P. 1
Lumbalni Bolni Sindrom i Degenerativna Bolest Diskusa

Lumbalni Bolni Sindrom i Degenerativna Bolest Diskusa

|Views: 825|Likes:
Published by edmirk

More info:

Published by: edmirk on May 17, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/08/2015

pdf

text

original

456

Jam/ric S, i sar. Lumbalni bolni sindrom

Zavod za rehabilitaciju "Or Miroslav Zotovic", Vojnomedicinska akademija, Beograd Klinika za ncurohirurgijui

Banja Luka'

Pregledui clanak Review article
U[)K 616.711-009.7-09:2-0g

DOl: IO.229X/MPNS()() I()450J

LUMBALNJ BOLNI SINDROMI

DEGENERATIVNA

BOLEST DISKUSA

LOW BACK PAIN AND DEGENERATIVE

DISC DISEASE

Slavic a JANDRIC' i Branislav ANTIC2
Sazctak - Mcdu rnnogobrojnim uzrocima sindrorna lumbalnog bola, n~jl:cs6i uzrok jc dcgcncrativna bolest disk usa. lJ osnovi bolcsti jc guhitak mchanickih kvalitcta iniervcrtcbralnog diskusa koji sluzi kao sok-apsorbcr. a dcgcncrativni proccs pogada i drugc demente vcncbralnog dinamickog scgmcnta. Siroko jc prihvaccn Kirkaldy-Willisov patofizioloski model dcgcncrativnc kaskude II lri luzc (IU7;"1 dislunkcijc. ncstabilnosti i laza stabilizacijc). Bolcst sc rnanifcstuje 1I dva oblika (lumbalgiia, lurnbalnu radikulopatija). Prisutan jc hol u lumbalnum iii lumbosakralnom prcdelu sa iii bel'. iradijacijc dllz nogc, ograniccnjc pokrcia, a 1110gll se naci oslabljcni misicni rcllcksi IHI donjim ckstrcmitctirna. porcmccaji scnzihilitcta i drugi znuci ncuroloskug dcficita. Osim unamncze i klinickog prcglcda za preciznu dijagnostiku ccsto jc potrcbna i sofisticirana tchnologija. Konzcrvativno lcccnjc sc sastoji od mirovanja 1I akutnoj fazi, tixikalnc. larmakoloskc i injckcione tcrapijc. Kinczitcrapiju, radna tcrapija sa hiomehanickim intcrvencijarna i procedure Iizikalnc tcrapijc znacajnc su 1I poboljsanju misicnc snagc, llcksibilnosti i izdrzljivosti. l lirursko lcccnjc se prirnjcnjuje kada .IG
ncophodno.

Kljucne

reci: Lumbalni bol + patofiziologija

+ tcrapija + cliologija

-t-

dijagnoza: Degcneracija

intcrvcrtcbralnog

diskusa

Uvod
podrazurneva tegobe 1I vidu funkcije lumbosakralnog dela kicmenog . tuba i zastitnu rnisicnu reakciju na bol (spazam), a ccsto i imptorne lurnbalne kornpresivne bolova, uz poremecaj

Lumbalni

sindrom

bralnog diska, intervertebralnog tervertebralnog kanala. Degenerativna

zgloba i suzenja in-

bolest lumbalnog diskusa

radikulopatije
dclu

Nomenklatura - Tegobe u lurnbosakralnorn prekoje su obuhvacene pojmom lurnbalni sindrorn
SLi

r II·

diskopatija, lumbago lumboisialgija, isijas, kornpresivni lurnbalni sindrom i dr. U stranoj literaturi najces6i nazivi su low back pain, lumbar syndroma, lumbago. lumbalgije i drugi. Epideniiologija - To jc najcesc! bolni sindrom savrernenog coveka i gotovo, 75% populacije bilo kad u zivotu dozivi epizodu sindroma lumbalnog bola [I]. Prerna epidernioloskim podacirna 1I nasoj urbanoj populaciji najveca ucestalost sindroma 11Imbalnog bola j.e izmedu 50. i 59. godine zivota (58% zena i 45% muskaraca). Procenjuje se da je ovaj siudrorn cest uzrok radne ncsposobnosti kod preko 25% osoba mladih od 45 godina [2]. Filogenetski, biomehanicki i biohemijski faktori uz nepovoljne fukrore u vczi sa uslovirna zivota 1I urbanoj sredini, zajeduo sa starenjcm, multi faktorijalno uslovljavaju ranu pojavu degcnerativnih promena, a kroz to i vi'soku stopu morbiditeta.

kod na

oznacene sledecim nazivima: lumbalna

Etiologija i patogencza - Uzroci su brojni i u .... su sa kicmom, ali delom i sa ekstravertebralnirn czi patoloskim prorncnarna, pa cak i sa visceralnim 01'Ftlnima [3]. Uzrok rnogu biti povrede kicmenog sruba, zapaljcnska oboljenja kicmenog stuba, infekcijska oboljenja kicrne, rnetabolicka oboljenja. kongenitalni porernecaji kicmenog stuba, staticki poremecaj i, tumori kicmenog stuba, al i ipak, najccsl:c nastaje zbog degenerativnih promena intervcrteAdrcsa aurora: Prof. dr Slavica Jandric, Zavod za rchabilitaciju

Dcgenerativna bolcst lumbalnog diskusa (DBLO) prcdstavlja klinicku manifestaciju dcgcnerativnih promena na intervertebralnorn diskusu. Smatra c da je bipedalno kretanje sa promenarna u mehanici lokornocije kod coveka pocetni evolutivni dogadaj koji je lurnbalni dec kicme ucinio osetljivim za degenerativne promene. Svi pokreti kicrne Stl zbir pokreta koj i se vrse izmedu dva i dva susedna prsljena a ornogucavaju ga strukture kojc sacinjavaju vertebralni dinamicki segment (VDS). Vertebralni dinamicki segment prcdstavlja prostor izmeall dva prsljena, a degeneracija se i desava na OVOIll nivou, Intervertebralni diskus ima znacajnu II10gli 1I procesu degeneracije, sa godinarna sadrzi sve manje vode, gubi snagu elasticnost, a time i 1I10gll sok apsorbera za kicmu. OBLO je relativno cesro tanjc i nastaje postcpeno kod vecine Ijudi. U stvari. mnogi nasi pacijenti ne znaju da imaju OBLlJ i to saznaju pri Iikorn pregleda zbog drugi h zdravst ven ih preblemao Lumbalui deo kicme. lrna pet prsljcnova, cijt: su vclicinc i oblik prilagodcni uoscnju najvcccg de'« tczine tela. Sistern Iigamcnara i vertebralni dco 1. icme 1I kornbinaciji tetiva i misica obezbeduje prirodni mider koji cuva kicmu od povrcde. Misicni sistem kicmc je kompleksan i njegova primarua funkcija jc podupiranje i stabilizacija kicmcnog sruba. Intervertebralni disktts - Sastoj i se od elasticnog, uckornpresibilnog nukleusa (nucleus jJ7IlpOSZfS) i vezivnog prstena (onulus fibrosusa). Centralni deo svakog intervertebralnog diskusa jc ispunjen zcla"Dr Miroslav Zotovic", 780()O Bania Luku. Slutinsku II

vertcbralni dinamicki segment . a tokom s~aJanJa o~o 80%.lke varijacije kako po fa~~'. Patofiziologija .e lIsklad~no u.h diskusa iste osobe tako i kod razlicitih osoba slicnih godina.dcgcnerativna bolcst lurnbalnog diskusa . nukleus pulpozus transrmtuje = Za ukupnu mchanicku stabilnost potre.tipso p27 antitela kod pacijenata sa mijelografskll~ znacinia hernijacije diskusa 1I odnosu I~a one .U okviru lumbalnog sindroma. U odnosu na radioloske dokaze medutim.s~tne. iii cesce udruzeno tokorn pojedinih faza (pocetna.Godisnja inciclencija bolesti u USA je 5%. Najcesce pogada mlade do sr~dnje mlade osobe . Razliciti genetski [4] faktori sredine. a blizu 13 miliona lekarskih pregleda je obavljeno zbog hronicnog lumbalnog bolnog sindroma (prema Nacionalnom centru za zdravstvenu statistiku). mogu ucestvovati .fl . Mogu da se jave u akutnom subakutnom I hronicnom stadijumu.kornpjutcrizovana tomografija .u zapocinjanju i progresiji degeneracije ~um?~IIl0!?i diskusa na nacin koji se jos ne moze objasniti. lpak. odma~ kla). biornehanicke .Med Prcg12006.:1 degenerativnog pr~~es.lza~ IJ ~ I n1Jkrot~~lIInat. po! i starost .Strukture zadnjeg .tela . II~~ tervertebralnim diskusom.SLIvel.l~ po~taje la~ava I rnoze doci do subluksacije.ma ~'1s.. radijalnih guma. melle II degenerativnoj bolesti 11Im?alnog diskusa .hronlcn~ SI~l1p~ome 1I periodu od dye godine pracenja. Illflamat?rn!. M.nptol1:~tologija se definise prisustvorn b?la 1I vl~~·tt. 457 Skraceuice DBI.del~ VOS lumbalnog dela kicme nose manje optere~~nje 1I odnosu na prednje u svirn pozicijarna. 9vaj proces. klinicki se javljaju prerna glavnim simptornima.. godinu ov~ zg~?bovi trpe makr?trall~1at. zglob~~a kap~lI. apsorbuj lICI potrebne nutricijense. Inter~ertebral~lI diskusi su najvece strukrure u telu koje nernaju Va~kl!~arnU ishranu.mbalnog dela kicme tokom sedenja.ktlvnostl.i. Flbl:~zl1l prsten je cvrst.a. bolest! _Iumbalnog diskusa podjednako pogad~ muskarce I zeue.~ od 90 dana u prethodnih 6 n~esecl.roko. Klinicki ob/iei . ~a ~I toloskorn ~IIkom cirkumfcrentnih prekida ili fisura u spoljasnjem dell! anlllus~. vremenorn . KIIIlICkl sindrorni segmentalne nestabilnosti.n~ anularnim promenarna sa pucanjern fibroZ!llh nltl~ prom~nama 1I unutrasnjosti diskusa i gubitkorn VISll1e diskalnog prostora.antigen histokurnpatibilnosti .nesicroidni arniinflamatomi lckovi na prsljen.1 ~ak~ precavaju klizanje i prolaps nukleusa pn .. a dinamicku.lurnbulni holni sindrorn . Prednji elementi nose preko 90% sile koja prenosi prek~ IU.~. nestaje bol u ledima unutar nedelju dana.kclonl~u kao trozglobni kompleks.D VDS LBS 111.'zaclj u koje menjaju I redlstl'l~ulrajll I.~ ~o. Diskogeni bol 1I ovoj fazi I110ze da ~Llde I11no&o manji neg? 1I prvoj i drugoj fazi bolesti.tiplt. Uzrok bolesti .staju se slic~1(?konstrukclJl. sindrorn unutrasnjeg prckida diskusa i hernijacija diskusa uklapaju se 1I ()vlI. Anulus fibrozus je struktura sllc~1a cvr: toj gurni koja oblaze nllkleu~ pulpoz~ls.sadrz~ tn fa~~.vellk. Urastaju u kost prsljeuskog .111lI naglim opterecenjima.Je pnhvacc!~ patofizioloski mOd.1\827 . Statl~!. Zajedno sa. Nukleus adrzi vise vode od anulu a. lake Je. Na dlS~lISll e ovc promene manifestuju mul.a kod razl'~ltl. .. suzenj~ disk~!nog ~rostora~ fibroza diskusa i osteofitne fonnacije.k~~risticne anatornske .faza. dva oblika: a) lumbalgija i b) lumbalna radikulopatija. Novi Sad: septcmbar-oktobar. Razlika je u koncentracij i ovih supstancija. U jed110m istrazivanju naden je znacajno visi nivo an.lIrall1. I~ go.daj~ci ~ara.~in~ tI. Sa~:zl :. uznapredovala. Druga i~i faza inst~?ilite~a I~astaje usled progresivnog gubirka mehanickog mtcgriteta trozglobnog kompleks. Hrane se putem osmoze. ali degenerisani diskus nije obavezno bolan.a vrhom incidencije oko 40 god rna.magncina rczonancija . prevalencija se povecava sa godinama starost]. Karakterise je dalja resorpcija diskusa.D~g~~1eratl~na ~ask~cla koju je opisao Kirkaldy-Willis ~. S~:ZI. trau: matski infektivni toksinima indukovani I drugi faktori: sami iii 11 'kombinaciji.Izvestajl pokazuju da 44% pacijenata ". radioloske I klinicke pro. Hronicna sil.antcro-postcriorni (snimak) I\P CT MRI SI\II. Javljaju se odvojeno.mnogobrojnih radnih i slobodnih dnevnih a. Proces degeneracije napreduje.' LBS nastao zbog degenerativne.bll<?_jc odrzati integritet trozglobnog kOll1plek~a. ukleus ima ulogu "kuglicnog lezaja" i sluz] ka? arnortizer koji ublazujc aksij~lna opterecen)31 na_klcmeni stub. toku . Strukturalne komponente nukleus pulpozu a su slicne anlll~s ~brozusu: cine ih voda. PoSC~!~~) a. lumbal~llI klcn~. prva til faza disfunkcije Je .odll I cvrste elasticne kolagene niti koje su onjentrsane P'?d r~znim uglovima i ukr. kolagen I proteoglikani. incidencija sindroma lumbalnog bola (LBS) relatl~no tabilna ipak se nesposobnost od LBS povecava 14 puta. .!~ poga~a. pove~a~a rotacronu ~~abrlnos~ ~Icme i smanjuje kornpresivni stres. nusrcm I SIstem ligamenata koji delu.n.faz~J.rbiditet. ajverovatnije je multifaktorijala!1.lI. lzvestava se da kod akutnog bola 1I ledima kod 40-50% pacijenata. Patofizioloski model . Treca iii faza stabilizacije je finalna. strcs i tezinu sa prsljcna tinoznorn elasticnom supstancijom. alitoimul1I..k?jl nisu imali znake hernijacije. U apofizealnim zglobovima desav~ se dege: neracija hrskavice.na . PI~I. . 'v Diskus i dva apofizalna zgloba ftlll. Kako degenerativni proces napreduje prednjezadnje opterecenje postaje priblizno isto.Uzrok OBLO je nepoznat.~ehanlcke sile neravnornerno na lumbalni dec kicme.al stabilnost obezbeduje arhitektonika kosti sa specualizovanim mekotkivnim strukt. sto potvrduje da ~I In: flarnacija mogla imati vaznu ul~gu y d~generatlvnOj bolesti diskusa posebno u hernijaciji diskusa [5]. LIX (9-10): 456-461. 1l~1kleus Iibrozusom.

savijenim kukovima i kolenirna. senzibiliteta. Medikamentozno lecenje se sastoji od kupiranja bola analgeticima. U tome fizikalna terapija sa ciljanim i doziranim terapijskim procedurama ima znacajnu 1I10gu. prisutna je lumbalgija iii Ii ILlIll balna rad ikulopatija antalgicno drzanje. skleroza pokrovnih ploca i osteofiti. antiinflamatorne agense (Diklofen. kako bi sc izbegle stetne posledice prolongiranog mirovanja (diskondicioniranje. opioidi). 4) ako klinicar sumnja na fokalna nervna ostecenja. Zbog iritacije spinalnih korenova iii njihovih ogranaka. ortopedski i dentalni implantati. Movalis) i misicne relaksanse. pogotovo tokom prvih 48 sata od nastanka tegoba radi popustanja bola. kao i neke vrste celicnih spinalnih irnplantata i trudnoca. za dijagnostiku rnogu biti od koristi antinuklearna antitela. misicnih refleksa na istezanje. lz vestava se 0 pokusaju lecenja sa intradiskalnim injekcijama glukozarnina. i sar. merenje obima pokreta u lumbalnoj kicrni i zglobovima donjih ekstremiteta. posebno gubitka visine diskusa. Ovaj proces je bez radijacije i radio-talasi su neskodljivi. On navodi poboljsanje kod 80% pacijenata koj ima su kortikosteroidi injicirani na mesto patoloskog procesa. laboratorijske analize ukljucuju i alkalnu fosfatazu. Winnie naglasava vaznost unosenja medikamenta sto blize mestu patoloskog procesa I ako bi uspeh bio veci. polineuropatiju iii miopatske bolesti i 5) da se odredi koja je anatornska lezija 1I kicrni etioloski faktor radikularnih simptoma. Magnetna rezonancija (MRl) je dan as zlatni standard za detekciju patologije diskusa. Rendgenski snimci se rade kao antero-posteriorni CAP) i lateralni snirnci II stojecem stavu. Diferencijalno-dijagnosticki bi treba10 razmatrati sva oboljenja koja mogu dati klinicku sliku LBS. i patoloskih refleksa obavezan je deo fizikalnog pregleda. Kod sumnje na reumatolosku etiologiju. Kada se javi bol II krstima. Kornpjuterizovana tomografija (CT) se moze koristiti za identifikovanje sirnetricnih uniforrnnih degenerativnih promena diskusa koje rezultuju 1I difuznorn anularnom buldzingu. a imaging studije nisu na raspolaganju. 3) ako SlI nalazi studije norrnalni. ispod kojih se postavljaju jastuci) iii polozaj sa podrzavanjem pojacane lurnbalne lordoze (polozaj na lcdima sa postavljenim valjka tim jastukom pri pojacanoj lumbalnoj lordozi). MRI kombinuje kornpjutersku tehnologiju. Posebno je indikovano: I) kod pacijenata sa sirnptomima koji upucuju na sindrom kaude ekvine. reumatoidni faktor. a klinicki sumnjivi.458 lam/ric S. NSAIL. neophodno je mirovanje i lezanje na umereno tyrdoj podlozi u polozaju 1I kome je najmanji bol. potrebno je ukljuciti odgovarajuce rnedikamcnte za kontrolu bola. acidurn urikum i HLAB27. kao i primenorn lokalnih . Terapija . Intervertebralni disk se bolje vidi na lateralnorn snirnku. Kontraindikacije za MRI su: ugraden pejsmeker. Laboratorijske analize kod OBLO pokazuju uredan nalaz. bolnost. Ispitivanje misicne snage.Bolest nastaje akutno (naglo) iii po tepeno. Obavezno treba izvrsiti odredivanje brzine sedimentacije eritrocita. ali tek ako druge konzervativne terapijske mere nisu dale rezultat. Znaci degeneracije Sll smanjenje visine diskusa. koristi magnetno polje i radio talase da dobije direktno multiplanarne vizaualizacije sa odlicnim koutrastom mekih tkiva i obezbeduje visoku rezoluciju i preciznu lokalizaciju intervcrtebralnog diskusa. mada neki hirurzi ne priznaju njenu pouzdanost i validnost.. U akutnoj fazi mirovanje je neophodno. Sa popustanjern bolova. oralno iii kao lokalne aplikacije leka L1 vidu masti iii gela. Specificnost diskografije 1I pogledu odredivanja bolnosti diskusa je dobro potvrdena radovima Walsh i saradnika. Lumbalni bolni sindrom Klinicka slika i dijagnoza . Razliciti tipovi rnedikamenata se mogu podeliti 1I pet glavnih grupa ud l. MRI ce 01110gllciti lekaru da procen i stepen degeneracije d iskusa.Fiziolosko testiranje eksplicitno odreduje da Ii je diskus bolan. a ako se sumnja na malignitet. gubitak refleksa na ekstrern itetima. misicni relaksansi. Elektrod ijagnosticko testiranje (elekrrornioneurografija) opravdana je kada se na osnovu rezultata ove evaluacijc moze prorneniti terapijski program za pacijenta.ojih svaka ima razlicit cilj (analgetici. hondroitin sulfata hiperto- . diskogeni stresrnanevar. Pasivni modaliteti terapije Sll dragoceni. jonogram i elektroforezu proteina. Izvodi se Lazareviccv test. 2) ako imaging anal ize pokazuj u abnorma Inost koja n ije konzistentna sa simptomatologijom. U lumbalnorn segrnentu kicme. Ibuprofen. probleme sa balansom. Ketonal. nesteroidnim antiinflarnatornirn lekovima (NSAIL) koji sc mogu primeniti parenreralno.Kod akutnog LBS. CT sken izlaze pacijenta znacajnom nivou zracenja. gubitak rnisicne snage i elasticnosti i povecanje segmentne zakocenosti). kao i ogranicenje u pokretlj ivosti. Mozemo propisati pacijentu analgetike kao acetaminofen. U lecenju bolesnika sa hernijacijom diskusa rnogu se koristiti epiduralne injekcije steroida. refleksno uzrokovano. sedativi. Kompjuterizovana tornografija rnoze pokazati gubitak visine diskusa. spazma i poboljsanjem 1I klinickom nalazu potrebno jc bolesnika postepeno i kontrolisano aktivirati. slabost 111 isica. Potrebno je pazljivo pregledati i proveriti lokalni nalaz. CT sken pokazuje patoloski nalaz kod 35% asimptomatskih dobrovoljaca svih godista i kod 50% osoba sa 40 iii vise godina. Diskografija . Cesto je to WilliamSOy polozaj (polozaj na ledima sa visokim uzglavIjem. gubitak senzacija iIi druge znake neuroloskog ostecenja. smanjenje intradiskalne ishrane. Ovaj test se izvodi ubrizgavanjem obojenog kontrasta 11 afici ran i d iskus iii d iskovc. pregled krvne slike i urina. blokada anestetika sa iii bez kortikosteroida. radi zastite nervnih struktura od daljeg ostecenja i poremecaj funkcije lumbosakralnog dela kicmenog stuba. polozaj "fotelje" (polozaj na boku sa f1ektiranim trupom i ekstrcmitetima iii "polozaj fetu a").

Kod LBS angazujemo se da uvederno nase pacijente u dugorocno dobra ·tanje zdravlja. kada SlI prisutni. pacijent rnoze cia se ukljuci LI program fizikalne terapije. kao sto su vezbe u sali. koji ce stititi kicrncni stub od stresova. Manipulacija je pasivan. Transkutana elektricna nervna stimulacija se rnoze koristiti za kontrolu akutnog i hronicnog bola. olaksava pokret i poboljsava mobilnost. Toplota relaksira ukocenost i manjuje bol. lnterferentne struje se mogu primcniti tako da se aficirani spinalni koren postavlja u srediste ukrstanja interferentnog elektricnog polja. dizanja. jedanput dncvno. ulaska i izlaska iz autornobila. Cilj je da se formira prirodni misicni mider. Elektrostimulacijom se tretiraju. Pravi Ina postura je odbrana od nepozeljnog stresa i naprezanja. opustaju muskulaturu. Aktivnc terapijske procedure ukljucuju terapijske vczbe.H ladnoca . poboljsava elasticnost. Ortopedska manipulacija ukljucuje manuelnu terapiju: manipulacije i mobilizacije. osim kod stimulacije rnalih misica . poboljsavaju balans i koordinaciju poboljsavaju san. zaceljivanje tkiva. specificno kontrolisan. Miofascijalno opustanje . Pojacano zatczanje moze prouzrokovati bel. koordinaciju. Ova terapijska procedura opusta misice. Vlazna toplota povecava cirkulaciju i omeksava tkiva u aficiranorn podrucju. nosenja. ali su za to potrebna dalja randomizirana. smanjuju inflamaciju i pornazu ublazavanje bola. LlX (9-10): 456-461. kosti i organe. Novi Sad: scptcrnbar-oktobar. motorni ispadi. Pre manipulacijc 1110gll se prim sniti pasivnc procedure kao sto su aplikacija toplote. pomaze smanjenju otoka. Mobilizacija vertebralnih dinamickih scgmcnata se izvodi 1I suspenziji. Biomehanicke intervencije . a kod hronicnih 20 do 30 minuta. a moze se aplikovati paravertebralno segmentalno. Stres kod povrede iii 105a postura uzrokuj u zatezanje fascije. Kod svezih lezija se primenjujc po tri do pet minuta dva puta na dan. Anoda se po . U lecenju se kornbinuju aktivni i pasivni terapijski programi. Galvanizacija se primjcnjuje kao poprecna galvanizacija. U kondenzatorskom polju se primenjuje preko fiksnih elektroda dok je bolesnik u sedecern polozaju sa jednom elektrodom na lurnbalnom segmentu kicmenog stuba. povecavaju elasticnost i tonus muskulature. manjuje bol. Hidrokineziterapija . Terapijske vezbe povecavaju misicnu snagu. toplotne i krioprocedure. Kada je bol pod kontrolorn.Predstavlja neinvazivnu terapijsku proceduru koja se koristi kod lurnbalnog bolnog sindrorna povreda ligamenata i tetiva. a njcgovorn primenorn se smanjuje ukoceno t. Cilj ove terapije je oporavak mobilnosti uspostavljanje normalnog obima pokreta i smanjenje bola. Ultrazvuk . Dinarnicke vezbe izazivaju povecanje pritiska u intervertebralnorn prostoru i mogu pogorsati klinicku sliku bolesti. topala. moze pornoci u metafilaksi i sprecavanju novih povredivanja i bola. umor i bel. pri cemu se primenjuje bipolarna tehnika. problema sa zglobovima i kod drugih spinalnih bolesti. Fizioterapeut krcira individunino program vezbi prerna pacijcntovim potrebama.Med Prcg12006. Kineziterapija se sastoji u izomctrickim i izotonickim vezbama. Tcrrnoterapija ukljucuje toplotna pakovanja i ultrazvuk. ultrazvuk i/ili elektroterapija koje relaksiraju i zagrevaju meka tkiva i omogucavaju lakse izvodenje manipulacijc. a drugorn na trbusnorn zidu. Aplikacija POIllOClI savitljivih clektroda se vrsi kada bolesnik Krioi tertnoterupijske procedure . Fizikalna terapija dajc pacijentu mogucnost da postigne bolju elasticnost i da ojaca oslabljenu rnuskulaturu paralelno sa osposobljavanjem za odgovarajuce biornehanicke intervencije i vestine u cilju preveniranja recidiva u okviru ergonornskih savetovanja i radi poboljsanja i odrzavanja funkcionalne sposobnosti. 459 nicne dekstroze. brzi pokret koj im se oslobada zglob i do- vodi u korcktan polozaj i/ili srnanjuje misicni spazam koji moze uzrokovati iii potpornoci iritaciju nerva. Fizioterapeut koristeci prste. Pasivna terapija . inflamacije i bola. sedenja. Kao priprema za terapijske vezbc kori te se termo i elektroprocedure fizikalne terapije. konverzijom clektricne energije u toplotnu. stajanja. obucavanje pacijenata za usvajanje novih automatizarna i navika kod dohvatanja. Pri tome prednost imaju staticke kontrakcije. Ergonornska savetovanja.tavIja u visinu aficiranog spinalnog korena. Kod lumboisijalgije se primenjuje longitudinalna galvanizacija. sa izvesnim rezultatirna. a druga na plantarnu stranu stopala (silazni tok galvanske struje). i 1I poznati nczeljeni efckti ovog vida lecenja. Boljom cirkulacijorn se donose nutricijensi i otklanjaju toksicne materije.Pasivno lecenjc ukljucuje 01'topedske manipulacije elektroterapijske procedure rniofascijalno opustanje.Fascija je vezivno tkivo koje podrzava misice. posebno u hronicnoj fazi sindroma lumbalnog bola. ultrazvucnu terapiju.Pacijenti sa sindrornom lumbalnog bola mogu izvoditi program terapijskih vezbi LI bazenu topic vode. laktove i podlaktice cvrsto i nezno isteze i opusta fasciju. U vodi su zglobovi rasterecen i i krecu se bez dodatnog strcsa. Pazljivo dizajniran rehabilitacioni program za rnnoge od nasih pacijenata je pre udan za llj ihov povratak "U zdravlje". Ultrazvucni talasi u tkivu oslobadaju toplotu i poboljsavaju cirkulaciju. delovanjern na specificne nerve aplikacijom preko koze. kontrolisana i trazivanja [6]. koja se postavlja na tretirano podrucjc. Aplikuje se preko ultrazvucne sonde. a kao kontaktno sredstvo slllzi gel. dlanove. Kratkotalasna dijatermija daje 11 dubini tkiva efekat toplote. vezbe na specijalnim spravama i hidrokineziterapiju.Tokom fizikalne terapije vazno je c!a pacijent misli na odrzavanje pravilne posture. popusta bol i postizc povecana mobilnost. Cesto je bol u ledima uzrokovan losom posturorn. deluju povoljno na kardiovaskularni sistern i srnanjuju ukocenost. misicnog spazma.

U svakom slucaju.Akupunktura je stara kineska tehnika leccnja ideo jc tradicionalne kineskc medicinco U sustini. Acupuncture and other forms or treatment lor patients with chronic back pain. cdvidck B. Arteficijalni diskus je dizajniran da restaurira i odrzi normalno kretanje lumbaluog intervertcbralnog segmenta. Moze biti POIllOC u odrzavanju prirodne biornehanike tela. RR Spine J 2003:3:220-6. Gene transfer or the catabolic inhibitor TIM!'-I increases measured protcoglycans in cells Irorn dcgcncrated human intervertebral discs. Choi (j. Medicinski profesionalci imaju obavezu da edukuju takve pacijente. Dale LG. Witzmann /\. lscogrud-Zagrcb: 2. Akupunktura .umbalni sindrom. Hirurzi koristc najmanjc invazivnu tehniku operacije koja ornogucuje brzi oporavak pacijenta. ct al. KliMed icinska knj iga: 1984: proccdurama ne moze postici zadovoljavajuci senzibiliteta.Operacija moze biti neophodna ako se utvrdi cia je ostecen jedan iii vise intervertebralnih diskusa i da uzrokuju bol i drugc sirnptome bolesti. 7. Robbins r. Kod lumboishijalgije se rnoze primeniti i longitudinalno (jcdna elektroda na krstima. Endoskopska discektomija . Akupunktura je poslednji korak 1I ka skadi terapije jer ne slllzi samo kao analgetsko sredstvo. hiroprakticka manipulacija sc nc preporucuje kod oboljenja koja llkljucuju ostcccnjc ncrva kao ni 1I tretiranju spondilolistezc. mogucnost recidiva i nacine preveniranja novih bolnih ataka i problema. uzroke njenog nastanka. Watanabe Y.Mikrodisccktornija zbog operacije hernijacije lumbalnog diskusa izvodi se sa malom incizijorn. Medutim. Zamena nukleusa sa protetskim (prosthetic disc nucleus device). 2003:24:1\210-4. trebalo bi ga se postepeno oslobadati. akupunkturi nedostaje naucna validnost. Zwart J/\. Spine 1999. Etiologies of lumbago. a cim se stcknu uslovi. Literatura n ick'i rcumatologija. Lee I!.I. indikovano je privremeno nosenje steznika. tokom 10 do 14 dana. hirurg cc pacijentu jasno obrazloziti 0 kakvoj sc proceduri radi pre operativnog zahvata.1. Unsgard G. O'Neill CWo Elin C. cd. Hirursko lecenje .I Spinal Dison! Tech 2003: 16( 4):324-30. da im pomognu kako da nauce cia eliminisu faktorc rizika i izgrade "kicmu zdravih navika" i usvojc ih kao svakodnevne. 5.<1 udzbcnikc i nasruvnu srcdstva: 2000:S63-R5. Sobajima S. ll: Pilipovic N. . pa se zato i podrzava kao analgetsko sredstvo. radi rasterecenja kicmenog stuba i sprecavanja nastanka recidiva zastitom od naglih pokreta. ncnorrnalnc krivine kicmc iIi hernijacije diskusa. Shim cs. 3.460 Jandric S. Hiropraktika je veoma popularna metoda i prihvacena je 1I US. Wallach C. ukoliko je operacija neophodna. Mooney VD. Medutim. pso p27 in cerebrospinal fluid from patients with low back pain and sciatica. druga na plantarnu stranu stopala). vee i kao laktor harmonizacije fizickih i psihick ih porernecaja kod ovih bolesnika [7]. Iversen 0. Uz nosenje steznika. Primenjujc se po 15 do 20 minuta svakodnevno. Georgescu I II. Moze sc prcporuciti za neka stanja. posebno oua koja ukljucuju mekotkivna istczanja i uganuca. Von Waldburg 'Lvun Elcgcrn P. Izvestava sc 0 ukupnorn klinickom uspehu od n 3% [S]. 6. Lumbalni bolni sindroru 16i. Artrodeza je zlatni standard za hirursk i tretman degenerativne bolcsti lumbalnog diskusa. i sar. U: Konecni . Klein RG.24(4 ):373-7. Rev Mcd Brux. Rcurnatuidni artritis.IS. obavezno se provodi kineziterapijski program. Kim . Hirurska procedura ce najverovatnije ukljucit] disccktomiju (uklanjanje ostecenog diskusa) i fuziju prsljenskih lela (spajanje prsljcnskog tela iznad i ispod uklonjenog eli kusa). mogla bi biti uspesna 1I lecenju pacijcnata sa hronicnim diskogenim lumbalnim bolorn uzrokovanim degenerativnorn bolesti diskusa. Choi WG. a prisutna je insuficijencija vertebralnog dinarnickog segrnenta. LUlI7b((/l1e ortoze (mideri) . 4. koja uzrokuje minimalno ostecenje mekih tkiva. Biochemical injection treatment lor discogcnic low back pain: a pilot study. bolesnicirna sa sindromorn lurnbalnog bola neophodno je pornoci da shvate prirodu svoje bolesti. Novicic S[). Higher levels or antibodies against the psoriasis-associated antigen . Skorasnja multicentricna studija je poredila lumbalni arteficijalni diskus sa lumbalnorn fuzijom i pokazala cia je arteficijalni diskus siguran i cfektivan nacin lccenja degenerativnc bolesti diskusa na jednom nivou. Wicn Med Wochcnschr 2000: I 50 (13-14 ):286-94. Dcgcncrativuu oboijcnju kicrncnog stuba. Park CWo Choi we. 493-<'>. Partial disc replacement with the rON prosthetic disc nucleus device: early clinical results . Eek Be. g.I. et al.Kada se fizikalnim tera- pijski cfckat. l. Spine 2003:28(20):233 1-7. Svakako. Sand T. Beograd: Zavod 1. pokazalo sc cia akupunktura ima analgcticko delovanje i da bol posle akupunkture popusta ked mnogih pacijenata. Pokretljivost segments bi mogla rcdukovati stres i opterecenje na susedne segmente. kao sto su slabost misica i ispadi I. bilo da se provodi konzervativno iii hirursko lecenje.

problems with balance. it is often necessary to combine clinical examination and sophisticated technology. 1112005.O()25-R 105:(2006):L1X :9-1 0:456-461.JO. Prihvacen za stampu R. pain. osteophytes. Treatment Pathophysiology Dogeneranve cascade. . endurance. Physical rchobilitation with active patient participation is (/ key approach III treatment ot patients with discogenic pain. Diagnosis There are two forms oj 10\11 hack pain secondary /0 degenerutive disc disease: a) lumbalgia and 6) lumhar radiculopathy. Coservative treatment consists 0/ rest. pharmacological therapy and injection therapy.Mcd Preg12006. physical therapy. is the widely accepted pathophysiologic model describing 'he degenerative process as it affects the 11I17I/1ar spine: ill 3 phases. occupational therapy and kinesitherapy are importuntfor improving 111l1. and flexibility. loss 0/ sensation or other signs 0/ neurological damage CIIII he jfJlllld on "hysical examination. BIBI. Limitation 0/ movement. Changes ill the mechanical properties o]' the disc lead to degenerative arthritis in the intervertebral joints. For accurate diagnosis. Degenerative disc disease is (/ common condition which (!Ilects young to middle-aged men and women equally. VI 2005. Key words: l. loss U. Disc surgery is performed if surgical intervention is required. Novi Sad: septembar-oktobar. LIX (9-10): 456-461. and in IIIOStcases it is (Ira degenerative origin./ reflexes in the extremities. muscle weakness. and narrowing the: intervertebralforamen or the spinal canal.1'cle strength.ow Back Pain ! physiopathology therapy I· etiology ~ diagnosis: Intervertebral Disk Displacement Rad jc primljcn 7. Physical therapy. 461 Summary Introduction I'arious clinical conditions can cause low hack pain. described by Kirkaldy-Willis.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->