defi1965

Digitally signed by defi1965 DN: cn=defi1965, c=YU, email=defi1965@live.com Date: 2011.04.23 12:36:20 +02'00'

MIŠEL FUKO
1926-1984-2004

HRESTOMATIJA
Priredili: Pavle Milenković i Dušan Marinković

tekstove preveli: Milana Bošković (engleski) Duška Dobrosavljev (engleski) Andrej Horvat (francuski) Vanja Manić (francuski) Ivan Milenković (francuski) Pavle Milenković (francuski) Vladimir Milisavljević (francuski) Olja Petronić (francuski, srpski) Eleonora Prohić (francuski) Darko Rakin (srpski) stručna redakcija prevoda sa francuskog: Pavle Milenković sa engleskog: Dušan Marinković i Pavle Milenković Dizajn, prelom i tehnička priprema: Igor llić Prvo izdanje Izdavač: Vojvođanska sociološka asocijacija Dr Zorana Đinđića 2, Novi Sad Za izdavača: Dušan Marinković

MIŠEL FUKO
1926-1984-2004 HRESTOMATIJA
Priredili: Pavle Milenković i Dušan Marinković

Novi Sad 2005. Vojvođanska sociološka asocijacija

UVOD

Živo interesovanjeza delo Mišela Fukoa čini se da ne jenjava ni dve de­ cenije posle njegove smrti. Naprotiv, ono je toliko da poprima heterotopijske razmere, spajajući u okviru fukoovskog diskursa pisce sa različitih kontinenata i sa raznorodnim disci­ plinarnim zaleđem. Ako bi se, sledeći uput samoga Fukoa, "delo" razmatralo nezavisno od "autora", onda bi se ova knjiga Fukoovih tekstova i tekstova ο Fukou mogla tretirati nesamo kao prikladno obeležavanje dvadesetogodišnjice autorove smrti, već i kao rođendanska proslava jednog Delà koje u ovoj, dvehiljadeičetvrtoj, puni celih pedeset godina. Maladie men­ tale et Personnalité (Paris: PUF, 1954), označilo je jedno rođenje i život čija burna biografija, sada već u domenu "dugog trajanja" ne prestaje da poprima dramatične uzlete. Dopusti li se jedno uopštavanje - imajući pri tom u vidu fukoovski nominalistički

A great interest for Michel Foucault's work is still not subsiding nearly two decades after his death. On the con­ trary, the interest is so great that it assumes heterotopic proportions connecting authors under Foucault's discourse framework, from different continents with heterogeneous dis­ ciplinary backgrounds. If, following Foucault's directions, a "work" is to be scrutinized inde­ pendently of its "author", then this book of Foucault's texts and texts about Foucault could be treated not only as an appropriate mark­ ing of his death but as an anniver­ sary celebration of the work's fiftieth birthday. Maladie mentale et person­ nalité (Paris: PUF, 1954) has branded a birth and life whose turbulent bi­ ography (now only in the domain of "long-term") continues to dramati­ cally soar. If generalization is to be allowed - having in mind Foucault's nominalistic caution applied to any

Il semble que le vif intérêt pour l'oeuvre de Michel Foucault n'affaiblisse pas ni deux décennies après sa mort. Au contraire, il est si grand qu'il gagne des dimensions hétérotopiques, en réunissant, dans le cadre du discours foucauldien, les auteurs venant des continents différents et ayants des arrières disciplinaires divers. Si, suivant l'instruction de Foucault lui-même, on considérait un 'oeuvre" indépendamment de son "auteur", ce livre des textes par Foucault et sur Foucault pourrait être traité non seulement comme un geste convenable pour commémorer la vingtième anniversaire de le mort de l'auteur, mais aussi comme l'anniversaire de la mise au monde d'un Oeuvre qui cette année, 2004, a cinquante ans. Maladie mentale et Personnalité (Paris: PUF, 1954) a marqué une naissance et une vie dont la biographie tumultueuse, qui est mainJ

7

HRESTOMATIJA
oprez kod svakog uopštavanja - moglo bi se reći da Fukoovo delo svoje mladalačke dane živi tek posle smrti svoga autora, u jednoj zbilja opštoj, i na raznim stranama gotovo euforičnoj aklamaciji. Posredstvom tog delà, Fuko je i dalje zvezda. I to pokretna, koja se na intelektualnom nebu sa jednakim sjajem da raspoznati u sazvežđima: filozofs­ kom, istoriografskom, sociološkom, pedagoškom, psihijatrijskom, krivično-pravnom, književnom, antropološkom, verovatno i u onima koja se upravo rađaju ili će se tek roditi. Protekle decenije pokazale su da je Fukoovo delo i dalje uslov i osnov za traganje, za novo otvaranje heterotopijskih polja onima koji ga slede, onima koji ga poriču. Nje­ gov ambivalentan, u mnogo čemu neuhvatljiv i svakako fascinantan intelektualni i literarni legat stavio je priređivače ove knjige u dilemu: omaž? obuhvat? odabir? delo? "Kome se obraćate, ako se obraćate?" Fukou ničeancu? Fukou hajdegerijancu? Fukou istoričaru? Fukou ar­ heologu? Ciniku sopstvenog poststrukturalizma? Onome koji svim svojim srcem nervozno prokazuje parajuću prazninu sadašnjosti. generalization - it seems that Fou­ cault's ingenious work has started living its early days after the author's death in a really broad and, in many aspects, euphoric acclamation. By virtue of his work, Foucault contin­ ues to be'a star. In fact, he is a roam­ ing star in the intellectual sky whose brightness can be easily recognized in philosophical, historiographical, sociological, pedagogical, psychiat­ ric, criminal and legal, literary, an­ thropological, and other newly born constellations and perhaps those in­ tellectual constellations that are yet to come. Recent decades have showed that Foucault's work is still a condition and a foundation for searching and opening new heterotopic fields for both his followers and those who deny him. His ambivalent, in many aspects fugacious, and most cer­ tainly fascinating intellectual and literary legacy, has put editors of this book in a real dilemma. Is it: a tribute? an envelopment? a selec­ tion? a work piece? With whom are you talking to, if you are talking to? Are you talking about Foucault as a "Nitze-ist", "Heidegger-ist"? Fou­ cault as a "Historian", "Archeologist"? or perhaps Foucault as a "Cynic of his own post-structuralism"? or to tenant déjà dans le domaine d'une "longue durée", ne cesse pas de faire des envolées dramatiques. S'il est permis de faire une généralisation - en tenant compte de la réserve nominaliste foucauldien envers toute généralisation - on pourrait dire que l'oeuvre de Foucault ne vit sa jeunesse qu'après la mort de son auteur, et cela à travers une acclamation vraiment générale et parfois presque euphorique. A travers cet oeuvre, Foucault est toujours un star. Le star mobile, dont l'éclat est reconnaissable dans le ciel intellectuel, également dans les constellations: philosophique, historiographique, sociologique, pédagogique, psychiatrique, pénale et juridique, littéraire, anthropologique, et probablement aussi dans les constellation qui sont en train de naître ou vont naître un jour. Les décennies passées ont montré que l'oeuvre de Foucault représente toujours une condition et une base pour la recherche, pour une nouvelle ouverture des champs hétérotopes à ceux qui le suivent, à ceux qui le nient. Son patrimoine intellectuel et littéraire ambivalent, qui est souvent insaisissable, mais certainement fascinant, a posé les rédacteurs de ce livre devant une dilemme: un

8

Jer. priređivači ove knjige imali su (možda neskromnu). "happening Fou­ cault" is still prevalent in method­ ological. a brave ambi­ tion to merge (personal) intellectual offerings with their cognizance ef­ forts that. Ili nas samo. Now. Car. mais correspond à l'obligation de travailler l'événement de la pensée. voleti Fukoa nije isto što i razumeti ga. les rédacteurs de ce livre ont eu une ambition (peutêtre immodeste) qu'on pourrait appeler brave: réunir (leur propre) l'idolâtrie intellectuelle avec l'effort pour la compréhension. Važući. However. smrti i smrtnoj misli ο toj smrti. odnegde. izgubiti iz vida da veličina slave. suivant la trace de Foucault lui-même. međutim. qui se reflète partiellement dans l'adoration et partiellement dans la pronociation rituelle de son nom. n'est pas tout à fait comme la quantité de l'éclat qui provient de la source même. Mais sa gloire suffit pour nous empêcher d'apercevoir ces détours. it should not be over­ looked the fact that the amount of glory. ili još uvek jeste. is not the same as the amount of shine that radiates from the source. Foucault's reputation is more than enough assurance to make those sideways miniscule. 9 . which is partially manifested in worship and partially in ritual name pronunciation.UVOD Ne treba. being on Foucault's path. nije isto što i količina sjaja koja potiče od samog izvora. na granici između misli. and in which proportion is Foucault's con­ scious play with the circumstance? Where is the patience breaking point hommage? un recueil? un choix? un ouvrage? "A qui vous adressez-vous. a delimično u ritualnom izgovaranju imena. and epistemological cogitation. Nemasumnjedaje"događajFuko"još uvek delatan za metodološko-teorijska i epistemološka promišljanja. En mesurant. Njegova slava pak. in which proportion this "happening" has been and still is circumstantial. aimer Foucault ne suffit pas pour le comprendre. koja se delimično ogleda u obožavanju. a u kojoj pak Fukoovo poigravanje slučajem? Do koje mere poigravanje strpljen­ jem onih koji ga svojataju? Možda se on još uvek igra sa našim strpljen­ jem. Without doubt. Blještavilo ovog Delà kadkad je toliko zaslepljujuće da navodi na krivi put. à condition que vous vous adressez?" A Foucault nietzschéen? A Foucault heideggerien? A Foucault historien? A Foucault archéologue? Au cynique de son propre poststructuralisme? A celui qui dénonce de toute son âme la vacuité déchirante du présent. već odgovara obavezi obrade događaja mišljenja. serves the obligation of elaborating happenings of thought. ne os­ taje tek kod razumevanja jednog Delà. someone who is nervously showing a ripping emptiness of reality with all his heart? However. igra slučaja. nas koji nad njegovim rukopi­ som raščitavamo iznova "nas". By reason. perhaps. The brilliance of this book can be quite dazzling that might lead to sideways and dead­ ends. No u kojoj je meri taj događaj bio. dovoljno je pokriće da te stranputice prođu neopaženo. The editors of this book have had an im­ modest and. ne se satisfait pas de la compréhension d'un Oeuvre ni de l'oeuvre en général. qui. na tragu samog Fukoa. time donekle verovatno i hrabru ambiciju: da (lično) intelektualno pokloništvo združe sa naporom razumevanja. "to love" Foucault does not mean "to understand" Foucault. il ne faut pas perdre de vue que la grandeur de la gloire. Cependant. L'étincellement de cet Oeuvre est parfois si aveuglant qu'il nous fait prendre le faux chemin. theoretical. niti samo delà uopšte. koje.

avec nous. la mort et la pensée de cette mort. he is inquisitively watching us in silence. Mais. Dušan Marinković Pavle Milenković of those who usurp him? Through his ingenious work. qui.HRESTOMATIJA iza Janusove maske. Foucault is still playing with our patience and with Us who over his scripts are rediscov­ ering nobody else but Us again. en silence. lisons "nous" dans ses mots. théo­ rique et épistémologique. à quelle mesure cet événement était. derrière le masque de Janus. ou toujours est. from somewhere. Sa srpskog prevela Olja Petronić 10 . toujours agissant pour la pensée méthodologique. on a verge between thought. Or. il nous observe curieusement. un hasard. death. et à quelle mesure c'était le jeu de Foucault avec le hasard? A quelle mesure il jouait avec la patience de ceux qui se le approprient? Peut-être joue-til toujours avec notre patience. Ou quelque part. à la frontière entre la pensée. sans aucun doute. radoznalo u tišini posmatra. behind the Janus mask. and deadly thought about death. Sa srpskog preveo Darko Rakin "L'événement Foucault" est. encore une fois.

.

Čitava mogućnost jezika ovde je isušena tranzitivnošću u kojoj se on događa. razlikuju dva stava. time što mu daje predmet. u kojoj jedna tvrdnja tvrdi sebe. govor ο kojem govorim ne postoji pre nagote koja se izriče u trenutku kada kažem: "Ja govorim". Ali."Ja govorim"stavlja na ispit čitavu modernu fikciju. u kojoj singularnoj i suptilnoj tački mogao da se pribere jedan jezik koji bi sebe hteo da uhvati u ogoljenoj formi onoga "Ja govorim"? Sem ako up­ ravo praznina u kojoj se pokazuje besadržajna ne- 11 . Istini za volju. Dobro je poznato da se Epimenidov argument može savladati ako se. Ako formalno tvđenje onoga "Ja govorim" ne post­ avlja probleme koji bi bili specifični za njega. ono "Ja govorim" polaže svoju suverenost samo u odsutnost svakog drugog jezika. ove dve tvrdnje nemaju istu moć. Dakle. Njega okružuje pustinja. ne prelazeći ni preko jednog ruba. Svaki stav mora po svom "tipu" biti viši od onog stava koji mu služi kao objekt. nje­ gov smisao. Zaštićen sam u neosvo­ jivoj tvrđavi. U kojoj bi krajnjoj tananosti. već i na strani sub­ jekta koji tu reč izgovara. Ali. unutar jednog govora koji je lukavo sklupčan u sebe. ja govorim Nekada je grčka istina uzdrmana u jednoj jedinoj tvrdnji:"Ja lažem". istina je. otvara jedno područje pitanja koje je možda neograničeno.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI Ja lažem. Zaista. nepobitna istina da govorim kada kažem da govorim. što sadržaj Krićaninove tvrdnje čini sumnjivom nje­ govu iskrenost u trenutku kada on govori. moguće je da stvari nisu tako jednostavne. i on nestaje u trenutku kada ućutim. U trenutku kada sasvim prosto kažem "Ja gov­ orim". ja ne izričem ništa drugo do činjenicu da gov­ orim. nstvenom is­ kazu ("Ja govorim" i "Ja kažem da ja govorim") ne ugrožavaju se međusobno. od kojih je jedan objekat drugoga. dva stava koji se skrivaju u ovom jec. i to ne samo na strani reči koja je ovde u pitanju. trebalo bi da se ono "Ja gov­ orim" odnosi na jedan govor koji mu. služi kao oslonac. što je moguće da on laže kada govori ο laži . uprkos svojoj prividnoj prozirnosti. nisam izložen nijednoj od ovih opasnosti. taj govor ne postoji. To što stav koji je objekt povratno utiče na stav koji ga označava. tačno se primeravajući sebi samoj.sve je to manje nepremostiva logička prepreka nego konsekvenca jedne proste činjenice: subjekt koji govori identičan je sa onim ο kojem se govori. Stav koji je objekt i onaj koji ga iskazuje pove­ zani su bez prepreke ili oglušenja. otklanjajući svaku opasnost zablude -jer. Uzalud gramatička forma paradoksa pokušava da izmakne (pogotovo ako je on uvijen u prosti oblik onoga "Ja lažem") toj suštinskoj dvojnosti: ona ne može da je ukine.

naprotiv. on otkriva svoje pravo biće.što znači. Čitava jedna tradicija. različita od drugih. on više nije govor i saopštavanje nekog smisla. to je jezik koji sebe postavlja najdalje od sebe samoga. mnogo pre bi se moglo reći da se radi ο jednom prelazu u "spoljašnjost": jezik izmiče načinu bića govora . rasipanje. Ako jezik zaista ima svoje mesto samo u usamljenoj suverenosti onoga "Ja govorim". niti vrednosti ili sistemi predstavljanja ko­ jima se on služi."Subjekt" literature (ono što u njoj govori i ono ο čemu ona govori). ako u tom stavljanju "van sebe". već nepostojanje u čijoj se praznini bez počinka produžava beskonačno izlivanje jezika. koliko prazni­ na u kojoj on nalazi svoj prostor kada se iskazuje u nagoti onoga "Ja govorim". već izlaganje jezika u njegovom sirovom biću. koja je još šira od filozofije.SPISI znatnost onoga "Ja govorim" nije upravo apsolutna otvorenost kroz koju jezik može da se proširi u beskonačnost. jednom rečju. "Reč reči" vodi nas preko literature.rasparčava. rase­ java. A ono što čini tako potreb­ nim promišljanje te fikcije . da je u toj autoreferencijalnosti ona pronašla način da se istovremeno interiorizuje do krajnosti (da bude još samo iskazivanje sebe same) i da se pokaže u svetlucavom znaku svog udaljenog postojanja. ali možda i drugim stazama. dok se subjekt . Taj neutralni prostor danas odlikuje zapadnu fikciju (toje razlog zbog kojeg ona više nije niti neka mitologija niti retorika). niti istina onoga što on kaže. to nije toliko jezik u svojoj pozitivnosti. Veruje se da se savremena literatura odlikuje udvostručavanjem koje joj dozvoljava da označava sebe samu.dok je nekada stvar bila u tome da se misli istina . U stvari.i literarna reč počinje da se razvija polazeći od sebe same. koji u njemu tvrdi i sudi. svakako. do one spoljašnjosti u kojoj iščezava sub­ jekt koji govori.jeste to što ono "Ja govorim" funkcioniše tako kao da se suprotstavlja onome "Ja mislim". čista spoljašnjost koja se širi. vlasti pred­ stave . ono "Ja mislim" vodilo je do nesumnjive izvesnosti onoga Ja i njegove egzis­ tencije. naučila nas je da nas "mišljenje mišljenja" vodi do najdublje unutrašnjosti. oblikujući mrežu čija je svaka tačka. briše tu egzistenciju i pušta da se od nje pojavi samo prazno mesto. Literatura.niti onaj kome se on obraća. razlog zbog kojeg je zapadno mišljenje tako dugo oklevalo da misli biće jezika: kao da je predosetilo opasnost kojoj bi golo iskustvo jezika izložilo očiglednost onoga "ja mislim". njega po pravu ništa ne može da ograniči . smeštena u odnosu prema svim dru­ gim tačkama u jedan prostor koji im istovremeno daje boravište i koji ih razdvaja. događaj koji je po­ rodio ono što se u strogom smislu te reči naziva "literaturom" samo za površinski pogled spada u red pounutrašnjenja. a subjekt koji govori više nije toliko onaj koji je odgovoran za govor (onaj koji ga drži.ono "ja" koje govori . 12 . Zaista. i koji se ponekad u njemu predstavlja pod gramatičkim oblikom koja je za to predviđen). udaljena čak i od onih koje su joj najbliže. pre nego neko vraćanje znakova na sebe same. to nije jezik koji se približava sebi samome sve do u tačku svog ključalog pojavljivanja. ono "Ja govorim" potiskuje. rasipa i rasejava sve dok ne nestane u tom ogoljenom prostoru. i. To je. ta iznenadna jasnoća otkriva pre jedan razmak nego neko presavijanje.

počev od tekstova Pseudo-Dionisija. još uvek nesig­ urnu. Može se pretpostaviti da je to ono rođeno iz onog mističkog mišljenja koje je. lutalo na međama hrišćanstva. Da li bi se bez preterivanja moglo reći da su u istom tre­ nutku. da pogleda­ mo odakle nam ono dolazi i u kojem pravcu ide. učinilo da njeno rasipanje zasvetli i od nje dobilo samo njenu nepobedivu odsutnost. jedan kroz ogoljavanje želje u beskonačnom žamoru govora. koja se istovremeno drži na pragu svake pozitivnosti. u Sadovom repetitivnom monologu. da bismo se uvili i pribrali u zaslepljujuću unutrašnjost jednog mišljenja koje je po punom pravu Biće i Reč. Pa ipak. zapadna kultura ocrtala na svojim rubovima. razmak u kojem se ona konstituiše i u kojem njene neposredne izvesnosti izmiču čim se pogled usmeri na njih . Jednog će dana biti potrebno da pokušamo da odredimo oblike i temeljne pojmove tog "mišljenja spoljašnjosti". Isto tako će biti potrebno da se potrudimo da pronađemo njegov put. u odnosu prema unutrašnjosti naše filozofske refleksije i u odnosu prema pozitivnosti našeg znanja. koja je možda nepopravljiva.ćutanje. možda se ono održalo. drugi kroz otkriće zaobilaznog puta bogova u raselini jednog jezika koji je na putu da se 13 . Bilo bi manje pustolovno pretpostaviti da se prva pukotina kroz koju nam se mišljenje spoljašnjosti objavilo nalazi. koji je za nas dugo bio nevidljiv: biće jezika pojavljuje se samo za sebe jedino u nestajanju subjekta. Nalazimo se pred jednim ponorom. ne toliko da bi se pojmio osnov ili opravdanje te subjektivnosti. ako je u jed­ nom takvom iskustvu reč ο izlaženju "izvan sebe". učinilo da se pojave njene granice. Kako da nađemo pristup pre­ ma tom neobičnom odnosu? Možda kroz jedan oblik mišljenja čiju je mogućnost. U to isto vreme. čak i ako je ta unutrašnjost s one strane svakog jezika . To mišljenje koje se drži izvan svake subjektivnosti kako bi. u proučavanju mitova i u psihoanalizi. čini ono što bi se jednom rečju mo­ glo nazvati "mišljenjem spoljašnjosti". zagon­ etna pomoć koja dolazi od "odsutnosti Boga". isto tako i u istraživanju onog Logosa koji predstavlja nešto poput rodnog mesta čitavog zapadnog uma. u Helderlinovom pesništvu objavljivalo se svetlucavo odsustvo bogova i izricala. to iskustvo danas se objavljuje na različitim tačkama kulture: u samom gestu pisanja kao i u pokušajima da se jezik formalizuje. i prema tome Govor. praznina koja joj služi kao mesto. u trenutku kada je zapadna svest na najzapovedniji način zahtevala pounutrašnjenje zakona istorije i sveta. obaveza da se iščekuje. Sad pušta da govori. još samo gola želja.to mišljenje. kao izvana. na paradoksalan način.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOST! Iskustvo spoljašnjosti Prodiranje prema jednom jeziku iz kojeg je subjekt isključen. kao novi zakon. kao svetski zakon bez zakona. U Kantovo i Hegelovo vreme. kako bi izrekao njen kraj. to je samo zato da bismo se naposletku pronašli. ništa nije manje sigurno od toga: jer. bez sumnje u beskonačno. tokom jednog hiljaduleća ili nešto manje. već da bi se ponovo pronašao prostor u kojem se ona razvija.ništavilo. u vidu jedne negativne teologije. i s one strane svakog bića . raskrivanje nespojivosti. između pojavljivanja jezika u njego­ vom biću i samosvesti u njenom identitetu sa so­ bom.

patnja puti. kod kojeg mišljenje. da se čovek naturalizuje. koja. napuštajući brbljivu unutrašnjost svesti. jer ono nije ni prodrlo u dubinu naše kulture. teatralnog i luđačkog umnožavanja onoga J a . postaje govor granice. Refleksija. spoljašnjosti i simulakruma. kod kojeg je sav diskurziv­ ni jezik pozvan da se rasplete u nasilnost tela i krika. slomljene subjektivnosti. kod Malarmea. postaje materijalna energija. fikcija Krajnje je teško dati tom mišljenju jezik koji bi mu bio veran. za čitavo vreme dok se oblikovao najzapovedniji zahtev da se svet interiorizuje. apsolutno udaljena. Sad i Helderlin u naše mišljenje položili. za vek koji će doći. granica htenja. Blanšo možda nije samo jedan od svedoka tog mišljenja. drže i pravo na reč. prestupa. i da se na zemlji ponovo uđe u posed dobara koja su bila potrošena na nebo. on je za nas pre samo to mišljenje .k a o kretanje u kojem nestaje onaj ko govori. već plutajuće. mirna. koji otkriva da je čitava metafizika Zapada vezana ne samo za njegovu gramatiku (što se uglavnom pretpostavljalo još od Šlegela). prostora.prema nekakvoj središnjoj izvesnosti iz koje više ne bi mogao da bude izbačen . i kod kojeg mišljenje. pod vidom neke zamišljene spoljašnjosti.stvarna prisutnost. umesto da bude govor protivrečnosti ili nesvesnog. neizbrisive prisustnosti drugih. neizbežan zakon. kao da on drži tajnu njene unutrašnjosti. svetlucava. ponekad u čistu prozirnost najneutralnijih ili najužurbanijih figura. veka. refleksija nezadrživo teži ka tome da to iskustvo vrati u dimenziju svesti i da ga razvije u jedan opis doživljaja. ali šifrirano na izvestan način? Iskustvo koje će morati da os­ tane ne potisnuto. već odsutan iz njihovog postojanja. sa iskustvom dvojnika. to iskustvo ponovo se pojavljuje u drugoj polovini 19. on može da položi već gotova značenja. kod Klosovskog. Otuda neophodnost da se refleksivni jezik preobrati.SPISI izgubi. nužna sudbina. kod kojeg se jezik pojavljuje kao raskidanje sa onim što on imenuje. iskustvo spoljašnjosti. ali još više . beskonačna sna­ g a .već prema jednoj krajnosti. da se otuđenja izbrišu. i to u samom srcu jezika. On se mora okrenuti ne prema nekom unutrašnjem overovljenju . koji je postao. toliko je on svojim tekstovima ne skriven. da se prevaziđe lažni momenat Entäusserung. čija je mera to mišljenje samo.od Igitura pa sve do autonomne i aleatorne teatralnosti Knjige . samo iskrenje spoljašnjosti: kod Ničea. u ko­ joj on uvek treba da osporava sebe: kada je došao 14 . kao spoljašnje u odnosu na našu unutrašnjost. progon i cepanje samog subjekta. Ali. Rečnik fikcije pod­ jednako je opasan: u dubinu slika. već i za one koji. i pored toga što je naša kultura uvek nastojala da u njemu nađe svoj odraz. u kojem bi "spoljašnjost" bila ocrtrana kao iskustvo tela. Koliko se on u pojavljivanju svoga delà povlači. i to odsutan sa­ mom čudesnom snagom njihovog postojanja. nevidljiva. držeći govor.Svaki govor koji ječisto refleksivan u opas­ nosti je da svede iskustvo spoljašnjosti na dimenziju unutrašnjosti. strano. kod Artoa. ponovo ispre­ daju staro tkivo unutrašnjosti. kod Bataja. da se priroda humanizuje.

već beskonačno ponavljanje. i to ne bilo kakva reč. pogođena. ne šapat već reč.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI na granicu sebe samoga. str. pragovi koji privlače. daleko iza sebe. manje nego ponor praznine. razdvajajući ih ponorima preko kojih glasovi ne mogu da pređu i u kojima i sami krikovi zaneme. u odnosu na fik­ ciju ono što je negativnost u odnosu na refleksiju (dok je dijalektička negacija vezana za bajku ο vre­ menu). Simetrično preobraćenje zahteva se od jezika fikcije. fikcija se ne sastoji u tome da se pokaže ono nevidljivo. već u nemogućoj verovatnosti onoga što se nalazi između njih: susretanja. nji­ hove figure ocrtane su samo u sivilu svakodnevice i anonimnosti. a kada ustupaju mesto divljenju.koji je čisti iz­ vor. stalno mu oduzimati ne samo ono stoje on upravo izrekao nego i moć da to iskaže. uloga koju u gotovo svim Blanšoovim pričama igraju kuće. dubeći sebe samoga. ne istina koja konačno zasvetli. moć koja ih raspliće. kako bi bio slobodan za jedan početak . koji je. već praznina u kojoj će se on izbrisati. ovako shvaćen. neprestano. već žuborenje i nesreća jednog jezika koji je uvek već započeo. ne protivrečnost. zabranjene prostorije koje su ipak ot­ vorene odasvud. preobražavanje. koja ih nastanjuje unutrašnjom prozirnošću koja ih postepeno pali. postoje prošli jezik taj koji je. to znači učiniti da ono što se negira uđe u nemirnu unutrašnjost duha. Takva je. u ćutanje koje nije prisnost neke tajne već čista spoljašnjost. apsolutne skrivenosti tamo g d e se nalazimo. oslobodio tu prazninu. ne pomirenje. naprotiv. 15 . "Ne neka reč. i prema toj praznini on mora da ide. Z b o g toga se Blanšoov jezik ne služi negacijom na dijalektički način. ali koji je isto tako ponavljanje početka. do toga ne dolazi u njima samima. Dijalektički negirati. 1 Celui qui ne m'accompagnait pas. jedan drhtaj a već neki šapat. već razgovetna. prostor među slikama. Otuda njena dubinska srodnost sa prostorom. Negirati svoj sopstveni govor onako kao što to čini Blanšo. već osporavanje koje briše. već u praznini koja ih okružuje. pred njim se ne pojav­ ljuje pozitivnost koja mu protivreči. Ne refleksija. u neposrednu negaciju onoga što on kaže. koja m i j e na dohvat ruke" 1 . manje nego ćutanje. premeštanje. jedva neki drhtaj. hodnici. Te fikcije su precizne. Ono fiktivno nikada nije u stvarima ili u ljudima. već beskonačno osipanje spoljašnjosti. to znači činiti da taj jezik neprestano izlazi izvan sebe. bez sumnje. ono neprekinuto. što zauzima čitav prostor. Prema tome. to znači ostaviti ga tamo gde on jeste. punina praznine. neutralni posrednik. prihvatajući da se rasplete u žamor. jedva neki šapat. zatvorene. hodnici na kojima udaraju vrata koja se na sobama otvaraju za nepodnošljive sus­ rete. 125. Ona više ne srne da bude moć koja nezasito proizvodi slike i čini da one sijaju već. u kojoj se reči beskonačno odvijaju. već u tome da se pokaže koliko je nevidljiva nevidljivost onoga vidljivog. sve dok ne učini da se one ne rasprsnu i ne raseje ih u lakoći onoga nezamislivog. nešto što se ne može ućutkati. blizine onoga najudaljenijeg. ne duh koji trudom osvaja svoje jedinstvo. vra­ ta i sobe: prostori bez mesta. Kod Blanšoa su fikcije. u prostoru u koji su položene bez korena i podloge. pošto za svoje načelo ima samo sebe samoga i prazninu. pre nego slike. već zaborav. koja ih oslobađa od svakog suvišnog naboja.

uzdržanost stvari u stanju njihove skrivenosti" 2 . i pažnja prema onome što od jezi­ ka već postoji. kako je Blanšo shvata. ni onome što nikada nije rečeno.slušanje ne toliko onoga sto je u njemu došlo do reči. i koji čini svoj sopstveni pro­ stor. već onome što se nalazi "između njih. oslobođen zavičaja. ovaj će gov­ or imati otvorenost komentara: ponavljanje onoga što vani nije prestajalo da žamori. i fikcija koja se poništava u praznini u kojoj raspliće svoje oblike. nepomičnim izgledom. 16 . Ali kao reč koja uvek ostaje izvan onoga što kaže. kako bi dopustila da govori. sa svojim značajnim. uzana poput tunela. susretima. ni onome što je već rečeno. u praznini i u ogoljenosti. ne zasniva nikakvo pozitiv­ no opštenje. kašalj bolesnih. nije nikada dobila jezik. štampano. govor ο nevi­ dljivoj strani reči. prisustvo spoljašnjosti. to ne znači biti pozvan privlačnom snagom spoljašnjosti. gde se razmak i pristup . već iskusiti. za Ničea sila. fikcija nevidljivog prostora u kojem se on pojavljuje.vraćanje u dvosmis­ lenu šupljinu rasplitanja i izvora . nalazimo izvan spoljašnjosti.da se. govor ο ne-govoru svakog jezika.približavaju jedno drugome i udaljavaju u beskraj. Ali. str. ukrštaju da bi sačinile jedan govor koji izgleda bez zaključka i bez slike. već praznine koja kruži između njegovih reči. neverovatnim znakovima 2 . Taj je­ dinstveni način bića govora . izokreće mišljenje prema spoljašnjosti. obraćajući se samom biću jezika. Tako se refleksivna strpljivost.SPISI prolazi koji se izvijaju u nove prolaze. kao spoljašnjost prema kojoj. Daleko od toga da bi pozivala unutrašnjost da se približi nekoj L'attente l'oubli. nepovratno. bez dokaza. razmak očekivanja . koji ne pripada ni fikciji ni refleksiji. soba duža nego sto je široka. bez maske. i to u jednom komadu: brižljiva pripovest ο iskustvima. hučanja koje ne prestaje da ga razgrađuje. "priče" i "kritike" kod Blanšoa neprestano smanjuje. ovaj govor će biti neprekidno pružanje prema onome čija svetlost. s one strane svakog sna. Zaista. 162. ne oslanja se ni na kakvu ljupkost. Kao govor spoljašnjosti. od trenutka kada govor prestaje da sledi nagib mišljenja koje se ppunutrašnjuje i. apsolutno tanana. Biti privučen i nemaran Privlačnost je za Blanšoa svakako ono što je za Sada želja. kao u delu Čekanje zaborav. ne prekida nikakvu usamljenost. uvek okrenuta iz­ van sebe same.jezik ο spoljašnjosti svakog jezika. za Artoa materijalnost mišljenja a za Bataja prestup: čisto i najogoljenije iskustvo spoljašnjosti. prigušeni glas onih koji govore. kao i činjenicu koja je vezana za to prisustvo . u kojima preko noći ječe.pristup zaborava. još jedino sam jezik . kao ono mesto. izvan koje on govori. hropac umirućih. Biti privučen. zaustavljen dah onoga koji ne prestaje da prestaje da živi. treba dobro razumeti ono što ta reč ovde označava: privlačnost. i on sam jeste. koja u svoje reči prima onu spoljašnjost kojoj se obraća. sto je već rečeno. govor koji je lišen svakog središta. bez tvrdnje.svakako određuje mesto koje je zajedničko Blanšoovim "romanima" ili "pričama" i njegovoj "kritici". bez istine ili pozorišta. Z b o g toga se ra­ zlika između "romana". pokaz­ ano .jezik koji nije ničiji.

da se. ni u"sanatorijumu"iz Poslednjeg čoveka. neoprav­ danog. Privlačnost. da se na 17 . sem nekih otvorenih vrata. bljeskanje snega kroz prozor). koja nikada nije prikazana. sem nekog pogleda koji je obećan smrti. nije li ona odgovorna za jedno zaboravljanje . koja se otvara u beskonačno pod stopama onoga koji je privučen. kada ona nema unutrašnjosti. samo onome što se povuklo? Revnos­ ti suštinski pripada to da bude nemarna.stvar koja je iznutra osvetljena izvesnošću svog sopstvenog postojanja . nosi prezime Sorge (Briga). sem osmeha nekog čuvara na nedozvoljenom pragu.koje je naiz­ gled ispraznije. čitav njegov drugi život. kao što se to u više navrata kaže u Onome koji me nije pratio i u Željenom trenutku? Nije li revnosti svojstveno to da se zakrčuje svojom sopstvenom brigom.već samo kao odsutnost koja se povlači najdalje od sebe same. jer spoljašnjost nikada ne daje svoju suštinu. i ukopava se u znaku koji nam daje da krenemo prema njoj. u Aminadabu. sem ravnodušnosti koja ga prima kao da on nije tu.ništa da ponudi sem gesta neke žene na prozoru. bude privučen privlačnošću ili. najviše. nema ništa da ponudi sem praznine. ona ne može da se ponudi kao neka pozitivna prisutnost . već se širi u beskonačno izvan svake zatvorenosti?). privlačnost zapovednički po­ kazuje da je spoljašnjost tu. da trči ispred privlačnosti. da preduzima i suviše toga. da li je ta revnost uvek budna. kao i njegovu prošlost. Klosovski je odlično pogodio kada je istakao da Anri. ali i m n o g o važnije od sveukupnog zaborava čitavog života. lik iz Svevišnjeg. ali da samoj toj otvorenosti ne možemo da priđemo. ljude koji su mu bliski. uprkos svim nevoljama. Privlačnost za svoj nužni korelat ima nemar­ nost. sem muka koji je suviše nametljiv da bi mu se moglo odupreti. ostati tamo". takva nemarnost je samo naličje jedne revnosti . bez intim­ nosti. da se zaglušuje sopst­ venom tvrdoglavošću. sa dna svoje povučenosti. kao da bi bilo moguće spojiti se sa njom. da veruje da se ono s t o j e skriveno nalazi na drugom mestu. Ali.suštinskom nemarnošću. ni u stanu IzŽeljenog trenutka ne zna se šta se napolju događa. otvorena. koji je tako odbačen u spoljašnjost (ni u zavo­ du izAminadaba. suviše dvosmislen da bi se mogao odgonetnuti i da bi mu se moglo dati konačno tumačenje . svih srodnosti? Nije li kretanje koje čini da čovek koji je privučen napreduje bez predaha upravo kretanje rasejanosti i zablude? Nije li trebalo "zadržati se tamo. dok privlačnost govori zapovednički. da umnogostručuje mere. koja smatra ništavnim ono što on upravo čini (Toma. bez cilja i bez pokretača. Njihovi međusobni odnosi su složeni. da će se prošlost vratiti. niti se ο tome brine: čovek se nalazi izvan te spoljašnjosti. ta divna prostota otvorenosti. bez zaštite ili zadrške (kako bi ih ona mogla imati. svih ranijih ljubavi. bude to kretanje same privlačnosti. Istini za volju. ali na koju neprestano upućuje belina njene odsutnosti. da je se zakon tiče. Da bi mogao biti privučen. tvrdoglavog nastojanja da se. koje se samo dva ili tri puta pojavljuje u tekstu. prelazi prag famoznog zavoda samo zbog toga što nemar­ no propušta da uđe u kuću s lica).tog nemog. bledilo jednog izdvojenog sećanja ili. tačnije (pošto privlačnost nema pozitivnosti). ni u gradu IzSvevišnjeg. čovek mora da bude nemaran .MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI drugoj unutrašnjosti. u praz­ nini.

šta radi zakon? Biti nemaran. poput svece u koju se duva. možda je točak slučaja podelio sudbine koje su odavno ispisane u knjigama. ali i temeljnija nego svaka druga. kao uhođenje ili zamka: lenja služinčad možda su skrivene sile. nemarnu revnost koju je ona privukla. već je nemarnost ta koja ostaje tako ravnodušna prema onome što može da je pokaže ili da je skrije. Da li ćemo ikada znati da li je Toma . koja pušta ljude da se upućuju prema njoj . Ta nemarnost je vidljivija. zbog toga se revnost i morala sastojati u tome da čovek bude nemaran prema tom nemaru. prema tome. koja pušta vreme da prolazi i da se vraća.imao više vere od drugih. ona ne vezuje nikoga. koja od revnosti i nemarnos­ ti čini dve figure koje se u beskonačno preokreću jedna u drugu. Kada bi. to je način da se pokaže i da se sakrije zakon . da se prepusti biljnim moćima odozdo. možda je tre­ balo da upita onoga koji mu je bio nametnut kao pratilac. str. čista spoljašnjost koja je jednaka noći'. već blaga unutrašnjost svesti. i apsolutno ne-recipročna) nije naprosto šlepa: ona je iluzorna. možda je trebalo. prisila koju ona vrši (zbog toga je ona apsolut­ na. dvosmislenija. koje kroz njega prolazi. najblažim nagibom. naprotiv. kao tajno nastojanje. ovde revnost ne obuhvata nemarnost. da se uputi prema svetlu zanemarujući senku. sve do trenutka u kojem se pokazuje da je svetlost samo nemar­ nost. kada bi se Aminadab. Gde je zakon. da s obzirom na nju svaki gest dobija vrednost znaka. Kada bi srcu bio očigledan. kao svoj nezaobilazni deo senke. jer bi inače i ona sama bila vezana za tu vezu i više ne bi mo­ gla da bude čista otvorena privlačnost. Toma je poz­ van nemarnošću: otvorenost privlačnosti jedno je i isto sa nemarnošću koja prima o n o g a koga je priv3 ukla. Možda on nije taj koji je bio poz­ van. kada ona raspliće u čisto rasipanje sve figure unutrašnjosti? Čovek je privučen u istoj meri u kojoj je zane­ maren. svakako potiče od "nebrige koja vlada u kući" 3 .kada je ona beskonačna spoljašnjost. da krene najprostijim putem. isto tako senka kao i svetlost? Lucija možda nije ta koju je on tražio. kada nema ničega što ne pada van nje. kada je mučio svoje sopstveno verovanje i tražio da vidi i da dotakne? Da lije ono stoje on dotakao na telu od krvi i mesa to stoje on tražio kada je hteo da vidi prisutnost koja je uskrsla? I nije li prosvetljenje. biti privučen. 18 . skrivenija. možda se čekalo na nekog drugog. da je se nadzire i vreba.možda ovde treba misliti na "nevernog"Tomu . Kako bi ona mogla da ne bude suštinski nemarna .kada je ona ta koja pušta stvari da budu to što jesu. umesto što je hteo da se popne na više spratove kako bi našao neverovatnu ženu koja mu se osmehnula. 235.da se pokaže povlačenje u kojem se zakon skriva i. koja ra­ sipa. Ali. da se zakon privuče u neko svetio koje ga skriva.SPISI nju čeka. Tolika nesigurnost. U njoj se sve može protumačiti kao namerni znak. zakon više ne bi bio zakon. bio prisutan u nekom tekstu. da i sam postane hrabro nemarna briga.

oni bi bili gospodari njegove senke i njegove svetlosti. u stvari. 122. zakon je spoljašnjost koja ih obuhvata. on se tvr­ doglavo upućuje u otvorenost jedne nevidljivosti koju nikada ne pobeđuje. veliki Aminadab. da na jasan način vrši svoju vlast. Zakon je ta senka prema kojoj se nužno upućuje svaki gest. Pa ipak. on je noć koja ih ograničava. koliko god da su velilki nered i nebriga.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI mogao odgonetnuti među redovima neke knjige. kada ga ne bismo izazivali. Zakon suvereno nastanjuje gradove. kada bi kazna mogla biti izazvana samom voljom onih koji krše zakon. prazni­ na koja ih okružuje. kada ne bismo odlučno išli sve dalje prema spoljašnjosti. kada bi bilo moguće poslužiti se njegovim zapisom. i koja čini da ona izmiču svakoj unutrašnjosti. neobični zavod u koji je Toma ušao (privučen. i otvara oko njih prostor nela­ gode. prestup ludo pokušava da učini da se zakon pojavi kako bi mogao da ga poštuje i da ga zaseni svojim svetlim licem. g d e bi tada bila njegova moć. Aminadab i Svevišnji čine diptih. može da pokuša da prekorači zabranu nastojeći da privuče zakon sebi."do­ prinosimo primeni jednog javnog propisa" 5 . ili ono što zakon hoće: pre nego načelo ili unutrašnji propis vladanja. a da to niko ne zna. z a ­ kon koji je izvan sebe? Ali. Zakon isto tako otvara prostor prestupa. ali on se. umnogostručene revnosti. ali. u koju se on sve više povlači? Kako bi se njegova nevidljivost mogla videti. njihovu pojedinačnost u sivu jednoličnost onoga univerzalnog. ali u trenutku kada mislimo da izdaleka čitamo propise koji važe samo za druge. sem preokre­ nuta u naličje kazne. nije ništa drugo do zakon koji je prekoračen. u svakom trenutku. kako bi se on mogao prinuditi da sebe učini vidljivim. koja bi ga sila ili ugled činili dostojnim poštovanja? U stvari. doduše. zakon bi imao čvrstinu spoljašnjih stvari: on bi se mogao slediti ili ne. to stalno pokazivanje nikada ne osvetljava ono što se kaže. nezadovoljstva. koja. str. neopipljiva supstanca. kada ga ne bismo pritiskali uza 4 s zid. str. da govori. Slobode koje sebi dopuštamo ne mogu da prekinu zakon.u toj noćnoj lakoći koja je njegova nepobediva. i koja pretvara. Z b o g toga prestup. razdražen. jer je on sama senka gesta koji se upućuje. postupke i delà. on bi im stajao na raspolaganju: oni bi mogli da ga dodir­ nu i da učine da se on pojavi po njihovoj volji. on ne postiže ništa drugo sem što ojačava zakon u nje­ govoj slabosti . Na obe strane nevidljivosti zakona. možda izabran. ali svakako prisiljen da prekorači mnoštvo zabranjenih pragova) izgleda potčinjen jednom nepoznatom zakonu: na nje­ govu blizinu i na njegovu odsutnost neprestano podsećaju nedozvoljena i otvorena vrata. mi ga stavljamo u opticaj. Le Très Haut. 81. Kako bi se zakon mogao zaista saznati i iskusiti. prisutnost zakona jeste njegovo skrivanje. u stanju koje joj odgovara" 4 . 19 . U prvom od ova dva roma­ na. zakon je već utvrdio svoju vlast: "Kuća je uvek. najbliži smo zakonu. institucije. naposletku. šta god da učinimo. pozvan. uvek prepušta privlačenju koje dolazi od suštinske povučenosti zakona. možemo da verujemo da se odvajamo od njega i da njegovu primenu posmatramo spolja.

on napušta svoj zadatak (ali. anonimna vladavina epi­ demije. na dan kada su neki pokušali da potisnu za­ kon u njegovo pribežište. ali na koji niko nije imao pris­ tupa. znojava tela ras­ tapaju se u zidovima.da rasulo zahvati sve živote.da li je ono uz­ rok. pijanstvo i pažnja. kakva je Buksova ili Dortova). sam zakon (u izvesnom smis­ lu. fatalnim nestajanjem u spoljašnjosti: jer. u kojem se ne zna ko je bolesnik a ko lekar. za razliku od "gostiju". pripadaju "kući". Kada je reč ο "posluzi" .SPISI točak koji deli sudbine koje se ne mogu odgon­ etnuti ili neispisane listove. u svojoj potpunoj jednakosti sa dru­ gim spratovima) jeste taj koji se pokazuje u svo­ joj suštinskoj skrivenosti. utvrđena i zavedena smrt. poka­ zuje njegovo savršenstvo. izbljuvci. svakako sićušan. zarazna. već na spoljašnjost same te spoljašnjosti . šta je zatvor a šta bolnica. Pa ipak. san i nezasita delatnost. U Svevišnjem. ali u dosluhu sa upravom. u svojoj dosadnoj sličnosti. kao čuvari \ kao sluge. jer preobražava svako rođenje u arhivu. u isti mah. bez dopuštenja. već poremećena. čak i ako. i brižnost zakona prema onima na koje se on primenjuje. koja bi bila zakon koji je konačno savladan. 20 . ali time što ga vezuje za svoj nestanak (što u izvesnom smislu predstavlja suprotnost prestupničkoj egzis­ tenciji. slomom i. očajanjem i dobrovoljnim. on "obavezuje"zakon. u odeljenju za matične poslove. i produžava to odsustvo. u kojoj je trebalo da uredi egzistencije dru­ gih. sve se preliva: vladaju vode koje nadolaze. on je prvobitni oblik z a ­ kona. uzvišenje gornjeg sprata. gornji sprat iz Aminadaba.na zabo­ rav koji je dublji od svih drugih zaborava. koja više nije razvrstavajuća vladavina matičnih knjiga. prema tome. kada napušta državnu službu. oni su se sreli. ko je čuvar a ko žrtva. moraju da predstavljaju zakon kako bi ga primenjivali i tiho mu se potčinjavali . svakako. Sorž ("brižnost" zakona: brižnost koja se oseća u odnosu prema zakonu. individue se raspadaju.ο onima koji. naprotiv. Pregrade su srušene. koja mu prećutno obezbeđuje tu suštinsku doko­ licu). čirevi. i da smrt uspostavi svoju vladavinu. da li je to napuštanje? on je na odsustvu. on ga prisiljava da se pokaže na tom praznom mestu koje je tek napustio. Anri Sorž je funkcioner. sa kojeg je poziv došao i sa kojeg padaju anonimni recepti. to nije prava. služi mu. da li učinak? . Sorž se ne stavlja izvan zakona. u tom neobičnom organizmu koji od pojedinačnih eg­ zistencija čini instituciju. oni su ujedno revnost i nebriga. on veliča taj zakon. to povlačenje dovoljno je . zapo­ slen je u opštini. sa rezignacijom. sa krvlju. kada želimo da je pobedimo i da u nju prodremo osuđeni ne na kaznu. u kretanju kojim briše svoju pojedinačnu egzistenciju i izuzima je iz univezalnosti zakona. Ali. beskonačni krici urliču kroz prste koji ih guše. smrću. i sa nasiljem. spoljašnjost zako­ na tako je nepristupačna da smo. i koji.niko ne zna kome oni služe (za­ konu kuće ili volji gostiju). već bezoblično gomilanje leševa. sa jednoličnošću mesta na kojem su već bili. sumnjiva vlažnost. konačno. i pogotovo ako oni hoće da mu umaknu). on je samo jedan točak. blizanačka figura zlobe i brižnosti: ono u čemu se skrivaju skrivanje i ono što ga pokazuje. zaštićena oblast ili tvrđava zla. eksudati. ne zna se čak ni to nisu li oni gosti koji su postali sluge. pa čak ni oni sami. on više nije ništa drugo do sam zakon.

poziva na predah? Njihova muzika suprotnost je himni: ni­ kakva prisutnost ne svetluca u njihovim besmrtnim recima. možda je ta smrt Boga suprotnost smrti (grdoba neke mlohave i ljigave stvari koja večito podrhtava). Opčinjenost se ne rađa iz njihovog sadašnjeg pe­ vanja već iz onoga što se to pevanje obavezuje da će biti. preobraženih za budućnost u pesmu:"Mi znamo zla. One su sve od pevanja. belina žala. u odsutnu odsutnost. zapravo. on. pretvara se u stvar koja se ne može imenovati. On koji se zainatio da živi u kužnoj četvrti isto tako je onaj bog koji prihvata da umre među ljudima. i svaki od njegovih oblika biće još samo metamorfoza tog umiranja koje se nikada ne završava. Prosta srebrnkasta brazda u moru. šta radi zakon? I kada g a . Možemo se baciti u otvorenu prazninu: mogu se kovati zavere i praviti sabotaže. pa ipak. požari i ubistva mogu doći na mesto najceremonijalnijeg poretka. da organizuje neku drugu policiju. špilja otvorena među stenama.sa pretečom i kukavnom majkom kao što je to Klitemnestra. u novoj metamorfozi ili u novom prodiranju u sopstveni identitet. ostavlja obećanje za­ kona praznim. već zbog toga što on ostaje u svojoj identičnoj nepokretnosti. imenuje. već onim što sija u daljini njihovih reči. nailazimo na pevanje koje nije ništa više do smrtonosno obećanje nekog budućeg pevanja. udubljenje među talasima. samo obećanje nekog budućeg pevanja prožima njihovu melodiju.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI Ali. Euridika i Sirene Čim ga pogledamo. Ali. ne menja: on je jednom zauvek sišao u grob. Zakon se. pošto mu to ne uspeva. oslobađajući tišinu koju para najdu­ blji krik: gde jë zakon. ali ono j u ­ naku ne obećava ništa drugo do kopiju onoga 2 1 . srećna praznina slušanja. šta su one u samom svom biću ako ne čisti zov. u bezobličnu prisutnost praznine i u nemi užas te prisutnosti. taj jezik nema da kaže ništa više do ono "Ja govorim. na ovaj izazov zakon može da odgovori jedino svojim sopstvenim povlačenjem: ne time što bi se zatvorio u još dublje ćutanje. čim hoćemo da čujemo njegove reči. Onaj ko protiv zakona hoće da osnuje neki novi poredak. praznina pažnje. vlasnik svih imena. da ustanovi neku drugu državu.Sorž je potčinjeni Orest. Sirene su neuhvatljivi i zabranjeni oblik glasa koji privlači. Pod preuzetom maskom grčke tragedije . lice zakona odvraća se i povlači u senku. sada ja govorim" koje pripada zakonu. Orest koji brine da umakne zakonu kako bi mu se bolje potčinio. poredak zakona bićesuvereniji nego ikada. sa sestrom pomamnom u žalosti. potkazuje. sva zla koja su bogovi u poljima Troade naneli ljudima Argosa i Troje". sa poginulim ocem. budućnošću onoga što upravo kažu. ali koji. uvek će kod njega naići samo na ćutljiv i neodređeno ljubazan prijem. pevanje je samo privlačnost pevanja. sa­ mim iznošenjem tog jezika u spoljašnjost njegovog ćutanja. Sirene ne zavode toliko onim što daju da se čuje. koji se održava u beskonačno. sa svemoćnim i podmuklim očuhom . žena koja neobično liči na njegovu sestru prepoznaje. ono što sirene obećavaju da će pevati Uliksu. a gest koji se pruža da bije ubio najzad oslobađa njen jezik. jer on sada obuhvata i ono što hoće da ga pore­ meti. Ali. Ponuđeno kao naprazno.to je prošlost njegovih sopstvenih poduhva­ ta. optužuje i ismeva.

treba da prođemo kroz njega kao gluvi da bismo nastavili da živimo i. međutim. prema tome. oslobađa čudesnu moć privlačnosti: on je taj koji. to je. treba da slušamo. treba da pobedimo svaku želju lukavstvom koje vrši nasilje nad samim sobom. Preko puta je Euridikin lik. čini da se pojavi jedna druga žena. sa njegovim spasen­ jem. Orfej nije video Euridikino lice u kretanju koje ga odvlači i čini ga nevidljivim: on je mogao da ga posmatra sučelice. propatio. u preneraženosti koja Upor. da podnesemo svaku patnju ostajući na pragu ponora koji privlači. za Orfeja. bio je obuzet zabranjenom željom i oslobodio se svojim sopstvenim rukama. jadikovka koja neće imati kraja. Tada se za jednog kao i za onog drugog oslobodio glas: za Uliksa. ali u podnožju jarbola. A ispod Orfejevog jadikovanja probija blaženstvo što je video. u samom trenutku kada se odvratilo i ponovo ušlo u noć: himna svetlosti bez imena i mesta. kao što je Uliks pustio da pevanje koje nije čuo nestane u talasima. pre. na svetlost dana. u magnovenju. str. Ona je naizgled sas­ vim suprotna. Le livre à venir. Ono laže. jer junak nije umeo da se odupre moći čarolije koju ona ima. on je u jednoj osobi bio junak kao i njegova posada. 22 . treba da zapušimo uši. Pa ipak. Orfejevom pogledu: tom pogledu koji. 9-17. moguća priča ο čudesnoj pustolovini. jer će kroz smrt pevanje moći da se uzdigne i da u beskonačno priča pustolovine junaka. u stvari. to čisto pevanje . tako i Euridika daje da se vidi samo obećanje jednog lica. ili. kao Smrtna presuda. Pa ipak. vezanih članaka na rukama i nogama. jer ona mora da bude dozvana iz senke melodijom jednog pevanja koje je sposobno da zavede i da uspava smrt. on je svojim očima video otvoren pogled smrti. nepristupačno lice. Postoje priče koje su posvećene. što nije zaronio bliže prekrasnom gla­ su u kojem je pevanje možda trebalo da se dovrši. ništa drugo sem onoga što on sam jeste. Ova dva lika dubinski se prepliću u Blanšoovom delu 6 . po­ gled pripovedača na taj pogled. to je apsolutni gubitak. da bi se rodila priča koja neće umreti. Ali ono govori istinu.tako čisto da ne kaže ništa sem svog uništavajućeg povlačenja . A taj pogled ili. kao da smo prošli živi kroz smrt da bismo je povratili u nekom drugom jeziku. trebalo je da bude isto tako oko­ van kao i Uliks. "najstrašniji pogled koji se jednom živom biću može uputiti". u kojem upravo pesma može da se pojavi. jer će se svi oni koji se prepuste zavođenju i uprave svoje lađe prema žalu sresti samo sa smrću. i da se konačno nađemo s one strane pevanja. sliku. Ali moguće je da ispod Uliksove pobedničke pripovesti nečujno vlada jadikovka što nije bolje i duže slušao. na nestalnom pragu smrti. 174-184. ona je bliska rođaka Sirena: kao što ove pevaju samo budućnost jednog pevanja.SPISI što je on doživeo. polazi da traži odbeglu prisutnost. počeli da pevamo. pokušava d a j e dovede. L'espace littéraire. Ovde. ili ne manje neosetljiv nego njegovi 6 mornari. str. saznao. Orfej je uspeo da umiri lajanje pasa i da zavede zlokobne sile: na putu povratka. u sred noći. puštajući da u senci iščezne nevidljivo lice.treba da se odreknemo njegovog slušanja. radi­ je. To obećanje lažno je i istinito u isti mah. ali od nje zadržava jedino ništavilo. čarolije čija će najjadnija žrtva biti ona sama.

MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI je već zatočenička. koji je uvek skriven. čija je sva zavodljivost u praznini koju one otvaraju. 68-69. "ravnodušan i neutralan.manje nego oblik. za­ tvoren u neku glasovnu oblast u kojoj se on tako potpuno oslobađa svih svojih suvišnih divota. neka vrsta bezoblične i uporne anonimnosti . kao neki suvišni oblik. licem u lice. i koji daje da se tako malo toga čuje. da se čini kao da je lišen sebe samoga: pravedan. već iznenada osetiti kako u nama raste pustinja. neko drugi koji je onaj isti. nije nepopustljiva i mračna boginja. kao neku suviše blisku Euridiku. ali na način koji podseća na pravednost kada je ona izručena svim negativnim pogubnostima" 7 . suprotno svakom očekivanju. pripovedač iz Željenog trenutka dolazi da traži Juditu na zabranjenom mestu na kojem je ona zatvorena. str. koje.ili ispod nje . blisko prisustvo. i čini da se pored nje . Taj glas koji"peva naprazno". koji ga lišava nje­ govog neposrednog prava da kaže "ja". jedan zakon bez boga. to ne znači samo prekoračiti zakon da bi se suočilo sa smrću. u kojoj se može posmatrati'Ono što je živo. figura koja je čuva. Pratilac bi tada bio privlačnost na vrhuncu skrivanja: privlačnost koja je skrivena jer se daje kao čisto. to ne znači samo napustiti svet i rasejanost privida. Ali iza nje. lična zamenica bez lica. u trenutku kada se povlačenje željenog lica jedva ocrtava. nije li to bilo naprosto to gluvo prisustvo koje pritiska u senci svog neizbežnog narastanja? Prazna spoljašnjost privlačnosti možda je jedno i isto sa sasvim bliskom spoljašnjošću dvo­ jnika. i koji će joj konačno staviti gip­ sanu masku. na čijoj drugoj strani (ali taj razmak bez mere uzan je poput neke linije) bljeska jedan jezik bez subjekta koji se može odrediti. već čisti glas. sličnost koja se isprečuje. 23 . izlišno. u začaranoj nepokretnosti kojom one vezuju one koji ih slušaju? dvojnik na razdaljini. i koji nje­ govom govoru suprotstavlja jednu reč koja je na nerazlučiv način odjek i poricanje. izbacuje tu unutrašnjost iz nje same. U trenutku kada je unutrašnjost privučena izvan sebe same. jedna spoljašnjost dubi ono mesto na kojem je unutrašnjost navikla da nađe svoje sklonište i mogućnost tog skloništa: iskrsava jedan oblik . 7 Le moment voulu. ali koji se nameće sa očiglednošću koja nikad ne popušta. tvrdoglavo. pošto je treba Pratilac Od prvih znakova privlačnosti. i od koje on hoće da je otrgne. koji ga prazni i deli na dva blizanačka ali nepodudarna lika. okrenuti se pre­ ma zabranjenom licu koje se već skrilo. koja dolazi da se ponudi u nemogućem i srećnom povratku. Da li u toj pocepanosti i u toj vezi tajno počiva načelo privlačnosti? U tre­ nutku kada mislimo da nas nepristupačna daljina izvodi izvan nas. Isto tako.pojavi pozadinski lik jednog pratioca. nije li to glas sirena. pošto odbija pre nego što privlači. kada se u preplitanju žamora jedva razabire čvrstina usam­ ljenog glasa. Orfejev pogled dobio je ubilačku moć koja je pevala u glasu sirena. on je pro­ nalazi bez teškoća. neko lice bez izraza i bez očiju. privlačnost koja je isto tako skrivena.koji subjekta lišava njego­ vog prostog identiteta. za čitavu večnost". ima nešto poput blagog i nasilnog kretanja koje prodire u unutrašnjost. Usmeriti uho prema srebrnkastom glasu sirena. izvrćući je.

dok je bilo dovoljno da se prepusti silaženju. u poslednjem prestupu. Toma dobija čudnog dvo­ jnika (da li je on taj koga je. Pratilac je takođe. njegov krik prolazi kroz šaku koja ga guši. najbliže i najdalje. koji nema lica. u jednoj noći koja se spaja sa danom koji izbija. ili tvrdi da čuva. što je rasipao svoju revnost na pokušaje da se probije do viših spratova. njegovo telo. Nevidljiv i ćutljiv kad god Toma govori sa trećim licima. sama smrt koja je rasejana kroz život. za njega smo neotklonjivo vezani jednom bliskošću koju je teško podneti . trebalo bi da mu se još više približimo. izvanjski u odnosu na pore­ dak grada. inercija koja sputava. u Soržovoj sobi. njegov hropac ječi kroz čitavu kuću i. "Gospod dao"?): njegovo lice. njega predstavlja Dort. Dom govori. na nerazlučiv način. i da govori za njega. I. stran zakonu. brazdu svoje vidljive odsutnosti. nje­ gove kosti. Ne poznaje li on tajne ove kuće bolje nego bilo ko drugi. on je večiti sused. ali iznenada. zakon i reč: Toma je pogrešio stoje bio tako maloveran. u Svevišnjem. pa ipak. Čitav jezik se iskreće i.pa ipak. kako izgleda. nasuprot Svevišnjem. kako seTomin glas guši. iznad te praznine koja ostavlja. on se nalazi u napasnoj blizini. u kojem voda odasvud nadolazi. čovek "odozdo". i sama Dortova put. ili je samo sluga? On se zove Dom. kada je. on ubrzo sasvim iščezava. i nije li ono što izgleda kao njegova glupost samo nemo iščekivanje pi­ tanja? Da li je on vodič ili zatvorenik? Pripada li on nepristupačnim silama koje vladaju kućom. on je bolest u nepripitomljenom stanju. prisan je bez zadrške. koji je bio tu da odgovori. kada misli da je našao lice i glas koje je tražio. da li je pratilac nepriznati vodič.SPISI odmaknuti od sebe. njegova groznica i njegov znoj probi­ jaju kroz pregradni zid i prave mrlju sa druge strane. i beskonačno će zvučati među Soržovim prstima. on je onaj Nižnji. u skladu sa značenjem naslova. urličući. koje je po svoj prilici povređeno. prisutan je umnogostručenom i neiscrpnom prisutnošću. ili je on samo masa koja pritiska. Bez sumnje se u tom kretanju kojim se jezik okreće oko sebe najtačnije pokazuje suština ne- 24 . kao što će to nadmoćno tvrditi na kraju romana. da sa njim pronađemo neku vezu koja neće biti ta odsutnost veze kojom smo vezani za njega prema obliku odsutnosti. Z b o g toga pratilac istovremeno važi kao zahtev na koji nikada ne možemo da odgovorimo i kao teret od kojeg bismo hteli da se oslobodimo. u tom svetu u kojem vlaga prokapava. uprkos grubim greškama. široke je ruke kada se poverava. Dom se ponovo pojavljuje kao onaj koji čuva. sa krikom koji je istovremeno osporava i tvrdi. zadržava nešto poput "odsjaja neke stare lepote". Pre svega. jer nam bez prestanka preti da nas usiše i pomeša sa sobom u konfuziju bez mere. kada se Dom služi prvim licem. Toma konačno ušao u kuću. zakon koji je očigledan ali koji je nevidljiv kao zakon. samo je obris lika koji je istetoviran na njegovom sopstvenom liku. i ono. kada se sa njim postupa kao sa slugom. što nije pitao njega. biće zadugo ta smrt. njegov kašalj prolazi kroz vrata i kroz zidove. je­ dan dvosmislen pogled. san koji preti da obuhvati svaku budnost?Tek stoje ušao u kuću u koju g a j e privukao jedan ovlašan gest. da nije mrtav. ističući svoje pravo da govori. Kad naposletku umire. Soržova put. Ova figura preokreće se u beskonačno. i sam Tomin jezik počinje da govori bez njega.

u jednu noć bez senke. kao što razdvaja ono Ja koje govori od onoga On koje to Ja u svom govorenom biću jeste. dok je reč gospodstvo koje ima moć da se uzdrži u privremenosti ćutanja. istog govora koji kazuje nešto drugo. prvobitni. Kretanje privlačnosti i povlačenje pratioca otkrivaju ono što prethodi svakoj reči. da bi se na kraju sreo s tim pratiocem koji ga ne prati. oni su snažno vezani jednim stalnim ispitivanjem (opišite ono što vidite. i koje čini da se oni pojave. svetlucanje. iz kojeg može da dođe svaki ob­ javljeni govor. njihovo Ni jedno ni drugo Uprkos mnogim sličnostima. u svom beskonačnom od­ vijanju. Njih ne vezuje nikakav ugovor. da li sada pišete?) i neprekinutim govorom koji pokazuje nemogućnost da se odgovori. on nema veze sa tim Ja. kojeg stavlja u red svoje sopstvene noći. i pokazuje. u tom udubljenju koje možda nije ništa više do nezadrživo osipanje lica koje govori.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI popustljivog pratioca. on je od njega odvojen bezmernom daljinom. nameće im svoj zakon. kada se udubljuje u rad svoje sopstvene negativnosti da bi se beskonačno povlačila u jedan dan bez svetlosti. ovde se nalazimo jako daleko od onog iskustva u kojem neki imaju običaj da se izgube da bi se ponovo pronašli. već bezimena granica u koju jezik udara. mistika nastoji da se spoji pa makar morala proći i kroz noć . ćutanje je nečujni. ili da bi sa njim uspostavio vezu koja je dovoljno pozi­ tivna da bi mogao. razrešujućije. i što se nalazi iznad svake ćutnje: neprekinuto žuborenje jezika. njihovo trenutno iskričavo nestajanje. ali kako bi se vratio kao identičan sa sobom. duž te tanke linije koja ih razdvaja. ona je pre bezmerna dubina u kojoj jezik ne prestaje da se gubi. d a j e pokaže. između pripovedača i nerazdruživog pratioca koji ga ne prati. koje ih razvlašćuje. on može da vidi samo kroz jezik nekog drugoga. U kretanju koje joj je svojstveno. Kao da se u tom povlačenju. On stvarno nije privilegovani sagovornik. u kojem iskustvo može da otpočine. ona zbog toga ne prestaje da bude sklonište. i čije reči i rečenice on preuzima u jednu prazninu koja nema granica: pa ipak. to je neki on bez lica i bez pogleda. Taj jezik niko ne govori: svaki subjekt u njemu ocrtava samo gramatički nabor. Taj jezik se ne razrešava ni u kojem ćutanju: svaki prekid pravi samo belu mrlju na tom platnu bez šavova. taloži se čitava priča.sa pozitivnošću egzistencije. pa ipak. Ali ta granica u sebi nema ničega pozitivnog. sa kojom uspostavlja tegobnu vezu. u kojem nijedna egzistencija ne može da se ukoreni: još od Malarmea je poznato 25 . neki drugi subjekt koji govori. u jednu čistotu bez imena. u saglasnosti sa oblikom iskustva. Z b o g toga onaj ko kaže Ja mora neprestano da mu se približava. Z a ­ kon jedne Reči pruža to sklonište podjednako kao i otvoreno prostranstvo ćutanja. On otvara jedan neutralni prostor. Ali u iskustvu spoljašnjosti ne radi se ο tome. on tako dolazi najbliže on­ ome Ja koje govori u prvom licu. oslobađa prostor jednog neutralnog jezika. koja širi jedno mesto lišeno mesta."Onaj koji me nije pratio" nema imena (i želi da se održi u toj suštinskoj anonimnos­ ti). I onda kada ta egzistencija osporava sebe samu. u jednu vidljivost koja je oslobođena svakog oblika. prekomerni dah. koje je spoljašnjost svake reči i svakog pisanja. jer. kao eho nekog drugog govora koji kazuje isto.

ali ovde. tako jutarnje da se ono pre može sh­ vatiti kao otpust noći. koji je bez lica. Samo iščekivanje nije usmereno ni prema čemu: jer. ono se ne može obuh­ vatiti nikakvom unutrašnjošću. on je zaborav bez dubine i prozirna praznina iščekivanja. Jezik se tada otkriva kao oslobođen od svih starih mitova u kojima se oblikovala naša svest ο recima."sada ja govorim" . koja mu nikada nije nedostajala.Taj zaborav ne treba. u trenutku kada se čini da mu je svaka reč oduzeta. sjajno i neposredno. da se ushićuje svojom strpljivošću. taj­ na nema dubine.. jezik se zaista usmerava prema sadržajima koji mu prethode. čisto rasprskavanje praznog obećanja . to ne govori. D u g o se verovalo da jezik gospodari vremenom. Ali. u tom žamorećem prostoru ona ne nalaze toliko svoj cilj koliko mesto. verovalo se da je on proročanstvo i istorija. jezik je samo bezoblični žamor i žuborenje. naprotiv. u kojem bi budnost bila uspa­ vana. verovalo se da njegova suština leži u ob­ liku reči ili u dahu koji ih oživljava. str. U svakoj od svojih reči. ono što se ponavlja jeste prazni­ na ponavljanja.. pa ipak. sada se zna da je biće jezika vidlji­ vo brisanje onoga ko govori: "time što bih rekao da čujem ove reči ne bih sebi razjasnio opasnu neobičnost mojih odnosa sa njima. koja je prividno skrivenija i još više unutrašnja od reči savesti. pojavljivanje osmeha. one nisu unutrašnje. tako svetio. to je oduvek bilo rečeno. njihovog mogućeg ponovnog početka: takvo je pitanje. ili još. ili. i ako se drži u najvećoj blizini svog bića. on se otvara jedino u čistoti iščekivanja.SPISI da reč jeste objavljeno nepostojanje onoga što ona označava. i kao 8 pamćenje i priča. koje je najzad vedro. i koje sebi nikada ne obećava neki odmor kao nadoknadu. 26 . predmet koji bi ga ispunio mogao bi samo da ga izbriše. da je vredan pod­ jednako kao buduća veza u reči koja je data. zbog toga on čini jedno i isto sa osipan­ jem vremena. one su. a ono što one označavaju upliće me u tu spoljašnjost svake reči. One ne gov­ ore. Njega ne sabira pamćenje. ono ima izdržljivost jednog kretanja koje nema svršetka. U tom smislu. Iščekivanje ne može da iščekuje sebe samo na svršetku svoje sopstvene prošlosti. prvi do­ dir sa recima potonjeg ponovnog početka na kraju Poslednjeg čoveka. svaki od njegovih najmanjih delića pada u nepovratnu spoljašnjost. međutim. ali koji konačno nosi jedno neizgovoreno ime. koje Toma postavlja na kraju Aminadaba. i kao čista otvorenost prema jednom danu koji još nije došao. ο literaturi. bez geografije. lišene prisnosti.u Svevišnjem. na poslednjim stranicama Onoga koji me nije pra­ tio. mešati niti sa rasejanošću ra­ zonode niti sa snom."8 Upravo u tu anonimnost jezika koji je oslobođen i koji gleda na svoju sopstvenu lišenost granice vode iskustva koja je ispričao Blanšo. on je sačinjen od bdenja koje je tako budno. isto tako se verovalo da u toj suverenosti on ima moć da učini da se pojavi vidljivo i večno telo istine. ali u samom svom biću. spoljašnjost je prazna. niti da se jednom zauvek os­ loni na hrabrost. ο govoru. 136-137. Pa ipak. ono samim tim nije rezignirana nepokretnost. a njegova snaga leži u skrivanju. već zaborav. pošto se nalaze sasvim spolja. Celui qui ne m'accompagnait pas.

ta slabost u srži svake stvari i oko svake stvari. 27 . ne postoji ni jedna egzistencija kojoj. to povlačenje koje je tako neprimetno.zakasneli na­ por izvora. jezik nije ni istina ni vreme. ono što on jeste u svome biću.iščekivanje koje je tako zaoštreno da briše svako pojedinačno lice koje može da mu se ponu­ di. ako je zaborav. Sa francuskog preveo Vladimir Milisavljević Naslov izvornika: "La pensée du dehors". iz­ vor i smrt . i tako posvećen neposrednosti zaborava. ako se jezik otkriva kao uzajamna prozirnost izvora i smrti. neki oblik je istovremeno suviše star i suviše nov. i koje je oslobođeno od svake prošlosti). to je taj glas koji je tako tanan. pre. jun 1966. n° 229. Ali. i uvek iznova započeta spoljašnjost smrti. to je samo biće jezika. smrt se beskonačno otvara prema ponavljanju početka. i pažnja prema on­ ome što bi bilo najtemeljnije staro (pošto u svojoj osnovi iščekivanje nije prestalo da iščekuje). njegovog budućeg pojavljivanja. čim je utvrđen. Kada se jezik definisao kao mesto istine i kao veza vremena. Critique. svakog lica. koji je suštinski za jezik.njihov trenutni dodir koji se održava u bezmernom prostoru. Oni se odmah preokreću jedno u drugo. Uliksovo okovano iščekivanje. za njega je bilo apsolutno pogubno to što je Epimenid Krićanin tvrdio da svi Krićani lažu: povezanost ovog govora sa samim sobom razrešavala ga je od svake moguće istine. kroz samo tvrđenje onoga Ja govorim. ako je stvarno ona ta koju jezik pažljivo prihvata. Čista spoljašnjost izvora. A ono što jezik jeste (ne ono što on hoće da kaže. u bljesku njihovog beskonačnog njihanja. Orfejev ubilački zaborav. u toj moći skrivanja koja briše svako određeno značenje i samo postojanje onoga ko govori. ni večnost ni čovek. izvor ima prozirnost onoga što je bez kraja. ni­ kada se ne ustaljuje u neku nepokretnu i dokučivu pozitivnost.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI zaborav je iščekivanje koje je dovedeno do kra­ jnosti . i koja tako oslobađa prostor slike. U svom iščekujućem i zaboravnom biću. koja je sva u jednoj i istoj neu­ tralnoj jasnoći . U zaboravu se iščekivanje održava kao iščekivanje: napregnuta pažnja prema onome što bi bilo radikalno novo. nosi prema svetlu. suviše čudan i suviše blizak da ne bi odmah bio odbijen čistotom iščekivanja. on povezuje ili. nije dato preteče obećanje njenog sopstvenog iščeznuća. pušta da se vide. ne oblik kojim on to kaže). već uvek rasuti ob­ lik spoljašnjosti. bez veze sličnosti ili kontinuiteta sa bilo čim (novost iščekivanja koje se i samo pruža izvan sebe. 523-546. u toj sivoj neu­ tralnosti koja čini suštinski oklop svakog bića. nikada ne postavlja granicu polazeći od koje bi se konačno ocrtala istina. str.dan i noć u isti mah . jutarnje osipanje smrti.

Movement. Strukturalizam. može se reći. između elemenata koji su to­ kom vremena bili razdvojeni. mesta štićenih. u zapadnom iskustvu. naprotiv. naših sistema nije neka novost. i koji iskrsava kao jedna vrsta konfiguracije. ili ono što je objedinjeno pod tim poprilično uopštenim nazivom. i mesta g d e su one. epohi bliskog i dalekog. i zauzvrat. sâm prostor. sa svoje strane. uistinu. susednog. Sadašnja epoha verovatno je možda više epoha prostora.DRUGA ΜΕSTA* Velika napast koja je opsedala XIX vek bila je. nije reč ο tome da se porekne vreme. već kao mreža koja vezuje tačke i koja stvara sopstveni nered. to prožimanje mestâ činili su ono što bi se krajnje uopšteno moglo nazvati srednjovekovnim prostorom: prostorom i lokalizacijom. ta sučeljenost. hlađenja koja prête svetu. bilo je mesta u koja su se stvari smeštale dospevši tamo nasilno. Continué. oktobra 1984. ur. raštrkanog. razlikovalo od zemaljskog. nebesko mesto se pak. našle svoje utočište i prirodni počinak. Moglo bi se možda reći da se izvesni ideološki sukobi koji pobuđuju rasprave današnjice odvijaju između pobožnih potomaka vremena i tvrdokornih stanovnika pro­ stora. Može se reći da je. ne toliko kao jedan veliki život koji se razvija tokom vremena. i nije mogućno prenebregnuti sudbinsku ukrštenost vremena sa prostorom.). ima istoriju. u okviru ciklusa Cercle d'études architecturale. u kosmološkoj teoriji. U drugom z a konu termodinamike devetnaesti vek pronašao je suštastvo svojih mitskih izvora. jedan skup odnosa koji se predočava kao slaganje. naših teorija. urbanih mesta i selišta (svakako namenjenih stvarnom životu ljudi). viška mrtvih. a potom je uvršten i u kritičko četvorotomno izdanje njegovih radova Dits et écrits. Valja u međuvremenu napomenuti da prostor koji se sada pomalja na obzorju naših briga. jeste na­ por da se ustanovi. podrazumevajući i jedno i drugo. postojala su nadnebeska mesta sučeljena mestu nebeskom. istorija temâ razvoja i stagnacije. Nalazimo se u času u kome je svet na kušnji. to je izvestan način da se razmotri ono što se zove vremenom i ono što se zove istorijom. bez njegove autorizacije. sučeljavanje. mesta otvorenih i nebranjenih. Paris: Gallimar (prim. marta 1967. u srednjem veku postojao hijerarhijski sistem mestâ: mesta svetih i mesta profanih. temâ krize i ciklusa. Tekst je prvi put objavljen nekoliko meseci posle njegove smrti. * Ovaj tekst predstavlja osnovu za predavanje koje je Mišel Fuko održao 14. Sva ta hijerarhija. u jednom krajnje grubom ocrtavanju te istorije prostora. 29 . Mi smo u veku istovremenog. verujem. taloženja prošlosti. u časopisu Architecture. mi smo u epohi naporednog. godine u Tunisu.

bez sumnje mnogo više negoli vremena. proizašlih nasumično (kao što je kretanje automobila ili ponajpre zvukova koji se prenose telefonskim linijama). suprotnost između javnog i privatnog prostora. unutar jednog nasumično podeljenog skupa. koliko vaspostavljanje jednog beskonačnog prostora. svrstanog u jednoglasnu klasu. u ovoj ili onoj situaciji. između prostora dokolice i prostora rada. suprotnosti koje podrazumevamo kao sve stoje dato: na prim­ er. na koje instituci­ je i praksa nemaju hrabrosti da udare. ili u klasu višeglasnog. već. položaj elemenata. verujem da se uznemireno­ st današnjice suštinski tiče prostora.problem koji je svakako od prvorazrednog značaja . od sedamnaestog veka naovamo. počev od Galileja. naprotiv. stabla. uprkos svoj mreži znanja koja dopušta da ga se odredi i formalizuje. U svakom slučaju. opisi pojavnog naučili su nas da ne živimo u jednom homogenom i praznom prostoru. Bašlarovo veličanstveno delo. oni se mogu opisati kao ni­ zovi. beskrajno otvorenog.to je takođe problem spoznaje kojim odnosima blizine. da mesto neke stvari nije ništa više nego tačka u njenom kretanju. ili ponovno otkriće. jer prava sablazan Galilejevog delà nije toliko bilo otkriće. kruženje dis­ kretnih elemenata. mreže. lokalizaciju je zamenilo prostiranje. ali izgleda da još uvek nismo dospeli do jedne praktične desakralizacije prostora. u prostoru koji je 30 . sadašnji prostor možda još nije sasvim desakralizovan . Danas. označavanja i razvrstavanja ljudi se mora dati prvenstvo. kakvoj vrsti pohranjivanja.za razliku od vremena desakralizovanog u devetnaestom veku. kretanja. takvog da su se mesta srednjeg veka obrela u svojevrsnoj rasplinutosti. postoji jedna izvesna teorijska desakralizacija pro­ stora (ona kojoj je Galilejevo delo dalo podsticaj). da odmorište neke stvari nije ništa do beskonačno usporeno kretanje. sve su one potaknute zarad jedne prikrivene sakralizacije.SPISI Ovaj prostor lokalizacije otpočinje sa Galilejem. Na mnogo određeniji način. taj krajnji problem raspoređivanja čovečanstva nije jednostavni upit da bi se saznalo hoće li biti mesta za čoveka na svetu . No. Raspoređivanje se može odrediti odnosima bliskosti između tačaka ili elemenata: formalno. Drugim recima. uprkos svim tehnikama koje ga opsedaju. S druge strane. vreme se verovatno predočava jedino još kao jedna od igara mogućih rasporeda između elemenata rasutih u prostoru. koje je zamenilo lokalizaciju. u zavisnosti od cilja ka kojem se teži. itd. I moguće je da našim životima ponovo upravlja određen broj protivrečja koja se ne m o g u dotaći. između porodičnog i društvenog prostora. Svakako. da se Zemlja okreće oko Sunca. Mi smo u dobu u kojem nam se prostor predočava u obliku odnosa raspoređivanja. obeležja ili kodova. između kulturnog i utilitarnog prostora. raspoređivanje dolazi na mesto prostiranja. problem smeštanja i premeštanja postavlja se povodom ljudi u domenu demografije. dobro je poznat značaj prob­ lema raspoređivanja u savremenoj tehnologiji: pothranjivanje podataka ili pojedinačnih rezultata nekog proračuna u memoriju mašine.

želeo da govorim. povezani sa svima ostali­ ma. mi živimo unutar jednog skupa odnosa koji određuje položaje nesvodive jedne na druge. puteva. Oni su samo društvo dovedeno do savršenstva. spavaća soba. no čiji se položaj ipak da stvarno odrediti. 0 prostoru spoljašnjosti bih. od kojih se sastoji kuća. pretrpan. No ono što me zan­ ima. svim onim realnim rasporedima koji se mogu pronaći unutar kulture istovremeno kao predstavljeni. preko njihovih mreža odnosa. dele se na dva glavna tipa. hrapav. Utopije. u svakom slučaju. mesta čiji se obrisi naziru u svakoj ustanovi društva. odnose prvenstveno na unutrašnji prostor. svojevrsne utopije uprostorene posredstvom stvarnih rasporeda. osporeni i preokrenuti. apsolutno nenadređene. ove se analize. blata. taj prostor koji nas slama i troši i sam je isto tako raznorodan. naših strasti rastočenih u njemu samom odlikama koje su mu gotovo svojst­ vene: to je prostor lak. to su rasporedi bez stvarnog mesta. u potrazi za sku­ pom odnosa kojima se ona m o g u objasniti. vozova (izvanredno klupko odnosa sadržano je u vozu. prostor koji može biti nepomičan. na neki način. Mogli bi se isto tako odredi­ ti. odraženi i odražavajući. kojim smo zave­ deni da u njega izađemo iz sebe. to je prostor visina. Drugačije rečeno. ili pak pro­ stor mračan. opisati skup odnosa koji određuju razmeštanje prelaza. obesnažuju ili preokreću skup odnosa koje sami oblikuju i koji se u njima očituju. To su rasporedi koji stupaju u o d ­ nos direktne ili obrnute analogije sa stvarnim pros­ torom ili društvom. Ova mesta. označeni. stamenit kao kamen ili kao kristal. preko klupka odnosa koji dopuštaju da ih se opiše. Mi ne živimo u unutrašnjosti kakve praznine oslikane raznolikim blještavilom. Ipak. u unutrašnjosti u kojoj se mogu razlučiti osobe i stvari. rasporedi odmora. utopije su prostori koji su u svojoj suštini nestvarni. Prostor u kojem živimo. zbiljska. Može se opisati. našeg vremena i naše istorije. jer predstavlja stvar kroz koju se prolazi. bez sumnje. bioskopa. Na pri­ mer. zatvorenih ili polu-otvorenih. Heterotopije Pre svega utopije. mesta koja su izvan svih mesta. raspoređivanje privremenih odmorišta: kafea. pro­ stor koji teče kao izvorska voda. i koja su svojevrsni protiv-rasporedi. tek. pak. prostor vrhova. i koja je i sama sposobna da prelazi). mesta stvarna. mi ne živimo u nekoj vrsti vakuuma. a ipak protivrečni sa ostalim raspoređivanjima. ma kako značajne za savremenu misao. Naravno. Ovi pro­ stori koji su. među svim ovim raspoređivanjima. proziran. ili naprotiv prostor dna. posegnuti za opisom tih različitih razmeštanja. eteričan. u prostoru koji je možda čak obavijen fantazmom. prostor naše primarne percepcije. ona među njima koja imaju neobično svojstvo da budu povezana sa svim ostalim raspoređivanjima. to su. krevet itd. pomoću koje se može preći s jedne tačke na drugu. ali na takav način da ukidaju. i to verovatno za sve kulture i civilizacije. plaža. naših snova. ili pak naličje toga društva. u kojem se odvija erozija naših života. moglo bi se. Postoje takođe.DRUGA MESTA sav napunjen svojstvima. budući apsolutno druga u odnosu na sva raspoređivanja koja odražavaju i ο kojima gov- 31 .

te verovatno ne postoji jedan jedini oblik heterotopije koji bi bio univerzalan. do sredine devetnaestog veka. verujem da između utopija i ovih raspoređivanja apsolutno drugih. da prođe kroz tu virtuelnu tačku koja se nalazi tamo. kakvo je njihovo značenje? Mogla bi se pretpostaviti. zato što se vidim tamo. tih različitih prostora. ogledalo funkcioniše kao heterotopija u značenju da. u povezanosti sa celokupnim prostorom koji ga okružuje. ta je tema drevna. ono zapravo post­ aje potpuno stvarno. rezervisana za pojedince koji se nalaze.zato stoje ta reč odveć rabljena . ili vojna obuka za dečake igrali su istu takvu ulogu. proučavanje. za razliku od utopija. stvarnog nadmetanja sa prostorom u kome živimo. u odnosu na jedno određeno društvo. neku vrstu povratnog dejstva. tamo g d e me nema. jer je nužno. budući da je mesto bez mesta. "čitanje" kako se danas rado veli. u obliku kakav su imali u devetn­ aestom veku. verovatno. i u kojoj ima. kako ih možemo opisati. One su konstanta svih ljudskih grupa. heterotopija. mukla. 32 analizu. koleži. iz dubine tog virtuelnog prostora koji je s onu stranu stakla. Ogledalo je. krenuvši ka njemu ja otkrivam svoje odsustvo na mestu na kojem sam. ja se okrećem sebi. Na primer. i. opis. U društvima zvanim "primitivna". Defloracija devojke morala se dogoditi "nigde". het­ erotopija bez geografskih koordinata. rekonstituišući se tamo g d e stvarno jesam. ja sam tamo. u stanju krize. u nekoj vrsti mitskog i. postoji nesum­ njivo svojevrstan doživljaj mešanja. žene tokom menstrualnog perioda. na koncu. mada su im se zadržali neki ostaci. da se prvi znaci muške seksualnosti ispolje "drugde". graničenja svojstvenog ogledalu. koja mi dopušta da se gledam tamo g d e sam odsutan: utopija ogledala. No ove heterotopije krize danas nestaju i bivaju zamenjene. heterotopijama koje . u odnosu na društvo ili okolinu unutar koje žive. spram mesta koje zauzimam. Adoles­ centi. kako mi se čini. u jednom nestvarnom prostoru koji se virtuelno otvara iza površine. starci itd. nazvaću. u to vreme. trudnice. u ogledalu. iznova upućujući moj pogled ka sebi samom. No heterotopije poprimaju. i potpuno nestvarno. kad g o d obuhvatim to mesto koje zauzimam u času kada vidim sebe u staklu. heterotopijama. takav opis bi se mogao nazvati heterotopologijom. vidim sebe tamo g d e nisam. da bi bilo primećeno. Mogu se ipak razlučiti dva glavna tipa. očigledno. izvan porodice. ne postoji nijedna kultura u svetu koja nije sačinjena od heterotopi­ ja.SPISI ore. Za mlade devojke je. neću reći jedna nauka . isto tako utopija. postojala tradicija koja se zvala "voyage de noces". U ogledalu. u isto vreme. tih drugih mesta. javlja se određena vrsta heterotopije koju bih nazvao heterotopijom krize. što će reći da sadrži povlašćena ili sveta mesta. Prvo načelo je da. Ali to je jednako tako heterotopija. Što se tiče heterotopija u pravom smislu reči. U našem društvu ove heterotopije krize lagano iščezavaju. Pošav od tog pogleda koji mi se u izvesnoj meri vraća. u meri u kojoj ogledalo zaista postoji. oblike koji su veo­ ma promenljivi.već neka vrsta sistematskog opisa koji bi imao za predmet. kao kakva senka koja daje meni samom moju vlastitu vidljivost. voz ili hotel bili su to mesto-nigde.

počev od časa u kojem nije više bilo izvesno postojanje duše. ali tek tokom devetnaestog veka otpočinje postu­ pak razmeštanja grobalja ka predgrađima. To su prihvatilišta. u zavisnosti od sinhronije kulture u kojoj se nalazi. tik do crkve. to­ kom svoje istorije. i koja nikada ne prestaje da postoji. na kraju krajeva. konačno. posvećuje se izgleda mnogo veća pažnja posmrt­ nim ostacima. zapravo. koji su u izvesnom smislu na granici između heterotopije krize i heterotopije odstupanja. svaka porodica na groblju ima ponekog svog. smešteno u sveti prostor crkve. neko društvo može na veoma različite načine primenjivati jednu heterotopiju koja postoji. U svakom slučaju. počev od devetnaestog veka svako ima pravo na svoju malu kutiju za svoje malo raspadanje. Ova ve­ lika tema o širenju bolesti zarazom poteklom sa grobalja ustrajaće do kraja osamnaestog stoleća. bilo je prirodno da u epohi u kojoj se verovalo u uskrsnuće tela i besmrtnost duše posmrtnim ostacima ne pridaje prevelika pažnja. to su. U osnovi. Mrtvi su. svaka heterotopija ima jasnu i određenu funkciju unutar društva. to je ta blizina koje seje smrt. no. jer je do kraja osamnaes­ tog veka groblje smešteno u samo srce grada. Groblja ne čine više sveti i besmrtni dah grada. Ono je svakako "drugo mesto" u odnosu na uobičajene kulturne prostore. Zanimljivo je da je u doba koje se veoma grubo određuje kao "ateističko" u zapadnoj kulturi nastao takozvani kult mrtvih. i zato što u našem društvu. groblje praktično postoji oduvek. neak­ tivnost starosti predstavlja svojevrsno odstupanje. starost pred­ stavlja krizu. psihijatrijske klinike. uz crkve. i u rečima. a ovom spisku moraju se bez sumnje dodati i starački domovi. u kojem je svaka porodica imala svoj sumorni dom. razume se. i zatvori. Drugo načelo u opisu heterotopija. tek od de­ vetnaestog veka počinje premeštanje grobalja na periferiju grada. bezmalo nasred ulice. U zapadnoj kulturi. ti koji prenose bolest na žive. Groblje. Tu je postojala čitava jedna hijerarhija mogućnih grobova. jednostavna mermerna ploča ili grobnica sa stat­ uama. budući da svaki pojedinac. ali je to prostor povezan sa skupom svih područja grada ili društva ili sela. poprima sasvim drugačije obeležje u modernoj civilizaciji.DRUGA MESTA bi se mogle nazvati heterotopije odstupanja: one koje nastanjuju pojedinci čije ponašanje odstupa od uobičajenog prošeka ili propisane norme. niti da telo vaskrsava. prisus­ tvo. Uzeću za primer neobičnu heterotopiju gro­ blja. Ali je pretrpelo značajne promené. blizina mrtvaka tik uz kuće. i jedna ista heterotopija. bilo je pojedinačnih grobova i grobova u samoj crkvi koji su obično podizani prema dva modela: 33 . Uporedo sa ovom individualizaci­ jom smrti i buržoaskim prisvajanjem groblja rađa se jedna opsednutost smrću kao "bolešću". već "drugi grad". u kojem je uživanje pravilo. s druge strane. jednako kao i odstupanje. može imati različitu funkciju. jedini trag našeg postojanja u svetu. Naprotiv. Bilo je kosturnica u kojima su mrtvi gubili i poslednje tragove individualnosti. jeste da. koji su. zato što. veruje se.

Uzeću za primer neobičnu heterotopiju gro­ blja. uz crkve. počev od časa u kojem nije više bilo izvesno postojanje duše. i koja nikada ne prestaje da postoji. posvećuje se izgleda mnogo veća pažnja posmrt­ nim ostacima. i jedna ista heterotopija. starost pred­ stavlja krizu. Groblja ne čine više sveti i besmrtni dah grada. ali je to prostor povezan sa skupom svih područja grada ili društva ili sela. koji su. zato što. Uporedo sa ovom individualizaci­ jom smrti i buržoaskim prisvajanjem groblja rađa se jedna opsednutost smrću kao "bolešću". Drugo načelo u opisu heterotopija. to­ kom svoje istorije. Ali je pretrpelo značajne promené. jedini trag našeg postojanja u svetu. koji su u izvesnom smislu na granici između heterotopije krize i heterotopije odstupanja. Tu je postojala čitava jedna hijerarhija mogućnih grobova. smešteno u sveti prostor crkve. U zapadnoj kulturi. to je ta blizina koje seje smrt. i zatvori. počev od devetnaestog veka svako ima pravo na svoju malu kutiju za svoje malo raspadanje. groblje praktično postoji oduvek. niti da telo vaskrsava. tik do crkve. Ono je svakako "drugo mesto" u odnosu na uobičajene kulturne prostore. poprima sasvim drugačije obeležje u modernoj civilizaciji. Mrtvi su. bezmalo nasred ulice. bilo je pojedinačnih grobova i grobova u samoj crkvi koji su obično podizani prema dva modela: 33 . jer je do kraja osamnaes­ tog veka groblje smešteno u samo srce grada. ti koji prenose bolest na žive. no. Bilo je kosturnica u kojima su mrtvi gubili i poslednje tragove individualnosti. U svakom slučaju. može imati različitu funkciju. a ovom spisku moraju se bez sumnje dodati i starački domovi. psihijatrijske klinike. veruje se. svaka heterotopija ima jasnu i određenu funkciju unutar društva.DRUGA M ESTA bi se mogle nazvati heterotopije odstupanja: one koje nastanjuju pojedinci čije ponašanje odstupa od uobičajenog prošeka ili propisane norme. Zanimljivo je da je u doba koje se veoma grubo određuje kao "ateističko" u zapadnoj kulturi nastao takozvani kult mrtvih. Groblje. razume se. U osnovi. na kraju krajeva. blizina mrtvaka tik uz kuće. to su. jeste da. budući da svaki pojedinac. prisus­ tvo. zapravo. To su prihvatilišta. jednostavna mermerna ploča ili grobnica sa stat­ uama. neko društvo može na veoma različite načine primenjivati jednu heterotopiju koja postoji. u zavisnosti od sinhronije kulture u kojoj se nalazi. bilo je prirodno da u epohi u kojoj se verovalo u uskrsnuće tela i besmrtnost duše posmrtnim ostacima ne pridaje prevelika pažnja. tek od de­ vetnaestog veka počinje premeštanje grobalja na periferiju grada. u kojem je svaka porodica imala svoj sumorni dom. s druge strane. neak­ tivnost starosti predstavlja svojevrsno odstupanje. već "drugi grad". i zato što u našem društvu. ali tek tokom devetnaestog veka otpočinje postu­ pak razmeštanja grobalja ka predgrađima. Ova ve­ lika tema o širenju bolesti zarazom poteklom sa grobalja ustrajaće do kraja osamnaestog stoleća. u kojem je uživanje pravilo. konačno. jednako kao i odstupanje. Naprotiv. i u recima. svaka porodica na groblju ima ponekog svog.

izvorno. to je najsitniji delić sveta i u isto vreme sveukup­ nost sveta. one takoreći otpočinju onim što se može nazvati. sve je to. od početka Antike. već apsolutno prolazeće. kao što su muzeji. Ne treba zaboraviti da je bašta. muzeji i biblioteke su heterotopije kod kojih vreme ne prestaje da se gomila i uspinje ka sopstvenom vrhu. pripadajuće našem modernitetu. te navodna večnost u kojoj ono ipak ne prestaje da se rastače i iščezava. koji je bilo nalik uvali. sva razdoblja. biblioteke. zaštićeno od sveopšteg propadanja. Naspram ovih heterotopija.Takva su vašarišta. muzeji i biblioteke bili izraz pojedinačnog izbora. ideja sakupljanja svega. dakle. vezanih za akumu­ laciju vremena. budući da groblje počinje s tom čudnom heterohronijom koja je. svi oblici. nastojanje da se organizuje najzad svojevrsno neprekinuto i neograničeno sakupljanje vremena na mestu nepokretnom.SPISI Treće načelo. To su heterotopije ne više večnujuće. no možda je jedan od najdrevnijih primera ovih het­ erotopija. vrsta srećne i univerzalne heterotopije (iz koje su izvedeni naši zoološki vrtovi). heterotopija i heterohronija su organizovani i raspoređeni na relativno složen način. onim u obliku svetkovine. naprotiv. isto tako je i bioskop veoma neobična pravougla prostorija. svi stilovi. jednim prostorom svetijim od svih ostalih. u obliku nespojivih lokacija. sa vremenom najpovršnijim. ideja da se sazda svojevrsna opšta arhiva. heterotopija u potpu­ nosti obavlja svoju funkciju od trenutka kad se ljudi nađu u svojevrsnom potpunom prekidu sa svojim 34 . Što se tiče čilima. oko tog svojevrsnog mikrokosmosa. smenjuje čitav jedan niz mesta koja su jedna drugima strana. re­ produkcija vrta. Vrt. drevni prim­ er bašte. sada već hiljadugodišnja tvorevina. imala na Istoku veoma duboka značenja. heterohronijama. to je bio ćilim u kojem je svet u svojoj ukupnosti dostigao simbolično savršenstvo. iako su. tradicionalnim vremenom. Heterotopije su skopčane. sa fragmentima vremena. najnestalnijim. želja da se zatoče na j e d ­ nom mestu sva vremena. projektuje trodimenzionalni prostor. Muzeji i biblioteke su heterotopije svojstvene zapadnoj kulturi devetnaestog stoleća. po čistoj simetriji. do kraja sedamnaestog stoleća. ima heterotopija koje su povezane. sva vegetacija vrta bila je oku­ pljena oko tog prostora. najčešće. na pravouglu pozornice. zamisao da se sačini jedno mesto za sva vremena no koje je. veoma slojevita. jednom Četvrto načelo. za pojedinca. Tako se u pozorištu. na dvodimenzionalni ekran. Tradicio­ nalni persijski vrt bio je sveto mesto koje je imalo da objedini unutar svog pravougla četiri strane. ta čudesna. Heterotopija ima moć da na jed­ nom stvarnom mestu sučeli više prostora. ovde se može uočiti da je groblje mesto izrazito heterotopijsko. Ima ponajpre heterotopija vremena akumuliranih u beskonačnosti. oljuđeni. Vrt. iz čije se pozadine. Vrt je. koje su predstavljale četiri strane sveta. okončanje života. pupku sveta na njegovoj sredini (ovde behu bazen i vodoskok). Zauzvrat. van vremena. a ćilim neka vrsta pokretnog vrta u prostoru. više razmeštanja koja su međusobno nespojiva. u društvima poput našeg. oni su bili. pak. ti čudesni prazni pros­ tori smešteni na izmaku gradova. Uopšte uzev. najprolaznijim.

na heterotopijsko mesto ne dospeva se dragovoljno. Uopšteno uzev. rvačima. da su kolibe Džerbe u izvesnom smislu srodne bib­ liotekama i muzejima. Ovaj tip heterotopije. igrale ulogu heterotopija. no. puritanska društva koja su Englezi os- 35 . naprotiv. koju imaju da odigraju tokom dugog vremena sve te čuvene javne kuće. uostalom. te sobe behu takve da onaj ko bi ušao nije nikada mogao da dopre do središta porodičnog života. kao kod skandinavskih sauna. Dakle. u sedamnaestom stoleću. na primer. isto tako savršen. stupi u sobu i u njoj prenoći. u kojem je sadržana sva istorija humanizma koja seže do svojih prapočetaka kao do kakvog velikog. očišćenja polu-religioznih. Ima onih drugih koje su. i. u trenut­ ku prvog talasa kolonizacije. barakama. uzasve. isključeni ste. no koje. skrajnut. Ili pak. Može biti da je uloga. svetkovine i večnog vre­ mena koje se akumulira. Ili bolje. u odnosu na ostatak prostora. možete videti da se. Imam na umu. u Južnoj Americi. one imaju ulogu da stvore jedan pro­ stor privida koji razobličava iznova svu iluzornost stvarnog sveta. i svako ko bi tuda prolazio. istovreme­ no. Nedavno je izumljena jedna nova heterotopija pro­ laznog. besprekoran i dobro uređen ko­ liko je ovaj naš u neredu. na nivou opšte organizacije zemljišnog prostora. mislim. svaki putniknamernik imao je pravo da otvori ta Vrata. koja se ostvaruje između dva suprotna pola. mogao bi se možda prepoznati u čuvenim sobama američkih "motela". izopštava i čini prohodnim. prividno čista i jednostavna otvaranja. da stvore drugi prostor. U izvesnim slučajevima one su. što je slučaj sa kasarnom. postoji prisila. Ili bolje. on beše vazda slučajni prolaznik. približavaju jedna drugoj. neposredovanog znanja. ta nisu vodila u glavni deo kuće u kome je živela porodica. sva ta razmeštanja unutar kojih je ljudski život izpregrađivan. sela za odmor. neobičnim predmetima. ponovnim otkrivan­ jem polinežanskog života. pod vedrim nebom. bez da bude. ova dva tipa heterotopije. svako može da uđe u neku od ovih heterotopijskih lokacija. jedna funkcija. naprotiv. polinezijska sela koja nude stanovnicima gradova tri tanušne nedelje večne i primitivne nagote. načelno. Peto načelo. pravo govoreći. ili se pak mora podvrći obredima očišćenja. gatarama. u koje se ulazi sa automobilom i partnerom i g d e je nezakoniti seks istovremeno potpuno skriven i potpuno zaštićen. Ulazna vra­ Šesto načelo. Ne može se ući izuzev uz dozvolu ili po izvršenju izvesnog broja radnji. polu-higijenskih kao kod muslimanskih amama. da pruže ono čega se lišava. ali to je isto tako vreme iznova nađeno. tezgama. uopšteno. to nije ništa doli iluzija: verujete da ste ušli. koji je danas praktično iščezao iz naše civilizacije. nikada pravi gost. ženama-zmijama. na one čuvene sobe kojih je bilo na velikim farmama u Brazilu. Ovo nije heterotopija privida već kompenzacije. stvaran. no u času kada ste unutra. Heterotopije pretpostavljaju uvek je­ dan sistem otvaranja i zatvaranja koji ih. za­ tvorom.DRUGA MESTA ili dvaput u godini. i pitam se nije li tračak od ovoga prisutan i u funkcionisanju izvesnih kolonija. na primer. Poslednja odlika heterotopija jeste da su one. kr­ iju čudna isključenja. ili pak očišćenja očigledno čisto higijenskih. Postoje isto tako heterotopije koje su u potpunosti posvećene tim aktivnostima očišćenja. te da se. loše zamišljen i manjkav. vreme ukida.

n° 5. tom komadu plivajućeg prostora. Svakidašnjicom pojedinaca upravljaše ne pištaljka. Lađa. što će reći da se. tako. špijunaža smenjuje avanturu. obroci u podne i u šest sati. u kojima je ljudsko savršenstvo bilo stvarno dostignuto. octobre 1984. mestu bez mesta. porodice su imale svaka svoju malu brvnaru duž jedne od tih dveju osa. posao je počinjao za sve u isto vreme. shvatićete zašto brod bejaše za našu civi­ lizaciju. koje je zatvoreno u sebe i koje istovremeno pluta po beskonačnom moru te koji. to su dva ekstremna tipa heterotopije. to je heterotopija par ex­ cellence. počev od šesnaestog stoleća pa do naših dana. Buđenje beše utvrđeno za sve u isti čas. i. od javne kuće do javne kuće. svako bacao na ispunjenje svojih dužnosti. potpuno uređene. obrazujući tako tačnu reprodukciju Hristovog znaka. na jednom kraju škola. Selo je građeno prema strogom pravilu. već zvono. Architec­ ture. od luke do luke. a policija stupa namesto gusara. str. nakon svega. 46-49. Jezuiti Paragvaja osnovali su kolonije u kojima je život bio uređen do najsit­ nijih pojedinosti. koje živi samo za sebe. odigravalo se ono što se zvalo bračno buđenje. kad manastirsko zvono zazvoni. Mouvement. Hrišćanstvo je. ne samo najveće oruđe ekonomskog razvoja (što nije predmet mog današnjeg obraćanja). potom se ide na spa­ vanje. U civilizacijama bez brodova snovi usahnjuju. na drugom groblje.SPISI novali u Americi i koja behu druga mesta. ο bro­ du. od mesta do mesta. Sa francuskog preveo Pavle Milenković Naslov izvornika: "Des espaces autres". oko pravouglog trga u čijoj osnovi beše crkva. a u ponoć. suštinski označilo svojim znakom prostor i geografiju američkog sveta. brodi čak do kolonija u potrazi za najskrivenijom dragocenošću njihovih vrtova. Mislim takođe na one izvanredne jezuitske kolonije koje su osnivane u Južnoj Americi: divne. Javne kuće i kolonije. apso­ lutno savršena. već i najveći izvor mašte. naspram crkve. i ako se pomisli. ulica koja se sa drugom ukrštala pod pravim uglom. Continuité. 36 .

treba ih govoriti sve dok me one ne nađu. da se ponovo nađe. jedna po jedna. Kod mnogih. da se smestim.kao da mi je ona dala neki znak. držeći se za trenutak na oprezu. Više negoli da uzmem reč.a da se ne mora spolja gle­ dati šta bi ona jedinstvenog. okružujući ih pažnjom i tišinom. oni su mi možda već kazali. čineći početke svečanima. uznemirenost u odnosu na ovu tranzitnu egzistenciju namenjenu da sebe izbriše. duboka. ali prema jednom trajanju koje nam 37 . u njenim međuprostorima . ja ću radije biti nasumice prepušten njegovom odvijanju. morati da držim . kao i u one koje ću.to ga mi. kao neka srećna lutalica". začudilo bi me ako se ona otvore". No možda su ova institucija i ova želja samo dve replike protivstavljene istoj uznemirenosti: nemiru u odnosu na to šta je govor u svojoj materijalnoj re­ alnosti izgovorene ili napisane stvari. izdigle. da se odavno bdi nad njegovom pojavom. Voleo bih da iza mene stoji (odavno uzevši reč i govoreći unapred sve što ću reći) jedan glas koji bi govorio ovako: "Treba nastaviti. Želeo bih da sebe opazim kako govorim bezimen­ im glasom koji mi je već odavno prethodio: onda bi mi bilo dovoljno da frazu obložim.POREDAK GOVORA Pristupna beseda na Kolež de Frans. kao mirna. možda godinama.čudna muka. godine. možda zlo­ kobnog mogla imati. tačka njegovog mogućeg iščeznuća. ukoliko mu se dogodi da bude moćan . ne bih želela da mu govorim ο onom stoje u njemu britko i odlučno. svi mi smo tu da ti pokažemo da je govor u zakonitom redu stvari. do vrata kojima se moja priča otvara. imala bih samo da se prepustim. opasnog. Od početka nje dakle neće biti: i umesto da budem onaj od koga govor teče.potajno uvučem.kao da bi ih iz daljine označila . od ulaska u igru do druge strane govora . možda su me doveli do praga moje priče. to je možda već učinjeno. da je sledim.ritualizovane forme. voleo bih da me ona obmota i ponese daleko s onu stranu svakog mogućeg početka. činimo takvim". treba reći onoliko reči koliko ih ima.u besedu koju danas treba da održim. beskra­ jno otvorena prozračnost. da mu je bilo dato počasno ali obezoružavajuće mesto. sve dok mi ne kažu . a da se na to ne obrati pažnja. treba nastaviti. i da. samo mi. Ovoj tako zajedničkoj želji in­ stitucija odgovara na ironičan način. održana 2. A institucija odgovara: "Ne plaši se da počneš. tanka rupa. volela bih da on bude sav oko mene. u njemu i njime. Želja kaže:"Ja sama neželim da uđem u taj rizični poredak govora. čudna greška. Voleo bih da se . mislim. treba nastaviti. decembra 1970. gde bi drugi odgovorili na moje očekivanje i iz koga bi se istine. i namećući im . postoji slična želja da se ne započinje. ja ne m o g u da nas­ tavim.

SPISI ne pripada. oblasti g d e je rešetka najčvršća. ne može bilo ko da govori ο bilo čemu. neke od svojih najopasnijih sposobnosti. opasnost? su oblasti seksualnosti i politike: kao da je govor.za rad koji obavljam: pretpostavljam da je u svakom društvu proizvodnja govora u isti mah kontrolisana. Dodao bih samo da. procedure isključivanja. i to premoćno.ο ovom istorija ne prestaje da nas uči . jedno od mesta na kojima oni os­ tvaruju. Od početka srednjeg veka luđak je onaj čiji govor ne teče kao kod drugih: dešava se da se nje­ gova reč uzme kao bezvredna. bez istine i važnosti. da ne možemo ο svemu da govorimo u bilo kakvim okolnostima.preko tolikih reči što im je dugogodišnja upotreba uglačala nerav­ nine. daleko od toga da bude taj prozračni ili neutralni elemenat u kome se seksualnost obezoružava a politika umiruje. šta je toliko opasno u činjenici da ljudi gov­ ore. do danas. nerečena. Znamo dobro da nemamo prava sve da kažemo. ritual okolnosti. U svakom slučaju. već razdeljeno ili odbačeno. uzajamno jačaju i nadopunjuju. da u svoj svojoj naivnosti uvidi ono što mudrost dru­ gih ne može opaziti. selekcionisana. Najočiglednija i najbliža je zabranjeno. čime se bori. moć da kaže skrivenu istinu. dakle. on je i onö stoje objekt želje. da bih odredio mesto . pobeda. u sveto­ sti mise.govor nije jednostavno ono što prevodi borbe ili sisteme dominacije.odbačena onoga trenutka kada i izrečena. njome omogućiti da se hieb pretvori u telo Isusovo. nasuprot svakom drugom. ipak svakodnevnom i sivom. I šta je u tome čudno: budući da govor . da. vladavina. No. Prividno. da prorekne budućnost.nije jednostavno ono što manifestuje (ili skriva) želju. Mislim na suprotstavljenost razuma i ludila. uzalud bi se govor predstav­ ljao kao beznačajan: brzo i vrlo rano zabranjeno otkriva njegovu vezu sa željom i sa moći. i budući da . ne osete moći i opasnosti na koje se malo misli.kako nam je psiho­ analiza pokazala . organizovana i raspoređena preko izvesnog broja procedura koje trebaju da od njega otklone moći i opasnosti. U našem društvu postoji i drugi princip isključivanja: ne više zabranjeno. razumniji od ra­ zuma razumnih ljudi. slugovanja . rana. gde se crna okna umnožavaju. ili pak uzeta kao reč istine. pridaju čudnovate moći. strašnu materijalnost. Tabu predmeta. ne mogući čak. da izbegnu njegovu tvrdu. što se ukrštaju. U društvu kakvo je naše poznate su. Ili je padala u ništavilo . ne verujući u njenu pravdu. zauzvrat. Zanimljivo je da je reč luđaka u Evropi vekovima bila ili neslušana. to 38 . već ono za šta se. isključena Evo hipoteze koju bih večeras hteo da istaknem. desi se da se luđaku. nemir u slutnji bitaka. ili se pak u njoj dešifrovao naivan ili lukav razum.ili možda vrlo provizornu scenu . nemir da se pod ovom aktivnošću. moć kojom hoćemo da se podičimo. privilegovano ili isključivo pravo sub­ jekta koji govori: tu je igra tri tipa zabrana. i da se njihov govor beskrajno množi? Gde je. sigurno. da gospodare njegovim aleatornim ostvarivanjem. najzad. oblikujući jednu složenu rešetku koja se neprestano menja. ne mogući njome overiti akt ili ugovor.

skicu ili ostatak jednog delà. ni nasilna. koje se. podele koje podržava čitav sistem institucija što ih i nameću i njima upravljaju.ona nije postojala. do kraja XVIII veka.nenaoružan i pomiren .ili pak ako se zapitamo koji tip podele upravlja našom voljom za znanjem: onda se pred nama ocrtava nešto poput jednog sistema isključivanja (istorijski. na sve ovo pomisliti da bismo se zapitali da li ta podela . čini opreznima.lekaru. ili beznadno zadrži svoje sirote reči. pored onih ο kojima sam upravo govorio.da čuje ovu reč.drugačije važi. da u njoj tražimo smisao. Čak i ako bi se uloga lekara sastojala samo u tome da pažljivo posluša jednu najzad slobodnu reč. ili se završava. podela između istinitog i lažnog nije ni samovoljna. Ali. u pra­ vom i valorizovanom smislu reči. u pozorištu gde bi on istupio . unutar jed­ nog govora.kao svoju najveću egzaltaciju ili svoju najvišu strepnju . Jer je pravi govor. to­ lika pažnja ne dokazuje da je stara podela postala beznačajna: setimo se samo onog oklopa znanja kroz koji dešifrujemo reč. još uvek se akt slušanja odvija u trajanju cenzure. Ceo taj beskonačni govor luđaka pretvarao se u buku. Kako bi se ra­ zumno mogli uporediti stega istine i podele poput ove. ni institucionalna. Možda je rizično razmatrati suprotstavljenost is­ tinitog i lažnog kao treći sistem isključivanja. kroz nove institucije i sa efektima koji nikako nisu isti. a reč su mu davali samo simbolično. upravo one su bile mesto gde se podela obavljala. ni izmenljiva.POREDAK GOVORA ili tajno uvedena razumom u striktnom smislu . u tom minijaturnom pror­ ezu kroz koji nam izmiče ono što govorimo. još kod grčkih pesnika iz VI veka. Svakako da na nivou pretpostavke. da nas ona. i da smo došli dotle da reč luđaka lovimo u onom što mi sami naglašavamo. No ako smo na nekoj drugoj lestvici. koje su ne samo podložne promeni već se nalaze u stanju stalnog premeštanja. izmenljiv. in­ stitucionalno prinudan sistem). pravi govor koga se poštovalo i plašilo. Nikada. ali. prema različitim linijama.za opterećenog strašnim moćima. podele koje su na početku neograničene. jedan lekar nije došao na ideju da sazna šta se reklo (kako. da bi se monstrumi lečili. naprotiv.daleko od toga da bude izbrisana . sluh koji sebe drži . kome se svakako moralo potčiniti (pošto je vladao).ta volja koja je prošla tolike vekove naše istorije . da ona više nije ništa i nerečeno. Ako je odista. nikada ih nisu sakupljali niti slušali. ne izvršavaju bez prinude. ako se postavi pitanje ο tome kakva je volja za istinom bila i kakva je ona koja još danas traje . pomislimo samo na celu mrežu institucija koja nekom dozvoljava . Reklo bi se da je danas sve ovo gotovo. Sluh za govor posednut željom. ili se bar organizuju oko istorijskih kontingencija. pa da podela ostane. psihoanalitičaru . bio govor koji je neko izgovarao uz posebna prava. a pacijentu da ponese. dovolj­ no je. zašto se reklo) u ovoj reči koja je ipak bila različita. i jednim delom čak i putem nasilja. i prema određenom 39 . Ludilo luđaka prepoznavalo se kroz njegove reči. To je zasigurno istorijski nastala podela. potrebna tišina razuma . najzad. da reč luđaka nema više drugu stranu podeljenog.dovoljno je samo da ta tišina bude pozvana na uzbunu.pošto je igrao ulogu zamaskirane istine.

isto­ rija funkcija i pozicija saznajućeg subjekta. klasiranju. samo simbolično. anticipirajući svoje aktuelne sadržaje. Mislim na način kojim je za­ padna literatura vekovima morala da traži oslonac u prirodnom. ali i kao pojava novih formi u volji za istinom. jed­ na volja za znanjem koja je saznajućem subjektu nametala (na izvestan način pre svakog iskustva) određenu poziciju. Isto tako mislim na način kojim su ekonomske prakse. svom odnosu prema vlastitoj referenci. opštu formu našoj volji za znanjem. iskrenosti. podložne posmatranju. prvo verifikovati pa komentarisati). dvojeći istinit i lažan govor. mogu tumačiti i kao posledice jednog otkrića. ova volja za istinom. ali da se geometrija može učiti samo u oli­ garhijama. pošto odsada pravi govor nije više dragocen. svom predmetu.izvrši izvestan pritisak. starog grčkog principa: da se aritmetika može primeniti u demokratskim državama. ne samo da je naveštavao ono što treba da se desi već je i doprinosio njegovom ostvarenju. kao nekadašnja naučna društva i današnje laboratorije. hoće da na druge govore . kao i drugi siste­ mi isključivanja. Međutim. ja verujem da ova volja za istinom. ponekad. i neku vrstu prisile. Ova istorijska podela dala je.ukratko u istinitom govoru.stalno govorim ο našem društvu . ni sa tehnikama na koje se oslanja. oslanja se na jednu institucionalnu podršku: nju u isti mah pojačava i vodi čitava mreža praksi. kao što su sistem knjiga. Sofista je izgnan. željeni govor. No nju još dublje vodi način na koji se znanje uvodi u društvo. iz ritualizovanog. Najzad. bez sumnje. kodifikovane kao predloži ili recepti. instrumentalnih ulaganja saznanja. Vratimo se malo: u XVI i XVII veku (naročito u Engleskoj) pojavila se volja za znanjem koja je. biblioteka. na takav način podržana institucionalnom distribuci­ jom i podrškom. jer ona uči jed­ nakosti. sličnom. Setimo se ovde. Stvorila se izvesna pode­ la između Hesioda i Platona. nosio u sebi združenost ljudi i tako se uplitao sa sudbi­ nom. jedna volja za znanjem koja je predvidela (na način opštiji od svakog određenog modusa) tehnički nivo g d e se znanja moraju uneti da bi bila korisna i podložna verifikaciji. efikasnog i praved­ nog čina iskazivanja u sam iskaz: prema svom smislu. deli i na određen način pripisuje. ni sa domenima predmeta kojima se obraća. No evo kako. merenju. izvestan pogled i funkciju (prvo gledati pa čitati. sa voljom za znanjem koja karakteriše klasičnu kulturu. ocrtala predmete moguće. od 40 . raspodeljuje. U XIX veku svakako postoji volja za isti­ nom koja ne koincidira ni sa formama koje ubacuje u igru. No ona ipak nije prestala da se premešta: velike naučne promené možda se. Sve se odvija kao da je od velike platonovske podele volja za istinom imala vlastitu istoriju. na koji se ono vrednuje. tehničkih. eventualno kao pouka. u nauci takođe . kao što je pedagogija. najviša istina više ne počiva u onome što je govor bio ili činio. istorija materijalnih. podela je nova. koja nije istorija prinudnih istina: istorija planova predmeta koje treba upoznati. to je bio govor koji. edicija. pošto ona ukazuje na razmere u nejed­ nakosti. prorokujući budućnost.SPISI ritualu. svojoj formi. vek kasnije. već u onom što je on govorio: došao je dan kada se istina preobratila. pošto to više nije govor vezan za ispunjenje moći.

samo simbolično. u nauci takođe . Sve se odvija kao da je od velike platonovske podele volja za istinom imala vlastitu istoriju. sličnom. podela je nova. pošto ona ukazuje na razmere u nejed­ nakosti. prvo verifikovati pa komentarisati). anticipirajući svoje aktuelne sadržaje. biblioteka. raspodeljuje. nosio u sebi združenost ljudi i tako se uplitao sa sudbi­ nom. Najzad. kao i drugi siste­ mi isključivanja. isto­ rija funkcija i pozicija saznajućeg subjekta. istorija materijalnih. deli i na određen način pripisuje. svojoj formi. edicija. Mislim na način kojim je za­ padna literatura vekovima morala da traži oslonac u prirodnom. No evo kako. svom predmetu. starog grčkog principa: da se aritmetika može primeniti u demokratskim državama.izvrši izvestan pritisak. jer ona uči jed­ nakosti. oslanja se na jednu institucionalnu podršku: nju u isti mah pojačava i vodi čitava mreža praksi.stalno govorim o našem društvu .ukratko u istinitom govoru. mogu tumačiti i kao posledice jednog otkrića. Ova istorijska podela dala je. pošto odsada pravi govor nije više dragocen. ponekad. kodifikovane kao predloži ili recepti. ali da se geometrija može učiti samo u oli­ garhijama. vek kasnije. ne samo da je naveštavao ono što treba da se desi već je i doprinosio njegovom ostvarenju. klasiranju. izvestan pogled i funkciju (prvo gledati pa čitati. kao što je pedagogija. Setimo se ovde. jedna volja za znanjem koja je predvidela (na način opštiji od svakog određenog modusa) tehnički nivo g d e se znanja moraju uneti da bi bila korisna i podložna verifikaciji. ni sa tehnikama na koje se oslanja. ali i kao pojava novih formi u volji za istinom. svom odnosu prema vlastitoj referenci. prorokujući budućnost. ocrtala predmete moguće. No nju još dublje vodi način na koji se znanje uvodi u društvo. eventualno kao pouka. opštu formu našoj volji za znanjem. koja nije istorija prinudnih istina: istorija planova predmeta koje treba upoznati. pošto to više nije govor vezan za ispunjenje moći. jed­ na volja za znanjem koja je saznajućem subjektu nametala (na izvestan način pre svakog iskustva) određenu poziciju. bez sumnje. najviša istina više ne počiva u onome što je govor bio ili činio. Sofista je izgnan. ni sa domenima predmeta kojima se obraća. Međutim. Vratimo se malo: u XVI i XVII veku (naročito u Engleskoj) pojavila se volja za znanjem koja je. na takav način podržana institucionalnom distribuci­ j o m i podrškom. od 40 . iskrenosti. sa voljom za znanjem koja karakteriše klasičnu kulturu. No ona ipak nije prestala da se premešta: velike naučne promené možda se. kao nekadašnja naučna društva i današnje laboratorije. na koji se ono vrednuje. dvojeći istinit i lažan govor. podložne posmatranju. kao što su sistem knjiga. Stvorila se izvesna podela između Hesioda i Platona. željeni govor. ova volja za istinom. ja verujem da ova volja za istinom. već u onom što je on govorio: došao je dan kada se istina preobratila. U XIX veku svakako postoji volja za isti­ nom koja ne koincidira ni sa formama koje ubacuje u igru. hoće da na druge govore . instrumentalnih ulaganja saznanja.SPISI ritualu. i neku vrstu prisile. tehničkih. Isto tako mislim na način kojim su ekonomske prakse. iz ritualizovanog. to je bio govor koji. efikasnog i praved­ nog čina iskazivanja u sam iskaz: prema svom smislu. merenju.

pošto sami gov­ ori obavljaju vlastitu kontrolu. Dva prethodna su. predočava nam se samo jedna is­ tina. medicinskim.kao da se ovog puta radi ο ovladavanju jednom drugom dimenzijom. dimen­ zijom događaja i slučaja. stvari koje se jednom 41 . u sociološkim. u volji za istinom. opet. a da u to nikako nisam siguran. moraju sada da nas ponude naznakama . prema tačno određenim okolnostima. psihijatrijs­ kim znanjima: kao da je sama reč zakona u našem društvu morala da se autorizuje istinitim govorom. svi oni. ο njoj se sigurno najmanje govori. Na taj način. Na prvom mestu komentar. psihološkim. ne znamo za volju za istinom kao za jednu ogromnu mašineriju namenjenu isključivanju. u volji da se ona kaže. u našoj istoriji pokušali da ocrtaju ovu volju za istinom i da je stave u pitanje nasuprot istini. jeste takva kakvu nam istina koju ona želi ne može maskirati. plodnost. ako ne želja ili moć? Istiniti govor. racionalizuju. ritualizovani ansambli govora koji se pripovedaju. tačku po tačku. po­ navljaju i variraju.zabranjena reč. bili prema njemu. One ο kojima sam do sada govorio deluju u izvesnom smislu spolja.uko­ liko ih je danas obuhvatila volja za istinom koja. onda ovaj pravi govor . A. one bez sumnje sadrže onaj deo govora koji se uključuje u moć i želju. opravdaju u teoriji bogatstva i proizvodnje: mislim i na način kojim je jedan tako zastareo skup kao što je to krivični sistem. onaj koji odgovara na želju. sve nesigurniji . od Ničea do Artoa i Bataja. od XIX veka. procedure koje većim delom predstavljaju principe klasifikacije. zauzvrat. podela između ludila i ra­ zuma. Svi oni koji su. i volja za istinom . tiha i zavodlji­ vo univerzalna snaga. Interne procedure. raspodele . Pretpostavljam. koja bi bila bogatstvo. Očigledno da postoji još mnogo drugih proce­ dura kontrole i ograničenja govora. uređivanja.šta je on u stvari. Od tri velika sistema isključivanja koji pogađaju govor . tekstovi. ne prestaje da jača i postoje sve dublja. tražio svoja veća prava .za svakodnevni rad. a zatim. koji nužnost njegove forme oslobađa želje i lišava moći. a prva dva ne prestaju da bivaju sve krhkiji. sve više on pokušava da ih preuzme na sebe. ne može priznati volju za istinom koja samo prelazi preko njega: a volja za istinom. A razlog za ovo leži možda u sledećem: ukoliko pravi govor u stvari više nije. one funkcionišu kao sistemi isključivanja.POREDAK GOVORA XVI veka morale da traže da se zasnuju. Kao da su za nas volja za istinom i njene peripetije bile zamaskirane istinom samom. da bi ih istovremeno modifikovao i zasnovao.ja sam najduže govorio ο trećem. ipak. od Grka. u njegovom pravcu izvođeni.naravno . A mi. Mislim da se iz govora može izdvojiti jedna druga grupa. ili onaj koji čini moć.bez sumnje uzvišenim . formule. u svom nužnom od­ vijanju.u teoriji prava. kakva nam se nametnula još odavno. da nema društva g d e ne postoje važni govori koji se pričaju. sve opsežnija. već vekovima. up­ ravo onde g d e istina pred uzima da opravda zabran­ jeno i da definiše ludost.

koji te reči preuzimaju. pravna egzegeza se potpuno razlikuje (i to već odavno) od religioznog komentara. i koji prođu onoga časa kada su izgovoreni. jeste samo da najzad kaže ono što je u tišini tamo dole bilo artikulisano.SPISI kažu pa sačuvaju. ni apsolutno. njegov status govora koji se uvek može ponovo aktualizovati. preobražavaju ili govore ο njima. tumače i komentarišu. u onom što se globalno naziva komentarom. On je dužan. No. njegova stalnost. Za trenutak ću se ograničiti i naznačiti da. ponovo započinjana. i koje nazivamo "književnim" tekstovima. uloga komentara . a princip jednog razilaženja uvek je ponovo uključen u igru. Igra à la Borhes jednog komentara koji bi bio samo ponovno javljanje. a nika­ ko da se ukine sam odnos? Odnos koji ne prestaje da se vremenom menja. i u Džojsovom Ulisu. pošto se u njima sluti nešto poput tajne ili blaga. Ali. mnogostruki i skriveni smisao koji on dobija da bi bio posednik. osećanja ili misli. neka vrsta us­ postavljanja različitih nivoa među govorima: gov­ ori koji "se ispričaju" tokom dana. među ljudima. No uzalud ove primene menjaju -funkcija ostaje. shodno paradoksu koga on uvek menja. mase onih koji ih ponavljaju. fundamentalnih ili stvaralačkih govora.jednojedino i isto književno delo može da izazove. ali kome nikada ne izmakne. a komen­ tari ponekad dođu na prvo mesto. s druge strane. Poznajemo ih u našem sistemu kulture: to su religiozni ili pravni tekstovi. Ukratko.Radikalno brisanje ovog različitog nivelisanja uvek će biti samo igra. odnos koji u datoj epohi dobija mnogostruke i divergentne forme. to su i oni čudni tek­ stovi. Strepnja onog Žaneovog bolesnika za koga je najmanji iskaz bio kao "reč Jevanđelja" koja krije neiscrpne riznice smisla i zaslužuje da bude neprestano proganjana. jesu rečeni. vrlo distinktivne tipove govora: Odiseja se u istoj epohi pojav­ ljuje i u prevodu Berara. razilaženje između prvog i drugog teksta igra jed­ nake uloge. ni konstantno. kad pomis­ lim na tu rečenicu koja ide u večnost i koju možda nisam sasvim shvatio". čudni kada razmotrimo njihov status. beskrajno. a zatim. vrlo regularno. i koji se bez pres­ tanka uvek javlja u svoj svojoj svežini. uz to igra kritike koja bi do u beskraj govorila ο delu koje uopšte ne postoji. polazeći od stvari. uz beskrajna objašnjenja. i to simultano. ukratko govori koji. gov­ orio bi kada bi nešto pročitao ili čuo. moglo bi se reći da u društvima postoji. sa jedne strane. i govori koji su u početku izvesnog broja novih reči. ostaju rečeni i treba ih opet reći. ono omogućava da se sačine (i to beskrajno) novi govori: položaj prvog teksta.to sve pruža otvorenu mogućnost za izricanje govora. s onu stranu njihove formulacije. kategorije date jednom za sve.bilo kakve da su tehnike koje su u pitanju. da prvi 42 . komentarisana:"Kada pomislim. Lirski san ο govoru koji se ponovo rađa u svakoj svojoj tački potpuno nov i nevin. reč po reč (no ovoga puta svečano i očekivano) onoga što on komentariše. utopija ili strepnja. s druge strane. ko ne uviđa da se ovde radi ο tome da se svaki put poništi jedan od termina relacije. S jedne strane. bitna nedovršenost i bogatstvo koji mu se pridaju . u izvesnoj meri to su i naučni tekstovi. Izvesno je da ovo razilaženje nije ni stabilno. Mno­ gi značajni tekstovi se pokvare i nestanu. Nema.

