3.1.3.

NASLEDNO PRAVO

NASLEDNO PRAVO

PREDMET NASLEĐIVANJA (Član 1. Zakona o nasleđivanju)

1.
Ako je propisanim pravnim aktom njegovom nosiocu već priznato pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, isplata naknade za period u kome je titular bio živ prestaje da bude lično pravo koje se gasi njegovom smrću i postaje imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Pokojni suprug tužilje bio je korisnik prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, koju je ostvarivao u periodu od 07.04.1998. godine pa do 17.12.2005. godine. Suprug tužilje preminuo je 31.01.2006. godine, a naknada je isplaćivana u skladu sa rešenjem koje je doneo tuženi, u odgovarajućim iznosima do 31.08.2001. godine, a od 01.09.2001. godine pa do dana do kada je naknada isplaćivana iznos određen rešenjem umanjen za 39 %. Pri tome, tužena nije donela novo rešenje kojim bi odredila visinu naknade u drugom iznosu. Inače, tužilja je pravnosnažnim ostavinskim rešenjem nadležnog suda oglašena za naslednika na zaostavštini pokojnog supruga. Kod ovakvog stanja stvari prvostepeni sud zaključuje da je isplata naknade po osnovu nezaposlenosti lično subjektivno pravo koje prestaje smrću nosioca tog prava, pa je tužbeni zahtev odbijen. Stav je Okružnog suda da se ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti, jer je usled pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Naime, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, prema odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, lično – subjektivno pravo koje postoji do trenutka smrti njegovog titulara. Pravilan je, isto tako, i zaključak da je ovo pravo subjektivnog karaktera, pa zbog toga nije nasledivo i ne ulazi u zaostavštinu za slučaj smrti njegovog nosioca. Međutim, pravo na novčanu naknadu pripada korisnicima ovog prava iz čl. 108. navedenog Zakona, pod uslovima propisanim preostalim odredbama, ali u cilju obezbeđivanja minimalnih sredstava radi egzistencije nosioca prava i članova njegovog domaćinstva. Kada je pravo na novčanu naknadu propisanim pravnim aktom već priznato njegovom nosiocu, isplata naknade za period kada je titular bio živ više ne predstavlja lično pravo koje se gasi njegovom smrću, već je imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Dakle, sve dospele a neisplaćene mesečne rate, u periodu u kome je nosilac prava bio živ, predstavljaju imovinsko pravni zahtev koji može biti predmet nasleđivanja. To se odnosi i na pravo da se za ovaj period u postupku pred sudom ostvaruje naknada štete ukoliko je zbog nezakonitog načina njenog obračuna ista nastupila u vidu razlike između iznosa naknade koji je bio utvrđen pravnosnažnim i konačnim pravnim aktom i stvarno isplaćenog iznosa u istom periodu. Prema tome, samo pravo na naknadu se ne može naslediti jer je lično subjektivno i prestaje smrću njegovog titulara, ali pravo na isplatu zaostalih rata kao i pravo na naknadu štete zbog nezakonite isplate za vreme života titulara je imovinsko pravo i čini deo zaostavštine njegovog nosioca. Iz navedenog proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. 1 st. 2 Zakona o nasleđivanju, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. (Rešenje Okružnog suda u Nišu, Gž. 1225/08 od 31.03.2008. godine)
-2-

NASLEDNO PRAVO

2.
Ako u trenutku smrti ostavilac nije bio vlasnik nepokretnosti koje su od njega ranije nacionalizovane, predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju tih nepokretnosti je neosnovan. Prema Zakonu o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, u postupku se predlagači mogu legitimisati kao naslednici ranijeg vlasnika osnovnim rešenjem o nasleđivanju. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je pouzdano utvrđeno, a nije ni bilo sporno, da je rešenjem istog suda O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, raspravljena zaostavština ostavioca pok. D. P. i da su za naslednike njegove zaostavštine oglašeni njegovi sinovi, ovde učesnici kao predlagači, D. P. i M. P. Pri okolnostima koje u predlogu za donošenje dopunskog rešenja ističu učesnici da je ostavilac bio vlasnik nepokretne imovine koja je nacionalizovana još 1959. godine, nije bilo uslova za donošenje dopunskog rešenja s obzirom da u trenutku ostaviočeve smrti, 1993. godine, ostavilac nije bio vlasnik te, ranije nacionalizovane, imovine u pogledu koje se traži donošenje dopunskog rešenja, pa je prvostepeni sud doneo pravilno rešenje o obustavi postupka na osnovu čl. 113. st. 1. ZVP-a. Neosnovano je isticanje u žalbi da predlagači imaju pravni interes za donošenje dopunskog rešenja koji se sastoji u tome što je donet Zakon o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, te da im je dopunsko rešenje potrebno kako bi u postupku primene tog zakona na pravno valjan način dokazali pravni interes za ostvarenje prava iz tog zakona, te da se ovde u stvari radi o nasleđivanju prava na eventualnu naknadu ili vraćanje nacionalizovane imovine, zbog toga što se predlagači, u postupku primene navedenog zakona, mogu legitimisati kao naslednici pok. D. P., rešenjem o nasleđivanju O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, kao i zbog toga što ostavilac u trenutku smrti nije imao drugih nepokretnosti niti prava koja bi mogla biti predmet nasleđa osim onih nepokretnosti koji su bliže navedeni u označenom rešenju o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1550/05 od 11.11.2005. god.)

3.
Dok traje ostavinski postupak, može se staviti zahtev za odvajanje imovine od zaostavštine. Ako to nije učinjeno, onda se takav zahtev može staviti u parničnom postupku. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava zaključak drugostepenog suda, da zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika predstavlja sporedni zahtev koji je inkorporiran u vođenju I ostavinskog postupka o kojem odlučuje ostavinski j sud, pred kojim se vodi postupak raspravljanja zaostavštine, jer se odvajanje zaostavštine od imovine , naslednika može ostvariti u ostavinskom postupku, ali samo dok on traje. Kako je u konkretnom slučaju ostavinski postupak pravnosnažno okončan, a zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika nije istaknut u toku trajanja ostavinskog postupka, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se navedeni zahtev može ostvariti u parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4114/03 od 14.01.2004. god.)
-3-

4346/02 od 13. ali se ne odnosi na deo o kamati. koje je prvostepeni sud i primenio. te prestaje smrću titulara.2003.1993. tada važećeg Zakona o nasleđivanju.) 6. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Kao njegovu zaostavštinu njegova supruga prijavila je prava po rešenju preduzeća "V. ZVP u vezi člana 2. usled čega ne ulazi u sastav zaostavštine koja se obrazuje za slučaj smrti tog lica. poslovni broj ______ od 15. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Iz obrazloženja: Iz sadržine spisa predmeta proizilazi da je zaostavština iza pokojnog D.NASLEDNO PRAVO 4. za raspravljanje naknadno pronađene imovine ostavioca zakaže -4- .12. preminuo je 3. ostavilac V. 4212/03 od 24. broj 52/74). pa zato prestaje njegovom smrću i ne može biti predmet zaostavštine. Pravno su neosnovani žalbeni navodi tuženog da naslednici ne mogu nasleđivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. godine. oktobra 1998. Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Kod naknadno pronađene imovine. J. raspravljena rešenjem prvostepenog suda.2003. J. Pravo iz pomenutog rešenja kojim je ostaviocu dat na korišćenje predmetni stan je lično imovinsko pravo koje je tesno vezano za ličnost svog imaoca – nosioca prava. do člana 131)..12. zbog čega se tu imaju primenjivati odredbe Zakona o obligacionim odnosima.". jer su ta prava lična tj. a ne nematerijalna. vezana za ličnost osiguranika. Gž. br.. Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju. koje uređuju pitanje rešavanja naslednopravnih zahteva posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju (član 128.. ____ od 13.02. V.J. Zakona o nasleđivanju ("Sl. 97. te da su u postupku raspravljanja zaostavštine zakonski naslednici ostavioca postigli sporazum o njenoj deobi.. Lično imovinsko pravo je tesno vezano za ličnost svog imaoca. Rev. J. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da navedeno pravo ne može biti predmet nasleđivanja u smislu člana 113. ovo reguliše.) 5.. prvostepeni sud je trebao da povodom zahteva zakonskog naslednika P.09. Naime. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu. god.1975. odredbom člana 2. čl. kojim je ostaviocu dat na korišćenje jednoiposoban stan u naselju B. s'obzirom da je u pitanju materijalna šteta. ne isključuju mogućnost da naslednici ostavioca postignu sporazum i o deobi naknadno pronađene imovine. sud ima obavezu da sa sigurnošću utvrdi predmet ove imovine i ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine.. propisano je da se nasleđivati mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. glasnik RS". te da su se stekli zakonski uslovi za obustavljanje postupka raspravljanja zaostavštine iza pokojnog J. god. godine. S obzirom da odredbe Zakona o vanparničnom postupku.

(Vrhovni sud Srbije.2002.god. odnosno da te stvari ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca.) 9. tačke 3. uz pravilnu primenu materijalnog prava. Zakona o parničnom postupku.1999. Stoga. _____. ukinuo dopunsko rešenje Opštinskog suda u G. god.) 7.______. utvrđena je naknadno pronađena imovina iza smrti pokojnog. 7323/98 od 13. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. od _______ godine. Zakona o nasleđivanju u novom postupku. 480/02.. a shodnom primenom člana 380. Protiv navedenog rešenja učesnik – supruga ostavioca je izjavila žalbu.. bez obzira da li je za naslednika oglašeno po osnovu zakona ili po osnovu testamenta. O. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca. za naslednike proglašena određena lica. Zakona o nasleđivanju je regulisano da zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti.02. valjalo je uvažavanjem žalbe supruge ostavioca doneti odluku kao u izreci. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno: U konkretnom slučaju. što je ponovila i u žalbi.. Okružni sud u Č. Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti . U ponovljenom postupku prvostepeni sud će zakazati ročište i sa sigurnošću utvrditi predmet naknadno pronađene imovine. jer ako su to novčana sredstva na računu (štednji). god. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž.. pa su za nabrojane pokretne stvari.09. onda predmet naknadno pronađene imovine čini i kamata na ta sredstva. od________ godine.) 8. odredbom člana 1. ili pak zahtev koji se odnosi na stvari stečene njenim doprinosom u bračnoj zajednici.NASLEDNO PRAVO ročište i utvrdi da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. Pravo korišćenja grobnog mesta pripada licu koje je oglašeno za naslednika. br. još u toku postupka. učesnik – supruga pokojnog je podneskom tražila od suda da pokretne stvari pripadnu njoj u svojinu. Rev. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo. Naime.05.2000. a osim toga ni sa sigurnošću utvrdio sastav naknadno pronađene imovine ostavioca. Naime. pa pošto ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. prvostepeni sud treba da razmotri zahtev učesnika – podnosioca žalbe sa aspekta primene člana 1. 1001/2000 od 05. -5- . br. Iz obrazloženja: Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u G. je svojim rešenjem Gž. doneti novu odluku kojom će raspraviti naknadno pronađenu imovinu ostavioca. od 25. Rešenjem u ostavinskom postupku se ne može vršiti brisanje tj. Prvostepeni sud se nije izjašnjavao o sadržini tog podneska niti je tražio od učesnika da se izjasni da li je u pitanju zahtev koji se odnosi na predmete domaćinstva manje vrednosti. Kako prvostepeni sud to nije učinio.

god. (Vrhovni sud Srbije.) 10.853/95) 14. Ukoliko se dokaže suvlasničko pravo ostavioca na stanu kao bračne tekovine. 744/95 od 05. Rev. 10550/95) 12. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. odnosno nasledna prava samo na delu zajedničke imovine kojom ostavilac nije mogao raspolagati. god. Gž. oni utvrđivanje prava svojine na toj imovini mogu tražiti samo u parnici. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.1997.917/95) -6- . 1996. Imovina stečena u porodičnoj zajednici predstavlja zajedničku imovinu svih članova domaćinstva koji su privređivali u vreme sticanja imovine i njihovi suvlasnički udeli zavise od doprinosa sticalaca u sticanju te zajedničke imovine. Gž. Gž. isto pravo će biti predmet nasleđivanja. Nakon ostavinskog postupka nema smetnji da supruga ostavioca po pravilima parničnog postupka ostvari svoje pravo svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici.04. 2976/95) 13.raspodeli imovinu ostavioca koja je u javnim knjigama upisana na njegovo ime.) 11. Dopunsko rešenje o nasleđivanju kojim su tužioci oglašeni za naslednike je irelavantno kao i činjenica da se u katastarskom operatu sporna imovina vodi na pravnog prethodnika tužioca. upisane na ime ostavioca. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Ako naslednici ne postave zahtev da se poništi čitav ugovor kojim je ostavilac otuđio zajedničku imovinu stečenu u braku. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Sud pravilno zaključuje da sve to nije dovoljan osnov za sticanje svojine na imovini i da je samo nacionalizacija sporne nepokretnosti izuzela nepokretnost iz imovine pravnog prethodnika tužilaca.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Brisanje odn. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca trećim licima u ostavinskom postupku nije ni predviđeno ni dozvoljeno Upravo suprotno. Sporna nepokretnost je postala društvena svojina rešenjem komisije za nacionalizaciju i izuzeta iz državine pravnog prethodnika tužilaca.02. bračni drug i ostali naslednici mogu ostvariti svojinska. 523/97 od 22. ostavinski sudija je dužan da na osnovu zadnjeg katastarskog stanja ili katastarskih podataka . (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Gž. Ukoliko treća lica polažu pravo na imovinu ili na deo te imovine.

Legatar je primio legat konkludentnom radnjom. jer se nije izričito izjasnila u ostavinskom postupku da li ga se prihvata ili odriče legata. nema zakonskih uslova da se takvom detetu prizna pravo na nasleđe iza smrti njegovog pretpostavljenog oca. Ako ostavilac za života nije priznao za svoje vanbračno dete ni pred jednim organom.685/98 od 30.04.) 18. ) 17. Gž. shodno odredbama Porodičnog zakona. Rev.br. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. Učesnik koji smatra da je zakonski naslednik ostavioca može podneti tužbu za utvrđivanje očinstva.NASLEDNO PRAVO OSNOVI NASLEĐIVANJA (Član 2.1998.po mišljenju prvostepenog suda .1521/98 od 08. koju je i štitila od tuženika i pred sudom. Iz obrazloženja: Tužilja se .) SPOSOBNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 3. Gž.) -7- . čime je jasno izrazila volju da taj stan koristi.2005. 1431/2005 od 24. a s obzirom na okolnosti u kojima je radnja preduzeta. 4122/95 od 12. (Vrhovni sud Srbije.1998. Zakona o nasleđivanju) 15. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.prihvatila legata.god. god. odnosno nije dokazao da je zakonski naslednik ostavioca. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu. Žalbom se osnovano prigovara na takav zaključak prvostepenog suda pošto navodi da je tužilja supruga ostavioca i da su oni živeli u predmetnom stanu.04.04. Sud će odbaciti žalbu kao nedozvoljenu ukoliko žalilac nije naslednik lica čija je zaostavština raspravljena. niti je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom. god. Zakona o nasleđivanju) 16. Može smatrati da se tužilja konkludentnom radnjom prihvatila legata u vidu doživotnog uživanja u stanu pošto je nakon ostaviočeve smrti u neprekidnoj državini predmetnog stana. samo ako se može sa izvesnošću zaključiti da postoji volja da se legat prihvati.1995. prava doživotnog stanovanja. koji je posle smrti supruga tužilja nastavila da koristi očekujući da će na ime svog nužnog dela dobiti svojinu na tom stanu.10. god.

glasnik RS“ br. A. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ostavilac može oprostiti nedostojnost. ili uskratio nužnu pomoć. tačka 1. ovog člana. ovog člana. niti je to pokušao.2006. a do smrti ostaviočeve ne vrati se u zemlju. Iz obrazloženja: Razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Nisu postojali ni drugi razlozi koji bi ukazivali na nedostojnost za nasleđivanje oca.. Zato je sud o postojanju (nepostojanju) tih činjenica izveo zaključak primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 221a ZPP. Zakona. niti steći kakvu korist iz zaveštanja vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. istaknuti razlozi za nedostojnost tužioca da nasledi svog oca. nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da nema osnova za primenu člana 4. god. Iz obrazloženja: Odredbama čl. Nije se teže ogrešio o zakonske obaveze izdržavanja prema njemu.) 20. Briga o ocu sa njegove strane nije izostala njegovom krivicom. stav 1. Do 1992. Prema stavu 2. niti mu je uskratio nužnu pomoć. ili je to pokušao. izdržavanje nije ni bilo potrebno. Rev. tačka 5. U toku postupka u prilog ovih svojih tvrdnji tužilja nije pružila odgovarajuće dokaze. Ne može se govoriti ni o uskraćivanju pomoći ostaviocu. 2870/05 od 14. br. ali je teret činjenične tvrdnje i dokaza da ova nedostojnost postoji. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. sada pok.11. 4. Preko oca je primao penziju svoje majke. Zakona o nasleđivanju koji rguliše pojam nedostojnosti za nasleđivanje. ne može se naslediti na osnovu za-kona ili zaveštanja niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je). Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. nedostojan je onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja. na stranci koja to tvrdi. Prema tački 4. Prema stavu 1. Oproštaj mora biti učinjen u obliku potrebnom za zaveštanje. jer to ne proizilazi iz izvedenih dokaza. nisu ispunjeni. A. Prema članu 5. godine imao je retke kontakte sa ocem. -8- . Svog oca je upoznao kada je imao 10 godina. A. ovog člana. Nije se teže ogrešio o obaveze izdržavanja. O nedostojnosti za nasleđivanje sud vodi računa po službenoj dužnosti. 46/95) propisano je da ne može naslediti po osnovu zakona ili zaveštanja. a od te godine nije bilo kontakta. Zakona o nasleđivanju („Sl. onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca. izuzev vojnom obvezniku koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. M. Tužilac nije umišljajno usmrtio svoga oca. M. M. Ne može se zakonom isključiti iz prava na nasleđivanje lice (vojni obveznik) koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. Zakona o nasleđivanju) 19. Između njih je bilo samo svađe. sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti. U konkretnom slučaju.NASLEDNO PRAVO NEDOSTOJNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 4. tužilac je vanbračni sin pok. a pok.

stav 1.) -9- . god. 59. Naime. stav 1.1998. i 62). Rev. (Vrhovni sud Srbije.1996. ograničenje prava na nasleđivanje. niti je takva mogućnost izričito rezervisana za zakon. Zakona o nasleđivanju nije u neposrednoj vezi sa moralnim prekršajem naslednika prema ostaviocu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. pa i da je nasledi nasledik koji je napustio zemlju da bi izbegao vojnu obavezu. U konkretnom slučaju. 4. 03. pa se do smrti ostavioca ne vrati u zemlju. 358/95 od 25. kako na osnovu zakona tako i na osnovu testamenta. kao i onaj koji nije hteo ukazati ostaviocu nužnu pomoć.09. samo ako je to neophodno. razlog nedostojnosti koji nije vezan za odnos prema ostaviocu. onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja koju je imao prema ostaviocu. odnosno ograničenja prava svojine na nepokretnosti kad to zahteva opšti interes utvrđen na osnovu zakona (čl. kako na osnovu zakona. čime je zanemaren princip jedinstva Ustava koji obavezuje zakonodavca da vodi računa o vrednostima koje su Ustavom zajemčene. i 2. a ono što je bitno različito. Ustava).) 23. odnosno da im potpuno uskrati ovo pravo u odnosu na ostavioca. god. da bi se doprinelo ostvarivanju jedne Ustavom utvrđene dužnosti.10266/96 od 08. (Vrhovni sud Srbije.) 21. po oceni Ustavnog suda dovodi u pitanje ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje. 4333/96 od 27.br. nesaglasna je i sa članom 13. ne daje ovlašćenje zakonodavcu da to pitanje uredi tako da određena lica isključi iz prava nasleđivanja. da se tretira pravno jednako. 5003/97 od 18. pa je stoga nesaglasna sa Ustavom zakonska odredba koja uskraćuje pravo ostavioca da slobodno raspolaže svojom imovinom. Navedenim odredbama Ustava nije predviđeno ograničenje slobode raspolaganja imovinom za slučaj smrti. tako što će jednom Ustavom zajemčeno pravo ograničiti radi drugog. odnosno nediskriminacije i koji zabranjuje da se bez razloga – ono što je isto ili bitno slično nejednako pravno tretira.NASLEDNO PRAVO Iz iznetog proizilazi da razlog nedostojnosti iz osporenog čl. kao i mogućnosti eksproprijacije nepokretnosti.br. Ustav je predvideo ograničenja prava svojine prema prirodi i nameni nepokretnosti (čl. 34. (Iz odluke Ustavnog suda Republike Srbije U.) 22.11. god. Ustava. već sa njegovim ogrešenjem prema državi. Na taj način je ograničeno jedno Ustavom zajemčeno pravo. tako i na osnovu testamenta. koji utvrđuje princip pravne jednakosti građana. koje se odalo uživanju droge. Nedostojno je da nasledi. kao i prava samostalnog raspolaganja učinjena su radi ostvarivanja dužnosti odbrane zemlje. tačka 5. Osporena odredba Zakona po oceni Ustavnog suda. jer vojni obveznici podležu krivičnim sankcijama u slučaju izbegavanja dužnosti na osnovu vojne obaveze.1998. Rev. Nedostojan je da nasledi. uređivanje uslova i načina ostvarivanja Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje u skladu sa zakonom. Ustava). 63.2003. Međutim. Gž. kao što je to u konkretnom slučaju učinjeno propisivanjem ograničenja naslednih prava određene kategorije vojnih obveznika.01. br. jer je to nesaglasno sa ustavnim odredbama kojima se jamči pravo svojine i pravo na nasleđivanje (čl. lice koje prebegne iz zemlje da bi izbegao osudu za teže krivično delo. god. Nedostojno je za nasleđivanje lice koje je grubo zanemarivalo svoju obavezu roditeljeskog izdržavanja i staranja o ponašanju deteta.

ova učesnica nije dostavila sudu izjavu o priznanju očinstva sada pok. H. makar i bila osnovana. Od zaostavštine je ostavio nepokretnu imovinu. oglasio za naslednike na predmetnoj nepokretnosti.02. . Zakona o nasleđivanju .) KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA ( Član 8. krug zakonskih naslednika je normiran čl. odnosno mora se sa sigurnošču ispitati da li postoje razlozi da se lice oglasi nedostojnim za nasleđivanje. da dostavi na uvid dokaze da i ona spada u krug naslednika navedenog ostavioca.05. 4. Kako sudu nisu dostavljeni ovi akti. . ostavioca niti pravnosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđeno da je on njen otac. srodstvo po usvojenju i bračnom odnosu. Ako je istraga zbog sumnje da je lice izvršilo kriivično delo obustavljena zbog odustanka javnog tužioca. Pošto ista nije sudu dostavila dokaze (po nalogu koji je uredno primila dana 09. oglasio njegove kćeri.propisano je da se ocem deteta rođenog van braka smatra lice koje ga prizna za svoje ili čije očinstvo bude utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom. H. 2007. Prema čl.da se iz dostavljenih dokaza javnog beležnika može zaključiti da isti predstavlja validan dokaz da je i ona jedan od naslednika ostavioca . krivični spisi nisu dovoljni da sumnja. nije ćerka sada pok.neprihvatljivi su. Zakona o nasleđivanju) 25. Porodičnog zakona.06.1995.izjavom o priznanju očinstva ili pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je utvrđeno očinstvo. godine. ostavioca te da ne spada u krug njegovih zakonskih naslednika. koji je važio u momentu smrti ostavioca kada je učesnica bila u obavezi da sudu dostavi relevantne dokaze da je jedan od zakonskih naslednika. Samo zakonom priznatim sredstvima se dokazuje činjenica utvrđenog vanbračnog očinstva . Naime. 4052/95 od 24. godine). (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno: Sada pokojni imenovani umro je 05.2007. proizilazi da imenovana učesnica D. Zakona o vanparničnom postupku i čl. H. Tokom ostavinskog (vanparničnog) postupka prvostepeni sud je (dopisom od 23. preraste u pouzdanje da je nastao razlog nedostojnosti za nasleđivanje. H. 2004. Navodi imenovane D. 45.NASLEDNO PRAVO 24. . 8.10. 122. godine) naložio imenovanoj D. Zakona o nasleđivanju.određuje se sa obzirom na krvno srodstvo. koje su se prihvatile nasleđa koje im po zakonu pripada. to je prvostepeni sud za naslednike ostavioca I. Pri tome se mora oceniti od kakvog je značaja činjenica da je javni tužilac odustao od gonjenja.god. 9. Prvostepeni sud ih je. pa mu se ne može ni priznati svojstvo zakonskog naslednika. kao i odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima i prema odredbama Osnovnog zakona o odnosima roditelja i dece.10 - . koji je važio u vreme rođenja imenovane učesnice D. st. shodno čl. U odsustvu navedenih akata ne može se prihvatiti kao utvrđena činjenica o očinstvu deteta rođenog van braka. kao i zakonske naslednike – ćerke. Rev. U konkretnom slučaju.

Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 6. Isticanje žalioca u žalbi da mu rešenje o nasleđivanju iz 1986. a ostavilac je umro 05. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. te je drugostepeni sud odbacio žalbu kao nedozvoljenu. i nije oglašen za naslednika.11 - . 83. kojim je zaostavština raspravljena u pogledu nepokretnosti za koju se traži donošenje dopunskog rešenja..____/81-83 za učesnika M. god. Zakona o nasleđivanju. da se odredi popis i procena pokretne imovine ostavilje kao i da se odredi privremeni staralac zaostavštine odbijen je kao neosnovan. O. godine. doneto je nasledno rešenje O. 25/82) koji je važio u vreme smrti ostavilje LJ. Iz obrazloženja: Pobijano rešenje u delu kojim je odbijen predlog za donošenje dopunskog rešenja ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. M. godine.09. ZVP-a. po osnovu testamenta V. i prema saslušanju navedenog svedoka. 1986. 52/74. ona nije učesnik ostavinskog postupka. H. godine) 26. pa je iz svih navedenih razloga prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja. 1774/04 od 16. 1/80. niti je ovlašćeno lice za izjavljivanje žalbe u ovoj pravnoj stavri. sestre pokojnog supruga ostavilje. prvostepeni sud je oglasio za jedinog naslednika na zaostavštini LJ. 03.02..12. te da je ista od 12.M. st. M. godine. 09. godine. a pored toga tim rešenjem učesnik M.. iza smrti pokojnog ostavioca M. .10. zato što ona ne spada u krug lica koja po zakonu imaju pravo da naslede ostavilju shodno odredbi člana 920. budući da je ova izjava data prema zahtevu imenovane učesnice D.2007. 130.2004. kao što bi se to moglo zaključiti iz spisa O. br. H. 79. J. Takođe. ZPP-a. 354. Gž. glasnik PC" br. nije od značaja u ovom postupku.____/81-83 od 20. godine.) 27. 2007. Zbog toga što neko od zakonskih naslednika nije učestvovao u ostavinskom postupku. 135/07 od 18. 2233/07 od 18. Zakona o nasleđivanju ("Sl.2004.12. Lica koja nisu zakonski naslednici ne mogu da traže procenu i popis zaostavštine. zakonski naslednik ostavioca. pa su neosnovani revizijski navodi kojima se tvrdi suprotno.01. Predlog M. koji je umro pre ostavilje. jer ako neko lice nije učestvovalo u postupku rasprave zaostavštine. Rev. 130. godine nije nikada dostavljeno.2007. neosnovani su žalbeni navodi u vezi naknadno dostavljene naznačene odluke suda u Gloucestershire od 12. (Rešenje Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji. U tom slučaju će sud takvo lice uputiti u parnicu pod uslovima iz čl. godine i Rešenje Okružnog suda u Kraljevu. pošto se zaostavština ne može više puta raspravljati.1961. 2008. a činjenično stanje je u ovom delu potpuno i pravilno utvrđeno. isti u smislu čl. Može se zaključiti da ova izjava nije relevantan dokaz da je u odgovarajućem postupku utvrđeno očinstvo. br.NASLEDNO PRAVO Zbog toga su bez značaja žalbeni navodi u vezi činjenice da je naša država potpisnica Haške konvencije od 05. 2. a samim tim ni činjenica da je imenovana učesnica D. B. i 140. Naime. isti se ne može voditi više puta. Zbog toga.

tj. Nije pravno relevantna činjenica. 380. pa je stoga Okružni sud kao u izreci pod 1. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. 1682/99 od 29. Međutim. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Porodični zakon. da očinstvo nije utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom. Prijemom odgovarajućeg novčanog iznosa. Isticanje u reviziji da je sada pokojni više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov sin i što je znalo čitavo selo.09. okolnost da je ostavilac više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov vanbračni sin i što je znalo čitavo selo. god. ZPP-a. te je iz tih razloga Okružni sud preinačio pobijano rešenje i zahtev učesnice M. . (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 2.12 - . da su tužioci prijemom isplate iznosa od po 5.NASLEDNO PRAVO 130. 380. primenom čl.2000. Stoga su njihovi zahtevi za isplatu određenog novčanog potraživanja. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju.) OSTAVIOČEVI POTOMCI I BRAČNI DRUG (prvi nasledni red) (Član 9. ZVP-a svoja prava može ostvarivati u parnici. Stoga navodi tužioca izneti u reviziji da je osporena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Naime. god. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje. da sada pokojni nije tužioca priznao za svoje vanbračno dete. Rev. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Zakon o braku i porodičnim odnosima. ali i u interesu učesnika u nasleđu i nezavisno od njihovih procesnih aktivnosti. tač. za naknadu troškova postupka odbio kao neosnovan. ZPP-a. bez osnova. naslednici se mogu izmiriti u svojim naslednim delovima iz zaostavštine. nisu pravno relevantne činjenice za ovaj spor. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nema zakonskog osnova da se tužiocu prizna pravo na nasleđe iza smrti ostavioca kao njegovog pretpostavljenog oca. po osnovu nasleđa. osnovana je žalba učesnika M. niti se sada pokojni prema tužiocu ponašao kao njegov otac.2004. odlučio na osnovu čl.06. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tužioca odbili kao neosnovan. 3. kojim se pobija rešenje u pogledu odluke o troškovima postupka. tako da svaki učesnik u nasleđu snosi svoje troškove povodom učešća u ostavinskom postupku. tač.) 28.G. Zakona o nasleđivanju) 29. ZVP-a ostavinski postupak se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. 1249/04 od 30. 89. nisu osnovani. Gž. izmireni u svojim naslednim delovima na zaostavštini svoje majke. prema odredbi čl.500 DM.

sinu bivšeg vlasnika M. Iz obrazloženja: Nesporne su činjenice da su iza sada pokojnog M. iza umrle kćerke D.od koga je oduzeto zemljište po Zakonu o PZF postali zakonski naslednici: udova S. Pošto oni nisu imali dece.C. Rev.M. broj 52/74). Bračni drug pokojnika. Zakona o nasleđivanju) 30. 10.1/3. a drugu polovinu dele ostaviočevi roditelji. . utvrđivanje vrednosti zaostavštine.prema udelu od 1/3. . . ona kao bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu kako je to propisano odredbom člana 11. br. zbog čega se prema članu 385.M. Ako ostaviočev roditelj ne može da nasledi (jer je umro) a to je bivši vlasnik u spornom slučaju kome je .C. .C. po pokojnoj kćerki D.udovi bivšeg vlasnika prema udelu od 1/3. tako da bračnom drugu pripada 1/2 zaostavštine.C.prema udelu od 1/3.dece nisu imali. 1/3 i . sin M. T. 1/80 i 25/82).M.M. 52/74. Vrhovni sud Srbije je rešavajući po tužbi tužilaca (žalilaca) istu uvažio i poništio osporeno rešenje tuženog organa.unukama bivšeg vlasnika S. kao i njihovo potomstvo. od umrle kćerke D. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Ostaviočev bračni drug nasleđuje 1/2 zaostavštine. Svi ovi zakonski naslednici su podneli zahtev za vraćanje zemljišta i svima pripada odgovarajući zakonski deo i to: . kao i člana 12. u braku bez dece. ranijeg Zakona o nasleđivanju. 45/95). 1736/04 od 12. Kod ovakvog činjeničnog stanja. stav 3. i unuke S. izdavanje u korist potomaka koji je privređivao sa ostaviocem i koji ne ulazi u zaostavštinu. prvostepeni organ uprave je utvrdio da pravo na novčanu naknadu pripada i to: . zajedno sa ostaviočevim roditelja. U toku postupka za vraćanje zemljišta pre donošenja prvostepenog rešenja umro je podnosilac zahteva .M. kao i odredbama člana 13. i J.NASLEDNO PRAVO Pravilno su primenjeni čl. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa pok. i D. glasnik SRS".sin bivšeg vlasnika M. 32. odgovornost naslednika za ostaviočeve dugove.C.13 - .05. novog Zakona o nasleđivanju propisano je da drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji.snahi po pokojnom sinu bivšeg vlasnika umrlog u toku postupka za vraćanje zemljišta. 1/3. Rešavajući po žalbi tužilaca udove bivšeg vlasnika. 140. Zakona o nasleđivanju ("Sl.M. M. nasleđuje u drugom naslednom redu. glasnik SRS". Zakona o nasleđivanju ("Sl.C. i 142. U suštini. a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. i J. (Vrhovni sud Srbije. M. po umrloj kćerki D. svi revizijski navodi svode se na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja. br. Odredbama člana 14.) OSTAVIOČEV BRAČNI DRUG I RODITELJI (drugi nasledni red) (Član 12. tuženi organ je žalbu odbio. god. a pre donošenja prvostepenog rešenja . te njegovih unuka S. kao i pravo na deobu nasledstva. Ovo sa razloga što su upravni organi nepravilno postupili kada su priznali pravo na novčanu naknadu snahi bivšeg vlasnika po pokojnom sinu koji je umro u toku postupka vraćanja zemljišta na celom udelu koji bi pripao njenom pokojnom bračnom drugu .unukama bivšeg vlasnika S. glasnik RS".podnosiocu zahteva koji udeo iznosi 1/3.2005. 28. i J.. .udovi bivšeg vlasnika S.M. ZPP revizija ne može izjaviti. Ove odredbe odnose se na pravo naslednika prvog naslednog reda. a iza njegove smrti od njegovih naslednika ostala je samo supruga .

Prvostepeni sud je pošao od člana 15. L.J.10. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je sudski testament koji je sačinio ostavilac ništav.M. Zakona o parničnom postupku. Bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu ukoliko ostavilac u momentu smrti nema potomaka a ni roditelji niti njihovi potomci nisu živi. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilje.1998. majka ostavioca. po pokojnoj kćerki D. (Iz presude Saveznog vrhovnog suda. pobijajući presudu iz svih zakonom propisanih žalbenih razloga. Žalba tužilje nije osnovana. njegovi unuci po pravu predstavljanja.) 31. Znači.. kao podnosiocu zahteva koji je umro u toku postupka. Zaostavštinu lica umrlog bez potomaka i bračnog druga nasleđuju njegovi roditelji na jednake delove. te da tužilja ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da ostavioca naslede. a u žalbi se ne ukazuje ni na jednu odredbu Zakona o parničnom postupku koju prvostepeni sud tokom postupka nije primenio ili je nepravilno primenio.. i J. Zakona o parničnom postupku utvrdio da su njena sada pokojna majka T.D.1997.M. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.M.14 - .unuke bivšeg vlasnika S. stav 2. 741/97 od 04. U.D. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. te da su roditelji ostavioca M. Stoga će tuženi organ ponovo odlučivati o žalbi tužilaca postupajući u svemu po pravnom shvatanju i primedbama ovog suda. Neosnovano je isticanje u žalbi tužilje da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno u smislu odredbe člana 355. rođene od istog oca i majke P. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. a to su u spornom slučaju podnosioci zahteva za vraćanje zemljišta . i M. umrli pre ostavioca. i P. god. snaha bivšeg vlasnika može naslediti samo 1/2 od 1/3 zemljišta koja bi pripala pokojnom sinu bivšeg vlasnika. 104/95) AKO OSTAVIOČEVI RODITELJI NEMAJU POTOMSTVA (Član 15.bivšeg vlasnika S. Protiv ove presude žalbu je izjavila tužilja. Zakona o . i njena tetka pokojna M. njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca). koje se navodima žalbe ne dovodi u sumnju. a što je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.NASLEDNO PRAVO oduzeto zemljište i isto se vraća njegovim naslednicima u postupku vraćanja zemljišta. Zakona o nasleđivanju) 32. a pre donošenja prvostepenog rešenja. i J. a da su tužena i ostavilac zaključili brak dana 31.Ž. U toku prvostepenog postupka nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354.02. Gž. po umrloj kćerki D. a da sem ostavioca druge dece nisu imali.M. godine.M. Prvostepeni sud je svestranom ocenom izvedenih dokaza u smislu odredbe člana 8. a drugu polovinu nasleđuju ostali naslednici sina bivšeg vlasnika njegova majka i unuci pokojnog oca .

Zbog toga je pravilno utvrđeno da je izgubila pravo na zakonsko nasleđivanje. 4123/00 od 10. Iz obrazloženja: Pravo zakonskog nasleđivanja bračni drug gubi – u smislu člana 22. iz koga se vidi da su tužena i ostavilac bili bračni drugovi.2000. tada tužena može izgubiti pravo zakonskog nasleđivanja umrlog supruga iz čl.05. Zakona o parničnom postupku. Između ostalog. 22 st. bračni drug gubi pravo nasleđivanja i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala njegovom krivicom ili sporazumom sa ostaviocem. godine je trajno prestao brak tužene i pravnog prethodnika tužilaca. Iako je ova tužba povučena. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. Ako do kraja života ostavioca bračna zajednica nije trajno uspostavljana. prvostepeni sud pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. dajući jasne i dovoljne razloge.NASLEDNO PRAVO nasleđivanju koji propisuje da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva. Zakona o nasleđivanju) 33. i to nezavisno od povlačenja tužbe za razvod braka. Te je sledom toga. Zakona o nasleđivanju u situaciji da se nesumnjivo utvrdi da je faktička bračna zajednica prestala njenom krivicom pre smrti svoga supruga a tužiočevog pretka. stav 3. Kako ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. Zakona o nasleđivanju kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazu.04. koje u svemu kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Okružni sud. 4438/06 od 04. Okružni sud je odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu . 3.2006. Iz obrazloženja: 1998. P. 2009/08 12. god. saglasno odredbi člana 368. pa je našao da su isti bez značaja za donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. godine) 34. faktička bračna zajednica nije ponovno trajno uspostavljana sve do njegove smrti.) KADA BRAČNI DRUG GUBI PRAVO ZAKONSKOG NASLEĐIVANJA (Član 22.11. i to njenom krivicom. Okružni sud je cenio žalbene navode tužilje da je testamentalni naslednik u momentu sačinjavanja testamenta bila vanbračna supruga ostavioca. imajući u vidu priloženi izvod iz matične knjige venčanih. Gž. nezavisno od toga što su povremeno održavali kontakte koji nemaju karakter trajnog uspostavljanja bračne zajednice prestale krivicom tužene neovlašćenim iznošenjem stvari iz njegovog stana i insistiranjem da izvrši prenos svoje imovine njenoj kćerki iz prethodnog braka. godine i Presuda Okružnog suda u Nišu.15 - . Gž. (Presuda Opštinskog suda u Nišu. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Bivši suprug je tada podneo tužbu za razvod braka.2008.

Zakona o nasleđivanju ("Sl. u smislu člana 22.2002. 3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazumom sa ostaviocem. a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana. zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja pokojne. stav 3. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno odn. Zakona o nasleđivanju. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja. odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. Rev.4. Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti. i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem . navedenog Zakona o nasleđivanju. ovog Zakona kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno. Ovaj sporazum može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka.0 4. svestan da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je . Zakona o braku i porodičnim odnosima . kao nadživelog bračnog druga sada pok. nižestepeni sudovi su zasnovali na okolnostima njegovog teškog zdravstvenog stanja kojme se ne može pripisati u krivicu prestanak bračne zajednice. onda njihovim prećutnim sporazumom.) . ili u sporazumu sa ostaviocem. supružnika. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje.zaključenjem braka preuzeo. koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu radi razvoda braka pre smrti ostavioca.16 - . te da je do prestanka bračne zajednice došlo ako ne krivicom tuženog. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. 3451/01 od 11. ili u sporazumu sa ostaviocem. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog. 2) ako je njegov brak sa ostaviljom poništen posle ostaviočeve smrti. kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja. glasnik RS" broj 46/95) bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja: 1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. 2002. a može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu pre smrti ostavioca. kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. Rev. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog kao nadživelog bračnog druga sada pokojne E. stav 3. a razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka. Iz obrazloženja: Prema članu 22. što joj se ne može pripisati u krivicu.u smislu člana 61. i da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje.NASLEDNO PRAVO mom sa ostaviocem. onda njihovim prećutnim sporazumom. Ovi razlozi nižestepenih sudova ne mogu se prihvatiti. god. godine) 35. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. stav 3. 3451/01 od 11.

bračni drug gubi kada je prestanak zajednice života nastao krivicom nadživelog bračnog druga ili na osnovu sporazuma sa ostaviocem. stav 3. jer spadaju u krug lica koja imaju neposredni pravni interes da brak bude poništen.2002. odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. Zakona o nasleđivanju i utvrde pravu volju tuženog i ostavilje čija je zajednica života trajno prestala pre smrti ostavilje. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog.) 37. . Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo.NASLEDNO PRAVO 36. stav 1. onda njihovim prećutnim sporazumom. u vezi sa stavom 3. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se ona nalazi upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. iako se pravo zahtevanja poništaja braka.) POVEĆANJE NASLEDNOG DELA BRAČNOG DRUGA U DRUGOM NASLEDNOM REDU . Iz obrazloženja: Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. od 11. god. stav 1. Zakona o nasleđivanju) 38. Zakona o nasleđivanju i kad je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. stav 2. Naslednici. istog zakona. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 161/98 od 09.17 - . stvarne razloge zbog kojih je došlo do prestanka njihove bračne zajednice i ove okolnosti ocene prema odredbama člana 22. s obzirom na to da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. br. zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja njegove supruge. Pravo zakonskog nasleđivanja. Vrhovni sud je na osnovu člana 394. supruga ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini ako je ona male vrednosti. kao nadživelog bračnog druga. ukinuo obe nižestepene presude i odlučio kao u izreci. bilo da su zakonski ili testamentalni. imaju pravo da podnesu tužbu za poništenje braka iz uzroka apsolutne ništavosti iz Porodičnog zakona i posle prestanka braka. kao rezultat njihove izričite i slobodne volje. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti.USLOVI ( Član 23. i člana 395. Posle smrti svog bračnog druga. god.09. (Vrhovni sud Srbije. Kako su nižestepeni sudovi propustili da utvrde sve odlučne činjenice iz člana 22. ZPP. kojoj se prestanak bračne zajednice ne može pripisati u krivicu. ne može nasleđivati.1998. 3415/01. 4111/98 Gž. Rev. usled čega su zaključili da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog.04. kao lično pravo. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno.

prima mesečnu penziju od 1. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu. Ovo zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. pa su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23. glasnik SRS". srčani je bolesnik. sudovi su zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini iza smrti svog supruga. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu.2001.03. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. To zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. i svih pokretnih stvari koje se u kući nalaze. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. Pored toga je utvrđeno da je tuženi kao davalac izdržavanja nakon smrti supruga tužilje kao primaoca izdržavanja postao vlasnik zemljišta površine 10 ari sa kućom površine 56 m2 na toj parceli. živi sam i ima sinove koji su u braku. Iz tih razloga su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23. jer je predmetna zaostavština male vrednosti. i 1/2 novčanih sredstava na deviznoj štednoj knjižici. Iz obrazloženja: U toku ostavinskog postupka utvrđeno je da zaostavštinu ostavioca čini pravo svojine na 1/2 stana ukupne površine 37. tada ona ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini.03. ostaviočev bratanac po umrlom bratu ima 65 godina.95 m2. dakle sa naslednikom drugog naslednog reda. po zanimanju je poljoprivrednik slabog zdravstvenog stanja. da tužilja ima 79 godina. broj 52/74).) USVOJENIK IZ POTPUNOG USVOJENJA (Član 34. godine) 39. Zakona o nasleđivanju) 40. a koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa iza smrti ostavioca. Rev. koje kasnije nije zasnovano kao potpuno usvojenje. poseduje 9 ari zemljišta koje daje u arendu. a da tuženi. 1291/01 od 23. dakle .sa naslednikom drugog naslednog reda. Kad je zaostavština male vrednosti. a imovinske i zdravstvene prilike supruge ostavioca su takve. koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa posle smrti ostavioca. zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini posle smrti svog supruga. godine. Zakona o nasleđivanju. podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva a nakon izvršenog veštačenja. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu. Zakona o nasleđivanju. koji se ima primeniti na ovaj slučaj ("Sl. Odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Sudovi su.2001. god. Ne nasleđuje krvne srodnike usvojioca usvojenik iz usvojenja zasnovanog po Zakonu o usvojenju iz 1947. koji je stečen po osnovu ugovora o otkupu stana. jer je predmetna zaostavština male vrednosti.500 dinara u dva dela. nakon izvršenog veštačenja. 1291/01 od 23.18 - . da upućuju na to da bi . .

rođene sestre prvoimenovane pokojne.kako je utvrđeno pobijanom prvostepenom presudom . koja .ima pravo nasleđa iza svoje tetke . 1227/07 od 31. godine kasnije zasnovano kao potpuno usvojenje u smislu člana 32. godine. niti je usvojenje prestalo. . ovog člana može se podneti nadležnom organu starateljstva prema mestu prebivališta usvojioca u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. koji ne pravi razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja. ima pravo nasleđa nakon smrti imenovane pokojne. prvostepeni sud zaključuje da se radi o potpunom usvojenju i da tužilac. pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati 1/2 primljenog iznosa i da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 104. kao bračnih drugova. Gž.02. a nasledna prava usvojioca nisu ograničena niti isključena.vlasnik sa 1/4 nepokretnosti navedene zgrade upisane na naznačenoj katastarskoj parceli. ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti dok se ne utvrde sve relevantne činjenice. tačno je da Zakon o usvojenju iz 1947.08. godine od strane imenovanih pokojnih.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac . Zakona o nasleđivanju) 41.1951. ali to čini Zakon o usvojenju iz 1976. kao naslednik iz drugog naslednog reda. Zatim je utvrđeno da tužilac ima pravo na 1/2 dela potraživanja na ime neisplaćenih penzija iza pokojne za period od 1994. godine ) KO SU NUŽNI NASLEDNICI (Član 39. godine. u smislu člana 34. Prema tome. ( Rešenje Okružnog suda u Valjevu.po tom osnovu . Naime.2007. i 12. pri čemu je tužilac dužan da dokaže da je stekao status usvojenika iz potpunog usvojenja pod navedenim zakonskim uslovima. Međutim.04. međutim. Prvostepeni sud utvrđuje da je tužilac rođen 28. To. a prema stavu 2. do 1995. godine nije pravio razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja. te da je .propisuje da se usvojenje zasnovano po dotadašnjim propisima može na predlog usvojioca zasnovati kao potpuno usvojenje ako su u vreme usvojenja bili ispunjeni uslovi iz čl. odlučujuća je činjenica za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. što će biti dužan da učini u ponovnom postupku. . Za rešenje ove pravne stvari značajna je odredba člana 32.19 - . da li je usvojenje tužioca iz 1951.pokojne imenovane.00 dinara. Zakona o usvojenju iz 1976. tog Zakona. prvostepeni sud nije utvrđivao.700. 11. ovog Zakona. godine.1951.. godine.predlog u smislu stava 1.u stavu 1. Kako je usvojenje sprovedeno u postupku propisanom Zakonom o usvojenju iz 1947. U parnici (a ne u ostavinskom postupku) se ostvaruje redukcija poklona i utvrđivanje novčane protivvrednosti nužnog dela i obveznika isplate na ime njegove povrede. godine i da je usvojen 17. Zakona o nasleđivanju. uz obavezu tuženika da ovo prizna i trpi da se tužilac sa navedenim udelom na predmetnoj nepokretnosti upiše kao vlasnik u zemljišnim i drugim javnim knjigama.

Rev. Zakona o nasleđivanju. Imovina sa kojom je sada pok. O nužnom delu sud odlučuje samo na zahtev nužnih naslednika. obveznik isplate novčane protivvrednosti njenog nužnog dela. roditelji. što znači da je sada pok. Neosnovano imenovana naslednica u žalbi ističe da je prvostepeni sud trebalo rešenjem da utvrdi ko je obveznik vraćanja poklona usled povrede nužnog dela po darovnom ugovoru do visine navedenog nužnog dela odn. R. god. da se određeno navede i postavi u čemu se sastoji povreda nužnog dela. R. braće i sestre. Zakona o nasleđivanju. bila vlasnik te imovine u momentu raspolaganja testamentom. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je sada pok. sudovi su odbili tužbeni zahtev. tj. Testator je bila maćeha tužiočeva. 3381/91 od 05. navedeno se ostvaruje u parnici u kojoj tužbeni zahtev treba postaviti radi izlučenja na bazi konkretizovanih elemenata. br.09.02. u naknadu za izdržavanje. Međutim. istog regulisano da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. pošto ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta niti bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine. kako smatra.) . Nije aktivno legitimisano za vođenje parnice za poništaj testamenta ono lice koje ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta. Gž. njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima. Pravilno zaključivši da tužilac nije aktivno legitimisan za vođenje ove parnice u kojoj traži poništaj testamenta iz razloga propisanih članom 61. usvojenici i njihovi potomci.02. raspolagala testamentom bila je ranije vlasništvo tužiočevog oca V. R. R. a poništaj testamenta traži zbog zaveštaočeve mane u volji prilikom sastavljanja testamenta. br. 144/06 od 08. godine.1990. koji je ugovorom o doživotnom izdržavanju istu ostavio sada pok.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Krug nužnih naslednika ostavioca (potomci. koliki je deo kojim je nužni deo povređen te da se traži da sud obaveže tuženika na izlučenje njegovog nužnog dela iz ostavinskih dobara ili njihovu protivvrednost.2007. a ne i po službenoj dužnosti i to samo o nužnom delu onih naslednika koji su zahtev podnel. po kome je svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu ostavila tuženoj S. bračni drug. Nužni deo potomaka. kao zakonski naslednik ima pravo da nasledi.1992. Beograd.20 - . Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi. a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripadao po zakonskom redu nasleđivanja. dedovi i babe i ostali preci) određen je članom 39. usvojilac. jer je njime obuhvaćena imovina njegovog oca koju on. M. u kom roku je obveznik dužan isplatiti novčani iznos utvrđenog nužnog dela kao i da utvrdi zateznu kamatu na tako utvrđenu visinu nužnog dela od dana utvrđivanja vrednosti nužnog dela do isplate. Jer. dok je članom 40. godine) 42. niti bi mu usled poništenja testamenta pripalo neko pravo iz zaostavštine. usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina. dana 17. ostavila sudski testament pod R. ____/90. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. tužilac smatra da ima pravnog interesa da traži poništaj tog testamenta.

međutim iz ovakve njene izjave nije jasno da li se ista izjašnjavala i o pravu na nužni deo mal.NASLEDNO PRAVO NUŽNI DEO (Član 40. 113. osim u slučaju kada su se učesnici ovog prava odrekli u prvostepenom ostavinskom postupku. jer je potrebno da se tačno opiše na kojoj imovini je koji naslednika oglašen. jer se ovo pravo može isticati sve do pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka. ovo pravo se može isticati sve do pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka. oglašen kao naslednik ''na preostaloj imovini'' ostavilje. god. Kako se ovaj prigovor može isticati sve do okončanja ostavinskog postupka pa i u žalbenom postupku osim u slučaju kada se učesnici ovog prava odreknu u prvostepenom postupku. br. D. Iz obrazloženja: Na ostavinskoj raspravi učesnica S. 1190/05 od 20. a kako ostavinski sud o pravu na nužni deo može odlučivati sve do okončanja ostavinskog postupka. pored imovine kojom je raspolagao Ugovorom o poklonu posedovao i pokretnu imovinu i traže da se sprovede rasprava u odnosu na istu. Gž. niti je o tom njihovom pravu odlučivao. a kako to ovde nije slučaj. Okružni sud je našao da je žalba osnovana. ZVP raspravi zaostavštinu ostavioca koju čine pokretne stvari. to je i ovaj navod žalbe osnovan jer prvostepeni sud nije dao mogućnost učesnicama da se o ovom pravu izjasne pred prvostepenim sudom. pa i u žalbenom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.21 - . god. Zakona o nasleđivanju) 43. 541/06 od 13. Nužni naslednik može isticati pravo na nužni deo sve do okončanja ostavinskog postupka. Pored toga. Iz obrazloženja: U podnetoj žalbi učesnice ističu da je sada pok. već je bio u obavezi da utvrdi sastav zaostavštine i da prema čl. i Ž.10. 2.04. kao zak. br. S. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Osim ako se nužni naslednik izričito odrekao prava na nužni deo u prvostepenom ostavinskom postupku. izreka pobijanog rešenja nije razumljiva u delu kojim je učesnik M. st. navodeći da im prvostepeni sud nije ostavio mogućnost da se o navedenim činjenicama izjasne. pa će u prvostepenom postupku sud ponovo pozvati učesnike i postupiti u smislu navedenih primedbi. Pored toga u podnetoj žalbi učesnice ističu da prvostepeni sud nije odlučio o njihovom pravu na nužni deo. pa i u postupku po žalbi. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud nije mogao da donese pobijano rešenje. pa i u žalbenom postupku.2006. i kako prvostepeni sud nije pravilno postupio utoliko što učesnike nije upoznao o njihovom pravu na nužni deo i o ovome nije uzeo jasnu i nedvosmislenu izjavu.) . izjavila je da priznaje u njihovo ime zaveštanje i prihvatila se kao njihov zakonski zastupnik prava nasleđa koje im pripada po zaveštanju. učesnika. uzme potpunu i jasnu izjavu. o čemu je sud bio dužan da od učesnice S. zastupnik mal. Gž.) 44.2005.

27. ili naložiti nasledniku ili kome drugom licu kome nešto ostavlja da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar određenom licu. B. u ovako nejasnoj situaciji.1991 godine) nužnom nasledniku pripada određeni deo svake stvari i prava koji sačinjavaju zaostavštinu.. 86 istog zakona. 47. glasnik SRS''. tač. a s obzirom da se.. da se nužni naslednik može odreći legata (u slučaju kada je testator odredio nužni deo nužnom nasledniku u tom obliku) i tražiti da mu se nužni deo ustanovi na teret svih stvari zaostavštine. R. iz LJ. na šta bi mogla da ukaže sadržina testamenta : ''… svom bratu P. ukazuje se prvostepenom sudu da prema odredbi čl. biv. P. tužilja nije na izričit način izjasnila o tome da li legat prihvata ili ga se odriče i na sadržinu zahteva tužbe. 91. ili ukoliko već nije primio ono što mu je legatom ostavljeno.09. za sada nije jasno da li se tužilja prihvatila legata. a lice kome je namenjeno naziva se legatar. B. isplati 10. Primena navedenih zakonskih propisa je od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. P. kojim traži da se utvrdi njeno pravo svojine od _____ na celokupnoj zaostavštini pok. prihvatajući kao pravilno stanovište izneto u žalbi tužilje.. iz B. ZPP-a. kada on određuje testamentom nužni deo nužnom nasledniku.NASLEDNO PRAVO 45. Ovo znači da od volje testatora zavisi. (21. istovremeno je zasnovana i na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. 2. 14. ostavljam u državinu i svojinu sve nepokretnosti navedene u ovom testamentu… svojoj supruzi O. 52/74. može se određi legata i tražiti da mu se nužni deo ustupi na teret cele zaostavštine. iz LJ. Prema odredbi čl.22 - . dok prema odredbi čl. (koliko bi i iznosio njen nužni deo. i da li se u smislu čl. da li se tako postavlja naslednik (univerzalni sukcesor) ili legatar (singularni sukcesor).09. koja se sastoji u tome što za odluku u tom delu presuda ne sadrži potpune i jasne razloge o svim odlučnim činjenicama. tužilji ima uračunati legat u njen nužni nasledni deo. u ostavinskom postupku do njegovog prekida. prvostepeni parnični sud je bio dužan najpre da ispita da li je tužilja primila nešto od onoga što joj je zaveštano. Stoga. takvo zaveštanje naziva se legat. da zatraži od tužilje da se potpuno i određeno izjasni o tome da li legat prihva. zaveštalac može ostaviti testamentom jednu ili više određenih stvari ili neko pravo određenom licu. ima pravo da se legata odrekne do okončanja ostavinskog postupka. 1/78) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa iza pok. Po shvatanju ovoga suda. što je imalo za posledicu i pogrešnu primenu materijalnog prava. 354. ali zaveštalac može odrediti da nužni naslednik primi svoj deo i u određenim stvarima.000 DM… smatram da ovakvo učinjeni raspored imovine nisam okrnjio nužni deo svoje supruge O…''. ili da ga oslobodi nekog duga. st. Zakona o nasleđivanju (''Sl. br. B. 1) i takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik . bez legata). ili da mu isplati sumu novca. za koga je testator odredio da nužni deo primi kao legatar. biv. istog zakona legat pada ako se legatar odrekne legata. Iz obrazloženja: Pobijana presuda u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da joj je testamentom od 2. Nužni naslednik. dajem pravo doživotnog uživanja na stanu koji se nalazi na spratu kuće… obavezujem svog brata R. B. pravima ili novcu.. kao testamentalnog naslednika da mojoj supruzi O. njenog supruga sada pok. godine. koja se sastoji od nepokretnosti bliže označenih u izreci pobijane presude sadrži bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. navedenog Zakona o nasleđivanju. ukoliko se legatar nije na izričit način prihvatio legata. ili da ga izdržava ili uopšte da u njegovu korist nešto učini ili da se uzdrži od nečega ili da nešto trpi (st. povređen nužni nasledni deo i da se isti odredi u delu od ____ zaostavštine pok.. a u suprotnom ukoliko nije.1991. Ako je u konkretnom slučaju u pitanju legat. Naime.

u vezi čl. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. pri čemu će. i 28.1999. 40. a ukoliko nađe da se radi o legatu uračunavanje će izvršiti zavisno od toga da li je tužilja legat prihvatila ili ga se odrekla. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac i tuženi su kao zakonski naslednici pok. 27. 26._____ od 7. saglasno navedenim primedbama. U raspravljanju zaostavštine nije obuhvaćena imovina koja je predmet osporenog ugovora o poklonu. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio da se utvrdi da je ugovorom o poklonu Ov. ali se ti navodi u revizijskom postupku nemogu posebno razmatrati zbog odredbe čl. godine.05. Kad je povređen nužni deo. Gž. Tužilac u reviziji svojim navodima napada činjenično stanje smatrajući da nije pravilna odluka. Kad je povređen nužni deo.4.2005. što prelazi vrednost nužnog dela. 3.2. Zahtev za uracunavanje imovine u nuzni nasledni deo moze se postaviti samo ukoliko je nekom od naslednika povreden nuzni nasledni deo. R. onda u tom slučaju u smislu čl. jer su prilikom procene i imovine odbijeni svi troškovi koje je isključivo snosio tuženi. kojim je njegov otac R. i s obzirom na sadržinu navedenih odredbi čl. Vrhovni sud je našao da je na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo kada je zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. god. 5681/98 od 17.NASLEDNO PRAVO ta. uzeti u obzir i vrednost lokala. 40.606 dinara a da je od raspravljene zaostavštine dobio imovinu u vrednosti od 277.785 dinara. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela. poklonio deo svoje imovine drugom sinu tuženom B.11. Pošto je u ovom slučaju utvrđeno da vrednost zaostavštine. 34. godine i dobili po jednu trećinu.23 - . da mu nije povređen nužni deo uz tvrdnju da nije izvršena procena kompletne imovine. . na pouzdan način raspraviti pravnu prirodu zaveštanja tužilji. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo.____/91 od 28. st. god. prvostepeni sud će najpre. onda zahtev tužioca ne može biti osnovan. Zakona o nasleđivanju koji je tada bio na snazi i koji se u ovom slučaju primenjuje. 509/05 od 19. br. (Vrhovni sud Srbije. 34. godine. jer njegov nužni deo nije povređen.) 46. i 86. ZPP. Nakon izvršene procene prvostepeni sud je utvrdio da bi nužni deo tužioca iznosio 170. u slučaju uračunavanja. U ponovnom postupku. nasledili imovinu koja je obuhvaćena rešenjem o nasleđivanju O. povređen njegov nužni nasledni deo. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela onda u tom slučaju u smislu čl.) 47.1982. 385. a ne i tužilac. što je inače propustio da učini pobijanom presudom. na šta se osnovano ukazuje žalbom tužilje. koju je tužilac primio.1992. prelazi vrednost nužnog dela. Rev. u vezi čl. Ispitujući osnovanost tužbenog zahteva prvostepeni sud je izvršio procenu nasleđene i poklonjene imovine u skladu sa odredbom čl. Zakona o nasleđivanju iz 1974.

2352/95 od 16.03. sa jednakim delovima od po 1/3 proglašeni: njegova supruga. Lice može ostvarivati pravo na nužni deo samo ako je to pravo ostvarilo lice koga nasleđuje. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.03. Okolnost da jeste nužni naslednik svog pokojnog muža. majka stranaka.) Nužni nasledni deo utvrđuje se za svakog zakonskog naslednika pojedinačno. broj 1275/97 od 26. što znači da nije prihvatila zakonsko nasleđe. NAMIRENJE NUŽNIH NASLEDNIKA I ODGOVORNOST ZA OSTAVIOČEVE DUGOVE ( Član 41. Gž . Rev. 4051/98 od 9. već odrekla nasleđa i time povećala kvotu nužnog dela ostalih naslednika nema značaja. te tužilac i tuženi. Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. Iz obrazloženja: Nije sporno da tužena nije nužni naslednik prve supruge njenog muža.NASLEDNO PRAVO Revizijski navod tužioca da se sestra stranaka M. On je imao samo pravo doživotnog uživanja a ta lična službenost se gasi smrću i nenaslediva je. god. oktobar 2004. ___/91 nesumnjivo utvrđeno da su za zakonske naslednike iza pokojnog R. B. B. god. Zakona o nasleđivanju) 51. 1995.) 49. Beograd. god. Pravo njenog supruga je bilo strogo lično i ugasilo se njegovom smrću. Zakona o nasleđivanju) Ugovorom o poklonu koji je ostavilac zaključio pre braka povređeno je pravo na nužni deo supruge ostavioca. Iako u momentu kada je poklon učinjen nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici ostavioca. nužni naslednici mogu tužbom tražiti da se utvrdi da je učinjenim poklonom povređen njihov nužni deo.) 48. u odnosu na vrednost celokupne imovine ostavioca. (Vrhovni sud Srbije Rev.) 50. (Vrhovni sud Srbije.11.1997. zadovoljio se pravom lične službenosti i njegova druga supruga. . Rev.1999. nema značaja jer sporna imovina u momentu njegove smrti nije bila njegova. Pošto njen muž za života nije pobijao testament njegove prve supruge. jer je iz ostavinskog rešenja O. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. god.24 - . POVREDA NUŽNOG DELA ( Član 42. ne može pretendovati na nužni deo iz zaostavštine prve supruge njenog muža. sada.

.M.. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa i koji se u ovom slučaju primenjuje shodno odredbi čl. godine njihov nužni deo povređen.protivtužena je ćerka testatora...M.D. kada je ovaj poklon učinjen.. i pok. i pok. i 3..S. povređen nužni nasledni deo tužilje-protivtužene te je traženo srazmerno smanjenje zaveštajnog raspolaganja u visini nužnog dela.. 237. godine). Zakona o nasleđivanju ("Sl. ostavili sinu . godine stanovi su otkupljeni.. 1.M.. godine) a da u isto vreme M. M.. a zatim i poklonima... nosilac stanarskog prava u ulici V.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku.12.S.S. pravnom prethodniku tuženih... D.. a koji se sastoje u razlici vrednosti stana u ulici T. Prvostepeni sud je utvrdio da su roditelji parničnih stranaka sada pok. preminuo 1993.. Prvostepeni . glasnik RS". Kada je nužni deo povređen ostaviočevim zaveštajnim raspolaganjem i poklonima. br.25 - ... i pok. nužni naslednici.M. godine. Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da je suprug odnosno otac tužioca M. 5166/2006 od 15. svom sinu sada pokonom K. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno zaključio da je testamentalnim raspolaganjem povređen nužni deo tužilje . M. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje da je testamentima pok. čiji je nužni deo na taj način povređen su ovlašćeni da traže da se njihov nužni deo namiri iz one imovine kojom je ostavilac raspolagao testamentom. jer u vreme učinjenog poklona nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici svog pokojnog oca odnosno supruga.D. M.. sačinili testament kojim su imovinu koja predstavlja njihovu zaostavštinu. glasnik SRS". (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu. nije bila venčana supruga pokojnog ostavitelja (venčali su se tek 1987. nije bio ni rođen (rođen je 1971. U postupku po žalbi tužitelja drugostepeni sud nalazi da se ovaj zaključak nižestepenog suda ne može prihvatiti. i stana u ulici V. kojim je njihov suprug odnosno otac poklonio svoj deo nekretnina i to 1/4 dela istih. proističe da su tužioci tužbom tražili da se utvrdi da im je ugovorom o poklonu iz 1968. Zakona o nasleđivanju. D. 25.M. 52/74. 1/80 i 25/82). godine izvršena je zamena ovih stanova. D.. u B. koji se vraćaju redom kako su učinjeni. Tužilja . povređen je njihov nužni deo. a shodno članu 42. tužioc M. M.D. Ostavioci su bili nosioci stanarskog prava na stanu u ulici T.2007) 52.protivtužene i da je ona kao nužni naslednik ovlašćena da traži da se njen nužni deo podmiri iz one imovine kojom su ostavioci raspolagali testamentom.M.. godine. Gž. Zakona o nasleđivanju ("Sl. i tokom 1990.. te da iz ovih razloga ne može biti povređen njihov nužni deo.. st. br. 46/95) ulaze u krug nužnih naslednika i imaju pravo na nužni deo. a 1992.tuženom-protivtužiocu. 1... V. st. M.. Predmet protivtužbenog zahteva je da se u nasledni deo tužilje-protivtužene uračuna poklon koji je dobila od pok. idealnog dela stana u ul. te shodno tome aktivno su legitimisani za podnošenje tužbe da im je učinjenim poklonom 1968. a tužilja-protivtužena. Prvostepeni sud je takav zahtev odbio uz obrazloženje da 1968. godine i da su u ostavinskom postupku koji je pokrenut iza njega ovde tužioci označeni kao njegovi zakonski naslednici isti po čl.B.

obračunska vrednost zaostavštine se utvrđuje tako što se utvrdi aktiva._____. br. D. tj.2003. postupku utvrđivanja vrednosti zaostavštine. nema nikakvog značaja kod okrnjenja nužnog dela.. tužilji-protivtuženoj. godine. br. Protiv navedene presude tuženik je izjavio žalbu. na osnovu koje se izračunava nužni deo. br. god. odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. U drugostepenoj odluci je ukazano sledeće: Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio povređeni nužni deo tužioca i pravilno ga izračunao u procentu. 648/01 od 31. februara 2001. pa sve do njene smrti.. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. godine. utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Majka stranaka je sastavila sudski testament 1988. Gž. Ista je pored stranaka (dva sina) imala još šestoro dece.M.. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. pasivu zaostavštine i utvrđen je procenat povređenog nužnog dela tužioca. od 31.. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom u G. s obzirom da su ovi stanovi bili u društvenoj svojini. 1376/03 od 11. godine i tom prilikom je raspolagala svojom celokupnom imovinom.) . te se smanjuje testamentalno raspolaganje ostavilje i tužiocu priznaje pravo na nužni deo od 4. a okolnost da je došlo do zamene većeg stana za manji ne može biti osnov i razlog da se ova razlika uračuna u poklon. godine. Zakona o nasleđivanju da se prilikom utvrđivanja vrednosti zaostavštine. U ostavinskom postupku svi naslednici su priznali punovažnost sudskog testamenta sem tužioca. godine. maja 1980. delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca._______. odnosno 132 meseca i 12 dana. od 31. god. To što tuženik ističe u žalbi da je isključivo do smrti izdržavao majku. Zakona o nasleđivanju koji govori o izračunavanju nužnog dela.NASLEDNO PRAVO sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 48.57% od zaostavštine pokojne.9. je svojom presudom P.) UTVRĐIVANJE VREDNOSTI ZAOSTAVŠTINE NA OSNOVU KOJE SE IZRAČUNAVA NUŽNI DEO (Član 48. dodaje i vrednost poklona koji je ostavilac učinio zakonskom nasledniku. pa je utvrđeno prema tuženiku da je sudskim testamentom R. Sud je pravilno primenio odredbu člana 48. Okružni sud u Č.______. Gž. a koje je bliže opredeljeno u izreci presude. povređen nužni deo tužioca. 05. potom pasiva. U žalbi je istakao da je on lično izdržavao majku posle deobe sa njenom decom počev od 7.. maja 1988. Opštinski sud u G. 2001. maja 2001. Zakona o nasleđivanju) 53. od 6. Prilikom izračunavanja nužnog dela. aktivu. koji je sačinila pokojna majka stranaka. odbijaju se iznosi ostaviočevih dugova kao i iznos popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane.. je svojom presudom Gž. pa tu okolnost treba imati u vidu kada se izračunava povređeni nužni deo.26 - . stav 3.. sa razloga što je došlo do zamene društvenih stanova između tužilje-protivtužene i njenog oca sada pok.

NASLEDNO PRAVO

ŠTA SE SMATRA POKLONOM (Član 50. Zakona o nasleđivanju)

54.
S obzirom da su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom stana a ne nameru da kupovinu uslove njihovim doživotnim izdržavanjem, odluka nižestepenih sudova kojom se to utvrđuje je pravilna. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su parnične stranke - tužioci roditelji tužene. Oni imaju i stariju ćerku koja sa bračnim drugom samostalno živi. Tužioci su svojim ćerkama činili poklone u nepokretnostima. Tako su se sa izvesnim imenovanim bračnim parom, koji je - kao nosilac stanarskog prava - otkupio sporni jednosoban stan, dogovorili da im tužioci daju kupoprodajnu cenu istog i plate porez, koji iznos je dat - u suštini - na poklon tuženoj, koja je tada bila u braku, iz koga ima dva deteta i u kome su bračni odnosi bili već poremećeni. Da se ne bi plaćali dva puta troškovi kupoprodaje i poklona, tužena i bovaj račni par zaključuju pred Opštinskim sudom 28.07.1999. godine poravnanje, kojem prisustvuje i otac tužene - tužilac, prema kojem predlagači – bračni par priznaju protivniku predlagača (tuženoj) pravo svojine i državine, po osnovu kupoprodaje, na spornom jednosobnom stanu. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju između stranaka nije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju već su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom spornog stana. Kako tužena kao poklonoprimac po zaključenju ugovora prema tužiocima nije iskazala grubu neblagodarnost, to su pravilno nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su po osnovu kupoprodaje vlasnici i korisnici spornog jednosobnog stana odn. da se tužena obaveže da tužiocima isplati na ime otkupa istog njegovu dinarsku protivvrednost. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2882/05 od 29.12.2005. godine)

55.
Ne može isticati svojinske pretenzije prema zaostavštini poklonoprimca potomak koji je učinio poklon pretku da bi ovaj postao vlasnik nepokretnosti. Iz obrazloženja: U reviziji se neosnovano ističe da je tuženi odn. prvotužilac, dao novac za kupovinu sporne nepokretnosti majci, u stvari - u nameri da sam stekne pravo svojine. Da je takva namera postojala, tužilac bi osporio svojinu koju je njegova majka stekla po osnovu kupoprodajnog ugovora, a on to nije učinio. Sudovi su – naprotiv - utvrdili da je njegova namera bila
- 27 -

NASLEDNO PRAVO

da majku stambeno obezbedi, i ona je - u tom smislu - stekla svojinu na spornoj kući i pravo korišćenja parcele. Zbog toga, posle njene smrti, tužilac ne može isticati svojinske zahteve prema njenoj zaostavštini, odnosno njenim naslednicima. On je učinio poklon majci, obezbeđujući joj novac za kupovinu kuće od trećeg lica, a poklonom se stiče svojina kao i kupoprodajom. Kako poklon nije opozvan, sporna zgrada je ostala u svojini poklonoprimca, pa stoga ulazi u njenu zaostavštinu. Dakle, tužilac može pretendovati na njenu zaostavštinu samo kao naslednik. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1550/2002 od 18.04.2002. god.)

SMANJENJE ZAVEŠTAJNIH RASPOLAGANJA I VRAĆANJE POKLONA (Član 53. Zakona o nasleđivanju)

56.
Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi zaključuju da predmetnim raspolaganjem – ugovorom o poklonu, tužiljino pravo na nužni deo nije povređeno, bez obzira na činjenicu što je ona kao supruga ostavioca po zakonu njegov nužni naslednik. Nalaze da je taj ugovor proizveo određene pravne posledice, da se u ovo stečeno pravo sada ne može zadirati jer bi u suprotnom načelo pravne sigurnosti bilo narušeno. Ovo zbog toga što je A. M. ugovor o poklonu sa svojom ćerkom – sada pok. J. zaključio dve godine pre zaključenja braka sa tužiljom. Prema članu 25. stav 1. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS" br. 52/74, 1/80, 25/82) tužilja, kao bračni drug sada pok. A. spada u krug njegovih nužnih naslednika. Pravo na nužni deo kao nasledno pravo ne može se isključiti zbog načela pravne sigurnosti. Prema članu 26. stav 2. ovog zakona, nužni deo bračnog druga iznosi 1/2 od onog dela koji bi mu pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Taj deo prema članu 27. istog zakona nužnom nasledniku pripada od svake stvari i prava koje sačinjavaju zaostavštinu. Pritom članom 28. ovog zakona, propisan je način izračunavanja nužnog i raspoloživog dela (način utvrđivanja vrednosti zaostavštine). Vrednost poklona procenjuje se na način propisan članom 30. tog zakona, a način reduciranja raspolaganja zbog povrede nužnog dela propisan je čl. 34. i 35. istog zakona. Uračunavanje poklona zakonskom nasledniku u nasledni deo propisan je čl. 46, način uračunavanja propisuje čl. 48. a određivanje vrednosti poklona pri uračunavanju reguliše član 52. Zakona o nasleđivanju. Prema članu 56. stav 2. tog zakona, pokloni učinjeni licu mesto koga naslednik dolazi na nasleđe usled smrti tog lica, ili usled njegovog odricanja od nasleđa, uračunavaju se u nasledni deo. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi se zbog pogrešnog pravnog stanovišta nisu bavili uslovima za primenu instituta nužnog dela, iako je očigledno da je tužilja nužni naslednik, nije utvrđeno koliko iznosi njen nužni deo i da li je taj nužni deo raspolaganjem ostavioca povređen. Od toga zavisi redukcija ugovora o poklonu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 180/03 od 28.10.2004. god.)
- 28 -

NASLEDNO PRAVO

ZASTARELOST PRAVA - AKO JE NUŽNI DEO STVARNO PRAVO ( Član 59. Zakona o nasleđivanju)

57.
Zastarelost prava da se trazi smanjenje raspolaganja testamentom, prekida se svakom tuzbom kojom se trazi utvrdivanje nistavosti testamenta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 589/97 od 10.06.1997. god.)

KO MOŽE ZAHTEVATI NUŽNI DEO I NASLEDIVOST PRAVA (Član 60. Zakona o nasleđivanju)

58.
Nasledničku izjavu može pobijati samo naslednik koji je tu izjavu dao, ali ako ta izjava predstavlja poklon, može je pobijati i svako čiji je nužni nasledni deo povređen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 623/98)

UZROCI ISKLJUČENJA NUŽNIH NASLEDNIKA (Član 61. Zakona o nasleđivanju)

59.
U odsustvu ličnih odnosa između roditelja i dece, zbog toga što oni nikada nisu ni bili uspostavljeni, dete - koje se za vreme teške bolesti roditelja nije uzdržalo, potpuno ili delimično, od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje ustanovljenog sudskom odlukom - time se nije teže ogrešilo prema roditelju. Iz obrazloženja: Zaveštalac je zaveštanjem izričito isključio iz nasleđa tužilju, navodeći da je ona nedostojna za nasleđe zbog grube neblagodarnosti, iz razloga što, kada se zaveštalac pre više godina razboleo od teške bolesti (kancera), koja je iziskivala znatna materijalna sredstva za lečenje, a što je dovelo do odricanja, trpljenja i lišavanja osnovnih potreba tuženika i njegove porodice, a tužilja, iako punoletna i radno sposobna, samo formalno je upisala Višu ekonomsku školu, ali je ipak insistirala da se za nju plaća izdržavanje, ustanovljeno sudskom odlukom, što je zaveštaoca lišavalo lekova, a njegovu porodicu ostalih potreba. Zaveštalac je očekivao, iako to nije tražio, da će ga u takvoj situaciji tužilja
- 29 -

12. Zakona o nasleđivanju. zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu. Isključenje može biti potpuno ili delimično. Kada je reč o prvom razlogu za isključenje iz nasleđa.) 60. potpuno ili delimično. Prvostepeni sud je pravilno raspravio sva ova sporna pitanja i pravilno zaključio da zakonskih uslova za isključenje iz nasleđa tužilje nije bilo i da isključenje nije punovažno. ako se odao neradu i nepoštenom životu). između ostalog. Razlozi pokojnog za isključenje tužilje iz nasleđa svode se na tvrdnje o zloupotrebi od strane tužilje prava na zakonsko izdržavanje prema njemu kao ocu. od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje i što ga nije posećivala za vreme njegove bolesti predstavljaju u stvari posledice činjenice da odnosi između roditelja i deteta nisu nikada uspostavljeni. obzirom na činjenicu da je izdržavanje zahtevala i posle redovnog školovanja.NASLEDNO PRAVO osloboditi tereta izdržavanja. bio na njima. postupajući po tužbi pokojnog. Zakona o nasleđivanju. ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu. Uslovi punovažnosti isključenja propisani su članom 62. i što ga nije posećivala za vreme bolesti. kao i prvostepeni sud. Smatra da su to razlozi za isključenje iz nasleđa. pa Okružni sud nalazi. ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. Prema tome. stav 4. u prethodnoj parnici. istog zakona. iako je samo formalno upisala Višu ekonomsku školu. prvostepeni sud je. kao detetu i pravilan je zaključak da se tužilja povodom zakonske odnosno moralne obaveze. radi ukidanja njegove obaveze zakonskog izdržavanja prema tužilji ustanovljene sudskom odlukom. najpre kao prethodno pitanje raspravio pitanje pravne važnosti isključenja tužilje iz nasleđa. bračnom drugu ili roditelju. Zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo. gde se kao razlog za tužbu navodi da je teško bolestan. zaveštalac mora uvek koristiti oblik zaveštanja koji je propisan za stavlja. u situaciji kada se to po prirodi stvari moglo očekivati. obzirom na tešku bolest pokojnog i u vezi sa tim tešku materijalnu situaciju njega i njegove porodice. tako što bi se uzdržala. Tom prilikom je. Kod ovakvog stanja stvari. Zakona. usvojeniku. tužilja nije zloupotrebila pravo na zakonsko izdržavanje prema pokojnom kao ocu. 1448/2006 od 21. zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo iz razloga ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. utvrđeno da je tužilja redovan student Više ekonomske škole i da teška bolest pokojnog nije razlog za ukidanje njegove zakonske obaveze izdržavanja. prvostepeni sud je pravnosnažnom presudom odbio tužbeni zahtev. njegovom detetu. Zakona a posledice isključenja članom 63. pravilno rešavajući o zahtevu tužilje radi povrede nužnog naslednog dela. To se nikako ne može pripisati u krivicu tužilji. Pri tome. prema odredbi člana 62. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. iako među njima nikada nije uspostavljen najosnovniji roditeljski odnos. da okolnosti što tužilja nije pomogla pokojnom ocu. Naprotiv. tuženici ničim nisu argumentovali tvrdnje da u vreme bolesti pokojnog tužilja nije bila na redovnom školovanju. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 61. Tužilja je imala po zakonu pravo na izdržavanje na teret pokojnog kao roditelja. Prema odredbi člana 61. nije teže ogrešila prema pokojnom ocu.2006. Gž. iako je teret dokazivanje ove činjenice.30 - . na neispunjeno očekivanje da će mu tužilja pomoći tako što će se odreći prava na izdržavanje. god.

ako je sa umišljajem učinio neko teže krivično delo prema njemu ili njegovom bračnom drugu. što je iz kuće otuđila veći iznos gotovog novca i više predmeta zlatnog nakita koji je pripadao njenoj majci. Iz utvrđenih činjenica osnovano su sudovi izveli zaključak da takvo ponašanje tužilje predstavlja teži stepen ogrešenja o zakonske i moralne obaveze tužilje prema ostaviocu koje sadrži obeležja krivice. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja.NASLEDNO PRAVO nje zaveštanja i u njemu izraziti isključenje nužnog dela – član 62. 1045/99 od 25. U konkretnom slučaju. navedenog zakona. Iz obrazloženja: Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužena jedino dete tužioca i ostavilje. 4256/98 od 12. Oni su tuženoj zamerali što nije završila studije. te da se prema njima ponašala nepristojno i vređala ih pogrdnim rečima.) 61. po oceni Vrhovnog suda. zbog kog razloga je ostavilac mogao tužilju da isključi iz nasleđa. 8. nižestepeni sudovi utvrđuju da je ostavilac poslednjih godina života bolovao od tuberkuloze pluća.05. ZPP. Takav odnos tužene prema roditeljima naveo je ostavilju da je isključi iz nasleđa. supruzi izvršila krivično delo. zbog čega su uslovi stanovanja bili teški. nižestepeni sudovi su. Svaku izjavu poslednje volje datu u propisanoj formi koja ima svrhu da odredi drukčiji raspored imovine i red nasleđivanja nego što ga propisuje zakon treba smatrati zaveštanjem pa nije nužno da ovo pismeno sadrži i postavljenje naslednika. nije od uticaja na donošenje drugačije odluke. ako je učinio krivično delo upravljeno na podrivanje narodne vlasti. 42. god. zaveštalac može isključiti nužnog naslednika iz nasledstva ukoliko se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega ili njegovog bračnog druga. za vreme dok je boravio u svojoj kući nije imao ko da brine o njemu. dosta vremena je provodio na lečenju u bolnici. tako da zbog smrada u prostoriji u kojoj je živeo nije se moglo ući.6. Stoga je tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan. po oceni Vrhovnog suda. Ovo i onda ako svojom imovinom nije raspolagao zaveštanjem.8. Ocenom izvedenih dokaza.1999.) . Više puta je ostavilac tražio pomoć od tužilje u vezi izdržavanja što je ova odbijala a istovremeno je upućivala pretnje svakom licu kome se ostavilac obraćao sa molbom da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju.1999. Zbog toga je zaveštalac u ovom slučaju mogao izvršiti isključenje i u pismenom sastavu sačinjenom 28. Zakona o nasleđivanju za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva. pravilno ocenili da nisu ispunjeni uslovi iz člana 42. Navodi revizije da je otuđenjem novca i zlatnog nakita tužena prema tužiocu i njegovoj pok. Rev. ili ako se odao neradu i nepoštenom životu. godine iako u njemu nije imenovao naslednika. Naime. jer za takve svoje tvrdnje tužilac nije podneo potrebne dokaze. prema navedenoj zakonskoj odredbi. (Vrhovni sud Srbije. god. (Vrhovnoi sud Srbije Rev. ponašanje tužene ne može se okvalifikovati kao bilo koji od razloga za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva u smislu citirane zakonske odredbe.1996. što je bez njihovog znanja napustila kuću i udala se za čoveka o kome oni nisu imali pozitivno mišljenje. Da bi zaveštalac isključio nužnog naslednika iz nasleđa mora biti ispunjen jedan od uslova navedenih u čl.31 - . Međutim. detetu ili roditelju. Zakona o nasleđivanju. a kako to nalaže propis čl. nezavisnosti zemlje i sl..

Stoga se u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njegove zahteve odbili.2002. "bez prava na nužni deo". bračnom drugu ili roditelju. koji mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. 62. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem prekinuo ostavinski postupak. Rev. 1131/02 od 28. U ponovnom postupku. god. (Vrhovni sud Srbije. usvojeniku. Bez uticaja su navodi revizije da nižestepeni sudovi nisu pouzdano utvrdili da je tužilac vređao. i 63. maltretirao i fizički napadao majku.uputiti na parnicu. Sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika koji istakne prigovor uračunavanja poklona u zakonski nasledni deo drugog naslednika . prvostepeni sud će najpre sa sigurnošću razjasniti da li je među učesnicima postupka sporno da se poklon uračunava u nasledni deo učesniku – poklonoprimcu ili je sporna . Zakona o nasleđivanju) 62. Zakona o nasleđivanju) 63. stav 3. 61. Ono mora biti izraženo na nesumnjiv način. revizijom ne može pobijati utvrđeno činjenično stanje. Tužilja je isključila iz nasleđa tuženog. Iz obrazloženja: Prema čl.) URAČUNAVANJE POKLONA (Član 66. zahtevi tužioca da se ugovor o poklonu i testament reduciraju za veličinu njegovog nužnog dela su neosnovani.32 - . Poželjno je navesti i uzrok. Zakona o nasleđivanju. po članu 385. da li je namera ostavioca bila da se učesniku nasledniku – poklonoprimcu ne uračuna u njegov nasledni deo poklon koji mu je ostavilac učinio. svog sina. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan. Isključenje iz nasleđa se vrši u formi zaveštanja a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno.03. umišljajnim krivičnim delom učinjenim prema njemu. odavanjem neradu ili nepoštenom životu). Isključenje se vrši u formi koja važi za testament. našavši da je među učesnicima postupka sporno šta čini zaostavštinu ostavioca odn. zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (uvredljivim ili grubim postupkom. S obzirom na obim isključenja. jer se. njegovom detetu. ZPP. a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno.NASLEDNO PRAVO POSLEDICE ISKLJUČENJA (Član 63.

prekinuće ostavinski postupak i na odgovarajuću parnicu će uputiti učesnike u čijem je interesu da se poklon uračuna u nasledni deo. 2601/97 od 18. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđivanja namirenja u naslednom delu poklonom. (Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu. osim ako je ostavilac izjavio u vreme davanja poklona.NASLEDNO PRAVO vrednost poklona koja se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine. te da se ovaj poklon uračunava u nasledni deo tužene. 235/07 od 09. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije Rev. 4123/97) . Po mišljenju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi protumačili volju ostavioca a naime da je smatrao da ne treba poklone koje je učinio svojim ćerkama. Utvrđeno je da je sada pokojni otac parničnih stranaka izjavio da posle njegove smrti dele imovinu kako znaju. Zakona o nasleđivanju.2007. Ako sud ostane pri zaključku da je u konkretnom slučaju sporno samo uračunavanje poklona u nasledni deo.) 65. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi bilo je potrebno utvrditi pravu volju ostavioca koja je bila izražena rečima.02. 46.02.33 - . Tužbom se traži da se utvrdi da je tužena dobila na poklon parcele bliže označene prvostepenom presudom. nema pravo da nakon povlačenja tužbe i pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje. da se poklon neće uračunati u nasledni deo. Ako sud nađe da je sporna samo vrednost poklona koji se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine. Ovom odredbom je predviđeno u stavu 1. pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu čl. Gž. da su tužilja i tužena od svog oca za vreme njegovog života dobile na poklon određenu imovinu. da se svakom zakonskom nasledniku uračunava u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. jer zakon o vanparničnom postupku takvu mogućnost nije propisao. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da volja ostavioca nije pravilno protumačena. ili kasnije u testamentu. je predviđeno da se poklon ne uračunava ako je ostavilac izjavio u vreme poklona ili docnije u testamentu. Tek ako se takav spor pojavi postupak će se prekinuti uz uput na parnicu. god. da posle njegove smrti tužilja i tužena dele njegovu imovinu kako znaju. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama potrebno je utvrditi pravu volju ostavioca. Rev. godine) 64. da se poklon neće uračunati u nasledstvo. To pitanje će se razjasniti odgovarajućim izjavama učesnika postupka. ovde tužilji i tuženoj uračunavati u nasledstvo. Svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve ono što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno.1998. na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila volja ostaviočeva. sud će pristupiti utvrđivanju vrednosti poklona i zaostavštine i to će rešavati u ostavinskom postupku sve dok se po tom pitanju eventualno ne pojavi spor među učesnicima. Istom odredbom u stavu 3. pa zavisno od toga i eventualno pravo učesnika – poklonoprimca na nasledni deo iz preostale zaostavštine.

NASLEDNO PRAVO

66.
Kao poklon čija se vrednost priračunava vrednosti čiste zaostavštine smatra se svako ostaviočevo raspolaganje imovinom bez naknade u korist naslednika, bez obzira na vreme kada su učinjeni, osim poklona koji se po zakonu ne uračunavaju nasledniku u njegov nasledni deo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3138/97)

67.
Propisi o uračunavanju poklona u nasledni deo i o zastarelosti zahteva za nasleđivanje primenjuju se ne samo za sanaslednike već i na naslednike sanaslednika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1977/95)

68.
Ako se zahtev za uračunavanje poklona ne istakne u ostavinskom postupku onda naslednik ne može u posebnoj parnici, po pravosnažno okončanom ostavinskom postupku, tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u ovom naslednom delu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3407/95)

KO MOŽE ZAHTEVATI URAČUNAVANJE (Član 77. Zakona o nasleđivanju)

69.
Uračunavanje poklona u nasledni deo sud ne provodi po službenoj dužnosti već samo po zahtevu određenih lica koja imaju aktivnu legitimaciju po samom zakonu. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 624/95)

POJAM ZAVEŠTANJA (Član 78. Zakona o nasleđivanju)

70.
Zakon o nasleđivanju ne predviđa zajedničko zaveštanje, pa ako su dva lica sačinili takvo zaveštanje, isto je ništavo. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 2005/97)

71.
Testament nema pravnog dejstva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 516/ 95)
- 34 -

NASLEDNO PRAVO

ZAVEŠTAJNA (TESTAMENTALNA) SPOSOBNOST (Član 79. Zakona o nasleđivanju)

72.
Lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti raspolažu pretpostavljenom sposobnošću za rasuđivanje, te - zbog toga - imaju i pretpostavljenu testamentalnu sposobnost.

Iz obrazloženja: Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. Ovi kriterijumi su određeni članom 79. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje - takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka, tj. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. U tom smislu, testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti, zbog čega nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost, već da li je bio sposoban za testiranje. Na taj način, za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje - čl. 156. i 166. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1161/2004(1) od 30.08.2004. god.)

73.
Testamentalna sposobnost zaveštaoca, procenjuje se prema "Lex nationalis" zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Iz obrazloženja: Prema razlozima nižestepenih odluka testatorka sada pokojna N. je 19. avgusta 1987. godine u Kanadi sačinila pismeni testament pred svedocima, kojim je spornu kuću u Kikindi zaveštala prvotuženom, a svoju ostalu imovinu deci – na razne delove. Osporeni testament sačinjen je na engleskom jeziku, testatorka ga je potpisala u prisustvu dva svedoka, navodeći da je to njena poslednja volja, ovaj testament su u svojstvu testamentalnih svedoka potpisala dva lica, a overen je 15. avgusta 1995. godine od strane javnog beležnika Pokrajine Ontario. Testatorka je u vreme sačinjavanja testamenta i otvaranja nasleđa imala kanadsko državljanstvo, a uslov za sticanje ovog državljanstva je i položen ispit iz engleskog ili francuskog jezika. Odlučujući o žalbi tužilaca drugostepeni sud je zaključio da je testatorka znala samo govorni engleski, da engleski nije znala da čita i piše i da osporeni testament ne ispunjava uslove iz člana 64. Zakona o nasleđivanju Srbije, s obzirom da prema ovim odredbama pismeni testament pred svedocima može sačiniti samo testator koji zna da čita i piše, odnosno da ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpiše u prisustvu dva svedoka, izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
- 35 -

NASLEDNO PRAVO

Naime, prema odredbama člana 30. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja za sposobnost za pravljenje testamenta merodavno je pravo države čije državljanstvo je zaveštalac imao u momentu sačinjavanja testamenta. Testamentalna sposobnost zaveštaoca, se stoga, po stanovištu Vrhovnog suda, procenjuje prema lex nationalis zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Ukoliko zaveštalac ima više državljanstava (bipatridi), merodavno pravo određuje se prema odredbama člana 11. st. 2. i 3. istog Zakona, a u slučaju da je zaveštalac državljanin SR (odnosno ranije SFRJ), i da ima i državljanstvo neke druge države, smatraće se da ima samo jugoslovensko državljanstvo. U pogledu punovažnosti testamenta sa stanovišta forme, punovažnost testamenta u pogledu oblika ceni se prema odredbama člana 31. navedenog Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Prema stanju u spisima zaveštalac je imala kanadsko državljanstvo, koje je stekla po iseljenju u Kanadu, nižestepeni sudovi su propustili da utvrde da li je zaveštalac u vreme sačinjavanja osporenog testamenta 1987. godine imala i državljanstvo SFRJ, jer od ovih okolnosti zavisi da li će za ocenu punovažnosti osporenog testamenta kao merodavno pravo biti primenjeni propisi o nasleđivanju koji su u SFRJ tada bili na snazi (u zavisnosti od njenog republičkog državljanstva) ili pravo strane države čiji je državljanin bila i u kojoj je imala prebivalište, ukoliko državljanstvo SFRJ nije imala. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4683/99 od 05.04.2001. god.)

74.
Testatorova sposobnost za rasuđivanje u vreme sačinjavanja testamenta utvrđuje se veštačenjem. Iz obrazloženja: Presudom je dobijen tužbeni zahtev da se utvrdi da pismeni testament pred svedocima ne proizvodi pravno dejstvo. Okružni sud je ukinuo prvostepenu odluku. Testator je bio delimično lišen poslovne sposobnosti zbog akloholizma i stavljen pod starateljstvo 17. 09. 1983. godine. Poslovna sposobnost mu do smrti nije vraćena. Prvostepeni sud je bez veštačenja sposobnosti testatora za rasuđivanje sam ocenio da je bio sposoban za rasuđivanje. Sud nije stručan da utvrđuje da li je testator bio sposoban za rasuđivanje u vreme sačinjenja testamenta, jer za to ne poseduje potrebno stručno znanje u smislu člana 250. ZPP. Sud je bio dužan da odredi sudsko psihijatrijsko veštačenje radi utvrđenja sposobnosti za rasuđivanje testatora i da pri tom pokuša da pribavi medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju testatora u vreme sačinjavanja testamenta na osnovu kojeg bi se izvršilo veštačenje. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1364/97 od 13.11.1997. god.)

75.
Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti testament u redovnoj formi odn. drugom obliku predviđenom zakonom.
- 36 -

januara 1994. ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih nije mogla da sačini testament u redovnoj formi odnosno drugom obliku (svojeručni. bila pismena.05. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati . A. 142/97 od 06.br. pismeni pred svedocima ili sudski).člana 84. tri dana nakon posete tuženog sa svedocima na dan 9. Zakona o nasleđivanju. tužbeni zahtev tužioca usvojili i odlučili kao u izreci prvostepene presude. Zakona o nasleđivanju Srbije koji je u momentu smrti sada pok. da je sada pok.37 - . pre toga nije bila u izuzetnim prilikama zbog kojih nije mogla sačiniti redovan testament.) SVOJERUČNO ZAVEŠTANJE (Član 84. Forma (oblik) zaveštanja mora biti ispoštovana u potpunosti. A. (Vrhovni sud Srbije. jer iz spisa predmeta proizilazi da pok. godine kada su svedoci sa tuženikom bili kod nje u kući i oko 35 . pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su polazeći od odredbi člana 73. A. Rev.12. Zbog toga nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao. da eventualna bolest i životno doba ostavioca sada pok.) VOLJA ZA SAČINJAVANJE ZAVEŠTANJA ( Član 81. A. Zakona o nasleđivanju) 77. god. već naprotiv da je prema mestu gde je živela i sredini u kojoj se kretala imala objektivnih i subjektivnih mogućnosti da pre svoje smrti sastavi redovan testament.1. Zakona o nasleđivanju) 76. Bez bitnog je uticaja na zakonitost pobijane presude navod revizije koji se odnosi na okolnost.1997. bio na snazi. god. nužno je da je ona učinjena slobodno. Da bi izjavljena volja bila relevantna i mogla da proizvede posledicu zaključenja testamenta kao pravnog posla.3896/97 od 02. da je u momentu smrti imala 77 godina i da je 9.45 minuta sa njom razgovarali bila pokretna i pri punoj svesti i zdravom razumu. jer je ono strogo formalni akt. da je pok. godine umrla.1994. što znači da sadrži svest o svim elementima i značaju preduzetih radnji i slobodnu i stvarnu nameru za zaključenje pravnog posla.1997. .NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Među parničnim strankama nije sporna činjenica. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su i po stanovištu Vrhovnog suda osnovano zaključili. (Vrhovni sud Srbije. A. Rev.

reč je o svojeručnom testamentu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.04.mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju. Zaveštanje nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao. Zakona o nasleđivanju. 84. 2306/08 od 09. Reč je o svojeručnom testamentu. Odredbom člana 84.prema članu 84. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. koji . zaveštanje koje je sačinila imenovana pokojna nije punovažno jer nije sačinjeno u skladu sa Zakonom. pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo.38 - . Odredbom člana 164. do 113. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl. Iz obrazloženja: Oblik zaveštanja mora u potpunosti biti ispoštovan.testamenta određeni su članom 83. do 113. Oblik i uslovi zaveštanja . Zakona. Zakona. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je i svojeručno potpisao.04. Naime.član 164. koji prema članu 84.NASLEDNO PRAVO Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj koji nije imao zaveštajnu sposobnost. zaveštanje koje je sačinila pokojna nije punovažno. godine) . U konkretnom slučaju. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl.član 168.2009. Rev. Zakona mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani oblik i uslovi određeni Zakonom . Zakona.2009. 84. Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom . U konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. jer je zaveštanje strogo formalni akt. jer nije sačinjeno u skladu sa odredbama Zakona. istog Zakona propisano je da je rušljivo zaveštanje ako nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim Zakonom. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani zakonom određeni oblik i uslovi. godine) 78.testament mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim članom 83. 2306/08 od 09. Odredbom člana 168. ovog Zakona propisano je da je zaveštanje rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost. Zaveštanje . Zakona o nasleđivanju. jer je ono strogo formalni akt čija oblik mora u potpunosti biti ispoštovan. Rev. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je svojeručno potpisao. Zakona . pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo.

Iz navedenog proizilazi da svojeručno (olografsko) zaveštanje predstavlja oblik redovnog. pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. 3551/07 od 08. napisanog i potpisanog njegovom rukom a u konkretnom slučaju. usled čega se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da se svojeručno zaveštanje mora da sačini pisanim slovima. pa se po oceni Vrhovnog suda ne isključuje mogućnost da zaveštalac svoju poslednju volju izrazi svojeručnim zaveštanjem napisanim štampanim slovima. koju je ova kucala na pisaćoj mašini. Stoga. Provera autentičnosti teksta zaveštanja može biti izvršena i kada je zaveštanje pisano štampanim slovima. Tehnika pisanja zaveštaoca.NASLEDNO PRAVO 79. pokojna majka tužene. pisaće mašine i dr. kojima se propisuju posebni zakonski uslovi za ovu vrstu zaveštanja. ćerki testamentalne naslednice. Rev.2000. a baba tužilaca je 1998. a ovo pismeno kao svedok zaveštanja potpisao samo jedan svedok. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. privatnog i pismenog zaveštanja i da je za ovaj oblik neophodno da u celosti zaveštanje bude napisano i potpisano od strane zaveštaoca. Da bi pismeni testament pred svedocima bio punovažan potrebno je da prilikom davanja izjave testatora da je to njegov testament i potpisivanja istog budu prisutna oba testamentalna svedoka i da se oni istovremeno na tom testamentu i potpišu. a to nije učinila ni kasnije. Ovo ograničenje ne proizilazi iz citiranih odredbi. nižestepeni sudovi su zaključili da je ovako pismeno zaveštanje pred svedocima ništavo i da kao takvo ne postoji. Zakona o nasleđivanju je propisano da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja bitno je da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. zbog čega su usvojili tužbeni zahtev. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Isključena je mogućnost korišćenja računara. napisanog i potpisanog njegovom rukom. do smrti zaveštaoca. nije bliže propisana. korišćenje štampanih ili pisanih slova.11. za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije od značaja na kom jeziku. Iz obrazloženja: Odredbama člana 84. pri čemu nije od značaja na kom jeziku. 05. Posle čitanja onoga što je izjavila pred dva svedoka." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. godine započela sačinjavanje pismenog zaveštanja pred svedocima tako što je sadržinu zaveštanja diktirala unuci. Drugi svedok nije potpisom potvrdila to svojstvo jer nije imala ličnu kartu. godine i nije bila sporna. izjavila je da je to njena poslednja volja. već je bitno da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. To predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. autentičnost spornog teksta od 05. stav 1. godine) 80. . pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. 2008.39 - .

tada je osnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj testamenta jer nema uslova za postojanje pismenog testamenta – zaveštanja pred svedocima predviđenog članom 85. Zakona o nasleđivanju.2004.) 81. Sve to predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. Gž.12. niti onih koji bi potvrdili sadržinu testamenta. Drugostepeni sud je žalbu tuženih odbio kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu. Testament. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. te se zaostavština ima raspraviti prema zakonskom redu nasleđivanja. a primenom odredbe čl. Zakona o nasleđivanju propisala je redosled radnji kao uslova za punovažnost ove vrste testamenta.2005. obezbeđuje autentičnost izjave poslednje volje zaveštaoca. pa time nema uslova za punovažnost ni pismenog testamenta pred svedocima ni svojeručnog testamenta. 84. tekst je pisalo treće lice. Zakona o nasleđivanju. br. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženih. Kada je testator sačinio testament tako što je isti izdiktirao a tekst mu pisao unuk. Pravilna je odluka suda kada je poništio navedeni testamenat. Zato pismeni testament pred svedocima nije punovažan ako prilikom davanja izjave zaveštaoca da je to njegov testament i potpisivanja istog nisu bila prisutna istovremeno oba svedoka testamenta i ako se istovremeno na testamentu oni nisu potpisali. a svedoka pri sačinjavanju testamenta nije bilo pa niko nije ni mogao da potvrdi sadržinu testamenta. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Zaveštalac treba da potpiše napisani tekst i prilikom potpisa mora izjaviti da je to njegov testament.NASLEDNO PRAVO Nije osnovano isticanje tužene u reviziji da je materijalno pravo pogrešno primenjivano. a svedoci se moraju odmah potpisati. s obzirom da je isti izdiktirao pokojni. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. Odredba člana 85. br. odredbom člana 85. godine od strane pokojnog.40 - . a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. god. jer je njihova uloga da potvrde autentičnost ostaviočevog potpisa i njihove izjave da testament koji potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju.03. ako svedoci nisu istovremeno potpisali testament nije ispunjena forma testamenta nužna za njegovu punovažnost. istog Zakona izražen je značaj forme zaveštanja kao uslova za njegovu punovažnost jer je propisano da zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim tim zakonom. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. god. (Vrhovni sud Srbije Rev. _______. Zakona o nasleđivanju. Naime. ozbiljnost i pouzdanost izjave volje i pravnu sigurnost i ima značaj uslova za punovažnost testamenta. 1255/05 od 27. kao svečani. pa je poništen "testamenat" u pisanoj formi sačinjen 10. Forma testamenta osigurava slobodu volje. a ne samo za njegovo dokazivanje. niti forme svojeručnog zaveštanja predviđenog članom 84. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. strogo formalni akt. Odredbom člana 83. Stoga. br. a nije bilo ni svedoka pri sastavljanju testamenta.) .01. koji je proglašen u predmetu ostavinske rasprave O.2000. i 85. 55/04 od 22.

sada pokojna D. Pismena “zabeleška” se ne može izjednačiti sa svojeručnim testamentom ostavioca. Pravilnom primenom materijalnog prava. godine i nije ostavila ni jedno lice iz kruga zakonskih naslednika. god. kao neosnovanu. Pokojna D.) 83. na osnovu testamentalnog prava na nasleđivanje. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da pismena – “zabeleška” koju je ostavilac sačinio. Gž. Iz pomenute “zabeleške” proizilazi da je ostavilac preporučio tuženoj – drugoj kćerki da se ne prihvati nasleđa na stanu jer joj je pomogao novčano prilikom drugih kupovina.N. bude oglašena nasledna učesnica B. Shodno odredbi člana 2. Prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima. a u smislu odredbe člana 6.2003. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu testamenta. je svojom zaostavštinom raspolagala svojeručnim testamentom kojim je ostavila u nasleđe. bez obzira što naslednik ne spada u krug zakonskih naslednika. naslednoj učesnici B. br. pored ostalog i pravo korišćenja označenog grobnog mesta.41 - . istog Zakona.K. Odluke o sahranjivanju i .10.1995. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da pomenuta zabeleška ne predstavlja svojeručni testamenat ostavioca.04. Prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio pravnu volju ostavioca u vezi pomenute zabeleške i našao da ista ne sadrži volju ostavioca koja bi se odnosila na raspolaganje njegovom imovinom – stanom i ko će biti naslednik. pa i pravo korišćenja grobnog mesta. je umrla 3. tužiljinu žalbu i potvrdio je prvostepenu presudu. nasleđivati se mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. Opština je u postupku raspravljanja zaostavštine osporila testament u delu koji se odnosi na raspolaganje grobnim mestom. već na osnovu Zakona o nasleđivanju.N. predstavlja svojeručni testamenat ostavioca.K. Kako je tužilja – kćerka pokojnog. Odredbom člana 17. pronašla u arhivi ostavioca pismeno nazvano “zabeleška” koju je ostavilac sačinio. odlučeno je da za naslednika. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti ostavilje. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog oca stranaka na osnovu zakona i učesnici su izjavili da ostavilac nije ostavio nikakvo pismeno. to je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da to pismeno predstavlja svojeručni testamenat ostavioca i da je pravno valjan na osnovu kojeg se ima raspraviti njegova zaostavština i da se poništi njena naslednička izjava koju je dala u ostavinskom postupku. 598/03 od 10.NASLEDNO PRAVO 82. Drugostepeni sud je odbio. Svojeručnim testamentom mogu se ostaviti u nasleđe sve stvari i prava koje pripadaju testatoru.

Ovaj testament je zatvoren. god.. ZPP. S obzirom na izloženo. (Vrhovni sud Srbije Rev. Iz činjeničnog stanja. M.) . V. koje je utvrdio prvostepeni sud.03.) 85. br.. pa je pravosnažnom presudom Trećeg opštinskog suda u B. ostavio svojeručni testament na osnovu koga je celokupnu svoju zaostavštinu ostavio u nasleđe naslednom učesniku P. u predmetu P. Gz. stav 2. (Iz presude Okružnog suda u Pozarevcu. Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. M. na taj način što je na njegovoj zaostavštini na osnovu svojeručnog testameta za jednog naslednika oglašena P.42 - . V.. V. V. V.. to obuhvata i mogućnost nasleđivanja prava korišćenja grobnog mesta na osnovu raspolaganja punovažnim testamentom ostavilje. god. jer nema svojeručnog potpisa testatora.2003.NASLEDNO PRAVO grobljima je propisano da u slučaju smrti korisnika grobnog mesta. 345/99 od 18. Kako u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti to je prvostepeno rešenje na osnovu člana 380. zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da prvostepeno rešenje bude ukinuto. Kako je navedenim propisima predviđena mogućnost nasleđivanja stvari i prava i po osnovu zakona i po osnovu testamenta... već na osnovu Zakona o nasleđivanju i Odluke o sahranjivanju i grobljima. Kada je iz same isprave testamenta vidljivo da on ne ispunjava formu propisanu Zakonom. Ispitujući pravilnost prvostepenog rešenja u okviru zakonskih ovlašćenja iz člana 381. br. Neosnovano je isticanje u reviziji da pravo korišćenja grobnog mesta ne mogu nasleđivati lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika i da se ovo pravo ne može nalaziti u prometu. 4914/02 od 06. oglasio naslednicom po osnovu svojeručnog testamenta pok. proizilazi da je pre smrti pok. Okružni sud je našao da je žalba naslednog učesnika neosnovana. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.1997. iz B. 12248/96 od 21. pravo korišćenja grobnog mesta pripada fizičkom licu koje je oglašeno za njegovog naslednika. iz razloga što prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima.01. M. jer se punovažnost testamenta može oceniti i na osnovu same isprave.1999. potvrđeno. tada nema mesta upućivanju na parnicu i prekida raspravljanja zaostavštine.) 84. ZPP. br. god. Protiv ovog rešenja blagovremeno je izjavila žalbu tužena Opština. pravilno je postupio prvostepeni sud kada je naslednog učesnika P._______ utvrđeno postojanje ovakvog testamenta. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem je raspravljena zaostavština iza smrti pok.11..

Pokojni je. ali to nije realizovao zbog pogoršanja zdravstvenog stanja. Hteo je da sačini zaveštanje. Zakona o nasleđivanju. da li je sadržina izražena na hartiji ili drugoj podlozi mastilom ili olovkom. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati . sada pokojni ostavilac i tuženi. Nije dovoljno da ga samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. pa zato on može biti sačinjen u formi pisma koje roditelj upućuje svom detetu.u smislu člana 85. godine. pa je za njegovu punovažnost potrebno da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita. koji je pokojnog ostavitelja i odvezao u bolnicu. Tekst su potpisali dvojica imenovanih prisutnih. 2213/08 od 03. Za punovažnost svojeručnog testamenta irelevantan je jezik i pismo na kome se piše. a preminuo je 10.43 - . . pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt.zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga ga potpisuje. Pre potpisivanja ostavilac nije pročitao tekst niti je rekao da mu je to poslednja volja. U smislu člana 85. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio. Relevantna odredba: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Rev. Ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima .2006.02..NASLEDNO PRAVO 86. da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno ga potpiše. Zakona o nasleđivanju .2008. godine. već je tuženom saopštio da "čuva imanje i da čuva papir jer . 2488/96) PISMENO ZAVEŠTANJE PRED SVEDOCIMA (Član 85.2005. Rev. Ostavilac se iz bolnice vratio 14. godine u jutarnjim časovima a pre odlaska u bolnicu u njegovoj kući su bili tuženi i još dvojica imenovanih. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada pokojnom ostaviocu pozlilo je dana 14.02. i M. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. ukupno 850 evra i ostavljam sve imanje J.2005. Zakona o nasleđivanju.09.ako mu se šta desi .da će ono biti njegovo". (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju) 87.član 85.02.". Dakle. uzevši list iz svog bloka na kome je već bilo napisanog teksta. rekao tuženom da napiše sledeći tekst: "Ostalo novca kod J. ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga tako sačinjeni tekst potpisuje. godine) 88.

. P..NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Odredbom člana 85. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je advokat u svojoj kancelariji. Gž. U konkretnom slučaju ovog bitnog elementa forme nema. Rev. Presudom Okružnog suda u Č. pa ga je pročitao uz prisustvo zaveštaoca. zatim ga je advokat uz prisustvo dva svedoka. ____/06 od 18. 1253/06 od 18. pa za njegovu punovažnost potrebno je da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita. forma testamenta nije ispunjena u skladu sa citiranim zakonskim propisom.M.. Zakona o nasleđivanju koja izričito predviđa formu za pismeno zaveštanje pred svedocima. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.09. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa se utvrđuje da je pismeno zaveštanje pred svedocima pokojnog ništavno i ne proizvodi pravno dejstvo. ____/05 od 22. U konkretnom slučaju zaveštalac svoj testament pred svedocima nije potvrdio. uz prisustvo tužene. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati.44 - .. Zakona o nasleđivanju. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje.2006. usled čega ne može proizvoditi pravno dejstvo. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio. da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno potpiše. a isti potvrdi “da je u njemu sve ispoštovano kako je rekao”. odnosno svoje zaveštanje. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. već je to učinila njegova supruga – tužena.2008. shodno članu 85. Pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt. a presuda prvostepenog suda je potvrđena. . prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 85. br. 90. proizvodi pravno dejstvo kada nije dokazano da je zaveštalac docnije raspolagao imovinom zaveštanom ovim zaveštanjem. Kada je advokat sačinio pismeni testamenat u ime zaveštaoca. godine odbijen je kao neosnovana žalba tuženih. juna 2006. niti ga je pred svedocima pročitao. bez prisustva zaveštaoca sačinio zaveštanje. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. U situaciji kada zaveštala nije ni diktirao test testamenta. a bitan elemenat te forme je da zaveštalac izjavi pred svedocima da je sačinjeno pismeno pročitao. jer izvedenim dokazima nije utvrđeno da je zaveštalac pred svedocima izjavio da je navedeno pismeno pročitao. tužene i samog zaveštaoca naglas pročitao. a potom je zaveštalac izjavio obraćajući se tuženoj – “ispoštovala si onako kako sam ja rekao”. a ne da zaveštalac samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. godine) 89.. nedostatak forme ne pruža dovoljno garancije za obavljanje autentičnosti poslednje volje zaveštaoca. Gž.. radi se o ništavom pravnom poslu – pismenom zaveštanju pred svedocima.. oktobra 2006. god. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. 2213/08 od 03. Kako je predviđena strogo formalna procedura i da zaveštanje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.10. br. za čiju su punovažnost ispunjeni zakonski uslovi. Pismeno zaveštanje pred svedocima.

M. Zakona o nasleđivanju jer je svaki testator uredno sačinio pismeni testamenat pred svedocima a odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj volji testatora. ali samo u odnosu na pok. izreke preinačena. M.08. ili preciznije.) 91. niti da ga je opozvala sačinjavanjem docnijeg testamenta u smislu člana 101. izreke. jer se ne može testamenat proglašavati dva puta. Naime. Ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da ne proizvodi pravno dejstvo testamenat pok. pa se poništava testamenat sastavljen pred svedocima 1. pa se radi o dve odvojene izjave volje dva lica za raspodelu njihove imovine. Gž. odnosno testament pred svedocima od strane dva lica – testatora.04. O. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. br. O. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. O. I pored ove okolnosti. koji se u fotokopiji nalazi u spisima. Zakona o nasleđivanju. 74/05 od 1.. Isti ispunjava uslove iz čl.1974. Takođe nije utvrđeno da je ostavilja docnije raspolagala imovinom zaveštanom ovim testamentom u smislu člana 102.01. godine. nakon smrti svakog od navedenih testatora. a revizijom tuženih se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.) 92. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca.1986. Punovažan je tzv. Rev. preinačena je prvostepena presuda u stavu 1. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je punovažan sporni testamenat pred svedocima od 25. zajedničkom testamentu. Alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima). o testamentu pred svedocima od strane dva lica – testatora ali na istom listu hartije. istog Zakona.nepunovažno je. kojim su tražili poništaj pismenog testamenta pred svedocima sastavljen od pok. kao neosnovan. radi se o dve odvojene izjave volje od strane dva lica za raspodelu svoje imovine.11. Zbog toga je prvostepena presuda u stavu 1. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Zakona o nasleđivanju.2006. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo nalazeći da je ništav testamenat u odnosu na pok. Tuženi nisu dokazali da je ostavilja ovaj testament opozvala u celini ili delimično u smislu člana 100. koji je važio u vreme sačinjavanja testamenta. a volje oba testatora su jasne i precizne. 69. . na istom listu hartije. 1748/05 od 22. ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo . a odbija se deo tužbenog zahteva za poništaj istog testamenta u odnosu na pok.45 - .NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovažnost pismenog testamenta pred svedocima u smislu člana 64. godine. tako da se odbija tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan.2005.. i 90. Iz spisa proizilazi da su oba lica – testatori bračni drugovi sastavili svako svoj pismeni testamenat pred svedocima na istom – jednom listu hartije. god. M. Presudom drugostepenog suda. god. M. O. zajednički testament. Očigledno se radi o tzv. R. Zakona o nasleđivanju. proglašen je njegov testamenat pred svedocima koji je u potpunosti odvojen od testamenta pred svedocima drugog testatora. O.

Pismeni testamenat pred svedocima je ništav ako testatorka nije pismena.2004. Drugostepeni sud je žalbu tuženika odbio kao neosnovanu.10.) 93.1996. očigledno je da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 85. i konačno da ga svojeručno potpiše. Ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo. Za punovažnost ovog oblika zaveštanja obavezno je prisustvo dva svedoka. Dokazima je utvrđeno da je testatorka bila nepismena.10. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. Iz nesumnjivo utvrđenog činjeničnog stanja da svedok lekar nije ni znao šta potpisuje misleći da potpisuje izjavu o psihičkom stanju zaveštaoca. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju. odnosno nepunovažno je. zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. da zaveštanje pred njima nije pročitano. Dakle. Isto pismeno. (Vrhovni sud Srbije. se ima raspraviti u skladu sa zakonom. Zakona o nasleđivanju. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca.46 - . (Iz presude Okružnog suda u Čačku Gž. Oba svedoka istovremeno moraju da čuju i razumeju zaveštaočevu izjavu kojom on zaveštanje potvrđuje za svoje i oba svedoka moraju istovremeno da prisustvuju činu zaveštaočevog potpisivanja zaveštanja. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno i svojeručno potpisati. alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima) je nepunovažno odn. 73/04 od 22. ali samo za vreme trajanja dve poslednje zaveštaočeve radnje: za vreme njegovog priznanja zaveštanja za svoje i njegovog svojeručnog potpisivanja zaveštanja. a shodno članu 85. godine i zaostavština pok. jer nije sastavljen u skladu sa odredbom člana 85. niti je zaveštalac izjavio da je zaveštanje njegovo. Pismenim zaveštanjem pred svedocima zaveštalac je svoju zaostavštinu zaveštao tuženoj. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.) .) 94.01. ne može proizvoditi pravna dejstva.2004. Svedok lekar je potpisao tekst kucan pisaćom mašinom ne čitajući njegovu sadržinu. god.2004. potom da zaveštanje pročita. 2413/2004 od 20. a na kraju testamenta je stavila otisak kažiprsta. a drugi svedok . potpisala je i servirka. br. a ne može se konvalidirati stavljanjem otiska kažiprsta. god. Nužno je da sam zaveštalac napiše ili kome drugom izdiktira sadržinu zaveštanja. a smatrajući da se izjašnjava o tome da li je zaveštalac psihički sposoban da raspolaže svojom imovinom. Prema odredbi člana 85. testamenat je ništav. pa se utvrđuje da je ništav pismeni testamenat pred svedocima koji je testatorka sastavila 17. Zakona o nasleđivanju. Rev. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sastavljen pismeni testament pred svedocima pravno valjan. bez obzira što je na testamentu stavila otisak kažiprsta. Rev. zbog čega takvo zaveštanje ne može proizvoditi pravno dejstvo. 2413/o4 od 20. god. i potvrdio prvostepenu presudu. a poželjno je da se naznači i njihovo svojstvo svedoka.servirka je to potpisala ne znajući ni suštinu ni sadržinu onoga što potpisuje. koja se čak i ne seća za kog pacijenta je to učinila. da ga prizna za svoje.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je sin zaveštaoca a tužena vanbračna supruga. Zaveštanje je pisano pisaćom mašinom i potpisano od strane dva svedoka: lekara u bolnici u kojoj je ležao zaveštalac i servirke iste bolnice.06.

Prisutnost advokata pred kojim je potpisano zaveštanje pred svedocima.47 - . Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je zaveštalac T. pa je zaveštalac pročitao u sebi testament i nakon što ga je pročitao izjavio "baš tako sam hteo". a nakon toga svojeručno potpisao sve primerke testamenta. bila bi od uticaja da je advokat svojim potpisom potvrdio autentičnost testamenta. Ovim testamentom zaveštalac je ostavio tuženima prvo svoju nepokretnu imovinu i to porodičnu stambenu zgradu. a takođe i sve pokretne stvari i novac. ne mogu biti od uticaja na karakter imperativne norme člana 69. Zakona o nasleđivanju. . Zakona o nasleđivanju. svedocima pri njegovom pravljenju. Neukost zaveštaoca pri sačinjavanju zaveštanja i okolnost što advokat. Ovaj testament je proglašen u ostavinskoj raspravi. jer bi u tom slučaju i on bio svedok zaveštanja i tada bi zaveštanje imalo dva svedoka.NASLEDNO PRAVO 95. Tužioci osporavaju pravnu valjanost pismenog testamenta pred svedocima. pa je ništavo zaveštaje koje je potpisano samo od jednog svedoka koji može biti testamentalni svedok. kao i precima. suprotno odredbi člana 85. što čini nedostatak zakonom propisane forme. Zakona o nasleđivanju. nižestepeni sudovi su poništili pismeni testament sačinjen pred svedocima s obzirom na odredbu člana 69. Ovom odredbom propisano je da su ništave odredbe testamenta kojima se ostavlja nešto sudiji koji je testament sastavio. godine. braći i sestrama i bračnim drugovima ovih lica. kao treći svedok potpisao zaveštanje. je bez uticaja na punovažnost zaveštanja. jula 1996. Pošto je utvrđeno da je testamentalni svedok pri pravljenju testamenta. kao svedoka zaveštanja i njegovo prisustvo u kancelariji prilikom sačinjavanja zaveštanja. koji je bio na snazi u vreme sačinjavanja testamenta. kojim su tuženoj ostavljene određene nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije.. njen rođeni brat. to su nižestepeni sudovi pravilno poništili sporni testament. 23. potomcima.) 96. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilaca za utvrđivanje ništavosti testamenta neosnovan. Iz obrazloženja: Primenjujući pravilno materijalno pravo. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana i u tekst testamenta. 2002. a sa razloga što se o njoj već duže vreme brinu i staraju. 1286/01 od 3. G. u čijoj je kancelariji zaveštanje sastavljeno. god. Pismeni testament sačinjen u prisustvu samo jednog svedoka je ništav testament. Testament je napisao advokat na pisaćoj mašini u prisustvu testamentalnih svedoka. i povlači njegovu ništavost. sačinio pismeni testament pred svedocima. a ko ne može biti svedok zaveštanja.4. Ovakvo pri izostanku potpisa advokata. navodeći da u tekstu testamenta nije navedeno da je zaveštalac pročitao testament. nije upozorio ostavioca na to ko može. Pismeni testament pred svedocima punovažan je ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. pa bi bila bez uticaja činjenica što je brat testamentalnog naslednika. zatim su se na testamentu potpisali i oba testamentalna svedoka. Rev.

maloletnom I. S obzirom da ovako sačinjeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme druge vrste zaveštanja. od kojih su neki bili i svedoci potpisivanja ovog testamenta. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni.A. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni. nije izjavio da je to njegov testament. U pogledu rečenog neosnovani su navodi u reviziji da je zbog toga povređena forma pismenog testamenta pred svedocima i da se s tim u vezi dovodi u pitanje punovažnost tog testamenta u smislu člana 85. nije od uticaja.2002.2002. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. a zaveštanje napisano latinicom) ili da ne zna da čita. ali zna da se potpiše. Zaveštalac nije znao da čita i piše.) . Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen (da zna ćirilicu. prilikom potpisivanja testamenta i istovremeno sa potpisivanjem. stav 1.48 - . Zakona o nasleđivanju.J. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna potpuna pismenost zaveštaoca. pred više ljudi. izjavio da svu svoju imovinu ostavlja maloletnom I.09.. Ovo zbog toga što je pismeni testament pred svedocima punovažan ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. u situaciji da mu je zaveštanje sačinilo drugo lice koje on pre potpisivanja nije pročitao. 19. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.A. 889/02 od 26. zaveštalac mora da pročita zaveštanje. Zaveštalac može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. ali zna da se potpiše. Naime. sada pokojni D. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna wegova potpuna pismenost. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su iz navedenih razloga osporeno zaveštanje poništili. sačinio je pismeno zaveštanje pred svedocima kojim je svoju imovinu zaveštao ovde tuženom..) 97.NASLEDNO PRAVO Kod utvrđenja sudova da sporni testament ispunjava uslove predviđene navedenim propisom. činjenica da je pokojni D. zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. (Vrhovni sud Srbije. već samo da se potpiše. ne može se dovesti u pitanje punovažnost takvog testamenta samo zbog toga što u tekstu nije navedeno da je zaveštalac već pismeno pročitao.1998.04. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. što je u postupku i utvrđeno. niti ga je pre potpisivanja pročitao. prema odredbi člana 85. god. a zaveštanje napisano latinicom) ili zna ćirilicu. Da bi to učinio. Rev. Prema tome. 2332/01 od 11. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. Da bi to učinio. godine. god. Zakona o nasleđivanju. zbog čega ne proizvodi pravno dejstvo. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen ili da ne zna da čita. jer kada je neko treći po zaveštaočevom kazivanju sačinio zaveštanje. on mora da pročita zaveštanje.. jer kada je neko treći po zaveštačevom kazivanju sačinio zaveštanje. Utvrđujući činjenicu da sada pokojni D. nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev. osnovano zaključujući da osporeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme iz člana 85. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Zakona o nasleđivanju. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana u tekst testamenta.01. niti izjavio da je to njegovo zaveštanje.

Član 85. Sledi da su potpisivanje i navedene izjave zaveštaoca jedinstvena pravna radnja. da uz stavljanje svojeručnog potpisa zaveštalac pred svedocima da izjavu da je već sačinjeno pismeno zaveštanje pročitao i da je ono što je potpisao njegova poslednja volja. Iz takvog utvrđenja suda ne može se sa sigurnošću zaključiti da li je ispunjen bitan uslov za punovažnost takvog zaveštanja u smislu člana 85. da je to njegova poslednja volja i potom se pismeno svojeručno potpisati. to su presude nižestepenih sudova u skladu sa odredbom člana 395. Ovde se radi o izjavi zaveštaoca pred svedocima zaveštanja da je konkretno pismeno koje je potpisao pročitao i da sadrži njegovu poslednju volju. ZPP).49 - . Svedoci su prisutni iz dva razloga: prvo. Prema iznetom propisu za valjanost ovog zaveštanja traže se formalnosti: da zaveštalac zna da čita i piše. Zakona o nasleđivanju. da je svojeručni potpis zaveštaoca sastavljen u prisustvu najmanje dva svedoka. Rev. 4910/02 od 11. (Vrhovni sud Srbije. Punovažnost zaveštanja pred svedocima je uslovljena istovremenim prisustvom oba zaveštajna svedoka kako u trenutku kada zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja. Prisutnost dva svedoka potrebno je iz dva razloga: prvo. U ovom slučaju nije na nesumnjiv način sud raspravio i utvrdio da li je zaveštalac M.) . L. Revizijski sud po službenoj dužnosti pazi na pravilnu primenu materijalnog prava (član 386. da svedoče autentičnost zaveštačevog potpisa i drugo – da svedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i po njemu potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. u prisustvu dva svedoka. stav 2. Potpisivanje i navedene izjave jedinstvena su pravna radnja. ZPP-a ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje kako bi u ponovljenom postupku prikupio pouzdanu činjeničnu osnovu za zakonito presuđenje. Kako je revizijski sud našao da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 83.2002.12. tako i istovremeno u trenutku kada se zaveštalac potpisuje. istog zakona kaže: Zaveštalac. da je taj tekst svojeručno potpisan od zaveštaoca. L.. koja je nakon što je pročitala pismeni tekst njenog zaveštanja isti potpisala. koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju.NASLEDNO PRAVO 98. nakon što joj je dat u ruke pismeni tekst zaveštanja. koji je sačinio advokat izjavila da je to konkretno pismeno pročitala i da je to njena poslednja volja. god. da posvedoče autentičnost zaveštaočevog potpisa i drugo – da posvedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. Prvostepeni sud utvrđuje ponašanje i reči koje je tužilac izrekao kada mu je advokat predala odštampani tekst njegovog pismenog zaveštanja kao i da je isti postupak sproveden iza M. Zakona o nasleđivanju upravo činjenica da li je zaveštalac takvo zaveštanje svojeručno potpisala pred dva svedoka uz izjavu da je zaveštanje pročitala i da je to njena poslednja volja. zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. da je tekst zaveštanja napisan po nekoj drugoj osobi.

) 103. god. Zaveštalac koji zna da čita i piše može napraviti testament na taj način što će ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpisati u prisustvu dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Svedok pri pravljenju pismenog testamenta pred svedocima može biti lice koje ga je napisalo i kada njegovo svojstvo svedoka nije naznačeno. god.) 101. ako su takav testament potpisala jos dva svedoka koji ispunjavaju uslove iz Zakona. pismeni testament je punovažan i kada je jedan od potpisanih svedoka nepodoban.br. 4084/96) . Pismeni testament testatora sastavljen latiničnim pismom (za koje je utvrđeno da testator nije znao da čita i piše). Zakona o nasleđivanju) 104. 5593/98 od 13. Dakle. zbog nedostatka propisanog oblika. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.nepismena žena.1995. 1954/97od 02. (Vrhovni sud Srbije.09.05. nije punovažan zbog nedostatka forme.god. Gž. Stavljanje otiska prsta umesto potpisa na testamentu. 149/95 od 17. 1995. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. god. Gž. upućuje na to da zaveštalac nije znao da čita i piše. Pismeni testament pred svedocima koji sačini zaveštalac . i na njemu umesto svojeručnog potpisa stavi rukoznak.50 - . Činjenicu da je zaveštalac potpisao jedno punomoćje ne znači da je znala da čita i piše na pismu na kome je sačinjen testament.12. je ništav. Gž. (Vrhovni sud Srbije. Gž.1997.NASLEDNO PRAVO 99. Rev.05. 1501/95 od 15. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici.) SAČINJAVANJE SUDSKOG ZAVEŠTANJA (Član 86. a zatim testament potpisalo.) 100. Ako zaveštanje sastavljeno pred sudijom i zapisničarom ne ispunjava sve uslove nužne za punovažnost zaveštanja to zaveštanje će imati pravnu važnost ukoliko ispunjava zakonsku formu i uslove nužne za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. 258/96) 102. ako ispunjava uslove iz clana 68. Zakona o nasleđivanju i ako je bilo prisutno preduzimanju propisanih pravnih radnji od strane zaveštaoca. te da nije ni mogao sačiniti pismeni testament pred svedocima.1999.

na testamentu se mora označiti da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka.NASLEDNO PRAVO 105. jer se postupci sudije iz teksta testamenta jasno vide. Gž. 10563/95) SUDSKO ZAVEŠTANJE AKO ZAVEŠTALAC NIJE U STANJU DA GA PROČITA (Član 88. koji tu odluku direktno predviđa. Ako je testator sastavio testament pred sudom i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen. Zakona o nasleđivanju) 106. i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen. Zakona o nasleđivanju) 107. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. ukoliko je nepravilnim radom suda došlo do sačinjenja sudskog testamenta suprotno odredbama Zakona. Oštećenom pripada pravo na naknadu štete. Kako to nije urađeno. pa je taj predlog zaista i suvišan. Na testamentu nema označenja da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka. uz prisustvo dva svedoka i zapisničku konstataciju. Rev.) PUNOVAŽNOST MEĐUNARODNOG ZAVEŠTANJA (Član 92. Sudski testament je ništav ukoliko sudija njegovu sadržinu nije pročitao testatoru a isti je nepismen. Zakona o nasleđivanju. god. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu.51 - . br.09. sudija koji je primio na zapisnik testamenat pokojnog. 975/04 od 15. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio da je testamenat pokojnog ništav. Ništavi međunarodni testament ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika. Dokazima je utvrđeno da je testator sastavio testament pred sudom.2004. Pravilna je odluka suda da je neosnovan predlog stranke za saslušanje kao svedoka postupajućeg sudije koji je sastavio testament. povredio je inperativnu normu predviđenu članom 66. . Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa se utvrđuje prema tuženiku da je ništav testament pokojnog sastavljen u sudu. (Okružni sud u Beogradu.

1999. Rev. Zbog postoperativnih komplikacija. 7128/96 od 26. ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika.1996. Zakona o nasleđivanju) 109. da testament .10.11. Gž. Shodno tome. Svedoci usmenog testamenta su 27. (Vrhovni sud Srbije. godine.) USMENO ZAVEŠTANJE (Član 110.12.5338/95od 13. Ako je zbog akutnog i teškog pogoršanja zdravstvenog stanja izjava poslednje volje data u bolnici pred tri istovremeno prisutna svedoka.ali i ne mora . Ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost.da se utvrdi nepunovažnim usmeno zaveštanje ostavilje proglašeno pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu dana 15. stav 2. godine. jer ostavilac može. kojima je izjavila svoju poslednju volju . na dan sačinjavanja usmenog testamenta bila je veoma zabrinuta i uznemirena zbog predstojeće operacije.10.iako ništav kao međunarodni testament jer nije sastavljen u obliku propisanom Zakonom o nasleđivanju . Preminula je 22.1999. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada imenovana pokojna primljena je u bolnicu 24. čime su ispunjeni zakonom propisani kumulativni uslovi za punovažnost takvog zaveštanja .) 108. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. dijagnostifikovana i operisana. koju do smrti nije dobila. po svojoj prirodi nije zakonom propisan obavezni oblik testamenta. god. Moguće je.10. Zakona o nasleđivanju proizilazi da međunarodni testament ( kao pismen. godine sačinili zajedničku pismenu izjavu. 17. kao testamenta drugog oblika. Iz nalazom i mišljenja veštaka utvrđeno je da je oboljenje zbog koga je ostavilja u dva navrata operisana bilo akutne prirode. Toga dana u bolnici su je posetile tri prijateljice. redovan i javni oblik zaveštanja ).napraviti.1999. jer ga ostavilac može . dakle. napraviti takav testament. ali ne mora.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz odredbe člana 92. godine. Ostavilja je sa tuženim bila u bliskim odnosima.52 - . imala je nameru da sa njim zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju za šta je i zatražila saglasnost Ministarstva finansija. za koju je toga dana i saznala.1995.1999. iste godine je trebala biti reoperisana. pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada odbijen je tužbeni zahtev tužioca . jer međunarodni testament po svojoj pravnoj prirodi nije zakonom propisani obavezni oblik testamenta. god.smatraće se da su postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje.09.da svu svoju imovinu ostavlja tuženom.8. .bude punovažan kao testament neke druge zakonom propisane forme. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.

11. 815/08 od 12. vrlo pokretna i temperamentna. godine.2002. stav 1. a što nije isključio i veštak oftamolog. Ostavilac je preminula 6. da imovinu ostavi tuženima. Da bi ona to bila potrebno je da se takvom izjavom rasporedi svoja imovina. a preminula je dana 6.2002. ispunjeni su kumulativni uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja predviđeni navedenom zakonskom odredbom: u momentu davanja izjave poslednje volje na strani sada pokojne postojale su izuzetne prilike. kako zbog teškog psihofizičkog stanja u kome se nalazila pre druge operacije. tako i zbog toga što zbog katarakte nije mogla da piše. ne predstavljaju izuzetne prilike u smislu člana 110. Godine života ostavioca. U vreme smrti ostavilac je imala 79 godina. pa je pokojna poslednji put bila u kući tuženih 2. Zakona o nasleđivanju. U vreme ove posete tuženima.2009. budući da je obolela od akutne bolesti te da je nakon prve operacije došlo do teškog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja. u smislu člana 111. Izjava određenog lica o želji da njegova imovina posle smrti pripadne određenom licu ne predstavlja izjavu volje kojom se raspoređuje imovina za slučaj smrti. i bila je u prijateljskim odnosima sa tuženima unazad više od 40 godina.08. godine.02. nisu ispunjena ni dva kumulativno propisana uslova: da je takva volja izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka u okolnostima koje bi predstavljale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje. posle njene smrti pripadne tuženima. nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da nije ispunjen nijedan od propisanih uslova iz ove zakonske odredbe za punovažnost usmenog zaveštanja. Zakona o nasleđivanju. zatim. Stoga je nižestepenim presudama tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen kao neosnovan. u običnom razgovoru je iskazala želju da imovina čiji je vlasnik. Preminula je usled izliva krvi u mozak. godine) 110. godine. Zakona o nasleđivanju. godine a preminule 6. što iskazivanje želje u pogledu lica kome bi trebalo da pripadne imovina nakon smrti ne predstavlja. godine. i to u prisustvu drugog svedoka zaveštanja.08. U konkretnom slučaju.2003.NASLEDNO PRAVO Relevantna odredba: Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka.1923. Zakona o nasleđivanju.2002. izjava poslednje volje data je pred tri istovremeno prisutna svedoka.05. a u trenutku smrti bila je vlasnik nepokretne imovine koja je predmet usmenog zaveštanja. što ju je dovelo u situaciju da nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. U ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom. Uzajamno su se posećivali. Čak i kada bi iskazana želja sada pokojne predstavljala zaveštenje. na ročište održano 14. u svojoj kući. Zakona o nasleđivanju. Ceneći utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 110. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje .08. što su potvrdili svedoci. U kući je živela sama od smrti svoga supruga 1991. i nije bolovala od težih bolesti. godine su pristupila dva svedoka usmenog zaveštanja i proglašen je usmeni testament ostavioca. I ranije je iskazivala ovu svoju nameru. godine. Rev.08. koji su pismeno sastavili zaveštaočevu izjavu.2002. . zbog kojih se nije moglo sačiniti pismeno zaveštanje. Ovom razgovoru prisustvovao je i prvi svedok zaveštanja.53 - . (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.član 110. Iz obrazloženja: Tužioci su zakonski naslednici ostavioca. u smislu odredbe člana 78. bila je vitalna za svoje godine. rođene 19. a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Za punovažnost usmenog zaveštanja kumulativno moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: postojanje izuzetnih prilika zbog kojih je zaveštalac u nemogućnosti da sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje.br. Poslednjih mesec dana pred smrt bio je vezan za postelju. potpuno se predao i počeo da vene. stav 1. nemogućnost zaveštaoca da usled izuzetnih prilika sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje.2002. tužbeni zahtev je pravilno usvojen i zaveštanje poništeno. neočekivane ili nepredvidljive prilike zaveštaoca zbog kojih on nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. i to: postojanje izuzetnih prilika u momentu davanja izjave poslednje volje. U momentu sačinjavanja usmenog zaveštanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 2004. pokretan samo uz pomoć ukućana. pod kojima se podrazumevaju iznenadne. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim.) 112. neočekivane ili nepredvidljive okolnosti zbog kojih zaveštalac nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje.08. nije postojala ni jedna izuzetna prilika koja bi je sprečavala da sačini pismeno zaveštanje.2005. Dugotrajno oboljenje lica u dubokoj starosti se. godine. i činjenicu da je dana 2. U konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju. bolovao je od katarakte i bio veoma iscrpljen. Zakona o nasleđivanju. U konkretnom slučaju. za punovažnost usmenog zaveštanja moraju biti kumulativno ispunjena tri uslova. Sve vreme bio je svestan i sposoban za rasuđivanje. gde je sledećeg dana i preminuo. Izuzetne prilike podrazumevaju iznenadne.54 - . . 164. prema odredbi člana 110. radilo se o licu u dubokoj starosti sa oboljenjima od kojih boluje duži vremenski period. ležao je u bolesničkoj postelji zbog otvorenih vena na nogama. te da dana 2. Iz obrazloženja: Ostavilac je dao poslednju izjavu volje pred tri svedoka. Oba uslova su kumulativna i odsustvo jednog od njih je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja.NASLEDNO PRAVO Godine života ne predstavljaju izuzetne prilike. Usmeno zaveštavanje je ništavo ukoliko poslednja volja nije izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka i ako nisu postojale izuzetne prilike koje nalažu i opravdavaju tu vrstu zaveštavanja. god. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim. posle čega je on patio za njom. ne smatra izuzetnim već upravo očekivanim prilikama. zaveštalac je imao oko 90 godina. god. Rev. već upravo očekivanim prilikama. u tom smislu. u momentu davanja izjave poslednje volje nisu postojale izuzetne prilike. kada je iskazala želju. Naime. pokretna i da nije bolovala od težih bolesti. 2156/2005 od 26. Imajući u vidu navedene okolnosti. Dan po izjavljivanju svoje poslednje volje prebačen je u bolnicu. godine bio prisutan samo jedan od svedoka usmenog zaveštanja. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud pravilno zaključuje da nisu ispunjeni zakonski uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja.10.08. Rev. Supruga mu je umrla oko godinu dana pre njega. a posebno pri utvrđenim okolnostima da je sada pokojna bila vitalna za svoje godine. (Vrhovni sud Srbije.1557/04 od 23.Otuda se to ne smatra izuzetnim.) 111. na osnovu čl.2002. i 165.12.

1997.02. br.godine.55 - . jer bi u protivnom usmeni testament postao redovan oblik testamenta.S.) 113. iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je pokojna O.02. jer nisu postojale nikakve izuzetne prilike. Zakona o nasleđivanju . Zakona o nasleđivanju podrazumeva postojanje izuzetnih prilika. Iz obrazloženja: Usmeni testament iz člana 74. 3059/01 od 04.04. živela u N. svesna i orjentisana do poslednjeg dana što znači da nije bilo subjektivnih prepreka za sačinjavanje redovnog pismenog testamenta. postojali su i objektivni uslovi da se . pismeni testament.. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo sadržano u odredbama člana 164. kako propisuje član 110. Pod izrazom “izuzetne prilike” podrazumeva se skup subjektivnih i objektivnih okolnosti koje su u datom slučaju sprečile zaveštaoca u sačinjavanju pismenog testamenta i mora se tumačiti restriktivno. kada su usvojili zahtev tužilaca i poništili usmeno zaveštanje ostavilje od 25. Izuzetne prilike koje moraju postojati za pravnu valjanost usmenog testamenta.godine a ostaviteljica umrla 09. u svakom konkretnom slučaju ceni parnični sud.. da nikada pred ovim svedokom nije spomenula da ima nameru da svoju imovinu ostavi tužilji.godine. godine. u kojem postoji Opštinski sud. s obzirom da iako je bila ležeći bolesni.. zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini redovan. bila je sposobna za rasuđivanje. a ostaviteljica je umrla 09. S obzirom da je usmeni testament izjavljen 03. Sporno zaveštanje nije sačinjeno u zakonom propisanoj formi.1996.. da je usmeni testament izjavila 03. jer zaveštajni svedoci nisu bili istovremeno prisutni kada je ostavilja izjavila svoju poslednju volju.2002. objektivne ili subjektivne prirode.. iz čega ne proizilazi da su postojale izuzetne prilike koje bi opravdale sačinjavanje usmenog testamenta.1996. ZON-a. a sa ovim svedokom se videla dva dana pre nego što je umrla. Nije ispunjen ni drugi uslov propisan citiranim članom zakona. U konkretnom slučaju imajući u vidu citirana pravila.05. povezano sa članom 110.02. Neosnovano tužilja u žalbi insistira na okolnostima vezanim za zdravstveno stanje ostaviteljice. Kako Zakon o nasleđivanju propisuje kumulativno postojanje dva uslova za punovažnost usmenog testamenta: istovremeno prisustvo tri svedoka i postojanje izuzetnih prilika. Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako se zbog izuzetnih prilika ne može primiti pismeno zaveštanje. Rev. odsustvo jednog od tih uslova je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja. da je svako jutro pila kafu sa komšinicom K. zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da napravi redovan testament. godine šest dana nakon toga. niti da je izjavila usmeni testament iako je pokojna bila svesna do zadnjeg dana.02..V. sama po sebi ne predstavlja izuzetnu priliku.N. Činjenica da je postala nepokretna. zbog koje nije mogla sačiniti usmeni testament. Biro za pružanje pravne pomoći i vrlo razvijena advokatura.1996. a sam usmeni testament prestaje da važi protekom 30 dana od prestanka izuzetnih prilika u kojima je sačinjen. god. da je osim tužilje poznavala i druga lica putem kojih je objektivno i subjektivno mogla preduzeti mere radi sačinjavanja pismenog testamenta.1996.

) 115. 4039/02 od 19. 46/95) kao i raniji Zakon o nasleđivanju (“Sl. već je samo u prisustvu tri svedoka rekao da će svoju imovinu zaveštati tužiocu. Zakona o nasleđivanju nisu ispunili više od godinu dana. on je time samo dao obećanje. Prema stanju u spisima. a što je uslov za punovažnost takvog ugovora. br. pa ovde nema usmenog testamenta. ali to nije učinio. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo. Pri tome ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka biće punovažan ako je sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije i ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede. Usmeni ugovor na koji se tužena poziva ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred tri svedoka. god.2002. god. br. glasnik SRS”. 1030/01 od 16. glasnik RS”. 52/74) predviđali su mogućnost ustupanja i raspodele imovine od strane pretka još za vreme njegovog života u korist potomaka pretka. Gž. Iz obrazloženja: Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti oca stranaka (“Sl. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. Kad je zaveštalac.2001. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu. a na osnovu zaključenog ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života. s'obzirom na svoje zdravstveno stanje mogao da napravi pismeni testament. Rev. stav 2. a što propisuje Zakon o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju. Tužilja ničim nije objasnila zašto je postojanje usmenog testamenta prijavila skoro dve godine posle smrti ostaviteljice. Sada pokojni otac stranaka za svog života nije zaključio pismeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine.) 114.NASLEDNO PRAVO u narednih 6 dana preduzmu mere radi sačinjavanja pismenog testamenta od strane suda. te iz kojih razloga svedoci svoju obavezu iz člana 76.12.05. to su pravilno nižestepeni sudovi odbili protivtužbeni zahtev za priznavanje prava svojine na osnovu usmene i realizovane deobe. ne može se smatrati da su postojale izuzetne prilike zbog kojih ostavilac nije bio u mogućnosti da napravi pismeni testament u kon. propisano je da zaveštalac može izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred dva svedoka samo ako usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament. članom 73. traženjem izlaska sudije na lice mesta. kasnije. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka ne proizvodi nasledno – pravna dejstva. Naime. kad usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament. Kako usmeni ugovor o raspodeli imovine ne proizvodi nasledno-pravna dejstva.56 - . Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati. radi sastavljanja sudskog testamenta ili pak putem advokata. Zaveštalac može.

a kako mu je zbog vezanosti za postelju bila onemogućena komunikacija. jer je ostavilac i po izjavi neuropsihijatra koji ga je posetio 20. Kad zbog izuzetnih prilika zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje. (Vrhovni sud Srbije Rev.NASLEDNO PRAVO kretnom slučaju. punovažan usmeni testament.1996. Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti pismeni testament. samo rekao da će svoju imovinu zaveštati maloletnom tužiocu.3. a dan uoči smrti bio je uobičajnog. 5001/99 od 11. u smislu člana 110. Zbog toga su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da se u konkretnom slučaju ne može raditi o valjanom usmenom zaveštanju. (Vrhovni sud Srbije. čak je tog jutra otišao i do pijace. Ništa nije ukazivalo da se radi o bilo kakvim izuzetnim prilikama.2000. 326/98) 119. prilike su bile sasvim uobičajene. br. pa je tako. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje.) 117.57 - . zaveštalac je uoči smrti proveo na uobičajen način. nisu aktivno legitimisana u sporu za poništaj usmenog testamenta. Zakona o nasleđivanju. Dakle. 226/99 od 16. ali isti to nije učinio. god. On je bio pismen čovek.3. da bi potom bio prebačen u bolnicu gde je posle sedam dana i umro. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 110.02.1996. zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. stav 1. koje bi bile podobne da dovedu do punovažnog usmenog zaveštanja. U konkretnom slučaju nisu postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije mogao sačiniti pismeno zaveštanje. toga popodneva bio je u društvu svedoka. već je u prisustvu dva svedoka. pa do 26. Gž. godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. relativno dobrog zdravstvenog stanja. 1552/99 od 02.) 116.1999. a uz to je bio star.11. Lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ostavioca.) 118. Prema tome. godine bio svestan i orjentisan. Ako je testator istoga dana kada je slomio kuk i odmah po saznanju da mu predstoji bolničko lečenje pred svedocima izjavio usmeni testament. postojale su izuzetne prilike koje su onemogućavale sačinjavanje redovnog testamenta. god. Rev. god. koje je pozvao u kuću. ostavilac je mogao napraviti pismeni testament i posle zaključenja ugovora o otkupu stana 20. ali u konkretnom slučaju nije bilo usmenog testamenta.02.3.1999. dakle on je samo obećavao. Rev. bolestan i nepismen. godine. može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 3896/97) .1996.

majke parničnih stanaka. Gž. Zakona o nasleđivanju. ovde se radi o tužbi radi poništaja testamenta sačinjenog pred svedocima. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenim pravnosnažnim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 21. kojom je predviđeno da pri sastavljanju pismenog testamenta pred svedocima testamentalni svedok ne može biti lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje. Istu čini 1/2 dela naznačenih nepokretnosti. Prema stanju uspisima. Lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno. Žalbom se tvrdi da pri donošenju pobijane presude prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu člana 68. stav 2. Zakona o nasleđivanju) 120.2000. pravo korišćenja na naznačenim katastarskim parcelama. zbog čega zaostavštinu treba raspraviti po snovu zakonskog nasleđivanja.58 - . To je nova činjenica koja u dosadašnjem toku postupka nije isticana i o kojoj se prvostepeni sud nije izjašnjavao. god. jer je nakon izvedenih dokaza i njihove ocene zaključio da je sporni testament sačinjen u svemu na način predviđen zakonom. a ne na osnovu spornog testamenta. a po shvatanju ovog suda. jer je ona od bitnog značaja za pravilnu primenu materijalnog prava pri donošenju odluke o postavljenom tužbenom zahtevu. to je trebalo da učini po službenoj dužnosti.1972. Tužilja je tvrdila da taj testament nije sačinjen u smislu člana 64.02. ne može biti svedok pri sastavljanju pismenog testamenta. godine raspravljena je zaostavština imenovane pokojne .) USLOVI I ROKOVI (Član 119.NASLEDNO PRAVO KO NE MOŽE BITI SVEDOK (Član 113.06. (Iz rešenja Okružnog suda u Šapcu. takav zaključak prvostepenog suda je doveden u sumlju navodima žalbe. Iz obrazloženja: Osnovani su navodi žalbe da je pobijana presuda zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava. Međutim. po shvatanju ovog suda. pravo vlasništva kuće i lokala izgrađenih na tim . 22/00 od 07. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju) 121. Uslov koji se sastoji u tome da testamentalni naslednici na način određen testamentom izvrše deobu svoje suvlasničke imovine je dopušten testamentalni uslov.

s obzirom da se testamentalna raspolaganja realizuju tek u momentu smrti zaveštaoca. godine) 122. Preminuo je 30. javnom poretku ili dobrim običajima. zbog čega nema materijalno-pravnih razloga za utvrđenje ništavosti pobijanih zaveštanja. zaključila ugovor o otkupu predmetnog stana i na istom postala vlasnik. Bez uticaja su žalbeni navodi tužioca da se za života može raspolagati samo imovinom koja ulazi u pravo svojine. To je razumljiv i dozvoljen uslov u smislu člana 119. već joj je dao mogućnost da postane naslednik na delu imovine svog oca. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. Za naslednike na ovoj zaostavštini oglašeni su njen suprug i ćerke . svi sa udelima od po 1/3. U konkretnom slučaju u momentu smrti zaveštaoca predmetni stan je bio u njegovoj svojini. sačinjenim u prisustvu lekara neuropsihijatra koji je konstatovao da je on u potpunosti sposoban za sačinjavanje zaveštanja. Rev. 1800/09 od 12. Na bazi utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da nema materijalnopravnih uslova za utvrđenje ništavosti njegovih sudskih zaveštanja. br.10.ovde parnične stranke.1996.11.. Kada je testator. Zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. godine.2001. time što je zaveštajnim naslednicima ostavio slobodu izbora o mogućnosti nasleđa. može ga prenositi u svojinu trećim licima putem testamenta.2009.59 - . ukoliko ispuni uslov koji joj je postavljen zaveštanjem. Zakona o nasleđivanju. godine. nakon realizacije Ugovora o otkupu stana . koji bi se zato smatrali nepostojećim. ostavio tužilji I tuženoj precizno označene delove imovine. Iz obrazloženja: Odredbom člana 83. U kontretnom slučaju odložni uslov koji je testatorka u testament unela se ostvario.što ima karakter odložnog uslova koji se ostvario .2001. Pre svega zato što se istima nije raspolagalo pod uslovom protivnim prinudnim propisima.11. Takođe su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je zaveštaočeva sposobnost za rasuđivanje u to vreme relativno bila sačuvana i da navedenim zaveštanjima nije raspolagao imovinom koja nije njegova.. navedenog Zakona.. Kako i sa pravnog stanovišta Vrhovnog suda ovakvim zaveštajnim raspolaganjima zaveštalac nije zadirao u svojinsko-pravna ovlašćenja tužilje na određenoj imovini. stav 2. Otac parničnih stranaka je sudski overenim zaveštanjem od 16. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. i po nalaženju ovog suda sačinjeni sudski testament je u svemu pravno valjan. s obzirom da je ona sa prodavcem. a stranke sa po 1/6 suvlasničkih delova na navedenim nepokretnostima. i to Opštinom Z. god. Tako je suprug (otac parničnih stranaka) sada uknjižen sa 4/6 suvlasničkih delova. uz uslov da se svaka odrekne delova koje će prihvatiti ona druga.postao njegov vlasnik. u smislu člana 120.NASLEDNO PRAVO katastarskim parcelama i pravo korišćenja naznačene katastarske parcele. Na ovom placu se sada nalazi neuknjižena kuća. 10810/96 od 21. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. te ga je kao vlasnik mogao prenostiti u svojinu trećim licima putem testamenta. to su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.08.) .

Osnovano se tužiočevom žalbom pobija pravilnost prvostepenog rešenja o odbačaju tužbe.06. 140. prvostepeni sud je našao da je tužba neuredna. i 3. 106. a tužbeni zahtev je opredelio tako da se oba tužena obavežu da traženi iznos solidarno isplate tužiocu. Zakona o nasleđivanju) 123. Iz obrazloženja: Tužbom u ovoj parnici tužilac D. Ovakva pravna zajednica naslednika ne predstavlja jedinstveno suparničarstvo u smislu čl. kako nije bilo mesta nalaganju uređenja tužbe obuhvatanjem svih naslednika u smislu čl. 201. 196. Kako tužilac preinačenom tužbom nije obuhvatio u svojstvu tuženih sve naslednike pok. zbog čega je pobijano rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni navedenih odredbi. bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. Obim njihove obaveze jasno je određen navedenom materijalno-pravnom odredbom Zakona o nasleđivanju. oglašene pravnosnažnim ostavinskim rešenjem.1998. Zakona o parničnom postupku.R. i 186. ZPP. godine pa do isplate.NASLEDNO PRAVO AKO NA MESTO USLOVNO POSTAVLJENOG NASLEDNIKA DOLAZI NEKO DRUGI (Član 122.10. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara do visine svog naslednog reda bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. U tom slučaju je proširenje tužbe na drugog naslednika kao novog tuženog izvršeno u skladu sa čl. Zakona o parničnom postupku. god. Zakona o nasleđivanju. U toku parnice po nalogu prvostepenog suda tužilac je preinačio tužbu tako što je tužbu proširio na još jednog naslednika po istom ostavinskom rešenju M.V. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. V. i 109. Gž. naslednik odgovara za dugove ostaviočeve do visine svog naslednog dela.V. a solidarnost njihove obaveze prema poveriocu omogućava poveriocu da radi ostvarenja svog potraživanja podnese tužbu samo protiv jednog naslednika. po pravnosnažnom ostavinskom rešenju da mu na ime deviznog duga isplati iznos od _____ DM i _____.) . ZPP u situaciji nepostojanja jedinstvenog i nužnog suparničarstva iz čl. ZPP nije bilo mesta ni odbačaju tužbe. Zakona o nasleđivanju i čl. st. 201. 1. Kako tužba inače sadrži sve što je potrebno da se po njoj postupa u smislu čl. 101.USD u dinarskoj protivvrednosti prema kursu na dan plaćanja i sa kamatom od 22.60 - .1983. zbog čega naslednici istog ostavioca u odnosu na zahtev ostaviočevog poverioca ne predstavljaju jednu parničnu stranku i ne moraju obavezno svi biti obuhvaćeni tužbom za isplatu ostaviočevog duga. u vezi čl. ZPP. kao novog tuženog. Shodno odredbi čl. je tražio da se obaveže tužena kao naslednik pok. zbog čega je doneo pobijano rešenje o odbačaju tužbe primenom čl.O. 190. 106. 140. 4959/98 od 11. V.

tako što će zatražiti da se o ovome izjasni i tuženi. navedenu spornu činjenicu. a ovo i stoga što je i ostavilac navedenu zgradu ranije već jednom izmeštao. već on ostaje kao poslednja volja zaveštaoca..) . Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je pravni prethodnik stranaka.. saglasno navedenim primedbama. Zakona o nasleđivanju) 124. i u tom cilju primeniti sva raspoloživa sredstva. predmetna zgrada predstavlja pokretnu stvar ili je po pravnoj prirodi nepokretnost inkorporirana u katastarsku parcelu. prvostepeni sud nije mogao da utvrdi bez građevinsko-tehničkog veštačenja. ispitivanjem prave volje testatora. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud.03.. 737/95 od 01. njihov otac sada pok. pa kako je bilo sporno da li je ostavilac hteo da tuženi zgradu izmesti odnosno ukloni sa parcele tužioca.god. ukoliko se radi o nepokretnosti inkorporiranoj u zemljište. Gž. a sve kako bi bio u prilici da što pravilnije protumači testament i pravu volju ostavioca.2005. Naime. pa se njegova imovina ima raspraviti po testamentu. ovde je od bitnog značaja činjenica da li. ali detaljnije i tužilac.) TUMAČENJE ZAVEŠTANJA (Član 135. Prilikom tumačenja testamenta i ispitivanja prave volje testatora uzeće se u obzir sve relevantne činjenice i okolnosti. br. kako se osnovano ističe u žalbi tužioca. prvostepeni sud je. (Vrhovni sud Srbije. Po nalaženju Okružnog suda. god. kao realan deo nepokretne imovine. iz B. da li da tuženi. R. Rev. sasvim moguće. 496/05 od 14. koja je ostala na parceli tužioca. Sa prestankom naloga ne prestaje i sam testament. bude vlasnik i zemljišta na kome se zgrada nalazi i neophodnog za redovnu upotrebu zgrade. s obzirom na svoje građevinsko-tehničke karakteristike. Zakona o nasleđivanju) 125. ali bez naloga. pri čemu će prvostepeni sud i na pouzdan način proveriti tvrdnju tužioca da je ostavilac navedenu zgradu i ranije premeštao.1995. ili je pak uz tu zgradu tuženi dobio i pravo svojine na zemljištu na kojem se nalazi i koje služi za redovno korišćenje zgrade. pored zgrade. odnosno. Ž. zaključio da je ta volja bila da tuženi zgradu izmesti na svoj plac.04. Navedeni zaključak prvostepenog suda za sada nije prihvatljiv dok se ne utvrde sve činjenice i ocene sve okolnosti koje su od značaja za tumačenje prave volje testatora.61 - . jer o tome testament ništa ne govori.NASLEDNO PRAVO NALOZI (Član 132. i u vezi sa tim kakva je bila volja testatora. da je to – s obzirom na karakteristike navedenog građevinskog objekta. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. biv. a ne po zakonu. veštačenjem preko veštaka građevinske struke utvrditi da li postoje tehničke mogućnosti da se zgrada premesti ili je pak to tehnički neizvodljivo zbog građevinsko-tehničkih karakteristika. a u suprotnom da li je volja ostavioca bila da tuženi zgradu ukloni sa tužiočevog placa i izmesti na svoj plac. testamentom ostavio svojim sinovima i unucima – svakom po jedan plac. a tuženom i jednu kombinovanu zgradu.

Prema tome. iz ovako neidentifikovanog i neimenovanog ugovora. postala vlasnik predmetnog stana i stekla državinu na istom. Neimenovani ugovor . godine) 127. nije stekla vlasništvo na predmetnom stanu. Dakle. te je stoga i mogao sa njim i nadalje slobodno da raspolaže . ovog vansudskog poravnanja. JAVNOG PORETKA ILI DOBRIH OBIČAJA (Član 155. Rev. proizilazi da je imenovani pokojni ostao vlasnik predmetnog stana sve do smrti. koje ne proizvodi pravno dejstvo. svojim sredstvima. godine. tužilja se uknjižila u zemljišnu knjigu. a i tužena u reviziji) postaje nebitna.12.08. a tek tim činom bi ona postala vlasnik stana. može se zaključiti da su pokojni i tužena zaključili neimenovani ugovor koji tuženoj nije omogućio sticanje vlasničkih prava na predmetnom stanu. 24. Iz samog teksta vansudskog poravnanja.može uknjižiti tek posle smrti ugovornika i njegove supruge. Tačkom 2. a – shodno tome ni da traži iseljenje tužilje koje ga kao vlasnik i zakoniti držalac. jer je tužilja taj ugovor zaključila sa sada pokojnim vlasnikom predmetnog stana. godine. iz čega proizilazi da se radilo o raspolaganju za slučaj smrti. Po svojoj prirodi.2004. sprovodeći navedeni ugovor. Nakon njegove smrti.kao vlasnik .NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE PRINUDNIH PROPISA.02. ona ne može da ostvari ni vlasnička prava na predmetnom stanu.vlasnik stana. takav predstavlja raspolaganje za slučaj smrti. 3279/07 od 14. na osnovu vansudskog poravnanja. Ne proizvodi pravno dejstvo neimenovani ugovor kojim ugovarač (koji je zaključio ugovor o otkupu stana iz društvene svojine) priznaje drugom ugovaraču da je vlasnik stana po osnovu ulaganja svojih sredstava za otkup stana. Zakona o nasleđivanju) 126. . ali ne u formi testamenta.2008.jer vlasnik stana – sada pokojni priznaje tuženoj da se tek posle njegove smrti i smrti njegove supruge može uknjižiti kao vlasnik predmetnog stana u javne knjige. S obzirom na ove činjenice. Tužena. ali ne u formi testamenta.što je i učinio zaključivši Ugovor o doživotnom izdržavanju sa tužiljom 08. kao i iz faktičke situacije. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. imenovani pokojni priznaje tuženoj da je ona.po osnovu ulaganja ovih svojih sredstava .2004. Radi se o obećanju da će ga dobiti nakon smrti vlasnika. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi – po mišljenju Vrhovnog suda .nisu pravilno identifikovali pravnu prirodu predmetnog vansudskog poravnanja. savesnost odn. neodređenog pravnog posla koji je tužena zaključila. ali da se . otkupila predmetni stan te da je . nesavesnost tužilje prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju (čime su se bavili nižestepeni sudovi. ali da se kao vlasnik može uknjižiti tek posle njegove smrti. Ne može se tužbom tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta ako pismeno koje je ostavilac svojeručno potpisao ne ispunjava uslove ni za jedan oblik testamenta predviđen zakonom.62 - .

Pokojni S. S. niti pak za neki drugi testament. pa je stoga tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.12. ranijeg Zakona o nasleđivanju. i L.D. godine pokrenut je ostavinski postupak na kojem je raspravljana zaostavština pok. prvostepeni sud nalazi da pomenuto pismeno ne zadovoljava uslove bilo kog testamenta. dali su nasledničke izjave i kao naslednici postigli sporazum u pogledu deobe imovine pok. Prema čl. je umro 7. Zaostavština je raspravljena. Međutim. ali isti nije on i napisao. Ostaviočevi naslednici i to sin D. 2070/08 od 25.S. L. parc. prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem doneo ispravnu odluku.2008..Ž. ne ispunjava uslove da bude testament ni sudski. jula 2006. nije bilo isticanja da naznačeno pismeno ispunjava uslove za testament.1986. a iza sebe je ostavio zaostavštinu kako pokretnu tako i nepokretnu i na toj imovini se nalazi kat. i ćerke L. ranijeg (tada važećeg) Zakona o nasleđivanju propisano je da zaostavština umrlog lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti. Svojeručno.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pokojni L.S. pa je sud zaostavštinu raspravio na osnovu Zakona.11. i V. što se može prihvatiti jer utvrđeno činjenično stanje ukazuje da je pomenuti testament potpisao pokojni S. već o sporazumu o ustupanju i raspodeli imovine za života. Iz toga proizilazi da tužilac praktično nema pravo tražiti da se oglasi za jedinim naslednikom na zaostavštini pokojnog S.S. V.B. tj.1983. sudskog. o jedinstvenim materijalnim suparničarima. olografskog.Ž.3.141/86 od 16. Stoga je sud našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. godine) Među svim tužiocima po tužbi za utvrđivanje ništavosti testamenta postoji materijalno-pravni interes. S. L.1986. Osim toga. L. godine.R. ni olografski.br. ni pred svedocima.. godine i za naslednike zaostavštine pok. (Iz rešenja Okružnog suda u Prizrenu. Gž. na testamentu autentičan. . umro 7. imovina je već raspravljana po osnovu Zakona. Po oceni Okružnog suda. godine a tužilac je podneo tužbu dana 10. Istina.. 16.10. S. Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud nalazi da naznačeno pismeno pok. doneo rasporedno rešenje pod brojem O. je zajedno sa svojom decom potpisao 21.R.god . godine. da se ne radi o testamentu.br. 498/95 od 26.12.1995. godine i Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. a prema čl. što je sud prihvatio. nasledno-pravnog karaktera.) . oglasio po osnovu Zakona L. dakle nakon isteka roka od deset godina od dana smrti ostavioca. ono što je bitno za rešenje ove pravne stvari je i činjenica da je pokojni S.5.S.10.192/3 KO V. a ne po osnovu testamenta pa se ne može ni tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta jer isti praktično ne ispunjava uslove da bi se to pismeno tretiralo kao testament. i predložili da se imovina raspodeli na taj način kako je naznačeno u naznačenom pismenu naslovljenom kao testament. U toku vođenja ostavinskog postupka iza smrti pokojnog S. Oni su jedinstveni tužioci pod utvrđenim uslovima. Pred Opštinskim sudom u V. pred svedocima i dr. na određenim delovima. pa ne može ispunjavati uslove za svojeručni testament.3. 259/07 od 22.1986. godine. Pok. predviđeno je da "pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari i zaostavštine. a najdalje za deset godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve.63 - 128.2008.B..3.. 130. a što je utvrđeno putem veštačenja. učesnici su oglašeni za naslednike na odgovarajućim delovima. ali da su ga priznali svi naslednici i potpisali ga. S.1986. je umro 7. a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta". (Presuda Opštinskog suda u Kraljevu P. godine pismeni sporazum u rukopisu o deobi imovine koji je naslovljen kao testament i isti nije overen pred sudom. To znači da se tužbeni zahtev mora rešiti prema svima na jednak način.1986. koji nije sudski overen. U obrazloženju rešenja stoji da su ostavilac i naslednici ranije postigli sporazum u pogledu deobe imovine koja sada predstavlja zaostavštinu pok. Veštačenjem od strane veštaka grafologa utvrđeno je da je potpis pok. 139.

dana 14. septembra 1992. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. Ostavinski postupak je prekinut zbog utvrđivanja valjanosti tog testamenta. godine sačinila testament. K. 156. U tom smislu.. testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti. u vreme sačinjenja . Tako za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. tj. god.64 - . pa je u tom smislu testamentalna sposobnost uža od poslovne sposobnosti. Tako i za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. kojim svoju imovinu ostavlja tuženoj prvog reda. To je takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje (čl. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost. a ovo iz razloga što se prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. i 166. a određeni su članom 79.NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 156. Zakona o nasleđivanju) 129. što znači takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka. Testament je ništav ako je stanje svesti testatora u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da nije odražavalo njegovu pravu volju. žalba nije osnovana.02. tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost.2004. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. a prema nalazu veštaka hirurga koji je nju lečio (izvršio hiruršku intervenciju) i dva veštaka neuropsihijatra. ZON-a kao sposobnost za rasuđivanje. pankreasa sa metastazama. Testamentalnu sposobnost imaju lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. 1161/04 od 12. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. Iz obrazloženja: Što se tiče testamentalne sposobnosti. U postupku je utvrđeno da je testatorka još znatno ranije pre sačinjenja ovog spornog testamenta dana 18. Bolovala je od malignog tumora glave. septembra 1992. septembra 1992. Ostaviteljica je preminula 12 dana nakon sačinjenja spornog testamenta tj. Iz obrazloženja: Obe pobijane presude nižestepenih sudova zasnovane su na saglasno utvrđenom činjeničnom stanju da je ostaviteljica sada pok. tj. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. godine i u bolnicu je bila primljena 21. godine sačinila testament kojim imovinu ostavlja bratu I. odnosno njegovim zakonskim naslednicima zbog toga što on za razliku od drugog njenog brata i sestre nije ništa nasledio iza roditelja. Gž. ZON-a). Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost.) 130. br. godine. maja 1987. i oni su određeni članom 79. dana 26.

usmeni testament pokojne N.NASLEDNO PRAVO testamenta bila je u opšte teškom stanju organizma.1998. primenjenog Zakona o nasleđivanju je prekluzivnog karaktera i na njega ne deluje prekid zastarelosti. pa su tužioci imali građansko-pravno ovlašćenje da u sudskom postupku traže poništaj osporenog testamenta.) KADA JE ZAVEŠTANJE RUŠLJIVO (Član 164.1995. (Vrhovni sud Srbije. jer je podneta po proteku roka iz člana 77.01. godine.1994. važećeg Zakona o nasleđivanju.1995. U ponovnom postupku Opštinski doneo je rešenje dana 1. jer nije mogla da shvati stvarni i pravni značaj svoje izjave volje. kojim je prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine pokojne N.3.Zaostavština ostavilje raspravljena je u skladu sa tim testamentom rešenjem istog Opštinskog suda dana 27. Prema nalazu stručnih veštaka kod nje je zbog takvog napred navedenog stanja postojala kvalitativna promena svesti pri čemu nagonsko afektivno ponašanje potiskuje racionalno ponašanje. na koji se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju koja važe za rokove zastarelosti. Rešenjem nadležnog Okružnog suda od 07. i Opštinu P.65 - .G.G. navedenog Zakona o nasleđivanju. godine. i zašto smatraju da su utvrđene činjenice istinite i zašto je tužbeni zahtev tužilaca osnovan. jako anemična i sa teškim poremećajima metabolizma. Za takvo presuđenje sudovi su imali oslonca u savesnoj i brižljivoj oceni svakog izvedenog dokaza posebno i svih zajedno.10. prema stanju u spisima.Zakonski zastupnik tužioca je za postojanje usmenog testamenta saznao 19. Rev.G.1997. Zbog intoksiciranosti organizma (izlivanjem žučnog sadržaja u krvotok) nije imala testamentalnu sposobnost u momentu sačinjenja spornog testamenta. zbog nedostatka oblika. Kod takvog činjeničnog stanja. s obzirom na datum sačinjavanja testamenta. godine. propisa. Odredbom člana 77. koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu člana 237. Zakona o nasleđivanju) 131. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. kada je uložio žalbu protiv ovog rešenja. godine prvostepeno rešenje je ukinuto. nižestepeni sudovi su našli da je tužba nedozvoljena.05. rok iz člana 77.1994. a tužbu radi ništavosti usmenog testamenta podneo 09. Rok za podnošenje tužbe za poništenje testamenta zbog nedostatka u obliku je materijalno-pravni rok prekluzivne prirode.06.12. Prema stavu drugostepenog suda. Zakona o nasleđivanju. Pri takvom stanju stvari sudovi su zaključili da stanje svesti testatorke u kritično vreme kad je sačinila sporni testament je bilo takvo da nije održavalo njenu pravu volju. uputio na parnicu radi osporavanja pravne važnosti usmenog testamenta ostavilje.05.. sačinjen je u korist tuženih i proglašen na zapisniku kod nadležnog Opštinskog suda dana 25. je primio 24.2000. godine. Vrhovni sud nalazi da je stanovište drugostepenog suda pravilno. Navedeno rešenje zakonski zastupnik Opštine P. god. 1654/99 od 03. o čemu su u pobijanim presudama navedeni valjani razlozi kako i na osnovu kojih dokaza su sudovi utvrdili činjenično stanje. godine. koji je u to vreme bio u primeni. godine.1994.02. Iz spisa proizilazi da je tužilac tražio poništaj usmenog testamenta pokojne N.

Roditelji ostavioca umrli su pre njega a druge dece nisu imali.NASLEDNO PRAVO no je da poništenje testamenta zbog nedostatka oblika može tražiti posle otvaranja nasleđa samo lice koje ima pravni interes.11. Okolnost što je prvostepeni sud tužbu odbacio. tužilja nema pravni interes da zahteva poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kod rušljivosti (relativne ništavosti) razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. Pravni interes. navedenog Zakona ). S obzirom na takvu njegovu prirodu. 970/06 od 08. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. Iz obrazloženja: Tužilja je sestra od tetke ostavioca. a razloge rušljivosti zaveštanja može isticati samo pravno zainteresovano lice. S obzirom da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca. god. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. majka i majka ostavioca su rođene sestre ( od istog oca i majke ). radi se o materijalno-pravnom roku prekluzivne prirode. čijim protekom se gubi pravo za traženje poništaja testamenta zbog nedostatka oblika. Njena pok. reč je o rušljivosti zaveštanja.05. Rev. a poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes ( u smislu člana 165. Budući da se radi o materijalno-pravnom roku. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja. a najdalje za deset godina od proglašenja testamenta. kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. Stoga su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. U vezi sa takvim činjeničnim stanjem. ne čini takvu bitnu povredu odredaba parničnog postupka zbog koje bi pobijano rešenje moralo biti ukinuto. Zbog svega navedenog. Zakona o nasleđivanju. tim pre što tužilja i nije u krugu nužnih naslednika. Zakona o nasleđivanju. isključena je mogućnost prekida i zastoja.) .66 - . Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. Rev. Rok od godine dana ne može početi da teče pre proglašenja testamenta.ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. Zakona o nasleđivanju ( uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice ). Razloge ništavosti zaveštanja može isticati svako zainteresovano lice. a ne procesnom. u smislu člana 164. što čini da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156. Zakona o nasleđivanju . ( Rešenje Vrhovnog suda Srbije. Ovo proizilazi iz odredbe člana 15. S obzirom na osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja. u smislu člana 39. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti). i to u roku od godinu dana od kada je saznalo za testament. godine ) 132. Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti.2001. jer je posledica za revidenta u biti ista: zbog proteka navedenog zakonskog roka. koji važe za zastarne rokove. 5452/2000 od 30. trebalo je tužbeni zahtev odbiti kao neosnovan.2007. Uput ostavinskog suda na parnicu nije procesna pretpostavka za podnošenje tužbe za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika. Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. jer ne ulazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. nema pravo na traženu sudsku zaštitu. Zato nisu od značaja navodi revidenta da je tužba podneta u roku označenom u rešenju suda kojim je upućen na ovu parnicu. Po shvatanju ovog suda.

odn. Zakona o nasleđivanju) Aktivna legitimacija za poništaj testamenta pripada licu koje bi po zakonskom redu nasleđivanja bilo pozvano na nasleđe kada ne bi bilo testamenta. ovo tim pre što tužilja nije ni u krugu nužnih naslednika u smislu člana 39. 1393/04 od 23. Pravni interes. S obzirom da ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. Pravni interes.05. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. jer su njena pok. navedenog Zakona. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. Sa svega navedenog tužilja nema pravni interes da može zahtevati poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. kod rušljivosti razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. dakle od istog oca i majke. god. rođene sestre. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. koji propisuje uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. Za razliku od ništavosti zaveštanja. Imajući u vidu osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja.2001. kod rušljivosti (relativne ništavosti).T. 134. (Vrhovni sud Srbije. lišeno nužnog dela kao i svako drugo lice koje učini verovatnim da bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine.12. a s obzirom na utvrđenje u postupku da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca.2004. D. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. Zakona o nasleđivanju. Rev. 5452/00 od 30.67 - .) 133. Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes shodno članu 165. Roditelji ostavioca umrli su pre ostavioca i sem njega druge dece nisu imali. U trenutku sačinjenja zaveštanja ostavilac nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. Ovakav zaključak proizilazi iz odredbe člana 15. god. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO KO MOŽE ZAHTEVATI PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG RUŠLJIVOSTI (Član 165. majka M. uključujući lice isključeno iz nasleđa. jer ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. reč je o rušljivosti zaveštanja u smislu člana 164. Zakona o nasleđivanju.) . kod koje razloge ništavosti može isticati i svako zainteresovano lice. U pogledu rečenog. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti) kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. kojom je propisano da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tužilja sestra od tetke ostavioca. i majka ostavioca pok. Rev. to znači da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156. (Vrhovni sud Srbije.M.

Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani ostavilac je pisanim zaveštanjem od 30. pobijanom odlukom je pravilno ocenjeno da je sporno zaveštanje. U svakom slučaju. pri tome. zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštaoca u vreme sačinjavanja testamenta. postojanje ili nepostojanje sudske odluke o lišavanju poslovne sposobnosti. godine) . Zakona. dugogodišnjeg i lečenog zavisnika od alkohola. Takvo zaveštanje je rušljivo. stav 2. alografski testament) i da su prilikom njegovog sačinjavanja u potpunosti poštovani zakonski uslovi. iako je tužbom pored ostalog. sačinjeno u formi zaveštanja pred svedocima (tzv. tačka 12. Zakona o nasleđivanju za ovaj oblik zaveštanja.2005. Zakona o nasleđivanju) 135.04. Naime. raspolagao svojom pokretnom i nepokretnom imovinom u korist tužene. pročitao ga i potpisao. Bez obzira što je zaveštanje sačinjeno u zakonskom obliku i formi.68 - .05. tužbom i na raspravi osporena je sposobnost zaveštaoca za rasuđivanje i ukazano da zaveštanje ne predstavlja izraz volje pokojnog. sačinjenim pisaćom mašinom. koji ima za cilj obezbeđenje volje lica da raspolaže svojom imovinom i ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje on nije mogao da izrazi svoju volju. 1179/08 od 27. osnovano se revizijom ukazuje da nižestepene odluke ne sadrže razloge o zaveštajnoj sposobnosti pokojnog. nižestepene odluke su ukinute i to u odnosu na sve tužioce kao jedinstvene suparničare u smislu člana 204. To su preduslovi za donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. Relevantna odredba: Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje . Zakona o parničnom postupku. Rev. zbog nedostataka razloga o odlučnim činjenicama.NASLEDNO PRAVO RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 166. propisani članom 85.član 166. Zakona o parničnom postupku. Zakona za poništaj zaveštanja po ovom osnovu. osporena punovažnost zaveštanja i po ovom osnovu. zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo. Autentičnost potpisa testatora je proverena veštačenjem. U ponovnom postupku.2009. Zaveštanje je strogo formalni akt. Na takvo činjenično stanje. Tekst zaveštanja je otkucan na istoj mašini bez vađenja papira. godine. te . Zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštalac nije mogao da izrazi svoju volju. Lično je diktirao tekst zaveštanja. Međutim. Zakona o nasleđivanju. kao i da li je zaveštalac bio nesposoban za rasuđivanje iz trajnih ili privremenih razloga. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. Tužioci kao zakonski naslednici ostavioca su u ostavinskom postupku upućeni na parnicu radi dokazivanja nepunovažnosti zaveštanja. Kako nižestepeni sudovi nisu cenili poslovnu sposobnost zaveštaoca u vreme sačinjavanja zaveštanja.da li su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 166. prvostepeni sud će ispitati da li je tužba za poništaj zaveštanja zbog zaveštaočeve nesposobnosti podneta u zakonskom roku iz člana 169. nakon čega su zaveštanje potpisali i svedoci. pobijana odluka je zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361.ukoliko jeste . Bez značaja je.

koje je proglašeno u Opštinskom sudu u N. 9. S.. već veštak govori o "značajnoj verovatnoći" i "postojanju mogućnosti". To sve ukazuje da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. 1401/03 doneto je rešenje kojim je prekinut postupak raspravljanja zaostavštine a tužilac upućen na parnicu s obzirom da je osporio pravnu važnost pismenog zaveštanja.. Zakona o nasleđivanju zaveštanje je rušljivo ukoliko ga je sačinilo lice koje u trenutku njegovog sačinjavanja nije bilo sposobno za rasuđivanje. Ovo stoga što veštak ni u svom nalazu i mišljenju od 17. br. 2006. Međutim. 4. deo kućnog placa i nepokretnosti u selu S. ali ona uglavnom potiče iz perioda nakon sačinjavanja zaveštanja...novembar 2002 godine.. S.. Zaveštalac mora biti pismen. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su rođena braća. kojim nalazom je zamenjen osnovni nalaz veštaka od 24. 2003. Njihov otac. kao i sve pokretne stvari pokućstvo i alat i radionicu za preradu trske. a što svakako ne može biti siguran i pouzdan dokaz o poslovnoj sposobnosti i postojanju mana volje zaveštaoca. Jedino je otpusna lista Klinike u Knez Selu iz perioda oktobar . bio sposoban za rasuđivanje. S. S. privremene duševne poremećenosti ili zaostalosti u duševnom razvoju. 10. 6. Pri izradi ovog nalaza veštak citira medicinsku dokumentaciju koja je služila kao osnov za veštačenje i analizom te dokumentacije može se utvrditi da gotovo sva ta dokumentacija potiče iz perioda posle sačinjavanja spornog zaveštanja.. 9.. br. Tim zaveštanjem sada pok. . sada pok. S. bolovao od trajnog ili privremenog duševnog oboljenja. biv. Tim nalazom je objasnio da je pok. bez obzira što je drugi nalaz i mišljenje dat na osnovu nove medicinske dokumentacije. O. R. godine. 2006. u vreme zaključenja spornog zaveštanja nije bio sposoban da izrazi svoju poslednju volju. Ć je dao mišljenje da sada pok. godine. dana 30. nije bio sposoban za rasuđivanje kada je sačinio zaveštanje. Njihov otac je umro 7. Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da se pobijana presuda zasniva isključivo na dopunskom nalazu i mišljenju veštaka od 17. godine. 2006.. godine u predmetu O.69 - . 166. je tužiocu ostavio u nasleđe drugi sprat porodične kuće sa potkrovljem i lokalom u prizemlju i deo kućnog placa. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li je fizičko i psihičko stanje ostavioca u vreme sačinjavanja testamenta bilo takvo da ga je činilo nesposobnim da shvati značaj i posledice sačinjavanja zaveštanja. 3. godine. navodeći da se sa značajnom verovatnoćom može tvrditi da sada pok. godine. 4. S. a tuženom B. U toku postupka veštak Z. iz N. odnosno mora znati da čita i piše što predstavlja uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. godine kojim je veštak dao mišljenje da nema medicinskih relevantnih elemenata koji upućuju da je u vreme sačinjavanja spornog zaveštanja pok. 2003. a kojim veštak daje sada sasvim suprotno mišljenje od prvobitnog nalaza. S. bolovao od zloćudnog tumora pluća. Prvostepeni sud ne prihvata nalaz i mišljenje veštaka od 24. Nakon dostavljanja dodatne medicinske dokumentacije veštak daje svoj novi nalaz i mišljenje od 17. ne daje izričito izjašnjenje o sposobnosti sada pok. 2003.NASLEDNO PRAVO 136. kao i nepokretnu imovinu u selu S. Nalaz i mišljenje veštaka je samo jedno od dokaznih sredstava koje sud ima na raspolaganju pri utvrđivanju činjenica od značaja za odlučivanje po tužbenom zahtevu. i u ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom u N. 2006. 5. te da je u vreme sačinjavanja zaveštanja pok. sa lokalom u prizemlju i posebnom sobom sa ostavom u prizemlju.. godine. je sačinio pismeno zaveštanje pred svedocima 20. u spisima predmeta postoje dva različita nalaza i mišljenja jednog istog veštaka. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je zaveštanje bez pravne važnosti jer prema čl... ali da postojeći podaci ne upućuju da je navedeno oboljenje kompromitovalo njegovo globalno psihičko stanje.. da sačini zaveštanje. S. je ostavio u nasleđe prvi sprat porodične kuće u N. 1401/03. 2006.

NASLEDNO PRAVO Uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima je da zaveštalac zna da čita i piše i propisan je sa ciljem obezbeđenja autentičnosti volje ostavioca koji čitanjem može proveriti da li je u pismenu koji mu je drugi sačinio pravilno interpretirana njegova izjavljena volja. godine . Iz obrazloženja: Učesnica u žalbi . 9. Zakona o nasleđivanju) 137. bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sačinjavanja zaveštanja.Uloga svedoka pismenog zaveštanja je da potvrdi autentičnost ostaviočevog potpisa ali i njegove izjave da zaveštanje koje potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju. a nisu istim oglašeni za zakonske naslednike na zaostavštini. ali ne pre proglašenja testamenta.ističe da traži troškove sahrane.2006.70 - . S. ne proizvodi pravno dejstvo. Rok u kome se može tražiti poništaj testamenta (zbog nedostatka forme) teče od dana saznanja za testament.po shvatanju Okružnog suda . a imajući u vidu njegovo telesno stanje.01. 1. (Presuda Opštinskog suda u Nišu P. godine ) ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI I MANA VOLJE (Član 169. 5157/97) . Bez uticaja je na pravilnost pobijanog prvostepenog rešenja to što učesnica u postupku za raspravljanje zaostavštine u žalbi ističe da ima pravo na troškove sahrane od naslednika ostavioca. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. istog Zakona kojim se reguliše rušljivost zaveštanja. U prvostepenom postupku sud nije pouzdano utvrdio da li su ispunjeni uslovi iz čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. 2007. 172/2006 od 18. već i osporavanjem testamenta u ostavinskom postupku. Po navedenom rešenju oni ništa nisu nasledili. (Vrhovni sud Srbije. Gž. 2008. već su samo upućeni na parnicu da dokažu da svojeručni testament koji je sačinio ostavilac. jer nije sačinjen dobrovoljno. 166. Rev. 5158/07 od 21.učesnici su istim rešenjem upućeni na parnicu. Zakona o nasleđivanju) 138. Zakona o nasleđivanju za poništaj zaveštanja i da li je sada pok. 167. godine) RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG MANA ZAVEŠTAOČEVE VOLJE (Član 167.zato što učesnici koji su upućeni na parnicu nisu oglašeni pobijanim rešenjem za zakonske naslednike na zaostavštini pokojnog. Zastarevanje se prekida ne samo podnošenjem tužbe. Jer . ili iz čl. 5783/03 od 28.pobijajući prvostepeno rešenje od maja meseca 2004. To je bez uticaja na pravilnost pobijanog rešenja .

tužilji. ali ne pre njegovog proglašenja. (Vrhovni sud Srbije. Testament može. i u kome od tih propisanih .) 140. suprug tužilje u formi pismenog testamenta pred svedocima. sakriven ili zaturen testament proizvodi pravno dejstvo punovažnog testamenta ako se ispune uslovi iz člana 171. da proizvede dejstvo punovažnog testamenta pod uslovima: 1. Uništen. Zakona o nasleđivanju. određuje stroge uslove da izgubljeni. (Vrhovni sud Srbije. da je pok. a ne zastarni. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament postojao.) DOKAZIVANJE UNIŠTENOG. da je nakon toga taj testament u tri istovetna primerka bio ostavljen na određenom mestu u njegovoj kući. Rev. pa o njemu sud vodi računa po službenoj dužnosti. Rev. Iz obrazloženja: Tokom postupka pred prvostepenim sudom utvrđeno je. Zakona o nasleđivanju. sakriveni i zatureni testament proizvede dejstvo punovažnog testamenta. god. Zakona o nasleđivanju) 139. u svom članu 78. kojom prilikom je konstatovano da tom testamentu nedostaje potpis testatora. To su materijalnopravne činjenice nužne za postojanje prava nasleđa lica koje se na takav testament poziva. Zakona o nasleđivanju) 141. skraćen u delu gde je pri dnu stranice iza sadržine testamenta bio potpis testatora. Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme sačinjenja spornog testamenta. kada je pozvana na ostavinsku raspravu ponela i prikazala sudu. god. tako što je deo listova sa svih primeraka testamenta odsečen. gde je stajao i gde ga je tužilja. a teret dokazivanja njegove punovažnosti je na onoj strani kojoj to ide u prilog. izrazio svoju poslednju volju tako što je svu svoju imovinu ostavio svojoj supruzi tj. 1995. 4953/95 od 15. Tužba za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se podneti u roku od godinu dana od saznanja za testament.NASLEDNO PRAVO ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE OBLIKA (Član 170. br.71 - . br. 7515/98 od 10. izgubljen. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament bio sastavljen pismeno u jednom od oblika propisanih u zakonu. U pitanju je prekluzivni rok materijalnog prava.06. a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud. 1999. Nije se moglo utvrditi ko je to učinio i kad je to učinio. 2. koji je odstranjen u međuvremenu od njegovog sačinjenja do uzimanja od strane tužilje. IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG ZAVEŠTANJA (Član 171.11. shodno pomenutom članu 78. Poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se tražiti u objektivnom roku od 10 godina.

Zakona o nasleđivanju. 6688/98 od 27. pa je Vrhovni sud reviziju tužilje odbio kao neosnovanu. Rev. uz sve ostale elemente na osnovu kojih bi proizlazila valjanost istog kao testamenta. god. To pravilo glasi da svaka strana treba da dokaže onu činjenicu koja joj ide u prilog. Zakona o nasleđivanju. Kako je tužilja bila u obavezi da dokaže da je naknadno odsečeni deo testamenta na kojem je bio potpis testatora nestao slučajem ili radnjom nekog drugog lica. motive za takvo raspolaganje testatora. utvrđeno stanje činjenica iz napadnute prvostepene odluke. do da se odluči o sudbini njenog zahteva. bilo je dovoljno za rešenje spora u ovom predmetu. D. pošto bi njegovo eventualno znanje za to i njegovo nereagovanje. rezultat onih okolnosti o kojima govori odredba člana 78. stav 2.NASLEDNO PRAVO oblika. to nije bilo druge. predstavljalo praktično opoziv njegove poslednje volje. bilo za života ostavioca. ali bez njegovog znanja i volje – proizvodi pravno dejstvo. S obzirom na iznete uslove potrebne po članu 78. kao i da su ispunjeni uslovi iz napred pobrojanih tačaka 1. izgubljeno ili skriveno posle smrti ili pre smrti zaveštaoca. sačinio svojeručni testament u toku marta meseca 1996. izuzev potpisa testatora. R. na način na koji su to nižestepeni sudovi učinili. a koje je u svemu prihvaćeno i od strane drugostepenog suda. da se dogodilo bez njegovog znanja. da je uništeno. Protiv navedene presude tužilja je izjavila žalbu. bilo pre smrti testatora bez njegovog znanja. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. sakriven ili zaturen i. bilo posle njegove smrti . D. Prema odredbi člana 221a Zakona o parničnom postupku.i kako te činjenice ona nije uspela nesumnjivo dokazati. uslov iz tačke 4. lice koje je sačinilo testament. da je takvo stanje stvari nastalo slučajem ili radnjom nekog drugog lica. jer bi u međuvremenu nastala promena u vidu odstranjenja potpisa.1999. Međutim. ne od testatora) ili da je izgubljen. s potpisima svedoka na njemu. zaveštanje koje je uništeno. a bez njega nije bilo moguće udovoljiti tužbenom zahtevu onakvom kakvim ga je tužilja opredelila. koji je u međuvremenu izgubljen. Drugostepeni sud je žalbene navode usvojio i prvostepenu presudu ukinuo. označava nesumnjivo uz sve ostale dokaze.72 - .01. s tim što ukoliko bi to bilo za života ostavioca. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je tim testamentom tužilac određen za naslednika. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. u toku marta meseca 1996. . bilo radnjom nekog drugog lica. supruga. bila irelevantna samo onda kada bi testamentalni naslednik uspeo dokazati da je do toga došlo bilo slučajem. Ona naime nije uspela da dokaže da je izostanak potpisa na pismenu u kojem je sadržana poslednja volja njenog pok. Postojanje pismena u kojem je sadržana poslednja volja pokojnog supruga tužilje kao testatora. 4. godine. kad sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu. koji potvrđuju vreme sačinjavanja testamenta. Iz obrazloženja: Tužilja je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi prema tuženoj da je sada pokojni R. nije ispunjen. ali bez njegovog znanja. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament uništen slučajno ili radnjom drugog lica (tj. 2. To što je potpis testatora nesumnjivo postojao u vreme sačinjavanja spornog testamenta nema relevantnog uticaja na drugačiji ishod spora. 3. bilo po njegovoj smrti. godine nije ostavio nikakav testament pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.) 142. i 3. izgubljeno ili skriveno. da je bilo sačinjeno u obliku koji je zakonom propisan i ako dokaže sadržinu zaveštanja. Prvostepeni sud je utvrdio da sada pok. bilo bi neophodno da on za tu radnju nije znao. što se inače revizijom pogrešno ističe. Kad zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo. ukoliko se to dogodilo za života ostavioca. Po mišljenju drugostepenog suda prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354.

na dan 10.05. postoji protivrečnost između obrazloženja presude i sadržine spisa i izvedenih dokaza.. umro 20. u konkretnom slučaju. godine. godine.07. prema utvrđenom činjeničnom stanju u stvari i ne vrši raspored imovine za života. je potom sačinio još dva sudska testamenta. Kod ovakvog stanja stvari. iz iskaza saslušanih svedoka. pošto je izjava od 16. S. D. godine i 16. ___/93 zaveštao svoju nepokretnu imovinu tuženoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi u V. utvrdio da je testamentom od 21.04. imovinu vratio na svoje ime.10. Zakona o nasleđivanju ("Sl.) POJAM OPOZIVA (Član 176. Gž. 52/74.73 - . a ni kasnije u ovoj parnici. i da treba da ide u sud da "to" overe.1997. godine pod R. 101. U ponovnom postupku sud će u sklopu ostalih izvedenih dokaza ceniti izjavu ovog svedoka . opozvani testament ne dobija pravnu snagu ako testator namerno uništi izjavu o opozivu testamenta. od kojih je poslednji uništen voljom testatora. S. godine. S. Ovaj testament je proglašen u ostavinskom postupku iza pok. godine.NASLEDNO PRAVO tačka 14. br. po svemu sudeći.7. za sada nije pouzdan zaključak da. i bratu. izjavivši u testamentu da će imovinu ostaviti onome ko bude sahranio njega i njegovu suprugu. opozvao testament od 19. Zakona o nasleđivanju) 143. S.09. tužiocu P.1993. na koji se poziva tuženik. a da je poslednjim testamentom pok. nisu prezentirani sudu. koji u ostavinskom postupku. stav 2. već po svojoj sadržini predstavlja opoziv pret. M.1993. navedena zakonska odredba reguliše onu situaciju kada postoje dva testamenta sa različitom sadržinom.07. ima mesta primeni odredbe člana 101. godine. D. a drugi 13. u daljem tekstu: Zakon). glasnik SRS". rekao da tužilja kao vanbračna supruga treba da čisti u kafani. P. S.1998. godine. i svoju imovinu ostavio supruzi sada pok. i u vitrini je video nešto napisano na listu kockaste hartije i poznao je potpis sada pokojnog R.1993. godine.. Prvostepeni sud je.1997. očigledno uništio poslednja dva testamenta. sve dok se ne oceni pravna priroda i pravno dejstvo izjave od 16. osnažio prvi testament. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je sada pok. Pok. pok.05. a zaveštalac je uništio docniji testament.1993.07. S. Po nalaženju Okružnog suda. Zakona o parničnom postupku. samo po formi testament. Posebno sud nije cenio sa naročitom pažnjom i preciznošću izjavu saslušanog svedoka koji je potvrdio da je sedeo u kući sada pokojni R. U konkretnom slučaju. da je sudskim testamentom sačinjenim pred prvostepenim sudom 19. 192/98 od 08.05. D. i da mu je tada pokojni R. prvostepeni sud dalje zaključuje da je na taj način.1993.. Kada je testament opozvan prostom izjavom datom u formi punovažnog testamenta.1993. date u formi sudskog testamenta. Kako iz izvedenih dokaza proizlazi da je pok. budući da se istom. S. po kojoj – ako je zaveštalac uništio docniji testament. u smislu čl. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. raniji testament ponovo dobija snagu osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo. za sada se ne bi moglo zaključiti da postoji konkurencija dva testamenta (prvog i trećeg).4.1993. jer između ostalog. Zakona. iz V..1993. br.07. i to jedan 21. godine pok. god. u nedostatku pismenih isprava o zaveštanjima od 21. godine.1993.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će polazeći od sadržine izjave od 16. Zakona o nasleđivanju) 144. br. date u formi sudskog testamenta. ako nisu na nesumljiv način izrazile volju da izvrše novaciju ranije zaključenog ugovora. i imovinu koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. jer ona govori o opozivu testamenta (po sadržini). kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.74 - . tako da je za punovažno zaveštanje sa sadržinom kao u opozvanom testamentu neophodna nova izjava u formi zakonom predviđenoj za punovažnost testamenta. i 1983. davaocima izdržavanja na ravne delove odložena je do smrti primaoca izdržavanja. Kod činjenice da je tužena sa sada pokojnom majkom prvobitno zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. a nakon toga ugovore o poklonu čiji su predmet bile iste nepokretnosti. godine. po mišljenju Okružnog suda. kojima je nepokretnosti poklonila ovde tuženoj i to pored imovine vlasništvo njenog supruga i oca stranaka. Na osnovu tako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je zaključenim ugovorima o poklonima okrnjen njen nužni deo ko zakonskog naslednika za parcele koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona.04. raniji testament ponovo ne dobija snagu. godini. i stoga. sve i da je testator uništio izjavu o opozivanju testamenta. Neosnovano u reviziji tužilja ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njen zahtev odbili.2004. jer je zaključenjem ugovora o poklonima raskinut ranije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju za spornu imovinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž.) ODNOS RANIJEG I DOCNIJEG ZAVEŠTANJA (Član 177.07. a predaja celokupne imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Nakon zaključenja navedenih ugovora o poklonu majka stranaka je nastavila da živi u zajedničkom domaćinstvu sa tuženom i njenim suprugom i oni su nastavili da se o njoj staraju i izvršavali su sve svoje ugovorne obaveze davaoca izdržavanja do smrti primaoca izdržavanja. a ne o opozivu izjave o opozivu testamenta. već . Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je majka stranaka zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju kao primalac izdržavanja sa tuženom i njenim suprugom kao davaocima izdržavanja 1958. u smislu gore navedenih primedbi. inače datu u formi testamenta.NASLEDNO PRAVO hodna dva testamenta. ne može se pretpostavljati.1993. da li ona ima karakter i dejstvo testamenta ili pak samo izjave o opozivu testamenta. Predmet ugovora je imovina opisana u izreci prvostepene presude. stav 2. kada ugovorači kasnije zaključe punovažan ugovor o poklonu. Ugovor o doživotnom izdržavanju je u celosti izvršen. Ne bi bilo mesta ni primeni odredbe člana 100. proizašlo bi da su ugovorne strane izvršile novaciju ugovora. Međutim . 728/04 od 26. Zakona o obligacionim odnosima. godine. Nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sada pokojna majka stranaka zaključila je pismene ugovore o poklonu u 1982. god. oceniti. Ne postoji novacija obaveza kod ugovora o doživotnom izdržavanju. volja da se izvrši prenov u smislu člana 349. ako ugovorne strane nastave da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju. sve da je to bila i volja testatora.

bilo po osnovu ugovora o poklonu. 2694/02 od 22. Docnijim testamentom opoziva se raniji a opozivanjem docnijeg raniji dobija snagu.75 - . sada pokojni imenovani . kojim je tužilji ostavio u nasleđe zemljište i kuću. Rev. Kako je prava volja ugovornih strana pokojne majke parničnih stranaka i tužene bila da sporna imovina pripadne tuženoj. dok je svrha naknadno zaključenih ugovora o poklonu zapravo bila samo da se formalno obezbedi odgovarajući pravni osnov za prenos svojine na tuženu za života primaoca izdržavanja. te da se utvrdi da je ona vlasnik nepokretnosti po osnovu navedenog testamenta od 29. te imajući pri tom u vidu i činjenicu da su ugovorne strane i nakon zaključenja ugovora o poklonima nastavile da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju.03. Dejstvo opoziva ranije sačinjenog zaveštanja ima docnije raspolaganje zaveštanom stvari od strane zaveštaoca ugovorom o doživotnom izdržavanju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine.) 145. Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom tužilja je tražila da se naznačeno rešenje istog suda oglasi ništavim i bez pravnog dejstva u odnosu na nju. . koje se navodima žalbe tužilje ne dovodi u sumnju. stekli su se zakonski uslovi da tužena pravo svojine na spornoj imovini stekne po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Polazeći od okolnosti da zaključenjem ugovora o poklonima ugovorne strane nisu na nesumnjiv način izrazile volju da izvrše prenov ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. god. a ova je to prihvatila. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. pa je s toga neosnovano isticanje tužilje da ona ima pravo svojine na spornoj imovini zato što joj je zaključenim ugovorima o poklonu povređen nužni deo. Opozvano zaveštanje ne stupa na snagu ni u slučaju poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju.01.brat tužilje a otac tuženih. Pobijanom presudom ovaj zahtev odbijen je kao neosnovan. (Vrhovni sud Srbije. osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo. bilo po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. to proizilazi da prava volja ugovornih strna jeste bila da ostane na snazi ugovor o doživotnom izdržavanju.NASLEDNO PRAVO mora biti nesumnjivo izražena. 3421/94) RASPOLAGANJE INDIVIDUALNO ODREĐENOM STVARI ILI PRAVOM (Član 178.2000.2003. Zakona o nasleđivanju) 146. Posle toga. a što su tužene dužne priznati i trpeti i dozvoliti uknjižbu prava imovine navedene u testamentu u zemljišnim i drugim javnim knjigama. jer je tužena nastavila sa svojim suprugom da se stara o primaocu izdržavanja. za života je ostavio pomenuti testament. isti pokojni je sa tužiljom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Zakona o nasleđivanju. Iz obrazloženja: Tužilac u parnici traži opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života. da ga vređa iznoseći razne neistine i izazivajući situacije koje narušavaju njegovo zdravlje. roditeljima).član 192. Gruba neblagodarnost podrazumeva veliku. krajnju nezahvalnost potomka i može postojati ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu.2008. čiji je predmet ista nepokretna i pokretna imovina. godine) 147.2005. oduzeo mu .11. 1104/08 od 27. (Vrhovni sud Srbije. tvrdi da tuženi izbegava kontakt sa njim. Tužilac. međutim. ako se u sudskom sporu po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav. utvrđeno da navodi tužioca koji se tiču opisanog ponašanja tuženog nisu tačni tj. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim ona traži pravo nasleđa po osnovu pomenutog testamenta imenovanog pokojnog od 29. 2155/05 od 28.) OPOZIV (Član 192. Relevantna odredba: Odredbom propisano je da Ustupalac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je pokazao grubu neblagodarnost prema njemu . stav 1. Grubu neblagodarnost podrazumeva veliku.76 - . to su sve razlozi da se zaključeni sporazum opozove. Zaveštanje pred svedocima nije opozvano docnije zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju. Po mišljenju tužioca. zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju sa tužiljom primalac izdržavanja.NASLEDNO PRAVO Prema odredbi člana 178. krajnju nezahvalnost potomka.pokojni opozvao je zaveštanje koje je ranije sačinio u korist tužilje. Gž. Zakona o nasleđivanju. god. koja može postojati npr. da tuženi nije pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. Poništajem ugovora o doživotnom izdržavanju u parnici po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja opozvano zaveštanje ne stupa ponovo na snagu. navodeći da je tuženi fizički ruinirao njegov životni prostor presecanjem dovoda električne energije i izneo sve pokretne stvari koje on koristi u toj zgradi. uvredu časti. Imajući to u vidu. Rev. ustupilac može zahtevati opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života. uz to. zaveštaočevo raspolaganje individualno određenom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava. Zakona o nasleđivanju) 148. Ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu. U postupku je. odnosno zaveštalac. oduzeo mu život ili mu oštetio imovinu ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupiocu bliskom licu (bračnom drugu.09. uvredu časti.2000. godine. deci.03. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu.

NASLEDNO PRAVO

život ili mu oštetio imovinu, ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupaocu bliskom licu (bračnom drugu, deci, roditeljima). Postojanje grube neblagodarnosti u ponašanju tuženog u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao. Nižestepeni sudovi su zbog toga pravilno zaključili da tužbeni zahtev za opoziv ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen između stranaka, nije osnovan. Ovu vrstu ugovora ustupalac može pobijati i kao rušljiv pravni posao, znači zbog postojanja mana u volji. Međutim, Pri tome, ukazivanje revidenta na propust ocene valjanosti osporenog ugovora i kao rušljivog pravnog posla zbog mana u volji tužioca (jer je bio u zabludi ili je otpao motiv za zaključenje tog ugovora) ne utiče na pravilnost donete presude, jer u ovom slučaju tužilac nije tražio poništaj ugovora nego njegov opoziv. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2817/08 od 10.09.2009. godine)

Ustupilac imovine po ugovoru o ustupanju i raspodeli imovine za života ima pravo da zahteva da mu potomak - primalac imovine po takvom ugovoru vrati ono što je po ugovoru primio ako ne daje ustupiocu ili kome drugom izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 850/98 od 13.05.1998. god.)

149.

150.
Ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu nezahvalnost prema njemu. Gruba nezahvalnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može tako okarakterisati, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti slučaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju, pored prava, i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grubu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube nezahvalnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje ceneći ga kao vrednosno merilo iz domena morala i dobrih običaja. Iz obrazloženja: Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života može se pobijati iz opštih razloga, zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. To pravo ustupilac ima i ako potomak ne daje njemu ili kome drugome izdržavanje određeno poslom ustupanja i raspodele ili ako ne isplati dugove ustupiočeve, čija mu je isplata naložena istim poslom (član 115. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju). U ovom slučaju tužilja opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života, koji je 7. marta 1994. godine zaključila sa tuženom kao potomkom, temelji, između ostalog, i na činjenicama da tužena pokazuje grubu neblagodarnost prema tužilji, te da je čak i fizički maltretira. Gruba neblagodarnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može okarakterisati grubom nezahvalnošću, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti tog slučaja.
- 77 -

NASLEDNO PRAVO

Za zaključivanje da li ima osnovanog razloga za opoziv spornog ugovora radi neblagodarnosti, nisu raspravljena sva sporna pitanja koja su od značaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju pored prava i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grugu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube neblagodarnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, ceneći ga kao vrednosno merilo koje se odnosi na pravila morala i dobrih običaja. (Vrhovni sud Srbije , Rev. 1149/97 od 06.05.1997. god.)

151.
Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen u smislu odredaba Zakona o nasleđivanju može se pobijati iz opštih razloga zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi (zbog zablude, prevare i dr.) i u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, zakon o nasleđivanju predvideo je mogućnost da ustupilac opozove ono što je dao potomku koji prema njemu pokaže grubu neblagodarnost. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4219/97 od 19.11.1997. god.)

POJAM UGOVORA O IZDRŽAVANJU (Član 194. Zakona o nasleđivanju)

152.
Svrha ugovora o doživotnom izdržavanju su podjednako materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (stanovanje, hrana, odeća, obuća, troškovi lečenja, svakodnevne uobičajene potrebe) i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti. Iz obrazloženja: Svrha zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju je i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti a ne samo materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, troškovi lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe). U konkretnom slučaju, tuženi nije pružio pokojnoj tužilji odgovarajuću pažnju i negu u bolesti i starosti, o čemu očito govori događaj krajem januara 1996. godine, kada je tuženi fizički napao i povredio sada pokojnu. Pored toga, tuženi je često boravio van mesta boravka, što je kod nje i izazvalo nezadovoljstvo. Tuženi je povredio svoju ugovornu obavezu davaoca izdržavanja pa je pokojna tužilja zbog sukoba sa njim otišla iz svoje kuće kod ćerke, gde je ostala do kraja života. Ovakvi odnosi ugovarača ukazuju na poremećaj do granica nepodnošljivosti, što predstavlja razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju (u smislu člana 120. stav 2. Zakona o nasleđivanju kao specijalnog propisa odn. u smislu čl. 127 - 129. Zakona o obligacionim odnosima, kao opšteg propisa). (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1973/08 od 26.03.2009. godine)
- 78 -

NASLEDNO PRAVO

153.
Kao sopstvenik svoje imovine sve do svoje smrti, primalac izdržavanja može tu imovinu otuđiti, pa i pokloniti. Ali - tada otpada predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, ugovor o doživotnom izdržavanju je po formi i sadržini zaključen prema odredbi člana 117. Zakona o nasleđivanju, važećem u vreme zaključenja ugovora i prema tim odredbama predaja imovine u svojinu davaoca izdržavanja, odložena je do smrti primaoca izdržavanja. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine sve do svoje smrti i prema tome može tu imovinu i otuđiti. Otac tuženih, kao primalac izdržavanja je to i učinio na taj način što je ugovorom o poklonu raspolagao predmetnom imovinom u korist svog tuženog sina. Kako je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju otpao, a bez predmeta nema ni ugovora - to je neosnovan zahtev tužioca da se po osnovu tog ugovora prizna pravo svojine njegovom pravnom prethodniku, kao i zahtev predaje predmetne imovine u posed tužiocu. Neosnovano je isticanje u reviziji da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da ugovor o doživotnom izdržavanju ne proizvodi pravno dejstvo. Jer, primalac izdržavanja je isključivi vlasnik imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju i sve do smrti može slobodno da raspolaže svojom imovinom, pa i da je otuđi ugovorom o poklonu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 427/09 od 12.03.2009. godine)

154.
Kad ugovor o doživotnom izdržavanju sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenog elementa, pogrešno određena površina nepokretnosti koja se ostavlja davocu izdržavanja ne utiče na zakonitost ugovora. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da sadržina navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju odgovara volji ugovornih strana, nijedna od njih nije bila pod prinudom ili zabludom i isti je sačinjen sa ciljem da pok. B. sebi obezbedi izdržavanje na način kako je bliže u samom ugovoru određeno, a ne u cilju izigravanja prava nasleđa nužnih naslednika, te da se ne radi o ništavosti predmetnog ugovora u smislu čl. 53. stav 2. i čl. 66. stav 1. ZOO. Predmetni ugovor nije ništav ni u smislu čl. 47. ZOO zbog toga što je u predmetnom ugovoru pogrešno navedena površina stambene zgrade od 72 m2, iako je zapravo reč o kući veličine od 140 m2, jer prema odredbi čl. 50. istog zakona predmet obaveze je održiv i kada sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenosti predmeta. U ovom slučaju površina zgrade uneta je u ugovor saglasno dokumentaciji koju je posedovao pok. M. B. u vreme njegovog zaključenja, a u stvari radi se o površini predmetne zgrade a ne o ukupnoj površini koja ima spratni deo. Stoji navod revizije da je izrekom prvostepene presude odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi ništavost spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, a da je u stavu 2. izreke iste presude delimično usvojen njegov tužbeni zahtev i utvrđena ništavost istog ugovora u pogledu pravnog dejstva tog ugovora u delu gde primalac izdržavanja ostavlja davaocu izdržavanja sve pokretne stvari koje se u momentu smrti zateknu u njegovoj kući. Međutim,
- 79 -

02.NASLEDNO PRAVO tužilac se nije žalio na prvostepenu presudu u stavu 2. u pogledu podizanja spomenika i ograđivanja groba tako što se davalac obavezao da primaoca izdržavanja kremira. R.03.12. god. izreke i ista je u tom delu pravosnažna.80 - . godine (overen 29.12. brigu i sahranjivanje posle smrti. Taj zakon u članu 117. godine) kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavnja zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju od 21. te nije ni bila predmet ocene drugostepenog suda povodom izjavljene žalbe tužioca na preostali deo izreke prvostepene presude. 385. drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. pa po članu 67. godine). 1400/05 od 27. tač. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Primalac se obavezao da davaoca doživotno izdržava.) 155. 46/95 i 101/2003) koji je kao osnovne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju naveo izdržavanje.2005. Njome se zaštićuju stranke zbog brzog zaključivanja ugovora i na taj način štite od prenagljenosti u odlučivanju.1992. (umrla 4. Rev. sada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. 10/74). (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. hrani i odeva. ZOO proizvode pravno dejstvo.1993. god. Način sahranjivanja (tradicionalni ili kremacija) kod ugovora o doživotnom izdržavanju.1997.10. jer u svojoj žalbi nije ukazivao na ovu činjenicu. ZPP. stav 1. Između stranaka je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju u režimu ranije važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl.) . a za tu vrstu izmena nije bila nužna pismena odnosno svečana forma. Bez obzira što raniji Zakon o nasleđivanju (koji je važio u vreme zaključenja ugovora) nije preciznije izvršio razgraničenje bitnih od sporednih obaveza ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. br. pazi.2006. jasnije se formulišu obaveze. Te docnije usmene pogodbe su punovažne jer se na taj način smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne strane. spomenik podigne i izda podušja po narodnim običajima. 2684/05 od 01. lakše i pouzdanije se razlikuje faza pregovaranja od faze ugovaranja i utvrđuje momenat kad je ugovor nastao. posle smrti sahrani. 2. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi raskida ugovora odbijen kao neosnovan. grob mu ogradi. po stanovištu Vrhovnog suda bitna obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pored izdržavanja i nege je sahranjivanje. nije odredio koje su to osnovne i bitne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju (zakon govori samo o izdržavanju) za razliku od člana 194. predstavljaju vid izvršenja ugovorne obaveze kojom se olakšava obaveza davaoca izdržavanja i može se menjati u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom. između sada pokojne Z. glasnik RS" br. U toku trajanja ugovora ugovarači su izvršili modifikaciju (izmenu) ugovorne obaveze primaoca. s obzirom da je forma (stroga) propisana u interesu ugovornih strana. Modaliteti sahranjivanja (tradicionalni način ili kremacija) predstavljaju stvar ugovorne volje i mogu se izmeniti u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom. Imajući u vidu izloženo neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da je izmena ugovorne obaveze (kremacija umesto tradicionalnog sahranjivanja) morala biti učinjena u istoj formi u kojoj je zaključen ugovor (overa pismene redakcije od strane sudije) jer kao što je izloženo o modalitetima (načinima) sahranjivanja stranke se po stanovištu Vrhovnog suda mogu i usmeno sporazumeti u toku trajanja i izvršavanja ugovora. u bolesti leči. Tu usmenu obavezu (izmene nisu učinjene u pismenom obliku niti overene od strane sudije) davalac izdržavanja je izvršio. Kod takvog stanja stvari. kao i sve ostale ugovorne obaveze. glasnik SRS". otklanjaju se nesporazumi u izvršavanju ugovornih obaveza i ostvaruje naslednopravna funkcija ugovora (što je prevashodno u interesu samih stranaka).

i 2. Ugovor je punovažan i predmet ugovora je potpuno i dovoljno određen.10. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaveštanje i stoga davalac izdržavanja nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. kao naknada za doživotno izdržavanje. Ovaj zahtev ispunjen je kada je reč o naznačenom stanu i naznačenom putničkom vozilu. ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava a davalac izdržavanja se obavezuje da ga. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zahtev da se prilikom utvrđivanja predmeta ugovora tačno navedu određene stvari ili kakva druga prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. tako da ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. primaocu izdržavanja.2005.) 158. izdržava i da se brine o njemu do kra-ja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. ali se može ugovoriti da će on odgovarati za njegove postojeće dugove određenim poveriocima. člana 194. S obzirom da je posebna forma ugovora o doživotnom izdržavanju propisana u interesu ugovornih strana.zaostavštine gde se kao naslednici pojavljuju primalac izdržavanja i unuka po ranije umrlom sinu. Zakona o nasleđivanju. okolnost da se u trenutku zaključenja ugovora još uvek ne zna koliki je udeo po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Zakona o nasleđivanju.2005. člana 194. jer je predmet ugovora u tom delu dovoljno određen. S obzirom da unuka svojoj babi. br. Prema odredbi stava 1.06. Prema odredbi stava 2. koji joj bude pripao nakon okončanja parnice. kao i sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. u smislu člana 194. 959/05 od 16. Ovim ugovorom ostavilac posle svoje smrti ostavlja svojoj sestričini .) 157. iako još nije utvrđena veličina tog udela. Rev. . 1400/2005 od 27. st. pa Okružni sud nalazi da je u tom delu ugovor zaključen saglasno zakonu. Imajući to u vidu. ne utiče na punovažnost ugovora. ukoliko je definisan kao udeo primaoca izdržavanja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici na tačno određenim stvarima. koja se ugovorom prenose u svojinu primaocu izdržavanja. u konkretnom slučaju sporna je pravna važnost ugovora s obzirom na to kako je određen predmet ugovora. Iz obrazloženja: Ostavilac je suprug primaoca izdržavanja i bio je vlasnik dvosobnog stana . spori veličinu tekovinskog udela i s obzirom da će se u tom smislu voditi parnica to ona i ne zna koliki će biti njen udeo u stanu. zatim udeo u označenom putničkom automobilu takođe koji joj bude pripao nakon okončanja parnice.NASLEDNO PRAVO 156. primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari i prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. god.ugovaraču udeo u označenom stanu. to su punovažne i proizvode pravno dejstvo i usmene pogodbe date u toku izvršavanja ugovornih obaveza. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Gž. Zakona o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije. 1. Pri tome.81 - . god. kao naknadu za to.

pravnosnažnom presudom nadležnog opštinskog suda. kao naknada za dato izdržavanje.07.ne odgovara za njegove dugove. br. sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. iz tako utvrđenog činjeničnog stanja. Zakona o nasleđivanju ( koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim . Odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja nije ugovorena nijednom odredbom ovog ugovora. nakon smrti primaoca izdržavanja. Zbog toga je ovaj zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan.) 160. odnosno pojedinačno navedene.. ukoliko to nije ugovoreno. davalac ne odgovora za njegove dugove ukoliko to ugovorom nije predviđeno. Primalac izdržavanja je umro. koji je 1995. Iz obrazloženja: Tužioci su. a koliko on iznosi. Kako je ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan samo ukoliko su pokretne stvari tačno određene. Gž. god. 52/74). Davalac izdržavanja odgovara za dugove primaoca izdržavanja posle njegove smrti samo ukoliko je to ugovoreno. kao davaoci izdržavanja. može se utvrditi kao prethodno pitanje. kao u konkretnom slučaju.) 159.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2004. godine i raskinut. prema odredbi člana 119. Rev. U konkretnom slučaju. u slučaju osporavanja ovakvog njenog prava. u tom delu ugovor ne važi. već je upotrebljena formulacija: ''.82 - .NASLEDNO PRAVO Ovo zbog toga što su u ugovoru tačno označeni i stan i putničko vozilo i što pokojna tužilji nesumnjivo prenosi u celini svoj udeo po osnovu bračne tekovine na stanu i vozilu. iz sadržine ugovora se vidi da te stvari nisu tačno određene. a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje."Sl. pri čemu bi i eventualna utvrđujuća presuda o tome imala samo deklaratorni karakter. god. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju. 3166/2003 od 11.2005. te da on . godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pokojnim primaocem izdržavanja. glasnik SRS". tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. 459/2005 od 14. Naime.s obzirom da to nije ugovoreno . primalac po raskinutom ugovoru je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim. pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pokojnog primaoca izdržavanja. pa je stoga pokojna bila ovlašćena da ugovorom o doživotnom izdržavanju punovažno raspolaže svojim udelom po osnovu sticanja u bračnoj zajednici i pre utvrđivanja veličine tog udela u parničnom postupku. U toku trajanja ove parnice. zaključili 1993. Nižestepeni sudovi su.03. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. . Kada su u pitanju pokretne stvari kao predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom..

D. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pok. god. novembra 1995. ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja sa njim zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. U toku trajanja ove parnice. pa i ovu prema trećem licu preuzetu ugovorom. god. prvostepeni sud pravilno zaključio da postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju.) .Ć. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja. a solidarno u međusobnom odnosu kao bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva. prema odredbi člana 119. 3166/03 od 11. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat zajedničkog rada. tužioci su kao davaoci izdržavanja zaključili 30.2576/03 od 30.2004. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u B…T…. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim ("Sl. broj 52/74). te tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.preuzetu ugovorom prema trećem licu.06. predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova. 15. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja. zbog čega je takav zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan. br. je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim D. ali se to može ugovoriti.03. ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom. M.Stoga. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat njihovog zajedničkog rada. glasnik SRS". Imovina stečena ugovorom o doživotnom izdržavanju za usluge izdržavanja i pomaganja primaoca izdržavanja. postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju.) 161. Dakle. Nijednom odredbom ovog ugovora nije ugovorena odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču. zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretan ugovor kojim se imovina stiče kao naknada za učinjene usluge različitih oblika pomaganja i izdržavanja primaoca izdržavanja. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču. U konkretnom slučaju takva obaveza tuženog. nezavisno ko je od njih.83 - . Ć. nezavisno ko je od njih. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. D. ovaj ugovor je raskinut. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pok. Naime. godine D. s obzirom da to nije ugovoreno. je umro. kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. pružene od oba bračna druga. a solidarno u međusobnom odnosu bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva. Ć. D. Ć. Rev. Ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja. aprila 1993. pa i ovu . kao davaoca izdržavanja nije ugovorena. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. kao naknada za dato izdržavanje. kao primaocem izdržavanja. Stoga je i po oceni drugostepenog suda. i da.2003.

u vreme njenog lečenja. Ugovor o kupoprodaji nije ništav niti se radi o fiktivnom ugovoru bez obzira što je predmet tog ugovora ista nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. 1388/03 od 08. ne može se uzeti da davalac izdržavanja u ovom slučaju nije ispunio ugovor u neznatnom delu.06. Gž. pa makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje. makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje. kao primaoca izdržavanja. Obzirom na ovakvu obavezu tuženog i da je pok.F. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru (u smislu člana 66. Ako je davalac izdržavanja propustio da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme njegove bolesti koja je prethodila smrti primaoca. Na osnovu ovakvog činjeničnog stanja. 03. i šta je to tuženi preduzeo u pogledu ispunjenja svojih obaveza u pogledu nege i pomoći pok.84 - . S. kako bi se na osnovu toga mogao doneti zaključak o tome da li je tuženi svoje obaveze iz ugovora izvršavao u potpunosti.1997. primalac izdržavanja se obavezao da tuženom nakon svoje smrti.1993. nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je sporni ugovor o kupoprodaji ništav i da je tužilja suvlasnik sa ½ idealnog dela .10. da je pre toga imala zdravstvenih problema.12.) 163.2003.06. D. s obzirom da je primalac izdržavanja zadržao svojinu na nepokretnosti koju je ostavio u naknadu davaocu izdržavanja. Primalac izdržavanja je preminuo 15.ako je propustio da izvršava obaveze iz ugovora u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme bolesti primaoca koja je prethodila njegovoj smrti. istog Zakona). ne može se uzeti da davalac izdržavanja nije ispunio ugovor u neznatnom delu. S. Iz obrazloženja: Prema sadržini ugovora o doživotnom izdržavanju koji je tuženi zaključio kao davalac izdržavanja sa svojom majkom kao primaocem izdržavanja.NASLEDNO PRAVO 162. Nakon izvesnog vremena sada pok. tuženi je bio u obavezi da se stara i o njenom lečenju. a ako nije da li se radi o neznatnom ispunjenju obaveza koje ne bi vodile raskidu ugovora. Iz obrazloženja: Ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenom 05. ostavi stan i novac koji se u momentu smrti nađe na njegovoj štednoj knjižici. S. D. da je poslednjih 20-ak dana života kao srčani bolesnik bila nepokretna. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja zaključen je aneks ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred sudom. Po nalaženju Okružnog suda. godine između sada pok. godine. godine između tuženog kao davaoca izdržavanja i sada pok.1996. godine. primalac izdržavanja je sa tuženim (davaocem izdržavanja) zaključio ugovor o kupoprodaji 17. Zakona o obligacionim odnosima). 1994.2000. Dana 09. god. a kojim je predviđeno da će primalac izdržavanja nakon svoje smrti na ime naknade za primljeno izdržavanje ostaviti isti stan tužilji i tuženom u svojinu sa po ½ idealnog dela. godine kojim je raspolagao istim stanom i na osnovu tog ugovora tuženi se uknjižio u zemljišne knjige kao vlasnik stana. Ugovor nije ništav (u smislu člana 103. umrla u bolnici 6.F. prvostepeni sud nije utvrdio u kakvom je zdravstvenom stanju bila pok.10.

važećeg u vreme smrti oca stranaka. po pravilima vanparničnog postupka propisanim za potvrđivanje sadržine isprava. važećeg u vreme smrti oca stranaka.07. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu bez tereta.10. godine. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknada za doživotno izdržavanje poklonodavca. je kao vlasnik stana. ove odredbe ne isključuju i mogućnost zaključenja takvog dvostrano teretnog ugovora kojim se jedan ugovarač obavezuje da doživotno izdržava drugog ugovarača – koji mu za to još za života ustupa u vlasništvo svoju imovinu. koja nije realizovana. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. Obzirom na to. godine. zbog toga nisu osnovani revizijski navodi tužilje da primalac izdržavanja nije mogao nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju preneti na davaoca izdržavanja pravo svojine na spornom stanu ugovorom o kupoprodaji. ne može se zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka. onda voljom ugovarača dolazi do konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju. sada pok. Tužena je sa sada pok. ali je obzirom na ranije zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju između njih. Iz obrazloženja: Prema čl. istog Zakona. budući da je primalac izdržavanja zadržao pravo svojine na stanu do momenta smrti. F. Međutim. shodno članu 117. ne može zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka po odredbama čl. a što je i učinio prenevši pravo svojine na tom stanu na tuženog putem ugovora o kupoprodaji iz 1996. Zakona o nasleđivanju. 40. jer takav ugovor ispunjava uslov punovažnosti forme propisane za ugovore o prometu nepokretnosti.1993.) 164. I po oceni revizijskog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da sporni ugovor o kupoprodaji nije ništav u smislu člana 103. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali. Naime.NASLEDNO PRAVO na spornom stanu. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. god. Zato se po oceni Vrhovnog suda ne radi o poklo.10. koji je važio u vreme zaključenja pobijanog ugovora o poklonu uslov punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju je zaključenje ugovora u zakonom propisanoj pismenoj formi pred sudijom. ocem zaključila ugovor o poklonu koji je overen pred Opštinskim sudom 21. Zakona o nasleđivanju.85 - . ZOO.2003. na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju od 05. godine. 117. 2429/03 od 23. Kada ugovarači zaključe ugovor o poklonu. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali. kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. a ne dobročina. pri čemu je dovoljno da potpisi ugovarača na takvom ugovoru budu overeni pred sudom. D.1991. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. tuženi nije stekao pravo svojine na stanu koji je bio predmet ugovora. u zakonom propisanoj formi za promet nepokretnosti. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru u smislu člana 66. pravna priroda ovog ugovora dvostrano teretna. a usmeno ugovore i doživotno izdržavanje poklonodavca. (Vrhovni sud Srbije Rev. 40. mogao raspolagati stanom i nakon zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju. po odredbama čl. čiji je predmet otuđenje spornog stana. ponašanje ugovarača i izraženu nameru poklonodavca u vreme zaključenja poklona da obzirom na sve ovo zaključi sa tuženom i ugovor o doživotnom izdržavanju.

jer forma ima konstitutivni karakter. Zakona o nasleđivanju i predstavlja strogo formalni pravni posao. br..P. pa tužioci neosnovano zahtevaju njegovu redukciju i vraćanje poklona zbog povrede nužnog naslednog dela u smislu čl. D. 53. 52/74 i 1/80). godine. god. jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. kako bi ugovorom . jer je ostavilac sa tuženom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju dana 11. 1424/02 od 03.. decembra 1975. Sporna pitanja se imaju raspraviti i prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zakonski naslednici pok. koji je umro 24. Na primenu tog zakona upućuje odredba člana 237. novog Zakona ("Sl. u međuvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa trećim licem. smatra se da se odnosi samo na nepokretnosti koje je primalac izdržavanja imao u trenutku zaključenja ugovora. razmenjena nepokretnost ne može predstavljati predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine. Ta nepokretnost je ugovorom o trampi zaključenim dana 26." u S…. u konkretnom slučaju predmet ugovora je bio kućni plac sa kućom od tri odeljenja na ovom placu. između ostavioca i GRO "P. U konkretnom slučaju. zamenjena za sporni jednosoban stan u S. primalac i davalac izdržavanja nisu izvršili noveliranje ugovora o doživotnom izdržavanju. juna 1989. (Vrhovni sud Srbije. Ugovorom je predviđeno da će tužena kao primalac izdržavanja nepokretnost primiti u državinu i svojinu posle smrti davaoca izdržavanja. Sa razloga pravne sigurnosti na sve nasledno pravne ugovore zaključene do stupanja na snagu novog zakona i dalje će se primenjivati propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjavanja.86 - . koji je važio u vreme sačinjavanja ugovora o doživotnom izdržavanju. Tužilja je njegova supruga a tužena sestričina po ranije umrloj sestri. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije raskinut. Što se tiče predmeta ovog ugovora. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik sve do svoje smrti imovine koja je predmet ugovora. overen pod brojem R. istog zakona. godine.. septembra 1989. U konkretnom slučaju ugovor o doživotnom izdržavanju je i po formi i po sadržini zaključen prema odredbama člana 117. Rev.. godine. glasnik SRS". U konkretnom slučaju primalac izdržavanja je to i učinio. a sastoji se iz pismenog zaključenja ugovora i overe od strane sudije. Predmet navedenog ugovora je bio kućni plac sa kućom na placu. iz čega proizilazi da ju je mogao slobodno otuđiti. Na osnovu takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi nalaze da sporni stan ne predstavlja zaostavštinu ostavioca. iz čega proizilazi da je mogao slobodno otuđiti. primalac izdržavanja je to i učinio. stav 2. jer je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. Zaostavština u pogledu nepokretnosti nije raspravljena.. Nakon toga. " Naime. Vrhovni sud nalazi da se izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova ne može prihvatiti.10. dakle.____/75.NASLEDNO PRAVO nu već o otuđenju spornog stana za naknadu za doživotno izdržavanje poklonodavca. Kad primalac izdržavanja nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju na koju je zadržao pravo svojine i državinu sve do svoje smrti. primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine koja je predmet ugovora sve do svoje smrti.. broj 46/95).2002. glasnik RS". Prema pogodbi iz ugovora predaja ove imovine u državinu i svojinu tuženoj kao davaocu izdržavanja odložena je do smrti primaoca izdržavanja.) 165.

osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103. S obzirom na rečeno. preinačio obe presude nižestepenih sudova i usvojio tužbeni zahtev tužilje u celosti za utvrđenje njenog prava svojine po osnovu nasleđa sa udelom od – na spornom stanu. To je i bio razlog što je ovaj sud. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. Zakona o obligacionim odnosima. 3401/01 od 21. god. stav 1. Međutim. već po opštim pravilima ugovornog prava. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima o ništavosti ugovora. Pošto kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju.) 166.2001. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 395. iako su to mogli učiniti. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava. stav 1. po svojoj pravnoj prirodi. Gzz. mane volje ne postoje. aleatoran teretni ugovor.2001. pogrešan je zaključak nižestepenih sudova da je sporni stan predmet navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. ZPP. 407/01 od 04. ZPP u vezi sa članom 408. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona.07.NASLEDNO PRAVO obuhvatili sporni stan kao predmet ugovora. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti. kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. ali u formi u kojoj je zaključen i osnovni ugovor. Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise. tada je to neimenovani. Zakona o obligacionim odnosima. Rev. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim.09. Ovo predstavlja manu o primeni materijalnog prava. stav 2. u smislu člana 395. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju je. U ovom slučaju. koji je predmet ovog spora. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. Zakona o obligacionim odnosima. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. ZPP. nego po pravilima o ništavim ugovorima. Prema članu 111. god. sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine. Kada ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju.87 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora. u reviziji se osnovano ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava. prišli kao da je zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju. na koje je ovaj sud ukazao. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim pravilima obligacionog prava. a imajući u vidu da je individualiziranje predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju nužno i da se ne radi o univerzalnoj sukciji kao kod nasleđivanja.) . Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju.

god. već joj prenese samo pravo doživotnog uživanja. Iz obrazloženja: Iz sadržine predmetnog ugovora je vidljivo da su ugovorne strane navele da su tuženi od leta 1993. 3414/99 od 24. Međutim.) 169. 2379/98 od 15. kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Za to vreme nije bila neobezbeđena. god. osnovano su nižestepeni sudovi izveli zaključak da se nije stekao zakonom propisan razlog za raskid predmetnog ugovora.) . S obzirom na utvrđeno činjenično stanje.NASLEDNO PRAVO 167.11. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave. 548/99 od 01. koji su bili potrebni za njeno izdržavanje.1999. Inače.) 168. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ovaj ugovor se ne može zbog toga smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom. Ovaj ugovor u odnosu na nesrazmeru uzajamnih davanja bio bi nemoralan samo ako su davaoci izdržavanja u vreme zaključenja ugovora. Gž. pa je pravilnom primenom materijalnog prava takav zahtev odbijen kao neosnovan. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju po odredbama Zakona o vanparničnom postupku.11. s obzirom na zdravstveno stanje primaoca izdržavanja. Rev. Utvrđeno je da je nakon što je ugovor zaključen drugotužena svakog dana dolazila kod primaoca izdržavanja i na njen zahtev obavljala određene poslove. a razbolela se dve nedelje pre nego što je umrla. pa u tom slučaju nema mesta donošenju rešenja o obustavipostupka za raspravljanje zaostavštine. jer joj je pružena pomoć i nega kako je ona to i zahtevala. Vrednost te obaveze može da bude znatno manja ili da znatno nadmaši vrednost imovine primaoca izdržavanja. Pošto je momenat smrti budući neizvesna okolnost. god. u ovom slučaju je utvrđeno da u momentu zaključenja ugovora primalac izdržavanja nije bolovala od neke bolesti. koja je predmet ugovora. niti se znalo za njenu blisku smrt. Ovim ugovorom davaoci izdržavanja su se obavezali da uz naknadu za imovinu izdržavanog lica izdržavaju primaoca izdržavanja do njegove smrti.88 - . godine pomagale primaoca izdržavanja na taj način što su obavljale u njenoj kući one poslove koje ona nije mogla da sama obavi. Rev. (Iz presude Okružnog suda Prokuplju.09. učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine date u naknadi za izdržavanje. znali za njenu blisku smrt. primalac izdržavanja nije bolovala od bilo kakvih bolesti. Ne postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kada ostavilac ne prenese pravo svojine na svoju vanbračnu suprugu. bila je pokretna. (Vrhovni sud Srbije. Stoga se ugovor o doživotnom izdržavanju ne može smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom samo zbog činjenice što su eventualna davanja učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine koju je ova ostavila davaocima izdržavanja u naknadu za izdržavanje. u zavisnosti od dužine života primaoca izdržavanja. Ako su eventualno davanja. to ni vrednost obaveza davaoca izdržavanja u momentu zaključenja ugovora nije bila poznata.1999.1999.

koju je podnela sudu 24. 4651/99 od 02. a ne o sporu primaoca i davalaca izdržavanja u vezi sa izvršenjem obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju. to je imovinsko pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovom da vrednost predmeta spora prelazi iznos propisan odredbom čl. ZPP-a.NASLEDNO PRAVO 170. ZPP. (Vrhovni sud Srbije Rev. Predmet ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u svojini primaoca izdržavanja u trenutku zaklljučenja tog ugovora.11.500. ZPP. po kojem je tužilac. to u smislu navedenih odredbi ZPP revizija nije dozvoljena. Rev. S obzirom na to da je tužilja u tužbi. bila dozvoljena. jer vrednost predmeta spora koja je u tužbi označena ne prelazi iznos od 15. godine. u smislu odredbe člana 382. 1814/98 od 24. tač. (Vrhovni sud Srbije.1999. Rev. kao pravni sledbenik davaoca izdržavanja.) 171. god.11. Ukoliko se vodi spor između primaoca i davaoca izdržavanja.1994. Prvostepeni sud je. to je nesumnjivo da se radi o imovinsko pravnom sporu u kojem je revizija dozvoljena pod uslovom iz člana 382.000 dinara. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 1.12/98). kao njegov potomak pristao na produženje zaključenog ugovora pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdržavanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora. list SRJ". dinara. br. 4063/98) . Zakona o izmenama i dopunama ZPP ("Sl. koji je preminuo pre primaoca izvršavao ugovorne obaveze i stekao valjan pravni osnov za sticanje vlasništva na stanu koji je predmet ugovora.) 173. Tužilac je posle smrti ugovornog davaoca izdržavanja. vezano za tvrdnje tužene strane o tužiočevoj poslovnoj nesposobnosti (za podnošenje tužbe za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju) pravilno zaključio da tužilac ne izaziva sumnju suda da se radi o licu poslovno nesposobnom. stav 4. Iz obrazloženja: Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnog sledbenika primaoca izdržavanja i davalaca izdržavanja.1998. a ne o sporu koji ima karakter spora o izdržavanju u kojem bi revizija. prema članu 72.89 - . 382. god.09. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Za takav zaključak nije postojala zakonska obaveza suda da pribavlja mišljenje medicinskog stručnjaka već je izbor metode za donošenje zaključka po takvom pitanju bio u isključivoj i samostalnoj ingerenciji parničnog suda. Gž. Smrću primaoca izdržavanja nastupili su zakonski uslovi za potpunu realizaciju ugovora o doživotnom izdržavanju. koji je kao granična vrednost merodavna za ocenu prava na izjavljivanje revizije. 237/99) 172. vrednost predmeta spora označila iznosom od 2. kod ugovora o doživotnom izdržavanju.

1502/98) 176.01. (Vrhovni sud Srbije. kao neosnovan protivtužbeni zahtev "davaoca izdržavanja" za poništaj ugovora o kupoprodaji obzirom da je tužilja i pored zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zadržala pravo vlasništva na spornom stanu (sve do svoje smrti).) 179. prodala stan koji je bio predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Davalac izdržavanja ne stiče pravo svojine na otkupljenom stanu ako je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen pre ugovora o otkupu stana. pa je ona. u takvim okolnostima.tužilji. Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti koje se odnose na davanje odobrenja treba tumačiti u povezanosti sa članom 29.1997. Kada je najpre zaključen ugovor o poklonu a potom ugovor o doživotnom izdržavanju došlo je do novacije ugovora o poklonu pa će se odnosi posle smrti primaoca izdržavanja regulisati u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju. uglavnom ili pretežno. Br. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio zahtev tužilje za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i kada je odbio. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zaključenje ugovora.02. Rev. pa je istim mogla i da raspolaže. god. (Vrhovni sud Srbije. Rev.) 178. po stavu drugostepenog suda nema pravni interes da ovo rešenje pobija. Kod činjenice da je prvostepeni sud pobijanim rešenjem raspravio zaostavštinu ostavioca koja nije bila obuhvaćena spornim ugovorom o doživotnom izdržavanju. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. izvršavao obaveze prema primaocu izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. može dati i posle njegovog zaključenja. ako zakonom nije propisano što drugo.NASLEDNO PRAVO 174.10. god. Rev. Gž.1997. 5786/96 od 12. to učesnik koji nije naslednik. 15/97 od 22. Jedan davalac izdržavanja ne može na račun drugog davaoca izdržavanja zahtevati svojinu na imovini koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.90 - . 1320/98) 177.1997. god.) . Davalac izdržavanja nije izvršio ni jednu ugovornu obavezu prema primaocu izdržavanja . (Vrhovni sud Srbije. 4522/97 od 15. pozivajući se na okolnost da je on. Rev. 2821/98) 175. Rev. (Vrhovni sud Srbije.

promenom na svoje ime. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. jer nije naslednik primaoca izdržavanja. 610/97) 183. niti se ugovorom sa primaocem izdržavanja na to obavezao. kao davalac izdržavanja ne može da pretenduje na povraćaj imovine iza smrti ostavioca. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.91 - . Davalac izdržavanja po kasnije zaključenom ugovoru o doživotnom izdržavanju nije u obavezi da plati prethodnom davaocu izdržavanja dato u izvršenju pravosnažno raskinutog ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog sa istim primaocem izdržavanja. jer u protivnom nema osnovnog elementa tog ugovora . sa ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenim pre stupanja na snagu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS". Davalac izdržavanja koji je sa primaocem izdržavanja.nema samog izdržavanja. niti je takva obaveza zakonom propisana. 785/96) 185. Gž. Rev. 1641/97) 181.NASLEDNO PRAVO 180. 3487/97) 182. 20/92). Ne proizvodi pravno dejstvo odredba ugovora o doživotnom izdržavanju kojom pokretne stvari nisu individualno određene. 1267/96) . Ne može se preinačiti ugovor o doživotnom izdržavanju u doživotnu novčanu rentu ako je primalac izdržavanja star i bolestan čovek kome je potrebna lična nega i staranje. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2567/96) 184. Rev. zasnovao i zajedničko domaćinstvo ima pravo da nastavi sa korišćenjem telefonskog broja posle smrti primaoca izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. Kod zaključenja ugovora mora se bar znati da će obaveze početi da se izvršavaju i moraju početi bar da funkcionišu. ugovor o doživotnom izdržavanju podrazumeva određene obaveze. Tužilac. po ugovoru o doživotnom izdržavanju. Rev. broj 18/91. U. Kao i svaki teretni ugovor.

Rev. davalac izdržavanja je postao vlasnik ove kuće pa ako je i bespravno podignuta. Ako primalac izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju zaključi novi ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. Izgradnjom kuće u dvorištu primaoca izdržavanja. 4519/95) 191. (Vrhovni sud Srbije. Testament se opoziva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja izraz volje strana ugovornica. Pri oceni koja isprava ima pravno dejstvo sud mora da ima u vidu izraženu volju ostavioca. a ove isprave su formalno-pravno valjane. 3117/95) 189. Kada se istovremeno zaključuje ugovor o poklonu i ugovor o doživotnom izdržavanju. Neosnovan je revizijski navod da nepokretnost ne može biti predmet ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju. nisu ovlašćeni da traže iseljenje davaoca izdržavanja. kojim je preneo celokupnu svoju imovinu na drugu ugovornu stranu. pri čemu raniji ugovor ni na koji način nije stavljen van snage. primalac izdržavanja. odnosno njegovi naslednici. Rev. 4440/95) 187. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. izjavljene s namerom da se stranke pravno vežu a ugovor o poklonu sačinjen je u skladu sa takvim motivom stranaka. i ranije zaključen ugovor je punovažan pa i kada je kasnijim ugovorom raspolagao istom imovinom. Rev. a uz njegovu saglasnost. 2045/95) 188. Ako ostavilac nije docnijim testamentom opozvao izričito raniji testament odredbe ranijeg testamenta ostaju na snazi ako nisu u suprotnosti sa odredbama docnijeg testamenta. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. ima za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari. te po raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju. Ako ostavilac prilikom raspolaganja svojom imovinom sačini dva testamenta i zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa bračnim drugom. Svako docnije raspolaganje od strane zaveštaoca određenom stvari koju je bio nekome zaveštao.92 - . Gž. Rev. Ostavinski sud će obustaviti postupak za raspravljanje zaostavštine ako je ostavilac za vreme života zaključio ugovor o izdržavanju.NASLEDNO PRAVO 186. (Vrhovni sud Srbije. odnosno da li je ostavilac kasnijim raspolaganjem menjao svoju raniju volju. 516/95) 190. to ima posledi. a ako se kasnije raspolaže sa već zaveštanom stvari. U takvom slučaju se može smatrati da je ugovorom o doživotnom izdržavanju izražena volja stranaka da svoje odnose saobraze međusobnim imovinskim interesima a posle smrti primaoca izdržavanja odnosi se regulišu u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju.

ovakva izjava nema pravnu važnost. te ga valja raskinuti.1995. god. već eventualno u parnici. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 10603/95 od 24. Ostavinski postupak će biti obustavljen ukoliko pokojnik nema imovinu. a što je ugovoreno zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju između stranaka. Vođenje postupka oko važenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije prethodno pitanje u odnosu na postavljeni tužbeni zahtev u ovoj pravnoj stvari. ugovor o doživotnom izdržavanju više nema svrhe opstanka. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.NASLEDNO PRAVO cu opozivanja zaveštanja. 89/95) 192. Gž. Ugovorom o doživotnom izdržavanju. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. naime dao izjavu o konstituisanju prava doživotnog uživanja u korist obe strane. Gž. pa su stoga tuženici kao davaoci izdržavanja obavezni da tužiocu kao primaocu izdržavanja predaju predmetnu imovinu iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. a primalac izdržavanja ne želi više da prima izdržavanje. Pitanje važnosti ugovora o doživotnom izdržavanju ne može se raspravljati u ostavinskom postupku. a kako je on to u toku daljeg vremenskog perioda učinio. Gž. 10. nije navedenu nekretninu mogao bilo kako opteretiti. Ukoliko se testamenti i ugovor o doživotnom izdržavanju u potpunosti ne isključuju s obzirom na izraženu volju ostavioca onda i jedan i drugi vid raspolaganja mogu biti pravovaljani u određenim delovima u kojima se ne isključuju. 1995.11. Kako otac tužilje. Gž. bez obzira na sudbinu tog ugovora i parnicu koja je u toku radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. s tim što se predaja te imovine odlaže do smrti primaoca izdržavanja. 1218/95) . god. 1333/95) 195.) 194.) 193. U situaciji i kada zajednica života između stranaka nije ugovorena. 10671/95 od 17. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. 1192/95) 196. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. nakon što je spornu imovinu ugovorom o doživotnom izdržavanju ustupio svojoj kćerki tužilji. Gž. Gž.93 - . Kod ugovora o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja zadržava pravo na državinu imovine koja je predmet ugovora do svoje smrti. primalac izdržavanja u naknadu za ugovoreno izdržavanje ostavlja davaocu izdržavanja imovinu iz tog ugovora. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.

primalac izdržavanja . br. 1/80.. glasnik PC".2006. Rev. identitet primaoca izdržavanja utvrđen je iz lične karte. pa su bez značaja motivi zbog kojih je ta strana htela da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. obzirom da je jedan od ugovarača. 103. U kontekstu ovog pravnog zaključka su irelevantni navodi revizije kojima revidenti ukazuju na motive zbog kojih je sada pokojna Đ. U vezi odredbe člana 56. ZOO. taj ugovor je ništav pravni posao. 25/82) i svojom sadržinom i formom nije u suprotnosti sa zakonom.2004. Zakona o nasleđivanju) 197. 3100/05 od 06.09. lečenje . 2162/04 od 29. kada je identitet stranaka. pa su neosnovani navodi revizije da sud nije utvrdio da li je u skladu sa zakonom utvrđen identitet stranaka prilikom zaključenja spornog ugovora pred sudom. ZOO. sada pokojna Đ. god. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. G. utvrdio na osnovu lične karte i vozačke dozvole i potvrđen od strane svedoka identiteta. u postupku overe ugovora o doživotnom izdržavanju. Identitet stranaka je potvrdio prisutni svedok identiteta. god.) 198. G. Činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalna sredstva za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu. Iz obrazloženja: Predmetni ugovor je zaključen u svemu shodno odredbi člana 117. u vreme zaključenja tog ugovora bila poslovno nesposobno lice.NASLEDNO PRAVO OBLIK (Član 195. stav 1. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zauzeli pravilno materijalno pravno stanovište o ništavosti predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu odredbe člana 103. stav 1. Kada je u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju jedna od ugovornih strana bila poslovno nesposobno lice. pa nisu ispunjeni uslovi za njegov poništaj u smislu odredbe čl. a davaoca izdržavanja iz vozačke dozvole. što proizilazi iz spisa predmeta Drugog opštinskog suda u B… P. 52/74._____. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju. htela da sa njima zaključi predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju i navodi kojima polemišu sa implikacijama činjenične konstatacije drugostepenog suda o mestu i načinu zaključenja predmetnog ugovora. Rev.) 199.94 - .09. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. Sud je postupio po zakonu.

godine). primalac izdržavanja osećao potrebu a i preko svoga sina u svakom slučaju da obezbedi sebi mir i sigurnost kada je u pitanju lečenje i druge životne potrebe vezane za njegovo zdravstveno stanje i životno doba. dvorbi.NASLEDNO PRAVO i pomoć.2003. čuvanje i priprema hrane. te je u kontekstu takvih odnosa. zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. posebno da obezbeđuje lečenje kod lekara i plaća te usluge i lekove. a u vreme kada je njegovo zdravstveno stanje bilo dosta narušeno zbog slabosti srca. broj 46/95. primeniti propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjenja. U naknadu za ovo. Po oceni Vrhovnog suda. snabdevanje ogrevom. Zakona o nasleđivanju ("Sl. ili neko treće lice. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je sada pokojni suprug tužilje a otac tuženog. majkom tuženog i ćerkom iz prvog braka. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija predaja je odložena do smrti primaoca izdržavanja. ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života. pored materijalne pomoći. namirnicama. lekovima. čija je predaja davaocu izdržavanja odložena do smrti primaoca izdržavanja. br. (Vrhovni sud Srbije.01.95 - . održavanje higijene i sl. Pokojni primalac izdržavanja je sve do svoje smrti održavao bliske veze sa tuženim. Pomenutim spornim ugovorom tuženi se upravo obavezao da primaocu izdržavanja obezbeđuje zadovoljenje potreba ove vrste. koje su za primaoca izdržavanja bile i te kako od značaja. lekovima. dvorba. 52/74. činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalnih sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu. održavanju higijene i slično. Takvim ugovorom se. stav 2. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju da je to ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. 3951/02 od 22. a za slučaj smrti da ga sahrani i podigne spomenik u skladu sa mesnim običajima. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu ostavlja svu svoju imovinu ili jedan njen deo u nasleđe. ovde tuženim 1995. U vreme sačinjenja spornog ugovora o doživotnom izdržavanju važio je Zakon o nasleđivanju ("Sl. propisao da je ugovor o doživotnom izdržavanju ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika.) . već je moguće da se sastoji u nezi. maja 1996. propisano je da će se na zaveštanje. koji su sačinjeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. da se stara o zadovoljenju njegovih svakodnevnih potreba. godine. sa sinom. čuvanju i pripremanju hrane. Rev. 1/80 i 25/82). namirnicama. Prema odredbi člana 237. lečenje i pomoć. koji je u članu 117. a činjenica da je primalac izdržavanja imao sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora. god. Pri tome. spornim ugovorom primalac izdržavanja ostavio je u svojinu posle smrti davaocu izdržavanja jedan lokal. sadržina ugovora o doživotnom izdržavanju ne mora se uvek sastojati u davanju sredstava za izdržavanje. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju je zaključen u zakonom propisanoj formi. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o doživotnom izdržavanju odbio. mogu ugovoriti i različiti drugi vidovi pomoći između primaoca i davaoca izdržavanja (nega. glasnik RS". Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan i da proizvodi pravno dejstvo. kojim se tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da brine o svom ocu kao primaocu izdržavanja. jer se takvim ugovorom pored materijalne pomoći može ugovoriti i onaj vid pomoći koji je ugovoren između primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. stupio na snagu 5. Ovo i pored činjenice da je on bio materijalno zbrinut. snabdevanju ogrevom. Sam sporni ugovor sačinjen je i overen u svemu saglasno odredbama Zakona o nasleđivanju.). da brine o drugim životnim potrebama primaoca izdržavanja. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije. sa svojom bivšom suprugom. glasnik SRS".

Nije ništavan ovaj ugovor ako su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja. 673/99 od 30. 1163/99 od 20.96 - . jer nedostaju bitne činjenice za odlučivanje po tužbenom zahtevu. U konkretnom slučaju radi se o ugovoru o prometu nepokretnosti. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti predviđeno je da ugovor kojim se vrši promet nepokretnosti zaključen protivno odredbama čl. s tim da se izuzetno od stava 1. smatra se prenos prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti. već zaključeni ugovor ne može se smatrati ništavim. koji jeste istovremeno i ugovor naslednog prava. Naime. tog zakona je ništav.3. (Iz presude Vrhovnog suda Sbije. R. 2. njegova osnovna namera nije da se obezbedi promet nepokretnosti pa se na njega i ne može primeniti Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. izuzev ukoliko nije ugovoreno da će on odgovarati za postojeće dugove određenim poveriocima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju i isti overile pod br. U smislu čl.2000. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo. istog zakona prometom nepokretnosti.god.2000. zadovoljava formu. Davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. a ne da ograničava fizička lica u sklapanju ugovora. Po stanovištu Vrhovnog suda. Pribavljeno odobrenje otklanja razlog uništavosti za već zaključen ugovor. 3. ukoliko stranke pribave naknadno odobrenje za već zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju.) 201. ali nisu ispunjeni uslovi za preinačenje prvostepene presude. 1. otklanja se razlog ništavosti i takav ugovor ostaje punovažan od početka. prometom nepokretnosti neće smatrati poklon između srodnika u prvom naslednom redu. za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju.____/93 kod Opštinskog suda bez pribavljanja odobrenja za promet nepokretnosti od Ministarstva za finansije Republike Srbije. Dakle. te je pribavljanje odobrenja Ministarstva finansija Uprave za imovinsko pravne poslove za promet nepokretnosti. Stoga. 1. i čl.) . Neophodno je odobrenje od strane Ministarstva za finansije RS. Rev. jer je glavni cilj Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti bio da spreči poremećaj nacionalne strukture u višenacionalnim sredinama. odredbom čl. pa se ono naknadno pribavi. neophodno. nalazeći da ugovor i bez odobrenja koji je overen od strane sudije.04. 5. u slučaju kada su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti ugovorom o doživotnom izdržavanju. Rev. Odbijajući žalbu tužioca drugostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev za poništaj predmetnog ugovora nije osnovan jer je ugovor o doživotnom izdržavanju nasledno pravo ugovor sa osnovnom namenom da se primalac izdržavanja obezbedi ugovorenim izdržavanjem. st. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora. zakup i drugi načini sticanja državine. ovog člana.NASLEDNO PRAVO 200. god. Međutim. (Vrhovni sud Srbije.

činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. god. U suprotnom. 4337/98 od 29. saslušan kao svedok. ako je postupljeno po zakonu. ZOO. Sudija koji je overio ugovor. a ne uslov za nastanak ugovora. sudija ugovor pročitao i upozorio ugovornike na posledice. tako da se izloženo stanovište ne može prihvatiti kao pravilno. već potvrđivanja sadržine isprave u kojoj je sadržan ugovor. propisao da se u zapisnik unosi identitet učesnika. Naime.) . i da se uz zapisnik prilaže primerak sastavljene isprave.1999. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi smatraju da je zaključeni ugovor ništav zbog nedostatka forme javne isprave. svedoka i tumača koji su prisustvovali sastavljanju isprave. Nepostojanje konstatacije na zapisnik ili ugovor o doživotnom izdržavanju da je ugovor pročitan i da su ugovornici upozoreni na posledice njegovog zaključenja. Ako je sudija postupao po zakonu i ako bi njegov iskaz kao svedoka bio istinit. u smislu člana 106. Tek kada se kumulativno ispune svi elementi forme ugovor nastaje i proizvodi pravno dejstvo. Zato nepostojanje konstatacije na zapisniku ili na samom ugovoru o tome da ugovor nije pročitan ili da ugovornici nisu upozoreni na posledice samo po sebi ne znači ništavost ugovora. nepravog ugovora o doživotnom izdržavanju.97 - . ugovor je ništav.NASLEDNO PRAVO 202. niti uneo upozorenje o posledicama zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. i ako bi se moglo uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavost ugovora koji je predmet spora. Rev. i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost. ko ga potpisuje. prilikom zaključenja i overe. tvrdio je da je izvršio sve zakonom propisane radnje prilikom overe i njegov iskaz prvostepeni sud nije uopšte ocenio. gde je predaja imovine izvršena u momentu zaključenja ugovora). ugovor bi proizvodio pravno dejstvo bez obzira na nepostojanje zapisnika o izvršenim radnjama. ispitivati uslove za konverziju ugovora. pogotovo ako je do stvarnog izdržavanja došlo. god. 2339/99 od 30. Za punovažnost ugovora bilo je potrebno ispunjenje stroge zakonom propisane forme koja se sastojala od dva elementa: pismene forme ugovora (isprave) i javne isprave koja je podrazumevala određeni redosled pri zaključenju ugovora. jer o zaključenju ugovora sudija nije sačinio zapisnik. Zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element njegovog nastanka i punovažnosti. ako je postupljeno po zakonu. kada bi ništav ugovor ispunjavao uslove za punovažnost nekog drugog ugovora (u konkretnom slučaju tzv.) 203. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.1999. Saznanje davaoca izdržavanja da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne znači uvek da je ugovor nezakonit i nemoralan. Bez obzira na činjenicu što je Zakon o vanparničnom postupku u članu 174. (Vrhovni sud Srbije. Ukoliko bi se utvrdilo da sudija nije u stvarnosti pročitao ugovor i upozorio ugovornike na posledice zaključenja. ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu kada su ugovor zaključili. Bilo je bitno utvrditi da li je u stvarnosti. Zbog pogrešne primene materijalnog prava.12. on u suštini predstavlja dokaz o zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju.12. Iz navedene odredbe proizlazi da zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element za nastanak ugovora. onda bi među strankama važio taj drugi ugovor. Rev. upozorenje na posledice ugovora i sudijinu overu koja nije imala značaj overe potpisa ugovornica. bilo je nužno. ne znači ništavost ugovora. a to je: čitanje ugovora od strane sudije.

a da za uzvrat pružaju pomoć sada pok. Rev. zbog narušenog zdravstvenog stanja i starosti. Rešenjem prvostepenog suda tužioci su oglašeni za naslednike iza smrti pok. inače vlasnikom nepokretnosti. konvalidira ovo odobrenje bez obzira da li je potvrda o tome izdata za života ili nakon smrti primaoca izdržavanja. odnosno ugovor.N. Iz obrazloženja: U toku postupka utvrđeno je da tuženi koriste nepokretnosti koje su predmet ovog spora na osnovu usmenog sporazuma sa sada pok. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. (Vrhovni sud Srbije..) 205. jer isti nije sačinjen u pismenoj formi.N. Između tuženih i ranijeg vlasnika nije zaključen ni jedan pravovaljan pravni posao. (Vrhovni sud Srbije. 272/97) .) 206. Zakona o nasleđivanju. god. Između tuženih i ranijeg vlasnika nepokretnosti nije sačinjen ugovor o doživotnom izdržavanju na način propisan odredbom člana 195. Odredbom člana 20.10.1999. (Vrhovni sud Srbije.11. Rev. Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa sada pokojnim vlasnikom. Odredbom člana 20.mišljenje Ministarstva za finansije da ne bi bilo smetnji da se da odobrenje za zaključenje Ugovora o doživotnom izdržavanju da su ga stranke pre zaključenja ugovora tražile..1997. Potvrda . Neosnovan je revizijski navod kojim se ukazuje da su tužioci na osnovu usmenog sporazuma postignutim sa ranijim vlasnikom stekli svojinu na stambenom prostoru koga koriste.N. god. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu. istog zakona propisani su načini sticanja prava svojine po samom zakonu. niti je overen od sudije. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.. Ž. na osnovu koga bi primenom Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima stekli svojinu na spornim nepokretnostima. koji predstavljaju originarno sticanje svojine koje se ne izvodi iz prava svojine prethodnika. Ž.N. Osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju su pismena forma i overa ugovora od strane sudije. Faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja.NASLEDNO PRAVO 204. sada pok.N. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilna je ocena nižestepenih sudova da tuženi bez pravnog osnova koriste deo nepokretnosti na kojima su tužioci vlasnici po osnovu nasleđa iza sada pok. Rev.98 - . Ž. što su osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. Ž. njegovom smrću otpao je i osnov za njihovim daljim korišćenjem. 5140/97 od 26. Sporazum je postignut u tom smislu da ih tuženi koriste bez novčane naknade. Odredbom člana 21. te da su dužni da se iz istih isele. Ž. 317/99 od 28.Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa ranijim vlasnikom. njegovom smrću otpao je i osnov za njihovo dalje korišćenje.

99 - . (Vrhovni sud Srbije. glasnik RS". 6501/97) 210. Rev. to se kod ugovora o doživotnom izdržavanju odobrenje nadležnog organa za promet nepokretnosti može steći i po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. nije pribavljeno odobrenje nadležnog organa u smislu člana 3. godine). (Vrhovni sud Srbije. jer je postupajući sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana. kao davaocem izdržavanja. može se pribaviti od nadležnog ministarstva finansija i posle zaključenja ugovora. ugovor im nije prethodno pročitao niti ih je upozorio na posledice ugovora. Rev. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije. Nedostatak saglasnosti nadležnog Ministarstva za finansije za zaključivanje ugovora o doživotnom izdržavanju kao razlog ništavosti ne može biti predmet raspravljanja u ostavinskom postupku već samo utvrđivanja u posebnoj parnici. Ovo odobrenje za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti. 3256/97) 208. stav 1. 931/97) 211. (Vrhovni sud Srbije. ako je ugovor zaključen sa naslednikom prvog naslednog reda. broj 46/95 od 4. Odobrenje za ugovor o doživotnom izdržavanju može se pribaviti i posle overe potpisa ugovora od strane sudije. navedenog zakona. Rev. novembra 1995.10. (Vrhovni sud Srbije Rev. 4632/96) . Rev. Zapisnik o overi ugovora o doživotnom izdržavanju nije konstitutivni element za nastanak ugovora i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost ugovora. 3439/96 od 15. (Vrhovni sud Srbije.) 213. Punomoćje za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u istoj formi u kojoj se zaključuje i sam ugovor o doživotnom izdržavanju. 771/97) 209. 164/97) 212. sud neće poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju iako za zaključenje takvog ugovora. Pošto se predaja imovine u nedostatku sporazuma ugovornih strana odlaže do smrti primaoca izdržavanja. ako zakonom nije što drugo propisano. Rev.NASLEDNO PRAVO 207. Izuzetno od odredbe člana 5. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od sudije. Zakona o nasleđivanju ("Sl. kojim se vrši promet nepokretnosti.1996. Ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen preko punomoćnika kada punomoćje nije izdato u formi iz člana 195. god. (Vrhovni sud Srbije.

Nije bila potrebna saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju ukoliko davalac izdržavanja. bez obzira u kojoj formi je punomoćje za zastupanje predlagača . Kada svi potrebni uslovi za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju nisu sadržani u zapisniku kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Odredba člana 196. Gž. Zakona o nasleđivanju govori o posebnom slučaju ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. gde je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice. već su sadržani u tekstu overe samog ugovora. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. to ne čini ništavim zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju iz formalnih razloga. 10637/95) 215. niti se ove radnje mogu preduzimati isključivo preko punomoćnika. Gž. bolnice. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu . budući da je lično i neposredno upozorenje ugovorača od strane sudije na posledice zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju) 217. različite agencije i slično). uslov za punovažnost ovog ugovora. Gž. zbog čega ugovorači moraju biti lično prisutni. 4124/95) 216. već kao njegova ćerka. koje se u okviru svog zanimanja odn.ugovarača po ugovoru o doživotnom izdržavanju sačinio. sud ne može upozoravati punomoćnike ugovorača na posledice iz ugovora.100 - .NASLEDNO PRAVO 214. Ugovor o doživotnom izdržavanju biće punovažan ukoliko je odobrenje Ministarstva o prometu nepokretnosti pribavljeno makar i naknadno. 3381/95) POSEBAN SLUČAJ NIŠTAVOSTI UGOVORA (Član 196. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. koji je prilikom overe dužan da pročita ugovor i upozori ugovornike na posledice ugovora. delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. koja je po profesiji medicinska sestra zaposlena u bolnici. ovaj ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o primaocu izdržavanja. .

kada je po sopstvenoj volji otišao od nje i vratio se u svoj stan.10. te se smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu. u kome je živeo sam. a što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. Ovde tužioci su deca sada pokojnog imenovanog i njegovi zakonski naslednici.i aktivno legitimisani za vođenje ovog spora. od kada je bolnički lečen u periodu od 20.2007. Gž. Nije bila potrebna nikakva saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje pobijanog ugovora o doživotnom izdržavanju. jer tužena . stalno zaposlena u Zdravstvenom centru .2005.ovde tužilje. godine. stav 1. smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu i u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. godine) 218. godine.na njegovu inicijativu.2007. sada pokojni je boravio kod ćerke .06.09.2005. Sutradan po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju došlo je do zdravstvene krize kod primaoca izdržavanja.10. koje se ni navodima iz žalbe ne dovode u sumnju.iako je po profesiji medicinska sestra. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. kojim su predviđena prava i obaveze ugovarača. Zakona o nasleđivanju. što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ukoliko u trenutku zaključenja. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Sve do 20. te su . pa je .06. nalazi da se zbog opšteg zdravstvenog stanja sada pokojnog. koji je . Evidentno je da se zbog stanja svoje bolesti nije mogao sam da brine i stara o sebi. koji je i nastupio 12.10. u smislu člana 203.2005.kao takvi . imajući u vidu izvedene dokaze. a pošto je tužena na to pristala .07. pa je uz pomoć tužene smešten na lečenje u bolnicu. godine ) .. Prvostepeni sud. 12.101 - . tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost na njenoj strani.05. već je ugovor zaključila kao njegova ćerka. Gž. što sve ide u prilog zaključku prvostepenog suda u pogledu ništavosti spornog ugovora. za davaoca izdržavanja nije predstavljao nikakvu neizvesnost. zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: U konkretnoj stvari tužioci su deca sada pokojnog M. jer je ista zdravstveni radnik.2005.10. godine zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. godine. godine. Tužena je bila upućena u zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora. do 19. ( Presuda Okružnog suda u Užicu. 239/07 od 05.2005. Sporni ugovor je apsolutno ništav pravni posao. koje se progresivno pogoršavalo.M. bolovao je od tuberkuloze pluća i njegovo zdravstveno stanje se progresivno pogoršavalo. jer je zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora bilo loše. U vreme zaključenja ugovora primalac izdržavanja je imao 81 godinu. tako da nije mogao sam o sebi da se brine.NASLEDNO PRAVO U konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno nalazi da se ne radi o zabrani iz navedenog zakonskog propisa. Odredbom člana 203. Zakona o nasleđivanju predviđeno je da se. Dijagnoza njegove bolesti konstatovana je u julu 2005. tako da ovaj razlog za poništaj ugovora otpada a prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za odluku o zahtevu za utvrđenje ništavosti ovog ugovora.2005.došlo do zaključenja spornog ugovora. godine isti je preminuo. Međutim. I pre zaključenja spornog ugovora radilo se o progresivnom pogoršanju zdravstvenog stanja primaoca izdržavanja.kao primalac izdržavanja. sa tuženom kao davaocem izdržavanja . 616/07(2) od 31.pobijani ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o pokojnom.

D. B. jer za života ista nije bila lišena poslovne sposobnosti. D. br. je umrla 28.2005. tako da se vreme njihove smrti nije moglo predvideti.2005. u okviru svog zanimanja. 640/05 od 12. ali su uz pomoć tuženih imali redovnu medicinsku terapiju. godine a presudom istog suda ugovor o doživotnom izdržavanju je poništen po zahtevu zakonskih naslednika pok. Navodi u reviziji da je sud propustio da lekare sasluša na raspravi.1999.) 221.102 - . koje su lečene uz pomoć medicinske terapije koju im je obezbedio davalac izdržavanja.9. iako je prilikom zaključenja predmetnog ugovora pok.van postupka lišenja poslovne sposobnosti bio stavljen pod starateljstvo organa starateljstva. 3307/04. D. niti su mogli znati ili očekivati blisku smrt primalaca izdržavanja. iz razloga apsolutne ništavosti. D. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. tužilac. zbog kojih se revizija ne može izjaviti. Gž. niti su tuženi znali. Iz obrazloženja: Nisu osnovani navodi u reviziji tužilje da na strani davalaca izdržavanja nije postojala neizvesnost u pogledu trajanja zaključenog ugovora. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. pošto organ starateljstva nije pravilno zastupao pok. tada se vreme smrti primalaca izdržavanja nije moglo predvideti. Ako u trenutku zaključena ugovora o doživotnom izdržavanju primalac nije bio lišen poslovne sposobnosti niti je. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. zastupao direktor tuženog Centra za socijalni rad koji u smislu odgovarajućih zakonskih odredaba iz Zakona o braku i porodičnim odnosima nije bio postavljen za njenog staraoca. koju je tom prilikom zastupao tuženi organ starateljstva zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju dana 7. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju. utvrđenom u prvostepenom postupku.NASLEDNO PRAVO 219. niti je bilo kojim drugim aktom bila stavljena pod starateljstvo tuženog organa.05. Međutim. god.) 220. godinama bolovali od brojnih hroničnih bolesti.. D. a predstavnik ovog organa u ime primaoca zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. ovakav ugovor je apsolutno ništav. godine koji je istoga dana overen pred prvostepenim sudom. već stara o primaocu izdržavanja.12.1999. od 16. kao davalac izdržavanja i sada pok. Kada su primaoci izdržavanja. . god. Pok.9. ne postoji osnov ništavosti ugovora ako je davalac izdržavanja zaključio taj ugovor kao fizičko lice. Nije sporno da su primaoci izdržavanja bolovali godinama od brojnih hroničnih bolesti. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ako je zaključen sa davaocem izdržavanja koji se.

NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine.6. Prema tome. Tuženi je. te ne može biti predmet rešenja o nasleđivanju. god. Zakona o nasleđivanju. ______/97. različite agencije i sl..5849/03 od 20.) DOŽIVOTNO IZDRŽAVANJE U KORIST TREĆEG LICA (Član 198.10.5.1997.. godine. br.1. Tuženi je bio sestrić pokojnog M. ugovor nije zaključen zloupotrebom lekarske funkcije nego je zaključen od strane tuženog kao fizičkog lica. Tuženi se posebno brinuo o pokojnom ujaku i sa njim je. bolnice. izvršio sve svoje ugovorne obaveze jer se do smrti M.G. Davalac izdržavanja bio bi obavezan da ovo čini i u situaciji da nije po zanimanju lekar. Tuženi je ugovor zaključio kao fizičko lice.2000. brige i zdravstvene pomoći primaocu izdržavanja. po zanimanju je lekar. Navedena odredba propisuje da je ništav ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja.1. tuženi se nije u okviru svog zanimanja lekara starao o primaocu izdržavanja.2004. brinuo o njemu. pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. godine. godine. a međusobno su bili u izuzetno dobrim rodbinskim i prijateljskim odnosima.103 - . a bezuspešno je ponudio tužilji da joj naknadi troškove sahrane koje je ona snosila. uredno overenog u prvostepenom sudu. U braku nisu imali dece. Pravilno su nižestepeni sudovi našli da nisu ispunjeni zakonski uslovi za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora u smislu odredbe člana 196. pod 3R br. do 10. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije . 16. tužilja i pokojni M. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. Predmetna imovina postala je svojina žalioca momentom smrti njegovog oca. ostvariti nezavisno od ostavinskog postupka koji se vodi iza ostavioca.G. a činjenica da je on po zanimanju lekar ne može predstavljati otežavajuću okolnost u pružanju potrebne nege. kao davalac izdržavanja. god. su zaključili brak 27.1970. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. Gž . ne predstavlja zaostavštinu pokojnog ostavioca. ukoliko su za to ispunjeni i drugi uslovi.. On je bio sestrić primaoca izdržavanja koji je sa njim imao izuzetno tople rodbinske i prijateljske odnose.) . godine i taj brak je trajao sve do smrti pokojnog M. Imovina koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između ostavioca kao primaoca izdržavanja i njegovog sina kao davaoca izdržavanja. te pravo na upis prava svojine u zemljišnim knjigama žalilac može. bez obzira na činjenicu da je davalac izdržavanja lekar.12.1984. br.2003. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.G.G. koji je razveden pravosnažnom presudom Okružnog suda u B… P. 137/03 od 09. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju je rezultat poverenja pokojnog primaoca izdržavanja prema tuženom i želje da se on o njemu stara do kraja života. Drugi brak su zaključili 7. Zakona o nasleđivanju) 222. Gzz.01.). U konkretnom slučaju. u svemu u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen kod Prvog opštinskog suda u B. 1991.. odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. _____/83 od 12.

2118/91 od 17. onda je. Rev.1991. godine). Kada bračni drugovi kao primaoci izdržavanja zajedno zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. tužioci su se izdržavali sa ovog imanja. god. živeli u zajednici sa roditeljima tužilje i tužene na njihovom imanju te da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje. (Vrhovni sud Srbije. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pokojnih. Pri tome. budući da oni. a davaocu izdržavanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdržavanja traži predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije.) OBEZBEĐIVANJE PRAVA IZ UGOVORA (Član 199. br. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u postupku utvrdio da su tužioci.11. Zakona o nasleđivanju) 225. Prema mišljenju Vrhovnog suda Srbije (izraženom u odluci Rev.2000. u slučaju smrti jednog od primaoca izdržavanja. dajući mu svoju zajedničku nepodeljenu imovinu. a tužioci su obavezani da sada pokojnim predaju u svojinu i državinu nepokretnosti koje su bile predmet ovog ugovora. nisu bili sposobni da to čine samostalno. zbog zdravstvenog stanja. Sada pokojni su imali i prihode od prodate imovine. 3464/95 od 27. ugovor zaključen između tužilaca i sada pokojniih u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju. Samo se u novčanom iznosu može zahtevati naknada za dato izdržavanje po raskinutom ugovoru o doživotnom izdržavanju.1986. a ne i o ugovor o deobi kojim su oni preneli tužiocima svojinu na određenim nepokret. a jedan od tužilaca je vršio ulaganja i u izgradnju kuće.104 - . sada imenovanih pokojnih. Rev.1995. god. 1764/98 od 25. godine.02. godine pa sve do 23. Između tužilaca i roditelja tužilje i tužene. primalac izdržavanja ostaje vlasnik imovine i posle zaključenja ugovora. Zakona o nasleđivanju) 224. ovaj ugovor je raskinut.) RASKID UGOVORA ZBOG POREMEĆENIH ODNOSA (Član 201. Nakon prestanka zajednice života. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u nadležnom Opštinskom sudu 11. Obavljali su samo lakše kućne poslove.09. Kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju.1988. godine.NASLEDNO PRAVO 223. počev od 1978. nadživeli bračni drug aktivno legitimisan da traži raskid ugovora u celini.01.09.

Prema njima se spor može rešiti samo na jednak način. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. br. odnosno da su potrebe tužiljine bile veće od onih koje su ugovorene. i da je pre zaključenog ugovora isplatio otkupnu cenu stana koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. stav 1. Gž. 21/1982) jer je taj zakon važio u vreme kada je predmetni ugovor zaključen. vodeći računa o svim okolnostima. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pokojnih i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na predmetnoj imovini. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu.07.03. porodična zajednica između stranaka je kratko trajala. vodeći računa o svim okolnostima. pa stoga drugostepeni .) 227. jer se radi o nužnim suparničarima (shodno članu 204.2006. Zakona o parničnom postupku). a tuženici su bračni drugovi i davaoci izdržavanja i u toku parnice umre jedan tuženik. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. godine tuženi u potpunosti ispunjavao sve ugovorne obaveze. 399/06 od 29. Gž. 377/2005 od 14. ovog zakona. Zakona o parničnom postupku). tačka 1. 52/74 i br. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje ovog prava. Primalac izdržavanja. godine) 226. a prema drugom tuženiku da se meritorno odluči. U postupku je utvrđeno da je sve do aprila 1997. S obzirom na to.2005. Sudovi smatraju da je propust tuženog što nije ispunjavao sve ugovorne obaveze. sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano.NASLEDNO PRAVO nostima. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj situaciji primenjuje se Zakon o nasleđivanju (“Sl. tada nema zakonskog osnova da se prema njemu parnica prekine usled smrti (član 214. Sa druge strane. Ovo iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja njihove porodične zajednice sa tužiocima. god. glasnik RS”. Pri tome. već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pokojnih koju su stekli nasleđem.105 - . sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. Prema članu 121. Međutim. Kada se tužbenim zahtevom traži raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. u skladu sa svojim povećanim potrebama. Ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja. može tražiti izmene ugovora o doživotnom izdržavanju. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u tom pogledu opredeljen (kao 1/2 vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pokojnih). tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Iz spisa proizilazi da je tuženi pokazivao volju da ispunjava ugovor. budući da je isti raskinut. br.

zato što su njeni rođaci Ž. dok su sada pok. a tužilac R. D.) 228. odnosno u skladu sa svojim povećanim potrebama. br. Prema nalaženju Vrhovnog suda Srbije izraženom u odluci Rev. i B. preneli tužiocima svojinu na određenim nepokretnostima. zbog zdravstvenog stanja. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja. na njihovom imanju u K. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci počev od 1978. D.02. D. gde mu je otac kupio plac. i B. D. iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja porodične zajednice između sada pok. koju su oni stekli nasleđem. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pok. nisu bili sposobni da samostalno obrađuju svoje imanje. i tužene G.. Upravo citirana odredba člana 121. D.02. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u . sada pok.106 - . već samo da obavljaju lakše kućne poslove. navedenog zakona propisani su uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. D..2005.1986. D. Te uslove ispunjava konkretan ugovor. preuzeli obavezu izdržavanja. Imajući to u vidu.. i B. budući da oni. je ulagao i u izgradnju kuće na U. (Vrhovni sud Srbije. B. budući da je isti raskinut. već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pok. pri čemu je porodična zajednica između stranaka kratko trajala. odnosno novi ugovor o doživotnom izdržavanju jer je i tužilja bila ovlašćena da traži njegove izmene u skladu sa promenjenim okolnostima. i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na imovini pok. Pri tome tužioci su se izdržavali sa imanja pok. D. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju.. 11. K. Sa druge strane. ovaj ugovor je raskinut a tužioci su obavezani da sada pok. ali ona to nije učinila jer je pokazala volju da ovaj ugovor raskine. i B. Zbog pogrešne primene materijalnog prava i učinjenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka... tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje. 1689/04 od 23.1988. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pok. Između tužilaca i roditelja tužilje P. u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju.1991. naknada za dato izdržavanje može se zahtevati samo u novčanom iznosu. i tužilaca sa druge strane. i B. i B. Nakon prestanka zajednice života. upućuje da je bio neophodan pokušaj da se to učini. godine živeli u zajednici sa roditeljima tužilje P.11. i B. god. Nakon raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. i tužene G. predaju u državinu i svojinu nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. nižestepeni sudovi nisu utvrdili relevantne činjenice za presuđenje. D. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje prava svojine na spornim nepokretnostima. godine..NASLEDNO PRAVO sud smatra da se u takvoj situaciji i ne radi o ugovoru o doživotnom izdržavanju.. ____/91 od 17.. godine pa sve do 23. i B.. D. br. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u Opštinskom sudu u V. i B. i B.. Rev.. i M. Međutim. godine. imali i prihode od prodate imovine. sa jedne strane. D. i B. Neprihvatljiv je stav drugostepenog suda da odnose među ugovornicima nije bilo moguće urediti. ugovor zaključen između tužilaca i sada pok.. odredbom člana 117.. i da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje.9. Suprotno ovakvoj oceni drugostepenog suda. Nije propust samo na strani tuženog što nije zaključen aneks ugovora. a ne i o ugovor o deobi kojim su sada pok.

Odredbom člana 201. u konkretnom slučaju između ugovornih strana nije ugovorena zajednica života. stav 1. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.) 230.107 - . Rev. godine. izvršavala sve svoje obaveze. god. stav 3. Stoga ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakonom o nasleđivanju važećem u vreme zaključenja ugovora. (Vrhovni sud Srbije. god. propisano je da svaka strana može tražiti raskid ugovora. jer je tužena od 1992.) 229. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. pa do useljenja rođake – 1998. br. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe. tada važećeg Zakona o nasleđivanju propisano je da ako se međusobni odnosi ugovornika toliko poremete da postanu nepodnošljivi. Ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju sve dok davalac izdržavanja ispunjava sve svoje obaveze a primalac je dužan da ga u tome ne sprečava već da prima davanja koja su ugovorom predviđena. i da primi ona davanja koja je po ugovoru davalac izdržavanja dužan da pruži. br. i B. Iz obrazloženja: Članom 120.NASLEDNO PRAVO tom pogledu opredeljen. pa je pobijana odluka iz ovih razloga pravilna i zakonita. sve do useljenja tužiljine rođake u predmetni stan. dovoljan je razlog za raskid ugovora.. tada važećeg Zakona o nasleđivanju (“Sl. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. Rev. i tužena je izvršavala sve svoje obaveze iz ugovora onako kako su glasile. br. da svaka strana može tražiti raskid ugovora. Sve dok je davalac izdržavanja spreman da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju. kako je to već napomenuto. Gž. Iz obrazloženja: Odredbom člana 120. D. Svaka od stranaka može zahtevati da sud raskine ugovor. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost nižestepenih odluka. godine. kao i činjenicu da je u postupku utvrđena nepodnošljivost odnosa među strankama.2005. kada je ona počela da se brine o tužilji i da zajedno sa njom snosi sve troškove stanovanja.07. kao vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pok. 52/74 i 1/80). svaki od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. 377/05 od 14. dužnost je primaoca izdržavanja da ga u tome bez razloga ne sprečava. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ova parnica pokrenuta sa namerom da tužilja predmetni stan posle svoje smrti ostavi u svojinu svojoj rođaci.2005. god. Međutim. 1865/05 od 26.10.) . to je neizvršavanje ugovornih obaveza dovelo do poremećaja odnosa među strankama. 288/05 od 09. da je ista nastala još 1997.2005. glasnik SRS”.11. Nepodnošljjivi odnosi među strankama su dovoljan osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. stav 3. jer je tužena u svemu ispunjavala svoje ugovorne obaveze. (Vrhovni sud Srbije. iz čega proizilazi da je tužilja kao ugovorna strana isključivo kriva za neizvršenje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju i ne može tražiti raskid tog ugovora.

iz razloga koje davalac izdržavanja nije skrivio. Tužilja.NASLEDNO PRAVO 231. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i odbili tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Tuženi je svoje ugovorne obaveze ispunjavao u potpunosti. Zakona o nasleđivanju koja se primenjuje na sporni odnos. nabavku lekova. propisano je da. Primalac izdržavanja koji je. obezbeđivati hranu. tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da će tužilju kao primaoca izdržavanja doživotno izdržavati preko njenih ličnih primanja ostvarenih po osnovu penzije. Tužilja je u međuvremenu umrla.) 232. iz razloga koje tuženi nije skrivio. zajednica života između stranaka nije bila ugovorena. lečenje i druge usluge po potrebi.1808/04 od 25. Kao naknadu za izdržavanje primalac izdržavanja se obavezao da će . a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. shodno odredbi člana 201. Rev. onemogućio davaoca izdržavanja da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju.108 - . i 3. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih odredbama člana 120. Naime. svaka strana može tražiti od suda raskid ugovora. god. sve do maja 2000. ako primalac i davalac izdržavanja žive zajedno. Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjavanja obaveza davaoca izdržavanja je nesporan ali ako se radi o delimičnom neispunjenju ugovor se raskida samo onda ako se tim neispunjenjem gubi svrha ugovora. ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim kao davaocem izdržavanja. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih u navedenoj odredbi Zakona o nasleđivanju. U tom periodu odnosi između stranaka nisu bili poremećeni. Tuženi je svoje obaveze po ugovoru uredno izvršavao sve dok tužilja nije sastavila testament. Od tog momenta tužilja je odbijala da prima izdržavanje od tuženog koji zbog toga nije bio u mogućnosti da ispunjava obaveze iz ugovora. a zatim podnela tužbu radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. stav 2. godine zaključila. pa se njihovi odnosi toliko poremete da dalji zajednički život postane nepodnošljiv. tako što će bilo lično. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. 2004. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. Iz obrazloženja: Tužilja je 1993. stav 1. i 3. do potpunog izmirenja životnih potreba. (Vrhovni sud Srbije. godine kada je tužilja sačinila testament u korist trećeg lica. Zakona o nasleđivanju. te tako ispunio i tu obavezu predviđenu ugovorom o doživotnom izdržavanju. ogrev. spremanje i čišćenje stana. a tuženi je snosio troškove sahrane. bilo preko trećih lica. kao primalac izdržavanja.11. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da se ugovorom o doživotnom izvdržavanju zaključenim između tužilje kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. koja je onemogućila tuženog da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju.

što je dovelo do poremećenih odnosa stranaka. a u skladu sa ugovornim odredbama tuženi je tužilji na ime poboljšanja životnih uslova isplatio iznos od 20. godine. kako bi pouzdano mogao doći do zaključka da se radi o delimičnom neizvršenju ugovora o doživotnom izdržavanju.) . stav 3. Po zaključenju ugovora. kada je davalac izdržavanja preuzeo obavezu njegovog izdržavanja i posle smrti drugog bračnog druga – ugovorne strane sa kojom je ugovor zaključen. koju sama starost primaoca izdržavanja po sebi nosi. god. Kako se izvršenje davaočeve obaveze proteže u dužem vremenskom periodu način izvršenja tih obaveza. ali koje je takvog intenziteta zbog koga bi se ugovor morao raskinuti. Prva vrsta obaveza podrazumeva različite činidbe u cilju snabdevanja primaoca stvarima potrebnim za život (nabavljanje hrane i lekova. Bračni drug primaoca izdržavanja može podneti zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poremećenih odnosa sa davaocem izdržavanja. 7822/04 od 28. formalni ugovor sa trajnim prestacijama davaoca izdržavanja. Sa aspekta primaoca izdržavanja. kada je u pitanju delimično neizvršenje ono mora biti takvog intenziteta da se svrha zbog koje je ugovor zaključen više ne ostvaruje. nabavljanje literature za čitanje i dr. Upravo zbog toga obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz dve vrste: iz činidbi izdržavanja primaoca i iz moralnih obaveza. Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda. aletorni. a koje su promenljive kako sa aspekta primaoca tako i sa aspekta davaoca izdržavanja i uslovljene potrebama primaoca izdržavanja i mogućnostima davaoca izdržavanja. staranjem i pažnjom od strane trećeg lica.).10. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. Činidbe koje se odnose na samo izdržavanje primaoca izdržavanja mogu se izvršiti preko trećih lica. Pošto je u postupku utvrđeno da tuženi druge ugovorne obaveze nije izvršavao. održavanje higijene. poseta kulturnim ustanovama. Rev.109 - . pored materijalnog izdržavanja cilj zaključenja ovog ugovora su potreba za svakodnevnom brigom. Međutim.000 nemačkih maraka. ne ostvaruje. Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano-teretni. dok druga vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primaočevoj ličnosti i čitav niz ličnih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i načinom života primaoca izdržavanja pre zaključenja ugovora (poseta rodbine i prijatelja. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO davaocu izdržavanja u svojinu posle svoje smrti ostaviti jednosoban stan.) 233. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjenja obaveza od strane davaoca izdržavanja je nesporno u smislu člana 120. obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz niza činidbi koje je on dužan da preduzme od momenta zaključenja ugovora pa do smrti primaoca izdržavanja.2004.01. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. nega u bolesti i starosti i drugo). god. prvostepeni sud je pozivajući se na odredbe člana 120. Zakona o nasleđivanju iz 1974. ali obaveze koje proizilaze iz nege i staranja o primaocu izdržavanja (moralne obaveze) nikako se ne mogu ispuniti bez ličnog kontakta sa primaocem. navedenog materijalno-pravnog propisa. usvojio tužbeni zahtev primaoca izdržavanja i raskinuo ugovor o doživotnom izdržavanju. Dok se obaveza primaoca izdržavanja izvršava jednim aktom. zaključivši da se svrha zbog koje je ovaj ugovor zaključen. pripremanje hrane. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. zbog čega ovaj ugovor ima i svoje porodične i socijalne dimenzije. 3518/2003 od 28. njihova vrsta i obim moraju se prilagoditi konkretnim okolnostima u kojima se ugovor izvršava. drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilan nalazeći da je prvostepeni sud propustio da utvrdi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora i da utvrdi sadržinu svih obaveza tuženog davaoca izdržavanja.2004. koji nastaje posle njegove smrti.

Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju. Tužena u vezi sa raskidom ugovora ima pravo na naknadu troškova izdržavanja učinjenih za vreme trajanja ugovora. Rev. Za usvajanje zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije od značaja da na strani tužene nema krivice za poremećaj odnosa.04. Tuženi su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotužene da . tako da je postojao samo formalno. godine do 3. preko dosuđenog iznosa. tuženoj se obraćala veoma teškim i grubim rečima. pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su u smislu citirane zakonske odredbe navedenog Zakona o nasleđivanju obavezali tužilju da tuženoj isplati iznos od ______________dinara. god. M. Iz ovoga sledi da se ugovor faktički ne izvršava dve godine. Pri takvim činjenicama za usvajanje zahteva za raskid ugovora nije od značaja da tužena nije kriva za raskid ugovora.2003. Iz obrazloženja: Mada stranke predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile zajednicu života. Gž. 312/02 od 02.) 236. činjenica da je u periodu od avgusta 1994.) 235. Tužilja je bila gruba osoba koja je u poslednjim godinama života bolovala od teške arterioskleroze. Na osnovu rečenog. (Vrhovni sud Srbije. godine tužena stanovala zajedno sa tužiljom u kući tužilje. Davalac izdržavanja svoju obavezu ima ispunjavati onako kako je to najpogodnije za primaoca izdržavanja kada ugovor o doživotnom izdržavanju o tome sadrži samo uopštenu formulaciju. koje su uznemiravale čak i njihove komšije. pa to među saugovaračima bude sporno. dolazilo je između njih svakodnevno do svađa. pa ako davalac izdržavanja svoje lične obaveze prenese na treće lice. primalac izdržavanja može tražiti raskid ugovora. bez bližeg uređenja načina davanja.2002. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Ugovor o doživotnom izdržavanju se zaključuje s obzirom na ličnost ugovarača. Stoga je tužena bila prinuđena da napusti stan tužilje. god. budući da je prisustvo tužene u kući tužilje za ovu postalo nepodnošljivo i da se zbog toga ugovor već dve godine ne izvršava. a odbili protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje K. spada u kategoriju ugovora koji se zaključuju s obzirom na ličnost ugovarača (intuitu personae). Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 201.NASLEDNO PRAVO 234. bitno je da su odnosi stranaka poremećeni i da se zbog toga ugovor ne izvršava.10. već je dovoljno da postoji poremećaj odnosa.110 - . juna 1996. to po oceni Vrhovnog suda zajednica stranaka u ovom slučaju ima se smatrati zajednicom života. 448/2003 od 07. sada važećeg Zakona o nasleđivanju RS. stav 1.

dajući kao naknadu za izdržavanje svako svoju imovinu.1999.) 240. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju. Protiv te presude tužena je izjavila žalbu koju je kao neosnovanu odbijo drugostepeni sud. (Vrhovni sud Srbije.1999. (Vrhovni sud Srbije.2000. Ne. kao davaocima izdržavanja. Kada prema ugovoru o doživotnom izdržavanju ugovarači žive zajedno. 2664/02 od 20. Rev. (Vrhovni sud Srbije. čini drugo lice.NASLEDNO PRAVO se lično stara o tužiocu. umesto nje. onda – u slučaju smrti jednog bračnog druga – preživeli bračni drug može tražiti raskid ugovora u celini zbog neizvršenja obaveza.2000. Rev. već i zajednica u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva. god.11. god.05. usledio je poremećaj odnosa do stepena nepodnošljivosti. svaka strana može tražiti raskid ugovora. 1577/99 od 25.7153/98 od 29. Kada davalac izdržavanja ispunjava sve svoje ugovorne obaveze prema primaocu izdržavanja i ne snosi krivicu za raskid ugovora jer je u ispunjavanju obaveza primalac izdržavanja onemogućavao. god. Ne može se zahtevati poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovornih obaveza.2002. Rev. primalac izdržavanja nema pravo da zahteva raskid ugovora.5765/98 od 06.) 238. (Vrhovni sud Srbije. 959/00 od 17. Kada bračni drugovi.) 237. (Vrhovni sud Srbije. Za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju odlučujuće je da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. Već i sama ta okolnost uverljivo pokazuje da postoje razlozi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. već se može tražiti samo njegov raskid. Zajednicom života se smatra ne samo zajednica u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo. god. god.12. Rev.111 - . zaključen između parničnih stranaka. bez obzira na čijoj je tsrani krivica za nastali poremećaj. kao primaoci izdržavanja.6. ali žive dovoljno blizu da su mogući svakodnevni kontakti. kada se njihovi odnosi poremete utoj meri da je dalji zajednički život nepodnošljiv.) 241. zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju kao jedna ugovorna strana.) 239. pa pošto ovaj nije pristao da to. usled čega je primalac izdržavanja napustio vlastitu kuću i prekinuo zajednicu života sa tuženima.04. Rev.

da koriste zajedničke prostorije i imaju svakodnevne kontakte. žive u istoj kući zajedno. god. Ispunjeni su uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju kada su odnosi stranaka značajno poremećeni usled čestih sukoba i vređanja tako da je zajednički život nepodnošljiv i onda kada ugovorne strane nisu izričito ugovorile zajednicu života i žive u odvojenim domaćinstvima. Rev. ali su se na nekoliko meseci pre podnošenja tužbe odnosi među ugovaračima poremetili. ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo. nije ugovorena zajednica života. pa je došlo do takvog stanja da je dalji život postao nepodnošljiv.1999. Međutim.) 242. koji su parnične stranke zaključile. Gž. Isticanje u žalbi da su odnosi stranaka poremećeni krivicom tužilje. Usled poremećenih odnosa ugovarača i nepodnošljivosti daljeg zajedničkog života.NASLEDNO PRAVO prihvatljivi su navodi iz žalbe da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. pri čemu nije od značaja čijom krivicom je došlo do poremećaja odnosa. Rev. jer se svrha ovog ugovora odnosi na osiguranje tužiljine udobnije starosti. Da su se u ovom slučaju odnosi stranaka teško poremetili potvrđuje i činjenica da je zbog međusobnih sukoba stranaka više puta intervenisala i milicija. zajednicom života treba smatrati. a u toku prvostepenog postupka međusobna netrpeljivost je kulminirala. Ovo stoga što je za raskid ugovora odlučno da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. 424/98) 245. (Vrhovni sud Srbije. Gž. kako tužena u žalbi navodi. Bitno je da su u momentu donošenja pobijane presude odnosi stranaka bili do te mere poremećeni da je dalji zajednički život postao nepodnošljiv zbog čega se svrha ugovora više ne ostvaruje. 1099/97 od 08. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Davaoci izdržavanja su uredno ispunjavali svoje ugovorne obaveze. Naime. ispravno zaključio da takvu zajednicu stranaka treba smatrati zajednicom života. nego i takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva. 166/98) 244. polazeći od činjenice da stranke. 4891/98) 243. nezavisno od toga na koji način i zbog kojih uzroka je došlo do takve situacije. nastupio je uslov za raskid ugovora bez obzira za krivicu za nastali poremećaj. 10663/98) . Tako poremećeni odnosi čine zajednički život stranaka nepodnošljivim. Zakona o nasleđivanju.04. iako imaju odvojena domaćinstva. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. nisu od značaja. iz razloga propisanih odredbom člana 120. budući da ugovorom o doživotnom izdržavanju. ali je nužno da žive u takvoj blizini da to omogućuje svakodnevne i trajne kontakte stranaka. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. stav 2. (Vrhovni sud Srbije. Svaka ugovorna strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu. Rev.112 - . ako zbog stanovanja u istoj kući i korišćenja zajedničkih prostorija kao i međusobnih kontakata u suštini postoji takva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom života. kao što je to u konkretnom slučaju.

2120/97) 248. Gž. Rev. Ako je u ugovoru o doživotnom izdržavanju predviđena zajednica života stranaka u kući primaoca izdržavanja. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju ugovoreno da će stranke živeti u zajednici onda svaka stranka može tražiti raskid ugovora kada se njihovi odnosi toliko poremete da zajednički život postane nepodnošljiv nezavisno od okolnosti na čijoj strani je krivica za nastali poremećaj odnosa.02.NASLEDNO PRAVO 246. Rev.) . Rev.113 - . a ne samo u pogledu imovine koju je on po tom ugovoru dao. (Vrhovni sud Srbije. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije na sednici od 19. onda je i obaveza davaoca izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju nedeljiva. Ako se radi o nepodeljenoj imovinskoj zajednici primalaca izdržavanja zasnovanoj na zajedničkoj svojini. Revizija je uvek dozvoljena. je imovinsko-pravni spor. Neizvršavanje ugovornih obaveza onako kako one glase. 5952/96) 252. koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca i davaoca izdržavanja. god. a kasnije u potpunosti. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvrši svoje obaveze. Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju. pa bi tužilac kao nadživeli bračni drug ugovarača mogao da traži da se ugovor raskine u celosti. dovodi do poremećaja odnosa stranaka i doprinosi sticanju uverenja primaoca izdržavanja da se. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o parničnom postupku. 7090 i Gž. ukoliko vrednost predmeta spora ispunjava uslov graničnog iznosa propisanog odredbom čl. pa se ugovor ne može održati na snazi kada se iz bilo kojih razloga u dužem vremenskom periodu faktički ne izvršava. 382. 178/97) 251. zajednica života ni posle dve godine života nije nastavljena. ne može osloniti na davaoce izdržavanja. U suprotnom. (Vrhovni sud Srbije. po novoj tužbi primaoca izdržavanja sud će tužbeni zahtev usvojiti i ugovor raskinuti. pa posle pravosnažnosti ranije presude kojom je odbijen zahtev za raskid ugovora. 398/97) 250. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 6518/97) 247. Rev. Smisao ugovora o doživotnom izdržavanju je obezbeđenje izdržavanja. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.1996. u pogledu svojih potreba. 2510/97) 249. Rev. ako se radi o posebnoj imovini primalaca izdržavanja onda tužilac iz tog ugovora ne bi bio aktivno legitimisan da traži njegov raskid i u odnosu na pokojnog ugovarača.

Posebno je potrebno utvrditi u kom periodu pre smrti primaoca izdržavanja tužena nije ispunjavala svoje ugovorne obaveze i šta je u tom periodu tužena preduzimala da ugovorne obaveze ispunjava i da li je htela i bila u mogućnosti da ispunjava svoje obaveze. Od smrti svog vanbračnog supruga. sada pokojna J. 1995.114 - . godine.1994.. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Posle smrti primaoca izdržavanja. Ugovorne obaveze davaoca izdržavanja bile su da primaoca izdržavanja neguje. Lice koje je imovinu steklo na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja kad to nije predviđeno tim ugovorom. Rev. ili njegov opstanak. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je 15. sa njom je živeo njen vanbračni suprug koji je preminuo u junu 1996. Gž.4. podnela je tužbu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i preminula je u toku postupka. sprečavala tuženu da ispunjava svoje obaveze. Gž. Primalac izdržavanja je bolovala od šećerne bolesti. Dve nedelje pre njene smrti komšije su obavestile tuženu da je sada pokoj. (Vrhovni sud Srbije. Za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva za raskid ugovora zbog neizvršavanja ugovornih obaveza nije dovoljno samo utvrđenje da je tužilja. 4218/95) 256. okolnost da nije zasnovana zajednica života između davaoca i njega nije od uticaja na primenu materijalnog prava. pazi i u bolesti leči. Zakona o nasleđivanju) 257. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. kao ćerka primaoca izdržavanja. te da je posle smrti sahrani. sada pokojna J. Ona je preko komšija angažovala medicinsku sestru koja joj se svakodnevno davala insulin.. i da sa njom živi u istom domaćinstvu. 84/95) RASKID UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Član 202. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. jer je dovoljno da se u dužem vremenskom periodu ugovorne obaveze ne izvršavaju i da se ne ostvaruje svrha ugovora. živela je sama i izdržavala se od svoje penzije. Gž.) 255. jer je iz tog razloga raskid ugovora mogao da traži samo on. godine između sada pokojne J. 06.god. D. 251/96) 254. 760/95 od 9. a u slučaju potrebe da je povede kod sebe u S. Krivica ugovornika nije uslov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja.NASLEDNO PRAVO 253. kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja.

umrlog 11. a po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. jer je tuženi tražio od tužilje ostatak ušteđevine svog oca i zahtevao da tužilja na stanu koji je predmet ugovora. komšije pokojnoj J. zaključen između tužilje i sada pokojnog D. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se povremeno ispunjavanje obaveze od strane tužene ne može smatrati izvršavanjem ugovorenih obaveza preuzetih ugovorom o doživotnom izdržavanju. a da je davaocu izdržavanja zbog starosti i bolesti bila potrebna svakodnevna nega i pomoć. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su raskinuli sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. 52/74) koja se u ovoj pravnoj stvari primenjuje na osnovu člana 237. naročito u poslednjih 6 meseci života. Utvrđeno je takođe da su nakon smrti vanbračnog supruga.1997. . kao primalaca izdržavanja s jedne strane i tuženog kao davaoca izdržavanja s druge strane. odmah posle smrti supruga tužilje a oca tuženog. 46/95) predviđeno je da svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. a takvo svoje ponašanje opravdava nedostatkom materijalnih sredstava.1993. Kao ovako utvrđenog činjeničnog stanja. pa je stoga ovaj ugovor pravilno raskinut. Davalac izdržavanja se obavezao da do kraja života u svemu izdržava primaoce izdržavanja. a za uzvrat primaoci izdržavanja ostavljaju mu posle svoje smrti dvosoban stan u Z… Pre zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju..NASLEDNO PRAVO noj J. svojim ocem. br. br. a primaoci izdržavanja su se preselili u garsonjeru na kojoj je tuženi vlasnik. a suprugom tužilje. Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između primaoca izdržavanja (oba bračna druga) i davaoca izdržavanja se osnovano može raskinuti ako davalac izdržavanja posle smrti jednog primaoca izdržavanja ne ispunjava svoje obaveze prema drugom primaocu izdržavanja. Zakona o nasleđivanju ("Sl.M. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. br. (Vrhovni sud Srbije Rev. poremećeni odnosi.) 258. godine. stav 3. Na utvrđeno činjenično stanje.2005. Tužilja je maćeha tuženog i između njih je postojao blizak odnos. Posle smrti primaoca D.07. Između stranaka su od 1998. godine. 3052/04 od 22.____/93. Odredbom člana 120. glasnik RS". br. kod prvostepenog suda je 8. tuženi se sa svojom porodicom uselio u stan koji je predmet ugovora. god. U provedenom postupku je utvrđeno da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno. tuženi ničim nije doprinosio izdržavanju tužilje. iako je primaocu izdržavanja zbog zdravstvenog stanja i starosti bila potrebna stalna nega i pomoć. prisniji od odnosa koji je tuženi imao sa sada pokojnim D. bilo lično bilo preko drugih lica. po dogovoru sa primaocima izdržavanja. glasnik SRS". Zakona o nasleđivanju ("Sl. a nakon smrti sahranila. godine overen ugovor o doživotnom izdržavanju R. prenese pravo svojine na tuženog. nakon smrti vanbračnog supruga.12.07.. donosile hranu te da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno. loše i ona je došla iz S… i smestila je u bolnicu.115 - . Ovakav zaključak proizilazi i iz činjenice da su davaocu izdržavanja u tom periodu komšije nabavljale namirnice i angažovale medicinsku sestru za davanje insulina. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo na kome je zasnovana odluka o usvajanju tužbenog zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i odbijanju protivtužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tuženog na 1/2 dela stana.

stav 3. (Vrhovni sud Srbije. glasnik SRS". Ovo stoga. Nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela. br. br. Promenjene okolnosti kao osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 202. shodno čl. u vezi čl.116 - . 52/74. što je pravosnažnom presudom opštinskog suda odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da iz okolnosti što je tuženi ispunjavao obaveze iz zaključenog ugovora u odnosu na primaoca izdržavanja D. s obzirom da je utvrđeno da je ugovor zaključen u skladu sa tada važećim propisima i da izražava volju ugovornih strana. kojom je predviđeno da će davalac izdržavanja nepokretnu imovinu preneti na svoje ime kao vlasnik nakon smrti primalaca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO Obaveza tuženog iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja nedeljivu ugovornu obavezu koja se. prema oba primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Neosnovano se revizijom ukazuje da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju.2003. obaveza iz ugovora je morala biti ispunjena u celosti i prema tužilji kao primaocu izdržavanja. ne ispunjava obaveze preuzete ugovorom u odnosu na tužilju. 1690/01 od 19. Rev. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog pravnog posla. god. njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. 34. nakon smrti svoga oca.11. 46/95). jesu tako promenjene okolnosti (objektivne i subjektivne) koje znatno otežavaju ispunjenje obaveza. nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora. jer bi u suprotnom svaki od primalaca izdržavanja zaključio sa davaocem izdržavanja poseban ugovor o doživotnom izdržavanju kojim bi raspolagao svojim udelom u bračnoj tekovini. Da bi tuženi stekao ovo pravo. god. st. što znači tek posle smrti oba primaoca izdržavanja. Nedeljivost obaveze proizilazi i iz odredbe člana 3. br. 1. Zakona o nasleđivanju RS ("Sl. Zakona o obligacionim odnosima. jer je zaključen suprotno prinudnim propisima u cilju izigravanja tužilje kao nužnog naslednika. ne može podeliti i ispuniti u delovima.. st. shodno članu 412. tužilja ne može ostvariti nasledno pravni zahtev utvrđenjem prava svojine na 1/3 predmetnoj nepokretnosti. 237. Tužilja i njen sada pokojni suprug zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju kojim su na jedinstven način raspolagali zajedničkom bračnom tekovinom za slučaj smrti.) 260.2005. drugog primaoca izdržavanja. 1202/05 od 18.) 259. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog ugovora. Naime. sud može. 117. (Vrhovni sud Srbije Rev. Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano. 1/80 i 25/82) u vezi čl. proizilazi osnovanost zahteva za raskid ugovora jer su za to ispunjeni uslovi iz odredbe člana 120. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. Iz okolnosti da tuženi od 1997. Ugovora. 2. Stoga na imovini koja je predmet raspolaganja ugovorom o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju. godine.05. glasnik RS". Izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. Ugovor je zaključen da bi bio ispunjen u celosti. tuženi nije stekao pravo svojine sa udelom od 1/2 dela na stanu koji je predmet ugovora. . na zahtev jedne ili druge ugovornice.

) 262. Okolnosti koje su se promenile mogu biti subjektivne ili objektivne prirode ali izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. pa su nižestepene odluke ukinute. S druge strane. Ovo je posebno važno zbog toga što prema odredbi člana 202. god. Gž.) 261. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su. da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju. što bi u slučaju da je tačno. . sud ima obavezu da ispita oba istaknuta razloga. S. tako i iz razloga nepostojanja odobrenja nadležnog organa za promet nepokretnosti koja je predmet ugovora.117 - . br. budući da su nižestepeni sudovi propustili da ispitaju sve razloge ništavosti spornog ugovora koji su istaknuti u tužbi. po stanovištu Vrhovnog suda ne može se odlučiti samo u pogledu jednog istaknutog razloga. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. tj. zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. ocenili samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme u smislu Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti i članova 117. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. uslova za njegovu punovažnost u pogledu forme. Rev.02. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora. bilo od značaja za utvrđivanje da li je tužena u tom periodu objektivno i mogla da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju a posebno ako se uzme u obzir i sadržina predloga podneta sudu od strane pok. radi raskida ugovora u kojem isti navodi da su se od zaključenja ugovora okolnosti toliko promenile da ispunjenje ugovora postaje znatno otežavajuće za obe ugovorne st rane.2001.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju proizilazi da su primalac izdržavanja i tužena kao davalac izdržavanja ugovorili da će tužena obaveze iz ugovora ispunjavati u svom domaćinstvu gde će inače i živeti primalac izdržavanja. Sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju.2003. god. ZON-a. Kada je poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju tražen kako zbog mana volje kod primaoca izdržavanja. Revizijski sud je prihvatio pravno shvatanje nižestepenih sudova o uslovima za punovažnost spornog ugovora u pogledu forme. tj. odlučujući o tužbenom zahtevu za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. ali se iz stanja u spisima vidi da je izvesno vreme pred smrt primaoca izdržavanja isti otišao od tužene koja mu je kćerka i vratio se svojoj kući kod sina. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. usled čega tužena više nije imala pristupa očevoj kući. i 118. iz stanja u spisima proizlazi i to da su se poremetili odnosi između tužene i njenog brata nakon što se primalac izdržavanja vratio svojoj kući. 2792/01 od 30. međutim kako je tužbeni zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju jedinstven u pogledu isticanja svih razloga ništavosti koje su tužioci istakli u tužbi. ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano sud može na zahtev jedne ili druge ugovornice njihove odnose iznova urediti ili raskinuti.05. 298/03 od 20.

nego tužilji lično. Pogrešno je isticanje da se. jer je dolazio povremeno. kada je primalac izdržavanja još za života tražio raskid ugovora ili je imao pravo da traži raskid ugovora. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su ugovor o doživotnom izdržavanju između parničnih stranaka raskinuli. Rev. 5590/97. 2171/98) 264. god. te kod takvog činjeničnog stanja Vrhovni sud nalazi da su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da ima mesta raskidu ugovora. što je njihove međusobne odnose bitno poremetilo. (Vrhovni sud Srbije. god. Kako je u prvostepenom postupku utvrđeno da tužena nije ispunjavala obaveze prema tužilji. (Vrhovni sud Srbije Rev. te su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su primenili odredbu člana 120. ugovor ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dala obaveze. da je zahtevalo neprestano prisustvo trećeg lica. stav 2. zdravstveno stanje tužilje se posle zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju toliko pogoršalo. u tolikoj meri da tužilja nije želela da se odnosi između ugovornih strana iznova urede. ZOO ugovor ne može raskinuti zbog neispunjavanja neznatnog dela obaveze. Tuženi nije udovoljio ovim zahtevima. godine.118 - . Ovakvo ponašanje tuženog dovelo je do nezadovoljstva tužilje izvršavanjem ugovornih obaveza tuženog. prema kome je tužena takođe imala obavezu da ga izdržava. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. kuvanu hranu. Zakona o nasleđivanju iz 1995. Zakona o nasleđivanju iz 1974.) . Naslednici primaoca izdržavanja imaju pravo da nakon smrti primaoca izdržavanja traže raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovorne obaveze. U takvoj situaciji. Zakona o obligacionim odnosima. (Vrhovni sud Srbije.1999. Naime. Zakona o naseđivanju. te određenu. 1997.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilno primenjena odredba člana 121. pri čemu je više pažnje poklanjao obradi imanja. prema odredbi člana 131.06. 1166/99 od 23. prema kojoj sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju. stav 3. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. tako i u pogledu nege i brige oko tužilje. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Ovo s razloga što se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju. kojim je određeno da svaka strana može tražiti raskid ugovora kad druga strana ne izvršava svoje obaveze. Pogrešno tužena u reviziji ističe da prema odredbi člana 131. a sa tužiljom boravio veoma kratko. odnosno konkretno odredbu člana 120. jer se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju. od 19. godine sa kasnijim izmenama i dopunama u vezi člana 237. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. Rev.) 263. kako u pogledu odgovarajuće vrste hrane. da je njene obaveze preuzeo da ispunjava otac tužene. Zakona o nasleđivanju RS.11.

3799/97) 266. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije lično. 272/95) PRAVO ZAKONSKIH NASLEDNIKA PRIMAOCA IZDRŽAVANJA (Član 203. (Pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije od 19.kao primaoca izdržavanja i imenovanog tuženog . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. kao jednog od sanaslednika. a ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. To znači. ZPP. Rev. a četvrta je snaja po pok. osim sa jednom sestrom (kod koje je i otišao nakon izlaska iz bolnice). U slučaju smrti primaoca izdržavanja.02. već imovinsko pravo.kao davaoca izdržavanja. jer nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. utvrdio da je naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju od 19.) 267.god. Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja je imovinsko-pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovima da vrednost predmeta spora prelazi granični iznos propisan odredbom člana 382. Zakona o nasleđivanju) 268. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. ocenom izvedenih dokaza. (Vrhovni sud Srbije.10. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju bitne su sve okolnosti konkretnog slučaja. Primaoca. da u slučaju kada primalac izdržavanja za života ima pravo da traži raskid ugovora zbog toga što druga strana ne izvršava svoje obaveze iz tog ugovora.NASLEDNO PRAVO 265. Ovaj tuženi je rođak primaoca izdržavanja i živeo je u njegovom susedstvu a i pre zaključenja ovog ugovora mu je dosta pomagao i brinuo o njemu. davalac izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju nema pravo da bez pristanka tuženog drugog sanaslednika nastavi započetu parnicu radi utvrđenja osnovanosti isključenja tuženog sanaslednika iz nužnog naslednog dela. Bratu. sa kojima primalac izdržavanja za života nije bio u dobrim odnosima. Sve tri imenovane tužilje su rođene sestre sada pok. To pravo na traženje raskida ugovora o doživotnom izdržavanju zastareva u opštem zastarnom roku od 10 godina od smrti primaoca izdržavanja. tada i njegovi naslednici mogu po istom osnovu da traže raskid ugovora. godine zaključen između sada pokojnog pravnog prethodnika tužioca .1996. Gž. .119 - .2003.

meseca od zaključenja ugovora. Svi saslušani svedoci potvrdili su u toku postupku da je tuženi kao davalac izdržavanja sa svojom suprugom u potpunosti ispunjavao obaveze iz ugovora. tako ni za raskid predmetnog ugovora.član 203. dugogodišnji prijatelj primaoca izdržavanja. u konkretnom slučaju ne postoji nijedan zakonski razlog za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. te da na ovaj način nisu izigrana prava naslednika. godine utvrđeno je da je kod pok. imajući u vidu da se aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje samo prema vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. koja je kao takva u subjektivnom smislu bila neizvesnost za obe strane. Zakona o nasleđivanju. s obzirom da činjenica smrti primaoca izdržavanja u relativno kratkom vremenskom periodu nakon zaključenja ugovora nije bila izvesna. s obzirom da odnosi između ugovarača nisu bili poremećeni.2003. niti je bila motiv. već prema svim okolnostima konkretnog slučaja. te da želi sa njim da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. niti je pak imao saznanje o kakvoj bolesti se radi.nalaza i mišljenja Zavoda za sudsku medicinu od 23. to se u konkretnom radilo o neizvesnoj smrti. primaoca 05. primalac izdržavanja pred advokatom . koji je u toku postupka saslušavan u svojstvu svedoka. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju nije izgubio obeležje aleatornosti samom činjenicom da je primalac izdržavanja umro nakon četiri. U provedenom postupku je utvrđeno da ne postoje zakonski razlozi ni za raskid ugovora. stav 1.02. niti su postojale promenjene okolnosti u smi. već da je u pitanju ugovorno obezbeđenje potrebnog izdržavanja i nege i pomoći. suprotno navodima iz žalbe. delatnosti stara o primaocu izdržavanja ili . Relevantne odredbe: Ugovor o dođivotnom izdržavanju se poništava ukoliko nije zaključen u propisanoj formi. Iz stanja u spisima predmeta proizilazi da pomenuti ugovor nije zaključen da bi se izigrala prava naslednika.rak levog plućnog krila. a kako bi to tuženi nastavio i dalje da čini. Dakle. Iz samog ugovora se zaključuje da je sada pok. da njegov motiv za zaključenje ovog ugovora nije bila bolest primaoca izdržavanja. Kako u momentu zaključenja predmetnog ugovora tuženi nije imao svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja. ovde tuženi. primalac izdržavanja nije za života podneo zahtev za poništaj ni raskid ovog ugovora. zaključak prvostepenog suda je pravilan kada je odbio tužbeni zahtev tužioca. Utvrđeno je takođe da je on samoincijativno zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim a što je potvrdio i imenovani advokat. Kako pok. Apelacioni sud nalazi da ovako sačinjen ugovor nije protivan moralu i ni u najmanjoj meri nije zloupotrebljena njegova svrha u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Ovakvo faktičko izdržavanje pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak.08. ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja .NASLEDNO PRAVO Iz medicinske dokumentacije . a u sklopu svih ostalih dokaza. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud pravilno zaključuje da u konkretnom slučaju ne postoje zakonski razlozi kako za poništaj. ako prethodno nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva a davalac izdržavanja je fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja odn. koje jer davalac izdržavanja već pružao primaocu izdržavanja i pre zaključenja ugovora. godine ustanovljena bolest .na predlog zakonskih naslednika primaoca izdržavanja . jasno proizilazi da je tuženi u svemu odgovorno i savesno ispunjavao svoje ugovorne obaveze. i do zaključenja ugovora dosta pomagao.svojim dugogodišnjim prijateljem naveo da ga je davalac izdržavanja. Naime.ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja.120 - .2009. ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja. a nakon smrti sahranio i dao sva podušja po mesnim običajima.

jer je tuženik pokojnoj pružao izdržavanje. ukazuje i neuobičajeno kratko vreme od zaključenja ugovora do smrti primaoca izdržavanja (nešto više od dva sata). da bi stekao nesrazmernu imovinsku korist i izigrao prava naslednika. ni moment njegove smrti. Zakona o nasleđivanju ne utiče faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. u krajnjoj liniji. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje (pre svega . godine) 269. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. 3541/10 od 13. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. . utvrđeno je da su tuženi i imenovana pokojna zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju.121 - . faktičko pružanje izdržavanja pokojnoj od strane tuženika pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na primenu navedene zakonske odredbe. ni starosno doba primaoca izdržavanja. starost i bolest primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju. godine) 270. Okružni sud. Gž.starost i bolest pokojne). Pravnu valjanost tog ugovora osporili su tužioci u ostavinskom postupku i podnošenjem ove tužbe. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. Na primenu odredbe člana 203. a sporno je da li su ispunjeni uslovi iz člana 203.2007. 1006/07(2) od 06. pre svega.NASLEDNO PRAVO slu člana 202. imajući zakonsku obavezu da to čini kao njen sin. Zakona o nasleđivanju za poništaj predmetnog ugovora odn.07. Apelacioni sud nalazi da tuženi svojim postupcima. kao svojim bratom. tada nema mesta poništaju zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju iako je primalac izdržavanja umrla osam dana nakon zaključenja ugovora Iz obrazloženja: Uvidom u spise i na osnovu izvedenih dokaza.član 203. Gž. Zakona. Na ovo.2011. stav 1. poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju . Zbog toga su neosnovani navodi žalbe da je od značaja bilo faktičko pružanje izdržavanja primaocu pre zaključenja ugovora. ali i zbog toga što se tako dogovorio sa tužiocem. Ako je dokazima utvrđeno da je za davaoca izdržavanja zaključeni ugovor predstavljao neizvesnost. upravo nalazi da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za tuženika kao davaoca izdržavanja. da li je ugovor predstavljao neizvesnost za tuženog u momentu zaključenja ugovora. niti su tužioci na bilo koji način dokazali da je tuženi iskorišćavao nemoć. ako je postojala zakonska obaveza izdržavanja.01. a po oceni Apelacionog suda. kao i prvostepeni. Kod ovakvog stanja stvari. nisu isključivale aleatornost spornog ugovora.ni na jedan način nije doveo u sumnju pitanje motiva za zaključenje predmetnog ugovora. (Iz Presude Apelacionog suda u Nišu. sud može. Iz obrazloženja: Ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.

122 - ..05. sada pokojni. ovog ugovora proizilazi da je obaveza tuženog i imenovane svedokinje . s obzirom na prirodu i stanje bolesti primaoca izdržavanja.prvi put potrebu za tuđom negom i pomoći imala nakon pretrpljenog šloga zbog koga je hospitalizovana. novembra 2006. žalba tužene a presuda prvostepenog suda se potvrđuje..njegove supruge bila nega u bolesti.. Tada je realizovana njena ideja da predmetni stan ostavi tuženom kroz zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. ____/06 od 1. gde ju je svedokinja – njegova supruga svakodnevno obilazila.po prihvaćenom iskazu tuženog i svih svedoka . obezbeđivanje potrebne lekarske pomoći i lekova. bio bolestan od raka pankreasa. aprila 2001. Pravilno je pravno shvatanje prvostepenog suda da je postojanje neizlečive bolesti bilo poznato davaocu izdržavanja i da činjenica smrti nije predstavila za njega neizvesnost. maja 2006. a potom sahrana i izdavanje svih podušja. godine odbija se. Presudom Okružnog suda u Č…. briga o pokojnoj kroz stalan boravak u njenom stanu u vreme bolesti.M. kao neosnovana. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je poništen ugovor o doživotnom izdržavanju.ima mesta proglašenju ugovora ništavim. godine. Gž. Tužena je kao primalac izdržavanja zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa davaocem izdržavanja – pravnim prethodnikom tužilca.. koja se sama o sebi starala i izdržavala od sopstvene penzije i da je .NASLEDNO PRAVO Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je imenovana pokojna za života bila radna i sposobna žena. Iz člana 2. Svedoci takođe potvrđuju da su tuženi i njegova supruga sahranili pokojnu i izdali joj sva podušja čime su ispunili i ovu ugovornu obavezu. Nakon sedam meseci od zaključenja ugovora primalac izdržavanja je umro.. Kod davaoca je još 23. pa je imalo mesta poništaju navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Činjenica smrti objektivno se očekivala. godine zbog malignog oboljenja na pankreasu. godine) 271. godine. jula 2001. Pravilno prvostepeni sud zaključuje da se samo na osnovu činjenice da je primalac izdržavanja umro osam dana nakon zaključenja ugovora ne može zaključiti da je ugovor ništav i da samo u situaciji da okolnosti postojeće u momentu zaključenja ugovora dovode do pouzdanog zaključka da je skora primaočeva smrt izvesna . prvostepeni sud je ovo pozitivno utvrdio. Gž. P. godine medicinski utvrđeno maligno oboljenje na pankreasu. Tuženi je pokojnu smestio u bolnicu i tako joj obezbedio potrebnu lekarsku pomoć. Ceneći iskaze svih saslušanih lica na okolnost da li je tuženi ispunio ugovorne obaveze. Na osnovu izvedenih dokaza se utvrđuje da je tužena zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju 16. 632/08 od 07. br. aprila 2001. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. br. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G.2008. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik oba. pa ta činjenica nije predstavljala neizvesnost za tuženu koja je sa njim zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. ____/05 od 22. 16. nosila tri obroka dnevno i potrebne lekove i da je to činila na brižan način što se utvrđuje iz izjava drugih saslušanih svedoka. jula 2001. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je u trenutku zaključenja ugovora primalac izdržavanja. a da je prva intervencija u bolnici izvršena 23.

11. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. god. br. Gž.. a umro je sedam meseci posle zaključenog ugovora. Iz obrazloženja: Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja . (Iz presude Okružnog suda u Čačku.NASLEDNO PRAVO vezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika.) . god. Stoga pravilno prvostepeni sud zkaljučuje da su ispunjeni uslovi člana 203. Veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra je utvrđeno. Ta činjenica nije predstavljala nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. ovde tuženoj. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. pa i predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. br. Gž. Zbog toga u ponovnom postupku treba utvrditi da li postoje razlozi za poništaj pravnog posla. pa se poništava ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između .2006. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju.2006. Ne može se poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ukoliko je primalac izdržavanja. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. da je primalac izdržavanja u trenutku zaključenja ugovora bio svestan i uračunljiv.123 - . godine ) 273. iako je bio operisan i znao je da boluje od teške bolesti. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju . a overen pred sudom.02. bio potpuno svestan i uračunljiv. u trenutku zaključenja ugovora. 1359/06 od 01.11. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Gž.) 272. 206/05 od 17. Zbog toga je pravilno prvostepeni sud zaključio da su ispunjeni uslovi iz člana 203..2005. jasno proizilazi da je primalac izdržavanja oboleo od neizlečive bolesti sa nesumnjivo letalnom prognozom. a da je ta činjenica bila poznata davaocu izdržavanja. 1359/2006 od 01.prema odredbi člana 203. Pri takvom stanju stvari ne može se prihvatiti stav suda da ima mesta poništaju ugovora. a da ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija je predaja odložena do smrti tog vlasnika – primaoca izdržavanja. U konkretnom slučaju. ili neko treće lice. Povodom žalbe tuženika drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. jer je primalac znao da ne može živeti duže od jedne godine nakon izvršene prve operacije. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca.sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz spisa proizilazi da je primalac izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju i overio ga u sudu sa svojom suprugom kao davaocem izdržavanja.

jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 203. prihvativši ovakvo stanovište nižestepenih sudova. 203.zaključen između tuženih kao davaoca izdržavanja i sada pokojne kao primaoca izdržavanja. S. pa je izvesna smrt primaoca izdržavanja u re-lativno kratkom roku od zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je ..kod tako utvrđenog činjeničnog stanja . u kojoj je meri bila izvesna smrt primaoca izdržavanja s obzirom .odbili tužbeni zahtev drugo i trećetužilje za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. a posebno od kada se razboleo u februaru 2000.) 275. stav 1. Zakona o nasleđivanju. 1.a s obzirom da drugo i trećetužilja nisu zakonski naslednici primaoca izdržavanja. otac drugotužilje i deda trećetužilje. koja je tužiocu bila rođena tetka. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pa je za primenu navedene zakonske odredbe.04. a ovaj tužilac je podneo tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju 23.06. Zakona o nasleđivanju . Tužbu tužioca T. posebno ženskog lica (spremanje hrane. S.. i to u roku od 1 godine od dana saznanja za ugovor. I revizijski sud je reviziju tužilaca odbio kao neosnovanu. Rev. Iz obrazloženja: Odredba čl.) i da li su mu u tom smislu tužene pomagale i pre zaključenja ugovora. nakon čije smrti je obustavljen ostavinski postupak jer nije imala imovinu. je sestrić pokojne . godine. sankcioniše nesavesnost davaoca izdržavanja prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju utoliko što ovlašćuje sud da može poništiti ugovor ako je činjenica izvesne smrti primaoca izdržavanja u kratkom roku bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani davaoca izdržavanja. pranje. stav 2. ZON-a. godine. godine Nižestepeni sudovi su . 2097/2003 od 25. Tužilac T.prema utvrđenom činjeničnom stanju . Za ocenu savesnosti tuženih i poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju važno je utvrditi da li se davalac izdržavanja pre zaključenja ovog ugovora starao o zadovoljenju osnovnih životnih potreba primaoca. u konkretnom slučaju. bila motiv kod davaoca izdržavanja za zaključenje ovog ugovora. bilo neophodno utvrditi niz važnih či-njenica i okolnosti od kojih zavisi ocena o savesnosti tuženih prilikom zaključenja ugovora i to: Da li je pokojni primalac izdržavanja imao potrebu da u zadovoljavanju svakodnevnih potreba za pomoći od drugog. za poništaj navedenog ugovora su odbacili jer je podneta nakon proteka roka predviđenog članom 203.primaoca izdržavanja. god. st. koju je prenela ugovorom o doživotnom izdržavanju na tužene. odnosno najkasnije u roku od 3 godine od ostaviočeve smrti.2003. Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zakonski naslednici primaoca izdržavanja mogu zahtevati od suda ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.Ona je umrla aprila meseca 1998.NASLEDNO PRAVO 274.2001.124 - .

predmetni stan i lokal površine 10 m2. a tužena D. a ne i tužioci kao zakonski naslednici tužene J. poklonila je tuženoj D.2003.2002. a to su pre svega same ugovorne strane kao i njihovi univerzalni sukcesori. S obzirom na to da univerzalni sukcesor (naslednik).) 276. Sama činjenica saznanja tuženih da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne čini ugovor ništavim samo zbog toga što je kratko vreme posle zaključenja ugovora nastupila smrt primaoca izdržavanja. proizlazi da se univerzalni sukcesor može pozivati na ništavost ugovora iz navedenog razloga tek smrću ostavioca a ne za njegova života. marta 1999. i pomagale mu prilikom zadovoljena osnovnih životnih potreba. Odredbom člana 56. dok je članom 103. Iz navedenih razloga tužioci se ne mogu pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poslovne nesposobnosti tužene J. Tužena J. tužene su navele da ranije zaključeni ugovor o poklonu prestaje da važi danom zaključenja ovog ugovora.06. Dana 3. ulazi u prava i obaveze ostavioca. 1557/02 od 25. prilikom zaključenja tog ugovora nije bila sposobna zbog godina života i umanjene sposobnosti za rasuđivanje da ga zaključi. D. a posebno da li su tužene prihvatile zaključenje ugovora upravo na insistiranje D. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižesteeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužilaca odbili.12. ostavila posle svoje smrti tuženoj D. ZOO propisano je da je za zaključenje punovažnog ugovora potrebno da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. teško bolestan i da mu je potrebno izdržavanje i pomoć od drugih lica. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 1718/03 od 05. na ništavost ugovora se mogu pozivati sva zainteresovana lica. godine zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju. god. U članu 5. iz prvog braka. (Vrhovni sud Srbije. god. ne bi se moglo zaključiti da je izvesna smrt primaoca izdržavanja u kratkom roku. Prema odredbi člana 109. Rev. iz razloga što tužena J. kao primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Tužioci su sinovi tužene J. Univerzalni sukcesor se može pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju tek nakon smrti ostavioca. jer sve dok je primalac izdržavanja živ on je legitimisan kao i druga ugovorna strana da traži poništaj ugovora. pri čemu je trebalo imati u vidu da je u ugovoru navedeno da ugovorači konstatuju da je pok. godine tužene su zaključile ugovor o poklonu. svoju imovinu koja je obuhvaćena ranije zaključenim ugovorom o poklonu uz naknadu za doživotno izdržavanje i staranje. Tužene su nakon toga 11. ugovora o doživotnom izdržavanju. u danima pred smrt nije bio u bolesničkoj postelji već je bio u mogućnosti da se kreće. Tužioci tužbom traže da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženih. kojim ugovorom je tužena J. ZOO. oktobra 1999. stav 1. kao nosilac stanarskog prava je otkupila sporni stan sredstvima tužene D.125 - . propisano da je ugovor ništav ukoliko u momentu zaključenja ugovora ugovarač nije imao poslovnu sposobnost za zaključenje ugovora.. ZOO. D. bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani tuženih kao davalaca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO na stanje njegove bolesti i pri okolnosti koju su isticale tužene da pok. Gž. je njena ćerka iz drugog braka. po kom ugovoru tužena J. jer ako su tužene duže vreme pre zaključenja ugovora brinule o primaocu izdržavanja.) .

333/2001 od 28. jer je u postupku jasno utvrđeno da je kod tužene kao davaoca izdržavanja bila sasvim prisutna izvesnost o vrsti i dužini bolesti pokojnog oca tužioca. i poništili ugovor koji je zaključen između pokojnog oca tužioca kao primaoca izdržavanja i tužene. konzilijarno. sudovi su pravilno utvrdili da su ispunjeni uslovi iz člana 203. Ništav je i kao nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju gde je davalac izdržavanja znao ili je morao znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2001. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju samo na zahtev zakonskog zastupnika primaoca izdržavanja. Prema ovako utvrđenom činjeničnom stanju (koje se revizijom ne može pobijati). stav 1. (Iz presude ostavinskog suda br. ugovor o doživotnom izdržavanju se može poništiti samo na zahtev zakonskog naslednika primaoca izdržavanja. Iz iskaza tužene kao stranke proizilazi da je upravo ovaj ugovor o doživotnom izdržavanju i zaključen zbog toga što su ona i njen suprug čuli da je testament oboriv te da je želja pokojnog oca tužioca bila da nju obezbedi a ostale naslednike isključi iz nasledstva. Ništav je i nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju koji primalac izdržavanja zaključi sa svojom suprugom.) . Dakle.medicinski dijagnostifikovanog i upisanog u njegov zdravstveni karton i mnogo pre zaključenja ovog ugovora. pa takav ugovor ne predstavlja nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. kao i činjenica smrti u određenom periodu. Zbog toga. nižestepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo. a to pravo ne pripada naslednicima na osnovu zaveštanja i u slučaju da pismeno na koje se tužioci pozivaju u žalbi. a tužena je maćeha tužiocu. Zakon o nasleđivanju ne poznaje odricanje od prava na vođenje postupka za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju u nečiju korist. i on se tog zahteva ne može odreći u nečiju korist. a maćehom tužioca.NASLEDNO PRAVO 277.02.br.126 - . ispunjava sadržaj svojeručnog zaveštanja. kao davaocem izdržavanja. 545/02) 278. god. Rev. Iz obrazloženja: Tužilac je sin pokojnog primaoca izdržavanja. ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju ako je davalac izdržavanja znao da se zbog starosti i neizlečive bolesti očekuje skora smrt primaoca izdržavanja tako da do stvarnog izdržavanja nije došlo. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 203. jer je ona znala ili je morala znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja zbog teškog i medicinski nesumnjivo utvrđenog teškog oboljenja. pri čemu je u tom momentu tužena znala da pokojni primalac izdržavanja boluje od neizlečivog karcinoma. Zakona o nasleđivanju. Pokojni otac tužioca je kao primalac izdržavanja sa tuženom kao davaocem izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju. 12900/02-P.

Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju . 4772/01 od 08.2001. U konkretnom slučaju. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. već prema svim okolnostima slučaja. Iz obrazloženja: Prema članu 203. Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO 279. god. već prema svim okolnostima slučaja. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Rev. u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju. poremećaja srčanog rada. stav 1. primalac izdržavanja je pre zaključenja ugovora imao 85 godina. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju relevantan je ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.) 280. Ni starosno doba primaoca izdržavanja niti bilo koja od njegovih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju procena aleatornosti se vrši prema okolnostima slučaja. br. stav 1. S obzirom na to. a javljao se lekaru zbog povišenog krvnog pritiska. u smislu pomenutog propisa. zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti poništavanje ugovora o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. pre zaključenja ugovora imao 85 godina a medicinski je tretiran zbog povišenog krvnog pritiska.11.127 - . Rev.11. Ni ovakvo starosno doba primaoca izdržavanja ni bilo koja od njegovih navedenih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju. S obzirom na to. u smislu pomenutog propisa. 4772/2001 od 08. reumatičnih bolova i bolova u zglobovima. već i sve druge okolnosti slučaja. reumatskih bolova i bolova u zglobovima. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju. u konkretnom slučaju. god. Primalac izdržavanja je.shodno članu 203.) .2001. poremećaja srčanog rada i bronhitisa.

) 282. 02. godine. godine. Žalbu izjavljenu protiv ove presude drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu iz sledećih razloga: Zbog nesporne činjenice da je ugovor o doživotnom izdržavanju koji se pobija zaključen 24. jer se zloupotrebljava svrha ugovora i stiče nesrazmerna imovinska korist bez ekvivallencije koja je karakteristika teretnog ugovora. svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja i nesrazmernoj imovinskoj koristi.. Zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostatka elemenata aleatornosti zaključenog za vreme važenja ranijeg Zakona o nasleđivanju zasniva se na opštim pravilima o nevažnosti ugovora. dok je Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 24. već propisi koji su važili u vreme sačinjenja. godine u valjevskoj bolnici. godine ).2001. kao i svest o izigravanju naslednih prava zakonskih naslednika predstavljaju objektivnosubjektivne činjenice zbog kojih bi takav ugovor bio ništav u smislu čl. ili duboke starosti bila izvesna u relativno kratkom vremenu. s obzirom na njegovu starost i okolnosti vezane za boravak u bolnici. 2000. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku primalac izdržavanja. na njega se ne primenjuje sada važeći Zakon o nasleđivanju ( koji je stupio na snagu 4.06. 577/01 od 06. godine zbog preloma kuka.1995. godine. pri čemu se aleatornost odnosi na budući neizvestan događaj dužinu života primaoca izdržavanja zbog kojeg se međusobni imovinski efekti (visina troškova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti. Kod ovakvog stanja stvari. pokojni B. Gž. 02. radi pravilnog donošenja zaključka o tome da li je Ugovor o doživotnom izdržavanju ništav zbog nesposobnosti pok. B.1996. 2000. 2000.08. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav jer je protivan moralu u situaciji kada je smrt primaoca izdržavanja (zbog bolesti ili duboke starosti ) bila izvesna u relativno kratkom roku od zaključenja ugovora. Dakle. rođen 1914.NASLEDNO PRAVO 281. Ako je smrt imaoca izdržavanja zbog bolesti. ZOO-a. gde je primalac izdržavanja i umro ne dolazeći kući 15. 103. 03. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. god. Ugovor o doživotnom izdržavanju je po svojoj pravnoj prirodi teretan i aleatoran. u vremenu od prijema u bolnicu do vremena zaključenja ugovora. Iz obrazloženja: Zahtev tužioca da se poništi ugovor o doživotnom izdržavanju koji su tužioci zaključili sa tuženima odbijen je presudom prvostepenog suda. primljen je na Ortopedsko odeljenje bolnice u V. .05. 10.128 - . te da li je bila izvesna njegova skora smrt i da li je to tuženoj kao davaocu izdržavanja moglo biti poznato.. što je uvek faktičko pitanje. odnosno zbog povrede dobrih običaja bilo je neophodno utvrditi kakvo je bilo zdravstveno stanje pok. B. aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim običajima). za preduzimanje pravnih radnji.

ZOO ). a ne isključivo u objektivnom smislu.) . a pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razloga rušljivosti. kao budućeg događaja.06. sada važećeg Zakona o nasleđivanju. koja je kao takva. nije sadržavao odredbu o mogućnosti poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostataka elemenata aleatornosti. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti. nego rušljiv ugovor ( član 111. međutim. kako to predviđa odredba člana 203. Ugovor o doživotnom izdržavanju kome nedostaje elemenat aleatornosti nije u svakom slučaju apsolutno ništav. i po ranijim propisima izgubili pravo da zahtevaju poništaj ugovora. Gzz. a pošto se radi o imovinskom pravu. 1279/99 od 10. 19/99 od 24. aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. Pošto su tužioci zahtev za poništaj zbog nedostatka aleatornosti istakli nakon proteka ovih rokova. bude za ugovorne strane neizvestan.2000. U provedenom postupku takođe je utvrđeno. u subjektivnom smislu.129 - .) 284. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. ) 283. osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora jeste da budući događaj. Dakle. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke. kao budućeg događaja. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. neizvestan događaj za obe ugovorne strane. a u objektivnom smislu. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja.2000. D. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka.1999. god. (Vrhovni sud Srbije. odnosno od tri godine od dana zaključenja ugovora. da nije bilo mana volje kod pok. god. Osnovni uslov aleatornosti je da smrt primaoca izdržavanja bude neizvesna za ugovorne strane.02. god. Raniji Zakon o nasleđivanju koji se u konkretnom slučaju primenjuje. Gž. D. Pri tome. (Iz presude Saveznog suda. smrt primaoca izdržavanja.04.NASLEDNO PRAVO Tužioci su. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. to pravo pripada i njegovom zakonskom nasledniku. ali su tu mogućnost pružala opšta pravila o nevažnosti ugovora sadržana u Zakonu o obligacionim odnosima. Ovde se upravo radi o neizvesnosti o smrti primaoca izdržavanja. 1899/99 od 28. ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. da je pok. njihov zahtev se morao odbaciti kao neosnovan. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Pravo da zahteva raskid ugovora o doživotnom izdržavanju pripada primaocu izdržavanja. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom.

odbačen je pobijanim rešenjem. živela u vanbračnoj zajednici sa predlagačem i nije imala potomaka. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. stav 1.NASLEDNO PRAVO 285. Primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju . U konkretnom slučaju.2005. Okružni sud je . kojima su regulisane vrste nasledno-pravnih zahteva posle prav. 6356/97 od 02.130 - . Zakona o vanparničnom postupku.) 287.01. ako oni na to pristanu. Zakona o nasleđivanju) 286.prava i obaveza ostavilje kao davaoca izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju. kao primalac izdržavanja zaključio sa sada pokojnim davaocem izdržavanja. Iz obrazloženja: Zaostavština ostavioca raspravljena je pravnosnažnim rešenjem. Zakona o nasleđivanju. 98/2005 od 14. god. podneo je oglašeni naslednik – suprug ostavilje. stav 1. Zakona o nasleđivanju. Nema aktivnu legitimaciju za vođenje spora radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanjulice koje nije ni zakonski ni testamentalni naslednik pok.postupivši prethodno u smislu člana 365. kako nije sporno da je pokojna . ugovor o doživotnom izdržavanju prestao je njenom smrću davaoca po samom zakonu. U slučaju smrti davaoca izdržavaoca . Odredbe člana 1.prema odredbi člana 204. Predlog za raspravljanje naknadno pronađene imovine . Gž. Iz obrazloženja: Predlog za zaključenje poravnanja o poništaju ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona o parničnom postupku i člana 30.davalac izdržavanja. stav 2. u vezi sa članom 381. (Vrhovni sud Srbije. 128 -131. protiv koga je predlagač blagovremeno izjavio žalbu. jer nema mesta zaključenju nikakvog poravnanja koje bi za posledicu imalo prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju koji je predlagač.12. god.1997. Ugovor o doživotnom izdržavanju po samom zakonu prestaje smrću davaoca izdržavanja. stav 2.njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe. Ne odlučuje se u ostavinskom postupku o prelazu prava i obaveza davaoca izdržavanja na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe. i člana 204. kao i odredbe čl.) SMRT DAVAOCA IZDRŽAVANJA (Član 204. Rev. jer nije u pitanju nasledno pravna sukcesija. ako on nema bračnog druga ni potomaka. Zakona o vanparničnom postupku . Nikakve pravne posledice ne bi proizvodili sudsko poravnanje ili odluka suda o tome. a u smislu člana 204.našao da je žalba neosnovana.

2003. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odn. Rev. te ni odredbama Zakona o vanparničnom postupku nije za takvu pravnu situaciju predviđena mogućnost donošenja dopunskog rešenja o nasleđivanju. 3113/95 od 31. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.NASLEDNO PRAVO nosnažnosti rešenja o nasleđivanju ( s obzirom da ovde nisu ispunjeni zakonski uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju ) nižestepeni sudovi su. stav 1. Ovo zbog toga što iz sadržine odredbe člana 204. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Zakona o nasleđivanju) 289. Okružni sud je ustanovio da presuda tužiocu nije dostavljena. Gž.1997.) 290.) 288. su bez značaja. (Vrhovni sud Srbije. jer iz povratnice u spisima predmeta se utvrđuje da je isti umro. kao i da žalbu tužioca dostavi na odgovor punomoćniku tužene.01. boravište. Zakona o nasleđivanju proizilazi da prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe nije nasledno-pravna sukcesija. Prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe. Ugovor o doživotnom izdržavanju ima obligaciono-pravni karakter. god. Gž. S toga se vraćaju spisi prvostepenom sudu da presudu dostavi zakonskim naslednicima pokojnog. kao što nema ni ugovor o doživotnom izdržavanju. ako su naslednici davaočev bračni drug i potomci. pravilno primenili. Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i druge potomke koji su pozvani na nasleđe.131 - . u konkretnom slučaju.2. Ova odredba nema nasledno-pravno dejstvo.09. nije nasledno-pravna sukcesija i zato se o tome ne odlučuje u ostavinskom postupku. god. ako pristanu. 1995. 4030/2002 od 13.03. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. god.1997. 3897/97 od 27. 10289/96 od 30. a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje. Zakona o nasleđivanju) . Ukoliko potomci ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju.) SMRT I PROGLAŠENJE LICA ZA UMRLO (Član 206. god. Navodi revizije da prava davaoca izdržavanja mogu posle njegove smrti preći na naslednike. ugovor se raskida. pa se o tome ne može odlučivati u ostavinskom postupku.) KADA SE OTVARA NASLEĐE LICA PROGLAŠENOG ZA UMRLO I POČETAK TOKA ROKOVA (Član 207.

P. Ostavilac P. kad ostavilac nema potomstva spuružnik ne nasleđuje u prvom naslednom redu. pa je u momentu njegove smrti tužilja kao njegova supruga – naslednik jedne šestine svih nepokretnosti iz ostavinskog rešenja.132 - . _____/98. Zakona o nasleđivanju reguliše da zaostavština po sili zakona u trenutku smrti ostavioca prelazi na njegove naslednike. 2365/95) 291.1992. već u skladu sa članom 12. Pokojni svekar tužilje umro je oktobra 1998. a što je tužena dužna da joj prizna.05.Ž. br. 723/06 od 09. poravnanjem zaključenim 27. a neo d momenta donošenja ostavinskog rešenja. gde je po odricanju majke ćerka oglašena naslednikom na celokupnoj imovini. godine. drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu odluku koja je i doneta na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja i utvrđenog obima zaostavštine pokojnog svekra tužilje. supruga i ćerka – majka i sestra pokojnih.11. stav 1. Ž. raspravili zaostavštinu . kada su njegovi zakonski naslednici bili supruga. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je ona vlasnik po osnovu nasleđa na jednoj idealnoj šestini nepokretnosti. da su njegovi zakonski naslednici učesnice R. umro 10. br. koje su taksativno pobrojane u izreci presude. i J. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je ostavilac pok. Po žalbi tužene.2006. Zakona o nasleđivanju) 292. Gž. Supruga posle smrti svog bračnog druga sa kojim nije imala dece u drugom naslednom redu nasleđivanja ima paravo na polovinu udela koji bi njen pokojni suprug nasledio. koja nije raspravljana ni u momentu smrti sina ostavioca. god. supruga tužilje. i oni su to na po jednoj idealnoj trećini njegove zaostavštine. Lice koje nije učesnik u ostavinskom postupku nema pravni interes da pobija rešenje o nasleđivanju. Član 212. i supruga sada pok. Rev. u predmetu istog suda P. Z.) 293. sin i ćerka. ___/92. označenih rešenjem O.R. PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE (Član 212.1990 godine. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO Nasleđe se otvara smrću ostavioca tako da naslednik stiče pravo od tog momenta. Suprug tužilje je naslednik svog pokojnog oca sa jednom trećinom udela. pokreću ostavinski postupak na zaostavštini svekra tužilje. navedenog zakona. Njegovi zakonski naslednici su sporazumom. je testamentom izvršio raspodelu svoje imovine za života. Ž.09. (Iz presude Okružnog suda u Nišu. godine. sa roditeljima ostavioca i njihovim potomstvom i to jednu polovinu ove zaostavštine. Bez znanja tužilje. Zakona o nasleđivanju propisuje da. Član 11. Opštinskog suda u N…. br.

od kojih zavisi pravo na nasleđe. onda to mogu učiniti samo svi naslednici koji kao sanaslednici imaju status jedinstvenih suparničara. U prvostepenom postupku je utvrđeno da pok. Gž.Ž.NASLEDNO PRAVO u potpunosti. i J. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. i da.10. 380. Gž. 10201/96 od 25. u smislu čl.133 - . sve i da Z. Z. nije imala bliskih srodnika kao zakonskih naslednika a. na osnovu čl. 297. a kako ostavilac druge imovine nije imao. koji se već vodi. u tom delu. Kako se ostavinski pokreće i vodi po službenoj dužnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. (Vrhovni sud Srbije. tač. ZPP. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. osim one navedene u poravnanju.) 295. prvostepeni sud je bio ovlašćen da prekinuti postupak nastavi donošenjem pobijanog rešenja.) 296. Gž. zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca. Okolnost da se između trećih lica i sada pokojne vodi postupak o poništenju ugovora na osnovu koga je pokojna stekla pravo svojine na predmetnom stanu. Rev.R. 2...10. Budući da se umešao u parnicu samo bračni drug tužioca. u slučaju kada je umrli ostavio imovinu. god. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je dalji postupak rasprave zaostavštine iza pok. Z. u stvari i nije učesnik u nasleđu iza pok. 677/95 od 30.) 294. ZON-a. zavisno od odluke u parnici. te da ona i nema pravnog interesa da pobija rešenje o nasleđivanju iza pok. Ukoliko bi se na mestu umrlog tužioca pojavili njegovi naslednici odnosno stupili u parnicu na mestu umrlog tužioca. Pobijano rešenje nema to pravno dejstvo da sprečava učesnicu R. već svi naslednici. niti one ističu bilo kakav zahtev iz onoga što predstavlja njenu zaostavštinu. P. god. 5483/98 od 20.1999. P. P. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. to nisu ni učesnice R. Okružni sud je odbacio kao nedozvoljenu njenu žalbu kojom se prvostepeno rešenje pobija u navedenom delu. obustavio. 123. god.04.. jer ne može samo jedan od više naslednika da preuzme parnicu.2004. sud je bio dužan da utvrdi koji su zakonski naslednici umrlog tužioca i da li oni žele da stupe u parnicu na mesto umrlog tužioca. 1995. pa je stoga Okružni sud odbio kao neosnovanu žalbu učesnice R. ishoduje i drugačiji raspored zaostavštine pok. ne predstavlja prethodno pitanje u ostavinskom postupku. bez uticaja su izjave o nasleđivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih činjenica. da poravnanje pobija u parničnom postupku. zaostavština nije pravilno označena. 658/04 od 19. Gž. koje takođe nije smetnja da se nastavi parnica za poništaj poravnanja kojim je rešeno pitanje nasleđivanja iza pok.10.god. kao i pravo na zakonsko nasleđivanje. Pre nego što sud odluči o obustavi postupka. Z. potrebno je da se ostavi mogućnost naslednicima da se o tome izjasne.) Kada pre okončanja ostavinskog postupka postane sporran obim zaostavštine.nesporno je.1996. 10649/95) . Budući da R.

12.god. ukoliko se poništi prethodna. Od toga će zavisiti dalji tok postupka i odluka suda. pa sud nije dužan da mu uruči rešenje o nasleđivanju. Poništaj nasledničke izjave – shodno čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. godine) 299. Ostavinski sud je u obavezi. i 117.okončanja ostavinske rasprave može se tražiti poništaj nasledničke izjave. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – mart 2002. Sve do završetka . st. da li ona zapravo traži poništaj nasledničke izjave iz navedenih razloga u smislu odredbe čl. Zakona o nasleđivanju.2007. tokom postupka raspravljanja zaostavštine.10.1996. Lice koje se odreklo nasleđa nije naslednik. 2084/07 od 04. 213.) 300.okončanja ostavinske rasprave. 4668/07 od 17. 65. 220. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu. 2552/97) 301. Gž. 35/96 od 20.03.) . 1.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE OD NASLEĐA (Član 213. Gž. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o nasleđivanju) 298. Gž. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu. st. Zbog toga će prvostepeni sud u ponovnom postupku pozvati imenovanog naslednog učesnika da se izjasni. Zahtev za poništaj nasledničke izjave o odricanju od nasleđa zbog zablude može se ostvariti do svršetka ostavinske rasprave pred prvostepenim sudom a nakon toga taj zahtev se može ostvariti samo u parnici pod uslovima propisanim odredbama čl. Zaskona o nasleđivanju . god. da testamentalnim naslednicima dostavi pismeni dopis kojim traži da se izjasne u roku od 15 dana o postavljenom zahtevu zakonskih naslednika na nužni deo.može se tražiti do završetka . (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. Iz obrazloženja: Jednom data naslednička izjava (negativna ili pozitivna) smatra se konačnom i važi kako u odnosu na zaostavštinu koja je predmet ostavinskog postupka tako i na docnije pronađenu imovinu.2008. O. jer se do tog momenta može dati nova naslednička izjava.134 - . 4. jer se do tog momenta može dati i nova naslednička izjava ukoliko se poništi prethodna.

Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa.1198.01. (Vrhovni sud Srbije.) 303. 3100/98 od 13. kao i izjava o prijemu nasleđa. pa ni sanaslednicima. (Vrhovni sud Srbije. 194/95) . god. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – maj 2004. Naslednička izjava data protivno odredbama Zakona o nasleđivanju čini ostavinsko rešenje nezakonitim.2000.) 304. Neopoziva je izjava o odricanju od nasleđa. Rev. god. 6396/97 24. ili je data usled prevare ili u zabludi. Rev. koji je dao izjavu. pa se pronađe nova imovina.njegovoj pravnosnažnosti – ono ne može staviti van snage presudom parničnog suda.135 - . Pravo na poništaj nasledničke izjave pripada samo licu koje jet u izjavu dalo a ne drugim licima. Izjava kojom se ne osporava punovažnost testamenta o formi i sadržini ne predstavlja nasledničku izjavu.1999.) 306.) 307. god. (Vrhovni sud Srbije. ali se po .09. god.01. Data naslednička izjava i rešenje o nasleđivanju vezuju stranke koje su učestvovale samo ukoliko se odnose na pravo nasleđa dok svakom od učesnika u ostavinskom postupku ostaje i dalje pravo da u parnici opstvaruje zahtev koji se zasniva na njegovom pravu svojine nezavisno od prava nasleđa. Gž. Rev 4229/98 od 09. 2565/99 od 26. Naslednik. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.1999.03.) 305. (Vrhovni sud Srbije. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu. može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom.NASLEDNO PRAVO PRIRODA IZJAVE O ODRICANJU I NJEN PONIŠTAJ (Član 214. Rev. god. Zakona o nasleđivanju) 302.

Dakle. Pošto je tuženi M. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo tužilji. uz istovremeno ustupanje naslednog dela. zabluda. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca.136 - . stav 1. koju čine akcije navedenog Preduzeća. Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog. Nakon nasledničke izjave. To znači da njegovo poništenje može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Ugovor je rušljiv kada ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. rušljivi ugovori su oni koji proizvode pravna dejstva ali koji mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi (te se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica. Zakona o nasleđivanju) 308. smatra se izjavom o prijemu nasleđa. Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi učesnik M. Tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti . Zakona o nasleđivanju. pa je sud na osnovu odredbe člana 127. Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora.O. kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno . prevara) i kod ograničene poslovne sposobnosti. stav 2. ustupilac je legitimisan da traži njeno poništenje. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili prevarom). . U konkretnom slučaju utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog. Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. Zakona o obligacionim odnosima. Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu shodno odredbi člana 216. Rušljivost se primenjuje u materiji mana volje (pretnja. Ovo zbog toga što takva izjava predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. a ne i sudovi po službenoj dužnosti). date o ustupanju naslednog dela od strane jednog od naslednika. ako je izjava data u zabludi. tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje. u smislu člana 216. Zakona o nasleđivanju. nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. primio ustupljeni deo. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi. ako je tom prilikom bilo mana u pogledu volje strana.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE U KORIST ODREĐENOG NASLEDNIKA (Član 216.član 111.član 117. Zakona o obligacionim odnosima. tuženi i V.

Rušljivi ugovori proizvode pravna dejstva ali mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo navedenoj tužilji. Zakona o nasleđivanju.04. ako je izjava data u zabludi. Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi imenovani učesnik.2008.prema članu 111. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno. . Zbog toga je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili je prevaren). u ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog. nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. Ustupilac je upravo zbog toga legitimisan da traži poništenje nasledničke izjave ukoliko je prilikom njenog davanja bilo mana u pogledu volje strana. Naslednička izjava o ustupanju naslednog dela data od strane jednog od naslednika predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu . Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi. Otuda se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica.rušljiv kada ga je zaključila ograničeno poslovno sposobna strana.shodno odredbi člana 216. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi. zabluda. tuženi i lice V. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti ugovora. Rev. uz istovremeno ustupanje naslednog dela. a ne i sudovi po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Ugovor je . Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora. Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog. prevara). Zakona o obligacionim odnosima . U konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika. Rušljivost se primenjuje u domenu mana volje (pretnja. godine) 309. stav 2. stav 1. 804/08 od 03. Zakona o obligacionim odnosima. Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica. smatra se izjavom o prijemu nasleđa. kao i kod ograničene poslovne sposobnosti. što znači da poništenje ugovora o poklonu može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. Pošto je ovaj tuženi primio ustupljeni deo. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca. u smislu člana 216.O.137 - . tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje. koju čine akcije naznačenog preduzeća. Prema članu 117. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. pa je sud na osnovu odredbe člana 127.

3298/99 od 10. Zakona o nasleđivanju) 314. ali ga namerno nisu predale sudu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.138 - . To semože primeniti i na izjavu o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. 4320/99 od 22. pa je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu.2000. Rev. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanju svog naslednog dela. kao ni koja su im prava i koji je značaj nasledničke izjave. (Vrhovni sud Srbije.2000.) 311. 10525/95) 313. Rev.2008.02. PREĆUTNI PRIJEM NASLEĐA (Član 219. god.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika. ne mogu se – u takvim okolnostima – koristiti ptavom da u posebnoj parnici ostvaruju svoj zahtev. god. Rev. i kao dvostrani pravni posao ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako sanaslednik prihvati ponudu. (Vrhovni sud Srbije.) 312.) . U slučaju odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika. Rev. 804/08 od 03. Rev. god. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. 3991/99 od 19.02. Gž. (Vrhovni sud Srbije. 6752/97 od 01.01. odnosno ustupljeni deo nasleđa.2000. god. AKO JE DATA IZJAVA O PRIJEMU NASLEĐA (Član 220.) 310. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. Ako su stranke u vreme raspravljanja zaostavštine znale za zaveštanje i njegovu sadržinu.1998. bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za ustupanje. Kod pravnih poslova bez naknade bitnom zabludom smatra se i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze. godine) Naslednička izjava o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. Zakona o nasleđivanju) Naslednička izjava neće biti u skladu sa zakonom ukoliko naslednicima nije predočeno šta predstavlja ostavinsku masu. (Vrhovni sud Srbije.04.10.

5.1955. Protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe . isto će se ukinuti. Zakona o nasleđivanju) 317.1995. U slučaju da je sporazum o deobi sačinjen u zabludi. god. Međutim. Gž. od proglašenja testamenta.07. Iz obrazloženja: Pravni prethodnik tužilaca umro je 1956. ne bi trebalo postupati na isti način. 46/97 od 28. jer Zakon o nasleđivanju tako nešto ne predviđa. Tužioci su na taj način prekludirani u pravu na ostvarivanje naslednog dela. to se ( kao i svako poravnanje ) i on može napadati i pobijati.sve do utuženja 1994.) NEZASTARIVOST PRAVA NA ZAHTEVANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 221. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. 870/95 od 28. Gž. Ostavinski sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika ( koji tvrdi da je bio u zabludi ) . može se tražiti poništaj izjave zbog eventualne zablude. godine a tužioci .139 - . list FNRJ". pri čemu nema potrebe prekidati ostavinski postupak. 20 od 11. Kod davanja nasledničke izjave. god. naslednička izjava i sporazum o deobi. kojim je je propisano da pravo zahtevati zaostavštinu nasledniku ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za godinu dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine a najdalje za deset godina računajući od smrti ostaviočeve odn. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. on će se raspraviti u parnici. godine). Iz obrazloženja: Jasno se razlikuju naslednička izjava i sporazum o deobi.NASLEDNO PRAVO 315. .1997.) 316. U ostavinskom postupku se jasno razlikuju.04.zakonska prekluzija. budući da sporazum o deobi praktično predstavlja poravnanje pred sudom.uputiti na parnicu. Prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina. godine nisu tražili da se utvrdi da ostavinsku masu iza njihovog pravnog prethodnika ( supruga ) i oca čine nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva.kao njegovi zakonski naslednici . po svojoj prirodi i domašaju. a ukoliko između naslednika postoji spor o tome. Prekluzija je nastupila na osnovu člana 144. Ukoliko je ostavinsko rešenje protivrečno nasledničkim izjavama. br. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl.

2003.12. Gž. (Iz Presude Višeg suda u Kraljevu.2004. U parničnom postupku tužilac ima pravo da potražuje od tuženog naplatu dugova (svojih potraživanja) pokojnog ostavioca kada su oni utvrđeni pravnosnažnim ostavinskim rešenjem. a što sud navodi kao razlog za odbijanje tužbenog zahteva. Rok zastarelosti se računa od momenta smrti. jer je potraživanje tužioca utvrđeno pomenutim rešenjem koje je postalo pravnosnažno.ovde tužioca u naznačenom iznosu. godine u ostavinskom postupku.) 318. godine tuženi je oglašen za naslednika na idealnoj 1/3 zaostavštine iza smrti ostavioca.2 1248/10 od 08. Zakonska prekluzija koja je nastupila. a na osnovu punomoćja izdatog od strane ostavioca u navedenom predmetu. do njegovog prekida.1995.11. pa je obavezao tuženog da mu plati 1/3 navedenog iznosa. nije od uticaja. Rev.god.610/95 od 03. Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 20. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.) OBIM NASLEDNIKOVE ODGOVORNOSTI ZA DUGOVE (Član 222. Kako naslednici odgovaraju za ostaviočeve dugove. Stoga. koja se mora primeniti na materijalno-pravni odnos stranaka protekom zakonskog roka za ostvarenje zaostavštine . (Iz presude Okružnog suda u Čačku.2003. a ne od sudske odluke ili podnošenja zahteva.1.imajući u vidu ovu zakonsku odredbu.2009. godine) . Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. Zakona o nasleđivanju) 320. To što tužilac nije prijavio svoje potraživanje do 24.NASLEDNO PRAVO Tužioci su . Gž.05. Gž. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.07. Istim rešenjem je utvrđeno da pasivu zaostavštine čini dospelo novčano potraživanje imenovanog advokata . 255/2004 od 11.140 - .06. god. ima za posledicu odbijanje tužbenog zahteva. god.2010. 51/03 od 21. to drugostepeni sud nalazi da je osnovan tužbeni zahtev tužioca.) 319.izgubili pravo na zakonsko nasleđivanje. tužbeni zahtev nije osnovan iz iznetih razloga. čak i pod pretpostavkom prihvatanja revizijskih razloga vezanih za nepostojanje uslova za sticanje svojine održajem zbog nesavesnosti tuženih.

onda su pravilno nižestepeni sudovi utvrdili obavezu zakonskog naslednika da vrati istu sumu novca koja je data na zajam.141 - . u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze. tačka 9. na iznos od 1. a ni sadržini dokaza izvedenih u postupku.K.V.. i prvostepenu presudu u stavu 1. Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. a ne u ime i za račun preduzeća "V. Nadležni Okružni sud je naznačenom presudom od 21.256. u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu stranu valutu na dan isplate. Iz obrazloženja: Tuženi V.kao zajmodavca. blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.kao zajmoprimca i tužioca .150. tuženi su naslednici svoga oca .sada pokojnog D.M. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog V.2007. 2.000 eura i na iznos od 1.000 eura . sa domicilnom kamatom na iznos od 33. Postojanje duga u navedenom iznosu i okolnosti da dug nije vraćen utvrđeno je iz dokaza izvedenih u postupku.000. je." AD da pokojnom D.36 ari i 1. preko punomoćnika advokata. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi V.u stanju lečenja posle saobraćajne nesreće bio sposoban za rasuđivanje i imao saznanje o svojim obavezama po osnovu ugovora o zajmu. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija neosnovana.256.256.2002.NASLEDNO PRAVO 321. kojim je obavezana Kompanija "D.16 ari u G. Navedeni iznos dat je na zajam isključivo ocu tuženih. izreke potvrdio.00 dinara. stav 2. i 4. rešenjem Drugog opštinskog suda u B. stavom 2. a koji nije u ugovorenom roku vraćen. isplati iznos od 45. Prema utvrđenom činjeničnom stanju.V. tačka 12. Tuženi V. stav 2.12. Tužilac je sada pokojnom imenovanom ocu tuženih u više navrata dao na zajam ukupan iznos od 45. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. istog.2002.02.. kao i na 1/2 idealnog dela nepokretnosti stambene zgrade površine 1. sa rokom vraćanja do 01. godine. Vrednost nasleđene imovine je veća od visine duga u iznosu od 45. Kada je vrednost nasleđene imovine veća od novčanog iznosa koji je predmet ugovora o zajmu između ostavioca .55 eura.233. na iznos od 10. Razlozi nižestepenih presuda nisu između sebe protivurečni.prema datom nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra . što je potvrdio i sada pokojni otac tuženih u periodu lečenja posle saobraćajne nezgode. koji na osnovu člana 84.V. Neosnovan je razlog revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. Pobijanom i prvostepenom presudom dati su razlozi o odlučnim činjenicama na kojima je zasnovana odluka o tužbenom zahtevu.V.97 eura.55 eura. kao fizičkom licu. .55 eura u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke otkupljuju efektivnu stranu valutu u mestu ispunjenja na dan isplate. ovog Zakona na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.a sve počev od 01. sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate.58 eura." čiji je on bio direktor. godine pa do isplate. Zakona o parničnom postupku stranku mora da zastupa u postupku po reviziji. presude obavezan je da tužiocu B. na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 1.022. i dopunskim rešenjem istog suda oglašen je za zakonskog naslednika svoga oca na svim pravima po osnovu poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u G.M. sin zajmoprimca. Jer. a koji je .12.

Na osnovu člana 562. nije bio u takvom stanju svesti da bi se iz njegove izjave mogao izvesti zaključak o postojanju duga prema tužiocu. to postoji odgovornot Republike Srbije – naslednika shodno članu 222..V. tada naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine shodno članu 222. Zakona o nasleđivanju.pre doživljene saobraćajne nesreće.2007. pa je i izvršenje nedozvoljeno. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 454/06 od 29. već i iskaza svedoka koji imaju saznanje da je tužilac ocu tuženih dao na zajam predmetni iznos te da je postojanje duga u utvrđenom iznosu priznavao i sada pokojni . Odlučujući o reviziji.. U toj situaciji na obavezu naslednika ne utiče status zemljišta na kome je postao vlasnik. Kako je vrednost nasleđene imovine veća od iznosa koji predstavlja zajam. Iz obrazloženja: Rešenjem o izvršenju prvostepenog suda dozvoljeno je izvršenje pa se dužnik Republika Srbija obavezuje da isplati poveriocu iznos. Obaveza tuženog V. pravilno je obavezan tuženi V. Zakona o obligacionim odnosima.03. Međutim. Kada je za naslednika imovine pokojnog proglašena država – Republika Srbija. proizilazi iz odredbe člana 222. po članu 222. Takođe proizilazi da je utvrđena obaveza dužnika – tuženika u parnici za isplatu tužiocu – poveriocu novčani iznos od. prvostepene presude nije utvrđen samo iz činjenice da je otac tuženih posle saobraćajne nesreće priznao postojanje odnosa zajma. tog suda.2006.NASLEDNO PRAVO Na utvrđeno činjenično stanje pravilnom primenom materijalnog prava odlučeno je kao u stavu 1. prvostepene presude. na osnovu pravnosnažne presude.142 - . i 2. Iz okolnosti da je tužilac ocu tuženih dao na zajam iznos iz stava 1. Kako je veštačenjem utvrđeno da je vrednost imovine pokojnog veća od duga. to je pravilnom primenom navedenih odredbi materijalnog prava.. godine ) 322. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije. Za takvu odgovornot dužnika ne utiče okolnost koja se u žalbi ističe. Naime. dug u iznosu iz stava 1. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu dužnika i potvrdio je prvostepeno rešenje. Gž. pri činjenici da novčani iznos koji je predmet ugovora o zajmu nije u ugovorenom roku vraćen.) . a to je da nije utvrđen status zemljišta na kojima je dužnik postao naslednik. a zbog okolnosti da sada pokojni otac tuženih posle saobraćajnog udesa.. god.10. i 2. proizilazi zaključak nižestepenih sudova o postojanju odnosa zajma između tužioca i oca tuženih. Zakona o nasleđivanju. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog i država – dužnik je postala naslednik. izreke prvostepene presude. prema razlozima pobijane i prvostepene presude. izreke prvostepene presude.. Vrhovni sud je cenio navode kojima se osporava postojanje potraživanja tužioca po osnovu ugovora o zajmu. i 2. na ime duga ostavioca. kojom je propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. pa je u tom delu žalba neosnovana. Zbog toga je neosnovan razlog revizije da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava.. Zakona o nasleđivanju. Neosnovano je isticanje u žalbi da nema odgovornoti tuženika – dužnika. Zakona o nasleđivanju i naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine. naslednik svoga oca. odlučeno kao u stavu 2. br. da tužiocu vrati istu sumu novca koja je data na zajam sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate. 1353/07 od 03. Rev. a zbog težine zadobijenih povreda od kojih je nastupila smrt.

postojeće na kp.prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev Međutim. da je vrednost nepokretnosti u tom postupku procenjena na 1.. jer ostaviočevi dugovi postaju u trenutku otvaranja nasleđa dugovima naslednika a nasleđe se . 1999. Zakona o nasleđivanju. stav 1. ..NASLEDNO PRAVO 323. čiji je zakonski naslednik tužena Republika Srbija. br. bila 1/2 stambene zgrade u O. tvrdeći da ju je pretrpeo u požaru koji je izazvao otac tuženog O.10.saglasno odredbi člana 206. A. Imajući u vidu da je predmet zaostavštine pok. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. br. da potraživanje u navedenom izvršnom postupku iznosi 9. podneo tužbu radi naknade štete. i to pod uslovima i u obimu propisanim članom 222.obaveza naknade štete koja se. zatim da je ova nepokretnost predmet izvršenja u postupku I. činjenica da visina štete nije utvrđena pre nastupanja smrti štetnika nije od uticaja na pravo oštećenog da štetu zahteva od naslednika.000.12. koja je -prema utvrđenju prvostepenog suda .sina i naslednika pokojnog O. br. I.143 - . Iz obrazloženja: Tužilac je protiv tuženog . istog Zakona . godine ( dakle. Gž. Na to upućuje odredba člana 212."naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine"..placa na koje se ova kuća nalazi.I. ostaviočeva obaveza naknade štete tereti naslednika po sili zakona kao dug ostavioca. Zbog toga."zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti" i odredba člana 222. Zakona o obligacionim odnosima..00 dinara.600 DM s kamatom.11. u smislu odredbe člana 186. i to po sili zakona samom činjenicom smrti. A. Zakona o nasleđivanju . na osnovu izvršne isprave. iz O. iz P.. Dug ostavioca je . P. godine ).020. I.2002. M. jer naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. ovakav stav prvostepenog suda nema uporište u materijalnom pravu.) 324. Jer. posebno zbog toga što pre smrti oca tuženog pravo tužioca za naknadu štete nije ni utvrđeno .u konkretnom slučaju . na naslednika prelaze i prava i obaveze ostavioca. koji je i preminuo od posledice ovog požara.nastala 10.._____/99 od 10. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara samo do visine vrednosti nasleđene imovine. Zakona o nasleđivanju . a koja tužiocu nije naknađena pre smrti ostavioca.____/99 radi naplate novčanog potraživanja neparničara M. Naslednika tereti obaveza naknade štete koja je dospela pre smrti ostavioca a koja tužiocu nije naknađena od strane ostavioca.I.otvara čovekovom smrću._______/9 KO O… kao 1/2 zemljišta .2002. 1491/2005 od 4.. smatra dospelom od trenutka nastanka štete. biv.2006..jer u ostavinskom postupku nije nasledio obavezu naknade štete koju je tužilac pretrpeo. 02. god. pre smrti ostavioca koji je preminuo 25. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac potražuje od tužene Republike Srbije primljeni deo cene po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti (izostanak zakonske forme) zaključenog sa sada pok. Naime. Sa obrazloženjem da tuženi nije pasivno legitimisan .

prvostepeni sud pogrešno nalazi da vođenje postupka izvršenja u navedenom predmetu i postojanje ostaviočevog duga prema neparničaru M. a sa takvom ocenom slaže se i drugostepeni sud. glasnik SRS". Ovo zbog toga što ako bi vrednost imovine u potpunosti zalegla za potraživanje u vezi s kojim teče izvršni postupak.05. radi pravilne primene navedenog propisa prvostepeni sud je bio dužan najpre da utvrdi koliko iznosi vrednost nasleđene imovine. a ako šta ostane. zatim koliko iznosi dug ostavioca. 222. Zakona o obligacionim odnosima kao i da je u smislu čl. Tužena kao naslednik svog pokojnog supruga iza kojeg nije ostala nikakva imovina za nasleđivanje ne odgovara za ostaviočeve dugove u smislu člana 140. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. br. 1. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Gž. Tužena nije imala znanja da je njen sada pokojni suprug uzeo na zajam od tužioca označeni iznos deviza. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik SRS". Sporno je da li je tužena kao zakonski naslednik svog pokojnog supruga u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos. 222. Prvostepeni sud je zaljučio da tužena nije u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos. stav 1. Zakona o nasleđivanju ("Sl. I. glasnik SRS". 222. i 562. 1/80). st. jer u slučaju donošenja pravosnažne presude o usvajanju tužbenog zahteva tužioca. br. i 558. stav 1. već bi imao pravo da traži izvršenje i na drugoj imovini tuženika. 2. 52/74.____/99 od 10.i glasnik SRS". br. niti u koju svrhu je ovaj iznos utrošen. po presudi P. nema značaja za vođenje ove parnice. po kojoj naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Naime.144 - . A. Zakona o nasleđivanju ("Sl. propisuje da naslednik . U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti saglasno navedenim primedbama. tako što će radi pravilne primene čl. 1999. god. Iza smrti pokojnog supruga tužene nije ostavila nikakava imovina. br. ispostavilo bi se da bi tužena Republika Srbija odgovarala za dugove ostavioca i svojom sopstvenom imovinom. godine i da dovede u odnos te dve vrednosti pa tek onda da razmotri ima li mesta i u kom obimu obavezivanju tužene Republike Srbije da tužiocu vrati iznos spornog novčanog potraživanja. po navedenom izvršnom predmetu. 46/95). Zakona o nasleđivanju. 02. 428/06 od 30. istog zakona dužan da mu taj iznos vrati.557. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je dao na zajam pokojnom suprugu tužene određeni novčani iznos u nemačkim markama o čemu je sačinjena i pismena isprava. tek u toj meri (vrednosti) tuženik će moći da odgovara za sporni dug u ovoj parnici. što bi bilo u suprotnosti sa odredbom čl. br. odnosno člana 222.2006. 559. 222. 46/95). ZON-a utvrditi najpre vrednost nasleđene imovine i vrednost duga pok. M. tužilac kao izvršni poverilac ne bi bio ograničen da protiv tužene Republike Srbije traži izvršenje samo na imovini koja je bila predmet nasleđivanja. 1/80) odnosno čl. Odredbom člana 140. br.NASLEDNO PRAVO kao i na pozivanje tuženika u odgovoru na tužbu na odredbu čl. Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio. usvajanjem tužbenog zahteva prema tuženoj Republici Srbiji.) 325. 52/74. Nije sporno da je sada pokojni suprug tužene dugovao tužiocu tuženi iznos u smislu odredbe čl. st.

1997. odgovara za njegove dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Iz spisa proizilazi da je poništen ugovor o kupoprodaji zaključen između tužilaca kao kupaca i pravnog prethodnika tuženih kao prodavca. Zakonski naslednici odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela.145 - .05. u obaveze dužnika iz izvršne isprave je takvo da se u odnos potraživanja može preći na više načina. Pored toga tužena nije odgovorna za dugove svog sada pokojnog supruga ni svojom posebnom imovinom u smislu člana 336. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno . Gž. to tužioci imaju pravo na povraćaj kupoprodajne cene radi povraćaja u pređašnje stanje. 1194/96 od 03. niti za obaveze koje po opštim propisima terete oba bračna druga. Zakona o nasleđivanju) 327. To znači da naslednik za dugove ostavioca odgovara samo ako u vrednosti njegovog naslednog dela za njih postoji pokriće. a što je slučaj kod nasleđivanja.09. a tužioci su kupili nepokretnost u delovima od po ½ a shodno članu 104. 1442/96 od 22. Gž. tako da se obavezuju tuženici da plate solidarno tužiocima navedeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom. god. Kako je ugovor poništen. Presudom drugostepenog suda.NASLEDNO PRAVO odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Na utvrđeno činjenično stanje.) 326. stav 2.) ODGOVORNOST SANASLEDNIKA (Član 224. kako to iz utvrđenih činjenica proizilazi. (Iz odluke Okružnog suda u Kraljevu. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su dužni da plate tužiocima navedeni novčani iznos u delovima od po ½ sa zakonskom zateznom kamatom. pa pošto je odgovornost naslednika za dugove ostavioca ograničena do visine vrednosti nasleđene imovine to proizilazi da tužena kao naslednik pokojnog supruga u smislu citiranog propisa nije dužna da izvrši isplatu utuženog iznosa tužiocu kao dugovanje njenog pokojnog supruga. Zakona o braku i porodičnim odnosima.1997. Pitanje pravnog sledovanja. stupanja u prava poverioca odn. god. Naslednik stupa u prava i obaveze poverioca tj. pošto prema utvrđenim činjenicama ne proizilazi da je zajam koji je pokojni suprug tužene uzeo od tužioca utrošen za podmirenje tekućih potreba bračne zajednice. U konkretnom slučaju pokojni suprug tužene nije imao nikakve imovine za nasleđivanje. preinačena je prvostepena presuda. ZOO. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.

Nije sporno da je nasledni deo tuženih veći od ukupne obaveze tuženih. Zakona o nasleđivanju) 330. Gž. a tuženici su njegovi zakonski naslednici i oni odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. god.2000. Gž. Okončanja ostavinskog postupka zajednički upravljaju i raspolažu imovinom koja je predmet ostavine. 7169/99 od 16. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.01.) . br.NASLEDNO PRAVO pravo.01. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu.1997. 1471/95 od 23. Posle punovažnog poravnanja suvlasnički udeli su definitivni te se o ovome više ne može voditi spor.) PRAVO NA DEOBU NASLEDSTVA (Član 228. god.2005. Zakona o nasleđivanju) 329.146 - . Zakona o nasleđivanju) 331. Zbog toga je prvostepena presuda preinačena i odlučeno kao u izreci. može svoja prava ostvariti u posebnoj parnici.) 328.1997. 440/05 od 19. 163/95) NASLEDNIČKA ZAJEDNICA (Član 229. Naslednik koji je snosio troškove sahrane ostavioca ima obligacioni zahtev prema ostalim naslednicima za srazmerno učešće u tim troškovima i taj zahtev može ostvariti u posebnoj parnici. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. Rev. shodno članu 224. god. god. Naslednici do deobe odn. utvrđene ovom presudom.) PRAVO NASLEDNIKA KOJI JE ŽIVEO ILI PRIVREĐIVAO U ZAJEDNICI SA OSTAVIOCEM (Član 232. Naslednik koji nije u toku ostavinskog postupka zahtevao izdvajanje iz zaostavštine imovine po osnovu sticanja u braku. Prodavac iz ugovora je u međuvremenu umro. (Vrhovni sud Srbije.10. 12136/96 od 22.04.

Nasledniku prestaje pravo na nasleđe. a tužioci nisu pozivani na nasleđe po pravu predstavljanja njihove majke. br. glasnik RS". br.12.. Prema tome...O. Zakona o nasleđivanju) 333. u konkretnom slučaju. koji nisu ni morali da učestvuju u postupku. ZPP-a. Ako je naslednik u žalbi protiv rešenja o nasleđivanju postavio zahtev da se iz zaostavštine ostavioca izdvoji njegova posebna imovina. pa se ovde ne radi o ponavljanju postupka. a najdalje za 10 godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta (st. pa kako se ima smatrati da je nasleđe otvoreno danom smrti ostavioca. umro je 12. M.) .02. 46/95. sa naslednim udelom od 1/3 imovini bliže označenoj u izreci prvostepene presude.2005. u celini izmiren u pravu nasleđa. U pogledu blagovremenosti tužbe. važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. prema odredbi čl. i da zaostavštinu ne potražuje.02. M. 2). iz R.1996. br. po nalaženju Okružnog suda. st. 1579/05 od 15. već o nasledničkoj tužbi. prema odredbi člana 237. Okružni sud je na osnovu čl.11. 12215/96 od 18. prvostepeni sud pogrešno nalazi da se imaju primeniti pravila o ponavljanju postupka.N. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 46.) PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (Član 237. Stoga.M. i 131. 101/03) primenjuje se Zakon o nasleđivanju ("Sl. Pok. naslednici sada pok.147 - . U ovoj pravnoj stvari tužioci zahtevaju zaostavštinu ostavioca pok. Gž. po kojoj pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine. godine. Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje bilo nepotpuno utvrđeno. ostavinski sud nije ni bio dužan da po pravu predstavljanja njihove majke na nasleđe poziva tužioce. 1. st. kada je naslednik u ostavinskom postupku izjavio da je poklonom učinjenim od ostavioca. 139.NASLEDNO PRAVO 332. 377. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je utvrđeno da su tužioci po osnovu prava predstavljanja preko njihove majke R. 1/80 i 25/82) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa (u daljem tekstu: ZON). prvostepeno rešenje će se ukinuti. svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način.1997. 2. s obzirom na okolnost da se njihova majka R. ZON-a. glasnik RS". Prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu čl. god.O.. ukinuo prvostepenu presudu. protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Dakle. u konkretnom slučaju. god. Gž. ZON-a. ako u zakonskom roku nije zahtevao zaostavštinu. 3. odrekla nasleđa. M. st. 52/74. iz R… njihovog dede po majci R. u ostavinskom postupku iza pok. ne radi se o izjavi o odricanju od nasleđa i ne primenjuje se pravilo iz čl. 1) dok prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina (st. ZON-a. Naime.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful