defi1965

Digitally signed by defi1965 DN: cn=defi1965, c=YU, email=defi1965@live.com Date: 2011.04.23 12:36:20 +02'00'

MIŠEL FUKO
1926-1984-2004

HRESTOMATIJA
Priredili: Pavle Milenković i Dušan Marinković

tekstove preveli: Milana Bošković (engleski) Duška Dobrosavljev (engleski) Andrej Horvat (francuski) Vanja Manić (francuski) Ivan Milenković (francuski) Pavle Milenković (francuski) Vladimir Milisavljević (francuski) Olja Petronić (francuski, srpski) Eleonora Prohić (francuski) Darko Rakin (srpski) stručna redakcija prevoda sa francuskog: Pavle Milenković sa engleskog: Dušan Marinković i Pavle Milenković Dizajn, prelom i tehnička priprema: Igor llić Prvo izdanje Izdavač: Vojvođanska sociološka asocijacija Dr Zorana Đinđića 2, Novi Sad Za izdavača: Dušan Marinković

MIŠEL FUKO
1926-1984-2004 HRESTOMATIJA
Priredili: Pavle Milenković i Dušan Marinković

Novi Sad 2005. Vojvođanska sociološka asocijacija

UVOD

Živo interesovanjeza delo Mišela Fukoa čini se da ne jenjava ni dve de­ cenije posle njegove smrti. Naprotiv, ono je toliko da poprima heterotopijske razmere, spajajući u okviru fukoovskog diskursa pisce sa različitih kontinenata i sa raznorodnim disci­ plinarnim zaleđem. Ako bi se, sledeći uput samoga Fukoa, "delo" razmatralo nezavisno od "autora", onda bi se ova knjiga Fukoovih tekstova i tekstova ο Fukou mogla tretirati nesamo kao prikladno obeležavanje dvadesetogodišnjice autorove smrti, već i kao rođendanska proslava jednog Delà koje u ovoj, dvehiljadeičetvrtoj, puni celih pedeset godina. Maladie men­ tale et Personnalité (Paris: PUF, 1954), označilo je jedno rođenje i život čija burna biografija, sada već u domenu "dugog trajanja" ne prestaje da poprima dramatične uzlete. Dopusti li se jedno uopštavanje - imajući pri tom u vidu fukoovski nominalistički

A great interest for Michel Foucault's work is still not subsiding nearly two decades after his death. On the con­ trary, the interest is so great that it assumes heterotopic proportions connecting authors under Foucault's discourse framework, from different continents with heterogeneous dis­ ciplinary backgrounds. If, following Foucault's directions, a "work" is to be scrutinized inde­ pendently of its "author", then this book of Foucault's texts and texts about Foucault could be treated not only as an appropriate mark­ ing of his death but as an anniver­ sary celebration of the work's fiftieth birthday. Maladie mentale et person­ nalité (Paris: PUF, 1954) has branded a birth and life whose turbulent bi­ ography (now only in the domain of "long-term") continues to dramati­ cally soar. If generalization is to be allowed - having in mind Foucault's nominalistic caution applied to any

Il semble que le vif intérêt pour l'oeuvre de Michel Foucault n'affaiblisse pas ni deux décennies après sa mort. Au contraire, il est si grand qu'il gagne des dimensions hétérotopiques, en réunissant, dans le cadre du discours foucauldien, les auteurs venant des continents différents et ayants des arrières disciplinaires divers. Si, suivant l'instruction de Foucault lui-même, on considérait un 'oeuvre" indépendamment de son "auteur", ce livre des textes par Foucault et sur Foucault pourrait être traité non seulement comme un geste convenable pour commémorer la vingtième anniversaire de le mort de l'auteur, mais aussi comme l'anniversaire de la mise au monde d'un Oeuvre qui cette année, 2004, a cinquante ans. Maladie mentale et Personnalité (Paris: PUF, 1954) a marqué une naissance et une vie dont la biographie tumultueuse, qui est mainJ

7

HRESTOMATIJA
oprez kod svakog uopštavanja - moglo bi se reći da Fukoovo delo svoje mladalačke dane živi tek posle smrti svoga autora, u jednoj zbilja opštoj, i na raznim stranama gotovo euforičnoj aklamaciji. Posredstvom tog delà, Fuko je i dalje zvezda. I to pokretna, koja se na intelektualnom nebu sa jednakim sjajem da raspoznati u sazvežđima: filozofs­ kom, istoriografskom, sociološkom, pedagoškom, psihijatrijskom, krivično-pravnom, književnom, antropološkom, verovatno i u onima koja se upravo rađaju ili će se tek roditi. Protekle decenije pokazale su da je Fukoovo delo i dalje uslov i osnov za traganje, za novo otvaranje heterotopijskih polja onima koji ga slede, onima koji ga poriču. Nje­ gov ambivalentan, u mnogo čemu neuhvatljiv i svakako fascinantan intelektualni i literarni legat stavio je priređivače ove knjige u dilemu: omaž? obuhvat? odabir? delo? "Kome se obraćate, ako se obraćate?" Fukou ničeancu? Fukou hajdegerijancu? Fukou istoričaru? Fukou ar­ heologu? Ciniku sopstvenog poststrukturalizma? Onome koji svim svojim srcem nervozno prokazuje parajuću prazninu sadašnjosti. generalization - it seems that Fou­ cault's ingenious work has started living its early days after the author's death in a really broad and, in many aspects, euphoric acclamation. By virtue of his work, Foucault contin­ ues to be'a star. In fact, he is a roam­ ing star in the intellectual sky whose brightness can be easily recognized in philosophical, historiographical, sociological, pedagogical, psychiat­ ric, criminal and legal, literary, an­ thropological, and other newly born constellations and perhaps those in­ tellectual constellations that are yet to come. Recent decades have showed that Foucault's work is still a condition and a foundation for searching and opening new heterotopic fields for both his followers and those who deny him. His ambivalent, in many aspects fugacious, and most cer­ tainly fascinating intellectual and literary legacy, has put editors of this book in a real dilemma. Is it: a tribute? an envelopment? a selec­ tion? a work piece? With whom are you talking to, if you are talking to? Are you talking about Foucault as a "Nitze-ist", "Heidegger-ist"? Fou­ cault as a "Historian", "Archeologist"? or perhaps Foucault as a "Cynic of his own post-structuralism"? or to tenant déjà dans le domaine d'une "longue durée", ne cesse pas de faire des envolées dramatiques. S'il est permis de faire une généralisation - en tenant compte de la réserve nominaliste foucauldien envers toute généralisation - on pourrait dire que l'oeuvre de Foucault ne vit sa jeunesse qu'après la mort de son auteur, et cela à travers une acclamation vraiment générale et parfois presque euphorique. A travers cet oeuvre, Foucault est toujours un star. Le star mobile, dont l'éclat est reconnaissable dans le ciel intellectuel, également dans les constellations: philosophique, historiographique, sociologique, pédagogique, psychiatrique, pénale et juridique, littéraire, anthropologique, et probablement aussi dans les constellation qui sont en train de naître ou vont naître un jour. Les décennies passées ont montré que l'oeuvre de Foucault représente toujours une condition et une base pour la recherche, pour une nouvelle ouverture des champs hétérotopes à ceux qui le suivent, à ceux qui le nient. Son patrimoine intellectuel et littéraire ambivalent, qui est souvent insaisissable, mais certainement fascinant, a posé les rédacteurs de ce livre devant une dilemme: un

8

Mais sa gloire suffit pour nous empêcher d'apercevoir ces détours. qui se reflète partiellement dans l'adoration et partiellement dans la pronociation rituelle de son nom. By reason. is not the same as the amount of shine that radiates from the source. Nemasumnjedaje"događajFuko"još uvek delatan za metodološko-teorijska i epistemološka promišljanja. it should not be over­ looked the fact that the amount of glory. već odgovara obavezi obrade događaja mišljenja. Cependant.UVOD Ne treba. les rédacteurs de ce livre ont eu une ambition (peutêtre immodeste) qu'on pourrait appeler brave: réunir (leur propre) l'idolâtrie intellectuelle avec l'effort pour la compréhension. The brilliance of this book can be quite dazzling that might lead to sideways and dead­ ends. someone who is nervously showing a ripping emptiness of reality with all his heart? However. à condition que vous vous adressez?" A Foucault nietzschéen? A Foucault heideggerien? A Foucault historien? A Foucault archéologue? Au cynique de son propre poststructuralisme? A celui qui dénonce de toute son âme la vacuité déchirante du présent. koja se delimično ogleda u obožavanju. En mesurant. na granici između misli. Car. Blještavilo ovog Delà kadkad je toliko zaslepljujuće da navodi na krivi put. serves the obligation of elaborating happenings of thought. priređivači ove knjige imali su (možda neskromnu). ne se satisfait pas de la compréhension d'un Oeuvre ni de l'oeuvre en général. ne os­ taje tek kod razumevanja jednog Delà. L'étincellement de cet Oeuvre est parfois si aveuglant qu'il nous fait prendre le faux chemin. koje. ili još uvek jeste. a u kojoj pak Fukoovo poigravanje slučajem? Do koje mere poigravanje strpljen­ jem onih koji ga svojataju? Možda se on još uvek igra sa našim strpljen­ jem. in which proportion this "happening" has been and still is circumstantial. "happening Fou­ cault" is still prevalent in method­ ological. which is partially manifested in worship and partially in ritual name pronunciation. suivant la trace de Foucault lui-même. niti samo delà uopšte. nas koji nad njegovim rukopi­ som raščitavamo iznova "nas". mais correspond à l'obligation de travailler l'événement de la pensée. and in which proportion is Foucault's con­ scious play with the circumstance? Where is the patience breaking point hommage? un recueil? un choix? un ouvrage? "A qui vous adressez-vous. and epistemological cogitation. na tragu samog Fukoa. igra slučaja. being on Foucault's path. a delimično u ritualnom izgovaranju imena. perhaps. "to love" Foucault does not mean "to understand" Foucault. odnegde. n'est pas tout à fait comme la quantité de l'éclat qui provient de la source même. No u kojoj je meri taj događaj bio. Foucault's reputation is more than enough assurance to make those sideways miniscule. Without doubt. Njegova slava pak. smrti i smrtnoj misli ο toj smrti. Važući. 9 . dovoljno je pokriće da te stranputice prođu neopaženo. a brave ambi­ tion to merge (personal) intellectual offerings with their cognizance ef­ forts that. theoretical. il ne faut pas perdre de vue que la grandeur de la gloire. nije isto što i količina sjaja koja potiče od samog izvora. voleti Fukoa nije isto što i razumeti ga. time donekle verovatno i hrabru ambiciju: da (lično) intelektualno pokloništvo združe sa naporom razumevanja. aimer Foucault ne suffit pas pour le comprendre. međutim. Ili nas samo. Jer. izgubiti iz vida da veličina slave. However. qui. Now. The editors of this book have had an im­ modest and.

derrière le masque de Janus. Sa srpskog preveo Darko Rakin "L'événement Foucault" est. théo­ rique et épistémologique. behind the Janus mask. and deadly thought about death. sans aucun doute. Sa srpskog prevela Olja Petronić 10 . Foucault is still playing with our patience and with Us who over his scripts are rediscov­ ering nobody else but Us again. ou toujours est. on a verge between thought. et à quelle mesure c'était le jeu de Foucault avec le hasard? A quelle mesure il jouait avec la patience de ceux qui se le approprient? Peut-être joue-til toujours avec notre patience. un hasard. encore une fois. avec nous. la mort et la pensée de cette mort.HRESTOMATIJA iza Janusove maske. he is inquisitively watching us in silence. lisons "nous" dans ses mots. death. Mais. à la frontière entre la pensée. Ou quelque part. Or. toujours agissant pour la pensée méthodologique. radoznalo u tišini posmatra. qui. from somewhere. en silence. Dušan Marinković Pavle Milenković of those who usurp him? Through his ingenious work. il nous observe curieusement. à quelle mesure cet événement était.

.

ja govorim Nekada je grčka istina uzdrmana u jednoj jedinoj tvrdnji:"Ja lažem". moguće je da stvari nisu tako jednostavne. ja ne izričem ništa drugo do činjenicu da gov­ orim. služi kao oslonac. unutar jednog govora koji je lukavo sklupčan u sebe. ne prelazeći ni preko jednog ruba. trebalo bi da se ono "Ja gov­ orim" odnosi na jedan govor koji mu.sve je to manje nepremostiva logička prepreka nego konsekvenca jedne proste činjenice: subjekt koji govori identičan je sa onim ο kojem se govori. istina je. od kojih je jedan objekat drugoga. Stav koji je objekt i onaj koji ga iskazuje pove­ zani su bez prepreke ili oglušenja. Ali.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI Ja lažem. ono "Ja govorim" polaže svoju suverenost samo u odsutnost svakog drugog jezika. Čitava mogućnost jezika ovde je isušena tranzitivnošću u kojoj se on događa. taj govor ne postoji. već i na strani sub­ jekta koji tu reč izgovara. Istini za volju. Dakle. i to ne samo na strani reči koja je ovde u pitanju. uprkos svojoj prividnoj prozirnosti. time što mu daje predmet. U kojoj bi krajnjoj tananosti. Njega okružuje pustinja. govor ο kojem govorim ne postoji pre nagote koja se izriče u trenutku kada kažem: "Ja govorim". u kojoj jedna tvrdnja tvrdi sebe. Ako formalno tvđenje onoga "Ja govorim" ne post­ avlja probleme koji bi bili specifični za njega. nisam izložen nijednoj od ovih opasnosti. nje­ gov smisao."Ja govorim"stavlja na ispit čitavu modernu fikciju. Ali. Dobro je poznato da se Epimenidov argument može savladati ako se. Zaštićen sam u neosvo­ jivoj tvrđavi. otklanjajući svaku opasnost zablude -jer. Zaista. nepobitna istina da govorim kada kažem da govorim. što je moguće da on laže kada govori ο laži . što sadržaj Krićaninove tvrdnje čini sumnjivom nje­ govu iskrenost u trenutku kada on govori. ove dve tvrdnje nemaju istu moć. u kojoj singularnoj i suptilnoj tački mogao da se pribere jedan jezik koji bi sebe hteo da uhvati u ogoljenoj formi onoga "Ja govorim"? Sem ako up­ ravo praznina u kojoj se pokazuje besadržajna ne- 11 . Svaki stav mora po svom "tipu" biti viši od onog stava koji mu služi kao objekt. otvara jedno područje pitanja koje je možda neograničeno. U trenutku kada sasvim prosto kažem "Ja gov­ orim". To što stav koji je objekt povratno utiče na stav koji ga označava. i on nestaje u trenutku kada ućutim. nstvenom is­ kazu ("Ja govorim" i "Ja kažem da ja govorim") ne ugrožavaju se međusobno. Uzalud gramatička forma paradoksa pokušava da izmakne (pogotovo ako je on uvijen u prosti oblik onoga "Ja lažem") toj suštinskoj dvojnosti: ona ne može da je ukine. dva stava koji se skrivaju u ovom jec. razlikuju dva stava. tačno se primeravajući sebi samoj.

Čitava jedna tradicija. a subjekt koji govori više nije toliko onaj koji je odgovoran za govor (onaj koji ga drži. on više nije govor i saopštavanje nekog smisla. rase­ java. čista spoljašnjost koja se širi.rasparčava. dok se subjekt ."Subjekt" literature (ono što u njoj govori i ono ο čemu ona govori). A ono što čini tako potreb­ nim promišljanje te fikcije . To je. razlog zbog kojeg je zapadno mišljenje tako dugo oklevalo da misli biće jezika: kao da je predosetilo opasnost kojoj bi golo iskustvo jezika izložilo očiglednost onoga "ja mislim". Zaista. smeštena u odnosu prema svim dru­ gim tačkama u jedan prostor koji im istovremeno daje boravište i koji ih razdvaja. i. to je jezik koji sebe postavlja najdalje od sebe samoga. mnogo pre bi se moglo reći da se radi ο jednom prelazu u "spoljašnjost": jezik izmiče načinu bića govora . 12 . pre nego neko vraćanje znakova na sebe same. koliko prazni­ na u kojoj on nalazi svoj prostor kada se iskazuje u nagoti onoga "Ja govorim". i koji se ponekad u njemu predstavlja pod gramatičkim oblikom koja je za to predviđen). vlasti pred­ stave .dok je nekada stvar bila u tome da se misli istina . briše tu egzistenciju i pušta da se od nje pojavi samo prazno mesto. do one spoljašnjosti u kojoj iščezava sub­ jekt koji govori.niti onaj kome se on obraća. naprotiv. udaljena čak i od onih koje su joj najbliže. oblikujući mrežu čija je svaka tačka. Taj neutralni prostor danas odlikuje zapadnu fikciju (toje razlog zbog kojeg ona više nije niti neka mitologija niti retorika). Veruje se da se savremena literatura odlikuje udvostručavanjem koje joj dozvoljava da označava sebe samu. koji u njemu tvrdi i sudi. Literatura. to nije toliko jezik u svojoj pozitivnosti. već izlaganje jezika u njegovom sirovom biću. ono "Ja mislim" vodilo je do nesumnjive izvesnosti onoga Ja i njegove egzis­ tencije. ono "Ja govorim" potiskuje. rasipanje. različita od drugih. koja je još šira od filozofije. da je u toj autoreferencijalnosti ona pronašla način da se istovremeno interiorizuje do krajnosti (da bude još samo iskazivanje sebe same) i da se pokaže u svetlucavom znaku svog udaljenog postojanja. U stvari. ta iznenadna jasnoća otkriva pre jedan razmak nego neko presavijanje. Ako jezik zaista ima svoje mesto samo u usamljenoj suverenosti onoga "Ja govorim". događaj koji je po­ rodio ono što se u strogom smislu te reči naziva "literaturom" samo za površinski pogled spada u red pounutrašnjenja. ali možda i drugim stazama. naučila nas je da nas "mišljenje mišljenja" vodi do najdublje unutrašnjosti. rasipa i rasejava sve dok ne nestane u tom ogoljenom prostoru.ono "ja" koje govori . jednom rečju. to nije jezik koji se približava sebi samome sve do u tačku svog ključalog pojavljivanja. već nepostojanje u čijoj se praznini bez počinka produžava beskonačno izlivanje jezika.SPISI znatnost onoga "Ja govorim" nije upravo apsolutna otvorenost kroz koju jezik može da se proširi u beskonačnost. svakako. on otkriva svoje pravo biće.i literarna reč počinje da se razvija polazeći od sebe same. ako u tom stavljanju "van sebe". njega po pravu ništa ne može da ograniči .što znači. niti vrednosti ili sistemi predstavljanja ko­ jima se on služi.jeste to što ono "Ja govorim" funkcioniše tako kao da se suprotstavlja onome "Ja mislim". "Reč reči" vodi nas preko literature. niti istina onoga što on kaže.

na paradoksalan način.ništavilo. počev od tekstova Pseudo-Dionisija. praznina koja joj služi kao mesto. čak i ako je ta unutrašnjost s one strane svakog jezika . kao svetski zakon bez zakona. učinilo da njeno rasipanje zasvetli i od nje dobilo samo njenu nepobedivu odsutnost. drugi kroz otkriće zaobilaznog puta bogova u raselini jednog jezika koji je na putu da se 13 . još uvek nesig­ urnu. to je samo zato da bismo se naposletku pronašli. u odnosu prema unutrašnjosti naše filozofske refleksije i u odnosu prema pozitivnosti našeg znanja. jedan kroz ogoljavanje želje u beskonačnom žamoru govora. obaveza da se iščekuje. već da bi se ponovo pronašao prostor u kojem se ona razvija. Može se pretpostaviti da je to ono rođeno iz onog mističkog mišljenja koje je. razmak u kojem se ona konstituiše i u kojem njene neposredne izvesnosti izmiču čim se pogled usmeri na njih . između pojavljivanja jezika u njego­ vom biću i samosvesti u njenom identitetu sa so­ bom. kao novi zakon. da pogleda­ mo odakle nam ono dolazi i u kojem pravcu ide. Isto tako će biti potrebno da se potrudimo da pronađemo njegov put. ako je u jed­ nom takvom iskustvu reč ο izlaženju "izvan sebe". Sad pušta da govori. i s one strane svakog bića . u Sadovom repetitivnom monologu. bez sumnje u beskonačno. Da li bi se bez preterivanja moglo reći da su u istom tre­ nutku. možda se ono održalo. zagon­ etna pomoć koja dolazi od "odsutnosti Boga". kako bi izrekao njen kraj. Bilo bi manje pustolovno pretpostaviti da se prva pukotina kroz koju nam se mišljenje spoljašnjosti objavilo nalazi. isto tako i u istraživanju onog Logosa koji predstavlja nešto poput rodnog mesta čitavog zapadnog uma. to iskustvo danas se objavljuje na različitim tačkama kulture: u samom gestu pisanja kao i u pokušajima da se jezik formalizuje. Kako da nađemo pristup pre­ ma tom neobičnom odnosu? Možda kroz jedan oblik mišljenja čiju je mogućnost. raskrivanje nespojivosti. ništa nije manje sigurno od toga: jer. u proučavanju mitova i u psihoanalizi. u Helderlinovom pesništvu objavljivalo se svetlucavo odsustvo bogova i izricala. U to isto vreme. zapadna kultura ocrtala na svojim rubovima.ćutanje. lutalo na međama hrišćanstva.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOST! Iskustvo spoljašnjosti Prodiranje prema jednom jeziku iz kojeg je subjekt isključen. još samo gola želja. U Kantovo i Hegelovo vreme. u vidu jedne negativne teologije. To mišljenje koje se drži izvan svake subjektivnosti kako bi. koja se istovremeno drži na pragu svake pozitivnosti. u trenutku kada je zapadna svest na najzapovedniji način zahtevala pounutrašnjenje zakona istorije i sveta. tokom jednog hiljaduleća ili nešto manje. kao izvana. učinilo da se pojave njene granice. koji je za nas dugo bio nevidljiv: biće jezika pojavljuje se samo za sebe jedino u nestajanju subjekta. koja je možda nepopravljiva.to mišljenje. Pa ipak. da bismo se uvili i pribrali u zaslepljujuću unutrašnjost jednog mišljenja koje je po punom pravu Biće i Reč. Nalazimo se pred jednim ponorom. ne toliko da bi se pojmio osnov ili opravdanje te subjektivnosti. i prema tome Govor. Jednog će dana biti potrebno da pokušamo da odredimo oblike i temeljne pojmove tog "mišljenja spoljašnjosti". čini ono što bi se jednom rečju mo­ glo nazvati "mišljenjem spoljašnjosti".

svetlucava. da se čovek naturalizuje. da se priroda humanizuje. da se prevaziđe lažni momenat Entäusserung. i kod kojeg mišljenje. čija je mera to mišljenje samo.od Igitura pa sve do autonomne i aleatorne teatralnosti Knjige . prestupa. drže i pravo na reč. sa iskustvom dvojnika. u kojem bi "spoljašnjost" bila ocrtrana kao iskustvo tela. samo iskrenje spoljašnjosti: kod Ničea. kod kojeg je sav diskurziv­ ni jezik pozvan da se rasplete u nasilnost tela i krika. Blanšo možda nije samo jedan od svedoka tog mišljenja.SPISI izgubi. slomljene subjektivnosti. i to odsutan sa­ mom čudesnom snagom njihovog postojanja. u ko­ joj on uvek treba da osporava sebe: kada je došao 14 . refleksija nezadrživo teži ka tome da to iskustvo vrati u dimenziju svesti i da ga razvije u jedan opis doživljaja. pod vidom neke zamišljene spoljašnjosti. koji otkriva da je čitava metafizika Zapada vezana ne samo za njegovu gramatiku (što se uglavnom pretpostavljalo još od Šlegela). prostora. napuštajući brbljivu unutrašnjost svesti. kod Malarmea. kao da on drži tajnu njene unutrašnjosti. veka. neizbrisive prisustnosti drugih. Refleksija. i da se na zemlji ponovo uđe u posed dobara koja su bila potrošena na nebo. da se otuđenja izbrišu. Ali. koji je postao. beskonačna sna­ g a . fikcija Krajnje je teško dati tom mišljenju jezik koji bi mu bio veran. ali još više . kod Bataja. i to u samom srcu jezika. strano. nevidljiva. iskustvo spoljašnjosti. ali šifrirano na izvestan način? Iskustvo koje će morati da os­ tane ne potisnuto. to iskustvo ponovo se pojavljuje u drugoj polovini 19. on može da položi već gotova značenja. spoljašnjosti i simulakruma. kod Artoa. kod Klosovskog. Sad i Helderlin u naše mišljenje položili. kod kojeg se jezik pojavljuje kao raskidanje sa onim što on imenuje. za vek koji će doći. mirna. granica htenja. apsolutno udaljena. već plutajuće. kao spoljašnje u odnosu na našu unutrašnjost.prema nekakvoj središnjoj izvesnosti iz koje više ne bi mogao da bude izbačen . progon i cepanje samog subjekta. držeći govor.k a o kretanje u kojem nestaje onaj ko govori. neizbežan zakon. već odsutan iz njihovog postojanja. ponovo ispre­ daju staro tkivo unutrašnjosti. za čitavo vreme dok se oblikovao najzapovedniji zahtev da se svet interiorizuje. i pored toga što je naša kultura uvek nastojala da u njemu nađe svoj odraz. već i za one koji. kod kojeg mišljenje. postaje materijalna energija. teatralnog i luđačkog umnožavanja onoga J a . On se mora okrenuti ne prema nekom unutrašnjem overovljenju .stvarna prisutnost.Svaki govor koji ječisto refleksivan u opas­ nosti je da svede iskustvo spoljašnjosti na dimenziju unutrašnjosti. jer ono nije ni prodrlo u dubinu naše kulture.već prema jednoj krajnosti. patnja puti. ponekad u čistu prozirnost najneutralnijih ili najužurbanijih figura. Otuda neophodnost da se refleksivni jezik preobrati. toliko je on svojim tekstovima ne skriven. Koliko se on u pojavljivanju svoga delà povlači. koja. on je za nas pre samo to mišljenje . nužna sudbina. umesto da bude govor protivrečnosti ili nesvesnog. Rečnik fikcije pod­ jednako je opasan: u dubinu slika. postaje govor granice.

postoje prošli jezik taj koji je. uloga koju u gotovo svim Blanšoovim pričama igraju kuće. 125. neprestano. Dijalektički negirati. već zaborav. i to ne bilo kakva reč. nešto što se ne može ućutkati. već u tome da se pokaže koliko je nevidljiva nevidljivost onoga vidljivog. to znači učiniti da ono što se negira uđe u nemirnu unutrašnjost duha. zabranjene prostorije koje su ipak ot­ vorene odasvud. Negirati svoj sopstveni govor onako kao što to čini Blanšo. pogođena. već osporavanje koje briše. ono neprekinuto. premeštanje. Takva je. vra­ ta i sobe: prostori bez mesta. jedva neki drhtaj. razdvajajući ih ponorima preko kojih glasovi ne mogu da pređu i u kojima i sami krikovi zaneme. a kada ustupaju mesto divljenju. punina praznine. prihvatajući da se rasplete u žamor. Kod Blanšoa su fikcije. to znači ostaviti ga tamo gde on jeste. u neposrednu negaciju onoga što on kaže. pošto za svoje načelo ima samo sebe samoga i prazninu. kako bi bio slobodan za jedan početak . u odnosu na fik­ ciju ono što je negativnost u odnosu na refleksiju (dok je dijalektička negacija vezana za bajku ο vre­ menu). manje nego ćutanje. već u nemogućoj verovatnosti onoga što se nalazi između njih: susretanja. ne istina koja konačno zasvetli. do toga ne dolazi u njima samima. već razgovetna. u prostoru u koji su položene bez korena i podloge. već u praznini koja ih okružuje. dubeći sebe samoga. što zauzima čitav prostor. koja ih nastanjuje unutrašnjom prozirnošću koja ih postepeno pali. to znači činiti da taj jezik neprestano izlazi izvan sebe. ne pomirenje. već beskonačno ponavljanje. zatvorene. bez sumnje. Te fikcije su precizne. blizine onoga najudaljenijeg. Ona više ne srne da bude moć koja nezasito proizvodi slike i čini da one sijaju već. fikcija se ne sastoji u tome da se pokaže ono nevidljivo. 15 . preobražavanje. već praznina u kojoj će se on izbrisati. već žuborenje i nesreća jednog jezika koji je uvek već započeo. pragovi koji privlače.koji je čisti iz­ vor. daleko iza sebe. hodnici na kojima udaraju vrata koja se na sobama otvaraju za nepodnošljive sus­ rete. naprotiv. neutralni posrednik. str. hodnici.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI na granicu sebe samoga. jedan drhtaj a već neki šapat. nji­ hove figure ocrtane su samo u sivilu svakodnevice i anonimnosti. manje nego ponor praznine. koja m i j e na dohvat ruke" 1 . stalno mu oduzimati ne samo ono stoje on upravo izrekao nego i moć da to iskaže. prostor među slikama. Prema tome. ali koji je isto tako ponavljanje početka. Ne refleksija. u ćutanje koje nije prisnost neke tajne već čista spoljašnjost. Ono fiktivno nikada nije u stvarima ili u ljudima. Otuda njena dubinska srodnost sa prostorom. pred njim se ne pojav­ ljuje pozitivnost koja mu protivreči. već beskonačno osipanje spoljašnjosti. oslobodio tu prazninu. Simetrično preobraćenje zahteva se od jezika fikcije. "Ne neka reč. u kojoj se reči beskonačno odvijaju. apsolutne skrivenosti tamo g d e se nalazimo. 1 Celui qui ne m'accompagnait pas. Z b o g toga se Blanšoov jezik ne služi negacijom na dijalektički način. ne protivrečnost. i prema toj praznini on mora da ide. koja ih oslobađa od svakog suvišnog naboja. ne duh koji trudom osvaja svoje jedinstvo. ovako shvaćen. koji je. jedva neki šapat. pre nego slike. sve dok ne učini da se one ne rasprsnu i ne raseje ih u lakoći onoga nezamislivog. moć koja ih raspliće. ne šapat već reč.

prisustvo spoljašnjosti. obraćajući se samom biću jezika. Tako se refleksivna strpljivost. od trenutka kada govor prestaje da sledi nagib mišljenja koje se ppunutrašnjuje i. i pažnja prema onome što od jezi­ ka već postoji. kao ono mesto. Biti privučen. Ali kao reč koja uvek ostaje izvan onoga što kaže. i on sam jeste. apsolutno tanana. ni onome što nikada nije rečeno. i to u jednom komadu: brižljiva pripovest ο iskustvima. govor ο nevi­ dljivoj strani reči. razmak očekivanja . u kojima preko noći ječe. 16 . Ali. ne oslanja se ni na kakvu ljupkost.vraćanje u dvosmis­ lenu šupljinu rasplitanja i izvora . ovaj govor će biti neprekidno pružanje prema onome čija svetlost. već praznine koja kruži između njegovih reči. oslobođen zavičaja. kako bi dopustila da govori. u praznini i u ogoljenosti. susretima. nalazimo izvan spoljašnjosti. nepomičnim izgledom. neverovatnim znakovima 2 . ne zasniva nikakvo pozitiv­ no opštenje. Taj je­ dinstveni način bića govora . govor koji je lišen svakog središta. izokreće mišljenje prema spoljašnjosti.SPISI prolazi koji se izvijaju u nove prolaze. nepovratno. koja u svoje reči prima onu spoljašnjost kojoj se obraća. izvan koje on govori.pristup zaborava. Zaista. za Artoa materijalnost mišljenja a za Bataja prestup: čisto i najogoljenije iskustvo spoljašnjosti. 162. fikcija nevidljivog prostora u kojem se on pojavljuje. ni onome što je već rečeno. bez tvrdnje. i fikcija koja se poništava u praznini u kojoj raspliće svoje oblike.približavaju jedno drugome i udaljavaju u beskraj. hučanja koje ne prestaje da ga razgrađuje.jezik koji nije ničiji. soba duža nego sto je široka. uzana poput tunela. govor ο ne-govoru svakog jezika.slušanje ne toliko onoga sto je u njemu došlo do reči. zaustavljen dah onoga koji ne prestaje da prestaje da živi. kako je Blanšo shvata. to ne znači biti pozvan privlačnom snagom spoljašnjosti. uzdržanost stvari u stanju njihove skrivenosti" 2 . ovaj će gov­ or imati otvorenost komentara: ponavljanje onoga što vani nije prestajalo da žamori. sto je već rečeno. kao u delu Čekanje zaborav. već onome što se nalazi "između njih.jezik ο spoljašnjosti svakog jezika. bez istine ili pozorišta. i koji čini svoj sopstveni pro­ stor. već iskusiti. "priče" i "kritike" kod Blanšoa neprestano smanjuje.da se. prigušeni glas onih koji govore. hropac umirućih. treba dobro razumeti ono što ta reč ovde označava: privlačnost. sa svojim značajnim. kašalj bolesnih. bez maske. kao i činjenicu koja je vezana za to prisustvo . Kao govor spoljašnjosti. bez dokaza. štampano.svakako određuje mesto koje je zajedničko Blanšoovim "romanima" ili "pričama" i njegovoj "kritici". uvek okrenuta iz­ van sebe same. s one strane svakog sna. ukrštaju da bi sačinile jedan govor koji izgleda bez zaključka i bez slike. str. gde se razmak i pristup . ne prekida nikakvu usamljenost. za Ničea sila. Daleko od toga da bi pozivala unutrašnjost da se približi nekoj L'attente l'oubli. Z b o g toga se ra­ zlika između "romana". još jedino sam jezik . Biti privučen i nemaran Privlačnost je za Blanšoa svakako ono što je za Sada želja. pokaz­ ano . nije nikada dobila jezik. kao spoljašnjost prema kojoj. koji ne pripada ni fikciji ni refleksiji.

Da bi mogao biti privučen. da umnogostručuje mere. ona ne može da se ponudi kao neka pozitivna prisutnost . ni u"sanatorijumu"iz Poslednjeg čoveka. sem osmeha nekog čuvara na nedozvoljenom pragu. ali na koju neprestano upućuje belina njene odsutnosti. sem nekih otvorenih vrata. takva nemarnost je samo naličje jedne revnosti . sem muka koji je suviše nametljiv da bi mu se moglo odupreti.tog nemog.suštinskom nemarnošću. Privlačnost. sem ravnodušnosti koja ga prima kao da on nije tu. koja se otvara u beskonačno pod stopama onoga koji je privučen. bez zaštite ili zadrške (kako bi ih ona mogla imati. Privlačnost za svoj nužni korelat ima nemar­ nost. prelazi prag famoznog zavoda samo zbog toga što nemar­ no propušta da uđe u kuću s lica). sem nekog pogleda koji je obećan smrti. bljeskanje snega kroz prozor). dok privlačnost govori zapovednički. jer spoljašnjost nikada ne daje svoju suštinu. suviše dvosmislen da bi se mogao odgonetnuti i da bi mu se moglo dati konačno tumačenje . najviše. bude privučen privlačnošću ili. nema ništa da ponudi sem praznine. tvrdoglavog nastojanja da se. da se zaglušuje sopst­ venom tvrdoglavošću. Ali. bez cilja i bez pokretača. svih ranijih ljubavi. nosi prezime Sorge (Briga). privlačnost zapovednički po­ kazuje da je spoljašnjost tu. da veruje da se ono s t o j e skriveno nalazi na drugom mestu. ljude koji su mu bliski. kao i njegovu prošlost. da će se prošlost vratiti. da se. Njihovi međusobni odnosi su složeni. u Aminadabu. da li je ta revnost uvek budna. da je se zakon tiče. ali da samoj toj otvorenosti ne možemo da priđemo. ni u gradu IzSvevišnjeg. čovek mora da bude nemaran . da preduzima i suviše toga. Klosovski je odlično pogodio kada je istakao da Anri. ta divna prostota otvorenosti. sa dna svoje povučenosti. bude to kretanje same privlačnosti. ni u stanu IzŽeljenog trenutka ne zna se šta se napolju događa. uprkos svim nevoljama. kao da bi bilo moguće spojiti se sa njom. tačnije (pošto privlačnost nema pozitivnosti). i ukopava se u znaku koji nam daje da krenemo prema njoj. otvorena. koji je tako odbačen u spoljašnjost (ni u zavo­ du izAminadaba. koje se samo dva ili tri puta pojavljuje u tekstu. kada ona nema unutrašnjosti.stvar koja je iznutra osvetljena izvesnošću svog sopstvenog postojanja . lik iz Svevišnjeg. bez intim­ nosti. koja nikada nije prikazana. u praz­ nini. niti se ο tome brine: čovek se nalazi izvan te spoljašnjosti. nije li ona odgovorna za jedno zaboravljanje . čitav njegov drugi život. ostati tamo". ali i m n o g o važnije od sveukupnog zaborava čitavog života. kao što se to u više navrata kaže u Onome koji me nije pratio i u Željenom trenutku? Nije li revnosti svojstveno to da se zakrčuje svojom sopstvenom brigom.već samo kao odsutnost koja se povlači najdalje od sebe same. da trči ispred privlačnosti.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI drugoj unutrašnjosti. bledilo jednog izdvojenog sećanja ili.ništa da ponudi sem gesta neke žene na prozoru. koja smatra ništavnim ono što on upravo čini (Toma.koje je naiz­ gled ispraznije. Istini za volju. samo onome što se povuklo? Revnos­ ti suštinski pripada to da bude nemarna. već se širi u beskonačno izvan svake zatvorenosti?). da se na 17 . neoprav­ danog. svih srodnosti? Nije li kretanje koje čini da čovek koji je privučen napreduje bez predaha upravo kretanje rasejanosti i zablude? Nije li trebalo "zadržati se tamo.

već je nemarnost ta koja ostaje tako ravnodušna prema onome što može da je pokaže ili da je skrije. možda se čekalo na nekog drugog. Tolika nesigurnost. ona ne vezuje nikoga. to je način da se pokaže i da se sakrije zakon . najblažim nagibom. da se zakon privuče u neko svetio koje ga skriva.možda ovde treba misliti na "nevernog"Tomu . kada bi se Aminadab. Kada bi srcu bio očigledan. možda je trebalo. Ali.SPISI nju čeka. šta radi zakon? Biti nemaran. 235. Ta nemarnost je vidljivija. isto tako senka kao i svetlost? Lucija možda nije ta koju je on tražio. Da li ćemo ikada znati da li je Toma . već blaga unutrašnjost svesti. zakon više ne bi bio zakon. kao svoj nezaobilazni deo senke. kada nema ničega što ne pada van nje. da krene najprostijim putem. kada ona raspliće u čisto rasipanje sve figure unutrašnjosti? Čovek je privučen u istoj meri u kojoj je zane­ maren.imao više vere od drugih. da s obzirom na nju svaki gest dobija vrednost znaka. prisila koju ona vrši (zbog toga je ona apsolut­ na. ovde revnost ne obuhvata nemarnost. poput svece u koju se duva. skrivenija. naprotiv. ali i temeljnija nego svaka druga.da se pokaže povlačenje u kojem se zakon skriva i. svakako potiče od "nebrige koja vlada u kući" 3 .kada je ona ta koja pušta stvari da budu to što jesu. i apsolutno ne-recipročna) nije naprosto šlepa: ona je iluzorna. bio prisutan u nekom tekstu. jer bi inače i ona sama bila vezana za tu vezu i više ne bi mo­ gla da bude čista otvorena privlačnost. umesto što je hteo da se popne na više spratove kako bi našao neverovatnu ženu koja mu se osmehnula. Kako bi ona mogla da ne bude suštinski nemarna . Kada bi. koja od revnosti i nemarnos­ ti čini dve figure koje se u beskonačno preokreću jedna u drugu.kada je ona beskonačna spoljašnjost. kao tajno nastojanje. biti privučen. str. da se prepusti biljnim moćima odozdo. dvosmislenija. Možda on nije taj koji je bio poz­ van. možda je točak slučaja podelio sudbine koje su odavno ispisane u knjigama. čista spoljašnjost koja je jednaka noći'. Gde je zakon. da je se nadzire i vreba. zbog toga se revnost i morala sastojati u tome da čovek bude nemaran prema tom nemaru. kao uhođenje ili zamka: lenja služinčad možda su skrivene sile. nemarnu revnost koju je ona privukla. Toma je poz­ van nemarnošću: otvorenost privlačnosti jedno je i isto sa nemarnošću koja prima o n o g a koga je priv3 ukla. U njoj se sve može protumačiti kao namerni znak. koja pušta ljude da se upućuju prema njoj . koja pušta vreme da prolazi i da se vraća. možda je tre­ balo da upita onoga koji mu je bio nametnut kao pratilac. 18 . da i sam postane hrabro nemarna briga. kada je mučio svoje sopstveno verovanje i tražio da vidi i da dotakne? Da lije ono stoje on dotakao na telu od krvi i mesa to stoje on tražio kada je hteo da vidi prisutnost koja je uskrsla? I nije li prosvetljenje. koje kroz njega prolazi. koja ra­ sipa. prema tome. sve do trenutka u kojem se pokazuje da je svetlost samo nemar­ nost. da se uputi prema svetlu zanemarujući senku.

prazni­ na koja ih okružuje. kada ga ne bismo pritiskali uza 4 s zid. kada bi bilo moguće poslužiti se njegovim zapisom. U prvom od ova dva roma­ na. jer je on sama senka gesta koji se upućuje. da na jasan način vrši svoju vlast. koja bi ga sila ili ugled činili dostojnim poštovanja? U stvari. nezadovoljstva. u svakom trenutku. koja. zakon je spoljašnjost koja ih obuhvata. njihovu pojedinačnost u sivu jednoličnost onoga univerzalnog. Le Très Haut. i koja čini da ona izmiču svakoj unutrašnjosti. Pa ipak. i koja pretvara. i otvara oko njih prostor nela­ gode. zakon je već utvrdio svoju vlast: "Kuća je uvek.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI mogao odgonetnuti među redovima neke knjige. koliko god da su velilki nered i nebriga. 122. ali svakako prisiljen da prekorači mnoštvo zabranjenih pragova) izgleda potčinjen jednom nepoznatom zakonu: na nje­ govu blizinu i na njegovu odsutnost neprestano podsećaju nedozvoljena i otvorena vrata. g d e bi tada bila njegova moć. on se tvr­ doglavo upućuje u otvorenost jedne nevidljivosti koju nikada ne pobeđuje. u koju se on sve više povlači? Kako bi se njegova nevidljivost mogla videti. najbliži smo zakonu. da govori.u toj noćnoj lakoći koja je njegova nepobediva. kada ne bismo odlučno išli sve dalje prema spoljašnjosti. on bi im stajao na raspolaganju: oni bi mogli da ga dodir­ nu i da učine da se on pojavi po njihovoj volji. uvek prepušta privlačenju koje dolazi od suštinske povučenosti zakona. sem preokre­ nuta u naličje kazne. ali u trenutku kada mislimo da izdaleka čitamo propise koji važe samo za druge. kada ga ne bismo izazivali. 81. mi ga stavljamo u opticaj. veliki Aminadab. zakon bi imao čvrstinu spoljašnjih stvari: on bi se mogao slediti ili ne. on ne postiže ništa drugo sem što ojačava zakon u nje­ govoj slabosti . u stanju koje joj odgovara" 4 . ali. naposletku. kada bi kazna mogla biti izazvana samom voljom onih koji krše zakon. postupke i delà. institucije. pozvan. Z b o g toga prestup. a da to niko ne zna. ali on se. razdražen. 19 . Aminadab i Svevišnji čine diptih. nije ništa drugo do zakon koji je prekoračen. Kako bi se zakon mogao zaista saznati i iskusiti. on je noć koja ih ograničava. oni bi bili gospodari njegove senke i njegove svetlosti. Slobode koje sebi dopuštamo ne mogu da prekinu zakon. u stvari. neobični zavod u koji je Toma ušao (privučen."do­ prinosimo primeni jednog javnog propisa" 5 . Zakon suvereno nastanjuje gradove. to stalno pokazivanje nikada ne osvetljava ono što se kaže. ili ono što zakon hoće: pre nego načelo ili unutrašnji propis vladanja. možda izabran. umnogostručene revnosti. prestup ludo pokušava da učini da se zakon pojavi kako bi mogao da ga poštuje i da ga zaseni svojim svetlim licem. šta god da učinimo. Zakon je ta senka prema kojoj se nužno upućuje svaki gest. Na obe strane nevidljivosti zakona. može da pokuša da prekorači zabranu nastojeći da privuče zakon sebi. z a ­ kon koji je izvan sebe? Ali. kako bi se on mogao prinuditi da sebe učini vidljivim. str. neopipljiva supstanca. možemo da verujemo da se odvajamo od njega i da njegovu primenu posmatramo spolja. Zakon isto tako otvara prostor prestupa. doduše. str. prisutnost zakona jeste njegovo skrivanje.

sa rezignacijom. pripadaju "kući". koja bi bila zakon koji je konačno savladan. Pregrade su srušene. i koji. U Svevišnjem. Ali. ali na koji niko nije imao pris­ tupa. on "obavezuje"zakon. i sa nasiljem. zaštićena oblast ili tvrđava zla. kakva je Buksova ili Dortova).niko ne zna kome oni služe (za­ konu kuće ili volji gostiju). uzvišenje gornjeg sprata. sumnjiva vlažnost. pa čak ni oni sami. on je samo jedan točak. on više nije ništa drugo do sam zakon. u isti mah. već poremećena. Pa ipak. sve se preliva: vladaju vode koje nadolaze. i pogotovo ako oni hoće da mu umaknu). sam zakon (u izvesnom smis­ lu. i da smrt uspostavi svoju vladavinu. to povlačenje dovoljno je . on napušta svoj zadatak (ali. moraju da predstavljaju zakon kako bi ga primenjivali i tiho mu se potčinjavali .da rasulo zahvati sve živote. zarazna. da li je to napuštanje? on je na odsustvu. sa jednoličnošću mesta na kojem su već bili. kada napušta državnu službu. Anri Sorž je funkcioner. za razliku od "gostiju". eksudati. šta je zatvor a šta bolnica. u kretanju kojim briše svoju pojedinačnu egzistenciju i izuzima je iz univezalnosti zakona. ali u dosluhu sa upravom. smrću. oni su ujedno revnost i nebriga.da li je ono uz­ rok. anonimna vladavina epi­ demije. u svojoj dosadnoj sličnosti. naprotiv. u svojoj potpunoj jednakosti sa dru­ gim spratovima) jeste taj koji se pokazuje u svo­ joj suštinskoj skrivenosti. da li učinak? .SPISI točak koji deli sudbine koje se ne mogu odgon­ etnuti ili neispisane listove. Sorž ("brižnost" zakona: brižnost koja se oseća u odnosu prema zakonu. ko je čuvar a ko žrtva. on veliča taj zakon. gornji sprat iz Aminadaba. individue se raspadaju. i produžava to odsustvo. koja više nije razvrstavajuća vladavina matičnih knjiga. u odeljenju za matične poslove. 20 . prema tome. jer preobražava svako rođenje u arhivu. on je prvobitni oblik z a ­ kona. bez dopuštenja. kada želimo da je pobedimo i da u nju prodremo osuđeni ne na kaznu. već na spoljašnjost same te spoljašnjosti . spoljašnjost zako­ na tako je nepristupačna da smo. ne zna se čak ni to nisu li oni gosti koji su postali sluge. očajanjem i dobrovoljnim.ο onima koji. već bezoblično gomilanje leševa. zapo­ slen je u opštini. znojava tela ras­ tapaju se u zidovima. san i nezasita delatnost. Sorž se ne stavlja izvan zakona. oni su se sreli. na dan kada su neki pokušali da potisnu za­ kon u njegovo pribežište. služi mu. to nije prava. blizanačka figura zlobe i brižnosti: ono u čemu se skrivaju skrivanje i ono što ga pokazuje. svakako. svakako sićušan. kao čuvari \ kao sluge. poka­ zuje njegovo savršenstvo. u kojoj je trebalo da uredi egzistencije dru­ gih. utvrđena i zavedena smrt. on ga prisiljava da se pokaže na tom praznom mestu koje je tek napustio. Kada je reč ο "posluzi" . sa kojeg je poziv došao i sa kojeg padaju anonimni recepti. i brižnost zakona prema onima na koje se on primenjuje.na zabo­ rav koji je dublji od svih drugih zaborava. fatalnim nestajanjem u spoljašnjosti: jer. čirevi. izbljuvci. čak i ako. beskonačni krici urliču kroz prste koji ih guše. sa krvlju. slomom i. konačno. u tom neobičnom organizmu koji od pojedinačnih eg­ zistencija čini instituciju. ali time što ga vezuje za svoj nestanak (što u izvesnom smislu predstavlja suprotnost prestupničkoj egzis­ tenciji. u kojem se ne zna ko je bolesnik a ko lekar. pijanstvo i pažnja. koja mu prećutno obezbeđuje tu suštinsku doko­ licu).

udubljenje među talasima. One su sve od pevanja. Sirene ne zavode toliko onim što daju da se čuje. poziva na predah? Njihova muzika suprotnost je himni: ni­ kakva prisutnost ne svetluca u njihovim besmrtnim recima. sa­ mim iznošenjem tog jezika u spoljašnjost njegovog ćutanja. možda je ta smrt Boga suprotnost smrti (grdoba neke mlohave i ljigave stvari koja večito podrhtava). Ali. u novoj metamorfozi ili u novom prodiranju u sopstveni identitet. poredak zakona bićesuvereniji nego ikada. ali ono j u ­ naku ne obećava ništa drugo do kopiju onoga 2 1 .MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI Ali. u odsutnu odsutnost. Možemo se baciti u otvorenu prazninu: mogu se kovati zavere i praviti sabotaže. samo obećanje nekog budućeg pevanja prožima njihovu melodiju. ne menja: on je jednom zauvek sišao u grob. Sirene su neuhvatljivi i zabranjeni oblik glasa koji privlači. Onaj ko protiv zakona hoće da osnuje neki novi poredak. već zbog toga što on ostaje u svojoj identičnoj nepokretnosti. koji se održava u beskonačno. već onim što sija u daljini njihovih reči. Orest koji brine da umakne zakonu kako bi mu se bolje potčinio. sa poginulim ocem. On koji se zainatio da živi u kužnoj četvrti isto tako je onaj bog koji prihvata da umre među ljudima. optužuje i ismeva. pa ipak. sva zla koja su bogovi u poljima Troade naneli ljudima Argosa i Troje". Euridika i Sirene Čim ga pogledamo. belina žala. uvek će kod njega naići samo na ćutljiv i neodređeno ljubazan prijem.sa pretečom i kukavnom majkom kao što je to Klitemnestra. sada ja govorim" koje pripada zakonu. potkazuje. nailazimo na pevanje koje nije ništa više do smrtonosno obećanje nekog budućeg pevanja. preobraženih za budućnost u pesmu:"Mi znamo zla. šta su one u samom svom biću ako ne čisti zov. na ovaj izazov zakon može da odgovori jedino svojim sopstvenim povlačenjem: ne time što bi se zatvorio u još dublje ćutanje. pevanje je samo privlačnost pevanja. sa svemoćnim i podmuklim očuhom . špilja otvorena među stenama.Sorž je potčinjeni Orest. on. čim hoćemo da čujemo njegove reči. ostavlja obećanje za­ kona praznim. i svaki od njegovih oblika biće još samo metamorfoza tog umiranja koje se nikada ne završava. ono što sirene obećavaju da će pevati Uliksu. da organizuje neku drugu policiju. budućnošću onoga što upravo kažu. oslobađajući tišinu koju para najdu­ blji krik: gde jë zakon. Ponuđeno kao naprazno. pošto mu to ne uspeva. praznina pažnje. Zakon se. sa sestrom pomamnom u žalosti. zapravo. pretvara se u stvar koja se ne može imenovati. u bezobličnu prisutnost praznine i u nemi užas te prisutnosti. a gest koji se pruža da bije ubio najzad oslobađa njen jezik. imenuje. Opčinjenost se ne rađa iz njihovog sadašnjeg pe­ vanja već iz onoga što se to pevanje obavezuje da će biti. žena koja neobično liči na njegovu sestru prepoznaje. ali koji. Ali. šta radi zakon? I kada g a . Pod preuzetom maskom grčke tragedije . lice zakona odvraća se i povlači u senku. požari i ubistva mogu doći na mesto najceremonijalnijeg poretka.to je prošlost njegovih sopstvenih poduhva­ ta. vlasnik svih imena. taj jezik nema da kaže ništa više do ono "Ja govorim. da ustanovi neku drugu državu. jer on sada obuhvata i ono što hoće da ga pore­ meti. Prosta srebrnkasta brazda u moru. srećna praznina slušanja.

kao što je Uliks pustio da pevanje koje nije čuo nestane u talasima. i da se konačno nađemo s one strane pevanja. polazi da traži odbeglu prisutnost. nepristupačno lice. Preko puta je Euridikin lik. saznao. Ali moguće je da ispod Uliksove pobedničke pripovesti nečujno vlada jadikovka što nije bolje i duže slušao. treba da zapušimo uši. kao da smo prošli živi kroz smrt da bismo je povratili u nekom drugom jeziku. ništa drugo sem onoga što on sam jeste. u sred noći. na svetlost dana. L'espace littéraire. što nije zaronio bliže prekrasnom gla­ su u kojem je pevanje možda trebalo da se dovrši. str. tako i Euridika daje da se vidi samo obećanje jednog lica. u preneraženosti koja Upor. u samom trenutku kada se odvratilo i ponovo ušlo u noć: himna svetlosti bez imena i mesta. ali od nje zadržava jedino ništavilo. u magnovenju. pokušava d a j e dovede. u stvari. sliku. čarolije čija će najjadnija žrtva biti ona sama. da podnesemo svaku patnju ostajući na pragu ponora koji privlači. jadikovka koja neće imati kraja. 22 . ili ne manje neosetljiv nego njegovi 6 mornari.treba da se odreknemo njegovog slušanja. međutim. Le livre à venir. 9-17. Ova dva lika dubinski se prepliću u Blanšoovom delu 6 . jer će kroz smrt pevanje moći da se uzdigne i da u beskonačno priča pustolovine junaka. Orfejevom pogledu: tom pogledu koji. u kojem upravo pesma može da se pojavi. puštajući da u senci iščezne nevidljivo lice. bio je obuzet zabranjenom željom i oslobodio se svojim sopstvenim rukama. A ispod Orfejevog jadikovanja probija blaženstvo što je video. prema tome. treba da pobedimo svaku želju lukavstvom koje vrši nasilje nad samim sobom. po­ gled pripovedača na taj pogled. ili. To obećanje lažno je i istinito u isti mah. počeli da pevamo. jer će se svi oni koji se prepuste zavođenju i uprave svoje lađe prema žalu sresti samo sa smrću. "najstrašniji pogled koji se jednom živom biću može uputiti". Pa ipak. on je u jednoj osobi bio junak kao i njegova posada. on je svojim očima video otvoren pogled smrti. Tada se za jednog kao i za onog drugog oslobodio glas: za Uliksa. A taj pogled ili. pre. moguća priča ο čudesnoj pustolovini. Ovde. ona je bliska rođaka Sirena: kao što ove pevaju samo budućnost jednog pevanja. trebalo je da bude isto tako oko­ van kao i Uliks. jer ona mora da bude dozvana iz senke melodijom jednog pevanja koje je sposobno da zavede i da uspava smrt. oslobađa čudesnu moć privlačnosti: on je taj koji. Postoje priče koje su posvećene. str. Ona je naizgled sas­ vim suprotna. treba da slušamo. za Orfeja. Ali ono govori istinu. ali u podnožju jarbola. Pa ipak. treba da prođemo kroz njega kao gluvi da bismo nastavili da živimo i. propatio.tako čisto da ne kaže ništa sem svog uništavajućeg povlačenja . to čisto pevanje . to je apsolutni gubitak. to je. sa njegovim spasen­ jem. 174-184. Orfej nije video Euridikino lice u kretanju koje ga odvlači i čini ga nevidljivim: on je mogao da ga posmatra sučelice. na nestalnom pragu smrti.SPISI što je on doživeo. da bi se rodila priča koja neće umreti. kao Smrtna presuda. Orfej je uspeo da umiri lajanje pasa i da zavede zlokobne sile: na putu povratka. radi­ je. Ono laže. jer junak nije umeo da se odupre moći čarolije koju ona ima. čini da se pojavi jedna druga žena. vezanih članaka na rukama i nogama.

koji ga lišava nje­ govog neposrednog prava da kaže "ja". u trenutku kada se povlačenje željenog lica jedva ocrtava. izbacuje tu unutrašnjost iz nje same. Orfejev pogled dobio je ubilačku moć koja je pevala u glasu sirena. tvrdoglavo. i koji nje­ govom govoru suprotstavlja jednu reč koja je na nerazlučiv način odjek i poricanje. neka vrsta bezoblične i uporne anonimnosti . i od koje on hoće da je otrgne. Pratilac bi tada bio privlačnost na vrhuncu skrivanja: privlačnost koja je skrivena jer se daje kao čisto. on je pro­ nalazi bez teškoća. koji ga prazni i deli na dva blizanačka ali nepodudarna lika. nije li to glas sirena. to ne znači samo napustiti svet i rasejanost privida. za­ tvoren u neku glasovnu oblast u kojoj se on tako potpuno oslobađa svih svojih suvišnih divota. koja dolazi da se ponudi u nemogućem i srećnom povratku.ili ispod nje . i koji daje da se tako malo toga čuje. U trenutku kada je unutrašnjost privučena izvan sebe same. jedan zakon bez boga. privlačnost koja je isto tako skrivena. za čitavu večnost".koji subjekta lišava njego­ vog prostog identiteta. pošto odbija pre nego što privlači. ima nešto poput blagog i nasilnog kretanja koje prodire u unutrašnjost. izlišno. već čisti glas. čija je sva zavodljivost u praznini koju one otvaraju. blisko prisustvo. okrenuti se pre­ ma zabranjenom licu koje se već skrilo. nije li to bilo naprosto to gluvo prisustvo koje pritiska u senci svog neizbežnog narastanja? Prazna spoljašnjost privlačnosti možda je jedno i isto sa sasvim bliskom spoljašnjošću dvo­ jnika. suprotno svakom očekivanju. na čijoj drugoj strani (ali taj razmak bez mere uzan je poput neke linije) bljeska jedan jezik bez subjekta koji se može odrediti. koji je uvek skriven. kao neki suvišni oblik. izvrćući je. i čini da se pored nje . "ravnodušan i neutralan. već iznenada osetiti kako u nama raste pustinja. jedna spoljašnjost dubi ono mesto na kojem je unutrašnjost navikla da nađe svoje sklonište i mogućnost tog skloništa: iskrsava jedan oblik . 7 Le moment voulu. 68-69. Ali iza nje. neko drugi koji je onaj isti. pošto je treba Pratilac Od prvih znakova privlačnosti. kada se u preplitanju žamora jedva razabire čvrstina usam­ ljenog glasa. koje. kao neku suviše blisku Euridiku.pojavi pozadinski lik jednog pratioca. to ne znači samo prekoračiti zakon da bi se suočilo sa smrću. str. ali koji se nameće sa očiglednošću koja nikad ne popušta. 23 . figura koja je čuva. u kojoj se može posmatrati'Ono što je živo. Isto tako. nije nepopustljiva i mračna boginja. licem u lice. i koji će joj konačno staviti gip­ sanu masku. pripovedač iz Željenog trenutka dolazi da traži Juditu na zabranjenom mestu na kojem je ona zatvorena. u začaranoj nepokretnosti kojom one vezuju one koji ih slušaju? dvojnik na razdaljini.manje nego oblik. neko lice bez izraza i bez očiju. Da li u toj pocepanosti i u toj vezi tajno počiva načelo privlačnosti? U tre­ nutku kada mislimo da nas nepristupačna daljina izvodi izvan nas. Taj glas koji"peva naprazno". sličnost koja se isprečuje.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI je već zatočenička. ali na način koji podseća na pravednost kada je ona izručena svim negativnim pogubnostima" 7 . Usmeriti uho prema srebrnkastom glasu sirena. da se čini kao da je lišen sebe samoga: pravedan. lična zamenica bez lica.

prisutan je umnogostručenom i neiscrpnom prisutnošću. za njega smo neotklonjivo vezani jednom bliskošću koju je teško podneti . inercija koja sputava. on je večiti sused. Soržova put. stran zakonu. on ubrzo sasvim iščezava. Z b o g toga pratilac istovremeno važi kao zahtev na koji nikada ne možemo da odgovorimo i kao teret od kojeg bismo hteli da se oslobodimo. široke je ruke kada se poverava. njegov hropac ječi kroz čitavu kuću i. ili je samo sluga? On se zove Dom. njegova groznica i njegov znoj probi­ jaju kroz pregradni zid i prave mrlju sa druge strane. koje je po svoj prilici povređeno. da li je pratilac nepriznati vodič. Dom se ponovo pojavljuje kao onaj koji čuva. njegov krik prolazi kroz šaku koja ga guši. biće zadugo ta smrt. on je onaj Nižnji. uprkos grubim greškama. i nije li ono što izgleda kao njegova glupost samo nemo iščekivanje pi­ tanja? Da li je on vodič ili zatvorenik? Pripada li on nepristupačnim silama koje vladaju kućom. koji je bio tu da odgovori. ili je on samo masa koja pritiska. i da govori za njega. nje­ gove kosti. je­ dan dvosmislen pogled. kao što će to nadmoćno tvrditi na kraju romana. I. urličući. u Svevišnjem. u poslednjem prestupu. kako izgleda. i beskonačno će zvučati među Soržovim prstima. da sa njim pronađemo neku vezu koja neće biti ta odsutnost veze kojom smo vezani za njega prema obliku odsutnosti. Toma konačno ušao u kuću. dok je bilo dovoljno da se prepusti silaženju. Bez sumnje se u tom kretanju kojim se jezik okreće oko sebe najtačnije pokazuje suština ne- 24 . i sama Dortova put. nasuprot Svevišnjem. jer nam bez prestanka preti da nas usiše i pomeša sa sobom u konfuziju bez mere. pa ipak. Ne poznaje li on tajne ove kuće bolje nego bilo ko drugi. kada je. Dom govori. zakon i reč: Toma je pogrešio stoje bio tako maloveran. da nije mrtav. najbliže i najdalje. u kojem voda odasvud nadolazi. ističući svoje pravo da govori. njega predstavlja Dort. Čitav jezik se iskreće i. Toma dobija čudnog dvo­ jnika (da li je on taj koga je. iznad te praznine koja ostavlja. čovek "odozdo". u jednoj noći koja se spaja sa danom koji izbija. kada misli da je našao lice i glas koje je tražio. izvanjski u odnosu na pore­ dak grada. kada se sa njim postupa kao sa slugom. samo je obris lika koji je istetoviran na njegovom sopstvenom liku. zakon koji je očigledan ali koji je nevidljiv kao zakon. Pre svega. u skladu sa značenjem naslova. on je bolest u nepripitomljenom stanju. na nerazlučiv način. u tom svetu u kojem vlaga prokapava. i ono. kada se Dom služi prvim licem. njegovo telo. san koji preti da obuhvati svaku budnost?Tek stoje ušao u kuću u koju g a j e privukao jedan ovlašan gest. trebalo bi da mu se još više približimo. ali iznenada. Pratilac je takođe. zadržava nešto poput "odsjaja neke stare lepote". što nije pitao njega. kako seTomin glas guši. Ova figura preokreće se u beskonačno. Kad naposletku umire. Nevidljiv i ćutljiv kad god Toma govori sa trećim licima. što je rasipao svoju revnost na pokušaje da se probije do viših spratova. njegov kašalj prolazi kroz vrata i kroz zidove. ili tvrdi da čuva. prisan je bez zadrške. sama smrt koja je rasejana kroz život. brazdu svoje vidljive odsutnosti. u Soržovoj sobi. i sam Tomin jezik počinje da govori bez njega.pa ipak. koji nema lica. "Gospod dao"?): njegovo lice.SPISI odmaknuti od sebe. on se nalazi u napasnoj blizini. sa krikom koji je istovremeno osporava i tvrdi.

pa ipak. Kretanje privlačnosti i povlačenje pratioca otkrivaju ono što prethodi svakoj reči. njihovo trenutno iskričavo nestajanje. Z a ­ kon jedne Reči pruža to sklonište podjednako kao i otvoreno prostranstvo ćutanja. u saglasnosti sa oblikom iskustva. Ali u iskustvu spoljašnjosti ne radi se ο tome. sa kojom uspostavlja tegobnu vezu. da bi se na kraju sreo s tim pratiocem koji ga ne prati. On stvarno nije privilegovani sagovornik. iz kojeg može da dođe svaki ob­ javljeni govor. oni su snažno vezani jednim stalnim ispitivanjem (opišite ono što vidite. On otvara jedan neutralni prostor. on nema veze sa tim Ja. ona je pre bezmerna dubina u kojoj jezik ne prestaje da se gubi. da li sada pišete?) i neprekinutim govorom koji pokazuje nemogućnost da se odgovori. svetlucanje. ovde se nalazimo jako daleko od onog iskustva u kojem neki imaju običaj da se izgube da bi se ponovo pronašli. Kao da se u tom povlačenju. u jednu čistotu bez imena. kada se udubljuje u rad svoje sopstvene negativnosti da bi se beskonačno povlačila u jedan dan bez svetlosti. i koje čini da se oni pojave. u kojem iskustvo može da otpočine.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI popustljivog pratioca.sa pozitivnošću egzistencije. koja širi jedno mesto lišeno mesta. i čije reči i rečenice on preuzima u jednu prazninu koja nema granica: pa ipak. ali kako bi se vratio kao identičan sa sobom. kao eho nekog drugog govora koji kazuje isto. to je neki on bez lica i bez pogleda. taloži se čitava priča. mistika nastoji da se spoji pa makar morala proći i kroz noć . u tom udubljenju koje možda nije ništa više do nezadrživo osipanje lica koje govori. Ali ta granica u sebi nema ničega pozitivnog. u kojem nijedna egzistencija ne može da se ukoreni: još od Malarmea je poznato 25 . prvobitni. kao što razdvaja ono Ja koje govori od onoga On koje to Ja u svom govorenom biću jeste. koje ih razvlašćuje. duž te tanke linije koja ih razdvaja. Taj jezik niko ne govori: svaki subjekt u njemu ocrtava samo gramatički nabor. prekomerni dah. on je od njega odvojen bezmernom daljinom. Taj jezik se ne razrešava ni u kojem ćutanju: svaki prekid pravi samo belu mrlju na tom platnu bez šavova. U kretanju koje joj je svojstveno. već bezimena granica u koju jezik udara. ćutanje je nečujni. ona zbog toga ne prestaje da bude sklonište. ili da bi sa njim uspostavio vezu koja je dovoljno pozi­ tivna da bi mogao. njihovo Ni jedno ni drugo Uprkos mnogim sličnostima. kojeg stavlja u red svoje sopstvene noći. Z b o g toga onaj ko kaže Ja mora neprestano da mu se približava. između pripovedača i nerazdruživog pratioca koji ga ne prati. i što se nalazi iznad svake ćutnje: neprekinuto žuborenje jezika. neki drugi subjekt koji govori. d a j e pokaže. on tako dolazi najbliže on­ ome Ja koje govori u prvom licu. istog govora koji kazuje nešto drugo. razrešujućije. u svom beskonačnom od­ vijanju. jer. dok je reč gospodstvo koje ima moć da se uzdrži u privremenosti ćutanja. u jednu noć bez senke. nameće im svoj zakon. koje je spoljašnjost svake reči i svakog pisanja. Njih ne vezuje nikakav ugovor."Onaj koji me nije pratio" nema imena (i želi da se održi u toj suštinskoj anonimnos­ ti). u jednu vidljivost koja je oslobođena svakog oblika. i pokazuje. oslobađa prostor jednog neutralnog jezika. on može da vidi samo kroz jezik nekog drugoga. I onda kada ta egzistencija osporava sebe samu.

bez geografije. čisto rasprskavanje praznog obećanja . Celui qui ne m'accompagnait pas. on je zaborav bez dubine i prozirna praznina iščekivanja. pa ipak. ili. i kao čista otvorenost prema jednom danu koji još nije došao. ali u samom svom biću.Taj zaborav ne treba. verovalo se da njegova suština leži u ob­ liku reči ili u dahu koji ih oživljava. da se ushićuje svojom strpljivošću. one nisu unutrašnje. taj­ na nema dubine. on je sačinjen od bdenja koje je tako budno. prvi do­ dir sa recima potonjeg ponovnog početka na kraju Poslednjeg čoveka. njihovog mogućeg ponovnog početka: takvo je pitanje."8 Upravo u tu anonimnost jezika koji je oslobođen i koji gleda na svoju sopstvenu lišenost granice vode iskustva koja je ispričao Blanšo. Jezik se tada otkriva kao oslobođen od svih starih mitova u kojima se oblikovala naša svest ο recima. U svakoj od svojih reči. Pa ipak. to je oduvek bilo rečeno. svaki od njegovih najmanjih delića pada u nepovratnu spoljašnjost.. pošto se nalaze sasvim spolja. one su. on se otvara jedino u čistoti iščekivanja. da je vredan pod­ jednako kao buduća veza u reči koja je data. 26 . u tom žamorećem prostoru ona ne nalaze toliko svoj cilj koliko mesto. ali ovde. koja je prividno skrivenija i još više unutrašnja od reči savesti. sada se zna da je biće jezika vidlji­ vo brisanje onoga ko govori: "time što bih rekao da čujem ove reči ne bih sebi razjasnio opasnu neobičnost mojih odnosa sa njima. koji je bez lica. U tom smislu. spoljašnjost je prazna.SPISI da reč jeste objavljeno nepostojanje onoga što ona označava. str. ili još. jezik se zaista usmerava prema sadržajima koji mu prethode. tako jutarnje da se ono pre može sh­ vatiti kao otpust noći. ali koji konačno nosi jedno neizgovoreno ime. a ono što one označavaju upliće me u tu spoljašnjost svake reči. ono samim tim nije rezignirana nepokretnost.u Svevišnjem. lišene prisnosti. i kao 8 pamćenje i priča. 136-137. ono se ne može obuh­ vatiti nikakvom unutrašnjošću.. i ako se drži u najvećoj blizini svog bića. sjajno i neposredno. zbog toga on čini jedno i isto sa osipan­ jem vremena. na poslednjim stranicama Onoga koji me nije pra­ tio. i koje sebi nikada ne obećava neki odmor kao nadoknadu. koje je najzad vedro. a njegova snaga leži u skrivanju. One ne gov­ ore. već zaborav. ο literaturi. Iščekivanje ne može da iščekuje sebe samo na svršetku svoje sopstvene prošlosti. ono ima izdržljivost jednog kretanja koje nema svršetka. ono što se ponavlja jeste prazni­ na ponavljanja. naprotiv. koja mu nikada nije nedostajala. međutim. Ali."sada ja govorim" . niti da se jednom zauvek os­ loni na hrabrost. Samo iščekivanje nije usmereno ni prema čemu: jer. koje Toma postavlja na kraju Aminadaba. Njega ne sabira pamćenje. to ne govori. verovalo se da je on proročanstvo i istorija. mešati niti sa rasejanošću ra­ zonode niti sa snom. pojavljivanje osmeha. u trenutku kada se čini da mu je svaka reč oduzeta. D u g o se verovalo da jezik gospodari vremenom. jezik je samo bezoblični žamor i žuborenje. isto tako se verovalo da u toj suverenosti on ima moć da učini da se pojavi vidljivo i večno telo istine. ο govoru. u kojem bi budnost bila uspa­ vana. predmet koji bi ga ispunio mogao bi samo da ga izbriše. tako svetio.

u toj sivoj neu­ tralnosti koja čini suštinski oklop svakog bića. Sa francuskog preveo Vladimir Milisavljević Naslov izvornika: "La pensée du dehors". njegovog budućeg pojavljivanja. suviše čudan i suviše blizak da ne bi odmah bio odbijen čistotom iščekivanja. ne oblik kojim on to kaže). to je taj glas koji je tako tanan. izvor ima prozirnost onoga što je bez kraja. i koje je oslobođeno od svake prošlosti). u toj moći skrivanja koja briše svako određeno značenje i samo postojanje onoga ko govori.iščekivanje koje je tako zaoštreno da briše svako pojedinačno lice koje može da mu se ponu­ di. to je samo biće jezika. i uvek iznova započeta spoljašnjost smrti. smrt se beskonačno otvara prema ponavljanju početka. za njega je bilo apsolutno pogubno to što je Epimenid Krićanin tvrdio da svi Krićani lažu: povezanost ovog govora sa samim sobom razrešavala ga je od svake moguće istine. to povlačenje koje je tako neprimetno. U zaboravu se iščekivanje održava kao iščekivanje: napregnuta pažnja prema onome što bi bilo radikalno novo. nikada ne postavlja granicu polazeći od koje bi se konačno ocrtala istina. svakog lica. str. Critique. U svom iščekujućem i zaboravnom biću. ako je stvarno ona ta koju jezik pažljivo prihvata.zakasneli na­ por izvora. nije dato preteče obećanje njenog sopstvenog iščeznuća. ne postoji ni jedna egzistencija kojoj. u bljesku njihovog beskonačnog njihanja. ono što on jeste u svome biću. Čista spoljašnjost izvora. on povezuje ili. nosi prema svetlu. pre. jun 1966.njihov trenutni dodir koji se održava u bezmernom prostoru. 27 . bez veze sličnosti ili kontinuiteta sa bilo čim (novost iščekivanja koje se i samo pruža izvan sebe.dan i noć u isti mah . Orfejev ubilački zaborav. i tako posvećen neposrednosti zaborava. i pažnja prema on­ ome što bi bilo najtemeljnije staro (pošto u svojoj osnovi iščekivanje nije prestalo da iščekuje). jezik nije ni istina ni vreme. 523-546. A ono što jezik jeste (ne ono što on hoće da kaže. jutarnje osipanje smrti. ni­ kada se ne ustaljuje u neku nepokretnu i dokučivu pozitivnost. čim je utvrđen. koji je suštinski za jezik. neki oblik je istovremeno suviše star i suviše nov. već uvek rasuti ob­ lik spoljašnjosti. ta slabost u srži svake stvari i oko svake stvari. ako je zaborav. koja je sva u jednoj i istoj neu­ tralnoj jasnoći . n° 229. pušta da se vide. Ali. ni večnost ni čovek.MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI zaborav je iščekivanje koje je dovedeno do kra­ jnosti . Kada se jezik definisao kao mesto istine i kao veza vremena. kroz samo tvrđenje onoga Ja govorim. iz­ vor i smrt . Uliksovo okovano iščekivanje. i koja tako oslobađa prostor slike. Oni se odmah preokreću jedno u drugo. ako se jezik otkriva kao uzajamna prozirnost izvora i smrti.

Sva ta hijerarhija. nebesko mesto se pak. mi smo u epohi naporednog. Paris: Gallimar (prim. susednog. i koji iskrsava kao jedna vrsta konfiguracije. godine u Tunisu. Moglo bi se možda reći da se izvesni ideološki sukobi koji pobuđuju rasprave današnjice odvijaju između pobožnih potomaka vremena i tvrdokornih stanovnika pro­ stora. Tekst je prvi put objavljen nekoliko meseci posle njegove smrti. uistinu.DRUGA ΜΕSTA* Velika napast koja je opsedala XIX vek bila je. razlikovalo od zemaljskog. između elemenata koji su to­ kom vremena bili razdvojeni. ima istoriju. jeste na­ por da se ustanovi. ne toliko kao jedan veliki život koji se razvija tokom vremena. sa svoje strane. nije reč ο tome da se porekne vreme. i mesta g d e su one. hlađenja koja prête svetu. ili ono što je objedinjeno pod tim poprilično uopštenim nazivom. raštrkanog. ur. Sadašnja epoha verovatno je možda više epoha prostora. Strukturalizam. epohi bliskog i dalekog. u okviru ciklusa Cercle d'études architecturale. urbanih mesta i selišta (svakako namenjenih stvarnom životu ljudi). temâ krize i ciklusa. naših teorija. mesta otvorenih i nebranjenih. naprotiv. mesta štićenih. taloženja prošlosti. to je izvestan način da se razmotri ono što se zove vremenom i ono što se zove istorijom. može se reći. i nije mogućno prenebregnuti sudbinsku ukrštenost vremena sa prostorom. u jednom krajnje grubom ocrtavanju te istorije prostora. Movement. viška mrtvih. podrazumevajući i jedno i drugo. Continué. marta 1967. a potom je uvršten i u kritičko četvorotomno izdanje njegovih radova Dits et écrits. bez njegove autorizacije. našle svoje utočište i prirodni počinak. Mi smo u veku istovremenog. to prožimanje mestâ činili su ono što bi se krajnje uopšteno moglo nazvati srednjovekovnim prostorom: prostorom i lokalizacijom. Nalazimo se u času u kome je svet na kušnji. u kosmološkoj teoriji. jedan skup odnosa koji se predočava kao slaganje. i zauzvrat. postojala su nadnebeska mesta sučeljena mestu nebeskom. bilo je mesta u koja su se stvari smeštale dospevši tamo nasilno. već kao mreža koja vezuje tačke i koja stvara sopstveni nered. sâm prostor. naših sistema nije neka novost. Valja u međuvremenu napomenuti da prostor koji se sada pomalja na obzorju naših briga. u zapadnom iskustvu. sučeljavanje. oktobra 1984. u srednjem veku postojao hijerarhijski sistem mestâ: mesta svetih i mesta profanih. ta sučeljenost. 29 . istorija temâ razvoja i stagnacije.). verujem. Može se reći da je. * Ovaj tekst predstavlja osnovu za predavanje koje je Mišel Fuko održao 14. U drugom z a konu termodinamike devetnaesti vek pronašao je suštastvo svojih mitskih izvora. u časopisu Architecture.

oni se mogu opisati kao ni­ zovi. I moguće je da našim životima ponovo upravlja određen broj protivrečja koja se ne m o g u dotaći. između kulturnog i utilitarnog prostora. S druge strane. ali izgleda da još uvek nismo dospeli do jedne praktične desakralizacije prostora. položaj elemenata.SPISI Ovaj prostor lokalizacije otpočinje sa Galilejem. U svakom slučaju. koliko vaspostavljanje jednog beskonačnog prostora.problem koji je svakako od prvorazrednog značaja . da se Zemlja okreće oko Sunca. u zavisnosti od cilja ka kojem se teži. obeležja ili kodova. No. verujem da se uznemireno­ st današnjice suštinski tiče prostora. lokalizaciju je zamenilo prostiranje. kretanja. suprotnost između javnog i privatnog prostora. da odmorište neke stvari nije ništa do beskonačno usporeno kretanje. sadašnji prostor možda još nije sasvim desakralizovan . Danas. stabla. Drugim recima. Bašlarovo veličanstveno delo. itd. Mi smo u dobu u kojem nam se prostor predočava u obliku odnosa raspoređivanja. jer prava sablazan Galilejevog delà nije toliko bilo otkriće. između porodičnog i društvenog prostora. na koje instituci­ je i praksa nemaju hrabrosti da udare.to je takođe problem spoznaje kojim odnosima blizine. problem smeštanja i premeštanja postavlja se povodom ljudi u domenu demografije. ili ponovno otkriće. već. postoji jedna izvesna teorijska desakralizacija pro­ stora (ona kojoj je Galilejevo delo dalo podsticaj). Na mnogo određeniji način. suprotnosti koje podrazumevamo kao sve stoje dato: na prim­ er. Raspoređivanje se može odrediti odnosima bliskosti između tačaka ili elemenata: formalno. raspoređivanje dolazi na mesto prostiranja. ili u klasu višeglasnog.za razliku od vremena desakralizovanog u devetnaestom veku. naprotiv. svrstanog u jednoglasnu klasu. počev od Galileja. u prostoru koji je 30 . takvog da su se mesta srednjeg veka obrela u svojevrsnoj rasplinutosti. od sedamnaestog veka naovamo. uprkos svoj mreži znanja koja dopušta da ga se odredi i formalizuje. unutar jednog nasumično podeljenog skupa. da mesto neke stvari nije ništa više nego tačka u njenom kretanju. uprkos svim tehnikama koje ga opsedaju. opisi pojavnog naučili su nas da ne živimo u jednom homogenom i praznom prostoru. kruženje dis­ kretnih elemenata. mreže. proizašlih nasumično (kao što je kretanje automobila ili ponajpre zvukova koji se prenose telefonskim linijama). sve su one potaknute zarad jedne prikrivene sakralizacije. beskrajno otvorenog. bez sumnje mnogo više negoli vremena. kakvoj vrsti pohranjivanja. između prostora dokolice i prostora rada. Svakako. dobro je poznat značaj prob­ lema raspoređivanja u savremenoj tehnologiji: pothranjivanje podataka ili pojedinačnih rezultata nekog proračuna u memoriju mašine. taj krajnji problem raspoređivanja čovečanstva nije jednostavni upit da bi se saznalo hoće li biti mesta za čoveka na svetu . koje je zamenilo lokalizaciju. u ovoj ili onoj situaciji. vreme se verovatno predočava jedino još kao jedna od igara mogućih rasporeda između elemenata rasutih u prostoru. označavanja i razvrstavanja ljudi se mora dati prvenstvo.

Drugačije rečeno. vozova (izvanredno klupko odnosa sadržano je u vozu. svojevrsne utopije uprostorene posredstvom stvarnih rasporeda. raspoređivanje privremenih odmorišta: kafea. ona među njima koja imaju neobično svojstvo da budu povezana sa svim ostalim raspoređivanjima. rasporedi odmora. pak. no čiji se položaj ipak da stvarno odrediti. spavaća soba. i koja su svojevrsni protiv-rasporedi. i to verovatno za sve kulture i civilizacije. u kojem se odvija erozija naših života. naših snova. bioskopa. puteva. Oni su samo društvo dovedeno do savršenstva. povezani sa svima ostali­ ma. pomoću koje se može preći s jedne tačke na drugu. pretrpan. ili naprotiv prostor dna. No ono što me zan­ ima. označeni. eteričan. krevet itd. budući apsolutno druga u odnosu na sva raspoređivanja koja odražavaju i ο kojima gov- 31 . Ovi pro­ stori koji su. opisati skup odnosa koji određuju razmeštanje prelaza. zatvorenih ili polu-otvorenih. zbiljska. želeo da govorim. apsolutno nenadređene. preko klupka odnosa koji dopuštaju da ih se opiše. kojim smo zave­ deni da u njega izađemo iz sebe. mesta stvarna. odraženi i odražavajući. svim onim realnim rasporedima koji se mogu pronaći unutar kulture istovremeno kao predstavljeni. osporeni i preokrenuti. Naravno. pro­ stor koji teče kao izvorska voda. ove se analize. u prostoru koji je možda čak obavijen fantazmom. ali na takav način da ukidaju. jer predstavlja stvar kroz koju se prolazi. odnose prvenstveno na unutrašnji prostor. u potrazi za sku­ pom odnosa kojima se ona m o g u objasniti. posegnuti za opisom tih različitih razmeštanja. na neki način. od kojih se sastoji kuća. našeg vremena i naše istorije. naših strasti rastočenih u njemu samom odlikama koje su mu gotovo svojst­ vene: to je prostor lak. tek. mesta koja su izvan svih mesta. mi živimo unutar jednog skupa odnosa koji određuje položaje nesvodive jedne na druge. to su. Prostor u kojem živimo. preko njihovih mreža odnosa. Heterotopije Pre svega utopije. stamenit kao kamen ili kao kristal. u unutrašnjosti u kojoj se mogu razlučiti osobe i stvari. ili pak pro­ stor mračan. to je prostor visina. ili pak naličje toga društva. u svakom slučaju. 0 prostoru spoljašnjosti bih. a ipak protivrečni sa ostalim raspoređivanjima. ma kako značajne za savremenu misao. prostor koji može biti nepomičan. među svim ovim raspoređivanjima. Na pri­ mer. utopije su prostori koji su u svojoj suštini nestvarni. blata. obesnažuju ili preokreću skup odnosa koje sami oblikuju i koji se u njima očituju. dele se na dva glavna tipa.DRUGA MESTA sav napunjen svojstvima. Ova mesta. Može se opisati. Utopije. mi ne živimo u nekoj vrsti vakuuma. proziran. moglo bi se. hrapav. to su rasporedi bez stvarnog mesta. mesta čiji se obrisi naziru u svakoj ustanovi društva. prostor vrhova. taj prostor koji nas slama i troši i sam je isto tako raznorodan. prostor naše primarne percepcije. Mi ne živimo u unutrašnjosti kakve praznine oslikane raznolikim blještavilom. plaža. i koja je i sama sposobna da prelazi). bez sumnje. To su rasporedi koji stupaju u o d ­ nos direktne ili obrnute analogije sa stvarnim pros­ torom ili društvom. Mogli bi se isto tako odredi­ ti. Postoje takođe. Ipak.

Ogledalo je. te verovatno ne postoji jedan jedini oblik heterotopije koji bi bio univerzalan. trudnice. u ogledalu. jer je nužno. Defloracija devojke morala se dogoditi "nigde". da bi bilo primećeno. No ove heterotopije krize danas nestaju i bivaju zamenjene.SPISI ore. ja se okrećem sebi. voz ili hotel bili su to mesto-nigde. opis. stvarnog nadmetanja sa prostorom u kome živimo. tamo g d e me nema. ne postoji nijedna kultura u svetu koja nije sačinjena od heterotopi­ ja. u meri u kojoj ogledalo zaista postoji. u obliku kakav su imali u devetn­ aestom veku. na koncu. vidim sebe tamo g d e nisam. starci itd. tih drugih mesta. za razliku od utopija. Pošav od tog pogleda koji mi se u izvesnoj meri vraća.zato stoje ta reč odveć rabljena . Prvo načelo je da. ta je tema drevna. U našem društvu ove heterotopije krize lagano iščezavaju. kako mi se čini. kao kakva senka koja daje meni samom moju vlastitu vidljivost. U društvima zvanim "primitivna". verovatno. iznova upućujući moj pogled ka sebi samom. iz dubine tog virtuelnog prostora koji je s onu stranu stakla. Mogu se ipak razlučiti dva glavna tipa. krenuvši ka njemu ja otkrivam svoje odsustvo na mestu na kojem sam. One su konstanta svih ljudskih grupa. Za mlade devojke je. postojala tradicija koja se zvala "voyage de noces". nazvaću. Što se tiče heterotopija u pravom smislu reči. ogledalo funkcioniše kao heterotopija u značenju da. postoji nesum­ njivo svojevrstan doživljaj mešanja. Adoles­ centi. u to vreme. budući da je mesto bez mesta. i potpuno nestvarno. kakvo je njihovo značenje? Mogla bi se pretpostaviti. što će reći da sadrži povlašćena ili sveta mesta. žene tokom menstrualnog perioda. U ogledalu. u odnosu na društvo ili okolinu unutar koje žive. kad g o d obuhvatim to mesto koje zauzimam u času kada vidim sebe u staklu. tih različitih prostora. No heterotopije poprimaju. mukla. u odnosu na jedno određeno društvo. spram mesta koje zauzimam. takav opis bi se mogao nazvati heterotopologijom. do sredine devetnaestog veka. očigledno. graničenja svojstvenog ogledalu.već neka vrsta sistematskog opisa koji bi imao za predmet. koja mi dopušta da se gledam tamo g d e sam odsutan: utopija ogledala. ja sam tamo. ono zapravo post­ aje potpuno stvarno. da prođe kroz tu virtuelnu tačku koja se nalazi tamo. neku vrstu povratnog dejstva. kako ih možemo opisati. "čitanje" kako se danas rado veli. u jednom nestvarnom prostoru koji se virtuelno otvara iza površine. i u kojoj ima. Ali to je jednako tako heterotopija. heterotopijama koje . Na primer. i. oblike koji su veo­ ma promenljivi. zato što se vidim tamo. verujem da između utopija i ovih raspoređivanja apsolutno drugih. u povezanosti sa celokupnim prostorom koji ga okružuje. u isto vreme. u stanju krize. proučavanje. neću reći jedna nauka . javlja se određena vrsta heterotopije koju bih nazvao heterotopijom krize. heterotopija. ili vojna obuka za dečake igrali su istu takvu ulogu. u nekoj vrsti mitskog i. da se prvi znaci muške seksualnosti ispolje "drugde". rezervisana za pojedince koji se nalaze. rekonstituišući se tamo g d e stvarno jesam. mada su im se zadržali neki ostaci. izvan porodice. isto tako utopija. het­ erotopija bez geografskih koordinata. heterotopijama. koleži. 32 analizu.

to­ kom svoje istorije. i koja nikada ne prestaje da postoji. tek od de­ vetnaestog veka počinje premeštanje grobalja na periferiju grada. prisus­ tvo. ali tek tokom devetnaestog veka otpočinje postu­ pak razmeštanja grobalja ka predgrađima. već "drugi grad". Mrtvi su. i jedna ista heterotopija. konačno. na kraju krajeva. zato što. zapravo. Uporedo sa ovom individualizaci­ jom smrti i buržoaskim prisvajanjem groblja rađa se jedna opsednutost smrću kao "bolešću".DRUGA MESTA bi se mogle nazvati heterotopije odstupanja: one koje nastanjuju pojedinci čije ponašanje odstupa od uobičajenog prošeka ili propisane norme. Uzeću za primer neobičnu heterotopiju gro­ blja. Groblje. počev od devetnaestog veka svako ima pravo na svoju malu kutiju za svoje malo raspadanje. jednostavna mermerna ploča ili grobnica sa stat­ uama. Ova ve­ lika tema o širenju bolesti zarazom poteklom sa grobalja ustrajaće do kraja osamnaestog stoleća. koji su. koji su u izvesnom smislu na granici između heterotopije krize i heterotopije odstupanja. može imati različitu funkciju. niti da telo vaskrsava. razume se. i u rečima. i zatvori. Zanimljivo je da je u doba koje se veoma grubo određuje kao "ateističko" u zapadnoj kulturi nastao takozvani kult mrtvih. počev od časa u kojem nije više bilo izvesno postojanje duše. Groblja ne čine više sveti i besmrtni dah grada. jeste da. posvećuje se izgleda mnogo veća pažnja posmrt­ nim ostacima. blizina mrtvaka tik uz kuće. to je ta blizina koje seje smrt. svaka porodica na groblju ima ponekog svog. u zavisnosti od sinhronije kulture u kojoj se nalazi. neak­ tivnost starosti predstavlja svojevrsno odstupanje. budući da svaki pojedinac. jedini trag našeg postojanja u svetu. no. jer je do kraja osamnaes­ tog veka groblje smešteno u samo srce grada. U zapadnoj kulturi. smešteno u sveti prostor crkve. poprima sasvim drugačije obeležje u modernoj civilizaciji. u kojem je uživanje pravilo. bilo je pojedinačnih grobova i grobova u samoj crkvi koji su obično podizani prema dva modela: 33 . a ovom spisku moraju se bez sumnje dodati i starački domovi. U svakom slučaju. ti koji prenose bolest na žive. Ono je svakako "drugo mesto" u odnosu na uobičajene kulturne prostore. Ali je pretrpelo značajne promené. u kojem je svaka porodica imala svoj sumorni dom. starost pred­ stavlja krizu. tik do crkve. svaka heterotopija ima jasnu i određenu funkciju unutar društva. groblje praktično postoji oduvek. Tu je postojala čitava jedna hijerarhija mogućnih grobova. bezmalo nasred ulice. neko društvo može na veoma različite načine primenjivati jednu heterotopiju koja postoji. i zato što u našem društvu. jednako kao i odstupanje. uz crkve. U osnovi. Bilo je kosturnica u kojima su mrtvi gubili i poslednje tragove individualnosti. psihijatrijske klinike. Drugo načelo u opisu heterotopija. Naprotiv. ali je to prostor povezan sa skupom svih područja grada ili društva ili sela. s druge strane. to su. bilo je prirodno da u epohi u kojoj se verovalo u uskrsnuće tela i besmrtnost duše posmrtnim ostacima ne pridaje prevelika pažnja. veruje se. To su prihvatilišta.

To su prihvatilišta. jednostavna mermerna ploča ili grobnica sa stat­ uama. na kraju krajeva. zapravo. to­ kom svoje istorije. U osnovi. no. s druge strane. ti koji prenose bolest na žive. koji su u izvesnom smislu na granici između heterotopije krize i heterotopije odstupanja. Bilo je kosturnica u kojima su mrtvi gubili i poslednje tragove individualnosti. bezmalo nasred ulice. već "drugi grad". u zavisnosti od sinhronije kulture u kojoj se nalazi. psihijatrijske klinike. Drugo načelo u opisu heterotopija. Groblja ne čine više sveti i besmrtni dah grada. U zapadnoj kulturi. neak­ tivnost starosti predstavlja svojevrsno odstupanje. u kojem je svaka porodica imala svoj sumorni dom. U svakom slučaju. jer je do kraja osamnaes­ tog veka groblje smešteno u samo srce grada. i zatvori. tek od de­ vetnaestog veka počinje premeštanje grobalja na periferiju grada. ali je to prostor povezan sa skupom svih područja grada ili društva ili sela. Ali je pretrpelo značajne promené. to su. jedini trag našeg postojanja u svetu. Ova ve­ lika tema o širenju bolesti zarazom poteklom sa grobalja ustrajaće do kraja osamnaestog stoleća. niti da telo vaskrsava. svaka porodica na groblju ima ponekog svog. ali tek tokom devetnaestog veka otpočinje postu­ pak razmeštanja grobalja ka predgrađima. a ovom spisku moraju se bez sumnje dodati i starački domovi. Uzeću za primer neobičnu heterotopiju gro­ blja. smešteno u sveti prostor crkve. može imati različitu funkciju. jeste da. tik do crkve. starost pred­ stavlja krizu. poprima sasvim drugačije obeležje u modernoj civilizaciji. Groblje. Mrtvi su. svaka heterotopija ima jasnu i određenu funkciju unutar društva. i zato što u našem društvu. Naprotiv. Uporedo sa ovom individualizaci­ jom smrti i buržoaskim prisvajanjem groblja rađa se jedna opsednutost smrću kao "bolešću". počev od časa u kojem nije više bilo izvesno postojanje duše. u kojem je uživanje pravilo. bilo je prirodno da u epohi u kojoj se verovalo u uskrsnuće tela i besmrtnost duše posmrtnim ostacima ne pridaje prevelika pažnja.DRUGA M ESTA bi se mogle nazvati heterotopije odstupanja: one koje nastanjuju pojedinci čije ponašanje odstupa od uobičajenog prošeka ili propisane norme. Zanimljivo je da je u doba koje se veoma grubo određuje kao "ateističko" u zapadnoj kulturi nastao takozvani kult mrtvih. konačno. uz crkve. posvećuje se izgleda mnogo veća pažnja posmrt­ nim ostacima. koji su. budući da svaki pojedinac. počev od devetnaestog veka svako ima pravo na svoju malu kutiju za svoje malo raspadanje. veruje se. groblje praktično postoji oduvek. to je ta blizina koje seje smrt. razume se. Tu je postojala čitava jedna hijerarhija mogućnih grobova. i koja nikada ne prestaje da postoji. bilo je pojedinačnih grobova i grobova u samoj crkvi koji su obično podizani prema dva modela: 33 . blizina mrtvaka tik uz kuće. i u recima. jednako kao i odstupanje. i jedna ista heterotopija. Ono je svakako "drugo mesto" u odnosu na uobičajene kulturne prostore. zato što. prisus­ tvo. neko društvo može na veoma različite načine primenjivati jednu heterotopiju koja postoji.

ta čudesna. one takoreći otpočinju onim što se može nazvati. koje su predstavljale četiri strane sveta. veoma slojevita. već apsolutno prolazeće. tradicionalnim vremenom. pripadajuće našem modernitetu. izvorno. oko tog svojevrsnog mikrokosmosa. ti čudesni prazni pros­ tori smešteni na izmaku gradova. pak. Tradicio­ nalni persijski vrt bio je sveto mesto koje je imalo da objedini unutar svog pravougla četiri strane. po čistoj simetriji. Muzeji i biblioteke su heterotopije svojstvene zapadnoj kulturi devetnaestog stoleća. to je bio ćilim u kojem je svet u svojoj ukupnosti dostigao simbolično savršenstvo. želja da se zatoče na j e d ­ nom mestu sva vremena. od početka Antike. Naspram ovih heterotopija. pupku sveta na njegovoj sredini (ovde behu bazen i vodoskok). ima heterotopija koje su povezane. do kraja sedamnaestog stoleća. heterohronijama. više razmeštanja koja su međusobno nespojiva. iako su. svi stilovi. dakle. biblioteke. Heterotopije su skopčane. zaštićeno od sveopšteg propadanja. sve je to. iz čije se pozadine. te navodna večnost u kojoj ono ipak ne prestaje da se rastače i iščezava. kao što su muzeji. sva vegetacija vrta bila je oku­ pljena oko tog prostora. sada već hiljadugodišnja tvorevina. Što se tiče čilima. zamisao da se sačini jedno mesto za sva vremena no koje je. smenjuje čitav jedan niz mesta koja su jedna drugima strana. onim u obliku svetkovine. heterotopija i heterohronija su organizovani i raspoređeni na relativno složen način. muzeji i biblioteke su heterotopije kod kojih vreme ne prestaje da se gomila i uspinje ka sopstvenom vrhu. okončanje života. Ne treba zaboraviti da je bašta. vrsta srećne i univerzalne heterotopije (iz koje su izvedeni naši zoološki vrtovi).SPISI Treće načelo. na dvodimenzionalni ekran. re­ produkcija vrta. najprolaznijim. Zauzvrat. muzeji i biblioteke bili izraz pojedinačnog izbora. na pravouglu pozornice. sa fragmentima vremena. Uopšte uzev. To su heterotopije ne više večnujuće. no možda je jedan od najdrevnijih primera ovih het­ erotopija. ideja sakupljanja svega. jednim prostorom svetijim od svih ostalih. Vrt. ideja da se sazda svojevrsna opšta arhiva. sva razdoblja. Vrt je. najnestalnijim. oljuđeni. to je najsitniji delić sveta i u isto vreme sveukup­ nost sveta. koji je bilo nalik uvali. heterotopija u potpu­ nosti obavlja svoju funkciju od trenutka kad se ljudi nađu u svojevrsnom potpunom prekidu sa svojim 34 . projektuje trodimenzionalni prostor. Vrt.Takva su vašarišta. a ćilim neka vrsta pokretnog vrta u prostoru. u obliku nespojivih lokacija. Heterotopija ima moć da na jed­ nom stvarnom mestu sučeli više prostora. imala na Istoku veoma duboka značenja. isto tako je i bioskop veoma neobična pravougla prostorija. ovde se može uočiti da je groblje mesto izrazito heterotopijsko. vezanih za akumu­ laciju vremena. jednom Četvrto načelo. za pojedinca. sa vremenom najpovršnijim. Tako se u pozorištu. najčešće. budući da groblje počinje s tom čudnom heterohronijom koja je. van vremena. svi oblici. drevni prim­ er bašte. u društvima poput našeg. nastojanje da se organizuje najzad svojevrsno neprekinuto i neograničeno sakupljanje vremena na mestu nepokretnom. oni su bili. naprotiv. Ima ponajpre heterotopija vremena akumuliranih u beskonačnosti.

u Južnoj Americi. prividno čista i jednostavna otvaranja. pod vedrim nebom. no u času kada ste unutra. Poslednja odlika heterotopija jeste da su one. Ne može se ući izuzev uz dozvolu ili po izvršenju izvesnog broja radnji. puritanska društva koja su Englezi os- 35 . sela za odmor. kr­ iju čudna isključenja. skrajnut. svetkovine i večnog vre­ mena koje se akumulira. loše zamišljen i manjkav. no koje. Ili pak. neposredovanog znanja. jedna funkcija. Heterotopije pretpostavljaju uvek je­ dan sistem otvaranja i zatvaranja koji ih. uostalom. naprotiv. da stvore drugi prostor. na nivou opšte organizacije zemljišnog prostora. načelno. igrale ulogu heterotopija. nikada pravi gost. te da se. mogao bi se možda prepoznati u čuvenim sobama američkih "motela". Nedavno je izumljena jedna nova heterotopija pro­ laznog. neobičnim predmetima. isto tako savršen. bez da bude. da pruže ono čega se lišava. naprotiv. gatarama. izopštava i čini prohodnim. možete videti da se. Ili bolje. isključeni ste. rvačima. uzasve. na primer. na primer. ili pak očišćenja očigledno čisto higijenskih. Može biti da je uloga. pravo govoreći. i pitam se nije li tračak od ovoga prisutan i u funkcionisanju izvesnih kolonija. Peto načelo. vreme ukida. u odnosu na ostatak prostora. U izvesnim slučajevima one su. besprekoran i dobro uređen ko­ liko je ovaj naš u neredu. Ima onih drugih koje su. koja se ostvaruje između dva suprotna pola. uopšteno.DRUGA MESTA ili dvaput u godini. te sobe behu takve da onaj ko bi ušao nije nikada mogao da dopre do središta porodičnog života. u koje se ulazi sa automobilom i partnerom i g d e je nezakoniti seks istovremeno potpuno skriven i potpuno zaštićen. za­ tvorom. istovreme­ no. ili se pak mora podvrći obredima očišćenja. stupi u sobu i u njoj prenoći. Imam na umu. na one čuvene sobe kojih je bilo na velikim farmama u Brazilu. koju imaju da odigraju tokom dugog vremena sve te čuvene javne kuće. one imaju ulogu da stvore jedan pro­ stor privida koji razobličava iznova svu iluzornost stvarnog sveta. u kojem je sadržana sva istorija humanizma koja seže do svojih prapočetaka kao do kakvog velikog. na heterotopijsko mesto ne dospeva se dragovoljno. u trenut­ ku prvog talasa kolonizacije. svaki putniknamernik imao je pravo da otvori ta Vrata. što je slučaj sa kasarnom. Uopšteno uzev. ponovnim otkrivan­ jem polinežanskog života. približavaju jedna drugoj. tezgama. i. Ili bolje. Ulazna vra­ Šesto načelo. polinezijska sela koja nude stanovnicima gradova tri tanušne nedelje večne i primitivne nagote. očišćenja polu-religioznih. sva ta razmeštanja unutar kojih je ljudski život izpregrađivan. polu-higijenskih kao kod muslimanskih amama. ženama-zmijama. svako može da uđe u neku od ovih heterotopijskih lokacija. u sedamnaestom stoleću. koji je danas praktično iščezao iz naše civilizacije. no. ova dva tipa heterotopije. stvaran. i svako ko bi tuda prolazio. ali to je isto tako vreme iznova nađeno. mislim. to nije ništa doli iluzija: verujete da ste ušli. Postoje isto tako heterotopije koje su u potpunosti posvećene tim aktivnostima očišćenja. Ovaj tip heterotopije. postoji prisila. kao kod skandinavskih sauna. da su kolibe Džerbe u izvesnom smislu srodne bib­ liotekama i muzejima. ta nisu vodila u glavni deo kuće u kome je živela porodica. Dakle. Ovo nije heterotopija privida već kompenzacije. on beše vazda slučajni prolaznik. barakama.

što će reći da se. Sa francuskog preveo Pavle Milenković Naslov izvornika: "Des espaces autres". tako. apso­ lutno savršena. porodice su imale svaka svoju malu brvnaru duž jedne od tih dveju osa. Architec­ ture. naspram crkve. ο bro­ du. suštinski označilo svojim znakom prostor i geografiju američkog sveta. potom se ide na spa­ vanje. tom komadu plivajućeg prostora. Svakidašnjicom pojedinaca upravljaše ne pištaljka. 36 . posao je počinjao za sve u isto vreme. svako bacao na ispunjenje svojih dužnosti. Buđenje beše utvrđeno za sve u isti čas. to je heterotopija par ex­ cellence. Mouvement. nakon svega. ulica koja se sa drugom ukrštala pod pravim uglom. to su dva ekstremna tipa heterotopije. špijunaža smenjuje avanturu. Continuité. od luke do luke. oko pravouglog trga u čijoj osnovi beše crkva. octobre 1984. obroci u podne i u šest sati. u kojima je ljudsko savršenstvo bilo stvarno dostignuto. n° 5. već zvono. Javne kuće i kolonije. koje živi samo za sebe. ne samo najveće oruđe ekonomskog razvoja (što nije predmet mog današnjeg obraćanja). mestu bez mesta. već i najveći izvor mašte.SPISI novali u Americi i koja behu druga mesta. odigravalo se ono što se zvalo bračno buđenje. shvatićete zašto brod bejaše za našu civi­ lizaciju. Selo je građeno prema strogom pravilu. i ako se pomisli. potpuno uređene. a policija stupa namesto gusara. U civilizacijama bez brodova snovi usahnjuju. brodi čak do kolonija u potrazi za najskrivenijom dragocenošću njihovih vrtova. str. počev od šesnaestog stoleća pa do naših dana. obrazujući tako tačnu reprodukciju Hristovog znaka. Mislim takođe na one izvanredne jezuitske kolonije koje su osnivane u Južnoj Americi: divne. Hrišćanstvo je. Jezuiti Paragvaja osnovali su kolonije u kojima je život bio uređen do najsit­ nijih pojedinosti. a u ponoć. na jednom kraju škola. od javne kuće do javne kuće. 46-49. na drugom groblje. od mesta do mesta. i. kad manastirsko zvono zazvoni. Lađa. koje je zatvoreno u sebe i koje istovremeno pluta po beskonačnom moru te koji.

beskra­ jno otvorena prozračnost. od ulaska u igru do druge strane govora . opasnog. Voleo bih da iza mene stoji (odavno uzevši reč i govoreći unapred sve što ću reći) jedan glas koji bi govorio ovako: "Treba nastaviti. samo mi. tanka rupa. voleo bih da me ona obmota i ponese daleko s onu stranu svakog mogućeg početka.kao da mi je ona dala neki znak. ne bih želela da mu govorim ο onom stoje u njemu britko i odlučno. i da.POREDAK GOVORA Pristupna beseda na Kolež de Frans. ali prema jednom trajanju koje nam 37 . da je sledim. duboka. držeći se za trenutak na oprezu. Želeo bih da sebe opazim kako govorim bezimen­ im glasom koji mi je već odavno prethodio: onda bi mi bilo dovoljno da frazu obložim. okružujući ih pažnjom i tišinom. sve dok mi ne kažu . ukoliko mu se dogodi da bude moćan . No možda su ova institucija i ova želja samo dve replike protivstavljene istoj uznemirenosti: nemiru u odnosu na to šta je govor u svojoj materijalnoj re­ alnosti izgovorene ili napisane stvari. tačka njegovog mogućeg iščeznuća. to je možda već učinjeno. da se smestim. Od početka nje dakle neće biti: i umesto da budem onaj od koga govor teče. oni su mi možda već kazali.ritualizovane forme. Želja kaže:"Ja sama neželim da uđem u taj rizični poredak govora. možda godinama.to ga mi. da se ponovo nađe. činimo takvim".čudna muka. volela bih da on bude sav oko mene. možda su me doveli do praga moje priče. A institucija odgovara: "Ne plaši se da počneš. ja ne m o g u da nas­ tavim. da se odavno bdi nad njegovom pojavom. Kod mnogih. čudna greška. treba nastaviti. gde bi drugi odgovorili na moje očekivanje i iz koga bi se istine. održana 2. postoji slična želja da se ne započinje.u besedu koju danas treba da održim. uznemirenost u odnosu na ovu tranzitnu egzistenciju namenjenu da sebe izbriše. i namećući im . da mu je bilo dato počasno ali obezoružavajuće mesto. u njemu i njime. jedna po jedna. u njenim međuprostorima . Voleo bih da se . treba reći onoliko reči koliko ih ima. izdigle. imala bih samo da se prepustim. ja ću radije biti nasumice prepušten njegovom odvijanju.a da se ne mora spolja gle­ dati šta bi ona jedinstvenog. kao neka srećna lutalica". morati da držim . godine.potajno uvučem. čineći početke svečanima. do vrata kojima se moja priča otvara. a da se na to ne obrati pažnja. treba ih govoriti sve dok me one ne nađu. Više negoli da uzmem reč. decembra 1970. kao i u one koje ću. Ovoj tako zajedničkoj želji in­ stitucija odgovara na ironičan način. kao mirna. začudilo bi me ako se ona otvore".kao da bi ih iz daljine označila . treba nastaviti. mislim. svi mi smo tu da ti pokažemo da je govor u zakonitom redu stvari. možda zlo­ kobnog mogla imati.

vladavina. slugovanja . nemir da se pod ovom aktivnošću. da bih odredio mesto . da u svoj svojoj naivnosti uvidi ono što mudrost dru­ gih ne može opaziti. privilegovano ili isključivo pravo sub­ jekta koji govori: tu je igra tri tipa zabrana. nasuprot svakom drugom. Mislim na suprotstavljenost razuma i ludila. to 38 .za rad koji obavljam: pretpostavljam da je u svakom društvu proizvodnja govora u isti mah kontrolisana.ili možda vrlo provizornu scenu . ipak svakodnevnom i sivom.preko tolikih reči što im je dugogodišnja upotreba uglačala nerav­ nine. U našem društvu postoji i drugi princip isključivanja: ne više zabranjeno. da prorekne budućnost. njome omogućiti da se hieb pretvori u telo Isusovo. ne mogući čak.odbačena onoga trenutka kada i izrečena. u sveto­ sti mise. čime se bori. Prividno. procedure isključivanja.ο ovom istorija ne prestaje da nas uči . da gospodare njegovim aleatornim ostvarivanjem.nije jednostavno ono što manifestuje (ili skriva) želju. ne mogući njome overiti akt ili ugovor. pridaju čudnovate moći. jedno od mesta na kojima oni os­ tvaruju. dakle. No. šta je toliko opasno u činjenici da ljudi gov­ ore. pobeda. U svakom slučaju. nerečena. da izbegnu njegovu tvrdu. da ne možemo ο svemu da govorimo u bilo kakvim okolnostima.SPISI ne pripada. isključena Evo hipoteze koju bih večeras hteo da istaknem. moć kojom hoćemo da se podičimo. da. U društvu kakvo je naše poznate su. najzad. I šta je u tome čudno: budući da govor . rana.govor nije jednostavno ono što prevodi borbe ili sisteme dominacije. već razdeljeno ili odbačeno. daleko od toga da bude taj prozračni ili neutralni elemenat u kome se seksualnost obezoružava a politika umiruje. gde se crna okna umnožavaju. nemir u slutnji bitaka. Zanimljivo je da je reč luđaka u Evropi vekovima bila ili neslušana. što se ukrštaju. on je i onö stoje objekt želje. razumniji od ra­ zuma razumnih ljudi. ne može bilo ko da govori ο bilo čemu. zauzvrat. već ono za šta se. do danas. i to premoćno. bez istine i važnosti. ili se pak u njoj dešifrovao naivan ili lukav razum. ne osete moći i opasnosti na koje se malo misli. desi se da se luđaku. ritual okolnosti. Ili je padala u ništavilo . i budući da . uzajamno jačaju i nadopunjuju. uzalud bi se govor predstav­ ljao kao beznačajan: brzo i vrlo rano zabranjeno otkriva njegovu vezu sa željom i sa moći. moć da kaže skrivenu istinu. Najočiglednija i najbliža je zabranjeno. ili pak uzeta kao reč istine. Tabu predmeta. selekcionisana. ne verujući u njenu pravdu. Znamo dobro da nemamo prava sve da kažemo. organizovana i raspoređena preko izvesnog broja procedura koje trebaju da od njega otklone moći i opasnosti. strašnu materijalnost.kako nam je psiho­ analiza pokazala . Od početka srednjeg veka luđak je onaj čiji govor ne teče kao kod drugih: dešava se da se nje­ gova reč uzme kao bezvredna. oblikujući jednu složenu rešetku koja se neprestano menja. sigurno. oblasti g d e je rešetka najčvršća. Dodao bih samo da. neke od svojih najopasnijih sposobnosti. i da se njihov govor beskrajno množi? Gde je. opasnost? su oblasti seksualnosti i politike: kao da je govor.

skicu ili ostatak jednog delà. prema različitim linijama. da reč luđaka nema više drugu stranu podeljenog. pored onih ο kojima sam upravo govorio.ili pak ako se zapitamo koji tip podele upravlja našom voljom za znanjem: onda se pred nama ocrtava nešto poput jednog sistema isključivanja (istorijski. da nas ona. u pra­ vom i valorizovanom smislu reči. Jer je pravi govor. na sve ovo pomisliti da bismo se zapitali da li ta podela . unutar jed­ nog govora. a pacijentu da ponese. Nikada. čini opreznima. nikada ih nisu sakupljali niti slušali. No ako smo na nekoj drugoj lestvici. ni nasilna. i da smo došli dotle da reč luđaka lovimo u onom što mi sami naglašavamo. koje se. naprotiv. najzad. da ona više nije ništa i nerečeno. podele koje podržava čitav sistem institucija što ih i nameću i njima upravljaju. Reklo bi se da je danas sve ovo gotovo. kome se svakako moralo potčiniti (pošto je vladao). još kod grčkih pesnika iz VI veka.da čuje ovu reč.POREDAK GOVORA ili tajno uvedena razumom u striktnom smislu . upravo one su bile mesto gde se podela obavljala. a reč su mu davali samo simbolično. bio govor koji je neko izgovarao uz posebna prava. psihoanalitičaru . ili se bar organizuju oko istorijskih kontingencija. Kako bi se ra­ zumno mogli uporediti stega istine i podele poput ove. Ludilo luđaka prepoznavalo se kroz njegove reči. To je zasigurno istorijski nastala podela. u tom minijaturnom pror­ ezu kroz koji nam izmiče ono što govorimo.kao svoju najveću egzaltaciju ili svoju najvišu strepnju . Možda je rizično razmatrati suprotstavljenost is­ tinitog i lažnog kao treći sistem isključivanja.daleko od toga da bude izbrisana .za opterećenog strašnim moćima. Ako je odista. to­ lika pažnja ne dokazuje da je stara podela postala beznačajna: setimo se samo onog oklopa znanja kroz koji dešifrujemo reč. do kraja XVIII veka.dovoljno je samo da ta tišina bude pozvana na uzbunu. pa da podela ostane. u pozorištu gde bi on istupio . in­ stitucionalno prinudan sistem). dovolj­ no je.pošto je igrao ulogu zamaskirane istine. koje su ne samo podložne promeni već se nalaze u stanju stalnog premeštanja. ili se završava. Čak i ako bi se uloga lekara sastojala samo u tome da pažljivo posluša jednu najzad slobodnu reč. ne izvršavaju bez prinude. i prema određenom 39 . podele koje su na početku neograničene. zašto se reklo) u ovoj reči koja je ipak bila različita. pomislimo samo na celu mrežu institucija koja nekom dozvoljava .nenaoružan i pomiren . da bi se monstrumi lečili. da u njoj tražimo smisao. ni institucionalna. još uvek se akt slušanja odvija u trajanju cenzure.lekaru.ona nije postojala. Svakako da na nivou pretpostavke. kroz nove institucije i sa efektima koji nikako nisu isti. Ceo taj beskonačni govor luđaka pretvarao se u buku. ako se postavi pitanje ο tome kakva je volja za istinom bila i kakva je ona koja još danas traje . ni izmenljiva. i jednim delom čak i putem nasilja.drugačije važi. pravi govor koga se poštovalo i plašilo. Ali. Sluh za govor posednut željom. izmenljiv. jedan lekar nije došao na ideju da sazna šta se reklo (kako. podela između istinitog i lažnog nije ni samovoljna. ili beznadno zadrži svoje sirote reči.ta volja koja je prošla tolike vekove naše istorije . ali. potrebna tišina razuma . sluh koji sebe drži .

kao i drugi siste­ mi isključivanja. mogu tumačiti i kao posledice jednog otkrića. ponekad. ocrtala predmete moguće. Međutim. pošto to više nije govor vezan za ispunjenje moći. kao što je pedagogija. jer ona uči jed­ nakosti.ukratko u istinitom govoru. u nauci takođe . dvojeći istinit i lažan govor. No evo kako. No ona ipak nije prestala da se premešta: velike naučne promené možda se. koja nije istorija prinudnih istina: istorija planova predmeta koje treba upoznati. anticipirajući svoje aktuelne sadržaje. eventualno kao pouka. Vratimo se malo: u XVI i XVII veku (naročito u Engleskoj) pojavila se volja za znanjem koja je. Setimo se ovde. raspodeljuje. biblioteka. najviša istina više ne počiva u onome što je govor bio ili činio. No nju još dublje vodi način na koji se znanje uvodi u društvo. ali i kao pojava novih formi u volji za istinom. klasiranju. Najzad. pošto odsada pravi govor nije više dragocen. na takav način podržana institucionalnom distribuci­ jom i podrškom. Sve se odvija kao da je od velike platonovske podele volja za istinom imala vlastitu istoriju. isto­ rija funkcija i pozicija saznajućeg subjekta. ova volja za istinom. sličnom. Sofista je izgnan. deli i na određen način pripisuje. željeni govor. ni sa domenima predmeta kojima se obraća. vek kasnije. to je bio govor koji. Stvorila se izvesna pode­ la između Hesioda i Platona. iskrenosti. iz ritualizovanog. kao što su sistem knjiga. starog grčkog principa: da se aritmetika može primeniti u demokratskim državama. opštu formu našoj volji za znanjem. hoće da na druge govore . od 40 . svom odnosu prema vlastitoj referenci. ni sa tehnikama na koje se oslanja. svojoj formi. istorija materijalnih.stalno govorim ο našem društvu . Isto tako mislim na način kojim su ekonomske prakse. sa voljom za znanjem koja karakteriše klasičnu kulturu. kao nekadašnja naučna društva i današnje laboratorije. pošto ona ukazuje na razmere u nejed­ nakosti. prorokujući budućnost. tehničkih. izvestan pogled i funkciju (prvo gledati pa čitati. ja verujem da ova volja za istinom. podložne posmatranju. jed­ na volja za znanjem koja je saznajućem subjektu nametala (na izvestan način pre svakog iskustva) određenu poziciju. i neku vrstu prisile. na koji se ono vrednuje. instrumentalnih ulaganja saznanja. edicija. samo simbolično. oslanja se na jednu institucionalnu podršku: nju u isti mah pojačava i vodi čitava mreža praksi. efikasnog i praved­ nog čina iskazivanja u sam iskaz: prema svom smislu. merenju. prvo verifikovati pa komentarisati). svom predmetu. ne samo da je naveštavao ono što treba da se desi već je i doprinosio njegovom ostvarenju. podela je nova. već u onom što je on govorio: došao je dan kada se istina preobratila. Ova istorijska podela dala je.SPISI ritualu. nosio u sebi združenost ljudi i tako se uplitao sa sudbi­ nom. jedna volja za znanjem koja je predvidela (na način opštiji od svakog određenog modusa) tehnički nivo g d e se znanja moraju uneti da bi bila korisna i podložna verifikaciji. ali da se geometrija može učiti samo u oli­ garhijama. kodifikovane kao predloži ili recepti. Mislim na način kojim je za­ padna literatura vekovima morala da traži oslonac u prirodnom. bez sumnje.izvrši izvestan pritisak. U XIX veku svakako postoji volja za isti­ nom koja ne koincidira ni sa formama koje ubacuje u igru.

Međutim. instrumentalnih ulaganja saznanja. pošto to više nije govor vezan za ispunjenje moći. Setimo se ovde. ne samo da je naveštavao ono što treba da se desi već je i doprinosio njegovom ostvarenju. ali da se geometrija može učiti samo u oli­ garhijama.izvrši izvestan pritisak. sa voljom za znanjem koja karakteriše klasičnu kulturu. deli i na određen način pripisuje. Isto tako mislim na način kojim su ekonomske prakse. kodifikovane kao predloži ili recepti. ni sa domenima predmeta kojima se obraća. kao što je pedagogija. već u onom što je on govorio: došao je dan kada se istina preobratila. Ova istorijska podela dala je. ali i kao pojava novih formi u volji za istinom. svojoj formi. prvo verifikovati pa komentarisati). najviša istina više ne počiva u onome što je govor bio ili činio. oslanja se na jednu institucionalnu podršku: nju u isti mah pojačava i vodi čitava mreža praksi. kao i drugi siste­ mi isključivanja. Vratimo se malo: u XVI i XVII veku (naročito u Engleskoj) pojavila se volja za znanjem koja je. samo simbolično. jedna volja za znanjem koja je predvidela (na način opštiji od svakog određenog modusa) tehnički nivo g d e se znanja moraju uneti da bi bila korisna i podložna verifikaciji. ja verujem da ova volja za istinom. No nju još dublje vodi način na koji se znanje uvodi u društvo. klasiranju. vek kasnije. anticipirajući svoje aktuelne sadržaje. hoće da na druge govore . kao nekadašnja naučna društva i današnje laboratorije. koja nije istorija prinudnih istina: istorija planova predmeta koje treba upoznati.SPISI ritualu. prorokujući budućnost. edicija. bez sumnje. kao što su sistem knjiga. od 40 . raspodeljuje. željeni govor. sličnom. nosio u sebi združenost ljudi i tako se uplitao sa sudbi­ nom. No evo kako. na koji se ono vrednuje. pošto ona ukazuje na razmere u nejed­ nakosti. opštu formu našoj volji za znanjem. Sve se odvija kao da je od velike platonovske podele volja za istinom imala vlastitu istoriju. podela je nova. Mislim na način kojim je za­ padna literatura vekovima morala da traži oslonac u prirodnom. svom odnosu prema vlastitoj referenci. i neku vrstu prisile. na takav način podržana institucionalnom distribuci­ j o m i podrškom.ukratko u istinitom govoru. eventualno kao pouka. istorija materijalnih. starog grčkog principa: da se aritmetika može primeniti u demokratskim državama. dvojeći istinit i lažan govor. svom predmetu. biblioteka. ni sa tehnikama na koje se oslanja. jed­ na volja za znanjem koja je saznajućem subjektu nametala (na izvestan način pre svakog iskustva) određenu poziciju. efikasnog i praved­ nog čina iskazivanja u sam iskaz: prema svom smislu.stalno govorim o našem društvu . iz ritualizovanog. merenju. tehničkih. ova volja za istinom. ponekad. Sofista je izgnan. mogu tumačiti i kao posledice jednog otkrića. izvestan pogled i funkciju (prvo gledati pa čitati. iskrenosti. podložne posmatranju. Stvorila se izvesna podela između Hesioda i Platona. to je bio govor koji. ocrtala predmete moguće. No ona ipak nije prestala da se premešta: velike naučne promené možda se. u nauci takođe . pošto odsada pravi govor nije više dragocen. isto­ rija funkcija i pozicija saznajućeg subjekta. Najzad. jer ona uči jed­ nakosti. U XIX veku svakako postoji volja za isti­ nom koja ne koincidira ni sa formama koje ubacuje u igru.

a zatim. u sociološkim. opet. opravdaju u teoriji bogatstva i proizvodnje: mislim i na način kojim je jedan tako zastareo skup kao što je to krivični sistem. Očigledno da postoji još mnogo drugih proce­ dura kontrole i ograničenja govora. bili prema njemu. moraju sada da nas ponude naznakama . i volja za istinom .uko­ liko ih je danas obuhvatila volja za istinom koja. podela između ludila i ra­ zuma. tražio svoja veća prava .u teoriji prava. up­ ravo onde g d e istina pred uzima da opravda zabran­ jeno i da definiše ludost. A razlog za ovo leži možda u sledećem: ukoliko pravi govor u stvari više nije. a prva dva ne prestaju da bivaju sve krhkiji. ritualizovani ansambli govora koji se pripovedaju. one funkcionišu kao sistemi isključivanja. od Grka. A mi. sve više on pokušava da ih preuzme na sebe. od Ničea do Artoa i Bataja. Interne procedure. medicinskim. ako ne želja ili moć? Istiniti govor. koja bi bila bogatstvo. koji nužnost njegove forme oslobađa želje i lišava moći. ο njoj se sigurno najmanje govori. psihijatrijs­ kim znanjima: kao da je sama reč zakona u našem društvu morala da se autorizuje istinitim govorom.ja sam najduže govorio ο trećem. racionalizuju. da nema društva g d e ne postoje važni govori koji se pričaju. u volji za istinom. pošto sami gov­ ori obavljaju vlastitu kontrolu.bez sumnje uzvišenim . plodnost. od XIX veka. jeste takva kakvu nam istina koju ona želi ne može maskirati. dimen­ zijom događaja i slučaja. svi oni.POREDAK GOVORA XVI veka morale da traže da se zasnuju. zauzvrat. onda ovaj pravi govor . Na taj način. tekstovi. u njegovom pravcu izvođeni. sve nesigurniji . tačku po tačku.šta je on u stvari. već vekovima. po­ navljaju i variraju. stvari koje se jednom 41 . predočava nam se samo jedna is­ tina. ne prestaje da jača i postoje sve dublja.kao da se ovog puta radi ο ovladavanju jednom drugom dimenzijom. Svi oni koji su. Kao da su za nas volja za istinom i njene peripetije bile zamaskirane istinom samom. One ο kojima sam do sada govorio deluju u izvesnom smislu spolja. u svom nužnom od­ vijanju. Na prvom mestu komentar. Od tri velika sistema isključivanja koji pogađaju govor .za svakodnevni rad. tiha i zavodlji­ vo univerzalna snaga. raspodele . ipak. psihološkim. Pretpostavljam.zabranjena reč. A. u volji da se ona kaže. onaj koji odgovara na želju. one bez sumnje sadrže onaj deo govora koji se uključuje u moć i želju. ne znamo za volju za istinom kao za jednu ogromnu mašineriju namenjenu isključivanju. u našoj istoriji pokušali da ocrtaju ovu volju za istinom i da je stave u pitanje nasuprot istini. ne može priznati volju za istinom koja samo prelazi preko njega: a volja za istinom. sve opsežnija. prema tačno određenim okolnostima. a da u to nikako nisam siguran. Dva prethodna su. uređivanja. formule. Mislim da se iz govora može izdvojiti jedna druga grupa. procedure koje većim delom predstavljaju principe klasifikacije.naravno . kakva nam se nametnula još odavno. ili onaj koji čini moć. da bi ih istovremeno modifikovao i zasnovao.

Ukratko. ali kome nikada ne izmakne. u onom što se globalno naziva komentarom. ukratko govori koji. kategorije date jednom za sve. ostaju rečeni i treba ih opet reći. njegov status govora koji se uvek može ponovo aktualizovati. beskrajno. mase onih koji ih ponavljaju. No uzalud ove primene menjaju -funkcija ostaje. jesu rečeni. uz beskrajna objašnjenja. i koji se bez pres­ tanka uvek javlja u svoj svojoj svežini. Izvesno je da ovo razilaženje nije ni stabilno. komentarisana:"Kada pomislim. njegova stalnost. a nika­ ko da se ukine sam odnos? Odnos koji ne prestaje da se vremenom menja. da prvi 42 . odnos koji u datoj epohi dobija mnogostruke i divergentne forme. s druge strane. osećanja ili misli.bilo kakve da su tehnike koje su u pitanju. s druge strane. uloga komentara . pravna egzegeza se potpuno razlikuje (i to već odavno) od religioznog komentara. mnogostruki i skriveni smisao koji on dobija da bi bio posednik. čudni kada razmotrimo njihov status. koji te reči preuzimaju. shodno paradoksu koga on uvek menja.SPISI kažu pa sačuvaju. ponovo započinjana. i govori koji su u početku izvesnog broja novih reči. Igra à la Borhes jednog komentara koji bi bio samo ponovno javljanje. to su i oni čudni tek­ stovi. Strepnja onog Žaneovog bolesnika za koga je najmanji iskaz bio kao "reč Jevanđelja" koja krije neiscrpne riznice smisla i zaslužuje da bude neprestano proganjana. vrlo regularno. Za trenutak ću se ograničiti i naznačiti da.to sve pruža otvorenu mogućnost za izricanje govora. moglo bi se reći da u društvima postoji.Radikalno brisanje ovog različitog nivelisanja uvek će biti samo igra. utopija ili strepnja. S jedne strane. Mno­ gi značajni tekstovi se pokvare i nestanu. među ljudima. pošto se u njima sluti nešto poput tajne ili blaga. ko ne uviđa da se ovde radi ο tome da se svaki put poništi jedan od termina relacije. No. Poznajemo ih u našem sistemu kulture: to su religiozni ili pravni tekstovi. fundamentalnih ili stvaralačkih govora. Nema. bitna nedovršenost i bogatstvo koji mu se pridaju .jednojedino i isto književno delo može da izazove. On je dužan. kad pomis­ lim na tu rečenicu koja ide u večnost i koju možda nisam sasvim shvatio". polazeći od stvari. Ali. i u Džojsovom Ulisu. i to simultano. ono omogućava da se sačine (i to beskrajno) novi govori: položaj prvog teksta. preobražavaju ili govore ο njima. vrlo distinktivne tipove govora: Odiseja se u istoj epohi pojav­ ljuje i u prevodu Berara. i koje nazivamo "književnim" tekstovima. uz to igra kritike koja bi do u beskraj govorila ο delu koje uopšte ne postoji. ni konstantno. gov­ orio bi kada bi nešto pročitao ili čuo. reč po reč (no ovoga puta svečano i očekivano) onoga što on komentariše. tumače i komentarišu. neka vrsta us­ postavljanja različitih nivoa među govorima: gov­ ori koji "se ispričaju" tokom dana. jeste samo da najzad kaže ono što je u tišini tamo dole bilo artikulisano. s onu stranu njihove formulacije. sa jedne strane. ni apsolutno. a zatim. a komen­ tari ponekad dođu na prvo mesto. u izvesnoj meri to su i naučni tekstovi. i koji prođu onoga časa kada su izgovoreni. Lirski san ο govoru koji se ponovo rađa u svakoj svojoj tački potpuno nov i nevin. razilaženje između prvog i drugog teksta igra jed­ nake uloge. a princip jednog razilaženja uvek je ponovo uključen u igru.

pesme. tehnička uputstva koja se u anonimnosti prenose. Verujem da postoji i drugi princip razređivanja jednog govora. već u događaju njego­ vog povratka. Smatralo se da pretpostavka od svoga autora uzima čak i naučnu vrednost. Autor je onaj koji uznemirujućem jeziku funkcije pruža nje­ gova jedinstva. tražimo da au­ tor vodi računa ο jedinstvu teksta koga potpisuje: traži se da on otkrije. maski. jednu tematiku koja se traži od svesti ili života autorova.literatura.pojedinac koji piše tekst na čijem je horizontu jedino moguće delo.za njih sada pitamo (i tražimo da nam one to kažu) otkuda dolaze. niti na stalan način: postoji svuda oko nas mnogo govora koji cirkulišu. u oblastima g d e je pripadnost jednom autoru pravilo .već autor kao princip grupisanja govora. na stvarnoj priči iz koje su se rodile. dekreti ili govori kojima je potre­ ban potpisnik ali ne autor. u doživljenim iskust­ vima. takvom kakvog ga kritika naknadno iznala­ zi.vidi se da ta pripadnost ne igra uvek istu ulogu. ali pod uslovom da se kaže taj isti tekst i da se on na neki način ispuni. stvarni autor. čineći njegov deo: on omogućava da se kaže nešto drugo a ne sam tekst. No to nikako ne smeta činjenici da je on odista postojao. ili bar da pred sobom navede skriveni smisao koji ih prožima. u stvari. Ali. koje su u srednjem veku kružile kao anonimne ili približno takve . No. obliku. Autor. kao ognjište njihove koherencije. u vrsti naučnog govora. ili napisao jedan tekst . ja mislim da . drame ili komedije. ko ih je pisao. Radi se ο autoru. čvorove koherencije. i počev od iste epohe. ne zadržavajući svoj smisao ili efikasnost autora kome su pripisivane svakodnevne izjave. Nepregledno penušanje komentara obav­ lja se iznutra. Zauzvrat. vi ovde govorite ο autoru.bar od izvesnog vremena . uklapanje u stvarno. Otvorena mno­ gostrukost i neizvesnost principom komentara bi­ vaju prenesene od onoga što bi se usudilo reći ο broju. filozofija. koji se naravno ne shvata kao pojedinac koji govori. traži se od njega da ih artikuliše. koje su odmah izbrisane. jednu koherenciju. Komentar štiti govor od slučaja. jer je ona bila indeks istine. možda je u izvesnoj meri fiktivno zamisliti jedan projekat. čovek koji se uvlači u izanđale reči i unosi u njih svoj duh i svoj haos". on je komple­ mentaran prvom. Znam da će mi se reći: "Ali. primeru ili sin­ dromu. u to sve mora se uvesti malo reda. Do izvesne tačke. na njegovom horizontu možda nema ničeg drugog od onoga što je bilo i na početku: jednostavno pričanje.POREDAK GOVORA put kaže ono što je svakako već bilo rečeno i da neumorno ponavlja ono što ipak nikada nije bilo rečeno. funkcija autora nije prestala da jača: sve ove priče. okolnosti ponavljanja. koji je izgovorio. Sigurno bi bilo apsurdno poricati egzistenciju individuuma koji piše i pronalazi. kada je smrt došla i ostao samo zamršen gali­ matijas. nauka . preuzima funkciju autora: ono što on piše i što ne 43 . Ovaj princip ne važi svuda. snom ο skrivenom ponavljanju. na ličnom životu. Od XVII veka ova funkcija se neprestano brisala u naučnom govoru: ona u stvari sada samo funkcioniše da bi dala ime teoremi. kao jedinstvo i izvor nje­ govih značenja. Novo nije u onome što je rečeno. u vrsti književnog govora. pripad­ nost jednom autoru u srednjem veku je bila neo­ phodna.

ali prema jednoj strogoj igri. sa svoje strane. već koje imaju pozitivne funkcije. u sva­ kom trenutku . kao skicu delà. kao i svaka druga disciplina. Komentar je ograničavao slučajnost govora igrom identiteta u formi ponavljanja i istog. on se mora odnositi na vidljivu struktu­ ru biljke. modifikuje. Ta kode relativan i pokretljiv princip. na sistem njenih bližih ili daljih sličnosti ili na mehaniku njenih fluida (te tako nije više mogao da sačuva. Međutim. ili pak takvom kakvu on. Medicina nije sastavljena iz ukupnosti svega što se može istinito reći ο bolesti. skupom metoda. jednu ulogu često nerazdvojivu od uloge istina. On mora da se obrati jed­ nom planu predmetno određenom: od kraja XVII veka. Za to postoje dva razlo­ g a : prvi. Principu autora. takvom kakvu mu njegovo doba daje. povodom iste date. što beleži čak i kao provizoran koncept. tehnika i instrumenata: sve ovo čini jednu vrstu anonimnog sistema na raspolaganju onome koji želi i može njime da se posluži. na primer. svoje simboličke vrednosti. ono što je na početku pret­ postavljeno . a da njegov smisao i valjanost ne budu povezani sa onim koji je sebe našao u pronalazaču. drugačijim uslovima. upravo polazeći od nove pozicije autora on će modelovati . u svemu što svakog dana kaže. Ali. zbog kojeg jedan iskaz koji pripada botani­ ci ili patologiji. da bi jedan iskaz bio tretiran kao „botanički". sačinjene su kako od istina tako i od grešaka. ili skup svojstava koje su mu pripisane u Antici). u jednom strožem i složenijem zahtevu nego što je čista i jednostavna istina: u svakom slučaju. mora da odgovori ovim uslovima.još uzdrhtali obris svoga delà. to je ono što je potrebno za gradnju novih iska­ za. Princip koji dozvoljava da se gradi. botaniku ne možemo definisati sumom svih istina koje se odnose na biljke. da bi postojala disciplina. I drugi. potrebna je mogućnost formulisanja.SPISI piše. pošto bez sumn­ je postoji i nešto manje: disciplina nije suma svega što može biti istinito rečeno povodom neke stvari: to čak nije skup svega što može biti. Dakle. za razliku od komentara. prihvaćeno u svojstvu principa koheren­ cije ili sistematičnosti. No i bez da pripadne nekoj dis­ ciplini.to nije smisao koga treba ponoviti. istorijsko delovanje. igrom pravila i definicija. i ono što on napušta . novih stavova.u svemu što bi mogao reći. kao što je to bio slučaj u XVI veku. [grešaka koje nisu ostaci ili strana tela. i to beskonačna. Princip autora ograničava ovaj isti slučaj igrom identiteta koji ima oblik individualiteta i principa ja. ima nešto više: više.uticaće na sva­ kodnevne izjave. botanika ili medicina. U onome što se naziva ne naukama već "disciplinama" trebalo bi takođe uočiti princip ograničavanja. korpusom pretpostavki koje se smatraju istinitim. Sva ta igra razlika propisana je funkcijom autora. i princip discipline se protivstavlja principu komentara: u disciplini. počev od XIX veka jedan iskaz nije 44 . Organizacija disciplina protivstavlja se i prin­ cipu komentara i principu autora. jedan iskaz ima da posegne za konceptu­ alnim ili tehničkim instrumentima jednog sasvim određenog tipa. Jer on sigurno može da uzburka tradiciona­ lnu predstavu ο autoru. pošto se disciplina definiše j e d n o m oblašću pred­ meta.

* Unutar svojih granica. ipak. iskaz mora da se pripiše jednom određenom tipu teorijskog horizonta. funkcionalnom i fiziološkom (kao što su nadražaj. on je mogao biti deo . u drugoj polovini XIX veka. jer greška može izbiti i desiti se sama unutar određene prakse. Mendel je govorio istinu. Deo teksta na koji se odnosi ova napomena preveo Pavle Milenković."u istinitom". i pola koji ga prenosi. on ga izvodi iz vrste. negirajući usred XIX veka biljnu * Napomena priređivača: tekst unutar uglastih zagrada izostavljen je u prevodu Eleonore Prohić. imaginarne teme koje uvode i provode verovanja bez sećanja. čudovišta tumaraju. neposredno iskustvo. pre no što može biti izrečen kao istinit ili lažan. služio se metodama. da bi Mendel ušao u istinito i da bi se. tople tečnosti ili tvrde materije). on se može i mora uzvratno obratiti pojmovima isto tako metaforičnim.to je bilo strano biologiji njegove epohe. 45 . nije integralni deo prevoda iz 1971. on mora da bude. kao tema savršeno prihvaćena u XVIII veku. Često se postavljalo pitanje kako su botaničari i biolozi XIX veka mogli da ne vide kako je bilo tačno ono šta je Mendel govorio. kao što je govorio Kangilem. tridesetak godina pre toga. snoviđenje. no možda nema grešaka u striktnom smislu. Spoljašnjost jedne nauke naseljena je manje ili više no što se u to veruje: postoji. označeni deo. koji zahteva nove pojmovne instrumente. do pada u svakom diskursu. ali on nije bio "u istinitom" svoga doba: biološki predmeti i koncepti nisu se uopšte oblikovali prema sličnim pravilima: bilo je potrebno kompletno menjanje lestvice. a oblik im se menja sa istorij o m znanja. njegovi stavovi pojavili (dobrim delom) kao tačni. Ima još nešto: da bi pripadao jednoj disciplini. Međutim. Dak Šlajden. s druge strane svoga ruba. Sam Mendel konstituiše hereditarnu crtu kao apsolutno nov biološki predmet. na primer. Da bi mogao pripadati celini jedne dis­ cipline. jedan stav treba da ispuni složene i teške zahteve. koji je ovde preuzet. dakle. proistekao iz filtriranja koje se dotad nikad nije praktikovalo. neću reći u grešku. kvalitativne i supstancijalne (kao što su gušenje. Novi predmet. postavljao na teorijskom horizontu . tako da nauka nije mogla ο njemu govoriti. ma kako ovaj princip bio nov ili čudan. Nema sumnje da je Noden pre njega postavio tezu ο tome da su hereditarne crte neupadljive. ono što je Mendel govorio ο predmetima. ubacivši u igru pojmove istovremeno metaforičke. neka bude dovoljno podsećanje da istraživanje primitivnog jezika. dospeva. svakako. ona odbacuje čitavu teratologiju znanja. ali u himeru. Mendel je bio istinsko čudovište. upala ili degeneracija tkiva). u čistu i prostu lingvističku nakaznost].POREDAK GOVORA više medicinski. svaka disciplina priznaje istinite i lažne iskaze. ali jeste integralni deo originalnog teksta. umesto toga. ali sazdanim n a j e d n o m drugačijem modelu. razastiranje sasvim novog plana predmeta u biologiji. onda.biološkog govora.bar u smislu enigme . a dornen u kome ga on posmatra jeste beskrajno otvoren niz generacija u kojima se on javlja i nestaje prema statističkim pravilnostima. ali. i nove teorijske osnove. on štaviše seže „van medicine" i zadobijavrednostipojedinačnefantazije ili narodne domišljatosti.

naredio je da ovaj dođe u njegovu palatu i tu g a j e zadržao. ova tema nije pri ispitivanju otporna. Upoznao je matematiku. Još preciznije: sve oblasti govora nisu jednako otvorene i podložne 46 . Treba li u ovoj priči videti izraz jednog od velikih mitova evropske kulture? Monopolizmu i tajnom znanju orijentalne tiranije.individuama koje ih imaju . formulisao jednu disciplinsku grešku. sačuvao je vlast. Ona mu utvrđuje granice igrom identiteta koji ima oblik stalne reaktualizacije pravila. Evropa suprotstavlja univerzalno saopštavanje saznanja. one koje biraju između govorećih subjekata. Ali. na jednu anegdotu toliko lepu da se plašim da li je istinita. beskonačnu i slobodnu razmenu govora. prodiranju: neke su uporno branjene (diferencirane i diferencirajuće). prisilna funkcija.u poslovima navigacije. Možda. politike. u Japanu su se pojavili matematičari. one koje up­ ravljaju njegovim aleatornim pojavama. ο nametanju . kvalifikovan da je obavlja. Ona sve prisile govora izražava u jednoj figuri: to su prisile koje govoru ograničavaju moć. u mnoštvu komentara. vojne veštine . Nasamo s njim. Ona ima svoju evropsku verziju. i moguće je da se ne može shvatiti njihova pozitiv­ na.izvesnog broja pravila. Uobičajeno je videti . Pošto su mu pričali ο jednom engleskom mornaru koji je posedovao tajnu ovih čudesnih govora. i živeo veoma dugo.SPISI seksualnost . Poželeo je da se dočepa jednog tako dragocenog znanja. u istinitom se biva samo slušajući pravila diskurzivne "uredbe" koju treba reaktivirati u svakom njenom govoru. ali. od ulaska u igru. prema pravilima biološkog govora. No anegdota se ovde ne zaustavlja. i da bi radio na brodogradilištu. i bezuslovno date na ra­ spolaganje govorećem subjektu. naučio je geometriju.samo je. Nema sumnje da su razmene i komunikacije pozitivne crte unutar kompleksnih sistema ograničenja. umnogostručavajuća uloga. trgovine. Ovoga puta se radi ο razređivanju govorećih subjekata. ali to nisu ništa manje principi prinude. U prostoru slobodne spoljašnjosti uvek je moguće da se kaže istina. U XIX veku. ukoliko se ne uzme u obzir njihova sužavajuća. U priči se kaže d a j e engleski mornar Vil Adams u stvari bio samouk: bio je tesar. U stvari.proističe iz njihovih matematičkih znanja. Najpovršnija Mislim da postoji i treća grupa procedura koje omogućavaju kontrolu govora. Disciplina je kontrolni pristup proizvodnje gov­ ora.isto toliko beskrajnih izvora za stvaranje govora. niti da se odvrate opasnosti njihovog pojavljivanja. niko neće ući u poredak govora ukoliko ne od­ govori na izvesne zahteve i ukoliko nije.u plodnosti jednog auto­ ra. Podsetiću vas. u razvoju jedne discipline . kao i ο tome da se ne dopusti ćelom svetu pristup do njih. dok druge izgledaju gotovo ot­ vorene za svaki podsticaj. i ne bi moglefunkcionisati nezavisno od ovih. radi se ο određivanju uslova njiho­ vog uvođenja. počeo je da uzima časove. povodom ove teme. Početkom XVII veka. Ovog puta se uopšte ne radi ο tome da se ovlada moćima koje ovi donose. jedan šogun je čuo da superiornost Evropljana .

doktrine se ne bi 47 . postoje još i mnoga druga "govorna društva". Na primer tehnička ili naučna tajna. takav kakav je danas institucionalizovan u knjizi. okolnosti. Na prvi pogled. branjena i čuvana u određenoj grupi. ali ova veština. Doktrina. fundamentalnu singularnost koju on odavno daje "pismu". Što se razlikuje od pisca. koje je ova podrazumevala. ali da bi ih naterali da kruže u zatvorenom pros­ toru. u igri dijaloga. Tu je broj individua koje govore. eventualno. bila je štićena.više ili manje spretnog . slična "govorna društva" sa tom dvos­ mislenom igrom tajne i objave više ne postoje. da ih variraju i menjaju. moraju da za­ uzmu izvestan položaj i formulišu taj tip iskaza). čak i u javnom i od svakog rituala slobodnom društvu još uvek se ispoljavaju oblici prisvajanja tajne i ne­ postojanja uzajamne izmene. učenje je omogućavalo da se uđe u isti mah u jednu grupu i u jednu tajnu koju je recitovanje pokazivalo. tako da posednici ovom raspodelom ne budu razvlašćeni. naprotiv. moraju da sačuvaju ili proizvedu gov­ ore. težio da bude ograničen. pričanja. Naizgled.sve to u formulaciji pokazuje egzistenciju izvesnog "gov­ ornog društva" (i. filo­ zofske). čak i ako nije bio fiksiran. ali je nije razglašavalo. Grupe rapsoda koji su znali da recituju pesme. uloge nisu bile uzajamno izmenljive. ritual određuje kvalifikaciju koju individue koje govore moraju posedovati (i koje. Naravno. sistemu izdavanja i ličnosti pisca. između reči i slušanja. možda difuznom ali jamačno i prisilnom. teži da se širi. koliko hoćete brojne. teži da se ponovo vrati igri praksi). a individue. i da ih raspodeljuju samo prema strogim pravil­ ima. Verovatno je da se akt pisanja. često vrlo složenih. koja funkcionišu na jedan sasvim različit način. pravni. dali su nam jedan od arhaičkih modela. "Govorna društva" jednim delom različito funkcionišu. jedini potreban uslov je priznavanje istih istina i prihvatanje izvesnog pravila . sam po sebi. on određuje gestove. forme difuzije i cirkulacije medicinskog govora.POREDAK GOVORA i najvidljivija forma ovih sistema restrikcije konstituisana je kroz ono što se može ponovo grupisati pod imenom rituala. putem vežbi pamćenja. i. Religiozni. suprotstavlja ak­ tivnosti svakog drugog subjekta koji govori ili piše i koji svom govoru pridaje neprelazni karakter. određuju svoju recipročnu pripadnost združivanjem jednog istog skupa gov­ ora. a govor je mogao da cirkuliše i da se prenosi upravo među njima. pitanja. uostalom. iako joj je cilj bio recitovanje uostalom ritualno. njihov efekat na one kojima se obraćaju. ceo skup znakova koji treba da prate govor: on najzad fiksira pretpostavljenu ili nametnutu efikasnost reči. političke. oni koji su prisvojili ekonomski ili politički govor. No ne zavaravajmo se: čak i u istinitom govoru. odvijao u jednom "govornom društvu". koji se neprestano. potvrđenoj nesimetriji između "kreacije" i bilo kojeg uvođenja lingvističkog sistema . naličje jednog "govornog društva" čine "doktrine" (religiozne. terapeutski i delimično politički govori nisu nimalo razlučivi od ove upotrebe rituala koji za subjekte koji govore istovremeno određuje izuzetna svojstva i poznate uloge.saglasnosti sa potvrđenim gov­ orima: da su one bile samo to. prema jednom drugom režimu isključenja i objave. Ali. ponašanja. granice njihove prinudne vrednosti.

rituale reči. kao što sam ja to upravo učinio. no čija su velika skandiranja ipak analogna? Zar pravni sistem. a disI kurzivna kontrola bi se samo odnosila na formu i sadržaj iskaza. i pripadanje govora uz izvesne kategorije subjekata. ona se služi izvesnim tipovima izražavanja. nacionalnosti ili interesu. kao što to dokazuju procedure isključivanja i mehanizmi odbacivanja koji imaju važnost sve dok je subjekt koji govori formulisao jedan ili više iskaza koji se ne mogu izjednačiti: her­ eza i ortodoksija uopšte ne proizlaze iz fanatičkog naduvavanja doktrinarnih mehanizama. ali.ona u raspravu uvodi iskaze. revoltu. Jasno mi je da je sasvim apstraktno izdvajati.SPISI mnogo razlikovale od naučnih disciplina. borbi. manifestacija. koja istinu obećava samo po želji istine same i uz moć da se ova misli. koji možda dobija unekoliko različite oblike. na jednoj mnogo široj lestvici. doktrinarna pripadnost uvodi istovremeno i subjekat koji govori. društvenom statusu ili rasi.dobro znamo da to vaspitanje. Najzad. Doktrina vezuje individue za izvesne tipove izražavanja. Međutim. sledi društvene protivrečnosti i borbe. Jednom rečju. one se vezuju jedne za dru­ ge i konstituišu svojevrsna velika zdanja. ako ne kvalifikacija i vezivanje uloga za sub­ jekte koji govore. zabranjuje im sve druge. Najzad. ot­ poru ili prihvatanju . obratno.možda . U meri u kojoj doktrina uvek vredi kao znak. uvodeći isto tako etiku saznanja. Većim delom vremena. društva govora. i da bi ih ovim istim diferencirala od svih drugih. u svojoj raspodeli. ako ne konstituisanje doktrinar­ ne ili bar šire grupe. u raspravu ulazi i subjekt koji govori kroz iskaz i pošavši od njega. 48 . trebalo bi razmotriti velike rascepe u onome što bi se mo­ glo nazvati društvenim prisvajanjem govora. Doktrina ostvaruje dvostruku zavisnost: subjekata koji govore od govora. i instrument prethodne pripadnosti klasi. koja osig­ uravaju raspodelu subjekata koji govore u raznim tipovima govora. ako ne raspodela i prisvajanje govora sa njegovim moćima i zanimanjima? Staje "pismo" ("pisaca"). Svaki sistem vaspitanja je jedan politički način da se održi ili izmeni prisvajanje govora. i iskaz. one im fundamentalno pripadaju. predlažući idealnu istinu kao zakon govora i imanentnu racionalnost kao princip njihovog odvijanja.pojača. u onom što ono omogućava i sprečava. ako ne sličan sistem zavisnosti. Kroz nju. doktrinarnih grupa i društvenih usvajanja. i. govora od grupe subjekata koji govore. Prvo da im odgovori. bar u nekom svom aspektu. slične sisteme pokoravanja govora? Pitam se nije li izvestan deo filozofskih tema nas­ tao zato da odgovori na ove igre ograničavanja i isključivanja. Vaspitanje je uzalud bilo zakonit instrument kome svaka individua u društvu kao stoje naše može da pristupi bilo kom tipu govora . da bi individue međusobno vezala. a ne na subjekt koji govori. sa znanjima i moćima koja im oni donose. šta je jedan sistem obrazovanja ako ne ritualizacija reči. institucionalni sistem medicine ne čine. i da ih . polazeći od subjekata koji govore. jedan preko drugog. shodno tome. u pitanju su velike procedure pokoravanja govora.

u svojoj legitim­ nosti. pre no što su mogla da se osveste u formi jednog cogito. Govor nije ništa više no ogledanje istine koja se pred sopstvenim očima rađa: i kada najzad sve može da dobije oblik govora. No ovaj logos.pošto su ispoljile i razmenile svoj smisao . I to uprkos prividnom izgledu. Možda tema subjekta osnivača omogućuje da se elidira realnost govora. slovima. razvijajući tajnu vlastite suštine. Analognu ulogu igra tema suočena ovoj. Ali on nema potre­ bu da ih pokaže. na prvi pogled. kada sve može da se kaže i da se govor povodom svega kaže. to su same stvari i događaji koji sebe opskrbljuju govorom. čini se da je ona bdila nad tim da govoriti izgleda samo kao izves­ tan dodatak između misliti i pričati: to bi bila misao obučena u znake i kroz reči učinjena vidljivom. Ova vrlo stara elizija* realnosti govora u filozof­ skoj misli uzela je razne oblike u toku istorije. u vidu raznih nama bliskih tema. da bi prešao jedinstvenu instancu govora. obratno. Subjekt osnivač je u stvari zadužen da svojim težnjama direktno ani­ mira prazne forme jezika: on u intuiciji zahvata kroz gustinu ili inerciju praznih stvari . tragovima. ili. Našli smo je. ured.). doli diskretno čitanje? Stvari već šapuću smis­ ao koji naš jezik treba samo da probudi. otkako su.smisao koji je tu položen: on isto tako. osniva horizonte značenja koje će istorija zatim samo eks­ plicirati. Mislim da je tema univerzalnog posredovanja još jedan način da se izvrši elizija realnosti govora. to je zato što sve stvari . pravo govoreći. U svom odnosu prema smislu subjekt osnivač raspolaže znacima. Ona pretpostavlja da su na nivou iskustva. od svoga najrudimentarnijeg projekta. i g d e će stanovišta nauke. u njemu. da se on potkrepi i imenuje. deduktivni sku­ povi. nedavno. obeležjima. ućutkani njihovi paradoksi. ili. izostavljanje vokala u govoru (prim. da bi se svuda našlo kretanje jednog logosa koji singularnosti uzdiže da koncepta i neposrednoj svesti omogućuje da najzad razotkrije racionalnost sveta. Jer se čini. na kraju naći svoju osnovu. izvan vremena. 49 . da se sam govor stavlja u centar speku­ lacije. s manje ili više sigurnosti. bolje rečeno. prethodna značenja. šta bi on mogao biti. već nam je govorio ο jednom biću čije je on nervno tkivo.POREDAK GOVORA Zatim da ih pojača osporavanjem koje se ovoga puta odnosi na specifičnu realnost govora en g é ­ néral. tema izvornog iskustva. rasporedila ga svud oko nas i od početka igre ga otvorila za jednu vrstu primi­ tivnog ispitivanja. je samo već sadržani govor. Od vremena kada su igre i aktivnost sofista bili isključeni. a ovaj jezik. " Elizija: izbacivanje. u izvesnu ruku već rečena. Tako bi prvo saučesništvo sa sve­ tom zasnovalo za nas mogućnost da se govori ο njemu.mogu da se vrate u ćutljivu interiornost svesti po sebi. to bi bile prave strukture jezika uvučene u igru proizvodeći efekat smisla. da se on proceni i da se najzad upozna u obliku istine. čini se da se zapadna misao starala da govoru ostavi što je moguće manje mesta između misli i reči. Ako ima govora. obišla svet.

bilo u filozofiji subjekta osnivača.SPISI Dakle.više od naše poštovala govor? Gde su mu više i bolje odava­ ti počast? Gde su g a . volje za istinom. Međutim. treba prevashodno upoznati negativnu ulogu razd­ vajanja i razređivanja govora. kada prestanemo da ih smatramo fun­ damentalnom i kreativnom instancom. meni se čini da se pod ovim prividnim štovanjem govora. Sve se odvija kao da su zabrane. radikalnije i bolje oslobađali prisila i univerzalizovali ga? Međutim. stavljajući se na raspolaganje značenju. I ako želimo. ne kažem da ovaj strah izbrišemo. govor je samo igra. kontinuiran i ćutljiv. pragovi i granice bili tako raspoređeni da se velikim širenjem govora bar delimično može upravljati tako da se njegovo bogatstvo sa svoje najopasnije strane rastereti i da se njegov haos organizuje prema oblicima koji mogu da izbegnu ono što se najmanje može kontrolisati. Pre svega. prema tradiciji. bilo da se radi ο naglašavanju ili najzad ο mišljenju. u ovim figurama što čini se igraju pozitivnu ulogu. nje­ govoj igri i njegovim efektima. Obilazeći svet i uplićući sve njegove oblike i sve njegove događaje. ne treba da zamišljamo jedno nerečeno i nemisleće.no prema različitom profilu i naglašavanju . a koga ćemo mi morati da probu­ dimo. od svega što tu može biti nasilno. kad se ovi principi razređivanja obeleže. koji će oni suzbiti i potisnuti. Na taj način govor se poništava u svojoj realnosti. od ovih izjava.j e d n a duboka logofobija. neke od tema što rukovode radom koji bih ovde u narednim g o ­ dinama hteo da obavim. Odmah bi se mogli izložiti neki metodski zahtevi koji prate ove teme. barikade. vratiti govoru nje­ gov karakter događaja i. bilo u filozofiji prvobitnog iskustva ili u filozofiji uni­ verzalnog posredovanja. neograničeni govor. princip njegovog obilja i kontinuiteta. najzad. uzdići suverenitet značenjskog. kao što su uloge autora. od ove mase rečenih stvari. diskon­ tinuirano. krije jedna vrsta straha. Govore 50 . Koja je civilizacija .naizgled . u trećem razmene. princip preokretanja: onde gde. pismo uvek uvode u igru samo znake. već da ga analiziramo u njegovim uslovima. u drugom čitanja. čini se. pod ovom prividnom logofilijom. ili. od sveg ovog neprestanog i razuzdanog mrmljanja govora. a ova razmena. U našem društvu bez sumnje postoji. obnavljajući mu reč. Takvi su pokušaji. Princip diskontinuiteta: to što postoje sistemi razređivanja. discipline. šta ćemo ispod njih da nađemo? Treba li prihvatiti virtualnu punoću sveta neprekinutih govora? Ovde bi treba­ lo uvesti druge metodske principe. u prvom slučaju pisma. ne znači da ispod njih postoji veliki. kavgadžijski haotično i opasno. mislim da se treba resiti na tri odluke kojima se danas naša misao pomalo suprotstavlja i koje odgovaraju trima gru­ pama funkcija na koje ću podsetiti: ponovo staviti u pitanje našu volju za istinom. vrsta gluvog straha od ovih događaja. čitanje. postoji verovanje da će tu biti iz­ vor govora. a verujem i u svim dru­ gim . bolje rečeno.

tuđe strukture. pak. ne odvraća svoj pogled od događaja. da lučkih arhiva iz godine u godinu. ka srcu misli ili značenja koje bi se u njemu manifestovalo. u našu korist. pregi­ bima i izgledu krivulje. 51 . gde se. iznad bitaka. on nije saučesnik našeg saznanja. to je da istorija jedan događaj ne razmatra a da ne definiše niz kojeg je deo. gurajući moć odlučivanja istorijske analize do kraja. povremeno retki i odlučni: od kvazi svakodnevne varijacije cena ide se do stogodišnjih inflacija. eksterioriteta: ne ići od govora ka njegovom unutarnjem i skrivenom jezgru. a da se ne zapita ο varijacijama. koje se ukrštaju. Dodao bih samo dve primedbe. dinastija ili skupštitna. Princip specifičnosti: govor ne treba razrešiti u igri prethodnih značenja. niza. ona im neprestano širi polje. Ipak.POREDAK GOVORA treba tretirati kao diskontinuirane prakse. Oni se. Ili. znak individualne originalnosti. počev od samog govora. Govor treba shvatiti kao nasilje koje mi činimo nad stvarima. Četvrto pravilo. prema onome što podstiče aleatorni niz ovih događaja i što im učvršćuje ograde. sužavajući zrno događaja. istorija već odavno ne traži da shvati događaje igrom uzroka i posledica u bezličnom jedinstvu velike budućnosti. već. više površinska ili dublja. a upravo u ovaj praksi događaji govora nalaze prin­ cip svoje regularnasti. ne želeći da odredi uslove od kojih oni zavise. u svakom slučaju kao praksu koju im mi namećemo. beskrajno blago zakopanih značenja. originalnost. Ali ono što je važno. je­ dinstva delà. Naravno. regular­ nosti. Često se savremenoj istoriji pri­ pisuje da je uzdigla preimućstva koja su nekada davana pojedinačnom događaju i da je učinila da se pojave strukture dugog trajanja. Svakako. Četiri pojma trebaju dakle da analizi ponude regulativni princip: pojam događaja. do notarskih akata. dekre­ ta. čini se da baš do kra­ jnjih granica. ali isto tako. tražila poenta kreacije.vidimo kako se ocrtavaju. niz jedinstvu. ići ka spoljnim uslovima nje­ gove mogućnosti. tačku po tačku. i uza­ jamno ne poznaju ili isključuju. nekad suprotstavljaju. od njegove pojave i njegove regularnosti. ne treba umišljati da nam svet okreće čitljivo lice koje mi treba samo da dešifrujemo. naprotiv. a da ne specifikuje način analize iz koga on proističe. da parohijskih registara. ona iz njih neprestano izdvaja nove skupove gde su oni ponekad brojni. kreacija) u neku su ruku dosta uopšteno dominirali tradicionalnom istorijom ideja. prostrani i uzajamno razmenljivi. široko homogenizovane i čvrsto hijerarhijski ustrojene: ali ne zato da bi pronašla prethodne. Istorija. jedinstvo. Jedna se odnosi na istoriju. ne mislim da između obeležavanja događaja i analize dugog trajanja postoji nešto kao inverzan uzrok. takva kakva se danas praktikuje. ona im stalno pronalazi nova staništa. uslova mogućnosti. uz zajedničko slaganje. a uslov mogućnosti značenju. regu­ larnost originalnosti. Ova četiri poslednja pojma (značenje. epoha ili tema. masivni fenomeni vekovnog ili viševekovnog domašaja. ne postoji pre-diskurzivno proviđenje koje nam ga. stavlja na raspolaganje. Naprotiv. su­ protstavljaju: događaj kreaciji. nisam siguran da bi istoričari trebalo da rade u tom pravcu. iz nedelje u nedelju . a da ne zahteva da spozna pravilnost fenomena i granice verovatnoće njiho­ vog izbijanja.

Ako govore treba prvo razmatrati kao skupove diskurzivnih događaja. takvim spojem ova analiza govora na koju ja mislim artikuliše se svakako ne prema tradicionalnoj tematici koju jučerašnji filozofi još uzimaju kao "živu" istoriju. diskontinuitet. koji su jamačno i teški. kakav status treba dati ovom pojmu događaja koji su filozofi tako retko razmatrali? Naravno. svakako. Trostruka opasnost koju određena forma istorije pokušava da otkloni pripovedajući kontinu- 52 . niti ο mnoštvu raznih mislećih subjekata. na prvi pogled paradaksalnog. zavisnost. Recimo da filozofija događaja treba da krene napred. ni kvalitet ni proces. diskontinuirano i materijalnost. rubovi njegovog domena. plašim se da u njemu ne prepoznam jednu malu (i odurnu možda) mašineriju koja omogućava da se u sam koren misli uvede slučaj. uslovi nje­ gove pojave. on je uvek posledica na tom nivou. disperziji. A ispod njih. već prema efektivnom radu istoričara. veze mehaničkog kauzaliteta ili idealne nužnosti. on izbija kao posledica iz i u materijal­ noj disperziji. ako diskurzivne događaje treba razmatrati prema nizovima homogenim. treba zamisliti sve diskontinuirane nizove rel­ acija koje ne spadaju u sukcesiju (ili simultanost) u jednoj (ili u mnogim) svesti. on uvek izaziva posledice na nivou materijalnosti. treba razraditi . akumulaciji. ipak. kakav status treba dati ovom diskontinuiranom? Ne radi se. koegzis­ tenciji. ali diskon­ tinuiranim jednih u odnosu na druge. sa igrom pojmova koji su sa njima povezani: pravilnost. već da se razmatraju govo­ ri kao pravilni i distinktivni nizovi događaja. koji dopuštaju da se zacrta "mesto" događaja. nezavisno od njih. Najzad. Treba prihvatiti uvođenje aleatoričnosti kao kategorije u proizvodnju događaja. svoju regularnost. Već da bi zasnovala razne. događaj nije ni supstanca ni slučajnost. ako je istina da ovi diskurzivni i diskontinuirani nizovi imaju svaki. aleatoričnost. u ovom laganom pomicanju koje se preporučuje u istoriji ideja i koje se sastoji u tome da se ne raspravljaju sadržaji koji mogu stajati iza govora.izvan filozofija subjekta i vremena . To su pojmovi događaja i niza.teoriju diskontinu­ iranih sistematičnosti. radi se ο cen­ zurama koje kidaju trenutak i rastvaraju subjekt u mnoštvenosti mogućih pozicija i funkcija. on ima svoje mesto koje je u relaciji. I ovde se oseća odsustvo teorije koja omogućava da se misle odnosi slučaja i misli. preobražaj. Ovakav diskontinuitet obara i poništava najmanje jedinice koje se tradicionalno priznaju ili najteže opovrga­ vaju: trenutak i subjekt. on nije nematerijalan. događaj ne spada u tela. A.SPISI neprijateljske događaju. ni ο sukcesiji vremenskih trenutaka. U ovom tananom odvajanju. u određenim granicama. Fundamentalni pojmovi koji se sad nameću nisu više pojmovi svesti i kontinuiteta (sa odgovarajućim problemima slobode i kauzaliteta). S druge strane. to nisu ni po­ jmovi znaka i strukture. često divergentne no ne autonomne. u pravcu materijalizma bestelesnog. raščlanjivanju. među elementima koji ih konstituišu. Ali. uzajamno ukrštene nizove. ovim ta analiza postavlja filozofske i teori­ jske probleme. selek­ ciji materijalnih elemenata. on uopšte nije čin ili svojstvo tela. onda više nije moguće zasnovati.

Odmah zatim. (u početku vrlo stidljivog. Jednom sam proučavao jednu od tih funkcija. ponovo vođen. nizovi govora. konstatacije. šta je bila specifična forma svakog. zasnivačkim potezima moderne nauke. Tri pojma koja bi morala omogućiti da se za praksu istoričara veže istorija misaonih sistema.medicinskog. psihijatri­ jskog. vrlo zakasnelog) seksu­ alne tematike u medicini i psihijatriji XIX veka. pokušao bih da naznačim kako je on nas­ tao. variranja. poredana po hijerarhiji. Tri pravca koja će morati da sledi teorijsko razrađivanje. umesto da se srećno i progresivno briše. S jedne strane.da bih video kako se efikasni. premešta i na nov način artikuliše polazeći od verske prakse. pokazati kako su se oni formirali. i to na najeksplicitniji način. od njegovog nastanka sa Sokratom. kakvu prisilu su u stvari izvršili. počeću od sofističkog doba. "kritički" skup koji uvodi princip preokretanja: pokušati da se zacrtaju oblici isključivanja. Tri vrha u morfologiji naše volje za znanjem. i to u određenom periodu: radilo se o podeli između ludila i razuma. Najzad. na epohu u kojoj se. da bi od­ govorili na koje potrebe. kako se malo pomalo usmerio na jednu podelu između istinitog i lažnog govora. videlo bi se kako se on. ali pod drugim uglom: izmeriti efekatjednog govora sa naučnim pretenzijama . opservacije. ili bar sa platonovskom filozofijom . gde su zabranjena ponašanja bila imenovana. Trebalo bi zatim proučiti sistem zabranjenog u jezi­ ku: onaj seksualiteta od XVI do XIX veka. o kojima sam maločas govorio. premeštan ovaj izbor istine unutar koga smo uhvaćeni i koga neprestano obnavljamo. analize koje nameravam da izvršim raspoređuju se prema dva skupa. sve do pojavljivanja 53 . te koji su bili uslovi njenog pojavljivanja. ili uz podršku ovih sistema prisile. govor koji ima moć i opasan je. Zatim bih se skoncentrisao na razdoblje XVI i XVII veka. formiranje industrijskog društva i pozitivistička ideologija koja ga prati. ograničavanja. rasta. Voleo bih da isto pitanje još jednom pretresem. ritualni govor. klasifikovana. kao i od religiozne ideologije: zasigurno jedan novi oblik volje za znanjem. Prva grupa analiza trebalo bi da se odnosi na ono što sam označio kao funk­ cije isključivanja. Kritički skup prvo. izvesna prirodna filozofija koja se sigurno ne može izdvojiti od uvođenja novih političkih' struktura. Ovo su samo vrlo simbolični nagoveštaji.POREDAK GOVORA irano odvijanje idealne nužnosti. kako su se izmenili i premestili. prisvajanja. pozabaviću se trećim sistemom isključivanja. u kojoj meri su se obrnuli. tri etape našeg filistejstva. S druge strane. Proučavanje psi- Sledeći ove principe i upućujući se prema ovom horizontu. sociološkog . jav­ lja jedna nauka pogleda.na skup govora i propisujućih praksi koje čine krivični sistem. "genealoški" skup koji uključuje druga tri principa: kako su se formirali preko. ali možemo računati na to da zabranjeno nije uvek zauzimalo mesto koje mu zamišljamo. uprkos. I obradiću ga na dva načina. ali i kako je bio ponavljan. S jedne strane. treća tačka bio bi početak XIX veka. u klasičnom dobu. sa velikim. naročito u Engleskoj.

Trebalo bi analizirati. genealogija proučava njihovo formiranje. Eto. na primer. vidovi kontrole mogu da se otelotvore unutar diskurzivne formacije (što je slučaj sa književnom kritikom kao konstitutivnim govorom autora). hagiografije. treba da analizira u isti mah diskurzivne pravilnosti kroz koje se one formi­ raju i da svaka genealoška deskripcija treba da ima u vidu granice koje postoje u stvarnim formaci­ jama. Istražiti kako se ostvarivao prin­ cip velikog autora: svakako Hipokrata i Galijena. i. radilo bi se ne toliko ο tome da se navedu učinjena otkrića ili ostvareni koncepti već da se ponovo sh­ vati. Između kritičkog i genealoškog poduhvata. Najzad. Što se tiče genealoškog aspekta. još duboko u XIX veku. prema kome mod­ elu je medicina pokušala da se konstituiše kao dis­ ciplina. Sidenhajma ili Berhava. Istinu govoreći. ali i ponovnog grupisanja i unifikacije govora. malo pomalo.najčešće . Mogli bismo započeti neka proučavanja u ovom smislu. u izvesnim uslovima i do izvesne tačke. koristeći.kako je bio uveden princip autora. zatim na anatomiju i biologiju. kako je. princip komentara. ali i Paracelzusa.s obe strane razgraničenja. obrnuto. premeštajući postupke religiozne egzegeze. na primer. J e d n o g a dana moraće se proučiti i uloga koju dr Frojd igra u psihoanalitičkom umeću. tako da svaki kritički pokušaj. ne postoje. procedure kontrole (ono što se. na jednu analizu koja bi se odnosila na istoriju medicine od XVI do XIX veka. podvrgavaju selekciji ili kontroli. s j e d n e strane. istorijskih i legendarnih "žitija". prenosi. menjajući. kako se vršila. za analizu instanci diskurzivne kontrole. u konstrukciji medicinskog govora. Trebalo bi takođe razmotriti način na koji su književna kritika i istorija u XVIII i XIX veku stvor­ ile ličnost autora i lice delà. kao Kant. na dubljem nivou. takođe u ovoj kritičkoj perspektivi ali na drugom nivou. praksa aforizma i komentara. autobiografije i memoara. nekoliko projekata za kritički as­ pekt pokušaja. koja je sigurno mnogo drugačija od uloge koju može odigrati autor na polju filozofskog govora (bio on. s druge strane. ponovnog grupisanja ili pripajanja: a zatim. među kojima sam maločas napomenuo princip autora. perspektive. odmah posle ili pre njiho­ vog ispoljavanja. oba zadatka nikada nisu potpuno razdvojiva. princip discipline. bib­ lijske kritike. delimitacije. 54 . na iz­ voru jednog drugačijeg načina filozofiranja). ali i u sva­ koj instituciji koja ga podržava. forme odbacivanja. kliničkog proučavanja na konkretnom slučaju. bilo spolja. Mislim. jača . komentara i discipline. u isti mah disperzno. procedure ograničenja govora. bilo unutar granica kontrole. bilo . on se odnosi na stvarno formiranje govora. Regularno formiranje govora može da integriše. dakle. spontano izbijanje govora koji se. Kritika analizira procese razređivanja. isključivanja. stavljajući u pitanje instance kontrole. oslanjajući se pre svega na prirodne nauke. diskontinuirano i pravilno.SPISI hijatrijskih ekspertiza i njihove uloge u krivičnosti poslužilo bi kao polazna tačka i kao osnovna građa za ovu analizu. sabiranja slučajeva. dešava kada jedna disciplina dobija oblik i status naučnog govora). bila zamenjivana praksom slučaja. razlika nije toliko u predmetu ili u domenu već je ona tačka napada.

proučavanje se neće moći provesti drugačije no prema mnoštvu nizova gde zabrane. Daleko od toga da smo konstituisali jedinstven i pravilan govor ο seksualnosti: možda to nikada nećemo ni uspeti i možda u tom pravcu i ne idemo. ona obelodanjuje igru nametnute oskudice. on pokušava da pronađe i ocrta ove principe raspoređivanja. Zabrana nema isti oblik i istu ulogu u književnom govoru i u govoru medicine. objašnjena. u svakom slučaju. kroz discipline. razređenosti govora. koje su bar delimično različite. tehnike i razna uputstva. naučnici i nezn­ alice.ukoliko je kritički stil studiozna neusiljenost.POREDAK GOVORA Maločas sam podsetio na jedno moguće izučavanje: izučavanje zabranjenog u govoru seksualnosti. a pod ovim ne podrazumevam moć koja bi se suprotstavila moći ne­ giranja već sposobnost da se konstituišu domeni predmeta povodom kojih će se moći potvrditi ili poricati istinite ili lažne pretpostavke. najzad oskudi- 55 .književne. formi­ rala se jedna nova pravilnost. i recimo . Na taj način. uzfundamentalnu moć afirmacije. Svaki ima svoju formu pravilnosti. I. trgovci ili moralisti.Tu imamo posla sa skupovima veoma heterogenih iskaza koje su formulisali bogati i siromašni. obratno. religiozne i etičke. kao i svoje sisteme prinude. procenjena. razmerno razdeljeni i rasuti sve do početka XX veka. Recimo . voditi ovo izučavanje ne analizirajući is­ tovremeno skupove govora . Bilo bi teško.trgovinu. biološke i medicinske. Kritički deo analize pripaja se uz sisteme obavljanja govora. protestanti ili katolici. Isto tako bi se mogli razmatrati i nizovi govo­ ra koji se. Trebalo bi misliti i na izučavanje koje bi se usmerilo na govore ο nasleđu. ne ocrtavaju i ne razmeštaju zabrane na isti način. Genealoški deo analize se opet pripaja uz nizove efektivnog formiranja govora: on pokušava da je zahvati u njenoj moći potvrđivanja. psihijatri­ je i toka svesti.da on praktikuje marljivu neusiljenost. opisana.uz drugu igru reči da . Nijedan od njih ne oblikuje tačno unapred ovu drugu formu diskurzivne regu­ larnosti koja će dobiti vid jedne discipline što će se nazvati "analizom bogatstva". preuzimajući ili isključujući. Oskudica i potvrđivanje. novac.poigravši se recima . Nije važno. metaforična. odnose na bogatstvo i siromaštvo. podvući bar jedna stvar: na taj način shvaćena analiza govora ne razot­ kriva univerzalnost jednog smisla. Taj posao je upravo obavio Fransoa Žakob. u XVI i XVII veku. genealoško nezadovoljstvo biće stil srećnog pozitivizma.epistemološki koherentne i institucionalno priznate. kao i pravne gde je seksualnost u pitanju i g d e se ona nalazi imenova­ na. isključivanja. opravdavajući ili odbacujući ove ili one od njegovih iskaza. u sva­ kom počinju da funkcionišu. opservacije. Mora se. takvi kakvi se mogu naći. i u svakom slučaju ap­ straktno. te različite diskurzivne regularnosti ne jačaju. Dakle. polazeći upravo od njih. Ipak. onda bi se pokazalo kakvom su se igrom artikulacije ovi nizovi na kraju krajeva ponovo sas­ tavili u vidu genetike . Nazovimo ove domene predmeta pozitivitetima. proizvodnju. kritičke deskripcije i genealoške deskripcije moraju se uzajamno izmenjivati i oslan­ jati jedne na druge. zatim "političkom ekonomijom". sa sjajem i veštinom kojoj nema ravne. kraljevski oficiri.

Mnogo dugujem gospodinu Dimezilu. nikako monarhija značenjskog.možda lukavo . a da je Hegel stvarno prisu­ tan u ovom francuskom tekstu. ako je više nas dužno Ž. pokušava da pobegne od Hegela: i ono što sam ja maločas kazao ο govoru uopšte nije verno hegelovskom logosu. ili opisi ideja i mišljenja koji ivice nauku iz aspekta njene neodređene geneze. 56 . Ipak.da se nisam pomagao obrascima i uporištima. ili iz aspekta njenih spoljašnjih ponovnih padova . u isti mah koherentnog i preobrazivog. on me naučio da odredim položaj jed­ nog govora prema drugom.nama približio. Ali. siste­ mom funkcionalnih korelacija. Z n a m da je. prešao onaj put kojim se udaljava od Hegela. ono što je još hegelovsko. i kojim se pred njim nalazimo iznova. postojalo kao nemačka verzija. to pret­ postavlja da znamo. i da izmerimo u čemu je naše odvraćanje od njega možda još jedno lukavstvo koje nam on suprotstav­ lja i na čijem kraju nas očekuje smiren. Istraživanja koja sam hteo da vam naznačim ne bih mogao preduzeti . unekoliko fantomske Hegelove sen­ ke. A sada neka oni koji imaju praznina u svom rečniku kažu . svedoči i to da je on otišao Nemcima da ih konsultuje. igrom poređenja. bar u trenutku. Ipolitu.SPISI ca afirmacije a nikako kontinuirana velikodušnost smisla.to dobro znam . u onom što nam dopušta da mislimo protiv Hegela. to je stoga stoje on neumorno. on me naučio da analiziram unutrašnju ekonomiju jednog govora potpuno drugačije od metoda tradicionalne egzegeze ili lingvističkog formalizma. naročito gos­ podina Kangilema. Zato. Ako sam sličnu metodu hteo da primenim na govore sasvim drugačije od legend­ arnih ili mitskih priča. pošto me on podstakao na rad u dobu kada sam još verovao d a j e pisati zado­ voljstvo. ideja mije sigurno pala na um posredstvom radova istoričara nauke.ukoliko im to lepo zvuči a ne nešto govori . stvarno izmaći Hegelu pretpostav­ lja tačnu procenu šta bi nas koštalo da se od nje­ ga odvojimo: to pretpostavlja da znamo dokle se Hegel . za nas i ispred nas. On je Hegela učinio prisutnim prevodom Fenomenologije duha. negde na nekom drugom mestu. Njemu dugujem što sam shvatio da se istorija nauke apsolutno ne mora uzeti u alter­ nativi: hronika otkrića. mislim da mnogo dugujem i Žanu Ipolitu. njegovo delo u Hegelovom carstvu i da cela naša epoha. da bi bolje shvatio ono što je. teorijskih modela i konceptualnih instrumenata. uzima distanca. Žan Ipolit se prvo pobrinuo da ponudi prisus­ tvo ove velike. opet prisiljeni da ga ponovo napustimo. u očima mnogih. ali drugačije.da je ovo strukturalizam. on me naučio kako da opišem transformacije jednog govora i odnose prema instituciji.već da se istorija nauke može i mora stvarati kao iz jed­ nog skupa. koja kruži još iz XIX veka i sa kojom se nejasno borilo. bilo preko logike ili preko epistemologije. mnogo dugujem i njegovom delu: neka mi on oprosti ako sam ove tekstove koji su njegovi udaljio od njihovog smisla i odvratio od njihove st­ rogosti. Međutim.

dubinu sećanja i svesti. i poslednji preokret koji je Žan Ipolit izvršio u hegelovskoj filozofiji: ako filozofija odista mora početi kao apsolutni govor. od naše savremenosti hteo je da napravi dokaz hegelovstva. i to na filozofiji takvoj kakvu je Hegel zamišljao: otud potiče i čitava inverzija tema. u mrmljanju stvari? Ali. a nikada spremna da se dovrši. od ovog teksta Žan Ipolit je potražio i prešao sve puteve. u jednom društvu. ne unutar hegelovske filozofije već na njoj. predodređen za paradoks i formu po­ navljanja: filozofija. usred borbi? 57 . istoriju. No. Za njega je odnos prema Hegelu bio mesto iskustva. u jednoj društvenoj klasi. ne onome što je okončava već onom što joj prethodi. tajno prisutna u onome što nije ona. počinjući da se formuliše u pola glasa.POREDAK GOVORA Međutim. možda filozofski govor nema svoj raison d'être? Ili. treba li ona da odpočne na osnovi istovremeno dvosmislenoj i apsolutnoj? Tako vidimo kako se hegelovska tema kretanja svojstvenog neposred­ nom zamenjuje temom osnove filozofskog govora i njegove formalne strukture.Takođe se javlja tema prisutne. otkrivajući smisao koji ova nefilozofija ima za nas. da prekine sa svojim uobičajenim opštostima i da ponovo dođe u dodir sa ne-filozofijom: ona mora što je moguće više da se približi. Otud.time . filozofije pokretljive ćelom dužinom svoje dodirne linije sa nefilozofijom. Napor bez roka. i obrnuto. regionalne racional­ nosti nauke. ona je uvek morala da se drži u pozadini. ne da bi ih svela već da bi ih mislila: jedinstvenost istorije.i filo­ zofije. Ipolita ono što je on mogao ponav­ ljati u krajnjoj nepravilnosti iskustva. Žan Ipolit je filozofi­ rao na fondu jednog beskonačnog horizonta. mislim. otada. to je bilo ono što se daje i što se ponovo otkriva kao pitanje koje život stalno ponovo preuzima. nemirne. Hegelovskim sistemom on se uopšte nije služio kao jednim sig­ urnim univerzumom već je u njemu video krajnji rizik koji je filozofija preuzela. potiču izmene koje je ona napravi­ la. Najzad. onom što nje­ na uznemirenost nije još probudila. kao nedostižna misao totalite­ ta. filozofija nije kasnila za pojmom. Ona nije htela da prosledi gradnju ap­ strakcije. u smrti. pošto je bila ponavljanje. Ona mora da ih ponovo preuzme. nije hteo da napravi samo jednu pedantnu istorijsku deskripciju: on je od toga hteo da napravi šemu iskustva savremenosti (da li je na hegelovski način moguće misliti nauke. i patnju svakodnevice?). suočavanja g d e nikada nije bilo sigurno da li će filozofija izaći kao pobednik. u sećanju: tako je on hegelovsku temu dovršenja samosvesti preobražavao u temu ponavljajućeg upita. bila je za Z. jed­ nog pokušaja bez roka: umesto da filozofiju shvati kao totalitet koji je najzad sposoban da sebe misli i shvati u kretanju koncepta. koja ipak samo njom postoji. od Hegelovog prisustva koje nam je ovako pružio. politiku. i . Ali. njegova filozofija je uvek bila budna. šta je početak filozofije? Da li je ona već tu. ako se ona sastoji samo u ovom ponavljanom dodiru sa nefilozofijom. šta biva sa istorijom i šta je taj početak koji počinje sa jedinstvenom individuom. kao da je njegov nemir bio: može li se još filozofirati tamo g d e Hegel više nije moguć? Može li još postojati filozofija koja nije hegelovska? Nije li nužno ne-filozofsko ono što je u našem mišljenju ne-hegelovsko? Tako da on. pak. dakle napor koji se uvek ponovo započinje.

polazeći. Pošto sam. Pošto mu toliko dugujem. Sa francuskog prevela Eleonora Prohić Naslov izvornika: L'ordre du discours. nema sumnje. Sada bolje shvatam zašto sam imao toliko teškoća da maločas počnemo. Brojni smo mi koji mu moramo biti beskrajno zahvalni. ukratko sve oblasti od kojih se. Ipolit nije prestao da suočava sa Hegelom: Marksa sa pitanjima istorije. 58 . matema­ tiku i formalizaciju govora. vaš izbor da me po­ zovete da ovde predajem dobrim delom osećam kao počast koju njemu ukazujete. broj 10. zacrtano u nekim glavnim knjigama. godina LXI. Kjerkegora sa problemom ponavljanja istine. da me pozove da govorim i da se nastani u mom vlastitom gov­ oru. večeras. da je ovo delo raslo. od njega uzajmio smisao i mogućnost onoga što činim. formulisalo najfundamentalnije probleme naše epohe.da mene čuje. opažamo čitave oblasti znanja koje je Žan Ipolit inicirao oko svojih sopstvenih pitanja: psihoanalizu sa čudnom logikom želje.u obrazovanje. pošto sam je uzeo na mestu odakle sam njega slušao i g d e njega nema sada . bio ohrabren njegovom milošću. u odgovornost naizgled admin­ istrativnu i pedagošku (to će reći. u svakodnevnu bud­ nost i plemenitost. Ako se ne osećam dostojan da ga sledim. skupljaju jednu po jednu velike. A. čineći da ona bez svake sumnje pređe na drugu stranu vlastitih granica. ja sam. 1971. može postaviti pitanje jedne logike i jedne egzistencije koje ne prestaju da ve­ zuju i razvezuju svoje veze. koje Ž. okto­ bar 1971.SPISI Ovih pet izuma.želeo sam da svoj rad stavim pod njegov znak i da svoje projekte predstavim misleći na njega. ako nam je sreća mogla biti data. Paris: Galli­ mard. Prema nje­ mu. Mislim da ovo delo.ukrštaju se pitanja koja danas sebi postavljam. Sada znam čiji sam glas hteo da mi prethodi. Znam zastoje bilo tako opasno uzeti reč. ali još više uvedeno kroz istraživanja . Duboko sam vam zahvalan i za ono što se u tom izboru odnosi na njega. teoriju informacije. i njenu primenu u analizi živog. s onu stranu ovih filo­ zofskih figura. ovaj prevod preuzet iz: Pregled. dvostruko političku). stalnu pažnju. grandiozne figure moderne filozofije. da me nosi. Bergsona sa temom dodira sa nefilozofijom. Huserla sa temom filozofije kao beskrajnog zadatka povezanog sa istorijom naše racionalnosti. u stvari. pošto mi je osvetlio ono što sam ja pokušavao naslepo . vodeći hegelovsku filozofiju do krajnje granice. ipak znam da. prema nedostatku u kome u isti mah osećam njegovo odsustvo i vlastiti neuspeh . Fihtea sa problemom apsolutnog početka istorije.

umesto da ga objašnjava i čini jasnijim. napisao je četrdeset stranica objašnjenja. i koji je u domenu psihijatrije i medicine označavao vid ludila sa suicidalnim sklonostima. činovnika i sudija. Termin se može. drugi opet: postoje u samoj pripremi.) . koji su tu morali naći razloge na osnovu kojih bi presudili ο ludilu ili smrti? Međutim. pritiskivao porotu iz Savoa u kasacionom sudu. Činovnistvo zaduženo za istragu. tekst je pokrenuo borbu stručnjaka. onaj koga je štampa predstavila kao luđaka i besomučnika. Neki kažu: postoji u činu ubistva i u ispričanim detaljima. Svi su se mogli dobro zapitati da li je jedno od ovo dvoje. 59 .termin koji je bio u upotrebi u drugoj polovini devetnaestog veka. Ali uzevši sve u obzir. napominjući da je memoar bio tako reći sačinjen zajedno sa zločinom. počinjena delà i ono što je ispričano. Marka i Orfila. motivisao pomilovanje uz jemstvo Eskirola. godine. Loše se branimo od pomisli da je bio potreban jedan i po vek nagomilanih i preobraženih iskustava. kako bi ga na kraju mogli razumeti.). izaz­ vao neodlučnost sudije. bez puno buke zauzeo je mesto među ostalim delovima dosijea. u okolnosti ubistva. između ostalog. u dugoj raspravi ο monomaniji*. kako se napominje u obustavi odlaganja pred sudom. ipak je bio prihvaćen s jednom izvesnom spokojnošću. koji je jedva znao Monomanie (fr. te u činjenici da je napisano. kako bi završio u neku ruku ono što je već bio započeo. činjenica ο ubistvu i pisa­ nju. niko nije izgledao uistinu iznenađen da je jedan normandijski seljak. Tokom jedne istrage i procesa iz 1830.UBISTVA Ο K O J I M A SE P R I Č A Memoari Pjera Rivijera dolaze nam nakon skoro sto pedeset godina. i puno nejasnoća. Sama njegova njegova lepota bila bi i danas dovolj­ na da ga zaštiti. poslužio kao dokumenat jednom članku "Letopisa ο higijeni". bio je dakle sposoban da piše i razmišlja. Tekst je ubrzo postao. samih dokaza oštroumnosti. Zasigurno je pobuđena znatiželja. istih znakova ludi­ la. naći i kod Dirkema (Dürkheim). tražilo je od Rivijera da ga napiše crno na belo. Čini se da su savremenici prihvatili samu Rivijerovu igru: ubistvo i priča ο ubistvu su nerazd­ vojivi. ono što je moralo omogućiti da od toga sh­ vatimo pravi povod bio je elemenat koji je pripad­ ao njegovoj razumnosti. drama procesa. ukrštaju se poput elemenata istovetnih po prirodi. tako malo i tako loše. Ukratko. kako je uopšte i mogao biti prihvaćen od strane lekara. Bez sumnje da je u poslednjem trenutku izazvao i čuđenje: onaj kog sma­ traju u svom selu za neku vrstu idiota. A tokom narednih meseci. Priča ο zločinu nika­ ko nije bila za savremenike izvan zločina ili iznad njega. Čini se d a j e svaki od ovih delova razmatrao zločin. ur. u njegovoj studiji ο samoubistvu (prim. kao jedan veoma čudan tekst. u naj­ manju ruku čitati i to još uvek. bilo za drugo znak ludila ili dokaz oštroumnosti.

jedno je potisnulo drugo. prožimaju jedan drugog u pričanjima koja uosta­ lom nisu prestala da se menjaju. Rivijer planira da ispriča život njegovih roditelja u memoaru kog će moći svi da čitaju. počinjeno. priznati. podvlači dobro d a j e njegov sastav već unapred bio napisan u njegovoj glavi. jedino bi zločin bio počinjen. Poslednja odluka. ovde duboko tone. da je Rivijer mogao biti na oba načina. nego posle samog ubistva. tačnije. ono je odvojeno. oslobodilo se i naglo pojavilo na kraju priče samo i prvo. prepisanu na zahtev činovničkog istražitelja. malo po malo. na kraju razlozi postupka. a Rivi­ jer bi se na kraju ubio. Ovakvim završetkom spisa. ispitao je većinu svojih reči koje su se javljale.Tekst ne govori ο delu. Ono se ipak jednim suprotnim učinkom. ali samo jednim postupkom. reč po reč. izvlačilo iz sećanja: predviđeno da dođe posle sastava i da pokrene samo svoje slanje. Memoari već unapred sačinjeni u umu. luta celih mesec dana. zle i smrtonosne reči bile su tu uzaludno upućene žrtvama. mogao udvostručiti svoj zločin s jed­ nom sličnom pričom. da je preduzimajući ubistvo svoje familije. a zatim priča.To je odluka koju na kraju i sprovodi u delo. koji od tada neće pričati ο ubistvu i čiji će biti skriveni do­ datak. pisala priču. Drugi plan: ubistvo više isprepleteno sa tek­ stom. ono mora biti sakriveno tekstom. ne pišući je. nestaje. on naziva povodom kraja i početka. koju donosi jer ga koban san odvraća da piše i u neku ruku čini da zaboravi svoje memoare: ubiti. prepustiti se. u isto vreme potisnuto u samu krajnost teksta i na samom kraju izvršeno od strane njega. oni se podržavaju. ne samo posle memoara. Uzastopni raspored teksta i delà nije u osnovi ništa drugo do faze aktivnosti i stvaranja jedne Tekst i ubistvo U Rivijerovom ponašanju. pokrenuto odlukom koja je tu. koja je najpre tre­ bala biti na početku uspomena. rukopis dakle poslat poštom. Osim toga. zatim da napiše tekst koji će pričati ο ubistvu koje tek sledi. Ako i piše nakon toliko vremena posle ubistva. Priča ο ubistvu. pre nego što je uhvaćen i pre nego što je napisao istinitu priču. da je ovo trostruko ubistvo moglo biti isprepleteno sa raspravom ο ubistvu. memoar i ubistvo nisu poredani po nekom jednostavnom hronološkom redosledu: zločin. otud. smešteno u spoljašnjost. dakle. mada je ubistvo počinjeno. ono što 60 . memoar je trebao na osnovu prvog plana zaokružiti ubistvo. tekst i ubistvo su zamenili mesta jednog u odnosu na drugo. umesto da piše. a posle lažnih izjava. Tokom ovih promena. najava ubistva smeštena je. zatim umreti. njegov glavni "autor". sačinio tekst koji nije bio ni priznanje ni odbrana. ali od jednog do drugog. ubistvo bi bilo počinjeno. post­ oji cela jedna spletka odnosa. zatim bi bio opisan život oca i majke. Pjer Rivijer je zapravo želeo da započne pišući memoare: kao prvo bi došla objava zločina. Ako verujemo Rivijerovom tekstu. Jednom rečju. zaista.SPISI da čita i piše. nego više deo zločina. Uzevši-sve u obzir.

Teško je dati precizan prevod ovih reči. evo ga ijedan što nosi samostrel. reči stvorene. A ako je i mogao igrati ovu ulogu. u Parizu. pesmu-pogrde. Samostrel je bio poput nemog priznanja. čitavih mesec dana je nevidljiv. to je možda zato što su se igre Pjera Rivijera. Ubistvo se ja­ vlja i kao skriveni projektil. i sudbina. može se naslutiti d a j e reč ο nekoj vrsti otrova. u naj­ manju ruku. Po njihovom opisu. najpre u mašini jedne rasprave. Tačni detalji ο nemogućem zločinu počinjenom u jed­ noj osamljenoj kući blizu glavnog grada.Rivijer ne objavljuje ono u čemu se i angažovao. i samostrela (prim.). prev.ubistvo počinjeno . koji se postavio na mesto crne priče podbodene zločinom. ili zbog sistematskog slepila svih onih koji su ga sre­ tali. ova priča ο Rivijeru je vezana. ono što je on nazivao svojim idejama i zamislima. albalètre. kovanice koje nose smrt i koje prikucavaju divljači za drveća. Treba obratiti pažnju na ove reči koje se javljaju toliko često u naslovima dnevne štampe: detalj. u besedu-oružje. uvek na granici između šuma i gradova.. oružje za gađanje oblaka i ptica. pozorište. ali ne skrivajući se zaista. njegova mašta. mašine za rasvetljavanje uma. uvećati proporcije. Zapravo . događaj. jer se radi ο kovanicama Pjera Rivijera. objas­ niti samo jedan mali deo priče. preobrazile jednog dana (da li je to 1 bio onaj dan kada ga je jedna devojka poljubila u usta?). on je taj koji ga tera na priznanje nekim čudnim saučesništvom: A vidiš li. ulozi koju sam ja hteo da igram. 61 . okolnost. i to ne usled lukavstva. u one naprave smrti kojima stvaramo imena i kojima zakopavamo leš. verbobalističke izume. juna u Fokteriju izgleda da se poduda­ ra sa toliko drugih priča koje su objavljivane u dnevnoj štampi u lecima iz epohe: Nesrećan događaj koji se desio u Pale-Rojalu. Istorija i dnevna štampa Letak i ubica. Nazovimo to mehanizmom "kaliben"ili"samostrel" 1 . imenom ovih naprava koje su ujedno i mašine izmišljene od strane Rivijera. svojom formom za ceo jedan niz pripovedanja koja su sačinjavala narodno sećanje ο zločinima. Opš/'mo izlaganje i objašnjenje ο događaju koji se desio 3.UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIČA nove mašinerije. omogućiti dnevniku U originalu stoji: calibene. sprave koje lansiraju strele. Tako dakle odlučuje da napravi samostrel: ovo bi moglo više da posluži. Retki detalji i okolnosti ο nedavnom otkriću dveju osoba koje su pobegle iz zatvora u San-Žermen-an-Leju. Opširno izlaganje ο dvostrukom ubistvu. Beži. on je taj pečat i priznanje.. koja se izmiče i postaje nekorisna u pokretu koji je lansira. objašnjenje. Ekvivalentnost oružje-beseda se ispoljava dosta jasno u lutanju ubice posle zločina. u ove reči projektile koje ubuduće neće prestajati da izlaze sa njegovih usana i da izbi­ jaju iz njegovih ruku. nego iz čiste sposobnosti njegovog bića za ubistvo. one ο priči-ubistvu. Detalji ο užasnom zločinu počinjenom nad Poljakinjom iz ljubomore. One zapravo do­ bro određuju funkciju te vrste rasprave u odnosu na važnost koju časopisi ili knjige pridaju istim činjenicama: menjati nivo. oružje smrti i palica dvorske lude koju nosi u ruci. koju su prepričavajući učinili slavnom.

u ogoljenom obliku. evo ih na kraju dostojnih papira za štampu: prelaz ka pisanju. 62 .uprkos njihovom čestom ponavljanju i njihovoj monotoniji . os­ obe. Na ovaj način će ovakva pripovedanja moći da igraju ulogu razmenioca između običnog i osobitog. Napo­ leon ili La Rošežakelan zauzimaju mesto pored raz­ bojnika ili šofera. retki. objekte kojima obično tu nije mesto. konačno. ubistvo je ono što obezbeđuje mračnu slavu krimi­ nalaca (oni su sami. mesta i ljude. prolivajući krv. ginuti. dok priča čini samo delove istorije od jednostavnih uličnih borbi. Ubistvo uspostavlja dvosmisle­ nost između zakonitog i nezakonitog.pojavljuju se u ljudskoj psihi kao jedinstveni. oficiri patriote pored ljudoždera brodolomnika. svi ovi elementi koji su na raspolaganju . i ono što pripovedaju došaptavajući se. izvanrednim delima i velikim događajima ili istorijskim ličnostima. selo ili ulica. Sve ove priče ka­ zuj 4 istoriju bez poglavara. Naizgled. rizikovali da budu giljotinirani). postaju svima podesne za pripovedanje. nametnuta kazna. osvajanju Alžira zajedno sa ubistvima. Ali oni su toliko bliski. jer toga nisu dostojni ili nisu od neke društvene važnosti. uvek spremni da se ukrste.SPISI pristup priči. Odatle i izveštaj ο okolini. velikim danima Revolucije ili ο Vandejskom ratu iz 1814. ispunjenu frenetičnim i samostalnim događajima. Od jednih do drugih. ο suprotstavljanjima. A prelazi se zbog jednog privilegovanog događaja: ubistva. biti pogubljen. delà. Nije bilo potrebe da tu bude reči ο nekom kralju ili glavešini da bi ih učinili značajnim. Otuda. s druge strane. zabrana ubistva. bitke ostavljaju trag u istoriji bezimenim ubistvima. po svim kanonskim detaljima: primamo je odozgo. Sve one priče koje se prenose duž čitavog sela ili kantona dobijajući čudnu formu. Žuta štampa zapravo priča ne samo ο sadašnjim zločinima nego i ο epizodama iz bliske prošlosti: carskim bitkama. Otud. Sećanje na bitke odgovara drugoj strani zakona koja je u sramnoj popularnosti ubistava. granica se neprekidno prelazi. imena. Ubist­ vo je ono što čini ratnike besmrtnima (oni ubijaju. pripovedanje menja status: to više nije nepouzdano brbljanje koje se prenosi iz veze u vezu. nejednakost i patriotizam. dobrovoljna žrtva. a ona za uzvrat obeležava u prolazu datume. ove dve klase suprostavljene su kao zločin i slava. ustaljena jednom zauvek. i činjenica da ubistvo za sećanje naroda . Sa njim se uspostavlja. sami od sebe i bez spoljašnjih uticaja. istoriju niže od vlasti i koja se upravo ogrešila ο zakon. to je novela. Nakon svega. dijaloge. s jedne strane u pripovedanje treba uvesti: elemente. giljotina i sjaj besmrtnosti. Ubistvo je tačka ukrštanja istorije i zločina. i ο povratnosti koje ovi leci uspostavljaju među izuzetnim vestima.takvo kakvo se stvara tokom kruženja novina i druge štampe . zatečeni su kako stvaraju istoriju. izuzetni ili čudni. izazivaju ubistva i sami prihvataju rizik da umru).predstavlja događaj par excellence. Da bi načinili ovakvu promenu. bez sumnje. univerzalno prepisive. odnos između vlasti i naroda: naređenje ubistva. između dnevne štampe i istorije. U isto vreme. I u ovoj razmeni se ostvaruju tri osnovne operacije: ono što su ljudi videli svojim očima. vest koja se prenosi preobrazila se u oglas.

priziva na sebe 63 . kako da prevaziđu zakon. Pa ipak. Umirite se. U izvesnom smislu. možda i manje različita nego što na prvi pogled izgleda: pravo na ubistvo i pravo na izazivanje ubistva. Upravo na temeljima ove mračne borbe Rivijer je ispisao svoju priču-ubistvo. 1811. to vidim. One su pouka. moja kazna stiže. čas uz nju. Brižno vrše podelu između slavnog delà vojnika i sramnog delà ubice. I moja pojava inspiriše strah. Ono dovodi u vezu zabran­ jeno i potčinjeno. Ubistvo vreba oko granica za­ kona. Tužbalica devojke ubice iz Melna se peva kao Veran Pas). anonimnost i herojstvo. one više nemaju za likove pozitivne heroje protiv zakonitosti kakvi su Mandarin i Kartuš. jednoj devetnaestogodišnjoj devojci. on je namenjen da kruži od usta do usta. svojim rukama počinio istorijsko ubistvo. upotrebu prvog lica sa versifikacijom i ponekad naznačenom melodijom. naprotiv. Sve novine koje kruže u XIX veku su veoma konformističke i moralne. Jedan je bio "objektivna" priča ο događajima. ope predstavljaju zakon i prenose politički moral koji je u njemu skriven. kako su mogli da se izlože smrti počinivši ubistvo. i u trenutku umiranja pozivao nemoguće i milost. njihov univerzalni uspeh ispoljava želju za znanjem i pričom ο tome kako su ljudi mogli da ustanu protiv vlasti. koja je ubila svog oca. Zločin se peva. s one i s ove strane zakona. ispod ili iznad. čas protiv. Trebalo bi jednom napraviti analizu ovih priča ο zločinu i ukazati na njihovo mesto u sećanju nar­ oda. ispričana od strane nekog anonim­ nog lica. godine. nikako ne beži od svoje krivice. zaborav. moji zločini su strašni I zaslužila sam strogu kaznu s neba. kajao se. pre. Zločin koji se peva Početkom XIX veka novine su se uglavnom sasto­ jale iz dva delà. sa njim nečasno delo dodiruje večnost. oko dva prava. okreće se oko vlasti. izvukao pouke iz svoje avanture. njihovim samim postojanjem ove priče slave i jednu i drugu stranu ubistva. Najpre. povezavši je tako sa pričom ο žrtvenim i slavnim ubistvima. Priča ο ubistvu se smešta u opasno područje iz kojeg ono koristi povratnost. Dvosmisleno postojanje ovih novina bez sum­ nje je posledica jedne neme bitke koja se odvijala u danima nakon revolucionarnih borbi i carskih ra­ tova. brzo bi evo­ cirao svoj život. Žuta štampa je dugo prepričavala i menjala priču: jedne novine iz 1836. Da. Ove tužbalice imaju nekoliko značajnih osobi­ na. drugi deo je bila tužbalica zločinca. ili je. od svakog se očekivalo da može da ga peva kao svoj vlastiti zločin u jednoj lirskoj fikciji (npr. Takve kakve ih nalazimo u XIX veku. on je objavljuje.UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIČA sećanje. pripisuju mrtvoj devojci tužbalicu koja počinje ovako: Drhtite. osetljiva srca. pravo na pričanje i pravo na pripovedanje. moja nedela. one i dalje ne ot­ krivaju nikakav narodni izraz.Takođe. odsekli su šaku i odrubili glavu na trgu u Melnu. U ovim čudnim pesmama od optuženog se očekivalo da uzme reč da bi prepričao svoje delo. Zločinac u njoj priznaje svoju grešku.

što ga je i stavilo u fatalnu pozic­ iju osuđenika. igru zakona. Naposletku. Ovde imamo. pripada krvniku//Moja će se duša dakle pred Bogom pojaviti). lica koje bi u isto vreme govorilo i odnosilo živote. {Prepoznajmo ovu prokletu devojku. precizan izveštaj. ubistva i sećanja koji su određivali u to vreme veliki broj "priča ο zločinima". i on je taj čije sećanje priziva zločin. Svoje delo i reč smestio je na tačno određeno mesto u neku vrstu rasprave i u izvestan dornen znanja. čiji je on bio dvostruki autor.ubistva i pogubljenja {Napokon čujem kako poslednji čas ot­ kucava// Moja glava. Od mašinerije priče-ubistva pravi u isto vreme i projektil i metu. Pjer Rivijer je subjekat ovih uspomena u dvostrukom značenju: on je taj koji se seća. Rivijer je. polazeći ka kaznionici. juna u Fokteriju. po nalogu sudije. iz sveg glasa priziva na sebe pravdu koja će ga zbri­ sati. to sam ja. nešto malo pre smrti. pevanje se nalazi između dve smrti . naravno fiktivno. zločinac priznaje da je obuzet strahom koji i njemu samom uliva strah. odvratno). strašan i slavan. ni odbrane. pored svih ostalih zločina. i u kojoj se pojavljuje kao dvostruki subjekt. Ovo istorijsko polje nije bilo toliko obeležje ili eksplikativni sadržaj. Ispunio g a j e stvarnim ubistvom čiju je priču unapred isplanirao i ο kojem je sačinio. ali ga i priziva bez ostatka. 64 . Ovo mesto nije mesto priznanja u pravom smislu. Na kraju se očekivalo da zločinac javno govori neposredno pre kazne. koliko uslov mogućnosti ovih memoaraubistva. Nerazumna igra? Čini se da je porota svojom većinom ocenila pre užasnim nego besmislenim igranje ove poznate igre. Magdalena Alber// Ovo grozno čudovište. počinioca ovog delà. poziva za­ kon i u isto vreme priziva sećanje i grozotu. u nerazmrsivom jedin­ stvu svog oceubistva i svog teksta. izvršio svoj zločin na nivou jedne govorne prakse i za nju vezanog znanja. nema sumnje.// Da.SPISI kaznu koju zaslućuje. istovremeno u tekstu i u postupku. onakve kakvu je učimo u školi. avaj. uzima na sebe zakon čije posledice prihvata {Osuđuju me na smrt:// Moja odsečena šaka i odrubljena glava// Uplašiće sve ve­ like zločince). okrutno. Pjer Rivijer je zaista došao da ispuni ovaj fiktivni lirizam. kao lirski položaj subjekta ubice. Ne skrivajući se. ne čini nikakve ustupke svojoj vlastitoj grozoti. od Pjera Rivijera. ni opravdanja. položaj određen iz spoljašnjosti od strane onih koji su imali dužnost da uređuju letke. Zapravo je igrao. postoji jedan dornen znanja okupiran njegovom pričom-ubistvom i za koji se ova priča-ubistvo zalaže. Od Svete istorije. kao što od njega ni ne tražimo milost ili pomirenje. Svi istorijski zapisi na koje se poziva u svom tekstu više nisu naknadni ukrasi ili opravdanja. Tako se obeležava mesto. Naslov memoara nam to očito i govori: Opširno izlaganje i objašnjenje događaja koji se desio 3. ispaljen je igrom tog mehanizma u stvarno ubistvo. bio je autor svega toga dvostruko: kao autor zločina i autor teksta. Lice koje govori očito nosi svoje ubistvo. koji se nemilice svega seća. osamljuje se u njemu. do bliskih događaja ο kojima nas izveštavaju i podsećaju leci i novine.

Rivijerovo ubistvobeseda sučeljava se sa jednom sasvim drugom igrom. Rivijer je osuđen: radilo se ο tome da se ustanovi da li je on stvarno bio počinilac zločina. str. 65 . Bio je izveden pred porotni sud. 1973. (ova primedba se odnosi na originalno izdanje teksta.). Kao i svi drugi zločini iz tog vre­ mena bio je opevan u lecima 2 . godine dobio za pravo da uvaži olakšavajuće okolnosti: dakle. Letak je reprodukovan na strani 227. koji je od 1832. njegovog načina života. Un cas de parricide au XIX siècle. e 2 Zahaljujući gospođi Koazel. i kog su drugi vodili. primenjivana su pitanja jednog znanja rođenog drugde. bili smo u mogućnosti da nađemo jedan primerak među neklasifikovanim spisima u Nacionalnoj Bib­ lioteci. Pevan i menjan po običaju. Présenté par Michel Foucault. Rivijeru čak pripisuju i smrt koju je sam želeo. Pierre Rivière. memoar koji ga je poštedeo sramote. ali koja nije bila njegova. nego ni govori nisu predstavljali istu vrstu događaja. Ukratko. na ovaj govor na delu. pred sudom. U najmanju ruku na planu novca. prim. vaspitanja koje je stekao. izmešan sa elementima koji su pripadali drugim zločinima. da bi se bolje pripremio na slavnu smrt.UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIČA Neka druga igra Upravo ovde. Paris: Gallimard. ili koji su bili obavezni elementi ove vrste priča. niti su se odvijali pod istim okolnostima. u: Moi. ma soeur et mon frère. prev. rekao. Ne samo da lica koja govore nisu imala isti status. 265-275. Ali iz jednih novina saznajemo da se on i u zatvoru osećao već mrtvim. oko njegovog dela-teksta postavljeno je trostruko pitanje istine: činjenične istine. ayant égorgé ma mère. Na kra­ ju je bio podvrgnut medicinskom ispitivanju: radilo se ο tome da se dozna da li su njegovo delo i govor odgovarali kriterijumima na osnovu kojih su se simptomi bolesti opisivali. duboko umešan u pravila narodnog znanja. Na ovo govorno delo. oceubistvo Pjera Rivijera ipak je bilo plaćeno slavom koju je sam tražio. misaone istine i naučne istine. Sa francuskog prevela Vanja Manić Naslov izvornika: "Les meurtres qu'on raconte". itd. Međutim. možda upravo zato što je napisao. bilo je reči ο tome da se ο njemu stvori jedno mišljenje na osnovu onoga što je uradio. koju je zakon propisao.

.

zapravo. a mnogi drugi. u XIX veku. može se reći. pre svega. pre više od godinu dana. zapomagali su i vikali da je istorija ubijena. Potom. sociologija. Levi-Strosa (Lévi-Strauss) i Lakana (Lacan) računaju među najveće u našem vremenu. s jedne strane oduševljenje. etnologija. Le Roa Ladirija (Le Roy Ladurie). suzdržano. na delu već više od dvade­ set godina. Valja. neupućeno i tradicionalističko poštovanje istorije bilo je najjednostaviji način da pomire svoju političku savest i aktivnost istraživanja ili pisanja. isto tako. prikupljenih i priznatih referenci. po vama.pojmovi. mogli da doprinesu tome da se skrije njena priroda? Fuko: Nesumnjivo je da prezentacija knjige u svemu tome igra izvesnu ulogu. pod krstom istorije svaki je diskurs posta­ jao molitva bogu ispravnih uzroka. s druge prećutkivanje bio je podsticaj da vaša knjiga dobije nastavak u vidu razgovora u kojem ste. Poznato je da se knjige Dimezila (Du­ mézil). . izložili prirodu i polje svojih istraživanja. treba staviti knjige Brodela (Braudel).pod tim podrazumevam kako nedostatak razvijenih fus­ nota i bibliografije. nesumnjivo. dakle. odlučno svrstavate među istoričare. ali. Belur: Zar vam se ne čini da su forma knjige . u istorijskom znanju. priznati da su pojmovi koji su. postoji i jedan više tehnički razlog. da li se zna da među radove koji znanju da­ nas obezbeđuju jednu novu avanturu. Koja vas je reakcija. Šta je. za neke je istorija kao disciplina predstavljala poslednje pribežište dijalektičkog reda: u njoj se mogla spa­ siti vladavina racionalnih protivrečnosti.. Tako se kod mnogih intelektualaca. održala koncepcija istorije organizovane po modelu priče kao velikog nastavka događaja uzetih u hijerarhiji određenja: individue su zahvaćene unutar tog totaliteta koji ih prevazilazi i igra se njima.Ο NAČINIMA PISANJA ISTORIJE Razgovor vodio Rejmon Belur (Raymond Bellour) Belur: Dvostruki prijem-prijem kritike i prijem javnos­ ti. možda. obrazovani u oblas­ tima kakve su lingvistika. danas veoma demodirana ide­ ja.. tako i igru ogledala u Meninama .dobrim delom napušteni. is- 67 . Za mnoge intelek­ tualce. Firea (Furet) i Deni Rišea (Denis Richet). najviše začudila? Fuko: Začudila me je sledeća činjenica: istoričari od zanata su u toj knjizi prepoznali knjigu koja se bavi istorijom. ali one su. dijalektičkog reda . što je uobičajeno za tu vrstu delà. izazvana knjigom Reči i stvari. uzrok takvome neznanju? Fuko: Verujem da je istorija postala predmet jedne neobične sakralizacije. zbog ta dva razloga i nasuprot svakoj verovatnoći. da izvesne osobe ne znaju najvažnije promené koje su. koji smatraju da je istorija bivša i. sovjetsku školu? Belur: Vi se. ali verujem. No. istraživanja istorijske škole iz Kembridža.kao i vaš stil. istorija religija.

kojoj ritam daju političke revolucije. tragova. iako ne m o g u da odgovorim u njegovo ime.Du "Capital"à la philosophie de Marx. pp. rekao: otvorite Altiserove knjige. 1. morati da razgraničimo različite periodizacije i što ćemo. obrnuto. Rancière (J. To je skup tananih problema zato što ćemo. ujedno individualni i totalitarni projekt. Ali bih. druga analizira velike i neprestane promene) nestala je: promena može biti predmet analize u terminima strukture. škole iz Kembridža i ruske škole itd. institucija. s obzirom na nivo koji odaberemo. 9-89. Tako dolazimo do složene metodologije diskontinuiteta.RAZGOVORI tovremeno i njegovi nesvesni tvorci. isto tako.). 4) U istorijsku analizu uvode se tipovi odnosa i mo­ dusi veza kojih ima m n o g o više od univerzalne rel­ acije uzročnosti kojom se htela definisati istorijska metoda. svaki sloj događaja bira sopstvenu periodizaciju. s obzirom na periodizaciju koja se daje. in Althusser ( L ) . 3) Stara. možda težim tome da pod nje­ gov znak smestim jedan napor koji bi on mogao da odbaci. Međutim. Lire "Le Capital".kod istoričara radovi Brodela. od humanističkih nauka. Belur: U čemu je tačno novina istorijskih radova koje pominjete? Fuko: Možemo ih odrediti na po malo shematski način: 1) Ti istoričari sebi postavljaju vrlo težak problem periodizacije. Sve te promene imaju dva suštinska ispoljavanja: . Primećeno je da uobičajena periodizacija. 2) Svaka periodizacija iseca iz istorije izvesni nivo događaja i.1965. dela itd.). 68 . Na taj način možda po prvi put imamo mogućnost da kao predmet analiziramo materijale koji su se. nije uvek bila. najbolji oblik za mogući uzorak. praksi. između Altisera i mene postoji očigledna razlika: on koristi reč epistemološki rez u vezi sa ' Louis Althusser . metodološki. Maspero. istorijski diskurs je ispunjen analizima koje je pozajmio od etnologije i sociologije.tradicionalna opreka između humanističkih nauka i istorije (prve proučavaju ono istovremeno i ne-evolutivno. tokom vremena. taložili u obliku znakova. . za neke postala nedodirljiva: kada bismo odbili takav oblik iskazivanja istorijskog to bi značilo napasti ve­ liki uzrok revolucije.veoma značajna kritika i analiza pojma istorije koju je razvio Altiser na početku teksta Čitati "Kapi­ tal"? Belur: Da li na taj način ukazujete na direktnu srod­ nost vaših i Altiserovih radova? Fuko: Budući da sam bio njegov učenik i da mu mnogo dugujem.1. dostići različite nivoe. Machetey (P. Paris. Tako da je istorija.

na jedan drugi nivo koji je u odnosu na ovaj spoljašnji. ne čine mi se delotvornima. 2) Kada se naiđe na teškoću prelazi se s nivoa analize. čini mi se da veliki rez mora da se smesti na nivo Mark­ sa. Ali to su samo pretpostavke. itd. a u stvari se u pitanje dovodi sama mogućnost da se. saznati kako se i zbog čega epistemološki rez za nauke ο životu. Koliko god da su Marksove analize Rikarda važne. koja se odlikuje time da dovo­ di u pitanje kako vaše pojmovno odsecanje. a za teoriju istorije i politike u sredinu XIX veka. ekonomiji i jeziku smešta na početak XIX veka. poput lajtmotiva. reči koje se. Belur: Zar taj raskorak povodom Marksa nije upravo najočigledniji znak onoga što se. osvešćivanje.0 NAČINIMA PISANJA ISTORIJE Marksom. poja­ vilo kao sporno? Fuko: Ono što sam rekao u vezi sa Marksom odnosi se. Nalazimo se pred nekom vrstom slaganja cigala i biće zanimljivo. Šta mislite ο tome? Fuko: U onome što se naziva istorijom ideja opisuje se promena uopšte. još isuviše rano za postavlja­ nje problema uzajamnih određenja tih slojeva. u vašim analizama strukturalnih promena znanja tokom XIX veka. Na taj način 69 . Čak i pre nego što sam značajnije uznapredovao u tom radu. precizno. tako i pripovedačku tehniku koju to odsecanje implicira. Budući da su svi utilitarni. Ovde smo se vratili na ono što sam rekao gore: periodizacija oblasti znanja ne može da se obavi na isti način s obzirom na nivoe na koje se smešta. može se pretpostaviti da je Marks u istorijsku i političku svest ljudi uveo radikalan rez i da je marksistička teorija društva inaugurisala jedno potpuno novo epistemološko polje. formuliše jedna logika promené. Fuko: Po mom osećaju ta prilično raširena ideja ne nalazi se zaista kod Marksa. na epistemološki domen političke eko­ nomije. ne verujem da njegove ekonomske anal­ ize izlaze izvan epistemološkog prostora što ga je uspostavio upravo Rikardo. kako vi to nastojite. Nipošto nije nemoguće da pronađemo takve ob­ like određenja g d e su svi nivoi saglasni da zajedno hodaju korakom regimente po mostu istorijskog postajanja. Moja knjiga nosi podnaslov "Arheologija humanističkih nauka": ona pretpostavlja jednu drugu arheologiju koja bi bila analiza znanja i istorijske svesti na Zapadu od XVI veka. a ja tvrdim obrnuto. onako kako nam je predaje marksistička tradicija. neobično. uz dve olakšice: 1) Koriste se pojmovi koji mi se čini po malo magičnima: uticaj. interes za neki problem. Belur: U člancima koji napadaju vašu knjigu uočavaju se reči poput "zalediti istoriju". Ali pre svega ću od­ govoriti da je. s nivoa samih iskaza. čudno. u toj oblasti u kojoj se bavimo samo mogućim principima. vraćaju i izgledaju kao da formulišu najtemeljniju optužbu. da Marks ne pred­ stavlja epistemološki rez. Belur: Ali to onda znači odlučno prekinuti sa prednošću koju istorija ima kao harmonična nauka ο totalitetu. kriza. Tome nasuprot.

RAZGOVORI se pred nekom promenom, protivrečnošću, nekoherentnošću, pribegava objašnjenju preko društvenih uslova, mentaliteta, vizije sveta, itd. Pokušao sam, putem metodičke igre, to da zaobiđem i bio sam, prema tome, prinuđen da opisujem iskaze, čitave grupe iskaza, dovodeći do toga da se pojave odnosi implikacije, suprotnosti, isključenja, koji su mogli ponovo da ih povezu. Rečeno mi je, na primer, da sam dopustio, odnosno izmislioapsolutni prekid između kraja XVIII i početka XIX veka. U stvari, kada se pogledaju naučni diskursi s kraja XVIII veka, može se, pri najpažljivijem pogledu, konstatovati vrlo brza i, pravo govoreći, jako zagonetna promena. Želeo sam da opišem up­ ravo tu promenu, drugim recima da utvrdim skup nužnih i dovoljnih preobražaja kako bi se prešlo s početnog oblika naučnog diskursa, onog iz XVIII veka, na njegov završni oblik, onaj iz XIX veka. Skup preobražaja koje sam definisao zadržava izvestan broj teorijskih elemenata, premešta neke druge, vidi kako nestaju stari i kako se pojavljuju novi; sve to omogućava da se definiše pravilo prelaska u oblasti koje sam razmatrao. To je, dakle, pot­ puno suprotno od nekog diskontinuiteta koji sam želeo da ustanovim, pošto sam pokazao sam oblik prelaska iz jednog stanja u drugo. Belur: Pitam se da li dvosmislenost potiče iz teškoće da sejedan pokraj drugog, promišljaju termini prome­ na i prelazak s jedne strane, i slika i opis s druge. Fuko: Isto tako, pre više od pedeset godina uočeno je da su zadaci opisa bili od suštinske važnosti u oblastima kakve su istorija, etnologija i jezik. Najposle, matematički jezik od Galileja i Njutna ne funkcioniše kao objašnjenje prirode, već kao opis procesa. Ne vidim zbog čega bi se neformalizovanim disciplinama poput istorije ospo­ ravalo da se i one poduhvate prvobitnih zadataka opisivanja. Belur: Kako shvatate metodičku orijentaciju tih prvo­ bitnih zadataka? Fuko: 1. Ako je ono što sam kazao tačno, moraju se moći objasniti i analizirati, prema istim shemama, donoseći neke dodatne preobražaje, tekstovi ο ko­ jima nisam govorio. 2. Vrlo se dobro mogu preuzeti tekstovi ο kojima sam govorio, i to sâm materijal koji sam obrađivao, u jednom opisu koji bi imao drugačiju periodizaciju i koji bi se postavio na drugi nivo. Kada se uradi, na primer, arheologija istorijskog znanja, očigledno je da će biti potrebno iznova koristiti tekstove ο jezi­ ku i biće potrebno dovesti ih u odnos sa tehnika­ ma egzegeze, tehnikama kritike izvora, sa čitavim znanjem koje se odnosi na sveto pismo i istorijsku tradiciju; njihov će opis tada biti drugačiji. Ali ti opisi, ako su tačni, morali bi biti takvi da se mogu definisati preobražaji koji omogućuju da se pređe s jednog na drugi. U jednom smislu opis je, dakle, beskonačan, u drugom on je zatvoren, u meri u kojoj teži da usta­ novi teorijski model koji je u stanju da objasni od­ nose između proučavanih diskursa.

70

Ο NAČINIMA PISANJA ISTORIJE Belur: Čini se da je dvostruki karakter opisa takve prirode da dovodi do prećutkivanja, odnosno uzmaka, jer se istorija tako direktno kalemi na beskonačnost svojih arhiva, dakle na ne-smisao svojstven svakoj beskonačnosti i, istovremeno, ona je obuzdana u modelima čiji formalni karakter u samoj svojoj logici optužuje ne-smisao svojstven svakom zatvaranju unutrašnjeg i kružnog karaktera. Učinak je utoliko jači što vaša knjiga održava apsolutnu distancu prema onome što bi se moglo nazvati "živa istorija", ona u kojoj praksa, ma kakav da je teorijski nivo na kojem se ta praksa izaziva i ma kakvi da su modeli u koje se može zatvoriti njena neumorna raznolikost, preokreće ne-smisao u neku vrstu bliskosti, u "prirod­ ni" svet akcija i institucija. Kako vi razumete taj isečak na kojem se zasnivaju Reči i stvari? Fuko: Hoteći da odigram igru strogog opisivanja samih iskaza, pokazalo mi se da se područje iskaza dobro potčinjava formalnim zakonima. Mogao se, na primer, pronaći jedan teorijski model za različite epistemološke oblasti i, u tom smislu, moglo se zaključiti da diskursi poseduju autonomiju. Ali in­ teres za opisivanje tog autonomnog sloja diskursa postoji samo u meri u kojoj se on može dovesti u od­ nos sa drugim slojevima, praksama, institucijama, društvenim, političkim odnosima itd. Upravo me je taj odnos oduvek opsedao i hteo sam, u knjigama Istorija ludila i Nastanakklinike, da definišem odnose između tih različitih oblasti. Uzeo sam, na primer, epistemološki dornen medicine i dornen institucija represije, hospitalizacije, pomoći nezaposlenima, administrativne kontrole javnog zdravlja, itd. Ali uočio sam da su stvari bile složenije nego što sam ja verovao u te prve dve knjige, da se diskurzivne oblasti ne potčinjavaju uvek strukturama koje su im bile zajedničke sa njihovim pridruženim praktičnim i institucionalnim oblastima, da su se one, napro­ tiv, potčinjavale strukturama zajedničkim za druge epistemološke oblasti, d a j e među njima postojalo nešto poput izomorfizma diskursa u određenoj epohi. Tako da se nalazimo pred dve osovine ver­ tikalnog opisa: osovinom teorijskih modela koji su zajednički za više diskursa, osovinom odnosa između diskurzivne i ne-diskurzivne oblasti. U knjizi Reči i stvari prešao sam horizontalnu, u Istoriji ludila i Nastanku klinike vertikalnu dimenziju figure. Kada neko bude prvi put pokušao, oslanjajući se na tekstove, da mi dokaže kako jedna takva teorijska koherencija među diskursima ne postoji, moći će da otpočne prava rasprava. Kada je reč ο tome da se umanji dornen prakse, moje prethodne knjige pokazuju koliko sam daleko od toga. Pozvaću se, zbog njihovog odnosa, na jedan čuveni primer. Kada Dimezil dokazuje da je rimska religija u izomorfnom odnosu sa skandinavskim, odnosno kelt­ skim legendama,odnosnoodređenim iranskim ritu­ alom, on ne želi da kaže kako rimska religija nema svoje mesto unutar rimske istorije, da istorija Rima ne postoji, nego da ćemo istoriju rimske religije, njene odnose sa institucijama, društvenim klasa­ ma, ekonomskim uslovima, moći da opišemo samo uzimajući u obzir njenu unutrašnju morfologiju. Na isti način, dokazati da naučni diskursi nekog vre­ mena proističu iz zajedničkog teorijskog modela, ne znači reći da oni izmiču istoriji i lebde u vazduhu kao da su lišeni tela i kao da su sami, već da nećemo moći da načinimo istoriju toga znanja, nećemo moći da analiziramo na koji način ono funkcioniše,

71

RAZGOVORI njegovu ulogu, njegove uslove, način na koji se ono ukorenjuje u društvu, a da ne uzmemo u obzir snagu i konzistenciju tih izomorfizama. Belur: Objektivnost koju pridajete teorijskim mode­ lima imajući u vidu ekstenzivnu analizu istorije kao nauke i, zarad konstruisanja tih modela, deskrip­ tivnoj logici, ta objektivnost, kao takva, obavezuje da se zapitamo nad polazišnom tačkom toga opisa, nad njegovom postojbinom na neki način, što se svodi, u slučaju jedne tako lične knjige kakva je vaša, na pokušaj da se razume odnos autora i njegovog teksta, koje mesto, zapravo, on može, hoće i mora da zauzme. Fuko: Na to mogu da odgovorim samo ako zaronim u samu knjigu. Ako je stil analize, koji sam tu pokušao da formulišem, prihvatljiv, morali bismo moći da definišemo teorijski model kojem pripada ne samo moja knjiga, već i one knjige koje pri­ padaju istoj konfiguraciji znanja. Bez sumnje nam ta konfiguracija danas omogućava da obrađujemo istoriju kao skup doista artikulisanih iskaza, jezik kao predmet opisa i skup relacija u odnosu prema diskursu, prema iskazima koji sačinjavaju predmet tumačenja. Upravo naše doba, i samo ono, čini mogućim pojavu tih tekstova koji obrađuju grama­ tiku, prirodnu istoriju,2 odnosno političku ekono­ miju, kao i mnoge predmete. Autor je u tome, i samo u tome, konstitutivan za ono ο čemu govori. Moja knjiga je čista i prosta
2

fikcija: ona je roman, ali nisam ja taj koji sam ga izmislio, nego odnos našega doba sa njegovom epistemološkom konfiguracijom u čitavoj toj masi iskaza. Subjekt je, zapravo, prisutan u celoj knjizi, ali je on ono anonimno "se" koje danas govori u svemu što se kaže. Belur: "se"? Kako vi razumete status toga anonimnog

Fuko: Možda se upravo oslobađamo, malo po malo, ali ne bez muke, velikog alegorijskog nepoverenja. Pod tim razumem prostu ideju koja se sastoji u sledećem: ne pitati se, pred nekim tekstom, ni ο čemu drugom osim ο onome što taj tekst uistinu kaže ispod onoga što on stvarno kaže. Bez sumnje to je nasleđe stare egzegetske tradicije: podozrevamo da se iza svake izrečene stvari krije nešto drugo. Učinak laičke verzije tog alegorijskog nepoverenja bio je da svakoga komentatora pozove da svugde pronađe istinsko mišljenje autora, da pronađe ono što je on rekao a da nije izgovorio, što je hteo ali nije stigao da kaže, što je hteo da skrije ali što se ipak pojavilo. Danas zapažamo da ima mnogo drugih mogućnosti da se obrađuje jezik. Tako je savremena kritika - i to je ono što je razlikuje od onoga što se još do nedavno događalo - upravo formulisala, na različitim tekstovima koje proučava, njenim tekstovima-objektima, neku vrstu nove kombinatorike. Umesto da ponovo uspostavi nje­ govu imenentnu tajnu, ona tekst uzima kao skup elemenata (reči, metafora, književnih oblika, sku-

Histoire naturelle, prirodna istorija (izraz nastao 1551.): proučavanje, odnosno opis tela koja se m o g u uočiti u kosmosu, naročito na zemaljskoj kugli (Le Petit Robert 1997. /prim. prev./).

72

0 NAČINIMA PISANJA ISTORIJE pova priča) između kojih se mogu pojaviti apso­ lutno novi odnosi u onoj meri u kojoj njima nije ovladala namera pisca i koje (odnose) je mogućim učinilo samo delo kao takvo. Formalni odnosi koji se otkrivaju na taj način nisu bili prisutni ni u čijem duhu, oni ne stvaraju latentni sadržaj iskaza, njiho­ vu indiskretnu tajnu; oni su konstrukcija, ali tačna konstrukcija čim tako opisani odnosi mogu da budu realno određeni u obrađenim materijalima. Naučili smo da reči ljudi stavljamo u još neformulisane od­ nose, koje izričemo po prvi put, a koji su ipak ob­ jektivno tačni. Tako je savremena kritika upravo napustila veliki mit ο unutrašnjosti: Intimior intimio ejus. Ona je potpu­ no iščašena u odnosu na stare teme uzglobljavanja, kovčega s blagom, koje su z g o d n e za to da se ide u potragu sve do samog dna delà. Smeštajući se iz­ van teksta, pišući tekstove ο tekstovima, ona stvara jednu novu spoljašnjost. Belur: Čini mi se da moderna književna kritika, svo­ jom plodnošću i mnogim doprinosima, onako kako je vi opisujete, u jednom smislu označava neobičnu regresiju u odnosu na smisao u kojem je ona pronašla suštinu svojih zahteva: hoću reći Blanšo. Jer, iako je Blanšo, pod imenom "literature", u prostoru modernog mišljenja doista osvojio preko potrebnu spoljašnjost teksta, on se nipošto ne predaje toj lakoći koja teži da izbegne nasilje delà kao mesta jednog imena ijedne biografije, čija je tajna, upravo, da bude na različite načine prožeto nesvodivom i apstraktnom snagom literature za koju Blanšo, u svakom slučaju, iscrtava strogi put, a da je ne opisuje kao takvu u logici njenih oblika, kako bi to želela jedna više naučna kritika. Fuko: Tačno je da je Blanšo učino mogućim diskurs ο literaturi. Pre svega zato što je upravo on prvi pokazao da se delà vezuju jedna za druge tom spoljašnjom stranom svoga jezika u kojem se pojavljuje "literatura". Literatura je, prema tome, ono što se stvara izvan svakoga delà, ono što pravi j a ruge u svakome pisanom jeziku i na svakome tekstu ostavlja prazni beleg nekoga žiga. Ona nije neki jezički modus, već praznina koja prolazi, kao neki veliki pokret, kroz sve književne jezike. Čineći da se pojavi ta instanca literature kao "zajedničko mesto", prazan prostor u koji se smeštaju delà, verujem da je on, Blanšo, naznačio savremenoj kritici šta mora biti njen predmet, šta je to što njen posao, ujedno egzaktan i inventivan, čini mogućim. S druge strane, može se tvrditi da ga je Blanšo učinio mogućim ustanovljujući između autora i delà odnos koji je bio nepoznat. Sada znamo da delo ne pripada zamisli svoga autora, čak ne ni projektu njegovog postojanja, ono sa autorom održava odnose negacije, destrukcije, ono za njega blista iz večne spoljašnjosti, a da, ipak, među njima postoji primordijalna funkcija imena. Upravo se imenom u nekome delu obeležava modalitet nesvodiv na anonimno mrmljanje svih drugih jezika. Izvesno je da savremena kritika još nije zaista ispi­ tala taj zahtev imena koji joj je Blanšo predložio. Biće potrebno da se ona zaokupi upravo time, zato što za delo ime označava odnose suprotnosti sa drugim delima, razliku prema drugim delima, i zato što ono apsolutno karakteriše način posto­ janja književnog delà u nekoj kulturi i institucijama kakve su naše. Nakon svega, a sada je tome pet, šest vekova, anonimnost je, izuzev u izuzetnom

73

RAZGOVORI slučaju, potpuno nestala iz literarnog jezika i nje­ govog funkcionisanja. Belur: Upravo zbog toga mislim da Blanšoov nauk ima, pored tehničkih kritika prema kojima čuva jednaku distancu, ispravniji odjek u interpretaciji psihoanalitičkog tipa, koja se po definiciji drži pros­ tora subjekta, nego u interpretaciji lingvističkog tipa u kojoj se često pojavljuje rizik od mehaničke apstrak­ cije. Ono što je važno, problematično, u određenim istraživanjima naučnog tipa kakvo je vaše, jeste izvestan odnos bliskosti koju ta istraživanja, čini se, održavaju sa, još eksplicitnije, "subjektivnim" delima literature. Fuko: Bilo bi vrlo zanimljivo saznati u čemu se sas­ toji individualnost koju može označiti, Imenovati" neko naučno delo; Abelovo (Abel) ili Lagranžovo (Lagrange) delo, na primer, obeleženo je svojstvima pisma koje ga individualizuje isto onoliko koliko i Ticijanovo platno, ili neku Šatobrijanovu (Chateau­ briand) stranicu. Isto je i s filozofskim, ili deskrip­ tivnim pismom kakvo je Lineovo (Linné) i Bifonovo (Buffon). Ta dela su, ipak, zahvaćena u mrežu svih onih dela koja govore ο "istoj stvari", u mrežu dela koja su im savremena i koja slede nakon njih: ta mreža koja ih obuhvata ocrtava velike figure bez građanskog statusa koje se zovu "matematika", "is­ torija", "biologija". Problem osobenosti, ili odnosa između imena i mreže, stari je problem, ali nekada je postojala neka vrsta kanala, označenih puteva koji su odva­ jali književna, fizička ili matematička, istorijska dela; svako je evoluiralo na sopstvenom nivou i, na neki način, na delu teritorije koji mu je bio određen, uprkos čitavom j e d n o m skupu prikupljenih po­ dataka, pozajmica, sličnosti. Danas konstatujemo da se čitavo to odsecanje, pregrađivanje, upravo briše, odnosno obnavlja na jednom potpuno drugačijem modelu. Odnosi između lingvistike i književnih dela, između muzike i matematike, dis­ kursa istoričara i diskursa ekonomista, nisu više reda pozajmice, podražavanja, odnosno neželjene analogije, čak ne ni strukturnog izomorfizma; ta dela, ti postupci, obrazuju se u uzajamnim odnosi­ ma, jedni postoje za druge. Postoji literatura ο lingvistici, a ne uticaj gramatičara na gramatiku i rečnik romansijera. Na isti način, matematika nije primenljiva na konstrukciju muzičkog jezika, kao na kraju XVII veka i početkom XVIII veka, ona sada stvara formalni svet samog muzičkog dela. Prisust­ vujemo jednom opštem i vrtoglavom brisanju stare raspodele jezika. Rado se govori da nas danas ništa drugo ne zanima izuzev jezika i da je on postao univerzalni predmet. Ali ne treba se zavaravati: ta suverenost je privre­ mena, dvosmislena, nestalna suverenost jednog plemena koje se seli. Zacelo, nas zanima jezik; ipak, to nije stoga što smo najzad ušli u njegov posed, već pre zato što nam on izmiče više nego što nam je ikada izmicao. Njegove granice se ruše, a njegov univerzalni mir ulazi u stapanje; i ako smo poto­ pljeni, to nije toliko zbog njegove bezvremene st­ rogosti, koliko zbog aktuelnog kretanja njegovog talasa.

74

Ο NAČINIMA PISANJA ISTORIJE Belur: Gde vi, lično, vidite sebe u tim promenama koje najzahtevnija dela znanja povlače u neku vrstu romaneskne avanture? Fuko: Za razliku od onih koji sebe nazivaju struk­ turalistima, ja nisam toliko zainteresovan za for­ malne mogućnosti koje nudi jedan sistem kakav je jezik. Lično, mene više zaokuplja postojanje dis­ kursa kroz činjenicu da se reči događaju: ti događaji su funkcionisali u odnosu na njihovu izvornu situ­ aciju, oni su ostavili tragove iza sebe, oni traju i obavljaju, u samom tom trajanju unutar istorije, određeni broj javnih ili tajnih funkcija. Belur: Vi na taj način popuštate strasti svojstvenoj istoričaru koji hoće da odgovori na beskonačni romor arhiva. Fuko: Da, jer moj predmet nije jezik, već arhiva, to jest akumulirano postojanje diskursa. Arheologija, onako kako je ja razumem, nije srodna ni geologiji (kao analiza onoga što je ispod zemlje), ni gene­ alogiji (kao opis početaka i redosleda), ona je anali­ za diskursa u njegovom modalitetu arhive. Od detinjstva me prati jedan košmar: pred očima mi je tekst koji ne mogu da pročitam, odnosno mogu da dokučim samo jedan njegov beskra­ jno mali deo; pravim se kao da čitam, ali znam da izmišljam tekst; iznenada se ceo tekst zamućuje, ne mogu više ništa da čitam, niti da izmišljam, grlo mi se steže i ja se budim. Z n a m sve što može biti lično u toj opsesiji jezikom koji postoji svuda i koji nam izmiče u samom svom opstanku. On opstaje odvraćajući od nas svoje poglede, lica okrenutog prema noći ο kojoj mi ne znamo ništa. Kako opravdati te diskurse ο diskursima na kojima radim? Koji status im dati? Počelo se uočavati - a to naročito rade logičari, učenici Rasela (Russell) i Vitgenštajna (Wittgenstein) - da bi se formalna svo­ jstva jezika mogla analizirati samo pod uslovom da se uzme u obzir njegovo konkretno funkcionisanje. Jezik je skup struktura, ali diskursi su jedinice funkcionisanja, a analiza jezika u njegovom totalitetu ne može a da se ne suprotstavi tom suštinskom zahtevu. U toj meri ono što radim smešta se u opštu anonimnost svih istraživanja koja se trenutno vrte oko jezika, to jest ne samo jezika koji omogućuje da se govori, već diskursa koji su bili izgovoreni. Belur: Šta vi, preciznije, razumete pod tom idejom anonimnosti? Fuko: Pitam se zar trenutno ne nalazimo, u formi odnosa imena sa anonimnošću, izvesnu transpoziciju starog klasičnog problema pojedinca i istine, odnosno pojedinca i lepote? Kako se događa da neki pojedinac rođen u određenom trenutku, budući određene istorije i određenog lica, može da otkrije, i to samo i prvo on, određenu istinu, možda samu istinu? To je pitanje na koje odgovaraju Dekartove Meditacije:3 kako ja mogu da otkrijem istinu? Mnogo godina kasnije, to pitanje pronalazimo u romantičarskoj temi genija: kako neki pojedinac, koji se nalazi u naboru istorije, može da otkrije ob­ like lepote u kojima se izražava sva istina jednoga vremena, odnosno jedne civilizacije? Problem se

75

RAZGOVORI danas više ne postavlja u tim terminima: nismo više u istini, već u koherenciji diskursa, ne više u lepoti, već u složenim odnosima formi. Sada je reč ο tome da saznamo kako neki pojedinac, kako neko ime može biti oslonac nekoga elementa ili grupe elemenata koji, integrišući se u koherenciji diskursa, odnosno beskonačne mreže formi, brišu, odnosno barem čine praznim i beskorisnim to ime, tu individualnost čiji znak to ime ipak nosi do određene tačke, jedno izvesno vreme i za izvesne poglede. Potrebno je da osvojimo anonimnost, da dokažemo veliku pretpostavku da ćemo jednoga dana, najzad, postati anonimni, po malo kao što su klasici imali da dokažu ogromnu pretpostavku da su pronašli istinu i da za nju vežu svoje ime. Nekada je problem, za onoga ko je pisao, bilo da se iščupa iz potpune anonimnosti, dok je danas problem iz­ brisati svoje vlastito ime i smestiti svoj glas u taj ve­ liki anonimni romor diskursa. Belur: Zar vam se ne čini da to znači, čim je pokret doveden do krajnosti, ući u dvostruku recipročnu igru afirmacije i brisanja, reči i tišine, od čega Blanšo pravi suštinu literarnog čina kada delu pripisuje izabranu funkciju jednog bogatog boravišta tišine nasuprot nepodnošljivoj veličini govora, bez koje, ipak, dela ne bi bilo? Kada Levi-Stros kaže ο svojoj knjizi Presno i pečeno: "Ova knjiga ο mitovima je, na svoj način, je­ dan mit", on u vidu ima suverenu bezličnost mita, a ipak malo je knjiga, samim tim, koje su tako lične kao što su njegove Mitologike. 4 Kolikogod da je vaš odnos prema prirodi različit, toliko je prema istoriji sličan. Fuko: Ono što knjigama poput ovih, koje nemaju drugu pretenziju do da budu anonimne, daje takvo obeležje naročitosti i individualnosti, nisu privilegovani znaci nekoga stila, niti obeležje neke naročite, odnosno individualne interpretacije, nego je to žestina pokreta gumice kojom se brižljivo briše sve što bi moglo da upućuje na neku ispisanu individu­ alnost. Između pisaca i piskarala postoje brisači. Burbaki 5 se nalazi u osnovi modela. Naš bi san bio da svako u našoj oblasti uradi nešto poput onoga stoje uradio taj Burbaki, g d e matematičari rade anonimno pod jednim izmišljenim imenom. Možda je nesvodiva razlika između matematičkih istraživanja i naših aktivnosti u tome što pokreti gumicom, sračunati da dovedu do anonimnosti, sigurnije obeležavaju pot­ pis jednog imena nego razmetljivi držači za pero. I još bi se moglo reći da je stil Burbakija i njegov način rada takav da bude anoniman.

3

Descartes (R.), Meditationes de prima philosophia, Paris, Soly, 1641

[Méditations touchant la Première Philosophie, dans lesquelles

l'existence de Dieu et la distinction réelle entre l'âme et le corps de l'homme sont démontrées, in Oeuvres et Lettres, éd. André Bridoux, Paris, Gallimard, coll. "Bibliothèque de la Pléiade", 1953, pp. 253-547). (René Descartes, Meditacije ο prvoj filozofiji, Izvori i tokovi, Z a ­ greb 1975, prevod Tomislav Ladan)
4

Lévi-Strauss ( C ) , Mythologiques, 1.1: Le Cru et le Cuit, Paris, Pion, 1964. (Klod Levi-Stros, Mitologike, 1.1: Presno i pečeno, Prosveta, Beo­ grad, 1980.) Nicolas Bourbaki, kolektivni pseudonim koji je uzela jedna grupa francuskih matematičara (Henri Cartan, Claude Chevalley, Jean Dieudonné, Charles Ehresmann, André Weyl, etc.) koji su se poduhvatili prerade matematike na strogim aksiomatskim osnovama.

5

76

0 NAČINIMA PISANJA ISTORIJE Belur: To, kao i vaše upućivanje na klasičan odnos prema pojedincu, podstiče na mišljenje da se pozicija autora u tom tipu istraživanja pojavljuje, u stvari, kao podvostručavanje pozicije filozofa, između nauke i literature. Kako vam izgleda, u tom smislu, modemi status filozofije? Fuko: Čini mi se da filozofija danas više ne postoji, ne u smislu da je ona nestala, već da je raspršena na veliki broj različitih aktivnosti: aktivnosti aksiomatičara, lingviste, etnologa, istoričara, revo­ lucionara, političara, m o g u biti oblici filozofske aktivnosti. U XIX veku filozofska je bila refleksija koja se pitala ο uslovima mogućnosti predmeta, a danas je filozofija svaka aktivnost koja dovodi do toga da se pojavi jedan novi predmet za saznanje, odnosno praksu - kao ona aktivnost koja proizilazi iz matematike, lingvistike, etnologije, odnosno is­ torije. Belur: Međutim, u poslednjem poglavlju knjige Reči i stvari, u kojem obrađujete humanističke nauke da­ nas, vi istoriji dajete prednost nad svim ostalim disci­ plinama. Da li bi to bio novi način da se pronađe moć sintetičkog zakonodavstva koje je do sada prednost davalo filozofskom mišljenju i koje je već Hajdeger prepoznao ne više kao tradicionalnu filozofiju, već kao "istoriju filozofije"? Fuko: U stvari, istorija zadržava, po mom istraživanju, povlašćenu poziciju. To je stoga što se u našoj kulturi, već vekovima, diskursi ulančavaju na način istorije: mi primamo stvari koje su bile rečene kao da dolaze iz neke prošlosti u kojoj su sledile jedne nakon drugih, u kojoj su se suprotstavljale, uticale jedne na druge, zamenjivale mesta, rađele se i gomilale. Kulture "bez istorije" očigledno nisu one u kojima ne bi bilo ni događaja, ni evolucije, ni revolucije, ali u kojima se diskursi ne pridodaju na način istorije; oni se se postavljaju jedni kraj drugih; oni se zamenjuju; oni se zaboravljaju; oni se preobražavaju. Tome nasuprot, u kulturi kakva je naša svaki se diskurs pojavljuje na tlu s kojeg je nestao svaki događaj. Z b o g toga, proučavajući teorijske diskurse koji se odnose na jezik, ekonomiju, živa bića, nisam hteo da ustanovim mogućnosti, odnosno nemogućnosti a priori takvih znanja. Hteo sam da se bavim pos­ lom istoričara pokazujući simultano funkcionisanje tih diskursa i preobražaja koji su položili račun ο svojim vidljivim promenama. Ali u svemu tome istorija ipak ne igra ulogu neke filozofije filozofija, niti se diči time da je jezik jezika, kako je to u XIX veku hteo istoricizam koji je težio tome da na račun istorije prenese zakonodavnu moć i kritiku filozofije. Ako istorija ima neku pred­ nost, to bi pre bilo u meri u kojoj ona igra ulogu neke unutrašnje etnologije naše kulture i naše racionalnosti i u kojoj, prema tome, otelotvorava samu mogućnost svake etnologije. Belur: Voleo bih, posle ovog dugog skretanja, da se vratim na knjigu i upitam vas za razlog tog odmaka koji se oseća u vašoj poziciji kada se prelazi s analize XVII i XVIII veka na analizu XIX i XX veka, odmak koji je postao predmet nekih od najžustrijih rezervi prema vašem radu.

77

RAZGOVORI Fuko: Čini se, zapravo, da se sa XIX vekom nešto menja u distribuciji knjige. Ista je stvar i sa Istorijom ludila, kada se pretpostavilo da sam hteo da napad­ nem modernu psihijatriju, kao i sa Rečima i stvari­ ma, kada sam polemisao sa mišljenjem XIX veka. U stvari, postoji razlika u obe analize. Mogu, zapravo, da odredim klasično doba u njegovim sopstvenim konfiguracijama putem dvostruke razlike koja g a , s jedne strane, suprotstavlja XVI i, s druge, XIX veku. Tome nasuprot, moderno doba u njegovoj osobenosti mogu da odredim samo suprotstavljajući ga XVII veku s j e d n e strane, i nama s druge; potrebno je, dakle, da bi se podela mogla obavljati bez pres­ tanka, dopustiti da se ispod svake od naših rečenica pojavi razlika koja nas deli od nje. Radi se ο tome da se oslobodi moderno doba, koje počinje oko 1790-1810. i traje sve negde do 1950, a kada je reč ο klasičnom dobu ono se samo opisuje. Prividno polemički karakter drži do činjenice da je reč ο tome da se iskopa čitava masa diskursa koji se nalaze pod našim nogama. Jednim blagim pok­ retom možemo otkriti stare, skrivene konfiguracije; ali čim se radi ο tome da se odredi sistem diskursa na kojem i dalje živimo, u trenutku u kojem smo obavezni da dovedemo u pitanje reči koje i dalje odzvanjaju u našim ušima, koje se mešaju sa on­ ima koje pokušavamo da izgovaramo, tada je ar­ heologija, kao ničeanska filozofija, prinuđena da deluje kao udarac čekićem. Belur: Zar status, jedinstven i strastven, koji vi dajete Ničeu nije upravo najočigledniji znak tog nepoprav­ ljivog raskoraka? Fuko: Kada bih iznova započeo ovu knjigu koju sam završio pre dve godine, pokušao bih da Ničeu ne dam taj dvosmisleni, apsolutno privilegovani, metaistorijski status, koji sam mu, popuštajući slabosti, dao. Bez sumnje zahvaljujući toj slabosti, moja genealogija više duguje ničeanskoj gene­ alogiji, nego strukturalizmu. Belur: Ali kako, u tom slučaju, vratiti Ničea arheologi­ ji, a da se ne ogrešimo kako ο Ničea, tako i ο arheolog­ iju? Čini se da je u samoj činjenici postojala nepre­ mostiva protivrečnost. U vašoj knjizi tu protivrečnost vidim, slikovito govoreći, kao principijelni sukob između Ničea i Menina. Jer, ne pribegavajući lakim igrama ο vašoj sklonosti ka metaforama prostora, jasno je da se platno tu pokazuje kao privilegovano mesto, kao, uostalom, u određenom smislu, i u čitavom strukturalizmu: mislim da upravo na tom mestu vi upoređujete sadašnju anonimnost sa onom iz XVII veka, u ime jedne ideje čitanja koja bi mogla da ima istoriju na nekome platnu, kao i u Borhesovom tekstu ο kineskoj enciklopediji, tekstu koji je "mesto rođenja" vaše knjige. Zbog toga je XIX vek, u kojem se izumeva istorija u obliku raskoraka između znakova i čoveka, predmet rasprave, a naše doba nada u novo razrešenje putem pokušaja da se nanovo integriše istorijski subjekt u prostor slike, u jednu novu anonim­ nost. Zar nije upravo Niče mesto na kojem svi znaci streme u nesvodivu dimenziju subjekta, isuviše anonimnog da bude sopstvo, isuviše anonimnog da inkorporira totalitet glasova u formi fragmentarnog diskursa; i zar autobiografija nije ekstremna i egzemplarna for­ ma mišljenja i svakog izražavanja, forma koja uvek

78

koji vi unosite u ono što se događa oko vas. pa. upravo se na to pitanje oslanja strasni interes. da bi bila potpuna. dakle. u: Les lettres françaises. n° 11 87. a ne putem pribegavanja spoljašnjem zakonu? I zar činjenica da Niče. 79 . u gen­ eracije koje vam prethode. po malo rezervisan. počinje intervju koji M. prema tome.15-21 juin 1967. kao što pravi grešku i u vremenu istorije. iz tog pitanja proističe vaša želja da pišete i da postavljate pitanja. str. sve do ludila. jer ona se može izreći samo u smislu sopstvenog ludila. 6-9. nije tačno po meri nemoguće anonimnosti ο kojoj vi snujete i koja. u kojem ona i jeste i nije. Sa francuskog preveo Ivan Milenković Naslov izvornika: "Sur les façons d'écrire l'histoire" (entretien avec R. u obliku vašeg prisustva u knjizi. objaviti časopis Les Lettres françaises. možda. danas može da znači samo jedan svet bez napisane reči. jer. Bellour). izmiče vašoj knjizi koja mu toliko duguje i kojoj on do­ prinosi. Fukou daje R. Beluru. iz njega proističu sva vaša pitanja.0 NAČINIMA PISANJA ISTORIJE pravi grešku u prostoru slike. zar ta činjenica ne svedoči ο nemogućnosti da se svi diskursi obrađuju na istom nivou? Zar to. i čitav naš dijalog. Ničeova kružna doslovnost? Fuko: Na to mi je pitanje teško da odgovorim. u osnovi. Ovde. jednoga dana. i sa njim određena istina literature. intervju koji traje već nekoliko godina i čiji će jedan fragment. odnosno.

"jednom i vidljivom"? Fuko:To je formula koja je bila nametnuta nasuprot žirondinaca i ideje federalizma na američki način. zamenjena je tako metodom asepse . Nadmoć i svesnost nad telom može biti stečena samo kroz dejstva ulag­ anja moći u telo: gimnastike. Quell Corps?: Postoji li fantastično telo koje odgov­ ara različitim tipovima institucija? Fuko: Verujem da je ideja socijalnog tela konstituisanog univerzalnošću volja velika fantazija. Sada je fenomen socijalnog tela posledica ne konzesusa.. već politička stvarnost. pedantnog delovanja moći na telu dece ili vojnika. zdravlja nasuprot ekonomskog sistema. istrajnog. Ali ona nikada nije funkcionisala na isti način kao Kraljevsko telo pod monarhijom. Na mestu rituala koji su služili ponovnom uspostavljanju telesnog integ­ riteta monarhije. Naprotiv. Quell Corps?: Šta je sa Republikom. Quell Corps?: Osamnaesti vek obično se vidi u as­ pektu oslobađanja.. nadgledanje zaraznih. već materijalnosti moći koja funkcioniše na samim telima pojedinaca.kriminologijom. eugenikom i zatvaranjem "dege­ nerika" u karantine. Kraljevsko telo nije bila metafora. glorifikacije lepog tela. jačanja mišića. Vi ga prikazujete kao doba kada je uspostavljena mreža oblika kontrole. Fuko: U društvu kao što je ono u sedamnaestom veku..TELO/MOĆ Razgovor vodili urednici časopisa Quell Corps? Quell Corps?: U Nadzirati i kažnjavati opisujete politički sistem gde Kraljevsko telo (King's body) igra važnu ulogu. tu se neizbežno pojavljuju odgovarajući zahtevi i afirmacije. Njegova politička prisutnost bila je neo­ phodna za funkcionisanje monarhije. Međutim. Eliminacija ne­ prijateljskih elemenata putem javnog mučenja i pogubljenja. Upravo to socijalno telo je trebalo zaštiti. kada moć jed­ nom stvori ta dejstva. suočeni smo sa složenim fenomenom koji ne podleže hegeli­ janskoj formi ili dijalektici. Da li je to oslobađanje moguće bez mreže? Fuko: Kao i uvek sa odnosima moći. lekovi i terapeutski saveti upotreb*jeni su za segregaciju bolesnih. one sopstvenog tela nasuprot moći. ili zadovoljstva nasuprot moralnih normi ο 81 . u kvazi-medicinskom smislu.. vežbi. nudizma. Sve to svojstveno je putu koji vodi ka želji tela posredstvom upornog. zdravih tela. isključivanje delikvenata. to je telo društva koje postaje novi princip u devetnaestom veku.

Moć. insti­ tucija tipičnih za devetnaesto i dvadesetovekovni marksizam? To je bio pravac pitanja postavljenih šezdesetosmom. sistem kontrole seksualnosti. sadržanim u pi­ tanju jednačine: marksizam=revolucionarni pro­ ces. u našim buržujskim.. preplanulo!". izgledajte dobro. od proizvoda "oporavljanje" tela putem pornografije Quell Corps?: Nije li nova revolucionarna strategija morala proći kroz nove definicije politike tela? Fuko: Pojavljivanje problema tela i njegova sve veća važnost proishodi iz toka političke borbe. Ali to nije "opor­ avljanje" u levičarskom smislu. i tako se bitka nastavlja.ali budite vitki. doktora i političara zbog ideje nezakonite kohabitacije (l'union libre) ili slobodnog abortusa? Utisak da moć slabi ili da se koleba. objektivizacija sek­ sualnosti. postajući objektom analize i staranja. ono što je moć načinilo snažnom navikava se d a j e napada. Pobuna seksu­ alnog tela obrnuta je posledica ove povrede. nalazimo nov način ulaganja koji se više ne očituje u obliku kontrole putem represije. važnost koja je dana telu jedna je od značajnih. "Razgolitite se . Kroz medijum porodica. deteta i instanci kontrole.iako to ne znači da joj jed­ nog dana neće doći kraj. Quell Corps?: Da li bi to opravdalo toliko puta raspravljano ireklame? Fuko: Uopšte se ne slažem sa tom pričom ο "opor­ avljanju". Da li se sećate pan­ ike institucija socijalnog tela. kapitalističkim društvima porekla stvarnost tela 82 .. Ono što nastupa uobičajeni je strategijski razvoj borbe. a sporno je da li je to omogućilo šezdesetosmu. postoji odgovarajući na drugoj strani. pristojnosti. Kako se evropski revolucionarni pokreti mogu osloboditi od "Marks-efekta". mora se ostaviti po strani široko prihvaćena teza da je moć.RAZGOVORI seksualnosti. braku. javlja se panična tema: užasna bolest raz­ vija se u zapadnom svetu. Deca masturbiraju. reorganizovati svoje snage. Da li je to revolucionarna borba. ne znam. istovremeno dovodi do pojačavanja želje svakog pojedinca za. ipakje ovde pogrešan. nalazi se izložena protivnapadu u tom istom telu. Tako telo postaje predmet konflikta između rodite­ lja i dece. moć se može povući. U tom prizivu. Izne­ nada. uspostavlja se nad telima dece. godine. Neko bi rekao da je ono što se dešavalo posle 1968. već kontrole putem stimulacije. Mora se priznati neodređenost borbe . jednačine koja je konstituisala oblik dogme. nešto duboko antimarksističko. ako ne i suštinskih elemenata. za preplanulost do pornografskih filmova. Quell Corps?: Koji pravac uzima evolucija telesnih odnosa između masa i državnog aparata? Fuko: Pre svega. Za svaki potez protivnika. Iznenada. uložiti sebe drugde. Kakav je odgovor na strani moći? Ekonomska (možda i ideološka) eksploatacija erotizacije. udružena sa telesnim proganjanjem. Ali seksualnost. nakon što se uložila u telo. mada ne na njihovu inicijativu. u i nad svojim telom. Restrikcija masturbacije jedva da je započeta u Evropi sve do osamnaestog veka. Tačno u skladu sa pobunom tela... Uzmimo određen primer kao što je autoerotika.

retko se čuje da se ο potonjem kao takvom raspravlja. pre nego neko postavi pitanje ideologije. Zaista. stanovima. pitam se ne bi li. 83 .i takođe na nivou znanja. Ako je bilo moguće konstituisanje znanja tela. to je učinjeno posredstvom skupa vojnih i obrazovnih disciplina. fabrikama. bilo više materijalistički proučiti najpre pitanje tela i efekte moći po njega. počev od šezdesetih. kasarnama. gra­ dovima. Ako je. Daleko od toga da sprečava znanje. s obzirom na činjenicu da današnji politički i ekonomski zahtevi sve više nas­ taju u korist nadnice nečijeg tela a ne nadničarske klase. Quell Corps?: Ali marksistička perspektiva uključuje svesnost ο posledicama moči po telo u praktičnoj situaciji. ništa nije više materijalno. Zato mi se predstava represije.jer moć bi bila krhka stvar ako bi njena jedina funkcija bila da guši.TELO/MOĆ u korist duše. kako počinjemo da shvatamo. Jer. što stvara učinke na nivou želje . Kao da su "revolucionarni" diskursi još uvek utopljeni u ritualne teme izvedene iz marksističkih analiza. svesnosti. Fuko: Naravno. To je počivalo na osnovu moći nad telom. time što je fiziološko. idealnosti. fizičko. U pogledu marksizma. marksizam shvaćen kao istorijska stvarnost imao je užasnu tendenciju da uguši pitanje tela. uznemiruje što je tu uvek pretpostavljen ljudski subjekt u granica­ ma modela koji pruža klasična filozofija. u korist svesti i ideologije. na način velikog super-ega. da bi je se dočepala. organsko znanje ο njemu postalo moguće. Otuda teški disciplinarni režimi u školama. minucioz­ no i konstantno. moć snažna to je stoga. počelo se shvatati da takva glomazna moć nije više neophodna kao što se smatralo. primenjujući se samo na negativan način. kod analiza koje daju prioritet ideologiji. naprotiv. Quell Corps?: Da li biste mogli napraviti razliku između vašeg zanimanja za telo od drugih savremenih interpretacija? Fuko: Mislim da bih napravio razliku između mene i marksističkih i paramarksističkih perspektiva. Činjenica da je moć tako duboko ukorenjena i da je teško izbeći njen zagrljaj posledice su svih ovih veza. telesno nego primena moći. kojoj su me­ hanizmi moći uglavnom redukovani. nisam od onih koji nastoje da iznesu na videlo posledice moći na nivou ideologi­ je. ona ga proizvodi. I dok postoje veoma intere­ santne stvari u vezi sa telom u Marksovim delima. Međutim. Koji način ulaganja tela je neophodan i dovoljan za funkcionisanje kapitalističkog društva poput našeg? Mislim da se od osamnaestog do početka dvadesetog veka verovalo da je ulaganje u telo putem moći moralo da bude teško. te da industrijska društva m o g u biti zadovoljna sa mnogo labavijim oblikom moći nad telom. obdaren svešću na koju je moć onda usmerena. I onda.. bolnicama. Takođe bih razlikovao sebe od paramarksista kao što je Markuze koji je prikazao represiju i njemu preuveličanu ulogu . ako bi funkcionisala samo putem cenzure. porodicama. čini veoma neadekvatnom i potencijalno opasnom. Mora se proučiti kakvu vrstu tela sadašnje telo treba.. Ustvari. Tada je otkriveno da kontrola seksualnosti može biti razblažena i zadobiti nove forme. blokade i represije.

Kao drugo. Psi­ hoanaliza je utemeljena u suprotnosti prema jednoj vrsti psihijatrije. ukazujući na saučesništvo psihijatara sa političkom ulogom. Ta posledica je veoma značajna.koja je još uvek psihijatrija današnjih psihijatara .osvajanja državnog aparata: treba li ga shvatiti kao jednosmerno preuzimanje. Ako se uspe u modifikovanju odnosa moći onoga u šta ulazi psihoanaliza. uglavnom buržujska. Ovo se očigledno desilo u SSSR-u. Ova praksa i teorija. na mnogo trenutačnijem i svakodnevnom nivou. takođe ne budu izmenjeni. eugenike i nasleđa. kao jedna od prvih stvari mora se razumeti da moć nije lokalizovana u državnom aparatu i da se ništa neće promeniti u društvu ako mehanizmi moći koji funkcionišu spoIja. državni aparat se bar do izvesne mere mora sačuvati. Dakle. ili je to prilika za uništenje ovog aparata? Znate kako je to pitanje konačno rešeno. Opet. revolucionarni pokreti moraju posedovati jednake političko-vojne snage i tako se konstituisati kao partija. sa istim mehanizmima hijerarhije i organizacijom moći. Međutim. tu je pitanje . koju je u Francuskoj predstavljao Magnan. ostaje činjenica da je u našim društvima karijera psiho­ analize uzela druge pravce i da je često bila objekt različitih ulaganja. delovala je kao sjajna suprotnost psihoanalizi. između svih uslova potrebnih da bi se izbeglo ponavljanje sovjetskog iskustva i da bi se sprečilo da se revolu­ cionarni procesi obiju ο glavu. to će funkcionisanje državnog aparata učiniti mnogo 84 . ispod i pored društvenog aparata. praćeno odgovarajućim modifikacijama. Tako dolazimo do druge posledice: tokom trajanja dik­ tature proleterijata. uzmite ono što se dešava u istočnim zemljama: ljudi koji su tamo uzeli učešća u psihoanalizi nisu najdisciplinovaniji među psihijatrima. iznu­ tra organizovana na isti način kao i državni aparat. Quell Corps?: Možemo li se sada okrenuti naukama ο čoveku. Da bi se to učinilo.biće neophodno imati resurse za tehničare i specijaliste.mnogo puta raspravljano unutar samog marksizma . Tek tada. Državni aparat mora biti podrška ali ne do kraja.da bi se upravljalo državnim aparatom. što je treća posledica . Uopšte ne tvrdim da je državni aparat nevažan. Zaista. Šta su bile krajnje posledice toga? Da bi bili sposobni za borbu sa državom koja je mnogo više od proste vlade. Neizbežnost njenih aktivnosti su posledice koje vode u funkcije kontrole i nor­ malizacije. mora se pozvati stara klasa koja je up­ oznata sa aparatom. koji je preuzet.RAZGOVORI Quell Corps?: Vaše proučavanje usredsređeno je na sve mikro-moći koje se primenjuju na nivou svakodnevnog života.psihoanaliza je odigrala ulogu oslobađanja. državni aparat mora biti dovoljno netaknut da bi mogao da bude iskorišćen protiv klasnih neprijatelja. u odnosu prema toj psihijatriji . psihijatrije degeneracije. Zar tu ne zanemarujete državni aparat? Fuko:Tačno je da su od kasnog devetnaestog veka marksisti i "marksizovani" revolucionarni pokreti pridali poseban značaj državnom aparatu u in­ teresu njihove borbe. posebno psihoanalizi? Fuko: Slučaj psihoanalize zaista je zanimljiv. ali mi se čini da se. ali ne i uništen . jer klasna borba neće biti p r a v e d n a do neposrednog okončanja bez us­ postavljanja diktature proleterijata. i učine nepri­ hvatljivim posledice moći koje se propagiraju.

Arheologija nauka ο čoveku mora biti utemeljena putem proučavanja mehanizama moći koji su uvela ljudska tela. medicina je odigrala ulogu zajedničkog imenitelja. Drugim rečima. podjednako. zdravlje. pronicljiva percepcija sadašnjosti. us­ postavljen posebni kazneni aparat zajedno sa siste­ mom za razdvajanje normalnih i abnormalnih. Frojd je bio veoma svestan svega toga. položaje u koje su se učvrstili. Čemu onda ta svetogrdna skromnost (pudeur) koja insistira na poricanju da psihoanaliza ima ikakve veze sa nor­ malizacijom? Quell Corps?: Ko ili šta koordinira aktivnosti agena­ ta političkog tela? Fuko: To je izuzetno složen sistem odnosa koji dovodi do toga da se na kraju pitamo kako. u početnom stadijumu industrijskih društava. a danas je to suštinska uloga istoričara. po­ javljuju se određene ugledne ličnosti. Fuko: Nastojao sam da analiziram na koji način je. jake tačke. Njen diskurs postavio je u kruženje jednu instancu do sledeće. To je veoma komplikovan mozaik. Ono što intelektu­ alac može učiniti je da pruži instrumente analize. taktike i ciljevi koje treba usvojiti stvar su onoga ko vodi borbu. održavanje kuće: i onda. Quell Corps?: Vaša proučavanja ludila i zatvora omogućavaju nam da sagledamo konstituciju čak i disciplinarnijeg oblika društva. Da bi to pratili. Projekat. Tokom izvesnih perioda tu se javljaju agenti vezivanja. reciprocitetnoj kontroli i prilagođavanju.. Druga prednost sprovođenja kritike odnosa koji postoje na trenutnom nivou bila bi da se učini nemogućim reprodukcija oblika državnog aparata unutar revolucionarnih pokreta. Naravno. nikako. inspektori. Bio je svestan superiornosti njegovog mesta u problemu normalizacije. posledica i kontra-posledica. Ono što je efektivno potrebno jeste razgranata. ishranu. može biti tako vest u svojoj distribuciji. topološki i geološki pregled bojnog polja . institucije. nužno je konstruisati istoriju dešavanja u devetnaestom veku i načine na koji je današnja veoma složena veza snaga . socijalni radnici. U ime medicine ljudi su dolazili u inspekciju kućnih prostorija i.TELO/MOĆ težim. oblici znanja: javna higijena. Fuko: Intelektualac više ne mora igrati ulogu savetnika. delanja i oblici ponašanja. izvan ovog konfuznog skupa funkcija. Čini se da ovi istorijski procesi prate skoro neumoljivu logiku. ona koja omogućava da se odrede relacije slabosti.postignuta putem uspeha napada i protivnapada. meha­ nizmima. To ispitivanje bi nam omogućilo da iznova otkrijemo uslove pojavljivanja nauka ο čoveku: velike napore u disciplini i normalizaciji u devetnaestom veku. Uzmite primer filantropije u ranom devetnaestom veku: javljaju se ljudi koji stvaraju posao od uključivanja u tuđe živote. I sad vidimo celo razmnožavanje različitih kategorija socijalnog rada.. Koherencija takve istorije ne potiče od otkrivanja projekta već od logike opozitnih strategija. psiholozi. Ali da se govori "Ovo morate učiniti!". Quell Corps?: Kako vidite ulogu intelektualaca u militantnoj praksi? 85 . budući da ga nijedna osoba u potpunosti nije mogla zamis­ liti.kao aktuelna šema bitke .to je uloga intelektualca.

. Zanimljiva stvar je doznati. godine Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: "Power/Knowledge". 2-5. u smislu strategije.. ne koji globalni projekat predsedava svim ovim razvojima. Jun 1975. veoma raznovrsni mozaik koji uključuje sve te "socijalne radnike". kriminalne ili bolesne. 2. već kako su. preuzetog iz: Quel corps?. Engleski prevod francuskog teksta. 86 . septembar/oktobar 1975. Ali se tu isto tako javlja. izvan konfuznih matrica filantropije. Selected In­ terviews and Other Writings 7972-1977. str.RAZGOVORI klasifikovali su pojedince kao umno poremećene. različiti delovi bili uklopljeni.

da se ne može reći nešto ο tom središnjem problemu. bila da čujem kako kriminolozi. to je diskurs koji dat­ ira nekih 150 godina unazad. i psiholozi): dakle. nagonima i željama. niko nije imao šta da kaže. Moram im. PJER R I V I J E R . njiho­ voj psihologiji. Osim tog izuzetka. i posebno ο vašem interesovanjuza činjenicu da je. i evo slučaja koji je istovre­ men sa vašim rođenjem. Ali uopšte. Fuko: Za mene je knjiga predstavljala zamku. prisutni ste tu već nekih 150 godina. Tako d a j e opklada ili dobijena ili izgubljena. još jednom. no koji je uspeo putem svog veoma 87 .i ο ličnosti koja ga podstiče. tamo ste imali veličanstven slučaj: 1836. No. psihoanalitičara. Međutim. i onda ne samo svi aspekti suđenja već i apsolutno jedinstveni svedok. vidimo fenomen kojem nema ravnog bilo u istoriji zločina ili diskursa:zločin koji prati diskurs. Šta imate da kažete na to? Da li ste bolje pripremljeni da raspravljate ο tome nego vaše kolege u XIX veku? U izvesnom smislu. a da to ne bude korak nazad u odnosu na njega. naravno. zato što govor samog Rivijera ο njego­ vom postupku toliko dominira. Ako želite. koji je ostavio preko stotinu strana autobiografije. Dakle. Prema tome. itd. tako snažno i tako čudno. Ipak. da na kraju zločin završi tako što više ne postoji. godine trostru­ ko ubistvo. Kako onda postavljate sebe u odnosu na nemogućnost tog diskursa? Fuko: Nisam ništa rekao ο samom Rivijerovom zločinu i. ili u svakom slučaju toliko izmiče svakom mogućem razumevanju. objavljivanje knjige je za mene bio način da se kaže praktično svim psihićima (psihijatri. Ipak.. ba­ rem delimično. koji je tvrdio da je Rivijer bio ilus­ tracija paranoje kako ju je definisao Lakan. ne znam. Diskurs psi­ hijatara. čestitati na obazrivosti i razumnosti sa kojom su se odrekli diskusije ο Rivijeru. psihoanalitičari. uglavnom neuspelih. pobedio ili izgubio. psihologa i kriminologa neiscrpan je oko fenomena delikvencije. smatram da se Rivijer mora uporediti sa Lasenerom (Lacenaire). ne verujem da se išta može reći ο tome. Znate kako sada svi pričaju ο delikventima. m o g u reći da sam pobedio.J A . kako vam se sviđa. zločinu ili postupku. napravljen film na osnovu toga. do 1830. Osim jedne budale. jer mi je potajna želja. možemo započeti diskusijom ο vašem zanimanju za objavljivanje dosijea ο Pjeru Rivijeru. on beži kroz samu činjenicu tog diskursa koji je u rukama onog koji ga je počinio. i ο središnjem problemu -a to je samo ubistvo . psiholozi i psihijatri raspravljaju ο slučaju Rivijer svojim bljuta­ vim jezikom. teško je raspravljati ο samom događaju. teško u ičemu zadivljujućih. ipak. I danas vam mogu reći ono što nije moglo biti rečeno u XIX veku". koji je bio njegov savremenik i koji je počinio celu gomilu manjih i rđavih zločina. sam zločinac. oni su se bukvalno sveli na tišinu: nijedan nije ustao i rekao: "Evo šta je Rivijer bio u stvarnosti.. Fuko: Da.

a sa druge strane. zakona i zemlje. ali su sjaj i inteligencija njegovih zabeleški svemu tome dali konzistenciju. Ona je uvek unutar te tragedije koju pokreće seljački svet. isti ak­ centi. a ne film ο zločinu. da taj diskurs ο sitnom normandijskom seljaku iz 1835. ali jako malo literature seljaka. u istoriji filma. I najzad. izgubila bi se suština. duh tog događaja. i mislim da se to desilo u mišljenju sudija. posedovanju. sa glumcima. na jeziku koji jedva da je književni. Rekonstituisanjem zločina spolja. Ipak. unutar Rivijerovog govora da bi film bio film ο sećanju. kao da je to bio događaj i ništa drugo do kriminalni događaj. bili rđavi i neplemeniti. Bilo je nužno smeštanje. Dakle. poput svake velike tragedije. To je drugačija tour de force. Rivijer je nešto sas­ vim drugo: uistinu neobičan zločin koji je oživljen još neobičnijim govorom kojim je zločin prestao da postoji. godine. onaj kojim govore danas. legalnosti. to jest. desetinama godina. U stvari. ako ne i isti govor.RAZGOVORI inteligentnog diskursa da načini da ti zločini posto­ je kao stvarna delà umetnosti. sa jedne strane. godine bude ispunjen onim što bi bio govor seljaka tog doba. I tu je mogućnost 88 . tog doba? Fuko: Znate da postoji mnogo literature ο selja­ cima. i slično. ili seljačke ekspresije. seljaci koji žive na istom mestu. Predmet Rivijer pojavio se 1836. i sa gotovo istim likovima koji su tamo preko 150 godina. tragedija seljaka do kraja XVIII veka još uvek je bila glad. Alijova je zasluga za to. jedinstveno. više od 150 godina. tragedija zakona. a verovatno i danas. A ipak. bila je to. propisima. to jest. ono što je najbliže tom obliku govora jeste. Ono što je još značajnije u Alijoovom filmu jeste da on seljacima pruža njihovu tragediju. isti nespretan i bučan govor koji prebrojava iste stvari bez skoro ičega promenjenog. koji se fokusirao na ideju siromaha koji dobija mogućnost da govori? Ili ste već razmišljali ο tome? Fuko: Ne. celu film­ sku aparaturu na takvu tananost. počevši od XIX veka. rekao bih. godine na svom jeziku. te da samog Lasenera načine umetnikom kriminala. Alijo je odlučio da proslavi uspomenu na to delo na istom mestu. I stoga je važno pokazati seljake danas u toj staroj drami koja je istovremeno i tragedija nji­ hovih života: kao što su grčki građani gledali prika­ zivanje sopstvenog grada na pozornici. istim glasom. ali se u potpu­ nosti slažem sa idejom. on je bio poprilično sitna riba. Grčka tragedija koja uvažava rođenje zakona i moralne posledice zakona po čoveka. to su isti glasovi. više od veka. da li se slažete sa projektom filma Renea Alijoa (René Allio). Bilo je teško svesti celu kinematografsku aparaturu. Kao kriminalac. ako hoćete: on je uspeo da pruži snažnu stvarnost. zahvaljujući filmu. i to je stvarno iz­ vanredno. U suštini. Međutim. Cela drama ο Rivijeru nije drama ο za­ konu. dvadeset godina nakon utemeljenja Code Civil: novi zakon je nametnut svakodnevnom životu seljaka i on se bori u tom novom pravnom univerzumu. braku. Koju ulogu može da odigra ta činjenica da sadašnji normandijski seljaci mogu da sačuvaju. to su isti seljaci koji na is­ tom mestu ponavljaju iste postupke. ovde imamo tekst koji je napi­ sao seljak 1835. postupcima koji su na kraju krajeva. štaviše.

gustina. bio je veoma iznenađen da vidi da su to veoma lako prihvatili. dopustio da se naturščiciseljaci predstave. Ja sam zapravo više mislio na unekoliko nesrećnu simetriju: danas je veoma moderno praviti filmove ο pokvarenosti i monstruoznosti buržoazije. njihov svakodnevni život. izgov­ oru. mitskog. popričati i raditi mnoge stvari. Naravno da postoje neke frenetične scene. Osim toga. Foucault Live: Collected Interviews. zločin nije predstavljao problem za njih. I Alijo. tuče. nego u igranju te vrste zločina. Svako je užasno inteli­ gentan u ovom filmu. ponavljanja. oni bi se osećali verovatno manje teatralno i scenski. Pierre Riviere". ako želite. u skloništu u koje bi sasvim mogli pobeći od svoje stvarnosti.). užasno osetljiv i. ali ne nasilje. nijedan od likova nema tu osobinu neobuzdanog divljaštva zveri koja se u određenom stepenu na­ lazi u literaturi ο seljaštvu.. tako je kao u Alijoovom filmu. sa svojim sopstvenim nazorima. umesto da bude prepreka. ne mislim. koje su. zločin ih je oslobodio. koje je Alijo uspeo da vizualizuje i. 203-206. I kad bi bili zamoljeni da odigraju nešto bliže njiho­ vom svakodnevnom životu i aktivnostima. Da lije. Kad im je rekao. Naprotiv. užasno uzdržan. Nema ništa od te lirike nasilja i seljačke podlosti koje se izgleda bojite. ali sa druge strane. nije se usudio da im kaže šta je zapravo bilo u pitanju. 1961-1984. kad je počeo da im priča ο mogućnosti snimanja filma. str. I. Verovatno samo zato što tamo nasilje nikada nije prisutno na plastičan i teatralan način. ali na kraju.. gledajući ih vidimo d a j e uvek prisutna velika finesa i oštrina osećanja. u istoriji. često nežnost. zar tu ne postoji opasnost sadržana u činjenici da oni započinju da govore samo kroz takvu mon­ struoznu priču? Fuko: To je nešto čega bi se mogli bojati. stvari ο kojima se jedva govori. zapravo. USA: SEMIOTEXT[E]. suptilnost čak i kod poročnosti. U stvari. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: " I . Otuda važnost i glumaca koji nisu seljaci da predstavljaju svet zakona.. PJER RIVIJER. da­ kle. te scene nisu veoma česte. prigušene stvari. umesto da ih blokira.. tuče među decom oko kojih se svađaju njihovi roditelji. u drami koja pripada njihovoj generaciji. Zbog toga. da im je dao dosta objašnjenja upućujući ih. za te seljake da igraju sebe.. gestikulaciji. u ovom filmu postojao rizik od padanja u zamku indiskretnog nasilja seljaštva? Fuko: I da se na kraju ponovo poveže sa tradicijom užasne predstave seljačkog sveta. do izvesne tačke. u: Sylvère Lotringer (ed.JA. 89 . lako možete videti da im je u nekom smislu bio blizak. I kad pogledamo kako je Alijo privoleo svoje glumce da glume. u osnovi. i iznad svega. bio je to svojevrstan prostor na kom su se mogli sresti. Ali. pomalo dalekog. sudija. dao im ih je dosta slobode u njihovom jeziku. Ono što postoji su žestine. do izvesne mere. ali i kao u dokumen­ tima. advo­ kata.. 1996. svih ljudi iz gradova koji su u osnovi izvan veoma direktne komunikacije između seljaka XIX veka i onih XX veka. mislim d a j e politički veoma važno dati seljacima mogućnost igranja tog teksta seljaka. kao kod Balzaka i Zole. itd.

zato što je važna. Mišel Fuko Herodot: Posao kojeg ste se poduhvatili velikim delom preseca (i snabdeva) refleksiju ο geografiji kao i. to mi se ne čini dobrom metodom. kojima sam blizak na jedan. takođe. Kantu i Hegelu uprkos. odnosno zato što bi u njenoj istoriji bilo nečeg egzemplarnog. ozlojeđene na geografiju koja se ne da svrstati. na jedan ili na neki drugi način. refleksiju ο ideologijama i strategijama prostora. svih oblasti znanja ο kojima ne govorim. koja je jednom nogom u prirodnim. drugom u društvenim naukama? Da li je geografi­ ja neko "mesto" u vašoj arheologiji znanja? Zar vi. Pokušaćemo. da se neka diskurzivna tvorevina ne određuje ni predmetom ni stilom. filozofi ne znaju geografiju. da vidimo ima li nečeg iza toga..Geografija mora da bude u središtu onoga čime se bavim". to možemo korektno da učinimo samo pod uslovom da je povežemo. Ali ako hoćemo da napišemo neku istoriju koja ima smisla. postarali da se zatvore. ili na neki drugi način. čak. već mora biti shvaćena kao sistem uređene rasutosti. Paradoksalno. samim tim ukidajući mesto gde bi se geo­ grafija mogla ustanoviti? Fuko: Najpre plitak empirijski odgovor. iznenađeni vašim ćutanjem kada je reč ο geografiji (ako ne grešimo. taj bi spisak bio gotovo beskonačan. nauka. a vaša je arheologija pomogla u usmeravanju naše refleksije. jer. napravio ni arheologiju istorije. pojmovno dezinfikovana. a ο kojima bih morao da govorim. Najpre sam pokušao da napravim genealogiju psihijatrije. bez sumnje. svih saznanja. ni igrom stalnih pojmova. čista istorija. To je. vi se na geografiju pozivate samo u jednom saopštenju posvećenom Kivijeu (Cuvier) i to samo da biste je prognali u prirodne nauke). tačke sukoba. arheologizujući. disciplina). još opštije. prenerazili bismo se da je geo­ grafija bila uzeta u obzir. Hipoteza koju ste izneli u Arheologiji znanja.. ne govorim ο arheologiji. koja se može iskoristiti. Ispitujući geografiju naišli smo na izvestan broj po­ jmova: znanje. Bili smo. da li treba okriviti filozofe. Da li krivicu treba svaliti na geografe koji su se. Ne govorim ο biohemiji. Nisam. od marksizma. zato što sam radio u psihijatrijskoj bolnici. epistemologije i istorije nauka. pogled. potom. koja je "izmeštena". napetosti. imao sam izvesno iskustvo i zato što sam tu osećao borbe. niti istrajnošću neke tematike. pu­ tanje kojima prolazi sila. od Vidala de la Blaša (Viđale de la Bloche). Kada bih napravio spisak svih nauka. omogućila nam je da bolje zaokružimo geografski diskurs. moć. 91 . ne odvajate iznova prirodne nauke (istraživanje.PITANJA MIŠELU Ο GEOGRAFIJI FUKOU ". odnosno. da se zaštite od društvenih nauka. sa borbama koje se odvijaju u toj oblasti. spisak) od nauka ο čoveku (ispitivanje. koja je politički učinkovita. dobra metoda ako se hoće načiniti korektna. epistema. diskurzivna tvorevina. Izabrati neku nauku zato što je zanimljiva.

" Herodot: Vrlo se često pozivate na istoričare: Lisjena Fevra (Lucien Febvre). Brodeta (Braudel). Vrlo se 92 . to nije stoga što postoji polemika u kojoj bih želeo da presuđujem. Fuko: Skrupuloznost mi nameće da odgovorim samo činjeničnim argumentima. Tako primećujemo da se geografija stalno dotiče. Problem. No. Podnaslov knjige Reči i stvari nije bilo koja arheologija. ili neku antropogeografiju. na vama koji ste direktno vezani za ono što se događa u geografiji. ulog. niti da se pravi neka opšta kritika mogućnosti nauka. zapravo. može da napravi teoriju nauke i da ustanovi podelu između nauke i ideologije. ili još. bavio sam se njome samo u zavisnosti od tih borbi. nikada ne uzima u obzir. Fuko: Tačno je da značaj neke polemike može biti privlačan.biću očaran. odnosno metoda) za koje sam verovao da mogu da ih upotrebim u psihijatriji. U osno­ vi. u kaznenom sistemu. jeste uloga koju apsolut­ no odbijam. opklada. pokažite mi ih zato što ću i ja od toga da imam koristi. Nisam siguran da u nekim oblicima "obnovljenog" marksizma nis­ mo imali sličan pokušaj. one su podzemne. odnosno da preobrazite moje in­ strumente. jeste ili da presuđuje u već pokrenutoj polemici. odnosno hoće da vlada istinitim diskursom ο nekoj. kazneni sistem. već stoga što sam bio ve­ zan za izvesne borbe: medicina. A ja ću vam odgovoriti: "Ako jedna ili dve stvari (pristup. nekog epistemologa. na vama je da im se suprotstavite. one se ne vide već zbog same činjenice što u geografiji nema polemike. Ako ste prinuđeni da uzmete druge. Uostalom. Alija nipošto ne spadam u tu vrstu filozofa koja vlada. Na vama je.RAZGOVORI Istorija kojom sam se bavio. ono što može privući nekog filozofa. ta pozicija presuditelja. No. U mome pitanju nema zahteva za nekom hipotetičkom arheologijom geografije. putanje sila u geografiji. Le Roa Ladirija (Le Roy Ladurie). psihijatrija. mogu da vam posluže . već određena arheologija humanističkih nauka. Herodot: To dovodi u vezu hipotezu koju vam pre­ dajem: ako postoje tačke sukoba. proučavajući političku ekonomiju i prirodnu istoriju. ali se. u prirodnoj istoriji. odnosno da obnove neku geo-istoriju. Nikada nisam čuo da se pravi neka opšta istorija humanističkih nauka. morali biste da mi kažete: "Vi se ne bavite tom stvari koja vas ne zanima previše i koju ne pozna­ jete dovoljno". kako istina istorije može da ima politički učinak. koji ste suočeni sa svim tim sukobima moći koji prolaze kroz geografiju. univerzalnog svedoka. Izučavajući ih bili ste u prilici da se susretnete i sa geografijom. bilo kojoj nauci. jeste pozitivistički projekt. jer mi se čini vezanom za univerzitetsku instituciju filozofije. niti nekog razočaranja. Ako se bavim analizama kojima se bavim. ili da izvlači korist iz nje. budući da moć drži istiniti diskurs koji je strateški delotvoran. kao nauka ο naukama. zaista: samo sam iznenađen. da iznađete instru­ mente koji bi vam omogućili da se borite. Napraviti zakon u sva­ koj nauci. ali takođe mislim da se valja čuvati te volje za esencijalnošću: ako ne govorite ο nečemu to je sigurno stoga što vas ometaju velike prepreke koje ćemo ukloniti. Odajete im poštu na mnogim mestima. nekog arheologa. napetosti. dotakli ste i oblast geografije. sudije. koji se sastojao u tome da se kaže: marksizam. Ti su istoričari pokušavali da pokrenu dijalog sa geografijom.

u kom smislu bi se za njega moglo reći da je filozof? Ja sam uzalud govorio da nisam filozof: ako je isti­ na ono što me zaokuplja onda sam. 77176 {Le Crise des sciences européennes et la Phénoménolgie transcendentales. tada geografija proizlazi iz iste metode. da primetimo strogu brigu za periodizacijom. obrnuto. u svakom slučaju od Dekarta. oduvek bila vezana za problem sazna­ nja. prevod Zoran Đinđić). Francuska. Paris. perioda. prinuda istinitog. pp. već: koji je bio najsmeliji put do istine?To je bilo Ničeovo pitanje. čak je i potrebno. ako nije u polju koje vi istražujete. Potrebno je iskušati tu metodu na geografiji. Pišete da "svaka periodizacija u istoriji prekraja određeni nivo događaja i. epoha. Tako se dolazi do složene metodologije diskontinuiteta". Tačno je da je Zapadna filozofija. nomadskih razgraničenja i maglovite. G.) (Edmund Huserl. To pitanje se. sa relativnom neodređenošću vaših loka­ lizacija. ili arheološki postupak koji. filozof. Die Krisis der europäischen Wissenschaften und die transzendentale Phänomenologie. 1976. Philosophia. moći da razgraničimo različite periodizacije i da. Pitali ste me da li za geografiju ima mesta u arheologiji znanja? Da. Pronaći mesto geografiji značilo bi da arheologija znanja ima projekt totalnog i iscrpnog pokrivanja svih domena znanja. kao i Huserlovo u Krizi evropskih nauka? Nauka. nomadske spacijalizacije. odnosno "šta je istina?". a da nisu zaista opravdani. Granel. pod uslovom da se promeni formulacija.1. kako se sve to prepliće sa odnosima moći? Ako krenemo tim putem. Ne više: koji je najsigurniji put do Istine?. u stvari. Herodot: Ako geografija nije vidljiva. 1 Husserl (Ε. s obzirom na periodizaciju koju damo sebi. Dečje novine.PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI dobro može ne govoriti ο nečemu naprosto zato što to ne poznajemo. takođe. prednost daje vremenskom činiocu. a sada su univerzalizovane kako bi postale opšti zakon svake civilizacije. trad. određivanja mesta. izlažući se opasnosti maglovitih. Arheologija znanja nije ništa drugo do način na koji se pristupa određenoj stvari. Tome se ne može izbeći. svaki sloj događaja priziva blisku periodizaciju. Koja je njihova istorija. u kojem izvodite svoja iskopavanja. 93 . koja je u opreci sa mekoćom. od Ničea. severna Evropa. 1936. možda je to stoga što je hotimično vezana za istorijski. a to nipošto nije ono što imam na umu. dostignemo različite nivoe. ritualizovane procedure za njeno proizvođenje. U kom smislu bi se za nekoga koje verovao d a j e filozof. Kriza evropskih nauka. Gornji Milanovac 1991. Možemo. a ne zato što ο tome nešto nesvesno znamo. što bi značilo da posedujemo znanje do kojeg ne možemo da dopremo. a da nije postavio pitanje "šta je saznanje?". odnos­ no čak ni precizirani. da pojmimo i stvorimo metodologiju diskontinuiteta u vezi sa pro­ storom i prostornim stupnjevima. već bi va­ ljalo uraditi arheologiju geografskog znanja. mikrobiologiji. Gallimard. Vi zaista prednost dajete vremenskom činiocu. Belgrad. preobrazilo.1. zapadni svet. svemu uprkos. Nesigurne spacijalizacije koje su u suprotnosti sa brigom ο prekrajanju delova. ali kako bismo to mogli učiniti i na far­ makologiji. koji su njihovi učinci. demografiji i čemu sve ne? Tu nema mesta u pravom smislu reči. apsolutno prožimaju čitavo zapadno društvo već hiljadama godina. Prostori na koje se pozi­ vate bez razlike su hrišćanstvo. pošto ćemo. Možemo.). s obzirom na nivo koji izaberemo. obaveza istine.

sasvim prosto. kao i: "Govorim ο čitavoj Evropi. pejzaž. kako bih označio.premda bi to bio posao za više ljudi . savršeno bih mogao da kažem: istorija ka­ znenog sistema u Francuskoj. Horizont: slikarski. što se dogodilo ranije. oblast. što nije baš jasno. učvršćenje tačaka. Vrlo sam često. arhipelag. a ne od onoga od čega ih je upravo geografija pozajmila? U Surveiller et Punir (1975). možda bi bilo potrebno precizirati . po malo nomadizujući. Premeštanje: premešta se armija. mogućnost jednog čoveka da tu metodu sledi. Polje: ekonomsko-pravni pojam. uz izvesna odskakanja. Herodot: Ti pojmovi. začelo. geopolitika. polje. hajde malo da pretresemo te geo­ grafske metafore.RAZGOVORI Fuko: Ovde dotičemo problem metode. Region: poreski. u isto vreme. Postoji samo jedan uistinu geografski pojam arhipelag.zatvorski arhi­ pelag 2 . po malo zapadnjački. Naime. trupe se premeštaju. To je ono što mi omogućuje." Herodot: Ta nesigurna spacijalizacija u suprotnosti je sa obiljem prostornih metafora: pozicija. jer bi zloupotreba bilo reći: "Gov­ orim samo ο Francuskoj". Ako to ne kažem. Ukazujemo na činjenicu da geografski diskurs proizvodi malo pojmova i uzima ih po malo odasvud. Fuko: Dobro. reference. opšte pokrivanje društva jednim kaznenim sistemom. Upotrebio sam ga samo jedanput. mesto. španskom. to je stoga što dokumentacija koju sam prevrnuo unekoliko prevazilazi Francusku. 2 Teritorija je. italijanskom društvu itd. to je ono što sam uglavnom radio. da pronađem mesto tim fenomenima u anglosakson­ skom. ipak. horizont. 94 ."Zapravo. narod. region. da bi se razumeo neki francuski fenomen. tlo. Fuko: Ali da li ste vi sigurni da ja te pojmove poza­ jmljujem od geografije. vojni pojam. Napokon. Oblast: pravno-politički pojam. pejzaž jeste slikarski pojam. premeštanje. ali ona je pre svega pravno-politički pojam: teritorija je ono što određeni tip moći/vlasti kontroliše. geografski pojam. ukoliko je bilo regionalnih ili lokalnih promena. počev od koje tačke bi se moglo reći: "Događa se nešto drugo. nesumnjivo. Izraz je izostavljen u narednim izdanjima. ali i strateški pojam.gde se ta vrsta procesa zaustavlja. što je poslužilo kao model. ponekad čak i geografskih metafora: teritorija. morao da se pozovem na nešto što se dogodilo drugde.rasipanje i. ako ostavljam da lebdi jedna vrsta nejasne gran­ ice. ali je i glavni pojam tradi­ cionalne geografije. administrativni. ali i prob­ lem materijalnog oslonca koji je. Tlo: istorijsko-geološki pojam. Ne preciziram unapred. nisu striktno geograf­ ski. i to zbog Solženjicina . to su osnovni pojmovi za svaki geografski iskaz.

ali u isto vreme i kao regresivno. oblasti. ne rigorozno.). Valja­ lo bi izložiti kritici to isključenje prostora koje vlada već mnogim generacijama. Sve. nužno bi bio naveden da ga analizira i razmatra kao unutrašnji preobražaj neke individualne svesti. pre simptom nekog "strateškog" mišljenja. Fuko: U takvim izrazima u pitanju su. sa njenom sopstvenom vremenitošću. dakle. Lire le Capital. II. sasvim prirodno. postavlja i sebi. u osnovi. prenošenja. Imate administraciju znanja. mišljenja "koje se bori". strateške metafore. Macherey (P. Balibar (É. pozicija. Maspero. Rancière (J.) koje ovaj tekst koristi. Između geograf­ skog i strateškog diskursa može se primetiti protok pojmova: region geografa nije drugo do vojni region (od regere. sraslost. ili pre njega? Prostor je ono mrtvo.). Lire le Capital. odnose moći koji prolaze kroz znanje i koji vas. Herodot: U tekstu Čitati Kapital Attiser postavlja. tehnokratske. A političko-strateški izraz pokazuje kako se ono voj­ no i administrativno zaista upisuju bilo u tlo. pokušaj da ga dešifrujemo. da su one. zaista. upravo rat. teritorija. 1965. region. 1. t. u vezi sa određenim prostornim metaforama. a to je i normalno pošto se geografija razvijala u send vojske. pobeđena teritorija (od vincerel Polje upućuje na bo­ jno polje. administracija. Da li je to započelo s Bergsonom.. poli­ tiku znanja. 95 . upućuju na te oblike dominacije u kojima se koriste pojmovi kao što su polje. tražio: odnose koji mogu posto­ jati između moći i znanja.. Paris. omogućuje da precizno zahvatimo tačke kroz koje se diskursi preobražavaju u odnosima moći. preterane ili nelegitimne. ako hoćete da ih opišete.1.). postavlja teorijski problem: na koji način one egzistiraju u diskursu sa naučnim pretenzijama? Taj problem može biti izložen na sledeći način: zbog čega određeni oblik naučnog diskursa nužno zahteva upotrebu metafora pozajmljenih od ne-naučnih diskursa?"3Na taj način pribegavanje prostornim metaforama Attiser predstavlja kao nužno. nužno vodi ka upotrebi modela individualne svesti..). bilo u oblike diskursa.. sraslosti. Althusser ( L ) . Paris Maspero. naprotiv. Establet (R. 3 Althusser ( L ) . On će izgraditi još jednu veliku kolektivnu svest unutar koje će se sve događati. 1965. premeštanja. upravljanje moći. možemo shvatiti proces kroz koji znanje funkcioniše kao moć i da otpratimo njegove učinke. U metafore prevoditi preobražaje diskursa tako što ćemo izokola koristiti vremenski rečnik.PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI Herodot: Ono što je potrebno podvući. Naprotiv. Onaj ko bi diskurs analizirao samo u terminima vremenskog kontinuiteta. kroz prostorne. komandovati). jedno analogno pitanje: "Pribegavanje prostornim metaforama (. a provincija je osvojena. kroz odnose moći i počev od njih. daleko od toga da su reakcionarne. a koje prostor diskursa postavlja kao teren i ulog političkih praksi. Čim se znanje može analizirati u terminima regiona. jeste da su one geografske koliko i strateške. Fuko: Dosta mi je zamerano što mi je prostor bio opsesija i zaista sam njime bio opsednut. Ali verujem da sam kroz te opsesije prostorom otkrio ono što sam. navodi na mišljenje da su prostorne metafore.

živo. ali i u detaljima. kako su govo­ rile budale. vreme je bogato. policijski aparat je bio jedan od glavnih vektora. tada država nije daleko od toga da se sruši.istorijski. Ali sasvim je nešto drugo stalno nadziranje neke grupe školaraca. u terminima prostornih figura. Upravo zato što se "poricala istorija". da su razgraničenja. Mislim da sam naveo jedan veoma lep opis uloge vrhovnih tužilaca u Carstvu.ispoljavanja moći. Te su metode. odnosno dobrotvorna društva. sankcioniše sve devijacije. Postojao bi tu i jedan shema- 96 . iscrpno nadzire. bolnice. ali i napoleonovska admin­ istracija. Naravno. koja je u stanju da sve učini vidljivim pod uslovom da je ona sama nevidljiva. napretka svesti. Panoptizam nisu prisvojili državni aparati. odnosno projek­ ta postojanja. Spacijalizujući opis činjenica diskursa otvara za analizu učinke moći koji su ve­ zani za njih. bolnica. Da li se ta panoptička figura odnosi na čitav državni aparat? U vašoj poslednjoj knjizi pojavljuje se jedan implicitni model moći: rasejavanje mikro-moći. koji su bili carevo oko.i poreski sistem . ako hoćemo da sh­ vatimo mehanizme moći u njihovoj složenosti.već je koristila neke od tih postupaka. ne možemo se držati samo analize državnih aparata.RAZGOVORI zaleđeno.ijedna transverzalna koordinacija institucija i tehnologija. već su se ovi oslonili na te vrste malih regionalnih i rasutih panoptizama. Taj izum je naročit po tome stoje bio korišćen najpre na lokal­ nim nivoima: škole. nepokretno. Od trenutka kada se počelo govoriti u terminima prostora. od određenog trenutka. plodno. kako se vode beleške i kako se razvrstava. živog kontinuiteta. dijalektičko. bile uopštene.Tome nasu­ prot. bili ste "tehnokrata". mreža rasu­ tih aparata. U zaključku vi čak podsećate na "izmišljenu geopolitiku"zatvorskog grada. "Organizacija policijskog aparata potvrđuje uopštavanje disciplina u XVIII veku i dostiže dimenzije države". odnosno grupe bolesnika. ako se negde uspava. Eksperimentisalo se sa potpunim nadzorom. bez jedinstvenog aparata. A ako tom sveopštem pogledu nešto slučajno izmakne. naravno . ekonomija . kao što je to parna mašina u poretku proizvodnje. ne-dijalektičko. predmetna odsecanja. Herodot: Sa knjigom Nadzirati i kažnjavati tastrategizacija mišljenja savlađuje jedan novi stupanj. Sa širenjem o p s e g a . bez žarišta i središta. činilo se to protiv vremena. Oni nisu razumeli da su otkrivanje sraslosti. a sve to je jedan isti pogled koji nadzire nerede. Sa panoptizmom smo iznad metafore. Panoptizam je tehnološki izum u poretku moći. U igri je opis in­ stitucija u arhitektonskim terminima. Korišćenje prostornih termina daje po malo antiistorijski izgled svima onima koji mešaju istoriju sa starim oblicima evolucije. sve do preuzi­ manja odgovornosti kroz religijske grupe. Naporedo sa tim svoje mesto pronalazi centralizovana policija koja stalno. upozoravate na etatizaciju škola. naučili smo se knjigovodstvu tih indi­ vidualnih podataka. da su sve to bili procesi . popravnih domova i nastave. oglašavanja. or­ ganskog razvoja. Naučili s m o kako se prave dosijea. organizovanje oblasti. kasarne. kao i prvog vrhovnog tužioca Pariza sa malim zamenikom u provinciji. Ipak.Tako d a . otklanja opasnost od kriminalnosti. Fuko: Panoptizmom ciljam na skup mehaniza­ ma koji imaju svoju ulogu među svim snopo­ vima procedure kojom se služi moć.

kako je disciplinarno znanje u sebi nosilo model zatvora. konstitu­ tivna za nacionalni diskurs. pokriva glavninu disciplinarne prakse. kapitalni. porodični život. i time se izlažemo riziku da pro­ pustimo sve one mehanizme i učinke moći koji ne prolaze direktno kroz državni aparat.a koji se sastoji u lokalizovanju moći u državnom apara­ tu. njenoj isključivoj ulozi. prenosnik moći. Naprosto mis­ lim da se na njenoj ulozi. telo. koji istorio-geografiji daje zadatak da ukoreni i da usadi građanski i patriotski duh. Fuko: To je jako zavodljivo. Individua. U stvari. oblasna ili kantonalna? Pa dakle. u toj meri. jeste proizvod jednog odnosa moći koji se vrši na telima. gotovo jedini instrument moći jedne klase nad nekom drugom. i koji od državnog aparata pravi povlašćeni. na mnoštvu. moja hipoteza je da individua nije datost nad kojom se vrši i na koju se svaljuje moć. svojim identitetom.PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI tizam koji bi valjalo izbeći . Fuko: Administrativna kraljevina Luja XIV i Luja XV. zar utamničenim figurama koje ste istakli . Nije jedini zadatak moći da reprodukuje odnose proizvodnje. koji po­ stoje u radionici između inženjera. prestupnika. željama. a politička ekonomija strukturu fabrike. u osnovi. Zar verujete da su mehanizmi moći. snažno centralizovana. isuviše insistira. nije manje ročno da on. geo­ grafski diskurs koji opravdava granice jeste diskurs nacionalizma. a koji ga često mnogo bolje podnose. daju mu maksimum svoje efikasnosti. uostalom. naročito u Francuskoj sa panoptičko-prefekturalnim sistemom.figure luđaka. bilo kao hipotezu . Sa sovjetskim društvom imamo primer državnog aparata koji je prešao u druge ruke i koji je društvene hijerarhije. proletera ne treba dodati figuru građanina vojnika? Prostor utamničenja bi tada bio beskrajno širi i manje nepropustljiv. ne nalazi ni kod samog Marksa . Mreže domi­ nacije i opseg izrabljivanja prepliću se. zahtevala ograđeni azil. ali se ne poklapaju.da li geografsko znanje nosi u sebi krug granice. zasigurno je bila prvi mo­ del. sa istorijom. Nipošto mi nije namera da umanjujem važnost i efikasnost državne moći. Prema vama bi to bio čovek koji pripada određenom narodu? Jer. glavni. svako nosilac izvesne moći i. bila ona nacionalna. presecaju i oslanjaju jedno na drugo. 97 . Herodot: Pošto je geografija. Vi znate da je u Francuskoj Luja XV izmišljena policija. Bišaova (Bichat) medicina bolnički krug. Možemo se za­ pitati . toliko različiti u Sovjetskom Savezu i ovde? Herodot: Pokazali ste kako je psihijatrijska moć nos­ ila u sebi. u svojoj prikovanosti za sebe samu. Jer. bolesnika. poslovođe i rad­ nika. popravljaju g a . prolazi kroz mnogo tananije kanale. Fuko: Što kao učinak ima stvaranje nekog identite­ ta. sa svojim obeležjima. seksualnost. ona je m n o g o dvosmislenija zato što je.bilo da to shvatimo kao doskočicu. kako je pretpostavljala. ostavio gotovo onakvima kakvi su bili u društvu kapitalističkog tipa. Herodot: Ako državni aparat nije vektor svih moći. pokretima.shematizam koji se. moć u svom vršenju ide m n o g o dalje. to je ono što dobro po­ kazuje obnavljanje škole Žila Ferija (Jules Ferry). silama.

obaveštajci koji su skupljali i kartografisaIi informacije. mnogo bi se toga moglo reći ο prob­ lemima regionalnog identiteta i ο svim sukobima koji se mogu dogoditi između njega i nacionalnog identiteta. istraživanje i ispitivanje su se preplitali. Mapa pristaje uz svaki od pragova. tako da pronalazimo jedan aspekt vašeg prvog pitanja: zar razlikovanje ispitivanja i istraživanja ne vodi odvajanju društveno-naučne nauke od prirode? U stvari. prema tome. pa su. zapravo. ispitivanje u XVIII. informacije koje su kolonijalne vlasti.to je možda njegov suštinski. a može ga koristiti samo moć. Tako bolje razumemo slab epistemološki domet geo­ grafskih radova. već masa obaveštenja koju je ona. Oni ih nisu sakupljali u sirovom stanju. da bi. sakupljali informacije. strateški zadatak sakuplja informacije. postoji jedna sveprisutna figura: figura inventara. oni su istraživali prema manje ili više jas­ nim. metode. istraživanje u Srednjem veku. iako su oni (ili su to bili) značajna dobit za aparate moći. preobražava se iz in­ strumenta srazmere u instrument istraživanja. Inventar koji je u sirovom stanju nije od velikog značaja. Doslovno. danas. Jedna osoba specijalizovana za dokumente iz doba vladavine Luja XIV. Herodot: Mapa kao instrument znanja-moći prelazi tri praga koje vi razlikujete: srazmera kod Grka. trgovci. Ali to je bila samo polazna tačka. rezultate. Herodot: U geografskom diskursu. bili su. isto tako. ukrštale su svoje pojmove. voleo bih da vidim kako je istraživanje kao model. Geograf . sraz­ meru i ispitivanje. Moći nije potrebna nauka. Taj tip inventara udara trostruki namet na registar istraživanja. kao administrativna. Fuko: Mapa na kojoj se vide izborni glasovi. Neposredno se ukrštajući. odnosno izborne mogućnosti: ona je instrument ispitivanja.kao što su nauke ο čoveku nastale od trenutka u kojem su bile stvorene procedure nadziranja i registrovanja poje­ dinaca. razumljivo je da te tri tehnike nisu ostale međusobno izolovane. postala instrument ispitivanja (izborna mapa. u stvari. manje ili više svesnim shemama.RAZGOVORI Uostalom. Potom je ispitivanje skočilo na druga dva. Ali. srazmere i ispitivanja. krstareći svetom. Mis­ lim da bi geografija mogla biti jedan lep primer discipline koja sistematski koristi istraživanje. odnosno geografi XIX veka. Verujem da su se nauke ο prirodi. Istorija mape (odnos­ no njena arheologija) ne poštuje "vašu" hronologiju. mogli direktno da koriste. u stanju da koristi. Ispitivanje je ko­ ristilo srazmeru. Putnici iz XVII veka. smestile unutar tog opšteg oblika kakav je bilo istraživanje . konsultujući diplomatsku korespondenciju XVII 98 . One su imale neposredan uticaj među sobom. poreska i politička she­ ma. mapa za pribiranje poreza itd. uostalom.). odnosno indus­ trijalci. Fuko: Mogu da navedem jednu činjenicu koju iznosim sa puno rezervi. svoje zamisli preplitale i nauke ο prirodi i nauke ο čoveku. moglo da posluži kao kalup za velike korake koji su se dogodili od kraja Srednjeg veka do XVIII veka i u kojima su ljudi. a istraživanje je koristilo ispitivan­ je. kroz svoju stratešku poziciju. vojnici. Verujem da je postojao istorijski sled ta tri modela. odnosno kataloga.

Fuko: Postoje kod njega vrlo značajni delovi. u korist nepres- 4 Marx (Κ. ili sociologiji. očigledno. ne verujem da njegove ekonomske analize izbegavaju epistemološkom prostoru koji je uspostavio Rikardo"? Fuko: Za mene Marks ne postoji. tome nasuprot. bile izvanredno precizni obaveštajni podaci. prema ekonomiji. bo­ gatstvu. čas na ogro­ man istorijski proces koji otud proističe. Možda marksizam. njegovo se delo čini heterogenim. pa čak ni marksističke tendencije u geografiji. ο ekonomskim izvorima. Najzad. primetila je da mnoge priče.). koje su potom bile reprodukovane kao priče putnika i koje su donosile izveštaje ο gomili čudesnih stvari. a koji se odnosi čas na nekog pojedinca. No. ne proističe iz modela XVIII veka. u stvari. Hoću reći.20. To su bila precizna obaveštenja ο stanju vojnih snaga zemlje kroz koju se prolazilo. njegovu analizu Pariške komune. ta vrsta entiteta koja se konstruiše oko jednog vlastitog imena. (Karl Marks. imamo pra­ vo da "akademizujemo" Marksa. pogodan za analizu u terminima originalnosti. Mnogi su platili zakasnelu naivnost nekih naturalista i geografa XVIII veka ο stvarima koje su. odmah smo pomislili na slab utkaj koji je Marks izvršio na geografiju.) 99 . ur. sam Marks je to rekao. Beograd 1950. velikim delom namet­ nuli pojmovi koje on izvodi iz samog tkanja rikardoovske ekonomije.Brimer Luja Napoleona umesto Brimer Luja Bonaparte. ta omaška je kod prevođenja sačuvana (prim. u stvar­ nosti. Vrlo su važne stvari praktično bile ostavljene na ledini. Ali uzmite. Édition sociales.PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI veka. uopšteno. jasno je da to proizvodi pogrešan utisak. Kultura. bile šifrovane priče. recimo. Sve ono što je Marks pisao ο vojsci i njenoj ulozi u raz­ voju političke moći.4" tu imate jedan tip istorijske analize koji. odnosno interne koherencije. zapravo. ili njegov 78. "Der Achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte". Nije bilo marksističke geografije. n° 1. Paris. a za koje im se činilo da su od ključnog značaja. La Révolution. Da lije pitanje ο onome ο čemu govorite u odlomku iz jednog razgovora: "Ma kolika da su važne promené koje Marks unosi u Rikardoove analize. ekonomski tekstovi. trgovini. Marksizam i geografija se teško uzglobljuju. mai 1852 (Le 18 Brumaire de Louis Bonaparte. Brimer Luja Napoleona.) " U pitanju je Fukoova omaška u navođenju Marksovog delà . 1969). koji prednost daju vre­ menskom činiocu. prednost daju planetarnom i srednjem stupnju. Iz razloga d o kumentarnosti. 18. Nisam to ja smislio. neverovatnih biljaka. Brimer Luja Bonaparte. u svakom slučaju Kapital i. Geografi koji se pozivaju na marksizam odvajaju se. da su te priče. Herodot: Kada smo se zapitali zbog čega nije bilo nikakve polemike ο geografiji. Herodot: Ako ponovo pročitamo Marksa kroz jedan prostorni zahtev. način na koji on analizira stvaranje kapitala. prevod H u g o Klein. Postoje čitavi komadi koji odaju začuđujuću pros­ tornu osetljivost. možda oni nisu pogodni za spacijalizaciju. čas na celinu onoga što je on pisao. mogućnostima za uspostavljanje odnosa. Verujem da su njegove ekonomske analize. čudovišnih životinja. Uvek je moguće od Marksa načiniti "autora" koji se dâ lokalizovati u jedinstven diskurzivni rudnik.

Béguin). n° 1. a u kojoj bi se moje zaokupljenosti pridružile vašim metodama. janvier-mars 1976. modaliteta per­ cepcije. postojala je i geografija koja je bila podloga. Cabat) i Serfijem (Cerfi). odnosno ideoloških formi. Begenom (F. na kraju.". Ostavio sam stvari nerešenima. uslov mogućnosti prelaza s jedne stvari na neku drugu. organizacije oblasti koje bi mogle da konstituišu upravo neku vrstu geopolitike. kolonija. teri­ torija. nakon svega. neka je oni naprave sami". Shvatam da su problemi koje postavljate u vezi sa geografijom za mene od suštinskog značaja. 5 Geografija mora da bude u središtu o n o g a čime se bavim. Nisam uopšte bio uočio smisao vaše primedbe. Postoji jedna tema koju bih želeo da proučavam u godinama koje dolaze: vojska kao kalup organizacija i znanja . odsecanja. Među određenim stvarima koje sam doveo u odnos.. Taktike i strategije koje se razvi­ jaju kroz usađivanja. P. U takvim situacijama govorio sam sebi: "Ljubazni su kada hoće da im se uradi arheologija. Kaba (P. 71-85. Što više idem.neophodnost da se 5 proučava utvrđenje. odnosno muzike. kon­ trolu teritorija. u: Hérodote.. Dopao mi se ovaj razgovor zato što sam. odnosno stvorio sam proizvoljne od­ nose. Sa francuskog preveo Ivan Milenković Naslov izvornika: "Questions à Michel Foucault sur la géographie". str. 100 . već od taktika i strategija moći. promenio mišljenje. više mi se čini da obrazovanje dis­ kursa i genealogija znanja treba da budu anali­ zirani ne počev od tipova svesti. rasipanja.RAZGOVORI tanih komentara ο onome što je procenjeno kao najvrednije. "pokret". ali. Ta istraživanja su bila zaista sprovedena. "vojna". Istina je da sam na početku verovao da vi zahtevate mesto za geografiju kao profesori koji se bune kada im se predloži reforma nastavnog programa: "Smanjili ste broj časova prirodnih nauka. naročito sa F.

846). filozof. 1994. ekonomijom.. Glavni cilj u životu i radu je da postanete neko drugi ko niste bili na početku. Ewald. Način na koji ljudi misle nije adekvatno analiziran univerzalnim kategorijama logike. ured. godine. Isti zbor je 12. staza . novembra 1969. na predlog 2ila Vijmena (Jules Vuillemin). 25. saradnik 1. ali i "istoričar". politikom. Postoji socijalni fenomen koji me m n o g o uznemiruje: od šezdesetih godina neki učitelji postaju javni ljudi sa istim obavezama. Predavao je na Katedri za istoriju sistema misli. Međutim. mislite da biste imali hrabrosti da je napišete? Ono što je tačno ο pisanju i ljubavnim vezama. Igra je vredna sve dok ne znamo šta će biti na kraju. sedite. Naziv vašeg mesta na Kolež de Frans (Collège de France) je "profesor istorije sistema misli'". Način na koji misli povezan je sa društvom. i da bi ostvarili neke trajne veze. r. Nenormalni. Lagrange. Vi ste najčešće određivani kao "filozof". Defert & F. izdanje Ο. Više ο Fukoovim predavanjima na Kolež de Fransu: Napomena Fransoa Edvalda i Alesandra Fontane za izdanje Fukoovih predavanja na Kolež de Fransu u: Mišel Fuko. Ne želim da postanem prorok i kažem:"Molim vas. Tada je imao 43 godine.ISTINA. 1. do svoje smrti u j u n u 1984. Gallimard. Čovekje misleće biće. tačno je i za život. 1954-1988. Kada biste znali na početku pisanja knjige šta ćete reći na kraju. aprila 1970. odlukom opšteg zbora profesora Koleža. Moja oblast je istorija misli. * Mišel Fuko je na Kolež de Frans predavao od januara 1971. Mišel Fuko je p o v o d o m svoje kandidature napravio jednu plaketu sa sledećom formulom: «Trebalo bi započeti rad na istoriji sistema mišljenja* («Titres et travaix» in Dits et Ecrits.) 101 . ono što ću vam reći veo­ ma je važno". Svetovi. (Prim. 2001. misao je nešto drugo od društvenih relacija. kao zamena za Katedru za istoriju filozofske misli koju je sve do svoje smrti držao Žan Ipolit (Jean Hippolyte). Došao sam da bi diskutovali ο našem zajedničkom radu. oktobra 1982. Paris. Između socijalne istorije i for­ malne analize nalazi se put. i "marksista". S O P S T V O Intervju sa Mišelom Fukoom. Novi Sad.možda veoma uzana . MOĆ. godine .sa izuzetkom 1977. a isto je tako povezan sa veoma opštim i univerzalnim kategori­ jama i formalnim strukturama. kada je koris­ tio sabatnu godinu. Predavanja na Kolež de Fransu 19741975. ve­ lika osoba filozofskog života: ja sam učitelj. vol. godine Mišela Fukoa izabrao za profesora nove Katedre. da upoznam kojom vrstom rada se oni bave. Šta to znači? Ne mislim da je neophodno da se tačno zna ko sam ja. "strukturalista".a to je staza istoričara misli. Nisam pisac. Zašto ste došli na Univerzitet u Vermontu? Došao sam da bih pokušao preciznije da objasnim nekim ljudima kojom vrstom rada se bavim. Ona je osnovana 30. i istorijom.

ali onda. da ljudi m o g u da prihvate kao istinu. Oni su deo naše najpoznatije okoline. Vaša dela nose duboku emocionalnu skrivenu struju. Promeniti nešto u glavama ljudi . Sve moje analize protiv su ide­ je univerzalnih potreba ljudske egzistencije.je da pokažem ljudima da su mnogo slobodniji nego što se osećaju. prezir i nadu u Recima i stvarima.RAZGOVORI U Istoriji seksualnosti. ljubitelj slobode. mislite na osobu koja "uznemiruje utemeljene zakone i na neki način anti­ cipira nadolazeću slobodu". Nakon tri godine napustio sam posao i otišao u Švedsku sa velikim ličnim nespokojem. Jedan od mojih ciljeva je da pokažem ljudima d a j e većina stvari koje su deo njihove okoline . zapitao sam se: "Koja je potreba ovih stvari?". Moj odgovor bi bio snobovski: nemoguće je smatrati likove poput Bopa (Bopp) i Rikarda (Ricardo) opskurnima. Iz jed­ nog ili više razloga imao sam priliku da osetim i proživim te stvari. Da li vidite svoj rad u tom svetlu? Ne. Nakon što sam završio filozofiju. Većina njih je. želeo sam da vidim šta je ludilo: bio sam dovoljno lud da bi proučavao razum. početak psihofarmakologije. vlada­ vine tradicionalne institucije.da su ljudi univerzalni ~ rezultat nekih veoma preciznih istorijskih promena. Zašto? Ponekad sam prekoren jer izabirem marginalne mis­ lioce umesto da uzimam primere iz glavnog toka istorije.i to je suviše empatična reč . Ali šta je sa vašim zanimanjem za društvene izgnanike? Bavim se opskurnim osobama i procesima iz dva razloga: politički i društveni procesi kojima su zapadno-evropska društva dovedena u red nisu baš očigledni. Moja uloga . ipak. radio sam u psihijatrijskoj bolnici tokom pedesetih godina. kriminalci. Bilo je to vreme procvata neurohirurgije. Ruso.to je uloga intelektualca. i više ih ne opažamo. Iz vaših dela se čini da ste fascinirani osobama koje egzistiraju na marginama društva: luđaci. iskorišćen je u Francuskoj revoluciji za izgradnju modela socijalne opresije. neke teme koje su podignute u određenom trenutku tokom istorije. Veo­ ma dobro znamo da. Uzmimo jednostavan primer. devijanti. Veoma dugo ljudi su me molili da im kažem šta će se desiti i da im dam program za budućnost. takvi programi postanu oruđe. Svako od mojih dela deo je moje biografije. hermafroditi. i tu sam počeo da pišem istoriju ovih praksi ("Isto- 102 . i da taj takozvani dokaz može biti kritikovan i uništen. zaboravljeni su ili postali uobičajeni. bes i fugu u Istoriji ludila u doba klasicizma. neuobičajenu za naučne analize: mučenje u Nadzira­ ti i kažnjavati. nakon tri meseca (ja sporo mislim!). ubice. opskurni mislioci. gubavci. One pokazuju arbitrarnost institucija i koliko prostora slobode još možemo uživati i koliko još promena može biti stvoreno. bio sam dovoljno razuman da bi proučavao ludilo. U početku sam prih­ vatio stvari kao nužne. Marks bi bio užasnut staljinizmom i lenjinizmom. Bio sam slobodan da se premestim od pacijenata ka čuvarima. čak i sa najboljim namerama. nekada šokirala ljude. dokaz. instrument opresije. jer nisam imao nikakvu preciznu ulogu.

Kad je svaka reč enigma. Niče je za mene bio otkrovenje. ona mora biti odbačena. Kada psihijatru kažete da su njegove mentalne ustanove potekle od kuće Saint-Lazar". Hajdeger nije veoma težak da bi ga Francuz razumeo. Međutim. iako sam radio kao psiholog u francuskom zatvoru. 103 . pretvoreno u prihvatilište za "osobe uhapšene po naredbi Njegovog Veličanstva. nalazite se u netoliko-lošoj poziciji da razumete Hajdegera. Dobro je osećati nos­ talgiju za neke periode pod uslovom da je to način da se ima misaoni i pozitivni odnos prema sopstvenoj sadašnjosti. Doba klasicizma ključno je u svim vašim delima. Michel Foucault: Beyond Structuralism and Hermeneutics [Chicago. Vrlo dobro znam da je to naš sopstveni izum. (posebno deo Veliko utamničenje) (prim. Alije sasvim dobro imati takvu vrstu nostalgi­ je. Beograd. ali niko u Francuskoj nikada to nije primetio. kao što je dobro imati dobru vezu sa sopstvenim detinjstvom ako imate dece. ur. ako je nostalgija razlog da budete agresivni i da pokazujete nerazumevanje prema sadašnjosti. Dovoljno paradok­ salno. Šta čitate iz uživanja? Dela koja izazivaju najviše emocija u meni su: Fokner. Volim da pišem prve tomove. Čitao sam ga sa velikom strašću i raskinuo sa svo- U Istoriji ludila Fuko skreće pažnju da u opštoj genezi institucionalnih oblika hospitalizovanja abnormalnih u obliku Opitih prihvatilišta. Šta je sa genezom u Nadzirati i kažnjavati? Moram da priznam da nisam imao nikakve direktne veze sa zatvorima ili zatvorenicima. crkva nije ostala po strani. video sam ljude zatvorene zbog političke nedoslednosti. ali to je bio opis iz istorije.Tomas Man. SOPSTVO rija ludila u doba klasicizma"). Merlo-Pontija. Koji su bili intelektualni uticaji na vašu misao? Bio sam iznenađen kad su dva moja prijatelja sa Berklija napisali nešto o meni i rekli da je Hajdeger uticao na mene (Hubert L. Fuko. MOĆ. on se veoma razbesni. ali su skorašnja dela jasnija. Kada osetite neizdrživ uticaj. Sartra. Malkom Lovri Pod vulkanom. to je bilo tačno. Sveti Lazar je nekada bilo najveće prihvatilište leproznih u Parizu. Kad sam bio u Tunisu. Istorija ludila u doba klasicizma. Bitak i vreme je teško. a mrzim da pišem druge. Naravno. University of Chicago Press. i to je uticalo na mene. Knjiga je primljena kao psihijatrijska. Znate li razliku između stvarne nauke i pseudonauke? Stvarna nauka pre­ poznaje i prihvata svoju istoriju bez da se oseća napadnutom. Nolit. 1982])." Videti: M. Osećate li nostalgiju za jasnoćom tog doba ili za "vidljivošću" Renesanse kad je sve bilo objedinjeno i ispoljeno? Sva lepota starih vremena posledica je a ne razlog nostalgije. Kad sam bio student pedesetih godina. Mnoge crkvene prihvatne ustanove preoblikovane su po uzoru na državna prihvatilišta. čitao sam Huserla. Osetio sam da je tu bilo nešto sasvim drugačije od onoga što su me učili. To je trebalo da bude prvi tom. 1980.ISTINA. Dreyfus and Paul Rabinow.). pokušate da otvorite prozor.

emigrirao bih u Sjedinjene Države. Kao stranac. međutim. Zašto mislite da bi verovatno bili otpušteni? Veoma sam ponosan što neki ljudi misle da pred­ stavljam opasnost za intelektualno zdravlje stude­ nata. tekstovi. Ono protiv čega reagujem je činjenica da postoji barijera između socijalne istorije i istorije ideja. druga. Nema pritiska na mene. i da je ta promena. Jedna. Svako i čini i misli. U svojim delima zaista sam pokušao da ana­ liziram promene. U Nadzirati i kažnjavati. već da pokažem sve faktore koji su uza­ jamno uticali. misli se mora­ ju pridržavati određenih kriterijuma. moglo bi se zaključiti da su in­ dividualna nastojanja reforme nemoguća jer nova otkrića imaju svakakve vrste značenja i implikacija koje njihovi stvaraoci nikada ne bi mogli razumeti. napustio Francusku: imao sam osećaj da sam bio zarobljen. iracionalista. I danas još uvek nisam potpuno integrisan u francuski društveni i intelektualni život. na primer. Nadzirati i kažnjavati. Tamo postoji mnogo sjajnih univerziteta. Ne postoji homogeni intelektu­ alni i kulturni život. Istorija nauke ne razvija se na isti način kao društveni senzibilitet. Socijalni istoričari bi trebalo da opišu kako ljudi postupaju bez da opisuju kako ljudi misle. Kako je onda moguća svesna promena? Kako možete da pomislite da ja mislim d a j e prom­ ena nemoguća s obzirom d a j e ono što sam anali­ zirao uvek bilo u vezi sa političkom akcijom? Celo delo Nadzirati i kažnjavati pokušaj je odgovora na to pitanje i pokazivanja kako su novi načini mišljenja zauzeli mesto. Prema njihovom mišljenju. Ono što sam pokušao da analiziram je taj veo­ ma složen fenomen koji je naterao ljude da reaguju na drugačiji način na zločine i zločince u veoma kratkom periodu. Na istu situaciju. Kroz Ničea. ljudi reaguju na veoma različite načine. Ističete. Svi mi smo živeći i misleći subjekti. napustio posao na mentalnoj klinici. Zašto? Vidim mogućnosti. ne bih morao da budem integrisan. Način na koji ljudi postupaju ili reaguju povezan je sa načinom mišljenja. Verujem u ljudsku slobodu. svi sa veoma različitim interesovanjima. Napisao sam dve vrste knjiga. 104 . zanima se samo za naučnu mi­ sao. Čitajući Reči i stvari. Da bi bile priznate kao naučni diskurs. pokazujete da se desila iznenadna promena od skupine sa lancima do zatvorenog policijskog držanja tela. postao sam stranac svemu tome. Ali bih naravno verovatno bio otpušten od njih na najnečuveniji način. kao i reakcije ljudi. a istoričari ideja bi trebalo da opišu kako ljudi misle bez postupanja. s obzirom da sam kripto-marksista. od spektakla ka­ zne do disciplinovane institucionalne kazne.RAZGOVORI jim životom. koja se u to vreme činila kao "reforma". nihilista. U Nadzirati i kažnjavati. mislim da je tu nešto pogrešno. Kad ljudi počnu da razmišljaju o zdravlju u intelektualnim aktivnostima. i naravno mišljenje je povezano sa tradici­ jom. zainteresovana je za društvene principe i institucije. zapravo bila samo normalizovanje sposobnosti društva da kažnjava. ja sam opa­ san čovek. ne da bih pronašao materijalne uzroke. Reči i stvari. postupci i ljudi međusobno se bore. Da sam mlađi.

moći i sopstva. Ono što nazivamo humaniz­ mom iskorišćeno je od strane marksista. I to je ono što predlažu "Tehnologije sopstva"? Da. katolika. ali može biti poprilično relativan u odnosu na određenu situaciju. London: Tavistock Publications. To ne znači da se moramo otara­ siti onog što nazivamo ljudska prava ili sloboda. str. centra. 9-15. H. To je tačno. Self: An Interview with Michel Foucault . Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: "Truth. Humanizam možda nije univerza­ lan. Kakav je odnos između normalizacije i koncepta čoveka kao središta znanja? Kroz različite prakse . Gutman and P. kao univerzalni model svake slobode. Hutton (eds). nacista. SOPSTVO Zaključujete Nadzirati i kažnjavati sa tvrdnjom da će "služiti kao podloga raznim studijama o normalizaciji i moći znanja u modernom društvu". i sada je ta ideja o čoveku postala normativna. Ono čega se plašim u vezi sa humanizmom je da on predstavlja određene oblike naše etike. u: L. te potom povratak na prvo? Upravo sam na tom mestu. liberala. Technologies of the self: A Seminar with Michel Foucault. Ali se ponekad samom sebi činim previše sistematičnim i rigidnim. 105 . Martin. treće pitanje. ako biste pre osamdeset godina zapitali da lije ženska čednost deo univerzalnog humanizma. drugo. medicinske. i više pronalazaka u našoj budućnosti nego što možemo zamisliti u humanizmu kako je dogmatski predstavljen na svakoj strani političkog spektra: levice. Želeo bi da završim sa pitanjem: šta bi moglo da bude više klasično ako ne ova pitanja i sistematičnije nego evolucija kroz prvo. ka­ znene.psihološke. svako bi vam odgovorio da jeste. Na primer. Ranije ste rekli da imate osećaj da sam nepred­ vidljiv. Power. desnice. MOĆ. ali ne možemo reći da sloboda ili ljudska prava moraju biti ograničeni do određenih tačaka. Mislim da postoji više tajni.October 25th.razvijena je određena ideja ili model ljudskosti.ISTINA. H. Ono što sam proučavao tri su tradicionalna problema: (1) kakvi su odnosi koje imamo sa istinom kroz naučno zna­ nje. obrazovne . sa onim "igrama istine" koje su toliko značajne u civilizaciji i u kojima smo i subjekti i objekti? (2) kakvi su odnosi koje imamo prema drugima kroz takve čudne strategije i odnose moći? i (3) kakvi su odnosi između istine. 1988. samoočigledna i trebalo bi da bude univerzalna. 1982". više moguće slobode.

POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMAT
Razgovor vodio Pol Rabinov (Paul Rabinow)

Rabinov: Zašto ne učestvujete u polemikama? Fuko: Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja, nastojim da na njih odgovorim. Ali istina je da ne volim da se uključujem u polemike. Ako otvorim knjigu i vidim da autor optužuje neprijatelje za "in­ fantilno levičarenje", istog trenutka je zatvorim. To nije moj način postupanja; ne pripadam svetu ljudi koji tako postupaju. Insistiram na toj razlici kao nečem suštinskom: celokupan moral je u pitanju, kojeg zanima potraga za istinom i odnos prema drugome. U ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzajam­ nog objašnjenja, prava svake osobe su u izvesnom smislu imanentna diskusiji. Ona zavise jedino od situacije dijaloga. Osoba koja postavlja pitanja samo primenjuje pravo koje joj je dato: da ostane neubeđena, da uoči protivrečnost, da traži više in­ formacija, da naglasi drugačije postulate, da ukaže na pogrešna rasuđivanja, i tako dalje. Isto tako, osoba koja odgovara na pitanja, takođe primenjuje pravo koje ne prelazi granice same diskusije; po logici svog diskursa, ona je vezana za ono što je prethodno rekla, i prihvatanjem dijaloga vezana je za ispitivanje drugoga. Pitanja i odgovori zavise od igre - igre koja je ujedno i prijatna i teška - u kojoj
" Ovaj razgovor realizovan je u m a j u 1984. g o d i n e , sa n a m e r o m su postavljana Fukou od strane američke p u b l i k e ( p r i m , ur.)

svaki od oba partnera trpi muke da bi koristio jedino prava koja su mu data od drugih, i u prihvaćenom obliku dijaloga. Polemičar, sa druge strane, postupa naoružan privilegijama koje unapred poseduje i nikada se neće složiti sa pitanjem. U principu, on poseduje prava koja ga ovlašćuju da vodi rat i da učini tu borbu pravednim poduhvatom; osoba sa ko­ jom se sučeljava nije partner u potrazi sa istinom već protivnik, neprijatelj koji nije u pravu, koji je štetan, i čije samo postojanje predstavlja pretnju. Za njega, igra se ne sastoji od priznavanja osobe kao subjekta koja ima pravo da govori, nego od njegovog poništavanja kao sabesednika u bilo kakvom mogućem dijalogu; njegov krajnji cilj neće biti dolaženje koliko je moguće bliže do teške is­ tine već proizvođenje trijumfa opravdanog razloga koji je očigledno podržavao od samog početka. Polemičar se oslanja na legitimitet da je njegov protivnik po definiciji odbijen. Možda će jednog dana morati da se napiše dugačka istorija polemika, polemika kao parazitskih figura diskusije i prepreke u traganju za istinom. Veoma šematski, čini mi se da danas možemo prepoznati postojanje tri modela u polemici: religiozni, sudski
se daju o d g o v o r i na neka od najčešće postavljanih pitanja koja

107

POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE*
Razgovor vodio Pol Rabinov (Paul Rabinow)

Rabinov: Zašto ne učestvujete u polemikama? Fuko: Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja, nastojim da na njih odgovorim. Ali istina je da ne volim da se uključujem u polemike. Ako otvorim knjigu i vidim da autor optužuje neprijatelje za "in­ fantilno levičarenje", istog trenutka je zatvorim. To nije moj način postupanja; ne pripadam svetu ljudi koji tako postupaju. Insistiram na toj razlici kao nečem suštinskom: celokupan moral je u pitanju, kojeg zanima potraga za istinom i odnos prema drugome. U ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzajam­ nog objašnjenja, prava svake osobe su u izvesnom smislu imanentna diskusiji. Ona zavise jedino od situacije dijaloga. Osoba koja postavlja pitanja samo primenjuje pravo koje joj je dato: da ostane neubeđena, da uoči protivrečnost, da traži više in­ formacija, da naglasi drugačije postulate, da ukaže na pogrešna rasuđivanja, i tako dalje. Isto tako, osoba koja odgovara na pitanja, takođe primenjuje pravo koje ne prelazi granice same diskusije; po logici svog diskursa, ona je vezana za ono što je prethodno rekla, i prihvatanjem dijaloga vezana je za ispitivanje drugoga. Pitanja i odgovori zavise od igre - igre koja je ujedno i prijatna i teška - u kojoj

svaki od oba partnera trpi muke da bi koristio jedino prava koja su mu data od drugih, i u prihvaćenom obliku dijaloga. Polemičar, sa druge strane, postupa naoružan privilegijama koje unapred poseduje i nikada se neće složiti sa pitanjem. U principu, on poseduje prava koja ga ovlašćuju da vodi rat i da učini tu borbu pravednim poduhvatom; osoba sa ko­ jom se sučeljava nije partner u potrazi sa istinom već protivnik, neprijatelj koji nije u pravu, koji je štetan, i čije samo postojanje predstavlja pretnju. Za njega, igra se ne sastoji od priznavanja osobe kao subjekta koja ima pravo da govori, nego od njegovog poništavanja kao sabesednika u bilo kakvom mogućem dijalogu; njegov krajnji cilj neće biti dolaženje koliko je moguće bliže do teške is­ tine već proizvođenje trijumfa opravdanog razloga koji je očigledno podržavao od samog početka. Polemičar se oslanja na legitimitet da je njegov protivnik po definiciji odbijen. Možda će jednog dana morati da se napiše dugačka istorija polemika, polemika kao parazitskih figura diskusije i prepreke u traganju za istinom. Veoma šematski, čini mi se da danas možemo prepoznati postojanje tri modela u polemici: religiozni, sudski

* Ovaj razgovor realizovan je u m a j u 1984. g o d i n e , sa n a m e r o m da se daju o d g o v o r i na neka od najčešće postavljanih pitanja koja su postavljana Fukou od strane a m e r i č k e p u b l i k e ( p r i m , ur.)

107

RAZGOVORI i politički model. Kao u jeresologiji, polemika sebi stavlja u zadatak određivanje nedodirljive tačke dogme, fundamentalni i neophodni princip da je protivnik zanemaren, ignorisan ili prevaziđen; i to osuđuje ovaj nemar kao moralni promašaj; u korenu greške, ona pronalazi strast, želju, interes, celi niz slabosti i nedopustivih privrženosti koje je određuju kao krivu. Kao u sudskoj praksi, polemika ne dopušta nikakvu mogućnost jednake rasprave: ona ispituje slučaj; ne bavi se sabesednikom, ona obrađuje osumnjičenog; skuplja dokaze nje­ gove krivice, određuje prekršaje koje je počinio, izriče presudu i osuđuje g a . U svakom slučaju, ono što ovde imamo nije po pravilima zajedničke istrage; polemičar izriče istinu u obliku suda i po zamišljenom autoritetu koji je sebi pripisao. Međutim, danas je najmoćniji politički model. Po­ lemika određuje saveze, regrutuje dobrovoljce, ujedinjuje interese ili mišljenja, predstavlja partiju; ona utemeljuje drugog kao neprijatelja, pristalice suprotnih interesa protiv kojih se treba boriti sve dok neprijatelj ne bude poražen, bilo da se preda ili uništi. Naravno, obnova, u polemici, ovih političkih, sudskih ili religioznih praksi nije ništa drugo do pozorište. Gestikuliraju se: anateme, ekskomunikacije, osude, bitke, pobede, a porazi nisu ništa više od načina govora, na kraju. Pa ipak, u poretku govo­ ra, postoje isto tako načini postupanja koji nisu bez posledica. Postoje efekti sterilizacije. Da li je iko video da iz polemike proizađe neka nova ideja? A i kako bi moglo biti drugačije, s obzirom da su tu sabesednici unapred podstaknuti ne da sve više rizikuju u onome što govore, već da se neprekid­ no okreću ispravnosti onoga što tvrde, njihovoj legitimnosti, koju moraju da brane, i potvrđivanju svoje nevinosti? Tu je još nešto m n o g o ozbiljnije: u toj komediji, podražavaju se rat, bitke, uništenja, ili bezuslovne predaje, zahtevi ubilačkog instinkta koliko g o d je to moguće. Ipak, zaista je opasno uveriti nekoga da može da dopre do istine ovim putevima, i tako potvrdi, čak i u samo simboličnom obliku, stvarne političke prakse koje bi time bile zagarantovane. Zamislimo, na trenutak, da se mahne čarobnim štapićem i da se jednom ili dvojici pro­ tivnika da mogućnost da primeni koliko g o d moći želi nad drugim. To se ne mora ni zamišljati: dovolj­ no je pogledati šta se nedavno desilo za vreme debate u SSSR-u u lingvistici ili genetici. Jesu li ti nenormalni devijanti došli iz onoga što je trebalo da bude korektna diskusija? Uopšte ne - oni su bili stvarne posledice polemičkog stava čiji efekti obično ostaju zaustavljeni. Rabinov: Određivali su vas kao idealistu, nihilistu, "novog filozofa", kao antimarksistu, novog konzervativca, i tako dalje... Koje je vaše stanovište? Fuko: Mislim da sam zaista bio smešten na većini kvadrata političkog šahovskog polja, uzastopno, kadkad i istovremeno: kao anarhista, levičar, razmetljiv ili z g a đ e n marksista, eksplicitni ili pri­ kriveni antimarksista, tehnokrata u službi golizma, novi liberal i tako dalje. J e d a n američki pro­ fesor prigovorio je što je kripto-marksista poput mene pozvan u S A D , a štampa istočno-evropskih zemalja proglasila me je saučesnikom disidenata. Nijedan od ovih atributa s a m po sebi nije važan; uzeti zajedno, sa d r u g e strane, znače nešto. I

108

POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE moram priznati da mi se više dopada njihovo značenje. Tačno je da radije ne određujem sebe, i zabavlja me raznovrsnost načina na koje su me ocenjivali i klasifikovali. Nešto mi govori da je do sada trebalo da bude nađeno manje ili više odgovarajuće mesto za mene, nakon toliko napora u tako različitim pravcima; i očigledno ne smem da sumnjam u kompetenciju onih koji se zapetljavaju u svojim divergentnim procenama, jer se nije moguće su­ protstaviti njihovoj nepažljivosti ili predrasudama. Moram biti uveren da njihova nesposobnost da me odrede ima neke veze sa mnom. Bezsumnje, u osnovi se totiče mog načina prilaženja političkim pitanjima. Tačno je da moj stav nije re­ zultat oblika kritike koja teži da bude metodično ispitivanje u cilju odbacivanja svih mogućih rešenja osim validnog.Više je to prema poretku "problematizacije"-takoreći, razvoja polja radnji, postupaka, i misli koje, čini mi se, postavljaju problem za politiku. Na primer, ne mislim da u slučaju ludila i mentalnih bolesti postoji neka "politika", koja bi sadržavala is­ pravna i definitivna rešenja. Ali mislim da u ludilu, rastrojstvu, problemima u ponašanju postoje ra­ zlozi za promišljanje politike; i politika mora da od­ govori na ta pitanja, ali nikada ne odgovara na njih u potpunosti. Isto je sa zločinom i kaznom: prirodno, bilo bi pogrešno misliti da politika nema ništa sa sprečavanjem i kažnjavanjem zločina, i zbog toga sa određenim brojem elemenata koji menjaju nji­ hovim oblikom, značenjem, učestalošću; isto tako bi bilo pogrešno misliti da postoji politička formula koja bi razrešila pitanje zločina i stala mu na kraj. Isto je sa seksualnošću: ona ne postoji izvan odno­ sa sa političkim strukturama, uslovima, zakonima i propisima koji su od suštinskog značaja za nju; pa ipak, ne sme se očekivati od politike da obezbedi oblike u kojima bi seksualnost prestala da postoji kao problem. Pitanje je, dakle, promišljanja odnosa tih različitih iskustava sa politikom, što ne znači da će se u politi­ ci tražiti glavni sačinilac tih iskustava ili rešenja koja će definitvno razrešiti njihovu borbu. Problemi koje ovi predmeti postavljaju moraju da se raz­ rade. Takođe je neophodno odrediti šta za politiku znači "postavljanje problema". Ričard Rorti (Richard Rorty) ističe da se u tim analizama ja ne obraćam bilo kojem "mi" - bilo kojem od onih "mi" čiji kon­ senzusi, vrednosti i tradicije konstituišu okvire mis­ li i određuju uslove u kojima m o g u biti potvrđeni. Problem je, tačnije, odlučiti da li je zaista podesno smestiti se unutar "mi" da bi se afirmisali principi koji se priznaju i vrednosti koje se prihvataju; ili, nije li pre potrebno napraviti buduću formaciju "mi" omogućenu razrađivanjem pitanja. Čini mi se, stoga, da "mi" ne sme prethoditi pitanju; ono može biti samo rezultat - i to neophodni privremeni re­ zultat - pitanja u skladu sa time kako je ono postav­ ljeno u novim uslovima u kojima je formulisano. Na primer, nisam siguran da je u vreme kada sam pi­ sao Istoriju ludila postojalo prethodno i receptivno "mi" kojem sam jedino trebao da se obratim da bih napisao knjigu, i čiji bi spontani izraz bila knjiga. Lang (Laing), Kuper (Cooper), Basalja (Basaglia) i ja nismo imali nikakvu zajednicu, niti vezu; ali se sam problem postavljao pred one koji su nas čitali, kao što se postavljao i pred neke od nas, problem

109

RAZGOVORI sagledavanja da li je bilo moguće izgraditi "mi" na osnovu učinjenog rada, "mi" koje bi verovatno ob­ razovalo i zajednicu dela. Nikada nisam pokušavao da analiziram ništa sa stanovišta politike, ali sam uvek pitao politiku šta ima da kaže o problemima sa kojima je suočena. Nju ispitujem o stanovištima koje zauzima i ra­ zlozima koje daje za to; ne tražim da odredi teoriju onoga što ja činim. Nisam ni protivnik ni partizan marksizma; ja ispitujem šta on ima da kaže o iskust­ vima koja postavljaju pitanja o njemu. Što se tiče događaja od maja 1968, čini mi se da oni zavise od druge problematike. Nisam bio u Francuskoj tada; vratio sam se tek nekoliko meseci kasnije. I činilo mi se da jedino m o g u da prepoznam kontradiktorne elemente u tome: sa jedne strane, pokušaj, koji je bio široko afirmisan, da se politiku pita celi niz pitanja koja tradicionalno nisu bila deo njenog ustavnog područja (pitanja o ženama, odnosa među polovima, medicini, men­ talnim bolestima, okolini, manjinama, delikvenciji); i sa druge strane, želja da se svi ti problemi ponovo ispisu rečnikom teorije koja je manje ili više direkt­ no poticala od marksizma. Međutim, proces koji je tada bio očigledan nije vodio do preuzimanja pro­ blema koje je postavila marksistička doktrina, već suprotno, do sve vidljivije bespomoćnosti mark­ sista da se suoče sa tim problemima.Tako da se na­ lazimo suočeni sa pitanjima koja su bila upućena politici, ali sama nisu ponikla iz političke doktrine. Sa ovog stanovišta, takvo oslobađanje postupka ispitivanja je, činilo mi se, odigralo pozitivnu ulogu; sada postoji pluralitet pitanja postavljenih politici umesto ponovnog zapisa postupka ispitivanja u okviru političke doktrine. Rabinov: Da li bi ste rekli da se vaš rad može odrediti odnosima između etike, politike i genealogije istine? Fuko: Nema sumnje da bi se u nekom smislu mo­ glo reći da pokušavam analizirati odnose između nauke, politike i etike; ali mislim da to ne bi bila pot­ puno tačna predstava rada koji sam postavio za cilj. Ne želim da ostanem na tom nivou; pre bih rekao da pokušavam sagledati kako su oni uzajamno delovali u formiranju naučnog područja, političke strukture, moralne prakse. Uzmimo za primer psihi­ jatriju: nema sumnje, ona se može analizirati unutar okvira političkih institucija u kojima deluje; može se proučavati u njenim etičkim implikacijama, u vezi sa osobom koja je objekt psihijatrije isto koliko i sam psihijatar. Međutim, moj cilj nije bio da uradim to; to jest, pokušao sam sagledati oblikovanje psihijatrije kao nauke, ograničenje njenog polja i određivanje njenih objekata impliciralo je političku strukturu i moralnu praksu; u dvostrukom smislu oni su bili pretpostavljeni progresivnom organizacijom psihi­ jatrije kao nauke, a isto tako bili su menjani ovim razvojem. Psihijatrija, kakvu je poznajemo, ne bi mogla da postoji bez čitavih međusobnih dejstava političkih struktura i bez skupa etičkih stavova; ali i obrnuto, utemeljenje ludila kao oblasti znanja (savoir) promenilo je političke postupke i etičke stavove sa kojima je ono bilo povezano. To je bila stvar određivanja uloge politike i etike u utemelje­ nju ludila kao posebne oblasti naučnog saznanja (connaissance) i analiziranja efekata potonjeg na političke i etičke postupke.

110

POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE Isto je i u vezi sa delikvencijom. U pitanju je bilo sagledavanje koja je politička strategija, dajući pravni položaj kriminalu, bila sposobna da se obra­ ti određenim oblicima znanja (savoir) i određenim moralnim stavovima; bilo je to i pitanje na koji način su ti modaliteti znanja (connaissance) i ti oblici moralnosti mogli biti reflektovani, i time menjani, ovim disciplinarnim tehnikama. U slučaju seksu­ alnosti to je bio razvoj moralnih stavova koje sam želeo odvojiti; ali pokušao sam da ih rekonstruišem kroz ulogu koju su zauzeli u političkim strukturama (suštinski u odnosu između samokontrole [mattrise de soi] i dominacije drugih) i sa modalitetima zna­ nja (connaissance) (samo-znanje i znanje drugačijih oblasti postupaka). Tako sam u ove tri oblasti - ludilu, delikvenciji i sek­ sualnosti - svaki put naglašavao poseban aspekt: utemeljene izvesne objektivnosti, razvoj politike i upravljanje sobom i razradu etike i prakse u vezi sa sobom. Ali sam svaki put pokušao i da istaknem mesto koje su ovde zauzimale jedna ili dve kompo­ nente neophodne za konstituisanje polja iskustva. U suštini, radi se o različitim primerima u kojima su tri fundamentalna elementa bilo kojeg iskustva implici­ rana: igra istine, odnosi moći i oblici odnosa sa so­ bom i drugima, lako svaki od tri principa naglašava, na određeni način, jedan od ta tri aspekta - jer je iskustvo ludila nedavno organizovano prvenstve­ no kao polje znanja (savoir), znanje kriminala kao područje političke intervencije, dok je znanje seksu­ alnosti definisano kao etička pozicija - svaki put sam pokušao da prikazem na koji način su druga dva el­ ementa bila prisutna, koju su ulogu odigrali, i kako su na svaki uticale promene u druga dva. Rabinov: Nedavno ste govorili o "istoriji problema­ tike". Šta je istorija problematike? Fuko: Odavno sam pokušavao da sagledam da li bi bilo moguće prikazati istoriju misli različitu od istorije ideja (pod čime podrazumevam analize sistema predstavljanja) kao i od istorije mentaliteta (pod čime podrazumevam analize stavova i tipova postupaka /schemas de comportement/). Činilo mi se da postoji jedan elemenat koji je upotrebljiv u opisivanju istorije misli - bilo bi to ono što bi se mo­ glo nazvati problemi ili, preciznije, problematizacije. Ono što razlikuje misao jeste da je ona nešto sasvim različito od skupa predstava koje naglašavaju izvesno ponašanje; ona je isto tako sasvim različita od oblasti stavova koji mogu da odrede to ponašanje. Misao nije ono što nastanjuje izvesno ponašanje dajući mu značenje; pre, ona je ono što dopušta da se odstupi od tog načina delovanja ili reagovanja, da ga se predstavi kao predmet mišljenja i ispita prema svojem značenju, uslovima i ciljevima. Mi­ sao je sloboda u odnosu na ono što se čini, pokret u kojem se odvaja od tog čina, utemeljujući ga kao objekat, i reflektujući ga kao problem. Reći da je proučavanje misli analiza slobode ne znači da se suočavamo sa formalnim sistemom koji referira jedino na samog sebe. Zapravo, za polje delovanja, za ponašanje, da bi se ušlo u polje misli neophodno je, za izvestan broj činilaca, da ih se učini neizvesnim, da ih se liši uobičajenosti, ili da se pobudi izvestan broj poteškoća koje ih okružuju. Ti elementi proishode iz društvenih, ekonomskih ili političkih procesa. Ali ovde, njihova jedina uloga je u podsticanju. Oni m o g u postojati i sprovoditi

111

razvija uslove u kojima m o g u biti dati mogući od­ govori. to je pitanje kretanja kritičke an­ alize u kojoj se nastoji sagledati kako su konstruisana različita rešenja za problem. kako su ta različita rešenja proizašla iz specifičnog o b ­ lika problematizacije.na ove poteškoće. pre ove delotvorne problematizacije putem misli. To jest. Taj razvoj od datosti u pitanje. Ali delovanje istorije misli biće ponovo otkriveno u korenu tih različitih rešenja opšteg oblika prob­ lematizacije koji ih je omogućio . I većinom su zaista ponuđeni različiti odgovori. 112 . Otud se predočava da svako novo rešenje koje bi se moglo pridodati drugima iskrsava iz aktuelne problematizacije. ponekad čak i protivrečne u svojim različitim aspektima . ili u onome što je omogućilo preobražaj poteškoća i prepreka u opšti prob­ lem za koji se predlažu različita praktična rešenja. ona je originalni ili specifični odgovor .često uzimajući mnoge oblike. The Foucault Reader. Jasno je kako smo daleko od analize u smislu dekonstrukcije (svako brkanje ova dva metoda ne bi bilo pametno).). New York: Pantheon. koje su određene tom situacijom ili kon­ tekstom. da uzmemo veoma dalek primer. str. I kad se misao umeša. i koje sadrže istinu kao moguće pitanje. u: Paul Rabinow (ed.RAZGOVORI svoje delovanje tokom veoma dugog vremena. Ili opet. ali postupajući sasvim drugačije od izražavanja ili manifestovanja teškoća: u povezanosti sa njima. Za različite teškoće koje se susreću u praksi u odnosu na men­ talnu bolest u osamnaestom veku. An interview with Michel Foucault". 381-390. ona određuje elemente koji će konstituisati ono na šta različita rešenja pokušavaju da odgovo­ re. Politics and Problemizations. to je ono što konstituiše tačku problematizacije i specifičan rad misli. različite filozofske škole helenskog doba nudile su različita rešenja za teškoće tradicionalne seksualne etike. ponuđena su različita rešenja: primeri su Tukovo (Tuke) i Pinelovo (Pinel). Problematizacija je ta koja reaguje na teškoće. modifikujući samo par postulata ili principa na kojima se temelji odgovor koji se daje. Rad filozofske ili istorijske re­ fleksije stavljen je u područje promišljanja jedino pod uslovom da se problematizacija jasno shvata ne kao skup predstava. Ali ono što mora biti shvaćeno jeste ono što ih čini istovremeno mogućim: to je tačka u kojoj je njihova istovremenost ukorenjena. Na isti način. 1984. taj preobražaj od grupe prepreka i teškoća u probleme kojima se u različitim rešenjima nastoji da sačini odgovor. takođe. ona ne pretpostavlja jedinstven oblik koji je direktan rezultat ili neophodni izraz tih poteškoća.čak i u samim nji­ hovim suprotnostima. ali. Za jedan skup poteškoća može se dati nekoliko odgovora. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: "Polemics. cela grupa rešenja bila je ponuđena za poteškoće koje su iskrsle u drugoj po­ lovini osamnaestog veka u kaznenoj praksi. nego kao rad misli. to je tlo koje ih prehranjuje u svoj njihovoj različitosti i ponekad uprkos njihovim protivrečnostima.

.

kriminologije. intervjua i gay aktivizma. a umro je 25.. Fukoa bi pre svega tre­ balo zapamtiti po maštovitoj potrazi za mišlju izvan datih istina i rezigniranog skepticizma našeg doba. godine u Poatjeu (Poitiers). a drugi mislioci ih pokupe i ispale u drugačijem pravcu. predava­ nja. Drugo. hegelijan- 113 . Francuska. Fuko je postao javni intelektualac koji je prkosio dominantnoj kul­ turi putem svojih političkih udruživanja. strukturalne lingvistike. medicine. Najzad. juna 1984. mentalnog zdravlja. lako je njegova asketska slika obrijane glave postala ikona postmoderne misli. marksizam i humanizam. Džejms Miler (James Miller). takoreći. a niti jedno delo ne predstavlja čisto njegovo učenje. oktobra 1926.Stiven Kec (Stephen Katz) MIŠEL FUKO Ključna stvar je. drugi biograf. kako otkriva Dejvid Mejsi (David Macey) u biografiji The Lives of Michel Foucault (Macey 1993). i po njegovim distinktivnim dostignućima u četiri oblasti. dete porodice iz srednje klase. i pružio je vitalnu kritiku njihovih ograničenja. Ova dostignuća upućuju izazov onima koji teže da predstave njegovu karijeru. obrazovanja. 1999). Žil Delez (Gilles Deleuze) Biografski detalji i teorijski kontekst Mišel Fuko je rođen 15. obuhvatnu teoriju moći. McKinlay i Starkey 1998. onda. Fuko. godine. Chambon et al. zaista ima njegovo delo? Šta nam ono može značiti? Kako bi se tre­ balo upotrebiti? " (Miller 1993:19). (Neki od primera su: Garland 1997. državne politike. Dodatna činjenica jeste da Fukoova čudesna delà ne pokazuju nijedan jedinstveni teorijski model ili političku orijentaci­ ju. To se dešava sa Fukoom. Koju vrednost. Vruća intelektualna atmos­ fera na École Normale odražavala je i posleratni entuzijazam u Francuskoj za ideje koje su dolazile od marksizma.. kao što je Niče rekao. Treće. politike i književnih proučavanja. Diplo­ mirao je na prestižnom École Normale Supérieure u Parizu. Fuko se suočio sa glavnim kritičkim tradicijama. menadžerskih studija. da mislioci uvek. njegov rad je obnovio profesionalna polja poput urbanog planiranja. i socijalnog rada. od AIDS-a. on je razotkrio materijalne prakse i odnose moći koji leže ispod uspona zapadne filo­ zofije. dobivši diplome iz filozofije 1948. političke i javne osobe. kao što su struktural­ izam. Kao prvo. i psi­ hologije 1949. Smatraju ga najvažnijim i najpoznatijim misliocem dvadesetog veka. čak ni generalno korisnu istorijsku metodu. prikazujući Fukoovo kreativno žongliranje između intelektualne. tvrdi da "Fuko iza sebe nije ostavio nijednu sažetu kritiku društva. nijedan sistem etike. istorije. ispaljuju strele u vazduh. otkrio je entuzijazam za interdisciplinarno učenje još u najranijim danima studija na univerzitetu.

Leng (D. bile su praćene kritikom koja je optuživala Fukoa za diskursni determini­ zam. Ova nameštenja pružila su mu. Od 1960. predavao je psihologiju na kat­ edri za filozofiju na Univerzitetu Nord-Pas-de-Calais. Dok je to delo nagoveštavalo Istoriju ludila u doba klasicizma. Biblioteka na univerzitetu u Upsali obezbedila mu je materijale potrebne za pisanje Folie et derasion: historié de la folie a l'âge classique {Ludilo i bezumlje : Istorija lu­ dila u doba klasicizma). Fuko je napisao svoje prvo delo Maladie mentale et personnalité {Mental lllnes and Psyhology). u svakom slučaju. Uprkos kriticizmu. godine. Kasnih šezdesetih u Francuskoj delo je povezano sa naglim društvenim promenama šezdesetosme. Still. te o razvoju azila i psiholoških nauka. kad se Fuko premeštao iz Pariza na mesto profesora na Univerzitetu Clermont Ferrand. ali je ta rana runda bila nepraved­ no izazvana okrnjenim prevodom originala iz 1965. D. Takav kriticizam javljaće se iznova tokom Fukoove karijere. Fuko je primio agregaciju iz filozofije na École Normale (veoma zahtevan skup ispita koje je na kraju pao). njegovo delo o istoriji ludila prošlo je kroz prvi krug oduševljenog naučnog prihvatanja. pod naslovom Maladie mentale etpsyhologie. znanje i moć postali ispre­ pleteni. genijalna metodologija. a rad u Varšavi i Hamburgu pogodovali su da delo dovrši do 1960. Leng). značajne intelektualne mogućnosti. 114 . slabo istorijsko istraživanje. stičući vredno kliničko iskustvo koje će kasnije igrati važnu ulogu u njegovim delima o psihologiji. a 1952. Velody 1992). Za to vreme radio je kao istraživač i "neslužbeni stažista"(Miller 1993:63) u bolnici Sveta Ana u Parizu. Međutim. Drugi internacionalni krug oduševljenog prihvatanja pratilo je objavljivanje knjige u Engles­ koj 1965. i mentalnoj bolnici. istim je kasnije bilo zasenjeno. Varšavi i Hamburgu. pak. u gradu Lil. u kojem su izbačeni važni delovi i primedbe (Gordon 1990. Pohvale knjige. Ivan llič (Ivan lllich) i Dejvid Kuper (David Cooper). i upravo je tu Fuko upoznao uticajne savremenike kao što je bio istoričar nauke Žorž Kangilem i marksistički teoretičar Luj Altiser. godine pod naslovom Madness and Civilization. (Na engleski g a j e preveo Alan Šeridan /Alan Sheridan/ 1976. dok je izvan Francuske dočekano kod veoma politizovanog"antipsihijatrijskog" pokreta na čijem čelu su bili Tomas Sas (Tomas Szasz). ono predstavlja i kritiku prosvetiteljske liberalne tradicije i filozofije razuma. Od 1952 . do 1966. Imalo je sve karakteristike onoga što će kasnije biti prepoznato kao Fukoov brilijantan stil.1955. na osnovu prerađene francuske verzije iz 1962. medicini. te nepriznavanje i neuvažavanje istinski lekovitih funkcija moderne terapije. Te godine Fuko je prijavio Folie et déraison kao doktorsku dis­ ertaciju. neumorna erudicija. i time ug­ lavnom zanemareno u naučnoj literaturi o Fukou). retko primenjivanih u tako prozaičnim temama od strane socijalnih teoretičara. dobijajući mesta u Upsali. završio je kurs iz psihopatologi­ je. 1951. Istorija ludila u doba klasicizma nastavila je da širi svoj uticaj.0 FUKOU ske fenomenologije. Delo Folie et déraison navodnoje o medikalizaciji ludila tokom osamnaestog i devetnaestog veka. te mešavina talenta. te kao takvo pokreće Fu­ koov širi projekt razotkrivanja ontoloških značenja putem kojih su istina. 1954. koja je primljena i pohvaljena od strane Žorža Kangilema (Canguilhem 1995). Sledećih pet godina Fuko je ostvarivao karijeru kombinovanjem predavanja i kulturne diplomatije.

književnosti i filozofiji. Fuko je usavršio svoju arheološku metodologiju i u glavnim crtama izložio formalnosti koje leže ispod diskurzivnih formacija u naukama o čoveku za čijim razumevanjem je tragao. Tako se Fuko pridružio intelektualnom putovanju zajedno sa kolegama. distancirao se od nje­ govog popularnog prikazivanja kao strukturaliste.teodelima Žorža Bataja (George Bataille). sa širokom popularnošću kao i naučnom prijemčivošću. Fukoovo prvo značajno delo time je imalo dvostruki značaj: ranih šezdesetih pojavilo se kao ključni doprinos "epistemologiji nauka o čoveku" (Castel 1990: 27). Na površini. uklopljenog u moderno obrazovanje medicinsk­ og autoriteta. Kontroverzno istraživanje dela o "smrti" figure "čoveka" u savremenoj misli izazvalo je kritičko reagovanje Žan-Pol Sartra (Sartr 1974) između ostalih. Ali. Fuko unutar mode­ rne medicine otkriva slojeve novih lingvističkih. Naissance de la clinique: une archeologie du regard medical (Foucault 1963). ipak. Po povratku u Pariz. delo je ukazalo na njegovo eksperlmentisanje (iako ne i na pridržavanje) sa strukturalizmom i semiologijom. Kao prvo. ova dela nisu bila uticajna u književnim proučavanjima. Rođenje klinike unapredilo je "arheologiju"kao novu istorijsku metodologiju. Fuko je proširio svoj arheološki pristup u dva sledeća dela: Les Mots et les choses: une archeologie des sciences humanies 1966. (Reči i stvari: arheologija humanističkih nauka /Fuko 1971/) i u L'Archeologie du savoir {Arheologija znanja/Fuko 1998/) 1969. izgleda da se delo bavi promenama u medicinskoj praksi u Francuskoj od kasnog osamnaestog do ranog devetnaestog veka. Pod uticajem ideja Gastona Bašlara i Žorža Kangilema o istorijskom diskontinuitetu i kritici progresivizma i prezentizma u istoriji nauka (Gutting 1989). Morisa Blanšoa (Maurice Blanchot). koje je postalo bestseler. U Arheologiji znanja. g o ­ dine. Rolanom Bartom. Fuko. predstavlja način prikazivanja diskurzivnog sloja. koje je bilo simptomatično po rastućoj humanističkoj i marksističkoj suprotstavljenosti Fukoovim ideja­ ma. a ne smatraju se ni delom njegov­ og značajnog korpusa (za neke od ovih dela v. epistemoloških i političkih konstituenti ljudskog života.u devetnaestom veku. kao što je Rejmon Rasel(Foucault 1963). Drugo. tehnoloških. Foucault 1998). na engleski prevedeno kao The Birth of the Clinic: An Archeology of Medical Perception (1973). kako je primenjuje Fuko u Rođenju klinike. i Renea Margita (Rene Margitte). francuskim misliocima. označilo je dva razvoja u njegovoj karijeri. godine nije vraćao na ova područja. Fukoovo drugo značajno delo.Stiven Kec: MIŠEL FUKO Kako ističe Robert Kaštel (Robert Castel). godine. sa fokusom na lingvističke sisteme značenja i prostorne diskurse percepcije. Pošto se Fuko nakon 1960. Ž a k o m Lakanom i Lujem Altiserom. nije bio u Francuskoj. (Tokom ovog perioda Fuko je napisao brojna dela i eseje o umetnosti. do 1968. "arhe­ ologija". a kasnih šezdesetih postalo je analitičko sredstvo za "politički aktivizam i uopšte anti-represivni sen­ zibilitet" (Castel 1990: 29). bi­ ologije i lingvistike .ekonomije. 115 . Ispod njenih naoružanih zamki. U tom delu Fuko nalazi diskontinuitete u naukama o čoveku od njihovog pojavljivanja u Renesansi kroz razvoj njihovih suštinskih oblasti . Arheologija znanja mnogim je čitaocima ostala opskurna u poređenju sa Recima i stvarima. predavajući u Tunisu u kritičnom periodu između 1966. Klodom LeviStrosom.

O FUKOU "U Francuskoj su izvesni budalasti 'komentatori' istrajavali da me etiketiraju kao'strukturalistu'. U tom periodu pisao je oglede. Imenovanje za profesora filozofije na novom eksperimentalnom Univerzitetu u Vinsenu (Vincennes) 1968. izražen je u dramatičnoj knjizi. dok nije objavio nijedno važnije delo. radio je na svom sledećem metodološkom proboju inspirisanim idejama Fridriha Ničea. Između 1969. Obavljao je ovu službu do kraja života. Collège de France zahteva od svojih profesora da smisle godišnje kurseve u skladu sa svojim predmetom. Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora /Fuko 1997/). Fuko 1995). U eseju pod naslovom Niče. Nisam uspeo da doprem do njihovih sitnih mozgova to da nisam koristio nijedan metod. "Genealogija je siva. davao intervjue i priređivao tekstove. na­ pisao je Fuko u svome predgovoru za englesko iz­ danje Reči i stvari (Foucault 1971 b: xiv). koncept ili ključni pojam koji karakterišu strukturalnu analizu". Postalo je i Fukoova najpoznatija knjiga. godine označilo je različite intelek­ tualne pravce koje će slediti tokom sedamdesetih godina. Snažno artikulišući političko i intelektualno zanimanje koje ga je zaokupljalo prethodnih sedam godina. i novom opsegu tematskih zanimanja. ona je sitničava i strpljivo dokumentarna. delo je započelo genealoško prepravljanje kriminološke istorije zatvorskog sistema. koja se pojavila nakon praz­ nine u objavljivanju. Idealno. istorija (Foucault 1977c. kao što je mono­ grafija o devetnaestovekovnom ubici Pjeru Rivijeru (Foucault 1975). Fukoov metodološki zaokret ka genealogiji. i prema tome. sastruganim pergamentima" (Fuko 1995:79). Rezimei Fukoovih kurseva predstavljaju fascinantne hronike pustolovina u područja koja će inspirisati drugu polovinu nje­ gove karijere: kriminologija. Nilson 1998). U međuvremenu. seksualnost. da preuzme mesto profesora istorije sistema mišljenja. upravlja­ nje i etika (Foucault 1997b). Ona radi na zamršenim. Surveiller et punir: naissance de la prison (Foucault: 1975. Drugi autori su tragali za Fukoovom vezom sa Ničeom ili se nisu slagali da takva veza postoji (Mahon 1992. Ovven 1996. godine Fuko postaje politički aktivan u grupama kao što je Grupa za informisanje o zatvoru (Prison Information Group) i putuje kroz Poljsku i Irak da bi pisao o represiji i revoluciji. i 1975. Prado (Prado) jasno predstavlja uvod u Fukoovu "genealošku analitiku" (Prado 1995). ali je ubrzo izabran na istaknu­ tom Collège de France. Njegov radikalni karakter dobro se uklapao u alternativno interdisciplinarno okruženje na Uni­ verzitetu u Vinsenu. posebno njegovim delom Genealogija morala. Fuko jasno prika­ zuje snagu onoga što vidi kao ničeovski genealoški metod: multidisciplinarna tehnika otkrivanja kontigentnih istorijskih trendova koji podupiru savremeni diskurs i prakse moći. jer vešto iznova određuje mod­ ernu kao "disciplinarno društvo" oblikovano novim formama moći koje su pratile opadanje evropskih 116 . genealogija. cilj genealogije je da razume "istoriju sadašnjosti" nezavisno od poznatih istorijskih pripovesti i političkih ideologija koje su predstavljale prošlost. suprotstavljena je traganju za tradicionalnim poreklima i podizanju temelja u korist narušavanja"onog stoje prethodno smatrano imobilnim" i fragmentiranju "onog što je smatrano objedinjenim" (Fuko 1995).

Owen 1999). Zajednički im je i razumljiviji jezik negoli u Fukoovim prethodnim radovima: ona su postala nužna za svaki univerzitetski kurs o kriminalu.. Zanimanje za genealošku istoriju sadašnjosti nadahnulo je Fukoov sledeći niz istorije seksualnosti: Historié de la sexualité I: La volonté de la savoir (Foucault 1976.. Moje delo se bavilo sa tri oblika objektivizacije koja preoblikuje ljude u subjekte.Stiven Kec: MIŠEL FUKO suverenih režima. Tomasom Kunom (Dreyfus. kritička teorija (Ransom 1997). praksi odvajanja. Prvi su oblici ispitivanja koji sebi pokušavaju da daju sta­ tus nauka. Istorija seksualnosti: staranje o sebi /Fuko 1988/). "Moj cilj. toma II i III Istorije seksualnosti. trebali bi da pra­ timo Fukoovo određivanje sopstvenog delà kako bismo potom razumeli probleme koje su njegove teorijske ideje učinile razumljivim. Naredni radovi povezuju Fukoa sa Ničeom. I na drugim mestima Fuko ponavlja ovu trostru­ ku organizaciju svog korpusa (Foucault 1983b: 237. Socijalna teorija i doprinosi Dosta literature koja se bavi Fukoovim doprinosi­ ma socijalnoj teoriji težilo je da podeli njegovo delo u odnosu na druge teoretičare ili škole misli (a ponekad ga izvodeći od njih). Istorija seksualnosti: korištenje ljubavnih uživanja /Fuko 1988/). i sociologija Maksa Vebera (Turner 1992. Sa skoro dirljivom ironijom. kao što je mark­ sizam (Poster 1984). bio je zadovoljan čitajući prve prikaze njegovih poslednjih knjiga. ljudi pretvoreni u subjekte. Ashenden. Volja za znanjem. LeSouci de so/(Foucault 1984.. Dirkemove studije (Cladis 1999).. ekspertize i disciplinarne estetike vladanja sopstvom. Deridom (Boyne 1990). bio je da stvorim istoriju različitih oblika kojima su. Szakolczai 1998). čuvenoj bolnici koju je osuđivao u svome radu zbog njene istorijske uloge u uspostavljanju "bio-moći" francuskog upravljanja: ležeći u krevetu u bolnici. U drugom delu mog rada. Uprkos njihovim razlikama. posebno potonje zbog Veberovog naglašavanja birokratske 117 . u našoj kulturi. Feministička kritika bila je izuzetno važna za ovu primenu (o tome kasnije). sek­ sualnosti i srodnim temama koje se bave regulaci­ jom i socijalnom kontrolom. Rabinovljev ko­ mentar (Rabinow 1984: 7-11) uistinu ostaje dosledan Fukoovoj preporuci prikazivanjem njegovog rada u smislu praksi klasifikacije. /Fuko 1978/). 1988b). proučavao sam objektivizacije subjekta u onome što ću naz­ vati 'prakse odvajanja'. Istorija seksualnosti I. 1988a: 7-16. Fukoovi poslednji dani u junu 1984. Rabinow 1983). etike i identiteta. Fuko je u svojim poslednjim godinama težio utemeljenju jedinstvenog teorijskog stanovišta njegovog životnog delà nezavisno od svojih komentatora. način na koji se čovek (on ili ona) pret­ vara u subjekat" (Fuko 1983a: 208). provedeni su u Salpetrijeru. Morisom Merlo-Pontijem (Crossley 1994) i Jirgenom Habermasom (Kelly 1994. težio sam da proučim. L'Usage des plaisirs (Fou­ cault 1984... ova delà konzistentno upotrebljavaju ničeovsku dekonstrukciju porekla zapadne duše i pokoravajućih režima istine. Najzad. Subjekat je ili podeljen u sa­ mom sebi ili odvojen od drugih. Žilom Delezom (Braidotti 1991). Prema tome.

on je izoštrio naše shvatanje načina na koji je proizvodnja znanja u naukama o čoveku. te život/smrt. kao što diskusija koja sledi to i pokazuje. Fuko je isticao da profesionalni status znanja proizlazi iz oblasti u kojima se ono razvijalo. Fuko je razradio način na koji su ovi nizovi praksi delovali najočiglednije u poljima subjektivizacije: telo. Prakse odvajanja U Fukoovom delu prakse odvajanja predstavljaju političke strategije koje razdvajaju. kao što su psihijatrija.mentalnih bolnica (azila). stanovništvo i individ­ ua. vežbanjima. ironična konvergencija disciplinarnosti sa liberalnim humanizmom postala je određujuća karakteristika onog što Fuko naziva "rođenjem zat­ vora" (podnaslov delà Nadzirati i kažnjavati). Prakse samosubjektivizacije Prakse subjektivizacije Prakse klasifikovanja Kroz svoja delà. Na primer. Prema tome. od kasnog osamnaestog i devetn­ aestog veka. Fuko prikazuje kako su moderne evropske države označavale skitnice i navodno "nekorisne" ljude kao politički problem. siromašne i delikvente. Na taj način. određene figure oko koje Prakse samosubjektivizacije konstituišu najneuhvatljivi oblik subjektivizacije jer. i stoga nam pruža ko­ risnu formulaciju.0 FUKÔU i praksi samosubjektivizacije. pretvorila ljude u tipove subjekata klasifikujući ih u skladu sa dualističkom logikom koja prožima zapadni način mišljenja: razum/be­ zumlje. i Nadzirati i kažnjavati. medicina. Fuko je rekonceptualizovao modernu politiku kao subjektivirajuću mrežu prak­ si i polja. normalno/patološko. biologija je kon­ struisala živog subjekta kojim upravljaju biološki zakoni prirode. bolnica. u delu Reči i stvari Fuko dokazuje d a j e ekonomija konstruisala proizvodnog subjekta koji podleže ekonomskim pravilima i zakonima. biologija. takođe bile povezane sa novim korektivnim programima usmerenim ka individualnoj rehabili­ taciji. vođenju dokumenata i pris­ motri. pridodao je savremenoj soci­ jalnoj teoriji kritičku dimenziju punu života. Fuko je is­ ticao kako su prakse odvajanja istorijski crple svoju moć iz merkantilnih državnih društava i prosvetiteljske političke filozofije individualnih prava i ljud­ ske slobode. Dodatno. Najvažnije. Ekonomija. pre nego iz autoriteta samih profesionalaca. i ponovo ih grupisale u lude. kako Fuko 118 . seksologija i kriminologija. Na prim­ er. lingvistika je konstruisala govornog subjekta čije su karakteristike uslovljene strukturama značenja. u Nadzirati i kažnjavati Fuko pokazuje kako su. normalizuju i institucionalizuju stanovništvo radisocijalnestabilnosti. koji ga uslovljavaju kao organizam. zatvora i škola. Dakle. su stvaraoci modernog znanja oblikovali svoje diskurse i opravdavali svoje intervencije u sve domene ljudske egzistencije. U delima Istorija ludila u doba klasicizma. tehnike regulisanja zasnovane na ispi­ tivanjima. lingvistika takođe su pove­ zane jer su njihove šeme klasifikacije utemeljene u proučavanju "čoveka". Ovo disciplinujuće uređenje društva poklapalo se sa razvojem moćnih institucija . Rođenje klinike. Stvaranjem istorije oblika putem kojih su "ljudi pretvoreni u subjekte".

Sennett 1982:10). nezapadnjaka i starih. koja je nastala zajed­ no sa hrišćanstvom a kasnije je odlikovala modernu medicinu i psihijatriju. Fuko identifikuje priznanje kao eg­ zemplarnu tehnologiju sopstva. svojim dušama. Porter 1994. Sledstveno tome.postaju građa na osnovu koje se donose zatvorski raspored. viktorijanski seksualni diskurs posebno je idealizovao buržujsko muško telo. Slično tome. te poreklom i rasom. Nadzirati i kažnjavati i Istorija seksualnosti dva su ključna delà u kojima Fuko razvija svoju analizu tela kao područja subjektivizacije. U Istoriji seksualnosti. Stoga. zašto naše dugovečne istine o sopstvu moraju da budu proučene u smislu praksi samosubjektivizacije koje ih održavaju. ponašanjem. Nadalje. nekoliko područja (Sawicki 1991. prakse samosubjektivizacije množe se u području seksualnosti. zahtevaju razvijanje tehnologija sopstva: "Tehnike koje omogućuju individuama da izvode. preoblikovan. Jones. provere i mikrokazne. čistoće. prostor. ili stanovništva. prema Fukou. on kaže da prakse kažnjavanja ustvari proizvode "dušu" delikventa disciplinujući telo i korporizujući zatvorske am­ bijente. terapeutski stručnjaci i pomoćni moralni inženjeri primenjuju tehnologije sopstva na najrazličitije načine (Mar­ tin 1988). i to na način na koji bi se preobrazili. najintimnije potrebe tela . san. sreće. pokornim telima u zatvorima i disciplinovanim telima u školama potvrđuje Fukoovu tezu da je ljudsko telo veoma prilagodljivo područje za cirkulaciju moći. mislima. i štetan. Zaista. veza između individualnog i so­ cijalnog tela. Polja subjektivizacije Jelo Mada Fuko nije usamljen u usmeravanju pažnje na političku ulogu tela. vežbanje.Stiven Kec: MIŠEL FUKO objašnjava. koje se o d ­ likuje zdravljem i dugovečnošću. seks. Socijalni naučnici. prema tome. bila je. To je razlog. Disciplina tela razvijena u zatvorima ima paralele u čitavom širem disciplinarnom društvu. ove nauke na­ stavljaju uvećanje svoje ekspertize krivotvorenjem seksualne istine u srži čovekovog identiteta. policijski čas. U prvom. Urla 1995). privatnost. nižih klasa. svetio i toplota . on je jedinstven z b o g određivanja raznolikih načina na koje je "bio-moć" odigrala ulogu u uspostavljanju modernih režima moći. i postigli određeno stanje savršenosti. U Fukoovom delu. i na taj način obavezivale subjekte da o tome govore u snažnim samorefleksivnim značenjima. Fukoovo promišljanje tela podstaklo je ekspanzivnu sociologiju tela obuhvatajući 119 . devijantnih i perverznih pojedinaca. jer su seksološke nauke seks istorijski označavale kao taja­ nstven. Zaista. sakriven. u Istoriji seksualnosti Fuko poka­ zuje zastrašujuću nadmoć sa kojom su devetnaestovekovni stručnjaci konstruisali hijerarhiju seksualizovanih tela i podelili stanovništvo u grupe normalnih. ključna za nastanak moderne politike. natprirodne moći" (Foucault. Terry. Buržujsko muško telo potom je upotrebljeno za označavanje inferiornih tela žena. izdržljivošću i produktivnošću. Za Fukoa.hrana. uspeh nadmoći Moderne nad efikasnim telima u industriji. izvestan broj radnji nad svo­ jim telom. sopstvenim sredstvima.

dodatna je definicija Mičela Dina (Mitchell Dean): vladavina "određuje novi prostor misli u domenu etike i politike. navike i poroci. vladanje kao svoj objekat uzima takve fenomene kao što su brojni subjekti. Rouza. Te studije razrađuju Fukoovu perspe­ ktivu politizacije moći kritikom neoliberalnih režima. Individua Uprkos Fukoovom radikalnom socijalnom kon­ struktivizmu. onog što bi se moglo nazvati 'prakse sopstva'i'prakse upravljanja'. pregledi. standardizacije i regulacije javnog ponašanja i rizika. stope reprodukcije".0 FUKOU Stanovništvo Fuko je radikalno istorizovao pojam stanovništva izvodeći ga iz tradicionalnih demografskih koncep­ cija i tražeći njegova diskurzivna i politička porekla u mrežama moći/znanja koje su izrasle iz prosvetiteljske brige oko zdravlja i bogatstva. ili u ono što Fuko naziva "bio-politikom stanovništva"(Fuko 1978). sloboda. i dovode do uzbudljivih podoblasti studija o upravljanju (Burchell 1991. policija. regulisanje zdravlja i centralizovano soci­ jalno staranje. i drugih u vezi sa up­ ravljanjem i stanovništvom kao subjektom postav­ ljaju sveže kritičko viđenje politike demografskog znanja. Dakle. Dean 1999. koje ih povezu­ je bez svođenja jednog na drugo" (Dean 1994:174). Barry 1996. Literatura o vladavini takođe ističe kako su lično ponašanje. 1988a). U kasnijim studijama Fuko proširuje medicinski fokus i prikazuje kako je moderna država uvećala svoju moć intervenisanjem u život stanovništva. Dok su više marksističke kritike optuživale studije o upravljanju da se odriču radikalne politike (Frankel 1997). programa za savladavanje rizika. Na primer. Rođenje klinike ispituje kako su medicinske krize u vezi sa urbanom higijen­ om i epidemijama u osamnaestom i devetnaestom veku osposobile centralizovano medicinsko uprav­ ljanje da nadgleda zdravlje stanovništva i društvene prostore njihovih aktivnosti. Cruikshank 1999). studije vladanja nisu nekritične oko podoblasnih nedostataka (Hindess 1997. U ovom smislu. Bunton 1997. Argumenti Fukoa. i programa utilitizacije tehnologije podataka i tržišne racionalnosti u državnim preduzećima. bolesti i tipovi smrti. "rođenje i istorija znanja o subjektivitetu i intersubjektivitetu suštinski su povezane sa programima koji su. osiguravajućih programa. njihova starost. da bi upravljali subjektima. njegovo delo ističe dva važna aspekta 120 . Rose 1999). u svojoj inventivnoj studiji slučaja britanske socijalne psi­ hologije. ili vladanju. zapadne administracije racionalizovale su svoje upravljanje društvenim problemima novim tehnikama vladanja kao što su statistika. Nikolas Rouz (Nikolas Rose). O'Malley 1997). Stanovništvo se pojavilo kao polje subjektiviteta tamo gde je ad­ ministrativna moć nad ljudima primenjivana putem identifikacije. objašnjava da "sa ulaskom stanovništva u političku misao. Fukoov koncept bio-politike vodi ka njegovom obuhvatnom viđenju politike. izbor i odgovornost refigurisane kao politički izvori i umotane u tkaninu "društvenog" (Peterson. shvatili da ih moraju poznavati" (Rose 1990:5). dugovečnost. "umeću vladanja" (governmentality) (Foucault: 1991: 90) i ogledima o genealogiji liberalne vladavine (Fou­ cault 1981. Počevši od sedamnaestog veka.

posebno u vezi sa njegovim istorijskim metodom i političkim teorijama. Pre­ ma tome. manje povezanu sa odnosima moći i naučnog diskursa. delo Fukoa i njegovih sledbenika ukazuje da subjekti moderne disciplinarne matrice . produbio ovaj as­ pekt svog rada i stvorio nov skup pitanja o preob­ likovanju umeća života. Fuko je počeo da razmatra način na koji samo-znanje može biti razdvojeno od praksi subjektivizacije. Kritike u vezi sa istorijskim metodom razmatrale su Fukoa u cilju isticanja njegove antipozitivističke arheološke i genealoške strategije na štetu pogodnih naučnih 121 . To je predstava koju su stvorili tradi­ cionalni diskursi filozofije i diskursi društvenih nauka ograničeni rigidnim teorijskim modelima i političkim ideologijama. Drugo. Kao prvo. To jest. d a j e ostao živ. sek­ sualni devijanti. a više prilagođenu društvenim impera­ tivima samo-stilizovane autonomije. individualni subjektivitet je kontigentan i nestabilan jer postoje druge "mogućnosti organizovanja samosvesnosti". Njegova opažanja u jednom od poslednjih intervjua navode na pravac u kojem je njegov budući rad mogao da vodi: "Nazvao bih subjektivizaciju procesom koji rezultira konstituci­ jom subjekta. pisanje dve finalne knjige o istoriji seksualnosti "za njega igralo ulogu kao što su filozofska delà i lični dnevni­ ci igrali u starovekovnoj filozofiji: rad sopstva nad sobom. Foucault 1988b. 1993). zatvorenici. Ovde njegovo inovativno istraživanje "sopstva" i subjektivnih "igri istine" inkorporiše veoma aktivnu dimenziju subjektivite­ ta. i da se mobilišu kao kolektivni činilac socijalne promene. to je pružilo i odskočnu dasku za samoodređenje i individualni i kolektivni otpor" (Weeks 1987:38). Ove ideje o individualnom subjektivitetu uve­ liko figuriraju u Fukoovim kasnijim radovima o predhrišćanskoj etici i seksualnosti (Fuko 1988a. pacijenti i deca . samo-stilizacija" (Veyne 1993: 8). Fukoova individua nije tradicionalni subjekat uhvaćen u ontološko vođenje rata između oslobođenja i dominacije. Najznačajnije. i regulisane i suprotstavljajući mogućnosti za ljudsko posredovanje izbijaju na površinu. Komentatori Fukoa gener­ alno se slažu da bi. Na primer.vojnici. istoričar i Fukoov prijatelj Pol Ven (Paul Veyne) kaže da je tokom poslednjih osam meseci Fukoovog života. subjektivnošću koja je očigledno samo jedna od datih mogućnosti organizovanja samosvesnosti" (Foucault 1989:330).Stiven Kec: MIŠEL FUKO individualnih posredovanja. u svo­ joj istoriji devetnaestovekovne seksologije Džefri Viks (Jeffrey Weeks) primećuje da iako su seksolozi "težili tome da regulišu označavanjem.mogu da ruše i ruše uslove svog subjektiviteta. Ven zaključuje da "Fukoova originalnost među velikim misliocima našeg veka leži u odbijanju da pretvori našu konačnost u osn­ ovu za nove izvesnosti" (Veyne 1993:5). ili preciznije.To je omogućilo gay pokretima u dvadesetom veku da preokrenu medicinsku praksu "označavanja" restriktivnih homoseksualnih kategorija. U tom smislu. individua za Fukoa predstavlja personalni prostor g d e i aktivne i pa­ sivne. A imajući na umu Fukoovu smrt. u kontekstu materijalnih praksi. Ocena ključnih prednosti i kontroverze Fukoove misli o naukama o čoveku i nasleđu prosvetiteljstva inspirisale su celi niz snažnih kon­ troverzi. promišljajući etičke konfiguracije starovekovnog društva.

ili su samo privremeno prihvatili nje­ gove teorijske intervencije.0 FUKOU objašnjenja. Hekman 1996). Femi­ nistkinje su posebno isticale da je telo i gradilište regulacije. Na primer. one pokazuju kako nastaju specifični problemi u posebnim isto­ rijskim okolnostima. Rezultat ove kritike bila je popular­ izacija netačnih objašnjenja prošlosti. Oni su ili kritikovali Fukoa. U intervjuu relevantnom za kritiku istorijskog metoda. azila. postoje velike razlike između nacija i lokaliteta. Njegove studije slučaja klinike. čak i ako su u pravu u vezi sa njegov­ im istorijskim previdima. McNay 1993. Tačno je da Fuko često traga za istorijs­ kim klasifikacijama i podelama tela i stanovništva putem dominacije nad njima. posebno oko njegovog dalekosežnog pojma moći. poriče političko polje ljudskog posredovanja i otpora. istoričari su prigovarali Fukoovoj pretpostavci da se istorijski diskontinuiteti i preokreti koje je ot­ krio m o g u internacionalno primeniti. čitaoci koji su očekivali da se Fuko postavi u poseban politički program ili da ponudi teoriju otpora ostavljeni su na cedilu. Ona dodaje d a . telesnosti i požude nisu proizvod odnosa moći. iako fikcije ne znače da je "istina stoga odsutna" (Foucault 1980: 193). Džudit Batler (Judith Butler) piše da ritualizovane osobine tela koje vežu ženu za fiktivne ženske identitete takođe mogu da post- 122 . Deveaux 1994. Ipak. ženskoj istoriji i seksual­ nom nasilju. kritike Fukoa bile su suočene da preispitaju sopstvene metodološke pretpostavke. istorija mentalnih bolnica (azila) i bolnica u Engleskoj i drugim zemljama sasvim je drugačija od onih u Francuskoj (Porter 1987. Pored svega. jer nije posvetio pažnju neravnopravnosti rodova. g d e se održavaju stvoreni rodni identite­ ti. Lois Meknej (Lois McNay) slaže se sa Fukoom da je "seksualnost stvorena u telu na takav način da bi olakšala regulisanje društvenih odnosa" (McNay 1993: 32). zatvora. Bynum 1994). seksualnosti i starovekovne etike nisu faktički razumljive istorije. jer. koji. I u tom smislu Fuko zaista izumeva kvazi-istorijske formacije kao što su "disciplinarno društvo" i "doba klasicizma". i gradilište otpora. Na primer. on ne daje nijedno jasno objašnjenje načina na koji se ovo "doba" pretvorilo u "moderno doba" u devetnaestom veku. kada Fuko misli na period od sedamnaestog do osamnaestog veka kao na "doba klasicizma" u Rečima i stvarima i Istoriji lu­ dila u doba klasicizma. Ramazanoglu 1993. često z a ­ snovanih na konfuznoj i slabo istraženoj doku­ mentaciji. Fukoova kasnija istraživanja etike individualnog sopstva delimično su otklonila mesto aktivnog subjekta u političkom životu (kao što prethodna diskusija ukazuje). Feministički naučnici i aktivisti predstavili su najopsežniju kritiku Fukoovih političkih teorija. to jest. kako se tvrdi. Na primer. ipak. Fuko tvrdi da je bio "sasvim svestan" da nije napisao "ništa drugo do fikcije". uprkos njegovom insistiranju da je moć isto toliko "produktivna" koliko i represivna. Druge kritike Fukoovog istorijskog metoda mogu se pronaći u izvrsnoj zbirci Foucalt and the Writing of History (Goldstein 1994). u stvari. g d e su oni ukinuti. Slično tome. svi aspekti seksu­ alnosti. suštinski ih prerađujući u cilju prevladavanja njihovih ograničenja. Raširenije su bile rasprave oko Fukoovih političkih teorija. Nadalje. u međuvremenu razvijajući sofisticiranu Fukofeminističku literaturu (Bell 1993.

spremnost.. Chica­ go: University of Chicago Press. (1994) . V. London: UCL Press.Stiven Kec: MIŠEL FUKO anu dekonstruktivne osobine koje otkrivaju arbitrarnost takvih identiteta (Batler 1990: 140-141). London and New York: Routledge Boyne. Bell. R. (1995) . Gordon.. Critical Inquiry. (1991) . Feminističke spisateljice. Upravo zbog toga Fuko je izbegavao političke saveze i teorijske veze: da bi njegovi čitaoci mogli da unesu sopstvene politike i učenja u njegove namere. str. 21 (2): 275-289).). strast i ra­ doznalost snovi i vodilja koji su inspirisali Fukoovu karijeru.T. Canguilhem. 123 . Owen. 117-127. Neo-Liberalism and Rationalities of Government. (1990) . C. (1993) . Sage Publica­ tions.Science and the Practice of Medicine in the Nineteenth Century. P. Za Fu­ koa. New York: Routledge Burchell.Foucault and Political Reason: Liberalism.Patterns of Dissonance.Interrogating Incest: Feminism. (eds. (eds) (1991) . spremnost da se pronađe neobično i posebno koje nas okružuje" i "strast da se shvati šta se dešava i šta prolazi" (Foucault 1989: 198-199). London & New Delhi. London and New York: Routledge Braidotti. 2001. F. putem kritike Fukoa na osnovu politike tela i rodnih odnosa moći i otpora.Foucault Con­ tra Habermas: Recasting the Debate between Genealogyand Critical Theory. London: Sage Barry.The Foucault Effect: Studies in Gouvernmentality. G. U jednom od njegovih najintere­ santnijih intervjua Fuko kaže da sanja "o novom dobu radoznalosti" (Foucault 1989: 199). radoznalost "budi pažnju za ono što postoji i što bi moglo da postoji. W. Rose. J. London and New York: Rout­ ledge Bynum. by Antho­ ny Elliot and Bryan S. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: Stephen Katz .Gender Trouble: Feminism and the Subversion ofldentity. uistinu su unapredile fukoovsku socijalnu teoriju u najinventivnijim pravcima. (1990) . R.) (1999) ."Michel Foucault". Fou­ cault and the Law. G. S. N. A. Butler. LITERATURA: Ashenden. Cambridge: Cambridge Univesity Press. Miller. Osborne. u: Profiles in Contemporary Social Theory. D. Turner (eds. te da bi stvorili živu kritičku razmenu oko njegovih ideja."Georges Canguilhem on Michel Foucault's Histoire de la folie". onda su to verovatno istinski ključevi za razumevanje njegovog mesta u savremenoj soci­ jalnoj teoriji. Ako su pažnja. (eds) (1996) .Foucault and Derrida: The Other Side of Reason.

Dreyfus and Paul Rabinow (eds)."The subject and power". u: H. The Final Foucault. Michel (1971b) . Foucault. A.Raymond Roussel. Michel (1963) . C a m bridge.The Politics of Subjectivity: Between Foucault and Merleau-Ponty. MA: MIT Press. Michel Foucault: Beyond Structuralism and Hermeneutics. Foucault. Panthéon Books. Pierre Rivière. (1983) . H."On the genealogy of ethics. (1994) . Chambon. (1994) . u: H. Oxford: Durkheim Press. London and New York: Routledge Dean. M.. Aldershot: Avebury Cruikshank. Epstein. Michel (1983b) . Foucault. u: J. Michel (1988b) . 3(1): 27-30. 1984". Chicago: University of Chicago Press. Dreyfus and Paul Rabinow (eds). th Foucault. S. New York: Columbia University Press. (1999) . Michel Foucault: Beyond Structuralism and Hermeneutics.) (1999) . London: S a g e Deveaux. New York: Pantheon Books. Having Slaughtered My Mother."The Two Readings of Histoire de la folie in France". (eds) (1999) Reading Foucault for Social Work.Mental lllness and Psychology. Dreyfus. Historyofthe Human Sciences. Chicago: University of Chicago Press.Durkheim and Foucault: Perspectives on Education and Punishment. 20 (2): 223-247. New York: Pentheon Books.The Will to Empower: Démocratie Citizens and Other Subjects. Bernauer and D. (1990) . N./. (ed.Michel Foucault: Beyond Structuralism and Hermeneutics. L. L. M. Dean. Foucault. Irving. 124 ."The ethic of care for the self as a practice of freedon: an interview with Michel Foucault on January 20. Foucault. Paris: Gallimard Foucault. P. M. (1994) . R.Critical and Effective Historiés: Foucault's Methods and HistoricalSociology. Michel (/1963/ 1973) . My Sister and My Brother: A Case of Parricide in the 19 Century. L. Rabinow. Michel (1983a) . An overview of work in progress". M. L. (1999) . New York."Feminism and Empowerment: A Critical Reader of Foucault". New York: Harprer & Row Foucault..Governmentality: Power and Rule in Modem Society. Rasmussen (eds). Feminist Studies. Chicago: University of Chicago Press. A. Michel (1975) .0 FUKOU Castel. Crosslezy. Michel (/1954/ 1976) . Ithaca. B.The Order ofThings: An Archaeology of the Human Sciences. NY: Cornel University Press. Cladis.The Birth of the Clinic: An Archaeology of Médical Perception.

Vo­ lja za znanjem. R. History ofthe Human Sci­ ences. u: G.Mo\. (ed. (Ed. University Park: Pennsylvania State University Press.Istorijaseksualnosti. (1982) . Ethics.) C. Rabinow). genealogija. New Left Review. 3(1): 3-26.Foucault and the Writing ofHistory. Michel (1991) . Foucault.Istorija seksualnosti: korišćenje ljubavnih uživanja. (1997) -"Confronting neoliberal régimes: the post-Marxist embrace of popularism and realpolitik". Subjectivity and Truth (ed.) (1996) .Power/Knowledge: Selected Interviews and Other Writings 1972-1977. Beograd: Plato / Sremski Karlovci.Istorija seksualnosti: staranje o sebi. C. (ed. Chicago: Univer­ sity of Chicago Press. New York: The New Press. 1988. 1. Hekman. New York: Panthéon Books. Foucault. C. Beograd: Prosveta (drugo izdanje) Fuko. Mišel (1988b) . Beograd: Nolit Fuko. Fuko. Foucault. Foucaut. B.Stiven Kec: MIŠEL FUKO Foucault. Michel (1980) . Sennett. Mišel (1997a) ."'Governmentality' and the Problem of Crime: Foucault.Foucault Live (Interviews.Nadzirati i kažnjavati: nastanakzatvora. Theoria. 1]."Governmentality".Riječi i stvari: arheologija humanističkih nauka. 226:57-92."Sexuality and solitude". G. J. Theoretical Criminology. istorija". Mišel (1971a) . 125 . Gordon. Mišel (1982) . P. (1989) . Gordon. Political Theory."About the beginnings of the hermeneutics of the self". The Foucault Effect: Studies in Governmentality. Gordon). C. Burchell. Michel. S. Humanities in Review. Miller (eds). 21 (2): 198-227. Oxford: Blackwell Gordon. Vol. Michel (1997b) .Arheologija znanja. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Fuko. and P. Beograd Fuko. Goldstein. Michel (1989) . [knj. Mišel (1995) ."Niče. Beograd: Prosveta Fuko. Michel (1993) . Sremski Karlovci.Essential Works of Fou­ cault 1954-1984. New York: Panthéon Books. Mišel (1988a) .Feminist Interprétations of Michel Foucault. (1997) . 1:3-21.Michel Foucault's Archeology of Scientific Reason. 1 (2): 173-214. Cambridge: Cambridge Univer­ sity Press. Sociology". 1. br. Criminology. Garland. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Frankel.) (1994) . Fuko. Gutting. mart 1995. D. 1966-84). Mišel (1998) . Foucault. Beograd: Prosveta. (ed. XXXVIII. (1990) -"Histoire de la folie: an unknown book by Michel Foucault".

26 (4): 501-517. Management. Jones. Cambridge. London: Hutchinson. L. G. Foucault and the Ambivalence of Reason. N. C. (eds. Rabinow (éd. (1984) -"Introduction". Prado. Macey. Boulder. Bunton. Martin. and the Subject. (eds. Power. (1996) -Maturity and Modernity: Nietzsche. A. (1987) . Ramazanoglu.Foucault. (1992) .Foucault's Discipline: The Politics of Subjectivity.) (1993) . London: Routledge Kelly. R. (1998) .) (1994) . Weir. B. 26 (2): 25-272.The Passion of Michel Foucault.) (1994) -Reassessing Foucault: Power. London: Routledge Ransom. D. Miller. P. and Organization Theory.Foucault. C. Hutton. R. Marxism and History: Mode of Production versus Mode of Information.Michel Foucault and the Games of Truth. London: Athlone. (1997) ."Governthe Private Self. H. MA: MIT Press. L. (ed. New York: Simon & Shuster.Starting with Foucault: An Introduction to Genealogy. London and New York: Routledge mentality. (ed. Rabinow. Cambridge: Polity Press. M.Foucault's Nietyschean Genealogy: Truth. Albany: State University of New York Press.Governing the Soul: The Shaping of O'Malley. (1993) . Economy and Society. (1997) -"Politics and governmentality". NC: Duke University Press. S. Porter. (1995) .Critique and Power: Recasting the Foucault/Habermas Debate. J. M. politics".) (1988) . CA: Sage. Weber. Starkey. Poster. P. criticism. M. L. 126 . C. The Foucault Reader. Economy and Society. Peterson. Gutman H. (1990) .Technologies ofthe Self: A Seminar with Michel Foucault.Up Against Foucault: Explorations ofSome Tensions Between Foucault and Feminism. C. (1984) . Nilson. Medicine and the Body. H.Foucault. P. A. McNay.The Lives of Michel Foucault. K.Foucault and Feminism. Thousand Oaks.). Owen. CO: Westview Press. Durham. London: Macmillan. Boston: Northeastern Univerity Press. R. Manon. in P.Mind-Forg'd Manacles: A Historyof Madness in England from the Restoration to the Regency. Rose. H. London and New York: Routledge. (1993) . Health and Medicine. London and New York: Routledge. D. (eds) (1997) . New York: Panthéon Books. (1993) . J. (eds) (1998) . London: Tavistock McKinlay.0 FUKOU Hindess. Shearing. (1997) . Porter.

Power and the Body. Sartr. (1993) . A.Powers ofFreedom: Reframing Political Thought.Rewriting the History of Madness: Studies in Foucault's Histoire de la Folie. Turner. Urla. B. J. A. Sawicki. Velody. (1992) . P. (eds) (1992) . The Cultural Construction of Sexuality. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. Weeks. J. (eds) (1995) .). London and New York: Routledge Szakolczai. J. N. 20 (1): 1-9. I. (1998) . (1987) .Déviant Bodies. London and New York: Rout­ ledge. Critical Inquiry. Still. Beograd.Stiven Kec: MIŠEL FUKO Rose.Max Weber and Michel Fou­ cault: Parallel Life-Works. London: Routledge Terry. zbornik časopisa Delo. London and New York: Rout­ ledge.Regulating Bodies: Essays in Médical Sociology. in P. u: Marksizam/Strukturalizam. 1974.Disciplining Foucault: Feminism. (1991) . C a plan (éd. 127 . Cambridge: Cambridge University Press. J." O strukturama i struktural­ izmu" (intervju). (1999) . Veyne. Žan-Pol (1974) . S."Questions of identity". London: Tavistock." T h e final Foucault and his ethics".

Fuko je jedan od mnogih koji želi novu koncepciju međusobnog uticaja znanja i moći. na nivou malenih lokalnih događaja gde bitke nesvesno odigravaju igrači koji ne znaju šta čine. Vest je u reorganizovanju prošlih događaja ne bi li pono­ vo promislio sadašnjost. Sada ova vrsta projekta nije više nekakva novina. ima ljudi koji znaju ovo ili ono. Kao i uvek. Da. sastavljena uređena struktura društva. Da. niko ne drži tu moć. koje mogu da upražnjavaju novu vrstu moći. tvrdi on.funkcionera. de Sad i seks.Jan Heking (lan Hacking) FUKOOVA ARHEOLOGIJA Moć/Znanje je zbirka od devet intervjua. te da se taj teatar preobrati u tragove do sada nemišljenih serija sučeljavanja od kojih je. psihijatrija. Fukoova je genijalnost u tome da se spusti do ma­ lenih drama. jezik.svaki od njih voljno ili nevoljno obavlja svoj deo. stvara u g o d n u poziciju za novu vladajuću klasu. One nisu sve ostvarene niti iscrpene ovom adolescentskom listom tema. i sada takođe služe odgovarajućoj klasi u Istočnoj Evropi. masturbacija. da ih odene u činjenice koje jedva da je neko drugi primetio. Zbilja. postoje pojedinci i organizacije koji vladaju drugim ljudima. "Ključne reči" u Fukoovom radu bile bi. jed­ nog ogleda i par predavanja u kojima Mišel Fuko pokušava da iznađe nove načine govora o moći (Foucault 1980). život. voj­ ska. 2) novi oblik znanja rađa novu klasu ljudi ili institucija. Kakve su veze između moći i znanja? Postoje dva loša kratka odgovora: 1) znanje pruža instru­ ment koji moćnici m o g u da koriste za sopstvene svrhe. sa novim vrednostima. Praktično niko ne voli nijednu stranu ovih pojednostavljenih dihotomija. Fuko poseduje originalan i analitički um. na primer: rad. vladajućih. "moći" i "znanja".Te dve tvrdnje paralelne su dvema suprotnim tezama o ideologiji: 1) vladajuća klasa proizvodi ideologiju koja odgovara njenim interesima. zatvor. Trebalo bi započeti analizu moći odozdo. No on ne traga za odnosom između dve datosti. To je još jedna etapa u izvanred­ noj avanturi ideja započetoj u kasnim pedesetim. i njegovi "znanje" i "moć" predstavljaju nešto drugo. Niče. Uprkos svim apstraktnim šemama po ko- 129 . niti da li bi mogla bez drugih uslova u odnosima moći . medicina. on se oduševljava činjenicama. on pokušava da iznova promisli predmet u njegovoj ukupnosti. potlačenih. one su očito deo vrenja dostojnog da ga se prouči. oblici znanja i moći počev od devetnaestog veka služili su buržoaziji više nego drugima. Da. izgnanih . lako njegove sadašnje misli o znanju i moći još nisu sazrele. i 2) nova ideologija. don Kihot. Ali ta vladajuća klasa ne zna kako to čini. Angažovano preokreće poznate truizme u sumnje ili haos. Niko ne zna to znanje. ludilo. ima potiskivanja i represije koji potiču od autoriteta.

formulisan u pojmovima priklad­ nim za raspravu među specifičnom publikom. Otud neposrednost koja često nedostaje dugačkim i složenim knjigama. svi datumi izdavanja odnose se na francuske originale. o čemu drugom sam govorio u Ludilu i civilizaciji ili Rođenju klinike. ponavljana u nekoliko sledujućih. Njihovi prevodi nisu skraćeni. Osim toga. Sied nje­ govih knjiga. Tokom ostatka ovog teksta. Ludilo i civilizacija bilo je donekle romantično delo (Foucault 1961)'. ali. Čini se da je počelo sa neodlučnim uverenjem. Ne može postojati takvo nešto kao što je predpojmovno postojanje. ludilo. osim o moći?" (Foucault 1973a). koreći se istovremeno što je bio tako glup da sâm ne postavi to pitanje. Mnogo ' Folie et derasion. 1965). O čemu? Ispr­ va to nije bilo tako jasno. Najpre. da post­ oji čista stvar. kada veli da nam intervjui mogu biti od pomoći da razumemo knjige. možda po sebi i dobro. uprkos usponima i padovima. Jedan od intervjua završava sa tipičnom primedbom. isto tako. Urednik Znanja/Moći ipak je u pravu. nije tkalac verbalnih fantazija. preds­ tavlja intelektualno napredovanje. Mi klasifikujemo. Historié de folie a l'âge classique (Foucault 1961 ). dakle. Naše institucije stvaraju fenomen u terminima našeg viđenja ludila. Fuko. Radnja knjige o ludilu. Nije znao i bio je oduševljen kada mu je njegov sabesednik otkrio. koje nije nešto što se da zarobiti u koncept. Dva su značajna događaja. kod nas Istorija ludila u doba klasicizma. sagledavamo i predočavamo ludilo posredstvom sistema koji su naše delo. Do vremena kad je knjiga napisana bilo je već očigledno da je romantična koncepcija čistog i apri­ ornog ludila bila pogrešna. "Kada pogledam unazad" govori Fuko u intervjuu 1977. Skraćena verzija prevedena je kao Madness and Civilization (New York: Random House. Intervju je francuska umetnička forma koja se koristi da se predstavi rad u napredovanju koji je namenjen. is­ prva. samo zato što su knjige krcate činjenicama. "pitam se. razum je takođe samo fenomen čije postojanje zahteva suprotstavljenost da bi se naspram nje odredio. prilično je jednostavna. On obožava činjenice. dolazi "veliko isključenje" u polo­ vini sedamnaestog veka: mahnito zatvaranje ne­ normalnih i izgradnja azila za umobolne. za uski krug. Uživao sam više u njegovim dugačkim knjigama negoli u ovim kratkim intervjuima. i pokušaću da ih opišem tako što ću objasniti intervjue. Prva Fukoova značajna knjiga nagoveštava skoro kantovsku priču prema kojoj je naše iskustvo luđaka fenomen prosto uslovljen našom misli i našom istorijom. Pi­ tali su ga kada je izmišljeno ili bar uvedeno dojenje novorođenčeta na bočicu u Francuskoj. No Fukoovi pojmovi znanja i moći su tako udaljeni od uobičajenog govora da moram da podsetim kako je došao do njih. Na engleskom knjiga ima ironični podnaslov Istorija ludila u doba razuma (A History of Madness in the Age of Reason). Knjiga je postala knjiga o nečemu drugom. nikada izrečenim.0 FUKOU jima je Fuko postao poznat. post­ oji i stvar po sebi koja se može nazvati ludilo. To sigurno nije ono što nauke o duševnim bolestima zovu ludi­ lom. 130 . koja je nedokučiva. on je isto tako najkonkretniji od svih pisaca.

U jednom razgovoru priznaje da opsesija prelomima daje opis znanja koji odgovara nekim činjenicama. Ipak. No ne treba se odmah okrenuti ka njegovim delima o moći. uzetih sa obe strane velike podele. Fuko se služi suprotnim načinom. Gotovo "isti" organ na mermernoj ploči ima svoju ulogu u kas­ nijoj fiziologiji. ali koje su bile ugrađene u fundamentalnu koncepciju bolesti ili zločina. higijeničari. već vidimo i da su mnoge od Fukoovih drama već bile izrečene tišim glasom. Možemo slobodno dodati naše korektivne primedbe. umobolnosti ili zatvaranja već i tradicionalnih koncepata epistemologije. Bar su u starim azilima. Škola Anala izučavala je kontinuitete d u g o g traja­ nja ili spore prelaze . koja ni po čemu ne odgovara onoj iz 1780. Imali su m n o g o hipoteza i predrasuda i čistih teorija koje su stalno ispravljane. kao nemoralnog. koje je splet tradicionalnih pripovesti prekrio gustim slojem događaja" (da citiramo prvu stranicu Fukoove Arheologije znanja /Fuko 1998/). Fukoove priče su dramatične. to je bio okvir. budući da se već u njego­ vim razmatranjima o znanju javlja to preobraćanje. kada je novi oblik psihijatrijskog znanja izumeo nove načine postupanja sa ludilom. One su i ono što nazivam filozofijom: način analiziranja i dolaženja do razumevanja uslova mogućnosti ideja . kojeg je postulirao Fuko. ali da nije opšti model. pojavljuje se lažno oslobađanje. unutar kojeg 131 . dok je savoir značilo m n o g o više od nauke. Naučnici nas podsećaju da su činjenice mnogo složenije nego što ih opisuje Fuko. No ne mari. budući da su previše uopštene. Efekat je pojačan brilijantnim prikazima sekvenci pre-i-posle. tokom koje je svaka tradicija preobražena u onu drugu. Žorža Kangilema i Luja Altisera. i etike. Njegove istorije ostaju u glavi. naime moći. Psihijatri. Fuko se služi francuskom reči connais­ sance da bi označio predmete površinskog znanja. užas nije bio gori od svečanih uništavanja ludih. od strane drugih. u vreme Francuske revolucije. obrazovanja i stanovništva koji se poja­ vljuju u devetnaestom veku tvore novu skupinu stručnjaka. godine. Sada ne samo što vidimo da činjenice ponekad nisu sasvim u pravu. On predočava oštre diskontinuitete u istoriji znanja. Te istorije važe jer su jednim delom politički stavovi. Uprkos svim ljutnjama. To je smeštanje u bolnicu. i drugi dvadesetpet godina kasnije. naime znanja. teoretičari zatvora.ne samo ideja bolesti. Ludilo i civilizacija prati romantičnu konvenciju gledanja na primenu moći kao represije. Njegova nak­ lonost ka francuskim primerima prenela je na ev­ ropsku istoriju sklonost ka greškama (Midelfort 1980). Dramatična i suštinska osobina Fukoovog skorašnjeg rada odba­ civanje je te ideje. sa njihovim stalnim probama nadrilekarskih uputstava. luđaci os­ tavljeni nasamo u svem svom užasu.Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA kasnije. od strane odbora stručnjaka. i da su stisnute u model odsečne transformacije."velika. Isključivanje je primena moći. Dva su ekstrema francuske istoriografije. nasleđenim od Gastona Bašlara. Imamo deo opisa mozga oko 1780. poručuje Fuko. nepokretna i nema postolja. On predočava preuređivanje događaja koje ranije nismo opazili. forenzičari.

ur. Periodizacija je već poznata.). Očekivali bismo da će Fukoova "moć" biti neka vrsta "dubinske" moći koju niko ne primenjuje primereno. na­ zvanoj arheologija. verovatno. Fuko nije sklon takvoj istoriji koja pripoveda ko je šta i zašto rekao. koja počinje sada. Najzad. ekonomiju i lingvistiku. onoga što je omogućilo da se ti iskazi izgovore (u velikoj meri nezavisno od toga ko ih je izgovorio). već pripovesti o mreži specifičnih iskaza koji su izgovoreni.mapirati. "Život. već zato što "mozak" označava novu vrstu objekta u kasnijem govoru. Reči i stvari govore nam o četiri epohe. Ove nauke imaju objekte koji ne korespondiraju sa onim što je "upi­ sano"* kod njihovih predrevolucionarnih prethod­ nika: u prirodnoj istoriji. Tu je doba razuma. rad. Takvi proizvodi (non-mappings) proizlaze ne toliko iz novih otkrića. teoriji zdravlja ili opštoj gra­ matici. snovima. klinike (1963) je još jedno delo o isključivanju i novim kandidatima za igru istine-laži. No ono je isto tako i knjiga o stvaranju samokonstituišuće klase stručnjaka smeštenih u novo znanje. Saznali bismo o njihovim problemima. Ispitivana polja sukcesivno nemaju nikakvu paralelu u renesansi. Govoriće se i misliti nove stvari o ludilu. nije ista sa onim što se izriče četvrt veka kasnije. bolnicu za podučavanje. Prvo i. i pojavljuje se u drugačijoj vrsti iskaza. Šta čini ovaj razvoj mogućim? Uobičajena istorija nauke ispričala bi nam bajku o herojima. od Dekarta do Revolucije. To nije z b o g toga što imamo različita uverenja o mozgu. Ovaj nemogući zadatak proizvešće bizarni bilans onoga što možemo nazvati čisto znanje. Zatim istoricistički devetnaesti vek koji vodi do sadašnjosti. u tehničkom smislu. jezik" predstavljaju koncepte sačinjene u devetnaestom veku kao građa za bi­ ologiju. Vrsta iskaza koji se izriče o mozgu 1780. Sa­ voir nije znanje u smislu hrpe uverljivih predloga. i o teoriji. poslednje remek delo u ovom žanru su Reči i stvari (Fuko 1971).0 FUKOU svaka površinska hipoteza dobija svoj smisao. Možda niko nije svestan ovog znanja. La clinique označava istovremeno instituciju. ovaj izraz odnosi se na ažuriranje tačaka i koordinata u mapu nekog zemljišta ili područja u skladu sa geografski nastalim promenama (prim. U Rečima i stvarima radi se o načinu na koji se neko Rođenje * 'map o n t o ' . Ovo "dubinsko" znanje više je skup pravila koja određuju koja vrsta iskaza će važiti kao istinita ili lažna u nekom području. eksperimentima. Znanje Moći/Znanja je savoir koje zovem "du­ binsko" znanje. tu je budućnost. Tu je i prethodna era koju zovemo Renesansa. način govora. koliko iz nastanka novih predmeta mišljenja povo­ dom kojih će biti izgovarane nove istine ili neistine. ubeležiti. Fukoova knjiga o medicini ima povezanu priču. kliničku poduku. 132 . Fukoova briga za moć i znanje onda ne bi bila važno već otrcano pitanje oko toga kako genetičari ili nuklearni fizičari trebaju da upotrebe svoja novostečena površinska znanja za dobro ili zlo naših vrsta. o njihovom finansiranju. Novo znanje obuhvaćeno je u oslobađanju duševno bolesnih kada su oni stavljeni pod stara­ nje lekara. veli Fuko. vidljivim i nevidljivim školovanjima.

On isto tako naglašava da je književnost izumrla. Nelegitimne nau­ ke o Čoveku nisu tek puka priča. Na svu sreću. Diskurs. Fuko je morao da se vrati materijalnim uslovima pod kojima se reči izgovaraju. Verovatno je u samoizrugivanju Fuko nakratko usvojio oznaku "istorijskog a priori". Fuko poriče da nauke o čoveku imaju istinski objekat da bi o njemu govorile.Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA "dubinsko"znanje može promeniti u drugo. a ono. ob­ lik spekulacije koji je pružao smisao. dakle.Fuko je bio taj koji je priredio francusko izdanje Kantove/Antropologije(1964) .od kojih se neke mogu naći u zbirci eseja prevedenih kao Language. koji teži da bude nalik biološkom ili lingvističkom. i sa ko­ jim posledicama. jer francuska klasifikaci­ ja uključuje i svojevrsnu mešavinu psihoanalize i etnografije. uslovima za mogućnost govora. Fu­ koova knjiga je o Čoveku. morao je da makar razmotri interese kojima bi se izrečene i napisane reči podvrgle. Čovek izlazi iz mode. Practice (Foucault 1977) . Ona je i traktat protiv nauka o čoveku. Otud. ako ne teoriju. Counter-Memory. Fuko to čini sa istorijskim.generiše nelegitiman način govora. Moja fraza "književna kri­ tika" predstalja solecizam u predstavljanju Fukoa. anglosaksonsku kulturu. Ne hoteći da se vrati pojedinačnim govornicima ili autorima. podsećajući iznova na Kanta. autor sâm nebitan je za analizu kakva je "analiza uslova mogućnosti". u najmanju ruku. figuri od manjeg interesa za našu. čist govor bez subjekta saznanja koji izgovara reči. Opsednutost rečima bila je isuviše krhka da bi opstala. određenu vrstu književne analize i različite refleksije o marksističkim korenima. Tamo g d e je Kant pronašao uslove mogućeg iskustva u strukturi ljudskog uma. Mogućnost da budu istinite ili lažne ne leži u želji osobe da saobraća. ne treba analizirati u smislu ko šta kaže. on je bio formal­ no prizvan kada je jedne godine Kant na svojim godišnjim predavanjima iz logike postavio pitanje: "Šta je Čovek?" Prispeće filozofske antropologije . dakle prolaznim. One su uključivale 133 . Reči i stvari neizbežno izgledaju kao idealističko delo. već u smislu uslova pod kojima će takvi iskazi imati određenu istinosnu vrednost. Neki od ovih antagonizama vezanih za subjekt saznanja tipični su samo za pariške rasprave. No povrh svega. Takva je bila moda tih dana. Ulazi diskurs. Držao je da klase iskaza koji m o g u biti izrečeni u određenom prostoru i vremenu nisu vođene svesnim namerama govornika. Ovo nije uobičajena kritika koja tvrdi kako je metod društvenih nauka neodgovarajući. Fuko je imao. Ta vizija odvodi nas dalje od materijalnih uslova proizvođenja iskaza. Metod je isuviše dobro oblikovan u legitimnim naukama.dokazuju da se koncepti poput "autora" i "dela" ("oevre") moraju zameniti manje ličnim načinima grupisanja iskaza. Ti uslovi ležaće u "dubinskom" znanju vremena. u smislu mogućnosti da budu izgovorene. obaveštava nas on. Američki čitaoci ne bi trebalo da je izjednače sa društvenim naukama. Feno­ menologija je bila omrznuta i prezrena od mislioca kao što je Levi-Stros. Fukoove književne kritike . Ova knjiga nije samo nova vrsta istorijskog istraživanja.

Francuski naslov prvog toma je La Volonté de savoir. danas objavljenim kao Ja. Ne da neko "zna" ono što bismo danas nazvali glasom verovanja. u redu. Kategorije u koje su ga stavili odrediće ono što će potom biti učinjeno sa njim. To je jedan mali način na koji je znanje moć. Napolje sa ko i sa kome. Po prvi put je horda stručnjaka visila po sudovima teoretišući oko navodno poludelog ubice. kao što sam upravo rekao. godinom. što je opisano u Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora (Fuko 1997). Ako čitate godišta Annales d'hygiène publique et de medicine légale. te da su prouzročile novu publiku koja je mogla raspra­ vljati o diskursu i moći. volja za znanjem. Postoji volja za stvaranjem mogućnošću govoren- 134 . Pjer Rivijer. Ona iskrsava u fabrici jednako kao i u zgradama planski podizanim za kažnjavanje. i propisivanja njihovog lečenja. kako naznačuje Fuko u jednom inter­ vjuu. Stari model represije kaže da postoji ko: neki odredivi deo organizuje živote drugih ljudi. Postoje i veoma lični razlozi makarza proširivanje projekta preduzetog u Rečima i stvarima. (Foucault 1973b. nije o seksu. koji sam ubio svoju majku. Fuko je uzeo iz Anala događaj iz 1835.. ali ćete godinu dana biti glavni u društvu sa horor pričama. malo tome ćete pokloniti poverenje izuzev statistikama. Neizbežno. U knjizi se delimično radi o toj preokupaciji. Prvi deo Istorije seksualnosti (1976) polemika je pro­ tiv tog modela (Fuko 1978). Foucault 1975). Taj zakonski reformizam izlučio je novu arhitekturu zatvora. koliko o mogućnosti da se o njemu misli na način koji zapečaćuje nje­ govu sudbinu. svoju sestru i brata.0 FUKOU važeću medicinu koja je u devetnaestom stoleću bila preokupirana poslom preklasifikovanja devijantnih (izumevši pritom koncepte normalnog i patološkog). Ovo delo. posledično. morate da razmatrate ko šta kome čini.ne uključujući samo anale javne higijene već i široki opseg svakodnevice. Tu je manje reč o činjenicama u vezi sa Pjerom. "dubinskim" znanjem. Volja o kojoj je reč nije volja nekoga po­ sebnog.. posebno ako fotokopirate neki od bakro­ reza. Postoje očigledne forme moći kao što je sudska mašinerija sa svojom novom masom stručnjaka koji svedoče o mentalnom zdravlju zatvorenika. Ako smatrate da je govor sadržan u uku­ pnosti onoga što je rečeno u nekoj oblasti. prenule iz jednostrane fascinacije diskursom. U toj tački Fuko fundamentalno raskida sa tra­ dicijom. Čak će i malena kuća radnika imati podeljene sobe ne bi li osigurala najstrožu moralnost. naslov je i aluzija na Šopenhauera. ustinu. U intervjuima Fuko se slaže sa poznatom isti­ nom da su ga neuspele pariške pobune maja 1968. škola i bolnica. Posvuda je pri­ sutna disciplina. onda idete dalje od čitanja intelektualnih dostignuća j u ­ naka nauke i sakupljate ono što se svugde govori . godine. ili. koji započinju sa 1829. Znanje je postalo moć. Nova koncepcija ljudi kao objekata disciplinovanja znači da će neko učiniti nešto novo sa ljudima. On je prvi poricao subjekta znanja. nije nam dopušteno da činimo određene stvari. "Seksualnost" predstavlja (prema odrednici u jednom rečniku) priznanje seksa ili preokupaciju njime.

To je aps­ traktni osnovni element koji zauzima svoju poziciju zajedno sa "dubinskim" znanjem i moći. idejom svesti o telu. U jednoj dimenziji ta moć će se nazvati "disciplinarnom" ali disciplinovanje je samo jedan njen aspekt. "cela mikro-moć upućena na telo" i "obimna merenja.ali uvek posredstvom određenog modela po kojem se zatvorima graditi. "treba razumeti kao sistem uređenih pos­ tupaka za proizvodnju. Zatvorska arhitektura prilagođena je da onemogući zatvorenicima da se obese . Ova "istina" pomerena je korak dalje od onog što uobičajeno pod njom podrazumevamo. Ona je povezana sa "političkim tehnologijama života". Nekad smo imali suverena koji je primenjivao moć nad podanicima. Posebno nam je zabranjeno da mislimo o ovoj vezi u smislu ideologije i Marksove superstrukture.Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA ja istina i laži o seksu. naprotiv. Ako se okrenemo postupcima prikupljanja podataka o stanovništvu. Istina. Velike mreže birokratije razvijaju neograničene načine prebrojavanja i klasifikovanja ljudi. moć su. obuzdavanje. Poput zatvora. smrt. prilagođavanje i ekonomija energije. Rođenje. Nove vrste istine i laži predstavljaju drugi aspekt. Predočavaju se dve zabrane seksualnosti: "discipli­ ne tela. To je jedan od velikih izuma buržoaskog društva. "'Istinu'". ali Fukoova stalna zainteresovanost okreće njegovu pažnju i ka određenom pozitivnom znanju o stanovništvu koje naziva biopolitikom. Oboje.Taktike uzimaju oblik delimičnih metoda bez ičijeg svesnog znanja šta su zbilja pri­ dodali. već stoga što se nove vrste činjenica o po­ pulaciji predočavaju kao stvari o kojima se saznaje. poručuje nam Fuko. samorazumevanja nastalih nakon legitimisanja ekonoms­ kog uređenja. Seksualnost za Fukoa nije samo preokupacija seksom. ispada da je volja za znanjem postojala već dugo vremena. statističke procene i intervencije" ciljali su na ukupno društveno telo: "Seks je bio sredstvo pristupa podjednako životu tela i životu vrsta". ('seksualnost') je primenjivana za upravljanje stanovništvom". Sa druge stra­ ne. samoubistvo. Na početku devetnaestog veka javlja se ono što Fuko u intervjuima označava kao "novi tip moći. Većina čitalaca već je imala problema da nađe smisao Fukoovog anonimnog znanja. Statistika ne nastaje jer ljudi znaju bolje računati. regulaciju. 135 . npr. o telima. "Svejedno je" počinje ogorčeno ispitivač u jednom intervjuu "da li neko pokreće celu stvar ili ne?" Raspravljalo se o zatvorima. Neposedovana moć još je mis­ terioznija. intenzifikacija i raspodela sile. Ona je presečena jednim obuhvatnijim krugom ideja. fertilitet: oni inaugurišu modernu eru. Fuko odgovara odprilike ovako. Nova tehnologija moći ne potiče ni iz jedne prepoznatljive osobe ili grupe. eru statističkih po­ dataka. svaka nova klasifikacija. seksualnost ima sopstvene ne­ posredne interese. bolest. Izbija lavina brojeva u ranom devetnaes­ tom veku. diskursa koji ima sopstveni život. koji se više ne može odrediti u smislu suvereniteta". distribuciju i delovanje iskaza. uslovi mogućnosti buržoaskog stanja. znanje. Nasuprot ostalim akterima Fukoovih istorija. Mi zbilja jesmo shvatili pojedinačne taktike smišljene za po­ sebne potrebe. 'Istina' je povezana kružnim od­ nosima sa sistemom moći koji je stvara i održava".

i "heteroseksualca") nije postojala dok je doktori devijantnosti nisu izmis­ lili. Književni istoričari davno su primetili da osoba nije sebe zamišljala kao pesnika . Sa najvećim oduševljenjem za odsečne promené u znanju. njegov citat zapravo govori. želja. ali ne i homoseksualna vrsta osobe. Tačno obrnuto: Fukoa ne zanima način na koji će subjekti uzeti oblik konstitucije određujući ko ili šta će biti suveren. stvarnoi materijalno. Samo su pisali pesme. Dve su stvari očigledne. ne pita­ jte zašto određeni ljudi žele da dominiraju." Izvan konteksta mogli bi se zapitati da li nam poručuje da se nikada ne pitamo zašto su Ruzvelt. Možemo."(Foucault 1980:97).. može se reći. umesto da se pitamo kako nam se prikazuje suveren u njegovoj uzvišenoj izdvojenosti. progresivno.kao takvu vrstu osobe . Ukratko. trebali bismo pokušati da otkrijemo kako su subjekti postepeno. preuređuje i deli po principima od kojih je svaki nedužno unapred udenut od strane ovog ili onog tehnokrate. i kako su ostavili tragove na milionima subjekata? Fuko ne pretpos­ tavlja tako nešto. za moje svrhe. U kontekstu.pre romantizma. Os­ lobodioci (liberationists) naglašavaju da kategorija "homoseksualca" (dakle. To bi bilo upravo suprotno Hobsovom projektu u Levijatanu. Umesto toga. energija. nikakvo " J a " koje bi prethodilo oblicima objašnjavanja i delovanja odgovarajućim za osobu. Trebali bismo pokušati da shvatimo potčinjavanje u njegovom materijalnom delu kao konstituciju subjekata. iskrivljena slepim koncepcijama moći koje uvek potiču odgore. Dobijamo "složenu igru podrški u međusobnoj povezanosti.To je još jedan korak u uništenju Kanta: noumenalni (noumenal) subjekt je ništa. tako ne postoji ni čisti subjekt. misli itd.. nikakve stvari po sebi. Kad je napao koncept "autora" kao kritičko sredstvo. različite mehanizme moći": "Dakle. Upravo sam citirao Fukoa: "Dakle. diktiraju naša ponašanja itd. smišljena je od osobe ili grupe sa veoma usmerenom. Tada se stanovništvo samo intenzivno klasifikuje. Fukoova teza jeste da je svaki način na koji ja mislim o sebi kao osobi i činiocu nešto što je konstituisano unutar mreže istorijskih događaja. do 136 . Staljin ili de Gol želeli da dominiraju? Zar da se ne pitamo zašto su te osobe imale poroke i vrline. zbilja. sila. ograničenom namerom. staje njihova globalna strategija. Postojala su ponašanja. pitajmo se kako stvari deluju na nivou aktuelnog potčinjavanja. ne pitajmo se zašto određeni ljudi žele da dominiraju. materijala. upravljaju našim gestovima. nje­ gova ispitivanja ne isključuju druga.0 FUKOU i svaka nova računica u toj klasifikaciji. u svakoj posebnoj priči imati celi kauzalni lanac od početka označenog kao "Staljin" sve do dole. Jedna je da se on ukr­ cava u nova ispitivanja nastanka subjekta. Druga je da su stara propitivanja moći ili pojedinačnih des­ pota. Uporedite njegove ranije radove. ne pitajmo se zašto određeni ljudi žele da dominiraju. konstituisani kroz višestrukost organizama. na nivou trajnih i neprekinutih procesa koji potčinjavaju naša tela. nikada nije poricao značaj metodologije škole Anala u potrazi za postojanošću koja leži is­ pod. Drugim recima. šta im je cilj. Kao što nije bilo čistog lu­ dila. nije izgubio naklonost prema omiljenim piscima i njihovim najboljim delima..

i zbog toga. područje objekata. čak ni način na koji opisujem sebe. Osim toga. na određenom mestu u isto­ riji. davanje arheološkog objašnjenja ni u kom slučaju nije izgovor ili neuspeh kod načinjenih distinkcija. treba se okre­ nuti ka "ratu i bitkama. itd. pre nego odnosima značenja. pronalaze sebi uloge. Ispovesti održavaju odnose moći čistim. Umesto okretanja ka moći. To nije tačno. a ne odnosa značenja". način na koji ljudi misle o sebi. upražnjavana sa vrha. kao kod 137 . Nemam predstavu kako b i j e Fuko napi­ sao. Reč "ispiranje" ne nosi samo poznato poljo­ privredno značenje već upućuje i na medicinsku higijenu. ali naznake postoje u intervjuima. Fuko predlaže ekstremni nominalizam: ništa. i dokazivanje teorema i praćenje drveća.Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA žrtve u Gulagu. ali trebali bismo da odbacimo metafore koje nam predlažu. prema Fukou. ali nije moć. to što je zbilja postojala institucija tipa Gulag nije. Zašto bi onda postojala jedna stvar . ipak. i njegovo objašnjenje bi zahtevalo arheologiju ko­ munizma.samo je "vođenje rata drugim sredstvima". Reči i stvari završavaju proricanjem nove ere u kojoj samosvesni govor nije o Čoveku ili o mislećem subjektu. Fukoo­ va nastupajuća istorija ispovedanioca između osta­ log mora da bude istorija određenog oblika govora. Nije jezik taj koji će se smatrati nevažnim. Isto tako. Verovatno ne bi trebalo da posmatramo ovo delo kao uvođenje nove ere čistog govora. biti otelovljena u objašnjenju mogućnosti delovanja i izvora moći. u našim gradovima. postati plenom retorika koji govore da svi imamo sopstvene Gulage ispred naših vrata. već kao poslednji nastavak u veku filozofskog razmatranja. lični ili istorijski ćef. Mogli smo da budemo zavedeni ovim prelaženjem preko znanja i jezika. Svaki nov način na koji može da se misli osoba . Možda su oba smisla namerna. govora. Istorija koja nas potvrđuje i određuje pre uzima oblik rata a ne jezika: odnosa moći. Ali. Ego okuplja mnoštvo nepovezanih aktivnosti: nadanje i patnju. zalaže se on. bez potrebe upućivanja ka subjektu koji je transcedentalan u odnosu na polje događaja ili serija u svojoj ispraznoj jednakosti tokom istorije". on se još uvek zanima za projekat razumevanja načina na koji određene klase iskaza posežu za istinitim ili lažnim."oblikom istorije koji može da objasni konstituisanje znanja. Nemojte. Žamor pri priznavanju je "ispiranje" (njegov izraz) moći. Takva istraživanja sada će. upravlja­ ju kanalima vode iz jednog područja u drugo. Međutim. i biraju delà . Čini se da je taj tip zla nerazmrsivo pove­ zan sa istočnoevropskim socijalističkim državama. trebala bi da nas odvrati od nestvarnih metafora o govoru koji teče iz opsednutosti jezikom. Reči i stvari govore kao da ne bi bilo nijednog drugog refleksi­ vnog govora osim govora o govoru. da bi celina mogla cvetati. moć bi istrulila ili presušila. Fukoova nova zainteresovanost odnosima moći. Bez izvršavanja pojedinačnih radnji ispiranja. Čak i događaji poput čisto filozofskog ispiti­ vanja kao što je uvođenje kartezijanskog ega u diskurs može biti viđeno u tom svetlu. i isto tako.supstanca. već o govoru samom. nije ništa do ono što je načinila istorija. Dobar deo tog pro­ jekta ostaje u onome što Fuko sada naziva genealogijom. ta koja dovodi do te netačnosti. opsednutog je­ zikom.

kao kod Rusoa. Nemojte po­ novo ustoličavati institucije hegemonije koje služe za odvajanje i kontrolu masa. Fuko nije anarhista. već o odvajanju moći istine od oblika hege­ monije. Ako je romantičarska revolucionarna iluzija oslobođenja u načelu napuštena. Neko bi mogao valjano da primeti da je reforma zatvora skoro naporedna sa ispovedaonicom. Gulag isto tako predstavlja i "pozitivnu sadašnjost". šta ćejezameniti? "Ne radi se o oslobađanju istine od svakog sistema moći. i nije izvesno da bi bilo kakvo odvajanje od te moći uspelo. na taj način mogu da izgledaju kao još jedan predmet u nizu monaških regulae. unutar koje ona deluje u sadašnjosti". Lingvista se prikazuje kao fascinantno normalan reformistički liberal: učinimo da pravda ispravno deluje. povrh svega. Neka moć i znanje budu ono stoje Fuko kratko razmatrao. i još uvek. Mogli smo da budemo zadovoljni sa idejom zamenjivanja naših "oblika hegemonije" drugim obli­ cima onoliko d u g o koliko smo imali romantičarske 138 . Fuko pojašnjava da nije raspravljao (niti otkrivao) je­ dino disciplinovanje u buržoaskom društvu. razgovorom sa francus­ kim maoistima. ekonomske i kulturne. Možemo da razlučimo i instituciju Gulaga. nastoji da zatvore učini manje nepodnošljivim. Biće i arheologije Gulaga. naglašava on. Fukou su očigledno privlačnije radikalnije transforma­ cije. npr: šta u ovom trenutku treba da se učini sa tim čudovištima? Budući da je istorijski objekat. i osnovama znanja. delimično zbog toga što je anarhija nemoguća. Mada reforma zatvora može da bude popularna fasada oko koje bi se većina nas složila. koja po­ put zatvora treba da se prouči i razume u skladu sa Fukoovom istorijom.. Po­ litika levice obično je zasnovana na romantičarskoj koncepciji vraćanja prvobitnom stanju. socijalne. Fuko zvuči više kao ana­ rhista: uništimo sudski sistem. 1980. Pravila Dekarta za upravljanje umom.Marksov. Posedovati režim govorenja istinitih i lažnih iskaza o nama znači ući u režim moći. kao kod Marksa. ali "odvajanje" bi bilo moguće. ili odlaženja do kraja. godine sudnica se ironično ponovo otvara za Bandu četvorke.0 FUKOU Dekarta .. pravila u kojima se vrlo određeni način g o ­ vora integriše u sistem telesne discipline. naizgled tako čedno zainteresovana za po­ tragu. Isti slučaj je i sa francuskim zatvorima. osećali. Nemojte stvarati narodne sudove na početku revolucije. Da li je način "odva­ janja" moći istine od oblika hegemonije? Možda. Šta ćemo onda? Čini se da smo nave­ deni na neizmerno pesimistični oblik doktrine. i donekle Spinozin. za televizijska prava od 40 000$. nego i o onome šta su mislili. Oslobađanje preds­ tavlja pogrešan koncept za Fukoa.koja je subjekat svih tih predikata? Pret­ postavimo da smo pogodili da je ispovedanioca za tek zaređene monahe prvo mesto na kojem su ljudi naterani da pričaju ne samo o onome što su ura­ dili. koja kao da je bila pomoćnik toj instituciji. Znanje/Moć počinje 1972. U nekom posebnom kontekstu možemo poći istim putem bez romantičkih iluzija levicejer ostajeprax/s. postavljanjem pitanja Gulaga. Šta bi sada bilo "odvajanje" istine od sadašnje hegemonije? Drugde je objavljen zajednički intervju sa Fukoom i Noamom Čomskim (Noam Chomsky /Chomsky 1974:133-99/). sanjali. upravo da­ nas. videli i.

Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA iluzije o istinskom čovečanstvu. Fuko govori da je koncept Čoveka obmana. ayant égorge ma mere.).Folie et derasion. Barret-Kriegel.Riječi i stvari: arheologija humanističkih nauka. Sitni ra­ dikalni činovi protesta i reforme ne treba da pruže smisao koji bi bio suprotstavljen napretku po želji tradicionalne levice.Language. N. Volja za znanjem. Mišel (1971) .. Michel (1961) .: A case of Parricide in the 19' Century. Blackwell. u: Foucault: A Critical Reader. ili čak o istinitom ludilu..Taj put vodi do pustoši. ni­ hilizam i slični koncepti imaju smisao samo unu­ tar ideje transcedentalnog ili trajnog subjekta. Edited by David Couzens Hoy. Reflexive Water. znači pogrešno shvatiti Fukoov odgovor na pitanje o Čoveku. Blandine et al. Paris: Gallimard e Foucault. London: Tavistock Foucault. New York: Panthéon h 139 . Michel (1963) . my sister and my brother. Fuko je. Fuko ni najmanje nije inkoherentan oko svega ovog. 27-40. (1975) .The Birth of the Clinic: An Archeology of Médical Perception. Ali štagod da je Fuko podrazumevao pod odvajanjem istine od oblika hegemonije.Moi./. Pierre Rivière. 1]. šta god d a j e ona. Michel (1974) -"Human nature: Justice Versus Power". having slaughtered my mother.. Paris: Librarie Pion Foucault. kaže Fuko. Isto tako. str. ma souer et mon frère.Istorija seksualnosti. recimo. Noam. 1986. Blandine et al. Beograd: Prosveta LITERATURA: Chomsky. (1973b) . Counter-Memory.. Optimizam. Fons Elders (éd. Svako pitanje Kanta namerno je preokrenuto ili uništeno. o istinitom ja. to nije stoga što je on pesimističan. Barret-Kriegel. Historié de folie a l'âge classique. ne u smislu da smo ti i ja ništa. i one predstavljaju žalosnu osnovu za optimizam. Pierre Rivière. pesimizam. Michel (1977) . Mišel (1978) . Nade pripisane Marksu i Rusou verovatno su deo istog koncepta Čoveka. "Čemu se onda možemo nadati?" pita Kant. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: "The Archeology of Foucault". Ništa.Naissance de la Clinique. Ithaca. Michel. Foucault. Un cas de parricide au XIX siècle. Practice. Michel. "Šta je čovek?" pitao je Kant.: Cornell University Press Fuko. Ako nismo zadovoljni. Već zbog toga što nam nije pružio zamenu za prolećnu čaroliju u ljudskim grudima. Foucault. London: Souvenir Press Foucault. Daje li Fuko isto ništa u odgovoru? Misliti da daje. Beograd: Nolit Foucault. završavao dijalog sa Kantom. on neće utehu u romantičnim iluzijama. Y. koncept Nade je potpuno pogrešan. Michel (1973a) . Paris: Presses Universitaire de France Fuko. [knj.

Beograd: Plato / Sremski Karlovci. Malamen (ed. Colin Gordon (ed. 140 .Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora. Mišel (1997) .Power/Knowledge: Selected Interviews and Other Writings 1972-1977. H. Novi S a d : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Fuko.) New York: Panteon Fuko.). Sremski Karlovci. (1980) -"Madness and Civilization in Early Modern Europe: A Reappraisal of Mi­ chel Foucalt". Philadelphia: University of Pennsylvania Press.0 FUKOU Foucault. Mišel (1998) . After the Reformation. Hexter. C. Erik H. Michel (1980) .Arheologija znanja. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Midelfort. Essays on Honor of J. Barbara C.

temporalnostima i odsutnostima. On.pre nego. vidi zadatak istoričara u radu koji se nalazi između retorike.biblioteka. autoriteta. velikog četrnaestovekovnog arapskog istoriografa i filozofa. kako ga je označio u časopisu Hérodote 1976. Stoga je Fukoovo stanovište. Mislim da je najzanimljivije u vezi sa kontinuite­ tom Fukoovih ranijih sa srednjim radovima. kod Ibn Halduna. što donekle olakšava razumevanje njegove sklonosti ka analizi diskontinuiteta. različita od obe. teritorija. oba rada su izgrađena i razvijena na njegovim ranijim radovima. razumevanja da su iskazi zahtevali ne samo svoj društveni i epistemološki status. škola. Za njega su les choses dites objekti smešteni na maticama znanja kao što su formacije vojnika raspoređene taktički i strategijski na polju bitke. Les Mots et les choses {Red i stvari). bilo to ubedljivo ili ne. Fuko je već objavio svoju teoriju diskursa i diskursne analize u L'Ordre du discours {Poredak govora) i L'Archéologie du savoir {Arheologija znan­ ja). veoma dobro sačinjeno predstavljanje reda. U Mukadimi Ibn Haldun kaže d a j e nauka istorije jedinstvena jer je. stabilnosti. pro­ storno. težnju da se govori o konti­ nuitetima. Toliko utisnuto u Fukou. kao d a j e pružao Fukou početak istorijske po­ trage. te stvarnih pro­ stora. oblasti i mesta . i građanske poli­ tike. i tako duboko povezano sa njegovom vizijom o iskazima kao brižljivo podešenim produžecima institucija i instrumenata upravljanja. iako u drugačijoj i ranijoj tradiciji nego Fuko. Verovatno da se Fukovo izuzetno nenostalgično viđenje istorije i gotovo potpuno odsustvo metazifičke čežnje. sa druge. kakva se može susresti kod naslednika hegelijanske tradicije. disciplinar­ na konvencija. Kada je Borhes (Borges) rekao: "Nekad sam se čudio što se slova u zatvorenoj knjizi nisu pomešala i izgubila tokom noći". isto tako. 141 . godine (Fuko 2005a). mada povezana sa retor­ ikom i građanskom politikom. nešto što je manje sadržano u autoritetu nego u direktnim izg­ ovaranjima nekog iz vladajuće moći. arheološkim studijama u Historié de la folie {Istorija ludila). Said) FUKO I IMAGINACIJA MOĆI Do vremena kad je moć postala eksplicitna i cen­ tralna tema u njegovim radovima u ranim sedam­ desetim.Edvard V. i Naissance de la clinique {Rođenje klinike). i regulativne moći znanja. već i svoju specifičnu gustinu kao ostvareno delo. datumska pravovernost. Dok su nagoveštavali ono što će kasnije napi­ sati. dakle. Said (Edward W. Čini mi se da ovo jako dobro opisuje Fukoov analitički stav: iskazi za njega imaju mno­ go veću težinu nego načini prostog govora i. bolnica i zatvora . sa jedne strane. korisno je rasvetljeno kod nekog ko mu. iskazi su. kao što bi se očekivalo od jednog istoričara. mogu pripisati njegovoj geografskoj strani. liči na toliko načina.

ka hipertrofiranoj verziji moći u kasnijim radovima kao što su Surveiller et punir (Nadzirati i kažnjavati). Štaviše. koje čine puno da bi njegovu upravile i dopunile. dinamiku sekularnih događaja. Ibn Haldunova vizija društvenog reda je ono što naziva "asabejom" (obično prevođeno kao "grupna solidarnost").kao tendenciju rastuće koherencije. neusmerevane. beskrajno podrobna i neizbežna u širenju svoje dominacije. naporedne sa Fukoovom. kojem pripada. menadžere. preko ze­ nita ka propadanju. izbora koji. Ibn Haldunovo viđenje je takvo da je istorija za njega sačinjena od ciklusa društvenog života koji predstavljaju kretanja od početaka. od kojih je svako organizovano sa većim ili manjim stepenom "asabeje" unutar sebe. što nužno uključuje da slediti kon­ vencije nije uvek isto što i pokoravati se moći. te prvi deo L'Historié da la sexualité (Is­ torija seksualnosti). Istorijska ten­ dencija koja je. Fukoova pers­ pektiva je da u modernom dobu.. l'ordre du discours. nesuprostavljivom. njihovih nemilosrdnih pritisaka. uz dozu opreza. Ona nadvisuje. Ali bez tog razlikovanja svako ograničavanje postaje isključenje. uvek postoje i često su uspešni u sprečavanju. I obojica. postoji neprekidno i nezaustavljivo proširenje moći koje favorizuje administratore.nepotpuno.. piše u svojoj poslednjoj fazi. Sa druge strane. uhvatila Fukoa intelektu­ alno i politički u poslednjim godinama života bila je ona koju je sam označio . čini se da je Fuko bio zatečen između moći institucija da pokoravaju pojedince. Moć. mislim . osetljivo je započeti postavljanjem početnog pitanja. Osim toga. dive se nagonu ka koherentnom redu koji karakteriše ljudski diskurs kao i veštinu istoričara. Kao što kaže Piter Djuvs (Peter Dews): "(Fuko) očigledno uviđa da institucije nisu samo nametnuti konstrukti. Sa ovim duboko pesimističnim pogledom išao je i pojedinačni nedostatak interesa za snagu efektivnog otpora. privlači sebi. Ipak. Primetiću da posto­ je druge predstave moći. ima neke valja­ nosti u pokušaju da se razume zastoje otišao toliko daleko koliko je otišao u zamišljanju moći tako ne­ odoljivom. vidimo po dokazi­ ma sa svih strana. i činjenice da je individualno ponašanje u društvu često stvar pratećih pravila i konven­ cija. Mnogi od onih koji mu se dive i koji su učili od Fukoa. suprotno Hobsu. da bi se uzdigli iznova u raznim uređenim društvima (politejama). čini mi se. i kakav je od- 142 . i teh­ nokrate onoga što se naziva disciplinarno društvo.svetski istoričari koji razumeju. kako bi sačuvali svoju zainteresovanost za njega. ako ne u stvarnom zaustavljanju. Fukoova je "poredak govora".0 FUKOU Razlika između Ibn Halduna i Fukoa nije ništa više instruktivnija. za izbor pojedinačnih mesta intenziteta. zašto uopšte zamišljati moć. Obojica su . što ga je odvratilo od diferencijacija i podnaslova unutar moći u L'Ordre du discours i L'Archéologie du savoir. verovatno čak i cene. uključujući i mene. poštuju. teško prepoznatljive složenosti koja ne dopušta luk­ suz lake moralne klasifikacije.Ibn Haldun više . a svako isključenje izjednačava se sa primenom moći" (Dews 1979:147). neprekidnih kretanja. je svugde. komentarisali su nedife­ renciranu moć za koju se čini da ju je pripisao mod­ ernom društvu. a ipak nema aparat sa kojim bi savladao tu činjenicu. i. lako ne bi trebali da povlađujemo sebi u spašavanju Fukoa od njega samog. progresa tiranske moći.

već pokre­ nutim i oživljenim. na primer. u suverenim lokalitetima i unutar periodičnih grupa političkog pritiska koje 143 .Edvard V. dajući tako svoj glas oboma u isključivanju sebe. Ipak. ne u celosti sav­ ladanim ili poništenim njegovim radom. Razmotrimo ove četiri mogućnosti. Nasuprot bezbrižnoj bezličnoj spretnosti moći tu je. to jest. ili da je legitimisao njen suverenitet i rušenja proglasivši ih neizbežnim. putem iste struk­ ture za koju bi se moglo misliti da su je trajno one­ sposobili. ali ju je teoretisanjem pustila da prođe kao manje ili više neproverena. što ne svedoči toliko o ispravnosti Fukoovih priča ko­ liko o alternativnim vizijama moći. To vodi paradoksu d a j e Fukoova imaginacija moći htela da putem analize moći otkrije njenu nepraved­ nost i okrutnost. bodri­ lo je njegove analize načina na koji disciplinovanja 1 diskursi uređuju. Fukoovo naglašavanje. zadobijaju autoritet. pre svega. Razmišljate o moći 1) da bi zamislili šta bi mogli da učinite kad bi imali moć. i uspostavite novi poredak moći. produktivnosti moći. koja je eliminisala klasične ideje o vladajućoj klasi i dominantnim interesima: "Ukoliko i sada postoje u velikom rasponu rel­ ativno jednake jedinice ravnoteže. 4) da postulirate domet stvari koje ne mogu biti zamišljene ili upravljane bilo kojim oblikom moći koji postoji u sadašnjosti. zajedno sa brilijantnim retoričkim prikazivanjem.Wright Mills) čiji napad na banalnost i neodgovornost korporativnih menadžera neće biti prećutan posredstvom koncepta mikrofizike moći. njene provoka­ tivne inventivnosti i stvaralačke dovitljivosti. to je slučaj u srednjim nivoima moći. promena koju uvo­ di Rajt Mils (C. 3) da bi došli do neke procene kakva moć bi vam trebala da po­ korite sadašnju moć. Said: FUKO I IMAGINACIJA MOĆI nos između motiva za zamišljanje moći i slike sa ko­ jom se završi. ili pak suprotstavljajući kao što se površno čini da jeste. Ne bih otišao tako daleko u izjavi da je Fuko racionalizovao moć. 2) da bi spekulisali šta biste zamišljali kad bi imali moć. u nelagodnosti koja je jednako uzrokovana njegovim sopstvenim geni­ jem i jednom anonimnošću koja mu ne pristaje. Treća i četvrta mogućnost su buntovničke i utopijske. bilo kao problemi moralnog izbora. a ne u suprotnosti prema njoj. bilo kao racionalizovanih političkih pref­ erencija. ostvaruju svoje stvarne zadatke. njegovi prikazi usamljenih likova poput de Sada i Ničea zanimljivi su zbog načina na koji su njihovi neobuzdani i čak besmisleni pritisci na racionalnost apsorbovani i institucionalizovani skoro rutinski. pre bih rekao da je njegovo zanimanje za domi­ naciju bilo kritičko no ne i konačno borbeno. nema nikakve sumnje da je Fuko i pored toga izvanredno brilijantan kao vizionar moći koji unapred izaziva u čitaocu celi spektar reakcija. Ukratko. zbog čega ga treća i četvrta mogućnost ne zanimaju ozbiljno. razmišljanjem 0 moći sa stanovišta njene stvarne realizacije. Fukoova imaginacija moći uveliko je sa nego protiv. Možda je taj paradoks ukorenjen u ekstremnoj izdvojenosti koja se oseća u Fukoovom naporu. Slično tome. Čini mi se da je Fuko uglavnom bio privučen prvom i drugom mogućnošću. kojim započinje L'Ordre du dis­ cours. upriličenog u njegovom pristupnom predavanju na Collège de France.

ili sistemi dominacije. možemo da poverujemo. Teško da može da izdrži kritiku postojanje jednom utvrđenih "assujettissement du discours". Sijeda Alatasa (Syed Alatasa). postoji.čak i predviđa . spasonosna vrlina u uverenju članova tih grupa dok dokazuju prava svog predstavljanja un­ utar celovite ekonomije diskursa.0 FUKOU kulminiraju u Kongresu.oni u stvari reprezentuju i bez sumnje oličavaju sasvim specifične nacionalne interese i politiku" (Mils 1998:324-325). z b o g čega sam skupio Fukoa i druge u njihovu tam­ nicu zbog osećanja ili rezignacije ili posmatračke ravnodušnosti posle iranske revolucije. Abdulaha Larujia (Abdallah Laroui). kao i mnogim drugim.u oblasti privrede. da su velike priče emancipacije i prosvećivanja okončane. Dela Fanona. orijentisana samo na svoje osobne stilove. kada pogledamo na stvari izbliza i kroz duže vreme. Mazruija (Mazrui). jer. nasilje izvršeno nad fizički i politički inferiornim u ime napredne kulture. iako sa gledišta društvenog blagostanja ista predstav­ ljaju značajan negativan elemenat. Prema tome. a ta često nisu od nekog odlučujućeg političkog značaja. već ko govori. suprotstavljajući i ekscentričnih grupa. a potom da otpočnu težak.. ponekad od najveće važnosti ne toliko šta je rečeno. "le pou­ voir dont on cherche a s'emparer" (Foucault 1971: 12. da je u ovom slučaju. novelista kao što su Ngugi (Ngugi) i Rušdi (Rushdie) . Ako ostavimo na stranu to mnoštvo interesa. verujem. najpre da pokažu pogrešna predstavljanja diskurzivne moći. zajedno sa Fukoom i Liotarom. posto­ janje istog izvora koji zaista poništava bilo kakvu priliku za suprotne reakcije procesu pokoravanja. proglašavajući se ostvarenim i okončanim već na samom početku. dužni smo re­ vidirati i relocirati prihvaćenu koncepciju o ogrom­ noj raznovrsnosti interesa. 1998). Fanonovim rečima. do stepena da moderna istorija Zapada služi kao primer Fukou za ograničavanje marginal­ nih. Konačno. projekat formulisanja diskursa oslobađanja. ako ne i uvek tragično obeležen. ali uticajne van svake srazmere u odnosu na radvojene grupe u srednjim i nižim nivoima strukture vlasti (. obilno svedoče o kon­ tinuiranoj privlačnosti oslobodilačke borbe. ljudi koji rešavaju sukobe ili mire razne i suprotne interese . zapravo je rela­ tivni uspeh protiv-diskurzivnih pokušaja.sve to kao i izvanredno snažna suprotstavljajuća angažovanost feministkinja i manjinskih kultura na Zapadu i u Trećem svetu. Drugo. stoje čini se i Fuko shvatio. upravo je negiranje njihove snage. na svoje posebne sfere stečenih prava.) Oni koji u američkoj državi danas raspolažu stvarnom vlašću nisu prosti senzali vlasti. Fuko 2005b. već ono za šta se vode borbe. Fuko je izvesno u pravu . jedinke moći i uticaja . Moram da napomenem da opisati ove protiv-diskurzivne ot­ pore jednostavno kao ne-sistemske.pokazujući kako diskurs nije samo ono oko čega se bore prevodioci. Pani­ ka ra (Panikkar). negiranje organizovanei 144 J . da pokažu..koje su od značaja pri bilo kome stanju ravnoteže u stvari su malobrojne. Šariatija (Shariati). uvidećemo da je većina tih interesa. ali mislim da se moramo ozbiljnije podsetiti šta uči sam Fuko. Ono što nije shvatio onoliko koliko je bio spreman da prihvati. koji se nalaze na srednjem nivou. što je Volerstinov izraz mislim. politike i vojske .

Said: FUKO I IMAGINACIJA MOĆI racionalizovane osnove njihovog protesta. poput nas u tom slučaju. 149-155. na garantovanoj nedovoljnosti u dominantnoj kulturi prema kojoj je moguće podesiti napad. 145 . te da su. nalazi se uznemirujuće podsećanje na ono što. Fukoovom imaginacijom moći. 1986. na drugom bismo morali da prihvatimo granice naše imaginacije njihove moći i principa organizovanja. u: Foucault: A Critical Reader. koji mora ostati za njegove učenike. Ipak. Oxford and Cambridge: Blackwell. oni imaginacije za koje mi nemamo lak način da ih shvatimo. nije nepobediv. ili kategorija estetskog kao negacija moći. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: "Foucault and the Imagination of Power". U stvari. tu je teori­ jsko nastojanje. biva izostavljeno. koja stoga uvek potencijalno sadrže prostor za al­ ternativna delanja i alternativne namere koja ipak nisu artikulisana kao socijalne institucije. nasuprot Fukou. tako da po defin­ iciji ono ne može iscrpsti sva društvena iskustva. ili genealoška i kritička istorija kao skup postupaka unutar mreže diskursa znanja . Edited by Da­ vid Couzens Hoy. zanemareno.Edvard V. Spominjem ih jer je njihov rad. anal­ iza diskurzivne moći istovremena je sa slikom o onome što bismo mogli opisati kao kontigentna moć. kadkad eksplicitno no češće implicitno. sve u svemu pozitivniji naglasak na ranjivost sadašnje organizacije kulture.da se vratim poznatijim arenama borbe .pružena je antitetičkim zalaganjem. str. Sve dok prihvatamo njihovu nesistemsku snagu najednom nivou. otud. Ne bih želeo da izgleda kako zaključujem prostim okretanjem ovih i drugih komentara pro­ tiv Fukoove koncepcije moći. Čak i ako ostavimo po strani složenost Gramšijeve filozofije i političku or­ ganizaciju koju ona nužno uključuje. da ga izložimo i ako je moguće da ga razrešimo. u velikoj svežini njegovog rada.Fukoova neprikladna minimizacija otpora izaziva aluziju na formacije kod pisaca kao što su Gramši i Rejmond Vilijams. otporan razaranju. očigledno srodnim i alterna­ tivnim potčinjenim grupama unutar dominantnog diskurzivnog društva. poput Fukoa. prekoračeno ili premešteno. Prob­ lematika odnosa između subjektiviteta i ideje pravde na primer. Najzad . budući da su ga konstruisali ljudi. sa principom tog nastanka koji. o očiglednim ili alter­ nativnim svestima. u skladu sa najvažnijim mestom ideologije i kritike kulture. nigde to zalaganje nije više sadržano nego u konfliktu između Fukoove arheologije i same društvene promené. nije neusmeriv. kao i ono što on naziva "pobeda građanskog društva". Vilijams kaže da "ma kako dominantan sistem može da bude. kao i rad teoretičara Frankfurtske škole. Za Gramšija i Vilijamsa. u njegovom ekstremizmu i konstantnom divljanju granica i reifikacija. pa čak ni kao projekti" (Williams 1979:252). iako stavljaju sasvim drugačiji. samo značenje njegove dominacije uključuje ograničavanje ili selekciju aktivnosti koje pokriva.

Hrestomatija. Novi sociološka asocijacija Mils. London: New Left Books Sad: Vojvođanska 146 .0 FUKOU LITERATURA: Dews. Rajt (1998) . Fuko 1928-1984-2004.). Michel (1971) . u: Pavle Milenković i Dušan Marinković (prir.Politics and Letters: In­ terview with New Left Review. Mišel (2005b) . Peter (1979) . Raymond (1979) ."Poredak govora". u: Pavle Milenković i Dušan Marinković (prir."The Nouvelle Philosophie and Foucault". Fuko 19261984-2004.). Hrestomatija. Paris: Gallimard Fuko. May 1979. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija Fuko. Economyand Society 8:2.Elita vlasti. Mišel (2005a) . Beograd: Plato Williams.L'Ordre du discours."Pitanja Mišelu Fukou o g e o ­ grafiji". Foucault.

radi toga. Postaviću hipotezu da se istinska borba sa Mark­ som neprestano obnavlja kroz čitavo Fukoovo delo 1 da predstavlja jedan od suštinskih izvora njegove produktivnosti: borba je već započeta u trenutku kada se piše Istorija ludila (pošto. već o doslovnom shvatanju potvrde neizostavno političkog karaktera teorijskog diskursa.Etjen Balibar (Etienne Balibar) FUKO I M A R K S Ulog nominalizma Zašto se danas vraćati na pitanje odnosa između Fukoa i Marksa (ili na pitanje Fukoovog stava prema "marksizmu"). Shvatićemo da se tu ne radi o spekulisanju 0 nekakvom nerečenom i o njegovim namerama. posmatranih u celini. Pošto sam ipak krenuo tim putem. povezati učinkovite iskaze sa diskurzivnim taktikama koje se konstituišu i priozvode sopstvene posledice na određenom strateškom polju. u njegovoj čistoj "netelesnoj materijalnosti" (Fuko 1998: 130). i. u skretanju sa marksističkog 147 . menjaju teren svoga delovanja. moraćemo odmah nešto da preciziramo. sa kojima ulaze "u područje osporavanja i borbi". prilikom čitanja koje nije pobožno . na kojem nema konačnog rešenja sukoba i na kojem nijedan misaoni projekat nikada ne zauzima apso­ lutno jednostavan i stabilan položaj. krajem sedamdesetih godina i da su razmenjeni svi argumenti prilikom vatrenih svođenja računa ko­ jih se svi sećamo? I sâm je Fuko u velikoj meri sebe tumačio u brojnim novinskim napisima i intervjui­ ma. Mašre / Macherey / u jednom nedavno objavljenom napisu. već se razvija kroz opoziciju sa postojećim iskazima. sa­ mim tim što se iskazuju. Poželjno je . 114.primeniti na Fukoove tekstove (a tu pre svega mislim na njegove knjige) njegov princip analize pravila za obrazovanje ili individualizaciju iskaza: potražiti njihovu korel­ aciju sa drugim iskazima. kao i sa Marksom. kako oportuno podseća P. s obzirom na to da su čari tog pitanja i koristi od njega već iscrpljene. proučavati preobražaje tih taktika u onoj meri u kojoj one. Ipak nije teško zamisliti kakvu je ironiju u njemu izazivala vrsta formalnih ispitivanja i tumačenja do kojih su neizbežno dovodile paralele između delà i autora. 131). kroz njihovu neprestanu "problematizaciju". Ako želimo da u toj perspektivi dodelimo privilegovanu funkciju opoziciji između Marksa i Fukoa. kako bi se "pronašla njihova prodornost događaja" (Fuko 1998: 106. koji "nastanjuju njihove rubove". hteo bih da ga navedem na prečicu ("dijagonalu") koja bi mu malo poremetila uloge u potrazi za pitanjima koja bi trebalo postaviti kako bi se nastavilo sa radom na filozofiji sa Fukoom.a možda i neophodno. Još od Kanta znamo da je filozofija Kampfplatz. u najmanju ruku.

"policije iskaza" i reprodukcije ekonomskih odnosa u okviru domi- 148 . 114-115). borba je još uvek otvorena i nakon Volje za znanjem. kroz neku vrstu rendgenskog snim­ ka marksističkog tkiva. već i svaki zahtev za ograničavanjem uloga u borbi na jedno jedino pitanje. prilično je jasno da se Marksovi iskazi ne shvataju na akademski izolovan način. Merlo-Pontija /Merleau-Ponty/. I konačno. Treba sh­ vatiti koliki je značaj činjenice da Fuko.uzajamna prepletenost potiskivanja seksa i eksploatacije radne snage u kapitalističkom društvu (Fuko 1982: 11. u generičkom smislu. Nije dovoljno reći da Fuko u njemu odbacuje izvestan pojam moći.saučesništvo moralne cenzure. Za to postoji nekoliko jasnih razloga. treba tražiti razloge iz kojih se kasnije "kao kuge čuvao od svega što je dolazilo od dijalektičkog materijalizma"). iz napisa i sa predavanja iz osamdesetih godina. i Frank­ furtske škole mogu ovde da posluže kao reperi). 115). određeni su svojom upotrebom i tumačenjima. mogli nazvati savremeni "frojdo-marksizam" (Rajh /Reich/ je navođen više puta). Fuko ne prestaje da postavlja Marksu pitanja koja mu dolaze iz drugih filozofskih i istorijskih iz­ vora. 107. Obrađujući sopstvena pi­ tanja. Tačno je da nam ponovno pokretanje tog sukoba naknadno može izgledati kao jedan od kontinu­ iteta koji obezbeđuju jedinstvo potrage kojom se Fuko bavi iz knjige u knjigu. problematiku koja je sistematizovana u onome što bismo. dodeljuje sebi zadatak da uništi nejasnu prob­ lematiku te "epohe". procene njegove uloge u savremenoj nauci (imena Sartra. nije jednostavan dvoboj. i dovodi do toga da im se pripiše esencijalistička definicija. ona se umeće u različite programe rada. ne samo svaki zahtev za iscrpnošću. u kojima sukob sa Marksom ne interveniše uvek na jednako odlučan način i ne obraća se uvek istom "Marksu" i istom "marksizmu". kojoj odgovara snažno propovedanje seksualnog oslobođenja kao komponente političke i društvene revolucije (Fuko 1982:12. Sam Fuko precizno nam navodi glavne teme ovog delà: . već u funk­ ciji konjunkture. u kojima on interveniše u trećoj. kao što svedoče odlomci sa kurseva. Štaviše. . iz arhive u arhivu. Ta borba. Altisera /Althusser/. Pokušaću da ilustrujem ovu hipotezu jednim zapanjujućim primerom. To delo ima snažan polemički i programski karakter i dobro znamo da će njegova perspektiva biti delimično izmenjena. Treba odmah zapaziti da ta situacija "polivalentnosti taktike govora" (Fuko 1982: 90) ovde zabranjuje. kao što ne prestaje da drugim sagovornicima ili protivnicima postavlja pitanja čija formulacija zavisi od Marksa. Prvo. 74.0 FUKOU pravca koji je inicijalno prihvatio kao "konkretnu kritiku" otuđenja. u svakom slučaju. ali i da nje­ govo jedinstvo proizilazi upravo iz protivnika koje za sebe bira i od načina na koji ih uključuje. izvestan pojam seksualnosti. na prvi se pogled vidi da se za Fukoa borba sa Marksom nikada nije završila u njemu sa­ mome i da se ne može razdvojiti od drugih sukoba. s kraja na kraj. prvoj ili drugoj liniji. Radi se o načinu na koji se u Volji za znanjem pitanje marksizma ukršta sa pi­ tanjem psihoanalize. pokazujući šta predstavlja osnovu i za jedno i za drugo ("represivna hipoteza").

slepo usmerene ka potrazi za zadovoljstvom. 103). otpore. kada se odnosi. isključenja. ponašanje društva prema moralnim i seksualnim "devijacijama". Sam način na koji Fuko kritikuje frojdo-marksizam sugeriše da u njegovim očima takva jedna "kom­ binacija" mora. učinkovito navodi na osporavanje u tim aparatima. u tom združivanju. . 88-89. obuhvata i aktuelne psihosociološke diskurse i Batajevo nasleđe. naučne i književne diskurse. mili­ tantne. a naročito kroz nji­ hovu međusobnu primenu (posebno način na koji svako od njih obrađuje polje "društvenih nauka"). da otkrije upravo ono po čemu marksizam i psihoanaliza pripadaju istom naučnom polju.opšta opozicija između prirodne energije. predstavlja prirodno mesto kojem teži al­ ternativa društvenim naukama. na bitke čiji značaj Fuko prepoznaje. izgleda da takva jedna kritika predstavlja kontra-iskušenje za autonomiju samog Fukoovog duskursa. ali jeste sigurno da. teorijske ili estetičke prakse. Marksizam i psihoanaliza ne mogu se tumačiti kroz neku varljivu čistotu. što će reći istoj prekonceptualnoj osnovi. već kroz upotrebe ili primene. Nasuprot tome.sličnosti između globalnog buržoaskog poret­ ka i vlasti koja se vrši u porodičnim i obrazovnim "ćelijama". frojdo-marksizam (u toj i toj varijanti) predstavlja "izvrtanje" vrednosti koje propovedaju moćni institucionalni aparati. koja kulminira izmišljanjem "principa realnosti" kojem se suprotstavlja snažno odbijanje. Nije sigurno da se mogu svesti na ono što na taj način "združuju". Uticaj frojdo-marksizma na taj se način širi daleko izvan eksplicitnih realizacija. efikasnost izvesnog levičarstva ili revolucionarnog utopizma. zato što. . između zabrane incesta u monogamnoj porodici i države (Fuko 1982: 66. sve u svemu. 76-77. Zašto je kritika ovih tema toliko važna za Fu­ koa? Bez sumnje zato što frojdo-marksizam is­ tovremeno pripada i narodnoj i naučnoj kulturi. na iste "objekte": institucije moći. zato što taj oblik ima posla sa načinom na koji neki 149 . za koje bi i iskus­ niji i ne previše pakosni čitaoci mogli pomisliti da donose supstitut ili uopštavanje (taj će "rizik" uvek biti prisutan u analizi "pastoralnog" oblika moći. 114).ovde želi radikalno da ispita evidentnost. Nije preterano zaključiti da Fuko . 100. što je neka vrsta geometrijskog prostora u kojem se odvijaju misaoni tokovi koji povezuju različite dis­ cipline. i značaj tog ponašanja u političkoj ekonomiji modernih društava. pod vodstvom zajedničke figure Oca (Fuko 1982:30-32. Još neki razlozi čine mi se odlučujućim.Etjen Balibar: FUKO I MARKS nacije jednog istog političkog poretka (Fuko 1982: 21. globalni prevrat lažnih vrednosti zas­ novanih na laži (Fuko 1982:88). 42-43).koji pomalo vuče na konzervativizam . koji su unapređeni u Nadzirati i kažnjavati. Pojmovi poput "normalizacije" i "disciplinarnog društva". ali od svega toga njemu je najvažnije da se zapita u kojoj meri one uistinu raskidaju sa diskurzivnim obrascima koje osuđuju. u opštem smislu. 96. Ali. Odatle seksualna hipokrizija vladajućih klasa (Fuko 1982:111). presecaju u najmanju ruku verbalno (a to ne može biti slučajno) teme frojdo-marksizma. bar na prvi pogled. i veštačkog poretka institucija. filozofske. mora delovati neko određenje koje je za njih ključno.

odbilo seks i praktično ga cenzurisalo. o njihovoj dinamici "mase". videti"Deux essais sur le sujet et le pouvoir"/ Foucault 1984 / ) . traženja svačije istine u njemu. u suštini. konačno. istovremeno sa objašnjenjem funkcije koju ona ima u ekonomi­ ji diskursâ o seksu: nalaganje govora o seksu. kao i kod Adorna ili Markuzea (Marcuse) (izvanrednog teoretičara "represivne civilizacije"). o njihovom uticaju na individualnu "ličnost" i o njihovom odnosu sa ratom (o čemu opširno govori u poslednjem poglavlju Volje za znanjem) jeste u korenu frojdo-marksizma kod Rajha.kao što je. i koje nije oslabljeno. Nalaganje koje osigurava umnožavanje narečenih diskursa (zbog čega moderna zapadna društva postaju najrečitija u istoriji kada se radi o seksu i postaju izumitelji ovog generičkog po­ jma). već neophodan ogled. U svom prvo­ bitnom obliku. Z n a i da je j e d ­ na od najočiglednijih teškoća koja proističe iz teoretizacija frojdo-marksista (u svakom slučaju kod Rajha. i to u cilju isticanja različitosti njegovih sopstvenih pojmova i poravnavanja njihovih praktičnih učinaka.neće biti shvaćena dvos­ misleno.0 FUKOU seksualni režim zauzima mesto u "ekonomiji" moći moderne države. kapitalističkim ili industrijskim" (Fuko: 1982: 64) . Pogrešno je u materijalnom smislu što je društvo koje se raz­ vija počev od XVIII veka . već je. U tom smislu kritika frojdo-marksizma neće biti samo teorijski preduslov. Najpre njegova istorijska pogrešnost. stvaranja istine o njemu. Z n a m o kako se u Volji za znanjem razvija kritika "represivne hipoteze". u tome "konkretan" učinak koji najviše otkriva od igre modernih političkih tehnologija koje se odnose na život na nivou pojedinačnih telâ i na nivou populacija iliti "vrste" i njene reproduk­ cije? Nije li to značajan znak dubine u koju su. Polazeći od ove karakterizacije. Radije ga je proizvelo kao predmet svojih stalnih 150 . na koga ne prestaje da se poziva) povezana sa nezgodnom bliskošću njihovog biologizma. naprotiv. Nije li. No. usidreni pojmovi kao što su "degeneracija" i "eugenika" koje bi trebalo shvatiti kao sam tip us­ postavljanja kompromisa između simbolike krvi i analitike seksualnosti (Fuko 1982: 110)? Ali Fuko savršeno dobro zna da neophodnost da se govori o savremenim oblicima rasizma. kao što precizira Fuko na kraju. biomoć ili moć nad vrstom. Istorija seksualnosti trebalo je da se završi tomom o "Populaciji i rasama". taktički ojačano uapostavljanjem zabrane. Fuko će frojdo-marksizmu uputiti tri velika argumenta: 1. ili njihovog energetizma. računajući i energetizam samih rasisitičkih ideologija."nazovimo ga po volji građanskim. u savremenom režimu znanja-moći (pa čak i. Problem ra­ sizma zauzima značajno mesto u potrazi koju ovde trasira Fuko (Fuko 1982: 29. 109-110). I ne može da se ne zapita pod kojim to uslovima analiza moći u savre­ menim društvima . 105. koja je ukorenjena u "bioistoriji" i zapoveda "biopolitici". ta srodnost između objekata i samih reči frojdo-marksizma i fukoovske istrage (srodnost koja bi mogla još uvek da se održi kada bi izgledalo da Fuko pristupa protivrečnom kombinovanju antifrojdovskih i antimarksističkih pojmova) naglašena je u Volji za znanjem kroz konačno pomaljanje pojma"biomoći"i kroz stalno označavanje savremenog rasizma kao ključne po­ jave o kojoj bi moralo da se govori. "znanja-moći-zadovoljstva").

to da je seksualnost sa svojim regulacionim i represivnim dispozitivima (porodični moralitet. ili obrnuto. zatim. Ovde dolazimo do zajedničkog jezgra psihoanalize i marksizma. naprotiv. Još preciznije rečeno. ali ga možemo pronaći i u dualizmu javno-privatno. kao referencu na idealističku filozofsku tradiciju na koju su se veo­ ma rano obrušili materijalisti (Lukrecije). i to ne kao uslov za ekonomsku racionalnost. moći ćemo da otkrijemo u čitavom tekstu Volje za znanjem siste­ matsku kritiku onoga što ću. frojdo-mark­ sizam. koja mora da poprimi oblik pokor­ nosti (Fuko 1982: 84-85). samo ponavlja već postojeću imag­ inarnu shemu i to na identičan način u svakom od svojih dvaju sastavnih delova. njene medikalizacije) u dispozitivu regulacije populacija. Zapazićemo i da između ideje potčinjenostipokornosti i ideje otuđenja postoji duboka srod­ nost (pošto pokornost u krajnjoj instanci mora da se zasnuje na interiorizaciji Zakona koji proizilazi iz spoljne vlasti. pa čak i neizbežno. Verujući da je otkrio princip objašnjenja u sličnosti države i moralne Cenzure. Ovde Fuko direktno citira Marksa (Fuko 1982:111). već kao taktiku intenzivi­ ranja telesnog zadovoljstva. edukativna dresura. svaki od njih je u onom drugom prepoznao varijantu ideje potčinjenosti pojedinaca jednoj sili dominacije. njihovo kombinovanje. medikalizacija i psihijatrizacija) bila uvezena u oblast rada počev od jednog buržoaskog modela. Ako napravimo još jedan korak. 2. kao što su škola ili me­ dicina). ili u dualizmu državadruštvo). veoma rado nazvati principom društvene homeometrije: uz pomoć toga shvatićemo ideju da u društvenoj (ili političkoj. modela koji je i ograničen i arhaizujući. kao hipokriziju. 106-107). ideju "discipline" (mada je ta ideja kod njega mnogo starija: videti Istoriju ludila. a od tada su ekonom­ ski odnosi evoluirali prema društvenoj integraciji i tananoj normalizaciji radne snage (a bez sumnje i prema rastućoj intêlektualizaciji te snage). U ovom slučaju. zajedno sa svim ostalim varijantama repre­ sivne hipoteze. poenta Fukoove kritike (u ovom smislu materijalističke) usredsređuje se na pitanje porodice (ali dodiruje i druge institucije i aparate. Toliko Fuko podvlači stratešku ulogu po­ rodice (njene moralizacije. Istovremeno treba zamisliti "asketizam" buržoaskog morala. simboličkog Zakona). koji će poprimiti privilegovan oblik dualizma duša-telo. Tu je. njegova zavisnost od jednog čisto pravnog modela moći. dispozitivu koji oblikuje jednu od suštinskih moći "buržoaske" 151 . 3. naročito zabra­ na incesta. i kojoj Fuko od Nadzirati i kažnjavati neprestano suprotstavlja ideju pozitivizma ili proizvodnje moći. ili kulturnoj) "celini" svi "delovi" ili "ćelije" moraju biti slični samoj celini. o "moći afirmacije" koja pokušava da opiše genealogiju).Etjen Balibar: FUKO I MARKS briga. Ono što je tačno u istorijskom smislu jeste. usredsređen na predstave suvereni­ teta i Zakona (moralnog Zakona. prole­ tarijata (Fuko 1982: 100-101. ili Poredak govora. pošto pokornost na taj način određuje cepanje subjekta. političkog Z a ­ kona. Pogrešno je i što je kastinski nadzor nad polno određenim telom radnika bio neophodan uslov za "puštanje u rad" radničkih masa. zbog kojeg je moguće. o "pozitivnom" značenju moći zatvaranja. Svaki od njih je u onom drugom pre­ poznao sopstvenu pretpostavku.

koje pak sve liče na zatvore?" (Fuko 1997: 256) lako je jasno upozorio čitaoca da "panoptikum" treba shvatiti samo kao program. Tada je Fuko izgleda odustao od ideje da se definicija velikih "dijagrama moći". ne podražava" (Fuko 1982: 89). bolnice. škole. i sredstvo socijalizacije prokreativnog ponašanja. niti je država veliki patrijarhat. U Nadzirati i kažnjavati napisao je sledeće. a naročito mesto pravnog "rekodiranja" telesnih tehnika uopšte. koja je u isti mah i mesto institucionalne perverzije (Fuko 1982: 45) i histerizacije ženskog tela (Fuko 1982: 93. ali nije monada. pars totalis "društva". Ova se analiza odmah proširuje na sve insti­ tucije čije prakse doprinose proizvođenju takvog složenog objekta kao što je "seksualnost" i oblikuje suštinski deo kritike predstavljanja moći koja je "opšti sistem vladavine što ga jedan element ili sku­ pina sprovodi nad drugim i čija dejstva. ne može se. nije država u malom. Porodica je "lokalno žarište"znanja-moći (Fuko 1982: 88). može zasnovati na for­ malnoj sličnosti institucija (po kojoj uvek luta ideja da svaka od tih institucija jeste deo velikog meha­ nizma neke moći. u obliku saveza ili srod­ nosti (Fuko 1982: 94. jednoj suštinskoj temi. a i daje novu vrstu preciznosti. a ovo je. i ono stoje od strateškog značaja nije njena sličnost. neprekid­ nim račvanjima.da ne postoji praksa kao takva. i prešao je na tezu dvosmislenosti moći i na proučavanje istorijske artikulacije njenih različitih praksi. smatrati svedenom slikom globalnog društva. konkretno ilustruje ono što Fuko naziva potrebom za nominalizmom (Fuko 1982:84).kroz prekid sa filozofskom tradicijom koja ide od Kanta do Marksa (ili bar "mladog Marksa") . u najširem smislu reči. već njena specifičnost ili njena različitost. i nešto što nije psihijatrijski prostor (Fuko 1982: 99). drugačije rečeno organicizma (organicizma u kojem treba čitati održavanje ideje duše ili duha radije nego telesnog modela). za koju možemo reći da se provlači kroz čitavo Fukoovo delo. dakle. 96). koja sa svoje strane implicira . po pitanju svog opisa panoptizma:"Šta je neobično u činjenici da zatvor liči na fabrike. polaznu i krajnju tačku za sve varijetete normativne moći. i za šta se ne može reći da nema kritički učinak na neke od njegovih sopstvenih ranijih formulacija. disciplinarnih praksi koje predstavljaju "sredstvo za stalnu kontro­ lu stanovništva: ono je aparat za nadziranje čitavog društva. Uz pomoć toga razumećemo ideju da istorijski i društveni procesi pronalaze svoje sidrište. kao kontrapunkt njegove kritike humanizma i "antropološkog kruga": ponovno postavljanje pi­ tanja političkog psihologizma. od kojih svaka ima sopstvenu tehnologiju. i to upravo iz tog razloga. ili učestvuje u generičkoj suštini moći). svoj us- 152 . 93. 96-97. Ali. Ona. toliko se upinje da pokaže kako se porodica. svojstvenih datom društvu. čija će realizacija odmah naići na otpor. već postoje razne prakse. i ulog u nadmetanju između posednika profesionalnih znanja o čoveku (Fuko 1982: 89. ta se kritika pridružuje. prosecaju društveno telo s kraja na kraj" (Fuko 1982: 83). Porodi­ ca. i sam je predstavio zatvor kao "zatvorski arhipelag" (Fuko 1997: 341). sačinjen od nekoliko koncentričnih krugova institucija. dakle. 107). 107). "Porodica ne ponavlja društvo. sa svoje strane.OFUKOU države. i to posredstvom samih prestupnika" (Fuko 1997: 320). koji kao celina predstavljaju "dis­ ciplinarno društvo". kasarne.

čini se da je isto tako važno. koje u potpunosti ostaje zarobljeno u političkoj mreži. politika (bilo da se radi o praksama vladanja ili o otporima koje one izazivaju) projektuje na psihologiju. i kao nešto što otkriva psihologizam nerazdvojiv od svojih roditelja. međutim. već da se opiše način na koji ta dvostruka simetrija tumači Fukoovu diskurzivnu strategiju. Tu se. mark­ sizma i psihoanalize. opisanoj na poslednjim stranicama Reci i stvari). Ali. naravno. s obzirom na to da se kritika psi­ hoanalize vrši pomoću izvesne upotrebe marksizma (ili. ur. moći ćemo da steknemo osećaj. ponašanje ili svest pojedinaca reflektuje funkcionalno mesto koje oni zauzimaju na polju institucija ili političkih kontra­ dikcija (marksistička "klasna svest" najčešće je bila samo jedna od varijanti te ideje). Ovde se neće raditi o tome da se utvrdi da li je jedan tačniji od drugog. u načinu na koji se određuju po­ jedinci. što će reći neprestano se pitao zašto se u savremenom društvu. (ne usuđujem se da kažem od odabiranja "Marksa" ili "Frojda" kao teorijskih referenata). Na taj način. U kontekstu Volje za znanjem Marks i Frojd su predmet potpuno drugačije obrade. koja je data u samom jeziku istorijske imanentnosti (ideja za­ kona u istoriji). s obzirom da tvrdi da seksual­ nost nema istoriju (ili da je seks upravo ono što u čitavoj istoriji nadvisuje istoriju. odbaciti čitav taj deo transcendentnosti marksizma.Etjen Balibar: FUKO I MARKS lov za ostvarenje. prestaje simetrija. da "istina nije slobodna po prirodi. i to utoliko više što se ono"modernizuje". Fuko je nepres­ tano istraživao poreklo i insitucionalne oblike tog teorijskog odnosa. kroz povratak tradicionalne teme istine koja bi bila "u izvesnom srodstvu sa slobodom". tako što se protiv same psihoanal­ ize okreću marksistički iskazi koji joj se pripisuju u frojdo-marksističkoj mešavini). radi o dispozitivu "političke istorije istine" (Fuko 1982: 57)* pokazati. bilo da je od suštinskog značaja prekid sa Frojdom čija kritika Marksa nije ništa drugo do sredstvo. Kakvi su modeli subjektiviteta koje pojedinci mora­ ju podražavati kako bi se uključili u igru praksi? U tom pogledu utopija frojdo-marksizma izgleda kao prosto izvrtanje vrednosti. da simetrična ideja prema kojoj psihologija. već da kroz čitavu njenu proizvodnju prolaze odnosi moći". kako stoji prema navodu Balibara. U postojećem prevodu Jelene Stakić ovo je prevedeno kao "politička teorija istine" (prim. pri­ morava pojedince da se poistovete sa jednim"ja"(ili sa jednim "mi") kako bi delovali kao društvena bića. dakle "politizuje".Toj kritičkoj tezi psihoanaliza kakvom je Fuko vidi postavlja suštinsku prepreku. ako hoćete. bilo da je kritika Marksa utoliko nemilosrdnija ukoliko uslovljava svako konačno svođenje računa psihologizmom u koji je uključena psihoanaliza. prema shemi iska­ zivanja granica ljudske ograničenosti. 153 . bilo slobodno.). Čini se da je ona (upravo iz razloga početnog cilja jedne "istorije seksualnosti") najpre usmerena protiv psihoanalize. bilo pod prinudom (ideja ko­ joj "seksualna psihologija" ili psihologija seksualne ličnosti daje dodatnu objektivnost). zato što je ona u potpunosti oslonjena na praksu priznanja i * "L'histoire politique de la vérité". niti je neslobodna greškom. Tu. zavisno od tačke gledišta. što će njen kritički domašaj svesti na nulu.

čini se. Marks na koga upućuje Fuko kako bi upisao "raskid" između ideologija i nauka u isto­ riju diskurzivnih formacija jeste upravo onaj Marks koga je Altiser preobrazio u teoretičara artikulacije praksi. a marksizam može da dâ odlučan doprinos. takođe i element koji se nalazi najdublje u unutrašnjosti jednog me­ hanizma". sa jednim malim. kroz obrasce koji u velikoj meri upućuju na kritiku spe­ kulacije kakvu čitamo. Između ove dve kritike. Pri ponovnom čitanju Naissance de la clinique."najspekulativniji. Frojda i Ničea kao na začetnike "decentral­ izacije subjekta"). Fuko nam jednostavno predlaže. koji ulaze u sastav odnosa dominacije. što će reći kao "svest o sebi" društvenog bića. a (naučna) spoznaja po tom pitanju nije ništa drugo do moć koja se vrši među drugim moćima.. 88. Ali ne uvek iz istog razloga. Čini mi se da bi jedna retrospektiva pokazala da je marksistički pojam ideologije (onakav kakav je is­ kazan u Nemačkoj ideologiji. sa problematike predstave i znaka na problema­ tiku prakse. ili kao apstrakcija "jezika stvarnog života". Od te tačke jedinstvo "moć-znanje"pomera pitanje ideologije u smeru potpune istoznačnosti praksi po pitanju istine. računajući i "neznanje". genezu seksa koji je"idealnatačka". koje se jedna za drugom pojavljuju počev od Poretka diskursa./ Ideologa) .111). i koji u konačnoj analizi nastaje iz represivne hipoteze. pre nego kao odraz) uvek morao da se prikazuje. kao vršenje moći. i to samo virtuelno.po cenu zamene Prirode Istorijom u ulozi izvornog iskustva u koje će se uplesti i znak i stvar. na samom polju diskursâ i znanja. ne možemo izbeći zaključak da je Marksov "jezik stvarnog života" Fukou morao izgledati kao nešto izmenjena varijanta Kondijakovog (Condillac) "jezika delovanja"(i shodno tome svaka teorija ideologije kao potomstvo /. "zamišljena tačka" ili "zamišljeni element" kojoj istorijski dispozitiv seksualnosti propisuje 154 . Svaka praksa. Ali. Treba li reći da kritika psihoanalize nastaje iz kategorije ideologija! Fuko je uvek odbacivao taj pojam (i to ponovo čini i ovde: Fuko 1982: 63. zato što označavanje dis­ kurzivnih formacija uvek teži svođenju artikulacije moći i znanja na artikulaciju neznanja i spoznaje. umesto da joj dâ neko drugo ime u cilju kritike vrsta znanja. 91.0 FUKOU na osporavanje te prakse. na primer. njegovo implicitno pozivanje na otuđenje subjekta. najidealniji element. u koje bi spadale i "diskurzivne prakse". pod uslovom daje u stanju da se razdvoji od svog delà koji poistovećuje télos oslobođenja sa konačnom mani­ festacijom istine. implicira norme istine.. knjige u kojoj se ne radi o Marksu. zato što od samog seksa pravi istinu koja "zahteva" da bude oslobođena. naprotiv. taj je trenutak nestalan. Arheologija znanja je predstavljala trenutak bekstva iz nestalne ravnoteže (a to je je­ dini trenutak kada se Fuko ravnopravno pozvao na Marksa. Prešli smo. ali značajnim izuzetkom u Arheologiji znanja. Pri ponovnom čitanju analiza "proizvodnje diskursa". da ono što predstavlja problem u pojmu ideologije jeste njegova antropološka pretpostavka. ili "iluz­ iju". i to sa razlogom. već se istorijske kategorije kulturnog iskustva savijaju u pravcu analize institucionalnih praksi. Pošto psihoanaliza ne treba da se kritikuje kao "ideologija". a kritiku njegovih naučnih preten­ zija omogućuje arheologija. međutim. u Nemačkoj ide­ ologiji. procedure podele na istinu i lažnost.

podarila sebi jednu razbrbljanu seksualnost koju je prole­ tarijat dugo odbijao da prihvati. dakle. Tako da je pretpostavka psihoanalitičkog nominalizma jednostavno apsurdna/dok se pretpostavka nominalističkog marksizma može bar uzeti u razmatranje. ako ništa drugo.. onda valja priznati da taj mehanizam nije dejstvovao simetrično i na jednoj i na drugoj strani te da. Valja se.) To znači pogrešno razumeti proces kojim je buržoazija. Psihoanaliza ne može da izbegne spajanje sa tom idejom seksa ni teorijski (zato što je to za nju sâmo ime istine) ni praktično (zato što psihoanalitička praksa u potpunosti zavisi od postojanja neke sek­ sualne zabrane i od nalaganja da se ona ukine). baš naprotiv. u čitavu istoriju koja povezuje seks. ako ne samu mogućnost psi­ hoanalize (jer se ona u čitavu istoriju objektivizacije seksa upisuje kao objekat znanja. ona je najpre predstavljala privilegiju buržoazije. istorijski buržoaska: da ona u svoja uzastopna pomeranja i premeštanja uvodi posebna klasna obeležja"(Fuko 1982:111-112). da postoje klasne seksualnosti. još bolje. potvrđivanjem jedne nadmene politike.. nije izazvao ni ista dejstva.Etjen Balibar: FUKO I MARKS čitavo pojedinačno iskustvo (Fuko 1982:136-137). shvatamo zašto joj je trebalo toliko vremena i zašto se sa onoliko prećutkivanja 155 . i sa strane zadovoljstva i sa medicinske strane. suštinski element njene kulture. Ako je tačno da je'seksualnost'skup dejstava što ih je u telima. da je seksualnost prvobitno. a ono je sa buržoazijom osamnaestog veka slučaj bio takav. ponašanjima. Z b o g toga što se porodica morala prven­ stveno shvatiti kao mesto intenziviranja dispozitiva seksualnosti. Ali i osn­ ovu rasizma čisto buržoaske države. Ili. Nema sumnje u to da treba priznati da je potvrđivanje tela jedan od glavnih vidova klasne svesti. društvenim odnosima izazvao izvestan mehanizam koji je proizašao iz jedne složene političke tehnologije. u cilju njegovog potčinjavanja. tako se biće diskursa ili prakse psihoanalize ne može razdvojiti od položaja klase. Odbacivanje frojdo-marksizma onda može da se čita kao jednostavan preduslov za marksističku kritiku psihoanalize: "Neki veruju da m o g u da obznane dva sime­ trična licemerja u isti mah (. sve otkako mu je ona počela bivati nametana. reč i zabranu). vratiti još odavno izvikanim formulaci­ jama. Fuko upućuje upravo na jedno od tih pomer­ anja kako bi objasnio. treba reći da postoji buržoaska seksualnost. a ono bar mesto i trenutak njenog nastanka. povezanog sa nasleđem i eugenizmom. ili još bolje"klasno telo"sek­ sualnosti (Fuko 1982: 109). Ranije je Fuko neprestano iznosio argumente pro­ tiv ideje paralelizma između političke represije siromašnih klasa i kontrole seksa (Fuko 1982: 106 i dalje). ona je plavu krv vlastele preobratila u dobrodržeći organizam i zdravu seksualnost. prema tome. u smislu mesta koje ona zauzima u strateškim odnosima među klasama (Fuko 1982: 113 i dalje). Kao što postoji biće. "I taj je proces bio povezan s kretanjem ko­ jim je ona potvrđivala svoju različitost i svoju pre­ vlast. I kaže nam da ta geneza istovremeno ima vrednost "arheologije psihoanalize" (Fuko 1982: 114).

ne delu je tematika bliska marksizmu. "pravnodiskurzivni" (Fuko 1982: 81) . Uostalom. smrti i srodnosti prvobitno spojenih. 156 . demografskih tehnika seksualizacije. vascela trajna i bučna zakonodavna delatnost ne bi trebalo da nas zavaraju: upravo su to oblici koji čine jednu u suštini normativnu vlast prihvatljivom" (Fuko 1982:127). ustavi doneti.prizna telo i seks" (Fuko 1982:110-111). Podela klase se onda pomera: više se ne odnosi na posedovanje ili neposedovanje seksualnog tela. a protiv disciplina iz kojih ipak proističe. iznova napisani i prerađeni zakonici. njegovu teorijsku i praktičnu opoziciju fašizmu. što će reći nor­ mativnoj moći ima "najviše moći" ili "dodatka" koji jedini obezbeđuje pravnim fikcijama spajanje sa re­ alnim. a narodne su klase žigosane kao žarište degeneracije "rase". U isto vreme psihoanaliza u buržoaskoj klasi zauzima mesto kritičke krune psihijatrijskog dispozitiva. posle francuske revolucije. po Fukoovom mišljenju ne treba videti jednostavnu posledicu razvoja disciplina normalizacije telâ./Fuko 1997: 208/ . U srcu (psihoanalitičkog) idealizma javlja se nesporno carstvo pravnog idealiteta. zasnovanoj na igri skrivenog i očiglednog. Industrijalizacija. tu pozivanje na Marksa neizbežno mora da uđe u proces podele. U odnosu na društva kakva smo znali do osamn­ aestoga stoleća. Ili bolje rečeno. itd. nasleđa i degenerecije (Fuko 1982:105).0 FUKOU suprotstavljala tome da i drugim klasama .što će reći širenja porodičnih. koja se isključivo tiče geneze idealiteta psihoanalize.moći na praksama koje je ostvaruju. Fuko to carstvo opisuje kao iluziju. Taj klasni položaj psihoanalize jeste samo jed­ na od dvaju strana kritike. dovode do širenja "seksualnog tela" na čitavo društveno telo (Fuko 1982:111) .a zatim pokazujući kako u disciplinarnoj. želje i zakona. 288. A to smo pokušali da razmatramo kao unutrašnju kontradikciju u kompleksu pravila i normi. imaginarnog sistema istorijski sačinjenog od suvereniteta. medicinskih. onu koju je detaljnije analizirao u Nadzirati i kažnjavati (suprotstavljajući najpre "moć Norme" sa "moći Zakona" . proizvodeći pravno realno /Fuko 1997: 254.ili još bolje. već povratak na pravni model . i što ukazuje na sam iz­ vor njegovog inicijalnog prekida sa organicističkim "velikim sistemom" perverzije. U predstavi psihoanalize seksa. već na način na koji je nametnuta i tretirana zabrana. "Oni koji su izgubili isključivu povlasticu da brinu o svojoj seksualnosti od sada imaju povlasticu da više od ostalih doživljavaju ono što zabranjuje seksualnost i da poseduju metodu koja omogućava uklanjanje potiskivanja" (Fuko 1982:114). širom sveta.upra­ vo onima koje je eksploatisala . obavljen u ime prava i njegovog pravnog ideala. zašli smo u fazu opadanja pravo­ sudnog. itd. Fuko označuje ono što naziva "političkim ponosom psihoanalize" (Fuko 1982: 131). ali samo kao ono što održava anahronizam: "Društvo koje postavlja norme istorijska je posledica tehnologije vlasti čije je težište na životu. i ubačene su u administrativnu i pravnu mrežu namenjenu progonu incesta. urbanizacija i društveni kon­ flikti XIX veka dovode u pitanje tu privilegiju./). Na drugoj strani." pozivajući se na taj kritički povratak.

naravno. koji je. već i to da je sam pravni sistem tek način vršenja nasilja. kontrole ili destrukcije. u stvari. ubacilo u predstavu monarhijskog suvereniteta. Fuko. opisivao "ustavne iluzije" revolucionara. u analizi pro- 157 . ili bolje rečeno. koje je u tom smislu simetrično sa unutrašnjim osporavanjem koje unosi psihoanaliza u disci­ plinarne prakse i sastavni je deo humanističkog so­ cijalizma XIX veka: "Druga jedna vrsta kritike političkih ustanova pojavila se u devetnaestome stoleću. između društva i države. onom. i. koje deluju u samom kontaktu telâ) (Fuko 1997:33 sq). Brimera i Lenjinom iz 1905. Ali ova kri­ tika prava i dalje se vodi na temelju postulata da vlast po svojoj prirodi i u idealnom vidu treba da se vrši prema jednom osnovnom pravu" (Fuko 1982: 80). "normalizatorski" nasuprot "ekonomskom": ali u oba diskursa radiće se o proizvodnji. omogućuju spa­ janje dvaju procesa akumulacije ljudi i akumulacije kapitala (Fuko 1997: 249). kao što ga zamišljamo po pitanju državnih aparata. to znači da se umeću u trenutku "kratk­ og spoja" koji Marks pravi između ekonomskog i političkog. i ukazao na Prudonovu "fikciju društva osobe". mogla delimično tumačiti u terminima unutrašnjeg prekida. onom koji je. I to ne samo zato što Fuko posredno opisuje mark­ sizam kao nešto što se samo. sa nejasnom mrežom učinkovitih "mikromoći". sa Marksom iz 18. o produktivnosti). što ga osuđuje da oscilira između ideje svemoći i ideje radikalne nemoći ili čisto parazitske funkcije države. Fuko siste­ matski suprotstavio zakon "sve ili ništa". njegovog prisajedinjenja dobiti nekih. opisivao u zakonskim propisima fabrike posledicu stalne "krajnosti" odnosa snaga na pravne oblike ugovora. izgleda kao da se na čudan način približavamo marksizmu: onom koji je. Čini to u Nadzirati i kažnjavati. i sam sugeriše načine da se izađe iz tog zamršenog odnosa prava i kritike prava. sa Marksom iz Bede filozofije. i postizanja da. pod vidom opšteg zakona. kritike mno­ go korenitije postoje posredi bilo da se pokaže ne samo to da stvarna vlast izmiče propisima prava. J e ­ dan deo marksističkog diskursa mogao bi se onda tumačiti kao osporavanje unutar pravne predstave moći. dejstvuju nesimetričnosti i nepravde dominacije. sa Mark­ som iz Kapitala. tvrdio "žrvanj će vam dati društvo sa sizerenom. Jer ta bi se zavisnost marksizma po pitanju pravne iluzije (ili "decizionističke" iluzije. "Disciplina" i "mikromoć" istovremeno predstavljaju drugu stranu ekonom­ ske eksploatacije i drugu stranu pravno-političke dominacije klase i omogućuju promišljanje njenog jedinstva. u opštijem smislu. služeći se Marksovim analizama iz Kapitala po pitanju manufakturne podele rada. ili razilaženja između njegove analize eksploatacije i njegove analize države. raspravljajući o analizama Rušea (Rusche) i Kirhajmera (Kircheimer). Na kraju se ipak nalazimo daleko od njega. parni mlin će vam dati društvo sa in­ dustrijskim kapitalizmom". po pitanju države. i to da bi pokazao kako disciplinarni prosedei utiču na porast korisnosti telâ neutrališući njihov otpor. u skladu sa dijalektikom sve ili ništa (već je u Nadzirati i kažnjavati.Etjen Balibar: FUKO I MARKS Sa nekoliko reči ("život" nasuprot "radu". zasnovane na antitezi prava i nasilja) koju i sam kritikuje. ponavljajući oblike borbe protiv feudalnosti.

). čiji "odnos snaga" nije ništa drugo do strateški trenutak. (Foucault 1977) . koji nisu unapred utvrđeni (ovde ćemo zapaziti da je Lenjin. uzajamno jačaju ili menjaju.. Ali.napisao sa svoje strane: "zamišljati da će jedna vojska zauzeti položaj na nekom datom mestu i reći: 'mi smo za socijalizam'. mnogostrukosti oblika konflikta i otpora u samu njihovu definiciju (Fuko 1982: 86). str. ove su korekcije u suprotnosti sa eshatološkim imaginarijumom istorije koji marksizam preuzima... što predstavlja način da se izađe iz sheme "korenitih preloma. zauzvrat. u poslednjoj analizi. i jedne logike protivrečnosti. "Društvene hegemonije" (Fuko 1982: 83).. i da će to biti društvena revolucija (. t. obrazovanje "žarišta prevlasti" koja predstavljaju polaznu os­ novu za širenje mreže institucija i disciplinarnih praksi na čitavo društvo (Fuko 1982: 110). koji ne zna ništa o tome šta je prava revolucija" . Rancière). reći: 'mi smo za imperijalizam'. ali na drugi način. čija "protivrečnost" nije ništa više od naročite konfiguracije. o kome je Fuko j e d n o m prilikom ironisao po pitanju njegove "teorije" "najslabije karike" domi­ nacije -"Pouvoirs et stratégie".0 FUKOU cesa proizvodnje (i na taj nam način omogućuje da mu pripišemo poznavanje "prakse"). drugim recima kao učinci konjunkturalne integracije. Fuko to nanovo čini. krupnih podela nadvoje" (Fuko 1982: 86) koja na uvek idealan način sadrži neophodnost konačne krize i prevrata. neutrališu. u Volji za znanjem. znači biti revolucionar na rečima.Oeuvres.) već da kao bitne postoje u njima" (Fuko 1982: 84). a naročito sa svrstavanjem složenosti odnosa moći. da tako kažemo). Isto se tako revolucije moraju shvatiti kao "strateško kodovanje tih tačaka otpora" (Fuko 1982: 87). Za Marksa kao i za Fukoa. bilo bi pravo postaviti tezu da "veze vlasti ne stoje izvan ostalih vrsta odnosa (. Ransijerom ( J . a da će neka druga. "hegemonijski učinci" koji čine "velike dominacije" (Fuko 1982: 84). ove se teze ne razumeju na isti način. Nasuprot tome. označava neumanjivo razmimoilaženje jeste sama ideja društvene struk­ ture konflikta. Razmimoilaženje se ne odnosi na izbor između "lokalnog" i "glo­ balnog" (mikrofizike i makrofizike moći. ali ne obrazuju jedinstvo ili nadmoćan individualitet. već se odnosi na opoziciju između jedne logike odnosa snaga. moraju se shvatiti ne kao datosti. u stvari. na nekom drugom mestu. što znači da se "ciljevi" suprotstavljeni u nekom strateškom konfliktu uništavaju. 383). o tome da treba da prestanemo sa pred­ stavljanjem klasa kao subjekata ili kao kasti (Fuko 1982: 85). tako da antagonistički pojmovi postaju funkcije ili nosioci tog odnosa: zbog toga u marksističkoj predstavi 158 . XXII. koju predlaže Fuko. razgovor sa Ž. ili čak da moć "dolazi odozdo" (Fuko 1982: 85). već kao rezultati ili kao rezultante "konačnih oblika" koji su istovremeno oblici razlikovanja i uspostavljanja odnosa. za Marksa uslov konflikta jeste interiorizacija samog odnosa. Ono što. ali ni po čemu nisu u neskladu sa Marksovim strateškim analizama. a fortiori bilo bi pravo i postaviti tezu da"gde ima vlasti ima i otpora" (Fuko 1982: 86). uzimajući u razmatranje pojam hegemonije koji snažno upućuje na Gramšija (Gramsci): radi se. Fuko ih razume kao čisto spoljašnje. Ukratko. što će reći da čitavu svoju učinkovitost ili realnost izvlači iz materijalnih uslova u kojima se vrši. a ne protivreče ni ideji "naddeterminacije" kojom se služio Altiser radi analogne kritike "marksističke" teleologije.

Već sto godina neprestano se pitamo da li je Marksov poduhvat trebalo smatrati ostvarenjem filozofije istorije ili pak začetkom jednog drugog.upućuje na razmimoilaženje suprotnog smisla kada se radi o praksi. Kao i Marks. Ova duga rasprava. a ipak drugačije od Marksa (odatle neophodnost njihovog sučeljavanja). koja posredno proiz­ vodi učinke objektiviteta ili znanja. već je ključno pojmiti klasne odnose kao nepomirljive u unutrašnjosti. dok se marksistička logika protivrečnosti (koja interiorizuje odnose snaga) ne može razdvojiti od imanentnosti strukture. Na taj će se način opozicija sa Marksovom "teorijom" neprestano produbljavati dok će razmimoilaženje sa Marksovim analizama i pojmovima postati značajnije. ali to razmimoilaženje . u kojoj idemo od prekida do taktičkog saveza. Sve u svemu. kao odnose koje "podvlašteni" mogu izbeći samo ako unište sam odnos potčinjenosti. Podjednaka složenost. Rado ću sugerisati da se ta složenost pokorava više puta ponovljenoj opštoj shemi. odnosa sa istorijom. I sam Fuko učestvuje u tom ispitivanju. karakteriše svaku od faza njegovog rada. i na taj se način preobraze u pojedince koji su drugačiji od onih koje taj odnos "sačinjava". ali drugačije organizovana. mislim da se pouka može uopštiti. g d e prvi povlači sveobuhvat­ nu kritiku marksizma kao"teorije". poduprta ponovnim čitanjem jednog teksta Mišela Fukoa. možda će nam omogućiti da malo konkretnije zapazimo složen oblik u kojem se pojavljuje njegov odnos sa Marksom. Ovde su u igri iste instance: filozofija kao jedna vrsta filozofije istorije (a i nema ih više od jedne. niti je pozivao na najradikalnije kritikovanje Marksa onda kada ga je najpažljivije čitao (režim citiranja i pozivanja na Marksa i sam zaslužuje pažljivu studiju). Dodaćemo da se Fuko nije najviše služio Marksom onda kada ga je najviše citirao. Ali. dok za Fukoa moć jeste produktivna praksa koja najpre deluje na samim telima. ciljajući najpre individu­ alizaciju ili subjektivizaciju (konačno "sopstvena praksa" ili "praksa sopstva").zbog kojeg kod Fukoa uvek imamo utisak da bi bilo moguće beskrajno pomerati pojmove kon­ flikta da bismo razlikovali njihove ishode . ne-filozofskog. istorija kao jedna vrsta potrage za istorijskim pis­ mom (a njih očigledno ima više). faza koje možemo pronaći u njegovim knjigama. ona ima samo je­ dan problem: problem jedinstvenosti "buržoaskog" društva i njegovih sukcesivnih političkih oblika). koja proizvodi učinke izvan sebe same. 159 . ili. i posredno učinke subjektivizacije (kon­ flikt se razvija na polju "proizvodnih odnosa"). fukoovska logika odnosa snaga jeste prenapregnuta plastičnošću života. Za Marksa praksa par excellence jeste spoljašnja proizvodnja. Možda je paradoksalno. bolje rečeno. Možemo čak sugerisati da su ovi drugi sve više i više ograničeni / sve više i više specifično marksistički.Etjen Balibar: FUKO I MARKS klasne borbe nije ključno empirijski opisati društvo kao nešto što je u potpunosti okarakterisano kao "dvojna i sveobuhvatna suprotnost između vladara i potčinjenih"(Fuko 1982:85). a drugi delimičnu upotrebu marksističkih iskaza ili iskaza koji su skla­ du sa marksizmom. Fuko je sa dis­ tance od jednog veka ostvario ono što sam naziva "filozofskim fragmentima na istorijskom gradilištu" (Foucault 1980: 41). i koji je u j e d n o m trenutku istinska privilegija.

radi li se tu o d r u g o m obliku teleologije? 160 . možemo još više da rizikujemo. Sve u svemu. čitanje Fukoa predstavlja naročitu prečicu. i počeo. Volji za znan­ jem i dodatnim tekstovima). No. skok koji iznenada otkriva drugo lice filozofskih pitanja (pitanja istine. Fuko dovesti u pitanje. Međutim. ili pak Fuko) iscrtaju čvrste linije jednog teor­ ijskog polja koje treba definisati. polazeći od drugih objekata u drugačijoj konjunkturi. pitanja vremena i subjekta). on dolazi do teza koje takođe ne bi bilo pogrešno nazvati imenom "istori­ jskog materijalizma". već bude tu. ili protivrečnosti kao strukture imanentne odnosu snaga. onda je potrebno da se. Ako je tačno da se Fukoove diskurzivne taktike ključnim delom mogu analizirati kao "antimarksističke". taj izraz na manje loš način od svih drugih označava osetljivu tačku i sidrište filozofije u objek­ tu koji teorija sebi dodeljuje: materijalnost klasne borbe. ne počiva toliko u teškoći promišljanja "preobražaja" počev od "mikrofizike moći" (dakle u problematičnim terminima) koliko u sledećoj teškoći: kako promišljati kategori­ je istoriciteta počev od materijalnosti tela a da se ne upiše istorijski događaj na horizont preobražaja života . moći i prakse. potrebno je i da ima veliki deo koji tek treba otkriti i preneti na kartu. već analizu njihovog aktuelnog pokreta kroz njegova unutrašnja određenja? U središtu teškoće pojavljuje se pojam "društvenog odnosa". jednom rečju. Otuda. Odatle otvorena filozofska aporija kod Fukoa: ona. Upravo njega će. dakle neophodnost istorijskog preobražaja (delovanjem protivrečnosti na polju "društvenih odnosa" nastalih iz klasne borbe). u nepobitnom obliku niza dilema (ili pak Marks. postoje formulisao čisto teorijski odgovor (onaj koji možemo pronaći na čuvenim stranama Reči i stvari.0 FUKOU Ali. ne istoricitet protivrečnosti (neka bude shvaćena kao instanca totalizacije borbi ili kao instanca interiorizacije njihove neophodnos­ ti) već događaja .tamo gde pominje "oluje u dečijem bazenu"). "skok" filozofije u ne-filozofiju. Ali. onda je potrebno da postoje nekoliki zajednički ulozi. ali vrteo se oko njega i nije ga odbacio. na izvestan način. Taj pojam podržava marksovsku ideju istorijskog materijalizma. uzeo ga je u razmatranje u jednom praktičnom obliku. Potrebno je da to polje. ali koje se tačku po tačku su­ protstavljaju Marksovim tezama: ne materijalnost "društvenog odnosa" već dispozitivi i prakse moći kakva se vrši nad telima. da već bude pređeno i singularizovano. po mom mišljenju. ako nas zanima da utvrdimo po čemu je naš filozofski hori­ zont nepovratno postmarksistički (u oba smisla tog izraza).neverovatna rezultanta strategija potčinjavanja i mnogostrukih i delimično nekontrolisanih otpora. dakle protivrečnost. Ako je tačno da je pomeranje filozofije kojim su se Marks i Fuko koristili tiče. za razliku od mnogih drugih (pokušao sam da kažem: od gotovo svih drugih). Na (privremenom) kraju svoje evolucije po tom pitanju (u Nadzirati i kažnjavati. Otuda otvoreno filozofsko pitanje koje os­ taje nerešivo: može li se promišljati dijalektika koja više ne bi predstavljala zamišljeno predviđanje kraja protivrečnosti. Hoćemo li reći da to polje jeste polje "istorijskog materijalizma"? Z n a m o da Marks nije ko­ ristio taj izraz da bi okarakterisao filozofski položaj upleten u njegovu kritičku analizu kapitalističkog društva. sve eksplicitnije i eksplicitnije. potrebe koja u nama postoji bar sto godina da pređemo sa filozo­ fije istorije na filozofiju u istoriji.

Tome ćemo nara­ vno odmah prigovoriti da se on od toga zaštitio: svojim pozitivizmom (tom rečju koju su prema njemu bacali kao diskvalifikaciju i čiju je upotrebu preokrenuo). nikada nije ništa drugo do ambivalentni nalog. protiv supstancijalizma svake koncepcije moći kao "stvari" koju usvajamo. Što se tiče promišljanja istorijskog u njegovoj materijalnosti. u svojoj osobenosti klase (a zašto ne i seksa. već ga samo potiskuje. imamo ogromnu pred­ nost što možemo da se oslonimo na rad Mišela Fukoa: umesto da preživamo Marksa. Dvostruka je korist od ovog termina: jer. Ali. Ali. U kritici filo­ zofija istorije od Marksa do Fukoa uvek se radi o materijalnosti. političkoj ili dis­ kurzivnoj . "ra­ zum". svojim nominalizmom. Shod­ no tome. već sam iz toga virtuelno izvukao posledice koje unapred kritikuju dvosmis­ lenost vašeg "materijalizma": potpuno se slažem sa vama da istorijski pojedinci jesu tela potčinjena disciplinama. "moć" ili "protivrečnost". ne samo da ja nisam radio ništa drugo kada sam analizirao kapitalističku eksploataciju kao proces potrošnjeproizvodnje radne snage i kao stalnu krajnost ob­ lika ugovora i razmene. još bolje. Hajde da ovde fik­ tivno damo reč Marksu: vi tvrdite.Etjen Balibar: FUKO I MARKS Ako Marksov istorijski materijalizam još uvek pohodi spiritualizam filozofija istorije (protivrečnost. danas smešta su­ dbina filozofije po pitanju njenog odnosa prema istorijskoj spoznaji. da obrazujete analitiku moći koja objašnjava njenu prirodu isključivo kroz odnose.od nas dvojice u manjoj meri metafizičar. U svakom slučaju. zabrana. onda ne možemo da ne postavimo pitanje on­ oga što u Fukoovom "materijalizmu" i "istoricizmu" vodi prema neposrednoj srodnosti sa vitalizmom. već znači i zabraniti sebi prelaženje sa materijalnosti telâ na idealnost života. ali ja postavljam tezu da sama ta "tela". nasuprot filozofiji istorije. normama i političkim pravilima. dva načina da se bavimo filozofijom u istoriji. ili.ekonomskoj. Dakle.zabranio svaki povratak na metafiziku. Možemo se složiti da nominalizmom nazovemo dodatak materijalizmu koji je neophodan da bi se nekoj materijalnosti . protiv idealizma (pravnog) koji poistovećuje svaku moć sa emanacijom suvereni­ teta. znanja. u svakom slučaju bez ikakvog drugačijeg ispitivanja sem onog koje je u njih upleteno. ili kao "materijalnog". dakle o "materijalizmu". neophodnost. koris­ titi se "istorijskim nominalizmom" ne znači samo radikalno raspršiti idealitete kao što je "seks". nominalista . aktivnu opoziciju tih dvaju načina (bar). Ona ne uništava pitanje. Radi se samo o tome da se precizira pitanje koje je malopre apstraktno formulisano. ili kulture) moraju biti promišljana u terminima odnosa. vidimo da je to dvosmislen poduhvat koji pruža priliku za preokrete. imanencija struk­ ture kao logika ili diskurzivnost istorijskog vreme­ na). A naročito položaj može da bude izvrnut. sučeljavanje Marks/Fuko pokazuje da postoje bar dva načina da se bude nominalista. čak i ako se radi o zabrani koju smo sami sebi nametnuli. sada 161 . od ove ili one strane tih pojmova ("telo" i "odnosi"). umesto da ostanemo zarobljeni u dvosmislenoj potrazi za tačkom oslonca u Marksu radi kritike Marksa. Sa moje tačke gledišta ovde se ne radi o odsecanju.jesam ja. da ne kažemo biologizmom. Upravo se u taj raskorak. Dakle. dok drugi ne prestaju da prelaze sa materi­ jalnosti društvenih odnosa na idealnost dijalek­ tike.

"Deux essais sur le sujet et le pouvoir". Michel (1977) ."Foucault et Marx. Les révoltes logiques. zima 1977. razgovor vodio J. un parcours philosophique. i]. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića 162 . u: Michel Foucault philosophe. Paris. Mišel Fuko (1982) . Éditions du Seuil. Michel (1984) . 1989. LITERATURA: Foucault."Table ronde du 20 mai 1978". L'impossible prison. Ewald. Paris. dakle. Paris: Gallimard Mišel Fuko (1997) . Perrot. (éd. Volja za znanjem. Rancière. 40-56. [knj."Pouvoirs et stratégies".). raspolažemo. str. n°4. 5475. Michel Foucault. Michel (1980) . L'enjeu du nominalisme".11 janvier 1988.0 FUKOU imamo na raspolaganju dva teorijska skupa. Beograd: Prosveta Mišel Fuko (1998) . 89-97. Paris: Seuil. u: Perrot. Foucault.Nadzirati i kažnjavati: rođenje zatvora. u: Hubert Dreyfus et Paul Rabinow. str. Foucault. Beograd: Prosveta (drugo izdanje). Recontre internationale.Istorija seksualnosti. Revel. koja su u isti mah i razdvojena i neophodno suprots­ tavljena. M. Sa francuskog prevela Olja Petronić Naslov izvornika: Etienne Balibar .Arheologija znanja. 9. l'entretien avec Léonard. Beograd: Plato / Sremski Karlovci. str.10. "jeretičkom tačkom" oko koje možemo iskazivati pitanja nekog znanja.

već trpi njen protivnapad. Frojd to i kaže. lišena smisla i nade. smrvljena sarka­ zmom. Ona ne vodi arheologiju. tako bi se moglo do­ goditi da nam budući arheolog dâ da pročitamo jedan Fukoov tekst iz 1966. izgledati nekom budućem arheologu kao oznaka trenutka u kojem je praksa psihoanal­ ize konačno postala zastarela. kada je Fuko proveo jedno veče u raspravi o svojoj Volji za znan­ jem. u kojem je Lakan prepoznao samu strukturu crkve? Ono što me po ovom pitanju pokreće nije želja da protivrečim Fukou. već je. To kaže Moris Blanšo i to je nesumnjivo. Nećemo isključiti tako nešto. svojim pri­ jateljima sa katedre za psihoanalizu (Foucault 1977). koja tek što je bila izašla. I kao što nam Fuko na početku Naissance de la clinique (Foucault 1963: V-VI) daje da pročitamo jedan Pomov (Pomme) tekst iz 1769.Žak-Alen Miler (Jacques-Alain Miller) MIŠEL F U K O I P S I H O A N A L I Z A "Psihoanaliza nikada nije oduševljavala Fukoa". ali prednost je data psi­ hoanalizi. 163 . i jedan Fukoov tekst iz 1976. Kad bih to želeo. Zar u psihoanalizi nije nastanjena svest o tome da je smrtna? Frojd je to znao. kroz njegovu metodu i njegovu teškoću. ne želim da mu protivrečim. Više nije sastavni deo principa istraživanja. U Volji za znanjem psihoanaliza zauzima simetrično i suprotno mesto od mesta koje je za­ uzimala u Recima i stvarima. i jedan Bejlov (Bayle) iz 1825. Možda će sutra ili prekosutra. Više ne dozvoljava da se predoseti buduća pukotina u suštinskom uređenju znanja. Psihoanaliza nikada nije odušeljavala Fukoa. psihoanaliza se nalazi u srcu projekta koji je okupirao Fukoa poslednjih godina njegovog života: projekta istorije seksualnosti. Pripada dispozitivu u kojem pojava istorije vremenski koincidira sa društvenim naukama. I nije li Frojd želeo da ovekoveči svoje otkriće i svoj izum tako što će ih staviti u zaklon u obliku neke insti­ tucije. kada se suštinsko uređenje znanja bude promenilo. uzdiže se iz jednog istorijskog pregiba unazad. Ne. ovaj zaokret u Fukoovom delu između 1966. krajnje eksplicitno rukovodi psihoanaliza. već je predmet istraživanja. i 1976. g d e bi se moglo desiti da čovek bude izbrisan "kao što more briše tragove u pesku". tačnije psihoanaliza i etnologija. dakle analizom izgleda društvenih nauka uz pomoć njihove arheologije. tako bih i rekao. U pravu je. kaže Moriš Blanšo (Maurice Blanchot) (Blanchot 1986). čiju arheologiju treba obaviti kako bismo mogli da ga se oslobodimo. naprotiv. Nije hvaljena. sa nama. To sam već uradio. Međutim. na početku knjige koja bi se mogla zvati Smrt psihoanalize. Možda je tako. arheologijom društvenih nauka u Recima i stvarima (1966). već da sledim ono što govori. uostalom. Možda. isto tako anahrona kao stoje danas za nas njen nas­ tanak. Ipak.

grupiše oko nje kako bi nastala zajednica koja se. A u Volji za znanjem Fuko ne izlaže kroz isključivanje. i to kako bi i od psihoanalize. i neke od tih nauka o čoveku. ponašanja. prakse. već kroz umetanje. tog atributa. odsustvo sa ove. polazeći od psihoanalize. na primer. kao stvari koja je mrtva ili tek što nije umrla. a upravo zato što Fuko. htedoh reći učinak istine istraživanja ili iskustva prema kojem izlaže. on definiše pojam čoveka koji sve one podrazumevaju. Najdragocenija pouka projekta Istorija seksualnosti po mom mišljenju jeste sledeća. Kao što je mogao da kaže da je "čovek" pronalazak za koji arheologija lako utvrđuje d a j e novijeg datuma. dobija taj dispozitiv sek­ sualnosti u koji smešta i nju kao jednu od kompo­ nenti? Tako što iz nje uzima jednu zgodnu crtu. uprkos svojoj heterogenosti. odmah joj sa svih strana pritrčavaju znanja. on ga ipak priziva i vidi kako se pomalja. koji je takođe novijeg datuma i možda je isto tako blizu svoga nestanka. odsus­ tvo sa ove strane modernog prekida. što će reći redefinisanu. može da važi i kao arheologija psihoanal­ ize" (Fuko 1982:114). I najpre ću ga osvetliti u kontrastu sa načinom izlaganja u knjizi iz 1966. iskoristivši ovaj objekat koji je izumeo i nazvao "dispozitivom seksualnosti" kao prečicu. j e d n o m istorijskom dispozitivu. igru prisustva i odsustva.0 FUKOU kada se poduhvata izvrtanja perspektive Reči i stvari. sve ono što smo mogli smatrati suprotnim psihoanalizi. institucije. zgodnu za smeštanje u njegovu arheologiju i rezi­ mira je u sintagmi:"govoriti o seksu"."čovekom" društvenih nauka. uvek je na vrhuncu kada nam arheologija. u epistemi Predstave. to je ime koje možemo dati.ne zaboravimo da je Fuko nominalista: "dispozitiv sek­ sualnosti". prisustvo sa one strane. onakvu kakvu je pronalazimo u Volji za znanjem. dakle taj objekat malo po malo kvari okvir. Na prvi bi pogled mo­ glo izgledati da isto važi i za seksualnost. koji se pojavio gotovo istovremeno sa dispozitivom "čoveka"."Čovek". Kako Fuko. u Volji za znan­ jem veli da je seksualnost buržoaska izvorno i is­ torijski. Polazeći od psi­ hoanalize stvara jedan širi skup u koji onda umeće. trpi i preuzima njegovu logiku. onako kako se razvijala od doba klas­ icizma. lako ne najavljuje sa istom sigurnošću njen bliski kraj. zbog prikladnosti te crte. To nije prirodna datost. U Rečima i stvarima Fuko izlaže kroz isključivanje. a što se. napravio arheologiju. već uspevaju da ga rastvore. Ovde me zanima njegov način izlaganja. "Seksualnost" u Volji za znanjem zaslužuje navodnike koliko i "čovek" u Recima i stvarima. taj objekat načinjen polazeći od psihoanalize. poduhvatio onoga što je sam nazvao arheologi­ j o m psihoanalize. Citiram g a : "Povest mehanizama seksualnosti. Tako se Fuko. Učinak Fuko. Taj Fukoov objekat. sa obe strane nekog prekida. i vremenski je smešta u sredinu XVIII veka. Još jedan primer: klinika. koje su u stvari protiv-nauke. pojavljuje se krajem XVIII i u prvim godinama XIX veka. prikazuje pojavljivanje i nestajanje. 1 naziva ga "čovekom". Naziva ga "dispozitivom seksualnosti". granice i kate- 164 . koji ga je izmislio. Čim se ta z g o d ­ na crta izoluje. da rastvore svoj objekat. može označiti imenom . Po pitanju skupa društvenih nauka. i taj je čovek nezamisliv i ne postoji u klasično doba. prisustvo sa one strane. kaže Fuko.

odsustva i prisustva. sredio svoje poslove uz najmanji trošak. ta skandiranja su nagrizena kao da smo ih polili kiselinom. čitav diskurs hrišćanske puti uta­ pa se u arheološki dispozitiv. ali je već tu sredinom istog tog veka. Sve se odvija kao da je Fukoova arheologija u tom objektu prepoznala put transistorijskog pro­ laza. Treba se vratiti do koncila iz Trentea. i u stvari. Ali. zbog toga što se definiše zgodnom crtom "govoriti o seksu". stari veštac. od XVII veka. koja su tim smenama prisustva i odsustva. to što se ovde nije povukao. I zaista. s obzirom da i samo duhovno vodstvo ima svoju istoriju. koja su osiguravala bezbednost arhe­ ologije. koja je trijumfovala po pitanju ludila. koja bi nas bez sumnje odvela do onog Egipta koji je oduvek fascinirao Frojda. u kojem seksualnost igra značajnu ulogu.Žak-Alen Miler: MIŠEL FUKO I PSIHOANALIZA gorije svoje sopstvene arheologije. koja su se. zatvora. ta je ideja vodila do jedne vrste arheologije religije koja ju je terala da bez otpora napusti svoj izvorni teren. te nam je kao iznenađenje dao Upotrebu ljubavnih zadovoljstava i Staranje o sebi. Onda posmatramo kako arheologija klizi i kako se epistemička skandiranja. i koja bi bila 165 . To će ostati jedna od najvećih Fukoovih pouka. zato što se tu začelo ono što sam malopre nazvao Fukoovim iskliznućem. Možemo se zapitati da li su epistemski okviri stvoreni da bi se proučavalo nešto kao što je religija. do ispita savesti. mora izazvati divljenje onih kojima je mišljenje etičko pitanje. do duhovnog vodstva. kaže on. A Moris Blanšo još može da mu se obrati s onu stra­ nu groba i da mu kaže: zašto ne antički judaizam. i treba mu premestiti formativno jezgro još malo unazad. kaže Fuko. I tu se arheolog. pojavila u sasvim drugačijem obliku. što se nije uhvatio za granje kada se tlo njegove arheologije obrušavalo pod njegovim nogama i što se uz ljupko odricanje potčinio paklenoj logici koju je bio pokrenuo. I uzbudljivo je konstatovati kako se ta divna arheološka mašina. Dispozitiv psihoanalize potvrđuje se krajem XVIII veka. s obzirom na to da je moderno vreme podeljeno na klasično doba i na savremeno doba. "Seksualnost" se javlja sredinom XVIII veka. u sasvim drugačijem obliku. i stoje došao sebi. Sve se odvija kao da se ta zgodna crta "govoriti o seksu" pokazala premalenom da podnese projektovanu arheolog­ iju i da joj je trebalo dodati neku drugu. omogućavala da se odvijaju u skladu sa nepogrešivim binarizmom. koja su vodila istraživanje o medicini i naukama. širila se. Ali. što lukavi arheolog nije podneo ostavku pred učinkom istine koji je proizveo. upravo u ideji religiozne arheologije psihoanalize. ovde spotiče i sama se raspada pod uticajem objekta kojeg je sebi dodelila polazeći od psihoanalize. do prakse pokajanja. Pošto su zarđala. odvaja od svoje drage arheologije. To što Fuko tu nije uzmaknuo. koja bi se postepeno uvek postavljala iznad prve. klimaju se i slamaju. I sam Fuko zapaža mutaciju svojih istraživanja. i u kojem leži poreklo zakona? To je program za arheolog­ iju od pet hiljada godina. po pitanju klinike. društvenih nauka. sa poslednja dva toma Istorije seksual­ nosti. koji ga je uvek zvao sve dalje s ovu stranu sebe samog. kao da ga je neki neodoljivi pokret odbacio sve do Grka i Rimljana.

U stvari. u samoj nutrini rada sopstva na sopstvu. U Recima i stvarima protivnapad protiv društvenih nauka i m a o j e t a č k u oslonca u konkretnim disciplinama. ali u interiorizovanom obliku. bila je veoma sićušna. Ništa više od delića perverzije kojem Fuko u Volji za znanjem nije pridavao drugačiju čvrstinu od čvrstine jedne utopijske tačke koja je bila neophod­ na da bi se promišljalo ono s t o j e izvan psihoanal­ ize. Tela i zadovoljstva. Nije li jasno da njegov protivnapad protiv dispozi­ tiva seksualnosti. a i moć je prisutna u Upotrebi ljubavnih zadovoljstava i Staranju o sebi. U uvodu u Upotrebi ljubavnih zadovoljstava nedvosmisleno se radi o širenju istraživanja s onu stranu seksualnosti subjekta.0 FUKOU "govoriti o sopstvu". Ali odakle dolazi ta smireno­ st u delu koje je žestoko i sarkastično najavljivalo ambiciju da nas oslobodi? Istorija seksualnosti. a ne sa onu stra- 166 . ni u Recima i stvarima. na konstituisanje sopstva kao subjekta.napisano je na poslednjim stranicama Volje za znanjem .proveli smo jedan dan u Salpetrijeru gde sam mu pravio društvo dok je pregledao Šarkoove (Charcot) arhive: "Moraćeš jednog dana da mi objasniš Lakana". bez kočenja i bez ograničenja. Govorio je: "Protiv dispozitiva seksual­ nosti". I upravo je to mana te početne tačke oslonca koja je punom brzinom gurala arheologiju ujedan retrogradni pokret. na osnovu kojeg je obrađivana seksualnost u tomu I."tačka oslonca protivnapada ne srne biti seks-želja. Fukoova je arheologija uvek bila pro­ tivnapad. lingvističkoj trijadi. sa psihoanalizom u svom srcu. više nije imao tačku oslonca ni u jednoj disciplini. bila je protivnapad. I uvek je imala potrebu za tačkom oslonca. Verujem da nećemo shvatiti ništa u Istoriji seksualnosti ako tu kod Fukoa ne pre­ poznamo. u narednim to­ movima ustupa mesto pojmu subjekta. Zaista je tako. I nije li zbog toga što se taj pokret ipak zaustavio u antičkoj Grčkoj Fuko otkrio. . naprotiv. već objašnjenje sa Lakanom. Još uvek ga čujem kako mi kaže 1972. Ako ponovo pročitamo taj uvod videćemo da u njemu postoje znaci koji pokazuju zašto je objašnjenje sa Lakanom zauzelo poslednje g o ­ dine Fukoovog života. kao što kaže Fuko. još od samog početka. protiv dispozitiva seksualnosti. osim kao utopija tela izvan seksa čija mnogostruka zadovoljstva više ne bi bila saku­ pljena pod ujedinjujućom strogošću kastracije? Ova tačka oslonca. već to moraju biti tela i zadovoljstva". ni u jednoj praksi. bez strasti kojom gore njegovi drugi tekstovi. Naravno da je pojam subjekta prisutan u Volji za znanjem. Ići ću tako daleko da kažem da je njegova Arhimedova tačka bio Lakan. zato što mu je bilo potreb­ no da preispita sopstvo u istoriji koja je krenula od pojma jednog dispozitiva stvorenog zato da ga ne bi uzeo u razmatranje u korist potpuno spoljnih praksi. Nije stvar u tome da subjekat o kojem govori Fuko jeste Lakanov subjekat. Već. recimo to. Pojam moći. etnologiji. psihoanalizi. s obzirom na to da je Fukoov subjekat onaj koji sebe prepoznaje kao takvog. ne objašnjenje Lakana. a to nije više bio Lakanov subjekat bar od 1958. ni u Istoriji seksualnosti. Moriš Blanšo zapaža razliku u stilu poslednjih knjiga: smiren. i rado je priznavao da ga ne razume. ali samo kao incident. sa ovu. Fuko ga nikada ne citira.

juillet 1977. Recontre internationale. 1]. Paris. n° 10. Morgana Foucault. Paris: Éditions du Seuil. Maurice (1986) .Istorija seksualnosti. Vo­ lja za znanjem.11 jan­ vier 1988. Michel (1977) . ta onostranost modernog prekida.Naissance de la clinique. Montpellier: F.2ak-Alen Miler: MIŠEL FUKO I PSIHOANALIZA nu savremene epohe. LITERATURA: Blanchot. u kojoj pitanja ljubavi ne bi obrazovala skup ujedinjen funkcijom kastriranog falusa.Michel Foucault tel que je l'imagine. Michel (1963) . 167 . Beograd: Prosveta (drugo izdanje). već jednog tela sa mnogostru­ kim zadovoljstvima. sve to predstavlja ono čime ja objašnjavam konačnu smirenost njegove potrage. u: Michel Foucault phi­ losophe.10. Mišel Fuko (1982) . 1989. Paris: PUF Foucault. str."Le jeu de Michel Fou­ cault". tu tačku oslonca koja mu je predstavljala manu? Ta ostvarena utopija. ta onostranost koja ga je naterala da se vrati našoj epohi kako bi joj opisao kraj. ne jedne srećne seksualnosti. koju Fuko nije prestajao da priziva za svoju arheologiju. ta onostranost koju je pronašao u ovostranosti koju ovde predstavlja Grčka. Sa francuskog prevela Olja Petronić Naslov izvornika: Jacques-Alain Miller . Ornicar? Bulletin périodique du champ freudien. [knj. 77-83."Michel Foucault et la psychanalyse". 9.

ali i kao etički subjekt u okviru nekog koda ponašanja. Fuko razvija istoriju različitih tipova in­ dividualizacije koji nas primoravaju da se (kao sub­ jekti) objektiviramo. u kome se nastojalo osnažiti sveštenstvo obećavanjem sigurnog spasenja ljud­ skog stada putem ispovedanja. Parot (M. Razlog je ležao u promeni snaga koja se do­ godila u to doba. To je traganje koje vodi stvaranju pravila ponašanja za svaku individuu. a što zatim dovodi do nečega što bi moglo predstavljati problem za jedan ovako rigorozan program. R. Kasnije. Drugi deo ove istorije je prelaz iz društva antičke Grčke u rano hrišćanstvo tokom prvih nekoliko vekova nakon Hrista. i da od svog života načine delo koje poseduje izvesne estetske vrednosti i zadovol­ java određene stilske kriterijume" (Foucault 1985: 11). Glavna briga Grka je bila kako živeti lep život. odnosno svaka individua mora da odabere samo jedan put među mnogim i da ga neguje tako da može konstantno da bude uverena u njega.M. kao i Bodlerova moderna. Autonomija individue se postepeno gubi­ la kako je društvo napredovalo od grčkog zahteva za estetskom egzistencijom ka hrišćanskom zahtevu za onim što smo u prvom delu opisali kao svešteničku moć. Fuko se pitao .o tome kako ljudi "problematizuju" ono što jesu i čine i kako dovode u pitanje svet u kome žive. hrišćanskom i modernom svetu. očigledno je da postoji više mogućih načina ponašanja. da se promene u samom svom pojedinačnom biću. Parott) STARANJE O SEBI Cilj Fukoovog dela je bila genealoška i arheološka analiza onoga što smo nazvali etosom mod­ erne. koje ovu brigu nije imalo za načelo. Razmatrajući celokupno područje ovog prelaza iz grčko-rimskog doba u rano hrišćanstvo. ove prakse su poprimile edukativni. To su samo de­ lovi istorije različitih vidova individualizacije. medicinski i psihološki kara­ kter. Pokušavajući da objasni šta je filozofsko istraživanje. Ove prakse bi se mogle nazvati "načinima egzistencije". stoje izgubilo na značaju u periodu ranog hrišćanstva. 169 . ono što je tokom ovih promena ipak ostajalo je sama ozbiljnost tog traganja za načinima egzistencije. Ova problematizacija sveta od strane individua ticala se grupe praksi koje su bile veoma značajne u antičkom. tokom prosvetitestva i u devetnaestom veku. Dok se autonomija individue smanjivala. Delovi ove istorije su Berlinovo {Enlightement) i Kantovo {die Aufklärung) prosvetiteljstvo. Realnost ovih evident­ nih razlika u tipovima ponašanja znači da postoje različiti načini na koje subjekt može da manevriše kao posrednik. odnosno onim delanjem "kojim ljudi ne samo da postavl­ jaju pravila ponašanja. Naime.u drugom tomu Istorije seksualnosti . kako učiniti život lepim. zbog daljih promena u strukturi moći koja je transformisala svešteničku moć u modernu matricu individualizacije. M. M. R. nego takođe i pokušavaju da se transformišu.

stoje proces u kome individua "ograničava deo sebe koji će formirati predmet njegove moralne prakse. nego i njegove integracije u čitav šablon ponašanja koji sačinjava dati modus. Fuko ovo nadgledanje subjektivacije naziva "askezom". Grčki svet je za svoj fundamentalni cilj imao razvoj modusa međusobnih odnosa individua. Zahtev da se vodi računa o sebi i poboljša svoj život je u doba ranog hrišćanstva 170 . Sve to zahteva od njega da samog sebe kontroliše. Drugi tipovi morala insistiraju na načinima samoodnošenja individue. nego originalnu društvenu praksu. što znači da se telos ne tiče samo pojedinog delanja u okviru koda."(Foucault 1985:28) Iz ovog razloga ne može biti nekog određenog moralnog delanja koje se ne odnosi na neki jedinst­ veni kod ponašanja. niti nekog moralnog ponašanja koje ne primorava individuu da se formira kao etički subjekt. kao i u načinu transformacije sebe u etičkog subjekta. znanja. a zatim shvata da je obavezan da takvo pravilo uvrsti u praksu. Ovo moralno delanje nije naprosto samosvest. Izvesni tipovi morala koji se vezuju za neke kodove ponašanja podupiru in­ stance autoriteta koje služe za ojačanje samih tih kodova. To su kodovi ponašanja i forme subjektivacije. testira. nadzire. koji se zasnivaju na principu nužne brige o sebi. Ovaj način egzistencije nije predstavljao samo povlačenje u sebe ili vežbu samoće. koja predstavlja istoriju načina "primoravanja sopstva da sebe konstituiše kao subjekta moralnog ponašanja". koji pojedinac poduzima nad sobom da bi sopstveno ponašanje uskladio sa nekim kodom.imajući potrebu za mnogo snažnijim tehnikama moći . Treče. To je istorija refleksije.0 FUKOU Ove razlike imaju uporište u četiri tačke egzis­ tencije subjekta. ali to ne znači da se nije­ dan od njih ograničava samo na jednu od kompon­ enata. Na kraju. Rano hrišćanstvo je preuzelo ovo grčko insistiranje na etosu odnosa individua i razvilo svešteničku moć . kreiranje etičkog subjekta. Druga je u tipu subjektivacije.kako bi osnažilo date kodove ponašanja. Njime dominiraju načini egzistencije. ispitivanja i dešifrovanja sopstva njim samim "zarad transfor­ macije koju treba postići nad samim sobom kao objektom". Fuko misli da je to istorija etike i askeze shvaćene kao priče o"praksama nad sopstvom"koje služe da same sebi obezbede kontinuiranu upotre­ bu (Foucault 1985: 29). etički subjekt se ne može formi­ rati bez ovih modusa subjektivacije koji od "prakse sopstva"zahtevaju nadgledanje ovih modusa. Prva je u određenosti etičke supstance. Fuko primećuje da je ovo područje samoodnosa individue posebno snažno razvijeno u stoičkom asketskom pokretu u prvom veku nove ere. odnosno u načinu na koji subjekt zasniva svoj odnos prema nekom pravilu ponašanja. poboljšava i transformiše. ali nije u potpunosti zanemarivao pravila ponašanja. postoje razlike u telos-u etičkog subjekta. tokom koga se razvio "kult individue". Štaviše. nego je samo-stvaranje. Dve komponente svake moralnosti su dva gore pomenuta elementa koji se razvijaju sa relativnom nezavisnošću kako prelazi­ mo iz jedne epohe u drugu.Traganje za supstancom se može shvatiti kao traganje za onim delom subjekta koji treba da bude primarni materijal njegovog moralnog ponašanja. ili na grčkom techne tou biou. postoje razlike u formi razrade ili u etičkom "radu". definiše svoje mesto s obzirom na maksimu koju će slediti i odlučuje se za određeni modus bića koji će mu služiti kao moralni cilj.

Ovaj samoodnos je i dalje deo etike kontrole ili svešteničke moći koju ćemo posle podrobnije opi­ sati. pa čak i bezbrižan. okrenuti se od spoljašnjeg sve­ ta. U vreme ranog hrišćanstva. je "sudska drama u malom". koji služi za ispitivanje individualnog načina proiz­ vodnje znanja (mada je ovde sudska komponenta prisutna u samoj individui). način osiguranja da se neko neće vezati za nešto što nije pod našom kontrolom. To znači da se sub­ jekt u sebi deli na sudiju i optuženog. Konstantno nadzirati nečije predstave ili verifikovati njihove tragove ne znači tražiti njihovo duboko poreklo ili ideju. tako da od tog odnosa prihvatimo samo ono što zavisi od našeg (subject. Prim. Seneka je zapisao da je "samotestiranje" glavni način samoodnošenja individue. Doduše. formiranje etičkog subjekta ne zavisi samo od obavljanja specifičnih vežbi za njegov raz­ voj. prev. Tu tehniku su pri­ kazali Sekst i Seneka pitajući se: "Koje loše navike si se oslobodio danas?" "Kom grehu si odoleo?" "U kom pogledu si bolji?" (Foucault 1985:61). 1 Inspekcija je test moći i garancija slobode. Ispitivanje kome su se ovi antički mislioci pre spa­ vanja podvrgavali (to subject /Foucault 1985:61/ 1 ). R. u Fukoovom smislu.) slobodnog i racionalnog izbora (Fou­ cault 1985:64). i stanja sna. od opterećujućih briga i problema budućnosti. Seneka se pitao da li išta može biti bolje za njego­ vo samousavršavanje od "prakse temeljnog celodnevnog samoispitivanja". Svakako. Parot: STARANJE 0 SEBI postao deo civilizovanog sveta. to ne znači pokušati dešifrovati značenje skriveno iza vidljive predstave. bez obzira da li je duša sebe hvalila ili opominjala" (Foucault 1985:61). Artemidor je bio taj koji je preuzeo na sebe zadatak da Kurzivom autor aludira na etimološku srodnost reči subjekt i "podvrgavati se" (to subject) u engleskom jeziku. individua koja je postigla ovaj prilaz sebi. Tu su. Individui je dozvoljeno da se ukotvi u sebi i da stvori odnos koji ništa od pomenutog neće ometati. Uto­ liko. vrednujući svaku ko­ rektnu primenu principa u svom delanju. prev. prema Seneki. Ova briga o tehnici življenja je aspekt etike koji se tiče pitanja kako od sebe stvaramo etičke subjekte. Radije nego da sebi sudi. u kojoj se individua podvrgava sudskom postupku analize. posta­ la je sama objekt sopstvenog zadovoljstva. u kojima je um os­ tavljen samom sebi. on je istovremeno konkretan odnos u kom se može uživati. Inspektor pretresa čitav dan ne bi li pronašao prašinu ili greške u sopstvenim postupcima. Međutim. Međutim.M. već reaktivirati racionalna sred­ stva potrebna za postizanje kontinuirane ispravke postupaka. M. prim. Međutim. to znači oceniti odnos između sebe i onoga što je predstavljeno. takođe. primećujući da je san koji je sledio nakon ovog propitivanja bio znatno dublji i mirniji. kao i građanske dužnosti koje primoravaju telo da izvršava zadatke. koja subjekta deli na sudiju i optuženog. inspektor vrši administrativno"revidiranje"samog sebe. ispitivanje i nadgledanje "tokom niza jasno definisanih vežbi". 171 . sve do samog "formiranja etičkog subjekta" (Foucault 1985: 68). u opisima "tribunala čistog uma"u prvoj Kritici. Kantova filozo­ fija će vekovima kasnije odjeknuti ovom podelom. Svrha nije okriviti sebe za počinjene "greške". sa Sekstom i Senekom je prizvana i uloga inspektora.

Naši snovi "os­ taju sa nama ako odemo u inostranstvo. veština kako naterati snove da progovore. Moramo biti vođeni svojim ličnim razlogom. Postajemo moralni posrednici moći. str. Parrott . renesansu i na "doba ra­ zuma". 2002. zbog metamorfoze grčkih polisa u Rimsku im­ periju koja je izazvala svojevrsno problematizovanje političkog delanja pojedinca. oni su sa nama dok radimo na poljima i trgujemo na pijaci. a on je nudi kao uputstvo za život (Foucault 1985: 6). Vol. u kom je sprovođenje moći bilo relativizano u odno­ su na svakog učesnika. znati kako delati i ponašati se i znati kako voditi druge. koji me toliko podseća na Fukoa i Kanta. R. kao što su "život" i "praksa". tokom nastanka Rimske imperije.i vladar i potčinjeni. Foucault and Enlightement.The History of Sexuality. 2 (The Use of Pleasure) Random House 172 . 29-37. oni su sa nama na bojnom polju. a uvek smo zbog prirode moći . Zajednički razlog svih ovih ra­ dova. Na početku se mislilo da su snovi i slike koji se u njima susreću znakovi spoljašnje realnosti. oni su na našoj strani u grad­ skom životu. Njegova knjiga je rasprava o načinu tumačenja. kao i raspravu 0 vrednosti te prakse. LITERATURA: Foucault. Život se ne srne posvetiti političkom delanju samo iz zabave. Ova sklonost pisanju uputstava za život se prenela i na srednjovekovne mislioce. M. Utoliko. jer će vrlina grada zavisiti od vrline njegovih vladara. Michel (1985) . oni su poput proroka koji je uvek spreman. samo u ovoj posvećenosti moć sprovodimo u okviru mreže u kojoj zauzimamo ključnu ulogu. a on se pobrinuo da nam pokaže kako se to čini. zasno­ vati sopstveni etos" (Foucault 1985:89). kao neki tih i neumoran savetnik" (Fou­ cault 1985: 5). svako treba da se potrudi da protumači svoje snove. pa čak 1 da su poruke iz daleke budućnosti. koja je bila udvostručena i ojačana sopstvenim i tuđim političkim delanjem. Možda je ova želja za pisanjem uputstava za život potekla od političke transformacije helenskog doba. nego iz ozbiljnih razloga. jer onaj ko vodi "mora brinuti o samom sebi. Prema Artemidoru. Taj kod je sadržao i tumačenje života kroz razumevanje snova i obavezu prikladnog ponašanja u odnosu na državu. voditi sopstvenu dušu. Tokom ovog perioda. kako bi se osnažio kod prema kome se živi. South Carolina: Rimric Press.The Ethos of Mo­ dernity. jeste slom grčkih polisa i potonje organizovanje Rimske imperije koja je stavila novi akcenat na moralnu re­ fleksiju i proizvela promene u uslovima sprovođenja moći. indi­ vidua je stavljena u odnos prema sebi koji jezahtevao samoispitivanje. Sa engleskog prevela Duška Dobrosavljev Naslov izvornika: M.0 FUKOU u Tumačenju snova opiše metod i napravi uputstvo za dnevnu praksu tumačenja snova. razvijena je nova politička igra. Posvećenost političkom delanju treba da bude lična i trajna obavezanost. On je želeo da pokaže kako razložiti san na delove i pripisati im značenja.

vrhunac tog tipa filozofije istorije je Kondorseova Skica za istorijsku sliku o napretku ljudskog uma (1794.). nego verzija istorije u kojoj je sadašnjost determinisana linearnim kretanjem vremena ka otvorenoj. kod Adama Smita i Konta. napola važne fini papiri po njemu informacije iz arhiva. Nesumnjivo. 173 . Ovo poglavlje nastoji da sučeli kritičko istraživanje istorije Fukoa i Kanta. ona ima javnu odgov­ ornost uopštavanja prosvećivanja i prevazilaženja predrasuda. Ova filozofija istorije svakako sadrži neke os­ novne sličnosti sa starijom hrišćanskom esha- Imanuel Kant1 Prosvetiteljstvo bi se pre moglo posmatrati kao mentalno najčistiji oblik sintetičke filozofije isto­ rije osamnaestog veka nego kao događaj. Dakle. u njegovom uvodu za Kantove spise (Kant 1963). sa razvojem humanističkih nauka. nau­ ka je istovremeno i uzor i pokretač prosvećivanja. period ili pokret. ova filozofija istorije 1 Ovaj iskaz citiran je kod Luisa Beka (Lewis White Beck) (Beck 1963: vii). ona je proizvod pravovremene aktivnosti ljudskog uma u vezi sa preprekama znanju prisut­ nih u prirodi. nalaze i kod veoma sistematičnih teorija razvoja stadijuma u osamnaestom i devetnaestom veku. 2 Habermas (Habermas 1984:146) takođe naglašava da kraj nije teleološki dat u prosvetiteljskim filozofijama istorije. Kao pokretač. budućnosti. Filozofija prosvetiteljstva dovodi do pojave morala i političkih nau­ ka. Napredak uma ima dve posledice: kao cilj prirodnih nauka. uvećanje vladavine nad priro­ dom." je telelogija koja izvodi pravac i svrhu svakog tre­ nutka istorijskog sleda (Falk 1988: 377-382). 2 Varijanta napretka prosvetiteljske filozofije isto­ rije svoj model nalazi u napretku nauka. povezanu sa težnjom moralne savršenosti ljudskih bića (Habermas 1984: 145-151). i nesumnjivo savršenoj. u smislu da je teleološki unapred određena. Zaista. uključujući i ono što bi danas prepoznali pod imenom sociologija. Prosvetiteljska filozofija istorije osamnaestog veka nije bila samo oblik "na­ prednog mišljenja" koji postoji još od Renesanse. težnju ka savršenosti političkih i društvenih institucija. ali se principi ove filozofije. Kao uzor. iako is­ torija nema neko poslednje stanje. sa izvesnim ograničenjima i promenama.Mičel Din (Mitchell Dean) PITANJA P R O S V E Ć I V A N J A "Neću da pretvorim glavu u ispisujem stare. Evo ilustracije za tezu: Kantov prezir prema arhivarskoj delatnosti arheologije i genealogije. Sva upućivanja spram Kantove filozofije istorije d u ž ovog poglavlja oslanjaju se na ovu izuzetno valjanu zbirku.

U tim člancima. Kantova razmatranja imaju snažan uticaj i neka dva veka posle. ekonomije i tako dalje. takođe Halevi (Halevy 1927: 220-221). otvarajući time put slavljenom Maltusovom prin­ cipu stanovništva. i modernizacijom društva. filozofija istorije je izuzetno ambivalentna kada je u pitanju uloga čovečanstva u istoriji. to je Liotarov"grand recit. Ona su od trajnog značaja za savremene diskusije oko nasleđa prosve­ titeljstva i oblika razuma povezanih sa modernom.0 FUKOU tologijom. odnosno moderni Zapad. poglavlja 4 i 5. Fuko se služi Kantovim esejom Šta je prosvećenje? da bi objasnio svoj kritički projekat u značenju onog što naziva "ontologijom sadašnjosti" (Foucault 1986b: V. ali sa dve osobine koje ističe Falk (Falk 1988: 381): prvo. onda nema nikakve sumnje zašto im je Mišel Fuko posvećivao toliku pažnju tokom poslednje decenije svoga života (Foucault 1980. To bi uputilo čovečanstvo ka oscilaciji između progresa i regresa. čak i na kraju devetnaestog veka. U ovom smislu. tehno­ logije. pokret u kome će sene mraka igrati pod svetlom razuma. O Maltusu (Malthus) i moći. 174 . vidi moj tekst The constitution of Poverty (Dean 1991). 1986b. Stvaraju istoriju na osnovu datih uslova. u dalekoj budućnosti. bede i bolesti: "Doći će dan kada će smrt nastupati samo u neobičnim nesrećnim slučajevima" (Condorcet 1955: 200). Kantova razmatranja o istoriji i značenju prosvećivanja moraju se razumeti kao doprinos ovom obliku filozofije istorije. a potom njegovo uništenje. i drugo. Ljudi su stvaraoci istorije na način na koji su sami oblikovani. Od velikog značaja po sebi je što ova razmatranja teže da primene gla­ vne teme njegovog filozofskog rada kao skup ideja koje su bile važeće u sintetičkoj filozofiji istorije de­ vetnaestog veka. pre nego što je bila započeta dija­ lektika prosvećivanja. da ova razmatranja fokusiraju političku re­ fleksiju prirode racionalnosti i njene veze sa moder­ nom. Kondorse je mogao zamišljati društvo bez kriminala. završetak nije nužno savršeno stanje. i postupke kao što je mit legitimacije koji pomaže da se konstituiše određeni tip civilizacije. ipak. One su izvor rasvetljavanja svrhe i značenja istorije. Ako. uloge kritičkog razuma i načina na koji je primenjivan. Mogla bi da zavede tvrdnja da se pre nikako nije mogla otkriti unutrašnja teleologija 3 prosvetiteljstva. središnjem za istoriju bede i po­ litike siromaštva. koristeći jezik dvadesetovekovne socijalne teorije. parafrazirajući Marksa. 1986i). u kome je m o g u ć e os­ tvarenje savršenstva. i odnosa kritičkih mislilaca do danas. 3 Međutim. stanovništvo uvećati do mere kada neće moći da obezbedi sredstva preživljavanja na zemlji. Moglo bi se reći. dobra i zla. nije bilo izvesno da se neće pojaviti neki princip koji bi oslabio pravac teleološkog kretanja. ali u pravcu istorije sposobnosti i osobine ljudi supsumirane su pod autonomni proces razvoja razuma i nauke. on je pretpostavljao i da će se. u kome je bogatstvo proizvelo siromaštvo. Nadalje. postojanja napretka u istoriji. a razum dominaciju. U dvadesetom veku ova ambivalentnost postaće temelj na kojem filo­ zofije istorije predstavljaju egzistencijalne dileme "modernog zapadnog" čoveka.

kada se one posmatraju iz perspek­ tive individualne slobodne volje. Uistinu. Kantova filozofija istorije govori o postojanju nužnosti nad ljudskim događajima. upravo je ono što obezbeđuje da teleologija istorije. uključujući tu i Maksa Vebera i Ničea. rođenja i smr­ ti. voljnih i sprem­ nih da ostvare svoju svrhu u svetu. predočava se 4 Debata sa Habermasom obnovljena je od Drajfusa i Rabinova (Dreyfus & Rabinow 1986:109-122). uključujući tu francusku istoriju nauka. Sasvim drugačija čitanja Fukoovog Kanta m o g u se naći kod Gutinga (Gutting 1989:1 -7) i Dolara (Dolar 1991:43-56). Fuko locira sopstveni kritički projekat spram nekolikih intelektualnih pravaca. 5 U ovom neprocenjivom razgovoru. glavnom mediju nemačkog prosvetiteljstva. 175 . i Habermasove komentare nasuprot tome.Miče! Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA 96). započetim sa Kantovim esejom. Ovaj ogled. vrsta filozofije istorije zamišljena u Kantovom eseju Ideja univerzalne istorije sa kosmopolitskog stanovišta. prvi put objavljenom de­ cembra 1784. racionalnih subjekata. bar na prvi pogled. Na više mesta u intervjuu Fuko upućuje na istoriju razuma. izvući ću implikacije za ono što nazivam "kritička istorija racionalnosti" (Fuko 1984b) 5 . obraćanje pažnje na slobodu volje umnogome otkriva da su ljudske radnje determinisane univerzalnim zakonima. i znanje kao na oblike kritičkog ispitivanja. dokazuje da su za zadatak univerzalne istorije odgovorni "filozofi istoričari". političke konstitucije slobode. Preciznije. i u njegovoj komemoraciji Fukou. stanovište koje je usvojio Fuko u vezi sa tom filozofijom isto­ rije. racionalnost. Pregled o Habermas-Fuko "kontroverzama" može se naći kod Rihtersa (Richters 1988). kritičku teoriju (Foucault 1984). Kantova filozofija istorije otkriva takvu teleolo­ giju unutar pravca ljudskih aktivnosti koji uzimaju sledeće oblike (Kant 1963: 12-16). večnog mira. 1988). ali raspravlja o"kritičkom istraživanju istorije racionalnosti" (Fuko 1984:159). Svi prirodni ka- Kant: prosvećenje kao nužnost granica Verovatno je tačno da se ne može zamisliti ništa više od Fukoove genealogije moć-znanje nego Kantova razmatranja univerzalne istorije. postojanje ove uslovljenosti u is­ toriji time ne umanjuje niti prevazilazi individualnu slobodnu volju. On ne koristi frazu "kritička istorija racional­ nosti". svetskog građanstva. i pronađenom u radu kritičke teorije od Hegela do Frankfurtske škole. postojanje antropološke teleologije sadržane u njegovoj koncepciji ljudi kao slobodnih. i revolucionarnog entuzijazma kao znaka na­ pretka. u Berlinische Monatsschrift. i Postera (Poster 1989: 70-86). kao antiteza Fukoovim istorijskim perspektivama i analizama. dođe do svog kraja. objavljen mesec dana posle ogleda o prosvećivanju u istom časopisu. što dokazuju fluktacije stopa brakova. Ispiti­ vanje Fukoovog stanovišta o Kantu i prosvećivanju sada mora uzeti u obzir i rad Habermasa koji smatra da je to stanovište samo po sebi duboko protivrečno. vođena tim specifično racionalnim. 4 Ovde želim da ispitam samu Kantovu filozofiju istorije. kao i nad pri­ rodnim. uprkos složenom i haotičnom pojavljivanju ljudskih radnji. u predavanjima o filozofskom diskursu moderne (Habermas 1989. te istoriju formalizma dvadesetog stoleća. Kant počinje (Kant 1963: 11) tvrdnjom da. Međutim. U zaključku. i kasnije.

zbog čega bi univerzalna istorija trebala da stremi takvome kraju. Kantova filozofija istorije nas podseća da sloboda. obdarenog ra­ zumom i voljom. Sto­ ga je cilj istorije postizanje društva koje postavlja granice slobodi kompatibilnoj sa slobodom drugih putem uspostavljanja zakonskih odnosa između pojedinaca. kroz slobodnu upotrebu razuma. istovremeno mora­ ju da postoje neophodna ograničenja slobode. Prema Kantu (Kant 1963: 24). Time dolazimo do najosetljivijeg i najvažnijeg elementa Kantove filozofije istorije. jer ono stva­ ra sve što prevazilazi puko životinjsko. zakonsko utemeljenje i poštovanje moralnih zakona. Univerzalna istorija teži da obezbedi univerzalno građansko društvo jer mora da deluje na specifične načine. zadatak filozofa istoričara je ovaj: uzeti "Ideju" prirodnog plana ili svrhe istorije i njeno kretanje ka završnom ostva- 176 . isprva subjekta sve do antagoni­ zama volje. ali i ono pretpostavlja određen oblik dominacije.prati napredak od izvornog bića prirode.najčešće određivana sa velikim I .0 FUKOU paciteti postepeno se razvijaju ka svome kraju. Prema Kantovoj filozofiji istorije. kao i razum. unutar države i između različitih država (Kant 1963:16-19). može doći do stanja kad će početi da vodi stvaralački život kao član univerzalne građanske kulture. Ali krajnja svrha svetske istorije data je položajem ljudskih bića kao razumnih subjekta. onda će pojedinac pokušati da ostvari tu volju stvarajući antagonizme između pojedi­ naca. jer sloboda ujedno preds­ tavlja i sredstva i prepreke realizaciji racionalnog društva. Ako smo navikli da posmatramo prosvećivanje kao slobodnu upotrebu razuma. Ali. Nema sumnje da je prosvećenje srodno sa slobodom. do onog koji. takoreći ustanovljenje suverenosti racionalnog "čoveka" pod "savršeno pravedni građanski ustav". Istorija . Kod čovečanstva te sposobnosti usmerene su ka upotrebi praktičnog razuma. koja ih veže u društvo putem uzajamnih suprotnosti (Kant 1963:16). kako potraga za ostvarenjem interesa povezuje pojedince u tržišnu razmenu prema Adamu Smitu. može biti ostvarena u strogim uslo­ vima. sloboda može biti ostvarena u uslovima koji prihvataju neophodnost sopstvenih ograničenja. Ta svrha ili kraj je pot­ puno ostvarenje prirodne moći upotrebe razuma stvorenog u čovečanstvu. Ako se ljudi zamišljaju kao središta slo­ bodne volje. ovaj napredak pokazuje duboke protivrečnosti u vezi sa slobodom. Upotreba praktičnog razuma određuje specifično ljudsko. Međutim. tako delanje slo­ bodnih subjekata povezuje pojedince u građansko društvo prema Kantu. Ovi načini su aktivnosti slobodnih subje­ kata koji teže da ostvare različite ciljeve. Međutim. Dok se takvo društvo ostvaruje time što subjekti slede sopstvene svrhe. Antagonizmi vode ka onome što Kant naziva "nedruštvena društvenost" ljudskih individua. Načini određuju oblik u kojem će praktični razum biti ostvaren. nije objašnjeno samo praktičnom sposobnošću korišćenja razuma. bića koje zna i čini što ona ili on trebaju da čine. Koncept indi­ vidualne slobodne volje pretpostavlja mogućnost antagonizama među individualnim voljama koje teže ostvarenju svojih svrha.

i ako nije u potpunosti istinit: "Prosvećenje je čovekovo oslobađanje od sopstvenog neizlečivog tutorstva. zajedno sa drugim poznatim istorijama. "usud i se da znaš". Ovde se Kantov stav o granicama suprotstavlja onom što je prethodno naznačeno. ograničenjima sopstvene upotrebe razuma u građanskoj pošti ili kancelariji. prema Kantu (Kant 1963: 8) nije"prosvećeno doba" i 177 . Čak i kada je najviše entuzijasta kod slobodne upotrebe razuma.. Prosvećenje je vrsta zrelosti. jer je opšta upotreba razuma zasenjena ličnim ograničenjima. Sapere aude! Imaj hrabrosti da koristiš sopstveni razum!-to je moto prosvećenja"(Kant 1963:3). teleo­ ta logije. ima sasvim drugačiji oblik odgovora na pitanje koje su postavili njegovi čitaoci "Šta je prosvećenje?" Ovaj odgovor je direktan. i istorije varvara u Evropi. ipak. bila neplanirana konglomeracija ljudskih aktivnosti". predstav­ lja. Sastoji se u prevazilaženju prepre­ ka. Kant objašnjava da njegov cilj nije da zameni empirijsku istoriju sa univerzalnom. Kantov odgovor na pitanje koje mu je postavio ovaj časopis u vezi je sa unutrašnjim krajem isto­ rije upisanim u ljudsku prirodu. kao pastir koji vodi svest. ne iz nedo­ statka razuma već iz nedostatka odluke i hrabros­ ti da se razum koristi bez vođenja drugim. Tak­ vo društvo ide od prosvećenih osoba ka slobodnoj opštoj upotrebi razuma. sloboda opšte upotrebe razuma. Štaviše. onog što bi. tako da "se može otkriti regulisan napredak u konstituciji država na našem kon­ tinentu" koji bi imao univerzalne implikacije za sve druge nacije. i štete načinjene cilju univerzalnog građanstva (Kant 1963: 25-26). Neizlečivo je ovo tutorstvo kada prouzrokuje laži. kao što su lenjost ili kukavičluk. Rimljana. prikazuje podelu tri kritike na osnovu ovih primera). Slogan sapere aude. Kraj istorije je uni­ verzalna građanska kultura i racionalno društvo. dakle. Ovde prosvećenje prevazilazi granice. njegovih ideja kauzaliteta. otelovljenog u "statuti­ ma i formulama".Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA renju u postizanju globalnog građanskog jedinstva kao"usmeravanog kontinuiranog procesa predsta­ vljanja kao sistema. Tutorstvo je čovekova nesposobnost da iskoristi sopstveno razumevanje bez da bude vođen nekim drugim.. i optimizma napretka čovečanstva kada se upotreba slobode nije ono uzdigne do upotrebe kritičkog i praktičnog razuma. Sadašnje doba koje je tak­ vu slobodu dopustilo samo kao mudrost suverena. takoreći društvo koje ohrabruje slobodu prihvatanjem nužnosti sopstvenih ograničenja slobode. u suprotnom. Kant je spreman da prihvati ta nužna ograničenja. i lekar koji odlučuje 0 dijeti. i tako sve do današnjih dana. Ipak. i uzimanju "neizvesnog hrabrog skoka preko najmanjeg jarka" čak i kada neko nije navikao na tako slobodan pokret (Kant 1963: 3-4). (Kant. Ovaj ogled pruža nam široko značenje Kantove filozofije istorije. bezuslovna. temelj Kantovog odgovora. Prethodni esej u istom časopisu. da naznačimo. ovo prosvećenje će uslediti ako i najmanja sloboda postoji. koje vode do toga da se knjizi ostavlja da proizvede razumevan­ je. Ovaj zadatak bi se ostvario praćenjem tog usmeravanja kod Grka. već da samo želi da ostavi u nasleđe kasnijim generacija­ ma zabeležene različite doprinose. to jest sloboda intelektualca pred čitaocima. Ta zrelost se sastoji u odbacivanju "okova večnog tutorstva".

Sada želim da kažem da je ova interpretacija moguća jedi­ no ako se definicija prosvećenja u perspektivi sadašnjosti razvede od teleološkog kretanja u kome su uhvaćeni događaji ljudske istorije. savremenom. uopštenije. logične. na koji se Fuko oslanja da bi sačuvao poziciju za-prosvećenje. Problem slobode. Sa uskraćenim istorijskim vreme­ nom unutrašnje teleologije. Više je problematičan sam koncept"sadašnjosti"po sebi. sadašnjost nije doba koje će doći. neizbežan zaključak je da Kant određuje sadašnjost kao trenutak u napretku koji vodi ka ostvarenju univerzalnih ciljeva razvojem kritičkog razuma. Ova idiosinkrazija stava naglašena je kada se Fukoovo predavanje okreće od eseja ka Kantovim razmatranjima pitanja "Postoji li stalni napredak ljudskog roda?". ako je moguće "Šta je prosvetiteljstvo?" razvesti od "Ideje za univerzalnu istoriju" i. od Kantove kritičke filozofije. objavljena u istom časopisu sa dva meseca razlike. Fuko: prosvećenje i granice nužnosti Na svom prvom predavanju na kursu na College de France 1983. zbog toga što se bavi oblikom u kojem je ostvarena istorija. Fuko govori (Foucault 1986b) da esej 0 prosvećivanju postavlja pitanje sadašnjosti na drugačiji način od Kantove šire filozofije istorije. Zapravo. te posebnosti Fukoove perspektive. Ako se ova dva eseja. doba ostvarenja razuma koje bi pratilo svoje prolongi­ rano slobodno javno izražavanje. ili u najmanju ruku dopušta postojanje te ideje kao nedovršene. Na drugom mestu.0 FUKOU nego "doba prosvećivanja". ipak zahteva oprezno određenje neo­ phodnih ograničenja slobode i razuma. doba u kojem postoji opšte buđenje mogućnosti razuma. granica i nužnosti u središtu je Fukoove interpretacije tog ogleda. kada reinterpretira Kantov problem kao "savreme- 178 . ali ostav­ lja teleologiju u kojoj je sadašnjost smeštena kao neophodni deo okrenut ka budućnosti. Međutim. postoje dobri razlozi koji pokazuju da ovo nije slučaj. objavljenim četrnaest godina kas­ nije u Konflikti između fakulteta (Kant 1963:137-54). "Ciljani" pravac ka sopstvenoj sadašnjosti karakteriše filozofiju i diskurs moderne i o modemi. i njenoj unutrašnjoj finalnosti. udubljene u potragu za poreklima 1 unutrašnjom teleologijom istorijskih procesa. Pre je to svitanje. Poslednji argument može da na­ vede da je Fukoov stav unekoliko problematičan. i eventualno kao arhaične. Za Kanta. kulturnom skupu. po sebi jedinstven kulturni proces koji dolazi do samosvesti putem samoimenovanja (Foucault 1986b: 90). zajedno pročitaju. Ta kritička distinkcija dopušta afirmaciju primarnosti sadašnjeg. U svom predavanju Fuko ukazuje (Foucault 1986b: 88-89) da je Kant prvi problematizovao značenje sadašnjosti zarad filozofske refleksije. koji proizilaze iz poteškoća Kantovog stanovišta. da ostvari svoje stanovište kao dela "mi" koje odgo­ vara pojedinačnom. Fuko ponovo naglašava od­ vajanje od zanimanja za prosvećivanje od sintetičke filozofije istorije. sledeći korak bi bio ponovno zamišljanje sadašnjosti izvan teleološke strukture trenutka koje je vidljivo u odvojenim i međuzavisnim delovima. čini se da ovo predavanje stavlja u zagradu ili uklanja filozofiju istorije u kojoj je ideja prosvećivanja za­ betonirana. Isti napredak koji zavisi od slobode i čini slobodu mogućom. takoreći.

nastavlja Fuko. ali način na koji daje odgovor je ono što najviše zani­ ma Fukoa. Prosvećivanje je. Kant teži da potvrdi napredak pozivajući se na događaje koji poništavaju njegovu teleolo­ giju. Ono što izgleda najviše interesuje Fukoa u osvrtima na Kan­ ta jeste oštrina s kojom potonje dovodi u središte prirodu sadašnjeg. napretku. nešto protivrečno. Fuko u Kantovom prikazivanju napretka nalazi nešto srodnije antiteleološkoj perspektivi svoje genealogije. i ujedno je dobra te pravedna. Međutim. tačno je da Fukoove genealogije nisu mogle da budu udaljene od stanovišta o Kantu. Teži da pokaže uređenu usmerenost istorije sredstvima najvećeg mogućeg događaja prekida. ne­ ophodno je izolovati. 0 Kantovom dokazivanju kaže (Fuko 1986b: 91) da nije dovoljno prosto slediti "niti teleološke tkanine. Kao takve.. to ga ne sprečava da nađe u Kantovim istorijskim spisi­ ma elemenat koji potvrđuje prvenstvo sadašnjosti. unutar istorije.Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA nu stvarnost". Postoji. "izlaz" iz nezrelosti. ne u značajnim delima ili zločinima čovečanstva već u stavovima posmatrača koji poka­ zuju "željno učestvovanje koje se graniči sa entuzi­ jazmom" (Kant 1963:144). Dok ti sporedni teks­ tovi inaugurišu formu kritike. Fu­ koova istorijska proučavanja izbegavaju teleologi­ ju i potrebu za poreklima. Međutim. Očigledno je reč o tome u Fukoovom shvatanju Kantova odgovora na pitanje konstantnog napret­ ka čovečanstva. ulogu kontigencije. događaja i igru nedefinisanog prostora slobode u oblikovanju budućnosti. ali se radi i o odgovornosti pojedinca za proces prevazilaženja nezrelosti i tutorstva (Foucault 1986i: 38). što dopušta Fukou da napiše zanimljivo. njegova genealoška perspektiva tom štivu daje značajnost. otvorenu završenost sadašnjeg kao projekat i kao arenu individualnog i kolektiv­ nog eksperimenta. On nalazi istorijske znake u Fran­ cuskoj revoluciji. mada neobično. Moguće je da prosvetiteljstvo postavlja tu savremenu stvarnost s obzirom na "unutrašnju teleologiju vremena". štivo. sadašnjosti shvaćene ne u smislu to­ taliteta. Kantov odgovor je afirmativan. ipak. koja se ne zanima za uspostavljanje nužnih granica naše slobode. niti uslova pod kojima su 179 . fenomen čiji je deo čovečanstvo. i može da izbegne neprijatne ratove. Prema tome. Iz ove perspektive Fuko insistira da je nasleđe Kantove misli o prosvećenju. kontigentnog. Revolucije! Upravo je to Fukoova poenta. događaj koji bi imao vrednost kao znak". Kant traga za iskustvom ili događajem koji bi figurirao kao znak za ljudsku sklonost "da bude pokretač u sopstvenom napretku ka boljitku" (Kant 1963: 142). Kant taj stav povezuje sa onim što shvata kao moralnu predispoziciju ljuds­ ke rase usmerene ka pripremi konstituisanja nacije koja ljudima predstavlja dobro. i ostaju sumnjičava u vezi sa postojanjem nužnosti u istoriji. događaja. i Revolu­ ciji drugačijeg redosleda negoli što je otelovljeno u njegove tri velike kritike. Kantovo stanovište ne sadrži unutrašnju napetost između teleološke istorije i Re­ volucije kao znaka napretka. ali i zadatak i obaveza za svakog po­ jedinca. prema njemu (Foucault 1986i: 35). već u specifičnoj razlici od onoga što je prethodilo (Foucault 1986i: 33-34). i otuda moguće slobo­ de. Ukratko.. prosuđivanja ili znanja. ili bar paradok­ salno kod načina na koji je dat odgovor na pitanje napretka. niti budućeg dostignuća.

relativno ne­ poznatog. ontologija nas samih" koja ispituje "savremeno polje mogućeg iskustva" (Fou­ cault 1986b: 96). U tom uvodu.0 FUKOU prihvatljive upotrebe razuma. da Fuko ovde prosto postavlja jednu uz drugu "analitičnost istine" i "ontologiju sadašnjosti". i kas- 180 . To jest. te prosuđivanje. Ovde je Kantova misao reinterpretirana kao oblik asketizma toliko da "uvodi još jedan način u našu tradiciju po čemu biće nije prosto dato nego je ustanovljeno u odno­ su sa sobom" (Foucault 1986d: 372). Kantova dijagnoza sadašnjeg trenutka kao prosvećivanja. Prosvetiteljstvo je drugi oblik asketizma. za Fukoa taj univerzalizam sadrži neku vrstu paradoksa: mogućnost traženja univerzalnih pravila koja bi usmeravala naša delanja. kako ističe Fuko u intervju 1983. Upravo se problemom samokonstituisanja Fuko služio da redifiniše svoj projekat u uvodu u istoriju seksualnosti. specifičnom. Ma kako bilo. etički život i građanstvo. Fuko se ne zanima samo za Kantov subjekt znanja. Kanta u tim očigledno sporednim tek­ stovima o istoriji i prosvećivanju. nakon što je ispitao "igre istine" u povezanosti sa znanjem. Pre nego što tragaju za nužnim i univerzalnim uslovima upotrebe razu­ ma. To je praktična i perspektiv­ na aktivnost koja postavlja stalno prisutne i pokret­ ne mogućnosti prekoračenja granica oblika života. čini nužnim određenje legitimne upotre­ be razuma i kritike (Foucault 1986i: 37-38). univerzalnog i pojedinačnog u savremenom životu. istorijski datom. Kasnije. To bi se moglotumačiti kao prerada i proširivanje fundamentalnih problema koje je Fuko ranije otkrio u Kantovoj epistemologiji. analitičnost istine preduzeta u Kantove tri kritike već pretpostavlja naše samo-konstituisanje unutar specifičnog istorijskog trenutka. Ta kritika sastoji se u razlikovanju onog stoje nužno i kontigentno. Kako g o d . trenutka u kojem će "čovečanstvo upotrebiti razum. Samo je u tom smislu Fuko otkrio u Kantu po­ javljivanje dve kritičke tradicije u modernoj filozo­ fiji. Ne treba misliti. Fuko kao drugo otkriva drugog. možemo da vidimo plod ponovnog određivanja njegovog kritičkog interesa navođenjem da je. suđenja i razumevanje jav­ lja se u posebnom trenutku. Kroz ove subjekte Kant je video univerzalne uslove znanja. Zaista. Upotreba zadovoljstva (1985: 6. bez potčinjavanja bilo kojem au­ toritetu". Poster 1989: 53-69). kao nepovezane i diver­ gentne komponente Kantove filozofske refleksije. prihvatljivo i legitimno. već i za moralnopolitičke i estetske subjekte. On je dokazivao (Fuko 1970:318-22) da je ta epistemologija bila inherent­ no nestabilna jer je subjekt kao transcendentalni uslov znanja već među različitim empirijskim ob­ jektima polja ispitivača. cf. Iz toga je sledila "ontologija sadašnjosti. pokušaj prepoznavanja sebe kao univerzalnog subjekta može biti shvaćen kao poseban oblik etičke prakse. mestu samokonstituisanja. Prema Fukou. ipak. "Analitičnost istine"slična je onome stoje u Recima i stvarima (Fuko 1986b: 96) objasnio kao"analitičnost ograničenosti": paradoksalnom predlogu po kome granice ljudske egzistencije ("Čoveka") oblikuju te­ melj istinitog znanja u naukama o čoveku. Prvo je razlikovao "analitičnost istine" koja na sebe preuzima zadatak određivanja uslova pod kojima je znanje moguće. ovi tekstovi pokazuju i najavljuju kritiku koju zanimaju granice savremenih oblika života i identi­ teta.

Ako Kantovi ese­ ji pomažu pri određivanju odnosa filozofije prema sadašnjosti. niti metafizičkoj fi­ lozofiji istorije kao putovanja čovečanstva ka višem cilju ili potrazi za povratkom izgubljenog prvobit­ nog stanja. Ovaj problem je. i kao subje­ kata unutar odnosa moći (Foucault 1986i: 47-49).a ostatak njegovog dela može poslužiti kao primer . ne tako što postulira slavnu završnu tačku koja se gubi kako se pomeramo ka njoj. iznetim u delima o prosvećivanju. može se uočiti da su "mi" oni čija je ontologija sadašnjosti i koji su. Ako je to tačno. sam koncept sadašnjosti kao ekvivalent ili surogat "modernom Zapadu" neodrživ. istorijskoj kritici koju zanima analiziranje i rasvetljavanje granica pod ko­ jima smo bili vođeni u konstituisanju nas kao sub­ jekata znanja. Z b o g toga je. ipak. Problem sadašnjosti verovatno je ono što Fuko otkriva kod Kanta: "Koju razliku danas uvodi s ob­ zirom na juče?" (Foucault 1986i: 34). 181 .Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA nije. i za koga? Ge­ nealogija stvara specifične rodove razlika. To je u saglasnosti sa mišljenjem. Istorijsko-teorijski projekat Fukoovog razmatranja 0 Kantu implicira . o praktičnoj. bilo da se to zove "savremeno iskustvo". "moderna". međutim. Kao odgovor. 1 problemom delovanja u granicama koje određuju sadašnjost. i tako ustanovljava istorijske serije. neophodnoje raskinuti sa teleološkom koncepcijom same sadašnjosti kao jedinstva odvo­ jenih ali međuzavisnih elemenata koji predstavljaju manifestacije istorijskog trenutka. sposobnu za primenjivanje određenog filozofskog etosa ili za usvajanje stava moderne. komparativnoj nauci istorije. praksi i oblika znanja. "čovečanstvo" i tako dalje. i učestvuju u nekom razumevanju. to jest oni koji žive u posebnoj kulturi. Čini se da je ovde problem postojanje raznovrsnih sadašnjosti i raznovrsnost verzija "mi" koji se ne vezuju u jedinstvenu stvarnost. rekao bih. valja se najpre zapitati ko su "mi"konstituisani u sadašnjosti u odnosima znanja i moći. Gde "mi" prestaje a počinje ono izvan njega? Za Fukoa (1986b: 89) ovo "mi" su oni koji "odgovaraju kulturnom skupu" karakterističnim za savremenost filozofa. radikalno nepotpun ako se ne postave sledeća pitanja: koje danas i juče. već ka političkim i etičkim pitanjima iskrslih našim umetanjem u pojedinačnu sadašnjost. "osećao obavezu da prouči igre istine u vezi bića sa sobom i formiranju sebe kao subjekta". prema tome. Ipak. nego kao istorijska analiza onoga stoje savladivo i što nije u uslovima specifičnih identiteta i aktuelnih oblika života. potčinjeni savremenim oblici­ ma iskustva. Drugim recima. Ovo bi se javilo bar kao konzistentna implikacija njegovog stava prema prosvećivanju. Go­ voriti o "mi" uvek je neodređeno. Da li je Fuko otišao dovoljno daleko sa svojom filozofijom istorije da odagna trajne posledice tele­ ologije u određenju sadašnjosti? Pre nego što odgo­ vorimo na ovo pitanje. i etičkih praksi bića. Fukoova predavanja o prosvećivanju dovode u središte sam koncept sadašnjosti kao jedinstva međuzavisnih elemenata. sadašnjost za određenu za­ jednicu. kao moralnih subjekata. granice uključivanja i isključivanja ovde još nisu jasne: savremeno iskustvo celog ljudskog života svakako je neizmerno različito. Te serije su. onda je sadašnjost posebna sadašnjost. moći. Uistinu je ovo kritička teorija. ali ona koja stvara svoju kritiku institucija. da bi se pratila Fukoova aneksija sadašnjosti iz teleologije istorijskog proce­ sa i vremena.da nije usmeren ka objektiv­ noj.

Habermas se ne miri sa Fukoovim interesovanjem za Kantovu filozofiju istorije s obzirom na njegovu raniju arheologiju formacije diskursa i genealogije odnosa moći. on je vred­ nuje i ophodi se prema njoj drugačije nego prema nemačkoj kritičkoj teoriji i njenoj upotrebi veberijanske teme instrumentalne racionalizacije. perioda ili društva. 6 Da li je ovo zaista slučaj s obzirom na Frankfurtsku školu? Ili je to primer nastavljanja intelektualne darežljivosti? Dok je Fuko i mogao da otkrije da je njegovo posmatranje problema prosvećivanja i moderne bilo zajedničko sa Frankfurtskom školom. određen sopstvenom ograničenošću. ili je konačno shvatio. Ničea i Vebera i. opterećen zadatkom koji traži neograničene moći. Fuko se zalaže za "afirmativno" razumevanje uloge teorije prema sadašnjosti. u srodničkim odnosi­ ma "od Hegela do Frankfurtske škole putem Ničea i Maksa Vebera" (Foucault 1986b: 96). dakle. sa aporijama kognitivnog subjek­ ta koje je otkrio kod Kanta. On je govorio: "To da kazna uopšte i zatvor posebno pripadaju političkoj tehnologiji tela jeste lekcija koju sam naučio ne toliko iz istorije koliko iz sadašnjosti" (Foucault 1977: 30-31). te načina samokonstituisanja. Da lije sam Fuko bio uhvaćen u beskonačnu teorijsku zam­ ku. trenutka. Sadašnjost je. Fuko sebe određuje kao nekog ko misli u obliku refleksije pokrenutim "spo­ rednim" tekstovima o Kantu. Možemo primetiti da Habermas nedostaje na ovoj listi. Lukača (Lukacs). francuski pozitivizam od Konta (Comte) pa do istoričara nauka dvadesetog stoleća: Koarea.O FUKOU uvek rukovođene unutar specifičnih parametara i na posebnim nivoima i privremenostima. razmotrimo Habermasovu komemoraciju Fukou. u kojima je samoreferentni subjekt. i sledeći ga. Franfurtsku školu. 182 . Na nekoliko mesta. Da bismo to ilustrovali. Ta raz­ lika naglašena je stepenom neshvatanja pristalica kritičke teorije. da se mora pridružiti diskursu moderne ko­ jeg je pokušao da razori? 6 U tekstu o Kangilemu (Foucault 1980) Fuko uspostavlja sličnu vezu koja uključuje hegelovce. Odnos među serijama ne može biti sveden na sukcesivne momente koherentne serijama. zanimljivo. u kojoj on odgovara na kasnija predavanja o Kantu i prosvećivanju. to je zbog toga što je sadašnjost shvatana sprečavanjem revolta protiv zatvora kao materijalnog instrumen­ ta moći. veli Habermas. i smešta se unu­ tar tradicije prosvetiteljstva. borbe i načine samokonstituisanja. Produktivna kontradikcija je ova: sa jedne strane. niti sadašnjost koja isključuje druga iskustva. Habermas ne može da poveže ni ono što vidi kao Fukoovo novo omiljeno stanovište o prosvetiteljstvu. Fojerbaha (Feuerbach). Pre će biti da same veze stvaraju neku vrstu meta-serija. U ovom delu. podkraj života. u naukama o čoveku. suočenih sa Fukoovom izjavom int­ elektualne naklonosti. naprosto način borbe oko specifičnih instru­ menata i diskursa moći. drži se kriti­ ke moderne i oblika znanja karakterističnih za nju. Habermas navodi (Habermas 1989:176) da je Fuko ili uhvaćen u "produktivnoj kontradikciji" ili se konačno pomirio sa "filozofskim diskursom mo­ derne". Ona ne može da bude arena za iscrpljujuće razumevanje jedinstvenog doba. epohe. sa druge. Bašlara i Kangilema. Ako je Fuko bio naveden da tvrdi da je Nadzirati i kažnjavati (Foucault 1977) formiralo "istoriju sadašnjosti".

Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA Habermasova kritika očigledno je ovde neodrživa. kao što je Habermasova mešavina neoveberijanstva. ostaje jedna ključna tačka. ako je Fuko povremeno bio naveden da se postavlja u liniju .sa kritičkom postprosvetiteljskom nemačkom tradicijom. Ovo može da stoji kao vrlo približni sažetak Fukoovog sopstvenog promišljanja racionalnosti. da se bude za ili protiv prosvetiteljstva. i njegove zamisli moderne ne kao perioda. Zbilja. Fuko je težio da odvoji Kantovo razma­ tranje sadašnjosti od teleološke filozofije istorije u koju se ono umotalo.7 Najzad. sumnjivo je da se Fuko može okarakterisati kao oštar kritičar koji teži da razori diskurs modernosti (te je stoga predstavnik postmoderne). koje je molio za prijem. za ili 7 U razgovoru sa Ruleom (Raulet) (Fuko 1984). Ipak. ne samo kao karakteristike same sadašnjosti . kao stava. on nastavlja sa opisivanjem pozicije moderne kao "granične pozicije". Prosvećivanje je višestrukost pokušaja da se prekorači izvan granica postavljenih razumu. Njegovo zanimanje za Kantovu filozofiju istorije nije poput filozofskog opravda­ nja za pojavu sudbine još nezavršenog prosvećenog doba. Pa ipak. ispravljaju sebe i rukovode s o b o m u radu samo-objašnjenja krunisanog poduhvatom'izricanja istine'" (Foucault 1980: 56). već. Fuko jasno ističe da nije odustao od prethodne karakterizacije Kantova oblika znanja i projekta koje je ono inaugurisalo u obličju nauka o čoveku. govora koji motre nad sobom. to nije zbog beskrajnih na­ pada potonjih. Osim toga. Ovde više nije pi­ tanje granica koje zasnivaju istinito znanje (kao kod analitičnosti istine) već "praktične kritike koja uzima oblik mogućeg prestupa" (Foucault 1986i:45). 1987). posebno kad se uzme u obzir njegov skeptički stav prema sposobnosti objašnjavanja takvih koncepa­ ta. 183 . gde Fuko definiše Kangilemovo nastojanje kao"istoriju istinorečivih govora.koje je proizvod kulturne i društvene racionalizacije Zapada. Nadalje. suprotstavljanjem kritičke onto­ logije sadašnjosti Kantovoj analitičnosti istine. Njegovi predmeti su istorijski oblici racionalnosti i njihovi zapisi unutar sis­ tema ponašanja. Videti takođe: Foucault 1980d za alternativnu. sledeći Bodlera. naukom i znanjem u nemačkoj i francuskoj misli tokom određenog perioda u dvadesetom stoleću. može se reći.modernog društva . Fukoova karakterizacija stava moderne ujedno je snažna i složena i previše jasno izražena u eseju "Šta je prosvetiteljstvo?" da bi se ovde ponavljala. Budimo jasni oko Fukoovog stanovišta ovde: nije pitanje biti za ili protiv prosvetiteljstva. i postupaka unutar te filozofije istorije. nego pokušaj da objasni šta prosvećivanje znači u određenom trenutku za određenu zaje­ dnicu koja učestvuje u oblicima socijalne i kultur­ ne prakse. on raspravlja značajnu temu preokupacije racionalnošću. neomarksizma. ako ne i sličnu raspravu. znanja i racionalnosti koji presecaju savremene društvene odnose i instituci­ je. ne postoji ekvivalent koncepciji modernog društva u Fukoovoj genealogiji. Fuko primećuje (Foucault 1986i: 42-43) da oblik filozofskog ispi­ tivanja koji "problematizuje odnose čoveka prema sadašnjosti" mora da odbije ono što naziva učenom prosvetiteljstva. nego zato što je to predstavljalo stalnu preokupaciju kritičkog ispitivanja oblika nauke. i problema moći i dominacije koje ti oblici stva­ raju. i neofunkcionalizma (Habermas 1984.i zaista francuske škole filozofije nauke (Fou­ cault 1980) .

Tema recipročne zavisnosti granica i prestupa predstavljena je u Fukoovoj misli rano kao i u njeg­ ovom eseju 1963. godine o Žoržu Bataju (Georges Battaille): "Granica i prestup duguju jedno drugom gustinu svog bića: nepostojanje granice koja ap­ solutno ne bi mogla da se prekorači. za Kanta istorija je polje evolucije sposobnosti razuma ka krajnjoj svrsi ili potpuno "racionalnom čoveku"koji živi u racionalnom političkom uređenju koje je sam stvorio. kretanje vremena u takvim filozofijama istorije zanimalo se ili za realizaciju ili za retardaciju sposobnosti u prilikama i preprekama postavljenih istorijom. sujetu zbog prestupa koji bi prekoračio samo granicu iluzije ili senke" (Fuko 1998:64). označava krivudavu stazu u granicama u koji­ ma je oblikovana sadašnjost zbog različitih modali­ teta savremenog iskustva. tražeći stalno prisutnu mogućnost "neodređenog delovanja slobode" (Fuko 1986i: 46). Pokušaji da se Fuko etiketira kao totalni kritičar moderne i ra­ cionalnosti ne liče ničemu više nego praznoj kutiji za dečje igračke. Umesto toga. To znači odvojiti kontigentno i jedinstve­ no od univerzalnog i nužnog.usvajan­ je oba stava rezolutno je moderno. racionalnih sposobnosti čovečanstva. Prestup tako deluje u granicama koje su odredile načine postojanja. istorija je stanje ljudske drame upravo zbog toga što i jeste i nije stvorena od strane ljudskih ak­ tera. Njihov stav je istorijski. Fukoove istorije nalaze se u takvom odnosu prema moderni. Ako Fuko zaista najavljuje postmo­ dernu. Ni­ kako ne srne da bude neko a priori koje bi izabralo prestup ili održavanje sadašnjeg status quo. već pitanje "eksperimentalnog" stava koji prelazi granice naših oblika racionalnosti. kritičan i eksperimen­ talan. prosvećivanju i ra­ zumu. Na pri­ mer. Zbilja. jednako problematično je zamisliti da granice utvrđene u takvim uslovima mogu zauvek da pređu u postmodernu. i verovatno važnije. to nije ni nov stav niti stav za novo . izbor koji se javlja kroz pronicljivi istorijski i teorijski rad. Nije pitanje da se jednom za svagda raskine sa uni­ verzalnim i totalnim oblicima razuma. Zaključak Sintetičke filozofije istorije devetnaestog veka počivaju na pretpostavci teleološkog širenja prirod­ nih. dakle. Prvo. već delovanja u granicama u skladu sa pozicijom moderne. nije preosta­ li ekvivalent globalne emancipacije subjekta. ostvarenje subjekta u istoriji pretpostavlja nužna ograničenja upotrebi osobina subjekta.O FUKOU protiv jedinstvenog i totalizirajućeg oblika razuma. Fukoova postmoderna mogla bi da bude zasnova­ na na neposlušnoj "problematizaciji" onoga što je istorijski dato. Ali u tim filozofijama istorije postoji dvostruka ambivalentnost ljudskog aktera. Kao stoje problematično govoriti o zapadnom razumu ili moderni koja je univerzalna i totalna. To je oblik kritike koji se služi znanjem granica da bi usta­ novio političke opcije bez propisivanja lekova. pogotovo nužnih ograničenja slobode. Drugo. već mogućnost ustajanja delovanjem kritike. Prestup. Niti je to nova periodizacija sociokulturne evolucije. Kantova teleološka filozofija istorije uporedo sa kritikom razuma predlaže ograničenja slobodi kao nužnim za ostvarenje univerzalnog građanskog društva. delo­ vanja i mišljenja. 184 .

i samo jedan deo ovakvog zadatka je onaj kojim je Fuko načelno rukovođen u nastojanju da odredi predmet svog ukupnog rada:"Moj predmet. je bio da sačinim istoriju različitih načina pomoću kojih su. jedinstvenog bića obdarenog razumom. 8 Videti Hirst. Fukoova dela o prosvećivanju. oni tvrde:"Oblici određenja individua postoje u svim društvima. neophodno je zadržati opreznost oko svih pratećih tema takve istorije koje izražavaju prethod­ no navedenu ambivalentnost: onih o gubitku. već otkrivanje šta je moguće misliti. zakonske. neophodno je odbaciti takvo shvatanje istorije. ono što je odbačeno jeste romansa o putovanju sub­ jekta unutar filozofije istorije. Pretpostavka da se društveno-istorijski akteri mogu odrediti kao oni koji poseduju sposobnost razuma. Teško bi se mogao zamisliti filozof za koga je subjekt bio tako živ! To jest. Samo raskid sa takvim temama otvara prostor za ono što bi se moglo nazvati "kritička istorija racionalnosti". započinju sa stvarnim granicama racionalnosti i postupaka. 9 Postoji i suprotna perspektiva. i činiti u različitim kontigentnim uslovima. značilo bi uma­ njiti glavni zadatak kritičke istorije racionalnosti. Woolley 1982: ch. tako prožimajuće od devetnaestog veka. vraća nas na potragu za scenama večite ljudske drame. otuđenju. Metodološka implikacija Fukoove pozicije je potreba da se odstrane sve koncepcije razuma ili racionalnosti koje ih posmatraju kao karakteristike ili sposobnosti imanentne ljudskim akterima kroz istoriju. transcendenciji. Takvi oblici poseb­ nosti nisu nužno oblici subjekta. To je ujedno i metodološki i perspektivni manevar. već je stvar u tome da uvek ostaje prostor kontigencije i slobode koji treba da bude određen unutar uslova iskustva i identiteta. političke i ekonomske prakse i tehnika. govoriti. kritička istorija racional­ nosti ne može otpočeti sa takvim stanovištem jer je zainteresovana za varijacije oblika posebnosti ljudi i njihovih sposobnosti u određenim društvenim. i istorijska proučavanja. re­ presiji. Nasuprot. i emancipaciji. ljudi učinjeni subjektima"(Foucault 1982:208). u našoj kulturi. kao jedinstveni entiteti koji koincidiraju sa odvojenim svestima i voljom" (Hirst. 6. voljom i tako dalje. Pre nego što postavljaju problem razuma i slobode u uslovima nužnih i univerzalnih ograničenja. i podeli sposobnosti osobina subjekta i njihovih obećanja o pomirenju. i kulturnim uslovima. svešću. 185 . Svrha nije traganje za univerzalnim uslovima koji čine mogućim govor i činjenje. 8 Pretpostaviti da oni jesu. Woolley 1982:118). u značenju evolucije prirodnih osobina raci­ onalnog subjekta kao društveno-istorijskog aktera.. Takva pozicija nije ona o "smrti subjekta" pripi­ sana Fukou od strane takvih kao što je Agneš Heler (Heller 1990: 24). i njihovo zatvaranje u temeljne moralne propise i epistemologije. 9 J e d a n . Ne može se reći da je sve moguće kao što bi iracionalisti ili slobod­ njaci rekli. iskupljenju. no oni nisu neizostavno određeni kao individualni subjekti.. etičkim.Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA Fukoovi radovi o Kantovoj filozofiji istorije teže da odvoje koncepciju prosvećivanja od teleološke istorije. Za Fukoa. ispitivanje načina na koji takvi oblici specifikacije imaju određene diskurzivne uslove pretpostavlje­ ne i nužne različitim oblicima društvene. deformaciji. i da je delovanje mehanizam putem kojeg se ostvaruju svrhe razu­ ma u svetu. Nadalje.

ili komunikativno delanje). Niti se on može razumeti kao jedinstven proces koherentan ili konzistentan za sve specifične aspekte i slučajeve ra­ cionalizacije. Čini mi se da je Fukoova poenta upravo suprotna. demokratiji itd. a ne u teleologijama racionalnog subjekta ili racionalizacije. bilo formalnog. 43-57. onda se ne mogu lako izbrisati iz postojanja niti zakonski zabraniti.) ne mogu se lako napustiti.. Sa druge strane. to jest moderne. nisu manje "stvarne" zbog posebnih uslova postojanja. dužnosti i obaveza pripisanih subjektu unutar određenih društvenih odnosa i diskursa. Presecajući pret­ postavke društveno-teorijske tradicije usmerene na subjekt. političke ideologije koje potežu norme i vrednosti povezane sa subjektom (npr. on se ne bi mogao razumeti kao jedinstven u pogledu tipa društvenog delanja (kao ciljno-racionalno. Ako bismo zadržali ovaj pojam. Usled toga. Pojavljuje se razumevanje pluralnih. Sa jedne strane. Ključna implikacija Fukoovog kasnijeg rada o Kantu nalazi se u povratku pojmu prosvećivanja kao nezavisne. bez ikakve nužne koherencije između sebe. bića. i odnosi "znanja-moći". ne zahteva odba­ civanje svih predstava subjekta. kao "antihumanističko". Ako su koncepti i pretpostavke u vezi sa subjektom (ili sa ličnošću ili sa bićem) stvorene i određene u određenim društvenim vezama i.Critical and Effec­ tive Histories. Iz takve pozicije. Predstave subjekta. Fukoov rad smešta racionalnost ne u osobine aktera ili karakteristike radnji.0 FUKOU Zadržati ovo stanovište bilo bi delikatno i oštro jer ono. Ona je: samo putem dvostruke problematizacije aktera kao subjekta i sadašnjosti kao jedinstvene moderne može da se ustanovi ho­ rizont kritičke i efikasne istorije razuma . Fukoova kritika sastoji se upravo u analizi koja teži da otkrije šta može biti nadmašeno i što više nije nužno. koje različito zove kao "diskurzivne formacije". stvarnog ili čak proceduralnog. "igre istine". 186 . što obezbeđuje teren za kritičku istoriju racionalnosti. već unu­ tar diskurzivnih i praktičnih uslova delanja. str. kritičke aktivnosti putem njene identifikacije sa idealima razuma. Foucault's Methods and Historical Soci­ ology. "režime istine". Helerina de­ finicija subjekta (Heller1990: 37) kao"idiosinkrazije interpretacije ljudskog iskustva u svetu i samoiskustva u uslovima moderne" pretpostavlja da su uslovi iskustva dati kao jedinstvo međuzavisnih elemenata kao manifestacije jedine sadašnjosti. To ima značajne implikacije za način na koji tumačimo centralnu istorijsko-sociološku ključnu tačkuVeberovog pojma racionalnosti. u diskursu o ljudskim pravima. osobe. itd. London: Routledge. sa specifičnim us­ lovima postojanja koji se mogu analizirati.ili istorijske sociologije oblika racionalnosti. ono pokazuje nužnost predstava prava. Sa engleskog prevela Milana Bošković Naslov izvornika: Mitchell Dean . Stvar je u tome. ove predstave ne bi trebalo hipostazirati u nužne i nesavladive univerzalije ljuds­ ke egzistencije. nejedinstvenih sistema racionalizacije. slobode.diskursima.

(1989) . zima 1984. New York: Pantheon. Kant. vol."What is maturity? Habermas and Foucault on What is Enlightenment?". 1st edn. M. Μ. W. 152-176. Beograd: Nolit. (1985) . Harmodsworth: Penguin. L. 7: Reason and the Rationalization of Society. and Rabinow. P. M. (1980) . C. Fuko. Foucault: a Critical Reader. br. Harmondsworth: Penguin. br.Discipline and Punish: the Birth of the Prison. H.3:374-394."The past to come". M. (1955) . Foucault. Foucault. god. (1963) . Foucault. u: The Foucault Reader. M. M. Falk. Ν. Α. Condorcet. Canguilhem. Fuko. New York: Bobbs-Merrill. McCarthy. (1984) "Strukturalizam i poststrukturalizam" (razgovor vodio Žerar Role). str. G. L."Afterword: the subject of power"." T h e legacy of the enlightenment: Foucault and Lacan". u: D. (1982) . Gutting. (1986) . London: Routledge. (1984) . Economy and Society. Michel Foucault: beyond Structuralism and Hermeneutics. str. W. London: Allen Lane. M. 5. to: I. 15. (1991) .) The Foucault Reader. 208-226."Georges philosopher of error". Economy and Society 17. Treći program. 60. Μ. P.The Theory of Communicative Action. M. Habermas. Foucault. (1988) . / & C 7:51 -62. P. (1986i) ."What is Enlightenment?". vol. 187 . trans. Fackenheim. (1998) . 62-72. M. (1977) . trans. 1971). (1986b) . u: H."Kant on revolution and enlightenment". L.The Constitution of Poverty: toward a Genealogy of Liberal Governance. New Formations 14:43-56. Dolar. Foucault. Beck and E.1:88-96."Introduction".Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA LITERATURA: Beck. Foucault.The History of Sexuality. (1970) . Rabinow. (1986d) . Dean.Sketch for a Historical Picture of the Progress of the Human Mind.The Order of Things: an ArcheologyoftheHuman Sciences. u: Paul Rabinow (ed.T. Cambridge: Cambridge University Press. Dreyfus and P. M. M. Rabinow. Hoy (ed.Michel Foucault's Archeology of Scientific Reason. (1991) . Foucault. Oxford: Basic Blackwell."Uvod u prestup". London.). Foucault. Dreyfus. On History. ed. 2: the Use of Pleasure. Boston: Beacon Press. 45 (1998). C. J. Brigton: Harvester.On the genealogy of ethics: and overview of the work in progress". J. M. London:Tavistock (videti: Riječi i stvari: arheologija humanističkih nauka. Reč.

Cambridge: Polity. Halevy. Culture and Society 5:611 -643. Morris. 188 . 2. Richters. (1987) .The Theory of Communicative Action."Modernity-postmodernity controversies: Habermas and Foucault". L.Filozofski diskurs moderne: dvanaest predavanja. J.The Growth of Philosophic Radicalism. P. vol. I. J. Heller. L. and ed. Poster. (1927) . London: Faber. Beck (ed. M. Habermas.Social Relation and Human Attributes. (1963) .On History.The New Conservatism: Cultural Criticism and the Historians Debate. W. (1989) . London: Tavistock. Theory. Hirst.0 FUKOU Habermas. E. A. (1989) Critical Theory and Poststructuralism. Kant. E. L. (1982) . R. A. Beck. W. and Woolley.). Lifeworld and System: A Critique of Functionalist Reason. trans. Zagreb: Globus. Nicholsen. W."The death of the subject". M. (1988) . Anchor and E. S. Boston: Beacon Press. P. trans. Thesis Eleven 25:22-38. (1990) . Ithaca: Cornell University Press. New York: Bobbs-Merrill. J. trans. Habermas. Fackenheim. (1988) .

3 1 Pismo Pola Vena 2 3 dekanu Koleža de Frans. I zaista. Fuko je u svom domu napravio mali prijem u njegovu čast.Didije Eribon (Didier Eribon) "NESTRPLJIVOST SLOBODE (Fuko i Habermas) Američki komentatori pridaju veliki značaj debati Habermas-Fuko i ponašaju se kao da je bila značajna...izuzetno u ovom slučaju . a da je obrnuta situacija daleko od istine. Izveštaj pokazuje da je tridesettroje glasalo za od četrdesettroje koji su glasali. Glavno Habermasovo delo. Međutim.1 Ali izveštaj sa sednice nastavno-naučnog veća od 29.i to uglavnom kada ga ο tome pitaju u nekom intervjuu. septembra 1981. priča sedaje Fukoodigrao odlučujuću ulogu u odluci Pola Vena da pozove Habermasa da održi niz predavanja na Kolež de Frans u mar­ tu 1983. Međutim. septembar 1981. Saznanje Un­ teres. Može se reći da ovaj mislilac koji seje razdor upravo zbog te svoje originalnosti kod nas još uvek ne nailazi na prijem koji zaslužuje". kada pogledamo tekstove. On je uzduž i popreko promišljao marksizam. Upravo je Leo Bersani. Procedura pozivanja nekog predavača na Kolež de Frans jeste sledeća: jedan od profesora upućuje pismeni zahtev deka­ nu. kao i mnoga druga njegova dela (. "značajni predstavnik Frankfurtske škole i filozof od svetskog ugleda.. došao u Pariz da bi održao taj niz predavanja. Za Habermasa to nije uradio. prvi put pozvao Fukoa na Berkli 1975.2 Ostali predavači koji su pozvani tog dana podržani su jed­ noglasno. Kada je Leo Bersani 1982. Fuko je to lično rekao Habermasu. u kojem je iznet zahtev za pozivanje Habermasa: "Profesor Habermas je". bar sudeći po onome što je Habermas u poverenju rekao Džejmsu Mileru (James Miller) (Miller 1993: 334). prevedeno je na francuski. veoma brzo zapazimo da je Habermas mnogo pisao ο Fukou. novembra 1981. ne samo Habermasu. piše Ven. ukazuje i na to da je . Fuko nikada nije posvetio članke ili predavanja Habermasovom delu i pominje ga samo u retkim prilikama .). ali u tradiciji nemačke filozo­ fije. sučeljujući ga sa Ničeom i sa društvenim naukama (. 189 . a naročito onaj koga je predložio Mišel Fuko: Leo Bersani. 30. a onda on na sednici nastavno-naučnog veća stavlja predlog na glasanje. koji je u to vreme bio šef katedre za francusku književnost. Dokumenti svedoče d a j e zvaničnu inicijativu za poziv pokrenuo Pol Ven. To je samo formalnost i uglavnom se sve odvija bez ikakvih problema.bilo nekoliko glasova protiv. već i Fukou. profesor francuske književnosti sa Berkli univerziteta.).. u arhivi Koleža nalazi se pismo Pola Vena od 30.

iskoristio je gužvu koja je vladala pred početak predavanja.0 FUKOU Pitao sam Pola Vena ο ovom događaju i evo nje­ govog odgovora: "Ja i samo ja sam pozvao Haber­ masa na Kolež. u stvari. Nestao je nekoliko trenutaka kasnije rekavši mi da "ne želi da g u b i vreme" i da me čeka u svojoj kancelariji. diskretno je nestao i otišao u svoju kancelariju. marta 1983: "Fuko nije mogao da ne pozove Habermasa na večeru. ali i politike.7 Habermas se bavi i pokušajima. u dnu sale koja je bila krcata.Ti su pokreti odbacivanja. Razgovara se na engleskom. da se prevaziđe "mod­ erna". naročito nekih francuskih filozofa.4 Ven pre­ cizira da mu je bila nepoznata čitava Habermasova intelektualna evolucija i da je. a još je više bio iritiran njime kao predavačem. Ovi su citati izvučeni iz otkucanog sinopsisa koji je deljen na Koležu na dan prvog predavanja. Došao je da se pozdravi sa Habermasom ušavši na vrata rezervisana za profesore. filozofije od životnog. da se razum podvrgne još radikal­ nijoj kritici kako bi se protresle njegove "gvozdene zidine". I tako smo se okupili nas četvorica. A onda smo počeli da razgo- 4 5 6 Pismo Pola Vena autoru ovog teksta od 20. što će reći "zapadnjački racionalizam koji je od kraja XVIII veka na ovamo predstavljao horizont na kojem je moderno doba samo sebe tumačilo".. već "društvenu modernizaciju" i pritisak ekonom­ skih imperativa i dirigovanih intervencija države. jeste da se bori za "promišljeno obnavljanje veza između mod­ erne kulture i životne prakse". marta. kaže on. čiji je ton bio ledeno učtiv. A to će omogućiti da se "društvena modernizacija uputi u različitim. Njihova meta su"postmodernizam"i želja. nekapitalističkim smerovima". Fuko čak nije bio u toku". j u n a 1993. Razgovor. koje je nazvao "anarhizujućim". Kada je rekao Fukou koliko je zapanjen. četvrti je bio Danijel (Defer /Defert/). Današnji zadatak filozofije. poče raspravom u kojoj je Habermas protestovao zbog ne znam više kakvog Miteranovog političkog stava iz te nedelje (. Ako ne bude tako pojaviće se opasnost od toga da nas iracionalizam još jednom odvede prema sutrašnjicama koje uzmiču. Ibid. 6 Sadržaj tih predavanja obuhvata prva četiri po­ glavlja knjige na kojoj je Habermas radio u tom tre­ nutku. rođeni iz iscrpljenosti same moderne i od razdvajanja umetnosti od života. Zato je bio zaprepašćen sadržajem predavanja. A Habermas pledira da ne treba kriviti "kulturnu modernu". Bio je na Koležu tog jutra 7. Fukoje bio iritiran i samim Habermasovim prisus­ tvom. poznavao samo njegove stare radove kao što je Saznanje i in­ teres. ovaj mu je odgovorio: "Ne znam šta ti bi da ga pozoveš!" 5 Fuko se nije udostojio da prisustvuje tim pre­ davanjima. Filozofski diskurs moderne (Habermas 1988).. Bio sam toga dana sa Fukoom: otišao sam po njega u kancelariju i zajedno smo ušli u amfiteatar. Pol Ven se seća večere od 7. I onda Habermas poziva na neumoljivu osudu Ničea i ničeizma. Smatrao ga je naslednikom kritičke tradicije Frankfurtske škole ("mislilac koji unosi razdor"). 7 190 . Ali. čak ni prvom.).

ne računajući tu kurtoaznu večeru i još jedan ili dva susreta. Čak je hteo da ugrabi priliku da napadne Habermasa. posle jedne Habermasove rečenice. Habermas se priseća tog sus­ reta i pita se: "Možda ga nisam dobro razumeo?" 1 0 Fuko se nesumnjivo ni malo nije potrudio po tom pitanju. sarkastično naglašavajući reč anarhista". članak je priređen posle prva dva predavanja. Ο načinu na koji je Habermas doživeo ove susrete. U članku koji je napisao povo­ dom Fukoove smrti. društva dešava izvan univerzitetskog prostora u skladu sa jednim etabliranim diskursom" 1 1 . otkrivajući oba reda ajkulinih zuba i rekao: Ά možda sam ja an­ arhista?'. septembra 1980. Ovaj je članak najpre objavljen na nemačkom 7. Radi se ο govoru koji je Habermas održao prilikom prijema nagrade Adorno grada Frankfurta. ali nisam bio zadovoljan rezultatom. jun 1993. Druga dva su održana 15. "Une fleche dans le coeur du temps present". Sponatnim 8 9 Pismo Pola Vena autoru. Fuko mu je pakosno vraćao milo za drago. Critique. U to sam vreme bio novinar u Liberasionu i morao sam da napišem izveštaj ο tim predavanji­ ma. ni javne.8 Habermas se seća da je sa Fukoom razgovarao ο nemačkom filmu i zaključuje da su im se ukusi radikalno razlikovali. kulture. Rekao sam to Fukou. Habermas 1986) Eribon 1983:33. u listu Jaz (za srpski prevod v. Vrteo sam i okretao tih nekoliko rečenica. osmehnuo se široko. avgust-septembar. Ali. On je. Juče i prekjuče smo imali utisak da je Habermasov postupak obrnut: izravnati sve što se u oblasti poli­ tike. Habermas 1981:966. 794-799. Frankfurtska škola je zabrinu­ la institucionalnu filozofiju zato što je napravila za­ okret prema savremenim političkim problemima. koja su održana 7. Jürgen Habermas. 1986. Razgovarali su i ο svojim filo­ zofskim putevima 9 . str. ni privatne. i 8. Evo kako je definisao "mlade konzervativce": "Oni se pozivaju na položaje u moderni kako bi zasnovali nemilosrdni antimodernizam. jula 1984. među njima nije bilo nikakve razmene. Habermas je pozvao na odgovor­ nost pravce koji kritikuju modernizam. Sučeljavajući na ovaj način Habermasa i Frank­ furtsku školu. 20. pre bi se moglo reći proždrljivo i krvoločno nego prijatno.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE varamo ο filozofiji. 10 11 12 191 .Takođe nije neočekivano što. Izdvojio je tri težnje: "premodernizam starih konzervativaca". "antimodernizam mladih konzervativaca" i "postmodernizam neokonzervativaca" 1 2 . autor poslednjih nekoliko redova tog članka: "Između dva rata. marta. dakle. videti knjigu Džejmsa Milera (Miller 1993:338-339). 11. okrenuo se prema njemu. Fuko napravio dramsku pauzu. očigledno je da među njima nije bilo strujanja. i 22. Fuko nije imao nameru da učestvuje u dijalogu. i rascep je bio toliko očigledan da je na kraju. a onda je on zatražio da umesto mene napiše taj zaključak. Hteo sam u zaključku da napišem kako sam se osećao nelagodno dok sam slušao tog nemačkog filozofa. U govoru iz 1980. koji je na francuskom objavljen 1981. marta.

ali nisam bio zadovoljan rezultatom. str. Habermas se priseća tog sus­ reta i pita se: "Možda ga nisam dobro razumeo?" 1 0 Fuko se nesumnjivo ni malo nije potrudio po tom pitanju. Čak je hteo da ugrabi priliku da napadne Habermasa. Radi se ο govoru koji je Habermas održao prilikom prijema nagrade Adorno grada Frankfurta. dakle. Fuko mu je pakosno vraćao milo za drago. 1986. Ο načinu na koji je Habermas doživeo ove susrete. Jürgen Habermas. okrenuo se prema njemu. "Une fleche dans le coeur du temps present". i rascep je bio toliko očigledan d a j e na kraju. otkrivajući oba reda ajkulinih zuba i rekao: Ά možda sam ja an­ arhista?'. društva dešava izvan univerzitetskog prostora u skladu sa jednim etabliranim diskursom ". i 22. članak je priređen posle prva dva predavanja. Critique. U govoru iz 1980. autor poslednjih nekoliko redova tog članka: "Između dva rata. 11. jun 1993. Izdvojio je tri težnje: "premodernizam starih konzervativaca". Razgovarali su i ο svojim filo­ zofskim putevima 9 . Fuko nije imao nameru da učestvuje u dijalogu.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE varamo ο filozofiji.8 Habermas se seća da je sa Fukoom razgovarao ο nemačkom filmu i zaključuje da su im se ukusi radikalno razlikovali. Fuko napravio dramsku pauzu. pre bi se moglo reći proždrljivo i krvoločno nego prijatno. 794-799. koji je na francuskom objavljen 1981. Vrteo sam i okretao tih nekoliko rečenica. marta. i 8. Evo kako je definisao"mlade konzervativce": "Oni se pozivaju na položaje u moderni kako bi zasnovali nemilosrdni antimodernizam. u listu Jaz (za srpski prevod v. ni javne. ni privatne. septembra 1980. On je. Juče i prekjuče smo imali utisak da je Habermasov postupak obrnut: izravnati sve što se u oblasti poli­ tike. osmehnuo se široko. a onda je on zatražio da umesto mene napiše taj zaključak. avgust-septembar. ne računajući tu kurtoaznu večeru i još jedan ili dva susreta. Habermas 1986) 10 11 Eribon 1983:33. videti knjigu Džejmsa Milera (Miller 1993:338-339).Takođe nije neočekivano što. Hteo sam u zaključku da napišem kako sam se osećao nelagodno dok sam slušao tog nemačkog filozofa. očigledno je da među njima nije bilo strujanja. Sponatnim 8 9 Pismo Pola Vena autoru. sarkastično naglašavajući reč anarhista". Ovaj je članak najpre objavljen na nemačkom 7. 12 Habermas 1981:966. Frankfurtska škola je zabrinu­ la institucionalnu filozofiju zato što je napravila za­ okret prema savremenim političkim problemima. kulture. koja su održana 7. Habermas je pozvao na odgovor­ nost pravce koji kritikuju modernizam. Ali. Rekao sam to Fukou. među njima nije bilo nikakve razmene. U to sam vreme bio novinar u Liberasionu i morao sam da napišem izveštaj ο tim predavanji­ ma. 191 . Sučeljavajući na ovaj način Habermasa i Frank­ furtsku školu. posle jedne Habermasove rečenice. "antimodernizam mladih konzervativaca" i "postmodernizam neokonzervativaca" 1 2 . 20. marta. U članku koji je napisao povo­ dom Fukoove smrti. Druga dva su održana 15. jula 1984.

između 1956. bilo da se radi ο volji za moć. Dva duga poglavlja posvećena Fukou u Filo­ zofskom diskursu moderne iz 1985. trebalo bi da razumemo kakvu je funkciju Niče . i već je tride­ setih godina bio posvetio nekoliko značajnih tek­ stova svom omiljenom autoru. Što se tiče Istorije ludila. kao što smo videli. podvlači Burdije. Fuko mogao da doprinese nečemu što bi. smerno zabrinemo z b o g t o g a što su neki francuski filo­ zofi (Fuko.). Na taj je način. kroz napor da jednom anistorijskom ra­ cionalizmu suprotstavi istorijsku nauku istorijskih razloga (sa idejom "genealogije" i pojmom kao što je epistema). pokušavaju da 192 . a Habermas je na suprotstav­ ljanju iracionalizmu izradio svoj filozofski projekat" (Bourdieu 1990:1-10). priređena je. na koju Habermas ovde veoma jasno aludira ("dionizijska poetska sila"). moglo da izgleda kao restau­ racija iracionalizma. njegova knjiga ο Ničeu potiče iz 1943. Ali. osećajnosti. sa nekim Nemcima. Burdije za primer uzima upravo odnos prema Ničeu i suprotnosti između Fukoa i Habermasa: "Pre nego što se. koji je bez sumnje pročitao taj članak u re­ viji Kritik. uzme u obzir "učinak prizme kroz koju se prelamaju. u kojem se svako pozivanje na Ničea smatra sumn­ jivim i uvek se prilepljuje za konzervativce. a objavljena je 1961. Zapazićemo da je pozivanje na sedamdesete godine kao na epohu ponovnog otkrivanja Ničea u najmanju ruku čudno. kao preduslov za svaku raspravu. viđeno iz Nemačke u kojoj Niče ima posve drugačije značenje. Žorž Bataj je umro 1963. Treba se složiti: možda bi neki ozbiljniji Habermasov pokušaj da razume francusku misao. preko Fukoa.) upotrebili Ničea. doprineo tome da debata koju je hteo da započne bude plodnija... da uđe u Fukoove razloge. ovakva izvrtanja hronologije manje su značajna od Habermasove zatvorenosti u nemački kontekst. nacionalni intelektualni prostori i kategorije percepcije koje oni nameću i ulivaju". A evo i nastavka: "U Francuskoj ta težnja ide od Žorža Bataja (Georges Bataille) do Deride. na mani­ hejski način razumu suprotstavljaju princip koji može samo da bude prizvan. ο suverenosti bića ili ο dionizijskoj poetskoj sili" (Habermas 1981:966). a to je "generator neverovatnih nesporazuma".a koji Niče? onaj iz Genealogije morala kod Fukoa mogao da ispuni u jednom filozofskom prostoru u kojem je dominirao subjektivističko-spiritualistički egzistencijalizam sa podrškom univerziteta (. pripisuju jednu daleku i arhaičnu osnovu. Ali Fuko. da se. i po pitanju proizvodnje kao i po pitanju recepcije.. subjektivnog iskustva. ne nose sa sobom prostor koji ih je proiz­ veo".0 FUKOU silama mašte. ili bar moguća. Delez /Deleuze/. Iz svih njih isijava duh Ničea koji je ponovo otkriven sedamdesetih godina" (Habermas 1981:966). Kao što zapaža Pjer Burdije (Pierre Bourdieu): od zemlje do zemlje "tekstovi cirkulišu bez svog kon­ teksta.. i 1960. Otuda neophodnost. mora d a j e zaključio da takve klevete stav­ ljaju tačku na raspravu čak i pre nego stoje počela.

Njegova iritiranost onime što je smatrao vraćanjem na najtradicionalniju misao bila je još jača zbog toga što g a j e već neko vreme veoma zanimala Frankfurtska škola. Postoji razlog za to što debata između Fukoa i Habermasa nije mogla da se odigra. Taj razlog je što je Fuko bio. Foucault et les Lumieres" (Dreyfus. a među njima i Habermas. Kada Habermas 1980. to je bilo tačno. Kako bi Fuko mogao da suprotstavi Habermasovim kri­ tikama ono što je radio i mislio. "Teorija komunikacionog delanja" koju je Habermas razvio od svog "lingvističkog zaokreta" izgledala mu je kao povlađivanje dnevnom ukusu starih trabanata univerzitetske filozofije. u kandžama svoje prošlosti. u osnovi. videti Huberta Dreyfusa i Paula Rabinowa. 857-872. osetio želju da nadugačko odgovori i da započne dijalog u okviru koji je post­ avio Habermas. avgust-septembar 1986.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE pronađu bolje argumente (Habermas 1988). S obzirom na to da je razmatrao Fukoovo delo bez ikakvog obzira za tu vremensku razliku i da je čitao sve Fukoove tekstove kao da njihov autor još uvek prihvata sve njihove pove­ zanosti i korelacije. kao povratak na utopiju ο jednom blistavom svetu bez priključaka sa realnim svetom. može se reći i da jeste i da nije u pravu. Fuko je unapred insistirao na istorijskokritičkom postupku koji je takođe bio njegov kada je pisao Folie et deraison."Qu'est-ce que la maturite? Habermas. izlaganje je ostalo potpuno isto i izražava toliko nerazumevanje da je malo verovatno da bi Fuko. kada je Habermas kritikovao upravo ono što on više nije radio. Ovaj se članak može pronaći i u specijalnom broju revije Kritik posvećenom Fukou. ako smemo tako da kažemo. odsečen od realnih praksi. Upravo je iz prekida sa takvim tipom filozofija ap­ straktnog univerzalnog Fuko izveo svoju "analitiku moći". govori ο Fukoovom oduševljenju "dionizijskom poetskom silom". ali više nije. 193 . "arhaična" iskustva. Kritika koju su mu upućivali neki Nemci. Rabinow 1989). a i da biste se upoznali sa odličnim izlaganjem ο ovim problematikama. i koji je jedini opstao i u njegovim poslednjim radovima. toliko je ta problematika udaljena od njegovih teorijskih interesovanja 1 3 . Habermas je mogao samo da učvrsti Fukoov neprijateljski i odbojan stav. 13 Ο nemogućnosti ove debate usled prevelike udaljenosti ovih problematika. bar od Nadzirati i kažnjavati. u kojoj je otkrivao upravo obrnuti pokret. izgledala mu je kao povratak na esencijalistički način mišljenja. velikim se delom sastojala od zamerki što želi da iza oblika racionalnosti pronađe iskonska. kao što je ludilo. Ali. U tom smislu debata nije bila potrebna: sve što je Fuko pisao predstavljalo je opovrgavanje onoga što je Habermas gurao napred. nije mislio i čega se odavno odrekao? Fukoov se animozitet može objasniti i činjenicom da je imao utisak kako u zaokretima Habermasove misli od sedamdesetih godina na ovamo nastaje sve ono čemu se suprotstavljao i iz tog se suprotstavljanja filozofski izgradio. Ali Fuko je odavno prekinuo tu ontološku potragu koja je prožimala Istoriju ludila i koja je snažno izražena u predgov­ oru iz 1960. Ideja ο analizi uslova u ko­ jima se može ostvariti entitet "idealne reči" koji pret­ postavljaju sve upotrebe jezika. da je mogao da pročita ti knjigu (umro je pre nego što se pojavila). str.

a Adornova Negativna dijalektika 1978. kaže on. str." (Foucault 1990:45). kaže Fuko. U razgovorima sa Dučom Trombadorijem (Ducio Trombadori) iz 1978.tvrdio je da je u Francuskoj došao trenutak kada se "taj problem Aufklärunga može nanovo smatrati veoma bliskim zahvaljujući radovima Frankfurtske škole" (Foucault 1990: 43). Fuko se poziva na knjigu koju je 1939. Sve ove podatke izvlačim iz knjige Rolfa Vigeršausa (Rolf Wiggershaus) (Wiggershaus 1993:220-221). koju je Fuko pažljivo pročitao. Nekoliki su prevodi sredinom sedamdesetih godina skrenuli pažnju francuske intelektualne sredine na Adorna i Horkhajmera (Horkheimer). Istorija tog dela pod nazivom Punishment and Social Structures. Institut je poz­ vao kriminologe."Ruše i Kirhajmer doveli u vezu različite kaznene režime i proizvodne sisteme u kojima su se očitovali". Fuko zaista kaže da se zainteresovao za Frankfurtsku školu pošto je pročitao "knjigu o mehanizmima kažnjavanja.radi ekspertize i oni su predložili neke izmene. poklapanje svog postupka sa teorijskim pokušajima tog pravca nemačke filozofije. (Payot). (Gallimard). dovodi do niza tekstova u kojima Fuko podvlači tu duboku naklonost.. Uvod i poglavlje o XX veku u potpunosti pripadaju Kirhajmeru.0 FUKOU U izlaganju koje je podneo pred Francuskim filozofskim društvom u maju 1978. Ta objava intelektualnog bratstva iz 1978. koji je nastao kao rezultat istraživanja koje je subvencionisao Institut tridesetih godina. Izgleda da je Maks Horkhajmer sma­ trao tu knjigu delom od nevelikog značaja 1 6 . objavljena je na francuskom 1977. na prvom mestu."U tom su smislu". 194 . 14 Dijalektika prosvetiteljstva Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera prevedena je na francuski 1974. To je dovelo do spora oko autorskih prava. Pomračenje uma M. Fuko 1997) Fuko sa toplinom komentariše "veliku knjigu Rušea i Kirhajmera" u kojoj možemo. Polazna tačka mu je jedan obiman rukopis Georga Rušea pod nazivom Marche du travail et droit penal. u Njujorku objavio Institut za društvena istraživanja i koju su potpisali Georg Ruše (Georg Rusche) i Oto Kirhajmer. Pošto je Georg Ruše emigrirao u Pal­ estinu. Nešto dalje je govorio o tom "problemu koji nas gura u bratski zagrljaj sa Frankfurtskom školom. Fuko je počeo strastve­ no da čita te stare knjige u kojima je otkrivao prob­ leme oko kojih se njegov rad neprestano vrteo 14 . međutim. . Fuko. . 217-223. Knjiga Martina Džeja (Martin Jay) o Frankfurts­ koj školi. kada je pisao Nadzirati i kažnjavati. koju je napis­ ao Kirhajmer (Kircheimer) u Sjedinjenim Državama". (Payot). "naći izvestan broj suštinskih repera" i. taj je zadatak dodeljen Otu Kirhajmeru koji je procenio da je potrebno preraditi tekst u većoj meri. U Nadzirati i kažnjavati (Foucault 1975.prvom od nje­ govih tekstova posvećenih Kantovom tekstu "Šta je prosvetiteljstvo?" . Bez sumnje je počeo da obraća pažnju na taj pokret i pre tih prevoda. Horkhajmera takođe 1974. i naziva to delo"izuzetnim" (Trombadori 1981) 1S . prilično je složena. (Jay 1977).. uopšteno o Otu Kirhajmeru.s 16 Citiram originalni francuski tekst skinut sa trake. analizu konkretnih kaznenih sistema kao "društvenih pojava o kojima ne mogu da nas izveste samo pravni okviri društva i njegovi etički izbori".

Ne treba se. kaže on. kaže. 0 tome svedoče bro­ jni intervjui. u meri u kojoj je pitanje prosvetiteljstva. Sudbina tog pitanja u Fran­ cuskoj. bez sumnje bismo ga pronašli u Frankfurtskoj školi (. iznenaditi. U tim razgovorima Fuko primećuje da je Francuska gotovo ignorisala Frankfurtsku školu isto kao stoje ignorisala "pravac veberovske misli": "Dok sam ja bio student. zbog centralnog mesta koje u savremenim intelektual­ nim debatama u Francuskoj zauzima istorija nauka i "naročiti oblik koji joj je dao Ž. Očigledno je da te "zamerke" proizilaze iz Fukoovog odnosa prema marksizmu. Koarea (Koyre) i Kangilema.. Kangilem". sopstvenoj analizi u terminima disciplinarnih tehnologija (Fuko 1988: 108). ni jedan jedini put nisam bio čuo za ime frankfurtske škole od ijednog mog profesora"(Fuko 1984b: 159). Ovu temu razvija u predgovoru koji piše 1978. više nego ikada na dnevnom redu: 17 Foucault 1978: IX-XX. Ali njegovo interesovanje za Frankfurtsku školu uskoro će se proširiti na čitav taj pravac. u suštini se radi o proučavanju razuma čija strukturalna au­ tonomija u sebi nosi istoriju dogmatizama i despotizama. 195 .pod naslovom: "La vie: I'experience. la science" (Foucault 1985:3-14). naročito razgovori sa Dučom Trombadorijem. Poređenje ovih dvaju verzija m n o g o govori o evoluciji Fukoove misli u poslednjim godinama života. za američko izdanje knjige Žorža Kangilema (Georg­ es Canguilhem) Le Normal et le pathologique."Nemačka ga je filozofija oblikov­ ala kroz istorijsko i političko promišljanje društva". kojoj pribegavaju "odlični nemački istoričari i so­ ciolozi Frankfurtske škole". Fuko suprotstavlja analizu "ekonomističkog tipa". i jedan intervju Žerara Rolea (Gerard Raulet) iz 1983 (Fuko 1984b). knjiga je doživela rehabilitaciju kroz Fukoa. dakle. dodaje Fuko.). dok je u Francuskoj "istorija nauka poslužila kao os­ lonac" tom filozofskom pitanju. kao i u nemačkoj kritičkoj teoriji.. Fuko. susret koji je mogao da se odigra na preseku istorije nauka i na "pitanju istorije raciona­ lnosti". shodno tome. Fuko tada počinje da žali što se nije dogodio susret između francuske filozofije i Frank­ furtske škole. Razuma koji.to je bez sumnje poslednji tekst koji je imao vremena da ponovo vidi pre objavljivanja .Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE pravi otklon od te "stroge korelacije" kojoj bi. što će reći pitanje sadašnjeg trenutka i njegovih značenja. U jednom intervjuu iz 1978. dakle. ovaj se predgovor pojavio na francuskom sa ispravkama koje je načinio Fuko pred samu smrt . postiže učinak oslobađanja samo pod uslovom da uspe da se os­ lobodi samog sebe"' 7 . "bez sumnje imalo što-šta da se zameri". Čitav početak teksta ispunjenje njegovim razmišljanjem na temu Aufklärunga. Druga tema koja je zadržala Fukoovu pažnju na knjizi Rušea i Kirhajmera jeste ideja da "kaznene sisteme u našim društvima treba razmatrati u ok­ viru'političke ekonomije'tela" (Fuko 1997:31). mogu Vas uveriti. U istoriji nauka u Fran­ cuskoj. može da napiše: "Kad bi trebalo da izvan Francuske potražimo nešto što odgovara radu Kavajea (Cavailles). veoma se razlikuje od njegove sud­ bine u Nemačkoj. Pošto ju je Horkhajmer potcenio.

ti ljudi koji su mogli da na vas imaju ogroman uticaj i koje ste otkrili tek u godinama kada ste taj uticaj 18 mogli da podnesete. dodaje on. Ovde citiram originalnu transkripciju na francuskom. koja je i "filozofski zastarela" i prepuna "marksističkog humanizma". ta bliskost koju Fuko us­ postavlja između francuskog istraživanja u istoriji nauka i kritičke teorije nije urodila istinskim susretom. bio bih pošteđen velikog rada. Kakva je. kaže Fuko. U razgovorima sa Trombadorijem izražava se u gotovo identičnim terminima: "Kada priznajem sve te zasluge Frankfurtske škole. i kao način na koji će se zapitati o svojim ograničenjima i o moćima kojima se koristio. Ekonomska. društvena. Aufklärung se vraća: i to istovre­ meno kao način na koji će Zapad postati svestan svojih aktuelnih mogućnosti i sloboda koje su mu na raspolaganju. Problem u kojem se svi praćakamo. postavila "suštinski problem". Ta se dvostruka fili- Tekst je osetno drugačiji u Revue de metaphysique et de morale: "Dva veka po svom pojavljivanju. kako kaže. Želim da kažem da je Frankfurtska škola veoma neočekivano. Razum kao despotizam i kao svetlost" (Foucault 1985:7). da se ranije upoznao sa Frankfurtskom školom. a to je problem "učinaka moći koji su povezani sa vršenjem racionalnosti" koja se istorijski i geografski kovala na Z a p a d u počev od XVI veka. kul­ turna. mnoge greške ne bih načinio. ali i uskraćen za nešto zadovoljstva.0 FUKOU "Posle dva veka Aufklärung se vraća: i to ne kao način na koji će Zapad postati svestan svojih aktuelnih mogućnosti i sloboda koje su mu na ra­ spolaganju. istorijska. Ti retrospektivni uticaji. činim to sa grizom savesti onoga koji je to morao da pročita ranije. tehnika. procedura. veoma jasno formulisala probleme koji su naši" (Trombadori 1981 ) 1 9 . dakle. mnoge stvari ne bih rekao. čovek jednostavno ne zna da li da se zbog toga raduje ili da očajava". jer. koji žali što to nije ranije učinio i koji sebi kaže sa izvesnim kolebanjem: da sam pročitao ova dela. "Ali". učinaka moći koji je prate i koju podnosimo toliko loše kao da je oblik represije svojstven kapitalističkim i možda socijalističkim društvima? Zar ne bismo iz toga mo­ gli da zaključimo da se obećanje Aufklärunga da će dosegnuti slobodu vežbanjem razuma preokrenulo u vežbanje razuma koje sve manje i manje obećava slobodu? Suštinski problem."kako razdvojiti tu racionalnost od mehanizama. priroda tog "ogromnog uticaja"? Frankfurtska škola je. Fuko zbog toga žali utoliko više što bi. Ra­ z u m kao despotska prosvećenost" (Foucault 1978: IX-XX) 1 8 . naučna sudbina zapadnih naroda duboko je povezana sa pribegavanjem tom obliku racional­ nosti. da sam ih pročitao veoma mlad. 19 196 . već kao način da se zapita o svojim ograničenjima i o moćima koje je zloupotrebio. možda bih bio toliko zaveden da ne bih radio ništa drugo već bih samo njih komentarisao. Fuko ipak zamera Frankfurtskoj školi da je os­ tala zatvorena u tradicionalnu koncepciju "sub­ jekta". izbegao "mnoge gluposti" koje je izgovo­ rio i "mnoga skretanja" koja je načinio sledeći sopstveni put. Ali ta istosmernost.

Fuko verovatno ima na umu Frankfurtsku školu (između ostalih) kada izjavljuje d a j e filozofsko promišljanje već d u g o išlo da "traži u čitanju istorijskih dela materijal koji je smatran "sirovim" i samim tim'tačnim'". koju su potvrdili brojni dobri istoričari. da pokrenemo svoju suštinu. bio je ugovoren sa no­ vinarom komunističkog dnevnika L'Unita.koji obogaljuju čoveka i udaljuju ga od njegove suštine . U tome je moja greška. Fuko grabi i priliku da odgovori na neke polemičke strele koje su mu upućene: "Kažu da sam poricatelj istorije. kojoj ipak odaje priznanje: "Treba li suditi razumu? Po mom mišljenju ništa ne bi moglo biti sterilnije od toga. Kako da je razumemo? Za mene ono što treba da se proizvede nije sam čovek onakav kakvog ga je priroda nacrtala i kakvim ga je njegova suština opisala. ovi su gutači istorije. A ja bih rekao: oni nisu poricatelji istorije. razotuđenja. što objašnjava neke opaske i neke pregibe. 20 Ovo pojašnjenje rasvetljuje Fukoove reči iz j e d n o g intervjua iz 1983. I Sartr to kaže. U sas­ vim drugačijem kontekstu.]. na drugačijoj osnovi distancira od Frankfurtske škole. uvek sam držao do sopstvene istorijske analize stvari. koji vraća čoveka njego­ voj prirodi: "Ne mislim da je Frankfurtska škola u stanju da na bilo koji način prizna da ono što trebamo da radimo. Zatim zato što je apsurdno upućivati na razum kao na entitet suprotan ne-razumu. zato što bi nas takav proces osudio na to da igramo proizvoljnu i dosadnu ulogu racionaliste ili iracionaliste.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE jacija nalazi u srcu njene problematike koja repre­ siju i otuđenje . već moramo da proizvedemo nešto što uopšte ne postoji i nemamo pojma šta bi to moglo da bude" (Trombadori 1981). Tu se vrtimo oko jedne Marksove rečenice: čovek proizvodi čoveka. gutaju je gotovu. Fuko upućuje još jednu zamerku predstavnic­ ima "kritičke teorije": što su se veoma malo bavili "istorijom u punom smislu": "Pozivali su se na jednu gotovu istoriju. dodelivši sebi za­ datak da tu istoriju uzmu u obzir kako bi od nje načinili neku vrstu eksplikativnog zaleđa".. Konačno. već da idemo pre­ ma nečemu sasvim drugačijem. Čak i kada se pozivam na njih. "A propos des faiseurs d'histoire". Fuko propoveda obrnuti stav: "Treba sami da obavimo posao. provereno autentičnu. to je sigurno [.suprotstavlja projektu oslobođenja. treba sići na dno rudnika" (Foucault 1983a: 22) 197 . onakvu kakvu su je istoričari za njih sažvakali.. Nikada se nisam zadovoljavao ra­ dovima drugih istoričara. Želeo sam da säm stvaram istoriju" (Tromba­ dori 1981) 2 0 Taj intervju iz 1978. da oslobodimo svoju utamničenu prirodu. Fuko se. prilično marksistički nastrojeni. Najpre zato što prostor koji treba pokriti nema ništa sa krivicom ili nevinošću. nije da pronađemo svoj izgubljeni iden­ titet. koju su mogli da pronađu već napisanu. odgovarajući na pitanja Huberta Drajfusa i Pola Rabinova.

198 . eventualna istorija razuma. Evo kako on to objašnjava: 21 Treba zapaziti da Habermas kritikuje Adorna i Horkhajmera u Filozofskom diskursu moderne. Fuko se iznenađuje: "Šta nazivamo post-modernizmom? Nisam u toku" (Fuko 1984b: 165). seksualnost. 22 Foucault 1983b: 201. operiše kao d a j e nemoguća racionalna kritika racionalnosti. verujem da se od Maksa Vebera u Frankfurtskoj školi i kod mnogih istoričara nauka. u prevodu Borislave Sašić. koja je često bila na delu u svakoj kritici razuma i svakom kritičkom istraživanju istorije racionalnosti (ili prihvatate racionalnost ili ostajete žrva iracionalnosti). Bez sumnje je mudrije ne razmatrati globalno racionalizaciju društva ili kulture.0 FUKOU Hoćemo li pokušati da analiziramo taj tip racio­ nalizma koji je naizgled svojstven našoj modernoj kulturi i koji svoje sidrište nalazi u Aufklärungul Takav je bio pristup nekih pripadnika Frankfurtske škole. ur. (Ovo je prevod navoda na francuskom. bilo da padate u iracionalizam) nastaje iz shvatanja da nije moguće racionalno kritikovati racionalnost. on odgovara: "Postoji taj problem koji je pokrenuo Habermas: ako o d b a c i m o Kantovo ili Veberovo delo. Dobro je zapazio srodnost njihovog postupka sa Fukoovim. Mišel Fuko razvija sličan iskaz. Nešto dalje Žerar Role ispituje Fukoa o Habermasovoj kritici "postmodernog" pravca. itd. Moj cilj. moj je cilj da predložim drugačiji modus analize odnosa između racionalizacije i moći. koji se pojavio u časopisu Treći Program. Ali. već analizirati proces kroz razne oblasti od kojih svaka upućuje na neko suštinsko iskustvo: ludilo. nije da načinjem raspravu o njihovim delima. Možda bismo pogrešili kada bismo ovu izjavu smatrali čisto polemičkom. bolest.. Mislim da je. ili kao da je nemoguća racionalna istorija svih granjanja i svih bifurka­ cija. Ali istina je da taj pojam. U j e d n o m razgovoru sa Polom Rabinovim iz 1982. koju smo često slušali." (Foucault 1984a: 300). Fuko se vraća na ovo pitanje i nastoji da suprotstavi Habermasa "kritičkoj teoriji" Frankfurtske škole 2 1 : "Verujem da povika. to bilo pitanje izolovanja dominantnog oblika obdarenog statusom j e d n o g j e d i n o g razuma racionalnosti da bi se pokazalo kako je to jedini m o g u ć i oblik od tolikih drugih"/Fuko 1984b: 159-160/. osim retkih izuzetaka. zločin. nikada nije upotrebljen u Francuskoj. U intervjuu sa Žerarom Roleom iz 1983. koja su ipak važna i dragocena. međutim. ili pisati racionalnu isto­ riju svih grananja i svih račvanja. a sve kako bi od toga napravili nešto što izgleda kao jedan od mogućih oblika delovanja racionalnosti" 2 2 . u sva­ kom slučaju staje pokrivala u Habermasovoj tema­ tici. radilo o izolovanju jednog ob­ lika racionalnosti koji je proglašen dominantnim i kojem je dat status razuma. smrt. u nastavku će biti korišćen postojeći pre­ vod /prim. kao što je Kangilem./). U srpskom prevodu sa engleskog. protiv svake kritike razuma ili svakog kritičkog istraživanja o istoriji racionalnosti (bilo da prihvatate racionalnost. A i Fukoovo iznenađenje samo je delimično hinjeno. Na jedno Rabinovljevo pitanje o Habermasovim kritikama. istoriju koja pri­ pada razumu. od Maksa Vebera. Sigurno je da je Fuko veoma dobro znao šta pokriva etiketa "postmodernizma".. koje je Eribon preveo sa engleskog. u frankfurtskoj školi i u svakom slučaju za m n o g e istoričare nauke kao što je Kangijem. ovaj deo glasi: "Mislim da učena.

opšte uzevši. nadam se. na jednoj internoj konferenciji. nisam znao za jedno predavanje koje je tada držao upravo o ovoj temi. neposredno ili posredno. bar jednim delom. Ali ovo nije bila baš intencija koju je Fuko imao na umu u svome predlogu. taj događaj koji naziva­ mo Aufklärung i koji je odredio. Ne treba zaboraviti .. nije održan.. najpostojanijih komponenti nacizma. 199 . Habermas je predložio da tema seminara bude 'modernizam'. jer mi nije jasno šta to može da podrazumeva (.ili kako bi oni mogli biti zajednički ljudima za koje se sma­ tra da su 'post-modernisti'. ne postoji filozofija koja.a to ne kažem da bih kritikovao racionalnost. Habermas aludira na Fukoov kurs na Kolež de Frans (januar 1983. ali pitanje koje moramo sebi da postavimo pot­ puno je drugačije: mislim d a j e od XVIII veka veliki problem filozofije i kritičke misli bio.).Videti i njegovu repliku Morisu Agilonu (Maurice Agulhon). koji u neku ruku otvara filozofski diskurs moderne. dakle. ja sam njegov poziv razumeo kao poziv na jednu diskusiju..polazeći od jednog teksta. Kada se prisećao istog projekta za seminar na Berkliju.. ili do Habermasa. još uvek je i. biće. Prirodno.) Ali ono što mi takođe nije jasno jesu vrste problema koje postavlja ovaj termin . u jesen 1983. to sam uvideo doduše tek kada je u maju ove godine objavljen jedan izvod iz Fukoo­ vog predavanja". već da bih pokazao u kolikoj su meri stvari dvosmislene . preko Ničea ili Maksa Vebera. ono što danas jesmo. Ali. problem sub­ jekta i preoblikovanje subjekta . 23 Habermas 1986: 299. da odgovori na to pitanje: koji to razum mi koristimo? Kakve su njegove istorijske posledice? Koja su njegova ograničenja i opasnosti?" I onda Fuko kreće u protivnapad:"Ako je krajnje opasno reći d a j e razum neprijatelj koga treba ukloniti.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE "Amerikanci planiraju seminar na kome bi tre­ balo da učestvujemo Habermas i ja. čiji je sažetak objavljen u Le Magazine litteraire u maju 1984. predložio da se sa nekolicinom američkih kolega sastanemo u novem­ bru 1984. Odgovor na pitanje: šta je prosvećenost?.ne shvatam koji je to problem zajednički ljudima koje nazivamo post-modernistima ili post-strukturalistima" (Fuko 1984b: 166).) raspravljali o različitim interpretacijama moderne . rizikujemo da padnemo u iracionalizam. 23 Seminar. da bismo diskutovali o onom spisu koji se pojavio pre 200 godina. Habermas je govorio kao d a j e Fuko bio taj koji je želeo sučeljavanje: "Kada mi je marta 1983. u L'lmpossible Prison:"Poštovanje racionalizma kao ideala ne srne da se izražava kroz graju kako bi se sprečila analiza racionalnosti koje su realno primenjene" (Foucault 1980:317).da je rasizam formulisan na osnovi pobedonosne racio­ nalnosti društvenog darvinizma koji je na taj način postao jedna od najtrajnijih. naravno. nije bila suočena sa istim pitanjem: šta je. Dok mi je jasno da se iza onoga što je poznato kao strukturalizam nala­ zio određeni pojam . u kojoj bismo (. pošto je Fuko umro u junu 1984." (Foucault 1982:18-19). Zabrinut sam. U potpunosti se slažem sa tim. na Berkliju je održao predavanje o Kantovom tekstu "Šta je prosvetiteljstvo?" Tu pominje Habermasa na početku izlaganja: "Od Hegela do Horkhajmera. isto tako opasno jeste i tvrditi da nas svaka kritička upitanost o toj racionalnosti vodi ka riziku od iracionalizma. ono što mislimo i što činimo ?" (Foucault 1984d:32) 2 4 na primer.

200 . opisuje položaj onoga ko shvata da vrši istorijsku i kritičku analizu "onoga što da­ nas jesmo". jer je previše obuzet sadašnjošću" (Fou­ cault 1977). ovde su u igri suštinski različiti filo­ zofski izbori i nepomirljivi stavovi. ne uvodi ponovo transcedentalnosti koje se pret­ vara da izbacuje (što Habermas naziva njegovim "kriptonormativizmom"). na otvore. dijaloga (Habermas 1986). protiv svoje volje. Originalna francuska verzija se pojavila u Le Magazine litteraire u aprilu 1993. a čas razbesnela. dužni smo da podsetimo na sirovu pojednostavljenost tekstova kako bismo zaključili da se Habermasove zamerke vrte u prazno: čemu podvlačenje činjenice da se Fuko ne oslanja na univerzalne norme. Znači li to da rasprava tek što nije bila započeta. "ograničenja koja su nam postavljena" 24 Tekst ovog predavanja održanog na Berkliju d u g o je bio dostupan samo na engleskom. Shodno tome. U stvari. Zadatak filozofa po nje­ govom mišljenju jeste da omogući da se istoričnost pojavi iza svakog zahteva za univerzalnošću: "Ne treba samleti univerzalnosti u mašini istorije". ima samo istorijskih oblika postojanja. onome koji u inercijama i prinudama sadašnjeg vremena ukazuje na slabe tačke. ne zna g d e će biti ni šta će raditi sutra. napisati lep članak povodom Fukoove smrti. Habermas je zamerao Fuk­ ou da svoju političku kritiku nije zasnovao na uni­ verzalnim normama. na linije prisile. "filozofski život". i to posle toliko zakašnjenja i peripetija. uprkos hiljadama stranica koje su već napisane oko ove "debate" i uz rizik da nas obeleže kao protivnike filozofskog dijaloga. može se pročitati ova rečenica koja to izvanredno definiše: "Sanjam o intelektualcu koji uništava do­ kaze i univerzalnosti. ovaj se tekst m n o g o razlikuje od kursa koji je Fuko održao na Kolež de Frans u januaru 1983. A u jednom veoma delezovskom pasusu iz jednog intervjua iz 1977. to je upravo ona vrsta školske vežbe koje se Fuko užasavao i koja bi ga čas razveselila. sa svoje strane. nema univerzalnih normi.0 FUKOU Habermas će. i da ju je samo smrt onemogućila? Kada pročitamo Fukoove tekstove o prosvetiteljstvu i Habermasovu polemi­ ku. Prilično je zna­ kovito što Fuko terminima "stav". sada zaključenog. lako su im naslovi isti. "filozofski ethos". ne možemo videti kako bi to bilo moguće. o onome koji se neprestano premešta. Načiniti genealogiju "sub­ jekta" značilo je odbiti svako pravo na postojanje univerzalnosti kako bi se pokazalo da je čovek od glave do pete istorijsko biće: nema antropoloških konstanti. i koji je objavljen u istom listu u maju 1984. ne računajući ovaj nekrolog. U njegovim očima ta politika nije mogla ništa do da uspostavi proizvoljnost. kada je cilj čitavog Fukoovog rada da pokaže kako te norme ne postoje"? Što se tiče neiscrpne debate e da bi se saznalo da Fuko možda. beleži Fuko u jednoj od svojih knjižica. gotovo u potpunosti posvećen kursu o Kantu i Aufklärungu na Kolež de Frans. "već treba provući istoriju kroz misao koja odbija univerzalnosti" (Foucault u: Defert 1994: 56). kao da je hteo da oda Fukou počast zbog j e d ­ nog. Razmišljanja o Kantovom tekstu i o Aufklärungu m o g u se pronaći i u "Deux essais sur le sujet et le pouvoir" (Foucault 1984a: 306-307). Zato što je Fuko želeo da ukine upravo to pribegavanje univerzalnim normama.

itd. kroz uranjanje u svet arhiva 2 5 . U stvari. i koji je objavljen u istom listu u maju 1984. An Interview" (Foucault 1984c: 373-380). pod naslovom: "Politics and Ethics. služio kao uzor velikom broju francuskih esejista. Habermas se formirao 24 Tekst ovog predavanja održanog na Berkliju d u g o je bio dostupan samo na engleskom. bio nosi­ lac jedne progresivističke i emancipatorske snage koja je u najmanju ruku ravnopravna sa filozofskim disertacijama o normama.pris­ tao na taj princip. u čemu je Habermas. 201 . a is­ tovremeno sebi dodeliti ulogu onoga ko organizuje dijalog. Možemo se opkladiti da je taj fukoovski ethos. i Martin Džej. a nema razloga da u to sumnjamo . reći će neko. po tom se pitanju treba vratiti na isto­ riju i činjenice. prilično blizak Habermasovim tezama 2 7 . Šta g o d Habermas rekao. u svom domu u Berkliju organizovao raspravu u kojoj su učestvovali Leo Levental (Leo Löwenthal). 26 27 Razgovor sa Polom Rabinovim. lako su im naslovi isti. objavio je Pol Rabinov u svom Foucault Reader. Održana je i priprema za jednu takvu debatu. nije Fuko bio taj koji je želeo da se taj seminar održi. kao što Fuko kaže kroz jednu divnu formulu koja sve to sadrži. avaj. kada je Pol Rabinov u aprilu 1983. dakle. a da mu istovreme­ no predloži .kao i Habermas . Fuko razbija u paramparčad jedan od Habermasovih argumena­ ta. Ali. rad na genealoškom istraživanju ako nije uslov i način za oslobađanje? Istorijsko i kritičko istraživanje. ovaj se tekst mnogo razlikuje od kursa koji je Fuko održao na Kolež d' Frans u januaru 1983.ukoliko je Habermasova priča tačna. Razmišljanja o Kantovom tekstu i o Aufklärungu m o g u se pronaći i u "Deux essais sur le sujet et le pouvoir" (Foucault 1984a: 306-307). koje zahteva zaokret kroz erudiciju. predstavlja. kojoj su prisustvovali i ČarlsTejlor (CharlesTaylor) i Ričard Rorti (Richard Rorty). maj 1993. jedan od poslednjih predstavnika Frankfurtske škole. The Adventures of a Concept from Lukäcs to Habermas (Jay 1984:507).Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE i "mogućnosti za njihovo prevazilaženje". kako je Fuko mogao da odbaci ideju o debati sa Habermasom.da suoče svoja gledišta po pitanju Aufklärunga i Kantovog teksta? A moći ćemo i da se zapitamo o tračku perverznosti i prepredenosti koji se morao nastaniti u Fukoovom karakteru kako bi on bio sposoban da sa takvim ma­ jstorstvom igra na dve table istovremeno: napasti Habermasa s boka jednim novinskim člankom. Fuko je . istoričar ovog pokreta. "subjektu". a on politikom. profesori sa Berkli univerziteta došli su na ideju o tom susretu koji je trebalo da bude organizovan u dve ili tri sesije 2 6 . Originalna francuska verzija se pojavila u Le Magazine litteraire u aprilu 1993. univerzalnim pravilima. Šta je. Martin Džej se nadugačko priseća opozicije Habermas/Fuko na kraju svoje knjige Marxism and Totality. 25. sačinjen od nestrpljivo­ sti pred realnošću koja nas pritiska i sitničavosti u radu čiji je cilj da minira osnovu dokaza. Ali. Prvo pitanje koje mu je postavljeno očigledno se tiče kritike koju je Habermas uputio "Ničeovim naslednicima": "Danas u Sjedinjenim državama imamo bro­ jne rasprave kako bi se vaš rad uporedio sa radom Jirgena Habermasa. Tu debatu. "strpljivi rad koji uobličuje nestrpljivost slo­ bode" (Foucault 1984d: 50). Od početka ovog razgovora. Može se reći da ste se vi više bavili etikom.

On Hajdegera pridružuje nemačkom neokonzervativizmu.. Preostaje da saznamo da li je Habermas uistinu želeo da dijalog počne. I dodaje: "Nedavno sam doživeo isto iskustvo sa Maksom Polhencom (Polhenz). Učenici ovog filozofa će možda reći da je Fuko dostigao svoj zenit i da nije bio sposoban da izbegne finu mrežu zamerki koju je istkao Habermas. a vas kao anarhističkog naslednika. Konačno.Ta"debata"Habermas/ Fuko jeste. Nema potrebe da se precizira da ništa od svega ovoga ne osuđuje stoicizam ili kantizam. mnogo umesnije. Ti napadi više drže do objave rata neprijateljima koje treba dotući nego do volje da se započne dijalog. zar ne?" Fuko odgovara: "To je tačno. Uprkos tom nacrtu za raspravu. artefakt proizveden u američkom intelektualnom kontekstu. sociološko objašnjenje: kod Fu­ koa je postojao duboki filozofski aristokratizam. Kada je Habermas bio u Parizu. U tome što mi je rekao postoji jedna stvar koja me je zbunila i o kojoj bih voleo da sam ranije više razmišljao. Fuko se nikada nije potrudio da odgovori na Habermasove kritike. kao što je hu­ manizam.). koji uostalom liči na kraj odbijanja ili. od čitave ove priče ostaje. na povratak pošiljaocu. pre svega. ova društvena činjenica: osim nekoliko uopštenih izl­ aganja o zaokretu u ovom ili onom intervjuu. Moglo bi za to da postoji i jedno. Ton njegovih napada na Fukoa . pisao taj kantovac i koji su bili u potpunosti nacistički". mislim da moramo prepoznati neko­ liko činjenica: 'analitička' veza između filozofije i konkretnog političkog stava onoga koji se na nju poziva veoma je tanana.0 FUKOU kroz razmatranje Hajdegera kao politički katastro­ falnog naslednika Ničea. Uzeo ga je u razma­ tranje samo zato što nije mogao drugačije kada je bio u Sjedinjenim Državama.'Najbolje'teorije ne sadrže naročito učinkovitu zaštitu od katastrofalnih političkih izbora: neke velike teme. Vi uopšte ne tumačite filozofsku tradiciju na taj način. dakle. koji je nadahnjivao njegov način bivstvovanja u intelek- 202 . još tačnije. To je prilično neverovatno i preostaje nam samo da ga odbacimo. Pošto je objasnio u kojoj je meri Hajdegerova misao prestavljala političku katastrofu. Nemačke neokonzervatvce vidi kao konzervativne Ničeove naslednike. Ali.. koji je propovedao uni­ verzalne vrednosti stoicizma (.a i na Deridu uopšte ne navodi na takvu pomisao. govorio mi je o jednom od svojih profesora koji je bio veliki kantovac. uprkos pristanku koji je Fuko manje ili više nerado dao kako bi otišao dalje. dugo smo razgovarali i bio sam zapanjen što čujem u kolikoj je meri problem Hajdegera i političke im­ plikacije Hajdegerove misli za njega značajan i ur­ gentan. veoma poznat tridesetih godi­ na. m o g u da posluže bilo kakvim ciljevima" (Foucault 1984:373-374). i rekao mi je koliko je bio iznenađen i razočaran kada je u katalogu jedne biblioteke otkrio tekstove koje je negde 1934. Pol Rabinov kaže da je uveren da Fukoa u suštini nije zanimalo sučeljavanje sa Habermasom.

uzimanje u obzir onoga što on kaže. Dao sam njegov odlomak u Michel Foucault (Eribon 1989:19). To su modeli koji danas prožimaju intelektualnu raspravu i koje Fuko odbacuje predlažući kodeks lepog ponašanja i konkretne.. kao ni nje­ gov ukupan rad. Na­ suprot tome. prihvatiti validnost ili vrednost njihovih pitanja. i 11. Pariz. govor na otvaranju kolokvija Foucault philosophe. ili jedan istraživač.. Fuko je smatrao da jedan filozof.. u toku uzajam­ nog objašnjenja. koji je štetan. koje pripada istom korpusu kao i prethodno. a da istovremeno pot­ vrdi svoju sklonost ka raspravi. U principu. postupa naoružan privilegijama koje unapred poseduje i nikada se neće složiti sa pitanjem. Ali postoji preduslov za svaki dijalog: poštovanje sagovornika. (. a naročito ideji zajedničkog rada. nastojim da na njih odgovorim. učinkovite moralnosti komunikacije. januar 1988. pravnom i političkom. Ako otvorim knjigu i vidim da autor optužuje neprijatelje za 'infantilno levičarenje'. ima pravo da ne odgovara na probleme koje sam sebi ne postavlja i koji u njegovim očima nemaju nikakvog smisla. kojeg zanima po­ traga za istinom i odnos prema drugome. ali podseća na neophodnost moralizacije intelektualnog života.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE tualnom životu i zabranjivao mu je da odgovara na zamerke onih koje nije prepoznavao kao sagovornike ili koje nije želeo da odobri kao sagovornike tako što će. naizgled.Tekst ovog malog govora razlikuje se od o n o g a koji je objavljen u uvodu za spise sa ovog kolokvija (Canguilhem 1989).. Postoji i treće objašnjenje. i čije samo postojanje pred­ stavlja pretnju"(Fuko 2005). Mogao je da odbaci ideju o sholastičkom dvoboju sa Habermasom o zamerkama koje je Kangulem krstio veoma tačnim izrazom "rutinske zamerke" 2 8 . Danas bismo mogli pronaći ekviva­ lent ovakvog stava kod Deleza. nisu zanimale. Najbolji Fukoov odgovor Habermasu možemo pronaći u jednom tekstu u ko­ jem on ne pominje Habermasovo ime. Fuko dodaje da bi trebalo napisati istoriju polemike kako bi se razumelo kako se ona u istorijskom smislu izgradila prema tri modela: reli­ gioznom. neprijatelj koji nije u pravu. osoba sa kojom se sučeljava nije partner u potrazi sa istinom već protivnik.. Intelektualna razmena je moguća kada postoji prihvatanje principa koji post­ avljaju granice uslovima postojanja te mogućnosti i uspostavljaju pravila igre. istog trenutka je zatvorim. (. Ona zavise jedino od situacije dijaloga. 28 Žorž Kangilem. 9.. Radi se o jednoj raspravi sa Polom Rabinovim. sa druge strane. 203 .) Insistiram na toj razlici kao nečem suštinskom: celokupan moral je u pitanju. mislilaca koji su proizvod iste priče i koji često dele isti način življenja intelektualnog života.) U ozbiljnoj igri pitanja i odgovora. on poseduje prava koja ga ovlašćuju da vodi rat i da učini tu borbu pravednim poduh­ vatom.) Polemičar. (. bio je veoma privržen ideji rasprave. i kada mi se postave pitanja. i upućuje nas na svedočenje Pola Vena i Pola Rabinova: Fuko nije odgovorio Habermasu iz prostog razloga što ga njegove kritike. prava svake osobe su u izvesnom smislu imanentna diskusiji. Ali istina je da ne volim da se uključujem u polemike. Rabi­ nov ga pita: "Zašto nikada niste učestvovali u po­ lemikama?" Fuko odgovara: "Volim rasprave. Deride ili Burdijea.10.

Paris: Flammarion Foucault. 1994. Didier (1983) . str. Daniel Defert (1994) . Paris. On the Normal and the Pathological. Skyline. De Boek Universite. u: Hubert Dreyfus et Paul Rabinow. 14. str.). naissance de la prison. Knowledge. Recontre internationale. 21 J a n u a r 1983. 317. Paul (1989) ."A propos des faiseurs d'histoire". maj 1982."Space. str. Michel Foucault."Strukturalizam i poststrukturalizam" (razgovor vodio Žerar Role). Rabinow. Didier (1989) . Editions du Seuil." D e u x essais sur le sujet et le pouvoir". Michel (1982) . Canguilhem. 127-140. Michel (1975) . Paris."Structuralism and poststructuralism.0 FUKOU čime bi trebalo da se nadahnjuju oni koji se danas pozivaju na "idealnu komunikaciju". Foucault. 204 .L'lmpossible Prison."Qu'estce que la maturite? Habermas. u: Dits etecrits vol l-IV. 55. n°1-2. Foucault. Raulet. Telos. zima 1984. Eribon. Treći program. 9. u: David Couzens Hoy (ed. Eribon. 1989. Fribourg. Michel (1980) . Pierre (1990) . edites par Daniel Defert & Fran­ cois Ewald."Habermas le 'moderne'". Bruxelles. 33. Mišel (1984b) . 195-211. Michel (1984a) .11 janvier 1988. Foucault. n°. An interview with Michel Foucault"."Introduction". Liberation."Les conditions sociales de la circulation internationale des idees". Georges (1989) . razgovor vodio G. Michel (1983a) . 1980. koje je sjedinila Michelle Perrot. Michel Fou­ cault et ses contemporains. Michel Foucault. 11-12. Foucault et les Lumieres".10. Paris: Seuil. str. Paris: Gallimard Dreyfus. go­ dina. LITERATURA: Bourdieu. str."Presentation". Paris: Gallimard Fuko. Recherches sur le Systeme penitentiaire au XIX siede. Michel (1978) . proleće 1983. Paris: Fayard. 1980-1988. br. Liberation. u: Mi­ chel Foucault philosophe. str. Boston: D. Roman­ istische Zeitschrift für Literaturgeschichte/Cahiers d'histoire des litteratures romanes.Michel Foucault (1926-1984).Surveilleretpunir. u: Didier Eribon. Reidel Foucault. Hubert. Lectures critiques. u: Georges Canguilhem. Sa francuskog prevela Olja Petronić Naslov izvornika: "'L'impatience de la liberte' (Fou­ cault et Habermas)". str. 289-311. mart 1983. 16-20. str. 1-10. Foucault. un parcours philosophique. and Power"."Chronologie". 9. Michel (1983b) . 60. mart 1982. Paris: Gallimard Foucault.

Michel (1988) . Bulletin de la societe franqaise. Trombadori. Le Nouvel Observateur. l'experience et la science". n°1.Filozofski diskurs mod­ erne. BerkleyLos Angeles: University of California Press Michel Foucault (1977) -"Foucault: non au sexe roi". Interiews and Other Writings. HrestomatijaMov\Sad. Foucault. br. Poli­ tics. Foucault. New York: Routledge. Histoire de l'ecole de Francfort et de /'Institut de recherches sociales (1923-1950). Beograd: Prosveta Fuko."Niče. politika i problematizacije". razgovor vodio B. januar-mart1985. James (1993) . 1. str. Beograd Fuko. Mišel (2005) . Mišel (1997) .imagination dialectique.Vojvođanska sociološka asocijacija Habermas. Theoria. Paris: Payot Jay. Ducio (1981) . Mišel (1995) . str. 644. D. Histoire. Salerne. Michel (1984d) -"What is Enlightenment?". Michel (1985) . br. Culture. str. razgovor sa Pierreom Boncenneom. XXXVIII. Miller. 70.de Philosophie. Treći program. Fuko 1926-1984-2004. New York: Simon & Shuster. ed. genealogija.1981. LXXXIV. 373-380. New York: Pantheon. oktobar 1981. New York: Pantheon. Dušan Marinković. Rolf (1993) . 1990. 205 . Cooperativa editrice. Habermas. by Paul Rabinow. Zagreb: Globus Jay. Henry-Levy. Foucault."La vie. Vol. Jürgen (1981) . mart 1995. Michel (1990) -"Qu'est-ce que la critique? (Critique et Aufklärung)"."On Power". Philosophy. Jirgen (1986) -"Strelom u srce sadašnjosti (uz Fukoovo predavanje o Kantovom spisu Šta je prosvećenost)". The Adven­ tures of a Concept from Lukćcs to Habermas.). 12 mart 1977. developpement.Marxism and Totality. Foucault. 10-7. Martin (1984) .anee.90. Critique.Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE Michel Foucault (1984c)-"Politics and Ethics: An in­ terview". u: Pavle Milenković. str. Fuko. Paris: PUF. str. Kritzman (ed.Colloqui con Foucault. The Foucault Reader.) The Foucault Reader. Wiggershaus. 32-50. n°. Jürgen (1988) . Martin (1977) ."La modernite: un projet inacheve". signification. istorija". 1977-1984.The Passion of Michel Foucault."Polemike. Habermas.L'Ecole de Francfort. u: L. 950-967. leto 1986. 97-108. u: Paul Rabinow (ed. Revue de methaphysique et de morale.Nadzirati i kažnjavati: rođenje za­ tvora. 92-103.

godine u tematu časopisa L'Arc"Kriza u glavi". kao i svet u kojem živi"(Fuko 1988:14). srela onoga koji je trebalo da demistifikuje strukture psihijatrijske bolnice. to što čini.od tada je redovno pominjana u vezi sa Fukoovom smrću. sistematski korišćene samo na kraju Nadzirati i kažnjavati (1975). kao svojevrsno skretanje u novu problematiku istoričara. Ako su koncepti norme i normalizacije.. godine. koji je poverio psihoana­ lizi "politički ponos (. očito je da je Fuko neprestano za predmet svojih istraživanja uzimao istoriju koja ispituje "uslove u kojima ljudsko biće 'problematizuje'to što jeste. baš u Salpetrijeru. koja je počela u Salpetrijeru. posećena 1885.) u teori­ jskoj i praktičnoj suprotnosti sa fašizmom" (Fuko 1982:131). nakon Istorije ludila. nakon smrti ovog filozofa. od strane Frojda . odstupanje od "normalnog". Istorija ludila u doba klasicizma. 1977. medicinske) u modernim društvima. Dirljiva je upornost sa kojom Fuko citira Frojda da bi pokazao kako je psihijatrija XIX veka. sudske.. u stvari samo diskurzivna posveta praksi ustanovljavanja pravne nesposobnosti pojedinca. do 1889. Moguće daje na početku 207 .koga je 1889. proslavljena od Šarkoa (Charcot) od 1872. onda je Istorija ludila (1961) pokazala od samog početka analize (Fou­ cault 1961: 161-162) da je ono što je takozvana naučna psihologija u XIX veku želela da zasnuje na istini. Fuko je priznao da je njegov lični problem. bio da sa stanovišta moći potraži objašnjenje za izvesne prakse. u stvari ustanova za korekciju i pomoć kojom je upravljao Pinel od 1795. koji za cilj imaju da učine razumljivijim strategije različitih moći (političke. godine. kojima se inače nastojalo da se pronađe jamstvo u području specifičnih vrednosti nauke (Foucault 1977). bolnica. izuzimajući tu medicinsko osoblje.) zato što je bila (. pročita li se pažljivije ovaj Uvod. juna 1984.. 25. kako ne postaviti sledeće pi­ tanje: staje mogao pomisliti kada je.."Dobri duh Frojdov smestio (se) na jednu od ključnih tačaka koje od osamnaestog stoleća obeležavaju strategije znanja i vlasti" (Fuko 1982:139). na svom istorijskom putu. Šarko pomenuo u jednoj lekciji o siringomijelizmu . Fukoovom smrću. saznao da se nalazi u Salpetrijeru? Delo u kojem je krenuo putem koji je trebao da ga odvede ka drugima.Žorž Kangilem (Georges Canguilhem) 0 ISTORIJI LUDILA VIĐENOJ KAO DOGAĐAJ Uvod u Korišćenje ljubavnih uživanja (L'Usage des plaisirs) kao i razgovor Mišela Fukoa sa Fransoa Evalom (Francois Evald) (Foucault 1984) ocenjen je od izvesnih komentatora. no ne na onu stranu. prikazalo je istoriju uzastopnih funk­ cija Salpeltrijera: skladište oružja. Frojd. Ipak. probudivši se iz kome u ležaju bolnice u koju je hitno prebačen. pronalazač i model antinormalizacije.

iznošenje na videlo "prekida jasnoća". Vratio se temi 1980. čini mi se nesumnjivim da se Istorija ludila mora najpre procenjivati sa stanovišta događaja. posvećuje analizi pravila individualnog ponašanja. Očigledno nije postojala mogućnost da ispitna komisija za tezu Mišela Fukoa ne razume profesora katedre za patološku psihologiju. Ako smatram obavezom obnavljanje i insisti­ ranje na potvrdi značaja Istorije ludila u izgradnji Fukooovog dela. obrazlaganju jedne etike. Fuko je luđa­ ku pripisivao istinitost njegovog bića koja nije pori­ cala njegovu slobodu da bude lud.0 FUKOU Fuko. uz to i psihoanalitičara. radi se o ludilu. u svojoj analizi funkcija moći. direktoru Više normalne škole. to je sa razloga teorijskog inte­ resa koje ona ima za "koncept događaja" (Foucault 1977) u trenutku kada se pokazalo da mu smeta kvalifikativ. Istorija psihijatrije izazvala je manju zabunu negoli istorija ludila. Odbrana teze je osvetlila pojavu razlike i puko­ tine u univerzitetskom znanju. Do časa kada se. Kada je. što je samo jedan način da se istražuje. U Fukoovoj tezi. ovaj njegov čitalac-poštovalac ga je posavetovao da mi pokaže svoj rad. da taj rad prihvate kao disertaciju za odbranu na Sorboni a da pre toga bude odštampan. Predložio sam. bio osetljiviji na represivni aspekt zatočenja. tada u fran­ cuskom institutu u Hamburgu. u Nemogućem za­ tvoru (Foucault 1980: 43. Čitanje Fukoa me je oduševilo. Mišel Fuko. On je specijalisti za duševne bolesti odricao zaslugu istine njegove koncepcije ludila koja iznova negira slobodu da se 208 . u isto vreme mi je pokazalo moje granice. a ne o azilu. U mom veoma povoljnom izveštaju sam predvideo da ponovno dovođenje u pitanje porekla "naučnog" statusa psihologije neće biti najmanje iznenađenje koje će izazvati ova studija. 45. U vezi sa tim. o isključenju. struk­ turaliste. Ostaje ipakčinjenica da se od početka svojih "genealoških" istraživanja na polju kulturnih ponašanja predstav­ lja i određuje kao neko ko potkopava normalnost anonimnih normi. doktora medicine i filozofije. "Nije li važno za našu kulturu to što je ludilo moglo postati objekt saznanja samo u onoj meri u kojoj je najpre bilo ob­ jekt izopštenja?" (Foucault 1961:129). Pre toga sam počeo da razmišljam i da pišem o normalnom i patološkom. iskoristivši svoj boravak u Upsali da bi mnogo radio. nisu bili daleko od toga da je smatraju za istoriju sa univerzitetskim statusom. jedna od onih na koje se ona odnosila. Dakle. aprila 1960. pomoći i zbrinjavanju. ne m o g u izbeći da evo­ ciram neke uspomene. jedan pozamašan ru­ kopis od 943 strane. žaleći što istoričari ne cene više događaje u dovoljnoj meri. Odatle njegovo saučesništvo sa Frojdom. disciplini. zatvaranju. nego na strpljivu po­ tragu za sredstvima kontrole i normalizacije. mogla je izgledati istinski jako uzdrmana. u trenutku kada je istorija psihopatologije mogla da pretenduje na univerzitetsku potvrdu. u Istoriji seksualnosti. ne o mentalnoj bolesti. Mada istorija medicine u Francuskoj nikada nije imala važnost i ugled koji je duže vreme imala u Nemačkoj. 0 moći zatočenja. predao Žanu Ipolitu. 52). to jest najpre da bi čitao. posred­ stvom prakse pomoći-zatvaranja. Da bih to učinio. g d e je hvalio metod"događajnosti". a ne o znanju prepoznavanja koju promiče medicinsko-psihološka praksa. koji mu je generalno prišivan.

0 toj temi čitače se članak A. otprilike deset godi­ na . Ovaj projekat je opstao bar do Volje za znanjem.nakon prvih spisa Lenga i Kupera (Laing. Fukoov tekst biti. Nje­ govo upuštanje u epistemološku desakralizaciju moći sudskih. a da nije mogao predvideti. reči i pogledi su od tog trenutka dobile filozofsku težinu uporedivu možda sa onom koju je prethodno imala matematička misao" (Foucault 1961:202). s razlogom ili ne. koja treba da posluži kao istorijska pozadina za razna izučavanja moći normiranja i stvaranja znanja u savremenom društvu". 209 . onoliko koliko je moglo. F. Nakon normalizacije ponašanja.To podseća na zaprepaštenost ljudi u moje vreme izazvanu u istim krugovima 1938. međutim. ako ne i izazvao i prouzrokovao. da će svođenje moći psihologa na tehniku kontrole normalnosti. Uvod u filozofiju istorije. već od prvog stručnog dela. Fuko pojačao. možda je on naslutio. ljušturu pod kojom se tehnika normalizacije predstavljala kao učenost. Na kraju. Cooper). ponavljanje "normal­ izacija moći normalizacije" da bi se okarakterisala tehnika kontrole normi koje su danas još uvek na delu (Fuko 1997:350). Bilo mu je još teže raspoznati u tom poslu eksploziv­ no punjenje koje je upravo trebalo da eksplodira u Rođenju klinike da bi se pokazalo da. onda je bolnica XIX veka odredila pojavu anatomo-patologije i anatomo-klinike koje su epistemološki čvrste: "Medicin­ ska dela. političke i kulturne pokrete neposlušnosti koji su još uvek bili u potrazi za svojim opravdanjem. Bilo je teško. što će reći na odstupanja koja se slabo tolerišu. Vredi podsetiti na poslednju rečenicu u ovom delu koje je objavljeno pre deset godina: "Ovde prekidam ovu knjigu. Obelodanjivanje granica naučnosti u psihologiji je skandalizovalo. poreći da je skidajući. antipsihijatar?" (Zo'i'la 1978). ako je azil devetnaestog veka odredio pojavu jedne psihopa­ tologije epistemološki krhke. Ukratko. gde se pojav­ ljuje misaono dupliranje. Ne može se. praksi pomoću kojih je u XIX veku bez namere izgrađena administrativna tehnologija za vođenje i regulisanje života stanovništva. ekonomskih. jednom stručnjaku patološke psihologije da zajedno sa Fukoom prizna da psihologija "nikada ne troši ono što ona jeste na nivou stvarnih saznanja" (Foucault 1961: 634). obelodanjivanje granica objek­ tivnosti u istoriji. evo sada i normalizacije životnih procesa pomoću "jedne vlasti koja se više ustrojava oko upravljanja životom" (Fuko 1982: 129). pedagoških praksi koje se odnose na seks u porodičnim i vanporodičnim vezama. otvoriti vrata os­ poravanjima moći savremene medicine. ne treba previše zamerati onim uni­ verzitetskim radnicima koje je 1961. korišćen kao podrška antipsihijatrijskim proglasima. medicinskih. medicinskih. doktorskom disertacijom Rejmona Arona. Nabrojao je protivrečja u nauci specijali­ ste za duševne bolesti (Foucault 1961:624). psiholoških korekcija je najeksplicitnije manifestovano na poslednjim stranicama Nadzirati i kažnjavati. godine 1961.Žorž Kangilem: 0 ISTORIJI LUDILA VIĐENOJ KAO DOGAĐAJ bude lud. dovela do zabune Istorija ludila .stoje raskorak uobičajen u Francuskoj . Zoile (Zo'i'la) "Mišel Fuko. Očigledno je bilo teško predvideti da će od 1968-1975. g d e je Mišel Fuko pokušao da odvoji "stratešku nameru"diskursa predstavljanja sudskih.

u suštini samo dovršenje ubrzano možda predosećajem. antipsychiatre?". Fuko. n° 207. Revel. to jest da rukovodi čitaocem.Istorija seksualnosti: korištenje ljubavnih uživanja. Perrot. Paris: Plön Foucault. Aix-en-Provence. Revue internationale de philosophie. Da li se polazeći od toga može razumeti zašto je ono što se u poslednjim Fukoovim delima posmatralo kao prekid. Vo­ lja za znanjem. n° 123. da se predstavi kao stručnjak."Le souci de la verite". da Fuko iznova otpočne izlaganjem jedne etike."Table ronde du 20 mai 1978". maj 1984. Ewald. Uloga intelektualca nije da nameće čitaocu kako treba da čita. Fuko. kod Mišela Fukoa. novembre-decembre 1986. Mišel (1982) . Licem u lice sa normalizaci­ jom i. A. u: Perrot. u čisto aksiološkom smislu. I]. Paris: Seuil. Le Debat. Magazine Litteraire. 37-40. Mišel (1988) .Nadzirati i kažnjavati: rođenje zatvora. Michel (1980) .0 FUKOU Čini se jasnim da bi neprekidno nastojanje da se razotkriju sve aktivnosti na prikrivenoj normalizaciji samo pod velom samog "autoriteta" znanja moglo biti. 1978. Beograd: Prosveta (drugo izdanje). L'impossible prison. 40-56. l'entretien avec Francois Ewald.). LITERATURA: Foucault. Sa francuskog preveo Andrej Horvat Naslov izvornika: Georges Canguilhem . Beograd: Prosveta 210 . (ed.1977.16-26. U tom smislu. str. Bilo je normalno. Michel (1961) . da pristane na "objavu tiranije". potvrđujući ovoj knjizi karakter događaja. Mišel (1997) . znak dubokog ličnog odbi­ janja da bude uzor. Staranje o sebi. str. "Uloga intelektualca nije da drugima govori šta treba da rade" {"Razgovorsa Fransoa Evalom"). Michel (1984) . kratki predgovor koji je sačinio za novo izdanje (1972) Istorije ludila. Michel (1977) -"Verite et pouvoir" l'entretien avec Fontana in L'Arc."Michel Foucault. Numero special "La crise dans la tete"."Sur l'Histoire de la folie en tant qu'evenement". M.Folie et Deraison: histoire de la folie a l'dge classique. Beograd: Prosveta Zo'i'la. Fuko. [knj. 18-23. strepnjom. Foucault. (1978) . N° 70. l'entretien avec Leonard.Istorija seksualnosti. str. Foucault. izlaže razloge svog odbijanja da napiše jedan istinski novi predgovor. F. nasuprot njoj.

Reči i stvari (Fuko 1998:54. Bolje je da odmah pređemo na konkretne primere kako bismo pokazali praktičnu korist od Fukoove metode i kako bismo pokušali da raspršimo predrasude koje bismo s pravom mo­ gli gajiti prema ovom filozofu: da Fuko postvaruje jednu instancu koja izmiče ljudskom delovanju i istorijskom objašnjenju. str. nominalisti. jedna reč .. to smo svi mi. pronaći ćemo u toj teškoj misli jednu veo­ ma jednostavnu i veoma novu stvar kojom istoričar može samo da bude zadovoljan i u kojoj se odmah oseti kao kod kuće: ona je ono čemu se nadao i čime se već bavio na zbrkan način. ili pak slučajna. On je prvi u potpunosti pozitivistički istoričar. Ovaj je filozof jedan od najvećih istoričara našeg vremena. da se ne zanima za društveno. n. Čak su i filozofi bliski Fukou mislili d a j e njegov cilj bio da utvrdi postojanje jedne episteme zajedničke čitavoj jednoj epohi. uzeću jedan iz kojeg sam izvukao čitavo svoje 1 To nije greška lektora. n°1.napravila je mnogo zbrke. zaokruženje istorije. pluralisti i protivnici -izama. a ne kao filozof . dakle.i to s razlogom. Moj prvi zadatak biće. hoćemo prosto naprosto da se prođemo 'stvari'" (Fuko 1998:53).. Ako ukažemo na ove verovatno neizbežne greške 2 . 64. Arheologija znanja (Fuko 1998). niko u to ne sumnja. štaviše. da govorim kao istoričar. kod Fukoa je reč "diskurs" uzeta u veoma naročitom tehničkom smislu i ne označava baš ono što se njome kaže: ironičan je čak i naslov jedne od njegovih knjiga. da daje prednost prekidima i strukturama u odnosu na kontinuitete i evolucije. cf. cf.a to je reč"diskurs"' . 27 i samokritike na račun Istorije ludila i Naissance de laclinique. napisana je u snažnoj strukturalističkoj i lingvističkoj groznici. ali mogao bi da bude i kreator naučne revolucije oko koje su se vrteli svi istoričari. odsustvo metodoloških naznaka moglo je da navede na verovanje da se radi o analizama u terminima kulturnog totaliteta" (Fuko 1998: 21). 211 .Veza između Fukoove metode i lingvistike je delimična. nema potrebe za dugim uvodom. Pozitivisti.Pol Ven (Paul Veyne) MIŠEL FUKO REVOLUTIONISE ISTORIJU Ireni Pošto svi znaju za Fukoovo ime. Osim toga. odmah ćemo dodati da Fuko nije Lakan i da se tu ne radi o semantici. "u Recima i stvarima. ta nespretna i genijalna knjiga u kojoj je autor bio potpuno svestan o n o g a što radi i gurnuo je svoju teoriju do njenog logičnog završetka: "Jednom rečju. istoričar Fuko je u početku više proučavao diskurse n e g o prakse. Moj dru­ gi i poslednji zadatak biće da govorim kroz prim­ ere. Fuko predstavlja zaokruženog istoričara. 2 Štaviše.°1 i str. str. on je prvi koji je to bio u potpunosti. 74. ili prakse kroz diskurse. 50-54).

Grci su osuđivali njihovu surovost zato što je postojao rizik da se uz njih narod navikne na nasilje. ali. nije tako: gladijatorske borbe ne duguju svoj nes­ tanak hrišćanima ništa više nego ropstvo. Za sada više nećemo govoriti o njima i preći ćemo na činjenice. oni su sma­ trali da je pozorište najnepristojnije od svih pred­ stava i da ga treba osuđivati više nego gladijatorske borbe: dok je uživanje pri pogledu na potoke krvi samo sebi dovoljno. nemoralno je posećivati ih zato što su prljavi. hrišćani su osuđivali gladijatorske borbe samo u opštem smislu. isto tako se mi plašimo da će scene nasilja na televiziji uticati na porast stope kriminaliteta. za vreme vladavine imperatora hrišćana. Ali. kandidati za samoubistvo i budući leševi koji se kreću. Što se tiče mudraca. inače. bolje rečeno. mogu se dodirnuti samo štapom. a to je razboritost: pre nego što su prihvatili rimske gladi­ jatorske borbe. jedna je stvar osuditi pornografske filmove zato što su nemoralni i kaljaju dušu javnos­ ti. smatrali su da krvave predstave bor­ bi kaljaju duše gledalaca (u tome je pravi smisao previše slavnih osuda koje su izricali Seneka i sveti Avgustin). zato što su ti dobrovoljci za ludičku smrt istovremeno bili ubice. ljud­ ske su činjenice samovoljne u mosovskom (Mauss) smislu. taj se humanitarizam isuviše lako brka sa jednim malo drugačijim osećanjem. u latinskom smis­ lu reči. paganskih kao i hrišćanskih. ni prekid. To se može objasniti na 212 . žrtve. Zahvaljujući mome pri­ jatelju Žoržu Vilu čućemo jednu d u g u priču: priču o ukidanju gladijatorskih borbi. iako u očima savremenika. ili. ljudske činjenice su razređene. Fukoov početni domišljaj nije ni struktura. a Niče je ispis­ ao rečenice mislioca u sobi o zdravom divljaštvu snažnih naroda). uživanje u nepristojnostima na sceni navodi gledaoce da i kod kuće nastave da žive lascivno. te su grubosti ukinute zbog hrišćanstva. Zašto su ukinute u tom trenutku? Odgovor izgleda očigledan. ni diskurs:to je razređenost. a i istoričara koji se njima bave. ili ga treba tražiti u paganskoj mudrosti? Ne baš: humanitarizam postoji samo kod malobrojnih ljudi slabih živaca (od davnih vremena rulji je prećeno paklenim mukama. onako kako su osuđivali sve predstave koje odvraćaju dušu od težnje ka spasenju. oko njih postoji praznina čije razloge nismo u stanju da odgonetnemo. Smatrali su ih nečistim iz potpuno istih razloga kao i pros­ titutke: i oni i one su izvori zaraze unutar naselja. Te su borbe privođene kraju malo po malo. a drugo je osuditi ih zato što ljudska bića koja u njima glume tretiraju kao objekte. jer ono što jeste moglo bi da bude i nešto drugo. onakvo kakvo ga je dao Žorž Vil (Georges Ville). ne podrazumevaju se same po sebi. To uopšte nije isto što i žaljenje nad sudbinom samih gladijatora. Tačno je da su gladijatori imali ambivalent­ nu reputaciju porno zvezda: izazivali su strah kada su bili izvan arene u kojoj su.0 FUKOU rasuđivanje i koji nije moj: to će biti objašnjenje za ukidanje gladijatorskih borbi. tokom celog IV veka naše ere. izazivali oduševljenje. nisu u potpu­ nosti smeštene u razum. a da ni jedni ni drugi to samo ne primećuju. Da li objašnjenje treba tražiti u humanitarizmu čiji bi karakter bio više uopšteno ljud­ ski nego hrišćanski. izgleda kao da je tako. na mahove. i koje ćemo uskoro pročitati u njegovoj velikoj posthumno objavljenoj knjizi o rimskim gladijatorima.

ono što najviše iznenađuje nije taj neočekivani manjak humanitarizma. da bi mu laskali. izazivale ambivalentna osećanja. u Rimu je nadvladala privlačnost. taj garant uređenosti društva u odnosu na prirodno uređenje. a njihovi paganski prethodnici nisu uopšte bili nehumani. To im je omogućavalo da prisus­ tvuju bitkama i patnjama u areni potpuno mirne savesti: najgnusnije scene iz arene bile su jedan od omiljenih motiva na"umetničkim predmetima" koji su ukrašavali unutrašnjost privatnih kuća. suveren. strepnja što se u okviru granica javnog reda i mira odvijaju legalna ubistva ljudi koji nisu ni neprijatelji ni kriminalci. spermu i leševe. ako je to razlog iz kojeg su hrišćanski imperatori malo po malo stavili tačku na gladijatorske borbe. kao i dželat. Inkvizicijski procesi nisu održavani radi zabave. povredio bi uzvišenost kralja i dos­ tojanstvo pravde i njenih kazni. bio je oraganzator tih ludičkih ubistava u okviru granica javnog reda i mira i bio je sudija i predsedavajući u amfiteatru. kao što su Englezi zabranili spaljivanje udovi­ ca u Indiji. onda su uradili previše ili premalo: hrišćani nisu to od njih zahtevali i više su želeli da se zabrani pozorište. U takvim uslovima ukidanje gladijatorskih borbi u vreme vladavine imperatora hrišćana izgleda kao nerešiva misterija. A da se vlast nije humanizovala ili hristijanizovala? Ali imperatori hrišćani nisu bili profesionalni humanitaristi. s jedne strane postoji osećaj prijatnosti pri pogledu na patn­ ju. jer se rulja tiskala i na inkvizicijskim procesima kojima su predsedavali hrišćanski kraljevi: stvar je u tome što se taj javni užas ne može opravdati nikakvim izgovorom. Ali. ono što izaziva probleme. da je neki laskavac čestitao kralju Španije ili Francuske na tome što je obezbedio voluptas svo­ jim podanicima. već činjenica da je ta iskrenost u surovosti bila legitimna. čestitali na zabavnim i domišljatim patnjama koje je organizovao radi sveopšteg uživanja (voluptas. fascinacija smrću. ni humanitarizam. privlačnost i obazrivu odbojnost. uređenost društva ne može nas više odbraniti od zakona džungle. niti su Vespazijan ili Marko Aurelije bili Hitler. U mnogim je civilizacijama taj politički strah nad­ vladao privlačnost: zahvaljujući njemu prestalo se sa žrtvovanjem ljudi. Ni Neron nije bio sadista kao što se misli. A ipak se nameće velika istina: nećemo uspeti da zamislimo nekog vizantijskog 213 . laetitia). zato stoje pozorište sa svojim nepristojnostima bilo jače nego ikada i biće veoma popularno u Vizantiji. a gladijatori su pravili pred­ stave za narod zbog visoke politike? Ta nategnuta tautologija nije objašnjenje i to utoliko više što će i hrišćanski Rim i Vizantija biti društva sa maso­ vnim predstavama. zabranili su žrtvovanje ljudi kod svojih podanika Kelta i Kartaginjana. I to tako da su mu dvor­ ski pesnici. šta je narušilo ambivalentnost i doprinelo tome da užas nadvlada privlačnost?To ne može biti ni paganska mudrost. ta je mešavina privlačnosti i užasa dovela ljude do toga da pljuju po istim tim gladijatorima kojima su klicali kao zvezdama i da ih istovreme­ no smatraju nečistim onako kako su smatrali krv. čak i ako je legalan. nasuprot tome. Da nije paganski Rim bio "društvo predstava" u kojem je Vlast podržavala igre.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU sledeći način: u najvećem broju naroda gladijator­ ske su borbe. Nije užas. čak le­ galna i organizovana od strane vlasti. i tako se učvrstila institucija gladijatorskih borbi koja je jedinstvena u svetskoj istoriji. ni hrišćanska dok­ trina.

on ne g n ­ javi svoje podanike. nećemo više morati da umnožavamo ideološke epicikle. ne smeju da mrdnu prstom). Hajde da obrnemo stvari. kako bi živeo i obavljao svoj posao vlastelina među drugim vlastelinima. Možemo ih disciplinovati. a ne u humanitarizmu ili u religiji. To je metoda koju je spontano koristio Žorž Vil.jer se tu nalazi ono što se promenilo i dovelo do toga da gladijatorske borbe postanu nezamislive u Vizantiji ili u srednjem veku. Podrazumeva se da je on vlasnik. već "populacija" ko- 214 . ubira deo proizvodnje ljud­ ske faune koja živi na tom posedu (čitava se umetnost sastoji u tome da ih ne oguli do gole kože). zato što zaborav­ ljamo praksu kako više ne bismo videli ništa osim objekata koji je postvaruju na naše oči. Od kraja antičkog doba vlast više ne ubija kako bi zabavila narod.to jest propisati šta mora­ ju da rade (ako ništa nije propisano. A evo i razloga: u političkoj se moći krije valjano objašnjenje za gladijatorske borbe. po cenu tog kopernikanskog obrta. jedan politički ukras iz te epohe. Samo ga treba potražiti na skrivenoj strani "političkog" ledenog brega. na primer već spomenuti "veliki poduhvat". ne tvrdi da ih vodi ka večnom spasenju ili ka nekom velikom poduhvatu: pušta da prirodni uslovi odrade svoje. jer zbog toga postoji ono što sam nazvao narodnim izrazom "skrivena strana ledenog brega". možemo ih eksploatisati. da se razmnožavaju. u svakom slučaju. Treba da napravimo otklon od politike kao takve kako bismo opazili jedan razređen oblik. čiji neočekivani žljebovi predstavljaju ključ za ovu zagonetku. Drugačije rečeno. kao što bi ura­ dio sa nekim pašnjakom ili sa jezerom punim ribe te. pušta svoje podanike da rade. koja ih je objektivizovala u vidu koji je.0 FUKOU cara ili hrišćanskog kralja kako organizuje gladi­ jatorske borbe za svoj narod. U satiričnom stilu bi se reklo da vlastelin uranja tu faunu u politički nehaj. treba da skrenemo pogled sa prirodnih objekata kako bis­ mo opazili izvesnu praksu. Umesto da verujemo kako postoji nešto što se naziva "oni kojima se upravlja" i što predstavlja polaznu osnovu za "one koji upravljaju". kao i ona. a da ipak ne uspemo da spojimo idealne pokrete. u stilu laskavca reklo bi se da "usrećuje svoj narod". U drugim slučajevima prirodni objekat "kojim se upravlja" nije ljudska fauna niti nekakvo pleme koje manje ili više dobrovoljno pristaje da bude vođeno prema nekoj obećanoj zemlji. a da oni nisu ništa drugo do jedna prirodna vrsta koja živi na njegovom posedu. karakterističan za taj period. čitalac će je sam razvi­ ti. možemo ih razmatrati kao pravne subjekte: neke stvari su zabranjene. da napreduju manje ili više u zavisnosti od toga da li je godina rodna ili ne: tako postupa farmer-džentlmen koji ne radi protiv prirode. hajde da uzmemo u obzir da se"oni kojima se upravlja"mogu razmatrati u skladu sa veoma različitim praksama. ona veoma dobro ilustruje Fukoovu misao i uka­ zuje na njenu plodnost. da dopušta svom narodu da bude srećan i da živi u blagostanju ako je rodna godina. ali se oni slo­ bodno premeštaju unutar tih granica. u neutralnom. u skladu sa epohama u kojima narečeni nemaju ničega zajedničkog do svoga zajedničkog imena. kao i za njihovo ukidanje. Moguće su i drugačije prakse. veoma karakterističnu za taj period. što i čine mnoge monarhije: vlastelin je prisvojio neku naseljenu teritoriju.

naravno. a mi smo njegovi senatori. a pravi problem "ispada ispravan". a na nama je da obezbed­ imo njegov opstanak kao stada uprkos opasnos­ tima na putu. ograničio na to da nametne pravo prvenstva prolaza! Ne zato da sve bude savršeno za sve koji učestvuju u saobraćaju. to se zove welfare state i mi u njoj živimo. Nismo vlasnik toga stada: on se ograničio na to da te ovce šiša radi zarade. ili. eto velikog broja različitih "ideologija" u odnosu na one kojima se up­ ravlja. u stvarnosti se u takvoj promeni reči odvija naučna revolucija: prividi se izvrću kao kada izvrnemo rukav na odeći i zbog toga lažni problemi umiru od gušenja. Pretpostavimo da smo odgovorni za stado koje treba preseliti. da flora ne uvene. Hajde da kažemo: eto velikog broja različitih praksi od kojih jedna objektivizuje populaciju. o modifikovanju rečničkih konvencija. njegov put se premešta umesto njega. Hajde da primenimo ovu metodu na gladijatore. jer prirodna spon­ tanost ne dopušta da joj se naređuje po želji: treba zaustaviti tok saobraćaja iz jednog pravca kako bi prošli oni iz poprečnog pravca: tako da vozači koji možda žure više od ostalih ništa kraće ne čekaju da se upali zeleno svetio. a što se svega os­ talog tiče. mi moramo da obezbedimo hod stada. hajde da se zapitamo u kakvoj se to političkoj praksi ljudima od sveg srca daju gladijatori ako ih požele. mi smo odredi­ li pravac kretanja tog ljudskog stada zato što bolje znamo šta mu je potrebno i u cilju izvršenja misi­ je dali smo sebi ulogu 'liktora' koji nose 'snopove' kandžija kako bi udarali životinje koje prave nered u stadu ili se iz njega izdvajaju. već po otvore­ nom putu. To stado je rimski narod. itd. ne delimo im veličanstvenu pravdu. Da ga obezbedimo i udarcima štapa ako treba. bolje rečeno. ali zato da bi prirodi bilo bolje. njihovoj slabosti.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU jom se upravlja na način čuvara Voda i Šuma. njihovoj neotpornosti. on ne pušta prirodu da radi. Vozači bezbedno voze. Eto veoma različitih "stavova" prema prirodnim objektima "kojima se upravlja". moglo bi se reći da on podseća na saobraćajnog policajca koji "usmerava"spontani protok vozila kako bi se sve od­ vijalo kako treba: takav je zadatak koji je sebi dodelio. dru­ ga faunu."Ne zato što smo vodiči koji znaju svoj cilj i koji odlučuju da tamo povedu stado i guraju ga u tom pravcu: stado se premešta samo od sebe. Jer se vrhovna vlast 215 . eto velikog broja različitih načina da se "objektivno" razmatraju oni kojima se upravlja. treća pleme. čuvara koji upravlja vodenim i šumskim resursima i usmerava ih tako da se u prirodi sve odvija kako treba. koji bi se. kao naselje. a u kakvoj je političkoj praksi to nezamislivo. u njegovom interesu. lošim nagonima životinja. jer se ne odvija po pašnjaku. videvši saobraćaj na putevima. već se u nju meša. moramo da sprečimo rasipanje stada i to. nismo vlasnici zato što Rim nikada nije bio teritorijalno ograničeni posed sa ljudskom faunom koja na njemu živi: rođen je kao ljudski kolektivitet.Tu se naizgled radi samo o načinu da se o tome govori. jer se ono nalazi na otvorenom putu Istorije. ili. koje ćemo deliti sopstvenom rukom: udaramo životinje. ako hoćete. da smo "preuzeli" odgovornost pastira. prepustio je životinje njihovom prirod­ nom nehaju. Od­ govor je lak. Kakva razlika u odnosu na vlaste­ lina iz Ancien Regime-a.

Iz ra­ zloga u najvećoj mogućoj meri pozitivističkih. Naravno. saosećali bismo sa njegovim užasom što gleda kako se bezrazložno ubistvo odvija pod okriljem javog reda i mira. Da su nam umesto ovaca poverili decu. Neumoljivi smo samo po jednom pitanju. Nasuprot tome. snažnim. ali naša pastirska simpatija instink­ tivno ide prema otpornim. naše bi ponašanje bilo sasvim drugačije: imali bis­ mo obzira prema tom jadnom narodu i dali bismo za pravo plašljivom odbijanju gladijatorskih borbi. znamo da su životinje samo životinje. na primer. vra­ timo se svojim ovcama. Ali. drugačije bih napisao svoju veliku knjigu o hlebu i igrama: naopako. "Naša se politika ograničava na očuvanje sta­ da tokom njegovog hoda kroz istoriju. Ali. Da­ kle. Kakvo miniranje racionalizatorske političke filo­ zofije! Kolika praznina postoji oko ovih razređenih ukrasa iz te epohe i koliko je između njih mesta za druge objektivizacije koje još nisu izmišljene. što se os­ talog tiče. i to uz podršku gomile običnih ljudi i mišljenja svih naroda. Pokušavamo da na putu ne ostavimo suviše izgladnelih životinja. moramo brzo umiriti čitaoca koji mora da se pita zašfo praksa "vodiča stada" ustupa mesto praksi "tetošenja dece". mogli bis­ mo dodati. dajemo im da jedu. više se ne trudimo da odbijemo krv gladijatora rimskom narodu kao što se pastir stada ovaca ili goveda ne bi trudio da nadzire parenje svojih životinja kako bi sprečio incestuozne veze. kao što su hrišćani. da je bezrazložno ubistvo veoma ozbiljna stvar". za razliku od prirodnih objekata. isto- 216 . "Hrišćanska bi sekta". Ali. kroz Cicerona ili senatora Plinija procenjujemo da su gladijatorske borbe najbolja škola za čeličenje svih gledalaca. Eto šta bi mogao reći neki rimski senator ili im­ perator iz paganskih vremena. Zato što lista objektivizacija ostaje otvorena. hrišćani bi želeli da zabranimo i pozorište i sve druge predstave. Za sektaše. svoje podanike smatramo dušama koje treba energično voditi putem vrline i spasenja. koju bi modernisti nazvali operom. Ali. jer bi se stado smanjilo: ako treba. neosetljivim životinjama: stado opstaje zahvaljujući njima. a to nije moralnost životinja. jednu javnu predstavu koja bi ih razmekšala. umesto da tetošimo svoju decu. Životinje nisu ni moralne ni nemoralne: one su to što jesu. između dva pola ambivalentnog osećanja koje izazivaju gladijatorske borbe. a ne kraljevi-očevi i da. a ne plašljivu odbojnost. čak i protiv njihove volje. već njihova energija: ne želimo da se stado razmekša. da sam ra­ nije čuo njegov govor. odbijamo im.0 FUKOU i niski postupci policije razlikuju samo u nekoliko stepeni dostojanstva". i od gladijatorskih borbi pravimo predstavu koju je odobrila i organizovala država". a to je'pantomima'. da je naša praksa objektivizovala narod-dete i nas same kao kraljeve-očinske figure. Izvesno je da neki ne podnose tu predstavu i misle da je okrutna. jer bi to predstavljalo i njegov i naš gubitak. nagost je uvredljivija od krvi gladijatora. "htela da uradimo i više: da budemo kraljevi-sveštenici. Dajemo im i igre i gladi­ jatore koje toliko vole. bez dvoumljenja za pobednika proglašavamo sadističku privlačnost. mi na stvari gledamo više u stilu zapovednika i smatramo. dobro znamo da je deci potrebno da se zabavljaju.

depolitizacija). pošto su očinske figure. i uopšteno znam da gov­ orim i nisam u hipnotisanom stanju: ali nemam koncepciju gramatike koju instinktivno primenjujem. a to je uloga oca. stoje za posledicu imalo zabranu gladijator­ skih borbi. s druge strane. Jasno možemo uočiti metodu: ona se sastoji u tome da se na veoma pozitivan način opiše ono što radi neki imperator-očinska figura. ali nemamo pojam za nju. A postao je i hrišćanin. objekat. a ni suditi na osnovu velikih večnih pojmova kao što su oni kojima se upravlja. Jedan od tih razloga u ovom slučaju bio je to što su u tom IV veku kada su postali hrišćani. ako je posmatramo onakvu kakva jeste. fran­ cuskim ili latinskim. a da se ništa ne pretpostavi. Da bismo razumeli kakav bi se preobražaj odigrao kada bi se vladalo bez Senata. nisam svestan toga da primenjujem obavezna pravila. savete ili skupštine. sveštenika. odjednom. prestala to da bude. ono što radi zapovednik vodiča. Ona je na neki način "skrivena" i mogli bismo je privremeno naz­ vati" skrivena strana ledenog brega". Praksa nije nekakva tajnovita instanca. ali o tome ne želim övde da govorim).Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU rijskih i gotovo materijalističkih. Senat je težio da očuva gladijatorske borbe kao što Akademija čuva pravopis: zato stoje njegov interes bio da bude konzervator. Takav je slučaj i sa upravljačem koji daje besplatan hieb svome stadu ili mu odbija gladijatorske borbe sa uverenjem da radi ono što svakom upravljaču pred onima kojima upravlja nameće sama priroda politike. da moderni intelektualni i naučni život pres­ tane da se odigrava na Univerzitetu ili pod njegovim patronatom. kategorija države). već je uzrok celina istorijskih uslova (uki­ danje Senata. 217 . pokorava izvesnoj gramatici. treba da zamislimo književnost koja je uvek bila potčinjena nekoj Aka­ demiji i koja bi. ma­ terijalni uzrok (kategorija onih kojima se upravlja. da ona jeste izvesna politika. Samo treba suditi o ljudima na osnovu njihovih dela i eliminisati večite fantome koje u nama izaziva jezik. Oslobođen Senata i vladajući pomoću korpusa sitnih funkcionera. tip upravl­ janja (politika. i stavili su tačku na gladi­ jatorske borbe. ili ono što nam je na srcu. on ne zna da se njegova praksa. a sve u uverenju da govorimo bez pretpostavki. i to samo zato što deli sudbinu našeg vladanja i svetske istorije: često smo je svesni. To je isto kao kada govorim. Nije hrišćanstvo uzrok tome što su imperatori prihvatili praksu očinske figure. nekakav skriveni motor: praksa je ono što rade ljudi (sama reč sve govori). pošto su očinske figure. rimski Senat. jednom rečju. ili pak. prestali da vladaju pomoću senatorske klase. nije ni malo ličio na naše senate. nekakvo podzemlje istorije. koja je dovela do promene političke prakse sa dvema istovetnim posledicama: kraljevi su. da se ne pretpostavi kako postoji meta. ali politička. verujem da se izražavam prirodno kako bih rekao ono što se nameće. on je bio nešto što mi ne poznajemo: Akademija. Konzervatorijum političkih veština. proizvodni odnos. Suditi o ljudima na osnovu njihovih dela ne znači suditi na osnovu nji­ hovih ideologija. postali hrišćani. impera­ tori. kao kada prekinemo tišinu samo da bismo progovorili nekim jezikom. nova etika koja nije etika igara). imperator prestaje da igra ulogu zapovednika vodičima stada: uzima jednu od uloga koje se nude pravim monarsima. država. kako bismo rekli ono što se nameće. jednostavno. itd. iz reda razloga koji je identičan redu koji objašnjava bilo koji događaj.

Onaj kojim se uprav­ lja previše je neodređen i ne postoji. Ako nesrećno kažem: "nasuprot imperatoru posto­ jali su oni kojima se upravlja kao takvi". postoji samo narod-stado. Oni nikada neće pomoći razumevanju jedne tako jedinstvene i tako precizno vremenski određene pojave kao što su hieb i igre. samo će umnožiti pojedinosti. Vladar koji tretira svoj narod kao decu čak ni ne pomišlja da bi se moglo raditi drugačije: on čini ono što se samo po sebi podrazumeva. izvrnuti pojmove iskaza. Na prim­ er: pogrešno sam verovao i napisao kako su hieb i igre za cilj imali uspostavljanje odnosa između onih kojima se upravlja i upravljača. od upravljača kao takvih i od pokora­ vanja kao takvog ili od depolitizacije koja ih ujedin­ juje. dakle. ili su odgovarali na objektivan izazov kakav su oni kojima se uprav­ lja predstavljali. oni treba najpre da budu objektivizovani kao narod-stado. istorijske slučajnosti i ideološke uticaje i to po cenu beskrajnog naklapanja. ili polazeći od neke materije. Taj odnos određuje objekat i on post­ oji samo kroz to određenje. ali najpre naša praksa određuje svoje objekte. zatim narod-dete koji tetošimo: a to je samo još jedan način da se kaže kako su se u jed­ noj epohi prakse sastojale od vođenja. Objekti naizgled određuju naše vladanje. Objekat jeste samo korelat prakse. ne proiz­ vodi nikakve efektivne posledice (narod-stado nije imao socijalno osiguranje. pojmova koji banalizuju i čine anahronom samosvojnost sukcesivnih praksi. ako imaju prirodnu potrebu za hlebom i igrama. a u nekoj drugoj od tetošenja (isto kao što biti vođen pred­ stavlja samo način da se kaže da nas vode u ovom trenutku: nismo vođeni sve dok nemamo vodiča). korelati neke političke prakse. Hajde da najpre krenemo od same te prakse. i to tako da objekat na koji se ona primenjuje bude to što jeste samo u odnosu na nju (u smislu u kojem neki "korisnik"jeste korisnik samo ako sam ga ja načinio korisnikom nečega. a da se ne zapitam zašto. zaključiću da je tako bilo iz nekog ništa manje večnog razloga: da bi mu se pokorili. kako bi Gospodar pojmio one kojima se upravlja kao objekte koje treba depolitizovati. jer ovi ključevi ulaze u sve brave. u skladu sa situacijom kakva jeste.0 FUKOU sloboda. najpre treba da bude objektivizovan pre kao vodič nego kao kralj-otac ili kralj-sveštenik. ili da bi bili voljeni. pre nje ne post­ oji onaj kojim se upravlja kao takav. ili za depolitizacijom. i kojeg bismo mogli bolje ili lošije naciljati. Ali. ili da bi se depolitizovali. nikome nije ni padalo na pamet da mu ga obezbedi. ako su oni kojima se upravlja uvek isti. ako imaju prirodne reflekse onog kojim se upravlja. voleti ili vodi­ ti na igre. da bi Gospodar bio pojmljen kao neko ko mora da se trudi da bude popularan u svom stadu. zašto su onda samo u Rimu prihvatili hieb i igre i ljubav?Treba. suština politike. objašnjavaju hieb i igre koje nikada ne bismo uspeli da objasnimo polazeći od onih kojima se upravlja kao takvih. ili za Gospodarevom ljubavlju. onda kada utvrđujem da im je imperator davao hleba i gladi­ jatorske borbe. Te objektivizacije. Imamo običaj da rasuđujemo s obzirom na neku metu. ili da je neko vođen samo ako ga ja vodim). Onaj kojim se upravlja kao takav ne izlazi iz okvira onoga što se sa njim radi. niti je iko osećao grizu 218 . ne postoji izvan prakse koja se na njega primenjuje. i prema kojem bismo podešavali nišan kako bismo ga poboljšali.

Preo­ staje samo da je ideologija neodređeno i plemenito tumačila tu surovo preciznu praksu: Senat je veličan tako što je proglašavan za narodnog oca koji želi do­ bro onima kojima se upravlja.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU savesti što to ne čini). ona nije ni snaga koja pokreće ledeni breg. Ali. to je širok ogrtač koji skriva čudne i brojne obrise realnih suk­ cesivnih praksi. kao što ćemo videti). Pojam koji ne proizvodi ni­ kakve efektivne posledice nije ništa drugo do reč. onakve kakva proizilazi iz činjenica (a naročito iz ove: besplatan hjeb je da­ van samo građanima. vodiča stada: on daje besplatan hieb životinjama za koje je zadužen zato što je njegova misija da čitavo stado srećno stigne na cilj. on se jednostavno trudi da o tome govori tačno. pojmiti praktično ponašanje neke vlasti. da opiše jasne konture umesto da govori kroz neodređene i plemenite termine. on govori up­ ravo o onome o čemu govori svaki istoričar. ista se ideološka plitkost ponavlja i u sasvim drugačijim praksama: suveren koji je prisvojio neko jezero puno ribe koje eksploatiše podižući namete. Hajde da razmotri­ mo. što će reći iz ostatka istorije. zato što se skrivena strana ledenog brega ne razlikuje od po­ topljene strane brega: i jedna i druga su od leda. nalazi se ispod linije vidljivosti i to je sve. iz hiljada preobražaja istorijske realnosti. Počinjemo da razumemo šta je ide­ ologija: nejasan i plemenit stil sposoban da idealizuje prakse pod izgovorom da ih opisuje. Objašnjava se na isti način kao i ostatak ledenog brega. Ali. nazvanu "praksa". Sve što Fuko kaže istoričarima jeste sledeće: "Možete nastaviti da 219 . na primer. i to ne zbog sopstvene novčane dobiti koju bi iz njih mogao izvući. koja je do tada bila nepoznata: on se trudi da ljudsku prak­ su pojmi onakvom kakva realno jeste. kao i sve ostalo. bolje rečeno. Ta reč postoji samo u ideološkom ili. kako bi saznao šta čine ljudi. a ne bednim robovima). Eto realne prakse. na šta se obavezao. On ne kaže: "Otkrio sam neku vrstu nesvesnog u istoriji. a to je da treba. uostalom. već zbog dobrobiti same prirode. Veoma je čudno optužiti ga da našu istoriju svodi na intelektualni proces koji je neumoljiv koliko i neodgovoran. takođe se smatra ocem koji usrećuje svoje podanike sve dok ih pušta da se snalaze sa prirodom i godišnjim dobima. Ipak lako razumemo zašto nam je takva filozofija teška: ne liči ni na Marksovu ni na Frojdovu. a kod Fukoa. odakle dolazi svaka praksa sa svojim jedin­ stvenim obrisima? To je jednostavno: iz istorijskih promena. on to samo vidi onakvo kakvo uistinu jeste kada se strgne ogrtač. u idealističkom smislu. neku prekonceptualnu instancu koju nazivam prak­ som ili diskursom. na primer. Praksa nije instanca (kao što je frojdovsko To) niti pokretačka snaga (kao što je proizvodni odnos). kako bismo rekli da se ona našem pogledu ukazuje samo pod suviše širokim ogrtačima i samo kao prekonceptualna u najširem smislu. A postoji i još jedan dobročinitelj svojih podanika. A da! a kako ću uspeti da objasnim samu tu instancu i njene preobražaje?" Ne: on govori o is­ tom o čemu i mi. a to je čuvar Voda i Šuma koji usmerava prirodne tokove. Zato nije previše neumesno tu praksu privremeno nazvati "skrivenom stranom ledenog brega". ona pruža valjano objašnjenje istorije. nema ni instance ni pokretačke snage (zauzvrat postoji materija. da ne poseje previše leševa izgladnelih životinja za sobom: rasuto stado ne bi više bilo u stanju da se brani od vukova. Fuko nije otkrio novu instancu.

ide­ alizaciju. dovoljno mu je da bude svestan da je kralj. ni ide­ ologija. Daleko od toga da nas Fuko poziva da o stvarima sudimo polazeći od reči. već da nam omogući da se u njemu krećemo. Šta je onda ta gramatika koju Fuko želi da za­ pazimo? Zašto ni naša svest ni svest govornika ne znaju za nju? Zato što je potiskuju? Ne. samo. zapazićete da ima mnogo više da se objašnjava. on treba da bude svestan događaja koji se odvijaju u njegovom kraljevstvu. Možemo. već onim što kažu. diskurs ili njegova skrivena gramatika nisu implicitnost. to će biti dovoljno da se ponaša u skla­ du sa onim što nesvesno jeste. naglašavanja i ulegnuća iz srodnih praksi i njihovi preobražaji predstavaljaju razlog za to što se politička gramatika neke epohe sastoji od tetošenja dece ili pak usmeravanja tokova: to nije neki Razlog koji gradi neki suvisli sistem. Istorija nije utopija: politike ne razvijaju sistematski velike principe ("sva­ kome prema potrebama". Konačno. ideologija je mnogo slobodnija i šira i to sa razlogom: ona predstavlja racionalizaciju. ispod svesnog diskursa postoji gramatika. savršenu gramatiku. uklanjajući banalnosti. bez ikakvih drugih pojašnjenja. ni implicitnost. videti šta diskurs nije: nije ni semantika. Ne treba konkretno da zna da on usmerava tokove: to će raditi u sva­ kom slučaju. naglašavanja. Fuko ne otkriva neki tajnoviti diskurs. "sve za narod. suvislu. ona je širok ogrtač. ulegnuća. njih je stvorila istorija. kako vlada. Ako više volite. postoje nejasne konture koje niste zapazili". pažnja: ako budete posmatrali tačno. a ne logičku. onih kojima se upravlja ili države. zato što semantika predstavlja idealističku iluziju. tetoši decu ili vodi stado. Ni lav ne mora 220 . itd. što nas navodi da verujemo u postojanje stvari. drugačiji od onoga koji svi razumemo: on nas samo poziva da tačno zapazimo ono što je na taj način rečeno. a u stvari usmerava tokove. kojih govornici uopšte nisu svesni.O FUKOU objašnjavate istoriju kao što ste uvek objašnjavali. Uloga svesti nije da nas navede da zapazimo svet. pod uslovom da se složimo po pitanju razgrtanja širokih ogrtača koji nose ime Nauka. prirodnih objekata. nisu logički sadržani u onome što je rečeno ili učinjeno. i nisu njihova aksiomatika ili pretpostavka. Zato što to zapažanje dokazuje da zona on­ oga što je rečeno predstavlja neočekivano zauzete strane. dok te stvari nisu ništa drugo do korelati odgovarajućih praksi. metoda će biti ista. u stvarnosti se nesvesno ponaša kao posednik jezera punog ribe. Vlastelin želi da radi i veruje da radi sve što je potrebno s obzirom na okolnosti. i to iz pros­ tog razloga što rečeno i učinjeno imaju slučajnu. on naprotiv pokazuje da nas reči varaju. nego zato što je njena priroda prekonceptualna. kralj ne treba da pojmi šta on i njegova praksa jesu. on je ono što je zaista rečeno. Isto tako vlastelin veruje kako upravlja. grama­ tika koju otkriva pažljivo posmatranje diskursa. a ideologija ga uzdiže do zvanja Dobrog Pastira. Filozofija. Istorijske slučajnosti. Ako istoričar ne bude hteo da se bavi onim što ljudi čine. neočekivana prećutkivanja. a ne svest ili razum. a ništa od naroda"). dakle. Diskurs ne znači više ideologije: on je gotovo suprotno. određena srodnim praksama i gramatikama. bez znanja govornika: oni veruju da govore uopšteno i slobodno dok nesvesno kazuju stvari koje su usko ograničane pogrešnom gramatikom. reč diskurs pristaje peru kada treba označiti šta je rečeno isto koliko i reč praksa kada treba označiti ono što je učinjeno.

koju shvata kao postvarenu kroz prirodne objekte. kao i za kralja ili za lava. Ali. Tre- 221 . Kralj "voljom za moć" obavlja posao kralja: on aktuelizuje virtuelnosti svoje istorijske epohe. Samo što oni ne znaju šta ta praksa jeste: za njih se ona "sama po sebi podrazumeva". on čak ni ne sumnja da je tu zbog nečega. da ne vide prazninu oko sebe. i sve to je jedna praksa. spomenike. svesni onoga što čine. To rasvetljenje. koje mu tu i tamo trasiraju praksu vođenja stada ili. ono što je najkarakterističnije jeste trenutak u kojem se razređivanje proizvodi. ne potpisuju dekrete u somnabulnom stanju. nužno imamo odgovarajući men­ talitet. to što ljudi nisu u stanju da spoznaju svoja ograničenja. tetošenja naroda. baš kao i strah i drhtanje. Proizvod ove misaone operacije jeste apstraktan i to sa razlogom: on nije slika na kojoj vidimo kraljeve. kao napor da se vidi. što će reći da zna šta čini kada na događaje reaguje donošenjem odluka: ali ne zna da te odluke pred­ stavljaju obavljanje neke kraljevske prakse. čuvenog materijalistu: za proizvodnju su potrebne mašine. Za lava je samo po sebi razumljivo da je lav. svoju razređenost. veruje da mu okolnosti iz dana u dan diktiraju kako da se ponaša. ne sumnja čak ni da bi okolnosti mogle biti drugačije. nara­ vno. oni imaju "mentalitet" koji odgovara njihovim "materijalnim" činovima. a ne da dremaju. i čak privlačno iskustvo koje bismo iz zabave mogli nazvati "razređivanje". već pride ne raspoznaje više jasno ni krajnju granicu osvetljene zone tako da više ne vidi dokle vidi i ne vidi da vozi prebrzo za uslove na putu pred sobom. radost i smeh do suza. isto kao vozač automobila koji ne vidi da ne vidi ako se kiša pridruži mraku. isto kao kada lav odlučuje kao lav. čija određenja treba rasvetliti pošto ih svest ne poima. te dve stvari idu zajedno i ulaze u sastav prakse. predstave i iskazi ulaze u sastav prakse i zbog toga ideologija ne postoji osim za gospodina Omea. koji ne znaju da su ono što jesu. potrebno je da znaju za neka tehnička ili društvena pravila i potrebno je da imaju odgovarajući mental­ itet ili ideologiju.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU da spozna sebe kao lava da bi se vladao kao lav. da ne zna da je lav. potrebni su ljudi. Tačnije rečeno. isto tako ni kralj koji tetoši narod ili usmerava tokove ne zna šta jeste. a i dostojno pažnje nekog filozofa. Oni su. pred­ stavlja jedno originalno. seljake. za njega se to samo po sebi podrazumeva. ono ne dobija oblik. Možda je u tome smisao Ničeove ideje (ali ne laskam sebi da razumem ovog teškog mislioca) da je svest samo reaktivna. svestan je samo svojih reakcija. Ne zna za sopstvenu volju za moć. Za Fukoa se metoda sastoji od shvatanja da stvari nisu ništa drugo do objektivizacije određenih praksi. naprotiv: pre je neka vrsta otkidanja. ne samo da ne vidi ništa s onu stranu domašaja svojih farova. jer onda on. oni ne znaju čak ni to da ne znaju (u tome je smisao reči "podrazumevati Se samo po sebi"). što su u stanju da svaki put poveruju kako se negde nalaze iz milion razloga. apsurdno je praviti razliku: kada se ponašamo na određeni način. on samo mora da zna g d e mu je plen. Čudno je. potrebno je da ti ljudi budu svesni onoga što čine. štaviše. on nije ni stečena ideja na koju je naša svest toliko naviknuta da joj više ne oseća apstraktnost. ako se ukine Senat.

on u istu vreću trpa i Damijenove užasne patnje i zatvor. Nismo znali da svaka praksa. a drvo jabuke proizvodi jabuke. toliko se sama po sebi podrazumevala. svi spojevi su se uglavili. interes i ideologija. državu. kao što kaže Delez (Deleuze). Jer. zrno ludila. kao što drvo kruške proizvodi kruške. nešto nije išlo kako valja. on­ akva kakva je zbog celine istorijskih uslova. a onaj komad priče izgleda kao da se izvrnuo poput rukava: malopre smo bili kao Blez Paskal. nad racionalizacijama koje proizvodimo i čiji objekat izgleda kao da se sa nama šali. odatle je i iluzija o "razum­ nom izboru". nazovi materijalan: kao kolektivitet. kao što ćemo videti. ali. naš lažni prirodni objekat pred­ stavlja objekat samo u okviru prakse koja ga objektivizuje: najpre dolazi praksa sa objektom koji sebi dodeljuje. interese i ideologije). u dva oblika koji na prvi pogled ni malo ne liče: "Is­ torija seksualnosti je istorija večne borbe između želje i potiskivanja". Iluzija o prirodnim objektima ("oni kojima se uprav­ lja kroz istoriju") skriva heterogeni karakter praksi (tetošenje dece nije usmeravanje tokova): odatle dolazi dualistička zbrka. rame uz rame sa zajedničkim imenicama i veznicima. zastanemo na trenutak kako bismo melanholično uzdahnuli nad ljudskom sudbinom. zato što smo problem uh­ vatili za krajeve. ovaj je komad priče sam zauzeo svoje mesto.0 FUKOU nutak ranije nije postojalo ništa osim neke velike bezizražajne stvari koju smo jedva nazirali. Najednom "shvatamo" kako čitavo zlo dolazi iz ve­ likog jezgra i njegove lažne prirode. snažno smo držali oba kraja istorijskog lanca (ekonomiju i društvo. lažni problemi su pobegli. Stvari i objekti nisu ništa drugo do korelati praksi. ne postoje prirodni objekti. Kada ga vidimo. gradila je na bazi. Najpre je dat taj objekat (kao što odgovara ma­ teriji) i praksa je reagovala: "odgovarala je na izazov". iz roda "ideologija" ili "proizvodni odnos". više nisu ništa do beskorisna seckanja prakse koja je veoma dobro funkcionisala onakva kakva je bila i koja nanovo veoma dobro funkcioniše: zahvaljujući njoj granice slike postaju jasne. uvek isti. i koju smo na­ zivali Moć "kao takva" ili Država "kao takva". I onda se na mestu koje je zauzimalo to veliko što-se-samo-posebi-podrazumeva pojavljuje čudan mali objekat iz te "epohe". a zbrka je nastala u sredini: kako održati sve to na okupu? Sada bi bilo teško da se ne održi: "valjan oblik" je u sredini i ubrzano osvaja krajeve slike. da ga istorizujemo. otkako smo ga istorizovali. Dok smo mi uzdisali. kao da se ne može razumno 222 . itd. to nije uspevalo. A ta je pogrešnost bila posledica toga što smo objekat prakse shvatili kao prirodni objekat. to je prvi. a ne za sredinu. mi os­ tali smo u tom trenutku pokušavali da na nogama održimo komad priče u kojem je to veliko prozirno jezgro bilo od koristi. proiz­ vodi objekat koji joj odgovara. a funkcionisali su lažni verbalni problemi. a drugi glasi: "G. Pa koji nas je onda đavo terao da je presečemo na dva dela? Uradili smo to zato što nismo videli način da se izvučemo iz pogrešne situacije u koju smo upali. ona je to po svojoj prirodi: baza i nadgradnja. ne postoje stvari kao takve. upravljače i one kojima se upravlja. neobičan. shvatamo da treba da raskinemo sa uverenjem da se ono samo po sebi podrazumeva i da je trebalo da ga svedemo na zajednički uslov. nad jadnim nesvesnim i apsurdnim bićima kakva jesmo. nikada ranije viđen. Fuko je protiv svega. razređen. dobro poznat. Ova iluzija postoji.

pogrešno smo zamišljali kako se ono što se radi. Postoje brojne objektivizacije i to je sve: odnos između te mnogostrukosti praksi i jedinstva uspostavlja se samo ako pokušamo da im pripišemo jedinstvo koje ne postoji. iz toga ćemo zaključiti da čovečanstvo napreduje i da se sve više i više približava cilju. Ne postoji nesves­ no. potiskivanje. ipak nisu imale razloga da to budu. tako da su pogodila metu na različitim mestima. i to iz jednostavnog razloga što ne postoje: postoje samo mnogostruke objektivizacije ("popu­ lacija". A može i gore. što je tačno. Tačku dodira sukcesivnih praksi shvatimo kao prethodno postojeći objekat koji su ciljale. populacija i pravni subjekti izgledaju isto kada treba spoznati pojam onih kojima se uprav­ lja. kao što nismo već dobrih sto godina. a to je praksa. Ako se naš opti­ mizam ograniči na to da pre bude retrospektivna popustljivost nego nada. "fauna". a to je objekat. objašnjava polazeći od onoga što je urađeno. a mesto na kojem će se projektil sam od sebe rasprsnuti shvatamo kao namerno odabranu metu. Ako smo ekstremni optimisti. kao metu. a onda ćemo moći da upalimo svoj fenjer. koje više ne možemo spojiti: praksa je odgovor na izazov. objašnjava se kroz ono što se radi u svakom trenut­ ku istorije. na nekako isuviše apstraktan način. Sve se vrti oko tog paradoksa koji predstavlja centralnu i najoriginalniju Fukoovu tezu: ono što je urađeno. Naš je autor isuviše pozitivista da bi pothranio tu dvostruku iluziju. Jer pojam"oni kojima se upravlja"nije nijedan ni mnogostruk. praksa. kao što su racionalizmi. limu­ nova kora i rakun predstavljaju mnogostrukost i ne čini se da trpe zbog toga što nemaju ni zajedničko poreklo. zlatni sat. tačnije rečeno. Čitavo zlo dolazi iz iluzije kojom "postvarujemo" objektivizacije i tako stvaramo prirodni objekat: krajnji ishod shvatamo kao cilj. s obzi­ rom na to da su znale metu koja se ne menja (menja se samo "stav" onog ko cilja). objekat. kad se pogled zamuti. Ideja Dobra: sve što radimo pokušaće da pogodi idealnu metu. ma koliko nejednake ispadale pri istom uloženom na­ poru). kao što to nije ni"potiskivanje"(ili"njegovi razni oblici") niti država (ili "njeni oblici kroz is­ toriju"). U nedostatku boljeg rešenja. a ni politika noja. Umesto da uhvatimo problem za njegovo pravo središte. reći ćemo da ljudi iz svoje 223 . ali isti izazov ne povlači uvek isti odgovor. Ako praksu budemo shvatili kao o d ­ govor na neku datost. Nema veze: možemo da očuvamo svoj optimizam i racionalizam. ideološka lukavost. baza određuje nadgradnju. itd. sve izgleda slično. razume se. "materijalan" ili racionalan. ali i nadgradnja reaguje na svoj način. po ovom pitanju. tako da sukce­ sivne prakse liče na reakciju na jedan isti objekat. "pravni subjekat") koje su korelati heterogenih praksi. krećemo od kraja. Onda nastaju lažni dualistički problemi. mnogostruke se prakse g u b e iz vida: one su skrivena strana ledenog brega.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU odabrati jedno od to dvoje". fauna. kako u toj centralnoj tezi sve stoji. postoji samo večna teleološka iluzija. zato što te prakse. ma koliko različite izgledale (ili. a ni princip. što je tačno. Samo iluzija o prirodnom objektu stvara nejasan utisak o jedinstvu. dobićemo dva dela lanca. ni zajednički objekat. i koji je najpre bio dat. Ludilo ili javno dobro kroz vekove različito su ciljala sukcesivna društva čiji "stavovi" nisu bili isti. Hajde da najpre pokažemo. na kraju ćemo dva kraja lanca spojiti parčetom konca koji se zove ideologi­ ja.

a drugi gladijatore. a mi to polje na kojem eksplo­ diraju naprave različite u svakom mogućem smislu smatramo nekom vrstom nadmetanja u gađanju. ili. nećemo više pokušavati da sas­ tavimo potpuni ili idealni spisak zadataka države: isuviše dobro znamo da je istorija maštovitija od nas i ne isključujemo ni to da ćemo jednog dana državu smatrati odgovornom za ljubavne jade. a neka socijalno osiguran­ je. što će reći u objektivizacijama srodnih praksi. držimo se empiri­ jskog i otvorenog spiska: "beležimo" koji su zadaci bili pred državom do tog dana. država sa svojim zadacima za nas nije ništa drugo do reč i naša optimistička vera u taj prirodni objekat ne srne da bude veoma iskrena. To uopšte ne znači da je naša krivica u tome što verujemo u državu. A onda nas mnogo muči velika rasutost pogodaka u metu: to je ono što se naziva problemom Jednog i Mnogostrukog: "Ovi pogoci su toliko rasuti! Jedan je pogodio socijalno osiguranje. dobro znamo da svako društvo ima sopstveni spisak onoga što nazivamo zadaci države: neka društva žele gladijatore. za praksu ili diskurs.0 FUKOU istorije malo po malo crpe celinu istine. a trebalo bi da postoje samo države: naša je krivica u tome što verujemo u državu ili u države umesto da proučavamo prakse koje projektuju objektivizacije koje smatramo državom ili njenim raznim oblicima. možda i nerešiv!"Sigurnoje tako s obzirom da ne postoji: on nestaje onda kada shvatimo da usputna određenja smatramo modalitetima države. Ne sprečava reč da nas i dalje navodi da verujemo u nešto što se zove država. ako se ukine Senat i nova 224 . Ta praksa rađa objektivizacije koje joj odgov­ araju i učvršćuje se u realnosti trenutka. jedna prema gladijatorskim borbama. Bolje rečeno. da svako društvo pogađa neki deo cilja i ilustruje virtuelnost ljudske sudbine. ako se srodne prakse preobraze. pošto vera nema dejstvo. Izbegavamo pravljenje teorijskog. najčešće smo optimisti protiv svoje volje: dobro znamo da je popustljivost retko na delu i da društva nisu ništa do ono što su u istorijskom smislu: na primer. ili objekat čije bi nam post­ ojanje omogućilo da otkrijemo nešto napredno. istovre­ meno verujemo u to da nijedna država ne nalikuje drugoj i u to d a j e država jednostavno država. Sve u svemu. ako se pomere granice praznine. ona aktivno ispunjava prazninu koju te prakse ostavljaju. Kroz istoriju se javljaju različite političke prakse koje se projektuju. aktuelizuje virtuelnosti koje su unapred oblikovane u praznini. Ukratko. još bolje. hoćemo li ikada us­ peti da odredimo tačan položaj cilja? Da nismo jed­ nostavno uvereni da su svi hici gađali baš ovu istu metu? Ah! problem Mnogostrukosti je težak. mi i dalje nastavljamo da besnimo na nju umesto da pokušamo da ispod površine otkrijemo praksu čiji je država odraz. Uzalud je što znamo da je država objekat koji bi nam omogućio da unapredimo teorijsko istraživanje. nestaje kada pres­ tanemo da verujemo u postojanje mete kao što je prirodni objekat. u tu državu verujemo samo na recima: pošto smo postali mudri. dobro znamo da različite civilizacije imaje razne "stavove" po pitanju "ludila". druga prema soci­ jalnom osiguranju. Ali. Ako krenemo od takve rasutosti. Hajde da tu filozofiju objekta shvaćenog kao kra­ jnji ishod ili kao uzrok zamenimo filozofijom odnosa i da uhvatimo problem za sredinu.

definisanoj zajedničkim funkcionisanjem svojih heterogenih delova" (Deleuze-Parnet 1977: 85). Ali. problem će nestati: "objektivna realnost" društva sadrži činjenicu da se pojedinci interesuju za njega i da omogućuju njegovo funkcionisanje. U svojoj lepoj studiji o Kardinerovom pojmu bazne ličnosti. Možete li zamisliti koliko bi fantomska bila neka neostvarena mogućnost. vodič stada. praksa će aktuelizovati te nove virtuelnosti i više neće biti ista. osećajnost predstavlja znak našeg interesovanja za stvari: želja je "skup osećanja koja se preobražavaju i cirkulišu u jednoj simbiotičkoj raspodeli.Ta želja ima veoma veliki otklon od sveta. Delez. Ona znači i da opozicija pojedinac-društvo predstavlja lažni problem. poput Spinoze. uključujući i spavanje. iz sopstvenog ubeđenja ili iz nekakvog kaprica. a i spav­ anje ili smrt. s 225 . postao otac naroda-deteta. jednom rečju. jedine virtuelnosti koje pojedinac može da ostvari su one koje su nejasno iscrtane u svetu koji ga okružuje i koje pojedinac aktuelizuje tako što se za njih interesuje. nema spisak određenih potreba koje treba zadovoljiti. Ideja pravog uzroka. znači i da opozicija materijalno-idealno. pojam želje znači da nema ljudske prirode ili. Slučaj je hteo da se neka beba rodi u kraljevoj sobi. Da li čovek u tolikoj meri želi da bude kralj? Jalovo pitanje: čovek ima "volju za moć". dakle. ili kolektivi) iscrtava. Želja je činjenica kroz koju se pokreću mehanizmi. jeste nonsens. e to je ta želja. kao naslednik prestola. L'amor che muove il sole e l'altre stelle. za aktuelizaciju. funkcionišu raspodele. Bez čega se. Kapitalista ne bi bio "objektivna realnost" kad ne bi imao mentalitet kapitaliste. onda ćemo moći da zamislimo da jedna prouzrokuje drugu: uzročnost pretpostavlja eksteriornost. Pojam želje. jeste dualistička. ne radi ništa slično tome i naziva je željom. tu se ne radi o ideologiji. dakle. koji mu omogućuje da funkcioniše: bez njega čak ne bi ni postojao. Kralj veruje da vidi kako njegovo stado pase zato što mu se to nameće. koja je neodređena: on ne traži sreću. pojedinac ispunjava praznine koje "društvo" (što će reći drugi. još bolje. kaže sveti Toma 3 . o tome da je imperator. Klod Lefor (Claude Lefort) odlično ukazuje na aporije kojima vodi ideja da pojedinac i društvo jesu dve realnosti koje su jedna izvan druge i koje bi trebalo da ujedini uzročni odnos (Lefort 1978:69). Osećajnost i telo znaju to m n o g o duže nego svest. ni­ kada ništa ne bi dogodilo. što će reći iskrivljena. ako više volite. naravno. kao suprotnost ideji aktuelizacije. kao Spinozin cupiditas. tetošenje naroda-deteta takođe. "svaka raspodela izražava i sačinjava želju tako što pravi plan koji je omogućuje" (Deleuze. Zašto onda nazvati "željom" činjenicu da se ljudi interesuju za virtuelne raspodele i o m o g u ć u j u im da funkcionišu? Zato što. baza-nadgradnja. da ta priroda predstavlja oblik bez ikakvog sadržaja osim istorijskog. ta želja. ako pojedinca i društvo pojmimo kao dve realnosti koje su jedna izvan druge. kroz koju se vir­ tuelnosti. neka virtuelnost"u primitivnom stanju"? Šta bi bilo 3 Drugačije rečeno. posle čega bi mu preostalo samo da se odmori na stolici u svojoj sobi: on je životinja aktuelizator i ostvaruje svaku vrstu virtuelnosti koja mu dođe pod ruku: non deficit ab actuatione potentiaesuae. ako uvidimo da pojedinci već učestvuju u o n o m e što se naziva društvom. bar mi tako izgleda. ili. i ta će se beba automatski zainteresovati za posao kralja koji ne bi napustila ni za šta na svetu i čak se neće ni zapitati želi li da bude kralj: ona to jeste i to je sve. rečju koja je dala povoda mnogim smešnim zablu­ dama "novih filozofa" (Delez je sklon drogiranju). tako da je ne primećujemo: ona je korelat postvarenja. šetnja je želja. Ne radi se.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU etika stupi na snagu. predstavlja princip svih drugih osećanja. ostvaruju umes­ to da se ne ostvaruju uopšte. Ta je aktuelizacija (sholastički rečnik je veoma udoban) ono što sveti Avgustin naziva ljubavlju i na tome je gradio teleologiju. Parnet 1977:115).

ako mentalitet i verovanje objašnjavaju praksu. ponašaćemo se u skladu sa tim. praksa je ta koja najpre objektivizuje kralja-oca radije nego kralja-sveštenika ili vodiča. biti pod uticajem izvesne religijske ide­ ologije. izgleda mi ubedljivo po tom pitanju". jedno verovanje. jer ljudi misle o svojoj praksi. sujeverje. ideologije očinskog karaktera kraljevske vlasti. njegova svest ne veruje da opaža jedan postvareni svet. da obzirom na okolnosti. i s druge strane da bude osetljiva za teorijske istine. ne bi bilo potrebno postavljati psihološki problem osvešćenja"(Fuko 1998:209). Ali. vidimo večitog upravljača i večite one kojima se upravlja. ne bi bilo potrebno istraživati u kojoj meri ova svest može s j e d n e strane da izrazi neme uslove. 226 . nema uticaja na praksu. Njihova praksa. drugačije rečeno.0 FUKOU ludilo "u materijalnom smislu" izvan prakse koja ga čini ludilom? Nećemo pomisliti: "Ja sam. ali. Prirodnije objekat proširen sukcesivnim ide­ ologijama. sa­ mim tim. I eto zastoje naš mentalitet primi­ tivan. Na taj smo način navedeni na to da verujemo kako iz ideologije proizilazi sva jasnoća i svi razređeni i vremenski određeni žljebovi prakse. mi jesmo kralj-otac i. zbog toga kapitalizam ne uspeva da se začne u zemljama trećeg sveta. a da čak nismo imali vremena da na to pomislimo. zanima se za njega. to jest. Geneza pojmova vidljivo je ista: nekom sujeverju pridodamo ponašanje ljudi koji su skren­ uli sa banalnog puta i tako to sujeverje i samo post­ ane neshvatljivo. pustimo to i zapitajmo se kako ćemo se ponašati prema onima kojima se upravlja. pa da. pošto to jesmo. Aktuelizacija i uzročnost jesu dve različite stvari i zbog toga ne postoji ni ideologija ni verovanje. u ime prirodnog objekta ne vidimo upravo kralja-oca. Izraz "mašina koja želi" sa početka Anti-Edipa. onda će ostati da se objasni neobjašnjivo. praćena svešću koju o njoj imaju. "s obzirom na okolnosti". a i narod-dete radije nego narod koji treba voditi ka večnom spasenju ili stado. u ovom slučaju. U ime materijaliz­ ma razdvajamo praksu od svesti. nije svest ono što objašnjava praksu i što bi se samo objasnilo polazeći od srod­ nih uslova ili pak kao ideologija ili kao verovanje. Verovanje u očinsku prirodu kraljevske vlasti ili u ideologiju welfare state nema dejstvo na svest i. koje imaju feudalni mentalitet. napotiv. upravo usmeravanje tokova. kralj-otac će biti samo još jedan večni upravljač koji će. imperatorov sin i nema više Senata. veoma je spinozistički {automaton appetens). mnogo banalnije. umesto toga naći ćemo se u ulozi kralja-oca. dakle. samo njegova osećajnost dokazuje da je taj svet aktuelizovan samo zato što ga kralj aktuelizuje. jer suveren koji "jeste" kralj-otac i koji se "objektivno" nalazi naspram naroda-deteta ne može da ne zna šta je on i šta je njegov narod: on ima ideje ili mentalnu sliku o svom "objektivnom" položaju. već. a to je hrišćanska ideologija. Sigurno je da ljudi m o g u i da se ne interesuju za neku "stvar": ali onda narečena stvar objektivno ne postoji. "Ne bi bilo potrebno uključiti instancu individualne ili kolektivne svesti da bi se zahvatilo mesto artikulacije određene političke prakse i teor­ ije. Pojam ideologije nije ništa drugo do zbrka koja je proistekla iz dve potpuno beskorisne op­ eracije: seckanja i banalizacije. ispunjava prazninu koju su ostavile srodne prakse i samim tim se objašnjava polazeći od njih. manje su ili više svesni onoga što čine.

Koliko god reči da potrošimo. ne moramo da uveravamo kralja da nar­ od jeste dete: on to i sam vidi. tako ćemo biti navedeni da žalosno zaključimo kako ljudi čas veruju. Jasno se vidi razlika između ideologije u Naučne revolucije imaju svoje preteče. u smislu hrišćanske religije. ideologija ne postoji. 261. napisaće. Rimski je imperator mogao da odobri gladijatorske borbe i da istovre­ meno. proisteklo iz preobražaja političke prakse koja je promenila značenje s obzirom na to da okolnosti "objektivno" više nisu ono što su bile 4 . U razmatranom primeru ideologija će imati značenje koje možemo 4 pripisati doktrini kralja-oca. u svojoj duši i svesti on će samo odlučiti kako i kada da tetoši ili da kazni to dete. a i na drugim mestima: Wölfflinovo delo Principesfondamentaux del'histoiredel'artizg\eda kao da unapred ostvaruje stranu 208. kako ih se ne može jednostavnim zahtevom naterati da veruju u bilo kakvu ideologiju i da su. (Naravno da nije isključeno da je kralj. a da narod ne protestuje. uostalom. filozofije. ali o tome je imala nešto drugačiju ideju: njoj su iskušenja puti izgledala opasnije od krvi gladijatora. iako se dobro slažu u praksi. a čas manje ili više knjiške re­ alnosti. kralj-otac izgledaće kontradiktorno na drugi način: nevaljaloj će deci odobriti gladijatore koje traže. Dugo smo ukidanje gladijatorskih borbi pri­ pisivali uticaju koji je hrišćanska doktrina imala na svest. što će reći diskurzivne prakse. reizdate u Collected Papers (Schutz 1975:14. 227 . 276). ali tek pošto je javno ukoren i pošto mu je pokazano šta ga čeka". ako je imao smisla za humor i dara za izražavanje. iz humanističkih razloga. Schutz 1976:120) i videćemo kako se zbog viška racionalizma može zaobići jedna divna tema. uprkos svetim tekstovima. Ali fenomenologija nije mogla da ode dalje.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠEISTORIJU se spozna samo verovanje. isto tako dobro kao i njegovi budući istoričari. zabrani prinošenje ljudskih žrtava. ova kon­ tradikcija ne postoji u slučaju vodiča stada. a više z b o g svog optimističkog racionalizma: kod Suca treba pročitati studije o društvenoj raspodeli znanja. manje z b o g Ego Cogito (jer je bila dovoljno tanana da poveruje kako razabira ono-što-se-samo-po-sebi-podrazumeva u gostoljubivim podsvesnim resama pojma Cogito). samu religiju. čija je praksa da životinjama daje ono što njihovi nagoni zahtevaju. onako kako je istoričari mogu objasniti polazeći od kraljevih dela: "S obzi­ rom na okolnosti". sasvim u stanju da veruju u stvari koje su na planu verovanja međusobno kontradiktorne. Po pitanju onoga-što-se-samo-po-sebi-podrazumeva trebalo bi pratiti trag izrazä fraglos ili taken for granted kod Huserlovih socioloških učenika. pa čak i kod Maksa Šelera (Max Scheler 1960:61). i ona je osuđivala nevaljale misli. kao što je Feliks Kaufman (Felix Kaufmann) (Grundprobleme der Lehre von der Strafrechtsschuld /Kaufmann 1929/). i sam postao toga svestan. Alfred Sue (Schutz) (Phenomenology of the social world /Schutz 1967/). Pojam "ono što se samo po sebi podrazumeva " stidljivo je tu i tamo izvirivao iz fenomeno­ logije. "i s obzirom na to da je narod samo dete. treba ga braniti od njega samog i odvratiti ga primerenim kaznama od krvoločnih apetita i loših navika. ali ne radi se o tome). U istoj je epohi postojala jedna ide­ ologija. Taj preobražaj ne prolazi kroz svest. zapravo. a podle će zavodnike osuditi na smrt u najstrašnijim mukama. Ona čas označava apstrakciju. političke doktrine. čas ne veruju. i to onda kada tre­ ba spoznati značenje prakse (u tom smo je smislu upravo upotrebili). i trebalo bi da resimo da više nikada ne upotrebljavamo tu reč. ali u drugom smislu reči. to ukidanje je. Arheologije znanja (Wölfflin 1952: 17.

Ako izmerimo te preobražaje na lestvici vrednosti. narod-dete. evo dve heterogene prakse: narod-stado je imao prilično veliku seksualnu slobodu. ne treba ni krivotvoriti procenu mogućeg tvrdeći da su "okolnosti takve kakve jesu" zato što one ne postoje: postoje samo prakse. ne treba porediti dva ledena brega zaboravljajući. narod-dete ima manje slobode. ne objašnjava se napretkom svesti. kao i žensku homofiliju. ni njenim opadan­ jem. ali to je druga priča. naroda-stada.0 FUKOU smislu doktrine i ideologije u smislu značenja neke prakse. želja ili svest. i to neće biti pogrešno. s obzirom na to da svaka epoha nudi razne privlačnosti i rizike u ko­ jima bi manje-više svako mogao da pronađe nešto za sebe. Želje i Po­ tiskivanja: svaki od ukrasa duguje svoj neobičan oblik mestu koje su joj ostavile prakse-savremenice među koje se umešao. već na mogućnost da uporedimo i da prihvatimo (po kom kursu?) heterogene privlačnosti i nedostatke. a ne"diskurs" ili epistemološki prekidi koji su dugo držali pažnju javnosti. da ne treba proizvoditi racionalizatorske racionalizme i skrivati heterogenost ispod proc­ esa postvarenja. pri proračunavanju prednosti. ona je drugačije shvatala homofiliju kako bi prihvatila aktivnu mušku homosek­ sualnost. koji je takođe neobičan. osudila pasivnu. samo je bila zasnovana na drugačijem principu: nije bila poželjna normalnost u razmnožavanju. a da je potiskivanje naglašeno. već je bilo važno da aktivnost nadvlada pasivnost. lako izgleda kao da u istu vreću trpa užasnu Damijenovu patnju i zatvore koje su poboljšali filantropi iz XIX veka. Ali to je činjenično stanje izve­ deno iz merenja: to nije objašnjenje preobražaja. da bismo načinili racionalan izbor. ovaj kaleidoskop ni malo ne liči na sukcesivne oblike dijalektičkog razvoja. manje potiskivanja. skrivenu stranu jednog od njih. a gladijatori više ne umiru. Ni antička seksu­ alnost nije u svom principu bila ništa manje potis­ nuta nego hrišćanska. reći ćemo da je humanitarizam napredovao. više slobode. Fuko ne tvrdi da ne bismo imali svoje favorite kad bi nam bilo dato da izaber­ emo vek u kojem ćemo živeti. na mesto jednog drugog ukra­ sa. U svakom slučaju. i osudom obuhvatila žensku heteroseksualnu po­ tragu za zadovoljstvom. naročito u oblasti seksualnih delikata: uticaj hrišćanstva? Pra­ vo postaje svakodnevije zato što kralj ima očinskiji odnos sa narodom. a gladijatori su umirali. da pokretač kaleidoskopa nije razum. naročito. Celina istorijkih uslova postavila je jedan neobičan ukras. tako da svom snagom primenjuje narodni ideal odmazde i čak ga prekoračuje? Drugo objašnjenje mora biti valjano. ne bi tre­ balo da se oslanjamo na davanje prednosti. on samo podseća na četiri velike istine: da taj sled heterogenosti ne označava vektor napre­ tka. Razni se ukrasi ne mogu ni na koji način porediti: to nisu Meccanos igračkice od kojih bijedna imala više elemenata nego druga. (Narečena doktrina takođe ima skrivenu stranu ledenog brega i spada u diskurzivnu prak­ su. u vežbanju vrline mudrosti. i. da je pra­ vo unazađeno. To je završna reč ove nove metodologije u istoriji. ludilo postoji kao objekat samo u praksi i 228 . ali na drugačiji način. niti borbom između dvaju principa.) Na isti su način istoričari raspravljali o pooštrenju kazni u krivičnom pravu u vreme vladavine imperatora hriščana. izmerene na našoj subjektivnoj lestvici vrednosti.

hoćemo li morati da se odreknemo racionalizma mentalnog zdravlja? Reći da ludilo ne postoji ne znači tvrditi kako su luđaci žrtve predrasude ili pak. ili ponašanje. još uvek ne bi bilo ludilo. mnogo sebičniji: jesmo li u pravu što materiju za ludilo označavamo kao ludilo. a ne "otvaranja prema bližnjem".Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU kroz praksu. i kako bi. Ali. ali narečena praksa nije ludilo. zatim rečenice i pokreti o kojima bi neki posmatrač koji je došao sa Sirijusa zaključio da se razlikuju od rečenica i pokreta drugih ljudi. a to nije nivo svesti. iako verujemo da raspravljamo o problemu materi­ jalnog ili formalnog postojanja ludila. to poricati: smisao ove tvrdnje je drugačiji.. putanje u prostoru. Argument protiv u toj polemici jeste to što. ali. to je bilo baš u XIX veku. u jednoj praksi koja "vrednuje".To je iza­ zvalo mnoge povike. molekularne strukture. i kad bi sadržalo takvu materiju. iako je bliska zdravom razumu. Rečenica tipa "stavovi prema luđacima značajno su varirali kroz istoriju" jeste metafizička. Kad bih rekao da neko ko jede ljudsko meso. u srod­ nim praksama isti taj koji jede biće objektivizovan nekako drugačije. Ali. najviše što može postojati jesu nervni molekuli raspoređeni na izvestan način. te ćemo ga objektivizovati kao pripadnika naroda-deteta ili pak kao životinju iz naroda-stada. koji se i sami međusobno razlikuju. ona ne znači da je lu­ đak samo onaj o kome sudimo kao o luđaku. to meso jede veoma realno. svetim. ima kralja. ili. Negacija ludila se ne smešta ne nivo stavova prama objektu. sve to pred­ stavlja materiju za ludilo koje na tom stupnju još ne postoji. međutim. o kojem treba suditi u duši i svesti. ili da lu­ dilo ne postoji zato što ga je proizvelo društvo. ona niti tvrdi niti unapred poriče da luđake ne bi trebalo isključiti. objektivizuje takav način ishrane kako bi ga proglasila varvarskim ili pak. A ipak. neo­ phodna izvesna praksa kako bi postojao samo je­ dan objekat. nešto napravila od njega. to što postoji nije ništa drugo do prirodni oblici. preobraziti način tretiranja i promišljanja luđaka jeste jedno. ili da je njegov pozitivitet izmenjen stavovima koja su razna društva prema njemu zauzimala. a ne kao ljudožder: ima dve ruke i snagu za rad. a nestanak objektivizacije"luda- 229 . Poricanje objektiviteta ludila predstavlja pitanje istorijskog uzmaka. Klesani kamen postaje zaključni ka­ men svoda ili opeka samo u trenutku kada zauzme mesto u okviru neke građevine. nesum­ njivo bih bio u pravu. Pošto smo načinili taj odlučujući korak. u meri u kojoj ja m o g u da sudim o tim stvarima. već da je na jednom nivou. ideja da ludilo ne postoji u potpunosti je pozitivistička: ideja ludila po sebi čisto je metafizička. raspravu koja je jednom izaz­ vala bes u pariškoj sredini. već na nivo njegove objektivizacije. bio bih u pravu i kada bih tvrdio da će taj ko jede biti ljudožder samo u jednom kulturnom kontekstu. hajde da Fukoovom delu damo njegov filo­ zofski stas. Uskoro ćemo se vratiti na raspravu o ovoj vrsti problema. u svakom slučaju.. "luđak". ili kako bi društvo moglo da "proizvodi lu­ đake". ili da su razna društva na veoma različite načine konceptualizovala ludilo. isuviše često mislimo na jedan drugi problem. nalazimo se u domenu verbalnog kada zamišljamo neko lu­ dilo koje "postoji u materijalnom smislu" izvan nek­ og oblika koji ga označava kao ludilo. na levoj obali Sene. ova tvrdnja ne poriče ni to da ludilo sadrži neku bihejviorističku i možda telesnu mater­ iju.

pošto u njoj sve zavisi od svega. na primer. ali nije stvar. društvo može da proizvede luđaka i bez sumnje smo znali za takve slučajeve: ali rečenica "ludilo ne postoji" ne govori o takvoj vrsti stvari. tom III. mikrobiologija nerava) realno postoji. schol. Može se čak reći da se ništa ne na­ lazi u istoriji. 38B /Duns S c o tus 1639/). bezumljem. osim možda u spekulativnom smislu. ovog mislioca koji veruje da je materija u činu. prvi način da se razreši teškoća bila je fenomenologija: za Huserla "stvari" nisu ekstra-mentalne res. čiji bi smisao odmah razumeli pariški učitelji iz XVII veka 5 . sed nullius est actus). ali ipak nisu ni jednostavni psihološki sadržaji. Kada sam Fukou pokazao ove stranice. i da je on uvek tako mislio. ut est res quaedam extra nihil). što ne zavisi od naše volje. Samo što one sama nije čin ničega i to samo zato što služi zasnivanju svih aktuelizacija" (u delu Opera Dunsa Skotusa /Duns Scot/. što će reći da stvari postoje samo 5 Na primer skotistički učitelj. ta rečenica filozofa. S a m o što su bića shvaćena na taj način bila neposredne datosti koje treba opisati. a ne subjektivni fantomi koje samo treba opisati. naprotiv. Ako čitalac iz svega ovoga trijumfalno zaključi da ludilo jednostavno postoji. to je njegova stvar. sasvim je izvesno da. tokom dugog zimskog sna. jer za fenomenologiju ludilo postoji. Potreb­ no je da neki čovek bude objektivizovan kao luđak kako bi se prediskurzuvni referent retrospektivno pojavio kao materija za ludilo. materija u ludilu (ponašanje. a ne pseudo-ob- 230 . a da im istovremeno ostavimo dovoljno realnosti kako bi ostalo nešto što treba objasniti. 1. ali filozof po obrazovanju ne bi je m o g a o d u g o uzimati za ozbiljno. treba da poreknemo transistorijsku realnost prirodnih objekata. 4: "po tom pitanju treba znati da materija jeste u činu. biti luđak u materijalnom smislu znači upravo još uvek ne biti luđak.O FUKOU ka" nešto sasvim drugo. kao i za Dunsa Skotusa. ne izražava opredeljenja ili opsesije svog autora. rekao m i j e otprilike:"Nikada nisam lično napisao ludilo ne postoji. izdanje Wadding. ali nije da nije ništa". ako me sećanje ne vara). fenomenologija nije idealizam. potrebne su bar prakse eskimskog iglua. e da bis­ mo mi imali povoda da pretpostavimo kako se iza toga ne krije nikakav prirodni objekat i da posumnjamo u racionalizam mentalnog zdravlja. ali da bi životinja počela da gubi svoju objektivizaciju. dakle. Tako za Dunsa Skotusa materija nije ni razumno biće ni realnost koja se može fizički izdvojiti. Zabavio sam se prevođenjem na skotistički jezik o n o g a što je možda osnovni problem istorije-filozofije prema Fukou: čim prevaziđemo problematiku marksističkog materijalizma (koje se drže mnogi istoričari. kao što ćemo videti. S druge strane. qu. Preostaje samo da zaključimo da su za dvadeset pet vekova istorije društva na razne načine objektivizovala ono što se naziva demencijom. čak ni revolucionarne. VII. već pretpostavlja preobražaj praksi na lestvici na kojoj reč revolucija označava bezbojnu gorljivost. Životinje ne postoje duže od luđaka i možemo se prema njima ponašati dobro ili loše. str. u simbiozi ljudi i pasa čije se topline tela mešaju. Božje delo. ali ne kao ludilo. pošto jeste nešto pre nego ništa (est quoddam in actu. optužili da je idealista (u popu­ larnom smislu reči). Šta g o d mi ponav­ ljali ili nabacivali. Za Fukoa (koji je pročitao Ničea 1954-1955. jer zašto ponašanje i nervne ćelije. zaokruženi čin stvaranja. ali to može da se napiše. reći da ludilo ne postoji. Za Fukoa. ona jeste nešto u činu. ali da nije čin ničega {materia est in actu. osim iz"ubeđenja"). art. a treba. autor traktata De return principio. potrebno je da prirodni objekti ne postoje i da istorija ostane realnost koju treba objasniti. a ne otisci prstiju? Krivo bismo. ludilom.

a objašnjenje nekog tobožnjeg objekta sastoji se od ukazivanja na to od kakvog istorijskog konteksta on zavisi. religija ili medicina kroz vekove. u nekoj drugoj praksi biće ma­ terija za nešto drugo. Pošto ludilo nije prirodni ob­ jekat. sve zavisi od svega. ništa nije inertno. meta za teleologiju: nema povratka potisnu­ tog. Taj je sadržaj preobražen zato što je preobraženo ono što smo podrazumevali pod istinom. zatim prirodu i kulturu. da postane takva objektivizacija. on je određuje. ne može se "razumno" raspravljati o "pravom" stavu koji treba "zauzeti" po tom pitanju. država ludilo ili religija: to je čuvena teorija diskontinuitetä: ne postoji "ludilo kroz vekove". u tome što marksizam polazi od naivne ideje uzročnosti (jedna stvar zavisi od neke druge. takvi "prediskurzivni referenti" (Fuko 1998: 53-54) jesu sidrišta neke prakse. ništa nije neobjašnjivo. ništa ne postoji izvan istorije. m n o g o smo govorili o istorijskom relativizmu. situacija je obrnuta ako u XVII veku potražimo nešto što bi pomalo nalikovalo onome što podrazumevamo jekti koje treba naučno ili istorijski objasniti: fenomenologija opisuje sloj bića koji prethodi nauci. sačinjenog od prediskurzivnih referenata koji predstavljaju virtuelnosti koje još uvek nemaju lice. Istorija i istina. kulturnoj samovolji. Jedina razlika između ove koncepcije i marksizma jeste. svaka praksa zavisi od svih drugih praksi i od nji­ hovih preobražaja. dim zavisi od vatre). Istorija postaje istorija iz o n o g a što su ljudi zvali istinama i iz nji­ hovih borbi oko tih istina. razlike u ponašanju i rasuđivanju nisu ludilo ništa više od razlika u rukopisu i mišljenju. Prva posledica: namena tog referenta nije da postane takvo i takvo lice. Već neko vreme suprotstavljamo prirodu i konvenciju. sve u svemu. To je moralo jednog dana da se slomi. Ukratko. uvek isto. Razlike u molekulima nisu ludilo ništa više nego otisci prstiju.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU u materijalnom smislu: postojanje bez lica. ništa nije neodređeno i. lica. o objektivizacijama za koje ne zna (i ko­ jima bi mogli da se pozabave oni koje smo nazivali istoričarima). Pre klinike medicina je samo imala isto ime kao i medicina XIX veka. jedinstvenog uzroka ima prednaučnu prirodu. sve je istorijsko i sve zavisi od svega. polazeći od "diskursa" za koji ne zna. 231 . videćemo. a bića nanovo postaju stvari. a ne samo od proizvodnih odnosa. fenomenologija namerno pušta napred nauku. Ono što je kod nas materija za ludilo. razrešio poteškoću uz pomoć ničeanske filozofije prvenstva odnosa: stvari postoje samo kroz odnos. pojam odlučujućeg. Prediskurzivni referent nije prirodni objekat. kao što ćemo nešo dalje videti. Ali nisu izgovori za racionalizam i u tome je poenta ovog pitanja. još uvek neobjektivizovano. Fuko je. sve je istorijsko. A to pomera granice filozofije i isto­ rije zato što presipa njihov sadržaj iz jedne u drugu. a određenje tog odnosa preds­ tavlja njihovo objašnjenje. najzad. isto tako kao i značaj ili ukidanje rimskog Senata. Ne postoji "večni problem" ludila. ovaj svet ne visi o našoj svesti. jednog sasvim materijalnog sve­ ta. shvaćenog kao prirodni objekat koji bi kroz vekove izazvao promenljive odgovore. čim pređemo na objašnjavanje tih bića. u njima uvek različite prakse na različitim tačkama stvaraju uvek različite objektivizacije. dakle. Na primer: seksualnost je praksa. Ono što nazivamo razumom (čime su se bavili filozofi) ne izdvaja se na neutralnoj osnovi i ne očituje se na realnostima: on govori. a "diskurs" ne znači da ne postoje seksualni organi ili ono što se pre Frojda nazivalo seksualnim nagonom. Evo.

u nekoj epohi skup praksi prozvodi. U tome je smisao negiranja prirodnih objekata: ne postoji evolucija ili promena jednog istog objekta koji bi uvek trebalo da izraste na istom mestu. a ne nečitljivi Discours sur l'histoire universelle). Čudno je što su ovog neprijatelja drveća ponekad smatrali fiksistom. Ukratko. naprotiv. Shodno tome. Treba poći od globalne tačke gledišta. a delimično preobražajima ostatka sveta. kako reče neko. institucija zatvora ne odgovara funk­ ciji koju treba da ispuni i preobražaje te institucije ne treba objašnjavati uspesima ili neuspesima te funkcije. na nekom novom stupnju nastaće lice koje nejsano nalikuje prethodnom. to što nalikuje onome što nazivamo istorijom jeste Histoire des variations. ista će institucija imati različite funk­ cije i obrnuto. kakav jeste. jer. da je medicina "kao takva" rasla poput hiljadugodišnjeg drveta. Istorija je nejasan teren. a ne nastavak rasta. štaviše. poreklo ne postoji. Kaleidoskop. prekide". a ne rasadnik. pružanje sigurnosti. jer zašto bi se neka struktura u potpunosti objašnjavala pre­ thodnom strukturom? Zašto bi joj. da bismo mogli da suprotstavimo strukturu "medicina" njenoj laganoj genezi.. jedinstveno istorijsko lice u kojem mislimo da raspoznajemo ono što se naziva nejas­ nim imenom istorijske nauke ili pak. ne post­ oji večna funkcija raspodele ili depolitizacije kroz vekove).0 FUKOU pod istorijskom naukom. trebalo bi da postoji kontinuitet. drveće ne postoji: postoje samo izdanci. medicina kroz vekove ne postoji: bilo je samo suk­ cesivnih struktura (medicina u Molijerovo vreme. ali.) i svaka od njih ima svoju genezu. klinika. funkcija postoji samo kao svojstvo prakse i nije praksa ta koja odgovara na "izazov" funkcije (funkcija "hleba i igara" postoji samo u praksi i kroz praksu "voditi stado". knjiga koja je još uvek dostojna divljenja i štivo koje se guta. istorija se može objasniti u potpunosti i treba izbaciti sve reči sa su­ fiksom -izam. Fuko je istoričar u čistom stanju: sve je istorijsko. retko se dešava da je lepo. a ne strelište. na materijal­ nom stupnju. već u žanru rasprave (drugačije rečeno. na istom stupnju će se formi­ rati sasvim drugačije istorijsko lice i. ili pak. Geneza se ne odvija od trenutka do trenutka. koja se objašnjava delimično preobražajima prethodne medicinske strukture. u zavisnosti od epohe. već: "Čuvajte se lažnih kontinuiteta". jeste lažni problem. Dodatne posledice: ni funkcionalizam. Poput lažnog prirodnog objekta kao s t o j e religija ili neka religija u kojoj bi se spojili veoma različiti elementi (ritualizmi. bila potpuno strana? Da ponovimo: naš autor uklanja metafizičke fikcije i lažne probleme. geneza-struktura. religije. Medicinu iz XIX veka ne objašnjavamo počev od Hipokrata i prateći tok vremena koji ne postoji: desi­ la se promena kaleidoskopa. Fuko ne kaže:"Ja više volim diskontinuitet. obrnuto. 232 . Kao što bi rekao Delez.. jer ga nećemo pronaći u istorijskom žanru. itd) koje će u drugim epohama veoma različite prakse razbistriti i objektivizovati u veoma različitim oblicima. i to kao pozitivista. svete knjige. što će reći od sukcesivnih praksi. u nekoj drugoj epohi. Geneza nije ništa više od aktuelizacije neke strukture (Deleuze 1968: 237-238). kroz vekove. ni institucionalizam. i to na principu verovatnog. razne emo­ cije. opozicija dijahrono-sinhrono.

da li bi se ta nauka smestila na nivo naših racionalizama? Jesu li nepromenljive u istorijskom objašnjenju isto što i "prirodni" objekti? Mislim da je za Fukoa to prava suština ovog pitanja. neizbežne nepromenljive organizuju u sistem naučnih istina: ili što ne možemo ići iznad jednostavne tipologije istorijskih prilika. ako su u pitanju oslonci 1 objektivizacije ekonomske ili lingvističke prirode. bar u prostornom smislu. organizovati u neki hipotetičko-deduktivni sistem? Korist od tog pitanja ostaje od sekundar­ nog značaja: nauka ne upućuje na aktivnost koja se sastoji od duha. na filozofsku antropologiju kakvu možemo naći u Spinozinoj III knjizi ili u Genealogiji morala: suštinska stvar je to što društvene nauke. ima svoje oslonce i objektivizacije i izgleda nam teško da o njima govorimo. Bez pribegavanja društvenim naukama? Svaka praksa. ni na koji način ne može dovesti do devalorizacije istorijskog objašnjenja kao nenaučnog. Osim ako me samoljublje ne zaslepljuje. koji se mogu ponavljati. ne upućuje na dogovor između bića i mišljenja. obrazuju relativno izolovane sisteme. od slučaja do slučaja. od kojih svaka u svome vremenu izgleda kao da se sama po sebi podra­ zumeva i kao da je sama politika. već samo korelati (stado koje treba voditi. a da se ne očešemo 0 lingvistiku ili ekonomiju. na Razum. Ono se sastoji u tome da se zapita­ mo kakve su pojave. tok koji treba usmeriti) vre­ menski određenih praksi. jer sam u svojoj uvodnoj lekciji podržao tezu da istorija mora da se piše pomoću prirodnih nauka i da sadrži nepromenljive. u nekim oblastima. što će reći genealogiju. Pozitivizam obavezuje. kada treba saznati da lije takav slučaj i u ljudskoj istoriji. negativan program: čovek je uvek pozitivista nekoga kome poriče racionalizacije.. ili zato što ga to ne zanima. ne bi mogle da budu racionalizacija prirodnih objekata. ako nauke moraju da se umešaju. obelodanjivanje prakse ili diskursa. ili zato što u to nimalo ne veruje. Da bi bila sasvim u skladu sa prilikama. istorija ne zaostaje za naukom u strogosti. dok istorijsko objašnjenje razmatra "prototipe". zbog prirode pojava nepromenljive u nauci jesu formalni modeli. Nauka nije viši oblik spoznaje: ona je spoznaja koja se primenjuje na "serijske modele". ili što se nepromenljive svode na formalne tvrdnje. deljenja karata. kombinatorike prilika. Pozitivizam nije ništa drugo do jedan relativan i. već na činjenicu da.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠEISTORIJU U istoriji postoje pojedinačne ili čak jedinstvene konstelacije i svaka se od njih može u potpunosti objasniti samo pomoćnim sredstvima. ali dvostru­ ko ograničeno. Istorijska analiza počinje od tvrdnje da ne postoji država. posle istoričarevog prolaska. Pošto sam to priznao. istoriji su to još formalnije istine. svaki diskurs. istoričar ne objašnjava samu politiku. čak ni rimska. one pretpostavljaju istorijsku analizu tog objekta. izgleda mi da problem koji Fukoa zanima jeste sledeće: kada bi is­ torija bila podesna za naučno objašnjenje. Mogu li se nepromenljive. to je pitanje o kojem Fuko uopšte ne govori zato što se to na neki način samo po sebi podrazumeva. to je čest slučaj u fizičkim pojavama. 233 . neku vrstu servo-mehariizma. da budu znanje za tehnokrate. po uklanjanju metafizičkih fikcija ostaje da se rekonstruiše pozi­ tivno znanje. a ne koji su zahtevi Razuma.. dolazimo do pitanja koje je razumljivo. pokreti kaleidoskopa. Nije mu mnogo značajno to što se. Pošto postoji samo određenost.

nanovo obojena lo­ kalnom bojom. zato što će se vratiti kroz prozor ako su mu zatvorena vrata? Ne bi mogao. on ne postoji formalno. tok i druga određenja. bez obzira na to da li zainteresovane strane to znaju ili ne znaju. Taj tobožnji prirodni strah nije iskaziv čisto formalnim terminima. čak ni kao truizam. ako nisu znale ili su priželjkivale drugačiji kraj. i to sadrži određeni političko-kulturni diskurs. istorijski događaj potpuno u skladu sa prilikama. Zaista: formalna potreba za postojanjem nepromenljivih ne predviđa na koji će se nivo te nepromenljive smestiti. najpre. na nepromenljive? Bez njih bi objašnjenje ustupilo mesto intuiciji (plavu boju ne objašnjavamo. zadovoljiće se time da na njih primeni neki model ili bar da ih iskaže u vidu principa ("potrebno je da vrata budu otvorena ili zatvorena. to objašnjava ono što se sa njima dogodilo"). ako objašnjenje u istoriji ot­ krije relativno izdvojive podsisteme (takav ekonom­ ski proces. on nije strah od smrti niti od ubistva (jer priznaje ubistvo kriminalca). Te su antropološke tvrdnje i same formalne i samo im istorija može obezbediti sadržaj: ne postoji konkretna transistorijska istina. u slučaju društava. jer politika. Istorija koja se piše apstraktnim recima umesto semantikom te epohe. istorija koja. takva struktura organizacije). Ali kako. Napred smo govorili o užasu koji je Rimljanin osećao pred gladijatorom koga je u isto vreme smatrao zvezdom. Prema Fukou. bilo da su filozofske ili se organizuju u društvene nauke. nije potisnut. njoj je korisno da upotrebi nepromenljive kakve god da su i to kako bi raspršila racionalizme koji se neprestano rađaju. država i Moć ne postoje. povratak potisnutog.O FUKOU već stado. materijalna ljudska priroda. konkre­ tan. Zbog toga Fuko is­ toriju smatra filozofskim bićem (što nije ni tačno ni pogrešno). ona je. koji nije mogao da isprovocira zabranu gladijatorskih borbi pre perioda poznog carstva.Taj transistorijski strah od ubistva uopšte nije bio transistorijski: on je materijalan. za istoriju nema koristi od elabo­ racije nepromenljivih. Ako je. veoma daleko od empirizma koji joj se tradicionalno pripisuje. zato što. u svakom slučaju. već je preobražen reaktivnošću (o toj reaktivnosti govori Genealogija morala: eto jednog nepromenljivog oslonca sa filozofskim ukusom): on je bio farisejsko gađenje pred tom prostitutkom smrti kakva je bio gladijator. izgleda. bio po­ tisnuti strah od ubistva u stanju građanskog mira? Da li je takav strah od ubistva mogao biti transistorijski zahtev ljudske prirode. onda. potisnuto iz jedne epohe zapravo pred­ stavlja genezu jedne nove prakse. da objašnjavamo. izvesnu praksu Naselja. on je strah od prizora umiranja jednog nedužnog građanina. pod okriljem javnog reda i mira. koji su upravljači u čitavoj epohi ispravno uzimali u obzir. već je konstatujemo) ili iluziji spoznaje. "Neka ovde ne ulazi niko ko nije filozof ili ne postaje filozofom". a da ne računamo na pokretače. Zato što ideja potis­ nutog prirodnog nagona ima smisla samo u slučaju pojedinca koji je imao sopstvenu istoriju. potraga za nepromenljivom neće se zaustaviti dok ne stigne do antropoloških tvrdnji. Istorija je ničeanska genealogija. odnosi se na određenu upravljačku praksu. Fuko nije fran­ cuski Markuze (Marcuse). naprotiv. potrebno je da ukupni zbir uloga u igri međunarodne bezbednosti bude nula. svuda pronala- 234 . da li ja taj užas.

On jed­ nostavno podseća na to da objekti nauke nisu večne istine. istorija koja ne­ gira prirodne objekte i potvrđuje kaleidoskop. niko ne sumnja da će rakete usmerene prema Marsu zahvaljujući Njutnovim proračunima sigurno tamo i stići. države. tako da je u svakom trenutku čovečanstvo ravno samo sebi.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU zi delimične analogije. svaka nauka jeste privremena i istorijska analiza to neprestano pokazuje. jer upravo to pitanje nije isto od epohe do epohe. drugi su mislili ono. Ovaj svet je ono što jeste u svakom trenutku: to što su njegove prakse i njegovi objekti razređeni. možemo samo reći da u njima nema mesta ni za is­ tinu ni za grešku. a Niče da sebi postavlja samo probleme koje može da reši (Fuko 1998: 61. Fuko. pošto ne postoje. i što se zbog toga tuku. što ih navodimo da u to veruju. A ono što ne bi moglo da bude istinito jeste mogućnost da spoznamo šta je seksualnost "kao takva" i moć "kao takva". Što se tiče seksu­ alnosti. već zato što tu nema mesta ni za istinu ni za grešku. A sigurno je da je Čovek lažni objekat: društvene nauke ipak ne post­ aju nemoguće zbog toga. hajde da sazna­ mo šta je tačno!"To za našeg autora znači unesrećiti se ni zbog čega. U stvari. veoma je istinita ili bar može da bude istinita. po istom pitanju. zbog čega su Fukoa smatrali relativistom ("istina pre hiljadu godina. pojam istine je poremećen zato stoje u procesu sticanja naučnih znanja filozofija zamenjena istorijom. Ta humoristička ili ironična istorija raspršuje priv­ ide. Negacija prirod­ nog objekta ne vodi ni skepticizmu. već se smatra da menjaju objekat. ludila i mnogih drugih stvari. ne sumnja ni da je Fuko u pravu. buduće figure u kaleidoskopu nisu ništa istinitije niti pogrešnije od prethodnih. nema ni istine ni greške u procesu varenja i razmnožavanja kentaura. a u nekoj drugoj epohi. što oko njih postoji praznina. o Lepom. Jer relativista smatra da su ljudi. s obzirom da ti značajni objekti ne postoje: visoko drveće ne raste u kaleidoskopima. a ni povratka potisnutog. ne znači da svuda okolo postoji istina koju ljudi još nisu otkrili. mislili razne stvari o istom objektu: "0 Čoveku. nema neizrečenog koje kuca 6 "Uvek čujemo samo pitanja na koja smo u stanju da pronađemo odgovor" (Niče 1989:196).To što ljudi veruju da raste. zbog čega je naš autor smatran skeptikom. Takva analiza. prakse čovečanstva su ono što od njih načini celina istorijskih uslova. Marks kaže da čovečantvo rešava sve probleme koje sebi postavi. u čemu nema ničeg laskavog. greške danas"). a sa tom su se pustolovinom upoznale i prirodne nauke. a istinitost pitanja koje se pokaže svojstvenim svakoj epohi savršeno je objašnjiva i u njoj nema nikakvog neodređenog kolebanja. bilo da se radi o analizi klinike. nadam se. jer istorija pisana kao mreža apstraktnih reči manje predstav­ lja živopisnu raznolikost nego anegdotsku naraciju. Deleuze 1968:205). Kod Fukoa nema potisnutog. jedni su mislili ovo. skicira tipologije. ne zato što ne bismo znali da dosegnemo istinu o ovim značajnim objektima. e to je već druga stvar. kroz vek­ ove. Kladili bismo se da bi Fuko potpisao rečenicu o čovečanstvu koje sebi zadaje samo one zadatke koje može da izvrši 6 : u svakom trenutku. svaka nauka je bila privremena i filozofija je to dobro znala. 235 . moderne seksualnosti ili Moći u Rimu. problem nije u tome: ako dobro shvatam. Moći. 0 nije ni jedno ni drugo. kao ni sam pojam nauke.

Neće biti! jezik ne otkriva realno. Umesto sveta sačinjenog od subjekata ili pak objekata i njihove dijalektike.0 FUKOU na vrata: "Pozitiviteti koje sam pokušao da usta­ novim ne treba da budu shvaćeni kao skup deter­ minacija koje se misli individua nameću spolja ili je pak unapred i iznutra prožimaju. kontinuiran i ćutljiv. a koga ćemo mi morati da probudimo. luđakom: figure predstavljaju ono što sukcesivni raspored na tabli pravi od njih. jer šta je hu­ manista? Čovek koji veruje u semantiku. ne znači da ispod njih postoji veliki. a to je prob­ lem obogaćenja prošlosti i njenih učinaka s obzi­ rom na tumačenja koja će joj budućnost dati kroz vekove: na jednoj čuvenoj stranici iz La Pensee et le Mouvant. treba da ispitamo na koji to način odnosi pokoravanja mogu da proizvedu po­ danike" (Foucault 1976: 361). već ne bi realno ni bilo romantizma kod nekadašnjih klasika. već polazeći od samog odnosa pošto on određuje elemente koje obuhvata. pošto ona nije konstitutivna. Humanista je neko ko ispituje tekstove i ljude na os­ novu onoga što kažu. koji će oni suzbiti i potisnuti. ne samo da ga ne bismo zapazili. Bergson proučava ovo očigledno dejstvo budućnosti na prošlost 7 . Igoa. ili. Oni pre čine skup uslova pod kojima se obavlja neka praksa. pravnog subjekta. a država. taj neko nije ovaj filo­ zof odnosa. i to ne polazeći od primitivnih ter­ mina odnosa. Ako želimo da saznamo čime se tumači filozofija odnosa. neograničeni gov­ or. jeste prosti korelat neke prakse koja je usko vremenski određena. služe samo istorijom reči. treba da je vidimo na delu na njenom čuvenom problemu.. a ne upad apsolutnog. odbija gladi­ jatore i otkriva ili izmišlja Jadnika: te pobune pred­ stavljaju uspostavljanje neke nove prakse. sveta u kojem svest unapred zna za svoje objekte i cilja ih. I tako "bi trebalo da pokušamo proučavati moć. Reći ću sve: on nije humanista. jednog Šatobrijana. obnavljajući mu reč. ne treba da zamišljamo jedno nerečeno i nemisleće. imamo svet u kojem odnos ima primat: struk­ ture daju materiji svoj objektivni lik. države. Ako i postoji neko ko ontologizuje Moć ili šta g o d . umesto njime. umesto da pitamo idealne podanike šta su morali da ustupe kako bi bili pokoreni. jezik se ne rađa iz tišine: rađa se iz diskursa. Jer bi "diskurs"trebalo da bude njena negacija. Fuko više nije Malbranš (Malebranche) koji ne zna da nije istorijski Lakan. bilo da se radi ο naglašavanju ili najzad ο mišljenju" (Fuko 2005). naravno da se ona neprestano buni. suverena. neko ko čak ni ne sumnja da bi mogao postojati neki drugi nivo.. ili predstavlja ono što objekti prave od nje. međutim. manje se radi ο granicama postavljenim inicijativi subjekta nego ο polju u kome se ona artikuliše" (Fuko 1998: 223). Fukoova filozofija nije filozofija "diskursa". a neki bi marksisti morali prvi to da znaju i da se. ο pitanju pojma preromantizma on piše: "Da nije bilo jednog Rusoa. već oni koji govore samo ο državi kako bi je blagosiljali. Ludilo ne postoji: postoji samo njegov odnos sa ostatkom sveta. Obilazeći svet i uplićući sve njegove oblike i sve njegove događaje. itd. Jer je "odnos" naziv onoga što označavamo kao "strukturu". Svest ne može da se bori protiv istorijskih uslo­ va. "To što postoje sistemi razređivanja. U tom svetu ne igramo šah sa večnim figurama. već filozofija odnosa. već je konstituisana. kraljem. Ne. jer se romantizam kod klasika ostvaruje samo izdvajanjem jednog njegovog aspe- 236 . Vinjija. "naučno" je definisali. još bolje. zakona. proklinjali.

237 . onda ćemo samo moći da se iznenadimo što to delo kojem ništa ne nedostaje. U tome je čitav problem odnosa. a to je autor? Da bi se ovaj problem pojavio. zbog una­ pred uspostavljene harmonije. jeste ono što ostatak sveta od njega napravi. već neke druge različite domete koji mu se ne suprotstavl­ jaju? Ako svi ti prošli i budući dometi predstavljaju različite individualizacije neke materije koja im se 7 Bergsonova ideja da budućnost obogaćuje prošlost može se pročitati i kod Ničea. a naročito problem individual­ nog. u tom slučaju. otac. problem individualiteta. II). monada sa kojom se putnik oženio umre u odgovarajućem trenutku isto kao što će dva usklađena sata u istom trenutku ot­ kucati kobni čas). a ta slika. n° 126. koji proglašavamo istinitim. reći će neko: ili pak to određenje mužu dolazi spolja. Od dve stvari nastaje jedna. A to je. a pojedinac." Taj paradoks se danas naziva paradoksom različitih "čitanja" jednog istog dela. odnos se nalazi u pojedincu koji ga podržava (omne paedicatum inest subjecto): imati odnos obudovelosti znači biti udovac. ona ipak izaziva realnu promenu na njemu: postaje udovac. ni značenje. u: Belaval 1960:112) ο putniku u Indiju kome umire žena. n° 974.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU kta iz njihovih dela. sin. Lajbnic negde piše (Leibniz. Izvesno je da "biti udovac" nije ništa do odnos (isti pojedi­ nac može istovremeno da bude udovac u odnosu na svoju pokojnu suprugu. suprug ili udovac. potrebno je da delo postoji. ili na epohu u kojoj je napisano? Ako njegovi budući dometi ne predstavljaju obogaćenje dela. U prvom slučaju ništa nije istinito ο nekom individualitetu. prosto domet koji je to delo imalo u odnosu na svog autora. Volja za moć. istinito u nekom tekstu biće ono što ο njoj kažemo. Ima li neko delo samo domet koji mu dodelimo? Ima li sve domete koje u njemu možemo otkriti? A šta postaje domet koji mu je dao glavni zainteresovani. u stvari. A šta ako delo ne postoji? Ako svo­ je značenje dobija samo kroz odnos? Ako je njegov domet. treba u potpunosti da bude inidividualitet koji ima svoje značenje. To je ono što Rasel (Russell) naziva problemom spoljašnjih i unutrašnjih odnosa (Russell 1903: 214216. lako ne zna za njenu smrt. Vesela nauka n° 94 ("Posthumni rast"). u tom će slučaju sve što kažemo ο jednom tekstu biti istinito. isto kao što preromantička slika u očima nekih nije ništa do tumačenje koje je spolja dodeljeno klasičnim delima koja tu ne mogu ništa. Pariente 1973: 139). ili što možda već sadrži sva druga zamisliva značenja. može u budućnosti da dobije nova značenja. cf kao i u Opinions et Sentences Melees (Humain trop humain. ni tekst (štampan ili pisan rukom). svoj domet. utemeljeno kao neki spomenik. otac u odnosu na svoga sina i sin u odnosu na svoga oca). sa svojom osobenom formom. Ili pak odnos ima unutrašnju prirodu i proizilazi iz same zainteresovane strane: u monadu putnika oduvek je bilo upisano da će biti udovac i Bog je u toj monadi mogao da pročita buduću obudovelost (što očigledno pretpostavlja da. a tekst je do pucanja nabijen najkontradiktornijim tumačenjima. nije postojala u klasičnoj književnosti pre pojave romantizma više nego što u oblaku koji pro­ lazi postoji zabavan crtež koji će umetnik zapaziti tako što će tu amorfnu masu uobličiti prema svojoj mašti. koja je ostala u Evropi.

ako upotreba mlina na vodu prouzrokuje kmetstvo. kao što je napisao Lukač (Lukacs). ne postoji (postoji samo njegov odnos prema svakom od tumačenja). a da se ne upadne u aporije marksizma? Ili obrnuto. a ne konstituisanom. Primat odnosa. koju smatra konstitutivnom. da bude pokretačka snaga. ako ju je nasamarila neka konstitutivna istorijska prak­ sa. A treba dodati da preftnjenost fenomenoloških opisa izaziva uzvike divljenja. Verovatno zbog toga Fukoova metoda kao polaznu tačku koristi reakciju na nejasnu fenomenologiju koja u Francusku dolazi neposredno posle oslobođenja. pošto je i sam nečim uslovljeni događaj. njena krivica je u tome što ih opisuje polazeći od svesti. željna je da doda da ono nije stvar. Kao stoje govorio jedan skotistički učitelj. sholastičari su to na svoj način objašnjavali govoreći da pokretačka snaga ne može da sadrži silu: ako je pre postojanja pripadao virtuelnom poretku. poznaje re­ alnost "tako dobro kao da ju je sama stvorila". 238 . Za svako objašenje ludila potreb­ no je da se ono najpre tačno objasni. kada piše ο suštini kentaura. ne može da objašnjava "u krajnjoj instanci". ali nije da nije ništa: ono je određeno unutar svokog odnosa. može da bude pred­ met pozitivne rasprave. od­ govor je ne ako je i sama svest konstituisana. Fukoov problem je možda bio sledeći: kako postupati bolje od filozofije svesti. onda treba da se upitamo iz kojih smo ga istorijskih razloga upotrebili umesto da se pridržavamo rutine. ako je događaj. ako. kao što kaže izreka.0 FUKOU ravnodušno prepušta? U tom slučaju problem odno­ sa iščezava pošto iščezava individualitet dela. proizvodnog odnosa. zauzvrat. to je upotreba kontradiktornih termina. Čudno je da marksisti gaje istu veru u objekat (i istu veru u svest: ideologija deluje na realnom prelazeći preko svesti delatnikä). nepostojanju i fiziološkim funkcijama te životinje. čiju smo fizionomiju smatrali očuvanom za sva vre­ mena. jeste materija dela. jedan događaj. već zbog toga što je filozofija pojma Cogito. Tu ne može postojati događaj u krajnjoj instanci. A jeste nasamarena: veruje da ludilo postoji. Ono što. ali ta materija nije ništa sve dok je odnos ne načini ovakvom ili onakvom. Ta materija je pisani ili štampani tekst. na primer. Huserl ne stavlja postojanje Boga i đavola u zagradu kako bi tu zagradu potom krišom otvo­ rio. Nećemo po stoti put podsećati na nesuvislosti kojima to vodi: nikada jedan istorijski objekat. možemo li se. pošto nikada nije ni tvrdila da ih objašnjava. značenje koje je imalo u svoje vreme. ali nije čin ničega. materija je u činu. po pitanju tog opisa. Delo. potrebni su uz­ roci da bi se ostvario i više nije poslednja pobuda. Objašnjenje po­ lazi od jednog datog objekta. pouzdati u ono što nam svest omogućuje da vidimo? Odgovor je da ako je svest konstitutivna. postoji. kao što je proizvodni odnos. Krivica fenomenologije nije u tome što ne objašnjava stvari. pod uslovom da pri­ likom njegovog opisivanja bude toliko prefinjena da se u njega uvuče. tako da on ne bude naša pokretačka snaga. ukoliko je stvoren da bi imao neko značenje i uko­ liko nije trtljanje koje je nasumice otkucao majmun daktilograf. kako izbeći filozofiju subjekta. ukoliko je taj tekst prijemčiv za neko značenje. a da se ne zapadne u filozofiju objekta? Fenomenologija nije pogrešna zbog toga što je "idealizam". on prepušta naukama da se izraze ο postojanju. s obzirom da u njemu naša svest obitava. i kreće se prema drugim objektima.

Nema činjeničnog stanja (es gibt keinene Tatbestand)" Ovde reč tumačenje ne označava samo značenje koje pronalazimo u nekoj stvari. druga disertacija. činjenice ne postoje. i to objektivizuje datirane objekte u materiju bez lica. a ne po izboru: objašnjavanje i pojašnjavanje istorije sastoji se od opažanja celine. aporiju "istorija i istina". Primat odnosa u uopštenom smislu podrazumeva ontologiju volje za moć. itd. već prakse. a to znači baciti se u baru da bi se pobeglo od kiše: ono što proizvodni odnos navodno objašnjava sada pripada proizvodnom odnosu. itd. Da bi mlin bio opažen samo kao sredstvo za proizvodnju i da bi njegova upotreba poremetila svet. kao i g. Istinu govoreći. Ali. Posve isti milieui m o g u se protumačiti i iskoristiti suprotno: nema činjenica (es gibt keine Tatsachen)". i od objašnjavanja tih praksi. unošenje smisla . u kojoj su ljudi viđeni kroz istine i kroz njihove borbe oko tih istina 8 . što će reći značenje koje joj dajemo. i tako ad inifinitum.ne "objašnjenje". već i činjenicu što je tumačimo. za diskurs. potrebno je da on najpre bude objektivizovan zahvaljujući postupnom remećenju okolnih praksi. računajući i simbolička do­ bra. 8 Fukoova metoda je verovatno proizašla iz j e d n o g razmišljanja o Genealogiji morala. već se i objekat koji treba objas­ niti shvata kao objašnjenje. ne ostavlja po strani društvo. Fukoovo delo bi kao epigraf moglo da nosi dva Ničeova teksta. n° 604: "Šta spoznaja jedino može biti? . 12. već ni na planu realnosti unutar koje ih eksploatišemo. mnogo toga što se čini utjecajem izvana samo je njezino prilagođavanje iznutra. u bolnici. Nasu­ prot tome Fuko predlaže pozitivizam: ukloniti poslednje neistorizovane objekte. remećenju koje je i samo. 239 .. "odvija se u dimen­ ziji jedne opšte istorije" (Fuko 1998:178). i svi mi ostali istoričari mislili u dubini duše. nije to važno: važno je da objekti nastavljaju da postoje. u političkoj praksi. već tu materiju drugačije oblikuje: ne vekovi. Istorija-genealogija a la Fuko u potpunosti is­ punjava program tradicionalne istorije. to je ono što smo. a Isto­ rija seksualnosti ne sadrži novotariju koja povezuje neku diskurzivnu praksu sa društvenom istorijom buržoazije: delo La Naissance de la clinique već je usidrilo preobražaj medicinskog diskursa u insti­ tucijama. ekonomiju.. vlasti. Videli smo kakve to poteškoće izaziva. zapleti koje priča jesu istorija praksi.To vodi ka kritici ideje istine. bolje rečeno. narodi i civilizacije.. koje ne iza­ zivaju uzvike divljenja: na kraju ćemo proizvodnim odnosom nazivati sve ono što koristi objašnjenju funkcionisanja sveta. Žurden. ona se ne specijalizuje za praksu. Taj novi model istorije. poslednje tragove metafizike. već od svega ka svemu. idealizam u ničeanskom smislu. kako je naziva njen tvorac. I sama svest pripada objektu koji je navodno određuje. Volja za moć (Niče 1988:70):"Protiv učenja o utjecaju milieua i izvanjskih uzroka: unutrašnja je snaga beskrajno nadmoćna. Ne samo da na taj način spontane teleologije ostaju na mestu. Kao što vidimo. ta "arheologi­ ja". ne samo na planu spoznaje koja tumači. predlaže i materijalizam: objašnjenje više ne ide od objekta do objekta.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU Hajde da pređemo na potonje zbrke. ili. za skrivenu stranu ledenog brega.. Svaka je istorija arheološka po prirodi. nastavljamo da govorimo o državi. videli smo i da to obnavlja teleološku iluziju. U tom smislu nije bilo evolucije kod Fukoa. ide od objekta do ob­ jekta. ekonomiji itd. njeno tumačenje."Izlaganje". skrivena strana diskursa i prakse ne razlikuje se od potopljene strane. od prenošenja tobožnjih prirod­ nih objekata na vremenski određene i retke prakse koje ih objektivizuju.

Felix (1929) . Paris: Gallimard LITERATURA: Badt.0 FUKOU i to polazeći ne od jedinstvenog pokretača."Poredak govora". Ill (reedite par Vives. Kaufmann. Sa francuskog prevela Olja Petronić Naslov izvornika: "Foucault revolutionne l'histoire". Beograd: Plato / Sremski Karlovci.Arheologija znanja. Eks i London. 76.Opera. Paris Deleuze. Hrestomatija.Grundprobleme der Lehre von der Strafrechtsschuld. Comment on ecrit l'histoire. računajući i čoveka. Dušan Marinković. 1978. 173). Paris: Flamarion Duns Scotus. Mišel (2005) . Paris.Dialogues. str. Mišel (1998) . Edition du Seuil. 385-429. rađaju uvek različita lica koja ne postoje. Gilles.Les formes de l'histoire.Difference et Repetition. april 1978. Michel (1976) . Johannes (1639) . i u kojoj se mešaju njihov indi­ vidualitet i njihova ograničenja. samo je bogat žestokom osećajnošću: izgleda kao da nastaje iz zemljotresa. 121. preneti su u apstraktnoj gami obojenih odnosa u kojoj do­ dir potire njihov praktični identitet (Badt 1956: 38. (1960) . Claude (1978) . 129. 240 . Paris. Claire (1977) . Ta slikarska metoda proizvodi čudne slike na kojima odnosi zamenjuju objekte. u kojem je sve in­ dividualno. i to na uvek različitim mestima.Die Kunst Cezannes. München: Prestel Beiaval.126. tako da ništa to nije. Posle ovih 40 strana pozitivizma. Kurt (1956) . Parnet. Lyon: Luke Wadding. t. Gilles (1968) . u: Pavle Milenković. već od svih srodnih praksi u kojima se one usidravaju. hajde da na trenutak sanjamo o ovome svetu u kojem se na površini neke uzburkane ma­ terije bez lica. u: Paul Veyne. Paris: PUF Deleuze. Fuko 19261984-2004. Svi njegovi objekti. Fuko. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Fuko. Izvesno je da su to slike sveta koji poznajemo: Fuko se bavi apstraktnim slikarstvom u istoj meri kao i Sezan. Y. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija. 1891) Foucault. Leipzig und Wien: Franz Deuticke Lefort.Leibniz critique de Descartes.Annuaire du College de France. pejzaž iz oko­ line Eksa je prepoznatljiv. ("Cours de I'annee 1975-1976""ll faut defendre la societe " ) .

Alfred (1967) . J. Alfred (1975) .Die Wissen formen und die Ge­ sellschaft. Cambridge: At the University Press.Phenomenology of the social world. Max (1960) . Par­ is : Armand Colin Russell. The Hague: Martinus Nijoff Schutz. by G. studies in social theory. Vol. Beograd: Grafos.The Principles of Mathe­ matics. Fridrih (1989) .Principes fondamentaux de l'histoire de I'art Raymond. Heinrich (1952) . (1973) . I. the problem of social reality. Paris: Plön 241 . Pariente.Volja za moć. Alfred (1976) .The Hague: Martinus Nijoff Wölfflin. Scheler. Bertrand (1903) .Le Language et l'lndividuel. tr.Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU Niče. Lehnert. Walsh and F. Vol. Evanston.Collected papers. IL: Northwestern University Press Schutz. Bern: Francke Schutz. Zagreb: Mladost Niče. //.Vesela nauka. Fridrih (1988) .Collected papers.

od Galileja. 243 . koji je nosilac nove vizije sveta. odnosno. metode. socijalnih. ekonomskih. etičkih. nauka je bila moguća kao socijalno-politički projekat koji će legitimisati zahteve novokonstruisanih socijalnih identiteta. Nauka kao znanje/moć. sa svojim principima racionalnosti i univerzalnosti. pa do moderne fizike . neposredni je produkt svih onih socijalnih. ili nekim drugim oblikom mišljenja. i pre nego što je Vilijem Vivil (William Whewel) mogao 1830. hipoteze. političkih. ili naučni sistem (mišljenja). a potom i državnog aparata. Vilijem Vivel je mogao izreći stav da je "istorijski razvoj nauke sledio put kojim ljudski duh postepeno zadobija reprezen­ tativno gospodarstvo nad spoljašnjom realnošću" (Golinski 1998: 3).Dušan Marinković NAUKA KAO ZNANJE/MOĆ: OD DISCIPLINUJUĆE DO DISKURZIVNE PRAKSE Neposredni učinak novih načina mišljenja sveta ili novih načina konstrukcije realnosti."odbijaju suštine" real­ nosti koja je univerzalna.da bi se etablirala kao dominirajuća. još pod platonističkim uticajima na hrišćansku teologiju. Galilejevim zločinom i Keplerovim snom (Mamford 1986) slika sveta već je u dovoljnoj meri promenjena . počivao je na tipu znanja kao ogledala prirode. društvom. institucionalnih i kulturnih događaja" (Foucault 1992). religijskih i ekonomskih preobražaja koji su konačno sublimirani u novi tip socijalnog identiteta.konstruisala ono što se danas jednim imenom označava kao nauka. u Fukoovom smislu reci. odigrao se niz socijalnih. kako primećuje Fuko. merenja. u svakom slučaju različit od reprezentacije na kojoj se gradio stari tip identiteta (reprezentativni socijalni identiteti). koje je. Taj tip reprezentacionizma. Drugim rečima. kul­ turnih. godine sve nove duhove koji pričaju rečnikom progresa da nazove naučnicima {scientists).eksperimente. o čiju se površinu . Keplera i Dekarta. bez granica postavljenih kulturom. istorijom. Pre nego što je novi tip socijalnog identiteta (kritički diskurzivni identitet) pronašao svoje novo udomljenje i ukorenjenje {rooting) u projektima nauke i ideologije. U istorijskom rasponu od protes­ tantizma do prosvetiteljstva i kasnije do Francuske revolucije. Sa konačnim slomom slike sveta u kome su istine. u širokom je istorijskom luku . politički projekat novih značenja koji će legitimisati interese klase u uspo­ nu .te poslužiti kao jedna od snaga koja će legitimisati nova socijalna razvrstavanja i konstelacije socijalno-političkih snaga u domenu socijalnog. Pose­ bno od prosvetiteljstva pa nadalje. obitavale u transcendentnim sferama božanskog i apsolutnog. sistematičnosti i analize bilo "skup političkih. političkih i vrednosno-normativnih previranja epohe.buržoazije .mehanicistički konstruisana . teorije . njihove projekte naukom (Golinski 1998: 3-7).

moći i vlasti "prema kompetencijama koje su uređene zakonom. čini se... publiku" (Habermas 1969:28. neuobičajen i svakako plodotvoran i teorijski nov način tumači ideje Bentamovog panoptikon-a.nauka. one su se pojavile kada se javila ozbiljna pretnja po novostvoreni postrevolucionarni poredak da će se ugroziti konstruisana društvena ravnoteža . biloje potrebno da industrijsko društvo pojedincima nametne nove norme.. već i u njegov epistemološki domen. Zato Ha­ bermas ističe da "javno postaje u ovom užem smis­ lu sinonim za državu" (Habermas 1969: 28).g d e još uvek nije sigurno da ga apsolutno možemo svrstati. veku. njegovo trajno nasleđe. novog ekonomskog."(Fuko 1971:383-384) konstituisale i sociologija i antropologija i pedago­ gija i psihologija. Doduše.. koji su objedinjeni novim utilitarnim standardima kulturnih vrednosti i kritičkim socijalnim identite­ tima koji ih čine publikom .. već na delovanje jednog (državnog) aparata sa mo­ nopolom na legitimnu upotrebu sile. a potom i sociologija i humanističke nauke . pod pritiskom nekog racionalizma. nikakva analiza osećaja. ne treba sumnjati da je svaka pojedina humanistička nauka nastala po­ vodom nekog problema. susrela nešto kao što je čovek. lako su mnogi..socijalnom strukturom koja javno rezonuje. jer čovek nije postojao. bila moguća jedna nova diskurzivna socijalna praksa . i humanističke nauke se nisu javile kada je. nikakvo posmatranje čovekovog tela. Veber 1998). one su nastale onog trenutka kada se čovek u zapadnoj kulturi konstituisao i kao ono što treba misliti i kao ono što treba saznati. nikakav politički ili moralni stav.. privatni ljudi koji su joj potčinjeni čine.potiču od M. ta nova sfera. pa i Habermas. nikakva empirijska nauka . domen socijalnog nije jednostavno bio prepušten građanstvu privatnih pojedinaca. kada se jasno odvojilo ja­ vno i privatno.humanističke nauke i kasnije sociologije. To je. proizvodnog i kultur­ nog sistema. U konstelaciji so­ cijalnih i političkih snaga. javno postaje atribut koji se više ne odnosi na tradicionalne oblike reprezentacije.. izrečen u Rečima i stvarima.jedan prosvetiteljski ideal kanalisan kroz revolucionarnu praksu i kasnije legitimisan konceptom racionalnog naučnog znanja. i 18. nekog nerešenog naučnog problema ili nekog praktičnog interesa. Fuko. kako je socijalno moglo da bude saznato i znano. Na onim mestima u njegovom delu Nadzirati i kažnjavati (Fuko 1997). lako je socijalno bilo konstruisano u domenu novog tipa javnosti. 244 . Fukoa. kako bi se u 19. koja do­ men javnog pretvara u sopstveni atribut.. Takođe. Vlast se pretvara u policiju. odlučeno da čovek. u 17. g d e na jedan neočekivan. Drugim rečima. zapravo. da: "Epistemološko polje u kome se kreću humanističke nauke nije bilo unapred obeleženo: nikakva filozofija. i kako je uopšte. pređe među naučne predmete . Takođe. postala predmetom jedne nove diskurzivne prakse . naslućivali relativnost autonomije socijalnog. tek pod pretenzi­ jama državnog aparata javne vlasti da uspostavi kontrolu nad sferom socijalnog. naj­ bolja zapažanja o tome kako je. kao adresati javne vlasti.. valja ponoviti jedan od temeljnih Fukoovih stavo­ va. zalazi ne samo u ontološke domene socijalnog (arheologije socijalne ontologije mo­ derne epohe). Svakako.0 FUKOU Veoma važan momenat čije će implikacije biti vidljive i na području znanja/moći/nauke. bio je momenat konstruisanja moderne države.bez obzira koja. imaginacije ili strasti nije nikada. veku.

kao u dotadašnjoj prirodnoj filozofiji. pre nego što su se iz homogene i još neartikulisane i neizdiferencirane mase postupaka i istorijskih promena "pročišćeni pojavili unutar određenih epistemoloških oblasti" diskurzivne prakse znanja "bile (su) povezane sa uspostavljanjem nove političke vlasti. Konačno. difuzionisati dotadašnje norme disciplinovanja. U drugim. a koji je počivao na novom tipu politike i vlasti. o sociologiji ispitivanja (marksizam i njegovi varijeteti). ispitivanje je: sredstvo da se konstruiše ili utvrdi norma. istraga je: sredstvo da se konstruišu ili utvrde činjenice. bolnice. kazamatima i vojnim institucijama. odredio je novi sistem (naučnog) znanja. bili su u isti mah. samo zbir pojedinačnih stvorenja razvrstanih u klasifikacione tablice. ugrađene su kao konstitutivni činioci svake moderne naučne teorije i prakse. U tom slučaju. čije su se prakse ograničavale na lokalizaciju i interniranje tela u klasičnim zatvori­ ma. koji se u nešto izmenjenim formama. bilo je potrebno disciplinu. Moguće je. U svakom pogledu. implemen­ tirati u polje socijalnog. bilo je potrebno proširiti. a potom i modernog naučnog znanja. rasplinuti. prvobitno u bratskoj zajednici. toliko važnoj dimenziji sveopštih pramena. po Fukou. Parsonsov struktural-funkcionalizam i teorija sistema i sistemska teorija). mogli ekstrapolirati (uz ne male rizike) i na polje sociologije. Kao posledica ovih novih formi disciplinovanja nastaju institucije u kojima se moglo obrazovati pozitivno znanje: psihijatri­ jske klinike. istrage (koja odgovara funkciji centralizacije i činjenicama) i ispitivanja (koje odgo­ vara funkciji odabiranja i isključivanja). o sociologiji istrage (empiricistički pravci). škole. a ne više. laboratorije (zašto ne i zoološki vrtovi i botaničke bašte) u kojima i prema kojima je konstruisana onto-epistemologija života. suptilnijim formama i praksama bentamovskog panoptikon-a. moderni univerziteti. ne koristi li se još uvek kao sinonim za naučnu podelu rada pojam disciplinirarnost ? Naravno. Pri tome. kasnije prelio na čitav organizovani socijalni život zapadne Evrope. U toj. u kontekstu nekog drugog rada i teme. moglo bi se govoriti o sociologiji mere (Dirkemova sociologija. njegova posledica i njegovi instrumenti" (Fuko 1990:18). nezaobilazne. isključenje (Fuko 1990:18). koji je konstruisan u tranziciji od osvete ka kazni (što je bila i značajna tema Dirkemove socijalne epistemologije /Leh­ mann 1995/ u Podeli rada) i od optuživanja ka is­ trazi. U osnovi sudski obrazac. i ovde je pitanje koliko da­ leko treba ići u potrazi za sedimentom u kojem se susreću rudimentirani oblici novih disciplinujućih praksi: od rimskih legija i njihove regimentacije ili od benediktinskih regula i samostanske discipline koja je u ranom srednjem veku primarni genera­ tor disciplinovanja i normiranja . podela. da bi se ovi principi.Dušan Marinković NAUKA KAO ZNANJE/MOĆ Sa svim navedenim promenama koje su do­ vele do konačnog artikulisanja nauke i sociolo­ gije kao modernih diskurzivnih praksi. desile su se. konstitutivne tranzi­ cije u disciplinujućem poretku. dakle internalizovanu moć kontrole i nadzora.Taj stav govori da. Prakse disci­ plinovanja. stvorene na idejama mere (koja odgo­ vara funkciji reda). fundamentalni stav za ovo ra­ zmatranje ponuđen je u Fukoovom predavanju o Kaznenim teorijama i institucijama (Fuko 1990) kao generatorima novih disciplinujućih poredaka.regulator kolek­ tivnog života. mera je: sredstvo da se utvrdi ili ponovo uspostavi po­ redak. 245 . moderni zatvori.

jer iskustvena istina je. To je bila osnova za celokupno pozitivno znanje koje će se konačno artikulisati i etablirati u devetnaestom veku. koja je inkvizitorski konstrukt dolaženja do istine koja više ne pripada transcendentnim sferama. kako kaže Fuko.kao obrazujuća instanca empirijskih nauka. popisivanja. Otud je znanje.0 FUKOU ili kako Fuko kaže: "sistem je taj koji određuje šta treba da se konstituiše kao znanje" (Fuko 1990:19).moći/znanja {power/knowled­ ge) . školstvu. znanja/moći . različitih oblika socijalnih. proizašle iz disciplinujućih praksi modernih oblika vlasti i moći i njihovih pra­ vnih i političkih instrumenata. Istraga. pedagogije. Konačno. ugrađena je u naučni postupke i konstrukcije činjenica i istine. od­ nosno. Sa velikim demografskim. pravu. koje u osamnaestom i devet­ naestom veku postaje predmetom stalnih merenja. kulturnih i prostornih zoniranja i segregacija . 246 . biće osnova široke primenljivosti celokupne naučne prakse. Još više. sama praksa istrage.. može se konstatovati da znanje nije konstruisano odvojeno od politike. kroz socijalno-političke teorije Makijavelija ili Hobsa). čiji je fundamentalni entitet bio čovek. vojsci.u ekonomiji. Taj inkvizitorski obrazac . kao govor . čovek je postao ono na osnovu čega je svako sa­ znanje moglo biti konstruisano" (Fuko 1971: 384). kći inkvizicije (Fuko 1990:20). znanje/moć. medicini. legalnu instituciju. svako znanje je nužno njihov neposredni produkt (socialproduction of knowledge) (Gibbons 1994). stanovništvo.koje je legitimise kao socijalnu praksu i konačnu. sem ako nisu mogli biti iskorišćeni u čisto političke svrhe održavanja autoritarnih poredaka vlasti (na primer. ekonomsko-proizvodnim i socijalno-političkim tranzicijama. već domenu ovostranog ljudskog iskustva. ispi­ tivanje i mera konstituisani su kao epistemološki instrumenti nasuprot eseju. bio-moć . koje su se odi­ grale na prostorima zapadne Evrope u osamnaes­ tom veku. a "ispitivanje čovekovog bića bio je temelj svakog pozitiviteta. obrazovale su svoje diskurse . planiranja. vlasti. imali su zajednički interes za kontrolom. preraspodela. kako istorijski tako i danas. kulturnih vrednosti i socijal­ nog i istorijskog konteksta. a nauka da kontrolišući konstruiše znanje . što je u onto-epistemološkom smislu potpuno drugačija kategorija od tradicional­ ne političke kategorije naroda ili podaništva. koji normi­ raju prakse drugih socijalnih sfera . ali sa drugačijim ciljevima: politika da kroz kontrolu i legalnu upotrebu sile održava legitimitete svoje vlasti.. jedinke i njihovih oblika kolektiviteta koji se i za nauku i za vlast javljaju kao novi fenomeni popula­ cije ili stanovništva. kontemplativnosti.dis­ kurzivno . artikulisanim objektima čoveka. sa univerzalnim zahtevima.pravnog sistema.mi pripadamo jednoj inkvizitorskoj civili­ zaciji.dakle.kroz bio-politiku. klasifikacija. Sledeći ove pretpostavke. Humanističke nauke.polje proučavanja.bila je politički/naučno konstruisana kategorija. sociologije ili demo­ grafije. (Fuko 1990: 20) kaže Fuko . Tako se tek sa zadobijenim novim oblicima znanja/ moći moglo konstituisati teorijsko i praktično polje jedne psihologije. politika centralizovane vlasti i nauka kao politika novih značenja. epistemološka i teorijska polja sa jasno izdvojenim. meditaciji i retorici.kao diskurs. Populacija. Narod i podaništvo retko su ulazili u epistemološko .

dakle. 247 . To je bilo jezgro nove politike u konstrukciji novih značenja. moć je kao i drugi ljudski.novi oblici dihotomija {kons­ trukta). ne znači da su institucionalni i autoritarno-lični oblici moći nestali. Jedan od ključnih zasnivajućih konstrukta za humanističku nauku bio je bipolarni konstrukt normalno/patološko. Ta tranzi­ cija nije imala ni sporadičan niti efemeran karakter.kao disciplinujući . antropologe. određeno je verzijom događaja koja se trenutno shvata kao znanje. podrazumevala je i nosioce moći klasifikovanja. Antropološki značaj klasifikovanja i nji­ hovu socijalno-konstruktivističku pozadinu i izvore uočio je već Dirkem sa M. volja/ bespomoćnost. Jednostavnije rečeno. znanja i politike. Suprotno. Klasifikacija kao oblik pozitivnog znanja (klasifikacija kao moć). moć je u skladu sa tranzicijskim pro­ cesima u sferi socijalnih identiteta. Oni samo više nisu bili jedini i ključni . ono što je činilo jezgro moći. odnosno. Mosom (M. Disciplinujući oblici moći sada više nisu počivali na jednostavnim i jednosmernim shemama dominacija/potčinjenost. jesu njihove implicitne moći. Sa raspadom ovih institucionalnih struktura moći. Drugim recima. statističare. To naravno. demografe. tehničare. Mauss 1963). Ti oblici znanja . s kojim pravima i obavezama. kao što su neki drugi oblici moći bili ključni i uvek ostaju ključni resursi koji konstruišu svaki oblik društva.konstitutivni resurs .populaciju. moć postupanja na određen način. bilo je neodvojivo od jednog istorijski novog tipa znanja.do­ minantni i eksplicitno opservabilni. Prema tome. koji se odnose na čoveka. soci­ jalni i istorijski resursi doživela tranziciju. koji ne moraju biti vidljivi na tradicio­ nalno reprezentativan način. kojim moder­ na epoha legitimise svoja znanja i prakse: naučnike. Međutim. inženjere. King's body) (Fuko 1997) . za razliku od Fukoa nisu uočili. despotski ili kraljevski (Kral­ jevsko telo. taj večito prisutni . na stanovništvo .razlio se po čitavoj socijalnoj posudi. matematičare. ali ono što oni. ka difuznim i/ili disciplinarnim oblicima moći (Fuko 1997). Ali pre nego što je postala očigledna.povereni naučnicima .isključivo centralistički institucionalizovani od dvora i crkve­ nih sedišta do feuda i porodičnog oikodespotstva. merenjima i posebno novim klasifikacijama. na kontrolu ili podložnost kontroli zavise od znanja koja trenutno preovlađuju u jednom društvu" (Ber 2001:101). frenologe. moć je doživela veli­ ku istorijsku tranziciju od isključivo centralizovanih i/ili suverenih i svojom centralnošću legitimisanih oblika. i jedna i druga počele su da izgrađuju nove oblike moći i legitimiteta. Prevaziđeni oblici (dominantnih) moći bili su svaka­ ko oni lični. ona je bila ključna. one nove kritičko-diskurzivne identitete. S obzi­ rom da je ovaj tip naučnih konstrukata tema nekog drugog razmatranja.Tako je tokom osamnaestog i devetnaestog veka nova kategorija stanovništva postala diskurzivnim ob­ jektom sveopštih klasifikacija. "ono što jedna osoba može da uradi drugoj. za sada valja napomenuti da je moć i vlast kojom se ovaj konstrukt primenjuje. te konačno i same sociologe. veoma su uočljive kon­ vergentne amplitude političke i naučne prakse. polaganja prava na resurse. U polju nauke pojavili su se . preoblikovana od suverenih do difuznih oblika. Mauss) (Dür­ kheim. na socijalno. (bila) moć i vlast kojom jedna osoba može da upra­ vlja drugom.Dušan Marinković NAUKA KAO ZNANJE/MOĆ U svim ovim procesima. psihologe.podrazumevali su i delegiranje znatne zalihe moći. koje je počivalo na opservaci­ jama. autoritarni. tehnologe.

Kako primećuje V. Otuda ta neodvojivost (prevashodno kod Fukoa. Povezanost znanja i moći. Jedna vrsta monopola nad znanjem. sledeći isleđivačku pro­ ceduru. klasifikovanja i tipologizovanja. školama. Disciplinarni oblici moći. u svakom slučaju.. na političkoj sceni. Pre njega. kao što je to učinio Fuko. definiše i pod neku klasifikacionu shemu podvede drugi. a potom i kod Milsa. Ovom psihologizacijom. naspram suverenih. Moć koju (pozitivno) znanje nosi sa sobom jeste moć da se odredi. naravno. ujedno i tehnika vladanja i saznajni postu­ pak" (Fuko 1997:169). njihovog merenja. koja je ugrađena u arheologiju moderne socijalne ontologije i naučne epistemologije.dakle vlast. koja poprima forme ispovesti (kao i u naučnoj istrazi) bio je moguć empirijski pristup čoveku . ove familijarnosti znanja i moći koje se konstituišu u jednoj novoj episteme. obrazovali su se i posebni objekti znanja.. nije ni prvo ni poslednje. Ne treba zaboraviti da je sociologija na mnogo širem istorijskom planu. nisu ni malo bila naivna zapažanja Mamforda i Rasela da jedan od prvih znakova us­ pona modernog doba nije bio u tehnologiji (proi­ zvodnoj tehnologiji. on je bio socijalizovan. rad. psihičko. ove veze su uočili i B. Merton i drugi. sociologija nije oslobođena tereta moći. itd. Tek na toj samokontroli. društvene grupe. određivanja stvari. R. kako je to mislio Marks). razmeri.oko koje nadzire. promenu i neograničenost (Mamford 1986: 36). ali nije nadzirano . bogatstvo. U konstelaciji novih političko-naučnih odnosa moći prema svojim ob­ jektima znanja. invalidnost. Ipak. patologija. za­ tvorima. a ne više religiji ili ma­ giji. a otud u pozitivizmu devet­ naestog veka i sociologizovan. od neposrednog interesa za novi tip društva i društvenih odnosa: populacija.postali su deo života većine pripadnika modernog društva. po­ sebno lekara i psihijatara.biću koje saopštava {ispoveda) svoj unutrašnji doživljaj sveta u kontrolisanim pros­ torima bolnica. jedan model mišljenja znanja/moći koji ima dobre izglede da postane pa­ radigma. L. seksualnost.samodiscipline. Takođe. proizvodnja. bila poverena nauci. već u sferi politike znanja koja veruje u moć. Rani sociološki projekat socijalnog inženjeringa je i bio m o g u ć na osnovu zadobijenih znanja/moći. Na taj način lični život je psihologizovan i tako je postao meta intervencije stručnjaka« (Ber 2001: 104). čiji su članovi internalizovali principe nadzora i otpočeli život samokontrole . kriminalitet. klase. Guldnera i Mamforda) znanja/moći. po analogiji sa Bentamovim panoptikonom . Pre nego što je život postao psihologizovan. Mamford. "moć inkvizitora. konstruisani u širem socijalnom do­ menu. Rasel. psihijatrijskih klinika. prešla je u ruke savremenih nosilaca autoriteta. Ber razmatrajući Fukoov koncept disciplinarne moći. Fuko je (samo?) na lucidan način radikalizovao ove si­ bling odnose. Ovo shvatanje znanja/moći.0 FUKOU Onog trenutka kada je moć definisanja. Rase- 248 . veku. nauci je istovremeno bila poverena moć nad posedovanjem legitimnog znanja . bila upletena u konstrukciju odnosa disciplinujućih moći. izražena je kod Fukoa jasnom konstatacijom da je "klasifikacioni raspored u 18. te da je njen prvobitni projekat bio projekat primene zadobijenih pozitivnih znanja na celokupnu društvenu realnost. moć da se podstakne samoispitivanje i ispovedanje. Ali niko od njih nije imao pretenzije da stvo­ ri. odeljivanja u sisteme i ta­ bele. soci­ jalni sistemi.

Fuko nije toliko zaintereso- 249 . pitanje bliskosti ili čak nedeljivosti naučnog znanja/moći i tehnolo­ gije nije zanemarljivo. Konačni zaključak o nauci . Ovde se pre radi o tome da su određeni is­ torijski uslovi bili pogodni (ali ne i nužni) za obrazo­ vanje naučne diskurzivne prakse. mo­ dernoj episteme. čija se sociologija u jednostranim tumačenjima može učiniti neambivalentnom. konačno. poseban senzibilitet za istorijsku perspektivu. na primer. Kontroliše se sa pozicija vlastitih interesa. To znači da se ne može naivno zaključiti da je postojala neka jasna. svakako. 0 stalno prisutnoj opasnosti da se prebrzo do­ nesu zaključci o nužnom kauzalitetu u socijalnoistorijskom prostoru upozoravali su gotovo svi oni sa poststrukturalističkim i konstruktivističkim nagibom. sa jasnim implika­ cijama. No. nije olako prista­ jao na kauzalni model razumevanja (objašnjenja) društva. Merton je zaključio da protestantizam i reformacija nisu mogli da anticipiraju sve "aktuelne koncekvence njihovog učenja. Razlike između Mertona i Fukoa koje su vidljive na opštem teorijskom planu. istorijskim tranzicijama i socijalnoj ontologiji ili konstrukciji socijalne realnosti. pripada velika zasluga. Mertonu. koji se temelji na organizovanom i kontrolisanom životu i radu. da bi tehnologija mogla da ostvari svoj istorijski i socijalno-politički učinak i da se trajno poveže sa naukom (znanje/moć). ijedan novi etos (protestan­ tizma). anticipatorna svest koja je bila pouzdan vodič za akcije. jeste pre svega mi­ sao o moći . da je čitav ovaj arheološki sloj nauke-ideologije-znanja/moći. kao i prakse nove politike i ideologije. Tu nema previše mistifikacija. što je u najboljoj veberijanskoj tradiciji spojenoj sa ranim američkim funkcionalizmom. To se još više odnosi na Vebera i Zimela. nego sposobnost da istovremeno uđe u konkretnosti i da ih shvati u sveukupnom bogats­ tvu. gustoći i povezanosti koju predstavlja organizovani život" (Mamford 1986: 29). Drugim recima. poput Dirkema. u veberijanskom maniru. konsekvence koje nisi koincidi­ rale sa njihovim očekivanjima" (Merton 1993: 79). mogao bi da glasi. zacrtao primarne konceptualne okvire za razvoj sociologije nauke. onaj tip misli kojem je svesno ili nesvesno svrha da svom posedniku podari moć" (Mamford 1986: 36). Pri tome. razvijajući.to jest. bio je potreban novi socijalno-ontološki sloj. mnogo pre Fukoa. Čak i klasični sociolozi. proizvod neanticipiranog skupa posledica (Veber) sveukupnih tranzicijskih proseca koji su se dešavali od šesnaestog do devetnaestog veka. Razmatrajući u svojoj doktorskoj disertaciji istorijske uslove koji šu pogodovali raz­ voju nauke i tehnologije (Merton 1993). a koji su konstruisali novu socijalnu realnost i ustalili se. bogatstva i industrije.znanju/moći. za primenu znanja/moći. sloj nove socijalne realnosti. takođe su vidljive i u razvojnim perspektivama modela znanja kakva je nauka. za razliku od mnogih drugih funkcionalista. pa i na Mertona. u devetnaestom veku. bila je potrebna kon­ trola i disciplinovanje.Dušan Marinković NAUKA KAO ZNANJE/MOĆ lova konstatacija kao da je bila izrečena sa fukoovskih pozicija: "naučna misao. U domenu moderne soci­ jalne ontologije kategorija stanovništva ili popu­ lacije. jeste kategorija koja se kontroliše upravo zbog i preko tehnologije: proizvodnje. Zato će Mamford konstatovati da "srednjovekovnoj tehnologiji nisu nedostajale snage aps­ trakcije.

Region evropske naučne tradicije se razlikuje od američkog. na primer. kao što niko ne može pouzdano da tvrdi. Fukoovo insistiranje na regionalnom karakteru teorija. u vajmarskoj Nemačkoj pojavila ideja kvantne fizike i akauzalnosti. nemački od francuskog i engleskog regiona. još ne poriče regionalnost naučnog znanja.jedna episteme . kako to uzima za primer N. veo­ ma jednostran i naivan. Stoga je mogući prigovor da je "koncept znanja/moći relevantniji i korisniji za proučavanje načina na koji su psihoanaliza ili psihi­ jatrija delimično oblikovale modernu psihu. Jer. Na kraju. fizika ili moderna medicina. Mouzelis. pogotovo ne za Englesku. kada će ona to prestati da bude. Jer.u određenom razdoblju svog trajanja. regije nisu samo pro­ storni lokaliteti. katolički od prot­ estantskog. nego za proučavanje odnosa između humane geografije i obrazaca ljudskog naseljavanja u Kini" (Mouzelis 2000:89). Međutim. Iz ovog regionalističkog pristupa znanju. sa teorijsko-metodološkim konsekvencama. i nisu. Inkvizitorski karakter naše civilizacije. Tako mu Mouzelis zamera da se nikada nije potrudio oko relevantne literature (Mouzelis 2000: 77) u izgradnji metodološkog pristupa za razma­ tranje diskursa renesanse i klasicizma. ili nisu hteli da prihvate. ne govori uopšte o istinitosti i vrednosti nauke. Ostajući nacionalno privržen. može se reći i subregionalizovana. Ona ima raznoliku konfiguraciju. I ona je heterotopija! Nauka je. dakle. to su upravo pretpostavke o nauci kao politici novih značenja artikulisanih u znanju/moći. polici­ jske. konzervativni od liberalnog.To što je danas nauka poprimila univerzalni karakter. jer Fukoove refer­ ence se veoma često odnose na anonimne autore. bili manje izolovani od disciplinujućih praksi koje su ih. nametanjem zapadnih. naišlo je na neodobravanje kod tradicionalno orijentisanih naučnika. posebno humanistička. To je ono što mu se često i zamera. već o širim društvenim i istorijskim tranzicijama koje su prethodile toj univerzalizaciji. lokalne arhivske izvore. ispovesti zločinaca. regionalnih kriterijuma istrage. Niko ne može da garantuje da će nauka ostati univerzalni i jedini tip validnog i le­ gitimnog znanja. To je Fukoovo 250 . Takođe. sudske i kriminalističke izveštaje i umetnička dela. Soci­ ologija. ispitivanja i znanja/moći kao univerzalnih fenomena. on je bio strastveno vezan za klasicističko razdoblje osamnaestog veka i njegove snažne implikacije na institucionalni život kontinentalne Evrope i Francuske posebno. konačno i konstituisale. hermeneutički od pozitivističkog. jeste izgradnja jednog epistemološkog rascepa. nisu manje uk­ lopljeni u shemu univerzalističke politike naučnog znanja/moći. očigledno se proširio na sve kontinente. nauka nije neka potpuno homogena regija. Regionalno se može protumačiti i na drugačiji način. mnogo suptilnijim sred­ stvima. mnogo je bolje razumeti zašto se. sa svim relativističkim implikacijama po naučno znanje. ili stvaranje otklona. istorijski gle­ dano. To što se reg/ono/no transformisalo tokom poslednjih nekoliko stotina godina u univerzalno.0 FUKOU van za sedamnaesti vek. nego psihijatrija. proleterski od buržoaskog. koje se na kraju uobličilo u opštu i specijalnu teoriju relativiteta. koji je Fuko konstruisao između regiona (regionalnih znanja) i univerzalnih tipova znanja.'ono što tradiciona­ lni teoretičari nisi shvatili. Nauka je zaista bila regionalni tip koju je konstruisala jedna epoha . a ta ista naivnost važi i za prigovore u pogledu "nerelevantnosti" izvora.

Primitive Classifica­ tion. London.Riječi i stvari. Vojvođanska sociološka asocijacija. Vojvođanska sociološka asocijacija. J. Marinković."Poredak govora". Novi Sad. (1971) . Novi Sad.Novi Sad.Mit o mašini.) (1994) . L. Sremski Karlovci . Mamford. Nolit. (1969) .Making Natural Knowledge: Con­ structivism and the History of Science. Veselin Masleša. University of Chicago. Zagreb. M. Dürkheim E. Beograd. Milenković i D. Foucault. Zepter Book World. Hrestomatija. GZH.Uvod u socijalni konstrukcionizam. Prosveta. K. (2001) ."Telo/moć" u: P. Beograd. (1986) .Javno mnenje: istraživanje u oblasti jedne kategorije građanskog društva. Beograd. Gibbons (edit. Veber. Fuko 1926-1984-2004. (1997) . Technology & Society in Seventeenth Century England. M. and M.Protestantska etika i duh kapitalizma. Beograd. SAGE.Duhovni rad kao poziv. Cambridge Uni­ versity Press. Fuko.Sociologijska teorija: što je pošlo krivo? Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Merton. M.Predavanja. Mauss. Merton. Routledge. M.Science. R. (1963) . Habermas."What Is Enlightenment? Fuko. Fuko.Deconstructing Dürkheim: A post-post Structuralist Critique. V. Chicago. (1989) . M. (1973) . R. London and New York. New York. (1990) . Sarajevo. M. Marinković. Fuko. M. M. Golinski. u: P. 251 . (2005a) . LITERATURA: Ber. Veber. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Hrestomatija. Mouzelis. (2005b) . Milenković i D. M. Lehmann. (1992) . (1998) .Nadzirati i kažnjavati: rođenje zatvora. (1995) . Hovard Fertig. (2000) . Kultura. J. Publications. J. London. (1993) . The Univerisy of Chi­ cago Press. koje se već decenijama kao senka nadvija nad samodopadljivom idejom o nauci kao univerzalnim znanjem amnestiranim od moći. Svetovi. Novi Sad.The New Production of Knowl­ edge: The Dinamisc of Science and Research in Contem­ porary Societies. K. (1998) .The Sociology of Science: Theoreti­ cal and Empirical Investigations. Fuko 1926-1984-2004. Zagreb.Dušan Marinković: NAUKA KAO ZNANJE/MOĆ trajno nasleđe. N. Fuko.

ovaj ogled ima za cilj da Mišela Fukoa predstavi u neuobičajenom svetlu: kao prototip psihologa poststrukturalističke struje. Opet drsko. Mišela Fukoa sociologa. filozofa. bihejvioralni.što su posledice njegovog učenja za psihologe mnogo perverznije i nedopustivije od njegovih seksualnih sklonosti. Psihologa koji se u psihologiju integriše tako što svoje arheološke nalaze nudi kao novine postojećim zabludama u psihologiji. Psihologa koji je prekinuo moralnu indiferentnost. Psihologa koji je (možda i zbog svojih seksualnih opredeljenja) uspeo da uzbudi psihologe tvrdeći da su se hrabro uputili u proučavanje psihopatologije nemajući pritom baš jasnu predstavu o tome šta je normalnost. postpozitivističke orijentacije. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE Mišel Fuko. Nešto manje ljudi zna za Fukoa seksualnog osobenjaka. svojevrsan duh koji uznemirava i koji nudi temeljitu reviziju svega što mislimo da znamo. Vremenom. i koji je spreman da psiho­ loge "trgne iz dogmatskog dremeža"i povede ih u nepoznatu oblast rasutih slutnji. javili su se i psihodinamski. verovatno najmanji broj ljudi koji se bavi njegovim delom razmišlja o Fukoovom radu kao o psihološkom štivu.Dušan Stojnov NORMALNOST.socio-biološka. Možda zbog toga što su mnoge njegove seksualne aktivnosti u svoje vreme doživljavane kao perverzne i stoga nedopustive. Fukoovo učenje ne predstavlja samo jedan novi modalitet u bogatstvu psihološkog teorijskog pluralizma. ali u isto vreme i nepovratno oduzeo političku nevinost psihologiji. kogni- 253 . biološki. reći ću ovo samo jednom: to mora da se promeni.d r s k o se usuđujem da na ovom mestu iznesem sopstveno mišljenje o mišljenju drugih . ova shvatanja zamenjena su mnogim savremenim okvirima za definisanje abnormalnosti. psi­ hologa viđenog za treći milenijum. imaginativne fik­ cije i užasa neizvesnosti. socijal­ ni. psiholog za III milenijum Svi koji su upoznati sa Fukoovim radom znaju za Mišela Fukoa velikog mislioca. Drugim recima.često upotrebljavana kao sinonim za izraze "duševna bolest" ili "mentalni poremećaj"-jedno vreme je u Zapadnoj civilizaciji poistovećivana sa pojavom "ludila" čiji je uzrok pri­ pisan animističkim. genetički i neuropsihološki okvir. Tamo "gde se gasi misao i gde luta smrt". Z b o g toga. kognitivni. postkognitivističkog pristupa i postinidividualističkih nazora. To je verovatno zbog toga . Međutim. Između ostalog. kao i njihove raznovrsne kombinacije . Ono je mnogo više od toga. Abnormalnost: Naučni ili metafizički problem? Psihološka abnormalnost . nadnaravnim ili fizičkim silama (Fuko 1980).

Neki autori su držali da je nedopustivo objašnjenje prema kojem je abnormalnost fizička bolest (Szasz 1982. fundamentalna metafizička pitanja o stvarnosti i saznanju igraju presudnu ulogu.j o š uvek je otvoreno. i da se može samo "intersubjektivno" definisati (Stanley. Prema ovom shvatanju.odnosno do "realnosti" ab­ normalnog . nastojanja da se definicije abnormalnosti odbace brojna su kao i sama teorijska nastojanja da se ona definiše. većinom je u ovim oblastima preovlađivalo uverenje da se jedini plodan okvir za razumevanje psihopatologi­ je zasniva na pozitivističkom pristupu nauci. Kirk 1997. Loue 1998). Simon 1994. Opsežnim promenama u ovim shvatanjima postignuta je i saglasnost o uvažavanju ispiti- 254 .0 FUKOU tivno-neuropsihološka. da ne postoji van delatnosti ljudskog uma. kao ni precizna definicija na osnovu koje se abnormalno može razlikovati od normalnog (Rosenhan 1984). Horwitz 2002). ukazuju na izvesnu društvenu nesigurnost u definisanju ove pojave. Drugi su smatrali da opisivanje abnor­ malnosti ne može i ne srne biti svedeno na disfunkciju psihe (Gergen 1994). itd. 1995). Trenutno se mirne duše može tvrditi da ne postoji neki poznat kvalitet karakterističan za sve slučajeve abnormalnosti. Raskin 2002). Brojna i dugotrajna nastojanja da se abnor­ malnost objasni. tako i jednog modela dovoljnog za razumevanje svih njenih vrsta (Benedict 1934. Do završnih decenija prošlog veka. Kutchins. Cooper 1986) ili genetska aberacija (Valenstein 1998). pod utiskom velikih kulturnih i kontekstualnih razlika u opojmIjivanju abnormalnosti. niti se ono može obja­ sniti kao posebna vrsta biohemijske ili anatomske nepravilnosti (Simon 1994). lako ima mnogo onih koji su ubeđeni da se pojam abnormalnosti odnosi na stvarnu pojavu koja se može otkriti i koja se može objektivno definisati. sve je veći broj au­ tora koji smatraju da se abnormalnost konstituiše u odnosima između ljudi. postojanom i kumulativnom znanju o stvarnosti. Neimeyer. ili kao posledica nerešenog unutrašnjeg psihičkog konflikta. Međutim. Drugim recima. kao i radikalne promene ovih objašnjenja tokom vremena. Ostali. pak. zasnovanom na objektivnom. Mada je saglasnost veća među onim autorima koji smatraju da će se definisanje abnormalnosti menjati u zavisnosti od vremena i kulture (Gaines 1992). a sva­ ko bavljenje metafizičkim postavkama koje se nisu mogle proveravati naučnim sredstvima nije imalo naučni legitimitet. psihoterapija i psihijatrija) koje su pretrpele snažan uticaj pozitivizma. fundamentalno pitanje da li je moguće doći do jedne njene svuda i zauvek prihvaćene definicije . naučne teorije nastoje da otkriju istinu o tome ka­ kav je svet i kako stvari u njemu funkcionišu. ili poremećen način mišljenja. Neki idu dotle da tvrde da jedne konačne definicije abnormalnosti nikad neće ni biti (Parker et al. Njima se abnormalnost definiše kao jedna vrsta telesne bolesti. Raskin 2000. sve je glasniji i izraženiji glas onih koji tvrde da. Magaro 1976. ili maladaptivno ponašanje. problem abnormalnosti situiran je u kontekst nauka" {psihologija. skorašnja shvatanja psihopatologije karakteriše sve veće neslaganje sa ovakvim pogledima (Gaines 1992. u nastojanjima da se abnormalnost definiše. nisu prihvatali postojanje kako jednog uzroka abnormalnosti. S druge strane. ili kao fizička ili genetska anomalija (Parker et al. Bilo kako bilo. 1995).

Istovremeno. U tu svrhu je neophodno pružiti podršku svim intelektualnim stremljenjima koja zagovaraju preispitivanje svih postavki koje se uzimaju zdravo za gotovo u domenu određivanja abnormalnosti. psiholozima i psihotera­ peutima iskrsla je velika šansa da razviju intelektu­ alno prihvatljivije i moralno odbranjivije načine razumevanja ljudske patnje koji uvažavaju i poštuju domen ljudske osobnosti (nadajmo se znatno više nego trenutna verzija "Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje"). odnosno da verno prenose kakva abnormal­ nost "stvarno" jeste. S jedne strane. ove okolnosti predstavljaju i veliku priliku za preobražaj uvreženih shvatanja u naukama koja se tiču shvatanja prirode psiholoških poremećaja. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE vanja metafizičkih postavki u izučavanju psihopa­ tologije (Mahoney. kao i svi sistemi za klasifikaci- 255 . Drugim recima. Neizbežno pi­ tanje koje se u vezi sa tim postavlja je sledeće: Da li abnormalnost "postoji" u ontološkom smislu. U ovakvom stavu ima nekoliko postavki koje se uzimaju zdravo za gotovo. a koji se tiče postojanja jedne zasebne stvar­ nosti na koju se ovi sistemi odnose. Najšire prihvaćeni okvir za definisanje abnor­ malnosti. s obzirom da zaista postoji. Lyddon 1988). Mišljenje da stvarnost postoji kao skup empirijski saznatljivih ili objektivnih istina najčešće se naziva pozicijom "moderne" u filozofiji.ukoliko nisu i važniji (Watzlawick 1992). psihologije i psihoterapije. ove okolnosti izaz­ vane su redukcionističkim pristupom psihološkog života usredsređenim na simptomatsko ponašanje. i da li je moguće njeno saznavanje? I moderni i postmoderni filozofi veoma mnogo su raspravljali o probl­ emu saznavanja. pa i postavke sistema za dijagnostikovanje mental­ nih poremećaja koji.Dušan Stojnov: NORMALNOST. "Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje američkog psihijatrijskog udruženja" (APA. ne samo da treba da se imenuje i opiše. to je postojanje stvarne.. promoviše ideju da se sva­ kom dijagnozom jasno imenuje i opisuje "ontološki evidentna" abnormalnost koja postoji u ljudskom biću. Pre svih. Nažalost. povećanim pritiskom koji vrše ljudi u svom očajničkom tra­ ganju za rešavanjem presudnih životnih pitanja koja se tiču smisla. ontološke abnormalnosti koja je smeštena "unutar" ljudi. Phillips 2003). Tako postaje sve jasnija presudna važnost sržnog ontološkog problema povezanog sa svim sistemima u istoriji saznavanja ljudi. okolnosti koje u poslednje vreme preovlađuju u svetu najčešće se povezuju sa iz­ razima kao što su "kriza sistema". u kome se psihološka briga svodi najčešće na elim­ inaciju simptoma. već da su postojeći dijagnostički sistemi sposobni za opisivanje istine o njoj. a sa druge strane. Odbacivanje ove ideje u poslednje vreme najčešće se poistovećuje sa "postmodernom" pozicijom. "rizična društva" itd. "gubitak vrednosti". svrhe i kvaliteta života i koja prevazilaze objašnjenja poremećaja zasnovana na "različitostima u ponašanju" i "neadekvatnim osećanjima" (Leitner. 1994). naporedo sa razvijanjem i sistematizovanjem osetljivijih načina za vrednovanje terapijskog učinka od onih koji su zasnovani na jednostranom kriterijumu eliminacije simptoma. pred psihijatrima. što je od posebnog interesovanja za oblasti psihijatrije. mada neki autori smatraju da su epistemološki i metafizički okviri iz filozofije povezani sa izučavanjem psihopatologije isto koliko i okviri naučnih disciplina . Druga postavka podrazumeva da ova realnost.

0 FUKOU ju.. fig. S obzirom da su nakon tehnološke revolucije društva naglo postajala složenija. Stoga je neophodno pre svega razmotriti kriterijume za postavljanje granice između normalnog i patološkog. načelo rada.kao os­ novna područja proučavanja pedagogije i andragogije . sređivanje. uzoran. normalna mera. Ove nauke nisu u nasleđe do­ bile jasno omeđen domen koji tek treba obraditi pomoću raspoloživih resursa . Leksikon stranih reči (Vujaklija 1986: 615) sadrži nekoliko odrednica koje se tiču latinske reči norma. već se zasniva na izvesnim vrednostima. jer čovek nije postojao (isto kao ni život.nužnog uslova za uspešno funkcionisanje pojedinaca u društvenom životu zajednice. Norma: Ogledalo prirode ili dejstvo kulture? Norma. one su nastale onog trenutka kada se čovek u zapadnoj kulturi konstituisao i kao ono što treba misliti i kao ono što treba saznati" (Fuko 1971:383-384). nor­ malitet "stanje koje odgovara propisima ili pravili­ ma. itd. kao i neke od posledica koje ova granica ima u različitim domenima društvene prakse. Humanističke nauke žižu svoje primene našle su u proučavanju specifičnosti nastalih pramena. normalizacija "1. merilo. racio­ nalizacija i standardizacija proizvodnje propraćene su adekvatnim promenama u društvenim odnosi­ ma. nikakva anal­ iza osećaja. odlučeno da čovek pređe među naučne predmete. za ugled. susrela nešto kao što je čovek. 2. standard "svaka zakonom utvrđena mera. nikakva empirijska nauka . humanističke nauke se nisu javile kada je. propis... Presudno angažovanje u ovom polju bilo je zas­ novano na utvrđivanju raznovrsnih normi važnih za ponašanje ljudi. normalan čovek". ali i sprovođenja normalizacije.predstavljali su vid procesa društvene optimalizacije. u XVII i XVIII veku. propisan. os­ nova. veličine. Ova veza toliko je fundamentalna da se dugo nije smatralo da je uopšte treba dovoditi u pitanje. stanje potpunog telesnog i duševnog zdravlja". nikakvo posmatranje čovečijeg tela. duševno i telesno zdrav. To s u : norma "pravilo. prirodan. To je nužno zahtevalo i modifikaciju ljudskog ponašanja i razmišljanja. ugledni primer". težine. formiranje normalne jedinke. poreklo ove gran­ ice i način na koji je konstituisana u humanističkim naukama. dovođenje u normalno stanje. standardizacija"..naučnih pojmova i metoda. nikakav politički ili moralni stav. normalan "koji odgovara pravilu. standardizacija "racionalizacija proizvodnje putem smanjivanja većeg broja oblika proizvodnje na manji broj tipičnih obrazaca (standarda) istog kvaliteta. redovan. "Nikakva filozofija. ne opisuje jedan "mentalno neutralni" poredak. npr. jer njihovo epistemološko polje nije spadalo u domen datosti: 256 . obrazovanje i vaspitanje . primeran. Uopšte uzevši. Cilj je bio obezbeđenje normaliteta . normalizacija i normalitet u najtešnjoj su vezi sa vaspitanjem i obrazovanjem. kulturnim specifičnostima i pretpostavkama koje se mogu i moraju dovesti u pitanje. imaginacije ili strasti nije nikada.bez obzira koja. Cilj ovih postupaka predstavlja uobličavanje jedinke koja uspešno funkcioniše u kontekstu date kulture . pravilan.. oblika.drugim recima. redovno stanje. ugledan. jezik ili rad).

Na pitanje "Ko odlučuje o tome da li je nešto prirodno. kritičke psihologije i konstruktivizma. već duh ljudi koji pripada Božanskom Duhu. objektivan duh koji tokom istorije nastoji da uđe u svest pojedinačnih smrtnika."društvo" ili "javno mnjenje". kulture i istorije. predstavljao je dovoljnu garanciju da se dalje istraživanje porek­ la normi prekine. 257 . kao i mogućnost da se normalnost i nenormalnost proučavaju kao prirodne kategorije ljudskog ponašanja koje treba što tačnije razlikovati. Tako je ustanov­ ljena fundamentalna zasnovanost normalnosti na onome što je prirodno i što postoji samo po sebi kao emanacija same ljudske prirode.duh nauke.1980. jezika. odnosno da nenormalnog ponašanja nema ukoliko nema unapred utvrđenih standarda normalnosti koji uvek predstavljaju društvene konvencije koje su nužno arbitrarne. doveli su u pitanje ustaljeno razumevanje ljudske prirode kao prirodne kategorije koja postoji ne­ zavisno od uma. Kao što bez zakona ne može biti zločinca. tako i Fuko jasno daje do znanja da devijacije u ljudskom ponašanju ne može biti bez prethod­ no ustanovljene norme o normalnom ponašanju. norme predstavljaju proizvod hegelovskog duha koji nije duh neke konkretne osobe. a norme zasnovane na ovako plemenitom poduhvatu ni izbliza nisu delovale kao norme zasnovane na in­ teresima neke povlašćene grupe. nešto što važi kao uzor i što je priznato kao klasično (Vujaklija 1986: 868). Drugim rečima. Preispitivanje is­ tina utvrđenih pomoću naučnog metoda delovalo je za prosečnog smrtnika podjednako svetogrdno kao i preispitivanje Božije istine. Time su na sigurnoj udaljen­ osti držani i kriterijumi na osnovu kojih je neko ponašanje proglašavano prirodnim i prihvatljivim sve dok poverenje u kreiranje društvenih normi nije našlo novog jemca . uzorno ili normalno?". nor­ malnost proizvodi nenormalne na isti način na koji zakon proizvodi kriminalce (Fuko 1997). Ali tek su Fukoovi radovi (Fuko 1971. Postmodernisti. par vekova kasnije došlo je i do preispitivanja sržnih postavki epistemologije moderne. humanističke psihologije.odnos­ no devijantnog ponašanja. Iz definicija u navedenim odrednicama teško se može saznati poreklo normi. Po svemu sudeći. Ovaj natčovečanski. Delatnost naučnika predstavljana je kao delatnost zajednice posvećenika čiji je cilj otkrivanje prirod­ nih kategorija od kojih je svet sačinjen. U pitanje su dovedene i norme zasnovane na gledištu da postoji "prirodno" ponašanje.Dušan Stojnov: NORMALNOST. Deklarisana moralna indiferentnost i politička nevinost nauke modernom čoveku predstavljale su dovoljnu garanciju za veru u no­ vonastalu objektivnost. a duh Renesanse preveo je "Božije oko istine" u posed nauke čiji je zadatak opisan kao ekspliciranje postojećeg poretka prirod­ nih sila koje treba da se stave u službu čovečanstva. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE merilo. ali i pripadnici antipsihijatrije. Naučna dostignuća i razvoj nauke poistovećeni su sa na­ pretkom društva.1990) jasno pokazali da ustanov­ ljavanje normi proizvodi abnormalnost. Kao što fundamentalno načelo krivičnog prava "Nullum crimen sine lege" jasno daje do znanja da ne postoji krivično delo bez z a ­ kona. I pored nesumnjivo korisnih doprinosa nauke. najčešće se dobija bezličan odgovor . tako bez utvrđenog standarda normalnog ponašanja ne može biti ni odstupanja od tog standarda .

da su " nauke" hrabro zakoračile u domen definisanja nenormalnog. Njime se podrazumeva postojanje jednog vida ponašanja koje se zbog svoje važnosti izdvaja od ostalih vidova ponašanja. Shodno tome. dovoljno je reći da jedan od najvećih bi­ ologa današnjice. Agresivnost u ponašanju grabljivica ne treba posebno isticati.uobličeno pre svega na temeljima Fukoovog rada . predstavlja odgovornost samih ljudi. op­ erativno merilo o tome šta je normalnost (Rose 1998)! Norme i pravila ponašanja na kojima one počivaju u izvesnom smislu su proizvoljne. sve je glasnije mišljenje . Ukoliko se neko ponašanje okarakteriše kao agresivno. Mada se privrženost normama povremeno menja. Umberto Maturana. Fukoovo gledište nekome izgleda nepri­ hvatljivo. ili pak. ono je pre svega lingvističko. Štaviše.0 FUKOU Abnormalno: Da li ga ljudi definišu ili ono definiše ljude? Novija preispitivanja nisu obnovila samo uopšteno jeretičko pitanje o poreklu normi. Kenet Gergen naglašava da su psiholozi bihejvioristi oduvek znali za nemogućnost objektivnog određenja ovog po­ jma. jer su njegove definicije uvek uzimale u obzir nameru i voliciju osobe koja se agresivno ponaša a koja nije opaziva (Gergen 1984). one koji su dovoljno telesno onesposobljeni i koji su nazvani defektnim (ili fizički hendikepiranim). a zatim se tvore znatne konsekvence njegove upotrebe. I dok u kontekstu biologije nema m n o g o smisla utvrđivati da li su životinje agresivne i nor­ malne i da li je njihovo ponašanje u granicama nor­ malnosti. ona je za njihovu vrstu sasvim normalna. "opravdano" se primenjuju mere kažnjavanja i odmazde u kontekstu socijalne devi­ jacije. Ovo se dešava najčešće zbog toga što je društvo ljude koji na bilo koji način odstupaju od normi složilo "u četiri uredna paketa": One koji nisu dovoljno in­ teligentni i koje je nazvalo subnormalnim (ili men­ talno hendikepiranim). Ono što treba da urade ljudi nalazi se pre svega u domenu određivanja svrhe njihovog postojanja koja. one koji su dovoljno zli da 258 . Ono što treba da rade životinje reguliše se selekcijom vrsta u dugotrajnom procesu opstajanja za koji same životinje nisu odgovorne. ove promene se ustaljuju samo ako većina ljudi pokaže želju da drugačije postupa u odnosu na normu. Uko­ liko. značenje izraza "agresivnost" ne predstavlja biološku kategoriju. jer je besmis­ leno reći za nekog vuka da je ispoljio agresivno ponašanje kada je zaklao neku ovcu. nedvosmis­ leno tvrdi da u biologiji nema takve stvari kao što je psihopatologija ili nenormalnost! Još je neodrživije optuživati životinje za agresivnost. Z b o g toga izgleda sasvim ra­ zumljivo konstrukcionističko gledište da se agresija može proučavati kao sredstvo socijalnog uticaja i kontrole. utvrđivanje normalnosti kod ljudi pred­ stavlja jedan od najvažnijih problema u društvenim naukama. mere lečenja u kontekstu psihološke devijacije. već su se poseb­ no usmerila na preispitivanje univerzalnosti i održivosti norme o normalnom ponašanju. sasvim nesumnjivo. pak. proučavajući ga pritom kao da se odnosi na skup opazivih događaja. a da pritom nisu uspele da formulišu jedno dobro utemeljeno. pa deluje u naj­ manju ruku začuđujuće što su ovi psiholozi nastavili da istražuju agresivnost prenebregavajući saznan­ je da se taj termin spada u dornen mentalističkih pojmova koje su sami proterali iz psihologije.

sas­ vim neopravdano . ili jednom rečju abnormalno . Obe su zasnovane na dijalogu. a šta neprihvatljivo.a koja se najčešće i suprotstavlja normalnom. psiholoških izučavanja teorija ličnosti i medicinske prakse lečenja hipnozom (Stojnov 2000). šta nemoral­ no. s jedne. koja se više ne zasniva na svemoći suverena i manifestacijama brutalne sile koja može razoriti svakoga ko joj se protivi. Drugim rečima.Dušan Stojnov: NORMALNOST. Ovo razdvajanje najčešće se . Pokušaji ekspliciranja fundamentalne raz­ like između ove dve discipline . nije više u rukama nekontrolisanih institucija za mistifikaciju i elitizaciju znanja. Potvrdu ove tvrdnje predstav­ lja pojava psihoterapije. ni­ jedna od njih nije u nauci izazvala toliko kontro­ verzi kao četvrta kategorija . hijerarhijskog posmatranja i disciplinovanja koje se najčešće sprovodi neprimetno. formiranje normalne jedinke.kategorija sinonim­ no označena kao ludilo . s druge strane. i oni koji su dovoljno psihički poremećeni da su nazvani duševno obolelim osobama (Fransela 1978). vremenom je izgubljena iz vida fundamentalna sličnost između psihoterapije. i mada preklapanja između ovako opsežnih kategorija nužno ima. Ali sprovođenje u delo ovih ciljeva. S druge strane. dok su pedagoška nasto­ janja pre svega usmerena na periferne konstrukte čija je promena moguća i bez uticaja na modifikac­ iju sržne strukture (Kelly 1955) . Mada su kriterijumi za svrstavanje u neku od prve tri kategorije daleko od toga da budu neprikosnoveni. Za one sa druge strane normalnosti društvo se pobrinulo institucijama prilagođenim njihovim specifičnostima.neodrživa je pred 259 . obrazovanje i vaspitanje postaje najznačajniji projekat establiranih instituci­ ja čiji je cilj deklarativno liberalan . 2002). Vlast stoji iza prosvetiteljskih tendencija globalnog obrazovanja koje postaje nadležnost države i njene vaspitno-obrazovne strukture. moralno ispravno i korisno. zasebne discipline koja je začeta kao amalgam verske prakse ispovedanja. Stvara se pedagoška nauka koja treba da naučno potkovana odgovori šta je u društvu "onih koji uče" prihvatljivo. Obema je cilj uobličavanje jedinki koje uspešno funkcionišu u kontekstu date kulture . obrazovanje je moguće shvatiti i kao proces masovne proizvodnje normalnih osoba koji se sprovodi komplikovanim strategijama nadzora. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE krše zakonske norme koji su nazvani kriminalcima (ili socijalno hendikepiranim). Nasuprot tome. povlađujući tako interesima nedovoljno transparentnih i diferenciranih društvenih grupa. Za ovakve osobe pretpostavl­ jalo se da su dovoljno različite od normalnih da opravdaju ne samo različite institucije. duševna bolest.mentalni poremećaj. Nažalost.mišljenje da su psi­ hoterapijski napori usmereni na sržne konstrukte koji tvore identitet osoba. kako opominje (Fuko 1997. već i različite društvene prakse. Ono postaje jedan od fundamen­ talnih projekata transformisane vlasti.jer svima daje šansu da prošire svoje vidike i ovladaju znanjem koje je doskora predstavljalo privilegiju posvećenih.opravdava didaktičkim razlozi­ ma.drugim rečima. ovaj cilj se može posmatrati i sa stanovišta ekonomske korisnosti . I jedna i druga disciplina počivaju na postupcima obrazovanja i vaspitanja. Većina ciljeva obrazovanja i vaspitanja najvećim delom usmerena je na populaciju koju nazivamo "normalnim osobama".kao državni projekat broj jedan. a šta štetno. Upravo u pedagoškoj praksi prede se splet nevidljivih niti koje razdvajaju normalno od patološkog. i pedagogi­ je.

Rešavanje ovog problema veliki je zalogaj. već analizu njegovih konstantno promenIjivih moći saznavanja. Nova shvatanja proglašavaju humanističke nauke "ontološki nemim" (Gergen 1999) i epistemologiju pretpostavljaju i nadređuju ontologiji: "Za humanističke nauke čovek nije to živo biće koje ima posebnu formu. jer su kriterijumi na osnovu kojih je ova razlika napravljena nejasni i problematični. dovedena je u pitanje vekovna tradicija "ontološki evidentne" abnormalnosti koja se "otkriva" zahvaljujući napretku nauke. situiranu u datoj kulturi i zasnovanu na njenim vrednostima. ne manje važne binarne opozicije koja obrazuje dimenziju normalno-abnormalno.0 FUKOU savremenim shvatanjima identiteta (Ber 2001).. ceo jedan splet taktika. Abnormalnost nije "otkrivena" zato što je postala vidljiva. Naprotiv. režima disciplinovanja. obrazovanje postaje delatnost uobličavanja "table" na kojoj se stvaraju mnogi različiti. Naprotiv. klasifikovanja i označavanja koji nera­ zmrsivom spletu znanja i moći omogućava fluidan tok kroz sve pore društva (Fuko 1997). stvara predstave zahvaljujući kojima on živi i na osnovu kojih ima tu čudnu spo­ sobnost da upravo može sebi predstaviti život" (Fuko 1971:391). ustanovljavanje normi predstavlja ljudsku delatnost. To je ujedno i izvor velikih teškoća u usklađivanju "bioloških univerzalnosti" sa "kultu­ ralnim partikularijama" (Faberga 1992). Ovaj pro­ ces je konstitutivan: sprovođenje i vršenje moći uobličava čoveka. jer dekonstruisanje binarne opozicije kultura-priroda zahteva posebnu raspravu. ovako posmatran. Zahtevi savremenog obrazovanja i vaspitanja nedvosmisleno utiču na uobličavanje i promenu njihovih identiteta.obrazovanja i vaspitanja. mit kojem su robovali veliki "narativi moderne" (Liotar 1988). Na ovaj način. Uvođenjem normi u ljudsku delatnost proizvodi se celokupna oblast "abnormalnog". Važno je samo naglasiti da u novijim shvatanjima humanističke nauke ne predstavljaju analizu onoga što je čovek po svojoj prirodi. Svaki novi diskurs pomoću koga se život može os­ misliti predstavlja potencijalno novi fragment iden­ titeta koji. njihovom promenom i sam se menja. konvencionalnim i vrednosno zasićenim presecanjem polja ljudske delatnosti na "funkcionalno" i "nefunkcionalno". Izučavanje čovekove stvarne prirode i unutrašnje suštine postaje nemoguća misija. pitanje operativnosti kriterijuma za razlikovanje normalnog i abnormalnog nije rešeno na zadovoljavajući način. već zato što je proizve­ dena arbitrarnim. postaje skup diskursa kojima neka osoba pripada. Međutim.. iz samog života kome u celosti pripada i kojim je prožeto čitavo njegovo biće. Proces obrazovanja u kome se ovladava novim diskursima tako prestaje da bude proces skladištenja pečata istine o svetu u arhiv neispisane table ljudskih duša. Na ovom mestu biće stoga reči o problematičnostima u određenju druge. Izgrađivanjem ovih moći izgrađuje se i sam čovek. i koja se "imenuje" i "opisuje" adekvatnim dijagnozama. manevara. psi­ hoterapija se može definisati kao specifičan slučaj primene pedagoških postupaka . U tom smislu. Norme nisu postojeće ucrtane linije koje dele nor­ malno od abnormalnog. Definisanje normalnosti za svoj učinak ima i spontanu cenzuru i uzdržavanje od 260 . katkad neusaglasivi svetovi. to je živo biće koje.

vrednovan. Ova dimenzija postala je toliko važna. pa i samo njegovo posto­ janje. sa normativnim po­ laritetima korisno i beskorisno. zajedno sa mnogim drugim aspe­ ktima ljudskog funkcionisanja.arheologije ljud­ skog znanja (Fuko 1998). odnosno ideju da je bolest božija ka­ 261 . Ova nauka nudila je jasne razlike između "ekonomskog" ponašanja koje je korisno. Dijagnostikovanje abnormalnosti ne otkriva ono što je po sebi bole­ sno. definisan. tj. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE celog spleta ponašanja koje ostaje sa druge strane normalnog. tako se smešta u kontekst jedne nove discipline . govori se o bolesti. Na taj način. Jedno vreme smatralo se da pomoću ekonomije mogu da se prevaziđu opasnosti i teškoće u kojima se mo­ derni svet nalazi. uspostavlja se jedan vid cirkularne epistemološke kauzalnosti: ustanovlja­ vanjem normi i definisanjem abnormalnosti i sam repertoar ljudskog ponašanja biva omeđen. odnosno beskorisnog za čovečanstvo. sub­ verzivno i nenormalno ponašanje. i lingvistike.Dušan Stojnov: NORMALNOST. tako da je u mnogim medicinskim defi­ nicijama zdravlje implicitno određivano kao odsu­ stvo bolesti. Kada je čovek ugrožen u toj meri da i nje­ gove biološke funkcije postaju ugrožene. ne samo da je dovođeno u pitanje. procenjen. Ponašanje koje nije bilo u funkciji ekonomskog progresa predstavljalo je devijaciju od njegovih normi.abnormalno Dimenzija normalno-abnormalno predstav­ lja prilično nestabilno jedinjenje i heterogen skup raznovrsnih diskursa koji se u njima koriste. da je izbila na prvo mesto lestvice društvenih potreba: "Nazovite neku stvar Izvor problema: Poreklo dimenzije normalno . i onoga neekonomičnog. zna za greh koji neko mora da okaje. a ljudi koji su se takvim ponašanjem bavili postajali su društvena sramota. Ukoliko se neko ponašanje smatralo beskorisnim. saboteri ekonomskog pro­ gresa ili jednostavno rečeno . već daje kulturni pečat našim nastojanjima da specifičnosti neke partikularne kulture proklamujemo za biološki univerzalne norme. Ispitivanje abnormalnosti. nije bilo potrebe pričati mnogo 0 zdravlju.Trijedar znanja od koga su ove nauke sazdane: biologija. ekonomije. S obzirom da ljudi kod lekara nisu išli kad su bili zdravi i kada njihove biološke funkcije nisu bile ugrožene. Ekonomija i njeni normativni polariteti korisno i beskorisno takođe su učestvovali u konstituisanju dimenzije normalno-abnormalno. Biološkim određenjem bolesti u medicini Hipokrit je stavio tačku na religiozni model shvatanja bolesti. ekonomija i lingvistika (Fuko 1971). sa svojim normiranim polaritetima zdravo i bolesno. Sve što je sprečavalo ekonomski na­ predak samim tim je proglašavano beskorisnim.budale. predstavlja os­ novu na kojoj se dimenzija normalno-abnormalno učvrstila kao amalgam tri druge različite dimenzije zasnovane na vrednosno-normativnim principi­ ma: medicine. već se energično poricalo i samo pravo njegovog postojanja. sa bipolarnim normativnim polovima smisleno i besmi­ sleno (Marinković 2002). Sa otkrićem mikroba. potpuno se ustalilo shvatanje da je bolest moralno neutralan događaj izazvan napa­ dom mikro-organizama koji ugrožavaju čovekovo telesno funkcionisanje.

raste i napreduje" (Schumacher 1973:34). To se ponašanje. tako da se u samom jeziku nalazi pozitivitet koji vredi kao suštinski. Oni su duševni bolesnici. za koje je počelo da se smatra da nisu odgovorni za to ponašanje i da ga zbog nje­ ga netreba kažnjavati. Lakan je smatrao da psihotična stanja predstavljaju raspad značenja.0 FUKOU nemoralnom ili ružnom. Reklo bi se da lingvistika sa takvom ulogom. Potpuno ludilo za Lakana znači pot­ puni kolaps na nivou subjektove integrisanosti u simbolički poredak. Pojavom psihijatrije sredinom XIX veka. uništiteljskom po dušu ili degradirajućom. semantički nejasno i zbrku značenja. ali ne zbog mentalne insuficijentnosti. sve dok niste poka­ zali da je ona 'neekonomična' niste zaista doveli u pitanje njeno pravo da postoji. što ima smisla i što je uklopljeno u simbolički poredak društva. medicina je preu­ zela brigu nad duševno obolelim osobama čije je ponašanje odstupalo od društvenih normi. sakaćenje. za duševnog bolesnika se kaže d a j e izlečen. čak i spaljivanje na lomači. Uz to. a postupci tretmana primereni ovom modelu bili su stravični: bičevanje. a os­ obe koje preuzimaju odgovornost za brigu o njima zovu se psihijatri. Ukoliko su ove promene uspešne. ekonomije i lingvistike stekli su se uslovi za uobličavanje dimenzije normalno-patološko. ono što se može razumeti. predstavlja Prihvatanjem polariteta zdravo-bolesno. Jasnije rečeno. dakle. Pojam duševne bolesti javio se na osnovu uverenja da duševna bolest može predstavljati vernu kopiju telesne bolesti. opasnom za mir u svetu ili bla­ gostanje budućih generacija. Sa Fukoom konstitutivna uloga lingvistike u stvaranju društvenih nauka postaje još jasnija: "Misao se može misliti samo kroz jezik i u nje­ mu. zove abnormalno. Devijantne osobe su tada proglašene duševno bolesnim. poželjnije je i normalnije od onog što je nerazumljivo. korisno-beskorisno i smisleno-besmisleno iz bi­ ologije. Proces kojim se devijantnoj osobi pomaže da se prilagodi da bi mogla da se povinuje društvenim normama jeste lečenje: fizičko ili psihoterapeutsko. već zbog svoje jedinstvenosti koja proizilazi iz neuklopljenosti u norme simboličkog poretka (Lacan 1981). Tako su pojmovi fizičke medicine primenjeni na osobe čije je ponašanje na neki način psihički devijantno. i klasifikuje se na osnovu simp­ toma koji dovode do postavljanja dijagnoze. Oglušivanje o norme ponašanja objašnjavano je dotle opsednutošću đavolom. odnosno proces raspadanja normativno uspostavljenih značenja. ponavlja samo one funkcije koje su nekada pripadale biologiji ili ekonomiji. kada se u devetnaestom i početkom dvadesetog veka ja­ vio pokušaj za ujedinjenjem humanističkih nauka uz očuvanje koncepata pozajmljenih od biologije i ekonomije" (Fuko 1971:419). Uklapanje lingvistike sa polaritetima smisleno i besmisleno u ovakav način razmišljanja nije bilo očigledno sve do pojave Lakanovog i Fukoovog dela. 262 . U tom smislu. Za njega je luđak idiot. pojam duševne bolesti ima i svoje društvene implikacije koje se tiču određenja načina na koji će se postupati sa osobama koje imaju psihičke probleme.

"Ljudsko čudovište". ova kategorija formirala se na osnovu tri elementa koji se nisu sasvim istovreme­ no konstituisali (Fuko 1990): 1.mogle uspešno sprovoditi izgrađivanjem društvenih normi i normal- 263 . Velike nejasnoće u određenju nor­ malnosti u velikoj meri proizilaze i iz nemogućnosti da se kontroliše odnos između prirodnog izuzetka i pravnog prekršaja. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE Paralela sa određenjem telesnog zdravlja je i ovde vidljiva: Ukoliko u duševnom (baš kao i telesnom) funkcionisanju ovakvih osoba nema prob­ lema. Tako je abnormalna jedinka proistekla iz pravno-prirodne izuzetnosti čudovišta. zdrav razum nam nalaže da zaključimo da je ona zdrava.Dušan Stojnov: NORMALNOST. Međutim. Lišavanje slobode i zatvaranje su tako opravdavane potrebom za popravljanjem i poboljšanjem. Velika i konfuzna porodica abnormalnih stoga ne označava samo jednu fazu početne nesigurnos­ ti psihijatrije. korisno i smisleno" ili "bolesno. beskorisno i besmisleno" ne moraju da budu u pozitivnoj korelaciji.uobličavanja jedinke koja efikasno funkcioniše . koliko na pedagoške ideje zakamuflirane posebnim tehnikama dresure. "Onanisti" se javljaju u korelaciji sa novim odnosi­ ma između seksualnosti i porodične organizacije i sa novim značenjima pripisanim telu i zdravlju. Tako nije bilo moguće povući jasnu granicu razdvajanja koja bi omogućila održivo merilo o tome koja su ponašanja normalna. Pojava ove kategori­ je povezana je sa zavođenjem tehnike discipline koja je tokom XVII i XVIII veka zavladala u vojsci. već i neprilike koju ono unosi u pozitivne pravne propise. a kojom se nastojalo popraviti one koji se opiru vaspitnim normama. mnoštva ne­ popravljivih i svih aparata za njihovu popravku i iz lavirinta dečije seksualnosti. Nažalost. niti pak svako ponašanje koje je zdravo i korisno mora da ima jasno značenje i smisao. radionicama a malo kasnije i u porodica­ ma. a rađanje azila u najtešnjoj je vezi sa ovom kategorijom. eko­ nomije i lingvistike. školama. 2. u razlikovanje normalnog i patološkog ponašanja uplele su se dimenzije značenja koje nisu povezane i čiji polovi "zdravo. Seksualno korišćenje sopstvenog tela predstavljalo je izvor neodređenog niza fizičkih poremećaja i bilo je plodna podloga raznolike patologije. 3. Ono što ljudsko čudovište čini čudovištem nije samo izuzetak u odnosu na ob­ lik Vrste. Pored tri pomenuta polariteta iz biologije. a koja nisu. Abnormalne je trebalo razgraničiti od normalnih zato da bi se postupci vaspitanja i obrazovanja . Onanija je simbolisala slabost savesti spram sen­ zualnog tela i mekoputanosti. "Ličnost koju treba popraviti" je novija i man­ je oslonjena na zakonske imperative i kanone prirode. Dru­ gim recima. u bogatom repertoaru prakse psihijatrije i dalje nedostaje razrađeno shvatanje "normalnosti". juridičko-biološki pojam o poluživotinji-polučoveku. odnosno teorije normalnog funkcionisanja od koga bi abnormalne osobe odstu­ pale. to ne znači da će u tom slučaju svako njeno ponašanje biti i ekonomski korisno. ona je predstavljala proizvod čitavog skupa kontrolnih institucija i mehanizama za nad­ zor. a koji u sebi objedinjuje nemoguće i zabranjeno.

ovaj sindrom ili sklop ne sme da bude samo neki očekivani ili kulturno sankcionisani uzvrat na neki poseban događaj. ovaj trend se može posmatrati i kao projekat patologi- "Potrošene kategorije": Potvrda progresa nauke ili patologizacija društva? Projekat razdvajanja normalnih od abnormalnih predstavlja dugotrajan poduhvat koji se sprovodi. Nastojanje da se mentalni poremećaji što jas­ nije definišu dovelo je do toga da terminologija za iskazivanje mentalnih poremećaja napreduje i širi se zastrašujućom brzinom. One osobe kod kojih to nije pola­ zilo za rukom. doteruje i menja otkada je konstituisana dimen­ zija normalno-patološko. i etičko. i običajno.odnosno iznova asimiluju u preovjađujući poredak zasnovan na normama. svaki mentalni poremećaj opojmljen 264 . psihološke i biološke disfunkcije u pojedincu. bolan simptom) ili nesposobnostima (teškoćama u jednoj ili više važnih oblasti funkcionisanja) ili sa značajno povećanim rizikom od smrti. Zato nije čudno da je veliki deo psihijatrijskih napora bio posvećen traganjima za jednom kategorizaci­ jom patološkog ponašanja u kojoj će biti obelodanjen jasan kriterijum razlikovanja i u kome će se uredno klasifikovati svi postojeći oblici mentalnih poremećaja. Štagod da je originalni uzrok. ili nekog važnog gubitka slobode. To možda ne bi bilo tako strašno da DSM-IV ne predstavlja višedecenijsku krunu psihijatrijskih napora da se patološko definiše i klasifikuje. i pravno i još mnogo toga. njena hetero­ genost i prikrivena disharmonija ranije pomenutih dimenzija dovela je do toga da se u jednoj dimen­ ziji razgraničenja mešaju i prirodno. nesposobnosti. on mora da bude razmotren kao manifestacija ponašajne. Ukoliko ovaj projekat ne uspe. Ni devijantno ponašanje (tj. ovim naporom uobličen je jedan kriterijum koji je sasvim nejasan. Nažalost. na primer smrti voljene osobe. političko. i kulturno. je kao klinički značajan ponašajni ili psihički sin­ drom ili sklop koji se događa u jednom pojedincu i koji je povezan sa trenutnim nevoljama (tj. bola. koja u poslednjih dvadesetak godina raspolaže moćnijim sredstvima kojima se otkrivaju mnogi poremećaji koji su do sada izmicali moćima zapažanja. 1 Umesto prihvatanja zdravorazumskog uverenja da je do porasta broja mentalnih poremećaja doveo napredak nauke. daje sledeću definiciju mentalnog poremećaja: "U DSM-IV. nisu men­ talni poremećaji ukoliko devijantnost i sukob nije simptom disfunkcionisanja pojedinca na način koji je gore opisan" (APA 1994: xxi-xxii). Američko psihijatrijsko udruženje u zvaničnom Dijagnostičkom i statističkom priručniku verzija IV (u daljem tekstu DSM-IV). Najblaže rečeno.0 FUKOU nog ponašanja. Pored ovoga. već i sebe. religiozno ili seksualno) niti sukobi koji su primarno na relaciji pojedinac i društvo. postojeće društvene institucije predstavljaju objektivnog jemca njihove kontrole i sputavanja onih ponašanja kojima mogu ugroziti ne samo druge. trebalo je odvojiti da bi im se pružila šansa da se pomoću raznih društvenih institucija i specifičnih aparata zaodržavanjeipopravkudruštva izleče i normalizuju .

nestali iz upotrebe. od kojih su mnogi . one su se na patološkoj sce­ ni pojavile u drugoj reviziji DSM-a iz 1968. Teorija po kojoj masturbacija uzrokuje ludilo začeta je objavom dela Onanija. masturbacija nije jedini poremećaj koji je dugo vremena bio uvrežen u psihijatrijsku praksu. Hoffman. Masturbacija je danas prihvaćena kao deo svakodnevnih aktivnosti. 3 "Ontološki evidentan" status masturbacije kao psihičkog poremećaja koji ozbiljno može da ugrozi sudbinu čovečanstva jednostavno je "ispario". melanholiju i s a moubistvo dodaje stanjima uzrokovanim masturbacijom. iz 1968. godine. Nažalost. jedan od rodonačelnika antipsihijatrijskog pokreta u svojevremeno veoma uticajnoj knjizi "Proizvodnja ludila" daje detaljan pregled glavnih događaja u krstaškom ratu koji je protiv mas­ turbacije vođen više od dvesta godina. 2an Eskvirol tvrdi da se masturbacija u svim zemljama priznaje kao opšti uzrok ludila. ili odvratni greh samooskvrnuća (nepoznatog autora) u Londonu. 1850-1900. "Psihološka zavisnost od interneta" predstavlja najnoviji primer abnormalnosti za koju se tvrdi da postoji nezavisno od životnih situacija i kulture kojoj pripadaju osobe koje se proglašavaju poremećenim na ovaj način. 1952. izdanje. godine publikacija dela "Neuroze" Izraela Vekslera brojala samo dvanaest kategorija psihičkih poremećaja. "vagabundstvo". 2 Teško je reći kada je dijagnoza masturbacije u potpunosti nestala iz psihijatrijskog aparata. 1980. Njena istorija puna je mnogih "ontološki evidentnih"mentalnih poremećaja koji su nestali iz psihijatrijske prakse i postali posebna vrsta "potrošenih kategorija" u dijagnostikovanju abnor­ malnosti. Anderson 1996) opominju d a j e 1929. Objavljivanje Rozanofovog "Priručnika za psi­ hijatriju i mentalnu higijenu" 1938. godine. Knjiga je prevedena na m n o g e jezike i do 1746. Do 1838. DSM-II. kao jedna vrsta od deset navedenih seksualnih devi- ' Analizujući ovaj projekat. sa tendencijom daljeg porasta. godine doživljava 80. Nedugo zatim. g o d i n e (DSM-IV) narasta na 340. 2 1 7 1 6 . stanje normalnosti. "mizantropija" i "masturbacija". Nažalost. Sve više ljudi se proglašava poremećenim a istovre­ meno se ne eksplicira kriterijum poremećenosti koji povlađuje interesima nedovoljno jasno dife­ renciranih društvenih grupa. U njegovom d r u g o m izdanju. godine. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE zacije društva. jer se pod velom otkrića postojećih neprirodnosti i disfunkcija u ponašanju uobličavaju razne kategorije koje su proishod moralnih poduhva­ ta primerenih društvenim standardima. između ostalih i slaboumnost. Bendžamin Raš u prvom američkom udžbeniku psihijatrije zaključuje da masturbacija uzrokuje razne slabosti. g o d i n e obuhvatilo je četrdesetak psihičkih poremećaja. Drugim recima. godine. a zatim jednostavno nestao iz nje.kao "moralna d e ficijentnost". ali je sasvim jasno da se na masturbaciju danas gleda sa mnogo više blagon­ aklonosti nego pre par stotina godina. Tomas Sas. pominje se 221 kategorija. ovaj trend se nastavlja i broj kategorija psihičkih poremećaja u četvrtoj verziji iz 1994. Psihijatrijsko učenje da masturbacija uzrokuje ludilo dostiže 265 . on epilepsiju. Gergen i saradnici (Gergen. godine. 1812. 1816. Po objavljivanju DSM-III. ovaj trend prisutan je od samog početka upotrebe dimenzije normalno-patološko. Mada su homosek­ sualne aktivnosti istoričarima odavno poznate (u kulturnim specifičnostima antičkih vremena bile su tretirane pre kao pitanje životnog standarda nego psihičkog poremećaja). Američko društvo za psihijatriju objavilo je prvi Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje u kome se nalazi 198 različitih mentalnih poremećaja.Dušan Stojnov: NORMALNOST. stanje koje odgovara propisima i očekivanjima savremenog društva.

sterilizacija. odnosno poremećaju koji se za­ sniva na strahu od patoloških aspekata homosek­ sualizma. 3 Lester Bernam. lobotomija. LSD.još uvek nije odgovoreno. Druge procedure: anafrodizijaci. plaši. Režirao ga je S e m Mendiz po scenariju Alana Bola. pranturona. dao je ime katatonija sindromu za koji se smatralo da je uglavnom uzrokovan dugotrajnom ili preteranom masturbacijom. da ih tuče. To će mi biti najlepši trenutak u ćelom danu. klitoridektomija i histerektomija. grupna psihoterapija. mogao je naći čovečnog i poštovanog lekara da to uradi mirne savesti. terapija prilagođavanja. masturbacija i homoseksualizam nisu jedini primeri dijagnoza čija se "ontološka evidentnost" menjala u različitim kulturama i epoha­ ma. ili da će biti povod da im deca krenu na put bez povratka. Međutim. Relativno kratkotrajan izlet jednog oblika seksualne aktivnosti u polje patološkog ponašanja manje je interesantan od legitimiteta koji je tokom ovog perioda davan različitim postupcima za lečenje homoseksualnosti.). sek­ sualni depresanti.0 FUKOU jacija. farmakološki šok: matrazol.(Kutchins&Kirk1997:59). veže ili stavi pojas nevinosti nekom detetu ili duševnom bolesniku. Karl Ludvig Kahlbaum. psihoanaliza. Postoji pregled čitavog niza dijagnostikovanih kategorija mentalnih poremećaja i dijagnoza (Hare-Mustin & Marecek 1997) čija je "ontološka Hirurške intervencije: kastracija. Brojne demonstracije politički aktivnih grupa homoseksualaca koje su usledile sedamdesetih g o ­ dina dovele su do toga da u današnjoj verziji DSM-IV homoseksualnost shvaćena kao poremećaj ustupila mesto homofobiji. dekan Kraljevskog fakulteta za hirurgiju leci masturbaciju obrezivanjem i zastupa mišljenje da bi temeljitije mere no što je obrezivanje bila prava usluga pacijentima oba pola. ili d a j e ova opscena radnja. 1905. elektrošokovi. Pojedinac koji je hteo da okuje. vrhunac.). Ernest Džons. u početnim kadrovima snimljen je u kupatilu dok govori: "Pogledajte me. hormonske injekcije (estrogena. Istaknuti psihijatar Bernard Saks preporučuje da se mas­ turbacija kod dece leci kanterizacijom kičme i polnih organa. ili čak kastrira. a glavnu ulogu u njemu tumači Kevin Spejsi. Drkam pod tušem. testosterona. Posle će d a n biti sve gori i gori. četrdesetdvogodišnji reklamni agent i glavni junak filma "Američka lepota" (American Beauty . 1869. žrtve naučne zablude. 1918. vazektomija. itd. hipnoza." Shvatanje abnormalnosti se v r e m e n o m toliko promenilo da ova scena kod gledalaca nije izazvala strah da će se glavnom junaku osušiti kičma. Džonatan Hačinson. Kačinsi Kirkdaju iscrpan pregled metoda kojima se tokom ovog perioda u psihijatriji homoseksualnost "lečila": Psihološke intervencije: apstinencija. nešto što može na bilo koji način ugroziti društvo. razni oblici averzivne terapije. ili. nemački psihijatar. Na pitanje da li su psihijatri koji su homoseksu­ alce godinama podvrgavali ovim bolnim i surovim metodama bili politički manipulisani.snimljen je u produkciji kuće "Dreamworks Pictures" 1999 godine. 266 . itd. Z b o g toga se ovaj rad može posmatrati i kao svojevrsan vid rasprave o ovom pitanju. desenzitizacija. pak homofobi koje treba lečiti . primalna terapija. Hemijske intervencije: seksualni stimulansi. 1890. pionir britanske psihoanalize smatra da će se otkriti da prava neurastenija zavisi od preterane onanije (Szasz 1982:301-312).

krađa . godine Semjuel Kartrajt (Samuel Cartwright) da bi označio patološko svojst­ vo robova da teže ka slobodi1. Dijagnoza Metafizička intoksikacija. da ne poštuju privatno vlasništvo] Pored toga. i predstavljaju sek­ sualni delikt . kleptomanija se koristila za označavanje onih osoba koje su procenjene kao osobe koje nisu imale finansijske potrebe za krađom. medikalizovan je društveni čin krađe. koje nisu odolevale izazovu krađe. pripisivana je dijagnoza kleptomanije. 4 Bilo bi zavaravajuće misliti da je uticaj dijagnostičkog diskursa psihijatrije na građanska prava stvar davne prošlosti. a njena ekonomska i pravna pozicija su time povlašćivane. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE evidentnost"ustvari predstavljala čudno jedinjenje medikalizacije pravnog. pojavile robne kuće. bio daleko od bilo kakvog isceljenja. socijalnog i ekonomskog diskursa. jedan vid krađe je izmešten iz kaznenog i krivičnog u medicinsko-psihijatrijski dornen. Bilo bi interesantno zamisliti suđenje Aleksandru Mekenziju.što je "evidentno" bilo posledica neke fundamentalne duševne bolesti koja je ovakve osobe oslobađala odgovornosti za njihove postupke. religije i svoje uloge u svetu.siromašnih osoba iz nižih društvenih slojeva ostala je u domenu krivičnog prava. ili patološko svojstvo robova. Pored drapetomanije. koja se održala sve do potpunog ukidanja ropstva. Ovu dijagnozu smislio je 1850. krađa se nije podjed­ nako pravno tretirala. identično ponašanje . ali bogatim osobama iz viših društvenih slojeva (najčešće ženama koje su u kupovinu išle redovnije od muškaraca).gonjenje. već i krađu. u domenu krivičnog prava.Dušan Stojnov: NORMALNOST. patološkog ponašanja. Međutim. povećalo je ne samo promet robe. ali je njen efekat za ljude. Uklanjanje pulta koji je delio robu i kupce. Nekada sasvim normalne. moralni integritet vladajuće klase ostajao je nedirnut. bežati i mania . odnosila se na adolescente zatečene u refleksivnim preispitiva­ njima smisla života. Ovakvim načinom konceptualizacije. a ipak su krale . i muškaraca najčešće m n o g o starije dobi. sek­ sualni odnosi odraslih sa osobama mlađim od 16 godina spadaju u dornen pedofilije. porodici i seksualnosti. Za odrasle disidente bila je rezervisana dijagnoza soci­ jalna šizofrenija -jer normalna osoba evidentno ne može da zamisli bolji vid društvenog uređenja od komunističkog. proslavljenom evropskom 267 . Krale su osobe iz svih društvenih slojeva. u američkoj psihijatrijskoj praksi korišćena je i dija­ gnoza dyaesthesia aethiopica. Dakle. jer je jedan vid krađe ostao u pravno kaznenim. tradicionalno obavezujuće veze žena od oko dvanaest godina (koje su po današnjim kriterijuma još uvek devojčice). koji su . Sa druge strane. a drugi premešten u psihijatrijski domen. zahvaljujući ovim dijagnozama tretirani kao abnor­ malni. Ova evidentnost je vremenom isparila iz medicinske prakse. Po današnjim kriterijumima. Najdrastičniji primer verovatno predstavlja dijagnoza drapetomania.jednu vrstu krivičnog dela. bile su osnova proučavanja etnologije. Obe ove dijagnostička kategorije 4 Još jedan slikovit primer odnosi se na kriminalizovanje čitavih sistema tradicionalnih predstava o braku. Od kako su se s kraja XIX veka.trčati. u već ustaljenom industrijskom načinu proizvodnje. podvrsta hebefrenije korišćena među psihijatrima u Sovjetskom Savezu. obojenih i siromašnih. skovana od grčkih reči drapethes .

Zato je teško oteti se utisku da kulturne norme specifičnosti ponašanja pripadnika Zapadne civili­ zacije nisu podjednako na udaru patologizacije kao i kulturne specifičnosti emigranata koji je naselja­ vaju. 268 . godine. S početka. drugačije se tretiraju u drugim kulturama. on je seksualno zlostavljao j e d n u devojčicu . 1934). zasnovana je na "ontološki evidentnom" shvatanju o devijaciji abnormalnih osoba od "normalnog psihičkog funkcionisanja". ogroman broj i široka rasprostranjenost ljudi za koje se pretpostavlja da pate od ovih bolesti. treća po veličini na američkom kontinentu. i pritom su se koristile posebni referentni okviri za njihovu klasifi­ kaciju (Horvvitz 2002). jer stanja i ponašanja koja neka društva smatraju abnormalnim . ograničena upotreba psihijatri­ jskih etiketa se nezamislivo proširila. Mekenzi se u svojoj 48. Određena ponašanja u nekim kulturama imaju status široko prihvaćenih običaja. Neki vidovi nasilja. transevi i slično . Po današnjim merilima. napadi. Vremenom je zaključivano da izvesna ponašanja leže van granica razuma i ona su označavana kao "mentalne bolesti". Osoba koja se danas doživljava kao raspoložena. ali su njime uspešno opravdavane različite vrste političkih obračuna . le­ gitimne procedure lečenja "abnormalnih" koje su nekada sprovođene danas bi mnoge lekare odvele u zatvor zbog "abnormalne" nasilnosti prema paci­ jentima. Raznovrsnost stanja koja se trenutno klasifikuju kao abnormalna. kod Dobuanaca u Melaneziji bila bi doživljena kao . Vremenom. Prototipska klasifikacija po kojoj su mentalne bolesti jedna vrsta greške prirode. Neprimerenost kriterijuma "ontološke evidentnosti" ovde postaje evidentna. S druge strane. na ovaj način okvalifikovan je samo mali broj ozbiljno poremećenih osoba. a u nekim predstavljaju nedopustivo kršenje ljudskih prava.paranoja. srećna i sklona provodu. Prihvaćene zapadne definicije normalnosti davno su dovedene u pitanje (Bene­ dict. Lečenje ovih oboljenja takođe nije imalo isceljujuće efekte. Ono što danas nazivamo "intermitentnim emocionalnim poremećajem" nekada je predstavljalo povremeno "pucanje filma" osoba pritisnutih životnim teškoćama. U britanskom parlamentu je krajem devetnaestog veka saglasnost roditelja za udaju ćerki pomerena sa 12 na 13 godina. Razlozi zbog kojih se ljudi danas potpuno legitimno obraćaju "V" profesijama.Tada nikakvog zlostavljanja nije bilo. dobila ime (MacKenzie River). pre samo stotinak godina bili su pot­ puno nezamislivi. ponašanja koja su nor­ malna u kulturi Z a p a d a .često imaju status normalnosti u drugim kulturama. koje u mnogim kulturama pred­ stavlja društveno prihvaćenu normalnost. godini oženio četrnaestogodišnjom devojčicom. 6 istraživaču severnoameričkog kontinenta po kome je reka. ali i rastući broj profesionalaca (i profesija) zaduženih za nji­ hovo zbrinjavanje su bez presedana. regulišu se nedopustivim nasiljem protiv čitavih kultura zbog nedopustivog stava drugih kultura da je tak­ vo ponašanje nedopustivo. S druge strane. 5 Brojni eksperti za proučavanje "ontološke evidentnosti" abnormalnog tako su se oglušili o upo­ zorenja antropologa.što ga čini pedofilom.slanje u gulage i sl.luda.0 FUKOU sovjetske psihijatrije održale su se u upotrebi sve do 1991.

uživanje marihuane . prikladnu ilustraciju predstavlja Blauova definicija moći kao sposobnosti osoba ili grupa da nameću svoju volju na druge uprkos otpora tih drugih . posebno je el­ egantna jedan od definicija moći kao sposobnosti u ekonomiji. veoma slično tretira sve različite vrste moći: psihološku. električnu. Ljudi koriste moć kako naspram stvari. 269 . jecanje. preko zatvora do hotela. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE Karakteristična shvatanja moći u diskursu društvenih nauka U preovlađujućim koncepcijama koje su prošlog veka dominirale u zapadnom mišljenju. političku. karakteristika je mentalnog stanja pojedinaca iz latinoameričkih kultura. g d e je moć definisana na nivou poje­ dinca određena jednostavno kao sposobnost neke osobe da dobije ono što hoće (Boulding 1989). u domenu sociologije.ili u formi kažnjavanja i raznih drugih sankcija (Blau 1964).u Z a p a d ­ noj civilizaciji medikalizovano kao vid abnormalne zavisnosti od droge. Bujanje diskursa patologizacije društva polako uzima svoj danak. ona je opisivana kao ništa drugo do uopštene sposobnosti da se dela (Lukes 1974). nervoza i poremećaj sna . smrt ili preminule osobe. 5 Prilikom svetskog prvenstva u fudbalu. ali ne postoji ni u j e d n o m priručniku za pripad­ nike Z a p a d n e civilizacije. korišćenje pasa u korejskoj ishrani proglašeno je abnormalnim.koristeći se zastrašivanjem .svrab kože. moć je najčešće shvatana kao jednostavni kvantitativni fenomen. Shvatanja u kojima se moć određuje kao jednostavna sposobnost da se dela na određen način. održanog u Koreji 2002.nije uopšte dovođena u pitanje. U protestima globalnih razmera. Zato ne izgleda daleko od pameti očekivati da u skoroj budućnosti globalizovanog sveta korišćenje različitih aršina u proceni psihičkog zdravlja čitavih lokalnih kultura bude proglašeno "abnormalnim". tako i naspram drugih osoba. Saopštenja o kontaktu sa preminulom osobom koja dolaze od strane emigranata sa j u g a američkog kontinenta biće okvalifikovane kao simptomi ove "bolesti". 0 tome najrečitije govore i različiti primeri definisanja moći kao sposobnosti u različitim dis­ ciplinama društvenih nauka. ili moć nekog motora ili mašine. 6 U "Priručniku za zdravlje emigranata" (Loue 1998) opisani su poremećaji kao "Bolest duhova" koja je opisana kao stanje u kome je neko preokupiran pojavama kao što su duhovi. U njima. Moć se stoga shvata kao entitet koji može da se ograniči na individualne motive (McClelland 1975).Dušan Stojnov: NORMALNOST. Najzad. glavobolja. izd­ vaja se Meklilandov pojam motiva moći: cilj tog motiva je da se čovek oseća moćno i da se moćno ponaša. Nijezgoreg pomenuti da je jedno isto ponašanje . moć je shvaćena kao kvantitativna sposobnost koja se može akti­ virati zarad različitih namera. a da pritom normalnost veoma raširene navike da se embrion nerođenog pileta pomešan sa uljem servira kao internacionalni prehrambeni delikates (poznatiji kao majonez) . U tome smislu. i kriminalizovano kao krivično delo. specifičnosti ishrane j e d n o g naroda uzburkale su svet. dok će se takvi sadržaji pripadnika zapadne civilizacije najčešće biti okarakterisani kao autentične "nadnaravne" sposobnosti ili njihovo simuliranje. godine. "Normalni" habitus osobe koja sebi ovo uživanje priušti tako može da varira od bolnice.ili u formi uskraćivanja redovnih i zasluženih nagrada . Kao veoma reprezen­ tativan primer određenja moći u psihologiji. sociološku. i komercijalizovano kao vid profitabilnog narko-turizma. Zatim.predstavljaju posledicu uroka neke osobe. Poremećaj "Zlo oko" čiji simptomi .

a pritom i sposobnost i pravo počivaju na nekoj vrsti pris­ tanka onih osoba nad kojima se moć sprovodi. moć se u ovim određenjima poima kao nešto što ne uključuje samo sposobnost. 1997. u kojima je moć definisana kao jedna vrsta sposobnosti koja pojedinačnim osobama ili grupama osoba može omogućiti neku vrstu dominacije. moć se posmatra kao jednoznačna karakteristika odnosa između ljudi: definisanje sveta ili osobe na način koji nekome dozvoljava da nekažnjeno radi ono što želi predstavlja vršenje moći (Fuko 1997). Definisati svet ili osobu na način koji dozvoljava onome ko definiše da se prema svetu ili prema raznim oso­ bama u svetu ponaša onako kako on ili ona to želi. U skladu sa tim. Zato se moć uvek piše kao par moć/znanje: 270 . Z b o g toga. moć se posmatra kao posledica znanja. svako znanje sa sobom kao potencijal nosi društvenu praksu da se dela na jedan. sve ono što neka osoba može da uradi drugoj osobi (odnosno njena prava. već i pravo da se dela. Ovako shvaćena. Shodno tome. U ovom slučaju. previranja u društvenim naukama s kraja proteklog veka dovela su do pre­ ispitivanja održivosti shvatanja moći kao sposob­ nosti. Drugim rečima. Na ovom mestu biće izdvojena dva primera definisanja moći kao legitimnog svojstva. 1998) naziva znanje. ovaj pristup sugeriše postojanje jednog neravnomernog odnosa između onih koji koriste moć za svoje privatne potrebe i onih koji su izloženi posledicama ove upotrebe. odnosno njegovo shvatanje moći. po svojoj važnosti i uticaju na društvene nauke izdvaja se Fukoova kratologija. Shodno tome. U ovim određenjima. jeste vršenje moći. Fukoova kratologija Nasuprot navedenih učenja. moć se posmatra kao svojstvo koje pre svega operiše na bazi legitimiteta. S druge strane.0 FUKOU Ovo dalje znači da želje onih osoba koje poseduju više moći preovlađuju nad željama onih koji imaju manje moći. već jedna perspektiva koja predstav­ lja vodič za društvenu akciju i koja omogućava društveno delanje. Zdravorazumski pogled na svet koji preovlađuje u nekoj kulturi. moć se posmatra kao instrument dominacije sa razorno snažnim dejstvom: moć može da uništi. odnosno kao oblik odnošenja. odnosno upotrebe moći. tako da su u njima predložena drugačija određenja ove pojave. i ono je neodvojivo od moći. pak. dok se ostali marginalizuju. Znanje u ovom određenju nije shvaćeno kao is­ tina o svetu. 1990. dužnosti i obaveze spram drugih ljudi) zavisi od tre­ nutno prihvaćenog znanja. Kada nešto konstruišemo na neki poseban način mi istovremeno proizvodimo znanje koje nužno sa sobom nosi moć. a ne na neki drugi način. Fuko (Foucault 1971. moć se posmatra kao instru­ ment znanja: moć može da proizvodi. Drugo je Fukoovo određenje moći kao učinka preovlađujućih pogleda na svet koji zbog svoje dominacije postaju legitimni. U ovom smislu. Tako se neki vidovi ponašanja favorizuju. Prvo je Parsonsovo shvatanje u kome se moć posmatra kao uopšteno svojstvo pomoću koga se obezbeđuje sprovođenje povezujućih operacija jedinica u sistemu kolektivne akcije u kome su obligacije legitimisane kao sredst­ vo ostvarivanja ciljeva od zajedničkog interesa (Par­ sons 1954). kao učinak datog diskursa.

Moć se sprovodi na drugim osobama. time što ga primenjuje jer joj koristi). Zato se moć koja je implicitno prisutna u svakom diskursu obelodanjuje samo na osno­ vu otpora na koji nailazi u nekom drugom dis­ kursu. i njenom najznačajnijom pojedinačnom žrtvom . Zato Fuko i kaže da nasilje uništava. Vršenjem moći proizvodi se ono što zovemo stvarnost! Zato je neophodno razlikovati moć od brutalne sile: represija i nasilje zapravo predstavljaju nedostatak moći. treba prihvatiti da se moć i znanje neposredno uzajamno uslovljavaju . Važno je istaći da moć cirkuliše kroz društvo i vrši se putem mreže kojom su svi zahvaćeni. Pitanje predstavlja pitanje dominacije nad drugima. pak. oslabi ili dođe do svojih krajnjih granica. Nasilje i tlačenje se primenjuju kada se uticaj moći iscrpi. Ltd. jer moć nije svojstvo jedne individue.ne postoje odnosi moći bez uobličavanja polja znanja koje je sa njima povezano. Pored toga.Isusom Hristom. Ona ne podrazumeva samo uskraćivanje za nemoćne. a ne neke unutrašnje suštine. Umesto toga. Z b o g toga ne treba postavljati pitanja tipa "Šta je moć?" i "Otkuda moć?". a ne na stvarima. Umesto toga. moć pred­ stavlja mnoštvo odnosa sila koje oblikuju nemoćne na način koji je poželjan sa tačke gledišta onih koji vrše moć. dok je moć njihove žrtve još uvek veoma aktivno prisutna u oblikovanju života velikog broja ljudi na planeti. Dru­ gim recima.Dušan Stojnov: NORMALNOST. smatra se da ona ima najveći učinak kada proizvodi znanje. S obzirom da postoje brojni alternativni načini da se neki događaj osmisli i konstruiše. treba poći od pretpostavke da moć proizvodi znanje (ne samo time što ga podržava jer joj služi ili. pojedinac nije samo agens pomoću kojeg 271 . Zato moć nije razobličenje i uništenje nemoćnih kao što je to slučaj sa nasiljem i brutalnom silom u odnosima. tehnika. zahteva i interesa. MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE "Možda treba odbaciti i tradicionalno shvatanje po kojem znanje može da postoji samo tamo g d e su odnosi moći izostavljeni i da se razvija samo iz­ van njenih naloga. Možda treba odbaciti i verovanje da moć čini čoveka ludim i da je. Međutim. koja je bila podržana svojim legijama. a ne nekog svojstva. niti bilo kakvo znanje koje istovremeno ne pretpostavlja i ne konstituiše o d ­ nose moći" (Fuko 1971: 33-34). već strategiju: efekti moći proizilaze iz manevara. Zato je pitanje kojim se kratologija bavi stvar odnosa. Moć se vrši nad delanjem ljudi. ili naučnim shvatanjem sveta) stalno nailazi na os­ poravanje. zauzvrat. Moć i otpor samo su dve strane jedne iste medalje. Rimske legije odavno nemaju nikakav uticaj. a ne . preovlađujući diskurs o nekoj oblasti (kao što je to slučaj sa nekom političkom ideologijom. Ovu tvrdnju najbolje ilustruje slučaj rimske države. država ili suverena. odricanje moći jedan od preduslova znanja. moć se ne shvata samo kao repre­ sivna snaga. kojim sredstvima?" i "Šta su efekti vršenja moći?" Moć ne predstavlja vlasništvo vladajuće klase.kao u slučaju fizičke sile i nasi­ lja . moći nema izvan društvenih odno­ sa. Tako shvaćena. već "Kako se moć vrši. taktika. a moć uobličava i proizvodi. već i ulaganje i prenos u njih.nad njihovim telima. najznačajnijom vojnom snagom svoga vremena.

O FUKOU se vrši moć, jer pojedinac ne poseduje moć, niti se vršenjem moći njegovi ili njeni lični potencijali gaze ili otuđuju. Osnovni učinak moći upravo je u tome da se izvesni načini konstruisanja stvarnosti ustanovljavaju i konstituišu kao pojedinci. Prema ovom shvatanju, individua istovremeno predstav­ lja i proizvod moći i elemenat njene artikulacije. Osnovne tehnike moći su disciplinovanje i nadgledanje. Disciplinovanje je tehnika moći koja obezbeđuje procedure za treniranje ili prinudu indi­ vidua ili kolektiva. Instrumenti disciplinujuće moći su: (a) hijerarhijsko posmatranje, (b) normalizujući sudovi i (v) ispitivanje: "Dugo običan čovek... nije bio predmet deskripcije. Biti viđen, posmatran, podrobno opisi­ van, praćen iz dana u dan neprekidnim procesom beleženja - bila je povlastica. Hronika o nekoj os­ obi... bila je deo rituala kojima se očitovala njena moć. Međutim, disciplinski postupci izokreću taj odnos, spuštaju prag jedinke podložne ispiti­ vanju i od tog odnosa stvaraju sredstvo kontrole i metod vladanja... Takvo beleženje pojedinosti iz svakodnevnog života više nije hijerarhizacija već postupak objektivizacije i potčinjavanja. Postu­ pak ispitivanja, kao ritualno i ujedno 'naučno' utvrđivanje individualnih razlika, kao vezivanje svakog pojedinca njegovim osobenim karakter­ istikama (za razliku od ceremonijala u kojima se manifestuju status, rođenje, poreklo, povlastice i funkcije) označava pojavu novog načina vladanja ljudima: sada svako kao status dobija lična obeležja a kao izričitu odrednicu one crte, mere, odstupa­ nja i'ocene'koji su mu svojstveni i kojima od njega u svakom slučaju, stvaraju poseban'slučaj"'(Fuko 1997:217-218). Uz pomoć hijerarhijskog posmatranja us­ postavlja se veza između vidljivosti i moći. U njoj j e ­ dan aparat, napravljen specijalno za posmatranje, indukuje efekte moći i ona sredstva prinude koja čine subjekte posmatranja potencijalno vidljivim. Druga tehnika moći, nadgledanje, epitomizovana je u Bantamovom "Panoptikonu". Panoptikon predstavlja idealno zamišljen zatvor u kojima je ponašanje zatvorenika potpuno otkriveno i vidlji­ vo čuvaru ili čuvarima koji su nevidljivi za zatvore­ nike i nalaze se u kuli koja je centralno postavljena tako da zatvorenici ne m o g u da znaju čak ni da li u kuli ima ikoga, odnosno da li ih čuvari uopšte posmatraju. Z b o g toga se zatvorenici ponašaju kao da su sve vreme nadgledani. Usled nemogućnosti da nadgledaju osobu koja ih nadgleda, zatvorenici pounutruju proces nadgledanja - i to u skladu sa preovlađujućim standardima normalnosti. Ovaj proces Fuko naziva samodisciplinom. Ono što nas čini samodisciplinovanim je disciplinujući diskurs. Z b o g toga, jedan od najvažnijih manevara moći čini pozicioniranje u diskursu, odnosno borba za prisvajanje onih atributa koji unutar datog dis­ kursa sa sobom nose važne privilegije. Verovatno najbolji primer borbe oko pozicioniranja u dis­ kursu jeste nastojanje različitih političkih snaga u svetu da drugu stranu predstave kao nelegitimnu i terorističku, a identične postupke svojih pripad­ nika kao opravdane i oslobodilačke. Međutim, s obzirom na to da panoptikoni ni­ kada nisu bili izgrađeni, postavlja se pitanje ko

272

Dušan Stojnov: NORMALNOST, MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE nadzire ponašanje ljudi umesto zatvorskih čuvara? Pomoću kojih procesa, institucija ili mehanizama se ljudi normalizuju u savremenom društvu? Ko onda nadzire ponašanje ljudi? Najprostije rečeno, to rade ljudi sami - kroz procese vaspitanja i ob­ razovanja, kroz institucije sistema i kroz meha­ nizme građenja svojih subjektivnosti. Preciznije rečeno, svi psihološki entiteti (koji se ne mogu videti golim okom, a o kojima se zaključuje na osnovu ponašanja) pomoću kojih se iskazuje subjektivitet ljudi - ego, samstvo, ličnost, identitet itd. - predstavljaju izbore ljudi (ne nužno u potpunosti osvešćene) u skladu sa datim (eksplicitnim ili im­ plicitnim) društvenim normama. Ljudi su u poziciji da vrše izbor načina pomoću kojih misle da mogu da ostvare svoje namere, planove i želje. Vršeći ove izbore ljudi postepeno grade i uobličavaju svoj identitet. Istovremeno, oni se nalaze pod j a ­ kim uticajem mreže odnosa moći koja se vrši u društvu kao proishod preovlađujućeg pogleda na svet koji održavaju različite društvene insti­ tucije - porodica, škola, bolnica, policija, vojska, itd. Ovo se sprovodi uz p o m o ć procesa vaspitanja i obrazovanja u skladu sa jednim diskursom koji preovlađuje nad mnogim potisnutim i marginalizovanim diskursima koji postoje u društvu. S h o d ­ no tome, proces znanja koji se uvek saopštava nekim simboličkim sistemom (najčešće je to jezik) uobličava stvarnost u kojoj živimo. I jezik i komuni­ kacija predstavljaju kulturne prakse u okviru kojih se konstituišu različite stvarnosti. Oni obuhvataju one vidove koje najčešće nazivamo društvenom stvarnošću (na primer socijalne kategorije osoba organizovane pomoću rase, roda, uzrasta, itd.), kao i one vidove za koje se smatra da predstavljaju psihološku stvarnost (identitet, motivacija, ličnost, itd.).
i

Fukoova kratologija sa sobom nosi bitan z a ­ okret u odnosu na liberalne teorije u kojima je moć predstavljala pre svega jednu represivnu sna­ g u . Jednostavno rečeno, moć bi bila vrlo slabašna stvar kada bi njena jedina funkcija bila da tlači, ukoliko bi se ona sprovodila samo kroz cenzure, izostavljanje, blokiranje i represiju - u maniru ve­ likog Super-ega koji postoji na jedan "negativan" način. Nasuprot tome, moć je jaka pre svega zato što proizvodi učinke u domenu želje i znanja. Moć zato ne treba suviše jednostavno shvatati kao represivnu silu, već kao veoma složenu pojavu, koja je zaodenuta i u plašt naših želja - želje za znanjem i želje za razumevanjem. Moć, između svih ostalih svojih učinaka, proizvodi zadovoljstvo i predstav­ lja veoma prijatnu stvar. Shodno tome, ukoliko se razmatra odnos između znanja i moći, više nije moguće shvatiti moć kao jednu veliku "negativnost" kojoj se treba odupirati. Umesto toga, moć treba posmatrati i kao jednu oslobađajuću, emancipativnu snagu koja proizvodi kako zado­ voljstvo, tako i smisao ovladavanja koji, čak i ako su zasnovani na nekakvoj iluziji, omogućavaju prijatni dašak slobode (Walkerdine 1988). Upravo zbog ovog pozitivnog učinka moći moguće je donekle shvatiti zašto volja za sticanjem znanja i želja za razumevanjem - pa i svi naši pokušaji da na generacije koje dolaze prenesemo dragoceni tovar znanja i razumevanja stečenog sopstvenim naporima - biva nekako osujećen onim drugim, negativnim aspektima moći.

273

0 FUKOU U skladu sa ovakvim pristupom, jedna od glavnih karakteristika moći (zasnovane na Fukoovoj kratologiji) je to što njene uticaje nije uvek i svuda lako opaziti i ustanoviti, jer su njena dejstva najčešće tacitna i nisko na nivou opažajne budnosti. Drugim recima, moć neprimetno kola kroz kapilarnu mrežu društvenih odnosa kojom smo svi zahvaćeni. Teško je oteti se utisku da je iz ove perspektive gotovo sve društvene odnose moguće posmatrati kao odnose moći. Ali da bi se nešto posmatralo, prethodno se mora učiniti vidljivim. A da bi se učinilo vidljivim, potrebno je osvestiti sve procese pomoću kojih se moć vrši. Potrebno je proniknuti u brojne strategije, manevre i taktike pomoću kojih se ona ostvaruje. Drugim recima, da bi moć mogla da se proučava neophodno je prethodno procese pomoću kojih se ona sprovodi učiniti vidljivim (Fuko 1997). Time se omogućava ne samo pronicanje u pravilnosti ispoljavanja moći, već i mogućnost artikulisanja ozbiljnijeg otpora pomoću koga je moguće pred­ lagati i boriti se za drugačije alternative pomoću kojih se može ostvariti pravednija i ravnomernija raspodela moći - što bi trebalo da bude vid sas­ vim legitimne borbe u savremeni društvima koja se deklarišu kao demokratska. Nažalost, i u savremenim demokratskim društvima distribucija moći je daleko od ravnomerne i pravedne. Z b o g toga će preostali deo teksta biti posvećen rasvetljavanju nekih prikrivenih strategija dominacije koje neke pojedince, grupe, nacije, kulture, ili diskurse privileguju, a neke sprečavaju u razvoju.

Prikrivene strategije dominacije
Nasuprot preovlađujućim institucijama društva koje propisuju preovlađujuće diskurse u kojima se uobličavaju i postojeći kurikulumi, stoji mnoštvo potisnutih i marginalizovanih diskursa čiji se glas ne čuje ili nedovoljno čuje. Jedan od tih potisnu­ tih diskursa polako počinje da dovodi u pitanje razumevanje ljudske prirode kao nečega što je za­ snovano na prirodnim kategorijama koje postoje nezavisno od uma, jezika, kulture i istorije. Njegov zajednički cilj se jednim imenom naziva politika identiteta, (Sampson 1993) što označava politiku zasnovanu na pojedinačnim iskustvima ljudi koji se bore za to da imaju kontrolu nad sopstvenim identitetom i subjektivitetom. Iz mnoštva različitih razloga, ti ljudi smatraju da im društveno domi­ nantne grupe na neki način uskraćuju ovakvu prili­ ku. Njihova borba zasniva se na konstruktivističkom gledištu po kome ne postoji jedna apsolutna stvar­ nost i apsolutna istina, već mnoštvo referentnih okvira koji tvore mnoštvo perspektiva koji su u najvećoj meri zasićeni kulturom, istorijom, jezikom, i mnoštvom idiosinkrazija različitih konverzacija, narativa i tumačenja koja posreduju u uzajamnim razmenama značenja između ljudi. Prva strategija o kojoj će biti reći je "opisiv­ anje i odsustvo standarda opisivanja". Ova strate­ gija zasnovana je na ključnoj ulozi koju "podloga" ima u oblikovanju našeg iskustva "figure". Ukoliko konstruišemo nekog učenika kao "neposlušnog", ovakav sud implicitno pretpostavlja izvesni stan­ dard - najčešće naš sopstveni ili standard naše kul­ ture ili grupe sa kojom se poistovećujemo. Figura

274

Dušan Stojnov: NORMALNOST, MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE se jasno vidi, ističe i opisuje kao takva, dok"podloga" ostaje skrivena, implicitna i odsutna iz vidnog polja. Tako, svaki put kada opisujemo neku oso­ bu, izgleda da ona poseduje izvesnu unutrašnju suštinu o kojoj mi samo izveštavamo, čime se prikriva da je to proishod komparativnog procesa koji se sprovodi na osnovi nekog standarda koji je odsutan iz diskusije i skriven. Ukoliko kažemo da je neko "neposlušan", ne samo da implicitno vršimo upoređivanje sa nekom drugom osobom (najčešće onom čije ponašanje favorizujemo i koju nazivamo "poslušnom"), već istovremeno privilegujemo jedan implicitan (ali odsutan) standard na osnovu koga se razlikovanje vrši i koji predstavlja naše (prikrivene) želje i vrednosti. Na ovaj način, kriterijum na osnovu koga se poređenje i raz­ likovanje vrši postaje standard opisivanja. Štaviše, on predstavlja neispitani privilegovani izraz kojim se nameće jedan vrednosni kriterijum na temelju koga se vrši upoređivanje učenika, dok proces favorizovanja ovog kriterijuma od strane osoba koje ga koriste sam ostaje skriven i zaštićen od vred­ novanja. Sledeća strategija koja će se razmotriti se naziva "tačka gledišta spram nepostojanja tačke gledišta". Implicitni standard koji je dominirao u zapadnoj kulturi moderne epohe (koja se nepovratno i neza­ ustavljivo širi svetom u procesu globalizacije) zas­ novan je na tačci gledišta pre svega obrazovanih, heteroseksualnih, belih muškarca iz dominantnih i privilegovanih društvenih i ekonomskih slojeva. Ovo dalje ukazuje na to je standard bio toliko im­ plicitan i prikriven (a takođe i odsutan) da nije ni primećeno da on uopšte predstavlja standard - već se smatralo da je standard utvrđen na osnovu kriterijuma koji su vladali gledištima gore opisan­ ih osoba predstavljao neutralni opis stvarnosti kakva ona zaista jeste. Poenta se sastoji u tome da je perspektiva jedne osobe ili jedne društvene grupe o znanju poistovećivana sa tim šta znanje "zaista" jeste, odnosno njome su nametnuti uslovi za razumevanje između ljudi. Ovakve dominantne osobe ili grupe osoba istovremeno afirmišu sopstvene interese, želje i strahove - čak i onda kada insistiraju na tome da njihov pogled na znanje ne predstavlja nikakvu posebnu tačku gledišta, već prirodno stanje stvari. Shodno prethodnom primeru, "poslušnost" neke osobe nije posmatrana kao tačka gledišta (neke osobe ili grupe) po kojoj je poslušnostskup konkretnih postupaka u ponašanju učenika pomoću kojih osobe koje se drže te pers­ pektive mogu na najbolji način sprovoditi proces obrazovanja i vaspitanja, već kao neutralni opis unutrašnje suštine učenika - opis njihovih prirod­ nih osobina ličnosti, to jest opis učenika kakvi oni zaista jesu. Najzad, biće opisana i strategija koja se na­ ziva "konstruisanje uslužnih drugih". Kada neka osoba opisuje druge osobe, ona to čini koristeći se kategorijama koje nisu prirodne kategorije, već kategorije koje su kreirale dominante grupe ili dominantne osobe. Ovo se čini na takav način da karakteristike koje se koriste u opisivanjima dru­ gih obezbeđuju dominantnim grupama identitet koji oni priželjkuju. "Drugi" postaju uslužni "domi­ nantnim" (kako grupnim, tako individualnim) in­ teresima, željama i strahovima. Stvoriti "uslužne druge" pre svega znači koristiti se predstavljanjem

275

0 FUKOU na način dovoljno moćan da obezbedi željene kvalitete za sopstvenu grupu ili identitet, opisujući drugost kao kontrast koji je u službi njihove misi­ je. Stvaranje "poslušnih" učenika tako minimizuje mogućnost otvorenog preispitivanja kurikuluma koje može doći od samih učenika koji smatraju da je kurikulum "loš", "nepotreban", "dosadan" ili "neprimeren" njihovim potrebama. Njihov otpor se tako neutralizuje i oni se pozicioniraju u diskursu kao učenici čija "neposlušnost" predstavlja glavnu prepreku u uspešnijem ostvarivanju ciljeva kurikuluma. Tako se ustanovljavanje nekih oblika ponašanja i marginalizovanje drugih objašnjava potrebom za savladavanjem obrazovnih programa zasnovanih na vaspitnim ciljevima koji su podjed­ nako blagotvorni za sve: favorizovanje pojedinih tipova ljudskog karaktera se posmatra kao ost­ varivanje založenih potencijala prirode - nikako kao privilegovanje perspektiva različitih interesnih ili društvenih grupa. Zato karakter treba negovati i očvršćivati, a osobe sa slabim karakterom treba "popravljati" uz pomoć svih društvenih in­ stitucija koje za to imaju legitimitet. Otud proces institucionalizovanog obrazovanja prati ceo niz nasilja i represivnih mera nad učenicima koje su se u školskim klupama veoma d u g o smatrale le­ gitimnim pratiocem sprovođenja ciljeva kuriku­ luma. Šibanje, ćuške, stajanje u ćošku, nošenje magarećih kapa, ismejavanja, izolacija od vršnjaka, različite vrste ograničavanje ličnih sloboda i slične vrste kažnjavanja u školi predstavljaju ceo spektar vaspitnih mera koje su u savremenom pedagoškom i psihološkom diskursu neprihvatljive, a do skora su predstavljale široko rasprostranjene "normalne" vaspitane disciplinske mere.

Zaključak
Veoma popularan film koji je do nedavno plenio pažnju gledalaca raznih generacija, "Matriks", za­ snovan je na veoma interesantnom zapletu. Ljudi veruju da žive u "stvarnom" svetu koji korespon­ dira sa onim što oni m o g u da vide, ali je taj svet u stvari jedna iluzija, odnosno jedna vrsta virtuelne stvarnosti. To je obmana koju je konstruisala veo­ ma moćna veštačka inteligencija da bi mogla da kontroliše svet i ljude u njemu. Pomenuti film i do sada izneseni tekst dotiču se u jednoj važnoj stvari. Naime, podvig glavnog junaka sastoji se u tome da uspeva da proseče fini splet opskurne obmane, prevaziđe očiglednu farsu neposrednog saznanja i osvesti dejstvo jedne nevi­ dljive sile koja pokušava da svoje interese predstavi kao "pravu stvarnost", kao prosto "dešavanje stvari". Tako ceo projekat postaje vidljiv i artikulacija ot­ pora protiv tlačitelja postaje moguća. Ljudi su sada u stanju da otpočnu svoju pravednu borbu protiv jednog od mnogih mogućih viđenja stvarnosti koje im jedna sila nameće kao jedino moguće. Sličan podvig napravio je i Mišel Fuko. Pošto njegovo delo nije napravljeno u produkciji holivudske fikcije, već u opšte prihvaćenom domenu društvenih nauka, ovaj podvig je dostojan divljenja. Pre svega, sasvim je jasno da je Fuko prvi uka­ zao na "Matriks" savremenih "Ψ nauka". Nalaze ovih nauka, stoga, ne treba posmatrati isključivo kao jedini ispravan put za otkrivanje unutrašnjeg psihičkog života ljudi skrivenog od očiju laika i dostupnog samo posvećenim naučnicima. Ove

276

Dušan Stojnov: NORMALNOST, MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE nauke je moguće posmatrati i kao ishodište diskursa satkanih od dominirajućih pogleda na svet koji su svoj status stekli marginalizacijom mnoštva drugih pogleda. Ovi pogledi, odnosno dominirajući diskursi, ne predstavljaju svet kakav zaista jeste - lišen svake subjektivnosti u pers­ pektivi i greške u saznavanju - već različite ob­ like "Matriksa" koji privileguju "opisivače sveta" odsutne iz opisa. Istina ο svetu stoga nije slika sat­ kana od neporecivih činjenica naučnih traganja, već predstavlja preovlađujući pogled na svet koji se uobičajeno prikazuje kao "pozitivno znanje". Stvarnost nije odraz j e d n o g noumenalnog sveta, neopterećenog vrednosnim načelima i političkim interesima, već predstavlja jednu vrstu moći za­ snovanu na "znanju" i neodvojivu od njega. Ot­ por preovlađujućim diskursima, odnosno borba za alternativne perspektive u viđenju stvarnosti predstavlja jednu vrstu borbe za slobodu koja se ne vodi revolucionarnim sredstvima u krvi do kolena, već mnogo više sublimisanim dizanjem glasa svih osoba čije su perspektive obezvređene. Ova borba jasno ukazuje na to da je normalnost proiz­ vod borbe između različitih diksursa, u kojoj se pobednici vrednuju na pozitivan način, a gubitnici obezvređuju ο potiskuju u armiju "štrčećih" osoba koju treba uskladiti sa preovlađujućim standardi­ ma poželjnosti. Umesto poniranja u dubine skrivenih psiholoških procesa, Fuko predlaže jednu sasvim drugačiju vrstu metodologije - arheologiju znanja. Ona teži da rasloji i rasplete niti značenja od kojih su ovi procesi satkani. Ovako sagledana, naučna otkrića se mogu pojmiti kao "kopanje" po arhivama ljudskog znanja, odnosno istoriji različitih i promenIjivih pogleda na ljudsku prirodu, a psihologiju je, između ostalog, moguće zasnovati i kao istorijsku nauku. Ovakav pristup ne zahteva samo jednostra­ nu korekciju, već temeljitiju reviziju psihološkog metoda (Steier, 1991; Kendall, Wickham 1999). Međutim, doprinos Fukoovog rada u reviziji psihologije ne iscrpljuju se samo na planu metoda. Možda najvažnija implikacija njegovog dela jeste stanovište da utvrđivanje psiholoških karakteris­ tika, crta ličnosti i svojstava karaktera ljudi pred­ stavlja pre svega odraz vršenja moći, svojevrsnog pozicioniranja u diskursu, a ne proces otkrivanja "prave" ljudske prirode. Veliki broj psiholoških en­ titeta kojim se opisuje struktura u različitim teori­ jskim pristupima u izučavanju ličnosti (kao što su "Ja", "Nad-ja" i "Ono"; "Samstvo"; "Identitet"; "Faktori ličnosti"; "Sistem ličnih konstrukata" itd. u raznim toerijama) ne mora da se posmatra kao plod otkrića naučnika sačinjen na osnovu minucioznoig proučavanja ljudske suštine, već kao proishod diskursa disciplinovanja. Ljudsko ponašanje stoga ne treba proučavati kao manifestaciju crta ličnosti koje su odraz neke unutrašnje esencije, odnosno psihološkog "štofa" od koga smo svi sačinjeni, već kao jedan proizvod disciplinujućih diskursa, ili, pak, raznih strategija, manevara i taktika opiranja ovom diskursu. Pitanje normalnosti, kao i pitanje moći, uos­ talom, predstavlja pitanje granica. To nisu granice koje su zauvek date i nepromenljive, granice ko­ jima se u svetu jasno odvajaju jedan od drugoga realno postojeći objekti sa inherentnim svojstvima

277

niti je ijedna osoba suveren svoje unutrašnje teritorije: Izunutrašnjostijezika doživljenog i prihvaćenog kao jezik. ono se nalazi između ljudi.0 FUKOU nezavisnim od delatnosti ljudskog uma. A to je up­ ravo i poziv na reviziju psihologije koji je za sobom ostavio Mišel Fuko. Delanje ljudi pred­ stavlja poziv drugim ljudima da njihovo delanje opojme i osmisle.opažajući. niti. nego do podnožja onog što ga ograničava: u predeo u kome luta smrt. on ne stiže do središta samog sebe. Biće za koga je mnogo važnije da proučava ono što može da post­ ane od onog što jeste.van jasnih granica pozitivnog znanja. 278 . rasutim slutnjama i neizvesnostima nepoznatog . u kome se gasi misao (Fuko 1971:421). granice između nedokučivih tmina čovekove unutrašnje mentacije i očigledne spoljašnjosti u kojoj nauka otkriva nevidljivi splet niti od kojih je satkan čovekov psihički život. Ukoliko se. Vreme u kojem je psihologija svoj zadatak shvatala kao otkrivanje čovekove realne unutrašnje suštine i njegove prirodne.polako prolazi. već i od brojnih drugih učesnika interakcije koji takođe konstituišu te karakteristike procesima sopstvenog delanja . To nisu ni granice koje predstavljaju vidljiv jaz. Karakteristike nečijeg ponašanja ne zavise samo od unutrašnje suštine delatnika. jasan diskontinuitet između pojava koje "realno" postoje i koje nezaustavljivi progres nauke čini "ontološki evidentnim". biće koje per­ manentno pomera svoje granice. Ono što može da postane pomerajući nejasnu granicu između nepoznatog i onoga što misli da zna. Z b o g toga i psihologija treba da ga traži pre svega u nejasnim imaginaciji. nešto i može nazvati čovekovom suštinom. kada dospe na vrhunac svake moguće reči. nagoveštava se čovekova konačnost. Nijedno ljudsko biće nije ostrvo. pak. Taj­ na čoveka ne krije se unutar okeanskih dubina njegove psihičke unutrašnjosti. osmišljavajući i opojmljujući ponašanje delatnika. u igri njegovih mogućnosti uperenih ka njihovim krajnjim tačkama. Čovek je pre svega biće odnosa. "ontološki evidentne" normalnosti . pak. Zato i ono što čovek jeste i ono što on može da postane prebiva izvan grani­ ca poznatog i normalnog.

from DSM-I to lll-R.Dušan Stojnov: NORMALNOST. Billig (Eds. Μ. D. (2002) . Fuko. (1986) -JezikLudila. Zagreb: Naprijed. London: Sage. 172-199. Blau. Social Scences and Medicine. A. Fuko. (1997) . (2001) . Boulding. Κ.Agression as Discourse.Predavanja.91-103. Ber. V.Reči i stvari. F. Mummenday (Ed. (1934) . 3.Naming the Mind. (1978) . Gergen.Diag­ nostic and Statistical Manual of Mental Disorders (4 t h Edition). P. Journal of General Psychology. U: H. (1971) . Novi Sad: Svetovi. New York: John Wiley. Beograd: Nolit.3-24. Gergen.The New Politics of the Work­ place: Ideology and Other Unobtrusive Controls. (1964) . After Postmodernism: Reconstructing Ideology Critique.Nadzirati i kažnjavati. (1995) . (1998) . MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE LITERATURA American Psychiatric Association (1994) . Fuko. M. Μ (1980) .W.Three Faces of Power. Beograd: Plato.Pedagogy of Hope. Beograd: Nolit. London: Sage. Washington DC: American Psychiatric As­ sociation. Fuko. (1994) . M. Gaines. New York: Continuum Publishing Company. Simons & M. Danzinger. Beograd: Nolit. Η (1992) .Exchange of Power in Social Life. Beograd: Zepter Book World. Novi Sad: Bratstvo J e ­ dinstvo. (1990) .The Role of the Culture in a Theory of Psychiatric Illness.Realities and Relationships: Soundings in Social Constructions.(1989) . R. P. K.Nenormalni: predavanja na Kolež deFransu 1974-1975. Voices of Self.59-80. CA: Sage. Freire.Potreba za promenom. S. mastery and the Other. 279 .). (1984) . (1997) . Fuko.Uvod u socijalni konstrukcionizam. Cooper. Faberga. New York: Springer-Verlag. Newbury Park. M. Fransela. 10. Social Psychology of Agression. Benedict.Istorija ludila u doba klasicizma. Fuko. Cambridge. Social Science and Medicine. M. MA: Harvard University press. K.Anthropology and the Abnor­ mal. Deetz. 124-143. K. 35.). Beograd: Prosveta.Arheologija znanja. U: A. (1992) . (1994) .

U: S.) (1976) . Hoffman. (1999) . Goodson. H. (1996) .F.The Psychology of Personal Con­ structs. (Ed. S. MA: Harvard University Press. Ball (Ed. & Kirk. I.156-173.Invitation to Social Construction. Ž. & Wickham. G. New York: Free Press.) The Con- 280 .). Magaro. Skinuto sa Interneta: http://www. S. 104-121. Κ.Docile Bod­ ies: Commonalities in the History of Psychiatry and Schooling. & Marecek. New York: Plenum Press. Chicago: The University of Chicago Press. Dž. Fox and I.0 FUKOU Gergen. H. T. (1997) .Postmoderno stanje. (1981) . (1976a) . S. (1978) . 43.Handbook of Immigrant Health.html. A. L. Kun. Liotar.Is Diagnosis a Disaster? A Constructionist Trialogue. Goodman. Kelly. London: Sage. Indianopolis. & Phillips.Ways of worldmaking.The Construction of Mad­ ness. London: Macmillan.Abnormal and Clinical Psychology: The Politics of Madness. K. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo.Misli ovaspitanju. (2203) . Horwitz. (1999) . G. New York: Wiley. J.Towards a Theory of Schooling. J. Lukes. G. Loue.edu/socsci/kgergen1/text5. Lewes: Farmer Press. U: F.Magaro (Ed. Lacan. London: Sage. U: P. (1990) .The Social Construction of What! Cambridge. L. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke republike Srbije. IN: Hackett.The Immovable Objects Versus the Irresistible Force. R. Beo­ grad: Nolit. P. Paris: Seuil. Hacking.) Foucault and Education. R.Le seminaires. Hamilton.. Magaro. Hare Mustin. Livre III: Les Psycho­ ses. (1974) . Journal of Hu­ manistic Psychology. (Ed.The Cultural Context of Mad­ ness and its Treatment. Leitner. (1989) . London: Routledge.Creating Mental lllnes. New York: Norton. (1997) .Making us Crazy DSM: The Psychiatric Bible and the Creation of Mental Disorders. 105-133.Using Foucault's Methods. Ν.swarthmore. London: Sage.Struktura naučnih revolucija. S.Power: A Radical View. U: D. I. (1998) . (2002) . Kendall. (1974) . & Dowbiggin. I. (1988) . Gergen. (1955) . Oxford: Pergamon Press. (1999) . Lok. & Anderson.) Critical Psychology: An Introduction.) Relational Diagnosis. Prilleltensky (Eds. (1951) . Kaslow (Ed. Kutchins. D.

Press.) The Evolution of Psycho­ therapy: The Second Conference. D. London: Sage. CT: Praeger. (1998) . K. Modem and Postmodern Influences. Zeig (ed. C a m ­ bridge: Routledge and Kegan Paul. D. C.Abnormality: Does it Define Us or Do We Define It? U: J. Steier.Psychotherapy": Theory.Teorija književnosti sa teorijom pismenosti. L.). Raskin & S. U: D. Τ (1982) .Blaming the Brain: The Truth about Drugs and Mental Health. Stojnov (Ur. Psihoterapije. J. Stojnov. 3-25. V. Practice.The Mastery of Reason. E. Bridges (Eds. (1988) . (2002) . (2001) . F. Beograd: Draganić. Westport. Szasz. 55-62. Vujaklija. Valenstein. & Raskin. Stanley.Leksikon stranih reći i izraza. L. U: J. (1986) . Exploring Constructivist Psychology. Walkerdine.Research and Reflexivity. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske. New York: Free Živković. New York: Bruner/Mazel. Watzlawick. 123-143.0 FUKOU Simon. (1992) . New York: Pace University Press.Proizvodnja ludila. P.The Construction of Clinical "Realities". (1991) .Teorijski Pluralizam u Psihotera­ piji. (2000) . Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd: Prosveta.). 282 . (1994) .

mada nedovršen i nikada dovršiv u raspršenosti koja ga prevazilazi i ostvaruje u isti mah . ali to su. više. Šeherezada u beskonačnoj noći. gužvanje diskursa. orkestrirati: njihova volja za hijerarhijom. prva ispoved. ISTORIJA Između klasicističke realističnosti Velaskezovih Meninja i eklektičke ekskluzivnosti Moderne stoje Borhesov tigar. odstraniti. Stvari. perfidna pedagogija Britanskih koledža. istovremeno je i saznajni i moralni čin. ućutkati one koji su dosad bili previše glasni. ruke nevidljivog. disciplinovati se a ipak prestupiti. ali na izvestan način uređenu. pa ni razvrstati. Arheologija znanja. mora biti obuzdana partiturom. poručuje Fuko. Blue In Green. ali. aharmoničnost tog skupa koji. Isto tako. Šagalovi mladenci. Klasifikovati znači preurediti događaje na kojima nastaju govori. vođen ipak jednom Mišlju. klas­ icizam. principi klasifikacije. Jer. usporen snimak Kenedijevog ubistva. ludi Nasta. potom u višeglasje koje od tačaka raskida gradi harmoniju. "Nije važno ko govori. klasifikovati ne znači samo grupisati. bukom. Salomin pomahnitali ples. Artemidorov san. nabrajanje i brojanje jednog beskonačnog niza koji . izreći sud koji je istovremen sa spoznajom i regulacijom. neko reče. učiniti a ne prestupiti. uprkos tačnim granicama koje se ne daju izmeriti. Niz. još i više. pozivajući se na Beketa (Beket. Pa ipak: gde je početak? Kako iz ovih gla­ sova izlučiti zvonki poj koji vodi do Istine? Stišati ih. nakurnjak Karla Velikog. 283 . u neprekinutoj borbi za prvi glas. Belle de jour. Istorijo ludila. pa onda Banket na Blitvi. Melodičnost epistemologije prikriva nagla kidanja. Etika ovde izrasta na tlu jedne varljive prakse: ruke brazdaju tlo. Lajka u kosmosu. neko lice iza rešetaka. Drugo zasedanje AVNOJ-a. par­ titura.ozvučava nepravilnim taktom volumen prostora koji se širi i sužava. nečije uvo u travnjaku. nije važno ko govori". Drajfusova afera. Darvinova teorija evolucije. Umaći tom sudu a ipak znati. Reči. prepoznati prazna mesta nemih događaja koji još nisu ispričani. Brodelov Mediteran. vrt sa fontanom u sredini. prekide u ritmu. DOGAĐAJ. koja je i sama jedan glas. prerasta najzad u niz. u: Fuko 1975: 448). možda ne uvek dopadljivu. Kafkin Zamak. lažni ezoterizam Hazarskog rečnika.Pavle Milenković FUKO. prividni kontinuitet: kompozicija od prekida koji napastvuju udarcima. Pančićeva omorika. red vožnje Jugoslovenskih železnica. Klasifikovati znači i odeliti. Bentamov zatvor. Mokranjčeve Ruk­ oveti. reklo bi se. lukavstvo Vuka Karadžića.

ako ne tih vetar. predstavlja događaj koji je preduslov za pro­ pitivanje jedne istorije subjektivnosti. govorenjem samim igralo funkciju popunjavanja i trajne ispunjenosti. ipak. sasvim rečito najavljuje sebe. Trenutak u kojem Govor uzima sebe za pred­ met. pričanjem koje je istovremeno njeno konstituisanje i prisvajanje u beskonačnom brbljanju koje se. Središnje mesto tog govora nije razsredištenje. Ali. izričući nemoć govorenja.da li je samo trag... sama spozna izvan govora. i koji sam bio slobodan da ovde parafraziram zapravo glasi: "Qui pleure la. ο osvajanju Moći Tišine. kao vrabac u srcu Baš-Čelika. a i p a k . ponovo.. nije reč ο prvoj Reči. Mais qui parle.. čisto govorenje od Malarmea i Valerija. Blanšoa do Fukoa . na kojoj se dvoje ispun­ jenost i ispražnjenost. Al'ko jada / tako blizak meni u času jadanja?" (Valeri 1983:25). Moć sasvim slobodno zarobljena so­ bom samom: gotovo nevidljiva. gotovo sakrivena. avec diamants extremes?. to je trenutak istovremenog nastanka i rastakanja Subjekta. a u prevodu Kolje Mićevića:"Ko jada tu. sada / sam sa dijamantima krajnjim ?. unapred pobeđenu gromkim Neizrecivim? Svi ti glasovi. već ο punoći praznine koja je data u Tišini. ako ne tih vetar. već samo trag svetlosti prosute preko nabora tkanine zaodevenog nekog.. / Si proche de moi-meme au moment de pleurer?"(Valery 1991:17). usnama kojih nema. Si proche de moi-meme au moment de parier?1 Ta opsednutost čistim Govorom. obavijena diskursima. U njoj leži. već ο granici između reči. kada. Već njegova izmeštenost. što jedva izgovarajući tu svetlost usnama nemim. ali ne i strano. preko nadrealista. kome se. njegova spoljašnjost u odnosu na samu izvor­ nost koja je u neprestanom konstituisanju. ona lukavo prikriva svu snagu iskaza. peva šapatom: Qui parle la. genealogija: u koji pak dovesti sve ove govore.. propisujući. uviđanje nemoći Ja pred veličanstvenom rečitošću nemosti. što je dodeljeno. ä cette heure / Seule.0 FUKOU Ali.. do ponora tišine koja podmuklo izaziva na prvu reč. sinon le vent simple. Ovde nije reč ο jeziku po sebi. a cette heure Seule. to nije dualistički uslov za us­ postavljanje J a .samo njeno. Reč je. isto tako. samo pukotina na površini Blistavog Bića. njegovog rođenja i poginuća. Mais qui pleure. već ο jezičkom popunja­ vanju praznine nemosti. U onome što je dozvo­ ljeno. Niz poredaka.. isključujući. ona progovara svoju neizrecivost. kao i ο pravilima njegove regulacije. U onome što je spoljašnje. Smeštena u prostor bez reči. kao i Govor sam? Kako od njih sačiniti "nizove nizova". izgovoreni gotovo bezglasno. "Ko govori tu. ne otkrivaju onoga koji govori. Paradokalno. sada / sam s dijamantima krajnjim?. i izvan reči. ovaj iskaz upućuje na pitanje ο poreklu govora. svi ti govori govore ne bi li potisnuli Tišinu koja strpljivo čeka. vraća prvoj reči. 284 . govoreći tu ispražnjenost. koje bi. sinon le vent simple. govora i tišine. avec diamants extremes?. AI' ko govori / tako blizak meni u času govorenja ?" Ovaj Valerijev stih kojim otvara svoju p o e m u Mlada Parka. no u čemu jedino sama sebi daje za pravo. Niti ο nemosti ćutanja. ili pak granica koja se pomera do bezdana nemosti. dakle. Već. koje bi ukazivalo na neko izvorno rastrojstvo u konstituisanju govora. moćnu u moći da se govoreći.

tajna rečena pred svi­ ma. u igri u kojoj on pokušava da zadrži jedno pokretno mesto koje mu neprestano izmiče. sastruganim pergamen­ tima. što je"istorija sadašnjosti". ali i događaje. to je događanje. ona je sitničava i strpljivo dokumentarna. oni predstavljaju projekat"istorije subjektivnos­ ti". ISTORIJA u govoru. njen zadatak nije da pokaže da je prošlost i dalje tu. a potom: "Genealogija ne namerava da nanovo uspostavi vreme kako bi se opet utvrdio veliki kontinuitet s one strane rasipanja zaborava. ukrat­ ko. ponajmanje je potvrda ο udobnom rasprostiranju Subjekta u otkrivenoj iz­ vornosti. najavljuje svoj dolazak. izgovoreni i počinjeni prestup. koja se opušta. predstavljaju skupove iskaza koji se. u čijim razmeđima se odigrava opklada imenovanja. "Istorija-bitka". uvek pokretna. da živi u sadašnjosti još uvek je tajno nadahnjujući. i tome uči istorija. ne znači 'ponovo naći'. Ijubavničko gugutanje. i epistemološki poduhvat u istoriografskom istraživanju koje za jedinicu uzima događaje govorenja. koja truje samu sebe. "Događaj . Reč je ο projektu koji nameće skup složenih i protivrečnih procedura. nego određeni odnos snaga koji se preokreće. Privilegovano mesto teleološke istoriografije bilo je predstava ο kontinuitetu. po kojima je više puta pisano". zabrane. Ono što je oduvek. mogu razvrstavati. Ovo bavljenje govorom ne ostaje kod struk­ turalnih pravila jezika.ne treba kroz njega razumevati neku odluku. maskirana. postoje čitavom putovanju nametnula pravac kre­ tanja zacrtan na polasku" (Fuko 1995: 83). usmena književnost. čak i u istorijskom poretku. ili bitku.kličući svoju pobedu. javnost prepričavana u četiri oka. "izricanje istine". 285 . Događanje je borba koja se događa i odgađa u igri snaga. veli Fuko (Fuko 1995: 79). naročito ne'nas naći'" (Fuko 1995: 88). predočavaju uslovi njegovog konstituisanja u onome što je izvan njega. kao preduslova refleksivne svesti. i reči koje izgovaraju . pučka brbljivost. Ona radi na zamršenim. ugovor. posredstvom dokumenata koji koji nam govore ono što želimo da čujemo. njihove arheološke analize i genealoške interpretacije.Pavle Milenković FUKO. usitnjavati i ukrupnjavati. "Genealogija je siva. pad jedne moći. U onome što on otkriva ne kao postupnu igru osvešćivanja J a . preuzimanje nekog jezika i njegovu upotrebu protiv dotadašnjeg govornika. Autor. pričanja i poništavanja u prepričavanju i ponovljenom. vlada­ vinu. jednu drugu vladavinu koja. reč pod prismotrom. Najpre. Oni se. već kao granicu i prelaz između ispunjenosti i neispunjenosti. pak. "Znati. Arhivarski rad genealoga razobličava taj naknadni govor. DOGAĐAJ. kojoj su jednako pokoreni pojedinačni akteri koji u njemu imaju udela. huleći na zlu sudbinu. Snage koje su u igri u istoriji ne pokoravaju se ni cilju ni me­ hanici. jedno beskonačno polje na kojem se iznova umrežava istorija. Ono je istraživanje uslova nastanka govora shvaćenog kao događaj. ali ne kao galerija slavnih zavojevača. mogu svesti na probleme događaja. vladavinu koja slabi. već upravo slučaju borbe" (Fuko 1995: 89). osama molitve. vaskrsavanje smisla posredstvom događaja koje su "proizveli" veliki akteri. ili. drugačija. događaj. već prema sadržaju i referentnom okviru koji ih uobručava. subverzija šaputanja. Sku­ pa. odnosno istorije konstituisanja subjekta kroz jezik i prakse govorenja. dela. već kao genealogija osvajanja.

Govoriti ο događanju koje je sobom samim jedan prekid."Za razliku od onih koji sebe nazivaju strukturalistima. još manje ο nesvesnom govoru ("Ne razumem Lakana"). u bezbrojnom mnoštvu izgu­ bljenih događaja" (Fuko 1995: 89). znači sačiniti jednu drugačiju istoriju. Iz nas­ tojanja da se sačuvaju događaji a da se ne podlegne lažnom kontinuitetu. nepredvidive. Nikada potpunu. "Verujemo da se naša sadašnjost oslanja ο duboke intencije. ljubavi. za znanjem. da se predoči istorijapriča nastanka nečega što nastaje još uvek. tražimo od istoričara da nas uvere u to. i jednog stepenovanja koje od događaja čini serije (njegov osvrt na "novu isto­ riju" u Poretku govora /Fuko 2005b/) Fuko se opredeljuje za događaj govora. iskrsavajući na mestima neočekivanim. bez pr­ vobitnih koordinata. oni su ostavili tragove iza sebe. da se objasni kretanje u svom zaustavljenom toku. Ovo događanje postavilo je veliki zadatak Fukou .0 FUKOU koliko i govori koji se neprestano prenose i kolaju. trenutak u kojem se oni nisu dogodili" (Fuko 1995: 79).već klasifikatorsku matricu za razvrstavanje. znači umaći onoj varljivoj igri razumevanja koje. Da se rekonstruiše kakvo bi mesto pripadalo nečemu što se neprestano premešta. pripoveda samo sebe. Marks traga za načinima proizvodnje društvenog života. Ali pravi istorijski smisao prepoznaje da živimo bez uporišta. već da bi se ponovo pronašle različite scene na kojima su oni igrali različite uloge. shvatiti njihovo vraćanje ne da bi se ocrtala blaga krivulja evolucije.da pokuša da ispiše jednu sasvim novu. oni traju i obavljaju. u beskonačnoj usitnjenosti dokumenata-glasova ispisanih po partituri zamišljenog trajanja. "vrebati ih tamo gde ih najmanje očekujemo i u onome za šta se smatra da nema istorije . Fuko će naglasiti da nije reč ο nekom apstrakt­ no shvaćenom govoru. ali ipak sve prostraniju. čak mesto njihovog izostanka. sakriveno. To je događanje jedno odigravanje. Fuko za načinima 286 . sasvim drugačiju istoriju od svih dosadašnjih. Možda. u samom tom trajanju un­ utar istorije. ponikle u slučaju. mene više zaoku­ plja postojanje diskursa kroz činjenicu da se reči događaju: ti događaji su funkcionisali u odnosu na njihovu izvornu situaciju. ο postojane nužnosti. otkriti ih najzad. Otud i zabuna oko strukturalističkog porekla Fukoa: ona proizlazi iz ne uvek jasnog razumevanja njegovog nastojanja da se istoriografski opišu nastanak i strategije prakse govorenja. Između istoricistički shvaćenog događaja. definisati. u prepoznavanju. nemo: na njegovim napuklinama nas­ taju govori i nizovi događaja koji govor bodre da im pokaže put. Njegovo duboko nezadovoljstvo postignućima istoriografije leži u svesnosti njenih ograničenja u događaju i događajem. uprkos poricanjima. istoriju krhkih početaka i nevidljivih nasta­ janja.u osećanjima. Obuhvatiti ove događaje. za događaj njegovog događanja. Fuko nije toli­ ko udaljen od Marksa. da se govori ο promeni ali ne i ο njenom skrivenom smislu. Lično. ja nisam toliko zainteresovan za formalne mogućnosti koje nudi jedan sistem kakav je jezik. kadkad kao senke. kadkad kao užarena želja za izricanjem. da se istraži poreklo onome što još nije ni začeto. svesti.koje već u sebi sadrži ne jednu ideologiju . a ne pripovedati ο teleološkom proizilaženju . u instinktima. određeni broj javnih ili tajnih funkcija" (Fuko 2005c). oslobodi­ ti ih njihove mucavosti.

Budućnost . jedan jezik koji je "samo bezoblični žamor i žuborenje. deleći sa njom tu anonimnost? Da li je u pitanju svrgavanje. DOGAĐAJ. kroz dinamičke protivrečnosti i hiperbolizaciju prelazi u neku drugu. Da li njome Fuko slabi njenu snagu. treba dovesti do njenog ukidanja".Pavle Milenković FUKO. koja ruši onoga ko saznaje. prekoračivanjem gran­ ice. Već u snažnoj slici ο ubilačkoj moći znanja. kao is­ tovremenim sredstvom i ciljem. od Marksa. jeziku. i iskušavanju te moći. okrenuti se pre­ ma zabranjenom licu koje se već skrilo. koja bi bila "viša". Već ο do­ sezanju "istine" ο jednoj formaciji. isključenja i kazne. u spoznaji nastanka tog govora. od žamora do tišine". U tom trenutku njegovi stubovi se ruše. Ova istovre­ mena prisutnost i odsutnost. Zbilja. I jer potpomaže formaciju da uveća svoje granice. ovo bi se moglo 287 . Biti anoniman. što je izvanredno predstavljeno u Kafkinoj pripoveci Most. već kako se uspostavljaju načini govorenja. koje je posredo­ vano prikradanjem izvoru i sredstvu njene moći. ubivstveno je na dvostruk način: najpre. koja je maskirana anonimnošću. tako lepa usled svoje jedinstvenosti. neko lice bez izraza i bez očiju. i pravila njegovog regulisanja treba dovesti do anonimnosti šapata u kojoj bi se govor najzad rastočio. kod kojeg ono što proishodi . Eto zašto anonimnost. već i da je se up­ ozna. ne znači samo sakriti se. kod Fukoa to proishodeće je skrivanje i brisanje. Ovde. neko drugi koji je onaj isti"(Fuko 2005a). ili jačanje? Verujem da je u tako shvaćenoj anonimnosti data Sloboda izbora u kretanju. mogao bi reći Fuko. u spoznaji uslova nastanka i mehanizama te eksploatacije. tako prestupnička. nije reč ο tome da se dokončanjem jedne formaci­ je. ISTORIJA proizvodnje govora. "Uvek neko govori". Za razliku. "ali. Istina. na čijoj drugoj strani (ali taj razmak bez mere uzan je poput neke linije) bljeska jedan jezik bez subjekta koji se može odrediti. "Uvek neko eksploatiše". već iznenada osetiti kako u nama raste pustinja. zbog toga on čini jedno i isto sa osipanjem vremena. jer dovodi do obeležavanja. Sve do varljivog dvojenja između tišine i reči. gotovo sama Moć usled svoje rasutosti. kaže Marks. to ne znači samo napustiti svet i rasejanost privida. Ima izvesne kafkijanske bezizlaznosti u ovome. lična zamenica bez lica. nije važno ko govori. dakle. ne samo jedan od načina da joj se umakne. i mesta normiranja i regulisanja. a njegova snaga leži u skrivanju. u neopaženom prolaženju kroz prostor koji omogućava i proizvodi sama Moć. Most. prestupom. Ali prestup. "Usmeriti uho prema srebrnkastom glasu sirena. do tajne početnosti govora u kome leži prikriven Zakon. tek što je sagrađen. to ne znači samo prekoračiti zakon da bi se suočilo sa smrću. tako moćna. jedan zakon bez boga. i on propada. čak manje na način Kafkinih ubedljivih parabola ο procesu i zamku. "Ali. on je zaborav bez dubine i prozirna praznina iščekivanja" (Fuko 2005a). osluškujući korake prvog pešaka koji njime stupa. već biti sveprisutan. Obojica ispisuju istoriju nas­ tanka te proizvodnje. u znatiželji i nestrpljenju okreće se da pogledom pozdravi onoga kojem služi.ima da da svrhu i svršetak onome iz čega proishodi. ipak. razume. koji je "saznanje" te "is­ tine" ο domašaju jedne formacije. ili joj se približava. koje gov­ ore ο nedokučivosti spoznaje osnova moći neke formacije. U uskom prolazu između mesta isključivanja. može li se pripisati Autoru? Reklo bi se da je atribut anonim­ nosti kojim Fuko autora uzdiže do Autora.

sloboda je uhvaćena u igru imenovanja. "Radi se ο tome da sve na šta se oslanjamo kako bismo se okrenuli istoriji i shvatili je u njenom totalitetu. čuvar naših pogleda od zastrašujuće tamnine Ne­ mosti. taj vrhunac nije dosegnut niti rukovođen samom znanjem. ukoliko bi anonimnost bilo "znanje koje preseca".u genealoškom razotkrivanju strategija moći i disciplinovanja . čime se otvara treći dornen Fukoove analize. Da su događaj slučaja i događanje govora neponištivi. Fuko u svom projektu istoriografije kaže da "(se) ona. normalizacije. koja je početak novog govora. mesto jed­ nom "novom" govoru. On dolazi izvana. bez is­ torije. ne znači da isključivo govori čine događaje. ona je rezultat slučaja. istorija. Ova "revolucija" ("diskontinuitet") nije rezultat nekog evolucionog napretka. isključivanja. "ukinu­ tom". u ponoru tišine. niti da je glasovima od kojih su sačinjeni dodeljeno neko privilegovano mesto. i da u njemu zaneme. . Povodeći se za Ničeom. u belinu govora iza kojeg uzrasta senka. za svaki početak. dajući. Ona je istovremeno upućena na događaje. u okrilju poretka koji već unapred. ili pak ćute. bez trajanja. jeste činjenica da i u najdub­ ljoj tišini uvek biva izgovorena reč. bez događaja. to je to gov­ orno osvajanje znanja kroz borbu sa neizrecivim. ono što je u toj promenljivosti trajno. kao na čiste fakticitete. No u ovoj neizbežnosti robuje se "velikim blagotvornim zab­ ludama" (Niče. Događaji govore. ostaje pitanje na koji način ova analiza može biti probitačna sa stanovišta Fukoovog generalnog projekta "istorije sadašnjosti": antičko "staranje ο sebi" jeste prethodeće promeni u govoru ο seksualnosti. u: Fuko 1995: 79). strpljivo čekajući na glas kojim će moći da se ispričaju. ono što je bezlično ponavljanje. njegova osnovna jedinica . preteča koliko i zaštitnička. Ali.Čvornatačka u ovom projektu jeste granica. koju će doneti hrišćanstvo. novom skupu praksi ("revo­ lucija")? Da. Poslednja dva toma Istorije seksualnosti oslobađaju slobodu tehnikama sopstva. svaki događaj. i u tom pričanju ponove. unutar sačinjene klasifikacije. bez reči.koja je istovre­ meno otklon od teleološkog (samo)razumevanja 2 Od ranih radova. ima upražnjeno mesto? 288 . Ali. i tehnika vladanja/ upravljanja koje doprinose porastu Moći 2 . naravno. naprotiv. Da li se anonimnošću podspešuje uslov da govorne formacije dosegnu svoj vrhunac. da sve to što dozvoljava da je opišemo kao strpljivo. suprotstavlja meta-istorijskom razvoju idealnih značenja i beskrajnih teleologija" (Fuko 1995:79).sve to valja sistematično slomiti. ali i na nji­ hovo konstruisanje u činu razumevanja. Ipak. niti događaj novog govorenja nalazi svoj uslov u prethodnom. Ovo. Ono što je trajno. A potom. koji bi značio kraj klasifikatorskoj praksi kojom se samoustoličava disciplinujuće društvo? Da li je takav početak m o g u ć . to ponavljanje nije ponovno otkrivanje Sebe. kontinuirano kretanje.može biti i uzor za jedan novi početak. u romor reči.Ο FUKOU pretpostaviti imajući u vidu dva od tri ključna as­ pekta Fukoovih analiza: diskurzivnih praksi koje učestvuju u proizvodnji Znanja. Ono je pre utapanje u blještavo svetio. samo što se pravila igre između govorenja i bezglasnosti neprestano menjaju. do­ rnen etike. Treba rasparčati sve što je dozvoljava­ lo utešnu igru prepoznavanja" (Fuko 1995: 88). No da li . zaključno sa prvim t o m o m Istorije seksualnosti. Ali. ponajmanje nekih Nas.

i što mu. U ovom iskazu. osnov za sukob i uzrastanje moći u osvajanju i borbi oko tog znanja. koji je cepanje. u nasto­ janju da ga se. Ali. Fuko je bio sklon prostornim i geografskim metaforama. koja bi bila analogna ulozi slučaja na kojem. Najpre. Moglo bi se. neverovatno. koje implicira neobjašnjivo pomeranje u ukupnom iskustvu unutar prethodnih granica. čudo njegovog nastanka. i kao da sa nečim prekognitivnim u sebi. koja je data u neprekidnom trošenju. koje je i samo događaj. obuhvatanjem. nedokučivo. On briše prethod­ na znanja koja su važila unutar prethodnih granica. čak. u tom naziranju. i nameće. proizvodi znanje. omeđava teritoriju ljudske prakse. nova pravila regulisanja. u stalnom počinjanju u kojim se iznova ocrtavaju nove granice. ovaj diskontinuitet ne samo da briše prethod­ ne granice. za"novim znanjima". isključivanja. rađanje događaja. neshvatljivi upad slučaja. neutralise. "Jer. jed­ nim govorenjem koje ne prestaje da prestaje i da se nastavlja u prepričavanju nestalnih granica u borbi za znanjem. otvoreno priznajući tu vezu (Fuko 2005d). nego da preseče" (Fuko 1995:89). to je nastanaktog događanja.Pavle Milenković: FUKO. borba za moć.znanje ne proizvodi slučaj. većslučaj. u naporu da ga se razume. u nenadanom ne plati životom. i ο sebi kao ο slučaju. znanje nije stvoreno da razume. U drugom značenju. reći da znanje. granica predstavlja događanje rascepa. i samo slučaj. izvire iz onog izvora tajne. sakrivene. Već kao nešto stoje u potpunosti skriveno. ona predstavlja horiz­ ont istorijskog iskustva. osnov njegove moći. izvor njegovog govora. pod­ vede ta volja za imenovanjem. u potčinjavanju slučaju koji je nesaznatljiv. događaj rođenja. Kao da se nastoji da se pod jednu moć slučaja. čini se. data kao granica znanja. klasifikovanja. čas pak potiskivano. izmiče. Ali. u grču da se u neočekivanom. uspostavljajući nove. ili uvećano. dakle. obrazac za uspostavljanje novih granica i jedne geografije moći unutar koje se ocrtavaju uvek novi kontinenti: pomeranjem. pravim se kao da čitam. Ono što ostaje nesaznato. Fuko kao da znanju pridodaje jednu aktivnu ulogu. "diskontinuitet". Rođenje je tajna. u regulativnoj snazi poret­ ka. njegovo rođenje. "Od detinjstva me prati jedan košmar: pred očima mi je tekst koji ne mogu da pročitam. razređivanjem koje je čas instrumentalizovano na­ gomilanim iskustvom u obliku praksi i "znanja". opet. Granica je u stvarnom kao i u simboličkom prostoru izazov za osvajanje teritorije znanja. dvojako. međutim. Granicu ovde treba razumeti. poričući pritom da ta sklonost ima eksplicitne veze sa samom geo­ grafijom. DOGAĐAJ. ona predstavlja. iznenada se ceo tekst zamućuje. pregrupisavanjem. kadkad. nesaznatljive. i koji su uključeni u rođenje slučaja koji preseca.događaj slučaja. razbijeno. koja je znanje. uslov za igru prekoračivanja i isključivanja. odnos­ no mogu da dokučim samo jedan njegov beskra­ jno mali deo. nastaje znanje. u odmeravanju snaga koju donosi. Ovde je granica. i utoliko nemoguće. još pre trenutka svog nastanka progovara priču ο svom rođenju. Kao da se ovde znanju pri­ dodaju epiteti koji prethode njegovom nastanku. u diskontinuitetu. ovaj događaj granice predočava svu paradoksalnost znanja. ne 289 . u njegovoj fantastičnosti. ali znam da izmišljam tekst. On uspostavlja ponovnu borbu za znanjima unutar novih granica. Kao da je znanje dovedeno u istu ravan sa samim slučajem. ISTORIJA . Ali ne kao nešto što se možda boljem oku nazire.

možda zato što je reč ο granici i ο prelazu koja prevazilazi ljudsko. genealogija. Beograd: Nolit Valery. Fuko 19261984-2004. u: Pav­ le Milenković. svom svojom dužinom."Pitanje Mišelu Fukou ο geo­ grafiji". Hrestomatija. Fuko 19261984-2004. u:Sabrane pesme. Dušan Marinković. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija Valeri. Fuko 1926-1984-2004. a onda prestaje svaki govor.La Jeune Parque. istorija". Pol (1983) -"Mlada Parka". LITERATURA Fuko. Mišel (1975) . Dušan Marinković. Theoria. 11-12. br. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija Fuko. br."O načinima pisanja istorije". Mišel (2005a) . Fuko 19261984-2004. mart 1995. Mišel (1995) . Paris: Gallimard 290 . u: Pavle Milenković.Vo\. Dušan Marinković."Niče. koja je ipak tanja od izgovorenog glasa. Mišel (2005d) . Hrestomatija."Mišljenje spoljašnjosti". i otpočinje nerazumljivi. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija Fuko. 1. u: Pavle Milenković. Mišel (2005c) . Hrestomatija. Sarajevo Fuko. Beograd Fuko. grlo mi se steže i ja se budim" (Fuko 2005c). Hrestomatija. beskonačni romor tišine. prelaz se grana od žamora u zatamnjeni šapat. Možda zato što je Znanje rasprostrto preko granice koja se apso­ lutno ne može preći. niti da izmišljam. Tu."Poredak govora".0 FUKOU mogu više ništa da čitam. Mišel (2005b) . Paul (1991) ."Šta je autor?" Izraz. u: Pavle Milenković. Dušan Marinković. Novi Sad: Vojvođanska sociološka asocijacija Fuko. XXXVIII. 1975. na ivici.

Arheologija je strukturalistička. uključujući kontrolu i pre­ venciju bolesti. Pomoću disciplinske moći svaka osoba disciplinuje samu sebe. jer ludilo preti modernom čoveku tek povratkom u jezivi svet čudovišta i stvari i u njihovu sablasnu slobodu (Foucault 1978:83). rasa. dozvoljenog i zabranjenog" (Fuko 1982: 76). arheologija i genealogija zamenjuju i dopunjuju jed­ na drugu (Dreyfus. DETERMINIZAM | Stanje u kom se sve forme slo­ bode postepeno ukidaju. populacija. BOLESTI MOĆI | Fuko navodi dve "bolesti moći": fašizam i staljinizam (Foucault u: Dreyfus. ARHEOLOGIJA | Arheološki nivo . tako da se stvari shvataju isključivo ili na jedan ili na drugi način. takođe. rod. jedan od polova bio-moći. DISCIPLINSKA MOĆ | Pounutrašnjena forma nadg­ ledanja. ΒΙΟ-POLITIKA j Rastuća briga države za biološko blagostanje populacije.Lois Šouver (Lois Shawver) POJMOVNIK APHRODISIA | Jedinstvo seksualnog čina/zado­ voljstva/želje. Disciplins- BINARNI SISTEM | Crno-belo razlikovanje. "Vlast (moć) bi u suštini bila ono što seksu nalaže njegov zakon. Stroga analiza diskursa (Dreyfus. primarna svrha ovog upravljanja je obezbeđenje zadovoljstva. seksualne prakse i slično). Prvi je pol naučnih 291 . Ima dva pola. sanitarne čvorove i obrazovanje (Foucault prema: Darier 1996:587) ΒΙΟ-TEHNIČKA MOĆ (ΒΙΟ-MOĆ) | Bio-moć se poja­ vila u XVII veku kao koherentna politička tehnologi­ ja. Osnovni cilj disciplinske moći je da proiz­ vede poslušnu osobu (Dreyfus. One predstavljaju "višak" moći. kategorija koje se tiču ljudi (vrsta. Rabinow 1982:104). CHRESIS I "Upotreba". što je vezano za uspon kapitalizma. pokušava da zauzme neutralnu poziciju i izbegava kauzalne teorije promene. ili komponente. Rabinow 1982:209). Rabinow 1982:105). moć aphrodisia-e nalaže da se ona mora prikladno upotrebljavati i da njom treba primereno upravljati. To pre svega znači da je taj za­ kon podvrgao pol pod jedno dvojno ustrojstvo: us­ trojstvo dopuštenog i nedopuštenog. adekvatno snabdevanje hranom i vodom. Drugi pol predstavlja disciplin­ ska moć (koju Fuko analizira u Nadzirati i kažnjavati /Fuko 1997/). ludilo nam ne pokazuje ništa drugo do prirodne konstante nekog deter­ minizma. doduše. Rabinow 1982:134135). ona je. sa sledovanjem uzroka i diskurzivnim kretnjem njegovih formi. sama napetost koja seksualnost čini problematičnom. koji se vezuje za praksu ispovedanja."nivo onoga što je omogućilo neku situaciju ili događaj" (Fuko 1971).

predstave. administrativne mere. Dominacija nije samo pritisak kojim se sprečava uživanje drugih ljudi. DISKURS I Prakse koje poštuju izvesna pravila: "Ar­ heologija ne nastoji da odredi misli. ali. vezana je za askezu koja predstavlja "trening u samo-negiranju". što vodi stvaranju ot­ pora u određenim grupama. filan­ tropija) koje mogu pomoći pri izradi genealoške analize određene situacije (Dreyfus. imamo li pravo da utvrdimo simetrične prekide u dve određene tačke u vremenu kako bismo proizveli izgled kontinuiteta i jednistva nekog sistema koga umećemo između njih? (Fuko 1971:115).0 FUKOU ka moć je jednako važna i za upravljanje seksualnim ispovedanjem (Dreyfus. opsesije. ENKRATEIA | "Samokontrola". GENEALOGIJA | Genealogija znanja se sastoji iz dva različita korpusa znanja: prvo. DISKONTINUITET j Diskontinuitet . EPISTEME Isto što i paradigma. iz drugačijih mišljenja i teorija koje se nisu etablirale niti su široko priznate i.činjenica da se u okviru neke kulture tokom nekoliko godina pres­ tane misliti kao ranije i počne se razmišljati na drugi način (Fuko 1971: 115). Možemo poželeti da povučemo graničnu liniju. Episteme 292 . Cilj disciplinske tehnologije je da stvori "poslušno (telo) koje može pokoriti. Bez uključivanja disciplinovanih. filozofski nacrti. kreirajući određenu politiku discipline. moć koju moramo imati nad sobom da bismo iskoristili aphrodisia-u na pravi način. novi zahtevi kapitalizma ne bi bili mogući (Dreyfus. nego diskurse same. se istražuje analizom diskursa (teksta). naučne tvrdnje. tu prazninu popunjava pojam dispozitiv. diskurse kao prakse podložne pravilima" (Fuko 1998:151). Ne tako retko. iz lokalnih verovanja i shvatanja (pomislite šta sve medicinske sestre znaju ο leku koji ne uživa javno priznanje). poslušnih individua u mašineriju proizvodnje. Utvrđivanje diskontinuiteta nije lak posao ni za istoriju uopšte. zakoni. a pogotovo ne za istoriju mišljenja. Ljudi koji se opiru toj vrsti pritiska često se time nesvesno bore za sopstvenu dominaciju. drugo. DISPOZITIV I Pojam episteme je nedovoljan. Rabinow 1982:141). slike. pravila. svaka granica koju utvrdi­ mo je samo proizvoljna podela napravljena u okviru konstantno pokretne celine. transformisati i poboljšati" (Fuko 1997). DISCIPLINSKE TEHNOLOGIJE | Tehnike proizvođenja poslušnih ljudi. Moć uvekzahteva otpor (Dreyfus. to su "disciplinske tehnike". arhitektonsko uređenje. Rabinow 1982:169). ali postoje i neke dodatne prakse (institucije. Genealogija nastoji da raskrije ove dve vrste znanja i njihovu borbu da budu preneta drugima. koje se kriju ili pokazuju u diskursima. DOMINACIJA | Dominacija je često posredna. Rabinow 1982: 135). Rabinow 1982: 121). Ove prakse stvaraju pojačane mehanizme nadzora i kontrole (Darier 1996: 589). teme. ljudi misle da dominiraju kada se ustvari pokoravaju. iskoristiti. Možemo poželeti da izdvojimo određene periode. međutim. moralnost.

tako da individue koje smatramo za eksperte mogu da zahtevaju neophodno znanje za upravljanjem. na prim­ er. 293 . dok se arheologija bavi jezičkim praksama (u strogom smislu). one postaju deo snaga normalizacije. ipak postoji vlast. (Pogledati diskurs ο jeziku koji se nalazi u dodatku Arheologiji znanja). GENEZA I Analiza konstitucije poredaka na osnovu empirijskih podataka (Fuko 1971:137).To se dogo­ dilo u vreme pada feudalizma i u doba opadanja moći apsolutne monarhije. institucija i disciplina (npr. već samo da predstavlja nedostajući deo slagalice. Ona funkcioniše tako što izoluje glavne delove nekih tekućih političkih meh­ anizama (kao stoje održavanje strukture moći koja dijagnostikuje mentalne bolesti). Ustvari. ali i dalje postoji nadzor i podsticanje konformiranja pravilima. Kada bi neko društvo institucionalizovalo ulogu vrača. time bi bio "konstituisan predmet vrač". psihijatrije). HETEROPIJA | Prostor u kome su spojeni protivrečni elementi. Ničeov ili Fukoov genealog priznaje političke i polemičke motive u pisanju istorije (Hoy 1986:6-7).Luj Šouver: POJMOVNIK Genealogija ne tvrdi da je istinitija od institucionalizovanog znanja. i pripisalo mu određene privilegije. Ovo je termin koji je Fuko prvi put upotrebio u rezimeu i ilustrovao ga u drugim člancima (videti: Darier 1996). ona proizvodi realnost pomoću "rituala istine" i krearira određeni stil subjektivnosti kojem se možemo konformirati ili mu se opirati. Rabinow 1982: 119) Ovi istorijski koreni su nam dostupni samo zahvaljujući dvema gore opisanim korpu­ sima znanja. Fuko kaže: "Nazovimo terminom 'genealogija' je­ dinstvo eruditskog znanja i lokalnog sećanja koje nam omogućuje da utvrdimo istorijsko znanje ο postojećoj borbi i da danas taktički iskoristimo to znanje" (Foucault 1994:42). Genealoška strana analize pokušava da razume moć konstituisanja domena objekata. kao i stvaranjem eksperata. Ovaj novi tip umeća vladavine je omogućen stvaranjem specifičnih (ekspertskih ili profesionalnih) "znanja". GOVERNMENTALITY/UMEĆE VLADAVINE | Cen­ tralizacija i povećana moć vlade. pogledati Fukoov članak na ovu temu. S obzirom da se individue uvlače u ovu subjektivnost. Mada danas nema ap­ solutne moći monarha. Takođe. Dok ne zasnujemo i ne institucionalizujemo ovu delatnost. Umeće vladavine je nova vrsta vladanja koja se po­ javila u Evropi tokom šesnaestog veka. medicine. genealogija istražuje stvaranje objekata kroz institucionalne prakse (Drey­ fus. Rabinow 1982:104) Dok arheolog tvrdi da piše iz neutralne. Nju su ljudi u velikoj meri internalizovali. Umeće vladavine podrazumeva i rastući korpus znanja koji sebe predstavlja kao "naučni" i koji do­ prinosi njenoj moći. Genealogija istražuje ono što zbog institucionalizacije znanja od strane onih koji imaju moć nije bilo evidentno. nezainteresovane perspektive. niko i ništa ne može biti nazvano vračom. a zatim ih sledi do njihovih istorijskih korena (Dreyfus. psihologije. ova moć nije negativna.

nego bi to bila igra pravila koja u određenom razdoblju omogućavaju pojavu objekata: objekata koji su zahvaćeni merama diskriminacije i repre­ 1971: 134). prelom koji se u njima javlja.istorija samog čovjeka. MERA I Mera nam omogućuje da analiziramo slične stvari pomoću izračunljivih formi identiteta ili razli­ ke (Fuko 1971:117). koji se diferenciraju u svakodnevnoj praksi. produžiti njiho­ vo trajanje. ISTORICIZAM | Ideja d a j e sva "istorija" samo isto­ rija iz perspektive istoričara. jer ono shvata ne samo da je oko njega svuda. takođe nije u potpu­ nosti istinit). "Istoricizam je način isticanja stalnog kritičkog odnosa između Istorije i humanističkih nauka". dijagnozi lekara. treba da bude jasno da za Fukoa skriveni smisao koji otvara hermenutika sumnje. a da ne za­ visi od istorijske situacije samog pripovedača. to jest genealogija. isto­ rija ekonomije. religijskoj kazuistici. Međutim. nego da je i ono samo sa svojom vlastitom istoričnošću ono čime je zacrtana istorija ljudskog života. MATHESIS I Nauka izračunljivog poretka (Fuko JEDINSTVO DISKURSA | "Jedinstvo diskursa ο lu­ dilu ne bi se temeljilo na egzistenciji objekta'ludilo'. Ljudi uče da njihova sloboda od njih zahteva "da govore istinu" daje priznaju nekom moćnijem (svešteniku. istorija jezika" (Fuko 1971:408). sije. Rabinow 1982: 123). (Komentar treba suprotstaviti onome što je Pol Riker /Paul Ricoeur/ nazvao "hermeneutika sumnje" . kvalitativna nauka ο poretku (Fuko 1971:135-137). drugačijim od onih koje nam nudi autor. KOLONIZOVATI | Povezati grupe. Nema "narativa" koji opisuje istoriju. Fuko kritikuje komen­ tar zbog njegove preterane zavisnosti od smisla dostupnog autoru (Dreyfus. poboljšati efikasnost i povećati njihovu moć. Osim toga. koji su okruženi propisima i receptima za lečenje."Na taj način. tretman i negu. iza istorije pozitiviteta nastaje još radi­ kalnija . 294 . ili na konstituciji jedinstvenog horizonta objektiv­ nosti. psihoanalitičaru). Rabinow 1982:141. "Svako saznanje ukorijenjeno je u životu. (Fuko 1971: 410). a ovo govorenje istine će ih ne­ kako osloboditi (Dreyfus. svakog društva. njihov ne-identitet kroz vreme. u pravosuđu. KOMENTAR I Diskurs koji parafrazira i razjašnjava površinsko značenje teksta. društvu ili jezi­ ku koji imaju svoju istoriju.Istorija'. svake akademske discipli­ ne. I u toj istoj istoriji saz­ nanje nalazi onaj elemenat koji mu omogućava da komunicira sa drugim oblicima života"(Fuko 1971: 411).O FUKOU ISPOVEST I Značajna komponenta bio-moći. jedinstvo diskursa ο lu­ dilu bi bilo u igri pravila koja određuju preobražaje tih različitih objekata. ISTORIČNOST I Istorijska predubeđenja svakog autora.ili beleškama koje se zasnivaju na informacijama proisteklim iz naše sumnje. To je istorija koja sada zaokuplja samo čovjekovo biće. unutrašnji diskontinuitet koji suspenduje njihovu stalnost" (Fuko 1998:38). objekata koji se ispoljavaju u patološkim opisima. Fuko 1982:55-63).

uzroku­ ju patnju i poniženje. Druga procedura je "ispovedanje". postao životinja koja priznaje" (Fuko 1982: 56). kako nam priroda govori. NEGATIVNA MOĆ | "Moć koja kaže ne" (Foucault u: Gordeon 1980:139). Međutim. Na primer. pogo­ tovo preko rituala ispovedanja. koja nešto zabranjuje i time osnažuje zakon. i često se ispoljava osporavanjem sopstvene istine. bez otpora svaka moć bledi. Zasniva se na tehnikama društvenog inženjeringa. Jedna je tehnika erotskog majstora. Ovaj mit i njemu odgovarajući ritual implicitno ob­ likuje naše seksualno iskustvo govoreći nam šta bi ono trebalo da bude. Ovde je u pitanju mit ο našoj navodnoj seksualnoj potisnutosti. u Istoriji seksu­ alnosti Fuko objašnjava da mi. samo 'ište' da se obelodani"(Fuko 1982:57).1977. čini nam se. niti u tome što su se varali. a više sam mit ο potiskivanju. na Zapadu. "moderni" ljudi obično mislimo da je naša seksualnost potisnuta društvenim pritiskom koji zabranjuje njeno ispoljavanje. u naj­ dubljem kutku nas samih skrivena najviše što može biti. Gore pomenuto je glavna tema Istorije seksualnosti (Fuko 1982: 53-57) (ovde se nalazi nekoliko repre­ zentativnih citata): "Bit ove priče nije u tome što su ljudi zatvarali oči ili začepljivali uši. a "Čovek je. od sada je toliko utelovljena u nama. a popularnost ovog mita suštinski oblikuje prirodu naše seksualnosti. obrazovanja i slično. Mi ispovedamo (u crkvi. ili pomoću mitova koji pogrešno predstavljaju izvore moći i upućuju na manje moćne izvore. koji stvara veru u ri­ tual ispovedanja i oslobađanja od psihičkog bola.Luj Šouver: POJMOVNIK MOĆ I Moć se implicitno ispoljava u načinu kon­ verzacije (odnosno diskursa). Moć se takođe hrani i otporom. postoje dva velika postupka ko­ jima se iznosi na videlo istina ο polu" (Fuko 1982: 54). Pozitivna moć inspiriše i rešava određene probleme. i Istorija seksualnosti: Volja za znanjem (Fuko 1982). nego u tome što su oko polnosti I povodom nje izgradili ogroman mehanizam za proizvođenje istine . šta bi trebalo tražiti i bojeći ga ne samo stidom i prekorom. 295 . ono što danas ima moć je manje samo potiskivanje naše seksualnosti. omugućuje nešto i koristi ne­ kome. Dva glavna teksta u kojima Fuko ocenjuje i upot­ punjuje svoj model odnosa moći su Power/Know­ ledge: Selected Interviews & Other Writings 1972 . da istina. nego i skrivenim uzbuđenjem i fascinacijom koja od naše seksual­ nosti pravi ono što ona danas jeste.zbog prirode našeg potiskivanja . O b a v e z a priznanja sada nam se vraća sa toli­ ko različitih strana. trebalo da budu slobodne (ili od koji bismo mi bili slobodni da ih ne potiskujemo). MOĆ/ZNANJE I Znanje kako se može uticati na ljudsko ponašanje. a koje nam . naprotiv. "samo je on može preneti na ezoteričan način" (Fuko 1982: 55). da je više ne opažamo kao dejstvo vlasti koja nas prisiljava. psihoanalitičarima) misli koje bi.po cenu da je preruše u poslednjem trenutku" (Fuko 1982:53-54) "Istorijski gledano.

"koja se pojavila u drugoj polovini XVII vijeka i nastala posljednjih godina sljedećeg vijeka" (Fuko 1971:153). prelom koji se u nji­ ma javlja. tako da jednostavan prevod izgleda prosto nemoguć. uključujući tu i crveno (ali ne i ljubičasto) i žuto. to bi glasilo: OPŠTA GRAMATIKA | "Opita gramatika je nauka ο verbalnom poretku u njegovom odnosu prema simultanosti koju mora da predstavi" (Fuko 1971:146. OTPOR I "Nema odnosa moći bez otpora" (Fou­ cault 1980: 142). razveden. podv. predmet je konstituisan pomoću "jedinst­ va diskursa". Fuko počinje kritikujući ideju da je sve što ima istu eti­ ketu ista stvar i tezom da je razlika između različito etiketiranih stvari možda samo navika u mišljenju. kako kontrolišemo našu mentalnu taksonomiju putem jezičkih praksi. kao i pomoću pravila koja defmišu brak kao raski­ nut (poništen. Pretpostavimo da se u nekom društvu svetlocrvena boja označava kao "crvena". Kako bi se između ova dva društva moglo govoriti ο bojama? Koristile bi se različite jezičke mape za označavanje boja. Termin "panoptikon" je predložio Džeremi Bentam (Bentham 1995). Vitgenštajnovim recima. mi grupišemo uočljive predmete u celine i tako konstituišemo naše predmete. "demokratska" država zahteva internalizovanu i sofisticiranu silu da bi izvršila svoju ulogu. koji čuvarima omogućava da vide unutrašnjost svake ćelije. "Jedinstvo diskursa po pitanju određene teme (ili predmeta) bi bilo u igri pravila koja određuju preobražaje tih različitih objekata. Fuko). Na taj način. proces kojim se ljudi u nekoj kulturi ohrabruju da upravljaju i da se konformiraju ustanovljenim pra­ vilima. Uporedimo ovo društvo sa onim koje sve svetlonarandžasto označava kao "narandžasto". nevažeći). PANOPTIKON I Metod nadzora u modernom zat­ voru. a da zatvorenici ne 296 . kao i da se ljubičasta ubraja u crvenu. Proučavanje obrazovanja ovih diskursa (ili diskur­ zivnih formacija) jeste "arheologija". Panoptikon je središnji posmatrački toranj u zatvoru modernog arhitek­ tonskog uređenja. mi konstitušemo predmet "brak" pomoću niza pravila koja nam omogućuju da kažemo da smo "udati". unutrašnji diskontinuitet koji suspenduje njihovu stalnost" (Fuko 1998: 38). to je metod koji moderna država koristi da bi kontrolisala i regulisala društvo. OBRAZOVANJE DISKURSA | Ovaj pojam je pred­ met drugog poglavlja Arheologije znanja. Za razliku od mo­ narhije koja upotrebljava sirovu silu da bi kontroli­ sala podređene.0 FUKOU NORMALIZACIJA | Grupisanje ljudi u "normalne". pomoću jezičke igre.To se postiže pomoću umeća vladavine (governmentality). njihov ne-identitet kroz vreme. Na primer. Problem je u tome što mi u sopstvenoj jezičkoj za­ jednici ne uočavamo način na koji konstituišemo ono što govorimo. Pokušaćemo da otkrijemo implicitna pravila koja koristimo da bismo formirali ovu mapu sveta oko nas. koristeći takve prozvoljne jezičke prakse koje su postale naša druga priroda. Ni ne znajući. Fuko sugeriše da bi arheologija trebalo da istraži način na koji to funkcioniše.

Ova slika služi kao metafora moći centralizovanog upravljanja u modernoj državi. Rabinow 1982: 130). koja se nalaze nisko na hijerarhijskoj lestvici. što je mogućno više matematici. ispod zahtevanog nivoa znanja ili naučnosti. takođe. on zamenjuje nekadašnje tamnice i mračne ćelije pomoću kojih su zatvorenici ranije kontrolisani (Fuko 1997: 227-228). i na to kako oni sami sebe shvataju. Prema represivnom shvatanju moći. njime upravljaju insti­ tucionalne sile koje kontrolišu i ograničavaju. ograničene na roditeljsku spavaću sobu (Fuko 1982: 21-47). seksu­ alnost je potisnuta jer nije kompatibilna sa poslov­ nom etikom u vreme uspona kapitalizma tokom poslednja dva veka. prvi. Shodno represivnoj hipotezi. kojim se pojačava državna kontrola nad građanima. O b i č n o pokušavaju da ga definišu u funkciji matematike: bilo da ga približuju 297 . Rabinow 1982: 127). pri­ rodno iscrpljivanje organizma koje proizvodi drhtavice. a sve što može da zapovedi je poslušnost. "otkriće" da se u korenu seksualnosti nalazi izvor bolesti u formi skrivene pasivnosti. POTČINJENA ZNANJA | Potčinjena znanja predstavljaju čitav niz znanja koja su diskvalifikovana kao neadekvatna za obavljanje svog zadatka ili su nedovoljno razvijena. jes­ te represija: represija je nametanje zakona. Radi se ο mišljenju da je istina potisnuta snažnom silom i da se možemo osloboditi ukoliko dopremo do nje. Moć. naivna znanja. ali je izvor bolesti (Fuko 1988:127-128). PATOLOGIZACIJA | Postoje dva smisla. a z a ­ kon zahteva pokoravanje"(Dreyfus. SAMOUREĐIVANJE | Staranje ο sebi . REFLEKSIVNA FORMA ZNANJA | Ono što zna­ mo ο sebi refleksijom. na kraju krajeva. Fuko "represivnu hipotezu" suprotstavlja "bio­ tehničkoj moći" (ili "bio-moći") (Dreyfus. registrujući sve što se u naukama ο čovjeku može matematizirati i smatrajući da sve što nije podložno takvoj formalizaciji još nije dobilo svoj naučni pozitivitet"(Fuko 1971:387). nemir i slično. POTČINJENO I Podređeno. "(sve što moć) može da čini je da zabranjuje.Luj Šouver: POJMOVNIK znaju da su posmatrani. Seksualnost zato nije zlo. (Fuko 1971) REPRESIVNA HIPOTEZA | Termin koji je Fuko prvi put upotrebio u Istoriji seksualnosti. a ne introspekcijom. POLICIJA I Posao policije je artikulacija i admi­ nistracija tehnika bio-moći. drugi. nego. POZITIVITET I (Fuko 1971: 387) PREDSTAVA | Ono čemu se može pridati merljiva i strogo naučna forma.analogno upravljanju sobom. čime se ne utiče samo na ono što oni čine. Represivna hipoteza koja se tiče seksu­ alnosti glasi da je zapadna civilizacija prešla iz čedne seksualnosti u doba potisnute seksualnos­ ti. Zatvorenici se kontrolišu konstantnim nadzorom.

spasenje u budućem životu je zamenjeno spasenjem u ovom životu (zdravlje. (Foucault u: Dreyfus. (Fuko 1988: 53) To je ranije bilo pitan­ je samousavršavanja. a koje često izgledaju ili "prirodne" ili nametnute od gore. bolesnih. U Antičkom dobu se smatralo da on podrazumeva i "kultivisanje duše". 298 . Ovi znako­ vi stoje u istom odnosu prema poretku složenih entiteta u kom stoji algebra prema poretku jed­ nostavnih entiteta."To. za šta je pot­ rebno napraviti neki sistem znakova. VLADA I Pod vladom Fuko nije podrazumevao toliko političke ili administrativne strukture mo­ derne države. pretpostavlja neki veći red i sličnost među stvarima od onog na koji zaista nailazi. U modernim vreme­ nima. prema: Smart. duša. STARANJE Ο SEBI | Naziv etičkog principa koji lju­ de nagoni da se kultivišu.techne tou biou u njenim raz­ nim oblicima . upravo na tom načelu staranja ο sebi zasniva se njena neophodnost. 1992).negovanje samoga sebe' možemo ukratko okarakterisati ukazujući na činjenicu da je veština življenja .treba se starati ο samome sebi'.0 FUKOU SLIČNOST I Fuko objašnjava ovaj pojam uzimajući za primer Bekona: ljudski razum. Rabinow 1982: 221) SUBJEKTIVNOST | Potčinjavanje. odnosno da rade kako bi se usavršili. moramo napraviti neku taksinomiju. TAKSINOMIJA | Kada uređujemo složene entitete (predstave uopšte. nalazi sličnosti i odnose koji ne postoje. chresis i enkratia. ono određuje njeno razvijanje i organizuje njeno primenjivanje" (Fuko 1988: 51-52). Vezana je za pojam individualizma. SVEŠTENIČKA MOĆ | Vrsta moći koja je koristila crkva. blagostanje. i dok su mnoge stvari u prirodi jedinstve­ ne i prilično nepravilne. u ovom smislu. pomoću koga se može uspešno praktikovati aphrodisia. počiva na crkvenoj moći koja obezbeđuje individualno spasenje u onostranom svetu. kakve su nam date u iskustvu). već više "način na koji se ponašanje pojedinaca ili grupa može usmeravati: vlada dece. on i dalje povlači paralele.u njemu podređena načelu. TEHNOLOGIJE SOPSTVA | Tehnologije sopstva predstavljaju specifične prakse pomoću kojih sub­ jekti sami sebe konstituišu u okviru i pomoću sis­ tema moći. jasno je da se taksinomija u potpunosti oslanja na mathesis (Fuko 1971:135). zajednica. porodica. dokle g o d treba analizira­ ti empirijske predstave njihovim rastavljanjem u jednostavne entitete. SOPHROSYNE | "Razboritost" ili "mudrost". zahvaljujući svo­ joj neobičnoj prirodi. sigurnost) (Fuko 1982). takođe znači i"jednostavnost". Ali. Odatle ta "fikcija da sva nebeska tijela u svom kretanju opi­ suju savršene krugove" (Bekon u: Fuko 1971:116). Vladati. znanje koje može biti krajnji smisao prirode i svrha ljubavi/seksa. ali je tokom istorije prešlo u problem kako oblikovati sopstveni karakter (Fou­ cault 1988:78-79). znači struktuirati moguće polje delanja drugih (Burchell et al.

Paul (1982) .The Foucault Effect: Studies in Governmentality.Michel Foucault: beyond Structuralism and Hermenutics.The Panopticon Writings (edited and introduced by Miran Bozovic). Eric (1996) -"Environmental Governmental­ ity: The Case of Canada's Green Plan". Foucault. & Miller. P.The Birth of the Clinic: An Archeology of Medical Perception. Burchell. Hubert. str. II. London: Harvester Wheatsheaf. Michel (1981a) . 585-606. New York: Vintage Books. a ova sposobnost znanja na osnovu gledanja je re­ zultat niza posmatranja i iskustva lekara. Dreyfus."Omnes et Singulatim: Toward a Criticism of'Political Reason'". 299 . U Rođenju klinike Fuko govori ο mitu ο "kliničkom zu­ renju". Michel (1978) . Dictionary for the Study of the Works of Michel Foucault. Darier. Sa engleskog prevela Duška Dobrosavljev Naslov izvornika: Lois Shawver. Beograd: Nolit.com/~rathbone/foucau10. Jeremy (1995) . Michel (1975) . (eds. Rabinow. in The Taner Lectures of Human Values. New York: Vintage books. Foucault.htm LITERATURA: Bentham. 5 (4). Foucault. UT: Uni­ versity of Utah Press/Cambridge University Press.Madness and Civilization: The History of Insanity in the Age of Unreason. Environmen­ tal Politics. Fuko. Mišel (1971) . G. Chicago: The University of Chicago Press. Gordon..) (1991) .Luj Šouver: POJMOVNIK ZURENJE I Prodorno i mudro posmatranje.Riječi i stvari: arheologija humanističkih nauka. http://california. Salt Lake City. London: Verso. L. C. odnosno ο mitu da lekar treba da vidi samu srž problema kako bi ga dijagnostikovao i lečio.

essais et lecons du College de France. Fou­ cault: A Critical Reader New York: Basil Blackwell. Juillard. New York: Pantheon books."Introduction". Michel (1982) . & Smart. Ideol­ ogy and Consciousness. str. Beograd: Plato. L. Knowledge and Power". in Steven Seidman (ed. Chicago: The University of Chicago Press. Gordeon. u: Paul Rabinow (ed. Paul. 559-560.Selected Interviews and Other writings 1972-1977. The Postmodern Turn: New Perspectives on Social Theory. Hoy. Fuko. New York: Ran­ dom House. The Subject an Power". Rođenje zatvora. Mišel (1988) . Summer 1986. Brighton: Harvester Press. Beograd: Prosveta (Biblioteka "Erotikon"). Foucault. No.Istorija seksualnosti III.Power/Knowledge: Se­ lected Interviews and Other Writings 1972-1977 by Michel Foucault. B. Colin (ed. Hoy. Colin (ed.Power/Knowledge .). D. str. (Michel Foucault). Michel (1994) . Cambridge."Genealogy and social Criticism".).) (1980) . Michel (1989) . (1986) . Staranje ο sebi.Nadzirati i kažnjavati. Beograd: Prosveta Fuko. The Foucault Reader. Mišel (1997) . Hubert. Foucault. 521. 300 . C. MA: Cambridge University Press. Gordon. Fuko. Mi­ chel Foucault: beyond Structuralism and Hermenutics. Foucault. Michel (1984a) . Michel (1981b) . 26 (3). Sociology.Arheologija znanja. Mišel (1998) ."Afterword. Michel (1986) -"Governmentality". u: D.Ο FUKOU Foucault.Resumš de cours 190-1982. 6. Paris: conferences. (1992) "Review of the Foucault Ef­ fect". Rabinow. Foucault. Foucault. in Dreyfus. 125."Space.). C.

.

odnosno katalozima u elektronskoj formi. koji je Fuko dao Jeleni Stakić (koja je u tom periodu prevela Istoriju ludila i prvi tom Istorije seksualnosti). str. Na nekoliko mesta došlo je do neslaganja. Ali isto tako i. No ovoj biblio­ grafiji potkrao se jedan. omogućili kretanje kroz novu. do koje sam došao posred­ stvom Interneta. pristupivši nekolikim francuskim bibliotekama. godine. predavanja. Na žalost. kako tako. sačinio ju je Žak Lagranž (Jacques Lagrangue). i tek­ stova. govora. kao i ra­ dova ο Fukou na srpsko-hrvatskom jeziku. što se ogleda u razlici u obimu. jeste ogromna vremenska razlika. IV. ova bibliografija nije mi bila dostupna. pa sve do smrti 1984). Njega sam pronašao u Vejvoda/Kozomara bibliografiji. ali jedino u navođenju stranica. nemoguće mije da utvrdim da li su u pitanju greške u prekucavanju. Bib­ liografija Kozomare i Vejvode značajna je jer prati 301 . ili nešto drugo. i objavili u časopisu Theoria. Ova bibliografija priložena je dakle četvrtom tomu Govora i spisa {Dits et Ecrits. Stoga sam odlučio da Karsensovoj bibliografiji Fu­ koovih originalnih radova (od 1954. koju sam u potpunosti preuzeo. čini mi se nemali previd. i koji je obja­ vljen u beogradskom NIN-u. koja datira iz 2001. još 1974. pod nazivom Complement bibliographie. ultimativne bibliografije koja je odštampana u Galimarovom četvorotomnom iz­ danju Fukoovih intervjua. kojih verovatno ima na obe strane. sa potpunijim podacima ο nekim radovima koji su sadržani u Karskensovoj bibliografiji. tokom dugog vre­ mena jedina bibliografija Fukoovih radova. Drägocena je bila pre svega bibliografija Makijela Karskensa (Machiel Karskens) sa Univer­ ziteta u Nijmengenu. koji se pojavio u posebnom izdanju časopisa Delo. 829-838). vol.Pavle Milenković MIŠEL FUKO : BIBLIOGRAFIJA Ova bibliografija nastala je ukrštanjem nekoliko izvora. Posrednu proveru Karskensove bibliografije obavio sam ponovo preko Interneta. Karskensova bibliografija ne sadrži jedan intervju iz sedamdesetih. jer joj nedostaje prevod prvog poglavlja Arheologije znanja. još 1984. koju su sačinili Mladen Kozomara i Ivan Vejvoda. lako iscrpna. Iz ove perspektive. Prva je pak nepregledna. do ovog časa. u prevodu Milana Komnenića. Nedostatak druge bibliografije u odnosu na prvu. priložim simbole koji bi.

ona se prekida taman u periodu kada je zanimanje za Fukoa pojačano. ORIGINALNA I Z D A N J A (1954-1984): 302 . ustanovio sam da ni ona nije potpuna. povezanih u jedinstveni međubibliotečki sistem. ova bibliografija biti od koristi svim budućim proučavaocima Fukoovog rada. Do početka raspada druge Jugoslavije. odnosno ujedinjena elektronska kataloška baza biblioteka u Srbiji. itd. od tog jezika naknadno napravi nekoliko jezika ("bošnjački". potrebno dati još neka razjašnjenja. koji mi je pomogao da donekle pop­ unim ovu prazninu. hrvats­ ki.). "događaji" Fu­ koovih tekstova na ovom jeziku grupišu se unutar jedne serije. elektronskim kao i štampanim izvorima. Čitalac će uočiti da iznad bibliografije prevedenih Fukoovih dela stoji NASRPSKO-HRVATSKOM JEZIKU.BIBLIOGRAFIJA recepciju Fukoovih radova na području bivše J u g o ­ slavije. U vezi sa tim. odnosno hrvatsko-srpskom jeziku. Po čisto lingvističkom kriterijumu. No. Jedna od posledica ovoga jeste činjenica da je uvid u prevodnu Fukoovu literaturu. jeste bibliotečka baza Narodne biblioteke Srbije u Beogradu. uprkos "epistemološkim rezovima" kojima se nastoji da se. srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski jezik i dalje predstavlja jedan jezik. Na nesreću. "crnogorski". srpski. kao i u literaturu ο Fukou na hrvatskom. Promena diskursa tokom devedesetih na području Balkana uvodi novi princip klasifikaci­ je. znatno otežan. upoređivanjem sa drugim. Nadam se ipak da će. od kojih svaka podleže sopstvenim pravilima regulacije. i pored nepotpunosti. koji dovodi do pregrupisavanja u najmanje dve serije događaja. unutar novih "dis­ kurzivnih praksi". Treći izvor.

.

.

.

.

.

.

.

.

311 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

24."Nadziranje i kažnjavanje u epohi Moderne: Foucaultove aporije moći".Mo\."Arheologija i genealogija znanja: zapleti jedne istorijske kritike uma". Theoria."Genealogija modernog indivi­ duuma". Mladen Kozomara . jul/avgust 1998. Misao. u: D/'fs etecrits 1980-1988 vol.Michel Foucault . Reč. Vol."Bibliografija Michela Foucaulta". 2002. XXXVII. Vreme. zima 1995. 10."Disciplina bez palice" (prikaz knjige: Nadzirati i kažnjavati). Filozof­ ski godišnjak. Machiel Karskens . Politika."Biopolitika kao način depolitizacije (Hana Arent. 18. Beograd. 4 (decembar 1994). str. predavanje i diskusija na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju od 20. 101. "Reč ο delu: Filozofija . jul-avgust 2004. 1997". 40-41.html 331 . edites par D. str. Na rubo­ vima arheologije znanja. Beograd.01. BIBLIOGRAFIJE: Ivan Vejvoda. Mladen Kozomara . str. br. (Bib­ lioteka "Na tragu") Nenad Daković . 1-2/1984. NIN. 73-106.1997. Ewald. br. 37-38. br. (neobjavljeno). 107-122. 829-838. 09. Mladen Kozomara . 129-142.Subjektivnost i moć.1997. str. 1998.10. 11. str. Paris: Gallimard. 4 (decembar 1994). Colloqium 330. 47. 5-29. Đorđo A g a m ben)". 5. 663. Aleksandar Molnar . 1997".04. 36. Nenad Daković -"Mišel Fuko: Nadzirati i kažnjavati."Subjektivnost i moć". u: http://foucault. 2001. br. br. (Biblioteka "Na tragu") Ivan Milenković . Nenad Daković . (kasnije uvršteno u knjigu pod istim naslovom) Nenad Daković-"Mišel Fuko: Nadzirati i kažnjavati. Theoria. Beograd: Plato. Zoran Janković .Pavle Milenković: MIŠEL FUKO: BIBLIOGRAFIJA Mladen Kozomara . Defert & F. XXXVII. Beograd: Plato. str. str. Mladen Kozomara . 1994. Theoria.Govor i subjektivnost. septembar 2003. Jacques Lagrange-"Complementbibliographique". str. NIN. 09." F u k o o v preokret" (prikaz knjige: Mišel Fuko: Hermeneutika subjekta). br. 22. IV. Mišel Fuko. Branko Romčević . Treći program.1992." D v e decenije od smrti Mišela Fukoa: Mišel Fuko (1929-1984)".08. NIN. 07.Mišel Fuko". Ivan Kolarić ."Novi Arhivar".info/foucault/bibliography. 1999. str.bibliogra­ phies.

.

Knjige: Lire le Capital. 1965. 2002. Kako čitati Kapital. Oblasti naučnog rada: kritička društvena teorija. potom profesor istorije filozofije nauke na Sorboni. Od 1971. La crainte des masses. Doktorat iz filozofije na Univerzitetu Nimegue. 1988 (sa Imanuelom Valerstinom). Paris: La Decouverte. Razvio kon­ cept epistemološkog reza Gastona Bašlara. 1966). Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost Saveza socijalističke omladine. 1993. na problemu normalizacije u medicini. Paris: La Decouverte. 1943 (preštampano i prošireno pod naslovom: Le normal et le pathologique. 1985. Ideologie et rationalite dans l'histoire des sciences de la vie. 333 . do penzije 1971. 1992. Paris: Presses Universitaires de France. upisuje studije medicine na Univerzitetu u Tuluzu. Knjige: Essai sur quelques problemes concernant le normal et le pathologique. na čelu Insti­ tuta za istoriju nauka i tehnike Univerziteta u Parizu {/'Institut d'Histoire des Sciences et des Techniques). 1974. nation. Paris: Presses Universitaires de France. u istom periodu radi kao lekar. 1965. Paris: La Decouverte. France) [ Filozofi društveni teoretičar. Paris: Galilee. Race. država. Nous. Cinq Etudes du materialisme historique. Politique et philosophie avant et apres Marx. citoyens d'Europe: les frontieres. Paris: Editions Maspero. Paris: Vrin. Početak naučne karijere obeležen saradnjom sa Lujem Altiserom. Culture et politique en demoeratie. France . Tokom Drugog svetskog rata aktivan u Pokretu otpora. Paris: Presses Universitaires de France. (sa Lujem Altiserom. Oblasti naučnog bavljenja: istorija i epistemologija medicine i biologije. narod. socijalna filozofija. Les frontieres de la demoeratie. Holandija. 1968. ukazao na značaj greške u naučnoistraživačkom radu i rastu naučnog znanja. 1955. Paris: La Decouverte. Paris: La Decouverte. Paris: La Decouverte. Paris: Presses Universitaires de France. Od 1948. Nanterre. Georges Canguilhem (1904 Castelnaudary. La connaissance de la vie. Paris : Hachette. Spinoza et la politique. marksizam. le peuple. strukturalizam. 1936. La Philosophie de Marx. Etudes d'histoire et de philosophie des sciences. naučnotehnički aspekti znanja. Berits pour Althusser.Avalion. 1952. 1991. 1975). Irvine. La formation du concept de reflexe aux XVII erne et XVIII erne siecles. classe. eksplicitno ga primenivši u oblasti medicinskih i bioloških nauka. Trenutno profesor političke filozofije na Univerzitetu Pariz X. l'Etat. i na Univerzitetu Kalifornija. epistemolog i istoričar nauke. 1977. sa kojim objavljuje Čitati Kapital. Dokto­ rirao filozofiju na Univerzitetu u Strazburu (1943). lekar. 1976. 2001 {Mi.1995 France) | Filozof. Les identites ambigues. predavač na Col­ lege de France. 1997. 2003). Beograd: Beogradski krug. Paris: Vrin. Paris: Editions Maspero. Droit de Cite. do 1955. Završio Ecole Normale Superieure.BELEŠKA Ο AUTORIMA Etienne Balibar (1942 . Sur la dictature du proletariat. 1965-1967 asistent na Univerzitetu u Alžiru. građani Evrope?: granice.

Fautil bruler Dumezil?: Mythologie. Doktorirao filozofiju (1988) na Univerzitetu u Novom J u ž n o m Velsu. Cambridge: Cambridge University Press. France . Papiers d'identite. science et politique. (Izbliza i izdaleka /razgovori sa Klodom Levi-Strosom/. Biografske i publicističke knjige: De pres et de loin. Harvard University Press. 1998. Rewriting the Soul: Multiple Personality and the Sciences of Memory. mira i moći. Paris: Fayard. Cambridge University Press. Magistrirao (1958) i doktorirao (1962) na Kembridžu. Gostujući profesor na Univerzitetu u Berkliju. korukovodilac seminara "Sociologija homosekualnosti" na Visokoj školi za društvene nauke {TEcole des hautes etudes en sciences sociales) u Parizu. Representing and Interven­ ing: Introductory Topics in the Philosophy of Natural Science. profesor na Univerzitetu u Torontu od 1982. Uglavnom poznat po biografijama i knjigama razgovora. Open University Press (u štampi). 1994. Trenutno dekan na Fakultetu za Društvo. 1990. The Social Construction of What?.Mitchell Dean | Australijski filozof i sociolog. London and Beverly Hills: Sage. biopolitike i vladavine. Cambridge: Cambridge University Press. 1999. 1989). Echapperä la psychanalyse. Od 2005. 2001. Paris: Fayard. Governmentality: power and rule in modern society. filozofija jezika. editions Odile Jacob. Paris: Fayard. Une morale du minoritaire. genealogija rata. lan H a c k i n g (1936 .Vancouver. problemi liberalnog autoritarizma. 1998. Cambridge: Cambridge University Press. Cambridge: Cambridge University Press. Michel Foucault et ses contemporains. Paris: Larousse. istoričar ideja. 1975. 1999. Paris: Flammarion. Why Does Language Matter to Philosophy?. Ostali radovi: Reflexions sur la question gay. Michel Foucault (1926 Poitiers. Mad Travellers: Reflections on the Reality of Transient Mental Illness. profesor filozofije i istorije nauke na College de France. 2003. 1975. 1989. 2005. godine. 2003. Essais sur la theorie de la sexualite. C a n a d a ) | Filozof. France) | Biografski podaci i potpuna bibliografija na stranicama ove Hrestomatije. Priredio: Governing Australia: studies in contemporary rationalities of government. Priredio: Dictionnaire des cultures Gays et Lesbiennes. filozofski aspekti poremećaja ličnosti. Cambridge: Cambridge University Press. 1991. Paris: Fayard. 1965. 2000.1884 Paris. Paris: Flammarion. Knjige: The Constitution of Poverty: toward a genealogy of liberal governance. Heresies. interventions surla question gay. filozofija matema­ tike. Sarajevo: Svjetlost. Paris: Fayard. Oblasti naučnog rada i interesovanja: filozofija i istorija nauke. Variations sur le theme de Jean Genet. Reshaping Australian Institutions series. London and New York: Routledge. 1992. (sa Barry Hindessom). 1995. Critical and Effective Histories: Foucault's methods and Historical Sociology. Australija. Harvard 334 . Oblasti naučnog rada: društvenopolitička teorija sa posebnim osvrtom na probleme suve­ reniteta. 1994. 1988. 1983. London and New York: Routledge. Didier Eribon | Filozof. Knjige: The Logic of Statistical Inference. Poslednjih godina bavi se pitanjima homoseksualizma. Sidnej. The Taming of Chance. Princeton: Princeton University Press. biografi publicista. Michel Foucault: 1926-2004. medije i filozofiju na Macquarie Univer­ zitetu. kulturu. Governing Societies. The Emergence of Probability.

Novi S a d : Visio mundi academic press. Novi Sad: Stylos. zahvaljujući njemu. istorija društvenih nauka. jedan od najvernijih učenika i nastavljača Žaka Lakana. Ontario. Pariz VIII. opšta soci­ ologija. 335 . Le Neveu de Lacan. 1999. 20C3. 2004. Novi Sad. Priredio: Scientific Revolutions. Oblasti naučnog rada: gerontologija. diplomirao.University Press. Ogledi ο sociološkoj istoriografiji. Jacques-Alain Miller (1944 . Cambridge: Cambridge University Press. Fukoa i Burdijea. Srbija) | Sociolog. Od 1995. neoliberalizam. Satire. Doktorand na Filozofskom fakultetu u Beogradu. sociologija nauke.Chateauroux. France) j Psihoanalitičar. istorijska sociologija. Priredio veliki broj Lakanovih preda­ vanja i spisa. u Ecole de la cause freudienne. profesor sociologije na Trent Univerzitetu. Africa and Social Class: A Critique of Relevant Theories. Knjige: Refleksivna sociologija Alvina Guldnera. 1 997. Pavle Milenković ( 1 9 6 4 . Škola Anala. Uvod u sociologiju. Njegovi teorijski stavovi formirani su pod uticajem Altisera. (sa Milanom Tripkovićem). Knjige: Intimna proza. Doktorirao na Jork Univerzitetu. Paris: Seuil. Oblasti interesovanja: sociologija znanja.Novi S a d .1996. Učestvovao u nastanku Ecole freudienne de Paris (1964) koju je osnovao Lakan. 2001. 1999-2000 predavač na Baptističkom teološkom fakultetu u Novom Sadu. diplomirao i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. 2003. The University Press ofVirginia. Završio Ecole Normale Superieure u Parizu. od 2003. Knjige: Lettres ά l'opinion eclairee. Oblasti naučnog bavljenja: lakanovska psihoanaliza. društvena teorija. Takođe se bavi književnim i esejističkim radom. socijalni konstrukcionizam. 2004. Niš: Gra­ dina. 2002. Qui sont vos psychanalystes?. Dušan Marinković (1968 . direktor Odseka za psihoanalizu na Univer­ zitetu Vinsen. Osnivač i član Vojvođanske sociološke asocijacije. Verdier. 1980. magistrirao i doktorirao na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. McGill University. Disciplining Old Age: Essays on the Formation of Gerontological Knowledge. Osnivač i glavni i odgovorni urednik Žurnala za sociologiju. Pokretač časopisa Ornicar? za oblast psihoanalize (1975). Srbija) | Sociolog.Prokuplje. Harvard University Press. Un debut dans la vie. Oxford Uni­ versity Press. Knjige: Marxism. Oblasti naučnog bavljenja: metodologija i epistemologija društvenih nauka. sociologija tela. Priredio: Istorijska sociologija (sociološka hrestomatija. Stephen Katz | Sociolog. Historical Ontology. Peterborough. Od 1974. Konstrukcija društvene realnosti u sociologiju (u štampi). An Introduction to Probability and Inductive Logic. godine docent na istom odseku na predmetu Sociološke teorije. Lakanov zet. 1981. asistent na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. preimenovanog. u štampi). Osnivač svetske asocijacije psihoanalitičara (1992). Centre for Developing-Area Studies. 2002.

Jejlu. muzički kritičar za The Nation. Rimric Press. London: Routledge & Kegan Paul. New York: Pantheon. 1995. Dušan Stojnov (1957 . 2000. pijanista i muzikolog. S a i d (1935 J e r u s a l e m . Rimric Press. godine profesor engleske i uporedne književnosti na Kolumbija Univerzitetu. Dynamism: Volume I: Force. Edward W. porodična psihoterapija. Representations of the Intellectual: The 1993 Reith Lectures. New York: Knopf. Knjige: And the Flag Was Still There: Straight People. USA) | Pisac.S. Peace and Its Discontents: Essays on Palestine and the Middle East Peace Process. Lois Shawver | Klinički psiholog. New York: Vintage. 2000). Covering Islam: How the Media and the Experts Determine How We See the Rest of the World. and the Critic.: Harvard University Press. interpretacije pojedinih pisaca (Vitgeštajn. 1979. studirao u Sjedinjenim Američkim Državama. 1999. New York: Pantheon. The Ethos of Modernity. 1996. Oblasti naučnog bavljenja: seksualnost. New York: Basic Books.2 0 0 3 New York. Magistrirao (1960) i doktorirao (1964) na Harvardu. Haworth Press. 1986. 1975.1998. Reflections on Exile and Other Essays. Orientalism. USA) | Pisac. književni kritičar i teoretičar. Torontu. Aktivan u rešavanju Palestinskog pitanja. Fukoa i Deleza. 1995. The Pure Critique of Reason. Knjige: An Opening Lyric. Synthetic A Priori. magistrirao i doktorirao na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Parrott (1966 . dizajner i fotograf. 1999. 2002). 1993 {Kultura i imperijalizam. 1994. New York: Pantheon Books. i na Univerzitetu Džon Hopkins. Μ. Sa pijanistom i dirigentom Danielom Barenboimom učestvovao na produci­ ranju Betovenove opere Fidelio. rukovodio muzičkom radionicom za izraelske i palestinske studente. Specijalizirao konstruktivističku psihoterapiju u Centru za psihologiju ličnih kon- 336 . Beograd: XX vek. sa posebnim osvrtom na Kanta. the Text. Military. Doktorirala iz oblasti kliničke psihologije. 1994. na istom fakultetu trenutno u sta­ tusu vanrednog profesora. Stajnbeka i Hemingveja. Gostujući profesor na univerzitetima u Harvardu. 1994. The World. Massachusetts: Harvard University Press. za koju je preveo libreto na engleski. 2003. 2000. R. The Question of Palestine. Out of Place: A Memoir. Musical Elaborations. Piše oglede iz filozofije. 1990. Srbija) | Psiholog i psihoterapeut. Beograd: Beogradski krug.Μ. Mass. 1978 {Orijentalizam. Cambridge. Od 1963. 2004.B e o g r a d . Rimric Press. 1997. 1999. Timeless: Book I. Njene aktivnosti uglavnom se svode na diskusionu razmenu i edukaciju putem Internet mreže. Diplomirao. Knjige: Intention and Method. Culture and Impe­ rialism. Cambridge. To Lie Within the Moment. 1981. 1969-1994. Another Generation Cometh. 1991. terapeut i psihoanalitičar. New York: Columbia University Press. The Politics of Dispossession: The Struggle for Palestinian Self-Determination. After the Last Sky: Palestinian Lives.Fairhope. The Generation ofX. Gay People and Sexuality in the U. A Bartered Tide. Kolumnista u listovima Al-Hayat i Al-Ahram.1983. Fuko). postmoderna reinterpretacija istorije psihologi­ je. New York: Times Books. New York: Knopf/Random House. New York: Pantheon Books. Odrastao u Kairu. Na poziv Pjera Burdijea održao seriju predavanja na College de France. London: Faber. The Empiricism of Subjectivity. Rimric Press. 1995. U književnim radovima i poeziji vezuje se za Virdžiniju Vulf.

1983 (Do li su Grci verovali u svoje mitove?. Fakultet za književnost u Eksu (d'Aix). 337 . Oblasti naučnog bavljenja: konstruktivistička psihologija i konstruktivistička psihoterapija. Oblasti naučnog bavljenja: istorija antičkog Rima. istorija mentaliteta. Paris: Le Seuil. 2000. Novi Sad: Svetovi). sociološka istorija. Priredio: Psihoterapije. predavač na College de France. 1990. Paris: Le Seuil. Rene Char en ses poemes. 1991. 1976. La societe romaine. Paul Veyne (1930 . Paris: Le Seuil. Knjige: Comment on ecrit l'histoire: essai d'epistemologie. u statusu honorarnog profesora.strukata u Londonu. Le pain et le cirque. L'inventaire des differences. 1957-1965 asistent na Sorboni. od 1999. Les Grecs ont-ils eru a leurs mythes? Paris: Le Seuil. Paris: Gallimard. 2003. na predmetu Istorija Rima. Paris: Le Seuil. Histoire de la vie privee. I. Beograd: Zepter Book World. do 1998.Αίχ-en-Provence. France) | Istoričar i epistemolog. Predavač na Institutu za Geštalt psihoterapiju na Malti i na Institutu za konstruktivističku psihoterapiju u Padovi. po­ tom profesor na Univerzitetu u Provansi. 1971/1978. 1976. Od 1975. Paris: Le Seuil. Knjige: Psihologija ličnih konstrukata: uvod u teoriju i terapiju. 1987. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. vol. L'elegie erotique romaine. Paris: Le Seuil. 1983. epistemologija. Osnivač i predsednik Udruženja konstruktivista Srbije.

New York: The New Press. sa engleskog prevela Milana Bošković). H. "Ubistva ο kojima se priča" (Les meurtres qu'on raconte". 1982". sa francuskog prevela Vanja Manić). 523-546./. Sarajevo. n° 229. juin 1966. masoeur etmon frere. Selected Interviews and Other Writings 1972-1977 by Michel Foucault. "Istina. oktobra 1982" ("Truth. sa francuskog preveo Vladimir Milisavljević). n° 5. Bellour/. 1. Paris: Gallimard. str. Herodote. "Druga mesta". 6-9. Architecture. octobre 1984. 71-85. Hutton /eds/. Paris: Gallimard. "Telo/Moć" ("Power/Knowledge". Self: An Interview with Michel Foucault . str.15-21 1967. Un cas de parricide au XIXe siede. 46-49. RAZGOVORI: "0 načinima pisanja istorije"("Sur ^ ί β ς ο ^ d'ecrire l'histoire'Ventretien avec R. sa engleskog prevela Milana Bošković). str. 9-15. H. Gutman and P. "Polemike. 339 . 1988. 265-275. prethodno objavljeno u: Pregled. Mouvement. Martin. oktobar 1971. n° 1187. 1971. New York: Random House. Technologies of the Self: A Seminar with Michel Foucault. Ethics. Vol. moć. sopstvo: intervju sa Mišelom Fukoom.October 25th. sa engleskog prevela Milana Bošković). janviermars 1976. sa francuskog preveo Pavle Milenković).BELEŠKA Ο TEKSTOVIMA SPISI: "Mišljenje spoljašnjosti"("La pensee du dehors". u: L. politika i problematizacije" ("Polemics. Politcs and Problematizations". str. Subjectivity and Truth. u: Moi. 1973. ("Des espaces autres". 25. n° 1. "Poredak govora" (L'ordre du discours. Les lettresfrangaises. Pierre Riviere. ayantegorgemamere. Power. u: Paul Rabinow /ed. Essential Works of Foucault: 1954-1984. Critique. sa francuskog preveo Ivan Milenković). str. 1981. u: Colin Gordon /ed. Presente par Michel Foucault. London: Tavistock Publications. "Pitanje Mišelu Fukou ο geografiji" ("Question ä Michel Foucault sur la geographie"./. str. Continuite. sa francuskog preveo Ivan Milenković). sa francuskog prevela Eleonora Prohić).

Politcs and Problematizations". u: L. prethodno objavljeno u: Pregled. sa francuskog preveo Ivan Milenković). u:Moi. sa francuskog prevela Vanja Manić). sa engleskog prevela Milana Bošković). H. politika i problematizacije" ("Polemics. Paris: Gallimard. 1973. "Pitanje Mišelu Fukou ο geografiji" ("Question ä Michel Foucault sur la geographie". 1. str. n° 1187. RAZGOVORI: "0 načinima pisanja istorije"("Sur les facons d'ecrire l'histoire"/entretien avec R. n° 1. str. 1982". sa engleskog prevela Milana Bošković). "Ubistva ο kojima se priča" (Les meurtres qu'on raconte". "Istina. Power. Critique. str. str. Vol. Selected Interviews and Other Writings 1972-1977 by Michel Foucault.15-21 1967. u: Colin Gordon /ed. octobre 1984. Subjectivity and Truth. Sarajevo. juin 1966. 25. 523-546. n° 229. Architecture. 265-275.BELEŠKA Ο TEKSTOVIMA SPISI: "Mišljenje spoljašnjosti"("La pensee du dehors". janviermars 1976. "Polemike. oktobra 1982" ("Truth. u: Paul Rabinow /ed. masoeur etmon frere. sa francuskog preveo Vladimir Milisavljević). New York: The New Press. "Druga mesta". sa francuskog preveo Pavle Milenković). Un cas de parricide au XIXs siede. London: Tavistock Publications. 6-9. New York: Random House.October 25th. Mouvement. sa francuskog prevela Eleonora Prohić). Hutton /eds/. Technologies of the Self: A Seminar with Michel Foucault. 9-15. sa engleskog prevela Milana Bošković). Paris: Gallimard. Presente par Michel Foucault./. "Telo/Moć" ("Power/Knowledge". Self: An Interview with Michel Foucault . str. Martin. str. 339 . Essential Works of Foucault: 1954-1984. 71-85. 1971. n° 5. oktobar 1971. sa francuskog preveo Ivan Milenković). 1981. Continuite. Leslettresfrangaises. 46-49. moć. ayant egorgi ma mere. H. ("Des espaces autres". sopstvo: intervju sa Mišelom Fukoom. Bellour/./. Pierre Riviere. Herodote. Ethics. Gutman and P. "Poredak govora" {L'ordre du discours. 1988.

u: Michel Foucault philosophe. 37-40. 1986. Anthony Elliott (ed. Paris: Editions du Seuil. sa engleskog prevela Milana Bošković). London and New York: Routledge. Paris: Fayard. 29-37. London. Parrott. u: Foucault: A Critical Reader. Paris. novembre-decembre 1986. Jacques-Älain Miller . Comment on ecrit l'histoire. 1996. str. 117-127. The Ethos of Modernity. sa francuskog prevela Olja Petronić). str. Said . Georges Canguilhem . str.. sa engleskog prevela Milana Bošković). u: Bryan S.10. Blackwell."Fuko i Marks. Profiles in Contemporary Social Theory.11 Janvier 1988. sa francuskog preveo Andrej Horvat). Μ. str./. Paris: Editions du Seuil. 1989. Foucault: A Critical Reader. Didier Eribon . 385-429. Blackwell. u: Michel Foucault philosophe. 149-155. 1978.'"Nestrpljivost slobode' (Fuko i Habermas)" ('"L'impatience de la Liberie' /Foucault et Habermas/". Edward W.). sa francuskog prevela Olja Petronić). R..11 Janvier 1988. USA: SEMIOTEXT[E]."Mišel Fuko" ("Michel Foucault". Recontre internationale. 77-83. Foucault and Enlightement. Foucault Live: Collected Interviews... Edited by David Couzens Hoy. 43-57. Parrott . str."Fuko i imaginacija moći" ("Foucault and the Imagination of Power". 1994.". 2001. u: Didier Eribon. u: David Couzens Hoy /ed. L'enjeu du nominalisme". 340 ." ("I."Mišel Fuko i psihoanaliza" ("Michel Foucault et la psychanalyse". 1961-1984. 27-40. Pierre Riviere. New Delhi: Sage Publications. Le Debat. M. R. u: Sylvere Lotringer /ed. str. str. Paris: Editions du Seuil. Etienne Balibar ./. sa engleskog prevela Duška Dobrosavljev). str. 54-75. Paris. 9. 1986. sa engleskog prevela Milana Bošković). Pjer Rivijer. 203-206.10. sa engleskog prevela Milana Bošković). South Carolina: Rimric Press. Paul Veyne-"Fuko revolucioniše istoriju" ("Foucault revolutionne l'histoire"."The care of Self". u: Μ. u: Mitchell Dean. str. Foucault's Method and Historical Sociology. u: Paul Veyne. 9. Turner. sa engleskog prevela Milana Bošković). sa francuskog prevela Olja Petronić). Critical and Effective Histories. Mitchell Dean -"Pitanja prosvećivanja" ("Question of enlightenment". M. Ulog nominalizma" ("Foucault et Marx. 2002. 1994. 289-311. lan Hacking -"Fukoova arheologija" ("The Archeology of Foucault". sa francuskog prevela Olja Petronić). Michel Foucault et ses contemporains. str. 1989." 0 Istoriji ludila viđenoj kao događaj"("Sur l'Histoire de la folie en tant qu'evenement"."Ja. str. Recontre internationale. Ο FUKOU: Stephen Katz .

sa engleskog prevela Duška Dobrgsavljev). Dušan Stojnov -"Normalnost.Dušan Marinković . istorija" (objavljuje se prvi put).con/ -rathbone/foucau10. Lois Shawver . događaj.htm. http://california."Nauka kao znanje/moć od disciplinujuće do diskurzivne prakse" (objavljuje se prvi put)."Fuko. 341 ."Pojmovnik" (Dictionary for the Study of the Works of Michel Foucault. moć i revizija psihologije" (objavljuje se prvi put). Pavle Milenković . BIBLIOGRAFIJA: Pavle Milenković-"Mišel Fuko: bibliografija"(objavljuje se prvi put).

\ .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful