P. 1
jednacine i nejednacine

jednacine i nejednacine

|Views: 261|Likes:
Published by Milica Pavlovic

More info:

Published by: Milica Pavlovic on May 22, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/17/2015

pdf

text

original

ˇ ˇ JEDNACINE I NEJEDNACINE 1 Uvod

Cilj ovog predavanja je da se postoje´e tehnike reˇavanja jednaˇina i nec s c jednaˇina iskoriste za reˇavanje nekih problema koji, na prvi pogled, ne c s spadaju u gradivo osnovne ˇkole. Pretpostavka je da uˇenici znaju da raˇunaju s c c sa brojevima. Skupove prirodnih, celih, racionalnih (razlomaka) i realnih brojeva oznaˇava´emo redom slovima N, Z.Q.R. Takod uˇenici trebaju znati c c ¯e, c poredak u skupu brojeva, kao i neke osobine poretka i da znaju Dekartov koordinatni sisten u ravni i na pravoj (brojna prava). Pod ¯imo prvo od nekih pojmova i indentiteta (obrazaca) koji nam trebaju u daljem radu. Sve ono ˇto se moˇe dobiti od brojeva i nekih kons z stanti (koje obiˇno oznaˇavamo slovima) primenjuju´i konaˇno mnogo puta c c c c osnovne raˇunske operacije {+, ·, −, :}, uz upotrebu zagrada, nazivamo izrazc ima. Moˇe se dozvoliti i koriˇ´enje korena. Na primer: z sc (x + 2b)(y − x2 + 4(5 − x)); 1 − x3 (x2 − y 2 ); x+2 a3 − b3 ; √ x − 1 − x2

jesu izrazi. Stroga definicija pojma izraza nije baˇ jednostavna. Svaka od s konstanti (slovo) koja se nalazi u izrazu moˇe biti zamenjena nekim broz jem i tada se izraz moˇe izraˇunati, tj. dodeljuje mu se jedan broj koji z c nazivamo numeriˇka ili brojna vrednost izraza. Neke od konstanti nazic vamo parametrima i pri njihovom konstantnom izboru, druge konstante nazivamo promenljivim ili nepoznatim veliˇinama. Promenljive ´emo, po doc c govoru, oznaˇavati malim slovima x, y, z, . . .. Ako je u izrazu ve´i broj c c nepoznatih, bolje ih je oznaˇavati jednim slovom i indeksima, kao na primer c x1 , x2 , x3 . . .. Izraze moˇemo smatrati i funkcijama i prosto oznaˇavati sa z c 2 f (x) = x − 2ax + b, gde za konkretne vrednosti parametara, na pr.a = 1 i b = −3 moˇemo svakom broju x dodeliti (izraˇunati ako je to mogu´e) vredz c c nost izraza f (x) = x2 − 2x − 3, na pr. f (−1) = 0, f (3) = 0, f (1) = −4. Ako se radi o izrazu u kome imamo dve promenljive, na pr. x i y, mi ´emo taj c izraz oznaˇavati sa f (x, y), ili sa g(x, y), ili nekim drugim slovom, pri tome c vode´i raˇuna koja je prva a koja druga promenljiva. c c Jednakost ili jednaˇinu definiˇemo kao dva izraza, na pr. f (x) i g(x, y), c s izmed kojih je znak jednakosti, tj. f (x) = g(x, y), ili na osnovu osobina ¯u 1

itd. c 2. Med ¯e s ¯utim. tri. metodom dopune do potpunog kvadrata moˇe se reˇiti kvadratna jednaˇina z s c 2 . dok u ostlim c s skupovima (Z. s c 2 Jednaˇine. gde su an = 0. (x − 1)2 + 3 ≥ 3 > 0. itd. z distributivni zakoni). jednaˇina je ekvivalentna sa jednaˇinom s c c (x − 1)2 + 3 = 0 i kako je (x − 1)2 ≥ 0 za svaki realan broj. Ako imamo jednu. dodavanje istog broja (ili indentiˇnih izraza) i levoj i desnoj strani c jednaˇine.jednakosti imamo i drugi zapis f (x) − g(x. an−2 . na pr. asocijativni. primenom zakona koji vaˇe u skupu brojeva (komutativni. postoji obrazac kojim se nalaze c reˇenja. an−1 . Jednaˇina x2 − 2x + 3 = 0 s c nema reˇenja u skupu R. sa jednom nepozs c natom x u skupu Z. tri. itd. Jednaˇina oblika ax2 + b = 0. . Treba reˇiti jednaˇinu s c P (x) = 0. Q. R) ima dva reˇenja x = ±1. reˇavanje jedna ax + z s b = 0 je neposredno. Reˇavanje jednaˇine u nekom skupu brojeva. . s s c a = 0. 4. x2 − 2x + 3 = 0. takod se neposredno reˇava diskusijom parametara a i b. y) = 0. dve. dve. s c Jednaˇina x2 = 1 ima u skupu N samo jedno reˇenje x = 1 . z c c 3. pa ni jedan broj x nije reˇenje polazne jednaˇine. c nepoznatih. a ±b = (a±b)(a3 ab+b2 ) (zbir i razlika kubova). Ovo se postiˇe prelaze´i sa jednaˇine na njoj ekvivalentnu jednaˇinu z c c c (imaju ista reˇenja) dopustivim transformacijama u koje spadaju: s 1. Nalaˇenje nula polinoma c z Izraz P (x) = an xn +an−1 xn−1 +· · ·+a1 x+a0 . mnoˇenje obe strane jednaˇine brojem razliˇitim od nule. na c c 2 2 3 3 primer: a −b = (a−b)(a+b) (razlika kvadrata). nepoznatih onda govorimo o jednaˇini sa jednom. to je za svako x ∈ R. je nalaˇenje svih brojeva koje iz Z moˇe da uzme nepozz z nata x tako da se njenom zamenom u datoj jednaˇini dobija numeriˇki inc c dentitet. Nalaˇenje nula datog polinoma stepena n = 1. . nazivamo polinom stepena n ∈ N. (a ± b)2 = a2 ± 2ab + b2 (kvadrat zbira (razlike)). realne konstante. Za sluˇaj n = 2. Zaista. ali to nije u programu osnovne ˇkole. zamena izraza njemu identiˇnim izrazom (numeriˇki jednakim). tj. (a ± b)3 = a3 ± 3ab + 3ab2 ± b3 ) (kub zbira (razlike)). a0 . Primer 1 Reˇiti jednaˇine: x2 = 1. . a1 .

Za n ≥ 5 jednaˇina se u opˇtem sluˇaju ne moˇe reˇiti. a time i reˇenje za x. Za sluˇaj n = 3 i n = 4 postoje postupci kojima se svaka takva jednaˇina c c moˇe reˇiti. jedno ili nijedno b reˇenje za x + 2a . s s Primer 2 Reˇiti jednaˇine: x2 − 3x + 2 = 0. x2 − Reˇimo prvu jednaˇinu. b. za a = 1. Za uˇenike je moˇda lakˇe da ne koriste gornji obrazac (da c z s ga ne pamte) nego da gornji postupak urade na konkretnom primeru. Ako se primeni jednakost b b2 b2 ax + bx = a x + x + 2 − 2 a 4a 4a 2 2 a=0 b =a x+ 2a 2 − b2 4a gornja jednaˇina je ekvivalentna jednaˇini c c a x+ b 2a = b2 − 4ac . na pr. 4a Za razne vrednosti parametara a. b = −3 i s c c = 2 dobijamo jednaˇinu c (x + 3/2)2 = 1/4.ax2 + bx + c = 0. Napomena. to su reˇenja jednaˇine x = ±1 i s c x = −1/2. odnosno x + 3/2 = ±1/2. Reˇimo drugu jednaˇinu. s c 5x + 7 = 0. s c kvadratni koren. Ako treba reˇavati jednaˇinu u kojoj se pojavljuje i neki koren. 4x2 − 20x + 25 = 0. c dobijamo dva. Primenom gornjeg obrasca. tj. c z c Primer 3 Rastavljanjem na ˇinioce reˇiti slede´e jednaˇine: 2x2 −3x−2 = 0. x = 1 ili x = 2. Kako je 2x3 + x2 − 2x − 1 = 2x2 − 2x + x2 − 1 = s c 2x(x2 − 1) + (x2 − 1) = (x2 − 1)(2x + 1). c s c c 3 2 2x + x − 2x − 1 = 0. potrebno nam je da reˇimo neke nejednaˇine oblika f (x) > 0 s c 3 . Takve z s c s c z s jednaˇine moˇemo reˇiti ako uspemo da levu stranu jednaˇine rastavimo na c z s c ˇinioce i onda traˇimo nule svakog ˇinioca.

Za x < 1 imamo | − (x − 1) − 2| = 1. Zamenom u polaznu jednaˇinu vidimo c da su oba ta broja reˇenje. z c Ovakve jednaˇine (iracionalne) reˇavaju se tako da dod c s ¯emo do njoj ekvivalentne jednaˇine koja u sebi nema korena. s c c √ √ √ √ s c √ x + 5+ 20 − x = 7. 4 . odnosno |x + 1| = 1. c z c Med ¯utim tu treba biti oprezan jer a = b nije ekvivalentno sa a2 = b2 . traˇimo reˇenja na intervalima na kojima se z c z s jednaˇina svodi na jednaˇinu bez apsolutnih vrednosti. t = 9 ili t = 1. 3−x + 3 2+x = 4. Zamenom u smenu dobijamo x = 5 ili x = −2. x + |x| = x/|x|. c c √ √ Primer 5 Reˇiti jednaˇine: 4x2 − 4x + 1 − x2 + 6x + 9 = 1. Za x ≥ 1 jednaˇina postaje s c |x − 3| = 1. 2+x 3−x √ 3 Reˇimo tre´u jednaˇinu. pa kvadriranjem je t2 − 10t + 9 = 0 tj. x = −2 (oba reˇenja manja su od 1). tj. navode´i uslove zadatak bi bio ”korektnije reˇen”. gde je f (x) podkorena veliˇina jer je izraz f (x) definisan. x + 4 + x2 = 8. ne vode´i s c raˇun o uslovima. c c s s kao u slede´em primeru c c z Primer 6 Na´i x. c c s ali nekada ispisivanje tih uslova ”komplikuje” reˇavanje). To se moˇe posti´i kvadriranjem. a s s c c reˇenja poslednje jednaˇine proveriti u polaznoj jednaˇini. z tako da vaˇi 16x2 + 9y 2 + 4z 2 = 8x + 6y + 4z − 3. Primer 4 Reˇiti jednaˇine: 2x − 3− x + 3 = 0. c moˇe se izraˇunati njegova vrednost za one brojeve x za koje je f (x) ≥ 0. Iz a = b sledi da je i a2 = b2 . y = 1/3 i s z = −1/2. x = 4 i x = 2 (oba su ve´a ili jednaka 1). tj. Kako x − 1 menja znak u x = 1 traˇimo reˇenje s c z s x ≥ 1 i x < 1. s Jednaˇine u kojima se pojavljuje apsolutna vrednost reˇavaju se prec s traˇuju´i brojnu pravu. ali obratno ne vaˇi (22 = 22 .ili f (x) ≥ 0. ali je 2 = −2) z Nekada je lakˇe vrˇiti kvadriranje ne vode´i raˇuna o ekvivalentnosti. y. ||x − 1| − s c √ 1 + x x2 + 24 = x + 1. Lako se vidi da je gornja jednaˇina ekvivalentna jednaˇini (4x − 1)2 + c c 2 2 (3y − 1) + ((2z + 1) = 0. tj. 2| = 1. x = 0. tj. (Ovde smo koristili metod implikacija. Reˇimo drugu jednaˇinu. Smenom t = 3−x dobijamo jednaˇinu t + √t = s c c c 2+x 4. c Ovakvi zadaci lako se reˇavaju grafiˇki. Jasno. pa imamo jedino reˇenje x = 1/4. s c Nekada je mogu´e da jednaˇina sa viˇe nepoznatih ima samo jedno reˇenje.

Ako su brojevi x. ve´i ili jednak jedan. da je broj. x+ 1 1 +2 y+ x y =7 1 1 Smenom a = x + x i b = y + y dobijamo sistem ab = 5. tj. b) (x2 + 1)(y 2 + 1) = 5xy. Reˇavanje sistema jednaˇina je. postupak kojim se primenom dos c pustivih transformacija prelazi sa sistema na njemu ekvivalentan sistem. tada se c c 2 2 moˇe do´i do jednaˇine oblika ax + bxy + cy = 0 i smenom t = y/x. Dopustive transformacije. y 2 + z 2 = 2y + 2z + 3. mnoˇenje jedne c c z jednaˇine brojem i dodavanje drugoj jednaˇini. z 2 + x2 = 2z + 2x + 2. samo je bitno voditi raˇuna da se sa sistema prelazi na ekvivalentan c sistem (imaju ista reˇenja). dok se na kraju ne dod do sistema iz koga se neposredno dobija reˇenje (ako pos¯e s toji). bez linearnih ˇlanova. drugi drugoj i tako redom) tako da zamenom u svaku jednaˇinu dolazimo do inc dentiteta. Zato je xy = 0 pa deobom obe strane gornjih jedna ˇina sa xy c dobijamo ekvivalentan sistem x+ 1 x y+ 1 y = 5. s Primer 7 Reˇiti slede´e sisteme: s c 2 2 a) x + y = 2x + 2y − 1. Ako su obe jednaˇine kvadratne. uvod c c ¯enje smena. 1/2)}. Reˇenje sistema jednaˇina sa n nepoznatih c s c je ured ¯ena n-torka konstanti (prvi element odgovara prvoj nepoznatoj. c jednak nuli. i eliminacijom a do jednaˇine 2b2 − 7b + 5 = 0. osim onih koje smo pomenuli kod reˇavanja s jedne jednaˇine. x = 0 z c c do kvadratne jednaˇine po t. (1. Teˇko je potpuno opisati sve postupke pri reˇavanju s s sistema. reˇenje sistema i ako je bar jedan od s s x. Reˇenje za b). Reˇavanje ove jednaˇine daje c s c b = 1 ili b = 5/2 i vraˇanjem u smene dolazimo do slede´eg skupa reˇenja c c s R = {(1.3 Sistemi jednaˇina c Ako imamo viˇe jednaˇina (bar dve) sa jednom ili viˇe nepoznatih onda govs c s orimo da je dat sistem jednaˇina. Ako je sistem sa dve nepoznate sastoji od jedne linearne i jedne kvadratne jednaˇine. tj. mogu biti i promena redosleda jednaˇina. y. 2). prelaz na druge nepoznate. c 5 . itd. x2 y + 2xy 2 + 2x + y = 7xy. tada se smenom moˇe do´i do jednaˇine u kojoj imamo samo jednu c z c c nepoznatu. y jednak nuli dobija se kontradikcija. ustvari. a + 2b = 7.

1 Sistem linearnih jednaˇina c a11 x1 + a12 x2 + · · · + a1n xn = b1 Linearna jednaˇina od n ∈ N nepoznatih je oblika c gde su x1 .). . a1n konstante. 4. . suprotnih koeficijenata. 3. x2 . x2 − 5xy + 6y 2 = 0. . . Ako se to tako uradi onda se sistemu moˇe obostrano jednoznaˇno pridruˇiti ”tabelu” z c z brojeva (njegovih koeficijenata). mnoˇenje nekog reda brojem razliˇitim od nule z c 3. U osnovnoj ˇkoli reˇava se sistem od dve linearne jednaˇine sa dve nepozs s c nate. Na primer. a a11 . z ili x1 . Pri tome se koristi neka od metoda: smene. . . xn . nepoznate.Primer 8 Reˇiti slede´e sisteme: s c 1. Sada ´emo iskoristiti Gausov postupak (metoda suprotnih koc c eficijenata) da bi doˇli do reˇenja. svaku jednaˇinu treba urec c diti po nekom dogovorenom redu nepoznatih (x. zamena mesta redovima 2. 6 . 3x2 − xy − 5y 2 = 5. y. mnoˇenje jednog reda brojem i dodavanjem nekom drugom redu. . 3y 2 + xy − 6 = 0. 3. grafiˇka itd. x2 + 3xy + 4y 2 = 2. a12 . x2 . x2 + y 2 − 10 = 0. . sistemu 2y + 3z = −1 −x + y − 3z = 4 10x + z = 1 pridruˇimo tabelu z   0 2 3 | −1  4   −1 1 −3 |  10 0 1 | 1 Dalje je lakˇe ”raditi sa tabelama” prelaze´i sa jedne na drugu pomo´u s c c dopustivih transformacija 1. 2x2 + 2x − y − 1 = 0. . z uz napomenu da gornje operacije sa redovima su operacije sa svakim odgovaraju´im elementom u redu. . 2x − y + 1 = 0. . Prednost ovog postupka je ˇto se moˇe s s s z uspeˇno primeniti na bilo koji broj jednaˇina sa bilo kojim brojem nepoznatih s c (ne mora biti isti kao broj jednaˇina). x2 + 3xy − 18 = 0. Pre svega. 2. Ove transformacije su upravo one koje dovode c do ekvivalentnih sistema.

Pri tome. Sada se postupak ponovi na redove osim prvog. moˇe dobiti tabela koja. z koji je ekvivalentan polaznom.Cilj je do´i do tabele koja ispod glavne dijagonale ima sve nule. prve c nepoznate nema u sistemu). Ako to nije sluˇaj. tada naˇ sistem nema reˇenja. onda se taj ¯e red izostavi (njemu odgovara jednaˇina u kojoj su svi koeficijenti i slobodan c ˇlan jednaki nuli. ima sve nule u prvoj koloni. pomo´u tog broja. a ispod dijagonale sve nule. moˇemo imati sve nule u drugoj koloni. ili beskonaˇno s c mnogo zavisno od toga dali se u poslednjoj jednaˇini nalazi samo jedna ili c viˇe nepoznatih). Tada se izvrˇi ”prenumeracija” nepoznatih i dalje se nastavi s postupak. U prvoj c koloni mora bar jedan koeficijent biti razliˇit od nule (u protivnom. osim z prvog elementa. osim ¯e poslednjeg koji nije nula. Ako se c c ovim postupkom dod do reda kod koga su svi elementi jednaki nuli. Nekada. c Primer 9 Reˇiti sistem s y − 3z 2x − 2y + 3z x − 2y + z x+y−z =2 =0 =1 =1 Ako se ovom sistemu pridruˇi tabela njegovih koeficijenata i primene dozvolz jene transformacije. Premeˇtanjem redova moˇe se dobiti da prvi broj s z u prvoj koloni nije nula. na s s c kraju dolazimo do tabele brojeva. c z osim prvog elementa. a tu jednaˇinu zadovoljavaju bilo koje nepoznate). s Uradimo ovu priˇu na konkretnom primeru. ako se dod do reda u kome su sve nule. dolazimo do reˇenja (jedog. Sada se. dolazimo do slede´eg niza ekvivalentnih tabela: c           0 1 −3 2 −2 3 1 −2 1 1 1 −1 | | | | 2 0 1 1        ⇐⇒     1 −2 1 | 2 −2 3 | 0 1 −3 | 1 1 −1 |  1 0 2 1     ⇐⇒      ⇐⇒  1 −2 1 | 1 1 −2 1 | 1  0 0 2 1 | −2  2 1 | −2    ⇐⇒   0 0 1 −3 | 2  0 7 | −6 0 3 −2 | 0 0 0 7 | −6 7 . koja ima po ”dijagonali” brojeve razliˇite c od nule. Ako se sada toj tabeli pridruˇi sistem.

Ako se u nejednaˇini javlja koren.     1 −2 1 | 1 0 2 1 | −2    0 0 7 | −6  0 0 0 | 0  Sada. tada se mogu koristiti slede´e ekvivac c lencije (ˇiji je dokaz neposredan). 3. s y = −8/7. c 8 . Kao i jednaˇine. a menja c znak ako je taj broj negativan. >. Razmatranjem dva sluˇaja nalazimo reˇenje x < 1/2 c c s ili je x > 1. i nec jednaˇine se reˇavaju prelaze´i na ekvivalentne. ovoj tabeli pridruˇujemo sistem. Kvadratne nejednaˇine (kao i druge) moˇemo reˇavati rastavljenjem c z s na ˇinioce. kao na primer x − 1 ≤ x. x = −3/7. kao ˇto su: s 1. x − 1 i 2x − 1 c jesu razliˇitog znaka. dopustivim transformacic s c jama. ≤. 4 Nejednaˇine c Nejednaˇina se dobija kada se ”izmed√ dva izraza stavi neki od znakova c ¯u” ured ¯enja <. na pr. ako se obema stranama nejednaˇine doda isti broj (ili indentiˇki jedc c naki izrazi) dobijamo ekvivalentnu nejednaˇinu c 2. koji je ekvivalentan polaznom. c Primer 10 Reˇiti nejednaˇinu −2x2 + 3x − 1 > 0. nejednaˇina se ne menja ako se naki izraz zameni njemu indentiˇkim c c izrazom. ≥. ako se nejednaˇina pomnoˇi istim brojem (ili izrazom ˇiji je znak c z c konstantan) nejednaˇina ne menja znak ako je taj broj pozitivan. s c Kako je −2x2 + 3x − 1 = −2x2 + 2x + x − 1 = −2x(x − 1) + (x − 1) = (x − 1)(1 − 2x). pa dobijamo nejednaˇinu (x − 1)(2x − 1) < 0 tj. z x − 2y + z = 1 2y + z = −2 7z = −6 i dobijamo reˇenje z = −6/7.

x−2y +3 > 0. Reˇimo prvu nejednaˇinu. pa kvadriranjem dobijamo ekvivalentnu c 2 nejednaˇinu 13x − 6x ≤ 0. c 5 Primene nejednaˇina c Linearne nejednaˇine sa dve promenljive. B] = {M (x.Teorema 4. Sada c ´emo taj pojam da uvedemo analitiˇki. B]. Na kraju. reˇenja c c s s nejednaˇine su svi brojevi iz intervala [0.1). Neka je f (x. x ≥ 1/3. y) ∈ p z c vaˇi ax + by + c = 0. tada su svi brojevi x ∈ [1/3. z U geometriji postoji pojam da su taˇke A i B sa iste strane prave p. za svaku taˇku M (x. a2 + b2 + c2 = 0 (na dalje ovaj uslov c uvek vaˇi). 1/3). B] definiˇemo kao skup taˇaka z ¯ c s c [A.1 Vaˇe slede´e ekvivalencije: z c f (x) ≤ g(x) ⇐⇒ 0 ≤ f (x) ≤ (g(x))2 . 1]} c Definicija 2 Taˇke A i B jesu sa iste strane prave p ako je [A. tj. g(x) ≥ 0 √ 1 − 4x2 ≥ 1 − 3x. i obratno. za svako t ∈ [0. y) = a(x1 +t(x2 −x1 ))+b(y1 +t(y2 −y1 ))+c = (1−t)f (A)+tf (B). Skup taˇka M (x. Da bi jednaˇina bila definisana treba da je s c c 2 1−4x ≥ 0. 1/2]. c c Definicija 1 Neka su A(x1 . g(x) ≤ 0) ili f (x) ≥ (g(x))2 .1). 1/2] reˇenja nejednaˇine. y1 ) i B(x2 . c c Duˇ odredenu taˇkama A i B. 1. Izraˇunajmo c f (M ) = f (x. odnosno. g(x) ≤ 0 f (x) ≥ g(x) ⇐⇒ (f (x) ≥ 0. √ (1 − 8x − 3)/(4x) ≥ Primer 11 Reˇiti nejednaˇine: s c √ x2 − 55x + 250 < x − 14. pripadaju jednoj pravoj p. imaju reˇenje c s koje je neki skup taˇaka u ravni. na pr. u oznaci [A. 9 . y = y1 +t(y2 −y1 ). y) ∈ [A. Ako je 1−3x ≤ 0. 6/13]. ˇije je reˇenje x ∈ [0. y) | x = x1 +t(x2 −x1 ). y) u ravni ˇije koordinate c c c zadovoljavaju jednaˇinu ax + by + c = 0. Ako je x ∈ [−1/2. −1/2 ≤ x ≤ 1/2. B] ∩ p = ∅ (Sl. y) = ax + by + c i neka je M (x. y2 ) dve razliˇite taˇke u ravni (Sl. tada su s c obe strane nejednaˇine nenegativne.

c Na osnovu prethodnog vidimo da prava p deli ravan na tri disjunktna skupa taˇaka: dve poluravni (jednu . c g(M ) > 0 i h(M ) < 0. y) i h(x. 1) u trouglu. 1) nije u trouglu. 5x+2y −1 = 0 c i x − y − 3 = 0. h(C)h(M ) > 0. y) pri datim ograniˇenjima c c (nejednakostima) za promenljive x i y. y) bude unutraˇnja c c s taˇka trougla ˇija su temena A(1. Primer 13 Jedna firma proizvodi stolove i stolice. gde je f (M ) < c 0 i samu pravu p gde je f (M ) = 0. drugu. y) je u trouglu ako i samo ako je f (M ) > 0. y). c c g(x. AC i AB. y). c c Jednaˇine pravih BC. 4) i C(−1. g(B) = 42 > 0 i h(C) = −7 < 0. dati su u slede´oj tabeli s c 10 . Ako leve strane ovih jednaˇina oznaˇimo redom sa f (x. po jedinici proizvoda. Lako je izraˇunati f (A) = 42 > 0.tj. gde je f (M ) > 0. tada je potreban i dovoljan uslov da taˇka M bude u trouglu c da vaˇe slede´e nejednakosti z c f (A)f (M ) > 0. z s Primer 12 Na´i potrebne i dovoljne uslove da taˇka M (x. g(B)g(M ) > 0. −2).) Ovo se moˇe dobiti kao posledica z ˇ ˇ Zordanove teoreme (svaka zatvorena Zordanova kriva u ravni deli rava na tri disjunktna skupa taˇaka: ”unutraˇnjost” (ograniˇenu oblast). Sada moˇemo reˇiti ovakav zadatak. B] c Na osnovu ovoga neposredno dokazujemo slede´u teoremu. ”spoljaˇnost” c s c s (neograniˇenu oblast) i samu krivu. 3) (videti Sl. za svaku taˇku M ∈ [A. redom su x−8y +25 = 0. B(7. Proverom dobijamo da je taˇka M (3. vaˇi z f (M ) = (1 − t)f (A) + tf (B). koji se ˇesto javlja u ˇivotu.) c Slede´i problem.2). kao i troˇkovi proizvodnje. Sada c imamo kriterijum: Taˇka M (x. Prodajna cena. jeste optimizacija (nalaˇenje c c z z najmanje ili najve´e vrednosti) funkcije cilja f (x. c Teorema 5. a c taˇka N (5.1 Taˇke A i B jesu sa iste strane prave p ako i samo ako je c f (A)f (B) > 0.

s ˇto u ravni definiˇe dopustivu oblast. y) ima najve´u vrednost. koja se mogu opisati kao skup reˇenja sistema nec s jednaˇina c 1. Na Sl. 30 z s i 16 sati. a sa y broj s c proizvedenih stolica u nekom realnom vremenu. na pr. C. 3x + 3y ≤ 30. y) u ravni za koje je c funkcija dobiti f (x. tj. y ≥ 0 (po tome ˇta su x. koliko stolova a koliko stolica treba proizvesti pa da se ostvari najve´a dobit? c Reˇenje. y) = 3x + 4y = 12 pripadaju pravoj p : 3x + 4y = 12 (nacrtana isprekidanom linijom). c Ako postoji optimalno reˇenje ono se postiˇe u nekoj ekstremalnoj taˇki s z c O. y). Potrebno vreme (u satima po jedinici proizvoda) za te operacije dato je tabelom sklapanje bojenje sklapanje sto 1. bojenje i pakovanje je redom najviˇe 14. Sada se vidi da na pravoj kroz A.5x + y ≤ 14.3 to je oblast u petouglu OABCDO. x + 2y ≤ 16. A.5 3 1 stolica 1 3 2 Raspoloˇivo vreme za sklapanje. Odrediti optimalnu proizvodnju. dobit je c maksimalna ako je x = 4 i y = 6 i ona iznosi 36 novˇanih jedinica. c = 12 sve taˇke M (x. D (taˇke u preseku granica poluravn). y) = (20 − 17)x + (18 − 14)y = 3x + 4y. funkcija f (x. 6) postiˇe maksimum. Ako se izraˇuna dobit u c c tim taˇkama vide´emo da se u taˇki C(4. s s Za neku konstantu c. koja je paralelna pravoj p. tada je dobit f (x. c c c z 11 . Treba na´i maksimum ove funkcije c pri datim ograniˇenjima. bojenje i pakovanje.prodajna cena troˇkovi proizvodnje s sto 20 17 stolica 18 14 Da bi se napravio gotov proizvod potrebno je uraditi sklapanje. tj. x. B. Ako sa x oznaˇimo broj proizvedenih stolova.

12 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->