čineći njegov deo: on omogućava da se kaže nešto drugo a ne sam tekst. on je komple­ mentaran prvom. nauka . primeru ili sin­ dromu. Zauzvrat. i počev od iste epohe. funkcija autora nije prestala da jača: sve ove priče. pripad­ nost jednom autoru u srednjem veku je bila neo­ phodna. maski. ili napisao jedan tekst . Sigurno bi bilo apsurdno poricati egzistenciju individuuma koji piše i pronalazi. vi ovde govorite ο autoru. čovek koji se uvlači u izanđale reči i unosi u njih svoj duh i svoj haos". tehnička uputstva koja se u anonimnosti prenose. stvarni autor. u to sve mora se uvesti malo reda. Komentar štiti govor od slučaja. u vrsti naučnog govora. ali pod uslovom da se kaže taj isti tekst i da se on na neki način ispuni. Autor je onaj koji uznemirujućem jeziku funkcije pruža nje­ gova jedinstva. u stvari. na stvarnoj priči iz koje su se rodile. dekreti ili govori kojima je potre­ ban potpisnik ali ne autor. ja mislim da . uklapanje u stvarno. koje su odmah izbrisane.bar od izvesnog vremena .za njih sada pitamo (i tražimo da nam one to kažu) otkuda dolaze. traži se od njega da ih artikuliše. pesme. obliku. koje su u srednjem veku kružile kao anonimne ili približno takve . Autor. Ali.pojedinac koji piše tekst na čijem je horizontu jedino moguće delo. jednu koherenciju. kada je smrt došla i ostao samo zamršen gali­ matijas. u oblastima g d e je pripadnost jednom autoru pravilo . koji je izgovorio. Otvorena mno­ gostrukost i neizvesnost principom komentara bi­ vaju prenesene od onoga što bi se usudilo reći ο broju. koji se naravno ne shvata kao pojedinac koji govori. Ovaj princip ne važi svuda. Nepregledno penušanje komentara obav­ lja se iznutra. kao jedinstvo i izvor nje­ govih značenja. niti na stalan način: postoji svuda oko nas mnogo govora koji cirkulišu. ko ih je pisao. preuzima funkciju autora: ono što on piše i što ne 43 . već u događaju njego­ vog povratka. Radi se ο autoru.već autor kao princip grupisanja govora. Od XVII veka ova funkcija se neprestano brisala u naučnom govoru: ona u stvari sada samo funkcioniše da bi dala ime teoremi. možda je u izvesnoj meri fiktivno zamisliti jedan projekat. No.literatura. čvorove koherencije.vidi se da ta pripadnost ne igra uvek istu ulogu. drame ili komedije. u doživljenim iskust­ vima. snom ο skrivenom ponavljanju. takvom kakvog ga kritika naknadno iznala­ zi. filozofija. na njegovom horizontu možda nema ničeg drugog od onoga što je bilo i na početku: jednostavno pričanje. jer je ona bila indeks istine. ne zadržavajući svoj smisao ili efikasnost autora kome su pripisivane svakodnevne izjave. Smatralo se da pretpostavka od svoga autora uzima čak i naučnu vrednost. No to nikako ne smeta činjenici da je on odista postojao.POREDAK GOVORA put kaže ono što je svakako već bilo rečeno i da neumorno ponavlja ono što ipak nikada nije bilo rečeno. Verujem da postoji i drugi princip razređivanja jednog govora. u vrsti književnog govora. na ličnom životu. kao ognjište njihove koherencije. Znam da će mi se reći: "Ali. ili bar da pred sobom navede skriveni smisao koji ih prožima. Do izvesne tačke. okolnosti ponavljanja. tražimo da au­ tor vodi računa ο jedinstvu teksta koga potpisuje: traži se da on otkrije. Novo nije u onome što je rečeno. jednu tematiku koja se traži od svesti ili života autorova.

Princip autora ograničava ovaj isti slučaj igrom identiteta koji ima oblik individualiteta i principa ja. već koje imaju pozitivne funkcije. ili pak takvom kakvu on. tehnika i instrumenata: sve ovo čini jednu vrstu anonimnog sistema na raspolaganju onome koji želi i može njime da se posluži. mora da odgovori ovim uslovima. u svemu što svakog dana kaže. I drugi. povodom iste date. Principu autora. da bi postojala disciplina. ima nešto više: više. ili skup svojstava koje su mu pripisane u Antici). Komentar je ograničavao slučajnost govora igrom identiteta u formi ponavljanja i istog. pošto se disciplina definiše j e d n o m oblašću pred­ meta. u jednom strožem i složenijem zahtevu nego što je čista i jednostavna istina: u svakom slučaju. istorijsko delovanje. skupom metoda. i ono što on napušta .to nije smisao koga treba ponoviti. On mora da se obrati jed­ nom planu predmetno određenom: od kraja XVII veka. da bi jedan iskaz bio tretiran kao „botanički". ali prema jednoj strogoj igri. zbog kojeg jedan iskaz koji pripada botani­ ci ili patologiji. igrom pravila i definicija.SPISI piše. [grešaka koje nisu ostaci ili strana tela. Jer on sigurno može da uzburka tradiciona­ lnu predstavu ο autoru. botaniku ne možemo definisati sumom svih istina koje se odnose na biljke. svoje simboličke vrednosti. Medicina nije sastavljena iz ukupnosti svega što se može istinito reći ο bolesti. novih stavova. botanika ili medicina. kao skicu delà. potrebna je mogućnost formulisanja. ono što je na početku pret­ postavljeno . a da njegov smisao i valjanost ne budu povezani sa onim koji je sebe našao u pronalazaču. takvom kakvu mu njegovo doba daje. Sva ta igra razlika propisana je funkcijom autora. Organizacija disciplina protivstavlja se i prin­ cipu komentara i principu autora. Za to postoje dva razlo­ g a : prvi. za razliku od komentara. sa svoje strane. kao i svaka druga disciplina. na sistem njenih bližih ili daljih sličnosti ili na mehaniku njenih fluida (te tako nije više mogao da sačuva. No i bez da pripadne nekoj dis­ ciplini. Ta kode relativan i pokretljiv princip. prihvaćeno u svojstvu principa koheren­ cije ili sistematičnosti. Međutim.još uzdrhtali obris svoga delà. U onome što se naziva ne naukama već "disciplinama" trebalo bi takođe uočiti princip ograničavanja. on se mora odnositi na vidljivu struktu­ ru biljke. pošto bez sumn­ je postoji i nešto manje: disciplina nije suma svega što može biti istinito rečeno povodom neke stvari: to čak nije skup svega što može biti. na primer. počev od XIX veka jedan iskaz nije 44 . Princip koji dozvoljava da se gradi. sačinjene su kako od istina tako i od grešaka. u sva­ kom trenutku . upravo polazeći od nove pozicije autora on će modelovati . korpusom pretpostavki koje se smatraju istinitim.u svemu što bi mogao reći. i princip discipline se protivstavlja principu komentara: u disciplini. to je ono što je potrebno za gradnju novih iska­ za. Dakle. što beleži čak i kao provizoran koncept. drugačijim uslovima. jedan iskaz ima da posegne za konceptu­ alnim ili tehničkim instrumentima jednog sasvim određenog tipa.uticaće na sva­ kodnevne izjave. jednu ulogu često nerazdvojivu od uloge istina. Ali. modifikuje. kao što je to bio slučaj u XVI veku. i to beskonačna.

imaginarne teme koje uvode i provode verovanja bez sećanja. čudovišta tumaraju. ma kako ovaj princip bio nov ili čudan. a dornen u kome ga on posmatra jeste beskrajno otvoren niz generacija u kojima se on javlja i nestaje prema statističkim pravilnostima. koji zahteva nove pojmovne instrumente. Nema sumnje da je Noden pre njega postavio tezu ο tome da su hereditarne crte neupadljive. Deo teksta na koji se odnosi ova napomena preveo Pavle Milenković. proistekao iz filtriranja koje se dotad nikad nije praktikovalo. Novi predmet. ono što je Mendel govorio ο predmetima. neću reći u grešku. neka bude dovoljno podsećanje da istraživanje primitivnog jezika. no možda nema grešaka u striktnom smislu. ubacivši u igru pojmove istovremeno metaforičke. svakako. označeni deo. u drugoj polovini XIX veka. i nove teorijske osnove. tople tečnosti ili tvrde materije). Sam Mendel konstituiše hereditarnu crtu kao apsolutno nov biološki predmet. on ga izvodi iz vrste. da bi Mendel ušao u istinito i da bi se. ipak.to je bilo strano biologiji njegove epohe. negirajući usred XIX veka biljnu * Napomena priređivača: tekst unutar uglastih zagrada izostavljen je u prevodu Eleonore Prohić.* Unutar svojih granica. koji je ovde preuzet. on se može i mora uzvratno obratiti pojmovima isto tako metaforičnim. ali. on je mogao biti deo . dospeva. njegovi stavovi pojavili (dobrim delom) kao tačni. on mora da bude. umesto toga. ali on nije bio "u istinitom" svoga doba: biološki predmeti i koncepti nisu se uopšte oblikovali prema sličnim pravilima: bilo je potrebno kompletno menjanje lestvice. i pola koji ga prenosi. na primer.biološkog govora. svaka disciplina priznaje istinite i lažne iskaze. služio se metodama. nije integralni deo prevoda iz 1971. neposredno iskustvo. ona odbacuje čitavu teratologiju znanja. kao što je govorio Kangilem. a oblik im se menja sa istorij o m znanja. iskaz mora da se pripiše jednom određenom tipu teorijskog horizonta. ali u himeru. Često se postavljalo pitanje kako su botaničari i biolozi XIX veka mogli da ne vide kako je bilo tačno ono šta je Mendel govorio. on štaviše seže „van medicine" i zadobijavrednostipojedinačnefantazije ili narodne domišljatosti. pre no što može biti izrečen kao istinit ili lažan. ali sazdanim n a j e d n o m drugačijem modelu. tridesetak godina pre toga. dakle. jedan stav treba da ispuni složene i teške zahteve. s druge strane svoga ruba. Dak Šlajden. Mendel je govorio istinu. funkcionalnom i fiziološkom (kao što su nadražaj. jer greška može izbiti i desiti se sama unutar određene prakse. ali jeste integralni deo originalnog teksta. upala ili degeneracija tkiva). snoviđenje. razastiranje sasvim novog plana predmeta u biologiji. Međutim. 45 . Mendel je bio istinsko čudovište. onda."u istinitom".bar u smislu enigme . u čistu i prostu lingvističku nakaznost]. Spoljašnjost jedne nauke naseljena je manje ili više no što se u to veruje: postoji. tako da nauka nije mogla ο njemu govoriti.POREDAK GOVORA više medicinski. do pada u svakom diskursu. postavljao na teorijskom horizontu . kvalitativne i supstancijalne (kao što su gušenje. Da bi mogao pripadati celini jedne dis­ cipline. Ima još nešto: da bi pripadao jednoj disciplini. kao tema savršeno prihvaćena u XVIII veku.

Ali.u plodnosti jednog auto­ ra. Ovoga puta se radi ο razređivanju govorećih subjekata.isto toliko beskrajnih izvora za stvaranje govora. trgovine. Podsetiću vas. i ne bi moglefunkcionisati nezavisno od ovih. Ona ima svoju evropsku verziju. Pošto su mu pričali ο jednom engleskom mornaru koji je posedovao tajnu ovih čudesnih govora.samo je. i da bi radio na brodogradilištu. Najpovršnija Mislim da postoji i treća grupa procedura koje omogućavaju kontrolu govora. politike.proističe iz njihovih matematičkih znanja. i bezuslovno date na ra­ spolaganje govorećem subjektu. ali to nisu ništa manje principi prinude. niti da se odvrate opasnosti njihovog pojavljivanja. i moguće je da se ne može shvatiti njihova pozitiv­ na. U priči se kaže d a j e engleski mornar Vil Adams u stvari bio samouk: bio je tesar. Upoznao je matematiku. od ulaska u igru. radi se ο određivanju uslova njiho­ vog uvođenja. u razvoju jedne discipline . povodom ove teme. u mnoštvu komentara. prisilna funkcija. u istinitom se biva samo slušajući pravila diskurzivne "uredbe" koju treba reaktivirati u svakom njenom govoru. U stvari. Ona mu utvrđuje granice igrom identiteta koji ima oblik stalne reaktualizacije pravila. dok druge izgledaju gotovo ot­ vorene za svaki podsticaj. prema pravilima biološkog govora. one koje up­ ravljaju njegovim aleatornim pojavama. U prostoru slobodne spoljašnjosti uvek je moguće da se kaže istina. jedan šogun je čuo da superiornost Evropljana . i živeo veoma dugo. na jednu anegdotu toliko lepu da se plašim da li je istinita. Uobičajeno je videti . kvalifikovan da je obavlja. kao i ο tome da se ne dopusti ćelom svetu pristup do njih.u poslovima navigacije. one koje biraju između govorećih subjekata. Disciplina je kontrolni pristup proizvodnje gov­ ora.SPISI seksualnost . ali. ukoliko se ne uzme u obzir njihova sužavajuća. u Japanu su se pojavili matematičari. formulisao jednu disciplinsku grešku.izvesnog broja pravila. Treba li u ovoj priči videti izraz jednog od velikih mitova evropske kulture? Monopolizmu i tajnom znanju orijentalne tiranije. No anegdota se ovde ne zaustavlja. beskonačnu i slobodnu razmenu govora. sačuvao je vlast. Nema sumnje da su razmene i komunikacije pozitivne crte unutar kompleksnih sistema ograničenja. Evropa suprotstavlja univerzalno saopštavanje saznanja. U XIX veku. Poželeo je da se dočepa jednog tako dragocenog znanja. Ona sve prisile govora izražava u jednoj figuri: to su prisile koje govoru ograničavaju moć. prodiranju: neke su uporno branjene (diferencirane i diferencirajuće). naredio je da ovaj dođe u njegovu palatu i tu g a j e zadržao. počeo je da uzima časove. Ovog puta se uopšte ne radi ο tome da se ovlada moćima koje ovi donose. umnogostručavajuća uloga.individuama koje ih imaju . Još preciznije: sve oblasti govora nisu jednako otvorene i podložne 46 . ova tema nije pri ispitivanju otporna. Početkom XVII veka. naučio je geometriju. niko neće ući u poredak govora ukoliko ne od­ govori na izvesne zahteve i ukoliko nije. Nasamo s njim. vojne veštine . ο nametanju . Možda.

pričanja. čak i ako nije bio fiksiran. koji se neprestano. bila je štićena. ali da bi ih naterali da kruže u zatvorenom pros­ toru. teži da se širi. Na prvi pogled. ali je nije razglašavalo.POREDAK GOVORA i najvidljivija forma ovih sistema restrikcije konstituisana je kroz ono što se može ponovo grupisati pod imenom rituala. postoje još i mnoga druga "govorna društva".saglasnosti sa potvrđenim gov­ orima: da su one bile samo to. dali su nam jedan od arhaičkih modela. sam po sebi. on određuje gestove. učenje je omogućavalo da se uđe u isti mah u jednu grupu i u jednu tajnu koju je recitovanje pokazivalo. "Govorna društva" jednim delom različito funkcionišu. jedini potreban uslov je priznavanje istih istina i prihvatanje izvesnog pravila . da ih variraju i menjaju. ritual određuje kvalifikaciju koju individue koje govore moraju posedovati (i koje. suprotstavlja ak­ tivnosti svakog drugog subjekta koji govori ili piše i koji svom govoru pridaje neprelazni karakter. tako da posednici ovom raspodelom ne budu razvlašćeni.sve to u formulaciji pokazuje egzistenciju izvesnog "gov­ ornog društva" (i. teži da se ponovo vrati igri praksi). koliko hoćete brojne. terapeutski i delimično politički govori nisu nimalo razlučivi od ove upotrebe rituala koji za subjekte koji govore istovremeno određuje izuzetna svojstva i poznate uloge. Naizgled. Ali. naprotiv. uostalom. iako joj je cilj bio recitovanje uostalom ritualno. često vrlo složenih. potvrđenoj nesimetriji između "kreacije" i bilo kojeg uvođenja lingvističkog sistema . No ne zavaravajmo se: čak i u istinitom govoru. između reči i slušanja. prema jednom drugom režimu isključenja i objave. takav kakav je danas institucionalizovan u knjizi. Doktrina. čak i u javnom i od svakog rituala slobodnom društvu još uvek se ispoljavaju oblici prisvajanja tajne i ne­ postojanja uzajamne izmene. Što se razlikuje od pisca. političke. Verovatno je da se akt pisanja. u igri dijaloga. pravni. filo­ zofske). Grupe rapsoda koji su znali da recituju pesme. Tu je broj individua koje govore. granice njihove prinudne vrednosti. ponašanja. doktrine se ne bi 47 . naličje jednog "govornog društva" čine "doktrine" (religiozne. možda difuznom ali jamačno i prisilnom. oni koji su prisvojili ekonomski ili politički govor. moraju da sačuvaju ili proizvedu gov­ ore. Na primer tehnička ili naučna tajna. Religiozni. njihov efekat na one kojima se obraćaju. eventualno. koje je ova podrazumevala. slična "govorna društva" sa tom dvos­ mislenom igrom tajne i objave više ne postoje. uloge nisu bile uzajamno izmenljive. moraju da za­ uzmu izvestan položaj i formulišu taj tip iskaza). koja funkcionišu na jedan sasvim različit način. putem vežbi pamćenja. odvijao u jednom "govornom društvu". branjena i čuvana u određenoj grupi. fundamentalnu singularnost koju on odavno daje "pismu". pitanja. Naravno. a govor je mogao da cirkuliše i da se prenosi upravo među njima. a individue. i. i da ih raspodeljuju samo prema strogim pravil­ ima. sistemu izdavanja i ličnosti pisca.više ili manje spretnog . okolnosti. ceo skup znakova koji treba da prate govor: on najzad fiksira pretpostavljenu ili nametnutu efikasnost reči. forme difuzije i cirkulacije medicinskog govora. određuju svoju recipročnu pripadnost združivanjem jednog istog skupa gov­ ora. težio da bude ograničen. ali ova veština.

da bi individue međusobno vezala. kao što to dokazuju procedure isključivanja i mehanizmi odbacivanja koji imaju važnost sve dok je subjekt koji govori formulisao jedan ili više iskaza koji se ne mogu izjednačiti: her­ eza i ortodoksija uopšte ne proizlaze iz fanatičkog naduvavanja doktrinarnih mehanizama. Kroz nju. U meri u kojoj doktrina uvek vredi kao znak.SPISI mnogo razlikovale od naučnih disciplina. one im fundamentalno pripadaju.ona u raspravu uvodi iskaze. i da ih . nacionalnosti ili interesu. društvenom statusu ili rasi. one se vezuju jedne za dru­ ge i konstituišu svojevrsna velika zdanja. ako ne konstituisanje doktrinar­ ne ili bar šire grupe. ako ne raspodela i prisvajanje govora sa njegovim moćima i zanimanjima? Staje "pismo" ("pisaca"). koja istinu obećava samo po želji istine same i uz moć da se ova misli. ako ne kvalifikacija i vezivanje uloga za sub­ jekte koji govore. Jednom rečju. bar u nekom svom aspektu. 48 . Međutim. Većim delom vremena.pojača. revoltu. Najzad. shodno tome. u raspravu ulazi i subjekt koji govori kroz iskaz i pošavši od njega. u svojoj raspodeli. Doktrina vezuje individue za izvesne tipove izražavanja. i. polazeći od subjekata koji govore. Vaspitanje je uzalud bilo zakonit instrument kome svaka individua u društvu kao stoje naše može da pristupi bilo kom tipu govora . doktrinarnih grupa i društvenih usvajanja. ali. a disI kurzivna kontrola bi se samo odnosila na formu i sadržaj iskaza. sledi društvene protivrečnosti i borbe. sa znanjima i moćima koja im oni donose. šta je jedan sistem obrazovanja ako ne ritualizacija reči. borbi. Prvo da im odgovori. uvodeći isto tako etiku saznanja. govora od grupe subjekata koji govore. Svaki sistem vaspitanja je jedan politički način da se održi ili izmeni prisvajanje govora. u onom što ono omogućava i sprečava. institucionalni sistem medicine ne čine. slične sisteme pokoravanja govora? Pitam se nije li izvestan deo filozofskih tema nas­ tao zato da odgovori na ove igre ograničavanja i isključivanja. koja osig­ uravaju raspodelu subjekata koji govore u raznim tipovima govora. a ne na subjekt koji govori. ako ne sličan sistem zavisnosti. kao što sam ja to upravo učinio. zabranjuje im sve druge. obratno. i pripadanje govora uz izvesne kategorije subjekata. ona se služi izvesnim tipovima izražavanja. i iskaz. društva govora. i da bi ih ovim istim diferencirala od svih drugih. ot­ poru ili prihvatanju . manifestacija. trebalo bi razmotriti velike rascepe u onome što bi se mo­ glo nazvati društvenim prisvajanjem govora. jedan preko drugog. Doktrina ostvaruje dvostruku zavisnost: subjekata koji govore od govora.možda . koji možda dobija unekoliko različite oblike. rituale reči. predlažući idealnu istinu kao zakon govora i imanentnu racionalnost kao princip njihovog odvijanja. no čija su velika skandiranja ipak analogna? Zar pravni sistem. na jednoj mnogo široj lestvici. doktrinarna pripadnost uvodi istovremeno i subjekat koji govori. Jasno mi je da je sasvim apstraktno izdvajati. Najzad. i instrument prethodne pripadnosti klasi.dobro znamo da to vaspitanje. u pitanju su velike procedure pokoravanja govora.

da se on proceni i da se najzad upozna u obliku istine. osniva horizonte značenja koje će istorija zatim samo eks­ plicirati. u vidu raznih nama bliskih tema. Analognu ulogu igra tema suočena ovoj. izvan vremena. No ovaj logos. Našli smo je. čini se da se zapadna misao starala da govoru ostavi što je moguće manje mesta između misli i reči. s manje ili više sigurnosti. ili. deduktivni sku­ povi. bolje rečeno. već nam je govorio ο jednom biću čije je on nervno tkivo. ućutkani njihovi paradoksi. šta bi on mogao biti. ured. tema izvornog iskustva. to bi bile prave strukture jezika uvučene u igru proizvodeći efekat smisla.POREDAK GOVORA Zatim da ih pojača osporavanjem koje se ovoga puta odnosi na specifičnu realnost govora en g é ­ néral.). rasporedila ga svud oko nas i od početka igre ga otvorila za jednu vrstu primi­ tivnog ispitivanja. doli diskretno čitanje? Stvari već šapuću smis­ ao koji naš jezik treba samo da probudi. tragovima. Mislim da je tema univerzalnog posredovanja još jedan način da se izvrši elizija realnosti govora.mogu da se vrate u ćutljivu interiornost svesti po sebi. prethodna značenja. Ova vrlo stara elizija* realnosti govora u filozof­ skoj misli uzela je razne oblike u toku istorije. to je zato što sve stvari . da bi prešao jedinstvenu instancu govora. Možda tema subjekta osnivača omogućuje da se elidira realnost govora. u njemu. 49 . U svom odnosu prema smislu subjekt osnivač raspolaže znacima. pravo govoreći. Tako bi prvo saučesništvo sa sve­ tom zasnovalo za nas mogućnost da se govori ο njemu. u svojoj legitim­ nosti. Od vremena kada su igre i aktivnost sofista bili isključeni. obeležjima. da bi se svuda našlo kretanje jednog logosa koji singularnosti uzdiže da koncepta i neposrednoj svesti omogućuje da najzad razotkrije racionalnost sveta. od svoga najrudimentarnijeg projekta. I to uprkos prividnom izgledu. a ovaj jezik. slovima. razvijajući tajnu vlastite suštine. da se sam govor stavlja u centar speku­ lacije. obratno. i g d e će stanovišta nauke. na prvi pogled. Govor nije ništa više no ogledanje istine koja se pred sopstvenim očima rađa: i kada najzad sve može da dobije oblik govora. izostavljanje vokala u govoru (prim. pre no što su mogla da se osveste u formi jednog cogito. Jer se čini. je samo već sadržani govor. obišla svet. Ako ima govora. u izvesnu ruku već rečena. nedavno. čini se da je ona bdila nad tim da govoriti izgleda samo kao izves­ tan dodatak između misliti i pričati: to bi bila misao obučena u znake i kroz reči učinjena vidljivom. Ona pretpostavlja da su na nivou iskustva.pošto su ispoljile i razmenile svoj smisao . ili. otkako su. da se on potkrepi i imenuje.smisao koji je tu položen: on isto tako. " Elizija: izbacivanje. na kraju naći svoju osnovu. Subjekt osnivač je u stvari zadužen da svojim težnjama direktno ani­ mira prazne forme jezika: on u intuiciji zahvata kroz gustinu ili inerciju praznih stvari . Ali on nema potre­ bu da ih pokaže. kada sve može da se kaže i da se govor povodom svega kaže. to su same stvari i događaji koji sebe opskrbljuju govorom.

ne kažem da ovaj strah izbrišemo. pod ovom prividnom logofilijom. Govore 50 . u prvom slučaju pisma. discipline. Pre svega. pragovi i granice bili tako raspoređeni da se velikim širenjem govora bar delimično može upravljati tako da se njegovo bogatstvo sa svoje najopasnije strane rastereti i da se njegov haos organizuje prema oblicima koji mogu da izbegnu ono što se najmanje može kontrolisati. vratiti govoru nje­ gov karakter događaja i. obnavljajući mu reč. Sve se odvija kao da su zabrane. Koja je civilizacija . treba prevashodno upoznati negativnu ulogu razd­ vajanja i razređivanja govora. čini se. stavljajući se na raspolaganje značenju. najzad. krije jedna vrsta straha. šta ćemo ispod njih da nađemo? Treba li prihvatiti virtualnu punoću sveta neprekinutih govora? Ovde bi treba­ lo uvesti druge metodske principe. meni se čini da se pod ovim prividnim štovanjem govora. nje­ govoj igri i njegovim efektima. ne treba da zamišljamo jedno nerečeno i nemisleće. već da ga analiziramo u njegovim uslovima. bilo u filozofiji subjekta osnivača. kavgadžijski haotično i opasno.naizgled . ne znači da ispod njih postoji veliki. diskon­ tinuirano. a ova razmena. od sveg ovog neprestanog i razuzdanog mrmljanja govora.no prema različitom profilu i naglašavanju .više od naše poštovala govor? Gde su mu više i bolje odava­ ti počast? Gde su g a . volje za istinom. Takvi su pokušaji. uzdići suverenitet značenjskog. pismo uvek uvode u igru samo znake. od svega što tu može biti nasilno. bilo da se radi ο naglašavanju ili najzad ο mišljenju. postoji verovanje da će tu biti iz­ vor govora. a verujem i u svim dru­ gim . princip preokretanja: onde gde. mislim da se treba resiti na tri odluke kojima se danas naša misao pomalo suprotstavlja i koje odgovaraju trima gru­ pama funkcija na koje ću podsetiti: ponovo staviti u pitanje našu volju za istinom. prema tradiciji. barikade. radikalnije i bolje oslobađali prisila i univerzalizovali ga? Međutim. a koga ćemo mi morati da probu­ dimo. od ovih izjava. Princip diskontinuiteta: to što postoje sistemi razređivanja. kada prestanemo da ih smatramo fun­ damentalnom i kreativnom instancom. Odmah bi se mogli izložiti neki metodski zahtevi koji prate ove teme. ili. neke od tema što rukovode radom koji bih ovde u narednim g o ­ dinama hteo da obavim. u trećem razmene. kao što su uloge autora. kontinuiran i ćutljiv. u ovim figurama što čini se igraju pozitivnu ulogu. u drugom čitanja. vrsta gluvog straha od ovih događaja. bolje rečeno. Međutim. govor je samo igra. U našem društvu bez sumnje postoji. od ove mase rečenih stvari. kad se ovi principi razređivanja obeleže. I ako želimo. bilo u filozofiji prvobitnog iskustva ili u filozofiji uni­ verzalnog posredovanja.SPISI Dakle.j e d n a duboka logofobija. čitanje. koji će oni suzbiti i potisnuti. neograničeni govor. Na taj način govor se poništava u svojoj realnosti. Obilazeći svet i uplićući sve njegove oblike i sve njegove događaje. princip njegovog obilja i kontinuiteta.

masivni fenomeni vekovnog ili viševekovnog domašaja. Princip specifičnosti: govor ne treba razrešiti u igri prethodnih značenja. ona iz njih neprestano izdvaja nove skupove gde su oni ponekad brojni. da lučkih arhiva iz godine u godinu. Četvrto pravilo. ka srcu misli ili značenja koje bi se u njemu manifestovalo. sužavajući zrno događaja. tuđe strukture. ona im stalno pronalazi nova staništa. čini se da baš do kra­ jnjih granica. a upravo u ovaj praksi događaji govora nalaze prin­ cip svoje regularnasti. stavlja na raspolaganje. ne odvraća svoj pogled od događaja. regular­ nosti. Dodao bih samo dve primedbe. epoha ili tema. niz jedinstvu. on nije saučesnik našeg saznanja. ići ka spoljnim uslovima nje­ gove mogućnosti. koje se ukrštaju. Jedna se odnosi na istoriju. pregi­ bima i izgledu krivulje. Četiri pojma trebaju dakle da analizi ponude regulativni princip: pojam događaja.vidimo kako se ocrtavaju. regu­ larnost originalnosti. ne želeći da odredi uslove od kojih oni zavise. Svakako. Oni se. dekre­ ta. znak individualne originalnosti. tražila poenta kreacije. kreacija) u neku su ruku dosta uopšteno dominirali tradicionalnom istorijom ideja. ne treba umišljati da nam svet okreće čitljivo lice koje mi treba samo da dešifrujemo. a da ne specifikuje način analize iz koga on proističe. nisam siguran da bi istoričari trebalo da rade u tom pravcu. ona im neprestano širi polje. iz nedelje u nedelju . gde se. Naravno. je­ dinstva delà. eksterioriteta: ne ići od govora ka njegovom unutarnjem i skrivenom jezgru. do notarskih akata. a da ne zahteva da spozna pravilnost fenomena i granice verovatnoće njiho­ vog izbijanja. Govor treba shvatiti kao nasilje koje mi činimo nad stvarima. ali isto tako. iznad bitaka. povremeno retki i odlučni: od kvazi svakodnevne varijacije cena ide se do stogodišnjih inflacija. Ova četiri poslednja pojma (značenje. u našu korist. gurajući moć odlučivanja istorijske analize do kraja. više površinska ili dublja. dinastija ili skupštitna. tačku po tačku. da parohijskih registara. beskrajno blago zakopanih značenja. široko homogenizovane i čvrsto hijerarhijski ustrojene: ali ne zato da bi pronašla prethodne. prema onome što podstiče aleatorni niz ovih događaja i što im učvršćuje ograde. niza. a da se ne zapita ο varijacijama.POREDAK GOVORA treba tretirati kao diskontinuirane prakse. uslova mogućnosti. naprotiv. originalnost. su­ protstavljaju: događaj kreaciji. Ipak. nekad suprotstavljaju. Ali ono što je važno. u svakom slučaju kao praksu koju im mi namećemo. već. i uza­ jamno ne poznaju ili isključuju. ne mislim da između obeležavanja događaja i analize dugog trajanja postoji nešto kao inverzan uzrok. Ili. Naprotiv. Često se savremenoj istoriji pri­ pisuje da je uzdigla preimućstva koja su nekada davana pojedinačnom događaju i da je učinila da se pojave strukture dugog trajanja. a uslov mogućnosti značenju. jedinstvo. pak. istorija već odavno ne traži da shvati događaje igrom uzroka i posledica u bezličnom jedinstvu velike budućnosti. počev od samog govora. uz zajedničko slaganje. 51 . od njegove pojave i njegove regularnosti. to je da istorija jedan događaj ne razmatra a da ne definiše niz kojeg je deo. prostrani i uzajamno razmenljivi. ne postoji pre-diskurzivno proviđenje koje nam ga. Istorija. takva kakva se danas praktikuje.

radi se ο cen­ zurama koje kidaju trenutak i rastvaraju subjekt u mnoštvenosti mogućih pozicija i funkcija. on izbija kao posledica iz i u materijal­ noj disperziji. među elementima koji ih konstituišu. događaj nije ni supstanca ni slučajnost. S druge strane. preobražaj. uslovi nje­ gove pojave. na prvi pogled paradaksalnog. koji su jamačno i teški. disperziji. često divergentne no ne autonomne.SPISI neprijateljske događaju. rubovi njegovog domena. U ovom tananom odvajanju. A. veze mehaničkog kauzaliteta ili idealne nužnosti. Već da bi zasnovala razne. ako diskurzivne događaje treba razmatrati prema nizovima homogenim. zavisnost. ovim ta analiza postavlja filozofske i teori­ jske probleme. u pravcu materijalizma bestelesnog. svakako.izvan filozofija subjekta i vremena . ako je istina da ovi diskurzivni i diskontinuirani nizovi imaju svaki. onda više nije moguće zasnovati. kakav status treba dati ovom diskontinuiranom? Ne radi se. I ovde se oseća odsustvo teorije koja omogućava da se misle odnosi slučaja i misli. plašim se da u njemu ne prepoznam jednu malu (i odurnu možda) mašineriju koja omogućava da se u sam koren misli uvede slučaj. koegzis­ tenciji. on uopšte nije čin ili svojstvo tela. ali diskon­ tinuiranim jednih u odnosu na druge. diskontinuitet. ipak. u ovom laganom pomicanju koje se preporučuje u istoriji ideja i koje se sastoji u tome da se ne raspravljaju sadržaji koji mogu stajati iza govora. već da se razmatraju govo­ ri kao pravilni i distinktivni nizovi događaja. niti ο mnoštvu raznih mislećih subjekata. on nije nematerijalan. on je uvek posledica na tom nivou. sa igrom pojmova koji su sa njima povezani: pravilnost. svoju regularnost. ni kvalitet ni proces. takvim spojem ova analiza govora na koju ja mislim artikuliše se svakako ne prema tradicionalnoj tematici koju jučerašnji filozofi još uzimaju kao "živu" istoriju. nezavisno od njih. Treba prihvatiti uvođenje aleatoričnosti kao kategorije u proizvodnju događaja. Recimo da filozofija događaja treba da krene napred. on uvek izaziva posledice na nivou materijalnosti. kakav status treba dati ovom pojmu događaja koji su filozofi tako retko razmatrali? Naravno. Ako govore treba prvo razmatrati kao skupove diskurzivnih događaja. akumulaciji. A ispod njih. uzajamno ukrštene nizove. to nisu ni po­ jmovi znaka i strukture. treba zamisliti sve diskontinuirane nizove rel­ acija koje ne spadaju u sukcesiju (ili simultanost) u jednoj (ili u mnogim) svesti. To su pojmovi događaja i niza. Fundamentalni pojmovi koji se sad nameću nisu više pojmovi svesti i kontinuiteta (sa odgovarajućim problemima slobode i kauzaliteta). on ima svoje mesto koje je u relaciji. raščlanjivanju. koji dopuštaju da se zacrta "mesto" događaja. Ovakav diskontinuitet obara i poništava najmanje jedinice koje se tradicionalno priznaju ili najteže opovrga­ vaju: trenutak i subjekt. diskontinuirano i materijalnost. selek­ ciji materijalnih elemenata. Najzad. Ali.teoriju diskontinu­ iranih sistematičnosti. treba razraditi . aleatoričnost. Trostruka opasnost koju određena forma istorije pokušava da otkloni pripovedajući kontinu- 52 . u određenim granicama. već prema efektivnom radu istoričara. ni ο sukcesiji vremenskih trenutaka. događaj ne spada u tela.

kako su se izmenili i premestili. sociološkog . šta je bila specifična forma svakog.da bih video kako se efikasni.POREDAK GOVORA irano odvijanje idealne nužnosti. opservacije.medicinskog. I obradiću ga na dva načina. poredana po hijerarhiji. izvesna prirodna filozofija koja se sigurno ne može izdvojiti od uvođenja novih političkih' struktura. ali možemo računati na to da zabranjeno nije uvek zauzimalo mesto koje mu zamišljamo. ili uz podršku ovih sistema prisile. govor koji ima moć i opasan je. ali i kako je bio ponavljan. treća tačka bio bi početak XIX veka. u klasičnom dobu. formiranje industrijskog društva i pozitivistička ideologija koja ga prati. počeću od sofističkog doba. gde su zabranjena ponašanja bila imenovana. Ovo su samo vrlo simbolični nagoveštaji. videlo bi se kako se on. ritualni govor. analize koje nameravam da izvršim raspoređuju se prema dva skupa. vrlo zakasnelog) seksu­ alne tematike u medicini i psihijatriji XIX veka. i to u određenom periodu: radilo se o podeli između ludila i razuma. (u početku vrlo stidljivog. variranja. u kojoj meri su se obrnuli. "kritički" skup koji uvodi princip preokretanja: pokušati da se zacrtaju oblici isključivanja. ograničavanja. ponovo vođen. pokazati kako su se oni formirali. Prva grupa analiza trebalo bi da se odnosi na ono što sam označio kao funk­ cije isključivanja. ali pod drugim uglom: izmeriti efekatjednog govora sa naučnim pretenzijama . Odmah zatim. zasnivačkim potezima moderne nauke. klasifikovana. nizovi govora. S jedne strane. pokušao bih da naznačim kako je on nas­ tao. Najzad. te koji su bili uslovi njenog pojavljivanja. na epohu u kojoj se. kao i od religiozne ideologije: zasigurno jedan novi oblik volje za znanjem. o kojima sam maločas govorio. naročito u Engleskoj. od njegovog nastanka sa Sokratom. S druge strane. jav­ lja jedna nauka pogleda. da bi od­ govorili na koje potrebe. premeštan ovaj izbor istine unutar koga smo uhvaćeni i koga neprestano obnavljamo. kako se malo pomalo usmerio na jednu podelu između istinitog i lažnog govora. Jednom sam proučavao jednu od tih funkcija. sa velikim. rasta. prisvajanja. umesto da se srećno i progresivno briše. S jedne strane. Proučavanje psi- Sledeći ove principe i upućujući se prema ovom horizontu. Tri pojma koja bi morala omogućiti da se za praksu istoričara veže istorija misaonih sistema. pozabaviću se trećim sistemom isključivanja. premešta i na nov način artikuliše polazeći od verske prakse. kakvu prisilu su u stvari izvršili. Trebalo bi zatim proučiti sistem zabranjenog u jezi­ ku: onaj seksualiteta od XVI do XIX veka. Kritički skup prvo. psihijatri­ jskog.na skup govora i propisujućih praksi koje čine krivični sistem. Tri vrha u morfologiji naše volje za znanjem. uprkos. tri etape našeg filistejstva. Tri pravca koja će morati da sledi teorijsko razrađivanje. ili bar sa platonovskom filozofijom . konstatacije. "genealoški" skup koji uključuje druga tri principa: kako su se formirali preko. sve do pojavljivanja 53 . Voleo bih da isto pitanje još jednom pretresem. Zatim bih se skoncentrisao na razdoblje XVI i XVII veka. i to na najeksplicitniji način.

još duboko u XIX veku. treba da analizira u isti mah diskurzivne pravilnosti kroz koje se one formi­ raju i da svaka genealoška deskripcija treba da ima u vidu granice koje postoje u stvarnim formaci­ jama. bilo unutar granica kontrole. princip komentara. radilo bi se ne toliko ο tome da se navedu učinjena otkrića ili ostvareni koncepti već da se ponovo sh­ vati.najčešće . ali i u sva­ koj instituciji koja ga podržava. na primer. kako se vršila. i. prenosi. na jednu analizu koja bi se odnosila na istoriju medicine od XVI do XIX veka. procedure ograničenja govora. spontano izbijanje govora koji se. Kritika analizira procese razređivanja. Najzad. isključivanja. stavljajući u pitanje instance kontrole. tako da svaki kritički pokušaj. dešava kada jedna disciplina dobija oblik i status naučnog govora). J e d n o g a dana moraće se proučiti i uloga koju dr Frojd igra u psihoanalitičkom umeću. bib­ lijske kritike. Trebalo bi takođe razmotriti način na koji su književna kritika i istorija u XVIII i XIX veku stvor­ ile ličnost autora i lice delà. vidovi kontrole mogu da se otelotvore unutar diskurzivne formacije (što je slučaj sa književnom kritikom kao konstitutivnim govorom autora). diskontinuirano i pravilno. bilo . Regularno formiranje govora može da integriše. 54 .s obe strane razgraničenja. koja je sigurno mnogo drugačija od uloge koju može odigrati autor na polju filozofskog govora (bio on. odmah posle ili pre njiho­ vog ispoljavanja.SPISI hijatrijskih ekspertiza i njihove uloge u krivičnosti poslužilo bi kao polazna tačka i kao osnovna građa za ovu analizu. Istinu govoreći. delimitacije. forme odbacivanja. hagiografije. kliničkog proučavanja na konkretnom slučaju. perspektive. Mogli bismo započeti neka proučavanja u ovom smislu. princip discipline. u izvesnim uslovima i do izvesne tačke. ponovnog grupisanja ili pripajanja: a zatim. u isti mah disperzno. ali i ponovnog grupisanja i unifikacije govora. komentara i discipline. oba zadatka nikada nisu potpuno razdvojiva. istorijskih i legendarnih "žitija". na iz­ voru jednog drugačijeg načina filozofiranja). Trebalo bi analizirati. kao Kant. menjajući. takođe u ovoj kritičkoj perspektivi ali na drugom nivou.kako je bio uveden princip autora. nekoliko projekata za kritički as­ pekt pokušaja. s j e d n e strane. zatim na anatomiju i biologiju. kako je. malo pomalo. praksa aforizma i komentara. ali i Paracelzusa. podvrgavaju selekciji ili kontroli. Eto. na primer. oslanjajući se pre svega na prirodne nauke. bila zamenjivana praksom slučaja. jača . autobiografije i memoara. za analizu instanci diskurzivne kontrole. Istražiti kako se ostvarivao prin­ cip velikog autora: svakako Hipokrata i Galijena. među kojima sam maločas napomenuo princip autora. Između kritičkog i genealoškog poduhvata. razlika nije toliko u predmetu ili u domenu već je ona tačka napada. premeštajući postupke religiozne egzegeze. obrnuto. procedure kontrole (ono što se. genealogija proučava njihovo formiranje. dakle. s druge strane. u konstrukciji medicinskog govora. Sidenhajma ili Berhava. ne postoje. koristeći. bilo spolja. on se odnosi na stvarno formiranje govora. Mislim. prema kome mod­ elu je medicina pokušala da se konstituiše kao dis­ ciplina. Što se tiče genealoškog aspekta. sabiranja slučajeva. na dubljem nivou.

razmerno razdeljeni i rasuti sve do početka XX veka. Taj posao je upravo obavio Fransoa Žakob. Nazovimo ove domene predmeta pozitivitetima. Nije važno.ukoliko je kritički stil studiozna neusiljenost. kroz discipline. Zabrana nema isti oblik i istu ulogu u književnom govoru i u govoru medicine. Recimo . sa sjajem i veštinom kojoj nema ravne. te različite diskurzivne regularnosti ne jačaju. Mora se. biološke i medicinske.književne. religiozne i etičke. Bilo bi teško.POREDAK GOVORA Maločas sam podsetio na jedno moguće izučavanje: izučavanje zabranjenog u govoru seksualnosti. I. Na taj način. preuzimajući ili isključujući. opservacije. protestanti ili katolici.epistemološki koherentne i institucionalno priznate. koje su bar delimično različite. proučavanje se neće moći provesti drugačije no prema mnoštvu nizova gde zabrane. a pod ovim ne podrazumevam moć koja bi se suprotstavila moći ne­ giranja već sposobnost da se konstituišu domeni predmeta povodom kojih će se moći potvrditi ili poricati istinite ili lažne pretpostavke. ona obelodanjuje igru nametnute oskudice. Nijedan od njih ne oblikuje tačno unapred ovu drugu formu diskurzivne regu­ larnosti koja će dobiti vid jedne discipline što će se nazvati "analizom bogatstva". isključivanja. proizvodnju. metaforična. zatim "političkom ekonomijom". formi­ rala se jedna nova pravilnost. obratno. Trebalo bi misliti i na izučavanje koje bi se usmerilo na govore ο nasleđu. naučnici i nezn­ alice. u sva­ kom počinju da funkcionišu. kraljevski oficiri. u XVI i XVII veku. Ipak.trgovinu. ne ocrtavaju i ne razmeštaju zabrane na isti način. odnose na bogatstvo i siromaštvo. procenjena. u svakom slučaju. opravdavajući ili odbacujući ove ili one od njegovih iskaza. i u svakom slučaju ap­ straktno. polazeći upravo od njih.uz drugu igru reči da . onda bi se pokazalo kakvom su se igrom artikulacije ovi nizovi na kraju krajeva ponovo sas­ tavili u vidu genetike . Dakle. kao i svoje sisteme prinude. Genealoški deo analize se opet pripaja uz nizove efektivnog formiranja govora: on pokušava da je zahvati u njenoj moći potvrđivanja. podvući bar jedna stvar: na taj način shvaćena analiza govora ne razot­ kriva univerzalnost jednog smisla. Svaki ima svoju formu pravilnosti. razređenosti govora. Isto tako bi se mogli razmatrati i nizovi govo­ ra koji se. voditi ovo izučavanje ne analizirajući is­ tovremeno skupove govora . psihijatri­ je i toka svesti. opisana. Kritički deo analize pripaja se uz sisteme obavljanja govora. takvi kakvi se mogu naći. uzfundamentalnu moć afirmacije. tehnike i razna uputstva. Daleko od toga da smo konstituisali jedinstven i pravilan govor ο seksualnosti: možda to nikada nećemo ni uspeti i možda u tom pravcu i ne idemo. trgovci ili moralisti. Oskudica i potvrđivanje. objašnjena.da on praktikuje marljivu neusiljenost. genealoško nezadovoljstvo biće stil srećnog pozitivizma. kritičke deskripcije i genealoške deskripcije moraju se uzajamno izmenjivati i oslan­ jati jedne na druge. novac.poigravši se recima . on pokušava da pronađe i ocrta ove principe raspoređivanja. kao i pravne gde je seksualnost u pitanju i g d e se ona nalazi imenova­ na. i recimo . najzad oskudi- 55 .Tu imamo posla sa skupovima veoma heterogenih iskaza koje su formulisali bogati i siromašni.

a da je Hegel stvarno prisu­ tan u ovom francuskom tekstu. i kojim se pred njim nalazimo iznova.možda lukavo . Ipak.ukoliko im to lepo zvuči a ne nešto govori . ili iz aspekta njenih spoljašnjih ponovnih padova . u očima mnogih. to je stoga stoje on neumorno.da je ovo strukturalizam. Ako sam sličnu metodu hteo da primenim na govore sasvim drugačije od legend­ arnih ili mitskih priča.već da se istorija nauke može i mora stvarati kao iz jed­ nog skupa.da se nisam pomagao obrascima i uporištima. njegovo delo u Hegelovom carstvu i da cela naša epoha. on me naučio kako da opišem transformacije jednog govora i odnose prema instituciji. i da izmerimo u čemu je naše odvraćanje od njega možda još jedno lukavstvo koje nam on suprotstav­ lja i na čijem kraju nas očekuje smiren. negde na nekom drugom mestu. pokušava da pobegne od Hegela: i ono što sam ja maločas kazao ο govoru uopšte nije verno hegelovskom logosu. koja kruži još iz XIX veka i sa kojom se nejasno borilo. bar u trenutku. pošto me on podstakao na rad u dobu kada sam još verovao d a j e pisati zado­ voljstvo. ideja mije sigurno pala na um posredstvom radova istoričara nauke. ili opisi ideja i mišljenja koji ivice nauku iz aspekta njene neodređene geneze. ali drugačije. Ali. on me naučio da analiziram unutrašnju ekonomiju jednog govora potpuno drugačije od metoda tradicionalne egzegeze ili lingvističkog formalizma. Ipolitu. opet prisiljeni da ga ponovo napustimo. ako je više nas dužno Ž. svedoči i to da je on otišao Nemcima da ih konsultuje. 56 . Istraživanja koja sam hteo da vam naznačim ne bih mogao preduzeti .nama približio. mnogo dugujem i njegovom delu: neka mi on oprosti ako sam ove tekstove koji su njegovi udaljio od njihovog smisla i odvratio od njihove st­ rogosti.SPISI ca afirmacije a nikako kontinuirana velikodušnost smisla. prešao onaj put kojim se udaljava od Hegela. uzima distanca. bilo preko logike ili preko epistemologije. A sada neka oni koji imaju praznina u svom rečniku kažu . Z n a m da je. Zato. da bi bolje shvatio ono što je. nikako monarhija značenjskog. ono što je još hegelovsko. stvarno izmaći Hegelu pretpostav­ lja tačnu procenu šta bi nas koštalo da se od nje­ ga odvojimo: to pretpostavlja da znamo dokle se Hegel . to pret­ postavlja da znamo. u onom što nam dopušta da mislimo protiv Hegela. on me naučio da odredim položaj jed­ nog govora prema drugom. mislim da mnogo dugujem i Žanu Ipolitu. Međutim. naročito gos­ podina Kangilema.to dobro znam . Žan Ipolit se prvo pobrinuo da ponudi prisus­ tvo ove velike. postojalo kao nemačka verzija. igrom poređenja. siste­ mom funkcionalnih korelacija. Mnogo dugujem gospodinu Dimezilu. teorijskih modela i konceptualnih instrumenata. On je Hegela učinio prisutnim prevodom Fenomenologije duha. unekoliko fantomske Hegelove sen­ ke. za nas i ispred nas. Njemu dugujem što sam shvatio da se istorija nauke apsolutno ne mora uzeti u alter­ nativi: hronika otkrića. u isti mah koherentnog i preobrazivog.

Ali.POREDAK GOVORA Međutim.Takođe se javlja tema prisutne. usred borbi? 57 . Otud. Ona nije htela da prosledi gradnju ap­ strakcije. otada. No. šta je početak filozofije? Da li je ona već tu. pošto je bila ponavljanje. Ipolita ono što je on mogao ponav­ ljati u krajnjoj nepravilnosti iskustva. u jednom društvu. ne da bi ih svela već da bi ih mislila: jedinstvenost istorije. dubinu sećanja i svesti. mislim. i poslednji preokret koji je Žan Ipolit izvršio u hegelovskoj filozofiji: ako filozofija odista mora početi kao apsolutni govor. predodređen za paradoks i formu po­ navljanja: filozofija. onom što nje­ na uznemirenost nije još probudila. jed­ nog pokušaja bez roka: umesto da filozofiju shvati kao totalitet koji je najzad sposoban da sebe misli i shvati u kretanju koncepta. suočavanja g d e nikada nije bilo sigurno da li će filozofija izaći kao pobednik.i filo­ zofije. i obrnuto. treba li ona da odpočne na osnovi istovremeno dvosmislenoj i apsolutnoj? Tako vidimo kako se hegelovska tema kretanja svojstvenog neposred­ nom zamenjuje temom osnove filozofskog govora i njegove formalne strukture. Ona mora da ih ponovo preuzme. možda filozofski govor nema svoj raison d'être? Ili. dakle napor koji se uvek ponovo započinje. koja ipak samo njom postoji. u sećanju: tako je on hegelovsku temu dovršenja samosvesti preobražavao u temu ponavljajućeg upita. Napor bez roka. Žan Ipolit je filozofi­ rao na fondu jednog beskonačnog horizonta. Za njega je odnos prema Hegelu bio mesto iskustva. regionalne racional­ nosti nauke. u jednoj društvenoj klasi. kao da je njegov nemir bio: može li se još filozofirati tamo g d e Hegel više nije moguć? Može li još postojati filozofija koja nije hegelovska? Nije li nužno ne-filozofsko ono što je u našem mišljenju ne-hegelovsko? Tako da on. od ovog teksta Žan Ipolit je potražio i prešao sve puteve. nemirne. a nikada spremna da se dovrši. bila je za Z. ona je uvek morala da se drži u pozadini. počinjući da se formuliše u pola glasa. od Hegelovog prisustva koje nam je ovako pružio. u mrmljanju stvari? Ali. njegova filozofija je uvek bila budna. ne unutar hegelovske filozofije već na njoj. i patnju svakodnevice?). filozofija nije kasnila za pojmom. da prekine sa svojim uobičajenim opštostima i da ponovo dođe u dodir sa ne-filozofijom: ona mora što je moguće više da se približi. Hegelovskim sistemom on se uopšte nije služio kao jednim sig­ urnim univerzumom već je u njemu video krajnji rizik koji je filozofija preuzela. filozofije pokretljive ćelom dužinom svoje dodirne linije sa nefilozofijom.time . ako se ona sastoji samo u ovom ponavljanom dodiru sa nefilozofijom. politiku. šta biva sa istorijom i šta je taj početak koji počinje sa jedinstvenom individuom. ne onome što je okončava već onom što joj prethodi. nije hteo da napravi samo jednu pedantnu istorijsku deskripciju: on je od toga hteo da napravi šemu iskustva savremenosti (da li je na hegelovski način moguće misliti nauke. istoriju. otkrivajući smisao koji ova nefilozofija ima za nas. i to na filozofiji takvoj kakvu je Hegel zamišljao: otud potiče i čitava inverzija tema. potiču izmene koje je ona napravi­ la. od naše savremenosti hteo je da napravi dokaz hegelovstva. tajno prisutna u onome što nije ona. i . u smrti. Najzad. pak. kao nedostižna misao totalite­ ta. to je bilo ono što se daje i što se ponovo otkriva kao pitanje koje život stalno ponovo preuzima.

i njenu primenu u analizi živog. koje Ž. nema sumnje. okto­ bar 1971. broj 10. Ako se ne osećam dostojan da ga sledim. godina LXI. Brojni smo mi koji mu moramo biti beskrajno zahvalni. pošto mi je osvetlio ono što sam ja pokušavao naslepo . zacrtano u nekim glavnim knjigama. grandiozne figure moderne filozofije.ukrštaju se pitanja koja danas sebi postavljam. u stvari. da je ovo delo raslo. 58 . ako nam je sreća mogla biti data. bio ohrabren njegovom milošću. Pošto mu toliko dugujem. da me pozove da govorim i da se nastani u mom vlastitom gov­ oru. Bergsona sa temom dodira sa nefilozofijom. vaš izbor da me po­ zovete da ovde predajem dobrim delom osećam kao počast koju njemu ukazujete. Huserla sa temom filozofije kao beskrajnog zadatka povezanog sa istorijom naše racionalnosti. Sa francuskog prevela Eleonora Prohić Naslov izvornika: L'ordre du discours. ali još više uvedeno kroz istraživanja . od njega uzajmio smisao i mogućnost onoga što činim.želeo sam da svoj rad stavim pod njegov znak i da svoje projekte predstavim misleći na njega.da mene čuje. ukratko sve oblasti od kojih se. Mislim da ovo delo. Paris: Galli­ mard.SPISI Ovih pet izuma. ja sam. skupljaju jednu po jednu velike. ipak znam da.u obrazovanje. prema nedostatku u kome u isti mah osećam njegovo odsustvo i vlastiti neuspeh . Duboko sam vam zahvalan i za ono što se u tom izboru odnosi na njega. u odgovornost naizgled admin­ istrativnu i pedagošku (to će reći. dvostruko političku). Prema nje­ mu. polazeći. Ipolit nije prestao da suočava sa Hegelom: Marksa sa pitanjima istorije. Pošto sam. Kjerkegora sa problemom ponavljanja istine. večeras. čineći da ona bez svake sumnje pređe na drugu stranu vlastitih granica. formulisalo najfundamentalnije probleme naše epohe. teoriju informacije. da me nosi. opažamo čitave oblasti znanja koje je Žan Ipolit inicirao oko svojih sopstvenih pitanja: psihoanalizu sa čudnom logikom želje. u svakodnevnu bud­ nost i plemenitost. pošto sam je uzeo na mestu odakle sam njega slušao i g d e njega nema sada . može postaviti pitanje jedne logike i jedne egzistencije koje ne prestaju da ve­ zuju i razvezuju svoje veze. ovaj prevod preuzet iz: Pregled. A. Sada bolje shvatam zašto sam imao toliko teškoća da maločas počnemo. stalnu pažnju. Fihtea sa problemom apsolutnog početka istorije. matema­ tiku i formalizaciju govora. vodeći hegelovsku filozofiju do krajnje granice. 1971. Znam zastoje bilo tako opasno uzeti reč. Sada znam čiji sam glas hteo da mi prethodi. s onu stranu ovih filo­ zofskih figura.

činjenica ο ubistvu i pisa­ nju. u njegovoj studiji ο samoubistvu (prim. bio je dakle sposoban da piše i razmišlja. Marka i Orfila. kako se napominje u obustavi odlaganja pred sudom. kao jedan veoma čudan tekst. umesto da ga objašnjava i čini jasnijim. pritiskivao porotu iz Savoa u kasacionom sudu. ur. istih znakova ludi­ la. A tokom narednih meseci. napominjući da je memoar bio tako reći sačinjen zajedno sa zločinom. Ali uzevši sve u obzir. Tokom jedne istrage i procesa iz 1830.UBISTVA Ο K O J I M A SE P R I Č A Memoari Pjera Rivijera dolaze nam nakon skoro sto pedeset godina. motivisao pomilovanje uz jemstvo Eskirola. Svi su se mogli dobro zapitati da li je jedno od ovo dvoje. bilo za drugo znak ludila ili dokaz oštroumnosti. bez puno buke zauzeo je mesto među ostalim delovima dosijea.termin koji je bio u upotrebi u drugoj polovini devetnaestog veka. u dugoj raspravi ο monomaniji*. drama procesa. i puno nejasnoća. drugi opet: postoje u samoj pripremi. samih dokaza oštroumnosti. te u činjenici da je napisano. izaz­ vao neodlučnost sudije. u okolnosti ubistva. tako malo i tako loše. činovnika i sudija. tekst je pokrenuo borbu stručnjaka. koji je jedva znao Monomanie (fr. Zasigurno je pobuđena znatiželja. onaj koga je štampa predstavila kao luđaka i besomučnika. kako je uopšte i mogao biti prihvaćen od strane lekara. ukrštaju se poput elemenata istovetnih po prirodi. Loše se branimo od pomisli da je bio potreban jedan i po vek nagomilanih i preobraženih iskustava. u naj­ manju ruku čitati i to još uvek. kako bi ga na kraju mogli razumeti. kako bi završio u neku ruku ono što je već bio započeo. Tekst je ubrzo postao. Neki kažu: postoji u činu ubistva i u ispričanim detaljima. 59 . Sama njegova njegova lepota bila bi i danas dovolj­ na da ga zaštiti. godine. koji su tu morali naći razloge na osnovu kojih bi presudili ο ludilu ili smrti? Međutim. između ostalog. Priča ο zločinu nika­ ko nije bila za savremenike izvan zločina ili iznad njega. Ukratko. Čini se da su savremenici prihvatili samu Rivijerovu igru: ubistvo i priča ο ubistvu su nerazd­ vojivi. Bez sumnje da je u poslednjem trenutku izazvao i čuđenje: onaj kog sma­ traju u svom selu za neku vrstu idiota. naći i kod Dirkema (Dürkheim). Činovnistvo zaduženo za istragu. ono što je moralo omogućiti da od toga sh­ vatimo pravi povod bio je elemenat koji je pripad­ ao njegovoj razumnosti.). poslužio kao dokumenat jednom članku "Letopisa ο higijeni". ipak je bio prihvaćen s jednom izvesnom spokojnošću.) . niko nije izgledao uistinu iznenađen da je jedan normandijski seljak. Čini se d a j e svaki od ovih delova razmatrao zločin. Termin se može. tražilo je od Rivijera da ga napiše crno na belo. napisao je četrdeset stranica objašnjenja. i koji je u domenu psihijatrije i medicine označavao vid ludila sa suicidalnim sklonostima. počinjena delà i ono što je ispričano.

otud. post­ oji cela jedna spletka odnosa. ono što 60 . zaista. priznati. rukopis dakle poslat poštom. Drugi plan: ubistvo više isprepleteno sa tek­ stom. dakle.SPISI da čita i piše. reč po reč. a zatim priča. on naziva povodom kraja i početka. zatim bi bio opisan život oca i majke. ubistvo bi bilo počinjeno. nego posle samog ubistva. ispitao je većinu svojih reči koje su se javljale. zatim umreti. Memoari već unapred sačinjeni u umu. Ono se ipak jednim suprotnim učinkom. Osim toga. ono je odvojeno. Poslednja odluka. da je preduzimajući ubistvo svoje familije. pokrenuto odlukom koja je tu. ne samo posle memoara. pre nego što je uhvaćen i pre nego što je napisao istinitu priču. zle i smrtonosne reči bile su tu uzaludno upućene žrtvama. luta celih mesec dana. Ako i piše nakon toliko vremena posle ubistva. najava ubistva smeštena je. na kraju razlozi postupka. u isto vreme potisnuto u samu krajnost teksta i na samom kraju izvršeno od strane njega. ne pišući je. Uzevši-sve u obzir. malo po malo. izvlačilo iz sećanja: predviđeno da dođe posle sastava i da pokrene samo svoje slanje. Pjer Rivijer je zapravo želeo da započne pišući memoare: kao prvo bi došla objava zločina. ali samo jednim postupkom. tekst i ubistvo su zamenili mesta jednog u odnosu na drugo. ono mora biti sakriveno tekstom. Uzastopni raspored teksta i delà nije u osnovi ništa drugo do faze aktivnosti i stvaranja jedne Tekst i ubistvo U Rivijerovom ponašanju.Tekst ne govori ο delu. zatim da napiše tekst koji će pričati ο ubistvu koje tek sledi. ali od jednog do drugog. a posle lažnih izjava. njegov glavni "autor". ovde duboko tone. sačinio tekst koji nije bio ni priznanje ni odbrana. da je ovo trostruko ubistvo moglo biti isprepleteno sa raspravom ο ubistvu. Ovakvim završetkom spisa. Tokom ovih promena. nego više deo zločina. da je Rivijer mogao biti na oba načina. podvlači dobro d a j e njegov sastav već unapred bio napisan u njegovoj glavi. prepustiti se. prepisanu na zahtev činovničkog istražitelja. mada je ubistvo počinjeno. oni se podržavaju. oslobodilo se i naglo pojavilo na kraju priče samo i prvo. umesto da piše. Jednom rečju. mogao udvostručiti svoj zločin s jed­ nom sličnom pričom. prožimaju jedan drugog u pričanjima koja uosta­ lom nisu prestala da se menjaju. smešteno u spoljašnjost. memoar i ubistvo nisu poredani po nekom jednostavnom hronološkom redosledu: zločin. jedno je potisnulo drugo.To je odluka koju na kraju i sprovodi u delo. koju donosi jer ga koban san odvraća da piše i u neku ruku čini da zaboravi svoje memoare: ubiti. Ako verujemo Rivijerovom tekstu. jedino bi zločin bio počinjen. Priča ο ubistvu. koji od tada neće pričati ο ubistvu i čiji će biti skriveni do­ datak. koja je najpre tre­ bala biti na početku uspomena. nestaje. memoar je trebao na osnovu prvog plana zaokružiti ubistvo. pisala priču. tačnije. počinjeno. a Rivi­ jer bi se na kraju ubio. Rivijer planira da ispriča život njegovih roditelja u memoaru kog će moći svi da čitaju.

prev.. u one naprave smrti kojima stvaramo imena i kojima zakopavamo leš. i samostrela (prim. Treba obratiti pažnju na ove reči koje se javljaju toliko često u naslovima dnevne štampe: detalj. svojom formom za ceo jedan niz pripovedanja koja su sačinjavala narodno sećanje ο zločinima. to je možda zato što su se igre Pjera Rivijera. njegova mašta. Tako dakle odlučuje da napravi samostrel: ovo bi moglo više da posluži. nego iz čiste sposobnosti njegovog bića za ubistvo. Nazovimo to mehanizmom "kaliben"ili"samostrel" 1 . on je taj koji ga tera na priznanje nekim čudnim saučesništvom: A vidiš li. Ubistvo se ja­ vlja i kao skriveni projektil. u besedu-oružje. jer se radi ο kovanicama Pjera Rivijera. verbobalističke izume. A ako je i mogao igrati ovu ulogu. imenom ovih naprava koje su ujedno i mašine izmišljene od strane Rivijera.. Beži. najpre u mašini jedne rasprave. događaj.). uvećati proporcije. u ove reči projektile koje ubuduće neće prestajati da izlaze sa njegovih usana i da izbi­ jaju iz njegovih ruku. Tačni detalji ο nemogućem zločinu počinjenom u jed­ noj osamljenoj kući blizu glavnog grada. okolnost. ili zbog sistematskog slepila svih onih koji su ga sre­ tali. Zapravo . on je taj pečat i priznanje. Samostrel je bio poput nemog priznanja.ubistvo počinjeno . oružje smrti i palica dvorske lude koju nosi u ruci. Detalji ο užasnom zločinu počinjenom nad Poljakinjom iz ljubomore. Teško je dati precizan prevod ovih reči. preobrazile jednog dana (da li je to 1 bio onaj dan kada ga je jedna devojka poljubila u usta?). one ο priči-ubistvu. Po njihovom opisu. u naj­ manju ruku. oružje za gađanje oblaka i ptica. ova priča ο Rivijeru je vezana. u Parizu. i to ne usled lukavstva. Retki detalji i okolnosti ο nedavnom otkriću dveju osoba koje su pobegle iz zatvora u San-Žermen-an-Leju. albalètre. One zapravo do­ bro određuju funkciju te vrste rasprave u odnosu na važnost koju časopisi ili knjige pridaju istim činjenicama: menjati nivo. koju su prepričavajući učinili slavnom. sprave koje lansiraju strele. pozorište. 61 . omogućiti dnevniku U originalu stoji: calibene. i sudbina. ulozi koju sam ja hteo da igram. može se naslutiti d a j e reč ο nekoj vrsti otrova. juna u Fokteriju izgleda da se poduda­ ra sa toliko drugih priča koje su objavljivane u dnevnoj štampi u lecima iz epohe: Nesrećan događaj koji se desio u Pale-Rojalu. Istorija i dnevna štampa Letak i ubica. koji se postavio na mesto crne priče podbodene zločinom. pesmu-pogrde. reči stvorene. ono što je on nazivao svojim idejama i zamislima. Opš/'mo izlaganje i objašnjenje ο događaju koji se desio 3. mašine za rasvetljavanje uma. Ekvivalentnost oružje-beseda se ispoljava dosta jasno u lutanju ubice posle zločina. kovanice koje nose smrt i koje prikucavaju divljači za drveća.Rivijer ne objavljuje ono u čemu se i angažovao. čitavih mesec dana je nevidljiv. objašnjenje.UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIČA nove mašinerije. evo ga ijedan što nosi samostrel. objas­ niti samo jedan mali deo priče. uvek na granici između šuma i gradova. ali ne skrivajući se zaista. Opširno izlaganje ο dvostrukom ubistvu. koja se izmiče i postaje nekorisna u pokretu koji je lansira.

dok priča čini samo delove istorije od jednostavnih uličnih borbi. 62 . Ubistvo je tačka ukrštanja istorije i zločina. giljotina i sjaj besmrtnosti. ο suprotstavljanjima.SPISI pristup priči. Sve one priče koje se prenose duž čitavog sela ili kantona dobijajući čudnu formu. Naizgled. Da bi načinili ovakvu promenu. vest koja se prenosi preobrazila se u oglas. istoriju niže od vlasti i koja se upravo ogrešila ο zakon. retki. Otud. i činjenica da ubistvo za sećanje naroda . ginuti. mesta i ljude. Odatle i izveštaj ο okolini. delà. Sećanje na bitke odgovara drugoj strani zakona koja je u sramnoj popularnosti ubistava. dobrovoljna žrtva. Nakon svega.predstavlja događaj par excellence. Žuta štampa zapravo priča ne samo ο sadašnjim zločinima nego i ο epizodama iz bliske prošlosti: carskim bitkama. U isto vreme. nametnuta kazna. a ona za uzvrat obeležava u prolazu datume. A prelazi se zbog jednog privilegovanog događaja: ubistva. to je novela. osvajanju Alžira zajedno sa ubistvima. Ubist­ vo je ono što čini ratnike besmrtnima (oni ubijaju. sami od sebe i bez spoljašnjih uticaja. ubistvo je ono što obezbeđuje mračnu slavu krimi­ nalaca (oni su sami.takvo kakvo se stvara tokom kruženja novina i druge štampe . I u ovoj razmeni se ostvaruju tri osnovne operacije: ono što su ljudi videli svojim očima. selo ili ulica. dijaloge. biti pogubljen. zatečeni su kako stvaraju istoriju. jer toga nisu dostojni ili nisu od neke društvene važnosti. izuzetni ili čudni. Otuda. Na ovaj način će ovakva pripovedanja moći da igraju ulogu razmenioca između običnog i osobitog. univerzalno prepisive. ustaljena jednom zauvek. pripovedanje menja status: to više nije nepouzdano brbljanje koje se prenosi iz veze u vezu. imena. svi ovi elementi koji su na raspolaganju . Sa njim se uspostavlja. izvanrednim delima i velikim događajima ili istorijskim ličnostima. Napo­ leon ili La Rošežakelan zauzimaju mesto pored raz­ bojnika ili šofera. granica se neprekidno prelazi. prolivajući krv. u ogoljenom obliku. ove dve klase suprostavljene su kao zločin i slava. s druge strane. evo ih na kraju dostojnih papira za štampu: prelaz ka pisanju. bez sumnje. konačno. odnos između vlasti i naroda: naređenje ubistva. i ono što pripovedaju došaptavajući se. os­ obe. nejednakost i patriotizam.uprkos njihovom čestom ponavljanju i njihovoj monotoniji . uvek spremni da se ukrste. Nije bilo potrebe da tu bude reči ο nekom kralju ili glavešini da bi ih učinili značajnim.pojavljuju se u ljudskoj psihi kao jedinstveni. Sve ove priče ka­ zuj 4 istoriju bez poglavara. bitke ostavljaju trag u istoriji bezimenim ubistvima. ispunjenu frenetičnim i samostalnim događajima. izazivaju ubistva i sami prihvataju rizik da umru). zabrana ubistva. i ο povratnosti koje ovi leci uspostavljaju među izuzetnim vestima. rizikovali da budu giljotinirani). Ubistvo uspostavlja dvosmisle­ nost između zakonitog i nezakonitog. oficiri patriote pored ljudoždera brodolomnika. po svim kanonskim detaljima: primamo je odozgo. između dnevne štampe i istorije. postaju svima podesne za pripovedanje. objekte kojima obično tu nije mesto. s jedne strane u pripovedanje treba uvesti: elemente. Od jednih do drugih. velikim danima Revolucije ili ο Vandejskom ratu iz 1814. Ali oni su toliko bliski.

godine. kako da prevaziđu zakon. ope predstavljaju zakon i prenose politički moral koji je u njemu skriven. okreće se oko vlasti. Pa ipak. Zločinac u njoj priznaje svoju grešku. ili je.UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIČA sećanje. njihovim samim postojanjem ove priče slave i jednu i drugu stranu ubistva. I moja pojava inspiriše strah. i u trenutku umiranja pozivao nemoguće i milost. moja kazna stiže. Ubistvo vreba oko granica za­ kona. Zločin se peva. od svakog se očekivalo da može da ga peva kao svoj vlastiti zločin u jednoj lirskoj fikciji (npr. pripisuju mrtvoj devojci tužbalicu koja počinje ovako: Drhtite. ispričana od strane nekog anonim­ nog lica. Ove tužbalice imaju nekoliko značajnih osobi­ na. Trebalo bi jednom napraviti analizu ovih priča ο zločinu i ukazati na njihovo mesto u sećanju nar­ oda. Najpre. pravo na pričanje i pravo na pripovedanje. Jedan je bio "objektivna" priča ο događajima. Da. anonimnost i herojstvo. oko dva prava. One su pouka. ispod ili iznad. Priča ο ubistvu se smešta u opasno područje iz kojeg ono koristi povratnost. upotrebu prvog lica sa versifikacijom i ponekad naznačenom melodijom. Ono dovodi u vezu zabran­ jeno i potčinjeno. Žuta štampa je dugo prepričavala i menjala priču: jedne novine iz 1836. čas uz nju. U izvesnom smislu. osetljiva srca. Upravo na temeljima ove mračne borbe Rivijer je ispisao svoju priču-ubistvo. nikako ne beži od svoje krivice. Dvosmisleno postojanje ovih novina bez sum­ nje je posledica jedne neme bitke koja se odvijala u danima nakon revolucionarnih borbi i carskih ra­ tova. to vidim. s one i s ove strane zakona. odsekli su šaku i odrubili glavu na trgu u Melnu. kajao se. čas protiv. zaborav. možda i manje različita nego što na prvi pogled izgleda: pravo na ubistvo i pravo na izazivanje ubistva. Tužbalica devojke ubice iz Melna se peva kao Veran Pas). on je objavljuje. Umirite se. povezavši je tako sa pričom ο žrtvenim i slavnim ubistvima. Takve kakve ih nalazimo u XIX veku. njihov univerzalni uspeh ispoljava želju za znanjem i pričom ο tome kako su ljudi mogli da ustanu protiv vlasti. brzo bi evo­ cirao svoj život. pre. U ovim čudnim pesmama od optuženog se očekivalo da uzme reč da bi prepričao svoje delo. 1811. Brižno vrše podelu između slavnog delà vojnika i sramnog delà ubice. moja nedela. naprotiv. koja je ubila svog oca. one više nemaju za likove pozitivne heroje protiv zakonitosti kakvi su Mandarin i Kartuš. on je namenjen da kruži od usta do usta. jednoj devetnaestogodišnjoj devojci. moji zločini su strašni I zaslužila sam strogu kaznu s neba. drugi deo je bila tužbalica zločinca. Zločin koji se peva Početkom XIX veka novine su se uglavnom sasto­ jale iz dva delà. priziva na sebe 63 . svojim rukama počinio istorijsko ubistvo. izvukao pouke iz svoje avanture. Sve novine koje kruže u XIX veku su veoma konformističke i moralne.Takođe. sa njim nečasno delo dodiruje večnost. kako su mogli da se izlože smrti počinivši ubistvo. one i dalje ne ot­ krivaju nikakav narodni izraz.

naravno fiktivno. čiji je on bio dvostruki autor. lica koje bi u isto vreme govorilo i odnosilo živote. do bliskih događaja ο kojima nas izveštavaju i podsećaju leci i novine. Ne skrivajući se. poziva za­ kon i u isto vreme priziva sećanje i grozotu. Ovde imamo. Ovo mesto nije mesto priznanja u pravom smislu. pripada krvniku//Moja će se duša dakle pred Bogom pojaviti). ni opravdanja. ne čini nikakve ustupke svojoj vlastitoj grozoti. strašan i slavan. Svi istorijski zapisi na koje se poziva u svom tekstu više nisu naknadni ukrasi ili opravdanja. položaj određen iz spoljašnjosti od strane onih koji su imali dužnost da uređuju letke. Naposletku. istovremeno u tekstu i u postupku. ali ga i priziva bez ostatka. 64 . ispaljen je igrom tog mehanizma u stvarno ubistvo. ni odbrane. juna u Fokteriju. nema sumnje. Ispunio g a j e stvarnim ubistvom čiju je priču unapred isplanirao i ο kojem je sačinio. Lice koje govori očito nosi svoje ubistvo. pevanje se nalazi između dve smrti . okrutno. kao lirski položaj subjekta ubice. Ovo istorijsko polje nije bilo toliko obeležje ili eksplikativni sadržaj. pored svih ostalih zločina. po nalogu sudije. koji se nemilice svega seća. polazeći ka kaznionici. Tako se obeležava mesto. što ga je i stavilo u fatalnu pozic­ iju osuđenika. ubistva i sećanja koji su određivali u to vreme veliki broj "priča ο zločinima". Rivijer je. odvratno). izvršio svoj zločin na nivou jedne govorne prakse i za nju vezanog znanja. {Prepoznajmo ovu prokletu devojku. počinioca ovog delà. od Pjera Rivijera. Od mašinerije priče-ubistva pravi u isto vreme i projektil i metu. Pjer Rivijer je subjekat ovih uspomena u dvostrukom značenju: on je taj koji se seća. postoji jedan dornen znanja okupiran njegovom pričom-ubistvom i za koji se ova priča-ubistvo zalaže. koliko uslov mogućnosti ovih memoaraubistva. Od Svete istorije. Naslov memoara nam to očito i govori: Opširno izlaganje i objašnjenje događaja koji se desio 3. to sam ja. u nerazmrsivom jedin­ stvu svog oceubistva i svog teksta.// Da. avaj. zločinac priznaje da je obuzet strahom koji i njemu samom uliva strah.SPISI kaznu koju zaslućuje. Nerazumna igra? Čini se da je porota svojom većinom ocenila pre užasnim nego besmislenim igranje ove poznate igre. Pjer Rivijer je zaista došao da ispuni ovaj fiktivni lirizam. Na kraju se očekivalo da zločinac javno govori neposredno pre kazne. kao što od njega ni ne tražimo milost ili pomirenje. i u kojoj se pojavljuje kao dvostruki subjekt. precizan izveštaj. igru zakona. iz sveg glasa priziva na sebe pravdu koja će ga zbri­ sati. uzima na sebe zakon čije posledice prihvata {Osuđuju me na smrt:// Moja odsečena šaka i odrubljena glava// Uplašiće sve ve­ like zločince). onakve kakvu je učimo u školi. nešto malo pre smrti. bio je autor svega toga dvostruko: kao autor zločina i autor teksta. Svoje delo i reč smestio je na tačno određeno mesto u neku vrstu rasprave i u izvestan dornen znanja. osamljuje se u njemu. Zapravo je igrao. i on je taj čije sećanje priziva zločin.ubistva i pogubljenja {Napokon čujem kako poslednji čas ot­ kucava// Moja glava. Magdalena Alber// Ovo grozno čudovište.

e 2 Zahaljujući gospođi Koazel. i kog su drugi vodili. oceubistvo Pjera Rivijera ipak je bilo plaćeno slavom koju je sam tražio. ayant égorgé ma mère. Kao i svi drugi zločini iz tog vre­ mena bio je opevan u lecima 2 . oko njegovog dela-teksta postavljeno je trostruko pitanje istine: činjenične istine. godine dobio za pravo da uvaži olakšavajuće okolnosti: dakle. rekao. Pierre Rivière. prev. možda upravo zato što je napisao. Na ovo govorno delo. Međutim. Bio je izveden pred porotni sud. Présenté par Michel Foucault. ili koji su bili obavezni elementi ove vrste priča. Ukratko. Na kra­ ju je bio podvrgnut medicinskom ispitivanju: radilo se ο tome da se dozna da li su njegovo delo i govor odgovarali kriterijumima na osnovu kojih su se simptomi bolesti opisivali. bili smo u mogućnosti da nađemo jedan primerak među neklasifikovanim spisima u Nacionalnoj Bib­ lioteci. (ova primedba se odnosi na originalno izdanje teksta. nego ni govori nisu predstavljali istu vrstu događaja. ali koja nije bila njegova. Rivijerovo ubistvobeseda sučeljava se sa jednom sasvim drugom igrom. str. u: Moi. itd. niti su se odvijali pod istim okolnostima. Pevan i menjan po običaju. Un cas de parricide au XIX siècle. Ali iz jednih novina saznajemo da se on i u zatvoru osećao već mrtvim.). vaspitanja koje je stekao. na ovaj govor na delu. 1973. Ne samo da lica koja govore nisu imala isti status. Rivijer je osuđen: radilo se ο tome da se ustanovi da li je on stvarno bio počinilac zločina. njegovog načina života. Paris: Gallimard. koji je od 1832. pred sudom.UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIČA Neka druga igra Upravo ovde. bilo je reči ο tome da se ο njemu stvori jedno mišljenje na osnovu onoga što je uradio. duboko umešan u pravila narodnog znanja. koju je zakon propisao. Rivijeru čak pripisuju i smrt koju je sam želeo. 65 . memoar koji ga je poštedeo sramote. 265-275. U najmanju ruku na planu novca. izmešan sa elementima koji su pripadali drugim zločinima. primenjivana su pitanja jednog znanja rođenog drugde. Letak je reprodukovan na strani 227. prim. misaone istine i naučne istine. ma soeur et mon frère. Sa francuskog prevela Vanja Manić Naslov izvornika: "Les meurtres qu'on raconte". da bi se bolje pripremio na slavnu smrt.

.

zapomagali su i vikali da je istorija ubijena. tako i igru ogledala u Meninama . prikupljenih i priznatih referenci. na delu već više od dvade­ set godina. u istorijskom znanju. pre svega. da izvesne osobe ne znaju najvažnije promené koje su. Tako se kod mnogih intelektualaca. Poznato je da se knjige Dimezila (Du­ mézil). dijalektičkog reda . pre više od godinu dana. etnologija.. najviše začudila? Fuko: Začudila me je sledeća činjenica: istoričari od zanata su u toj knjizi prepoznali knjigu koja se bavi istorijom. dakle.Ο NAČINIMA PISANJA ISTORIJE Razgovor vodio Rejmon Belur (Raymond Bellour) Belur: Dvostruki prijem-prijem kritike i prijem javnos­ ti. ali. danas veoma demodirana ide­ ja. Firea (Furet) i Deni Rišea (Denis Richet).. zapravo.kao i vaš stil. pod krstom istorije svaki je diskurs posta­ jao molitva bogu ispravnih uzroka. Le Roa Ladirija (Le Roy Ladurie). mogli da doprinesu tome da se skrije njena priroda? Fuko: Nesumnjivo je da prezentacija knjige u svemu tome igra izvesnu ulogu.pojmovi. uzrok takvome neznanju? Fuko: Verujem da je istorija postala predmet jedne neobične sakralizacije. u XIX veku. izazvana knjigom Reči i stvari. s druge prećutkivanje bio je podsticaj da vaša knjiga dobije nastavak u vidu razgovora u kojem ste. može se reći. . neupućeno i tradicionalističko poštovanje istorije bilo je najjednostaviji način da pomire svoju političku savest i aktivnost istraživanja ili pisanja. izložili prirodu i polje svojih istraživanja. s jedne strane oduševljenje. sociologija. Levi-Strosa (Lévi-Strauss) i Lakana (Lacan) računaju među najveće u našem vremenu.pod tim podrazumevam kako nedostatak razvijenih fus­ nota i bibliografije. nesumnjivo. Koja vas je reakcija. zbog ta dva razloga i nasuprot svakoj verovatnoći. is- 67 .dobrim delom napušteni. ali verujem. što je uobičajeno za tu vrstu delà. treba staviti knjige Brodela (Braudel). a mnogi drugi. priznati da su pojmovi koji su. istraživanja istorijske škole iz Kembridža. Belur: Zar vam se ne čini da su forma knjige . Potom. da li se zna da među radove koji znanju da­ nas obezbeđuju jednu novu avanturu. No. Za mnoge intelek­ tualce. obrazovani u oblas­ tima kakve su lingvistika. postoji i jedan više tehnički razlog. Valja. možda. Šta je. sovjetsku školu? Belur: Vi se. po vama. istorija religija. suzdržano. ali one su. odlučno svrstavate među istoričare. isto tako. koji smatraju da je istorija bivša i. održala koncepcija istorije organizovane po modelu priče kao velikog nastavka događaja uzetih u hijerarhiji određenja: individue su zahvaćene unutar tog totaliteta koji ih prevazilazi i igra se njima. za neke je istorija kao disciplina predstavljala poslednje pribežište dijalektičkog reda: u njoj se mogla spa­ siti vladavina racionalnih protivrečnosti.

taložili u obliku znakova. isto tako. najbolji oblik za mogući uzorak. svaki sloj događaja bira sopstvenu periodizaciju. Sve te promene imaju dva suštinska ispoljavanja: . To je skup tananih problema zato što ćemo. morati da razgraničimo različite periodizacije i što ćemo. dela itd.kod istoričara radovi Brodela. rekao: otvorite Altiserove knjige.). kojoj ritam daju političke revolucije. Machetey (P.1. Primećeno je da uobičajena periodizacija. 3) Stara. 4) U istorijsku analizu uvode se tipovi odnosa i mo­ dusi veza kojih ima m n o g o više od univerzalne rel­ acije uzročnosti kojom se htela definisati istorijska metoda. druga analizira velike i neprestane promene) nestala je: promena može biti predmet analize u terminima strukture. škole iz Kembridža i ruske škole itd. obrnuto. dostići različite nivoe. iako ne m o g u da odgovorim u njegovo ime. 68 . Rancière (J. ujedno individualni i totalitarni projekt.1965.veoma značajna kritika i analiza pojma istorije koju je razvio Altiser na početku teksta Čitati "Kapi­ tal"? Belur: Da li na taj način ukazujete na direktnu srod­ nost vaših i Altiserovih radova? Fuko: Budući da sam bio njegov učenik i da mu mnogo dugujem. Ali bih. institucija. Maspero. 1. za neke postala nedodirljiva: kada bismo odbili takav oblik iskazivanja istorijskog to bi značilo napasti ve­ liki uzrok revolucije. .RAZGOVORI tovremeno i njegovi nesvesni tvorci. Lire "Le Capital". 9-89. Belur: U čemu je tačno novina istorijskih radova koje pominjete? Fuko: Možemo ih odrediti na po malo shematski način: 1) Ti istoričari sebi postavljaju vrlo težak problem periodizacije.Du "Capital"à la philosophie de Marx. praksi. možda težim tome da pod nje­ gov znak smestim jedan napor koji bi on mogao da odbaci. istorijski diskurs je ispunjen analizima koje je pozajmio od etnologije i sociologije. tragova. nije uvek bila.). od humanističkih nauka. Međutim. 2) Svaka periodizacija iseca iz istorije izvesni nivo događaja i. Tako da je istorija. pp.tradicionalna opreka između humanističkih nauka i istorije (prve proučavaju ono istovremeno i ne-evolutivno. s obzirom na nivo koji odaberemo. Paris. in Althusser ( L ) . tokom vremena. Tako dolazimo do složene metodologije diskontinuiteta. metodološki. između Altisera i mene postoji očigledna razlika: on koristi reč epistemološki rez u vezi sa ' Louis Althusser . Na taj način možda po prvi put imamo mogućnost da kao predmet analiziramo materijale koji su se. s obzirom na periodizaciju koja se daje.

čini mi se da veliki rez mora da se smesti na nivo Mark­ sa. Nalazimo se pred nekom vrstom slaganja cigala i biće zanimljivo. još isuviše rano za postavlja­ nje problema uzajamnih određenja tih slojeva. vraćaju i izgledaju kao da formulišu najtemeljniju optužbu. poput lajtmotiva. Koliko god da su Marksove analize Rikarda važne. uz dve olakšice: 1) Koriste se pojmovi koji mi se čini po malo magičnima: uticaj. onako kako nam je predaje marksistička tradicija. u toj oblasti u kojoj se bavimo samo mogućim principima. neobično. itd. može se pretpostaviti da je Marks u istorijsku i političku svest ljudi uveo radikalan rez i da je marksistička teorija društva inaugurisala jedno potpuno novo epistemološko polje. ekonomiji i jeziku smešta na početak XIX veka. Čak i pre nego što sam značajnije uznapredovao u tom radu. precizno. Fuko: Po mom osećaju ta prilično raširena ideja ne nalazi se zaista kod Marksa. Na taj način 69 . Ovde smo se vratili na ono što sam rekao gore: periodizacija oblasti znanja ne može da se obavi na isti način s obzirom na nivoe na koje se smešta. da Marks ne pred­ stavlja epistemološki rez. koja se odlikuje time da dovo­ di u pitanje kako vaše pojmovno odsecanje. a ja tvrdim obrnuto. Ali to su samo pretpostavke. na epistemološki domen političke eko­ nomije. Tome nasuprot. a za teoriju istorije i politike u sredinu XIX veka. osvešćivanje. Ali pre svega ću od­ govoriti da je. u vašim analizama strukturalnih promena znanja tokom XIX veka.0 NAČINIMA PISANJA ISTORIJE Marksom. poja­ vilo kao sporno? Fuko: Ono što sam rekao u vezi sa Marksom odnosi se. Nipošto nije nemoguće da pronađemo takve ob­ like određenja g d e su svi nivoi saglasni da zajedno hodaju korakom regimente po mostu istorijskog postajanja. interes za neki problem. Budući da su svi utilitarni. saznati kako se i zbog čega epistemološki rez za nauke ο životu. ne verujem da njegove ekonomske anal­ ize izlaze izvan epistemološkog prostora što ga je uspostavio upravo Rikardo. čudno. Belur: Ali to onda znači odlučno prekinuti sa prednošću koju istorija ima kao harmonična nauka ο totalitetu. ne čine mi se delotvornima. Šta mislite ο tome? Fuko: U onome što se naziva istorijom ideja opisuje se promena uopšte. a u stvari se u pitanje dovodi sama mogućnost da se. formuliše jedna logika promené. na jedan drugi nivo koji je u odnosu na ovaj spoljašnji. Moja knjiga nosi podnaslov "Arheologija humanističkih nauka": ona pretpostavlja jednu drugu arheologiju koja bi bila analiza znanja i istorijske svesti na Zapadu od XVI veka. s nivoa samih iskaza. Belur: U člancima koji napadaju vašu knjigu uočavaju se reči poput "zalediti istoriju". reči koje se. kako vi to nastojite. kriza. Belur: Zar taj raskorak povodom Marksa nije upravo najočigledniji znak onoga što se. tako i pripovedačku tehniku koju to odsecanje implicira. 2) Kada se naiđe na teškoću prelazi se s nivoa analize.

RAZGOVORI se pred nekom promenom, protivrečnošću, nekoherentnošću, pribegava objašnjenju preko društvenih uslova, mentaliteta, vizije sveta, itd. Pokušao sam, putem metodičke igre, to da zaobiđem i bio sam, prema tome, prinuđen da opisujem iskaze, čitave grupe iskaza, dovodeći do toga da se pojave odnosi implikacije, suprotnosti, isključenja, koji su mogli ponovo da ih povezu. Rečeno mi je, na primer, da sam dopustio, odnosno izmislioapsolutni prekid između kraja XVIII i početka XIX veka. U stvari, kada se pogledaju naučni diskursi s kraja XVIII veka, može se, pri najpažljivijem pogledu, konstatovati vrlo brza i, pravo govoreći, jako zagonetna promena. Želeo sam da opišem up­ ravo tu promenu, drugim recima da utvrdim skup nužnih i dovoljnih preobražaja kako bi se prešlo s početnog oblika naučnog diskursa, onog iz XVIII veka, na njegov završni oblik, onaj iz XIX veka. Skup preobražaja koje sam definisao zadržava izvestan broj teorijskih elemenata, premešta neke druge, vidi kako nestaju stari i kako se pojavljuju novi; sve to omogućava da se definiše pravilo prelaska u oblasti koje sam razmatrao. To je, dakle, pot­ puno suprotno od nekog diskontinuiteta koji sam želeo da ustanovim, pošto sam pokazao sam oblik prelaska iz jednog stanja u drugo. Belur: Pitam se da li dvosmislenost potiče iz teškoće da sejedan pokraj drugog, promišljaju termini prome­ na i prelazak s jedne strane, i slika i opis s druge. Fuko: Isto tako, pre više od pedeset godina uočeno je da su zadaci opisa bili od suštinske važnosti u oblastima kakve su istorija, etnologija i jezik. Najposle, matematički jezik od Galileja i Njutna ne funkcioniše kao objašnjenje prirode, već kao opis procesa. Ne vidim zbog čega bi se neformalizovanim disciplinama poput istorije ospo­ ravalo da se i one poduhvate prvobitnih zadataka opisivanja. Belur: Kako shvatate metodičku orijentaciju tih prvo­ bitnih zadataka? Fuko: 1. Ako je ono što sam kazao tačno, moraju se moći objasniti i analizirati, prema istim shemama, donoseći neke dodatne preobražaje, tekstovi ο ko­ jima nisam govorio. 2. Vrlo se dobro mogu preuzeti tekstovi ο kojima sam govorio, i to sâm materijal koji sam obrađivao, u jednom opisu koji bi imao drugačiju periodizaciju i koji bi se postavio na drugi nivo. Kada se uradi, na primer, arheologija istorijskog znanja, očigledno je da će biti potrebno iznova koristiti tekstove ο jezi­ ku i biće potrebno dovesti ih u odnos sa tehnika­ ma egzegeze, tehnikama kritike izvora, sa čitavim znanjem koje se odnosi na sveto pismo i istorijsku tradiciju; njihov će opis tada biti drugačiji. Ali ti opisi, ako su tačni, morali bi biti takvi da se mogu definisati preobražaji koji omogućuju da se pređe s jednog na drugi. U jednom smislu opis je, dakle, beskonačan, u drugom on je zatvoren, u meri u kojoj teži da usta­ novi teorijski model koji je u stanju da objasni od­ nose između proučavanih diskursa.

70

Ο NAČINIMA PISANJA ISTORIJE Belur: Čini se da je dvostruki karakter opisa takve prirode da dovodi do prećutkivanja, odnosno uzmaka, jer se istorija tako direktno kalemi na beskonačnost svojih arhiva, dakle na ne-smisao svojstven svakoj beskonačnosti i, istovremeno, ona je obuzdana u modelima čiji formalni karakter u samoj svojoj logici optužuje ne-smisao svojstven svakom zatvaranju unutrašnjeg i kružnog karaktera. Učinak je utoliko jači što vaša knjiga održava apsolutnu distancu prema onome što bi se moglo nazvati "živa istorija", ona u kojoj praksa, ma kakav da je teorijski nivo na kojem se ta praksa izaziva i ma kakvi da su modeli u koje se može zatvoriti njena neumorna raznolikost, preokreće ne-smisao u neku vrstu bliskosti, u "prirod­ ni" svet akcija i institucija. Kako vi razumete taj isečak na kojem se zasnivaju Reči i stvari? Fuko: Hoteći da odigram igru strogog opisivanja samih iskaza, pokazalo mi se da se područje iskaza dobro potčinjava formalnim zakonima. Mogao se, na primer, pronaći jedan teorijski model za različite epistemološke oblasti i, u tom smislu, moglo se zaključiti da diskursi poseduju autonomiju. Ali in­ teres za opisivanje tog autonomnog sloja diskursa postoji samo u meri u kojoj se on može dovesti u od­ nos sa drugim slojevima, praksama, institucijama, društvenim, političkim odnosima itd. Upravo me je taj odnos oduvek opsedao i hteo sam, u knjigama Istorija ludila i Nastanakklinike, da definišem odnose između tih različitih oblasti. Uzeo sam, na primer, epistemološki dornen medicine i dornen institucija represije, hospitalizacije, pomoći nezaposlenima, administrativne kontrole javnog zdravlja, itd. Ali uočio sam da su stvari bile složenije nego što sam ja verovao u te prve dve knjige, da se diskurzivne oblasti ne potčinjavaju uvek strukturama koje su im bile zajedničke sa njihovim pridruženim praktičnim i institucionalnim oblastima, da su se one, napro­ tiv, potčinjavale strukturama zajedničkim za druge epistemološke oblasti, d a j e među njima postojalo nešto poput izomorfizma diskursa u određenoj epohi. Tako da se nalazimo pred dve osovine ver­ tikalnog opisa: osovinom teorijskih modela koji su zajednički za više diskursa, osovinom odnosa između diskurzivne i ne-diskurzivne oblasti. U knjizi Reči i stvari prešao sam horizontalnu, u Istoriji ludila i Nastanku klinike vertikalnu dimenziju figure. Kada neko bude prvi put pokušao, oslanjajući se na tekstove, da mi dokaže kako jedna takva teorijska koherencija među diskursima ne postoji, moći će da otpočne prava rasprava. Kada je reč ο tome da se umanji dornen prakse, moje prethodne knjige pokazuju koliko sam daleko od toga. Pozvaću se, zbog njihovog odnosa, na jedan čuveni primer. Kada Dimezil dokazuje da je rimska religija u izomorfnom odnosu sa skandinavskim, odnosno kelt­ skim legendama,odnosnoodređenim iranskim ritu­ alom, on ne želi da kaže kako rimska religija nema svoje mesto unutar rimske istorije, da istorija Rima ne postoji, nego da ćemo istoriju rimske religije, njene odnose sa institucijama, društvenim klasa­ ma, ekonomskim uslovima, moći da opišemo samo uzimajući u obzir njenu unutrašnju morfologiju. Na isti način, dokazati da naučni diskursi nekog vre­ mena proističu iz zajedničkog teorijskog modela, ne znači reći da oni izmiču istoriji i lebde u vazduhu kao da su lišeni tela i kao da su sami, već da nećemo moći da načinimo istoriju toga znanja, nećemo moći da analiziramo na koji način ono funkcioniše,

71

RAZGOVORI njegovu ulogu, njegove uslove, način na koji se ono ukorenjuje u društvu, a da ne uzmemo u obzir snagu i konzistenciju tih izomorfizama. Belur: Objektivnost koju pridajete teorijskim mode­ lima imajući u vidu ekstenzivnu analizu istorije kao nauke i, zarad konstruisanja tih modela, deskrip­ tivnoj logici, ta objektivnost, kao takva, obavezuje da se zapitamo nad polazišnom tačkom toga opisa, nad njegovom postojbinom na neki način, što se svodi, u slučaju jedne tako lične knjige kakva je vaša, na pokušaj da se razume odnos autora i njegovog teksta, koje mesto, zapravo, on može, hoće i mora da zauzme. Fuko: Na to mogu da odgovorim samo ako zaronim u samu knjigu. Ako je stil analize, koji sam tu pokušao da formulišem, prihvatljiv, morali bismo moći da definišemo teorijski model kojem pripada ne samo moja knjiga, već i one knjige koje pri­ padaju istoj konfiguraciji znanja. Bez sumnje nam ta konfiguracija danas omogućava da obrađujemo istoriju kao skup doista artikulisanih iskaza, jezik kao predmet opisa i skup relacija u odnosu prema diskursu, prema iskazima koji sačinjavaju predmet tumačenja. Upravo naše doba, i samo ono, čini mogućim pojavu tih tekstova koji obrađuju grama­ tiku, prirodnu istoriju,2 odnosno političku ekono­ miju, kao i mnoge predmete. Autor je u tome, i samo u tome, konstitutivan za ono ο čemu govori. Moja knjiga je čista i prosta
2

fikcija: ona je roman, ali nisam ja taj koji sam ga izmislio, nego odnos našega doba sa njegovom epistemološkom konfiguracijom u čitavoj toj masi iskaza. Subjekt je, zapravo, prisutan u celoj knjizi, ali je on ono anonimno "se" koje danas govori u svemu što se kaže. Belur: "se"? Kako vi razumete status toga anonimnog

Fuko: Možda se upravo oslobađamo, malo po malo, ali ne bez muke, velikog alegorijskog nepoverenja. Pod tim razumem prostu ideju koja se sastoji u sledećem: ne pitati se, pred nekim tekstom, ni ο čemu drugom osim ο onome što taj tekst uistinu kaže ispod onoga što on stvarno kaže. Bez sumnje to je nasleđe stare egzegetske tradicije: podozrevamo da se iza svake izrečene stvari krije nešto drugo. Učinak laičke verzije tog alegorijskog nepoverenja bio je da svakoga komentatora pozove da svugde pronađe istinsko mišljenje autora, da pronađe ono što je on rekao a da nije izgovorio, što je hteo ali nije stigao da kaže, što je hteo da skrije ali što se ipak pojavilo. Danas zapažamo da ima mnogo drugih mogućnosti da se obrađuje jezik. Tako je savremena kritika - i to je ono što je razlikuje od onoga što se još do nedavno događalo - upravo formulisala, na različitim tekstovima koje proučava, njenim tekstovima-objektima, neku vrstu nove kombinatorike. Umesto da ponovo uspostavi nje­ govu imenentnu tajnu, ona tekst uzima kao skup elemenata (reči, metafora, književnih oblika, sku-

Histoire naturelle, prirodna istorija (izraz nastao 1551.): proučavanje, odnosno opis tela koja se m o g u uočiti u kosmosu, naročito na zemaljskoj kugli (Le Petit Robert 1997. /prim. prev./).

72

0 NAČINIMA PISANJA ISTORIJE pova priča) između kojih se mogu pojaviti apso­ lutno novi odnosi u onoj meri u kojoj njima nije ovladala namera pisca i koje (odnose) je mogućim učinilo samo delo kao takvo. Formalni odnosi koji se otkrivaju na taj način nisu bili prisutni ni u čijem duhu, oni ne stvaraju latentni sadržaj iskaza, njiho­ vu indiskretnu tajnu; oni su konstrukcija, ali tačna konstrukcija čim tako opisani odnosi mogu da budu realno određeni u obrađenim materijalima. Naučili smo da reči ljudi stavljamo u još neformulisane od­ nose, koje izričemo po prvi put, a koji su ipak ob­ jektivno tačni. Tako je savremena kritika upravo napustila veliki mit ο unutrašnjosti: Intimior intimio ejus. Ona je potpu­ no iščašena u odnosu na stare teme uzglobljavanja, kovčega s blagom, koje su z g o d n e za to da se ide u potragu sve do samog dna delà. Smeštajući se iz­ van teksta, pišući tekstove ο tekstovima, ona stvara jednu novu spoljašnjost. Belur: Čini mi se da moderna književna kritika, svo­ jom plodnošću i mnogim doprinosima, onako kako je vi opisujete, u jednom smislu označava neobičnu regresiju u odnosu na smisao u kojem je ona pronašla suštinu svojih zahteva: hoću reći Blanšo. Jer, iako je Blanšo, pod imenom "literature", u prostoru modernog mišljenja doista osvojio preko potrebnu spoljašnjost teksta, on se nipošto ne predaje toj lakoći koja teži da izbegne nasilje delà kao mesta jednog imena ijedne biografije, čija je tajna, upravo, da bude na različite načine prožeto nesvodivom i apstraktnom snagom literature za koju Blanšo, u svakom slučaju, iscrtava strogi put, a da je ne opisuje kao takvu u logici njenih oblika, kako bi to želela jedna više naučna kritika. Fuko: Tačno je da je Blanšo učino mogućim diskurs ο literaturi. Pre svega zato što je upravo on prvi pokazao da se delà vezuju jedna za druge tom spoljašnjom stranom svoga jezika u kojem se pojavljuje "literatura". Literatura je, prema tome, ono što se stvara izvan svakoga delà, ono što pravi j a ruge u svakome pisanom jeziku i na svakome tekstu ostavlja prazni beleg nekoga žiga. Ona nije neki jezički modus, već praznina koja prolazi, kao neki veliki pokret, kroz sve književne jezike. Čineći da se pojavi ta instanca literature kao "zajedničko mesto", prazan prostor u koji se smeštaju delà, verujem da je on, Blanšo, naznačio savremenoj kritici šta mora biti njen predmet, šta je to što njen posao, ujedno egzaktan i inventivan, čini mogućim. S druge strane, može se tvrditi da ga je Blanšo učinio mogućim ustanovljujući između autora i delà odnos koji je bio nepoznat. Sada znamo da delo ne pripada zamisli svoga autora, čak ne ni projektu njegovog postojanja, ono sa autorom održava odnose negacije, destrukcije, ono za njega blista iz večne spoljašnjosti, a da, ipak, među njima postoji primordijalna funkcija imena. Upravo se imenom u nekome delu obeležava modalitet nesvodiv na anonimno mrmljanje svih drugih jezika. Izvesno je da savremena kritika još nije zaista ispi­ tala taj zahtev imena koji joj je Blanšo predložio. Biće potrebno da se ona zaokupi upravo time, zato što za delo ime označava odnose suprotnosti sa drugim delima, razliku prema drugim delima, i zato što ono apsolutno karakteriše način posto­ janja književnog delà u nekoj kulturi i institucijama kakve su naše. Nakon svega, a sada je tome pet, šest vekova, anonimnost je, izuzev u izuzetnom

73

RAZGOVORI slučaju, potpuno nestala iz literarnog jezika i nje­ govog funkcionisanja. Belur: Upravo zbog toga mislim da Blanšoov nauk ima, pored tehničkih kritika prema kojima čuva jednaku distancu, ispravniji odjek u interpretaciji psihoanalitičkog tipa, koja se po definiciji drži pros­ tora subjekta, nego u interpretaciji lingvističkog tipa u kojoj se često pojavljuje rizik od mehaničke apstrak­ cije. Ono što je važno, problematično, u određenim istraživanjima naučnog tipa kakvo je vaše, jeste izvestan odnos bliskosti koju ta istraživanja, čini se, održavaju sa, još eksplicitnije, "subjektivnim" delima literature. Fuko: Bilo bi vrlo zanimljivo saznati u čemu se sas­ toji individualnost koju može označiti, Imenovati" neko naučno delo; Abelovo (Abel) ili Lagranžovo (Lagrange) delo, na primer, obeleženo je svojstvima pisma koje ga individualizuje isto onoliko koliko i Ticijanovo platno, ili neku Šatobrijanovu (Chateau­ briand) stranicu. Isto je i s filozofskim, ili deskrip­ tivnim pismom kakvo je Lineovo (Linné) i Bifonovo (Buffon). Ta dela su, ipak, zahvaćena u mrežu svih onih dela koja govore ο "istoj stvari", u mrežu dela koja su im savremena i koja slede nakon njih: ta mreža koja ih obuhvata ocrtava velike figure bez građanskog statusa koje se zovu "matematika", "is­ torija", "biologija". Problem osobenosti, ili odnosa između imena i mreže, stari je problem, ali nekada je postojala neka vrsta kanala, označenih puteva koji su odva­ jali književna, fizička ili matematička, istorijska dela; svako je evoluiralo na sopstvenom nivou i, na neki način, na delu teritorije koji mu je bio određen, uprkos čitavom j e d n o m skupu prikupljenih po­ dataka, pozajmica, sličnosti. Danas konstatujemo da se čitavo to odsecanje, pregrađivanje, upravo briše, odnosno obnavlja na jednom potpuno drugačijem modelu. Odnosi između lingvistike i književnih dela, između muzike i matematike, dis­ kursa istoričara i diskursa ekonomista, nisu više reda pozajmice, podražavanja, odnosno neželjene analogije, čak ne ni strukturnog izomorfizma; ta dela, ti postupci, obrazuju se u uzajamnim odnosi­ ma, jedni postoje za druge. Postoji literatura ο lingvistici, a ne uticaj gramatičara na gramatiku i rečnik romansijera. Na isti način, matematika nije primenljiva na konstrukciju muzičkog jezika, kao na kraju XVII veka i početkom XVIII veka, ona sada stvara formalni svet samog muzičkog dela. Prisust­ vujemo jednom opštem i vrtoglavom brisanju stare raspodele jezika. Rado se govori da nas danas ništa drugo ne zanima izuzev jezika i da je on postao univerzalni predmet. Ali ne treba se zavaravati: ta suverenost je privre­ mena, dvosmislena, nestalna suverenost jednog plemena koje se seli. Zacelo, nas zanima jezik; ipak, to nije stoga što smo najzad ušli u njegov posed, već pre zato što nam on izmiče više nego što nam je ikada izmicao. Njegove granice se ruše, a njegov univerzalni mir ulazi u stapanje; i ako smo poto­ pljeni, to nije toliko zbog njegove bezvremene st­ rogosti, koliko zbog aktuelnog kretanja njegovog talasa.

74

Ο NAČINIMA PISANJA ISTORIJE Belur: Gde vi, lično, vidite sebe u tim promenama koje najzahtevnija dela znanja povlače u neku vrstu romaneskne avanture? Fuko: Za razliku od onih koji sebe nazivaju struk­ turalistima, ja nisam toliko zainteresovan za for­ malne mogućnosti koje nudi jedan sistem kakav je jezik. Lično, mene više zaokuplja postojanje dis­ kursa kroz činjenicu da se reči događaju: ti događaji su funkcionisali u odnosu na njihovu izvornu situ­ aciju, oni su ostavili tragove iza sebe, oni traju i obavljaju, u samom tom trajanju unutar istorije, određeni broj javnih ili tajnih funkcija. Belur: Vi na taj način popuštate strasti svojstvenoj istoričaru koji hoće da odgovori na beskonačni romor arhiva. Fuko: Da, jer moj predmet nije jezik, već arhiva, to jest akumulirano postojanje diskursa. Arheologija, onako kako je ja razumem, nije srodna ni geologiji (kao analiza onoga što je ispod zemlje), ni gene­ alogiji (kao opis početaka i redosleda), ona je anali­ za diskursa u njegovom modalitetu arhive. Od detinjstva me prati jedan košmar: pred očima mi je tekst koji ne mogu da pročitam, odnosno mogu da dokučim samo jedan njegov beskra­ jno mali deo; pravim se kao da čitam, ali znam da izmišljam tekst; iznenada se ceo tekst zamućuje, ne mogu više ništa da čitam, niti da izmišljam, grlo mi se steže i ja se budim. Z n a m sve što može biti lično u toj opsesiji jezikom koji postoji svuda i koji nam izmiče u samom svom opstanku. On opstaje odvraćajući od nas svoje poglede, lica okrenutog prema noći ο kojoj mi ne znamo ništa. Kako opravdati te diskurse ο diskursima na kojima radim? Koji status im dati? Počelo se uočavati - a to naročito rade logičari, učenici Rasela (Russell) i Vitgenštajna (Wittgenstein) - da bi se formalna svo­ jstva jezika mogla analizirati samo pod uslovom da se uzme u obzir njegovo konkretno funkcionisanje. Jezik je skup struktura, ali diskursi su jedinice funkcionisanja, a analiza jezika u njegovom totalitetu ne može a da se ne suprotstavi tom suštinskom zahtevu. U toj meri ono što radim smešta se u opštu anonimnost svih istraživanja koja se trenutno vrte oko jezika, to jest ne samo jezika koji omogućuje da se govori, već diskursa koji su bili izgovoreni. Belur: Šta vi, preciznije, razumete pod tom idejom anonimnosti? Fuko: Pitam se zar trenutno ne nalazimo, u formi odnosa imena sa anonimnošću, izvesnu transpoziciju starog klasičnog problema pojedinca i istine, odnosno pojedinca i lepote? Kako se događa da neki pojedinac rođen u određenom trenutku, budući određene istorije i određenog lica, može da otkrije, i to samo i prvo on, određenu istinu, možda samu istinu? To je pitanje na koje odgovaraju Dekartove Meditacije:3 kako ja mogu da otkrijem istinu? Mnogo godina kasnije, to pitanje pronalazimo u romantičarskoj temi genija: kako neki pojedinac, koji se nalazi u naboru istorije, može da otkrije ob­ like lepote u kojima se izražava sva istina jednoga vremena, odnosno jedne civilizacije? Problem se

75

RAZGOVORI danas više ne postavlja u tim terminima: nismo više u istini, već u koherenciji diskursa, ne više u lepoti, već u složenim odnosima formi. Sada je reč ο tome da saznamo kako neki pojedinac, kako neko ime može biti oslonac nekoga elementa ili grupe elemenata koji, integrišući se u koherenciji diskursa, odnosno beskonačne mreže formi, brišu, odnosno barem čine praznim i beskorisnim to ime, tu individualnost čiji znak to ime ipak nosi do određene tačke, jedno izvesno vreme i za izvesne poglede. Potrebno je da osvojimo anonimnost, da dokažemo veliku pretpostavku da ćemo jednoga dana, najzad, postati anonimni, po malo kao što su klasici imali da dokažu ogromnu pretpostavku da su pronašli istinu i da za nju vežu svoje ime. Nekada je problem, za onoga ko je pisao, bilo da se iščupa iz potpune anonimnosti, dok je danas problem iz­ brisati svoje vlastito ime i smestiti svoj glas u taj ve­ liki anonimni romor diskursa. Belur: Zar vam se ne čini da to znači, čim je pokret doveden do krajnosti, ući u dvostruku recipročnu igru afirmacije i brisanja, reči i tišine, od čega Blanšo pravi suštinu literarnog čina kada delu pripisuje izabranu funkciju jednog bogatog boravišta tišine nasuprot nepodnošljivoj veličini govora, bez koje, ipak, dela ne bi bilo? Kada Levi-Stros kaže ο svojoj knjizi Presno i pečeno: "Ova knjiga ο mitovima je, na svoj način, je­ dan mit", on u vidu ima suverenu bezličnost mita, a ipak malo je knjiga, samim tim, koje su tako lične kao što su njegove Mitologike. 4 Kolikogod da je vaš odnos prema prirodi različit, toliko je prema istoriji sličan. Fuko: Ono što knjigama poput ovih, koje nemaju drugu pretenziju do da budu anonimne, daje takvo obeležje naročitosti i individualnosti, nisu privilegovani znaci nekoga stila, niti obeležje neke naročite, odnosno individualne interpretacije, nego je to žestina pokreta gumice kojom se brižljivo briše sve što bi moglo da upućuje na neku ispisanu individu­ alnost. Između pisaca i piskarala postoje brisači. Burbaki 5 se nalazi u osnovi modela. Naš bi san bio da svako u našoj oblasti uradi nešto poput onoga stoje uradio taj Burbaki, g d e matematičari rade anonimno pod jednim izmišljenim imenom. Možda je nesvodiva razlika između matematičkih istraživanja i naših aktivnosti u tome što pokreti gumicom, sračunati da dovedu do anonimnosti, sigurnije obeležavaju pot­ pis jednog imena nego razmetljivi držači za pero. I još bi se moglo reći da je stil Burbakija i njegov način rada takav da bude anoniman.

3

Descartes (R.), Meditationes de prima philosophia, Paris, Soly, 1641

[Méditations touchant la Première Philosophie, dans lesquelles

l'existence de Dieu et la distinction réelle entre l'âme et le corps de l'homme sont démontrées, in Oeuvres et Lettres, éd. André Bridoux, Paris, Gallimard, coll. "Bibliothèque de la Pléiade", 1953, pp. 253-547). (René Descartes, Meditacije ο prvoj filozofiji, Izvori i tokovi, Z a ­ greb 1975, prevod Tomislav Ladan)
4

Lévi-Strauss ( C ) , Mythologiques, 1.1: Le Cru et le Cuit, Paris, Pion, 1964. (Klod Levi-Stros, Mitologike, 1.1: Presno i pečeno, Prosveta, Beo­ grad, 1980.) Nicolas Bourbaki, kolektivni pseudonim koji je uzela jedna grupa francuskih matematičara (Henri Cartan, Claude Chevalley, Jean Dieudonné, Charles Ehresmann, André Weyl, etc.) koji su se poduhvatili prerade matematike na strogim aksiomatskim osnovama.

5

76

0 NAČINIMA PISANJA ISTORIJE Belur: To, kao i vaše upućivanje na klasičan odnos prema pojedincu, podstiče na mišljenje da se pozicija autora u tom tipu istraživanja pojavljuje, u stvari, kao podvostručavanje pozicije filozofa, između nauke i literature. Kako vam izgleda, u tom smislu, modemi status filozofije? Fuko: Čini mi se da filozofija danas više ne postoji, ne u smislu da je ona nestala, već da je raspršena na veliki broj različitih aktivnosti: aktivnosti aksiomatičara, lingviste, etnologa, istoričara, revo­ lucionara, političara, m o g u biti oblici filozofske aktivnosti. U XIX veku filozofska je bila refleksija koja se pitala ο uslovima mogućnosti predmeta, a danas je filozofija svaka aktivnost koja dovodi do toga da se pojavi jedan novi predmet za saznanje, odnosno praksu - kao ona aktivnost koja proizilazi iz matematike, lingvistike, etnologije, odnosno is­ torije. Belur: Međutim, u poslednjem poglavlju knjige Reči i stvari, u kojem obrađujete humanističke nauke da­ nas, vi istoriji dajete prednost nad svim ostalim disci­ plinama. Da li bi to bio novi način da se pronađe moć sintetičkog zakonodavstva koje je do sada prednost davalo filozofskom mišljenju i koje je već Hajdeger prepoznao ne više kao tradicionalnu filozofiju, već kao "istoriju filozofije"? Fuko: U stvari, istorija zadržava, po mom istraživanju, povlašćenu poziciju. To je stoga što se u našoj kulturi, već vekovima, diskursi ulančavaju na način istorije: mi primamo stvari koje su bile rečene kao da dolaze iz neke prošlosti u kojoj su sledile jedne nakon drugih, u kojoj su se suprotstavljale, uticale jedne na druge, zamenjivale mesta, rađele se i gomilale. Kulture "bez istorije" očigledno nisu one u kojima ne bi bilo ni događaja, ni evolucije, ni revolucije, ali u kojima se diskursi ne pridodaju na način istorije; oni se se postavljaju jedni kraj drugih; oni se zamenjuju; oni se zaboravljaju; oni se preobražavaju. Tome nasuprot, u kulturi kakva je naša svaki se diskurs pojavljuje na tlu s kojeg je nestao svaki događaj. Z b o g toga, proučavajući teorijske diskurse koji se odnose na jezik, ekonomiju, živa bića, nisam hteo da ustanovim mogućnosti, odnosno nemogućnosti a priori takvih znanja. Hteo sam da se bavim pos­ lom istoričara pokazujući simultano funkcionisanje tih diskursa i preobražaja koji su položili račun ο svojim vidljivim promenama. Ali u svemu tome istorija ipak ne igra ulogu neke filozofije filozofija, niti se diči time da je jezik jezika, kako je to u XIX veku hteo istoricizam koji je težio tome da na račun istorije prenese zakonodavnu moć i kritiku filozofije. Ako istorija ima neku pred­ nost, to bi pre bilo u meri u kojoj ona igra ulogu neke unutrašnje etnologije naše kulture i naše racionalnosti i u kojoj, prema tome, otelotvorava samu mogućnost svake etnologije. Belur: Voleo bih, posle ovog dugog skretanja, da se vratim na knjigu i upitam vas za razlog tog odmaka koji se oseća u vašoj poziciji kada se prelazi s analize XVII i XVIII veka na analizu XIX i XX veka, odmak koji je postao predmet nekih od najžustrijih rezervi prema vašem radu.

77

RAZGOVORI Fuko: Čini se, zapravo, da se sa XIX vekom nešto menja u distribuciji knjige. Ista je stvar i sa Istorijom ludila, kada se pretpostavilo da sam hteo da napad­ nem modernu psihijatriju, kao i sa Rečima i stvari­ ma, kada sam polemisao sa mišljenjem XIX veka. U stvari, postoji razlika u obe analize. Mogu, zapravo, da odredim klasično doba u njegovim sopstvenim konfiguracijama putem dvostruke razlike koja g a , s jedne strane, suprotstavlja XVI i, s druge, XIX veku. Tome nasuprot, moderno doba u njegovoj osobenosti mogu da odredim samo suprotstavljajući ga XVII veku s j e d n e strane, i nama s druge; potrebno je, dakle, da bi se podela mogla obavljati bez pres­ tanka, dopustiti da se ispod svake od naših rečenica pojavi razlika koja nas deli od nje. Radi se ο tome da se oslobodi moderno doba, koje počinje oko 1790-1810. i traje sve negde do 1950, a kada je reč ο klasičnom dobu ono se samo opisuje. Prividno polemički karakter drži do činjenice da je reč ο tome da se iskopa čitava masa diskursa koji se nalaze pod našim nogama. Jednim blagim pok­ retom možemo otkriti stare, skrivene konfiguracije; ali čim se radi ο tome da se odredi sistem diskursa na kojem i dalje živimo, u trenutku u kojem smo obavezni da dovedemo u pitanje reči koje i dalje odzvanjaju u našim ušima, koje se mešaju sa on­ ima koje pokušavamo da izgovaramo, tada je ar­ heologija, kao ničeanska filozofija, prinuđena da deluje kao udarac čekićem. Belur: Zar status, jedinstven i strastven, koji vi dajete Ničeu nije upravo najočigledniji znak tog nepoprav­ ljivog raskoraka? Fuko: Kada bih iznova započeo ovu knjigu koju sam završio pre dve godine, pokušao bih da Ničeu ne dam taj dvosmisleni, apsolutno privilegovani, metaistorijski status, koji sam mu, popuštajući slabosti, dao. Bez sumnje zahvaljujući toj slabosti, moja genealogija više duguje ničeanskoj gene­ alogiji, nego strukturalizmu. Belur: Ali kako, u tom slučaju, vratiti Ničea arheologi­ ji, a da se ne ogrešimo kako ο Ničea, tako i ο arheolog­ iju? Čini se da je u samoj činjenici postojala nepre­ mostiva protivrečnost. U vašoj knjizi tu protivrečnost vidim, slikovito govoreći, kao principijelni sukob između Ničea i Menina. Jer, ne pribegavajući lakim igrama ο vašoj sklonosti ka metaforama prostora, jasno je da se platno tu pokazuje kao privilegovano mesto, kao, uostalom, u određenom smislu, i u čitavom strukturalizmu: mislim da upravo na tom mestu vi upoređujete sadašnju anonimnost sa onom iz XVII veka, u ime jedne ideje čitanja koja bi mogla da ima istoriju na nekome platnu, kao i u Borhesovom tekstu ο kineskoj enciklopediji, tekstu koji je "mesto rođenja" vaše knjige. Zbog toga je XIX vek, u kojem se izumeva istorija u obliku raskoraka između znakova i čoveka, predmet rasprave, a naše doba nada u novo razrešenje putem pokušaja da se nanovo integriše istorijski subjekt u prostor slike, u jednu novu anonim­ nost. Zar nije upravo Niče mesto na kojem svi znaci streme u nesvodivu dimenziju subjekta, isuviše anonimnog da bude sopstvo, isuviše anonimnog da inkorporira totalitet glasova u formi fragmentarnog diskursa; i zar autobiografija nije ekstremna i egzemplarna for­ ma mišljenja i svakog izražavanja, forma koja uvek

78

možda. iz njega proističu sva vaša pitanja. zar ta činjenica ne svedoči ο nemogućnosti da se svi diskursi obrađuju na istom nivou? Zar to. iz tog pitanja proističe vaša želja da pišete i da postavljate pitanja. Fukou daje R. sve do ludila. str. jer ona se može izreći samo u smislu sopstvenog ludila. izmiče vašoj knjizi koja mu toliko duguje i kojoj on do­ prinosi. pa. i sa njim određena istina literature. dakle. Ovde. objaviti časopis Les Lettres françaises. Sa francuskog preveo Ivan Milenković Naslov izvornika: "Sur les façons d'écrire l'histoire" (entretien avec R. Beluru.15-21 juin 1967. intervju koji traje već nekoliko godina i čiji će jedan fragment. kao što pravi grešku i u vremenu istorije. Bellour). jer. po malo rezervisan. 79 .0 NAČINIMA PISANJA ISTORIJE pravi grešku u prostoru slike. i čitav naš dijalog. počinje intervju koji M. u osnovi. danas može da znači samo jedan svet bez napisane reči. u obliku vašeg prisustva u knjizi. u kojem ona i jeste i nije. prema tome. 6-9. upravo se na to pitanje oslanja strasni interes. jednoga dana. u: Les lettres françaises. Ničeova kružna doslovnost? Fuko: Na to mi je pitanje teško da odgovorim. koji vi unosite u ono što se događa oko vas. da bi bila potpuna. u gen­ eracije koje vam prethode. odnosno. nije tačno po meri nemoguće anonimnosti ο kojoj vi snujete i koja. n° 11 87. a ne putem pribegavanja spoljašnjem zakonu? I zar činjenica da Niče.

.. u kvazi-medicinskom smislu. Da li je to oslobađanje moguće bez mreže? Fuko: Kao i uvek sa odnosima moći. Njegova politička prisutnost bila je neo­ phodna za funkcionisanje monarhije. Međutim. Sada je fenomen socijalnog tela posledica ne konzesusa. glorifikacije lepog tela.kriminologijom. zdravlja nasuprot ekonomskog sistema. Ali ona nikada nije funkcionisala na isti način kao Kraljevsko telo pod monarhijom. lekovi i terapeutski saveti upotreb*jeni su za segregaciju bolesnih. Quell Corps?: Osamnaesti vek obično se vidi u as­ pektu oslobađanja.TELO/MOĆ Razgovor vodili urednici časopisa Quell Corps? Quell Corps?: U Nadzirati i kažnjavati opisujete politički sistem gde Kraljevsko telo (King's body) igra važnu ulogu. Upravo to socijalno telo je trebalo zaštiti. Nadmoć i svesnost nad telom može biti stečena samo kroz dejstva ulag­ anja moći u telo: gimnastike. nadgledanje zaraznih. suočeni smo sa složenim fenomenom koji ne podleže hegeli­ janskoj formi ili dijalektici. nudizma. to je telo društva koje postaje novi princip u devetnaestom veku. one sopstvenog tela nasuprot moći. Fuko: U društvu kao što je ono u sedamnaestom veku. Na mestu rituala koji su služili ponovnom uspostavljanju telesnog integ­ riteta monarhije. vežbi. zamenjena je tako metodom asepse . Eliminacija ne­ prijateljskih elemenata putem javnog mučenja i pogubljenja. tu se neizbežno pojavljuju odgovarajući zahtevi i afirmacije. ili zadovoljstva nasuprot moralnih normi ο 81 . kada moć jed­ nom stvori ta dejstva. već politička stvarnost. eugenikom i zatvaranjem "dege­ nerika" u karantine. Naprotiv. isključivanje delikvenata. istrajnog. zdravih tela. Kraljevsko telo nije bila metafora. Sve to svojstveno je putu koji vodi ka želji tela posredstvom upornog. Vi ga prikazujete kao doba kada je uspostavljena mreža oblika kontrole.. Quell Corps?: Šta je sa Republikom. jačanja mišića. "jednom i vidljivom"? Fuko:To je formula koja je bila nametnuta nasuprot žirondinaca i ideje federalizma na američki način.. pedantnog delovanja moći na telu dece ili vojnika. Quell Corps?: Postoji li fantastično telo koje odgov­ ara različitim tipovima institucija? Fuko: Verujem da je ideja socijalnog tela konstituisanog univerzalnošću volja velika fantazija. već materijalnosti moći koja funkcioniše na samim telima pojedinaca.

sadržanim u pi­ tanju jednačine: marksizam=revolucionarni pro­ ces. preplanulo!". udružena sa telesnim proganjanjem. istovremeno dovodi do pojačavanja želje svakog pojedinca za. nalazimo nov način ulaganja koji se više ne očituje u obliku kontrole putem represije. ne znam. Da li je to revolucionarna borba. Ono što nastupa uobičajeni je strategijski razvoj borbe. Za svaki potez protivnika. važnost koja je dana telu jedna je od značajnih. izgledajte dobro. za preplanulost do pornografskih filmova. i tako se bitka nastavlja. kapitalističkim društvima porekla stvarnost tela 82 .RAZGOVORI seksualnosti. Restrikcija masturbacije jedva da je započeta u Evropi sve do osamnaestog veka. Neko bi rekao da je ono što se dešavalo posle 1968. deteta i instanci kontrole.ali budite vitki. Tako telo postaje predmet konflikta između rodite­ lja i dece. od proizvoda "oporavljanje" tela putem pornografije Quell Corps?: Nije li nova revolucionarna strategija morala proći kroz nove definicije politike tela? Fuko: Pojavljivanje problema tela i njegova sve veća važnost proishodi iz toka političke borbe. Kakav je odgovor na strani moći? Ekonomska (možda i ideološka) eksploatacija erotizacije. nakon što se uložila u telo. u našim buržujskim. Kako se evropski revolucionarni pokreti mogu osloboditi od "Marks-efekta". postoji odgovarajući na drugoj strani. insti­ tucija tipičnih za devetnaesto i dvadesetovekovni marksizam? To je bio pravac pitanja postavljenih šezdesetosmom. jednačine koja je konstituisala oblik dogme. braku. Izne­ nada. ipakje ovde pogrešan. nalazi se izložena protivnapadu u tom istom telu. Iznenada. Moć. Quell Corps?: Koji pravac uzima evolucija telesnih odnosa između masa i državnog aparata? Fuko: Pre svega.iako to ne znači da joj jed­ nog dana neće doći kraj.. javlja se panična tema: užasna bolest raz­ vija se u zapadnom svetu. nešto duboko antimarksističko. moć se može povući. mora se ostaviti po strani široko prihvaćena teza da je moć. "Razgolitite se . ono što je moć načinilo snažnom navikava se d a j e napada. objektivizacija sek­ sualnosti. U tom prizivu. Mora se priznati neodređenost borbe . pristojnosti. ako ne i suštinskih elemenata. Ali to nije "opor­ avljanje" u levičarskom smislu. Deca masturbiraju... uložiti sebe drugde. doktora i političara zbog ideje nezakonite kohabitacije (l'union libre) ili slobodnog abortusa? Utisak da moć slabi ili da se koleba. Uzmimo određen primer kao što je autoerotika. postajući objektom analize i staranja. godine. a sporno je da li je to omogućilo šezdesetosmu. mada ne na njihovu inicijativu. u i nad svojim telom. Kroz medijum porodica. reorganizovati svoje snage. Ali seksualnost. sistem kontrole seksualnosti.. uspostavlja se nad telima dece. Da li se sećate pan­ ike institucija socijalnog tela. Pobuna seksu­ alnog tela obrnuta je posledica ove povrede. već kontrole putem stimulacije. Tačno u skladu sa pobunom tela. Quell Corps?: Da li bi to opravdalo toliko puta raspravljano ireklame? Fuko: Uopšte se ne slažem sa tom pričom ο "opor­ avljanju".

ona ga proizvodi. pitam se ne bi li. naprotiv. Quell Corps?: Ali marksistička perspektiva uključuje svesnost ο posledicama moči po telo u praktičnoj situaciji. te da industrijska društva m o g u biti zadovoljna sa mnogo labavijim oblikom moći nad telom. da bi je se dočepala. Ustvari. moć snažna to je stoga. Činjenica da je moć tako duboko ukorenjena i da je teško izbeći njen zagrljaj posledice su svih ovih veza.i takođe na nivou znanja. Fuko: Naravno. kod analiza koje daju prioritet ideologiji. telesno nego primena moći. obdaren svešću na koju je moć onda usmerena. Mora se proučiti kakvu vrstu tela sadašnje telo treba. Koji način ulaganja tela je neophodan i dovoljan za funkcionisanje kapitalističkog društva poput našeg? Mislim da se od osamnaestog do početka dvadesetog veka verovalo da je ulaganje u telo putem moći moralo da bude teško. ništa nije više materijalno. svesnosti.jer moć bi bila krhka stvar ako bi njena jedina funkcija bila da guši. kako počinjemo da shvatamo. retko se čuje da se ο potonjem kao takvom raspravlja. Zato mi se predstava represije. Zaista. Ako je bilo moguće konstituisanje znanja tela. Quell Corps?: Da li biste mogli napraviti razliku između vašeg zanimanja za telo od drugih savremenih interpretacija? Fuko: Mislim da bih napravio razliku između mene i marksističkih i paramarksističkih perspektiva. u korist svesti i ideologije. minucioz­ no i konstantno. čini veoma neadekvatnom i potencijalno opasnom. bilo više materijalistički proučiti najpre pitanje tela i efekte moći po njega. primenjujući se samo na negativan način. Kao da su "revolucionarni" diskursi još uvek utopljeni u ritualne teme izvedene iz marksističkih analiza. s obzirom na činjenicu da današnji politički i ekonomski zahtevi sve više nas­ taju u korist nadnice nečijeg tela a ne nadničarske klase. Tada je otkriveno da kontrola seksualnosti može biti razblažena i zadobiti nove forme. U pogledu marksizma. Otuda teški disciplinarni režimi u školama. Takođe bih razlikovao sebe od paramarksista kao što je Markuze koji je prikazao represiju i njemu preuveličanu ulogu . porodicama. blokade i represije. fizičko. nisam od onih koji nastoje da iznesu na videlo posledice moći na nivou ideologi­ je. na način velikog super-ega. Jer. time što je fiziološko. idealnosti. ako bi funkcionisala samo putem cenzure. I dok postoje veoma intere­ santne stvari u vezi sa telom u Marksovim delima. počelo se shvatati da takva glomazna moć nije više neophodna kao što se smatralo. Međutim. marksizam shvaćen kao istorijska stvarnost imao je užasnu tendenciju da uguši pitanje tela. kojoj su me­ hanizmi moći uglavnom redukovani. 83 . pre nego neko postavi pitanje ideologije.. Ako je. I onda. stanovima. bolnicama. fabrikama.. kasarnama. Daleko od toga da sprečava znanje. to je učinjeno posredstvom skupa vojnih i obrazovnih disciplina. organsko znanje ο njemu postalo moguće.TELO/MOĆ u korist duše. uznemiruje što je tu uvek pretpostavljen ljudski subjekt u granica­ ma modela koji pruža klasična filozofija. To je počivalo na osnovu moći nad telom. počev od šezdesetih. gra­ dovima. što stvara učinke na nivou želje .

u odnosu prema toj psihijatriji . Da bi se to učinilo. Šta su bile krajnje posledice toga? Da bi bili sposobni za borbu sa državom koja je mnogo više od proste vlade. Dakle.RAZGOVORI Quell Corps?: Vaše proučavanje usredsređeno je na sve mikro-moći koje se primenjuju na nivou svakodnevnog života.psihoanaliza je odigrala ulogu oslobađanja. sa istim mehanizmima hijerarhije i organizacijom moći. i učine nepri­ hvatljivim posledice moći koje se propagiraju. kao jedna od prvih stvari mora se razumeti da moć nije lokalizovana u državnom aparatu i da se ništa neće promeniti u društvu ako mehanizmi moći koji funkcionišu spoIja. državni aparat se bar do izvesne mere mora sačuvati. Ovo se očigledno desilo u SSSR-u. između svih uslova potrebnih da bi se izbeglo ponavljanje sovjetskog iskustva i da bi se sprečilo da se revolu­ cionarni procesi obiju ο glavu. na mnogo trenutačnijem i svakodnevnom nivou. mora se pozvati stara klasa koja je up­ oznata sa aparatom. Neizbežnost njenih aktivnosti su posledice koje vode u funkcije kontrole i nor­ malizacije.mnogo puta raspravljano unutar samog marksizma . iznu­ tra organizovana na isti način kao i državni aparat. Tako dolazimo do druge posledice: tokom trajanja dik­ tature proleterijata. tu je pitanje .da bi se upravljalo državnim aparatom. što je treća posledica . Zar tu ne zanemarujete državni aparat? Fuko:Tačno je da su od kasnog devetnaestog veka marksisti i "marksizovani" revolucionarni pokreti pridali poseban značaj državnom aparatu u in­ teresu njihove borbe. Opet.koja je još uvek psihijatrija današnjih psihijatara . revolucionarni pokreti moraju posedovati jednake političko-vojne snage i tako se konstituisati kao partija. koju je u Francuskoj predstavljao Magnan. delovala je kao sjajna suprotnost psihoanalizi. takođe ne budu izmenjeni. to će funkcionisanje državnog aparata učiniti mnogo 84 . jer klasna borba neće biti p r a v e d n a do neposrednog okončanja bez us­ postavljanja diktature proleterijata. državni aparat mora biti dovoljno netaknut da bi mogao da bude iskorišćen protiv klasnih neprijatelja. Psi­ hoanaliza je utemeljena u suprotnosti prema jednoj vrsti psihijatrije. posebno psihoanalizi? Fuko: Slučaj psihoanalize zaista je zanimljiv.osvajanja državnog aparata: treba li ga shvatiti kao jednosmerno preuzimanje. Ako se uspe u modifikovanju odnosa moći onoga u šta ulazi psihoanaliza. ili je to prilika za uništenje ovog aparata? Znate kako je to pitanje konačno rešeno. ispod i pored društvenog aparata. uzmite ono što se dešava u istočnim zemljama: ljudi koji su tamo uzeli učešća u psihoanalizi nisu najdisciplinovaniji među psihijatrima. uglavnom buržujska. ukazujući na saučesništvo psihijatara sa političkom ulogom. ostaje činjenica da je u našim društvima karijera psiho­ analize uzela druge pravce i da je često bila objekt različitih ulaganja. Kao drugo. ali mi se čini da se. psihijatrije degeneracije. Zaista. Ta posledica je veoma značajna. eugenike i nasleđa. Ova praksa i teorija. Tek tada. ali ne i uništen .biće neophodno imati resurse za tehničare i specijaliste. koji je preuzet. praćeno odgovarajućim modifikacijama. Uopšte ne tvrdim da je državni aparat nevažan. Državni aparat mora biti podrška ali ne do kraja. Quell Corps?: Možemo li se sada okrenuti naukama ο čoveku. Međutim.

Fuko: Nastojao sam da analiziram na koji način je. pronicljiva percepcija sadašnjosti. Naravno. Frojd je bio veoma svestan svega toga. Ali da se govori "Ovo morate učiniti!". To ispitivanje bi nam omogućilo da iznova otkrijemo uslove pojavljivanja nauka ο čoveku: velike napore u disciplini i normalizaciji u devetnaestom veku. Uzmite primer filantropije u ranom devetnaestom veku: javljaju se ljudi koji stvaraju posao od uključivanja u tuđe živote. I sad vidimo celo razmnožavanje različitih kategorija socijalnog rada. Druga prednost sprovođenja kritike odnosa koji postoje na trenutnom nivou bila bi da se učini nemogućim reprodukcija oblika državnog aparata unutar revolucionarnih pokreta. u početnom stadijumu industrijskih društava. Arheologija nauka ο čoveku mora biti utemeljena putem proučavanja mehanizama moći koji su uvela ljudska tela. Fuko: Intelektualac više ne mora igrati ulogu savetnika. jake tačke. Bio je svestan superiornosti njegovog mesta u problemu normalizacije. taktike i ciljevi koje treba usvojiti stvar su onoga ko vodi borbu. Quell Corps?: Vaša proučavanja ludila i zatvora omogućavaju nam da sagledamo konstituciju čak i disciplinarnijeg oblika društva. može biti tako vest u svojoj distribuciji. budući da ga nijedna osoba u potpunosti nije mogla zamis­ liti. medicina je odigrala ulogu zajedničkog imenitelja. topološki i geološki pregled bojnog polja .. meha­ nizmima. po­ javljuju se određene ugledne ličnosti.postignuta putem uspeha napada i protivnapada. Ono što je efektivno potrebno jeste razgranata. Čemu onda ta svetogrdna skromnost (pudeur) koja insistira na poricanju da psihoanaliza ima ikakve veze sa nor­ malizacijom? Quell Corps?: Ko ili šta koordinira aktivnosti agena­ ta političkog tela? Fuko: To je izuzetno složen sistem odnosa koji dovodi do toga da se na kraju pitamo kako. Njen diskurs postavio je u kruženje jednu instancu do sledeće. U ime medicine ljudi su dolazili u inspekciju kućnih prostorija i. inspektori.. Koherencija takve istorije ne potiče od otkrivanja projekta već od logike opozitnih strategija. izvan ovog konfuznog skupa funkcija. nikako. us­ postavljen posebni kazneni aparat zajedno sa siste­ mom za razdvajanje normalnih i abnormalnih. oblici znanja: javna higijena. nužno je konstruisati istoriju dešavanja u devetnaestom veku i načine na koji je današnja veoma složena veza snaga . Quell Corps?: Kako vidite ulogu intelektualaca u militantnoj praksi? 85 . Projekat. Ono što intelektu­ alac može učiniti je da pruži instrumente analize. ishranu. položaje u koje su se učvrstili. psiholozi. podjednako. zdravlje. Čini se da ovi istorijski procesi prate skoro neumoljivu logiku. To je veoma komplikovan mozaik. održavanje kuće: i onda.kao aktuelna šema bitke . Tokom izvesnih perioda tu se javljaju agenti vezivanja. ona koja omogućava da se odrede relacije slabosti. institucije. Drugim rečima.TELO/MOĆ težim.to je uloga intelektualca. reciprocitetnoj kontroli i prilagođavanju. delanja i oblici ponašanja. Da bi to pratili. posledica i kontra-posledica. a danas je to suštinska uloga istoričara. socijalni radnici.

u smislu strategije.. preuzetog iz: Quel corps?. Ali se tu isto tako javlja. već kako su. Jun 1975. izvan konfuznih matrica filantropije. 2-5. 2. 86 . Selected In­ terviews and Other Writings 7972-1977. godine Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: "Power/Knowledge". veoma raznovrsni mozaik koji uključuje sve te "socijalne radnike". različiti delovi bili uklopljeni. kriminalne ili bolesne.. septembar/oktobar 1975. str.RAZGOVORI klasifikovali su pojedince kao umno poremećene. Zanimljiva stvar je doznati. ne koji globalni projekat predsedava svim ovim razvojima. Engleski prevod francuskog teksta.

tamo ste imali veličanstven slučaj: 1836. objavljivanje knjige je za mene bio način da se kaže praktično svim psihićima (psihijatri.. sam zločinac. psihoanalitičari. Fuko: Za mene je knjiga predstavljala zamku. Međutim. čestitati na obazrivosti i razumnosti sa kojom su se odrekli diskusije ο Rivijeru. tako snažno i tako čudno. No. ba­ rem delimično. prisutni ste tu već nekih 150 godina. Moram im. teško u ičemu zadivljujućih. PJER R I V I J E R . njiho­ voj psihologiji. to je diskurs koji dat­ ira nekih 150 godina unazad. i onda ne samo svi aspekti suđenja već i apsolutno jedinstveni svedok. Dakle. ne verujem da se išta može reći ο tome. pobedio ili izgubio. psiholozi i psihijatri raspravljaju ο slučaju Rivijer svojim bljuta­ vim jezikom. da se ne može reći nešto ο tom središnjem problemu. i psiholozi): dakle. a da to ne bude korak nazad u odnosu na njega. Ali uopšte. niko nije imao šta da kaže. uglavnom neuspelih. koji je bio njegov savremenik i koji je počinio celu gomilu manjih i rđavih zločina. i evo slučaja koji je istovre­ men sa vašim rođenjem. Prema tome. itd. nagonima i željama. smatram da se Rivijer mora uporediti sa Lasenerom (Lacenaire). Osim tog izuzetka. još jednom. koji je ostavio preko stotinu strana autobiografije. Znate kako sada svi pričaju ο delikventima. zločinu ili postupku. I danas vam mogu reći ono što nije moglo biti rečeno u XIX veku". Diskurs psi­ hijatara. Ako želite. da na kraju zločin završi tako što više ne postoji. i ο središnjem problemu -a to je samo ubistvo . ne znam. do 1830. ipak. psihoanalitičara. Šta imate da kažete na to? Da li ste bolje pripremljeni da raspravljate ο tome nego vaše kolege u XIX veku? U izvesnom smislu. psihologa i kriminologa neiscrpan je oko fenomena delikvencije.J A . bila da čujem kako kriminolozi. m o g u reći da sam pobedio. naravno. ili u svakom slučaju toliko izmiče svakom mogućem razumevanju. napravljen film na osnovu toga. Tako d a j e opklada ili dobijena ili izgubljena.. Ipak. kako vam se sviđa. možemo započeti diskusijom ο vašem zanimanju za objavljivanje dosijea ο Pjeru Rivijeru. no koji je uspeo putem svog veoma 87 .i ο ličnosti koja ga podstiče. oni su se bukvalno sveli na tišinu: nijedan nije ustao i rekao: "Evo šta je Rivijer bio u stvarnosti. teško je raspravljati ο samom događaju. godine trostru­ ko ubistvo. Fuko: Da. vidimo fenomen kojem nema ravnog bilo u istoriji zločina ili diskursa:zločin koji prati diskurs. Osim jedne budale. Kako onda postavljate sebe u odnosu na nemogućnost tog diskursa? Fuko: Nisam ništa rekao ο samom Rivijerovom zločinu i. Ipak. i posebno ο vašem interesovanjuza činjenicu da je. on beži kroz samu činjenicu tog diskursa koji je u rukama onog koji ga je počinio. jer mi je potajna želja. zato što govor samog Rivijera ο njego­ vom postupku toliko dominira. koji je tvrdio da je Rivijer bio ilus­ tracija paranoje kako ju je definisao Lakan.

Rivijer je nešto sas­ vim drugo: uistinu neobičan zločin koji je oživljen još neobičnijim govorom kojim je zločin prestao da postoji. i mislim da se to desilo u mišljenju sudija. propisima. braku. I tu je mogućnost 88 . to su isti glasovi. tog doba? Fuko: Znate da postoji mnogo literature ο selja­ cima. ako hoćete: on je uspeo da pruži snažnu stvarnost. Predmet Rivijer pojavio se 1836. te da samog Lasenera načine umetnikom kriminala. tragedija seljaka do kraja XVIII veka još uvek je bila glad. Međutim. više od veka. Cela drama ο Rivijeru nije drama ο za­ konu. U stvari. celu film­ sku aparaturu na takvu tananost. izgubila bi se suština. kao da je to bio događaj i ništa drugo do kriminalni događaj. Kao kriminalac. Ono što je još značajnije u Alijoovom filmu jeste da on seljacima pruža njihovu tragediju. i to je stvarno iz­ vanredno. Ipak. a verovatno i danas. i slično. A ipak. godine bude ispunjen onim što bi bio govor seljaka tog doba. Koju ulogu može da odigra ta činjenica da sadašnji normandijski seljaci mogu da sačuvaju. legalnosti. na jeziku koji jedva da je književni. U suštini. To je drugačija tour de force. sa jedne strane. isti nespretan i bučan govor koji prebrojava iste stvari bez skoro ičega promenjenog. Dakle. to jest. Alijova je zasluga za to. I najzad. Bilo je teško svesti celu kinematografsku aparaturu. zakona i zemlje. godine. isti ak­ centi. tragedija zakona. ali se u potpu­ nosti slažem sa idejom. rekao bih. unutar Rivijerovog govora da bi film bio film ο sećanju. zahvaljujući filmu. to su isti seljaci koji na is­ tom mestu ponavljaju iste postupke. ono što je najbliže tom obliku govora jeste. posedovanju. Ona je uvek unutar te tragedije koju pokreće seljački svet. desetinama godina. i sa gotovo istim likovima koji su tamo preko 150 godina. godine na svom jeziku. postupcima koji su na kraju krajeva. koji se fokusirao na ideju siromaha koji dobija mogućnost da govori? Ili ste već razmišljali ο tome? Fuko: Ne. ako ne i isti govor. a sa druge strane. Alijo je odlučio da proslavi uspomenu na to delo na istom mestu. dvadeset godina nakon utemeljenja Code Civil: novi zakon je nametnut svakodnevnom životu seljaka i on se bori u tom novom pravnom univerzumu. bila je to. štaviše. jedinstveno. on je bio poprilično sitna riba. da taj diskurs ο sitnom normandijskom seljaku iz 1835. da li se slažete sa projektom filma Renea Alijoa (René Allio). Rekonstituisanjem zločina spolja. sa glumcima. Grčka tragedija koja uvažava rođenje zakona i moralne posledice zakona po čoveka. više od 150 godina. Bilo je nužno smeštanje. bili rđavi i neplemeniti. ovde imamo tekst koji je napi­ sao seljak 1835. I stoga je važno pokazati seljake danas u toj staroj drami koja je istovremeno i tragedija nji­ hovih života: kao što su grčki građani gledali prika­ zivanje sopstvenog grada na pozornici. a ne film ο zločinu. u istoriji filma. seljaci koji žive na istom mestu. duh tog događaja. ali su sjaj i inteligencija njegovih zabeleški svemu tome dali konzistenciju. istim glasom. to jest. ili seljačke ekspresije. ali jako malo literature seljaka. onaj kojim govore danas. počevši od XIX veka.RAZGOVORI inteligentnog diskursa da načini da ti zločini posto­ je kao stvarna delà umetnosti. poput svake velike tragedije.

.. popričati i raditi mnoge stvari. 203-206. ne mislim. u osnovi. nijedan od likova nema tu osobinu neobuzdanog divljaštva zveri koja se u određenom stepenu na­ lazi u literaturi ο seljaštvu. I. koje je Alijo uspeo da vizualizuje i. Otuda važnost i glumaca koji nisu seljaci da predstavljaju svet zakona. ali i kao u dokumen­ tima. ali sa druge strane. umesto da ih blokira. do izvesne mere. u skloništu u koje bi sasvim mogli pobeći od svoje stvarnosti. Svako je užasno inteli­ gentan u ovom filmu. pomalo dalekog. lako možete videti da im je u nekom smislu bio blizak. Ja sam zapravo više mislio na unekoliko nesrećnu simetriju: danas je veoma moderno praviti filmove ο pokvarenosti i monstruoznosti buržoazije. za te seljake da igraju sebe. Ali. sa svojim sopstvenim nazorima. često nežnost. dao im ih je dosta slobode u njihovom jeziku. Foucault Live: Collected Interviews. da im je dao dosta objašnjenja upućujući ih. I kad bi bili zamoljeni da odigraju nešto bliže njiho­ vom svakodnevnom životu i aktivnostima. Zbog toga. u ovom filmu postojao rizik od padanja u zamku indiskretnog nasilja seljaštva? Fuko: I da se na kraju ponovo poveže sa tradicijom užasne predstave seljačkog sveta. oni bi se osećali verovatno manje teatralno i scenski. izgov­ oru. Osim toga. Ono što postoji su žestine. zločin nije predstavljao problem za njih. 89 . kao kod Balzaka i Zole. Da lije. USA: SEMIOTEXT[E]. nego u igranju te vrste zločina. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: " I . u istoriji. užasno osetljiv i. PJER RIVIJER. užasno uzdržan. prigušene stvari.. Verovatno samo zato što tamo nasilje nikada nije prisutno na plastičan i teatralan način. da­ kle. advo­ kata. u: Sylvère Lotringer (ed. I kad pogledamo kako je Alijo privoleo svoje glumce da glume. do izvesne tačke. kad je počeo da im priča ο mogućnosti snimanja filma. itd.. Naravno da postoje neke frenetične scene. koje su. ali ne nasilje. Pierre Riviere". te scene nisu veoma česte.). gestikulaciji. gustina. gledajući ih vidimo d a j e uvek prisutna velika finesa i oštrina osećanja. nije se usudio da im kaže šta je zapravo bilo u pitanju. zapravo. 1961-1984. ako želite. I Alijo. Naprotiv. mitskog. svih ljudi iz gradova koji su u osnovi izvan veoma direktne komunikacije između seljaka XIX veka i onih XX veka. dopustio da se naturščiciseljaci predstave. str. bio je veoma iznenađen da vidi da su to veoma lako prihvatili. tuče među decom oko kojih se svađaju njihovi roditelji.. ponavljanja. suptilnost čak i kod poročnosti. ali na kraju.. umesto da bude prepreka.JA. Nema ništa od te lirike nasilja i seljačke podlosti koje se izgleda bojite. bio je to svojevrstan prostor na kom su se mogli sresti. stvari ο kojima se jedva govori. tako je kao u Alijoovom filmu. zar tu ne postoji opasnost sadržana u činjenici da oni započinju da govore samo kroz takvu mon­ struoznu priču? Fuko: To je nešto čega bi se mogli bojati. 1996. zločin ih je oslobodio. njihov svakodnevni život. tuče. sudija. i iznad svega. Kad im je rekao. U stvari. mislim d a j e politički veoma važno dati seljacima mogućnost igranja tog teksta seljaka. u drami koja pripada njihovoj generaciji.

Pokušaćemo. pojmovno dezinfikovana. tačke sukoba. odnosno zato što bi u njenoj istoriji bilo nečeg egzemplarnog. koja je politički učinkovita.. Bili smo. refleksiju ο ideologijama i strategijama prostora. još opštije. koja je "izmeštena". niti istrajnošću neke tematike. samim tim ukidajući mesto gde bi se geo­ grafija mogla ustanoviti? Fuko: Najpre plitak empirijski odgovor. ozlojeđene na geografiju koja se ne da svrstati. Mišel Fuko Herodot: Posao kojeg ste se poduhvatili velikim delom preseca (i snabdeva) refleksiju ο geografiji kao i. filozofi ne znaju geografiju. već mora biti shvaćena kao sistem uređene rasutosti. a vaša je arheologija pomogla u usmeravanju naše refleksije. 91 . imao sam izvesno iskustvo i zato što sam tu osećao borbe. omogućila nam je da bolje zaokružimo geografski diskurs. epistema. pu­ tanje kojima prolazi sila. na jedan ili na neki drugi način. čak.. da se neka diskurzivna tvorevina ne određuje ni predmetom ni stilom. Kada bih napravio spisak svih nauka. da se zaštite od društvenih nauka. da vidimo ima li nečeg iza toga. zato što je važna. nauka. sa borbama koje se odvijaju u toj oblasti. svih saznanja. Ispitujući geografiju naišli smo na izvestan broj po­ jmova: znanje. napetosti. svih oblasti znanja ο kojima ne govorim. Ne govorim ο biohemiji. postarali da se zatvore. Hipoteza koju ste izneli u Arheologiji znanja. epistemologije i istorije nauka. odnosno. a ο kojima bih morao da govorim. ni igrom stalnih pojmova. To je. Nisam. koja je jednom nogom u prirodnim. arheologizujući. od Vidala de la Blaša (Viđale de la Bloche). disciplina). prenerazili bismo se da je geo­ grafija bila uzeta u obzir. da li treba okriviti filozofe. potom. jer. ne govorim ο arheologiji. ili na neki drugi način. dobra metoda ako se hoće načiniti korektna. Ali ako hoćemo da napišemo neku istoriju koja ima smisla. od marksizma. Paradoksalno. Da li krivicu treba svaliti na geografe koji su se. napravio ni arheologiju istorije. pogled. ne odvajate iznova prirodne nauke (istraživanje. Najpre sam pokušao da napravim genealogiju psihijatrije. zato što sam radio u psihijatrijskoj bolnici. moć. drugom u društvenim naukama? Da li je geografi­ ja neko "mesto" u vašoj arheologiji znanja? Zar vi. čista istorija. Kantu i Hegelu uprkos. spisak) od nauka ο čoveku (ispitivanje. Izabrati neku nauku zato što je zanimljiva. diskurzivna tvorevina. bez sumnje. koja se može iskoristiti. kojima sam blizak na jedan.PITANJA MIŠELU Ο GEOGRAFIJI FUKOU ". vi se na geografiju pozivate samo u jednom saopštenju posvećenom Kivijeu (Cuvier) i to samo da biste je prognali u prirodne nauke). to možemo korektno da učinimo samo pod uslovom da je povežemo. iznenađeni vašim ćutanjem kada je reč ο geografiji (ako ne grešimo.Geografija mora da bude u središtu onoga čime se bavim". takođe. to mi se ne čini dobrom metodom. taj bi spisak bio gotovo beskonačan.

Fuko: Skrupuloznost mi nameće da odgovorim samo činjeničnim argumentima.biću očaran. Na vama je. morali biste da mi kažete: "Vi se ne bavite tom stvari koja vas ne zanima previše i koju ne pozna­ jete dovoljno". da iznađete instru­ mente koji bi vam omogućili da se borite. ta pozicija presuditelja. Odajete im poštu na mnogim mestima. odnosno da obnove neku geo-istoriju. već stoga što sam bio ve­ zan za izvesne borbe: medicina. zapravo. Ako ste prinuđeni da uzmete druge. jeste pozitivistički projekt. mogu da vam posluže . odnosno da preobrazite moje in­ strumente. Izučavajući ih bili ste u prilici da se susretnete i sa geografijom. nikada ne uzima u obzir. one se ne vide već zbog same činjenice što u geografiji nema polemike. Problem. ali se. koji se sastojao u tome da se kaže: marksizam. zaista: samo sam iznenađen. jeste uloga koju apsolut­ no odbijam. Alija nipošto ne spadam u tu vrstu filozofa koja vlada. kao nauka ο naukama. A ja ću vam odgovoriti: "Ako jedna ili dve stvari (pristup. ili da izvlači korist iz nje. može da napravi teoriju nauke i da ustanovi podelu između nauke i ideologije. kako istina istorije može da ima politički učinak. Brodeta (Braudel). No. pokažite mi ih zato što ću i ja od toga da imam koristi. to nije stoga što postoji polemika u kojoj bih želeo da presuđujem. ili neku antropogeografiju. kazneni sistem. psihijatrija. one su podzemne. koji ste suočeni sa svim tim sukobima moći koji prolaze kroz geografiju. na vama je da im se suprotstavite." Herodot: Vrlo se često pozivate na istoričare: Lisjena Fevra (Lucien Febvre). već određena arheologija humanističkih nauka. Ti su istoričari pokušavali da pokrenu dijalog sa geografijom. ali takođe mislim da se valja čuvati te volje za esencijalnošću: ako ne govorite ο nečemu to je sigurno stoga što vas ometaju velike prepreke koje ćemo ukloniti. ili još. na vama koji ste direktno vezani za ono što se događa u geografiji. nekog epistemologa. No. u prirodnoj istoriji. Fuko: Tačno je da značaj neke polemike može biti privlačan. Tako primećujemo da se geografija stalno dotiče. odnosno hoće da vlada istinitim diskursom ο nekoj. niti da se pravi neka opšta kritika mogućnosti nauka. bavio sam se njome samo u zavisnosti od tih borbi. Herodot: To dovodi u vezu hipotezu koju vam pre­ dajem: ako postoje tačke sukoba. jeste ili da presuđuje u već pokrenutoj polemici. Ako se bavim analizama kojima se bavim. Le Roa Ladirija (Le Roy Ladurie). proučavajući političku ekonomiju i prirodnu istoriju. Napraviti zakon u sva­ koj nauci. odnosno metoda) za koje sam verovao da mogu da ih upotrebim u psihijatriji. napetosti. sudije. Podnaslov knjige Reči i stvari nije bilo koja arheologija. Vrlo se 92 . niti nekog razočaranja. opklada. univerzalnog svedoka. u kaznenom sistemu.RAZGOVORI Istorija kojom sam se bavio. putanje sila u geografiji. nekog arheologa. bilo kojoj nauci. U osno­ vi. ono što može privući nekog filozofa. jer mi se čini vezanom za univerzitetsku instituciju filozofije. budući da moć drži istiniti diskurs koji je strateški delotvoran. dotakli ste i oblast geografije. U mome pitanju nema zahteva za nekom hipotetičkom arheologijom geografije. Uostalom. Nisam siguran da u nekim oblicima "obnovljenog" marksizma nis­ mo imali sličan pokušaj. Nikada nisam čuo da se pravi neka opšta istorija humanističkih nauka. ulog.

pp. prinuda istinitog. prevod Zoran Đinđić). svemu uprkos. možda je to stoga što je hotimično vezana za istorijski. s obzirom na periodizaciju koju damo sebi. moći da razgraničimo različite periodizacije i da. već bi va­ ljalo uraditi arheologiju geografskog znanja. u svakom slučaju od Dekarta. što bi značilo da posedujemo znanje do kojeg ne možemo da dopremo. mikrobiologiji. 93 . Pitali ste me da li za geografiju ima mesta u arheologiji znanja? Da. 1976. koja je u opreci sa mekoćom. perioda. dostignemo različite nivoe. nomadskih razgraničenja i maglovite.PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI dobro može ne govoriti ο nečemu naprosto zato što to ne poznajemo. Gallimard. Prostori na koje se pozi­ vate bez razlike su hrišćanstvo. Pišete da "svaka periodizacija u istoriji prekraja određeni nivo događaja i. a sada su univerzalizovane kako bi postale opšti zakon svake civilizacije. pod uslovom da se promeni formulacija. Možemo. koji su njihovi učinci.1. sa relativnom neodređenošću vaših loka­ lizacija. takođe. kao i Huserlovo u Krizi evropskih nauka? Nauka.) (Edmund Huserl. preobrazilo. ali kako bismo to mogli učiniti i na far­ makologiji. a to nipošto nije ono što imam na umu. Nesigurne spacijalizacije koje su u suprotnosti sa brigom ο prekrajanju delova. severna Evropa. Gornji Milanovac 1991. odnosno "šta je istina?". da primetimo strogu brigu za periodizacijom. ritualizovane procedure za njeno proizvođenje. Ne više: koji je najsigurniji put do Istine?. svaki sloj događaja priziva blisku periodizaciju. Belgrad. odnos­ no čak ni precizirani. To pitanje se. Die Krisis der europäischen Wissenschaften und die transzendentale Phänomenologie. nomadske spacijalizacije. Granel. prednost daje vremenskom činiocu. filozof. Philosophia. Francuska.1. izlažući se opasnosti maglovitih. Dečje novine. 1 Husserl (Ε. ako nije u polju koje vi istražujete. Koja je njihova istorija. Arheologija znanja nije ništa drugo do način na koji se pristupa određenoj stvari. Vi zaista prednost dajete vremenskom činiocu. trad. da pojmimo i stvorimo metodologiju diskontinuiteta u vezi sa pro­ storom i prostornim stupnjevima. apsolutno prožimaju čitavo zapadno društvo već hiljadama godina.). oduvek bila vezana za problem sazna­ nja. 77176 {Le Crise des sciences européennes et la Phénoménolgie transcendentales. već: koji je bio najsmeliji put do istine?To je bilo Ničeovo pitanje. zapadni svet. Kriza evropskih nauka. od Ničea. a da nije postavio pitanje "šta je saznanje?". obaveza istine. U kom smislu bi se za nekoga koje verovao d a j e filozof. određivanja mesta. obrnuto. Pronaći mesto geografiji značilo bi da arheologija znanja ima projekt totalnog i iscrpnog pokrivanja svih domena znanja. epoha. ili arheološki postupak koji. 1936. demografiji i čemu sve ne? Tu nema mesta u pravom smislu reči. čak je i potrebno. Herodot: Ako geografija nije vidljiva. kako se sve to prepliće sa odnosima moći? Ako krenemo tim putem. Tome se ne može izbeći. Tačno je da je Zapadna filozofija. Potrebno je iskušati tu metodu na geografiji. tada geografija proizlazi iz iste metode. G. u stvari. a da nisu zaista opravdani. u kom smislu bi se za njega moglo reći da je filozof? Ja sam uzalud govorio da nisam filozof: ako je isti­ na ono što me zaokuplja onda sam. Tako se dolazi do složene metodologije diskontinuiteta". pošto ćemo. u kojem izvodite svoja iskopavanja. Paris. Možemo. a ne zato što ο tome nešto nesvesno znamo. s obzirom na nivo koji izaberemo.

hajde malo da pretresemo te geo­ grafske metafore. Ako to ne kažem. uz izvesna odskakanja. trupe se premeštaju. vojni pojam. savršeno bih mogao da kažem: istorija ka­ znenog sistema u Francuskoj. italijanskom društvu itd. Izraz je izostavljen u narednim izdanjima. Fuko: Ali da li ste vi sigurni da ja te pojmove poza­ jmljujem od geografije. kao i: "Govorim ο čitavoj Evropi. region. Postoji samo jedan uistinu geografski pojam arhipelag. što je poslužilo kao model. učvršćenje tačaka. začelo. morao da se pozovem na nešto što se dogodilo drugde. polje. i to zbog Solženjicina . ali je i glavni pojam tradi­ cionalne geografije.zatvorski arhi­ pelag 2 . Oblast: pravno-politički pojam. a ne od onoga od čega ih je upravo geografija pozajmila? U Surveiller et Punir (1975). tlo. Vrlo sam često. da pronađem mesto tim fenomenima u anglosakson­ skom. Ukazujemo na činjenicu da geografski diskurs proizvodi malo pojmova i uzima ih po malo odasvud. počev od koje tačke bi se moglo reći: "Događa se nešto drugo. Upotrebio sam ga samo jedanput. to je ono što sam uglavnom radio. Fuko: Dobro." Herodot: Ta nesigurna spacijalizacija u suprotnosti je sa obiljem prostornih metafora: pozicija. narod. što nije baš jasno. sasvim prosto. 2 Teritorija je. španskom. to su osnovni pojmovi za svaki geografski iskaz. Ne preciziram unapred. nisu striktno geograf­ ski. mogućnost jednog čoveka da tu metodu sledi. reference. po malo zapadnjački. opšte pokrivanje društva jednim kaznenim sistemom. mesto. nesumnjivo. pejzaž. Horizont: slikarski. arhipelag. Napokon. Polje: ekonomsko-pravni pojam.premda bi to bio posao za više ljudi . 94 . Naime. Herodot: Ti pojmovi."Zapravo. ipak.gde se ta vrsta procesa zaustavlja.rasipanje i. Tlo: istorijsko-geološki pojam. horizont. administrativni. što se dogodilo ranije. premeštanje. u isto vreme.RAZGOVORI Fuko: Ovde dotičemo problem metode. Premeštanje: premešta se armija. po malo nomadizujući. ako ostavljam da lebdi jedna vrsta nejasne gran­ ice. geografski pojam. ali i prob­ lem materijalnog oslonca koji je. ponekad čak i geografskih metafora: teritorija. pejzaž jeste slikarski pojam. ali ona je pre svega pravno-politički pojam: teritorija je ono što određeni tip moći/vlasti kontroliše. jer bi zloupotreba bilo reći: "Gov­ orim samo ο Francuskoj". kako bih označio. oblast. to je stoga što dokumentacija koju sam prevrnuo unekoliko prevazilazi Francusku. ukoliko je bilo regionalnih ili lokalnih promena. geopolitika. možda bi bilo potrebno precizirati . ali i strateški pojam. da bi se razumeo neki francuski fenomen. Region: poreski. To je ono što mi omogućuje.

dakle.. odnose moći koji prolaze kroz znanje i koji vas. t. kroz odnose moći i počev od njih. administracija. Maspero. Naprotiv.). Da li je to započelo s Bergsonom. Herodot: U tekstu Čitati Kapital Attiser postavlja... Između geograf­ skog i strateškog diskursa može se primetiti protok pojmova: region geografa nije drugo do vojni region (od regere. region. A političko-strateški izraz pokazuje kako se ono voj­ no i administrativno zaista upisuju bilo u tlo. ili pre njega? Prostor je ono mrtvo. U metafore prevoditi preobražaje diskursa tako što ćemo izokola koristiti vremenski rečnik. omogućuje da precizno zahvatimo tačke kroz koje se diskursi preobražavaju u odnosima moći. ne rigorozno. sraslost. postavlja i sebi. Čim se znanje može analizirati u terminima regiona. u osnovi. da su one. tražio: odnose koji mogu posto­ jati između moći i znanja. 1965. prenošenja. postavlja teorijski problem: na koji način one egzistiraju u diskursu sa naučnim pretenzijama? Taj problem može biti izložen na sledeći način: zbog čega određeni oblik naučnog diskursa nužno zahteva upotrebu metafora pozajmljenih od ne-naučnih diskursa?"3Na taj način pribegavanje prostornim metaforama Attiser predstavlja kao nužno. 3 Althusser ( L ) . jedno analogno pitanje: "Pribegavanje prostornim metaforama (. Paris. kroz prostorne. On će izgraditi još jednu veliku kolektivnu svest unutar koje će se sve događati. Macherey (P. komandovati). Establet (R. navodi na mišljenje da su prostorne metafore. Balibar (É.PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI Herodot: Ono što je potrebno podvući.). nužno vodi ka upotrebi modela individualne svesti. Paris Maspero. 1965. oblasti. Lire le Capital. upravljanje moći. Rancière (J. Fuko: Dosta mi je zamerano što mi je prostor bio opsesija i zaista sam njime bio opsednut.1.). ali u isto vreme i kao regresivno. daleko od toga da su reakcionarne. a provincija je osvojena. a to je i normalno pošto se geografija razvijala u send vojske.. upućuju na te oblike dominacije u kojima se koriste pojmovi kao što su polje. bilo u oblike diskursa. Althusser ( L ) . tehnokratske. pokušaj da ga dešifrujemo. sraslosti. Sve. poli­ tiku znanja. strateške metafore. pre simptom nekog "strateškog" mišljenja. 1. možemo shvatiti proces kroz koji znanje funkcioniše kao moć i da otpratimo njegove učinke. upravo rat. naprotiv. Ali verujem da sam kroz te opsesije prostorom otkrio ono što sam. 95 . preterane ili nelegitimne. jeste da su one geografske koliko i strateške. pozicija. Valja­ lo bi izložiti kritici to isključenje prostora koje vlada već mnogim generacijama. II. Imate administraciju znanja. sasvim prirodno. a koje prostor diskursa postavlja kao teren i ulog političkih praksi. sa njenom sopstvenom vremenitošću. teritorija.) koje ovaj tekst koristi. pobeđena teritorija (od vincerel Polje upućuje na bo­ jno polje. mišljenja "koje se bori". nužno bi bio naveden da ga analizira i razmatra kao unutrašnji preobražaj neke individualne svesti. zaista. Fuko: U takvim izrazima u pitanju su. premeštanja. ako hoćete da ih opišete. Onaj ko bi diskurs analizirao samo u terminima vremenskog kontinuiteta. Lire le Capital. u vezi sa određenim prostornim metaforama.).

kasarne. upozoravate na etatizaciju škola. ekonomija . koji su bili carevo oko. Spacijalizujući opis činjenica diskursa otvara za analizu učinke moći koji su ve­ zani za njih. već su se ovi oslonili na te vrste malih regionalnih i rasutih panoptizama. Sa širenjem o p s e g a . živog kontinuiteta. odnosno dobrotvorna društva.ijedna transverzalna koordinacija institucija i tehnologija. predmetna odsecanja. sve do preuzi­ manja odgovornosti kroz religijske grupe. Mislim da sam naveo jedan veoma lep opis uloge vrhovnih tužilaca u Carstvu. U igri je opis in­ stitucija u arhitektonskim terminima. "Organizacija policijskog aparata potvrđuje uopštavanje disciplina u XVIII veku i dostiže dimenzije države". or­ ganskog razvoja. odnosno projek­ ta postojanja. vreme je bogato. organizovanje oblasti. tada država nije daleko od toga da se sruši. policijski aparat je bio jedan od glavnih vektora. Ali sasvim je nešto drugo stalno nadziranje neke grupe školaraca. bolnica. Te su metode. plodno. kao i prvog vrhovnog tužioca Pariza sa malim zamenikom u provinciji. Fuko: Panoptizmom ciljam na skup mehaniza­ ma koji imaju svoju ulogu među svim snopo­ vima procedure kojom se služi moć.ispoljavanja moći. ne-dijalektičko. U zaključku vi čak podsećate na "izmišljenu geopolitiku"zatvorskog grada. Da li se ta panoptička figura odnosi na čitav državni aparat? U vašoj poslednjoj knjizi pojavljuje se jedan implicitni model moći: rasejavanje mikro-moći. Postojao bi tu i jedan shema- 96 . bolnice.Tako d a . napretka svesti. ne možemo se držati samo analize državnih aparata. Sa panoptizmom smo iznad metafore. Panoptizam je tehnološki izum u poretku moći. ali i u detaljima. Naučili s m o kako se prave dosijea. popravnih domova i nastave. ako hoćemo da sh­ vatimo mehanizme moći u njihovoj složenosti.Tome nasu­ prot. otklanja opasnost od kriminalnosti. koja je u stanju da sve učini vidljivim pod uslovom da je ona sama nevidljiva. iscrpno nadzire. činilo se to protiv vremena. da su razgraničenja.i poreski sistem . bili ste "tehnokrata". a sve to je jedan isti pogled koji nadzire nerede. mreža rasu­ tih aparata. živo. ako se negde uspava. odnosno grupe bolesnika. kako se vode beleške i kako se razvrstava. bez jedinstvenog aparata. oglašavanja. Herodot: Sa knjigom Nadzirati i kažnjavati tastrategizacija mišljenja savlađuje jedan novi stupanj. Naporedo sa tim svoje mesto pronalazi centralizovana policija koja stalno. u terminima prostornih figura. dijalektičko. naučili smo se knjigovodstvu tih indi­ vidualnih podataka.RAZGOVORI zaleđeno. od određenog trenutka. Korišćenje prostornih termina daje po malo antiistorijski izgled svima onima koji mešaju istoriju sa starim oblicima evolucije. da su sve to bili procesi . Naravno. nepokretno.istorijski. bez žarišta i središta.već je koristila neke od tih postupaka. Taj izum je naročit po tome stoje bio korišćen najpre na lokal­ nim nivoima: škole. Upravo zato što se "poricala istorija". kako su govo­ rile budale. Oni nisu razumeli da su otkrivanje sraslosti. Panoptizam nisu prisvojili državni aparati. A ako tom sveopštem pogledu nešto slučajno izmakne. naravno . bile uopštene. ali i napoleonovska admin­ istracija. kao što je to parna mašina u poretku proizvodnje. Eksperimentisalo se sa potpunim nadzorom. Ipak. Od trenutka kada se počelo govoriti u terminima prostora. sankcioniše sve devijacije.

uostalom. seksualnost. kako je pretpostavljala. pokriva glavninu disciplinarne prakse. popravljaju g a . bolesnika. Fuko: To je jako zavodljivo. Nipošto mi nije namera da umanjujem važnost i efikasnost državne moći. Sa sovjetskim društvom imamo primer državnog aparata koji je prešao u druge ruke i koji je društvene hijerarhije.shematizam koji se.a koji se sastoji u lokalizovanju moći u državnom apara­ tu. sa svojim obeležjima. Prema vama bi to bio čovek koji pripada određenom narodu? Jer. jeste proizvod jednog odnosa moći koji se vrši na telima. silama. porodični život.PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI tizam koji bi valjalo izbeći . svojim identitetom. poslovođe i rad­ nika. Herodot: Ako državni aparat nije vektor svih moći. moć u svom vršenju ide m n o g o dalje. željama. zasigurno je bila prvi mo­ del. bila ona nacionalna.bilo da to shvatimo kao doskočicu. Zar verujete da su mehanizmi moći. Mreže domi­ nacije i opseg izrabljivanja prepliću se. glavni. i koji od državnog aparata pravi povlašćeni. u svojoj prikovanosti za sebe samu. naročito u Francuskoj sa panoptičko-prefekturalnim sistemom. u osnovi. nije manje ročno da on. Bišaova (Bichat) medicina bolnički krug. ostavio gotovo onakvima kakvi su bili u društvu kapitalističkog tipa. zahtevala ograđeni azil. moja hipoteza je da individua nije datost nad kojom se vrši i na koju se svaljuje moć. telo. na mnoštvu. prolazi kroz mnogo tananije kanale. to je ono što dobro po­ kazuje obnavljanje škole Žila Ferija (Jules Ferry). i time se izlažemo riziku da pro­ pustimo sve one mehanizme i učinke moći koji ne prolaze direktno kroz državni aparat. Fuko: Administrativna kraljevina Luja XIV i Luja XV. koji istorio-geografiji daje zadatak da ukoreni i da usadi građanski i patriotski duh.figure luđaka. ona je m n o g o dvosmislenija zato što je. zar utamničenim figurama koje ste istakli . konstitu­ tivna za nacionalni diskurs. Jer. gotovo jedini instrument moći jedne klase nad nekom drugom. pokretima. bilo kao hipotezu . prestupnika. kapitalni. Vi znate da je u Francuskoj Luja XV izmišljena policija. a koji ga često mnogo bolje podnose. Naprosto mis­ lim da se na njenoj ulozi. svako nosilac izvesne moći i. 97 . U stvari. presecaju i oslanjaju jedno na drugo. kako je disciplinarno znanje u sebi nosilo model zatvora. Herodot: Pošto je geografija. ne nalazi ni kod samog Marksa . geo­ grafski diskurs koji opravdava granice jeste diskurs nacionalizma.da li geografsko znanje nosi u sebi krug granice. toliko različiti u Sovjetskom Savezu i ovde? Herodot: Pokazali ste kako je psihijatrijska moć nos­ ila u sebi. proletera ne treba dodati figuru građanina vojnika? Prostor utamničenja bi tada bio beskrajno širi i manje nepropustljiv. Fuko: Što kao učinak ima stvaranje nekog identite­ ta. ali se ne poklapaju. Možemo se za­ pitati . snažno centralizovana. Nije jedini zadatak moći da reprodukuje odnose proizvodnje. prenosnik moći. a politička ekonomija strukturu fabrike. daju mu maksimum svoje efikasnosti. oblasna ili kantonalna? Pa dakle. Individua. sa istorijom. isuviše insistira. njenoj isključivoj ulozi. koji po­ stoje u radionici između inženjera. u toj meri.

RAZGOVORI Uostalom.). metode. odnosno indus­ trijalci. strateški zadatak sakuplja informacije. istraživanje u Srednjem veku. Herodot: U geografskom diskursu. tako da pronalazimo jedan aspekt vašeg prvog pitanja: zar razlikovanje ispitivanja i istraživanja ne vodi odvajanju društveno-naučne nauke od prirode? U stvari. Inventar koji je u sirovom stanju nije od velikog značaja.to je možda njegov suštinski. prema tome. Verujem da su se nauke ο prirodi. mnogo bi se toga moglo reći ο prob­ lemima regionalnog identiteta i ο svim sukobima koji se mogu dogoditi između njega i nacionalnog identiteta. mogli direktno da koriste. kroz svoju stratešku poziciju. Potom je ispitivanje skočilo na druga dva. smestile unutar tog opšteg oblika kakav je bilo istraživanje . Oni ih nisu sakupljali u sirovom stanju. a istraživanje je koristilo ispitivan­ je. preobražava se iz in­ strumenta srazmere u instrument istraživanja. Moći nije potrebna nauka. svoje zamisli preplitale i nauke ο prirodi i nauke ο čoveku. uostalom. ispitivanje u XVIII. bili su. obaveštajci koji su skupljali i kartografisaIi informacije. vojnici. odnosno geografi XIX veka. postoji jedna sveprisutna figura: figura inventara. da bi. Fuko: Mogu da navedem jednu činjenicu koju iznosim sa puno rezervi. Taj tip inventara udara trostruki namet na registar istraživanja. rezultate. isto tako. u stvari. postala instrument ispitivanja (izborna mapa. ukrštale su svoje pojmove. a može ga koristiti samo moć. One su imale neposredan uticaj među sobom. zapravo. danas. Tako bolje razumemo slab epistemološki domet geo­ grafskih radova. Ali. Ispitivanje je ko­ ristilo srazmeru. razumljivo je da te tri tehnike nisu ostale međusobno izolovane. sakupljali informacije. moglo da posluži kao kalup za velike korake koji su se dogodili od kraja Srednjeg veka do XVIII veka i u kojima su ljudi. Herodot: Mapa kao instrument znanja-moći prelazi tri praga koje vi razlikujete: srazmera kod Grka. mapa za pribiranje poreza itd. kao administrativna. Fuko: Mapa na kojoj se vide izborni glasovi. poreska i politička she­ ma. već masa obaveštenja koju je ona. istraživanje i ispitivanje su se preplitali. manje ili više svesnim shemama. Doslovno. Verujem da je postojao istorijski sled ta tri modela. sraz­ meru i ispitivanje. pa su. srazmere i ispitivanja. trgovci.kao što su nauke ο čoveku nastale od trenutka u kojem su bile stvorene procedure nadziranja i registrovanja poje­ dinaca. Geograf . voleo bih da vidim kako je istraživanje kao model. odnosno kataloga. krstareći svetom. odnosno izborne mogućnosti: ona je instrument ispitivanja. konsultujući diplomatsku korespondenciju XVII 98 . oni su istraživali prema manje ili više jas­ nim. Mis­ lim da bi geografija mogla biti jedan lep primer discipline koja sistematski koristi istraživanje. u stanju da koristi. Istorija mape (odnos­ no njena arheologija) ne poštuje "vašu" hronologiju. Putnici iz XVII veka. informacije koje su kolonijalne vlasti. Jedna osoba specijalizovana za dokumente iz doba vladavine Luja XIV. Ali to je bila samo polazna tačka. Neposredno se ukrštajući. iako su oni (ili su to bili) značajna dobit za aparate moći. Mapa pristaje uz svaki od pragova.

ekonomski tekstovi. Postoje čitavi komadi koji odaju začuđujuću pros­ tornu osetljivost.Brimer Luja Napoleona umesto Brimer Luja Bonaparte. Fuko: Postoje kod njega vrlo značajni delovi. Sve ono što je Marks pisao ο vojsci i njenoj ulozi u raz­ voju političke moći. čas na ogro­ man istorijski proces koji otud proističe. koje su potom bile reprodukovane kao priče putnika i koje su donosile izveštaje ο gomili čudesnih stvari. mai 1852 (Le 18 Brumaire de Louis Bonaparte. Nije bilo marksističke geografije. a koji se odnosi čas na nekog pojedinca. ne proističe iz modela XVIII veka.4" tu imate jedan tip istorijske analize koji. u stvari. velikim delom namet­ nuli pojmovi koje on izvodi iz samog tkanja rikardoovske ekonomije. prednost daju planetarnom i srednjem stupnju. primetila je da mnoge priče. neverovatnih biljaka. ili sociologiji. prema ekonomiji. čudovišnih životinja.) 99 . njegovu analizu Pariške komune. Beograd 1950. zapravo. način na koji on analizira stvaranje kapitala. sam Marks je to rekao. ta vrsta entiteta koja se konstruiše oko jednog vlastitog imena. To su bila precizna obaveštenja ο stanju vojnih snaga zemlje kroz koju se prolazilo. ta omaška je kod prevođenja sačuvana (prim. La Révolution. uopšteno. Hoću reći. Najzad. bile šifrovane priče. koji prednost daju vre­ menskom činiocu. Paris. ο ekonomskim izvorima. Herodot: Kada smo se zapitali zbog čega nije bilo nikakve polemike ο geografiji. u stvar­ nosti. jasno je da to proizvodi pogrešan utisak. odnosno interne koherencije. da su te priče. čas na celinu onoga što je on pisao. Édition sociales. (Karl Marks. 18. Uvek je moguće od Marksa načiniti "autora" koji se dâ lokalizovati u jedinstven diskurzivni rudnik. Vrlo su važne stvari praktično bile ostavljene na ledini. imamo pra­ vo da "akademizujemo" Marksa. pogodan za analizu u terminima originalnosti. 1969). ne verujem da njegove ekonomske analize izbegavaju epistemološkom prostoru koji je uspostavio Rikardo"? Fuko: Za mene Marks ne postoji. njegovo se delo čini heterogenim. Brimer Luja Bonaparte. a za koje im se činilo da su od ključnog značaja. tome nasuprot. Mnogi su platili zakasnelu naivnost nekih naturalista i geografa XVIII veka ο stvarima koje su. u korist nepres- 4 Marx (Κ. ili njegov 78. Herodot: Ako ponovo pročitamo Marksa kroz jedan prostorni zahtev. Geografi koji se pozivaju na marksizam odvajaju se. očigledno. ur. Brimer Luja Napoleona. bile izvanredno precizni obaveštajni podaci. Ali uzmite. No. prevod H u g o Klein. Verujem da su njegove ekonomske analize. Marksizam i geografija se teško uzglobljuju.PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI veka. Da lije pitanje ο onome ο čemu govorite u odlomku iz jednog razgovora: "Ma kolika da su važne promené koje Marks unosi u Rikardoove analize.20. mogućnostima za uspostavljanje odnosa. Kultura. odmah smo pomislili na slab utkaj koji je Marks izvršio na geografiju. "Der Achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte". bo­ gatstvu. možda oni nisu pogodni za spacijalizaciju. trgovini.) " U pitanju je Fukoova omaška u navođenju Marksovog delà . recimo.). u svakom slučaju Kapital i. pa čak ni marksističke tendencije u geografiji. Nisam to ja smislio. Iz razloga d o kumentarnosti. Možda marksizam. n° 1.

teri­ torija. Taktike i strategije koje se razvi­ jaju kroz usađivanja. odnosno muzike. janvier-mars 1976. Shvatam da su problemi koje postavljate u vezi sa geografijom za mene od suštinskog značaja. modaliteta per­ cepcije. P. Begenom (F. "pokret". n° 1. Ostavio sam stvari nerešenima. odnosno ideoloških formi. Cabat) i Serfijem (Cerfi).RAZGOVORI tanih komentara ο onome što je procenjeno kao najvrednije. odsecanja. Dopao mi se ovaj razgovor zato što sam. kon­ trolu teritorija. uslov mogućnosti prelaza s jedne stvari na neku drugu. promenio mišljenje. rasipanja. na kraju. a u kojoj bi se moje zaokupljenosti pridružile vašim metodama. Što više idem. neka je oni naprave sami". Sa francuskog preveo Ivan Milenković Naslov izvornika: "Questions à Michel Foucault sur la géographie". Kaba (P. nakon svega. Istina je da sam na početku verovao da vi zahtevate mesto za geografiju kao profesori koji se bune kada im se predloži reforma nastavnog programa: "Smanjili ste broj časova prirodnih nauka. već od taktika i strategija moći. "vojna".. Nisam uopšte bio uočio smisao vaše primedbe. Béguin). Postoji jedna tema koju bih želeo da proučavam u godinama koje dolaze: vojska kao kalup organizacija i znanja . naročito sa F. organizacije oblasti koje bi mogle da konstituišu upravo neku vrstu geopolitike. 5 Geografija mora da bude u središtu o n o g a čime se bavim. više mi se čini da obrazovanje dis­ kursa i genealogija znanja treba da budu anali­ zirani ne počev od tipova svesti. str.neophodnost da se 5 proučava utvrđenje. ali. 100 . 71-85. U takvim situacijama govorio sam sebi: "Ljubazni su kada hoće da im se uradi arheologija. Među određenim stvarima koje sam doveo u odnos. odnosno stvorio sam proizvoljne od­ nose. kolonija.". Ta istraživanja su bila zaista sprovedena. postojala je i geografija koja je bila podloga.. u: Hérodote.

možda veoma uzana . "strukturalista". Način na koji ljudi misle nije adekvatno analiziran univerzalnim kategorijama logike. Ewald. vol. r. odlukom opšteg zbora profesora Koleža.sa izuzetkom 1977. filozof. Isti zbor je 12. da upoznam kojom vrstom rada se oni bave. oktobra 1982. Paris. Kada biste znali na početku pisanja knjige šta ćete reći na kraju. 846). i da bi ostvarili neke trajne veze. godine. Ona je osnovana 30. Naziv vašeg mesta na Kolež de Frans (Collège de France) je "profesor istorije sistema misli'". Način na koji misli povezan je sa društvom. godine . Mišel Fuko je p o v o d o m svoje kandidature napravio jednu plaketu sa sledećom formulom: «Trebalo bi započeti rad na istoriji sistema mišljenja* («Titres et travaix» in Dits et Ecrits. Lagrange. Igra je vredna sve dok ne znamo šta će biti na kraju. Vi ste najčešće određivani kao "filozof". Glavni cilj u životu i radu je da postanete neko drugi ko niste bili na početku. ve­ lika osoba filozofskog života: ja sam učitelj. godine Mišela Fukoa izabrao za profesora nove Katedre. Zašto ste došli na Univerzitet u Vermontu? Došao sam da bih pokušao preciznije da objasnim nekim ljudima kojom vrstom rada se bavim. i "marksista". Svetovi. novembra 1969. Međutim. a isto je tako povezan sa veoma opštim i univerzalnim kategori­ jama i formalnim strukturama. sedite. Više ο Fukoovim predavanjima na Kolež de Fransu: Napomena Fransoa Edvalda i Alesandra Fontane za izdanje Fukoovih predavanja na Kolež de Fransu u: Mišel Fuko.a to je staza istoričara misli.. Došao sam da bi diskutovali ο našem zajedničkom radu. Predavao je na Katedri za istoriju sistema misli. na predlog 2ila Vijmena (Jules Vuillemin). ekonomijom. Moja oblast je istorija misli. Nisam pisac. Postoji socijalni fenomen koji me m n o g o uznemiruje: od šezdesetih godina neki učitelji postaju javni ljudi sa istim obavezama.) 101 . saradnik 1. S O P S T V O Intervju sa Mišelom Fukoom. izdanje Ο. Ne želim da postanem prorok i kažem:"Molim vas. Predavanja na Kolež de Fransu 19741975. ono što ću vam reći veo­ ma je važno". 2001. do svoje smrti u j u n u 1984. politikom. aprila 1970. Između socijalne istorije i for­ malne analize nalazi se put. Šta to znači? Ne mislim da je neophodno da se tačno zna ko sam ja. Čovekje misleće biće. 25. i istorijom. Nenormalni.ISTINA. MOĆ. (Prim. 1954-1988. mislite da biste imali hrabrosti da je napišete? Ono što je tačno ο pisanju i ljubavnim vezama. ali i "istoričar". 1. misao je nešto drugo od društvenih relacija. staza . Novi Sad. 1994. kao zamena za Katedru za istoriju filozofske misli koju je sve do svoje smrti držao Žan Ipolit (Jean Hippolyte). Gallimard. * Mišel Fuko je na Kolež de Frans predavao od januara 1971. ured. kada je koris­ tio sabatnu godinu. Tada je imao 43 godine. Defert & F. tačno je i za život.

dokaz. Sve moje analize protiv su ide­ je univerzalnih potreba ljudske egzistencije. i da taj takozvani dokaz može biti kritikovan i uništen. Bio sam slobodan da se premestim od pacijenata ka čuvarima. Zašto? Ponekad sam prekoren jer izabirem marginalne mis­ lioce umesto da uzimam primere iz glavnog toka istorije. da ljudi m o g u da prihvate kao istinu. devijanti. Moja uloga . Marks bi bio užasnut staljinizmom i lenjinizmom. Da li vidite svoj rad u tom svetlu? Ne. Vaša dela nose duboku emocionalnu skrivenu struju.je da pokažem ljudima da su mnogo slobodniji nego što se osećaju. Uzmimo jednostavan primer. ali onda. Moj odgovor bi bio snobovski: nemoguće je smatrati likove poput Bopa (Bopp) i Rikarda (Ricardo) opskurnima. U početku sam prih­ vatio stvari kao nužne. zapitao sam se: "Koja je potreba ovih stvari?". Iz jed­ nog ili više razloga imao sam priliku da osetim i proživim te stvari. ipak. hermafroditi. i više ih ne opažamo. prezir i nadu u Recima i stvarima. bes i fugu u Istoriji ludila u doba klasicizma. mislite na osobu koja "uznemiruje utemeljene zakone i na neki način anti­ cipira nadolazeću slobodu". takvi programi postanu oruđe. Ruso. Ali šta je sa vašim zanimanjem za društvene izgnanike? Bavim se opskurnim osobama i procesima iz dva razloga: politički i društveni procesi kojima su zapadno-evropska društva dovedena u red nisu baš očigledni. vlada­ vine tradicionalne institucije. radio sam u psihijatrijskoj bolnici tokom pedesetih godina. gubavci. kriminalci. jer nisam imao nikakvu preciznu ulogu. ubice. Nakon što sam završio filozofiju.RAZGOVORI U Istoriji seksualnosti. Veo­ ma dobro znamo da. neuobičajenu za naučne analize: mučenje u Nadzira­ ti i kažnjavati.i to je suviše empatična reč . instrument opresije. Oni su deo naše najpoznatije okoline. Nakon tri godine napustio sam posao i otišao u Švedsku sa velikim ličnim nespokojem. čak i sa najboljim namerama. zaboravljeni su ili postali uobičajeni. opskurni mislioci. Veoma dugo ljudi su me molili da im kažem šta će se desiti i da im dam program za budućnost.da su ljudi univerzalni ~ rezultat nekih veoma preciznih istorijskih promena. nekada šokirala ljude.to je uloga intelektualca. Jedan od mojih ciljeva je da pokažem ljudima d a j e većina stvari koje su deo njihove okoline . iskorišćen je u Francuskoj revoluciji za izgradnju modela socijalne opresije. One pokazuju arbitrarnost institucija i koliko prostora slobode još možemo uživati i koliko još promena može biti stvoreno. ljubitelj slobode. Bilo je to vreme procvata neurohirurgije. neke teme koje su podignute u određenom trenutku tokom istorije. početak psihofarmakologije. Svako od mojih dela deo je moje biografije. Iz vaših dela se čini da ste fascinirani osobama koje egzistiraju na marginama društva: luđaci. želeo sam da vidim šta je ludilo: bio sam dovoljno lud da bi proučavao razum. i tu sam počeo da pišem istoriju ovih praksi ("Isto- 102 . nakon tri meseca (ja sporo mislim!). bio sam dovoljno razuman da bi proučavao ludilo. Promeniti nešto u glavama ljudi . Većina njih je.

ur. Sartra. Kad sam bio student pedesetih godina. Istorija ludila u doba klasicizma. Mnoge crkvene prihvatne ustanove preoblikovane su po uzoru na državna prihvatilišta. Vrlo dobro znam da je to naš sopstveni izum.Tomas Man. Šta čitate iz uživanja? Dela koja izazivaju najviše emocija u meni su: Fokner. Volim da pišem prve tomove. ali su skorašnja dela jasnija. kao što je dobro imati dobru vezu sa sopstvenim detinjstvom ako imate dece. pokušate da otvorite prozor. Michel Foucault: Beyond Structuralism and Hermeneutics [Chicago. on se veoma razbesni. pretvoreno u prihvatilište za "osobe uhapšene po naredbi Njegovog Veličanstva. To je trebalo da bude prvi tom. ali niko u Francuskoj nikada to nije primetio.ISTINA. čitao sam Huserla. Doba klasicizma ključno je u svim vašim delima. (posebno deo Veliko utamničenje) (prim. Nolit.). Malkom Lovri Pod vulkanom. Čitao sam ga sa velikom strašću i raskinuo sa svo- U Istoriji ludila Fuko skreće pažnju da u opštoj genezi institucionalnih oblika hospitalizovanja abnormalnih u obliku Opitih prihvatilišta. Dreyfus and Paul Rabinow. Fuko. crkva nije ostala po strani. Koji su bili intelektualni uticaji na vašu misao? Bio sam iznenađen kad su dva moja prijatelja sa Berklija napisali nešto o meni i rekli da je Hajdeger uticao na mene (Hubert L. Naravno. iako sam radio kao psiholog u francuskom zatvoru. Bitak i vreme je teško. Sveti Lazar je nekada bilo najveće prihvatilište leproznih u Parizu. Dobro je osećati nos­ talgiju za neke periode pod uslovom da je to način da se ima misaoni i pozitivni odnos prema sopstvenoj sadašnjosti. Hajdeger nije veoma težak da bi ga Francuz razumeo. ona mora biti odbačena. 103 . Dovoljno paradok­ salno. Znate li razliku između stvarne nauke i pseudonauke? Stvarna nauka pre­ poznaje i prihvata svoju istoriju bez da se oseća napadnutom. ali to je bio opis iz istorije. Kad sam bio u Tunisu. SOPSTVO rija ludila u doba klasicizma"). ako je nostalgija razlog da budete agresivni i da pokazujete nerazumevanje prema sadašnjosti. Beograd. 1982]). Kada osetite neizdrživ uticaj. Kad je svaka reč enigma. i to je uticalo na mene. Međutim. video sam ljude zatvorene zbog političke nedoslednosti. Niče je za mene bio otkrovenje." Videti: M. Merlo-Pontija. MOĆ. Osetio sam da je tu bilo nešto sasvim drugačije od onoga što su me učili. University of Chicago Press. to je bilo tačno. nalazite se u netoliko-lošoj poziciji da razumete Hajdegera. Osećate li nostalgiju za jasnoćom tog doba ili za "vidljivošću" Renesanse kad je sve bilo objedinjeno i ispoljeno? Sva lepota starih vremena posledica je a ne razlog nostalgije. a mrzim da pišem druge. Kada psihijatru kažete da su njegove mentalne ustanove potekle od kuće Saint-Lazar". 1980. Šta je sa genezom u Nadzirati i kažnjavati? Moram da priznam da nisam imao nikakve direktne veze sa zatvorima ili zatvorenicima. Alije sasvim dobro imati takvu vrstu nostalgi­ je. Knjiga je primljena kao psihijatrijska.

Tamo postoji mnogo sjajnih univerziteta. Kako je onda moguća svesna promena? Kako možete da pomislite da ja mislim d a j e prom­ ena nemoguća s obzirom d a j e ono što sam anali­ zirao uvek bilo u vezi sa političkom akcijom? Celo delo Nadzirati i kažnjavati pokušaj je odgovora na to pitanje i pokazivanja kako su novi načini mišljenja zauzeli mesto. Kad ljudi počnu da razmišljaju o zdravlju u intelektualnim aktivnostima. od spektakla ka­ zne do disciplinovane institucionalne kazne. napustio Francusku: imao sam osećaj da sam bio zarobljen. ne da bih pronašao materijalne uzroke. Nema pritiska na mene. koja se u to vreme činila kao "reforma". Svi mi smo živeći i misleći subjekti. Kao stranac. Ono što sam pokušao da analiziram je taj veo­ ma složen fenomen koji je naterao ljude da reaguju na drugačiji način na zločine i zločince u veoma kratkom periodu. Ali bih naravno verovatno bio otpušten od njih na najnečuveniji način. U Nadzirati i kažnjavati. ja sam opa­ san čovek. svi sa veoma različitim interesovanjima. ljudi reaguju na veoma različite načine. Ističete. Svako i čini i misli. na primer.RAZGOVORI jim životom. Reči i stvari. mislim da je tu nešto pogrešno. Verujem u ljudsku slobodu. Ne postoji homogeni intelektu­ alni i kulturni život. Istorija nauke ne razvija se na isti način kao društveni senzibilitet. Prema njihovom mišljenju. Da sam mlađi. iracionalista. kao i reakcije ljudi. i naravno mišljenje je povezano sa tradici­ jom. Na istu situaciju. U svojim delima zaista sam pokušao da ana­ liziram promene. napustio posao na mentalnoj klinici. postao sam stranac svemu tome. I danas još uvek nisam potpuno integrisan u francuski društveni i intelektualni život. Čitajući Reči i stvari. zanima se samo za naučnu mi­ sao. zapravo bila samo normalizovanje sposobnosti društva da kažnjava. Zašto? Vidim mogućnosti. i da je ta promena. tekstovi. Nadzirati i kažnjavati. moglo bi se zaključiti da su in­ dividualna nastojanja reforme nemoguća jer nova otkrića imaju svakakve vrste značenja i implikacija koje njihovi stvaraoci nikada ne bi mogli razumeti. emigrirao bih u Sjedinjene Države. misli se mora­ ju pridržavati određenih kriterijuma. već da pokažem sve faktore koji su uza­ jamno uticali. nihilista. Jedna. druga. Zašto mislite da bi verovatno bili otpušteni? Veoma sam ponosan što neki ljudi misle da pred­ stavljam opasnost za intelektualno zdravlje stude­ nata. postupci i ljudi međusobno se bore. U Nadzirati i kažnjavati. s obzirom da sam kripto-marksista. pokazujete da se desila iznenadna promena od skupine sa lancima do zatvorenog policijskog držanja tela. Napisao sam dve vrste knjiga. Kroz Ničea. zainteresovana je za društvene principe i institucije. Ono protiv čega reagujem je činjenica da postoji barijera između socijalne istorije i istorije ideja. Da bi bile priznate kao naučni diskurs. međutim. ne bih morao da budem integrisan. Socijalni istoričari bi trebalo da opišu kako ljudi postupaju bez da opisuju kako ljudi misle. Način na koji ljudi postupaju ili reaguju povezan je sa načinom mišljenja. 104 . a istoričari ideja bi trebalo da opišu kako ljudi misle bez postupanja.

centra. samoočigledna i trebalo bi da bude univerzalna. Martin. Humanizam možda nije univerza­ lan. H. Technologies of the self: A Seminar with Michel Foucault. Mislim da postoji više tajni. To ne znači da se moramo otara­ siti onog što nazivamo ljudska prava ili sloboda. i sada je ta ideja o čoveku postala normativna. Ono što sam proučavao tri su tradicionalna problema: (1) kakvi su odnosi koje imamo sa istinom kroz naučno zna­ nje. ako biste pre osamdeset godina zapitali da lije ženska čednost deo univerzalnog humanizma.psihološke. SOPSTVO Zaključujete Nadzirati i kažnjavati sa tvrdnjom da će "služiti kao podloga raznim studijama o normalizaciji i moći znanja u modernom društvu". liberala. nacista. u: L. MOĆ.ISTINA. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: "Truth. London: Tavistock Publications.October 25th. Ranije ste rekli da imate osećaj da sam nepred­ vidljiv. kao univerzalni model svake slobode. Gutman and P. medicinske. moći i sopstva. više moguće slobode. 1988. svako bi vam odgovorio da jeste. Kakav je odnos između normalizacije i koncepta čoveka kao središta znanja? Kroz različite prakse . To je tačno. desnice. H. 105 . obrazovne . Self: An Interview with Michel Foucault .razvijena je određena ideja ili model ljudskosti. Hutton (eds). treće pitanje. I to je ono što predlažu "Tehnologije sopstva"? Da. Na primer. drugo. 9-15. Power. Ono što nazivamo humaniz­ mom iskorišćeno je od strane marksista. 1982". sa onim "igrama istine" koje su toliko značajne u civilizaciji i u kojima smo i subjekti i objekti? (2) kakvi su odnosi koje imamo prema drugima kroz takve čudne strategije i odnose moći? i (3) kakvi su odnosi između istine. katolika. Ali se ponekad samom sebi činim previše sistematičnim i rigidnim. i više pronalazaka u našoj budućnosti nego što možemo zamisliti u humanizmu kako je dogmatski predstavljen na svakoj strani političkog spektra: levice. te potom povratak na prvo? Upravo sam na tom mestu. ka­ znene. Želeo bi da završim sa pitanjem: šta bi moglo da bude više klasično ako ne ova pitanja i sistematičnije nego evolucija kroz prvo. Ono čega se plašim u vezi sa humanizmom je da on predstavlja određene oblike naše etike. str. ali može biti poprilično relativan u odnosu na određenu situaciju. ali ne možemo reći da sloboda ili ljudska prava moraju biti ograničeni do određenih tačaka.

POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMAT
Razgovor vodio Pol Rabinov (Paul Rabinow)

Rabinov: Zašto ne učestvujete u polemikama? Fuko: Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja, nastojim da na njih odgovorim. Ali istina je da ne volim da se uključujem u polemike. Ako otvorim knjigu i vidim da autor optužuje neprijatelje za "in­ fantilno levičarenje", istog trenutka je zatvorim. To nije moj način postupanja; ne pripadam svetu ljudi koji tako postupaju. Insistiram na toj razlici kao nečem suštinskom: celokupan moral je u pitanju, kojeg zanima potraga za istinom i odnos prema drugome. U ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzajam­ nog objašnjenja, prava svake osobe su u izvesnom smislu imanentna diskusiji. Ona zavise jedino od situacije dijaloga. Osoba koja postavlja pitanja samo primenjuje pravo koje joj je dato: da ostane neubeđena, da uoči protivrečnost, da traži više in­ formacija, da naglasi drugačije postulate, da ukaže na pogrešna rasuđivanja, i tako dalje. Isto tako, osoba koja odgovara na pitanja, takođe primenjuje pravo koje ne prelazi granice same diskusije; po logici svog diskursa, ona je vezana za ono što je prethodno rekla, i prihvatanjem dijaloga vezana je za ispitivanje drugoga. Pitanja i odgovori zavise od igre - igre koja je ujedno i prijatna i teška - u kojoj
" Ovaj razgovor realizovan je u m a j u 1984. g o d i n e , sa n a m e r o m su postavljana Fukou od strane američke p u b l i k e ( p r i m , ur.)

svaki od oba partnera trpi muke da bi koristio jedino prava koja su mu data od drugih, i u prihvaćenom obliku dijaloga. Polemičar, sa druge strane, postupa naoružan privilegijama koje unapred poseduje i nikada se neće složiti sa pitanjem. U principu, on poseduje prava koja ga ovlašćuju da vodi rat i da učini tu borbu pravednim poduhvatom; osoba sa ko­ jom se sučeljava nije partner u potrazi sa istinom već protivnik, neprijatelj koji nije u pravu, koji je štetan, i čije samo postojanje predstavlja pretnju. Za njega, igra se ne sastoji od priznavanja osobe kao subjekta koja ima pravo da govori, nego od njegovog poništavanja kao sabesednika u bilo kakvom mogućem dijalogu; njegov krajnji cilj neće biti dolaženje koliko je moguće bliže do teške is­ tine već proizvođenje trijumfa opravdanog razloga koji je očigledno podržavao od samog početka. Polemičar se oslanja na legitimitet da je njegov protivnik po definiciji odbijen. Možda će jednog dana morati da se napiše dugačka istorija polemika, polemika kao parazitskih figura diskusije i prepreke u traganju za istinom. Veoma šematski, čini mi se da danas možemo prepoznati postojanje tri modela u polemici: religiozni, sudski
se daju o d g o v o r i na neka od najčešće postavljanih pitanja koja

107

POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE*
Razgovor vodio Pol Rabinov (Paul Rabinow)

Rabinov: Zašto ne učestvujete u polemikama? Fuko: Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja, nastojim da na njih odgovorim. Ali istina je da ne volim da se uključujem u polemike. Ako otvorim knjigu i vidim da autor optužuje neprijatelje za "in­ fantilno levičarenje", istog trenutka je zatvorim. To nije moj način postupanja; ne pripadam svetu ljudi koji tako postupaju. Insistiram na toj razlici kao nečem suštinskom: celokupan moral je u pitanju, kojeg zanima potraga za istinom i odnos prema drugome. U ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzajam­ nog objašnjenja, prava svake osobe su u izvesnom smislu imanentna diskusiji. Ona zavise jedino od situacije dijaloga. Osoba koja postavlja pitanja samo primenjuje pravo koje joj je dato: da ostane neubeđena, da uoči protivrečnost, da traži više in­ formacija, da naglasi drugačije postulate, da ukaže na pogrešna rasuđivanja, i tako dalje. Isto tako, osoba koja odgovara na pitanja, takođe primenjuje pravo koje ne prelazi granice same diskusije; po logici svog diskursa, ona je vezana za ono što je prethodno rekla, i prihvatanjem dijaloga vezana je za ispitivanje drugoga. Pitanja i odgovori zavise od igre - igre koja je ujedno i prijatna i teška - u kojoj

svaki od oba partnera trpi muke da bi koristio jedino prava koja su mu data od drugih, i u prihvaćenom obliku dijaloga. Polemičar, sa druge strane, postupa naoružan privilegijama koje unapred poseduje i nikada se neće složiti sa pitanjem. U principu, on poseduje prava koja ga ovlašćuju da vodi rat i da učini tu borbu pravednim poduhvatom; osoba sa ko­ jom se sučeljava nije partner u potrazi sa istinom već protivnik, neprijatelj koji nije u pravu, koji je štetan, i čije samo postojanje predstavlja pretnju. Za njega, igra se ne sastoji od priznavanja osobe kao subjekta koja ima pravo da govori, nego od njegovog poništavanja kao sabesednika u bilo kakvom mogućem dijalogu; njegov krajnji cilj neće biti dolaženje koliko je moguće bliže do teške is­ tine već proizvođenje trijumfa opravdanog razloga koji je očigledno podržavao od samog početka. Polemičar se oslanja na legitimitet da je njegov protivnik po definiciji odbijen. Možda će jednog dana morati da se napiše dugačka istorija polemika, polemika kao parazitskih figura diskusije i prepreke u traganju za istinom. Veoma šematski, čini mi se da danas možemo prepoznati postojanje tri modela u polemici: religiozni, sudski

* Ovaj razgovor realizovan je u m a j u 1984. g o d i n e , sa n a m e r o m da se daju o d g o v o r i na neka od najčešće postavljanih pitanja koja su postavljana Fukou od strane a m e r i č k e p u b l i k e ( p r i m , ur.)

107

RAZGOVORI i politički model. Kao u jeresologiji, polemika sebi stavlja u zadatak određivanje nedodirljive tačke dogme, fundamentalni i neophodni princip da je protivnik zanemaren, ignorisan ili prevaziđen; i to osuđuje ovaj nemar kao moralni promašaj; u korenu greške, ona pronalazi strast, želju, interes, celi niz slabosti i nedopustivih privrženosti koje je određuju kao krivu. Kao u sudskoj praksi, polemika ne dopušta nikakvu mogućnost jednake rasprave: ona ispituje slučaj; ne bavi se sabesednikom, ona obrađuje osumnjičenog; skuplja dokaze nje­ gove krivice, određuje prekršaje koje je počinio, izriče presudu i osuđuje g a . U svakom slučaju, ono što ovde imamo nije po pravilima zajedničke istrage; polemičar izriče istinu u obliku suda i po zamišljenom autoritetu koji je sebi pripisao. Međutim, danas je najmoćniji politički model. Po­ lemika određuje saveze, regrutuje dobrovoljce, ujedinjuje interese ili mišljenja, predstavlja partiju; ona utemeljuje drugog kao neprijatelja, pristalice suprotnih interesa protiv kojih se treba boriti sve dok neprijatelj ne bude poražen, bilo da se preda ili uništi. Naravno, obnova, u polemici, ovih političkih, sudskih ili religioznih praksi nije ništa drugo do pozorište. Gestikuliraju se: anateme, ekskomunikacije, osude, bitke, pobede, a porazi nisu ništa više od načina govora, na kraju. Pa ipak, u poretku govo­ ra, postoje isto tako načini postupanja koji nisu bez posledica. Postoje efekti sterilizacije. Da li je iko video da iz polemike proizađe neka nova ideja? A i kako bi moglo biti drugačije, s obzirom da su tu sabesednici unapred podstaknuti ne da sve više rizikuju u onome što govore, već da se neprekid­ no okreću ispravnosti onoga što tvrde, njihovoj legitimnosti, koju moraju da brane, i potvrđivanju svoje nevinosti? Tu je još nešto m n o g o ozbiljnije: u toj komediji, podražavaju se rat, bitke, uništenja, ili bezuslovne predaje, zahtevi ubilačkog instinkta koliko g o d je to moguće. Ipak, zaista je opasno uveriti nekoga da može da dopre do istine ovim putevima, i tako potvrdi, čak i u samo simboličnom obliku, stvarne političke prakse koje bi time bile zagarantovane. Zamislimo, na trenutak, da se mahne čarobnim štapićem i da se jednom ili dvojici pro­ tivnika da mogućnost da primeni koliko g o d moći želi nad drugim. To se ne mora ni zamišljati: dovolj­ no je pogledati šta se nedavno desilo za vreme debate u SSSR-u u lingvistici ili genetici. Jesu li ti nenormalni devijanti došli iz onoga što je trebalo da bude korektna diskusija? Uopšte ne - oni su bili stvarne posledice polemičkog stava čiji efekti obično ostaju zaustavljeni. Rabinov: Određivali su vas kao idealistu, nihilistu, "novog filozofa", kao antimarksistu, novog konzervativca, i tako dalje... Koje je vaše stanovište? Fuko: Mislim da sam zaista bio smešten na većini kvadrata političkog šahovskog polja, uzastopno, kadkad i istovremeno: kao anarhista, levičar, razmetljiv ili z g a đ e n marksista, eksplicitni ili pri­ kriveni antimarksista, tehnokrata u službi golizma, novi liberal i tako dalje. J e d a n američki pro­ fesor prigovorio je što je kripto-marksista poput mene pozvan u S A D , a štampa istočno-evropskih zemalja proglasila me je saučesnikom disidenata. Nijedan od ovih atributa s a m po sebi nije važan; uzeti zajedno, sa d r u g e strane, znače nešto. I

108

POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE moram priznati da mi se više dopada njihovo značenje. Tačno je da radije ne određujem sebe, i zabavlja me raznovrsnost načina na koje su me ocenjivali i klasifikovali. Nešto mi govori da je do sada trebalo da bude nađeno manje ili više odgovarajuće mesto za mene, nakon toliko napora u tako različitim pravcima; i očigledno ne smem da sumnjam u kompetenciju onih koji se zapetljavaju u svojim divergentnim procenama, jer se nije moguće su­ protstaviti njihovoj nepažljivosti ili predrasudama. Moram biti uveren da njihova nesposobnost da me odrede ima neke veze sa mnom. Bezsumnje, u osnovi se totiče mog načina prilaženja političkim pitanjima. Tačno je da moj stav nije re­ zultat oblika kritike koja teži da bude metodično ispitivanje u cilju odbacivanja svih mogućih rešenja osim validnog.Više je to prema poretku "problematizacije"-takoreći, razvoja polja radnji, postupaka, i misli koje, čini mi se, postavljaju problem za politiku. Na primer, ne mislim da u slučaju ludila i mentalnih bolesti postoji neka "politika", koja bi sadržavala is­ pravna i definitivna rešenja. Ali mislim da u ludilu, rastrojstvu, problemima u ponašanju postoje ra­ zlozi za promišljanje politike; i politika mora da od­ govori na ta pitanja, ali nikada ne odgovara na njih u potpunosti. Isto je sa zločinom i kaznom: prirodno, bilo bi pogrešno misliti da politika nema ništa sa sprečavanjem i kažnjavanjem zločina, i zbog toga sa određenim brojem elemenata koji menjaju nji­ hovim oblikom, značenjem, učestalošću; isto tako bi bilo pogrešno misliti da postoji politička formula koja bi razrešila pitanje zločina i stala mu na kraj. Isto je sa seksualnošću: ona ne postoji izvan odno­ sa sa političkim strukturama, uslovima, zakonima i propisima koji su od suštinskog značaja za nju; pa ipak, ne sme se očekivati od politike da obezbedi oblike u kojima bi seksualnost prestala da postoji kao problem. Pitanje je, dakle, promišljanja odnosa tih različitih iskustava sa politikom, što ne znači da će se u politi­ ci tražiti glavni sačinilac tih iskustava ili rešenja koja će definitvno razrešiti njihovu borbu. Problemi koje ovi predmeti postavljaju moraju da se raz­ rade. Takođe je neophodno odrediti šta za politiku znači "postavljanje problema". Ričard Rorti (Richard Rorty) ističe da se u tim analizama ja ne obraćam bilo kojem "mi" - bilo kojem od onih "mi" čiji kon­ senzusi, vrednosti i tradicije konstituišu okvire mis­ li i određuju uslove u kojima m o g u biti potvrđeni. Problem je, tačnije, odlučiti da li je zaista podesno smestiti se unutar "mi" da bi se afirmisali principi koji se priznaju i vrednosti koje se prihvataju; ili, nije li pre potrebno napraviti buduću formaciju "mi" omogućenu razrađivanjem pitanja. Čini mi se, stoga, da "mi" ne sme prethoditi pitanju; ono može biti samo rezultat - i to neophodni privremeni re­ zultat - pitanja u skladu sa time kako je ono postav­ ljeno u novim uslovima u kojima je formulisano. Na primer, nisam siguran da je u vreme kada sam pi­ sao Istoriju ludila postojalo prethodno i receptivno "mi" kojem sam jedino trebao da se obratim da bih napisao knjigu, i čiji bi spontani izraz bila knjiga. Lang (Laing), Kuper (Cooper), Basalja (Basaglia) i ja nismo imali nikakvu zajednicu, niti vezu; ali se sam problem postavljao pred one koji su nas čitali, kao što se postavljao i pred neke od nas, problem

109

RAZGOVORI sagledavanja da li je bilo moguće izgraditi "mi" na osnovu učinjenog rada, "mi" koje bi verovatno ob­ razovalo i zajednicu dela. Nikada nisam pokušavao da analiziram ništa sa stanovišta politike, ali sam uvek pitao politiku šta ima da kaže o problemima sa kojima je suočena. Nju ispitujem o stanovištima koje zauzima i ra­ zlozima koje daje za to; ne tražim da odredi teoriju onoga što ja činim. Nisam ni protivnik ni partizan marksizma; ja ispitujem šta on ima da kaže o iskust­ vima koja postavljaju pitanja o njemu. Što se tiče događaja od maja 1968, čini mi se da oni zavise od druge problematike. Nisam bio u Francuskoj tada; vratio sam se tek nekoliko meseci kasnije. I činilo mi se da jedino m o g u da prepoznam kontradiktorne elemente u tome: sa jedne strane, pokušaj, koji je bio široko afirmisan, da se politiku pita celi niz pitanja koja tradicionalno nisu bila deo njenog ustavnog područja (pitanja o ženama, odnosa među polovima, medicini, men­ talnim bolestima, okolini, manjinama, delikvenciji); i sa druge strane, želja da se svi ti problemi ponovo ispisu rečnikom teorije koja je manje ili više direkt­ no poticala od marksizma. Međutim, proces koji je tada bio očigledan nije vodio do preuzimanja pro­ blema koje je postavila marksistička doktrina, već suprotno, do sve vidljivije bespomoćnosti mark­ sista da se suoče sa tim problemima.Tako da se na­ lazimo suočeni sa pitanjima koja su bila upućena politici, ali sama nisu ponikla iz političke doktrine. Sa ovog stanovišta, takvo oslobađanje postupka ispitivanja je, činilo mi se, odigralo pozitivnu ulogu; sada postoji pluralitet pitanja postavljenih politici umesto ponovnog zapisa postupka ispitivanja u okviru političke doktrine. Rabinov: Da li bi ste rekli da se vaš rad može odrediti odnosima između etike, politike i genealogije istine? Fuko: Nema sumnje da bi se u nekom smislu mo­ glo reći da pokušavam analizirati odnose između nauke, politike i etike; ali mislim da to ne bi bila pot­ puno tačna predstava rada koji sam postavio za cilj. Ne želim da ostanem na tom nivou; pre bih rekao da pokušavam sagledati kako su oni uzajamno delovali u formiranju naučnog područja, političke strukture, moralne prakse. Uzmimo za primer psihi­ jatriju: nema sumnje, ona se može analizirati unutar okvira političkih institucija u kojima deluje; može se proučavati u njenim etičkim implikacijama, u vezi sa osobom koja je objekt psihijatrije isto koliko i sam psihijatar. Međutim, moj cilj nije bio da uradim to; to jest, pokušao sam sagledati oblikovanje psihijatrije kao nauke, ograničenje njenog polja i određivanje njenih objekata impliciralo je političku strukturu i moralnu praksu; u dvostrukom smislu oni su bili pretpostavljeni progresivnom organizacijom psihi­ jatrije kao nauke, a isto tako bili su menjani ovim razvojem. Psihijatrija, kakvu je poznajemo, ne bi mogla da postoji bez čitavih međusobnih dejstava političkih struktura i bez skupa etičkih stavova; ali i obrnuto, utemeljenje ludila kao oblasti znanja (savoir) promenilo je političke postupke i etičke stavove sa kojima je ono bilo povezano. To je bila stvar određivanja uloge politike i etike u utemelje­ nju ludila kao posebne oblasti naučnog saznanja (connaissance) i analiziranja efekata potonjeg na političke i etičke postupke.

110

POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE Isto je i u vezi sa delikvencijom. U pitanju je bilo sagledavanje koja je politička strategija, dajući pravni položaj kriminalu, bila sposobna da se obra­ ti određenim oblicima znanja (savoir) i određenim moralnim stavovima; bilo je to i pitanje na koji način su ti modaliteti znanja (connaissance) i ti oblici moralnosti mogli biti reflektovani, i time menjani, ovim disciplinarnim tehnikama. U slučaju seksu­ alnosti to je bio razvoj moralnih stavova koje sam želeo odvojiti; ali pokušao sam da ih rekonstruišem kroz ulogu koju su zauzeli u političkim strukturama (suštinski u odnosu između samokontrole [mattrise de soi] i dominacije drugih) i sa modalitetima zna­ nja (connaissance) (samo-znanje i znanje drugačijih oblasti postupaka). Tako sam u ove tri oblasti - ludilu, delikvenciji i sek­ sualnosti - svaki put naglašavao poseban aspekt: utemeljene izvesne objektivnosti, razvoj politike i upravljanje sobom i razradu etike i prakse u vezi sa sobom. Ali sam svaki put pokušao i da istaknem mesto koje su ovde zauzimale jedna ili dve kompo­ nente neophodne za konstituisanje polja iskustva. U suštini, radi se o različitim primerima u kojima su tri fundamentalna elementa bilo kojeg iskustva implici­ rana: igra istine, odnosi moći i oblici odnosa sa so­ bom i drugima, lako svaki od tri principa naglašava, na određeni način, jedan od ta tri aspekta - jer je iskustvo ludila nedavno organizovano prvenstve­ no kao polje znanja (savoir), znanje kriminala kao područje političke intervencije, dok je znanje seksu­ alnosti definisano kao etička pozicija - svaki put sam pokušao da prikazem na koji način su druga dva el­ ementa bila prisutna, koju su ulogu odigrali, i kako su na svaki uticale promene u druga dva. Rabinov: Nedavno ste govorili o "istoriji problema­ tike". Šta je istorija problematike? Fuko: Odavno sam pokušavao da sagledam da li bi bilo moguće prikazati istoriju misli različitu od istorije ideja (pod čime podrazumevam analize sistema predstavljanja) kao i od istorije mentaliteta (pod čime podrazumevam analize stavova i tipova postupaka /schemas de comportement/). Činilo mi se da postoji jedan elemenat koji je upotrebljiv u opisivanju istorije misli - bilo bi to ono što bi se mo­ glo nazvati problemi ili, preciznije, problematizacije. Ono što razlikuje misao jeste da je ona nešto sasvim različito od skupa predstava koje naglašavaju izvesno ponašanje; ona je isto tako sasvim različita od oblasti stavova koji mogu da odrede to ponašanje. Misao nije ono što nastanjuje izvesno ponašanje dajući mu značenje; pre, ona je ono što dopušta da se odstupi od tog načina delovanja ili reagovanja, da ga se predstavi kao predmet mišljenja i ispita prema svojem značenju, uslovima i ciljevima. Mi­ sao je sloboda u odnosu na ono što se čini, pokret u kojem se odvaja od tog čina, utemeljujući ga kao objekat, i reflektujući ga kao problem. Reći da je proučavanje misli analiza slobode ne znači da se suočavamo sa formalnim sistemom koji referira jedino na samog sebe. Zapravo, za polje delovanja, za ponašanje, da bi se ušlo u polje misli neophodno je, za izvestan broj činilaca, da ih se učini neizvesnim, da ih se liši uobičajenosti, ili da se pobudi izvestan broj poteškoća koje ih okružuju. Ti elementi proishode iz društvenih, ekonomskih ili političkih procesa. Ali ovde, njihova jedina uloga je u podsticanju. Oni m o g u postojati i sprovoditi

111

Problematizacija je ta koja reaguje na teškoće.RAZGOVORI svoje delovanje tokom veoma dugog vremena. Ili opet. ponuđena su različita rešenja: primeri su Tukovo (Tuke) i Pinelovo (Pinel). takođe. 112 . 381-390. Taj razvoj od datosti u pitanje. Politics and Problemizations. Ali ono što mora biti shvaćeno jeste ono što ih čini istovremeno mogućim: to je tačka u kojoj je njihova istovremenost ukorenjena. Rad filozofske ili istorijske re­ fleksije stavljen je u područje promišljanja jedino pod uslovom da se problematizacija jasno shvata ne kao skup predstava. nego kao rad misli. I kad se misao umeša. taj preobražaj od grupe prepreka i teškoća u probleme kojima se u različitim rešenjima nastoji da sačini odgovor. to je tlo koje ih prehranjuje u svoj njihovoj različitosti i ponekad uprkos njihovim protivrečnostima. An interview with Michel Foucault". to je pitanje kretanja kritičke an­ alize u kojoj se nastoji sagledati kako su konstruisana različita rešenja za problem. ona je originalni ili specifični odgovor . kako su ta različita rešenja proizašla iz specifičnog o b ­ lika problematizacije. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: "Polemics. ali. 1984. str. pre ove delotvorne problematizacije putem misli. ali postupajući sasvim drugačije od izražavanja ili manifestovanja teškoća: u povezanosti sa njima. To jest.na ove poteškoće. I većinom su zaista ponuđeni različiti odgovori. ponekad čak i protivrečne u svojim različitim aspektima . Ali delovanje istorije misli biće ponovo otkriveno u korenu tih različitih rešenja opšteg oblika prob­ lematizacije koji ih je omogućio . modifikujući samo par postulata ili principa na kojima se temelji odgovor koji se daje. to je ono što konstituiše tačku problematizacije i specifičan rad misli. cela grupa rešenja bila je ponuđena za poteškoće koje su iskrsle u drugoj po­ lovini osamnaestog veka u kaznenoj praksi. Otud se predočava da svako novo rešenje koje bi se moglo pridodati drugima iskrsava iz aktuelne problematizacije. ona određuje elemente koji će konstituisati ono na šta različita rešenja pokušavaju da odgovo­ re. New York: Pantheon. Za jedan skup poteškoća može se dati nekoliko odgovora. ona ne pretpostavlja jedinstven oblik koji je direktan rezultat ili neophodni izraz tih poteškoća. razvija uslove u kojima m o g u biti dati mogući od­ govori. Jasno je kako smo daleko od analize u smislu dekonstrukcije (svako brkanje ova dva metoda ne bi bilo pametno). Na isti način. Za različite teškoće koje se susreću u praksi u odnosu na men­ talnu bolest u osamnaestom veku. u: Paul Rabinow (ed. koje su određene tom situacijom ili kon­ tekstom.čak i u samim nji­ hovim suprotnostima. da uzmemo veoma dalek primer. ili u onome što je omogućilo preobražaj poteškoća i prepreka u opšti prob­ lem za koji se predlažu različita praktična rešenja. različite filozofske škole helenskog doba nudile su različita rešenja za teškoće tradicionalne seksualne etike.često uzimajući mnoge oblike. i koje sadrže istinu kao moguće pitanje.). The Foucault Reader.

.

državne politike. Džejms Miler (James Miller). hegelijan- 113 . od AIDS-a. Smatraju ga najvažnijim i najpoznatijim misliocem dvadesetog veka. McKinlay i Starkey 1998. a niti jedno delo ne predstavlja čisto njegovo učenje. a umro je 25. čak ni generalno korisnu istorijsku metodu. obrazovanja. ispaljuju strele u vazduh. nijedan sistem etike. 1999). Kao prvo. on je razotkrio materijalne prakse i odnose moći koji leže ispod uspona zapadne filo­ zofije. lako je njegova asketska slika obrijane glave postala ikona postmoderne misli. Fuko je postao javni intelektualac koji je prkosio dominantnoj kul­ turi putem svojih političkih udruživanja. Fuko. Drugo. oktobra 1926. drugi biograf. političke i javne osobe. i psi­ hologije 1949. prikazujući Fukoovo kreativno žongliranje između intelektualne. godine. strukturalne lingvistike. tvrdi da "Fuko iza sebe nije ostavio nijednu sažetu kritiku društva. Koju vrednost. mentalnog zdravlja. dobivši diplome iz filozofije 1948. To se dešava sa Fukoom. (Neki od primera su: Garland 1997. Žil Delez (Gilles Deleuze) Biografski detalji i teorijski kontekst Mišel Fuko je rođen 15.. menadžerskih studija. Chambon et al. i socijalnog rada. otkrio je entuzijazam za interdisciplinarno učenje još u najranijim danima studija na univerzitetu. kriminologije. kako otkriva Dejvid Mejsi (David Macey) u biografiji The Lives of Michel Foucault (Macey 1993). Fuko se suočio sa glavnim kritičkim tradicijama. istorije. obuhvatnu teoriju moći. i pružio je vitalnu kritiku njihovih ograničenja. Fukoa bi pre svega tre­ balo zapamtiti po maštovitoj potrazi za mišlju izvan datih istina i rezigniranog skepticizma našeg doba. godine u Poatjeu (Poitiers). juna 1984. i po njegovim distinktivnim dostignućima u četiri oblasti. medicine. a drugi mislioci ih pokupe i ispale u drugačijem pravcu. politike i književnih proučavanja. Ova dostignuća upućuju izazov onima koji teže da predstave njegovu karijeru. predava­ nja. kao što je Niče rekao. da mislioci uvek. kao što su struktural­ izam. Najzad. Vruća intelektualna atmos­ fera na École Normale odražavala je i posleratni entuzijazam u Francuskoj za ideje koje su dolazile od marksizma.Stiven Kec (Stephen Katz) MIŠEL FUKO Ključna stvar je. takoreći. Treće. marksizam i humanizam.. intervjua i gay aktivizma. Dodatna činjenica jeste da Fukoova čudesna delà ne pokazuju nijedan jedinstveni teorijski model ili političku orijentaci­ ju. zaista ima njegovo delo? Šta nam ono može značiti? Kako bi se tre­ balo upotrebiti? " (Miller 1993:19). onda. Francuska. dete porodice iz srednje klase. Diplo­ mirao je na prestižnom École Normale Supérieure u Parizu. njegov rad je obnovio profesionalna polja poput urbanog planiranja.

Drugi internacionalni krug oduševljenog prihvatanja pratilo je objavljivanje knjige u Engles­ koj 1965. Od 1952 . Takav kriticizam javljaće se iznova tokom Fukoove karijere. ali je ta rana runda bila nepraved­ no izazvana okrnjenim prevodom originala iz 1965. Fuko je primio agregaciju iz filozofije na École Normale (veoma zahtevan skup ispita koje je na kraju pao). pod naslovom Maladie mentale etpsyhologie. godine pod naslovom Madness and Civilization. znanje i moć postali ispre­ pleteni. do 1966. Still. Leng). Od 1960. slabo istorijsko istraživanje. ono predstavlja i kritiku prosvetiteljske liberalne tradicije i filozofije razuma. Istorija ludila u doba klasicizma nastavila je da širi svoj uticaj. Za to vreme radio je kao istraživač i "neslužbeni stažista"(Miller 1993:63) u bolnici Sveta Ana u Parizu. Međutim. dobijajući mesta u Upsali. medicini. Leng (D. Uprkos kriticizmu. bile su praćene kritikom koja je optuživala Fukoa za diskursni determini­ zam. Delo Folie et déraison navodnoje o medikalizaciji ludila tokom osamnaestog i devetnaestog veka. stičući vredno kliničko iskustvo koje će kasnije igrati važnu ulogu u njegovim delima o psihologiji. istim je kasnije bilo zasenjeno. Ova nameštenja pružila su mu. i mentalnoj bolnici. završio je kurs iz psihopatologi­ je. značajne intelektualne mogućnosti. Velody 1992). koja je primljena i pohvaljena od strane Žorža Kangilema (Canguilhem 1995). te mešavina talenta. retko primenjivanih u tako prozaičnim temama od strane socijalnih teoretičara. te kao takvo pokreće Fu­ koov širi projekt razotkrivanja ontoloških značenja putem kojih su istina. neumorna erudicija. Te godine Fuko je prijavio Folie et déraison kao doktorsku dis­ ertaciju.1955. Varšavi i Hamburgu. pak. u svakom slučaju. 1951. godine. dok je izvan Francuske dočekano kod veoma politizovanog"antipsihijatrijskog" pokreta na čijem čelu su bili Tomas Sas (Tomas Szasz). genijalna metodologija. predavao je psihologiju na kat­ edri za filozofiju na Univerzitetu Nord-Pas-de-Calais. na osnovu prerađene francuske verzije iz 1962. Ivan llič (Ivan lllich) i Dejvid Kuper (David Cooper). Sledećih pet godina Fuko je ostvarivao karijeru kombinovanjem predavanja i kulturne diplomatije. Fuko je napisao svoje prvo delo Maladie mentale et personnalité {Mental lllnes and Psyhology). Imalo je sve karakteristike onoga što će kasnije biti prepoznato kao Fukoov brilijantan stil. Pohvale knjige. te nepriznavanje i neuvažavanje istinski lekovitih funkcija moderne terapije. D. 1954. a rad u Varšavi i Hamburgu pogodovali su da delo dovrši do 1960. Dok je to delo nagoveštavalo Istoriju ludila u doba klasicizma. (Na engleski g a j e preveo Alan Šeridan /Alan Sheridan/ 1976. u gradu Lil. Kasnih šezdesetih u Francuskoj delo je povezano sa naglim društvenim promenama šezdesetosme. a 1952. 114 . njegovo delo o istoriji ludila prošlo je kroz prvi krug oduševljenog naučnog prihvatanja. kad se Fuko premeštao iz Pariza na mesto profesora na Univerzitetu Clermont Ferrand.0 FUKOU ske fenomenologije. u kojem su izbačeni važni delovi i primedbe (Gordon 1990. i upravo je tu Fuko upoznao uticajne savremenike kao što je bio istoričar nauke Žorž Kangilem i marksistički teoretičar Luj Altiser. i time ug­ lavnom zanemareno u naučnoj literaturi o Fukou). Biblioteka na univerzitetu u Upsali obezbedila mu je materijale potrebne za pisanje Folie et derasion: historié de la folie a l'âge classique {Ludilo i bezumlje : Istorija lu­ dila u doba klasicizma). te o razvoju azila i psiholoških nauka.

francuskim misliocima. Kontroverzno istraživanje dela o "smrti" figure "čoveka" u savremenoj misli izazvalo je kritičko reagovanje Žan-Pol Sartra (Sartr 1974) između ostalih. i Renea Margita (Rene Margitte). tehnoloških. kao što je Rejmon Rasel(Foucault 1963). ipak.ekonomije. Fukoovo prvo značajno delo time je imalo dvostruki značaj: ranih šezdesetih pojavilo se kao ključni doprinos "epistemologiji nauka o čoveku" (Castel 1990: 27). delo je ukazalo na njegovo eksperlmentisanje (iako ne i na pridržavanje) sa strukturalizmom i semiologijom. Fuko je proširio svoj arheološki pristup u dva sledeća dela: Les Mots et les choses: une archeologie des sciences humanies 1966. (Tokom ovog perioda Fuko je napisao brojna dela i eseje o umetnosti. sa širokom popularnošću kao i naučnom prijemčivošću. sa fokusom na lingvističke sisteme značenja i prostorne diskurse percepcije. Tako se Fuko pridružio intelektualnom putovanju zajedno sa kolegama. Ž a k o m Lakanom i Lujem Altiserom. nije bio u Francuskoj.u devetnaestom veku. Foucault 1998). Ispod njenih naoružanih zamki. 115 .Stiven Kec: MIŠEL FUKO Kako ističe Robert Kaštel (Robert Castel). označilo je dva razvoja u njegovoj karijeri. Arheologija znanja mnogim je čitaocima ostala opskurna u poređenju sa Recima i stvarima. izgleda da se delo bavi promenama u medicinskoj praksi u Francuskoj od kasnog osamnaestog do ranog devetnaestog veka. predavajući u Tunisu u kritičnom periodu između 1966. Fuko unutar mode­ rne medicine otkriva slojeve novih lingvističkih. Klodom LeviStrosom. Rolanom Bartom. Naissance de la clinique: une archeologie du regard medical (Foucault 1963). Fuko. koje je bilo simptomatično po rastućoj humanističkoj i marksističkoj suprotstavljenosti Fukoovim ideja­ ma. g o ­ dine. do 1968. na engleski prevedeno kao The Birth of the Clinic: An Archeology of Medical Perception (1973). godine nije vraćao na ova područja. Morisa Blanšoa (Maurice Blanchot). Po povratku u Pariz. a kasnih šezdesetih postalo je analitičko sredstvo za "politički aktivizam i uopšte anti-represivni sen­ zibilitet" (Castel 1990: 29). epistemoloških i političkih konstituenti ljudskog života. uklopljenog u moderno obrazovanje medicinsk­ og autoriteta. Kao prvo. Fuko je usavršio svoju arheološku metodologiju i u glavnim crtama izložio formalnosti koje leže ispod diskurzivnih formacija u naukama o čoveku za čijim razumevanjem je tragao. distancirao se od nje­ govog popularnog prikazivanja kao strukturaliste. Pošto se Fuko nakon 1960. bi­ ologije i lingvistike .teodelima Žorža Bataja (George Bataille). U Arheologiji znanja. koje je postalo bestseler. Fukoovo drugo značajno delo. a ne smatraju se ni delom njegov­ og značajnog korpusa (za neke od ovih dela v. Drugo. Ali. godine. predstavlja način prikazivanja diskurzivnog sloja. "arhe­ ologija". kako je primenjuje Fuko u Rođenju klinike. Rođenje klinike unapredilo je "arheologiju"kao novu istorijsku metodologiju. Pod uticajem ideja Gastona Bašlara i Žorža Kangilema o istorijskom diskontinuitetu i kritici progresivizma i prezentizma u istoriji nauka (Gutting 1989). ova dela nisu bila uticajna u književnim proučavanjima. (Reči i stvari: arheologija humanističkih nauka /Fuko 1971/) i u L'Archeologie du savoir {Arheologija znanja/Fuko 1998/) 1969. U tom delu Fuko nalazi diskontinuitete u naukama o čoveku od njihovog pojavljivanja u Renesansi kroz razvoj njihovih suštinskih oblasti . Na površini. književnosti i filozofiji.

seksualnost. posebno njegovim delom Genealogija morala.O FUKOU "U Francuskoj su izvesni budalasti 'komentatori' istrajavali da me etiketiraju kao'strukturalistu'. Snažno artikulišući političko i intelektualno zanimanje koje ga je zaokupljalo prethodnih sedam godina. kao što je mono­ grafija o devetnaestovekovnom ubici Pjeru Rivijeru (Foucault 1975). koncept ili ključni pojam koji karakterišu strukturalnu analizu". Imenovanje za profesora filozofije na novom eksperimentalnom Univerzitetu u Vinsenu (Vincennes) 1968. delo je započelo genealoško prepravljanje kriminološke istorije zatvorskog sistema. Fuko 1995). i novom opsegu tematskih zanimanja. Idealno. ali je ubrzo izabran na istaknu­ tom Collège de France. Fuko jasno prika­ zuje snagu onoga što vidi kao ničeovski genealoški metod: multidisciplinarna tehnika otkrivanja kontigentnih istorijskih trendova koji podupiru savremeni diskurs i prakse moći. koja se pojavila nakon praz­ nine u objavljivanju. Između 1969. davao intervjue i priređivao tekstove. Ona radi na zamršenim. godine Fuko postaje politički aktivan u grupama kao što je Grupa za informisanje o zatvoru (Prison Information Group) i putuje kroz Poljsku i Irak da bi pisao o represiji i revoluciji. Rezimei Fukoovih kurseva predstavljaju fascinantne hronike pustolovina u područja koja će inspirisati drugu polovinu nje­ gove karijere: kriminologija. suprotstavljena je traganju za tradicionalnim poreklima i podizanju temelja u korist narušavanja"onog stoje prethodno smatrano imobilnim" i fragmentiranju "onog što je smatrano objedinjenim" (Fuko 1995). godine označilo je različite intelek­ tualne pravce koje će slediti tokom sedamdesetih godina. jer vešto iznova određuje mod­ ernu kao "disciplinarno društvo" oblikovano novim formama moći koje su pratile opadanje evropskih 116 . dok nije objavio nijedno važnije delo. i prema tome. radio je na svom sledećem metodološkom proboju inspirisanim idejama Fridriha Ničea. Nisam uspeo da doprem do njihovih sitnih mozgova to da nisam koristio nijedan metod. Drugi autori su tragali za Fukoovom vezom sa Ničeom ili se nisu slagali da takva veza postoji (Mahon 1992. istorija (Foucault 1977c. na­ pisao je Fuko u svome predgovoru za englesko iz­ danje Reči i stvari (Foucault 1971 b: xiv). U eseju pod naslovom Niče. Collège de France zahteva od svojih profesora da smisle godišnje kurseve u skladu sa svojim predmetom. Fukoov metodološki zaokret ka genealogiji. da preuzme mesto profesora istorije sistema mišljenja. Nilson 1998). Surveiller et punir: naissance de la prison (Foucault: 1975. Prado (Prado) jasno predstavlja uvod u Fukoovu "genealošku analitiku" (Prado 1995). Njegov radikalni karakter dobro se uklapao u alternativno interdisciplinarno okruženje na Uni­ verzitetu u Vinsenu. i 1975. Ovven 1996. genealogija. ona je sitničava i strpljivo dokumentarna. sastruganim pergamentima" (Fuko 1995:79). "Genealogija je siva. U međuvremenu. cilj genealogije je da razume "istoriju sadašnjosti" nezavisno od poznatih istorijskih pripovesti i političkih ideologija koje su predstavljale prošlost. izražen je u dramatičnoj knjizi. U tom periodu pisao je oglede. upravlja­ nje i etika (Foucault 1997b). Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora /Fuko 1997/). Postalo je i Fukoova najpoznatija knjiga. Obavljao je ovu službu do kraja života.

Owen 1999). provedeni su u Salpetrijeru. praksi odvajanja. /Fuko 1978/). posebno potonje zbog Veberovog naglašavanja birokratske 117 . kritička teorija (Ransom 1997). Naredni radovi povezuju Fukoa sa Ničeom. Istorija seksualnosti: korištenje ljubavnih uživanja /Fuko 1988/). Moje delo se bavilo sa tri oblika objektivizacije koja preoblikuje ljude u subjekte. u našoj kulturi... 1988b). trebali bi da pra­ timo Fukoovo određivanje sopstvenog delà kako bismo potom razumeli probleme koje su njegove teorijske ideje učinile razumljivim. čuvenoj bolnici koju je osuđivao u svome radu zbog njene istorijske uloge u uspostavljanju "bio-moći" francuskog upravljanja: ležeći u krevetu u bolnici. U drugom delu mog rada. Tomasom Kunom (Dreyfus. ekspertize i disciplinarne estetike vladanja sopstvom. Ashenden. Szakolczai 1998). Žilom Delezom (Braidotti 1991). Rabinovljev ko­ mentar (Rabinow 1984: 7-11) uistinu ostaje dosledan Fukoovoj preporuci prikazivanjem njegovog rada u smislu praksi klasifikacije. ova delà konzistentno upotrebljavaju ničeovsku dekonstrukciju porekla zapadne duše i pokoravajućih režima istine. LeSouci de so/(Foucault 1984.. težio sam da proučim. Sa skoro dirljivom ironijom. proučavao sam objektivizacije subjekta u onome što ću naz­ vati 'prakse odvajanja'. "Moj cilj. Najzad. etike i identiteta. Prvi su oblici ispitivanja koji sebi pokušavaju da daju sta­ tus nauka. bio je zadovoljan čitajući prve prikaze njegovih poslednjih knjiga. sek­ sualnosti i srodnim temama koje se bave regulaci­ jom i socijalnom kontrolom. bio je da stvorim istoriju različitih oblika kojima su. I na drugim mestima Fuko ponavlja ovu trostru­ ku organizaciju svog korpusa (Foucault 1983b: 237. Fukoovi poslednji dani u junu 1984. Istorija seksualnosti I. Feministička kritika bila je izuzetno važna za ovu primenu (o tome kasnije). Fuko je u svojim poslednjim godinama težio utemeljenju jedinstvenog teorijskog stanovišta njegovog životnog delà nezavisno od svojih komentatora. i sociologija Maksa Vebera (Turner 1992.. toma II i III Istorije seksualnosti. Zanimanje za genealošku istoriju sadašnjosti nadahnulo je Fukoov sledeći niz istorije seksualnosti: Historié de la sexualité I: La volonté de la savoir (Foucault 1976. Istorija seksualnosti: staranje o sebi /Fuko 1988/). kao što je mark­ sizam (Poster 1984). Zajednički im je i razumljiviji jezik negoli u Fukoovim prethodnim radovima: ona su postala nužna za svaki univerzitetski kurs o kriminalu. Prema tome. način na koji se čovek (on ili ona) pret­ vara u subjekat" (Fuko 1983a: 208).. Rabinow 1983).. Socijalna teorija i doprinosi Dosta literature koja se bavi Fukoovim doprinosi­ ma socijalnoj teoriji težilo je da podeli njegovo delo u odnosu na druge teoretičare ili škole misli (a ponekad ga izvodeći od njih). Uprkos njihovim razlikama. Morisom Merlo-Pontijem (Crossley 1994) i Jirgenom Habermasom (Kelly 1994. L'Usage des plaisirs (Fou­ cault 1984. Subjekat je ili podeljen u sa­ mom sebi ili odvojen od drugih. Volja za znanjem. Dirkemove studije (Cladis 1999). 1988a: 7-16.Stiven Kec: MIŠEL FUKO suverenih režima. Deridom (Boyne 1990). ljudi pretvoreni u subjekte.

su stvaraoci modernog znanja oblikovali svoje diskurse i opravdavali svoje intervencije u sve domene ljudske egzistencije.mentalnih bolnica (azila). pretvorila ljude u tipove subjekata klasifikujući ih u skladu sa dualističkom logikom koja prožima zapadni način mišljenja: razum/be­ zumlje. ironična konvergencija disciplinarnosti sa liberalnim humanizmom postala je određujuća karakteristika onog što Fuko naziva "rođenjem zat­ vora" (podnaslov delà Nadzirati i kažnjavati). kao što diskusija koja sledi to i pokazuje. Fuko je rekonceptualizovao modernu politiku kao subjektivirajuću mrežu prak­ si i polja. i stoga nam pruža ko­ risnu formulaciju. Na prim­ er. Rođenje klinike. Prakse samosubjektivizacije Prakse subjektivizacije Prakse klasifikovanja Kroz svoja delà. biologija. bolnica. i ponovo ih grupisale u lude. on je izoštrio naše shvatanje načina na koji je proizvodnja znanja u naukama o čoveku. Prema tome. medicina. od kasnog osamnaestog i devetn­ aestog veka. Stvaranjem istorije oblika putem kojih su "ljudi pretvoreni u subjekte". pridodao je savremenoj soci­ jalnoj teoriji kritičku dimenziju punu života. Na taj način. U delima Istorija ludila u doba klasicizma. kako Fuko 118 . Fuko prikazuje kako su moderne evropske države označavale skitnice i navodno "nekorisne" ljude kao politički problem. Dodatno. pre nego iz autoriteta samih profesionalaca. takođe bile povezane sa novim korektivnim programima usmerenim ka individualnoj rehabili­ taciji. Dakle. biologija je kon­ struisala živog subjekta kojim upravljaju biološki zakoni prirode. lingvistika je konstruisala govornog subjekta čije su karakteristike uslovljene strukturama značenja. Prakse odvajanja U Fukoovom delu prakse odvajanja predstavljaju političke strategije koje razdvajaju. kao što su psihijatrija. normalizuju i institucionalizuju stanovništvo radisocijalnestabilnosti. vođenju dokumenata i pris­ motri. Ovo disciplinujuće uređenje društva poklapalo se sa razvojem moćnih institucija . Fuko je razradio način na koji su ovi nizovi praksi delovali najočiglednije u poljima subjektivizacije: telo. stanovništvo i individ­ ua. Najvažnije. siromašne i delikvente. u delu Reči i stvari Fuko dokazuje d a j e ekonomija konstruisala proizvodnog subjekta koji podleže ekonomskim pravilima i zakonima. seksologija i kriminologija. Na primer. tehnike regulisanja zasnovane na ispi­ tivanjima.0 FUKÔU i praksi samosubjektivizacije. zatvora i škola. određene figure oko koje Prakse samosubjektivizacije konstituišu najneuhvatljivi oblik subjektivizacije jer. te život/smrt. u Nadzirati i kažnjavati Fuko pokazuje kako su. i Nadzirati i kažnjavati. normalno/patološko. Fuko je is­ ticao kako su prakse odvajanja istorijski crple svoju moć iz merkantilnih državnih društava i prosvetiteljske političke filozofije individualnih prava i ljud­ ske slobode. koji ga uslovljavaju kao organizam. Fuko je isticao da profesionalni status znanja proizlazi iz oblasti u kojima se ono razvijalo. lingvistika takođe su pove­ zane jer su njihove šeme klasifikacije utemeljene u proučavanju "čoveka". Ekonomija. vežbanjima.

Zaista. Terry. i to na način na koji bi se preobrazili. nekoliko područja (Sawicki 1991. Jones. Disciplina tela razvijena u zatvorima ima paralele u čitavom širem disciplinarnom društvu. izvestan broj radnji nad svo­ jim telom. To je razlog. nezapadnjaka i starih. i na taj način obavezivale subjekte da o tome govore u snažnim samorefleksivnim značenjima. koja je nastala zajed­ no sa hrišćanstvom a kasnije je odlikovala modernu medicinu i psihijatriju.Stiven Kec: MIŠEL FUKO objašnjava. devijantnih i perverznih pojedinaca. Sennett 1982:10). pokornim telima u zatvorima i disciplinovanim telima u školama potvrđuje Fukoovu tezu da je ljudsko telo veoma prilagodljivo područje za cirkulaciju moći. u Istoriji seksualnosti Fuko poka­ zuje zastrašujuću nadmoć sa kojom su devetnaestovekovni stručnjaci konstruisali hijerarhiju seksualizovanih tela i podelili stanovništvo u grupe normalnih.postaju građa na osnovu koje se donose zatvorski raspored. sakriven. i štetan. Za Fukoa. ili stanovništva. mislima. privatnost. Porter 1994. sopstvenim sredstvima. ove nauke na­ stavljaju uvećanje svoje ekspertize krivotvorenjem seksualne istine u srži čovekovog identiteta. čistoće. preoblikovan. U Fukoovom delu. viktorijanski seksualni diskurs posebno je idealizovao buržujsko muško telo. terapeutski stručnjaci i pomoćni moralni inženjeri primenjuju tehnologije sopstva na najrazličitije načine (Mar­ tin 1988). te poreklom i rasom. nižih klasa. policijski čas. svojim dušama.hrana. i postigli određeno stanje savršenosti. najintimnije potrebe tela . zašto naše dugovečne istine o sopstvu moraju da budu proučene u smislu praksi samosubjektivizacije koje ih održavaju. Sledstveno tome. Polja subjektivizacije Jelo Mada Fuko nije usamljen u usmeravanju pažnje na političku ulogu tela. Zaista. ponašanjem. veza između individualnog i so­ cijalnog tela. Stoga. U prvom. on je jedinstven z b o g određivanja raznolikih načina na koje je "bio-moć" odigrala ulogu u uspostavljanju modernih režima moći. Slično tome. bila je. ključna za nastanak moderne politike. natprirodne moći" (Foucault. koje se o d ­ likuje zdravljem i dugovečnošću. svetio i toplota . seks. Nadalje. on kaže da prakse kažnjavanja ustvari proizvode "dušu" delikventa disciplinujući telo i korporizujući zatvorske am­ bijente. vežbanje. Buržujsko muško telo potom je upotrebljeno za označavanje inferiornih tela žena. izdržljivošću i produktivnošću. prema tome. Fuko identifikuje priznanje kao eg­ zemplarnu tehnologiju sopstva. prostor. uspeh nadmoći Moderne nad efikasnim telima u industriji. jer su seksološke nauke seks istorijski označavale kao taja­ nstven. Nadzirati i kažnjavati i Istorija seksualnosti dva su ključna delà u kojima Fuko razvija svoju analizu tela kao područja subjektivizacije. prakse samosubjektivizacije množe se u području seksualnosti. Urla 1995). zahtevaju razvijanje tehnologija sopstva: "Tehnike koje omogućuju individuama da izvode. prema Fukou. U Istoriji seksualnosti. sreće. provere i mikrokazne. san. Socijalni naučnici. Fukoovo promišljanje tela podstaklo je ekspanzivnu sociologiju tela obuhvatajući 119 .

objašnjava da "sa ulaskom stanovništva u političku misao. Stanovništvo se pojavilo kao polje subjektiviteta tamo gde je ad­ ministrativna moć nad ljudima primenjivana putem identifikacije. da bi upravljali subjektima. 1988a). i drugih u vezi sa up­ ravljanjem i stanovništvom kao subjektom postav­ ljaju sveže kritičko viđenje politike demografskog znanja. u svojoj inventivnoj studiji slučaja britanske socijalne psi­ hologije.0 FUKOU Stanovništvo Fuko je radikalno istorizovao pojam stanovništva izvodeći ga iz tradicionalnih demografskih koncep­ cija i tražeći njegova diskurzivna i politička porekla u mrežama moći/znanja koje su izrasle iz prosvetiteljske brige oko zdravlja i bogatstva. Te studije razrađuju Fukoovu perspe­ ktivu politizacije moći kritikom neoliberalnih režima. policija. U ovom smislu. Na primer. njegovo delo ističe dva važna aspekta 120 . Rođenje klinike ispituje kako su medicinske krize u vezi sa urbanom higijen­ om i epidemijama u osamnaestom i devetnaestom veku osposobile centralizovano medicinsko uprav­ ljanje da nadgleda zdravlje stanovništva i društvene prostore njihovih aktivnosti. standardizacije i regulacije javnog ponašanja i rizika. "rođenje i istorija znanja o subjektivitetu i intersubjektivitetu suštinski su povezane sa programima koji su. onog što bi se moglo nazvati 'prakse sopstva'i'prakse upravljanja'. "umeću vladanja" (governmentality) (Foucault: 1991: 90) i ogledima o genealogiji liberalne vladavine (Fou­ cault 1981. U kasnijim studijama Fuko proširuje medicinski fokus i prikazuje kako je moderna država uvećala svoju moć intervenisanjem u život stanovništva. Rouza. ili vladanju. Počevši od sedamnaestog veka. i programa utilitizacije tehnologije podataka i tržišne racionalnosti u državnim preduzećima. zapadne administracije racionalizovale su svoje upravljanje društvenim problemima novim tehnikama vladanja kao što su statistika. pregledi. njihova starost. koje ih povezu­ je bez svođenja jednog na drugo" (Dean 1994:174). Cruikshank 1999). Rose 1999). Barry 1996. Literatura o vladavini takođe ističe kako su lično ponašanje. sloboda. stope reprodukcije". bolesti i tipovi smrti. O'Malley 1997). Nikolas Rouz (Nikolas Rose). Fukoov koncept bio-politike vodi ka njegovom obuhvatnom viđenju politike. regulisanje zdravlja i centralizovano soci­ jalno staranje. Argumenti Fukoa. i dovode do uzbudljivih podoblasti studija o upravljanju (Burchell 1991. Dok su više marksističke kritike optuživale studije o upravljanju da se odriču radikalne politike (Frankel 1997). Dakle. dodatna je definicija Mičela Dina (Mitchell Dean): vladavina "određuje novi prostor misli u domenu etike i politike. programa za savladavanje rizika. vladanje kao svoj objekat uzima takve fenomene kao što su brojni subjekti. Dean 1999. Individua Uprkos Fukoovom radikalnom socijalnom kon­ struktivizmu. izbor i odgovornost refigurisane kao politički izvori i umotane u tkaninu "društvenog" (Peterson. shvatili da ih moraju poznavati" (Rose 1990:5). dugovečnost. studije vladanja nisu nekritične oko podoblasnih nedostataka (Hindess 1997. ili u ono što Fuko naziva "bio-politikom stanovništva"(Fuko 1978). osiguravajućih programa. navike i poroci. Bunton 1997.

Ovde njegovo inovativno istraživanje "sopstva" i subjektivnih "igri istine" inkorporiše veoma aktivnu dimenziju subjektivite­ ta. manje povezanu sa odnosima moći i naučnog diskursa. to je pružilo i odskočnu dasku za samoodređenje i individualni i kolektivni otpor" (Weeks 1987:38). pisanje dve finalne knjige o istoriji seksualnosti "za njega igralo ulogu kao što su filozofska delà i lični dnevni­ ci igrali u starovekovnoj filozofiji: rad sopstva nad sobom. Kritike u vezi sa istorijskim metodom razmatrale su Fukoa u cilju isticanja njegove antipozitivističke arheološke i genealoške strategije na štetu pogodnih naučnih 121 . Ocena ključnih prednosti i kontroverze Fukoove misli o naukama o čoveku i nasleđu prosvetiteljstva inspirisale su celi niz snažnih kon­ troverzi. i regulisane i suprotstavljajući mogućnosti za ljudsko posredovanje izbijaju na površinu. Na primer. u svo­ joj istoriji devetnaestovekovne seksologije Džefri Viks (Jeffrey Weeks) primećuje da iako su seksolozi "težili tome da regulišu označavanjem. Kao prvo. produbio ovaj as­ pekt svog rada i stvorio nov skup pitanja o preob­ likovanju umeća života. pacijenti i deca . d a j e ostao živ. i da se mobilišu kao kolektivni činilac socijalne promene. istoričar i Fukoov prijatelj Pol Ven (Paul Veyne) kaže da je tokom poslednjih osam meseci Fukoovog života. To jest. Foucault 1988b. Fukoova individua nije tradicionalni subjekat uhvaćen u ontološko vođenje rata između oslobođenja i dominacije. promišljajući etičke konfiguracije starovekovnog društva.mogu da ruše i ruše uslove svog subjektiviteta. samo-stilizacija" (Veyne 1993: 8). Komentatori Fukoa gener­ alno se slažu da bi. posebno u vezi sa njegovim istorijskim metodom i političkim teorijama. subjektivnošću koja je očigledno samo jedna od datih mogućnosti organizovanja samosvesnosti" (Foucault 1989:330). individualni subjektivitet je kontigentan i nestabilan jer postoje druge "mogućnosti organizovanja samosvesnosti". sek­ sualni devijanti. U tom smislu. Ove ideje o individualnom subjektivitetu uve­ liko figuriraju u Fukoovim kasnijim radovima o predhrišćanskoj etici i seksualnosti (Fuko 1988a. Njegova opažanja u jednom od poslednjih intervjua navode na pravac u kojem je njegov budući rad mogao da vodi: "Nazvao bih subjektivizaciju procesom koji rezultira konstituci­ jom subjekta. Ven zaključuje da "Fukoova originalnost među velikim misliocima našeg veka leži u odbijanju da pretvori našu konačnost u osn­ ovu za nove izvesnosti" (Veyne 1993:5). Fuko je počeo da razmatra način na koji samo-znanje može biti razdvojeno od praksi subjektivizacije. individua za Fukoa predstavlja personalni prostor g d e i aktivne i pa­ sivne. ili preciznije. To je predstava koju su stvorili tradi­ cionalni diskursi filozofije i diskursi društvenih nauka ograničeni rigidnim teorijskim modelima i političkim ideologijama. a više prilagođenu društvenim impera­ tivima samo-stilizovane autonomije.To je omogućilo gay pokretima u dvadesetom veku da preokrenu medicinsku praksu "označavanja" restriktivnih homoseksualnih kategorija. Najznačajnije. u kontekstu materijalnih praksi. Pre­ ma tome. 1993).vojnici. A imajući na umu Fukoovu smrt. Drugo. delo Fukoa i njegovih sledbenika ukazuje da subjekti moderne disciplinarne matrice . zatvorenici.Stiven Kec: MIŠEL FUKO individualnih posredovanja.

seksualnosti i starovekovne etike nisu faktički razumljive istorije. Rezultat ove kritike bila je popular­ izacija netačnih objašnjenja prošlosti. posebno oko njegovog dalekosežnog pojma moći. Ona dodaje d a . one pokazuju kako nastaju specifični problemi u posebnim isto­ rijskim okolnostima. istoričari su prigovarali Fukoovoj pretpostavci da se istorijski diskontinuiteti i preokreti koje je ot­ krio m o g u internacionalno primeniti. Na primer. g d e su oni ukinuti. zatvora. U intervjuu relevantnom za kritiku istorijskog metoda. Deveaux 1994. i gradilište otpora. Fuko tvrdi da je bio "sasvim svestan" da nije napisao "ništa drugo do fikcije". često z a ­ snovanih na konfuznoj i slabo istraženoj doku­ mentaciji. Femi­ nistkinje su posebno isticale da je telo i gradilište regulacije. ili su samo privremeno prihvatili nje­ gove teorijske intervencije. Tačno je da Fuko često traga za istorijs­ kim klasifikacijama i podelama tela i stanovništva putem dominacije nad njima. postoje velike razlike između nacija i lokaliteta. ipak. kako se tvrdi. poriče političko polje ljudskog posredovanja i otpora. g d e se održavaju stvoreni rodni identite­ ti. jer. Lois Meknej (Lois McNay) slaže se sa Fukoom da je "seksualnost stvorena u telu na takav način da bi olakšala regulisanje društvenih odnosa" (McNay 1993: 32). koji. ženskoj istoriji i seksual­ nom nasilju. Raširenije su bile rasprave oko Fukoovih političkih teorija. Pored svega. čak i ako su u pravu u vezi sa njegov­ im istorijskim previdima. Ipak. svi aspekti seksu­ alnosti. to jest. Bynum 1994). istorija mentalnih bolnica (azila) i bolnica u Engleskoj i drugim zemljama sasvim je drugačija od onih u Francuskoj (Porter 1987. telesnosti i požude nisu proizvod odnosa moći. McNay 1993. azila. Džudit Batler (Judith Butler) piše da ritualizovane osobine tela koje vežu ženu za fiktivne ženske identitete takođe mogu da post- 122 . kada Fuko misli na period od sedamnaestog do osamnaestog veka kao na "doba klasicizma" u Rečima i stvarima i Istoriji lu­ dila u doba klasicizma. uprkos njegovom insistiranju da je moć isto toliko "produktivna" koliko i represivna. čitaoci koji su očekivali da se Fuko postavi u poseban politički program ili da ponudi teoriju otpora ostavljeni su na cedilu. Hekman 1996). Oni su ili kritikovali Fukoa. on ne daje nijedno jasno objašnjenje načina na koji se ovo "doba" pretvorilo u "moderno doba" u devetnaestom veku. Na primer. Njegove studije slučaja klinike. Nadalje. kritike Fukoa bile su suočene da preispitaju sopstvene metodološke pretpostavke. Feministički naučnici i aktivisti predstavili su najopsežniju kritiku Fukoovih političkih teorija. Ramazanoglu 1993. Druge kritike Fukoovog istorijskog metoda mogu se pronaći u izvrsnoj zbirci Foucalt and the Writing of History (Goldstein 1994).0 FUKOU objašnjenja. I u tom smislu Fuko zaista izumeva kvazi-istorijske formacije kao što su "disciplinarno društvo" i "doba klasicizma". u međuvremenu razvijajući sofisticiranu Fukofeminističku literaturu (Bell 1993. Na primer. jer nije posvetio pažnju neravnopravnosti rodova. Fukoova kasnija istraživanja etike individualnog sopstva delimično su otklonila mesto aktivnog subjekta u političkom životu (kao što prethodna diskusija ukazuje). u stvari. iako fikcije ne znače da je "istina stoga odsutna" (Foucault 1980: 193). Slično tome. suštinski ih prerađujući u cilju prevladavanja njihovih ograničenja.

. W. Owen. London and New York: Rout­ ledge Bynum. Ako su pažnja.. (1994) . 123 . u: Profiles in Contemporary Social Theory.Science and the Practice of Medicine in the Nineteenth Century.) (1999) . London: UCL Press. J. (eds) (1991) . F. Canguilhem.Gender Trouble: Feminism and the Subversion ofldentity. London: Sage Barry. London and New York: Routledge Braidotti. Bell.The Foucault Effect: Studies in Gouvernmentality. P. R.). str. N. 2001. (1990) . Sage Publica­ tions. onda su to verovatno istinski ključevi za razumevanje njegovog mesta u savremenoj soci­ jalnoj teoriji. putem kritike Fukoa na osnovu politike tela i rodnih odnosa moći i otpora.Foucault Con­ tra Habermas: Recasting the Debate between Genealogyand Critical Theory. Critical Inquiry. (eds. (eds) (1996) . R. Osborne.Foucault and Political Reason: Liberalism. Rose. spremnost da se pronađe neobično i posebno koje nas okružuje" i "strast da se shvati šta se dešava i šta prolazi" (Foucault 1989: 198-199)."Georges Canguilhem on Michel Foucault's Histoire de la folie". A. LITERATURA: Ashenden. London and New York: Routledge Boyne. London & New Delhi. D. (1991) . (1993) .Interrogating Incest: Feminism. Chica­ go: University of Chicago Press."Michel Foucault". 117-127.Stiven Kec: MIŠEL FUKO anu dekonstruktivne osobine koje otkrivaju arbitrarnost takvih identiteta (Batler 1990: 140-141). New York: Routledge Burchell. Upravo zbog toga Fuko je izbegavao političke saveze i teorijske veze: da bi njegovi čitaoci mogli da unesu sopstvene politike i učenja u njegove namere. V. Feminističke spisateljice. Turner (eds. U jednom od njegovih najintere­ santnijih intervjua Fuko kaže da sanja "o novom dobu radoznalosti" (Foucault 1989: 199). Cambridge: Cambridge Univesity Press.T. te da bi stvorili živu kritičku razmenu oko njegovih ideja.Foucault and Derrida: The Other Side of Reason. G. spremnost. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: Stephen Katz . Za Fu­ koa. Neo-Liberalism and Rationalities of Government. Fou­ cault and the Law. by Antho­ ny Elliot and Bryan S. G. uistinu su unapredile fukoovsku socijalnu teoriju u najinventivnijim pravcima. Miller.Patterns of Dissonance. Butler. radoznalost "budi pažnju za ono što postoji i što bi moglo da postoji. 21 (2): 275-289). strast i ra­ doznalost snovi i vodilja koji su inspirisali Fukoovu karijeru. C. (1990) . S. (1995) . Gordon.

New York: Pentheon Books.0 FUKOU Castel.. London: S a g e Deveaux.) (1999) ."The ethic of care for the self as a practice of freedon: an interview with Michel Foucault on January 20.Raymond Roussel. Feminist Studies.Governmentality: Power and Rule in Modem Society. u: H. Foucault. (1994) . M. Dean. 3(1): 27-30."The subject and power".The Will to Empower: Démocratie Citizens and Other Subjects. Foucault. C a m bridge. Dreyfus."Feminism and Empowerment: A Critical Reader of Foucault". R. H. Paris: Gallimard Foucault. Dreyfus and Paul Rabinow (eds). Michel Foucault: Beyond Structuralism and Hermeneutics. u: H. u: J. Pierre Rivière. Historyofthe Human Sciences. Aldershot: Avebury Cruikshank. Crosslezy.Critical and Effective Historiés: Foucault's Methods and HistoricalSociology.Durkheim and Foucault: Perspectives on Education and Punishment. L.The Order ofThings: An Archaeology of the Human Sciences. Cladis.The Politics of Subjectivity: Between Foucault and Merleau-Ponty. (1983) . Michel (1983b) . B. Michel Foucault: Beyond Structuralism and Hermeneutics./. (1990) . Bernauer and D. (1999) . Michel (1975) . Michel (1988b) . (1994) . Rabinow. L. Michel (/1963/ 1973) . (eds) (1999) Reading Foucault for Social Work. 1984".Michel Foucault: Beyond Structuralism and Hermeneutics. Chicago: University of Chicago Press. Chambon. New York. An overview of work in progress"."The Two Readings of Histoire de la folie in France". S. N. Having Slaughtered My Mother. Foucault. Oxford: Durkheim Press. Foucault. My Sister and My Brother: A Case of Parricide in the 19 Century. Michel (1963) . 20 (2): 223-247. M. Ithaca. Irving. A. L. London and New York: Routledge Dean. (1999) . Dreyfus and Paul Rabinow (eds). (1994) .Mental lllness and Psychology. MA: MIT Press. NY: Cornel University Press. Michel (/1954/ 1976) . Michel (1983a) . The Final Foucault. New York: Columbia University Press."On the genealogy of ethics.. M. P. Michel (1971b) . New York: Pantheon Books. A. Rasmussen (eds). Panthéon Books. Foucault. th Foucault. 124 . Chicago: University of Chicago Press. M. (ed. Chicago: University of Chicago Press.The Birth of the Clinic: An Archaeology of Médical Perception. L. Epstein. New York: Harprer & Row Foucault.

Vol. Goldstein. 1988. 21 (2): 198-227.Stiven Kec: MIŠEL FUKO Foucault. Mišel (1988a) . (1982) . Beograd: Plato / Sremski Karlovci. Rabinow).Essential Works of Fou­ cault 1954-1984. u: G. Michel. Michel (1997b) . Subjectivity and Truth (ed. The Foucault Effect: Studies in Governmentality. Mišel (1971a) . Gordon. 1 (2): 173-214. Hekman. Foucault. S. Fuko. B. Fuko. G. genealogija.) (1996) . istorija". and P. Foucaut.Istorijaseksualnosti. (1997) -"Confronting neoliberal régimes: the post-Marxist embrace of popularism and realpolitik". Beograd: Nolit Fuko. P. Political Theory. Mišel (1982) . Sociology".Foucault Live (Interviews. Beograd: Prosveta (drugo izdanje) Fuko. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Frankel.Istorija seksualnosti: staranje o sebi. Michel (1991) . Miller (eds). [knj. Theoretical Criminology.Riječi i stvari: arheologija humanističkih nauka. Mišel (1988b) . R. Criminology. Mišel (1998) . 1:3-21. (ed. Vo­ lja za znanjem. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Fuko. 226:57-92.) (1994) ."Niče. Michel (1993) . Mišel (1997a) . (1989) . History ofthe Human Sci­ ences.Michel Foucault's Archeology of Scientific Reason.Power/Knowledge: Selected Interviews and Other Writings 1972-1977. D. Burchell. New York: Panthéon Books. Mišel (1995) . 1966-84). (1990) -"Histoire de la folie: an unknown book by Michel Foucault". New Left Review. Chicago: Univer­ sity of Chicago Press. (1997) . C. Michel (1989) . XXXVIII. Michel (1980) . Sennett. 1]. 1. mart 1995. 3(1): 3-26. C. Humanities in Review.) C. Sremski Karlovci. Ethics. Foucault. (ed.Nadzirati i kažnjavati: nastanakzatvora. C. 1. Gordon. Foucault."Sexuality and solitude".Foucault and the Writing ofHistory. (Ed. Gordon).Arheologija znanja."Governmentality". New York: The New Press.Feminist Interprétations of Michel Foucault. Foucault. Theoria. br.Mo\. (ed. Beograd: Prosveta Fuko. University Park: Pennsylvania State University Press. Garland."About the beginnings of the hermeneutics of the self".Istorija seksualnosti: korišćenje ljubavnih uživanja."'Governmentality' and the Problem of Crime: Foucault. 125 . New York: Panthéon Books. Oxford: Blackwell Gordon. J. Beograd Fuko. Cambridge: Cambridge Univer­ sity Press. Gutting. Beograd: Prosveta.

(1997) . McNay.0 FUKOU Hindess. Management. Medicine and the Body. H. D. politics". New York: Simon & Shuster. in P. B. R. Poster. N. (1993) . M. (1998) . London and New York: Routledge.Foucault's Nietyschean Genealogy: Truth. M. Boston: Northeastern Univerity Press. R.Mind-Forg'd Manacles: A Historyof Madness in England from the Restoration to the Regency. J. (1995) . (eds) (1998) . Cambridge. (1992) .Michel Foucault and the Games of Truth. Albany: State University of New York Press. H. Thousand Oaks. C. London: Routledge Ransom. L. New York: Panthéon Books.) (1994) . London: Macmillan. (ed. Boulder. (1984) . R. London: Athlone. 26 (2): 25-272. (1997) .Foucault's Discipline: The Politics of Subjectivity. (eds. Rabinow. Macey. Peterson. C.Up Against Foucault: Explorations ofSome Tensions Between Foucault and Feminism.Foucault. P. and the Subject. Manon. H. Weir. Cambridge: Polity Press. London and New York: Routledge. London and New York: Routledge mentality. MA: MIT Press. Miller.The Passion of Michel Foucault. C.The Lives of Michel Foucault. A. L. (1990) . (eds) (1997) . Hutton. (ed.) (1994) -Reassessing Foucault: Power. Rose. (1993) . Jones. Martin. Power. C. Durham. and Organization Theory. P.Technologies ofthe Self: A Seminar with Michel Foucault. Economy and Society. A.) (1993) . J. Porter. 26 (4): 501-517. S. (1996) -Maturity and Modernity: Nietzsche. Marxism and History: Mode of Production versus Mode of Information.). Owen. Health and Medicine.Governing the Soul: The Shaping of O'Malley. London: Hutchinson. Ramazanoglu.Starting with Foucault: An Introduction to Genealogy. Weber. Gutman H. K. G.Critique and Power: Recasting the Foucault/Habermas Debate. (eds. Nilson. CA: Sage."Governthe Private Self. The Foucault Reader. (1997) -"Politics and governmentality". Rabinow (éd. NC: Duke University Press. criticism. (1987) . Porter. 126 .Foucault.) (1988) . P. M. (1984) -"Introduction". Foucault and the Ambivalence of Reason. L.Foucault. CO: Westview Press. Starkey. Prado.Foucault and Feminism. D. Shearing. London: Tavistock McKinlay. London: Routledge Kelly. Economy and Society. Bunton. (1993) .

" T h e final Foucault and his ethics".Rewriting the History of Madness: Studies in Foucault's Histoire de la Folie. The Cultural Construction of Sexuality. P.Disciplining Foucault: Feminism. Sartr. Critical Inquiry. Turner. Power and the Body. Beograd. (eds) (1992) . Sawicki. J. Still.Stiven Kec: MIŠEL FUKO Rose. London and New York: Rout­ ledge. Weeks. (1999) . London and New York: Routledge Szakolczai. Urla. Velody.). N. I. (1998) . London: Routledge Terry. A. Cambridge: Cambridge University Press. London and New York: Rout­ ledge. (1987) .Powers ofFreedom: Reframing Political Thought. (1992) . 127 . u: Marksizam/Strukturalizam. J. C a plan (éd. zbornik časopisa Delo.Regulating Bodies: Essays in Médical Sociology. (eds) (1995) . Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. Žan-Pol (1974) . Veyne.Max Weber and Michel Fou­ cault: Parallel Life-Works. S. J. London: Tavistock." O strukturama i struktural­ izmu" (intervju). B. (1993) . 1974. J. (1991) .Déviant Bodies. A."Questions of identity". 20 (1): 1-9. in P.

Zbilja.Te dve tvrdnje paralelne su dvema suprotnim tezama o ideologiji: 1) vladajuća klasa proizvodi ideologiju koja odgovara njenim interesima. Angažovano preokreće poznate truizme u sumnje ili haos. da ih odene u činjenice koje jedva da je neko drugi primetio. niti da li bi mogla bez drugih uslova u odnosima moći . on se oduševljava činjenicama. na nivou malenih lokalnih događaja gde bitke nesvesno odigravaju igrači koji ne znaju šta čine. Kao i uvek. i sada takođe služe odgovarajućoj klasi u Istočnoj Evropi. Kakve su veze između moći i znanja? Postoje dva loša kratka odgovora: 1) znanje pruža instru­ ment koji moćnici m o g u da koriste za sopstvene svrhe. Da. "Ključne reči" u Fukoovom radu bile bi. psihijatrija. jed­ nog ogleda i par predavanja u kojima Mišel Fuko pokušava da iznađe nove načine govora o moći (Foucault 1980). i njegovi "znanje" i "moć" predstavljaju nešto drugo.funkcionera. Sada ova vrsta projekta nije više nekakva novina. "moći" i "znanja". oblici znanja i moći počev od devetnaestog veka služili su buržoaziji više nego drugima. potlačenih. 2) novi oblik znanja rađa novu klasu ljudi ili institucija.svaki od njih voljno ili nevoljno obavlja svoj deo. Niče. sastavljena uređena struktura društva. postoje pojedinci i organizacije koji vladaju drugim ljudima. na primer: rad. One nisu sve ostvarene niti iscrpene ovom adolescentskom listom tema. To je još jedna etapa u izvanred­ noj avanturi ideja započetoj u kasnim pedesetim. jezik. Fukoova je genijalnost u tome da se spusti do ma­ lenih drama. Praktično niko ne voli nijednu stranu ovih pojednostavljenih dihotomija. ima potiskivanja i represije koji potiču od autoriteta. Trebalo bi započeti analizu moći odozdo. on pokušava da iznova promisli predmet u njegovoj ukupnosti. ima ljudi koji znaju ovo ili ono. ludilo. Fuko je jedan od mnogih koji želi novu koncepciju međusobnog uticaja znanja i moći. voj­ ska. Vest je u reorganizovanju prošlih događaja ne bi li pono­ vo promislio sadašnjost. medicina. sa novim vrednostima. Da. vladajućih. tvrdi on. de Sad i seks. lako njegove sadašnje misli o znanju i moći još nisu sazrele. izgnanih . stvara u g o d n u poziciju za novu vladajuću klasu. zatvor. i 2) nova ideologija. one su očito deo vrenja dostojnog da ga se prouči.Jan Heking (lan Hacking) FUKOOVA ARHEOLOGIJA Moć/Znanje je zbirka od devet intervjua. život. Ali ta vladajuća klasa ne zna kako to čini. Niko ne zna to znanje. te da se taj teatar preobrati u tragove do sada nemišljenih serija sučeljavanja od kojih je. don Kihot. No on ne traga za odnosom između dve datosti. niko ne drži tu moć. Da. masturbacija. koje mogu da upražnjavaju novu vrstu moći. Uprkos svim apstraktnim šemama po ko- 129 . Fuko poseduje originalan i analitički um.

Sied nje­ govih knjiga.0 FUKOU jima je Fuko postao poznat. isto tako. Mnogo ' Folie et derasion. Prva Fukoova značajna knjiga nagoveštava skoro kantovsku priču prema kojoj je naše iskustvo luđaka fenomen prosto uslovljen našom misli i našom istorijom. 130 . 1965). i pokušaću da ih opišem tako što ću objasniti intervjue. Pi­ tali su ga kada je izmišljeno ili bar uvedeno dojenje novorođenčeta na bočicu u Francuskoj. koreći se istovremeno što je bio tako glup da sâm ne postavi to pitanje. Najpre. Jedan od intervjua završava sa tipičnom primedbom. No Fukoovi pojmovi znanja i moći su tako udaljeni od uobičajenog govora da moram da podsetim kako je došao do njih. za uski krug. Urednik Znanja/Moći ipak je u pravu. Čini se da je počelo sa neodlučnim uverenjem. Ne može postojati takvo nešto kao što je predpojmovno postojanje. "pitam se. preds­ tavlja intelektualno napredovanje. Na engleskom knjiga ima ironični podnaslov Istorija ludila u doba razuma (A History of Madness in the Age of Reason). To sigurno nije ono što nauke o duševnim bolestima zovu ludi­ lom. Ludilo i civilizacija bilo je donekle romantično delo (Foucault 1961)'. koja je nedokučiva. kada veli da nam intervjui mogu biti od pomoći da razumemo knjige. dakle. ludilo. ponavljana u nekoliko sledujućih. Otud neposrednost koja često nedostaje dugačkim i složenim knjigama. kod nas Istorija ludila u doba klasicizma. Uživao sam više u njegovim dugačkim knjigama negoli u ovim kratkim intervjuima. "Kada pogledam unazad" govori Fuko u intervjuu 1977. O čemu? Ispr­ va to nije bilo tako jasno. Nije znao i bio je oduševljen kada mu je njegov sabesednik otkrio. formulisan u pojmovima priklad­ nim za raspravu među specifičnom publikom. osim o moći?" (Foucault 1973a). On obožava činjenice. Naše institucije stvaraju fenomen u terminima našeg viđenja ludila. Intervju je francuska umetnička forma koja se koristi da se predstavi rad u napredovanju koji je namenjen. Njihovi prevodi nisu skraćeni. Tokom ostatka ovog teksta. on je isto tako najkonkretniji od svih pisaca. svi datumi izdavanja odnose se na francuske originale. sagledavamo i predočavamo ludilo posredstvom sistema koji su naše delo. Knjiga je postala knjiga o nečemu drugom. Mi klasifikujemo. Dva su značajna događaja. dolazi "veliko isključenje" u polo­ vini sedamnaestog veka: mahnito zatvaranje ne­ normalnih i izgradnja azila za umobolne. nikada izrečenim. nije tkalac verbalnih fantazija. Skraćena verzija prevedena je kao Madness and Civilization (New York: Random House. Osim toga. Historié de folie a l'âge classique (Foucault 1961 ). uprkos usponima i padovima. koje nije nešto što se da zarobiti u koncept. razum je takođe samo fenomen čije postojanje zahteva suprotstavljenost da bi se naspram nje odredio. ali. možda po sebi i dobro. post­ oji i stvar po sebi koja se može nazvati ludilo. Do vremena kad je knjiga napisana bilo je već očigledno da je romantična koncepcija čistog i apri­ ornog ludila bila pogrešna. prilično je jednostavna. da post­ oji čista stvar. Radnja knjige o ludilu. Fuko. o čemu drugom sam govorio u Ludilu i civilizaciji ili Rođenju klinike. samo zato što su knjige krcate činjenicama. is­ prva.

Uprkos svim ljutnjama. higijeničari. Ipak. Fuko se služi suprotnim načinom. On predočava preuređivanje događaja koje ranije nismo opazili. Fuko se služi francuskom reči connais­ sance da bi označio predmete površinskog znanja. On predočava oštre diskontinuitete u istoriji znanja."velika. Škola Anala izučavala je kontinuitete d u g o g traja­ nja ili spore prelaze . Efekat je pojačan brilijantnim prikazima sekvenci pre-i-posle. Isključivanje je primena moći. godine. umobolnosti ili zatvaranja već i tradicionalnih koncepata epistemologije. od strane odbora stručnjaka. Dva su ekstrema francuske istoriografije. forenzičari. dok je savoir značilo m n o g o više od nauke. Njegove istorije ostaju u glavi. Psihijatri. već vidimo i da su mnoge od Fukoovih drama već bile izrečene tišim glasom. nasleđenim od Gastona Bašlara. kao nemoralnog. budući da su previše uopštene. kada je novi oblik psihijatrijskog znanja izumeo nove načine postupanja sa ludilom. poručuje Fuko. obrazovanja i stanovništva koji se poja­ vljuju u devetnaestom veku tvore novu skupinu stručnjaka. užas nije bio gori od svečanih uništavanja ludih. Fukoove priče su dramatične. nepokretna i nema postolja. sa njihovim stalnim probama nadrilekarskih uputstava.ne samo ideja bolesti. Imali su m n o g o hipoteza i predrasuda i čistih teorija koje su stalno ispravljane. naime moći. naime znanja. teoretičari zatvora. To je smeštanje u bolnicu.Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA kasnije. i etike. U jednom razgovoru priznaje da opsesija prelomima daje opis znanja koji odgovara nekim činjenicama. Dramatična i suštinska osobina Fukoovog skorašnjeg rada odba­ civanje je te ideje. i drugi dvadesetpet godina kasnije. od strane drugih. No ne treba se odmah okrenuti ka njegovim delima o moći. uzetih sa obe strane velike podele. tokom koje je svaka tradicija preobražena u onu drugu. Bar su u starim azilima. No ne mari. pojavljuje se lažno oslobađanje. koje je splet tradicionalnih pripovesti prekrio gustim slojem događaja" (da citiramo prvu stranicu Fukoove Arheologije znanja /Fuko 1998/). Te istorije važe jer su jednim delom politički stavovi. i da su stisnute u model odsečne transformacije. ali koje su bile ugrađene u fundamentalnu koncepciju bolesti ili zločina. to je bio okvir. luđaci os­ tavljeni nasamo u svem svom užasu. Sada ne samo što vidimo da činjenice ponekad nisu sasvim u pravu. kojeg je postulirao Fuko. koja ni po čemu ne odgovara onoj iz 1780. Ludilo i civilizacija prati romantičnu konvenciju gledanja na primenu moći kao represije. Možemo slobodno dodati naše korektivne primedbe. Gotovo "isti" organ na mermernoj ploči ima svoju ulogu u kas­ nijoj fiziologiji. budući da se već u njego­ vim razmatranjima o znanju javlja to preobraćanje. unutar kojeg 131 . Imamo deo opisa mozga oko 1780. Njegova nak­ lonost ka francuskim primerima prenela je na ev­ ropsku istoriju sklonost ka greškama (Midelfort 1980). Naučnici nas podsećaju da su činjenice mnogo složenije nego što ih opisuje Fuko. ali da nije opšti model. One su i ono što nazivam filozofijom: način analiziranja i dolaženja do razumevanja uslova mogućnosti ideja . u vreme Francuske revolucije. Žorža Kangilema i Luja Altisera.

kliničku poduku. Takvi proizvodi (non-mappings) proizlaze ne toliko iz novih otkrića. jezik" predstavljaju koncepte sačinjene u devetnaestom veku kao građa za bi­ ologiju. veli Fuko. Ovo "dubinsko" znanje više je skup pravila koja određuju koja vrsta iskaza će važiti kao istinita ili lažna u nekom području. rad. u tehničkom smislu. ubeležiti. Fuko nije sklon takvoj istoriji koja pripoveda ko je šta i zašto rekao. Vrsta iskaza koji se izriče o mozgu 1780. ekonomiju i lingvistiku. ur. ovaj izraz odnosi se na ažuriranje tačaka i koordinata u mapu nekog zemljišta ili područja u skladu sa geografski nastalim promenama (prim. Najzad. Ove nauke imaju objekte koji ne korespondiraju sa onim što je "upi­ sano"* kod njihovih predrevolucionarnih prethod­ nika: u prirodnoj istoriji. Šta čini ovaj razvoj mogućim? Uobičajena istorija nauke ispričala bi nam bajku o herojima. nije ista sa onim što se izriče četvrt veka kasnije. eksperimentima.mapirati. već pripovesti o mreži specifičnih iskaza koji su izgovoreni. i o teoriji. Tu je doba razuma. To nije z b o g toga što imamo različita uverenja o mozgu. Saznali bismo o njihovim problemima. Prvo i. i pojavljuje se u drugačijoj vrsti iskaza. U Rečima i stvarima radi se o načinu na koji se neko Rođenje * 'map o n t o ' . koja počinje sada. klinike (1963) je još jedno delo o isključivanju i novim kandidatima za igru istine-laži.0 FUKOU svaka površinska hipoteza dobija svoj smisao. Znanje Moći/Znanja je savoir koje zovem "du­ binsko" znanje. na­ zvanoj arheologija. o njihovom finansiranju. verovatno. Ovaj nemogući zadatak proizvešće bizarni bilans onoga što možemo nazvati čisto znanje. Reči i stvari govore nam o četiri epohe. Fukoova knjiga o medicini ima povezanu priču. snovima.). vidljivim i nevidljivim školovanjima. bolnicu za podučavanje. od Dekarta do Revolucije. Očekivali bismo da će Fukoova "moć" biti neka vrsta "dubinske" moći koju niko ne primenjuje primereno. način govora. "Život. teoriji zdravlja ili opštoj gra­ matici. Govoriće se i misliti nove stvari o ludilu. No ono je isto tako i knjiga o stvaranju samokonstituišuće klase stručnjaka smeštenih u novo znanje. Tu je i prethodna era koju zovemo Renesansa. La clinique označava istovremeno instituciju. Novo znanje obuhvaćeno je u oslobađanju duševno bolesnih kada su oni stavljeni pod stara­ nje lekara. Fukoova briga za moć i znanje onda ne bi bila važno već otrcano pitanje oko toga kako genetičari ili nuklearni fizičari trebaju da upotrebe svoja novostečena površinska znanja za dobro ili zlo naših vrsta. poslednje remek delo u ovom žanru su Reči i stvari (Fuko 1971). Možda niko nije svestan ovog znanja. koliko iz nastanka novih predmeta mišljenja povo­ dom kojih će biti izgovarane nove istine ili neistine. tu je budućnost. 132 . Zatim istoricistički devetnaesti vek koji vodi do sadašnjosti. Sa­ voir nije znanje u smislu hrpe uverljivih predloga. Ispitivana polja sukcesivno nemaju nikakvu paralelu u renesansi. već zato što "mozak" označava novu vrstu objekta u kasnijem govoru. onoga što je omogućilo da se ti iskazi izgovore (u velikoj meri nezavisno od toga ko ih je izgovorio). Periodizacija je već poznata.

morao je da makar razmotri interese kojima bi se izrečene i napisane reči podvrgle. Ti uslovi ležaće u "dubinskom" znanju vremena. Tamo g d e je Kant pronašao uslove mogućeg iskustva u strukturi ljudskog uma. Diskurs. uslovima za mogućnost govora. Držao je da klase iskaza koji m o g u biti izrečeni u određenom prostoru i vremenu nisu vođene svesnim namerama govornika. anglosaksonsku kulturu. i sa ko­ jim posledicama. u najmanju ruku. Ne hoteći da se vrati pojedinačnim govornicima ili autorima. Otud. Counter-Memory. Mogućnost da budu istinite ili lažne ne leži u želji osobe da saobraća. No povrh svega.dokazuju da se koncepti poput "autora" i "dela" ("oevre") moraju zameniti manje ličnim načinima grupisanja iskaza. Reči i stvari neizbežno izgledaju kao idealističko delo. Takva je bila moda tih dana. Practice (Foucault 1977) . čist govor bez subjekta saznanja koji izgovara reči.Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA "dubinsko"znanje može promeniti u drugo. on je bio formal­ no prizvan kada je jedne godine Kant na svojim godišnjim predavanjima iz logike postavio pitanje: "Šta je Čovek?" Prispeće filozofske antropologije . ne treba analizirati u smislu ko šta kaže. Ovo nije uobičajena kritika koja tvrdi kako je metod društvenih nauka neodgovarajući. Feno­ menologija je bila omrznuta i prezrena od mislioca kao što je Levi-Stros. koji teži da bude nalik biološkom ili lingvističkom. Fuko poriče da nauke o čoveku imaju istinski objekat da bi o njemu govorile. Nelegitimne nau­ ke o Čoveku nisu tek puka priča. a ono. Opsednutost rečima bila je isuviše krhka da bi opstala. Metod je isuviše dobro oblikovan u legitimnim naukama. Fukoove književne kritike . Fu­ koova knjiga je o Čoveku.od kojih se neke mogu naći u zbirci eseja prevedenih kao Language. Na svu sreću. već u smislu uslova pod kojima će takvi iskazi imati određenu istinosnu vrednost. podsećajući iznova na Kanta. određenu vrstu književne analize i različite refleksije o marksističkim korenima. Čovek izlazi iz mode. ako ne teoriju. Moja fraza "književna kri­ tika" predstalja solecizam u predstavljanju Fukoa. dakle. Ulazi diskurs.Fuko je bio taj koji je priredio francusko izdanje Kantove/Antropologije(1964) . autor sâm nebitan je za analizu kakva je "analiza uslova mogućnosti". Neki od ovih antagonizama vezanih za subjekt saznanja tipični su samo za pariške rasprave. jer francuska klasifikaci­ ja uključuje i svojevrsnu mešavinu psihoanalize i etnografije. On isto tako naglašava da je književnost izumrla. dakle prolaznim. Verovatno je u samoizrugivanju Fuko nakratko usvojio oznaku "istorijskog a priori". Američki čitaoci ne bi trebalo da je izjednače sa društvenim naukama. Fuko je imao. figuri od manjeg interesa za našu.generiše nelegitiman način govora. ob­ lik spekulacije koji je pružao smisao. Fuko je morao da se vrati materijalnim uslovima pod kojima se reči izgovaraju. Fuko to čini sa istorijskim. obaveštava nas on. u smislu mogućnosti da budu izgovorene. One su uključivale 133 . Ova knjiga nije samo nova vrsta istorijskog istraživanja. Ona je i traktat protiv nauka o čoveku. Ta vizija odvodi nas dalje od materijalnih uslova proizvođenja iskaza.

Taj zakonski reformizam izlučio je novu arhitekturu zatvora. Francuski naslov prvog toma je La Volonté de savoir. Postoji volja za stvaranjem mogućnošću govoren- 134 . Ako čitate godišta Annales d'hygiène publique et de medicine légale. ustinu. Napolje sa ko i sa kome. ili. posledično.0 FUKOU važeću medicinu koja je u devetnaestom stoleću bila preokupirana poslom preklasifikovanja devijantnih (izumevši pritom koncepte normalnog i patološkog). kao što sam upravo rekao. Posvuda je pri­ sutna disciplina. Postoje očigledne forme moći kao što je sudska mašinerija sa svojom novom masom stručnjaka koji svedoče o mentalnom zdravlju zatvorenika.ne uključujući samo anale javne higijene već i široki opseg svakodnevice. "dubinskim" znanjem.. ali ćete godinu dana biti glavni u društvu sa horor pričama. Fuko je uzeo iz Anala događaj iz 1835. u redu. Ne da neko "zna" ono što bismo danas nazvali glasom verovanja. Postoje i veoma lični razlozi makarza proširivanje projekta preduzetog u Rečima i stvarima. nije o seksu. U knjizi se delimično radi o toj preokupaciji. Čak će i malena kuća radnika imati podeljene sobe ne bi li osigurala najstrožu moralnost. On je prvi poricao subjekta znanja. Ovo delo. "Seksualnost" predstavlja (prema odrednici u jednom rečniku) priznanje seksa ili preokupaciju njime. Kategorije u koje su ga stavili odrediće ono što će potom biti učinjeno sa njim. morate da razmatrate ko šta kome čini. Znanje je postalo moć. Foucault 1975). Volja o kojoj je reč nije volja nekoga po­ sebnog. koji sam ubio svoju majku. Ako smatrate da je govor sadržan u uku­ pnosti onoga što je rečeno u nekoj oblasti. koliko o mogućnosti da se o njemu misli na način koji zapečaćuje nje­ govu sudbinu. svoju sestru i brata. To je jedan mali način na koji je znanje moć. naslov je i aluzija na Šopenhauera. Nova koncepcija ljudi kao objekata disciplinovanja znači da će neko učiniti nešto novo sa ljudima. godinom. prenule iz jednostrane fascinacije diskursom. posebno ako fotokopirate neki od bakro­ reza. Neizbežno. U intervjuima Fuko se slaže sa poznatom isti­ nom da su ga neuspele pariške pobune maja 1968. malo tome ćete pokloniti poverenje izuzev statistikama. što je opisano u Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora (Fuko 1997). i propisivanja njihovog lečenja. kako naznačuje Fuko u jednom inter­ vjuu. danas objavljenim kao Ja. godine. Stari model represije kaže da postoji ko: neki odredivi deo organizuje živote drugih ljudi. U toj tački Fuko fundamentalno raskida sa tra­ dicijom. onda idete dalje od čitanja intelektualnih dostignuća j u ­ naka nauke i sakupljate ono što se svugde govori . Tu je manje reč o činjenicama u vezi sa Pjerom. Ona iskrsava u fabrici jednako kao i u zgradama planski podizanim za kažnjavanje. (Foucault 1973b. koji započinju sa 1829.. Prvi deo Istorije seksualnosti (1976) polemika je pro­ tiv tog modela (Fuko 1978). škola i bolnica. Pjer Rivijer. te da su prouzročile novu publiku koja je mogla raspra­ vljati o diskursu i moći. volja za znanjem. Po prvi put je horda stručnjaka visila po sudovima teoretišući oko navodno poludelog ubice. nije nam dopušteno da činimo određene stvari.

Oboje. seksualnost ima sopstvene ne­ posredne interese.ali uvek posredstvom određenog modela po kojem se zatvorima graditi. Predočavaju se dve zabrane seksualnosti: "discipli­ ne tela. Seksualnost za Fukoa nije samo preokupacija seksom. znanje. Zatvorska arhitektura prilagođena je da onemogući zatvorenicima da se obese . Sa druge stra­ ne.Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA ja istina i laži o seksu. 135 . svaka nova klasifikacija. Nasuprot ostalim akterima Fukoovih istorija. 'Istina' je povezana kružnim od­ nosima sa sistemom moći koji je stvara i održava". Nove vrste istine i laži predstavljaju drugi aspekt. Ako se okrenemo postupcima prikupljanja podataka o stanovništvu. To je aps­ traktni osnovni element koji zauzima svoju poziciju zajedno sa "dubinskim" znanjem i moći. regulaciju. npr. To je jedan od velikih izuma buržoaskog društva. Ona je povezana sa "političkim tehnologijama života". Ova "istina" pomerena je korak dalje od onog što uobičajeno pod njom podrazumevamo. ispada da je volja za znanjem postojala već dugo vremena. samoubistvo. Velike mreže birokratije razvijaju neograničene načine prebrojavanja i klasifikovanja ljudi. "'Istinu'". intenzifikacija i raspodela sile. diskursa koji ima sopstveni život. "treba razumeti kao sistem uređenih pos­ tupaka za proizvodnju. Neposedovana moć još je mis­ terioznija. eru statističkih po­ dataka. uslovi mogućnosti buržoaskog stanja. ('seksualnost') je primenjivana za upravljanje stanovništvom". Ona je presečena jednim obuhvatnijim krugom ideja. statističke procene i intervencije" ciljali su na ukupno društveno telo: "Seks je bio sredstvo pristupa podjednako životu tela i životu vrsta". Rođenje. naprotiv. "cela mikro-moć upućena na telo" i "obimna merenja. prilagođavanje i ekonomija energije. poručuje nam Fuko. "Svejedno je" počinje ogorčeno ispitivač u jednom intervjuu "da li neko pokreće celu stvar ili ne?" Raspravljalo se o zatvorima. o telima. Fuko odgovara odprilike ovako. Nekad smo imali suverena koji je primenjivao moć nad podanicima. Poput zatvora. Izbija lavina brojeva u ranom devetnaes­ tom veku. Mi zbilja jesmo shvatili pojedinačne taktike smišljene za po­ sebne potrebe. fertilitet: oni inaugurišu modernu eru. već stoga što se nove vrste činjenica o po­ pulaciji predočavaju kao stvari o kojima se saznaje. U jednoj dimenziji ta moć će se nazvati "disciplinarnom" ali disciplinovanje je samo jedan njen aspekt. Na početku devetnaestog veka javlja se ono što Fuko u intervjuima označava kao "novi tip moći. Statistika ne nastaje jer ljudi znaju bolje računati. Nova tehnologija moći ne potiče ni iz jedne prepoznatljive osobe ili grupe. bolest. Većina čitalaca već je imala problema da nađe smisao Fukoovog anonimnog znanja. smrt. koji se više ne može odrediti u smislu suvereniteta". samorazumevanja nastalih nakon legitimisanja ekonoms­ kog uređenja.Taktike uzimaju oblik delimičnih metoda bez ičijeg svesnog znanja šta su zbilja pri­ dodali. ali Fukoova stalna zainteresovanost okreće njegovu pažnju i ka određenom pozitivnom znanju o stanovništvu koje naziva biopolitikom. distribuciju i delovanje iskaza. Istina. Posebno nam je zabranjeno da mislimo o ovoj vezi u smislu ideologije i Marksove superstrukture. moć su. idejom svesti o telu. obuzdavanje.

Staljin ili de Gol želeli da dominiraju? Zar da se ne pitamo zašto su te osobe imale poroke i vrline. Dve su stvari očigledne.kao takvu vrstu osobe . Možemo."(Foucault 1980:97). Sa najvećim oduševljenjem za odsečne promené u znanju. ne pitajmo se zašto određeni ljudi žele da dominiraju. materijala. šta im je cilj. Književni istoričari davno su primetili da osoba nije sebe zamišljala kao pesnika . i "heteroseksualca") nije postojala dok je doktori devijantnosti nisu izmis­ lili. stvarnoi materijalno. Samo su pisali pesme. ne pitajmo se zašto određeni ljudi žele da dominiraju. nije izgubio naklonost prema omiljenim piscima i njihovim najboljim delima.To je još jedan korak u uništenju Kanta: noumenalni (noumenal) subjekt je ništa.. progresivno.. Kad je napao koncept "autora" kao kritičko sredstvo. trebali bismo pokušati da otkrijemo kako su subjekti postepeno. može se reći. Trebali bismo pokušati da shvatimo potčinjavanje u njegovom materijalnom delu kao konstituciju subjekata. za moje svrhe. ograničenom namerom. Jedna je da se on ukr­ cava u nova ispitivanja nastanka subjekta. u svakoj posebnoj priči imati celi kauzalni lanac od početka označenog kao "Staljin" sve do dole. iskrivljena slepim koncepcijama moći koje uvek potiču odgore. Drugim recima. energija. Fukoova teza jeste da je svaki način na koji ja mislim o sebi kao osobi i činiocu nešto što je konstituisano unutar mreže istorijskih događaja. diktiraju naša ponašanja itd. preuređuje i deli po principima od kojih je svaki nedužno unapred udenut od strane ovog ili onog tehnokrate. staje njihova globalna strategija. misli itd. ne pita­ jte zašto određeni ljudi žele da dominiraju. nikakve stvari po sebi. Tačno obrnuto: Fukoa ne zanima način na koji će subjekti uzeti oblik konstitucije određujući ko ili šta će biti suveren. Umesto toga. Postojala su ponašanja. U kontekstu. zbilja. Tada se stanovništvo samo intenzivno klasifikuje. njegov citat zapravo govori." Izvan konteksta mogli bi se zapitati da li nam poručuje da se nikada ne pitamo zašto su Ruzvelt. različite mehanizme moći": "Dakle. Uporedite njegove ranije radove. na nivou trajnih i neprekinutih procesa koji potčinjavaju naša tela. smišljena je od osobe ili grupe sa veoma usmerenom. ali ne i homoseksualna vrsta osobe. sila. nikada nije poricao značaj metodologije škole Anala u potrazi za postojanošću koja leži is­ pod. Dobijamo "složenu igru podrški u međusobnoj povezanosti. tako ne postoji ni čisti subjekt. želja. Kao što nije bilo čistog lu­ dila. umesto da se pitamo kako nam se prikazuje suveren u njegovoj uzvišenoj izdvojenosti. konstituisani kroz višestrukost organizama. pitajmo se kako stvari deluju na nivou aktuelnog potčinjavanja. nje­ gova ispitivanja ne isključuju druga..0 FUKOU i svaka nova računica u toj klasifikaciji. Upravo sam citirao Fukoa: "Dakle. do 136 . upravljaju našim gestovima.pre romantizma. Druga je da su stara propitivanja moći ili pojedinačnih des­ pota. Ukratko. To bi bilo upravo suprotno Hobsovom projektu u Levijatanu. i kako su ostavili tragove na milionima subjekata? Fuko ne pretpos­ tavlja tako nešto. nikakvo " J a " koje bi prethodilo oblicima objašnjavanja i delovanja odgovarajućim za osobu. Os­ lobodioci (liberationists) naglašavaju da kategorija "homoseksualca" (dakle.

Reči i stvari završavaju proricanjem nove ere u kojoj samosvesni govor nije o Čoveku ili o mislećem subjektu. čak ni način na koji opisujem sebe. i njegovo objašnjenje bi zahtevalo arheologiju ko­ munizma. govora. Istorija koja nas potvrđuje i određuje pre uzima oblik rata a ne jezika: odnosa moći. Fuko predlaže ekstremni nominalizam: ništa. Osim toga. Dobar deo tog pro­ jekta ostaje u onome što Fuko sada naziva genealogijom. on se još uvek zanima za projekat razumevanja načina na koji određene klase iskaza posežu za istinitim ili lažnim. pre nego odnosima značenja. Fukoo­ va nastupajuća istorija ispovedanioca između osta­ log mora da bude istorija određenog oblika govora. upražnjavana sa vrha. bez potrebe upućivanja ka subjektu koji je transcedentalan u odnosu na polje događaja ili serija u svojoj ispraznoj jednakosti tokom istorije". postati plenom retorika koji govore da svi imamo sopstvene Gulage ispred naših vrata.i zbog toga. Verovatno ne bi trebalo da posmatramo ovo delo kao uvođenje nove ere čistog govora. Mogli smo da budemo zavedeni ovim prelaženjem preko znanja i jezika.Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA žrtve u Gulagu. u našim gradovima. Fukoova nova zainteresovanost odnosima moći. ali nije moć.samo je "vođenje rata drugim sredstvima". moć bi istrulila ili presušila. Bez izvršavanja pojedinačnih radnji ispiranja. način na koji ljudi misle o sebi. trebala bi da nas odvrati od nestvarnih metafora o govoru koji teče iz opsednutosti jezikom. Žamor pri priznavanju je "ispiranje" (njegov izraz) moći. Možda su oba smisla namerna. već kao poslednji nastavak u veku filozofskog razmatranja. itd. zalaže se on. nije ništa do ono što je načinila istorija. Ali. i isto tako. prema Fukou. upravlja­ ju kanalima vode iz jednog područja u drugo. Nije jezik taj koji će se smatrati nevažnim. i dokazivanje teorema i praćenje drveća. a ne odnosa značenja". Umesto okretanja ka moći."oblikom istorije koji može da objasni konstituisanje znanja. To nije tačno. ali trebali bismo da odbacimo metafore koje nam predlažu. ta koja dovodi do te netačnosti. Reč "ispiranje" ne nosi samo poznato poljo­ privredno značenje već upućuje i na medicinsku higijenu. pronalaze sebi uloge. Čini se da je taj tip zla nerazmrsivo pove­ zan sa istočnoevropskim socijalističkim državama. opsednutog je­ zikom. Nemojte. ipak. Takva istraživanja sada će. već o govoru samom. da bi celina mogla cvetati. Svaki nov način na koji može da se misli osoba .supstanca. to što je zbilja postojala institucija tipa Gulag nije. Ispovesti održavaju odnose moći čistim. Nemam predstavu kako b i j e Fuko napi­ sao. Zašto bi onda postojala jedna stvar . Čak i događaji poput čisto filozofskog ispiti­ vanja kao što je uvođenje kartezijanskog ega u diskurs može biti viđeno u tom svetlu. ali naznake postoje u intervjuima. Isto tako. kao kod 137 . na određenom mestu u isto­ riji. lični ili istorijski ćef. Međutim. davanje arheološkog objašnjenja ni u kom slučaju nije izgovor ili neuspeh kod načinjenih distinkcija. Reči i stvari govore kao da ne bi bilo nijednog drugog refleksi­ vnog govora osim govora o govoru. treba se okre­ nuti ka "ratu i bitkama. i biraju delà . područje objekata. biti otelovljena u objašnjenju mogućnosti delovanja i izvora moći. Ego okuplja mnoštvo nepovezanih aktivnosti: nadanje i patnju.

i donekle Spinozin. Da li je način "odva­ janja" moći istine od oblika hegemonije? Možda. socijalne. Lingvista se prikazuje kao fascinantno normalan reformistički liberal: učinimo da pravda ispravno deluje. unutar koje ona deluje u sadašnjosti". Mada reforma zatvora može da bude popularna fasada oko koje bi se većina nas složila. Možemo da razlučimo i instituciju Gulaga. Nemojte po­ novo ustoličavati institucije hegemonije koje služe za odvajanje i kontrolu masa. Biće i arheologije Gulaga. Fuko nije anarhista. Neka moć i znanje budu ono stoje Fuko kratko razmatrao. naglašava on. nego i o onome šta su mislili. Pravila Dekarta za upravljanje umom. delimično zbog toga što je anarhija nemoguća. Fukou su očigledno privlačnije radikalnije transforma­ cije. za televizijska prava od 40 000$. Ako je romantičarska revolucionarna iluzija oslobođenja u načelu napuštena. Gulag isto tako predstavlja i "pozitivnu sadašnjost". Mogli smo da budemo zadovoljni sa idejom zamenjivanja naših "oblika hegemonije" drugim obli­ cima onoliko d u g o koliko smo imali romantičarske 138 . Fuko zvuči više kao ana­ rhista: uništimo sudski sistem. Isti slučaj je i sa francuskim zatvorima. Po­ litika levice obično je zasnovana na romantičarskoj koncepciji vraćanja prvobitnom stanju. npr: šta u ovom trenutku treba da se učini sa tim čudovištima? Budući da je istorijski objekat. Nemojte stvarati narodne sudove na početku revolucije. pravila u kojima se vrlo određeni način g o ­ vora integriše u sistem telesne discipline. i još uvek. Oslobađanje preds­ tavlja pogrešan koncept za Fukoa. videli i.. Neko bi mogao valjano da primeti da je reforma zatvora skoro naporedna sa ispovedaonicom. ekonomske i kulturne. i osnovama znanja. U nekom posebnom kontekstu možemo poći istim putem bez romantičkih iluzija levicejer ostajeprax/s. sanjali. Šta ćemo onda? Čini se da smo nave­ deni na neizmerno pesimistični oblik doktrine. kao kod Marksa. nastoji da zatvore učini manje nepodnošljivim. povrh svega. naizgled tako čedno zainteresovana za po­ tragu.. šta ćejezameniti? "Ne radi se o oslobađanju istine od svakog sistema moći. kao kod Rusoa. ili odlaženja do kraja. 1980. Znanje/Moć počinje 1972. postavljanjem pitanja Gulaga. Šta bi sada bilo "odvajanje" istine od sadašnje hegemonije? Drugde je objavljen zajednički intervju sa Fukoom i Noamom Čomskim (Noam Chomsky /Chomsky 1974:133-99/). i nije izvesno da bi bilo kakvo odvajanje od te moći uspelo. Posedovati režim govorenja istinitih i lažnih iskaza o nama znači ući u režim moći. koja po­ put zatvora treba da se prouči i razume u skladu sa Fukoovom istorijom.Marksov.koja je subjekat svih tih predikata? Pret­ postavimo da smo pogodili da je ispovedanioca za tek zaređene monahe prvo mesto na kojem su ljudi naterani da pričaju ne samo o onome što su ura­ dili. ali "odvajanje" bi bilo moguće. već o odvajanju moći istine od oblika hege­ monije.0 FUKOU Dekarta . Fuko pojašnjava da nije raspravljao (niti otkrivao) je­ dino disciplinovanje u buržoaskom društvu. upravo da­ nas. koja kao da je bila pomoćnik toj instituciji. osećali. razgovorom sa francus­ kim maoistima. godine sudnica se ironično ponovo otvara za Bandu četvorke. na taj način mogu da izgledaju kao još jedan predmet u nizu monaških regulae.

Blandine et al. Daje li Fuko isto ništa u odgovoru? Misliti da daje. having slaughtered my mother. ni­ hilizam i slični koncepti imaju smisao samo unu­ tar ideje transcedentalnog ili trajnog subjekta. (1975) . Michel. London: Tavistock Foucault. to nije stoga što je on pesimističan. Practice. 27-40. Barret-Kriegel..Language. Foucault.Istorija seksualnosti. Michel (1961) . u: Foucault: A Critical Reader. Pierre Rivière.Naissance de la Clinique.. Blandine et al. N. Barret-Kriegel. Već zbog toga što nam nije pružio zamenu za prolećnu čaroliju u ljudskim grudima.Moi. [knj. "Čemu se onda možemo nadati?" pita Kant. Sitni ra­ dikalni činovi protesta i reforme ne treba da pruže smisao koji bi bio suprotstavljen napretku po želji tradicionalne levice. on neće utehu u romantičnim iluzijama. Ako nismo zadovoljni. Blackwell. ne u smislu da smo ti i ja ništa. Beograd: Prosveta LITERATURA: Chomsky. Mišel (1971) . o istinitom ja. Optimizam. Michel (1963) .. my sister and my brother. Edited by David Couzens Hoy. Noam. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: "The Archeology of Foucault".Folie et derasion. Fuko govori da je koncept Čoveka obmana. Michel (1974) -"Human nature: Justice Versus Power".). Michel (1977) . šta god d a j e ona. Counter-Memory. Ništa. Ithaca.The Birth of the Clinic: An Archeology of Médical Perception. znači pogrešno shvatiti Fukoov odgovor na pitanje o Čoveku. Y. Reflexive Water. Volja za znanjem. Michel. London: Souvenir Press Foucault. završavao dijalog sa Kantom. Isto tako. Foucault.Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA iluzije o istinskom čovečanstvu.Taj put vodi do pustoši. Beograd: Nolit Foucault.: Cornell University Press Fuko. New York: Panthéon h 139 . (1973b) . 1]. Paris: Presses Universitaire de France Fuko. Paris: Librarie Pion Foucault. Pierre Rivière. Fuko je. pesimizam. Svako pitanje Kanta namerno je preokrenuto ili uništeno. Ali štagod da je Fuko podrazumevao pod odvajanjem istine od oblika hegemonije. Historié de folie a l'âge classique. Nade pripisane Marksu i Rusou verovatno su deo istog koncepta Čoveka. Un cas de parricide au XIX siècle. recimo. i one predstavljaju žalosnu osnovu za optimizam. kaže Fuko.. "Šta je čovek?" pitao je Kant. Michel (1973a) ./. ma souer et mon frère. Paris: Gallimard e Foucault. str. koncept Nade je potpuno pogrešan. Fuko ni najmanje nije inkoherentan oko svega ovog. Fons Elders (éd. ayant égorge ma mere. ili čak o istinitom ludilu.: A case of Parricide in the 19' Century. 1986. Mišel (1978) .Riječi i stvari: arheologija humanističkih nauka.

Beograd: Plato / Sremski Karlovci. H. Hexter. C. Michel (1980) . Mišel (1997) . Colin Gordon (ed. Sremski Karlovci.) New York: Panteon Fuko. Essays on Honor of J.Arheologija znanja.).0 FUKOU Foucault. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 140 . Novi S a d : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Fuko. After the Reformation. Mišel (1998) . Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Midelfort. Malamen (ed. (1980) -"Madness and Civilization in Early Modern Europe: A Reappraisal of Mi­ chel Foucalt".Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora. Erik H.Power/Knowledge: Selected Interviews and Other Writings 1972-1977. Barbara C.

arheološkim studijama u Historié de la folie {Istorija ludila). veoma dobro sačinjeno predstavljanje reda. teritorija. što donekle olakšava razumevanje njegove sklonosti ka analizi diskontinuiteta. težnju da se govori o konti­ nuitetima. te stvarnih pro­ stora. korisno je rasvetljeno kod nekog ko mu. pro­ storno. isto tako. Mislim da je najzanimljivije u vezi sa kontinuite­ tom Fukoovih ranijih sa srednjim radovima. autoriteta. iako u drugačijoj i ranijoj tradiciji nego Fuko. stabilnosti. razumevanja da su iskazi zahtevali ne samo svoj društveni i epistemološki status. velikog četrnaestovekovnog arapskog istoriografa i filozofa. oblasti i mesta . On. kao d a j e pružao Fukou početak istorijske po­ trage. Les Mots et les choses {Red i stvari). kod Ibn Halduna. već i svoju specifičnu gustinu kao ostvareno delo. i regulativne moći znanja. kao što bi se očekivalo od jednog istoričara. mogu pripisati njegovoj geografskoj strani. oba rada su izgrađena i razvijena na njegovim ranijim radovima. Verovatno da se Fukovo izuzetno nenostalgično viđenje istorije i gotovo potpuno odsustvo metazifičke čežnje. Toliko utisnuto u Fukou. bolnica i zatvora . sa druge. škola. Za njega su les choses dites objekti smešteni na maticama znanja kao što su formacije vojnika raspoređene taktički i strategijski na polju bitke.Edvard V. Kada je Borhes (Borges) rekao: "Nekad sam se čudio što se slova u zatvorenoj knjizi nisu pomešala i izgubila tokom noći".pre nego. i tako duboko povezano sa njegovom vizijom o iskazima kao brižljivo podešenim produžecima institucija i instrumenata upravljanja. U Mukadimi Ibn Haldun kaže d a j e nauka istorije jedinstvena jer je. bilo to ubedljivo ili ne. i Naissance de la clinique {Rođenje klinike). nešto što je manje sadržano u autoritetu nego u direktnim izg­ ovaranjima nekog iz vladajuće moći. Said) FUKO I IMAGINACIJA MOĆI Do vremena kad je moć postala eksplicitna i cen­ tralna tema u njegovim radovima u ranim sedam­ desetim. iskazi su. Said (Edward W. vidi zadatak istoričara u radu koji se nalazi između retorike. kako ga je označio u časopisu Hérodote 1976. Fuko je već objavio svoju teoriju diskursa i diskursne analize u L'Ordre du discours {Poredak govora) i L'Archéologie du savoir {Arheologija znan­ ja). različita od obe. sa jedne strane. 141 . godine (Fuko 2005a). datumska pravovernost. Dok su nagoveštavali ono što će kasnije napi­ sati. kakva se može susresti kod naslednika hegelijanske tradicije. dakle. Stoga je Fukoovo stanovište. Čini mi se da ovo jako dobro opisuje Fukoov analitički stav: iskazi za njega imaju mno­ go veću težinu nego načini prostog govora i. mada povezana sa retor­ ikom i građanskom politikom. i građanske poli­ tike.biblioteka. disciplinar­ na konvencija. temporalnostima i odsutnostima. liči na toliko načina.

. dinamiku sekularnih događaja. mislim . Kao što kaže Piter Djuvs (Peter Dews): "(Fuko) očigledno uviđa da institucije nisu samo nametnuti konstrukti. ka hipertrofiranoj verziji moći u kasnijim radovima kao što su Surveiller et punir (Nadzirati i kažnjavati). uvek postoje i često su uspešni u sprečavanju. poštuju. i kakav je od- 142 . Ibn Haldunovo viđenje je takvo da je istorija za njega sačinjena od ciklusa društvenog života koji predstavljaju kretanja od početaka. Sa ovim duboko pesimističnim pogledom išao je i pojedinačni nedostatak interesa za snagu efektivnog otpora. naporedne sa Fukoovom. Moć. progresa tiranske moći. Obojica su . te prvi deo L'Historié da la sexualité (Is­ torija seksualnosti). a ipak nema aparat sa kojim bi savladao tu činjenicu. što nužno uključuje da slediti kon­ vencije nije uvek isto što i pokoravati se moći. Fukoova pers­ pektiva je da u modernom dobu. beskrajno podrobna i neizbežna u širenju svoje dominacije. da bi se uzdigli iznova u raznim uređenim društvima (politejama). verovatno čak i cene. menadžere. njihovih nemilosrdnih pritisaka.. dive se nagonu ka koherentnom redu koji karakteriše ljudski diskurs kao i veštinu istoričara. vidimo po dokazi­ ma sa svih strana. koje čine puno da bi njegovu upravile i dopunile. kojem pripada. ako ne u stvarnom zaustavljanju. suprotno Hobsu. nesuprostavljivom. čini mi se. l'ordre du discours. čini se da je Fuko bio zatečen između moći institucija da pokoravaju pojedince. Štaviše. uz dozu opreza. i činjenice da je individualno ponašanje u društvu često stvar pratećih pravila i konven­ cija. osetljivo je započeti postavljanjem početnog pitanja. neprekidnih kretanja. od kojih je svako organizovano sa većim ili manjim stepenom "asabeje" unutar sebe. a svako isključenje izjednačava se sa primenom moći" (Dews 1979:147). Ali bez tog razlikovanja svako ograničavanje postaje isključenje. teško prepoznatljive složenosti koja ne dopušta luk­ suz lake moralne klasifikacije. Ona nadvisuje.kao tendenciju rastuće koherencije. I obojica. komentarisali su nedife­ renciranu moć za koju se čini da ju je pripisao mod­ ernom društvu. uključujući i mene.svetski istoričari koji razumeju. Fukoova je "poredak govora". preko ze­ nita ka propadanju. piše u svojoj poslednjoj fazi. uhvatila Fukoa intelektu­ alno i politički u poslednjim godinama života bila je ona koju je sam označio . Mnogi od onih koji mu se dive i koji su učili od Fukoa. Osim toga. Ipak. zašto uopšte zamišljati moć. lako ne bi trebali da povlađujemo sebi u spašavanju Fukoa od njega samog. Sa druge strane. kako bi sačuvali svoju zainteresovanost za njega. ima neke valja­ nosti u pokušaju da se razume zastoje otišao toliko daleko koliko je otišao u zamišljanju moći tako ne­ odoljivom. i. što ga je odvratilo od diferencijacija i podnaslova unutar moći u L'Ordre du discours i L'Archéologie du savoir. Istorijska ten­ dencija koja je. za izbor pojedinačnih mesta intenziteta.Ibn Haldun više .0 FUKOU Razlika između Ibn Halduna i Fukoa nije ništa više instruktivnija. je svugde. i teh­ nokrate onoga što se naziva disciplinarno društvo. Primetiću da posto­ je druge predstave moći.nepotpuno. postoji neprekidno i nezaustavljivo proširenje moći koje favorizuje administratore. Ibn Haldunova vizija društvenog reda je ono što naziva "asabejom" (obično prevođeno kao "grupna solidarnost"). neusmerevane. izbora koji. privlači sebi.

To vodi paradoksu d a j e Fukoova imaginacija moći htela da putem analize moći otkrije njenu nepraved­ nost i okrutnost. produktivnosti moći. Možda je taj paradoks ukorenjen u ekstremnoj izdvojenosti koja se oseća u Fukoovom naporu. Nasuprot bezbrižnoj bezličnoj spretnosti moći tu je. a ne u suprotnosti prema njoj. Ukratko. to je slučaj u srednjim nivoima moći. nema nikakve sumnje da je Fuko i pored toga izvanredno brilijantan kao vizionar moći koji unapred izaziva u čitaocu celi spektar reakcija. Treća i četvrta mogućnost su buntovničke i utopijske. putem iste struk­ ture za koju bi se moglo misliti da su je trajno one­ sposobili. što ne svedoči toliko o ispravnosti Fukoovih priča ko­ liko o alternativnim vizijama moći. upriličenog u njegovom pristupnom predavanju na Collège de France. ne u celosti sav­ ladanim ili poništenim njegovim radom. Ipak. na primer. bilo kao racionalizovanih političkih pref­ erencija. kojim započinje L'Ordre du dis­ cours. Ne bih otišao tako daleko u izjavi da je Fuko racionalizovao moć. u nelagodnosti koja je jednako uzrokovana njegovim sopstvenim geni­ jem i jednom anonimnošću koja mu ne pristaje. ostvaruju svoje stvarne zadatke. koja je eliminisala klasične ideje o vladajućoj klasi i dominantnim interesima: "Ukoliko i sada postoje u velikom rasponu rel­ ativno jednake jedinice ravnoteže. Čini mi se da je Fuko uglavnom bio privučen prvom i drugom mogućnošću. već pokre­ nutim i oživljenim. ili da je legitimisao njen suverenitet i rušenja proglasivši ih neizbežnim. pre bih rekao da je njegovo zanimanje za domi­ naciju bilo kritičko no ne i konačno borbeno. ili pak suprotstavljajući kao što se površno čini da jeste. ali ju je teoretisanjem pustila da prođe kao manje ili više neproverena. njegovi prikazi usamljenih likova poput de Sada i Ničea zanimljivi su zbog načina na koji su njihovi neobuzdani i čak besmisleni pritisci na racionalnost apsorbovani i institucionalizovani skoro rutinski. Fukoovo naglašavanje. to jest. zbog čega ga treća i četvrta mogućnost ne zanimaju ozbiljno. zajedno sa brilijantnim retoričkim prikazivanjem. zadobijaju autoritet. Razmišljate o moći 1) da bi zamislili šta bi mogli da učinite kad bi imali moć. njene provoka­ tivne inventivnosti i stvaralačke dovitljivosti. Said: FUKO I IMAGINACIJA MOĆI nos između motiva za zamišljanje moći i slike sa ko­ jom se završi.Edvard V. Fukoova imaginacija moći uveliko je sa nego protiv. 3) da bi došli do neke procene kakva moć bi vam trebala da po­ korite sadašnju moć. promena koju uvo­ di Rajt Mils (C. 4) da postulirate domet stvari koje ne mogu biti zamišljene ili upravljane bilo kojim oblikom moći koji postoji u sadašnjosti. dajući tako svoj glas oboma u isključivanju sebe. bodri­ lo je njegove analize načina na koji disciplinovanja 1 diskursi uređuju. razmišljanjem 0 moći sa stanovišta njene stvarne realizacije. 2) da bi spekulisali šta biste zamišljali kad bi imali moć. bilo kao problemi moralnog izbora. pre svega. Slično tome.Wright Mills) čiji napad na banalnost i neodgovornost korporativnih menadžera neće biti prećutan posredstvom koncepta mikrofizike moći. u suverenim lokalitetima i unutar periodičnih grupa političkog pritiska koje 143 . Razmotrimo ove četiri mogućnosti. i uspostavite novi poredak moći.

orijentisana samo na svoje osobne stilove. a potom da otpočnu težak. dužni smo re­ vidirati i relocirati prihvaćenu koncepciju o ogrom­ noj raznovrsnosti interesa.oni u stvari reprezentuju i bez sumnje oličavaju sasvim specifične nacionalne interese i politiku" (Mils 1998:324-325). novelista kao što su Ngugi (Ngugi) i Rušdi (Rushdie) . z b o g čega sam skupio Fukoa i druge u njihovu tam­ nicu zbog osećanja ili rezignacije ili posmatračke ravnodušnosti posle iranske revolucije. što je Volerstinov izraz mislim. posto­ janje istog izvora koji zaista poništava bilo kakvu priliku za suprotne reakcije procesu pokoravanja. Sijeda Alatasa (Syed Alatasa). suprotstavljajući i ekscentričnih grupa. da je u ovom slučaju. da su velike priče emancipacije i prosvećivanja okončane. da pokažu. ali mislim da se moramo ozbiljnije podsetiti šta uči sam Fuko. upravo je negiranje njihove snage. verujem. Drugo. Teško da može da izdrži kritiku postojanje jednom utvrđenih "assujettissement du discours". Dela Fanona. ali uticajne van svake srazmere u odnosu na radvojene grupe u srednjim i nižim nivoima strukture vlasti (. ponekad od najveće važnosti ne toliko šta je rečeno. postoji.0 FUKOU kulminiraju u Kongresu. negiranje organizovanei 144 J . ili sistemi dominacije. stoje čini se i Fuko shvatio.u oblasti privrede. Fuko je izvesno u pravu . uvidećemo da je većina tih interesa. Prema tome. Ono što nije shvatio onoliko koliko je bio spreman da prihvati. jedinke moći i uticaja . Moram da napomenem da opisati ove protiv-diskurzivne ot­ pore jednostavno kao ne-sistemske. zapravo je rela­ tivni uspeh protiv-diskurzivnih pokušaja. kada pogledamo na stvari izbliza i kroz duže vreme. politike i vojske . Fuko 2005b.) Oni koji u američkoj državi danas raspolažu stvarnom vlašću nisu prosti senzali vlasti. Abdulaha Larujia (Abdallah Laroui).pokazujući kako diskurs nije samo ono oko čega se bore prevodioci. spasonosna vrlina u uverenju članova tih grupa dok dokazuju prava svog predstavljanja un­ utar celovite ekonomije diskursa. na svoje posebne sfere stečenih prava. jer. već ono za šta se vode borbe. kao i mnogim drugim. možemo da poverujemo. a ta često nisu od nekog odlučujućeg političkog značaja. Mazruija (Mazrui).koje su od značaja pri bilo kome stanju ravnoteže u stvari su malobrojne. proglašavajući se ostvarenim i okončanim već na samom početku. Fanonovim rečima. projekat formulisanja diskursa oslobađanja. iako sa gledišta društvenog blagostanja ista predstav­ ljaju značajan negativan elemenat. ako ne i uvek tragično obeležen. koji se nalaze na srednjem nivou. ljudi koji rešavaju sukobe ili mire razne i suprotne interese . već ko govori. Pani­ ka ra (Panikkar).. Ako ostavimo na stranu to mnoštvo interesa. nasilje izvršeno nad fizički i politički inferiornim u ime napredne kulture. 1998).. obilno svedoče o kon­ tinuiranoj privlačnosti oslobodilačke borbe.sve to kao i izvanredno snažna suprotstavljajuća angažovanost feministkinja i manjinskih kultura na Zapadu i u Trećem svetu. "le pou­ voir dont on cherche a s'emparer" (Foucault 1971: 12. Konačno. Šariatija (Shariati). zajedno sa Fukoom i Liotarom. do stepena da moderna istorija Zapada služi kao primer Fukou za ograničavanje marginal­ nih. najpre da pokažu pogrešna predstavljanja diskurzivne moći.čak i predviđa .

sve u svemu pozitivniji naglasak na ranjivost sadašnje organizacije kulture.pružena je antitetičkim zalaganjem. Oxford and Cambridge: Blackwell. poput nas u tom slučaju. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: "Foucault and the Imagination of Power". 149-155. budući da su ga konstruisali ljudi. nije nepobediv. 1986. koja stoga uvek potencijalno sadrže prostor za al­ ternativna delanja i alternativne namere koja ipak nisu artikulisana kao socijalne institucije. tako da po defin­ iciji ono ne može iscrpsti sva društvena iskustva. kadkad eksplicitno no češće implicitno. otud. o očiglednim ili alter­ nativnim svestima. koji mora ostati za njegove učenike. u skladu sa najvažnijim mestom ideologije i kritike kulture. na garantovanoj nedovoljnosti u dominantnoj kulturi prema kojoj je moguće podesiti napad. ili kategorija estetskog kao negacija moći. nalazi se uznemirujuće podsećanje na ono što. pa čak ni kao projekti" (Williams 1979:252). oni imaginacije za koje mi nemamo lak način da ih shvatimo. nigde to zalaganje nije više sadržano nego u konfliktu između Fukoove arheologije i same društvene promené.da se vratim poznatijim arenama borbe . otporan razaranju. Ipak. Edited by Da­ vid Couzens Hoy. u velikoj svežini njegovog rada. anal­ iza diskurzivne moći istovremena je sa slikom o onome što bismo mogli opisati kao kontigentna moć. str. sa principom tog nastanka koji. biva izostavljeno. Prob­ lematika odnosa između subjektiviteta i ideje pravde na primer. ili genealoška i kritička istorija kao skup postupaka unutar mreže diskursa znanja . U stvari.Fukoova neprikladna minimizacija otpora izaziva aluziju na formacije kod pisaca kao što su Gramši i Rejmond Vilijams. samo značenje njegove dominacije uključuje ograničavanje ili selekciju aktivnosti koje pokriva. Najzad . prekoračeno ili premešteno. nije neusmeriv. Fukoovom imaginacijom moći. Said: FUKO I IMAGINACIJA MOĆI racionalizovane osnove njihovog protesta. Ne bih želeo da izgleda kako zaključujem prostim okretanjem ovih i drugih komentara pro­ tiv Fukoove koncepcije moći. u njegovom ekstremizmu i konstantnom divljanju granica i reifikacija.Edvard V. kao i ono što on naziva "pobeda građanskog društva". Za Gramšija i Vilijamsa. Spominjem ih jer je njihov rad. Čak i ako ostavimo po strani složenost Gramšijeve filozofije i političku or­ ganizaciju koju ona nužno uključuje. tu je teori­ jsko nastojanje. nasuprot Fukou. očigledno srodnim i alterna­ tivnim potčinjenim grupama unutar dominantnog diskurzivnog društva. kao i rad teoretičara Frankfurtske škole. na drugom bismo morali da prihvatimo granice naše imaginacije njihove moći i principa organizovanja. Sve dok prihvatamo njihovu nesistemsku snagu najednom nivou. te da su. 145 . u: Foucault: A Critical Reader. poput Fukoa. zanemareno. da ga izložimo i ako je moguće da ga razrešimo. iako stavljaju sasvim drugačiji. Vilijams kaže da "ma kako dominantan sistem može da bude.

Economyand Society 8:2. u: Pavle Milenković i Dušan Marinković (prir.0 FUKOU LITERATURA: Dews. Beograd: Plato Williams.Politics and Letters: In­ terview with New Left Review. Michel (1971) . May 1979. Raymond (1979) . Mišel (2005a) .). Mišel (2005b) ."Poredak govora".). u: Pavle Milenković i Dušan Marinković (prir. Hrestomatija. Novi sociološka asocijacija Mils. Rajt (1998) .Elita vlasti.L'Ordre du discours. Fuko 19261984-2004. Foucault. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija Fuko. London: New Left Books Sad: Vojvođanska 146 ."The Nouvelle Philosophie and Foucault". Fuko 1928-1984-2004. Peter (1979) ."Pitanja Mišelu Fukou o g e o ­ grafiji". Hrestomatija. Paris: Gallimard Fuko.

s obzirom na to da su čari tog pitanja i koristi od njega već iscrpljene. Još od Kanta znamo da je filozofija Kampfplatz. Postaviću hipotezu da se istinska borba sa Mark­ som neprestano obnavlja kroz čitavo Fukoovo delo 1 da predstavlja jedan od suštinskih izvora njegove produktivnosti: borba je već započeta u trenutku kada se piše Istorija ludila (pošto. i.Etjen Balibar (Etienne Balibar) FUKO I M A R K S Ulog nominalizma Zašto se danas vraćati na pitanje odnosa između Fukoa i Marksa (ili na pitanje Fukoovog stava prema "marksizmu"). u skretanju sa marksističkog 147 . Pošto sam ipak krenuo tim putem.a možda i neophodno. kao i sa Marksom. kako oportuno podseća P. sa kojima ulaze "u područje osporavanja i borbi". Mašre / Macherey / u jednom nedavno objavljenom napisu. u najmanju ruku. radi toga. Ipak nije teško zamisliti kakvu je ironiju u njemu izazivala vrsta formalnih ispitivanja i tumačenja do kojih su neizbežno dovodile paralele između delà i autora. sa­ mim tim što se iskazuju. koji "nastanjuju njihove rubove". menjaju teren svoga delovanja.primeniti na Fukoove tekstove (a tu pre svega mislim na njegove knjige) njegov princip analize pravila za obrazovanje ili individualizaciju iskaza: potražiti njihovu korel­ aciju sa drugim iskazima. proučavati preobražaje tih taktika u onoj meri u kojoj one. već se razvija kroz opoziciju sa postojećim iskazima. na kojem nema konačnog rešenja sukoba i na kojem nijedan misaoni projekat nikada ne zauzima apso­ lutno jednostavan i stabilan položaj. hteo bih da ga navedem na prečicu ("dijagonalu") koja bi mu malo poremetila uloge u potrazi za pitanjima koja bi trebalo postaviti kako bi se nastavilo sa radom na filozofiji sa Fukoom. kako bi se "pronašla njihova prodornost događaja" (Fuko 1998: 106. kroz njihovu neprestanu "problematizaciju". posmatranih u celini. već o doslovnom shvatanju potvrde neizostavno političkog karaktera teorijskog diskursa. povezati učinkovite iskaze sa diskurzivnim taktikama koje se konstituišu i priozvode sopstvene posledice na određenom strateškom polju. krajem sedamdesetih godina i da su razmenjeni svi argumenti prilikom vatrenih svođenja računa ko­ jih se svi sećamo? I sâm je Fuko u velikoj meri sebe tumačio u brojnim novinskim napisima i intervjui­ ma. 114. moraćemo odmah nešto da preciziramo. prilikom čitanja koje nije pobožno . Shvatićemo da se tu ne radi o spekulisanju 0 nekakvom nerečenom i o njegovim namerama. u njegovoj čistoj "netelesnoj materijalnosti" (Fuko 1998: 130). Poželjno je . 131). Ako želimo da u toj perspektivi dodelimo privilegovanu funkciju opoziciji između Marksa i Fukoa.

ne samo svaki zahtev za iscrpnošću. mogli nazvati savremeni "frojdo-marksizam" (Rajh /Reich/ je navođen više puta). iz arhive u arhivu. ona se umeće u različite programe rada. prilično je jasno da se Marksovi iskazi ne shvataju na akademski izolovan način. u kojima on interveniše u trećoj. kao što svedoče odlomci sa kurseva. u kojima sukob sa Marksom ne interveniše uvek na jednako odlučan način i ne obraća se uvek istom "Marksu" i istom "marksizmu". kroz neku vrstu rendgenskog snim­ ka marksističkog tkiva. Treba sh­ vatiti koliki je značaj činjenice da Fuko. Fuko ne prestaje da postavlja Marksu pitanja koja mu dolaze iz drugih filozofskih i istorijskih iz­ vora. Štaviše. kojoj odgovara snažno propovedanje seksualnog oslobođenja kao komponente političke i društvene revolucije (Fuko 1982:12. Ta borba. problematiku koja je sistematizovana u onome što bismo.uzajamna prepletenost potiskivanja seksa i eksploatacije radne snage u kapitalističkom društvu (Fuko 1982: 11. Altisera /Althusser/. procene njegove uloge u savremenoj nauci (imena Sartra. Pokušaću da ilustrujem ovu hipotezu jednim zapanjujućim primerom. u svakom slučaju. Tačno je da nam ponovno pokretanje tog sukoba naknadno može izgledati kao jedan od kontinu­ iteta koji obezbeđuju jedinstvo potrage kojom se Fuko bavi iz knjige u knjigu. Prvo. ali i da nje­ govo jedinstvo proizilazi upravo iz protivnika koje za sebe bira i od načina na koji ih uključuje. s kraja na kraj. treba tražiti razloge iz kojih se kasnije "kao kuge čuvao od svega što je dolazilo od dijalektičkog materijalizma"). dodeljuje sebi zadatak da uništi nejasnu prob­ lematiku te "epohe". 74. kao što ne prestaje da drugim sagovornicima ili protivnicima postavlja pitanja čija formulacija zavisi od Marksa. Treba odmah zapaziti da ta situacija "polivalentnosti taktike govora" (Fuko 1982: 90) ovde zabranjuje. "policije iskaza" i reprodukcije ekonomskih odnosa u okviru domi- 148 . već i svaki zahtev za ograničavanjem uloga u borbi na jedno jedino pitanje. . prvoj ili drugoj liniji. i Frank­ furtske škole mogu ovde da posluže kao reperi). I konačno. 114-115). Sam Fuko precizno nam navodi glavne teme ovog delà: .saučesništvo moralne cenzure. i dovodi do toga da im se pripiše esencijalistička definicija. nije jednostavan dvoboj. određeni su svojom upotrebom i tumačenjima. pokazujući šta predstavlja osnovu i za jedno i za drugo ("represivna hipoteza"). Nije dovoljno reći da Fuko u njemu odbacuje izvestan pojam moći. Radi se o načinu na koji se u Volji za znanjem pitanje marksizma ukršta sa pi­ tanjem psihoanalize. iz napisa i sa predavanja iz osamdesetih godina. izvestan pojam seksualnosti. Merlo-Pontija /Merleau-Ponty/. Za to postoji nekoliko jasnih razloga. već u funk­ ciji konjunkture. 107. u generičkom smislu. 115). Obrađujući sopstvena pi­ tanja. borba je još uvek otvorena i nakon Volje za znanjem. na prvi se pogled vidi da se za Fukoa borba sa Marksom nikada nije završila u njemu sa­ mome i da se ne može razdvojiti od drugih sukoba.0 FUKOU pravca koji je inicijalno prihvatio kao "konkretnu kritiku" otuđenja. To delo ima snažan polemički i programski karakter i dobro znamo da će njegova perspektiva biti delimično izmenjena.

teorijske ili estetičke prakse. što će reći istoj prekonceptualnoj osnovi. na bitke čiji značaj Fuko prepoznaje. i značaj tog ponašanja u političkoj ekonomiji modernih društava. . Uticaj frojdo-marksizma na taj se način širi daleko izvan eksplicitnih realizacija. na iste "objekte": institucije moći.opšta opozicija između prirodne energije. učinkovito navodi na osporavanje u tim aparatima. sve u svemu. 88-89. globalni prevrat lažnih vrednosti zas­ novanih na laži (Fuko 1982:88). Ali. a naročito kroz nji­ hovu međusobnu primenu (posebno način na koji svako od njih obrađuje polje "društvenih nauka"). Marksizam i psihoanaliza ne mogu se tumačiti kroz neku varljivu čistotu. isključenja. mili­ tantne. već kroz upotrebe ili primene. bar na prvi pogled.koji pomalo vuče na konzervativizam . otpore. Zašto je kritika ovih tema toliko važna za Fu­ koa? Bez sumnje zato što frojdo-marksizam is­ tovremeno pripada i narodnoj i naučnoj kulturi. Odatle seksualna hipokrizija vladajućih klasa (Fuko 1982:111). i veštačkog poretka institucija. zato što. mora delovati neko određenje koje je za njih ključno.sličnosti između globalnog buržoaskog poret­ ka i vlasti koja se vrši u porodičnim i obrazovnim "ćelijama". obuhvata i aktuelne psihosociološke diskurse i Batajevo nasleđe. 76-77. Nije sigurno da se mogu svesti na ono što na taj način "združuju". ponašanje društva prema moralnim i seksualnim "devijacijama". u opštem smislu.ovde želi radikalno da ispita evidentnost. Nasuprot tome. koji su unapređeni u Nadzirati i kažnjavati. u tom združivanju. za koje bi i iskus­ niji i ne previše pakosni čitaoci mogli pomisliti da donose supstitut ili uopštavanje (taj će "rizik" uvek biti prisutan u analizi "pastoralnog" oblika moći. 100. kada se odnosi. efikasnost izvesnog levičarstva ili revolucionarnog utopizma. Pojmovi poput "normalizacije" i "disciplinarnog društva". pod vodstvom zajedničke figure Oca (Fuko 1982:30-32. ali jeste sigurno da. Nije preterano zaključiti da Fuko . presecaju u najmanju ruku verbalno (a to ne može biti slučajno) teme frojdo-marksizma. 103).Etjen Balibar: FUKO I MARKS nacije jednog istog političkog poretka (Fuko 1982: 21. 114). ali od svega toga njemu je najvažnije da se zapita u kojoj meri one uistinu raskidaju sa diskurzivnim obrascima koje osuđuju. da otkrije upravo ono po čemu marksizam i psihoanaliza pripadaju istom naučnom polju. naučne i književne diskurse. 42-43). zato što taj oblik ima posla sa načinom na koji neki 149 . slepo usmerene ka potrazi za zadovoljstvom. izgleda da takva jedna kritika predstavlja kontra-iskušenje za autonomiju samog Fukoovog duskursa. koja kulminira izmišljanjem "principa realnosti" kojem se suprotstavlja snažno odbijanje. filozofske. što je neka vrsta geometrijskog prostora u kojem se odvijaju misaoni tokovi koji povezuju različite dis­ cipline. . Još neki razlozi čine mi se odlučujućim. 96. između zabrane incesta u monogamnoj porodici i države (Fuko 1982: 66. predstavlja prirodno mesto kojem teži al­ ternativa društvenim naukama. frojdo-marksizam (u toj i toj varijanti) predstavlja "izvrtanje" vrednosti koje propovedaju moćni institucionalni aparati. Sam način na koji Fuko kritikuje frojdo-marksizam sugeriše da u njegovim očima takva jedna "kom­ binacija" mora.

Z n a m o kako se u Volji za znanjem razvija kritika "represivne hipoteze". 109-110). No. o njihovom uticaju na individualnu "ličnost" i o njihovom odnosu sa ratom (o čemu opširno govori u poslednjem poglavlju Volje za znanjem) jeste u korenu frojdo-marksizma kod Rajha. ili njihovog energetizma. Nalaganje koje osigurava umnožavanje narečenih diskursa (zbog čega moderna zapadna društva postaju najrečitija u istoriji kada se radi o seksu i postaju izumitelji ovog generičkog po­ jma).kao što je. na koga ne prestaje da se poziva) povezana sa nezgodnom bliskošću njihovog biologizma. kapitalističkim ili industrijskim" (Fuko: 1982: 64) . kao i kod Adorna ili Markuzea (Marcuse) (izvanrednog teoretičara "represivne civilizacije"). Problem ra­ sizma zauzima značajno mesto u potrazi koju ovde trasira Fuko (Fuko 1982: 29. računajući i energetizam samih rasisitičkih ideologija. već je.neće biti shvaćena dvos­ misleno. usidreni pojmovi kao što su "degeneracija" i "eugenika" koje bi trebalo shvatiti kao sam tip us­ postavljanja kompromisa između simbolike krvi i analitike seksualnosti (Fuko 1982: 110)? Ali Fuko savršeno dobro zna da neophodnost da se govori o savremenim oblicima rasizma. Najpre njegova istorijska pogrešnost. U tom smislu kritika frojdo-marksizma neće biti samo teorijski preduslov. i to u cilju isticanja različitosti njegovih sopstvenih pojmova i poravnavanja njihovih praktičnih učinaka.0 FUKOU seksualni režim zauzima mesto u "ekonomiji" moći moderne države. I ne može da se ne zapita pod kojim to uslovima analiza moći u savre­ menim društvima . Pogrešno je u materijalnom smislu što je društvo koje se raz­ vija počev od XVIII veka . koja je ukorenjena u "bioistoriji" i zapoveda "biopolitici". konačno."nazovimo ga po volji građanskim. "znanja-moći-zadovoljstva"). u suštini. videti"Deux essais sur le sujet et le pouvoir"/ Foucault 1984 / ) . biomoć ili moć nad vrstom. istovremeno sa objašnjenjem funkcije koju ona ima u ekonomi­ ji diskursâ o seksu: nalaganje govora o seksu. ta srodnost između objekata i samih reči frojdo-marksizma i fukoovske istrage (srodnost koja bi mogla još uvek da se održi kada bi izgledalo da Fuko pristupa protivrečnom kombinovanju antifrojdovskih i antimarksističkih pojmova) naglašena je u Volji za znanjem kroz konačno pomaljanje pojma"biomoći"i kroz stalno označavanje savremenog rasizma kao ključne po­ jave o kojoj bi moralo da se govori. kao što precizira Fuko na kraju. o njihovoj dinamici "mase". Istorija seksualnosti trebalo je da se završi tomom o "Populaciji i rasama".odbilo seks i praktično ga cenzurisalo. stvaranja istine o njemu. Polazeći od ove karakterizacije. naprotiv. i koje nije oslabljeno. traženja svačije istine u njemu. 105. taktički ojačano uapostavljanjem zabrane. Fuko će frojdo-marksizmu uputiti tri velika argumenta: 1. u savremenom režimu znanja-moći (pa čak i. već neophodan ogled. Z n a i da je j e d ­ na od najočiglednijih teškoća koja proističe iz teoretizacija frojdo-marksista (u svakom slučaju kod Rajha. U svom prvo­ bitnom obliku. Nije li. Radije ga je proizvelo kao predmet svojih stalnih 150 . u tome "konkretan" učinak koji najviše otkriva od igre modernih političkih tehnologija koje se odnose na život na nivou pojedinačnih telâ i na nivou populacija iliti "vrste" i njene reproduk­ cije? Nije li to značajan znak dubine u koju su.

njegova zavisnost od jednog čisto pravnog modela moći. usredsređen na predstave suvereni­ teta i Zakona (moralnog Zakona. U ovom slučaju. ili obrnuto. dispozitivu koji oblikuje jednu od suštinskih moći "buržoaske" 151 . Toliko Fuko podvlači stratešku ulogu po­ rodice (njene moralizacije. moći ćemo da otkrijemo u čitavom tekstu Volje za znanjem siste­ matsku kritiku onoga što ću. o "pozitivnom" značenju moći zatvaranja. ali ga možemo pronaći i u dualizmu javno-privatno. koja mora da poprimi oblik pokor­ nosti (Fuko 1982: 84-85). 106-107). svaki od njih je u onom drugom prepoznao varijantu ideje potčinjenosti pojedinaca jednoj sili dominacije. Verujući da je otkrio princip objašnjenja u sličnosti države i moralne Cenzure. zbog kojeg je moguće. pošto pokornost na taj način određuje cepanje subjekta. i to ne kao uslov za ekonomsku racionalnost. medikalizacija i psihijatrizacija) bila uvezena u oblast rada počev od jednog buržoaskog modela. pa čak i neizbežno. ili u dualizmu državadruštvo). samo ponavlja već postojeću imag­ inarnu shemu i to na identičan način u svakom od svojih dvaju sastavnih delova. Ovde Fuko direktno citira Marksa (Fuko 1982:111). edukativna dresura. Ovde dolazimo do zajedničkog jezgra psihoanalize i marksizma. njihovo kombinovanje. ili kulturnoj) "celini" svi "delovi" ili "ćelije" moraju biti slični samoj celini. frojdo-mark­ sizam. veoma rado nazvati principom društvene homeometrije: uz pomoć toga shvatićemo ideju da u društvenoj (ili političkoj. kao što su škola ili me­ dicina). naročito zabra­ na incesta. zatim. Ako napravimo još jedan korak. Istovremeno treba zamisliti "asketizam" buržoaskog morala. kao hipokriziju. njene medikalizacije) u dispozitivu regulacije populacija. Ono što je tačno u istorijskom smislu jeste. simboličkog Zakona). zajedno sa svim ostalim varijantama repre­ sivne hipoteze. Tu je. Još preciznije rečeno. već kao taktiku intenzivi­ ranja telesnog zadovoljstva. kao referencu na idealističku filozofsku tradiciju na koju su se veo­ ma rano obrušili materijalisti (Lukrecije). poenta Fukoove kritike (u ovom smislu materijalističke) usredsređuje se na pitanje porodice (ali dodiruje i druge institucije i aparate. Zapazićemo i da između ideje potčinjenostipokornosti i ideje otuđenja postoji duboka srod­ nost (pošto pokornost u krajnjoj instanci mora da se zasnuje na interiorizaciji Zakona koji proizilazi iz spoljne vlasti. a od tada su ekonom­ ski odnosi evoluirali prema društvenoj integraciji i tananoj normalizaciji radne snage (a bez sumnje i prema rastućoj intêlektualizaciji te snage). koji će poprimiti privilegovan oblik dualizma duša-telo. to da je seksualnost sa svojim regulacionim i represivnim dispozitivima (porodični moralitet. ili Poredak govora. modela koji je i ograničen i arhaizujući. 2. Pogrešno je i što je kastinski nadzor nad polno određenim telom radnika bio neophodan uslov za "puštanje u rad" radničkih masa. i kojoj Fuko od Nadzirati i kažnjavati neprestano suprotstavlja ideju pozitivizma ili proizvodnje moći. o "moći afirmacije" koja pokušava da opiše genealogiju). 3. prole­ tarijata (Fuko 1982: 100-101. Svaki od njih je u onom drugom pre­ poznao sopstvenu pretpostavku. naprotiv. političkog Z a ­ kona. ideju "discipline" (mada je ta ideja kod njega mnogo starija: videti Istoriju ludila.Etjen Balibar: FUKO I MARKS briga.

93. neprekid­ nim račvanjima. U Nadzirati i kažnjavati napisao je sledeće. drugačije rečeno organicizma (organicizma u kojem treba čitati održavanje ideje duše ili duha radije nego telesnog modela). može zasnovati na for­ malnoj sličnosti institucija (po kojoj uvek luta ideja da svaka od tih institucija jeste deo velikog meha­ nizma neke moći. kao kontrapunkt njegove kritike humanizma i "antropološkog kruga": ponovno postavljanje pi­ tanja političkog psihologizma. Ali. dakle. i sam je predstavio zatvor kao "zatvorski arhipelag" (Fuko 1997: 341). ali nije monada. u najširem smislu reči. "Porodica ne ponavlja društvo. ta se kritika pridružuje. za koju možemo reći da se provlači kroz čitavo Fukoovo delo. Porodi­ ca.kroz prekid sa filozofskom tradicijom koja ide od Kanta do Marksa (ili bar "mladog Marksa") . sačinjen od nekoliko koncentričnih krugova institucija. i nešto što nije psihijatrijski prostor (Fuko 1982: 99). 107). svojstvenih datom društvu. 107). i ulog u nadmetanju između posednika profesionalnih znanja o čoveku (Fuko 1982: 89. Tada je Fuko izgleda odustao od ideje da se definicija velikih "dijagrama moći". ne podražava" (Fuko 1982: 89). 96). ne može se.OFUKOU države. jednoj suštinskoj temi. kasarne. i to upravo iz tog razloga. toliko se upinje da pokaže kako se porodica. 96-97. i prešao je na tezu dvosmislenosti moći i na proučavanje istorijske artikulacije njenih različitih praksi. disciplinarnih praksi koje predstavljaju "sredstvo za stalnu kontro­ lu stanovništva: ono je aparat za nadziranje čitavog društva. konkretno ilustruje ono što Fuko naziva potrebom za nominalizmom (Fuko 1982:84). nije država u malom. od kojih svaka ima sopstvenu tehnologiju. Ona. i sredstvo socijalizacije prokreativnog ponašanja. Ova se analiza odmah proširuje na sve insti­ tucije čije prakse doprinose proizvođenju takvog složenog objekta kao što je "seksualnost" i oblikuje suštinski deo kritike predstavljanja moći koja je "opšti sistem vladavine što ga jedan element ili sku­ pina sprovodi nad drugim i čija dejstva. niti je država veliki patrijarhat. i za šta se ne može reći da nema kritički učinak na neke od njegovih sopstvenih ranijih formulacija. koje pak sve liče na zatvore?" (Fuko 1997: 256) lako je jasno upozorio čitaoca da "panoptikum" treba shvatiti samo kao program. a naročito mesto pravnog "rekodiranja" telesnih tehnika uopšte. čija će realizacija odmah naići na otpor. Uz pomoć toga razumećemo ideju da istorijski i društveni procesi pronalaze svoje sidrište. bolnice. već postoje razne prakse. svoj us- 152 . po pitanju svog opisa panoptizma:"Šta je neobično u činjenici da zatvor liči na fabrike. prosecaju društveno telo s kraja na kraj" (Fuko 1982: 83). dakle. već njena specifičnost ili njena različitost. i ono stoje od strateškog značaja nije njena sličnost. Porodica je "lokalno žarište"znanja-moći (Fuko 1982: 88). pars totalis "društva". smatrati svedenom slikom globalnog društva. sa svoje strane. ili učestvuje u generičkoj suštini moći). polaznu i krajnju tačku za sve varijetete normativne moći.da ne postoji praksa kao takva. koja sa svoje strane implicira . škole. koja je u isti mah i mesto institucionalne perverzije (Fuko 1982: 45) i histerizacije ženskog tela (Fuko 1982: 93. a i daje novu vrstu preciznosti. koji kao celina predstavljaju "dis­ ciplinarno društvo". a ovo je. u obliku saveza ili srod­ nosti (Fuko 1982: 94. i to posredstvom samih prestupnika" (Fuko 1997: 320).

prema shemi iska­ zivanja granica ljudske ograničenosti. Čini se da je ona (upravo iz razloga početnog cilja jedne "istorije seksualnosti") najpre usmerena protiv psihoanalize. dakle "politizuje". što će reći neprestano se pitao zašto se u savremenom društvu. s obzirom da tvrdi da seksual­ nost nema istoriju (ili da je seks upravo ono što u čitavoj istoriji nadvisuje istoriju. ako hoćete.Etjen Balibar: FUKO I MARKS lov za ostvarenje. mark­ sizma i psihoanalize. bilo da je kritika Marksa utoliko nemilosrdnija ukoliko uslovljava svako konačno svođenje računa psihologizmom u koji je uključena psihoanaliza. pri­ morava pojedince da se poistovete sa jednim"ja"(ili sa jednim "mi") kako bi delovali kao društvena bića. Na taj način.). U postojećem prevodu Jelene Stakić ovo je prevedeno kao "politička teorija istine" (prim. ur. Tu se. 153 . Fuko je nepres­ tano istraživao poreklo i insitucionalne oblike tog teorijskog odnosa. moći ćemo da steknemo osećaj. naravno. zato što je ona u potpunosti oslonjena na praksu priznanja i * "L'histoire politique de la vérité". bilo da je od suštinskog značaja prekid sa Frojdom čija kritika Marksa nije ništa drugo do sredstvo. Ali. i kao nešto što otkriva psihologizam nerazdvojiv od svojih roditelja. opisanoj na poslednjim stranicama Reci i stvari). odbaciti čitav taj deo transcendentnosti marksizma. Tu. Ovde se neće raditi o tome da se utvrdi da li je jedan tačniji od drugog. već da kroz čitavu njenu proizvodnju prolaze odnosi moći". radi o dispozitivu "političke istorije istine" (Fuko 1982: 57)* pokazati. bilo pod prinudom (ideja ko­ joj "seksualna psihologija" ili psihologija seksualne ličnosti daje dodatnu objektivnost).Toj kritičkoj tezi psihoanaliza kakvom je Fuko vidi postavlja suštinsku prepreku. s obzirom na to da se kritika psi­ hoanalize vrši pomoću izvesne upotrebe marksizma (ili. Kakvi su modeli subjektiviteta koje pojedinci mora­ ju podražavati kako bi se uključili u igru praksi? U tom pogledu utopija frojdo-marksizma izgleda kao prosto izvrtanje vrednosti. da "istina nije slobodna po prirodi. ponašanje ili svest pojedinaca reflektuje funkcionalno mesto koje oni zauzimaju na polju institucija ili političkih kontra­ dikcija (marksistička "klasna svest" najčešće je bila samo jedna od varijanti te ideje). u načinu na koji se određuju po­ jedinci. čini se da je isto tako važno. koja je data u samom jeziku istorijske imanentnosti (ideja za­ kona u istoriji). zavisno od tačke gledišta. koje u potpunosti ostaje zarobljeno u političkoj mreži. U kontekstu Volje za znanjem Marks i Frojd su predmet potpuno drugačije obrade. kako stoji prema navodu Balibara. kroz povratak tradicionalne teme istine koja bi bila "u izvesnom srodstvu sa slobodom". politika (bilo da se radi o praksama vladanja ili o otporima koje one izazivaju) projektuje na psihologiju. što će njen kritički domašaj svesti na nulu. (ne usuđujem se da kažem od odabiranja "Marksa" ili "Frojda" kao teorijskih referenata). niti je neslobodna greškom. i to utoliko više što se ono"modernizuje". već da se opiše način na koji ta dvostruka simetrija tumači Fukoovu diskurzivnu strategiju. međutim. tako što se protiv same psihoanal­ ize okreću marksistički iskazi koji joj se pripisuju u frojdo-marksističkoj mešavini). bilo slobodno. da simetrična ideja prema kojoj psihologija. prestaje simetrija.

pre nego kao odraz) uvek morao da se prikazuje. već se istorijske kategorije kulturnog iskustva savijaju u pravcu analize institucionalnih praksi. ali značajnim izuzetkom u Arheologiji znanja. koje se jedna za drugom pojavljuju počev od Poretka diskursa. i to samo virtuelno. Ali. Svaka praksa.po cenu zamene Prirode Istorijom u ulozi izvornog iskustva u koje će se uplesti i znak i stvar. Pošto psihoanaliza ne treba da se kritikuje kao "ideologija". i koji u konačnoj analizi nastaje iz represivne hipoteze. Čini mi se da bi jedna retrospektiva pokazala da je marksistički pojam ideologije (onakav kakav je is­ kazan u Nemačkoj ideologiji. međutim. a marksizam može da dâ odlučan doprinos. zato što označavanje dis­ kurzivnih formacija uvek teži svođenju artikulacije moći i znanja na artikulaciju neznanja i spoznaje. pod uslovom daje u stanju da se razdvoji od svog delà koji poistovećuje télos oslobođenja sa konačnom mani­ festacijom istine. računajući i "neznanje". na samom polju diskursâ i znanja. koji ulaze u sastav odnosa dominacije. u koje bi spadale i "diskurzivne prakse". sa jednim malim. i to sa razlogom. Marks na koga upućuje Fuko kako bi upisao "raskid" između ideologija i nauka u isto­ riju diskurzivnih formacija jeste upravo onaj Marks koga je Altiser preobrazio u teoretičara artikulacije praksi. ili "iluz­ iju". Arheologija znanja je predstavljala trenutak bekstva iz nestalne ravnoteže (a to je je­ dini trenutak kada se Fuko ravnopravno pozvao na Marksa. u Nemačkoj ide­ ologiji. "zamišljena tačka" ili "zamišljeni element" kojoj istorijski dispozitiv seksualnosti propisuje 154 .111). kroz obrasce koji u velikoj meri upućuju na kritiku spe­ kulacije kakvu čitamo. da ono što predstavlja problem u pojmu ideologije jeste njegova antropološka pretpostavka. Ali ne uvek iz istog razloga. sa problematike predstave i znaka na problema­ tiku prakse. naprotiv. Od te tačke jedinstvo "moć-znanje"pomera pitanje ideologije u smeru potpune istoznačnosti praksi po pitanju istine. genezu seksa koji je"idealnatačka". taj je trenutak nestalan. ne možemo izbeći zaključak da je Marksov "jezik stvarnog života" Fukou morao izgledati kao nešto izmenjena varijanta Kondijakovog (Condillac) "jezika delovanja"(i shodno tome svaka teorija ideologije kao potomstvo /. kao vršenje moći.0 FUKOU na osporavanje te prakse. takođe i element koji se nalazi najdublje u unutrašnjosti jednog me­ hanizma". zato što od samog seksa pravi istinu koja "zahteva" da bude oslobođena. umesto da joj dâ neko drugo ime u cilju kritike vrsta znanja. 91. procedure podele na istinu i lažnost. Prešli smo./ Ideologa) . Fuko nam jednostavno predlaže. Treba li reći da kritika psihoanalize nastaje iz kategorije ideologija! Fuko je uvek odbacivao taj pojam (i to ponovo čini i ovde: Fuko 1982: 63. Između ove dve kritike.. što će reći kao "svest o sebi" društvenog bića."najspekulativniji. najidealniji element. čini se. njegovo implicitno pozivanje na otuđenje subjekta. Pri ponovnom čitanju Naissance de la clinique. ili kao apstrakcija "jezika stvarnog života". na primer. knjige u kojoj se ne radi o Marksu. a (naučna) spoznaja po tom pitanju nije ništa drugo do moć koja se vrši među drugim moćima. implicira norme istine. Frojda i Ničea kao na začetnike "decentral­ izacije subjekta"). 88. Pri ponovnom čitanju analiza "proizvodnje diskursa". a kritiku njegovih naučnih preten­ zija omogućuje arheologija..

potvrđivanjem jedne nadmene politike. Tako da je pretpostavka psihoanalitičkog nominalizma jednostavno apsurdna/dok se pretpostavka nominalističkog marksizma može bar uzeti u razmatranje. Ili. "I taj je proces bio povezan s kretanjem ko­ jim je ona potvrđivala svoju različitost i svoju pre­ vlast. u smislu mesta koje ona zauzima u strateškim odnosima među klasama (Fuko 1982: 113 i dalje). ili još bolje"klasno telo"sek­ sualnosti (Fuko 1982: 109). nije izazvao ni ista dejstva. Odbacivanje frojdo-marksizma onda može da se čita kao jednostavan preduslov za marksističku kritiku psihoanalize: "Neki veruju da m o g u da obznane dva sime­ trična licemerja u isti mah (. prema tome. I kaže nam da ta geneza istovremeno ima vrednost "arheologije psihoanalize" (Fuko 1982: 114). da je seksualnost prvobitno. Ali i osn­ ovu rasizma čisto buržoaske države.. treba reći da postoji buržoaska seksualnost. suštinski element njene kulture. sve otkako mu je ona počela bivati nametana. dakle. Fuko upućuje upravo na jedno od tih pomer­ anja kako bi objasnio. u čitavu istoriju koja povezuje seks. Psihoanaliza ne može da izbegne spajanje sa tom idejom seksa ni teorijski (zato što je to za nju sâmo ime istine) ni praktično (zato što psihoanalitička praksa u potpunosti zavisi od postojanja neke sek­ sualne zabrane i od nalaganja da se ona ukine). ona je najpre predstavljala privilegiju buržoazije.. vratiti još odavno izvikanim formulaci­ jama.Etjen Balibar: FUKO I MARKS čitavo pojedinačno iskustvo (Fuko 1982:136-137). shvatamo zašto joj je trebalo toliko vremena i zašto se sa onoliko prećutkivanja 155 . baš naprotiv. tako se biće diskursa ili prakse psihoanalize ne može razdvojiti od položaja klase. reč i zabranu). ako ništa drugo. Ako je tačno da je'seksualnost'skup dejstava što ih je u telima. u cilju njegovog potčinjavanja. Kao što postoji biće. Valja se. Ranije je Fuko neprestano iznosio argumente pro­ tiv ideje paralelizma između političke represije siromašnih klasa i kontrole seksa (Fuko 1982: 106 i dalje).) To znači pogrešno razumeti proces kojim je buržoazija. a ono bar mesto i trenutak njenog nastanka. onda valja priznati da taj mehanizam nije dejstvovao simetrično i na jednoj i na drugoj strani te da. a ono je sa buržoazijom osamnaestog veka slučaj bio takav. da postoje klasne seksualnosti. ako ne samu mogućnost psi­ hoanalize (jer se ona u čitavu istoriju objektivizacije seksa upisuje kao objekat znanja. ponašanjima. podarila sebi jednu razbrbljanu seksualnost koju je prole­ tarijat dugo odbijao da prihvati. i sa strane zadovoljstva i sa medicinske strane. ona je plavu krv vlastele preobratila u dobrodržeći organizam i zdravu seksualnost. Nema sumnje u to da treba priznati da je potvrđivanje tela jedan od glavnih vidova klasne svesti. društvenim odnosima izazvao izvestan mehanizam koji je proizašao iz jedne složene političke tehnologije. Z b o g toga što se porodica morala prven­ stveno shvatiti kao mesto intenziviranja dispozitiva seksualnosti. povezanog sa nasleđem i eugenizmom. istorijski buržoaska: da ona u svoja uzastopna pomeranja i premeštanja uvodi posebna klasna obeležja"(Fuko 1982:111-112). još bolje.

i što ukazuje na sam iz­ vor njegovog inicijalnog prekida sa organicističkim "velikim sistemom" perverzije. želje i zakona. Fuko označuje ono što naziva "političkim ponosom psihoanalize" (Fuko 1982: 131). a protiv disciplina iz kojih ipak proističe. Uostalom. 156 . 288. itd. U isto vreme psihoanaliza u buržoaskoj klasi zauzima mesto kritičke krune psihijatrijskog dispozitiva. Fuko to carstvo opisuje kao iluziju. ne delu je tematika bliska marksizmu. tu pozivanje na Marksa neizbežno mora da uđe u proces podele.moći na praksama koje je ostvaruju. A to smo pokušali da razmatramo kao unutrašnju kontradikciju u kompleksu pravila i normi. urbanizacija i društveni kon­ flikti XIX veka dovode u pitanje tu privilegiju. vascela trajna i bučna zakonodavna delatnost ne bi trebalo da nas zavaraju: upravo su to oblici koji čine jednu u suštini normativnu vlast prihvatljivom" (Fuko 1982:127). smrti i srodnosti prvobitno spojenih. imaginarnog sistema istorijski sačinjenog od suvereniteta. Taj klasni položaj psihoanalize jeste samo jed­ na od dvaju strana kritike." pozivajući se na taj kritički povratak. obavljen u ime prava i njegovog pravnog ideala. već povratak na pravni model . medicinskih. širom sveta. njegovu teorijsku i praktičnu opoziciju fašizmu. "Oni koji su izgubili isključivu povlasticu da brinu o svojoj seksualnosti od sada imaju povlasticu da više od ostalih doživljavaju ono što zabranjuje seksualnost i da poseduju metodu koja omogućava uklanjanje potiskivanja" (Fuko 1982:114). U srcu (psihoanalitičkog) idealizma javlja se nesporno carstvo pravnog idealiteta.upra­ vo onima koje je eksploatisala . Ili bolje rečeno. ali samo kao ono što održava anahronizam: "Društvo koje postavlja norme istorijska je posledica tehnologije vlasti čije je težište na životu. posle francuske revolucije. i ubačene su u administrativnu i pravnu mrežu namenjenu progonu incesta. "pravnodiskurzivni" (Fuko 1982: 81) . iznova napisani i prerađeni zakonici.prizna telo i seks" (Fuko 1982:110-111). dovode do širenja "seksualnog tela" na čitavo društveno telo (Fuko 1982:111) . zasnovanoj na igri skrivenog i očiglednog. po Fukoovom mišljenju ne treba videti jednostavnu posledicu razvoja disciplina normalizacije telâ. zašli smo u fazu opadanja pravo­ sudnog. koja se isključivo tiče geneze idealiteta psihoanalize. Na drugoj strani. Industrijalizacija. ustavi doneti./Fuko 1997: 208/ . već na način na koji je nametnuta i tretirana zabrana. proizvodeći pravno realno /Fuko 1997: 254. a narodne su klase žigosane kao žarište degeneracije "rase".što će reći širenja porodičnih./). demografskih tehnika seksualizacije. itd. U odnosu na društva kakva smo znali do osamn­ aestoga stoleća. onu koju je detaljnije analizirao u Nadzirati i kažnjavati (suprotstavljajući najpre "moć Norme" sa "moći Zakona" .a zatim pokazujući kako u disciplinarnoj. Podela klase se onda pomera: više se ne odnosi na posedovanje ili neposedovanje seksualnog tela.0 FUKOU suprotstavljala tome da i drugim klasama .ili još bolje. U predstavi psihoanalize seksa. što će reći nor­ mativnoj moći ima "najviše moći" ili "dodatka" koji jedini obezbeđuje pravnim fikcijama spajanje sa re­ alnim. nasleđa i degenerecije (Fuko 1982:105).

Brimera i Lenjinom iz 1905. i to da bi pokazao kako disciplinarni prosedei utiču na porast korisnosti telâ neutrališući njihov otpor. o produktivnosti). i ukazao na Prudonovu "fikciju društva osobe". ili bolje rečeno. ili razilaženja između njegove analize eksploatacije i njegove analize države. koji je. sa Mark­ som iz Kapitala. između društva i države. mogla delimično tumačiti u terminima unutrašnjeg prekida. u stvari. Čini to u Nadzirati i kažnjavati. već i to da je sam pravni sistem tek način vršenja nasilja. dejstvuju nesimetričnosti i nepravde dominacije. onom koji je. Ali ova kri­ tika prava i dalje se vodi na temelju postulata da vlast po svojoj prirodi i u idealnom vidu treba da se vrši prema jednom osnovnom pravu" (Fuko 1982: 80). njegovog prisajedinjenja dobiti nekih. Na kraju se ipak nalazimo daleko od njega. i sam sugeriše načine da se izađe iz tog zamršenog odnosa prava i kritike prava. onom. ponavljajući oblike borbe protiv feudalnosti. sa Marksom iz 18. tvrdio "žrvanj će vam dati društvo sa sizerenom. kritike mno­ go korenitije postoje posredi bilo da se pokaže ne samo to da stvarna vlast izmiče propisima prava. zasnovane na antitezi prava i nasilja) koju i sam kritikuje. raspravljajući o analizama Rušea (Rusche) i Kirhajmera (Kircheimer). i. kao što ga zamišljamo po pitanju državnih aparata. po pitanju države. to znači da se umeću u trenutku "kratk­ og spoja" koji Marks pravi između ekonomskog i političkog. J e ­ dan deo marksističkog diskursa mogao bi se onda tumačiti kao osporavanje unutar pravne predstave moći. koje je u tom smislu simetrično sa unutrašnjim osporavanjem koje unosi psihoanaliza u disci­ plinarne prakse i sastavni je deo humanističkog so­ cijalizma XIX veka: "Druga jedna vrsta kritike političkih ustanova pojavila se u devetnaestome stoleću. "Disciplina" i "mikromoć" istovremeno predstavljaju drugu stranu ekonom­ ske eksploatacije i drugu stranu pravno-političke dominacije klase i omogućuju promišljanje njenog jedinstva. sa Marksom iz Bede filozofije. naravno. ubacilo u predstavu monarhijskog suvereniteta. u skladu sa dijalektikom sve ili ništa (već je u Nadzirati i kažnjavati. omogućuju spa­ janje dvaju procesa akumulacije ljudi i akumulacije kapitala (Fuko 1997: 249).Etjen Balibar: FUKO I MARKS Sa nekoliko reči ("život" nasuprot "radu". opisivao u zakonskim propisima fabrike posledicu stalne "krajnosti" odnosa snaga na pravne oblike ugovora. kontrole ili destrukcije. opisivao "ustavne iluzije" revolucionara. koje deluju u samom kontaktu telâ) (Fuko 1997:33 sq). i postizanja da. pod vidom opšteg zakona. sa nejasnom mrežom učinkovitih "mikromoći". "normalizatorski" nasuprot "ekonomskom": ali u oba diskursa radiće se o proizvodnji. što ga osuđuje da oscilira između ideje svemoći i ideje radikalne nemoći ili čisto parazitske funkcije države. Fuko. parni mlin će vam dati društvo sa in­ dustrijskim kapitalizmom". izgleda kao da se na čudan način približavamo marksizmu: onom koji je. služeći se Marksovim analizama iz Kapitala po pitanju manufakturne podele rada. Jer ta bi se zavisnost marksizma po pitanju pravne iluzije (ili "decizionističke" iluzije. Fuko siste­ matski suprotstavio zakon "sve ili ništa". I to ne samo zato što Fuko posredno opisuje mark­ sizam kao nešto što se samo. u opštijem smislu. u analizi pro- 157 .

i jedne logike protivrečnosti. ali na drugi način. razgovor sa Ž. na nekom drugom mestu. Ali. o kome je Fuko j e d n o m prilikom ironisao po pitanju njegove "teorije" "najslabije karike" domi­ nacije -"Pouvoirs et stratégie". Ransijerom ( J . Za Marksa kao i za Fukoa.0 FUKOU cesa proizvodnje (i na taj nam način omogućuje da mu pripišemo poznavanje "prakse"). Rancière). neutrališu.) već da kao bitne postoje u njima" (Fuko 1982: 84). moraju se shvatiti ne kao datosti. uzimajući u razmatranje pojam hegemonije koji snažno upućuje na Gramšija (Gramsci): radi se. već kao rezultati ili kao rezultante "konačnih oblika" koji su istovremeno oblici razlikovanja i uspostavljanja odnosa. a fortiori bilo bi pravo i postaviti tezu da"gde ima vlasti ima i otpora" (Fuko 1982: 86). o tome da treba da prestanemo sa pred­ stavljanjem klasa kao subjekata ili kao kasti (Fuko 1982: 85). obrazovanje "žarišta prevlasti" koja predstavljaju polaznu os­ novu za širenje mreže institucija i disciplinarnih praksi na čitavo društvo (Fuko 1982: 110).napisao sa svoje strane: "zamišljati da će jedna vojska zauzeti položaj na nekom datom mestu i reći: 'mi smo za socijalizam'. bilo bi pravo postaviti tezu da "veze vlasti ne stoje izvan ostalih vrsta odnosa (. Ukratko. ali ni po čemu nisu u neskladu sa Marksovim strateškim analizama. koju predlaže Fuko.. a da će neka druga. Isto se tako revolucije moraju shvatiti kao "strateško kodovanje tih tačaka otpora" (Fuko 1982: 87). XXII. "Društvene hegemonije" (Fuko 1982: 83). za Marksa uslov konflikta jeste interiorizacija samog odnosa. 383). mnogostrukosti oblika konflikta i otpora u samu njihovu definiciju (Fuko 1982: 86). drugim recima kao učinci konjunkturalne integracije. a naročito sa svrstavanjem složenosti odnosa moći. znači biti revolucionar na rečima.). a ne protivreče ni ideji "naddeterminacije" kojom se služio Altiser radi analogne kritike "marksističke" teleologije. označava neumanjivo razmimoilaženje jeste sama ideja društvene struk­ ture konflikta. da tako kažemo).Oeuvres. Fuko to nanovo čini. ali ne obrazuju jedinstvo ili nadmoćan individualitet. tako da antagonistički pojmovi postaju funkcije ili nosioci tog odnosa: zbog toga u marksističkoj predstavi 158 . reći: 'mi smo za imperijalizam'. Nasuprot tome. već se odnosi na opoziciju između jedne logike odnosa snaga. u poslednjoj analizi. što će reći da čitavu svoju učinkovitost ili realnost izvlači iz materijalnih uslova u kojima se vrši. u stvari. Fuko ih razume kao čisto spoljašnje. koji nisu unapred utvrđeni (ovde ćemo zapaziti da je Lenjin. uzajamno jačaju ili menjaju. čija "protivrečnost" nije ništa više od naročite konfiguracije. i da će to biti društvena revolucija (. Razmimoilaženje se ne odnosi na izbor između "lokalnog" i "glo­ balnog" (mikrofizike i makrofizike moći. "hegemonijski učinci" koji čine "velike dominacije" (Fuko 1982: 84). krupnih podela nadvoje" (Fuko 1982: 86) koja na uvek idealan način sadrži neophodnost konačne krize i prevrata. ili čak da moć "dolazi odozdo" (Fuko 1982: 85). ove su korekcije u suprotnosti sa eshatološkim imaginarijumom istorije koji marksizam preuzima.. čiji "odnos snaga" nije ništa drugo do strateški trenutak. ove se teze ne razumeju na isti način. što znači da se "ciljevi" suprotstavljeni u nekom strateškom konfliktu uništavaju. Ono što. zauzvrat.. t. u Volji za znanjem.. što predstavlja način da se izađe iz sheme "korenitih preloma. koji ne zna ništa o tome šta je prava revolucija" . (Foucault 1977) . str.

ali drugačije organizovana. koja posredno proiz­ vodi učinke objektiviteta ili znanja. a drugi delimičnu upotrebu marksističkih iskaza ili iskaza koji su skla­ du sa marksizmom. fukoovska logika odnosa snaga jeste prenapregnuta plastičnošću života. Možemo čak sugerisati da su ovi drugi sve više i više ograničeni / sve više i više specifično marksistički. Rado ću sugerisati da se ta složenost pokorava više puta ponovljenoj opštoj shemi. mislim da se pouka može uopštiti. Ali. kao odnose koje "podvlašteni" mogu izbeći samo ako unište sam odnos potčinjenosti. ali to razmimoilaženje . u kojoj idemo od prekida do taktičkog saveza. g d e prvi povlači sveobuhvat­ nu kritiku marksizma kao"teorije". poduprta ponovnim čitanjem jednog teksta Mišela Fukoa. Ova duga rasprava. možda će nam omogućiti da malo konkretnije zapazimo složen oblik u kojem se pojavljuje njegov odnos sa Marksom. Podjednaka složenost. ne-filozofskog. Dodaćemo da se Fuko nije najviše služio Marksom onda kada ga je najviše citirao. Kao i Marks. već je ključno pojmiti klasne odnose kao nepomirljive u unutrašnjosti. niti je pozivao na najradikalnije kritikovanje Marksa onda kada ga je najpažljivije čitao (režim citiranja i pozivanja na Marksa i sam zaslužuje pažljivu studiju). Već sto godina neprestano se pitamo da li je Marksov poduhvat trebalo smatrati ostvarenjem filozofije istorije ili pak začetkom jednog drugog. ciljajući najpre individu­ alizaciju ili subjektivizaciju (konačno "sopstvena praksa" ili "praksa sopstva"). bolje rečeno. odnosa sa istorijom. a ipak drugačije od Marksa (odatle neophodnost njihovog sučeljavanja). ona ima samo je­ dan problem: problem jedinstvenosti "buržoaskog" društva i njegovih sukcesivnih političkih oblika). istorija kao jedna vrsta potrage za istorijskim pis­ mom (a njih očigledno ima više).zbog kojeg kod Fukoa uvek imamo utisak da bi bilo moguće beskrajno pomerati pojmove kon­ flikta da bismo razlikovali njihove ishode . Sve u svemu. dok za Fukoa moć jeste produktivna praksa koja najpre deluje na samim telima. Fuko je sa dis­ tance od jednog veka ostvario ono što sam naziva "filozofskim fragmentima na istorijskom gradilištu" (Foucault 1980: 41). Možda je paradoksalno. i posredno učinke subjektivizacije (kon­ flikt se razvija na polju "proizvodnih odnosa"). Ovde su u igri iste instance: filozofija kao jedna vrsta filozofije istorije (a i nema ih više od jedne. 159 . Za Marksa praksa par excellence jeste spoljašnja proizvodnja. Na taj će se način opozicija sa Marksovom "teorijom" neprestano produbljavati dok će razmimoilaženje sa Marksovim analizama i pojmovima postati značajnije. dok se marksistička logika protivrečnosti (koja interiorizuje odnose snaga) ne može razdvojiti od imanentnosti strukture. ili. faza koje možemo pronaći u njegovim knjigama.upućuje na razmimoilaženje suprotnog smisla kada se radi o praksi. i koji je u j e d n o m trenutku istinska privilegija. i na taj se način preobraze u pojedince koji su drugačiji od onih koje taj odnos "sačinjava". koja proizvodi učinke izvan sebe same. karakteriše svaku od faza njegovog rada. I sam Fuko učestvuje u tom ispitivanju.Etjen Balibar: FUKO I MARKS klasne borbe nije ključno empirijski opisati društvo kao nešto što je u potpunosti okarakterisano kao "dvojna i sveobuhvatna suprotnost između vladara i potčinjenih"(Fuko 1982:85).

Upravo njega će.radi li se tu o d r u g o m obliku teleologije? 160 . Fuko dovesti u pitanje. Hoćemo li reći da to polje jeste polje "istorijskog materijalizma"? Z n a m o da Marks nije ko­ ristio taj izraz da bi okarakterisao filozofski položaj upleten u njegovu kritičku analizu kapitalističkog društva.tamo gde pominje "oluje u dečijem bazenu"). pitanja vremena i subjekta). Ali. Taj pojam podržava marksovsku ideju istorijskog materijalizma.0 FUKOU Ali. potrebe koja u nama postoji bar sto godina da pređemo sa filozo­ fije istorije na filozofiju u istoriji. Volji za znan­ jem i dodatnim tekstovima). Ako je tačno da se Fukoove diskurzivne taktike ključnim delom mogu analizirati kao "antimarksističke". onda je potrebno da postoje nekoliki zajednički ulozi. već bude tu. čitanje Fukoa predstavlja naročitu prečicu. jednom rečju. možemo još više da rizikujemo. Ako je tačno da je pomeranje filozofije kojim su se Marks i Fuko koristili tiče. on dolazi do teza koje takođe ne bi bilo pogrešno nazvati imenom "istori­ jskog materijalizma". potrebno je i da ima veliki deo koji tek treba otkriti i preneti na kartu. ili protivrečnosti kao strukture imanentne odnosu snaga. onda je potrebno da se. ali koje se tačku po tačku su­ protstavljaju Marksovim tezama: ne materijalnost "društvenog odnosa" već dispozitivi i prakse moći kakva se vrši nad telima. dakle neophodnost istorijskog preobražaja (delovanjem protivrečnosti na polju "društvenih odnosa" nastalih iz klasne borbe). ne počiva toliko u teškoći promišljanja "preobražaja" počev od "mikrofizike moći" (dakle u problematičnim terminima) koliko u sledećoj teškoći: kako promišljati kategori­ je istoriciteta počev od materijalnosti tela a da se ne upiše istorijski događaj na horizont preobražaja života . dakle protivrečnost. za razliku od mnogih drugih (pokušao sam da kažem: od gotovo svih drugih). po mom mišljenju. ili pak Fuko) iscrtaju čvrste linije jednog teor­ ijskog polja koje treba definisati. No. da već bude pređeno i singularizovano. ne istoricitet protivrečnosti (neka bude shvaćena kao instanca totalizacije borbi ili kao instanca interiorizacije njihove neophodnos­ ti) već događaja . postoje formulisao čisto teorijski odgovor (onaj koji možemo pronaći na čuvenim stranama Reči i stvari. ako nas zanima da utvrdimo po čemu je naš filozofski hori­ zont nepovratno postmarksistički (u oba smisla tog izraza). ali vrteo se oko njega i nije ga odbacio. polazeći od drugih objekata u drugačijoj konjunkturi. uzeo ga je u razmatranje u jednom praktičnom obliku. Na (privremenom) kraju svoje evolucije po tom pitanju (u Nadzirati i kažnjavati. skok koji iznenada otkriva drugo lice filozofskih pitanja (pitanja istine. i počeo. Otuda otvoreno filozofsko pitanje koje os­ taje nerešivo: može li se promišljati dijalektika koja više ne bi predstavljala zamišljeno predviđanje kraja protivrečnosti. Potrebno je da to polje. Odatle otvorena filozofska aporija kod Fukoa: ona. na izvestan način.neverovatna rezultanta strategija potčinjavanja i mnogostrukih i delimično nekontrolisanih otpora. u nepobitnom obliku niza dilema (ili pak Marks. moći i prakse. već analizu njihovog aktuelnog pokreta kroz njegova unutrašnja određenja? U središtu teškoće pojavljuje se pojam "društvenog odnosa". taj izraz na manje loš način od svih drugih označava osetljivu tačku i sidrište filozofije u objek­ tu koji teorija sebi dodeljuje: materijalnost klasne borbe. sve eksplicitnije i eksplicitnije. Otuda. Sve u svemu. Međutim. "skok" filozofije u ne-filozofiju.

čak i ako se radi o zabrani koju smo sami sebi nametnuli. još bolje. A naročito položaj može da bude izvrnut. u svojoj osobenosti klase (a zašto ne i seksa. nasuprot filozofiji istorije. Shod­ no tome. nikada nije ništa drugo do ambivalentni nalog.zabranio svaki povratak na metafiziku. koris­ titi se "istorijskim nominalizmom" ne znači samo radikalno raspršiti idealitete kao što je "seks". Upravo se u taj raskorak. sada 161 . Tome ćemo nara­ vno odmah prigovoriti da se on od toga zaštitio: svojim pozitivizmom (tom rečju koju su prema njemu bacali kao diskvalifikaciju i čiju je upotrebu preokrenuo). svojim nominalizmom. protiv idealizma (pravnog) koji poistovećuje svaku moć sa emanacijom suvereni­ teta. ili. ne samo da ja nisam radio ništa drugo kada sam analizirao kapitalističku eksploataciju kao proces potrošnjeproizvodnje radne snage i kao stalnu krajnost ob­ lika ugovora i razmene. već ga samo potiskuje. Što se tiče promišljanja istorijskog u njegovoj materijalnosti. aktivnu opoziciju tih dvaju načina (bar). zabrana. znanja.jesam ja. sučeljavanje Marks/Fuko pokazuje da postoje bar dva načina da se bude nominalista. imamo ogromnu pred­ nost što možemo da se oslonimo na rad Mišela Fukoa: umesto da preživamo Marksa. onda ne možemo da ne postavimo pitanje on­ oga što u Fukoovom "materijalizmu" i "istoricizmu" vodi prema neposrednoj srodnosti sa vitalizmom. već sam iz toga virtuelno izvukao posledice koje unapred kritikuju dvosmis­ lenost vašeg "materijalizma": potpuno se slažem sa vama da istorijski pojedinci jesu tela potčinjena disciplinama. imanencija struk­ ture kao logika ili diskurzivnost istorijskog vreme­ na). Sa moje tačke gledišta ovde se ne radi o odsecanju. u svakom slučaju bez ikakvog drugačijeg ispitivanja sem onog koje je u njih upleteno.ekonomskoj. umesto da ostanemo zarobljeni u dvosmislenoj potrazi za tačkom oslonca u Marksu radi kritike Marksa. Hajde da ovde fik­ tivno damo reč Marksu: vi tvrdite. U svakom slučaju. Ali. ili kao "materijalnog". vidimo da je to dvosmislen poduhvat koji pruža priliku za preokrete. već znači i zabraniti sebi prelaženje sa materijalnosti telâ na idealnost života. da obrazujete analitiku moći koja objašnjava njenu prirodu isključivo kroz odnose. "moć" ili "protivrečnost".od nas dvojice u manjoj meri metafizičar. političkoj ili dis­ kurzivnoj . ili kulture) moraju biti promišljana u terminima odnosa. Radi se samo o tome da se precizira pitanje koje je malopre apstraktno formulisano. Dakle. Možemo se složiti da nominalizmom nazovemo dodatak materijalizmu koji je neophodan da bi se nekoj materijalnosti . Ali. U kritici filo­ zofija istorije od Marksa do Fukoa uvek se radi o materijalnosti. "ra­ zum". danas smešta su­ dbina filozofije po pitanju njenog odnosa prema istorijskoj spoznaji. od ove ili one strane tih pojmova ("telo" i "odnosi"). ali ja postavljam tezu da sama ta "tela". normama i političkim pravilima. da ne kažemo biologizmom. dakle o "materijalizmu". dok drugi ne prestaju da prelaze sa materi­ jalnosti društvenih odnosa na idealnost dijalek­ tike. dva načina da se bavimo filozofijom u istoriji.Etjen Balibar: FUKO I MARKS Ako Marksov istorijski materijalizam još uvek pohodi spiritualizam filozofija istorije (protivrečnost. neophodnost. protiv supstancijalizma svake koncepcije moći kao "stvari" koju usvajamo. Ona ne uništava pitanje. Dvostruka je korist od ovog termina: jer. nominalista . Dakle.

razgovor vodio J.). Rancière. n°4.Arheologija znanja. Michel (1984) . Ewald.Istorija seksualnosti. u: Michel Foucault philosophe. 40-56. Foucault. 5475. un parcours philosophique. Paris.Nadzirati i kažnjavati: rođenje zatvora. 89-97. Volja za znanjem.10. Revel. dakle. Mišel Fuko (1982) . L'impossible prison. str. zima 1977. u: Perrot. 1989. Paris: Gallimard Mišel Fuko (1997) . LITERATURA: Foucault.11 janvier 1988. Perrot. Michel (1980) . 9. Michel Foucault. str. M. Beograd: Prosveta Mišel Fuko (1998) ."Foucault et Marx. Paris: Seuil. koja su u isti mah i razdvojena i neophodno suprots­ tavljena. L'enjeu du nominalisme". l'entretien avec Léonard. Sa francuskog prevela Olja Petronić Naslov izvornika: Etienne Balibar ."Deux essais sur le sujet et le pouvoir". Les révoltes logiques. "jeretičkom tačkom" oko koje možemo iskazivati pitanja nekog znanja. (éd. Beograd: Plato / Sremski Karlovci. i]. Éditions du Seuil."Table ronde du 20 mai 1978". Recontre internationale. Michel (1977) .0 FUKOU imamo na raspolaganju dva teorijska skupa. raspolažemo. [knj. Foucault. Beograd: Prosveta (drugo izdanje). Paris. u: Hubert Dreyfus et Paul Rabinow. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića 162 ."Pouvoirs et stratégies". str.

Ipak. već trpi njen protivnapad. krajnje eksplicitno rukovodi psihoanaliza. i 1976. dakle analizom izgleda društvenih nauka uz pomoć njihove arheologije. To kaže Moris Blanšo i to je nesumnjivo. sa nama. Više nije sastavni deo principa istraživanja. Nije hvaljena. Pripada dispozitivu u kojem pojava istorije vremenski koincidira sa društvenim naukama. tačnije psihoanaliza i etnologija. Ne. tako bih i rekao. Možda je tako. U Volji za znanjem psihoanaliza zauzima simetrično i suprotno mesto od mesta koje je za­ uzimala u Recima i stvarima. Psihoanaliza nikada nije odušeljavala Fukoa. svojim pri­ jateljima sa katedre za psihoanalizu (Foucault 1977). ovaj zaokret u Fukoovom delu između 1966. Međutim. uzdiže se iz jednog istorijskog pregiba unazad. smrvljena sarka­ zmom. To sam već uradio. u kojem je Lakan prepoznao samu strukturu crkve? Ono što me po ovom pitanju pokreće nije želja da protivrečim Fukou. izgledati nekom budućem arheologu kao oznaka trenutka u kojem je praksa psihoanal­ ize konačno postala zastarela. Više ne dozvoljava da se predoseti buduća pukotina u suštinskom uređenju znanja. Možda će sutra ili prekosutra. psihoanaliza se nalazi u srcu projekta koji je okupirao Fukoa poslednjih godina njegovog života: projekta istorije seksualnosti. već je predmet istraživanja. ne želim da mu protivrečim. I nije li Frojd želeo da ovekoveči svoje otkriće i svoj izum tako što će ih staviti u zaklon u obliku neke insti­ tucije. Zar u psihoanalizi nije nastanjena svest o tome da je smrtna? Frojd je to znao. isto tako anahrona kao stoje danas za nas njen nas­ tanak.Žak-Alen Miler (Jacques-Alain Miller) MIŠEL F U K O I P S I H O A N A L I Z A "Psihoanaliza nikada nije oduševljavala Fukoa". I kao što nam Fuko na početku Naissance de la clinique (Foucault 1963: V-VI) daje da pročitamo jedan Pomov (Pomme) tekst iz 1769. 163 . Nećemo isključiti tako nešto. Možda. čiju arheologiju treba obaviti kako bismo mogli da ga se oslobodimo. U pravu je. tako bi se moglo do­ goditi da nam budući arheolog dâ da pročitamo jedan Fukoov tekst iz 1966. arheologijom društvenih nauka u Recima i stvarima (1966). kada je Fuko proveo jedno veče u raspravi o svojoj Volji za znan­ jem. uostalom. i jedan Fukoov tekst iz 1976. već je. koja tek što je bila izašla. kaže Moriš Blanšo (Maurice Blanchot) (Blanchot 1986). Frojd to i kaže. Ona ne vodi arheologiju. Kad bih to želeo. lišena smisla i nade. i jedan Bejlov (Bayle) iz 1825. već da sledim ono što govori. naprotiv. kada se suštinsko uređenje znanja bude promenilo. kroz njegovu metodu i njegovu teškoću. ali prednost je data psi­ hoanalizi. g d e bi se moglo desiti da čovek bude izbrisan "kao što more briše tragove u pesku". na početku knjige koja bi se mogla zvati Smrt psihoanalize.

to je ime koje možemo dati. polazeći od psihoanalize. I najpre ću ga osvetliti u kontrastu sa načinom izlaganja u knjizi iz 1966. u epistemi Predstave. U Rečima i stvarima Fuko izlaže kroz isključivanje. već uspevaju da ga rastvore. Naziva ga "dispozitivom seksualnosti". ponašanja.0 FUKOU kada se poduhvata izvrtanja perspektive Reči i stvari. Najdragocenija pouka projekta Istorija seksualnosti po mom mišljenju jeste sledeća. koji ga je izmislio. tog atributa. onako kako se razvijala od doba klas­ icizma. da rastvore svoj objekat."Čovek".ne zaboravimo da je Fuko nominalista: "dispozitiv sek­ sualnosti". a što se. uprkos svojoj heterogenosti. kao stvari koja je mrtva ili tek što nije umrla. igru prisustva i odsustva. i to kako bi i od psihoanalize. sve ono što smo mogli smatrati suprotnim psihoanalizi. i neke od tih nauka o čoveku. iskoristivši ovaj objekat koji je izumeo i nazvao "dispozitivom seksualnosti" kao prečicu. onakvu kakvu je pronalazimo u Volji za znanjem. Kao što je mogao da kaže da je "čovek" pronalazak za koji arheologija lako utvrđuje d a j e novijeg datuma. Učinak Fuko. koji se pojavio gotovo istovremeno sa dispozitivom "čoveka". prikazuje pojavljivanje i nestajanje. pojavljuje se krajem XVIII i u prvim godinama XIX veka. lako ne najavljuje sa istom sigurnošću njen bliski kraj. Citiram g a : "Povest mehanizama seksualnosti."čovekom" društvenih nauka. grupiše oko nje kako bi nastala zajednica koja se. prisustvo sa one strane. već kroz umetanje. Čim se ta z g o d ­ na crta izoluje. koje su u stvari protiv-nauke. prakse. i vremenski je smešta u sredinu XVIII veka. A u Volji za znanjem Fuko ne izlaže kroz isključivanje. a upravo zato što Fuko. kaže Fuko. Taj Fukoov objekat. napravio arheologiju. zgodnu za smeštanje u njegovu arheologiju i rezi­ mira je u sintagmi:"govoriti o seksu". poduhvatio onoga što je sam nazvao arheologi­ j o m psihoanalize. taj objekat načinjen polazeći od psihoanalize. prisustvo sa one strane. institucije. To nije prirodna datost. što će reći redefinisanu. u Volji za znan­ jem veli da je seksualnost buržoaska izvorno i is­ torijski. granice i kate- 164 . Na prvi bi pogled mo­ glo izgledati da isto važi i za seksualnost. odmah joj sa svih strana pritrčavaju znanja. Još jedan primer: klinika. i taj je čovek nezamisliv i ne postoji u klasično doba. može označiti imenom . može da važi i kao arheologija psihoanal­ ize" (Fuko 1982:114). Tako se Fuko. on ga ipak priziva i vidi kako se pomalja. 1 naziva ga "čovekom". koji je takođe novijeg datuma i možda je isto tako blizu svoga nestanka. uvek je na vrhuncu kada nam arheologija. odsus­ tvo sa ove strane modernog prekida. "Seksualnost" u Volji za znanjem zaslužuje navodnike koliko i "čovek" u Recima i stvarima. Ovde me zanima njegov način izlaganja. j e d n o m istorijskom dispozitivu. on definiše pojam čoveka koji sve one podrazumevaju. htedoh reći učinak istine istraživanja ili iskustva prema kojem izlaže. zbog prikladnosti te crte. dobija taj dispozitiv sek­ sualnosti u koji smešta i nju kao jednu od kompo­ nenti? Tako što iz nje uzima jednu zgodnu crtu. Po pitanju skupa društvenih nauka. sa obe strane nekog prekida. dakle taj objekat malo po malo kvari okvir. odsustvo sa ove. Kako Fuko. Polazeći od psi­ hoanalize stvara jedan širi skup u koji onda umeće. trpi i preuzima njegovu logiku. na primer.

Ali. I uzbudljivo je konstatovati kako se ta divna arheološka mašina. To što Fuko tu nije uzmaknuo. Treba se vratiti do koncila iz Trentea. to što se ovde nije povukao. omogućavala da se odvijaju u skladu sa nepogrešivim binarizmom. kaže on. koja je trijumfovala po pitanju ludila. zato što se tu začelo ono što sam malopre nazvao Fukoovim iskliznućem. u sasvim drugačijem obliku. kaže Fuko. I sam Fuko zapaža mutaciju svojih istraživanja. I zaista. mora izazvati divljenje onih kojima je mišljenje etičko pitanje. i u stvari. Sve se odvija kao da se ta zgodna crta "govoriti o seksu" pokazala premalenom da podnese projektovanu arheolog­ iju i da joj je trebalo dodati neku drugu. društvenih nauka. koja su osiguravala bezbednost arhe­ ologije. koja su se. upravo u ideji religiozne arheologije psihoanalize. što se nije uhvatio za granje kada se tlo njegove arheologije obrušavalo pod njegovim nogama i što se uz ljupko odricanje potčinio paklenoj logici koju je bio pokrenuo. te nam je kao iznenađenje dao Upotrebu ljubavnih zadovoljstava i Staranje o sebi. u kojem seksualnost igra značajnu ulogu. Sve se odvija kao da je Fukoova arheologija u tom objektu prepoznala put transistorijskog pro­ laza. koji ga je uvek zvao sve dalje s ovu stranu sebe samog. odsustva i prisustva. i u kojem leži poreklo zakona? To je program za arheolog­ iju od pet hiljada godina. do duhovnog vodstva. što lukavi arheolog nije podneo ostavku pred učinkom istine koji je proizveo. koja bi nas bez sumnje odvela do onog Egipta koji je oduvek fascinirao Frojda. do ispita savesti. ta je ideja vodila do jedne vrste arheologije religije koja ju je terala da bez otpora napusti svoj izvorni teren. koja bi se postepeno uvek postavljala iznad prve. ta skandiranja su nagrizena kao da smo ih polili kiselinom. Ali. po pitanju klinike. "Seksualnost" se javlja sredinom XVIII veka. kao da ga je neki neodoljivi pokret odbacio sve do Grka i Rimljana. koja su tim smenama prisustva i odsustva. ali je već tu sredinom istog tog veka. klimaju se i slamaju.Žak-Alen Miler: MIŠEL FUKO I PSIHOANALIZA gorije svoje sopstvene arheologije. širila se. s obzirom da i samo duhovno vodstvo ima svoju istoriju. Možemo se zapitati da li su epistemski okviri stvoreni da bi se proučavalo nešto kao što je religija. Onda posmatramo kako arheologija klizi i kako se epistemička skandiranja. sa poslednja dva toma Istorije seksual­ nosti. zatvora. do prakse pokajanja. s obzirom na to da je moderno vreme podeljeno na klasično doba i na savremeno doba. A Moris Blanšo još može da mu se obrati s onu stra­ nu groba i da mu kaže: zašto ne antički judaizam. pojavila u sasvim drugačijem obliku. zbog toga što se definiše zgodnom crtom "govoriti o seksu". od XVII veka. stari veštac. i stoje došao sebi. Dispozitiv psihoanalize potvrđuje se krajem XVIII veka. I tu se arheolog. odvaja od svoje drage arheologije. To će ostati jedna od najvećih Fukoovih pouka. i koja bi bila 165 . i treba mu premestiti formativno jezgro još malo unazad. čitav diskurs hrišćanske puti uta­ pa se u arheološki dispozitiv. Pošto su zarđala. koja su vodila istraživanje o medicini i naukama. sredio svoje poslove uz najmanji trošak. ovde spotiče i sama se raspada pod uticajem objekta kojeg je sebi dodelila polazeći od psihoanalize.

U uvodu u Upotrebi ljubavnih zadovoljstava nedvosmisleno se radi o širenju istraživanja s onu stranu seksualnosti subjekta. naprotiv. u samoj nutrini rada sopstva na sopstvu. sa psihoanalizom u svom srcu. bila je veoma sićušna."tačka oslonca protivnapada ne srne biti seks-želja. Nije stvar u tome da subjekat o kojem govori Fuko jeste Lakanov subjekat. sa ovu. ni u jednoj praksi. ni u Recima i stvarima. bez kočenja i bez ograničenja. a i moć je prisutna u Upotrebi ljubavnih zadovoljstava i Staranju o sebi. ne objašnjenje Lakana. ali u interiorizovanom obliku. recimo to. zato što mu je bilo potreb­ no da preispita sopstvo u istoriji koja je krenula od pojma jednog dispozitiva stvorenog zato da ga ne bi uzeo u razmatranje u korist potpuno spoljnih praksi. već objašnjenje sa Lakanom. I uvek je imala potrebu za tačkom oslonca. protiv dispozitiva seksualnosti. Ništa više od delića perverzije kojem Fuko u Volji za znanjem nije pridavao drugačiju čvrstinu od čvrstine jedne utopijske tačke koja je bila neophod­ na da bi se promišljalo ono s t o j e izvan psihoanal­ ize. bila je protivnapad. psihoanalizi. Pojam moći. Još uvek ga čujem kako mi kaže 1972. na osnovu kojeg je obrađivana seksualnost u tomu I. Ako ponovo pročitamo taj uvod videćemo da u njemu postoje znaci koji pokazuju zašto je objašnjenje sa Lakanom zauzelo poslednje g o ­ dine Fukoovog života. a to nije više bio Lakanov subjekat bar od 1958. Verujem da nećemo shvatiti ništa u Istoriji seksualnosti ako tu kod Fukoa ne pre­ poznamo. U Recima i stvarima protivnapad protiv društvenih nauka i m a o j e t a č k u oslonca u konkretnim disciplinama. Ali odakle dolazi ta smireno­ st u delu koje je žestoko i sarkastično najavljivalo ambiciju da nas oslobodi? Istorija seksualnosti. i rado je priznavao da ga ne razume. etnologiji. Već. Nije li jasno da njegov protivnapad protiv dispozi­ tiva seksualnosti. već to moraju biti tela i zadovoljstva". ni u Istoriji seksualnosti.0 FUKOU "govoriti o sopstvu". osim kao utopija tela izvan seksa čija mnogostruka zadovoljstva više ne bi bila saku­ pljena pod ujedinjujućom strogošću kastracije? Ova tačka oslonca. Zaista je tako. Fuko ga nikada ne citira. Moriš Blanšo zapaža razliku u stilu poslednjih knjiga: smiren. Ići ću tako daleko da kažem da je njegova Arhimedova tačka bio Lakan. I nije li zbog toga što se taj pokret ipak zaustavio u antičkoj Grčkoj Fuko otkrio. I upravo je to mana te početne tačke oslonca koja je punom brzinom gurala arheologiju ujedan retrogradni pokret. Tela i zadovoljstva. više nije imao tačku oslonca ni u jednoj disciplini.proveli smo jedan dan u Salpetrijeru gde sam mu pravio društvo dok je pregledao Šarkoove (Charcot) arhive: "Moraćeš jednog dana da mi objasniš Lakana". lingvističkoj trijadi. kao što kaže Fuko. s obzirom na to da je Fukoov subjekat onaj koji sebe prepoznaje kao takvog. Govorio je: "Protiv dispozitiva seksual­ nosti". još od samog početka. a ne sa onu stra- 166 .napisano je na poslednjim stranicama Volje za znanjem . . u narednim to­ movima ustupa mesto pojmu subjekta. ali samo kao incident. bez strasti kojom gore njegovi drugi tekstovi. Fukoova je arheologija uvek bila pro­ tivnapad. na konstituisanje sopstva kao subjekta. Naravno da je pojam subjekta prisutan u Volji za znanjem. U stvari.

Montpellier: F. 77-83.Michel Foucault tel que je l'imagine. 167 . koju Fuko nije prestajao da priziva za svoju arheologiju. juillet 1977. Maurice (1986) . [knj.Istorija seksualnosti. Mišel Fuko (1982) .10. Paris: PUF Foucault. Michel (1977) . Beograd: Prosveta (drugo izdanje). LITERATURA: Blanchot.11 jan­ vier 1988. u: Michel Foucault phi­ losophe. Michel (1963) . str. ne jedne srećne seksualnosti. Paris. ta onostranost koju je pronašao u ovostranosti koju ovde predstavlja Grčka. Sa francuskog prevela Olja Petronić Naslov izvornika: Jacques-Alain Miller . Paris: Éditions du Seuil. ta onostranost koja ga je naterala da se vrati našoj epohi kako bi joj opisao kraj. ta onostranost modernog prekida."Le jeu de Michel Fou­ cault". n° 10."Michel Foucault et la psychanalyse". 1].Naissance de la clinique. 9. 1989. Recontre internationale. u kojoj pitanja ljubavi ne bi obrazovala skup ujedinjen funkcijom kastriranog falusa. sve to predstavlja ono čime ja objašnjavam konačnu smirenost njegove potrage. tu tačku oslonca koja mu je predstavljala manu? Ta ostvarena utopija. već jednog tela sa mnogostru­ kim zadovoljstvima. Vo­ lja za znanjem. Ornicar? Bulletin périodique du champ freudien.2ak-Alen Miler: MIŠEL FUKO I PSIHOANALIZA nu savremene epohe. Morgana Foucault.

Naime. stoje izgubilo na značaju u periodu ranog hrišćanstva. medicinski i psihološki kara­ kter. R. ali i kao etički subjekt u okviru nekog koda ponašanja. ono što je tokom ovih promena ipak ostajalo je sama ozbiljnost tog traganja za načinima egzistencije. odnosno svaka individua mora da odabere samo jedan put među mnogim i da ga neguje tako da može konstantno da bude uverena u njega. Fuko se pitao . da se promene u samom svom pojedinačnom biću. u kome se nastojalo osnažiti sveštenstvo obećavanjem sigurnog spasenja ljud­ skog stada putem ispovedanja. Pokušavajući da objasni šta je filozofsko istraživanje. Parot (M. Delovi ove istorije su Berlinovo {Enlightement) i Kantovo {die Aufklärung) prosvetiteljstvo. kako učiniti život lepim.M.u drugom tomu Istorije seksualnosti . očigledno je da postoji više mogućih načina ponašanja. Parott) STARANJE O SEBI Cilj Fukoovog dela je bila genealoška i arheološka analiza onoga što smo nazvali etosom mod­ erne. Realnost ovih evident­ nih razlika u tipovima ponašanja znači da postoje različiti načini na koje subjekt može da manevriše kao posrednik. nego takođe i pokušavaju da se transformišu. To je traganje koje vodi stvaranju pravila ponašanja za svaku individuu. hrišćanskom i modernom svetu. Drugi deo ove istorije je prelaz iz društva antičke Grčke u rano hrišćanstvo tokom prvih nekoliko vekova nakon Hrista. koje ovu brigu nije imalo za načelo. M. ove prakse su poprimile edukativni. R. odnosno onim delanjem "kojim ljudi ne samo da postavl­ jaju pravila ponašanja. Glavna briga Grka je bila kako živeti lep život. Dok se autonomija individue smanjivala. Kasnije. zbog daljih promena u strukturi moći koja je transformisala svešteničku moć u modernu matricu individualizacije. Razmatrajući celokupno područje ovog prelaza iz grčko-rimskog doba u rano hrišćanstvo. Ove prakse bi se mogle nazvati "načinima egzistencije". Razlog je ležao u promeni snaga koja se do­ godila u to doba. i da od svog života načine delo koje poseduje izvesne estetske vrednosti i zadovol­ java određene stilske kriterijume" (Foucault 1985: 11). M. 169 .o tome kako ljudi "problematizuju" ono što jesu i čine i kako dovode u pitanje svet u kome žive. kao i Bodlerova moderna. To su samo de­ lovi istorije različitih vidova individualizacije. tokom prosvetitestva i u devetnaestom veku. Fuko razvija istoriju različitih tipova in­ dividualizacije koji nas primoravaju da se (kao sub­ jekti) objektiviramo. a što zatim dovodi do nečega što bi moglo predstavljati problem za jedan ovako rigorozan program. Ova problematizacija sveta od strane individua ticala se grupe praksi koje su bile veoma značajne u antičkom. Autonomija individue se postepeno gubi­ la kako je društvo napredovalo od grčkog zahteva za estetskom egzistencijom ka hrišćanskom zahtevu za onim što smo u prvom delu opisali kao svešteničku moć.

Treče. etički subjekt se ne može formi­ rati bez ovih modusa subjektivacije koji od "prakse sopstva"zahtevaju nadgledanje ovih modusa. kreiranje etičkog subjekta. Sve to zahteva od njega da samog sebe kontroliše. što znači da se telos ne tiče samo pojedinog delanja u okviru koda. Na kraju. ali to ne znači da se nije­ dan od njih ograničava samo na jednu od kompon­ enata. Štaviše. odnosno u načinu na koji subjekt zasniva svoj odnos prema nekom pravilu ponašanja. To je istorija refleksije. Zahtev da se vodi računa o sebi i poboljša svoj život je u doba ranog hrišćanstva 170 . znanja. testira. postoje razlike u formi razrade ili u etičkom "radu".kako bi osnažilo date kodove ponašanja. Prva je u određenosti etičke supstance. tokom koga se razvio "kult individue". nego i njegove integracije u čitav šablon ponašanja koji sačinjava dati modus. koja predstavlja istoriju načina "primoravanja sopstva da sebe konstituiše kao subjekta moralnog ponašanja". Ovaj način egzistencije nije predstavljao samo povlačenje u sebe ili vežbu samoće. Rano hrišćanstvo je preuzelo ovo grčko insistiranje na etosu odnosa individua i razvilo svešteničku moć . Fuko primećuje da je ovo područje samoodnosa individue posebno snažno razvijeno u stoičkom asketskom pokretu u prvom veku nove ere. nego originalnu društvenu praksu. Druga je u tipu subjektivacije. Njime dominiraju načini egzistencije. stoje proces u kome individua "ograničava deo sebe koji će formirati predmet njegove moralne prakse. nego je samo-stvaranje. ispitivanja i dešifrovanja sopstva njim samim "zarad transfor­ macije koju treba postići nad samim sobom kao objektom". Fuko misli da je to istorija etike i askeze shvaćene kao priče o"praksama nad sopstvom"koje služe da same sebi obezbede kontinuiranu upotre­ bu (Foucault 1985: 29). ili na grčkom techne tou biou. koji se zasnivaju na principu nužne brige o sebi. Ovo moralno delanje nije naprosto samosvest."(Foucault 1985:28) Iz ovog razloga ne može biti nekog određenog moralnog delanja koje se ne odnosi na neki jedinst­ veni kod ponašanja. ali nije u potpunosti zanemarivao pravila ponašanja.Traganje za supstancom se može shvatiti kao traganje za onim delom subjekta koji treba da bude primarni materijal njegovog moralnog ponašanja.0 FUKOU Ove razlike imaju uporište u četiri tačke egzis­ tencije subjekta. poboljšava i transformiše. Drugi tipovi morala insistiraju na načinima samoodnošenja individue. To su kodovi ponašanja i forme subjektivacije. nadzire. koji pojedinac poduzima nad sobom da bi sopstveno ponašanje uskladio sa nekim kodom. a zatim shvata da je obavezan da takvo pravilo uvrsti u praksu. postoje razlike u telos-u etičkog subjekta. niti nekog moralnog ponašanja koje ne primorava individuu da se formira kao etički subjekt.imajući potrebu za mnogo snažnijim tehnikama moći . Izvesni tipovi morala koji se vezuju za neke kodove ponašanja podupiru in­ stance autoriteta koje služe za ojačanje samih tih kodova. Grčki svet je za svoj fundamentalni cilj imao razvoj modusa međusobnih odnosa individua. kao i u načinu transformacije sebe u etičkog subjekta. Fuko ovo nadgledanje subjektivacije naziva "askezom". definiše svoje mesto s obzirom na maksimu koju će slediti i odlučuje se za određeni modus bića koji će mu služiti kao moralni cilj. Dve komponente svake moralnosti su dva gore pomenuta elementa koji se razvijaju sa relativnom nezavisnošću kako prelazi­ mo iz jedne epohe u drugu.

R. Ispitivanje kome su se ovi antički mislioci pre spa­ vanja podvrgavali (to subject /Foucault 1985:61/ 1 ). to znači oceniti odnos između sebe i onoga što je predstavljeno. i stanja sna. tako da od tog odnosa prihvatimo samo ono što zavisi od našeg (subject. Individui je dozvoljeno da se ukotvi u sebi i da stvori odnos koji ništa od pomenutog neće ometati. Međutim. prema Seneki. Prim. primećujući da je san koji je sledio nakon ovog propitivanja bio znatno dublji i mirniji. Kantova filozo­ fija će vekovima kasnije odjeknuti ovom podelom. Artemidor je bio taj koji je preuzeo na sebe zadatak da Kurzivom autor aludira na etimološku srodnost reči subjekt i "podvrgavati se" (to subject) u engleskom jeziku. Inspektor pretresa čitav dan ne bi li pronašao prašinu ili greške u sopstvenim postupcima. već reaktivirati racionalna sred­ stva potrebna za postizanje kontinuirane ispravke postupaka. u kojima je um os­ tavljen samom sebi. sa Sekstom i Senekom je prizvana i uloga inspektora. u Fukoovom smislu. koji služi za ispitivanje individualnog načina proiz­ vodnje znanja (mada je ovde sudska komponenta prisutna u samoj individui). To znači da se sub­ jekt u sebi deli na sudiju i optuženog. koja subjekta deli na sudiju i optuženog. prev. je "sudska drama u malom". Svrha nije okriviti sebe za počinjene "greške". pa čak i bezbrižan. U vreme ranog hrišćanstva. od opterećujućih briga i problema budućnosti. takođe. M.) slobodnog i racionalnog izbora (Fou­ cault 1985:64). prim. kao i građanske dužnosti koje primoravaju telo da izvršava zadatke. okrenuti se od spoljašnjeg sve­ ta. Seneka je zapisao da je "samotestiranje" glavni način samoodnošenja individue. inspektor vrši administrativno"revidiranje"samog sebe. Parot: STARANJE 0 SEBI postao deo civilizovanog sveta. ispitivanje i nadgledanje "tokom niza jasno definisanih vežbi". posta­ la je sama objekt sopstvenog zadovoljstva. Uto­ liko. Međutim. Tu tehniku su pri­ kazali Sekst i Seneka pitajući se: "Koje loše navike si se oslobodio danas?" "Kom grehu si odoleo?" "U kom pogledu si bolji?" (Foucault 1985:61). individua koja je postigla ovaj prilaz sebi. Radije nego da sebi sudi. sve do samog "formiranja etičkog subjekta" (Foucault 1985: 68). Tu su. Svakako. Međutim.M. vrednujući svaku ko­ rektnu primenu principa u svom delanju. u opisima "tribunala čistog uma"u prvoj Kritici. Ovaj samoodnos je i dalje deo etike kontrole ili svešteničke moći koju ćemo posle podrobnije opi­ sati. on je istovremeno konkretan odnos u kom se može uživati. način osiguranja da se neko neće vezati za nešto što nije pod našom kontrolom. formiranje etičkog subjekta ne zavisi samo od obavljanja specifičnih vežbi za njegov raz­ voj. bez obzira da li je duša sebe hvalila ili opominjala" (Foucault 1985:61). Konstantno nadzirati nečije predstave ili verifikovati njihove tragove ne znači tražiti njihovo duboko poreklo ili ideju. Doduše. u kojoj se individua podvrgava sudskom postupku analize. Ova briga o tehnici življenja je aspekt etike koji se tiče pitanja kako od sebe stvaramo etičke subjekte. to ne znači pokušati dešifrovati značenje skriveno iza vidljive predstave. 1 Inspekcija je test moći i garancija slobode. prev. Seneka se pitao da li išta može biti bolje za njego­ vo samousavršavanje od "prakse temeljnog celodnevnog samoispitivanja". 171 .

0 FUKOU u Tumačenju snova opiše metod i napravi uputstvo za dnevnu praksu tumačenja snova. koji me toliko podseća na Fukoa i Kanta. Ova sklonost pisanju uputstava za život se prenela i na srednjovekovne mislioce. koja je bila udvostručena i ojačana sopstvenim i tuđim političkim delanjem. Vol. Utoliko. u kom je sprovođenje moći bilo relativizano u odno­ su na svakog učesnika. Na početku se mislilo da su snovi i slike koji se u njima susreću znakovi spoljašnje realnosti. oni su poput proroka koji je uvek spreman. 2002. LITERATURA: Foucault. tokom nastanka Rimske imperije. kao i raspravu 0 vrednosti te prakse. kao što su "život" i "praksa". Moramo biti vođeni svojim ličnim razlogom. indi­ vidua je stavljena u odnos prema sebi koji jezahtevao samoispitivanje. On je želeo da pokaže kako razložiti san na delove i pripisati im značenja. Foucault and Enlightement. samo u ovoj posvećenosti moć sprovodimo u okviru mreže u kojoj zauzimamo ključnu ulogu. Posvećenost političkom delanju treba da bude lična i trajna obavezanost. Taj kod je sadržao i tumačenje života kroz razumevanje snova i obavezu prikladnog ponašanja u odnosu na državu. Michel (1985) . kao neki tih i neumoran savetnik" (Fou­ cault 1985: 5).The History of Sexuality. veština kako naterati snove da progovore. oni su na našoj strani u grad­ skom životu. Postajemo moralni posrednici moći. nego iz ozbiljnih razloga. pa čak 1 da su poruke iz daleke budućnosti. svako treba da se potrudi da protumači svoje snove. Zajednički razlog svih ovih ra­ dova. str.The Ethos of Mo­ dernity. R. Parrott . Njegova knjiga je rasprava o načinu tumačenja. zasno­ vati sopstveni etos" (Foucault 1985:89). Naši snovi "os­ taju sa nama ako odemo u inostranstvo. 29-37. Prema Artemidoru. a on se pobrinuo da nam pokaže kako se to čini. jer onaj ko vodi "mora brinuti o samom sebi. oni su sa nama na bojnom polju. Sa engleskog prevela Duška Dobrosavljev Naslov izvornika: M. znati kako delati i ponašati se i znati kako voditi druge. jeste slom grčkih polisa i potonje organizovanje Rimske imperije koja je stavila novi akcenat na moralnu re­ fleksiju i proizvela promene u uslovima sprovođenja moći. jer će vrlina grada zavisiti od vrline njegovih vladara. M. Tokom ovog perioda. 2 (The Use of Pleasure) Random House 172 . Možda je ova želja za pisanjem uputstava za život potekla od političke transformacije helenskog doba. zbog metamorfoze grčkih polisa u Rimsku im­ periju koja je izazvala svojevrsno problematizovanje političkog delanja pojedinca. voditi sopstvenu dušu. South Carolina: Rimric Press. razvijena je nova politička igra.i vladar i potčinjeni. Život se ne srne posvetiti političkom delanju samo iz zabave. renesansu i na "doba ra­ zuma". kako bi se osnažio kod prema kome se živi. oni su sa nama dok radimo na poljima i trgujemo na pijaci. a on je nudi kao uputstvo za život (Foucault 1985: 6). a uvek smo zbog prirode moći .

nau­ ka je istovremeno i uzor i pokretač prosvećivanja.Mičel Din (Mitchell Dean) PITANJA P R O S V E Ć I V A N J A "Neću da pretvorim glavu u ispisujem stare. u njegovom uvodu za Kantove spise (Kant 1963). ona ima javnu odgov­ ornost uopštavanja prosvećivanja i prevazilaženja predrasuda. Kao pokretač. uključujući i ono što bi danas prepoznali pod imenom sociologija. Nesumnjivo. i nesumnjivo savršenoj. Kao uzor. nego verzija istorije u kojoj je sadašnjost determinisana linearnim kretanjem vremena ka otvorenoj. iako is­ torija nema neko poslednje stanje. period ili pokret. sa izvesnim ograničenjima i promenama. težnju ka savršenosti političkih i društvenih institucija. Dakle. vrhunac tog tipa filozofije istorije je Kondorseova Skica za istorijsku sliku o napretku ljudskog uma (1794. ova filozofija istorije 1 Ovaj iskaz citiran je kod Luisa Beka (Lewis White Beck) (Beck 1963: vii)." je telelogija koja izvodi pravac i svrhu svakog tre­ nutka istorijskog sleda (Falk 1988: 377-382). Evo ilustracije za tezu: Kantov prezir prema arhivarskoj delatnosti arheologije i genealogije. nalaze i kod veoma sistematičnih teorija razvoja stadijuma u osamnaestom i devetnaestom veku. Filozofija prosvetiteljstva dovodi do pojave morala i političkih nau­ ka. 173 . povezanu sa težnjom moralne savršenosti ljudskih bića (Habermas 1984: 145-151). Ovo poglavlje nastoji da sučeli kritičko istraživanje istorije Fukoa i Kanta. Zaista. Napredak uma ima dve posledice: kao cilj prirodnih nauka. uvećanje vladavine nad priro­ dom. sa razvojem humanističkih nauka. ona je proizvod pravovremene aktivnosti ljudskog uma u vezi sa preprekama znanju prisut­ nih u prirodi. Ova filozofija istorije svakako sadrži neke os­ novne sličnosti sa starijom hrišćanskom esha- Imanuel Kant1 Prosvetiteljstvo bi se pre moglo posmatrati kao mentalno najčistiji oblik sintetičke filozofije isto­ rije osamnaestog veka nego kao događaj. Prosvetiteljska filozofija istorije osamnaestog veka nije bila samo oblik "na­ prednog mišljenja" koji postoji još od Renesanse. 2 Varijanta napretka prosvetiteljske filozofije isto­ rije svoj model nalazi u napretku nauka. napola važne fini papiri po njemu informacije iz arhiva. Sva upućivanja spram Kantove filozofije istorije d u ž ovog poglavlja oslanjaju se na ovu izuzetno valjanu zbirku. u smislu da je teleološki unapred određena. ali se principi ove filozofije. kod Adama Smita i Konta. budućnosti.). 2 Habermas (Habermas 1984:146) takođe naglašava da kraj nije teleološki dat u prosvetiteljskim filozofijama istorije.

i odnosa kritičkih mislilaca do danas. ipak. odnosno moderni Zapad. da ova razmatranja fokusiraju političku re­ fleksiju prirode racionalnosti i njene veze sa moder­ nom. koristeći jezik dvadesetovekovne socijalne teorije. i drugo. Mogla bi da zavede tvrdnja da se pre nikako nije mogla otkriti unutrašnja teleologija 3 prosvetiteljstva. vidi moj tekst The constitution of Poverty (Dean 1991). a razum dominaciju. u kome je m o g u ć e os­ tvarenje savršenstva. poglavlja 4 i 5. to je Liotarov"grand recit. on je pretpostavljao i da će se. čak i na kraju devetnaestog veka. Ako. uloge kritičkog razuma i načina na koji je primenjivan. u dalekoj budućnosti. parafrazirajući Marksa. i modernizacijom društva. U ovom smislu. onda nema nikakve sumnje zašto im je Mišel Fuko posvećivao toliku pažnju tokom poslednje decenije svoga života (Foucault 1980. pokret u kome će sene mraka igrati pod svetlom razuma. središnjem za istoriju bede i po­ litike siromaštva. Stvaraju istoriju na osnovu datih uslova. 174 . Ona su od trajnog značaja za savremene diskusije oko nasleđa prosve­ titeljstva i oblika razuma povezanih sa modernom. Kantova razmatranja o istoriji i značenju prosvećivanja moraju se razumeti kao doprinos ovom obliku filozofije istorije. Ljudi su stvaraoci istorije na način na koji su sami oblikovani. 3 Međutim. pre nego što je bila započeta dija­ lektika prosvećivanja. ekonomije i tako dalje. završetak nije nužno savršeno stanje. Moglo bi se reći. nije bilo izvesno da se neće pojaviti neki princip koji bi oslabio pravac teleološkog kretanja. To bi uputilo čovečanstvo ka oscilaciji između progresa i regresa. dobra i zla. Kondorse je mogao zamišljati društvo bez kriminala. stanovništvo uvećati do mere kada neće moći da obezbedi sredstva preživljavanja na zemlji. u kome je bogatstvo proizvelo siromaštvo. 1986b. Fuko se služi Kantovim esejom Šta je prosvećenje? da bi objasnio svoj kritički projekat u značenju onog što naziva "ontologijom sadašnjosti" (Foucault 1986b: V. a potom njegovo uništenje. One su izvor rasvetljavanja svrhe i značenja istorije.0 FUKOU tologijom. Nadalje. Kantova razmatranja imaju snažan uticaj i neka dva veka posle. ali sa dve osobine koje ističe Falk (Falk 1988: 381): prvo. 1986i). tehno­ logije. i postupke kao što je mit legitimacije koji pomaže da se konstituiše određeni tip civilizacije. Od velikog značaja po sebi je što ova razmatranja teže da primene gla­ vne teme njegovog filozofskog rada kao skup ideja koje su bile važeće u sintetičkoj filozofiji istorije de­ vetnaestog veka. O Maltusu (Malthus) i moći. U dvadesetom veku ova ambivalentnost postaće temelj na kojem filo­ zofije istorije predstavljaju egzistencijalne dileme "modernog zapadnog" čoveka. otvarajući time put slavljenom Maltusovom prin­ cipu stanovništva. postojanja napretka u istoriji. filozofija istorije je izuzetno ambivalentna kada je u pitanju uloga čovečanstva u istoriji. ali u pravcu istorije sposobnosti i osobine ljudi supsumirane su pod autonomni proces razvoja razuma i nauke. bede i bolesti: "Doći će dan kada će smrt nastupati samo u neobičnim nesrećnim slučajevima" (Condorcet 1955: 200). takođe Halevi (Halevy 1927: 220-221). U tim člancima.

vrsta filozofije istorije zamišljena u Kantovom eseju Ideja univerzalne istorije sa kosmopolitskog stanovišta. i znanje kao na oblike kritičkog ispitivanja. i u njegovoj komemoraciji Fukou. Uistinu. prvi put objavljenom de­ cembra 1784. Kant počinje (Kant 1963: 11) tvrdnjom da. obraćanje pažnje na slobodu volje umnogome otkriva da su ljudske radnje determinisane univerzalnim zakonima. dokazuje da su za zadatak univerzalne istorije odgovorni "filozofi istoričari". Pregled o Habermas-Fuko "kontroverzama" može se naći kod Rihtersa (Richters 1988). Svi prirodni ka- Kant: prosvećenje kao nužnost granica Verovatno je tačno da se ne može zamisliti ništa više od Fukoove genealogije moć-znanje nego Kantova razmatranja univerzalne istorije. u predavanjima o filozofskom diskursu moderne (Habermas 1989. 1988). ali raspravlja o"kritičkom istraživanju istorije racionalnosti" (Fuko 1984:159). svetskog građanstva. uprkos složenom i haotičnom pojavljivanju ljudskih radnji. 175 . Kantova filozofija istorije govori o postojanju nužnosti nad ljudskim događajima. Međutim. 5 U ovom neprocenjivom razgovoru. Preciznije. političke konstitucije slobode. uključujući tu francusku istoriju nauka. postojanje antropološke teleologije sadržane u njegovoj koncepciji ljudi kao slobodnih. i revolucionarnog entuzijazma kao znaka na­ pretka. i Postera (Poster 1989: 70-86). voljnih i sprem­ nih da ostvare svoju svrhu u svetu. 4 Ovde želim da ispitam samu Kantovu filozofiju istorije. u Berlinische Monatsschrift. On ne koristi frazu "kritička istorija racional­ nosti". te istoriju formalizma dvadesetog stoleća. uključujući tu i Maksa Vebera i Ničea. dođe do svog kraja. večnog mira. stanovište koje je usvojio Fuko u vezi sa tom filozofijom isto­ rije. postojanje ove uslovljenosti u is­ toriji time ne umanjuje niti prevazilazi individualnu slobodnu volju. kritičku teoriju (Foucault 1984). vođena tim specifično racionalnim. kada se one posmatraju iz perspek­ tive individualne slobodne volje. kao i nad pri­ rodnim. predočava se 4 Debata sa Habermasom obnovljena je od Drajfusa i Rabinova (Dreyfus & Rabinow 1986:109-122).Miče! Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA 96). Sasvim drugačija čitanja Fukoovog Kanta m o g u se naći kod Gutinga (Gutting 1989:1 -7) i Dolara (Dolar 1991:43-56). i kasnije. upravo je ono što obezbeđuje da teleologija istorije. započetim sa Kantovim esejom. kao antiteza Fukoovim istorijskim perspektivama i analizama. izvući ću implikacije za ono što nazivam "kritička istorija racionalnosti" (Fuko 1984b) 5 . objavljen mesec dana posle ogleda o prosvećivanju u istom časopisu. što dokazuju fluktacije stopa brakova. Ispiti­ vanje Fukoovog stanovišta o Kantu i prosvećivanju sada mora uzeti u obzir i rad Habermasa koji smatra da je to stanovište samo po sebi duboko protivrečno. U zaključku. i pronađenom u radu kritičke teorije od Hegela do Frankfurtske škole. Fuko locira sopstveni kritički projekat spram nekolikih intelektualnih pravaca. glavnom mediju nemačkog prosvetiteljstva. Na više mesta u intervjuu Fuko upućuje na istoriju razuma. rođenja i smr­ ti. Kantova filozofija istorije otkriva takvu teleolo­ giju unutar pravca ljudskih aktivnosti koji uzimaju sledeće oblike (Kant 1963: 12-16). racionalnost. Ovaj ogled. racionalnih subjekata. i Habermasove komentare nasuprot tome. bar na prvi pogled.

Istorija . isprva subjekta sve do antagoni­ zama volje. Ako smo navikli da posmatramo prosvećivanje kao slobodnu upotrebu razuma. Ali krajnja svrha svetske istorije data je položajem ljudskih bića kao razumnih subjekta. bića koje zna i čini što ona ili on trebaju da čine. zadatak filozofa istoričara je ovaj: uzeti "Ideju" prirodnog plana ili svrhe istorije i njeno kretanje ka završnom ostva- 176 . Ovi načini su aktivnosti slobodnih subje­ kata koji teže da ostvare različite ciljeve. ovaj napredak pokazuje duboke protivrečnosti u vezi sa slobodom. koja ih veže u društvo putem uzajamnih suprotnosti (Kant 1963:16). ali i ono pretpostavlja određen oblik dominacije. nije objašnjeno samo praktičnom sposobnošću korišćenja razuma. Dok se takvo društvo ostvaruje time što subjekti slede sopstvene svrhe. Nema sumnje da je prosvećenje srodno sa slobodom. tako delanje slo­ bodnih subjekata povezuje pojedince u građansko društvo prema Kantu. jer ono stva­ ra sve što prevazilazi puko životinjsko. Upotreba praktičnog razuma određuje specifično ljudsko. Antagonizmi vode ka onome što Kant naziva "nedruštvena društvenost" ljudskih individua. do onog koji. Ako se ljudi zamišljaju kao središta slo­ bodne volje. zbog čega bi univerzalna istorija trebala da stremi takvome kraju. onda će pojedinac pokušati da ostvari tu volju stvarajući antagonizme između pojedi­ naca. Međutim. zakonsko utemeljenje i poštovanje moralnih zakona. sloboda može biti ostvarena u uslovima koji prihvataju neophodnost sopstvenih ograničenja. kako potraga za ostvarenjem interesa povezuje pojedince u tržišnu razmenu prema Adamu Smitu. unutar države i između različitih država (Kant 1963:16-19).0 FUKOU paciteti postepeno se razvijaju ka svome kraju. Kantova filozofija istorije nas podseća da sloboda. može biti ostvarena u strogim uslo­ vima. Univerzalna istorija teži da obezbedi univerzalno građansko društvo jer mora da deluje na specifične načine. Načini određuju oblik u kojem će praktični razum biti ostvaren. Kod čovečanstva te sposobnosti usmerene su ka upotrebi praktičnog razuma. kroz slobodnu upotrebu razuma. Prema Kantu (Kant 1963: 24). Sto­ ga je cilj istorije postizanje društva koje postavlja granice slobodi kompatibilnoj sa slobodom drugih putem uspostavljanja zakonskih odnosa između pojedinaca. jer sloboda ujedno preds­ tavlja i sredstva i prepreke realizaciji racionalnog društva. takoreći ustanovljenje suverenosti racionalnog "čoveka" pod "savršeno pravedni građanski ustav".prati napredak od izvornog bića prirode. Prema Kantovoj filozofiji istorije.najčešće određivana sa velikim I . Ta svrha ili kraj je pot­ puno ostvarenje prirodne moći upotrebe razuma stvorenog u čovečanstvu. kao i razum. istovremeno mora­ ju da postoje neophodna ograničenja slobode. obdarenog ra­ zumom i voljom. Time dolazimo do najosetljivijeg i najvažnijeg elementa Kantove filozofije istorije. Koncept indi­ vidualne slobodne volje pretpostavlja mogućnost antagonizama među individualnim voljama koje teže ostvarenju svojih svrha. Ali. Međutim. može doći do stanja kad će početi da vodi stvaralački život kao član univerzalne građanske kulture.

i tako sve do današnjih dana. i uzimanju "neizvesnog hrabrog skoka preko najmanjeg jarka" čak i kada neko nije navikao na tako slobodan pokret (Kant 1963: 3-4). ograničenjima sopstvene upotrebe razuma u građanskoj pošti ili kancelariji. Kraj istorije je uni­ verzalna građanska kultura i racionalno društvo. tako da "se može otkriti regulisan napredak u konstituciji država na našem kon­ tinentu" koji bi imao univerzalne implikacije za sve druge nacije. Neizlečivo je ovo tutorstvo kada prouzrokuje laži. Kantov odgovor na pitanje koje mu je postavio ovaj časopis u vezi je sa unutrašnjim krajem isto­ rije upisanim u ljudsku prirodu. ipak. dakle. Slogan sapere aude. ovo prosvećenje će uslediti ako i najmanja sloboda postoji. Štaviše. predstav­ lja. kao pastir koji vodi svest. Sapere aude! Imaj hrabrosti da koristiš sopstveni razum!-to je moto prosvećenja"(Kant 1963:3). i optimizma napretka čovečanstva kada se upotreba slobode nije ono uzdigne do upotrebe kritičkog i praktičnog razuma. Ovaj ogled pruža nam široko značenje Kantove filozofije istorije. Sastoji se u prevazilaženju prepre­ ka... Čak i kada je najviše entuzijasta kod slobodne upotrebe razuma. Ovde se Kantov stav o granicama suprotstavlja onom što je prethodno naznačeno. sloboda opšte upotrebe razuma. temelj Kantovog odgovora. Ovde prosvećenje prevazilazi granice. i lekar koji odlučuje 0 dijeti. teleo­ ta logije. da naznačimo. (Kant. ne iz nedo­ statka razuma već iz nedostatka odluke i hrabros­ ti da se razum koristi bez vođenja drugim. Ovaj zadatak bi se ostvario praćenjem tog usmeravanja kod Grka. u suprotnom. koje vode do toga da se knjizi ostavlja da proizvede razumevan­ je. takoreći društvo koje ohrabruje slobodu prihvatanjem nužnosti sopstvenih ograničenja slobode. jer je opšta upotreba razuma zasenjena ličnim ograničenjima. prikazuje podelu tri kritike na osnovu ovih primera). kao što su lenjost ili kukavičluk. ima sasvim drugačiji oblik odgovora na pitanje koje su postavili njegovi čitaoci "Šta je prosvećenje?" Ovaj odgovor je direktan. Ipak. bezuslovna. Sadašnje doba koje je tak­ vu slobodu dopustilo samo kao mudrost suverena. i ako nije u potpunosti istinit: "Prosvećenje je čovekovo oslobađanje od sopstvenog neizlečivog tutorstva. i istorije varvara u Evropi. bila neplanirana konglomeracija ljudskih aktivnosti". "usud i se da znaš". Kant objašnjava da njegov cilj nije da zameni empirijsku istoriju sa univerzalnom. zajedno sa drugim poznatim istorijama. Tutorstvo je čovekova nesposobnost da iskoristi sopstveno razumevanje bez da bude vođen nekim drugim. to jest sloboda intelektualca pred čitaocima. Ta zrelost se sastoji u odbacivanju "okova večnog tutorstva". onog što bi. Rimljana.Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA renju u postizanju globalnog građanskog jedinstva kao"usmeravanog kontinuiranog procesa predsta­ vljanja kao sistema. Tak­ vo društvo ide od prosvećenih osoba ka slobodnoj opštoj upotrebi razuma. prema Kantu (Kant 1963: 8) nije"prosvećeno doba" i 177 . njegovih ideja kauzaliteta. Prosvećenje je vrsta zrelosti. i štete načinjene cilju univerzalnog građanstva (Kant 1963: 25-26). otelovljenog u "statuti­ ma i formulama". Kant je spreman da prihvati ta nužna ograničenja. Prethodni esej u istom časopisu. već da samo želi da ostavi u nasleđe kasnijim generacija­ ma zabeležene različite doprinose.

od Kantove kritičke filozofije. i njenoj unutrašnjoj finalnosti.0 FUKOU nego "doba prosvećivanja". takoreći. objavljenim četrnaest godina kas­ nije u Konflikti između fakulteta (Kant 1963:137-54). ako je moguće "Šta je prosvetiteljstvo?" razvesti od "Ideje za univerzalnu istoriju" i. "Ciljani" pravac ka sopstvenoj sadašnjosti karakteriše filozofiju i diskurs moderne i o modemi. Fuko ponovo naglašava od­ vajanje od zanimanja za prosvećivanje od sintetičke filozofije istorije. Fuko: prosvećenje i granice nužnosti Na svom prvom predavanju na kursu na College de France 1983. čini se da ovo predavanje stavlja u zagradu ili uklanja filozofiju istorije u kojoj je ideja prosvećivanja za­ betonirana. Isti napredak koji zavisi od slobode i čini slobodu mogućom. Poslednji argument može da na­ vede da je Fukoov stav unekoliko problematičan. koji proizilaze iz poteškoća Kantovog stanovišta. te posebnosti Fukoove perspektive. doba ostvarenja razuma koje bi pratilo svoje prolongi­ rano slobodno javno izražavanje. Međutim. granica i nužnosti u središtu je Fukoove interpretacije tog ogleda. ili u najmanju ruku dopušta postojanje te ideje kao nedovršene. savremenom. zbog toga što se bavi oblikom u kojem je ostvarena istorija. Sada želim da kažem da je ova interpretacija moguća jedi­ no ako se definicija prosvećenja u perspektivi sadašnjosti razvede od teleološkog kretanja u kome su uhvaćeni događaji ljudske istorije. objavljena u istom časopisu sa dva meseca razlike. U svom predavanju Fuko ukazuje (Foucault 1986b: 88-89) da je Kant prvi problematizovao značenje sadašnjosti zarad filozofske refleksije. na koji se Fuko oslanja da bi sačuvao poziciju za-prosvećenje. Ta kritička distinkcija dopušta afirmaciju primarnosti sadašnjeg. sadašnjost nije doba koje će doći. Ova idiosinkrazija stava naglašena je kada se Fukoovo predavanje okreće od eseja ka Kantovim razmatranjima pitanja "Postoji li stalni napredak ljudskog roda?". kulturnom skupu. kada reinterpretira Kantov problem kao "savreme- 178 . udubljene u potragu za poreklima 1 unutrašnjom teleologijom istorijskih procesa. zajedno pročitaju. doba u kojem postoji opšte buđenje mogućnosti razuma. ipak zahteva oprezno određenje neo­ phodnih ograničenja slobode i razuma. logične. Pre je to svitanje. i eventualno kao arhaične. Sa uskraćenim istorijskim vreme­ nom unutrašnje teleologije. Zapravo. Na drugom mestu. Više je problematičan sam koncept"sadašnjosti"po sebi. Fuko govori (Foucault 1986b) da esej 0 prosvećivanju postavlja pitanje sadašnjosti na drugačiji način od Kantove šire filozofije istorije. Problem slobode. neizbežan zaključak je da Kant određuje sadašnjost kao trenutak u napretku koji vodi ka ostvarenju univerzalnih ciljeva razvojem kritičkog razuma. da ostvari svoje stanovište kao dela "mi" koje odgo­ vara pojedinačnom. Za Kanta. ali ostav­ lja teleologiju u kojoj je sadašnjost smeštena kao neophodni deo okrenut ka budućnosti. sledeći korak bi bio ponovno zamišljanje sadašnjosti izvan teleološke strukture trenutka koje je vidljivo u odvojenim i međuzavisnim delovima. Ako se ova dva eseja. po sebi jedinstven kulturni proces koji dolazi do samosvesti putem samoimenovanja (Foucault 1986b: 90). postoje dobri razlozi koji pokazuju da ovo nije slučaj. uopštenije.

Prema tome. Ukratko. i ostaju sumnjičava u vezi sa postojanjem nužnosti u istoriji. Ono što izgleda najviše interesuje Fukoa u osvrtima na Kan­ ta jeste oštrina s kojom potonje dovodi u središte prirodu sadašnjeg. tačno je da Fukoove genealogije nisu mogle da budu udaljene od stanovišta o Kantu. 0 Kantovom dokazivanju kaže (Fuko 1986b: 91) da nije dovoljno prosto slediti "niti teleološke tkanine. Kant taj stav povezuje sa onim što shvata kao moralnu predispoziciju ljuds­ ke rase usmerene ka pripremi konstituisanja nacije koja ljudima predstavlja dobro. prosuđivanja ili znanja. Postoji. niti budućeg dostignuća. koja se ne zanima za uspostavljanje nužnih granica naše slobode. Kantov odgovor je afirmativan. Dok ti sporedni teks­ tovi inaugurišu formu kritike. prema njemu (Foucault 1986i: 35). mada neobično. Revolucije! Upravo je to Fukoova poenta. i može da izbegne neprijatne ratove.. nešto protivrečno. fenomen čiji je deo čovečanstvo. ipak. njegova genealoška perspektiva tom štivu daje značajnost. Prosvećivanje je. Kant teži da potvrdi napredak pozivajući se na događaje koji poništavaju njegovu teleolo­ giju. Kant traga za iskustvom ili događajem koji bi figurirao kao znak za ljudsku sklonost "da bude pokretač u sopstvenom napretku ka boljitku" (Kant 1963: 142). kontigentnog. Međutim. Kantovo stanovište ne sadrži unutrašnju napetost između teleološke istorije i Re­ volucije kao znaka napretka. napretku. Međutim. sadašnjosti shvaćene ne u smislu to­ taliteta. Očigledno je reč o tome u Fukoovom shvatanju Kantova odgovora na pitanje konstantnog napret­ ka čovečanstva. ali i zadatak i obaveza za svakog po­ jedinca. Moguće je da prosvetiteljstvo postavlja tu savremenu stvarnost s obzirom na "unutrašnju teleologiju vremena". što dopušta Fukou da napiše zanimljivo. ne u značajnim delima ili zločinima čovečanstva već u stavovima posmatrača koji poka­ zuju "željno učestvovanje koje se graniči sa entuzi­ jazmom" (Kant 1963:144). "izlaz" iz nezrelosti. otvorenu završenost sadašnjeg kao projekat i kao arenu individualnog i kolektiv­ nog eksperimenta. već u specifičnoj razlici od onoga što je prethodilo (Foucault 1986i: 33-34).. nastavlja Fuko. Fuko u Kantovom prikazivanju napretka nalazi nešto srodnije antiteleološkoj perspektivi svoje genealogije. Fu­ koova istorijska proučavanja izbegavaju teleologi­ ju i potrebu za poreklima. Iz ove perspektive Fuko insistira da je nasleđe Kantove misli o prosvećenju. i ujedno je dobra te pravedna. događaj koji bi imao vrednost kao znak". događaja i igru nedefinisanog prostora slobode u oblikovanju budućnosti. ne­ ophodno je izolovati. unutar istorije. ali način na koji daje odgovor je ono što najviše zani­ ma Fukoa. i otuda moguće slobo­ de. ulogu kontigencije. događaja. On nalazi istorijske znake u Fran­ cuskoj revoluciji. štivo. ali se radi i o odgovornosti pojedinca za proces prevazilaženja nezrelosti i tutorstva (Foucault 1986i: 38). Teži da pokaže uređenu usmerenost istorije sredstvima najvećeg mogućeg događaja prekida.Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA nu stvarnost". Kao takve. to ga ne sprečava da nađe u Kantovim istorijskim spisi­ ma elemenat koji potvrđuje prvenstvo sadašnjosti. niti uslova pod kojima su 179 . ili bar paradok­ salno kod načina na koji je dat odgovor na pitanje napretka. i Revolu­ ciji drugačijeg redosleda negoli što je otelovljeno u njegove tri velike kritike.

Ta kritika sastoji se u razlikovanju onog stoje nužno i kontigentno. specifičnom. On je dokazivao (Fuko 1970:318-22) da je ta epistemologija bila inherent­ no nestabilna jer je subjekt kao transcendentalni uslov znanja već među različitim empirijskim ob­ jektima polja ispitivača. Prvo je razlikovao "analitičnost istine" koja na sebe preuzima zadatak određivanja uslova pod kojima je znanje moguće. cf. Kroz ove subjekte Kant je video univerzalne uslove znanja. bez potčinjavanja bilo kojem au­ toritetu". nakon što je ispitao "igre istine" u povezanosti sa znanjem. možemo da vidimo plod ponovnog određivanja njegovog kritičkog interesa navođenjem da je. relativno ne­ poznatog. kako ističe Fuko u intervju 1983. istorijski datom. To jest. Samo je u tom smislu Fuko otkrio u Kantu po­ javljivanje dve kritičke tradicije u modernoj filozo­ fiji. da Fuko ovde prosto postavlja jednu uz drugu "analitičnost istine" i "ontologiju sadašnjosti". Kantova dijagnoza sadašnjeg trenutka kao prosvećivanja. U tom uvodu. Prosvetiteljstvo je drugi oblik asketizma. već i za moralnopolitičke i estetske subjekte.0 FUKOU prihvatljive upotrebe razuma. pokušaj prepoznavanja sebe kao univerzalnog subjekta može biti shvaćen kao poseban oblik etičke prakse. To bi se moglotumačiti kao prerada i proširivanje fundamentalnih problema koje je Fuko ranije otkrio u Kantovoj epistemologiji. Ne treba misliti. Ovde je Kantova misao reinterpretirana kao oblik asketizma toliko da "uvodi još jedan način u našu tradiciju po čemu biće nije prosto dato nego je ustanovljeno u odno­ su sa sobom" (Foucault 1986d: 372). Upotreba zadovoljstva (1985: 6. za Fukoa taj univerzalizam sadrži neku vrstu paradoksa: mogućnost traženja univerzalnih pravila koja bi usmeravala naša delanja. Poster 1989: 53-69). trenutka u kojem će "čovečanstvo upotrebiti razum. čini nužnim određenje legitimne upotre­ be razuma i kritike (Foucault 1986i: 37-38). mestu samokonstituisanja. Kasnije. "Analitičnost istine"slična je onome stoje u Recima i stvarima (Fuko 1986b: 96) objasnio kao"analitičnost ograničenosti": paradoksalnom predlogu po kome granice ljudske egzistencije ("Čoveka") oblikuju te­ melj istinitog znanja u naukama o čoveku. Kako g o d . ipak. Fuko se ne zanima samo za Kantov subjekt znanja. analitičnost istine preduzeta u Kantove tri kritike već pretpostavlja naše samo-konstituisanje unutar specifičnog istorijskog trenutka. ontologija nas samih" koja ispituje "savremeno polje mogućeg iskustva" (Fou­ cault 1986b: 96). Kanta u tim očigledno sporednim tek­ stovima o istoriji i prosvećivanju. Iz toga je sledila "ontologija sadašnjosti. etički život i građanstvo. To je praktična i perspektiv­ na aktivnost koja postavlja stalno prisutne i pokret­ ne mogućnosti prekoračenja granica oblika života. Upravo se problemom samokonstituisanja Fuko služio da redifiniše svoj projekat u uvodu u istoriju seksualnosti. i kas- 180 . univerzalnog i pojedinačnog u savremenom životu. Zaista. suđenja i razumevanje jav­ lja se u posebnom trenutku. Fuko kao drugo otkriva drugog. kao nepovezane i diver­ gentne komponente Kantove filozofske refleksije. te prosuđivanje. ovi tekstovi pokazuju i najavljuju kritiku koju zanimaju granice savremenih oblika života i identi­ teta. Prema Fukou. Ma kako bilo. prihvatljivo i legitimno. Pre nego što tragaju za nužnim i univerzalnim uslovima upotrebe razu­ ma.

Drugim recima. ali ona koja stvara svoju kritiku institucija. Ako Kantovi ese­ ji pomažu pri određivanju odnosa filozofije prema sadašnjosti. To je u saglasnosti sa mišljenjem. i kao subje­ kata unutar odnosa moći (Foucault 1986i: 47-49). Ako je to tačno. onda je sadašnjost posebna sadašnjost. ipak. potčinjeni savremenim oblici­ ma iskustva. Ipak. "čovečanstvo" i tako dalje. Istorijsko-teorijski projekat Fukoovog razmatranja 0 Kantu implicira . to jest oni koji žive u posebnoj kulturi.Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA nije.a ostatak njegovog dela može poslužiti kao primer . može se uočiti da su "mi" oni čija je ontologija sadašnjosti i koji su. prema tome. da bi se pratila Fukoova aneksija sadašnjosti iz teleologije istorijskog proce­ sa i vremena. niti metafizičkoj fi­ lozofiji istorije kao putovanja čovečanstva ka višem cilju ili potrazi za povratkom izgubljenog prvobit­ nog stanja. i učestvuju u nekom razumevanju. granice uključivanja i isključivanja ovde još nisu jasne: savremeno iskustvo celog ljudskog života svakako je neizmerno različito. ne tako što postulira slavnu završnu tačku koja se gubi kako se pomeramo ka njoj. moći. iznetim u delima o prosvećivanju. Problem sadašnjosti verovatno je ono što Fuko otkriva kod Kanta: "Koju razliku danas uvodi s ob­ zirom na juče?" (Foucault 1986i: 34). kao moralnih subjekata. o praktičnoj. neophodnoje raskinuti sa teleološkom koncepcijom same sadašnjosti kao jedinstva odvo­ jenih ali međuzavisnih elemenata koji predstavljaju manifestacije istorijskog trenutka. rekao bih. "moderna". "osećao obavezu da prouči igre istine u vezi bića sa sobom i formiranju sebe kao subjekta". Z b o g toga je. istorijskoj kritici koju zanima analiziranje i rasvetljavanje granica pod ko­ jima smo bili vođeni u konstituisanju nas kao sub­ jekata znanja. Čini se da je ovde problem postojanje raznovrsnih sadašnjosti i raznovrsnost verzija "mi" koji se ne vezuju u jedinstvenu stvarnost. komparativnoj nauci istorije. Fukoova predavanja o prosvećivanju dovode u središte sam koncept sadašnjosti kao jedinstva međuzavisnih elemenata. i etičkih praksi bića. Ovo bi se javilo bar kao konzistentna implikacija njegovog stava prema prosvećivanju. Go­ voriti o "mi" uvek je neodređeno. sadašnjost za određenu za­ jednicu. Te serije su. Da li je Fuko otišao dovoljno daleko sa svojom filozofijom istorije da odagna trajne posledice tele­ ologije u određenju sadašnjosti? Pre nego što odgo­ vorimo na ovo pitanje. 1 problemom delovanja u granicama koje određuju sadašnjost. i tako ustanovljava istorijske serije. Uistinu je ovo kritička teorija. međutim. bilo da se to zove "savremeno iskustvo". već ka političkim i etičkim pitanjima iskrslih našim umetanjem u pojedinačnu sadašnjost. radikalno nepotpun ako se ne postave sledeća pitanja: koje danas i juče. nego kao istorijska analiza onoga stoje savladivo i što nije u uslovima specifičnih identiteta i aktuelnih oblika života. Ovaj problem je. sam koncept sadašnjosti kao ekvivalent ili surogat "modernom Zapadu" neodrživ. sposobnu za primenjivanje određenog filozofskog etosa ili za usvajanje stava moderne. praksi i oblika znanja. i za koga? Ge­ nealogija stvara specifične rodove razlika. Gde "mi" prestaje a počinje ono izvan njega? Za Fukoa (1986b: 89) ovo "mi" su oni koji "odgovaraju kulturnom skupu" karakterističnim za savremenost filozofa.da nije usmeren ka objektiv­ noj. valja se najpre zapitati ko su "mi"konstituisani u sadašnjosti u odnosima znanja i moći. 181 . Kao odgovor.

u kojima je samoreferentni subjekt. U ovom delu. dakle. 182 . opterećen zadatkom koji traži neograničene moći. Habermas navodi (Habermas 1989:176) da je Fuko ili uhvaćen u "produktivnoj kontradikciji" ili se konačno pomirio sa "filozofskim diskursom mo­ derne". to je zbog toga što je sadašnjost shvatana sprečavanjem revolta protiv zatvora kao materijalnog instrumen­ ta moći. Ako je Fuko bio naveden da tvrdi da je Nadzirati i kažnjavati (Foucault 1977) formiralo "istoriju sadašnjosti". Fuko se zalaže za "afirmativno" razumevanje uloge teorije prema sadašnjosti. Da bismo to ilustrovali. perioda ili društva. suočenih sa Fukoovom izjavom int­ elektualne naklonosti. Produktivna kontradikcija je ova: sa jedne strane. sa aporijama kognitivnog subjek­ ta koje je otkrio kod Kanta. drži se kriti­ ke moderne i oblika znanja karakterističnih za nju. veli Habermas. Franfurtsku školu. određen sopstvenom ograničenošću. naprosto način borbe oko specifičnih instru­ menata i diskursa moći. Na nekoliko mesta. Habermas ne može da poveže ni ono što vidi kao Fukoovo novo omiljeno stanovište o prosvetiteljstvu. on je vred­ nuje i ophodi se prema njoj drugačije nego prema nemačkoj kritičkoj teoriji i njenoj upotrebi veberijanske teme instrumentalne racionalizacije. Ona ne može da bude arena za iscrpljujuće razumevanje jedinstvenog doba. u naukama o čoveku. u srodničkim odnosi­ ma "od Hegela do Frankfurtske škole putem Ničea i Maksa Vebera" (Foucault 1986b: 96). Pre će biti da same veze stvaraju neku vrstu meta-serija. Možemo primetiti da Habermas nedostaje na ovoj listi. francuski pozitivizam od Konta (Comte) pa do istoričara nauka dvadesetog stoleća: Koarea. Da lije sam Fuko bio uhvaćen u beskonačnu teorijsku zam­ ku. podkraj života. zanimljivo. Fojerbaha (Feuerbach). i sledeći ga. borbe i načine samokonstituisanja. te načina samokonstituisanja.O FUKOU uvek rukovođene unutar specifičnih parametara i na posebnim nivoima i privremenostima. u kojoj on odgovara na kasnija predavanja o Kantu i prosvećivanju. 6 Da li je ovo zaista slučaj s obzirom na Frankfurtsku školu? Ili je to primer nastavljanja intelektualne darežljivosti? Dok je Fuko i mogao da otkrije da je njegovo posmatranje problema prosvećivanja i moderne bilo zajedničko sa Frankfurtskom školom. i smešta se unu­ tar tradicije prosvetiteljstva. Fuko sebe određuje kao nekog ko misli u obliku refleksije pokrenutim "spo­ rednim" tekstovima o Kantu. niti sadašnjost koja isključuje druga iskustva. epohe. Lukača (Lukacs). da se mora pridružiti diskursu moderne ko­ jeg je pokušao da razori? 6 U tekstu o Kangilemu (Foucault 1980) Fuko uspostavlja sličnu vezu koja uključuje hegelovce. Bašlara i Kangilema. Ta raz­ lika naglašena je stepenom neshvatanja pristalica kritičke teorije. Odnos među serijama ne može biti sveden na sukcesivne momente koherentne serijama. trenutka. Habermas se ne miri sa Fukoovim interesovanjem za Kantovu filozofiju istorije s obzirom na njegovu raniju arheologiju formacije diskursa i genealogije odnosa moći. razmotrimo Habermasovu komemoraciju Fukou. Ničea i Vebera i. On je govorio: "To da kazna uopšte i zatvor posebno pripadaju političkoj tehnologiji tela jeste lekcija koju sam naučio ne toliko iz istorije koliko iz sadašnjosti" (Foucault 1977: 30-31). ili je konačno shvatio. Sadašnjost je. sa druge.

može se reći.7 Najzad. posebno kad se uzme u obzir njegov skeptički stav prema sposobnosti objašnjavanja takvih koncepa­ ta. 1987). nego pokušaj da objasni šta prosvećivanje znači u određenom trenutku za određenu zaje­ dnicu koja učestvuje u oblicima socijalne i kultur­ ne prakse. Nadalje. Njegovi predmeti su istorijski oblici racionalnosti i njihovi zapisi unutar sis­ tema ponašanja. već. Njegovo zanimanje za Kantovu filozofiju istorije nije poput filozofskog opravda­ nja za pojavu sudbine još nezavršenog prosvećenog doba. nego zato što je to predstavljalo stalnu preokupaciju kritičkog ispitivanja oblika nauke. gde Fuko definiše Kangilemovo nastojanje kao"istoriju istinorečivih govora. kao što je Habermasova mešavina neoveberijanstva. Zbilja. i neofunkcionalizma (Habermas 1984. ostaje jedna ključna tačka. to nije zbog beskrajnih na­ pada potonjih. Videti takođe: Foucault 1980d za alternativnu. Ovde više nije pi­ tanje granica koje zasnivaju istinito znanje (kao kod analitičnosti istine) već "praktične kritike koja uzima oblik mogućeg prestupa" (Foucault 1986i:45). sledeći Bodlera. ako je Fuko povremeno bio naveden da se postavlja u liniju . ispravljaju sebe i rukovode s o b o m u radu samo-objašnjenja krunisanog poduhvatom'izricanja istine'" (Foucault 1980: 56). da se bude za ili protiv prosvetiteljstva. naukom i znanjem u nemačkoj i francuskoj misli tokom određenog perioda u dvadesetom stoleću. kao stava. Fuko je težio da odvoji Kantovo razma­ tranje sadašnjosti od teleološke filozofije istorije u koju se ono umotalo. Fuko jasno ističe da nije odustao od prethodne karakterizacije Kantova oblika znanja i projekta koje je ono inaugurisalo u obličju nauka o čoveku. koje je molio za prijem. Ovo može da stoji kao vrlo približni sažetak Fukoovog sopstvenog promišljanja racionalnosti. i postupaka unutar te filozofije istorije. Pa ipak. sumnjivo je da se Fuko može okarakterisati kao oštar kritičar koji teži da razori diskurs modernosti (te je stoga predstavnik postmoderne). Ipak. on nastavlja sa opisivanjem pozicije moderne kao "granične pozicije". Fukoova karakterizacija stava moderne ujedno je snažna i složena i previše jasno izražena u eseju "Šta je prosvetiteljstvo?" da bi se ovde ponavljala. neomarksizma. on raspravlja značajnu temu preokupacije racionalnošću. Budimo jasni oko Fukoovog stanovišta ovde: nije pitanje biti za ili protiv prosvetiteljstva.modernog društva . ako ne i sličnu raspravu. Fuko primećuje (Foucault 1986i: 42-43) da oblik filozofskog ispi­ tivanja koji "problematizuje odnose čoveka prema sadašnjosti" mora da odbije ono što naziva učenom prosvetiteljstva. i njegove zamisli moderne ne kao perioda. za ili 7 U razgovoru sa Ruleom (Raulet) (Fuko 1984). i problema moći i dominacije koje ti oblici stva­ raju.sa kritičkom postprosvetiteljskom nemačkom tradicijom. 183 . ne postoji ekvivalent koncepciji modernog društva u Fukoovoj genealogiji. govora koji motre nad sobom. znanja i racionalnosti koji presecaju savremene društvene odnose i instituci­ je.i zaista francuske škole filozofije nauke (Fou­ cault 1980) . ne samo kao karakteristike same sadašnjosti .Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA Habermasova kritika očigledno je ovde neodrživa. Osim toga. suprotstavljanjem kritičke onto­ logije sadašnjosti Kantovoj analitičnosti istine. Prosvećivanje je višestrukost pokušaja da se prekorači izvan granica postavljenih razumu.koje je proizvod kulturne i društvene racionalizacije Zapada.

Ako Fuko zaista najavljuje postmo­ dernu. jednako problematično je zamisliti da granice utvrđene u takvim uslovima mogu zauvek da pređu u postmodernu. Pokušaji da se Fuko etiketira kao totalni kritičar moderne i ra­ cionalnosti ne liče ničemu više nego praznoj kutiji za dečje igračke. to nije ni nov stav niti stav za novo . Ali u tim filozofijama istorije postoji dvostruka ambivalentnost ljudskog aktera. Tema recipročne zavisnosti granica i prestupa predstavljena je u Fukoovoj misli rano kao i u njeg­ ovom eseju 1963.usvajan­ je oba stava rezolutno je moderno.O FUKOU protiv jedinstvenog i totalizirajućeg oblika razuma. pogotovo nužnih ograničenja slobode. To znači odvojiti kontigentno i jedinstve­ no od univerzalnog i nužnog. godine o Žoržu Bataju (Georges Battaille): "Granica i prestup duguju jedno drugom gustinu svog bića: nepostojanje granice koja ap­ solutno ne bi mogla da se prekorači. Njihov stav je istorijski. Fukoova postmoderna mogla bi da bude zasnova­ na na neposlušnoj "problematizaciji" onoga što je istorijski dato. Zbilja. izbor koji se javlja kroz pronicljivi istorijski i teorijski rad. Drugo. Kao stoje problematično govoriti o zapadnom razumu ili moderni koja je univerzalna i totalna. 184 . prosvećivanju i ra­ zumu. Fukoove istorije nalaze se u takvom odnosu prema moderni. Prestup tako deluje u granicama koje su odredile načine postojanja. dakle. tražeći stalno prisutnu mogućnost "neodređenog delovanja slobode" (Fuko 1986i: 46). Prvo. istorija je stanje ljudske drame upravo zbog toga što i jeste i nije stvorena od strane ljudskih ak­ tera. Ni­ kako ne srne da bude neko a priori koje bi izabralo prestup ili održavanje sadašnjeg status quo. Nije pitanje da se jednom za svagda raskine sa uni­ verzalnim i totalnim oblicima razuma. kretanje vremena u takvim filozofijama istorije zanimalo se ili za realizaciju ili za retardaciju sposobnosti u prilikama i preprekama postavljenih istorijom. Prestup. nije preosta­ li ekvivalent globalne emancipacije subjekta. već mogućnost ustajanja delovanjem kritike. ostvarenje subjekta u istoriji pretpostavlja nužna ograničenja upotrebi osobina subjekta. kritičan i eksperimen­ talan. Niti je to nova periodizacija sociokulturne evolucije. Umesto toga. već pitanje "eksperimentalnog" stava koji prelazi granice naših oblika racionalnosti. delo­ vanja i mišljenja. racionalnih sposobnosti čovečanstva. i verovatno važnije. Kantova teleološka filozofija istorije uporedo sa kritikom razuma predlaže ograničenja slobodi kao nužnim za ostvarenje univerzalnog građanskog društva. za Kanta istorija je polje evolucije sposobnosti razuma ka krajnjoj svrsi ili potpuno "racionalnom čoveku"koji živi u racionalnom političkom uređenju koje je sam stvorio. To je oblik kritike koji se služi znanjem granica da bi usta­ novio političke opcije bez propisivanja lekova. već delovanja u granicama u skladu sa pozicijom moderne. Na pri­ mer. označava krivudavu stazu u granicama u koji­ ma je oblikovana sadašnjost zbog različitih modali­ teta savremenog iskustva. sujetu zbog prestupa koji bi prekoračio samo granicu iluzije ili senke" (Fuko 1998:64). Zaključak Sintetičke filozofije istorije devetnaestog veka počivaju na pretpostavci teleološkog širenja prirod­ nih.

6. Takvi oblici poseb­ nosti nisu nužno oblici subjekta. je bio da sačinim istoriju različitih načina pomoću kojih su. govoriti. transcendenciji. neophodno je zadržati opreznost oko svih pratećih tema takve istorije koje izražavaju prethod­ no navedenu ambivalentnost: onih o gubitku. neophodno je odbaciti takvo shvatanje istorije. Ne može se reći da je sve moguće kao što bi iracionalisti ili slobod­ njaci rekli. Nadalje. iskupljenju. kao jedinstveni entiteti koji koincidiraju sa odvojenim svestima i voljom" (Hirst. oni tvrde:"Oblici određenja individua postoje u svim društvima. i emancipaciji. kritička istorija racional­ nosti ne može otpočeti sa takvim stanovištem jer je zainteresovana za varijacije oblika posebnosti ljudi i njihovih sposobnosti u određenim društvenim. Takva pozicija nije ona o "smrti subjekta" pripi­ sana Fukou od strane takvih kao što je Agneš Heler (Heller 1990: 24). etičkim. zakonske.. i samo jedan deo ovakvog zadatka je onaj kojim je Fuko načelno rukovođen u nastojanju da odredi predmet svog ukupnog rada:"Moj predmet. već je stvar u tome da uvek ostaje prostor kontigencije i slobode koji treba da bude određen unutar uslova iskustva i identiteta. Pre nego što postavljaju problem razuma i slobode u uslovima nužnih i univerzalnih ograničenja. političke i ekonomske prakse i tehnika. deformaciji.. 9 J e d a n . jedinstvenog bića obdarenog razumom. 8 Pretpostaviti da oni jesu. no oni nisu neizostavno određeni kao individualni subjekti. značilo bi uma­ njiti glavni zadatak kritičke istorije racionalnosti. Pretpostavka da se društveno-istorijski akteri mogu odrediti kao oni koji poseduju sposobnost razuma. već otkrivanje šta je moguće misliti. u značenju evolucije prirodnih osobina raci­ onalnog subjekta kao društveno-istorijskog aktera. i istorijska proučavanja. 9 Postoji i suprotna perspektiva. i njihovo zatvaranje u temeljne moralne propise i epistemologije. tako prožimajuće od devetnaestog veka.Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA Fukoovi radovi o Kantovoj filozofiji istorije teže da odvoje koncepciju prosvećivanja od teleološke istorije. Za Fukoa. otuđenju. Teško bi se mogao zamisliti filozof za koga je subjekt bio tako živ! To jest. i činiti u različitim kontigentnim uslovima. Nasuprot. Svrha nije traganje za univerzalnim uslovima koji čine mogućim govor i činjenje. ono što je odbačeno jeste romansa o putovanju sub­ jekta unutar filozofije istorije. i kulturnim uslovima. vraća nas na potragu za scenama večite ljudske drame. i da je delovanje mehanizam putem kojeg se ostvaruju svrhe razu­ ma u svetu. u našoj kulturi. Woolley 1982: ch. Fukoova dela o prosvećivanju. i podeli sposobnosti osobina subjekta i njihovih obećanja o pomirenju. re­ presiji. Metodološka implikacija Fukoove pozicije je potreba da se odstrane sve koncepcije razuma ili racionalnosti koje ih posmatraju kao karakteristike ili sposobnosti imanentne ljudskim akterima kroz istoriju. 8 Videti Hirst. voljom i tako dalje. To je ujedno i metodološki i perspektivni manevar. Samo raskid sa takvim temama otvara prostor za ono što bi se moglo nazvati "kritička istorija racionalnosti". ljudi učinjeni subjektima"(Foucault 1982:208). ispitivanje načina na koji takvi oblici specifikacije imaju određene diskurzivne uslove pretpostavlje­ ne i nužne različitim oblicima društvene. Woolley 1982:118). svešću. započinju sa stvarnim granicama racionalnosti i postupaka. 185 .

već unu­ tar diskurzivnih i praktičnih uslova delanja. koje različito zove kao "diskurzivne formacije". ili komunikativno delanje). Ona je: samo putem dvostruke problematizacije aktera kao subjekta i sadašnjosti kao jedinstvene moderne može da se ustanovi ho­ rizont kritičke i efikasne istorije razuma . kritičke aktivnosti putem njene identifikacije sa idealima razuma. To ima značajne implikacije za način na koji tumačimo centralnu istorijsko-sociološku ključnu tačkuVeberovog pojma racionalnosti. sa specifičnim us­ lovima postojanja koji se mogu analizirati. bez ikakve nužne koherencije između sebe. bića. Sa jedne strane. u diskursu o ljudskim pravima.) ne mogu se lako napustiti. Ako bismo zadržali ovaj pojam. Čini mi se da je Fukoova poenta upravo suprotna. nejedinstvenih sistema racionalizacije. 186 . str. stvarnog ili čak proceduralnog. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: Mitchell Dean . Ključna implikacija Fukoovog kasnijeg rada o Kantu nalazi se u povratku pojmu prosvećivanja kao nezavisne. Stvar je u tome.0 FUKOU Zadržati ovo stanovište bilo bi delikatno i oštro jer ono. "režime istine". onda se ne mogu lako izbrisati iz postojanja niti zakonski zabraniti. osobe.ili istorijske sociologije oblika racionalnosti. demokratiji itd. kao "antihumanističko". Foucault's Methods and Historical Soci­ ology. London: Routledge. Fukoov rad smešta racionalnost ne u osobine aktera ili karakteristike radnji. ove predstave ne bi trebalo hipostazirati u nužne i nesavladive univerzalije ljuds­ ke egzistencije. itd. slobode. bilo formalnog. "igre istine". ne zahteva odba­ civanje svih predstava subjekta. Sa druge strane.Critical and Effec­ tive Histories. to jest moderne. ono pokazuje nužnost predstava prava.. i odnosi "znanja-moći". a ne u teleologijama racionalnog subjekta ili racionalizacije. Pojavljuje se razumevanje pluralnih. Usled toga. on se ne bi mogao razumeti kao jedinstven u pogledu tipa društvenog delanja (kao ciljno-racionalno.diskursima. političke ideologije koje potežu norme i vrednosti povezane sa subjektom (npr. nisu manje "stvarne" zbog posebnih uslova postojanja. Presecajući pret­ postavke društveno-teorijske tradicije usmerene na subjekt. Fukoova kritika sastoji se upravo u analizi koja teži da otkrije šta može biti nadmašeno i što više nije nužno. Niti se on može razumeti kao jedinstven proces koherentan ili konzistentan za sve specifične aspekte i slučajeve ra­ cionalizacije. Iz takve pozicije. Ako su koncepti i pretpostavke u vezi sa subjektom (ili sa ličnošću ili sa bićem) stvorene i određene u određenim društvenim vezama i. Helerina de­ finicija subjekta (Heller1990: 37) kao"idiosinkrazije interpretacije ljudskog iskustva u svetu i samoiskustva u uslovima moderne" pretpostavlja da su uslovi iskustva dati kao jedinstvo međuzavisnih elemenata kao manifestacije jedine sadašnjosti. Predstave subjekta. što obezbeđuje teren za kritičku istoriju racionalnosti. 43-57. dužnosti i obaveza pripisanih subjektu unutar određenih društvenih odnosa i diskursa.

str. 7: Reason and the Rationalization of Society."What is Enlightenment?". London. (1986i) . (1963) . vol. P. (1984) . Rabinow. London:Tavistock (videti: Riječi i stvari: arheologija humanističkih nauka. Michel Foucault: beyond Structuralism and Hermeneutics. Foucault. Condorcet. Economy and Society. M.The Theory of Communicative Action. L. u: H. Treći program. 208-226. Dolar. and Rabinow. W. Fuko. 1971). 45 (1998). br. 62-72. Α. Harmondsworth: Penguin. trans. G. (1989) . Foucault. C. (1984) "Strukturalizam i poststrukturalizam" (razgovor vodio Žerar Role). P. Habermas. New York: Pantheon. Foucault. trans.T. str. 187 . McCarthy. Foucault. (1970) . Kant. M. J. (1988) .Sketch for a Historical Picture of the Progress of the Human Mind. M. vol."The past to come". Foucault. (1955) . L. Cambridge: Cambridge University Press.The History of Sexuality. 60. Gutting. (1986b) . M. 1st edn. Rabinow. Boston: Beacon Press. u: The Foucault Reader.). (1980) . god. to: I. ed. On History. H. W. (1991) . Economy and Society 17. M."Uvod u prestup".) The Foucault Reader. 2: the Use of Pleasure. New Formations 14:43-56. Ν. 5. Dean. (1991) . zima 1984. M. M. (1985) . (1986d) . P. Fuko. Foucault: a Critical Reader. 152-176. Canguilhem. M. C. / & C 7:51 -62. M. Brigton: Harvester.On the genealogy of ethics: and overview of the work in progress".The Order of Things: an ArcheologyoftheHuman Sciences. L. (1986) . Beck and E. M. Beograd: Nolit. Μ.1:88-96. Oxford: Basic Blackwell.3:374-394."Afterword: the subject of power". Foucault. Reč. J. M."Georges philosopher of error".Discipline and Punish: the Birth of the Prison. London: Allen Lane. Μ. Foucault. Dreyfus and P."Introduction". New York: Bobbs-Merrill. br. London: Routledge. Foucault. Fackenheim. (1998) . Falk. (1977) . Dreyfus. (1982) ." T h e legacy of the enlightenment: Foucault and Lacan". Harmodsworth: Penguin. u: D."What is maturity? Habermas and Foucault on What is Enlightenment?". u: Paul Rabinow (ed. Hoy (ed.The Constitution of Poverty: toward a Genealogy of Liberal Governance.Michel Foucault's Archeology of Scientific Reason.Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA LITERATURA: Beck. 15."Kant on revolution and enlightenment".

trans. Culture and Society 5:611 -643.The New Conservatism: Cultural Criticism and the Historians Debate. Kant. (1989) . Theory. Thesis Eleven 25:22-38. P. 2.The Growth of Philosophic Radicalism. Cambridge: Polity. P. Anchor and E."The death of the subject". Hirst. L. Ithaca: Cornell University Press. E. Fackenheim. trans. (1987) . Halevy. M. M. R. J. Richters. trans.The Theory of Communicative Action. Boston: Beacon Press.Social Relation and Human Attributes. Nicholsen.). New York: Bobbs-Merrill. and Woolley. Poster. London: Faber. Habermas. (1989) Critical Theory and Poststructuralism. Beck.0 FUKOU Habermas. L. (1927) ."Modernity-postmodernity controversies: Habermas and Foucault". Morris. (1982) .Filozofski diskurs moderne: dvanaest predavanja. W. Heller. S. A. J. J. vol. Habermas. I. (1988) . Lifeworld and System: A Critique of Functionalist Reason.On History. Beck (ed. Zagreb: Globus. and ed. (1963) . 188 . W. A. L. London: Tavistock. W. (1990) . (1988) . E.

.). ne samo Habermasu. profesor francuske književnosti sa Berkli univerziteta. veoma brzo zapazimo da je Habermas mnogo pisao ο Fukou. 3 1 Pismo Pola Vena 2 3 dekanu Koleža de Frans. Za Habermasa to nije uradio. Fuko je u svom domu napravio mali prijem u njegovu čast.). u kojem je iznet zahtev za pozivanje Habermasa: "Profesor Habermas je". "značajni predstavnik Frankfurtske škole i filozof od svetskog ugleda. Međutim.bilo nekoliko glasova protiv.. priča sedaje Fukoodigrao odlučujuću ulogu u odluci Pola Vena da pozove Habermasa da održi niz predavanja na Kolež de Frans u mar­ tu 1983. koji je u to vreme bio šef katedre za francusku književnost. Procedura pozivanja nekog predavača na Kolež de Frans jeste sledeća: jedan od profesora upućuje pismeni zahtev deka­ nu. Fuko je to lično rekao Habermasu. septembra 1981. došao u Pariz da bi održao taj niz predavanja. Fuko nikada nije posvetio članke ili predavanja Habermasovom delu i pominje ga samo u retkim prilikama . ukazuje i na to da je . novembra 1981. a naročito onaj koga je predložio Mišel Fuko: Leo Bersani. I zaista.. ali u tradiciji nemačke filozo­ fije. Glavno Habermasovo delo. Saznanje Un­ teres. To je samo formalnost i uglavnom se sve odvija bez ikakvih problema.2 Ostali predavači koji su pozvani tog dana podržani su jed­ noglasno. a da je obrnuta situacija daleko od istine. Može se reći da ovaj mislilac koji seje razdor upravo zbog te svoje originalnosti kod nas još uvek ne nailazi na prijem koji zaslužuje". prvi put pozvao Fukoa na Berkli 1975. a onda on na sednici nastavno-naučnog veća stavlja predlog na glasanje. bar sudeći po onome što je Habermas u poverenju rekao Džejmsu Mileru (James Miller) (Miller 1993: 334). On je uzduž i popreko promišljao marksizam. kada pogledamo tekstove. Međutim.Didije Eribon (Didier Eribon) "NESTRPLJIVOST SLOBODE (Fuko i Habermas) Američki komentatori pridaju veliki značaj debati Habermas-Fuko i ponašaju se kao da je bila značajna. piše Ven.izuzetno u ovom slučaju . u arhivi Koleža nalazi se pismo Pola Vena od 30.i to uglavnom kada ga ο tome pitaju u nekom intervjuu. kao i mnoga druga njegova dela (. sučeljujući ga sa Ničeom i sa društvenim naukama (.1 Ali izveštaj sa sednice nastavno-naučnog veća od 29. već i Fukou. Kada je Leo Bersani 1982. Upravo je Leo Bersani. prevedeno je na francuski. 30. 189 . Dokumenti svedoče d a j e zvaničnu inicijativu za poziv pokrenuo Pol Ven. septembar 1981. Izveštaj pokazuje da je tridesettroje glasalo za od četrdesettroje koji su glasali..

Smatrao ga je naslednikom kritičke tradicije Frankfurtske škole ("mislilac koji unosi razdor"). ovaj mu je odgovorio: "Ne znam šta ti bi da ga pozoveš!" 5 Fuko se nije udostojio da prisustvuje tim pre­ davanjima.. Filozofski diskurs moderne (Habermas 1988). Zato je bio zaprepašćen sadržajem predavanja. Današnji zadatak filozofije.7 Habermas se bavi i pokušajima. I tako smo se okupili nas četvorica.4 Ven pre­ cizira da mu je bila nepoznata čitava Habermasova intelektualna evolucija i da je. Razgovara se na engleskom. Ako ne bude tako pojaviće se opasnost od toga da nas iracionalizam još jednom odvede prema sutrašnjicama koje uzmiču. jeste da se bori za "promišljeno obnavljanje veza između mod­ erne kulture i životne prakse". što će reći "zapadnjački racionalizam koji je od kraja XVIII veka na ovamo predstavljao horizont na kojem je moderno doba samo sebe tumačilo". naročito nekih francuskih filozofa. A onda smo počeli da razgo- 4 5 6 Pismo Pola Vena autoru ovog teksta od 20. Ibid. kaže on. 7 190 . poznavao samo njegove stare radove kao što je Saznanje i in­ teres. iskoristio je gužvu koja je vladala pred početak predavanja. poče raspravom u kojoj je Habermas protestovao zbog ne znam više kakvog Miteranovog političkog stava iz te nedelje (. Njihova meta su"postmodernizam"i želja. čak ni prvom. marta 1983: "Fuko nije mogao da ne pozove Habermasa na večeru. nekapitalističkim smerovima". u dnu sale koja je bila krcata. Ovi su citati izvučeni iz otkucanog sinopsisa koji je deljen na Koležu na dan prvog predavanja.. koje je nazvao "anarhizujućim". I onda Habermas poziva na neumoljivu osudu Ničea i ničeizma. Bio sam toga dana sa Fukoom: otišao sam po njega u kancelariju i zajedno smo ušli u amfiteatar. filozofije od životnog. Razgovor. j u n a 1993.0 FUKOU Pitao sam Pola Vena ο ovom događaju i evo nje­ govog odgovora: "Ja i samo ja sam pozvao Haber­ masa na Kolež. Kada je rekao Fukou koliko je zapanjen. da se prevaziđe "mod­ erna". Bio je na Koležu tog jutra 7. A to će omogućiti da se "društvena modernizacija uputi u različitim. marta. 6 Sadržaj tih predavanja obuhvata prva četiri po­ glavlja knjige na kojoj je Habermas radio u tom tre­ nutku. Ali. da se razum podvrgne još radikal­ nijoj kritici kako bi se protresle njegove "gvozdene zidine". u stvari. Nestao je nekoliko trenutaka kasnije rekavši mi da "ne želi da g u b i vreme" i da me čeka u svojoj kancelariji. Došao je da se pozdravi sa Habermasom ušavši na vrata rezervisana za profesore. čiji je ton bio ledeno učtiv. a još je više bio iritiran njime kao predavačem. A Habermas pledira da ne treba kriviti "kulturnu modernu". Fukoje bio iritiran i samim Habermasovim prisus­ tvom.). diskretno je nestao i otišao u svoju kancelariju. već "društvenu modernizaciju" i pritisak ekonom­ skih imperativa i dirigovanih intervencija države.Ti su pokreti odbacivanja. četvrti je bio Danijel (Defer /Defert/). Fuko čak nije bio u toku". ali i politike. Pol Ven se seća večere od 7. rođeni iz iscrpljenosti same moderne i od razdvajanja umetnosti od života.

Critique. jula 1984. septembra 1980. ali nisam bio zadovoljan rezultatom. i 22.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE varamo ο filozofiji. Rekao sam to Fukou. 10 11 12 191 . društva dešava izvan univerzitetskog prostora u skladu sa jednim etabliranim diskursom" 1 1 . Juče i prekjuče smo imali utisak da je Habermasov postupak obrnut: izravnati sve što se u oblasti poli­ tike.8 Habermas se seća da je sa Fukoom razgovarao ο nemačkom filmu i zaključuje da su im se ukusi radikalno razlikovali. Habermas je pozvao na odgovor­ nost pravce koji kritikuju modernizam. Fuko napravio dramsku pauzu. u listu Jaz (za srpski prevod v. str. On je. 20. "Une fleche dans le coeur du temps present". marta. jun 1993. ne računajući tu kurtoaznu večeru i još jedan ili dva susreta. Evo kako je definisao "mlade konzervativce": "Oni se pozivaju na položaje u moderni kako bi zasnovali nemilosrdni antimodernizam. videti knjigu Džejmsa Milera (Miller 1993:338-339). Ο načinu na koji je Habermas doživeo ove susrete. Fuko nije imao nameru da učestvuje u dijalogu. Jürgen Habermas. posle jedne Habermasove rečenice. dakle. Sponatnim 8 9 Pismo Pola Vena autoru. Habermas se priseća tog sus­ reta i pita se: "Možda ga nisam dobro razumeo?" 1 0 Fuko se nesumnjivo ni malo nije potrudio po tom pitanju. Ali. Čak je hteo da ugrabi priliku da napadne Habermasa. kulture. osmehnuo se široko. Sučeljavajući na ovaj način Habermasa i Frank­ furtsku školu. otkrivajući oba reda ajkulinih zuba i rekao: Ά možda sam ja an­ arhista?'. U to sam vreme bio novinar u Liberasionu i morao sam da napišem izveštaj ο tim predavanji­ ma.Takođe nije neočekivano što. Radi se ο govoru koji je Habermas održao prilikom prijema nagrade Adorno grada Frankfurta. marta. 11. članak je priređen posle prva dva predavanja. Hteo sam u zaključku da napišem kako sam se osećao nelagodno dok sam slušao tog nemačkog filozofa. koja su održana 7. a onda je on zatražio da umesto mene napiše taj zaključak. Habermas 1981:966. avgust-septembar. Habermas 1986) Eribon 1983:33. U govoru iz 1980. Vrteo sam i okretao tih nekoliko rečenica. "antimodernizam mladih konzervativaca" i "postmodernizam neokonzervativaca" 1 2 . sarkastično naglašavajući reč anarhista". U članku koji je napisao povo­ dom Fukoove smrti. okrenuo se prema njemu. 1986. koji je na francuskom objavljen 1981. ni javne. Fuko mu je pakosno vraćao milo za drago. Izdvojio je tri težnje: "premodernizam starih konzervativaca". ni privatne. Razgovarali su i ο svojim filo­ zofskim putevima 9 . i rascep je bio toliko očigledan da je na kraju. 794-799. Frankfurtska škola je zabrinu­ la institucionalnu filozofiju zato što je napravila za­ okret prema savremenim političkim problemima. pre bi se moglo reći proždrljivo i krvoločno nego prijatno. Ovaj je članak najpre objavljen na nemačkom 7. Druga dva su održana 15. autor poslednjih nekoliko redova tog članka: "Između dva rata. očigledno je da među njima nije bilo strujanja. i 8. među njima nije bilo nikakve razmene.

Takođe nije neočekivano što. 794-799. Rekao sam to Fukou. kulture. Razgovarali su i ο svojim filo­ zofskim putevima 9 . Habermas je pozvao na odgovor­ nost pravce koji kritikuju modernizam. Fuko mu je pakosno vraćao milo za drago. otkrivajući oba reda ajkulinih zuba i rekao: Ά možda sam ja an­ arhista?'. sarkastično naglašavajući reč anarhista". "antimodernizam mladih konzervativaca" i "postmodernizam neokonzervativaca" 1 2 . 1986. Vrteo sam i okretao tih nekoliko rečenica. očigledno je da među njima nije bilo strujanja. Fuko nije imao nameru da učestvuje u dijalogu. U govoru iz 1980. marta. Critique. u listu Jaz (za srpski prevod v. marta. i 8. "Une fleche dans le coeur du temps present". među njima nije bilo nikakve razmene. Ali. Juče i prekjuče smo imali utisak da je Habermasov postupak obrnut: izravnati sve što se u oblasti poli­ tike. On je. Hteo sam u zaključku da napišem kako sam se osećao nelagodno dok sam slušao tog nemačkog filozofa. Evo kako je definisao"mlade konzervativce": "Oni se pozivaju na položaje u moderni kako bi zasnovali nemilosrdni antimodernizam. Frankfurtska škola je zabrinu­ la institucionalnu filozofiju zato što je napravila za­ okret prema savremenim političkim problemima. dakle. 11. Druga dva su održana 15. koji je na francuskom objavljen 1981. ali nisam bio zadovoljan rezultatom. Fuko napravio dramsku pauzu. 20. pre bi se moglo reći proždrljivo i krvoločno nego prijatno. U članku koji je napisao povo­ dom Fukoove smrti. jula 1984.8 Habermas se seća da je sa Fukoom razgovarao ο nemačkom filmu i zaključuje da su im se ukusi radikalno razlikovali. Izdvojio je tri težnje: "premodernizam starih konzervativaca". U to sam vreme bio novinar u Liberasionu i morao sam da napišem izveštaj ο tim predavanji­ ma. Ο načinu na koji je Habermas doživeo ove susrete. posle jedne Habermasove rečenice. koja su održana 7. septembra 1980. okrenuo se prema njemu. Ovaj je članak najpre objavljen na nemačkom 7. autor poslednjih nekoliko redova tog članka: "Između dva rata. 12 Habermas 1981:966. Sučeljavajući na ovaj način Habermasa i Frank­ furtsku školu. Čak je hteo da ugrabi priliku da napadne Habermasa. videti knjigu Džejmsa Milera (Miller 1993:338-339). članak je priređen posle prva dva predavanja.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE varamo ο filozofiji. Radi se ο govoru koji je Habermas održao prilikom prijema nagrade Adorno grada Frankfurta. ni javne. Habermas 1986) 10 11 Eribon 1983:33. a onda je on zatražio da umesto mene napiše taj zaključak. Jürgen Habermas. str. Habermas se priseća tog sus­ reta i pita se: "Možda ga nisam dobro razumeo?" 1 0 Fuko se nesumnjivo ni malo nije potrudio po tom pitanju. jun 1993. ni privatne. avgust-septembar. Sponatnim 8 9 Pismo Pola Vena autoru. osmehnuo se široko. i rascep je bio toliko očigledan d a j e na kraju. ne računajući tu kurtoaznu večeru i još jedan ili dva susreta. i 22. društva dešava izvan univerzitetskog prostora u skladu sa jednim etabliranim diskursom ". 191 .

. Burdije za primer uzima upravo odnos prema Ničeu i suprotnosti između Fukoa i Habermasa: "Pre nego što se. mora d a j e zaključio da takve klevete stav­ ljaju tačku na raspravu čak i pre nego stoje počela. Što se tiče Istorije ludila... Dva duga poglavlja posvećena Fukou u Filo­ zofskom diskursu moderne iz 1985. pokušavaju da 192 . sa nekim Nemcima. i 1960. Treba se složiti: možda bi neki ozbiljniji Habermasov pokušaj da razume francusku misao. Ali. nacionalni intelektualni prostori i kategorije percepcije koje oni nameću i ulivaju".a koji Niče? onaj iz Genealogije morala kod Fukoa mogao da ispuni u jednom filozofskom prostoru u kojem je dominirao subjektivističko-spiritualistički egzistencijalizam sa podrškom univerziteta (. smerno zabrinemo z b o g t o g a što su neki francuski filo­ zofi (Fuko. kao što smo videli. moglo da izgleda kao restau­ racija iracionalizma. a Habermas je na suprotstav­ ljanju iracionalizmu izradio svoj filozofski projekat" (Bourdieu 1990:1-10). uzme u obzir "učinak prizme kroz koju se prelamaju.0 FUKOU silama mašte. priređena je. osećajnosti. Žorž Bataj je umro 1963. njegova knjiga ο Ničeu potiče iz 1943. i po pitanju proizvodnje kao i po pitanju recepcije. doprineo tome da debata koju je hteo da započne bude plodnija. u kojem se svako pozivanje na Ničea smatra sumn­ jivim i uvek se prilepljuje za konzervativce. i već je tride­ setih godina bio posvetio nekoliko značajnih tek­ stova svom omiljenom autoru. Iz svih njih isijava duh Ničea koji je ponovo otkriven sedamdesetih godina" (Habermas 1981:966). da se. Zapazićemo da je pozivanje na sedamdesete godine kao na epohu ponovnog otkrivanja Ničea u najmanju ruku čudno. a to je "generator neverovatnih nesporazuma". Na taj je način. ovakva izvrtanja hronologije manje su značajna od Habermasove zatvorenosti u nemački kontekst. Kao što zapaža Pjer Burdije (Pierre Bourdieu): od zemlje do zemlje "tekstovi cirkulišu bez svog kon­ teksta. preko Fukoa. trebalo bi da razumemo kakvu je funkciju Niče . podvlači Burdije. bilo da se radi ο volji za moć. na mani­ hejski način razumu suprotstavljaju princip koji može samo da bude prizvan. između 1956.) upotrebili Ničea. viđeno iz Nemačke u kojoj Niče ima posve drugačije značenje. ο suverenosti bića ili ο dionizijskoj poetskoj sili" (Habermas 1981:966).. pripisuju jednu daleku i arhaičnu osnovu. Delez /Deleuze/. a objavljena je 1961. A evo i nastavka: "U Francuskoj ta težnja ide od Žorža Bataja (Georges Bataille) do Deride. kroz napor da jednom anistorijskom ra­ cionalizmu suprotstavi istorijsku nauku istorijskih razloga (sa idejom "genealogije" i pojmom kao što je epistema).). Fuko mogao da doprinese nečemu što bi. subjektivnog iskustva. ili bar moguća. kao preduslov za svaku raspravu. Ali Fuko. Otuda neophodnost. na koju Habermas ovde veoma jasno aludira ("dionizijska poetska sila"). da uđe u Fukoove razloge. koji je bez sumnje pročitao taj članak u re­ viji Kritik. ne nose sa sobom prostor koji ih je proiz­ veo".

Njegova iritiranost onime što je smatrao vraćanjem na najtradicionalniju misao bila je još jača zbog toga što g a j e već neko vreme veoma zanimala Frankfurtska škola. Foucault et les Lumieres" (Dreyfus. Ideja ο analizi uslova u ko­ jima se može ostvariti entitet "idealne reči" koji pret­ postavljaju sve upotrebe jezika. Kada Habermas 1980.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE pronađu bolje argumente (Habermas 1988). Rabinow 1989). "arhaična" iskustva. ako smemo tako da kažemo. bar od Nadzirati i kažnjavati. 193 . izlaganje je ostalo potpuno isto i izražava toliko nerazumevanje da je malo verovatno da bi Fuko. 13 Ο nemogućnosti ove debate usled prevelike udaljenosti ovih problematika. osetio želju da nadugačko odgovori i da započne dijalog u okviru koji je post­ avio Habermas. "Teorija komunikacionog delanja" koju je Habermas razvio od svog "lingvističkog zaokreta" izgledala mu je kao povlađivanje dnevnom ukusu starih trabanata univerzitetske filozofije. Ali. ali više nije."Qu'est-ce que la maturite? Habermas. toliko je ta problematika udaljena od njegovih teorijskih interesovanja 1 3 . 857-872. str. S obzirom na to da je razmatrao Fukoovo delo bez ikakvog obzira za tu vremensku razliku i da je čitao sve Fukoove tekstove kao da njihov autor još uvek prihvata sve njihove pove­ zanosti i korelacije. Postoji razlog za to što debata između Fukoa i Habermasa nije mogla da se odigra. Upravo je iz prekida sa takvim tipom filozofija ap­ straktnog univerzalnog Fuko izveo svoju "analitiku moći". nije mislio i čega se odavno odrekao? Fukoov se animozitet može objasniti i činjenicom da je imao utisak kako u zaokretima Habermasove misli od sedamdesetih godina na ovamo nastaje sve ono čemu se suprotstavljao i iz tog se suprotstavljanja filozofski izgradio. odsečen od realnih praksi. kao što je ludilo. može se reći i da jeste i da nije u pravu. videti Huberta Dreyfusa i Paula Rabinowa. Fuko je unapred insistirao na istorijskokritičkom postupku koji je takođe bio njegov kada je pisao Folie et deraison. velikim se delom sastojala od zamerki što želi da iza oblika racionalnosti pronađe iskonska. avgust-septembar 1986. da je mogao da pročita ti knjigu (umro je pre nego što se pojavila). u kojoj je otkrivao upravo obrnuti pokret. kada je Habermas kritikovao upravo ono što on više nije radio. Ali Fuko je odavno prekinuo tu ontološku potragu koja je prožimala Istoriju ludila i koja je snažno izražena u predgov­ oru iz 1960. to je bilo tačno. Ovaj se članak može pronaći i u specijalnom broju revije Kritik posvećenom Fukou. a i da biste se upoznali sa odličnim izlaganjem ο ovim problematikama. U tom smislu debata nije bila potrebna: sve što je Fuko pisao predstavljalo je opovrgavanje onoga što je Habermas gurao napred. a među njima i Habermas. i koji je jedini opstao i u njegovim poslednjim radovima. Kritika koju su mu upućivali neki Nemci. kao povratak na utopiju ο jednom blistavom svetu bez priključaka sa realnim svetom. govori ο Fukoovom oduševljenju "dionizijskom poetskom silom". izgledala mu je kao povratak na esencijalistički način mišljenja. Habermas je mogao samo da učvrsti Fukoov neprijateljski i odbojan stav. Kako bi Fuko mogao da suprotstavi Habermasovim kri­ tikama ono što je radio i mislio. Taj razlog je što je Fuko bio. u kandžama svoje prošlosti. u osnovi.

radi ekspertize i oni su predložili neke izmene.s 16 Citiram originalni francuski tekst skinut sa trake. Fuko zaista kaže da se zainteresovao za Frankfurtsku školu pošto je pročitao "knjigu o mehanizmima kažnjavanja. poklapanje svog postupka sa teorijskim pokušajima tog pravca nemačke filozofije.tvrdio je da je u Francuskoj došao trenutak kada se "taj problem Aufklärunga može nanovo smatrati veoma bliskim zahvaljujući radovima Frankfurtske škole" (Foucault 1990: 43). kada je pisao Nadzirati i kažnjavati. 194 . Fuko. Institut je poz­ vao kriminologe." (Foucault 1990:45). Ta objava intelektualnog bratstva iz 1978. Pomračenje uma M. . Izgleda da je Maks Horkhajmer sma­ trao tu knjigu delom od nevelikog značaja 1 6 . Uvod i poglavlje o XX veku u potpunosti pripadaju Kirhajmeru.0 FUKOU U izlaganju koje je podneo pred Francuskim filozofskim društvom u maju 1978. koji je nastao kao rezultat istraživanja koje je subvencionisao Institut tridesetih godina. prilično je složena. Fuko je počeo strastve­ no da čita te stare knjige u kojima je otkrivao prob­ leme oko kojih se njegov rad neprestano vrteo 14 . dovodi do niza tekstova u kojima Fuko podvlači tu duboku naklonost. Fuko 1997) Fuko sa toplinom komentariše "veliku knjigu Rušea i Kirhajmera" u kojoj možemo.prvom od nje­ govih tekstova posvećenih Kantovom tekstu "Šta je prosvetiteljstvo?" . To je dovelo do spora oko autorskih prava. analizu konkretnih kaznenih sistema kao "društvenih pojava o kojima ne mogu da nas izveste samo pravni okviri društva i njegovi etički izbori". uopšteno o Otu Kirhajmeru. u Njujorku objavio Institut za društvena istraživanja i koju su potpisali Georg Ruše (Georg Rusche) i Oto Kirhajmer. međutim. (Payot)."U tom su smislu". i naziva to delo"izuzetnim" (Trombadori 1981) 1S ."Ruše i Kirhajmer doveli u vezu različite kaznene režime i proizvodne sisteme u kojima su se očitovali". "naći izvestan broj suštinskih repera" i. Pošto je Georg Ruše emigrirao u Pal­ estinu. U Nadzirati i kažnjavati (Foucault 1975. Sve ove podatke izvlačim iz knjige Rolfa Vigeršausa (Rolf Wiggershaus) (Wiggershaus 1993:220-221). koju je napis­ ao Kirhajmer (Kircheimer) u Sjedinjenim Državama". kaže Fuko. Fuko se poziva na knjigu koju je 1939. Nešto dalje je govorio o tom "problemu koji nas gura u bratski zagrljaj sa Frankfurtskom školom. a Adornova Negativna dijalektika 1978. 217-223. Istorija tog dela pod nazivom Punishment and Social Structures. Nekoliki su prevodi sredinom sedamdesetih godina skrenuli pažnju francuske intelektualne sredine na Adorna i Horkhajmera (Horkheimer). U razgovorima sa Dučom Trombadorijem (Ducio Trombadori) iz 1978. na prvom mestu. (Jay 1977). kaže on. taj je zadatak dodeljen Otu Kirhajmeru koji je procenio da je potrebno preraditi tekst u većoj meri.. objavljena je na francuskom 1977. Horkhajmera takođe 1974. Bez sumnje je počeo da obraća pažnju na taj pokret i pre tih prevoda. 14 Dijalektika prosvetiteljstva Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera prevedena je na francuski 1974. str. . (Gallimard). (Payot). Polazna tačka mu je jedan obiman rukopis Georga Rušea pod nazivom Marche du travail et droit penal. Knjiga Martina Džeja (Martin Jay) o Frankfurts­ koj školi.. koju je Fuko pažljivo pročitao.

Sudbina tog pitanja u Fran­ cuskoj. iznenaditi. Poređenje ovih dvaju verzija m n o g o govori o evoluciji Fukoove misli u poslednjim godinama života. "bez sumnje imalo što-šta da se zameri". Očigledno je da te "zamerke" proizilaze iz Fukoovog odnosa prema marksizmu. dok je u Francuskoj "istorija nauka poslužila kao os­ lonac" tom filozofskom pitanju. ovaj se predgovor pojavio na francuskom sa ispravkama koje je načinio Fuko pred samu smrt . Pošto ju je Horkhajmer potcenio.). kojoj pribegavaju "odlični nemački istoričari i so­ ciolozi Frankfurtske škole". Kangilem". Ali njegovo interesovanje za Frankfurtsku školu uskoro će se proširiti na čitav taj pravac. 195 . zbog centralnog mesta koje u savremenim intelektual­ nim debatama u Francuskoj zauzima istorija nauka i "naročiti oblik koji joj je dao Ž. postiže učinak oslobađanja samo pod uslovom da uspe da se os­ lobodi samog sebe"' 7 .. shodno tome. ni jedan jedini put nisam bio čuo za ime frankfurtske škole od ijednog mog profesora"(Fuko 1984b: 159). Fuko tada počinje da žali što se nije dogodio susret između francuske filozofije i Frank­ furtske škole. što će reći pitanje sadašnjeg trenutka i njegovih značenja. dakle. susret koji je mogao da se odigra na preseku istorije nauka i na "pitanju istorije raciona­ lnosti". kaže. Koarea (Koyre) i Kangilema. Fuko suprotstavlja analizu "ekonomističkog tipa".Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE pravi otklon od te "stroge korelacije" kojoj bi. U jednom intervjuu iz 1978. bez sumnje bismo ga pronašli u Frankfurtskoj školi (. knjiga je doživela rehabilitaciju kroz Fukoa. sopstvenoj analizi u terminima disciplinarnih tehnologija (Fuko 1988: 108). i jedan intervju Žerara Rolea (Gerard Raulet) iz 1983 (Fuko 1984b). Druga tema koja je zadržala Fukoovu pažnju na knjizi Rušea i Kirhajmera jeste ideja da "kaznene sisteme u našim društvima treba razmatrati u ok­ viru'političke ekonomije'tela" (Fuko 1997:31). kaže on. dodaje Fuko.pod naslovom: "La vie: I'experience. Ovu temu razvija u predgovoru koji piše 1978. može da napiše: "Kad bi trebalo da izvan Francuske potražimo nešto što odgovara radu Kavajea (Cavailles).to je bez sumnje poslednji tekst koji je imao vremena da ponovo vidi pre objavljivanja . la science" (Foucault 1985:3-14). za američko izdanje knjige Žorža Kangilema (Georg­ es Canguilhem) Le Normal et le pathologique. Fuko. mogu Vas uveriti. 0 tome svedoče bro­ jni intervjui. više nego ikada na dnevnom redu: 17 Foucault 1978: IX-XX. u meri u kojoj je pitanje prosvetiteljstva. u suštini se radi o proučavanju razuma čija strukturalna au­ tonomija u sebi nosi istoriju dogmatizama i despotizama. U istoriji nauka u Fran­ cuskoj. naročito razgovori sa Dučom Trombadorijem."Nemačka ga je filozofija oblikov­ ala kroz istorijsko i političko promišljanje društva". Razuma koji. veoma se razlikuje od njegove sud­ bine u Nemačkoj.. Čitav početak teksta ispunjenje njegovim razmišljanjem na temu Aufklärunga. U tim razgovorima Fuko primećuje da je Francuska gotovo ignorisala Frankfurtsku školu isto kao stoje ignorisala "pravac veberovske misli": "Dok sam ja bio student. Ne treba se. kao i u nemačkoj kritičkoj teoriji. dakle.

"kako razdvojiti tu racionalnost od mehanizama. procedura. ta bliskost koju Fuko us­ postavlja između francuskog istraživanja u istoriji nauka i kritičke teorije nije urodila istinskim susretom. ali i uskraćen za nešto zadovoljstva. Ta se dvostruka fili- Tekst je osetno drugačiji u Revue de metaphysique et de morale: "Dva veka po svom pojavljivanju. činim to sa grizom savesti onoga koji je to morao da pročita ranije.0 FUKOU "Posle dva veka Aufklärung se vraća: i to ne kao način na koji će Zapad postati svestan svojih aktuelnih mogućnosti i sloboda koje su mu na ra­ spolaganju. Razum kao despotizam i kao svetlost" (Foucault 1985:7). kul­ turna. Ekonomska. Fuko zbog toga žali utoliko više što bi. i kao način na koji će se zapitati o svojim ograničenjima i o moćima kojima se koristio. dodaje on. Kakva je. Aufklärung se vraća: i to istovre­ meno kao način na koji će Zapad postati svestan svojih aktuelnih mogućnosti i sloboda koje su mu na raspolaganju. učinaka moći koji je prate i koju podnosimo toliko loše kao da je oblik represije svojstven kapitalističkim i možda socijalističkim društvima? Zar ne bismo iz toga mo­ gli da zaključimo da se obećanje Aufklärunga da će dosegnuti slobodu vežbanjem razuma preokrenulo u vežbanje razuma koje sve manje i manje obećava slobodu? Suštinski problem. mnoge greške ne bih načinio. koji žali što to nije ranije učinio i koji sebi kaže sa izvesnim kolebanjem: da sam pročitao ova dela. 19 196 . bio bih pošteđen velikog rada. jer. dakle. kako kaže. Želim da kažem da je Frankfurtska škola veoma neočekivano. Ti retrospektivni uticaji. "Ali". ti ljudi koji su mogli da na vas imaju ogroman uticaj i koje ste otkrili tek u godinama kada ste taj uticaj 18 mogli da podnesete. izbegao "mnoge gluposti" koje je izgovo­ rio i "mnoga skretanja" koja je načinio sledeći sopstveni put. već kao način da se zapita o svojim ograničenjima i o moćima koje je zloupotrebio. čovek jednostavno ne zna da li da se zbog toga raduje ili da očajava". tehnika. mnoge stvari ne bih rekao. Ovde citiram originalnu transkripciju na francuskom. Fuko ipak zamera Frankfurtskoj školi da je os­ tala zatvorena u tradicionalnu koncepciju "sub­ jekta". društvena. kaže Fuko. a to je problem "učinaka moći koji su povezani sa vršenjem racionalnosti" koja se istorijski i geografski kovala na Z a p a d u počev od XVI veka. U razgovorima sa Trombadorijem izražava se u gotovo identičnim terminima: "Kada priznajem sve te zasluge Frankfurtske škole. Ra­ z u m kao despotska prosvećenost" (Foucault 1978: IX-XX) 1 8 . koja je i "filozofski zastarela" i prepuna "marksističkog humanizma". da sam ih pročitao veoma mlad. naučna sudbina zapadnih naroda duboko je povezana sa pribegavanjem tom obliku racional­ nosti. da se ranije upoznao sa Frankfurtskom školom. postavila "suštinski problem". veoma jasno formulisala probleme koji su naši" (Trombadori 1981 ) 1 9 . Ali ta istosmernost. Problem u kojem se svi praćakamo. priroda tog "ogromnog uticaja"? Frankfurtska škola je. možda bih bio toliko zaveden da ne bih radio ništa drugo već bih samo njih komentarisao. istorijska.

Fuko grabi i priliku da odgovori na neke polemičke strele koje su mu upućene: "Kažu da sam poricatelj istorije. ovi su gutači istorije. U sas­ vim drugačijem kontekstu. koju su potvrdili brojni dobri istoričari. Nikada se nisam zadovoljavao ra­ dovima drugih istoričara. razotuđenja. A ja bih rekao: oni nisu poricatelji istorije. Zatim zato što je apsurdno upućivati na razum kao na entitet suprotan ne-razumu. Kako da je razumemo? Za mene ono što treba da se proizvede nije sam čovek onakav kakvog ga je priroda nacrtala i kakvim ga je njegova suština opisala.suprotstavlja projektu oslobođenja. Fuko verovatno ima na umu Frankfurtsku školu (između ostalih) kada izjavljuje d a j e filozofsko promišljanje već d u g o išlo da "traži u čitanju istorijskih dela materijal koji je smatran "sirovim" i samim tim'tačnim'".. kojoj ipak odaje priznanje: "Treba li suditi razumu? Po mom mišljenju ništa ne bi moglo biti sterilnije od toga. već moramo da proizvedemo nešto što uopšte ne postoji i nemamo pojma šta bi to moglo da bude" (Trombadori 1981). što objašnjava neke opaske i neke pregibe.koji obogaljuju čoveka i udaljuju ga od njegove suštine . da pokrenemo svoju suštinu. zato što bi nas takav proces osudio na to da igramo proizvoljnu i dosadnu ulogu racionaliste ili iracionaliste. koji vraća čoveka njego­ voj prirodi: "Ne mislim da je Frankfurtska škola u stanju da na bilo koji način prizna da ono što trebamo da radimo. Konačno. Fuko se. Fuko upućuje još jednu zamerku predstavnic­ ima "kritičke teorije": što su se veoma malo bavili "istorijom u punom smislu": "Pozivali su se na jednu gotovu istoriju. Želeo sam da säm stvaram istoriju" (Tromba­ dori 1981) 2 0 Taj intervju iz 1978. gutaju je gotovu.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE jacija nalazi u srcu njene problematike koja repre­ siju i otuđenje . uvek sam držao do sopstvene istorijske analize stvari. Fuko propoveda obrnuti stav: "Treba sami da obavimo posao. treba sići na dno rudnika" (Foucault 1983a: 22) 197 . U tome je moja greška. već da idemo pre­ ma nečemu sasvim drugačijem. odgovarajući na pitanja Huberta Drajfusa i Pola Rabinova. bio je ugovoren sa no­ vinarom komunističkog dnevnika L'Unita. dodelivši sebi za­ datak da tu istoriju uzmu u obzir kako bi od nje načinili neku vrstu eksplikativnog zaleđa". Najpre zato što prostor koji treba pokriti nema ništa sa krivicom ili nevinošću. Čak i kada se pozivam na njih. 20 Ovo pojašnjenje rasvetljuje Fukoove reči iz j e d n o g intervjua iz 1983. da oslobodimo svoju utamničenu prirodu. na drugačijoj osnovi distancira od Frankfurtske škole.]. koju su mogli da pronađu već napisanu. onakvu kakvu su je istoričari za njih sažvakali. prilično marksistički nastrojeni. I Sartr to kaže. "A propos des faiseurs d'histoire". Tu se vrtimo oko jedne Marksove rečenice: čovek proizvodi čoveka.. to je sigurno [. nije da pronađemo svoj izgubljeni iden­ titet. provereno autentičnu.

on odgovara: "Postoji taj problem koji je pokrenuo Habermas: ako o d b a c i m o Kantovo ili Veberovo delo. koji se pojavio u časopisu Treći Program. radilo o izolovanju jednog ob­ lika racionalnosti koji je proglašen dominantnim i kojem je dat status razuma. u frankfurtskoj školi i u svakom slučaju za m n o g e istoričare nauke kao što je Kangijem. Na jedno Rabinovljevo pitanje o Habermasovim kritikama. u sva­ kom slučaju staje pokrivala u Habermasovoj tema­ tici. osim retkih izuzetaka. seksualnost. smrt. koja su ipak važna i dragocena. istoriju koja pri­ pada razumu. međutim. Fuko se iznenađuje: "Šta nazivamo post-modernizmom? Nisam u toku" (Fuko 1984b: 165). ili pisati racionalnu isto­ riju svih grananja i svih račvanja. bilo da padate u iracionalizam) nastaje iz shvatanja da nije moguće racionalno kritikovati racionalnost.. Mišel Fuko razvija sličan iskaz. protiv svake kritike razuma ili svakog kritičkog istraživanja o istoriji racionalnosti (bilo da prihvatate racionalnost. u nastavku će biti korišćen postojeći pre­ vod /prim. Dobro je zapazio srodnost njihovog postupka sa Fukoovim. U intervjuu sa Žerarom Roleom iz 1983. Ali. koja je često bila na delu u svakoj kritici razuma i svakom kritičkom istraživanju istorije racionalnosti (ili prihvatate racionalnost ili ostajete žrva iracionalnosti). ili kao da je nemoguća racionalna istorija svih granjanja i svih bifurka­ cija." (Foucault 1984a: 300). itd. koje je Eribon preveo sa engleskog. moj je cilj da predložim drugačiji modus analize odnosa između racionalizacije i moći. eventualna istorija razuma. Bez sumnje je mudrije ne razmatrati globalno racionalizaciju društva ili kulture. Fuko se vraća na ovo pitanje i nastoji da suprotstavi Habermasa "kritičkoj teoriji" Frankfurtske škole 2 1 : "Verujem da povika. operiše kao d a j e nemoguća racionalna kritika racionalnosti. nije da načinjem raspravu o njihovim delima. u prevodu Borislave Sašić. 198 . nikada nije upotrebljen u Francuskoj. Ali istina je da taj pojam. Nešto dalje Žerar Role ispituje Fukoa o Habermasovoj kritici "postmodernog" pravca. 22 Foucault 1983b: 201. ovaj deo glasi: "Mislim da učena. U srpskom prevodu sa engleskog. a sve kako bi od toga napravili nešto što izgleda kao jedan od mogućih oblika delovanja racionalnosti" 2 2 . U j e d n o m razgovoru sa Polom Rabinovim iz 1982. koju smo često slušali. A i Fukoovo iznenađenje samo je delimično hinjeno. ur. Sigurno je da je Fuko veoma dobro znao šta pokriva etiketa "postmodernizma". kao što je Kangilem. zločin./). od Maksa Vebera. Mislim da je. Moj cilj. (Ovo je prevod navoda na francuskom. Evo kako on to objašnjava: 21 Treba zapaziti da Habermas kritikuje Adorna i Horkhajmera u Filozofskom diskursu moderne.0 FUKOU Hoćemo li pokušati da analiziramo taj tip racio­ nalizma koji je naizgled svojstven našoj modernoj kulturi i koji svoje sidrište nalazi u Aufklärungul Takav je bio pristup nekih pripadnika Frankfurtske škole. verujem da se od Maksa Vebera u Frankfurtskoj školi i kod mnogih istoričara nauka. bolest. već analizirati proces kroz razne oblasti od kojih svaka upućuje na neko suštinsko iskustvo: ludilo. Možda bismo pogrešili kada bismo ovu izjavu smatrali čisto polemičkom. to bilo pitanje izolovanja dominantnog oblika obdarenog statusom j e d n o g j e d i n o g razuma racionalnosti da bi se pokazalo kako je to jedini m o g u ć i oblik od tolikih drugih"/Fuko 1984b: 159-160/..

nije održan. Habermas aludira na Fukoov kurs na Kolež de Frans (januar 1983. nadam se. ja sam njegov poziv razumeo kao poziv na jednu diskusiju. neposredno ili posredno. Habermas je govorio kao d a j e Fuko bio taj koji je želeo sučeljavanje: "Kada mi je marta 1983. biće. U potpunosti se slažem sa tim. još uvek je i.. već da bih pokazao u kolikoj su meri stvari dvosmislene .polazeći od jednog teksta. naravno. rizikujemo da padnemo u iracionalizam.Videti i njegovu repliku Morisu Agilonu (Maurice Agulhon)..ne shvatam koji je to problem zajednički ljudima koje nazivamo post-modernistima ili post-strukturalistima" (Fuko 1984b: 166). najpostojanijih komponenti nacizma. preko Ničea ili Maksa Vebera. Kada se prisećao istog projekta za seminar na Berkliju. ne postoji filozofija koja. Ne treba zaboraviti .. Prirodno.opšte uzevši. da odgovori na to pitanje: koji to razum mi koristimo? Kakve su njegove istorijske posledice? Koja su njegova ograničenja i opasnosti?" I onda Fuko kreće u protivnapad:"Ako je krajnje opasno reći d a j e razum neprijatelj koga treba ukloniti. pošto je Fuko umro u junu 1984. ili do Habermasa. 23 Seminar. na Berkliju je održao predavanje o Kantovom tekstu "Šta je prosvetiteljstvo?" Tu pominje Habermasa na početku izlaganja: "Od Hegela do Horkhajmera. 23 Habermas 1986: 299. ali pitanje koje moramo sebi da postavimo pot­ puno je drugačije: mislim d a j e od XVIII veka veliki problem filozofije i kritičke misli bio. to sam uvideo doduše tek kada je u maju ove godine objavljen jedan izvod iz Fukoo­ vog predavanja".ili kako bi oni mogli biti zajednički ljudima za koje se sma­ tra da su 'post-modernisti'. 199 . dakle. da bismo diskutovali o onom spisu koji se pojavio pre 200 godina. na jednoj internoj konferenciji. koji u neku ruku otvara filozofski diskurs moderne. čiji je sažetak objavljen u Le Magazine litteraire u maju 1984. jer mi nije jasno šta to može da podrazumeva (.). Ali. isto tako opasno jeste i tvrditi da nas svaka kritička upitanost o toj racionalnosti vodi ka riziku od iracionalizma." (Foucault 1982:18-19). Zabrinut sam. u L'lmpossible Prison:"Poštovanje racionalizma kao ideala ne srne da se izražava kroz graju kako bi se sprečila analiza racionalnosti koje su realno primenjene" (Foucault 1980:317). nije bila suočena sa istim pitanjem: šta je. nisam znao za jedno predavanje koje je tada držao upravo o ovoj temi. u kojoj bismo (. Ali ovo nije bila baš intencija koju je Fuko imao na umu u svome predlogu. bar jednim delom.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE "Amerikanci planiraju seminar na kome bi tre­ balo da učestvujemo Habermas i ja. ono što danas jesmo.. Odgovor na pitanje: šta je prosvećenost?. Habermas je predložio da tema seminara bude 'modernizam'.a to ne kažem da bih kritikovao racionalnost.) raspravljali o različitim interpretacijama moderne . ono što mislimo i što činimo ?" (Foucault 1984d:32) 2 4 na primer. problem sub­ jekta i preoblikovanje subjekta . u jesen 1983. Dok mi je jasno da se iza onoga što je poznato kao strukturalizam nala­ zio određeni pojam . predložio da se sa nekolicinom američkih kolega sastanemo u novem­ bru 1984. taj događaj koji naziva­ mo Aufklärung i koji je odredio.) Ali ono što mi takođe nije jasno jesu vrste problema koje postavlja ovaj termin .da je rasizam formulisan na osnovi pobedonosne racio­ nalnosti društvenog darvinizma koji je na taj način postao jedna od najtrajnijih.

gotovo u potpunosti posvećen kursu o Kantu i Aufklärungu na Kolež de Frans. A u jednom veoma delezovskom pasusu iz jednog intervjua iz 1977. onome koji u inercijama i prinudama sadašnjeg vremena ukazuje na slabe tačke. U njegovim očima ta politika nije mogla ništa do da uspostavi proizvoljnost. sa svoje strane. "već treba provući istoriju kroz misao koja odbija univerzalnosti" (Foucault u: Defert 1994: 56). na otvore. jer je previše obuzet sadašnjošću" (Fou­ cault 1977). U stvari. protiv svoje volje. ovaj se tekst m n o g o razlikuje od kursa koji je Fuko održao na Kolež de Frans u januaru 1983. ima samo istorijskih oblika postojanja. Shodno tome. na linije prisile. Znači li to da rasprava tek što nije bila započeta. "filozofski život". ovde su u igri suštinski različiti filo­ zofski izbori i nepomirljivi stavovi. Načiniti genealogiju "sub­ jekta" značilo je odbiti svako pravo na postojanje univerzalnosti kako bi se pokazalo da je čovek od glave do pete istorijsko biće: nema antropoloških konstanti. 200 . Habermas je zamerao Fuk­ ou da svoju političku kritiku nije zasnovao na uni­ verzalnim normama. Zadatak filozofa po nje­ govom mišljenju jeste da omogući da se istoričnost pojavi iza svakog zahteva za univerzalnošću: "Ne treba samleti univerzalnosti u mašini istorije". kao da je hteo da oda Fukou počast zbog j e d ­ nog. ne možemo videti kako bi to bilo moguće. i koji je objavljen u istom listu u maju 1984. Razmišljanja o Kantovom tekstu i o Aufklärungu m o g u se pronaći i u "Deux essais sur le sujet et le pouvoir" (Foucault 1984a: 306-307).0 FUKOU Habermas će. dužni smo da podsetimo na sirovu pojednostavljenost tekstova kako bismo zaključili da se Habermasove zamerke vrte u prazno: čemu podvlačenje činjenice da se Fuko ne oslanja na univerzalne norme. to je upravo ona vrsta školske vežbe koje se Fuko užasavao i koja bi ga čas razveselila. Zato što je Fuko želeo da ukine upravo to pribegavanje univerzalnim normama. "ograničenja koja su nam postavljena" 24 Tekst ovog predavanja održanog na Berkliju d u g o je bio dostupan samo na engleskom. uprkos hiljadama stranica koje su već napisane oko ove "debate" i uz rizik da nas obeleže kao protivnike filozofskog dijaloga. može se pročitati ova rečenica koja to izvanredno definiše: "Sanjam o intelektualcu koji uništava do­ kaze i univerzalnosti. o onome koji se neprestano premešta. opisuje položaj onoga ko shvata da vrši istorijsku i kritičku analizu "onoga što da­ nas jesmo". Prilično je zna­ kovito što Fuko terminima "stav". beleži Fuko u jednoj od svojih knjižica. "filozofski ethos". ne računajući ovaj nekrolog. lako su im naslovi isti. a čas razbesnela. Originalna francuska verzija se pojavila u Le Magazine litteraire u aprilu 1993. ne zna g d e će biti ni šta će raditi sutra. nema univerzalnih normi. i da ju je samo smrt onemogućila? Kada pročitamo Fukoove tekstove o prosvetiteljstvu i Habermasovu polemi­ ku. dijaloga (Habermas 1986). i to posle toliko zakašnjenja i peripetija. napisati lep članak povodom Fukoove smrti. kada je cilj čitavog Fukoovog rada da pokaže kako te norme ne postoje"? Što se tiče neiscrpne debate e da bi se saznalo da Fuko možda. ne uvodi ponovo transcedentalnosti koje se pret­ vara da izbacuje (što Habermas naziva njegovim "kriptonormativizmom"). sada zaključenog.

201 . kada je Pol Rabinov u aprilu 1983. Ali. Može se reći da ste se vi više bavili etikom. Fuko je .kao i Habermas . Habermas se formirao 24 Tekst ovog predavanja održanog na Berkliju d u g o je bio dostupan samo na engleskom. istoričar ovog pokreta. Od početka ovog razgovora. Razmišljanja o Kantovom tekstu i o Aufklärungu m o g u se pronaći i u "Deux essais sur le sujet et le pouvoir" (Foucault 1984a: 306-307). objavio je Pol Rabinov u svom Foucault Reader. An Interview" (Foucault 1984c: 373-380).da suoče svoja gledišta po pitanju Aufklärunga i Kantovog teksta? A moći ćemo i da se zapitamo o tračku perverznosti i prepredenosti koji se morao nastaniti u Fukoovom karakteru kako bi on bio sposoban da sa takvim ma­ jstorstvom igra na dve table istovremeno: napasti Habermasa s boka jednim novinskim člankom. i koji je objavljen u istom listu u maju 1984.ukoliko je Habermasova priča tačna. lako su im naslovi isti. "strpljivi rad koji uobličuje nestrpljivost slo­ bode" (Foucault 1984d: 50). profesori sa Berkli univerziteta došli su na ideju o tom susretu koji je trebalo da bude organizovan u dve ili tri sesije 2 6 . Tu debatu. jedan od poslednjih predstavnika Frankfurtske škole. Martin Džej se nadugačko priseća opozicije Habermas/Fuko na kraju svoje knjige Marxism and Totality. služio kao uzor velikom broju francuskih esejista. u svom domu u Berkliju organizovao raspravu u kojoj su učestvovali Leo Levental (Leo Löwenthal). kao što Fuko kaže kroz jednu divnu formulu koja sve to sadrži. nije Fuko bio taj koji je želeo da se taj seminar održi. pod naslovom: "Politics and Ethics. The Adventures of a Concept from Lukäcs to Habermas (Jay 1984:507). itd. bio nosi­ lac jedne progresivističke i emancipatorske snage koja je u najmanju ruku ravnopravna sa filozofskim disertacijama o normama. i Martin Džej. a on politikom. kroz uranjanje u svet arhiva 2 5 . Prvo pitanje koje mu je postavljeno očigledno se tiče kritike koju je Habermas uputio "Ničeovim naslednicima": "Danas u Sjedinjenim državama imamo bro­ jne rasprave kako bi se vaš rad uporedio sa radom Jirgena Habermasa. po tom se pitanju treba vratiti na isto­ riju i činjenice. kojoj su prisustvovali i ČarlsTejlor (CharlesTaylor) i Ričard Rorti (Richard Rorty). Ali. predstavlja. U stvari. 25. Šta g o d Habermas rekao. avaj. rad na genealoškom istraživanju ako nije uslov i način za oslobađanje? Istorijsko i kritičko istraživanje. Održana je i priprema za jednu takvu debatu. a nema razloga da u to sumnjamo . koje zahteva zaokret kroz erudiciju. reći će neko. Možemo se opkladiti da je taj fukoovski ethos. Fuko razbija u paramparčad jedan od Habermasovih argumena­ ta.pris­ tao na taj princip. ovaj se tekst mnogo razlikuje od kursa koji je Fuko održao na Kolež d' Frans u januaru 1983. dakle. "subjektu". prilično blizak Habermasovim tezama 2 7 .Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE i "mogućnosti za njihovo prevazilaženje". Originalna francuska verzija se pojavila u Le Magazine litteraire u aprilu 1993. 26 27 Razgovor sa Polom Rabinovim. Šta je. a is­ tovremeno sebi dodeliti ulogu onoga ko organizuje dijalog. a da mu istovreme­ no predloži . u čemu je Habermas. sačinjen od nestrpljivo­ sti pred realnošću koja nas pritiska i sitničavosti u radu čiji je cilj da minira osnovu dokaza. kako je Fuko mogao da odbaci ideju o debati sa Habermasom. univerzalnim pravilima. maj 1993.

Učenici ovog filozofa će možda reći da je Fuko dostigao svoj zenit i da nije bio sposoban da izbegne finu mrežu zamerki koju je istkao Habermas. I dodaje: "Nedavno sam doživeo isto iskustvo sa Maksom Polhencom (Polhenz). U tome što mi je rekao postoji jedna stvar koja me je zbunila i o kojoj bih voleo da sam ranije više razmišljao. Uprkos tom nacrtu za raspravu. Pol Rabinov kaže da je uveren da Fukoa u suštini nije zanimalo sučeljavanje sa Habermasom. koji je nadahnjivao njegov način bivstvovanja u intelek- 202 . Nema potrebe da se precizira da ništa od svega ovoga ne osuđuje stoicizam ili kantizam. Ali. Kada je Habermas bio u Parizu. uprkos pristanku koji je Fuko manje ili više nerado dao kako bi otišao dalje. Vi uopšte ne tumačite filozofsku tradiciju na taj način.a i na Deridu uopšte ne navodi na takvu pomisao. od čitave ove priče ostaje. Preostaje da saznamo da li je Habermas uistinu želeo da dijalog počne. veoma poznat tridesetih godi­ na. zar ne?" Fuko odgovara: "To je tačno. artefakt proizveden u američkom intelektualnom kontekstu.). koji je propovedao uni­ verzalne vrednosti stoicizma (. Uzeo ga je u razma­ tranje samo zato što nije mogao drugačije kada je bio u Sjedinjenim Državama. dakle. Nemačke neokonzervatvce vidi kao konzervativne Ničeove naslednike. Fuko se nikada nije potrudio da odgovori na Habermasove kritike.0 FUKOU kroz razmatranje Hajdegera kao politički katastro­ falnog naslednika Ničea. mnogo umesnije. govorio mi je o jednom od svojih profesora koji je bio veliki kantovac. ova društvena činjenica: osim nekoliko uopštenih izl­ aganja o zaokretu u ovom ili onom intervjuu.. Pošto je objasnio u kojoj je meri Hajdegerova misao prestavljala političku katastrofu. Konačno.. To je prilično neverovatno i preostaje nam samo da ga odbacimo. m o g u da posluže bilo kakvim ciljevima" (Foucault 1984:373-374). Ton njegovih napada na Fukoa .'Najbolje'teorije ne sadrže naročito učinkovitu zaštitu od katastrofalnih političkih izbora: neke velike teme.Ta"debata"Habermas/ Fuko jeste. a vas kao anarhističkog naslednika. pisao taj kantovac i koji su bili u potpunosti nacistički". mislim da moramo prepoznati neko­ liko činjenica: 'analitička' veza između filozofije i konkretnog političkog stava onoga koji se na nju poziva veoma je tanana. sociološko objašnjenje: kod Fu­ koa je postojao duboki filozofski aristokratizam. pre svega. kao što je hu­ manizam. i rekao mi je koliko je bio iznenađen i razočaran kada je u katalogu jedne biblioteke otkrio tekstove koje je negde 1934. Ti napadi više drže do objave rata neprijateljima koje treba dotući nego do volje da se započne dijalog. Moglo bi za to da postoji i jedno. na povratak pošiljaocu. koji uostalom liči na kraj odbijanja ili. dugo smo razgovarali i bio sam zapanjen što čujem u kolikoj je meri problem Hajdegera i političke im­ plikacije Hajdegerove misli za njega značajan i ur­ gentan. još tačnije. On Hajdegera pridružuje nemačkom neokonzervativizmu.

prava svake osobe su u izvesnom smislu imanentna diskusiji. Deride ili Burdijea. Fuko dodaje da bi trebalo napisati istoriju polemike kako bi se razumelo kako se ona u istorijskom smislu izgradila prema tri modela: reli­ gioznom. naizgled. i čije samo postojanje pred­ stavlja pretnju"(Fuko 2005). Pariz.. uzimanje u obzir onoga što on kaže. 203 . i 11. i upućuje nas na svedočenje Pola Vena i Pola Rabinova: Fuko nije odgovorio Habermasu iz prostog razloga što ga njegove kritike. Danas bismo mogli pronaći ekviva­ lent ovakvog stava kod Deleza.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE tualnom životu i zabranjivao mu je da odgovara na zamerke onih koje nije prepoznavao kao sagovornike ili koje nije želeo da odobri kao sagovornike tako što će. Dao sam njegov odlomak u Michel Foucault (Eribon 1989:19). 28 Žorž Kangilem.. (. Ali istina je da ne volim da se uključujem u polemike.) U ozbiljnoj igri pitanja i odgovora. neprijatelj koji nije u pravu. osoba sa kojom se sučeljava nije partner u potrazi sa istinom već protivnik. istog trenutka je zatvorim. Radi se o jednoj raspravi sa Polom Rabinovim. učinkovite moralnosti komunikacije.Tekst ovog malog govora razlikuje se od o n o g a koji je objavljen u uvodu za spise sa ovog kolokvija (Canguilhem 1989). koji je štetan. postupa naoružan privilegijama koje unapred poseduje i nikada se neće složiti sa pitanjem..10. To su modeli koji danas prožimaju intelektualnu raspravu i koje Fuko odbacuje predlažući kodeks lepog ponašanja i konkretne. mislilaca koji su proizvod iste priče i koji često dele isti način življenja intelektualnog života. nisu zanimale. pravnom i političkom.. Rabi­ nov ga pita: "Zašto nikada niste učestvovali u po­ lemikama?" Fuko odgovara: "Volim rasprave. Mogao je da odbaci ideju o sholastičkom dvoboju sa Habermasom o zamerkama koje je Kangulem krstio veoma tačnim izrazom "rutinske zamerke" 2 8 . Ali postoji preduslov za svaki dijalog: poštovanje sagovornika.) Polemičar. Fuko je smatrao da jedan filozof. Na­ suprot tome. ali podseća na neophodnost moralizacije intelektualnog života. i kada mi se postave pitanja. U principu. Najbolji Fukoov odgovor Habermasu možemo pronaći u jednom tekstu u ko­ jem on ne pominje Habermasovo ime. nastojim da na njih odgovorim. Ona zavise jedino od situacije dijaloga. januar 1988. kao ni nje­ gov ukupan rad. govor na otvaranju kolokvija Foucault philosophe. u toku uzajam­ nog objašnjenja. a naročito ideji zajedničkog rada. Ako otvorim knjigu i vidim da autor optužuje neprijatelje za 'infantilno levičarenje'.. ima pravo da ne odgovara na probleme koje sam sebi ne postavlja i koji u njegovim očima nemaju nikakvog smisla.) Insistiram na toj razlici kao nečem suštinskom: celokupan moral je u pitanju. prihvatiti validnost ili vrednost njihovih pitanja. sa druge strane. ili jedan istraživač. bio je veoma privržen ideji rasprave. 9. Postoji i treće objašnjenje. (. koje pripada istom korpusu kao i prethodno. on poseduje prava koja ga ovlašćuju da vodi rat i da učini tu borbu pravednim poduh­ vatom. Intelektualna razmena je moguća kada postoji prihvatanje principa koji post­ avljaju granice uslovima postojanja te mogućnosti i uspostavljaju pravila igre. (. kojeg zanima po­ traga za istinom i odnos prema drugome. a da istovremeno pot­ vrdi svoju sklonost ka raspravi..

n°1-2. 1989. Sa francuskog prevela Olja Petronić Naslov izvornika: "'L'impatience de la liberte' (Fou­ cault et Habermas)". LITERATURA: Bourdieu. Boston: D. Michel (1975) . 33. Michel Foucault."Presentation". 14."Les conditions sociales de la circulation internationale des idees". Roman­ istische Zeitschrift für Literaturgeschichte/Cahiers d'histoire des litteratures romanes. Knowledge. Daniel Defert (1994) .10. Georges (1989) .0 FUKOU čime bi trebalo da se nadahnjuju oni koji se danas pozivaju na "idealnu komunikaciju". go­ dina. edites par Daniel Defert & Fran­ cois Ewald. str. On the Normal and the Pathological. un parcours philosophique. 60.Michel Foucault (1926-1984). str. Paris: Seuil. Eribon. Paris: Gallimard Foucault. Recontre internationale. 9. Pierre (1990) . mart 1982."Chronologie". 21 J a n u a r 1983. Foucault. Skyline. Paris: Flammarion Foucault. Telos. 1-10. 1994. Paul (1989) ."Introduction". u: Didier Eribon. Bruxelles. 1980.). Michel (1982) . Paris: Gallimard Fuko." D e u x essais sur le sujet et le pouvoir". Canguilhem. Foucault. u: David Couzens Hoy (ed. br. Hubert. Liberation. str. Michel (1983b) ."A propos des faiseurs d'histoire". maj 1982."Habermas le 'moderne'". Paris: Fayard. Liberation. koje je sjedinila Michelle Perrot."Space.L'lmpossible Prison. 1980-1988. Mišel (1984b) . Didier (1989) . Michel (1983a) . Michel (1980) . An interview with Michel Foucault".11 janvier 1988. razgovor vodio G. 11-12. zima 1984. str."Qu'estce que la maturite? Habermas. Paris. 127-140. Michel Foucault. Foucault. 289-311. Michel (1984a) . Michel (1978) . naissance de la prison. 204 . mart 1983. Paris. De Boek Universite. Foucault. 195-211. Recherches sur le Systeme penitentiaire au XIX siede."Strukturalizam i poststrukturalizam" (razgovor vodio Žerar Role). proleće 1983. Foucault et les Lumieres". str. Michel Fou­ cault et ses contemporains. u: Georges Canguilhem. Treći program.Surveilleretpunir. u: Mi­ chel Foucault philosophe. n°. Didier (1983) . 16-20. str. 317. and Power". 9. u: Dits etecrits vol l-IV. Eribon. Editions du Seuil. Raulet. Lectures critiques. str. 55."Structuralism and poststructuralism. Rabinow. u: Hubert Dreyfus et Paul Rabinow. Paris: Gallimard Dreyfus. Fribourg. str. Reidel Foucault.

LXXXIV. Bulletin de la societe franqaise. januar-mart1985. Foucault. Revue de methaphysique et de morale.Colloqui con Foucault."On Power". Beograd: Prosveta Fuko. str. James (1993) . Critique. Jürgen (1981) . Michel (1984d) -"What is Enlightenment?"."Polemike.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE Michel Foucault (1984c)-"Politics and Ethics: An in­ terview".de Philosophie. Paris: PUF."La vie. Salerne. Henry-Levy. 950-967. 92-103.).L'Ecole de Francfort. u: L.imagination dialectique. Mišel (2005) . str. 205 . Michel (1988) . signification.) The Foucault Reader. genealogija. Wiggershaus. 373-380. Ducio (1981) . oktobar 1981.1981. br. Habermas. istorija". Paris: Payot Jay. Habermas.anee. 644.Marxism and Totality. Miller. Mišel (1997) . Mišel (1995) . l'experience et la science". Le Nouvel Observateur. Jürgen (1988) . Michel (1990) -"Qu'est-ce que la critique? (Critique et Aufklärung)". Martin (1984) . Poli­ tics. 1990. politika i problematizacije". str. Fuko. Kritzman (ed.90. Philosophy. Treći program. Histoire de l'ecole de Francfort et de /'Institut de recherches sociales (1923-1950). HrestomatijaMov\Sad. The Adven­ tures of a Concept from Lukćcs to Habermas.Nadzirati i kažnjavati: rođenje za­ tvora. 70. Jirgen (1986) -"Strelom u srce sadašnjosti (uz Fukoovo predavanje o Kantovom spisu Šta je prosvećenost)". Trombadori. Zagreb: Globus Jay. Culture. Histoire. br. mart 1995. 97-108. D. 10-7. Foucault. New York: Pantheon. u: Pavle Milenković."La modernite: un projet inacheve". Vol. Dušan Marinković. Cooperativa editrice. 1977-1984. Michel (1985) . razgovor vodio B. n°. 32-50. ed.Vojvođanska sociološka asocijacija Habermas. u: Paul Rabinow (ed. str."Niče. Martin (1977) . Rolf (1993) . developpement. Interiews and Other Writings. XXXVIII. Fuko 1926-1984-2004. New York: Pantheon. New York: Routledge. by Paul Rabinow. str. The Foucault Reader.Filozofski diskurs mod­ erne. 1. Foucault. 12 mart 1977. n°1. Beograd Fuko. razgovor sa Pierreom Boncenneom. New York: Simon & Shuster. Theoria. BerkleyLos Angeles: University of California Press Michel Foucault (1977) -"Foucault: non au sexe roi". leto 1986. Foucault.The Passion of Michel Foucault.

od strane Frojda . 25. kako ne postaviti sledeće pi­ tanje: staje mogao pomisliti kada je.od tada je redovno pominjana u vezi sa Fukoovom smrću. onda je Istorija ludila (1961) pokazala od samog početka analize (Fou­ cault 1961: 161-162) da je ono što je takozvana naučna psihologija u XIX veku želela da zasnuje na istini. godine.Žorž Kangilem (Georges Canguilhem) 0 ISTORIJI LUDILA VIĐENOJ KAO DOGAĐAJ Uvod u Korišćenje ljubavnih uživanja (L'Usage des plaisirs) kao i razgovor Mišela Fukoa sa Fransoa Evalom (Francois Evald) (Foucault 1984) ocenjen je od izvesnih komentatora."Dobri duh Frojdov smestio (se) na jednu od ključnih tačaka koje od osamnaestog stoleća obeležavaju strategije znanja i vlasti" (Fuko 1982:139). srela onoga koji je trebalo da demistifikuje strukture psihijatrijske bolnice. pronalazač i model antinormalizacije. Fuko je priznao da je njegov lični problem. Frojd. godine u tematu časopisa L'Arc"Kriza u glavi". posećena 1885.. prikazalo je istoriju uzastopnih funk­ cija Salpeltrijera: skladište oružja.) zato što je bila (. sudske. očito je da je Fuko neprestano za predmet svojih istraživanja uzimao istoriju koja ispituje "uslove u kojima ljudsko biće 'problematizuje'to što jeste. medicinske) u modernim društvima. nakon Istorije ludila. na svom istorijskom putu. kojima se inače nastojalo da se pronađe jamstvo u području specifičnih vrednosti nauke (Foucault 1977). koja je počela u Salpetrijeru. koji za cilj imaju da učine razumljivijim strategije različitih moći (političke. bio da sa stanovišta moći potraži objašnjenje za izvesne prakse. godine. sistematski korišćene samo na kraju Nadzirati i kažnjavati (1975). koji je poverio psihoana­ lizi "politički ponos (.. Fukoovom smrću.. baš u Salpetrijeru.) u teori­ jskoj i praktičnoj suprotnosti sa fašizmom" (Fuko 1982:131). Dirljiva je upornost sa kojom Fuko citira Frojda da bi pokazao kako je psihijatrija XIX veka. izuzimajući tu medicinsko osoblje. Moguće daje na početku 207 . bolnica. do 1889. u stvari ustanova za korekciju i pomoć kojom je upravljao Pinel od 1795.koga je 1889. odstupanje od "normalnog". saznao da se nalazi u Salpetrijeru? Delo u kojem je krenuo putem koji je trebao da ga odvede ka drugima. kao svojevrsno skretanje u novu problematiku istoričara. no ne na onu stranu. probudivši se iz kome u ležaju bolnice u koju je hitno prebačen. Ipak.. u stvari samo diskurzivna posveta praksi ustanovljavanja pravne nesposobnosti pojedinca. juna 1984. nakon smrti ovog filozofa. Istorija ludila u doba klasicizma. proslavljena od Šarkoa (Charcot) od 1872. Ako su koncepti norme i normalizacije. 1977. Šarko pomenuo u jednoj lekciji o siringomijelizmu . to što čini. pročita li se pažljivije ovaj Uvod. kao i svet u kojem živi"(Fuko 1988:14).

a ne o azilu. Čitanje Fukoa me je oduševilo. Vratio se temi 1980. to jest najpre da bi čitao. iznošenje na videlo "prekida jasnoća".0 FUKOU Fuko. U mom veoma povoljnom izveštaju sam predvideo da ponovno dovođenje u pitanje porekla "naučnog" statusa psihologije neće biti najmanje iznenađenje koje će izazvati ova studija. u trenutku kada je istorija psihopatologije mogla da pretenduje na univerzitetsku potvrdu. Mada istorija medicine u Francuskoj nikada nije imala važnost i ugled koji je duže vreme imala u Nemačkoj. posvećuje analizi pravila individualnog ponašanja. koji mu je generalno prišivan. jedna od onih na koje se ona odnosila. iskoristivši svoj boravak u Upsali da bi mnogo radio. doktora medicine i filozofije. ne o mentalnoj bolesti. Da bih to učinio. ne m o g u izbeći da evo­ ciram neke uspomene. Predložio sam. Istorija psihijatrije izazvala je manju zabunu negoli istorija ludila. o isključenju. Ostaje ipakčinjenica da se od početka svojih "genealoških" istraživanja na polju kulturnih ponašanja predstav­ lja i određuje kao neko ko potkopava normalnost anonimnih normi. Kada je. to je sa razloga teorijskog inte­ resa koje ona ima za "koncept događaja" (Foucault 1977) u trenutku kada se pokazalo da mu smeta kvalifikativ. Očigledno nije postojala mogućnost da ispitna komisija za tezu Mišela Fukoa ne razume profesora katedre za patološku psihologiju. žaleći što istoričari ne cene više događaje u dovoljnoj meri. 52). struk­ turaliste. što je samo jedan način da se istražuje. a ne o znanju prepoznavanja koju promiče medicinsko-psihološka praksa. direktoru Više normalne škole. nego na strpljivu po­ tragu za sredstvima kontrole i normalizacije. Ako smatram obavezom obnavljanje i insisti­ ranje na potvrdi značaja Istorije ludila u izgradnji Fukooovog dela. jedan pozamašan ru­ kopis od 943 strane. Dakle. mogla je izgledati istinski jako uzdrmana. čini mi se nesumnjivim da se Istorija ludila mora najpre procenjivati sa stanovišta događaja. uz to i psihoanalitičara. "Nije li važno za našu kulturu to što je ludilo moglo postati objekt saznanja samo u onoj meri u kojoj je najpre bilo ob­ jekt izopštenja?" (Foucault 1961:129). Fuko je luđa­ ku pripisivao istinitost njegovog bića koja nije pori­ cala njegovu slobodu da bude lud. pomoći i zbrinjavanju. u svojoj analizi funkcija moći. U Fukoovoj tezi. da taj rad prihvate kao disertaciju za odbranu na Sorboni a da pre toga bude odštampan. 0 moći zatočenja. radi se o ludilu. Odatle njegovo saučesništvo sa Frojdom. Odbrana teze je osvetlila pojavu razlike i puko­ tine u univerzitetskom znanju. disciplini. zatvaranju. g d e je hvalio metod"događajnosti". Do časa kada se. U vezi sa tim. u Istoriji seksualnosti. nisu bili daleko od toga da je smatraju za istoriju sa univerzitetskim statusom. obrazlaganju jedne etike. bio osetljiviji na represivni aspekt zatočenja. Pre toga sam počeo da razmišljam i da pišem o normalnom i patološkom. 45. predao Žanu Ipolitu. posred­ stvom prakse pomoći-zatvaranja. tada u fran­ cuskom institutu u Hamburgu. u Nemogućem za­ tvoru (Foucault 1980: 43. On je specijalisti za duševne bolesti odricao zaslugu istine njegove koncepcije ludila koja iznova negira slobodu da se 208 . Mišel Fuko. ovaj njegov čitalac-poštovalac ga je posavetovao da mi pokaže svoj rad. u isto vreme mi je pokazalo moje granice. aprila 1960.

Zoile (Zo'i'la) "Mišel Fuko.stoje raskorak uobičajen u Francuskoj . doktorskom disertacijom Rejmona Arona. F. a da nije mogao predvideti. međutim. psiholoških korekcija je najeksplicitnije manifestovano na poslednjim stranicama Nadzirati i kažnjavati. jednom stručnjaku patološke psihologije da zajedno sa Fukoom prizna da psihologija "nikada ne troši ono što ona jeste na nivou stvarnih saznanja" (Foucault 1961: 634). g d e je Mišel Fuko pokušao da odvoji "stratešku nameru"diskursa predstavljanja sudskih. koja treba da posluži kao istorijska pozadina za razna izučavanja moći normiranja i stvaranja znanja u savremenom društvu". godine 1961. Obelodanjivanje granica naučnosti u psihologiji je skandalizovalo. političke i kulturne pokrete neposlušnosti koji su još uvek bili u potrazi za svojim opravdanjem. onda je bolnica XIX veka odredila pojavu anatomo-patologije i anatomo-klinike koje su epistemološki čvrste: "Medicin­ ska dela. pedagoških praksi koje se odnose na seks u porodičnim i vanporodičnim vezama. 209 . što će reći na odstupanja koja se slabo tolerišu. medicinskih. ako ne i izazvao i prouzrokovao. gde se pojav­ ljuje misaono dupliranje. obelodanjivanje granica objek­ tivnosti u istoriji. ekonomskih. Ovaj projekat je opstao bar do Volje za znanjem. ne treba previše zamerati onim uni­ verzitetskim radnicima koje je 1961. Nje­ govo upuštanje u epistemološku desakralizaciju moći sudskih. otprilike deset godi­ na . praksi pomoću kojih je u XIX veku bez namere izgrađena administrativna tehnologija za vođenje i regulisanje života stanovništva. s razlogom ili ne. antipsihijatar?" (Zo'i'la 1978).nakon prvih spisa Lenga i Kupera (Laing. Fukoov tekst biti. poreći da je skidajući. Bilo je teško. Cooper). Vredi podsetiti na poslednju rečenicu u ovom delu koje je objavljeno pre deset godina: "Ovde prekidam ovu knjigu. Uvod u filozofiju istorije. medicinskih. Nabrojao je protivrečja u nauci specijali­ ste za duševne bolesti (Foucault 1961:624). dovela do zabune Istorija ludila . onoliko koliko je moglo. Fuko pojačao. 0 toj temi čitače se članak A. ponavljanje "normal­ izacija moći normalizacije" da bi se okarakterisala tehnika kontrole normi koje su danas još uvek na delu (Fuko 1997:350). ako je azil devetnaestog veka odredio pojavu jedne psihopa­ tologije epistemološki krhke. možda je on naslutio. evo sada i normalizacije životnih procesa pomoću "jedne vlasti koja se više ustrojava oko upravljanja životom" (Fuko 1982: 129). Bilo mu je još teže raspoznati u tom poslu eksploziv­ no punjenje koje je upravo trebalo da eksplodira u Rođenju klinike da bi se pokazalo da.To podseća na zaprepaštenost ljudi u moje vreme izazvanu u istim krugovima 1938. Ne može se. već od prvog stručnog dela. korišćen kao podrška antipsihijatrijskim proglasima. Ukratko. Nakon normalizacije ponašanja. otvoriti vrata os­ poravanjima moći savremene medicine. Na kraju. ljušturu pod kojom se tehnika normalizacije predstavljala kao učenost. reči i pogledi su od tog trenutka dobile filozofsku težinu uporedivu možda sa onom koju je prethodno imala matematička misao" (Foucault 1961:202). da će svođenje moći psihologa na tehniku kontrole normalnosti.Žorž Kangilem: 0 ISTORIJI LUDILA VIĐENOJ KAO DOGAĐAJ bude lud. Očigledno je bilo teško predvideti da će od 1968-1975.

da se predstavi kao stručnjak. 18-23. [knj. novembre-decembre 1986.Nadzirati i kažnjavati: rođenje zatvora. Foucault. Da li se polazeći od toga može razumeti zašto je ono što se u poslednjim Fukoovim delima posmatralo kao prekid. Michel (1961) . znak dubokog ličnog odbi­ janja da bude uzor. L'impossible prison. Fuko. str. n° 123.Folie et Deraison: histoire de la folie a l'dge classique. Perrot. Staranje o sebi. l'entretien avec Francois Ewald.Istorija seksualnosti: korištenje ljubavnih uživanja. l'entretien avec Leonard.16-26. Mišel (1982) . str. strepnjom. Revue internationale de philosophie. to jest da rukovodi čitaocem. u suštini samo dovršenje ubrzano možda predosećajem. da pristane na "objavu tiranije". Mišel (1988) . Numero special "La crise dans la tete". Foucault."Michel Foucault. Sa francuskog preveo Andrej Horvat Naslov izvornika: Georges Canguilhem . kod Mišela Fukoa. Beograd: Prosveta 210 .). nasuprot njoj. potvrđujući ovoj knjizi karakter događaja. (ed. Fuko."Sur l'Histoire de la folie en tant qu'evenement". F. Magazine Litteraire. str. 37-40. n° 207. (1978) . u: Perrot. Mišel (1997) . A. antipsychiatre?". Michel (1984) .0 FUKOU Čini se jasnim da bi neprekidno nastojanje da se razotkriju sve aktivnosti na prikrivenoj normalizaciji samo pod velom samog "autoriteta" znanja moglo biti. Licem u lice sa normalizaci­ jom i. Fuko. Le Debat. I]. "Uloga intelektualca nije da drugima govori šta treba da rade" {"Razgovorsa Fransoa Evalom"). M."Table ronde du 20 mai 1978". Vo­ lja za znanjem.Istorija seksualnosti. LITERATURA: Foucault. Michel (1977) -"Verite et pouvoir" l'entretien avec Fontana in L'Arc. Revel. Aix-en-Provence. Beograd: Prosveta Zo'i'la. Paris: Seuil. da Fuko iznova otpočne izlaganjem jedne etike. 1978. u čisto aksiološkom smislu. Uloga intelektualca nije da nameće čitaocu kako treba da čita. Beograd: Prosveta (drugo izdanje).1977. Paris: Plön Foucault. kratki predgovor koji je sačinio za novo izdanje (1972) Istorije ludila. maj 1984. N° 70. Bilo je normalno."Le souci de la verite". Ewald. 40-56. izlaže razloge svog odbijanja da napiše jedan istinski novi predgovor. U tom smislu. Michel (1980) .

Arheologija znanja (Fuko 1998). to smo svi mi. jedna reč .Pol Ven (Paul Veyne) MIŠEL FUKO REVOLUTIONISE ISTORIJU Ireni Pošto svi znaju za Fukoovo ime. n°1. ali mogao bi da bude i kreator naučne revolucije oko koje su se vrteli svi istoričari. n. On je prvi u potpunosti pozitivistički istoričar. Osim toga. "u Recima i stvarima. Čak su i filozofi bliski Fukou mislili d a j e njegov cilj bio da utvrdi postojanje jedne episteme zajedničke čitavoj jednoj epohi.°1 i str. niko u to ne sumnja. Fuko predstavlja zaokruženog istoričara. pluralisti i protivnici -izama. str.Veza između Fukoove metode i lingvistike je delimična. istoričar Fuko je u početku više proučavao diskurse n e g o prakse. str. ili prakse kroz diskurse. odsustvo metodoloških naznaka moglo je da navede na verovanje da se radi o analizama u terminima kulturnog totaliteta" (Fuko 1998: 21). ili pak slučajna. Bolje je da odmah pređemo na konkretne primere kako bismo pokazali praktičnu korist od Fukoove metode i kako bismo pokušali da raspršimo predrasude koje bismo s pravom mo­ gli gajiti prema ovom filozofu: da Fuko postvaruje jednu instancu koja izmiče ljudskom delovanju i istorijskom objašnjenju. 50-54). 64.i to s razlogom.. cf. 211 . Reči i stvari (Fuko 1998:54. nema potrebe za dugim uvodom.a to je reč"diskurs"' . Pozitivisti.. zaokruženje istorije. uzeću jedan iz kojeg sam izvukao čitavo svoje 1 To nije greška lektora. 27 i samokritike na račun Istorije ludila i Naissance de laclinique. da se ne zanima za društveno. ta nespretna i genijalna knjiga u kojoj je autor bio potpuno svestan o n o g a što radi i gurnuo je svoju teoriju do njenog logičnog završetka: "Jednom rečju. a ne kao filozof . nominalisti. kod Fukoa je reč "diskurs" uzeta u veoma naročitom tehničkom smislu i ne označava baš ono što se njome kaže: ironičan je čak i naslov jedne od njegovih knjiga. 2 Štaviše. da govorim kao istoričar. odmah ćemo dodati da Fuko nije Lakan i da se tu ne radi o semantici. Moj prvi zadatak biće. Ako ukažemo na ove verovatno neizbežne greške 2 . cf. štaviše. Ovaj je filozof jedan od najvećih istoričara našeg vremena. on je prvi koji je to bio u potpunosti. napisana je u snažnoj strukturalističkoj i lingvističkoj groznici. Moj dru­ gi i poslednji zadatak biće da govorim kroz prim­ ere. dakle. hoćemo prosto naprosto da se prođemo 'stvari'" (Fuko 1998:53). 74. da daje prednost prekidima i strukturama u odnosu na kontinuitete i evolucije.napravila je mnogo zbrke. pronaći ćemo u toj teškoj misli jednu veo­ ma jednostavnu i veoma novu stvar kojom istoričar može samo da bude zadovoljan i u kojoj se odmah oseti kao kod kuće: ona je ono čemu se nadao i čime se već bavio na zbrkan način.

iako u očima savremenika.0 FUKOU rasuđivanje i koji nije moj: to će biti objašnjenje za ukidanje gladijatorskih borbi. To uopšte nije isto što i žaljenje nad sudbinom samih gladijatora. paganskih kao i hrišćanskih. žrtve. a Niče je ispis­ ao rečenice mislioca u sobi o zdravom divljaštvu snažnih naroda). smatrali su da krvave predstave bor­ bi kaljaju duše gledalaca (u tome je pravi smisao previše slavnih osuda koje su izricali Seneka i sveti Avgustin). uživanje u nepristojnostima na sceni navodi gledaoce da i kod kuće nastave da žive lascivno. bolje rečeno. To se može objasniti na 212 . a da ni jedni ni drugi to samo ne primećuju. zato što su ti dobrovoljci za ludičku smrt istovremeno bili ubice. tokom celog IV veka naše ere. Tačno je da su gladijatori imali ambivalent­ nu reputaciju porno zvezda: izazivali su strah kada su bili izvan arene u kojoj su. nisu u potpu­ nosti smeštene u razum. ljud­ ske su činjenice samovoljne u mosovskom (Mauss) smislu. Grci su osuđivali njihovu surovost zato što je postojao rizik da se uz njih narod navikne na nasilje. Fukoov početni domišljaj nije ni struktura. izgleda kao da je tako. ni diskurs:to je razređenost. ni prekid. ili. te su grubosti ukinute zbog hrišćanstva. a to je razboritost: pre nego što su prihvatili rimske gladi­ jatorske borbe. taj se humanitarizam isuviše lako brka sa jednim malo drugačijim osećanjem. ili ga treba tražiti u paganskoj mudrosti? Ne baš: humanitarizam postoji samo kod malobrojnih ljudi slabih živaca (od davnih vremena rulji je prećeno paklenim mukama. ljudske činjenice su razređene. jer ono što jeste moglo bi da bude i nešto drugo. ali. u latinskom smis­ lu reči. i koje ćemo uskoro pročitati u njegovoj velikoj posthumno objavljenoj knjizi o rimskim gladijatorima. Zašto su ukinute u tom trenutku? Odgovor izgleda očigledan. onako kako su osuđivali sve predstave koje odvraćaju dušu od težnje ka spasenju. za vreme vladavine imperatora hrišćana. na mahove. Što se tiče mudraca. kandidati za samoubistvo i budući leševi koji se kreću. Smatrali su ih nečistim iz potpuno istih razloga kao i pros­ titutke: i oni i one su izvori zaraze unutar naselja. mogu se dodirnuti samo štapom. jedna je stvar osuditi pornografske filmove zato što su nemoralni i kaljaju dušu javnos­ ti. onakvo kakvo ga je dao Žorž Vil (Georges Ville). izazivali oduševljenje. Da li objašnjenje treba tražiti u humanitarizmu čiji bi karakter bio više uopšteno ljud­ ski nego hrišćanski. nemoralno je posećivati ih zato što su prljavi. Ali. oko njih postoji praznina čije razloge nismo u stanju da odgonetnemo. hrišćani su osuđivali gladijatorske borbe samo u opštem smislu. oni su sma­ trali da je pozorište najnepristojnije od svih pred­ stava i da ga treba osuđivati više nego gladijatorske borbe: dok je uživanje pri pogledu na potoke krvi samo sebi dovoljno. nije tako: gladijatorske borbe ne duguju svoj nes­ tanak hrišćanima ništa više nego ropstvo. Te su borbe privođene kraju malo po malo. inače. a i istoričara koji se njima bave. isto tako se mi plašimo da će scene nasilja na televiziji uticati na porast stope kriminaliteta. Za sada više nećemo govoriti o njima i preći ćemo na činjenice. ne podrazumevaju se same po sebi. a drugo je osuditi ih zato što ljudska bića koja u njima glume tretiraju kao objekte. Zahvaljujući mome pri­ jatelju Žoržu Vilu čućemo jednu d u g u priču: priču o ukidanju gladijatorskih borbi.

šta je narušilo ambivalentnost i doprinelo tome da užas nadvlada privlačnost?To ne može biti ni paganska mudrost. taj garant uređenosti društva u odnosu na prirodno uređenje. U takvim uslovima ukidanje gladijatorskih borbi u vreme vladavine imperatora hrišćana izgleda kao nerešiva misterija. ni humanitarizam. Da nije paganski Rim bio "društvo predstava" u kojem je Vlast podržavala igre. kao i dželat. U mnogim je civilizacijama taj politički strah nad­ vladao privlačnost: zahvaljujući njemu prestalo se sa žrtvovanjem ljudi. već činjenica da je ta iskrenost u surovosti bila legitimna. zabranili su žrtvovanje ljudi kod svojih podanika Kelta i Kartaginjana. nasuprot tome. privlačnost i obazrivu odbojnost. čestitali na zabavnim i domišljatim patnjama koje je organizovao radi sveopšteg uživanja (voluptas. ono što izaziva probleme. kao što su Englezi zabranili spaljivanje udovi­ ca u Indiji. A da se vlast nije humanizovala ili hristijanizovala? Ali imperatori hrišćani nisu bili profesionalni humanitaristi. povredio bi uzvišenost kralja i dos­ tojanstvo pravde i njenih kazni. niti su Vespazijan ili Marko Aurelije bili Hitler. bio je oraganzator tih ludičkih ubistava u okviru granica javnog reda i mira i bio je sudija i predsedavajući u amfiteatru. Ali. čak i ako je legalan. onda su uradili previše ili premalo: hrišćani nisu to od njih zahtevali i više su želeli da se zabrani pozorište. u Rimu je nadvladala privlačnost. Inkvizicijski procesi nisu održavani radi zabave. jer se rulja tiskala i na inkvizicijskim procesima kojima su predsedavali hrišćanski kraljevi: stvar je u tome što se taj javni užas ne može opravdati nikakvim izgovorom. a njihovi paganski prethodnici nisu uopšte bili nehumani. ta je mešavina privlačnosti i užasa dovela ljude do toga da pljuju po istim tim gladijatorima kojima su klicali kao zvezdama i da ih istovreme­ no smatraju nečistim onako kako su smatrali krv. spermu i leševe. Ni Neron nije bio sadista kao što se misli. ni hrišćanska dok­ trina. suveren. a gladijatori su pravili pred­ stave za narod zbog visoke politike? Ta nategnuta tautologija nije objašnjenje i to utoliko više što će i hrišćanski Rim i Vizantija biti društva sa maso­ vnim predstavama. To im je omogućavalo da prisus­ tvuju bitkama i patnjama u areni potpuno mirne savesti: najgnusnije scene iz arene bile su jedan od omiljenih motiva na"umetničkim predmetima" koji su ukrašavali unutrašnjost privatnih kuća. i tako se učvrstila institucija gladijatorskih borbi koja je jedinstvena u svetskoj istoriji. Nije užas. zato stoje pozorište sa svojim nepristojnostima bilo jače nego ikada i biće veoma popularno u Vizantiji. I to tako da su mu dvor­ ski pesnici. da bi mu laskali. da je neki laskavac čestitao kralju Španije ili Francuske na tome što je obezbedio voluptas svo­ jim podanicima. ono što najviše iznenađuje nije taj neočekivani manjak humanitarizma. A ipak se nameće velika istina: nećemo uspeti da zamislimo nekog vizantijskog 213 . laetitia). ako je to razlog iz kojeg su hrišćanski imperatori malo po malo stavili tačku na gladijatorske borbe. izazivale ambivalentna osećanja. strepnja što se u okviru granica javnog reda i mira odvijaju legalna ubistva ljudi koji nisu ni neprijatelji ni kriminalci. uređenost društva ne može nas više odbraniti od zakona džungle.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU sledeći način: u najvećem broju naroda gladijator­ ske su borbe. s jedne strane postoji osećaj prijatnosti pri pogledu na patn­ ju. fascinacija smrću. čak le­ galna i organizovana od strane vlasti.

veoma karakterističnu za taj period. možemo ih eksploatisati. U drugim slučajevima prirodni objekat "kojim se upravlja" nije ljudska fauna niti nekakvo pleme koje manje ili više dobrovoljno pristaje da bude vođeno prema nekoj obećanoj zemlji. kako bi živeo i obavljao svoj posao vlastelina među drugim vlastelinima. Treba da napravimo otklon od politike kao takve kako bismo opazili jedan razređen oblik. Samo ga treba potražiti na skrivenoj strani "političkog" ledenog brega. treba da skrenemo pogled sa prirodnih objekata kako bis­ mo opazili izvesnu praksu. zato što zaborav­ ljamo praksu kako više ne bismo videli ništa osim objekata koji je postvaruju na naše oči. u neutralnom. on ne g n ­ javi svoje podanike. Drugačije rečeno. Podrazumeva se da je on vlasnik. a ne u humanitarizmu ili u religiji. čitalac će je sam razvi­ ti. Hajde da obrnemo stvari. što i čine mnoge monarhije: vlastelin je prisvojio neku naseljenu teritoriju. a da oni nisu ništa drugo do jedna prirodna vrsta koja živi na njegovom posedu. po cenu tog kopernikanskog obrta. kao što bi ura­ dio sa nekim pašnjakom ili sa jezerom punim ribe te. ali se oni slo­ bodno premeštaju unutar tih granica. na primer već spomenuti "veliki poduhvat". jer zbog toga postoji ono što sam nazvao narodnim izrazom "skrivena strana ledenog brega". Možemo ih disciplinovati. ne smeju da mrdnu prstom). u skladu sa epohama u kojima narečeni nemaju ničega zajedničkog do svoga zajedničkog imena. nećemo više morati da umnožavamo ideološke epicikle.0 FUKOU cara ili hrišćanskog kralja kako organizuje gladi­ jatorske borbe za svoj narod. jedan politički ukras iz te epohe.jer se tu nalazi ono što se promenilo i dovelo do toga da gladijatorske borbe postanu nezamislive u Vizantiji ili u srednjem veku. a da ipak ne uspemo da spojimo idealne pokrete. koja ih je objektivizovala u vidu koji je. već "populacija" ko- 214 . da napreduju manje ili više u zavisnosti od toga da li je godina rodna ili ne: tako postupa farmer-džentlmen koji ne radi protiv prirode. Od kraja antičkog doba vlast više ne ubija kako bi zabavila narod. ubira deo proizvodnje ljud­ ske faune koja živi na tom posedu (čitava se umetnost sastoji u tome da ih ne oguli do gole kože). možemo ih razmatrati kao pravne subjekte: neke stvari su zabranjene. ona veoma dobro ilustruje Fukoovu misao i uka­ zuje na njenu plodnost. Umesto da verujemo kako postoji nešto što se naziva "oni kojima se upravlja" i što predstavlja polaznu osnovu za "one koji upravljaju". U satiričnom stilu bi se reklo da vlastelin uranja tu faunu u politički nehaj. A evo i razloga: u političkoj se moći krije valjano objašnjenje za gladijatorske borbe. u svakom slučaju. da dopušta svom narodu da bude srećan i da živi u blagostanju ako je rodna godina. hajde da uzmemo u obzir da se"oni kojima se upravlja"mogu razmatrati u skladu sa veoma različitim praksama. Moguće su i drugačije prakse.to jest propisati šta mora­ ju da rade (ako ništa nije propisano. To je metoda koju je spontano koristio Žorž Vil. čiji neočekivani žljebovi predstavljaju ključ za ovu zagonetku. kao i ona. u stilu laskavca reklo bi se da "usrećuje svoj narod". kao i za njihovo ukidanje. ne tvrdi da ih vodi ka večnom spasenju ili ka nekom velikom poduhvatu: pušta da prirodni uslovi odrade svoje. pušta svoje podanike da rade. karakterističan za taj period. da se razmnožavaju.

To stado je rimski narod. mi moramo da obezbedimo hod stada. hajde da se zapitamo u kakvoj se to političkoj praksi ljudima od sveg srca daju gladijatori ako ih požele. to se zove welfare state i mi u njoj živimo. koji bi se. kao naselje. Pretpostavimo da smo odgovorni za stado koje treba preseliti. a na nama je da obezbed­ imo njegov opstanak kao stada uprkos opasnos­ tima na putu. a mi smo njegovi senatori. već po otvore­ nom putu. mi smo odredi­ li pravac kretanja tog ljudskog stada zato što bolje znamo šta mu je potrebno i u cilju izvršenja misi­ je dali smo sebi ulogu 'liktora' koji nose 'snopove' kandžija kako bi udarali životinje koje prave nered u stadu ili se iz njega izdvajaju. naravno. lošim nagonima životinja. ako hoćete.Tu se naizgled radi samo o načinu da se o tome govori. Jer se vrhovna vlast 215 . on ne pušta prirodu da radi. o modifikovanju rečničkih konvencija. treća pleme.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU jom se upravlja na način čuvara Voda i Šuma. moramo da sprečimo rasipanje stada i to. jer prirodna spon­ tanost ne dopušta da joj se naređuje po želji: treba zaustaviti tok saobraćaja iz jednog pravca kako bi prošli oni iz poprečnog pravca: tako da vozači koji možda žure više od ostalih ništa kraće ne čekaju da se upali zeleno svetio. jer se ono nalazi na otvorenom putu Istorije. u stvarnosti se u takvoj promeni reči odvija naučna revolucija: prividi se izvrću kao kada izvrnemo rukav na odeći i zbog toga lažni problemi umiru od gušenja. nismo vlasnici zato što Rim nikada nije bio teritorijalno ograničeni posed sa ljudskom faunom koja na njemu živi: rođen je kao ljudski kolektivitet. njihovoj slabosti. Vozači bezbedno voze. koje ćemo deliti sopstvenom rukom: udaramo životinje. a pravi problem "ispada ispravan". prepustio je životinje njihovom prirod­ nom nehaju. eto velikog broja različitih načina da se "objektivno" razmatraju oni kojima se upravlja. ali zato da bi prirodi bilo bolje. u njegovom interesu. Eto veoma različitih "stavova" prema prirodnim objektima "kojima se upravlja". čuvara koji upravlja vodenim i šumskim resursima i usmerava ih tako da se u prirodi sve odvija kako treba. jer se ne odvija po pašnjaku. eto velikog broja različitih "ideologija" u odnosu na one kojima se up­ ravlja. dru­ ga faunu. ograničio na to da nametne pravo prvenstva prolaza! Ne zato da sve bude savršeno za sve koji učestvuju u saobraćaju. Da ga obezbedimo i udarcima štapa ako treba. ne delimo im veličanstvenu pravdu. itd. da flora ne uvene. videvši saobraćaj na putevima. već se u nju meša. bolje rečeno. moglo bi se reći da on podseća na saobraćajnog policajca koji "usmerava"spontani protok vozila kako bi se sve od­ vijalo kako treba: takav je zadatak koji je sebi dodelio."Ne zato što smo vodiči koji znaju svoj cilj i koji odlučuju da tamo povedu stado i guraju ga u tom pravcu: stado se premešta samo od sebe. Nismo vlasnik toga stada: on se ograničio na to da te ovce šiša radi zarade. njegov put se premešta umesto njega. Kakva razlika u odnosu na vlaste­ lina iz Ancien Regime-a. Hajde da primenimo ovu metodu na gladijatore. a u kakvoj je političkoj praksi to nezamislivo. ili. a što se svega os­ talog tiče. Hajde da kažemo: eto velikog broja različitih praksi od kojih jedna objektivizuje populaciju. da smo "preuzeli" odgovornost pastira. ili. njihovoj neotpornosti. Od­ govor je lak.

jer bi se stado smanjilo: ako treba. jednu javnu predstavu koja bi ih razmekšala. Izvesno je da neki ne podnose tu predstavu i misle da je okrutna. a to nije moralnost životinja. "htela da uradimo i više: da budemo kraljevi-sveštenici. odbijamo im. a ne kraljevi-očevi i da. kao što su hrišćani. više se ne trudimo da odbijemo krv gladijatora rimskom narodu kao što se pastir stada ovaca ili goveda ne bi trudio da nadzire parenje svojih životinja kako bi sprečio incestuozne veze. dobro znamo da je deci potrebno da se zabavljaju. svoje podanike smatramo dušama koje treba energično voditi putem vrline i spasenja. moramo brzo umiriti čitaoca koji mora da se pita zašfo praksa "vodiča stada" ustupa mesto praksi "tetošenja dece". Da su nam umesto ovaca poverili decu. vra­ timo se svojim ovcama. da je naša praksa objektivizovala narod-dete i nas same kao kraljeve-očinske figure. na primer. naše bi ponašanje bilo sasvim drugačije: imali bis­ mo obzira prema tom jadnom narodu i dali bismo za pravo plašljivom odbijanju gladijatorskih borbi. hrišćani bi želeli da zabranimo i pozorište i sve druge predstave. bez dvoumljenja za pobednika proglašavamo sadističku privlačnost. Neumoljivi smo samo po jednom pitanju. dajemo im da jedu. Za sektaše. Kakvo miniranje racionalizatorske političke filo­ zofije! Kolika praznina postoji oko ovih razređenih ukrasa iz te epohe i koliko je između njih mesta za druge objektivizacije koje još nisu izmišljene. koju bi modernisti nazvali operom. a ne plašljivu odbojnost. Zato što lista objektivizacija ostaje otvorena. Dajemo im i igre i gladi­ jatore koje toliko vole. saosećali bismo sa njegovim užasom što gleda kako se bezrazložno ubistvo odvija pod okriljem javog reda i mira. da sam ra­ nije čuo njegov govor. "Naša se politika ograničava na očuvanje sta­ da tokom njegovog hoda kroz istoriju. mogli bis­ mo dodati. da je bezrazložno ubistvo veoma ozbiljna stvar". drugačije bih napisao svoju veliku knjigu o hlebu i igrama: naopako. Eto šta bi mogao reći neki rimski senator ili im­ perator iz paganskih vremena. ali naša pastirska simpatija instink­ tivno ide prema otpornim. isto- 216 . između dva pola ambivalentnog osećanja koje izazivaju gladijatorske borbe. što se os­ talog tiče. mi na stvari gledamo više u stilu zapovednika i smatramo. Iz ra­ zloga u najvećoj mogućoj meri pozitivističkih. za razliku od prirodnih objekata. znamo da su životinje samo životinje. Ali. "Hrišćanska bi sekta". Pokušavamo da na putu ne ostavimo suviše izgladnelih životinja. Ali. Naravno. Nasuprot tome. a to je'pantomima'. Ali. kroz Cicerona ili senatora Plinija procenjujemo da su gladijatorske borbe najbolja škola za čeličenje svih gledalaca. Ali. Da­ kle. nagost je uvredljivija od krvi gladijatora. jer bi to predstavljalo i njegov i naš gubitak. Životinje nisu ni moralne ni nemoralne: one su to što jesu. umesto da tetošimo svoju decu. i to uz podršku gomile običnih ljudi i mišljenja svih naroda. neosetljivim životinjama: stado opstaje zahvaljujući njima. snažnim. i od gladijatorskih borbi pravimo predstavu koju je odobrila i organizovala država". čak i protiv njihove volje. već njihova energija: ne želimo da se stado razmekša.0 FUKOU i niski postupci policije razlikuju samo u nekoliko stepeni dostojanstva".

nije ni malo ličio na naše senate. Jedan od tih razloga u ovom slučaju bio je to što su u tom IV veku kada su postali hrišćani. i to samo zato što deli sudbinu našeg vladanja i svetske istorije: često smo je svesni. imperator prestaje da igra ulogu zapovednika vodičima stada: uzima jednu od uloga koje se nude pravim monarsima. fran­ cuskim ili latinskim.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU rijskih i gotovo materijalističkih. a ni suditi na osnovu velikih večnih pojmova kao što su oni kojima se upravlja. Senat je težio da očuva gladijatorske borbe kao što Akademija čuva pravopis: zato stoje njegov interes bio da bude konzervator. kako bismo rekli ono što se nameće. da ona jeste izvesna politika. itd. proizvodni odnos. ma­ terijalni uzrok (kategorija onih kojima se upravlja. Da bismo razumeli kakav bi se preobražaj odigrao kada bi se vladalo bez Senata. objekat. nisam svestan toga da primenjujem obavezna pravila. država. A postao je i hrišćanin. ili pak. Samo treba suditi o ljudima na osnovu njihovih dela i eliminisati večite fantome koje u nama izaziva jezik. a da se ništa ne pretpostavi. Takav je slučaj i sa upravljačem koji daje besplatan hieb svome stadu ili mu odbija gladijatorske borbe sa uverenjem da radi ono što svakom upravljaču pred onima kojima upravlja nameće sama priroda politike. treba da zamislimo književnost koja je uvek bila potčinjena nekoj Aka­ demiji i koja bi. postali hrišćani. Suditi o ljudima na osnovu njihovih dela ne znači suditi na osnovu nji­ hovih ideologija. već je uzrok celina istorijskih uslova (uki­ danje Senata. kategorija države). verujem da se izražavam prirodno kako bih rekao ono što se nameće. Konzervatorijum političkih veština. ili ono što nam je na srcu. s druge strane. odjednom. ono što radi zapovednik vodiča. ali o tome ne želim övde da govorim). koja je dovela do promene političke prakse sa dvema istovetnim posledicama: kraljevi su. nekakvo podzemlje istorije. Oslobođen Senata i vladajući pomoću korpusa sitnih funkcionera. Jasno možemo uočiti metodu: ona se sastoji u tome da se na veoma pozitivan način opiše ono što radi neki imperator-očinska figura. rimski Senat. on ne zna da se njegova praksa. nekakav skriveni motor: praksa je ono što rade ljudi (sama reč sve govori). jednostavno. Nije hrišćanstvo uzrok tome što su imperatori prihvatili praksu očinske figure. Praksa nije nekakva tajnovita instanca. Ona je na neki način "skrivena" i mogli bismo je privremeno naz­ vati" skrivena strana ledenog brega". stoje za posledicu imalo zabranu gladijator­ skih borbi. prestali da vladaju pomoću senatorske klase. nova etika koja nije etika igara). da moderni intelektualni i naučni život pres­ tane da se odigrava na Univerzitetu ili pod njegovim patronatom. tip upravl­ janja (politika. ali nemamo pojam za nju. i stavili su tačku na gladi­ jatorske borbe. depolitizacija). prestala to da bude. savete ili skupštine. To je isto kao kada govorim. a to je uloga oca. i uopšteno znam da gov­ orim i nisam u hipnotisanom stanju: ali nemam koncepciju gramatike koju instinktivno primenjujem. da se ne pretpostavi kako postoji meta. pošto su očinske figure. ako je posmatramo onakvu kakva jeste. 217 . pokorava izvesnoj gramatici. a sve u uverenju da govorimo bez pretpostavki. sveštenika. on je bio nešto što mi ne poznajemo: Akademija. ali politička. jednom rečju. kao kada prekinemo tišinu samo da bismo progovorili nekim jezikom. iz reda razloga koji je identičan redu koji objašnjava bilo koji događaj. pošto su očinske figure. impera­ tori.

pre nje ne post­ oji onaj kojim se upravlja kao takav. ili polazeći od neke materije. onda kada utvrđujem da im je imperator davao hleba i gladi­ jatorske borbe. u skladu sa situacijom kakva jeste. zaključiću da je tako bilo iz nekog ništa manje večnog razloga: da bi mu se pokorili. ako imaju prirodnu potrebu za hlebom i igrama.0 FUKOU sloboda. Oni nikada neće pomoći razumevanju jedne tako jedinstvene i tako precizno vremenski određene pojave kao što su hieb i igre. Te objektivizacije. samo će umnožiti pojedinosti. Ali. ili su odgovarali na objektivan izazov kakav su oni kojima se uprav­ lja predstavljali. izvrnuti pojmove iskaza. oni treba najpre da budu objektivizovani kao narod-stado. ako su oni kojima se upravlja uvek isti. Hajde da najpre krenemo od same te prakse. Taj odnos određuje objekat i on post­ oji samo kroz to određenje. suština politike. objašnjavaju hieb i igre koje nikada ne bismo uspeli da objasnimo polazeći od onih kojima se upravlja kao takvih. jer ovi ključevi ulaze u sve brave. istorijske slučajnosti i ideološke uticaje i to po cenu beskrajnog naklapanja. od upravljača kao takvih i od pokora­ vanja kao takvog ili od depolitizacije koja ih ujedin­ juje. Ako nesrećno kažem: "nasuprot imperatoru posto­ jali su oni kojima se upravlja kao takvi". ili da je neko vođen samo ako ga ja vodim). najpre treba da bude objektivizovan pre kao vodič nego kao kralj-otac ili kralj-sveštenik. i prema kojem bismo podešavali nišan kako bismo ga poboljšali. a u nekoj drugoj od tetošenja (isto kao što biti vođen pred­ stavlja samo način da se kaže da nas vode u ovom trenutku: nismo vođeni sve dok nemamo vodiča). Vladar koji tretira svoj narod kao decu čak ni ne pomišlja da bi se moglo raditi drugačije: on čini ono što se samo po sebi podrazumeva. ako imaju prirodne reflekse onog kojim se upravlja. ili za depolitizacijom. ne proiz­ vodi nikakve efektivne posledice (narod-stado nije imao socijalno osiguranje. korelati neke političke prakse. Objekti naizgled određuju naše vladanje. da bi Gospodar bio pojmljen kao neko ko mora da se trudi da bude popularan u svom stadu. niti je iko osećao grizu 218 . kako bi Gospodar pojmio one kojima se upravlja kao objekte koje treba depolitizovati. nikome nije ni padalo na pamet da mu ga obezbedi. ili za Gospodarevom ljubavlju. i to tako da objekat na koji se ona primenjuje bude to što jeste samo u odnosu na nju (u smislu u kojem neki "korisnik"jeste korisnik samo ako sam ga ja načinio korisnikom nečega. a da se ne zapitam zašto. ili da bi bili voljeni. zatim narod-dete koji tetošimo: a to je samo još jedan način da se kaže kako su se u jed­ noj epohi prakse sastojale od vođenja. Imamo običaj da rasuđujemo s obzirom na neku metu. postoji samo narod-stado. zašto su onda samo u Rimu prihvatili hieb i igre i ljubav?Treba. Onaj kojim se uprav­ lja previše je neodređen i ne postoji. ali najpre naša praksa određuje svoje objekte. i kojeg bismo mogli bolje ili lošije naciljati. Objekat jeste samo korelat prakse. pojmova koji banalizuju i čine anahronom samosvojnost sukcesivnih praksi. ne postoji izvan prakse koja se na njega primenjuje. voleti ili vodi­ ti na igre. dakle. ili da bi se depolitizovali. Onaj kojim se upravlja kao takav ne izlazi iz okvira onoga što se sa njim radi. Na prim­ er: pogrešno sam verovao i napisao kako su hieb i igre za cilj imali uspostavljanje odnosa između onih kojima se upravlja i upravljača.

ista se ideološka plitkost ponavlja i u sasvim drugačijim praksama: suveren koji je prisvojio neko jezero puno ribe koje eksploatiše podižući namete. bolje rečeno. vodiča stada: on daje besplatan hieb životinjama za koje je zadužen zato što je njegova misija da čitavo stado srećno stigne na cilj. to je širok ogrtač koji skriva čudne i brojne obrise realnih suk­ cesivnih praksi. da ne poseje previše leševa izgladnelih životinja za sobom: rasuto stado ne bi više bilo u stanju da se brani od vukova. kao i sve ostalo. i to ne zbog sopstvene novčane dobiti koju bi iz njih mogao izvući. Ta reč postoji samo u ideološkom ili. kako bi saznao šta čine ljudi. nema ni instance ni pokretačke snage (zauzvrat postoji materija. iz hiljada preobražaja istorijske realnosti. nazvanu "praksa". on govori up­ ravo o onome o čemu govori svaki istoričar. a to je čuvar Voda i Šuma koji usmerava prirodne tokove. a ne bednim robovima). na primer. Pojam koji ne proizvodi ni­ kakve efektivne posledice nije ništa drugo do reč. Ali. onakve kakva proizilazi iz činjenica (a naročito iz ove: besplatan hjeb je da­ van samo građanima. A da! a kako ću uspeti da objasnim samu tu instancu i njene preobražaje?" Ne: on govori o is­ tom o čemu i mi. Objašnjava se na isti način kao i ostatak ledenog brega. A postoji i još jedan dobročinitelj svojih podanika.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU savesti što to ne čini). u idealističkom smislu. ona pruža valjano objašnjenje istorije. nalazi se ispod linije vidljivosti i to je sve. Počinjemo da razumemo šta je ide­ ologija: nejasan i plemenit stil sposoban da idealizuje prakse pod izgovorom da ih opisuje. Eto realne prakse. takođe se smatra ocem koji usrećuje svoje podanike sve dok ih pušta da se snalaze sa prirodom i godišnjim dobima. on to samo vidi onakvo kakvo uistinu jeste kada se strgne ogrtač. On ne kaže: "Otkrio sam neku vrstu nesvesnog u istoriji. Zato nije previše neumesno tu praksu privremeno nazvati "skrivenom stranom ledenog brega". a to je da treba. Ipak lako razumemo zašto nam je takva filozofija teška: ne liči ni na Marksovu ni na Frojdovu. Sve što Fuko kaže istoričarima jeste sledeće: "Možete nastaviti da 219 . neku prekonceptualnu instancu koju nazivam prak­ som ili diskursom. koja je do tada bila nepoznata: on se trudi da ljudsku prak­ su pojmi onakvom kakva realno jeste. odakle dolazi svaka praksa sa svojim jedin­ stvenim obrisima? To je jednostavno: iz istorijskih promena. na šta se obavezao. uostalom. ona nije ni snaga koja pokreće ledeni breg. već zbog dobrobiti same prirode. zato što se skrivena strana ledenog brega ne razlikuje od po­ topljene strane brega: i jedna i druga su od leda. Ali. Veoma je čudno optužiti ga da našu istoriju svodi na intelektualni proces koji je neumoljiv koliko i neodgovoran. a kod Fukoa. kao što ćemo videti). na primer. Praksa nije instanca (kao što je frojdovsko To) niti pokretačka snaga (kao što je proizvodni odnos). Hajde da razmotri­ mo. on se jednostavno trudi da o tome govori tačno. Fuko nije otkrio novu instancu. kako bismo rekli da se ona našem pogledu ukazuje samo pod suviše širokim ogrtačima i samo kao prekonceptualna u najširem smislu. pojmiti praktično ponašanje neke vlasti. što će reći iz ostatka istorije. Preo­ staje samo da je ideologija neodređeno i plemenito tumačila tu surovo preciznu praksu: Senat je veličan tako što je proglašavan za narodnog oca koji želi do­ bro onima kojima se upravlja. da opiše jasne konture umesto da govori kroz neodređene i plemenite termine.

ona je širok ogrtač. onih kojima se upravlja ili države. a ništa od naroda"). Diskurs ne znači više ideologije: on je gotovo suprotno. Vlastelin želi da radi i veruje da radi sve što je potrebno s obzirom na okolnosti. ideologija je mnogo slobodnija i šira i to sa razlogom: ona predstavlja racionalizaciju. ide­ alizaciju. drugačiji od onoga koji svi razumemo: on nas samo poziva da tačno zapazimo ono što je na taj način rečeno. Istorija nije utopija: politike ne razvijaju sistematski velike principe ("sva­ kome prema potrebama". Ni lav ne mora 220 . ni ide­ ologija. određena srodnim praksama i gramatikama. Zato što to zapažanje dokazuje da zona on­ oga što je rečeno predstavlja neočekivano zauzete strane. zapazićete da ima mnogo više da se objašnjava. to će biti dovoljno da se ponaša u skla­ du sa onim što nesvesno jeste. nego zato što je njena priroda prekonceptualna. Možemo. ispod svesnog diskursa postoji gramatika. Filozofija. on naprotiv pokazuje da nas reči varaju. a u stvari usmerava tokove. neočekivana prećutkivanja. zato što semantika predstavlja idealističku iluziju. Ne treba konkretno da zna da on usmerava tokove: to će raditi u sva­ kom slučaju. a ne svest ili razum. "sve za narod. diskurs ili njegova skrivena gramatika nisu implicitnost. u stvarnosti se nesvesno ponaša kao posednik jezera punog ribe. Konačno. Daleko od toga da nas Fuko poziva da o stvarima sudimo polazeći od reči. naglašavanja. on treba da bude svestan događaja koji se odvijaju u njegovom kraljevstvu. dakle. a ideologija ga uzdiže do zvanja Dobrog Pastira. i to iz pros­ tog razloga što rečeno i učinjeno imaju slučajnu. naglašavanja i ulegnuća iz srodnih praksi i njihovi preobražaji predstavaljaju razlog za to što se politička gramatika neke epohe sastoji od tetošenja dece ili pak usmeravanja tokova: to nije neki Razlog koji gradi neki suvisli sistem. postoje nejasne konture koje niste zapazili". prirodnih objekata. Fuko ne otkriva neki tajnoviti diskurs. njih je stvorila istorija. dok te stvari nisu ništa drugo do korelati odgovarajućih praksi. nisu logički sadržani u onome što je rečeno ili učinjeno. Ako istoričar ne bude hteo da se bavi onim što ljudi čine. već onim što kažu. Isto tako vlastelin veruje kako upravlja. Šta je onda ta gramatika koju Fuko želi da za­ pazimo? Zašto ni naša svest ni svest govornika ne znaju za nju? Zato što je potiskuju? Ne.O FUKOU objašnjavate istoriju kao što ste uvek objašnjavali. kojih govornici uopšte nisu svesni. kako vlada. on je ono što je zaista rečeno. ni implicitnost. suvislu. Istorijske slučajnosti. dovoljno mu je da bude svestan da je kralj. bez ikakvih drugih pojašnjenja. reč diskurs pristaje peru kada treba označiti šta je rečeno isto koliko i reč praksa kada treba označiti ono što je učinjeno. a ne logičku. samo. kralj ne treba da pojmi šta on i njegova praksa jesu. Uloga svesti nije da nas navede da zapazimo svet. grama­ tika koju otkriva pažljivo posmatranje diskursa. metoda će biti ista. tetoši decu ili vodi stado. ulegnuća. videti šta diskurs nije: nije ni semantika. i nisu njihova aksiomatika ili pretpostavka. Ako više volite. pod uslovom da se složimo po pitanju razgrtanja širokih ogrtača koji nose ime Nauka. uklanjajući banalnosti. itd. savršenu gramatiku. pažnja: ako budete posmatrali tačno. bez znanja govornika: oni veruju da govore uopšteno i slobodno dok nesvesno kazuju stvari koje su usko ograničane pogrešnom gramatikom. što nas navodi da verujemo u postojanje stvari. već da nam omogući da se u njemu krećemo.

veruje da mu okolnosti iz dana u dan diktiraju kako da se ponaša.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU da spozna sebe kao lava da bi se vladao kao lav. apsurdno je praviti razliku: kada se ponašamo na određeni način. predstave i iskazi ulaze u sastav prakse i zbog toga ideologija ne postoji osim za gospodina Omea. to što ljudi nisu u stanju da spoznaju svoja ograničenja. spomenike. oni imaju "mentalitet" koji odgovara njihovim "materijalnim" činovima. isto kao vozač automobila koji ne vidi da ne vidi ako se kiša pridruži mraku. čija određenja treba rasvetliti pošto ih svest ne poima. naprotiv: pre je neka vrsta otkidanja. oni ne znaju čak ni to da ne znaju (u tome je smisao reči "podrazumevati Se samo po sebi"). on nije ni stečena ideja na koju je naša svest toliko naviknuta da joj više ne oseća apstraktnost. što su u stanju da svaki put poveruju kako se negde nalaze iz milion razloga. svoju razređenost. ne sumnja čak ni da bi okolnosti mogle biti drugačije. on čak ni ne sumnja da je tu zbog nečega. koje mu tu i tamo trasiraju praksu vođenja stada ili. Tačnije rečeno. već pride ne raspoznaje više jasno ni krajnju granicu osvetljene zone tako da više ne vidi dokle vidi i ne vidi da vozi prebrzo za uslove na putu pred sobom. svestan je samo svojih reakcija. Kralj "voljom za moć" obavlja posao kralja: on aktuelizuje virtuelnosti svoje istorijske epohe. Ali. koju shvata kao postvarenu kroz prirodne objekte. što će reći da zna šta čini kada na događaje reaguje donošenjem odluka: ali ne zna da te odluke pred­ stavljaju obavljanje neke kraljevske prakse. Ne zna za sopstvenu volju za moć. svesni onoga što čine. te dve stvari idu zajedno i ulaze u sastav prakse. nara­ vno. za njega se to samo po sebi podrazumeva. a ne da dremaju. ne potpisuju dekrete u somnabulnom stanju. kao napor da se vidi. baš kao i strah i drhtanje. Za lava je samo po sebi razumljivo da je lav. Za Fukoa se metoda sastoji od shvatanja da stvari nisu ništa drugo do objektivizacije određenih praksi. Čudno je. i čak privlačno iskustvo koje bismo iz zabave mogli nazvati "razređivanje". ako se ukine Senat. štaviše. Tre- 221 . Proizvod ove misaone operacije jeste apstraktan i to sa razlogom: on nije slika na kojoj vidimo kraljeve. ne samo da ne vidi ništa s onu stranu domašaja svojih farova. radost i smeh do suza. da ne vide prazninu oko sebe. Možda je u tome smisao Ničeove ideje (ali ne laskam sebi da razumem ovog teškog mislioca) da je svest samo reaktivna. koji ne znaju da su ono što jesu. nužno imamo odgovarajući men­ talitet. Oni su. pred­ stavlja jedno originalno. ono ne dobija oblik. kao i za kralja ili za lava. isto kao kada lav odlučuje kao lav. jer onda on. ono što je najkarakterističnije jeste trenutak u kojem se razređivanje proizvodi. Samo što oni ne znaju šta ta praksa jeste: za njih se ona "sama po sebi podrazumeva". da ne zna da je lav. potrebno je da ti ljudi budu svesni onoga što čine. potrebno je da znaju za neka tehnička ili društvena pravila i potrebno je da imaju odgovarajući mental­ itet ili ideologiju. on samo mora da zna g d e mu je plen. i sve to je jedna praksa. čuvenog materijalistu: za proizvodnju su potrebne mašine. tetošenja naroda. seljake. To rasvetljenje. isto tako ni kralj koji tetoši narod ili usmerava tokove ne zna šta jeste. potrebni su ljudi. a i dostojno pažnje nekog filozofa.

interes i ideologija. itd. ona je to po svojoj prirodi: baza i nadgradnja. Najednom "shvatamo" kako čitavo zlo dolazi iz ve­ likog jezgra i njegove lažne prirode. interese i ideologije). nad racionalizacijama koje proizvodimo i čiji objekat izgleda kao da se sa nama šali. u dva oblika koji na prvi pogled ni malo ne liče: "Is­ torija seksualnosti je istorija večne borbe između želje i potiskivanja". državu. toliko se sama po sebi podrazumevala. gradila je na bazi. a drvo jabuke proizvodi jabuke. a drugi glasi: "G. a ne za sredinu. uvek isti. razređen. a onaj komad priče izgleda kao da se izvrnuo poput rukava: malopre smo bili kao Blez Paskal. snažno smo držali oba kraja istorijskog lanca (ekonomiju i društvo. I onda se na mestu koje je zauzimalo to veliko što-se-samo-posebi-podrazumeva pojavljuje čudan mali objekat iz te "epohe". nešto nije išlo kako valja. to je prvi. on u istu vreću trpa i Damijenove užasne patnje i zatvor. Fuko je protiv svega. kao što kaže Delez (Deleuze). Najpre je dat taj objekat (kao što odgovara ma­ teriji) i praksa je reagovala: "odgovarala je na izazov". rame uz rame sa zajedničkim imenicama i veznicima. a funkcionisali su lažni verbalni problemi. lažni problemi su pobegli. nikada ranije viđen. zastanemo na trenutak kako bismo melanholično uzdahnuli nad ljudskom sudbinom. on­ akva kakva je zbog celine istorijskih uslova. A ta je pogrešnost bila posledica toga što smo objekat prakse shvatili kao prirodni objekat. nad jadnim nesvesnim i apsurdnim bićima kakva jesmo. iz roda "ideologija" ili "proizvodni odnos". proiz­ vodi objekat koji joj odgovara. i koju smo na­ zivali Moć "kao takva" ili Država "kao takva". kao što ćemo videti. shvatamo da treba da raskinemo sa uverenjem da se ono samo po sebi podrazumeva i da je trebalo da ga svedemo na zajednički uslov. ne postoje stvari kao takve. zato što smo problem uh­ vatili za krajeve. naš lažni prirodni objekat pred­ stavlja objekat samo u okviru prakse koja ga objektivizuje: najpre dolazi praksa sa objektom koji sebi dodeljuje. neobičan. ovaj je komad priče sam zauzeo svoje mesto. više nisu ništa do beskorisna seckanja prakse koja je veoma dobro funkcionisala onakva kakva je bila i koja nanovo veoma dobro funkcioniše: zahvaljujući njoj granice slike postaju jasne. nazovi materijalan: kao kolektivitet. Ova iluzija postoji. odatle je i iluzija o "razum­ nom izboru". a zbrka je nastala u sredini: kako održati sve to na okupu? Sada bi bilo teško da se ne održi: "valjan oblik" je u sredini i ubrzano osvaja krajeve slike. Kada ga vidimo. svi spojevi su se uglavili. Dok smo mi uzdisali. mi os­ tali smo u tom trenutku pokušavali da na nogama održimo komad priče u kojem je to veliko prozirno jezgro bilo od koristi. to nije uspevalo. kao što drvo kruške proizvodi kruške. ne postoje prirodni objekti. otkako smo ga istorizovali. kao da se ne može razumno 222 . Pa koji nas je onda đavo terao da je presečemo na dva dela? Uradili smo to zato što nismo videli način da se izvučemo iz pogrešne situacije u koju smo upali.0 FUKOU nutak ranije nije postojalo ništa osim neke velike bezizražajne stvari koju smo jedva nazirali. dobro poznat. upravljače i one kojima se upravlja. Nismo znali da svaka praksa. Stvari i objekti nisu ništa drugo do korelati praksi. da ga istorizujemo. ali. Iluzija o prirodnim objektima ("oni kojima se uprav­ lja kroz istoriju") skriva heterogeni karakter praksi (tetošenje dece nije usmeravanje tokova): odatle dolazi dualistička zbrka. Jer. zrno ludila.

i to iz jednostavnog razloga što ne postoje: postoje samo mnogostruke objektivizacije ("popu­ lacija". fauna. Sve se vrti oko tog paradoksa koji predstavlja centralnu i najoriginalniju Fukoovu tezu: ono što je urađeno. iz toga ćemo zaključiti da čovečanstvo napreduje i da se sve više i više približava cilju. zlatni sat. Ludilo ili javno dobro kroz vekove različito su ciljala sukcesivna društva čiji "stavovi" nisu bili isti. a onda ćemo moći da upalimo svoj fenjer. tačnije rečeno. koje više ne možemo spojiti: praksa je odgovor na izazov. razume se. na nekako isuviše apstraktan način. s obzi­ rom na to da su znale metu koja se ne menja (menja se samo "stav" onog ko cilja). što je tačno. a to je objekat. populacija i pravni subjekti izgledaju isto kada treba spoznati pojam onih kojima se uprav­ lja. praksa. Ako smo ekstremni optimisti. što je tačno. krećemo od kraja. sve izgleda slično. na kraju ćemo dva kraja lanca spojiti parčetom konca koji se zove ideologi­ ja. dobićemo dva dela lanca. kako u toj centralnoj tezi sve stoji. Ako praksu budemo shvatili kao o d ­ govor na neku datost. Onda nastaju lažni dualistički problemi. Umesto da uhvatimo problem za njegovo pravo središte. reći ćemo da ljudi iz svoje 223 . ma koliko nejednake ispadale pri istom uloženom na­ poru). ipak nisu imale razloga da to budu. ma koliko različite izgledale (ili. Ideja Dobra: sve što radimo pokušaće da pogodi idealnu metu. tako da su pogodila metu na različitim mestima. po ovom pitanju. ali i nadgradnja reaguje na svoj način. i koji je najpre bio dat. A može i gore. postoji samo večna teleološka iluzija. itd. objašnjava se kroz ono što se radi u svakom trenut­ ku istorije. kad se pogled zamuti. objašnjava polazeći od onoga što je urađeno. Ako se naš opti­ mizam ograniči na to da pre bude retrospektivna popustljivost nego nada. ni zajednički objekat. Nema veze: možemo da očuvamo svoj optimizam i racionalizam. a ni politika noja. limu­ nova kora i rakun predstavljaju mnogostrukost i ne čini se da trpe zbog toga što nemaju ni zajedničko poreklo. potiskivanje. Jer pojam"oni kojima se upravlja"nije nijedan ni mnogostruk. kao metu. mnogostruke se prakse g u b e iz vida: one su skrivena strana ledenog brega. kao što to nije ni"potiskivanje"(ili"njegovi razni oblici") niti država (ili "njeni oblici kroz is­ toriju"). U nedostatku boljeg rešenja. Ne postoji nesves­ no. Samo iluzija o prirodnom objektu stvara nejasan utisak o jedinstvu. tako da sukce­ sivne prakse liče na reakciju na jedan isti objekat. ali isti izazov ne povlači uvek isti odgovor. zato što te prakse. a to je praksa. pogrešno smo zamišljali kako se ono što se radi.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU odabrati jedno od to dvoje". Tačku dodira sukcesivnih praksi shvatimo kao prethodno postojeći objekat koji su ciljale. Naš je autor isuviše pozitivista da bi pothranio tu dvostruku iluziju. kao što su racionalizmi. objekat. baza određuje nadgradnju. "fauna". a mesto na kojem će se projektil sam od sebe rasprsnuti shvatamo kao namerno odabranu metu. Čitavo zlo dolazi iz iluzije kojom "postvarujemo" objektivizacije i tako stvaramo prirodni objekat: krajnji ishod shvatamo kao cilj. Postoje brojne objektivizacije i to je sve: odnos između te mnogostrukosti praksi i jedinstva uspostavlja se samo ako pokušamo da im pripišemo jedinstvo koje ne postoji. "materijalan" ili racionalan. "pravni subjekat") koje su korelati heterogenih praksi. Hajde da najpre pokažemo. kao što nismo već dobrih sto godina. ideološka lukavost. a ni princip.

Ta praksa rađa objektivizacije koje joj odgov­ araju i učvršćuje se u realnosti trenutka. Ne sprečava reč da nas i dalje navodi da verujemo u nešto što se zove država. Hajde da tu filozofiju objekta shvaćenog kao kra­ jnji ishod ili kao uzrok zamenimo filozofijom odnosa i da uhvatimo problem za sredinu. mi i dalje nastavljamo da besnimo na nju umesto da pokušamo da ispod površine otkrijemo praksu čiji je država odraz. a trebalo bi da postoje samo države: naša je krivica u tome što verujemo u državu ili u države umesto da proučavamo prakse koje projektuju objektivizacije koje smatramo državom ili njenim raznim oblicima. Sve u svemu. da svako društvo pogađa neki deo cilja i ilustruje virtuelnost ljudske sudbine. Uzalud je što znamo da je država objekat koji bi nam omogućio da unapredimo teorijsko istraživanje. država sa svojim zadacima za nas nije ništa drugo do reč i naša optimistička vera u taj prirodni objekat ne srne da bude veoma iskrena. Ali. Kroz istoriju se javljaju različite političke prakse koje se projektuju. što će reći u objektivizacijama srodnih praksi. možda i nerešiv!"Sigurnoje tako s obzirom da ne postoji: on nestaje onda kada shvatimo da usputna određenja smatramo modalitetima države. aktuelizuje virtuelnosti koje su unapred oblikovane u praznini. ako se srodne prakse preobraze. držimo se empiri­ jskog i otvorenog spiska: "beležimo" koji su zadaci bili pred državom do tog dana. ona aktivno ispunjava prazninu koju te prakse ostavljaju. najčešće smo optimisti protiv svoje volje: dobro znamo da je popustljivost retko na delu i da društva nisu ništa do ono što su u istorijskom smislu: na primer. pošto vera nema dejstvo. a neka socijalno osiguran­ je. Bolje rečeno.0 FUKOU istorije malo po malo crpe celinu istine. dobro znamo da svako društvo ima sopstveni spisak onoga što nazivamo zadaci države: neka društva žele gladijatore. ako se ukine Senat i nova 224 . još bolje. Ako krenemo od takve rasutosti. dobro znamo da različite civilizacije imaje razne "stavove" po pitanju "ludila". A onda nas mnogo muči velika rasutost pogodaka u metu: to je ono što se naziva problemom Jednog i Mnogostrukog: "Ovi pogoci su toliko rasuti! Jedan je pogodio socijalno osiguranje. Ukratko. To uopšte ne znači da je naša krivica u tome što verujemo u državu. ili objekat čije bi nam post­ ojanje omogućilo da otkrijemo nešto napredno. ili. nećemo više pokušavati da sas­ tavimo potpuni ili idealni spisak zadataka države: isuviše dobro znamo da je istorija maštovitija od nas i ne isključujemo ni to da ćemo jednog dana državu smatrati odgovornom za ljubavne jade. a mi to polje na kojem eksplo­ diraju naprave različite u svakom mogućem smislu smatramo nekom vrstom nadmetanja u gađanju. jedna prema gladijatorskim borbama. Izbegavamo pravljenje teorijskog. u tu državu verujemo samo na recima: pošto smo postali mudri. nestaje kada pres­ tanemo da verujemo u postojanje mete kao što je prirodni objekat. istovre­ meno verujemo u to da nijedna država ne nalikuje drugoj i u to d a j e država jednostavno država. a drugi gladijatore. druga prema soci­ jalnom osiguranju. ako se pomere granice praznine. za praksu ili diskurs. hoćemo li ikada us­ peti da odredimo tačan položaj cilja? Da nismo jed­ nostavno uvereni da su svi hici gađali baš ovu istu metu? Ah! problem Mnogostrukosti je težak.

Ta je aktuelizacija (sholastički rečnik je veoma udoban) ono što sveti Avgustin naziva ljubavlju i na tome je gradio teleologiju. Ne radi se. Delez. neka virtuelnost"u primitivnom stanju"? Šta bi bilo 3 Drugačije rečeno. kao naslednik prestola. Kapitalista ne bi bio "objektivna realnost" kad ne bi imao mentalitet kapitaliste. što će reći iskrivljena. kao Spinozin cupiditas. "svaka raspodela izražava i sačinjava želju tako što pravi plan koji je omogućuje" (Deleuze. problem će nestati: "objektivna realnost" društva sadrži činjenicu da se pojedinci interesuju za njega i da omogućuju njegovo funkcionisanje. rečju koja je dala povoda mnogim smešnim zablu­ dama "novih filozofa" (Delez je sklon drogiranju). dakle. Da li čovek u tolikoj meri želi da bude kralj? Jalovo pitanje: čovek ima "volju za moć". Kralj veruje da vidi kako njegovo stado pase zato što mu se to nameće. ako uvidimo da pojedinci već učestvuju u o n o m e što se naziva društvom. Ideja pravog uzroka. naravno. tu se ne radi o ideologiji. Klod Lefor (Claude Lefort) odlično ukazuje na aporije kojima vodi ideja da pojedinac i društvo jesu dve realnosti koje su jedna izvan druge i koje bi trebalo da ujedini uzročni odnos (Lefort 1978:69). dakle. i ta će se beba automatski zainteresovati za posao kralja koji ne bi napustila ni za šta na svetu i čak se neće ni zapitati želi li da bude kralj: ona to jeste i to je sve. Možete li zamisliti koliko bi fantomska bila neka neostvarena mogućnost. Ali. ako pojedinca i društvo pojmimo kao dve realnosti koje su jedna izvan druge. nema spisak određenih potreba koje treba zadovoljiti.Ta želja ima veoma veliki otklon od sveta. ako više volite. a i spav­ anje ili smrt. e to je ta želja. uključujući i spavanje. o tome da je imperator. tako da je ne primećujemo: ona je korelat postvarenja. ni­ kada ništa ne bi dogodilo. Parnet 1977:115). ne radi ništa slično tome i naziva je željom. bar mi tako izgleda. posle čega bi mu preostalo samo da se odmori na stolici u svojoj sobi: on je životinja aktuelizator i ostvaruje svaku vrstu virtuelnosti koja mu dođe pod ruku: non deficit ab actuatione potentiaesuae. koji mu omogućuje da funkcioniše: bez njega čak ne bi ni postojao. ili. ta želja. ili kolektivi) iscrtava. Osećajnost i telo znaju to m n o g o duže nego svest. da ta priroda predstavlja oblik bez ikakvog sadržaja osim istorijskog. ostvaruju umes­ to da se ne ostvaruju uopšte. šetnja je želja. pojedinac ispunjava praznine koje "društvo" (što će reći drugi. Ona znači i da opozicija pojedinac-društvo predstavlja lažni problem. Pojam želje. kao suprotnost ideji aktuelizacije. onda ćemo moći da zamislimo da jedna prouzrokuje drugu: uzročnost pretpostavlja eksteriornost. Bez čega se. poput Spinoze. s 225 . pojam želje znači da nema ljudske prirode ili. iz sopstvenog ubeđenja ili iz nekakvog kaprica. jeste nonsens. Zašto onda nazvati "željom" činjenicu da se ljudi interesuju za virtuelne raspodele i o m o g u ć u j u im da funkcionišu? Zato što. vodič stada. kroz koju se vir­ tuelnosti. funkcionišu raspodele. koja je neodređena: on ne traži sreću. Želja je činjenica kroz koju se pokreću mehanizmi. još bolje. baza-nadgradnja. kaže sveti Toma 3 . jednom rečju. osećajnost predstavlja znak našeg interesovanja za stvari: želja je "skup osećanja koja se preobražavaju i cirkulišu u jednoj simbiotičkoj raspodeli.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU etika stupi na snagu. tetošenje naroda-deteta takođe. praksa će aktuelizovati te nove virtuelnosti i više neće biti ista. definisanoj zajedničkim funkcionisanjem svojih heterogenih delova" (Deleuze-Parnet 1977: 85). U svojoj lepoj studiji o Kardinerovom pojmu bazne ličnosti. jeste dualistička. za aktuelizaciju. postao otac naroda-deteta. L'amor che muove il sole e l'altre stelle. jedine virtuelnosti koje pojedinac može da ostvari su one koje su nejasno iscrtane u svetu koji ga okružuje i koje pojedinac aktuelizuje tako što se za njih interesuje. predstavlja princip svih drugih osećanja. Slučaj je hteo da se neka beba rodi u kraljevoj sobi. znači i da opozicija materijalno-idealno.

jer ljudi misle o svojoj praksi. mnogo banalnije. Pojam ideologije nije ništa drugo do zbrka koja je proistekla iz dve potpuno beskorisne op­ eracije: seckanja i banalizacije. imperatorov sin i nema više Senata. ispunjava prazninu koju su ostavile srodne prakse i samim tim se objašnjava polazeći od njih. a da čak nismo imali vremena da na to pomislimo. onda će ostati da se objasni neobjašnjivo. kralj-otac će biti samo još jedan večni upravljač koji će. Ali. u ovom slučaju. sujeverje. koje imaju feudalni mentalitet. veoma je spinozistički {automaton appetens). "s obzirom na okolnosti". "Ne bi bilo potrebno uključiti instancu individualne ili kolektivne svesti da bi se zahvatilo mesto artikulacije određene političke prakse i teor­ ije. I eto zastoje naš mentalitet primi­ tivan. ideologije očinskog karaktera kraljevske vlasti. Verovanje u očinsku prirodu kraljevske vlasti ili u ideologiju welfare state nema dejstvo na svest i. njegova svest ne veruje da opaža jedan postvareni svet. napotiv. mi jesmo kralj-otac i. da obzirom na okolnosti. u ime prirodnog objekta ne vidimo upravo kralja-oca. Na taj smo način navedeni na to da verujemo kako iz ideologije proizilazi sva jasnoća i svi razređeni i vremenski određeni žljebovi prakse. ponašaćemo se u skladu sa tim. Prirodnije objekat proširen sukcesivnim ide­ ologijama. a to je hrišćanska ideologija. i s druge strane da bude osetljiva za teorijske istine. nije svest ono što objašnjava praksu i što bi se samo objasnilo polazeći od srod­ nih uslova ili pak kao ideologija ili kao verovanje. U ime materijaliz­ ma razdvajamo praksu od svesti. umesto toga naći ćemo se u ulozi kralja-oca. nema uticaja na praksu. pustimo to i zapitajmo se kako ćemo se ponašati prema onima kojima se upravlja. jedno verovanje. pa da. vidimo večitog upravljača i večite one kojima se upravlja. jer suveren koji "jeste" kralj-otac i koji se "objektivno" nalazi naspram naroda-deteta ne može da ne zna šta je on i šta je njegov narod: on ima ideje ili mentalnu sliku o svom "objektivnom" položaju. Izraz "mašina koja želi" sa početka Anti-Edipa. ne bi bilo potrebno postavljati psihološki problem osvešćenja"(Fuko 1998:209). ali. to jest. samo njegova osećajnost dokazuje da je taj svet aktuelizovan samo zato što ga kralj aktuelizuje. pošto to jesmo. upravo usmeravanje tokova. ne bi bilo potrebno istraživati u kojoj meri ova svest može s j e d n e strane da izrazi neme uslove. praćena svešću koju o njoj imaju. ako mentalitet i verovanje objašnjavaju praksu. praksa je ta koja najpre objektivizuje kralja-oca radije nego kralja-sveštenika ili vodiča. sa­ mim tim. Geneza pojmova vidljivo je ista: nekom sujeverju pridodamo ponašanje ljudi koji su skren­ uli sa banalnog puta i tako to sujeverje i samo post­ ane neshvatljivo. Njihova praksa. zanima se za njega. Aktuelizacija i uzročnost jesu dve različite stvari i zbog toga ne postoji ni ideologija ni verovanje. već.0 FUKOU ludilo "u materijalnom smislu" izvan prakse koja ga čini ludilom? Nećemo pomisliti: "Ja sam. a i narod-dete radije nego narod koji treba voditi ka večnom spasenju ili stado. zbog toga kapitalizam ne uspeva da se začne u zemljama trećeg sveta. manje su ili više svesni onoga što čine. 226 . Sigurno je da ljudi m o g u i da se ne interesuju za neku "stvar": ali onda narečena stvar objektivno ne postoji. biti pod uticajem izvesne religijske ide­ ologije. izgleda mi ubedljivo po tom pitanju". dakle. drugačije rečeno.

a čas manje ili više knjiške re­ alnosti. kralj-otac izgledaće kontradiktorno na drugi način: nevaljaloj će deci odobriti gladijatore koje traže. zabrani prinošenje ljudskih žrtava. ova kon­ tradikcija ne postoji u slučaju vodiča stada. samu religiju. tako ćemo biti navedeni da žalosno zaključimo kako ljudi čas veruju. Koliko god reči da potrošimo. a više z b o g svog optimističkog racionalizma: kod Suca treba pročitati studije o društvenoj raspodeli znanja. kao što je Feliks Kaufman (Felix Kaufmann) (Grundprobleme der Lehre von der Strafrechtsschuld /Kaufmann 1929/). proisteklo iz preobražaja političke prakse koja je promenila značenje s obzirom na to da okolnosti "objektivno" više nisu ono što su bile 4 . i to onda kada tre­ ba spoznati značenje prakse (u tom smo je smislu upravo upotrebili). ali o tome je imala nešto drugačiju ideju: njoj su iskušenja puti izgledala opasnije od krvi gladijatora. Alfred Sue (Schutz) (Phenomenology of the social world /Schutz 1967/). "i s obzirom na to da je narod samo dete. Taj preobražaj ne prolazi kroz svest. manje z b o g Ego Cogito (jer je bila dovoljno tanana da poveruje kako razabira ono-što-se-samo-po-sebi-podrazumeva u gostoljubivim podsvesnim resama pojma Cogito). kako ih se ne može jednostavnim zahtevom naterati da veruju u bilo kakvu ideologiju i da su. čija je praksa da životinjama daje ono što njihovi nagoni zahtevaju. čas ne veruju. u svojoj duši i svesti on će samo odlučiti kako i kada da tetoši ili da kazni to dete.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠEISTORIJU se spozna samo verovanje. onako kako je istoričari mogu objasniti polazeći od kraljevih dela: "S obzi­ rom na okolnosti". Arheologije znanja (Wölfflin 1952: 17. a da narod ne protestuje. uprkos svetim tekstovima. u smislu hrišćanske religije. reizdate u Collected Papers (Schutz 1975:14. sasvim u stanju da veruju u stvari koje su na planu verovanja međusobno kontradiktorne. političke doktrine. i sam postao toga svestan. ali ne radi se o tome). Pojam "ono što se samo po sebi podrazumeva " stidljivo je tu i tamo izvirivao iz fenomeno­ logije. Schutz 1976:120) i videćemo kako se zbog viška racionalizma može zaobići jedna divna tema. Ali fenomenologija nije mogla da ode dalje. Jasno se vidi razlika između ideologije u Naučne revolucije imaju svoje preteče. i trebalo bi da resimo da više nikada ne upotrebljavamo tu reč. ideologija ne postoji. ne moramo da uveravamo kralja da nar­ od jeste dete: on to i sam vidi. isto tako dobro kao i njegovi budući istoričari. pa čak i kod Maksa Šelera (Max Scheler 1960:61). a i na drugim mestima: Wölfflinovo delo Principesfondamentaux del'histoiredel'artizg\eda kao da unapred ostvaruje stranu 208. 276). uostalom. treba ga braniti od njega samog i odvratiti ga primerenim kaznama od krvoločnih apetita i loših navika. Rimski je imperator mogao da odobri gladijatorske borbe i da istovre­ meno. napisaće. U razmatranom primeru ideologija će imati značenje koje možemo 4 pripisati doktrini kralja-oca. (Naravno da nije isključeno da je kralj. iako se dobro slažu u praksi. i ona je osuđivala nevaljale misli. zapravo. Po pitanju onoga-što-se-samo-po-sebi-podrazumeva trebalo bi pratiti trag izrazä fraglos ili taken for granted kod Huserlovih socioloških učenika. to ukidanje je. ako je imao smisla za humor i dara za izražavanje. U istoj je epohi postojala jedna ide­ ologija. ali u drugom smislu reči. iz humanističkih razloga. ali tek pošto je javno ukoren i pošto mu je pokazano šta ga čeka". a podle će zavodnike osuditi na smrt u najstrašnijim mukama. filozofije. 261. Ona čas označava apstrakciju. Dugo smo ukidanje gladijatorskih borbi pri­ pisivali uticaju koji je hrišćanska doktrina imala na svest. što će reći diskurzivne prakse. 227 .

više slobode. i. ludilo postoji kao objekat samo u praksi i 228 . s obzirom na to da svaka epoha nudi razne privlačnosti i rizike u ko­ jima bi manje-više svako mogao da pronađe nešto za sebe. narod-dete. koji je takođe neobičan. Ako izmerimo te preobražaje na lestvici vrednosti. skrivenu stranu jednog od njih. ne bi tre­ balo da se oslanjamo na davanje prednosti. ali to je druga priča. Ni antička seksu­ alnost nije u svom principu bila ništa manje potis­ nuta nego hrišćanska. da je pra­ vo unazađeno. To je završna reč ove nove metodologije u istoriji. ni njenim opadan­ jem. a gladijatori su umirali. kao i žensku homofiliju. a da je potiskivanje naglašeno. već je bilo važno da aktivnost nadvlada pasivnost. Fuko ne tvrdi da ne bismo imali svoje favorite kad bi nam bilo dato da izaber­ emo vek u kojem ćemo živeti. reći ćemo da je humanitarizam napredovao. Razni se ukrasi ne mogu ni na koji način porediti: to nisu Meccanos igračkice od kojih bijedna imala više elemenata nego druga. (Narečena doktrina takođe ima skrivenu stranu ledenog brega i spada u diskurzivnu prak­ su. da ne treba proizvoditi racionalizatorske racionalizme i skrivati heterogenost ispod proc­ esa postvarenja. u vežbanju vrline mudrosti. na mesto jednog drugog ukra­ sa. Celina istorijkih uslova postavila je jedan neobičan ukras. Ali to je činjenično stanje izve­ deno iz merenja: to nije objašnjenje preobražaja. već na mogućnost da uporedimo i da prihvatimo (po kom kursu?) heterogene privlačnosti i nedostatke. samo je bila zasnovana na drugačijem principu: nije bila poželjna normalnost u razmnožavanju. ali na drugačiji način. a gladijatori više ne umiru. niti borbom između dvaju principa.0 FUKOU smislu doktrine i ideologije u smislu značenja neke prakse. ne treba porediti dva ledena brega zaboravljajući. da pokretač kaleidoskopa nije razum. da bismo načinili racionalan izbor. ona je drugačije shvatala homofiliju kako bi prihvatila aktivnu mušku homosek­ sualnost. on samo podseća na četiri velike istine: da taj sled heterogenosti ne označava vektor napre­ tka. i osudom obuhvatila žensku heteroseksualnu po­ tragu za zadovoljstvom. narod-dete ima manje slobode. ne objašnjava se napretkom svesti. i to neće biti pogrešno. naročito u oblasti seksualnih delikata: uticaj hrišćanstva? Pra­ vo postaje svakodnevije zato što kralj ima očinskiji odnos sa narodom. želja ili svest. naroda-stada. evo dve heterogene prakse: narod-stado je imao prilično veliku seksualnu slobodu. tako da svom snagom primenjuje narodni ideal odmazde i čak ga prekoračuje? Drugo objašnjenje mora biti valjano. Želje i Po­ tiskivanja: svaki od ukrasa duguje svoj neobičan oblik mestu koje su joj ostavile prakse-savremenice među koje se umešao. pri proračunavanju prednosti. U svakom slučaju.) Na isti su način istoričari raspravljali o pooštrenju kazni u krivičnom pravu u vreme vladavine imperatora hriščana. a ne"diskurs" ili epistemološki prekidi koji su dugo držali pažnju javnosti. osudila pasivnu. naročito. manje potiskivanja. ovaj kaleidoskop ni malo ne liči na sukcesivne oblike dijalektičkog razvoja. ne treba ni krivotvoriti procenu mogućeg tvrdeći da su "okolnosti takve kakve jesu" zato što one ne postoje: postoje samo prakse. izmerene na našoj subjektivnoj lestvici vrednosti. lako izgleda kao da u istu vreću trpa užasnu Damijenovu patnju i zatvore koje su poboljšali filantropi iz XIX veka.

i kad bi sadržalo takvu materiju. a ne "otvaranja prema bližnjem". a ne kao ljudožder: ima dve ruke i snagu za rad. u meri u kojoj ja m o g u da sudim o tim stvarima. Kad bih rekao da neko ko jede ljudsko meso. mnogo sebičniji: jesmo li u pravu što materiju za ludilo označavamo kao ludilo. nešto napravila od njega. u srod­ nim praksama isti taj koji jede biće objektivizovan nekako drugačije. već da je na jednom nivou. a nestanak objektivizacije"luda- 229 . u svakom slučaju. to meso jede veoma realno. i kako bi. na levoj obali Sene. ili. svetim. te ćemo ga objektivizovati kao pripadnika naroda-deteta ili pak kao životinju iz naroda-stada. preobraziti način tretiranja i promišljanja luđaka jeste jedno. ima kralja. ili da lu­ dilo ne postoji zato što ga je proizvelo društvo. najviše što može postojati jesu nervni molekuli raspoređeni na izvestan način. Argument protiv u toj polemici jeste to što. hajde da Fukoovom delu damo njegov filo­ zofski stas. Rečenica tipa "stavovi prema luđacima značajno su varirali kroz istoriju" jeste metafizička. još uvek ne bi bilo ludilo..To je iza­ zvalo mnoge povike. hoćemo li morati da se odreknemo racionalizma mentalnog zdravlja? Reći da ludilo ne postoji ne znači tvrditi kako su luđaci žrtve predrasude ili pak. bio bih u pravu i kada bih tvrdio da će taj ko jede biti ljudožder samo u jednom kulturnom kontekstu. raspravu koja je jednom izaz­ vala bes u pariškoj sredini. to što postoji nije ništa drugo do prirodni oblici. isuviše često mislimo na jedan drugi problem. ili ponašanje. to je bilo baš u XIX veku. Negacija ludila se ne smešta ne nivo stavova prama objektu. a to nije nivo svesti.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU kroz praksu. ili kako bi društvo moglo da "proizvodi lu­ đake". ali narečena praksa nije ludilo. Poricanje objektiviteta ludila predstavlja pitanje istorijskog uzmaka. ova tvrdnja ne poriče ni to da ludilo sadrži neku bihejviorističku i možda telesnu mater­ iju. Ali.. Pošto smo načinili taj odlučujući korak. ideja da ludilo ne postoji u potpunosti je pozitivistička: ideja ludila po sebi čisto je metafizička. Klesani kamen postaje zaključni ka­ men svoda ili opeka samo u trenutku kada zauzme mesto u okviru neke građevine. ali. koji se i sami međusobno razlikuju. zatim rečenice i pokreti o kojima bi neki posmatrač koji je došao sa Sirijusa zaključio da se razlikuju od rečenica i pokreta drugih ljudi. međutim. nalazimo se u domenu verbalnog kada zamišljamo neko lu­ dilo koje "postoji u materijalnom smislu" izvan nek­ og oblika koji ga označava kao ludilo. "luđak". ona niti tvrdi niti unapred poriče da luđake ne bi trebalo isključiti. iako verujemo da raspravljamo o problemu materi­ jalnog ili formalnog postojanja ludila. Uskoro ćemo se vratiti na raspravu o ovoj vrsti problema. to poricati: smisao ove tvrdnje je drugačiji. ili da je njegov pozitivitet izmenjen stavovima koja su razna društva prema njemu zauzimala. iako je bliska zdravom razumu. nesum­ njivo bih bio u pravu. putanje u prostoru. A ipak. u jednoj praksi koja "vrednuje". o kojem treba suditi u duši i svesti. Ali. neo­ phodna izvesna praksa kako bi postojao samo je­ dan objekat. objektivizuje takav način ishrane kako bi ga proglasila varvarskim ili pak. već na nivo njegove objektivizacije. molekularne strukture. sve to pred­ stavlja materiju za ludilo koje na tom stupnju još ne postoji. ona ne znači da je lu­ đak samo onaj o kome sudimo kao o luđaku. ili da su razna društva na veoma različite načine konceptualizovala ludilo.

a treba. jer za fenomenologiju ludilo postoji. potrebne su bar prakse eskimskog iglua. izdanje Wadding. što će reći da stvari postoje samo 5 Na primer skotistički učitelj. kao i za Dunsa Skotusa. materija u ludilu (ponašanje. tom III. čak ni revolucionarne. ali nije stvar. kao što ćemo videti. Životinje ne postoje duže od luđaka i možemo se prema njima ponašati dobro ili loše. Za Fukoa (koji je pročitao Ničea 1954-1955. optužili da je idealista (u popu­ larnom smislu reči). ona jeste nešto u činu. Samo što one sama nije čin ničega i to samo zato što služi zasnivanju svih aktuelizacija" (u delu Opera Dunsa Skotusa /Duns Scot/. to je njegova stvar. schol. što ne zavisi od naše volje. str. ako me sećanje ne vara). Ako čitalac iz svega ovoga trijumfalno zaključi da ludilo jednostavno postoji. ali filozof po obrazovanju ne bi je m o g a o d u g o uzimati za ozbiljno. rekao m i j e otprilike:"Nikada nisam lično napisao ludilo ne postoji. tokom dugog zimskog sna. qu. zaokruženi čin stvaranja. fenomenologija nije idealizam. ali nije da nije ništa". Može se čak reći da se ništa ne na­ lazi u istoriji. S a m o što su bića shvaćena na taj način bila neposredne datosti koje treba opisati. jer zašto ponašanje i nervne ćelije. ne izražava opredeljenja ili opsesije svog autora. na primer. prvi način da se razreši teškoća bila je fenomenologija: za Huserla "stvari" nisu ekstra-mentalne res. ali ne kao ludilo. u simbiozi ljudi i pasa čije se topline tela mešaju. Kada sam Fukou pokazao ove stranice. ali da nije čin ničega {materia est in actu. a ne subjektivni fantomi koje samo treba opisati. potrebno je da prirodni objekti ne postoje i da istorija ostane realnost koju treba objasniti. ta rečenica filozofa. a da im istovremeno ostavimo dovoljno realnosti kako bi ostalo nešto što treba objasniti. Preostaje samo da zaključimo da su za dvadeset pet vekova istorije društva na razne načine objektivizovala ono što se naziva demencijom. biti luđak u materijalnom smislu znači upravo još uvek ne biti luđak. Potreb­ no je da neki čovek bude objektivizovan kao luđak kako bi se prediskurzuvni referent retrospektivno pojavio kao materija za ludilo. ali da bi životinja počela da gubi svoju objektivizaciju. ovog mislioca koji veruje da je materija u činu. S druge strane. Zabavio sam se prevođenjem na skotistički jezik o n o g a što je možda osnovni problem istorije-filozofije prema Fukou: čim prevaziđemo problematiku marksističkog materijalizma (koje se drže mnogi istoričari. ut est res quaedam extra nihil). Božje delo. ali to može da se napiše. autor traktata De return principio. 38B /Duns S c o tus 1639/). e da bis­ mo mi imali povoda da pretpostavimo kako se iza toga ne krije nikakav prirodni objekat i da posumnjamo u racionalizam mentalnog zdravlja. dakle. pošto jeste nešto pre nego ništa (est quoddam in actu. reći da ludilo ne postoji. a ne otisci prstiju? Krivo bismo. art. treba da poreknemo transistorijsku realnost prirodnih objekata. osim iz"ubeđenja"). a ne pseudo-ob- 230 . i da je on uvek tako mislio. ludilom. ali ipak nisu ni jednostavni psihološki sadržaji. pošto u njoj sve zavisi od svega. sed nullius est actus). mikrobiologija nerava) realno postoji. Za Fukoa. sasvim je izvesno da. Tako za Dunsa Skotusa materija nije ni razumno biće ni realnost koja se može fizički izdvojiti. bezumljem. već pretpostavlja preobražaj praksi na lestvici na kojoj reč revolucija označava bezbojnu gorljivost. čiji bi smisao odmah razumeli pariški učitelji iz XVII veka 5 . 1. Šta g o d mi ponav­ ljali ili nabacivali. osim možda u spekulativnom smislu. naprotiv. 4: "po tom pitanju treba znati da materija jeste u činu.O FUKOU ka" nešto sasvim drugo. VII. društvo može da proizvede luđaka i bez sumnje smo znali za takve slučajeve: ali rečenica "ludilo ne postoji" ne govori o takvoj vrsti stvari.

Već neko vreme suprotstavljamo prirodu i konvenciju. Ali nisu izgovori za racionalizam i u tome je poenta ovog pitanja. on je određuje. Istorija i istina. država ludilo ili religija: to je čuvena teorija diskontinuitetä: ne postoji "ludilo kroz vekove". najzad. zatim prirodu i kulturu. kao što ćemo nešo dalje videti. shvaćenog kao prirodni objekat koji bi kroz vekove izazvao promenljive odgovore. ništa nije neodređeno i. Evo. Pošto ludilo nije prirodni ob­ jekat. Ukratko. To je moralo jednog dana da se slomi. a ne samo od proizvodnih odnosa. ovaj svet ne visi o našoj svesti. u tome što marksizam polazi od naivne ideje uzročnosti (jedna stvar zavisi od neke druge. jedinstvenog uzroka ima prednaučnu prirodu. meta za teleologiju: nema povratka potisnu­ tog. pojam odlučujućeg. Fuko je. sve zavisi od svega. a određenje tog odnosa preds­ tavlja njihovo objašnjenje. čim pređemo na objašnjavanje tih bića. a "diskurs" ne znači da ne postoje seksualni organi ili ono što se pre Frojda nazivalo seksualnim nagonom. u njima uvek različite prakse na različitim tačkama stvaraju uvek različite objektivizacije. ništa nije inertno. razrešio poteškoću uz pomoć ničeanske filozofije prvenstva odnosa: stvari postoje samo kroz odnos. Prva posledica: namena tog referenta nije da postane takvo i takvo lice. takvi "prediskurzivni referenti" (Fuko 1998: 53-54) jesu sidrišta neke prakse. sve je istorijsko i sve zavisi od svega. Ono što je kod nas materija za ludilo. razlike u ponašanju i rasuđivanju nisu ludilo ništa više od razlika u rukopisu i mišljenju. sve u svemu. svaka praksa zavisi od svih drugih praksi i od nji­ hovih preobražaja. Taj je sadržaj preobražen zato što je preobraženo ono što smo podrazumevali pod istinom. Jedina razlika između ove koncepcije i marksizma jeste. ništa ne postoji izvan istorije. polazeći od "diskursa" za koji ne zna. Na primer: seksualnost je praksa. Prediskurzivni referent nije prirodni objekat. još uvek neobjektivizovano. Istorija postaje istorija iz o n o g a što su ljudi zvali istinama i iz nji­ hovih borbi oko tih istina. a objašnjenje nekog tobožnjeg objekta sastoji se od ukazivanja na to od kakvog istorijskog konteksta on zavisi. situacija je obrnuta ako u XVII veku potražimo nešto što bi pomalo nalikovalo onome što podrazumevamo jekti koje treba naučno ili istorijski objasniti: fenomenologija opisuje sloj bića koji prethodi nauci. fenomenologija namerno pušta napred nauku. dim zavisi od vatre). m n o g o smo govorili o istorijskom relativizmu.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU u materijalnom smislu: postojanje bez lica. Pre klinike medicina je samo imala isto ime kao i medicina XIX veka. kulturnoj samovolji. jednog sasvim materijalnog sve­ ta. da postane takva objektivizacija. o objektivizacijama za koje ne zna (i ko­ jima bi mogli da se pozabave oni koje smo nazivali istoričarima). religija ili medicina kroz vekove. Razlike u molekulima nisu ludilo ništa više nego otisci prstiju. sačinjenog od prediskurzivnih referenata koji predstavljaju virtuelnosti koje još uvek nemaju lice. uvek isto. sve je istorijsko. Ono što nazivamo razumom (čime su se bavili filozofi) ne izdvaja se na neutralnoj osnovi i ne očituje se na realnostima: on govori. 231 . isto tako kao i značaj ili ukidanje rimskog Senata. ne može se "razumno" raspravljati o "pravom" stavu koji treba "zauzeti" po tom pitanju. Ne postoji "večni problem" ludila. ništa nije neobjašnjivo. a bića nanovo postaju stvari. u nekoj drugoj praksi biće ma­ terija za nešto drugo. dakle. lica. A to pomera granice filozofije i isto­ rije zato što presipa njihov sadržaj iz jedne u drugu. videćemo.

Poput lažnog prirodnog objekta kao s t o j e religija ili neka religija u kojoj bi se spojili veoma različiti elementi (ritualizmi. funkcija postoji samo kao svojstvo prakse i nije praksa ta koja odgovara na "izazov" funkcije (funkcija "hleba i igara" postoji samo u praksi i kroz praksu "voditi stado". da bismo mogli da suprotstavimo strukturu "medicina" njenoj laganoj genezi. Treba poći od globalne tačke gledišta. Medicinu iz XIX veka ne objašnjavamo počev od Hipokrata i prateći tok vremena koji ne postoji: desi­ la se promena kaleidoskopa. knjiga koja je još uvek dostojna divljenja i štivo koje se guta. a ne nečitljivi Discours sur l'histoire universelle). Geneza se ne odvija od trenutka do trenutka. Fuko je istoričar u čistom stanju: sve je istorijsko. i to kao pozitivista. a ne strelište. u nekoj drugoj epohi. Dodatne posledice: ni funkcionalizam. trebalo bi da postoji kontinuitet. geneza-struktura. poreklo ne postoji. opozicija dijahrono-sinhrono. u zavisnosti od epohe. to što nalikuje onome što nazivamo istorijom jeste Histoire des variations. štaviše. institucija zatvora ne odgovara funk­ ciji koju treba da ispuni i preobražaje te institucije ne treba objašnjavati uspesima ili neuspesima te funkcije. da je medicina "kao takva" rasla poput hiljadugodišnjeg drveta. jer zašto bi se neka struktura u potpunosti objašnjavala pre­ thodnom strukturom? Zašto bi joj. na materijal­ nom stupnju. jeste lažni problem. ali. a ne rasadnik. drveće ne postoji: postoje samo izdanci. kako reče neko. kakav jeste. pružanje sigurnosti. ili pak. a delimično preobražajima ostatka sveta. svete knjige. ni institucionalizam. Istorija je nejasan teren. ista će institucija imati različite funk­ cije i obrnuto. Fuko ne kaže:"Ja više volim diskontinuitet. Kaleidoskop. prekide". retko se dešava da je lepo. ne post­ oji večna funkcija raspodele ili depolitizacije kroz vekove). Shodno tome. Čudno je što su ovog neprijatelja drveća ponekad smatrali fiksistom. razne emo­ cije.) i svaka od njih ima svoju genezu. već: "Čuvajte se lažnih kontinuiteta". Geneza nije ništa više od aktuelizacije neke strukture (Deleuze 1968: 237-238). koja se objašnjava delimično preobražajima prethodne medicinske strukture. već u žanru rasprave (drugačije rečeno. naprotiv. na nekom novom stupnju nastaće lice koje nejsano nalikuje prethodnom. kroz vekove. što će reći od sukcesivnih praksi. na istom stupnju će se formi­ rati sasvim drugačije istorijsko lice i. religije. istorija se može objasniti u potpunosti i treba izbaciti sve reči sa su­ fiksom -izam. jedinstveno istorijsko lice u kojem mislimo da raspoznajemo ono što se naziva nejas­ nim imenom istorijske nauke ili pak. i to na principu verovatnog. bila potpuno strana? Da ponovimo: naš autor uklanja metafizičke fikcije i lažne probleme...0 FUKOU pod istorijskom naukom. u nekoj epohi skup praksi prozvodi. 232 . a ne nastavak rasta. itd) koje će u drugim epohama veoma različite prakse razbistriti i objektivizovati u veoma različitim oblicima. U tome je smisao negiranja prirodnih objekata: ne postoji evolucija ili promena jednog istog objekta koji bi uvek trebalo da izraste na istom mestu. jer. Ukratko. medicina kroz vekove ne postoji: bilo je samo suk­ cesivnih struktura (medicina u Molijerovo vreme. klinika. Kao što bi rekao Delez. obrnuto. jer ga nećemo pronaći u istorijskom žanru.

. one pretpostavljaju istorijsku analizu tog objekta. Pošto postoji samo određenost. a da se ne očešemo 0 lingvistiku ili ekonomiju. Pošto sam to priznao. pokreti kaleidoskopa. dolazimo do pitanja koje je razumljivo. Pozitivizam obavezuje. Nauka nije viši oblik spoznaje: ona je spoznaja koja se primenjuje na "serijske modele". tok koji treba usmeriti) vre­ menski određenih praksi. Mogu li se nepromenljive. ima svoje oslonce i objektivizacije i izgleda nam teško da o njima govorimo. izgleda mi da problem koji Fukoa zanima jeste sledeće: kada bi is­ torija bila podesna za naučno objašnjenje. neizbežne nepromenljive organizuju u sistem naučnih istina: ili što ne možemo ići iznad jednostavne tipologije istorijskih prilika. od slučaja do slučaja. to je čest slučaj u fizičkim pojavama. Istorijska analiza počinje od tvrdnje da ne postoji država. po uklanjanju metafizičkih fikcija ostaje da se rekonstruiše pozi­ tivno znanje. već na činjenicu da. deljenja karata. Pozitivizam nije ništa drugo do jedan relativan i. ili zato što ga to ne zanima. što će reći genealogiju. na filozofsku antropologiju kakvu možemo naći u Spinozinoj III knjizi ili u Genealogiji morala: suštinska stvar je to što društvene nauke. obrazuju relativno izolovane sisteme. Bez pribegavanja društvenim naukama? Svaka praksa. istorija ne zaostaje za naukom u strogosti. Ono se sastoji u tome da se zapita­ mo kakve su pojave. ali dvostru­ ko ograničeno. dok istorijsko objašnjenje razmatra "prototipe". već samo korelati (stado koje treba voditi. to je pitanje o kojem Fuko uopšte ne govori zato što se to na neki način samo po sebi podrazumeva. istoričar ne objašnjava samu politiku. u nekim oblastima. obelodanjivanje prakse ili diskursa. Nije mu mnogo značajno to što se. neku vrstu servo-mehariizma. ne bi mogle da budu racionalizacija prirodnih objekata. negativan program: čovek je uvek pozitivista nekoga kome poriče racionalizacije. istoriji su to još formalnije istine. ako nauke moraju da se umešaju. ne upućuje na dogovor između bića i mišljenja. kombinatorike prilika. kada treba saznati da lije takav slučaj i u ljudskoj istoriji. organizovati u neki hipotetičko-deduktivni sistem? Korist od tog pitanja ostaje od sekundar­ nog značaja: nauka ne upućuje na aktivnost koja se sastoji od duha. posle istoričarevog prolaska. ako su u pitanju oslonci 1 objektivizacije ekonomske ili lingvističke prirode. 233 .. od kojih svaka u svome vremenu izgleda kao da se sama po sebi podra­ zumeva i kao da je sama politika. svaki diskurs. a ne koji su zahtevi Razuma. koji se mogu ponavljati. bar u prostornom smislu. Da bi bila sasvim u skladu sa prilikama. na Razum.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠEISTORIJU U istoriji postoje pojedinačne ili čak jedinstvene konstelacije i svaka se od njih može u potpunosti objasniti samo pomoćnim sredstvima. ili zato što u to nimalo ne veruje. jer sam u svojoj uvodnoj lekciji podržao tezu da istorija mora da se piše pomoću prirodnih nauka i da sadrži nepromenljive. ni na koji način ne može dovesti do devalorizacije istorijskog objašnjenja kao nenaučnog. čak ni rimska. Osim ako me samoljublje ne zaslepljuje. da li bi se ta nauka smestila na nivo naših racionalizama? Jesu li nepromenljive u istorijskom objašnjenju isto što i "prirodni" objekti? Mislim da je za Fukoa to prava suština ovog pitanja. da budu znanje za tehnokrate. zbog prirode pojava nepromenljive u nauci jesu formalni modeli. ili što se nepromenljive svode na formalne tvrdnje.

da objašnjavamo. ako nisu znale ili su priželjkivale drugačiji kraj. njoj je korisno da upotrebi nepromenljive kakve god da su i to kako bi raspršila racionalizme koji se neprestano rađaju. veoma daleko od empirizma koji joj se tradicionalno pripisuje. već je konstatujemo) ili iluziji spoznaje. izvesnu praksu Naselja. potraga za nepromenljivom neće se zaustaviti dok ne stigne do antropoloških tvrdnji. potrebno je da ukupni zbir uloga u igri međunarodne bezbednosti bude nula. naprotiv.O FUKOU već stado. Ako je. pod okriljem javnog reda i mira. "Neka ovde ne ulazi niko ko nije filozof ili ne postaje filozofom". da li ja taj užas. konkre­ tan. ako objašnjenje u istoriji ot­ krije relativno izdvojive podsisteme (takav ekonom­ ski proces. istorijski događaj potpuno u skladu sa prilikama. takva struktura organizacije). ona je. to objašnjava ono što se sa njima dogodilo"). zato što. tok i druga određenja. zadovoljiće se time da na njih primeni neki model ili bar da ih iskaže u vidu principa ("potrebno je da vrata budu otvorena ili zatvorena. on je strah od prizora umiranja jednog nedužnog građanina. on ne postoji formalno. Te su antropološke tvrdnje i same formalne i samo im istorija može obezbediti sadržaj: ne postoji konkretna transistorijska istina. najpre. izgleda. materijalna ljudska priroda. i to sadrži određeni političko-kulturni diskurs. za istoriju nema koristi od elabo­ racije nepromenljivih. a da ne računamo na pokretače. Ali kako. svuda pronala- 234 . Istorija koja se piše apstraktnim recima umesto semantikom te epohe. koji nije mogao da isprovocira zabranu gladijatorskih borbi pre perioda poznog carstva. Prema Fukou. u svakom slučaju. bez obzira na to da li zainteresovane strane to znaju ili ne znaju. on nije strah od smrti niti od ubistva (jer priznaje ubistvo kriminalca). na nepromenljive? Bez njih bi objašnjenje ustupilo mesto intuiciji (plavu boju ne objašnjavamo. Zaista: formalna potreba za postojanjem nepromenljivih ne predviđa na koji će se nivo te nepromenljive smestiti. nije potisnut. Istorija je ničeanska genealogija. jer politika. bio po­ tisnuti strah od ubistva u stanju građanskog mira? Da li je takav strah od ubistva mogao biti transistorijski zahtev ljudske prirode. Napred smo govorili o užasu koji je Rimljanin osećao pred gladijatorom koga je u isto vreme smatrao zvezdom. onda. Zbog toga Fuko is­ toriju smatra filozofskim bićem (što nije ni tačno ni pogrešno). povratak potisnutog. čak ni kao truizam. u slučaju društava.Taj transistorijski strah od ubistva uopšte nije bio transistorijski: on je materijalan. istorija koja. nanovo obojena lo­ kalnom bojom. već je preobražen reaktivnošću (o toj reaktivnosti govori Genealogija morala: eto jednog nepromenljivog oslonca sa filozofskim ukusom): on je bio farisejsko gađenje pred tom prostitutkom smrti kakva je bio gladijator. bilo da su filozofske ili se organizuju u društvene nauke. koji su upravljači u čitavoj epohi ispravno uzimali u obzir. zato što će se vratiti kroz prozor ako su mu zatvorena vrata? Ne bi mogao. Fuko nije fran­ cuski Markuze (Marcuse). Taj tobožnji prirodni strah nije iskaziv čisto formalnim terminima. potisnuto iz jedne epohe zapravo pred­ stavlja genezu jedne nove prakse. država i Moć ne postoje. odnosi se na određenu upravljačku praksu. Zato što ideja potis­ nutog prirodnog nagona ima smisla samo u slučaju pojedinca koji je imao sopstvenu istoriju.

prakse čovečanstva su ono što od njih načini celina istorijskih uslova. jedni su mislili ovo. ne znači da svuda okolo postoji istina koju ljudi još nisu otkrili. problem nije u tome: ako dobro shvatam. 235 . već zato što tu nema mesta ni za istinu ni za grešku. Ovaj svet je ono što jeste u svakom trenutku: to što su njegove prakse i njegovi objekti razređeni. a u nekoj drugoj epohi. ne zato što ne bismo znali da dosegnemo istinu o ovim značajnim objektima. Kladili bismo se da bi Fuko potpisao rečenicu o čovečanstvu koje sebi zadaje samo one zadatke koje može da izvrši 6 : u svakom trenutku. On jed­ nostavno podseća na to da objekti nauke nisu večne istine. mislili razne stvari o istom objektu: "0 Čoveku. nadam se. Ta humoristička ili ironična istorija raspršuje priv­ ide. kroz vek­ ove. Jer relativista smatra da su ljudi. veoma je istinita ili bar može da bude istinita. niko ne sumnja da će rakete usmerene prema Marsu zahvaljujući Njutnovim proračunima sigurno tamo i stići.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU zi delimične analogije. drugi su mislili ono. skicira tipologije. po istom pitanju. Što se tiče seksu­ alnosti. A sigurno je da je Čovek lažni objekat: društvene nauke ipak ne post­ aju nemoguće zbog toga. države. jer istorija pisana kao mreža apstraktnih reči manje predstav­ lja živopisnu raznolikost nego anegdotsku naraciju. Marks kaže da čovečantvo rešava sve probleme koje sebi postavi. moderne seksualnosti ili Moći u Rimu. Fuko. Moći. što oko njih postoji praznina. i što se zbog toga tuku. zbog čega je naš autor smatran skeptikom. kao ni sam pojam nauke. možemo samo reći da u njima nema mesta ni za is­ tinu ni za grešku. a ni povratka potisnutog. ne sumnja ni da je Fuko u pravu. a Niče da sebi postavlja samo probleme koje može da reši (Fuko 1998: 61. Kod Fukoa nema potisnutog. ludila i mnogih drugih stvari. s obzirom da ti značajni objekti ne postoje: visoko drveće ne raste u kaleidoskopima. a sa tom su se pustolovinom upoznale i prirodne nauke. što ih navodimo da u to veruju. nema ni istine ni greške u procesu varenja i razmnožavanja kentaura. već se smatra da menjaju objekat. Negacija prirod­ nog objekta ne vodi ni skepticizmu. jer upravo to pitanje nije isto od epohe do epohe. svaka nauka jeste privremena i istorijska analiza to neprestano pokazuje. a istinitost pitanja koje se pokaže svojstvenim svakoj epohi savršeno je objašnjiva i u njoj nema nikakvog neodređenog kolebanja. pošto ne postoje. 0 nije ni jedno ni drugo. buduće figure u kaleidoskopu nisu ništa istinitije niti pogrešnije od prethodnih. svaka nauka je bila privremena i filozofija je to dobro znala. bilo da se radi o analizi klinike. greške danas"). pojam istine je poremećen zato stoje u procesu sticanja naučnih znanja filozofija zamenjena istorijom. o Lepom. e to je već druga stvar. tako da je u svakom trenutku čovečanstvo ravno samo sebi. hajde da sazna­ mo šta je tačno!"To za našeg autora znači unesrećiti se ni zbog čega. U stvari. u čemu nema ničeg laskavog. Deleuze 1968:205). istorija koja ne­ gira prirodne objekte i potvrđuje kaleidoskop.To što ljudi veruju da raste. Takva analiza. nema neizrečenog koje kuca 6 "Uvek čujemo samo pitanja na koja smo u stanju da pronađemo odgovor" (Niče 1989:196). A ono što ne bi moglo da bude istinito jeste mogućnost da spoznamo šta je seksualnost "kao takva" i moć "kao takva". zbog čega su Fukoa smatrali relativistom ("istina pre hiljadu godina.

jeste prosti korelat neke prakse koja je usko vremenski određena. neograničeni gov­ or. ili predstavlja ono što objekti prave od nje. i to ne polazeći od primitivnih ter­ mina odnosa. Humanista je neko ko ispituje tekstove i ljude na os­ novu onoga što kažu. Ako i postoji neko ko ontologizuje Moć ili šta g o d . već ne bi realno ni bilo romantizma kod nekadašnjih klasika. Fukoova filozofija nije filozofija "diskursa". Jer je "odnos" naziv onoga što označavamo kao "strukturu". kraljem. imamo svet u kojem odnos ima primat: struk­ ture daju materiji svoj objektivni lik. I tako "bi trebalo da pokušamo proučavati moć. jer se romantizam kod klasika ostvaruje samo izdvajanjem jednog njegovog aspe- 236 . Ne. neko ko čak ni ne sumnja da bi mogao postojati neki drugi nivo. Vinjija. itd. međutim. zakona. bilo da se radi ο naglašavanju ili najzad ο mišljenju" (Fuko 2005). već oni koji govore samo ο državi kako bi je blagosiljali. odbija gladi­ jatore i otkriva ili izmišlja Jadnika: te pobune pred­ stavljaju uspostavljanje neke nove prakse. umesto da pitamo idealne podanike šta su morali da ustupe kako bi bili pokoreni.. pravnog subjekta. ne treba da zamišljamo jedno nerečeno i nemisleće. obnavljajući mu reč. Obilazeći svet i uplićući sve njegove oblike i sve njegove događaje. naravno da se ona neprestano buni. još bolje. ο pitanju pojma preromantizma on piše: "Da nije bilo jednog Rusoa. suverena. luđakom: figure predstavljaju ono što sukcesivni raspored na tabli pravi od njih. taj neko nije ovaj filo­ zof odnosa. već je konstituisana. kontinuiran i ćutljiv. a neki bi marksisti morali prvi to da znaju i da se.0 FUKOU na vrata: "Pozitiviteti koje sam pokušao da usta­ novim ne treba da budu shvaćeni kao skup deter­ minacija koje se misli individua nameću spolja ili je pak unapred i iznutra prožimaju. ne samo da ga ne bismo zapazili. a ne upad apsolutnog. Igoa. treba da je vidimo na delu na njenom čuvenom problemu. a koga ćemo mi morati da probudimo. jer šta je hu­ manista? Čovek koji veruje u semantiku. Svest ne može da se bori protiv istorijskih uslo­ va. Reći ću sve: on nije humanista. ili. Neće biti! jezik ne otkriva realno. "naučno" je definisali. jednog Šatobrijana.. koji će oni suzbiti i potisnuti. već filozofija odnosa. treba da ispitamo na koji to način odnosi pokoravanja mogu da proizvedu po­ danike" (Foucault 1976: 361). manje se radi ο granicama postavljenim inicijativi subjekta nego ο polju u kome se ona artikuliše" (Fuko 1998: 223). jezik se ne rađa iz tišine: rađa se iz diskursa. Ako želimo da saznamo čime se tumači filozofija odnosa. Jer bi "diskurs"trebalo da bude njena negacija. Fuko više nije Malbranš (Malebranche) koji ne zna da nije istorijski Lakan. služe samo istorijom reči. Umesto sveta sačinjenog od subjekata ili pak objekata i njihove dijalektike. sveta u kojem svest unapred zna za svoje objekte i cilja ih. a država. već polazeći od samog odnosa pošto on određuje elemente koje obuhvata. Bergson proučava ovo očigledno dejstvo budućnosti na prošlost 7 . "To što postoje sistemi razređivanja. Oni pre čine skup uslova pod kojima se obavlja neka praksa. a to je prob­ lem obogaćenja prošlosti i njenih učinaka s obzi­ rom na tumačenja koja će joj budućnost dati kroz vekove: na jednoj čuvenoj stranici iz La Pensee et le Mouvant. pošto ona nije konstitutivna. države. U tom svetu ne igramo šah sa večnim figurama. ne znači da ispod njih postoji veliki. proklinjali. umesto njime. Ludilo ne postoji: postoji samo njegov odnos sa ostatkom sveta.

treba u potpunosti da bude inidividualitet koji ima svoje značenje. A šta ako delo ne postoji? Ako svo­ je značenje dobija samo kroz odnos? Ako je njegov domet. koja je ostala u Evropi. u: Belaval 1960:112) ο putniku u Indiju kome umire žena. ili na epohu u kojoj je napisano? Ako njegovi budući dometi ne predstavljaju obogaćenje dela. onda ćemo samo moći da se iznenadimo što to delo kojem ništa ne nedostaje. u tom će slučaju sve što kažemo ο jednom tekstu biti istinito. utemeljeno kao neki spomenik. monada sa kojom se putnik oženio umre u odgovarajućem trenutku isto kao što će dva usklađena sata u istom trenutku ot­ kucati kobni čas). već neke druge različite domete koji mu se ne suprotstavl­ jaju? Ako svi ti prošli i budući dometi predstavljaju različite individualizacije neke materije koja im se 7 Bergsonova ideja da budućnost obogaćuje prošlost može se pročitati i kod Ničea. a tekst je do pucanja nabijen najkontradiktornijim tumačenjima. sin." Taj paradoks se danas naziva paradoksom različitih "čitanja" jednog istog dela. otac. jeste ono što ostatak sveta od njega napravi. u stvari. može u budućnosti da dobije nova značenja. sa svojom osobenom formom. prosto domet koji je to delo imalo u odnosu na svog autora. ni tekst (štampan ili pisan rukom). a pojedinac. U tome je čitav problem odnosa. A to je.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU kta iz njihovih dela. odnos se nalazi u pojedincu koji ga podržava (omne paedicatum inest subjecto): imati odnos obudovelosti znači biti udovac. Izvesno je da "biti udovac" nije ništa do odnos (isti pojedi­ nac može istovremeno da bude udovac u odnosu na svoju pokojnu suprugu. potrebno je da delo postoji. otac u odnosu na svoga sina i sin u odnosu na svoga oca). isto kao što preromantička slika u očima nekih nije ništa do tumačenje koje je spolja dodeljeno klasičnim delima koja tu ne mogu ništa. svoj domet. cf kao i u Opinions et Sentences Melees (Humain trop humain. II). a ta slika. ili što možda već sadrži sva druga zamisliva značenja. a naročito problem individual­ nog. Vesela nauka n° 94 ("Posthumni rast"). suprug ili udovac. Od dve stvari nastaje jedna. Volja za moć. zbog una­ pred uspostavljene harmonije. ni značenje. a to je autor? Da bi se ovaj problem pojavio. n° 974. Ili pak odnos ima unutrašnju prirodu i proizilazi iz same zainteresovane strane: u monadu putnika oduvek je bilo upisano da će biti udovac i Bog je u toj monadi mogao da pročita buduću obudovelost (što očigledno pretpostavlja da. koji proglašavamo istinitim. problem individualiteta. Lajbnic negde piše (Leibniz. To je ono što Rasel (Russell) naziva problemom spoljašnjih i unutrašnjih odnosa (Russell 1903: 214216. Ima li neko delo samo domet koji mu dodelimo? Ima li sve domete koje u njemu možemo otkriti? A šta postaje domet koji mu je dao glavni zainteresovani. n° 126. Pariente 1973: 139). 237 . lako ne zna za njenu smrt. istinito u nekom tekstu biće ono što ο njoj kažemo. ona ipak izaziva realnu promenu na njemu: postaje udovac. nije postojala u klasičnoj književnosti pre pojave romantizma više nego što u oblaku koji pro­ lazi postoji zabavan crtež koji će umetnik zapaziti tako što će tu amorfnu masu uobličiti prema svojoj mašti. u tom slučaju. reći će neko: ili pak to određenje mužu dolazi spolja. U prvom slučaju ništa nije istinito ο nekom individualitetu.

Čudno je da marksisti gaje istu veru u objekat (i istu veru u svest: ideologija deluje na realnom prelazeći preko svesti delatnikä). Objašnjenje po­ lazi od jednog datog objekta. kao što je napisao Lukač (Lukacs). sholastičari su to na svoj način objašnjavali govoreći da pokretačka snaga ne može da sadrži silu: ako je pre postojanja pripadao virtuelnom poretku. Kao stoje govorio jedan skotistički učitelj. koju smatra konstitutivnom. 238 . ako ju je nasamarila neka konstitutivna istorijska prak­ sa. kako izbeći filozofiju subjekta. njena krivica je u tome što ih opisuje polazeći od svesti. A jeste nasamarena: veruje da ludilo postoji. Nećemo po stoti put podsećati na nesuvislosti kojima to vodi: nikada jedan istorijski objekat. materija je u činu. kada piše ο suštini kentaura. možemo li se. zauzvrat. jeste materija dela. ukoliko je taj tekst prijemčiv za neko značenje. kao što kaže izreka. kao što je proizvodni odnos. ako. pošto nikada nije ni tvrdila da ih objašnjava. po pitanju tog opisa. ako upotreba mlina na vodu prouzrokuje kmetstvo. može da bude pred­ met pozitivne rasprave. pod uslovom da pri­ likom njegovog opisivanja bude toliko prefinjena da se u njega uvuče. potrebni su uz­ roci da bi se ostvario i više nije poslednja pobuda. na primer. čiju smo fizionomiju smatrali očuvanom za sva vre­ mena. željna je da doda da ono nije stvar. Ono što. A treba dodati da preftnjenost fenomenoloških opisa izaziva uzvike divljenja. tako da on ne bude naša pokretačka snaga. Delo. a ne konstituisanom. Ta materija je pisani ili štampani tekst. da bude pokretačka snaga.0 FUKOU ravnodušno prepušta? U tom slučaju problem odno­ sa iščezava pošto iščezava individualitet dela. pouzdati u ono što nam svest omogućuje da vidimo? Odgovor je da ako je svest konstitutivna. Verovatno zbog toga Fukoova metoda kao polaznu tačku koristi reakciju na nejasnu fenomenologiju koja u Francusku dolazi neposredno posle oslobođenja. poznaje re­ alnost "tako dobro kao da ju je sama stvorila". jedan događaj. ali nije da nije ništa: ono je određeno unutar svokog odnosa. ukoliko je stvoren da bi imao neko značenje i uko­ liko nije trtljanje koje je nasumice otkucao majmun daktilograf. onda treba da se upitamo iz kojih smo ga istorijskih razloga upotrebili umesto da se pridržavamo rutine. ne postoji (postoji samo njegov odnos prema svakom od tumačenja). i kreće se prema drugim objektima. ali nije čin ničega. Fukoov problem je možda bio sledeći: kako postupati bolje od filozofije svesti. Krivica fenomenologije nije u tome što ne objašnjava stvari. Tu ne može postojati događaj u krajnjoj instanci. Huserl ne stavlja postojanje Boga i đavola u zagradu kako bi tu zagradu potom krišom otvo­ rio. značenje koje je imalo u svoje vreme. ako je događaj. proizvodnog odnosa. pošto je i sam nečim uslovljeni događaj. Primat odnosa. već zbog toga što je filozofija pojma Cogito. a da se ne upadne u aporije marksizma? Ili obrnuto. nepostojanju i fiziološkim funkcijama te životinje. ne može da objašnjava "u krajnjoj instanci". od­ govor je ne ako je i sama svest konstituisana. on prepušta naukama da se izraze ο postojanju. postoji. ali ta materija nije ništa sve dok je odnos ne načini ovakvom ili onakvom. a da se ne zapadne u filozofiju objekta? Fenomenologija nije pogrešna zbog toga što je "idealizam". s obzirom da u njemu naša svest obitava. Za svako objašenje ludila potreb­ no je da se ono najpre tačno objasni. to je upotreba kontradiktornih termina.

itd. Kao što vidimo. ide od objekta do ob­ jekta. računajući i simbolička do­ bra. ekonomiju. zapleti koje priča jesu istorija praksi. Ne samo da na taj način spontane teleologije ostaju na mestu. Posve isti milieui m o g u se protumačiti i iskoristiti suprotno: nema činjenica (es gibt keine Tatsachen)". predlaže i materijalizam: objašnjenje više ne ide od objekta do objekta. to je ono što smo. za diskurs. 8 Fukoova metoda je verovatno proizašla iz j e d n o g razmišljanja o Genealogiji morala. Istinu govoreći. ta "arheologi­ ja".. i svi mi ostali istoričari mislili u dubini duše.. već tu materiju drugačije oblikuje: ne vekovi. kako je naziva njen tvorac. 239 . videli smo i da to obnavlja teleološku iluziju. već ni na planu realnosti unutar koje ih eksploatišemo. unošenje smisla . poslednje tragove metafizike. ili. 12. idealizam u ničeanskom smislu.. "odvija se u dimen­ ziji jedne opšte istorije" (Fuko 1998:178).. Taj novi model istorije. Da bi mlin bio opažen samo kao sredstvo za proizvodnju i da bi njegova upotreba poremetila svet. u političkoj praksi. mnogo toga što se čini utjecajem izvana samo je njezino prilagođavanje iznutra. Istorija-genealogija a la Fuko u potpunosti is­ punjava program tradicionalne istorije. ne samo na planu spoznaje koja tumači. Primat odnosa u uopštenom smislu podrazumeva ontologiju volje za moć. činjenice ne postoje.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU Hajde da pređemo na potonje zbrke. već i činjenicu što je tumačimo. u bolnici. Svaka je istorija arheološka po prirodi. U tom smislu nije bilo evolucije kod Fukoa. kao i g.To vodi ka kritici ideje istine. ona se ne specijalizuje za praksu. a ne po izboru: objašnjavanje i pojašnjavanje istorije sastoji se od opažanja celine. koje ne iza­ zivaju uzvike divljenja: na kraju ćemo proizvodnim odnosom nazivati sve ono što koristi objašnjenju funkcionisanja sveta. skrivena strana diskursa i prakse ne razlikuje se od potopljene strane. a Isto­ rija seksualnosti ne sadrži novotariju koja povezuje neku diskurzivnu praksu sa društvenom istorijom buržoazije: delo La Naissance de la clinique već je usidrilo preobražaj medicinskog diskursa u insti­ tucijama. Nema činjeničnog stanja (es gibt keinene Tatbestand)" Ovde reč tumačenje ne označava samo značenje koje pronalazimo u nekoj stvari. remećenju koje je i samo. narodi i civilizacije. ne ostavlja po strani društvo. ekonomiji itd. što će reći značenje koje joj dajemo.ne "objašnjenje". Žurden. a to znači baciti se u baru da bi se pobeglo od kiše: ono što proizvodni odnos navodno objašnjava sada pripada proizvodnom odnosu. i to objektivizuje datirane objekte u materiju bez lica. već se i objekat koji treba objas­ niti shvata kao objašnjenje. nije to važno: važno je da objekti nastavljaju da postoje. već od svega ka svemu. od prenošenja tobožnjih prirod­ nih objekata na vremenski određene i retke prakse koje ih objektivizuju."Izlaganje". I sama svest pripada objektu koji je navodno određuje. Nasu­ prot tome Fuko predlaže pozitivizam: ukloniti poslednje neistorizovane objekte. za skrivenu stranu ledenog brega. u kojoj su ljudi viđeni kroz istine i kroz njihove borbe oko tih istina 8 . itd. potrebno je da on najpre bude objektivizovan zahvaljujući postupnom remećenju okolnih praksi. Ali. bolje rečeno. Volja za moć (Niče 1988:70):"Protiv učenja o utjecaju milieua i izvanjskih uzroka: unutrašnja je snaga beskrajno nadmoćna. druga disertacija. i od objašnjavanja tih praksi. vlasti. aporiju "istorija i istina". Fukoovo delo bi kao epigraf moglo da nosi dva Ničeova teksta. i tako ad inifinitum. Videli smo kakve to poteškoće izaziva. n° 604: "Šta spoznaja jedino može biti? . nastavljamo da govorimo o državi. njeno tumačenje. već prakse.

Paris Deleuze. u: Pavle Milenković. Dušan Marinković. Posle ovih 40 strana pozitivizma. Lyon: Luke Wadding. Ta slikarska metoda proizvodi čudne slike na kojima odnosi zamenjuju objekte. Paris: PUF Deleuze. Leipzig und Wien: Franz Deuticke Lefort. Felix (1929) . t.126. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Fuko. 121. rađaju uvek različita lica koja ne postoje. Y. Parnet. Paris: Gallimard LITERATURA: Badt. 1891) Foucault. Gilles.Grundprobleme der Lehre von der Strafrechtsschuld. Paris: Flamarion Duns Scotus. Mišel (2005) .Arheologija znanja. 1978. Paris."Poredak govora". Johannes (1639) . str. Mišel (1998) . Comment on ecrit l'histoire. Fuko 19261984-2004. 129. april 1978. računajući i čoveka. Sa francuskog prevela Olja Petronić Naslov izvornika: "Foucault revolutionne l'histoire".0 FUKOU i to polazeći ne od jedinstvenog pokretača. Paris. ("Cours de I'annee 1975-1976""ll faut defendre la societe " ) . Izvesno je da su to slike sveta koji poznajemo: Fuko se bavi apstraktnim slikarstvom u istoj meri kao i Sezan. Fuko.Die Kunst Cezannes. i to na uvek različitim mestima. 76. samo je bogat žestokom osećajnošću: izgleda kao da nastaje iz zemljotresa. 240 . Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija. 173).Les formes de l'histoire.Dialogues.Opera. pejzaž iz oko­ line Eksa je prepoznatljiv. Svi njegovi objekti. Gilles (1968) . u kojem je sve in­ dividualno.Difference et Repetition. (1960) . München: Prestel Beiaval. tako da ništa to nije. već od svih srodnih praksi u kojima se one usidravaju. Eks i London. Kurt (1956) . Claire (1977) . Hrestomatija. Michel (1976) . Beograd: Plato / Sremski Karlovci. u: Paul Veyne. i u kojoj se mešaju njihov indi­ vidualitet i njihova ograničenja. 385-429.Leibniz critique de Descartes. Claude (1978) .Annuaire du College de France. Kaufmann. hajde da na trenutak sanjamo o ovome svetu u kojem se na površini neke uzburkane ma­ terije bez lica. preneti su u apstraktnoj gami obojenih odnosa u kojoj do­ dir potire njihov praktični identitet (Badt 1956: 38. Ill (reedite par Vives. Edition du Seuil.

The Principles of Mathe­ matics. Scheler.Vesela nauka. Bertrand (1903) . Par­ is : Armand Colin Russell. Paris: Plön 241 . J. The Hague: Martinus Nijoff Schutz. the problem of social reality. Vol. Alfred (1975) . Fridrih (1988) . //. Heinrich (1952) . Vol.Le Language et l'lndividuel.Collected papers. Zagreb: Mladost Niče. tr. Walsh and F. I. Beograd: Grafos.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU Niče.Die Wissen formen und die Ge­ sellschaft. (1973) . studies in social theory. by G. Cambridge: At the University Press. Bern: Francke Schutz.Volja za moć.Principes fondamentaux de l'histoire de I'art Raymond. Max (1960) . Fridrih (1989) .Collected papers. Evanston. Alfred (1976) . IL: Northwestern University Press Schutz. Alfred (1967) .The Hague: Martinus Nijoff Wölfflin.Phenomenology of the social world. Pariente. Lehnert.

o čiju se površinu .eksperimente. Pose­ bno od prosvetiteljstva pa nadalje. Vilijem Vivel je mogao izreći stav da je "istorijski razvoj nauke sledio put kojim ljudski duh postepeno zadobija reprezen­ tativno gospodarstvo nad spoljašnjom realnošću" (Golinski 1998: 3). u svakom slučaju različit od reprezentacije na kojoj se gradio stari tip identiteta (reprezentativni socijalni identiteti). Galilejevim zločinom i Keplerovim snom (Mamford 1986) slika sveta već je u dovoljnoj meri promenjena . koji je nosilac nove vizije sveta. sa svojim principima racionalnosti i univerzalnosti. istorijom.te poslužiti kao jedna od snaga koja će legitimisati nova socijalna razvrstavanja i konstelacije socijalno-političkih snaga u domenu socijalnog. u širokom je istorijskom luku . pa do moderne fizike . Pre nego što je novi tip socijalnog identiteta (kritički diskurzivni identitet) pronašao svoje novo udomljenje i ukorenjenje {rooting) u projektima nauke i ideologije. političkih. i pre nego što je Vilijem Vivil (William Whewel) mogao 1830. obitavale u transcendentnim sferama božanskog i apsolutnog.od Galileja. nauka je bila moguća kao socijalno-politički projekat koji će legitimisati zahteve novokonstruisanih socijalnih identiteta. etičkih. merenja. sistematičnosti i analize bilo "skup političkih. Drugim rečima. a potom i državnog aparata. Keplera i Dekarta. 243 . U istorijskom rasponu od protes­ tantizma do prosvetiteljstva i kasnije do Francuske revolucije. metode. Taj tip reprezentacionizma.konstruisala ono što se danas jednim imenom označava kao nauka. u Fukoovom smislu reci.da bi se etablirala kao dominirajuća.buržoazije . politički projekat novih značenja koji će legitimisati interese klase u uspo­ nu .mehanicistički konstruisana . bez granica postavljenih kulturom. odigrao se niz socijalnih.Dušan Marinković NAUKA KAO ZNANJE/MOĆ: OD DISCIPLINUJUĆE DO DISKURZIVNE PRAKSE Neposredni učinak novih načina mišljenja sveta ili novih načina konstrukcije realnosti. počivao je na tipu znanja kao ogledala prirode. političkih i vrednosno-normativnih previranja epohe. kako primećuje Fuko. odnosno. socijalnih. Nauka kao znanje/moć. Sa konačnim slomom slike sveta u kome su istine. institucionalnih i kulturnih događaja" (Foucault 1992). ili nekim drugim oblikom mišljenja. religijskih i ekonomskih preobražaja koji su konačno sublimirani u novi tip socijalnog identiteta. teorije . još pod platonističkim uticajima na hrišćansku teologiju."odbijaju suštine" real­ nosti koja je univerzalna. kul­ turnih. ekonomskih. godine sve nove duhove koji pričaju rečnikom progresa da nazove naučnicima {scientists). koje je. hipoteze. njihove projekte naukom (Golinski 1998: 3-7). neposredni je produkt svih onih socijalnih. ili naučni sistem (mišljenja). društvom.

Takođe. nikakav politički ili moralni stav. U konstelaciji so­ cijalnih i političkih snaga. tek pod pretenzi­ jama državnog aparata javne vlasti da uspostavi kontrolu nad sferom socijalnog. Doduše. zapravo. čini se.potiču od M. bila moguća jedna nova diskurzivna socijalna praksa . bio je momenat konstruisanja moderne države.socijalnom strukturom koja javno rezonuje...jedan prosvetiteljski ideal kanalisan kroz revolucionarnu praksu i kasnije legitimisan konceptom racionalnog naučnog znanja.. nikakva analiza osećaja. Veber 1998). izrečen u Rečima i stvarima. Takođe.nauka. domen socijalnog nije jednostavno bio prepušten građanstvu privatnih pojedinaca. i 18. Vlast se pretvara u policiju. pa i Habermas. i humanističke nauke se nisu javile kada je.. neuobičajen i svakako plodotvoran i teorijski nov način tumači ideje Bentamovog panoptikon-a. susrela nešto kao što je čovek.humanističke nauke i kasnije sociologije.. Zato Ha­ bermas ističe da "javno postaje u ovom užem smis­ lu sinonim za državu" (Habermas 1969: 28).0 FUKOU Veoma važan momenat čije će implikacije biti vidljive i na području znanja/moći/nauke. veku. novog ekonomskog. valja ponoviti jedan od temeljnih Fukoovih stavo­ va. Svakako. privatni ljudi koji su joj potčinjeni čine. zalazi ne samo u ontološke domene socijalnog (arheologije socijalne ontologije mo­ derne epohe). kada se jasno odvojilo ja­ vno i privatno. Na onim mestima u njegovom delu Nadzirati i kažnjavati (Fuko 1997). publiku" (Habermas 1969:28. moći i vlasti "prema kompetencijama koje su uređene zakonom.. To je. njegovo trajno nasleđe. proizvodnog i kultur­ nog sistema. odlučeno da čovek. lako je socijalno bilo konstruisano u domenu novog tipa javnosti. lako su mnogi. jer čovek nije postojao. nikakva empirijska nauka . ne treba sumnjati da je svaka pojedina humanistička nauka nastala po­ vodom nekog problema. da: "Epistemološko polje u kome se kreću humanističke nauke nije bilo unapred obeleženo: nikakva filozofija. već na delovanje jednog (državnog) aparata sa mo­ nopolom na legitimnu upotrebu sile. koji su objedinjeni novim utilitarnim standardima kulturnih vrednosti i kritičkim socijalnim identite­ tima koji ih čine publikom .. nekog nerešenog naučnog problema ili nekog praktičnog interesa. imaginacije ili strasti nije nikada. u 17. postala predmetom jedne nove diskurzivne prakse . javno postaje atribut koji se više ne odnosi na tradicionalne oblike reprezentacije. kako bi se u 19. i kako je uopšte. biloje potrebno da industrijsko društvo pojedincima nametne nove norme. Drugim rečima. već i u njegov epistemološki domen. Fukoa. a potom i sociologija i humanističke nauke .. nikakvo posmatranje čovekovog tela. one su nastale onog trenutka kada se čovek u zapadnoj kulturi konstituisao i kao ono što treba misliti i kao ono što treba saznati. ta nova sfera. kao adresati javne vlasti.. naslućivali relativnost autonomije socijalnog.g d e još uvek nije sigurno da ga apsolutno možemo svrstati. veku. pod pritiskom nekog racionalizma. g d e na jedan neočekivan. naj­ bolja zapažanja o tome kako je. one su se pojavile kada se javila ozbiljna pretnja po novostvoreni postrevolucionarni poredak da će se ugroziti konstruisana društvena ravnoteža .bez obzira koja.. kako je socijalno moglo da bude saznato i znano. Fuko. koja do­ men javnog pretvara u sopstveni atribut."(Fuko 1971:383-384) konstituisale i sociologija i antropologija i pedago­ gija i psihologija. pređe među naučne predmete . 244 .

mogli ekstrapolirati (uz ne male rizike) i na polje sociologije. 245 .Taj stav govori da. desile su se. U osnovi sudski obrazac. kao u dotadašnjoj prirodnoj filozofiji. koji se u nešto izmenjenim formama. bili su u isti mah. bolnice. u kontekstu nekog drugog rada i teme.regulator kolek­ tivnog života. isključenje (Fuko 1990:18). po Fukou. Kao posledica ovih novih formi disciplinovanja nastaju institucije u kojima se moglo obrazovati pozitivno znanje: psihijatri­ jske klinike. konstitutivne tranzi­ cije u disciplinujućem poretku. U tom slučaju. i ovde je pitanje koliko da­ leko treba ići u potrazi za sedimentom u kojem se susreću rudimentirani oblici novih disciplinujućih praksi: od rimskih legija i njihove regimentacije ili od benediktinskih regula i samostanske discipline koja je u ranom srednjem veku primarni genera­ tor disciplinovanja i normiranja . kazamatima i vojnim institucijama. istrage (koja odgovara funkciji centralizacije i činjenicama) i ispitivanja (koje odgo­ vara funkciji odabiranja i isključivanja). čije su se prakse ograničavale na lokalizaciju i interniranje tela u klasičnim zatvori­ ma. U svakom pogledu. rasplinuti. istraga je: sredstvo da se konstruišu ili utvrde činjenice. a potom i modernog naučnog znanja. implemen­ tirati u polje socijalnog. suptilnijim formama i praksama bentamovskog panoptikon-a. laboratorije (zašto ne i zoološki vrtovi i botaničke bašte) u kojima i prema kojima je konstruisana onto-epistemologija života. bilo je potrebno disciplinu. moglo bi se govoriti o sociologiji mere (Dirkemova sociologija. koji je konstruisan u tranziciji od osvete ka kazni (što je bila i značajna tema Dirkemove socijalne epistemologije /Leh­ mann 1995/ u Podeli rada) i od optuživanja ka is­ trazi. kasnije prelio na čitav organizovani socijalni život zapadne Evrope. prvobitno u bratskoj zajednici. samo zbir pojedinačnih stvorenja razvrstanih u klasifikacione tablice. o sociologiji istrage (empiricistički pravci). Moguće je. bilo je potrebno proširiti. dakle internalizovanu moć kontrole i nadzora. toliko važnoj dimenziji sveopštih pramena. nezaobilazne. a koji je počivao na novom tipu politike i vlasti. njegova posledica i njegovi instrumenti" (Fuko 1990:18). mera je: sredstvo da se utvrdi ili ponovo uspostavi po­ redak. U toj. Prakse disci­ plinovanja. ne koristi li se još uvek kao sinonim za naučnu podelu rada pojam disciplinirarnost ? Naravno. da bi se ovi principi. fundamentalni stav za ovo ra­ zmatranje ponuđen je u Fukoovom predavanju o Kaznenim teorijama i institucijama (Fuko 1990) kao generatorima novih disciplinujućih poredaka. podela.Dušan Marinković NAUKA KAO ZNANJE/MOĆ Sa svim navedenim promenama koje su do­ vele do konačnog artikulisanja nauke i sociolo­ gije kao modernih diskurzivnih praksi. stvorene na idejama mere (koja odgo­ vara funkciji reda). Konačno. ugrađene su kao konstitutivni činioci svake moderne naučne teorije i prakse. škole. ispitivanje je: sredstvo da se konstruiše ili utvrdi norma. pre nego što su se iz homogene i još neartikulisane i neizdiferencirane mase postupaka i istorijskih promena "pročišćeni pojavili unutar određenih epistemoloških oblasti" diskurzivne prakse znanja "bile (su) povezane sa uspostavljanjem nove političke vlasti. moderni zatvori. a ne više. o sociologiji ispitivanja (marksizam i njegovi varijeteti). moderni univerziteti. U drugim. odredio je novi sistem (naučnog) znanja. Pri tome. Parsonsov struktural-funkcionalizam i teorija sistema i sistemska teorija). difuzionisati dotadašnje norme disciplinovanja.

planiranja. sa univerzalnim zahtevima. kulturnih vrednosti i socijal­ nog i istorijskog konteksta. kći inkvizicije (Fuko 1990:20). ispi­ tivanje i mera konstituisani su kao epistemološki instrumenti nasuprot eseju. legalnu instituciju. ali sa drugačijim ciljevima: politika da kroz kontrolu i legalnu upotrebu sile održava legitimitete svoje vlasti.0 FUKOU ili kako Fuko kaže: "sistem je taj koji određuje šta treba da se konstituiše kao znanje" (Fuko 1990:19). jedinke i njihovih oblika kolektiviteta koji se i za nauku i za vlast javljaju kao novi fenomeni popula­ cije ili stanovništva.. jer iskustvena istina je. epistemološka i teorijska polja sa jasno izdvojenim. Taj inkvizitorski obrazac . vlasti. čiji je fundamentalni entitet bio čovek. kontemplativnosti. medicini. a "ispitivanje čovekovog bića bio je temelj svakog pozitiviteta. svako znanje je nužno njihov neposredni produkt (socialproduction of knowledge) (Gibbons 1994).dis­ kurzivno .kao obrazujuća instanca empirijskih nauka.polje proučavanja. klasifikacija. kroz socijalno-političke teorije Makijavelija ili Hobsa). Otud je znanje. što je u onto-epistemološkom smislu potpuno drugačija kategorija od tradicional­ ne političke kategorije naroda ili podaništva. koja je inkvizitorski konstrukt dolaženja do istine koja više ne pripada transcendentnim sferama. Konačno. vojsci. sama praksa istrage. To je bila osnova za celokupno pozitivno znanje koje će se konačno artikulisati i etablirati u devetnaestom veku. obrazovale su svoje diskurse . može se konstatovati da znanje nije konstruisano odvojeno od politike. koje u osamnaestom i devet­ naestom veku postaje predmetom stalnih merenja.moći/znanja {power/knowled­ ge) . pravu. Još više. Populacija.pravnog sistema. znanje/moć. sociologije ili demo­ grafije. Narod i podaništvo retko su ulazili u epistemološko . koji normi­ raju prakse drugih socijalnih sfera . imali su zajednički interes za kontrolom.dakle. čovek je postao ono na osnovu čega je svako sa­ znanje moglo biti konstruisano" (Fuko 1971: 384). kako kaže Fuko. 246 .koje je legitimise kao socijalnu praksu i konačnu. Sledeći ove pretpostavke. ugrađena je u naučni postupke i konstrukcije činjenica i istine. kulturnih i prostornih zoniranja i segregacija . već domenu ovostranog ljudskog iskustva. meditaciji i retorici. Humanističke nauke. a nauka da kontrolišući konstruiše znanje . Sa velikim demografskim. popisivanja. ekonomsko-proizvodnim i socijalno-političkim tranzicijama.u ekonomiji. kako istorijski tako i danas. stanovništvo.. biće osnova široke primenljivosti celokupne naučne prakse. proizašle iz disciplinujućih praksi modernih oblika vlasti i moći i njihovih pra­ vnih i političkih instrumenata.kao diskurs. (Fuko 1990: 20) kaže Fuko . preraspodela.mi pripadamo jednoj inkvizitorskoj civili­ zaciji. pedagogije. bio-moć . različitih oblika socijalnih.kroz bio-politiku. od­ nosno. politika centralizovane vlasti i nauka kao politika novih značenja. kao govor . sem ako nisu mogli biti iskorišćeni u čisto političke svrhe održavanja autoritarnih poredaka vlasti (na primer.bila je politički/naučno konstruisana kategorija. koje su se odi­ grale na prostorima zapadne Evrope u osamnaes­ tom veku. znanja/moći . Tako se tek sa zadobijenim novim oblicima znanja/ moći moglo konstituisati teorijsko i praktično polje jedne psihologije. Istraga. artikulisanim objektima čoveka. školstvu.

247 . na kontrolu ili podložnost kontroli zavise od znanja koja trenutno preovlađuju u jednom društvu" (Ber 2001:101). Jednostavnije rečeno. tehnologe. frenologe. volja/ bespomoćnost. jesu njihove implicitne moći. koji se odnose na čoveka. ne znači da su institucionalni i autoritarno-lični oblici moći nestali. To je bilo jezgro nove politike u konstrukciji novih značenja. na socijalno. antropologe. kojim moder­ na epoha legitimise svoja znanja i prakse: naučnike. bilo je neodvojivo od jednog istorijski novog tipa znanja. "ono što jedna osoba može da uradi drugoj. taj večito prisutni . Jedan od ključnih zasnivajućih konstrukta za humanističku nauku bio je bipolarni konstrukt normalno/patološko. veoma su uočljive kon­ vergentne amplitude političke i naučne prakse. te konačno i same sociologe. moć postupanja na određen način. znanja i politike. Mosom (M. To naravno. inženjere. Mauss) (Dür­ kheim. koji ne moraju biti vidljivi na tradicio­ nalno reprezentativan način. odnosno. Klasifikacija kao oblik pozitivnog znanja (klasifikacija kao moć). Drugim recima. dakle. statističare. moć je kao i drugi ljudski. kao što su neki drugi oblici moći bili ključni i uvek ostaju ključni resursi koji konstruišu svaki oblik društva. (bila) moć i vlast kojom jedna osoba može da upra­ vlja drugom. psihologe. one nove kritičko-diskurzivne identitete. Suprotno.Dušan Marinković NAUKA KAO ZNANJE/MOĆ U svim ovim procesima.razlio se po čitavoj socijalnoj posudi. Međutim.populaciju. Ta tranzi­ cija nije imala ni sporadičan niti efemeran karakter. Antropološki značaj klasifikovanja i nji­ hovu socijalno-konstruktivističku pozadinu i izvore uočio je već Dirkem sa M.do­ minantni i eksplicitno opservabilni. za razliku od Fukoa nisu uočili. moć je u skladu sa tranzicijskim pro­ cesima u sferi socijalnih identiteta. preoblikovana od suverenih do difuznih oblika. despotski ili kraljevski (Kral­ jevsko telo. podrazumevala je i nosioce moći klasifikovanja. polaganja prava na resurse.povereni naučnicima . S obzi­ rom da je ovaj tip naučnih konstrukata tema nekog drugog razmatranja. koje je počivalo na opservaci­ jama. ka difuznim i/ili disciplinarnim oblicima moći (Fuko 1997). autoritarni. Prema tome. Sa raspadom ovih institucionalnih struktura moći. Ali pre nego što je postala očigledna. soci­ jalni i istorijski resursi doživela tranziciju. ali ono što oni.kao disciplinujući . ono što je činilo jezgro moći. U polju nauke pojavili su se . matematičare. demografe. Oni samo više nisu bili jedini i ključni .novi oblici dihotomija {kons­ trukta). merenjima i posebno novim klasifikacijama. za sada valja napomenuti da je moć i vlast kojom se ovaj konstrukt primenjuje. moć je doživela veli­ ku istorijsku tranziciju od isključivo centralizovanih i/ili suverenih i svojom centralnošću legitimisanih oblika. Ti oblici znanja .podrazumevali su i delegiranje znatne zalihe moći. King's body) (Fuko 1997) . ona je bila ključna. tehničare.Tako je tokom osamnaestog i devetnaestog veka nova kategorija stanovništva postala diskurzivnim ob­ jektom sveopštih klasifikacija. Disciplinujući oblici moći sada više nisu počivali na jednostavnim i jednosmernim shemama dominacija/potčinjenost. s kojim pravima i obavezama. Mauss 1963). i jedna i druga počele su da izgrađuju nove oblike moći i legitimiteta. određeno je verzijom događaja koja se trenutno shvata kao znanje.konstitutivni resurs . Prevaziđeni oblici (dominantnih) moći bili su svaka­ ko oni lični.isključivo centralistički institucionalizovani od dvora i crkve­ nih sedišta do feuda i porodičnog oikodespotstva. na stanovništvo .

po­ sebno lekara i psihijatara. Fuko je (samo?) na lucidan način radikalizovao ove si­ bling odnose.0 FUKOU Onog trenutka kada je moć definisanja. ove familijarnosti znanja i moći koje se konstituišu u jednoj novoj episteme. izražena je kod Fukoa jasnom konstatacijom da je "klasifikacioni raspored u 18..samodiscipline. kako je to mislio Marks). on je bio socijalizovan. školama. itd. sociologija nije oslobođena tereta moći. ali nije nadzirano . Ne treba zaboraviti da je sociologija na mnogo širem istorijskom planu. definiše i pod neku klasifikacionu shemu podvede drugi. obrazovali su se i posebni objekti znanja. sledeći isleđivačku pro­ ceduru.dakle vlast. po analogiji sa Bentamovim panoptikonom . invalidnost. čiji su članovi internalizovali principe nadzora i otpočeli život samokontrole . na političkoj sceni. kriminalitet. bila upletena u konstrukciju odnosa disciplinujućih moći. u svakom slučaju. seksualnost. ove veze su uočili i B. Kako primećuje V. odeljivanja u sisteme i ta­ bele. patologija. promenu i neograničenost (Mamford 1986: 36). Rani sociološki projekat socijalnog inženjeringa je i bio m o g u ć na osnovu zadobijenih znanja/moći. psihijatrijskih klinika. za­ tvorima. nije ni prvo ni poslednje. prešla je u ruke savremenih nosilaca autoriteta. soci­ jalni sistemi. Pre njega. moć da se podstakne samoispitivanje i ispovedanje. Ali niko od njih nije imao pretenzije da stvo­ ri. Jedna vrsta monopola nad znanjem. ujedno i tehnika vladanja i saznajni postu­ pak" (Fuko 1997:169). kao što je to učinio Fuko. bogatstvo. a potom i kod Milsa. proizvodnja. njihovog merenja. Ovo shvatanje znanja/moći. nauci je istovremeno bila poverena moć nad posedovanjem legitimnog znanja . određivanja stvari. Guldnera i Mamforda) znanja/moći. te da je njen prvobitni projekat bio projekat primene zadobijenih pozitivnih znanja na celokupnu društvenu realnost.biću koje saopštava {ispoveda) svoj unutrašnji doživljaj sveta u kontrolisanim pros­ torima bolnica. koja je ugrađena u arheologiju moderne socijalne ontologije i naučne epistemologije. Na taj način lični život je psihologizovan i tako je postao meta intervencije stručnjaka« (Ber 2001: 104). psihičko. Tek na toj samokontroli. društvene grupe. već u sferi politike znanja koja veruje u moć. Disciplinarni oblici moći. klase. od neposrednog interesa za novi tip društva i društvenih odnosa: populacija. bila poverena nauci. rad.oko koje nadzire. koja poprima forme ispovesti (kao i u naučnoj istrazi) bio je moguć empirijski pristup čoveku . L. konstruisani u širem socijalnom do­ menu. razmeri. Moć koju (pozitivno) znanje nosi sa sobom jeste moć da se odredi. Ipak. Povezanost znanja i moći. Ovom psihologizacijom. klasifikovanja i tipologizovanja. Otuda ta neodvojivost (prevashodno kod Fukoa. naspram suverenih. jedan model mišljenja znanja/moći koji ima dobre izglede da postane pa­ radigma. U konstelaciji novih političko-naučnih odnosa moći prema svojim ob­ jektima znanja. R.. nisu ni malo bila naivna zapažanja Mamforda i Rasela da jedan od prvih znakova us­ pona modernog doba nije bio u tehnologiji (proi­ zvodnoj tehnologiji. Rasel. Mamford. a ne više religiji ili ma­ giji. a otud u pozitivizmu devet­ naestog veka i sociologizovan.postali su deo života većine pripadnika modernog društva. veku. "moć inkvizitora. Pre nego što je život postao psihologizovan. Rase- 248 . Merton i drugi. Ber razmatrajući Fukoov koncept disciplinarne moći. Takođe. naravno.

u veberijanskom maniru. Zato će Mamford konstatovati da "srednjovekovnoj tehnologiji nisu nedostajale snage aps­ trakcije. nego sposobnost da istovremeno uđe u konkretnosti i da ih shvati u sveukupnom bogats­ tvu. bio je potreban novi socijalno-ontološki sloj. ijedan novi etos (protestan­ tizma).znanju/moći. zacrtao primarne konceptualne okvire za razvoj sociologije nauke. pitanje bliskosti ili čak nedeljivosti naučnog znanja/moći i tehnolo­ gije nije zanemarljivo. na primer. No. Merton je zaključio da protestantizam i reformacija nisu mogli da anticipiraju sve "aktuelne koncekvence njihovog učenja. 0 stalno prisutnoj opasnosti da se prebrzo do­ nesu zaključci o nužnom kauzalitetu u socijalnoistorijskom prostoru upozoravali su gotovo svi oni sa poststrukturalističkim i konstruktivističkim nagibom. Kontroliše se sa pozicija vlastitih interesa. Drugim recima. sa jasnim implika­ cijama. da je čitav ovaj arheološki sloj nauke-ideologije-znanja/moći. a koji su konstruisali novu socijalnu realnost i ustalili se. pripada velika zasluga. za primenu znanja/moći. svakako. Pri tome. u devetnaestom veku. razvijajući. jeste kategorija koja se kontroliše upravo zbog i preko tehnologije: proizvodnje. mnogo pre Fukoa. mo­ dernoj episteme. jeste pre svega mi­ sao o moći . istorijskim tranzicijama i socijalnoj ontologiji ili konstrukciji socijalne realnosti. konsekvence koje nisi koincidi­ rale sa njihovim očekivanjima" (Merton 1993: 79). poseban senzibilitet za istorijsku perspektivu. proizvod neanticipiranog skupa posledica (Veber) sveukupnih tranzicijskih proseca koji su se dešavali od šesnaestog do devetnaestog veka. Fuko nije toliko zaintereso- 249 . poput Dirkema. sloj nove socijalne realnosti. Ovde se pre radi o tome da su određeni is­ torijski uslovi bili pogodni (ali ne i nužni) za obrazo­ vanje naučne diskurzivne prakse. pa i na Mertona. mogao bi da glasi. konačno. nije olako prista­ jao na kauzalni model razumevanja (objašnjenja) društva. To se još više odnosi na Vebera i Zimela. bila je potrebna kon­ trola i disciplinovanje. što je u najboljoj veberijanskoj tradiciji spojenoj sa ranim američkim funkcionalizmom. čija se sociologija u jednostranim tumačenjima može učiniti neambivalentnom. za razliku od mnogih drugih funkcionalista. onaj tip misli kojem je svesno ili nesvesno svrha da svom posedniku podari moć" (Mamford 1986: 36). Mertonu. takođe su vidljive i u razvojnim perspektivama modela znanja kakva je nauka.to jest. anticipatorna svest koja je bila pouzdan vodič za akcije. kao i prakse nove politike i ideologije. Konačni zaključak o nauci . Čak i klasični sociolozi. koji se temelji na organizovanom i kontrolisanom životu i radu. To znači da se ne može naivno zaključiti da je postojala neka jasna. Razmatrajući u svojoj doktorskoj disertaciji istorijske uslove koji šu pogodovali raz­ voju nauke i tehnologije (Merton 1993). gustoći i povezanosti koju predstavlja organizovani život" (Mamford 1986: 29). U domenu moderne soci­ jalne ontologije kategorija stanovništva ili popu­ lacije. Razlike između Mertona i Fukoa koje su vidljive na opštem teorijskom planu. Tu nema previše mistifikacija. bogatstva i industrije. da bi tehnologija mogla da ostvari svoj istorijski i socijalno-politički učinak i da se trajno poveže sa naukom (znanje/moć).Dušan Marinković NAUKA KAO ZNANJE/MOĆ lova konstatacija kao da je bila izrečena sa fukoovskih pozicija: "naučna misao.

mnogo je bolje razumeti zašto se. naišlo je na neodobravanje kod tradicionalno orijentisanih naučnika. ispitivanja i znanja/moći kao univerzalnih fenomena. regije nisu samo pro­ storni lokaliteti. lokalne arhivske izvore. nisu manje uk­ lopljeni u shemu univerzalističke politike naučnog znanja/moći. Soci­ ologija. i nisu. ispovesti zločinaca. bili manje izolovani od disciplinujućih praksi koje su ih. očigledno se proširio na sve kontinente. sudske i kriminalističke izveštaje i umetnička dela. hermeneutički od pozitivističkog.'ono što tradiciona­ lni teoretičari nisi shvatili. ili nisu hteli da prihvate. Ostajući nacionalno privržen. nametanjem zapadnih.0 FUKOU van za sedamnaesti vek. jeste izgradnja jednog epistemološkog rascepa. kako to uzima za primer N. To je ono što mu se često i zamera. ne govori uopšte o istinitosti i vrednosti nauke. u vajmarskoj Nemačkoj pojavila ideja kvantne fizike i akauzalnosti. katolički od prot­ estantskog. Niko ne može da garantuje da će nauka ostati univerzalni i jedini tip validnog i le­ gitimnog znanja. I ona je heterotopija! Nauka je. nego psihijatrija. polici­ jske. posebno humanistička. ili stvaranje otklona. nemački od francuskog i engleskog regiona. istorijski gle­ dano. Iz ovog regionalističkog pristupa znanju.To što je danas nauka poprimila univerzalni karakter. konzervativni od liberalnog. sa teorijsko-metodološkim konsekvencama. na primer. proleterski od buržoaskog. nauka nije neka potpuno homogena regija. Tako mu Mouzelis zamera da se nikada nije potrudio oko relevantne literature (Mouzelis 2000: 77) u izgradnji metodološkog pristupa za razma­ tranje diskursa renesanse i klasicizma. on je bio strastveno vezan za klasicističko razdoblje osamnaestog veka i njegove snažne implikacije na institucionalni život kontinentalne Evrope i Francuske posebno. a ta ista naivnost važi i za prigovore u pogledu "nerelevantnosti" izvora. jer Fukoove refer­ ence se veoma često odnose na anonimne autore. pogotovo ne za Englesku. Regionalno se može protumačiti i na drugačiji način. Inkvizitorski karakter naše civilizacije. Mouzelis.jedna episteme . Na kraju. koji je Fuko konstruisao između regiona (regionalnih znanja) i univerzalnih tipova znanja. To je Fukoovo 250 . Nauka je zaista bila regionalni tip koju je konstruisala jedna epoha . dakle. mnogo suptilnijim sred­ stvima. veo­ ma jednostran i naivan. Ona ima raznoliku konfiguraciju. još ne poriče regionalnost naučnog znanja. fizika ili moderna medicina. to su upravo pretpostavke o nauci kao politici novih značenja artikulisanih u znanju/moći. Jer. kada će ona to prestati da bude. regionalnih kriterijuma istrage.u određenom razdoblju svog trajanja. Fukoovo insistiranje na regionalnom karakteru teorija. koje se na kraju uobličilo u opštu i specijalnu teoriju relativiteta. može se reći i subregionalizovana. Jer. sa svim relativističkim implikacijama po naučno znanje. kao što niko ne može pouzdano da tvrdi. konačno i konstituisale. To što se reg/ono/no transformisalo tokom poslednjih nekoliko stotina godina u univerzalno. Stoga je mogući prigovor da je "koncept znanja/moći relevantniji i korisniji za proučavanje načina na koji su psihoanaliza ili psihi­ jatrija delimično oblikovale modernu psihu. nego za proučavanje odnosa između humane geografije i obrazaca ljudskog naseljavanja u Kini" (Mouzelis 2000:89). Takođe. Međutim. već o širim društvenim i istorijskim tranzicijama koje su prethodile toj univerzalizaciji. Region evropske naučne tradicije se razlikuje od američkog.

"What Is Enlightenment? Fuko. Routledge. V.The New Production of Knowl­ edge: The Dinamisc of Science and Research in Contem­ porary Societies. Publications. Novi Sad. (1969) . N. London. (1990) . (1963) .Sociologijska teorija: što je pošlo krivo? Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. M."Telo/moć" u: P. and M. Zepter Book World. Habermas. Fuko 1926-1984-2004.The Sociology of Science: Theoreti­ cal and Empirical Investigations. Novi Sad. (2000) .Dušan Marinković: NAUKA KAO ZNANJE/MOĆ trajno nasleđe. Hrestomatija.Uvod u socijalni konstrukcionizam.Science. Fuko 1926-1984-2004. Merton. 251 . Zagreb. New York. London and New York.Duhovni rad kao poziv.Riječi i stvari. (1998) . Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Lehmann. R. Beograd. Kultura. M. Foucault.) (1994) . (1993) . Vojvođanska sociološka asocijacija. (1998) . M. M. Sarajevo. (2005a) . (1973) . Fuko. Beograd. J. Vojvođanska sociološka asocijacija. Marinković. University of Chicago. Zagreb. Fuko. koje se već decenijama kao senka nadvija nad samodopadljivom idejom o nauci kao univerzalnim znanjem amnestiranim od moći. (1989) . (2001) . Dürkheim E.Protestantska etika i duh kapitalizma. (1992) .Deconstructing Dürkheim: A post-post Structuralist Critique. Hrestomatija. Svetovi. Marinković. Veber.Making Natural Knowledge: Con­ structivism and the History of Science."Poredak govora". Mouzelis. SAGE. M. Fuko. Beograd. (2005b) .Novi Sad. London. u: P. Mauss. J. GZH. (1986) . K. L. M.Primitive Classifica­ tion. LITERATURA: Ber. J. Prosveta. Beograd. Fuko. Nolit.Mit o mašini. Hovard Fertig. (1997) . K. Gibbons (edit.Predavanja.Javno mnenje: istraživanje u oblasti jedne kategorije građanskog društva. M. Merton. Sremski Karlovci . Novi Sad. The Univerisy of Chi­ cago Press. (1971) . Golinski. Technology & Society in Seventeenth Century England. Cambridge Uni­ versity Press. Chicago. Veselin Masleša. Veber. (1995) . Mamford.Nadzirati i kažnjavati: rođenje zatvora. M. Milenković i D. R. M. Milenković i D.

imaginativne fik­ cije i užasa neizvesnosti. verovatno najmanji broj ljudi koji se bavi njegovim delom razmišlja o Fukoovom radu kao o psihološkom štivu. postpozitivističke orijentacije. Psihologa koji je prekinuo moralnu indiferentnost. genetički i neuropsihološki okvir. ovaj ogled ima za cilj da Mišela Fukoa predstavi u neuobičajenom svetlu: kao prototip psihologa poststrukturalističke struje. filozofa.što su posledice njegovog učenja za psihologe mnogo perverznije i nedopustivije od njegovih seksualnih sklonosti. Međutim. socijal­ ni. psiholog za III milenijum Svi koji su upoznati sa Fukoovim radom znaju za Mišela Fukoa velikog mislioca. kogni- 253 . Z b o g toga. Između ostalog. kao i njihove raznovrsne kombinacije . Psihologa koji je (možda i zbog svojih seksualnih opredeljenja) uspeo da uzbudi psihologe tvrdeći da su se hrabro uputili u proučavanje psihopatologije nemajući pritom baš jasnu predstavu o tome šta je normalnost. bihejvioralni.često upotrebljavana kao sinonim za izraze "duševna bolest" ili "mentalni poremećaj"-jedno vreme je u Zapadnoj civilizaciji poistovećivana sa pojavom "ludila" čiji je uzrok pri­ pisan animističkim. svojevrsan duh koji uznemirava i koji nudi temeljitu reviziju svega što mislimo da znamo. reći ću ovo samo jednom: to mora da se promeni. kognitivni. Abnormalnost: Naučni ili metafizički problem? Psihološka abnormalnost . To je verovatno zbog toga . javili su se i psihodinamski. Mišela Fukoa sociologa. ova shvatanja zamenjena su mnogim savremenim okvirima za definisanje abnormalnosti. psi­ hologa viđenog za treći milenijum. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE Mišel Fuko. Možda zbog toga što su mnoge njegove seksualne aktivnosti u svoje vreme doživljavane kao perverzne i stoga nedopustive. Fukoovo učenje ne predstavlja samo jedan novi modalitet u bogatstvu psihološkog teorijskog pluralizma. ali u isto vreme i nepovratno oduzeo političku nevinost psihologiji. Tamo "gde se gasi misao i gde luta smrt". postkognitivističkog pristupa i postinidividualističkih nazora. Ono je mnogo više od toga. nadnaravnim ili fizičkim silama (Fuko 1980). i koji je spreman da psiho­ loge "trgne iz dogmatskog dremeža"i povede ih u nepoznatu oblast rasutih slutnji.Dušan Stojnov NORMALNOST. Drugim recima.d r s k o se usuđujem da na ovom mestu iznesem sopstveno mišljenje o mišljenju drugih . Nešto manje ljudi zna za Fukoa seksualnog osobenjaka. Psihologa koji se u psihologiju integriše tako što svoje arheološke nalaze nudi kao novine postojećim zabludama u psihologiji. Opet drsko.socio-biološka. Vremenom. biološki.

j o š uvek je otvoreno.odnosno do "realnosti" ab­ normalnog . u nastojanjima da se abnormalnost definiše. Ostali. Raskin 2002). fundamentalno pitanje da li je moguće doći do jedne njene svuda i zauvek prihvaćene definicije . niti se ono može obja­ sniti kao posebna vrsta biohemijske ili anatomske nepravilnosti (Simon 1994). 1995). sve je glasniji i izraženiji glas onih koji tvrde da. ukazuju na izvesnu društvenu nesigurnost u definisanju ove pojave. problem abnormalnosti situiran je u kontekst nauka" {psihologija. nastojanja da se definicije abnormalnosti odbace brojna su kao i sama teorijska nastojanja da se ona definiše. skorašnja shvatanja psihopatologije karakteriše sve veće neslaganje sa ovakvim pogledima (Gaines 1992. Magaro 1976. ili maladaptivno ponašanje. itd. sve je veći broj au­ tora koji smatraju da se abnormalnost konstituiše u odnosima između ljudi. Međutim. da ne postoji van delatnosti ljudskog uma. Prema ovom shvatanju. ili kao posledica nerešenog unutrašnjeg psihičkog konflikta. Njima se abnormalnost definiše kao jedna vrsta telesne bolesti. Mada je saglasnost veća među onim autorima koji smatraju da će se definisanje abnormalnosti menjati u zavisnosti od vremena i kulture (Gaines 1992). ili kao fizička ili genetska anomalija (Parker et al. Cooper 1986) ili genetska aberacija (Valenstein 1998). Do završnih decenija prošlog veka. naučne teorije nastoje da otkriju istinu o tome ka­ kav je svet i kako stvari u njemu funkcionišu. Bilo kako bilo. 1995). i da se može samo "intersubjektivno" definisati (Stanley. zasnovanom na objektivnom. kao ni precizna definicija na osnovu koje se abnormalno može razlikovati od normalnog (Rosenhan 1984). Brojna i dugotrajna nastojanja da se abnor­ malnost objasni. nisu prihvatali postojanje kako jednog uzroka abnormalnosti. a sva­ ko bavljenje metafizičkim postavkama koje se nisu mogle proveravati naučnim sredstvima nije imalo naučni legitimitet. Trenutno se mirne duše može tvrditi da ne postoji neki poznat kvalitet karakterističan za sve slučajeve abnormalnosti. pod utiskom velikih kulturnih i kontekstualnih razlika u opojmIjivanju abnormalnosti. lako ima mnogo onih koji su ubeđeni da se pojam abnormalnosti odnosi na stvarnu pojavu koja se može otkriti i koja se može objektivno definisati. Neimeyer. Loue 1998). postojanom i kumulativnom znanju o stvarnosti. Simon 1994. Drugim recima. pak. ili poremećen način mišljenja.0 FUKOU tivno-neuropsihološka. Kutchins. Kirk 1997. većinom je u ovim oblastima preovlađivalo uverenje da se jedini plodan okvir za razumevanje psihopatologi­ je zasniva na pozitivističkom pristupu nauci. psihoterapija i psihijatrija) koje su pretrpele snažan uticaj pozitivizma. Neki autori su držali da je nedopustivo objašnjenje prema kojem je abnormalnost fizička bolest (Szasz 1982. Opsežnim promenama u ovim shvatanjima postignuta je i saglasnost o uvažavanju ispiti- 254 . Drugi su smatrali da opisivanje abnor­ malnosti ne može i ne srne biti svedeno na disfunkciju psihe (Gergen 1994). kao i radikalne promene ovih objašnjenja tokom vremena. Horwitz 2002). Neki idu dotle da tvrde da jedne konačne definicije abnormalnosti nikad neće ni biti (Parker et al. tako i jednog modela dovoljnog za razumevanje svih njenih vrsta (Benedict 1934. S druge strane. Raskin 2000. fundamentalna metafizička pitanja o stvarnosti i saznanju igraju presudnu ulogu.

Odbacivanje ove ideje u poslednje vreme najčešće se poistovećuje sa "postmodernom" pozicijom. Lyddon 1988). svrhe i kvaliteta života i koja prevazilaze objašnjenja poremećaja zasnovana na "različitostima u ponašanju" i "neadekvatnim osećanjima" (Leitner. psiholozima i psihotera­ peutima iskrsla je velika šansa da razviju intelektu­ alno prihvatljivije i moralno odbranjivije načine razumevanja ljudske patnje koji uvažavaju i poštuju domen ljudske osobnosti (nadajmo se znatno više nego trenutna verzija "Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje"). već da su postojeći dijagnostički sistemi sposobni za opisivanje istine o njoj. i da li je moguće njeno saznavanje? I moderni i postmoderni filozofi veoma mnogo su raspravljali o probl­ emu saznavanja.ukoliko nisu i važniji (Watzlawick 1992). Istovremeno. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE vanja metafizičkih postavki u izučavanju psihopa­ tologije (Mahoney. Neizbežno pi­ tanje koje se u vezi sa tim postavlja je sledeće: Da li abnormalnost "postoji" u ontološkom smislu. U ovakvom stavu ima nekoliko postavki koje se uzimaju zdravo za gotovo. Druga postavka podrazumeva da ova realnost. "Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje američkog psihijatrijskog udruženja" (APA. Phillips 2003). psihologije i psihoterapije. u kome se psihološka briga svodi najčešće na elim­ inaciju simptoma. pred psihijatrima. "gubitak vrednosti". ove okolnosti predstavljaju i veliku priliku za preobražaj uvreženih shvatanja u naukama koja se tiču shvatanja prirode psiholoških poremećaja.Dušan Stojnov: NORMALNOST. pa i postavke sistema za dijagnostikovanje mental­ nih poremećaja koji. odnosno da verno prenose kakva abnormal­ nost "stvarno" jeste. ontološke abnormalnosti koja je smeštena "unutar" ljudi. Mišljenje da stvarnost postoji kao skup empirijski saznatljivih ili objektivnih istina najčešće se naziva pozicijom "moderne" u filozofiji. to je postojanje stvarne.. mada neki autori smatraju da su epistemološki i metafizički okviri iz filozofije povezani sa izučavanjem psihopatologije isto koliko i okviri naučnih disciplina . naporedo sa razvijanjem i sistematizovanjem osetljivijih načina za vrednovanje terapijskog učinka od onih koji su zasnovani na jednostranom kriterijumu eliminacije simptoma. Drugim recima. S jedne strane. U tu svrhu je neophodno pružiti podršku svim intelektualnim stremljenjima koja zagovaraju preispitivanje svih postavki koje se uzimaju zdravo za gotovo u domenu određivanja abnormalnosti. promoviše ideju da se sva­ kom dijagnozom jasno imenuje i opisuje "ontološki evidentna" abnormalnost koja postoji u ljudskom biću. Nažalost. a sa druge strane. 1994). što je od posebnog interesovanja za oblasti psihijatrije. ne samo da treba da se imenuje i opiše. okolnosti koje u poslednje vreme preovlađuju u svetu najčešće se povezuju sa iz­ razima kao što su "kriza sistema". s obzirom da zaista postoji. ove okolnosti izaz­ vane su redukcionističkim pristupom psihološkog života usredsređenim na simptomatsko ponašanje. povećanim pritiskom koji vrše ljudi u svom očajničkom tra­ ganju za rešavanjem presudnih životnih pitanja koja se tiču smisla. Najšire prihvaćeni okvir za definisanje abnor­ malnosti. Pre svih. a koji se tiče postojanja jedne zasebne stvar­ nosti na koju se ovi sistemi odnose. kao i svi sistemi za klasifikaci- 255 . "rizična društva" itd. Tako postaje sve jasnija presudna važnost sržnog ontološkog problema povezanog sa svim sistemima u istoriji saznavanja ljudi.

nikakvo posmatranje čovečijeg tela. nikakva anal­ iza osećaja. propisan..naučnih pojmova i metoda. prirodan. ugledan. 2. itd. u XVII i XVIII veku. duševno i telesno zdrav. S obzirom da su nakon tehnološke revolucije društva naglo postajala složenija.. normalan "koji odgovara pravilu. stanje potpunog telesnog i duševnog zdravlja". normalizacija i normalitet u najtešnjoj su vezi sa vaspitanjem i obrazovanjem. odlučeno da čovek pređe među naučne predmete. Ova veza toliko je fundamentalna da se dugo nije smatralo da je uopšte treba dovoditi u pitanje. formiranje normalne jedinke. redovan. ali i sprovođenja normalizacije. težine. Humanističke nauke žižu svoje primene našle su u proučavanju specifičnosti nastalih pramena. one su nastale onog trenutka kada se čovek u zapadnoj kulturi konstituisao i kao ono što treba misliti i kao ono što treba saznati" (Fuko 1971:383-384). normalna mera. propis. Uopšte uzevši.0 FUKOU ju.. veličine. ne opisuje jedan "mentalno neutralni" poredak. kao i neke od posledica koje ova granica ima u različitim domenima društvene prakse. Norma: Ogledalo prirode ili dejstvo kulture? Norma. uzoran. racio­ nalizacija i standardizacija proizvodnje propraćene su adekvatnim promenama u društvenim odnosi­ ma. obrazovanje i vaspitanje . dovođenje u normalno stanje. susrela nešto kao što je čovek. poreklo ove gran­ ice i način na koji je konstituisana u humanističkim naukama.drugim recima. pravilan.kao os­ novna područja proučavanja pedagogije i andragogije . To je nužno zahtevalo i modifikaciju ljudskog ponašanja i razmišljanja. redovno stanje. sređivanje. Presudno angažovanje u ovom polju bilo je zas­ novano na utvrđivanju raznovrsnih normi važnih za ponašanje ljudi. normalizacija "1. nikakav politički ili moralni stav.nužnog uslova za uspešno funkcionisanje pojedinaca u društvenom životu zajednice. nor­ malitet "stanje koje odgovara propisima ili pravili­ ma. Ove nauke nisu u nasleđe do­ bile jasno omeđen domen koji tek treba obraditi pomoću raspoloživih resursa . jezik ili rad). standardizacija". Stoga je neophodno pre svega razmotriti kriterijume za postavljanje granice između normalnog i patološkog. standardizacija "racionalizacija proizvodnje putem smanjivanja većeg broja oblika proizvodnje na manji broj tipičnih obrazaca (standarda) istog kvaliteta. ugledni primer". jer njihovo epistemološko polje nije spadalo u domen datosti: 256 . imaginacije ili strasti nije nikada. kulturnim specifičnostima i pretpostavkama koje se mogu i moraju dovesti u pitanje. standard "svaka zakonom utvrđena mera. humanističke nauke se nisu javile kada je. jer čovek nije postojao (isto kao ni život. "Nikakva filozofija. Cilj je bio obezbeđenje normaliteta . normalan čovek". To s u : norma "pravilo. merilo. os­ nova.. za ugled.bez obzira koja.predstavljali su vid procesa društvene optimalizacije. primeran. nikakva empirijska nauka . načelo rada. Leksikon stranih reči (Vujaklija 1986: 615) sadrži nekoliko odrednica koje se tiču latinske reči norma. Cilj ovih postupaka predstavlja uobličavanje jedinke koja uspešno funkcioniše u kontekstu date kulture .. fig. npr. oblika. već se zasniva na izvesnim vrednostima.

duh nauke. Ali tek su Fukoovi radovi (Fuko 1971. nešto što važi kao uzor i što je priznato kao klasično (Vujaklija 1986: 868). 257 . humanističke psihologije. Po svemu sudeći. Drugim rečima. Na pitanje "Ko odlučuje o tome da li je nešto prirodno. par vekova kasnije došlo je i do preispitivanja sržnih postavki epistemologije moderne. Ovaj natčovečanski. tako bez utvrđenog standarda normalnog ponašanja ne može biti ni odstupanja od tog standarda . Postmodernisti. Delatnost naučnika predstavljana je kao delatnost zajednice posvećenika čiji je cilj otkrivanje prirod­ nih kategorija od kojih je svet sačinjen. najčešće se dobija bezličan odgovor . Kao što fundamentalno načelo krivičnog prava "Nullum crimen sine lege" jasno daje do znanja da ne postoji krivično delo bez z a ­ kona. tako i Fuko jasno daje do znanja da devijacije u ljudskom ponašanju ne može biti bez prethod­ no ustanovljene norme o normalnom ponašanju. norme predstavljaju proizvod hegelovskog duha koji nije duh neke konkretne osobe.odnos­ no devijantnog ponašanja. a duh Renesanse preveo je "Božije oko istine" u posed nauke čiji je zadatak opisan kao ekspliciranje postojećeg poretka prirod­ nih sila koje treba da se stave u službu čovečanstva.1990) jasno pokazali da ustanov­ ljavanje normi proizvodi abnormalnost.1980. kulture i istorije. Time su na sigurnoj udaljen­ osti držani i kriterijumi na osnovu kojih je neko ponašanje proglašavano prirodnim i prihvatljivim sve dok poverenje u kreiranje društvenih normi nije našlo novog jemca . Tako je ustanov­ ljena fundamentalna zasnovanost normalnosti na onome što je prirodno i što postoji samo po sebi kao emanacija same ljudske prirode. Preispitivanje is­ tina utvrđenih pomoću naučnog metoda delovalo je za prosečnog smrtnika podjednako svetogrdno kao i preispitivanje Božije istine. Iz definicija u navedenim odrednicama teško se može saznati poreklo normi. kao i mogućnost da se normalnost i nenormalnost proučavaju kao prirodne kategorije ljudskog ponašanja koje treba što tačnije razlikovati. Kao što bez zakona ne može biti zločinca."društvo" ili "javno mnjenje". U pitanje su dovedene i norme zasnovane na gledištu da postoji "prirodno" ponašanje. Deklarisana moralna indiferentnost i politička nevinost nauke modernom čoveku predstavljale su dovoljnu garanciju za veru u no­ vonastalu objektivnost. jezika. uzorno ili normalno?". doveli su u pitanje ustaljeno razumevanje ljudske prirode kao prirodne kategorije koja postoji ne­ zavisno od uma. I pored nesumnjivo korisnih doprinosa nauke. kritičke psihologije i konstruktivizma. objektivan duh koji tokom istorije nastoji da uđe u svest pojedinačnih smrtnika. nor­ malnost proizvodi nenormalne na isti način na koji zakon proizvodi kriminalce (Fuko 1997). MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE merilo.Dušan Stojnov: NORMALNOST. ali i pripadnici antipsihijatrije. već duh ljudi koji pripada Božanskom Duhu. a norme zasnovane na ovako plemenitom poduhvatu ni izbliza nisu delovale kao norme zasnovane na in­ teresima neke povlašćene grupe. odnosno da nenormalnog ponašanja nema ukoliko nema unapred utvrđenih standarda normalnosti koji uvek predstavljaju društvene konvencije koje su nužno arbitrarne. predstavljao je dovoljnu garanciju da se dalje istraživanje porek­ la normi prekine. Naučna dostignuća i razvoj nauke poistovećeni su sa na­ pretkom društva.

Kenet Gergen naglašava da su psiholozi bihejvioristi oduvek znali za nemogućnost objektivnog određenja ovog po­ jma.0 FUKOU Abnormalno: Da li ga ljudi definišu ili ono definiše ljude? Novija preispitivanja nisu obnovila samo uopšteno jeretičko pitanje o poreklu normi. ono je pre svega lingvističko. Agresivnost u ponašanju grabljivica ne treba posebno isticati. Ono što treba da rade životinje reguliše se selekcijom vrsta u dugotrajnom procesu opstajanja za koji same životinje nisu odgovorne. Njime se podrazumeva postojanje jednog vida ponašanja koje se zbog svoje važnosti izdvaja od ostalih vidova ponašanja. I dok u kontekstu biologije nema m n o g o smisla utvrđivati da li su životinje agresivne i nor­ malne i da li je njihovo ponašanje u granicama nor­ malnosti. Ovo se dešava najčešće zbog toga što je društvo ljude koji na bilo koji način odstupaju od normi složilo "u četiri uredna paketa": One koji nisu dovoljno in­ teligentni i koje je nazvalo subnormalnim (ili men­ talno hendikepiranim). mere lečenja u kontekstu psihološke devijacije. značenje izraza "agresivnost" ne predstavlja biološku kategoriju. sve je glasnije mišljenje . Z b o g toga izgleda sasvim ra­ zumljivo konstrukcionističko gledište da se agresija može proučavati kao sredstvo socijalnog uticaja i kontrole. one koji su dovoljno telesno onesposobljeni i koji su nazvani defektnim (ili fizički hendikepiranim). jer je besmis­ leno reći za nekog vuka da je ispoljio agresivno ponašanje kada je zaklao neku ovcu. Štaviše. jer su njegove definicije uvek uzimale u obzir nameru i voliciju osobe koja se agresivno ponaša a koja nije opaziva (Gergen 1984). dovoljno je reći da jedan od najvećih bi­ ologa današnjice. predstavlja odgovornost samih ljudi. Fukoovo gledište nekome izgleda nepri­ hvatljivo. Shodno tome. Ono što treba da urade ljudi nalazi se pre svega u domenu određivanja svrhe njihovog postojanja koja. one koji su dovoljno zli da 258 . a zatim se tvore znatne konsekvence njegove upotrebe. proučavajući ga pritom kao da se odnosi na skup opazivih događaja. pa deluje u naj­ manju ruku začuđujuće što su ovi psiholozi nastavili da istražuju agresivnost prenebregavajući saznan­ je da se taj termin spada u dornen mentalističkih pojmova koje su sami proterali iz psihologije. ona je za njihovu vrstu sasvim normalna. op­ erativno merilo o tome šta je normalnost (Rose 1998)! Norme i pravila ponašanja na kojima one počivaju u izvesnom smislu su proizvoljne. "opravdano" se primenjuju mere kažnjavanja i odmazde u kontekstu socijalne devi­ jacije. ili pak. ove promene se ustaljuju samo ako većina ljudi pokaže želju da drugačije postupa u odnosu na normu.da su " nauke" hrabro zakoračile u domen definisanja nenormalnog. sasvim nesumnjivo. pak. nedvosmis­ leno tvrdi da u biologiji nema takve stvari kao što je psihopatologija ili nenormalnost! Još je neodrživije optuživati životinje za agresivnost. Uko­ liko. već su se poseb­ no usmerila na preispitivanje univerzalnosti i održivosti norme o normalnom ponašanju.uobličeno pre svega na temeljima Fukoovog rada . a da pritom nisu uspele da formulišu jedno dobro utemeljeno. utvrđivanje normalnosti kod ljudi pred­ stavlja jedan od najvažnijih problema u društvenim naukama. Ukoliko se neko ponašanje okarakteriše kao agresivno. Umberto Maturana. Mada se privrženost normama povremeno menja.

Za one sa druge strane normalnosti društvo se pobrinulo institucijama prilagođenim njihovim specifičnostima. povlađujući tako interesima nedovoljno transparentnih i diferenciranih društvenih grupa. I jedna i druga disciplina počivaju na postupcima obrazovanja i vaspitanja. s druge strane. obrazovanje je moguće shvatiti i kao proces masovne proizvodnje normalnih osoba koji se sprovodi komplikovanim strategijama nadzora. kako opominje (Fuko 1997.sas­ vim neopravdano . nije više u rukama nekontrolisanih institucija za mistifikaciju i elitizaciju znanja.a koja se najčešće i suprotstavlja normalnom. Za ovakve osobe pretpostavl­ jalo se da su dovoljno različite od normalnih da opravdaju ne samo različite institucije. ovaj cilj se može posmatrati i sa stanovišta ekonomske korisnosti . Mada su kriterijumi za svrstavanje u neku od prve tri kategorije daleko od toga da budu neprikosnoveni. već i različite društvene prakse. duševna bolest. moralno ispravno i korisno. Nasuprot tome.mentalni poremećaj. Ono postaje jedan od fundamen­ talnih projekata transformisane vlasti. S druge strane. Ovo razdvajanje najčešće se . hijerarhijskog posmatranja i disciplinovanja koje se najčešće sprovodi neprimetno. i mada preklapanja između ovako opsežnih kategorija nužno ima. Pokušaji ekspliciranja fundamentalne raz­ like između ove dve discipline . zasebne discipline koja je začeta kao amalgam verske prakse ispovedanja. koja se više ne zasniva na svemoći suverena i manifestacijama brutalne sile koja može razoriti svakoga ko joj se protivi. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE krše zakonske norme koji su nazvani kriminalcima (ili socijalno hendikepiranim). Obe su zasnovane na dijalogu. šta nemoral­ no. Ali sprovođenje u delo ovih ciljeva. Obema je cilj uobličavanje jedinki koje uspešno funkcionišu u kontekstu date kulture . Potvrdu ove tvrdnje predstav­ lja pojava psihoterapije.kao državni projekat broj jedan. Stvara se pedagoška nauka koja treba da naučno potkovana odgovori šta je u društvu "onih koji uče" prihvatljivo.neodrživa je pred 259 .drugim rečima. dok su pedagoška nasto­ janja pre svega usmerena na periferne konstrukte čija je promena moguća i bez uticaja na modifikac­ iju sržne strukture (Kelly 1955) . psiholoških izučavanja teorija ličnosti i medicinske prakse lečenja hipnozom (Stojnov 2000).mišljenje da su psi­ hoterapijski napori usmereni na sržne konstrukte koji tvore identitet osoba. ni­ jedna od njih nije u nauci izazvala toliko kontro­ verzi kao četvrta kategorija .kategorija sinonim­ no označena kao ludilo . i pedagogi­ je. vremenom je izgubljena iz vida fundamentalna sličnost između psihoterapije. 2002). ili jednom rečju abnormalno . a šta neprihvatljivo.opravdava didaktičkim razlozi­ ma. Drugim rečima. Vlast stoji iza prosvetiteljskih tendencija globalnog obrazovanja koje postaje nadležnost države i njene vaspitno-obrazovne strukture. i oni koji su dovoljno psihički poremećeni da su nazvani duševno obolelim osobama (Fransela 1978). s jedne. obrazovanje i vaspitanje postaje najznačajniji projekat establiranih instituci­ ja čiji je cilj deklarativno liberalan . Nažalost. Većina ciljeva obrazovanja i vaspitanja najvećim delom usmerena je na populaciju koju nazivamo "normalnim osobama".jer svima daje šansu da prošire svoje vidike i ovladaju znanjem koje je doskora predstavljalo privilegiju posvećenih. a šta štetno. formiranje normalne jedinke. Upravo u pedagoškoj praksi prede se splet nevidljivih niti koje razdvajaju normalno od patološkog.Dušan Stojnov: NORMALNOST.

Definisanje normalnosti za svoj učinak ima i spontanu cenzuru i uzdržavanje od 260 . Proces obrazovanja u kome se ovladava novim diskursima tako prestaje da bude proces skladištenja pečata istine o svetu u arhiv neispisane table ljudskih duša. manevara. Rešavanje ovog problema veliki je zalogaj... psi­ hoterapija se može definisati kao specifičan slučaj primene pedagoških postupaka . iz samog života kome u celosti pripada i kojim je prožeto čitavo njegovo biće. ustanovljavanje normi predstavlja ljudsku delatnost. postaje skup diskursa kojima neka osoba pripada. Norme nisu postojeće ucrtane linije koje dele nor­ malno od abnormalnog. Međutim. situiranu u datoj kulturi i zasnovanu na njenim vrednostima. Naprotiv. To je ujedno i izvor velikih teškoća u usklađivanju "bioloških univerzalnosti" sa "kultu­ ralnim partikularijama" (Faberga 1992). režima disciplinovanja. pitanje operativnosti kriterijuma za razlikovanje normalnog i abnormalnog nije rešeno na zadovoljavajući način. Zahtevi savremenog obrazovanja i vaspitanja nedvosmisleno utiču na uobličavanje i promenu njihovih identiteta. ceo jedan splet taktika. dovedena je u pitanje vekovna tradicija "ontološki evidentne" abnormalnosti koja se "otkriva" zahvaljujući napretku nauke. Na ovom mestu biće stoga reči o problematičnostima u određenju druge. mit kojem su robovali veliki "narativi moderne" (Liotar 1988). Svaki novi diskurs pomoću koga se život može os­ misliti predstavlja potencijalno novi fragment iden­ titeta koji. Izgrađivanjem ovih moći izgrađuje se i sam čovek. U tom smislu. Nova shvatanja proglašavaju humanističke nauke "ontološki nemim" (Gergen 1999) i epistemologiju pretpostavljaju i nadređuju ontologiji: "Za humanističke nauke čovek nije to živo biće koje ima posebnu formu. to je živo biće koje. konvencionalnim i vrednosno zasićenim presecanjem polja ljudske delatnosti na "funkcionalno" i "nefunkcionalno". njihovom promenom i sam se menja. već zato što je proizve­ dena arbitrarnim. ne manje važne binarne opozicije koja obrazuje dimenziju normalno-abnormalno. i koja se "imenuje" i "opisuje" adekvatnim dijagnozama. klasifikovanja i označavanja koji nera­ zmrsivom spletu znanja i moći omogućava fluidan tok kroz sve pore društva (Fuko 1997). katkad neusaglasivi svetovi. Uvođenjem normi u ljudsku delatnost proizvodi se celokupna oblast "abnormalnog". jer su kriterijumi na osnovu kojih je ova razlika napravljena nejasni i problematični. jer dekonstruisanje binarne opozicije kultura-priroda zahteva posebnu raspravu. već analizu njegovih konstantno promenIjivih moći saznavanja.0 FUKOU savremenim shvatanjima identiteta (Ber 2001). obrazovanje postaje delatnost uobličavanja "table" na kojoj se stvaraju mnogi različiti.obrazovanja i vaspitanja. stvara predstave zahvaljujući kojima on živi i na osnovu kojih ima tu čudnu spo­ sobnost da upravo može sebi predstaviti život" (Fuko 1971:391). Izučavanje čovekove stvarne prirode i unutrašnje suštine postaje nemoguća misija. ovako posmatran. Abnormalnost nije "otkrivena" zato što je postala vidljiva. Na ovaj način. Ovaj pro­ ces je konstitutivan: sprovođenje i vršenje moći uobličava čoveka. Naprotiv. Važno je samo naglasiti da u novijim shvatanjima humanističke nauke ne predstavljaju analizu onoga što je čovek po svojoj prirodi.

tako da je u mnogim medicinskim defi­ nicijama zdravlje implicitno određivano kao odsu­ stvo bolesti. tako se smešta u kontekst jedne nove discipline . odnosno ideju da je bolest božija ka­ 261 . da je izbila na prvo mesto lestvice društvenih potreba: "Nazovite neku stvar Izvor problema: Poreklo dimenzije normalno . pa i samo njegovo posto­ janje. Biološkim određenjem bolesti u medicini Hipokrit je stavio tačku na religiozni model shvatanja bolesti.Dušan Stojnov: NORMALNOST. Dijagnostikovanje abnormalnosti ne otkriva ono što je po sebi bole­ sno. sa svojim normiranim polaritetima zdravo i bolesno. ekonomije. Ekonomija i njeni normativni polariteti korisno i beskorisno takođe su učestvovali u konstituisanju dimenzije normalno-abnormalno. tj. govori se o bolesti. saboteri ekonomskog pro­ gresa ili jednostavno rečeno . već daje kulturni pečat našim nastojanjima da specifičnosti neke partikularne kulture proklamujemo za biološki univerzalne norme. zna za greh koji neko mora da okaje. a ljudi koji su se takvim ponašanjem bavili postajali su društvena sramota. sub­ verzivno i nenormalno ponašanje.budale. Ova nauka nudila je jasne razlike između "ekonomskog" ponašanja koje je korisno. Ispitivanje abnormalnosti. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE celog spleta ponašanja koje ostaje sa druge strane normalnog. sa normativnim po­ laritetima korisno i beskorisno. Sve što je sprečavalo ekonomski na­ predak samim tim je proglašavano beskorisnim. Ponašanje koje nije bilo u funkciji ekonomskog progresa predstavljalo je devijaciju od njegovih normi. vrednovan. nije bilo potrebe pričati mnogo 0 zdravlju. predstavlja os­ novu na kojoj se dimenzija normalno-abnormalno učvrstila kao amalgam tri druge različite dimenzije zasnovane na vrednosno-normativnim principi­ ma: medicine. uspostavlja se jedan vid cirkularne epistemološke kauzalnosti: ustanovlja­ vanjem normi i definisanjem abnormalnosti i sam repertoar ljudskog ponašanja biva omeđen. Ukoliko se neko ponašanje smatralo beskorisnim. ekonomija i lingvistika (Fuko 1971). Kada je čovek ugrožen u toj meri da i nje­ gove biološke funkcije postaju ugrožene. procenjen. ne samo da je dovođeno u pitanje. Ova dimenzija postala je toliko važna. S obzirom da ljudi kod lekara nisu išli kad su bili zdravi i kada njihove biološke funkcije nisu bile ugrožene. i lingvistike. Jedno vreme smatralo se da pomoću ekonomije mogu da se prevaziđu opasnosti i teškoće u kojima se mo­ derni svet nalazi.abnormalno Dimenzija normalno-abnormalno predstav­ lja prilično nestabilno jedinjenje i heterogen skup raznovrsnih diskursa koji se u njima koriste.Trijedar znanja od koga su ove nauke sazdane: biologija. Na taj način. zajedno sa mnogim drugim aspe­ ktima ljudskog funkcionisanja. definisan.arheologije ljud­ skog znanja (Fuko 1998). Sa otkrićem mikroba. i onoga neekonomičnog. odnosno beskorisnog za čovečanstvo. već se energično poricalo i samo pravo njegovog postojanja. potpuno se ustalilo shvatanje da je bolest moralno neutralan događaj izazvan napa­ dom mikro-organizama koji ugrožavaju čovekovo telesno funkcionisanje. sa bipolarnim normativnim polovima smisleno i besmi­ sleno (Marinković 2002).

a postupci tretmana primereni ovom modelu bili su stravični: bičevanje. ono što se može razumeti. Reklo bi se da lingvistika sa takvom ulogom. dakle. Potpuno ludilo za Lakana znači pot­ puni kolaps na nivou subjektove integrisanosti u simbolički poredak. 262 . Tako su pojmovi fizičke medicine primenjeni na osobe čije je ponašanje na neki način psihički devijantno. korisno-beskorisno i smisleno-besmisleno iz bi­ ologije. semantički nejasno i zbrku značenja. ali ne zbog mentalne insuficijentnosti. a os­ obe koje preuzimaju odgovornost za brigu o njima zovu se psihijatri. To se ponašanje. odnosno proces raspadanja normativno uspostavljenih značenja. Uz to. Pojavom psihijatrije sredinom XIX veka. opasnom za mir u svetu ili bla­ gostanje budućih generacija. i klasifikuje se na osnovu simp­ toma koji dovode do postavljanja dijagnoze. ekonomije i lingvistike stekli su se uslovi za uobličavanje dimenzije normalno-patološko. sve dok niste poka­ zali da je ona 'neekonomična' niste zaista doveli u pitanje njeno pravo da postoji. Za njega je luđak idiot. za duševnog bolesnika se kaže d a j e izlečen. Proces kojim se devijantnoj osobi pomaže da se prilagodi da bi mogla da se povinuje društvenim normama jeste lečenje: fizičko ili psihoterapeutsko. kada se u devetnaestom i početkom dvadesetog veka ja­ vio pokušaj za ujedinjenjem humanističkih nauka uz očuvanje koncepata pozajmljenih od biologije i ekonomije" (Fuko 1971:419).0 FUKOU nemoralnom ili ružnom. Sa Fukoom konstitutivna uloga lingvistike u stvaranju društvenih nauka postaje još jasnija: "Misao se može misliti samo kroz jezik i u nje­ mu. Devijantne osobe su tada proglašene duševno bolesnim. tako da se u samom jeziku nalazi pozitivitet koji vredi kao suštinski. predstavlja Prihvatanjem polariteta zdravo-bolesno. raste i napreduje" (Schumacher 1973:34). Lakan je smatrao da psihotična stanja predstavljaju raspad značenja. Pojam duševne bolesti javio se na osnovu uverenja da duševna bolest može predstavljati vernu kopiju telesne bolesti. Oni su duševni bolesnici. uništiteljskom po dušu ili degradirajućom. Ukoliko su ove promene uspešne. što ima smisla i što je uklopljeno u simbolički poredak društva. poželjnije je i normalnije od onog što je nerazumljivo. sakaćenje. čak i spaljivanje na lomači. zove abnormalno. za koje je počelo da se smatra da nisu odgovorni za to ponašanje i da ga zbog nje­ ga netreba kažnjavati. Oglušivanje o norme ponašanja objašnjavano je dotle opsednutošću đavolom. pojam duševne bolesti ima i svoje društvene implikacije koje se tiču određenja načina na koji će se postupati sa osobama koje imaju psihičke probleme. ponavlja samo one funkcije koje su nekada pripadale biologiji ili ekonomiji. Uklapanje lingvistike sa polaritetima smisleno i besmisleno u ovakav način razmišljanja nije bilo očigledno sve do pojave Lakanovog i Fukoovog dela. već zbog svoje jedinstvenosti koja proizilazi iz neuklopljenosti u norme simboličkog poretka (Lacan 1981). Jasnije rečeno. medicina je preu­ zela brigu nad duševno obolelim osobama čije je ponašanje odstupalo od društvenih normi. U tom smislu.

korisno i smisleno" ili "bolesno. koliko na pedagoške ideje zakamuflirane posebnim tehnikama dresure. u bogatom repertoaru prakse psihijatrije i dalje nedostaje razrađeno shvatanje "normalnosti".Dušan Stojnov: NORMALNOST. eko­ nomije i lingvistike. ona je predstavljala proizvod čitavog skupa kontrolnih institucija i mehanizama za nad­ zor. ova kategorija formirala se na osnovu tri elementa koji se nisu sasvim istovreme­ no konstituisali (Fuko 1990): 1. odnosno teorije normalnog funkcionisanja od koga bi abnormalne osobe odstu­ pale. Pored tri pomenuta polariteta iz biologije. školama. "Onanisti" se javljaju u korelaciji sa novim odnosi­ ma između seksualnosti i porodične organizacije i sa novim značenjima pripisanim telu i zdravlju. Velika i konfuzna porodica abnormalnih stoga ne označava samo jednu fazu početne nesigurnos­ ti psihijatrije.mogle uspešno sprovoditi izgrađivanjem društvenih normi i normal- 263 . Nažalost. mnoštva ne­ popravljivih i svih aparata za njihovu popravku i iz lavirinta dečije seksualnosti. 3.uobličavanja jedinke koja efikasno funkcioniše . već i neprilike koju ono unosi u pozitivne pravne propise. Tako nije bilo moguće povući jasnu granicu razdvajanja koja bi omogućila održivo merilo o tome koja su ponašanja normalna. Lišavanje slobode i zatvaranje su tako opravdavane potrebom za popravljanjem i poboljšanjem. beskorisno i besmisleno" ne moraju da budu u pozitivnoj korelaciji. juridičko-biološki pojam o poluživotinji-polučoveku. zdrav razum nam nalaže da zaključimo da je ona zdrava. to ne znači da će u tom slučaju svako njeno ponašanje biti i ekonomski korisno. Međutim. Abnormalne je trebalo razgraničiti od normalnih zato da bi se postupci vaspitanja i obrazovanja . Onanija je simbolisala slabost savesti spram sen­ zualnog tela i mekoputanosti. Velike nejasnoće u određenju nor­ malnosti u velikoj meri proizilaze i iz nemogućnosti da se kontroliše odnos između prirodnog izuzetka i pravnog prekršaja. "Ljudsko čudovište". 2. a rađanje azila u najtešnjoj je vezi sa ovom kategorijom. Pojava ove kategori­ je povezana je sa zavođenjem tehnike discipline koja je tokom XVII i XVIII veka zavladala u vojsci. a koji u sebi objedinjuje nemoguće i zabranjeno. niti pak svako ponašanje koje je zdravo i korisno mora da ima jasno značenje i smisao. a koja nisu. a kojom se nastojalo popraviti one koji se opiru vaspitnim normama. Dru­ gim recima. "Ličnost koju treba popraviti" je novija i man­ je oslonjena na zakonske imperative i kanone prirode. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE Paralela sa određenjem telesnog zdravlja je i ovde vidljiva: Ukoliko u duševnom (baš kao i telesnom) funkcionisanju ovakvih osoba nema prob­ lema. Seksualno korišćenje sopstvenog tela predstavljalo je izvor neodređenog niza fizičkih poremećaja i bilo je plodna podloga raznolike patologije. Ono što ljudsko čudovište čini čudovištem nije samo izuzetak u odnosu na ob­ lik Vrste. u razlikovanje normalnog i patološkog ponašanja uplele su se dimenzije značenja koje nisu povezane i čiji polovi "zdravo. Tako je abnormalna jedinka proistekla iz pravno-prirodne izuzetnosti čudovišta. radionicama a malo kasnije i u porodica­ ma.

daje sledeću definiciju mentalnog poremećaja: "U DSM-IV. Pored ovoga. i kulturno. trebalo je odvojiti da bi im se pružila šansa da se pomoću raznih društvenih institucija i specifičnih aparata zaodržavanjeipopravkudruštva izleče i normalizuju . ovim naporom uobličen je jedan kriterijum koji je sasvim nejasan. One osobe kod kojih to nije pola­ zilo za rukom. 1 Umesto prihvatanja zdravorazumskog uverenja da je do porasta broja mentalnih poremećaja doveo napredak nauke. psihološke i biološke disfunkcije u pojedincu. ili nekog važnog gubitka slobode. već i sebe. Ni devijantno ponašanje (tj. postojeće društvene institucije predstavljaju objektivnog jemca njihove kontrole i sputavanja onih ponašanja kojima mogu ugroziti ne samo druge. svaki mentalni poremećaj opojmljen 264 . bola. i pravno i još mnogo toga.0 FUKOU nog ponašanja. Najblaže rečeno. ovaj trend se može posmatrati i kao projekat patologi- "Potrošene kategorije": Potvrda progresa nauke ili patologizacija društva? Projekat razdvajanja normalnih od abnormalnih predstavlja dugotrajan poduhvat koji se sprovodi. ovaj sindrom ili sklop ne sme da bude samo neki očekivani ili kulturno sankcionisani uzvrat na neki poseban događaj. nesposobnosti. i običajno. To možda ne bi bilo tako strašno da DSM-IV ne predstavlja višedecenijsku krunu psihijatrijskih napora da se patološko definiše i klasifikuje. Nastojanje da se mentalni poremećaji što jas­ nije definišu dovelo je do toga da terminologija za iskazivanje mentalnih poremećaja napreduje i širi se zastrašujućom brzinom. njena hetero­ genost i prikrivena disharmonija ranije pomenutih dimenzija dovela je do toga da se u jednoj dimen­ ziji razgraničenja mešaju i prirodno. koja u poslednjih dvadesetak godina raspolaže moćnijim sredstvima kojima se otkrivaju mnogi poremećaji koji su do sada izmicali moćima zapažanja. Ukoliko ovaj projekat ne uspe. Nažalost. je kao klinički značajan ponašajni ili psihički sin­ drom ili sklop koji se događa u jednom pojedincu i koji je povezan sa trenutnim nevoljama (tj. Štagod da je originalni uzrok. političko. on mora da bude razmotren kao manifestacija ponašajne. nisu men­ talni poremećaji ukoliko devijantnost i sukob nije simptom disfunkcionisanja pojedinca na način koji je gore opisan" (APA 1994: xxi-xxii). doteruje i menja otkada je konstituisana dimen­ zija normalno-patološko. i etičko.odnosno iznova asimiluju u preovjađujući poredak zasnovan na normama. bolan simptom) ili nesposobnostima (teškoćama u jednoj ili više važnih oblasti funkcionisanja) ili sa značajno povećanim rizikom od smrti. Američko psihijatrijsko udruženje u zvaničnom Dijagnostičkom i statističkom priručniku verzija IV (u daljem tekstu DSM-IV). religiozno ili seksualno) niti sukobi koji su primarno na relaciji pojedinac i društvo. na primer smrti voljene osobe. Zato nije čudno da je veliki deo psihijatrijskih napora bio posvećen traganjima za jednom kategorizaci­ jom patološkog ponašanja u kojoj će biti obelodanjen jasan kriterijum razlikovanja i u kome će se uredno klasifikovati svi postojeći oblici mentalnih poremećaja.

kao jedna vrsta od deset navedenih seksualnih devi- ' Analizujući ovaj projekat. 1812.Dušan Stojnov: NORMALNOST. godine. između ostalih i slaboumnost.nestali iz upotrebe. 1850-1900. godine. 1952. Do 1838. ovaj trend se nastavlja i broj kategorija psihičkih poremećaja u četvrtoj verziji iz 1994. melanholiju i s a moubistvo dodaje stanjima uzrokovanim masturbacijom. Nedugo zatim. Gergen i saradnici (Gergen. Masturbacija je danas prihvaćena kao deo svakodnevnih aktivnosti. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE zacije društva. Anderson 1996) opominju d a j e 1929. jedan od rodonačelnika antipsihijatrijskog pokreta u svojevremeno veoma uticajnoj knjizi "Proizvodnja ludila" daje detaljan pregled glavnih događaja u krstaškom ratu koji je protiv mas­ turbacije vođen više od dvesta godina. 2 1 7 1 6 . Njena istorija puna je mnogih "ontološki evidentnih"mentalnih poremećaja koji su nestali iz psihijatrijske prakse i postali posebna vrsta "potrošenih kategorija" u dijagnostikovanju abnor­ malnosti. Hoffman. godine.kao "moralna d e ficijentnost". one su se na patološkoj sce­ ni pojavile u drugoj reviziji DSM-a iz 1968. godine publikacija dela "Neuroze" Izraela Vekslera brojala samo dvanaest kategorija psihičkih poremećaja. Po objavljivanju DSM-III. ali je sasvim jasno da se na masturbaciju danas gleda sa mnogo više blagon­ aklonosti nego pre par stotina godina. Mada su homosek­ sualne aktivnosti istoričarima odavno poznate (u kulturnim specifičnostima antičkih vremena bile su tretirane pre kao pitanje životnog standarda nego psihičkog poremećaja). g o d i n e obuhvatilo je četrdesetak psihičkih poremećaja. godine. 2 Teško je reći kada je dijagnoza masturbacije u potpunosti nestala iz psihijatrijskog aparata. "vagabundstvo". od kojih su mnogi . ovaj trend prisutan je od samog početka upotrebe dimenzije normalno-patološko. on epilepsiju. 2an Eskvirol tvrdi da se masturbacija u svim zemljama priznaje kao opšti uzrok ludila. Nažalost. stanje normalnosti. stanje koje odgovara propisima i očekivanjima savremenog društva. jer se pod velom otkrića postojećih neprirodnosti i disfunkcija u ponašanju uobličavaju razne kategorije koje su proishod moralnih poduhva­ ta primerenih društvenim standardima. masturbacija nije jedini poremećaj koji je dugo vremena bio uvrežen u psihijatrijsku praksu. "mizantropija" i "masturbacija". Drugim recima. 1980. a zatim jednostavno nestao iz nje. sa tendencijom daljeg porasta. Sve više ljudi se proglašava poremećenim a istovre­ meno se ne eksplicira kriterijum poremećenosti koji povlađuje interesima nedovoljno jasno dife­ renciranih društvenih grupa. Nažalost. ili odvratni greh samooskvrnuća (nepoznatog autora) u Londonu. izdanje. Bendžamin Raš u prvom američkom udžbeniku psihijatrije zaključuje da masturbacija uzrokuje razne slabosti. 3 "Ontološki evidentan" status masturbacije kao psihičkog poremećaja koji ozbiljno može da ugrozi sudbinu čovečanstva jednostavno je "ispario". godine. DSM-II. U njegovom d r u g o m izdanju. iz 1968. Teorija po kojoj masturbacija uzrokuje ludilo začeta je objavom dela Onanija. "Psihološka zavisnost od interneta" predstavlja najnoviji primer abnormalnosti za koju se tvrdi da postoji nezavisno od životnih situacija i kulture kojoj pripadaju osobe koje se proglašavaju poremećenim na ovaj način. g o d i n e (DSM-IV) narasta na 340. pominje se 221 kategorija. godine doživljava 80. Američko društvo za psihijatriju objavilo je prvi Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje u kome se nalazi 198 različitih mentalnih poremećaja. Tomas Sas. Knjiga je prevedena na m n o g e jezike i do 1746. Psihijatrijsko učenje da masturbacija uzrokuje ludilo dostiže 265 . Objavljivanje Rozanofovog "Priručnika za psi­ hijatriju i mentalnu higijenu" 1938. 1816.

Relativno kratkotrajan izlet jednog oblika seksualne aktivnosti u polje patološkog ponašanja manje je interesantan od legitimiteta koji je tokom ovog perioda davan različitim postupcima za lečenje homoseksualnosti. žrtve naučne zablude. 1869. a glavnu ulogu u njemu tumači Kevin Spejsi.snimljen je u produkciji kuće "Dreamworks Pictures" 1999 godine. 1890. Karl Ludvig Kahlbaum. mogao je naći čovečnog i poštovanog lekara da to uradi mirne savesti. desenzitizacija.). 1918. Međutim. Režirao ga je S e m Mendiz po scenariju Alana Bola. ili čak kastrira. elektrošokovi. vrhunac. grupna psihoterapija. sek­ sualni depresanti. hipnoza. Na pitanje da li su psihijatri koji su homoseksu­ alce godinama podvrgavali ovim bolnim i surovim metodama bili politički manipulisani. Posle će d a n biti sve gori i gori. 1905. Z b o g toga se ovaj rad može posmatrati i kao svojevrsan vid rasprave o ovom pitanju. četrdesetdvogodišnji reklamni agent i glavni junak filma "Američka lepota" (American Beauty . primalna terapija." Shvatanje abnormalnosti se v r e m e n o m toliko promenilo da ova scena kod gledalaca nije izazvala strah da će se glavnom junaku osušiti kičma. ili. Istaknuti psihijatar Bernard Saks preporučuje da se mas­ turbacija kod dece leci kanterizacijom kičme i polnih organa. masturbacija i homoseksualizam nisu jedini primeri dijagnoza čija se "ontološka evidentnost" menjala u različitim kulturama i epoha­ ma. veže ili stavi pojas nevinosti nekom detetu ili duševnom bolesniku. pionir britanske psihoanalize smatra da će se otkriti da prava neurastenija zavisi od preterane onanije (Szasz 1982:301-312). odnosno poremećaju koji se za­ sniva na strahu od patoloških aspekata homosek­ sualizma. Džonatan Hačinson.0 FUKOU jacija. terapija prilagođavanja. Hemijske intervencije: seksualni stimulansi. Druge procedure: anafrodizijaci. Brojne demonstracije politički aktivnih grupa homoseksualaca koje su usledile sedamdesetih g o ­ dina dovele su do toga da u današnjoj verziji DSM-IV homoseksualnost shvaćena kao poremećaj ustupila mesto homofobiji. To će mi biti najlepši trenutak u ćelom danu. plaši. pranturona. lobotomija. nešto što može na bilo koji način ugroziti društvo. dao je ime katatonija sindromu za koji se smatralo da je uglavnom uzrokovan dugotrajnom ili preteranom masturbacijom. Postoji pregled čitavog niza dijagnostikovanih kategorija mentalnih poremećaja i dijagnoza (Hare-Mustin & Marecek 1997) čija je "ontološka Hirurške intervencije: kastracija.(Kutchins&Kirk1997:59). nemački psihijatar. ili da će biti povod da im deca krenu na put bez povratka. sterilizacija. dekan Kraljevskog fakulteta za hirurgiju leci masturbaciju obrezivanjem i zastupa mišljenje da bi temeljitije mere no što je obrezivanje bila prava usluga pacijentima oba pola. u početnim kadrovima snimljen je u kupatilu dok govori: "Pogledajte me. itd. Drkam pod tušem. 266 . psihoanaliza. 3 Lester Bernam. Kačinsi Kirkdaju iscrpan pregled metoda kojima se tokom ovog perioda u psihijatriji homoseksualnost "lečila": Psihološke intervencije: apstinencija. Ernest Džons. LSD. hormonske injekcije (estrogena. Pojedinac koji je hteo da okuje. ili d a j e ova opscena radnja. pak homofobi koje treba lečiti . razni oblici averzivne terapije.još uvek nije odgovoreno. itd. farmakološki šok: matrazol. testosterona. klitoridektomija i histerektomija.). vazektomija. da ih tuče.

Nekada sasvim normalne. a ipak su krale . sek­ sualni odnosi odraslih sa osobama mlađim od 16 godina spadaju u dornen pedofilije. proslavljenom evropskom 267 . zahvaljujući ovim dijagnozama tretirani kao abnor­ malni. 4 Bilo bi zavaravajuće misliti da je uticaj dijagnostičkog diskursa psihijatrije na građanska prava stvar davne prošlosti. moralni integritet vladajuće klase ostajao je nedirnut. Dakle. identično ponašanje . bio daleko od bilo kakvog isceljenja. koje nisu odolevale izazovu krađe.krađa . jedan vid krađe je izmešten iz kaznenog i krivičnog u medicinsko-psihijatrijski dornen. Dijagnoza Metafizička intoksikacija. religije i svoje uloge u svetu. pripisivana je dijagnoza kleptomanije. medikalizovan je društveni čin krađe. Najdrastičniji primer verovatno predstavlja dijagnoza drapetomania. podvrsta hebefrenije korišćena među psihijatrima u Sovjetskom Savezu. jer je jedan vid krađe ostao u pravno kaznenim. u već ustaljenom industrijskom načinu proizvodnje. Ovakvim načinom konceptualizacije. Obe ove dijagnostička kategorije 4 Još jedan slikovit primer odnosi se na kriminalizovanje čitavih sistema tradicionalnih predstava o braku. i predstavljaju sek­ sualni delikt . patološkog ponašanja. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE evidentnost"ustvari predstavljala čudno jedinjenje medikalizacije pravnog. koji su .što je "evidentno" bilo posledica neke fundamentalne duševne bolesti koja je ovakve osobe oslobađala odgovornosti za njihove postupke. u domenu krivičnog prava. ili patološko svojstvo robova. obojenih i siromašnih. odnosila se na adolescente zatečene u refleksivnim preispitiva­ njima smisla života. ali je njen efekat za ljude. bile su osnova proučavanja etnologije. a drugi premešten u psihijatrijski domen. već i krađu. porodici i seksualnosti. i muškaraca najčešće m n o g o starije dobi. Ova evidentnost je vremenom isparila iz medicinske prakse.Dušan Stojnov: NORMALNOST. bežati i mania . ali bogatim osobama iz viših društvenih slojeva (najčešće ženama koje su u kupovinu išle redovnije od muškaraca). Međutim.gonjenje. a njena ekonomska i pravna pozicija su time povlašćivane.siromašnih osoba iz nižih društvenih slojeva ostala je u domenu krivičnog prava.jednu vrstu krivičnog dela. socijalnog i ekonomskog diskursa. pojavile robne kuće. kleptomanija se koristila za označavanje onih osoba koje su procenjene kao osobe koje nisu imale finansijske potrebe za krađom. povećalo je ne samo promet robe. skovana od grčkih reči drapethes . Krale su osobe iz svih društvenih slojeva. koja se održala sve do potpunog ukidanja ropstva. Uklanjanje pulta koji je delio robu i kupce. Za odrasle disidente bila je rezervisana dijagnoza soci­ jalna šizofrenija -jer normalna osoba evidentno ne može da zamisli bolji vid društvenog uređenja od komunističkog. tradicionalno obavezujuće veze žena od oko dvanaest godina (koje su po današnjim kriterijuma još uvek devojčice). godine Semjuel Kartrajt (Samuel Cartwright) da bi označio patološko svojst­ vo robova da teže ka slobodi1. Od kako su se s kraja XIX veka. Ovu dijagnozu smislio je 1850. Bilo bi interesantno zamisliti suđenje Aleksandru Mekenziju. u američkoj psihijatrijskoj praksi korišćena je i dija­ gnoza dyaesthesia aethiopica. Sa druge strane. krađa se nije podjed­ nako pravno tretirala. da ne poštuju privatno vlasništvo] Pored toga.trčati. Po današnjim kriterijumima. Pored drapetomanije.

slanje u gulage i sl. S druge strane.luda. Neprimerenost kriterijuma "ontološke evidentnosti" ovde postaje evidentna. Vremenom je zaključivano da izvesna ponašanja leže van granica razuma i ona su označavana kao "mentalne bolesti".što ga čini pedofilom. a u nekim predstavljaju nedopustivo kršenje ljudskih prava. 1934). ali i rastući broj profesionalaca (i profesija) zaduženih za nji­ hovo zbrinjavanje su bez presedana. pre samo stotinak godina bili su pot­ puno nezamislivi. Ono što danas nazivamo "intermitentnim emocionalnim poremećajem" nekada je predstavljalo povremeno "pucanje filma" osoba pritisnutih životnim teškoćama. ponašanja koja su nor­ malna u kulturi Z a p a d a . treća po veličini na američkom kontinentu. ograničena upotreba psihijatri­ jskih etiketa se nezamislivo proširila. drugačije se tretiraju u drugim kulturama. dobila ime (MacKenzie River). zasnovana je na "ontološki evidentnom" shvatanju o devijaciji abnormalnih osoba od "normalnog psihičkog funkcionisanja". S druge strane. srećna i sklona provodu. kod Dobuanaca u Melaneziji bila bi doživljena kao . napadi.često imaju status normalnosti u drugim kulturama. on je seksualno zlostavljao j e d n u devojčicu . na ovaj način okvalifikovan je samo mali broj ozbiljno poremećenih osoba. Prihvaćene zapadne definicije normalnosti davno su dovedene u pitanje (Bene­ dict.paranoja. Vremenom. ogroman broj i široka rasprostranjenost ljudi za koje se pretpostavlja da pate od ovih bolesti. Raznovrsnost stanja koja se trenutno klasifikuju kao abnormalna. godine. le­ gitimne procedure lečenja "abnormalnih" koje su nekada sprovođene danas bi mnoge lekare odvele u zatvor zbog "abnormalne" nasilnosti prema paci­ jentima. 6 istraživaču severnoameričkog kontinenta po kome je reka. Osoba koja se danas doživljava kao raspoložena. S početka. Određena ponašanja u nekim kulturama imaju status široko prihvaćenih običaja. Neki vidovi nasilja. jer stanja i ponašanja koja neka društva smatraju abnormalnim .Tada nikakvog zlostavljanja nije bilo. i pritom su se koristile posebni referentni okviri za njihovu klasifi­ kaciju (Horvvitz 2002). Zato je teško oteti se utisku da kulturne norme specifičnosti ponašanja pripadnika Zapadne civili­ zacije nisu podjednako na udaru patologizacije kao i kulturne specifičnosti emigranata koji je naselja­ vaju. Prototipska klasifikacija po kojoj su mentalne bolesti jedna vrsta greške prirode. transevi i slično .0 FUKOU sovjetske psihijatrije održale su se u upotrebi sve do 1991. U britanskom parlamentu je krajem devetnaestog veka saglasnost roditelja za udaju ćerki pomerena sa 12 na 13 godina. 5 Brojni eksperti za proučavanje "ontološke evidentnosti" abnormalnog tako su se oglušili o upo­ zorenja antropologa. ali su njime uspešno opravdavane različite vrste političkih obračuna . Mekenzi se u svojoj 48. godini oženio četrnaestogodišnjom devojčicom. Po današnjim merilima. koje u mnogim kulturama pred­ stavlja društveno prihvaćenu normalnost. 268 . Razlozi zbog kojih se ljudi danas potpuno legitimno obraćaju "V" profesijama. Lečenje ovih oboljenja takođe nije imalo isceljujuće efekte. regulišu se nedopustivim nasiljem protiv čitavih kultura zbog nedopustivog stava drugih kultura da je tak­ vo ponašanje nedopustivo.

U protestima globalnih razmera. Saopštenja o kontaktu sa preminulom osobom koja dolaze od strane emigranata sa j u g a američkog kontinenta biće okvalifikovane kao simptomi ove "bolesti". glavobolja. Kao veoma reprezen­ tativan primer određenja moći u psihologiji. ali ne postoji ni u j e d n o m priručniku za pripad­ nike Z a p a d n e civilizacije. održanog u Koreji 2002. 5 Prilikom svetskog prvenstva u fudbalu. karakteristika je mentalnog stanja pojedinaca iz latinoameričkih kultura. 6 U "Priručniku za zdravlje emigranata" (Loue 1998) opisani su poremećaji kao "Bolest duhova" koja je opisana kao stanje u kome je neko preokupiran pojavama kao što su duhovi. izd­ vaja se Meklilandov pojam motiva moći: cilj tog motiva je da se čovek oseća moćno i da se moćno ponaša. moć je najčešće shvatana kao jednostavni kvantitativni fenomen.predstavljaju posledicu uroka neke osobe. tako i naspram drugih osoba.koristeći se zastrašivanjem . 269 . godine.nije uopšte dovođena u pitanje. Najzad. smrt ili preminule osobe. Nijezgoreg pomenuti da je jedno isto ponašanje . U njima. "Normalni" habitus osobe koja sebi ovo uživanje priušti tako može da varira od bolnice. g d e je moć definisana na nivou poje­ dinca određena jednostavno kao sposobnost neke osobe da dobije ono što hoće (Boulding 1989). ili moć nekog motora ili mašine.u Z a p a d ­ noj civilizaciji medikalizovano kao vid abnormalne zavisnosti od droge. posebno je el­ egantna jedan od definicija moći kao sposobnosti u ekonomiji. U tome smislu. dok će se takvi sadržaji pripadnika zapadne civilizacije najčešće biti okarakterisani kao autentične "nadnaravne" sposobnosti ili njihovo simuliranje. Bujanje diskursa patologizacije društva polako uzima svoj danak. veoma slično tretira sve različite vrste moći: psihološku. preko zatvora do hotela. moć je shvaćena kao kvantitativna sposobnost koja se može akti­ virati zarad različitih namera. Shvatanja u kojima se moć određuje kao jednostavna sposobnost da se dela na određen način. Poremećaj "Zlo oko" čiji simptomi . i komercijalizovano kao vid profitabilnog narko-turizma.uživanje marihuane . korišćenje pasa u korejskoj ishrani proglašeno je abnormalnim. ona je opisivana kao ništa drugo do uopštene sposobnosti da se dela (Lukes 1974). specifičnosti ishrane j e d n o g naroda uzburkale su svet. Zato ne izgleda daleko od pameti očekivati da u skoroj budućnosti globalizovanog sveta korišćenje različitih aršina u proceni psihičkog zdravlja čitavih lokalnih kultura bude proglašeno "abnormalnim".Dušan Stojnov: NORMALNOST. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE Karakteristična shvatanja moći u diskursu društvenih nauka U preovlađujućim koncepcijama koje su prošlog veka dominirale u zapadnom mišljenju. sociološku. i kriminalizovano kao krivično delo. Zatim. Ljudi koriste moć kako naspram stvari. jecanje. političku.ili u formi uskraćivanja redovnih i zasluženih nagrada .svrab kože. električnu.ili u formi kažnjavanja i raznih drugih sankcija (Blau 1964). nervoza i poremećaj sna . u domenu sociologije. prikladnu ilustraciju predstavlja Blauova definicija moći kao sposobnosti osoba ili grupa da nameću svoju volju na druge uprkos otpora tih drugih . Moć se stoga shvata kao entitet koji može da se ograniči na individualne motive (McClelland 1975). 0 tome najrečitije govore i različiti primeri definisanja moći kao sposobnosti u različitim dis­ ciplinama društvenih nauka. a da pritom normalnost veoma raširene navike da se embrion nerođenog pileta pomešan sa uljem servira kao internacionalni prehrambeni delikates (poznatiji kao majonez) .

dužnosti i obaveze spram drugih ljudi) zavisi od tre­ nutno prihvaćenog znanja. moć se posmatra kao svojstvo koje pre svega operiše na bazi legitimiteta. 1998) naziva znanje. Drugo je Fukoovo određenje moći kao učinka preovlađujućih pogleda na svet koji zbog svoje dominacije postaju legitimni. Kada nešto konstruišemo na neki poseban način mi istovremeno proizvodimo znanje koje nužno sa sobom nosi moć. a pritom i sposobnost i pravo počivaju na nekoj vrsti pris­ tanka onih osoba nad kojima se moć sprovodi. Zato se moć uvek piše kao par moć/znanje: 270 . i ono je neodvojivo od moći. U ovom smislu. Z b o g toga. 1997. Prvo je Parsonsovo shvatanje u kome se moć posmatra kao uopšteno svojstvo pomoću koga se obezbeđuje sprovođenje povezujućih operacija jedinica u sistemu kolektivne akcije u kome su obligacije legitimisane kao sredst­ vo ostvarivanja ciljeva od zajedničkog interesa (Par­ sons 1954). pak. Tako se neki vidovi ponašanja favorizuju. jeste vršenje moći. S druge strane. odnosno kao oblik odnošenja. već jedna perspektiva koja predstav­ lja vodič za društvenu akciju i koja omogućava društveno delanje. a ne na neki drugi način. moć se posmatra kao jednoznačna karakteristika odnosa između ljudi: definisanje sveta ili osobe na način koji nekome dozvoljava da nekažnjeno radi ono što želi predstavlja vršenje moći (Fuko 1997). moć se posmatra kao instrument dominacije sa razorno snažnim dejstvom: moć može da uništi. Zdravorazumski pogled na svet koji preovlađuje u nekoj kulturi. U ovom slučaju. Drugim rečima. previranja u društvenim naukama s kraja proteklog veka dovela su do pre­ ispitivanja održivosti shvatanja moći kao sposob­ nosti. svako znanje sa sobom kao potencijal nosi društvenu praksu da se dela na jedan. moć se u ovim određenjima poima kao nešto što ne uključuje samo sposobnost. Shodno tome. Shodno tome.0 FUKOU Ovo dalje znači da želje onih osoba koje poseduju više moći preovlađuju nad željama onih koji imaju manje moći. odnosno upotrebe moći. već i pravo da se dela. moć se posmatra kao instru­ ment znanja: moć može da proizvodi. 1990. kao učinak datog diskursa. dok se ostali marginalizuju. Ovako shvaćena. Znanje u ovom određenju nije shvaćeno kao is­ tina o svetu. tako da su u njima predložena drugačija određenja ove pojave. moć se posmatra kao posledica znanja. Na ovom mestu biće izdvojena dva primera definisanja moći kao legitimnog svojstva. Fukoova kratologija Nasuprot navedenih učenja. Definisati svet ili osobu na način koji dozvoljava onome ko definiše da se prema svetu ili prema raznim oso­ bama u svetu ponaša onako kako on ili ona to želi. po svojoj važnosti i uticaju na društvene nauke izdvaja se Fukoova kratologija. Fuko (Foucault 1971. U ovim određenjima. odnosno njegovo shvatanje moći. U skladu sa tim. sve ono što neka osoba može da uradi drugoj osobi (odnosno njena prava. ovaj pristup sugeriše postojanje jednog neravnomernog odnosa između onih koji koriste moć za svoje privatne potrebe i onih koji su izloženi posledicama ove upotrebe. u kojima je moć definisana kao jedna vrsta sposobnosti koja pojedinačnim osobama ili grupama osoba može omogućiti neku vrstu dominacije.

Umesto toga. Ona ne podrazumeva samo uskraćivanje za nemoćne. zahteva i interesa. a moć uobličava i proizvodi. Umesto toga. pojedinac nije samo agens pomoću kojeg 271 .Dušan Stojnov: NORMALNOST. Ltd. niti bilo kakvo znanje koje istovremeno ne pretpostavlja i ne konstituiše o d ­ nose moći" (Fuko 1971: 33-34). preovlađujući diskurs o nekoj oblasti (kao što je to slučaj sa nekom političkom ideologijom. Međutim. Vršenjem moći proizvodi se ono što zovemo stvarnost! Zato je neophodno razlikovati moć od brutalne sile: represija i nasilje zapravo predstavljaju nedostatak moći. a ne . Zato se moć koja je implicitno prisutna u svakom diskursu obelodanjuje samo na osno­ vu otpora na koji nailazi u nekom drugom dis­ kursu. zauzvrat. a ne neke unutrašnje suštine. moći nema izvan društvenih odno­ sa. koja je bila podržana svojim legijama. treba prihvatiti da se moć i znanje neposredno uzajamno uslovljavaju .nad njihovim telima. kojim sredstvima?" i "Šta su efekti vršenja moći?" Moć ne predstavlja vlasništvo vladajuće klase. S obzirom da postoje brojni alternativni načini da se neki događaj osmisli i konstruiše. Zato Fuko i kaže da nasilje uništava. najznačajnijom vojnom snagom svoga vremena. smatra se da ona ima najveći učinak kada proizvodi znanje.ne postoje odnosi moći bez uobličavanja polja znanja koje je sa njima povezano. Tako shvaćena. Pored toga. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE "Možda treba odbaciti i tradicionalno shvatanje po kojem znanje može da postoji samo tamo g d e su odnosi moći izostavljeni i da se razvija samo iz­ van njenih naloga. oslabi ili dođe do svojih krajnjih granica. pak. Zato je pitanje kojim se kratologija bavi stvar odnosa. dok je moć njihove žrtve još uvek veoma aktivno prisutna u oblikovanju života velikog broja ljudi na planeti. Rimske legije odavno nemaju nikakav uticaj. taktika. Moć se vrši nad delanjem ljudi. jer moć nije svojstvo jedne individue. Moć se sprovodi na drugim osobama. odricanje moći jedan od preduslova znanja. treba poći od pretpostavke da moć proizvodi znanje (ne samo time što ga podržava jer joj služi ili.Isusom Hristom. Dru­ gim recima. tehnika. time što ga primenjuje jer joj koristi). a ne nekog svojstva. moć pred­ stavlja mnoštvo odnosa sila koje oblikuju nemoćne na način koji je poželjan sa tačke gledišta onih koji vrše moć. ili naučnim shvatanjem sveta) stalno nailazi na os­ poravanje. već strategiju: efekti moći proizilaze iz manevara. a ne na stvarima. moć se ne shvata samo kao repre­ sivna snaga. država ili suverena. i njenom najznačajnijom pojedinačnom žrtvom .kao u slučaju fizičke sile i nasi­ lja . Z b o g toga ne treba postavljati pitanja tipa "Šta je moć?" i "Otkuda moć?". Pitanje predstavlja pitanje dominacije nad drugima. Važno je istaći da moć cirkuliše kroz društvo i vrši se putem mreže kojom su svi zahvaćeni. Zato moć nije razobličenje i uništenje nemoćnih kao što je to slučaj sa nasiljem i brutalnom silom u odnosima. Moć i otpor samo su dve strane jedne iste medalje. već "Kako se moć vrši. Možda treba odbaciti i verovanje da moć čini čoveka ludim i da je. već i ulaganje i prenos u njih. Ovu tvrdnju najbolje ilustruje slučaj rimske države. Nasilje i tlačenje se primenjuju kada se uticaj moći iscrpi.

O FUKOU se vrši moć, jer pojedinac ne poseduje moć, niti se vršenjem moći njegovi ili njeni lični potencijali gaze ili otuđuju. Osnovni učinak moći upravo je u tome da se izvesni načini konstruisanja stvarnosti ustanovljavaju i konstituišu kao pojedinci. Prema ovom shvatanju, individua istovremeno predstav­ lja i proizvod moći i elemenat njene artikulacije. Osnovne tehnike moći su disciplinovanje i nadgledanje. Disciplinovanje je tehnika moći koja obezbeđuje procedure za treniranje ili prinudu indi­ vidua ili kolektiva. Instrumenti disciplinujuće moći su: (a) hijerarhijsko posmatranje, (b) normalizujući sudovi i (v) ispitivanje: "Dugo običan čovek... nije bio predmet deskripcije. Biti viđen, posmatran, podrobno opisi­ van, praćen iz dana u dan neprekidnim procesom beleženja - bila je povlastica. Hronika o nekoj os­ obi... bila je deo rituala kojima se očitovala njena moć. Međutim, disciplinski postupci izokreću taj odnos, spuštaju prag jedinke podložne ispiti­ vanju i od tog odnosa stvaraju sredstvo kontrole i metod vladanja... Takvo beleženje pojedinosti iz svakodnevnog života više nije hijerarhizacija već postupak objektivizacije i potčinjavanja. Postu­ pak ispitivanja, kao ritualno i ujedno 'naučno' utvrđivanje individualnih razlika, kao vezivanje svakog pojedinca njegovim osobenim karakter­ istikama (za razliku od ceremonijala u kojima se manifestuju status, rođenje, poreklo, povlastice i funkcije) označava pojavu novog načina vladanja ljudima: sada svako kao status dobija lična obeležja a kao izričitu odrednicu one crte, mere, odstupa­ nja i'ocene'koji su mu svojstveni i kojima od njega u svakom slučaju, stvaraju poseban'slučaj"'(Fuko 1997:217-218). Uz pomoć hijerarhijskog posmatranja us­ postavlja se veza između vidljivosti i moći. U njoj j e ­ dan aparat, napravljen specijalno za posmatranje, indukuje efekte moći i ona sredstva prinude koja čine subjekte posmatranja potencijalno vidljivim. Druga tehnika moći, nadgledanje, epitomizovana je u Bantamovom "Panoptikonu". Panoptikon predstavlja idealno zamišljen zatvor u kojima je ponašanje zatvorenika potpuno otkriveno i vidlji­ vo čuvaru ili čuvarima koji su nevidljivi za zatvore­ nike i nalaze se u kuli koja je centralno postavljena tako da zatvorenici ne m o g u da znaju čak ni da li u kuli ima ikoga, odnosno da li ih čuvari uopšte posmatraju. Z b o g toga se zatvorenici ponašaju kao da su sve vreme nadgledani. Usled nemogućnosti da nadgledaju osobu koja ih nadgleda, zatvorenici pounutruju proces nadgledanja - i to u skladu sa preovlađujućim standardima normalnosti. Ovaj proces Fuko naziva samodisciplinom. Ono što nas čini samodisciplinovanim je disciplinujući diskurs. Z b o g toga, jedan od najvažnijih manevara moći čini pozicioniranje u diskursu, odnosno borba za prisvajanje onih atributa koji unutar datog dis­ kursa sa sobom nose važne privilegije. Verovatno najbolji primer borbe oko pozicioniranja u dis­ kursu jeste nastojanje različitih političkih snaga u svetu da drugu stranu predstave kao nelegitimnu i terorističku, a identične postupke svojih pripad­ nika kao opravdane i oslobodilačke. Međutim, s obzirom na to da panoptikoni ni­ kada nisu bili izgrađeni, postavlja se pitanje ko

272

Dušan Stojnov: NORMALNOST, MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE nadzire ponašanje ljudi umesto zatvorskih čuvara? Pomoću kojih procesa, institucija ili mehanizama se ljudi normalizuju u savremenom društvu? Ko onda nadzire ponašanje ljudi? Najprostije rečeno, to rade ljudi sami - kroz procese vaspitanja i ob­ razovanja, kroz institucije sistema i kroz meha­ nizme građenja svojih subjektivnosti. Preciznije rečeno, svi psihološki entiteti (koji se ne mogu videti golim okom, a o kojima se zaključuje na osnovu ponašanja) pomoću kojih se iskazuje subjektivitet ljudi - ego, samstvo, ličnost, identitet itd. - predstavljaju izbore ljudi (ne nužno u potpunosti osvešćene) u skladu sa datim (eksplicitnim ili im­ plicitnim) društvenim normama. Ljudi su u poziciji da vrše izbor načina pomoću kojih misle da mogu da ostvare svoje namere, planove i želje. Vršeći ove izbore ljudi postepeno grade i uobličavaju svoj identitet. Istovremeno, oni se nalaze pod j a ­ kim uticajem mreže odnosa moći koja se vrši u društvu kao proishod preovlađujućeg pogleda na svet koji održavaju različite društvene insti­ tucije - porodica, škola, bolnica, policija, vojska, itd. Ovo se sprovodi uz p o m o ć procesa vaspitanja i obrazovanja u skladu sa jednim diskursom koji preovlađuje nad mnogim potisnutim i marginalizovanim diskursima koji postoje u društvu. S h o d ­ no tome, proces znanja koji se uvek saopštava nekim simboličkim sistemom (najčešće je to jezik) uobličava stvarnost u kojoj živimo. I jezik i komuni­ kacija predstavljaju kulturne prakse u okviru kojih se konstituišu različite stvarnosti. Oni obuhvataju one vidove koje najčešće nazivamo društvenom stvarnošću (na primer socijalne kategorije osoba organizovane pomoću rase, roda, uzrasta, itd.), kao i one vidove za koje se smatra da predstavljaju psihološku stvarnost (identitet, motivacija, ličnost, itd.).
i

Fukoova kratologija sa sobom nosi bitan z a ­ okret u odnosu na liberalne teorije u kojima je moć predstavljala pre svega jednu represivnu sna­ g u . Jednostavno rečeno, moć bi bila vrlo slabašna stvar kada bi njena jedina funkcija bila da tlači, ukoliko bi se ona sprovodila samo kroz cenzure, izostavljanje, blokiranje i represiju - u maniru ve­ likog Super-ega koji postoji na jedan "negativan" način. Nasuprot tome, moć je jaka pre svega zato što proizvodi učinke u domenu želje i znanja. Moć zato ne treba suviše jednostavno shvatati kao represivnu silu, već kao veoma složenu pojavu, koja je zaodenuta i u plašt naših želja - želje za znanjem i želje za razumevanjem. Moć, između svih ostalih svojih učinaka, proizvodi zadovoljstvo i predstav­ lja veoma prijatnu stvar. Shodno tome, ukoliko se razmatra odnos između znanja i moći, više nije moguće shvatiti moć kao jednu veliku "negativnost" kojoj se treba odupirati. Umesto toga, moć treba posmatrati i kao jednu oslobađajuću, emancipativnu snagu koja proizvodi kako zado­ voljstvo, tako i smisao ovladavanja koji, čak i ako su zasnovani na nekakvoj iluziji, omogućavaju prijatni dašak slobode (Walkerdine 1988). Upravo zbog ovog pozitivnog učinka moći moguće je donekle shvatiti zašto volja za sticanjem znanja i želja za razumevanjem - pa i svi naši pokušaji da na generacije koje dolaze prenesemo dragoceni tovar znanja i razumevanja stečenog sopstvenim naporima - biva nekako osujećen onim drugim, negativnim aspektima moći.

273

0 FUKOU U skladu sa ovakvim pristupom, jedna od glavnih karakteristika moći (zasnovane na Fukoovoj kratologiji) je to što njene uticaje nije uvek i svuda lako opaziti i ustanoviti, jer su njena dejstva najčešće tacitna i nisko na nivou opažajne budnosti. Drugim recima, moć neprimetno kola kroz kapilarnu mrežu društvenih odnosa kojom smo svi zahvaćeni. Teško je oteti se utisku da je iz ove perspektive gotovo sve društvene odnose moguće posmatrati kao odnose moći. Ali da bi se nešto posmatralo, prethodno se mora učiniti vidljivim. A da bi se učinilo vidljivim, potrebno je osvestiti sve procese pomoću kojih se moć vrši. Potrebno je proniknuti u brojne strategije, manevre i taktike pomoću kojih se ona ostvaruje. Drugim recima, da bi moć mogla da se proučava neophodno je prethodno procese pomoću kojih se ona sprovodi učiniti vidljivim (Fuko 1997). Time se omogućava ne samo pronicanje u pravilnosti ispoljavanja moći, već i mogućnost artikulisanja ozbiljnijeg otpora pomoću koga je moguće pred­ lagati i boriti se za drugačije alternative pomoću kojih se može ostvariti pravednija i ravnomernija raspodela moći - što bi trebalo da bude vid sas­ vim legitimne borbe u savremeni društvima koja se deklarišu kao demokratska. Nažalost, i u savremenim demokratskim društvima distribucija moći je daleko od ravnomerne i pravedne. Z b o g toga će preostali deo teksta biti posvećen rasvetljavanju nekih prikrivenih strategija dominacije koje neke pojedince, grupe, nacije, kulture, ili diskurse privileguju, a neke sprečavaju u razvoju.

Prikrivene strategije dominacije
Nasuprot preovlađujućim institucijama društva koje propisuju preovlađujuće diskurse u kojima se uobličavaju i postojeći kurikulumi, stoji mnoštvo potisnutih i marginalizovanih diskursa čiji se glas ne čuje ili nedovoljno čuje. Jedan od tih potisnu­ tih diskursa polako počinje da dovodi u pitanje razumevanje ljudske prirode kao nečega što je za­ snovano na prirodnim kategorijama koje postoje nezavisno od uma, jezika, kulture i istorije. Njegov zajednički cilj se jednim imenom naziva politika identiteta, (Sampson 1993) što označava politiku zasnovanu na pojedinačnim iskustvima ljudi koji se bore za to da imaju kontrolu nad sopstvenim identitetom i subjektivitetom. Iz mnoštva različitih razloga, ti ljudi smatraju da im društveno domi­ nantne grupe na neki način uskraćuju ovakvu prili­ ku. Njihova borba zasniva se na konstruktivističkom gledištu po kome ne postoji jedna apsolutna stvar­ nost i apsolutna istina, već mnoštvo referentnih okvira koji tvore mnoštvo perspektiva koji su u najvećoj meri zasićeni kulturom, istorijom, jezikom, i mnoštvom idiosinkrazija različitih konverzacija, narativa i tumačenja koja posreduju u uzajamnim razmenama značenja između ljudi. Prva strategija o kojoj će biti reći je "opisiv­ anje i odsustvo standarda opisivanja". Ova strate­ gija zasnovana je na ključnoj ulozi koju "podloga" ima u oblikovanju našeg iskustva "figure". Ukoliko konstruišemo nekog učenika kao "neposlušnog", ovakav sud implicitno pretpostavlja izvesni stan­ dard - najčešće naš sopstveni ili standard naše kul­ ture ili grupe sa kojom se poistovećujemo. Figura

274

Dušan Stojnov: NORMALNOST, MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE se jasno vidi, ističe i opisuje kao takva, dok"podloga" ostaje skrivena, implicitna i odsutna iz vidnog polja. Tako, svaki put kada opisujemo neku oso­ bu, izgleda da ona poseduje izvesnu unutrašnju suštinu o kojoj mi samo izveštavamo, čime se prikriva da je to proishod komparativnog procesa koji se sprovodi na osnovi nekog standarda koji je odsutan iz diskusije i skriven. Ukoliko kažemo da je neko "neposlušan", ne samo da implicitno vršimo upoređivanje sa nekom drugom osobom (najčešće onom čije ponašanje favorizujemo i koju nazivamo "poslušnom"), već istovremeno privilegujemo jedan implicitan (ali odsutan) standard na osnovu koga se razlikovanje vrši i koji predstavlja naše (prikrivene) želje i vrednosti. Na ovaj način, kriterijum na osnovu koga se poređenje i raz­ likovanje vrši postaje standard opisivanja. Štaviše, on predstavlja neispitani privilegovani izraz kojim se nameće jedan vrednosni kriterijum na temelju koga se vrši upoređivanje učenika, dok proces favorizovanja ovog kriterijuma od strane osoba koje ga koriste sam ostaje skriven i zaštićen od vred­ novanja. Sledeća strategija koja će se razmotriti se naziva "tačka gledišta spram nepostojanja tačke gledišta". Implicitni standard koji je dominirao u zapadnoj kulturi moderne epohe (koja se nepovratno i neza­ ustavljivo širi svetom u procesu globalizacije) zas­ novan je na tačci gledišta pre svega obrazovanih, heteroseksualnih, belih muškarca iz dominantnih i privilegovanih društvenih i ekonomskih slojeva. Ovo dalje ukazuje na to je standard bio toliko im­ plicitan i prikriven (a takođe i odsutan) da nije ni primećeno da on uopšte predstavlja standard - već se smatralo da je standard utvrđen na osnovu kriterijuma koji su vladali gledištima gore opisan­ ih osoba predstavljao neutralni opis stvarnosti kakva ona zaista jeste. Poenta se sastoji u tome da je perspektiva jedne osobe ili jedne društvene grupe o znanju poistovećivana sa tim šta znanje "zaista" jeste, odnosno njome su nametnuti uslovi za razumevanje između ljudi. Ovakve dominantne osobe ili grupe osoba istovremeno afirmišu sopstvene interese, želje i strahove - čak i onda kada insistiraju na tome da njihov pogled na znanje ne predstavlja nikakvu posebnu tačku gledišta, već prirodno stanje stvari. Shodno prethodnom primeru, "poslušnost" neke osobe nije posmatrana kao tačka gledišta (neke osobe ili grupe) po kojoj je poslušnostskup konkretnih postupaka u ponašanju učenika pomoću kojih osobe koje se drže te pers­ pektive mogu na najbolji način sprovoditi proces obrazovanja i vaspitanja, već kao neutralni opis unutrašnje suštine učenika - opis njihovih prirod­ nih osobina ličnosti, to jest opis učenika kakvi oni zaista jesu. Najzad, biće opisana i strategija koja se na­ ziva "konstruisanje uslužnih drugih". Kada neka osoba opisuje druge osobe, ona to čini koristeći se kategorijama koje nisu prirodne kategorije, već kategorije koje su kreirale dominante grupe ili dominantne osobe. Ovo se čini na takav način da karakteristike koje se koriste u opisivanjima dru­ gih obezbeđuju dominantnim grupama identitet koji oni priželjkuju. "Drugi" postaju uslužni "domi­ nantnim" (kako grupnim, tako individualnim) in­ teresima, željama i strahovima. Stvoriti "uslužne druge" pre svega znači koristiti se predstavljanjem

275

0 FUKOU na način dovoljno moćan da obezbedi željene kvalitete za sopstvenu grupu ili identitet, opisujući drugost kao kontrast koji je u službi njihove misi­ je. Stvaranje "poslušnih" učenika tako minimizuje mogućnost otvorenog preispitivanja kurikuluma koje može doći od samih učenika koji smatraju da je kurikulum "loš", "nepotreban", "dosadan" ili "neprimeren" njihovim potrebama. Njihov otpor se tako neutralizuje i oni se pozicioniraju u diskursu kao učenici čija "neposlušnost" predstavlja glavnu prepreku u uspešnijem ostvarivanju ciljeva kurikuluma. Tako se ustanovljavanje nekih oblika ponašanja i marginalizovanje drugih objašnjava potrebom za savladavanjem obrazovnih programa zasnovanih na vaspitnim ciljevima koji su podjed­ nako blagotvorni za sve: favorizovanje pojedinih tipova ljudskog karaktera se posmatra kao ost­ varivanje založenih potencijala prirode - nikako kao privilegovanje perspektiva različitih interesnih ili društvenih grupa. Zato karakter treba negovati i očvršćivati, a osobe sa slabim karakterom treba "popravljati" uz pomoć svih društvenih in­ stitucija koje za to imaju legitimitet. Otud proces institucionalizovanog obrazovanja prati ceo niz nasilja i represivnih mera nad učenicima koje su se u školskim klupama veoma d u g o smatrale le­ gitimnim pratiocem sprovođenja ciljeva kuriku­ luma. Šibanje, ćuške, stajanje u ćošku, nošenje magarećih kapa, ismejavanja, izolacija od vršnjaka, različite vrste ograničavanje ličnih sloboda i slične vrste kažnjavanja u školi predstavljaju ceo spektar vaspitnih mera koje su u savremenom pedagoškom i psihološkom diskursu neprihvatljive, a do skora su predstavljale široko rasprostranjene "normalne" vaspitane disciplinske mere.

Zaključak
Veoma popularan film koji je do nedavno plenio pažnju gledalaca raznih generacija, "Matriks", za­ snovan je na veoma interesantnom zapletu. Ljudi veruju da žive u "stvarnom" svetu koji korespon­ dira sa onim što oni m o g u da vide, ali je taj svet u stvari jedna iluzija, odnosno jedna vrsta virtuelne stvarnosti. To je obmana koju je konstruisala veo­ ma moćna veštačka inteligencija da bi mogla da kontroliše svet i ljude u njemu. Pomenuti film i do sada izneseni tekst dotiču se u jednoj važnoj stvari. Naime, podvig glavnog junaka sastoji se u tome da uspeva da proseče fini splet opskurne obmane, prevaziđe očiglednu farsu neposrednog saznanja i osvesti dejstvo jedne nevi­ dljive sile koja pokušava da svoje interese predstavi kao "pravu stvarnost", kao prosto "dešavanje stvari". Tako ceo projekat postaje vidljiv i artikulacija ot­ pora protiv tlačitelja postaje moguća. Ljudi su sada u stanju da otpočnu svoju pravednu borbu protiv jednog od mnogih mogućih viđenja stvarnosti koje im jedna sila nameće kao jedino moguće. Sličan podvig napravio je i Mišel Fuko. Pošto njegovo delo nije napravljeno u produkciji holivudske fikcije, već u opšte prihvaćenom domenu društvenih nauka, ovaj podvig je dostojan divljenja. Pre svega, sasvim je jasno da je Fuko prvi uka­ zao na "Matriks" savremenih "Ψ nauka". Nalaze ovih nauka, stoga, ne treba posmatrati isključivo kao jedini ispravan put za otkrivanje unutrašnjeg psihičkog života ljudi skrivenog od očiju laika i dostupnog samo posvećenim naučnicima. Ove

276

Dušan Stojnov: NORMALNOST, MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE nauke je moguće posmatrati i kao ishodište diskursa satkanih od dominirajućih pogleda na svet koji su svoj status stekli marginalizacijom mnoštva drugih pogleda. Ovi pogledi, odnosno dominirajući diskursi, ne predstavljaju svet kakav zaista jeste - lišen svake subjektivnosti u pers­ pektivi i greške u saznavanju - već različite ob­ like "Matriksa" koji privileguju "opisivače sveta" odsutne iz opisa. Istina ο svetu stoga nije slika sat­ kana od neporecivih činjenica naučnih traganja, već predstavlja preovlađujući pogled na svet koji se uobičajeno prikazuje kao "pozitivno znanje". Stvarnost nije odraz j e d n o g noumenalnog sveta, neopterećenog vrednosnim načelima i političkim interesima, već predstavlja jednu vrstu moći za­ snovanu na "znanju" i neodvojivu od njega. Ot­ por preovlađujućim diskursima, odnosno borba za alternativne perspektive u viđenju stvarnosti predstavlja jednu vrstu borbe za slobodu koja se ne vodi revolucionarnim sredstvima u krvi do kolena, već mnogo više sublimisanim dizanjem glasa svih osoba čije su perspektive obezvređene. Ova borba jasno ukazuje na to da je normalnost proiz­ vod borbe između različitih diksursa, u kojoj se pobednici vrednuju na pozitivan način, a gubitnici obezvređuju ο potiskuju u armiju "štrčećih" osoba koju treba uskladiti sa preovlađujućim standardi­ ma poželjnosti. Umesto poniranja u dubine skrivenih psiholoških procesa, Fuko predlaže jednu sasvim drugačiju vrstu metodologije - arheologiju znanja. Ona teži da rasloji i rasplete niti značenja od kojih su ovi procesi satkani. Ovako sagledana, naučna otkrića se mogu pojmiti kao "kopanje" po arhivama ljudskog znanja, odnosno istoriji različitih i promenIjivih pogleda na ljudsku prirodu, a psihologiju je, između ostalog, moguće zasnovati i kao istorijsku nauku. Ovakav pristup ne zahteva samo jednostra­ nu korekciju, već temeljitiju reviziju psihološkog metoda (Steier, 1991; Kendall, Wickham 1999). Međutim, doprinos Fukoovog rada u reviziji psihologije ne iscrpljuju se samo na planu metoda. Možda najvažnija implikacija njegovog dela jeste stanovište da utvrđivanje psiholoških karakteris­ tika, crta ličnosti i svojstava karaktera ljudi pred­ stavlja pre svega odraz vršenja moći, svojevrsnog pozicioniranja u diskursu, a ne proces otkrivanja "prave" ljudske prirode. Veliki broj psiholoških en­ titeta kojim se opisuje struktura u različitim teori­ jskim pristupima u izučavanju ličnosti (kao što su "Ja", "Nad-ja" i "Ono"; "Samstvo"; "Identitet"; "Faktori ličnosti"; "Sistem ličnih konstrukata" itd. u raznim toerijama) ne mora da se posmatra kao plod otkrića naučnika sačinjen na osnovu minucioznoig proučavanja ljudske suštine, već kao proishod diskursa disciplinovanja. Ljudsko ponašanje stoga ne treba proučavati kao manifestaciju crta ličnosti koje su odraz neke unutrašnje esencije, odnosno psihološkog "štofa" od koga smo svi sačinjeni, već kao jedan proizvod disciplinujućih diskursa, ili, pak, raznih strategija, manevara i taktika opiranja ovom diskursu. Pitanje normalnosti, kao i pitanje moći, uos­ talom, predstavlja pitanje granica. To nisu granice koje su zauvek date i nepromenljive, granice ko­ jima se u svetu jasno odvajaju jedan od drugoga realno postojeći objekti sa inherentnim svojstvima

277

u kome se gasi misao (Fuko 1971:421). To nisu ni granice koje predstavljaju vidljiv jaz. nagoveštava se čovekova konačnost. Ono što može da postane pomerajući nejasnu granicu između nepoznatog i onoga što misli da zna. Zato i ono što čovek jeste i ono što on može da postane prebiva izvan grani­ ca poznatog i normalnog. pak.van jasnih granica pozitivnog znanja.opažajući. Taj­ na čoveka ne krije se unutar okeanskih dubina njegove psihičke unutrašnjosti. niti. Čovek je pre svega biće odnosa.polako prolazi. Nijedno ljudsko biće nije ostrvo. 278 . osmišljavajući i opojmljujući ponašanje delatnika. Z b o g toga i psihologija treba da ga traži pre svega u nejasnim imaginaciji. Karakteristike nečijeg ponašanja ne zavise samo od unutrašnje suštine delatnika.0 FUKOU nezavisnim od delatnosti ljudskog uma. Ukoliko se. nego do podnožja onog što ga ograničava: u predeo u kome luta smrt. ono se nalazi između ljudi. "ontološki evidentne" normalnosti . A to je up­ ravo i poziv na reviziju psihologije koji je za sobom ostavio Mišel Fuko. u igri njegovih mogućnosti uperenih ka njihovim krajnjim tačkama. kada dospe na vrhunac svake moguće reči. jasan diskontinuitet između pojava koje "realno" postoje i koje nezaustavljivi progres nauke čini "ontološki evidentnim". niti je ijedna osoba suveren svoje unutrašnje teritorije: Izunutrašnjostijezika doživljenog i prihvaćenog kao jezik. već i od brojnih drugih učesnika interakcije koji takođe konstituišu te karakteristike procesima sopstvenog delanja . rasutim slutnjama i neizvesnostima nepoznatog . granice između nedokučivih tmina čovekove unutrašnje mentacije i očigledne spoljašnjosti u kojoj nauka otkriva nevidljivi splet niti od kojih je satkan čovekov psihički život. Vreme u kojem je psihologija svoj zadatak shvatala kao otkrivanje čovekove realne unutrašnje suštine i njegove prirodne. Delanje ljudi pred­ stavlja poziv drugim ljudima da njihovo delanje opojme i osmisle. nešto i može nazvati čovekovom suštinom. on ne stiže do središta samog sebe. pak. Biće za koga je mnogo važnije da proučava ono što može da post­ ane od onog što jeste. biće koje per­ manentno pomera svoje granice.

(1984) . (1994) . F. Beograd: Nolit. After Postmodernism: Reconstructing Ideology Critique.Anthropology and the Abnor­ mal. Deetz.Diag­ nostic and Statistical Manual of Mental Disorders (4 t h Edition). Beograd: Plato.Nadzirati i kažnjavati. Billig (Eds.(1989) . S. U: A. (1998) . M. 35.Potreba za promenom. M.). (1934) . K. M. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE LITERATURA American Psychiatric Association (1994) . U: H.Agression as Discourse. New York: John Wiley. Social Scences and Medicine.3-24.Dušan Stojnov: NORMALNOST. Μ. Η (1992) . (1992) . R. 124-143. Fuko. (1964) . Boulding.The Role of the Culture in a Theory of Psychiatric Illness. mastery and the Other. (1986) -JezikLudila. Gergen.). Fuko.Reči i stvari. K.Nenormalni: predavanja na Kolež deFransu 1974-1975.Istorija ludila u doba klasicizma. Washington DC: American Psychiatric As­ sociation. (1971) . Cambridge. Mummenday (Ed.Arheologija znanja. CA: Sage. Fuko. (1978) . Κ. A. P. Benedict. V. (1994) . (1990) . 10.The New Politics of the Work­ place: Ideology and Other Unobtrusive Controls. (1995) . Beograd: Zepter Book World.Three Faces of Power. Fuko. 279 . Gaines. Social Science and Medicine. Novi Sad: Bratstvo J e ­ dinstvo. Freire.Exchange of Power in Social Life. New York: Springer-Verlag. 172-199.91-103. Cooper. Fuko. Blau. Faberga.Naming the Mind. Μ (1980) . Danzinger. Journal of General Psychology.Pedagogy of Hope. Beograd: Nolit. Beograd: Nolit.from DSM-I to lll-R. Zagreb: Naprijed. Beograd: Prosveta. Fransela.Uvod u socijalni konstrukcionizam.Predavanja. New York: Continuum Publishing Company. Newbury Park. Fuko. (2001) . K. London: Sage. London: Sage. (1997) . Social Psychology of Agression. (1997) . (2002) . M. Voices of Self. D. Gergen. Ber. Novi Sad: Svetovi.59-80. MA: Harvard University press.Realities and Relationships: Soundings in Social Constructions. P. 3. Simons & M.W.

The Construction of Mad­ ness. 105-133. Ž.Misli ovaspitanju.swarthmore.The Cultural Context of Mad­ ness and its Treatment.The Social Construction of What! Cambridge. Goodman. Lukes. Kaslow (Ed. (1978) .The Immovable Objects Versus the Irresistible Force. (1990) .edu/socsci/kgergen1/text5.) Relational Diagnosis. (1988) . G.Is Diagnosis a Disaster? A Constructionist Trialogue. & Anderson.Using Foucault's Methods. Fox and I. G. J. S. Gergen. & Marecek.Towards a Theory of Schooling. T. New York: Norton. (1996) . Paris: Seuil. (1999) . Lacan.html. Kutchins. & Kirk. (1997) . Horwitz. Lok. (1989) .0 FUKOU Gergen. Oxford: Pergamon Press. Prilleltensky (Eds. Hoffman. Lewes: Farmer Press. Skinuto sa Interneta: http://www. K. U: S. (1999) . (1998) .). R. Magaro. Ball (Ed. London: Sage. Loue. London: Sage. S. U: P. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo. (2203) .) Critical Psychology: An Introduction.The Psychology of Personal Con­ structs.Le seminaires. I.Ways of worldmaking. S. Kendall.F. A. Ν.. Goodson. L.156-173. Leitner. IN: Hackett. Κ. Liotar. New York: Wiley. London: Sage. 43. Hamilton. 104-121. (1981) . Beo­ grad: Nolit.Postmoderno stanje.Making us Crazy DSM: The Psychiatric Bible and the Creation of Mental Disorders. H. (Ed. (1955) .) (1976) . (1974) . MA: Harvard University Press. (1997) . (2002) . Magaro. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke republike Srbije. Livre III: Les Psycho­ ses. (1999) . Chicago: The University of Chicago Press. & Dowbiggin. P.Docile Bod­ ies: Commonalities in the History of Psychiatry and Schooling. G.Creating Mental lllnes. S. I. (Ed. J.Handbook of Immigrant Health. L. D.Struktura naučnih revolucija. Indianopolis. (1976a) . & Wickham.Power: A Radical View. New York: Free Press.Abnormal and Clinical Psychology: The Politics of Madness. (1974) . London: Macmillan. London: Routledge. Kelly. New York: Plenum Press. R. U: F. Hare Mustin.Invitation to Social Construction. Journal of Hu­ manistic Psychology.Magaro (Ed. U: D. Dž.) Foucault and Education. I.) The Con- 280 . & Phillips. (1951) . Kun. H. Hacking.

V.0 FUKOU Simon. Modem and Postmodern Influences. U: J. C a m ­ bridge: Routledge and Kegan Paul. F. & Raskin. CT: Praeger. (1998) . (1991) . Stojnov.Proizvodnja ludila.Leksikon stranih reći i izraza. (1986) . Beograd: Draganić. Practice. E. Valenstein. Westport. C. 123-143. (2002) . Τ (1982) . New York: Pace University Press. Walkerdine. 282 . Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 55-62.Psychotherapy": Theory. (1988) . P. Watzlawick. D. (1992) . Bridges (Eds. K.Teorijski Pluralizam u Psihotera­ piji. Psihoterapije. L.Abnormality: Does it Define Us or Do We Define It? U: J. J. D.). Press. (2000) .) The Evolution of Psycho­ therapy: The Second Conference. (1994) . New York: Bruner/Mazel. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske. Szasz. Vujaklija. Zeig (ed. New York: Free Živković. Exploring Constructivist Psychology. Stanley. (2001) .). Steier. Raskin & S. L. London: Sage.The Mastery of Reason.Blaming the Brain: The Truth about Drugs and Mental Health. Stojnov (Ur.Teorija književnosti sa teorijom pismenosti. Beograd: Prosveta.Research and Reflexivity.The Construction of Clinical "Realities". 3-25. U: D.

klas­ icizam. neko lice iza rešetaka. Isto tako. pa ni razvrstati. prekide u ritmu. Lajka u kosmosu. u: Fuko 1975: 448). par­ titura. "Nije važno ko govori. ludi Nasta. 283 . reklo bi se. gužvanje diskursa. poručuje Fuko. koja je i sama jedan glas. Etika ovde izrasta na tlu jedne varljive prakse: ruke brazdaju tlo. mora biti obuzdana partiturom. Šeherezada u beskonačnoj noći. Brodelov Mediteran. Artemidorov san. Umaći tom sudu a ipak znati. nečije uvo u travnjaku. uprkos tačnim granicama koje se ne daju izmeriti. lažni ezoterizam Hazarskog rečnika. Klasifikovati znači preurediti događaje na kojima nastaju govori. Drajfusova afera. neko reče. Salomin pomahnitali ples. Mokranjčeve Ruk­ oveti. Belle de jour. bukom. Pančićeva omorika.mada nedovršen i nikada dovršiv u raspršenosti koja ga prevazilazi i ostvaruje u isti mah . Istorijo ludila. disciplinovati se a ipak prestupiti. Blue In Green. ali to su. lukavstvo Vuka Karadžića. možda ne uvek dopadljivu. Pa ipak: gde je početak? Kako iz ovih gla­ sova izlučiti zvonki poj koji vodi do Istine? Stišati ih. aharmoničnost tog skupa koji. u neprekinutoj borbi za prvi glas. Stvari. ali na izvestan način uređenu. Klasifikovati znači i odeliti. klasifikovati ne znači samo grupisati. ISTORIJA Između klasicističke realističnosti Velaskezovih Meninja i eklektičke ekskluzivnosti Moderne stoje Borhesov tigar. principi klasifikacije. potom u višeglasje koje od tačaka raskida gradi harmoniju. Niz. prva ispoved. usporen snimak Kenedijevog ubistva. Jer. perfidna pedagogija Britanskih koledža. prerasta najzad u niz. Kafkin Zamak. izreći sud koji je istovremen sa spoznajom i regulacijom. red vožnje Jugoslovenskih železnica. pa onda Banket na Blitvi. vođen ipak jednom Mišlju. Šagalovi mladenci. odstraniti. DOGAĐAJ. Arheologija znanja. ruke nevidljivog. Melodičnost epistemologije prikriva nagla kidanja. nakurnjak Karla Velikog. učiniti a ne prestupiti. još i više. prepoznati prazna mesta nemih događaja koji još nisu ispričani. više. Bentamov zatvor. ućutkati one koji su dosad bili previše glasni. nabrajanje i brojanje jednog beskonačnog niza koji . istovremeno je i saznajni i moralni čin. ali. Darvinova teorija evolucije.ozvučava nepravilnim taktom volumen prostora koji se širi i sužava.Pavle Milenković FUKO. Drugo zasedanje AVNOJ-a. vrt sa fontanom u sredini. pozivajući se na Beketa (Beket. orkestrirati: njihova volja za hijerarhijom. nije važno ko govori". Reči. prividni kontinuitet: kompozicija od prekida koji napastvuju udarcima.

do ponora tišine koja podmuklo izaziva na prvu reč. njegova spoljašnjost u odnosu na samu izvor­ nost koja je u neprestanom konstituisanju.samo njeno. sinon le vent simple. ona lukavo prikriva svu snagu iskaza. no u čemu jedino sama sebi daje za pravo. avec diamants extremes?. već ο granici između reči.. na kojoj se dvoje ispun­ jenost i ispražnjenost. Al'ko jada / tako blizak meni u času jadanja?" (Valeri 1983:25). Smeštena u prostor bez reči. kome se.. što je dodeljeno. Reč je.. već ο jezičkom popunja­ vanju praznine nemosti. Ali. gotovo sakrivena. unapred pobeđenu gromkim Neizrecivim? Svi ti glasovi. kao vrabac u srcu Baš-Čelika. Već. koje bi.. Paradokalno. Blanšoa do Fukoa . U njoj leži. ako ne tih vetar. ali ne i strano. govora i tišine. to je trenutak istovremenog nastanka i rastakanja Subjekta.0 FUKOU Ali.da li je samo trag. izgovoreni gotovo bezglasno. njegovog rođenja i poginuća. obavijena diskursima. koje bi ukazivalo na neko izvorno rastrojstvo u konstituisanju govora. Si proche de moi-meme au moment de parier?1 Ta opsednutost čistim Govorom. ili pak granica koja se pomera do bezdana nemosti. Već njegova izmeštenost. ako ne tih vetar. nije reč ο prvoj Reči. moćnu u moći da se govoreći. sasvim rečito najavljuje sebe. već ο punoći praznine koja je data u Tišini. genealogija: u koji pak dovesti sve ove govore. uviđanje nemoći Ja pred veličanstvenom rečitošću nemosti. kao i Govor sam? Kako od njih sačiniti "nizove nizova". 284 . ona progovara svoju neizrecivost. govoreći tu ispražnjenost.. govorenjem samim igralo funkciju popunjavanja i trajne ispunjenosti. Niti ο nemosti ćutanja. sada / sam sa dijamantima krajnjim ?. U onome što je spoljašnje.. / Si proche de moi-meme au moment de pleurer?"(Valery 1991:17). isključujući. isto tako. sada / sam s dijamantima krajnjim?. ponovo. ä cette heure / Seule. Moć sasvim slobodno zarobljena so­ bom samom: gotovo nevidljiva. i izvan reči. avec diamants extremes?. peva šapatom: Qui parle la. ne otkrivaju onoga koji govori. vraća prvoj reči. već samo trag svetlosti prosute preko nabora tkanine zaodevenog nekog. sama spozna izvan govora. ipak. a u prevodu Kolje Mićevića:"Ko jada tu. dakle. ο osvajanju Moći Tišine. što jedva izgovarajući tu svetlost usnama nemim. Mais qui pleure. izričući nemoć govorenja. Trenutak u kojem Govor uzima sebe za pred­ met. "Ko govori tu. ovaj iskaz upućuje na pitanje ο poreklu govora. AI' ko govori / tako blizak meni u času govorenja ?" Ovaj Valerijev stih kojim otvara svoju p o e m u Mlada Parka. usnama kojih nema. a cette heure Seule. kao i ο pravilima njegove regulacije. propisujući. a i p a k . čisto govorenje od Malarmea i Valerija. U onome što je dozvo­ ljeno.. Središnje mesto tog govora nije razsredištenje. Ovde nije reč ο jeziku po sebi. Mais qui parle. predstavlja događaj koji je preduslov za pro­ pitivanje jedne istorije subjektivnosti.. samo pukotina na površini Blistavog Bića. preko nadrealista. Niz poredaka. pričanjem koje je istovremeno njeno konstituisanje i prisvajanje u beskonačnom brbljanju koje se. sinon le vent simple. svi ti govori govore ne bi li potisnuli Tišinu koja strpljivo čeka. i koji sam bio slobodan da ovde parafraziram zapravo glasi: "Qui pleure la. to nije dualistički uslov za us­ postavljanje J a . kada.

i epistemološki poduhvat u istoriografskom istraživanju koje za jedinicu uzima događaje govorenja. Snage koje su u igri u istoriji ne pokoravaju se ni cilju ni me­ hanici. Ono što je oduvek. mogu razvrstavati. i tome uči istorija. subverzija šaputanja. po kojima je više puta pisano". usmena književnost. najavljuje svoj dolazak. ali i događaje. huleći na zlu sudbinu. ili. posredstvom dokumenata koji koji nam govore ono što želimo da čujemo.Pavle Milenković FUKO. to je događanje. veli Fuko (Fuko 1995: 79). oni predstavljaju projekat"istorije subjektivnos­ ti". jednu drugu vladavinu koja. jedno beskonačno polje na kojem se iznova umrežava istorija. događaj. ugovor. preuzimanje nekog jezika i njegovu upotrebu protiv dotadašnjeg govornika. ponajmanje je potvrda ο udobnom rasprostiranju Subjekta u otkrivenoj iz­ vornosti. "izricanje istine". usitnjavati i ukrupnjavati. pak. Ono je istraživanje uslova nastanka govora shvaćenog kao događaj. drugačija. kojoj su jednako pokoreni pojedinačni akteri koji u njemu imaju udela. DOGAĐAJ. Ona radi na zamršenim. dela. postoje čitavom putovanju nametnula pravac kre­ tanja zacrtan na polasku" (Fuko 1995: 83). mogu svesti na probleme događaja. već kao genealogija osvajanja. njen zadatak nije da pokaže da je prošlost i dalje tu. Sku­ pa. ona je sitničava i strpljivo dokumentarna. ili bitku. zabrane. javnost prepričavana u četiri oka. maskirana. u čijim razmeđima se odigrava opklada imenovanja. koja truje samu sebe. Reč je ο projektu koji nameće skup složenih i protivrečnih procedura. čak i u istorijskom poretku. Ijubavničko gugutanje. "Događaj . vlada­ vinu. predočavaju uslovi njegovog konstituisanja u onome što je izvan njega. ne znači 'ponovo naći'. predstavljaju skupove iskaza koji se. pričanja i poništavanja u prepričavanju i ponovljenom. a potom: "Genealogija ne namerava da nanovo uspostavi vreme kako bi se opet utvrdio veliki kontinuitet s one strane rasipanja zaborava. uvek pokretna. pad jedne moći. "Znati. ukrat­ ko. pučka brbljivost. vladavinu koja slabi. nego određeni odnos snaga koji se preokreće. Privilegovano mesto teleološke istoriografije bilo je predstava ο kontinuitetu. i reči koje izgovaraju . "Istorija-bitka". njihove arheološke analize i genealoške interpretacije.kličući svoju pobedu. već prema sadržaju i referentnom okviru koji ih uobručava. odnosno istorije konstituisanja subjekta kroz jezik i prakse govorenja. već upravo slučaju borbe" (Fuko 1995: 89). Arhivarski rad genealoga razobličava taj naknadni govor. Događanje je borba koja se događa i odgađa u igri snaga. izgovoreni i počinjeni prestup. kao preduslova refleksivne svesti. tajna rečena pred svi­ ma. ISTORIJA u govoru. U onome što on otkriva ne kao postupnu igru osvešćivanja J a . vaskrsavanje smisla posredstvom događaja koje su "proizveli" veliki akteri. osama molitve. u igri u kojoj on pokušava da zadrži jedno pokretno mesto koje mu neprestano izmiče. "Genealogija je siva.ne treba kroz njega razumevati neku odluku. Oni se. Ovo bavljenje govorom ne ostaje kod struk­ turalnih pravila jezika. što je"istorija sadašnjosti". već kao granicu i prelaz između ispunjenosti i neispunjenosti. reč pod prismotrom. Autor. naročito ne'nas naći'" (Fuko 1995: 88). ali ne kao galerija slavnih zavojevača. koja se opušta. sastruganim pergamen­ tima. Najpre. 285 . da živi u sadašnjosti još uvek je tajno nadahnjujući.

tražimo od istoričara da nas uvere u to. oni traju i obavljaju. ja nisam toliko zainteresovan za formalne mogućnosti koje nudi jedan sistem kakav je jezik.0 FUKOU koliko i govori koji se neprestano prenose i kolaju. pripoveda samo sebe. Njegovo duboko nezadovoljstvo postignućima istoriografije leži u svesnosti njenih ograničenja u događaju i događajem. oslobodi­ ti ih njihove mucavosti. iskrsavajući na mestima neočekivanim. "Verujemo da se naša sadašnjost oslanja ο duboke intencije.u osećanjima. u beskonačnoj usitnjenosti dokumenata-glasova ispisanih po partituri zamišljenog trajanja. "vrebati ih tamo gde ih najmanje očekujemo i u onome za šta se smatra da nema istorije . kadkad kao senke. već da bi se ponovo pronašle različite scene na kojima su oni igrali različite uloge. ali ipak sve prostraniju. za znanjem. ponikle u slučaju. čak mesto njihovog izostanka.da pokuša da ispiše jednu sasvim novu. istoriju krhkih početaka i nevidljivih nasta­ janja. ο postojane nužnosti. otkriti ih najzad. svesti."Za razliku od onih koji sebe nazivaju strukturalistima. kadkad kao užarena želja za izricanjem.već klasifikatorsku matricu za razvrstavanje. Iz nas­ tojanja da se sačuvaju događaji a da se ne podlegne lažnom kontinuitetu. u prepoznavanju. Lično. nepredvidive. i jednog stepenovanja koje od događaja čini serije (njegov osvrt na "novu isto­ riju" u Poretku govora /Fuko 2005b/) Fuko se opredeljuje za događaj govora. Ovo događanje postavilo je veliki zadatak Fukou . da se objasni kretanje u svom zaustavljenom toku. bez pr­ vobitnih koordinata. za događaj njegovog događanja. Govoriti ο događanju koje je sobom samim jedan prekid. znači umaći onoj varljivoj igri razumevanja koje. sasvim drugačiju istoriju od svih dosadašnjih. Fuko za načinima 286 . u instinktima. da se istraži poreklo onome što još nije ni začeto. nemo: na njegovim napuklinama nas­ taju govori i nizovi događaja koji govor bodre da im pokaže put. mene više zaoku­ plja postojanje diskursa kroz činjenicu da se reči događaju: ti događaji su funkcionisali u odnosu na njihovu izvornu situaciju. određeni broj javnih ili tajnih funkcija" (Fuko 2005c). a ne pripovedati ο teleološkom proizilaženju . Možda. Obuhvatiti ove događaje. trenutak u kojem se oni nisu dogodili" (Fuko 1995: 79). Ali pravi istorijski smisao prepoznaje da živimo bez uporišta. Marks traga za načinima proizvodnje društvenog života. Otud i zabuna oko strukturalističkog porekla Fukoa: ona proizlazi iz ne uvek jasnog razumevanja njegovog nastojanja da se istoriografski opišu nastanak i strategije prakse govorenja. definisati. Da se rekonstruiše kakvo bi mesto pripadalo nečemu što se neprestano premešta. To je događanje jedno odigravanje. još manje ο nesvesnom govoru ("Ne razumem Lakana"). znači sačiniti jednu drugačiju istoriju. oni su ostavili tragove iza sebe. uprkos poricanjima. shvatiti njihovo vraćanje ne da bi se ocrtala blaga krivulja evolucije. da se govori ο promeni ali ne i ο njenom skrivenom smislu. u bezbrojnom mnoštvu izgu­ bljenih događaja" (Fuko 1995: 89). ljubavi. u samom tom trajanju un­ utar istorije. Fuko nije toli­ ko udaljen od Marksa. Nikada potpunu. da se predoči istorijapriča nastanka nečega što nastaje još uvek. Fuko će naglasiti da nije reč ο nekom apstrakt­ no shvaćenom govoru. sakriveno.koje već u sebi sadrži ne jednu ideologiju . Između istoricistički shvaćenog događaja.

Pavle Milenković FUKO. on je zaborav bez dubine i prozirna praznina iščekivanja" (Fuko 2005a). osluškujući korake prvog pešaka koji njime stupa. Ima izvesne kafkijanske bezizlaznosti u ovome. jeziku. treba dovesti do njenog ukidanja". Za razliku. Ova istovre­ mena prisutnost i odsutnost. kroz dinamičke protivrečnosti i hiperbolizaciju prelazi u neku drugu. ipak. "ali. Ovde. U uskom prolazu između mesta isključivanja. Zbilja. to ne znači samo prekoračiti zakon da bi se suočilo sa smrću. što je izvanredno predstavljeno u Kafkinoj pripoveci Most. kaže Marks. i mesta normiranja i regulisanja. i iskušavanju te moći. gotovo sama Moć usled svoje rasutosti. ne znači samo sakriti se. Eto zašto anonimnost. koja bi bila "viša". mogao bi reći Fuko. Most. u znatiželji i nestrpljenju okreće se da pogledom pozdravi onoga kojem služi. čak manje na način Kafkinih ubedljivih parabola ο procesu i zamku. U tom trenutku njegovi stubovi se ruše.ima da da svrhu i svršetak onome iz čega proishodi. tek što je sagrađen. od Marksa. u neopaženom prolaženju kroz prostor koji omogućava i proizvodi sama Moć. I jer potpomaže formaciju da uveća svoje granice. Obojica ispisuju istoriju nas­ tanka te proizvodnje. DOGAĐAJ. koje gov­ ore ο nedokučivosti spoznaje osnova moći neke formacije. Istina. koja ruši onoga ko saznaje. "Uvek neko eksploatiše". do tajne početnosti govora u kome leži prikriven Zakon. nije reč ο tome da se dokončanjem jedne formaci­ je. već i da je se up­ ozna. ili jačanje? Verujem da je u tako shvaćenoj anonimnosti data Sloboda izbora u kretanju. na čijoj drugoj strani (ali taj razmak bez mere uzan je poput neke linije) bljeska jedan jezik bez subjekta koji se može odrediti. okrenuti se pre­ ma zabranjenom licu koje se već skrilo. dakle. "Ali. neko drugi koji je onaj isti"(Fuko 2005a).Budućnost . tako moćna. u spoznaji uslova nastanka i mehanizama te eksploatacije. ISTORIJA proizvodnje govora. ovo bi se moglo 287 . a njegova snaga leži u skrivanju. kod kojeg ono što proishodi . ne samo jedan od načina da joj se umakne. već kako se uspostavljaju načini govorenja. prekoračivanjem gran­ ice. Već ο do­ sezanju "istine" ο jednoj formaciji. jedan zakon bez boga. tako prestupnička. Biti anoniman. koje je posredo­ vano prikradanjem izvoru i sredstvu njene moći. kao is­ tovremenim sredstvom i ciljem. prestupom. isključenja i kazne. kod Fukoa to proishodeće je skrivanje i brisanje. može li se pripisati Autoru? Reklo bi se da je atribut anonim­ nosti kojim Fuko autora uzdiže do Autora. jer dovodi do obeležavanja. lična zamenica bez lica. neko lice bez izraza i bez očiju. u spoznaji nastanka tog govora. Već u snažnoj slici ο ubilačkoj moći znanja. ubivstveno je na dvostruk način: najpre. Da li njome Fuko slabi njenu snagu. ili joj se približava. tako lepa usled svoje jedinstvenosti. koja je maskirana anonimnošću. jedan jezik koji je "samo bezoblični žamor i žuborenje. to ne znači samo napustiti svet i rasejanost privida. od žamora do tišine". već iznenada osetiti kako u nama raste pustinja. Sve do varljivog dvojenja između tišine i reči. Ali prestup. i on propada. i pravila njegovog regulisanja treba dovesti do anonimnosti šapata u kojoj bi se govor najzad rastočio. zbog toga on čini jedno i isto sa osipanjem vremena. razume. "Usmeriti uho prema srebrnkastom glasu sirena. nije važno ko govori. deleći sa njom tu anonimnost? Da li je u pitanju svrgavanje. koji je "saznanje" te "is­ tine" ο domašaju jedne formacije. "Uvek neko govori". već biti sveprisutan.

ono što je bezlično ponavljanje. "Radi se ο tome da sve na šta se oslanjamo kako bismo se okrenuli istoriji i shvatili je u njenom totalitetu. preteča koliko i zaštitnička. ima upražnjeno mesto? 288 . Fuko u svom projektu istoriografije kaže da "(se) ona. Da li se anonimnošću podspešuje uslov da govorne formacije dosegnu svoj vrhunac. njegova osnovna jedinica . čime se otvara treći dornen Fukoove analize.Čvornatačka u ovom projektu jeste granica. niti događaj novog govorenja nalazi svoj uslov u prethodnom. Ali. ili pak ćute. čuvar naših pogleda od zastrašujuće tamnine Ne­ mosti. svaki događaj. Ali. On dolazi izvana. "ukinu­ tom". samo što se pravila igre između govorenja i bezglasnosti neprestano menjaju. Ovo. koju će doneti hrišćanstvo. to ponavljanje nije ponovno otkrivanje Sebe. koji bi značio kraj klasifikatorskoj praksi kojom se samoustoličava disciplinujuće društvo? Da li je takav početak m o g u ć . naravno. za svaki početak. bez is­ torije. to je to gov­ orno osvajanje znanja kroz borbu sa neizrecivim. ponajmanje nekih Nas.Ο FUKOU pretpostaviti imajući u vidu dva od tri ključna as­ pekta Fukoovih analiza: diskurzivnih praksi koje učestvuju u proizvodnji Znanja. ostaje pitanje na koji način ova analiza može biti probitačna sa stanovišta Fukoovog generalnog projekta "istorije sadašnjosti": antičko "staranje ο sebi" jeste prethodeće promeni u govoru ο seksualnosti. taj vrhunac nije dosegnut niti rukovođen samom znanjem. Ipak. ali i na nji­ hovo konstruisanje u činu razumevanja. koja je početak novog govora. ukoliko bi anonimnost bilo "znanje koje preseca". niti da je glasovima od kojih su sačinjeni dodeljeno neko privilegovano mesto. . i u tom pričanju ponove. da sve to što dozvoljava da je opišemo kao strpljivo. dajući. kontinuirano kretanje. bez reči. jeste činjenica da i u najdub­ ljoj tišini uvek biva izgovorena reč. Ova "revolucija" ("diskontinuitet") nije rezultat nekog evolucionog napretka. normalizacije. Ali. zaključno sa prvim t o m o m Istorije seksualnosti. u ponoru tišine.koja je istovre­ meno otklon od teleološkog (samo)razumevanja 2 Od ranih radova. isključivanja. Događaji govore. do­ rnen etike. Da su događaj slučaja i događanje govora neponištivi. Ona je istovremeno upućena na događaje. naprotiv. Povodeći se za Ničeom. kao na čiste fakticitete. i da u njemu zaneme. i tehnika vladanja/ upravljanja koje doprinose porastu Moći 2 . Ono je pre utapanje u blještavo svetio. u belinu govora iza kojeg uzrasta senka. bez događaja. suprotstavlja meta-istorijskom razvoju idealnih značenja i beskrajnih teleologija" (Fuko 1995:79). No da li . Treba rasparčati sve što je dozvoljava­ lo utešnu igru prepoznavanja" (Fuko 1995: 88). A potom. u: Fuko 1995: 79). Ono što je trajno. Poslednja dva toma Istorije seksualnosti oslobađaju slobodu tehnikama sopstva. u romor reči.može biti i uzor za jedan novi početak. sloboda je uhvaćena u igru imenovanja. ona je rezultat slučaja. unutar sačinjene klasifikacije. novom skupu praksi ("revo­ lucija")? Da. istorija. strpljivo čekajući na glas kojim će moći da se ispričaju. ono što je u toj promenljivosti trajno. No u ovoj neizbežnosti robuje se "velikim blagotvornim zab­ ludama" (Niče. bez trajanja.u genealoškom razotkrivanju strategija moći i disciplinovanja . u okrilju poretka koji već unapred. mesto jed­ nom "novom" govoru. ne znači da isključivo govori čine događaje.sve to valja sistematično slomiti.

ISTORIJA . kadkad. u nenadanom ne plati životom. i ο sebi kao ο slučaju. rađanje događaja. ovaj diskontinuitet ne samo da briše prethod­ ne granice. obrazac za uspostavljanje novih granica i jedne geografije moći unutar koje se ocrtavaju uvek novi kontinenti: pomeranjem. međutim. u naporu da ga se razume. Ono što ostaje nesaznato. koja bi bila analogna ulozi slučaja na kojem.događaj slučaja. "diskontinuitet". koji je cepanje. neshvatljivi upad slučaja. izvire iz onog izvora tajne. Već kao nešto stoje u potpunosti skriveno. dakle. "Jer. klasifikovanja. obuhvatanjem. izmiče. pregrupisavanjem.Pavle Milenković: FUKO. uslov za igru prekoračivanja i isključivanja. Kao da je znanje dovedeno u istu ravan sa samim slučajem. njegovo rođenje. u stalnom počinjanju u kojim se iznova ocrtavaju nove granice. razređivanjem koje je čas instrumentalizovano na­ gomilanim iskustvom u obliku praksi i "znanja". razbijeno. to je nastanaktog događanja.znanje ne proizvodi slučaj. iznenada se ceo tekst zamućuje. čak. u diskontinuitetu. ona predstavlja horiz­ ont istorijskog iskustva. U drugom značenju. Rođenje je tajna. u grču da se u neočekivanom. uspostavljajući nove. Ali. događaj rođenja. nego da preseče" (Fuko 1995:89). ovaj događaj granice predočava svu paradoksalnost znanja. nastaje znanje. neutralise. nedokučivo. u odmeravanju snaga koju donosi. Fuko je bio sklon prostornim i geografskim metaforama. i utoliko nemoguće. ne 289 . On uspostavlja ponovnu borbu za znanjima unutar novih granica. omeđava teritoriju ljudske prakse. za"novim znanjima". ili uvećano. U ovom iskazu. većslučaj. data kao granica znanja. nesaznatljive. u potčinjavanju slučaju koji je nesaznatljiv. i samo slučaj. nova pravila regulisanja. odnos­ no mogu da dokučim samo jedan njegov beskra­ jno mali deo. i nameće. DOGAĐAJ. Najpre. u nasto­ janju da ga se. koje je i samo događaj. pravim se kao da čitam. u regulativnoj snazi poret­ ka. koje implicira neobjašnjivo pomeranje u ukupnom iskustvu unutar prethodnih granica. osnov za sukob i uzrastanje moći u osvajanju i borbi oko tog znanja. i koji su uključeni u rođenje slučaja koji preseca. pod­ vede ta volja za imenovanjem. otvoreno priznajući tu vezu (Fuko 2005d). Ovde je granica. isključivanja. poričući pritom da ta sklonost ima eksplicitne veze sa samom geo­ grafijom. i što mu. "Od detinjstva me prati jedan košmar: pred očima mi je tekst koji ne mogu da pročitam. Ali ne kao nešto što se možda boljem oku nazire. ali znam da izmišljam tekst. proizvodi znanje. Moglo bi se. u njegovoj fantastičnosti. i kao da sa nečim prekognitivnim u sebi. jed­ nim govorenjem koje ne prestaje da prestaje i da se nastavlja u prepričavanju nestalnih granica u borbi za znanjem. ona predstavlja. neverovatno. granica predstavlja događanje rascepa. Fuko kao da znanju pridodaje jednu aktivnu ulogu. Kao da se nastoji da se pod jednu moć slučaja. opet. koja je znanje. sakrivene. čas pak potiskivano. dvojako. još pre trenutka svog nastanka progovara priču ο svom rođenju. osnov njegove moći. znanje nije stvoreno da razume. čini se. Granica je u stvarnom kao i u simboličkom prostoru izazov za osvajanje teritorije znanja. Kao da se ovde znanju pri­ dodaju epiteti koji prethode njegovom nastanku. Granicu ovde treba razumeti. koja je data u neprekidnom trošenju. izvor njegovog govora. borba za moć. Ali. čudo njegovog nastanka. On briše prethod­ na znanja koja su važila unutar prethodnih granica. u tom naziranju. reći da znanje.

Mišel (2005c) . u: Pavle Milenković. svom svojom dužinom.Vo\. Fuko 19261984-2004. Theoria. u: Pavle Milenković. Fuko 19261984-2004."Niče. Beograd: Nolit Valery.0 FUKOU mogu više ništa da čitam. Pol (1983) -"Mlada Parka". Mišel (2005d) . Paris: Gallimard 290 . 1. možda zato što je reč ο granici i ο prelazu koja prevazilazi ljudsko. Fuko 1926-1984-2004. br. Tu. 1975. beskonačni romor tišine."Pitanje Mišelu Fukou ο geo­ grafiji". Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija Fuko. Dušan Marinković."O načinima pisanja istorije". Dušan Marinković. Možda zato što je Znanje rasprostrto preko granice koja se apso­ lutno ne može preći. Beograd Fuko. istorija". Paul (1991) . Hrestomatija. Fuko 19261984-2004. a onda prestaje svaki govor. LITERATURA Fuko. u:Sabrane pesme.La Jeune Parque. Hrestomatija. br. na ivici. u: Pav­ le Milenković. niti da izmišljam."Poredak govora". Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija Fuko. 11-12. Mišel (1995) . i otpočinje nerazumljivi."Mišljenje spoljašnjosti". Dušan Marinković. XXXVIII. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija Valeri. Mišel (2005b) . Mišel (2005a) . genealogija. Dušan Marinković. grlo mi se steže i ja se budim" (Fuko 2005c). prelaz se grana od žamora u zatamnjeni šapat. koja je ipak tanja od izgovorenog glasa. Hrestomatija."Šta je autor?" Izraz. Sarajevo Fuko. mart 1995. u: Pavle Milenković. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija Fuko. Hrestomatija. Mišel (1975) .

Lois Šouver (Lois Shawver) POJMOVNIK APHRODISIA | Jedinstvo seksualnog čina/zado­ voljstva/želje. Rabinow 1982:134135)."nivo onoga što je omogućilo neku situaciju ili događaj" (Fuko 1971). One predstavljaju "višak" moći. Rabinow 1982:105). uključujući kontrolu i pre­ venciju bolesti. Arheologija je strukturalistička. sama napetost koja seksualnost čini problematičnom. tako da se stvari shvataju isključivo ili na jedan ili na drugi način. Disciplins- BINARNI SISTEM | Crno-belo razlikovanje. BOLESTI MOĆI | Fuko navodi dve "bolesti moći": fašizam i staljinizam (Foucault u: Dreyfus. Rabinow 1982:209). arheologija i genealogija zamenjuju i dopunjuju jed­ na drugu (Dreyfus. koji se vezuje za praksu ispovedanja. doduše. Osnovni cilj disciplinske moći je da proiz­ vede poslušnu osobu (Dreyfus. dozvoljenog i zabranjenog" (Fuko 1982: 76). moć aphrodisia-e nalaže da se ona mora prikladno upotrebljavati i da njom treba primereno upravljati. Stroga analiza diskursa (Dreyfus. seksualne prakse i slično). takođe. Pomoću disciplinske moći svaka osoba disciplinuje samu sebe. CHRESIS I "Upotreba". sa sledovanjem uzroka i diskurzivnim kretnjem njegovih formi. adekvatno snabdevanje hranom i vodom. jer ludilo preti modernom čoveku tek povratkom u jezivi svet čudovišta i stvari i u njihovu sablasnu slobodu (Foucault 1978:83). Ima dva pola. jedan od polova bio-moći. "Vlast (moć) bi u suštini bila ono što seksu nalaže njegov zakon. ΒΙΟ-POLITIKA j Rastuća briga države za biološko blagostanje populacije. Prvi je pol naučnih 291 . pokušava da zauzme neutralnu poziciju i izbegava kauzalne teorije promene. DETERMINIZAM | Stanje u kom se sve forme slo­ bode postepeno ukidaju. ludilo nam ne pokazuje ništa drugo do prirodne konstante nekog deter­ minizma. primarna svrha ovog upravljanja je obezbeđenje zadovoljstva. ona je. DISCIPLINSKA MOĆ | Pounutrašnjena forma nadg­ ledanja. kategorija koje se tiču ljudi (vrsta. rasa. Rabinow 1982:104). rod. populacija. ARHEOLOGIJA | Arheološki nivo . ili komponente. To pre svega znači da je taj za­ kon podvrgao pol pod jedno dvojno ustrojstvo: us­ trojstvo dopuštenog i nedopuštenog. Drugi pol predstavlja disciplin­ ska moć (koju Fuko analizira u Nadzirati i kažnjavati /Fuko 1997/). što je vezano za uspon kapitalizma. sanitarne čvorove i obrazovanje (Foucault prema: Darier 1996:587) ΒΙΟ-TEHNIČKA MOĆ (ΒΙΟ-MOĆ) | Bio-moć se poja­ vila u XVII veku kao koherentna politička tehnologi­ ja.

filozofski nacrti.0 FUKOU ka moć je jednako važna i za upravljanje seksualnim ispovedanjem (Dreyfus. administrativne mere. ENKRATEIA | "Samokontrola". Dominacija nije samo pritisak kojim se sprečava uživanje drugih ljudi. Ove prakse stvaraju pojačane mehanizme nadzora i kontrole (Darier 1996: 589). što vodi stvaranju ot­ pora u određenim grupama. ljudi misle da dominiraju kada se ustvari pokoravaju. Možemo poželeti da izdvojimo određene periode. GENEALOGIJA | Genealogija znanja se sastoji iz dva različita korpusa znanja: prvo. vezana je za askezu koja predstavlja "trening u samo-negiranju". DOMINACIJA | Dominacija je često posredna. EPISTEME Isto što i paradigma. moć koju moramo imati nad sobom da bismo iskoristili aphrodisia-u na pravi način. Moć uvekzahteva otpor (Dreyfus. DISKURS I Prakse koje poštuju izvesna pravila: "Ar­ heologija ne nastoji da odredi misli. pravila. Rabinow 1982:169). DISKONTINUITET j Diskontinuitet . ali postoje i neke dodatne prakse (institucije. Rabinow 1982: 121). slike. to su "disciplinske tehnike". Rabinow 1982:141). Utvrđivanje diskontinuiteta nije lak posao ni za istoriju uopšte. novi zahtevi kapitalizma ne bi bili mogući (Dreyfus. arhitektonsko uređenje. Ljudi koji se opiru toj vrsti pritiska često se time nesvesno bore za sopstvenu dominaciju. se istražuje analizom diskursa (teksta). tu prazninu popunjava pojam dispozitiv. predstave. poslušnih individua u mašineriju proizvodnje. drugo. kreirajući određenu politiku discipline. Možemo poželeti da povučemo graničnu liniju. filan­ tropija) koje mogu pomoći pri izradi genealoške analize određene situacije (Dreyfus. svaka granica koju utvrdi­ mo je samo proizvoljna podela napravljena u okviru konstantno pokretne celine.činjenica da se u okviru neke kulture tokom nekoliko godina pres­ tane misliti kao ranije i počne se razmišljati na drugi način (Fuko 1971: 115). Rabinow 1982: 135). diskurse kao prakse podložne pravilima" (Fuko 1998:151). teme. ali. opsesije. Cilj disciplinske tehnologije je da stvori "poslušno (telo) koje može pokoriti. iz drugačijih mišljenja i teorija koje se nisu etablirale niti su široko priznate i. zakoni. imamo li pravo da utvrdimo simetrične prekide u dve određene tačke u vremenu kako bismo proizveli izgled kontinuiteta i jednistva nekog sistema koga umećemo između njih? (Fuko 1971:115). nego diskurse same. a pogotovo ne za istoriju mišljenja. Genealogija nastoji da raskrije ove dve vrste znanja i njihovu borbu da budu preneta drugima. Ne tako retko. iskoristiti. DISPOZITIV I Pojam episteme je nedovoljan. Bez uključivanja disciplinovanih. naučne tvrdnje. iz lokalnih verovanja i shvatanja (pomislite šta sve medicinske sestre znaju ο leku koji ne uživa javno priznanje). Episteme 292 . DISCIPLINSKE TEHNOLOGIJE | Tehnike proizvođenja poslušnih ljudi. transformisati i poboljšati" (Fuko 1997). međutim. koje se kriju ili pokazuju u diskursima. moralnost.

Umeće vladavine je nova vrsta vladanja koja se po­ javila u Evropi tokom šesnaestog veka. tako da individue koje smatramo za eksperte mogu da zahtevaju neophodno znanje za upravljanjem. ipak postoji vlast. Dok ne zasnujemo i ne institucionalizujemo ovu delatnost. Rabinow 1982:104) Dok arheolog tvrdi da piše iz neutralne. genealogija istražuje stvaranje objekata kroz institucionalne prakse (Drey­ fus. Genealogija istražuje ono što zbog institucionalizacije znanja od strane onih koji imaju moć nije bilo evidentno. Umeće vladavine podrazumeva i rastući korpus znanja koji sebe predstavlja kao "naučni" i koji do­ prinosi njenoj moći. Rabinow 1982: 119) Ovi istorijski koreni su nam dostupni samo zahvaljujući dvema gore opisanim korpu­ sima znanja. ali i dalje postoji nadzor i podsticanje konformiranja pravilima. Mada danas nema ap­ solutne moći monarha. GENEZA I Analiza konstitucije poredaka na osnovu empirijskih podataka (Fuko 1971:137). Genealoška strana analize pokušava da razume moć konstituisanja domena objekata. Ničeov ili Fukoov genealog priznaje političke i polemičke motive u pisanju istorije (Hoy 1986:6-7). Nju su ljudi u velikoj meri internalizovali. HETEROPIJA | Prostor u kome su spojeni protivrečni elementi. Ona funkcioniše tako što izoluje glavne delove nekih tekućih političkih meh­ anizama (kao stoje održavanje strukture moći koja dijagnostikuje mentalne bolesti). Kada bi neko društvo institucionalizovalo ulogu vrača. i pripisalo mu određene privilegije. 293 . već samo da predstavlja nedostajući deo slagalice. Fuko kaže: "Nazovimo terminom 'genealogija' je­ dinstvo eruditskog znanja i lokalnog sećanja koje nam omogućuje da utvrdimo istorijsko znanje ο postojećoj borbi i da danas taktički iskoristimo to znanje" (Foucault 1994:42). nezainteresovane perspektive. psihologije. ona proizvodi realnost pomoću "rituala istine" i krearira određeni stil subjektivnosti kojem se možemo konformirati ili mu se opirati. psihijatrije).Luj Šouver: POJMOVNIK Genealogija ne tvrdi da je istinitija od institucionalizovanog znanja. GOVERNMENTALITY/UMEĆE VLADAVINE | Cen­ tralizacija i povećana moć vlade. Ovo je termin koji je Fuko prvi put upotrebio u rezimeu i ilustrovao ga u drugim člancima (videti: Darier 1996). Ustvari. na prim­ er. pogledati Fukoov članak na ovu temu. institucija i disciplina (npr. a zatim ih sledi do njihovih istorijskih korena (Dreyfus. kao i stvaranjem eksperata. dok se arheologija bavi jezičkim praksama (u strogom smislu). Takođe. (Pogledati diskurs ο jeziku koji se nalazi u dodatku Arheologiji znanja). S obzirom da se individue uvlače u ovu subjektivnost. Ovaj novi tip umeća vladavine je omogućen stvaranjem specifičnih (ekspertskih ili profesionalnih) "znanja". niko i ništa ne može biti nazvano vračom.To se dogo­ dilo u vreme pada feudalizma i u doba opadanja moći apsolutne monarhije. one postaju deo snaga normalizacije. ova moć nije negativna. time bi bio "konstituisan predmet vrač". medicine.

KOMENTAR I Diskurs koji parafrazira i razjašnjava površinsko značenje teksta. njihov ne-identitet kroz vreme. KOLONIZOVATI | Povezati grupe. Rabinow 1982:141. "Istoricizam je način isticanja stalnog kritičkog odnosa između Istorije i humanističkih nauka". Nema "narativa" koji opisuje istoriju. društvu ili jezi­ ku koji imaju svoju istoriju. jedinstvo diskursa ο lu­ dilu bi bilo u igri pravila koja određuju preobražaje tih različitih objekata. Fuko 1982:55-63). Rabinow 1982: 123). isto­ rija ekonomije. svake akademske discipli­ ne. ISTORICIZAM | Ideja d a j e sva "istorija" samo isto­ rija iz perspektive istoričara. "Svako saznanje ukorijenjeno je u životu. iza istorije pozitiviteta nastaje još radi­ kalnija . tretman i negu. istorija jezika" (Fuko 1971:408). u pravosuđu. I u toj istoj istoriji saz­ nanje nalazi onaj elemenat koji mu omogućava da komunicira sa drugim oblicima života"(Fuko 1971: 411). to jest genealogija. nego da je i ono samo sa svojom vlastitom istoričnošću ono čime je zacrtana istorija ljudskog života. MERA I Mera nam omogućuje da analiziramo slične stvari pomoću izračunljivih formi identiteta ili razli­ ke (Fuko 1971:117). treba da bude jasno da za Fukoa skriveni smisao koji otvara hermenutika sumnje. jer ono shvata ne samo da je oko njega svuda. dijagnozi lekara. unutrašnji diskontinuitet koji suspenduje njihovu stalnost" (Fuko 1998:38). koji su okruženi propisima i receptima za lečenje. prelom koji se u njima javlja.istorija samog čovjeka. poboljšati efikasnost i povećati njihovu moć. To je istorija koja sada zaokuplja samo čovjekovo biće. religijskoj kazuistici. Međutim. produžiti njiho­ vo trajanje. psihoanalitičaru). kvalitativna nauka ο poretku (Fuko 1971:135-137).Istorija'. 294 . objekata koji se ispoljavaju u patološkim opisima. a da ne za­ visi od istorijske situacije samog pripovedača. Fuko kritikuje komen­ tar zbog njegove preterane zavisnosti od smisla dostupnog autoru (Dreyfus. MATHESIS I Nauka izračunljivog poretka (Fuko JEDINSTVO DISKURSA | "Jedinstvo diskursa ο lu­ dilu ne bi se temeljilo na egzistenciji objekta'ludilo'. takođe nije u potpu­ nosti istinit). Ljudi uče da njihova sloboda od njih zahteva "da govore istinu" daje priznaju nekom moćnijem (svešteniku."Na taj način. ili na konstituciji jedinstvenog horizonta objektiv­ nosti. sije. (Komentar treba suprotstaviti onome što je Pol Riker /Paul Ricoeur/ nazvao "hermeneutika sumnje" . ISTORIČNOST I Istorijska predubeđenja svakog autora. svakog društva. nego bi to bila igra pravila koja u određenom razdoblju omogućavaju pojavu objekata: objekata koji su zahvaćeni merama diskriminacije i repre­ 1971: 134).O FUKOU ISPOVEST I Značajna komponenta bio-moći. drugačijim od onih koje nam nudi autor. Osim toga. a ovo govorenje istine će ih ne­ kako osloboditi (Dreyfus. koji se diferenciraju u svakodnevnoj praksi. (Fuko 1971: 410).ili beleškama koje se zasnivaju na informacijama proisteklim iz naše sumnje.

koja nešto zabranjuje i time osnažuje zakon. Međutim. u naj­ dubljem kutku nas samih skrivena najviše što može biti. "moderni" ljudi obično mislimo da je naša seksualnost potisnuta društvenim pritiskom koji zabranjuje njeno ispoljavanje. a popularnost ovog mita suštinski oblikuje prirodu naše seksualnosti. kako nam priroda govori. bez otpora svaka moć bledi. NEGATIVNA MOĆ | "Moć koja kaže ne" (Foucault u: Gordeon 1980:139). Pozitivna moć inspiriše i rešava određene probleme. postao životinja koja priznaje" (Fuko 1982: 56). koji stvara veru u ri­ tual ispovedanja i oslobađanja od psihičkog bola. postoje dva velika postupka ko­ jima se iznosi na videlo istina ο polu" (Fuko 1982: 54). Gore pomenuto je glavna tema Istorije seksualnosti (Fuko 1982: 53-57) (ovde se nalazi nekoliko repre­ zentativnih citata): "Bit ove priče nije u tome što su ljudi zatvarali oči ili začepljivali uši. Zasniva se na tehnikama društvenog inženjeringa.po cenu da je preruše u poslednjem trenutku" (Fuko 1982:53-54) "Istorijski gledano. trebalo da budu slobodne (ili od koji bismo mi bili slobodni da ih ne potiskujemo). čini nam se. šta bi trebalo tražiti i bojeći ga ne samo stidom i prekorom. a "Čovek je. na Zapadu. MOĆ/ZNANJE I Znanje kako se može uticati na ljudsko ponašanje. da istina. Ovaj mit i njemu odgovarajući ritual implicitno ob­ likuje naše seksualno iskustvo govoreći nam šta bi ono trebalo da bude. a koje nam .uzroku­ ju patnju i poniženje. niti u tome što su se varali. psihoanalitičarima) misli koje bi. a više sam mit ο potiskivanju. Mi ispovedamo (u crkvi. 295 . omugućuje nešto i koristi ne­ kome. od sada je toliko utelovljena u nama.zbog prirode našeg potiskivanja . Ovde je u pitanju mit ο našoj navodnoj seksualnoj potisnutosti. Druga procedura je "ispovedanje". Moć se takođe hrani i otporom.1977. u Istoriji seksu­ alnosti Fuko objašnjava da mi.Luj Šouver: POJMOVNIK MOĆ I Moć se implicitno ispoljava u načinu kon­ verzacije (odnosno diskursa). "samo je on može preneti na ezoteričan način" (Fuko 1982: 55). ili pomoću mitova koji pogrešno predstavljaju izvore moći i upućuju na manje moćne izvore. i Istorija seksualnosti: Volja za znanjem (Fuko 1982). Jedna je tehnika erotskog majstora. samo 'ište' da se obelodani"(Fuko 1982:57). da je više ne opažamo kao dejstvo vlasti koja nas prisiljava. Na primer. nego i skrivenim uzbuđenjem i fascinacijom koja od naše seksual­ nosti pravi ono što ona danas jeste. naprotiv. pogo­ tovo preko rituala ispovedanja. i često se ispoljava osporavanjem sopstvene istine. Dva glavna teksta u kojima Fuko ocenjuje i upot­ punjuje svoj model odnosa moći su Power/Know­ ledge: Selected Interviews & Other Writings 1972 . ono što danas ima moć je manje samo potiskivanje naše seksualnosti. nego u tome što su oko polnosti I povodom nje izgradili ogroman mehanizam za proizvođenje istine . O b a v e z a priznanja sada nam se vraća sa toli­ ko različitih strana. obrazovanja i slično.

njihov ne-identitet kroz vreme. Na primer. Uporedimo ovo društvo sa onim koje sve svetlonarandžasto označava kao "narandžasto". proces kojim se ljudi u nekoj kulturi ohrabruju da upravljaju i da se konformiraju ustanovljenim pra­ vilima. Fuko sugeriše da bi arheologija trebalo da istraži način na koji to funkcioniše. Fuko). mi konstitušemo predmet "brak" pomoću niza pravila koja nam omogućuju da kažemo da smo "udati". Za razliku od mo­ narhije koja upotrebljava sirovu silu da bi kontroli­ sala podređene. Problem je u tome što mi u sopstvenoj jezičkoj za­ jednici ne uočavamo način na koji konstituišemo ono što govorimo. to je metod koji moderna država koristi da bi kontrolisala i regulisala društvo. OBRAZOVANJE DISKURSA | Ovaj pojam je pred­ met drugog poglavlja Arheologije znanja. Fuko počinje kritikujući ideju da je sve što ima istu eti­ ketu ista stvar i tezom da je razlika između različito etiketiranih stvari možda samo navika u mišljenju. a da zatvorenici ne 296 . pomoću jezičke igre. to bi glasilo: OPŠTA GRAMATIKA | "Opita gramatika je nauka ο verbalnom poretku u njegovom odnosu prema simultanosti koju mora da predstavi" (Fuko 1971:146.0 FUKOU NORMALIZACIJA | Grupisanje ljudi u "normalne". unutrašnji diskontinuitet koji suspenduje njihovu stalnost" (Fuko 1998: 38). prelom koji se u nji­ ma javlja. Proučavanje obrazovanja ovih diskursa (ili diskur­ zivnih formacija) jeste "arheologija". kao i pomoću pravila koja defmišu brak kao raski­ nut (poništen. Kako bi se između ova dva društva moglo govoriti ο bojama? Koristile bi se različite jezičke mape za označavanje boja. kao i da se ljubičasta ubraja u crvenu. PANOPTIKON I Metod nadzora u modernom zat­ voru. razveden. uključujući tu i crveno (ali ne i ljubičasto) i žuto. Vitgenštajnovim recima. koji čuvarima omogućava da vide unutrašnjost svake ćelije. "demokratska" država zahteva internalizovanu i sofisticiranu silu da bi izvršila svoju ulogu. tako da jednostavan prevod izgleda prosto nemoguć. Termin "panoptikon" je predložio Džeremi Bentam (Bentham 1995).To se postiže pomoću umeća vladavine (governmentality). OTPOR I "Nema odnosa moći bez otpora" (Fou­ cault 1980: 142). Ni ne znajući. Pokušaćemo da otkrijemo implicitna pravila koja koristimo da bismo formirali ovu mapu sveta oko nas. predmet je konstituisan pomoću "jedinst­ va diskursa". "koja se pojavila u drugoj polovini XVII vijeka i nastala posljednjih godina sljedećeg vijeka" (Fuko 1971:153). nevažeći). podv. koristeći takve prozvoljne jezičke prakse koje su postale naša druga priroda. Na taj način. "Jedinstvo diskursa po pitanju određene teme (ili predmeta) bi bilo u igri pravila koja određuju preobražaje tih različitih objekata. Panoptikon je središnji posmatrački toranj u zatvoru modernog arhitek­ tonskog uređenja. mi grupišemo uočljive predmete u celine i tako konstituišemo naše predmete. Pretpostavimo da se u nekom društvu svetlocrvena boja označava kao "crvena". kako kontrolišemo našu mentalnu taksonomiju putem jezičkih praksi.

a sve što može da zapovedi je poslušnost. koja se nalaze nisko na hijerarhijskoj lestvici. Rabinow 1982: 127). SAMOUREĐIVANJE | Staranje ο sebi . Radi se ο mišljenju da je istina potisnuta snažnom silom i da se možemo osloboditi ukoliko dopremo do nje. a ne introspekcijom. ispod zahtevanog nivoa znanja ili naučnosti. POLICIJA I Posao policije je artikulacija i admi­ nistracija tehnika bio-moći. jes­ te represija: represija je nametanje zakona. PATOLOGIZACIJA | Postoje dva smisla. prvi.Luj Šouver: POJMOVNIK znaju da su posmatrani. ali je izvor bolesti (Fuko 1988:127-128). POZITIVITET I (Fuko 1971: 387) PREDSTAVA | Ono čemu se može pridati merljiva i strogo naučna forma. ograničene na roditeljsku spavaću sobu (Fuko 1982: 21-47). Ova slika služi kao metafora moći centralizovanog upravljanja u modernoj državi. takođe. seksu­ alnost je potisnuta jer nije kompatibilna sa poslov­ nom etikom u vreme uspona kapitalizma tokom poslednja dva veka. naivna znanja. Moć. on zamenjuje nekadašnje tamnice i mračne ćelije pomoću kojih su zatvorenici ranije kontrolisani (Fuko 1997: 227-228). "otkriće" da se u korenu seksualnosti nalazi izvor bolesti u formi skrivene pasivnosti. kojim se pojačava državna kontrola nad građanima. Prema represivnom shvatanju moći. Fuko "represivnu hipotezu" suprotstavlja "bio­ tehničkoj moći" (ili "bio-moći") (Dreyfus. drugi. O b i č n o pokušavaju da ga definišu u funkciji matematike: bilo da ga približuju 297 . i na to kako oni sami sebe shvataju. Zatvorenici se kontrolišu konstantnim nadzorom. (Fuko 1971) REPRESIVNA HIPOTEZA | Termin koji je Fuko prvi put upotrebio u Istoriji seksualnosti. Rabinow 1982: 130). REFLEKSIVNA FORMA ZNANJA | Ono što zna­ mo ο sebi refleksijom. "(sve što moć) može da čini je da zabranjuje. njime upravljaju insti­ tucionalne sile koje kontrolišu i ograničavaju. čime se ne utiče samo na ono što oni čine. POTČINJENO I Podređeno. a z a ­ kon zahteva pokoravanje"(Dreyfus. nego. pri­ rodno iscrpljivanje organizma koje proizvodi drhtavice. Represivna hipoteza koja se tiče seksu­ alnosti glasi da je zapadna civilizacija prešla iz čedne seksualnosti u doba potisnute seksualnos­ ti. registrujući sve što se u naukama ο čovjeku može matematizirati i smatrajući da sve što nije podložno takvoj formalizaciji još nije dobilo svoj naučni pozitivitet"(Fuko 1971:387). na kraju krajeva. POTČINJENA ZNANJA | Potčinjena znanja predstavljaju čitav niz znanja koja su diskvalifikovana kao neadekvatna za obavljanje svog zadatka ili su nedovoljno razvijena. što je mogućno više matematici.analogno upravljanju sobom. Seksualnost zato nije zlo. Shodno represivnoj hipotezi. nemir i slično.

duša. spasenje u budućem životu je zamenjeno spasenjem u ovom životu (zdravlje. u ovom smislu. jasno je da se taksinomija u potpunosti oslanja na mathesis (Fuko 1971:135). Vladati."To. zahvaljujući svo­ joj neobičnoj prirodi. ono određuje njeno razvijanje i organizuje njeno primenjivanje" (Fuko 1988: 51-52). kakve su nam date u iskustvu). takođe znači i"jednostavnost". blagostanje. i dok su mnoge stvari u prirodi jedinstve­ ne i prilično nepravilne. počiva na crkvenoj moći koja obezbeđuje individualno spasenje u onostranom svetu. dokle g o d treba analizira­ ti empirijske predstave njihovim rastavljanjem u jednostavne entitete. TEHNOLOGIJE SOPSTVA | Tehnologije sopstva predstavljaju specifične prakse pomoću kojih sub­ jekti sami sebe konstituišu u okviru i pomoću sis­ tema moći. zajednica. (Fuko 1988: 53) To je ranije bilo pitan­ je samousavršavanja. prema: Smart. porodica. a koje često izgledaju ili "prirodne" ili nametnute od gore. Odatle ta "fikcija da sva nebeska tijela u svom kretanju opi­ suju savršene krugove" (Bekon u: Fuko 1971:116). za šta je pot­ rebno napraviti neki sistem znakova. znanje koje može biti krajnji smisao prirode i svrha ljubavi/seksa. odnosno da rade kako bi se usavršili. bolesnih. on i dalje povlači paralele. pretpostavlja neki veći red i sličnost među stvarima od onog na koji zaista nailazi. (Foucault u: Dreyfus. VLADA I Pod vladom Fuko nije podrazumevao toliko političke ili administrativne strukture mo­ derne države. ali je tokom istorije prešlo u problem kako oblikovati sopstveni karakter (Fou­ cault 1988:78-79). U modernim vreme­ nima.0 FUKOU SLIČNOST I Fuko objašnjava ovaj pojam uzimajući za primer Bekona: ljudski razum. pomoću koga se može uspešno praktikovati aphrodisia. sigurnost) (Fuko 1982). chresis i enkratia. SOPHROSYNE | "Razboritost" ili "mudrost".negovanje samoga sebe' možemo ukratko okarakterisati ukazujući na činjenicu da je veština življenja . znači struktuirati moguće polje delanja drugih (Burchell et al. Ali. nalazi sličnosti i odnose koji ne postoje. TAKSINOMIJA | Kada uređujemo složene entitete (predstave uopšte. SVEŠTENIČKA MOĆ | Vrsta moći koja je koristila crkva.techne tou biou u njenim raz­ nim oblicima . U Antičkom dobu se smatralo da on podrazumeva i "kultivisanje duše". 298 . moramo napraviti neku taksinomiju. Ovi znako­ vi stoje u istom odnosu prema poretku složenih entiteta u kom stoji algebra prema poretku jed­ nostavnih entiteta.treba se starati ο samome sebi'. već više "način na koji se ponašanje pojedinaca ili grupa može usmeravati: vlada dece. upravo na tom načelu staranja ο sebi zasniva se njena neophodnost.u njemu podređena načelu. Vezana je za pojam individualizma. Rabinow 1982: 221) SUBJEKTIVNOST | Potčinjavanje. STARANJE Ο SEBI | Naziv etičkog principa koji lju­ de nagoni da se kultivišu. 1992).

"Omnes et Singulatim: Toward a Criticism of'Political Reason'". London: Verso.Riječi i stvari: arheologija humanističkih nauka. London: Harvester Wheatsheaf. II.Michel Foucault: beyond Structuralism and Hermenutics.com/~rathbone/foucau10. Dreyfus. Gordon.) (1991) . Foucault.Madness and Civilization: The History of Insanity in the Age of Unreason. Jeremy (1995) . UT: Uni­ versity of Utah Press/Cambridge University Press.The Foucault Effect: Studies in Governmentality. in The Taner Lectures of Human Values. Environmen­ tal Politics. 5 (4). Rabinow. New York: Vintage books.Luj Šouver: POJMOVNIK ZURENJE I Prodorno i mudro posmatranje.The Panopticon Writings (edited and introduced by Miran Bozovic). Michel (1975) . G. odnosno ο mitu da lekar treba da vidi samu srž problema kako bi ga dijagnostikovao i lečio. Paul (1982) .The Birth of the Clinic: An Archeology of Medical Perception. a ova sposobnost znanja na osnovu gledanja je re­ zultat niza posmatranja i iskustva lekara. Salt Lake City. 299 . (eds.. & Miller. P. Foucault. Michel (1981a) . Fuko. http://california. Darier. U Rođenju klinike Fuko govori ο mitu ο "kliničkom zu­ renju". Mišel (1971) .htm LITERATURA: Bentham. Burchell. New York: Vintage Books. C. 585-606. Dictionary for the Study of the Works of Michel Foucault. L. Beograd: Nolit. Chicago: The University of Chicago Press. Foucault. Michel (1978) . str. Sa engleskog prevela Duška Dobrosavljev Naslov izvornika: Lois Shawver. Hubert. Eric (1996) -"Environmental Governmental­ ity: The Case of Canada's Green Plan".

). Michel (1994) . The Subject an Power". essais et lecons du College de France. Hubert. Mišel (1997) .Power/Knowledge .Istorija seksualnosti III. Gordon.) (1980) .). Rabinow. C. Foucault. Gordeon. Foucault."Introduction". New York: Pantheon books. New York: Ran­ dom House.Selected Interviews and Other writings 1972-1977. (1986) . Colin (ed. (1992) "Review of the Foucault Ef­ fect". Rođenje zatvora. Foucault.Resumš de cours 190-1982. Fuko."Genealogy and social Criticism". Hoy. L. 300 . Michel (1981b) . Foucault. Chicago: The University of Chicago Press. Michel (1986) -"Governmentality". 6.Nadzirati i kažnjavati. Colin (ed. u: Paul Rabinow (ed. (Michel Foucault). Foucault. No. Fuko. Ideol­ ogy and Consciousness. D. Hoy. Mišel (1988) . The Postmodern Turn: New Perspectives on Social Theory. Staranje ο sebi. Sociology. Paris: conferences.).Arheologija znanja. Summer 1986. Fou­ cault: A Critical Reader New York: Basil Blackwell. C. Michel (1989) . Brighton: Harvester Press. Beograd: Prosveta (Biblioteka "Erotikon"). in Dreyfus. Michel (1984a) . Michel (1982) .Ο FUKOU Foucault. Beograd: Plato."Space. Cambridge. The Foucault Reader. 26 (3). 125. u: D. Mišel (1998) . Knowledge and Power". 521. Paul. in Steven Seidman (ed.Power/Knowledge: Se­ lected Interviews and Other Writings 1972-1977 by Michel Foucault. Beograd: Prosveta Fuko. Juillard."Afterword. B. str. 559-560. & Smart. MA: Cambridge University Press. Mi­ chel Foucault: beyond Structuralism and Hermenutics. str.

.

do koje sam došao posred­ stvom Interneta. nemoguće mije da utvrdim da li su u pitanju greške u prekucavanju. i koji je obja­ vljen u beogradskom NIN-u. Njega sam pronašao u Vejvoda/Kozomara bibliografiji. koja datira iz 2001. vol. koju su sačinili Mladen Kozomara i Ivan Vejvoda. tokom dugog vre­ mena jedina bibliografija Fukoovih radova. IV. ultimativne bibliografije koja je odštampana u Galimarovom četvorotomnom iz­ danju Fukoovih intervjua. kako tako. u prevodu Milana Komnenića. Posrednu proveru Karskensove bibliografije obavio sam ponovo preko Interneta. Na nekoliko mesta došlo je do neslaganja. Drägocena je bila pre svega bibliografija Makijela Karskensa (Machiel Karskens) sa Univer­ ziteta u Nijmengenu. još 1984. sa potpunijim podacima ο nekim radovima koji su sadržani u Karskensovoj bibliografiji. odnosno katalozima u elektronskoj formi. godine. Na žalost. 829-838). ili nešto drugo. koju sam u potpunosti preuzeo. kojih verovatno ima na obe strane. Prva je pak nepregledna. kao i ra­ dova ο Fukou na srpsko-hrvatskom jeziku. Bib­ liografija Kozomare i Vejvode značajna je jer prati 301 . još 1974.Pavle Milenković MIŠEL FUKO : BIBLIOGRAFIJA Ova bibliografija nastala je ukrštanjem nekoliko izvora. i objavili u časopisu Theoria. pa sve do smrti 1984). i tek­ stova. koji se pojavio u posebnom izdanju časopisa Delo. No ovoj biblio­ grafiji potkrao se jedan. Ali isto tako i. koji je Fuko dao Jeleni Stakić (koja je u tom periodu prevela Istoriju ludila i prvi tom Istorije seksualnosti). omogućili kretanje kroz novu. Ova bibliografija priložena je dakle četvrtom tomu Govora i spisa {Dits et Ecrits. pod nazivom Complement bibliographie. čini mi se nemali previd. ova bibliografija nije mi bila dostupna. pristupivši nekolikim francuskim bibliotekama. Nedostatak druge bibliografije u odnosu na prvu. govora. Karskensova bibliografija ne sadrži jedan intervju iz sedamdesetih. str. Stoga sam odlučio da Karsensovoj bibliografiji Fu­ koovih originalnih radova (od 1954. ali jedino u navođenju stranica. jeste ogromna vremenska razlika. lako iscrpna. do ovog časa. priložim simbole koji bi. jer joj nedostaje prevod prvog poglavlja Arheologije znanja. sačinio ju je Žak Lagranž (Jacques Lagrangue). Iz ove perspektive. predavanja. što se ogleda u razlici u obimu.

elektronskim kao i štampanim izvorima. potrebno dati još neka razjašnjenja. znatno otežan. "događaji" Fu­ koovih tekstova na ovom jeziku grupišu se unutar jedne serije. Nadam se ipak da će. od tog jezika naknadno napravi nekoliko jezika ("bošnjački".BIBLIOGRAFIJA recepciju Fukoovih radova na području bivše J u g o ­ slavije. od kojih svaka podleže sopstvenim pravilima regulacije. srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski jezik i dalje predstavlja jedan jezik. jeste bibliotečka baza Narodne biblioteke Srbije u Beogradu. Do početka raspada druge Jugoslavije. ORIGINALNA I Z D A N J A (1954-1984): 302 . unutar novih "dis­ kurzivnih praksi". odnosno hrvatsko-srpskom jeziku. itd. koji dovodi do pregrupisavanja u najmanje dve serije događaja. ona se prekida taman u periodu kada je zanimanje za Fukoa pojačano. hrvats­ ki. Čitalac će uočiti da iznad bibliografije prevedenih Fukoovih dela stoji NASRPSKO-HRVATSKOM JEZIKU.). ustanovio sam da ni ona nije potpuna. kao i u literaturu ο Fukou na hrvatskom. i pored nepotpunosti. odnosno ujedinjena elektronska kataloška baza biblioteka u Srbiji. srpski. ova bibliografija biti od koristi svim budućim proučavaocima Fukoovog rada. "crnogorski". koji mi je pomogao da donekle pop­ unim ovu prazninu. povezanih u jedinstveni međubibliotečki sistem. Na nesreću. Po čisto lingvističkom kriterijumu. upoređivanjem sa drugim. Jedna od posledica ovoga jeste činjenica da je uvid u prevodnu Fukoovu literaturu. Treći izvor. uprkos "epistemološkim rezovima" kojima se nastoji da se. U vezi sa tim. Promena diskursa tokom devedesetih na području Balkana uvodi novi princip klasifikaci­ je. No.

.

.

.

.

.

.

.

.

311 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Mladen Kozomara . Machiel Karskens . 129-142. Vreme. NIN. Branko Romčević . jul/avgust 1998. 2001. Misao. 1998. Theoria. Reč. str. str."Bibliografija Michela Foucaulta". Mladen Kozomara . 101. XXXVII. Beograd.Mo\. str. BIBLIOGRAFIJE: Ivan Vejvoda. Jacques Lagrange-"Complementbibliographique". 1994. Vol. 663. Beograd: Plato. 40-41. str. Nenad Daković -"Mišel Fuko: Nadzirati i kažnjavati. 24.info/foucault/bibliography.Subjektivnost i moć.1992. 4 (decembar 1994). 09. 107-122. Theoria. jul-avgust 2004. Mladen Kozomara . 1997".Govor i subjektivnost. str. 1997". u: http://foucault."Novi Arhivar".Pavle Milenković: MIŠEL FUKO: BIBLIOGRAFIJA Mladen Kozomara .04. Colloqium 330."Biopolitika kao način depolitizacije (Hana Arent. 1999. 07. edites par D. zima 1995. NIN. Paris: Gallimard. predavanje i diskusija na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju od 20. 1-2/1984.bibliogra­ phies."Nadziranje i kažnjavanje u epohi Moderne: Foucaultove aporije moći". IV. NIN. "Reč ο delu: Filozofija ."Disciplina bez palice" (prikaz knjige: Nadzirati i kažnjavati). str. str.1997. 5. (kasnije uvršteno u knjigu pod istim naslovom) Nenad Daković-"Mišel Fuko: Nadzirati i kažnjavati. Beograd: Plato.08. 5-29. Ivan Kolarić . str. str."Genealogija modernog indivi­ duuma". 2002. br. Ewald.Mišel Fuko". (neobjavljeno). 18. Nenad Daković . 73-106. Aleksandar Molnar . (Bib­ lioteka "Na tragu") Nenad Daković . br. Mladen Kozomara . 22. Na rubo­ vima arheologije znanja. Mišel Fuko. Theoria. Zoran Janković .10.html 331 . Treći program. br. u: D/'fs etecrits 1980-1988 vol.1997." F u k o o v preokret" (prikaz knjige: Mišel Fuko: Hermeneutika subjekta).Michel Foucault . 10.01. septembar 2003. br. XXXVII. Defert & F. 11. 36. br. Beograd."Arheologija i genealogija znanja: zapleti jedne istorijske kritike uma". Filozof­ ski godišnjak. br. 37-38. (Biblioteka "Na tragu") Ivan Milenković ." D v e decenije od smrti Mišela Fukoa: Mišel Fuko (1929-1984)". Đorđo A g a m ben)". 47. 829-838. Politika. 09."Subjektivnost i moć". 4 (decembar 1994).

.

Ideologie et rationalite dans l'histoire des sciences de la vie. i na Univerzitetu Kalifornija. France) [ Filozofi društveni teoretičar. 1975). La Philosophie de Marx. do 1955. marksizam. 1997. socijalna filozofija.1995 France) | Filozof. Završio Ecole Normale Superieure. potom profesor istorije filozofije nauke na Sorboni. Nous. Paris: La Decouverte. Od 1948. Doktorat iz filozofije na Univerzitetu Nimegue. 1965-1967 asistent na Univerzitetu u Alžiru. Paris: La Decouverte. 1976. Nanterre. 1966). Tokom Drugog svetskog rata aktivan u Pokretu otpora. Paris: La Decouverte. na problemu normalizacije u medicini. 1936. Paris: Galilee. 2003). Sur la dictature du proletariat. 1965. naučnotehnički aspekti znanja. 1985. Paris: La Decouverte. Početak naučne karijere obeležen saradnjom sa Lujem Altiserom. Paris : Hachette. Oblasti naučnog bavljenja: istorija i epistemologija medicine i biologije. Cinq Etudes du materialisme historique. lekar. na čelu Insti­ tuta za istoriju nauka i tehnike Univerziteta u Parizu {/'Institut d'Histoire des Sciences et des Techniques). l'Etat.Avalion. (sa Lujem Altiserom. 1988 (sa Imanuelom Valerstinom). strukturalizam. predavač na Col­ lege de France. Paris: Editions Maspero. narod. upisuje studije medicine na Univerzitetu u Tuluzu. Irvine. Kako čitati Kapital. 1977. 1952. Spinoza et la politique. u istom periodu radi kao lekar. 333 . La connaissance de la vie. Beograd: Beogradski krug. Knjige: Essai sur quelques problemes concernant le normal et le pathologique. Trenutno profesor političke filozofije na Univerzitetu Pariz X. do penzije 1971. 1991. Paris: Vrin. Razvio kon­ cept epistemološkog reza Gastona Bašlara. Les identites ambigues. Paris: Presses Universitaires de France. Georges Canguilhem (1904 Castelnaudary. 1974. La formation du concept de reflexe aux XVII erne et XVIII erne siecles. Les frontieres de la demoeratie. sa kojim objavljuje Čitati Kapital. Paris: Editions Maspero. 1992. 2002. 1968. citoyens d'Europe: les frontieres. Etudes d'histoire et de philosophie des sciences. Culture et politique en demoeratie. Droit de Cite. France . Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost Saveza socijalističke omladine. Paris: Presses Universitaires de France. 1955. Oblasti naučnog rada: kritička društvena teorija. classe. država. Berits pour Althusser. Holandija. Paris: La Decouverte. Paris: Presses Universitaires de France.BELEŠKA Ο AUTORIMA Etienne Balibar (1942 . ukazao na značaj greške u naučnoistraživačkom radu i rastu naučnog znanja. Dokto­ rirao filozofiju na Univerzitetu u Strazburu (1943). Paris: Presses Universitaires de France. Race. Od 1971. 1993. građani Evrope?: granice. La crainte des masses. Paris: La Decouverte. Knjige: Lire le Capital. 1943 (preštampano i prošireno pod naslovom: Le normal et le pathologique. Politique et philosophie avant et apres Marx. nation. 2001 {Mi. eksplicitno ga primenivši u oblasti medicinskih i bioloških nauka. 1965. epistemolog i istoričar nauke. Paris: Vrin. le peuple.

genealogija rata. 1988. Harvard 334 . 1975. Sarajevo: Svjetlost. 1999. 1990. Oblasti naučnog rada: društvenopolitička teorija sa posebnim osvrtom na probleme suve­ reniteta. 2000. 1983. filozofija jezika. 1994. The Emergence of Probability. Echapperä la psychanalyse. Mad Travellers: Reflections on the Reality of Transient Mental Illness. Knjige: The Constitution of Poverty: toward a genealogy of liberal governance. Fautil bruler Dumezil?: Mythologie. Biografske i publicističke knjige: De pres et de loin. Harvard University Press. C a n a d a ) | Filozof. Knjige: The Logic of Statistical Inference. kulturu. Governmentality: power and rule in modern society. 1975. Cambridge: Cambridge University Press. Ostali radovi: Reflexions sur la question gay. Rewriting the Soul: Multiple Personality and the Sciences of Memory. London and New York: Routledge.1884 Paris. Essais sur la theorie de la sexualite. mira i moći. problemi liberalnog autoritarizma. Paris: Fayard. Australija. biopolitike i vladavine. interventions surla question gay. Michel Foucault: 1926-2004. filozofija matema­ tike. Magistrirao (1958) i doktorirao (1962) na Kembridžu. Princeton: Princeton University Press. science et politique. 1995. Representing and Interven­ ing: Introductory Topics in the Philosophy of Natural Science. Open University Press (u štampi). The Social Construction of What?. Cambridge University Press. Cambridge: Cambridge University Press. Priredio: Dictionnaire des cultures Gays et Lesbiennes. France . korukovodilac seminara "Sociologija homosekualnosti" na Visokoj školi za društvene nauke {TEcole des hautes etudes en sciences sociales) u Parizu. Doktorirao filozofiju (1988) na Univerzitetu u Novom J u ž n o m Velsu. biografi publicista. Sidnej. Governing Societies. Paris: Larousse. filozofski aspekti poremećaja ličnosti. Poslednjih godina bavi se pitanjima homoseksualizma. Cambridge: Cambridge University Press. 1998. lan H a c k i n g (1936 . The Taming of Chance. 2003. Heresies. Gostujući profesor na Univerzitetu u Berkliju. Paris: Flammarion. 1989). Paris: Fayard. 1994. France) | Biografski podaci i potpuna bibliografija na stranicama ove Hrestomatije. 1989. Variations sur le theme de Jean Genet. Paris: Fayard. Paris: Fayard. Didier Eribon | Filozof. godine. Michel Foucault et ses contemporains. Why Does Language Matter to Philosophy?. 1998. 2003. 1999. Papiers d'identite. London and Beverly Hills: Sage. Trenutno dekan na Fakultetu za Društvo. Paris: Flammarion. London and New York: Routledge. istoričar ideja. Cambridge: Cambridge University Press. Cambridge: Cambridge University Press. Une morale du minoritaire. Michel Foucault (1926 Poitiers. profesor na Univerzitetu u Torontu od 1982.Mitchell Dean | Australijski filozof i sociolog. 1992. Paris: Fayard. (sa Barry Hindessom). Oblasti naučnog rada i interesovanja: filozofija i istorija nauke. Od 2005. 2001. Reshaping Australian Institutions series. Priredio: Governing Australia: studies in contemporary rationalities of government. (Izbliza i izdaleka /razgovori sa Klodom Levi-Strosom/. medije i filozofiju na Macquarie Univer­ zitetu. profesor filozofije i istorije nauke na College de France.Vancouver. 1991. editions Odile Jacob. Uglavnom poznat po biografijama i knjigama razgovora. 2005. 1965. Critical and Effective Histories: Foucault's methods and Historical Sociology.

godine docent na istom odseku na predmetu Sociološke teorije. Osnivač i član Vojvođanske sociološke asocijacije. 1980. Oblasti naučnog bavljenja: lakanovska psihoanaliza. Un debut dans la vie. Osnivač i glavni i odgovorni urednik Žurnala za sociologiju. Novi Sad: Stylos. sociologija tela. Završio Ecole Normale Superieure u Parizu. Disciplining Old Age: Essays on the Formation of Gerontological Knowledge. Srbija) | Sociolog. Knjige: Refleksivna sociologija Alvina Guldnera. Jacques-Alain Miller (1944 . neoliberalizam. Africa and Social Class: A Critique of Relevant Theories. profesor sociologije na Trent Univerzitetu. Cambridge: Cambridge University Press. Le Neveu de Lacan. Novi S a d : Visio mundi academic press. u štampi). 1981. Uvod u sociologiju. Doktorirao na Jork Univerzitetu. Priredio: Scientific Revolutions. Qui sont vos psychanalystes?. Pokretač časopisa Ornicar? za oblast psihoanalize (1975). sociologija nauke. Škola Anala. u Ecole de la cause freudienne. društvena teorija. Novi Sad. Verdier. Od 1995. Historical Ontology. Dušan Marinković (1968 . Od 1974. The University Press ofVirginia. jedan od najvernijih učenika i nastavljača Žaka Lakana. Lakanov zet. opšta soci­ ologija. 1 997. 335 .Chateauroux. diplomirao.1996. zahvaljujući njemu. Oblasti naučnog bavljenja: metodologija i epistemologija društvenih nauka. Konstrukcija društvene realnosti u sociologiju (u štampi). diplomirao i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Oxford Uni­ versity Press. 2001. Peterborough. Priredio: Istorijska sociologija (sociološka hrestomatija. istorijska sociologija. direktor Odseka za psihoanalizu na Univer­ zitetu Vinsen. Niš: Gra­ dina. od 2003. Pariz VIII. Doktorand na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Knjige: Intimna proza. Oblasti interesovanja: sociologija znanja. McGill University. Harvard University Press. Stephen Katz | Sociolog. 1999-2000 predavač na Baptističkom teološkom fakultetu u Novom Sadu. socijalni konstrukcionizam. 1999. 2004. Priredio veliki broj Lakanovih preda­ vanja i spisa. 20C3. Njegovi teorijski stavovi formirani su pod uticajem Altisera. magistrirao i doktorirao na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.Novi S a d . Takođe se bavi književnim i esejističkim radom. 2004. Knjige: Marxism. preimenovanog. Ogledi ο sociološkoj istoriografiji. Fukoa i Burdijea. Osnivač svetske asocijacije psihoanalitičara (1992). 2002.University Press. 2003. Ontario. asistent na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Učestvovao u nastanku Ecole freudienne de Paris (1964) koju je osnovao Lakan. France) j Psihoanalitičar.Prokuplje. Satire. Centre for Developing-Area Studies. istorija društvenih nauka. Paris: Seuil. 2002. (sa Milanom Tripkovićem). An Introduction to Probability and Inductive Logic. Srbija) | Sociolog. Oblasti naučnog rada: gerontologija. Pavle Milenković ( 1 9 6 4 . Knjige: Lettres ά l'opinion eclairee.

Rimric Press.1983. Od 1963. New York: Pantheon. New York: Columbia University Press. Dušan Stojnov (1957 . 1990.S. 1969-1994. Mass. pijanista i muzikolog. 1994. 1993 {Kultura i imperijalizam. dizajner i fotograf. New York: Pantheon Books. Μ. Covering Islam: How the Media and the Experts Determine How We See the Rest of the World. the Text. magistrirao i doktorirao na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. studirao u Sjedinjenim Američkim Državama. New York: Knopf/Random House. 1975. Edward W. 2000. Aktivan u rešavanju Palestinskog pitanja. R. Fukoa i Deleza. London: Routledge & Kegan Paul. 1981. književni kritičar i teoretičar. Fuko). Torontu. New York: Basic Books. 1994. Piše oglede iz filozofije. 2000).B e o g r a d . USA) | Pisac. Haworth Press. Peace and Its Discontents: Essays on Palestine and the Middle East Peace Process.Μ. Rimric Press. Specijalizirao konstruktivističku psihoterapiju u Centru za psihologiju ličnih kon- 336 .Fairhope. porodična psihoterapija. Beograd: XX vek. 1994. Cambridge. New York: Times Books. 1997. Oblasti naučnog bavljenja: seksualnost. interpretacije pojedinih pisaca (Vitgeštajn. Parrott (1966 . 1979. Stajnbeka i Hemingveja. 2003. Kolumnista u listovima Al-Hayat i Al-Ahram. and the Critic. The Empiricism of Subjectivity. Beograd: Beogradski krug. Jejlu. USA) | Pisac. 1995. Synthetic A Priori. 1999. Lois Shawver | Klinički psiholog. sa posebnim osvrtom na Kanta. 1999. 2000. 2002). 1986.: Harvard University Press. London: Faber. U književnim radovima i poeziji vezuje se za Virdžiniju Vulf. 1995. Doktorirala iz oblasti kliničke psihologije. New York: Vintage. The Generation ofX. Reflections on Exile and Other Essays. terapeut i psihoanalitičar. Odrastao u Kairu. Rimric Press. rukovodio muzičkom radionicom za izraelske i palestinske studente. Military. The Politics of Dispossession: The Struggle for Palestinian Self-Determination. 1999. 1995. The Question of Palestine.2 0 0 3 New York. Culture and Impe­ rialism. Knjige: Intention and Method. Na poziv Pjera Burdijea održao seriju predavanja na College de France. Another Generation Cometh. The Ethos of Modernity. za koju je preveo libreto na engleski. To Lie Within the Moment. muzički kritičar za The Nation. The World. New York: Pantheon. Dynamism: Volume I: Force. A Bartered Tide. Knjige: An Opening Lyric. Cambridge.1998. Representations of the Intellectual: The 1993 Reith Lectures. The Pure Critique of Reason. Srbija) | Psiholog i psihoterapeut. Orientalism. godine profesor engleske i uporedne književnosti na Kolumbija Univerzitetu. Timeless: Book I. Sa pijanistom i dirigentom Danielom Barenboimom učestvovao na produci­ ranju Betovenove opere Fidelio. i na Univerzitetu Džon Hopkins. 2004. Diplomirao. S a i d (1935 J e r u s a l e m . Knjige: And the Flag Was Still There: Straight People. New York: Pantheon Books. Njene aktivnosti uglavnom se svode na diskusionu razmenu i edukaciju putem Internet mreže. Out of Place: A Memoir. New York: Knopf. Gostujući profesor na univerzitetima u Harvardu. Massachusetts: Harvard University Press. 1991. Rimric Press. Musical Elaborations. 1996. Gay People and Sexuality in the U. After the Last Sky: Palestinian Lives. 1978 {Orijentalizam. postmoderna reinterpretacija istorije psihologi­ je. Magistrirao (1960) i doktorirao (1964) na Harvardu. na istom fakultetu trenutno u sta­ tusu vanrednog profesora.

1987. Paris: Le Seuil. sociološka istorija.strukata u Londonu. Knjige: Psihologija ličnih konstrukata: uvod u teoriju i terapiju. Rene Char en ses poemes. 1991. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Paris: Gallimard. Paris: Le Seuil. Knjige: Comment on ecrit l'histoire: essai d'epistemologie. 1971/1978. France) | Istoričar i epistemolog. I. Predavač na Institutu za Geštalt psihoterapiju na Malti i na Institutu za konstruktivističku psihoterapiju u Padovi. 1957-1965 asistent na Sorboni. Paris: Le Seuil. La societe romaine. vol. Le pain et le cirque. Priredio: Psihoterapije. Histoire de la vie privee.Αίχ-en-Provence. Paris: Le Seuil. Beograd: Zepter Book World. 1976. 1990. Od 1975. Fakultet za književnost u Eksu (d'Aix). 1976. 1983 (Do li su Grci verovali u svoje mitove?. Oblasti naučnog bavljenja: istorija antičkog Rima. Paris: Le Seuil. 337 . do 1998. Paul Veyne (1930 . 2003. istorija mentaliteta. epistemologija. Oblasti naučnog bavljenja: konstruktivistička psihologija i konstruktivistička psihoterapija. Les Grecs ont-ils eru a leurs mythes? Paris: Le Seuil. 1983. L'elegie erotique romaine. predavač na College de France. 2000. po­ tom profesor na Univerzitetu u Provansi. Novi Sad: Svetovi). Osnivač i predsednik Udruženja konstruktivista Srbije. od 1999. Paris: Le Seuil. na predmetu Istorija Rima. u statusu honorarnog profesora. L'inventaire des differences.

Power. n° 1187. Architecture. n° 1. "Poredak govora" (L'ordre du discours. Mouvement. Les lettresfrangaises. sa francuskog prevela Vanja Manić).October 25th. "Druga mesta". sopstvo: intervju sa Mišelom Fukoom. ("Des espaces autres". 71-85. Pierre Riviere. Critique. 1981. politika i problematizacije" ("Polemics. ayantegorgemamere. RAZGOVORI: "0 načinima pisanja istorije"("Sur ^ ί β ς ο ^ d'ecrire l'histoire'Ventretien avec R. 1973. Sarajevo. Hutton /eds/. Selected Interviews and Other Writings 1972-1977 by Michel Foucault. 1982". oktobra 1982" ("Truth. u: Paul Rabinow /ed. sa francuskog preveo Ivan Milenković)./. str. 523-546. sa engleskog prevela Milana Bošković). Paris: Gallimard. Continuite. "Istina. "Telo/Moć" ("Power/Knowledge". n° 229. 46-49. masoeur etmon frere. Essential Works of Foucault: 1954-1984. Gutman and P. Martin. str. "Polemike. 1971. Subjectivity and Truth. Herodote. 339 . "Pitanje Mišelu Fukou ο geografiji" ("Question ä Michel Foucault sur la geographie". str.BELEŠKA Ο TEKSTOVIMA SPISI: "Mišljenje spoljašnjosti"("La pensee du dehors". New York: Random House./. "Ubistva ο kojima se priča" (Les meurtres qu'on raconte". sa engleskog prevela Milana Bošković). octobre 1984. sa engleskog prevela Milana Bošković). H. 9-15. Ethics. u: L. u: Moi. moć. Self: An Interview with Michel Foucault . Politcs and Problematizations". sa francuskog prevela Eleonora Prohić). 1988. Un cas de parricide au XIXe siede. juin 1966. Paris: Gallimard. str. 1. 25. Bellour/. sa francuskog preveo Pavle Milenković). Vol. H. n° 5. New York: The New Press. sa francuskog preveo Ivan Milenković). str. oktobar 1971. 265-275. Technologies of the Self: A Seminar with Michel Foucault. Presente par Michel Foucault. sa francuskog preveo Vladimir Milisavljević). u: Colin Gordon /ed. janviermars 1976. 6-9. London: Tavistock Publications.15-21 1967. prethodno objavljeno u: Pregled. str.

sa francuskog preveo Vladimir Milisavljević). "Pitanje Mišelu Fukou ο geografiji" ("Question ä Michel Foucault sur la geographie". sa engleskog prevela Milana Bošković). sa engleskog prevela Milana Bošković). u:Moi. Self: An Interview with Michel Foucault . n° 5. Critique. ("Des espaces autres". Bellour/. str. "Istina. prethodno objavljeno u: Pregled.BELEŠKA Ο TEKSTOVIMA SPISI: "Mišljenje spoljašnjosti"("La pensee du dehors". Martin. sa francuskog prevela Vanja Manić). 1. Vol. sa engleskog prevela Milana Bošković)./. moć. Herodote./. New York: Random House.15-21 1967. Gutman and P. Politcs and Problematizations". 339 . 1971. Power. juin 1966. Paris: Gallimard. politika i problematizacije" ("Polemics. sa francuskog preveo Ivan Milenković). Paris: Gallimard. 1973. "Druga mesta". "Ubistva ο kojima se priča" (Les meurtres qu'on raconte". n° 1. str. octobre 1984. 523-546. str. 25. New York: The New Press. Subjectivity and Truth. Essential Works of Foucault: 1954-1984. ayant egorgi ma mere. London: Tavistock Publications. "Poredak govora" {L'ordre du discours. str. str. 46-49. Ethics. Pierre Riviere. Un cas de parricide au XIXs siede. str. oktobra 1982" ("Truth. n° 229. 1988.October 25th. u: Paul Rabinow /ed. Continuite. 1982". oktobar 1971. 71-85. Presente par Michel Foucault. u: Colin Gordon /ed. 6-9. sopstvo: intervju sa Mišelom Fukoom. u: L. H. masoeur etmon frere. sa francuskog preveo Pavle Milenković). Selected Interviews and Other Writings 1972-1977 by Michel Foucault. n° 1187. "Polemike. Architecture. 1981. RAZGOVORI: "0 načinima pisanja istorije"("Sur les facons d'ecrire l'histoire"/entretien avec R. 9-15. Leslettresfrangaises. Hutton /eds/. H. sa francuskog prevela Eleonora Prohić). Sarajevo. "Telo/Moć" ("Power/Knowledge". janviermars 1976. Technologies of the Self: A Seminar with Michel Foucault. sa francuskog preveo Ivan Milenković). 265-275. Mouvement.

sa engleskog prevela Milana Bošković). u: Michel Foucault philosophe. Foucault Live: Collected Interviews. 43-57. Blackwell. London. str. Recontre internationale. Ulog nominalizma" ("Foucault et Marx. 1994. str. sa francuskog prevela Olja Petronić).). South Carolina: Rimric Press. u: Μ. u: Mitchell Dean. str. 1989. 1986. Foucault's Method and Historical Sociology. sa francuskog prevela Olja Petronić)."The care of Self". Foucault: A Critical Reader." ("I. Parrott . u: Michel Foucault philosophe./. 2002. Paris. 1986.. str. 340 ."Ja./. Recontre internationale. L'enjeu du nominalisme". u: Sylvere Lotringer /ed..11 Janvier 1988. Paris. Didier Eribon . 385-429. u: Foucault: A Critical Reader. sa francuskog prevela Olja Petronić). Paris: Fayard. Pjer Rivijer.. sa engleskog prevela Milana Bošković). str. lan Hacking -"Fukoova arheologija" ("The Archeology of Foucault". 203-206. Edited by David Couzens Hoy. u: Paul Veyne. 37-40. R. Le Debat. Michel Foucault et ses contemporains.. 54-75. str. London and New York: Routledge. Georges Canguilhem . str."Mišel Fuko i psihoanaliza" ("Michel Foucault et la psychanalyse". 149-155. Ο FUKOU: Stephen Katz . 27-40. str. Comment on ecrit l'histoire. 29-37. 1978. Critical and Effective Histories. Jacques-Älain Miller . 2001. M. 1989.10. sa engleskog prevela Duška Dobrosavljev). 1994."Fuko i Marks. sa engleskog prevela Milana Bošković). str. str. Parrott. Edward W. 9. u: David Couzens Hoy /ed. Paris: Editions du Seuil. Μ.". sa engleskog prevela Milana Bošković). Profiles in Contemporary Social Theory. USA: SEMIOTEXT[E]. str. 77-83."Mišel Fuko" ("Michel Foucault". Mitchell Dean -"Pitanja prosvećivanja" ("Question of enlightenment". 9. Paris: Editions du Seuil.11 Janvier 1988. sa engleskog prevela Milana Bošković). sa francuskog prevela Olja Petronić). 289-311. Foucault and Enlightement. Etienne Balibar . sa francuskog preveo Andrej Horvat). New Delhi: Sage Publications. Pierre Riviere. R. 117-127. Anthony Elliott (ed. Blackwell. Turner. Paris: Editions du Seuil. Said ."Fuko i imaginacija moći" ("Foucault and the Imagination of Power". Paul Veyne-"Fuko revolucioniše istoriju" ("Foucault revolutionne l'histoire".10. M. The Ethos of Modernity. novembre-decembre 1986. 1961-1984. 1996." 0 Istoriji ludila viđenoj kao događaj"("Sur l'Histoire de la folie en tant qu'evenement". u: Didier Eribon. u: Bryan S.'"Nestrpljivost slobode' (Fuko i Habermas)" ('"L'impatience de la Liberie' /Foucault et Habermas/".

htm."Nauka kao znanje/moć od disciplinujuće do diskurzivne prakse" (objavljuje se prvi put). moć i revizija psihologije" (objavljuje se prvi put). događaj.con/ -rathbone/foucau10. BIBLIOGRAFIJA: Pavle Milenković-"Mišel Fuko: bibliografija"(objavljuje se prvi put). http://california."Pojmovnik" (Dictionary for the Study of the Works of Michel Foucault. istorija" (objavljuje se prvi put). Lois Shawver ."Fuko. sa engleskog prevela Duška Dobrgsavljev). Pavle Milenković . Dušan Stojnov -"Normalnost.Dušan Marinković . 341 .

\ .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful