'dobro poznavati nešto'; bit ko u svojoj kući 'biti dobro primljen'; dogovor kuću gradi 'dogovorom do uspeha', božja — 'crkva'; luda ~ 'nered, haos'; ne gori ti kuća nad glavom 'ne treba žuriti'; ni kuće ni kućišta 'bez igde ičega'; piši kući propalo je 'nema leka, nema spasa'; Divaniš ko da si pamet kod kuće zaboravio! Da je kuća dobra i kurjak bi je imo! Ne stoji kuća na zemlji, već na ženi! Ne plaču joj dica kod kuće! 'nema ih, pa može po selu vreme provoditi. kućerak -rka m 'mala siromašna kuća'. — Petoro dice su podigli u jednom kućerku. kućerica ž 'mala siromašna kuća, kućerak'. — Kad je pogledo u kućericu, tamo ima šta i vidit. kućerina ž 'augm. i pogrd. od kuća'. kućetina ž augm. i pogrd. od kuća. kućevan -vna -vno 'koji se brine o kući, kućanstvu, čuvaran, marljiv u unapređenju kuće'. — I dida i baćo su bili kućevni ljudi, zato su se i skupili. Izr. kućevno vino; ~ slanina; — žena 'čuvarna, dobra domaćica'. kućit -im nesvr. 'sticati imovinu, zarađivati'. — Ja sam to što imamo, sine, kućio pedeset godina. ~ se 'sticati imovinu, stvarati domaćinstvo'. — Triba bit strpljiv, kuća se kući cilog života. kućište s 'zemljište oko kuće i pod kućom'. Na ovom mistu je bila kiića, a sad je ostalo samo kućiste. kud pril. 'kuda, kamo, gde'. — Izr. Kud koji slatki moji 'kad je vreme za razilazak ili kad se treba spasavati bekstvom'.

kudak v. kud. — Kudak će se moja dika paradirat... kudan v. kud — Kudan je voda tekla, tudan opet navire. kudbogdaš -ate u stalnim izrazima: kuda, kuda si krenuo'. — Kudbogdaš, Janje, tako rano, još se nije ni razvidilo?! kudgod 'kuda god'. — Juče sam bila na proštenju, još toliko svita nikad nije bilo: kudgod pogledaš samo se glave vide. kudit -im nesvr. 'ogovarati, obezvređivati'. — Ako nemaš lipu rič, nemoj ni kudit, pa nek se sami odluče. kudrat -am nesvr. 'kovrčati'. — Vidim kudraš kosu ićeš u bal? ~ se 'postajati kovrčav'. — Neću se kudrat i gotovo. kudrav -a -o 'koji se kovrdža, kovrdžav'. — Alaj je taj vaš šarov kudrave dlake. kudrov -ova m 'pas kudrave dlake'. — Kudrov se uplašio pa zalajo na svoj osin. kufer m 'kofer'. — Tušta kufera sam se ja naslala sinu dok je učio škule u varoši. kuferaš -aša m 'onaj koji se kreće sa poslom i svu svoju imovinu nosi u kuferu, došljak'. Šta on meni, kuferaš, soli pamet kako ću ja zemlju obrađivat?! kuferčić m dem. od kufer. kuferetina ž augm. i pogrd. od kufer. kuga ž med. pestis.— Kuga je jedared zdravo arala u Subotici. Izr. bojat se ko od kuge 'kloniti se koga u svakoj prilici'; ku će ~ nego u svoj rod 'jednu nesreću često prati druga'. kuglov -ova 'vrsta kolača (od brašna, jaja, suvog grožđa, mleka i dr. pečeno u limenoj posudi), kuglof'. — Ne smim ni kazat čoviku da sam se s tobom zadivanila i da mi je izgorio kuglov. kuglja ž 'kugla'. — Otkadje ova drvena kugljau našoj avliji? 2. 'ukrasno staklo za jelku (o Božiću)'. — Kupili smo deset novi kugalja za granu za Božić. 3. 'metak, tane'. — Kuglja mu je otkinila šaku u ratu. kugljana ž 'kuglana'. — U Bašinoj kugljani je jedna kuglja udarila derana koji namišća bebe. kugljat se kugljam se nesvr. 'kuglati se'. — Kako se on dobro kuglja, to je štogod: jedno za drugim je svalio po devet beba. kugljica ž dem. od kuglja (ono što ima oblik kugle ili približno takav)'. — Vokšovali smo gumenim kugljicama. kuja ž v. kučka. — Daću ti ovu kuju toliko mi je već naštenila štenadi da ne znam di ću š njima. kujica ž dem. od kuja. kujna ž 'kuhinja'. — Dico, oma da ste išli napolje iz kujne. kujnica ž dem. od kujna. kuka ž 1. 'naprave u obliku šipke sa zavinutim jednim krajem da se nešto zakači i privuče'. — Donesi kuku da probarro izvuć kabo iz bunara. 2. 'drvena naprava, drška sa jednim paroškom (za skupljanje pokošenog žita'). — Rjsaruša nosi kuku, a risar kosu. 3. 'klin za zavrnutim krajem o koji se može nešto obesiti'. — Ostavi štrangu na kuku. kukalj m 'čvor koji se potezanjem jednog kraja lako razvezuje'. — Lipo je svezala maramu na kukalj. kukavan -vna, -vno 1. 'jadan, bedan, ubog'. — Kad ostariš i ostaneš sam, kukavan je to život. 2. 'ništavan, beznačajan'. — Moraš cio dan rmbat za šačicu kukavnog brašna. kukavica ž 1. zool. Cuculus sanorus 2. 'često uz atribute (crna, sinja) kukavna, jadna ženska osoba'. — A šta ću ja, kukavica kukavna, brez igdi ikog svoga?! 3. 'moralno slab čovek, pljašljivac'. — Da nisi kukavica ti bi Tezu za ruku pa ajd kući i gotova ženidba. 3. 's mukom ostvarena minimalna zarada'. — Šta ja zaradim koju kukavicu i još kradom od babe polak pošaljem čoviku u katane. kukica ž dem. od kuka. kukolj m bot. 'vrsta korova, Agrostemma githago'. — Ti si meni, Albe, obećo žito brez kukolja. kukotres m 'zadnja ovčija noga (od karlične kosti, do pregiba)'. — Uzmi drugo, a meni daj jedan kukotres, tamo znam da ima dosta mesa. kukuljica ž 'kapuljača'. — Di si samo našo tu kukuljicu na glavu? kukurikat kukuriče nesvr. onom. 'pevanje glasom „kukuriku" (o petlu)'. — Kako ti pivci znadu baš u četri sata ujutru da kukuriču? kulača ž 'čutura (obična vojnička)'. — Znali smo mi u kulači držat i vino, samo ako smo došli digod do njeg. kulaš -aša m 'konj žućkastosive dlake'. — Nikad nisam volio konja kulaša. mađ. kulacs.

kulaša ž 'kobila žućkastosive dlake'. kulašast -a -o 'konj koji je kao kulaš'. — Valdar znaš kaki je konj kad je kulašaste dlake. kulecat kulecam nesvr. 'pratiti, za nekim uporno ići'. — Nemoj već stalno za mnom kulecat, vidiš da neću nikud otić dok ne okopam sav luk. kulen m 'vrsta kobasice'. — Klali smo, pa smo i dva kulena napravili. kulučit -im nesvr. 1. 'raditi kuluk'. —'Već dvi nedilje kulučim. 2. 'teško i naporno raditi'. — Mi paori kulučimo cile godine, samo na našoj zemlji. kuluk m 1. 'obaveza ličnog neplaćenog rada na javnim radovima'. — Tri dana sam ove nedilje bio na kuluku s konjima i kolima vuko sam zemlju za pravljenje puta. 2. 'težak i naporan rad'. — Godinama sam služio kod gazda i zdravo sam se obradovo kad sam se tog kuluka oslobodio. kum m (Nmn. kumovi) 'kod hrišćanskih naroda onaj koji drži dete na krštenje kao svedok ili zastupnik roditelja; onaj koji daje ime novorodenčetu: ~ na krštenju'. ~ na krizmanju 'svedok na krizmi'; venčani ~ 'svedok na venčanju'. Izr. Ko ne žali tura do kuma dogura! 'pa će sve imati ko i kum"; Kolike su oči pa ne vide kuma! 'nešto je na dohvat ruke, a ne uočava se'. kuma ž 1. 'žena koja kumuje'. 2. 'kumova žena'. kumaša ž 'vrsta teške svilene tkanine, protkane somotom'. ~ imala je dva ruva od kumaše. kumašica ž dem. od kumaša; tanka vrsta somota'. — Ruvo od kumašice se nikad ne nosi zimi. kumče -eta coll. kumčad s 'u odnosu na kumovo dete koje je on krstio'. — Nije Bartul samo moj sinovac, već i kumče. kumica ž 1. dem. i podsm. od kuma. 2. 'žensko dete prema svome kumu'. kumicin -a -o 'koji pripada kumici'. — Kumicina pogača je uvik najbolja. kumić -ića m 1. dem. od kum. 2. v. kumče. kumin -a -o 'koji pripada kumi, potiče od kume'. — Sad sviraje kuminom bratu. kumov -a -o 'koji pripada kumu'. — Ja ću na kumova kola. kumovat kumujem nesvr. 1. 'biti kum (kuma) pri krštenju, krizmi ili venčanju'. 2. 'učestvovati svojim savetom pri stvaranju kakvoga plana, kakvoga posla'. — Čuo sam da se Marga vratila Josi, ne moraš mi ništa reć, znam da si ti u tom kumovo. kumovski -a -o 'koji pripada kumu i kumovima'. — Ja sam dobio i kumovsko ime. kunda ž 'ženski polni organ'. kunina ž 1. 'vlat na vrhu trske'. — Što je na trski lipa kunina izvlatala. 2. 'metla od takve trske, pajalica'. — Uzmi kuninu pa njom najpre opraši zidove. kunjat kunjam nesvr. 1. 'nalaziti se u stanju polusna, dremuckati'. — Bolje iđi spavat nego što tu sidiš i samo kunjaš. 2. 'poboljevati, osećati se slabim'. — Već duže vrime Lazo štogod kunja, ne znam šta mu je, al mi se čini da iz dana u dan slabi. kupat kupam nesvr. 'potapati telo u vodu radi pranja'. — Požuri s tom vrućom vodom i kupaj dite, da ne plače toliko. ~ se povr. — Nisam se ja, rano moja, nigdi kupala osim u kortu, a prala se u lavoru. Izr. ~ u znoju 'biti u znoju od vrućine ili teškog rada. kupinjača ž bot. 'Rubus fructicosus, kupina'. kupit kupim svr. 'pribaviti neku robu za novac'. — Kupio sam kuću u varoši. 2. 'privući na svoju stranu mitom, laskanjem'. — Kupio je ženu svojim gazdašagom. Izr. Kupio je on i novaca. 'uzeo zajam'. kupit -im nesvr. 1. '(koga) dovoditi na jedno mesto sazivajući'. — Marko kupi dlcu za sigru. 2. '(što) pribirati, sabirati'. — Kupimo orase. 3. 'sastavljati, priljubljivati odvojene delove jedne uz druge (mišiće, usta kao znak neprijatnog osećanja ili kakvog uzbuđenja)'. — Ne volim zeleno voće, kupi mi usta. ~ se 1. 'skupljati se na jednom mestu'. — Kupićemo se kod Loske u kolo. 2. 'skupljati se, uvlačiti se u sebe (od zime, straha)'. — Sva sam se kupila od zime. kupka ž 'toplo kupatilo, banja'. — Doktor mu je propiso vruću kupku za ličenje. kuražan -žna -žno 'hrabar, odvažan'. — Čim sam s tobom, oma sam i ja niki kuražniji. kurdačit -im nesvr. 'pušiti (pogrd.)'. — Izađi već malo i(z) sobe, pa tamo kurdači taj tvoj smrdljivi duvan. kurđipa ž 'oštrokonđa'. ~ udala bi se ja za njeg već davno al mu je mater taka kurđipa, pa ne smim. kurđup m 'ženska kosa upletena i podignuta na zatiljku'. — Kad joj kurđup nakrivo stoji, onda joj se bolje sklanjaj s puta. kurjak m zool 'vuk'. Izr. Ko se s ovcama miša, kurjakovi ga pofdu. Kurjak dlaku minja al ćud nikad! Tiro lisicu pa istiro kurjaka! I kurjakovi siti i ovce na broju! Mi o kurjaku a kurjak na vrati! Na kurjaka vika a lisica meso ide. kurjin -a -o 'koji pripada kurjaku, kurjakov'. — Ovo ko da je kurjin trag?

kurjo m v. kurjak. — Nije kurjo izijo zimu! kurtala/kurtala pril. u stalnom izrazu: ne bilo ga! (da se nešto neželjeno ne dogodi)'. — Kurtala bflo i takog čovika, kad ne zna šta je dosta! kurtalisat (se) -išem (se) nesvr. 'osloboditi se, spasti se (od čega ili koga)'. — Jedva živa sam ga se kurtalisala. Važno je meni da sam se bolesti kurtalisala. kurtav -a -o 'kratak, kus'. ~ imali smo kera kurtavog repa. — Men se čini da je tebi postala suknja malo kurtava. kuruz m bot. 'Zea mais, kukuruz'. — Sutra ćemo popunjavat kuruz, dosta je slabo niko. kuruzan -zna -zno 1. 'koji se odnosi na kukuruz'. — Dijemo kuruzno snoplje u klupe. 2. 'koji je načinjen od kukuruznog zrna'. — Tribala bi mi koja kila kuruznog brašna za proju. kuruzište s 'zemlja pod kukuruzom (ili posle branja, ali još neuzorana)'. — Kuruzište je dvared veće nego onaj komad pod žitom. kuružna ž 'suve stabljike sa kojih su obrani kukuruzi, kukuruzovina'. — Baci koji snop kuružne kravama u jasle. kuružnja ž v. kuružna. — Sadili smo tri badnja kuružnje. kurva ž 'bludnica, prostitutka'. — 2. 'kukavica'. — Da nije otac Lozan kurva, dica bi se već davno pomirila. Izr. Kurvo jedna muška! (kao psovka, pogrd.). kurvar -ara m 'onaj koji živi sa kurvama, bludnik'. kurvarluk m 'kurvarski život, kurvanje'. — izaće na nos njemu i taj kurvarluk, samo dok lanci odu. kurvarov -a -o 'koji pripada kurvaru'. — Valdar nećemo divanit o kurvarovom poštenju?! kurvarski -a -o 'koji se odnosi na kurvara'. — Ta taki je njezin i kurvarski pogled. kurvarski pril. 'na kurvarski način, iz prevare'. — Uzo mu novce i kurvarski pobigo. kurvat se -am se nesvr. 'postupati, vladati se ko kurva'. kurvetina ž augm. od kurva. kurvica ž dem. od kurva. kurvin -a -o 'koji pripada kurvi'. kusav -a -o 'kus, bez repa (životinja)'. — Još nisam dosad vidio kusavog pulina. kusnica ž 1. 'štenara, stecište pasa'. — Odnesi joj štence natrag u kusnicu. 2. 'mesto za sprovođenje nemorala'. (pogrd.). — Čula sam ja za njezino skupljanje mladeži, to je prava kusnica, bavi se ona sparivanjem. kuso m 'pas'. — Drž nanu za suknju da te ne ugrize kuso. Izr. Doće kuso na kolač 'biće prilike da se nekom vrati milo za drago'. kilš/kilški! 'uzvik za teranje svinja'. kušljat se -a se nesvr. 'linjati se'. — Nfsmo davno kupili one pokrovce, a čini mi se da se već kušljaje. kuštrav -a -o 'kome se kosa, dlaka razbarušena, kovrčav, kudrav'. — Naš Luka, kad je posto prokator.imo je tako lipu kuštravu malu bradu. kutljat -am nesvr. 'izlaziti u gustim mlazovima, šikljati, kuljati'. — Čim dica čuju da baćo iđu kući, oma kutljaje iz avlije. kuvanje s 1. gl. im. od kuvat. 2. 'kuvano jelo'. — Zašto niste ili kuvanja? kuvat -am nesvr. 'kuhati'. — Kuvam za užnu paprikaša. Izr. bit pečen i kuvan (kod koga) 'svakodnevni gost'. ~ se 1. 'biti izložen vatri (o jelu i dr.)'. — Danas se ne kuva. 2. 'biti izložen velikoj žezi, vrućini'. — Kuvam se od vrućine. 3. 'spremati se; razvijati se (o mislima, osećanjima)'. — Već odavno se u meni kiiva i sad je prikipilo! kuverta ž 'koverat'. — Bacio si kuvertu, a ja ne znam napamet atrez, pa ne možem poslat pismo. kuždrav -a -o v. kudrav. — Što je smišno to kuždravo mače. kvaka ž 1. 'ono za što se uhvati i pritisne rukom kad se vrata otvaraju i zatvaraju'. 2. 'kriv predmet kojim se ili o koji se nešto kvači, kuka'. — Kvaka na kolečkama se prokinila. 3. 'skakavica, reza'. — Vi se još uvik uzdate u staru kvaku s uzicom, nećete da je prominite. kvaknit -em svr. 1. 'udariti, odalamiti'. — Kvakniću ja tebe da ćeš zapantit. 2. 'čvoknuti, kljucnuti'. — Ne diraj te piliće, jel će te kvaknit kvočka pa ćeš se onda drečit. kvart m 'deo grada koji sačinjava više ulica'. U prvom kvartu nikad nije stojala sirotinja.

kvartal -ala m 'tromesečje'. — Kazo je da mu triba novac samo za jedan kvartal, a evo i drugi j'e prošo. kvartllj -ilja m 'stan, prenoćište'. — Dobio si kvartilj za jednu noć a kad nećeš da radiš, možeš ić. kvartir -ira m v. kvartilj. — Nemaš sad nikog na kvartiru? kvas m 1. 'materija u kojoj su gljivice koje izazivaju kiselo vrenje'. — Zamutila sam kvas za kruv. 2. 'količina koja služi kao osnova za pretvaranje mleka u kiselo mleko, u jogurt, i sl.\ — Nisi valdar svu kiselnu poila?—Nisam, ostavila sam kvas. kvatri (mn. kvatara) ž 'strogi post (kod katolika na početku svakog godišnjeg doba)'. — Počele su kvatri, sad: ,,šic guza do Uskrsa mesa". kvint m 'navoj na nekom predmetu'. — Kvint se izlfzo, pa ne možem zašrofit. kvita ž 1. 'priznanica'. — Kad mu vratiš novac traži našu kvi'tu. 2. 'uteg za vagu'. — Nemamo dosta kvita za mažu ~ moraćemo uzajmit kad dođe mašina. kvitirat kvitiram svr. i nesvr. 'izravnati (neko dugovanje), dati potvrdu o tome'. Izr. — Sad smo kvit! ~ se 'izravnati račune među sobom, raskusurati se'. — Ja mislim da se sa ovfm kvitiramo, sad niko nikom više ne duguje. kvitovat -ujem nesvr. v. kvitirat. — S tobom da kvitujem, makar posli opet uzajmio. ~ se v. kvitirat se. — Jedva smo se već jedared i u ovome kvitovali. kvocat -a nesvr. 1. 'glasati se, oglašavati se kao kvooka'. — Čuj'em da kvoca kvočka, triba naranit piliće. 2. 'dosađivati nekim zahtevom ili savetom'. — Badavad kvocaš nikako nećeš dobit! kvečit -i nesvr. 'kvocati'. — Dokle će da kvoči zato što je jedno jaje snela. kvočka ž 1. 'kokoš koja leži na jajima ili je izlegla piliće'. — Tako sidim ko kvočka na jajima. 2. 'koja priča bez prestanka' — Eno iđe nam Roza, sa će ona ko kvočka da nam svima dosadi. kvočketina ž augm. i pogrd. od kvočka. kvočkica ž dem. od kvočka. kvrcat -am nesvr. prema kvrcnit. kvrckat -am nesvr. dem. od prema kvrcat. —Tamo su dida pod naslanom, štogod kvrckaj'e. kvrcnit -nem svr. 1. 'glasnuti se škljocanjem, lakim praskom, puckaranjem i sl.'. — Štogod je napolju kvrcnilo; — Učinilo mi se, ko da je kogod kvrcnio na vrata. 3. 'snažno udariti (podsm.)'. — Kad ga je Mate kvrcnio vilištanom, Stipan se opružio ko pokošen. kvrdžat -am nesvr. 'kovrdžati, kudrati (kosu)'. — Ja sama kvrdžam moju kosu. kvrdžav -a -o 'kovrdžav'. — Ona ima od rođenj'a taku kvrdžavu kosu.

L
labanc -anca m 'veliki pas'. laboška ž 'šerpa'. — Evo, skuvala sam punu labošku paprikaša. labrcnit -nem svr. 'prezalogajiti'. — Pa, kad me toliko baš nudite, možem malo labrcnit. labrnja ž 1. 'njuška, gubica'. 2. 'usta, lice, usna (pogrd.)'. — Bolje zatvori tu tvoju labrnju, dosta si baljezgo. lackat -am nesvr. 'gladiti, maziti'. — Dokle ćeš već lackat taj ormar, ja bi ga dosad već triput otrla. ~ se 'gladiti se, lickati se'. laćanje s gl. im. od laćat (se). Izr. Kako plaćanje tako i ~ 'za slabo plaćeno, slab je i rad'. laćat (se) -am (se) nesvr. prema latiti (se). 'svesrdno se prihvatiti posla'. lad m 'hlad'. — Pripravi astal da u ladu užnamo. Izr. rujanski ~ gotov jad. ladan -dna -dno 'hladan'. — Daj mi da pijem al ladne vode, s dnola bunara. Izr. mitav Iadan 'miran, staložen, hladnokrvan'; biti ladne krvi 'ne uzbuđivati se, biti hladnokrvan'; bit ko poliven vodom 'osećati se nelagodno zbog nečeg'; ~ juni sve pokunji; maj ~ nije svit gladan. ladit ladim nesvr. 'činiti što hladnim, rashlađivati'. — Ako ti je vrućina nađi ko će te ladit. ~ se 1. 'rashlađivati se'. — Sidajte da idemo da se ne ladi čorba. 2. 'postajati ravnodušan, smirivati se (u osećanjima)'. — Čim su se uzeli, on je počo da se ladi.

ladno/ladno pril. 1. 'studeno'. — Napolju vije, ladno je. 2. 'neljubazno, ravnodušno'. — Vidiš da nas strina ne voli, tako smo davno bili kod nje u gostima, a ona nas je opet ladno dočekala. ladnoća ž 'hladnoća'. — U ovoj ladnoći je najbolje sist kod vruće peći. : ladovat lađujem nesvr. 'hladovati'. — Ne voli radit pa zimi laduje, a u'ti gladuje. ladovina ž 'hladovina'. — Kad se ris radi nema ladovine, sunce svudan prži. Izr. debela — 'nerad, lenčarenje'. ladovit -a -o 'pun hlada, senovit'. — Nije nam avlija još dosta ladovita, malo imamo drveća nasađenog. lađa ž 'brod'. — Pripovida o Jađi ko da je juče na njoj išo. Izr. Ko da su mu sve lađe potonile. lađar -ara m 'onaj koji radi na lađi i plovi na njoj, brodar, mornar'. — Moj stric je bio lađar na Dunavu. lađarov -a -o 'koji pripada lađaru. — Lađarova kuća uvik pliva. lađica ž dem. od lađa. lag laga m 1. 'tekuće sredstvo kojim se premazuju predmeti radi sjaja, čuvanja od kvarenja i sl., lak'. 2. 'prerađena koža vrlo sjajne površine'. — Je 1 istina da ti je nana kupila cipele od pravog laga? lagacak -cka -cko dem. od lagan. lagacko pril. dem. od lagani. Izr. ~ kume 'kada se kum previše razveseli na svadbi'. lagan -ana -ano 'polagan, spor'. — Kako možeš tako laganim korakom ić? lagano pril. 'bez žurbe, sporo, polako'. — On kaže da će se žurit lagano. lagarija ž 'laž'. — Tu lagariju je Vranje izmislio. lagat lažem nesvr. 'svesno, namerno govoriti ono što nije istina'. — Mogla sam oćutit, al kad ja ne znam da lažem. Izr. Laže i što pljune. lagirat lagiram nesvr. 'premazivati lakom'. — Kata je našarala jaj'a za Uskrs, a ja i samo lagiram. lagit -im nesvr. dem. prema lagat. lajalo s 1. 'lajavac'. 2. 'usta, njuška, gubica (pogrd.)'. — Dobro bi bilo da zatvoriš to tvoje lajalo. lajat -jem nesvr. 1. 'odavati kratke odsečne glasove (psi i sl. životinje)'. — 2. 'pričati, govoriti ružno o nekome (pogrd.)'. 3. v. landarat (1.). _ Tako je mišava da suknje oko nje sve laju. Izr. ne laje kera sela radi, već sebe radi 'ne priča radi drugih nego sebe radi'; ker koji tušta laje ne ujeda; ker laje, a vitar nosi. lajav -a -o 1. 'koji mnogo laje (o psu)'. — Ne znam čiji je taj lajav ker, po cio dan se čuje? 2. 'koji ružno govori o drugima, olajava (pogrd.)'. — Dobro bi bilo da ne dođe ona lajava Roza i njezin pijani Bruno. lajavac -avca m 'onaj koji je lajav (pogrd.)'. — Svi ste vi lajavci, a kad triba radit, onda ja moram ono najteže posvršavat. lujavica ž 1. 'kučka koja mnogo laje'. — Boji se tvoje kere lajavice. 3. 'lajava osoba (obično ženska) (pogrd.)'. — Baba je, pa joj se mož oprostit što je lajavica. lajkuša ž v. lajavica (2.). — Š njima u društvu je bila i ona Bara lajkuša. lako (komp. lakše) pril. 'bez muke, sa lakoćom'. — Vama je lako, dico, kad ste mladi. Izr. lakše je zabavit nego opravit! ~ je u dobrom dobar bit! ~ je gotovom ditetu otac bit! ~ je đavolu u ritu svirat ~ je onom ko pameti nema; lakše je spričit nego ličit! lakše je sačuvat ovce neg novce! laktanja ž 'kasarna'. — Tamo nam je kuća blizo prve laktanje. mađ. laktanya.

lakum -a -o 'pohlepan, lakom'. — Ušo andrak u njega, pa što više ima, sve je lakumiji. lakuman -mna, -mno v. lakum. — I na ilu je lakuman čovik. lakumić m 'mali pleteni kolač'. — Danas će za užnu bit lakumića i čorbe s krumpirom. lakumit se -im se nesvr. 'biti lakom, pohlepan'. — Lakumi se on za njezinim lancima. lakumo pril. 'lakomo, pohlepno'. — Ne samo da tako ide već i lakumo gleda u zdilu. lampaš m 'svetiljka (petrolejka), lampa'. — Smračiva se, mogla bi upalit lampaš. Izr. Dogorio mu ~ 'umro'. mađ. lampas. lampašić m dem. od lampaš. lanac -nca m 1. 'mera za površinu (2.000 hv )' 2. 'niz metalnih karika, prodenutih jedno kroz drugu (za vezivanje, pričvršćivanje i sl. ili kao ukras)'. — Sveži kera na lanac. 3. 'mera za dužinu (50 m)'. — Nema više od tri lanca dužine. Izr. vodit (koga) ko na lancu 'držati u slepoj poslušnosti'; puštit s lanca (nekoga) 'ostaviti bez nadzora, raspustiti'.

lančić m dem. od lanac. landara ž 'žena lutalica i brbljivica, koja tumara (pogrd.)'. — Mani Ciju, ona je bila i ostala iandara. landarat -am nesvr. 1. 'razmahivati nečim, mlatarati'. — Ona je igrala kolo, a suknje su joj sve landarale. 2. 'brbljati, blebetati'. — Svi se skupe kod babe, p onda samo landaraje. 3. 'ići tamoamo bez cilja, tumarati, motati se'. — Poslala sam i da tresu šljive, a oni landaraje oko guvna. lanđra ž 1. 'mrena na oku'. 2. 'opna, tanka kožica (na jajetu)'. lane pril. 'prošle godine, Iani'. — Poznamo se mi još od Iane. lanit -nem svr. 1. 'oglasiti se lavežom, zalajati'. — Kaki je to ker, kad nikad ni ne lane. 2. 'progovoriti, nesmotreno što izreći'. — Pripazi, Joso, malo na njeg da štogod ne lane. lanski -a -o 'prošlogodišnji'. — Još nisam zaboravila lanski Božić, tako je veso bio. Izr. dobar ko ~ snig 'prošao i zaboravljen'; bri'ga ga ko za ~ snig 'baš ništa ne mari'; lanskom snigu ne tribaje opanke'. lapacka ž 1. 'plećka (kod životinja)'. — Skini sve meso sa lapacke i samelji ga u divenice. 2. 'lopatica na mlinskom kolu'. — Nikolko lapacaka je istrunilo na kolu vodenica. mađ. lapocka (csont). lapaćur m 1. 'lupetalo'. — Nije čudo što te zovu lapaćur jel ti samo lupetaš. 2. 'daska u vodenici koja u krugu udara vodu, lapacka'. — Izminio sam dva lapaćura na krugu u vodenici. laparat -am nesvr. v. landarati (1.)'. -— Kako vitar duše tako njezina marama lapara. lapat lapam nesvr. 'jesti (podsm.)'. — Poso je gotov a sa ćemo za astal i lapat. lapavica -e ž a. 'sitna kiša sa snegom'. — Ko te je tiro da i'đeš po tom mraku i takoj lapavici?! b. 'raskvašen sneg sa blatom i vodom'. — Počo se snig topit sa će bit lapavice. lapćar -ara m 'proždrljivac'. — Dobro idu svi svinji, al jedan je pravi lapćar. lapćat -e nesvr. 'jezikom pucketati pri hranjenju (svinje lapću), lokati'. — idu, idu, sve lapću kad njim zametem prikrupu. lapit -im nesvr. 1. 'ispuštati paru, miris, isparavati, vetriti, hlapiti'. — Poklopi taj lonac, da ne lapi para iž njeg. 2. 'gubiti pamćenje'. — Naš dida već pomalo lape. larma ž 'galama, buka'. — igrajte se, al neću da čujem nikaku larmu. larmadžija m 'bukač, galamdžija'. — Ti si, monče, veći larmadžija nego što smiš! larmadži(j)ski -a -o 'koji se odnosi na larmadžij'e'. — Divan mu je bio larmadžijski, a vako je bio zdravo dobar čovik. larmadži(j)ski pril. 'sa mnogo larme'. — Larmadžiu)ski se poriašo. larmat -am nesvr. 'galamiti'. — Da da ne mož ništa čilt kad svi larmate. lasan -sna -sno 'lak'. — Kad se uveče žbućnem u to naše malo jezero, posli se osićam lasan ko perce. lasica ž zool. 'životinja iz reda kuna, Putorius nivalis'. lasno pril. 1. 'lako'. — Ter se lasno zapiVa. 2. 'rado, s uživanjem'. — Da je njegov vinograd, ne bi ga tako Iasno uništavo. lasta ž zool. Hirundo'. Izr. jedna ~ ne čini proliće 'nije dovoljan pojedinačni napor'; prva ~ 'prvi nagoveštaj'. lastar -ara m 'izdanak, mladica (mladi izraštaj na voćki, lozi)'. — Malo je priviše lastara izraslo na lozi, moraćemo kačat. lastica ž dem. od lasta. lastin -a -o 'koji pripada lasti: ~ gnjizdo'. — Stigle su laste vidio sam iz gnjizda da viri lastin rep. lašče -eta s v. lastica. lašnje pril. komp. od Iasno. — Dabome da je lašnje naranit jedna usta nego pet. lašnji -a -o komp. od lasan. latit se -im se svr. 'prihvatiti se čega, prionuti'. — Koliko ja znam, vi ste se već dosta odmarali i sad bi se mogli latit branja. latov m 'opštinski pozivar'. —izno nam je latov porciju za ovu godinu. lavež m 'lajanje'. — Ništa ne čujem od laveža ovi tvoji kerova. lavor -ora m 'široka razvedena posuda za umivanje'. — Nali mi pun lavor vruće vode, da se možem redovno oprat. laž laži m 'neistina, obmana'. — Sita sam ja tvoje laži. Izr. prisna ~ 'potpuna neistina'; u laži su kratke noge 'laž se brzo otkrije'; utirat koga u laž 'uhvatiti koga u laži' ~ mu iz očivi viri.

laža ž m 'lažljivac, lažljivica'. — Ne dam na brata, on nije laža. lažan -žna -žno 'netačan, neistinit'. — Nikad ne gleda čovika u oči, zato što mu je i pogled lažan. lažljiv -a -o 'sklon laganju, koji rado laže'. — Kad je bio mali, i moj deran je bio lažljiv. lažljivo pril. 'na lažljiv način'. — Ja sam ga dobro znavo i oma sam pozno kad je lažljivo divanio. lažno/lažno pril. 'na lažan način, neiskreno'. — Taki je uncucki bio, da se znavo Jažno pritvarat da je pošten i da oće svakom dobro da učini. lažov -ova m 'lažljivac'. — Dok je ljudi na ovom svitu, biće i lažova. lažovčina ž m. augm. od lažov. leca ž 'letva'. ~ Tribo si gušće metriit lece u keriteš oko bašče, vako će mali pilici ulazit u bašču. leć legnem svr. 1. 'zauzeti vodoravan položaj, opružiti se (obično u postelji) radi spavanja'! Bio je trišten pijan, žena ga jedva podigla i legla na krevet. 2. 'razboleti se'. — Vuko je bolest na nogama dok je mogo, a na kraju ga ona svalila i moro je leć u špitalj. Izr. ~ na poso 'prionuti, svojski se predati poslu'; ~ na rudu 'pokoriti se'; ne lezi vraže 'na nesreću'; stvar je legla 'smirila se'. leć leže nesvr. 'izvoditi piliće Ježeći na jajima (živina i ptice)'. Ležu mi se dvi kvočke odjedared. Izr. Nikad vrana sokola ne leže. ~ se 1. 'donositi na svet mlade polaganjem jaja'. — Naišli smo u oranju na jednu bunju di se zmija legla. 2. 'dolaziti na svet leženjem'. — Ušla nika bolest u moje golubove i ništa mi se neće leć. led leda m 1. 'voda u čvrstom stanju, zamrznuta voda'. 2. 'grad'. — Led nam je sve žito potuko. ledina ž 'travnati deo dvorišta oko salaša'. — Pušti svinje na ledinu nek pasu travu. Izr. Lupit kurcom o ledinu 'umreti (pogrd.)'. lekcija ž 1. 'zadatak, zadaća'. — Esi 1 naučio lekciju za sutra? 2. 'pouka koja se dobija iz nekog neugodnog iskustva; opomena', «- Nfr kog nije tio da sluša, pa mu je svl propalo, biće mu to dobra lekcija dok je živ. lelenc m 'sirotište'. — Ja sam tako čuta da su nju našli na putu ko novorođenče i da je bila u lelencu. mađ. lelenc.

lemat lemam nesvr. 'tući, žestoko mlatiti, biti'. — Lemam ga ja skoro svaki dan, al ne pomaže ni to. ~ se povr. lemeš m 1. 'plemić, bogataš'. — On to mož sebi dozvolit kad je lemeš. 2. 'raonik'. — Skirii lemeš i odnesi ga naoštrit. lemeški -a -o 'koji je kao lemeš, plemićki'. — Vldi se po svili da je lemeška divojka. lemozija ž 'milodar (sakuplja se u crkvi od vernika za vreme mise), milostinja'. — Da sam na tvom mistu, ne bi mu dao ni di'nar u zajam, jel njemu kad štogod daš, to ti je ko da si u lemoziju dao, nikad ne vraća. lenija ž 'linija, crta'. — Tvoji kuruzi baš nisu sađeni u leniju. lenung m 'vojničko sledovanje'. — Šta ćemo mu slat pak kad tamo dobiva puni lenung. lenjir -ira m 'prava, ravna letvica za povlačenje linija'. — Al sam ja dobio često po uaima lenjirom od učitelja. lepanja ž 'lepinja'. — Kad se naidem lepanje s mašćom namazane i popaprene sitnom paprikom, onda nema zime. Izr. Napravit lepanju (od koga) 'premlatiti, pretući (koga)'. lepanjica ž dem. od lepanja. lepur m 'leptir'. — Puna nam je avlija šareni lepurova. lepurov -a -o 'koji pripada lepuru, koji se tiče lepura'. — Lepurov život je zdravo kratak. lepušina ž 1. 'bot. zevalica s velikim dlakavim listovima, Verbascum thapsus'. 2. v. džigerica (bila ~)'. — Taka mi je pogača ko lepušina sve drće. — Pača su ko lepušina. lerna ž 'zatvoreni deo štednjaka u kome se peče, pećnica'. — Ne peče mi dobro lerna. leškarit leškarim nesvr. 'odmarati se ležeći'. — Eno, Ivanica još leškari pod orom u ladu. letrika ž 'struja'. — Naš salaš je malo po strani, pa valdar nlkad nećemo uvuć letriku. leventa m i ž 'lutalica, neradnik, besposličar'. ~ umro mu je otac i sad je on posto leventa. leventovat -tujem nesvr. 'živeti kao leventa, lenčariti'. — Nemoj mi leventovat okolo, već se lati kakog posla bar ilo da zaradiš. leveš m 'gornji deo haljine, izrađen od istog materijala kao što je suknja, a može i od drugog materijala, bluza'. — Uzmi tanak leveš, napolju je vrućina. leveška ž V. leveš. — Iznesi mi onu cicanu levešku. libit se libim se nesvr. 'ustručavati se, ustezati se'. — Samo ti ponudi nju s pogačom, ne boj se da će se libit da sidne za astal

sama. lice s 1. 'prednja strana glave u čoveka; obraz'. — Kazaću ti u Iice. 2. 'osoba, ličnost: vojno ~, strano —. 3. 'prednja strana zgrade okrenuta ulici, pročelje, fasada'. — Salaš je licem prema putu. 4. 'prava, bolja strana čega (najčešće tkanina); strana odeće s koje se ona nosi'. — Ovo je lice kumaše. Izr. ~ i naličje 'dobra i rđava strana čega'; licem u ~ 'neposredno'; minjat se u licu 'neprijatno se osećati'; na licu mista 'na mestu gde se nešto dogodilo'; pravit kiselo ~ 'primati nešto s neraspoloženjem'; nestat sa lica zemlje 'izgubiti se'; okrecat ~ 'izbegavati nekoga'; osvitlat ~ (obraz) 'pokazati se na delu'; pokazat pravo ~ 'otvoreno izneti'; prid licem cilog svita 'javno'; marama s dva lica 'dvoličnost'; u znoju svoga lica 'sopstvenim radom'; u ~ reć 'neposredno, u oči'. lickat -am nesvr. 'stalno nešto lizati (žvakati), liskati'. — Taj tvoj deran vazdan štogod licka. 2. 'preterano doterivati, kinđuriti'. ~ Već po sata sidi prid ogledalom i licka kosu. ~ se 'preterano se doterivati, kinđuriti se'. — Kate, šta se već toliko lickaš, ko da ćeš na ogled?! ličit ličim nesvr. 'lekovima i negom otklanjati bolest, preduzimati mere za ozdravljenje bolesnih; uticati i nastojat; da bolesnik ozdravi'. — Didu već dva miseca boli noga, a neće da je ličii. ličit -im nesvr. 1. 'biti sličnog lika, biti nalik na nekog, imati izgled nečega'. — Bolto liči na svog didu. 2. 'dolikovati, priličiti'. — Ne liči to na tebe, tako velik deran pa da plače. ~ se 'ozdravljati, oporavJjati se'. — Kažem ti, Antune, da se ličiš, jel ćeš vako odapet. ličnica ž 'lekarka'. ličnikov -a -o koji pripada lečniku. ligalo s 1. 'mesto gde se životinje smeštaju, gde spavaju'. — Prid mrak kokoške same uđu na njevo ligalo. 2. 'leglo gde se živina leže i životinje kote'. — Kvočka je očla sama natrag na svoje ligalo ligat ligam nesvr. prema leć, Iegat. Izr. ~ s kokoškama 'rano leći, poći na počinak'. lija ž 1. 'manji, uski komad zemlje obrađen u vrtu obično ograđen busenjem ili stazom (za povrće i dr.) 2. podsm. i pogrd. od lisica'. lik m 'lice; izgled'. ~ ima isti Iik ko njegov najstariji brat. lik lika m 1. 'sredstvo za suzbijanje, lečenje bolesti'. — Esi 1 pop'.o lik? 2. 'pomoć, sredstvo za otklanjanje nezgode; izlaz iz teške situacije'. — Sve sam probo u ovoj mojoj nevolji, al kako mi se čini, za ovaj poso nema Iika. Izr. ni za ~ 'nimalo, nikoliko'; priki ~ 'siguran koji leči'; prija bio ~ neg što si pitala 'za lek se ne pita ,,šta je to'"; dok je svita biće i lika'. likar -ara m 'lekar'. likarica ž 'lekarka'. likarija ž 'lekovi'. likovit -a -o 'koji ima svojstvo leka, koji deluje kao lek'. ~ voda, ~ -o blato, ~ -a trava. lilav -a -o 'ljubičast'. — Jezus, di si našla tu lilavu maramu? lin lina lino 1. 'koji ne voli raditi'. — Odviše, jelindaselatikopanja. 2. 'kojisesporo kreće trom'. — Kako će potrčat kad je lin i da diše. Izr. ~ ko put; ~ dalje kasa, tvrd više plaća! ~ ko panj; ~ ko buba; kad se lini nakane sve polje popale! Ustajte Iini, Bog sriću dili 'da bi uranili na posao'. linčarit linčarim nesvr. 'leškariti, lenstvovati'. Kako da ne bidne siroma kad po cili božji dan linčari. linčina m i ž 'lena, neradna osoba, Ienština'. — Linčino, i Bogu si teška! linčuga ž i m 'lena osoba, lenjivac, Ienjivica'. — TaJco sam natrevio na nike linčuge, jedva sam čeko da urade ris. linda ž 'nemoralna ženska osoba'. — Sta će ti ta linda, Bog zna čija već nije bila. linit linem svr. 'malo usuti, naliti'. —Ajde lini već i meni, svisniću od žeđi. 2. 'naglo poteći, proliti'. — Jedno vrime se suzdržavala, a onda linu suze niz obraze. lino pril. 'tromo, sporo, sa lenošću'. — Sve bi dobro bilo samo kad ne bi tako lino radio. linost -osti ž 'osobina onoga koji je len'. Izr. od linosti nema gore žalosti! linjat se -am se nesvr. 'gubiti dlaku'. — Mačku se linja zimska dlaka. linjav -a -o 'koji je slabe, proređene dlake ili bez nje'. — Tvoj je ovaj linjavi ker? lip m 'oblepljeno blato na zidu'. — Čim se ovrimeni, moraćemo mazat salaš odostrag, otpo je lip sa zida. lip lipa lipo (komp. lipči) 'lep'. Izr. daleko mu lipa kuća 'ne želim nikakav odnos s njim'; za čije Iipe oči (radit) 'bez nagrade'; sve Jipče od lipčeg 'sve gore i gore'; ~ ko upisan; lipa rič i gvozdena vrata otvara! lipo bleji, al gadno doji'jedno misli, a drugo govori; lipe riči kupusa ne maste; na lipog di'm iđe (a lud podnosi); lipa je ko beba od porcelana 'veoma lepa'. lipanj -pnja m 'šesti mesec u godini, jun(i)'. Izr. U lipnju vode ~ vino nam ode!

lipcat a(m) svr. 1. 'uginuti (o životinjama)'. — Lipcala je ona matora kera. 2. 'umreti (o čoveku pogrd.)'. — Ta pijandura nikad neće lipcat! Izr. Ne lipcaj, magarče, dok trava ne naraste. lipcavat lipcava nesvr. prema lipcat. -— Lipcava on već po godine! (pogrd.). lipotan -ana m 'lep muškarac, koji se licka, doteruje'. — To kažite Pajici, našem lipotanu. lipuškast -a -o 'prilično lep, zgodan'. — Mlada je i lipuškasta cura. lisa ž 1. 'bela belega na čelu domaće životinje'. 2. 'ime za priplodnu krupnu stoku (kobila, krava)'. lise lisa pl. t. 'od pruća gusto pletene stranice za kola (oblažu se lotra kada se prevozi rasuti teret'. — Zaboravio si metnit lise u kola, a iđemo rad plive. liska ž 'često ime za kobilu. — Naša se liska oždribila. lister m 'vrsta sjajne i glatke vunene tkanine'. — Sašili smo Lojziji kaput od listera. listerski -a -o 'koji se odnosi na lister, koji je od listera'. — ~ ruvo baš nije jeptino. listići m mn. 'vrsta kolača (testo od jaja i brašna, tanko razvijeno, uglasto sečeno, može i pleteno, peče se na vreloj masti i pre jela posipa šećerom u prahu)'. listopad m 'deseti mesec u.godini, oktobar'. listve -ava ž mn. 'lestve'. — Još uvik šantam kako sam ono pao s listava. listvice -ica ž mn. dem. od listve. lit lijem nesvr. 1. 'teći u mlazevima (kiša, suze, znoj i sl.)'. — Tri dana već kiša lije. 2. 'toćiti, sipati'. — Ko će vam llt kad se ja udam? 3. 'izrađivati predmete sipajući topljeni materijal u kalupe (npr. vosak)'. — Za Uskrs su lili jaja od šećera. litanija ž 1. (crkv.) 'jedna vrsta molitve'. 2. 'grdnja'. — Ala mu je ta očitala litaniju 'izgrdila ga'. 3. 'dugo i dosadno nabrajanje i pričanje'. — Mogla bi se već manit te tvoje Iitanije. litina ž 'usevi'; plodovi i prinos od zemlje u toku jedne godine'. — Kaki su izgledi za ovogodišnju li'tinu? litni -a -o 'koji se odnosi na leto'. — Litna kiša baš nije dobra za usive. lito s 1. 'godina'. — Dva lita sam đubrio onu zemlju u ugarnicama, a tek trećeg lita sam dobio pravi rod. 2. 'najtoplije od četiri godišnja doba'. — Izr. Na kukovo ~ 'nikada'; mlado ~ 'Nova godina'. litorast -i/-a m 'mladi izdanak na grani'. — Trišnja već tira mlade litorasti. litos pril. 'u toku ovoga (prošlog ili idućeg) leta (tj. onog koje je bliže)'. — Litos si tražio, a sad kažeš da ti ne triba. litošnji -a -e 'koji se odnosi na proteklo leto'. — Nema više litošnji duga. Izr ~košulja 'košulja koja se nosi leti (od domaće tkanine)'. litra ž 'litar'. — Mi litru po litru dok se nismo navukli. litraška/Iiteraška obično: ~ boca 'flaša od jedne litre'. litrenjača ž 'stakleni sud od litre, litrenjak'. livača ž 'leva ruka'. — Ako te ja dovatim s ovom mojom livačom! livak -vka m 'levak'; gvozdeni ~, cakleni —. 2. 'oluk'. — Sveli smo kišnicu na jedno misto livkom sa salaša. livak -aka m 'levoruk, levak'. — Janko je livak, a desnom rukom puca kad iđemo u lov. 2. 'konj koji se preže sa leve strane'. — Ne preži vranca s te strane, on je livak. livat livam nesvr. v. lit. livča ž 'levča'. — On mene pu! kandžijom, pa, pu! kandžijom, a ja njeg samo pokatkad livčom. loćkav -a -o 'mokar i blatnjav'. — Di ćeš napolje na ovo loćkavo vrime? loćkat se -am se nesvr. 'prljati se, prskati se na blatnjavom putu'. — eno, patke se loćkaje u baricama na putu. loćkavica ž 'mokar i blatnjav put, lapavica'. — Ni kera ne bi istirala na vaku loćkavicu. lofrat lofram nesvr. 'skitati'. — Ka(d) će ta skuvat užnu, kad cilo prija podne lofra po selu?! logoš m a) vinova loza koja se gaji plantažno; b) 'nekoliko čokota loze, obično u dvorištu, koji se podižu na stubove da bi se napravila hladovina'. logoš m 'dezerter (u austrougarskoj vojsci)'. mađ. logos.

logov m 'treći konj u sprezi (može da bude i ždrebe koje se uči na vuču pa se veže na logov)'. — Vidim ja da si se ti latio posla ko i ono ždribe na logovu. logovac -ovca m 'vrsta plesa na melodiju bećarca'. logovat -ujem nesvr. 'izbegavati vojnu obavezu'. — Neću ić u katane, makar dvi godine logovo. lokat loče(m) nesvr. 1. 'piti vodu ili drugu tečnost (o psu, mački i sl. životinjama)'. — Eno, ostavila si otvoren špajc, pa ri mačke mliko loču. 2. 'prekomerno piti, opijati se'. — Ne znam ni ja di je, već tri dana digod loče. lokna ž 'uvojak, kovrdža'. — Nosila je dugo dugačke lokne. lolat se lolam se nesvr. 'živeti kao lola, provoditi vreme u skitnji, piću i veselju'. —Zadržo je novce da bi se mogo lolat naokolo. lolin -a -o 'koji pripada loli'. Izr. Lolin tebi 'grdnja, psovka'. lolo (voc. lole) m 1. 'čovek koji provodi vreme u kafani i besposličenju, koji voli noćni život, bekrija, skitnica'. 2. 'reč odmila'. — Lole jedan nanin. lonac lonca m 'valjkasta posuđa, s jednom ili dve drške, veće visine nego širine: zemljani ~, gvozdeni ~. Izr. bit svakom loncu poklopac 'metati se u sve'; strpat sve u jedan — 'pomešati sve zajedno'; mali ~ friško prikipi! Rugala se tiganjica loncu, a obadvoje Crni! u dva lonca gledat 'razroko gledati'. lonče -eta s v. lončić. lončekanja ž v. lončina. lončić m 1. dem. od lonac 2. 'posuda ža piće'. lončina ž augm. i pogrd. od lonac. londžovat -ujem nesvr. 'vezati mladog konja na dugačko uže i goniti ga u krug ~ radi uvežbavanja kasa'. lopara ž 'okrugla drvena pekarska lopata (izdeljana ujedno sa đržaljem za vađenje hleba iz peći)'. loparica ž 'mala lopata za čišćenje valova'. — Najpre loparieom očisti alov, p onda njifu uspi prikrupu. lopata ž 'ručna alatka sa držaljem i donjim pljosnatim proširenim delon za zgrtanje ili presipanje sipkih materija: gvozdena ~ drvena ~ lopatat -am nesvr. 'obavljati određeni posao lopatom'. — Lopatali smo pisak i baš nam je dosta. lopatica ž 1. dem. od lopata. 2. 'daščica na vodeničkom kolu'. 3. 'pljosnata trouglasta kost za koju je pričvršćena ruka kod čoveka ili prednja noga kod životinja. lopov -ova m 1. 'onaj koji krade, lupež, kradljivac: 2. 'lola, prepredenjak, mangup: — A on, lopov nikaki, kad god se napije, kupi ženi cvića da joj se ulaže. lopovluk m 1. 'p isvajanje tuđe svojine, lopovski postupak, krađa: 2. 'nečasno, nepošteno, nepošteno delo: — Ne baviš se ti, sinko, kakim lopovlukom kad fu tom ništa prodaješ, a znam da nikak. dućan nemaš?! lopovski pril. 'na lopovski način, kao lopov'. lopovski -a -o 'koj se odnosi na lopova; koji je svojstven lopo ma: ~ družina, ~ banda'. lopuža ž i m 'velik; lopov, nevaljalac, pokvarenjak'. — Mož on obećavat šta oće, al u moju kuću nek ne dolazi, jel za mene je lopuža i ništa drugo. lora ž 1. 'mali vagonet u ciglanama'. 2. 'dresina bez motora, na ručni pogon (kreće se na šinama)'. lorber m bot. lovor, Laurus nobilis'. loška ž v. forma (2.). — Kupila sam kumašnu maramu za glavu, pa mi triba i jedna nova Ioška od tvrde artije (So, Alj). lotra ž (obično u mn.) 'stranica na kolima (od drvenih letvica ili dasaka)'. — Na njivi je ostalo kuruza još samo za jedna lotra. lotroš m 'odrpanac, lenjivac, skitnica'. ~ oma da si išo natrag u kuću, umi se i očešljaj, nećeš mi valdar ić na sokak ko kaki lotroš. lovac lovca (mn. g. lovaca) m v. lovas. — Ako nema zecova, ima lovaca. lovas -asa m 'čovek koji lovi; onaj koji se rado bavi lovom'. — U nedilju za lov se skupilo skoro dvaest lovasa. loza 1. 'vinova loza, Vitis vinifera'. 2. 'rod, vrsta, koleno, porod, porodična grana'. — Stigo nam je unuk, pa nam loza neće nestat. Izr. ženska ~ 'potomstvo ženskog člana porodice'; muška ~ 'potomstvo muškog člana porodice'; izumrla ~ 'izgubilo se potomstvo'; ostavit lozu na rod, na bokal 'pustiti lozu na pupanje'. loža ž 'posteljica, placenta'. — Otelila se krava, al ne znam zašto joj loža nije ispala.

lubanja ž 'lobanja'. — Velika glava, pa je i iubanja taka. lubarda ž 1. 'starinski top'. — Dida su nam pripovMali o lubardama, kako su pucali. 2 lobanja (pogrd.)'. — Biće vako i nikako drugačije dok je na meni ova moja lubarda. Izr. Puca mi lubarda 'boli me glava'. lubendinja ž (šalj.) 1. 'izmišljeno voće gde bi dinja i lubenica bile zajedno, dve stvari koje ne mogu zajedno'. — Baš si ti jedna lubendinja, tio bi kupit a da i novci ostanu. lubenica ž bot. 'Citrullus vulgaris'. lubura ž 1. 'korpica od pruća (za hleb, jaja, voće i sl.)'. — Nosi luburu s jajima u špajc. 2. 'pletena košnica od rogoza'. — Ove godine ćemo samo iz jedne lubure vadit med. lucifer m 'vođa đavola, nečastivi'. luckast -a -o 'sulud, budalast, nastran'. — Šta oće ta Iuckasta Marga? luckasto pril. 'nastrano, osobenjački'. — Tako on živi samački i luckasto. lucprda ž 'luckasta ženska osoba (pogrd.)'. — Niko nije mogo š njom izać na kraj, od nikog vrimena bila je prava lucprda. lučan -čna -čno 'koji je začinjen lukom'. --Ko da je priviše lučna divenica. luče -eta s 'naziv od mila za osobu bilo kog pola'. — Voliš li me, luče milo?! lud luda ludo 1. 'umno poremećen, duševno bolestan'. — Nije se on lud rodio. 2. 'glup, nepromišljen, nerazuman; neuravnotežen, pust'. — Jesi I čuo šta je uradio onaj Iudi Vranje ~ dopratio se na salaš s tamburašima, a onda puštio vaške na nji. Izr. bit ~ za kim 'silno voleti koga'; luda kuća 'haotično stanje'; ne budi ~ 'kaže se nekome ko je daleko od stvarnosti'; obećanje ludom radovanje 'ne treba se oslanjati na obećanja'; pravi se ~ 'pretvara se da ne zna, ne vidi, ne čuje'; ~ ne zna za šalu; ~ se sam fali; ~ i dobar čovik to su braća rođena 'oba stradavaju'; ~ se u oči fali; ~ ko i pust 'treba se kloniti od njih'; ~ popo, luda i pridika! kad je ~ ne budi mu drug! s Iudim se nije šalit; nošalji ludog u vojsku, pa sidi i plači. Ko se ~ rodi, ~ i umre! Mlado ludo, a staro nema pameti! luda ž i m 1. 'umno poremećena, duševno obolela osoba'. — To je naša seoska luda. 2. 'ograničena, glupa osoba, budala; lakoverna, naivna osoba, koja služi za uveseljavanje'. — A ja luda povirovo da si mi poklonio konja! 3. 'reč odmila'. — Šta to radiš, ludo moja lipa? Izr. Ko ludi sudi, tog luda poludi. ludica ž i m dem. od luda. ludirat se ludiram se nesvr. 'činiti ludosti, neozbiljno se ponašati, zbijati šalu'. — Nemojte se srdit, ne vidite da se on samo ludira. ludit -im nesvr. 'činiti ludim, dovoditi do ludila, zaluđivati'. — Kad se napije samo tuče tu ženu, sirota počela je već ludit. ~ se 1. 'ludirati se'. — Samo se ti ludi prid svitom, pa će koji te ne znadu pomislit da nisi ko što triba. 2. 'praviti se nevešt, lud'. — Badavad se ti ludiš da ne znaš kopat, al motika te neće obać. ludo pril. 'besmisleno, nerazumno, glupo'. — Da je više pazio na sebe, nije moro tako ludo poginit. ludoglav -a -o 'lud, nastran'. ludorija ž 'glup postupak, Iudost'. ludost -osti ž 'nerazuman, nepromišljen čin, postupak'. ludov -ova m 'ludak, budala'. — Ja nisam većeg ludova vid(i)Ia od njeg, cile nedilje radi i onda za jedno veče sve što je zaradio pobaca svircima. ludovat ludujem nesvr. 1. 'činiti ludosti, ponašati se nerazumno, dirati se'. 2. 'strasno voleti, želeti'. — Mož Joso ludovat za Katom koliko oće, kad ona ne mari za njeg. luđak -aka m 'ludak'. Izr. Teško pametnom kad ga luđak pita! luđakinja ž 'ludakinja'. — Ako je svaki dan pijan i lud, nisam ja njegova luđakinja ~ zato sam ga i ostavila. lug luga m 1. 'pepeo'. — Pazi da ti vitar ne raznese lug s lopate. 2. 'ceđ, Iukšija'. — Tušta je luga bilo a malo masti, zato malo peče sapun. lugav -a -o 'siv, pepeljast'. — Otkud vam ta lipa lugava mačka? lugar -ara m 'čuvar šume'. lugarov -a -o 'koji pripada lugaru'. — Kuća usrid šume je lugarova. luk (mn. lukovi) m 'zeljasta biljka sa podzemnim stablom oblika lukovice koja je u velikoj upotrebi u ishrani'. Izr. bili — 'češnjak Allium sativum'; ~ i voda 'prazna priča''; ni ~ io, ni ~ miriso 'pravi se nevešt, kao da ništa ne zna'; udario tuk na ~ 'sukobila se dva jednako tvrdoglava i jaka protivnika'; crni — 'Allium cepa'. lukac -kca m 'luk'. — Moj lukac je već sav niko.

luktirat luktiram nesvr. 'provetravati'. — Nemoj zatvarat vrata, luktiram sobu. ~ se 'osvežavati se na vazduhu". lula ž 'cevasta naprava za pušenje sa poluIoptastim proširenjem na jednom kraju u kome sagoreva duvan'. Ako sam ti poklonio lulu, neću ti dat da mi u potaji i duvan popušiš. Izr. Stiva ~ 'lula napravljena od istiva i sa dugackim kamišom'; Ne vridi ni po lule duvana 'baš ništa ne vredi'. lulaš -aša m 'duvan za lulu'. — evo ti malo lulaša, nema duvana za cigarete. 2. 'čovek koji pravi lule'. lulica ž 1. dem. od Iula. 2. 'cev u kazanu za pečenje rakije (koja prolazi kroz vodu radi hla lumperaj -aja m 'pijanka, bančenje, terevenka'. — Mislim, sine, da je i tvog lumperaja već dosta. lumpovat -ujem nesvr. 'provoditi vreme u gostioni uz piće i pesmu, bančiti, terevenčiti'. — Prodo je vola pa sad lumpuje. lunjat lunjam nesvr. 'besciljno ići, lutati, skitati (se)'. — Nemoj lunjat oko njezinog saIaša, sramota je! ~ se 1. v. lunjati. 2. 'jedva se kretati od iznemoglosti, vući se'. — Kako, jadan, da potrči kad se jedva lunja za nama. lupa ž 'snažni tupi zvukovi pri udaranju, tutnjava, tresak'. — Ko da se čuje nika lupa na tavanu?! lupača ž 'žena koja priča mnogo, ali bez mere i smisla'. — Ko bi taku lupaču naslušo. lupanje s gl. im. od lupat. lupat Iupam nesvr. 1. 'udarati, tući u što'. — Led Iupa u cakla. 2. 'razbijati, lomiti'. — Opio se pa lupa po kući sve što mu pod ruku dođe. 3. 'kucati jako i ubrzano (o srcu)'. — Od strava mi srce lupa. 4. 'govoriti besmislice, lupetati'. — Zato i lupaš svašta, jel stalno melješ. Izr. to mu se Iupa o glavu 'sveti mu se, ispašta' ~glavu 'naporno razmiljati o nečemu'; šta lupaš ko da si pamet kod kuće zaboravio. luperda/luprda ž v. lupača, lucprda. — Ćuti bar malo, Iuprdo jedna! lupinja ž 'lupina, ljuska (od jaja, oraha)'. — Smrskalo mi se jaje i samo je lupinja ostala u ruki. lupit -im svr. 1. 'oglasiti se lupom, treskom'. — Vrata su Iupila digod. 2. 'udariti'. — Lupi ga po nosu! 3. 'reći nešto nepromišljeno, neku besmislicu'. — Lupio pa osto živ! Izr. ~ glavom o zid 'doći kasno do saznanja o nečem neprijatnom'. ~ se 'udariti se'. — Sigrali smo se vije, pa sam se udario o drvo. lupkat (se) -am (se) nesvr. dem. od prema lupat. lušija ž v. lug (2.). — Kazala sam ti da lušiju ne proliješ po travi, sva je izgorila.

LJ
ljaga ž 'sramota'. — Mož ona sad radit šta oće, al čitavog života će je pratit ta ljaga nepoštenja. Izr. sprat ljagu 'skinuti sramotu'. ljagav -a -o 'sraman, sramotan'. — Nisam mislio da imam posla s tako ljagavim čovikom?! ljeljo 'dodatak u pesmama koje pevaju „Kraljice"? — Mi selu iđemo, ljeljo, selo od nas biži, Ljeljo. ljigav -a -o 1. 'koji klizi kad se uhvati rukama, neprijatno, neugodno sklizak (vlažan i sluzav)'. 2. 'koji nema ponosa; koji izaziva prezir, gađenje, odvratan'. ljigavac -avca m 'onaj koji je ljigav, beskarakteran'. ljigavo pril. 'na ljigav način, bedno, beskarakterno'. ljiljan m bot. Lilium candidum, biljka sa velikim mirisnim cvetovima, krin. ljiljanov -a -o 'koji pripada ljiljanu'. ljosnut -nem svr. 'pasti udarivši jako o nešto, tresnuti'. -— Bartul je trčo za njim, nije vidio baru, oklizne se i kad je onda ljosnio. ljubav ž 1. 'osećajna vezanost za osobu suprotnog pola; predmet takvog osećanja, voijeni muškarac ili ženska osoba'. — Ča Vranje i sad još pokadkad spominju svoju prvu ljubav. 2. 'privrženost, odanost, naklonost za koga ili što'. — Sve šta je, al konji su mu bili najveća ljubav. Izr. za ~ (ime) božju 'uobičajena izreka prilikom usrdne molbe'; za tvoju (njegovu) ~ 'radi tebe'; čist račun duga — 'uređeni odnosi osnova su prijateljstvu'.

ljubezan -zna -zno 'koji je u ophođenju prijatan, srdačan, mio'. — Ljubezna Gospe, moli se za me. ljubežljiv -a -o 'koji se voli ljubiti'. — Ta, on je već ko mali deran bio ljubežljiv. ljucki -a -o 1. 'koji se odnosi na ljude, čovečji: divan, društvo'. 2. 'svojstven plemenitom čoveku, dobar, čovečan, osećajan, pošten i sl.'. Niko se u toj nevolji nije našo da mu kaže koju lipu ljucku rič. Izr. O, ljudi ljucki! 'u izrazu čuđenja'. ljucki pril. 'na ljudski način, kao što dolikuje čoveku'. — Vladaj se ljucki, ko i drugi pošten svit! — Ljucki kaži ko što čovik divani. ljubičica bot. Viola odorata, biljka s ljubičastim cvetom prijatna mirisa. ljubidrag m bot. 'ukrasna biljka Tropaellum'. ljubimac -mca m 'onaj koji je najmiliji'. — Evo, iđe đidin najmlađi unuk, didin ljubimac. ljubimče -eta s dem. od ljubimac, ljubimica'. ljubimica ž 'ona koja je najmilija'. — I na samrti je želila da vidi još jedared svoju ljubimicu, najmlađu ćer. ljubit (se) ljubim (se) nesvr. 1. 'davati poljubac, celivati'. — Ljubio je didi ruku. 2. 'voleti'. — Ne mož da je ostavi kad je ljubi od sveg najviše. Izr. ljubi ga nana rođenog 'jako ga voli'; ljubim ruke 'pozdrav dece i mlađih, upućen starijima (s tim što mlađi ljube ruke starijima, a oni odgovaraju: fala, fala, rano)'; ni božji grob se ne ljubi badavad! 'ništa bez novca'. ljubomora ž 1. 'osećanje duševnog bola zbog sumnje u nevernost partnera u braku ili u ljubavi uopšte'. — Pije i oprja se zbog ljubomore. 2. 'neraspoloženje, zavist zbog pažnje ili naklonosti, koja se ukazuje nekome ili nečemu drugom, netrpeljivost prema suparniku'. — Ljubomora ga uvatila, zato što mu je Blaško oto curu. ljubomoran -rna rno 'koji oseća ili izražava ljubomoru'. — Otkako smo se svi počeli vlše bavit sa malim sinom, naša ćerka ko da je postala ljubomorna. ljubomorno pril. 'na ljubomoran način, s ljubomorom'. — Nije on to tajio, ljubomorno se pokazivo prid svakim. ljubopitljiv -a -o 'znatiželjan'. — Znam koliko si ljubopitljiv i da bi pito za nju, samo da ti nisam zabranio. ljubopitljivo pril. 'znatiželjno, radoznalo'. Ništa mi ne kaže, samo ljubopitljivo gleda u mene, đenja rakije)'. — Lulo moja lulice, srebrom okovana, ja bi na te pušio, al nemam duvana! (nar.). ljuda ž v. ljudeskara. — Kaka je to ljuda, vrata zaglavi kad stane u dovratke. ljudeskara m augm. i podr. od čovik. — Njegov brat je nimak, al kaka je to snažna ljudeskara, to triba vidit. ljudi (G. ljudi) m mn. od čovik. Izr. Ljudima se triba znat uvuć u volju 'pronaći pravi put do čoveka'; ~ s livkom u glavi 'alkoholičari'; Koliko ~ toliko ćudi! ljudina ž augm. od čovik; karakteran, izvanredan čovek. — E, Ivane, znao sam da si čovik, al nisam virovo da si taka ljudina. ljulja ž 1. 'kolevka'. — Neće da spava brez njezine ljulje. 2. 'ljuljaška'. — Ajde malo na ljulju, al nemoj zdravo da se ljuljaš. ljuljačka ž 'naprava za ljuljanje (viseća ili dr.); sedište u kojem se može ljuljati'. — Napravili su mu ljuljačku od štranaga. ljuljat ljuljam nesvr. — Ljuljaj je malo, pa će prija zaspat. ~ se 1. 'njihati se'. — Ljulja se voz, sa će se izvrnit. 2. 'biti nesiguran, nalaziti se pred padom'. — Kažu da se naš zabat zdravo ljulja i da neće dugo. lzr. Ljulja mi se u glavi 'zanosi se, hvata nesvestica'. ljuljkat (se) -am (se) svr. dem. prema ljuljat (se), ljuljuškat (se). ljuljnit -nem svr. prema ljuljat. ~ se prema ljuljat se. ljuljuškat (se) -am (se) nesvr. 'ljuljkat (se)'. ljusk(u)ra ž 1. 'komušina, ljuska sa klipa kukuruza'. — Natribila sam nove ljuskure, pa ćemo prominit u postelji. 2. 'kora, opna kojom su obavijeni plod, seme biljke, jaje i sl.' — Baci ove ljuskure od jaja. ljuskurica ž dem. od ljuskura. ljuštrit (se) ijuštrim (se) nesvr. 'ljuštit (se). — Tako su mi se zimus smrzle noge da mi se počela koža ljuštrit. ljutina ž 1. 'neraspoloženje, ljutnja'. — i tebe bi spopala ljutlna kad bi vld(i)la kako ti se sin valja u pravu. 2. 'gorušica, žgaravica'. — Juče je štogod licnio, pa ga danas mori ljutina.

M
maca ž 'mačka (odm.)'. macan m 'mačak (odm.)'. Macedonac -nca m 'Makedonac'. Macedonija m 'Makedonija'. Macedonka ž 'Makedonka'. macica ž dem. od maca. macin -a -o 'koji pripada maci'. macit se maci se nesvr. 'kotiti se (mačka)'. mackat -am (se) nesvr. 1. 'crtati, farbati'. 2. 'stavljati pomadu na lice'. mačak -čka (mn. mačkovi) m 'mužjak mačke'. Izr. povuć mačka za rep 'mnogo se namučiti oko nečega, stradati'; obilazit ko ~ oko divenice 'ne usuđivati se prići nečemu; vrti se ko ćoravi ~. mače -eta 'mladunče mačke'. Ni kučeta ni mačeta 'nikoga ko bi se brinuo (o nekome)'. Prvi se mačići (štenci) u vodu bacaje 'ne treba se plašiti početnih neuspeha'. mačji -a -e 'koji se odnosi na mačke, mačiji'. Izr. ~ kašalj 'beznačajnost, sitnica'. — Moraćeš se dobro poduvatit, jel to nije ~ kašalj. mačka ž 1. 'domaća životinja iz porodice mačaka, Felis domestica'. 2. 'krzno koje se nosi oko vrata kao deo odeće'. 3. 'malo sidro (služi za vađenje vedra iz bunara kada se otkine sa užeta ili šibe)'. Izr. Žive ko ker i ~ 'u stalnom neprijateljstvu', mačku u džaku kupovat 'uzimati nešto neviđeno'. mačketina augm. i pogrd. od mačka'. mačkica ž 1. dem. od mačka 2. 'ime odmila ženskoj osobi'. — Kažete da je Roza mala, pa jeste, al je slatka i umiljata ko mačkica. mačukata ž 'raščupana, neuredna (žena)'. — Teško će Marko štogod š njom uradit, ona je taka mačukata, pa ni o dici ne vodi brigu.. mać(u)va ž 'maćeha'. — Otac mu dovede maćvu, zlu i naopaku ženu, ko da se za maćvu rodila. mać(u)vin -a -o 'koji pripada maćehi, maćehin'. maćuvinski -a -o 'maćehinski'. — Curi je dosadio maćuvinski život, pa je očla od kuće. maćuvinski pril. 'maćehinski'. — Rođena je ona mater tom ditetu al se tako maćuvinski ponaša. madež m 'mladež, naevus'. Madžar -ara (mn. Madžari) m. 'pripadnik mađarske narodnosti, Mađar'. madžarac -rca m 'vrsta plesa'. madžarat -am nesvr. 'govoriti nejasno i nerazumljivo'. — Kaži mi, brate, kratko i jasno: šta oćeš, nemoj mi tu vazdan madžarat. Madžardžekanja m augm. i podr. od Mađar. Madžarica ž 'pripadnica mađarske narodnosti, Mađarica. mafio m 'muška osoba podložna svačijem uticaju („vezana vreća"), smetenjak'. — Bio je i ko deran i ko momak vridan i sposobanj a otkako se oženio posto je pravi maflo, pa ga žena voda ko medvida. magadit -im nesvr. 'oskudevati'. — Šta vridi što je dobar radnik kad sve popije što zaradi, pa mu i žena i dica u svemu magade. magarac -arca m 1. zool. Equus asinus 2. a. 'čovek slabe pameti, budala, glupak (pogrd.)'. b. 'tvrdoglav, jogunast čovek (pogrd.)'. magarčić m 1. dem. od magarac 2. 'štipaljka za veš'. — Donesi magarčiće, prostrićemo košulje da se suše. magarčina m augm. i pogrd. od magarac. magarčit -im nesvr. 'postupati s nekim kao s glupakom, podvaljivati (kome)'. ~ se 'ponašati se neprilično, praviti gluposti; biti

žrtva podvale'. magare -eta s 'mladunče magarca'. magareći -a -e 'koji se odnosi na magarce, koji je kao u magarca: ~ pamet, ~ uši. magareći pril. 'kao magarci, glupi'. magarećnjak -aka m v. veliki (magareći) kašalj. magarence -eta s dem. od magare. magarica m 'ženka magarca'. magaricin -a -o 'koji pripada magarici, koji potiče od magarice' ~ mlfko'. maglaisat -šem nesvr. 'bežati'. — Ne maglaiše od ila, već od rada. Gledaj Tomu, kako maglaiše čim je čuo za batine. majtlan majdati m 'rudnik'. — Prošlog miseca na jednom vašaru našli smo pravi majdan bili prasica. Izr. zlatan ~ 'neiscrpan izvor'. majka ž 1. 'baka (majčina i očeva mati)'; 2. 'stara žena'. — Jedna majka je tražila od mene vode. majka ž 1. 'mati'. 2. 'osoba koja štiti i pomaže (fig.): ~ sirotinjska. Izr. žalosna ti ~ 'kaže se nekom koji je dostojan sažaljenja; ko od majke rođen 'go'. ~ božja 'Bogorodica'; majku mu staru 'blaga grdnja, umesto psovke'; bit pijan ko — 'biti sasvim pijan'; časna ~ 'igumanija'. majkin -a -o 'koji pripada majci'. — Svi smo mi majkina dica. majkin -a -o 'koji pripada majki, babi, staroj ženi'. ~ dušica. bot. bilj'ka iz porodice usnašica, Thymus'. majstorać -aća m 'dobar, ugledan, majstor'. majstorisat -išem nesvr. 1. 'raditi kao majstor zanatlija. 2. 'dovijati se, nešto izvoditi'. — Kate, vidi di su dica, zdravo su se umirila, cigurno štogod majstorišu. majur m 'veliko poljoprivredno gazdinstvo sa zgradom za stanovanj'e i svim ekonomskim zgradama'. mak maka m 1. bot. Papaver somniferum 2. 'boja u kartama, žir'. — Nemam tikve, moram iz maka krenit. Izr. Makom pogače; makom nasuva. makac samo u izrazu: ni ~, 'ni smesta'. Ni makac dalje, ako ti je život mio! ma kad, ma kada 'bilo kad, svejedno u koje vreme'. — Ma kad odem kod nji, a Roze nema kod kuće. makaki -a -o 'bilo kakav, svejedno kakav'. — Makaki bio, al poklon nek je. makako 'na bilo koji način'. — Makako znaš, dođi, jel biće zdravo lipo veselje. makar vezn. a. 'bar, najmanje'. — Oženio se Mij'o, kažu da mu je žena makar pet godina starija od njeg: imaće sriću u konjima! b. 'bilo, ma'. — Makar ko da dođe, samo da ne bidnem sama. Donesite makar šta, samo nemojte doć prazni rukivi. makaze makaza ž pl. t. 1. 'škare'. 2. 'dećja igra'. (Deca stanu pojedinačno kod stabla. Jedno od njih nema svoje stablo i dok ostali menjaju svoja mesta, igrač bez stabla nastoji da zauzme mesto onoga koji pretrčava za drugo stablo)'. makazice -ica ž mn. dem. od makaze. maklja ž 'nož s drškom sa oba kraja sečiva (za deljanje i struganje duga za bačve i dr.)'. makljat -am nesvr. 1. 'deljati, strugati makljom'. 2. 'tući'. — Kad ga onda počo vilištanom makljat, samo je udaro nije ni gledo oće 1 ga osakatit. 3. 'bežati'. — Baćo su pustili kerove s lanca, a on kad je onda počo makljat ko da j'e zec. 4. 'halapljivo jesti'. — Vi nikog ne čekate, već samo sili i makljate. ~ se 'tući se, udarati se'. — Dica se makljaje, triba i(h) razvadit. makljavina -e ž 'velika tuča'. — Da si noćos bio na balu, vidio bi kako je oko ponoći bila makljavina, sviid su letile boce i stoci. makovina ž 'sok od maka (davao se dojenčadima da bi bolje spavala)'. makovnjača ž 'pogača, pita s makom'. mal pril. 'umalo, zamalo'. — Mal ti nisam kazala i štogod goreg. malčak/malčice pril. 'sasvim malo, pomalo'. — Da je od ovog malčak i za moju sirotu nanu. malecak -cka -cko 'dem. od malen'. malecan/malecan -cna -cho dem. i podsm. od malen. maličko pril. 'vrlo malo, malko'. — Mogla si makar maličko dat Josi, brat ti je.

malko pril. 'malo'. — Daj bar malko? — Ni malko ti ne dam! malne pril. 'gotovo, skoro'. — U tom selu su malne polak paora međusobno rodovi. malopre pril. 'pre kratkog vremena, maločas'. — Ivane, iđi friško kući, malopre su te baćo tražili. malj malja ž 1. 'drveni valjak prav(ougaon)og oblika (vis. oko 30 cm i prečnika 10—15 cm.) za nabijanje zemljom zidova i podova'. 2. 'drveni čekić'. Izr. Ko maljom po glavi 'neočekivanom i neprijatnom jznenađenju'. maljica ž 'mali drveni malj'. — Bačvar je ravno maljicom nabij'o obručove. maljić -ića dem. od malj. mama ž 'mati'. — Ona je oca zvala baćo, a mater mama, a sva njezina braća su mater zvali nana. mamaljuga ž 'vrsta j'ela od kukuruznog brašna, kačamak, palenta'. mamit mamim nesvr. 1. 'obećanjima, često prevarom, obmanjivanjem činiti da neko nešto radi, da nekud dođe'. — Birtašica je svojim pogledom mamila muškarce u mijanu. 2. 'vabiti (o životinjama)'. — Pružo je ždribetu sino i mamio ga da uđe u košaru. mamuljat -am nesvr. 'gužvati'. — Nemoj tu lipu maramicu već toliko mamuljat, ako ti ne triba onda je metni u džep. mamuran -rna -rno 'bunovan'. mamurluk m 'omamljenost posle pijanstva'. mamuza ž 1. 'ostruga'. — Lipo je igro, a na čizmama su mu zveckale mamuze. 2. 'rožnata izraslina kod mužjaka nekih ptica'. — Kad poidemo meso sa mamuze, onda razvlačimo krajeve mamuze, pa u čijoj ruki veća kost, taj će bit srićan (ili će mu se ispunit želja). 3. 'gvozdeni točkić za sečenje testa'. — Mamuzom sičemo samo krpice. mamuzat -am nesvr. 1. 'podsticati (konja) mamuzama'. 2. 'trzanjem dizgina smirivati, obuzdavati (uznemirenog konja ili koji je u galopu a neće mirno da pređe u lagani kas)'. — Zar ne vidiš, da su kola pritovarena i nisu krivi konji što su zapala, pa i nemoj već toliko mamuzat. mana ž 'nedostatak, pogreška, neispravnost'. Izr. bit pod manom 'imati kakav telesni nedostatak'; ~ srca 'bolest srca'. mandara ž 'jelo od masti, brašna i vode'. — Kad nemaš drugog ila, daj malo mandare, sirotinjske rane (Bj). mandrat -am svr. 'dirati, hvatati prljavim rukama'. — Nemoj mi tu mandrat dok se dobro ne opereš mandrav -a -o 'neuredan, prljav'. — Sav si mandrav od glave do pete. mandrljat -am nesvr. 'raditi nepažljivo i površno'. — Pažljivo je spremala i mećala svaku stvar na misto, jel kod nane nije smila mandrljat. mandula ž bot. 'badem, Prinus amygdalus'. — Strina vam je, di'co, donela punu kesu mandula. 2. anat. 'krajnik, tonsillae palatinae'. — Liza je u špitalju, vadiće joj mandule. mange samo u izrazu: — 'beži, nestani'. — Evo ti još jedan kolač, a sad mange! mangura ž 'sitan turski bakarni novac; para, novčić'. — Šta se Joso tura tu oko kupovine konja, kad znam da nema ni božje mangure. manit -a -o 'pomaman, mahnit, prek'. — Lajčo je manit i kad je trizan a da ga Bog sačuva kad se napije. manit manem svr. 'mahnuti'. manit se, manem se nesvr. 1. 'prestati (sa poslom)'. — Čim sunce zađe, ti se mani kopanja i dođi kući. 2. 'okaniti se (koga ili čega)'. — Šta se taj ker već ne mane lajanja, ne možem od njeg da zaspem. Izr. mani se luckastog divana 'ne mlati praznu slamu'; mani me se 'okani me se'. manjivat se manjivam se nesvr. 'prestati sa radom, završavati'. — Ajd, manjivajte se, već je mrak pao. marama ž 'četvrtast komad tkanine za pokrivanje glave (žene). Izr. ~ rojtoš 'marama od debele tkanine sa resama na krajevima (koristi se umesto kaputa ili drugih debljih ogrtača)'; ~ kajačica 'crna marama, povezuje se u žalosti'; tilorska ~ 'nose je u toplije dane mlade žene'; atleska ~ 'za svečane prilike (od svilene tkanine)'; ~ na dva kraja 'povezana je tako da se ispred brade, vezujući u isto vreme oba kraja, nalazi ravan mali čvor, a na obe strane po jedan kraj — izgleda kao leptir mašna'; maveska ~ 'pamučna marama zagasite plave boje (nosile su je starije žene)'; kumaška ~ 'marama od somota'; striganska ~ 'marama od astrahanske (čupave) tkanine'; ~ na ne vidiš grane 'utkane šare u svili'. maramčica ž dem. od marama. maramica ž 'džepna marama, rupčić'. maran -rna -rno 'marljiv, brižljiv, pažljiv'. — Maran svit ne dočeka da sunce grane, pa da onda iđe na poso. marc m 'treći mesec u godini, mart'.

marcelin -ina m 'taft svila'. Marin m 'praznik sv. Marije, Marijin dan (2. II)'. — Ko pođe na Marin u varoš, nek kupi jedno dvi sviće. marinski -a -o 'koji se odnosi na Marin'. — Luce, jel to marinska svića? marit marim nesvr. 1. 'obraćati pažnju na koga, što; voleti, brinuti se, hajati'. — Luka toliko trči za Marom, a ona baš ne mari za njeg; Di'co moja, majka se već svega nauživala, zato ne marim da mi dođekraj. 2. 'hteti,pristati, ne biti protiv'. — Oćeš li, komšija, u nedilju sa mnom na vašar? — Ne marim. marjaš m nekadašnji austrougarski sitan novčić. — Nemam ni marjaša 'biti bez novaca'. marod -oda m 1. 'bolesnik'. — Šta ćeš, pao sam s kola i već tri nedilje nema od mene većeg maroda. marš marša m 1. 'vojnička koračnica'; 2. 'uzvik na teranje psa'. marva ž 'goveda'. Izr. krupna ~ 'krave i volovi (bikovi)'; sitna ~ 'telad, junad; rogata ~; — Šta ne misliš, marvo jedna (o čoveku pogrd.)'. marvašit se marvašim se nesvr. 'razmetati se, šepuriti se'. — iđi, vidi ko se tamo marvaši prid svircima?! marvinče -eta s 'jedno grlo marve, stoke'. —U rukama čestitog čovika i marvinče je imalo vlše života. marvinski -a -o 'koji se odnosi na marvu, stočni'; ~ vašar 'sajam'; ~ peca 'stočna pijaca'. masan -sna -sno 1. 'koji sadrži masti, masnoće'; ~ sir; ~ soda; ~ meso; — čorba; 2. 'uprljan mašću, umašćen'. — Kako može sist za taki masan astal? — Ustanite da ga operem. Izr. nek se zna čija je kuća masna 'za onoga koji hoće da pokaže svoje bogatstvo'. iđe za mnom ko masna kesa! maslara ž 'prljava, neuredna žena, maslača' maslica ž 'sos od brašna, vode i belog luka. (jede se kao kaša sa hlebom)'. — Ako je i post, maslica baš nije rana za užnu. maslo s 'istopljeni puter'. —Znam ja da je tu i tvoje maslo 'ima umešane prste, kriv je za nešto'. masloš m 'zamazanko, prljavko'. masnica ž 'krvavi podliv od udarca, modrica'. — Od baćine ćuške su se vid(i)le masnice po licu. masno pril. 'izobilno, bogato'. — Nikad on nije išo doktoru; kad se razboli, doktor oma dođe u kuću, al dida su to masno plaćali. mast masta m 'neprevreo sok od grožđa, mošt'. mast ž 1. 'masna, u vodi nerastvorljiva supstanca u tkivu životinja i biljaka, proizvod dobijen topljenjem sala: svinjska —, ~ sa obare 'mast koja se nakon smrzavanja prikupi sa površine vode u kojoj se iskuvaju krvavice i švargla na svinjokolju'. mastalundžija m '(naoružan) momak koji na konju prati nevestu na svadbi ili pratilac bandašice na „dužijanci'". — Na mastalundžijama perlice od kumaše, a na konjima pantljike na zlatne grane. mastilo s 'masnoća, mast'. — Nfsmo baš tašta skupili mastila, nije vel(i)ko svinjče bilo a i slanina mu je bila dosta tanka. mašak -ška m 'najsitnije perje (paperje)'. Ja sam mojoj ćeri spremila za udaj uzgljance sve od samog maška. mašat se -am se nesvr. prema mašit se. mašćurina ž 'razni masni otpaci (od čega S5 kuva sapun)'. mašina ž 1. 'lokomotiva'. — Nemoj u prvi vagon do mašine. 2. 'voz'. — Žuri se, je 1 znaš da mašina ne čeka. 3. 'vršalica'. — Sutra će nam doć mašina; vrće kod nas dva dana. 4. 'šibica'. — Imaš li mašine da zapalim lulu? mašingevera ž 'mitraljez'. mašit se -im se svr. 1. 'posegnuti za čim; dohvatiti, uzeti'. — Nemoj da se mašiš, po običaju, prvi u zdilu. 2. 'dopreti, zaći u neku sredinu, dohvatiti se'. — Kad bi se mogo mašit neba, on bi i to uradio. maškara ž 'maskirana osoba'. — Ajde, friško, dico, evo iđu nam maškare 'običaj o pokladama i o Božiću'. mašlija ž 'traka, vrpca'. — Nemoj više plakat, kupiće tebi nana lipu i široku mašliju, pa kad je svežemo u kosu, bićeš najlipča med svom dicom. mater -ere ž 'mati'. — Eto, kaki je on sin, ostavio je bolesnu i staru mater, pa očo u svit. Izr. đavolsku (vrašku) ~ 'nikako, ni govora'; Kaki otac taki sin, kaka mater taka ćer. materice -ica ž pl. t. 'praznik matera (dve nedelje pre Božića)'. materičar m 'dečak koji čestita materice'. materičarka ž 'devojčica koja čestita materice'.

materin -a -o 'koji pripada materi'. materinstvo s 1. 'nasledstvo iza smrti majke'. 2. 'stanje žene majke'. — Njezino materinstvo je bilo nesrićno, sva su joj dica pomrla. mator -a -o 'koji ima dosta godina, star'. ~ divojka 'usedelica'. — Matora divojka je ko prorasto ren; nikom ne triba! matori, matora 'obično obraćanje u starosti muža i žene jedno drugome'; ~ konj 'raga'. matorka ž 'devojčica starmala'. ~ ima tri godine, a divani ko matorka. matorko m 'matorac, starmali'. matoro pril. 'kao mator, ozbiljno, starački' — Znam ja da on još nije u godinama, al tako mi matoro izgleda. matra ž 'donji deo utrobe'. — Ne mož on ništa teško da digne, kaže da ga već dosta dugo boli matra. mauna ž 'mahuna Lathyrus pratenis. mavat mavam i mašem nesvr. 'mahati'. — Maši, maši, al on ode na četri godine u katane. maveski -a -o pril. v. marama. mavez m 'pamučni konac plave boje'. maza ž 'razmažena osoba'. — Ne dirajte Ciliku, znate da je ona didina maza. mazač -ača m 'onaj koji maže, podmazuje'. mazačica ž v. kašika. mazalo s 'pomada (za ulepšavanje)'. — Ko je sklonio moje mazalo? mazan -zna -zno 'koji se mazi, razmažen'. — Baš je ta vaša mačka mazna, čim sidneš oma se strpa u krilo. mazat -žem nesvr. 1. 'prevlačiti ili trljati nekom mašću, tekućinom i sl. — Za pečenje kolača tepciju je nana naučila mazat. 2. 'krečiti (zgradu, sobu)' — Mazali smo danas obadva zabata. ~ se 1. 'prljati se'. 2. 'šminkati se'. — Bolje mu kupi štogod tamnije, manje se maže od svitle farbe. mazga ž zool. Equus hinnus. mazgica ž dem. od mazga. mazgov -ova m 1. 'mužjak mazge 2. (fig. pogrd.) tvrdoglav, nerazuman i neuredan čovek'. ~ on je mazgov, ne vridi mu ni divanit. mazit mazim nesvr. 'postupati sa nekim nežno i popustljivo, milovati'. — Mazi se, curo, još malo dok si kod tvoje nane. ~ se 1. 'umiljavati se'. 2. 'biti razmažen, ponašati se kao maza'. — Razmazili su jedinicu, pa samo povazdan kmeči. maznit -nem szr. 1. 'udariti'. ~ Zavridio jeste, al zato ga m'si moro tako maznit da padne sa stoca. 2. 'ovlaš se mazati'. — Mazni malo kefom ćošu iza vrata. mazno/mazno pril. 'kao maza, mazeći se'. — Taka joj je narav, još i divani mazno. maža ž 'vaga (decimalna)'. — Ti donesi, metnićemo na mažu, pa ćemo vidit koliko teži. maždit -i nesvr. 'rominjati, rositi (kiša)'. — Bolje iđi poslipodne, vidim kroz pendžer, napoljuje počelo da maždi! mažnja ž 'maženje, umiljavanje'. — Vidim, sinko, da m'si odranjen na mažnji, radiš ko kaki veliki. mećat mećem nesvr. prema metnuti. — Drž samo dobro zdil(i)cu, a ja ću mećat Izr. ~ klipove u točkove 'podvaljivati'. mećava ž 1. 'vetar sa snegom, vejavica, oluja'. 2. 'ono što se pojavljuje u suviše brzim naletima'. Izr. ide ko mećava 'brzo i mnogo jede'. meće s 'stočna žitna hrana (od mekinja, pomija i vode)'. med prep. 'među'. — Kako će bit u tuđem svitu, kad med svojima ne tribaš. med meda m 'sladak, gust sok koji stvaraju pčele'; lipov ~; bagremov ~; cvitni ~; Izr. teče mu ~ i mliko 'ima svega u izobilju'; ~ medeni (o čoveku) 'vrlo ljubazan'; pala mu sikira u ~ 'imao je retku sreću da nešto ostvari'; iz usta mu ~ teče 'blag na rečima'. meden -a -o 1. 'zaslađen medom'. 2. 'prijatan, ljubazan, umiljat'. medo -e m 'medved'. — igra medo na sokaku. meduljica ž 'medaljica (sa svetačkim likom, nosi se o vrpci ili lančiću na vratu)'.

međa ž 1. 'granica između dve zemlje, dva imanja ili područja'. 2. 'granica do koje se nešto proteže, mera koja do nečega doseže'. — Virujem ja tebi, al nana su kazali da ti je zasad međa do vrataca, a dok se bolje upoznamo, onda ćeš doć unutra. međaš -aša m 1. 'kamen ili drugi znak kojim se obeležava međa'. 2. 'vlasnik susednog imanja (u odnosu na suseda). mekan -a -o 'mek'. ~ kruv; ~ drvo ~ čovik 'čovečan, osećajan, nežan'. mekano pril. 'na mekan način'. — Tako mu mekano divane, ko da ga se straše. mekinjav -a -o 'naprašen mekinjama'. mekinje mekrnja ž mn. 'ljuske od samlevenog zrnevlja žita koje se odvajaju od brašna prilikom mlevenja'. Izr. Ne mišaj se s mekinjama, jel će te pojist prasici 'ako si sa ološem ~ nestaćeš'. mekušac -šca m 1. 'čovek slabe volje, slabić, neotporan čovek'. 2. 'orah s mekom ljuskom'. melak -aka m 'debeo kao utovljena svinja (pogrd. o čoveku)'. ~ Kako možeš volit tog melaka, naguro se pa ni ne izgleda ko čovik, već ko kako bure. meljava ž 1. 'mlevenje'. ~ imamo žita još samo za jednu meljavu. 2. 'žito spremno za mlevenje'. — Pazi da ne izmišaš meljavu sa žitom za sime. 3. 'prazan razgovor, brbljanje'. — E, moj, Ico, tvoja meljava radi li radi, al brašna nikad 'brbljati koješta'. meljat meljam nesvr. 1. 'gnječiti među prstima'. — Zašto meljaš taj šešir, oma da si ga ostavio na misto. 2. 'prljati, blatiti'. — Baš moraš čiste cipele meljat i po najvećem blatu gazit. 3. 'prevrtati sažvakanu hranu u ustima (ne gutajući je)'. — Ako nisi gladan, nemoj ist, jel vidim da samo meljaš po usti. mendro -e m 'đavo'. — Kad dica nisu dobra, onda i mendro odnese. menđuša ž 'minđuša'. — Čula sam da je kuma maloj Lizi kupila ffienđuše, a jeste 1 joj probušil uši, da i mož nosit? mengule pl. t. 1. 'alat za stezanje pričvršćen za podlogu'. 2. 'nevolja, zlo'. — Mani se ti tog posla, možeš se i sam uvalit u mengule. Sva se dala u mengule. Izr. Pao u ~ ko pretelj u prcov! mereš m 'jedno merenje ovršene pšenice (u vrećama) na decimalnoj vagi'. mesance -eta s dem. od meso; mali komad mesa'. — Sve je lipo pojila, samo joj je jedno mesance ostalo. mest metem nesvr. 'čistiti (metlom)'. Izr. ~ prid svojom kućom 'voditi svoju brigu'. mest metem nesvr. 'spremati neku hranu, mešajući žitku hranu, masu, mutiti'. mest se metem se nesvr. 'biti zahvaćen pometnjom, motati se, mutiti se'. Izr. Mete mi se po jeziku 'kad čega ne može da se seti, a zna'. meštar -štra m 'majstor, zanatlija'. meter m 1. 'jedinica za merenje dužine'. 2. 'naprava za merenje dužine'. 3. 'metrička centa (100 kg)'. — Ova tvoja krava je cigurrto teška pet meteri. metereški -a -o 'koji je zapremine od metera, sto kgr.: ~ džak. metla ž 'naprava za metenje, čišćenje; sirkova ~; Izr. nova ~ dobro mete 'svaki novajlija dobro radi'. metlar -ara m 1. 'čistač ulice'. 2. 'zanatlija koji izrađuje metle'. metlica 1. dem. od metla, mala metla'. 2. 'vrh iscvetane trske'. metlicat -am nesvr. 'čistiti malom metlom' (odelo od snega ili prašine)'. metnit metnem svr. 'staviti, položiti, smestiti'. Izr. ~ rep na krsta 'napustiti posao, odlutati'; ~ kupus, papriku, ~ zimnicu 'konzervirati za zimu'; ~ na sebe 'obući'; ~ na stranu 'odvojiti novac za štednju'; ~ užnu, večeru 'pristaviti da se kuva'. metvica ž bot. biljka jakog mirisa, mentha'. mica i mica ž 'vrsta društvene igre (sa zrnima kukuruza, pasulja, dugmadima i sl. koja se pomiču po pravougaonoj geometrimsjkoj slici. micika ž 'vrsta kape sa štitom iznad čela, kačket'. micina ž 'otok na vratu, zapaljenje limfnih žlezda, lymphadenitis'. micka ž i m 'prpbiralica u jelu ili u stvarima'. — Teško je njoj ugodit kad je ona u svačemu taka micka. mickat se -am se nesvr. 'ulepšavati se (pomadom i drugim sredstvima za uiepšavanje)'. — Otkako je prviput išla u kolo, samo sidi pridogledalom i mi'cka se. mider m 1. 'grudnjak'. 2. 'steznik'. mig m 'brz treptaj okom kojim se daje znak'. Izr. dat ~ kome 'dati na znanje'. migit -im nesvr. prema mignit. mi'gnit -em svr. 'dati znak okom, namignuti'.

migoljit se -im se nesvr. 'vrpoljiti se'. Ne možem te češljat kad se furtom migoljiš. 2. 'izmicati se nestajati'. — Dotleg se migoljio, dok se nije sasvim oslobodio. mijana ž 'gostionica, krčma, mehana'. mijo -e rn 'miš'. — Zatvaraj friško vrata da ne utrči kaki mijo. Mijolj m 1. 'Miholjdan, jesenji praznik, dan kada se sklapao jednogodišnji ugovor sa slugom (29. septembar)'. 2. 'majstorska tezga; radionica'. — Majstor su u mijolju od jutros. mijur -ura m 'mehur'. — Naduvo sam mijur, pa se sad imam š čim loptat. mikast -a -o 'onaj koji se pravi lud, nevešt'. — Samo ti njemu zapriti, pravi se mikast ne bi l drugi misto njeg uradio. Mikulaš m 'Dan sv. Nikole (6. decembar, deci se daju pokloni)'. milica ž v. mizinica. — Milica su dobili novo ruvo za Uskrs. milijun -una m I. 'milion. 2. 'vrlo mnogo, beskrajno mnogo'. — Ko bi ga znao kad je tamo milijun nji prošlo. milijunaš -aša m 'milioner'. milina ž 'dragost, posebni osećaj zadozoljstva'. — Nema za me veće miline nego kad upregnem moja dva vranca i kad pojure, mi'sliš da nogama zemlju ne dodirivaje. milinak -nka/milinko -a m 'ime iz poštovanja, kojim snaha naziva svoga devera'. — Milinko zdravo lipo pi'vaje. milit se -i se nesvr. 'biti drago (češće odrečno), sviđati se (kome)'. — Julka se ne pazi s Matom, pa joj se ne mili ni u bal ić. milkit -im nesvr. 'milovati'. — Gledaj, gledaj majku, kako milki jedinog unuka. ~ se uz povr. prema milkit. milom pril. 'na lep način, bez prisiljavanja'. milošća ž 'dar, poklon koji se daje iz ljubavi i naklonosti'. — Nemoj plakat, doneće tebi dida milošće iz varoši. mina ž 'mena (Mesečeva)'. — Ako je sutra mina, valdar će se i vrime prominit. mindrac -aca m u izrazu: uzeti (koga) na mindrac (podr.) 'detaljno protresti, ispitati'. Izr. Koga svit iizme na jezik, tog s mindraca ne skida priko noći! miništrant m 'dečak koji poslužuje sveštenika za vreme mise'. — Miništrant je zazvonio a svi su kleknili. miništrovat -ujem nesvr. 'posluživati sveštenika za vreme mise'. — Ja se baš nisam otimo da miništrujem. minta ž 'uzorak, model'. — Doćeš, pa ću ti dat mintu pa iskroj sama. mira 'onaj koji se pretvara, pravi se da je miran'. — Iz mire tri đavola vire! mirakula ž 'čudna stvar, čudan događaj, čudo'. — Ne volim kad nam taj Vranje dođe, on je uvik pun ni'ki mirakula. miran -rna -rno 1. 'koji ne narušava mir, koji se ne svađa, povučen, tih'. — Grga je svađalica, a njegov brat Marjan što god radi sve to mirno čini. Izr. — Bačka 'stvar je u redu'; mirne duše 'spokojno'. mirit mirim nesvr. 1. 'činiti, posredovati da se zavađene strane slože'. — Nije lipo da se rođena braća svađaje, samo se dajete svitu na jezik ~ počme dlda da i miri. 2. 'činiti da neko bude miran, utiaavati, stišavati'. — Čekajte malo, očo je Joso da keru da malo kruva, miri ga da nelaje. 3. 'dovoditi u saglasnost, navikavati na nešto'. — Gazde su uvik probale sirotinju uviravat da se mire sa svojim stanjem. ~ se povr. mirit -im nesvr. 1. a 'utvrđivati meru (velioinu, količinu, jaCinu nečega)'. —razdaljinu, ~ zemljište; ~ jakost rakije. Izr. triput miri, jedared siči! 'ništa ne činiti brzopleto' misečina ž 1. 'mesečeva svetlost'. 2. 'mesečna plata'. — Čim prvu misečinu primim, oma tebi vraćam zajam. misit -im nesvr. 'služiti misu (obred kod katolika)'. misnik m 'sveštenik koji služi misu (kod katolika)'. mističav -a -o 'koji je pun tragova (od nejednake boje, kada je u pitanju tkanina, ili od preležane bolesti na licu)'. — Bio je bolesan ko dite, pa je o(d) tog vrimena osto mističav po licu. misto s 1. a. 'prostor koji se može iskoristiti za smeštaj koga ili čega'. — Taka velika soba, a jedva smo krevetima našli misto. 1. b. 'deo prostora na kome se nalazi neko (nešto); stražarsko ~ ; ~ za pkpuče; ~ nesriće; — Marko, ti si sio na rhoje misto. 1. c. 'služba, nameštenje'. — Čim je okupator ušo u našu zemlju, svi su ovi naši izgubili misto. 2. a. 'predeo, kraj'. — Kad je kod nas u Bačkoj padala kiša, u planinskim mistima pado je snig. 2. b. 'naselje (selo, varošica, grad)'. Izr. bolno ~ 'neprijatna strana koga ili čega'; ugrijat ~ 'marljivo se prihvatiti kakvog posla'; mista! 'sklanjaj(te) se' smista 'odmah'; na svom mistu 'tačan, pravilan, (o ličnosti) čestit, valjan; radno ~ 'mesto vršenja službe' srce mu je na mistu 'zadovoljan je'; nezvanom gostu je ~ za vrati! misto prep. — Ne znam zašto ste misto bostana pod salašom, posijali di'tel(i)nu?! — Misto da učiš, kad si osto na salašu, ti

skupio dicu pa se sigrate. miš miša (mn. mišovi) m zool. Mus: domaći ~, poljski ~. — Baš je mali, al ja se zdravo bojim miša. Izr. slipi ~ zool. 'šišmiš Chiroptera'; tresla se gora rodio se ~ 'previše buke ni oko šta'; go ko crkveni ~ 'bez igde ičega'; pokiso ko ~ 'sasvim mokar'. mišalj -šlja m 'misao'. — Toliko me spopo mišalj o zidanju novog salaša, da ne možem po cilu noć oka da sklopim. miščinit -im se nesvr. 'pričinjavati se, činiti se'. — Miščini, Kate, da se naš deran zagledo u Josinu Katu; oće uskoro u našoj kući bit dvi Kate?! mišina ž 1. 'meh'. 2. augm. od miš'. 3. 'trbuh (obično velik), trbušina (podrug)'. — Ko bi reko da toliko stane u tu tvoju mišinu; ne daj Bože da si mi čovik. miškulancija ž 'smicalica'. — Čuvaj se Vranje ko žive vatre, on je uvik spreman za niku miškulanciju, p onda iđe po selu pa pripovida. mišlinger m 'zasejan kukuruz u strnište (postrna stočna hrana)'. — Ove godine je mišlinger bolji neg lani, bar da smo Više zasijali. mišljenje s — Moje je mišljenje da Vranje nije bio u pravu, makar vi njemu više virujete. mišnica ž 'mišica (na ruci)'. mit mijem (trp. prid. miven -ena -eno) nesvr. 'umivati, prati (obično glavu i ruke). — Ja mijem d icu, a ti spremi večeru. mitilj -ilja m 'zool. parazitske gljiste i bolest koju one prouzrokuju kod domaćih životinja, naročito kod ovaca i goveda: veliki ~ Fasciola hepatica; mali ~ Discrocoelium lanceolatum'. mitiljav -a -o 'koji boluje od mitilja, bolešljiv, slabunjav (podrug.)'. mitrađ m 'veštačko đubrivo'. — Jesenas smo na žito malo bacili mitrađa i sad se slabo pokazalo. mizinak -nka mizinko -a m 'dever (odm.)'. — Nane, mizinak vas zovu. mizinče -eta s 'najmlađe dete, mezimče'. — ico je mizinče čitavog komšiluka. mizinica ž 'zaova (odm.)'. — Mizinice jeste l pomuzli krave? miždrit miždri nesvr. 'tinjati, dogorevajući se smanjivati (kad u lampi ponestane petroleja)'. — Lampaš sve većma miždri, vidi šta mu je? mlačit mlačim nesvr. 'činiti mlakim, zagrevati'. ~ se 'postajati mlak, zagrevati se'. — Mlači se mliko, dico, sidajte za astal. mlad mlada mlado (komp. mlađi) 1. 'koji se odnosi na prvo doba života (o ljudima i životinjama)'. 2. 'koji nije sasvim izrastao (o biljkama); koji nije sazreo (o povrću, plodovima, usevima)'; ~luk, ~ krumpir'. 3. 'koji je nedavno spravljen, koji nije prošao kroz proces vrenja: ~ sir, ~ vino; 4. 'mladunci, mladunčad'. — Tamo je mačka na tavanu, doji svoje mlade. Izr. ~ ko rosa 'veoma mlad'; ~ ko rosa u podne' (već odavno nije mlad ~ podrug)'. mlada ž 'nevesta'. 2. 'mlada žena (skoro udata)'. — Držat se ko nova ~ 'držati se zbunjeno, stidljivo, sudržljivo'. mladenci pl. 1.1. 'praznik nevine dece (četvrti dan o Božiću)'. ~ imaćemo mi goste i za Mladence. 2. 'mladi bračni par'. — evo, iđu naši mladenci, sad će nam bit puna kuća. mladež m.v. madež. mladež ž mn. 'mladi ljudi, omladina'. — Današnja ~ je mlogo lipča nego kad smo mi bili mladi. mladica ž dem. od mlada, nevesta'. — Jel da je lipa naša mladica? mladica ž 1. 'mlada kokoška (prva jaja nosi)'. 2. 'mlad izdanak'. 3. 'starija žena koja se nedolično ponaša za svoje godine (podrug.)'. — Vldi snaš Marišku kako je zadigla konđu, oće i ona da bidne mladica, a baš joj priliči, ko piletu sisa! mladin -a -o 'koji pripada mladi'. — Mladino ruvo je bilo zdravo skupo. mladolik -a -o 'koji je po izgledu mlad'. — Starijije on od mog Laze, samoje mladolikog izgleda. mladomisnik m 'sveštenik prvomisnik'. — Tunin sin je danas posto mladomisnik. mladovat mladujam nesvr. 'provoditi mladost, mlade dane'. — Ja i tvoj otac smo zajedno mladovali. mlak mlaka mlako 1. 'umereno zagrejan; koji nije sasvim hladan'. — Popi to mliko dok je još mlako 2. 'mlitav, neodlučan, trom'. — Ne triba od njeg tražit da bidne strog, znate da je po naravi mlak čovik. mlaka 'močvarno tle, bara'. — Odavno je već nestala Subotička mlaka. mlako pril. 'na mlak način, mlitavo, tromo'. — Došo joj čovik iz zarobljeništva, a ona ga je primila tako mlako, ko da je tuđin. mlakonja m 'mlak, neodlučan čovek (pogrd.)'. — Ko će ga poštivat kad ga svi zovu mlakonja?! mađ. mutragya.

mlatarat -am nesvr. 'razmahivati'. — Probaj divanit a da ne mlataraš rukama. mlatit mlatim nesvr. 1. 'istresati zrnj'e udarajući mlatilom, vrći 2. 'motkom stresati voće s drveta'. 3. 'snažno tući, prernlaćivati'. 4. 'mlatarati, razmahivati'. 5. 'govoriti šta bilo (podrug.)'. Izr. ~ praznu slamu 'raditi nekoristan posao; govoriti bez smisla'. ~ se J. 'udarati se, tući se'. 2. 'ići bez pravog cilja, tumarati'. — Kad prodaš svinje, oma kreni kući i nemoj se mlatit po vašaru. mlatnit -nem svr. 'tresnuti, raspaliti'. — Ante je toliko naprkosio didi, da su ga lulom mlatnili po nosu. mlavit -im nesvr. 'mlatiti, tući'. — Dokleg će taj tvoj čovik mlavit konje, ko da su oni krivi što je on pritovario kola, pa ne možedu da krenu. mličika ž 'gorka trava sa žutim cvetovima i puna mlečnog soka u stabljici(otrovna, životinje je ne jedu, bot. Euphorbia'. mličnjak m 'prvi dečji zub, mlečnjak'. — Našoj Marici se pojavio mličnjak. mlikar -ara m 'proizvođač ili prodavac mleka'. — Lajčo je poznat tavankutski mlikar. mlikarica ž 1. 'žena koja prodaje mleko'. 2. žena koja radi oko mleka i mlečnih proizvoda'. 3. v. mlikulja. mlikaricin -a -o 'koji pripada mlekarici, mlekaričin'. — Mlikaricino mliko iz Male Bosne je uvik friško. mlikarka ž v. mlikarica 1. 2. mlikarkin -a -o 'koji pripada mlekarki'. mlikarov -a -o 'koji pripada mlekaru, mlekarov'. mliko s 'mleko'. majčino ~; kravlje ~; ovčije ~; tičije ~ 'mleko ukuvano sa jajima i šećerom; obrano ~ 'mleko s kojega je skinuta pavlaka; udrobljeno ~ 'usitnjen hleb u mleku'; prosireno ~ 'zbog kiselog mleka stvoren sir'. Izr. još mriši na materino mliko 'suviše mlad, neiskusan'; pusto ~ i mačke loču 'imovinu bez nadzora svi razvlače'; teče mu med i ~ 'ima svega u izobilju'; gledat ko kroz mliko (nekoga) 'nipodaštavati, ne primećivati (ga)'. mlikulja 'krava' (ili ovca) koja daje dosta mleka'. mlit meljem 1. 'mrviti zrnevlje, praviti brašno'. 2. 'govoriti neprestano jedno isto, blebetati (podrug.)'. — Samo da nam Lajčo ne dođe za Božić, jel kad on počme mlit, nikad kraja, a divan mu prazan. mlitav -a -o 'u kome nema čvrstine, neodlučan, bezvoljan: ~ čovik, ~ (h)od, ~ pogled'. —Nikad mi nećemo ništa imat, kad sam dobila tako mlitavog čovika. mlitavo pril. 'leno, bezvoljno'. — Potrči malo, ni te je sramota taki velik deran a vučeš se mlitavo ko crknuta kokoška. mlitavost -osti ž 'tromost, bezvoljnost, slabost'. — Nika me mlitavost uvatila i samo bi ležo. mlogo pril. 'mnogo'. — Mlogo mi je danas boljc nego juče. mlogobrojan -jna -jno 'koga ima, koji se javlja u velikom broju, mnogobrojan'. — Moraje bit siroti kad su okruženi mlogobrojnom dicom. mlogovrstan -sna -sno 'brojan, raznovrstan, mnogovrstan'. — Nemam ja novaca za taki mlogovrstan plug. mljackat -am nesvr. 'neukusno puckati ustima pri jelu, mljaskati'. — Kako to ideš, mljackaš ko prase?! mljašćat mljašćem nesvr. 'jesti, žvakati stvarajući šum pri odvajanju usne od usne i jezika od nepca'. — Mljašću prasici da sve puca. mnenje s 'mišljenje, shvatanje'. — Po mom mnenju, ove godine ne triba očekivat dobru litinu, dugo je bilo suše. moba ž 'uzajamna pomoć u zajedničkom obavljanju većih poslova ~ kao narodni običaj'. — Tri komšije su nam došle na mobu, pa smo sve žito za jedan dan svezli. mobar a m 'učesnik mobe, onaj koji radi na mobi'. mobaroš m. v. mobar mobaroška ž 'ženski mobar'. mobaški -a -o 'koji pripada mobašima'. — Kad ste tako lipo zajednički sve uradili, evo stigla je i mobaška užna. moć moći ž 'sposobnost, snaga'. — Star sam čovik, al i ja ću učinit prema svojim moćima. moć možem nesvr. 1. 'imati snage, sposobnosti za izvršenje nečega': ~ radit, ~ divanit. 2. 'nagovestiti verovatnoću'. — Skioni se dalje od zida, mož ti crip past na glavu. Izr. kolikogod može 'iz sve snage'; ne mož bolje bit 'iz vanredno je, da ne može bolje; ili: 'dobro bi bilo da je bolje ali ne može biti; 'mogla bi 'taman posla'; ~ bićeš, ti Maro, još moja cura! mogla bi, samo ti to neš dočekat! mož podnet 'izdržljivo je'. moća ž 'hleb pečen kao prženica ili uvijen u jaja pa pečen na masti, moča'.

moći moćivi ž mn. 'kosti nekog sveca, mošti'. moda ž 'ono što odgovara ukusu jedne sredine i jednog vremena (u odevanju, ponašanju, načinu života i dr.)'. — Došla je nika nova moda, pa i salašari nediljom više side u mijani neg u crkvi. modar modra modro 'tamnoplav', modri kamen 'galica, bakarni sulfat'. modirat se modiram se nesvr. 'oblačiti se i živeti po modi'. — Iz čega ćeš se modirat, kad ni kruva uvik nemamo?! modit se modim se nesvr. 'držati se mode, vladati se i oblačiti po modi'. — Ćeri se mode, a baćo njim polagano lance prodaju. modla ž 'kalup za pravljenje kolača i sl.'. — Ne znam di su mi nana straćili modlu za kuglov, ne možem da je nađem. modlica ž dem. od modla. modrica ž 'modri podliv na telu, od udara, uboja'. — Žandari su ga tako istukli da mu je tilo puno modrica. modrikast -a -o 'plavkast'. — Daj mi onaj modrikast keceljac. modrilo s 'plavilo (za pranje veša)'. — Đule, otrči u dućan i kupi mi modrila, tribaće mi za ispiranje košulja. mogućan/mogućan -ćna -ćno \'imućan, bogat, moćan'. — Otac mu je bio mogućan, zato je i mogo da se iškuluje za prokatora. mogućnik -ika 'moćnik, velikan'. — Kazo ti je velika vrtljiga, on trči samo za mogućnicima dok su kogod i štogod, a čim propadnu, on i prvi ostavi! mokar mokra mokro 'poliven, natopljen vodom ili kakvom drugom tečnošću, vlažan'. 2. 'kišan, kišovit'. — Mokrog li vrimena, ne da nam kiša iz kuće Izać. Izr. ~ brat 'pijanac'; mokra braća 'pijano društvo'; udaren mokrom krpom 'luckast'. mokrina ž 'vlaga, vlažnost'. — Ni sutra se neće moć orat, još j'e zemlja puna mokrine. mokrit -im nesvr. 'ispuštati mokraću'. 2. 'činiti mokrim, kvasiti'. — Samo kad kiša više ne pada, a baš je dosta mokrila. mokro pril. 'vlažno, s puno vlage'. — Dok je tako mokro, ne vridi izlazit na njivu, ni tako ne možemo ništa radit na njoj. molbenica -e ž 'molba (peticija)'. — Triba molbenicu napisat i podnet, moždar ćeš ko ranitelj i ostat kod kuće. moleraj -aja m 'šara na zidovima'. — Čula sam da je Kata šarala sobu, idem da vidim kaki joj je moleraj? molerov -a -o 'koji pripada moleru'. molerski -a -o 'koji se odnosi na molera: ~ zanat, ~ alat'. molit molim nesvr. 1. 'obraćati se kome s molbom'. 2. 'izgovarati, upućivati molitve'. Izr. Koga je molit nije ga srdit. — Sila Boga ne moli! molitva -e ž 'obraćanje nekome rečima ili ispruženim rukama, ali i u sebi, ne izgovarajući reči, nego misleći ono što bi se moglo reći'. molitvenik -ika m 'knjižica sa molitvama'. molovat -ujem nesvr. 'malati (sobu, stan)'. moljakat -am nesvr. 'uporno moliti, dosađivati s molbama'. momak -mka (Npl momci/monci, coll. momčad/mončad) m 1. 'mladić, mlad čovek'. 2. 'mladoženja'. 3. 'neoženjen čovek'. Izr. Momak na glasu 'ouven, viđen'. momački -a -o 'koji se odnosi na momke; junačan'. — Vldi baću kako momačkim korakom gaze, ko bi reko da njim je već osamdeset. momački pril. 'na momački način, i kao momak, mladićki'. momčadija/mončadija ž zb. im. od momak. — Mončadija se ponapijala. momče/monče -eta s 'mlad momak (v. momčić)'. — Vidi ona dva mončeta kako te gledaje. momčekanja/mončekanja m augm. od momak, momčina. ~ oće cure momčekanju, al je nj'emu žavo momčenj'a. momčina/mončina m augm. od momak. — Ta, Pere je mončina da mu para nema! momčić/mončić m dem. od momak; dečak koji ulazi u mladićko doba. — Vaš Ivan vam je već skoro posto pravi mončić. momčit/mončit se -im se nesvr. 'ponašati se kao momak'. — Momčio bi se on već odavno, al mu baćo ne dadu novaca. momčuljak/mončuljak -ljka dem. od momak, momčić. — Ta, iđi, Roze, šta će mi Beno, on je j'oš mončuljak. momkov -a -o 'koji pripada momku'. — Ono je momkova mater, buduća tvoja prija.

momkovat momkujem nesvr. 'biti momak, provoditi momački, bećarski život'. — Dok momkujem, dotleg i cura imam. moranje s 1. gl. im. od morat. 2. 'ono što se mora učiniti, obaveza'. — Nije baš pod moranje, al red bi bio da dođeš kad te zovemo. morat moram nesvr. 'protiv svoje volje činiti nešto'. — Baš ne volim radit al moram. Izr. Mora se samo umrit 'sve je ostalo neizvesno'. Moram ti dušu poroljat ko grudve na njivi! 'prisiliti na nešto, namučiti'. morkača ž zool. 'Numida melegris, morka, biserka'. — Ne znam od čega, ovi dana sve su nam morkače pocrkale. 2. 'prut od morske trave Calamus rotang'. — Dico, ako se oma ne manete skakanja priko ograde, imaće morkača posla. morkačica ž dem. od morkača. — Tako su mi slabe morkačice, neće ništa da idu. morkan -ana m 'mužjak morkače'. — Ko će sad uvatit morkana, priletio je u komšinsku avliju. moroklinac -inca m 'ekser kojim se obruč pričvršćuje na drveni točak'. — Kad bidneš stezo obručove na pridnjim točkovima, udari nove moroklince. morokvaša ž 'gvožđe kojim je okovana osovina od kola'. — Samo da kovač okuje morokvašu i kola su gotova. mošlik -ika m 'pomije'. — Sipajte mošlik u ono drugo bure, koje sam metnio pored onog starog, jel na njemu je obruč popustio pa teče. motat -am nesvr. 1. 'obavijati oko nečega (konac, predivo, uzanu tkaninu i sl.), namotavati'. 2. 'uvijati u omot, pakovati, zavijati (cigaretu, duvan)'. 3. 'obmanjivati, zavaravati' — Bruno je mlakonja i žena ga mota oko malog prsta kako ona oće. ~ se 1. 'plesti se, obavijati se oko čega'. 2. 'vrzmati se'. — Ne volim kad se nepoznati ljudi motaje oko salaša. 3. 'obletati oko koga, nametati se'. — U poslidnje vrime se naš komšija sve češće mota oko strinine Kate, oće I tu bit svatova? motika ž 1. 'mera za površinu (200 kv hv 3.597 m )'. 2. 'željezno oruđe za kopanje, okopavanje useva'. Izr. Nema kruva brez motike! motika vinograda 'površina vinograda, koju jedan čovek može na dan da okopa (94 kv. hv.). motikat -am nesvr. 'kopati, okopavati motikom'. — eno i(h) tamo, motikaje već uveliko. motikica ž 'mala motika za seču kukuruzovine'. — Moram naoštrit motikicu, malo se otupila. motikica 'motičica ž dem. od motika. — Hej, Luka, uzmi ti motiku, ne kopaje se kuruzi motičicom. motor -ora m 'automobil'. — Naše gazde se na motoru vozaje. motrit -im nesvr. 1. 'pažljivo pratiti pogledom, posmatrati'. — Zašto Luca motri na me, ko da će me progunit? — Kaže da se popravio, zato sam ga i uzo na poso, al tribaće malo motrit kako se vlada. mozak mozga m 1. 'centralni organ nervnog sistema u čoveka i drugih kičmenjaka; 2. 'pamet, um (fig.)'. Izr. švraka, vrana mu popila ~ 'nema pameti'; zavrtit ~ 'zaludeti, opčiniti (koga)'; pileći ~ 'mala pamet (podrug.)'. mozgić -ića m dem. od mozak. možda/moždar part. 'može biti, da'. — Moždar će vrime sutra popustit, zato triba sve pripravit za oranje. mož(e)bit part. 'možda'. — Mož(e)bit da će i strina sutra doć u goste. mračak -čka m dem. od mrak. — Mi smo zarana krenili natrag, al kad smo stigli na salaš, mračak se već fain vaćo. mračan -čna -čno 1. 'neosvetljen, taman'. — Podignite malo te virange, tako vam je mračno u sobi ko da je već noć, a još smo u po bila dana. 2. 'potišten, smrknut'. — Mora da mu se štogod neprijatno dogodilo u varoši, jel već dva dana je taki mračan, pa ni s kim ni ne divani. mračit mračim nesvr. 1. 'činiti mračnim, zaklanjati svetlost'. 2. 'činiti smrknutim, potištenim'. — Badavad mračiš lfce, ni tako ne mož bit tako kako ti oćeš. ~ se 1. 'spuštati se (o mraku), smrkavati se. — Mrači se, Joso, ti koliko oćeš, al dok ne naučiš, nećeš ustat od astala. mraka ž 'ono što je beznačajno, sitnica'. — Njemu makar kaka mraka smeta. mraz m (mn. mrazovi) 1. 'velika hladnoća, studen'. 2. 'smrznuta rosa, slana; inje'. — Danas je tako ladno, da se didi uvatio mraz na brkove. mrazit -im (tr. prid. mražen) nesvr. 'izazivati mržnju, zavađat': ~ prijatelje, ~ braću. ~ se 'svađati se, kvariti međusobne dobre odnose'. — Zašto bi se mi mrazili s bać Tomom kad on ima sina, a mi ćer pa se možemo opreteijit. mrc mrca (mn. mrcovi) m v. mrtac. mrcina ž 1. 'strvina'. 2. 'mršava iznemogla životinja'. — Šta si mi dovo tu mrcinu, pa ja ako uzjašim na nju, slomiće joj se leda. 3. 'bezvredan, nikakav čovek (pogrd.)'. — Šta si mogo drugo i očekivat od njeg, on je uvik bio mrcina a ne čovik. mrčit -im nesvr. 1. 'činiti mrkim, gariti'. 2. 'prljati, kaljati'. 3. 'sramotiti'. — Kad mu nećeš pomoć, onda mu nemoj obraz mrčit. ~ se 1. 'garaviti se, prljati se'. 2. 'sramotiti se'. 3. 'mrgoditi se, mršliti se'. 4. v. mrkat se.

mrdat -am nesvr. 'činiti kratke pokrete, pomicati s mesta na mesto'. ~ se 'kretati se, micati se'. mrdnit -nem svr. prema mrdat. ~ se 1. svr. prema mrdat se'. 2. 'krenuti, poći'. izr. Ni prstom ~ 'ništa ne učiniti za nešto'. mrduckat -am nesvr. 'pomalo i učestalo se micati, pomerati'. — Ako ti je zima, a ti mrduckaj s nogama, pa ćeš se ugrijat. mrginj -inja m 'međa (između dve njive vlasnika zemlje)'. mrgodit -im nesvr. 'mrštiti, nabirati'. — Čim mu spomenemo škulu, on oma počme mrgodit obrve. ~ se 1. 'pokazati neraspoloženje, mrštiti se'. — I ja bi volio da je moja žena veselija, ali ona se više mrgodi, nego što se smije, taka joj je narav valdar. 2. 'mračiti se, zbog pojave tamnih oblaka'. — Požurimo mi s vožnjom, jel kako mi se čini, nebo se počelo štogod mrgodit. mrgud m 'mrgodan čovek'. — Svi ga zovu mrgud, a ne Števo kako mu je ime. mrgudat -am nesvr. 'gunđati'. — Nemoj mrgudat već kaži na glas, da te svi čujemo. mrišav -a -o 'koji prijatno miriše, mirisav'. — Mrišava voda 'kolonjska voda'. mrišit -im nesvr. 'mirisati'. — Mriši ko da ga je patikarski ker zapišo! mrišljav -a -o v. mrišav. — Od čega ti je tako mrišljava kosa? mrišljiv -a -o v. mrišav. — Kupi mi jedan mrišljiv sapun. mrkat se mrće se/mrka se nesvr. 'pariti se (o ovcama, kozama)'. v. o ~ mrkli -a -o 'koji je bez imalo svetla, potpuno taman'. — Jedva smo stigli iz varoši, taka nas je mikla noć uvatila, da se ni prst prid nosom nije vidio. mrklo pril. 'mračno, tamno'. — Ivane, donesi lampaš, ode je tako mfklo ko u džaku. mrkosit se -im se nesvr. 'pokazivati nezadovoljstvo, mrzovolju, mrgoditi se'. — Znam da ne voliš kad ti Ivan dode, al ne moraš se baš prid njim mrkosit. Svladaj se ako možeš. mrkov -ova m 'konj, smeđecrvenkaste dlake, crne grive i repa'. mrkuša ž 'kobila mrke dlake'. mrndat -am nesvr. 'mrmljati'. — Dida čitavo jutro štogod mrnđaje. mrsit mrsim nesvr. 1. 'jesti mrsnu hranu'. — Na današnji dan ne mrsimo. 2. 'zaplitati, praviti nered'. — Nane, ive mi furtom mrsi kosu. — Ja i tvoj brat smo se udivanili i ti nemoj sad tu ništa da mfsiš. 3. 'privikavati, dozvoljavati (nešto što je već zabranjeno)'. Zašto opet puštaš tele da sisa, samo ga mrsiš, a znaš da smo ga već zaljučili. ~ se 1. 'zaplitati se'. — Mrsi mi se vuna. 2. 'gubiti jasnost, brkati se'. — Šta mi je sve mi se u glavi ništa mrsi?! 3. 'navikavati se'. — Nemoj da se prasici mrse na vruće, nećemo njim valdar furtom kuvat ilo? mrska ž 1. 'bora na licu'. 2. 'nabor na haljini'. mrsko (komp. mrže) pril. 1. 's mržnjom, neprijateljski'. — Mi smo mrsko gledali kako nam odnose i ono malo što imamo, al uperene puške u nas su nas ućutkale. 2. 'neprijatno, mrzovoljno'. — Nije mu bilo misko što ga gazda rano budi, već što uvik ponavlja: „ustajte bogaljo/i"! — Ne marim, iću i ja s vama, aj moram vam priznat da mi je zdravo mrsko mršavina ž 'grabljama sakupljeno pojedinačno vlaće (posle žetve i sadevenih snopova u krstine)'. mrtac mrca (g. mn. mrtavaca) m 'mrtvac'. — Ja sam sinoć bila kod mrca. mrtački pril. 'mrtvački'. — Ranko su odavno izašli iz špitalja, al još uvik tako mrtački izgledaje u licu. mrtački -a -o 'koji se odnosi na mrtvaca, koji je kao u mrtvaca, pogrebni: ~ kovčeg, ~ kola, ~ blidilo'. 2. 'koji je kao pred smrt samrtnički'. — Kad sam ja stigla, nanu je već oblio mrtački znoj, nije me ni poznala. mrtav -tva -tvo 'bez života; mrtvi dan m 'spomen mrtvih (2.11), dan mrtvih'. mrtavac -vca m 'mrtvac'. — Kadgod je mrtavac do sarane ležo u sobi na zemlji. mrtvo pril. 'bez života; — Pravo je čudo kako mož mlad momak tako žlvit mrtvo, ko mrtvo puvalo. mrva ž 'sasvim sitan delić hleba ili druge hrane, sasvim mala količina nečega'. mrvica ž dem. od mrva. mrvit -im nesvr. 'pretvarati u mrve, sitniti, drobiti'. — Nemoj mfvit taj kruv, ako nisi gladan, onda ga ostavi. 2. 'kruniti kukuruze'. — Sutra ćemo mrvit kuruze: biće mobe, pa će jedni radit na mašini, a drugi na stocu i rukom. ~ se 'raspadati se u deliće, sitniti se, drobiti se'. — Šta ste uradili, snaš Marija, kad vam se kruv tako mivi? — Stari kruv ne triba bacit, već malo još osušit u lerni, p onda se lako mfvi, pa ćemo imat prezle. mrvljačica ž 'mašina za mrvljenje (krunjenje) kukuruza'. mrvljačina ž 'krunjenje'. — Sutra je moba kod nas, počeće mrvljačina kuruza.

mrza ž 'omraženik'. — Izr. Na mrzi kuća ostaje 'koga najviše mrziš, obično ga se ne možeš osloboditi'. mrzak mrska mrsko (komp. mrži) 1. 'koji izaziva osećaj mržnje, koji se mrzi'. — Snaja joj radi od jutra do mraka, a ona ne mož da je vidi, toliko joj je miska. 2. 'pun mržnje, koji izaziva mržnju, odvratan'. — Kad je ušo u sobu, svi su ga dočekali miskim pogledom. mrzit -im nesvr. 1. 'osećati mržnju prema nekome'. — Još od baćine smrti se mrze i ne mogu jedan drugog da vide, a rođena braća. Mrzi ga ko kera. 3. 'nemati volje za nešto'. — Mrzi me 'nemam volju'. mrždanac -anca m 'vrsta vezivnog tkiva u nosu, hrskavica'. mržnja ž 'osećanje jake odbojnosti, nepodnošljivosti prema kome ili čemu, jako osećanje neprijateljstva'. mucat -am nesvr. 'govoriti isprekidano, zapinjući i s teškoćom (u uzbuđenju), zbog nedostatka u govornim organima'. — Tako je on muco od rođenja. mucav -a -o 'koji muca'. — Mucavo mu je dite odavno. mucavac -avca m 'onaj koji muca'. mucavica ž 'mucava ženska osoba'. mucavo pril. 'mucajući'. — Pokatkad se toliko zbuni, da jedva rič prozbori, pa i to mucavo. — Tako je mucavo divanio, da ga svit ni polak nije razumio, zato i mlogi nisu pristali. mučit muči(m) nesvr. 'mukati'. — Jesi 1 ti čula, naša krava je skoro cilu noć mučila. mučit -im nesvr. 1. 'zadavati muku telesnu ili duševnu'. — Svaki okupator muči ljude u zemlji koju je zauzo. 2. 'prisiljavati na napor, teškoće'. — Nemoj mučit derana da uči taj zanat kad vldiš da ga ne voli. 3. 'dosađivati, uznemiravati'. Cilu noć me je jedan kumarac mučio, nisam oka sklopio od njeg. ~ se 1. 'podnositi, osećati muku, bol, patiti se'. — Toliko se siroma muči i radi od ranog jutra do mraka, a nikako da uvati kraj s krajom. 2. 'truditi se, upinjati se, da se u čemu uspe'. — Teško ga pada, al mora da se muči kad oće da postane prokator. mučnina ž 'mučno, neugodno stanje, muka'. muć u izrazu; šućmuć 'tamoamo'. Izr. Šućmuć pa proli i opet nadoli. mućak -ćka (mn. mućkovi)m 1. 'pokvareno jaje. 2. 'pokvaren, prevrtljiv čovek (pogrd.) 3. 'ništa, bezvredna stvar'. — Mislilo se da će on štogod stvorit, a ono ispo mućak. mućkaroš m 'varalica, smutljivac'. je prodaje. Ko bi reko da je Losko taki mućkaroš, već od troj(i)ce je uzo kaparu za kravu, a još uvik

mućkat -am nesvr. 1. 'tresti kakvu posudu s tečnošću, da bi se pokrenulo i izmešalo'. 2. 'mutiti, spletkariti'. ~ se 'tresti se i pri tom odavati zvukove (o kakvoj tečnosti ili nečemu što se nalazi u njoj)'. mudar -dra -dro 'pametan, razborit, razuman'. — Mudar je to gazda. mudrac -aca m 'veoma pametan čovek, filozof'. — Svakom zna dat savit, zato ga i zovu mudrac. mudrica ž 'darovito dete'. 2. 'osoba koja voli da mudruje (podruglj.)'. mudrijaš -aša m 'onaj koji se pravi da sve zna, koji sebe smatra mudrim (podruglj.)'. — Drži sebe za mudrijaša, a u kući mu sve naopako iđe. mudrijašit -ijašim nesvr. 'praviti se mudrim; nametljivo davati savete i izricati sudove'. — Losko uvik mudrijaši, a na kraju glupavo ispadne. mudrijat -am nesvr. v. mudrovat. — Znaš šta, Benco, nemoj ti toliko mudrijat, već uradi kako ti kažem, pa nećeš rđavo proć. mudro pril. 'na mudar način, pametno'. — Solo je mudro prićutio da se sakrio kad je tuča počela. mudrolija ž 'mudrost, dovitljivost, domišljatost'. — Dobro bi bilo da se malo pričuvaš Albine mudrolije, je 1 se nikad ne zna, na što će to izać. mudroš m 'mali lukavac, starmali. — Ne dirajte mi dite, on je nanin mudroš, kad odraste cigurno će bit prokator jel profesor. mudrovat mudrujem nesvr. 1. 'razmišljati, misliti, domišljati se'. — Dida već dva dana mudruju, kako da podile zemlju unučadima. 2. praviti se mudrim, mudrijati'. — Dok tj mudruješ, proće lipo vrime, pa će ti propast rod na njivi. mukat muči(m) nesvr. 'rikati (o govedima i životinjama sličnog glasa)'. — i meni je dosadilo što noćom furtom muči, prodaćemo je pa nam neće više mukat. muklo pril. 'prigušeno'. — Bilo je tu tušta ranjeni i bolesni, al samo su muklo jaukali. mula ž zool. 'kopitar koji nastaje parenjem magarca sa kobilom, Equus mulus, mazga'. Izr. Šta ćutiš ko ~? 'kada upitani uporno ćuti'.

mulatovat -ujem nesvr. 'Iumpovati'. — Kad ja mulatujem, ti se, ženo, mene mani! muljača ž 'sprava za muljanje grožđa'. — Nije naša muljača, uzajmili smo je od komšije. muljat -am nesvr. 'gnječiti, cediti, presovati (grožđe)'. — Nabrali smo fain grožđa, zato moramo tako u noć muljat. mumlat -am nesvr. 'proizvoditi nerazgovetne glasove (o medvedu); gunđati; mrmljati'. — Divani lipo, nemoj mi mumlat. mundir -ira m 'odelo propisanog kroja, uniforma'. — Cure većma gledaje mundire nego one koji i nose. mu(n)đijat -am nesvr. 'tajno ili poluglasno se dogovarati, munđati'. — Vamo dođite vas dvojica da vas i mi čujemo, zavukli ste se u ćošu i bogznašta tamo munđijate. munja ž 'naglo električno pražnjenje između dva oblaka ili oblaka i zemlje u obliku svetlosti, obično cikcak linije'. mur m 'žig, pečat'. murcula ž i m 'pakosna, samoživa i nedruštvena osoba'. — Bolje bi bilo da Boltu ne zovete, šta će nam ta murcula, mož nam sve veselje pokvarit. murgast -a -o 'odbojan, nesimpatičan'. Nije mi ništa skrivio, al taj momak mi je sav niki murgast. murgasto pril. 'odvratno, nesimpatično'. — Ne triba nam u društvu, jei još i murgasto izgleda. murva ž bot. 'dud, Morus (drvo i njegov plod)'musav -a -o 'prljav'. — Šta si ti io kad si taki musavog Iica? musavica ž 'musava ženska osoba'. musavko -a m 'onaj koji je musav (obično o detetu), prljavko'. musit se musim se nesvr. v. durit se. muslin -ina m 'vrsta tanke svilene tkanine'. — A ruvo od muslina sve vijori. must muzem nesvr. 1. 'izvlačiti mleko iz vimena životinje'. 2. 'živeti na tuđ račun; bezobzirno iskorišćavati'. — Gazda muze sirotinju, a njegov rođeni sin ga potkrada. 3. 'izmamiti, uzeti'. — Muzo mi je i poslidnji dinar. mustra ž 1. 'uzorak, obrazac, probni primerak'. 2. 'šara, šablon za krečenje, malanje'. — Uzajmi mi tvoju mustru, molovala bi ambetuš. 3. 'prepredenjak, lukavac'. — Čuvaj se Bolte, mustra je on da mu para nema! mušica ž 1. dem. od muva. 2. mn. zool. insekti Bibionidae. 3. 'ćud, kapris, prohtev (fig.)'. imat svoje mušice 'biti svojeglav'. muškara ž 1. 'muškobanja'. — Roza je u svakom poslu muškara. 2. 'žena slobodnijeg ponašanja'. — Kad god je u društvu, oko nje su sami muškarci, zato je cure i zovu muškara muškarac -rca m 'osoba muškog pola'. muškarčetina ž augm. i podrug. od muškarac. muškarčić m dem. i podsm. od muškarac, dečak. muškarčina ž augm. od muškarac. muškatlija ž bot. 'jedna vrsta cveća'. muški/muški -a -o 1. 'koji se odnosi na muškarce; kojim se odlikuju muškarci; koji pripada muškarcima: ~ šešir, ~ ponos ~ lipota. 2. 'smeo, odlučan'. — Bila je to oluja, da je samo muška snaga mogla da spasi što se moglo spasit. 3. 'muškarac, muška glava'. Svi ste na salašu, a di su vam muški? muški pril. 1. 'hrabro, smelo'. — Nemoj se stidit, već divani muški nek te svi čuju. 2. 'valjano, čestito'. — Ništa se vi ne brinite, biće muški urađeno. 3. 'na muški način, kao muškarac'. — i moj brat je nosio ko dite aljinice, al je uvik tio da obuje didine papuče, samo da bi muškije izgledo. muštra ž 1. 'jalova svinja koja je u tovu ostala mršava'. 2. 'nerotkinja'. — Ta i Liza je muštra, zato ni nema dice. muštrat -am nesvr. 'vežbati (po vojnički)'. 2 'iživljavati se (na kome), zlostavljati'. mutav -a -o 1. 'nem'. 2. 'ćutljiv (podruglj.)'. — Kad tako ćuti valdar je mutav momak. muter m 'matica zavrtnja, zavrtanj, šaraf'. mutit mutim nesvr. 1. 'činiti što mutnim'. — Vite, nane, Joso furtom baca zemlju i muti vodu. 2. 'mešati'. — Mutim jaja za tortu. 3. 'unositi nemir, podbunjivati'. — Baš kad je izgledalo da će se pomirit, našo se niko drugi već prvi komšija da muti. ~ se 1. 'postajati mutan, zamućen'. — Ne znam od čega se tako muti voda u bunaru? 2. 'gubiti jasnost, vedrinu, raspoloženje'. — Još od jutros mi se tako muti u glavi, a ništa me ne boli. 3. 'oblačiti se (o nebu)'. — Muti se vrime. mutljag -aga m 'mutna tečnost, talog'. — U boci je bio niki mutljag a ne vino.

mutljat -am nesvr. 'spletkariti'. — Ko bi mu virovo, kad on samo iđe po selu i mutlja. ~ se 'vrteti se, motati se'. — Stipane, ako ne znaš ništa u kujni uradit, anda iđi napolje, nemoj se samo tu mutljat. mutno pril. 'na mutan način'. — Moždar ja ne vidim dobro, al meni Izgleda mutno i nečisto. muva ž 'insekt iz roda dvokrilaca, sa mnogo podvrsta: obična ~, sobna ~. Izr. jednim udarcem dvi muve ubit 'jednim potezom obaviti dva posla; ko ~ brez glave, 'ići, raditi u bezglavoj žurbi'; pala ~ na medvida, a medvid se usro 'zbog male nezgode veliki propust'. muvara ž 'Iepljiva traka koja se veša o tavanicu radi hvatanja muva. muvarika ž bot. — Muharica, muvar, Seart'. muvat se -am se nesvr. 1. 'gurati se'. 2. 'motati se, vrpoljiti se'. muveskarda ž v. muvetina. muvetina ž augm. od muva. muvica ž dem. od muva. muvoser m 'upljuvak od muve'. — Jelice, ako nećeš da ti se providi muvoser, onda ga najpre ogrebi sa zida, p onda farbom umaži peć. muzara ž 1. 'krava koja se muze'. 2. 'ženska osoba koja muze, muzilja' Izr. krava ~ 'izvor nepresušnih prihoda'. muzga ž 1. 'trag prljavštine nastao slivanjem znoja ili vode po prljavom tclu ili boje po zidu'. — Kako si to molovala kad se touke muzge vide po zidovima? muzgav -a -o 'pun muzga, prljav'. — Vidim da si plakala, sva si muzgava po licu, oma iđi pa se umi. muzike ž pl. t. 'usna harmonika'. — No, Lajčo, evo, kupili smo ti muzike na vašaru. muža ž 'muzenje'. — Nema više muže, sve su krave steone.

N
na i na Izr. 'kad se nešto nudi ili pruža': evo ~ ! ~ uzmi! ~ drži! 2. 'kad se živo ukazuje na nepovoljan ishod ili posledice čega'. — Mi ga toliko ranili i pojili, a on nama sad na! nabacat nabacam svr. 1. 'bacajući, napraviti veliku gomilu'. — Ja nisam kazala da ranu nabacaš svud po avliji. Zašto ste nabacali toliko kuruza na rpu, kad ste mogli oma u čardak ubacit?! 2. 'nasuti odozgo, prekriti'. — Tribalo je prvo sklonit bundevu, a ne nabacat kuružnu i sad ne mož do nje doć. ~ se 'najesti se'. — Nemojte me nudit, ja sam se već nabaco do vrva. nabacit nabacim svr. 'baciti povrh nečega, na nešto, dodati na nešto'. — Kad bidneš donosio ditel(i)ne, nabaci i koji snop kuružne. 2. 'ovlaš, lako se ogrnuti (samo radi nekog hitnog posla)'. — Čim su kerovi zalajali, ja samo nabacim bolondoš na leđa i istrčim u avliju. ~ se 'na brzinu se obući (samo deo odeće, najnužnije)'. — Vi krenite, ja ću se samo nabacit i požuriću za vama. nabacivat se nabacivam se nesvr. prema 1. nabacit (se). 2. 'najesti se do sitosti'. — Dok sam kod bać Vranje radio, borme sam se tamo nabacivo dobrog ila'. nabajavat nabajavam nesvr. 'na zlo navoditi, krivo informisati'. — Nabajavala je vračara mene, al ja joj se nisam dala. nabasat -am svr. 'idući udariti o nešto, nagaziti, naići (na koga)'. — Kud sam baš na tebe nabasala u ovom mraku?! nabazat se nabazam se nesvr. 'provesti mnogo vremena u bazanju, natumarati se'. — Baš sam se nabazala, u varoši, a m'šta nisam kupila što mi triba. nabidit nabidim svr. 'oklevetati, pripisati krivicu (kome) koju nije učinio, nabediti'. — Nabidili moju curu da je ona zavolila mog najboljeg druga Grsu. nabiđivat nabiđivam nesvr. prema nabidit. — Nemojte me više nabiđivat ni tako vam neću povirovat. nabijan(i)ca ž 'kuća čiji su zidovi od nabijene zemlje, naboja. — Najpre su svi salaši se pravili od nabijan(i)ce, a posli su pravljeni zidovi i od valjaka.

nabijat nabijam nesvr. 1. 'snažno silom navlačiti, naticati. — Zašto nabijaš taj šešir, kad vidiš da nije za tu tvoju glavurdu. 2. 'učiriiti tvrdim, zbiti, sabiti'. — Juče smo počeli nabijat zidove za novi salaš. nabit nabijem svr. 1. 'pritiskajući, dobro napuniti'. — Dabome, dida, da ne možete zapalit lulu, kad ste toliko duvana nabili u nju. 2. 'snažno navući, nataći, nasaditi odozgo'. Šta si tako nabio taj šešir, pa ti se ne vide te lipe crne oči. 2. 'učiniti tvrdim, zbiti'. — Danas smo nabili zidove novog salaša. ~ se 'nagurati se, nadebljati se'. — Ko j to vidio, taki mlad momak, a nabio si se, pa izgledaš ko gumboc! nablizo pril. 'nablizu'. — Oni tu stoje oma nablizo. naboj m 1. 'nabijena zemlja, zid od nabijene zemlje'. 2. 'punjenje (zrno i barut) u vatrenom oružju'. 3. 'otvrdlo oštećenje tkiva, žulj, usled pritiska tesne obuće'. nabokat se nabokam se nesvr. 'najesti se preko mere, nažderati se'. — Tribalo je to, toliko se nabokat, pa sad te boli trbuv'. naboksat -am svr. 'namazati kremom za obuću'. — Kriste, naboksaj i moje čizme. naboksovat -ujem svr. v. naboksat. nabolje pril. 'ka boljem stanju, ka poboljšanju'. — Bilo je, borme, zdravo teško, već i doktori su se bojali kad je bolest uvatila maha, al, fala Bogu, krenilo je nabolje. nabrajat nabrajam nesvr. 1. 'navoditi, citirati.' 2 .'naricanjem pominjati pokojnikovu rodbinu'. — Plače, a sve nabraja od pradide. nabrazdat nabrazdam nesvr. 'poređati, naređati, nagomilati'. — Zašto je tribalo navuć u avliju i ciglju i crip i trsku, nabrazdo si ga, ne mož proć ni tamo ni vamo. nabrčkat se -am se svr. 'isprskati se, nakvasiti se, brčkajući se'. nabreknit nabreknem svr. 'nateći (od bola ili udarca)'. 2. 'nešto što se rasušilo, osposobiti za upotrebu'. — Da bure nabrekne, triba nalivat vodom sve dok propusti tečnost. — Misec dana prija berbe nalili su svu burad vodom danabreknu. nabrizgat -am svr. 'nabujati, napuniti se: ~ vime 'napuniti se mlekom'; ~ oči 'napuniti suzama'. nabrundat se -am se svr. 'naduriti se, naljutise'. — Ako nije po njezinom oma se nabrunda. nabubrit -Im svr. I. 'uvećati obim; nabreknuti'. — Vidim ja, imaćeš i ti naskoro divojku, cura je fain nabubrila ispod leveške. 2. 'razmekšati se od upijene vlage'. — Prospi vodu iz sirka, zdravo će nabubrit, pa nece bit dobar za metle. nabureno pril. 'natmureno'. — Al si lipa kad tako nabureno izgledaš. naburit naburim svr. 'napućiti usne v. nabrundat se. ~ se 'natmuriti se'. — Naburio se zato što smo njeg zaboraviii zvat u sigru. nacelivat se nacellvam se svr. 'mnogo puta celivati, naljubiti se'. — Naša snaša se večeras nacelivala;svakog svata je ispratila i poljubila. nacerit se nacerim se svr. 'razvući lice u osmeh, pokazujući, otkrivajući, zube'. — S prve, samo ćuti i kad mu štogod kažete on se samo naceri, a posli se redovno umiša u divan. nacidit nacidim svr. 1. 'stiskajući, gnječeći istisnuti tečnost (o voću)'. 2. 'naliti cedeći ili pažljivo odvajajući tekućinu od taloga'. — Probaj nacidit još jednu bocu masta da strina ponese njezinoj dici kad pođe na salaš. nacigurno pril. 'na siguran način, bez rizika'. ~ on svaku stvar triput prospava i onda krece nacigurno. nacilo pril. 'u celo, iz jednog komada'. — Skuvaj nam za podne nacilo krumpira i izvadi tučenog sira. nacinkurit se nacinkurim se svr. 'napiti se'. nacipat nacipam svr. 'naseći dovoljnu količinu čega'. — Stipane, nemamo više sitni drva u podrumu, dobro bi bilo da malo danas nacipaš. nacipkat -am svr. dem. od nacipat. nacokat se -am se svr. 'napiti se (pogrd.)'. nacopat nacopam nesvr. 'prevršiti (čašu, tanjir hranom)'. — Zašto si tako nacopo iia u tanjir ko da ti neće doteć. nacrkavat se nacrkavam se svr. fig. 'naspavati se'. — Luka se cio dan izležava, triba ga probudit, valdar se već nacrkavo. nacuclat se -am se svr. 1. 'cuclajući nahraniti se'. — Ja mislim da se nacuclala, dala sam joj punu bocu mlika. 2. 'napiti se, opiti se'. — Vidio sam Lazu kako ševelja putom, mora da se faln nacuclo. nacugat se -am se svr. 'napiti se, opiti se'. nacunjat -am svr. 'cunjajući naći, pronaći ono što se traži'. nacvrcat se nacvfcam se svr. 'napiti se, opiti se'.

načadit načadim svr. 'dosaditi (stalnim prigovorima i savetima)'. — S tim tvojim pametnim divanom načadio si već i Bogu i svitu! načečit se načečim se svr. 'postaviti se u određeni položaj, zastati u iščekivanju (često na nepogodnom mestu ili trenutku)'. — Baš si našo di ćeš se načečit, ne vidiš da tu triba kola da stanu. načet -a -o 'pripit'. — Kako vuče kaput, Joško je cigurno načet. načet načmem nesvr. 1. 'odvojiti deo čega, što je bilo celo: ~ jabuku; ~ lubenicu'. 2. 'početi trošiti, upotrebljavati što' ~ ušteđevinu, ~ džak brašna'. 'učiniti da ko oboli, da počne slabiti (zdravlje, snaga)'. — Sve do sedamdesete se dobro držo, a onda ga je najdared načela opaka bolest. 4. 'početi govoriti o čemu'. — Ja nisam tila to da spominjem, al kad ste već načeli i pitanje tala, onda da čujemo šta ko dobija. načičkat -am svr. 1. 'nakupiti se čička (po odelu)'. 2. 'gusto naređati, nanizati'. 3. 'neukusno, s mnogo ukrasa nakititi'. ~ se 'naređati se, skupiti se'. — Dica se načičkala na ogradu pa gledaje kako se u avliji matori loptaje. načimat -am nesvr. prema načet, načinjat. načistit -im svr. 'čisteći nakupiti, pripremiti dodatke jelu (krompir, luk, zelen i sl.)'. — Jelica nek naloži vatru, a ti Mace, načisti luka i krumpira za nasuvo. ~ se 'provesti mnogo vremena čisteći šta'. načisto pril. 'sasvim, potpuno'. — Ako se ufriško ne mane pića, načisto će upropastit svoje zdravlje. načočerit (se) načočerim (se) svr. v. nakečit (se). — Šta si se tu načočerio, ne možemo proć o(d) tebe. načudit se -im se svr. 'izraziti veliko čuđenje'. — Kad se Marija udala za Stipana, niko se nije mogo načudit di baš da njeg odabere od svi momaka koji su je prosili. naćapkat -am svr. 'našarati (ćapkanjem po zidu)'. naćulit naćulim nesvr. 'vrlo pažljivo slušati'. — Mani se tog divana tu prid dicom, vidiš da su naćulila uši i samo vrebaje šta će ćut. ~ se 'napregnuti se u iščekivanju nečega; pretvoriti se u uho'. — Pazi kako prilaziš kolima, kobila se ništa naćulila. naćušat -am svr. v. ćušat. — Nisi valdar tako velikog derana naćušala prid drugom dicom? naćve naćava mn. 'izdubeno korito u kojem se mesi brašno za hleb'. nadanit nadanem svr. 'nadahnuti, ispuniti nadahnućem'. — O, Bože, nadani mi snagu, da izdržim i ovaj teret. nadaren -a -o 'obdaren, talentovan'. — Niko nije tako snagom nadaren ko Mate: digne svakog čovika jednom rukom ko od šale; Izr. ~ za tamburicu! nadarit nadarim svr. 'dati na dar, darovati nagraditi'. — Majka bi te rado nadarila, al, rano moja, nemam baš ništa, pa zato ajde da te poljubim kad si tako dobro dite. nadarivat -arivam nesvr. prema nadarit. — Stipan se nadarivo svircima u Josinim svatovima. nadavat nadajem nadavam nesvr. 'mnogo dati, više puta davati dok se ne oseti da je davanja bilo dosta'. — Ko će vama nadavat kad sve potrošite! ~ se 1. povr. 'nadavati'. 2. 'natući'. — Borme sam se mojoj dici nadavala bubotaka: dok su bili mali, zdravo su bili rđavi. nadekat -am svr. 'zaprežnim vozilom proći (pored čega ili koga), naići'. — Ti samo gledaj, Lajčo je obećo da će odan nadekat. ~ se -am se svr. 1. 'nasititi se dekanja'. — Tri dana smo išli na vašar i natrag, nadeko sam se da neću skoro poželit da sidnem na kola. 2. 'najesti se do sitosti, nabokati se'. — Ne brinite vi za Nikolu, on najfriščije ide, al se zato nadeka. nadesno pril. 'na desnu stranu'. — Volim momka kad nadesno šešlr nakrivi. nadevetat -am svr. 'istući, nalemati'. — Kažem da ne uči a svi ga mazite, bolje ga malo nadevetaj, pa će on oma potrevit da se knjige uvati. nadignit -nem svr. 'malo dići, podići'. — Nrdigni većma taj kišobran, sve mi kapa za vrat. ~ se 'podići se'. — Kud ste se nadigli, nismo se još ni izdivanili? nadignut -a -o 'uobražen, nadmen'. — Pogledaj onog Vecu kaki je nadignut, ko da je u sto lanaca rasto. nadigrat nadigram svr. 'pobediti u igri, igranju, plesu i nekim sportovima'. nadigravat nadigravam nesvr. prema nadigrat. ~ se 'takmičiti se u igrama (plesu)'. — Volim kad se monci nadigravaje. nadikiljat se -im se svr. 'napiti se (podsm.)' nadilit nadilim svr. 'udeliti mnogima, nadavati'. ~ se povr. nadiljivat (se) nadiljivam (se) nesvr. prema nadilit (se)'. nadimak -imka m 'naziv koji se nekome daje po njegovoj osobini (po sličnosti s kim ili s čim, po boji, po kom detalju ili čemu drugom)'. — Kogod u selu traži Josu Skenderovića, niko ne zna da mu kaže ko je, al kad pitaje za Josu Kajganovog, onda ga i svako dite pozna, nadimat se nadimam se nesvr. 1. 'piti preko stvarne potrebe (o deci)'. — Šta se već toiiko nadimaš kad znam da nisi žedan. 2. 'praviti se važan pred kim, šepuriti se'. — Šta se barem prid nama nadima ko da mi ne znamo ko je on.

nadimit -im svr. 'izložiti što dimu, ispuniti dimom'. — Al ste vi, nadimili, puna ga je soba, kako se samo ne ugušite?! nadisat se nadišem se svr. 'zadovoljiti se udisanjem'. — Nije lako kopat u bašči, al bar sam se nadisala lipog mirisa, u bašči ima barem dvaest ruža. nadit nadijem svr. 'nadenuti (crevo mesom za kobasicu) namaći, navući'. — Nema slanine, al zato smo tušta divenica nadili. 2. 'dati ime nekome'. — Pogodili ste, deranu su nadili ime po didi. nadivanit -ivanim svr. 'nagovoriti na nešto'-— Nije on kriv, nane, Kata ga je nadivanila. ~ se 'narazgovarati se'. nadivat nadivam nesvr. prema nadit. ~ se 'naditi se'. — Al sam se ja noćos nadivo: cilu noć sam u košari čeko na kravu da se oteli. nadivojčit se -im se svr. 'nadevovati se'. ~ imaš pravo, udaću se, već sam se i nadivojčila. nadizat -žem svr. 'dići, podići, napraviti mnogo puta'. — Ni on sam ne zna, koliko je strašila nadizo, al mu ništa nije vridilo, sve su mu sime vrepci pojili. ~ se 1. 'kočoperiti (se), šepuriti (se)'. 2. 'malo (se) dići, podići (se)'. — Marija nadiže svoju curu, ko da je u sto lanaca rođena. — Zašto nadižeš, Lizo, tu suknju, oćeš guzica da ti se vidi?! nadlagat nadlažem svr. 'nadmašiti u laganju'. — E, jesi, Grgo, prvi u laganju, kad si i Vranju nadlago. nadlagivat (se) -aglvam (se) nesvr. prema nadlagat se 'takmičiti se u laganju'. nadlajat -jem svr. 'pobediti u lajanju'. — Kad se Lazo lati divana i kera bi nadlajo. nadlajavat se -ajavam se nesvr. 'takmičiti se u lajanju'. nadletit -im svr. 1. 'leteći stići iznad čega ili koga'. 2. 'prestići u letenju'. — Kobo uvik nadleti svoju žrtvu. nadlićat nadlićem nesvr. prema nadletit. nadmašit -im svr. 'postići prvenstvo u poređenju sa drugima'. — Ti jesi siroma, al u škuli ako dobro učiš, možeš svakog nadmašit. nadmećat se -em se nesvr. 'takmičiti se s kim'. — Svake nedilje se dica u bać Mukijinoj avliji nadmeću u skakanju i trčanju. nadmen -a -o 'gord, ohol, naduven'. — Nadmen i glupav čovik su jednaki. nadmeno/nadmeno ptil. 'na nadmen način, gordo, oholo'. nadmudrit nadmudrim svr. 'pokazati se mudrijim, pametnijim od koga'. — I kad ćuti, tebe nadmudri. nadmudrivat -udrivam nesvr. prema nadmudrit. ~ se 'nadmetati se u mudrovanju, duhovitosti s kim'. — Nisam baš zdravo pametar, al se neću s ludim Pipom nadmudrivat. nadnaravan -vna -vno 'natprirodan'. — Čim o čemu ništa ne znamo, onda se to proglasi za nadnaravno čudo. nadnica ž 1. 'jlata, nagrada koja se dobija za jedan dan rada, dnevnica'. 2. — Za jednu nadnicu dvi kože dere gulikoža. nadničar m 'radnik koji radi za nadnicu'. Jedva smo pogodili za danas pet nadničara, niko neće da radi ovaj seljački poso. nadničarit -ičarim nesvr. 'raditi za nadnicu' — imo je tušta dice, pa je moro cilog života nadničarit da i podigne. nadničarka ž 'žena koja radi za nadnicu'. nadničit -im nesvr. v. nadničarit. nadobit nadobijem svr. 'pobediti u nekom nadmetanju'. — Ivan je i veci i krupniji od Stfpe, al u trljanju ga nije mogo nadobit. nadobijat (se) i nadobivat (se) -obijam (se) ibivam (se) svr. 'mnogo (ili od mnogih) dositi; dobiti dosta u više navrata'. — Zbog ivoje tvrdoglavosti, Marga se, ko mala, baš iadobijala ćušaka. nadobudan -dna -dno 'koji je vešt, dovitljiv iako je nedovoljno iskusan)'. — Samo vi pošaljite Vinka, on jeste mlad, al će se snać jel e nadobudan momak i izmiriće braću. nadoć nadođem svr. 1. 'narasti, nabujati (o 'odi)'. — Čim se snig otopi i prolice dođe, na lašim njivama podzemne vode nadođu. 2. 'naići, setiti se'. — Badavad ja tebi divanim kad me ne slušaš, al pak, 'cad budeš jedaredsvoju dicu imo, i sam ćeš nadoć na to da starije triba slušat. nadodat -am svr. 'dodati na nešto, dometnuti, pridodati'. — Jesi, jesi, dobro izmirio, al ako bi još koju jabuku nadodo, ne bi ti ruka otpala. nadodavat -odavam i -odajem nesvr. prema nadodat. nadojit nadojim svr. 'dati detetu ili mladunčetu da sisa (dovoljno) mleka, podojiti'. ~ se 'nasisati se'. nadolazit -im nesvr. prema nadoć. nadoli nesvr. 'naniže, u pravcu prema dole, nadole'.

nadolit nadolijem svr. 'lijući dodati'. — Nadoli, gazdarice, još malo vode u čorbu, stigli su nam gosti. 2. 'nadoliti onome što je već naliveno'. — Triba nadolit ono bure što je juče načeto, ako to vino neće bit trošeno nadolivat -olivam nesvr. prema nadolit. nadomećat -em nesvr. prema nadometnit. nadometnit -em svr. 'dometnuti što čemu' — A ti, ne bi osto živ da ne nadometneš koju na svačiji divan. nadonosit -onosim nesvr. 'mnogo doneti, doneti u dovoljnoj količini'. — Teta su često dolazili, al su dici i darova nadonosili. nadopisat -opišem svr. 'dopisati onome što je već napisano'. — Napisala sam našem Lazi kartu, ostalo je još malo mista, evo pa ti štogod nadopiši. nadopisivat -opisivam nesvr. prema nadopisat. nadopunit -im svr. 'dopuniti, popuniti'. — Još samo malo imamo krušnog brašna, tribalo bi odnet mlit, da nadopunimo prija neg što dođe novo žito. nadopunjavat -unjavam. nesvr. prema nadopuniti. nadostavit -im svr. 1. 'nastaviti na što, dodati čemu'. — Luca je malo izrasla ruvo, al imam ja još komad o(d) tog cica, pa ćemo nadostavit. 2. 'produžiti u govoru, pričanju'. — Ja se sićam, kad sam bila mala, dida su počimali pripovitku, a majka su uvik morali nadostavit i zavrsit. nadostavljat -am nesvr. prema nadostavit. nadotalit se -otalim se svr. 'svojski se dati na što ili na koga, navaliti'. — Ajde, Veco, mani se već ila, nadotalio si se ko da nikad nisi io paprikaša; 2. 'koji mnogo radi naporno'. — Nadotalio se oranja, ko da i sutra nije dan! nadotezat se -otežem se nesvr. 'oklevati u nekoj odluci, nakanjivati se'. — Ako se još budeš nadotezala, uzecu Ilo ispri(d) tebe i nećeš dobit ništa do sutra. nadovat pril. v. dovat. nadovezat -ovežem svr. 1. 'dovezati na što, dodati, spojiti; nastaviti'. — Uzmi komad štrange pa nadoveži. 2. 'dodati, nastaviti u razgovoru'. — Kad završim ono kaka je naša cura, a ti nadoveži šta ima. ~ se povr. nadovezivat se -ezivam se nesvr. prema nadovezat (se). nadovlačit -ovlačim svr. 'dovući mnogo čega'. — Lipo sam kazo da se u avliju ne nadovlači svega i svačega, sad nemamo kudan ić. nadozidat -oziđam svr. 'dozidati na što'. — Na proliće ćemo tu pored kujne nadoziđat još jednu sobu. nadoziđivat -iđivam nesvr. prema nadoziđat. nadrepak -pka m. 'trtica, zadnji deo tela peradi ili ptica, koji čine zakržljali repni pršljenovi'. nadrit nadrem svr. 'navaliti, jurnuti'. — Olakšaj malo, kud si nadro, pa i mi ćemo ić. ~ se (trp. nadrt) 1. 'nažderati se, nabokati se'. — Ko je to vidio, tako se nadrlt, pa podrigivaš ko kako svinjče. 2. 'početi se cepati, zakidati, cepati se'. — Tribaće ono cepe zašit, činl mi se da se malo nadrlo. nadrkan -a -o 'besan, ljutit, razdražen (vulg.). nadrkat -am svr. 1. v. drkati. 2. 'razljutiti koga (vulg)'. — Ako mu sad štogod kažeš, možeš ga još većma nadrkat. nadrljat nadrljam svr. 1. 'nastradati'. Nisam tio s kom šijom da dođem iz varoši na koli, pa sam išo pišce i kiša me usput uvatila, te sam nadrljo ko niko moj. 2. 'rđavo napisati, naškrabati'. — Nemoj žurit i nadrljat makar šta, već lipo lagano i čisto piši zadaću. 3. v. drljat. nadurit (se) nadurim (se) svr. 'dobiti nezadovoljan, ljutit izraz, naljutiti (se), rasrditi (se)'. — Nisam mu ništa ni kazala, a on se već nadurio. nadušak pril. 'u jednom dahu, bez predaha, brzo (najčešće popiti nešto)'. — Ovu prvu čašu baš možemo i nadušak. nadut se nadmem se svr. 1. 'nabreknuti, oteći'. — Od udarca sve se kolino nadulo. 2. 'napraviti se važan'. — Zato što je posto zvaničnik naduo se ko pućak. 3. 'naljutiti se'. — Samo zato što ga nisam lipo pogledala naduo se ko zelena žaba. naduvat naduvam svr. 1. napuniti što vazduhom, tako da se rastegne'. — Miško, evo ti mijur, pa ga naduvaj i imaćeš loptu. 2. 'dati kome, čemu veći značaj od onoga što ga stvarno ima, preuveličati'. — Laže da je dvadeset meteri navro, on sve naduva jel njevo mora bit najbolje i najveće. 3. 'naneti strujanjem vazduha, vetrom (prašinu, lišće i sl.)'. — Čim se vitar stiša, moraćeš omest avliju, puno je naduvo lišća. ~se(tr. pr. naduven -ena -eno) svr. 1. povr. prema naduvat (1). 2. 'postati zaokrugljen (od bolesti), oteći'. — Ne znam kaka je to boiest, sav se naduvo a lice mu se sjaji ko da je namazano mašćom. 3. 'postati nadmen, uobraziti, uzoholiti se, naljutiti se'. — Alaj tebi triba malo, oma se naduvaš ko pućak. naduvenko m 'nadmen, ohol, čovek'. — Ol je, pa ga svi zovu naduvenko. naduveno pril. 'naduto, oholo, nadmeno'. — On, joŠ i kad iđe, ne koraca ko čovik, već naduveno ko da paradira.

nadvorit se -im se svr. 'podvoriti mnoge, dosta dvoriti'. — Podizala je dicu, radila u polju i nadvorila se bolesnika: dida i majka su pet godina nepomično ležali. nadžakbaba ž 'džandrljiva žena, jezičava i zla žena'. — Bara svemu i svačemu nađe manu, zato je i zovu nadžakbaba. nadžonjat se nadžonjam se svr. 'bezrazložno načekati se; čekajući nadremati se'. — Svi smo se nadžonjali dok se ti nisi smilovo da dođeš. nađikat -am svr. 'visoko narasti, naglo izrasti u visinu'. — Dugo ti nisam vid(i)la curu, pa sam se sad iznenadila kolikoje nađikala. nađubrit -im svr. 'posuti đubretom (zemljište)'. — Ove godine prvo triba zemlju dobro nadubriti stajskim đubretom. naedared 'najedanput, najednom'. — Samo vi metnite na tragač, pa ću ja oturat sve naedared. naerit naerim svr. 'nakriviti, naheriti'. — Vidi ti našeg Stipana kako je naerio šešir ko kaki bećar. nufalit (se) nafalim (se) svr. 'nahvaliti (se)'. — Jovana, malo si sidila, al si se nafalila punu sobu. nafaljivat (se) nafaljivam (se) nesvr. prema nafalit (se). nafarbat -am svr. 1. 'obojiti'. 2. 'prevariti, slagati'. — Sve se bojim da si ti malo odviše nafarbo tu tvoju pripovitku. nagal nagla naglo 'naprasit, nag'. — Dobar je on čovik, samo da nije taki nagal. nagancat se -am se svr. i nesvr. 'dugo ići po blatnjavom putu, nagaziti se'. — Borme sarn se ja naganco blata, i sami znate da sam krenio rano jutros, a bilo je podne kad sam ušo u avliju kod uje i ujne. nagazdovat -ujem svr. 'nešto štetno učiniti (uraditi)'. — Kad je tako mirna, cigurno je štogod nagazdovala. ~ se 'provesti dugo vreme u gazdovanju'. — Bać Lovro je vik izvikovo i sit se nagazdovo! nagazit -im nesvr. 'naići, nabasati (na koga, na što), nameriti se'. — Čujem, Pere, da si i ti nagazio na para: otkad si se oženio, nema više mijane. ~ se 1. 'namučiti se gazeći kupus, grožđe. 2. najesti se preko mere, nažderati se'. — Toliko ste me nudili da idem svega i svačega, pa sam se nagazio da jedva dišem. naginjat (se) -njem (se) nesvr. prema nagnit (se). naglađovat se -adujem se nesvr. 'provesti dugo vreme u gladovanju'. — Nagladovali smo se i ja i dica za vrime rata. naglas pril. 'glasno da svako može čuti'. — Naša majka uvik naglas mole Boga. naglavak -avka m. 1. 'prednji, donji deo čizme, cipele (gde su prsti)'. — Na Josine čizme smo metnili nov naglavak, bile su mu propale u blatu i kiši. 2. 'donji deo čarape'. — Nana mi štrika čorape, a kazala je da će naglavak bit šaren. 3. 'ono što je naglavljeno na što'. — Moraćemo odnet kod kovaća onaj stražnji točak, činl mi se da je obruč popuštio, pa nek ga metne na naglavak. naglavit naglavim svr. 1. 'načiniti naglavke'. 2. 'nataći, nasadati, nabiti (na što)'. naglavljivat -avljivam nesvr. prema naglavit. nagledat se -am se svr. 'zadovoljiti se gledajući (koga, što)'. — Ta, lipo je žito kad nako zlatno zaleluja, da ga se ne mož nagledat. naglit naglim nesvr. 'žuriti, brzati'. — Ti imaš pravo što se srdiš na Josu, jel je zdravo pogrišio, al ne bi tribalo zato da nagliš i da ga oma tiraš od kuće. naglo/naglo pril. 1. 'brzo, žurno'.—Nemoj tako naglo, imaš kada, stignićemo za vida. 2. 'iznenada, odjednom'. — Naglo je skrenio konje i kola su se privrnila. naglođat -am svr. 'glodanjem oštetiti, početi glodati'. ~ se 'zasititi se glodanjem'. — No, saće se i ker naglođat, dali smo mu punu zdilu košćura. nagluv -a -o 'koji ne ćuje sasvim dobro, pomalo gluv'. — Malo glasnije divanite, ja sam nagluv na jedno uvo. nagnit nagnem svr. 1. 'nakriviti, nakrenuti, nategnuti'. — Baćo su prvi nazdravili i oma nagnili nako iz boce. 2. 'sagnuti, povinuti'. — Štogod konju mora da fali, jel je zdravo glavu nagnio. 3. 'potrčati, pojuriti; pobeći'. — Čekajte, kud ste nagnili, nismo mi vas okrivili. 4. 'navaliti'. — Lagano, dico, šta ste tako nagnili, ko da će to ilo od vas kogod otet. nagnojit se nagnojim se svr. 'zagnojiti se'. — Jutros sam se ubovo na klin, a već mi se nagnojila noga. nagnječit nagnječim svr. 'pritiskom povrediti, prignječiti'. — Pao mi je danas nakovanj na nogu i nagnjecio mi tri prsta. ~ se 'postati zgnječen, oštetiti se gnječenjem (o voću i sl.)'. — Metnili ste zrile kruške na dno kotarce, pa su se sve nagnječile. nagnjizdit (se) nagnjizdim (se) svr. 'načiniti (kome) gnezdo, posaditi u gnezdo)'. — Našla sam jednu kvočku, sama se nagnjizdila u plivi pod šupom; 2. 'smestiti se, nastaniti se'. — Baš se nisi morala s otim tvojim sigračkama tu nagnjizdit, pa ne možemo proć od tebe. nagodit nagodlm svr. 'udesiti, udovoljiti, pomiriti'. — Sve mi s čini da ću vas ja morat nagodit, jel vas dvojca ste jednako

tvrdoglavi. nagore pril. 'na gori način, pogoršavajući se'. — Borme nije bolje, već svakim danom iđe nagore. nagori pril. 'u pravcu prema gore, naviše'. — Ne turaj, već vuči nagori! nagoričan -čna -čno 'malo gorak, nagorak'. — Šta ste vi, snaš Marija, uradili ovaj vaš dunc od šljiva ko da je nagoričan?! nagovistit (se) -ovistim (se) svr. 'pomenuti, najaviti što'. — Lazo i Manda su se u nedilju nagovistili u crkvi pa će se uskoro vinčat. nagovišćavat -išćavam nesvr. prema nagovistit (se). nagrabit -im svr. 1. 'nakupiti, sabrati grabuljanjem'. — izgleda da je kosačica slabo kosila žito kad smo toliko mršavine nagrabili. 2. 'napljačkati'. — Kako je tako je, al on je za života sebi nagrabio svega i svačega. 3. 'zahvatiti, naliti (o tečnosti)'. ~ se 'snabdeti se grabljenjem; otimanjem, pljačkom'. nagradit nagradim svr. 'dati, dodeliti nagradu'. — Samo ti lipo piši, pa će te i dida nagradit. ~ se 'ružno se obući, nakaraditi se'. — Šta fali Rozi kad se nako nagradila u šareno ruvo i očla na saranu. nagrađivat -ađivam nesvr. prema nagradit. ~ se prema nagradit se. nagraj(i)sat -išem svr. 'nastradati, nagrabusiti, loše proći'. — Mani se tog kera jel ćeš jedared nagraisat da ćeš zapantit. nagrćat -em nesvr. prema nagrnit. nagrebat -bem 'nastradati'. ~ se 'dosta nakupiti'. — Manja dica su poila mliko, a Marija, ko najstarija je onda iz kastrone grebala i širota nagrebala se da štogod poide. nagrickat se -am se dem. prema nagrist se. nagrist -izem svr. 'malo nagristi, izgristi, oštetiti (o insektima)'. — Litos su mi moljci malo nagrizli zimski kaput s kožicom. nagrišit se nagrišim se svr. 'počiniti mnogo grehova, grešaka'. nagrišpat -am svr. 'naborati, nabrati u bore, smežurati'. — Vuna je izgleda rđavo opredena, jel je posli pranja ostala nagrišpana. nagrizat nagrizam nesvr. prema nagrisi. nagrnit nagrnem svr. 1. 'navaliti, jurnuti (obično u većem broju)'. — Nisam dobro ni metnila kolač na astal, kad su dica onda nagrnila. 2. 'natrpati, napuniti'. — Uzmi džak pa sam nagrni koliko ti triba. nagruvat nagruvam svr. 1. 'napuniti, nakupiti'. — Ko j to vidio toliko kruva nagruvat, sve ti je mliko popio. 2. 'naučiti napamet, nabubati. — Zašto baš moraš od riči do riči sve nagruvat? ~ se 'najesti se do sitosti'. — Ja sam se nagruvo paprilcaša, ne triba mi pečenje. nagumat se -am se svr. 1. 'grabeći ispred drugih, do sitosti se najesti'. 2. 'nagrabiti se (obogatiti se u nekom poslu)'. — Dok su drugi ratovali, on se nagumo pa njim sad zapovida. nagurat naguram svr. 'napuniti silom, natrpati guranjem'. ~ se 1. 'nasititi se guranja'. 2. 'udebljati se'. — Ao, Koce, ala si se ti nagurala! nagusto pril. 'gusto, dosta često'. — ~ tarana, ~ krumpir, ~ gra, ~ sadit krumpir, kuruze. nagutat se -am se svr. 1. 'mnogo progutati, najesti se, napiti se'. 2. doživeti mnogo neprijatnosti'. — Radila je ona i podizala dicu, a sirota nagutala se pcovki pijanog čovika. naguturat se -am se svr. 'obući se preko mere (svega i svačega)'. — Zima jeste, al ko j to vidio toliko se naguturat da izgledaš ko gumboc. naguzat -am svr. 'nagomilati duga (podruglj.). — Otac mu je za života radio za troj(i)cu, a on, čim je talovo, naguzo je duga do vrata nagužvarat -am svr. 1. 'najesti se do sitosti'. 2. 'prebiti, pretući'. — Valdar će i njeg kogod nagužvarat, kad svakog zadirkiva'. naić naiđem svr. 1. 'iznenada slučajno doći, pojaviti se, iskrsnuti'. — Mal nismo naišli na jedno svaljeno drvo, taka je velika magla bila, da ga nismo vid(i)li. 2. 'navući se, namestiti se'. — Ne znam šta je, ne mož da mi naiđe čizma na nogu. ~ se 'nahodati se'. — Baš sam se naišo dok vas nisam našo. naidit naidim svr. 1. 'ozlediti (deo tela trenjem)'. 2. 'naljutiti, rasrditi'. — Kako me ne bi naidio kad ništa ne radi a još traži novaca za piće. ~ se povr. — Samo sam jedared obuko nove čizme i ~ naidile su se obadve noge, pa sad iđem samo u papučama. naiskap pril. 'do poslednje kapi, nadušak'. — Pijanac tako pije, svaku čašu naiskap. naist -ide(m) svr. 'nagristi o kiselini, rđi i dr.)'. — Nismo jesenas podmazali plug i rđa je svu dasku naila. ~ se 1. 'najesti se, utoliti glad'. 2. 'rasrditi se, nagristi se'. — Živ sam se naijo zbog kobile: dok sam oro, nikako nije tila u brazdu.

najašit -im svr. 'jašući naići, najahati'. — Samo da znaš, Vite, da je moj Vince danas najašio kraj našeg salaša'. ~ se 'zasititi se jahanja, najahati se'. — Valdar si se sad najašio, već po dana sidiš u sedlu. najdared v. naedared. — Dugo se razmišljo, onda najdared pogleda na kapiju i istrče na sokak. najdrugačiji -a -e sup. od drugačiji; osobit, poseban, naročit'. — Med svim moncima, Vince je najdrugačiji, zato ga i vole tako. najposli pril. sup. od posli, najzad, konačno'. — Najposli, neću ni ja tirat mak na konac: kad je svima dobro, i ja se slažem. najpre pril. 'prvo, pre nekog ili nečeg drugog'. — Najpre nek se ženi najstariji. najprvo pril. v. najpre. — Mi smo tako smislili da će najprvo Ivan da se ženi, p onda će se cura udavat. najvećma pril. 'najviše'. — Najvećma volim strinu. najvišlji -a -e 'sup. od visok, najviši'. — Naši jablanovi su najvišlji na čitavom putu. nakajat se -jem se svr. 1. 'pokazati kajanje u velikoj meri'. 2. 'dugo nositi crninu (za pokojnikom)'. — Već tri godine ima mrca u rodu, pa se sirota baš nakajala. nakalamit -im svr. 1. 'izvršiti kalemljenje (o voćkama)'. 2. 'dodati, nastaviti (na nešto)' — Slomila sam bebinu ruku, majko, možete l je nakalamit pa da se opet sigram š njom ~ se 'nametniti se, vezati se (fig.)'. nakalat nakalam svr. prema kalat (v). nakalapit -im svr. 'staviti na kalup'. — Kupila sam curi cipele, nisu male, a stiskaje joj prste, moraćemo odnet i kod šustera, da i nakalupi. nakana ž 'namera, odluka'. — Kad Vranje štogod naumi, niko ga ne mož zaustavit u nakani. nakanit nakanim svr. 'naumiti, rešiti, odlučiti'. ~ se 'odlučiti se, rešiti se'. nakanjivat se -anjlvam se nesvr. prema nakanit (se). 2. 'kolebati se, biti neodlučan, oklevati u nekoj odluci'. — Nakanjiva se ko gladan srat. nakapat -am sv 'kapljući izliti, napuniti'. — Malo već ima u buretu, al valdar će nakapat još jednu litru. 2. 'nakvasiti kapljuć''. — Uzmi kocku šećera i na njeg nakapaj lik, jel zdravo je gorak. ~ se 'kapljući natoćiti se, nacediti se'. nakarada ž 'ono što je vrlo ružno, rugoba'. — Sav je niki kriv i sakat, a i oblači se ko nakarada. nakaradan -dna -dno 'koji je vrlo ružan, nagrđen. nakaradit -aradim nesvr. 'nagrditi, unakaziti'. —. Baš je bila dugo bolesna, al lipo lice joj bokst riije nakaradila. ~ se 'učiniti se nakaradnim, unakaziti se, nagrditi se'. — Pomozi joj povezat maramu da se ne nakaradi. nakaradno pril. 'na nakaradan način, ružno'. — Lipa cura a tako se nakaradno oblači. nakarađivat (se) -ađivam (se) nesvr. prema nakaradit (se). nakarat nakaram svr. 'prekoriti'. — Dida nisu, al nana su zdravo znali dicu nakarat. ~ se svr. 'karajući se zadovoljiti; nagrditi se'. nakasat -am svr. 1. 'naići kasom'. — Ja ću poslipodne nakasat na vrancu, pa ćete vidit kaki je to konj! 2. 'doživeti neprijatnosti'. — Samo ti trguj s Vranjom, pa ćeš nakasat š njim ko i bać Bozo: prodomuje užeženo žito. ~ se 'premoriti se hodanjem, kasanjem'. — On, kaki je visok, koraca po dva metera, a ja mala nakasala sam se sa njim da ga stignem. nakatranisat -šem svr. 'namazati katranom'. — Nakatraniši krmači ranu. nakašljavat se -ašljavam se nesvr. prema nakašljat se. nakašljat se nakašljem se svr. 1. 'lako kašljući pročinit' grio' 2 Drovest mnogo vremena kašljući'. nakaza . 'osoba sa fizičkim nedostacima; veoma ružna, nagrđena osoba. — Nije ona kriva što je nakaza, a svi biže od nje nakazan -zna -zno 'kou je unakažen, nagrđen, veoma ružan'. — Zašto si nam kupio tu nakaznu kravu, ni jednog roga nema. nakazivat -azivam svr. 1. 'mnogo kazati, napričati'. 2. 'izgrditi'. — Mislim da neće više u našu kuću doć, svašta sam mu nakazivala. nakečat se -am se svr. v. kečat. — No, dico, jeste 1 se nakečali te vaše krpenjače? nakečit nakecim svr. 'staviti nešto tamo gde ne treba, gde mu nije mesto'. — Siuoni taj stoc, ne znam ko ga je nakečio nasrid sobe?! ~ se 'stati negde (kome ili čemu) na put, isprečiti se'. — Kažu da je (uckast, a nakečio se prid snašu, ko da je on đuvegija i jedva su ga odguraii u stranu'. nakinđurit -inđurim svr. 'preterano i neukusno se obući'. nakiselit -im svr. 'potopiti u vodu (obično o rublju)'. — Nakiseli večeras košulje, pa ćemo sutra prat. 2. 'ukiseliti, zakiseliti

krastavce, kupus'. — Ove godine smo nakiselili dosta kupusa i krastavaca. nakiselo pril. 'pomalo kiselo, kiselkasto'. — Ova tarana ti se malo nakiselo osića. nakitit -im svr. 'ukrasiti nakitom (ili cvećem)'. — Nakitili smo dukatima našu jedinicu. 2. 'izgrditi'. — Dobro sam ga nakitila, sad nek se češe i di ga ne svrbi. 3. 'opiti, napiti'. — Nakitila se braća, pa pivaje sokakom. ~ se 1. 'staviti na sebe ukras, nakit'. — Nakiti se lipo. 2. 'napiti se'. — iđe Losko, al kandar se fain nakitio, zdravo ševelja nogama. naklipat -am svr. istući, izmlatiti'. — Tako ti tri'ba, kad nećeš da ga naklipaš, pa bi oma poslušo. nakliparit -im svr. v. naklipat. nako pril. 'onako'. — Nemoj se oma durit, nisam ja to ozbHjno mislio, tio sam samo nako, malo da se našallm s tobom. nakopat -am svr 'nagomilati kopajući'. — Pokupi krumpir a džak, ja mislim da sam dosta nakopala. ~ se 'umoriti se kopajući'. nakosit nakoslm svr. 'kosećt pripremiti izvesnu količinu'. — Ja ću ujutru rano otić na oranje, a ti, Mate, nafcosi ditelne za konje. ~ se 'provesti mnogo vremena koseći, umoriti se koseći'. — Odavno se nisam voliico nakosio trave, bi'će sina ko nikad. nakoso pril. 'u kosom položaju, koso'. — Meni izgleda ta tvoja kamara malo nakoso. nakostrušit -ostrušim (se) svr. 'nakostrešiti se'. — Vidi malo maoe, a već se zna nakostrušit. nakotit -im svr. 'okotiti u velikom broju'. ~ se -'namnožiti se (o životinjama)'. v. kotit se, nakovanj -vnja m 'železni podmetač na koji se stavlja ono što se kuje'. jednorogi ~, dvorogi ~. Izr. I tebe bi tribalo malo metnit pod nakovanj! ne bi li se popravio'. nakrast (se) nakradem (se) svr. 'nakupiti krađom, 'mnogo krasti'. — Nakro se on za vrime rata, pa sad, kobajage, pošteno živi. nakratko pril. 1. 'jednom reči; ukratko'. — Nakratko rečeno, umro je jel mu je došo kraj. 2. 'za kratko vreme'. — Nakratko se i sunce pomaljalo kroz oblake. 3. 'na malom odstojanju, blizu'. — Vince, nemoj nikad više tako nakratko vezivat tele, mal se nije zagušilo. 4. 'nisko, kratko'. — Moj baćo su se uvik nakratko šišali. Izr. ~ nasađen 'rđavo raspoložen.' nakrečit nakrećim svr. 'okrečit'. — Cilika je cio dan krečila, al ja baš nisam zadovoljna koliko je nakrećila. ~ se 'izmoriti se krečenjem'. nakresat nakrešem svr. 'naseći, narezati (granja, lišća)', — Ja sam nakresala, al ko će kući donet? ~ se 'napiti se'. — Bać Nikola se tako nakreso, da je sam sebe ugaćnjakom zavezo za drvo. nakreveljit se -eveljim se svr. 'iskriviti lice, usta (u plaču, smehu), iskeziti se'. — Da vidiš kako si gadna kad se tako nakreveljiš, oma bi se manila plača. nakrivit nakrivim svr. 'nagnuti, pomeriti na jednu stranu'. —' Lako mož bit da se izvrneš, jel zdravo ti je voz nakrivljen na jednu stranu. Izr. — šešir 'biti bez brige'. nakrivljeno pril. 'u nagnutom, kosom položaju'. — Nakrivljeno diješ sino, izvrniće se. nakrivo pril. 'nagnuto, ukoso, nahero'. Izr. ~ nasađen 'mrzovoljan, zlovolj'an'. nakrižat nakrižam svr. 'usitniti rezanjem, narezati'. — Nakrižaj mi duvana, obaško za lulu, a obaško za cigaretle. nakrkat se nakrkam se svr. 'najesti se do sitosti, prejesti se'. — Nakrko se pa sad spava ko blažen. nakrunit nakrunim svr. 1. 'kruneći, nakupiti'- — Nakrunili smo kuruza, sutra ćemo nosit krupit. 2. 'rasuti'. — Kako si nosio taj sirak, svud si nakrunio kudan si išo. nakrupit nakrupim svr. 'krupno namleti fkukuiuz, raž, ječam)'. — Nakrupio sam samo za danas jedan džak. nakrupno pril. 'ukrupno'. — Bundeva je kravama bolja ako se isiće nakrupno. nakrvat nakrvam svr. 'prekomerno natovarit'. — Time bi tio sve odjedared da sveze, pa zato na tog jednog konj'a toliko nakrva, da siroma jedva vuče kola. ~ se 'dob'o s" najesti, prejesti se'. — Znala sam da će te bolit trbu kad si se moro toliko nakrvat, ko da nikad nisi io. nakuckat -am svr. 'radom skupiti, skuckati, uštedeti'. — Radili su tušta al su i nakuckali. nakuđravit -im svr. 'načiniti kudravim, nakovrdžati'. nakukat se -am se svr. 'mnogo i dugo kukati. — Ona se sirota nakukala, al je pored nakog pijanca i sama očla na pvosjački štap. nakukurikat se -uričem se 'mnogo kukurikati, izdovoljiti se'. — Nakukuriko se i sad je dospio u lonac. nakupit -im svr. 1. 'sabrati, skupi''' dovoljnu količinu čega'. 2. 'nagrabiti, steći'. — Nj'egova dica sad razbacivaje što njim je dlda nakupio. nakupivat -upujem svr. 'nabaviti većim kupovinama'. ~ se 'dobro se snabdeti većim kupovinama'.

nakuštrat -am svr. 'uviti u kovrdži'. nakuvat am svr. 'skuvati veliku količinu (jela)'. ~ se 'kuvajući naraditi se'. nakvasit -im svr. 'ovlažiti'. — Ova dugotrajna tija kiša je dobrim nakvasila zemlju ~ se J. 'postati mokar, ovlažiti se'. 2. 'napiti se, opui se'. — Dobro su se nakvasili kad iđu putom zagrljeni i pivaje. nakvrcat -am svr. 'zaraditi, steći radom'. — Dugo su bili tuđi nadničari, al su radom nakvrcali sebi za starost. 2. 'udaranjem nogom o nogu, stvarati zvuk zvečke na čizmama (u plesu)'. — Nadam se da ćeš u velikom kolu i ti nakvrcaf s novlm čizmama. ~ se 'napiti se'. — A moj ti se čovik fain nakvrco u Pajinim svatovima. nal 'rečca je li'. — Nal da ćeš doć i ti, ako te baćo pušte. nalakćivat se -akćivam se nesvr. prema nalaktit (se). nalagat nalažem svr. 'napričati laži'. — Nalago si i sebi i svitu. ~ se svr. 'zadovoljiti želju za laganjem'. — Puštite ga, ućutiće čim se nalaže. nalajat se -jem se svr. 'dugo lajati, izđovoljiti se lajući (podr)'. — Bara se nalajala prid cilim selom o rođenom čoviku. nalaktit -im svr. 'nasloniti se na laktove'. ~ se 'nasloniti se laktovima (na što)'. nalarfat se -am se svr. 'našminkati se neukusno'. — Kako se Krista nalarfala, izgleda ko strašilo. nalemat nalemam svr. 'istući, izlemati'. nalickat se -am se svr. 'udesiti se, brižljivo se doterati'. — Liza se nalickala ko da je iz cirkusa. naličit -im nesvr. 'nalikovati'. — Na koga naliči to tvoje dite? nalit nalijem svr. 'nasuti, natočiti'. — Kato, nali te čaše, nek se napiju gosti. Izr. Krava je nalila (u vime) 'kaže se za kravu koja se skoro otelila i ima dosta mleka'. ~ se 1. 'napiti se'. — A ja ti kažem, moj je najgori, kad se on nalij'e, po tri dana ga nema kući. 2. 'ispuniti se tečnošću'. — Taka je oluja naišla, da nam se pun podrum nalio vode. nalivat (se) nallvam (se) nesvr. prema nalit (se). nalivo pril. 'na levu stranu; s leve strane'. — Iđi upravo do raskršća, a onda skreni nallvo, oma češ vidit u daljini veliko drvo i jedan bili salaš, to je naš. nalokat se naločem se svr. 1. 'napiti se, zasititi se looući, pijući'. nalomit nalomim svr. 'izlomiti određenu kolićinu nečega'. — Oluja nam je baš fain nalomila veliki grana. nalovit nalovim svr. 'nahvatati loveći'. — Nalovio sam i zecova i pataka. naložit naložim svr. 1. 'staviti na vatru, metnuti što da gori. — Dono je pet snopova kuružne i naložio i sve na vatru'. — Razgrni malo žeravicu i naloži vatru. 2. 'zagrejati (kakvu prostoriju)'. — Lako je vama u naloženoj sobi, a mi nek se mrznemo napolju. naludirat se -udiram se svr. 'zasiti se ludiranja, naludovati se'. — Nikad se Joka neće naludirat ~ taki je rođen. naludovat se -udujem se svr. 'nabekrijati se, zasititi se ludovanjem'. — Naludovo se, pa se sad oženio. nalumpovati se -ujem se svr. 'dugo lumpovati, bančiti'. — Žavo mu je, kaže, umriće, a ni se nalumpovo. nalupat nalupam svr. 1. 'razbiti, razlupati u određenoj količini: ~ dosta jaja, ora. — Mace, nalupaj ora, pa će nana sutra peć kolača. 2. 'istući, izbiti'. — Borme sam ja mog znala nalupat i po dva tri puta na dan kad nije valjo. ~ se 1. 'mnogo i dugo lupaii, zamoriti se lupajući, udarajući po čemu'. 2. 'najesti se i napiti'. — Nalupo sam se ića i pića. naljoljat se naljoljam se svr. 'napiti se'. — Čim zapadne u društvo, oma se naljolja. naljoskat se naljoskam se svr.. 'napiti se'. — Od drugog pića neće, al od rakije se uvik naljoska. naljubit naljubim svr. 'sakupiti dosta novaca ljubeći svatove'. — Baš sam motrila, naša snaša je fain naljubila, svi' su je darivau velikim novcima. ~ se 'izdovoljiti se ljubeći, zasititi se ljubljenja'. namackat -am svr. 'namazati'. ~ se 'namazati se'. — Namackala se pa izgleda ko strašilo. namagarčit -im svr. 'izložiti ruglu, dovesti u nepriliku, nasamariti'. ~ se dovesti sebe u smešan položaj'. namajstorisat -išem svr. 1. 'istući'. — Kad ne vridi lipa rič, triba njega namajstorisat, prutom pa po turu. 2. 'napraviti nered (obično deca)'. — Zdravo ćute, tribalo bi vidit šta ta dica rade tamo u sobi, moždar su štogod namajstorisali. namalo / namalo pril. 'oskudno, u nestašici'. — Borme sam, komšija, i ja osto namalo s oštrim brašnom. namamit namamim svr. 'dovesti koga prevarom, obećanjima; privući prijatnim izgledom'. — Baco je komadiće kruva komšinskom keru i namamio ga je u našu avliju. ~ se 'biti privučen čim'. — Namamio se na lipe oči i sad samo visi kod Marge.

namazat -žem svr. 'prevući, staviti preko površine sloj nečega masnog ili žitkog'. — Namaži dici po jedan komad kruva s pekmezom Izr. iđe ko namazano; iđe da ne mož bolje; namazan s kerećijom mašću 'lukav, prepreden'. namečit se namečim se svr. 'navaliti na nekoga. — Sram ga bilo, tako velik deran pa se namečio na kolač i otima od male dice. namećat (se) namećem (se) nesvr. 'staviti u obilnoj meri, naslagati (v. mećat)'. — Znam ja da moja unuka zdravo voli jabuke, namećala sam joj punu kotaricu. namekšat -am svr. 1. 'učiniti mekšim'. 2. 'istući'. — Šta si zgrišio, čuo sam da ti je baćo namekšo leđa! namest -etem svr. v. mest. — Nameti to đubre na lopatu i baci napolje. namet m. 'porez, prirez i sl.'. — Država samo izbaci na nas paore namet, niko ne pita kako mi živimo. nametljiv -a -o 'koji se nameće'. — Nije da nije zgodan, al ne volim kad je kogod taki nametljiv. namigivat -igivam nesvr. prema namignit. — Šta Antun na me namigiva, ko da sam ja njegova cura?! namignit -nem svr. 'dati znak migom'. — Ti namigni ako ona dođe. namilovat se -ujem se svr. 'nauživati se milujući, nasititi se milovanja'. — Cilika se namilovala dok je nanina bila. naminištrovat se -ujem se svr. 'dugo vremena biti ministrant'. — Nikola se naminištrovo: bio je već momak kad se manio tog posla. naminjat se naminjam se svr. 'mnogo puta promeniti'. — Jeste, naminjo se on konja za života, al i žena, borme. namira / namira ž 'ono što je ko odlučio da učini, na šta se ko rešio, pažnja, želja'. — Moždar sam ga uvridila, al to nije blla moja namira. namirit -im svr. 'izmeriti obilno, mnogo'. — On tvrdi da je sve u redu, a meni se čini da je fain namirio. ~ se 1. 'provesti dugo vremena mereći'. 2. naići (na koga, što)'. Izr. Namirio se na para 'našla krpa zakrpu'. namirit namirim svr. 1. 'nahraniti (stoku)'. — Moramo požurit na salaš, dica su mala, pa neće znat namirit svinje i krave. 2. 'ispuniti čija traženja, podmiriti'. — Braća su sestru namirila, pa je sva zemlja njima ostala. 3. 'isplatiti (dug), ispuniti obavezu prema nekome'. — Čim prodam žito, namiriću sve što sam dužan. 4. 'nagoditi se, uskladiti, pomiriti'. — Kažu da se jedan mlad sudija namirio. ~ se 1. 'ostvariti želje, zadovoljiti se; podmiriti potrebe; najesti se'. — Lozika, ti uzmi koter(i)cu, popni se na krušku pa se namiri koliko ti je volja. 2. nagoditi se, poravnati se'. — Najpametnije bi bilo da se namirite i ne iđete na sud pravdu tražit. namirivat -irivam nesvr. prema namirit. namiskinja ž 'suparnica (u ljubavi). — Čiila sam, Tone, da je tvoj momak našo tebi namiskinju. namistit -im svr. 1. 'staviti na odgovarajuće mesto, smestiti'. 2. 'doterati da lepo stoji, udesiti'. — Namisti kapicu, sva ti se zavrnula ostrag. 3. 'vratiti u normalan položaj'. — Namistill su mi lakat, al još me boli od udarca. 4. 'dovesti u red, raspremiti'. — Namisti krevete za spavanje. 5. 'postaviti u službu, dati zaposlenje'. — Mariju je njezin otac namistio za poštaricu. 6. 'krišom postaviti, podmetnuti (nekome)'. — Neka, neka, namistiću i ja njemu pod glavu, pa će se češat i tamo di ga ne svrbi. ~ se 1. 'zauzeti mesto, smestiti se'. 2. udesiti se, nagizdati se'. 3. 'opremiti se, snabdeti se za stanovanje — Ne mož bit i rava i kruva i još salaš namistit sa svim i svačim. 4. 'zaposliti se'. — Sin njim se namistio, saće lakše divat. namisto 1. predl. — Vrime je da i ti uzmeš u ruke, dosta sam radio namisto tebe. 2. pril. — Namisto da se sklonila od kiše, ona je trčala na salaš, pa je pokisla ko puće. namišat namišam svr. 1. 'staviti mnogošta zajedno, izmešati'. 2. 'mešajući namestiti, podesiti'. — Kad je on dilio karte, sebi je uvik namišo i dobio. namišćat (se) namišćam (se) nesvr. prema namistit (se). ~ se 'nadovoljiti se mlateći (koga, što)'. namlatit namlatim svr. 1. 'mlateći nakupiti'. — Jesenas smo namlatili tri džaka ora samo sa jednog drveta. 2. 'istući'. — U drugom selu su i(h) tako namlatili da se već misec dana liče. namlit nameljem svr. 1. 'samleti dovoljnu količinu čega'. 2. 'nabrbljati'. — E, Vince, baš si nam dosta namlio, sad bi već mogo ić! namložit namložim svr. 'stvoriti u velikom broju, razmnožiti'. ~ se 'brojno se povećati, razmnožiti se'. namodit se namodim se svr. 'zadovoljiti se noseći se po modi'. — Bartule, al sam se namodio u tvojim čizmama. namolit namolim svr. 'navesti, nagovoriti moljenjem'. — Lud je kad se napije, jedva ga je rođena žena namolila da legne. ~ se 'dugo i uporno moliti'. namolovat -ujem svr. 'namalati'. — Nisam virovala da ćeš nam sobu tako lipo namolovat. namomčit se / namončit se -im se svr. 'nauživati se kao momak, namomkovati se'. — Vrime je i da se ženiš, dosta si se namončio. namorit namorim svr. 'izmoriti'. — Kaži tom ditetu da se mani maćeta, dosta ga je već namorio. namotat -am svr. 'napraviti motajući; obaviti (oko čega): ~ klupko, ~ kalem. ~ se 'obaviti se oko čega'.

namrvit -im svr. 1. 'usitniti u mrve, izmrviti'. 2. 'posuti, zaprljati mrvama'. — iđeš s kruvom u rukama i svud češ namrvit po sobi. namrginjitse -rginjim se svr. 'isprečiti se (fig.)'. — S kolima se namrginjio, pa niko ne mož od njeg proć. namrišit namrišlm svr. 'posuti mirisom (koga, što)'. — Mogla bi malo i mene namrišit. ~ se 'poprskati se nekim mirisom'. namrsit namrsim svr. v. mrsit (zaplićat). — Dali ste Ani vunicu, pa mi je toliko namrsila da se već po dana miičim š njom da je odmrsim. ~ se 1. v. mrsit se (zaplićat se). — 2. v. mrsit se (masno ist). 3. 'naviknuti se'. — Ne triba njoj tako često kupovat šećera, namfsiće se na njeg, a za to nema novaca. namrskat se -am (se) svr. 'naborati (se), nabrati) (se)'. — Starost je pripušila, pa se u licu namrskala i sva nika požutila. namust namuzem svr. 'znatne količine mleka izmusti'. — Namuzla sam tri pune kravljače. ~ se 'zamoriti se dugim muzenjem'. — Borme sam se namuzla kad sam sama pet krava pomuzla. nana ž 'mama, mati'. — Ja sam moju nanu rano izgubila. nanet nanesem svr. 1. 'doneti veliku količinu'. — Nane, dođite da vidite, jesam li vam dosta nano ogriva za peć? 2. 'plaveći navući (o vodi)'. — Moraćemo smest avliju, kiša je toliko lišća nanela da ne mož od njeg ić. 3. 'slučajno naići, navratiti'. — Kako ga baš nanese put da ovamo svrati. nanizat nanižem svr. 'natičući što jedno za drugim na konac, načiniti niz'. — Uzmi konac i naniži đerdan što ga je Kata jutros pokidala. nanoć pril. 'tokom noći, noću'. — Baci dosta sina u žagre, nek imadu konji nanoć šta ist. nanovo pril. 'iznova, kao ranije'. — Dida se samo nasmiju i nanovo metnu lulu u usta. nanjušit nanjušim svr. 1. 'osetiti što po mirisu'. — Kerovi su nanjušili tvora i cilu noć su prisidili prid jamom čekajući ga da izade. 2. 'naslutiti, prozreti'. — Dančo ko da je nanjušio da ga čekaje batine, nije došo kući, čeka da mu baćo ode sa salaša na njivu. nanjuškat -am svr. dem. prema nanjušit. naobećavat -ećavam svr. 'dati mnogo obećanja'. — Ne triba čekat na Josu, on samo naobećava, al ništa posli ne uradi. naoblačit se naoblačim se svr. 1. 'prevući se oblacima'. — Naoblačilo se, moždar će i kiša. 2. 'nanositi se (lepih) haljina'. — Ta se cura naoblačila, svake nedilje je bila u drugom ruvu, a jedno lipče od drugog. naoblačivat se -ačiva se nesvr. prema naoblačit se. naočale pl. t. 'naočari'. — Di su moje naočale? — Na nosu, dida. naočit -a -o 'koji pada u oči, dopadljiv, zgodan'. — Momak je visok, crne oči i brkove, štogod naočit. naođat se naodam se svr. 'provesti mnogo vremena u hodanju, zasititi se hodanja'. — Kako se ne bi naodo, kad je pišce očo u varoš. naodgovarat (se) -ovaram (se) nesvr. 'dati odgovora na mnoga pitanja'. — Teško je s malom dicom, furtom iđu za mnom i samo pitaje, ko bi njim se po cio dan naodgovaro. naodmarat se -odmaram se nesvr. 'zasititi se odmora'. — Vazdan se izležava, valdar se onda i naodmaro?! naodmet pril. 'za odbacivanje, za bacanje'. — Nije naodmet da poneseš i jednu bocu rakije. naogled pril. 'na viđenje'. — U staro vrime su monci i divojke išli naogled, pa se tako upoznavali i sklapali brakove. naogledat se -ogledam se nesvr. 'nadovoljiti se gledajući se u ogledalo'. — Mara se naogledala dok je bila divojka, znala se i po dva sata dotirivat prid ogledalom. naogovarat -ovaram nesvr. 'nadovoljiti se ogovarajući (koga)'. ~ se 'nasititi se ogovaranja'. naokolo pril. 'okolo, ukrug'. — Bolje bi bilo da ziđaš naokolo, čoša bi ti samo smetala. b. 'zaobilazno, kružeći'. — Dođi naokolo, nemoj ić priko žita. naopak -a -o 'koji je suprotan od normalnog, pogrešan'. — Ona je sva naopaka žena, zato i kažu od nje se mož naučit kako ne triba radit. naopako pril. 1. 'kako ne valja, rđavo'. — Ne znam kaka j'e to srića, al čega se privati sve i?Padne naopako. 2. 'kako se ne nosi, na naličje'. — Kad kiša pada ljudi često kožuv obuku naopako. Izr. zlo i ~ 'veoma rđavo'. naorat naorem svr. 1. 'plugom mnogo uzorati zemlje'. 2. 'naprkositi, uraditi nešto loše (fig.)'. — Stane, dosta si naorala, mogla bi se smirit. naoštrit naoštrim svr. 'oštrenjem podesiti za upotrebu' 2. 'podstaći, podbosti'. — Kad su tili ić u goste, ja sam moju Margu dobrim naoštrila, znaće ona kazat svekrovi. ~ se 'dobro se spremiti, pripraviti za što'. — Moj Vince je miran, al jp sam se zdravo naoštrila i samo čekam zgodu, pa da njim sve saspem u lice.

napa ž 'mapa (atlas)'. — Joso je jutros zaboravio ponet napu u škulu. napabirčit -im svr. 'pabirčeći skupiti'. — Ja sam napabirčio još fain trišanja. ~ se povr. napadač -ača m. 'onaj koji napada, koji vrši napad'. — Naš ovan je pravi napadač, čim vidi koga, oma se zatrčava i udara. napadat -am nesvr. prema napast. napadat -a(m) nesvr. 1. 'jako padajući pokriti zemlj'u (o kiši, gradu). — Za samo tri sata pljuska, kiša je napadala digdi i do kolina je bilo. 2. 'opasti u velikoj količini (o plodovima)'. — Zbog jakog vitra, tušta je voća noćos napadalo. napajat (se) napajam (se) nesvr. prema napojiti (se). napakostit -im svr. 'učiniti pakost, naneti štetu, nauditi (nekome)'. — Dico moja, ako ne možete pomoć, ne triba ni napakostit čoviku koji je u nevolji. napamet pril. 'naizust'. — Naša mala unuka je za po sata naučila jednu dugačku pismu napamet. napapat se -am se svr. 'najesti se (o deci)'. — Je se moj'e čedo dobro napapalo? napapčit se -im se svr. 'nagumati se'. — Graeo se napapčio i još se smije što drugima nije doteklo. naparit -im svr. 'ugrejati čim toplim; izložiti delovanju pare'. — Napari ti noge, pa će te začas proć nazeb. ~ se 'ugrejati se u toploj vodi'. — Zašto se nisi napario, kažu da je to dobro za reumu. napasat napasam svr. prema napas(i)t. ~ se nesvr. prema napast se. napas(i)t -pasem svr. 1. 'navesti stoku da pase dok se nasiti '. — Sutra je, Dančo, na tebi red da namirivaš, a Tome će krave napasit. 2. 'nauživat se gledajući (što ili koga)'. — Svalila me j'e bolest i nepomično ležim, a volio bi da bar još jedared napasem oči na žitu kad ga nako vitar zaleluja. ~ se 1. 'nasititi se pasući; 2. 'nauživat se slušanjem, gledanjem (što ili koga)'. napasivat -asivam nesvr. prema napas(i)t. — On svako jutro, rano zorom napasiva svoje krave. napasnik m. 1. 'onaj što napastvuje'. — Obešćas.io je nevinu curu i sad je napasnik u zatvoru. 2. 'onaj koji dosađuje, smeta'. — Taj Vranje je pravi napasnik, svakog dana mu štogod triba, već je dosadio i Bogu i svitu. napasnica ž 'ženska osoba napasnik'. — Čuvaj se Lorke, ne zovu nju badavad napasnica. napast ž 'ono što čini život teškim, nevolja, zlo'. — Nije dosta što nas je suša upropastila, već sad i ta napast ~ skakavci. 2. 'iskušenje'. — Dugo je ona strepila, al kad je napast njom ovladala, zaboravila je i na gri i na svit. napast -nem -dnem svr. 1. 'izvršiti napad'. 2. 'obasuti uvredama, izgrditi'. — Samo što je načula da se o njoj pripovida, napala je komšiju da j'e olajava. 3. 'spopasti, obuzeti'. — Tek što je glavu metnio na uzgljancu, kad ga je kašalj napo. napastovat -ujem nesvr. 1. 'nasrtati na žensku čast'. — Napastovo je bratovljevu ženu. 2. 'dosađivati, dodijavati zahtevima'. — Kazala sam ti da me ne napastuješ, jel ni tako ti ove godine neću kupit novo ruvo. napatit se -im se nesvr. 'namučiti se, biti izložen patnjama'. — Taki je život, jednim uvik iđe dobro, a drugi su se napatili za života. napcovat napcujem svr. 'obasuti psovkama'. ~ se 'psovati dugo, dosita' napečit se napečim se svr. 'namestiti se, stati (negde gde nije mesto za to i gde nekome smeta)'. napeć napečem svr. 'ispeći dovoljnu količinu čega'. napedig 'koji voli da mu je sve uredno: "pod konac'". Izr. Mani Marka, taj' sve tira napedig. naperlicat -am svr. 'izgrditi (fig.)'. — Pokatkad ti nju i naperlicaj, pa ćete drukput bolje slušat. naperuškat -am svr. 'istući peruškom'. — Naperuškala sam Tomu danas, da mu neće skoro past napamet da ide zelene kruške. napet napnem svr. 'jako zategnuti, zapeti'. — Većma napni taj prlj, jel će ga žito svalit kad budeš kosio. ~ se 1. 'napregnuti se, nadimati se'. 2. 'oholo i nadmeno se držati, praviti se važan'. Izr. Napela se ko gola uš' 'pravi se važna (i snažna)'. napijat napijam nesvr. prema napit. ~ se nesvr. prema napit se. napinjat se -njem se nesvr. prema napet (se). napipat -am svr. 'pipajući naći'. napirlitat se napirlitam se svr. 'nakinđuriti se, nakititi se'. — Pogledajte Rosku kako se napirlitala, izgleda ko šareno tele. napisat napišem svr. 'sastaviti neki spis'. — Zvaću komšiju da mi napiše pismo za mog sina Vranju, katana je. Izr. ko napisan a -o 'veoma lep'. ~ se 'mnogo pisati; zadovoljiti želju za pisanjem'. napiskat se napiskam se svr. 1. 'napeti se pred prasak smeha'. ~ on viče i pcuje, a meni to ispalo smišno, pa sam se napiskala i brže bolje istrčem i(s) sobe, da se ne nasmfjem. 2. 'napeti se da ne brizne u plač'. — Ja i ružim i jednu i drugu, starija oma zaplače, a mlađa se napiskala, vidim, pune su joj oči suza, al se drži. 3. 'napiti se, opiti se'. — Još iz daleka se vidilo da se

napisko, pa sve sikće od nj'eg. napit napijem svr. 1. 'dići čašu u čije zdravlje, nazdraviti'. 2. 'dati kome da popije više pića nego što može podneti, opiti'. — Napijo je tog mladog momka. ~ se 1. 'ugasiti žeđ, popiti koliko je po volji'. 2. 'postati pijan, opiti se'. 3. 'upiti vlagu, natopiti se'. — Pokiso sam i kaput mi se toliko napio vode, da ga jedva možem podignit. napiv m. 'pesma, napev'. — Ta, manite se vi, dico moja, mene, majka zna samo one stare napive. napivat se -am se svr. 'nasititi se pevanjem'. — Cilika je cilog puta pivala, sad se valdar napivala. naplaćat se naplaćam se svr. 'izdati mnogo novaca plaćajući razne račune'. — Naplaćo sam se za njegovo škularenje, a on kaki očo taki i došo. naplakat se -ačem se svr. 'mnogo i dugo plakati, plačem olakšati tugu'. naplandovat se -ujem se svr. 'dugo plandovati, zadovoljiti želju za plandovanjem'. naplećkat -am svr. 'napričati se ogovarajući koga'. — Došla je na po sata, a naplećkala je ko da je bila tri dana. napleskat napleskam svr. 'istući'. — Ako te ne sluša, samo ti nju dobro napleskaj. ~ se 'izdovoljiti se tučenjem'. — Borme se Kata napleskala te njezine cure, tukla je svaki dan, sve dok se nije zadivojčila. naplest -etem svr. 1. 'naplesti dovoljnu količinu čega'. 2. 'doplesti na nešto'. — Marga je naplela one kratke čorape, pa će cura sad imat dugačke za zimu. naplotak -tka m. 'drveni deo ispod šine u koji se uglavljuju žbice'. — Ne jedan vec dva naplotka su se slomili u točku. napoj m. 'tečna hrana koja se daje stoci'. napojit -jim svr. 'dati kome ili čemu da pije'. — Konjima triba prvo dat da idu, p onda i napojit. ~ se 'napiti se'. — Virujem da si bio s drugovima, al zašto si se samo ti tako napojio da sve bazdiš. napolak pril. 'napola'. — Nisi baš sasvim lud, al napolak jesi. napolčar / napolčar m. onaj koji radi na napolicu, napoličar'. napolčarka / napolčarka ž 'ona koja radi na napolicu'. napole pril. 'napola'. — Svu sam zemlju dala u arendu napole. napolica / napolica ž 1. 'imovinski odnos gde vlasnik i obrađivač odnosno odgajivač dele popola'. 2. 'hleb mešen sa pola ječmenog i pola krušnog brašna (davao se samo radnicima)'. napolje pril. 'van ograđenog prostora'. Izr. ić, izać ~ 'obavljati veliku nuždu'. napolju pril. 'izvan kuće'. — Kiša je lila napolju ko da se nebo otvorilo. napopadat -am nesvr. prema napopast. napopast -padnem svr. 'spopasti'. — Napopalo me grlo pa jedva divanim. naposerku pril. 'na repu, biti poslednji, zapostavljen' (fig.)'. — Moraš se i ti latit pa učit, sramota je bit naposerku. naposlitku pril. 'najposle, najzad'. — Najpre triba uradit što je teže, a ono lakše ostavit naposlitku. napostit se napostim se nesvr. 'provesti dugo vremena posteći'. — Skuvajte već jedared i mesa, dosta sam se napostio. napram predl. 'prema'. — Napram našeg derana, on je sasvim mali, a jednaki su godina. naprasan / naprasan -sna -sno 1. 'iznenadan, nagao: ~ smrt. 2. 'koji lako plane, zametne svađu'. naprasit / naprasit -ao 1. 'koji lako plane, prasne'. 2. v. naprasan (1.). — Taki je naprasit ko guja, ne smiš mu rič prigovorit. naprasito pril. 1. 'osorno, sa gnevom'. 2. v. naprasno. naprasno pril. 'kada se ne očekuje, naglo, iznenada: ~ umrit, ~ razbolet se'. naprat naperem svr. 'oprati veliku količinu čega'. ~ se 'provesti dugo vremena perući, zamoriti se perući veliku količinu'. naprašit naprašim svr. 'pokriti, prekriti, uprljati prašinom'. napravit -im svr. 1. 'načiniti, izraditi, sačiniti'. — Napravi i meni jednu cigaretlu o(d) tog tvog duvana. 2. 'podići, sagraditi'. — Ispočetka nisam virovo da ćemo tako lip salaš napravit. 3. 'otkloniti kvar, opraviti'. — Probala sam mašinu, sad ne zapinje onaj točkić. Napravio sam ga danas posli podne. ~ se 'učiniti se, predstaviti se'. — Napravio še lud pa su ga oma poslali kući. naprćit se naprćim se 'skupiti i isturiti napred usne'. — Šta si naprćio usne?! 2. 'naduriti se'. — Stana se prvo naprćila, al od bisa oma je i zaplakala. napregnit napregnem svr. 'zategnuti, napeti'. — Ljudi su napregli cilu snagu da izvuku zapadnuta kola iz blata. ~ se 'upotrebiti svu snagu, zapeti, upeti se'. — Možem se ja napregnit, al mi ni onda ne dovaća kad sam siroma.

naprest napredem svr. 'dovoljno opresti'. — Naprela sam ti dosta vune, možeš počet štrikat čorape. naprezat (se) naprežem (se) nesvr. prema napregnit (se), upet (se). napričac pril. 'na brzu ruku, iznenada, žurno'. — E, nećemo tako naprićac, iđi sad kući pa ćemo sutra, kad malo razmislimo, napravit pogodbu. napridičit -im svr. 'mnogo napričati, pridikujući, napridikovati'. napriliku pril. 1. 'otprilike'. 2. 'na primer'. — Uzmemo, napriliku odaleg pa do ćoše da je bilo dvanest meteri. Ja to samo nako, napriliku, kažem, a to mož i drugačije bit. naprimećat -ćem svr. prema primećat. — Tako si u ormaru naprimećala da ne možem nać onu svilenu maramu. naprimećat se -ćem se svr. 'mnogo puta se prevrtati preko glave'. — Od sve dice, najviše se ivša naprimećo, kako ga glava ne zaboli?! naprimišćat se naprimišćam se svr. 'napremeštati se'. napripoviđat -ovidam svr. 'napričati'. — Dok si nam ti ode napripovido, mi smo se pošteno naili. napripravljat -am svr. 'mnogo šta pripremiti'. — Strina je poznata u tom, ona napripravlja i tako čeka goste. napripuš pril. 'iznenada oboriti, napasti (koga)'. — Šta se natežeš oko njeg, već ga spopadni napripuš i lupi o zemlju, pa će se oma smirit. naprišivat -išivam svr. 'prišiti na što u dovoljnoj količini'. — Moja se nana našila uzgljanaca i naprišivala puca za svog života. ~ se 1. povr. 2. grdnjama obasuti koga'. — Nisu se oni svađali, al žena mu se pošteno naprišivala, valdar je iskalila sve što joj je na duši iežalo. napritek pril. 'više nego što treba, iznad prave mere'. — Samo t! dođi pa nosi koliko te volja, imam ja brašna napritek. napritit se napritim se svr. 'dati sebi oduška preteći kome'. — Napritila se jeste, sirota, al nikad zato nikom zla nije učinila. naprkosit -im svr. 'prkosno postupiti prema kome'. ~ se 'činiti mnogo prkosa, nasititi se prkoseći (kome)'. — Volim dicu, al danas su se baš naprkosili. naprolivat -olivam svr. "veliku količinu isprolivati, mnogo vremena provesti prolivajući'. — Ona se, sirota, naprolivala suza za svog života. naprosit naprosim svr. 1. 'prosjačenjem nakupiti'. 2. 'molbama zadobiti, namoiiti'. — Koliko je samo Vinko divojaka naprosio i na kraju osto mator momak. ~ se 'nasititi se prošnje: a) kao prosjak. b) kao prosac'. naprosjačit -osjačim svr. 'prosjačenjem nakupiti'. naprstak -tka m a. 'navlaka koja se navlači na prst da bi se potiskivala igla pri šivenju'. b. 'mala količina čega koja bi stala u takvu navlaku'. — Bać Remija, kako ću vam koštat rakiju, kad ste nalili jedan naprstak, dajte mi barem po čaše, pa da i grlo malo pokvasim. napržit -im svr. 'u dovoljnoj meri količini napeći'. — Naprži dosta slanine risarima za ručak. napuckat se napuckam se svr. 'najesti se'. — No, dico, ako ste se napuckali, možete u sigranje. napućit napućim svr. 'v. naprćit'. ~ se v. naprćit se. napujkat -am svr. a) 'podstaa na gonjenje, napadanje'. — Ko j to vidio, napujkat kera na čovika?! b) 'obmanom, neiskrenim nagovaranjem navesti na svađu ili akciju protiv koga ili čega'. — Dotleg je napujkavo Loziju protiv Stipana dok se nisu posvađali i sad se sudaje. napuknit -ne(m) svr. 'naprsnuti'. — Tribalo bi na veliko korto metnit obruč, bojim se da ne napukne. napunit -im svr. 1. 'učiniti punim, nasuti, naliti i sl.: ~ džak, ~ čašu. 2. 'učiniti da ko u velikom broj'u zauzme kakav prostor'. — Ko j to vidio, nazvat toliko gofti i onda napunit u dvi sobe da ne mož krknit jedan o(d) drugog. 3. 'opremiti nabojem, pripremiti za pucanje: ~ pušku. 4. 'dostići određeni broj, određenu meru, navršiti, namiriti: — 30 godina. Izr. ~ gaće 'uplašiti se'. ~ se 1. 'postati pun; biti zauzet mnoštvom čega: ~vode (o sudu) ~ ljudi (u kakvoj prostoriji)' 2. 'navršiti se, isteći'. — Juče se napunilo dvi godine kako su se uzeli. napupat -am svr. 'dobiti pupoljke'. — Ovog prolića je voće vrlo rano napupalo, samo da ga mraz ne obere. napušit -im svr. 'napuniti, ispuniti dimom'. ~ se 'nadovoljiti se pušenj'a, zasititi se duvana'. napuštat napuštam nesvr. prema napuštit. napuštit napuštim svr. 'napustiti'. — Napuštila j'e čovika i očla svojoj" materi. napuvat se napuvam se svr. 'naljutiti se'. — Moja sestra je vrlo čudna, čim ne gladim po njoj, oma se napuva. napuvavat se -avam se nesvr. prema napuvat se.

napuzat se -užem se svr. 'nadovoljiti se puzanja'. — Pripovidali su mi da sam se ja ko dite baš napuzo. naračunat -am svr. 'dodati računajući'. — Nisam gledo šta on radi, a kad sam došo kući, onda sam vidio da mi je naračuno i ono što sam kupio i što nisam. naradit naradim svr. 'napraviti, počiniti'. — Šta naradi s konjima, ako Boga znaš! — Mora da su dica štogod naradila kad su tako mirna. ~ se 'dugo raditi, umoriti se radeći'. narađovat se -ujem se svr. 'nauživati se radosti'. — Kad sam bio mali, ja sam se dosta naradovo, jel smo imali veliku rodbinu, pa sam dobivo darova. narađat narađam svr. 'imati mnogo porođaja'. — Narađala je dice, a sad ne zna da njim da odvida. naramak -amka m. 'onoliko koliko se može na rukama nasložiti i poneti'. — Uzmi jedan naramak sina i baci konjima u žagre. naranit naranim svr. 'dati kome dovoljno hrane, dati da se dosta najede'. — Mi smo se malo zadržali, a vidim ti si već sav josag naranio. nararat se nararam se svr. 'neukusno se obući, našminkati; našarati se'. — Nararala se ko da je u cirkusu. narast narastem svr. 1. 'postati viši rastom, odrasti'. — Naraso vam deran ko iz vode. 2. 'izrasti na kakvoj podlozi (na biljci, na telu, drvetu i sl.). — Samo nedilju dana se nije brijo, a vidi kaka mu je brada narasla. 3. nabujati pod uticaj'em vrenja (o testu)'. — Pogledaj pogaču, vruće je vrime, moždar je već i narasla. 4. dostići veći iznos'. — Ne znam kako oni to računaje, al meni je kamata narasla ko i glavnica. naraštaj m 'podmladak, mlada generacija'. — Svaki naraštaj drugačije cini život od nas stariji. narav ž 'duhovna svojstva, karakter, priroda'. — Kako mož samo taki bit na pokojnog dida Josu, ista tvrdoglava narav. naravski rečca i pril 'naravno'. — Naravski da sam se zbunila, kad sam vid(i)la da su svi protiv mene, a juče su drugačije divanili. narazmet 'oranje koje počinje od mrginja i ide okolo njive (da bi se u sredini sa razorom završilo)'. naređat naređam svr. 'postaviti redom; pomenuti redom, nabrojati: ~ voćke, ~ salaše. ~ se 'stati u red, jedno pored drugog, nakupiti se'. — Laste su se naređale na žice, uskoro će zima. naricat naričem nesvr. 'glasno izražavati žalost, 'žalostivo prizivati, pominjati'. naritko pril. 1. 'retko, u nevelikom broju ili na malo mesta'. — Vaš kuruz je vrlo naritko posađen. 2. 'retko, s podužim vremenskim prekidima'. — Kiša i oluja se skoro sasvim stišala, još samo se naritko čula grmljai'ina izdaleka. Izr. ~ tarana 'supa sa taranom'. narizat -ižem svr. 1. 'režući usitniti, izrezati'. — Pajo, nariži granja za potpalu. 2. 'napraviti dug, prezadužiti se (fig.)'. — Niko ne zna šta je uradio s tolikim novcima, a sve je narizo samo za po godine i propo. narobovat se -obujem se svr. 'provesti mnogo vremena robujući'. narodit narodim svr. 'nagomilati decu rađajući često'. ~ se 'roditi se (o većem broju dece)'. narogušit -ogušim svr. 1. 'nakostrešiti, naćuliti'. — Vidi našeg mačka kako je narogušio brkove i samo frkće na kera. 2. izazvati na oštar stav, naljutiti'. — Ja sam se samo malo sporečko sa sestrom, a baću je to toliko narogušilo, da su je strašno izružili. ~sel. 'nakostrešiti se'. — Juče sam gledo kako se kokoš naroguši kad brani svoje piliće od kobe. 2. 'naoštriti se'. — Kaka je to narav, kad se oma narogušiš ko kaki pućak, a baš te nisam mislio uvridit. narojit se naroji se svr. 'namnožiti se rojeći se'. naroljat naroljam svr. 1. 'nagomilati'. — Borme ja neću ko moja mater, ona je naroljala punu sobu dice. 2. 'roljkom (v.) uraditi znatan deo posla'. — Marta je dosta naroljala čaršapa, makar smo je samu ostavili. — Veco je fain naroljo sa dva konja, al je mogo ranije ustat, pa bi i više uradio. ~ se 'napiti se (vulg.)'. — Pritakali smo vino i na kraju smo se tako naroljali, da smo jedva izašli iz podruma. naruč m 'porudžbina'. — I armar i astal sa stocima, što je odnela kad se vinčala, bio je naruč, samo da bidne drugačije o(d) drugi udavača. naručat se naručam se svr. 'pojesti obilan doručak'. — Dobro smo se naručali, sad ćemo lako čekat užnu. narugat se narugam se svr. 'izvrgnuti ruglu'. — Nisu se ni narugali da nas počaste. narukovat -ujem svr. 'postati vojnikom, regrutom. — Mijo bać Joškov je jutros naruicovo. naružit naružim svr. 1. 'učiniti ružnim, nagrditi'. — Šteta, tako fainski momak, a naružila ga je noga, šanta. 2. 'obasuti pogrdama'. — Izgleda da vas baćo nisu dosta naružili, kad opet gazite po cviću. ~ se 1. 'postati ružan, nagrditi se'. 2. 'izružiti, ispsovati se'. — Naružila se ona svog pijanca čovika, al ništa nije pomoglo. nasad m. 'jaja na kojima leži kvočka'. — Zasad imamo tri nasada, valdar će bit i pilića. nasadit nasadim svr. 1. 'posaditi sadnicama'. — Nasadili smo po vinogradu dosta voćaka. Kad narastu, iskorenićemo vinograd.

2. 'naglaviti na držalja: ~ motiku, sikiru'. 3. 'postaviti kvočku na gnezdo s jajima radi izvođenja pilića'. — Tri kvočke smo nasadili, ako se dobro izležu, biće pilića. 4. 'prevariti, namagarčiti (vulg.)'. — Ne virujem ja njemu, jel jedared nas je već nasadio. Izr. Nakratko nasađen 'mrzovoljan'. ~ se 'zametnuti se, naleći se'. — Lazo je jutros našo jednu kvočku u slami, sama se nasadila. nasađivat (se) -ađivam (se) nesvr. prema nasaditi. nasajkat (se) -am svr, 'nakupiti se, steći nešto (ne baš poštenim putem). — Nasajkala se ona svega i svačega dok je dvorila pokojnog baćTomu. nasamarit -amarim svr. 'varajući učiniti smešnim, namagarčiti'. — Većma je volio nasamarit koga nego dobro poist. ~ se 'prevariti se, dospeti u glupu situaciju'. — Velika je solo vrtljiga i, vidićete, jednog dana mi ćemo se nasamarit. nasamo pril. 'bez prisustva drugih osoba'. — Više bi volio da nasamo to obavimo. nasamovat se -ujem se svr. 'nasititi se samoće'. — Mara se s dicom nasamovala, čovik joj je bio četri godine u ratu, a onda još dvi u zarobljeništvu. nasankat -am svr. 1. 'nasititi (koga) sankanjem'. 2. prevarom navesti na što, nasamariti (fig.)'. ~ se 1. 'nasititi se sankanja'. 2. 'nasamariti se'. — Nasamario se zato što je povirovo da i drugi pošteno misle ko on. nasapunat (se) -am (se) svr. 'prekriti, namazati sapunicom: ~ lice, ~ ruke. nasekirat -am svr. 'naljutiti, iznervirati'. — Može 1 proć barem jedan dan da me čimegod ne nasekiraš! ~ se 'naljutiti se, najediti se, iznervirati se'. nasickat -am dem. od nasić. — Nasickaj crnog luka za paprikaš. nasić -ičem svr. 'pripremiti sekući, iseći u dovoljnoj količini'. — Ja ću da nasičem, a ti potovari u kola. ~ se 'poseći veliku količinu'. Nasiko sam se danas kuružne i za sutra. nasidit se -im se svr. 'nadovoljiti se sedenjem'. — Samo vi site, ja sam se nasidio cekajući vas da dođete. nasijat -jem svr. 1. 'posejati po zemljištu (seme)'. — Nasijali smo žita ove godine mlogo više neg lani. 2. 'u dovoljnoj količini prosejati brašna'. — Nasijall smo brašna punu kotar(i)cu, biće fanaka. nasirćetit -im svr. 'naljutiti (fig.)'. — Moja je, al tako me je nasirćetila da sam je tila kroz pendžer bacit. nasirit -im svr. 'sirenjem nakupiti sira'. — Nasirila sam dosta za dvi tepsije prisnaca. nasisat -am svr. 'učiniti da se neko zasiti sisanjem, nahraniti dojeći'. — Beba se nasisala i zaspala. ~ se 1. 'sisanjem se zasititi'. 2. 'napiti se' (fig.). — Nasiso se Đuro, pa ne mož da potrevi vrata. nasitit -im svr. 'učiniti sitim, nahraniti'. Nasitila sam ga pečenom pućkom. ~ se 'najesti se, nahraniti se, zasititi se'. — Bar kad je Božić da se i on, siroma, nasiti dobrog ila. nasitno pril. 1. 'na sitne deliće'. — Meso triba nasitno isić, lakše ćemo ga posli samlit. 2. 'u tančine'. — Ajde, sidi pa mi ispropovidaj al nako svećeg, nemoj nadugačko i nasitno. naskakat se naskačem se svr. 'nasititi se skačući'. naskakućat se -akućem se svr. 'nadovoljiti se skakućući, nasititi se skakutanja'. nasklad pril. 'oranje koje počinje iz sredine njive (na razoru)'. — Antune, sutra ćeš otić ugarit onu strniku di je žito bilo, ori nasklad, pa ćeš malo popravit i mrginj kad do njeg dođeš. naskoro pril. 'uskoro, ubrzo, posle kratkog vremena'. — Naskoro će i nana doć. naskroz pril. 'skroz; sasvim, posve'. Izr. Skroz ~ naskroz 'potpuno'. naslagat naslažem svr. 'poređati u red nešto jedno na drugo, nanizati'. — Vidim da si puno tunja naslagala na ormar. ~ se 1. 'poređati se, 2. 'preterano se najesti, nažderati se'. — Šta ste se tu naslagali na vrata ko laščad, pa ne mož od vas proć. — Još ni danas nisam gladan, toliko sam se juče na disnotoru naslago. naslam m 'šupa pokrivena slamom'. ~ oma triba namazat plugove i ostavit i pod naslam da ne kisnu. naslušat se -am se svr. 'provesti mnogo vremena slušajući'. — Valdar sam se i ja svašta naslušala, kad živim s pijanim čovikom već dvadeset godina. naslužit se naslužim se svr. 1. 'naslužbovati se, provesti mnogo vremena u službi'. 2. 'naraditi se kao sluga, nasititi se služenja (kod gazde)'. nasmijat -ijem svr. 'izazvati kod koga smeh, nasmejati'. — Dosta je samo da te nako popriko pogleda, oma će te nasmijat. ~ se 1. 'osmehnuti se'. 2. 'nadovoljiti se smejanjem'. 3. 'narugati se, podsmehnuti se kome'. nasmišit se nasmišim se svr. v. smišit se. 'blago se nasmejati, osmehnuti se'. — Kad se ona nasmiši, svakog smekša. nasmrdit -im svr. v. smrdit. 'ispuniti smradom, zasmrdeti'.

nasmrzavat se -rzavam se svr. 'provesti mnogo vremena smrzavajući se'. nasnivat nasnivam nesvr. prema nasnovat. nasnov m 'osnova za tkanje, pređa'. nasnovat nasnujem svr. 'naviti pređu za tkanje'. nasolit nasolim svr. v. solit. — Jedan od vas dvojce triba doveče meso da nasoli. naspavat se naspavam se svr. 'ispavati se'. — Pušti ga da se naspava, kasno je lego. nasporit (se) nasporim (se) svr. 'stičući stvoriti'. — Ako oćeš da imaš, triba radit, samo od sebe se neće nasporit. Izr. Spori Bože! 'da bude u izobilju'. naspram predl. v. napram. — Nećeš se za njeg udat i gotovo, nije to kuća naspram naše. naspravljat -am svr. v. napripravljat. nasprdat se nasprdam se svr. 'nadovoljiti se sprdanja na račun koga'. — Nije bilo čovika jel žene, s kojima se Liza nije nasprdala. naspremat 'spremati dosta, u izobilju'. — Nana mi je naspremala svega i svačega ko da ću na oranje. ~ se 'naraditi se obavljajući niz poslova u kući'. — Naspremala sam se i kod moje nane, al još i više kod svekrove dok je bila živa. nasradat nasradam svr. 'proći rđavo, nastradati'. nasrčat -em nesvr. prema nasrnit. — Otiraj već tog kera, ne daj mu da toliko nasrće, mož još i ugrist koga. nasrid predl. 'usred, na sredini'. Izr. Nasrid sride 'u pravo mesto, baš tamo gde treba'. nasrnit nasrnem svr. 'snažno, odlučno navaliti'. — Kazo sam da držite kerove vezane, jutros su nasrnili na Vranjinog derana, mal ga nisu pokidali. nasrtljiv -a -o 'koji bez ustezanja nasrće na koga, koji se bezobzirno nameće'. — Kata kaže da je on i bogat i zgodan momak, al ga ne trpi zato što je zdravo nasrtljiv. nasrtljivac -ivca m. 'onaj koji je nasrtljiv, nametljiv'. — Taj mali nasrtljivac svaku curu zadirkiva. nasrtljivo pril. 'na nasrtljiv način, nametljivo'. — Nikad ni ne sluša već oma nasrtljivo napada. nastačit -im svr. 'nakupiti, skupiti, steći'. — Sve pobacaš svircima, tebi niko ne nastači; novaca nikad dosta! nastarat se -am se svr. 'pribaviti što je potrebno'. — Vi samo pošteno uradite, a ja ću se nastarat da bidnete plaćeni kako triba. nastat se nastojim se svr. 'zadržati se dugo u jednom mestu, nastajati se'. — Ko bi pomislio da ćemo se toliko nastat, mašina je kasnila skoro dva sata, mogli smo za to vrime pišce otić u varoš. nastavit -im svr. 'produžiti s čim posie izvesnog prekida'. — Čim smo mi odmakli, oni su oma nastavili divan. 2. 'dodavanjem učiniti dužim, produžiti kakav predmet'. ~ imaš li kaki komad lanca, meni bi tribalo da nastavim, onaj u bunaru ne mož da dovati do vode. 3. 'metnuti, pristaviti na vatru (da se kuva ili greje)'. — Dico, ja idem na pecu, a vi oko podne nastavite užnu, ako ja dotleg ne dođem kući. ~ se 'nadovezati se na ono gde se stalo'. nastavljat (se) -am (se) nesvr. prema nastavit (se). nastirat -em nesvr. prema nastrit. — Svake godine od novog perja nastirem uzgljance za moju udavaču. nastojat se -im se nesvr. 'ostati dugo stojeći, umoriti se stojeći'. — Popo otego pridiku, baš smo se nastojali slušajući ga. nastraovat -aujem svr. 'pretrpeti mnogo straha'. — Nema te kući već tri dana, a ja sam se za to vrime nastraovala. nastrit nastrem svr. 'napuniti slamom (postelju i sl.). — Čim se ljusk(u)ra dosta prosuši, triba nastrit sve postelje. nasukat se nasučem se svr. 'nakupiti se, doći, skupiti se u velikom broju'. — Sirota Kata, jedva je malo spremila za ilo, a vidi koliko se nasukalo. nasumce pril. 'na sreću, otprilike'. — Pregledaj ti redom, nemoj nako samo nasumce, pa polak izostaviš. nasumet pril. v. nasumce. — Kako si nam pronašo salaš? ~ ua vam pravo kažem, išo sam nako nasumet na ovu stranu i eto stigo sam do vas. nasupor pril. 'nasuprot, protiv'. — Kaki mi je to čovik kad uvik divani nasupor?! nasušan -šna -šno 'preko potreban, neophohodan, nužan, neizbežan'. — Samo da nam barem toliko žita rodi da imamo nasušan kruv naš. nasut naspem svr. 1. 'naneti nešto rastresito po 5emu: ~ pisak po putu'. 2. 'dati ili smestiti negde sipajući, usuti'. — Donesi

tvoje džakove pa ćemo oma u nji nasut žita koliko ti triba za sime. 3. 'napuniti čim tekućim ili sipkim'. — Naspi, Tezo, u čaše, ne vidiš da su gosti žedni. nasuvo m 'kuvano testo sa krompirom, sirom, orasima i sl.)'. Danas će za užnu bit nasuva s krumpirom. nasuvo pril 'bez vode, vlage'; — obrijat'. nasvađat se -am se svr. 'dugo se jedan s drugim svađati, posvađati se mnogo puta'. — Ta obitelj se nasvađala, cilog života su bili s kime u zavadi. nasvetkovat se -ujem se svr. 'nadovoljiti se svetkovanja'. — Nasvetkovali smo se pet dana za Božić. našapćat se našapćem se svr. 'napričati se šapućući'. našarat našaram svr. 'napraviti šaru na nečem, prekriti šarama'. — Mi smo već našarali jaja za Uskrs. našedit (se) našedim (se) svr. 'postaviti se naglavce, dubiti na glavi'. — Niko ne mož tako da se našedi ko ja! našeđivat (se) našeđivam (se) nesvr. od našedit (se). našikarit našikarim svr. v. šikarit. ~ se uz povr. naširoko pril. 1. 'u širinu; široko'. 2. 'opširno, podrobno'. Skrati malo, ne volim kad tako počmeš nadugačko i naširoko.

našit našijem svr. 'prišiti kao dodatak'. — Odnesi ažur sabovki nek ti našije na ruvo; — Vridna je ona cura, našila je za dva sata više nego druge za cio dan. naški pril. 1. 'našim jezikom, kao što mi govorimo'. — Divani ti naški, da te svi razumimo. 2. 'kako nama odgovara, na naš način; bogato, svojski'. — Kogod s tobom dođe, dobro došo, mi ćemo ga naški dočekat. naškodit -im svr. 'naneti štetu (kome ili čemu). — Mani se' već ila, naškodiće ti, kad znam da te boli žuć. naškrabat naškrabam svr. 'nečitkim rukopisom nešto napisati'. — Zato što si naškrabala bržebolje, pisaćeš nanovo i to redovno! našlingovat -ujem svr. 'navesti, napraviti vezenjem'. — Da vidite kako je Marija lipo našlingovala rukave na košulji. našopat našopam svr. 'istući'. — Borme sam ja nju pokatkad dobro našopala. našporovat -ujem svr. prema šporovat. — Ima ona svoji novaca, našporovala je. ~ se povr. — Da se nije šporovalo, ne bi ni imali ovo što danas imamo. naštedit (se) naštedim (se) svr. 'štednjom nakupiti, dosta uštediti'. — Naštedili smo i nama i dici. naštesrce pril. 'na prazan stomak, želudac, natašte'. — Ta se teja pije naštesrce ko lik. naštirkat -am svr. 'natopiti štirkom'. naštrapat -am svr. 'poprskati, načiniti šare po zidu'. — Naštrapala sam peć, da nam lipa bidne za zimu. naštrcat -am svr. 'posuti štrcajući, naprskati štrcaljkom'. — Mogo si malo i moje cviće naštrcat, kad si prao karuce štrcaljkom. našunšurit -unšurim svr. 'nabujati, podići se usled nagle promene temperature i sl.' — Posli velike vlage sad je sunce pripeklo pa se sav kreč na zidu našunšurio. — Roza je tako zdravo uštirkala bilu suknju da joj se i gornja našunšurila. našupljikat -am svr. 'ukrasiti šupljikama'. — Veze moja Mara i našupljika sve što joj triba. natakarit -im / natakarit natakarim svr. 'nataći, navući, staviti nešto (nevešto ili što ružno stoji)'. — Obuko je lipo ruvo, a natakario niki masni šešir. ~ se 'žurno se obući (ali i neskladno)'. natamanit -anim svr. 'u dovoljnoj količini uništiti'. natamnovat -amnujem svr. 'provesti dosta vremena u zatvoru'. — Bio je lopov al je i natamnovo. natapit natapim svr. 'navući, natući, nabiti'. — Kako je mogo samo tako natapit šešir na glavu pa su mu se uši navrnile ko dvi livče. nataroš m 'beležnik'. Pripisali smo zemlju kod nataroša.

natašte pril. 'na prazan želudac, pre prvog obroka'. nateć -ečem svr. 1. 'nakupiti se, obogatiti se'. — i ja bi da natečem, samo ne bi volio baš mlogo radit, pa kad postanem bogat i imo svega, neću vridit nizašto. 2. 'oteći (od bola, udarca)'. — Konj ga je udario nogom i sva mu e ruka natekla. 3. 'tekući nakupiti se'. — iđi vidi, jel je nateklo masta iz prese u kabo, pa triba izlit u bure. nateglicat se -am se nesvr. v. teglicat. — Valdar sam se nateglico, kad sam pet hekti vina teglicom izvuko. nategnit nategnem svr. 'nagnuti, privući sud s.pićem i početi piti'. — Ajde, komšija, uzmi taj bokal, nategni pa podaj dalje.

natenane pril. 'polagano, nonšalantno, mirno, detaljno (ispričati)'. — Dida su uvik natenane pripovidali. natentat -am svr. 'nagovoriti, navesti koga (obično na zlo)'. — To ga je ona bitanga natentala da iđe š njim, a zna da deran nije vi'čan piću, pa se siroma opio i namučio. natesat natešem svr. v. tesat. — Nemojte počet mirit dok ja ne natešem kočiće. natezat natežem nesvr. 'odugovlačiu, stvarati teškoće'. — Ne volim trgovat s Lazom, on uvik nateže oko cina. ~ se 'imati muke, prepirati se, voditi mučne rasprave'. natimarit -imarim svr. 'očistiti češagijom (konja)'. — Mogo si pripravit sersan dok ja nisam natimario konje. natirat -am svr. 1. 'nagnati, terajući dovesti do nečega i sl.'. ~ od bisa, natiro je konja na komšinsku ogradu. 2. 'dati povod da se negde nešto pokaže, izazvati'. — Samo sam po glavice luka isikla al taki je bio jak da mi je suze na oči natiro. 3. 'primorati'. — Natiro je tog mladog momka da pop;je tri čaše vina. 4. 'doterati do određenog (većeg) iznosa, povećati, podići'. — Ispočetka su se kartali nasitno, a posli su natirali na iljade. Izr. Teško je žabu na vodu natirat! ~ se 'nagnati se'. — Naš Joško se natiro svinja i krava na pašu: bioje većuveliko momak kad smo pogodili svinjara na njegovo misto. natkat -am svr. 'otkati, tkanjem napraviti'. — izdale su me ruke i najmlađoj ćeri već nisam mogla natkat sve što joj je tribalo za udaju. natkurnjak m 'deo na čakširama koji u vidu jezička zatvara prorezšlic'. — Didi iz natkurnjaka uvik visi velika crvena maramica. natorit natorim svr. 'nađubriti'. — Nismo natorili zemlju u vrime, sad od kiše ne možemo izvlačit đubre. natovarit -im svr. 'staviti teret na koga ili što: ~kola, ~ konja, ~ sebe. ~ se 1. 'natrpati na sebe, opteretiti se'. 2. 'najesti se, prejesti se'. — Niko nam nije kriv, što smo take izilice, pa smo se natovarili, te nam je sad teško i divat. natpivat -am svr. 'nadmašiti u pevanju'. — Lako je tebi natpivat Đuku, kad je on gluv. natrackat se natrackam se svr. 'neskladno se našminkati, namazati sredstvima za ulepšavanje'. — Luca bi bila još lipča, samo da se tako ne natracka. natraški pril. 'okrenut leđima u pravcu kretanja, obrnutim redom, polazeći od zadnjeg kraja'. — Taki je čovik, on sve počme natraški, valdar se tako i rodio. natrčat -im svr. 1. 'trčeći udariti o nešto, naleteti'. — ico je natrčo na ogradu i dobro se udario. 2. 'trčeći dojuriti, dotrčati'. — Sad je natrčala jedna veća grupa dice. 3. 'nesmotreno upasti u klopku, nasesti'. — Dotleg je haračio dok i sam nije natrčo, sa će se valdar opametiti. natrćit se natrcim se svr. 'sagnuvši se isturiti stražnjicu'. — Ja sam još tila štogod da joj kažem što mi nije bilo pravo, a ona se meni natrćila i očla kući. natrenicat -am svr. 1. 'naribati na trenici'. — Natrenicaj rena za kuvano meso. 2. naljutiti nekoga'. — Ti si dobro natrenico bać Jašu, već treći dan nam ne dolazi na salaš. natreskat se -am se svr. 'napiti se, naljoskati se, opiti se'. — Kad nije natreskan, onda je mamuran. natrest -esem svr. 'tresući (drvo) omlatiti veću količinu (plodova)'. — Natresi duda svinjama. natrevit -im svr. 'naći, pogoditi slučajno što'. — Baš dobro znam tu šumu, al noć je noć, pa sam dugo luto, dok nfsam natrevio na kolibu. natribit natribim svr. 1. 'otrebiti veliku količinu čega'. ~ imam jošu kotar(i)ci trišanja, al su već natrule, probaj još koju natribit za ilo. natringat se -am se svr. 'napiti se'. — Čim se odmakne od kuće, drugo nel zna ~ ode do prve mijane i natringa se. natrljat se natrljam se svr. 'nadovoljiti se trljanja, hrvanja. — Natrljo se jesam, al svi su bili slabiji od mene. natrošit se natrošim se svr. 'potrošiti mnogo novaca (ili čega): — Natrošio sam se, ni sam ne znam koliko za ovi pet godina, al od tog suđenja samo su prokatori imali hasne. natrpat -am svr. 1. 'staviti u što veliku količinu, napuniti'. — Natrpaj, derane, piine džepove, valdar bar jabuka imamo zadosta. 2. 'smestiti bez ikakvog reda veliku količinu, nagomilati'. — Natrpali su i kriišaka i jabuka i šljiva, misto da su uzeli samo jedno al da je zdravo. ~ se 'okupiti se u preteranom broju na jednom mestu, zbiti se'. — Natrpali ste se u jedna kola, a druga su ostala prazna, necu krenit dok polak od vas ne sađe s moji kola. natrpavat (se) -rpavam (se) nesvr. prema natrpat (se). natrpit se -im se svr. 'mnogo pretrpeti, propatiti'. — Ona se baš natrpila i naradila za života, imala je čovika pijanca, a ni svekar nije bio bolji od sina. natrt natarem svr. 1. 'usitniti na trenici, nastrugati, naribati'. — Natrla sam rena uz meso i naplakala se, taki je jak da su mi suze same tekle. 2. 'trljajući namazati, natrljati; izmasirati'. natrudit natrudim svr. 'povrediti (deo tela)'. — Kad smo dizali ona kola da se promini točak, izgleda da sam natrudio nogu, boli me, a spolja se ništa ne vidi. ~ se 1. 'uložiti mnogo truda, namučiti se'. 2. 'povrediti se (o telu)'. — Natrudio mi se mali prst na

nogi u novoj klompi. natrukovat -ujem svr. 'otisnuti na platnu znakove prema kojima se radi ručni rad'. — Sve sam ja natrukovala, sad triba odnet da se uradi i sašije. natrunit -ne(m) svr. 'natruliti'. — Šta mi je dala one kruške kad su natrule?! natrunit natrunim svr. 'zasuti manjom količinom čega sitnog'. — Lipo sam ti kazala da s čaršapom skupiš sve mivice i istreseš napolje, a ti si svud po sobi natrunila. natuć -učem svr. 1. 'pobiti u velikom broju, naloviti'. — Jarebica smo malo nalovui, ai zato smo dosta zecova natukli. 2. 'nabiti, navući, nataći'. — Natuče šešir na oči, sagne glavu i niko ne zna šta misli. ~ se 'zadovoljiti se bijući koga, nasititi se tučenjem'. natugovat se -ugujem se svr. 'provesti mnogo vremena tugujući'.— Kako se ne bi natugovala, kad su mi jedno za drugim poumirali: dida, majka i rođeni brat. natumarat se -am se svr. 'provesti mnogo vremena tumarajući'. — Nisi me dobro uputio, toliko sam se natumarala dok vam nisam pronašla salaš. natuštit se natušti se svr. 1. 'oneraspoložiti se'. — Šta si se tako natuštio, ko da je sav svit propo?! 2. 'natmuriti se (o nebu), smrknuti se'. — Natuštilo se nebo, sa će da grune kiša. natutkat -am svr. 1. 'nagovoriti na nešto, podstaći protiv nekoga, nahuškati'. — Ne bi on to nikad uradio, dobar je ko komad kruva, al ona rošpija, njegova žena, ga je natutkala. 2. 'nagurati, nabiti'. — U to malo bašče, nije tribalo toliko natutkat svega i svačega, ugušiće jedno drugo, pa nećete imat ni cvića ni povrća. natužit se natužim se svr. 'podneti mnogo tužbi; mnogo se žaliti na što'. ~ on se za života natužio al hasnu su od svega imali samo prokatori. naudarat -am svr. 'udariti u dovoljnoj meri ili količini'. — Suviše si gusto naudaro kočiće. ~ se 'zadovoljiti se udarajući, udarati do zadovoljenja'. naudit -im svr. 'naneti zlo, napakostiti, naškoditi'. — Njemu nije koristilo, al je meni naudio. nauk / nauk m 1. a. 'savet, pouka, iskustvo'. — Krvavi je to nauk, dogod rat traje. 1. b. 'ono što neko pripoveda, što uči druge'. — Mladenci moraju prija vinčanja triput ić na nauk. 2. 'škola, školovanje'. — Poslali smo najmlađeg u varoš na nauk. 3. 'navika'. — Teško je prominit matorom čoviku nauk o(d) ditinjstva. naukovanje s 'učenje zanata, pohađanje neke škole'. — Na naukovanje su išla dica samo imućniji roditelja i to neki čak u Beč, Prag ili Peštu. naum m 'nakana, namera'. — Kad mu piće naum padne, onda ~ biž, Bože, s puta! naumak pril. 'meko, mekano'. ~ skuvat jaje'. naumakat se naumačem se svr. i nesvr. v. umakat. — Bilo je lakumića i kiselne za malu užnu, naumakal! smo se svi. naumit -im svr. 'rešiti se, odlučiti se'. — Što naumi to i uradi. nausko pril. 'male širine, s malim otvorom, usko'. — Sve mi s(e) čini da o(d) tog neće nikad suknja bit, zdravo je nausko skrojeno. nausnice ž mn. 1. 'početak izrastanja brkova'. — Rastu mu nausnice. 2. 'deo lica između gornje usne i nosa'. nauvik pril. 'za sva vremena, zauvek'. ~ obećo si da će bit moje nauvik, a sad tražiš da ti vratim. nauzdisat se -išem se svr. 'zasititi se uzdisanja'. — Nauzdisala se, jadna, da joj je bilo dosta za cio vik. nauzimat -am svr. 'uzimajući više puta, prikupiti veliku količinu čega'. — Nauzimala je ona i drugi stvari. ~ se 'nakupiti se, nagrabiti se čega'. — Dok se nisu sitili, on se nauzimo ko rčak. nauznak pril. 'na leđima, poleđuške'. — Toliko ga je bolilo da je cilu noć nauznak ležo. nauživat se -uživam se svr. 'provesti mnogo vremena uživajući, uživajući se zadovoljiti'. — Otac mu se naradio, a sin se nauživo, trošeći očevo imanje. naužnat se -am se svr. v. užnat. — Ako ste se naužnali, prilegnite malo da se odmorite. navabit navabim svr. 'namamiti'. — Kokoške sam navabila u kokošinjac i zatvorila i. navaćat -am svr. 'nahvatati'. ~ se 'opiti se'. — Al se naš komšija dobro danas navaćo. navadit -im svr. 'vadeći nagomilavati, dovoljno izvaditi'. — Navadili smo dvadeset džakova krumpira. navag pril. 'na stranu pritisnuti (da bi se što pokrenulo sa mesta ~ silom promeniti položaj predmeta'. — Probaj podmetnit divo pa navag izdigni! navarat -am svr. 'dugo varati, mnogo puta prevariti'. — Navaro je on nas dosta, pa se sad svakog boji da mu se ne vrati milo

za drago. navašarit -im svr. 1. 'nakupovati mnogo robe'. — Navašario je i dovezo puna kola; 2. 'prevariti se u trgovini'. ~ uvik se falio kako se on razumi u konje, a sad je navašario kobilu, koja neće da kreće da je ubiješ. navečerat se -am se svr. v. večerat. — Ako si se navečero, onda iđi spavat, nemoj mi tu džonjat za astalom. navest -edem svr. 1. 'vodeći (koga) dovesti, uputiti (ga) kuda'. — Grgo je bio zdravo stidan, pa nikako da se upozna s curom koja mu se dopadala, pa ga Marko jednog dana navede pored njezinog salaša i tamo se upoznaje. 2. 'nagovoriti, podstaći'. — Meni to nikad ne bi palo na um, a ti si me naveo na gri. 3. 'dovesti na određenu temu, skrenuti (razgovor)'. — Toliko je želila da uda ćer, da je uvik navela divan o udaji svoje ćeri. navest -ezem svr. 'vozeći dopremiti u dovoljnoj količini'. — Nećemo se manjivat dok ne navezemo i sadijemo barem jednu kamaru. navest -ezem svr. 'načiniti vez, napraviti nešto vezenjem'. — Navezla sam ja mojoj ćeri svega za udaju. navezat navežem svr. 'u dovoljnoj količini izvezati snopove žita pletenim užadima'. — Je 1 sramota je 1 nije, al dvi risaruše su više navezale žita nego njeva dva risara. navić (se) naviknem (se) svr. v. naviknut. — Naviće ona kad vidi da ima i o(d) tog gore. navijat -jem svr. 'vejući nagomilati se (o snegu)'. — Za jednu noć snig je navijo do kolina. navijat navijam nesvr. 1. prema navit. 2. jureći (koga) naterati na što ili pred koga'. — Iđi ti, pa navijaj kokoške na mene, a ja ću i vaćat. navika ž 'stalan, uobičajen način postupanja, ponašanja'. — Zašto starog čovika tirate da zaboravi svoje navike?! navikavat (se) -ikavam (se) nesvr. prema naviknut (se) i navić (se)'. navik(e) pril. 1. 'uvek, u svako vreme'. — Navlke me nazlaba da je puštim u bal. 2. otpozdrav na: Faljen isus! navike faljen! naviknit naviknem svr. 1. 'učiniti da što poslane navika, naučiti'. — Tribalo je vrimena da ga naviknemo na jaču ranu; — Lako je na dobro navić. Izr. Di ko nikne tamo i navikne! naviknuto pril. 'po navici, naučeno'. — Konji su se naviknuto zaustavljali prid svakom mijanom, jel gazda i je tako naučio. naviksat -šem svr. 'namazati viksom i uglačati (čizme)'. — Kad ja naviksam mom svekru čizme, mož se na nji ogledat, tako svitle. naviljak -iljka m 'gomila, sena, slame (koji se zahvati jednim zahvatom vila)'. — Baci još koji naviljak na kola. navistit navistim svr. 'objaviti, oglasiti (u crkvi predstojeće venčanje)'. — Marga i Stipan su se u nedilju drukput navistili. navišćavat -išćavamjiesvr. prema navistit. navit navijem svr. 1. 'namotati. — Onu lipu pređu sam svu navila. 2. 'staviti kakav mehanizam u pokret obrtanjem, zatezanjem.' — Nije sat rđav, već ti koji ga ne navijaš redovno, pa zato stane. 3. 'upraviti, skrenuti'. — Kad su došli do ćoše, ona navije konje na livo. Izr. Divani ko navijen 'kao mašina'. ~ se 'nakrenuti se, nagnuti se'. — On se malo nasmije, navije se na stranu i ošine konje kandžijom i začas ostane samo pra za kolima. navlačit navlačim nesvr. prema navuć. — Oma će doć i nanika, navlači jorgane. navlaka ž 'ono što se navlači na što radi zaštite i podešeno prema predmetu na koji se navlači'. — Sutra ćemo na uzgljance navuć čiste navlake. navlažit -im svr. 'učiniti što vlažnim, nakvasiti'. — Večeras ćemo navlažit košulje, jel ujtru triba roljat. ~ se 'postati vlažan'. navodit navodim nesvr. prema navest. navodnjavat -odnjavam nesvr. 'zalivati vodom zemljište'. — Otkud navodnjavanje kad su bunari suvi. navoštit navoštim svr. 1. (fig.) 'namlatiti'. 2. 'voskom obložiti neki predmet', ~ se 'natući se, namlatiti se'. — Skobill su se i zato sam i navoštila da zapante. navranit navranim svr. 'nacrniti (obrve)'. — Ja ću moje obrve navranit, neće meni dika to zabranit. ~ se 'obojit se u crno'. — Kako se mogla samo tako navranit, pa liči na pravu Ciganku. navrat-nanos pril. 'brzo, s velikom žurbom'. — Šta me stalno žurkaš, ne mož to navrat nanos, pogača se mora redovno ispeć. navrć -ršem svr. 'dosta žita sakupiti vršidbom'. — Navrli smo dvadeset meteri po lancu. navrebat navrebam svr. 'uvrebati'. — Sad si pobigo, al navrebat ću ja tebe i onda ćeš zaradit bubotaka. navršavat (se) -ašavam (se) nesvr. prema navršit (se). navršit navršim svr. 'napuniti godine'. — Naša Tona je baš juče navršila šesnajstu. ~ se 'napuniti se, ispuniti se'. — Navršila se

druga godina od smrti našeg dide. navršivat (se) -ršivam (se) nesvr. 'navršavati (se'. navr(v) predl. s gen. označava da se nešto nalazi na vrhu, gore, na kraju'. — Vidi, komšija, onaj tvoj deran se popo navr salaša. — Daj mi malo šećera, makar navr noža. navrvit navrvi svr. 'doći u velikom broju, navaliti'. — Kad se pročulo da je Lozikin čovik posli šest godina, od kako su ga proglasili da je nesto u ratu, najdared došo kući, pola sela je navrvilo da ga vidi. navuć navučem svr. 'vukući staviti što preko čega: jorgan priko glave, navlaku na uzgljancu'. 2. 'obući, obuti (odelo, obuću)'. — Oma krećem i ja, samo još čizme da navučem. 3. 'nabiti, natući (na glavu)'. — Navući malo maramu dati pokrije te side kose; 4. 'dovući, nagomilati'. — Navukli ste žute zemlje, ko da ćete tri salaša nabljat. 5. 'nagovoriti'. — Mene neće navuć na tanak led. Izr. —bolest 'oboleti, razboleti se; ~ ria sebe sramotu 'osramotiti se'. ~ se 1. 'obući se'. 2. 'namučiti se vukući'. 3. 'zastrti, prekriti (što)'. — Posli podne su se navukli crni oblaci i malo posle je pala kisa. nazabadat (se) -abadam (se) svr. 'zabosti u dovoljnoj količini, provesti dosta vremena na zabadanju'. — Ko je toliko špioda nazabado u ovu virangu?! nazapitkivat (se) -itkivam (se) svr. 'postaviti mnogo pitanja'. — Ono tvoje dite me je umorilo: toliko me nazapitkivalo. nazapovidat se -ovidam se svr. 'zadovoljiti se zapovedajući'. — Dida su se nazapovidali za svog života, kako su kazali tako je moralo bit. nazdravit -im svr. 'želeti kome što dobro ispijajući pri tome piće, napiti kome'. — E, gosti moji, da nazdravim u vaše zdravlje. nazdravljanje s gl. im. od nazdravljat. — Čim dvojca drže čaše u rukama, oma počme nazdravljanje. nazdravljat -am nesvr. prema nazdravit. nazdravlje uzv. 1. 'izražavanje dobre želje prilikom nazdravljanja'. — S vama oću da se kvrcnem: Nazdravlje! 2. 'uzvik kojim se propraća kijanje'. nazeb m 'prehlada'. — Luka neće doć, uvatio ga je niki nazeb pa leži. nazepst -ebem svr. 'prehladiti se'. — Kako proliće ja oma nazebem. naziđat naziđam svr. 1. 'sazidati na nečemu već zidanom'. — Tribalo bi na ovaj zid od ambetuša naziđat još dva tri reda ciglje, pa bi malo i striju isprid salaša malo podigli. 2. 'sazidati mnogo čega (obično kuća)'. — Ja sam za života naziđo i kuća i salaša i košara, ni sam ne znam čega sve nisam, kad sam bio trideset godina zidar. ~ se 'naraditi se u zidanju'. — Naziđo se on salaša, ima pet sinova i svakom je, kad se oženio dao salaš i zemlju da sam gazduje. naziđivat -iđivam nesvr. prema naziđat. — Naziđivali smo ambetuš na salašu. nazimak -imka m 'svinjče koje se oprasilo zimi, nazimac'. nazimče -eta s. dem. od nazime. nazime (coll. nazimad) s. 'jednogodišnje svinjče'. nazivat se nazivam se svr. 'mnogo puta zevnuti'. — Nije čudo što se toliko nazivala, oko nje su sve matori ljudi sidili. nazlabat nazlabam nesvr. 'uporno dosađivati'. — Ona bi išla u školu, a mater je ne pušća. Kaže, dotleg će je nazlabat dok ne popušti. nazlobit nazlobim svr. 'učiniti kome zlobu, napakostiti'. nazlobrzan -zna -zno 'koji je brz da učini zlo'. — Nemoj mu se rugat i tako je nazlobrzan, mož ti još čime i naudit. naznojit se naznojim se svr. 'mnogo se oznojiti'. — Naznojićeš se ti na vakom suncu. nazobat se -am se svr. 'najesti se čega zrnastog (kukuruza, višanja)'. — Ostalo je na vru trišanja, bar će se i vrepci malo nazobat. nazobit nazobim svr. 'nahraniti stoku (zrnastom hranom)'. — Ne zaboravi konje nazobit. nazrit nazrem svr. 1. 'nerazgovetno videti, nejasno razabrati'. — Magla je tako gusta bila, da ja nisam ni put mogo nazrit. 2. 'naslutiti, predvideti'. — Kad će kraj suši bit, niko to nazrit ne mož. nazubit nazubim svr. 'napraviti zupce na nečemu što je oštro i ravno bilo'. — Nemaš ti boljeg alata ~ sve ti je nazubljeno. nažalit -im svr. 'osetiti ili iskazati žalost'. — Nikad neću nažalit, što nisam dala curu za tog dobrog momka. ~ se 'natugovati se'. — Nažalila se za materom. nažalostit se -im se svr. 'dugo biti u žalosti'. — Svake godine joj kogod umre, ta se, sirota nažalostila. nažavo pril. samo u izrazima: dat se ~ 'pretvoriti se u ranu'; 'učiniti kome ~ 'napakostiti kome'.

nažburat se -nažburam se svr. 'previše piti, naliti se'. — Ne daj ditetu da se uveče nažbura vode, samo će cilu noć pišat. nažderat se nažderem se svr. 1. 'najesti se, prejesti se'. 2. 'napiti se'. — Ko j to vi'dio, toliko se nažderat da padaš putom a svit te gleda. 3. 'naljutiti se, nasekirati se'. — Radio je kod mene dok me nije naždero, a onda sam ga otiro. naždrit se nažderem se i nažderem se svr. prema nažderat se. naždrokat se naždrokam se svr. v. nažderat se. nažuljat -am svr. 'napraviti rane pritiskivanjem ili trenjem tvrdim predmetom'. nažuljit (se) -im (se) svr. 'napraviti, izazvati žuljeve'. — Danas sam kopo sa novim sapištem na motiki i baš fain sam se nažuljio. nažvakat se nažvačem se svr. 'provesti duže vremena žvačući, najesti se'. neat m 'nehat, nemar, nebriga, nepažnja'. — Mladom se još mož i oprostit, al kad zdrav čitav čovik voli neat, onda bi ga tribalo tuć. neatan -tna -tno 'nemaran, nebrižljiv, nepažljiv'. — Radan je al i zdravo neatan momak. neblak m '(obično u psovci) nebo'. Izr. Neblak ti tvoj! 'nebo ti tvoje (psovka)'. nebo s. 1. 'svemirski prostor gledan sa zemlje': vedro ~, plavo ~ mutno ~ 2. 'priebvalište umrlih pravednika, raj'. — Kako si se vlado za života, ni kad umreš, duša ti neće u nebo. 3. 'Bog, proviđenje'. — Valdar mu se baš nebo smilovalo pa je ozdravio. 4. 'natkrovlje, baldahin (na procesijama)'. ~ osam ljudi je nosilo nebo u prošijunu nad biskupom'. 5. 'nepce'. — Ne znam od čega mi se izbacila nika mraka na nebu u ustima. Izr. Do neba 'u vrlo veliku visinu'.; Ko grom iz vedrog neba! 'nenadano'; ko da je s neba pao. 1. 'iznenada se pojavio'. 2. 'ne ume se snaći; Ko ~ i zemlja 'kad se želi istaći velika razlika nečega'.; Ko da se ~ otvorilo 'pljusak'; ni na nebu ni na zemlji 'nešto neodređeno, nejasno; pod jednim nebom 'u istoj zemlji'; 'skidat sve bogove s neba 'nekontrolisano psovati'; s neba na zemlju past 'osloboditi se iluzija'; s neba pa u rebra 'iznenada'; uzdizat do neba 'prekomerno hvaliti'. nebran -a -o 'koji nije bran'. Izr. — Naći se u nebranom grožđu 'nastradati, naći se u nezgodnoj, teškoj situaciji'. nečastivi m 'đavo, vrag, sotona'. — Samo se ti rugaj, doće i po tebe nečastivi. nećak m 'sestrin sin ujaku'. nećaka ž 'sestrina kći ujaku'. nećkat se -am se nesvr. 'biti neodlučan, ustezati se'. — Ako se dugo nećkaš, mož se dogodit da te više ni ne ponudu. nećkav -a -o 'koji se nećka'. — Šta joj možemo kad je tako nećkavo dite. nedaća ž 'nesreća, zlo, neuspeh'. — Nedaća ko da je vukla jednu za drugom: najpre mi je led potuko sve žito još na nogama, a onda mi ufriško i svi svinji pocrkali. nedilo s 'zlo, neljudski postupak; zločin'. — Kad su ga već uvatili, valdar će razbojnik sad platit za sva svoja nedila. nedilja ž 'nedelja'. Izr. Cvitna ~ 'nedelja pred Uskrs'. nediljčina ž 'nedeljna zarada'. — Radi on, al malo zaradi, nediljčina mu nije dosta da izrani petoro dice i ženu. nediljni -a -o 'koji se odnosi na nedelju kao dan; sedmični'. ~ nadnica'. nediljno pril. 'za nedelju dana'. — Kadgod se za rod nediljno plaćalo. — Mi samo dvared nediljno dajemo prosjakovima. nedočuvan -a -o 'malo šenut (fig.)'. — Nemoj stalno izvodit, misliće ljudi da si treću noć nedočuvan. nedokučen -a -o 'umno zaostao, neuračunljjv'_ .— Ne vridi njemu divanit kad je deran nedokučen i ne svaća. nedoličan -čna -čno 'koji ne dolikuje, ne priliči'. — To je nedolično ponašanje kad mladi upadaju starijima u rič. nedolično pril. 'na nedoličan način'. — Bilo bi nedolično kad bi ozbiljan čovik uzo dudlu u usta i očo med svit; kazali bi zacigurno da je skrenio. nedonošče s 'pre vremena rođeno dete'. ~ obadvoje dice su joj neđonoščad. nedositan -tna -tno 'koji se ne ume dosetiti, nesnalažljiv, nedosetljiv'. — Ne vridi njemu divanit kad je taki nedositan deran pa zaboravi či'm se okrene. nedostižan -žna -žno 'koji se ne može dostići, nedosežan'. — On samo ćuti i radi, pa se isprid sviju izmašio i posto za sve druge nadničare nedostižan u kopanju. nedoticat nedotiče nesvr. 'nedostajati'. — Obukli bi i oni njevu ćer, al se ne mogu rastrgnit kad njim nedotiče, a dice je mlogo i atar mali. nedrag -a -o 'koji nije drag, nemio, neželjan, neprijatan: ~gost, — čovik. — Nedragom gostu misto za vrati. 2. 'nevoljena, neljubljena osoba'. — Većma volim umrit, nego za nedragog se udat.

nedrago pril. 'nerado, mučno'. — Kako da mi ne bidne nedrago ić u njevu kuću, kad sam unaprid znala da me ne vole za snaju. nedruževan -vna -vno 'koji nije druževan, koji ne voli društvo, povučen'. — Zvali su njega i drugi u društvo, al ne pomaže ništa, kad je on nedruževan, uvik se izdvaja i stoji sam ko kolac. nedužan -žna -žno 'koji nije kriv, nevin'. — Šta vridi što je nedužan, kad malo malo pa štogod nasrada. nedužno pril. 'bez krivice, nevino, nepravedno'. — Sve je izgledalo nedužno, a posli se ispostavilo da su pogrišili svi oni koji su mu virovali. negleduš pril. 'naslepo, bez proveravanja i gledanja sa puno poverenja'. — Samo ti priuzmi sve nako negleduš, ima vrimena, mi ćemo poizbirat. Izr. Marama (v.) na negleduš i ne vidiš grane. nehajan -jna jno 'nemaran'. — Marica je zatečeno dite i maćva je nehajna prema njoj. neiskazano pril. 'neizrecivo, neopisivo'. — Pripovidala bi vam ja o svemu, al ne znam kako da počmem, je 1 je za mene sve to tako neiskazano i veliko. neiskren / neiskren -a -o 'koji nije iskren'. — Moždar sam ja neiskrena, al ne lažem ko ti! neizdržljiv -a -o 'nepodnošljiv, nesnosan'. — Pod stare dane posto je neizdržljiv čovik. neizdržljivo pril. 'nepodnošljivo, nesnosno'. — Obećavali su mi, a ja sim čekala, sad mi je, borme, već postalo neizdržljivo. neizgoriv -a -o 'koji ne može izgoreti'. — Sve je vatra uništila samo su neizgorivi zidovi ostali, jel to je zemlja nabijan(i)ca. neizličiv -a -o 'koji se ne može izlečiti'. — Nisam razumila kako se zove, al čula sam da je nika neizličiva bolest, pa zato očekuju da će njim mater ufriško umrit. neizrađen -a -o 'koji nije mnogo radio u životu, neistrošen'. — Živiće on sto godina, kad mu je tilo neizrađeno pa je zdrav ko čelik. neizranjen -a -o 'koji nije ishranjen, slab, mršav, kržljav'. — Šta mi fališ tog neizranjenog konja?! nejačak -čka -čko dem. od nejak, slabašan, nemoćan. — Vitar je slomio ona dva nejačka jablana pored velike kapije. nejak -a -o 'koji nije snažan, slab, nemoćan'. — Rano su nejaka dica izgubila roditelje. neljucki -a -o 'koji nije svojstven ljudima, neljudski'. — Neljucko ponašanje ga je i usmrtilo. nemaština ž 'oskudica'. — Nije nam rodilo, pa nas je stegla nemaština čak i u kruvu. nemat nemam nesvr. 'biti bez čega, ne posedovati'. — Za čeg da kupi, kad nema novca ni koliko je crno ispod nokta. 2. 'ne doći, ne pojaviti se'. — Nema ga kući već dva dana. 3. 'ne biti prisutan; nedostajati'. — Nema moji drugova, pa i ja iđem kući. — Nema ni jedne zvizde na nebu. nemilo pril. 1. 'ljuto, nemilosrdno, nemilostivo'. — Kad se rasrdio, nemilo je udaro di koga stigne. 2. 'neprijatno, bolno'. — Kad je čuo da j'e i njegov sin uvaćen u krađi, to ga je nemilo zabolilo. nemiran -rna -rno 'koji ne miruje, koji ispoljava nemir, nespokojan'. — Ovaj najmlađi je nemiran ko da ima pundravca u turu, stalno vrti tamo vamo i svima smeta. nemirno pril. 'bez mira, uznemireno, uzbuđeno'. — Sad znam zašto je ker tako nemirno sidio na repu. nemlogo pril. 'mali broj, malo'. — Nemlogo je ostalo u životu od naše obitelji posli one teške kuge. nemoć -oći ž 1. 'slabost, iznemoglost'. — Najpre sam ositio u nogama, pa u rukama i na kraju nemoć u Cilom tilu. 2. 'nedostatak snage, moći da se postigne željeni cilj'. — Ne morate me sićat, znam i sam da me nemoć uvatila i da ne možem nikom više bit od pomoći. nemoćan -ćna -ćno 'slab, malaksao, bolestan'. — Ča Bono je tako nemoćan da mu je i ist teško, moraje ga ranit. nemoj rečca 1. 'za izricanje zabrane: ne'. — Nemoj da te moje oči vide, da još jedared š njim ideš. 2. često: ama (ma) nemoj, ponekad ir. 'nije valjda, nije moguće (šta mi kažeš)'. — Doće vrime, pa ćeš se ti meni još i nudit. — Ma, nemoj! nemtutko m 'neznalica (koji se samo tako čini)'. — Ne triba Antunu virovat, on se samo pravi nemtutko, a više zna od po sela zajedno. nenaučen -a -o 1. 'neobrazovan'. — Zašto tražite od mene, nenaučenog čovika, da vam pravim esap o komenciji?! 2. 'glup'. — Nije samo zaosto u rastu, on je i nenaučen, zato svaki i pravi magarca od njeg. neočekivan -a -o 'koji se ne očekuje, iznenadan'. — O, o, evo nama neočekivani gostivi. neočekivano pril. 'ne oiekujući, neobično'. — Neočekivano je bilo što su sve zvali, a mene, rođenog brata, niko da spomene. neodranjen -a -o 'nevaspitan'. — Tako se ponašaje neodranjena dica, a vi ste dobra dica pa ćete slušat šta vam se kaže. neokretan -tna -tno 'nespretan, nevešt'. — Što se rada tiče, on radi ko i svi dragi, al je neokretan kad štogod sam triba da smisli.

neopazice pril. 'neopaženo'. — Gledaj mačka kako se neopazice iza drveta sprema da uvati vrepca. neotice pril. 'nenamerno, nehotice'. — Malo se zagledo u stranu i nako neotice stao joj na nogu. neozbiljan -ljna -ljno 'koji nije ozbiljan, lakomislen'. — Ima već veliku dicu, a još uvik je taki neozbiljan čovik. neozbiljno pril. 'na neozbiljan način; lakomisleno, smešno'. — Dobar je i pošten rabadžija, samo pokatkad se tako neozblljno vlada. nepametan -tna -tno 'koji nema pameti, glup'. — Lipo ste ga i vi uputili da ga uči njegov nepametan drug. nepametno pril. 'bez pameti, glupo'. — Svašta se tamo čulo al najviše nepametno. nepanćen -a -o 'koji se ne pamti, nezapamćen, veoma jak, veliki'. — Krovovi su letili, drveće se lomilo ko da je od slame, kažem vam, to je bila nepanćena oluja. nepik uzv. 'ne vredi, ne važi'. — Ja sam dobio. Nepik, prikoračio si plašu. nepismen -a -o 'koji ne zna ni pisati ni čitati'. — Ako ste vi nepismeni, bar puštite dicu u škulu, da oni ne ostanu u mraku. neplodan / neplodan -dna -dno 'koji je bez ploda, jalov ili koji donosi slabo, malo ploda: ~ voćka, ~ zemljište. nepodnošljiv -a -o 'koji ne može podneti, trpeti, neizdržljiv'. — Stariji brat mog čovika je bio nepodnošijiv i morali smo izać iz kuće. nepokretan -tna -tno 'koji se ne kreće; koji se ne može kretati'. — Baće su već tri godine nepokretan bolesnik. nepokriven -a -o 'koji nije pokriven'. — Ako je opaklija ispod, al nije dobro ležat nepokriven u ladnoj sobi. nepomičan -čna -čno 'koji se ne pomiče, nepokretan'. — Didu je udario vitar i ostala mu je jedna strana tila nepomična. nepopravljiv -a -o 'koji se ne može izmeniti na bolje'. — Svašta su već probali š njim, al izgleda da je on već nepopravljiv pijanac. neposlušan -šna -šno prid. 'koji ne sluša, nepokoran'. ~ imam šestoro dice, petoro od nji su dobri i vridni, a najmanji deran je neposlušan i tvrdoglav, uvik mora bit na njegovo. nepošten -a -o 'koji se ne drži moralnih normi, nečastan, pokvaren'. — Ako sam siroma, nisam zato i nepošten čovik. nepošteno pril. 'na nepošten način, nečasno, prljavo'. — Nepošteno je bilo, al kad se nije unaprid znalo kako će se završit, malo laži nije bilo naodmet. nepoštenje s 'nepošten, nečastan postupak, nemoralno vladanje'. — Ja tebi kažem, Luce, da se ti maneš brige o poštenju moje ćeri, bolje se malo raspitaj šta o tvojoj pripovidaje. nepotriban -bna -bno 'koji nije potreban, suvišan'. — Nepotribno je da mi toliko divaniš, znam ja Josu bolje od tebe. nepovezan -a -o 'koji nije povezan'. — Pala je kjša i polak vinograda je ostalo nepovezano. — istrčala sam gologlava i nepovezana. nepravičan -čna -čno 'nepravedan'. — Nije red da bidneš nepravičan prema mlađem bratu i da svu krivicu svališ na njeg, kad ste zajedno svžlili i razbili lampaš. nepravično pril. 'na nepravičan način, nepravedno'. — Zajedno su radili, al su nepravično podilili, mlađi su dobili najmanje. nepravo pril. 'nanoseći nepravdu, nepravedno'. Izr. ~ mi je 'ljutim se, uvređen sam'. nepretelj m 'neprijatelj'. — Pcovo ga jesam, al nisam mu ja zato nepretelj'. nepristano pril. 'bez prestanka, stalno'. — Već dvared ga je odbila, al on nepristano dosađiva, sve viruje da će se Jaga udat za njeg. nepro m 'đavo; vrag'. — Toliko je pogan ko da je sam nepro u njemu. nepun -a -o 'manji od označene mere ali približan njoj, nenavršen'. — Nemam ja kod mene više od nepunog dana oranja, a onda prilazim ko(d) tebe. nepušač -ača m 'onaj koji ne puši'. — Šta vridi što sam ja nepušač, kad sidim u sobi punoj dima. nerad m 'vreme provedeno bez ikakvog rada, besposlica'. — Kako možeš samo lofrat po selu, tebe će nerad ubit. neradiša m 'neradnik, lenština'. — Šta će mi taj neradiša. neradnik / neradnik m 'neradni čovek, lenština, besposličar'. — Svi ga znadu ko neradnika. neradnica / neradnica ž 'neradna žena, lenjivica'. nerado / nerado pril. 'bez volje, protiv volje, sa ustezanjem'. — Bunjevci su u staro vrime nerado davali dicu na škule.

neravan -vna -vno 'koji nije ravan; oštećen, izrovan, džombast'. — Baš mi je dosta vozanja po ovom neravnom putu. nerazdvojan -jna -jno 'koji se ne razdvaja(ju), koji su uvek zajedno'. — Stipan i Lozija su nerazdvojni drugovi, valdar i da su rođena braća, ne bi više zajedno provodili. nerazgovitan -tna -tno 1. 'koji se slabo vidi, koji se ne razaznaje dovoljno; 'nerazumljiv, nejasan'. — Slušo sam i ja, al mu je divan bio tako nerazgovitan da ga ništa nisam razumio. nerazgovitno pril. 'nejasno, nerazumljivo'. — Ne znam šta je s Andrijom, zdravo mi nerazgovitno piše iz katana?! nerazuman -mna -mno 1. 'bezuman; nepromišljen'. — Bila je nerazumna žena, pa su joj i dica taka. 2. 'nedorastao, nezreo'. — Pazi šta divaniš pri(d) tom nerazumnom dicom, čuće pa se mogu digod izlanit. 3. 'nerazumljiv, čudan'. — Danas sam slušala u crkvi novi popo je divanio, al možem ti kast da je to bila za mene nika nerazumna pridika. nered m. 'stanje u kome se nikakav red ne održava, odsustvo reda'. — Vi stariji triba da služite za primer, a prvi ste u pravljenju nereda. nerist m 'vepar za priplod, nerast'. — Kloni se nerista, pokatkad zna krenit na čovika. nerodan -dna -dno 'besplodan'. — Kažu da iza sedam rodni dolaze sedam nerodni godlna. nerodica ž 'nerodna godina, slaba žetva'. —- Borme je i nama stigla nerodica, samo da ne bude gladi. nerotkinja ž 'ona koja nema poroda (o ženi)'; ona koja nema roda, ploda (o voćki, zemlji)'. — Žena mu je bila nerotkinja, pa su usvojili jedno siroče. — Danas ćemo izvadit onu krušku nerotkinju. neroza ž 'nervoza. — I neroza je, kažu, opaka bolest. nerozan -zna -zno 'nervozan'. — Bela je posto nervozan otkako se manio pića. nesanica ž 'nezdravo stanje bez normalnog sna, nespavanje'. — Od veiiki briga taka me je nesanica stegla da ne znam već šta da radim: kad ustanem umornija sam nego što sam bila kad sam legla. neslan -a -o 1. 'koji je bez soli'; 2. neumestan, nepristojan, vulgaran'. — Okani se, Duka, tvoji neslani šala! nesloga ž 'nesuglasice, razdor, razmirice'. — Otkako njim je umro otac među dicom se javila stalna nesloga. nesraman -mna -mno 'koji nema srama, bestidan'. — Sve možeš uradit, al tu nesramnu curu mi neš dovest u kuću. nesrića ž 'zla sreća, nevolja'. — Mene j'e snašla nesrića: nikako od onog vrimena kad sam kupio ona dva ždripca, ufriško mi pobignu s kolima i ja padnem, pa slomijem obadve noge. 2. 'nesrećnik, nesrećnica'. — Šta češ, ti, u crkvi, nesrićo jedna! nesrićan -ćna -ćno 'koji nema sreće, nesrećan'. ~ umrla njim je cura, i nesrićna mater samo plače. nesrićnica ž 'nesrećnica'. — Kako da mi pomogne kad je i ona nesrićnica. nesrićnik m 'nesrećnik'. — Moj brat Nikola je pravi nesrićnik posto: za misec dana sva mu je stoka uginila. nesrićno pril. 'nesrećno'. — Nije dobro ni počelo, a još kako se i nesrićno mož završit. nestajat -jem nesvr. prema nestat. nestat -anem svr. 1. 'prestati, postojati'. — Šta misliš da ćeš se ti poderat vald, nestaćeš tako ko i svi drugi prija nas. 2. 'izgubiti se iz vida, isčeznuti'. — Tamo iza onog šumarka j'e nesto. 3. 'biti ukraden, izgubiti se'. — Kako si čuvo te svinje, kad ti je najveća krmača nestala! 4. 'poginuti, umreti'. — Stariji sin mi je nesto u ratu. 5. 'potrošiti se, utrošiti se'. — Kasno si došo, užne je nestalo. nestrašan -šna -šno 'nemiran, živahan, nestašan'. — Muška dica su nestrašna, a ženska su mlogo mirnija. nestrpljiv -a -o 'koji ne može da se strpi, koji nema strpljenja'. — Mare, nemoj bit nestrpljiva, doveče će baćo doć i vidićeš ~ da su sve kupiii što su ti obećali. nestrpljivo pril. 's nestrpljenjem'. — Nestrpljivo je čekala da se gosti skupe. nesuđen -a -o 'koji nije sudbinom određen'. — Divanila sam s Matom, tvojim nesuđenim zetom. nesvaćen -a -o 'nerazuman, glup'. — Je 1 istina da si se razišla s Martinom? Jesam, on se uvik ponašo ko nesvaćen. — Lazo je već uveliko bio mončuljak, al kaki je bio nesvaćen, siroma, samo je o ilu uvik divanio. nesvoljan -ljna -ljno 'neraspoložen'. — Ne diraj nanu, danas je nika nesvoljna. neudana / neudata prid. 'koja nije udata'. — Jula je postala nepodnošljiva! Nije čudo, kad je cura neudata ostala. neudesan -sna -sno 'neprikladan'. — Priđi s druge strane, s ove mi je neudesno da te držim za ruku. neuk -a -o 1. 'prost, neškolovan, neobrazovan'. — Neuk ćovik se od svačega boji. 2. 'nevešt, neiskusan'. — Potpiso je vekslu, a on je neuk u tim, pa su ga privarili.

neumoran -rna -rno 'koji se nikad ne umori, pokretan, živ'. — Zovite Antuna, on je neumoran igrač, a većma voli u kolu igrat neg ist. neupućen -a -o 'koji nije stekao potrebno znanje; neobavešten'. — Trgovci su s lakoćom varali neupućene paore. neuputan -tna -tno 'neiskusan, neupućen u što'. — Tušta tražite od nas neuputni ljudi. neuredan -dna -dno 'koji nije uredan, aljkav; koji je u neredu, nesređen: ~ čoviic, ~ đak'. neuredno pril. 'bez rada, na neuredan način'. — Nije čudo što njim dite tako raste, kad mu i roditelji tako neuredno žive. neuvijeno pril. 'bez uvijanja, otvoreno'. — Budi pošten i neuvijeno kaži šta misliš. nevaljan -a -o 'koji nije valjan: ~ sukno'. nevaljan -ena -eno 1. 'zao, nevaljao'. — Ko mali deran, Ivan je bio zdravo nevaljan. 2. 'nevoljan, bolan'. — Već dvi nedilje sam nevaljan sa zdravljem. neven m 'ukrasna biljka bot. Calendula officinalis'. nevesta ž 'ona koja se udaje, mlada; nedavno udata žena'. — Bila je najlipča nevesta koju sam dosad vidio. nevestica ž dem. 'od nevesta'. nevestin -a -o 'koji pripada nevesti'. — Što naljubi novaca, to je sve nevestino i đuvegi(j)ino. nevidljivo pril. 'nezapaženo, neprimetno'. — Mačka se zna tako nevidljivo približit mišu i samo skoči te ga ščepa. nevin -a -o 1. 'koji nema krivice'. 2. 'moralno čist, nepokvaren'. — Zašto muče s likovima to nevino ditešce? 3. 'koji nije živeo seksualnim životom'. — U staro vrime svaki je momak tio da dobije nevinu curu za ženu. nevinašce -eta s 'sasvim malo dete'. — Moramo ga svi čuvat kad je on naše nevinašce. — Što bolje poznam Vecu, sve mi se većma čini da on baš nije nevinašce, kako se oće nama prikazat. nevino pril. 'bezazleno'. — Katkad i izgled vara, jel i njeg kad gledaš čini ti se sasvim nevino. nevinost -osti ž 'bezazlenost, neiskvarenost'. neviran -rna -rno 'koji nije veran, koji ne drži zadanu reč'. — Ni jedna cura neće š njim kad je neviran momak. nevišt -a -o 'koji nešto ne zna, ne ume, neiskusan; nespretan'. — Nije lipo od vas što ismijavate Lazu, a znate da je on na konju nevišt, kad nikad nije jašio. Izr. Od nevištog i gora plače! nevišto pril. 'nespretno'. — Nevišto se branio, pa je friško uvaćen u laži. nevolja ž 1. 'zlo, nesreća, neprilika'. — Ko braći, jednaka njim je nevolja bila za vratom. 2. 'moranje'. — Ne bi se on još ženio, al nevolja ga je natirala: ostala mu je cura trudna. Izr. nevolja sitno prede, al debelo nosi! nikad jedna nevolja nije ubila čovika. nezajažljiv -a -o 'koji se ne može zasititi, pohlepan'. — Gazda Bono je nezajažljiv kad je u pitanju kupovina zemlje. nezajažljivo pril. 'nenasito, pohlepno'. — Nezajažljivo je zgrabio zdilu s tri'šnjama prida se, a druga dica nek gledaje. nezglavljen -a -o 'nerazuman, nepametan'. — Svi se smiju kad on počme njegov nezglavljen divan. nezvan -a -o 'nepozvan, nepoželjan'. — Jesi 1 vidila da imamo i jednog nezvanog svata?! Izr. Nezvanom gostu misto za vrati! (supr. zvan ko i čašćen!). ni brigeša izr. 'onaj koji se ni za šta ne brine'. — Ja mu već po sata solim pamet i ružim ga, a on se samo okrene i ode, ni brigeša ga što nije dobro uradio. nicat niče / niči nesvr. prema niknit i nić. — Dobro niče žito, a slabo niči luk. ničice pril. 'kleknuti sagnuvši se licem prema dole'. — Kad je stigo iz zaroblj'eništva i ušo u svoju avliju, pao je ničice i poljubio zemlj'u. nidarce s dem. od nidro (nidra). — Pokri malo većma nidarca ditetu, ladno je napolju, da ne nazebe. nidra nidara s mn. 1. 'grudi, prsa'. — Stana zgrabi novce i friško metne u nidra. 2. deo košulje, odela koji pokriva grudi'. nigdan pril. '(pre) neki dan'. — Nigdan vas je bilo više, da se niste posvađali, kad druge dice nema. nigdi pril 'ni na kakvom mestu, ni na jednom mestu'. — Dico, iđite malo dalje pa se tamo sigrajte, nigdi mira od vas nemam. nijat nijam nesvr. 'ljuljati'. — Nijaj malo ljulju dok dite ne zaspe. ~ se 'ljuljati se, klatiti se, njihati se'. -— Nemoj se nijat na tom stocu, jel će se izmaknit pa ćeš past i udarit se. nijedared pril. 'nijedanput, nijednom'. — Juče sam novog učitelja dvared vid(i)la, a danas još nijedared.

nikaki -a -o 'nikakav'. — Neću radit kod tog nikakog čovika, makar tri dana kruva ne io. nikako pril. 'ni na koji način, ni u kom slučaju'. — Nikako se ne slažu, a rođeni su. 2. — Kako ti je zdravlje? — Nikako! niki zam. 'neki'. — Vranje mi je juče dono niki stari lampaš, ne znam samo di ga je našo. 2. 'koji, pokoji, poneki'. — Dobij'em i ja od mog baće poniku par(i)cu za šećer. 3. 'otprilike, približno'. — Bilo nas je tamo niko desetak dice. 4. 'osoba koja se nečim ističe'. — E, jesi ti niki majstor! Izr. nikim čudom 'na čudan način'; niki dan 'nedavno, pre nekoliko dana':; u niko doba (dana, noći) 'vrlo kasno'; u niku ruku 'na neki način, kao'; niki put 'ponekad'. niknit -em -ne (m) svr. 1. 'izbiti iz zemlje (o biljci), proklijati'. — Ako ovi dana ne bidne kiše, neće nam niknit kuruzi. 2. 'izrasti iz tkiva (zubi, rogovi u životinja)'. — Malom Josi su odjedared nikla dva zubića. nikol(i)ko pril. 'nekoliko'. — Pošaljl mi nikol(i)ko klipova tog novog kuruza. nikud pril. 'ni u kom pravcu'. — Baćo, možem ić sigrat se? — Nikud ti nećeš ić. nim nima nimo 'koji nema sposobnosti govora, mutav'. ~ ima još živog nimog strica. Izr. Nimom ditetu ni mater ne razumi riču; Nim ko grob! Nimac -mca m. 'Nemac'. — Umro mi je komšija, onaj stari Nimac. Nimačka ž 'Nemačka (država)'. nimački -a -o 'koji se odnosi na Nemce i Nemačku, koji pripada Nemcima i Nemačkoj'. Moj dida su bili zarobljeni u Nimačkoj u prvom svitskom ratu, još i sad znadu po koju nimačku rič. nimak -aka m. 'nem, mutav čovek'. — On je nimak, al s rukama tako zna divanit da ga razumi i onaj ko ga prviput vidi. nimakinja ž 'nema ženska osoba'. — Sam je, a kuva mu ona Luca nimakinj'a. nimalo pril. 'ni u kojoj meri, ni najmanje'. — Ni ko dite se nimalo nije bojala mraka. Nimica ž 'Nemica'. nimo pril. 'bez reči, ne govoreći'. — Nimo je slušala didine pripovitke. niotkale (g) pril. 'ni iz kojeg mesta, ni sa koje strane'. — Ležo je slomljene noge pod kolima, a niotkale pomoć da naiđe. v. otkale(g). nipošto pril. 1. 'ni po koju cenu'. — Pošto bi mi prodo onu tvoju kobilu? — Nipošto! 2. 'ni u kom slučaju, nikako'. — Ti samo slušaj i gledaj, a nipošto da se ne mišaš u divan, dok ja ne dođem. nisko pril. 1. 'blizu tla; do blizu tla'. ~ oblak je bio tako nisko, da se skoro didirivo sa zemljom. 2. 'malo, slabo, jeftino'. — Ja sam tebi tako nisko spuštio cinu, da već većma nisam mogo. ništa pril. 'nikako, nimalo'. — Nisi ni ti ništa bolji o(d) tvog starijeg brata. Izr. bolje išta nego — 'bolje dobiti bar nešto nego ostati bez ičega'; nije mu ~ 'nije bolestan'; nije mu on (ona i sl.) ~ 'nisu u srodstvu'; nije niko i ~ 'probisvet'; nikom — 'kao da se nije ništa desilo'; ~ ne mari 'sve je u redu'; ni mu je —. ništom 'tek što, jedva što'. — Ništom baćo krenu, a Ivan za njima. nit / nit ž 'konac, vrpca, ono što liči na konac: svilena —. nite ž zb. im. 'na rastojanju oko 10 cm između dve letvice unakrsno upletene končane niti (kroz koje se provlači osnova ~ određeni broj u donji a određeni u gornji deo nita)'. — Pritiskivanjem na papučicu nite se opuštaje ili podižu; tako se unakrsno provlači čunak kroz osnovu pri tkanju. Tkanje može da bidne sa dvi ili četri nite. niza ž 'dolina, nizak teren, nizina'. — Kad bi mogli svuć onu gredu u nizu, imali bi dobru zemlju svudan. nizaboga pril. 'nizašta, ni po koju cenu'. — Ako te zove, a ti izmisli što god znaš, al š njim nizaboga da ne ideš. nizak niska nisko / niska nisko 'koji ima malu visinu'. — Sva su mi dica porasla, samo je najmlađa cura ostala niska; — Ne znam zašto mu je strija tako niska? nizat nižem nesvr. 1. 'stavlj'ati redom na konac, na žicu i sl. (zrna nakita, komadiće raznih predmeta i dr.) praviti nisku'. 2. 'stavljati što u jedan red jedno pored drugoga, ređati'. — Šta radiš, Lozija, tako dugo na tavanu? — Nižem papriku na vrlijku da se suši. njakat njačem nesvr. 1. 'oglašavati se njakanjem, revati'. — Biće k'iše, njaču magarci. 2. (fig.) 'plakati'. — Sram te bilo čim te kogod takne, a ti oma njačeš. njaukat njauče (m) nesvr. 'javljati se glasovima mačke i životinjama sličnog glasa, ili o čoveku kad je podražava, maukati'. — Odvijaj te macke da ne njauču tu pod pendžerom. nje 1. 'uzvik na konja da brže vuče'. — Kad baćo viknu nje na konje, onda i kandžijom pošiju. njiva ž 'veći komad zemljišta koji se obrađuje, oranica'. — Večerajte, pa u spavanje, jel ujutru ćemo rano na njivu.

njivica ž dem. od njiva. njokalica ž 1. 'njuška'. — Kaka je ovo sorta svinja s tako dugačkom njokalicom? 2. 'nos, usta ili celo lice kod čoveka (pogrd.)'. — Samo mi smetaj, pa ćeš dobit po njokalici! njunjav -a -o 'nespretan, spor'. — Ajde, lati se, Beno, i ti, kako možeš samo taki njunjav ćovik bit?! noć noći ž 'vreme od izlaska do zalaska sunca, vreme dok je mračno; pomrčina, tama'. — Da sam se ja pitala, ne bi i pustila da krecu u noć; — Pet noćivi ne spavam od zubi. Izr. nije treću ~ dočuvan! 'pomalo je luckast'; ne bi ni crna ~ na njeg pala! 'toliko je ružan'; ~ nema očlvi! gluvo doba noći 'kasno'; laku ~ 'pozdrav na rastanku uveče ili noću'; pod — 'na kraju dana'; pod ~ tikve cvataje! priko noći 'na brzinu, odjednom'; progutala ga je ~ 'nestao u mraku, ubijen'. noćište s 'prenoćište'. — Samo da za vida sti'gnemo na noćište. noćit -im svr. i nesvr. 'provesti noć, prenoćiti'. — Ti ćeš, ive, noćit kod nas. noćivat noćivam nesvr. 'noćiti'. — Bolje je da ovce u avliji noćivaje nego da ostaju u polju noćom. noćom pril. 'po noći,noću'. — ić—, krast~. noćos pril. 1. 'prošle, protekle, poslednje noći'. — Noćo(s) su se našim sokakom pratili svati, pa sam slabo spavala. 2. 'ove noći, u ovoj noći'. — Ne bi ti izašo da vidiš šta to noćos u našoj košari tako lupa?! 3. 'iduće, naredne noći, prve noći koja nastaje'. — Kad već po danu nije padala, bar da noćos padne jedna dobra kiša. noga (dat. nogi) ž 'donji deo tela čoveka i životinje (od boka naniže) koji služi za hodanje'. 2. 'stopalo'. — Sva dica na krevecu griju noge u zapećku. 3. 'donji, u više krakova odvojeni deo nekog predmeta (obično nameštaja) na kom stoji'. — Tribaće zaglavit nogu na onom malom stoćiću za mrvljenje kuruza. Izr. bižat što ga noge nose 'trčati iz sve snage'; bit na nogama 'stajati'; branit se rukama i nogama 'braniti se svim silama'; gorit pod nogama 'biti ugrožen'; doć kome na noge 'doći lično'; ić kud oči vode i noge nose 'ići bez cilja'; jedva se držat na nogama 'osećati se slabo'; ko nema u glavi i'ma u nogama 'ko ne misli, taj se mnogo nahoda'; krit ko zmija noge 'tajiti nešto'; na čvrstim nogama 'biti siguran'; noge ga izdaju 'iznemogao je'; nogu prid nogu 'polagano ići' (zbog slabosti); od mali noga 'od malena'; podmetnut kome nogu 'načiniti zlo'; poć nogom 'prohodati'; vešt nogama 'vešto plesati'; protegnit noge 'razmrdati se posle dugog sedenja'; put pod noge 'krenuti, poći'; spast s nogu 'malaksati'; stat kome na nogu 'pogoditi koga u osetljivo mesto'; stat na noge 'osamostaliti se'; u laži su kraike noge 'laž se brzo otkrije'; ustat na Hvu nogu 'biti zle volje (obično bez razloga)'. nogački pril. 'naopako, natraške'. — iđi lipo, nemoj' mi se vuć nogački. nogara ž 'komad starog rublja koje isključivo služi za brisanje nogu'. — Ti si spremua vodu, a di je nogara — čime ću otrt noge? nogare pl. t. ž 'ukrštene drvene noge koje služe kao podmetač za korito (u kojem se pere veš)'. — Joso, spremi nogare i korto, sutra ćemo prat košulje. nogat -a -o 'koji ima velike, duge noge'. — Nogat si, pa za tebe nema gotovi čizama. nogavica ž 'deo pantalona, čakšira ili gaća koji obuhvata nogu'. — Zasuči tim ditetu nogavice da mu se ne vuku po blatu. nogica / nožica dem. od noga. nogonja m 'koji ima velike noge'. — Ovo je trag baš onog Blaška nogonje. nokat -kta (Gm nokata i noktivi) m 'rožni pokrivač na gornjem kraju prstiju na rukama i nogama'. Izr. dogorit do nokata 'dozlogrditi'; za konjski nokat 'umalo što nije'; zubima i noktima (boriti se, otimati se) 'boriti se svim silama'; ni koliko je crno pod noktom 'nimalo'. nokat -a -o 'koji ima velike, duge nokte'. — Vite, nane, Stipe me je s onim njegovim nokatim palcom svog zaparo po leđi. noktetina ž augm. i pogrd. od nokat. — Sram te bilo, kolike su ti noktetine, oma da si uzo makaze i posiko i(h). noktić -ića m. dem. od nokat. nos nosa (mn. nosovi) m 1. 'istureni deo lica između očiju i usta koji služi kao organ za disanje i miris: velik ~; orlovski ~; prćast ~; pi'sav ~. 2. 'deo njuške kod životinja koji odgovara nosu kod ljudi'. — Ako pobisni, ti samo udri bika po nosu, pa će se oma smirit. Izr. vidi se po nosu 'vidi se što po čijoj spoljašnosti'; vuć koga za nos 'praviti budalu od koga'; dat kome priko nosa 'izgrditi'; dignit ~ 'uzoholit se'; stavit pod ~ 'sve uraditi za koga'; duša mu je u nosu 'umire'; turat ~ 'mešati se u sve'; zabost ~ u zemlju 'prućiti se'; zabost ~ u što 'udubiti se u što'; zatvorit kome vrata prid nosom 'ne pustiti koga da uđe'; imat dobar ~ za što 'biti pronicljiv'; otrt kome ~ 'zameriti'; ne vidit dalje od nosa 'biti ograničen'; obisit ~ 'snužditi se'; padat na nos 'suviše se zamarati radom'; nije vridan ni ~ da otare 'glupan'. nosat -a -o 'koji ima veliki nos'. — Cura je dolična, samo je malo nosata. nosat nosam nesvr. 'nositi tamoamo od jednog do drugog mesta'. — Zašto ti nosaš to dite s tobom, kad tri'ba dođi pa ga nadoji. noseća prid. 'koja je u drugom stanju'. — Ne bi tribalo da Roza više izlazi na rad u polje, već je fain noseća. nosekanja ž augm. i pogr. od nos. — Nosekanja mu je ko dobar krastavac. nosić -ića m dem. od nos.

nosilja ž 'kokoš ili druga domaća ptica koja nosi jaja'. — Ona lipa bila mladica je već počela da snese svaki dan po jedno jaje, biće to dobra nosilja. nosit nosim nesvr. 1. 'krećući se imati u rukama na leđima, uopšte na sebi'. — Vrio se i ljudi su na ramenima sve žito nosili na tavan. 2. 'svojim kretanjem omogućavati premeštanje'. — Na soncama su nas nosili na divan. 3. 'donositi sa sobom, nagoveštavati, izazivati'. — Poštaš je donosio pisma, a š njima često i žalost u kuću. 4. 'podupirati'. — Nikolko gredica koje nose krov su popucale, moraćemo i izminit. 5. 'imati na sebi kao pomagalo'. — Didi su toliko oslabile oči, da su uvik nosili crne očale. 6. 'imati na licu ili glavi, puštati da izrastu'; ~ brkove, ~ bradu, ~ dugačku kosu. 7. 'držati na određeni način pri hodu, u radu i sl.': ~ uspravno glavu, ~ lipo tilo kad igra. 8. 'imati kakav strani predmet u telu; trajnije osećati što'. — Nosio je komad šrapnela u butini cilog života. 9. 'imati kao obeležje, karakteristiku'. — Brat ga je udario kandžijom po licu, pa je nosio bilugu sve do smrti. 10. 'stvarati jaja u telu i oslobađati se njih': jaja '(o pticama)'. 11. 'donositi kakvu vrednost kao poklon, miraz i sl.'. — Teza je udajom nosila i lanac zemlje ko prćiju. 12. 'donositi plod, biti rodan'. — Vinogradi ove godine dobro nose, ako tako ostane biće vina. 13. 'biti u drugom stanju; podnositi trudnoću'. — Liza je izrodila devetoro dice, kažu, da je lako nosila. 14. 'imati domet (o vatrenom oružju)'. — Jednocivka dalje nosi. 15. 'skretati zrno od željenog pravca'. — Ona moja stara puška uvik nosi malo u desno. Izr. andrak nek te nosi 'neka bude po tvom'; koliko ga grlo nosi 'iz sveg glasa'; koliko ga noge nose 'što brže može'; u zubima da ga nosi 'veoma je jak'; ~ koga (što) na duši 'odgovarati za koga; kajati se'; nek ga voda nosi 'neka bude kako želi'; ~ se 1. 'oblačiti se'. — Alaj se lipo nosi. 2. 'baviti se čime'. — Znaš, Mare, izdala me snaga i ne možem više da trpim, pa se nosim mišlju da ostavim čovika zbog njegovog pijanstva. nosonja m (pogr.) 'čovek velikog nosa'. notaroš m 'beležnik'. — Sutra ćemo nosit kod našeg notaroša ugovor na oviru. notarošov -a -o 'koji pripada notarošu'. notes m 'džepna beležnica'. — Šta kažeš, koliko si lani navro? — Sa(d) ću ja pogledat u moj notes, tamo sve piše. nov nova / nova novo / novo 1. 'koji je tek napravljen, neupotrebljavan': ~ kuća, ~ plug. 2. 'koji je skoro nastao ili će tek nastati, mlad, svež'. — Zašto gaziš tudan, ne vidiš da tu raste nova trava. 3. 'drugi, drukčiji nego dosad'. — Došla snaja u kuću, pa uvodi novi red. 4. 'koji se ponovo sreće, koj'i se ponavlja (vremenski ili u sličnom vidu): ~ misec, ~ godina, ~ dan. 5. 'nove pojave u životu'. — Tako je to, nova doba pa novi i običaji, a staro se pplagano zaboravlja. 6. 'nove vesti, novosti'. — Ajde, sidi kod dide, pa mi pripovidaj, šta ima novo kod vas? Izr. ~ novcat (novcit) 'potpuno nov, neupotrebljavan; nova mlada 'nevesta'. novac novca m 'sredstvo plaćanja koje izdaje država'. Izr. novac i vrag nikad ne miruju! bit pri novcu 'imati novaca'; za male novce 'jeftino'; kupovat za gotov ~ 'plaćati odmah pri kupovini'; ležat na novcima 'biti bogat'; ni za koje novce 'ni po koju cenu'; rasipat novce 'mnogo trošiti'; čuvat bile novce za crne dane 'štedeti'; veliki ~ 'krupna novčanica'; novalija ž 1. 'nevesta, nova mlada'. — Koliki se svit iskupio, svi oće da vide kako će svekar i svekrova dočekat novaliju, kažu da će je zdravo darivat; nije ni čudo kad žene sina jedinca. 2. 'mladi zet'. — Onda, Ivane, u nedilju ćeš na užnu kod babe i dide ko novalija, znaš da se to drži oma prve nedilje posli vinčanja. 3. 'nov radnik'. — Kažeš da je dobar radnik, nemoj ga još falit, znaš da je on kod nas još novalija. novčan -a -o 'koji se odnosi na novac; koji se sastoji u novcu'. — Platio je novčanu globu. 2. 'koji ima novaca, bogat novcem'. — On je toliko bio novčan čovik da si uvik mogo od njeg dobit na zajam. november m 'jedanaesti mesec u godini, studeni'. novemberski -a -o 'koji se odnosi na novembar: ~ ladnoća, ~ dani. nož noža (mn. nožovi) m 'oruđe ili oružje za sečenje ili za bodenje: ~ za kruv, veliki ~, ~ na puški. Izr. posvađat se na ~ 'zavaditi se'; zabit ~ u leđa 'izneverit, podvalit'; stavit ~ pod grlo 'naprečac nešto iznuditi'. nožar -ara m 'onaj koji pravi, prodaje i oštri noževe'. — Samo makaze na oštrenje kod nožara. nožarov -a -o 'koji pripada nožaru'. nožarski -a -o 'koji se odnosi na nožara'. — Sin mi je izučio ~ zanat. nožekanja ž augm. od nož. nožetina / nožina ž augm. od nož. nožić -ića m dem. od nož. nožni / nožni -a -o 'koji se odnosi na noge', koji je na nozi: ~ prst. nožurda ž augm. i pogr. od noga. nudit -im nesv. 'izražavati želju da neko nešto uzme'. — Moje je, komšija, da nudim kad prodajem, a tvoje je da se pogađaš. ~ se 1. 'davati, nuditi jedan drugog'. — Zatekli su pun astal ila i počeli da se nude. 2. 'izražavati spremnost za prihvatanje čega'. — Ne možete kazat, ja sam se nudio da radim kod vas i kad niko nije tio. — Niko ne bi pomislio od Roske da bi se ona nudila tom bandoglavom čoviku. — E, bio uzet, kad ti se nudilo. nularica ž 1. 'vrlo sitno samleveno i fino brašno'. — Nularicu smo ostavili za kolače. 2. 'mašina za najkraće šišanje kose'. — Šta će mi kosa kad je lito, tiraj nularicom do glave. nutkat -am nesvr. dem. od nudit. — Stana Jocku nutka jabukom, a njezine oči samo u kolač glede.

nuz(a) 'uz, pored'. — Izr. nuza se 'uz sebe'; sio je dite na sic, nuza se. — Vranje, sidi ode nuza me. nužda ž 'teška situacija, nevolja; oskudica'. — Bio je bogat čovik, a umro je u velikoj nuždi i nemastini. 2. 'fiziol. izlučivanje nepotrebnih sastojaka iz organizma (iz mokraćnog mehura ili creva) i potreba za tim: mala ~ 'mokrenje'; velika ~ 'pražnjenje creva', vršit nuždu. Izr. ~ zakon minja 'u nevolji se snalazi kako ko može'. nuždan -žna -žno 'koji je u nuždi, kome je potrebna pomoć, nužan'. — Da nije nuždan, ne bi se on ponizio da ište na zajam.

Nj
njunjo m 'nespretnjaković'. — Lako je njoj s čovikom, ona njezinog njunju okreće oko prsta kako oće. njušit njuši nesvr. 'njuhom, čulom mirisa osećati'. — Konj ga njuši, pozno ga je. ~ se povr. — Kerovi se njuše i tako pripoznaju jedan drugog. njuška ž 1. 'produženi deo životinjske glave s nosom i ustima, gubica'. — 1 gadžo je uvuko njušku, smrzo se. 2. 'iice u čoveka, posebno usta i nos (podr.)'. — Poruči ti Lazi da ne tura svudan njegovu njušku. njuškalo s 'onaj koji želi sve da zna'. — eno ga iđe onaj, ... žandarsko njuškalo. njuškat -am nesvr. 1. dem. prema njušit. 2. 'prevrtati, tražiti po stvarima'. — Opet štogod njuškaš u fijoki, oma da si išo napolje. ~ se dem. prema njušit se. njušketina ž augm. i podr. od njuška. njuščica ž dem. od njuška. njuškica ž dem. od njuška.

O
obać obađem svr/proći hodajući, oko čega napraviti krug'. — Čekajte da ja jedared obađem oko salaša, pa ću vam kazat koliko je meteri. 2. 'zaobići, izbeći'. — Samo da znaš, smrt nece obać ni tebe. 3. 'posetiti'. — Red bi bio da nas kadgod i obađete, samo obećavate, a nikad vas nema. 4. 'prestići'. — Ja mislim da žurim, a svaki me obađe. obad m zool. 'insekat dvokrilac iz por. Tabanidae'. obadvoj(i)ca m 'obojica'. — Nane, možemo 1 sutra obadvoj(i)ca ić na vašar? obalavit -im svr. 'balama, pljuvačkom umazati'. — Čak su mu i veliki brkovi obalavili, tako mu je teklo iz nosa. obalit -im svr. 'obalaviti'. — Nazebo sam, obalio i samo kijam. obaljuždrit obaljuždrim svr. 'ogoliti (fig.)'. — Josu su noćos obaljuždrili kartači. — Ti si obaljuždrio meso, a meni daješ košćuru. obamirat -rem nesvr. prema obamrit. obamrit obamrem svr. 1. 'prestati davati vidljive znake života; ukočiti se'. — Majka je lezala nepomično, kad smo mi došli već je sasvim obamrla i nije više ni došla sebi. 2. 'smrtno se uplašiti'. — Kad je iza ćoše iskočio i puko prida me, ja sam skoro obamro od strava. obamrlo pril. 'beživotno, klonulo, mrtvo'. — Ko da se oprostio od ovog svita, obamrlo je puštio da mu vise ruke. obara ž 'masnoća na vodi u kojoj se kuvaju, bare krvavice i švargla na svinjokolju'. — Sa obare smo skupili skoro pet litara masti, obarit obarim svr. 'držeći kratko vreme u ključaloj vodi, prokuvati': ~ krvavicu. obasut obaspem svr. 1. 'zasuti'. — Svekar i svekrova su je obasuli darovima da se svudan samo o tom pripovidalo. 2. 'zaokupiti, saleteti'. — Puštite momka da nam sam kaže šta ima novog, obasuli ste ga pitanjima da ne mož do riči da dođe. obaško / obaško pril. 1. 'posebno, naročito'. — Obaško se radujem što smo se susrili. 2. 'ne uzimajući u obzir, na stranu'. — Obaško to što je u zatvoru bio, momak voli i da popije. Izr. Bit obaški rukava 'nastran, svojegiav'.

obašva ž 'okovratnik na košulji (može biti i dvostruki porub na rukavu, kao i na gornjem delu suknje)'. — Namisti tu obašvu lipo ispod kaputa, sva ti se zgužvala. obavijat -avijam nesvr. prema obavit. ~ se nesvr. prema obavit se. obavit -im svr. 'izvršiti, uraditi'. — Samo ti iđi kući, ja ću još ovo malo posla sam obavit. obavit obavijem svr. 'omotati, namotati, obgrliti'. — Opaklija je tako velika da je možem dvared obavit oko sebe. ~ se 'umotati se, pokriti se'. obavljat -am nesvr. prema obavit. obazirat se -rem se nesvr. prema obazrit se. obazrit se obazrem se svr. 'okrenuvši se pogledati, osvrnuti se'. — Već smo bili blizo đuvegijinog salaša, a Marija se još jedared obazre na naš salaš, ko da joj j(e) žavo što ga ostavlja. obdaren -a -o 1. trp. prid. od obdarit. 2. 'darovit, talentovan'. — Nije on kriv što je obdaren velikim nogama pa ne mož nać cipele za sebe. obdržat -žim svr. 'izvršiti, ispuniti, održati'. — Tri roka smo udivanili, ni jedan nije obdržo. obdržavat -ržavam nesvr. prema obdržat. obećanje s 'data reč da će se nešto učinit'. Izr. Obećanje ludom radovanje. obećat -am svr. 'dati obećanje'. — Nemojte već toliko zanovetat, kad dida štogod obećaje to će zacigurno i bit. ~ se 'dati pristanak na brak'. — Grgo me je zaprosio, a ja sam mu se obećala i ostajem pri datoj riči. obećavat -ećavam nesvr. 1. prema obećat 2. 'pružati osnova za neko verovanje, davati izgiede'. — Kako sada žito stoji, obećava dobar rod ove godine. Izr. Obećava kule i gradove 'laže'. ~ se nesvr. prema obećat se. oberučke pril. 'obema rukama, od sveg srca, rado'. — Antun je taki radnik da će ga svaki gazda oberučke primit da radi. običaj m 'način života, rada, ponašanja i sl. koji se dužim vremenom ustalio'. ~ običaj je da za Božić bar jedno dite dođe za položaja(v.) Izr. imat ~ 'imati naviku'; narodni običaji 'običaji koji su prošireni u narodu'; priko obićaja 'neuobičajeno'. običan -čna -čno 'koji se ničim ne ističe, koji nema nekog naročitog obeležja'. — To je običan diviji zec, a vi ste mislili da je pitomi. obično pril. 'na uobičajen način'. — Dida baš nisu zdravo gledali na sat, ustajali su obično kad pivci zapivaje. obidit obidim svr. 'pripisati nekome neučinjenu krivicu, oklevetati, nabediti'. — Grijota je obidit nevina čovika, samo zato što nije sad tu međ nama. obigenisat -šem svr. 'odabrati po svom ukusu, zavoleti'. — Lovro je redovan momak, obigeniso je jednu i ne tribaje mu sad druge. obigrat obigram svr. 1. 'igrajući obići oko čega'. — Momak metne punu bocu vina prid sebe na zemlju i obigra je. 2. 'obići mnoga mesta, posetiti mnogo lica'. — Kako da se friško vratim kad sam moro po sela obigrat dok nisam našo onog čovika što zna namistit iščašenu nogu. obigravat -igravam nesvr. prema obigrat. Izr. ~ čije pragove 'posećivati koga moleći što'. obijat obijam nesvr. prema obit. obilan / obilan -lna -lno 'koji obiluje nečim, upadljivo velik količinom'. — Noćos j'e pala obilna kiša, dobro će doć svim usivima. obilit -im svr. 'osedeti'. — Bać Luka je naedared obilio i ostario. Izr. ni zube ne da na njeg obilit 'ni reč lošu ne dati na koga'. obilno / obilno pril. 'u obilnoj meri, izdašno, veoma mnogo'. — Procvatalo je obilno, valdar će i roda bit. obilužit -im svr. 'staviti beleg, označiti'. — Obiluži makar j'ednim kočićom dokleg si posijo, da se sutra ne bunim. obisit -im svr. 1. 'okačiti'. — Obisi tu pilšku na klin iza vrata. 2. 'usmrtiti, pogubiti vešanjem'. Izr. ~ nos, glavu 'pokunjiti se'; ~ blende (v.) ko žedno magare! 'umoriti se od silnog plača'. ~ zube na klin 'ostati bez hrane, gladovati'. ~ se 1. 'okačiti se'. 2. 'opustiti se, otromboljiti se'. — Gledam danas Josu, sav se spuštio i usne obisio, ko da mu je sav svit pao na leđa. 3. 'oduzeti sebi život vešanjem'. — Svi su mu pomrli, pa se od tuge obisio. obistinit se -i se 'ispuniti se, ostvariti se'. — Ako se to obistini, da će se Ana za me udat i kerovi će torte ist. obišenjak -a m 1. 'pokvarenjak, nevaljalac'. — Mani Bartula, on mora bit obišenjak čim trguje s konjima. 2. 'duhovit, vragolast muškarac, spadalo'. — Oko njeg su se svi kupili, bio je velik obišenjak, pa je uvik smišljo kake uncutarije. 3. 'vešalica za odela'. — Daj mi jedan obišenjak da obisim ruvo u armar. obit obijem svr. 1. 'nasilno otvoriti, provaliti'. — Naš su dućan u selu noćos obili lopovi. 2. 'odbiti deo nečega'. — Sutra ćemo obit zid, pa ćemo ga nanovo mazat. 3. 'otići na mnogo mesta uzastopno, zaći redom nekud (obično tražeći što)'. — Moro sam po komšiluka da obijem dok nisam našo veliku priku pilu. Izr. ~ vrata (pragove) 'obratiti se mnogima moljakajući za pomoć'.

obitelj ž 'porodica'. — Naša obitelj je najstarija i najmlogobrojnija u selu. objašit -im svr. a. 'sesti kao pri jahanju, opkoračiti'. — Objaši granu pa se nećeš morat držat rukama. b. 'uzjahati, pojahati'. — Lip si mi ti momak, kad ne znaš redovno ni objašit konja. objavit objavim svr. 'oglasiti, obelodaniti'. — Danas su objavili i u novinama da će se bać Ivackov Marko i Lazina ćer vinčat u nedilju. ~ se 'pojaviti se, pokazati se'. — Ta Katica svudan pripovlda da se njoj objavila crna Gospa. objavljivat (se) -avljujem (se) nesvr. prema objavit (se). oblačak -čka m dem. od oblak. oblačan -čna -čno 'koji je pun oblaka'. — Oblačno je vrime, još možemo i pokisnit. oblačić m dem. od oblak. oblačina ž augm. od oblak. — Vidi kako se oblačina nadvila, al ćemo pokisnit ko mišovi. oblačit (se) oblačim (se) 1. 'obući (se)'. 2. 'pokrivati se oblacima'. Izr. Vedrit i — 'biti svemoćan'; onaj što vedri i oblači 'Bog'. oblačno pril. 'tmurno, maglovito'. oblačnost ž 'prekrivenost neba oblacima'. — Zbog male obiačnosti nećemo sidit kot kuće i čekat da se razvedri, a poso za to vrime neće niko uradit. oblagat oblažem nesvr. prema obložit. oblagat oblažem svr. 'lažno govoriti o kome, obmanuti, zavesti'. ~ oblago je tu mladu curu pa se u njeg zagledala, a on obišenjak onda našo drugu. oblagivat oblagivam nesvr. prema oblagat. oblak m 'zgusnuta vodena para u atmosferi iz koje nastaju padavine'. — Niki crni oblak se nadvio, oblak pa vije da sve oči peče. Izr. provala oblaka 'pljusak'; Nećemo valdar u svit krenit ko oblak pa kud nas vijar nanese! oblazač -ača 'svat koji sa devojačke strane odmah po venčanju dolazi u kuću gde je mlada dovedena'. oblazit -im nesvr. 1. 'zaobilaziti'. Izr. Oblazi ko mačak oko divenice. 2. 'obići, posetiti mladu u đuvegijinoj kući odmah posle venčanja'. — Sprem(i)te tortu i dvoja kola, mladi će oblazit, a svi drugi svati će se vamo vratit posli vinčanja. oblaženje s gl. im. od oblazit. — Oblaženje je običaj za prvi odlazak u kuću nove mlade. oblegirat se -egiram se nesvr. 'obećavati, spremiti se'. — Moj se lola oblegira da će mi pendžere polupat ako ga ostavim. oblica ž 'odsečeno oblo, valjkasto drvo'. — Doneli smo i(š) šume puna kola dračovi oblica. oblit oblijem svr. 'preliti, ovlažiti čitavu površinu, sa svih strana'. — Posli pranja, dobro obli boce i nek se onda ocide od vode. — Toliko je žurio da ga je svega znoj oblio. oblivat oblivam nesvr. prema oblit. oblizat (se) obližem (se) svr. 'polizati, olizati (obično unaokolo)'. — Mačak zgrabi komad mesa, začas ga proguta, obliže usta i priskoči priko zida. oblizivat -izlvam nesvr. prema oblizat. ~ se 1. 'lizati se oko usta'. 2. 's pohlepom gledati na neko jelo (fig.)'. obliznit -nem svr. 'liznuti unaokolo'. ~ se 'liznuti (svoje) usne'. oblog m., obloga / obloga ž 'komad platna i sl. (obično nakvašen vodom, rakijom ili nekim medicinskim rastvorom) koji se stavlja na obolelo mesto'. oblovina ž 'neobrađeno drvo (stabla i deblje grane)'. obložit obložim svr. 'staviti, praviti oblog'. — Nana su obložili čelo krastavcima i svezali maramom, kažu, boli i(h) glava. obmanit obmanem svr. 'prevariti'. — Obmanili su didu da svu zemlju pripiše na unuke, sad je on osto go golcat. obmanjivat (se) -anjujem (se) nesvr. prema obmanit (se). obnemoć -emognem svr. 'postati nemoćan'. — Jeste ostario al je najdared obnemogo i ritko izlazi i(s) sobe. obnevidit -im svr. 1. 'izgubiti vid (delimično ili potpuno), oslepeti'. 2. 'ne moći kontrolisati svoje postupke (obično usled nekog uzbuđenja)'. — Kalo je prosto obnevidio od bisa i počo udarat ne gledajuć di je ko. obneznanit se -eznanim se svr. 'pasti u nesvest'. — Ka(d) su joj kazali da joj je mater umrla, obneznanila se. obod m 1. 'deo nekog predmeta koji obavija drugi deo ili druge delove u obliku prstena': ~ sita, rešeta. 2. 'donji vodoravni deo šešira'. — Pozdravi se on sa svakim, al nikad šešir ne skida, samo pistom dotakne obod od šešira i to je sve.

obogatit -im svr. 'učiniti koga bogatim'. — Dok obogatiš, javi se, pa ću ti kazat oću 1 se udat za te. ~ se 'postati bogat, steći bogatstvo'. — Bacio se na trgovinu i samo za nikol(i)ko godina se obogatio. obojak obojka m 'komad tkanine kojim se uvijaju noge, umesto čarapa'. Izr. udaren mokrim obojkom 'luckast'. obojčić m dem. od obojak. obolit obolim svr. 'postati bolestan, razboleti se'. — Naša majka je obolila od jektike (v.). obor m 'ograđen prostor za stoku, tor'. — Ko(d) dobrog gazde je obor uvik pun svinja. oborčić m dem. od obor. obosit obosi(m) svr. 'ostati bez potkova'. — Jesi 1 vidio, naš ždribac je na obadvi pridnje noge obosio, triba odvest kod kovača i potkovat. oboružat -am svr. 'snabdeti, opskrbiti oružjem, naoružati'. — U ratu sam bio oboružan s jednom starom dugačkom puškom. ~ se 'snabdeti se oružjem, naoružati se'. oboružavat se -užavam (se) nesvr. prema oboružat (se). obrađa ž 'poljski radovi na zemlji oko useva'. — U vrime je bila obrada, al je kiša kasno pala i slabo je niklo. obradit obradim svr. 'izvršiti sve radove na zemlji potrebne za dobijanje ploda s nje'. — Zemlju triba dobro obradit i dat joj sve što sliduje, p onda se mož očekivat i dobar rod. obradovat -ujem svr. 'učiniti radosnim, razveseliti'. — Uzmi još ove dvi lipe kruške, odnesi i obraduj brata, kaži da mu je strina poslala. ~ se 'postati radostan, razveseliti se'. obrađivat -ađivam nesvr. prema obradit. obranca ž 'malo povijena motka sa uvijenim krajevima naviše, za nošenje tereta o ramenu'. — Svaki dan je na obranci nosila po dvi kane pune mlika i prodavala ga na peci. obrast -astem svr. 'rastenjem obuhvatiti, unaokolo porasti'. — Malo je sramota za divojku, kako ti je bašča korovom obrasla. — Što je Loko smišan u glavi: sav je obraso u bradu, samo mu nos iz dlake viri. obrastat obrastam nesvr. prema obrast. obraščić m dem. od obraz. obrat oberem svr. 'skinuti, poskidati branjem plodove'. — U nedilju smo obrali vinograd. Izr. obro je bostan 'zlo prošao, nastradao'. obraz m 1. 'jedna strana lica; lice'. — Taki ladan vitar duše da mi je skoro obraz ispuco. 2. čast, poštenje; osećanje stida'. — Da ima obraza ne bi nam nikad više došo u kuću; friško je zaboravio šta je sve divanio o nama po komšiluku. Izr. Bit debeli obraza 'nemati stida ni srama'.; kaljat ~ 'gubiti poštenje'; ruka ruku mije, obraz obadvije! (posl.); kako ti ~ ne izgori od sramote 'iažov'. obrazdit obrazdim svr. 'načiniti brazdu'. — Lozija nek obrazdi, a ti, Bartule, onda dalje ori; Lozija će doć na salaš pomoć meni sime pripravljat. obrazić m dem. od obraz. — Nije njemu ladno, samo su mu se obrazići zarumenili. obrijat obrijem svr. 'skinuti brijačem dlake'. — Kaka te je nevolja snašla, komšija, kad si i glavu obrijo? ~ se 'skinuti sebi dlake s lica brijačem'. obrlatit obrlatim svr. 'okrenuti koga na svoju stranu, pridobiti, zavesti'. — Ja vam kažem da je Nikoia vašu Margu obrlatio, pa ako je ne date redovno da se uda, ona će jednog dana uskočit i gotovo. obrstit obistim svr. 'pojesti sve lišće, sitne grančice'. — Dudovac je sve obrstio, ostale su na drvecu gole grane. obrt m 'zanat(stvo)'. — Žao mi je što našeg najmlađeg sina m'smo dali na obrt, zdravo se isko da uči za kovača. obrtanj -tnja m 'prednji deo kola koji se može okretati na jednu i na drugu stranu'. — Tribaće obrtanj na novim kolima malo namazat da se lakše okreće. obrtnik m 'zanatlija'. — Taj obrtnik je došo iz Osika. obruč m 1. 'metalni ili drveni krug kojim se pričvršćuju duge na bačvi, kaci i dr'. 2. 'kotur kojim se deca igraju terajući ga štapom'. 3. opkoljavanje, zaokružavanje. obrva ž 'dlakom obrastao donji deo čela iznad očne duplje'. — Čime vraniš te obrve tvoje? obrvat -am svr. 'savladati, nadvladati, obuzeti'. — Pazi na dicu dok mi ne dođemo, nemoj da te san obrva, pa da zaspeš. obrvica ž dem. od obrva. obuć obučem svr. 'staviti odelo ili deo odela na telo'. Izr. ~ uniformu 'postati vojnik'. obuća ž 'ono što se obuva na noge'. obućar m 'zanatlija koji pravi obuću'. obućarov -a -o 'koji pripada obućaru'.

obućarski -a -o 'koji se odnosi na obućara': ~ konac, — šegrt, ~ dućan. obudovit -im svr. 'postati udovac ili udova'. — Još su mu dica bila mala kad je obudovio i nije se više ni ženio. obut obujem svr. 'navući obuću na noge; kupiti obuću kome'. ~ se 'navući obuću (sebi)'. obuvaćat -am nesvr. prema obuvatit. obuvat (se) obuvam (se) nesvr. prema obut (se). obuvatit -im svr. 'uhvatiti unaokolo, oko čega'. — Jedva smo nas troj(i)ca obuvatili ono rastovo drvo u avliji, toliko je debelo. ~ se 'uhvatiti se oko čega'. obvezat (se) obvežem (se) svr. 'obavezati (se)'. — Baćo su se obvezali za bać Vranju kad je uzimo zajam, pa kad je propo, baćo su morali sve isplatit za njeg. obvezivat (se) -vam (se) nesvr. prema obvezat (se). obvršit obvršim svr. 'izvršiti'. — Ako vako potraje kišovito vrime, ne znam ka(d) ćemo obvršit oranje i sijanje. obvršivat -ršivam nesvr. prema obvršit. obziđat obziđam svr. 'ograditi, obložiti zidom'. — Tribalo bi nam obziđat bunar, počo je da se odronjava. obziđivat -iđivam nesvr. prema obziđat. obzinit -nem svr. 'zinuvši zahvatiti ustima'. — Rasiči jabuku nadvoje, vidiš da dite tako ne mož obzinit. oce otaca mn. 'praznik očeva (poslednja nedelja uoči Božića)'. — Sutra su oce. — Ima još dvi nedilje do otaca. oci otaca mn. v. oce. — iđu oci, biće dinara dici za čestitanja. ocić ocičem svr. v. otsić, osić. — Ociči mi komad kruva. ocidit ocidim svr. 'odstraniti, ukloniti tečnost iz čega'. — Ocidi ovu krpu pa je metni da se suši. ~ se 'postepeno, ceđenjem ili oticanjem osloboditi se tečnosti'. — Put se već fain ocidio posli one velike kiše, pa možemo krenit. ociđivat (se) -iđivam (se) nesvr. prema ocidit (se). ocilaš m 'propalica, ološ'. — Kako ste smili tom ocilašu da date konje u ruke?! ocov -a -o 'očev'. — Ocov tebi! Iđi u ocov! (samo u psovci). ocrnit ocrnim svr. 'naneti bol; unesrećiti'. — Kad nije ništa drugo mogla, onda nam je curu ocrnila prid svitom. ~ se 'osramotiti se, obrukati jedan drugoga'. očale ž mn. 1. 'naočare'. 2. 'zaštitni deo za oči na oglavniku kod konjske opreme'. očapat očapam svr. 'noktima, čapcima, kandžama otkinuti od čega'. — Očapala sam krastu, sad mi krv teče iz rane. očekivat -ekivam nesvr. 1. 'nadati se kome iJi čemu, čekati koga ili što'. — Tog dana smo posebno očekivali baću i nanu iz varoši, jel su nam obećali da će kupit nova ruva; — Kaka nam je rđava godina, ništa dobrog ne možemo očekivat; — Očekivali smo kišu i na vrime je pala. očemerit se -emerim se svr. 'ogaditi se (o jelu zbog velike količine koju neko pojede)'. — Posli užne sam malo prilego, a kad sam usto, os(i)tim da sam se očemerio od onog finog ila i pića. očenaš -aša m 'hrišćanska molitva koja počinje rečima "oče naš".' očenaše ž mn. 'brojanice'. — Sta nosiš očenaše kad i tako znam da nikad Boga ne moliš. očerupat -am svr. 1. 'očupati, pokidati perje'. — Ko je puštio s lanca kera, eno ga sve je kokoške očerupo, pa leti perje svud po avliji. 2. 'uzeti kome novac, okartati'. — Susrila sam Janka kad je izlazio iz mijane, bio je blid ko kreč, mora da su ga dobro tamo njegovi kartaroši očerupali. očešat očešem svr. 1. 'okrznuti, ogrepsti'. — Stipe je opet očešo krastu s noge; 2. 'očetkati, otimariti konje'. — Ako si očešo konje, izvedi i(h) da upregnemo. ~ se 1. 'okrznuti se, dotaknuti se'. — Krava se očešala o onu mladu jabuku i slomila je. 2. 'počešati se'. — Kad te svrbi, ti se oćeši. očešljat -am svr. 1. 'češljanjem dovesti u red (kosu, vunu i sl.)'. — Stala je prid ogledalo i lipo očešljala svoju crnu kosu. 2. 'ogrebenati, izgrebenati'. — Najteže je lan očešljat. ~ se 'češljajući se dovesti u red kosu'. očev -a -o 'koji pripada ocu; koji liči ocu'. očevina ž 'nasleđe iza očeve smrti'. — Mater joj je dala očevinu, čim joj je otac umro. očica ž 'petlja, okce u pletivu, na čarapi'. — Nisam primetila kako mi je spala jedna očica sa igle, sad moram malo oparat. očice očica mn. ž v. okice.

očigled v. naočigled. očin -a -o 'očev (samo kao psovka)'. Izr. Iđi u —! nema ni očina; ~ tebi 'psovka'. očinci očinaka m mn. 'otpaci pri vejanju žita'. — ispećemo pogaću od očinaka za kerove. očinski / očinski -a -o 'koji se odnosi na očeve, koji pripada očevima ili ocu'. — Vratila se ona u očinski dom. očinski / očinski pril. 'kao otac, s ljubavlju'. — Taki je bio da se očinski staro o svakom svom ditetu. očinstvo s 1. 'krvna veza između oca i dece, poreklo od oca'. — Njegova krv, njegovo i ocinstvo. 2. 'očevina' (v.). — Prodo je očinstvo. očistit -im svr. 1. 'učiniti čistim, počistiti'. — Lozika, uzmi metlu pa očisti sobe i ambetuš; — U tren oka su očistili snig i napravili prolaz kroz kapiju. 2. 'ukrasti, pokrasti'. — Čujem da su lopovi noćos komšiji očistili sve s tavana. 3. 'otrebiti'. — Očistili smo briske za dunc. Izr. ~ tanjir 'sve pojesti'. ~ se 1. 'postati čist'. — Očisti se od blata. 2. 'izvedriti se'. — Nebo se očistilo. očnjak / očnjak -aka m 'zub između sekutića i kutnjaka'. — Posto sam krezav, danas su mi izvadili očnjak. očovičit -im svr. 'učiniti čovekom'. — Triba ga oženit, pa ćemo i njeg očovičit. ~ se 'postati čovek'. — I on će se valdar očovičit. očupat -am svr. 1. 'čupajući skinuti, odstraniti (perje, dlaku i sl.)'. — Dica su očupala zecovima repove. 2. 'otrgnuti, otkinuti'. — Ko je očupo one lipe ruže isprid kuće? ~ se uz povr. — Ona lipa morkača sva se očupala. očuvan -a -o 1. trp. prid. od očuvati. 2. 'koji se dobro drži, zdrav'. — Dobro izgleda, zdrav je i očuvan, živiće sto godina. očuvat očuvam svr. 'čuvajući zadržati u dobrom stanju, ne dopustiti da što propadne'. — U današnje vrime najteže je očuvat svoje zdravlje. ~ se 'održati se u zdravlju i životu'. očvrsnit -ne(m) svr. 1. 'preći iz tečnog, žitkog ili mekog stanja u čvrsto, stvrdnuti se'. — Pača su već očvrsnila. 2 'učiniti čvrstim, jakim'. — Rad od mladosti očvrsnio je ove momke da njim nema ravni u kraju. oćanit oćanem svr. 'udariti, odalamiti'. — Ako te ja oćanem, oma š izletit i(s) sobe. oćelavit -im svr. 'postati ćelav'. — Stricko Bodo je oćelavio nasrid glave, pa izgleda ko fratar. oćibat oćibam svr. 'očistiti zaklanu živinu od sitnog perja ili dlačica'. — Malo sam kasno zaklala i dok ja nisam dva pivca oćibala, noć me uvatila. ~ se povr. 'čistiti se kljunom'. — Stiglo je proliće, čim se kokoške tako ćibaje. oćoravit -im svr. 'oslepeti na jedno oko'. — Konj mi je oćoravio i moraću ga prodat; Juče sam oćoravio tele ~ ne znam kako mi je natrčalo na vile. oćutit oćutim svr. 'preći ćutke preko čega, oćutati'. — Kad mi se čovik štogod srdi i pcuje, onda je bolje da ja malo oćutim. oćuv m 'očuh'. — Nemam rođenog oca, oćuv me je odranio. oćuvljev -a -o 'koji pripada oćuvu, očuhov'. — Kad su se nana udali, priselili smo se u oćuvljevu kuću. od m 'koračanje, pešačenje'. — Poznam ga po odu; — Ne možem ja žurit, takog sam oda. Izr. Sitna oda daleka voda. odabrat -berem svr. 'izdvojiti birajući između više jedinki'. — Kasno si, Mate, stigo, ja sam sebi momka odabrala. odadirat -rem nesvr. prema odadrit. odadrit odadrem svr. 1. 'jako udariti, odalamiti'. — On mene kandžijom, a kad sam ga onda livčom odadro. 2. 'dati neznatno prema datom obećanju'. — Baš je odadro, a kad si se udavala bogzna kako je bio pun fale, da će dat velik dar. odajkat -am svr. 'odskitati'. — Skoro svaki dan joj sudi ostanu neoprani al zato, čim baci kašiku, odajka po selu. odalamit odalamim svr. 'snažno udariti, tresnuti'. — Skloni mi se s puta, je 1 ću te tako odalamit s ovom varjačom da ćeš me zapantit. odale(g) pril. 'od ovog mesta, sa ovog mesta, odavde'. — Niko mene neće odaleg otirat, to je baćin salaš, a ja sam baćin sin. odan -a -o 1. 'privržen, veran'. — Kako bilo da bilo, al on se uvik vrati o žetvi da radi kod nas, osto je odan didi, jel mu je pomogo kad je osto siroče. 2. 'koji ima sklonost, strast, slabost prema čemu'. — Nikad od njeg neće više bit čovik kad je odan piću. odan pril. 'ovim putem, ovuda'. — Tako sam ga izružila da mu više neće past napamet da odan tira ovce. odanit odanem svr. 'odahnuti'. — Duša mi je odanila tek kad sam vid(i)la da su svi živi i zdravi kući stigli. odanit odane svr. 'svanuti'. — Kad odane i sunce ograne, mi ćemo već bit u varoši. odapet odapnem svr. 'otkopčati'. — Odapni mi kopču na mideru, zdravo me steže. 2. 'ispaliti, okinuti (pušku)'. 3. 'umreti, poginuti (vulg.)'. — Čuo sam da je danas bać Gušto, onaj stari pijanac, odapo. ~ se 'osloboditi se, otkačiti se'. — iđi friško vidi, kanda se krava odapela, da ne ode digod u štetu. odapinjat (se) -njem (se) nesvr. prema odapet (se).

odat odam nesvr. 'ići peške, koračati'. — Odamo nas dvojca već više od dva sata. odat -am svr. 1. 'prestati skrivati, otkriti, priznati'. — Jednog dana je sio ženu prid sebe i odo joj tajnu, da on ima dite sa jednom divojkom. 2. 'prokazati, potkazati, izdati'. — Nije virovo da će ga prcov (v.) odat da je ubio čovika. ~ se 1. 'otkriti kakvu svoju tajnu'. — Lazo se sam odo, da je zapalio komšiji slamu. 2. 'prihvatiti se čega, posvetiti se'. — Joško je sasvim napuštio stočarstvo, sad se odo vinogradarstvu. 3. 'podleći, prepustiti se; upustiti se u što nepovoljno'. — Od nikog vrimena sasvim se odo kartanju, zapuštio je i kuću i zemlju. odavat odajem nesvr. prema odat. ~ se nesvr. prema odat se. — Bilo je dvi tri pijandure u selu, koji su odavali paore koji su sakrili ranu da njim ne odnesu u rekviriranju. odavno pril. 'pre mnogo vremena, odavna'. ~ odavno se nji dvoje gledaje, al nisam virovala da će se i uzet. odazvat se -zovem se 'odgovoriti glasom na čiji poziv'. — Čula sam ja da me zoveš, al nisam tila da se odazovem. odbacit odbacim svr. 'odstraniti bacivši'. — Krupan snig pada, pripravi drvenu lopatu, ujtru ću morat da ga odbacim. ~ se 'snažnim pokretom odvojiti se od čega, otisnuti se': ~ u vis, ~ u stranu. odbacivat (se) -acivam (se) nesvr. prema odbacit (se). odbačen -a -o 'onaj koga su se ljudi odrekli'. — Dok je davo, svi su ga salićali, a kad je sve potrošio, bio je odbačen i od rođene dice. odbaktit -im svr. 'otići, udaljiti se bakćući'. — Ko zna di su sad momci, tu su se skupili i onda odbaktili. odbatrgat (se) -am (se) svr. 'otići, udaljiti se batrgajući'. — Kako je došo do salaša ne znam, al da je jedva odbatrgo u sobu, to sam vidila. odbazat odbazam svr. 'otići, udaljiti se bazajući, otumarati'. — Svi su odanili kad je debeli žandar odbazo u mijanu. odbijat (se) odbijam (se) nesvr. prema odbit (se). odbit odbijem svr. 1. 'opravdati'. — Moramo deranu štogod odbit i na njegovu mladost. 2. 'negativno odgovoriti kome, ne izaći u susret'. — Je 1 se Manda udala? — Nije, odbila je prosce. 3. 'uskratiti što kome'. — Da sam na tvom mistu, ja bi već davno malog odbila od sise. 4. 'otkucati'. — Ako sam dobro čuo, to je tri odbilo, moraćemo ustat. ~ se 'odskočiti zbog sudara sa čim'. — Klis se odbio od d'rveta i udario u pendžer. odbranit se odbranim se svr. 'osloboditi se opasnosti, zaštititi se'. — Kad sam dolazila vamo, jedva sam se odbranila od jednog guska, dopratio me je sve do kapije. odbrecat se odbrecam se nesvr. 'nećkati se'. — Šta se odbrecaš toliko kad znam da si gladan, već oma da si uzo dok te nudimo. odbrojit odbrojim svr. 'odvojiti brojeći'. — Meni odbroj trideset pilića, a druge uzmi sebi. oddžonjat -am svr. v. džonjat. — Pušti me da malo oddžonjam. ode pril. 'na ovom mestu, tu'. ~ oma da si ode donela tu lopatu. odek pril. v. ode. odekar / odekar pril. v. ode. odeker /ođeker pril. v. ode. oderat oderem svr. 1. 'skinuti, oguliti kožu'. — Kad odereš kožu s ovce, ostavi je na ladno, a ja ću je posli obradit. 2. 'oštetiti po površini, zagrepsti, ozlediti (kožu)'. 3. 'naplatiti preteranu cenu'. — Čujem da si skupo platio sime kuruza, taj te je fain odero. izr. ~ grlo 'promuknuti (od vikanja)'. odgađat odgađam nesvr. prema odgodit. odgajat odgajam nesvr. prema odgojit. odgajivač -ača m 'onaj koji se bavi gajenjem pojedinih biljaka ili životinja'. — Nema boljeg odgajivača konja nadaleko, za Stipicu i njegove konje svi znadu. odgajivat odgajivam nesvr. prema odgajat. odgamizat -žem svr. 'otići nesigurnim korakom, odgmizati, odvući se'. — Kud ste njega poslali da donese džakove kad znate kaki je hantrav u noge, pa dok ne odgamiže tamo i natrag smrkniće se. odgegat (se) odgegam (se) svr. 'otići gegajući se, klateći se'. — Vidi baba Janju, uvik se žali da je bole noge, a sad se i ona odgegala da vidi svatove. odgegucat -am svr. dem. prema odgegat. odglasat -am svr. 'izaći na izbore, glasati'. — Ja sam moje odglaso još jutros rano. odgledat -am svr. 'odreći se nekog potraživanja, oprostiti nečiju obavezu'. — i ja sam, ono podavno, dala Mari na zajam kilu brašna, al bolje će bit da joj odgledam, ni tako nikad neće vratit. odgmizat -žem svr. v. odgamizat. odgođa ž 'odgađanje, odlaganje'. — Nije foš bio sud, njev fiškal je već drukput tražio odgodu.

odgodit odgodim svr. 'ostaviti da se nešto uradi docnije, odložiti'. — Kiša lije već tri dana, pa smo morali odgodit žetvu za kasnije. odgoj m 1. 'vaspitanje'. ~ oma se vidi da su to dica dobrog odgoji. 2. 'nega, gajenje, othranjivanje'. — Samo da znate, taj je bik od mog odgoja. odgojit odgojim svr. 1. a. 'razviti u koga umne i moralne sposobnosti, usmeriti duhovni razvoj, vaspitati'. — To je materina želja bila i usrjila je: sina je odgojila za prokatora. b. 'odnesovati'. — V'iše je godina tome kako je on odgojio sime za muvariku i niko mu u tom nije ravan ni danas. odgovarat -ovaram nesvr. 1. prema odgovoriti. 2. 'pristajati, priličiti'. — Baćo se moraje slušat, jel kako bi to izgledalo da u našoj kući radi kako ko oće i kome šta odgovara. 3. 'snositi odgovornost za svoj rad'. — Ja ću tebe platit, a ti mi odgovaraš da i drugi pošteno urade. 4. 'biti okrivljen, biti izveden pred sud'. — Krao je i sad odgovara prid sudom. ~ se 1. nesvr. prema odgovorit se. 2. 'omalovažavati ili pobijati ono što je neko (stariji) rekao, protivrečiti'. — Dva rođena brata, stariji dobar i mekan ko duša, a mlađi, da Bog sačuva, samo se odgovara i meni i ocu. odgovor m 'saopštenje dato na postavljeno pitanje'. — Pisali smo mi njemu, sad čekamo odgovor. odgovorit -ovorlm svr. 1. 'dati odgovor na postavljeno pitanje, pismo i sl.'. — Pitala sam i Cilu, al ona mi nije znala odgovorit. 2. 'nagovoriti koga da odustane od neke namere, odvratiti'. — Probaj ga odgovorit da joj ne iđe više ako znaš da je istina što svit o njoj pripovida. ~ se 'opravdati odbijanje, izgovoriti se, izviniti se'. — Kazala sam mu i ja, a i dica su mu već govorila da ne daje novac btlo kome u zajam, al kad je on taki, ne zna se odgovorit kad od njeg kogod štogod traži. odgrabit -im svr. 'zahvatiti, uzeti'. — Odgrabi masti iz lonca koliko ti triba, a ja ću posli nadopunit u lonac is kačice. odgradit odgradim svr. 'skinuti deo ograde, srušiti ogradu, razgraditi'. — Voćnjak je već ojačo, moćemo ga odgradit. odgrađivat odgrađivam nesvr. prema odgradit. odgrćat (se) -ćem (se) nesvr. prema odgrnit. odgrijat se -jem se svr. 'ogrejat se'. — Dobro bi bilo naložit vatru da se malo odgrijemo. odgrist -izem svr. 'grizući otkinuti'. — iđi kad te momak zove da te provoza na karucama, šta si se stisnio ko da se bojiš da ti nos ne odgrize. odgrizat odgrlzam nesvr. prema odgrist. odgrnit odgrnem svr. 'ukloniti gornje slojeve čega sipkog (zemlje, snega i sl.), razgrnuti'. — Odgrni žito na tavanu na jednu stranu; — Čim malo otopli, odgrnićemo vinograd. ~ se uz povr. odgudit odgudim svr. 1. 'odsvirati'. — Kako si plaćo, tako su ti i odgudili. 2. 'odležati u zatvoru (podsm.)'. — Vidio sam niki dan Nikolu na peci, i on je njegovi pet godina odgudio. odgurat odguram svr. 'gurajući pomaći, odmaći; udaljiti'. — Bio sam sasvim blizo puta i sve sam dobro vidio, a onda me svit odguro natrag. odguriškat (se) -am (se) 'otkotrljati (se)'. ~ odguriškala mi se lopta digod u mrak, i ne možem da je nađem. odgurnit -nem svr. 'jednim pokretom pomeriti, odmaći'. — Odgurne nogom vrata i utrče u avliju. ~ se 'odbaciti se (oslonivši se o što)'. — Uvati se za sedlo, a nogama se odgurni od zida i gotovo uzjašićeš ko pravi. odića ž 'sve čime se pokriva telo'. — Ako je i prosjak, valdar mu baš odića ne bi morala bit sva u fronclama?! odignit odignem svr. 'malo podići'. — Ko će mi pomoć da odignem koto, samom mi je teško. odigrat odigram svr. 'izvesti, završiti neku igru'. — Još da momačko kolo odigramo pa ćemo kući. odigravat odigravam nesvr. prema odigrat. odilce -eta s dem. od odilo. odilo s 'gornja muška odeća'. — Joško je njegovom sinu kupio prvo momačko odilo. odiljat -am svr. 'deljanjem obraditi, napraviti, otesati'. — Juče sam slomio sapište na motiki, moram danas odiljat novo. odit -im svr. 'hoditi'. — Teško je bosom nogom po vrućem pisku odit. odit (se) odijem (se) svr. 'odenuti (se)'. — Nije lako punu kuću dice naranit i odit. odivat (se) odivam (se) nesvr. prema odit (se). odizat odižem nesvr. prema odignit. odjakarit -im svr. 'odseći (veliki komad), odrubiti'. — Ja mu kažem da lipo podili svoj petorici, a on sebi odjakario po iubenice. odjašit -im svr. 'otići jašući, odjahati'.

odjavit odjavim svr. 1. 'dati izjavu o prestanku rada ranije prijavljenog'. — Odjavio sam vršalicu, ne mož se više koristit pa da ne plaćam porciju za njom. 2. 'odgovoriti'. — Spuštaj nov kabo u bunar, odjavi na poziv bunardžija. ~ se 'odgovoriti na pozdrav'. — Moraš se svakom odjavit kad ti kaže "faljen isus", makar ga ne poznaš po imenu. odjavljat (se) odjavljam (se) nesvr. prema odjavit (se). odjavljivat (se) -avljivam (se) nesvr. prema odjavit (se). odjedared pril. 'u isti mah, iznenada, neočekivano, odjednom'. — Odjedared su se čuli glasovi sa svi strana: vatra, vatra! odjurit odjurim svr. 'udaljiti se jureći, otrčati; pobeći'. — Pitaj Stipana zna 1 kud je Marko tako odjurio ko da ga vile vijaje. odjužit -i svr. 'popustiti, oslabiti pod uticajem južnog vetra (o mrazu), početi se topiti (o snegu, ledu)'. — Čim je vako odjužilo, snig neće zadugo i vrime će se prolipčat. odlanit odlane bezl. 'olakšati, odlaknuti; ublažiti tegobe'. — Samo kad ste stigli živi i zdravi, sad mi je odlanilo, strepila sam za vas, dugačak je to put bio; — Metnio sam bukvice na ranu i sad ko da mi je malo odlanilo. odletit ođletim svr. 'leteći otići, udaljiti se'. — Sve su laste odletile, uskoro nam stiže jesen. 2. 'trčati, odjuriti'. — Zašto si odletio ko brez duše, nisi sačeko da ti kažem zašto te šaljem kod bać Stipe. 3. 'otpasti, otkinuti se, otrgnuti se'. — Nisam zdravo ni zamanio, a kandž'ja mi odleti iz ruke, ko da sam je vućio. odležat -im svr. 1. 'odbolovati'. ~ odležo sam skoro dva miseca u špitalju. 2. 'biti u zatvoru'. — Tako mu triba, kad je przna pa se oma potuče, sad je odležo zbog tuče tri miseca, pa će jedno vrime bit miran. 3. 'dužim stajanjem dobiti bolji ukus (o vinu, rakiji)'. — Dođi na koštanje, otvorio sam jedno bure od dvadeset litara, rakija je cigurno zdravo dobra, odležala je u tom buretu od dudovog drveta pune tri godine. odlipit odlipim svr. 'skinuti nešto što je zalepljeno'. — Ko je odlipio beljeg s pisma? ~ se 'odvojiti se, otpasti'. — Odlipio se malter na zabatu, triba ga skinit da ne padne kome na glavu. odlipljivat (se) odlipljivam (se) nesvr. prema odlipit (se). odlit odlijem svr. 1. 'lijući odvojiti malo tečnosti, odasuti'. — Odli iz boce mlika tako za jedno po litre, a drugo odnesi strini. 2. 'načiniti odlivak, izliti'. — Još nisu stigla nova zvona za našu crkvu, kažu da još nisu i(h) odlili. 3. 'odvojiti čistu tečnost iz jednog u drugi sud'. ~ ovi(h) dana tribaće odlit vino, jel vrenje je već davno stalo. odlivance -eta s 'metalni predmet određenog oblika dobiven livenjem, odlivak'. — Kažu da je odlivance dobro i zato ta zvona imadu tako lip glas. odlivat (se) odliva(m) (se) nesvr. prema odlit (se). odlomit odlomim svr. 'lomeći odvojiti od nečega'. — Evo ti lepanja pa odlomi koliko ti triba, a drugo ostavi dici. ~ se 'otpasti, otkinuti se'. — Odlomila se velika grana na trišnji prid ambetušom. odlunjat odlunjam svr. 'lunjajući otići, odlutati'. — Čim je gazdaumro i njegov ker je digod odlunjo. odmać (se) odmaknem (se) svr. v. odmaknut (se). odmagat odmažem nesvr. prema odmoć. odmaglit odmaglim svr. 'pobeći, nestati, izgubiti se'. ~ uzo je novceunaprid i odmaglio. odmaknit odmaknem svr. 1. 'pomeriti na veće odstojanje'. — Pomozite mi da odmaknemo armar od zida, oću da mažem sobu. 2. 'otići, udaljiti se, izmaći napred'. — Nisam ja ntkolko riči sa komšincom progovorila i krenem, al moj čovik je već dobrim odmako. ~ se 'pomaknuti se na veće odstojanje, udaljiti se'. odmanit odmanem svr. 'nekim gestom izraziti neslaganje, pomirenost i sl.'. — Tako, zaboravila sam šta je pripovidala i odmanila na sve, pa smo se pomirile. odmanjivat odmanjivam nesvr. prema odmanit. odmarat (se) odmaram (se) nesvr. prema odmorit (se). odmest/odmest -etem svr. 'metlom počistiti'. — Đule, uzmi metlu i odmeti slamu na đubre, naduvo je vitar svud po avliji. odmet m 'ono što se odmete, odbaci'. Izr. nije na odmet 'vredelo bi (pokušati, učiniti)'. odminit odminim svr. 'zameniti, smeniti u vršenju posla'. — Nane, site vi, malo pa se odmor(i)te, ja ću vas odminit u kujni. odmirit -im svr. 1. 'primenjujući neku meru, utvrditi (dužinu, težinu i sl.)'. — Odmiri mi od ovog cica pet meteri. 2. 'odrediti kome izvesnu meru čega (neko trajanje)'. — Dobro su mu odmirili zatvora, sa će imat vrimena da razmišlja o lopovluku. ~ se 1. 'pažljivo pogledati jedan drugoga'. — Gledala sam pivčiće kad su se tukli, najpre su se dobro odmirili i onda se zaletili jedan prema drugome. 2. 'oprobati snage, sukobiti se, potući se'. — Odmirili su se oni i u trčanju i rvanju i još se oko tog istiravaje ko je jači. odmoć odmognem svr. 'učiniti štetu ili smetnju'. — Bolje je kad ne dođe, jel kaka je zalupana, uvik mi odmogne štogod, pa moram i za njom radit. odmolit odmolim svr. 'očitati molitvu'. — Ne možeš ti našu majku otirat u krevet, dok ona njezino ne odmoli.

odmoran -rna -rno 'koji se odmorio, svež, krepak'. — Kako ne bi bio oran za rad, kad sam mlad, zdrav i odmoran. odmorit odmorim svr. 'učiniti da ko u mirovanju povrati izgubljenu energiju'. — Moram malo odmorit moje umorne noge. odmorno pril. 'kao posle odmora sveže; osvežavajuće, prijatno'. ~- E, što ti je mladost, toliko si radio, a izgledaš sasvim odmorno. odmotat -am svr. 'odviti ono što je zamotano, razmotati'. — Odmotaj vrengiju pa da svežemo voz. ~ se "odviti se, razmotati se'. — Palo ti je klupče doli i sve se odmotalo. odmotavat -otavam nesvr. prema odmotat. odmrsit odmrsim svr. 'rasplesti ono što je bilo zamršeno, razmrsiti'. — Tribalo bi mi prostrit košulje, a ne možem da odmrsim štrangu; samo da mi je znat ko je tako zamrsio?! ~ se 'razmrsiti se, raspetljati se'. odmrzavat (se) -rzavam (se) nesvr. prema odmrznit (se). odmrznit -ne(m) svr. 'otkraviti, otopiti'. — Led se počo topit, a zemlja još nije odmrzla. ~ se 'otkraviti se, otopiti se'. — Peć je vruća i u sobi nije ladno, a pendžere se još nisu odmrzle. odnedavno pril. 'od pre kratkog vremena, odskora'. — Odnedavno su napravili nov put, sad nam je bliže varoš. odnet -esem svr. 1. 'preneti, premestiti na drugo, udaljenije mesto'. — Mačka je odnela mačiće s tavana, al ne znam di se namistila. 2. 'uzeti, oteti, ukrasti'. Našem komšiji su noćos lopovi odneli sve kokoške iz kokošinjca. 3. 'oduzeti suigraču karte i sl. u igri'. 4. 'razneti, uništiti, upropastiti'. — Došo je onaj čovik, opet mu ne znam ime, brez live ruke je, u ratu mu je bomba odnela ruku. Izr. ko rukom odneto 'potpuno izlečeno'; ~ sa sobom u grob 'ostati tajna'. odnikud pril. 'iz nekog pravca, odnekud'. — iđemo mi tako priko ditelne, kad odnikud istrči zec prid nas. odnimit odnimi(m) svr. 'oduzeti, ukloniti, osloboditi'. — Bože, odnimi grije moje (molitva). odnosit odnosim nesvr. odneti' odojče -eta (coll. odojčad), s 1. 'dete koje se hrani sisanjem'. 2. 'mladunče (najčešće prase) koje sisa'. odoka pril. 'otprilike, nasumce'. — Nisam mirio, procinio sam nako odoka da ima oko tri stotine kila. odolit odolim svr. 'uspešno se odupreti, izdržati, savladati'. — Dao je rič da više nece pit i imo je snage da odoli. Izr. ~ srcu 'uzdržati se, savladati se. odom pril. 'idući korakom, koračajući'. — Vi kako oćete a ja možem samo odom. odomaćit se odomaćim se svr. 'početi se osećati domaćim, bliskim, naviknuti se na izvesnu sredinu, običaje i sl.' — Nije čedo što se odomaćio kad radi kod nas već godinama. odonda pril. 'od onoga vremena, posle onoga vremena'. — Odonda više nije dolazio. odorat odorem svr. 1. 'orući oduzeti tuđu zemlju'. — Jedan naš komšija sa zemljom, mora makar jednu brazdu odorat. 2. 'otpiatiti kome dug orući njegovu zemlju'. — Novaca nemam da ti vratim, al ću ti dug odorat, ako se ti slažeš. odostrag pril. 'pozadi'. — Udario ga je odostrag i pobigo. odozdo(l) pril. 's donje strane, od dole, na drugoj strani'. — Vidi u fijoki odozdo mora bit još jedna karta da je ostala. odozgo(r) pril. 1. 's gornje strane'. 2. 'još, povrh toga'. — Znam ja šta je cina za običnog konja, ali ovaj je taki da mora dobit štogod i odozgor! odponika 'od postanka, od rođenja, oduvek'. — Svašta su probali š nj im, al on je taki ot ponika i ne minja se. odradit odradim svr. 'radeći otplatiti dug'. — Da ne vraćam dug u žitu, ja ću odradit. odradivat -ađivam nesvr. odradit. odrana ž 'odgoj'. — Pogledajte kakl su to pilići! I, da znate, to je moja odrana. odranit odranim svr. 'othraniti'. — Lako je izrodit dicu, al je teško i(h) odranit. odranjivat -anjivam nesvr. odranit. odrapit odrapim svr. 1. 'jako udariti, odalamiti'. ~ oma da si se smirio, jel ako te ja odrapim s ovim višnjovcom; 2. 'nametnuti nešto veoma nepovoljno'. — Ala ti je ta odrapila cinu, pa ni trepnila nije. odrast -astem svr. 'završiti rastenje, razvoj, porasti'. — Cura vam je odrasla, mogli bi je udat. odreć se odreknem se svr. 'prestati priznavati nekoga za svoga, oglasiti neku vezu (obično rodbinsku) kao prekinutu'. ~ udala se za slugu, a otac je se odreko. odricat se odričem se nesvr. prema odreć se. odrimat odrimam svr. 'provesti neko vreme dremajući, dremati'. — Dico, izađite se sigrat u avliju, dida bi malo odrimo.

odrišen -a -o 'snalažljiv'. — Dobar je to momak i odrišen u svakom poslu. odrišeno pril. 'otvoreno, spretno, neposredno, slobodno'. — On je odrišeno izno sve što je znao i ljudi su bili zadovoljni. odrišit odrišim svr. 'odvezati, razvezati'. — Odriši bućur da vidim šta si donela. Izr. —jezik 'progovoriti'. ~ kesu 'plaćati'; ~ se odvezati se, razvezati se'. odrit oderem svr. 1. v. 'oderati, zelenašiti (fig.)'. — Pravio se da ga žali kad mu je davo na zajam, a onda mu odro i kožu s leđa. odron m 'mesto gde se zemlja odronjava'. — Moraćemo čistit bunar, jedan velik odron nam je svu vodu zatrpo. odronit odroni(m) svr. 'podlokavši odneti zemlju'. — Svake godine nam voda odroni zemlju u bunaru, jednog dana će ga sasvim zavalit. ~ se 'oburvati se (o podlokanoj zemlji)'. odronjavat (se) -onjavam (se) nesvr. prema odronit (se). odrpan -a -o 'obučen u rite, pocepanog odela'. — Čiji je taj veliki deran, tako prljav i odrpan? odrpanac -nca m 'skitnica'. — Ne puštaj u kuću tog odrpanca. odrpat odrpam svr. 'drpajući poderati, pocepati'. ~ se 'poderati se, pocepati se'. odrtina ž 1. 'poderana, iznošena haljina'. — Cura njim iđe u odrtinama, a imadu novaca ko plive. 2. 'razvalina, ruševina'. — Ta tvoja košara je prava odrtina, ja bi je već davno uklonio otale. odsele pril. 'odsad, ubuduće'. — Odsele ćeš ti prat suđe, a ja ću samo kuvat. odstojat -jim svr. 1. 'probaviti neko vreme stojeći'. — Cilu misu sam odstojo. 2. 'biti udaljen od izvesne tačke, ne biti sasvim uz nešto'. — Već se sasvim vidilo da je noseća, suknja joj je sprid fain odstojala. odsvirat odsvlram svr. 'završiti sviranje, izvesti muzičku kompoziciju'. — Ako potreviš da odsviraš moju pismu, petica je tvoja. oducat -am svr. v. odvandrovat. — Kata je oducala u selo, a strv joj stoji svud po kući. odučit (se) odučim (se) svr. 'učiniti da se neko odvikne od čega, da nešto zaboravi'. — Ko bi mog čovika od pušenja odučio, taj bi u raj dospio. odud pril. 'odovud'. — Ja sam odud iz Tavankuta. odularen -a -o 1. 'razuzdan, neobuzdan'. — Nikad ne bi mogla volit takog odularenog monka ko što je bać Tomin Bolto. odnlarit -ularim svr. 'skinuti ular, osloboditi ulara'. — Ko je odulario ždripca, kako ćemo ga sad osedlat? ~ se 'postati neposlušan, razuzdan, raspušten, neobuzdan'. — Dok je bio deran, nije bilo boljeg diteta od njeg, a čim je posto momak odulario se pa samo tira kera po mijanama. oduljit oduljim svr. 'odužiti'. — Nisam ja kriv, popo je danas oduljio pridiku, baš ko za inat, kad ste kazali da žurim na užnu. odškrinit odškrinem svr. 'upola, malo otvoriti'. — Prvo je odškrinio i povirio ima 1 koga. ~ se 'malo se otvoriti'. — Učinilo mi se da su se vrata odškrinila i oma se zalupila. odšrofit odšrofim svr. 'odviti šaraf'. — Donesi ključ da odšrofim ovaj muter na koli. odšrofljivat -ofljivam nesvr. prema odšrofit odšuljat (se) odšuljam (se) svr. 'otići šuljajući se'. — Mačka se odšuljala u slamu i vreba miša. oduminit -umine svr. 'stišati se, prestati (bol)'. — Uzo sam rakije na zub, pa mi je malo oduminio. odunit odunem svr. 'oduvati, ukloniti što duvanjem'. — Samo ti prkosi, pa ću da te odunem s te pendžere. odupirat se -rem se nesvr. prema oduprit se. oduprit se oduprem se svr. 'dati otpor, usprotiviti se, suprotstaviti se'. — Kad su rekvirirali ranu, Vince se, borme, odupro, al su ga perjaroši oma odveli. odurit se odurim se svr. 'prestati se duriti, odljutiti se'. — Pušti je nek duše ~ kad je prođe, oduriće se ko da ništa nije ni bilo. odustajat -jem nesvr. prema odustat. odustat -nem svr. 'napustiti ono što je započeto ili zamišljeno'. — Lakše je da odustanemo od kupovine, nego da se uvalimo u dug. oduvat oduva(m)/oduše(m) svr. 'duvajući oterati, ukloniti, skinuti'. — Kaka si laka ko perce, pazi da te ne oduše vitar. ~ se 'izduvati se i smiriti'. — Je 1 se oduvalo to tvoje bisno sice?! oduvavat (se) -uvavam (se) nesvr. prema oduvat.

oduzet -a -o 'paralizovan'. — Bać Lošu je udarila kap i jedna strana mu je ostala oduzeta. oduzet oduzmem svr. 1. 'uzeti što kome'. — Još kako ga volim, al neću da oduzmem dici oca. 2. 'izvršiti računsku radnju oduzimanjem'. — To i ja znam: kad od pet oduzmeš dva, ostane tri. odužit odužim svr. 1. 'platiti, vratiti dug'. — Ja sam svoje odužio, a vi gledajte ka(d) ćete. 2. 'otegnuti, oduljiti'. — Zašto su tako odužili vinčanje? ~ se 1. 'vratiti ono što se kome duguje'. — Ne možem zaboravit tvoju dobrotu i valdar će bit prilike da ti se odužim. 2. 'osvetiti se (fig.)'. — Divojke su bile zdravo uvriđene i čekale su zgodu da se moncima oduže. 3. 'otegnuti se, razvući se, oduljiti se'. Priviše se odužilo to tvoje obećanje, sve se bojim da se nikad neće ni ispunit. oduživat (se) oduživam (se) nesvr. prema odužit (se). odvadit -im svr. 1. 'vadeći izdvojiti iz čega'. — Odvadi malo i(z) zdile, da se ne prolije kad bidneš nosila na astal. 2. 'uraditi deo čega'. — Nisam virovo da ste taki vridni, već ste više od polak odvadili, ako se tako i dalje budete laćali, do podne će sve bit okopano. odvadat -am nesvr. prema odvadit. odvadat odvađam nesvr. prema odvodit. odvalit odvalim svr. 'odvojiti, otrgnuti od celine'. Vitar je odvalio veliku granu one lipe višnje. 2. 'udariti, ošinuti'. — On je najpre mene gurnio pa sam pao, al kad sam usto, tako sam ga odvalio da se oma skljoko na zemlju. 3. 'reći nešto nepromišljeno'. — E, moj Martine, ti ne bi osto živ da ne odvališ štogod čim progovoriš. ~ se 'odvojiti se od podloge, od celine, utrgnuti se'. — Odvalila se jedna grana duda i pala je na put. Izr. ko od briga odvaljen 'pun zdravlja, snage'. odvaljat (se) odvaljam (se) svr. 'otkotrljati'. — Odvaljaj ovo bure na bunar, pa ga triba dobro isprat i pripremit za novo vino. odvaljivat (se) odvaljivam (se) nesvr. prema odvalit (se). odvandrovat -andrujem svr. 'odskitati'. — Nikola je odvandrovo i nema ga već tri dana da dođe kući. odvarat -am svr. 'odmamiti'. — Odvaraj kera iza kuće dok gosti ne izađu iz avlije. odverglat -am svr. 1. 'naizust izgovoriti (fig.)'. — Ti nisi deklamovo već odverglo tvoju pismu. 2. 'odsvirati na verglu'. — Čim je dobio novce, oma i odverglo. odvest odvedem svr. 1. 'vodeći učiniti da ko ili što dođe na određeno mesto'. — Odvela sam našeg Ivana u škulu, posto je đak; 2. 'vodeći udaljiti, ukloniti'. — Čim smo vid(i)li da nam košara gori, prvo smo odveli krave i konje da se krov ne sruši na nji. 3. 'silom povesti, sprovoditi'. — Došli su žandari i odveli ga u zatvor, niko nije znao zašto. 4. 'udati se, poći u kuću mladoženje'. — Dana(s) su odveli i našu Margu, vinčala se s Antunom. odvest -ezem svr. 'otpremiti kakvim prevoznim sredstvom'. — Kad odvezeš prvi voz, ručaj, p onda dođi dalje da svozimo. odvezat (se) odvežem (se) svr. 'osloboditi veza, odrešiti'. — Kad se svi sakrijemo i viknemo, onda možeš odvezat maramu s očivi i tražit nas. Izr. ~ jezik 'progovoriti'. odvezivat (se) odvezivam (se) nesvr. prema odvezat (se). odvić (se) odviknem (se) svr. v. odviknit (se). odvid samo u izrazu dat odvida 'naći izlaz (iz teškoća)'. — Nije to dobro gazdovanje, nauzajmljivo je, pa sad ne zna dat odvida. — Gosti su očli, al ja sam cio dan prala sude i spremala, jedva sam dala odvida svemu. odvijat odvijam svr. 'oterati, odagnati'. — Morali smo pucat is pušaka i tako smo odvijali vrane sa žita. odvijat odvijam nesvr. prema odvit. odvijat -jem svr. 'vejarjem očistiti žito od pleve'. odvijavat odvijavam nesvr. prema odvijat. odvika pril. 'oduvek'. — Naši su se odvika bavili zemljoradnjom. odvikavat (se) -ikavam (se) nesv. prema odviknit (se), odvić (se). odviknit/odvić (se) odviknem (se) svr. 'učiniti da se neko odrekne izvesne navike, odučiti'. — Već po godine od kako smo se vinčali, a moj čovik nikako da odvikne od momačkog društva. — Došli smo u varoš, al nikako ne možem da se odviknem ranog ustajanja ko na salašu kad smo živili. odviše/odviše pril. 'preko mere, preterano, suviše'. — Lipa je i dobra krava, to i sam vidim, al odviše tražiš, komšija, ne možem toliko platit. odvit odvijem svr. 'razmotati nešto što je savijeno'. — Odvi malo dite, da ga vidim kako izgleda golušavo. — Odvi ranu pa ćemo je opet namazat rakijom. ~ se 'odmotati se, razmotati se, razviti se'. ~ odvilo ti se klupče vunice, mačka se sigrala š njim. odvitnik m 'advokat'. — Njegov sin je odvitnik, zato se suda sa svakim. odvlačit (se) odvlačim (se) nesvr. prema odvuć (se).

odvodit odvodim nesvr. prema odvest (odvedem). odvrćat (se) -ćem (se) nesvr. prema odvrnit (se). odvrnit odvrnem svr. 1. 'okretanjem odgovarajuceg zavrtnja pokrenuti ili pojačati nešto'. — Odvrni slavinu na muljači j nosi masta u burad. 2. 'odviti, odšrafiti'. — Ajde, probaj ti, ja ne možem da odvrnem šrof, čini mi se da je jače zarđo. 3. 'zadići, posuvratiti'. - Malo odvrni jorgan da vidim tu lipu ponjavicu. 4. 'vrteći otkinuti'. — Da sam znala da ćeš taki bit, bolje bi bilo da sam ti glavu odvrnila kad si se rodio. ~ se povr. — Stegni malo onaj muter na plugu, odvrnio se u oranju. odvuć -učem svr. 1. 'vukući preneti'. — Odvukli smo sve žito i samlili ga. 2. 'silom odvesti; povući za sobom'. — Nana nisu tili, al mi smo i odvukli, nek jedared i oni vide to čudo cirkus. ~ se 'otići jedva se krećući, oteturati se'. — Dida su tako iznemogli kad su nas ispratili, jedva su se odvukli natrag do kreveta. odvugnit -nem svr. 'omekšati, ovlažiti se ostavljanjem na vlažnom mestu'. — Dugo smo držali so u komori, a tamo je dosta vlažno i so je zdravo odvugnila. 2. 'ojužiti, otopliti (o vremenu)'. — Samo da se sunce probije kroz oblake i vrime će odvugnit. odzivat (se) odzivam (se) nesvr. prema odazvat (se)'. — Ne odzivam se zato što nisam čuo da me zovete. odzvat (se) odzovem (se) svr. 'odazvat (se). — Moraš se odzvat kad te mater zove. odzvonit odzvonim svr. 'zvonjenjem dati znak, oglasiti'. — Da se mi manemo i krenemo na užnu, jel podne je već davno odzvonilo. Izr. odzvonilo mu je 'došao mu je kraj, umro je'. odžačar m 'dimničar. — Da ste vid(i)li sinoć kako su nam dica izgledala, ko da su se sigrali odžačara. odžačarov -a -o 'koji pripada odžačaru'. — Odžačarove ruke su uvik garave od posla. odžačarski -a -o 'koji se odnosi na odžačare, dimnjičare'. — Odžačarski poso je uvik po krovovima kuća i oko odžaka. odžak m 1. 'dimnjak'. 2. 'otvoreno ognjište s kojega ide dim neposredno u dimnjak'. — Obisili smo divenice u odžak da se suše. Izr. pod odžakom 'prostor odakle se loži u peć i gde se nalazi ognjište'. ofucat se ofucam se 1. 'otrcati se. — Šta ne baciš već te ofucane čakčire, sramota je da te svit u njima vidi. — Bolondoš ti se sav oko rukava ofuco. 2. 'propasti (fig.). — Kaki je to viđen čovik bio, a sad se propio, niki smanjio i ofuco. ogadit se -im se svr. 'postati gadan, odvratan'. — Triba cuclu zamočit u sirćet pa nek mu se ogadi, onda će je i sam bacit. ogavan -vna -vno 'oduran, odvratan'. — Ta prokleta žena sa svojlm ogavnim jezikom svima je već napakostila. oglabat -am svr. 'oglodati'. — Valdar niko ne voli tako oglabat košćuru ko naš Joso. ogladnit ogladnem svr. 'postati gladan'. — Čim ogladnu, maniće se sigre i dojurit kući. oglavnik -ika m 'deo konjske opreme (za glavu)'. — Nemoj isprezat konje, samo njim skini oglavnike i daj prid nji sina. ogledalce -eta s dem. od ogledalo. ogledat -am svr. 1. 'pregledati, utvrditi'.— Ogledaj kokoške da znamo koliko će jaja snet danas; 2. 'pogledati se u ogledalo'. — Nisamse ogledala pa ni ne znam kako sam se povezala. ogledat (se) ogledam (se) nesvr. prema ogledat 2. oglendžat -am svr. 'olabaviti, opustiti, omekšati'. — Oglendžaj nogu pa da napipam di si je udario, kad je držiš ukočeno, teško ću pronać bolno misto. ~ se 'opustiti se, otromboljiti se'. — Šta si se tu vazdan oglendžo, pa se vučeš ko pijan. oglunit oglunem svr. 'ostati bez sluha, ogluhnuti'. — Kako je puko na zeca, a stojo je blizo mene, oma mi je livo uvo oglunilo. ogluvit ogluvim svr. 'učiniti gluvim'. — Naš dida su od starosti ogluvili. oglobit oglobim svr. 'kazniti globom, novčanom kaznom'. — Subaša me uvatio da napasam ovce na tuđem žitu i oglobio me. oglodat -am svr. v. oglabat. ogolit ogolim svr. 'učiniti golim (skinuvši kome odeću, uklonivši lišće, perje, uništivši šumu itd.)'. — Jesen je taka: čim dođe, ona načisto ogoli sve drveće. ograbit -im svr. 'grabljama pokupiti (na njivi, posle sadevenih snopova u žetvi ili posle sadevenih stogova sena)'. — Dok mi ne dođemo kući, ti, Mare, ograbi lišće koje je vitar nano u avliju. ograbljicat -am svr. 'pokupiti grabljama, grabljicama'. — Kate, ograbljicaj lišće ispod jablanova. ograđa ž 'ono čime je što ograđeno, odvojeno od drugog čega'. — Pala su vrataca na ogradi tvoje bašče. ogradica ž dem. od ograda. — Prid salašom je ona nasadila puno cvića, još je i ogradicu od mali leca napravila. ogradit (se) ogradim (se) svr. 'podići ogradu, okružiti ogradom'. — Moraćemo ogradit vinograd da nam zecovi ne izgrizu one mlade voćke. ograđivat (se) -ađivam (se) nesvr. prema ogradit.

ogranit ograne svr. 'sinuti, obasjati'. — Šta se fališ da si uranio, a usto si kad je svanilo i ogranilo sunce. ogrćat (se) -em (se) nesvr. prema ogrtat (se). ogrebat -em svr. 1. 'zaparati nešto noktom ili nečim oštrim ili šiljastim'. — Sigrala sam se s mačkom i naedared me ogrebala čapkom. 2. 'očistiti zagorenu koru od jela u sudu u kojem je spremano'. — Nane, možem ogrebat mliko što je zagor(i)lo? ~ se 'zadobiti ogrebotinu, načiniti sebi ogrebotinu'. — Malo sam se ogrebo na onaj zarđali drot, nisam ga vidio da visi na velikoj kapiji. ogrijat (se) -jem (se) svr. 1. 'dati, preneti ili primiti toplotu (vatra, sunce i sl.)'. — Badavad se turamo oko nje; ladna peć nas neće ogrijat. 2. 'roditi se, granuti (o suncu)'. — Biće nam lakše čim sunce ogrije. Izr. da i mene sunce ogrije 'da se sreća osmehne'. ogrist -izem svr. 'pojesti grizući nešto unaokolo'. — Nećeš više dftbit cilu jabuku kad si ovu tako ogrizo ko miš i polak bacio. ogrišit ogrišim svr. v. grišit. — Pazi na se, sine, nemoj ogrišit ni sebe ni druge. ~ se 'učiniti greh prema kome, čemu'. ogriv m 'sredstvo za grejanje (drvo, ugalj i dr.)'. — Ne bojimo se mi zjme, kod nas uvik ima ogriva zadosta, a kad drugog i ne bi bilo, kuružne imamo koliko oćeš. ogrizina (obično pl.) ž 1. 'stabljike kukuruzovine s kojih je stoka pojela lišće'. — Nama ogrizina dobro dođe ko ogriv za loženje. 2. 'ostatak od pojedenog voća ili od jela'. — Neće drugi valdar za tobom ist tvoje ogrizine?! ogrm(i)lo s 'remen ili lanac, kojim se vezuje ruda za am konja (nekad se stavlja i na vrat konja)'. — Vranje, donesi kožno ogrm(i)lo, a ovo gvozdeno odnesi natrag u naslam. ogrnit (se) ogrnem (se) svr. 'pokriti ili nabacati na koga kakav pokrivač ili deo odeće (radi zaštite od hladnoće, kiše i sl.)'. — Ponesi rojtošku maramu i ako ti bidne ladno, ogrni je. ogrtač -aca m 'deo odeće kojim se ljudi ogrću'. — Znam da sad nije zima, al ako ćeš mene poslušat, ponećeš kaki ogrtač. ogrubit -im svr. 'učiniti grubim'. — Od ladne vode i mraza koža mi je na rukama ogrubila. oguglat -am svr. 'postati ravnodušan, naviknuti se na nevolje'. — Svaki dan ga abriktuje, pa je već oguglo na njezine riči; — Ispočetka mi je bilo zdravo teško u svekrovinoj kući, a posli sam oguglala. ogulit ogulim svr. 'skinuti nešto s nečega guleći' (npr. kožu, koru sa drveta, voće i sl.)'. 2. 'prokockati'. — Čujem da je sinoć Boltu onaj kockar Beno do gole kože ogulio. oguravit -im svr. 'učiniti guravim; postati gurav'. — Žalio se da ga bole leđa i naedared je oguravio i niko ne zna od čega boluje. ojačanje s gl. im. od ojačat (se). — Ukopaj ode jedan stup ko ojačanje. ojačat (se) -am (se) svr. 'postati jak; postati jači'. — Kandar je vitar opet ojačo. ojačit (se) ojačim (se) svr. 'postati jakim (jačim)'. — Ništa ti ne brini, još je dite malo, proodaće čim još malo ojači. ojagnjit se -i se svr. 'doneti na svet jagnje (o ovci)'. ojak -a -o 'prilično jak; krupan'. — Došo je jedan ojači deran i istuko ga. ojarin m 'zlikovac, razbojnik'. — Čuo sam da je onaj Loša ojarin izišo iz zatvora, ne znam dokleg će izdržat napolju?! ojarit se -i se svr. 'doneti na svet jare (koza)'. — Jel ti se koza već ojarila? oje s 'drveni deo jarma ~ pokretna ruda za koju se vezuje plug'. — Meni se čini da je ovo oje napuklo. ojerin m 'krvnik'. — Nisam ja tvoj ojerin, pa da ti glavu skidam, samo oću da ti kažem da ne valja što radiš i da ćeš kad tad nasradat. ojman m 'neradnik, nevaljalac'. — Ne tribaš mi kad nisi dobar, idi u ojmane. ojutros pril. 'jutros'. — Kad su očli? ~ ojutros rano. ojužit (se) -i (se) svr. 'popustiti, oslabiti, pod uticajem južnog vetra (o mrazu), početi (se) topiti (o snegu i ledu)'. — Samo kad je ojužilo, sad neće ni snig zadugo. oka ž 'stara mera za težinu: 1,293 kg'. — Daću ti oku žita za sime, a ti ćeš mi vratit dvi kad ovršeš. okajat -jem svr. 'iskupiti greh kajanjem'. — Ja ću moj gri sam okajat. okajavat -ajavam nesvr. prema okajat. okance -eta s 1. dem. od okno 2. 'dem. od oko'. okanit se okanim se svr. 1. 'proći se, ostaviti se, manuti se'. — Najbolje bi bilo da se on okane tog posla što nije za nj'eg. 2. 'ostaviti koga na miru'. — Nađi koga drugog pa ga gnjavi koliko oćeš, a mene se okani. okapanje s 1. gl. im. od okapat. 2. 'muka, teškoća, neprilika'. — Ne zna žena kako da se oslobodi tog okapanja, rastrzana je između svoj'e dice i pijanog čovika.

okarat okaram svr. 'izgrditi, ukoriti'. — Da koliko voliš svoje dite, kad prkosi triba ga okarat. okasnit okasnim svr. 'doći kasno, zakasniti; zadržati se'. — Malo smo okasnili sa sijanjem, vrime nas je zbunilo, bilo je dosta kiše. okasno pril. 'dosta kasno'. — Bilo j'e okasno kad se krenilo. okat -a -o 'koji ima krupne oči'. — I lipa i okata cura. okefat -am svr. 'očistiti kefom, očetkati'.— Daj mi kefu da okefam ovaj' moj' stari šešir. ~ se uz povr. okilavit -im svr. 'dobiti kilu, postati kilav'. — Bio je dobar nerist dok nije okilavio. okiselit -im svr. 'učiniti da nešto postane kiselo, zakiseliti'. — Mogla si manje okiselit salatu. okišit (se) -i (se) nesvr 'neprekidno liti (o kiši)'. — Nije dobro, okišilo se, a tribalo bi orat. okitit -im svr. 'ukrasiti (cvećem, zelenilom ili nečim drugim)'. — Svakog svata su okitili perlicom. ~ se 'ukrasiti se'. — Završili su žetvu i risari su se okitili vincima od žita. okivanje s gl. im. od okivat (se). — Pravc okivanje samo dobar kovač zna. okivat (se) okivam (se) nesvr. prema okovat (se)'. oklada ž 'opklada'. ~ oklada je oklada i nema varanja. okladit se -im se svr. 'ugovoriti, sklopiti opkladu'. oklagija ž 'duguljasto, valjkasto glatko drvo. koj'im se tanji, razvija testo pri mešenju'. — Dico, da ste mirni bili, je 1 će oma oklagija proradit. oklembesit -embesim svr. v. 'otromboljit. — Baćo su ga izružili, zato je Joso oklembesio glavu. ~ se v. otromboljit se. oklepavit -im svr. 'postati klepav'. — Oklepavio si zato što uvik šepicu natučeš, a uši ti ostanu napolju. oklinak -inka 'jezičak zemljišta (obično na kraju parcele koji se uvlači u susednu parcelu)' — Nisam uzoro oklinak da ne ugazim komšinsko žito. oklivanje s gl. im. od oklivat. ~ ima cura razloga za oklivanje, zato odlaže svatove. oklivat okllvam svr. 'odlagati, odugovlačiti izvršenje nečega, ne odlučivati se'. — Dok ti razmišljaš i oklivaš, dotleg će vrime proć, pa nećeš ništa uradit. okliznit okliznem svr. 'okliznuti'. — Basamage su pune leda, pazi da ne oklizneš. ~ se 'omaći se na klizavoj površini'. okno s 'staklo na prozoru'. — Na pendžeri s puta jedno okno je ispalo. oko s (mn. Sči, gen. očivi/očiju) 'organ čula vida u čoveka i životinj'e'. Izr. skloni mi se s očiju (očivi) 'odlazi da te ne gledam'; varaju ga oči 'pogrešno vidi'; više vide četri oka nego dva 'treba i drugoga pitati za mišljenj'e'; vrana vrani oči ne vadi 'rđav rđavom ne čini zla'; di su ti bile oči 'kako nisi zapazio'; vidit i golim okom 'bez pomoćnih sredstava' gutat očima 'željno gledati'; dat što na lipe oči 'dati na poverenje'; otvorit oči 'obratiti naročitu pažnju'; dok okom trepneš 'za čas'; imat (držat) na oku 'motriti, vrebati'; zavadio bi dva oka u glavi 'veliki spletkaroš'; zažmurit na jedno oko 'praviti se nevešt'; zaklopit oči 'umreti'; zamazat kome oči 'zavarati koga'; zapet za oko 'obratiti pažnju, svideti se'; iđi kud te oči vode 'idi kuda znaš'; izdale ga oči 'oslabio mu vid'; u četri oka 'nasamo, bez trećeg lica'; kad dođu vile očima 'kad bude u krajnjoj opasnosti'; kud ona okom, tud on skokom 'poslušan'; kud će suza nego na oko 'svoj svome u nevolji'; mrak mu pao na oči 'obnevideo od besa'; naparit oči 'nauživati se gledanjem'; ne skidat oka sa koga 'stalno piljiti u koga'; ni za žive oči 'ni po koju cenu'; oko za oko, zub za zub 'vratiti ravnom merom u odmazdi'; otvorit oči kome 'otkriti istinu'; otvorit četvere oči 'dobro otvoriti oči'; oči mi ispale 'u zakletvi'; ošinit ooima 'neprijateljski pogledati'; padat u oči 'biti veoma uočljiv'; pogledat čemu u oči 'suočiti se s pravim stanjem stvari'; skočit kome u oči 'napasti'; puklo mu prid očima 'postalo mu je jasno'; sinilo mu prid očima 'shvatio je istinu'; slip kod očivi 'nepismen'; smrklo mu se prid očima v. 'mrak mu pao na oči'; uzet koga na oko 'paziti na koga'; u njega su velike oči 'lakom je'; oči svašta vide, a sebe ne vide, napunit oči suzama 'zaplakati'; na svojer ođene oči 'očigledno'; na lipe oći 'dati, verovati'; ne viruje ni svojim očima 'opsednut sumnjama'; slipo ~ 'slepoočnica'; — Stipe, Stipe, šta si to uradio, mogo si ubit rođenog brata, malo je falilo da ga udarlš u slipo oko. okobolan -lna -lno 'bolestan na oko (oči)'. — Kolko ja znam, Vita je od rođenj'a okobolna. okociljnit se okociljnem se 'okliznuti se'. — Marko se okociljne na led i opruži se koliki je dugačak. okolo pril. 'okolnim, zaobilaznim putem, zaobilazno'. — Žuri se i nemoj ić okolo, već udari priko njiva. Izr. okolo kerđe pa na mala vrata (zaobići prepreku, ući na maia vrata vezom). okomice pril. 'koso, strmo, upravno'. — Krene okomice na brig i izvrne kola. okomit se okomim se svr. 'nasrnuti, ustremiti se (napadima) na koga'. — Šta si se okomio na tog derana ko zima na golog čovika, a on ni kriv ni dužan. okopat -am svr. 'kopajući zemlju oko biljke, voćke, očistiti od trave i drugih štetočina'. — Bilo je dosta vlage, pa je trava

narasla i dvaput smo morali kuruze okopat. okopnit okopni svr. 'otopiti se, raskraviti se (o ledu, snegu)'. — Napolju je snig okopnio, misto sonica, triba u kola upregnit. okoprcan -cna -cno 'vešt, spretan, živahan, okretan'. — Samo vi Vinka pošaljite u dućan, taj okoprcan deran će sve nabavit. okorit okorim svr 1. 'dobiti koru, skoriti se'. — Dobro je kad rana okori, to je znak da prolazi. 2. 'postati zadrt, držati se uporno čega'. — Toliko je okorio u mržnji, da plane i kad mu samo spomeneš sina. 3. 'naviknuti na što (rad, način življenja)'. — Paji ne vridi divanit, čovik je sasvim okorio u pijanstvu. ~ se 'pretvoriti se u koru, stvrdnuti se na površini'. — Malo ti se, ženo, okorila pogača. okorovit -im svr. 'učiniti da što zaraste, obraste u korov, zakoroviti se'. — Da da je okorovilo kad nismo ugarili. okoštat -am svr. 'kušati, probati'. — Ja ni zrnceta okoštala m'sam, a baš je grožđe bilo lipo i krupno ko volovsko oko. okotit okoti svr. 1. 'doneti na svet mladunče (o nekim životinjama)'. — Naša cfca je pet mačića okotila. 2. 'roditi dete (o ženi, pogrd.)'. — Toliko je okotila dice, pa njim sad ne zna dat odvida. ~ se 'doći na svet (o nekim životinjama)'. okovat okujem svr. 'pričvrstiti nešto okovom, metalnim okvirom ili ekserima'. — Nemoj još prat u novom kortu, najpre ćemo ga okovat plejom, dulje će trvat. ~ se 'lišiti se slobode stupanjem u brak (najčešće mimo sopstvene volje)'. — Marga se okovala za udovca. okračat -am svr. 'postati kratak, skratiti se'. — Ispod okračali rukava zimskog kaputa, virili su rukavi malog kaputa. okratak -tka -tko 'prilično, dosta kratak'. — Ova naša dica samo nas u trošak tiraje, vidim da su Ivanu čakčire okratke, moraćemo mu kupit nove. okratit okratim svr. 'načiniti kraćim'. — Nane, meni se čini da ste mi malo okratili bilu suknju. okratko pril. 'prilično, dosta kratko'. — Morala je obuć i nosit kad je tako okratko sašiveno ruvo. okrečit okrečim svr. 'krečom premazati, ooeliti'. — Okrečila sam spolja salaš, još mi je ostalo da umažem krečom i košaru. okrećalište s 'mesto gde se što okreće. — Na ovom okrećalištu smo kadgod vrli na konjima. okrećanje s gl. im. od okrećat (se). — Zaboliće te vrat od okrećanja za curom. okrećat -em/okrećat, okrećem nesvr. prema 1. 'okrenit', 2. 'izvrdavati, izbegavati; izvrtati'. — Nemoj ništa okrećat, već mi odgovori je si 1 bio kod Roze je 1 nisi?! 3. 'plesati sa nevestom na svadbi po ponoći kao deo svadbenog običaja'. — Već dva sata ot kako okreću snašu, nakupiće puno rešeto novaca. okrenit okrenem svr. 1. 'kružnim pomeranjem promeniti položaj, obrnuti'. — Okreni glavu i gledaj vamo. 2. 'skrenuti, savi'i'. — Vidio sam kola kako odlaze dok nisu okrenila u sokak. 3. 'početi igrati, zaigrati (karte)'. — Došo sam da okrenemo koji durak. Izr. kud god okreneš 'ma šta uradiš'; ~ leđa 'napustiti'. ~ se 1. 'obrnuti se; prevrnuti se'. 2. 'osvrnuti se, obazreti se'. — Dida su toliko bolesni da njim se i okrenit teško. Izr. okrenila mi se sva kuća 'zaprepastila sam se'; okrenilo se sve natraške 'sve je pošlo rđavo'; ~ nabolje 'poboljšati se'; ~ nagore, na zlo 'pogoršati se'; ~ od koga 'prekinuti s kim vezu'; svit se naopako okrenio 'sve je suprotno ranijem'. okresat okrešem svr. 'odseći, odrezati gornji deo, vrhove čega; odrezati sve grančice s jedne grane, pruta'. ~ oma ću doć na ručak i ja, samo da okrešem još ovaj jedan dud. okrilje s 'zaštita, čuvanje, odbrana'. — Malo dite je ko ptić, čim ga kogod napadne, oma se sklanja pod majčino okrilje. okripit se okripim se svr. 'potkrepiti se, uzeti što od jela ili pića'. — Znam da si umoran, al sidi za astal i uzmi koji zalogaj, kad se okripiš i malo odmoriš, opet će bit sve u redu. okrivit okrivim svr. 'bacati krivicu na koga, optužiti, proglasiti krivim'. — Da nisi ništa uradio što ne triba, ne bi te okrivili. okrivljen -a -o 1. trp. prid. od okrivit. 2. 'onaj koji je okrivljen, okrivljenik'. — Eto, niko na to nije ni pomislit mogo, a na kraju je Joso okrivljen. okrivljivat -ivljujem nesvr. prema okrivit. okrljat (se) -am (se) svr. 'oporaviti se'. — Posli one velike oluje, jesu l vam se pilići okrljali? — Polak je ostalo, a drogi su pocrkali. okrugli -gla -glo 1. 'koji ima oblik kruga, lopte, koji je sličan krugu, lopti'. 2. 'gojazan'. — Eno, iđe tvoj lip, okrugli momak, sa(d) će se dokotoruškat. okruglo pril. 1. 'kao krug, lopta, u obliku kruga, lopte'. — 2. 'u okruglom iznosu, zaokrugijeno'. — Pa, nek bidne pet iljada okruglo. okrunit okrunim svr. 'kruneći odvojiti u manjim česticama'. — Bojim se da će ovaj vitar okrunit cincokrt. ~ se 'odvojiti se od čega u malim česticama'. — Tribalo je ranije kosit žito, fain je već sazrijalo i dosta se okrunilo. okrupnit (se) okrupnim (se) svr. 'postati krupan ili krupniji, ojačati'. — Dosta dugo nisam vidio Paju, kako je okrupnio, izraso je u pravog momka.

okrzat se -a se svr. 'oštetiti se, pohabati se na krajevima'. — Šla si radio, kad ti se desni rukav na kaputu tako okrzo? okrznit -nem svr. 'dodirnuti, dotaći, očešati'. — Je 1 te udario Ivan? — Nije me ni okrznio. ~ se 'dotaći se, očešati se'. oktober m 'deseti mesec u godini, listopad'. okućit se -im se 'steći, snabdeti se onim što je potrebno za domaćinstvo'. — Radio je ko crv i mrav, al se za tri godine i okućio, posto je svoj gazda. ol ola olo 'ohol.' — Lipa jeste al i ola, kad iđe misliš da po jajima gazi, t;:ko ni.bada nogama. okumit se okumim se 'postati kum s kim (prilikom rođenja ili venčanja)'. — Okumili smo se, kad mi se sin rodio, on ga je držo na krštenju. oladit(se) oladim (se) svr. 1. 'postati hladan'. — Dok vi niste došli, ilo se oladilo; Umiću se u vodi iz bunara, da se malo oladim, zdravo je vrućina danas; Čim je čuo da cura ima momka, oma se oladio za njom. 2. 'prestraviti se'. — Kako si dotrčo i ko brez duše počo pripovidat, mi smo se svi u sobi skoro oladili, pomislili smo da vam se salaš srušio na ukućane. 3. 'umreti'. — Čim se matori oladi, raspašće se i njegov gazdašag, sinovi će se oma podilit. Izr. Kad se oladi, oma se osladi 'o pokojniku samo lepo'. oladnit oladnim / oladnem svr. .1. 'postati hladan, ohladiti se'. — Dugo vas nema otkad sam vas zvala na užnu, pa je ilo oladnilo. 2 'ozepsti, nazepsti'. — Ne znam di sam oladnio kad furtom kijam. ~ se 'ohladiti se, postati hladan'. olagat olažem svr. 'reći neistinu, laž o kome'. 2. 'prevarom oženiti koga (fij,.)'. — Da se dočepa posla svašta je divanio o Janku i olago ga je uzduž i popriko; ~ olago je tu mladu curu, pa se tako udala za njeg. olaj m 'ulje'. — Dodaj mi olaj da podmažem mašinu. olajat -jem svr. 'reći laž, nešto ružno o kome, oklevetati (pogrd.)'. — Kaka je to mater kad rođenu dicu olajava i ispripovida po selu. olajavanje s gl. im. od olajavat. — Za olajavanje je uvik bilo nepoštenog svita. olajavat -ajavam nesvr. prema olajat. olak -a -o 1. 'koji je dosta lak, lagan'. — Pogledo je svinjče i učinilo mu se olako, al kad su ga izmirili težio je skoro sto kila. 2. 'koji je lošeg morala, malo pokvaren (obično o ženskim osobama)'. — Nije ona za tebe, nju svi drže za olaku curu. olako pril. 1. 'na lak način, bez napora, bez teškoća'. — Naš komšija avik kupuje nike sri'ćke, tio bi olako da se obogati, al ga srića slabo služi. 2. 'nedovoljno promišljeno'. — Moždar ja i nisam u pravu, al mislim, Vranje, da ti olako uzimaš kad si na rič sve tvoje ostavio i poklonio još za života. olakšanje s 'popuštanje jačine bola, poboljšanje'. — Pijem lik i ko da osićam malo olakšanje. olakšat -am svr. 1. 'učiniti lakšim, rasteretiti'. — Put je bio tako rđav da smo morali olakšat kola da bi konji mogli izvuć po buzal(i)ci. 2. 'učiniti da se što lakše izvrši, izvede, razume; pomoći'. — Sve komšije su nam došle na mobu samo da nam ubrzaje i olakšaje berbu grožđa. ~ se povr. prema olakšat (1). olica m i ž 'ohol čovek, onaj koji se drži nadmeno'. — To je taka olica, ko da se u sto lanaca rodio. olinjat (se) -am (se) svr. 1. 'izgubiti dlaku (pas, mačka); stanjiti se od upotrebe, izlizati se'. ~ ima ta opaklija više od dvadeset godina i ne triba se čudit što se olinjala; 2. 'ošišati se "do glave'". — Šta si se tako olinjo?! olit se olim se nesvr. 'oholiti se'. — Samo da mi je znat na čeg se taj balo oli?! olizat oližem svr. 'polizati'. — Nane, ja ću olizat varnjaču od pekmeza. ~ se 'izgubiti prvobitnu boj'u, sjaj (o odelu), otrcati se'. — Džepovi na tvom kaputu su se sasvim olizali, moraćemo ga odnet sabovu da se opravi ako mož. olo pril. 'nadmeno, gordo'. — Tako je olo koraco ko paradeški konj. Sloš m 'koren trske posle seče'. — Trsku triba sić što bliže leda, da ološ ostane što kraći. oltar -ćra m rlg 'deo hrama u kome se vrši glavni deo bogosluženja'. lzr. dovest prid ~ 'vezati brakom'; stat prid — 'venčati se (u crkvi)'. oluja ž 'vrlo snažan vetar sa povremenim kovitlacima, obično praćen grmljavinom i padavinama'. — Za to po sata, koliko je trajala oluja, sivalo je i grmilo na sve strane, a vitar je lomio drveća i nosio crip s krovova. olujan -jna -jno 'koji donosi oluju, pun oluje'. — Olujna kiša je sa vitrom i grmljavinom. olujina ž augm. od oluja. olujno/olujno pril. 'kao oluja'. — U aeru se osit(i)lo štogod olujno, pa smo se svi' uznemirili. oluk m 'žleb ili cev kojom otiče voda s krova. — Triba očistit oluk, pun je trske pa se voda priliva i teče po zidovima. oljoljat se olj'oljam se svr. 'jako se opiti'. — Olj'oljo se, pa sad iđe i u svakog zabada. oljuštrit oljuštrim svr. 'oljuštiti'. ~ se 'ostati bez ljuske (o plodovima). oma pril. 1. 'ovog časa, istog trenutka, vrlo brzo, uskoro'. ~ oma ću doć da vam pomognem unosit džakove, samo da obujem cipele. 2. 'neposredno uz nešto, sasvim blizu (prostorno)'. — Vrataca se nalaze oma do velike kapije s live strane.

omacit omaci svr. 'okotiti mače (mačiće)'. ~ se 'dobiti mačiće, okotiti se (o mački)'. omak -aka m 'jednogodišnje muško ždrebe (v. ome)'. omaknit se omaknem se svr. —. 1. 'okliznuti se'. — Omakla mi se noga i malo j'e falilo da se opružim koliki sam dugačak. 2. 'izleteti, izmaknuti se (o neopreznoj reči, nehotičnom postupku i sl.)'. — Šta da ti kažem drugo nego omaklo mi se, pa to ti je: ko da ne znam da je rič o njezinom sinu, ja np.valila, Ivan je lopov, pa Ivan j'e lopov. omalit -im svr. 'nedovolj'no spremiti, omanjiti'. — Izgledalo mi je da sam omalila kolač, vrlo je nezgodno da gosti gledaje jedan u drugog oće 1 bit dosta za svakog, pa sam zakuvala još jednu tepciju i tako sam se ocigurala. ~ se 'nedovoljno uzeti ili spremiti (pored dovoljnog i širokog izbora)'. oman m 'bot. zelj'asta biljka Inula helenium'. omanit omanem svr. 1. 'zamahom zavitlati'. ~ uzme mačka za rep, omane oko sebe i baci ga priko glave. 2. 'ovlaš preći preko nečega'. — Uzmi krpu pa malo omani astal i stocove, moždar su prašni. 3. 'dati manji prinos od prosečnog, podbaciti (o letini)'. — Ove godine j'e omanilo i žito i j'ečam, a očekivali smo rod bar ko lani. omanji -a -e 'omalen'. — Ostala je još ona omanja njiva, tamo ćemo krumpir zasadit. omanjivanje s gl. im. od omanjivat. — Omanjivanje nas pogađa već treću godinu, al porcija se ne smanjiva. omanjivat -anjivam nesvr. prema omanit. omasan -sna -sno l'dosta, irilično mastan'. — Zdravo ti je dobar prisnac, Tezo, jedino mi je malčice omasan. omastit se omastim se svr. 'najesti se masnog, ukusnog jela'. — Nadam se, Antune, da si se i ti omastio, kažu da si bio u svatovima kod Ivše. omatorit -im svr. 'postati mator, ostareti'. — E, moj Graco, omatorio si, a još ti glava nij'e sazrijala. Izr. Omatorio ko lanski kupus. omazat omažem svr. 'polizati ostatak neke mase'. — Nemojte se svađat: anica će omazat zdilu od krema za tortu, a Joso će omazat tepciju od izlivenog šećera. ome ometa (zb. omad) s 'jednogodišnje ždrebe'. — Prodaću ti kobilu, al ne dam njezino ome, ostaće meni za priplod. omekšat -am 1. 'postati mek, savitljiv'. — Otkako sam jedno dvared nabokso čizme, sare su fain omekšale. 2. 'postati blag, popustljiv, raznežiti se'. — I naš su baćo omekšali otkako su zašli u godine, 3. 'udobrovoljiti'. — Samo ti Iipo oko baće pa će on omekšat i postaćeš mu najbolji zet. omest ometem svr. 'počistiti metlom'. — Sobu ćeš omest i piliće naranit. omica ž 'jednogodišnje žensko ždrebe, mlada kobila'. ominjat se -njem se svr. 'osvrtati se na nekoga svoga, iščekujući od njega pomoć'. — Nemoj se na me ominjat, snađi se sam. omišavit -i svr. 'dobiti bolest (o konju, kada se zagrejan previše napije hladne vode)'. — Kazo sam da ne pojite konje dok su vrući; napili su se ladne vode i omišavili. omitiljavit -im svr. 'postati metiljav'. — Kažu da i čovik mož omitiljavit ako su ovce mitiljave. omlaćivat -aćivam nesvr. prema omlatit. omlatit omlatim svr. 1. 'mlaćenjem izdvojiti zrelo zrnevlje žita iz klasja, ovrći'. — Kadgod je bilo malo žita i ljudi su ga omlatili. 2. 'otresti plodove s drveta'. — Vitar nam je omlatio dosta jabuka, a još više krušaka. omlitavit -im svr. 'postati mlitav, opustiti se, malaksati'. — Pa, šta oćete sad od njeg, čovik j'e ostario i omlitavio. omorina/omorina ž 'sparno vreme pred kišu, zapara'. — Pogušićemo se na ovoj omorini ako ufriško ne padne kiša. omraza ž 'zavada, mržnja'. — Kaka mi je to kuća, di je mater u omrazi sa rođenom ćeri?! omrazit -im svr. 'izazvati omrazu između nekoga, zavaditi'. — Zamisli, Stane, ona šašava Lozika je tila omrazit mene i mog momka Lazu; — Šta se taj omraženi filanc mota oko naše Marice? omrkat omrče svr. 'oploditi ovcu'. — Komšinski ovan je omrko naše ovce. omrknit omrknem svr. 'zateći se negde kad se spusti noć; zanoćiti'. — Ne bi volila da digod omrkneš na putu. omrsit se omrsim se svr. 1. 'pojesti masnu hranu'. — Poslaćemo našem katani pak nek se omrsi za Božić. 2. 'ogrešiti se o pravila posta, uzimajući mrsnu hranu'. Lovro, Lovro, ti si se opet omrsio u petak, vidim ja, ti ćeš završit u paklu. omršav -a -o 'dosta mršav'. — Lipo ti je naraso deran, al ko da je malo omršav. omršavit -im svr. 'postati mršav, oslabiti'. — Čovik ti je zdravo omršavio, da nije bolesan?! omrznit -nem svr. 1. 'ispuniti se mržnj'om prema nekome; postati mrzak'. — Samo da znaš, da i krmača mož omrznit prase, pa mu ne da sisat.

omucavit -im svr. 'početi mucati, postati mucav'. — Šta se to dogodilo s Lokom, tako divani ko da je omucavio. omućat -am svr. 1. 'ovlašno oprati usta'. 2. 'oprati posuđe oblivanjem (površno)'. ~ oma ću, samo da malo omućam usta od ovog slanog ila. omutavit -im svr. 'izgubiti moć govora, onemeti'. — Joškov sin Losko je pao juče sa slame na glavu i omutavio. onaki -a -o 'onakav'. — Liza avik kuka kako su siroti, pa nemaje ovo, te nemaje ono, a otkud joj novaca da curi kupi onako ruvo?i onako pril. 1. 'na onakav način'. — Mora se čovik i sam nasmijat, kad čuj'e nju kako je onako vesela. 2. 'na isti način, u istoj meri (kao)'. — Kako mož bit onako ista ko mater?! 3. 'bez druge namere; bez razloga'. — Nisam ja tek onako došla, kazali su mi da dođem. 4. 'bez naknade, besplatno; bez ograničenja'. — Dao mi je komšija Šime pun džak lubenica. Zašto? — Samo onako. onamo pril. 1. 'u onom pravcu, na onu stranu'. — Onamo iza one grede je rit sa dosta trske. 2. 'na onom mestu, onde'. — Onamo u čistoj sobi j'e dolaf, u njemu je marama koja mi triba. onda(k) pril. 1. 'za ono doba, za ono vreme'. — Kad sam ja bio deran, dico, ondak su dica čekala da stariji izuju opanke, pa da oni dođu na red. 2. 'prema tome, dakle'. ~ onda, nek bidne kako smo udivanili. ondaker pril. v. onda(k). ondale(k)(g) pril. 'odande'. — Ondaleg je došla oluja. ondan pril. 'odonud'. — Ondan sam naišo i vidio da na putu leži mrtav čovik. 2. 'onde'. — Ondan, nuz ogradu smo zasijali sirak za metle. ondašnji -a -e 'koji se odnosi na ono vreme'. — To j'e staro, ondašnje ruvo, koje se oblači u svečanim prilikama. onde pril. 'na onom mestu'. — Onde sam ti kazo da me čekaš. ondud pril. 'iz onog pravca, odande'. — Koliko ja znam, on će ondud doć. onibus m 'autobus'. — Meni u onibusu uvik bidne rđavo, pa ga zato i ne volim. onisko pril. 'na maloj visini, dosta nisko'. — Laste prid kišu uvik onisko lete. onizak -ska -isko 'prilično nizak, omalen'. — On je visok čovik, a žena mu je oniža i punačka. onolicki/onolicni -a -o 'onako mali, majušan'. Kako i nije sramota, nismo se vid(i)li godinu dana, a doneli dici onolicko milošće, ko da prosjaku daju. onolicno pril. 'onako malo'. — Kad se s onolicno zaprži, taka je i čorba. onolički -a -o v. onolicki. onoliki -a -o 'onako veliki'. — Kad ne bi znao, čovik ne bi povirovo, da je onoliki momak, a plašljiv ko zec. onoliko pril. 'u onoj meri, onako mnogo'. — Niko se onoliko ne zna smijat, ko moj brat; njemu je dosta da pokažeš mali pist, a on već razvuko usta. opac uzvik. ~ opac, nisam tila da vam stanem na nogu. Izr. Ajde, opac! 'uzvik malom detetu da ustane kad slučajno padne'. opačina ž 1. 'pokvarenost, zlo delo, nevaljalstvo'. ~ ima opačine i med učmenim i med prostim svitom. opadanje s gl. im. od opada. — Počelo je opadanje vode u dolu, valdar će i s njiva otić. opadat -am svr. i nesvr. prema opast. opajat -jem svr. 'pajalicom očistiti od prašine'. — Provitrili smo sobe i opajali zidove. opajda ž v. opajdara. opajdačit -im s\r. v. opajdarit. opajdara ž 'zla žena, nevaljalica, nemoralna žena'. — Neću više da vidim tu opajdaru da nam dolazi u kuću. opajdarit -im svr. 'snažno udariti'. — Sve je bilo ko nika šala, dok Solo nije Matu opajdario vilištanom po leđima. opak -a -o 1. 'spreman da (kome) učini zlo, nevaljao'. — Ni kad se smije, ne triba mu virovat, opak je to čovik. 2. 'težak, smrtonosan, neizlečiv (o bolestima)'. — Već se bio pridigo, kad ga spopadne opaka malarija i ode ćovik za nedilju dana. 3. 'naopak'. ~ opako si, Margo, povezala maramu. opaklija ž 'ogrtač od ovčije kože, (za zimut od 16—18 jagnječih kožica, spolja farbana i ukrašena, koristi se naročito prilikom putovanja na zaprežnim kolima, a leti se na njoj spava u hladovini)'. — Jedva smo našli didu, a oni ozeli opakliju, pa legli pod or u debelu ladovinu. opako pril. 1. 'na opak način, opasno'. — Znam ja Lovru, on se smije a opako ti misli. 2. 'naopako, natraške'. — Kad kiša pada,

opako se oblače kožuvi, da bi se gornja koža zaštitila. opalit opalim svr. 'opeći plamenom po površini ili po krajevima'. — Barut mi je opalio i trepavice i obrve, dobro je što nisu oči sradale. 2. 'izazvati rumenilo kože delovanjem sunca, vetra'. — Ovik je nosila maramu na glavi i jače navučenu na oči, da joj vitar i sunce lice ne opali. 3. 'udariti, ošinuti'. — Kad ga je onda opalio šutačom posrid lica, nije imo kad kazat ni joj. 4. 'ispaliti hitac iz vatrenog oružja'. — Vaške su već dosta dugo i bisno lajale, a on otvori pendžer i dvared opali iz dvocivke. ~ se 'zacrveniti se, zažariti se'. opaljužat -am svr. 1. 'ošuriti'. — Danas smo zaklali jednog ranjenika, najpre smo ga palili p onda i opaljužali. 2. 'okartati (koga, fig.)'. — Stipe je prodo volove i sio se s bećarima kartat kažu da su ga do gole kože opaljužali. opametit opametim svr. 'učiniti koga pametnim, razumnim, urazumiti'. — Ni zatvor ga nfte opametio. ~ se 'urazumiti se'. — Vrime bi bllo da se i ti opametiš. opanak opanka m 'seijačka laka obuća od kože koja se priteže kaišima'. — Najlakše mi je u opankama. Izr. pritegnit opanke 'spremiti se za dugi put'; najgore je kad se opanak potpapuči! opančar -ara m 'zanatlija kcji izrađuje opanke'. — Sve je manje dobri opančara. opančarov -a -o 'koji pripada opančaru'. opanjkat -am svr. 'oklevetati'. — Bolje da ćutiš, jel ću i ja tebe opanjkat. opanjkavat opanjkavam nesvr. prema opanjkat. — Samo dok ja tu babuskaru uvatim, iđe po selu i opanjkava moju dobru curu. opaprit opaprim svr. 1. 'začiniti paprikom ili biberom'. — Naša stanarica danas nije žaIila so, a dobro je i opaprila paprikaš. 2. 'ljutim začinom ili jelom povrediti (kožu, usta, oči i sl.), oljutiti'. — Di si, diko, opaprio usta? ~ se 'osetiti ljutinu začina ili jela, oljutiti se'. — Toliko sam se opaprio paprikom da su mi usne natekle. opapuljit opapuljim svr. 'opelješiti'. — Jesi 1 čuo, Andriju su noćos opapuljiii do kože. oparat oparam svr. 'odvojiti nešto prišiveno'. — Oparaj onu staru postavu iz kaputa. ~ se 1. 'razdvojiti se, rasparati se'. — Oparala se leca s taraba. 2. 'otaraiti se, osloboaiti se (koga)'. — Di si toliko dugo? — Nisam se mogla oparat od ludog Bolte. oparit -im svr. 'naneti povredu vrelom parom ili tečnošću'. — Naša unučica j'e svukla vrilu vodu sa šporelja i sva se oparila, sad leži u špitalju. Izr. pobić ko oparen 'naglo pobeći'. oparmačit -im svr. 'udariti (snažno)'. — Najpre je on mene ćušio, al kad sam ga onda ja bičaljom od kandžije oparmačio priko ušivi, oma se manio tuče. opasat opasa(m) nesvr. prema opast. opasat -ašem svr. 'privezati oko pasa, pripasati'. — evo ti moja pregača, pa je opaši kad budeš radio s mesom da se ne umastiš. ~ se povr. opasivanje s gl. im od opasivat (se). — Još malo pa će kobilu tiibat vodit na opasivanje. opasivat opasiva nesvr. prema opasat. opasivat (se) opasivam (se) nesvr. prema opasat (se). opast opase svr. 1. 'pasenjem pojesti, popasti'. — Triba primistit kočić za kravu, svu je travu oko sebe opasla. 3. 'spariti se sa ženkom (o ždrepcu)'. — Sutra ćemo vodit kobilu pod ždripca da je opase. opast -adne svr. 1. 'odvojivši se od čega, pasti na zemlju'. — Lišće je skoro sasvim opalo, stigla je jesen. 2. 'sniziti visinu svoje površine (o vodi). — Zbog velike suše i voda u bunaru je opala. opaučit -im svr. 1. 'odalamiti, ošinuti'. — Opauči ti njega po ušima, pa će se oma umirit. 2. v. paučit. — Jesi 1 opaučio točkove na volovskim kolima? opcigom pril. 'utvrđenom količinom davati (najčešće hranu i dr. za učinjenu uslugu)'. — Kadgod štogod ćini, on sebe opcigom namiri. opcigovanje s gl. im. od opcigovat. — Samo pazi kod opcigovanja da te ne privare. opcigovat -ujem svr. i nesvr. 'odbijati, oduzimati'. ~ oće on pomoć, nije da neće, al uvik kamatu unaprid opciguje. opcina ž 'vradžbina, opsena'. — Nane, našla sam jednu maramicu, ode na raskršću. — Nemoj je dirat, moždar je kaka opcina. opcovat opcujem svr. v. pcovat. opčinit opčinim svr. 'omađijati, začarati'. — Trči za njom ko da ga je opčinila, a ona ni ne frolji na njeg. opće pril. 'uopšteno': ~ uzeto, ~ rečeno. općenit -a -o 'opšti, zajednički'. opcenito pril. 'uopšteno'. općina ž 1. 'opština'. — I naša općina je već velika, imamo sto općinara. 2. 'crkvena, verska zajednica (obično oko jedne crkve)'. — Platili smo prirez naše crkvene općine. općinar m 'opštinar, član općine'. — U nedilju ćemo blrat općinara za našu općinu.

općinski -a -o 'kojj pripada općini, koji se odnosi na općinu'. ~ općinski atar se proteže od Bajmoka do Vorgoša. općinstvo s mn. 'stanovništvo u opštini'. — Naše se općinstvo većinom bavi zemljoradnjom. opeć opečem svr. 1. 'čim vrelim izazvati ozledu na koži'. — Opekla me para iz lonca; — Sve su mi leđa opečena od sunca. 2. 'neprijatno dirnuti, pogoditi'. — To ga je opeklo, jel je mislio da mi ne znamo da je i on umišo svoje prste. Izr. ~ prste 'nastradati'. ~ se 1. 'zadobiti ozledu izlažući se dejstvu nečeg vrelog'. 2. 'doživeti neuspeh, pretrpeti štetu'. — Nećeš mi virovat, dok se i sam ne opečeš ko ja. oped pril. 1. 'ponovo, još jedanput'. —Komšijaoped sutra iđe u varoš. 2. a. 'pak, međutim'. — On vuče na jednu ona oped na drugu stranu. b. u službi veznika: 'a, ipak'. ~ on je plako i gledo kroz jednu pendžer, a ona je oped to isto činila na drugoj pendžeri. Izr. ~ i ~ 'više puta, stalno'. operuškat -am svr. 1. 'očistiti peruškom'. — Katice, operuškaj astal od mrvica. 2. 'opljačkati, opelješiti' (fig.)'. — Tuži mi se Andrija da su lopovi noćos sasvim operuškali sve što su našli na tavanu. opet pril. v. oped. — Nane, Pera mene opet čakljika. opijanje s gl. im. od opijat (se). —- To više nije opijanje već prava bolest. opijat opijam nesvr. prema opit. ~ se nesv. prema opit se. opit opijem svr. 'napojiti koga alkoholnim pićem da mu se pomuti u glavi'. — Počeli su svi gosti redom na kuma da nazdravljaje, tili su ga opit. ~ se 'napiti se alkoholnog pića, biti pijan'. Izr. pijan ko zemlja 'trešten pijan'; opio se pa ne vidi leđa. opivat -am svr. 'održati opelo, opojati'. — Lipo su ga opivali popovi i saranili u obiteljsku grobnicu. opivavat opivavam nesv. prema opivat. opkol m 'pleter od pruća'. — Svinji su na jednom mistu provalili opkol, moraćemo donet friškog pruća i zapravit to misto da ne kvare dalje. oplakat -čem svr. 'ožaliti'. — Da sto godlna živim neću te, sine, dosta oplakat. oplakivanje s gl. im. od oplakivat. — Kad god ode na groblje, oma započme oplakivanje za sinom. oplakivat -akivam nesv. prema oplakat. oplest -etem svr. v. plest. — Kaži Kati da te očešlja i oplete. ~ se uz povr. oplin m 'vodoravna gredica na kolima ili saonicama koja odozgo drži stupce'. oplivit -im svr. v. plivit. — Sutra ćemo oplivit peršin i šargaripu. opoganit se -im se svr. 1. 'postati pogan, nečovečan, iskvariti se'. — Veliko je zlo kad se svit opogani. 2. 'svršiti nuždu'. — izgleda da se dite opoganilo, mokre su mu flundre. opominit opominem svr. 1. 'podsetiti, upozoriti'. — Ja sam te na vrime opominio da ćeš tudan teško s kolima proć. 2. 'pozvati na red, ukoriti'. — Ako sam mu ja mater i on mu je otac, zašto onda svog sina još nijedared nije opominio zbog nevaljastva. ~ se 'prisetiti se'. — Opomini se, šta sam ti kazo. opominjanje s gl. im. od opominjat (se). — Opominjanje nije kazna već savit. opominjat (se) -njem (se) nesvr. prema opominit (se). opor/opor -a -o 'nakiseo i pomalo gorak, koji skuplja usta'. — Tunja je kad se ide prisna opora, bolja je u duncu. oporeć / oporeć oporečem / oporeknem svr. 'povući obećanje, poreći'. — Kaka je tvoja rič, Lozika, juče si kazala da si bila s Ivanom, sad kažeš da nije istina. — Ja rekla, ja i oporekla! oporezivanje s gl. im. od oporezivat, v. porcija. oporezivat -ezivam nesvr. prema oporezovat. oporezovat -ujem svr. 'razrezati porez, zadužiti porezom'. — Oporezovall su me ko da je bio redovan rod, a oluja i led su mi sve uništili. opoštenit se opoštenim se svr. 'postati pošten, pokazati se poštenim, valjanim'. — Od kako se oženio, Vranje se i opoštenio. oprasit oprasi svr. 'doneti na svet prasiće (o krmači)'. — Ona velika bila krmača nam je oprasila deset prasica. ~ se 'doći na svet (o prasetu). oprašćanje s gl. im. od opraštat (se). — Nema oprašćanja dok ne obećaš da nećeš više tuć mlađeg brata. oprašćat (se) oprašćam (se) nesvr. prema oprostit (se). oprašit oprašim svr. 1. 'očistiti od prašine, otresti prah, isprašiti'. — Mandice, uzmi onu metlu od kunine i opraši sobu. 2. 'okopati (vinograd, kukuruz, krompir i dr.) sitneći zemlju i uklanjajući korov i travu'. — Kuruze ćemo zasad samo plugom oprašit. 3. 'oploditi biljku prenoseći cvetni prah, polen na semeni zametak'. — Kad nema vitra, čele su glavne jel kupe med i opraše

voćke. ~ se 'očistiti se od prašine'. — Opraši se napolju, p onda uđi u kuću. oprašivanje s gl. im. od oprašivat (se). — Čele su glavne za oprašivanje voća. oprašivat (se) -ašivam (se) nesvr. prema oprašit (se). oprat operem svr. 'perući odstraniti nečistoću'. Ajte, dico, operite ruke pa za astal. 2. 'skinuti sa sebe krivicu, sramotu'. — Skrivio jesi, al sad o(d) tebe zavisi ka(d) ćeš oprat sramotu. Izr. ~ kome glavu 'izgrditi ga'; ~ grlo 'popiti čašicu alkoholnog pića'; ~ ruke 'ne primiti odgovornost za nešto ili nekoga'. ~ se 1. 'perući se ukloniti nečistoću sa sebe'. 2. 'opravdati se, skinuti sramotu sa sebe (fig.)'. — Opro se jesi, al biluga je ostala. opravdanje s 'obrazloženje, objašnjenj'e, dokaz'. — Šta će ti veće opravdanje za izostanak izškule od bolesti zbog koje si ležo nedilju dana. opravdat -am svr. 'otkloniti s koga sumnju, klevetu, optužbu'. — Ja ću divanit s didom, a dida će te opravdat prid baćom. ~ se 'skinuti sa sebe, sumnju, klevetu, krivicu'. — Ako se sam ne opravdaš, drugi te cigurno nece. opravdavanje s gl. im. od opravdavat (se). — Moždar će opravdavanje pomoć, al nisam ciguran, zdravo često to biva. opravdavat (se) opravdavam (se) nesvr. prema opravdat (se). opravit -im svr. 'dovesti u ispravno stanje, izvršiti opravku, popraviti'. — Velika kapija se teško zatvara, tribalo bi je opravit. ~ se 'obući se, doterati se'. — Dok ti ne upregneš konje i ja ću se opravit, pa možemo oma krećat. opravljanje s gl. im. od opravljat (se). — Malo se odužilo to opravljanje salaša. opravljat se -am se nesv. prema opravit (se). oprest opredem svr. 'obaviti, završiti predenje'. — Sve što mi tri'ba za udaju, ja sam sama otkala i oprela. opreteljit se -im se svr. 'sprijateljiti se, oroditi se'. — Našu ćer smo dali za Lukinog sina i tako smo se opreteljili. oprostit oprostim svr. 'preći preko čije krivice, greške, dati oproštenje'. — Mariška je zbog pijanstva ostavila čovika, a posli mu sve oprostila i vratila mu se, pa sad žive zajedno. Izr. oprosti mi, Bože 'uzrečica kad se kaže nešto što bi moglo biti grešno'. ~ se 1. 'pozdraviti se pri rastanku'. — Sinoć mi je bio sinovac, oprostio se jel sutra odlazi u katane. 2. 'osloboditi se, spasiti se'. — Fala Bogu, sirota Cilika se oslobodila od onog pijanog Nikole. Izr. ~ sa životom 'umreti'. oprošćaj m 'oproštaj'. Izr. poslidnji ~ 'pozdrav s kim neposredno pred smrt ili prilikom sahrane'. opružit se -im se svr. 'leći i ispružiti se'. — Jedva čekam da stignemo na salaš, pa da se opružim i dobro ispavam. 2. 'pasti'. — Trčeć zapne za jednu lecu i opruži se koliki je dugačak. opsicat opsicam nesvr. prema opsić. opsić -ičem svr. 'opseći, obrezati'. — Anka, ti to najbolje znaš, uzmi makaze, pa lipo opsiči artiju na duncu. opšit opšijem svr. 'prišiti nešto ivicom, rubom'. — Ženski mideri su opšiveni zlatnim portom. opšivat opšivam nesvr. prema opšt. opuštat se opuštam se nesvr. prema opuštit se. opuštit se opuštim se svr. 'osloboditi se napetosti'. — Još malo je ukočeno gledo, p onda se najdared tigne, nasmije i ruke mu se opuštile med noge. or/ora ora/orasa/oraja m 'orah'. — Faljen isus, gazdarice, ja sam došo priko mora, da mi date šaku ora 'čestitka za Materice (v.)'. Izr. Tvrd ora 'nepopustljiv, nesavitljiv'; da mu čovik ora iz ruke ne uzme 'veoma neuredan, prljav'; ko nfje zadovoljan na oru, nije ni na volu. orač orača m 'čovek koji ore'. — Volim orača kad tako slaže brazde ko po žinoru. oračica ž 1. 'žena orač'. 2. 'pričvršćivač, gužva od upletenog pruća ili metalni deo na kolečkama, sa kojim se pričvršćuj'e gredelj, odnosno plug pri oranju'. oračina ž 'oranj'e, duboko oranj'e (i svi ostali poslovi na tako uzoranoj zemlji)'. — Jedva, smo izašli na kraj s oračinom: te vuči đubre pa ori, pa sij', pa drljaj i nikad kraja. orački -a -o 'koji se odnosi na orače: ~ poslovi. oračov -a -o 'koji pripada oraču'. oraći -a -e 1. 'koji se ore, koji se može orati'. — Jesmo naslidili, al samo je polak od te zemlje oraća. 2. 'koji služi za oranje, pomoću kojega se ore'. ~ imam samo dva oraća konja, treći je još mlad za vuču. oran orna orno 'voljan, raspoložen'. — Risari su rano legli, oće sutra da budu orni za kosidbu. oranica ž 'zemlja, njiva koja se ore'. — Moja zemlja je sve sama oranica, nemam piska ni vinograda. oranje s 1. gl. im. od orat. 2. 'uzorana zemlja'. — Kaži Marku da ne tira kola priko oranja. Izr. oranje šetanj'e, košenje mekanje,

al prešljica rebra tare! oraščić m 1. 'vrsta kolača (sa kvascem, mlekom i vodom, umešeno brašno, isečeno u pravougaone komadiće, peče se na vreloj masti)'. 2. dem. od orah. orat orem svr. 'obrađivati zemlju plugom'. — Kad oremo, ja i komšija sprežemo konje. Izr. ni oro ni kopo 'ništa nije radio, a ipak dobio što je želeo'.; ~ na sklad 'oranje sa razorom u sredini'. orcat -am nesvr. 'vršljajući po stvarima uznemiravati, praviti buku'. — iđi, vidi šta ta dica orcaje u sobi. ordinjat -am svr. 'lupati (nečim), dizati buku'. — Probudila sam se još oko tri sata, ne znam šta je bilo didi, počeli su ordinjat po sobi i na to sam se trgla i(s) sna. orendisat -šem svr. 'blanjom očistiti, obraditi (drvo)'. — Ja sam daske orendiso, sad ti triba da i sastaviš. organdin -ina m 'vrsta fine pamučne tkanine, slična muslinu'. — Cilika će dobit za Dove pravo ruvo od organdina. orgazda m 'čovek koji u ludosti, besu pokazuje vrhunac spretnosti za uništavanje, kvarenja svega što mu do ruku dođe'. — Samo ga srdite ako želite da vidite kako izgleda pravi orgazda kad pobisni. orgijat -am nesvr. 'provoditi vreme u orgijama, bančiti'. — Prodo je lanac i orgija već tri dana s nikim grastama. oridak oritka oritko 'prilično redak, proređen'. — Šta će ti česalj za tu tvoju oritku kosu?! oriđi -a -e 'prilično redak, kakav se dosta retko nalazi'. — Dugo sam se pridomfšljo da ga kupim, al na kraju su me uvirili da j'e to pivac oriđe sorte i ja ga kupim. orijaš -aša m 'div, gorostas'. — Moj baćo i stričko kad zajedno iđu, ko dva orijaša. orit se -i se nesvr. 'razlegati se, odjekivati'. — Znam da je Joško, čim se tako pisma ori. orizat orižem svr. 'odseći suvišne mladice, (na biljci, stablu), podseći lozu'. — Ne virujem da ću moć za jedan dan da orižem vinograd. ormar -ara m v. armar. — Poslaži tunj'e na ormar, pa će cila soba mrišit. ormarić/ormarčić m dem. od ormar. orno pril. 's volj'om, rado'. — Kako su se curice obradovale i orno dotrčale, kad su čule da iđu kraljice. oro orla m zool. Aquila 'orao'. — Danas sam vidio tako veliku ticu, pomislio sam da je oro. orobit orobim svr. 'opljačkati, poharati'. Bać Lojzija je juče prodo dvi krave na vašaru i kad je sinoć išo na salaš, napadnu ga troj(i)ca i orobe. orodit se orodim se svr. 'stupiti u srodstvo bračnom vezom'. — Nasa dica su se uzela, a mi smo se, pretelju, orodili. oronđavit -im svr. 'postati ronđav, pocepan'. — Moro je oronđavit kad sve popije. oronit oronim svr. 'oslabiti, onemoćati'. — Dida su tušta radili u životu, zdravlje njim je oronilo i samo što su živi. orosit orosim svr. 1. 'pasti u vrlo maloj količini'. — Jutros je bilo kiše, al malo, tek što je orosila. 2. 'ovlažiti, pokvasiti'. — Mokra trava mu je orosila noge. ~ se 'ovlažiti se, pokvasiti se'. orov -a -o 'orahov, koj'i se odnosi na orahe, koji pripada orahu: ~ drvo, ~ lišće'. oroz m 1. 'kresta kod petla'. — Bili pivac, ne samo što je bio najveći, nego je imo i velik crveni oroz, pomalo bećarski nakrivljen, na jednu stranu. 2. 'okidač na pušci i sl. oružju'. Orvacka ž 'Hrvatska'. — Mate je prodo svu zemlju i salaš, kažu da se digod otselio u Orvacku i da je tamo dvaput više zemlje kupio. Orvat Orvata m 'Hrvat'. — Novi prokator je Orvat, došo je iz Zagreba. Orvatica ž 'Hrvatica'. — Njezina mater je Orvatica, zato i ona pomalo zanosi na orvacki. os osi ž 'bodljika na žitnom klasu'. — Piino osivi mi je napadalo za vrat, kako sam stojo u alašu i baco snoplje žita na kamaru. osakatit -im svr. 'učiniti sakatim, naneti vrlo teške povrede'. — Trčo je i zapo za j'edan snop, pa padne na kosu jednog risara. Dobro je prošo što nije većma osakatio sebe. ~ se 'naneti sebi tešku ozledu, postati sakat'. osedlat -am svr. 'staviti sedlo na konja'. — Ja sam konja već davno osedlo. osedlavat -edlavam nesvr. prema osediat. osicat osicam nesvr. prema osić. osić osičem svr. v. odsić. — Osiči mi samo jedan zalogaj. ~ se 1. 'obrecnuti se na koga, izderati se'. — Baš se nisi moro tako

osić na tu dicu, nisu samo oni krivi. 2. 'razdražiti se od polnog nagona (o biku). — Bik se osiko, sklanjajte dicul osićat -am nesvr. prema os(i)tit. ~ se 1. nesvr. prema os(i)tit se 2. 'odavati od sebe miris (obično neprijatan)'. — Vino se malo osićalo na plisnjivo bure. osidit -im svr. 'postati sed'. — Ivša je osidio ko ovca. osim/osin m 'senka'. _— Niko još nije od svog osima pobigo; — On je taka kukavica da se i svog osina boji. osinjak m 'osinje gnezdo'. — U starom drvetu u kraju bašče, našo sam osinjak al ga nisam diro, bojim se zolja. osiromašit -im svr. 'učiniti siromašnim; postati siromašan'. — Osiromašila me tuđa arenda. os(i)tit -im svr. 'osetiti'. — Ostio sam da tu nije štogod kako triba. ~ se 'biti prožet nekim osećanjem: ~ srićnim, ~ uvriđenim. osivci osivaka mn. 'brašno koje ostane posle sejanja kroz gusto sito, mekinje'. — Imamo dosta osivaka, mogla bi ispeć kruv za kerove. oskočit oskočim svr. v. odskočit. — Slabo si ti uranio, vidi koliko je sunce oskočiio. oslabit -im svr. 'izgubiti telesnu snagu, izmršaviti'. — Bać Nikola je posli priležane bolesti zdravo oslabio i nikako ostario. osladit osladim svr. 'učiniti slatkim, zasladiti'. — Mogla si malo manje osladit mak u pogači. ~ se 1. 'pojesti ili popiti što slatko, ukusno'. — 2. 'postati sladak, prijatan (o jelu i piću)'. — Kaže da mu se večera osladila. 3. 'postati primamljiv za nekoga, svideti se, dopasti se'. — Osladila mu se karta zato što je ispočetka dobijo. oslan -a -o 'jače slan, malo presoljen'. — Domaćice, kanda ti je oslana čorba. oslano pril. 'pomalo slano'. — Ne znam šta je to s tobom, u poslidnje vrime sve oslano kuvaš. oslanjat (se) -am (se) nesvr. prema oslonit (se). oslipit oslipim svr. 'postati slep, izgubiti vid'. oslobađat (se) -obađam (se) nesvr. prema oslobodit (se). oslobodit -obodim svr. 1. 'izbaviti od tuđinske vlasti, izbaviti od ropstva, iz kakve opasnosti: ~ zemlju, ~ narod, ~ zarobljenike'. 2. 'vratiti slobodu onome ko je bio lišen nje'. — Otirali su ga u zatvor, al su ga sutradan oslobodiii. 2. 'spasti, otrgnuti od čega teškog'. — Smrt ga je oslobodila muka. Izr. oslobodi Bože! 'ne daj Bože (uzvik u brizi)'. ~ se 1. 'postati slobodan, steći slobodu: ~ ropstva, ~ tuđinske vlasti, 2. 'odbaciti od sebe, otkloniti što: ~ tereta, ~ bolesti'. 3. 'postati slobodniji u držanju, ponašanju, ohrabriti se'. — Vrime bi bilo da se već maio oslobodiš i da poćmeš mislit svojom glavom. 4. 'steći zvanje kalfe'. — Naš se Kalor oslobodio šegrtovanja i posto je kalfa. Izr. ~ brimena 'poroditi se'. oslonac -onca m. 'potpora'. — Sve šta i kako je, al kad je naš mali Ivan u nevolji, onda mu je glavni oslonac dida. oslonit oslonim svr. 'prisloniti, nasloniti'. — Osloni glavu na moje rame i zaspi ako možeš. ~ se 1. 'nasloniti se'. — Ajde sidi za astal, šta si se oslonio o ta vrata ko da ne smiš dalje. 2. 'naći potporu, podršku'. — Došo je u nepoznat kraj i nije imo na koga da se osloni. 3. 'pouzdati se u koga ili što'. — Vi se samo oslonite na mene, a dalje je moja briga. oslonjat (se) -am (se) v. oslonit (se). osluškivat -ušklvam nesvr. prema oslušnit. oslušnit -nem svr. 'napregnuvši sluh'. — iđi napolje pa oslušni opet, moždar su već blizo, pa će se čut kola. osmorica ž zb. 'osam muških osoba'. — Nas je, borme, osmerica braće. osmoro s zb. broj prema osam: ~ dice. osmij m 'osmeh'. — Zdravo volim njegov osmij na licu. osmijak -ijka m 'osmeh'. osmoljit osmoljim svr. 'otromboljiti'. — Zdravo lipo izgledaš kad tako osmoljiš usta. osmrtnica ž 'smrtovnica'. — Nismo dobili osmrtnicu, kogod nam je javio za njegovu smrt. osnova ž 1. 'deo kojim se nešto oslanja na podlogu'. — Dobro triba nabit temelje, jel kad je dobra osnova, onda će i zidovi držat. 2. 'uzdužne niti kroz koje se protkiva potka pri tkanju'. — Triba postavit osnovu i pripravit stan za tkanje. osobenjak -aka 'čudan, nastran čovek'. — Svi su ga znali da je po naravi niki osobenjak, pa su ga se zato i klonili. osobito pril. 'narcčito'. — Osobito se radujem. osolit osolim svr. 1. 'posoliti'. — 2. (fig.) 'uveriti, ubediti'. — Svi ti dobro oćemo, a ti se ne daš osolit. ~ se 'pojesti ili popiti nešto slabo'. ospica ž 1. dem. od ospa. 2. mn. zarazna dečja bolest koju prati crveni osip po telu, male boginje'. osramotit -amotim svr. 1. 'naneti kome sramotu, obrukati, okaljati'. — Solo, kako si nas osramotio prid tim ljudima, ponašo si

se ko kaki divljak. 2. 'obeščastiti (devojku, ženu)'. — Turci su u to vrime jurili ko horda, orobe sve što nađu u kući, a divojke i žene osramote. 3. 'učiniti da se neko zastidi, posrami'. — Ajde, Janko, uzmi kad ti daju, valdar nas nećeš osramotit. ~ se 'obrukati se'. — Pušti mene, ja se necu osramotit. osridnje pril. 'u osrednjem stepenu, srednje'. — Bio je omalen i osridnje debo. osridnji -a -e 'koji se ničim naročito ne ističe, prosečan'. — Glava mu je ko osridnja lubenica. ostajat -jem nesvr. prema ostat. ostali -e -a 'svi koji preostaju posle pomenutih drugih'. — Di su vam ostali monci? ostariji -a -e 'postariji'. — S curama je i jedan ostariji muškarac, ne znam ga. ostarit -im svr. 'postati star'. — Svaki ko se rodi i ostariće, ako mlad ne umre. izr. ostario ko Josipovo magare! 'vrlo star'; ostario pamet ostavio 'izlapeo'. ostat ostanem svr. 1. 'zadržati se negde, ne otići'. — Kad me već toliko zadržavate, ostaću još jedan dan; — Morala je misec dana ostat u bostanu da ga čuva; 2. 'postati, doći u neko stanje, neki položaj'. — Ča Stipi je umrla žena, osto je udovac; 3. 'preživeti'. — Kad sam vidio kako te je udario konj, nisam virovo da ćeš ostat (živ). Izr. ~ brez kruva 'gladovati'; ~ brez riči 'zanemiti'; ~ kratki rukava 'loše proći'; ~ u zakošu 'izostaviti iz neke raspodele': ~ na mistu mrtav 'poginuti'; ~ u životu 'preživeti neku nesreću'; ~ na po puta 'započeto ne dovršiti'; ~ pod sramotom 'biti osramoćen'; ~ pri riči 'održati obećanje'; ~ svoj na svome 'zadržati samostalnost'. ostavit -im svr. 1. 'staviti što negde da tamo ostane, pustiti iz ruku'. — Čim ostaviš motiku, dođi da mi pomogneš unet bure u podrum. 2. 'prekinuti, prestati činiti što'. — Ostavili smo ilo na astalu i svi istrčali napolje. 3. 'prestati upotrebljavati što'. — Nikola je lani ostavio duvan, a sad opet puši. 3. 'napustiti koga, prekinuti vezu (s kim)'. — Trpila ga je dok je samo pio, al kad je počo i da je tuče, ostavila ga je. 5. 'sačuvati (obično kakvo imanje) da ga ko posle smrti ima naslediti'. — Dida su testamentom svu svoju zemlju ostavili unucima. 6. 'biti nadživljen od članova svoje porodice'. ~ umrla je i ostavila nezbrinutu dicu. 7. 'zaboraviti, ne uzeti što sa sobom'. — Spremila sam i ostavila na stocu papuče, a tribala sam i(h) odnet majki na salaš. 8. 'poveriti kome da čime upravlja za vreme čije odsutnosti'. — Ostavili smo ključove od salaša kod komšije, on će o svemu da se stara dok mi ne dođemo i(s) svatova. Izr. ~ (koga) na miru 'ne smetati'; ~ na cidilu 'prevariti'; ~ na stranu 'uštediti'; ~ odrišene ruke 'pustiti da učini kako hoće'; ostavljen sam sebi 'bez ičije pomoći'; poljubi pa ostavi 'ako nećeš nemoj primiti'. ~ se 'prestati činiti što, odustati (od čega): ~ pušenja, kartanja. ostavljat (se) -am (se) nesvr. prema ostavit (se). Izr. ~ za starost 'štedeti'. ostrag pril. 'otpozadi'. — Dođi vamo pa kaži šta oćeš, nemoj mi ostrag vikat. ostrić (se) -ižem (se) svr 1. 'odrezati makazama vunu ovcama'. — Vi mi vaćajte po jednu ovcu i ne pušćajte i(h) napolje, dok i(h) sve ne ostrižem. 2. 'odseći kosu čoveku, podšišati (fig.)'. — Kosa ti je zdravo ostrižena. Izr. Ko za tuđim umom pođe, sam kući ostrižen dođe! ostrigat (se) -am svr. v. ostrić (se). ostrugat ostružem svr. 1. 'dovršiti struganje; skhuti struganjem; izgladiti što struganjem'. — Što sam lipu batinu od višnje ostrugo. 2. 'obrijati (fig.)'. — Ajde, brico, ostruži ove moje dlake, samo dobro naoštri tu tvoju britvenjaču. ~ se 'skinuti sa sebe nešto struganjem, očistiti se'. osudit osudim svr. 'doneti presudu'. — Osudili su Bartula ni za šta trideset dana zatvora. osuđivat -uđivam nesvr. prema osudit. osut ospem svr. 'obasuti'. — Ja malo izosto noćos, kad je baćo sutradan oso na me paljbu, ko da je propast svita. ~ se 'biti obasut, pokriven čim'. — Kraste su joj se osule po Hcu i po rukama. osvećivat se -ećivam (se) nesvr. prema osvetiti (se). osvetit osvetim svr. 1. 'izvršiti obred osvećenja'. — U nedilju ćemo osvetit nov salaš. 2. 'osvetom dati zadovoljenje žrtvi'. — Ubica njegovog sina je osuđen, al on furtom govori kako će sina osvetit kad tad. ~ se 'kazniti nekoga iz osvete'. osvidočit se -idočim se svr. 'uveriti se'. — Kad si nevirni Toma, imaćeš prilike da se osvidocis. osvinjit se osvinjim se svr. 'jako se opiti'. osvitlat -am svr. 'dobro očistiti izazivajući sjaj, uglačati'. ~ osvitlala je sve brave na vratima. Izr. ~ obraz 'proslaviti (se)'. osvitlenje s 'uređaji gorivo za stvaranje svetlosti; rasveta'. — Šta je, komšija, nemaš petrolina, kad ti je tako žmirkavo osvitlenje. osvitlit osvitlim svr. 'izložiti svetlosti, obasjati'. — Uzmi sviću i osvitli mi basamage da vidim sać u podrum. osvitljavat -itljavam nesvr. prema osvitlit. osvrćat se -em se nesvr. prema osvrnit se. osvrnit se osvrnem se svr. 'okrenuti glavu u stranu ili nazad pogledati'. — Rasrdio se i izašo napolje. Ja sam istrčala za njim, a on se nije ni osvrnio na me.

ošacovat -ujem svr. 'proceniti od oka'.

Puštite Maću, on će to najbolje da ošacuje, zato je cenzar.

ošajdarit -im svr. 'snažno udariti'. — Kad ga gledaš, mislio bi da je slabić, a kad koga ošajdari, ko maljom da udari. ošantat -am svr. 'postati šantav, hrom'. — Od jednog uboda u petu, žena mu je ošantala na livu nogu. ošećerit -im svr. 'posuti šećerom, pošećeriti, zašećeriti'. — Kad nemaš sira, mogla si malo ošećerit ove tvoje fanke. ošepavit -im svr. 'postati šepav, hrom'. — Kogod je udario našeg pulina, ošepavio je na jednu nogu. ošinit -nem svr. 1. 'udariti'. — Svinjar pukne bičom, a onda ošine najveću krmaču i svi svinji krenu iz avlije. Dok su se svađali bila sam mirna, al kad je Tuna ošinio Ben ušakom po nosu, zdravo sam se uplašila. 2. 'zahvatiti, zapljusnuti'. — Kad sam naišo ispod salaša, najdared me ošine niki fini miris, pomislio sam, valdar pečete kakog kolača. ošišat ošišam svr. 1. 'podseći, skinuti kosu'. ~ oću da me na nularicu ošišate. Lito je, lakše ću brez kose. 1. 'opelješiti'. — Kako čujem, Mukiju su do gole kože juče ošišali; izgleda da se namirio na prave kartaroše! oškodica ž v. oškudica. — Moramo radit, pa nemamo vrimena da se žalimo na oškodicu. oškudan -dna -dno 1. 'nedovoljan, nepotpun'. — Dica su njim i zimi tako oškudno odivena, kako se samo ne smrznu?! 2. 'koji oskudeva, siromašan'. — Tušta je čeljadi u kući a samo čovik radi, pa mje čiido što su oškudni i u kruvu i u mesu. oškudica ž 'siromaštvo, oskudica'. — Oškudica natira čovika na razm?šljanje. oškudno pril. 'na oskudan način, nedovoljno, slabo'. — Kad si siroma, onda ti je sve oškudno. ošlontrat (se) -am (se) svr. 'na brzinu se i neskladno obući, nabacati se'. — Koce, deder ošlontraj dicu, pa nek uskaču u sonca i da oma krecemo. ošmrknit se ošmrknem se svr. 'šmrčući očistiti nos od sluzi, useknuti se'. — Nemoj furtom uvlačit taj nos, već uzmi maramicu i ošmrkni se. ošmurat (se) ošmuram (se) svr. 1. 'površno oprati rublje'. — Gledam košulje što si prostrla da se suše, baš se ne bile, čini mi se da si ti nji samo ošmurala. 2. 'oznojiti se od napora'. — Dobro sam se ošmuro privrćući lopatom žito na tavanu. 3. 'okupati se'. — ivice, sav si od piska, oma da si se ošmuro, al od glave do pete. ostar/oštar -tra -tro 1. 'koji svojom tankom ivicom dobro seče'. — Evo, ovaj je nož oštar ko brijač. 2. 'veoma hladan'. — Lito je bilo vrilo, onda kažu da slidi i oštra zima. 3. 'koji izaziva jake probadi, koji se jako oseća'. — Već dva tri dana ispod live plećke osićam oštar bol. 4. 'strog'. — Kad god smo skrivili, mi dica smo bili kažnjeni oštrom kaznom. 5. 'krupnije samleven'. — Opet su nam smanjili kod mlivenja oštro brašno. 6. 'pronicljiv'. — Sićam se našeg dide, taj je imo tako oštro oko, ništa nisi od njeg mogo sakrit. 7. 'žestok, jak (o piću)'. — Nikad nisam bio ljubite ljoštri pića. Izr. ~ mogo bi š njim vodu sić 'mekušac'. oštarje s v. oštrica. — Tupo je oštarje na velikom nožu. oštenit ošteni svr. 'okotiti (obično o kuji)'. — Naša crna kera je oštenila pet štenadi. ~ se 'doći na svet (o štenetu)'. oštija ž 'hostija'. oštrač -ača m 'zanatlija koji oštri naprave za sećenje'. — Nosi ova dva velika noža kod oštrača nek i naoštri. oštrica ž 'oštra ivica oruđa ili oružja (noža, sablje, sekire i dr.); sečivo'. — Ne vaćaj nož za oštricu, posićeš se. oštrit -im svr. 1. 'činiti da nešto bude oštro, brusiti'. — Oštrim nožove za klanje svinja. 2. 'odstranjivati, uklanjati prljavštinu, čistiti (o kljunu, kandžama)'. — Vrane su oštrile kljunove o tvrde grudve. ~ se 'spremati se, uvežbavati se (fig.)'. — Već dvi nedilje se oštrim na tvog brata, jedva čekam da dođe, pa da se počerupamo zbog njegovog poganog jezika. oštro/oštro pril. 'strogo, ozbiljno'. — Prkosili jesmo, al kad se baćo rasrde, dosta je bilo da nas oštro pogledaje. oštrokonđa ž 'svadljiva žena'. — Ta oštrokonđa zajašila je onog dobrog čovika. ošugavit -im svr. 1. 'zaraziti šugom, preneti šugu na koga'. — Jedna šugava ovca cilo stado ošugavi; — Od niki buba ošugavilo mi je tilo. ~ se 'postati šugav, dobiti šugu'. — Ošugavio sam se. ošuknit ošuknem svr. 'zakimiti (na meri)'. — Snaš Mara kofa kad ne bi ošuknila, ona valdar ne bi ni živila. ošuntrat se -am se svr. 'na brzinu se obući (i ne baš po redosledu oblačenja), nabacati se'. — Kako si mogla to dite tako ošuntrat, svi će ti se smijat. otac oca (mn. oci ocivi/otaca) m 'muški roditelj. — Da ima sto ocivi, ne bi se tako nosila, kako se sad nosi. Izr. Kaka vrba taki klin, kaki otac taki sin! ~ te tvoj; oca mu njegovog 'psovka'; sveti ~ papa 'poglavar katoličke crkve'; kaki ~ taki sin, kaka mati taka (k)ći! otad(a)/otada pril. 'od toga vremena'. — Otad su postali nerazdvojni drugovi. otakat otačem nesvr. prema otočit. — Danas smo padali od posla, otakali smo vino. otale(g) pril. 'sa toga mesta, iz toga mesta'. — Skloni se otaleg, vidiš da o(d) tebe ne mož svit da prođe.

otanak otanka otanko 'dosta tanak'. — Meni se čini da ste otanko kočiće otesali. otanjit otanjim svr. 'učinit nešto tankim, stanjiti'. — Nisi li suviše otanjio kolja, da se ne slomiju pod teretom. ~ se 'postati tanak; oslabiti'. — Šta se s Tonom zbilo, kad se tako otanjila, a bila je fain punačka. otanjivat (se) -anjivam (se) nesvr. prema otanjit (se). otapat (se) otapam (se) nesvr. prema otopit (se). otar -ara m 'oltar'. otava/otava ž 'po drugi ili treći put košena trava'. — Baci malo otave prid konje. otcipit otcipim svr. 'otcepiti'. — Otcipi mi jedan list iz teke. ~ se 'odvojiti se, otuđiti se'. — Naš sin se sasvim otcipio od nas, otkad se oženio i očo da živi kod babe u kuću. otcipljirat (se) -ipljivim (se) nesvr. prema otcipit (se). otčangrcat -angrće svr. 'otići uz tandrkanje zaprežnih kola'. — Sio je na kola, ošinio konje kandžijom i otčangrćo nesvršenog posla. otčepit otčepim svr. 'izvaditi čep, otpušiti'. — Lazo otčepi bocu, nazdravi i nategne. ~ se 'otpušiti se'. — Otčepila se boca i sva rakija je izvitrila. oteć oteknem/otečem svr. 1. 'udaljiti se tekući'. — Lagano je otekla i sva voda iz avlije. 2. 'nateći (deo tela)'. .— Udario me konj u kolino i zdravo mi je oteklo. otegnit -nem svr. 1. 'pružiti u dužini'. — Lazo, kud si otego tu strangu priko cile avlije, kazala sam ti da nemam tušta košulja prostirat; 2. 'načiniti dužim, rastegnuti'. Mene ne dirajte, ja ću da otegnem prisnac; 3. 'otpočeti nadugačko i naširoko izlagati (fig.)'! — Gišo, ti baš otego, pa od pamtivika, ko da mi ne znamo šta je prija bilo. 4. 'umreti, crći (vulg.)'. — Otego nam konj, onaj lipi vranac. Izr. ~ papke 'umreti (vulg.)'. ~ se 1. 'izdužiti se'. — Tolika kolija, otegla se, kraja njim se ne vidi. 2. 'odužiti se, potrajati'. — AI se ova zima otegla. 3. 'biti visoka rasta, izrasti'. — Bio je mali debeljuškast, a vidi sad kako se otego, najvišlji je med svojim vršnjacima. 4. 'opružiti se'. — Našo si di ćeš se otegnit, baš na klupu di triba ljudi da sidnu 5. v. 'otegnit (4)'. — Nikad se ne zna kad će ko da se otegne. Izr. ~ ko gladna godina 'beskrajno sporo se rešava'. otelit oteli svr. 'doneti na svet tele'. Zamislite, naša krava je otelila dvoje teladi. ~ se 'dobiti mladunče (o kravi)'. _ Čim se krava oteli, mliko joj nije još za ilo. otesat otešem svr. 'tesanjem obraditi'. Oteši mi jednu batinu od drača. oteščat -am svr. 'otežati, dobiti i težini'. ~ oteščali su mi kapci od umora, pa se same oči sklapaje. oteščavat -eščavam nesvr. prema oteščat. otet otmem svr. 'silom uzeti, silom prisvojiti tuđe'. — Jedva smo žito oteli i pokosili od kiše. Izr. ~ iz usta (rič) 'preteći u razgovoru'; oteto ~ prokleto! ~ se 1. 'osloboditi se, istrgnuti se'. — Jedva smo se oteli od bisni kerova tako su nas napali; 2. 'početi prezdravljati, otrgnuti se od bolesti'. — Liči se on već dosta dugo, al nikako da se otme i ozdravi; — Friško otvorite kapiju, oteli su se konji Grgi i biže vamo prema salašu, moždar će utrčat u avliju. Izr. čoviku se ništa nije otelo 'čovek može sve postići'; oto se ko Bibićev Lisac 'kada su Subotičani bili u donjoj Bačkoj na konjima kao predstraža, naleteše na Turke. Bibić se uplaši i pobegne kući. Njegova je „priča" bila kako mu se konj „Lisac" oteo i da ga nije mogao zaustaviti do kuće'; oto se, pa je sad sam svoj Janoš 'oteo se ispod roditeljsle vlasti'; oto se pa sere poda se 'osamostalio se i sve naopako radi'. oteturat se -am svr. 'otići, poći teturajući se'. otezat (se) otežem (se) nesvr. 1. prema otegnit (se) 2. 'tegliti se'. — iđi i uradi što sam ti kazala, nemoj mi se tu vazdan otezat. 3. 'maziti se'. — Badavad se otežeš, od iđišta ni tako neće ništa bit. Izr. ~ pogaču, prisnac 'razvlačiti testo za savijaču'; oteže se ko čorapin početak 'spor'. oteži -a -e 'malo teži, nešto teži'. — Malo je oteže tele nego što sam spočetka računo. otfikarit -im svr. v. odjakarit. — Malo si kruva uzo, kad si toliki komad divenice otfikario; — Samo kat si sebi otfikario slanine, a drugima šta dotekne! othegucat -egucam svr. 'ćopajući otići, othramati'. — Šta stojiš tu? — Gledam prosjaka kako je otheguco do drugog salaša. oticanje s gl. im. od oticat. — Lakše je oticanje nego doticanje. oticat -ičem nesvr. prema oteć. otić odem (r. pr. oćo očla očlo očli) svr. 1. 'napustiti neko mesto, udaljiti se, ukloniti se'. 2. 'posvetiti se čemu'. — Marko je osto na salašu, a Joso je očo na zanat. 3. 'nestati, propasti'. — Prodavo on tako lanac po lanac i jedared sve očlo, a on osto goljo. 4. 'umreti'. — Jesi 1 čula, dida Vranje je očo Bogu na istinu! Izr. ~ u staro gvožđe 'biti odbačen'; kako došlo tako očlo 'lako stečeno, lako i izgubljeno'; ode mast u propast! 'propala stvar'; očo u bili svit 'odskitao'; odu volovi 'kaže se zamišljenom'; očo je na onaj svit 'umro'; očo u levente 'u bitange'; očo u svit ko Mišakovo prase 'nestao mu trag' (Mišakovo prase je neko uhvatio i zaklao, pa mu se zaturio trag). otimat -am nesvr. prema otet. ~ se 1. nesv. prema otet se. 2. 'jagmiti se, grabiti se'. — Otimo se cilog života, svaki dinar je ulago u zemlju, a sad kad je zaklopio oči, drugi će razvuć njegovu muku.

otirat -am svr. 1. 'primorati koga da napusti neko mesto'. — Onaj ludi Joka otiro je ženu ot kuće; — Baćo su jutros otirali našeg bireša, uvatili su ga da krade. 2. 'odvesti, odagnati'. — Stipane, tribaće otirat krave na do da pasu; — Ivan je otiro kola na salaš. Izr. ~ daleko 'prevršiti meru'; ~ u grob 'nedelima upropastiti (koga)'. otisan -sna -sno 'dosta, prilično tesan'. — Meni se čini da je to tvoje ruvo otisno, tako mi stisnut u njemu izgledaš. otisnit otisnim svr. 'postati tesac, uzak'. 2. 'učiniti tesnim'. — Sabovka mi je malo otisnila levešku. otisno pril. 'na tesan način'. — Dobar je on sabov, al ima manu da sve otisno skroji. otkad(a) otkad(a) pril. 1. 'od kojeg vremena, koliko dugo'. — Otkad čekaš tu? — Otkad sam ja još došla, već bi mogla i natrag ić; — Otkad je sazno da ga Mara vara s komšijom, skoro je čovik poludio. otkale(g) pril. 'odakle'. — Otkaleg su nadošli toliki skakavci? otkasat -am svr. 'otići kasajući'. — Nismo ga dobro ni ispregli, a naš Riđo otkaso u ditelnu. 2. 'odjahati u kasu'. — Uzjaši našeg mrkova, pa otkasaj časkom u selo i kupi nam petrolina. 3. 'otrčati, odjuriti'. — Pošaljite našeg derana, on će to začas otkasat i tamo i vamo. otkašljat otkašljem svr. 'provesti izvesno vreme kašljući'. — Svako jutro, čim ustanc, on je moro njegovo otkašljat. otkat -am svr. 'završiti tkanje, izatkati'. otkečit -im svr. 'šutajući nogom odbaciti'. — Nane, Mate je otkečio m?lu mačku. otkidat (se) otkidam (se) nesvr. prema otkinit (se). otkinit -nem svr. 'trgnuti kidajući, nasilno odvojiti'. — Vršalica je danas Jošku otkinila šaku. Izr. ~ od svoji usta 'odvojiti s mukom'. ~ se 'otrgnuti se, iščupati se, osloboditi se'. — Bik se otkinio sa štrange. otkivat otkivam nesvr. prema otkovat. otklečit -im svr. 'provesti neko vreme u klečanju'. — Naša majka su stari, jedva iđu, al kad god odu u crkvu, po mise moraje otklečit. otklipsat otklipšem svr. v. klipsati. 'otići klipšući'. otklopit otklopim svr. 1. 'skinuti, podići poklopac'. — Otklopi lonac nek izađe para. 2. 'otvoriti'. — Najpre otklopi jedno, pa kad vidi da je gledam, onda otklopi i drugo oko. ~ se 'otvoriti se, rastvoriti se'. — Dida, otklopila vam se lula. otključat -am svr. 'otvoriti ključem (ono što je zaključano'. — Otključaj mali tavan. otključavat -učavam nesvr. prema otključat. otkljukat -am svr. 'uhraniti kljukanjem'. — Otkljukala je ona gusaka, ni broja njim se ne zna. otkociljat se :am se svr. 'otići kociljajući se, otklizati se'. ~ otkociljo se do srid bare. otkopat -am i otkopam svr. 'kopajući izvaditi, odgrnuti'. — Otkopaj koju kućicu i izvadi krumpira za užnu. otkopavat -opavam nesvr. prema otkopat. otkopčat -am svr. 1. 'razdvojiti ono što je kopčama, dugmetima spojeno'. — Smrzle su mi se prste, pa ne možem da otkopčam kožuv. 2. 'skinuti ono što je zakačeno, otkačiti'. — Otkopčajte štrange konjima i skinite njim oglavnike, pa bacite malo sina da idu. ~ se 'odvojiti se (o kopči, izvući se iz petlje ili rupice (dugme)'. otkopčavat (se) -opčavam (se) nesvr. prema otkopčat (se). otkos m 1. 'količina pšenice, trave i sl. koja se odseče jednim zamahom kose'. 2. 'pokošeni red koji ostaje iza jednog kosca'. — To je tako, mali čovik pravi mali otkos, a veliki čovik i ode više otkosi. otkosit otkosim svr. 'koseći odrezati'. — Otkosi jedan komad, di bi stali s kolima. otkoturuškat -am svr. 'otkotrljati'. ~ se 'otkotrljati se'. otkovat otkujem svr. 1. 'skinuti okov; raskovati ono što je zakovano'. — Slomile su se dvi špice u točku, moram skinit obruč, a ko će ga sad otkovat, kad je tako dobro okovano. 2. 'klepanjem naoštriti (kosu, motiku)'. — Pajo, uzmi babicu i kalapač pa otkuj kosu. otkravit otkravim svr. 1. 'odmrznuti, zagrejati'. — Samo malo nek se razdani, pa će se pendžere oma otkravit. 2. 'toplotom učiniti da se počne (što topiti)'. — Umotaj ta dva pileta što su se smrzla, pa će se ugrijat i otkravit. ~ se 1. 'odmrznuti se, otopiti se'. 2. (fig.) 'povratiti se, doći sebi, odobrovoljiti se'. — Čim je popijo dvi rakije, oma mu se jezik otkravio. otkravljivat (se) -avljivam (se) nesvr. prema otkravit (se). otkrilit otkrilim svr. 'razvući, otvoriti'. — Otkrlli virange na pendžerama, da uđe malo više svitlosti u sobu. ~ se povr. otkrit otkrijem svr. 1. 'ukloniti, skinuti pokrivač'. — Ako oma ne ustaneš, ja ću te otkrit i polit ladnom vodom. 2. 'kazati, saopštiti, odati'. — iđi tamo i dok ne otkriješ istinu, ne vraćaj se. ~ se 'zbaciti pokrivač sa sebe'. — Svaku noć sam morala ustajat i pokrivat dicu kad se otkriju.

otkrivat (se) otkrivam (se) nesvr. prema otkrit (se). otkucat -am svr. 'kucanjem, izbijanjem označiti da je proteklo odredeno vreme'. — Jesam li ja dobro čuo, ko da je otkucala ponoć na crkvenom toranu? otkucavat -ucavam nesvr. prema otkucat. otkud pril. 1. 'odakle'. — Otkud meni novaca da iđem na vašar?; — Otkud ti vako kasno?; — Nisam i pito ni kud iđu, ni otkud dolaze. 2. 'kojim slučajem'. — Da se otkud ja pitam, bilo bi to drugačije. Izr. otkud tebe anđeli nose 'kojim dobrom'. otkulecat -ulecam svr. 'lagano otići (s noge na nogu), odgegati se'. — Majko, vald nećete pišce u varoš? — Otkulecaću ja do pece. otkunjat otkunjam svr. 'provesti vreme kunjajući'. — Cilu noć je otkunjo na klupici u ambetušu. otkupit otkupim svr. 1. 'otkupom izbaviti, osloboditi'. — Toliko si grišan, da tvoj gri nikad nećeš otkupit. 2. 'kupiti'. — Sve žito su nam otkupili još ispod mašine. Izr. ~ dušu 'spasti se'. ~ se 1. povr. prema otkupit (1). 2. 'iskupiti se'. — Sad kad je bolesna tila bi se otkupit za sve zlo što je činila za života. otkupljivat (se) ~ upljivam (se) nesvr. prema otkupit (se). otočit otočim svr. 'pretočiti'. — Juoe smo otočili sve vino lanjske berbe. otok m 'otečeno mesto na telu'. — imo je velik otok na čelu. otopit otopim svr. 'učiniti da što (smrznuto) pređe u tečno stanje, rastopiti u nekoj tečnosti'. — Otopila sam svu mast, biće žmara. ~ se 'preći iz smrznutog u tečno stanje, rastopiti se'. otoplit otopli(m) svr. 'postati toplije'. — Otopliio je i zemlja se već ugrijala. otopljavat otopljavam nesvr. prema otoplit. otpadat -am nesvr. prema otpast. otpast -adnem svr. 'pasti, spasti s čega'. — Još koji dan, pa će otpast i poslidnji list. 2. 'nestati, prestati'. — Kad vratiš dugove, otpašće i briga. 3. 'biti rođen, poteći'. — Mora bit čovik na mistu kad je od naše grane otpo. Izr. otpale mi ruke 'od teškog rada, zamora'; dabogda mi ruka otpala 'u kletvi'. otperjašit -erjašim svr. v. otperjat. otperjat -am svr. 'brzo otići, umaći'. — Nisam se dobro ni okrenila, a Lazo je otperjo i(s) sobe. otpetljat -am svr. 'odrešiti petlju, odmrsiti'. — Ko je tako zapetljo ovu štrangu, već po sata se mučim, ne možem da je otpetljam. otpijat otpijam nesvr. prema otpit. otpisat otpišem svr. 1. 'pismom odgovoriti na pismo'. — Tribalo bi da otpišeš bratu, otkad smo primili njegovo pismo, znaš da čeka odgovor. 2. 'poništiti, oprostiti (dug)'. — Zbog poplave koja nam je uništila usive, otpisali su mi polak porcije za ovu godinu. otpisivat -isivam nesvr. prema otpisat. otpit otpijem svr. 'popiti deo pića iz čega'. — Vranje poruči fićok rakije i oma stojećki polak otpije. otpivat -am svr. 'pevanjem iskazati (celu pesmu)'. — Ajde, Lovro, otpivaj ti nama jednu od oni bećarski. Izr. ~ svoje 1. 'propasti'; 2. 'umreti'. otplaćivat -aćivam/aćujem nesvr. prema otplatit. otplakat -ačem svr. 'provesti izvesno vreme u plaču'. — Svako jutro ona najpre otplače i tek onda krene na poso, nikako ne mož da se oslobodi tuge za pokojnim čovikom. otplatit otplatim svr. 'isplatiti dug, odužiti se'. — Ja sam svoje otplatio i sad sam svoj gazda. otpočet otpočnem svr. 'započeti, početi'. — Nemoj da ja otpočnem s prutom reda pravit. otpočimat (se) -am (se) nesvr. prema otpočet (se). otpočinak -inka m 'odmor'. — Kasno je, dico, vrime je da krenete na otpočinak. otpočinit -nem svr. 'odmoriti se'. — Još jedared ćemo okrenit svaki po dva reda da okopa, a onda ćemo otpočinit malo. otpočivat -očivam nesvr. prema otpočinit. Izr. ode otpočiva u miru 'leži mrtav, sahranjen'. otposlat otpošaljem svr. 'poslati'. — Napisala sam pismo i oma ga otposlala. otpozdrav 'odgovor na pozdrav'. — Tvoje je da starije pozdraviš i da ne čekaš otpozdrav.

otpozdravit -im svr. 'odgovoriti na pozdrav'. otpozdravljat -am nesvr. prema otpozdravit, otpraćat -am nesvr. prema otpratit. otpratit -im svr. 'ispratiti nekoga'. — Antun je otpratio curu njezinima. otpravit -im svr. 1. 'poslati, uputiti, otpremiti'. — Kad neće da radi, zašto ga držite, triba ga otpravit, pa nek na drugom mistu traži posla. 2. 'izvršiti pobačaj'. — Krista je cigurno otpravila, jel se zdravo ćuti, a nikako da se porodi. otpravljat -am nesvr. prema otpravit. otprije pril. 'iz ranijeg vremena, odranije'. — Otprije sam poznavala njega nego tebe. otprilike pril. 1. 'približno'. — Kako sam ja vidio, bilo i je otprilike stotinjak. 2. 'nasumce'. — Ociči nako otprilike. otprnit otprne(m) svr. 'prhnuvši odleteti'. — Ja koracim u žito, a prid nosom otprne jedna pripelica. otprve pril. 'od samog početka'. — Zavolili su se otprve. otprvine pril. v. otprve. — Otprvine zemlja nije bila tako rodna, naši stari nisu je znali dobro obrađivat. otpuštat otpuštam nesvr. prema otpuštit. otpuštit otpuštim svr. 1. 'smanjiti, sniziti cenu nečega'. — Tako ne možemo trgovat, ako unaprid kažeš da nećeš ništa otpuštit. 2. 'olabaviti, osloboditi veza'. — Otpušti konjima kajase, da mogu pit vodu iz kabla. ~ se 'prestati se držati za nešto, odvojiti se'. — Marko se najdared otpuštio i(s) kola. otpuzat otpužem svr. 'otići puzeći'. — Vidi kud je to dite otpuzalo. otrčat -im svr. 'otići trčeći'. ~ otrčala je za njim, nije imala kad ni zbogom kazat. otrgnit -nem svr. 'naglim pokretom osloboditi, istrgnuti'. — Mater je dite vodila držeći ga za ruku, a on ko vijar naleti, zgrabi malog za ruku i otrgne ga od matere. ~ se 'osloboditi se vezanosti za što; izvući se iz nekog stanja'. — Dogo je trajalo, al je uspio da se otrgne iz svog siromaštva. otresat (se) otresam (se) nesvr. prema otrest (se). otresit -a -o 1. 'otvoren, slobodan u ponašanju'. — Marko je bio otresit i dali su ga na škule. 2. 'okretan'. — On je otresit čovik pa se tako š njim mora i postupat. otresito pril. 'žustro, energično'. — Da ste vid(i)Ii samo, kako je naš deran otresito uzjašio. otrest otresem svr. 'tresući učiniti da što otpadne'. — Otresli smo šljive za cefru pa ćemo ispeć rakiju. 2. 'tresući ukloniti što s čega'. — Otresi tu šepicu, puna je sniga. Izr. ~ papak 'umreti (vulg.)'. ~ se 1. 'stresti se'. — Stane prid vrata, otrese se od sniga i zakoraci u sobu. 2. 'osloboditi se, otarasiti se'. — Di si već tako dugo? — Ta, nisam mogo da se otresem one dosadne babe, ja pođem a ona me za ruku, pa još to, još ovo. otribit otribim svr. 1. 'trebeći očistiti'. 2. 'odabrati, izdvojiti (krupno ili upotrebljivo)'. — Otribi trišnje za dunc v. ~ se ('očistiti se'). — U ratu se nikad m'smo mogli sasvim otribit od ušivi. otriznit otriznim svr. 'učiniti da koga prođe pijanstvo'. — izašli smo na ladan aer i to ga je malo otriznilo. ~ se 'postati trezan, doći sebi od pijanstva'. otrižnjavat (se) -ižnjavam (se) nesvr. prema otriznit (se). otrkat otfčem svr. 'otrčati'. — Puštite malu Katu, ona će to nama začas otrkat i donet. otrknit otrknem svr. 'otići žurno, trknuti nekud'. — Otrkni, Joso, u dućan i kupi nani kvasa za po dinara. otromboljit -omboljim svr. 'opustiti, oklembesiti'. — Šta si otromboljio te usne, pa ti izgledaje ko magareće. ~ se 'opustiti se, oklembesiti se'. otrov -ova m 'štetna smrtonosna materija'. — Daću ti otrova a ne vina, kad svaki dan dođeš kući pijan. otrova ž 1. 'otrov 2. 'zla, opaka osoba'. — Kloni se od nje, to je prava otrova. otrovan -vna -vno 'koji sadrži u sebi otrova'. — Triba znat koja je trava likovita, a koja je otrovna; — Valdar je i zoljin ubod otrovan, zato tako i bukne misto di zolja ubode. 2. 'opak, pakostan (fig.)'. — Čuvajte se babinog otrovnog jezika. otrovan -a -o 1. trp. prid. od otrovat. 2. otrovan (2). — Divlju pamet i otrovanu narav ima bik kad se osiče, a ne bisan čovik. otrovat otrujem svr. 'učiniti otrovnim'. ~ otrovali ilo i dali keru, a on crko. ~ se 'usmrtiti se otrovom'. otrovnica ž 1. 'ona koja ubija otrovom'. — Ne virujem ja njoj, ona je, otrovnica, i rođenog čovika otrovala. 2. 'zla, pogana žena, pakosnica (fig.)'. — Ta otrovnica sa svojim poganim jezikom samo okolo olajava pošten svit. 3. 'zool. otrovna zmija Solenoglypha. otrovno pril. 'kao otrov'. — Taki je da otrovno i gleda. otrt otarem (r. prid. otrvo/otro, otrla -o) svr. 1. 'obrisati'. — Majka mi je dala maramicu da otarem znoj s lica. 2. 'dosaditi

pričom, molbama'. ~ otrla mi je već uši s otim njezinim: kupit pa kupit! ~ se — 1. 'ukloniti što sa sebe (rukom, maramicom, peškirom), obrisati se'. — Uzmi maramicu i otari se, dosta je bilo šmrcanja. 2. 'izbrisati se, skinuti se (o boji)'. — Šara na zidu se sasvim otrla. 3. 'očešati se'. — Ker se otro o moje noge. otselit otselim svr. 'izvršiti seljenje, preseliti'. — Naša majka je otselila u varoš, sad smo sami na salašu. ~ se 'preseliti se'. otseljavat (se) -eljavam (se) nesvr. prema odselit (se). otsicat (se) otsicam (se) nesvr. prema otsić (se). otsić -ičem svr. 'sekući odvojiti (v. osić)'. — Otsiči mi jedan komad kruva. ~ se 'oštro se obrecnuti, izderati se (v. osić se)'. Izr. noge mu se otsikle 'uplašio se'. otsidit -im svr. 'izdržati kaznu zatvora'. — Kazo je izašo i(z) zatvora, otsidio je njegovi pet godina. otskakat otskačem nesvr. 1. 'prema otskočit'. 2. 'odskakivati, pri vožnji po neravnom putu'. — Laganije tiraj te konje, vidiš da je neravan put, otskačem na sicu, mislim ispašće mi criva. 3. 'otrčati, odskakutati'. — Od velikog veselja što će i on sutra ić u varoš, otskako je za svinjama na jednoj nogi. otskakivat -akivam nesvr. prema otskakat. otskakućat -akućem svr. dem. otrčati skakućući. otskočit otskočim svr. 'naglo skočiti'. — Otskočio je ko da je na žeravu stao. 2. 'odbiti se od čega'. — Bacio se kamenom u pendžer, al se nije razbio, otskočio je kamen. 3. 'dići se, ispeti se'. — Sunce je već vlsoko otskočilo kad su oni krenili sa salaša. otslužit otslužim svr. 1. 'služeći provesti neko vreme'. — Pogodio se na tri godine i jedva je čeko da otsluži. 2. 'izvršiti svoju voj'nu obavezu'. — Otslužio je i katanšag, vrime niiu je da se ženi. otsmijat otsmijem svr. 'popratiti smehom'. — Moram se potužit na našeg derana, kadgod ja njemu štogod kažem, on to otsmije. ~ se 'odgovoriti smehom'. otspavat otspavam svr. 'provesti izvesno vreme spavajući'. — Ako posli užne malo ne otspavam, nisam ni za što. otsrdit se otsidim se svr. 'odljutiti se'. Nemojte ga ni gledat, otsrdiće se on i sam. otsukat otsučem svr. 'odviti nešto što se usukalo'. — Otsuči taj rukav, valdar nećeš tako ić med svit. ~ se 'razvezati se, raspresti se'. — Ni vodom se više neće otsukat, toliko ga je žega usukala. otsukivat (se) -ukivam (se) nesvr. prema otsukat (se). otšantat -am svr. 'otići šantajući'. otšantucat -am dem. od otšantat. otšetat otšetam svr. 'otići šetajući'. — Di su dida? — Otšetali su da vide žito kako raste. 2. 'provesti u šetnji'. ~ užnu će dobit, a večeru će otšetat. ~ se 'učiniti posetu'. — Poslipodne ću se još jedared otšetat u vinograd. otševeljat -am svr. 'batrgajući, ševeljajući otići'. — Bio je trišten pijan i kako je otševeljo kući, to on sam zna. otuć se otučem se svr. 'stati na svoju nogu, oporaviti se'. — Dobro si se ti otuko posli one teške bolesti. — Sve mu je propalo, al j'e marljivo radio i već posli tri godine on se sasvim otuko. otud(a)/otud(a) pril. 'iz toga pravca, s te strane; odatle'. — Otud je vodio put pa priko dola i kroz njive. 2. 'na taj način, tako'. — Varo je na mirenj'u cilog života, pa se otud i obogatio. 3. 'stoga, zato'. — Ja, otuda ni necu njoj divanit kako je prija bilo. otuđit se otuđim se svr. 'postati tuđ, prekinuti tešnje veze s kim ili čim'. — Ja to osićam, kako si se otuđio materi. — Mi smo se sasvim otuđili jedno drugome. otunčica ž 'lakši ženski ogrtač (pravi se od istog materijala kao i suknja)'. — Baš ti lipo stoji ta otunčica, samo ja ne vollm kad je ruvo tako zdravo šareno. otunka ž 'ženski ogrtač (zimski, kraći, radi se od štofa, priljubljen uz telo)'. — Nane, vi ste mi obećali da ću za ovu zimu dobit otunku. otupit otupim svr. 'učiniti tupim, istupiti'. — Ako gladalicom redovno ne oštriš kosu, friško ćeš je otupit, pa češ je onda morat otkivat. ~ se 'istupiti se'. — Naši su se noževi svi otupili, tribaće i(h) naoštrit. oturat oturam svr. 1. 'odneti gurajući na čemu, odgurati'. — Metni na tragač džak kuruza i oturaj u kruparu. 2. 'zbaciti, otkriti'. — Nane, Manda je oturala jorgan s mene. otvarat (se) otvaram (se) nesVr. otvorit (se). otvoren -a -o 1. trp. prid. od otvorit (se)'. 2. 'koji nije ničim ograđen, koji nije zakriljen, natkriven; koji nije ničim sputan, slobodan'. — Priko noći triba, zbog vrenja, ostavit bure otvoreno. Izr. igrat otvorenim kartama 'ništa ne skrivati'; ić otvoreni očivi 'biti oprezan'; ostat otvoreni usta 'biti iznenađen'; pod otvorenlm nebom 'napolju'. otvoreno pril. 1. 'na otvoren način, slobodno i iskreno'. — Prid nama su o svemu otvoreno divanili. 2. 'javno, ne krijući'. — Ona

je otvoreno pokazivala da me ne voli. 3. 'očevidno, nesumnjivo, jasno'. — To se otvoreno vidilo da mu se komšija sveti. otvorit otvorim svr. 1. 'učiniti da se u što može ući ili iz čega izaći': ~ pendžer, ~ vrata. 2. 'učiniti dostupnim unutrašnji deo čega': ~ kovčeg, ~ armar, ~ fijoku. 3. 'rastvoriti, rasklopiti, raširiti'. — Otvorio je usta ko lašče. 4. 'započeti s radom'. — Naš sin je posto trgovac i otvorio je refeški dućan. Izr. ne dat (kome) oka ~ 'ne dati da predahne'; ~ vrata na svu miru 'širom otvoriti'; ~ dušu, srce 'poveriti se'; ~ karte 'otkriti prave namere'; dobro ~ oči 'pripaziti'; ~ usta 'progovoriti'; ~ uši 'obratiti pažnju'. ~ se 1. 'rastvoriti se, razdvojiti se'. — Vrata se sama otvorila čim sam za kvaku uvatio. 2. 'ispovediti se'. — Prid nama je tajio, a onda je očo kod plebanoša i njemu se otvorio. Izr. otvorile mu se oči 'uvideo kako stvari stoje'; otvorilo se nebo 'pljusnula je kiša'. otvorizat -orizam nesvr. 'svaki čas otvarati i zatvarati vrata'. — Jel unutra jel napolje, nemoj mi furtom otvorizat ta vrata. otvrdnit -nem svr. 'postati tvrd'. — Nisi davno pekla, a tako je otvrdnio ovaj kruv. otvrdnjavat -rdnjava nesvr. prema otvrdnit. ovaki -a -o 'ovakav'. — Šta da radimo kad i ovaki ljudi ima, koji samo gledaje da štogod za sebe zgrabe. ovako pril. 1. 'na ovakav, na ovaj način'. — Znam da mora ovako bit, al ja tako ne možem živit, sam ko ker brez gazde. 2. 'kakav jest'. — Teško vam je zametnit džak, a ja ovako star bi ga i na tavan odno. ovamo pril. 'na ovu stranu'. — Dođite, vi, ovamo pa ćete dobit po jedan dugačak šećer. ovan ovna m zool. 'mužjak ovce'. — Al je gadno kad se ovnovi buckaje. ovca ž 'zool. domaća životinja Ovis aries'. — Izr. zalutala ~ 'čovek koji je pošao pogrešnim putem'; sid ko ~ 'sasvim sed'; šugava — 'veliki grešnik'. ovčar -ara m 'pastir koji čuva ovce'. — Ja već tri godine samo ovce čuvam, zato me i zovu ovčar. ovčarnik m 'staja za ovce'. — Za iduću zimu ćemo primistit ovaj ovčarnik s druge strane košare. ovčarov -a -o 'koji pripada ovčaru, ovčarev'. — To j'e ovčarova batina, na kraju je malo savinuta. ovčarski -a -o 'koji se odnosi na ovčara i na ovćarstvo'. ~ ker. ovčarstvo s 'gajenje ovaca kao privredna grana'. — U našem kraju se sve manje ljudi bave s ovcama, ne isplati se ovčarstvo, skupa je rana. ovčetina ž 'ovčje meso'. — U našoj kući se nikad ne kuva ovčetina, ne volimo je. ovčiji -a -e 'koji je od ovce': ~ sir, ~ mliko, ~ meso, ~ koža. ovdaonda pril. 'katkad, ponekad'. ~ ovda-onda sam ga viđala i triznog. ovelik -a -o (komp. oveći) 'poveći'. — Bile su dvi lubenice, jedna ovelika, a druga sasvim mala. oviravat -iravam nesvr. prema ovirit. ovirit -im svr. 'potvrditi čemu istinitost'. — Napravio je naš fiškal kontrak, al smo ga morali ovirit kod notaroša. ovišlji -a -e 'povisok, ovisok'. — Š njom je išo jedan ovišlji momak, nisam ga poznala ko je. ovlaš pril. 'površno, na brzinu, skoro neprimetno'. — Mate je samo ovlaš svezo bućur. ovlažit -im svr. 'učiniti vlažnim, pokvasiti'. — Kaže da nije plakala, a meni se činilo da su i njoj ovlažile oči. — Jesi 1 ovlažila košulje, tribalo bi posli podne roljat. ovneći -a -e 'ovnujski'. — Skupa je ovneća koža. ovnov -a -o 'koji pripada ovnu'. — Čuvaj se ovna, al još više ovnovog roga, jel ako te opali, letićeš ko da krila imaš. ov(o)licki -a -o dem. od ovoliki. ov(o)licko pril. dem. od ovoliko. — Ne dam ti ni ov(o)licko malo, koliko pod nokat stane. ovolicni -a -o 'ovolicki: — Ti si bio još ovolicni derančić kad sam ja već bio momak. ovolicno pril. 'ovolicko'. — Ko bi pomislio da ov(o)licno malo mož toliko nevolja donet u kuću. ov(o)liki -a -o 'ovako velik, ovako brojan' — Di će stat ov(o)liki svit? Izr. ~ usta 'mnogo priča'. ov(o)liko pril. 'u ovoj meri, u ovoj količini'. — Nisam mislio da ću ov(o)liko zaradit. Izr. ni ~ (najiešće praćeno zapinjanjem prstom ili noktom o zube) 'baš nimalo'; po ~ (prodati, kupiti i sl.) 'po ovoj ceni'. ovrć ovršem svr. (r. prid. ovro, ovrla, ovrlo) 'završiti vršidbu'. — Mi smo ovrli još prošle nedilje. ozbiljan -ljna -ljno 1. 'staložen, trezven, promišljen, strog'. — On je ozbiljan i tačan čovik, neće pristat da ga uvuku u prljave poslove. Izr. ~ ko mokro puće! 'smušen'.

ozbiljno pril. 'na ozbiijan način, bez primese šale, stvarno; strogo'. — Za dicu je dosta da baćo ozbiljno pogledaje i već se stišaje. ozdo(l) pril. 'odozdo'. — Ozdo ćepe, ozgor dika jebe (u pesmi). ozdravit -im svr. 'postati zdrav, preboleti'. — Još koji dan pa ću i ja valdar ozdravit. ozelenčav -a -o 'nepotpuo zreo'. — Mislio sam da sutra kosimo ječam, al još je ozelenčav, pa ćemo pričekat dvatri dana. ozelenit ozeleni svr. pokriti (se) zelenilom'. — Sve je drveće ozelenilo. ozepst ozebem svr. 'dobiti nazeb, nahladiti se'. — Ne dajte dici da istrčavaje bosi na snig, mogu ozepst. Izr. čekat (koga, što) ko ozebo sunce 'očekivati (nekoga, nešto) kao spas'. ozgor pril. 'odozgo'. — Šaljem ti jednu kotarcu voća, doli su jabuke, a ozgor žute zerdelije. oziđat oziđam svr. 'obzidati, opkoliti zidom'. — Juče smo oziđali bunar cigljom, sad se neće više odronjavat. oziđivat -iđlvam nesvr. prema oziđat. ozimi -a -o 'usev koji se seje u jesen, pred zimu'. — Vrime nam baš nije išlo na ruku, al mi smo i ozimi ječam posijali. ozimit ozimi svr. 'zahladneti'. — Kuružnu triba što prija svest i sadit u badnjeve, dok ozimi nećemo moć uć s kolima u oranje. ozlida ž 'povreda tela, rana'. ~ ozlida nije velika, al je triba ličit da ne bidne veća nevolja. ozlidit ozlidim svr. 'naneti ozledu, povrediti'. — Teški su armari, pazite da ne ozlidite ruke jel noge. ozliđivat (se) -iđivam (se) nesvr. prema ozlidit (se). ozlobit ozlobim svr. 'ozlojediti, naljutiti'. — Ako ne možeš pomoć.ne triba drugog ni ozlobit. oznojit oznojim svr. 'učiniti da se neko ili nešto oznoji'. — Samo ti rukovetaj kako ja kosim, pa ćemo vidit ko će koga oznojit?! ~ se 1. 'obliti se znojem, postati znojav'. — Oznojio sam se da sve teče voda s mene. 2. 'zamagliti se, orositi se (čaša, prozorsko okno)'. — Mare, uzmi jednu mekanu krpu i otari pendžere napolju je zima, pa su se toliko oznoj'ile da se ništa ne vidi. ozovnit se ozovnem se svr. 'odazvati se'. – Zašto se ne ozovneš kad te toliko dugo već vičem?! ožalit -im svr. 'oplakati umrlog na grobu ili na odru'. — Žena ga je saranila i ožalila. ožderan(i)ca ž 'nepopravljiva pijanica'. — Dada je ožderan(i)ca kad nikad nije trizan. ožderat se ožderem se svr. 'napiti se, opiti se'. — Ne volim š njim ni u svatove ić, uvik se oždere, p onda još i baljezga. oždribit (se) oždribi (se) svr. 'doneti na svet ždrebe (o kobili)'. — Jutros je vranica oždribila lipo ždribence. oždrit se oždrem se svr. v. ožderat se. ožeć ožežem/ožegnem svr. 1. 'opeći, opaliti'-— Što me ožegla koprna, sva mi je noga pocrvenila. 2. udariti, raspaliti'. — Ožego sam i j'a njega da će me zapantit. ~ se 'opeći se, opaliti se'. ožednit ožednim svr. 'postati žedan'. —: Na takoj žegi mora čovik i ožednit. oženit (se) oženim (se) svr. 'sklopiti brak, stupiti u brak'. — Nisam ja tio, al oženili su me moji. ožiljak ožiljka m 'trag na koži od zarasle rane'. — Osto mu je velik ožiljak od kandžije, kojom ga je još u mladosti stariji brat ošinio po licu. oživit oživim svr. 'učiniti da se neko ili nešto probudi, da se prene iz mrtvila'. — Stari je i bolešljiv, pa najviše sidi i ćuti, jedlno oživi kad čuje da mu ćer dolazi u goste. ožujak -ujka m 'treći mesec u godini, mart'. ožujski -a -o 'koji se odnosi na ožujak, martovski'. — Izr. Bolje da te majka bije neg ožujsko sunce grije! ožuljat -am svr. 'žuljajući očistiti travu (u vinogradu, voćnjaku)'. — Naoštrio sam žuljače, sutra ćemo ožuljat vinograd. ožvalavit -im svr. 'postati žvalav, dobiti žvale'. — O, ivice, ala si ožvalavio, izgledaš ko lašče. ožvalit -im svr. v. ožvalavit. — Nemoj za njlm pit vodu, ožvalićeš.

P
pabirak -irka m 'plod koji zaostane posle žetve, berbe'. — Sav sam vinograd prokrstario ni jedan pabirak nisam našo. pabirčenje s gl. im od pabirčit. — I u pabirčenju se nađe po koji sladak grozd. pabirčit -im nesvr. 1. 'skupljati u već obranom vinogradu ili voćnjaku retko izostalo grožđe ili voće'. — Joso pabirči grožđe u vinogradu. 2. 'sakupljati pomalo s raznih strana'. — Mlad jeste, al on pametno pabirči znanje od stariji. pabušina ž 'potrbušina, slabina'. — Daj mi meso ispod pabušine 'ispod rebara'. pac paca m 'slana voda u koju se stavlja meso, salamura'. ~ oderali smo zeca i metnili ga u pac, pa će sutra bit zečijeg paprikaša. packa ž 1. 'udarac šibom po dlanu'. — Tuna je danas dobio dvi packe, nije znao račun. 2. sama šiba ili nešto slično čime se daje udarac'. '— Ne znam di je naš učitelj našo niku packu od dračove žile, strašno peče dlan kad š njom opali. pacolovka ž 'naprava za lovljenje pacova'. pacov m zool. štakor Rauus rauus: ~ mrki Mus rauus'. pacovčić m dem. od pacov. pača ž pl. t. 'pihtije'. — Jedva čekam da Božić dođe, pa da se naidem pača i kolača. pačat se -am se nesvr. 1. 'mešati se u tuđe poslove, odnose'. — Dobro bi bilo, nane, da se vi ne pačate u naše poslove. 2. 'početak smrzavanja piktije'. — Gledo sam pladnjove u koje je razlila skuvano meso i čorbu, počelo se već pačat. pače -eta s 'mladunče patke'. — Juče sam na peci kupila deset pačića. pačiji -a -e 'koji se odnosi na patke': ~ meso. pačist -a -o samo u izrazu: pačista nedilja 'druga nedelja (sedmica) uskršnjeg posta koja dolazi iza "čiste" nedelje'. pačkat se -am se nesvr. 'brčkati se, prskati se u vodi'. — Dico, oma da ste izašli iz te bare i da se niste više pačkali. paćenica ž 'ženska osoba paćenik, mučenica'. paćenik m 'onaj koji podnosi ili je u životu podneo mnogo patnji, mučenik'. — Godinama boluje i niko da mu pomogne, posto je pravi paćenik. paćenje s gl. im. od patiti (se). — Didinom paćenju je došo kraj, umrli su. padanje s gl. im. od padat. — Kiša, pa kiša ~ dokleg će već ovo padanje. padat -am nesvr. prema past. — Tako sam ga istukla ko kera, neće mu više padat na pamet da krade jabuke iz tuđeg vinograda. v. do ~ (se), is ~, na ~, o ~, ot ~, po ~, pot ~, pri ~, ras ~ (se), u ~, za ~. padavica ž 'epilepsija'. — Kad ga napadne padavica ništa ne zna za sebe. padavičar -ara m 'onaj koji pati od padavice, epileptičar'. — To je tako nesrićna obitelj, imadu jednog sina padavičara. padavičarka ž 'ona koja boluje od padavice'. — Ćer njim je padavičarka, a ni nije baš sasvim kako triba. padavičarov -a -o 'koji pripada padavičaru'. padavine -ina ž mn. 'oborine'. — Ove godine slabo bilo padavina, nije bilo ni kiše ni sniga. padež m 'pad'. — Kaki je to padež bio, kad mu je Joso podmetnio nogu, privrnio se ko bundeva. pa(h)uljica ž 1. 'meko, nežno perje na telu ptica, paperje'. 2. 'kristali snega'. — Ako vake krupne pa(h)uljice budu padale, friško će bit sniga do kolina. paja ž 'štofani materijal (za ženske suknje i haljine)'. — Sašili smo Luci jednu suknju od paje. pajalica ž 'metla od kunine (vlat od trske), koja služi za čišćenje zidova od prašine'. — Kate, uzmi pajalicu i opaj'aj zidove u sobi dok ja ne dođem kući. pajanta ž 'poprečna gredica spajalica rogova (nakrovu),spojnica'. — Sutraćemo izminit dvi pajante na rogovima krova na salašu. pajantica ž dem. od pajanta. pajat -am nesv. 'skidati prašinu sa zidova (metlom kunine)'. — Nane, zašto baš j'a uvik moram pajat sve sobe sama?! pajica ž 'tanki štofani materijal'.

pajtaš -aša 'drug, istomišljenik, drugar, ortak'. — Iđe Marko i njegov pajtaš Grgo. pajtaški -a -o 'koji se odnosi na pajtaše': ~ poso. pajtaški pril. 'na način pajtaša, kao pajtaš'. — Oni ne samo da su pravi drugovi, nego čak i pajtaški misle. pak m 'paket (sa hranom)'. — Poslali smo Lazi, našem katani, velik pak od pet kila. pak 'pa neka, pa'. — Sutra će svi ić na vašar u varoš, a ti ćeš, Ivane, ostat na salašu. — Pak, meni se baš ni ne iđe. pakla ž 'kutija (cigareta ili šibice sa deset kutijica), paketić'. — Kad već ideš u dućan, kupi i meni jednu paklu duvana. paklica ž dem. od pakla. pako vezn. 'pak'. — Ja ću, pako, sam otić njemu kad on neće na moj salaš da dođe. pako -kla m 'pakao, mesto gde duše grešnika trpe večne muke'. Izr. Vruće ko u paklu! pakosan -sna -sno 'koji ima pakosti u sebi, koji čini pakosti'. — Vridna jeste, al je podosta i pakosna cura. pakosno pril. 'na pakostan način, zlobno'. pakostit -im nesvr. 'činiti pakosti kome'. — Ako mu ne možeš pomoć, nemoj ni pakostit, bili ste tako dobri drugovi, pušti ga nek se sam snađe. pakovanje s 1. gl. im. od pakovat (se). 2. 'paket'. — Nanino pakovanje je uvik najveće. pakovat -kujem nesvr. 'slagati, vezati u svežanj ili paket, jedan ili više predmeta'. ~ se a. 'pripremat se za odlazak'. — Rano u zoru počo sam se pakovat, nisam mogo spavat od dragosti što ću putovat. b. 'odlaziti odakle protiv svoje volje'. — Kad ti nije dobro u našoj kući, pakuj se i traži sebi drugo misto. palac palca m 'kranji debeli prst na ruci i nozi': ručni ~, nožni ~. 2. 'stara mera za dužinu i širinu'. — Štranga je bila za svega dva palca kraća, al šta vridi, nismo je mogli uvuć u am kad nije dovaćala do ždripčanika. palačinta ž 'vrsta kolača od brašna, jaja i mleka, pečena na vreloj masti u tavi (u tankim listovima i punj'ena džemom, sirom ili orasima), palačinka'. palamuda ž 'biljka sa listovima koji imaju bodljikave, trnovite zupce ili dlake, bot. Cirsium'. — Sime nam baš nije bilo najčistije, kad toliko palamude ima u žitu. palamudit -im nesvr. 'govoriti gluposti, bulazniti'. — Kad on popije koju čašicu, onda samo palamudi i svima dosađiva. palanta ž 'rasad (cveća, povrća i sl.)'. — Danas ćemo rasadit palantu paprike. palantovat -tujem nesvr. 'saditi rasad biljaka'. — Juče smo palantovali ranu salatu. palčić -ića m dem. od palac. palčik/palčinjak m 'plod rogoza'. palica ž 1. 'štap sa svinutom drškom'. — Skloni mi se s puta, jel ću te sad s ovom palicom pošit. 2. 'drveni prut koji spaja jaram sa rudom'. — Izvuči palicu i skini j'aram, pa pušti volove da pasu. palit palim nesvr. 1. 'uništavati vatrom'. — Pale kuružnu na njivi. 2. 'izazivati gorenje radi grejanja, svetlosti i sl.'. — Stane, pali friško lampaš, ne vidim uć u sobu. 3. 'nanositi štetu vrućinom, peći, žeći (obično o sunčanim zracima)'. — Sunce toliko pali već danima, da će sve izgorit. 4. 'pucati iz vatrenog oružja'. — Ala lovci pale is pušaka, čak se vamo čuje. 5. 'pušiti'. — Nemoj mi davat duvan, neću da palim. ~ se 'pojavljivati ispuštajući svetlost, počinjati sijati'. — Si'ćam se da je mrak počo da se spušta, jel su se palili prvi lampaši. palora ž 'dečiji ritualni pozdrav starijima (mala deca na otvorenom dlanu prave križalicu ~ prekriže dlan, udare svojim dlanom o dlan onoga koga pozdravljaju, izgovarajući reči': križalicebogalicepukac i zatim ljube ruku)'. Izr. Bit na palori 'naći se pod udarom neke kritike'; dobit na paloru 'na gotovo, bez rada, na dlanu'. paljužanje s gl. im. od paljužat. — Čim bidne gotovo paljužanje, ja ću raspravljat svinče. paljužat -am nesvr. 1. 'šuriti, skidati čekinje sa zaklane svinje'. 2. 'opelješiti (v.)'. — Joso je danas prido svinje i sio da se karta sa one dvi bitange, sad ga oni paljužaje dok mu sve ne odnesu. pamet ž 1. 'razum, um'. — Da imaš mrvu pameti, ne bi tako divanio. 2. 'prirodna sposobnost, nadarenost'. Izr. bit na pameti 'misliti na što'; bit kokošje pameti; čovik kratke pameti 'umno ograničen'; palo mu je na — 'setio se čega'; dugačka kosa kratka ~ razg. (ir.) 'žene rasuđuju površno'; poremetit pameću 'poludeti'; ne bit pri čistoj pameti 'biti lud'; ne izlazi mi iz pameti 'neprestano mislim na što'; imat više sriće neg pameti 'uspeh je nastao sticajem okolnosti a ne prema sposobnostima'; nije mi ni na kraj pameti 'ni pomisliti o čemu'; pomutit, zavrtit kome ~ 'zaludeti, zavesti koga'; piće mu popilo ~ 'od pića postao nesposoban'; solit kome ~ 'nametati kome svoje mišljenje'; ~ u glavu 'saberi se'; vrana mu je ~ popila 'ne misli normalno'; pameti ni za krajcaru 'lud'. pametan -tna -tno 1. 'razborit, mudar'. — Pametna je to glava, triba uradit kako on kaže. 2. 'poslušan'. — Ajde, Vranje, budi pametan kad ti dida kažu, poslušaj ga. 3. 'mudra reč'. — Pustite Josu da nam i on kaže koju pametnu, pa ćemo se onda

dogovorit. pametno pril. 'na pametan način, mudro'. — Znam da je on pametno mislio, al šta vridi kad drugi neće tako. pamprc m 'mali čovek (kepec)'. — Valdar se nećeš udat za tog pamprca?! pamtivik m samo u izrazu: od pamtivika. 'odvajkada, oduvek'. pamučak -čka m 'tanak pamučni konac za vezenje'. panćenje s gl. im. od pantit. — Slabo mu je panćenje, pa zato ne vraća dug. pandrknit -em svr. 'odapeti (podr.)'. — Nadigo se ko pućak, ko da neće i on jednog dana pandrknit i, bio pa ga nema. pandur -ura m 1. 'seoski čuvar reda'. — Panduri su za nered znali i batinat, zato su i(h) se svi bojali. 2. 'policajac (fig.)'. — Nije znao šta će, svaki mu je poso smrdio, pa očo za pandura, i sad još izigrava vlast. pandurčina m v. pandurina. panduretina m v. pandurina. pandurina m augm. i pogrd. od pandur. pandurov -a -o 'koji pripada panduru'. pandurski pril. 'na način pandura, kao pandur'. pandurski -a -o 'koji se odnosi na pandura': ~ služba, ~ soba. panek part. 'ako, neka'. — Svi će dobit po dva šećera, samo ti nećeš, jel si rđava. Panek, meni ni ne triba. pankljika ž 'uska traka od tkanine koja se koristi kao ukras, pantljika'. — Na svaku kiku sveži po jednu pankljiku. panta ž 1. 'um, razum, pamet'. — Bio je i načitan, al je imo pantu da nije bilo takog čovika uokolo. 2. v. pajanta. — Dodaj mi tu gvozdenu pantu. pantalone ž mn. 'donji deo muškog odela, hlače'. — Kate, donesi mi one pantalone od cajga. pantalon(i)ce -ica ž mn. dem. od pantalone. pantit -im nesvr. 'držati u pameti, sećati se'. — Pantim te ja još dok si curica bila. Izr. Pantićeš ti tvog Boga! 'pretnja povređenog'; ~ (za) sebe 'sećati se svoga života'; — Taj ožiljak nosim na vratu otkad sebe pantim; panti pa vrati 'ne zaboravi obavezu vraćanja'. pantivik m v. pamtivik. pantljika ž v. pankljika. — Kupila sam ti, Mande, lipu crvenu pantljiku u kosu. panj panja m 'deo drveta koji ostane na korenu kad se stablo pretesteri, sruši, prelomi'. Izr. Vući ~ 'o karnevalu, momci koji su bili po redu da se žene, a nisu se oženili, vuku panj' kroz selo'; uništit do panja 'sasvim uništiti'; stari ~ kad se zapali 'star čovek kad se zaljubi'. panjić -ića m dem. od panj. panjkat -am nesvr. 'ogovarati, blatiti, klevetati'. — Mać(u)va me panjka prid mojim momkom. ~ se uz povr. 'jedan drugog klevetati, ogovarati'. — Danas se panjkaje, a siltra će zajedno u mijanu. paočit -im nesvr. 'učvrstiti naplatke i paoke, okovati točak'. — Odnećemo kovaču dva točka da i(h) paoći. paok paokovi m 'deo točka koji spaja naplatak s glavčinom'. — Tribaće dat na paočenje desni stražnji točak u kolima, niki paokovi se klamaje, samo što ne ispadnu. paor m 'seljak'. — Paorima zavide na bilom kruvu, al ne zavide na crnim noktima. paorija ž mn. 'seljaštvo, seljaci'. — Čim je vašar, sva se paorija okupi. paorkinja ž 'seljanka'. — Jedna nam je cura paorkinja, a druga je šnajderka. paorski -a -o 'koji pripada paorima'. — evo, vako je namišćena prava paorska soba. paorski pril. 'na paorski način'. — Ja sam paor i paorski divanim. papa m 'poglavar rimokatoličke crkve'. papa ž 'dečje jelo, hrana'. — Daj malom pape da ne plače. papak papka m 'rožnata navlaka koja pokriva krajeve prstiju u nekih sisara (goveda, ovce, koze, svinje)'. Izr. otegnit papke 'umreti (vulg.)'.

papar -pra m 'biber, bot. Piper nigrum'. papat -am nesvr. 'jesti (deč.)'. — Oće papat mala beba? papčić m dem. od papak. papčit -im nesvr. 'grabiti (za sebe), biti sebičan'. — Nije Vranje gledo ni na rođenu braću, digod je mogo on je papčio za sebe, a drugom šta dotekne. paperje s mn. 'meko i nežno perje na telu ptica, mašak'. — Ja sam mojoj ćeri već spremila uzgljance za udaju. papica ž dem. od papa (hrana). papicanje s (deč.) gl. im. od papicat. — Kad je papicanje na redu, onda se sve sigračke ostavljaje na stranu. papicat -am nesvr. (deč.) dem. od papat. papin -a -o 'koji pripada papi'. ~ štap. papit -im nesvr. (deč.) v. papat. papren -a -o 1. 'začinjen paprom ili paprikom, zapapren'. — Volim papren paprikaš, a i dobar špricer posli tog. 2. 'vrlo skup'. — Kupili smo ćeri svilu, al smo, borme, platili paprenu cinu. paprenjača ž 'posudica (okrugla, od drveta) u kojoj se drži sitna mlevena paprika'. — Dodaj mi paprenjaču, znaš da ja solim i paprim slaninu. papričica/papričica ž dem. od paprika. paprika ž bot. 'vrtna biljka Capsicum annum': sitna —, zelena —, crvena ~, kisela ~. Izr. crven ko ~ 'vrlo crven': bisan ko ~ 'koji se brzo rasrdi, plane'. paprikaš -aša m 'jelo od mesa iseckanog na komadiće, u soku kuvano i začinjeno paprikom'. pileći ~, svinjski —, teleći ~. Izr. napravit od koga paprikaš 'raskomadati koga'. paprikaški -a -o 'koji se odnosi na paprikaš'. — Volim i paprikaški miris. paprikica/paprikica ž dem. od paprika. paprit -im nesvr. 'začinjavati jelo biberom ili paprikom'. — Moj pokojni dida su svako ilo paprili. papuča ž 1. 'vrsta lake obuće koja se najčešće nosi samo u kući': muške papuče, ženske papuče, papuče od kože, svilene papuče, papuče na visoke pete, rađene papuče. 2. 'gvozdena kočnica koja se podmeće pod kolski točak'. papučar -ara m 1. 'zanatlija koji izrađuje papuče'. 2. 'muž koji je pod "papučom svoje žene" (ir.)'. — išo bi on, al ne smi od svoje žene, znaš kako je to kod papučara. papučarka ž 'žena proizvođač papuča'. papučarov -a -o 'koji pripada papučaru'. ~ šilo. papučarski -a -o 'koji pripada papučaru'. ~ zanat. papučica ž dem. od papuča. papučić m 'papučar (2.)'. papula ž 'kuvani i gnječeni pasulj'. — Volim papulu al nisam protiv komada kuvane šunke uz papulu. par (parovi) m 1. 'dva predmeta, koji zajedno čine jednu celinu': ~ klompa, ~ čizama'. — Iđe zima, pa sam moro kupit tri para cipela; svi troje dice i'đu u škulu, pa njim triba obuća. 2. 'dve osobe povezane nečim zajedničkim; dvoje (muška i ženska osoba)'. — Baš su lip par Joso i Anka. 3. 'dve istorodne životinje'. ~ jaganjaca, ~ pilića. 4. 'dve istorodne životinje različitog pola (mužjak i ženka)'. — Sicaš se da mi je lani komšija poklonio par golubova, a da vidiš koliko i već i'mam izleženo. 5. 'onaj koji je kome po kakvoj osobini jednak'. — Meni je svedno s kim ćeš se ti družit, al mislim ti i Naco niste par, ti velik a on do pojasa, pa vas je smišno gledat kad iđete zajedno; — Nema mu para. 6. 'mala količina čega, nekoliko'. — Šta samuzo, samo par kolača, a vi me ružite da ću sve izist. par 'čas, trenutak; samo u izrazima: u jedan ~ 'odjednom'. — U jedan ~ učinilo mi se da je štogod puklo; u taj ~ 'tada, za tu priliku'. — U taj ~ nismo znali koliko će i doć, pa se zato nismo dobro spremili. para ž 1. 'gasovito stanje u koje prelazi tečnost pri isparavanju'. — Skini tu vodu sa šporelja, ne vidiš da toliko vreje da nam je puna soba pare. 2. 'dah, disanje'. — Olakšaj, sinko, malo korake, majki je nestalo pare, ne možem ja tako žurit. 3. 'novčana jedinica ravna stotom delu dinara'. para ž 'crta, linija'. — Cekajte da povučem paru otkaleg ćemo skakat. parač -ača m 'šiljak za paranje kukuruza (pri ručnom mrvljenju)'. — S paračom se načne jedan red zrna na klipu kuruza. parača ž 'poljoprivredno oruđe (prvobitno, gvozdeni klinovi u drvenom okviru, a zatim sve od gvožđa, služi za paranje

zakržljalog travnjaka i grudvaste njive), drljača. parada ž 1. 'vojnička svečana smotra'. 2. 'svečana povorka, proslava, svečanost'. Izr. Čija vlada tog i parada! paradajz m v. paradička. — Sabrala sam sav zrio paradajz, sutra ćemo ga skuvat. paradan -dna, -dno 'koji je određen za svečane prigode: ~ amovi; ~ konji'. paradoš paradoš m 'kočijaš (koji tera samo paradne konje i kola)'. — Paradeš ima i svoje paradeško ruvo. paradeški -a -o 'koji pripada paradešu: ~ konj, ~ kola'. paradeški pril. 'na paradeški način'. — On, ne samo da je dobar kočijaš u paradi, već tako i iđe paradeški. paradička ž 'paradajz'. — Nakuvali smo pedeset boca paradičke. paradirat -adiram nesvr. 'ići paradnim korakom, jahati, voziti se, sudelovati u paradi, praviti paradu'. — Većma je volio da paradira na konju nego kruva ist. paradno pril. 'svečano, kao u paradi'. paraklaisat -šem nesvr. 'zbog nesposobnosti kvariti, promašiti u izradi'. — Neću više nosit mojoj staroj sabovki da mi šije ruvo, ona samo pripovida i na kraju paraklaiše i upropasti materijal. paramparčad ž zb. im. od paramparče. — Ispo mi je tanjir i razbio se u paramparčad. paramparče/paramparče -eta s 'komadić čega (obično razbijen)'. — Pokidala je pismo u paramparče. paran -rna -rno 'koji pripada paru'. — Tvoj i moj konj su dobra parna viiča, tribalo bi da jel ti kupiš mog, jel da ja kupim tvog. parasnički -a, -o 'seljački': ~ kola; ~ soba; ~ peć 'napravljena u dvorištu, poljska peć, isključivo služi za pečenje hleba, pogače i dr. dok traje toplo vreme (da se ne bi grejale peći u stanu)'. parasnički pril. 'na parasnički način'. — Divani ti meni lipo parasnički da te možem razumit šta kažeš. parasnik m 'seljak'. — Dok je nas parasmka, nema gladi u narodu. parat param nesvr. 'razdvajati po šavu ono što je ušiveno'. — Volim šit, al ne volim kad triba parat. 2. 'rezati telo mrtvaca, vršiti obdukciju'. — Danas je umro naš dida, al nisu ga dali iznet iz špitalja, paraće ga da vide od čega je umro. 3. '(obično s dopunom: grudi, srce, dušu) pričinjavati oštar bol'. — Još i sad mi se srce para kad se sitim kako mi je dite na rukama izdanilo. 4. 'vukući paraču ravnati pooranu zemlju'. — Stipan neka ore, a ti, Vranje, upregni konje u paraču, pa oma za njim paraj. 5. 'drvenim šiljkom skidati red kukuruza (pripremati za ručno krunjenjemrvljenje)'. — ~ kuruze. Izr. Para mi uši! 'zvuči oštro, neugodno za uho'. parica ž dem. od para. — Liza i Marko su bili štedljivi domaćini, pazilisu na svaku paricu. parit -im nesvr. 'polivati vrelom vodom zaklanu životinju da se lakše skida dlaka ili perje'. 2. 'podvrgavati delovanju pare radi čišćenja, uništavanja zaraznih klica'. — Za vrime onog rata često smo parili košulje i gaće, al nikad se nismo mogli otarasit ušivi. 3. 'grejati parom, vrelom vodom radi lečenja'. — Dida su nazebli, pa su parili noge i pili vruće vino. Izr. ~ oči 'uživati gledajući'. ~ se 'biti izložen jakoj toploti, podnositi vrućinu, znoijti se'. parit parim nesvr. 'sastavljati u par radi zajedničkog rada'. — Izr. Parim s parom, dok ne uparim. ~ se 'spajati se (o mužjaku i ženki) radi oplođenja'. — Još nikad nisam vidio kako se laste pare. parket -eta m 'pamučna tkanina s dlačicama s jedne strane, parhet'. Izr. igra teta brez parketa 'podvikuje se u svadbi'. parketski -a -o 'koji je od parheta'. — Starije žene su i spavale u parketskim suknjama. parlog m 'zakorovljeno zemljište, zarastao vinograd'. — Otkako se propijo, sav mu je vinograd očo u parlog. parni -a -o 1. 'koji se pokreće delovanjem pare'. — Stojo sam blizo i kad je mašina naišla, parni kazan je ispuštio paru, svu mi je ruku opario. 2. 'koji su u par'. — Parnim danima pridajemo mliko. parnjača ž 1. 'parni mlin'. — Mlili smo na suvači pa u vodenici, a sad stigla je i parnjača. 2. 'lokomotiva i lokomobil (za vršalicu) koje se pokreću parom'. parnjak -aka m 1. 'vršnjak'. — Znam ga kako ga ne bi znala, bio je parnjak mom mlađem sinu. 2. 'onaj koji radi s kim u paru'. — Izr. Dva loša ubiše Miloša! 'u paru smo jači'. paroščić m dem. od parožak. paroške -aka ž mn. 'vile sa dva šiljka'. parožak -oška m 'jedan od šiljaka na vilama'. — Za bacanje snoplja na kola i na kamaru najbolje su drvene vile s tri paroška. partaja ž 1. 'politička organizacija, partija'. 2. 'manja grupa ljudi povezana istim zadatkom'. — Vidi se da ste vi složna partaja, radite da ne mož bolje.

partekla ž 'salvetica, od tekstila, kože (vezana detetu oko vrata)'. — Sveži maloj parteklu p onda je rani. parteklica ž dem. od partekla. partija ž 'osoba sa odgovarajućim osobinama za stupanje u brak s osobom suprotnog pola'. — Kažem ja njemu da je Đula dobra partija, a on se zagledo u onu Klaru Kuclalovu. partovat -ujem nesvr. 'podržavati, povlađivati'. — Bio sam ciguran da ćeš ti njega partovat, kad ti se dopada njegova sestra. pas m 1. 'pašnjak, livada'. — Otiraj krave u drugu dolju, tamo je dobar pas. 2. 'najuži deo čovečjeg tela iznad kukova, pojas'. — Jedno vrime su se cure zdravo stezale u pasu, da bi bile što vitkije. pasirat pasiram nesvr. 1. 'odgovarati meri, dolikovati'. — Kad bi mi dao taj šešir, meni bolje pasira, a tebi padne na uši. 2. 'pritiskanjem kroz sito odvojiti sok iz ploda (voće, povrće)'. — Ja uvik prvo pasiram paradičku, p onda je kuvam. pasmo ž 'smotak vune'. — Kata je držala, a Teza je brojila niti i vezivala u pasmo. pasom pril. 'pasući'. — Lozija je krenio s kravama pasom oma ispod avlije i u podne se spuštio na drugi do. pasoš m 'isprava o dokazu vlasništva na stoci'. pasošamica ž 'kancelarija gde se izdaju pasoši'. paspulirat -uliram nesvr. 'opšivati gajtanom druge boje'. — Dala sam kumašnu pregaču da se paspulira zlatnim gajtanom. past padnem i panem svr. 1. 'biti povučen sa višeg položaja na niži sopstvenom težinom, svaliti se (na zemlju)'. — Čim padne kiša, trava će ozelenit. — Šta si ostavio kabo prid vrata, mogo sam da padnem priko njeg. 2. 'spustiti se gubeći snagu'. — Toliko mi je bio težak džak da su mi ruke prosto pale kad sam džak ostavio; Od umora uveče kad je lego na krevet, glava mu je skoro pala na uzgljancu. 3. 'rasprostreti se po zemlji (o svetlosti, mraku i sl.)'. — Zadivanili smo se pa nismo ni opazili da je noć pala. 4. 'poginuti (obično u borbi, na bojnom polju)'. ~ obadva sina su nam pala u ratu. 5. 'sniziti se (o ceni)'. — Danas je na peci pala cina debelim svinjama. 6. 'desiti se'. — U to vrime je palo i rođenje trećeg diteta. 7. 'biti kriv zbog čega'. — Ako se čuje da si i ti bio tamo, mož i na tebe past krivica. 8. u predloškim izrazima: ~ u nesvist, 'onesvestiti se'; ~ u ropstvo 'biti zarobljen'; ~ u zaborav 'zaboraviti'; ~ u vatru 'oduševiti se; razbesneti se'; Izr. ko da je s badnja pao 'ni o čemu pojma nema'; nece mu ~ ni dlaka s glave 'bezbedan'; nije valdar s kruške pao 'da se čudi nad nečim jasnim'; pao mu mrak na oči 'izbezumio se'; pala mu sikira u med 'stigla ga sreća'; pao mu kamen sa srca 'oslobodio se teške brige'; ~ na čija leđa 'živeti na čiji račun'; ~ na niske grane 'srozati se moralno i materijalno'; ~ na pamet, ~ na um 'setiti se'; ~ pod sud 'odgovarati pred sudom'; ~ šaka, ~ u ruke 'doći u čiju vlast'; ~ s nogu 'umoriti se od trčkaranja'; ~u oči 'privući pažnju'; ~ u postelju 'razboleti se'; ~ u rič kome 'prekinuti koga u govoru'; stani pani 'odlučan čas'; palo slime na time 'preuzeti odgovornost'; ~ s konja na magarca 'izgubiti poziciju'; v. is ~, na ~, napo ~, o ~, ot ~, po ~, pot ~, pri ~ (se), pro —, ras ~ (se), s ~, spo —, u ~, za —. past/pasit pase nesvr. 'nalaziti se na paši (o stoci)'. — Dok se ti ode sigraš, krava ti pase cviće. ~ se pase se 'pariti se (kobila)'. — Naša se kobila pase, moraćemo je vodit pod ždripca. pastorče -eta s 1. dem. od pastorak i od pastorka. 2. 'onaj kojemu se ne posvećuje mnogo pažnje'. — Sva su dica dobila po jabuku, samo ti je komšinca ispala pastorče, jedino njoj nisi đala. pastorak -orka m 'sin iz pređašnjeg braka bračnom drugu iz novog braka, svome očuhu ili maćehi'. pustorka ž 'kći iz pređašnjeg braka bračnom drugu iz novog braka'. paša ž 1. 'pasenje, napasanje'. — Ovog prolića ćemo čele odnet na pašu u onu veliku dračovu šumu. 2. 'pašnjak'. — Slaba nam je paša, nije bilo zimus sniga, a ni s prolića kiše. paša m 'titula visokih vojnih i civilnih dostojanstvenika u osmanlijskom carstvu; osoba koja nosi takvu titulu'. — Ne znam oće I to doteć, al Mukija živi ko paša. pašnjak/pašnjak -aka m 'mesto gde stoka pase'. — Komšija, tebi izgleda nije dosta tvog pašnjaka, kad puštaš marvu i na moju livadu. paštrit se -im se nesvr. 1. 'žuriti se'. — Moram se paštrit da za vida stignem u varoš. 2. 'nastojati, truditi se'. — Paštri se ti na učenju, pa ćete i učitelj većma volit. patak patka m 1. 'zool. mužjak patke Anas mas'. 2. 'čovek koji se gega pri hodu (fig.)'. patalija ž 'nered, gužva'. — Moždar bi taj balo i veću patallju pravio da nije bila viz(i)-tacija na pragu. pateka ž 'apoteka'. — Kad pođeš u pateku, kupi i praška od glave. patekar -ara m 'apotekar'. patekarica ž 'apotekarica'. — Naša patekarica je rodom iz Sombora. patit -im nesvr. 1. 'trpeti jak fizički bol, mučiti se'. — Moja žena već dvadeset godina pati od glavobolje. 2. 'osećati moralni, duševni bol'. — Patio je od ljubomore i ona ga je u grob otirala. 3. 'trpeti zbog oskudice'. — Patio je jel je bio i ladan i gladan. ~ se 'biti izložen patnjama, mučiti se'. — Patila se ona više od deset godina sa pijanim čovikom i bolesnim svekrom. patka ž zool. 'plovka Anas'. Izr. divija ~ zool. Anas platyrhynchos; domaća ~ zool. Ana boscas domestica; iđe ko ~ 'gega se'.

patkast -a -o 'koji je nalik na patku, koji je kao patka'. — Kaži šta oćeš, al Pajo ima pravu patkastu glavu. patkica ž dem. od patka. patnja ž 'bol, muka (obično duševna)'. — Bolest je već odavno prošla, al patnja u duši ga je još uvik mučila. patoka ž 'pri pečenju rakije poslednja, slaba rakija'. patrona ž 'ćahura u kojoj je puščano tane ili sačma, s kapslom, napunjena barutom'. — Dao sam Marku novaca da mi kupi dvadeset patrona za moju lovačku pušku. paučina ž 'tanke niti koje nastaju od lepljivog soka koji pauk izlučuje i mreža od njih. — Ko će ga skinit, jedan veliki crni pauk visi na paučini oma iznad sobni vrata. pauk pauka (mn. paukovi) m zool. Arachnida. ~ otkud toliki paukovi ko da nismo sobu po godine pajali?! paukov -a -o 'koji pripada pauku': ~ otrov, ~ mriža. paun pauna (mn. paunovi) m zool. Pavo cristatus'. — Ne volim momka koji se oli ko da je paun. paunica ž 'paunova ženka'. — Lipa je Manda, pa još kad se obuče u svećano ruvo ni paunica joj nije ravna. paunov -a -o 'koji pripada paunu': ~ pero, ~ perje. pazit -im nesv. 1. 'pažljivo pratiti pogledom, biti usredsređen'. — Kad se vadi med, mora se pazit na čele, da se ne uznemire. 2. 'nadzirati, motriti'. — Majka su pazili na najmlađe unuče. Izr. Pazi (-te) 'molba, želja, zapovest da se pažljivo sluša, da dobro razmisli o onome što mu se govori', pazi ti njega, pazi ti nju! 'izraz čuđenja zbog čijeg postupka'. ~ se 1. 'čuvati se'. — Pazi se u tom tuđem svitu. 2. 'živeti u prijateljstvu'. — Mi se pazimo ko braća. 3. 'voleti se'. — Kaži mi, Đule, oće 1 se tvoja Liza skoro udat, znam da se Ivan i ona već odavno paze. Izr. paze se ko ker i mačka 'stalno su u svađi'; paze se al se ne zovu na disnotor. pazuvo s 'pazuho'. — Ozo dite pot pazuvo ko džačić; ima čir pot pazuvom. pceto s 1. 'pas'. — Čije je to malo crno pceto? 2. 'čovek koji izaziva prezir svojim postupcima'. — Ne daj ga Bože nikome, to je tako pceto od čovika! pcovač -ača m 'psovač' Čim zine, on štogod opcuje, pa su ga zato i zvali pcovač. pcovačica ž 'žena koja psuje'. — Jeste žensko al je pcovačica da joj para nema u tom. pcovačov -a -o 'koji pripada pcovaču'. — Pcovačov jezik je zdravo pogan. pcovat pcujem nesvr. 'psovati'. — Dida nisu trpili onog ko pcuje i oma su ga otirali sa salaša. pcovka ž 'psovka'. — Majka je uvik divanila: dico, čim čujete digod veliku pcovku, sklanjajte se otud. pec! (deč.) uzvik kojim se opominje dete da se može opeći. — Nemoj dirat rukom, to je pec! peca ž 'pijaca'. — Sutra ćemo nosit na pecu kola plive. Izr. žitna — 'pijaca gde se na određene dane kupuju i prodaju žitarice'; stočna — 'pijaca gde se kupuje i prodaje stoka'; zelena ~ 'pijaca gde se kupuje i prodaje voće i povrće'; mlična ~ 'pijaca gde se kupuje i prodaje mleko i mlečni proizvodi'. pecara ž 'zgrada u kojoj se peče rakija'. peckat -am nesvr. 'zadirkivati'. — Pere, okani se već tog derana, zašto ga furtom peckaš?! ~ se 'zadirkivati jedan drugoga'. pečen -a -o 1. 'trp. prid. od peć'. 2. 'iskusan, vešt'. — Njemu nema ravnog kovača, to je pečen majstor za sve što se od gvožđa kuje. Izr. ni pečen ni kuvan 'što može biti i ovako i onako'; pečen i kuvan 'biti s kime u najprisnjim odnosima'; pečen si ti 'gotov si, svršeno je s tobom'. pečenica ž 1. 'pečeno meso, pečenje'. — Nana su doneli na astal pečenicu od velike pućke. 2. 'meso (sveže ili sušeno) s obe strane svinjske kičme'. pečenka ž v. pečenica. — Gazdarice, dobra ti je pečenka. pečenje s v. pečenica (1.). peć peći ž 1. 'naprava od bubalja (v.) od pečene zemlje, kamena, metala ili dr. za grej'anje prostorija, za spremanje hrane za jelo': zemljana, glinena —; parasnička (v.) —; 2. 'količina onoga što za jedan put ispeče u jednoj peći'. — Za ris smo morali ispeć dvi peći kruva lzr. istrgnut is peći 'nedopečen'; taj je iz tušta. pećivi kruva io 'mnogo se potucao'. peć pečem (3. 1. mn. pefiu) nesvr. 1. 'pripremati hranu za jelo grejanjem na vatri, na ražnju ili u peći: ~ kruv, ~ meso, ~ pile'. 2. 'pripremat kakav napitak delovanjem vatre (kuvanjem, destilacijom i sl.): ~ rakiju'. 3. 'izlagati vatri kakvu materiju radi dobijanja njenih novih svojstava (čvrstoća i dr.): ~ ciglju'. 4. (samo 3. I.) 'paliti, žeći zracima (o suncu)'. — Ove jeseni je sunce peklo ko u srid lita. 5. 'delovanjem čega us'janog proizvoditi opekotine'. — Bio je tako velik pušač, da mu je cigaretla uvik pekla prste, al on je tio do kraja da je popuši. 6. 'biti nadražen, zahvaćen bolom'. — Soba je bila puna čeljadi, svi su pušili i na glas divanili, a ja sam tu učio i skoro plako jel mi je dim peko oči. 7. 'zadavati fizički bol (o rani i sl.).' — Svi su žurili, pa sam i ja držo korak š njima, a žulj me peko da bi mogo vikat od bola. 8. 'pričinjavati duševne, moralne patnje'. — U tom srcu, svašta sam mu kazala, pa i da je lopov, a posli me je ta rič zdravo pekla. Izr. Čekat pečene ševe iz neba 'da se dobije nešto bez rada i

truda'. ~ se 1. 'izvrgavati se delovanju vatre'. — Dva se praseta u peći peču. 2. 'izlagati se sunčanim zracima'. — Risari rano ustanu da bi se što manje po danu pekli na suncu. 3. 'gristi se'. — Nije njemu što sam nije očo, već se peče što je sina poslo. pećar -ara m 'izrađivač peći'. — Sve manje ima pećara koji znadu pravit prave parasničke peći. pećarski -a -o 'koji se odnosi na pećara': ~ zanat. pećica ž dem. od peć. pećka ž dem. od peć. — Grije nas naša pećka, malo ložimo a uvik nam je soba vruća. pećkica ž dem. od pećka. pedalj pedlja m 'stara dužinska mera, razmak između vrha palca i malog prsta na jednoj ruci'. — Zdravo si nagusto sadila, tu nema ni dva pedlja između kućlca. 2. 'mali neznatan deo prostora'. — Nema kod mene ni pedlja neobrađene zemlje. pegla ž 'naprava koja se zagjeva i kojom se glačaju tkanine'. — Kaže mi Anka da se više ne prodaju pegle na ugalj. peglat -am nesvr. 1. 'glačati peglom tkanine'. — Male uzgljance ćemo peglat, a čaršape ćemo roljat. 2. 'tući'. — Nemoj da te ja peglam. pekar m 'onaj čije je zanimanje da mesi i peče hleb'. pekara ž 'zgrada, prostorija u kojoj se mesi i peče hleb ili prodaje'. pekarka ž 1. 'pekareva žena'. 2. 'žena koja prodaje hleb'. pekarov -a -o 'koji pripada pekaru'. — Pekarova peć bolje peče od naši parasnički. pekarski -a -o 'koji se odnosi na pekare': ~ zanat, ~ lopata, ~ kruv. pekmez m 'slatka gusta kaša, masa koja se dobiva ukuvavanjem voća (sa šećerom ili bez njega)'. 2. 'čovek slabe volje, slabić, maza'. — Šta je, niko te nije ni dotako, a i da jeste, nisi valdar od pekmeza. pekmezit se -im se nesvr. 'otezati se, izvoljevati i sl.'. — Ajde, skoči i uradi što ti mater kaže, da se nisi već toliko pekmezila. pelcer m 'voćni kalem'. — Daj mi jedan pelcer s tvoje višnje. pelena ž 'kvadratni oblik platna u koji se umotava novorođenče'. — Izr. izać iz pelena 'postati odrastao'; bit u pelenama 'nezreo, nerazvijen (biti)'. pelenica ž dem. od pelena. pelin -ina 1. a. bot. 'biljka jakog mirisa i goricog ukusa, Artemisia absinthium, pelen'. 1. b. 'napitak koji se dobiva kuvanjem te biljke'. — Popi gutljaj dva pelina pa ćete proć bol u trbuvu. 2. 'goroina, j'ad, čemer'. — Ostala sam sama na svitu sa svojim pelinom u duši. peliž -iža m 'obod korita (na kojem se obično drži sapun)'. — Misliš da je to lako naslonit se na peliž i žuljat na pralju sa rukama u kortu cio dan. pelješit -im nesvr. 'lišavati koga čega (obično r.ovca, kartanjem u novac)'. — Pelješe ga, kad on ni ne zna s kim je tijo da se karta. pemzla ž v. penzla. pendžer m 'prozor'. — Otvori pendžere u ćistoj sobi. pendžeraš -aša m 1. 'okvir za prozore'. 2. 'zanatlija, radnik koji zastakljuje prozore'. —. To je pendžeraš, čim sokakom iđe i nudi opravke pendžera. — Izr. Srićan ko pendžeraš kad padne na leđa. pendžerica ž 'jednokrilni prozorčić'. — Pendžerica se mece tamo otkud se mož vidit avlija, koja se ne vidi kroz redovne pendžere. pentrat se -am se nesvr. 'penjati se, verati se (na nešto, nenormalnim putem)'. — iđi, otiraj dicu, pentraje se na kamaru, mogu past pa se ubit il slomit ruku jel nogu. penzla ž 'četkica, kičica'. — Baćo, jeste 1 kupili mi penzlu za škulu? penjat penjem nesvr. 'dizati koga ili što u visinu'. — Penjite i tog pijanog na kola pa da krećemo. ~ se 's većim ili manjim naporom ići s nižeg mesta na više, izlaziti'. — Dida su se i u osamdesetoj penjali po listvama na tavan. pepa ž 'neukusno skuvano i sve međusobno slepljeno jelo'. — Ovo nije paprikaš već prava pepa. pepeljat se -am se nesvr. 'posipati se pepelom (u rimokatoličkoj crkvi vernici se na dan "čiste srede" posipaju pepelom)'. — Samo stariji svit dolazi u cfkvu da se pepelja. peraći -a -e 'koji služi za pranje': ~ sapun. peraja ž 'organ za plivanje ribe'. 2. 'četka na dužem ili kraćem držalju (za krečenje zidova)'. — Moraćemo kupit novu peraju,

ova stara se sva olinjala kako sam mazala salaš krečom. 3. 'čekinje na leđima svinje'. — Ovi bili svinji su tako okrugli leđa, nemaje peraje ko oni domaći. perajica ž dem. od peraja; 'mala četka za krečenje'. — Ozmi perajicu i popravi krečom ćoše di peraja nije dovatila. perajište s 'držalje na kojem se nalazi četka za krečenje'. — Perajište je duže od dva metera, tribaće ga malo skratit. perce -eta (mn. percad) s dem. od pero. percent -a m 'procenat'. perec -eca 'pecivo savijeno u kolut'. — Ja samo gledam kako se malo dite zna smotat ko perec. perečnjak m 'jedna vrsta korenja od drveta (služi za izradu četakaribalica)'. per(i)na ž 'posteljina napunjena perjem, njome se pokriva ili stavlja kao ležaj'. — Izvadićemo pernu iz kreveta, iđu topliji dani pa će nam bit vrućina za spavanje. perjanica ž 'nakit od perja na kapi ili šeširu'. — Zadi i ti ovo veliko perce za šešir kad već iđeš u lov, da izgledaš ko pravi lovas sa perjanicom. perjaroš m 'austrougarski žandarm'. — Jutros su dva perjaroša otirali Lazu svezanog za konja. perjat -am nesvr. 'ići brzo, trčati, bežati'. — Kad Lazo počme perjat, niko ga ne mož stignit. perjav -a -o 'koji je uprljan perjem'. — Vidiš kako sam perjava, čitav dan smo čupali guske. perjavača ž 'unutrašnji deo navlake za jastuke'. perje s zb. im. od pero. Izr. kitit se perjem 'hvalisati se'. perlica ž 1. 'cvet od veštačkog materijala ili živog cveća (kite se svati njima)'. — Spremili smo perlice za đuvegiju i snašu i za sve goste u svatovima. 2. 'grdnja, prekor'. — Dobit ~ 'biti grđen'. pero s 1. 'rožnata cevčica koja prelazi u badrljicu s čijama, a raste iz kože ptica i pokriva im telo'. — Svako pero guske je korisno, od najvećeg do najsitnijeg paperja. 2. 'naprava kojom se udara u tamburu, trzalica (v.)'. — Kupio sam tri koštana pera za tamburicu. 3. 'čelična ili od drugog metala načinjena naprava kojom se piše mastilom'. — Ti samo umačeš u tintarnicu, a ništa ne pišeš. Izr. latit se pera 'početi pisati'. peronica ž 'kutija za pera'. — Čime si piso u škuli, kad si peronicu zaboravio ponet? peršin m bot. 'biljka iz porodice štitarki, Petroselinum hortense'. Izr. iđi u peršin 'dođavola'. pertla ž 'traka za vezivanje cipela'. — Pokidala mi se pertla. perunika ž bot. 'jedna vrsta cveća (sa ljubičastim, belim i crvenim smeđim bojama), Iris'. peruška ž 'vrh guščijeg krila ili svežnjić perja upotrebljen kao metlica kojom se čisti briše, paje, skida prašina, podmazuje'. — Peruškom očisti dasku od brašna. peruškat -am nesvr. 1. 'peruškom čistiti'. — Peruškam kotarcu od brašna. 2. 'tući (fig.)'. — Nisi ti njega nikad peruškala, zato je on taki rđav. peruškica ž dem. od peruška. perut ž i m 'ljuščice od izumrlih gomjih delova kože (posebno na glavi)'. — Češljo si se valdar kad i na ramenima imaš peruti. perutanje s gl. im. od perutat se. — Perutanje je nika bolest kože na glavi. perutat se -am se nesvr. 'postajati perutav'. — Ne znam već šta da radim, zdravo mi se koža na glavi peruta. perutav -a -o 'koji ima po sebi peruti'. — Moja kosa nije perutava. pervaz m 'naslon na klupi'. — Odmaknite malo klupu da pervaz ne žulja zid. peškir -Ira 'ručnik, ubrus'. peškirić m dem. od peškir. peškirčić m dem. oč peškir. pet neprom. prost. broj. lzr. ni ~ ni šest 'bez oklevanja, odmah'. peta ž 1. 'zadnji deo stopala'. — Boli me peta, kako ću ja trčat za tobom. 2. 'zadnji deo obuće, potpetica'. — Kako ti, Dančo, iđeš kad su ti obadve pete na čizmama krive?! 3. 'deo čarapa koji pokriva petu'. — Znam naštrikat čorape, al petu ne znam završit. Izr. bacit pod pete 'pogaziti, prezreti'; bit kome za petama 'stalno ga slediti'; podbrusit pete 'pobeći glavom bez obzira'; gori mu pod petama 'preti mu opasnost'; od glave do pete 'sav'; sašlo mu srce u pete 'vrlo se uplašio'. petak -aka m 1. 'bure od pet akova'. 2. 'konj od pet godina'.

petak -tka m 'peti dan posle nedelje'. Izr. crni ~ 'nesrećni dan'; veliki ~ 'strogi post uoči Uskrsa'; svecom i petkom 'neprestano'; od petka do subote 'vrlo kratko vreme'. peti -a -o 'redni broj prema glavnom broju pet'. — Nismo mi rodovi kad smo već peto kolino. Izr. ~ točak u kolima 'nešto sasvim suvišno, nepotrebno'. petica ž 1. 'broj pet'. 2. 'jedna od školskih ocena'. — Pisanka mu je puna petica. petica ž 1. dem. od peta. 2. 'donji deo kose'. petlja ž (g. mn. petlja i petalja) 1. 'zamka koja se pravi od niti pri pletenju'. — Tako se izvištila u štrikanju da ni ne gleda a friško pravi petlje. 2. 'od uzice, užeta i sl. načinjena veća ili manja očica kao kod pletenja za prihvatanje ili pričvršćavanje'. — Na kraju napravi petlju i natakni na kočić, pa će krava sama past okolo koliko je štranga dugačka. 3. 'ušica na haljini ili obući kroz koju se protura uzica'. — Moraš mi pomoć petlju svezat na rukavima. 4. 'obrubljeni prorez na jastucima i sl. kroz koju se zakopčavaju dugmad'. — Sašila sam nove uzgljance, još samo da napravim petlje i prišijem puca. Izr. bit jake petlje, imat petlju 'biti smeo, odvažan'; bit slabe petlje 'biti slabić, ići često mokriti'. petljat -am nesvr. 1. 'upletati, mešati u što'. — Radite kako znate, samo mene ne petljajte u tu vašu nevolju. 2. 'praviti spletke, spletkariti'. — Svi ste vi jednaki, furtom štogod petljate i smišljate podvale. 3. 'raditi nevešto'. — iđi vidi šta Tome, tamo petlja već čitav sat ga nema, a ja čekam da mi donese drva. 4. 'teško živeti, mučiti se'. — Kako smo podigli toliku dicu u siromaštvu? — Petljali smo i krparili kako smo znali i mogli. ~ se 1. 'mešati se, plesti se u što'. — iđi i nađi štogod sebi da radiš, nemoj se petljat u moj poso. 2. 'baviti se, zadržavati se'. — Malo štogod i ja razumim u tu mašinu, al neću da se petljam u to što nije moj zanat. 3. 'vrteti se, motati se'. — Dida, odvedite dicu u avliju, da se ne petljaje furtom tu oko nas. petni -a -o 'koji se odnosi na pete'. Izr. iz petni žila 'svom snagom'. petrolin -ina m 'petrolej'. — Nestalo nam je petrolina u lampašu. petrolinski -a -o 'koji se odnosi na petrolin'. ~ lampaš. Petrovo m crkv. 'praznik sv. Petra i Pavla, koji pada na početak leta, Petrovdan'. — Na Petrovo ćemo ić u varoš, biće vašar. petrovača ž 'jabuka, kruška koja sazreva o Petrovdanu'. pica ž 'ženski polni organ'. pića 'hrana za stoku, krma'. ~ imamo mi dosta piće za svu našu marvu makar i dugačka zima bila. piće s 'pijenje'. — Jel voda iz vašeg bunara za piće? 2. 'naročito pripremljena tečnost koja se pije': slatko —, žestoko —. — Svratićemo u mijanu na jedno piće, ja plaćam po rakiju. 3. 'svečanost u devojačkoj kući, kada je postignut sporazum o udaji, veridbi'. — Naša Marica se udaje za Stipicu, u subotu je bilo piće. Izr. odat se piću 'postati pijanac'; manit se pića 'prestati piti alkohol'; slab na piću 'lako se opiti'; jak na piću 'koji mnogo pije'; uvatilo ga piće '~nio se'; u piću učinit što 'u pijanom stanju'. piga ž 'mrlja na ljudskom telu, žućkaste i mrke boje (najčešće na licu)'. — Sve se na ditetu prominilo samo su pige ostale. pigav -a -o 'koji je posut pegama, pegav'. — Još i nos mu je pigav. pijacovina ž 'taksa za trgovanje na pjiaci, pijaćarina'. — Ako doneseš štogod na pecu, moraš platit pijacovinu. pijačni -čna -čno 'koji se odnosi na pijacu, tržišni'. — Petak i ponediijak su pijačni dani. pijan -a -o 1. 'koji se opio, napio'. — Nisam pio kad vam kažem, pijan sam od sage, otakali smo vino cio dan. 2. 'svojstven čoveku u napitom stanju'. — išo je pijan čas livo, čas desno pa je mislio da su kuće pijane, a ne on. Izr. drži se ko ~ plota 'slepo slediti kakvo mišljenje'; mrtav —, trišten ~, ~ ko zemlja, ko majka 'potpuno pijan'; pijanog i Bog čuva. pijanac -nca m 'onaj koji se često opija, alkoholičar'. — Lanac po lanac, prodaće i popit sve pijanac. pijančenje s gl. im. od pijančit. — Otkad je sve isprodavo, manio se i pijančenja pijančit -im nesv. 'odavati se pijanstvu, opijati se'. — Posli smrti roditelja počo je da pijanči i sad se nikad ne trizni, samo doliva. pijandura m i ž 'pijanica, pijanac'. — Pijandura ne traži društvo, on pije i opija se sam. pijanica m i ž v. pijanac. pijano pril. 'kao u pijanca: svojstveno držanju u pijanice'. — Držo je pijano i gladio čašu ko da kaku curu miluje. pijavica ž 1. 'člankovita glista, koja se pripija uz telo i hrani se krvlju, Hirundinidae'. — Mnogi su se u staro vrime ličili, puštajući krv pomoću pijavica. 2. 'onaj koji jako iskorišćuje drugog, zelenaš'. — Daje on zajam i pije krv paorima ko pijavica, uzimajući im zeienašku kamatu. 3. 'onaj koji se pripija uz drugoga, a taj ga se ne može rešiti'. — Nikad se ti nje nećeš oslobodit, drži se ona tebe ko pijavica. pijenje s gl. im. od pit. — To nije pijenje već lokanje. pijuckanje s gl. im. od pijuckat. — Njegovo pijuckanje nema ni početka ni kraja. pijuckat -am nesvr. dem. prema pit. — Sidimo u ladu i pijuckamo pomalo. pijucnit pijucnem svr. prema pijuckat. Kad ne piješ, ti pijucni pa ostavi.

pik m 1. 'mržnja, neprijateljstvo'. Izr. imat pik na koga, 'želja za nanošenje štete'. 2. uzvik za poništenje čega: ne vredi, ne važi (ne pik) 'ne važi' ali i: pik! 'važi'. piket -eta m 'pamučna tkanina (prugasta ili jednobojna)'. — Sirota je pa nosi ieveš od piketa. piksla ž 1. 'kutija (zatvorena, kroz otvor se novac ubacuje, a ključem otvara)'. 2. 'novac koji kartaši stavljaju u takvu kutiju'. — Gazda od kartaša skuplja pikslu. pila ž 'testera'. — Danas naoštri veliku pilu, sutra ćemo pilat onaj dudov panj. Izr. ručna —, prika — 'velika pila sa kojom dva čoveka pilaju u isto vreme'. pilanje s gl. im. od pilat. — Pilanje nije lak poso. pilat -am nesv. 'rezati pilom'. — Jel ti vidiš da pilaš granu na kojoj sidiš?! pilatina ž v. pilotina. pile -eta s (mn. pilići) 1. 'mladunče kokoši'. 2. '(obično u mn.) malo dete (fig.)'. — A šta ću ja, kad sam ostala sa svoji četvoro pilića. Izr. zaplest se ko ~ u kučine 'potpuno se smesti (fig.)' ~ ispod naše kvočke 'naš čovek'. pileći -a -e 'koji potiče od pileta'. Izr. ~ paprikaš; ~ pamet 'ograničena pamet'. pilence -eta s 1. dem. od pile. 2. 'nejako dete (fig.)'. pilešce -eta s v. pilence. pilež m i ž 'živina'. — Mande, narani pilež i podaj njim vode. pilićar -ara m 1. 'odgajivač pilića; prodavac pilića'. 2. 'kradljivac pilića'. — Noćos je niki pilićar pokro svu živinu iz kokošinjca. 3. 'pas koji hvata i jede piliće'. — Morali smo ubit onog kera pilićara. pilićarka ž 1. 'žena pilićar (1.)'. 2. 'kradljivica pilića'. pilićarnik m v. koter. — Zatvorila sam piliće u pilićarnik. pilotina ž 'piljevina'. — Dica su kupila pilotinu i punili čorape, pa su se s otim loptali. pilula ž 'Iek u obliku kuglice'. Izr. gorka ~ 'nešto neugodno, uvredljivo'; progutat gorku pilulu 'izvršiti neki posao protiv svoje volje'. piljak -ljka m 1. 'izglađen kamenčić (okruglog ili ovalnog oblika), oblutak'. 2. 'igra s takvim kamenčićima'. — Dica se sigraje piljaka. piljat se piljam se nesvr. (deč.) 'igrati se piijka'. piljčić m dem. od piljak. piljit -im nesvi. 'uporno, netremice gledati u koga ili u što'. — Majka je nepomično ležala i piljila digod u jednu tačku na zidu. piljkat se piljkam se nesvr. v. piljat se. pina ž 1. 'mnoštvo sitnih mehurića izazvanih mućkanjem'. — Velika je čaša, al je u njoj polak pine. 2. 'gusta belkasta pljuvačka na usnama čoveka, životinja'. — Uvatila ga je padavica, zato su mu puna usta pine. — U galopu je dojašio iz varoši na salaš, siroma konj je bio sav u pini. 3. 'ženski polni organ'. — Sta sve ti mišaš, pinu tvoje mame (psovka)'. pinka ž 'deo kartaškog novca, koji uzima vlasnik kockarnice za sebe'. — Kažu da je samo iz pinke kuću kupio. pinter m 'bačvar'. — Kad jednog dana umre bać Nikola, nećemo imat više ni jednog pintera. Zagonetka: Padne bure s tavana, nema toga pintera koji će ga sastavit 'jaje'. pinjušit se pinjuši se nesvr. 'peniti se'. — Zašto si tako vijo tog konja, vidi kako mu se pinjuše usta. pinjuška ž 'pena'. — Lozika, uzmi kašiku i sk'ini pinjušku s čorbe. pipanje s gl. im. od pipat (se). — Čujes li Lozija, ako se oma ne maneš pipanja, tako ću te odvalit da ćeš past sa stoca. pipat pipam nesvr. 'biranjem trgati'. — Nemoj vazdan pipat te trišnje, već se lati i beri. pipat -am nesvr. 1. 'dodirivati'. — Doktor me je dugo pipo i onda mi kazo da će mi dat lik, pa kad popijem, da opet dođem na prigled. 2. 'raditi što suviše sporo, ne žuriti se'. — Ajde, šta pipaš toliko ko da po jajima gaziš, pruži te noge i požuri. ~ se 'dodirivati sebe ili što na sebi'. — Umisto da izvadi buđelar, on se počme pipat po džepovima, svi smo mislili da je izgubio novce. pipav -a -o 1. 'spor u radu, trom, nevešt'. 2. 'koji zahteva mnogo pažnje, naprezanja i u kojem se ne mogu postići brzi rezultati'. — Tražiću drugi poso, ovaj sadašnji mi je tako dosadan i pipav. pipavo pril. 'neodlučno, tromo, sporo'. ~ oće on, al ga niko ne mož iščekat, tako pipavo radi. pipipi (više puta ponovljeno) uzvik za vabljenje pilića i kokoši.

pipika ž 'pilence'. pipkat (se) -am (se) nesvr. dem. od pipat (se). pipnit -nem svr. prema pipat. ~ se 1. svr. prema pipat se. 2. 'uhvatiti se, mašiti se'. — On se pipne za gvozdene vi'Ie koje su bile naslonjene na zid. pipoljit -im nesvr. 'sporo raditi, pipkati'. — Dokle ćeš pipoljit tu kokosku, ja bi dosad već tri očistila. pirga ž 1. 'domaća životinja s crnim i belim pegama (koza, krava, kokoš)'. 2. 'žena sumnjivog morala'. uvatila mladog momka, kako samo zna svakog obrlatit i propuštit kroz svoje ruke. Opet je ta pirga

pirgast -a -o 'koji je pokriven pegama, prugama razne boje', (v. pirgav). — Jesam li ti već kazala da ne volim pirgastog momka. pirgav -a -o 'pegav'. — Otkad ova pirgava kokoška med našom živinom, kad je naš pilež sav bili. pirinč -inča m 'plod istoimene biljke koji služi kao ljudska hrana'. — Skuvala sam vam, dico, za večeru pirinča u mliku. pirkat -am nesvr. 'lagano duvati (o slabom vetru)'. — Prid veče je počo da pirka povitarac. pirlitat pirlitam nesvr. 'utkivati šaru, kititi'. — Tri dana je pirlitala kapicu samo da njezina bidne najdrugačija. ~ se 'kititi se'. — Kad ćeš se već manit tvog pirlitanja, samo sidiš prid ogledalom i pirlitaš se. pirovina ž 'korov sličan zubači (sa dugim podzemnim korenom), bot. Trgopyron repens'. pirula ž v. pilula. pisak -ska m (mn. piskovi) 1. 'umetak u svirali gde se stvara zvuk'. — Vrula ovisi od dobrog drveta al još više od dobrog piska. 2. 'zvuk koji ispušta neko, vriska (najčešće o detetu i nekim pticama)'. — Puštio je piskove 'zaplako'. 3. 'deo lule koji se stavlja u usta prilikom pušenja'. — Dico, oma da ste našli i vratili didi pisak s kamiša, jel biće batina ako se ne nađe. pisak -ska m 1. 'sipkava zrnca tvrđih minerala, uglavnom slena: žuti ~'. — Dovezli smo dvoja kola piska, triba nam za mazanje zidova. 2. 'peskovito tlo, peščara'. — Polak naše zemlje je pisak, zato smo i posadili u njemu vinograd i voće. pisaljka ž 1. 'olovka (i uopšte sve čime se piše)'. 2. 'tanki štapić od škriljaca kojim su nekada deca pisala na tablici'. pisamce -eta s dem. od pismo. pisanka ž 'sveska, teka'. — Pokaži mi, Mate, pisanku za račun. pisar -ara m 'činovnik, službenik nižeg ranga'. — Čuo sam da mu se cura udala za nikog pisara. pisarčić m dem. od pisar. pisarnica ž 'kancelarija'. — Kome da se žalim, kad me nisu puštili ni u pisarnicu da uđem. pisarov -a -o 'koji pripada pisaru, koji potiče od pisara'. — Pisarova žena je veća gospoja nego išpanova. pisat pišem nesvr. 1. 'beležiti na papiru ili dr. slova, brojke itd.'. — Bać Dančo uzme jedan prut i počme pisat imena jabuka po pisku. 2. 'stvarati, sastavljati kakav tekst'. — Kad svi legnu spavat, moja nana uzmu plajbas i počme pisat pisme. 3. 'obraćati se kome pismeno, slati pismo'. — Pisali smo našem Josi pismo još prošle nedilje, a on nam još nije odvratio. 4. 'ostaviti kome u nasleđe, pokloniti'. — Pripovida se da je gazda Marko piso svu zemlju, salaš i kuću u varoši onoj ćeri koja ga dvori, sve će bit njezino ako ga dodvori. Izr. lip ko pisan 'vrlo lep'; ne piše mu na čelu 'neka kaže šta želi'; zlo se piše 'neće biti dobro'. ~ se 'potpisivati se, prijavljivati se'. — Jeste 1 se i vi pisali za Rim? — Nismo, skup nam je put. pisav -a -o 'prćast'. — Ja da sam cura, ne bi takog momka ni pogledala: mali, debo, sa debelim usnama i pisavim nosom. piska ž 'ogrozd, Ribes glossularia'. — Što ja volim sos od pisaka. piskav -a -o 1. 'vrio visok, kreštav (o glasu, zvuku)'. — Kogod je otvorio pendžer i piskavim glasom počo da viče: vatra, vatra! 2. 'koji je posut ili uprljan peskom'. — A, dite, dite, di si bio kad si sav piskav. — Voće je zdravo piskavo, triba ga najpre oprat, p onda ćete ga ist. piskavo pril. 'na piskav način'. — Nemoj tako piskavo zviždit, sve ćeš mi uši otrt. — Biće to, borme, i piskavo i izudarano, jel nema ko da bere voće, pa stresamo doli i kupimo. piskovit -a -o 'koji sadrži v sebi peska, koji se sastoji od peska'. — Piskovito zemljište nije pogodno za žito i kuruz. pisma ž 1. 'ljudski glas složen u melodijsku celinu'. — Čula se pisma na sve strane, činilo se da je cilo selo piva. 2. 'niz tonova iz muzičkog intrumenta'. — Iz vrule se začuje vesela pisma pa se i društvo ufriško razveselilo. Izr. Pismi je kraj 'svršetak čega'. pismarica ž 'zbomik popularnih pesama, pesmarica'. pismica ž dem. od pisma. pismo s 1. a. 'papir (obično u naročitom omotu) s pisanim tekstom koji se šalje kome'. b. 'sam tekst koji se piše'. — Natenane, proštije još jedared što je napiso, metne pismo u kuvertu i zalipi je. Izr. Sveto ~ 'Biblija'.

pisnik m'čovek koji stvara pesničko delo u stihu'. ~ imamo mi u rodu i pisnika i misnika. pisnikinja ž 'žena pesnik'. pisnit pisnem svr. 1. 'pokušati reći nešto'. — Dosta je plača, da te više nisam čula da pisneš. piša ž 'polni organ (dečje)'. 2. 'devojčica koja u svemu oponaša odraslu devojku' (ir.). — Jeste 1 vid(i)li onu pišu Jelicinu, obukla se ko prava divojka, a nema još ni trinest godina. pišačit pišačim nes vr. 'ići peške'. — U staro vrime se više pišačilo, onda nisu tirali konje makar kad. pišak -eka m 'onaj koji ide peške'. 2. 'vojnik koji služi u pešadiji'. — Naš sin služi ko pišak, nije mu baš lako, kaže uvik sve vuku na svojim Ieđima i tušta maširaje. pišaka ž 'mokraća'. pišalo s 'muški polni organ (deč.)'. pišanjak -njka m v. pišaka. pišanje s gl. im. od pišat. — Kaka mi je to vlast, kad je i pišanje zabranjerio sokakom. pišat -am nesvr. 'mokriti'. Izr. pišat protiv vitra 'ko se neopravdano suprotstavlja, sigurno strada'. pišce pril. 'pešice, peške'. — Dida kažu neće ić s nama, daleko njim je ić pišce do varoši. pišit -im nesvr. 'mokriti (deč.)'. piškit -im nesvr. dem. od pišat. piškoš m 'dete koje poda se mokri (vulg.)'. piškota ž 'vrsta suvog kolača; biskvit'. pišlogovat -ujem nesvr. 'jedva osvetljavati, škiljiti (o lampi, sveći)'. — Dokleg će već ode pišlogovat ta svića, šta ne kupiš jedan redovan lampaš?! pišljiv -a -o 'nevredan, beznačajan'. — Neću se zbog tvoji pišljivi šljiva inatit, platiću koliko kažeš da košta i gotovo. pišljivac -ivca m razg. i pogrd. 'čovek male vrednosti'. — Kako možeš sist za isti astal s takim pišljivcom, taj Joka slaže či'm trepne. pišljivka ž razg. i pogrd. 'žena male vrednosti'. pišnit -nem svr. dem. prema pišat (vulg.). pišonja m v. piškoš (vulg.). pištit -im nesvr. 1. 'životariti, tavoriti'. — Od kako su se uzeli pište i pate se, vridni su i rade, al njim ništa ne iđe od ruke. 2. 'slabo goreti, tinjati'. — Probaj malo popravit tu vatru u katlanki, da tako ne pišti, jel vako se nikad neće voda ugrijat. 3. 'slabo osvetljavati (o lampi, sveći)'. — Šta, ti nemaš petrolina, kad ti lampaš tako pišti, jedva se vi'dimo u sobi. 4. 'slabo se razvijati, napredovati (za sadnicu)'. — Zasadio sam zerdelije, sve su se uvatile, al ima nikoI(i)ko komada koje samo pište i možda od nji nikad ni neće bit drvo. 5. 'ispuštati oštre, visoke zvukove (o muzičkim instrumentima, pištaljci i sl.)'. — Mani se već te tvoje vrule, po cio dan mi pištiš oko ušivi. pit pijem nesvr. 1. 'unositi kroz usta u organizam kakvu tečnost i gutati je': ~ vodu ~ mliko. 2. 'imati sklonost piću, opijati se'. — Šta ste mi poslali tog neradnika i bangalolu, on ne da pije, već se nikad ni ne trizni. Izr. ne zna se ni ko p'ije ni ko plaća 'svako radi što lioće': ~ za dušu 'ispijati, sećajući se pokojnika'; ~ u čije zdravlje 'nazdravljati'. pitak -tka -tko 'koji je za piće': ~ voda, ~ vino. pitanje s gl. im. od pitat. Izr. Brez ičijeg pitanja 'bez ičijeg dopuštenja'; bi't pod velikim pitanjem 'biti nesiguran, neizvestan'; bolno ~ 'stvar koju je vrlo teško rešiti'; čvorno ~ 'najvažnija stvar'; dovest što u — 'dovesti što u nesigurnost'; goruće — 'vrlo važno'; fala na pitanju 'društvena forma u razgovoru'; ne pravit ~ iz čega 'preći preko čega'; veliko je ~ 'vrlo je nesigurno'. pitat pitam nesvr. 1. a. 'obraćati se kome rečima, tražeći odgovor'. — Jesi 1 vidio di' su baćo? b 'tražiti odgovor bez reči, izrazom očiju'. — Anka me pogleda ko da me pita da 1 je to istina? 2. (za koga, što) 'mariti'. — Ni on nije pito za nju dok je zdrav bio. 3. (koga, što) 'ispitivati, proveravati čije znanje'. — Šta ti je, Perice, rekla učiteljica za račun? — Ništa. — Kako ništa? — Pa, nije me pitala. 4. 'propitati devojku'. — Bać Ivanovi su slali rakijare da pitaje bać Lazine oće 1 dat ćer za njevog Grgicu, Izr. Bog te pita 'ko bi to znao'; da se ništa ja pitam 'da ja imam vlast'; ko te pita 'šta te se tiče'; ne pitaj, bolje da ne pitaš 'ne traži da ti se kaže; biće ti neugodno da čuješ'; pitaću te posu za zdravlje 'pretnja osvetom'. piteni -a -o v. pitom. — Mora bit da je piteni golub, kad je sletio na pendžer. pitom -a -o 1. 'koji se da hraniti, negovati, koji živi uz ljude i koristi im': ~ zec, ~ golub, ~ konj. 2. 'oplemenjen kalemljenjem ~ kesten'. pitomo pril. 'na pitom način'. — Bio sam u cirkusu i vidio kako lav pitomo liže ruku čoviku.

pivac -vća m 'petao'. Izr. eto ti pivac u čelo da si me poslušo, ne bi tako bilo! Puštit pivcu krv 'mokriti'. pivač -ača 'pevač'. — Nema boljeg pivača od našeg Ivana. pivačica ž 1. 'žena pevač'. 2. 'ptica pevica koja se oglašuje skladnim zviždukanjem'. pivački -a -o 'koji se odnoii na pevača i na pevanje': ~ društvo. pivački pril. 'na pevački način'. pivanje s 1. gl. im. od pivat. 2. 'školski predmet'. — Nane, imali smo danas pivanje u škuli, učitelj kaže da ja najlipče pivam. pivara ž 1. 'fabrika piva'. 2. 'gostionica gde se toči pivo'. pivarski -a -o 'koji se odnosi na pivare i na pivaru': ~ kvas, ~ je čam. pivat -am nesvr. 1. 'izvoditi ljudskim grlom melodične tonove'. — Kako pivam visoko pa lipo, kako možeš da ne čuješ, diko?! 2. 'izvoditi različite uhu ugodne zvukove (o pticama)'. — Svako jutro ranim i uvik čujem kako lipo pivaje. pivčev -a -o 'koji pripada pevcu'. ~ oroz. pivčiji -a -o 'koji pripada pevcima': ~ rat. pivčić m dem. od pivac. pivo s 'piće koje se pravi od jećma, hmelja, kvasca i vode'. — Ja većma volim pivo na čaše nego ono iz boce. pivuckat -am nesvr. 1. 'pevati tiho, ispod glasa'. 2. 'pevati na mahove, uz prekide (o pticama)'. pivušit pivušim nesvr. 'pevuckati'. — Radi cura i pomalo pivuši. pizda ž 'ženski polni organ'. plač m 'psihofiziološka pojava praćena suzama'. — Kad mi je brat umro, nana se mal nisu ugušili u plaču za njim. Izr. briznut u — 'naglo i jako zaplakati'; svladat — 'uzdržati se od suza', gorak ~, grčevit —. plačan -čna -čno 'suzan, plačljiv'. — Ozela je maramicu i pokrila plačne oči. 2. 'tužan'. — Od teške tuge srce mi plače, al je oko suvo. plačkav -a -o 'plačljiv'. — Ne volim plačkavu dicu. plačljiv -a -o 'koji često ili za svaku malu stvar plače'. — Plačljiva žena bolje prođe kod čovika nego oštrokonđa. plačljivo pril. 'na plačljiv način'. — Zna se plačljivo ulagivat i uvik više dobije o(d) druge dice. plačno pril. 'na plačan način'. — Žene su držale sviće u rukama i plačno molile. plaća ž 'plata'. — Gazda, dajte mi moju plaću što sam za ovaj misec zaradio, ja više neću radit, iđem tražit drugi poso. plaćat plaćam nesvr. prema platit. pladanj -dnja m (mn. pladnjovi) 'tanjir' ~ plitki ~, porcelanski ~, ~ za čorbu. plajbas m 'olovka, pisaljka'. plakat -čem nesvr. 1. 'prolivati, roniti suze'. — Pitaje me zašto plačem, zašto suze lijem. 2. 'preko trebati'. — Ona sidi na putu med ženama i plećka, a poso plače u kući za njom. Izr. ~ iza glasa 'ridati'; ~ ko kiša 'jako plakati'; to je Bogu — 'to je žalosno'. ~ se (kome) bezl. 'hteti plakati, osećati potrebu za plačem'. — Plače mi se nad mojom tugom i nevoljom. plamen -ena m 1. 'požar, vatra'. — Kamara je gorila po svoj dužini. 2. 'sjaj, blesak (očiju)'.— Nikad ga dosad nisam vidila tako bisnog, plamen mu iz očivi siva. plamenjača ž 'bolest koju izazivaju na mnogim biljkama paraziti puccinia graminis'. — Rano s prolića nam je plamenjača sve voće i vinograd uništila. plamičak -čka m dem. od plamen. plamsat -a/plamtit -ti nesvr. 1. 'goreti plamenom'. — Vatra je plamsala a mi smo je priskakali uz vrisku. 2. 'jako sijati, prelivati se'. — Kad je ušla u sobu, na njoj je šuškala i plamsala svila da je nisi mogo očima gledat. plandište s 'hladovito mesto gde planduje, gde se odmara stoka'. — Ovce su se sabile na plandište, a čobani se zavukli pod debeli dud. plandovat -ujem nesvr. 1. 'odmarati se (u hladovini stoka to čini posle ispaše)'. — Krave kad se napasu i same odu u lad da planduju. 2. 'dangubiti, izležavati se'. — Kad si plandovo dok su drugi radili, sad kukaj. planit planem svr. 'naglo se razgoreti'. — Vitar je malo dunio, a vatra koja je dotle tinjala naj(e)dared plane. 2. 'naglo i jako pocrveneti (od uzbuđenja, zbunjenosti i sl.)\ — Čim se rasfdi, lice mu plane. 3. 'puknuti, opaliti (o vatrenom oružju)'. — Bili smo već blizo salaša, kad kogod istrče is kuće i puška plane, a čovik se opruži koliko je dugačak. 4. 'naglo doći u razdraženo stanje'.

— Imo je naprasitu narav i za svaku sitnicu plane. 5. 'potrošiti se, nestati'. — Kako donesem tepciju fanaka na astal, ono začas plane. plast m (mn. plastovi) 'veća ili manja količina sena složena u obliku kupe'. — Sino smo dovezli na salaš i sadili u dva velika plasta. plaša ž 'crta'. — Niste baš upravo izvukli plašu na zidu. plašit -im nesvr. 'strašiti'. — Ne triba dicu plašit učiteljicom, jel onda se boje škule. ~ se 'bojati se, strepiti'. — Ne plašim se ja mraka, već zato što ništa ne vidim. plašljiv -a -o 'koji se lako uplaši, koji se svega boji'. — Plašljiv je ko zec. plašljivo pril. 'pokazujući, odajući strah'. — Ne triba ga pitat kaki je junak kad iđe sridom sokaka plašljivo i furtom se obazire. plašnja ž 'strah, strepnja'. — Otkako je krenio na put, uvatila ga je nika plašnja i sad nema mira. platac placa m 'onaj koji plaća ili onaj koji je obavezan platiti ono što je stiglo za plaćanje'. Izr. jamac platac 'onaj koji jamči, taj često i plaća za drugog'. platit platim (trp. prid. plaćen) svr. 1. 'dati novac za što'. — Svima u mijani, večeras ću ja platit iće i piće. 2. 'dati novac da se ispuni obaveza: ~ dug, ~ porciju'. 3. 'osvetiti se'. — Slomio mi je najlipču voćku, ako ga uvatim platiće mi to. 4. 'imati neugodne posledice zbog kakvog propusta'. — Nismo tili kalamit svinje, pa su nam pocrkau i skupo smo platili tu glupost. plav -a -o 'nagao, plah'. — Veco je dobar i vridan momak, al je plav da Bog sačuva. — Nije dobra za usiv taka plava kiša, mož sve da polegne. plav plava plavo 1. 'koji je boje vedroga neba ili mora'. — Lipčeg diteta nisam u životu vid(i)Ia: lipa glavica, sa crnom kosicom i plavim očima. 2. 'svetložut, žućkast (o kosi)'. — Zareko se da se dotleg neće ženit dok ne nađe divojku, lipu, visoku i plave kose. plavan -vna -vno 'koji biva često poplavljen, vodoplavan'. — Prodo bi je ja davno, al kome triba ta plavna zemlja. plavilo s 'sredstvo za belenje rublja'. plavit plavi nesvr. 1. 'razlivajući se potapati, poplavljivati'. — Svakog prolića podzemne vode plave zemlju ispod salaša. 2. 'prati u plavilu'. — Nana plave košulje. plavit se plavi nesvr. ~ se 'plaveti se'. plavkast -a -o 'ponešto plav'.— Snaja mi je rodila curicu, nije ni crna ni plava, već nika plavkasta. plavljenje s gl. im. od plavit (se). — Plavljenje nam uništava zemlju. plavojčica ž dem. od plavojka. plavojka ž 'ženska osoba plave kose'. — izdaću ga, nane, brat mi se zagledo u jednu plavojku. plavojkin -a -o 'koji pripada plavojki'. plavokos -a -o 'koji je plave kose'. — Prvi je istiro otkos plavokosi Marko. plavook -a -o 'koji je plavih očiju'. — Igra kolo plavooka i na me se smije. plavuša ž v. plavojka. ple pleva m 'lim'. — Komšija, imaš li malo pleva, tribalo bi mi da zakrpim kabo. plebanija ž 'župni ured'. — Prva kuća z desne strane crkve je plebanija. plebanoš m 'župnik'. plebanošov -a -o 'koji pripada plebanošu'. pleća (plećivi) ž 'gornji deo leđa između vrata i ruku'. — Kad se Ante sagnio, sam je na svojim plećima podigo kola koja su zapala u blato. izr. zbacit s pleća 'osloboditi se kakve teškoće'. plećat -a -o 'koji je širokih leđa'. plećka ž 'spletka'. — Ja tebi kažem, Kristo, da to nije istina, to je obična plećka. plećkanje s gl. im. od plećkat. — Plećkanje je ženska "bolest"! plećkat -am nesvr. 'spletkariti'. — Mani Ruže, ona samo gleda di će štogod zamutit i plećkat. plećkuša ž 'žena koja spletkari'. plećnjak m 'poluga koja sa unutrašnje strane spaja jaram sa podgrlicom'.

plenit -nem svr. 'ošamariti dlanom preko usta'. — Ako oma ne ućutiš, tako ću te plenit da ću ti sve zube sasut. plest pletem nesvr. 1. 'savijajući što usko i dugačko (pruce, traku), sastavljati u jednu celinu; praviti nešto sastavljajući rukom ili iglom kukice: ~ kosu, ~ kotaricu, ~ košar'. 2. 'smišljati nešto da se kome nanese šteta, uvreda'. — Pazi ti na Bonu, sve mi s čini da on štogod plete da tvoje društvo zavadi. ~ se 1. 'rasti obavijajući se oko čega'. — Naš bršljan je tpliko već naraso da se plete čak do vrva dračova. 2. 'motati se oko koga s određenim ciljem'. — Vranje se dotleg pleo oko Stane dok joj nije zavrtio glavu. 3. 'uplitati se u što nepozvan, upadati u reč'. — Dico, koliko puta sam vam već kazala, da se ne pletete kad stariji divane. Izr. plete/plete mi se po jeziku 'ne može da se seti odgovarajuće reči'. pletenica ž 1. 'kosa spletena u kiku'. ~ imala je lipu dugačku kosu, pa kad je oplete u pletenice, dođu joj do pojasa. 2. 'prepleteni deo testa na kolaču'. — Nana su uvik znali taki lip kolač ispeć za Božić, a pletenice okolo i priko po njemu. pleter m 'ograda od gusto prepletenog pruća ili granja'. — Moraćemo popravit pleter s puta, na jednom mistu ga je provalila ona matora krmača; ambar nam je od pletera. pletnica ž 'gvozdena šipka koja se stavlja kao spoljni držač jarma (drži jaram da se ne smakne sa vrata volova)'. plezit se -im se nesvr. 'pružati se, isturati se (o jeziku)'. — Dica su se štogod pokeckala, pleze se i rugaje jedno drugom. plićak -aka 'plitko mesto u vodi'. — Dico, samo se držte plićaka, da se kogod ne omakne u duboku vodu. plisirat plisiram svr. i nesvr. 'praviti paralelne nabore (mrske) v. u tkanini'. — Nane, Margi je njezina nana dala suknju plisirat i ja bi volila taku imat. pliska ž 'ptica pevačica duga repa koji je neprekidno u pokretu, pastirica, zool. Motacilla'. plisnjiv -a -o 'koji je pun plesni, koji miriše na plesan'. — Kad smo brali grožđe, bilo ga je dosta plisnjivog'. plisnjivit (se) -im (se) nesvr. 'postajati plesniv'. — Počo mi se plisnjivit dunc, a baš sam mećala dosta salicije. pliš pliša m 'somot, baršun'. — Sašila sam Katici riivo od tegetovskog pliša. plišan -a -o 'kpji je od pliša; koji je presvučen plišom'. — Ala ti je lipa ta marama na plišane grane. plišanj -šnja m 'plesan'. — Soba u kojoj je ležala bolesnica bila je mračna i vlažna, a po zidovima se uvatio plišanj. plitko pril. 'na plitak način'. — On je uvik plitko mislio, pa ne mož drugačije ni radit. pliva ž 'košuljica žitnog zrna (koja pri vršidbi otpada: sitna ~, krupna ~'. — Zamišaću sitne plive i mekinja pa ću dat kravama. Izr. imat čega ko plive 'vrlo mnogo'; pliva pliva po vodi 'što je loše to ispliva na površinu'. puvač -ača m 'onaj koji pliva, onaj koji zna plivati'. puvačica ž 'ženska osoba plivač'. plivanje s gl. im. od plivat. — Naša dica nisu imala di da nauče plivanje. plivat -am nesvr. 'kretati se po površini vode izvodeći određene pokrete tela (o čoveku i životinjama koje ne žive u vodi)'. — Nikad nije naučio plivat, jel se bojo vode. 2. 'kretati se u dubini vode pomoću naročitih organa, prilagođenih za tu svrhu (o ribama i životinjama koje žive u vodi ili na vodi)'. — Peraje pomažu ribama u plivanju. 3. 'biti u velikoj meri snabdeven čime'. — Bać Tome dobro stoji, a ja mislim da on pliva u novcima. Izr. Pliva ko sikira u vodi 'ne zna plivati'; ~ u dugu 'biti prezadužen'. plivit -im nesvr. 'čistiti od trave i korova povrtnjak i baštu'. 2. 'razređivati povrće u povrtnjaku'. ploča ž 'potkovica, potkova'. — Svrati kod kovača da potkuje konja, pala mu je ploča s pridnje live noge. 2. 'kotur, krug sa zvučnim tekstom za gramofon'. 3. 'školska široka crna tabla na kojoj se piše kredom'. plod ploda m (mn. plodovi) 'deo biljke koji se razvija iz zametka cveta i koji sadrži seme, rod, voće'. — Voće j'e dobro ponelo, al ga dosta ima, pa će lodovi bit sitni. plotlan -dna -dno 'koji daje, donosi obilan rod'. — Cigurno j'e da ćemo imat više kad je naša zemlja plodnija od tvoje. plodit (se) -im (se) nesvr. 'nositi plod, rađati'. — Pacovi se plode na stotine u jednoj godini. 2. 'oplođavati'. — I trut je korisan, jel plodi maticu. plodno pril. 'plodonosno, blagotvorno'. — Dok je bilo plodno i džepovi su nam bili puni. plosnat -a -o 'ravne površine'. — Kako će ti ta dicu dojit kad je