3.1.3.

NASLEDNO PRAVO

NASLEDNO PRAVO

PREDMET NASLEĐIVANJA (Član 1. Zakona o nasleđivanju)

1.
Ako je propisanim pravnim aktom njegovom nosiocu već priznato pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, isplata naknade za period u kome je titular bio živ prestaje da bude lično pravo koje se gasi njegovom smrću i postaje imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Pokojni suprug tužilje bio je korisnik prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, koju je ostvarivao u periodu od 07.04.1998. godine pa do 17.12.2005. godine. Suprug tužilje preminuo je 31.01.2006. godine, a naknada je isplaćivana u skladu sa rešenjem koje je doneo tuženi, u odgovarajućim iznosima do 31.08.2001. godine, a od 01.09.2001. godine pa do dana do kada je naknada isplaćivana iznos određen rešenjem umanjen za 39 %. Pri tome, tužena nije donela novo rešenje kojim bi odredila visinu naknade u drugom iznosu. Inače, tužilja je pravnosnažnim ostavinskim rešenjem nadležnog suda oglašena za naslednika na zaostavštini pokojnog supruga. Kod ovakvog stanja stvari prvostepeni sud zaključuje da je isplata naknade po osnovu nezaposlenosti lično subjektivno pravo koje prestaje smrću nosioca tog prava, pa je tužbeni zahtev odbijen. Stav je Okružnog suda da se ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti, jer je usled pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Naime, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, prema odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, lično – subjektivno pravo koje postoji do trenutka smrti njegovog titulara. Pravilan je, isto tako, i zaključak da je ovo pravo subjektivnog karaktera, pa zbog toga nije nasledivo i ne ulazi u zaostavštinu za slučaj smrti njegovog nosioca. Međutim, pravo na novčanu naknadu pripada korisnicima ovog prava iz čl. 108. navedenog Zakona, pod uslovima propisanim preostalim odredbama, ali u cilju obezbeđivanja minimalnih sredstava radi egzistencije nosioca prava i članova njegovog domaćinstva. Kada je pravo na novčanu naknadu propisanim pravnim aktom već priznato njegovom nosiocu, isplata naknade za period kada je titular bio živ više ne predstavlja lično pravo koje se gasi njegovom smrću, već je imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Dakle, sve dospele a neisplaćene mesečne rate, u periodu u kome je nosilac prava bio živ, predstavljaju imovinsko pravni zahtev koji može biti predmet nasleđivanja. To se odnosi i na pravo da se za ovaj period u postupku pred sudom ostvaruje naknada štete ukoliko je zbog nezakonitog načina njenog obračuna ista nastupila u vidu razlike između iznosa naknade koji je bio utvrđen pravnosnažnim i konačnim pravnim aktom i stvarno isplaćenog iznosa u istom periodu. Prema tome, samo pravo na naknadu se ne može naslediti jer je lično subjektivno i prestaje smrću njegovog titulara, ali pravo na isplatu zaostalih rata kao i pravo na naknadu štete zbog nezakonite isplate za vreme života titulara je imovinsko pravo i čini deo zaostavštine njegovog nosioca. Iz navedenog proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. 1 st. 2 Zakona o nasleđivanju, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. (Rešenje Okružnog suda u Nišu, Gž. 1225/08 od 31.03.2008. godine)
-2-

NASLEDNO PRAVO

2.
Ako u trenutku smrti ostavilac nije bio vlasnik nepokretnosti koje su od njega ranije nacionalizovane, predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju tih nepokretnosti je neosnovan. Prema Zakonu o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, u postupku se predlagači mogu legitimisati kao naslednici ranijeg vlasnika osnovnim rešenjem o nasleđivanju. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je pouzdano utvrđeno, a nije ni bilo sporno, da je rešenjem istog suda O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, raspravljena zaostavština ostavioca pok. D. P. i da su za naslednike njegove zaostavštine oglašeni njegovi sinovi, ovde učesnici kao predlagači, D. P. i M. P. Pri okolnostima koje u predlogu za donošenje dopunskog rešenja ističu učesnici da je ostavilac bio vlasnik nepokretne imovine koja je nacionalizovana još 1959. godine, nije bilo uslova za donošenje dopunskog rešenja s obzirom da u trenutku ostaviočeve smrti, 1993. godine, ostavilac nije bio vlasnik te, ranije nacionalizovane, imovine u pogledu koje se traži donošenje dopunskog rešenja, pa je prvostepeni sud doneo pravilno rešenje o obustavi postupka na osnovu čl. 113. st. 1. ZVP-a. Neosnovano je isticanje u žalbi da predlagači imaju pravni interes za donošenje dopunskog rešenja koji se sastoji u tome što je donet Zakon o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, te da im je dopunsko rešenje potrebno kako bi u postupku primene tog zakona na pravno valjan način dokazali pravni interes za ostvarenje prava iz tog zakona, te da se ovde u stvari radi o nasleđivanju prava na eventualnu naknadu ili vraćanje nacionalizovane imovine, zbog toga što se predlagači, u postupku primene navedenog zakona, mogu legitimisati kao naslednici pok. D. P., rešenjem o nasleđivanju O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, kao i zbog toga što ostavilac u trenutku smrti nije imao drugih nepokretnosti niti prava koja bi mogla biti predmet nasleđa osim onih nepokretnosti koji su bliže navedeni u označenom rešenju o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1550/05 od 11.11.2005. god.)

3.
Dok traje ostavinski postupak, može se staviti zahtev za odvajanje imovine od zaostavštine. Ako to nije učinjeno, onda se takav zahtev može staviti u parničnom postupku. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava zaključak drugostepenog suda, da zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika predstavlja sporedni zahtev koji je inkorporiran u vođenju I ostavinskog postupka o kojem odlučuje ostavinski j sud, pred kojim se vodi postupak raspravljanja zaostavštine, jer se odvajanje zaostavštine od imovine , naslednika može ostvariti u ostavinskom postupku, ali samo dok on traje. Kako je u konkretnom slučaju ostavinski postupak pravnosnažno okončan, a zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika nije istaknut u toku trajanja ostavinskog postupka, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se navedeni zahtev može ostvariti u parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4114/03 od 14.01.2004. god.)
-3-

Gž. preminuo je 3. Kod naknadno pronađene imovine. za raspravljanje naknadno pronađene imovine ostavioca zakaže -4- . odredbom člana 2.2003. Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju. J. prvostepeni sud je trebao da povodom zahteva zakonskog naslednika P. V. poslovni broj ______ od 15. glasnik RS".. godine. godine.) 6.1975. Rev.". S obzirom da odredbe Zakona o vanparničnom postupku. br. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.J. 4346/02 od 13. 97. pa zato prestaje njegovom smrću i ne može biti predmet zaostavštine. s'obzirom da je u pitanju materijalna šteta. Iz obrazloženja: Iz sadržine spisa predmeta proizilazi da je zaostavština iza pokojnog D. Kao njegovu zaostavštinu njegova supruga prijavila je prava po rešenju preduzeća "V. usled čega ne ulazi u sastav zaostavštine koja se obrazuje za slučaj smrti tog lica. Lično imovinsko pravo je tesno vezano za ličnost svog imaoca. Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.09. Zakona o nasleđivanju ("Sl. ali se ne odnosi na deo o kamati. oktobra 1998. raspravljena rešenjem prvostepenog suda. J. god.. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. ne isključuju mogućnost da naslednici ostavioca postignu sporazum i o deobi naknadno pronađene imovine. godine.. broj 52/74). kojim je ostaviocu dat na korišćenje jednoiposoban stan u naselju B.02. Naime. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu. te da su se stekli zakonski uslovi za obustavljanje postupka raspravljanja zaostavštine iza pokojnog J.12.1993. ____ od 13. jer su ta prava lična tj. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. ovo reguliše. čl. vezana za ličnost osiguranika.NASLEDNO PRAVO 4. god. te da su u postupku raspravljanja zaostavštine zakonski naslednici ostavioca postigli sporazum o njenoj deobi.2003. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. te prestaje smrću titulara.) 5. zbog čega se tu imaju primenjivati odredbe Zakona o obligacionim odnosima. do člana 131)..12. J. sud ima obavezu da sa sigurnošću utvrdi predmet ove imovine i ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da navedeno pravo ne može biti predmet nasleđivanja u smislu člana 113. a ne nematerijalna... propisano je da se nasleđivati mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. Pravno su neosnovani žalbeni navodi tuženog da naslednici ne mogu nasleđivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. koje je prvostepeni sud i primenio. Pravo iz pomenutog rešenja kojim je ostaviocu dat na korišćenje predmetni stan je lično imovinsko pravo koje je tesno vezano za ličnost svog imaoca – nosioca prava. koje uređuju pitanje rešavanja naslednopravnih zahteva posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju (član 128. ostavilac V. ZVP u vezi člana 2. 4212/03 od 24.

______.2000. ukinuo dopunsko rešenje Opštinskog suda u G. Naime. utvrđena je naknadno pronađena imovina iza smrti pokojnog. Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti ..NASLEDNO PRAVO ročište i utvrdi da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine.) 8. a osim toga ni sa sigurnošću utvrdio sastav naknadno pronađene imovine ostavioca. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž.god. _____.) 9. valjalo je uvažavanjem žalbe supruge ostavioca doneti odluku kao u izreci. odnosno da te stvari ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca. god. br. Zakona o nasleđivanju u novom postupku. što je ponovila i u žalbi. od 25. prvostepeni sud treba da razmotri zahtev učesnika – podnosioca žalbe sa aspekta primene člana 1. je svojim rešenjem Gž. Prvostepeni sud se nije izjašnjavao o sadržini tog podneska niti je tražio od učesnika da se izjasni da li je u pitanju zahtev koji se odnosi na predmete domaćinstva manje vrednosti. doneti novu odluku kojom će raspraviti naknadno pronađenu imovinu ostavioca. jer ako su to novčana sredstva na računu (štednji). Okružni sud u Č. pa pošto ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. od _______ godine.1999. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca. -5- . Iz obrazloženja: Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u G. tačke 3. još u toku postupka.) 7. Zakona o parničnom postupku. učesnik – supruga pokojnog je podneskom tražila od suda da pokretne stvari pripadnu njoj u svojinu. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo..2002.. O.. a shodnom primenom člana 380. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će zakazati ročište i sa sigurnošću utvrditi predmet naknadno pronađene imovine. 7323/98 od 13. Protiv navedenog rešenja učesnik – supruga ostavioca je izjavila žalbu. br. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno: U konkretnom slučaju. onda predmet naknadno pronađene imovine čini i kamata na ta sredstva. bez obzira da li je za naslednika oglašeno po osnovu zakona ili po osnovu testamenta. uz pravilnu primenu materijalnog prava. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž.09. Rev. Kako prvostepeni sud to nije učinio.02. od________ godine. odredbom člana 1. Pravo korišćenja grobnog mesta pripada licu koje je oglašeno za naslednika. 480/02. ili pak zahtev koji se odnosi na stvari stečene njenim doprinosom u bračnoj zajednici. Rešenjem u ostavinskom postupku se ne može vršiti brisanje tj. br. god.05. Zakona o nasleđivanju je regulisano da zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti. 1001/2000 od 05. za naslednike proglašena određena lica. pa su za nabrojane pokretne stvari. (Vrhovni sud Srbije. Stoga. Naime.

oni utvrđivanje prava svojine na toj imovini mogu tražiti samo u parnici. god. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca trećim licima u ostavinskom postupku nije ni predviđeno ni dozvoljeno Upravo suprotno. 523/97 od 22.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Brisanje odn.raspodeli imovinu ostavioca koja je u javnim knjigama upisana na njegovo ime. ostavinski sudija je dužan da na osnovu zadnjeg katastarskog stanja ili katastarskih podataka . Nakon ostavinskog postupka nema smetnji da supruga ostavioca po pravilima parničnog postupka ostvari svoje pravo svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici.02. Ukoliko treća lica polažu pravo na imovinu ili na deo te imovine. 1996. Ako naslednici ne postave zahtev da se poništi čitav ugovor kojim je ostavilac otuđio zajedničku imovinu stečenu u braku. Rev. Gž. 744/95 od 05. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. 10550/95) 12.853/95) 14. Gž.) 11. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.04.917/95) -6- . (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. bračni drug i ostali naslednici mogu ostvariti svojinska. Gž.1997. odnosno nasledna prava samo na delu zajedničke imovine kojom ostavilac nije mogao raspolagati. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. 2976/95) 13. god. Dopunsko rešenje o nasleđivanju kojim su tužioci oglašeni za naslednike je irelavantno kao i činjenica da se u katastarskom operatu sporna imovina vodi na pravnog prethodnika tužioca.) 10. upisane na ime ostavioca. Gž. Sud pravilno zaključuje da sve to nije dovoljan osnov za sticanje svojine na imovini i da je samo nacionalizacija sporne nepokretnosti izuzela nepokretnost iz imovine pravnog prethodnika tužilaca. Ukoliko se dokaže suvlasničko pravo ostavioca na stanu kao bračne tekovine. isto pravo će biti predmet nasleđivanja. Imovina stečena u porodičnoj zajednici predstavlja zajedničku imovinu svih članova domaćinstva koji su privređivali u vreme sticanja imovine i njihovi suvlasnički udeli zavise od doprinosa sticalaca u sticanju te zajedničke imovine. Sporna nepokretnost je postala društvena svojina rešenjem komisije za nacionalizaciju i izuzeta iz državine pravnog prethodnika tužilaca. Gž.

1521/98 od 08. a s obzirom na okolnosti u kojima je radnja preduzeta.10.04. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.br.) 18. niti je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.) SPOSOBNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 3. ) 17. nema zakonskih uslova da se takvom detetu prizna pravo na nasleđe iza smrti njegovog pretpostavljenog oca. Iz obrazloženja: Tužilja se .1995.god. Legatar je primio legat konkludentnom radnjom. Zakona o nasleđivanju) 16. Gž. prava doživotnog stanovanja. shodno odredbama Porodičnog zakona. odnosno nije dokazao da je zakonski naslednik ostavioca. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu.NASLEDNO PRAVO OSNOVI NASLEĐIVANJA (Član 2. koju je i štitila od tuženika i pred sudom. Žalbom se osnovano prigovara na takav zaključak prvostepenog suda pošto navodi da je tužilja supruga ostavioca i da su oni živeli u predmetnom stanu.04. god. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.04. (Vrhovni sud Srbije. god.2005. god. Sud će odbaciti žalbu kao nedozvoljenu ukoliko žalilac nije naslednik lica čija je zaostavština raspravljena.685/98 od 30. Zakona o nasleđivanju) 15. čime je jasno izrazila volju da taj stan koristi.1998. 4122/95 od 12. jer se nije izričito izjasnila u ostavinskom postupku da li ga se prihvata ili odriče legata.) -7- . koji je posle smrti supruga tužilja nastavila da koristi očekujući da će na ime svog nužnog dela dobiti svojinu na tom stanu. Gž. Učesnik koji smatra da je zakonski naslednik ostavioca može podneti tužbu za utvrđivanje očinstva. 1431/2005 od 24. Može smatrati da se tužilja konkludentnom radnjom prihvatila legata u vidu doživotnog uživanja u stanu pošto je nakon ostaviočeve smrti u neprekidnoj državini predmetnog stana.1998. Rev. samo ako se može sa izvesnošću zaključiti da postoji volja da se legat prihvati.prihvatila legata. Gž. Ako ostavilac za života nije priznao za svoje vanbračno dete ni pred jednim organom.po mišljenju prvostepenog suda .

Svog oca je upoznao kada je imao 10 godina. Zakona o nasleđivanju koji rguliše pojam nedostojnosti za nasleđivanje. ostavilac može oprostiti nedostojnost. jer to ne proizilazi iz izvedenih dokaza. Zakona. istaknuti razlozi za nedostojnost tužioca da nasledi svog oca. Prema stavu 1. ovog člana. M. niti steći kakvu korist iz zaveštanja vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. Nije se teže ogrešio o obaveze izdržavanja. nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da nema osnova za primenu člana 4. stav 1. M. Iz obrazloženja: Odredbama čl. niti mu je uskratio nužnu pomoć.) 20. 2870/05 od 14. Preko oca je primao penziju svoje majke. Tužilac nije umišljajno usmrtio svoga oca. ne može se naslediti na osnovu za-kona ili zaveštanja niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je). tužilac je vanbračni sin pok. A. Oproštaj mora biti učinjen u obliku potrebnom za zaveštanje. Prema tački 4. Ne može se govoriti ni o uskraćivanju pomoći ostaviocu. -8- . sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti.. ili uskratio nužnu pomoć. Ne može se zakonom isključiti iz prava na nasleđivanje lice (vojni obveznik) koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. niti je to pokušao. Između njih je bilo samo svađe.2006. tačka 1. sada pok. ali je teret činjenične tvrdnje i dokaza da ova nedostojnost postoji. 46/95) propisano je da ne može naslediti po osnovu zakona ili zaveštanja. Iz obrazloženja: Razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. nedostojan je onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja. na stranci koja to tvrdi. A. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.11. Do 1992. Zato je sud o postojanju (nepostojanju) tih činjenica izveo zaključak primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 221a ZPP. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 4. Nije se teže ogrešio o zakonske obaveze izdržavanja prema njemu.NASLEDNO PRAVO NEDOSTOJNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 4. Prema stavu 2. Prema članu 5. izuzev vojnom obvezniku koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. godine imao je retke kontakte sa ocem. Zakona o nasleđivanju („Sl. nisu ispunjeni. A. br. ovog člana. god. a do smrti ostaviočeve ne vrati se u zemlju. ili je to pokušao. izdržavanje nije ni bilo potrebno. Nisu postojali ni drugi razlozi koji bi ukazivali na nedostojnost za nasleđivanje oca. glasnik RS“ br. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. M. U konkretnom slučaju. O nedostojnosti za nasleđivanje sud vodi računa po službenoj dužnosti. Rev. Briga o ocu sa njegove strane nije izostala njegovom krivicom. ovog člana. a pok. onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca. a od te godine nije bilo kontakta. Zakona o nasleđivanju) 19. tačka 5. U toku postupka u prilog ovih svojih tvrdnji tužilja nije pružila odgovarajuće dokaze.

Naime. ne daje ovlašćenje zakonodavcu da to pitanje uredi tako da određena lica isključi iz prava nasleđivanja. Rev.br. Na taj način je ograničeno jedno Ustavom zajemčeno pravo. stav 1. pa je stoga nesaglasna sa Ustavom zakonska odredba koja uskraćuje pravo ostavioca da slobodno raspolaže svojom imovinom.1998.) 22.) 23. U konkretnom slučaju. niti je takva mogućnost izričito rezervisana za zakon.11. Zakona o nasleđivanju nije u neposrednoj vezi sa moralnim prekršajem naslednika prema ostaviocu. tako što će jednom Ustavom zajemčeno pravo ograničiti radi drugog.) -9- . koje se odalo uživanju droge. Ustava). Nedostojan je da nasledi. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 4. 59. Osporena odredba Zakona po oceni Ustavnog suda. (Vrhovni sud Srbije. 5003/97 od 18. god. onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja koju je imao prema ostaviocu. (Iz odluke Ustavnog suda Republike Srbije U. jer vojni obveznici podležu krivičnim sankcijama u slučaju izbegavanja dužnosti na osnovu vojne obaveze.br.01. i 62).) 21. samo ako je to neophodno. tako i na osnovu testamenta. nesaglasna je i sa članom 13. kako na osnovu zakona. pa se do smrti ostavioca ne vrati u zemlju. koji utvrđuje princip pravne jednakosti građana. i 2. da se tretira pravno jednako. uređivanje uslova i načina ostvarivanja Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje u skladu sa zakonom. Ustav je predvideo ograničenja prava svojine prema prirodi i nameni nepokretnosti (čl. ograničenje prava na nasleđivanje. god. god. Nedostojno je da nasledi. lice koje prebegne iz zemlje da bi izbegao osudu za teže krivično delo. stav 1.09. odnosno nediskriminacije i koji zabranjuje da se bez razloga – ono što je isto ili bitno slično nejednako pravno tretira.2003. (Vrhovni sud Srbije. kao i mogućnosti eksproprijacije nepokretnosti. po oceni Ustavnog suda dovodi u pitanje ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje. pa i da je nasledi nasledik koji je napustio zemlju da bi izbegao vojnu obavezu.1998. kao i prava samostalnog raspolaganja učinjena su radi ostvarivanja dužnosti odbrane zemlje. razlog nedostojnosti koji nije vezan za odnos prema ostaviocu. Nedostojno je za nasleđivanje lice koje je grubo zanemarivalo svoju obavezu roditeljeskog izdržavanja i staranja o ponašanju deteta. već sa njegovim ogrešenjem prema državi. čime je zanemaren princip jedinstva Ustava koji obavezuje zakonodavca da vodi računa o vrednostima koje su Ustavom zajemčene. Rev. a ono što je bitno različito. tačka 5. jer je to nesaglasno sa ustavnim odredbama kojima se jamči pravo svojine i pravo na nasleđivanje (čl. Ustava).10266/96 od 08. 4333/96 od 27.NASLEDNO PRAVO Iz iznetog proizilazi da razlog nedostojnosti iz osporenog čl. Navedenim odredbama Ustava nije predviđeno ograničenje slobode raspolaganja imovinom za slučaj smrti. da bi se doprinelo ostvarivanju jedne Ustavom utvrđene dužnosti. kako na osnovu zakona tako i na osnovu testamenta. kao i onaj koji nije hteo ukazati ostaviocu nužnu pomoć. 34. odnosno da im potpuno uskrati ovo pravo u odnosu na ostavioca.1996. Međutim. 03. br. 63. odnosno ograničenja prava svojine na nepokretnosti kad to zahteva opšti interes utvrđen na osnovu zakona (čl. Ustava. kao što je to u konkretnom slučaju učinjeno propisivanjem ograničenja naslednih prava određene kategorije vojnih obveznika. Gž. 358/95 od 25. god.

oglasio njegove kćeri. Pri tome se mora oceniti od kakvog je značaja činjenica da je javni tužilac odustao od gonjenja.NASLEDNO PRAVO 24.god. proizilazi da imenovana učesnica D. Zakona o nasleđivanju) 25. ostavioca niti pravnosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđeno da je on njen otac. Porodičnog zakona. odnosno mora se sa sigurnošču ispitati da li postoje razlozi da se lice oglasi nedostojnim za nasleđivanje.10. krug zakonskih naslednika je normiran čl. Prvostepeni sud ih je.05. 8.) KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA ( Član 8. H. Navodi imenovane D.10 - . krivični spisi nisu dovoljni da sumnja. nije ćerka sada pok. Rev. . 4052/95 od 24. Zakona o vanparničnom postupku i čl. kao i odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima i prema odredbama Osnovnog zakona o odnosima roditelja i dece.02. godine). ova učesnica nije dostavila sudu izjavu o priznanju očinstva sada pok. shodno čl. 2007. 9. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno: Sada pokojni imenovani umro je 05. ostavioca te da ne spada u krug njegovih zakonskih naslednika.izjavom o priznanju očinstva ili pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je utvrđeno očinstvo. koje su se prihvatile nasleđa koje im po zakonu pripada. godine. godine) naložio imenovanoj D. Tokom ostavinskog (vanparničnog) postupka prvostepeni sud je (dopisom od 23. 2004. . koji je važio u momentu smrti ostavioca kada je učesnica bila u obavezi da sudu dostavi relevantne dokaze da je jedan od zakonskih naslednika. Kako sudu nisu dostavljeni ovi akti. Naime. koji je važio u vreme rođenja imenovane učesnice D.2007. 122. .1995. kao i zakonske naslednike – ćerke. U konkretnom slučaju. H. (Vrhovni sud Srbije. H. Pošto ista nije sudu dostavila dokaze (po nalogu koji je uredno primila dana 09. pa mu se ne može ni priznati svojstvo zakonskog naslednika. oglasio za naslednike na predmetnoj nepokretnosti. Zakona o nasleđivanju. da dostavi na uvid dokaze da i ona spada u krug naslednika navedenog ostavioca. 45. srodstvo po usvojenju i bračnom odnosu. to je prvostepeni sud za naslednike ostavioca I. preraste u pouzdanje da je nastao razlog nedostojnosti za nasleđivanje. H. Samo zakonom priznatim sredstvima se dokazuje činjenica utvrđenog vanbračnog očinstva . U odsustvu navedenih akata ne može se prihvatiti kao utvrđena činjenica o očinstvu deteta rođenog van braka. Prema čl. makar i bila osnovana.neprihvatljivi su. 4.propisano je da se ocem deteta rođenog van braka smatra lice koje ga prizna za svoje ili čije očinstvo bude utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.da se iz dostavljenih dokaza javnog beležnika može zaključiti da isti predstavlja validan dokaz da je i ona jedan od naslednika ostavioca . st.06. Od zaostavštine je ostavio nepokretnu imovinu.određuje se sa obzirom na krvno srodstvo. Ako je istraga zbog sumnje da je lice izvršilo kriivično delo obustavljena zbog odustanka javnog tužioca. Zakona o nasleđivanju .

130. godine. 2.2004. Može se zaključiti da ova izjava nije relevantan dokaz da je u odgovarajućem postupku utvrđeno očinstvo. Takođe. jer ako neko lice nije učestvovalo u postupku rasprave zaostavštine. 354. te da je ista od 12. glasnik PC" br. Iz obrazloženja: Pobijano rešenje u delu kojim je odbijen predlog za donošenje dopunskog rešenja ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. isti u smislu čl. god. 79. godine. a ostavilac je umro 05..11 - . J.____/81-83 od 20.. ZVP-a. isti se ne može voditi više puta.NASLEDNO PRAVO Zbog toga su bez značaja žalbeni navodi u vezi činjenice da je naša država potpisnica Haške konvencije od 05. 2233/07 od 18.2007. Zakona o nasleđivanju.____/81-83 za učesnika M. 135/07 od 18. neosnovani su žalbeni navodi u vezi naknadno dostavljene naznačene odluke suda u Gloucestershire od 12. a samim tim ni činjenica da je imenovana učesnica D. Isticanje žalioca u žalbi da mu rešenje o nasleđivanju iz 1986. Lica koja nisu zakonski naslednici ne mogu da traže procenu i popis zaostavštine. Zbog toga. H. 25/82) koji je važio u vreme smrti ostavilje LJ. M. br.10. Naime. prvostepeni sud je oglasio za jedinog naslednika na zaostavštini LJ. niti je ovlašćeno lice za izjavljivanje žalbe u ovoj pravnoj stavri. st. Rev.. da se odredi popis i procena pokretne imovine ostavilje kao i da se odredi privremeni staralac zaostavštine odbijen je kao neosnovan.M. i prema saslušanju navedenog svedoka. Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 6. 2008. kojim je zaostavština raspravljena u pogledu nepokretnosti za koju se traži donošenje dopunskog rešenja. Zbog toga što neko od zakonskih naslednika nije učestvovao u ostavinskom postupku.09. doneto je nasledno rešenje O. O. 09. koji je umro pre ostavilje.12. zakonski naslednik ostavioca. godine) 26. nije od značaja u ovom postupku. i 140. br. ZPP-a. a činjenično stanje je u ovom delu potpuno i pravilno utvrđeno.2004. Gž.1961. 1986. ona nije učesnik ostavinskog postupka. pa su neosnovani revizijski navodi kojima se tvrdi suprotno. 83. budući da je ova izjava data prema zahtevu imenovane učesnice D. godine. B. godine. U tom slučaju će sud takvo lice uputiti u parnicu pod uslovima iz čl.01. zato što ona ne spada u krug lica koja po zakonu imaju pravo da naslede ostavilju shodno odredbi člana 920. godine nije nikada dostavljeno.) 27. sestre pokojnog supruga ostavilje. .12. kao što bi se to moglo zaključiti iz spisa O. godine i Rešenje Okružnog suda u Kraljevu. 1774/04 od 16. Predlog M. 2007. H. pošto se zaostavština ne može više puta raspravljati.2007. 03. i nije oglašen za naslednika. 1/80. M. godine. iza smrti pokojnog ostavioca M. 130. 52/74.02. po osnovu testamenta V. a pored toga tim rešenjem učesnik M. Zakona o nasleđivanju ("Sl. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Rešenje Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji. te je drugostepeni sud odbacio žalbu kao nedozvoljenu. pa je iz svih navedenih razloga prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja.

Međutim. prema odredbi čl.) OSTAVIOČEVI POTOMCI I BRAČNI DRUG (prvi nasledni red) (Član 9. da sada pokojni nije tužioca priznao za svoje vanbračno dete.06. nisu pravno relevantne činjenice za ovaj spor. god. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nema zakonskog osnova da se tužiocu prizna pravo na nasleđe iza smrti ostavioca kao njegovog pretpostavljenog oca. Naime. 1249/04 od 30. god. naslednici se mogu izmiriti u svojim naslednim delovima iz zaostavštine. tač. Stoga su njihovi zahtevi za isplatu određenog novčanog potraživanja. Isticanje u reviziji da je sada pokojni više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov sin i što je znalo čitavo selo. okolnost da je ostavilac više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov vanbračni sin i što je znalo čitavo selo.500 DM. po osnovu nasleđa. ZPP-a.) 28. osnovana je žalba učesnika M. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tužioca odbili kao neosnovan. 2. za naknadu troškova postupka odbio kao neosnovan. tač. izmireni u svojim naslednim delovima na zaostavštini svoje majke. Rev.2004. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.12 - . 89. niti se sada pokojni prema tužiocu ponašao kao njegov otac. da su tužioci prijemom isplate iznosa od po 5. tj. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. ZPP-a. tako da svaki učesnik u nasleđu snosi svoje troškove povodom učešća u ostavinskom postupku. ZVP-a ostavinski postupak se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. ali i u interesu učesnika u nasleđu i nezavisno od njihovih procesnih aktivnosti. 3.09. primenom čl. kojim se pobija rešenje u pogledu odluke o troškovima postupka. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Nije pravno relevantna činjenica. 1682/99 od 29. ZVP-a svoja prava može ostvarivati u parnici. . pa je stoga Okružni sud kao u izreci pod 1. da očinstvo nije utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom. Gž. Stoga navodi tužioca izneti u reviziji da je osporena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.G. Prijemom odgovarajućeg novčanog iznosa. 380. nisu osnovani. bez osnova. Zakona o nasleđivanju) 29. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju. odlučio na osnovu čl. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Zakon o braku i porodičnim odnosima. te je iz tih razloga Okružni sud preinačio pobijano rešenje i zahtev učesnice M. 380. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Porodični zakon.NASLEDNO PRAVO 130.2000.

M. kao i odredbama člana 13. (Vrhovni sud Srbije. nasleđuje u drugom naslednom redu. Zakona o nasleđivanju ("Sl.snahi po pokojnom sinu bivšeg vlasnika umrlog u toku postupka za vraćanje zemljišta.C. 32. kao i njihovo potomstvo. ranijeg Zakona o nasleđivanju. ona kao bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu kako je to propisano odredbom člana 11. 140. po pokojnoj kćerki D.prema udelu od 1/3.udovi bivšeg vlasnika prema udelu od 1/3. odgovornost naslednika za ostaviočeve dugove. sin M. 45/95). tako da bračnom drugu pripada 1/2 zaostavštine. U suštini. i J. Bračni drug pokojnika.unukama bivšeg vlasnika S.M. M.M. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa pok. Ostaviočev bračni drug nasleđuje 1/2 zaostavštine.prema udelu od 1/3. 10.) OSTAVIOČEV BRAČNI DRUG I RODITELJI (drugi nasledni red) (Član 12. 52/74.sin bivšeg vlasnika M. Rev.2005. 1/80 i 25/82). ZPP revizija ne može izjaviti. Zakona o nasleđivanju ("Sl.udovi bivšeg vlasnika S. 1736/04 od 12. Zakona o nasleđivanju ("Sl. zajedno sa ostaviočevim roditelja. i unuke S. god.C.C. Iz obrazloženja: Nesporne su činjenice da su iza sada pokojnog M. glasnik RS". Ako ostaviočev roditelj ne može da nasledi (jer je umro) a to je bivši vlasnik u spornom slučaju kome je . Vrhovni sud Srbije je rešavajući po tužbi tužilaca (žalilaca) istu uvažio i poništio osporeno rešenje tuženog organa. a drugu polovinu dele ostaviočevi roditelji.1/3. i J. . izdavanje u korist potomaka koji je privređivao sa ostaviocem i koji ne ulazi u zaostavštinu. 28. U toku postupka za vraćanje zemljišta pre donošenja prvostepenog rešenja umro je podnosilac zahteva .C. Svi ovi zakonski naslednici su podneli zahtev za vraćanje zemljišta i svima pripada odgovarajući zakonski deo i to: . zbog čega se prema članu 385. broj 52/74). T.13 - . od umrle kćerke D.C. te njegovih unuka S. . . kao i člana 12.05. . M. iza umrle kćerke D. Ovo sa razloga što su upravni organi nepravilno postupili kada su priznali pravo na novčanu naknadu snahi bivšeg vlasnika po pokojnom sinu koji je umro u toku postupka vraćanja zemljišta na celom udelu koji bi pripao njenom pokojnom bračnom drugu . glasnik SRS". a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. br. Odredbama člana 14.M. i J.M. novog Zakona o nasleđivanju propisano je da drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji. glasnik SRS". Kod ovakvog činjeničnog stanja.M..unukama bivšeg vlasnika S.od koga je oduzeto zemljište po Zakonu o PZF postali zakonski naslednici: udova S. stav 3. . u braku bez dece. kao i pravo na deobu nasledstva. 1/3 i .NASLEDNO PRAVO Pravilno su primenjeni čl.dece nisu imali. a pre donošenja prvostepenog rešenja . Ove odredbe odnose se na pravo naslednika prvog naslednog reda. prvostepeni organ uprave je utvrdio da pravo na novčanu naknadu pripada i to: . a iza njegove smrti od njegovih naslednika ostala je samo supruga . br. svi revizijski navodi svode se na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja. i D. Zakona o nasleđivanju) 30. Rešavajući po žalbi tužilaca udove bivšeg vlasnika.M. 1/3.C.podnosiocu zahteva koji udeo iznosi 1/3.sinu bivšeg vlasnika M. utvrđivanje vrednosti zaostavštine. Pošto oni nisu imali dece. po umrloj kćerki D. i 142. tuženi organ je žalbu odbio.

Žalba tužilje nije osnovana. njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca). Stoga će tuženi organ ponovo odlučivati o žalbi tužilaca postupajući u svemu po pravnom shvatanju i primedbama ovog suda. kao podnosiocu zahteva koji je umro u toku postupka. njegovi unuci po pravu predstavljanja.1997. Znači. i M. Zakona o parničnom postupku utvrdio da su njena sada pokojna majka T. a da su tužena i ostavilac zaključili brak dana 31. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a pre donošenja prvostepenog rešenja. a u žalbi se ne ukazuje ni na jednu odredbu Zakona o parničnom postupku koju prvostepeni sud tokom postupka nije primenio ili je nepravilno primenio. majka ostavioca. Zakona o nasleđivanju) 32. god. a što je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.NASLEDNO PRAVO oduzeto zemljište i isto se vraća njegovim naslednicima u postupku vraćanja zemljišta. i njena tetka pokojna M.10. pobijajući presudu iz svih zakonom propisanih žalbenih razloga. 104/95) AKO OSTAVIOČEVI RODITELJI NEMAJU POTOMSTVA (Član 15. Protiv ove presude žalbu je izjavila tužilja. Gž. i P.D.) 31.M. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. i J.M. Prvostepeni sud je svestranom ocenom izvedenih dokaza u smislu odredbe člana 8. U toku prvostepenog postupka nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. Neosnovano je isticanje u žalbi tužilje da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno u smislu odredbe člana 355. Bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu ukoliko ostavilac u momentu smrti nema potomaka a ni roditelji niti njihovi potomci nisu živi.. i J.Ž.M. po umrloj kćerki D. koje se navodima žalbe ne dovodi u sumnju. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je sudski testament koji je sačinio ostavilac ništav. Prvostepeni sud je pošao od člana 15. po pokojnoj kćerki D.M.unuke bivšeg vlasnika S.1998. L. (Iz presude Saveznog vrhovnog suda. Zakona o parničnom postupku. rođene od istog oca i majke P.. a da sem ostavioca druge dece nisu imali. godine.bivšeg vlasnika S.J. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilje.M. Zakona o . U. stav 2.D. snaha bivšeg vlasnika može naslediti samo 1/2 od 1/3 zemljišta koja bi pripala pokojnom sinu bivšeg vlasnika. a to su u spornom slučaju podnosioci zahteva za vraćanje zemljišta . umrli pre ostavioca. te da tužilja ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da ostavioca naslede. Zaostavštinu lica umrlog bez potomaka i bračnog druga nasleđuju njegovi roditelji na jednake delove.14 - . 741/97 od 04. a drugu polovinu nasleđuju ostali naslednici sina bivšeg vlasnika njegova majka i unuci pokojnog oca .02. te da su roditelji ostavioca M.

bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. (Presuda Opštinskog suda u Nišu. godine i Presuda Okružnog suda u Nišu. Bivši suprug je tada podneo tužbu za razvod braka. pa je našao da su isti bez značaja za donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. 2009/08 12.2000. Iz obrazloženja: Pravo zakonskog nasleđivanja bračni drug gubi – u smislu člana 22. Zakona o nasleđivanju) 33. Te je sledom toga. god. stav 3. saglasno odredbi člana 368. Okružni sud je cenio žalbene navode tužilje da je testamentalni naslednik u momentu sačinjavanja testamenta bila vanbračna supruga ostavioca.04.15 - .2008. iz koga se vidi da su tužena i ostavilac bili bračni drugovi. 4438/06 od 04. Ako do kraja života ostavioca bračna zajednica nije trajno uspostavljana. tada tužena može izgubiti pravo zakonskog nasleđivanja umrlog supruga iz čl. Između ostalog. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu priloženi izvod iz matične knjige venčanih.11. Iako je ova tužba povučena.) KADA BRAČNI DRUG GUBI PRAVO ZAKONSKOG NASLEĐIVANJA (Član 22. faktička bračna zajednica nije ponovno trajno uspostavljana sve do njegove smrti. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.NASLEDNO PRAVO nasleđivanju koji propisuje da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva. Zakona o nasleđivanju u situaciji da se nesumnjivo utvrdi da je faktička bračna zajednica prestala njenom krivicom pre smrti svoga supruga a tužiočevog pretka. Iz obrazloženja: 1998. Gž. dajući jasne i dovoljne razloge. godine) 34. koje u svemu kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Okružni sud. Zbog toga je pravilno utvrđeno da je izgubila pravo na zakonsko nasleđivanje. Zakona o nasleđivanju kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazu. i to nezavisno od povlačenja tužbe za razvod braka.05.2006. 22 st. nezavisno od toga što su povremeno održavali kontakte koji nemaju karakter trajnog uspostavljanja bračne zajednice prestale krivicom tužene neovlašćenim iznošenjem stvari iz njegovog stana i insistiranjem da izvrši prenos svoje imovine njenoj kćerki iz prethodnog braka. Kako ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. bračni drug gubi pravo nasleđivanja i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala njegovom krivicom ili sporazumom sa ostaviocem. godine je trajno prestao brak tužene i pravnog prethodnika tužilaca. prvostepeni sud pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. 3. i to njenom krivicom. Gž. 4123/00 od 10. P. Okružni sud je odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu .

ovog Zakona kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga. navedenog Zakona o nasleđivanju. Rev. glasnik RS" broj 46/95) bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja: 1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka. i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem . god. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje. onda njihovim prećutnim sporazumom. stav 3. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. Odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog. te da je do prestanka bračne zajednice došlo ako ne krivicom tuženog. 2002. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ovaj sporazum može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka.) . (Presuda Vrhovnog suda Srbije. a razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka. kao nadživelog bračnog druga sada pok. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno odn. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja.0 4. Zakona o nasleđivanju. godine) 35. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana. kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo.4. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga.NASLEDNO PRAVO mom sa ostaviocem. stav 3. 2) ako je njegov brak sa ostaviljom poništen posle ostaviočeve smrti. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. ili u sporazumu sa ostaviocem. odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu radi razvoda braka pre smrti ostavioca. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazumom sa ostaviocem. onda njihovim prećutnim sporazumom. 3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom. Ovi razlozi nižestepenih sudova ne mogu se prihvatiti. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog kao nadživelog bračnog druga sada pokojne E. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno. stav 3. a može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu pre smrti ostavioca. 3451/01 od 11. zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja pokojne.2002. nižestepeni sudovi su zasnovali na okolnostima njegovog teškog zdravstvenog stanja kojme se ne može pripisati u krivicu prestanak bračne zajednice. što joj se ne može pripisati u krivicu. Iz obrazloženja: Prema članu 22.u smislu člana 61. supružnika. Zakona o nasleđivanju ("Sl. svestan da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je . 3451/01 od 11.16 - . ili u sporazumu sa ostaviocem.zaključenjem braka preuzeo. u smislu člana 22. i da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. Rev. Zakona o braku i porodičnim odnosima . kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga.

br. odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. Zakona o nasleđivanju i kad je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. stav 2. i člana 395. ZPP. s obzirom na to da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. onda njihovim prećutnim sporazumom. ukinuo obe nižestepene presude i odlučio kao u izreci. (Vrhovni sud Srbije. stav 1. 161/98 od 09. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. Pravo zakonskog nasleđivanja.1998. od 11. Zakona o nasleđivanju) 38. Iz obrazloženja: Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. Zakona o nasleđivanju i utvrde pravu volju tuženog i ostavilje čija je zajednica života trajno prestala pre smrti ostavilje. god.09. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog. usled čega su zaključili da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se ona nalazi upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. Posle smrti svog bračnog druga.04. zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja njegove supruge. bračni drug gubi kada je prestanak zajednice života nastao krivicom nadživelog bračnog druga ili na osnovu sporazuma sa ostaviocem. stav 3.2002. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno.) 37. bilo da su zakonski ili testamentalni. Vrhovni sud je na osnovu člana 394.17 - . supruga ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini ako je ona male vrednosti. stav 1. istog zakona. Naslednici. iako se pravo zahtevanja poništaja braka. kao nadživelog bračnog druga. u vezi sa stavom 3. stvarne razloge zbog kojih je došlo do prestanka njihove bračne zajednice i ove okolnosti ocene prema odredbama člana 22. Rev. Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo. kao lično pravo. . kojoj se prestanak bračne zajednice ne može pripisati u krivicu. Kako su nižestepeni sudovi propustili da utvrde sve odlučne činjenice iz člana 22. imaju pravo da podnesu tužbu za poništenje braka iz uzroka apsolutne ništavosti iz Porodičnog zakona i posle prestanka braka. god. 3415/01.) POVEĆANJE NASLEDNOG DELA BRAČNOG DRUGA U DRUGOM NASLEDNOM REDU . 4111/98 Gž. ne može nasleđivati.NASLEDNO PRAVO 36. kao rezultat njihove izričite i slobodne volje.USLOVI ( Član 23. jer spadaju u krug lica koja imaju neposredni pravni interes da brak bude poništen.

jer je predmetna zaostavština male vrednosti. poseduje 9 ari zemljišta koje daje u arendu. koji je stečen po osnovu ugovora o otkupu stana. Kad je zaostavština male vrednosti. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. ostaviočev bratanac po umrlom bratu ima 65 godina. dakle . a koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa iza smrti ostavioca.2001. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu.18 - . . živi sam i ima sinove koji su u braku.2001. sudovi su zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini iza smrti svog supruga. broj 52/74). 1291/01 od 23. tada ona ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini.03. 1291/01 od 23. Zakona o nasleđivanju. Pored toga je utvrđeno da je tuženi kao davalac izdržavanja nakon smrti supruga tužilje kao primaoca izdržavanja postao vlasnik zemljišta površine 10 ari sa kućom površine 56 m2 na toj parceli.500 dinara u dva dela. zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini posle smrti svog supruga. glasnik SRS". koji se ima primeniti na ovaj slučaj ("Sl. god. Odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva. nakon izvršenog veštačenja. Iz obrazloženja: U toku ostavinskog postupka utvrđeno je da zaostavštinu ostavioca čini pravo svojine na 1/2 stana ukupne površine 37. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. srčani je bolesnik. i 1/2 novčanih sredstava na deviznoj štednoj knjižici.95 m2. godine. godine) 39. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu. pa su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23. po zanimanju je poljoprivrednik slabog zdravstvenog stanja. Rev. odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva a nakon izvršenog veštačenja. da upućuju na to da bi . prima mesečnu penziju od 1. jer je predmetna zaostavština male vrednosti. i svih pokretnih stvari koje se u kući nalaze.) USVOJENIK IZ POTPUNOG USVOJENJA (Član 34. Rev. Iz tih razloga su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23. Ovo zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. a da tuženi. podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu.sa naslednikom drugog naslednog reda. koje kasnije nije zasnovano kao potpuno usvojenje.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Sudovi su. Zakona o nasleđivanju) 40.03. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. Zakona o nasleđivanju. da tužilja ima 79 godina. To zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. a imovinske i zdravstvene prilike supruge ostavioca su takve. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. Ne nasleđuje krvne srodnike usvojioca usvojenik iz usvojenja zasnovanog po Zakonu o usvojenju iz 1947. dakle sa naslednikom drugog naslednog reda. koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa posle smrti ostavioca.

te da je . ( Rešenje Okružnog suda u Valjevu. godine od strane imenovanih pokojnih. godine kasnije zasnovano kao potpuno usvojenje u smislu člana 32.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac . pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati 1/2 primljenog iznosa i da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 104. ali to čini Zakon o usvojenju iz 1976.vlasnik sa 1/4 nepokretnosti navedene zgrade upisane na naznačenoj katastarskoj parceli.pokojne imenovane. prvostepeni sud nije utvrđivao. Gž. Za rešenje ove pravne stvari značajna je odredba člana 32. tačno je da Zakon o usvojenju iz 1947. u smislu člana 34. Zakona o nasleđivanju) 41. Zatim je utvrđeno da tužilac ima pravo na 1/2 dela potraživanja na ime neisplaćenih penzija iza pokojne za period od 1994. godine.19 - . U parnici (a ne u ostavinskom postupku) se ostvaruje redukcija poklona i utvrđivanje novčane protivvrednosti nužnog dela i obveznika isplate na ime njegove povrede. 1227/07 od 31.2007. Prema tome. godine i da je usvojen 17. ovog člana može se podneti nadležnom organu starateljstva prema mestu prebivališta usvojioca u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. godine nije pravio razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja. ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti dok se ne utvrde sve relevantne činjenice.700. To. prvostepeni sud zaključuje da se radi o potpunom usvojenju i da tužilac. pri čemu je tužilac dužan da dokaže da je stekao status usvojenika iz potpunog usvojenja pod navedenim zakonskim uslovima. godine. tog Zakona. godine ) KO SU NUŽNI NASLEDNICI (Član 39. kao bračnih drugova. kao naslednik iz drugog naslednog reda. koji ne pravi razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja.propisuje da se usvojenje zasnovano po dotadašnjim propisima može na predlog usvojioca zasnovati kao potpuno usvojenje ako su u vreme usvojenja bili ispunjeni uslovi iz čl. 11. ovog Zakona.08. niti je usvojenje prestalo. do 1995. Prvostepeni sud utvrđuje da je tužilac rođen 28. uz obavezu tuženika da ovo prizna i trpi da se tužilac sa navedenim udelom na predmetnoj nepokretnosti upiše kao vlasnik u zemljišnim i drugim javnim knjigama. odlučujuća je činjenica za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. koja . i 12. rođene sestre prvoimenovane pokojne.kako je utvrđeno pobijanom prvostepenom presudom . što će biti dužan da učini u ponovnom postupku. Međutim.00 dinara. Zakona o nasleđivanju. ima pravo nasleđa nakon smrti imenovane pokojne.02. da li je usvojenje tužioca iz 1951.1951.predlog u smislu stava 1.ima pravo nasleđa iza svoje tetke .04. Kako je usvojenje sprovedeno u postupku propisanom Zakonom o usvojenju iz 1947..u stavu 1. a prema stavu 2. međutim. . godine. Zakona o usvojenju iz 1976. . a nasledna prava usvojioca nisu ograničena niti isključena.1951.po tom osnovu . godine. Naime.

144/06 od 08. braće i sestre. usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina. O nužnom delu sud odlučuje samo na zahtev nužnih naslednika. usvojenici i njihovi potomci. bračni drug. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je sada pok. kako smatra. po kome je svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu ostavila tuženoj S.1992. R. roditelji.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Krug nužnih naslednika ostavioca (potomci. a poništaj testamenta traži zbog zaveštaočeve mane u volji prilikom sastavljanja testamenta. što znači da je sada pok. raspolagala testamentom bila je ranije vlasništvo tužiočevog oca V. br. ostavila sudski testament pod R.02. R. Zakona o nasleđivanju. niti bi mu usled poništenja testamenta pripalo neko pravo iz zaostavštine. god. R. a ne i po službenoj dužnosti i to samo o nužnom delu onih naslednika koji su zahtev podnel. tužilac smatra da ima pravnog interesa da traži poništaj tog testamenta.20 - . koji je ugovorom o doživotnom izdržavanju istu ostavio sada pok. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. da se određeno navede i postavi u čemu se sastoji povreda nužnog dela. dana 17. usvojilac. Imovina sa kojom je sada pok. koliki je deo kojim je nužni deo povređen te da se traži da sud obaveže tuženika na izlučenje njegovog nužnog dela iz ostavinskih dobara ili njihovu protivvrednost. br. njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima. Neosnovano imenovana naslednica u žalbi ističe da je prvostepeni sud trebalo rešenjem da utvrdi ko je obveznik vraćanja poklona usled povrede nužnog dela po darovnom ugovoru do visine navedenog nužnog dela odn. navedeno se ostvaruje u parnici u kojoj tužbeni zahtev treba postaviti radi izlučenja na bazi konkretizovanih elemenata. Nužni deo potomaka. Beograd. sudovi su odbili tužbeni zahtev. tj. pošto ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta niti bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine. Testator je bila maćeha tužiočeva.2007. Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi. jer je njime obuhvaćena imovina njegovog oca koju on. Pravilno zaključivši da tužilac nije aktivno legitimisan za vođenje ove parnice u kojoj traži poništaj testamenta iz razloga propisanih članom 61. u kom roku je obveznik dužan isplatiti novčani iznos utvrđenog nužnog dela kao i da utvrdi zateznu kamatu na tako utvrđenu visinu nužnog dela od dana utvrđivanja vrednosti nužnog dela do isplate.09. kao zakonski naslednik ima pravo da nasledi.1990. R.) . dok je članom 40. (Vrhovni sud Srbije. obveznik isplate novčane protivvrednosti njenog nužnog dela. Gž. Jer. Međutim. M. Zakona o nasleđivanju.02. Rev. 3381/91 od 05. a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripadao po zakonskom redu nasleđivanja. godine) 42. ____/90. dedovi i babe i ostali preci) određen je članom 39. istog regulisano da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Nije aktivno legitimisano za vođenje parnice za poništaj testamenta ono lice koje ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta. u naknadu za izdržavanje. bila vlasnik te imovine u momentu raspolaganja testamentom. godine.

br. osim u slučaju kada su se učesnici ovog prava odrekli u prvostepenom ostavinskom postupku.) . pored imovine kojom je raspolagao Ugovorom o poklonu posedovao i pokretnu imovinu i traže da se sprovede rasprava u odnosu na istu. Zakona o nasleđivanju) 43. 2. 541/06 od 13. kao zak.2006.NASLEDNO PRAVO NUŽNI DEO (Član 40. god.04. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. br. 113. pa i u žalbenom postupku. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud nije mogao da donese pobijano rešenje. a kako ostavinski sud o pravu na nužni deo može odlučivati sve do okončanja ostavinskog postupka. ZVP raspravi zaostavštinu ostavioca koju čine pokretne stvari. god. i kako prvostepeni sud nije pravilno postupio utoliko što učesnike nije upoznao o njihovom pravu na nužni deo i o ovome nije uzeo jasnu i nedvosmislenu izjavu. a kako to ovde nije slučaj. Okružni sud je našao da je žalba osnovana. D. o čemu je sud bio dužan da od učesnice S. zastupnik mal.21 - . Pored toga. niti je o tom njihovom pravu odlučivao. pa i u žalbenom postupku. 1190/05 od 20.10. Gž. Pored toga u podnetoj žalbi učesnice ističu da prvostepeni sud nije odlučio o njihovom pravu na nužni deo. Gž. to je i ovaj navod žalbe osnovan jer prvostepeni sud nije dao mogućnost učesnicama da se o ovom pravu izjasne pred prvostepenim sudom. S. Nužni naslednik može isticati pravo na nužni deo sve do okončanja ostavinskog postupka. već je bio u obavezi da utvrdi sastav zaostavštine i da prema čl.2005. pa će u prvostepenom postupku sud ponovo pozvati učesnike i postupiti u smislu navedenih primedbi. jer se ovo pravo može isticati sve do pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka. pa i u postupku po žalbi. Osim ako se nužni naslednik izričito odrekao prava na nužni deo u prvostepenom ostavinskom postupku.) 44. međutim iz ovakve njene izjave nije jasno da li se ista izjašnjavala i o pravu na nužni deo mal. Kako se ovaj prigovor može isticati sve do okončanja ostavinskog postupka pa i u žalbenom postupku osim u slučaju kada se učesnici ovog prava odreknu u prvostepenom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. uzme potpunu i jasnu izjavu. i Ž. izjavila je da priznaje u njihovo ime zaveštanje i prihvatila se kao njihov zakonski zastupnik prava nasleđa koje im pripada po zaveštanju. učesnika. oglašen kao naslednik ''na preostaloj imovini'' ostavilje. jer je potrebno da se tačno opiše na kojoj imovini je koji naslednika oglašen. st. izreka pobijanog rešenja nije razumljiva u delu kojim je učesnik M. ovo pravo se može isticati sve do pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka. navodeći da im prvostepeni sud nije ostavio mogućnost da se o navedenim činjenicama izjasne. Iz obrazloženja: U podnetoj žalbi učesnice ističu da je sada pok. Iz obrazloženja: Na ostavinskoj raspravi učesnica S.

Naime. 91. ZPP-a. a lice kome je namenjeno naziva se legatar. Primena navedenih zakonskih propisa je od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. dajem pravo doživotnog uživanja na stanu koji se nalazi na spratu kuće… obavezujem svog brata R. R. B. iz LJ. navedenog Zakona o nasleđivanju. B. Stoga. 14. B.1991 godine) nužnom nasledniku pripada određeni deo svake stvari i prava koji sačinjavaju zaostavštinu. ili da ga izdržava ili uopšte da u njegovu korist nešto učini ili da se uzdrži od nečega ili da nešto trpi (st. glasnik SRS''... za koga je testator odredio da nužni deo primi kao legatar.. može se određi legata i tražiti da mu se nužni deo ustupi na teret cele zaostavštine. P. istog zakona legat pada ako se legatar odrekne legata. Nužni naslednik.. istovremeno je zasnovana i na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. tužilji ima uračunati legat u njen nužni nasledni deo. godine.09. u ovako nejasnoj situaciji. P. prihvatajući kao pravilno stanovište izneto u žalbi tužilje. isplati 10. zaveštalac može ostaviti testamentom jednu ili više određenih stvari ili neko pravo određenom licu. 2. (koliko bi i iznosio njen nužni deo. 86 istog zakona. br.. kao testamentalnog naslednika da mojoj supruzi O.22 - . 52/74. Prema odredbi čl. da zatraži od tužilje da se potpuno i određeno izjasni o tome da li legat prihva. povređen nužni nasledni deo i da se isti odredi u delu od ____ zaostavštine pok. dok prema odredbi čl. st. da li se tako postavlja naslednik (univerzalni sukcesor) ili legatar (singularni sukcesor). 354. B. ili da mu isplati sumu novca. 47. a u suprotnom ukoliko nije.1991. iz LJ. iz B. koja se sastoji od nepokretnosti bliže označenih u izreci pobijane presude sadrži bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. u ostavinskom postupku do njegovog prekida. tač. (21. ali zaveštalac može odrediti da nužni naslednik primi svoj deo i u određenim stvarima. prvostepeni parnični sud je bio dužan najpre da ispita da li je tužilja primila nešto od onoga što joj je zaveštano. ima pravo da se legata odrekne do okončanja ostavinskog postupka.000 DM… smatram da ovakvo učinjeni raspored imovine nisam okrnjio nužni deo svoje supruge O…''. ukoliko se legatar nije na izričit način prihvatio legata. 1/78) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa iza pok. ostavljam u državinu i svojinu sve nepokretnosti navedene u ovom testamentu… svojoj supruzi O. na šta bi mogla da ukaže sadržina testamenta : ''… svom bratu P. bez legata). tužilja nije na izričit način izjasnila o tome da li legat prihvata ili ga se odriče i na sadržinu zahteva tužbe. njenog supruga sada pok. ili naložiti nasledniku ili kome drugom licu kome nešto ostavlja da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar određenom licu. biv. ili da ga oslobodi nekog duga. 1) i takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik .NASLEDNO PRAVO 45. za sada nije jasno da li se tužilja prihvatila legata. a s obzirom da se. kada on određuje testamentom nužni deo nužnom nasledniku. Zakona o nasleđivanju (''Sl. kojim traži da se utvrdi njeno pravo svojine od _____ na celokupnoj zaostavštini pok. biv. koja se sastoji u tome što za odluku u tom delu presuda ne sadrži potpune i jasne razloge o svim odlučnim činjenicama.09. ukazuje se prvostepenom sudu da prema odredbi čl. Ako je u konkretnom slučaju u pitanju legat. Ovo znači da od volje testatora zavisi. Po shvatanju ovoga suda. Iz obrazloženja: Pobijana presuda u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da joj je testamentom od 2. pravima ili novcu. 27. što je imalo za posledicu i pogrešnu primenu materijalnog prava. takvo zaveštanje naziva se legat. ili ukoliko već nije primio ono što mu je legatom ostavljeno. da se nužni naslednik može odreći legata (u slučaju kada je testator odredio nužni deo nužnom nasledniku u tom obliku) i tražiti da mu se nužni deo ustanovi na teret svih stvari zaostavštine. i da li se u smislu čl.

Vrhovni sud je našao da je na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo kada je zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Gž. Kad je povređen nužni deo. god. 34.NASLEDNO PRAVO ta. saglasno navedenim primedbama.785 dinara. pri čemu će.2. u slučaju uračunavanja. Nakon izvršene procene prvostepeni sud je utvrdio da bi nužni deo tužioca iznosio 170. Zakona o nasleđivanju iz 1974. i 86. prelazi vrednost nužnog dela. 40.4. i s obzirom na sadržinu navedenih odredbi čl. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac i tuženi su kao zakonski naslednici pok.) 47.) 46. . u vezi čl. 509/05 od 19. godine. kojim je njegov otac R. godine. god. 34. st._____ od 7.1982. 26. Ispitujući osnovanost tužbenog zahteva prvostepeni sud je izvršio procenu nasleđene i poklonjene imovine u skladu sa odredbom čl. jer su prilikom procene i imovine odbijeni svi troškovi koje je isključivo snosio tuženi.23 - . što prelazi vrednost nužnog dela.05. što je inače propustio da učini pobijanom presudom.1992. godine i dobili po jednu trećinu. 40. jer njegov nužni deo nije povređen. poklonio deo svoje imovine drugom sinu tuženom B. Rev. uzeti u obzir i vrednost lokala. ali se ti navodi u revizijskom postupku nemogu posebno razmatrati zbog odredbe čl.11.2005. Pošto je u ovom slučaju utvrđeno da vrednost zaostavštine. Zahtev za uracunavanje imovine u nuzni nasledni deo moze se postaviti samo ukoliko je nekom od naslednika povreden nuzni nasledni deo. povređen njegov nužni nasledni deo. u vezi čl. onda u tom slučaju u smislu čl. na šta se osnovano ukazuje žalbom tužilje. i 28. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. U raspravljanju zaostavštine nije obuhvaćena imovina koja je predmet osporenog ugovora o poklonu. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo. 3. na pouzdan način raspraviti pravnu prirodu zaveštanja tužilji. Tužilac u reviziji svojim navodima napada činjenično stanje smatrajući da nije pravilna odluka. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo. Kad je povređen nužni deo. nasledili imovinu koja je obuhvaćena rešenjem o nasleđivanju O. 5681/98 od 17. da mu nije povređen nužni deo uz tvrdnju da nije izvršena procena kompletne imovine. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela onda u tom slučaju u smislu čl.606 dinara a da je od raspravljene zaostavštine dobio imovinu u vrednosti od 277. onda zahtev tužioca ne može biti osnovan. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela. prvostepeni sud će najpre. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio da se utvrdi da je ugovorom o poklonu Ov. br. a ne i tužilac. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju koji je tada bio na snazi i koji se u ovom slučaju primenjuje. 385. ZPP.1999. R. 27. koju je tužilac primio. U ponovnom postupku. a ukoliko nađe da se radi o legatu uračunavanje će izvršiti zavisno od toga da li je tužilja legat prihvatila ili ga se odrekla.____/91 od 28.

4051/98 od 9.1997. Iz obrazloženja: Nije sporno da tužena nije nužni naslednik prve supruge njenog muža.11. god. B. broj 1275/97 od 26.) 50.24 - . god. sa jednakim delovima od po 1/3 proglašeni: njegova supruga.03. te tužilac i tuženi. već odrekla nasleđa i time povećala kvotu nužnog dela ostalih naslednika nema značaja.1999. 2352/95 od 16. Pravo njenog supruga je bilo strogo lično i ugasilo se njegovom smrću. . nužni naslednici mogu tužbom tražiti da se utvrdi da je učinjenim poklonom povređen njihov nužni deo.) 48. Gž .03. Lice može ostvarivati pravo na nužni deo samo ako je to pravo ostvarilo lice koga nasleđuje. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. B. Beograd. ne može pretendovati na nužni deo iz zaostavštine prve supruge njenog muža. majka stranaka. Rev. Zakona o nasleđivanju) Ugovorom o poklonu koji je ostavilac zaključio pre braka povređeno je pravo na nužni deo supruge ostavioca. sada. Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije. oktobar 2004. što znači da nije prihvatila zakonsko nasleđe. ___/91 nesumnjivo utvrđeno da su za zakonske naslednike iza pokojnog R. god.) Nužni nasledni deo utvrđuje se za svakog zakonskog naslednika pojedinačno. Okolnost da jeste nužni naslednik svog pokojnog muža. 1995. zadovoljio se pravom lične službenosti i njegova druga supruga. (Vrhovni sud Srbije Rev. On je imao samo pravo doživotnog uživanja a ta lična službenost se gasi smrću i nenaslediva je. Pošto njen muž za života nije pobijao testament njegove prve supruge. POVREDA NUŽNOG DELA ( Član 42.NASLEDNO PRAVO Revizijski navod tužioca da se sestra stranaka M. NAMIRENJE NUŽNIH NASLEDNIKA I ODGOVORNOST ZA OSTAVIOČEVE DUGOVE ( Član 41. god. nema značaja jer sporna imovina u momentu njegove smrti nije bila njegova. u odnosu na vrednost celokupne imovine ostavioca.) 49. jer je iz ostavinskog rešenja O. Iako u momentu kada je poklon učinjen nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici ostavioca. Zakona o nasleđivanju) 51.

1. a zatim i poklonima. Ostavioci su bili nosioci stanarskog prava na stanu u ulici T. glasnik SRS". godine i da su u ostavinskom postupku koji je pokrenut iza njega ovde tužioci označeni kao njegovi zakonski naslednici isti po čl. čiji je nužni deo na taj način povređen su ovlašćeni da traže da se njihov nužni deo namiri iz one imovine kojom je ostavilac raspolagao testamentom. br.S.D. pravnom prethodniku tuženih. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa i koji se u ovom slučaju primenjuje shodno odredbi čl. M. i pok.M. U postupku po žalbi tužitelja drugostepeni sud nalazi da se ovaj zaključak nižestepenog suda ne može prihvatiti.. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu. i 3. Gž.. 237. i tokom 1990. 5166/2006 od 15. 1. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje da je testamentima pok... Prvostepeni sud je utvrdio da su roditelji parničnih stranaka sada pok. Prvostepeni . Tužilja . ostavili sinu .S.. st.. nije bila venčana supruga pokojnog ostavitelja (venčali su se tek 1987.B.. koji se vraćaju redom kako su učinjeni. Prvostepeni sud je takav zahtev odbio uz obrazloženje da 1968. godine njihov nužni deo povređen.25 - . Zakona o nasleđivanju ("Sl. a 1992.. st..protivtužene i da je ona kao nužni naslednik ovlašćena da traži da se njen nužni deo podmiri iz one imovine kojom su ostavioci raspolagali testamentom. a tužilja-protivtužena. jer u vreme učinjenog poklona nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici svog pokojnog oca odnosno supruga. godine. D. tužioc M. 52/74. Zakona o nasleđivanju.. a shodno članu 42. Kada je nužni deo povređen ostaviočevim zaveštajnim raspolaganjem i poklonima. M.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku. M.. proističe da su tužioci tužbom tražili da se utvrdi da im je ugovorom o poklonu iz 1968. V. nosilac stanarskog prava u ulici V.M. i pok.M.. te da iz ovih razloga ne može biti povređen njihov nužni deo. i pok. 1/80 i 25/82). godine). preminuo 1993. kada je ovaj poklon učinjen. godine.. povređen je njihov nužni deo.S..D.M. D. Zakona o nasleđivanju ("Sl.. nužni naslednici. 46/95) ulaze u krug nužnih naslednika i imaju pravo na nužni deo. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno zaključio da je testamentalnim raspolaganjem povređen nužni deo tužilje . povređen nužni nasledni deo tužilje-protivtužene te je traženo srazmerno smanjenje zaveštajnog raspolaganja u visini nužnog dela.12..2007) 52. godine stanovi su otkupljeni. Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da je suprug odnosno otac tužioca M.tuženom-protivtužiocu.. Predmet protivtužbenog zahteva je da se u nasledni deo tužilje-protivtužene uračuna poklon koji je dobila od pok. godine) a da u isto vreme M. idealnog dela stana u ul.. godine izvršena je zamena ovih stanova.M. br.M.. a koji se sastoje u razlici vrednosti stana u ulici T.protivtužena je ćerka testatora. 25.. nije bio ni rođen (rođen je 1971.. M. u B. te shodno tome aktivno su legitimisani za podnošenje tužbe da im je učinjenim poklonom 1968... sačinili testament kojim su imovinu koja predstavlja njihovu zaostavštinu. glasnik RS"... svom sinu sada pokonom K.. M. kojim je njihov suprug odnosno otac poklonio svoj deo nekretnina i to 1/4 dela istih. i stana u ulici V.D. D.

br. godine. od 6. godine. To što tuženik ističe u žalbi da je isključivo do smrti izdržavao majku. pasivu zaostavštine i utvrđen je procenat povređenog nužnog dela tužioca. 2001. pa tu okolnost treba imati u vidu kada se izračunava povređeni nužni deo. Sud je pravilno primenio odredbu člana 48.. tj. povređen nužni deo tužioca. godine.M. je svojom presudom Gž. Gž. Protiv navedene presude tuženik je izjavio žalbu._____. Okružni sud u Č. a koje je bliže opredeljeno u izreci presude. Zakona o nasleđivanju da se prilikom utvrđivanja vrednosti zaostavštine... 1376/03 od 11. Ista je pored stranaka (dva sina) imala još šestoro dece. na osnovu koje se izračunava nužni deo. pa sve do njene smrti.. te se smanjuje testamentalno raspolaganje ostavilje i tužiocu priznaje pravo na nužni deo od 4.NASLEDNO PRAVO sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 48. utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Majka stranaka je sastavila sudski testament 1988. odbijaju se iznosi ostaviočevih dugova kao i iznos popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane.) UTVRĐIVANJE VREDNOSTI ZAOSTAVŠTINE NA OSNOVU KOJE SE IZRAČUNAVA NUŽNI DEO (Član 48. 05._______. br. god. Opštinski sud u G.) . godine i tom prilikom je raspolagala svojom celokupnom imovinom. nema nikakvog značaja kod okrnjenja nužnog dela.2003. D. odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu.9. Zakona o nasleđivanju) 53.57% od zaostavštine pokojne. od 31. aktivu. br. U žalbi je istakao da je on lično izdržavao majku posle deobe sa njenom decom počev od 7... koji je sačinila pokojna majka stranaka. U ostavinskom postupku svi naslednici su priznali punovažnost sudskog testamenta sem tužioca. stav 3.. sa razloga što je došlo do zamene društvenih stanova između tužilje-protivtužene i njenog oca sada pok. maja 1980. Zakona o nasleđivanju koji govori o izračunavanju nužnog dela. dodaje i vrednost poklona koji je ostavilac učinio zakonskom nasledniku. U drugostepenoj odluci je ukazano sledeće: Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio povređeni nužni deo tužioca i pravilno ga izračunao u procentu. delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca. god. Prilikom izračunavanja nužnog dela. s obzirom da su ovi stanovi bili u društvenoj svojini. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom u G. maja 2001. odnosno 132 meseca i 12 dana. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Gž.______. potom pasiva. postupku utvrđivanja vrednosti zaostavštine. 648/01 od 31. a okolnost da je došlo do zamene većeg stana za manji ne može biti osnov i razlog da se ova razlika uračuna u poklon.26 - . tužilji-protivtuženoj. februara 2001. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. pa je utvrđeno prema tuženiku da je sudskim testamentom R. je svojom presudom P. maja 1988. obračunska vrednost zaostavštine se utvrđuje tako što se utvrdi aktiva. godine. od 31.

NASLEDNO PRAVO

ŠTA SE SMATRA POKLONOM (Član 50. Zakona o nasleđivanju)

54.
S obzirom da su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom stana a ne nameru da kupovinu uslove njihovim doživotnim izdržavanjem, odluka nižestepenih sudova kojom se to utvrđuje je pravilna. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su parnične stranke - tužioci roditelji tužene. Oni imaju i stariju ćerku koja sa bračnim drugom samostalno živi. Tužioci su svojim ćerkama činili poklone u nepokretnostima. Tako su se sa izvesnim imenovanim bračnim parom, koji je - kao nosilac stanarskog prava - otkupio sporni jednosoban stan, dogovorili da im tužioci daju kupoprodajnu cenu istog i plate porez, koji iznos je dat - u suštini - na poklon tuženoj, koja je tada bila u braku, iz koga ima dva deteta i u kome su bračni odnosi bili već poremećeni. Da se ne bi plaćali dva puta troškovi kupoprodaje i poklona, tužena i bovaj račni par zaključuju pred Opštinskim sudom 28.07.1999. godine poravnanje, kojem prisustvuje i otac tužene - tužilac, prema kojem predlagači – bračni par priznaju protivniku predlagača (tuženoj) pravo svojine i državine, po osnovu kupoprodaje, na spornom jednosobnom stanu. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju između stranaka nije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju već su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom spornog stana. Kako tužena kao poklonoprimac po zaključenju ugovora prema tužiocima nije iskazala grubu neblagodarnost, to su pravilno nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su po osnovu kupoprodaje vlasnici i korisnici spornog jednosobnog stana odn. da se tužena obaveže da tužiocima isplati na ime otkupa istog njegovu dinarsku protivvrednost. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2882/05 od 29.12.2005. godine)

55.
Ne može isticati svojinske pretenzije prema zaostavštini poklonoprimca potomak koji je učinio poklon pretku da bi ovaj postao vlasnik nepokretnosti. Iz obrazloženja: U reviziji se neosnovano ističe da je tuženi odn. prvotužilac, dao novac za kupovinu sporne nepokretnosti majci, u stvari - u nameri da sam stekne pravo svojine. Da je takva namera postojala, tužilac bi osporio svojinu koju je njegova majka stekla po osnovu kupoprodajnog ugovora, a on to nije učinio. Sudovi su – naprotiv - utvrdili da je njegova namera bila
- 27 -

NASLEDNO PRAVO

da majku stambeno obezbedi, i ona je - u tom smislu - stekla svojinu na spornoj kući i pravo korišćenja parcele. Zbog toga, posle njene smrti, tužilac ne može isticati svojinske zahteve prema njenoj zaostavštini, odnosno njenim naslednicima. On je učinio poklon majci, obezbeđujući joj novac za kupovinu kuće od trećeg lica, a poklonom se stiče svojina kao i kupoprodajom. Kako poklon nije opozvan, sporna zgrada je ostala u svojini poklonoprimca, pa stoga ulazi u njenu zaostavštinu. Dakle, tužilac može pretendovati na njenu zaostavštinu samo kao naslednik. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1550/2002 od 18.04.2002. god.)

SMANJENJE ZAVEŠTAJNIH RASPOLAGANJA I VRAĆANJE POKLONA (Član 53. Zakona o nasleđivanju)

56.
Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi zaključuju da predmetnim raspolaganjem – ugovorom o poklonu, tužiljino pravo na nužni deo nije povređeno, bez obzira na činjenicu što je ona kao supruga ostavioca po zakonu njegov nužni naslednik. Nalaze da je taj ugovor proizveo određene pravne posledice, da se u ovo stečeno pravo sada ne može zadirati jer bi u suprotnom načelo pravne sigurnosti bilo narušeno. Ovo zbog toga što je A. M. ugovor o poklonu sa svojom ćerkom – sada pok. J. zaključio dve godine pre zaključenja braka sa tužiljom. Prema članu 25. stav 1. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS" br. 52/74, 1/80, 25/82) tužilja, kao bračni drug sada pok. A. spada u krug njegovih nužnih naslednika. Pravo na nužni deo kao nasledno pravo ne može se isključiti zbog načela pravne sigurnosti. Prema članu 26. stav 2. ovog zakona, nužni deo bračnog druga iznosi 1/2 od onog dela koji bi mu pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Taj deo prema članu 27. istog zakona nužnom nasledniku pripada od svake stvari i prava koje sačinjavaju zaostavštinu. Pritom članom 28. ovog zakona, propisan je način izračunavanja nužnog i raspoloživog dela (način utvrđivanja vrednosti zaostavštine). Vrednost poklona procenjuje se na način propisan članom 30. tog zakona, a način reduciranja raspolaganja zbog povrede nužnog dela propisan je čl. 34. i 35. istog zakona. Uračunavanje poklona zakonskom nasledniku u nasledni deo propisan je čl. 46, način uračunavanja propisuje čl. 48. a određivanje vrednosti poklona pri uračunavanju reguliše član 52. Zakona o nasleđivanju. Prema članu 56. stav 2. tog zakona, pokloni učinjeni licu mesto koga naslednik dolazi na nasleđe usled smrti tog lica, ili usled njegovog odricanja od nasleđa, uračunavaju se u nasledni deo. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi se zbog pogrešnog pravnog stanovišta nisu bavili uslovima za primenu instituta nužnog dela, iako je očigledno da je tužilja nužni naslednik, nije utvrđeno koliko iznosi njen nužni deo i da li je taj nužni deo raspolaganjem ostavioca povređen. Od toga zavisi redukcija ugovora o poklonu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 180/03 od 28.10.2004. god.)
- 28 -

NASLEDNO PRAVO

ZASTARELOST PRAVA - AKO JE NUŽNI DEO STVARNO PRAVO ( Član 59. Zakona o nasleđivanju)

57.
Zastarelost prava da se trazi smanjenje raspolaganja testamentom, prekida se svakom tuzbom kojom se trazi utvrdivanje nistavosti testamenta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 589/97 od 10.06.1997. god.)

KO MOŽE ZAHTEVATI NUŽNI DEO I NASLEDIVOST PRAVA (Član 60. Zakona o nasleđivanju)

58.
Nasledničku izjavu može pobijati samo naslednik koji je tu izjavu dao, ali ako ta izjava predstavlja poklon, može je pobijati i svako čiji je nužni nasledni deo povređen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 623/98)

UZROCI ISKLJUČENJA NUŽNIH NASLEDNIKA (Član 61. Zakona o nasleđivanju)

59.
U odsustvu ličnih odnosa između roditelja i dece, zbog toga što oni nikada nisu ni bili uspostavljeni, dete - koje se za vreme teške bolesti roditelja nije uzdržalo, potpuno ili delimično, od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje ustanovljenog sudskom odlukom - time se nije teže ogrešilo prema roditelju. Iz obrazloženja: Zaveštalac je zaveštanjem izričito isključio iz nasleđa tužilju, navodeći da je ona nedostojna za nasleđe zbog grube neblagodarnosti, iz razloga što, kada se zaveštalac pre više godina razboleo od teške bolesti (kancera), koja je iziskivala znatna materijalna sredstva za lečenje, a što je dovelo do odricanja, trpljenja i lišavanja osnovnih potreba tuženika i njegove porodice, a tužilja, iako punoletna i radno sposobna, samo formalno je upisala Višu ekonomsku školu, ali je ipak insistirala da se za nju plaća izdržavanje, ustanovljeno sudskom odlukom, što je zaveštaoca lišavalo lekova, a njegovu porodicu ostalih potreba. Zaveštalac je očekivao, iako to nije tražio, da će ga u takvoj situaciji tužilja
- 29 -

Kada je reč o prvom razlogu za isključenje iz nasleđa. potpuno ili delimično.NASLEDNO PRAVO osloboditi tereta izdržavanja. Zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo. pa Okružni sud nalazi. tužilja nije zloupotrebila pravo na zakonsko izdržavanje prema pokojnom kao ocu. ako se odao neradu i nepoštenom životu). Zakona o nasleđivanju. To se nikako ne može pripisati u krivicu tužilji. zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo iz razloga ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. pravilno rešavajući o zahtevu tužilje radi povrede nužnog naslednog dela. kao i prvostepeni sud.30 - . god. zaveštalac mora uvek koristiti oblik zaveštanja koji je propisan za stavlja. bio na njima.) 60. Tužilja je imala po zakonu pravo na izdržavanje na teret pokojnog kao roditelja. ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. Smatra da su to razlozi za isključenje iz nasleđa. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Tom prilikom je. Naprotiv. od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje i što ga nije posećivala za vreme njegove bolesti predstavljaju u stvari posledice činjenice da odnosi između roditelja i deteta nisu nikada uspostavljeni. Razlozi pokojnog za isključenje tužilje iz nasleđa svode se na tvrdnje o zloupotrebi od strane tužilje prava na zakonsko izdržavanje prema njemu kao ocu. Kod ovakvog stanja stvari. obzirom na činjenicu da je izdržavanje zahtevala i posle redovnog školovanja. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 61. Zakona. Pri tome. utvrđeno da je tužilja redovan student Više ekonomske škole i da teška bolest pokojnog nije razlog za ukidanje njegove zakonske obaveze izdržavanja. najpre kao prethodno pitanje raspravio pitanje pravne važnosti isključenja tužilje iz nasleđa. njegovom detetu. Gž. usvojeniku. da okolnosti što tužilja nije pomogla pokojnom ocu. iako je teret dokazivanje ove činjenice. prvostepeni sud je. Prvostepeni sud je pravilno raspravio sva ova sporna pitanja i pravilno zaključio da zakonskih uslova za isključenje iz nasleđa tužilje nije bilo i da isključenje nije punovažno. Zakona a posledice isključenja članom 63. između ostalog. gde se kao razlog za tužbu navodi da je teško bolestan. prvostepeni sud je pravnosnažnom presudom odbio tužbeni zahtev. Prema odredbi člana 61. nije teže ogrešila prema pokojnom ocu. Uslovi punovažnosti isključenja propisani su članom 62.12. iako je samo formalno upisala Višu ekonomsku školu. radi ukidanja njegove obaveze zakonskog izdržavanja prema tužilji ustanovljene sudskom odlukom. tako što bi se uzdržala. postupajući po tužbi pokojnog. u situaciji kada se to po prirodi stvari moglo očekivati. ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu. na neispunjeno očekivanje da će mu tužilja pomoći tako što će se odreći prava na izdržavanje. obzirom na tešku bolest pokojnog i u vezi sa tim tešku materijalnu situaciju njega i njegove porodice. istog zakona. iako među njima nikada nije uspostavljen najosnovniji roditeljski odnos. Prema tome. tuženici ničim nisu argumentovali tvrdnje da u vreme bolesti pokojnog tužilja nije bila na redovnom školovanju. u prethodnoj parnici. Zakona o nasleđivanju. stav 4. kao detetu i pravilan je zaključak da se tužilja povodom zakonske odnosno moralne obaveze. i što ga nije posećivala za vreme bolesti. Isključenje može biti potpuno ili delimično. zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu. 1448/2006 od 21. prema odredbi člana 62.2006. bračnom drugu ili roditelju.

god. tako da zbog smrada u prostoriji u kojoj je živeo nije se moglo ući. Zbog toga je zaveštalac u ovom slučaju mogao izvršiti isključenje i u pismenom sastavu sačinjenom 28. što je bez njihovog znanja napustila kuću i udala se za čoveka o kome oni nisu imali pozitivno mišljenje. jer za takve svoje tvrdnje tužilac nije podneo potrebne dokaze. nezavisnosti zemlje i sl. prema navedenoj zakonskoj odredbi.6. Navodi revizije da je otuđenjem novca i zlatnog nakita tužena prema tužiocu i njegovoj pok. po oceni Vrhovnog suda. nižestepeni sudovi utvrđuju da je ostavilac poslednjih godina života bolovao od tuberkuloze pluća. Oni su tuženoj zamerali što nije završila studije. nižestepeni sudovi su. 1045/99 od 25. Takav odnos tužene prema roditeljima naveo je ostavilju da je isključi iz nasleđa.31 - . Ovo i onda ako svojom imovinom nije raspolagao zaveštanjem. zbog kog razloga je ostavilac mogao tužilju da isključi iz nasleđa.. Da bi zaveštalac isključio nužnog naslednika iz nasleđa mora biti ispunjen jedan od uslova navedenih u čl. Stoga je tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan. ili ako se odao neradu i nepoštenom životu.1999. Rev. navedenog zakona. dosta vremena je provodio na lečenju u bolnici. ponašanje tužene ne može se okvalifikovati kao bilo koji od razloga za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva u smislu citirane zakonske odredbe. Iz utvrđenih činjenica osnovano su sudovi izveli zaključak da takvo ponašanje tužilje predstavlja teži stepen ogrešenja o zakonske i moralne obaveze tužilje prema ostaviocu koje sadrži obeležja krivice.NASLEDNO PRAVO nje zaveštanja i u njemu izraziti isključenje nužnog dela – član 62. te da se prema njima ponašala nepristojno i vređala ih pogrdnim rečima. pravilno ocenili da nisu ispunjeni uslovi iz člana 42. što je iz kuće otuđila veći iznos gotovog novca i više predmeta zlatnog nakita koji je pripadao njenoj majci. po oceni Vrhovnog suda. za vreme dok je boravio u svojoj kući nije imao ko da brine o njemu.) 61. Zakona o nasleđivanju. zaveštalac može isključiti nužnog naslednika iz nasledstva ukoliko se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega ili njegovog bračnog druga. 8.1999. ako je učinio krivično delo upravljeno na podrivanje narodne vlasti. zbog čega su uslovi stanovanja bili teški. detetu ili roditelju.1996. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. godine iako u njemu nije imenovao naslednika. Naime. ZPP.05. god. 42.8. a kako to nalaže propis čl. Ocenom izvedenih dokaza. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovnoi sud Srbije Rev. nije od uticaja na donošenje drugačije odluke. Više puta je ostavilac tražio pomoć od tužilje u vezi izdržavanja što je ova odbijala a istovremeno je upućivala pretnje svakom licu kome se ostavilac obraćao sa molbom da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju.) . U konkretnom slučaju. 4256/98 od 12. ako je sa umišljajem učinio neko teže krivično delo prema njemu ili njegovom bračnom drugu. Međutim. Zakona o nasleđivanju za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva. supruzi izvršila krivično delo. Iz obrazloženja: Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužena jedino dete tužioca i ostavilje. Svaku izjavu poslednje volje datu u propisanoj formi koja ima svrhu da odredi drukčiji raspored imovine i red nasleđivanja nego što ga propisuje zakon treba smatrati zaveštanjem pa nije nužno da ovo pismeno sadrži i postavljenje naslednika.

62. Zakona o nasleđivanju. odavanjem neradu ili nepoštenom životu). jer se. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan. po članu 385. god.03. našavši da je među učesnicima postupka sporno šta čini zaostavštinu ostavioca odn. S obzirom na obim isključenja. zahtevi tužioca da se ugovor o poklonu i testament reduciraju za veličinu njegovog nužnog dela su neosnovani.uputiti na parnicu. "bez prava na nužni deo". bračnom drugu ili roditelju. Isključenje iz nasleđa se vrši u formi zaveštanja a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno. i 63. Zakona o nasleđivanju) 63.) URAČUNAVANJE POKLONA (Član 66. njegovom detetu. svog sina. prvostepeni sud će najpre sa sigurnošću razjasniti da li je među učesnicima postupka sporno da se poklon uračunava u nasledni deo učesniku – poklonoprimcu ili je sporna . Bez uticaja su navodi revizije da nižestepeni sudovi nisu pouzdano utvrdili da je tužilac vređao. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem prekinuo ostavinski postupak. Ono mora biti izraženo na nesumnjiv način. umišljajnim krivičnim delom učinjenim prema njemu. U ponovnom postupku. koji mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. (Vrhovni sud Srbije. 1131/02 od 28. ZPP. Rev.2002. revizijom ne može pobijati utvrđeno činjenično stanje. zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (uvredljivim ili grubim postupkom.32 - . Isključenje se vrši u formi koja važi za testament. usvojeniku. Poželjno je navesti i uzrok. Stoga se u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njegove zahteve odbili. Iz obrazloženja: Prema čl. a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno. Tužilja je isključila iz nasleđa tuženog. da li je namera ostavioca bila da se učesniku nasledniku – poklonoprimcu ne uračuna u njegov nasledni deo poklon koji mu je ostavilac učinio.NASLEDNO PRAVO POSLEDICE ISKLJUČENJA (Član 63. Zakona o nasleđivanju) 62. stav 3. 61. maltretirao i fizički napadao majku. Sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika koji istakne prigovor uračunavanja poklona u zakonski nasledni deo drugog naslednika .

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama potrebno je utvrditi pravu volju ostavioca. Tek ako se takav spor pojavi postupak će se prekinuti uz uput na parnicu. 235/07 od 09. 46.02. osim ako je ostavilac izjavio u vreme davanja poklona. 4123/97) . na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. Rev. Istom odredbom u stavu 3. te da se ovaj poklon uračunava u nasledni deo tužene. ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila volja ostaviočeva. da posle njegove smrti tužilja i tužena dele njegovu imovinu kako znaju. Ako sud nađe da je sporna samo vrednost poklona koji se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine. da se poklon neće uračunati u nasledni deo. ili kasnije u testamentu. da se svakom zakonskom nasledniku uračunava u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. Ovom odredbom je predviđeno u stavu 1. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da volja ostavioca nije pravilno protumačena. (Vrhovni sud Srbije. jer zakon o vanparničnom postupku takvu mogućnost nije propisao. je predviđeno da se poklon ne uračunava ako je ostavilac izjavio u vreme poklona ili docnije u testamentu. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđivanja namirenja u naslednom delu poklonom. godine) 64. Svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve ono što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način.02. nema pravo da nakon povlačenja tužbe i pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje.NASLEDNO PRAVO vrednost poklona koja se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine. pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu čl. Po mišljenju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi protumačili volju ostavioca a naime da je smatrao da ne treba poklone koje je učinio svojim ćerkama.1998. prekinuće ostavinski postupak i na odgovarajuću parnicu će uputiti učesnike u čijem je interesu da se poklon uračuna u nasledni deo. ovde tužilji i tuženoj uračunavati u nasledstvo. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.33 - . Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi bilo je potrebno utvrditi pravu volju ostavioca koja je bila izražena rečima. Utvrđeno je da je sada pokojni otac parničnih stranaka izjavio da posle njegove smrti dele imovinu kako znaju. (Vrhovni sud Srbije Rev. Gž. 2601/97 od 18.2007. Ako sud ostane pri zaključku da je u konkretnom slučaju sporno samo uračunavanje poklona u nasledni deo. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno. To pitanje će se razjasniti odgovarajućim izjavama učesnika postupka. (Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu. god. sud će pristupiti utvrđivanju vrednosti poklona i zaostavštine i to će rešavati u ostavinskom postupku sve dok se po tom pitanju eventualno ne pojavi spor među učesnicima. pa zavisno od toga i eventualno pravo učesnika – poklonoprimca na nasledni deo iz preostale zaostavštine.) 65. da su tužilja i tužena od svog oca za vreme njegovog života dobile na poklon određenu imovinu. Zakona o nasleđivanju. Tužbom se traži da se utvrdi da je tužena dobila na poklon parcele bliže označene prvostepenom presudom. da se poklon neće uračunati u nasledstvo.

NASLEDNO PRAVO

66.
Kao poklon čija se vrednost priračunava vrednosti čiste zaostavštine smatra se svako ostaviočevo raspolaganje imovinom bez naknade u korist naslednika, bez obzira na vreme kada su učinjeni, osim poklona koji se po zakonu ne uračunavaju nasledniku u njegov nasledni deo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3138/97)

67.
Propisi o uračunavanju poklona u nasledni deo i o zastarelosti zahteva za nasleđivanje primenjuju se ne samo za sanaslednike već i na naslednike sanaslednika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1977/95)

68.
Ako se zahtev za uračunavanje poklona ne istakne u ostavinskom postupku onda naslednik ne može u posebnoj parnici, po pravosnažno okončanom ostavinskom postupku, tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u ovom naslednom delu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3407/95)

KO MOŽE ZAHTEVATI URAČUNAVANJE (Član 77. Zakona o nasleđivanju)

69.
Uračunavanje poklona u nasledni deo sud ne provodi po službenoj dužnosti već samo po zahtevu određenih lica koja imaju aktivnu legitimaciju po samom zakonu. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 624/95)

POJAM ZAVEŠTANJA (Član 78. Zakona o nasleđivanju)

70.
Zakon o nasleđivanju ne predviđa zajedničko zaveštanje, pa ako su dva lica sačinili takvo zaveštanje, isto je ništavo. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 2005/97)

71.
Testament nema pravnog dejstva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 516/ 95)
- 34 -

NASLEDNO PRAVO

ZAVEŠTAJNA (TESTAMENTALNA) SPOSOBNOST (Član 79. Zakona o nasleđivanju)

72.
Lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti raspolažu pretpostavljenom sposobnošću za rasuđivanje, te - zbog toga - imaju i pretpostavljenu testamentalnu sposobnost.

Iz obrazloženja: Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. Ovi kriterijumi su određeni članom 79. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje - takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka, tj. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. U tom smislu, testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti, zbog čega nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost, već da li je bio sposoban za testiranje. Na taj način, za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje - čl. 156. i 166. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1161/2004(1) od 30.08.2004. god.)

73.
Testamentalna sposobnost zaveštaoca, procenjuje se prema "Lex nationalis" zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Iz obrazloženja: Prema razlozima nižestepenih odluka testatorka sada pokojna N. je 19. avgusta 1987. godine u Kanadi sačinila pismeni testament pred svedocima, kojim je spornu kuću u Kikindi zaveštala prvotuženom, a svoju ostalu imovinu deci – na razne delove. Osporeni testament sačinjen je na engleskom jeziku, testatorka ga je potpisala u prisustvu dva svedoka, navodeći da je to njena poslednja volja, ovaj testament su u svojstvu testamentalnih svedoka potpisala dva lica, a overen je 15. avgusta 1995. godine od strane javnog beležnika Pokrajine Ontario. Testatorka je u vreme sačinjavanja testamenta i otvaranja nasleđa imala kanadsko državljanstvo, a uslov za sticanje ovog državljanstva je i položen ispit iz engleskog ili francuskog jezika. Odlučujući o žalbi tužilaca drugostepeni sud je zaključio da je testatorka znala samo govorni engleski, da engleski nije znala da čita i piše i da osporeni testament ne ispunjava uslove iz člana 64. Zakona o nasleđivanju Srbije, s obzirom da prema ovim odredbama pismeni testament pred svedocima može sačiniti samo testator koji zna da čita i piše, odnosno da ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpiše u prisustvu dva svedoka, izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
- 35 -

NASLEDNO PRAVO

Naime, prema odredbama člana 30. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja za sposobnost za pravljenje testamenta merodavno je pravo države čije državljanstvo je zaveštalac imao u momentu sačinjavanja testamenta. Testamentalna sposobnost zaveštaoca, se stoga, po stanovištu Vrhovnog suda, procenjuje prema lex nationalis zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Ukoliko zaveštalac ima više državljanstava (bipatridi), merodavno pravo određuje se prema odredbama člana 11. st. 2. i 3. istog Zakona, a u slučaju da je zaveštalac državljanin SR (odnosno ranije SFRJ), i da ima i državljanstvo neke druge države, smatraće se da ima samo jugoslovensko državljanstvo. U pogledu punovažnosti testamenta sa stanovišta forme, punovažnost testamenta u pogledu oblika ceni se prema odredbama člana 31. navedenog Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Prema stanju u spisima zaveštalac je imala kanadsko državljanstvo, koje je stekla po iseljenju u Kanadu, nižestepeni sudovi su propustili da utvrde da li je zaveštalac u vreme sačinjavanja osporenog testamenta 1987. godine imala i državljanstvo SFRJ, jer od ovih okolnosti zavisi da li će za ocenu punovažnosti osporenog testamenta kao merodavno pravo biti primenjeni propisi o nasleđivanju koji su u SFRJ tada bili na snazi (u zavisnosti od njenog republičkog državljanstva) ili pravo strane države čiji je državljanin bila i u kojoj je imala prebivalište, ukoliko državljanstvo SFRJ nije imala. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4683/99 od 05.04.2001. god.)

74.
Testatorova sposobnost za rasuđivanje u vreme sačinjavanja testamenta utvrđuje se veštačenjem. Iz obrazloženja: Presudom je dobijen tužbeni zahtev da se utvrdi da pismeni testament pred svedocima ne proizvodi pravno dejstvo. Okružni sud je ukinuo prvostepenu odluku. Testator je bio delimično lišen poslovne sposobnosti zbog akloholizma i stavljen pod starateljstvo 17. 09. 1983. godine. Poslovna sposobnost mu do smrti nije vraćena. Prvostepeni sud je bez veštačenja sposobnosti testatora za rasuđivanje sam ocenio da je bio sposoban za rasuđivanje. Sud nije stručan da utvrđuje da li je testator bio sposoban za rasuđivanje u vreme sačinjenja testamenta, jer za to ne poseduje potrebno stručno znanje u smislu člana 250. ZPP. Sud je bio dužan da odredi sudsko psihijatrijsko veštačenje radi utvrđenja sposobnosti za rasuđivanje testatora i da pri tom pokuša da pribavi medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju testatora u vreme sačinjavanja testamenta na osnovu kojeg bi se izvršilo veštačenje. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1364/97 od 13.11.1997. god.)

75.
Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti testament u redovnoj formi odn. drugom obliku predviđenom zakonom.
- 36 -

(Vrhovni sud Srbije. Bez bitnog je uticaja na zakonitost pobijane presude navod revizije koji se odnosi na okolnost. Rev. A. januara 1994.br. 142/97 od 06. Zakona o nasleđivanju. .) VOLJA ZA SAČINJAVANJE ZAVEŠTANJA ( Član 81. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su i po stanovištu Vrhovnog suda osnovano zaključili. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati . ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih nije mogla da sačini testament u redovnoj formi odnosno drugom obliku (svojeručni.3896/97 od 02. A. god.1997.05. tužbeni zahtev tužioca usvojili i odlučili kao u izreci prvostepene presude. jer je ono strogo formalni akt. bio na snazi. pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su polazeći od odredbi člana 73. (Vrhovni sud Srbije. da je sada pok. Da bi izjavljena volja bila relevantna i mogla da proizvede posledicu zaključenja testamenta kao pravnog posla. god. bila pismena.37 - .člana 84. da eventualna bolest i životno doba ostavioca sada pok. tri dana nakon posete tuženog sa svedocima na dan 9.1997. A. godine umrla. nužno je da je ona učinjena slobodno. A. Zakona o nasleđivanju) 77. već naprotiv da je prema mestu gde je živela i sredini u kojoj se kretala imala objektivnih i subjektivnih mogućnosti da pre svoje smrti sastavi redovan testament. Zbog toga nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao.1994. A. da je u momentu smrti imala 77 godina i da je 9.) SVOJERUČNO ZAVEŠTANJE (Član 84. pismeni pred svedocima ili sudski). Zakona o nasleđivanju) 76. Forma (oblik) zaveštanja mora biti ispoštovana u potpunosti. što znači da sadrži svest o svim elementima i značaju preduzetih radnji i slobodnu i stvarnu nameru za zaključenje pravnog posla.1.45 minuta sa njom razgovarali bila pokretna i pri punoj svesti i zdravom razumu. da je pok. Zakona o nasleđivanju Srbije koji je u momentu smrti sada pok.12.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Među parničnim strankama nije sporna činjenica. Rev. pre toga nije bila u izuzetnim prilikama zbog kojih nije mogla sačiniti redovan testament. godine kada su svedoci sa tuženikom bili kod nje u kući i oko 35 . jer iz spisa predmeta proizilazi da pok.

2009. reč je o svojeručnom testamentu. Zakona o nasleđivanju. ovog Zakona propisano je da je zaveštanje rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost. U konkretnom slučaju. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani oblik i uslovi određeni Zakonom . godine) . jer je zaveštanje strogo formalni akt.testamenta određeni su članom 83. Zakona o nasleđivanju. 2306/08 od 09.član 164.04. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju.38 - . Zakona. godine) 78. Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom . koji prema članu 84. Oblik i uslovi zaveštanja . Reč je o svojeručnom testamentu. Zakona. do 113. U konkretnom slučaju.prema članu 84. do 113. istog Zakona propisano je da je rušljivo zaveštanje ako nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim Zakonom. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je i svojeručno potpisao. Naime. pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. Zaveštanje nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao. 84. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je svojeručno potpisao.mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom. koji . Rev.NASLEDNO PRAVO Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj koji nije imao zaveštajnu sposobnost. Odredbom člana 164. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.testament mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim članom 83. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. Zaveštanje . jer nije sačinjeno u skladu sa odredbama Zakona. Zakona mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom.2009.04. zaveštanje koje je sačinila pokojna nije punovažno. zaveštanje koje je sačinila imenovana pokojna nije punovažno jer nije sačinjeno u skladu sa Zakonom. 2306/08 od 09. Zakona . a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl. Odredbom člana 168. Zakona. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati.član 168. Rev. 84. pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl. Iz obrazloženja: Oblik zaveštanja mora u potpunosti biti ispoštovan. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani zakonom određeni oblik i uslovi. Odredbom člana 84. jer je ono strogo formalni akt čija oblik mora u potpunosti biti ispoštovan.

Tehnika pisanja zaveštaoca. korišćenje štampanih ili pisanih slova. Isključena je mogućnost korišćenja računara. kojima se propisuju posebni zakonski uslovi za ovu vrstu zaveštanja. nižestepeni sudovi su zaključili da je ovako pismeno zaveštanje pred svedocima ništavo i da kao takvo ne postoji. pisaće mašine i dr. već je bitno da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. koju je ova kucala na pisaćoj mašini. Da bi pismeni testament pred svedocima bio punovažan potrebno je da prilikom davanja izjave testatora da je to njegov testament i potpisivanja istog budu prisutna oba testamentalna svedoka i da se oni istovremeno na tom testamentu i potpišu. stav 1. pokojna majka tužene. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja bitno je da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Iz navedenog proizilazi da svojeručno (olografsko) zaveštanje predstavlja oblik redovnog. pri čemu nije od značaja na kom jeziku. privatnog i pismenog zaveštanja i da je za ovaj oblik neophodno da u celosti zaveštanje bude napisano i potpisano od strane zaveštaoca.2000. pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. autentičnost spornog teksta od 05. Zakona o nasleđivanju je propisano da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. godine i nije bila sporna. a to nije učinila ni kasnije. Iz obrazloženja: Odredbama člana 84. Rev. a baba tužilaca je 1998. nije bliže propisana. Posle čitanja onoga što je izjavila pred dva svedoka. ćerki testamentalne naslednice.39 - ." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. 3551/07 od 08. izjavila je da je to njena poslednja volja. a ovo pismeno kao svedok zaveštanja potpisao samo jedan svedok. usled čega se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da se svojeručno zaveštanje mora da sačini pisanim slovima. zbog čega su usvojili tužbeni zahtev. Stoga. napisanog i potpisanog njegovom rukom. Drugi svedok nije potpisom potvrdila to svojstvo jer nije imala ličnu kartu.NASLEDNO PRAVO 79. godine započela sačinjavanje pismenog zaveštanja pred svedocima tako što je sadržinu zaveštanja diktirala unuci. do smrti zaveštaoca. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. napisanog i potpisanog njegovom rukom a u konkretnom slučaju. Provera autentičnosti teksta zaveštanja može biti izvršena i kada je zaveštanje pisano štampanim slovima. pa se po oceni Vrhovnog suda ne isključuje mogućnost da zaveštalac svoju poslednju volju izrazi svojeručnim zaveštanjem napisanim štampanim slovima. Ovo ograničenje ne proizilazi iz citiranih odredbi. . To predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije od značaja na kom jeziku. 2008.11. 05. godine) 80.

god. a ne samo za njegovo dokazivanje. Odredba člana 85. i 85. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. s obzirom da je isti izdiktirao pokojni. kao svečani. _______. tada je osnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj testamenta jer nema uslova za postojanje pismenog testamenta – zaveštanja pred svedocima predviđenog članom 85.2005. 84. godine od strane pokojnog. Sve to predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. a svedoka pri sačinjavanju testamenta nije bilo pa niko nije ni mogao da potvrdi sadržinu testamenta. Stoga. Odredbom člana 83. br. a primenom odredbe čl.) 81. Naime. ako svedoci nisu istovremeno potpisali testament nije ispunjena forma testamenta nužna za njegovu punovažnost. Zato pismeni testament pred svedocima nije punovažan ako prilikom davanja izjave zaveštaoca da je to njegov testament i potpisivanja istog nisu bila prisutna istovremeno oba svedoka testamenta i ako se istovremeno na testamentu oni nisu potpisali. Kada je testator sačinio testament tako što je isti izdiktirao a tekst mu pisao unuk.NASLEDNO PRAVO Nije osnovano isticanje tužene u reviziji da je materijalno pravo pogrešno primenjivano. Zaveštalac treba da potpiše napisani tekst i prilikom potpisa mora izjaviti da je to njegov testament. a nije bilo ni svedoka pri sastavljanju testamenta. istog Zakona izražen je značaj forme zaveštanja kao uslova za njegovu punovažnost jer je propisano da zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim tim zakonom.) . Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. niti onih koji bi potvrdili sadržinu testamenta. strogo formalni akt.03. Pravilna je odluka suda kada je poništio navedeni testamenat. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Gž. br. ozbiljnost i pouzdanost izjave volje i pravnu sigurnost i ima značaj uslova za punovažnost testamenta. obezbeđuje autentičnost izjave poslednje volje zaveštaoca. a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. a svedoci se moraju odmah potpisati. 55/04 od 22. pa time nema uslova za punovažnost ni pismenog testamenta pred svedocima ni svojeručnog testamenta. Forma testamenta osigurava slobodu volje. pa je poništen "testamenat" u pisanoj formi sačinjen 10. Drugostepeni sud je žalbu tuženih odbio kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženih. Zakona o nasleđivanju. god. jer je njihova uloga da potvrde autentičnost ostaviočevog potpisa i njihove izjave da testament koji potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju.40 - .12. br. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. (Vrhovni sud Srbije Rev. tekst je pisalo treće lice. Zakona o nasleđivanju. niti forme svojeručnog zaveštanja predviđenog članom 84.01. 1255/05 od 27. odredbom člana 85.2000. Testament. te se zaostavština ima raspraviti prema zakonskom redu nasleđivanja. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati.2004. koji je proglašen u predmetu ostavinske rasprave O. Zakona o nasleđivanju propisala je redosled radnji kao uslova za punovažnost ove vrste testamenta.

je svojom zaostavštinom raspolagala svojeručnim testamentom kojim je ostavila u nasleđe. sada pokojna D. Odluke o sahranjivanju i . Gž. već na osnovu Zakona o nasleđivanju. god.1995.2003. a u smislu odredbe člana 6. istog Zakona. Drugostepeni sud je odbio.K.NASLEDNO PRAVO 82. je umrla 3. predstavlja svojeručni testamenat ostavioca. tužiljinu žalbu i potvrdio je prvostepenu presudu. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da pomenuta zabeleška ne predstavlja svojeručni testamenat ostavioca. 598/03 od 10. Kako je tužilja – kćerka pokojnog. godine i nije ostavila ni jedno lice iz kruga zakonskih naslednika. Prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima. pronašla u arhivi ostavioca pismeno nazvano “zabeleška” koju je ostavilac sačinio. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Shodno odredbi člana 2. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti ostavilje. Pismena “zabeleška” se ne može izjednačiti sa svojeručnim testamentom ostavioca. odlučeno je da za naslednika. naslednoj učesnici B. Odredbom člana 17.10. Iz pomenute “zabeleške” proizilazi da je ostavilac preporučio tuženoj – drugoj kćerki da se ne prihvati nasleđa na stanu jer joj je pomogao novčano prilikom drugih kupovina.N. Svojeručnim testamentom mogu se ostaviti u nasleđe sve stvari i prava koje pripadaju testatoru. to je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da to pismeno predstavlja svojeručni testamenat ostavioca i da je pravno valjan na osnovu kojeg se ima raspraviti njegova zaostavština i da se poništi njena naslednička izjava koju je dala u ostavinskom postupku. kao neosnovanu. bez obzira što naslednik ne spada u krug zakonskih naslednika. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da pismena – “zabeleška” koju je ostavilac sačinio.41 - .) 83.K. Opština je u postupku raspravljanja zaostavštine osporila testament u delu koji se odnosi na raspolaganje grobnim mestom. bude oglašena nasledna učesnica B. naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu testamenta. pa i pravo korišćenja grobnog mesta. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. na osnovu testamentalnog prava na nasleđivanje. Pravilnom primenom materijalnog prava. pored ostalog i pravo korišćenja označenog grobnog mesta. nasleđivati se mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog oca stranaka na osnovu zakona i učesnici su izjavili da ostavilac nije ostavio nikakvo pismeno. br. Prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio pravnu volju ostavioca u vezi pomenute zabeleške i našao da ista ne sadrži volju ostavioca koja bi se odnosila na raspolaganje njegovom imovinom – stanom i ko će biti naslednik. Pokojna D.04.N.

br.NASLEDNO PRAVO grobljima je propisano da u slučaju smrti korisnika grobnog mesta. V.1999. V. V. Ispitujući pravilnost prvostepenog rešenja u okviru zakonskih ovlašćenja iz člana 381.42 - . u predmetu P. pa je pravosnažnom presudom Trećeg opštinskog suda u B. Gz.11. pravo korišćenja grobnog mesta pripada fizičkom licu koje je oglašeno za njegovog naslednika. već na osnovu Zakona o nasleđivanju i Odluke o sahranjivanju i grobljima. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. ostavio svojeručni testament na osnovu koga je celokupnu svoju zaostavštinu ostavio u nasleđe naslednom učesniku P..) 85. ZPP.) . V. to obuhvata i mogućnost nasleđivanja prava korišćenja grobnog mesta na osnovu raspolaganja punovažnim testamentom ostavilje. iz B. stav 2. Kada je iz same isprave testamenta vidljivo da on ne ispunjava formu propisanu Zakonom. Neosnovano je isticanje u reviziji da pravo korišćenja grobnog mesta ne mogu nasleđivati lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika i da se ovo pravo ne može nalaziti u prometu.. V. M. zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da prvostepeno rešenje bude ukinuto. Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati.) 84. iz razloga što prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima. tada nema mesta upućivanju na parnicu i prekida raspravljanja zaostavštine. 12248/96 od 21. oglasio naslednicom po osnovu svojeručnog testamenta pok. Kako u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti to je prvostepeno rešenje na osnovu člana 380. koje je utvrdio prvostepeni sud. jer nema svojeručnog potpisa testatora. 4914/02 od 06.. br.2003. Kako je navedenim propisima predviđena mogućnost nasleđivanja stvari i prava i po osnovu zakona i po osnovu testamenta. (Vrhovni sud Srbije Rev.01. M. S obzirom na izloženo. jer se punovažnost testamenta može oceniti i na osnovu same isprave.. god.03.. Okružni sud je našao da je žalba naslednog učesnika neosnovana. pravilno je postupio prvostepeni sud kada je naslednog učesnika P. br. potvrđeno. ZPP. 345/99 od 18. god. na taj način što je na njegovoj zaostavštini na osnovu svojeručnog testameta za jednog naslednika oglašena P._______ utvrđeno postojanje ovakvog testamenta. proizilazi da je pre smrti pok. Protiv ovog rešenja blagovremeno je izjavila žalbu tužena Opština. god. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem je raspravljena zaostavština iza smrti pok. Ovaj testament je zatvoren.. M.. (Iz presude Okružnog suda u Pozarevcu.1997. Iz činjeničnog stanja.

Ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima . uzevši list iz svog bloka na kome je već bilo napisanog teksta.. pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt. (Vrhovni sud Srbije. Nije dovoljno da ga samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. pa je za njegovu punovažnost potrebno da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita.2005. godine. godine) 88. godine u jutarnjim časovima a pre odlaska u bolnicu u njegovoj kući su bili tuženi i još dvojica imenovanih. i M. godine. Zakona o nasleđivanju) 87.u smislu člana 85. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati . već je tuženom saopštio da "čuva imanje i da čuva papir jer . Zakona o nasleđivanju. Rev. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.NASLEDNO PRAVO 86.43 - . U smislu člana 85. .02. da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno ga potpiše.član 85. ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga tako sačinjeni tekst potpisuje. a preminuo je 10. koji je pokojnog ostavitelja i odvezao u bolnicu. Rev. Zakona o nasleđivanju . da li je sadržina izražena na hartiji ili drugoj podlozi mastilom ili olovkom.2006.09. rekao tuženom da napiše sledeći tekst: "Ostalo novca kod J. Pokojni je. Zakona o nasleđivanju. Hteo je da sačini zaveštanje.ako mu se šta desi . ukupno 850 evra i ostavljam sve imanje J.". sada pokojni ostavilac i tuženi.2005. 2213/08 od 03.2008. Relevantna odredba: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada pokojnom ostaviocu pozlilo je dana 14. ali to nije realizovao zbog pogoršanja zdravstvenog stanja. Za punovažnost svojeručnog testamenta irelevantan je jezik i pismo na kome se piše.02. 2488/96) PISMENO ZAVEŠTANJE PRED SVEDOCIMA (Član 85. Dakle.da će ono biti njegovo".zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga ga potpisuje. Ostavilac se iz bolnice vratio 14. Tekst su potpisali dvojica imenovanih prisutnih. pa zato on može biti sačinjen u formi pisma koje roditelj upućuje svom detetu.02. Pre potpisivanja ostavilac nije pročitao tekst niti je rekao da mu je to poslednja volja.

usled čega ne može proizvoditi pravno dejstvo. br. . Rev. tužene i samog zaveštaoca naglas pročitao.. godine) 89. a bitan elemenat te forme je da zaveštalac izjavi pred svedocima da je sačinjeno pismeno pročitao. oktobra 2006. pa ga je pročitao uz prisustvo zaveštaoca. Kako je predviđena strogo formalna procedura i da zaveštanje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. nedostatak forme ne pruža dovoljno garancije za obavljanje autentičnosti poslednje volje zaveštaoca. zatim ga je advokat uz prisustvo dva svedoka. a ne da zaveštalac samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Odredbom člana 85. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao... (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o nasleđivanju. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa se utvrđuje da je pismeno zaveštanje pred svedocima pokojnog ništavno i ne proizvodi pravno dejstvo. P.10. Presudom Okružnog suda u Č. Kada je advokat sačinio pismeni testamenat u ime zaveštaoca. godine odbijen je kao neosnovana žalba tuženih. br. Pismeno zaveštanje pred svedocima. jer izvedenim dokazima nije utvrđeno da je zaveštalac pred svedocima izjavio da je navedeno pismeno pročitao. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 85.2006. ____/06 od 18. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio. Pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt. U konkretnom slučaju ovog bitnog elementa forme nema. god.. a isti potvrdi “da je u njemu sve ispoštovano kako je rekao”. U konkretnom slučaju zaveštalac svoj testament pred svedocima nije potvrdio. za čiju su punovažnost ispunjeni zakonski uslovi.09. radi se o ništavom pravnom poslu – pismenom zaveštanju pred svedocima. Zakona o nasleđivanju koja izričito predviđa formu za pismeno zaveštanje pred svedocima. uz prisustvo tužene. 1253/06 od 18. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje. ____/05 od 22.. bez prisustva zaveštaoca sačinio zaveštanje. 90. a presuda prvostepenog suda je potvrđena. Gž. niti ga je pred svedocima pročitao. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je advokat u svojoj kancelariji. forma testamenta nije ispunjena u skladu sa citiranim zakonskim propisom. U situaciji kada zaveštala nije ni diktirao test testamenta.. odnosno svoje zaveštanje. pa za njegovu punovažnost potrebno je da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita.2008. shodno članu 85. proizvodi pravno dejstvo kada nije dokazano da je zaveštalac docnije raspolagao imovinom zaveštanom ovim zaveštanjem.M. već je to učinila njegova supruga – tužena.. 2213/08 od 03. Gž. a potom je zaveštalac izjavio obraćajući se tuženoj – “ispoštovala si onako kako sam ja rekao”. da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno potpiše. juna 2006.44 - .

Naime. preinačena je prvostepena presuda u stavu 1. nakon smrti svakog od navedenih testatora. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo nalazeći da je ništav testamenat u odnosu na pok. koji se u fotokopiji nalazi u spisima. Zakona o nasleđivanju. O. Alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima).2006. . odnosno testament pred svedocima od strane dva lica – testatora. ali samo u odnosu na pok. niti da ga je opozvala sačinjavanjem docnijeg testamenta u smislu člana 101. M..2005. zajedničkom testamentu.1986. a volje oba testatora su jasne i precizne. god. Punovažan je tzv.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovažnost pismenog testamenta pred svedocima u smislu člana 64. Zakona o nasleđivanju. proglašen je njegov testamenat pred svedocima koji je u potpunosti odvojen od testamenta pred svedocima drugog testatora. izreke preinačena. godine. Očigledno se radi o tzv.) 91. god. br.. Ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da ne proizvodi pravno dejstvo testamenat pok. Rev. koji je važio u vreme sačinjavanja testamenta. R. 74/05 od 1. M. a revizijom tuženih se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava. I pored ove okolnosti. O. godine. na istom listu hartije. istog Zakona. ili preciznije. jer se ne može testamenat proglašavati dva puta. radi se o dve odvojene izjave volje od strane dva lica za raspodelu svoje imovine. 1748/05 od 22. tako da se odbija tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. i 90. O. pa se poništava testamenat sastavljen pred svedocima 1. Iz spisa proizilazi da su oba lica – testatori bračni drugovi sastavili svako svoj pismeni testamenat pred svedocima na istom – jednom listu hartije.04.nepunovažno je.01. zajednički testament. Zbog toga je prvostepena presuda u stavu 1.08.) 92. Zakona o nasleđivanju jer je svaki testator uredno sačinio pismeni testamenat pred svedocima a odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj volji testatora. pa se radi o dve odvojene izjave volje dva lica za raspodelu njihove imovine.11. O. O. o testamentu pred svedocima od strane dva lica – testatora ali na istom listu hartije. Tuženi nisu dokazali da je ostavilja ovaj testament opozvala u celini ili delimično u smislu člana 100. M. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca. Presudom drugostepenog suda. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je punovažan sporni testamenat pred svedocima od 25. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Takođe nije utvrđeno da je ostavilja docnije raspolagala imovinom zaveštanom ovim testamentom u smislu člana 102. M. Gž. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. 69.1974. kojim su tražili poništaj pismenog testamenta pred svedocima sastavljen od pok. a odbija se deo tužbenog zahteva za poništaj istog testamenta u odnosu na pok. kao neosnovan.45 - . Isti ispunjava uslove iz čl. izreke. Zakona o nasleđivanju. ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo .

Zakona o nasleđivanju.) 94.10. potom da zaveštanje pročita. se ima raspraviti u skladu sa zakonom. alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima) je nepunovažno odn.46 - . da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno i svojeručno potpisati.10. da ga prizna za svoje.) . Pismeni testamenat pred svedocima je ništav ako testatorka nije pismena. Za punovažnost ovog oblika zaveštanja obavezno je prisustvo dva svedoka.) 93. br. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o nasleđivanju. ali samo za vreme trajanja dve poslednje zaveštaočeve radnje: za vreme njegovog priznanja zaveštanja za svoje i njegovog svojeručnog potpisivanja zaveštanja.06.servirka je to potpisala ne znajući ni suštinu ni sadržinu onoga što potpisuje. god.1996. god. a shodno članu 85. ne može proizvoditi pravna dejstva. i konačno da ga svojeručno potpiše.2004. a na kraju testamenta je stavila otisak kažiprsta. Zakona o nasleđivanju. koja se čak i ne seća za kog pacijenta je to učinila. bez obzira što je na testamentu stavila otisak kažiprsta. potpisala je i servirka. a poželjno je da se naznači i njihovo svojstvo svedoka. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sastavljen pismeni testament pred svedocima pravno valjan. Dakle.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je sin zaveštaoca a tužena vanbračna supruga. a ne može se konvalidirati stavljanjem otiska kažiprsta. Rev. jer nije sastavljen u skladu sa odredbom člana 85. (Iz presude Okružnog suda u Čačku Gž. Dokazima je utvrđeno da je testatorka bila nepismena. zbog čega takvo zaveštanje ne može proizvoditi pravno dejstvo. zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. i potvrdio prvostepenu presudu. Zakona o nasleđivanju. pa se utvrđuje da je ništav pismeni testamenat pred svedocima koji je testatorka sastavila 17. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. Pismenim zaveštanjem pred svedocima zaveštalac je svoju zaostavštinu zaveštao tuženoj.2004. očigledno je da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 85. Nužno je da sam zaveštalac napiše ili kome drugom izdiktira sadržinu zaveštanja. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca. 73/04 od 22.2004. da zaveštanje pred njima nije pročitano. Oba svedoka istovremeno moraju da čuju i razumeju zaveštaočevu izjavu kojom on zaveštanje potvrđuje za svoje i oba svedoka moraju istovremeno da prisustvuju činu zaveštaočevog potpisivanja zaveštanja. 2413/2004 od 20. god. godine i zaostavština pok. Prema odredbi člana 85. Rev. a drugi svedok .01. Svedok lekar je potpisao tekst kucan pisaćom mašinom ne čitajući njegovu sadržinu. 2413/o4 od 20. Isto pismeno. niti je zaveštalac izjavio da je zaveštanje njegovo. (Vrhovni sud Srbije. odnosno nepunovažno je. Zaveštanje je pisano pisaćom mašinom i potpisano od strane dva svedoka: lekara u bolnici u kojoj je ležao zaveštalac i servirke iste bolnice. Ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo. testamenat je ništav. Drugostepeni sud je žalbu tuženika odbio kao neosnovanu. a smatrajući da se izjašnjava o tome da li je zaveštalac psihički sposoban da raspolaže svojom imovinom. Iz nesumnjivo utvrđenog činjeničnog stanja da svedok lekar nije ni znao šta potpisuje misleći da potpisuje izjavu o psihičkom stanju zaveštaoca.

nije upozorio ostavioca na to ko može. pa je zaveštalac pročitao u sebi testament i nakon što ga je pročitao izjavio "baš tako sam hteo". . ne mogu biti od uticaja na karakter imperativne norme člana 69. pa bi bila bez uticaja činjenica što je brat testamentalnog naslednika. godine. što čini nedostatak zakonom propisane forme. a sa razloga što se o njoj već duže vreme brinu i staraju. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je zaveštalac T. potomcima. Neukost zaveštaoca pri sačinjavanju zaveštanja i okolnost što advokat.) 96. Zakona o nasleđivanju.. Testament je napisao advokat na pisaćoj mašini u prisustvu testamentalnih svedoka. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilaca za utvrđivanje ništavosti testamenta neosnovan. to su nižestepeni sudovi pravilno poništili sporni testament. Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO 95. Prisutnost advokata pred kojim je potpisano zaveštanje pred svedocima. njen rođeni brat. god. Ovim testamentom zaveštalac je ostavio tuženima prvo svoju nepokretnu imovinu i to porodičnu stambenu zgradu. (Vrhovni sud Srbije. pa je ništavo zaveštaje koje je potpisano samo od jednog svedoka koji može biti testamentalni svedok.4. nižestepeni sudovi su poništili pismeni testament sačinjen pred svedocima s obzirom na odredbu člana 69. Ovaj testament je proglašen u ostavinskoj raspravi. Zakona o nasleđivanju. 2002. Ovakvo pri izostanku potpisa advokata. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana i u tekst testamenta. Rev. G. bila bi od uticaja da je advokat svojim potpisom potvrdio autentičnost testamenta. kao i precima.47 - . Pismeni testament pred svedocima punovažan je ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. svedocima pri njegovom pravljenju. kojim su tuženoj ostavljene određene nepokretnosti. i povlači njegovu ništavost. u čijoj je kancelariji zaveštanje sastavljeno. Iz obrazloženja: Primenjujući pravilno materijalno pravo. sačinio pismeni testament pred svedocima. 1286/01 od 3. Ovom odredbom propisano je da su ništave odredbe testamenta kojima se ostavlja nešto sudiji koji je testament sastavio. Pismeni testament sačinjen u prisustvu samo jednog svedoka je ništav testament. jula 1996. je bez uticaja na punovažnost zaveštanja. kao svedoka zaveštanja i njegovo prisustvo u kancelariji prilikom sačinjavanja zaveštanja. Pošto je utvrđeno da je testamentalni svedok pri pravljenju testamenta. a takođe i sve pokretne stvari i novac. koji je bio na snazi u vreme sačinjavanja testamenta. 23. navodeći da u tekstu testamenta nije navedeno da je zaveštalac pročitao testament. braći i sestrama i bračnim drugovima ovih lica. zatim su se na testamentu potpisali i oba testamentalna svedoka. kao treći svedok potpisao zaveštanje. a ko ne može biti svedok zaveštanja. Tužioci osporavaju pravnu valjanost pismenog testamenta pred svedocima. jer bi u tom slučaju i on bio svedok zaveštanja i tada bi zaveštanje imalo dva svedoka. suprotno odredbi člana 85. a nakon toga svojeručno potpisao sve primerke testamenta.

Ovo zbog toga što je pismeni testament pred svedocima punovažan ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. U pogledu rečenog neosnovani su navodi u reviziji da je zbog toga povređena forma pismenog testamenta pred svedocima i da se s tim u vezi dovodi u pitanje punovažnost tog testamenta u smislu člana 85. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna wegova potpuna pismenost..1998. stav 1. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna potpuna pismenost zaveštaoca. prilikom potpisivanja testamenta i istovremeno sa potpisivanjem. zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. (Vrhovni sud Srbije. jer kada je neko treći po zaveštačevom kazivanju sačinio zaveštanje. Naime. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. Utvrđujući činjenicu da sada pokojni D.09. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni. Prema tome. Rev. sada pokojni D. 889/02 od 26.) .NASLEDNO PRAVO Kod utvrđenja sudova da sporni testament ispunjava uslove predviđene navedenim propisom. nije izjavio da je to njegov testament. već samo da se potpiše. nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev. a zaveštanje napisano latinicom) ili da ne zna da čita. Da bi to učinio. zbog čega ne proizvodi pravno dejstvo.A. god.48 - .. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. maloletnom I. Zakona o nasleđivanju. a zaveštanje napisano latinicom) ili zna ćirilicu. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana u tekst testamenta. sačinio je pismeno zaveštanje pred svedocima kojim je svoju imovinu zaveštao ovde tuženom. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen (da zna ćirilicu.2002. izjavio da svu svoju imovinu ostavlja maloletnom I.04. zaveštalac mora da pročita zaveštanje. S obzirom da ovako sačinjeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme druge vrste zaveštanja. ne može se dovesti u pitanje punovažnost takvog testamenta samo zbog toga što u tekstu nije navedeno da je zaveštalac već pismeno pročitao. u situaciji da mu je zaveštanje sačinilo drugo lice koje on pre potpisivanja nije pročitao. god. Zaveštalac može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. on mora da pročita zaveštanje. (Vrhovni sud Srbije. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni.. prema odredbi člana 85. Zaveštalac nije znao da čita i piše.) 97. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Da bi to učinio.2002.A. 19. ali zna da se potpiše. Zakona o nasleđivanju. niti izjavio da je to njegovo zaveštanje. jer kada je neko treći po zaveštaočevom kazivanju sačinio zaveštanje. nije od uticaja. pred više ljudi. osnovano zaključujući da osporeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme iz člana 85. od kojih su neki bili i svedoci potpisivanja ovog testamenta. godine.J. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ali zna da se potpiše. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen ili da ne zna da čita. niti ga je pre potpisivanja pročitao. Rev. činjenica da je pokojni D. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su iz navedenih razloga osporeno zaveštanje poništili. što je u postupku i utvrđeno.01. 2332/01 od 11. Zakona o nasleđivanju.

L.NASLEDNO PRAVO 98. zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.49 - . U ovom slučaju nije na nesumnjiv način sud raspravio i utvrdio da li je zaveštalac M.. da je svojeručni potpis zaveštaoca sastavljen u prisustvu najmanje dva svedoka. Prisutnost dva svedoka potrebno je iz dva razloga: prvo. Revizijski sud po službenoj dužnosti pazi na pravilnu primenu materijalnog prava (član 386. koja je nakon što je pročitala pismeni tekst njenog zaveštanja isti potpisala. da je tekst zaveštanja napisan po nekoj drugoj osobi. da svedoče autentičnost zaveštačevog potpisa i drugo – da svedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i po njemu potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. Zakona o nasleđivanju. nakon što joj je dat u ruke pismeni tekst zaveštanja.2002. tako i istovremeno u trenutku kada se zaveštalac potpisuje. koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Iz takvog utvrđenja suda ne može se sa sigurnošću zaključiti da li je ispunjen bitan uslov za punovažnost takvog zaveštanja u smislu člana 85. koji je sačinio advokat izjavila da je to konkretno pismeno pročitala i da je to njena poslednja volja. da je taj tekst svojeručno potpisan od zaveštaoca. da uz stavljanje svojeručnog potpisa zaveštalac pred svedocima da izjavu da je već sačinjeno pismeno zaveštanje pročitao i da je ono što je potpisao njegova poslednja volja. Prvostepeni sud utvrđuje ponašanje i reči koje je tužilac izrekao kada mu je advokat predala odštampani tekst njegovog pismenog zaveštanja kao i da je isti postupak sproveden iza M.) .12. Prema iznetom propisu za valjanost ovog zaveštanja traže se formalnosti: da zaveštalac zna da čita i piše. stav 2. ZPP-a ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje kako bi u ponovljenom postupku prikupio pouzdanu činjeničnu osnovu za zakonito presuđenje. 4910/02 od 11. da posvedoče autentičnost zaveštaočevog potpisa i drugo – da posvedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. istog zakona kaže: Zaveštalac. Kako je revizijski sud našao da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. L. Svedoci su prisutni iz dva razloga: prvo. da je to njegova poslednja volja i potom se pismeno svojeručno potpisati. Potpisivanje i navedene izjave jedinstvena su pravna radnja. Sledi da su potpisivanje i navedene izjave zaveštaoca jedinstvena pravna radnja. god. Punovažnost zaveštanja pred svedocima je uslovljena istovremenim prisustvom oba zaveštajna svedoka kako u trenutku kada zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja. u prisustvu dva svedoka. Rev. ZPP). Zakona o nasleđivanju upravo činjenica da li je zaveštalac takvo zaveštanje svojeručno potpisala pred dva svedoka uz izjavu da je zaveštanje pročitala i da je to njena poslednja volja. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. to su presude nižestepenih sudova u skladu sa odredbom člana 395. Ovde se radi o izjavi zaveštaoca pred svedocima zaveštanja da je konkretno pismeno koje je potpisao pročitao i da sadrži njegovu poslednju volju. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 83. Član 85. (Vrhovni sud Srbije.

(Iz presude Okružnog suda u Beogradu. nije punovažan zbog nedostatka forme. Pismeni testament pred svedocima koji sačini zaveštalac . god.09. god. zbog nedostatka propisanog oblika. 1954/97od 02. Činjenicu da je zaveštalac potpisao jedno punomoćje ne znači da je znala da čita i piše na pismu na kome je sačinjen testament.) 100. god. Zakona o nasleđivanju) 104. Zaveštalac koji zna da čita i piše može napraviti testament na taj način što će ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpisati u prisustvu dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. upućuje na to da zaveštalac nije znao da čita i piše. 1995. 149/95 od 17. 4084/96) .br. (Vrhovni sud Srbije.05. Gž. 1501/95 od 15. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Svedok pri pravljenju pismenog testamenta pred svedocima može biti lice koje ga je napisalo i kada njegovo svojstvo svedoka nije naznačeno.) 103. je ništav.) SAČINJAVANJE SUDSKOG ZAVEŠTANJA (Član 86.) 101.1997. a zatim testament potpisalo. Gž.nepismena žena. Zakona o nasleđivanju i ako je bilo prisutno preduzimanju propisanih pravnih radnji od strane zaveštaoca. ako su takav testament potpisala jos dva svedoka koji ispunjavaju uslove iz Zakona. ako ispunjava uslove iz clana 68.12. i na njemu umesto svojeručnog potpisa stavi rukoznak.god. Gž. Dakle.05. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. (Vrhovni sud Srbije. Gž. Rev. Pismeni testament testatora sastavljen latiničnim pismom (za koje je utvrđeno da testator nije znao da čita i piše).50 - .NASLEDNO PRAVO 99. Rev. 5593/98 od 13.1999. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.1995. Stavljanje otiska prsta umesto potpisa na testamentu. Ako zaveštanje sastavljeno pred sudijom i zapisničarom ne ispunjava sve uslove nužne za punovažnost zaveštanja to zaveštanje će imati pravnu važnost ukoliko ispunjava zakonsku formu i uslove nužne za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. 258/96) 102. te da nije ni mogao sačiniti pismeni testament pred svedocima. pismeni testament je punovažan i kada je jedan od potpisanih svedoka nepodoban.

Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa se utvrđuje prema tuženiku da je ništav testament pokojnog sastavljen u sudu. 975/04 od 15. Rev. Kako to nije urađeno. god.2004. koji tu odluku direktno predviđa. Zakona o nasleđivanju) 106. Pravilna je odluka suda da je neosnovan predlog stranke za saslušanje kao svedoka postupajućeg sudije koji je sastavio testament. Ništavi međunarodni testament ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika.09. sudija koji je primio na zapisnik testamenat pokojnog.51 - . Zakona o nasleđivanju. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio da je testamenat pokojnog ništav. ukoliko je nepravilnim radom suda došlo do sačinjenja sudskog testamenta suprotno odredbama Zakona. br. i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen. jer se postupci sudije iz teksta testamenta jasno vide.) PUNOVAŽNOST MEĐUNARODNOG ZAVEŠTANJA (Član 92. na testamentu se mora označiti da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka. Zakona o nasleđivanju) 107. Dokazima je utvrđeno da je testator sastavio testament pred sudom. pa je taj predlog zaista i suvišan.NASLEDNO PRAVO 105. Oštećenom pripada pravo na naknadu štete. Ako je testator sastavio testament pred sudom i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen. uz prisustvo dva svedoka i zapisničku konstataciju. Sudski testament je ništav ukoliko sudija njegovu sadržinu nije pročitao testatoru a isti je nepismen. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. (Okružni sud u Beogradu. povredio je inperativnu normu predviđenu članom 66. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. . Gž. 10563/95) SUDSKO ZAVEŠTANJE AKO ZAVEŠTALAC NIJE U STANJU DA GA PROČITA (Član 88. Na testamentu nema označenja da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka.

Gž.10. Zbog postoperativnih komplikacija. god. iste godine je trebala biti reoperisana. dijagnostifikovana i operisana.) USMENO ZAVEŠTANJE (Član 110. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. napraviti takav testament.1999.da se utvrdi nepunovažnim usmeno zaveštanje ostavilje proglašeno pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu dana 15. imala je nameru da sa njim zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju za šta je i zatražila saglasnost Ministarstva finansija.1995.1999.1999. godine sačinili zajedničku pismenu izjavu. Svedoci usmenog testamenta su 27. redovan i javni oblik zaveštanja ). da testament . 7128/96 od 26. Preminula je 22.) 108.da svu svoju imovinu ostavlja tuženom. ali ne mora. (Vrhovni sud Srbije. stav 2.ali i ne mora . ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika.smatraće se da su postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. za koju je toga dana i saznala. jer međunarodni testament po svojoj pravnoj prirodi nije zakonom propisani obavezni oblik testamenta. Moguće je. Ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost.1999. po svojoj prirodi nije zakonom propisan obavezni oblik testamenta. godine. Zakona o nasleđivanju proizilazi da međunarodni testament ( kao pismen.09. Ostavilja je sa tuženim bila u bliskim odnosima. Zakona o nasleđivanju) 109. jer ostavilac može.52 - . dakle.10. godine. 17.1996.napraviti. godine. Iz nalazom i mišljenja veštaka utvrđeno je da je oboljenje zbog koga je ostavilja u dva navrata operisana bilo akutne prirode.5338/95od 13. Ako je zbog akutnog i teškog pogoršanja zdravstvenog stanja izjava poslednje volje data u bolnici pred tri istovremeno prisutna svedoka.10.12.8. na dan sačinjavanja usmenog testamenta bila je veoma zabrinuta i uznemirena zbog predstojeće operacije. Shodno tome. . jer ga ostavilac može . pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada odbijen je tužbeni zahtev tužioca . Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.bude punovažan kao testament neke druge zakonom propisane forme.11. kojima je izjavila svoju poslednju volju . Rev. god. čime su ispunjeni zakonom propisani kumulativni uslovi za punovažnost takvog zaveštanja . kao testamenta drugog oblika. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada imenovana pokojna primljena je u bolnicu 24. Toga dana u bolnici su je posetile tri prijateljice. koju do smrti nije dobila.iako ništav kao međunarodni testament jer nije sastavljen u obliku propisanom Zakonom o nasleđivanju .NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz odredbe člana 92.

Da bi ona to bila potrebno je da se takvom izjavom rasporedi svoja imovina. kako zbog teškog psihofizičkog stanja u kome se nalazila pre druge operacije. Zakona o nasleđivanju. na ročište održano 14. izjava poslednje volje data je pred tri istovremeno prisutna svedoka. bila je vitalna za svoje godine. U ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom.2003.član 110. rođene 19. Čak i kada bi iskazana želja sada pokojne predstavljala zaveštenje. što ju je dovelo u situaciju da nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. u običnom razgovoru je iskazala želju da imovina čiji je vlasnik.08. Uzajamno su se posećivali. što su potvrdili svedoci. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje . godine. . godine a preminule 6. Stoga je nižestepenim presudama tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen kao neosnovan. Rev. Iz obrazloženja: Tužioci su zakonski naslednici ostavioca. a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava. godine su pristupila dva svedoka usmenog zaveštanja i proglašen je usmeni testament ostavioca. vrlo pokretna i temperamentna. 815/08 od 12. što iskazivanje želje u pogledu lica kome bi trebalo da pripadne imovina nakon smrti ne predstavlja. Zakona o nasleđivanju. u smislu člana 111. budući da je obolela od akutne bolesti te da je nakon prve operacije došlo do teškog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja.2009.2002. Ceneći utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 110. nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da nije ispunjen nijedan od propisanih uslova iz ove zakonske odredbe za punovažnost usmenog zaveštanja. i bila je u prijateljskim odnosima sa tuženima unazad više od 40 godina.05. i nije bolovala od težih bolesti. Zakona o nasleđivanju. Ovom razgovoru prisustvovao je i prvi svedok zaveštanja.08. godine. godine. Ostavilac je preminula 6. nisu ispunjena ni dva kumulativno propisana uslova: da je takva volja izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka u okolnostima koje bi predstavljale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje. a preminula je dana 6. stav 1.2002. zbog kojih se nije moglo sačiniti pismeno zaveštanje.08. a što nije isključio i veštak oftamolog.2002. Zakona o nasleđivanju. pa je pokojna poslednji put bila u kući tuženih 2.1923. u smislu odredbe člana 78. i to u prisustvu drugog svedoka zaveštanja. a u trenutku smrti bila je vlasnik nepokretne imovine koja je predmet usmenog zaveštanja. da imovinu ostavi tuženima. posle njene smrti pripadne tuženima. zatim. godine) 110. u svojoj kući. U vreme ove posete tuženima.NASLEDNO PRAVO Relevantna odredba: Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. Godine života ostavioca.02. tako i zbog toga što zbog katarakte nije mogla da piše. ispunjeni su kumulativni uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja predviđeni navedenom zakonskom odredbom: u momentu davanja izjave poslednje volje na strani sada pokojne postojale su izuzetne prilike. U kući je živela sama od smrti svoga supruga 1991. U vreme smrti ostavilac je imala 79 godina.08. Preminula je usled izliva krvi u mozak. ne predstavljaju izuzetne prilike u smislu člana 110. koji su pismeno sastavili zaveštaočevu izjavu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.2002. U konkretnom slučaju. godine. Zakona o nasleđivanju.11. Izjava određenog lica o želji da njegova imovina posle smrti pripadne određenom licu ne predstavlja izjavu volje kojom se raspoređuje imovina za slučaj smrti. I ranije je iskazivala ovu svoju nameru.53 - . godine.

stav 1.08. Usmeno zaveštavanje je ništavo ukoliko poslednja volja nije izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka i ako nisu postojale izuzetne prilike koje nalažu i opravdavaju tu vrstu zaveštavanja. te da dana 2. u tom smislu. Supruga mu je umrla oko godinu dana pre njega. Za punovažnost usmenog zaveštanja kumulativno moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: postojanje izuzetnih prilika zbog kojih je zaveštalac u nemogućnosti da sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje.) 112. U momentu sačinjavanja usmenog zaveštanja. Iz obrazloženja: Ostavilac je dao poslednju izjavu volje pred tri svedoka. a posebno pri utvrđenim okolnostima da je sada pokojna bila vitalna za svoje godine. gde je sledećeg dana i preminuo. U konkretnom slučaju. Sve vreme bio je svestan i sposoban za rasuđivanje. Naime.1557/04 od 23.2002. kada je iskazala želju. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud pravilno zaključuje da nisu ispunjeni zakonski uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja. na osnovu čl. godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. i to: postojanje izuzetnih prilika u momentu davanja izjave poslednje volje. potpuno se predao i počeo da vene. i 165. Zakona o nasleđivanju.54 - . . 164. zaveštalac je imao oko 90 godina. Dugotrajno oboljenje lica u dubokoj starosti se. U konkretnom slučaju.br. bolovao je od katarakte i bio veoma iscrpljen. Zakona o nasleđivanju. nije postojala ni jedna izuzetna prilika koja bi je sprečavala da sačini pismeno zaveštanje. za punovažnost usmenog zaveštanja moraju biti kumulativno ispunjena tri uslova.12. pod kojima se podrazumevaju iznenadne.) 111. god. 2156/2005 od 26.10. neočekivane ili nepredvidljive okolnosti zbog kojih zaveštalac nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. Izuzetne prilike podrazumevaju iznenadne. Rev. posle čega je on patio za njom. pokretna i da nije bolovala od težih bolesti. prema odredbi člana 110. Rev. radilo se o licu u dubokoj starosti sa oboljenjima od kojih boluje duži vremenski period. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim.NASLEDNO PRAVO Godine života ne predstavljaju izuzetne prilike. 2004. u momentu davanja izjave poslednje volje nisu postojale izuzetne prilike.Otuda se to ne smatra izuzetnim. već upravo očekivanim prilikama. neočekivane ili nepredvidljive prilike zaveštaoca zbog kojih on nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. i činjenicu da je dana 2. Oba uslova su kumulativna i odsustvo jednog od njih je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja. godine bio prisutan samo jedan od svedoka usmenog zaveštanja. Imajući u vidu navedene okolnosti.2002. nemogućnost zaveštaoca da usled izuzetnih prilika sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje. god. pokretan samo uz pomoć ukućana. tužbeni zahtev je pravilno usvojen i zaveštanje poništeno. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim.2005. (Vrhovni sud Srbije. Dan po izjavljivanju svoje poslednje volje prebačen je u bolnicu. ne smatra izuzetnim već upravo očekivanim prilikama. ležao je u bolesničkoj postelji zbog otvorenih vena na nogama. Poslednjih mesec dana pred smrt bio je vezan za postelju.08.

godine.V. U konkretnom slučaju imajući u vidu citirana pravila. Izuzetne prilike koje moraju postojati za pravnu valjanost usmenog testamenta. postojali su i objektivni uslovi da se .1996.. da je usmeni testament izjavila 03. a ostaviteljica je umrla 09.) 113. Pod izrazom “izuzetne prilike” podrazumeva se skup subjektivnih i objektivnih okolnosti koje su u datom slučaju sprečile zaveštaoca u sačinjavanju pismenog testamenta i mora se tumačiti restriktivno. ZON-a.1997. pismeni testament. godine. Rev. Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako se zbog izuzetnih prilika ne može primiti pismeno zaveštanje.04. živela u N. niti da je izjavila usmeni testament iako je pokojna bila svesna do zadnjeg dana. kako propisuje član 110. S obzirom da je usmeni testament izjavljen 03. da je svako jutro pila kafu sa komšinicom K. Kako Zakon o nasleđivanju propisuje kumulativno postojanje dva uslova za punovažnost usmenog testamenta: istovremeno prisustvo tri svedoka i postojanje izuzetnih prilika. jer bi u protivnom usmeni testament postao redovan oblik testamenta. Nije ispunjen ni drugi uslov propisan citiranim članom zakona.02. da nikada pred ovim svedokom nije spomenula da ima nameru da svoju imovinu ostavi tužilji.. br. Zakona o nasleđivanju . iz čega ne proizilazi da su postojale izuzetne prilike koje bi opravdale sačinjavanje usmenog testamenta.02. bila je sposobna za rasuđivanje.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo sadržano u odredbama člana 164. u kojem postoji Opštinski sud. da je osim tužilje poznavala i druga lica putem kojih je objektivno i subjektivno mogla preduzeti mere radi sačinjavanja pismenog testamenta. u svakom konkretnom slučaju ceni parnični sud. zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini redovan.02.1996. Sporno zaveštanje nije sačinjeno u zakonom propisanoj formi. Iz obrazloženja: Usmeni testament iz člana 74. (Vrhovni sud Srbije.1996. Biro za pružanje pravne pomoći i vrlo razvijena advokatura. s obzirom da iako je bila ležeći bolesni. Zakona o nasleđivanju podrazumeva postojanje izuzetnih prilika. 3059/01 od 04. sama po sebi ne predstavlja izuzetnu priliku.godine. svesna i orjentisana do poslednjeg dana što znači da nije bilo subjektivnih prepreka za sačinjavanje redovnog pismenog testamenta. Činjenica da je postala nepokretna. a sa ovim svedokom se videla dva dana pre nego što je umrla.. iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je pokojna O.02. jer zaveštajni svedoci nisu bili istovremeno prisutni kada je ostavilja izjavila svoju poslednju volju. a sam usmeni testament prestaje da važi protekom 30 dana od prestanka izuzetnih prilika u kojima je sačinjen.S. godine šest dana nakon toga.2002. god.. kada su usvojili zahtev tužilaca i poništili usmeno zaveštanje ostavilje od 25.N.55 - . jer nisu postojale nikakve izuzetne prilike. objektivne ili subjektivne prirode. povezano sa članom 110. Neosnovano tužilja u žalbi insistira na okolnostima vezanim za zdravstveno stanje ostaviteljice. odsustvo jednog od tih uslova je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja. zbog koje nije mogla sačiniti usmeni testament. zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da napravi redovan testament.1996..godine a ostaviteljica umrla 09..05.

već je samo u prisustvu tri svedoka rekao da će svoju imovinu zaveštati tužiocu.2002. kasnije. to su pravilno nižestepeni sudovi odbili protivtužbeni zahtev za priznavanje prava svojine na osnovu usmene i realizovane deobe. ali to nije učinio. članom 73. god. Pri tome ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka biće punovažan ako je sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije i ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede. pa ovde nema usmenog testamenta. Usmeni ugovor na koji se tužena poziva ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. glasnik SRS”. Naime. 52/74) predviđali su mogućnost ustupanja i raspodele imovine od strane pretka još za vreme njegovog života u korist potomaka pretka. propisano je da zaveštalac može izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred dva svedoka samo ako usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.56 - . a što propisuje Zakon o nasleđivanju. Sada pokojni otac stranaka za svog života nije zaključio pismeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine.05. kad usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament. Iz obrazloženja: Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti oca stranaka (“Sl.) 115. Kad je zaveštalac. stav 2.NASLEDNO PRAVO u narednih 6 dana preduzmu mere radi sačinjavanja pismenog testamenta od strane suda. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. Gž. Kako usmeni ugovor o raspodeli imovine ne proizvodi nasledno-pravna dejstva. on je time samo dao obećanje.2001. Rev. god. s'obzirom na svoje zdravstveno stanje mogao da napravi pismeni testament. Zaveštalac može. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati. te iz kojih razloga svedoci svoju obavezu iz člana 76. a na osnovu zaključenog ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života. 46/95) kao i raniji Zakon o nasleđivanju (“Sl. Prema stanju u spisima. glasnik RS”. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka ne proizvodi nasledno – pravna dejstva. ne može se smatrati da su postojale izuzetne prilike zbog kojih ostavilac nije bio u mogućnosti da napravi pismeni testament u kon. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu. a što je uslov za punovažnost takvog ugovora. 1030/01 od 16. traženjem izlaska sudije na lice mesta. izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred tri svedoka. radi sastavljanja sudskog testamenta ili pak putem advokata. Zakona o nasleđivanju. br. 4039/02 od 19. Zakona o nasleđivanju nisu ispunili više od godinu dana.12.) 114. br. Tužilja ničim nije objasnila zašto je postojanje usmenog testamenta prijavila skoro dve godine posle smrti ostaviteljice. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu.

Dakle. Rev. pa je tako.3. toga popodneva bio je u društvu svedoka. godine bio svestan i orjentisan. (Vrhovni sud Srbije. Rev. punovažan usmeni testament. već je u prisustvu dva svedoka. Ništa nije ukazivalo da se radi o bilo kakvim izuzetnim prilikama. može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Kad zbog izuzetnih prilika zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje.1999. On je bio pismen čovek. Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti pismeni testament.) 118. samo rekao da će svoju imovinu zaveštati maloletnom tužiocu. godine. Prema tome. nisu aktivno legitimisana u sporu za poništaj usmenog testamenta. Zbog toga su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da se u konkretnom slučaju ne može raditi o valjanom usmenom zaveštanju. a kako mu je zbog vezanosti za postelju bila onemogućena komunikacija. Rev. ali isti to nije učinio.02. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 110. 5001/99 od 11.2000. god. (Vrhovni sud Srbije Rev.02. da bi potom bio prebačen u bolnicu gde je posle sedam dana i umro. godine. U konkretnom slučaju nisu postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije mogao sačiniti pismeno zaveštanje.1996. god. čak je tog jutra otišao i do pijace.11. bolestan i nepismen. postojale su izuzetne prilike koje su onemogućavale sačinjavanje redovnog testamenta. stav 1. zaveštalac je uoči smrti proveo na uobičajen način. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. dakle on je samo obećavao. u smislu člana 110.1999. zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. 1552/99 od 02.3. koje bi bile podobne da dovedu do punovažnog usmenog zaveštanja. 226/99 od 16. relativno dobrog zdravstvenog stanja.57 - . br.) 117. Zakona o nasleđivanju.3. god. 326/98) 119. prilike su bile sasvim uobičajene.) 116. Ako je testator istoga dana kada je slomio kuk i odmah po saznanju da mu predstoji bolničko lečenje pred svedocima izjavio usmeni testament. jer je ostavilac i po izjavi neuropsihijatra koji ga je posetio 20. a uz to je bio star.NASLEDNO PRAVO kretnom slučaju. a dan uoči smrti bio je uobičajnog. Zakona o nasleđivanju. koje je pozvao u kuću.1996. Lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ostavioca. ali u konkretnom slučaju nije bilo usmenog testamenta. Gž.1996. ostavilac je mogao napraviti pismeni testament i posle zaključenja ugovora o otkupu stana 20. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. pa do 26. 3896/97) .

jer je ona od bitnog značaja za pravilnu primenu materijalnog prava pri donošenju odluke o postavljenom tužbenom zahtevu. Žalbom se tvrdi da pri donošenju pobijane presude prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu člana 68. Međutim. jer je nakon izvedenih dokaza i njihove ocene zaključio da je sporni testament sačinjen u svemu na način predviđen zakonom. (Iz rešenja Okružnog suda u Šapcu. Gž.NASLEDNO PRAVO KO NE MOŽE BITI SVEDOK (Član 113. Zakona o nasleđivanju. to je trebalo da učini po službenoj dužnosti.02. ovde se radi o tužbi radi poništaja testamenta sačinjenog pred svedocima. zbog čega zaostavštinu treba raspraviti po snovu zakonskog nasleđivanja. ne može biti svedok pri sastavljanju pismenog testamenta. pravo korišćenja na naznačenim katastarskim parcelama. kojom je predviđeno da pri sastavljanju pismenog testamenta pred svedocima testamentalni svedok ne može biti lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje. Zakona o nasleđivanju) 121. stav 2. a ne na osnovu spornog testamenta. takav zaključak prvostepenog suda je doveden u sumlju navodima žalbe. pravo vlasništva kuće i lokala izgrađenih na tim . Uslov koji se sastoji u tome da testamentalni naslednici na način određen testamentom izvrše deobu svoje suvlasničke imovine je dopušten testamentalni uslov. Zakona o nasleđivanju. a po shvatanju ovog suda. Lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno.1972. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenim pravnosnažnim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 21. po shvatanju ovog suda. god. Zakona o nasleđivanju) 120.) USLOVI I ROKOVI (Član 119.majke parničnih stanaka. Iz obrazloženja: Osnovani su navodi žalbe da je pobijana presuda zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava.2000. Prema stanju uspisima. Tužilja je tvrdila da taj testament nije sačinjen u smislu člana 64. godine raspravljena je zaostavština imenovane pokojne .58 - . Istu čini 1/2 dela naznačenih nepokretnosti.06. To je nova činjenica koja u dosadašnjem toku postupka nije isticana i o kojoj se prvostepeni sud nije izjašnjavao. 22/00 od 07.

(Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. uz uslov da se svaka odrekne delova koje će prihvatiti ona druga. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. zaključila ugovor o otkupu predmetnog stana i na istom postala vlasnik. U kontretnom slučaju odložni uslov koji je testatorka u testament unela se ostvario.što ima karakter odložnog uslova koji se ostvario . i po nalaženju ovog suda sačinjeni sudski testament je u svemu pravno valjan..2009.2001. Preminuo je 30. Takođe su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je zaveštaočeva sposobnost za rasuđivanje u to vreme relativno bila sačuvana i da navedenim zaveštanjima nije raspolagao imovinom koja nije njegova. nakon realizacije Ugovora o otkupu stana . Pre svega zato što se istima nije raspolagalo pod uslovom protivnim prinudnim propisima. Rev. već joj je dao mogućnost da postane naslednik na delu imovine svog oca. Otac parničnih stranaka je sudski overenim zaveštanjem od 16. time što je zaveštajnim naslednicima ostavio slobodu izbora o mogućnosti nasleđa. god.2001. Zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. Na ovom placu se sada nalazi neuknjižena kuća. u smislu člana 120.11. i to Opštinom Z. godine) 122.59 - . može ga prenositi u svojinu trećim licima putem testamenta.11. br. To je razumljiv i dozvoljen uslov u smislu člana 119.08. navedenog Zakona.10. godine. te ga je kao vlasnik mogao prenostiti u svojinu trećim licima putem testamenta.NASLEDNO PRAVO katastarskim parcelama i pravo korišćenja naznačene katastarske parcele. ostavio tužilji I tuženoj precizno označene delove imovine. 10810/96 od 21. sačinjenim u prisustvu lekara neuropsihijatra koji je konstatovao da je on u potpunosti sposoban za sačinjavanje zaveštanja.ovde parnične stranke. to su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. svi sa udelima od po 1/3. s obzirom da je ona sa prodavcem.. Zakona o nasleđivanju. Bez uticaja su žalbeni navodi tužioca da se za života može raspolagati samo imovinom koja ulazi u pravo svojine.postao njegov vlasnik. s obzirom da se testamentalna raspolaganja realizuju tek u momentu smrti zaveštaoca. godine. Iz obrazloženja: Odredbom člana 83. javnom poretku ili dobrim običajima. stav 2. koji bi se zato smatrali nepostojećim.) . 1800/09 od 12. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. Kako i sa pravnog stanovišta Vrhovnog suda ovakvim zaveštajnim raspolaganjima zaveštalac nije zadirao u svojinsko-pravna ovlašćenja tužilje na određenoj imovini. Tako je suprug (otac parničnih stranaka) sada uknjižen sa 4/6 suvlasničkih delova. U konkretnom slučaju u momentu smrti zaveštaoca predmetni stan je bio u njegovoj svojini. Za naslednike na ovoj zaostavštini oglašeni su njen suprug i ćerke . ukoliko ispuni uslov koji joj je postavljen zaveštanjem. Kada je testator. Na bazi utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da nema materijalnopravnih uslova za utvrđenje ništavosti njegovih sudskih zaveštanja. zbog čega nema materijalno-pravnih razloga za utvrđenje ništavosti pobijanih zaveštanja.1996.. a stranke sa po 1/6 suvlasničkih delova na navedenim nepokretnostima.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara do visine svog naslednog reda bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. Zakona o nasleđivanju) 123. Zakona o parničnom postupku. 190.60 - . Ovakva pravna zajednica naslednika ne predstavlja jedinstveno suparničarstvo u smislu čl. ZPP nije bilo mesta ni odbačaju tužbe. 106. i 186. Zakona o parničnom postupku. Kako tužba inače sadrži sve što je potrebno da se po njoj postupa u smislu čl. i 3. 106.) . a tužbeni zahtev je opredelio tako da se oba tužena obavežu da traženi iznos solidarno isplate tužiocu. Gž. bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. zbog čega naslednici istog ostavioca u odnosu na zahtev ostaviočevog poverioca ne predstavljaju jednu parničnu stranku i ne moraju obavezno svi biti obuhvaćeni tužbom za isplatu ostaviočevog duga.10. 196. a solidarnost njihove obaveze prema poveriocu omogućava poveriocu da radi ostvarenja svog potraživanja podnese tužbu samo protiv jednog naslednika. ZPP. je tražio da se obaveže tužena kao naslednik pok.1998. kako nije bilo mesta nalaganju uređenja tužbe obuhvatanjem svih naslednika u smislu čl. st.1983. ZPP.NASLEDNO PRAVO AKO NA MESTO USLOVNO POSTAVLJENOG NASLEDNIKA DOLAZI NEKO DRUGI (Član 122. 140. godine pa do isplate. Zakona o nasleđivanju. kao novog tuženog. 140. ZPP u situaciji nepostojanja jedinstvenog i nužnog suparničarstva iz čl. zbog čega je doneo pobijano rešenje o odbačaju tužbe primenom čl. 201. Osnovano se tužiočevom žalbom pobija pravilnost prvostepenog rešenja o odbačaju tužbe. Shodno odredbi čl. 1. V. Obim njihove obaveze jasno je određen navedenom materijalno-pravnom odredbom Zakona o nasleđivanju. god.06.V. U toku parnice po nalogu prvostepenog suda tužilac je preinačio tužbu tako što je tužbu proširio na još jednog naslednika po istom ostavinskom rešenju M. 101. prvostepeni sud je našao da je tužba neuredna. i 109. Zakona o nasleđivanju i čl. Iz obrazloženja: Tužbom u ovoj parnici tužilac D. 4959/98 od 11. Kako tužilac preinačenom tužbom nije obuhvatio u svojstvu tuženih sve naslednike pok. 201. oglašene pravnosnažnim ostavinskim rešenjem.USD u dinarskoj protivvrednosti prema kursu na dan plaćanja i sa kamatom od 22. V.V.R.O. naslednik odgovara za dugove ostaviočeve do visine svog naslednog dela. po pravnosnažnom ostavinskom rešenju da mu na ime deviznog duga isplati iznos od _____ DM i _____. u vezi čl. U tom slučaju je proširenje tužbe na drugog naslednika kao novog tuženog izvršeno u skladu sa čl. zbog čega je pobijano rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni navedenih odredbi.

Zakona o nasleđivanju) 125. iz B. i u vezi sa tim kakva je bila volja testatora. saglasno navedenim primedbama. pa kako je bilo sporno da li je ostavilac hteo da tuženi zgradu izmesti odnosno ukloni sa parcele tužioca. ali detaljnije i tužilac. a ovo i stoga što je i ostavilac navedenu zgradu ranije već jednom izmeštao. Po nalaženju Okružnog suda. pored zgrade. Navedeni zaključak prvostepenog suda za sada nije prihvatljiv dok se ne utvrde sve činjenice i ocene sve okolnosti koje su od značaja za tumačenje prave volje testatora. 737/95 od 01. ili je pak uz tu zgradu tuženi dobio i pravo svojine na zemljištu na kojem se nalazi i koje služi za redovno korišćenje zgrade. Prilikom tumačenja testamenta i ispitivanja prave volje testatora uzeće se u obzir sve relevantne činjenice i okolnosti. tako što će zatražiti da se o ovome izjasni i tuženi. da li da tuženi. predmetna zgrada predstavlja pokretnu stvar ili je po pravnoj prirodi nepokretnost inkorporirana u katastarsku parcelu. pa se njegova imovina ima raspraviti po testamentu.2005. bude vlasnik i zemljišta na kome se zgrada nalazi i neophodnog za redovnu upotrebu zgrade.03. R.04.) . koja je ostala na parceli tužioca. veštačenjem preko veštaka građevinske struke utvrditi da li postoje tehničke mogućnosti da se zgrada premesti ili je pak to tehnički neizvodljivo zbog građevinsko-tehničkih karakteristika. zaključio da je ta volja bila da tuženi zgradu izmesti na svoj plac. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud. Rev. ukoliko se radi o nepokretnosti inkorporiranoj u zemljište. a sve kako bi bio u prilici da što pravilnije protumači testament i pravu volju ostavioca. god. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je pravni prethodnik stranaka. ali bez naloga. Sa prestankom naloga ne prestaje i sam testament. biv. s obzirom na svoje građevinsko-tehničke karakteristike...) TUMAČENJE ZAVEŠTANJA (Član 135. sasvim moguće. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. njihov otac sada pok.god. (Vrhovni sud Srbije. a tuženom i jednu kombinovanu zgradu. a u suprotnom da li je volja ostavioca bila da tuženi zgradu ukloni sa tužiočevog placa i izmesti na svoj plac. Gž. a ne po zakonu. ispitivanjem prave volje testatora. kao realan deo nepokretne imovine. prvostepeni sud nije mogao da utvrdi bez građevinsko-tehničkog veštačenja. pri čemu će prvostepeni sud i na pouzdan način proveriti tvrdnju tužioca da je ostavilac navedenu zgradu i ranije premeštao.NASLEDNO PRAVO NALOZI (Član 132. jer o tome testament ništa ne govori. ovde je od bitnog značaja činjenica da li. 496/05 od 14. br. Ž.61 - . i u tom cilju primeniti sva raspoloživa sredstva. da je to – s obzirom na karakteristike navedenog građevinskog objekta. kako se osnovano ističe u žalbi tužioca. već on ostaje kao poslednja volja zaveštaoca. prvostepeni sud je. Naime. navedenu spornu činjenicu. Zakona o nasleđivanju) 124.. testamentom ostavio svojim sinovima i unucima – svakom po jedan plac.1995. odnosno.

nisu pravilno identifikovali pravnu prirodu predmetnog vansudskog poravnanja. godine. Rev. Ne može se tužbom tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta ako pismeno koje je ostavilac svojeručno potpisao ne ispunjava uslove ni za jedan oblik testamenta predviđen zakonom. otkupila predmetni stan te da je .po osnovu ulaganja ovih svojih sredstava . ali ne u formi testamenta.2008. . Neimenovani ugovor .62 - .02.NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE PRINUDNIH PROPISA. Iz samog teksta vansudskog poravnanja. Dakle.2004. a i tužena u reviziji) postaje nebitna. može se zaključiti da su pokojni i tužena zaključili neimenovani ugovor koji tuženoj nije omogućio sticanje vlasničkih prava na predmetnom stanu. postala vlasnik predmetnog stana i stekla državinu na istom. a tek tim činom bi ona postala vlasnik stana. nije stekla vlasništvo na predmetnom stanu. ali da se . koje ne proizvodi pravno dejstvo. na osnovu vansudskog poravnanja. godine) 127. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. Tačkom 2. iz čega proizilazi da se radilo o raspolaganju za slučaj smrti.može uknjižiti tek posle smrti ugovornika i njegove supruge.08. savesnost odn. godine. neodređenog pravnog posla koji je tužena zaključila. iz ovako neidentifikovanog i neimenovanog ugovora. imenovani pokojni priznaje tuženoj da je ona. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi – po mišljenju Vrhovnog suda . ovog vansudskog poravnanja.12. tužilja se uknjižila u zemljišnu knjigu. Tužena.kao vlasnik .jer vlasnik stana – sada pokojni priznaje tuženoj da se tek posle njegove smrti i smrti njegove supruge može uknjižiti kao vlasnik predmetnog stana u javne knjige. S obzirom na ove činjenice. Zakona o nasleđivanju) 126. Prema tome.što je i učinio zaključivši Ugovor o doživotnom izdržavanju sa tužiljom 08. ona ne može da ostvari ni vlasnička prava na predmetnom stanu.vlasnik stana. jer je tužilja taj ugovor zaključila sa sada pokojnim vlasnikom predmetnog stana. 24. nesavesnost tužilje prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju (čime su se bavili nižestepeni sudovi. proizilazi da je imenovani pokojni ostao vlasnik predmetnog stana sve do smrti. kao i iz faktičke situacije. te je stoga i mogao sa njim i nadalje slobodno da raspolaže . Ne proizvodi pravno dejstvo neimenovani ugovor kojim ugovarač (koji je zaključio ugovor o otkupu stana iz društvene svojine) priznaje drugom ugovaraču da je vlasnik stana po osnovu ulaganja svojih sredstava za otkup stana.2004. Po svojoj prirodi. ali ne u formi testamenta. Radi se o obećanju da će ga dobiti nakon smrti vlasnika. 3279/07 od 14. ali da se kao vlasnik može uknjižiti tek posle njegove smrti. takav predstavlja raspolaganje za slučaj smrti. sprovodeći navedeni ugovor. a – shodno tome ni da traži iseljenje tužilje koje ga kao vlasnik i zakoniti držalac. svojim sredstvima. Nakon njegove smrti. JAVNOG PORETKA ILI DOBRIH OBIČAJA (Član 155.

i V. ne ispunjava uslove da bude testament ni sudski.. 130. godine a tužilac je podneo tužbu dana 10. jula 2006. (Presuda Opštinskog suda u Kraljevu P.S. godine. 16. oglasio po osnovu Zakona L. nije bilo isticanja da naznačeno pismeno ispunjava uslove za testament. godine.. i predložili da se imovina raspodeli na taj način kako je naznačeno u naznačenom pismenu naslovljenom kao testament. sudskog. a najdalje za deset godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve.. a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta". je umro 7. o jedinstvenim materijalnim suparničarima. L. Oni su jedinstveni tužioci pod utvrđenim uslovima. da se ne radi o testamentu. tj. pa ne može ispunjavati uslove za svojeručni testament.11.god .192/3 KO V. Po oceni Okružnog suda. L. i ćerke L. Ostaviočevi naslednici i to sin D. Osim toga.2008.1986. Gž. S.D.12.1986. godine) Među svim tužiocima po tužbi za utvrđivanje ništavosti testamenta postoji materijalno-pravni interes. V. godine i za naslednike zaostavštine pok. olografskog.R. Zaostavština je raspravljena. godine. S.1983. Svojeručno. godine i Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. umro 7.3. ali isti nije on i napisao.1995. . ranijeg Zakona o nasleđivanju.br.63 - 128. 139. U toku vođenja ostavinskog postupka iza smrti pokojnog S.3.5. ni pred svedocima. doneo rasporedno rešenje pod brojem O.S. 2070/08 od 25. koji nije sudski overen. godine pokrenut je ostavinski postupak na kojem je raspravljana zaostavština pok. što se može prihvatiti jer utvrđeno činjenično stanje ukazuje da je pomenuti testament potpisao pokojni S. To znači da se tužbeni zahtev mora rešiti prema svima na jednak način.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pokojni L. ni olografski. dali su nasledničke izjave i kao naslednici postigli sporazum u pogledu deobe imovine pok. S. imovina je već raspravljana po osnovu Zakona. prvostepeni sud nalazi da pomenuto pismeno ne zadovoljava uslove bilo kog testamenta. L. i L. pa je sud zaostavštinu raspravio na osnovu Zakona. učesnici su oglašeni za naslednike na odgovarajućim delovima. pred svedocima i dr. 498/95 od 26.12. prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem doneo ispravnu odluku. U obrazloženju rešenja stoji da su ostavilac i naslednici ranije postigli sporazum u pogledu deobe imovine koja sada predstavlja zaostavštinu pok. godine pismeni sporazum u rukopisu o deobi imovine koji je naslovljen kao testament i isti nije overen pred sudom.10.B. Međutim. što je sud prihvatio.Ž. niti pak za neki drugi testament. nasledno-pravnog karaktera.. ali da su ga priznali svi naslednici i potpisali ga. a prema čl. na određenim delovima.S. ranijeg (tada važećeg) Zakona o nasleđivanju propisano je da zaostavština umrlog lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti. već o sporazumu o ustupanju i raspodeli imovine za života. a što je utvrđeno putem veštačenja. Prema čl.Ž. Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud nalazi da naznačeno pismeno pok. 259/07 od 22.3. Stoga je sud našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan.1986. (Iz rešenja Okružnog suda u Prizrenu. na testamentu autentičan.) .1986. Istina. dakle nakon isteka roka od deset godina od dana smrti ostavioca.R. je umro 7. je zajedno sa svojom decom potpisao 21. Pok.B.S. pa je stoga tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Veštačenjem od strane veštaka grafologa utvrđeno je da je potpis pok. parc. Pred Opštinskim sudom u V.141/86 od 16. a ne po osnovu testamenta pa se ne može ni tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta jer isti praktično ne ispunjava uslove da bi se to pismeno tretiralo kao testament. ono što je bitno za rešenje ove pravne stvari je i činjenica da je pokojni S..br. a iza sebe je ostavio zaostavštinu kako pokretnu tako i nepokretnu i na toj imovini se nalazi kat.10.2008. predviđeno je da "pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari i zaostavštine. S. Iz toga proizilazi da tužilac praktično nema pravo tražiti da se oglasi za jedinim naslednikom na zaostavštini pokojnog S. Pokojni S.1986.

testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. U postupku je utvrđeno da je testatorka još znatno ranije pre sačinjenja ovog spornog testamenta dana 18. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. 156. što znači takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka. br. Iz obrazloženja: Obe pobijane presude nižestepenih sudova zasnovane su na saglasno utvrđenom činjeničnom stanju da je ostaviteljica sada pok. godine sačinila testament. žalba nije osnovana. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. Tako za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. pankreasa sa metastazama. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. a ovo iz razloga što se prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. Ostavinski postupak je prekinut zbog utvrđivanja valjanosti tog testamenta. odnosno njegovim zakonskim naslednicima zbog toga što on za razliku od drugog njenog brata i sestre nije ništa nasledio iza roditelja. tj. godine. a prema nalazu veštaka hirurga koji je nju lečio (izvršio hiruršku intervenciju) i dva veštaka neuropsihijatra. godine i u bolnicu je bila primljena 21. pa je u tom smislu testamentalna sposobnost uža od poslovne sposobnosti. dana 26. Tako i za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti.NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 156. K. dana 14.) 130. septembra 1992. god. Testamentalnu sposobnost imaju lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. ZON-a kao sposobnost za rasuđivanje. i oni su određeni članom 79. ZON-a). a određeni su članom 79. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje. Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. 1161/04 od 12. septembra 1992. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje. Iz obrazloženja: Što se tiče testamentalne sposobnosti.02. U tom smislu. To je takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka. i 166.64 - .. Gž. u vreme sačinjenja . tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost. septembra 1992. Ostaviteljica je preminula 12 dana nakon sačinjenja spornog testamenta tj. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje (čl. godine sačinila testament kojim imovinu ostavlja bratu I. Zakona o nasleđivanju) 129. Bolovala je od malignog tumora glave. kojim svoju imovinu ostavlja tuženoj prvog reda. tj.2004. tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost. Testament je ništav ako je stanje svesti testatora u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da nije odražavalo njegovu pravu volju. maja 1987.

godine prvostepeno rešenje je ukinuto.10. Zakona o nasleđivanju) 131. a tužbu radi ništavosti usmenog testamenta podneo 09. godine. Odredbom člana 77. propisa.1994.) KADA JE ZAVEŠTANJE RUŠLJIVO (Član 164.NASLEDNO PRAVO testamenta bila je u opšte teškom stanju organizma. jer nije mogla da shvati stvarni i pravni značaj svoje izjave volje.G.1998. Zakona o nasleđivanju. nižestepeni sudovi su našli da je tužba nedozvoljena. jer je podneta po proteku roka iz člana 77. godine. koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu člana 237. godine. Rešenjem nadležnog Okružnog suda od 07. 1654/99 od 03. koji je u to vreme bio u primeni. i Opštinu P.Zaostavština ostavilje raspravljena je u skladu sa tim testamentom rešenjem istog Opštinskog suda dana 27.Zakonski zastupnik tužioca je za postojanje usmenog testamenta saznao 19. godine.1995.1995. Iz spisa proizilazi da je tužilac tražio poništaj usmenog testamenta pokojne N.06. na koji se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju koja važe za rokove zastarelosti. Pri takvom stanju stvari sudovi su zaključili da stanje svesti testatorke u kritično vreme kad je sačinila sporni testament je bilo takvo da nije održavalo njenu pravu volju.1994. U ponovnom postupku Opštinski doneo je rešenje dana 1. je primio 24. kada je uložio žalbu protiv ovog rešenja. godine. prema stanju u spisima.12. Zbog intoksiciranosti organizma (izlivanjem žučnog sadržaja u krvotok) nije imala testamentalnu sposobnost u momentu sačinjenja spornog testamenta. zbog nedostatka oblika.05.01. važećeg Zakona o nasleđivanju. Rok za podnošenje tužbe za poništenje testamenta zbog nedostatka u obliku je materijalno-pravni rok prekluzivne prirode. (Vrhovni sud Srbije. rok iz člana 77. sačinjen je u korist tuženih i proglašen na zapisniku kod nadležnog Opštinskog suda dana 25. pa su tužioci imali građansko-pravno ovlašćenje da u sudskom postupku traže poništaj osporenog testamenta. godine. i zašto smatraju da su utvrđene činjenice istinite i zašto je tužbeni zahtev tužilaca osnovan. o čemu su u pobijanim presudama navedeni valjani razlozi kako i na osnovu kojih dokaza su sudovi utvrdili činjenično stanje. Prema nalazu stručnih veštaka kod nje je zbog takvog napred navedenog stanja postojala kvalitativna promena svesti pri čemu nagonsko afektivno ponašanje potiskuje racionalno ponašanje.1994. uputio na parnicu radi osporavanja pravne važnosti usmenog testamenta ostavilje. primenjenog Zakona o nasleđivanju je prekluzivnog karaktera i na njega ne deluje prekid zastarelosti. Navedeno rešenje zakonski zastupnik Opštine P. Rev. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Za takvo presuđenje sudovi su imali oslonca u savesnoj i brižljivoj oceni svakog izvedenog dokaza posebno i svih zajedno.1997.02. navedenog Zakona o nasleđivanju. Prema stavu drugostepenog suda.3. Vrhovni sud nalazi da je stanovište drugostepenog suda pravilno. Kod takvog činjeničnog stanja..05. god. s obzirom na datum sačinjavanja testamenta.G. usmeni testament pokojne N.2000. jako anemična i sa teškim poremećajima metabolizma.65 - .G. kojim je prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine pokojne N.

ne čini takvu bitnu povredu odredaba parničnog postupka zbog koje bi pobijano rešenje moralo biti ukinuto. kod rušljivosti (relativne ništavosti) razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. tužilja nema pravni interes da zahteva poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. S obzirom na osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja. Zato nisu od značaja navodi revidenta da je tužba podneta u roku označenom u rešenju suda kojim je upućen na ovu parnicu. Zakona o nasleđivanju. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. Roditelji ostavioca umrli su pre njega a druge dece nisu imali.2001. Pravni interes. Budući da se radi o materijalno-pravnom roku. Uput ostavinskog suda na parnicu nije procesna pretpostavka za podnošenje tužbe za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika. 970/06 od 08. tim pre što tužilja i nije u krugu nužnih naslednika. što čini da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156. čijim protekom se gubi pravo za traženje poništaja testamenta zbog nedostatka oblika. Iz obrazloženja: Tužilja je sestra od tetke ostavioca. jer ne ulazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. koji važe za zastarne rokove.2007. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. Stoga su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. Rok od godine dana ne može početi da teče pre proglašenja testamenta. a razloge rušljivosti zaveštanja može isticati samo pravno zainteresovano lice. Ovo proizilazi iz odredbe člana 15. Rev. jer je posledica za revidenta u biti ista: zbog proteka navedenog zakonskog roka. u smislu člana 39. Zakona o nasleđivanju. a ne procesnom. trebalo je tužbeni zahtev odbiti kao neosnovan. Po shvatanju ovog suda. S obzirom na takvu njegovu prirodu. Razloge ništavosti zaveštanja može isticati svako zainteresovano lice. kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. a poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes ( u smislu člana 165. radi se o materijalno-pravnom roku prekluzivne prirode.66 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja.05. nema pravo na traženu sudsku zaštitu. U vezi sa takvim činjeničnim stanjem. Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece.ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. reč je o rušljivosti zaveštanja. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti). god. ( Rešenje Vrhovnog suda Srbije. Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. Okolnost što je prvostepeni sud tužbu odbacio. Zakona o nasleđivanju ( uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice ). u smislu člana 164. Rev. a najdalje za deset godina od proglašenja testamenta. 5452/2000 od 30.) . Zbog svega navedenog.11. majka i majka ostavioca su rođene sestre ( od istog oca i majke ). koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. navedenog Zakona ). Zakona o nasleđivanju . Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. godine ) 132. i to u roku od godinu dana od kada je saznalo za testament. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika.NASLEDNO PRAVO no je da poništenje testamenta zbog nedostatka oblika može tražiti posle otvaranja nasleđa samo lice koje ima pravni interes. S obzirom da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca. isključena je mogućnost prekida i zastoja. Njena pok.

Zakona o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti) kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. Za razliku od ništavosti zaveštanja. kod rušljivosti (relativne ništavosti). navedenog Zakona. Roditelji ostavioca umrli su pre ostavioca i sem njega druge dece nisu imali. Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes shodno članu 165. kod rušljivosti razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. Imajući u vidu osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja. uključujući lice isključeno iz nasleđa. Sa svega navedenog tužilja nema pravni interes da može zahtevati poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. lišeno nužnog dela kao i svako drugo lice koje učini verovatnim da bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine.2004. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. Zakona o nasleđivanju) Aktivna legitimacija za poništaj testamenta pripada licu koje bi po zakonskom redu nasleđivanja bilo pozvano na nasleđe kada ne bi bilo testamenta. Rev.05.2001. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. Zakona o nasleđivanju. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. Zakona o nasleđivanju.M. majka M. rođene sestre. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja.) . jer ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. i majka ostavioca pok. razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. ovo tim pre što tužilja nije ni u krugu nužnih naslednika u smislu člana 39. koji propisuje uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. 134.) 133. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tužilja sestra od tetke ostavioca.12. god. (Vrhovni sud Srbije. D. Rev.67 - . 5452/00 od 30. a s obzirom na utvrđenje u postupku da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca. U pogledu rečenog. Pravni interes. Ovakav zaključak proizilazi iz odredbe člana 15. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. kojom je propisano da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. Pravni interes. 1393/04 od 23. dakle od istog oca i majke. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. S obzirom da ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. reč je o rušljivosti zaveštanja u smislu člana 164. jer su njena pok. god. Zakona o nasleđivanju. kod koje razloge ništavosti može isticati i svako zainteresovano lice. U trenutku sačinjenja zaveštanja ostavilac nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. odn.T.NASLEDNO PRAVO KO MOŽE ZAHTEVATI PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG RUŠLJIVOSTI (Član 165. to znači da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156.

05. tužbom i na raspravi osporena je sposobnost zaveštaoca za rasuđivanje i ukazano da zaveštanje ne predstavlja izraz volje pokojnog. zbog nedostataka razloga o odlučnim činjenicama.2005. Međutim. pročitao ga i potpisao. pri tome.ukoliko jeste . Zakona o parničnom postupku. Naime. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 2. U svakom slučaju. Zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštalac nije mogao da izrazi svoju volju. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani ostavilac je pisanim zaveštanjem od 30. sačinjeno u formi zaveštanja pred svedocima (tzv. postojanje ili nepostojanje sudske odluke o lišavanju poslovne sposobnosti. sačinjenim pisaćom mašinom. Takvo zaveštanje je rušljivo. koji ima za cilj obezbeđenje volje lica da raspolaže svojom imovinom i ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje on nije mogao da izrazi svoju volju. Na takvo činjenično stanje. alografski testament) i da su prilikom njegovog sačinjavanja u potpunosti poštovani zakonski uslovi. osnovano se revizijom ukazuje da nižestepene odluke ne sadrže razloge o zaveštajnoj sposobnosti pokojnog. Zakona za poništaj zaveštanja po ovom osnovu. godine. osporena punovažnost zaveštanja i po ovom osnovu. raspolagao svojom pokretnom i nepokretnom imovinom u korist tužene. Rev. Bez obzira što je zaveštanje sačinjeno u zakonskom obliku i formi.68 - . Zaveštanje je strogo formalni akt. Zakona. Relevantna odredba: Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje . tačka 12. nakon čega su zaveštanje potpisali i svedoci. Bez značaja je. nižestepene odluke su ukinute i to u odnosu na sve tužioce kao jedinstvene suparničare u smislu člana 204. To su preduslovi za donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. godine) . Zakona o nasleđivanju) 135. 1179/08 od 27. Kako nižestepeni sudovi nisu cenili poslovnu sposobnost zaveštaoca u vreme sačinjavanja zaveštanja. U ponovnom postupku. zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo.NASLEDNO PRAVO RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 166. Autentičnost potpisa testatora je proverena veštačenjem.da li su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 166. dugogodišnjeg i lečenog zavisnika od alkohola.04. Zakona o nasleđivanju. iako je tužbom pored ostalog. Zakona o parničnom postupku. Lično je diktirao tekst zaveštanja. te . Zakona o nasleđivanju za ovaj oblik zaveštanja.2009. pobijana odluka je zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštaoca u vreme sačinjavanja testamenta. pobijanom odlukom je pravilno ocenjeno da je sporno zaveštanje.član 166. kao i da li je zaveštalac bio nesposoban za rasuđivanje iz trajnih ili privremenih razloga. prvostepeni sud će ispitati da li je tužba za poništaj zaveštanja zbog zaveštaočeve nesposobnosti podneta u zakonskom roku iz člana 169. Tužioci kao zakonski naslednici ostavioca su u ostavinskom postupku upućeni na parnicu radi dokazivanja nepunovažnosti zaveštanja. Tekst zaveštanja je otkucan na istoj mašini bez vađenja papira. propisani članom 85.

. Međutim. Njihov otac je umro 7. godine.. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li je fizičko i psihičko stanje ostavioca u vreme sačinjavanja testamenta bilo takvo da ga je činilo nesposobnim da shvati značaj i posledice sačinjavanja zaveštanja. bolovao od trajnog ili privremenog duševnog oboljenja. godine.. ali ona uglavnom potiče iz perioda nakon sačinjavanja zaveštanja. Nalaz i mišljenje veštaka je samo jedno od dokaznih sredstava koje sud ima na raspolaganju pri utvrđivanju činjenica od značaja za odlučivanje po tužbenom zahtevu. Tim nalazom je objasnio da je pok. je ostavio u nasleđe prvi sprat porodične kuće u N. da sačini zaveštanje. deo kućnog placa i nepokretnosti u selu S. navodeći da se sa značajnom verovatnoćom može tvrditi da sada pok. br. iz N. godine.. već veštak govori o "značajnoj verovatnoći" i "postojanju mogućnosti"..NASLEDNO PRAVO 136. Njihov otac. O. bez obzira što je drugi nalaz i mišljenje dat na osnovu nove medicinske dokumentacije. je sačinio pismeno zaveštanje pred svedocima 20. R. ne daje izričito izjašnjenje o sposobnosti sada pok. sada pok. odnosno mora znati da čita i piše što predstavlja uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. 9. koje je proglašeno u Opštinskom sudu u N. br. 5. 4. a tuženom B. S. S. S. kojim nalazom je zamenjen osnovni nalaz veštaka od 24. 6.. 10.. Jedino je otpusna lista Klinike u Knez Selu iz perioda oktobar . kao i sve pokretne stvari pokućstvo i alat i radionicu za preradu trske. 2006.. Pri izradi ovog nalaza veštak citira medicinsku dokumentaciju koja je služila kao osnov za veštačenje i analizom te dokumentacije može se utvrditi da gotovo sva ta dokumentacija potiče iz perioda posle sačinjavanja spornog zaveštanja.. To sve ukazuje da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. U toku postupka veštak Z. Ovo stoga što veštak ni u svom nalazu i mišljenju od 17. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je zaveštanje bez pravne važnosti jer prema čl. sa lokalom u prizemlju i posebnom sobom sa ostavom u prizemlju. 2006. 2006. dana 30.. 9. kao i nepokretnu imovinu u selu S. Prvostepeni sud ne prihvata nalaz i mišljenje veštaka od 24. ali da postojeći podaci ne upućuju da je navedeno oboljenje kompromitovalo njegovo globalno psihičko stanje. 2006.. Tim zaveštanjem sada pok. 1401/03 doneto je rešenje kojim je prekinut postupak raspravljanja zaostavštine a tužilac upućen na parnicu s obzirom da je osporio pravnu važnost pismenog zaveštanja. S. S. godine u predmetu O. S. 4. Zaveštalac mora biti pismen. Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da se pobijana presuda zasniva isključivo na dopunskom nalazu i mišljenju veštaka od 17. S. privremene duševne poremećenosti ili zaostalosti u duševnom razvoju. Ć je dao mišljenje da sada pok. i u ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom u N. Nakon dostavljanja dodatne medicinske dokumentacije veštak daje svoj novi nalaz i mišljenje od 17. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su rođena braća. 3. bolovao od zloćudnog tumora pluća. . godine.novembar 2002 godine. bio sposoban za rasuđivanje. 2003. Zakona o nasleđivanju zaveštanje je rušljivo ukoliko ga je sačinilo lice koje u trenutku njegovog sačinjavanja nije bilo sposobno za rasuđivanje. u vreme zaključenja spornog zaveštanja nije bio sposoban da izrazi svoju poslednju volju.. biv. a što svakako ne može biti siguran i pouzdan dokaz o poslovnoj sposobnosti i postojanju mana volje zaveštaoca. godine kojim je veštak dao mišljenje da nema medicinskih relevantnih elemenata koji upućuju da je u vreme sačinjavanja spornog zaveštanja pok. nije bio sposoban za rasuđivanje kada je sačinio zaveštanje.69 - . 1401/03. 2006. godine. 2003. 2003.. te da je u vreme sačinjavanja zaveštanja pok. je tužiocu ostavio u nasleđe drugi sprat porodične kuće sa potkrovljem i lokalom u prizemlju i deo kućnog placa. 166. S. a kojim veštak daje sada sasvim suprotno mišljenje od prvobitnog nalaza. godine. u spisima predmeta postoje dva različita nalaza i mišljenja jednog istog veštaka.

zato što učesnici koji su upućeni na parnicu nisu oglašeni pobijanim rešenjem za zakonske naslednike na zaostavštini pokojnog. 5157/97) . jer nije sačinjen dobrovoljno. već i osporavanjem testamenta u ostavinskom postupku. (Presuda Opštinskog suda u Nišu P. ili iz čl.učesnici su istim rešenjem upućeni na parnicu. bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sačinjavanja zaveštanja. godine ) ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI I MANA VOLJE (Član 169. S. 2007. Po navedenom rešenju oni ništa nisu nasledili. 167. Iz obrazloženja: Učesnica u žalbi . Rev. ali ne pre proglašenja testamenta. a nisu istim oglašeni za zakonske naslednike na zaostavštini. Zakona o nasleđivanju) 138. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. godine) RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG MANA ZAVEŠTAOČEVE VOLJE (Član 167. godine . a imajući u vidu njegovo telesno stanje. To je bez uticaja na pravilnost pobijanog rešenja .po shvatanju Okružnog suda . Bez uticaja je na pravilnost pobijanog prvostepenog rešenja to što učesnica u postupku za raspravljanje zaostavštine u žalbi ističe da ima pravo na troškove sahrane od naslednika ostavioca.NASLEDNO PRAVO Uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima je da zaveštalac zna da čita i piše i propisan je sa ciljem obezbeđenja autentičnosti volje ostavioca koji čitanjem može proveriti da li je u pismenu koji mu je drugi sačinio pravilno interpretirana njegova izjavljena volja. Jer . Zakona o nasleđivanju) 137. Rok u kome se može tražiti poništaj testamenta (zbog nedostatka forme) teče od dana saznanja za testament. 1. (Vrhovni sud Srbije. 2008.pobijajući prvostepeno rešenje od maja meseca 2004. Zastarevanje se prekida ne samo podnošenjem tužbe. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. 9. 172/2006 od 18. već su samo upućeni na parnicu da dokažu da svojeručni testament koji je sačinio ostavilac.2006.Uloga svedoka pismenog zaveštanja je da potvrdi autentičnost ostaviočevog potpisa ali i njegove izjave da zaveštanje koje potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju. Zakona o nasleđivanju za poništaj zaveštanja i da li je sada pok.ističe da traži troškove sahrane. U prvostepenom postupku sud nije pouzdano utvrdio da li su ispunjeni uslovi iz čl. ne proizvodi pravno dejstvo.01. 5158/07 od 21. Gž. 166.70 - . istog Zakona kojim se reguliše rušljivost zaveštanja. 5783/03 od 28.

Nije se moglo utvrditi ko je to učinio i kad je to učinio. br.) DOKAZIVANJE UNIŠTENOG. a teret dokazivanja njegove punovažnosti je na onoj strani kojoj to ide u prilog. ali ne pre njegovog proglašenja. Zakona o nasleđivanju. da proizvede dejstvo punovažnog testamenta pod uslovima: 1. tako što je deo listova sa svih primeraka testamenta odsečen. pa o njemu sud vodi računa po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Tokom postupka pred prvostepenim sudom utvrđeno je. određuje stroge uslove da izgubljeni.71 - . da je pok. kojom prilikom je konstatovano da tom testamentu nedostaje potpis testatora.06. izrazio svoju poslednju volju tako što je svu svoju imovinu ostavio svojoj supruzi tj. god. Tužba za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se podneti u roku od godinu dana od saznanja za testament. u svom članu 78. da je nakon toga taj testament u tri istovetna primerka bio ostavljen na određenom mestu u njegovoj kući. 1999. (Vrhovni sud Srbije. sakriven ili zaturen testament proizvodi pravno dejstvo punovažnog testamenta ako se ispune uslovi iz člana 171. shodno pomenutom članu 78. suprug tužilje u formi pismenog testamenta pred svedocima. Rev.) 140. skraćen u delu gde je pri dnu stranice iza sadržine testamenta bio potpis testatora. Zakona o nasleđivanju) 139. a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud. 2. i u kome od tih propisanih . gde je stajao i gde ga je tužilja. br. izgubljen. (Vrhovni sud Srbije. Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme sačinjenja spornog testamenta. Poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se tražiti u objektivnom roku od 10 godina. koji je odstranjen u međuvremenu od njegovog sačinjenja do uzimanja od strane tužilje. Testament može. 4953/95 od 15. IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG ZAVEŠTANJA (Član 171.NASLEDNO PRAVO ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE OBLIKA (Član 170. kada je pozvana na ostavinsku raspravu ponela i prikazala sudu. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament bio sastavljen pismeno u jednom od oblika propisanih u zakonu. sakriveni i zatureni testament proizvede dejstvo punovažnog testamenta. god. a ne zastarni. Rev. 1995. tužilji.11. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju) 141. To su materijalnopravne činjenice nužne za postojanje prava nasleđa lica koje se na takav testament poziva. 7515/98 od 10. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament postojao. Uništen. U pitanju je prekluzivni rok materijalnog prava.

bila irelevantna samo onda kada bi testamentalni naslednik uspeo dokazati da je do toga došlo bilo slučajem. D. sakriven ili zaturen i. što se inače revizijom pogrešno ističe. nije ispunjen. bilo bi neophodno da on za tu radnju nije znao. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament uništen slučajno ili radnjom drugog lica (tj. Prvostepeni sud je utvrdio da sada pok. Kako je tužilja bila u obavezi da dokaže da je naknadno odsečeni deo testamenta na kojem je bio potpis testatora nestao slučajem ili radnjom nekog drugog lica. označava nesumnjivo uz sve ostale dokaze. motive za takvo raspolaganje testatora. pa je Vrhovni sud reviziju tužilje odbio kao neosnovanu. 4. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je tim testamentom tužilac određen za naslednika. na način na koji su to nižestepeni sudovi učinili. Zakona o nasleđivanju. koji je u međuvremenu izgubljen.01. a bez njega nije bilo moguće udovoljiti tužbenom zahtevu onakvom kakvim ga je tužilja opredelila. predstavljalo praktično opoziv njegove poslednje volje. jer bi u međuvremenu nastala promena u vidu odstranjenja potpisa. Po mišljenju drugostepenog suda prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. izgubljeno ili skriveno posle smrti ili pre smrti zaveštaoca. da je takvo stanje stvari nastalo slučajem ili radnjom nekog drugog lica.i kako te činjenice ona nije uspela nesumnjivo dokazati. izuzev potpisa testatora. do da se odluči o sudbini njenog zahteva.1999. uslov iz tačke 4. da je bilo sačinjeno u obliku koji je zakonom propisan i ako dokaže sadržinu zaveštanja. Zakona o nasleđivanju. bilo je dovoljno za rešenje spora u ovom predmetu. god. kad sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu. Ona naime nije uspela da dokaže da je izostanak potpisa na pismenu u kojem je sadržana poslednja volja njenog pok. S obzirom na iznete uslove potrebne po članu 78. zaveštanje koje je uništeno. bilo radnjom nekog drugog lica. ali bez njegovog znanja. ali bez njegovog znanja i volje – proizvodi pravno dejstvo. u toku marta meseca 1996. utvrđeno stanje činjenica iz napadnute prvostepene odluke. 6688/98 od 27. supruga. bilo pre smrti testatora bez njegovog znanja. da se dogodilo bez njegovog znanja. . stav 2. bilo posle njegove smrti . sačinio svojeručni testament u toku marta meseca 1996. 3. Prema odredbi člana 221a Zakona o parničnom postupku. Postojanje pismena u kojem je sadržana poslednja volja pokojnog supruga tužilje kao testatora. Iz obrazloženja: Tužilja je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi prema tuženoj da je sada pokojni R. kao i da su ispunjeni uslovi iz napred pobrojanih tačaka 1. s tim što ukoliko bi to bilo za života ostavioca. To pravilo glasi da svaka strana treba da dokaže onu činjenicu koja joj ide u prilog. koji potvrđuju vreme sačinjavanja testamenta.) 142. R. da je uništeno. lice koje je sačinilo testament. ne od testatora) ili da je izgubljen. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. Drugostepeni sud je žalbene navode usvojio i prvostepenu presudu ukinuo. godine nije ostavio nikakav testament pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 2. Međutim. ukoliko se to dogodilo za života ostavioca. i 3. godine. D. izgubljeno ili skriveno.NASLEDNO PRAVO oblika. pošto bi njegovo eventualno znanje za to i njegovo nereagovanje. s potpisima svedoka na njemu.72 - . Rev. to nije bilo druge. bilo po njegovoj smrti. Kad zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo. rezultat onih okolnosti o kojima govori odredba člana 78. Protiv navedene presude tužilja je izjavila žalbu. uz sve ostale elemente na osnovu kojih bi proizlazila valjanost istog kao testamenta. bilo za života ostavioca. To što je potpis testatora nesumnjivo postojao u vreme sačinjavanja spornog testamenta nema relevantnog uticaja na drugačiji ishod spora. a koje je u svemu prihvaćeno i od strane drugostepenog suda.

date u formi sudskog testamenta. i u vitrini je video nešto napisano na listu kockaste hartije i poznao je potpis sada pokojnog R. godine pok. nisu prezentirani sudu.1998. godine. prvostepeni sud dalje zaključuje da je na taj način. S. U ponovnom postupku sud će u sklopu ostalih izvedenih dokaza ceniti izjavu ovog svedoka . 101. Zakona. prema utvrđenom činjeničnom stanju u stvari i ne vrši raspored imovine za života.) POJAM OPOZIVA (Član 176. P. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. D. iz iskaza saslušanih svedoka. Kako iz izvedenih dokaza proizlazi da je pok. Po nalaženju Okružnog suda. ___/93 zaveštao svoju nepokretnu imovinu tuženoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi u V.1993. godine. i da treba da ide u sud da "to" overe.. Ovaj testament je proglašen u ostavinskom postupku iza pok.NASLEDNO PRAVO tačka 14. od kojih je poslednji uništen voljom testatora. koji u ostavinskom postupku. imovinu vratio na svoje ime. tužiocu P.. 52/74. za sada se ne bi moglo zaključiti da postoji konkurencija dva testamenta (prvog i trećeg). i svoju imovinu ostavio supruzi sada pok.1993. samo po formi testament. već po svojoj sadržini predstavlja opoziv pret. na koji se poziva tuženik. a drugi 13. je potom sačinio još dva sudska testamenta.05. izjavivši u testamentu da će imovinu ostaviti onome ko bude sahranio njega i njegovu suprugu. br.7. Zakona o nasleđivanju ("Sl.1993. budući da se istom. očigledno uništio poslednja dva testamenta. godine pod R. i to jedan 21. rekao da tužilja kao vanbračna supruga treba da čisti u kafani. Posebno sud nije cenio sa naročitom pažnjom i preciznošću izjavu saslušanog svedoka koji je potvrdio da je sedeo u kući sada pokojni R. M.1993. po svemu sudeći. u daljem tekstu: Zakon). da je sudskim testamentom sačinjenim pred prvostepenim sudom 19. Kod ovakvog stanja stvari. 192/98 od 08.4. godine. osnažio prvi testament. na dan 10.1993. u konkretnom slučaju. D..07.09.04. U konkretnom slučaju. utvrdio da je testamentom od 21. i da mu je tada pokojni R. a da je poslednjim testamentom pok. navedena zakonska odredba reguliše onu situaciju kada postoje dva testamenta sa različitom sadržinom. za sada nije pouzdan zaključak da. u nedostatku pismenih isprava o zaveštanjima od 21.1993. S.1997. S. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je sada pok. Pok. S. ima mesta primeni odredbe člana 101. stav 2. opozvao testament od 19. glasnik SRS". a ni kasnije u ovoj parnici. opozvani testament ne dobija pravnu snagu ako testator namerno uništi izjavu o opozivu testamenta. godine. Kada je testament opozvan prostom izjavom datom u formi punovažnog testamenta.1993.05.07. Gž. Zakona o nasleđivanju) 143. a zaveštalac je uništio docniji testament. umro 20. sve dok se ne oceni pravna priroda i pravno dejstvo izjave od 16. Zakona o parničnom postupku.. D.1993. postoji protivrečnost između obrazloženja presude i sadržine spisa i izvedenih dokaza.10. Prvostepeni sud je. godine. raniji testament ponovo dobija snagu osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo.07. godine. po kojoj – ako je zaveštalac uništio docniji testament.1993. godine i 16. god.73 - . u smislu čl. pok. S. jer između ostalog.05. iz V. godine. S. i bratu. godine.1997. pošto je izjava od 16.07. S. br.

godini. Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je majka stranaka zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju kao primalac izdržavanja sa tuženom i njenim suprugom kao davaocima izdržavanja 1958.74 - . proizašlo bi da su ugovorne strane izvršile novaciju ugovora. raniji testament ponovo ne dobija snagu. i 1983. tako da je za punovažno zaveštanje sa sadržinom kao u opozvanom testamentu neophodna nova izjava u formi zakonom predviđenoj za punovažnost testamenta. Zakona. sve i da je testator uništio izjavu o opozivanju testamenta. davaocima izdržavanja na ravne delove odložena je do smrti primaoca izdržavanja. stav 2. kada ugovorači kasnije zaključe punovažan ugovor o poklonu. kojima je nepokretnosti poklonila ovde tuženoj i to pored imovine vlasništvo njenog supruga i oca stranaka. ako ugovorne strane nastave da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju. u smislu gore navedenih primedbi. oceniti. da li ona ima karakter i dejstvo testamenta ili pak samo izjave o opozivu testamenta. a predaja celokupne imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Ugovor o doživotnom izdržavanju je u celosti izvršen. god. Na osnovu tako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je zaključenim ugovorima o poklonima okrnjen njen nužni deo ko zakonskog naslednika za parcele koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. a ne o opozivu izjave o opozivu testamenta. sve da je to bila i volja testatora. Neosnovano u reviziji tužilja ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njen zahtev odbili. Predmet ugovora je imovina opisana u izreci prvostepene presude.NASLEDNO PRAVO hodna dva testamenta. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. a nakon toga ugovore o poklonu čiji su predmet bile iste nepokretnosti. date u formi sudskog testamenta.1993. godine. 728/04 od 26. Nakon zaključenja navedenih ugovora o poklonu majka stranaka je nastavila da živi u zajedničkom domaćinstvu sa tuženom i njenim suprugom i oni su nastavili da se o njoj staraju i izvršavali su sve svoje ugovorne obaveze davaoca izdržavanja do smrti primaoca izdržavanja. Zakona o obligacionim odnosima. inače datu u formi testamenta. Nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sada pokojna majka stranaka zaključila je pismene ugovore o poklonu u 1982. Kod činjenice da je tužena sa sada pokojnom majkom prvobitno zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju.04. ne može se pretpostavljati. već . godine. jer ona govori o opozivu testamenta (po sadržini). po mišljenju Okružnog suda. i stoga. Ne postoji novacija obaveza kod ugovora o doživotnom izdržavanju. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. Međutim . br. volja da se izvrši prenov u smislu člana 349. U ponovnom postupku prvostepeni sud će polazeći od sadržine izjave od 16. jer je zaključenjem ugovora o poklonima raskinut ranije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju za spornu imovinu. Ne bi bilo mesta ni primeni odredbe člana 100. i imovinu koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. ako nisu na nesumljiv način izrazile volju da izvrše novaciju ranije zaključenog ugovora.07.) ODNOS RANIJEG I DOCNIJEG ZAVEŠTANJA (Član 177.2004. Zakona o nasleđivanju) 144.

Rev. pa je s toga neosnovano isticanje tužilje da ona ima pravo svojine na spornoj imovini zato što joj je zaključenim ugovorima o poklonu povređen nužni deo. Zakona o nasleđivanju) 146. bilo po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. godine. to proizilazi da prava volja ugovornih strna jeste bila da ostane na snazi ugovor o doživotnom izdržavanju.2003. a što su tužene dužne priznati i trpeti i dozvoliti uknjižbu prava imovine navedene u testamentu u zemljišnim i drugim javnim knjigama.brat tužilje a otac tuženih.01. za života je ostavio pomenuti testament. kojim je tužilji ostavio u nasleđe zemljište i kuću. te imajući pri tom u vidu i činjenicu da su ugovorne strane i nakon zaključenja ugovora o poklonima nastavile da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju. 2694/02 od 22. god. (Vrhovni sud Srbije.75 - .NASLEDNO PRAVO mora biti nesumnjivo izražena. Docnijim testamentom opoziva se raniji a opozivanjem docnijeg raniji dobija snagu.03. sada pokojni imenovani . te da se utvrdi da je ona vlasnik nepokretnosti po osnovu navedenog testamenta od 29. osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo. Posle toga. . Kako je prava volja ugovornih strana pokojne majke parničnih stranaka i tužene bila da sporna imovina pripadne tuženoj. stekli su se zakonski uslovi da tužena pravo svojine na spornoj imovini stekne po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. dok je svrha naknadno zaključenih ugovora o poklonu zapravo bila samo da se formalno obezbedi odgovarajući pravni osnov za prenos svojine na tuženu za života primaoca izdržavanja. Rev. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. Polazeći od okolnosti da zaključenjem ugovora o poklonima ugovorne strane nisu na nesumnjiv način izrazile volju da izvrše prenov ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom tužilja je tražila da se naznačeno rešenje istog suda oglasi ništavim i bez pravnog dejstva u odnosu na nju. Pobijanom presudom ovaj zahtev odbijen je kao neosnovan.2000. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 3421/94) RASPOLAGANJE INDIVIDUALNO ODREĐENOM STVARI ILI PRAVOM (Član 178. Dejstvo opoziva ranije sačinjenog zaveštanja ima docnije raspolaganje zaveštanom stvari od strane zaveštaoca ugovorom o doživotnom izdržavanju. a ova je to prihvatila. koje se navodima žalbe tužilje ne dovodi u sumnju.) 145. Opozvano zaveštanje ne stupa na snagu ni u slučaju poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. bilo po osnovu ugovora o poklonu. isti pokojni je sa tužiljom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. jer je tužena nastavila sa svojim suprugom da se stara o primaocu izdržavanja.

da tuženi nije pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. uvredu časti. godine) 147. čiji je predmet ista nepokretna i pokretna imovina. zaveštaočevo raspolaganje individualno određenom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava. uvredu časti. god. zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju sa tužiljom primalac izdržavanja. Zakona o nasleđivanju.09. Poništajem ugovora o doživotnom izdržavanju u parnici po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja opozvano zaveštanje ne stupa ponovo na snagu.pokojni opozvao je zaveštanje koje je ranije sačinio u korist tužilje. uz to.11. oduzeo mu život ili mu oštetio imovinu ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupiocu bliskom licu (bračnom drugu. Ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu.03. Iz obrazloženja: Tužilac u parnici traži opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života. Grubu neblagodarnost podrazumeva veliku. navodeći da je tuženi fizički ruinirao njegov životni prostor presecanjem dovoda električne energije i izneo sve pokretne stvari koje on koristi u toj zgradi. odnosno zaveštalac. roditeljima). (Vrhovni sud Srbije.član 192. oduzeo mu . godine. da ga vređa iznoseći razne neistine i izazivajući situacije koje narušavaju njegovo zdravlje. 2155/05 od 28. to su sve razlozi da se zaključeni sporazum opozove. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. međutim.76 - . ako se u sudskom sporu po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav. Zakona o nasleđivanju. Relevantna odredba: Odredbom propisano je da Ustupalac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je pokazao grubu neblagodarnost prema njemu . 1104/08 od 27. krajnju nezahvalnost potomka.) OPOZIV (Član 192.2005. Rev. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim ona traži pravo nasleđa po osnovu pomenutog testamenta imenovanog pokojnog od 29. utvrđeno da navodi tužioca koji se tiču opisanog ponašanja tuženog nisu tačni tj.NASLEDNO PRAVO Prema odredbi člana 178.2008. krajnju nezahvalnost potomka i može postojati ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu. Tužilac. ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu. Gž. Zaveštanje pred svedocima nije opozvano docnije zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju. Imajući to u vidu. Gruba neblagodarnost podrazumeva veliku. Po mišljenju tužioca.2000. ustupilac može zahtevati opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života. koja može postojati npr. tvrdi da tuženi izbegava kontakt sa njim. stav 1. deci. Zakona o nasleđivanju) 148. U postupku je.

NASLEDNO PRAVO

život ili mu oštetio imovinu, ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupaocu bliskom licu (bračnom drugu, deci, roditeljima). Postojanje grube neblagodarnosti u ponašanju tuženog u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao. Nižestepeni sudovi su zbog toga pravilno zaključili da tužbeni zahtev za opoziv ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen između stranaka, nije osnovan. Ovu vrstu ugovora ustupalac može pobijati i kao rušljiv pravni posao, znači zbog postojanja mana u volji. Međutim, Pri tome, ukazivanje revidenta na propust ocene valjanosti osporenog ugovora i kao rušljivog pravnog posla zbog mana u volji tužioca (jer je bio u zabludi ili je otpao motiv za zaključenje tog ugovora) ne utiče na pravilnost donete presude, jer u ovom slučaju tužilac nije tražio poništaj ugovora nego njegov opoziv. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2817/08 od 10.09.2009. godine)

Ustupilac imovine po ugovoru o ustupanju i raspodeli imovine za života ima pravo da zahteva da mu potomak - primalac imovine po takvom ugovoru vrati ono što je po ugovoru primio ako ne daje ustupiocu ili kome drugom izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 850/98 od 13.05.1998. god.)

149.

150.
Ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu nezahvalnost prema njemu. Gruba nezahvalnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može tako okarakterisati, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti slučaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju, pored prava, i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grubu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube nezahvalnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje ceneći ga kao vrednosno merilo iz domena morala i dobrih običaja. Iz obrazloženja: Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života može se pobijati iz opštih razloga, zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. To pravo ustupilac ima i ako potomak ne daje njemu ili kome drugome izdržavanje određeno poslom ustupanja i raspodele ili ako ne isplati dugove ustupiočeve, čija mu je isplata naložena istim poslom (član 115. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju). U ovom slučaju tužilja opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života, koji je 7. marta 1994. godine zaključila sa tuženom kao potomkom, temelji, između ostalog, i na činjenicama da tužena pokazuje grubu neblagodarnost prema tužilji, te da je čak i fizički maltretira. Gruba neblagodarnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može okarakterisati grubom nezahvalnošću, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti tog slučaja.
- 77 -

NASLEDNO PRAVO

Za zaključivanje da li ima osnovanog razloga za opoziv spornog ugovora radi neblagodarnosti, nisu raspravljena sva sporna pitanja koja su od značaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju pored prava i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grugu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube neblagodarnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, ceneći ga kao vrednosno merilo koje se odnosi na pravila morala i dobrih običaja. (Vrhovni sud Srbije , Rev. 1149/97 od 06.05.1997. god.)

151.
Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen u smislu odredaba Zakona o nasleđivanju može se pobijati iz opštih razloga zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi (zbog zablude, prevare i dr.) i u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, zakon o nasleđivanju predvideo je mogućnost da ustupilac opozove ono što je dao potomku koji prema njemu pokaže grubu neblagodarnost. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4219/97 od 19.11.1997. god.)

POJAM UGOVORA O IZDRŽAVANJU (Član 194. Zakona o nasleđivanju)

152.
Svrha ugovora o doživotnom izdržavanju su podjednako materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (stanovanje, hrana, odeća, obuća, troškovi lečenja, svakodnevne uobičajene potrebe) i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti. Iz obrazloženja: Svrha zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju je i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti a ne samo materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, troškovi lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe). U konkretnom slučaju, tuženi nije pružio pokojnoj tužilji odgovarajuću pažnju i negu u bolesti i starosti, o čemu očito govori događaj krajem januara 1996. godine, kada je tuženi fizički napao i povredio sada pokojnu. Pored toga, tuženi je često boravio van mesta boravka, što je kod nje i izazvalo nezadovoljstvo. Tuženi je povredio svoju ugovornu obavezu davaoca izdržavanja pa je pokojna tužilja zbog sukoba sa njim otišla iz svoje kuće kod ćerke, gde je ostala do kraja života. Ovakvi odnosi ugovarača ukazuju na poremećaj do granica nepodnošljivosti, što predstavlja razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju (u smislu člana 120. stav 2. Zakona o nasleđivanju kao specijalnog propisa odn. u smislu čl. 127 - 129. Zakona o obligacionim odnosima, kao opšteg propisa). (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1973/08 od 26.03.2009. godine)
- 78 -

NASLEDNO PRAVO

153.
Kao sopstvenik svoje imovine sve do svoje smrti, primalac izdržavanja može tu imovinu otuđiti, pa i pokloniti. Ali - tada otpada predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, ugovor o doživotnom izdržavanju je po formi i sadržini zaključen prema odredbi člana 117. Zakona o nasleđivanju, važećem u vreme zaključenja ugovora i prema tim odredbama predaja imovine u svojinu davaoca izdržavanja, odložena je do smrti primaoca izdržavanja. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine sve do svoje smrti i prema tome može tu imovinu i otuđiti. Otac tuženih, kao primalac izdržavanja je to i učinio na taj način što je ugovorom o poklonu raspolagao predmetnom imovinom u korist svog tuženog sina. Kako je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju otpao, a bez predmeta nema ni ugovora - to je neosnovan zahtev tužioca da se po osnovu tog ugovora prizna pravo svojine njegovom pravnom prethodniku, kao i zahtev predaje predmetne imovine u posed tužiocu. Neosnovano je isticanje u reviziji da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da ugovor o doživotnom izdržavanju ne proizvodi pravno dejstvo. Jer, primalac izdržavanja je isključivi vlasnik imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju i sve do smrti može slobodno da raspolaže svojom imovinom, pa i da je otuđi ugovorom o poklonu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 427/09 od 12.03.2009. godine)

154.
Kad ugovor o doživotnom izdržavanju sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenog elementa, pogrešno određena površina nepokretnosti koja se ostavlja davocu izdržavanja ne utiče na zakonitost ugovora. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da sadržina navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju odgovara volji ugovornih strana, nijedna od njih nije bila pod prinudom ili zabludom i isti je sačinjen sa ciljem da pok. B. sebi obezbedi izdržavanje na način kako je bliže u samom ugovoru određeno, a ne u cilju izigravanja prava nasleđa nužnih naslednika, te da se ne radi o ništavosti predmetnog ugovora u smislu čl. 53. stav 2. i čl. 66. stav 1. ZOO. Predmetni ugovor nije ništav ni u smislu čl. 47. ZOO zbog toga što je u predmetnom ugovoru pogrešno navedena površina stambene zgrade od 72 m2, iako je zapravo reč o kući veličine od 140 m2, jer prema odredbi čl. 50. istog zakona predmet obaveze je održiv i kada sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenosti predmeta. U ovom slučaju površina zgrade uneta je u ugovor saglasno dokumentaciji koju je posedovao pok. M. B. u vreme njegovog zaključenja, a u stvari radi se o površini predmetne zgrade a ne o ukupnoj površini koja ima spratni deo. Stoji navod revizije da je izrekom prvostepene presude odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi ništavost spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, a da je u stavu 2. izreke iste presude delimično usvojen njegov tužbeni zahtev i utvrđena ništavost istog ugovora u pogledu pravnog dejstva tog ugovora u delu gde primalac izdržavanja ostavlja davaocu izdržavanja sve pokretne stvari koje se u momentu smrti zateknu u njegovoj kući. Međutim,
- 79 -

te nije ni bila predmet ocene drugostepenog suda povodom izjavljene žalbe tužioca na preostali deo izreke prvostepene presude. predstavljaju vid izvršenja ugovorne obaveze kojom se olakšava obaveza davaoca izdržavanja i može se menjati u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom. Između stranaka je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju u režimu ranije važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. Modaliteti sahranjivanja (tradicionalni način ili kremacija) predstavljaju stvar ugovorne volje i mogu se izmeniti u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom.10. U toku trajanja ugovora ugovarači su izvršili modifikaciju (izmenu) ugovorne obaveze primaoca. Imajući u vidu izloženo neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da je izmena ugovorne obaveze (kremacija umesto tradicionalnog sahranjivanja) morala biti učinjena u istoj formi u kojoj je zaključen ugovor (overa pismene redakcije od strane sudije) jer kao što je izloženo o modalitetima (načinima) sahranjivanja stranke se po stanovištu Vrhovnog suda mogu i usmeno sporazumeti u toku trajanja i izvršavanja ugovora. Način sahranjivanja (tradicionalni ili kremacija) kod ugovora o doživotnom izdržavanju. tač. (umrla 4.2005.) 155. jasnije se formulišu obaveze. pazi. nije odredio koje su to osnovne i bitne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju (zakon govori samo o izdržavanju) za razliku od člana 194. Primalac se obavezao da davaoca doživotno izdržava. godine). god. 2. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. izreke i ista je u tom delu pravosnažna. jer u svojoj žalbi nije ukazivao na ovu činjenicu. 46/95 i 101/2003) koji je kao osnovne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju naveo izdržavanje. spomenik podigne i izda podušja po narodnim običajima. otklanjaju se nesporazumi u izvršavanju ugovornih obaveza i ostvaruje naslednopravna funkcija ugovora (što je prevashodno u interesu samih stranaka). 2684/05 od 01. R.12. glasnik SRS".Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi raskida ugovora odbijen kao neosnovan. u pogledu podizanja spomenika i ograđivanja groba tako što se davalac obavezao da primaoca izdržavanja kremira. po stanovištu Vrhovnog suda bitna obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pored izdržavanja i nege je sahranjivanje. 1400/05 od 27. pa po članu 67. drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. u bolesti leči.2006.1997. brigu i sahranjivanje posle smrti.1992. hrani i odeva. s obzirom da je forma (stroga) propisana u interesu ugovornih strana. ZOO proizvode pravno dejstvo. 385. ZPP. Bez obzira što raniji Zakon o nasleđivanju (koji je važio u vreme zaključenja ugovora) nije preciznije izvršio razgraničenje bitnih od sporednih obaveza ugovora o doživotnom izdržavanju. Njome se zaštićuju stranke zbog brzog zaključivanja ugovora i na taj način štite od prenagljenosti u odlučivanju. glasnik RS" br.) . godine (overen 29. br. godine) kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavnja zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju od 21.80 - .NASLEDNO PRAVO tužilac se nije žalio na prvostepenu presudu u stavu 2. Te docnije usmene pogodbe su punovažne jer se na taj način smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne strane. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Taj zakon u članu 117. a za tu vrstu izmena nije bila nužna pismena odnosno svečana forma.03.12. kao i sve ostale ugovorne obaveze. Tu usmenu obavezu (izmene nisu učinjene u pismenom obliku niti overene od strane sudije) davalac izdržavanja je izvršio. lakše i pouzdanije se razlikuje faza pregovaranja od faze ugovaranja i utvrđuje momenat kad je ugovor nastao. god. grob mu ogradi. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.02. posle smrti sahrani.1993. između sada pokojne Z. sada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. stav 1. 10/74). Rev. Kod takvog stanja stvari.

člana 194. Rev. spori veličinu tekovinskog udela i s obzirom da će se u tom smislu voditi parnica to ona i ne zna koliki će biti njen udeo u stanu. ne utiče na punovažnost ugovora.NASLEDNO PRAVO 156.i 2.zaostavštine gde se kao naslednici pojavljuju primalac izdržavanja i unuka po ranije umrlom sinu. primaocu izdržavanja. god. tako da ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. Gž. pa Okružni sud nalazi da je u tom delu ugovor zaključen saglasno zakonu. to su punovažne i proizvode pravno dejstvo i usmene pogodbe date u toku izvršavanja ugovornih obaveza.06. okolnost da se u trenutku zaključenja ugovora još uvek ne zna koliki je udeo po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. 1400/2005 od 27. primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari i prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Prema odredbi stava 1. u smislu člana 194.) 157. koja se ugovorom prenose u svojinu primaocu izdržavanja. ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava a davalac izdržavanja se obavezuje da ga. Zakona o nasleđivanju. 1.ugovaraču udeo u označenom stanu. ali se može ugovoriti da će on odgovarati za njegove postojeće dugove određenim poveriocima. Ovim ugovorom ostavilac posle svoje smrti ostavlja svojoj sestričini . 959/05 od 16.2005. S obzirom da unuka svojoj babi. zatim udeo u označenom putničkom automobilu takođe koji joj bude pripao nakon okončanja parnice. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaveštanje i stoga davalac izdržavanja nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. kao naknadu za to. koji joj bude pripao nakon okončanja parnice. st. br. člana 194. Prema odredbi stava 2. izdržava i da se brine o njemu do kra-ja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zahtev da se prilikom utvrđivanja predmeta ugovora tačno navedu određene stvari ili kakva druga prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Ugovor je punovažan i predmet ugovora je potpuno i dovoljno određen.2005. ukoliko je definisan kao udeo primaoca izdržavanja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici na tačno određenim stvarima. kao naknada za doživotno izdržavanje.81 - . (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.) 158. . Ovaj zahtev ispunjen je kada je reč o naznačenom stanu i naznačenom putničkom vozilu. Zakona o nasleđivanju. Pri tome.10. god. Imajući to u vidu. kao i sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. (Vrhovni sud Srbije. u konkretnom slučaju sporna je pravna važnost ugovora s obzirom na to kako je određen predmet ugovora. Iz obrazloženja: Ostavilac je suprug primaoca izdržavanja i bio je vlasnik dvosobnog stana . jer je predmet ugovora u tom delu dovoljno određen. iako još nije utvrđena veličina tog udela. Zakona o nasleđivanju. S obzirom da je posebna forma ugovora o doživotnom izdržavanju propisana u interesu ugovornih strana.

pri čemu bi i eventualna utvrđujuća presuda o tome imala samo deklaratorni karakter. koji je 1995. Nižestepeni sudovi su.ne odgovara za njegove dugove. kao naknada za dato izdržavanje.) 159. Naime.07. ukoliko to nije ugovoreno. iz sadržine ugovora se vidi da te stvari nisu tačno određene. te da on . br. Davalac izdržavanja odgovara za dugove primaoca izdržavanja posle njegove smrti samo ukoliko je to ugovoreno. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.s obzirom da to nije ugovoreno . Kako je ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan samo ukoliko su pokretne stvari tačno određene. sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. U toku trajanja ove parnice. u slučaju osporavanja ovakvog njenog prava. Iz obrazloženja: Tužioci su. 459/2005 od 14. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.) 160. primalac po raskinutom ugovoru je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim. glasnik SRS".2004. Gž. godine i raskinut. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. 52/74).82 - . pa je stoga pokojna bila ovlašćena da ugovorom o doživotnom izdržavanju punovažno raspolaže svojim udelom po osnovu sticanja u bračnoj zajednici i pre utvrđivanja veličine tog udela u parničnom postupku."Sl. u tom delu ugovor ne važi. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pokojnim primaocem izdržavanja. već je upotrebljena formulacija: ''. 3166/2003 od 11. prema odredbi člana 119. može se utvrditi kao prethodno pitanje.. Zbog toga je ovaj zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan. a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje. pravnosnažnom presudom nadležnog opštinskog suda. god. zaključili 1993. . Rev. odnosno pojedinačno navedene.NASLEDNO PRAVO Ovo zbog toga što su u ugovoru tačno označeni i stan i putničko vozilo i što pokojna tužilji nesumnjivo prenosi u celini svoj udeo po osnovu bračne tekovine na stanu i vozilu.03. a koliko on iznosi. U konkretnom slučaju. Primalac izdržavanja je umro. tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove. kao davaoci izdržavanja..2005. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju ( koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim . iz tako utvrđenog činjeničnog stanja. pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pokojnog primaoca izdržavanja. nakon smrti primaoca izdržavanja. Kada su u pitanju pokretne stvari kao predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom.. kao u konkretnom slučaju. Odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja nije ugovorena nijednom odredbom ovog ugovora. god. davalac ne odgovora za njegove dugove ukoliko to ugovorom nije predviđeno.

U konkretnom slučaju takva obaveza tuženog. ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretan ugovor kojim se imovina stiče kao naknada za učinjene usluge različitih oblika pomaganja i izdržavanja primaoca izdržavanja. a solidarno u međusobnom odnosu bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva.) 161. aprila 1993. Nijednom odredbom ovog ugovora nije ugovorena odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja. god. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. pružene od oba bračna druga. te tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove. Stoga je i po oceni drugostepenog suda. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat njihovog zajedničkog rada. ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja.06.03. prvostepeni sud pravilno zaključio da postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. kao primaocem izdržavanja. glasnik SRS". zbog čega je takav zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan. D. Ć. ali se to može ugovoriti. 15. pa i ovu prema trećem licu preuzetu ugovorom. Naime. nezavisno ko je od njih. a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje. D.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju.Ć. godine D. je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim D. D. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat zajedničkog rada. predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova.2576/03 od 30. a solidarno u međusobnom odnosu kao bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva.Stoga. Dakle. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pok. pa i ovu . zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja. Rev. nezavisno ko je od njih. br. ovaj ugovor je raskinut. kao naknada za dato izdržavanje. i da.2003. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja. tužioci su kao davaoci izdržavanja zaključili 30.2004. kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. U toku trajanja ove parnice.preuzetu ugovorom prema trećem licu. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom. novembra 1995. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču. 3166/03 od 11. M. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja sa njim zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. Ć. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u B…T….) . broj 52/74). Ć. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču.83 - . Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim ("Sl. Imovina stečena ugovorom o doživotnom izdržavanju za usluge izdržavanja i pomaganja primaoca izdržavanja. s obzirom da to nije ugovoreno. kao davaoca izdržavanja nije ugovorena. Ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pok. god. prema odredbi člana 119. je umro.

06. s obzirom da je primalac izdržavanja zadržao svojinu na nepokretnosti koju je ostavio u naknadu davaocu izdržavanja.10. prvostepeni sud nije utvrdio u kakvom je zdravstvenom stanju bila pok. makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje.1996. kako bi se na osnovu toga mogao doneti zaključak o tome da li je tuženi svoje obaveze iz ugovora izvršavao u potpunosti. S. da je pre toga imala zdravstvenih problema. a ako nije da li se radi o neznatnom ispunjenju obaveza koje ne bi vodile raskidu ugovora. primalac izdržavanja se obavezao da tuženom nakon svoje smrti. a kojim je predviđeno da će primalac izdržavanja nakon svoje smrti na ime naknade za primljeno izdržavanje ostaviti isti stan tužilji i tuženom u svojinu sa po ½ idealnog dela.1997. i šta je to tuženi preduzeo u pogledu ispunjenja svojih obaveza u pogledu nege i pomoći pok. S. godine između tuženog kao davaoca izdržavanja i sada pok. 03. godine. Ugovor nije ništav (u smislu člana 103. primalac izdržavanja je sa tuženim (davaocem izdržavanja) zaključio ugovor o kupoprodaji 17. u vreme njenog lečenja.84 - .1993.F. D. kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja zaključen je aneks ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred sudom.ako je propustio da izvršava obaveze iz ugovora u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme bolesti primaoca koja je prethodila njegovoj smrti. nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je sporni ugovor o kupoprodaji ništav i da je tužilja suvlasnik sa ½ idealnog dela . pa makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje. Primalac izdržavanja je preminuo 15. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru (u smislu člana 66.12. kao primaoca izdržavanja. umrla u bolnici 6.2000.2003. da je poslednjih 20-ak dana života kao srčani bolesnik bila nepokretna. godine između sada pok. ostavi stan i novac koji se u momentu smrti nađe na njegovoj štednoj knjižici. ne može se uzeti da davalac izdržavanja u ovom slučaju nije ispunio ugovor u neznatnom delu. Dana 09. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Zakona o obligacionim odnosima).10. 1388/03 od 08. Iz obrazloženja: Ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenom 05. godine kojim je raspolagao istim stanom i na osnovu tog ugovora tuženi se uknjižio u zemljišne knjige kao vlasnik stana. Gž. Ako je davalac izdržavanja propustio da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme njegove bolesti koja je prethodila smrti primaoca.F. Po nalaženju Okružnog suda.) 163. istog Zakona). Obzirom na ovakvu obavezu tuženog i da je pok. Iz obrazloženja: Prema sadržini ugovora o doživotnom izdržavanju koji je tuženi zaključio kao davalac izdržavanja sa svojom majkom kao primaocem izdržavanja. S. god. Ugovor o kupoprodaji nije ništav niti se radi o fiktivnom ugovoru bez obzira što je predmet tog ugovora ista nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. D.06. godine. 1994. tuženi je bio u obavezi da se stara i o njenom lečenju.NASLEDNO PRAVO 162. Nakon izvesnog vremena sada pok. Na osnovu ovakvog činjeničnog stanja. ne može se uzeti da davalac izdržavanja nije ispunio ugovor u neznatnom delu.

u zakonom propisanoj formi za promet nepokretnosti. Tužena je sa sada pok. Zakona o nasleđivanju. po odredbama čl.1991. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. koji je važio u vreme zaključenja pobijanog ugovora o poklonu uslov punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju je zaključenje ugovora u zakonom propisanoj pismenoj formi pred sudijom. kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. godine.10. 117. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali.1993.85 - . sada pok. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. 40. važećeg u vreme smrti oca stranaka. važećeg u vreme smrti oca stranaka. godine. Međutim. ponašanje ugovarača i izraženu nameru poklonodavca u vreme zaključenja poklona da obzirom na sve ovo zaključi sa tuženom i ugovor o doživotnom izdržavanju. pri čemu je dovoljno da potpisi ugovarača na takvom ugovoru budu overeni pred sudom. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu bez tereta. (Vrhovni sud Srbije Rev.) 164. 40. Obzirom na to. ocem zaključila ugovor o poklonu koji je overen pred Opštinskim sudom 21. istog Zakona. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknada za doživotno izdržavanje poklonodavca. Zakona o nasleđivanju. D. ne može zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka po odredbama čl. koja nije realizovana. a ne dobročina. pravna priroda ovog ugovora dvostrano teretna. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. ove odredbe ne isključuju i mogućnost zaključenja takvog dvostrano teretnog ugovora kojim se jedan ugovarač obavezuje da doživotno izdržava drugog ugovarača – koji mu za to još za života ustupa u vlasništvo svoju imovinu. Zato se po oceni Vrhovnog suda ne radi o poklo. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru u smislu člana 66. Kada ugovarači zaključe ugovor o poklonu. tuženi nije stekao pravo svojine na stanu koji je bio predmet ugovora. 2429/03 od 23. ali je obzirom na ranije zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju između njih. I po oceni revizijskog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da sporni ugovor o kupoprodaji nije ništav u smislu člana 103. a usmeno ugovore i doživotno izdržavanje poklonodavca. godine. ZOO. po pravilima vanparničnog postupka propisanim za potvrđivanje sadržine isprava.NASLEDNO PRAVO na spornom stanu. Naime.10.2003. budući da je primalac izdržavanja zadržao pravo svojine na stanu do momenta smrti. god. Iz obrazloženja: Prema čl. a što je i učinio prenevši pravo svojine na tom stanu na tuženog putem ugovora o kupoprodaji iz 1996. je kao vlasnik stana. onda voljom ugovarača dolazi do konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju.07. na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju od 05. Zakona o nasleđivanju. jer takav ugovor ispunjava uslov punovažnosti forme propisane za ugovore o prometu nepokretnosti. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali. F. shodno članu 117. čiji je predmet otuđenje spornog stana. ne može se zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka. mogao raspolagati stanom i nakon zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. zbog toga nisu osnovani revizijski navodi tužilje da primalac izdržavanja nije mogao nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju preneti na davaoca izdržavanja pravo svojine na spornom stanu ugovorom o kupoprodaji.

." u S….86 - . Rev. 53. D. Na osnovu takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi nalaze da sporni stan ne predstavlja zaostavštinu ostavioca.. god. zamenjena za sporni jednosoban stan u S. glasnik SRS".NASLEDNO PRAVO nu već o otuđenju spornog stana za naknadu za doživotno izdržavanje poklonodavca. jer forma ima konstitutivni karakter. stav 2. U konkretnom slučaju ugovor o doživotnom izdržavanju je i po formi i po sadržini zaključen prema odredbama člana 117. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik sve do svoje smrti imovine koja je predmet ugovora. a sastoji se iz pismenog zaključenja ugovora i overe od strane sudije... Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zakonski naslednici pok. iz čega proizilazi da je mogao slobodno otuđiti. br. Zaostavština u pogledu nepokretnosti nije raspravljena. 1424/02 od 03. Predmet navedenog ugovora je bio kućni plac sa kućom na placu. u međuvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa trećim licem. Prema pogodbi iz ugovora predaja ove imovine u državinu i svojinu tuženoj kao davaocu izdržavanja odložena je do smrti primaoca izdržavanja. razmenjena nepokretnost ne može predstavljati predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine. Sporna pitanja se imaju raspraviti i prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan..P. Kad primalac izdržavanja nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju na koju je zadržao pravo svojine i državinu sve do svoje smrti. godine. Nakon toga. Sa razloga pravne sigurnosti na sve nasledno pravne ugovore zaključene do stupanja na snagu novog zakona i dalje će se primenjivati propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjavanja.) 165. istog zakona.10. koji je umro 24. juna 1989. dakle. smatra se da se odnosi samo na nepokretnosti koje je primalac izdržavanja imao u trenutku zaključenja ugovora. iz čega proizilazi da ju je mogao slobodno otuđiti. " Naime. Ugovorom je predviđeno da će tužena kao primalac izdržavanja nepokretnost primiti u državinu i svojinu posle smrti davaoca izdržavanja. primalac izdržavanja je to i učinio. overen pod brojem R. U konkretnom slučaju primalac izdržavanja je to i učinio. novog Zakona ("Sl. Zakona o nasleđivanju i predstavlja strogo formalni pravni posao.____/75. 52/74 i 1/80). Na primenu tog zakona upućuje odredba člana 237. septembra 1989.2002. koji je važio u vreme sačinjavanja ugovora o doživotnom izdržavanju. u konkretnom slučaju predmet ugovora je bio kućni plac sa kućom od tri odeljenja na ovom placu. jer je ostavilac sa tuženom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju dana 11. broj 46/95). kako bi ugovorom . Što se tiče predmeta ovog ugovora. U konkretnom slučaju. jer je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. Ta nepokretnost je ugovorom o trampi zaključenim dana 26.. primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine koja je predmet ugovora sve do svoje smrti. decembra 1975. (Vrhovni sud Srbije. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije raskinut. glasnik RS". Vrhovni sud nalazi da se izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova ne može prihvatiti. jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. primalac i davalac izdržavanja nisu izvršili noveliranje ugovora o doživotnom izdržavanju. Tužilja je njegova supruga a tužena sestričina po ranije umrloj sestri. između ostavioca i GRO "P. godine. godine. pa tužioci neosnovano zahtevaju njegovu redukciju i vraćanje poklona zbog povrede nužnog naslednog dela u smislu čl.

Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise.09. Rev.2001. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. Gzz. ZPP. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima o ništavosti ugovora. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora. po svojoj pravnoj prirodi. koji je predmet ovog spora. Prema članu 111. Zakona o obligacionim odnosima. Kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju je. na koje je ovaj sud ukazao. stav 2. Kada ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju.2001. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno. To je i bio razlog što je ovaj sud. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti. god. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 395. prišli kao da je zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava. kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. stav 1. mane volje ne postoje. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. iako su to mogli učiniti. ali u formi u kojoj je zaključen i osnovni ugovor. ZPP u vezi sa članom 408. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. a imajući u vidu da je individualiziranje predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju nužno i da se ne radi o univerzalnoj sukciji kao kod nasleđivanja. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103. 3401/01 od 21. sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine. u reviziji se osnovano ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava.NASLEDNO PRAVO obuhvatili sporni stan kao predmet ugovora. nego po pravilima o ništavim ugovorima. Pošto kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju. Ovo predstavlja manu o primeni materijalnog prava. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju. god. aleatoran teretni ugovor. već po opštim pravilima ugovornog prava. u smislu člana 395. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim. Zakona o obligacionim odnosima. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim pravilima obligacionog prava. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima.) . pogrešan je zaključak nižestepenih sudova da je sporni stan predmet navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona. U ovom slučaju.) 166. preinačio obe presude nižestepenih sudova i usvojio tužbeni zahtev tužilje u celosti za utvrđenje njenog prava svojine po osnovu nasleđa sa udelom od – na spornom stanu. 407/01 od 04.87 - . S obzirom na rečeno. ZPP. Međutim. tada je to neimenovani. stav 1.07. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

) 168. već joj prenese samo pravo doživotnog uživanja. 548/99 od 01.) . s obzirom na zdravstveno stanje primaoca izdržavanja. primalac izdržavanja nije bolovala od bilo kakvih bolesti. 2379/98 od 15. god. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave. pa je pravilnom primenom materijalnog prava takav zahtev odbijen kao neosnovan. jer joj je pružena pomoć i nega kako je ona to i zahtevala. učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine date u naknadi za izdržavanje. Pošto je momenat smrti budući neizvesna okolnost. Vrednost te obaveze može da bude znatno manja ili da znatno nadmaši vrednost imovine primaoca izdržavanja. pa u tom slučaju nema mesta donošenju rešenja o obustavipostupka za raspravljanje zaostavštine. to ni vrednost obaveza davaoca izdržavanja u momentu zaključenja ugovora nije bila poznata.11. (Iz presude Okružnog suda Prokuplju. Stoga se ugovor o doživotnom izdržavanju ne može smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom samo zbog činjenice što su eventualna davanja učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine koju je ova ostavila davaocima izdržavanja u naknadu za izdržavanje. Iz obrazloženja: Iz sadržine predmetnog ugovora je vidljivo da su ugovorne strane navele da su tuženi od leta 1993.) 169. godine pomagale primaoca izdržavanja na taj način što su obavljale u njenoj kući one poslove koje ona nije mogla da sama obavi. Gž. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju po odredbama Zakona o vanparničnom postupku. osnovano su nižestepeni sudovi izveli zaključak da se nije stekao zakonom propisan razlog za raskid predmetnog ugovora. znali za njenu blisku smrt.1999. ovaj ugovor se ne može zbog toga smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom. god. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.NASLEDNO PRAVO 167. (Vrhovni sud Srbije. Rev.1999. u zavisnosti od dužine života primaoca izdržavanja.88 - . Inače. koji su bili potrebni za njeno izdržavanje. kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Međutim. Ne postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kada ostavilac ne prenese pravo svojine na svoju vanbračnu suprugu. bila je pokretna. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje. Rev. u ovom slučaju je utvrđeno da u momentu zaključenja ugovora primalac izdržavanja nije bolovala od neke bolesti. koja je predmet ugovora. niti se znalo za njenu blisku smrt. 3414/99 od 24. a razbolela se dve nedelje pre nego što je umrla.09. god. Utvrđeno je da je nakon što je ugovor zaključen drugotužena svakog dana dolazila kod primaoca izdržavanja i na njen zahtev obavljala određene poslove.11.1999. Ovaj ugovor u odnosu na nesrazmeru uzajamnih davanja bio bi nemoralan samo ako su davaoci izdržavanja u vreme zaključenja ugovora. Za to vreme nije bila neobezbeđena. Ako su eventualno davanja. Ovim ugovorom davaoci izdržavanja su se obavezali da uz naknadu za imovinu izdržavanog lica izdržavaju primaoca izdržavanja do njegove smrti.

kod ugovora o doživotnom izdržavanju. ZPP. ZPP. Za takav zaključak nije postojala zakonska obaveza suda da pribavlja mišljenje medicinskog stručnjaka već je izbor metode za donošenje zaključka po takvom pitanju bio u isključivoj i samostalnoj ingerenciji parničnog suda. 1814/98 od 24. br. koju je podnela sudu 24. Tužilac je posle smrti ugovornog davaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO 170.) 173.11.09. Zakona o izmenama i dopunama ZPP ("Sl. dinara. vrednost predmeta spora označila iznosom od 2. (Vrhovni sud Srbije Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. to je nesumnjivo da se radi o imovinsko pravnom sporu u kojem je revizija dozvoljena pod uslovom iz člana 382. vezano za tvrdnje tužene strane o tužiočevoj poslovnoj nesposobnosti (za podnošenje tužbe za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju) pravilno zaključio da tužilac ne izaziva sumnju suda da se radi o licu poslovno nesposobnom. Iz obrazloženja: Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnog sledbenika primaoca izdržavanja i davalaca izdržavanja. a ne o sporu koji ima karakter spora o izdržavanju u kojem bi revizija. 4063/98) . stav 4. (Vrhovni sud Srbije. ZPP-a.12/98). godine.) 171. kao pravni sledbenik davaoca izdržavanja. prema članu 72. tač. god. 4651/99 od 02. to u smislu navedenih odredbi ZPP revizija nije dozvoljena. Rev.000 dinara. kao njegov potomak pristao na produženje zaključenog ugovora pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdržavanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora. 382.1994. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.500. jer vrednost predmeta spora koja je u tužbi označena ne prelazi iznos od 15. a ne o sporu primaoca i davalaca izdržavanja u vezi sa izvršenjem obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju. Smrću primaoca izdržavanja nastupili su zakonski uslovi za potpunu realizaciju ugovora o doživotnom izdržavanju. koji je preminuo pre primaoca izvršavao ugovorne obaveze i stekao valjan pravni osnov za sticanje vlasništva na stanu koji je predmet ugovora. po kojem je tužilac. 1. god. Prvostepeni sud je. Rev.1999.11. Predmet ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u svojini primaoca izdržavanja u trenutku zaklljučenja tog ugovora. u smislu odredbe člana 382. koji je kao granična vrednost merodavna za ocenu prava na izjavljivanje revizije. list SRJ". S obzirom na to da je tužilja u tužbi. bila dozvoljena. Ukoliko se vodi spor između primaoca i davaoca izdržavanja. Gž. 237/99) 172.1998.89 - . to je imovinsko pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovom da vrednost predmeta spora prelazi iznos propisan odredbom čl.

tužilji. 15/97 od 22.) .NASLEDNO PRAVO 174. Kod činjenice da je prvostepeni sud pobijanim rešenjem raspravio zaostavštinu ostavioca koja nije bila obuhvaćena spornim ugovorom o doživotnom izdržavanju. god. pa je istim mogla i da raspolaže. može dati i posle njegovog zaključenja. Davalac izdržavanja ne stiče pravo svojine na otkupljenom stanu ako je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen pre ugovora o otkupu stana.) 179. (Vrhovni sud Srbije. Jedan davalac izdržavanja ne može na račun drugog davaoca izdržavanja zahtevati svojinu na imovini koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. u takvim okolnostima. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Rev. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zaključenje ugovora. Kada je najpre zaključen ugovor o poklonu a potom ugovor o doživotnom izdržavanju došlo je do novacije ugovora o poklonu pa će se odnosi posle smrti primaoca izdržavanja regulisati u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju. Rev. izvršavao obaveze prema primaocu izdržavanja. to učesnik koji nije naslednik. god. 1502/98) 176.1997. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Gž.1997. 2821/98) 175. Davalac izdržavanja nije izvršio ni jednu ugovornu obavezu prema primaocu izdržavanja .02. god. 5786/96 od 12. ako zakonom nije propisano što drugo. Rev. 4522/97 od 15. pozivajući se na okolnost da je on. pa je ona.1997. (Vrhovni sud Srbije. uglavnom ili pretežno. prodala stan koji je bio predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev.01.) 178. Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti koje se odnose na davanje odobrenja treba tumačiti u povezanosti sa članom 29.10. po stavu drugostepenog suda nema pravni interes da ovo rešenje pobija. 1320/98) 177. (Vrhovni sud Srbije. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio zahtev tužilje za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i kada je odbio.90 - . kao neosnovan protivtužbeni zahtev "davaoca izdržavanja" za poništaj ugovora o kupoprodaji obzirom da je tužilja i pored zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zadržala pravo vlasništva na spornom stanu (sve do svoje smrti). Br.

Rev. Gž. (Vrhovni sud Srbije. Rev. ugovor o doživotnom izdržavanju podrazumeva određene obaveze. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO 180.91 - . Ne može se preinačiti ugovor o doživotnom izdržavanju u doživotnu novčanu rentu ako je primalac izdržavanja star i bolestan čovek kome je potrebna lična nega i staranje. broj 18/91. kao davalac izdržavanja ne može da pretenduje na povraćaj imovine iza smrti ostavioca. 785/96) 185. 3487/97) 182. Tužilac. 20/92). niti se ugovorom sa primaocem izdržavanja na to obavezao. 1641/97) 181. 610/97) 183. Ne proizvodi pravno dejstvo odredba ugovora o doživotnom izdržavanju kojom pokretne stvari nisu individualno određene. niti je takva obaveza zakonom propisana. jer u protivnom nema osnovnog elementa tog ugovora . Rev. promenom na svoje ime. (Vrhovni sud Srbije. jer nije naslednik primaoca izdržavanja. sa ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenim pre stupanja na snagu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS". Kod zaključenja ugovora mora se bar znati da će obaveze početi da se izvršavaju i moraju početi bar da funkcionišu.nema samog izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije.2567/96) 184. Kao i svaki teretni ugovor. Davalac izdržavanja po kasnije zaključenom ugovoru o doživotnom izdržavanju nije u obavezi da plati prethodnom davaocu izdržavanja dato u izvršenju pravosnažno raskinutog ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog sa istim primaocem izdržavanja. zasnovao i zajedničko domaćinstvo ima pravo da nastavi sa korišćenjem telefonskog broja posle smrti primaoca izdržavanja. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. po ugovoru o doživotnom izdržavanju. Davalac izdržavanja koji je sa primaocem izdržavanja. 1267/96) . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. U. Rev.

kojim je preneo celokupnu svoju imovinu na drugu ugovornu stranu. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. a ako se kasnije raspolaže sa već zaveštanom stvari. odnosno njegovi naslednici. 2045/95) 188. (Vrhovni sud Srbije. davalac izdržavanja je postao vlasnik ove kuće pa ako je i bespravno podignuta. to ima posledi. nisu ovlašćeni da traže iseljenje davaoca izdržavanja. Rev. odnosno da li je ostavilac kasnijim raspolaganjem menjao svoju raniju volju. 4519/95) 191. Pri oceni koja isprava ima pravno dejstvo sud mora da ima u vidu izraženu volju ostavioca. Svako docnije raspolaganje od strane zaveštaoca određenom stvari koju je bio nekome zaveštao. ima za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari. Rev. Neosnovan je revizijski navod da nepokretnost ne može biti predmet ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju. Izgradnjom kuće u dvorištu primaoca izdržavanja. pri čemu raniji ugovor ni na koji način nije stavljen van snage. (Vrhovni sud Srbije.92 - . izjavljene s namerom da se stranke pravno vežu a ugovor o poklonu sačinjen je u skladu sa takvim motivom stranaka. a uz njegovu saglasnost. (Vrhovni sud Srbije. ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja izraz volje strana ugovornica. Kada se istovremeno zaključuje ugovor o poklonu i ugovor o doživotnom izdržavanju. primalac izdržavanja. a ove isprave su formalno-pravno valjane. 516/95) 190.NASLEDNO PRAVO 186. 4440/95) 187. U takvom slučaju se može smatrati da je ugovorom o doživotnom izdržavanju izražena volja stranaka da svoje odnose saobraze međusobnim imovinskim interesima a posle smrti primaoca izdržavanja odnosi se regulišu u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju. Ako ostavilac nije docnijim testamentom opozvao izričito raniji testament odredbe ranijeg testamenta ostaju na snazi ako nisu u suprotnosti sa odredbama docnijeg testamenta. Ostavinski sud će obustaviti postupak za raspravljanje zaostavštine ako je ostavilac za vreme života zaključio ugovor o izdržavanju. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 3117/95) 189. Gž. Ako ostavilac prilikom raspolaganja svojom imovinom sačini dva testamenta i zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa bračnim drugom. Ako primalac izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju zaključi novi ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. Rev. te po raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju. Testament se opoziva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. i ranije zaključen ugovor je punovažan pa i kada je kasnijim ugovorom raspolagao istom imovinom.

Ugovorom o doživotnom izdržavanju. ovakva izjava nema pravnu važnost. 10671/95 od 17. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu.11. nakon što je spornu imovinu ugovorom o doživotnom izdržavanju ustupio svojoj kćerki tužilji.1995.) 193. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. 1218/95) . primalac izdržavanja u naknadu za ugovoreno izdržavanje ostavlja davaocu izdržavanja imovinu iz tog ugovora. pa su stoga tuženici kao davaoci izdržavanja obavezni da tužiocu kao primaocu izdržavanja predaju predmetnu imovinu iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. s tim što se predaja te imovine odlaže do smrti primaoca izdržavanja. naime dao izjavu o konstituisanju prava doživotnog uživanja u korist obe strane. nije navedenu nekretninu mogao bilo kako opteretiti. Ukoliko se testamenti i ugovor o doživotnom izdržavanju u potpunosti ne isključuju s obzirom na izraženu volju ostavioca onda i jedan i drugi vid raspolaganja mogu biti pravovaljani u određenim delovima u kojima se ne isključuju. U situaciji i kada zajednica života između stranaka nije ugovorena. te ga valja raskinuti. Gž. ugovor o doživotnom izdržavanju više nema svrhe opstanka. 1333/95) 195. a kako je on to u toku daljeg vremenskog perioda učinio.) 194. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 1995.93 - . Gž. 10603/95 od 24. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja zadržava pravo na državinu imovine koja je predmet ugovora do svoje smrti. Vođenje postupka oko važenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije prethodno pitanje u odnosu na postavljeni tužbeni zahtev u ovoj pravnoj stvari. 1192/95) 196. 89/95) 192. Gž.NASLEDNO PRAVO cu opozivanja zaveštanja. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. god. Gž. Pitanje važnosti ugovora o doživotnom izdržavanju ne može se raspravljati u ostavinskom postupku. već eventualno u parnici. a što je ugovoreno zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju između stranaka. Ostavinski postupak će biti obustavljen ukoliko pokojnik nema imovinu. Gž. a primalac izdržavanja ne želi više da prima izdržavanje. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Kako otac tužilje. bez obzira na sudbinu tog ugovora i parnicu koja je u toku radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. 10. god. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici.

52/74. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. glasnik PC".2006. Zakona o nasleđivanju) 197. Činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalna sredstva za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu.NASLEDNO PRAVO OBLIK (Član 195. ZOO. Kada je u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju jedna od ugovornih strana bila poslovno nesposobno lice. U kontekstu ovog pravnog zaključka su irelevantni navodi revizije kojima revidenti ukazuju na motive zbog kojih je sada pokojna Đ. identitet primaoca izdržavanja utvrđen je iz lične karte. Iz obrazloženja: Predmetni ugovor je zaključen u svemu shodno odredbi člana 117. 103. a davaoca izdržavanja iz vozačke dozvole. god. što proizilazi iz spisa predmeta Drugog opštinskog suda u B… P. U vezi odredbe člana 56. br.) 198. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2004. 3100/05 od 06. god. obzirom da je jedan od ugovarača. ZOO. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zauzeli pravilno materijalno pravno stanovište o ništavosti predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu odredbe člana 103. 25/82) i svojom sadržinom i formom nije u suprotnosti sa zakonom. 1/80. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. stav 1. Sud je postupio po zakonu.. Identitet stranaka je potvrdio prisutni svedok identiteta. kada je identitet stranaka. lečenje . utvrdio na osnovu lične karte i vozačke dozvole i potvrđen od strane svedoka identiteta. u vreme zaključenja tog ugovora bila poslovno nesposobno lice. sada pokojna Đ.09. primalac izdržavanja .) 199.94 - . pa su bez značaja motivi zbog kojih je ta strana htela da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju.09. G. stav 1._____. pa nisu ispunjeni uslovi za njegov poništaj u smislu odredbe čl. pa su neosnovani navodi revizije da sud nije utvrdio da li je u skladu sa zakonom utvrđen identitet stranaka prilikom zaključenja spornog ugovora pred sudom. htela da sa njima zaključi predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju i navodi kojima polemišu sa implikacijama činjenične konstatacije drugostepenog suda o mestu i načinu zaključenja predmetnog ugovora. taj ugovor je ništav pravni posao. Rev. u postupku overe ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. G. 2162/04 od 29. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju.

Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je sada pokojni suprug tužilje a otac tuženog. posebno da obezbeđuje lečenje kod lekara i plaća te usluge i lekove. održavanju higijene i slično. sa svojom bivšom suprugom. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju da je to ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. lekovima. Pomenutim spornim ugovorom tuženi se upravo obavezao da primaocu izdržavanja obezbeđuje zadovoljenje potreba ove vrste. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju je zaključen u zakonom propisanoj formi. Ovo i pored činjenice da je on bio materijalno zbrinut. 52/74. koji je u članu 117. čija je predaja davaocu izdržavanja odložena do smrti primaoca izdržavanja. Takvim ugovorom se. glasnik RS". god. glasnik SRS". pored materijalne pomoći. 3951/02 od 22.). ovde tuženim 1995. lekovima. Po oceni Vrhovnog suda. Pri tome. 1/80 i 25/82). lečenje i pomoć.) . koje su za primaoca izdržavanja bile i te kako od značaja. a za slučaj smrti da ga sahrani i podigne spomenik u skladu sa mesnim običajima. U naknadu za ovo. već je moguće da se sastoji u nezi. ili neko treće lice. Prema odredbi člana 237. da se stara o zadovoljenju njegovih svakodnevnih potreba.95 - . primalac izdržavanja osećao potrebu a i preko svoga sina u svakom slučaju da obezbedi sebi mir i sigurnost kada je u pitanju lečenje i druge životne potrebe vezane za njegovo zdravstveno stanje i životno doba. sadržina ugovora o doživotnom izdržavanju ne mora se uvek sastojati u davanju sredstava za izdržavanje. Pokojni primalac izdržavanja je sve do svoje smrti održavao bliske veze sa tuženim. stav 2. sa sinom. godine). (Vrhovni sud Srbije. čuvanju i pripremanju hrane. majkom tuženog i ćerkom iz prvog braka. dvorba. maja 1996. ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života. stupio na snagu 5.NASLEDNO PRAVO i pomoć. snabdevanje ogrevom. br. primeniti propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjenja. održavanje higijene i sl. Zakona o nasleđivanju ("Sl. namirnicama. te je u kontekstu takvih odnosa. a činjenica da je primalac izdržavanja imao sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora. jer se takvim ugovorom pored materijalne pomoći može ugovoriti i onaj vid pomoći koji je ugovoren između primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija predaja je odložena do smrti primaoca izdržavanja. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan i da proizvodi pravno dejstvo. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu ostavlja svu svoju imovinu ili jedan njen deo u nasleđe. Rev. U vreme sačinjenja spornog ugovora o doživotnom izdržavanju važio je Zakon o nasleđivanju ("Sl.01. čuvanje i priprema hrane. propisano je da će se na zaveštanje. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o doživotnom izdržavanju odbio. spornim ugovorom primalac izdržavanja ostavio je u svojinu posle smrti davaocu izdržavanja jedan lokal. snabdevanju ogrevom. kojim se tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da brine o svom ocu kao primaocu izdržavanja. propisao da je ugovor o doživotnom izdržavanju ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalnih sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu. namirnicama. dvorbi. mogu ugovoriti i različiti drugi vidovi pomoći između primaoca i davaoca izdržavanja (nega.2003. godine. zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. da brine o drugim životnim potrebama primaoca izdržavanja. koji su sačinjeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. broj 46/95. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije. a u vreme kada je njegovo zdravstveno stanje bilo dosta narušeno zbog slabosti srca. Sam sporni ugovor sačinjen je i overen u svemu saglasno odredbama Zakona o nasleđivanju.

tog zakona je ništav. nalazeći da ugovor i bez odobrenja koji je overen od strane sudije. st. Nije ništavan ovaj ugovor ako su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja. 3. koji jeste istovremeno i ugovor naslednog prava. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora. Davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove.____/93 kod Opštinskog suda bez pribavljanja odobrenja za promet nepokretnosti od Ministarstva za finansije Republike Srbije. 1. Rev. Pribavljeno odobrenje otklanja razlog uništavosti za već zaključen ugovor. Stoga.2000. istog zakona prometom nepokretnosti. Odbijajući žalbu tužioca drugostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev za poništaj predmetnog ugovora nije osnovan jer je ugovor o doživotnom izdržavanju nasledno pravo ugovor sa osnovnom namenom da se primalac izdržavanja obezbedi ugovorenim izdržavanjem. zadovoljava formu. Po stanovištu Vrhovnog suda. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju i isti overile pod br.) 201.2000. U konkretnom slučaju radi se o ugovoru o prometu nepokretnosti. 2. prometom nepokretnosti neće smatrati poklon između srodnika u prvom naslednom redu. 673/99 od 30. ukoliko stranke pribave naknadno odobrenje za već zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo. Međutim. izuzev ukoliko nije ugovoreno da će on odgovarati za postojeće dugove određenim poveriocima. Dakle. god. (Vrhovni sud Srbije. 5. Naime.god. ovog člana. 1. pa se ono naknadno pribavi.04. za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. jer je glavni cilj Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti bio da spreči poremećaj nacionalne strukture u višenacionalnim sredinama.) .3. smatra se prenos prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti. (Iz presude Vrhovnog suda Sbije. U smislu čl. i čl. R. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti predviđeno je da ugovor kojim se vrši promet nepokretnosti zaključen protivno odredbama čl. neophodno. odredbom čl. jer nedostaju bitne činjenice za odlučivanje po tužbenom zahtevu. zakup i drugi načini sticanja državine. ali nisu ispunjeni uslovi za preinačenje prvostepene presude. njegova osnovna namera nije da se obezbedi promet nepokretnosti pa se na njega i ne može primeniti Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. već zaključeni ugovor ne može se smatrati ništavim.96 - . Neophodno je odobrenje od strane Ministarstva za finansije RS.NASLEDNO PRAVO 200. otklanja se razlog ništavosti i takav ugovor ostaje punovažan od početka. u slučaju kada su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti ugovorom o doživotnom izdržavanju. Rev. a ne da ograničava fizička lica u sklapanju ugovora. s tim da se izuzetno od stava 1. te je pribavljanje odobrenja Ministarstva finansija Uprave za imovinsko pravne poslove za promet nepokretnosti. 1163/99 od 20.

97 - . a ne uslov za nastanak ugovora. ZOO. pogotovo ako je do stvarnog izdržavanja došlo. u smislu člana 106.1999. Ukoliko bi se utvrdilo da sudija nije u stvarnosti pročitao ugovor i upozorio ugovornike na posledice zaključenja. saslušan kao svedok.12. on u suštini predstavlja dokaz o zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju. ugovor bi proizvodio pravno dejstvo bez obzira na nepostojanje zapisnika o izvršenim radnjama. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.1999. Zbog pogrešne primene materijalnog prava. gde je predaja imovine izvršena u momentu zaključenja ugovora). Iz navedene odredbe proizlazi da zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element za nastanak ugovora. prilikom zaključenja i overe. a to je: čitanje ugovora od strane sudije. god. već potvrđivanja sadržine isprave u kojoj je sadržan ugovor. ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu kada su ugovor zaključili. ako je postupljeno po zakonu. Za punovažnost ugovora bilo je potrebno ispunjenje stroge zakonom propisane forme koja se sastojala od dva elementa: pismene forme ugovora (isprave) i javne isprave koja je podrazumevala određeni redosled pri zaključenju ugovora. onda bi među strankama važio taj drugi ugovor. Tek kada se kumulativno ispune svi elementi forme ugovor nastaje i proizvodi pravno dejstvo. sudija ugovor pročitao i upozorio ugovornike na posledice. i da se uz zapisnik prilaže primerak sastavljene isprave. Bez obzira na činjenicu što je Zakon o vanparničnom postupku u članu 174. Rev. ko ga potpisuje. niti uneo upozorenje o posledicama zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi smatraju da je zaključeni ugovor ništav zbog nedostatka forme javne isprave. Zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element njegovog nastanka i punovažnosti. Zato nepostojanje konstatacije na zapisniku ili na samom ugovoru o tome da ugovor nije pročitan ili da ugovornici nisu upozoreni na posledice samo po sebi ne znači ništavost ugovora.12.) . svedoka i tumača koji su prisustvovali sastavljanju isprave. upozorenje na posledice ugovora i sudijinu overu koja nije imala značaj overe potpisa ugovornica. Bilo je bitno utvrditi da li je u stvarnosti. Rev. U suprotnom. 4337/98 od 29. Saznanje davaoca izdržavanja da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne znači uvek da je ugovor nezakonit i nemoralan. ne znači ništavost ugovora. ispitivati uslove za konverziju ugovora. tvrdio je da je izvršio sve zakonom propisane radnje prilikom overe i njegov iskaz prvostepeni sud nije uopšte ocenio. 2339/99 od 30. ako je postupljeno po zakonu. god. bilo je nužno.) 203. nepravog ugovora o doživotnom izdržavanju. Naime. i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost. Ako je sudija postupao po zakonu i ako bi njegov iskaz kao svedoka bio istinit. i ako bi se moglo uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavost ugovora koji je predmet spora.NASLEDNO PRAVO 202. kada bi ništav ugovor ispunjavao uslove za punovažnost nekog drugog ugovora (u konkretnom slučaju tzv. propisao da se u zapisnik unosi identitet učesnika. činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. tako da se izloženo stanovište ne može prihvatiti kao pravilno. Nepostojanje konstatacije na zapisnik ili ugovor o doživotnom izdržavanju da je ugovor pročitan i da su ugovornici upozoreni na posledice njegovog zaključenja. jer o zaključenju ugovora sudija nije sačinio zapisnik. (Vrhovni sud Srbije. ugovor je ništav. Sudija koji je overio ugovor.

konvalidira ovo odobrenje bez obzira da li je potvrda o tome izdata za života ili nakon smrti primaoca izdržavanja. Ž. (Vrhovni sud Srbije.N. god.. (Vrhovni sud Srbije.98 - . odnosno ugovor. Faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja. zbog narušenog zdravstvenog stanja i starosti.NASLEDNO PRAVO 204. Rev. (Vrhovni sud Srbije. niti je overen od sudije.1997. 317/99 od 28. na osnovu koga bi primenom Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima stekli svojinu na spornim nepokretnostima. 5140/97 od 26.10. Ž.N. Neosnovan je revizijski navod kojim se ukazuje da su tužioci na osnovu usmenog sporazuma postignutim sa ranijim vlasnikom stekli svojinu na stambenom prostoru koga koriste. inače vlasnikom nepokretnosti. Odredbom člana 20. god.11. njegovom smrću otpao je i osnov za njihovo dalje korišćenje.1999. Rev. 272/97) . Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu. Ž.Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa ranijim vlasnikom. Rev. Rešenjem prvostepenog suda tužioci su oglašeni za naslednike iza smrti pok. koji predstavljaju originarno sticanje svojine koje se ne izvodi iz prava svojine prethodnika.. Osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju su pismena forma i overa ugovora od strane sudije. Između tuženih i ranijeg vlasnika nepokretnosti nije sačinjen ugovor o doživotnom izdržavanju na način propisan odredbom člana 195. a da za uzvrat pružaju pomoć sada pok.mišljenje Ministarstva za finansije da ne bi bilo smetnji da se da odobrenje za zaključenje Ugovora o doživotnom izdržavanju da su ga stranke pre zaključenja ugovora tražile. Sporazum je postignut u tom smislu da ih tuženi koriste bez novčane naknade.N. Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa sada pokojnim vlasnikom. Odredbom člana 21. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.N..) 206. Odredbom člana 20. Između tuženih i ranijeg vlasnika nije zaključen ni jedan pravovaljan pravni posao. istog zakona propisani su načini sticanja prava svojine po samom zakonu. te da su dužni da se iz istih isele. Ž.N. sada pok. jer isti nije sačinjen u pismenoj formi. što su osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: U toku postupka utvrđeno je da tuženi koriste nepokretnosti koje su predmet ovog spora na osnovu usmenog sporazuma sa sada pok. njegovom smrću otpao je i osnov za njihovim daljim korišćenjem. Ž. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu. Zakona o nasleđivanju. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilna je ocena nižestepenih sudova da tuženi bez pravnog osnova koriste deo nepokretnosti na kojima su tužioci vlasnici po osnovu nasleđa iza sada pok.) 205. Potvrda .

stav 1. Rev. 3439/96 od 15. jer je postupajući sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana. (Vrhovni sud Srbije. Odobrenje za ugovor o doživotnom izdržavanju može se pribaviti i posle overe potpisa ugovora od strane sudije. god. 931/97) 211. kao davaocem izdržavanja. Rev. to se kod ugovora o doživotnom izdržavanju odobrenje nadležnog organa za promet nepokretnosti može steći i po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. Zapisnik o overi ugovora o doživotnom izdržavanju nije konstitutivni element za nastanak ugovora i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost ugovora. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. Rev. 164/97) 212. navedenog zakona. (Vrhovni sud Srbije. Rev. novembra 1995. Pošto se predaja imovine u nedostatku sporazuma ugovornih strana odlaže do smrti primaoca izdržavanja. Rev.99 - . 3256/97) 208. sud neće poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju iako za zaključenje takvog ugovora. (Vrhovni sud Srbije.1996. godine). (Vrhovni sud Srbije Rev. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od sudije. Izuzetno od odredbe člana 5.) 213. može se pribaviti od nadležnog ministarstva finansija i posle zaključenja ugovora. (Vrhovni sud Srbije. ako je ugovor zaključen sa naslednikom prvog naslednog reda. Ovo odobrenje za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti. 771/97) 209. Punomoćje za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u istoj formi u kojoj se zaključuje i sam ugovor o doživotnom izdržavanju. ako zakonom nije što drugo propisano. Zakona o nasleđivanju ("Sl. nije pribavljeno odobrenje nadležnog organa u smislu člana 3. glasnik RS". 6501/97) 210. kojim se vrši promet nepokretnosti. Ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen preko punomoćnika kada punomoćje nije izdato u formi iz člana 195. broj 46/95 od 4. Nedostatak saglasnosti nadležnog Ministarstva za finansije za zaključivanje ugovora o doživotnom izdržavanju kao razlog ništavosti ne može biti predmet raspravljanja u ostavinskom postupku već samo utvrđivanja u posebnoj parnici.10.NASLEDNO PRAVO 207. 4632/96) . (Vrhovni sud Srbije. ugovor im nije prethodno pročitao niti ih je upozorio na posledice ugovora. (Vrhovni sud Srbije.

sud ne može upozoravati punomoćnike ugovorača na posledice iz ugovora. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.100 - . Iz obrazloženja: Odredba člana 196. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije. Gž. bolnice. već kao njegova ćerka. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. koja je po profesiji medicinska sestra zaposlena u bolnici. Kada svi potrebni uslovi za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju nisu sadržani u zapisniku kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. gde je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice. . već su sadržani u tekstu overe samog ugovora. različite agencije i slično). (Iz presude Okružnog suda u Beogradu .ugovarača po ugovoru o doživotnom izdržavanju sačinio. zbog čega ugovorači moraju biti lično prisutni. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. Gž. 10637/95) 215. koji je prilikom overe dužan da pročita ugovor i upozori ugovornike na posledice ugovora. 3381/95) POSEBAN SLUČAJ NIŠTAVOSTI UGOVORA (Član 196. koje se u okviru svog zanimanja odn. niti se ove radnje mogu preduzimati isključivo preko punomoćnika. Zakona o nasleđivanju) 217. delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. Ugovor o doživotnom izdržavanju biće punovažan ukoliko je odobrenje Ministarstva o prometu nepokretnosti pribavljeno makar i naknadno. Zakona o nasleđivanju govori o posebnom slučaju ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. bez obzira u kojoj formi je punomoćje za zastupanje predlagača . budući da je lično i neposredno upozorenje ugovorača od strane sudije na posledice zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju. Gž. ovaj ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o primaocu izdržavanja.NASLEDNO PRAVO 214. 4124/95) 216. to ne čini ništavim zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju iz formalnih razloga. uslov za punovažnost ovog ugovora. Nije bila potrebna saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju ukoliko davalac izdržavanja.

616/07(2) od 31.iako je po profesiji medicinska sestra. jer tužena .došlo do zaključenja spornog ugovora. u smislu člana 203. Nije bila potrebna nikakva saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje pobijanog ugovora o doživotnom izdržavanju.101 - . što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato. u kome je živeo sam. Evidentno je da se zbog stanja svoje bolesti nije mogao sam da brine i stara o sebi. tako da nije mogao sam o sebi da se brine. za davaoca izdržavanja nije predstavljao nikakvu neizvesnost.07. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. tako da ovaj razlog za poništaj ugovora otpada a prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za odluku o zahtevu za utvrđenje ništavosti ovog ugovora. može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO U konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno nalazi da se ne radi o zabrani iz navedenog zakonskog propisa. sada pokojni je boravio kod ćerke . pa je uz pomoć tužene smešten na lečenje u bolnicu.pobijani ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o pokojnom. već je ugovor zaključila kao njegova ćerka. 12.2005. bolovao je od tuberkuloze pluća i njegovo zdravstveno stanje se progresivno pogoršavalo.06. godine isti je preminuo.M.. U vreme zaključenja ugovora primalac izdržavanja je imao 81 godinu. Gž. jer je zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora bilo loše. pa je . a pošto je tužena na to pristala . Zakona o nasleđivanju. I pre zaključenja spornog ugovora radilo se o progresivnom pogoršanju zdravstvenog stanja primaoca izdržavanja. Tužena je bila upućena u zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora. što sve ide u prilog zaključku prvostepenog suda u pogledu ništavosti spornog ugovora. godine ) . Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ukoliko u trenutku zaključenja. godine. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost na njenoj strani.i aktivno legitimisani za vođenje ovog spora.ovde tužilje.kao primalac izdržavanja. Sutradan po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju došlo je do zdravstvene krize kod primaoca izdržavanja.06.05. koje se ni navodima iz žalbe ne dovode u sumnju.09. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: U konkretnoj stvari tužioci su deca sada pokojnog M. te se smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu. kada je po sopstvenoj volji otišao od nje i vratio se u svoj stan. godine. Odredbom člana 203. godine.kao takvi . koji je . te su . stav 1. Sve do 20. kojim su predviđena prava i obaveze ugovarača. koje se progresivno pogoršavalo. smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu i u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Dijagnoza njegove bolesti konstatovana je u julu 2005.2007.10. koji je i nastupio 12. stalno zaposlena u Zdravstvenom centru . godine zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju.2005. Sporni ugovor je apsolutno ništav pravni posao. Zakona o nasleđivanju predviđeno je da se. Međutim. ( Presuda Okružnog suda u Užicu. a što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato.2005.2005.10. zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja. sa tuženom kao davaocem izdržavanja .10.2005.na njegovu inicijativu. nalazi da se zbog opšteg zdravstvenog stanja sada pokojnog. Gž. od kada je bolnički lečen u periodu od 20.2007. jer je ista zdravstveni radnik. Prvostepeni sud. 239/07 od 05. Ovde tužioci su deca sada pokojnog imenovanog i njegovi zakonski naslednici.10. godine) 218.2005. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. godine. imajući u vidu izvedene dokaze. do 19.

ovakav ugovor je apsolutno ništav. Nije sporno da su primaoci izdržavanja bolovali godinama od brojnih hroničnih bolesti. 640/05 od 12. Pok. niti su mogli znati ili očekivati blisku smrt primalaca izdržavanja. od 16. tada se vreme smrti primalaca izdržavanja nije moglo predvideti. utvrđenom u prvostepenom postupku. Navodi u reviziji da je sud propustio da lekare sasluša na raspravi.102 - . niti je bilo kojim drugim aktom bila stavljena pod starateljstvo tuženog organa. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.12.van postupka lišenja poslovne sposobnosti bio stavljen pod starateljstvo organa starateljstva.NASLEDNO PRAVO 219. niti su tuženi znali. koje su lečene uz pomoć medicinske terapije koju im je obezbedio davalac izdržavanja. a predstavnik ovog organa u ime primaoca zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. zbog kojih se revizija ne može izjaviti. D. Ako u trenutku zaključena ugovora o doživotnom izdržavanju primalac nije bio lišen poslovne sposobnosti niti je. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3307/04.9.1999. B. koju je tom prilikom zastupao tuženi organ starateljstva zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju dana 7. pošto organ starateljstva nije pravilno zastupao pok. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. god. tako da se vreme njihove smrti nije moglo predvideti. D. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju. u okviru svog zanimanja. Međutim. god.) 220. Kada su primaoci izdržavanja. godine koji je istoga dana overen pred prvostepenim sudom.2005. Iz obrazloženja: Nisu osnovani navodi u reviziji tužilje da na strani davalaca izdržavanja nije postojala neizvesnost u pogledu trajanja zaključenog ugovora. zastupao direktor tuženog Centra za socijalni rad koji u smislu odgovarajućih zakonskih odredaba iz Zakona o braku i porodičnim odnosima nije bio postavljen za njenog staraoca. br. iako je prilikom zaključenja predmetnog ugovora pok.2005. kao davalac izdržavanja i sada pok. tužilac.1999.) 221. ali su uz pomoć tuženih imali redovnu medicinsku terapiju. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ako je zaključen sa davaocem izdržavanja koji se. godinama bolovali od brojnih hroničnih bolesti. .05. iz razloga apsolutne ništavosti. ne postoji osnov ništavosti ugovora ako je davalac izdržavanja zaključio taj ugovor kao fizičko lice. godine a presudom istog suda ugovor o doživotnom izdržavanju je poništen po zahtevu zakonskih naslednika pok. D. je umrla 28. već stara o primaocu izdržavanja. Gž.. jer za života ista nije bila lišena poslovne sposobnosti. D.9. D.

po zanimanju je lekar. ostvariti nezavisno od ostavinskog postupka koji se vodi iza ostavioca. uredno overenog u prvostepenom sudu. Prema tome. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. a bezuspešno je ponudio tužilji da joj naknadi troškove sahrane koje je ona snosila. ______/97. odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. a činjenica da je on po zanimanju lekar ne može predstavljati otežavajuću okolnost u pružanju potrebne nege.1970.1984.G.12.1997. ugovor nije zaključen zloupotrebom lekarske funkcije nego je zaključen od strane tuženog kao fizičkog lica. tuženi se nije u okviru svog zanimanja lekara starao o primaocu izdržavanja. do 10. te pravo na upis prava svojine u zemljišnim knjigama žalilac može.2004. god. su zaključili brak 27. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju je rezultat poverenja pokojnog primaoca izdržavanja prema tuženom i želje da se on o njemu stara do kraja života. Predmetna imovina postala je svojina žalioca momentom smrti njegovog oca. te ne može biti predmet rešenja o nasleđivanju.G. Gž . Tuženi je.1.2000. koji je razveden pravosnažnom presudom Okružnog suda u B… P. Navedena odredba propisuje da je ništav ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja. brige i zdravstvene pomoći primaocu izdržavanja. 1991. različite agencije i sl. godine. Davalac izdržavanja bio bi obavezan da ovo čini i u situaciji da nije po zanimanju lekar. Imovina koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između ostavioca kao primaoca izdržavanja i njegovog sina kao davaoca izdržavanja.) .6.1. pod 3R br. brinuo o njemu..NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.5849/03 od 20. u svemu u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen kod Prvog opštinskog suda u B. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije .. kao davalac izdržavanja. tužilja i pokojni M.10. izvršio sve svoje ugovorne obaveze jer se do smrti M. Gzz. Zakona o nasleđivanju) 222.5.01..) DOŽIVOTNO IZDRŽAVANJE U KORIST TREĆEG LICA (Član 198. bolnice. godine. ukoliko su za to ispunjeni i drugi uslovi.G. br. Zakona o nasleđivanju.G. godine i taj brak je trajao sve do smrti pokojnog M. bez obzira na činjenicu da je davalac izdržavanja lekar.. a međusobno su bili u izuzetno dobrim rodbinskim i prijateljskim odnosima. On je bio sestrić primaoca izdržavanja koji je sa njim imao izuzetno tople rodbinske i prijateljske odnose. Tuženi se posebno brinuo o pokojnom ujaku i sa njim je. Pravilno su nižestepeni sudovi našli da nisu ispunjeni zakonski uslovi za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora u smislu odredbe člana 196. godine. U konkretnom slučaju. _____/83 od 12. god. pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. Drugi brak su zaključili 7. Tuženi je ugovor zaključio kao fizičko lice. 16. br.).2003. godine. Tuženi je bio sestrić pokojnog M. ne predstavlja zaostavštinu pokojnog ostavioca.103 - . U braku nisu imali dece. 137/03 od 09.

Prema mišljenju Vrhovnog suda Srbije (izraženom u odluci Rev. Kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. budući da oni. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u nadležnom Opštinskom sudu 11. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pokojnih. 3464/95 od 27.104 - . 2118/91 od 17.1986. primalac izdržavanja ostaje vlasnik imovine i posle zaključenja ugovora. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u postupku utvrdio da su tužioci.) RASKID UGOVORA ZBOG POREMEĆENIH ODNOSA (Član 201. zbog zdravstvenog stanja.02. nisu bili sposobni da to čine samostalno.1988. Kada bračni drugovi kao primaoci izdržavanja zajedno zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. onda je. Pri tome. Nakon prestanka zajednice života. 1764/98 od 25. a ne i o ugovor o deobi kojim su oni preneli tužiocima svojinu na određenim nepokret. (Vrhovni sud Srbije. Između tužilaca i roditelja tužilje i tužene. Rev. godine. nadživeli bračni drug aktivno legitimisan da traži raskid ugovora u celini. sada imenovanih pokojnih. godine pa sve do 23. a tužioci su obavezani da sada pokojnim predaju u svojinu i državinu nepokretnosti koje su bile predmet ovog ugovora.) OBEZBEĐIVANJE PRAVA IZ UGOVORA (Član 199. br. godine).11.09. počev od 1978.NASLEDNO PRAVO 223. a jedan od tužilaca je vršio ulaganja i u izgradnju kuće. u slučaju smrti jednog od primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju) 224. Obavljali su samo lakše kućne poslove. a davaocu izdržavanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdržavanja traži predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanja. živeli u zajednici sa roditeljima tužilje i tužene na njihovom imanju te da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje. Samo se u novčanom iznosu može zahtevati naknada za dato izdržavanje po raskinutom ugovoru o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju) 225.09. (Vrhovni sud Srbije. godine. Sada pokojni su imali i prihode od prodate imovine. tužioci su se izdržavali sa ovog imanja.01.1991. ugovor zaključen između tužilaca i sada pokojniih u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju. god. god. Rev. ovaj ugovor je raskinut. dajući mu svoju zajedničku nepodeljenu imovinu.2000.1995.

ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. Prema članu 121. već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pokojnih koju su stekli nasleđem. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj situaciji primenjuje se Zakon o nasleđivanju (“Sl. U postupku je utvrđeno da je sve do aprila 1997. a prema drugom tuženiku da se meritorno odluči. Sa druge strane. Prema njima se spor može rešiti samo na jednak način. Pri tome. 52/74 i br. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pokojnih i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na predmetnoj imovini. odnosno da su potrebe tužiljine bile veće od onih koje su ugovorene. i da je pre zaključenog ugovora isplatio otkupnu cenu stana koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje ovog prava. porodična zajednica između stranaka je kratko trajala. jer se radi o nužnim suparničarima (shodno članu 204. pa stoga drugostepeni . br. ovog zakona. Ovo iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja njihove porodične zajednice sa tužiocima. S obzirom na to. Zakona o parničnom postupku). Iz spisa proizilazi da je tuženi pokazivao volju da ispunjava ugovor. Sudovi smatraju da je propust tuženog što nije ispunjavao sve ugovorne obaveze. Primalac izdržavanja. može tražiti izmene ugovora o doživotnom izdržavanju. Ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. glasnik RS”.105 - . sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Gž. budući da je isti raskinut.NASLEDNO PRAVO nostima. Međutim.03. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u tom pogledu opredeljen (kao 1/2 vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pokojnih). u skladu sa svojim povećanim potrebama.) 227. god. 21/1982) jer je taj zakon važio u vreme kada je predmetni ugovor zaključen. Zakona o parničnom postupku). godine tuženi u potpunosti ispunjavao sve ugovorne obaveze. br. tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje. sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. Kada se tužbenim zahtevom traži raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.2006. godine) 226.2005. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja. tada nema zakonskog osnova da se prema njemu parnica prekine usled smrti (član 214. 399/06 od 29. tačka 1. 377/2005 od 14. Gž.07. vodeći računa o svim okolnostima. stav 1. a tuženici su bračni drugovi i davaoci izdržavanja i u toku parnice umre jedan tuženik. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. vodeći računa o svim okolnostima.

godine. nisu bili sposobni da samostalno obrađuju svoje imanje.. B. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pok. nižestepeni sudovi nisu utvrdili relevantne činjenice za presuđenje. predaju u državinu i svojinu nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. 11. godine pa sve do 23. D.1988. u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju. i B. i B. tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja. imali i prihode od prodate imovine. D. budući da je isti raskinut. odnosno novi ugovor o doživotnom izdržavanju jer je i tužilja bila ovlašćena da traži njegove izmene u skladu sa promenjenim okolnostima.. gde mu je otac kupio plac. D. Zbog pogrešne primene materijalnog prava i učinjenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Neprihvatljiv je stav drugostepenog suda da odnose među ugovornicima nije bilo moguće urediti.. godine živeli u zajednici sa roditeljima tužilje P. Pri tome tužioci su se izdržavali sa imanja pok. već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pok.. Nije propust samo na strani tuženog što nije zaključen aneks ugovora. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u Opštinskom sudu u V. naknada za dato izdržavanje može se zahtevati samo u novčanom iznosu. i tužene G. Te uslove ispunjava konkretan ugovor. iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja porodične zajednice između sada pok. zbog zdravstvenog stanja. D. Međutim.2005. D. i B. na njihovom imanju u K. god.. i B. je ulagao i u izgradnju kuće na U. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u ..) 228. i B. i B. odredbom člana 117. i B. br. D. zato što su njeni rođaci Ž. sa jedne strane. i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na imovini pok.1991. budući da oni.... prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. i B. (Vrhovni sud Srbije. a ne i o ugovor o deobi kojim su sada pok. a tužilac R.. pri čemu je porodična zajednica između stranaka kratko trajala. D. 1689/04 od 23. D. i M. Upravo citirana odredba člana 121. i B.. Nakon prestanka zajednice života. Između tužilaca i roditelja tužilje P. preneli tužiocima svojinu na određenim nepokretnostima. K. i B. Sa druge strane. Nakon raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. odnosno u skladu sa svojim povećanim potrebama.02. ovaj ugovor je raskinut a tužioci su obavezani da sada pok. ____/91 od 17. navedenog zakona propisani su uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju.. D. preuzeli obavezu izdržavanja. Imajući to u vidu. i tužene G. ali ona to nije učinila jer je pokazala volju da ovaj ugovor raskine.02. i B. Suprotno ovakvoj oceni drugostepenog suda.11. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje prava svojine na spornim nepokretnostima. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci počev od 1978. i tužilaca sa druge strane.NASLEDNO PRAVO sud smatra da se u takvoj situaciji i ne radi o ugovoru o doživotnom izdržavanju. koju su oni stekli nasleđem. ugovor zaključen između tužilaca i sada pok. već samo da obavljaju lakše kućne poslove. dok su sada pok. Prema nalaženju Vrhovnog suda Srbije izraženom u odluci Rev. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pok. br. D. godine. upućuje da je bio neophodan pokušaj da se to učini.1986. D.106 - .. i da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje.9. Rev. sada pok..

2005.2005. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. iz čega proizilazi da je tužilja kao ugovorna strana isključivo kriva za neizvršenje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju i ne može tražiti raskid tog ugovora. da svaka strana može tražiti raskid ugovora.2005. stav 3. Rev. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe.. glasnik SRS”. dovoljan je razlog za raskid ugovora. jer je tužena u svemu ispunjavala svoje ugovorne obaveze. Svaka od stranaka može zahtevati da sud raskine ugovor. kako je to već napomenuto. izvršavala sve svoje obaveze. Sve dok je davalac izdržavanja spreman da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju. god. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ova parnica pokrenuta sa namerom da tužilja predmetni stan posle svoje smrti ostavi u svojinu svojoj rođaci.NASLEDNO PRAVO tom pogledu opredeljen. u konkretnom slučaju između ugovornih strana nije ugovorena zajednica života. stav 1. Iz obrazloženja: Članom 120.10. god.) 229. 377/05 od 14. br. Gž. stav 3. 52/74 i 1/80). pa je pobijana odluka iz ovih razloga pravilna i zakonita. godine. svaki od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. Rev. godine.07. Nepodnošljjivi odnosi među strankama su dovoljan osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. sve do useljenja tužiljine rođake u predmetni stan. 1865/05 od 26. kao i činjenicu da je u postupku utvrđena nepodnošljivost odnosa među strankama.) .107 - . propisano je da svaka strana može tražiti raskid ugovora. kada je ona počela da se brine o tužilji i da zajedno sa njom snosi sve troškove stanovanja. D. tada važećeg Zakona o nasleđivanju propisano je da ako se međusobni odnosi ugovornika toliko poremete da postanu nepodnošljivi. Odredbom člana 201. (Vrhovni sud Srbije. kao vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pok. tada važećeg Zakona o nasleđivanju (“Sl. Ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju sve dok davalac izdržavanja ispunjava sve svoje obaveze a primalac je dužan da ga u tome ne sprečava već da prima davanja koja su ugovorom predviđena. (Vrhovni sud Srbije. i tužena je izvršavala sve svoje obaveze iz ugovora onako kako su glasile. Iz obrazloženja: Odredbom člana 120. pa do useljenja rođake – 1998. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Zakonom o nasleđivanju važećem u vreme zaključenja ugovora. br.) 230.11. dužnost je primaoca izdržavanja da ga u tome bez razloga ne sprečava. i B. Međutim. to je neizvršavanje ugovornih obaveza dovelo do poremećaja odnosa među strankama. br. Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost nižestepenih odluka. da je ista nastala još 1997. Stoga ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. god. 288/05 od 09. jer je tužena od 1992. i da primi ona davanja koja je po ugovoru davalac izdržavanja dužan da pruži.

Kao naknadu za izdržavanje primalac izdržavanja se obavezao da će . te tako ispunio i tu obavezu predviđenu ugovorom o doživotnom izdržavanju.11.NASLEDNO PRAVO 231. onemogućio davaoca izdržavanja da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. U tom periodu odnosi između stranaka nisu bili poremećeni. Naime. a zatim podnela tužbu radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim kao davaocem izdržavanja. Rev. ogrev. godine kada je tužilja sačinila testament u korist trećeg lica. tako što će bilo lično. tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da će tužilju kao primaoca izdržavanja doživotno izdržavati preko njenih ličnih primanja ostvarenih po osnovu penzije. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i odbili tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. svaka strana može tražiti od suda raskid ugovora. nabavku lekova. bilo preko trećih lica. (Vrhovni sud Srbije. Primalac izdržavanja koji je. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da se ugovorom o doživotnom izvdržavanju zaključenim između tužilje kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. god. i 3. iz razloga koje davalac izdržavanja nije skrivio. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih odredbama člana 120. zajednica života između stranaka nije bila ugovorena. a tuženi je snosio troškove sahrane.108 - . ako primalac i davalac izdržavanja žive zajedno. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. godine zaključila. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih u navedenoj odredbi Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju. 2004. do potpunog izmirenja životnih potreba. Tužilja.1808/04 od 25. iz razloga koje tuženi nije skrivio. sve do maja 2000. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. shodno odredbi člana 201. Iz obrazloženja: Tužilja je 1993. lečenje i druge usluge po potrebi. propisano je da. Tuženi je svoje ugovorne obaveze ispunjavao u potpunosti. obezbeđivati hranu. pa se njihovi odnosi toliko poremete da dalji zajednički život postane nepodnošljiv. Zakona o nasleđivanju koja se primenjuje na sporni odnos. Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjavanja obaveza davaoca izdržavanja je nesporan ali ako se radi o delimičnom neispunjenju ugovor se raskida samo onda ako se tim neispunjenjem gubi svrha ugovora.) 232. Od tog momenta tužilja je odbijala da prima izdržavanje od tuženog koji zbog toga nije bio u mogućnosti da ispunjava obaveze iz ugovora. spremanje i čišćenje stana. koja je onemogućila tuženog da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. stav 1. Tužilja je u međuvremenu umrla. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Tuženi je svoje obaveze po ugovoru uredno izvršavao sve dok tužilja nije sastavila testament. stav 2. i 3. kao primalac izdržavanja.

kada je u pitanju delimično neizvršenje ono mora biti takvog intenziteta da se svrha zbog koje je ugovor zaključen više ne ostvaruje. ali obaveze koje proizilaze iz nege i staranja o primaocu izdržavanja (moralne obaveze) nikako se ne mogu ispuniti bez ličnog kontakta sa primaocem. Bračni drug primaoca izdržavanja može podneti zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poremećenih odnosa sa davaocem izdržavanja. staranjem i pažnjom od strane trećeg lica.).10. 3518/2003 od 28. kako bi pouzdano mogao doći do zaključka da se radi o delimičnom neizvršenju ugovora o doživotnom izdržavanju. god. Prva vrsta obaveza podrazumeva različite činidbe u cilju snabdevanja primaoca stvarima potrebnim za život (nabavljanje hrane i lekova. navedenog materijalno-pravnog propisa.) . prvostepeni sud je pozivajući se na odredbe člana 120. aletorni. a u skladu sa ugovornim odredbama tuženi je tužilji na ime poboljšanja životnih uslova isplatio iznos od 20. zaključivši da se svrha zbog koje je ovaj ugovor zaključen.01. njihova vrsta i obim moraju se prilagoditi konkretnim okolnostima u kojima se ugovor izvršava. nega u bolesti i starosti i drugo).109 - . drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilan nalazeći da je prvostepeni sud propustio da utvrdi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora i da utvrdi sadržinu svih obaveza tuženog davaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO davaocu izdržavanja u svojinu posle svoje smrti ostaviti jednosoban stan. Pošto je u postupku utvrđeno da tuženi druge ugovorne obaveze nije izvršavao. nabavljanje literature za čitanje i dr. ali koje je takvog intenziteta zbog koga bi se ugovor morao raskinuti. a koje su promenljive kako sa aspekta primaoca tako i sa aspekta davaoca izdržavanja i uslovljene potrebama primaoca izdržavanja i mogućnostima davaoca izdržavanja.) 233.2004. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. god. usvojio tužbeni zahtev primaoca izdržavanja i raskinuo ugovor o doživotnom izdržavanju. obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz niza činidbi koje je on dužan da preduzme od momenta zaključenja ugovora pa do smrti primaoca izdržavanja. godine. (Vrhovni sud Srbije. 7822/04 od 28. Dok se obaveza primaoca izdržavanja izvršava jednim aktom.000 nemačkih maraka. dok druga vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primaočevoj ličnosti i čitav niz ličnih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i načinom života primaoca izdržavanja pre zaključenja ugovora (poseta rodbine i prijatelja. formalni ugovor sa trajnim prestacijama davaoca izdržavanja. Po zaključenju ugovora. stav 3. Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano-teretni. Upravo zbog toga obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz dve vrste: iz činidbi izdržavanja primaoca i iz moralnih obaveza. Zakona o nasleđivanju iz 1974. održavanje higijene. koji nastaje posle njegove smrti. Sa aspekta primaoca izdržavanja. Rev. Činidbe koje se odnose na samo izdržavanje primaoca izdržavanja mogu se izvršiti preko trećih lica.2004. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Međutim. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. poseta kulturnim ustanovama. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjenja obaveza od strane davaoca izdržavanja je nesporno u smislu člana 120. Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda. pored materijalnog izdržavanja cilj zaključenja ovog ugovora su potreba za svakodnevnom brigom. Kako se izvršenje davaočeve obaveze proteže u dužem vremenskom periodu način izvršenja tih obaveza. zbog čega ovaj ugovor ima i svoje porodične i socijalne dimenzije. koju sama starost primaoca izdržavanja po sebi nosi. pripremanje hrane. kada je davalac izdržavanja preuzeo obavezu njegovog izdržavanja i posle smrti drugog bračnog druga – ugovorne strane sa kojom je ugovor zaključen. ne ostvaruje. što je dovelo do poremećenih odnosa stranaka.

godine do 3. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 201.) 235. Ugovor o doživotnom izdržavanju se zaključuje s obzirom na ličnost ugovarača. bitno je da su odnosi stranaka poremećeni i da se zbog toga ugovor ne izvršava. pa to među saugovaračima bude sporno.04.) 236. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju. tuženoj se obraćala veoma teškim i grubim rečima. Tužena u vezi sa raskidom ugovora ima pravo na naknadu troškova izdržavanja učinjenih za vreme trajanja ugovora. Za usvajanje zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije od značaja da na strani tužene nema krivice za poremećaj odnosa.NASLEDNO PRAVO 234. budući da je prisustvo tužene u kući tužilje za ovu postalo nepodnošljivo i da se zbog toga ugovor već dve godine ne izvršava. 312/02 od 02. to po oceni Vrhovnog suda zajednica stranaka u ovom slučaju ima se smatrati zajednicom života. Pri takvim činjenicama za usvajanje zahteva za raskid ugovora nije od značaja da tužena nije kriva za raskid ugovora. već je dovoljno da postoji poremećaj odnosa. sada važećeg Zakona o nasleđivanju RS. dolazilo je između njih svakodnevno do svađa.10. M. Iz ovoga sledi da se ugovor faktički ne izvršava dve godine.2002. Rev. Na osnovu rečenog. Stoga je tužena bila prinuđena da napusti stan tužilje. tako da je postojao samo formalno. činjenica da je u periodu od avgusta 1994. primalac izdržavanja može tražiti raskid ugovora. a odbili protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje K. koje su uznemiravale čak i njihove komšije. preko dosuđenog iznosa. god. godine tužena stanovala zajedno sa tužiljom u kući tužilje. spada u kategoriju ugovora koji se zaključuju s obzirom na ličnost ugovarača (intuitu personae). pa ako davalac izdržavanja svoje lične obaveze prenese na treće lice. Iz obrazloženja: Mada stranke predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile zajednicu života.110 - . Tužilja je bila gruba osoba koja je u poslednjim godinama života bolovala od teške arterioskleroze. stav 1. Davalac izdržavanja svoju obavezu ima ispunjavati onako kako je to najpogodnije za primaoca izdržavanja kada ugovor o doživotnom izdržavanju o tome sadrži samo uopštenu formulaciju.2003. Gž. 448/2003 od 07. god. juna 1996. Tuženi su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotužene da . pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su u smislu citirane zakonske odredbe navedenog Zakona o nasleđivanju obavezali tužilju da tuženoj isplati iznos od ______________dinara. bez bližeg uređenja načina davanja. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.

7153/98 od 29.05. god.5765/98 od 06. (Vrhovni sud Srbije. Već i sama ta okolnost uverljivo pokazuje da postoje razlozi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. 1577/99 od 25. već i zajednica u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva. Kada prema ugovoru o doživotnom izdržavanju ugovarači žive zajedno. pa pošto ovaj nije pristao da to.1999. bez obzira na čijoj je tsrani krivica za nastali poremećaj. kao davaocima izdržavanja.) 239.) 241. umesto nje. god. već se može tražiti samo njegov raskid. (Vrhovni sud Srbije. ali žive dovoljno blizu da su mogući svakodnevni kontakti. primalac izdržavanja nema pravo da zahteva raskid ugovora. svaka strana može tražiti raskid ugovora. Kada bračni drugovi.04.) 240.) 237. zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju kao jedna ugovorna strana.2002.111 - . 2664/02 od 20. (Vrhovni sud Srbije. usled čega je primalac izdržavanja napustio vlastitu kuću i prekinuo zajednicu života sa tuženima. onda – u slučaju smrti jednog bračnog druga – preživeli bračni drug može tražiti raskid ugovora u celini zbog neizvršenja obaveza. kada se njihovi odnosi poremete utoj meri da je dalji zajednički život nepodnošljiv.NASLEDNO PRAVO se lično stara o tužiocu.6. usledio je poremećaj odnosa do stepena nepodnošljivosti. Rev.12. Ne može se zahtevati poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovornih obaveza. (Vrhovni sud Srbije. dajući kao naknadu za izdržavanje svako svoju imovinu. Rev.2000.) 238. zaključen između parničnih stranaka. god. Ne. Zajednicom života se smatra ne samo zajednica u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo. Rev.1999. (Vrhovni sud Srbije.11. čini drugo lice. kao primaoci izdržavanja.2000. Za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju odlučujuće je da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. Kada davalac izdržavanja ispunjava sve svoje ugovorne obaveze prema primaocu izdržavanja i ne snosi krivicu za raskid ugovora jer je u ispunjavanju obaveza primalac izdržavanja onemogućavao. Rev. Protiv te presude tužena je izjavila žalbu koju je kao neosnovanu odbijo drugostepeni sud. 959/00 od 17. god. god. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju. Rev.

Rev. (Vrhovni sud Srbije. Usled poremećenih odnosa ugovarača i nepodnošljivosti daljeg zajedničkog života. ali je nužno da žive u takvoj blizini da to omogućuje svakodnevne i trajne kontakte stranaka. nisu od značaja. (Vrhovni sud Srbije. koji su parnične stranke zaključile. ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo. 4891/98) 243.04. Ispunjeni su uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju kada su odnosi stranaka značajno poremećeni usled čestih sukoba i vređanja tako da je zajednički život nepodnošljiv i onda kada ugovorne strane nisu izričito ugovorile zajednicu života i žive u odvojenim domaćinstvima. jer se svrha ovog ugovora odnosi na osiguranje tužiljine udobnije starosti. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. kao što je to u konkretnom slučaju. iz razloga propisanih odredbom člana 120. pa je došlo do takvog stanja da je dalji život postao nepodnošljiv. Bitno je da su u momentu donošenja pobijane presude odnosi stranaka bili do te mere poremećeni da je dalji zajednički život postao nepodnošljiv zbog čega se svrha ugovora više ne ostvaruje. Svaka ugovorna strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju. god. nego i takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Gž. zajednicom života treba smatrati. nezavisno od toga na koji način i zbog kojih uzroka je došlo do takve situacije. nije ugovorena zajednica života. Rev. kako tužena u žalbi navodi. Rev. budući da ugovorom o doživotnom izdržavanju. ali su se na nekoliko meseci pre podnošenja tužbe odnosi među ugovaračima poremetili.112 - . žive u istoj kući zajedno. stav 2. Isticanje u žalbi da su odnosi stranaka poremećeni krivicom tužilje. ako zbog stanovanja u istoj kući i korišćenja zajedničkih prostorija kao i međusobnih kontakata u suštini postoji takva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom života. a u toku prvostepenog postupka međusobna netrpeljivost je kulminirala. iako imaju odvojena domaćinstva. 10663/98) . da koriste zajedničke prostorije i imaju svakodnevne kontakte.1999.) 242. Naime. ispravno zaključio da takvu zajednicu stranaka treba smatrati zajednicom života. Gž. nastupio je uslov za raskid ugovora bez obzira za krivicu za nastali poremećaj. 1099/97 od 08. Ovo stoga što je za raskid ugovora odlučno da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. pri čemu nije od značaja čijom krivicom je došlo do poremećaja odnosa. Tako poremećeni odnosi čine zajednički život stranaka nepodnošljivim. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Davaoci izdržavanja su uredno ispunjavali svoje ugovorne obaveze. 166/98) 244. Međutim. polazeći od činjenice da stranke. 424/98) 245. Da su se u ovom slučaju odnosi stranaka teško poremetili potvrđuje i činjenica da je zbog međusobnih sukoba stranaka više puta intervenisala i milicija.NASLEDNO PRAVO prihvatljivi su navodi iz žalbe da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.

a kasnije u potpunosti. a ne samo u pogledu imovine koju je on po tom ugovoru dao. ako se radi o posebnoj imovini primalaca izdržavanja onda tužilac iz tog ugovora ne bi bio aktivno legitimisan da traži njegov raskid i u odnosu na pokojnog ugovarača. (Vrhovni sud Srbije. 5952/96) 252. Revizija je uvek dozvoljena. Neizvršavanje ugovornih obaveza onako kako one glase. Zakona o parničnom postupku. pa posle pravosnažnosti ranije presude kojom je odbijen zahtev za raskid ugovora. ne može osloniti na davaoce izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije.1996.) . U suprotnom. Ako se radi o nepodeljenoj imovinskoj zajednici primalaca izdržavanja zasnovanoj na zajedničkoj svojini. Rev.NASLEDNO PRAVO 246. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvrši svoje obaveze. onda je i obaveza davaoca izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju nedeljiva. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije na sednici od 19.02. je imovinsko-pravni spor. 178/97) 251. ukoliko vrednost predmeta spora ispunjava uslov graničnog iznosa propisanog odredbom čl. Ako je u ugovoru o doživotnom izdržavanju predviđena zajednica života stranaka u kući primaoca izdržavanja. 2120/97) 248. Gž.113 - . (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. dovodi do poremećaja odnosa stranaka i doprinosi sticanju uverenja primaoca izdržavanja da se. god. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 2510/97) 249. 382. Rev. zajednica života ni posle dve godine života nije nastavljena. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. 7090 i Gž. u pogledu svojih potreba. Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju. Rev. 6518/97) 247. 398/97) 250. pa se ugovor ne može održati na snazi kada se iz bilo kojih razloga u dužem vremenskom periodu faktički ne izvršava. koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca i davaoca izdržavanja. po novoj tužbi primaoca izdržavanja sud će tužbeni zahtev usvojiti i ugovor raskinuti. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju ugovoreno da će stranke živeti u zajednici onda svaka stranka može tražiti raskid ugovora kada se njihovi odnosi toliko poremete da zajednički život postane nepodnošljiv nezavisno od okolnosti na čijoj strani je krivica za nastali poremećaj odnosa. pa bi tužilac kao nadživeli bračni drug ugovarača mogao da traži da se ugovor raskine u celosti. Smisao ugovora o doživotnom izdržavanju je obezbeđenje izdržavanja.

sada pokojna J. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Rev. godine. Gž. pazi i u bolesti leči. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je 15. okolnost da nije zasnovana zajednica života između davaoca i njega nije od uticaja na primenu materijalnog prava.god. živela je sama i izdržavala se od svoje penzije. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. a u slučaju potrebe da je povede kod sebe u S. 760/95 od 9. Za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva za raskid ugovora zbog neizvršavanja ugovornih obaveza nije dovoljno samo utvrđenje da je tužilja. Primalac izdržavanja je bolovala od šećerne bolesti. jer je iz tog razloga raskid ugovora mogao da traži samo on. 84/95) RASKID UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Član 202. Ugovorne obaveze davaoca izdržavanja bile su da primaoca izdržavanja neguje. D. Od smrti svog vanbračnog supruga. Posebno je potrebno utvrditi u kom periodu pre smrti primaoca izdržavanja tužena nije ispunjavala svoje ugovorne obaveze i šta je u tom periodu tužena preduzimala da ugovorne obaveze ispunjava i da li je htela i bila u mogućnosti da ispunjava svoje obaveze. i da sa njom živi u istom domaćinstvu. 251/96) 254. sprečavala tuženu da ispunjava svoje obaveze. Krivica ugovornika nije uslov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja. Dve nedelje pre njene smrti komšije su obavestile tuženu da je sada pokoj. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. (Vrhovni sud Srbije. kao ćerka primaoca izdržavanja. Gž.4. kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja. sada pokojna J. Posle smrti primaoca izdržavanja. Lice koje je imovinu steklo na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja kad to nije predviđeno tim ugovorom. Gž.NASLEDNO PRAVO 253. jer je dovoljno da se u dužem vremenskom periodu ugovorne obaveze ne izvršavaju i da se ne ostvaruje svrha ugovora.) 255.. 4218/95) 256. ili njegov opstanak. 1995. te da je posle smrti sahrani.114 - . 06.. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. godine između sada pokojne J.1994. Ona je preko komšija angažovala medicinsku sestru koja joj se svakodnevno davala insulin. Zakona o nasleđivanju) 257. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. podnela je tužbu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i preminula je u toku postupka. sa njom je živeo njen vanbračni suprug koji je preminuo u junu 1996.

godine overen ugovor o doživotnom izdržavanju R.. bilo lično bilo preko drugih lica. glasnik SRS". po dogovoru sa primaocima izdržavanja.1997.07. poremećeni odnosi. a za uzvrat primaoci izdržavanja ostavljaju mu posle svoje smrti dvosoban stan u Z… Pre zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. pa je stoga ovaj ugovor pravilno raskinut. prisniji od odnosa koji je tuženi imao sa sada pokojnim D. godine. stav 3.07.) 258. Posle smrti primaoca D. br.. br.NASLEDNO PRAVO noj J. 52/74) koja se u ovoj pravnoj stvari primenjuje na osnovu člana 237. a da je davaocu izdržavanja zbog starosti i bolesti bila potrebna svakodnevna nega i pomoć. prenese pravo svojine na tuženog. umrlog 11. zaključen između tužilje i sada pokojnog D. kod prvostepenog suda je 8. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se povremeno ispunjavanje obaveze od strane tužene ne može smatrati izvršavanjem ugovorenih obaveza preuzetih ugovorom o doživotnom izdržavanju. 3052/04 od 22. a primaoci izdržavanja su se preselili u garsonjeru na kojoj je tuženi vlasnik. god.2005. tuženi se sa svojom porodicom uselio u stan koji je predmet ugovora.12. nakon smrti vanbračnog supruga.1993. br.115 - . svojim ocem. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Odredbom člana 120. Kao ovako utvrđenog činjeničnog stanja. loše i ona je došla iz S… i smestila je u bolnicu. Zakona o nasleđivanju ("Sl. naročito u poslednjih 6 meseci života. tuženi ničim nije doprinosio izdržavanju tužilje. Ovakav zaključak proizilazi i iz činjenice da su davaocu izdržavanja u tom periodu komšije nabavljale namirnice i angažovale medicinsku sestru za davanje insulina. U provedenom postupku je utvrđeno da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno. a takvo svoje ponašanje opravdava nedostatkom materijalnih sredstava. br. godine. komšije pokojnoj J. 46/95) predviđeno je da svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. (Vrhovni sud Srbije Rev. a nakon smrti sahranila.____/93. kao primalaca izdržavanja s jedne strane i tuženog kao davaoca izdržavanja s druge strane. Između stranaka su od 1998. Utvrđeno je takođe da su nakon smrti vanbračnog supruga.M. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. odmah posle smrti supruga tužilje a oca tuženog. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su raskinuli sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. a po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. donosile hranu te da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno. Tužilja je maćeha tuženog i između njih je postojao blizak odnos. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo na kome je zasnovana odluka o usvajanju tužbenog zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i odbijanju protivtužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tuženog na 1/2 dela stana. glasnik RS". Davalac izdržavanja se obavezao da do kraja života u svemu izdržava primaoce izdržavanja. Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između primaoca izdržavanja (oba bračna druga) i davaoca izdržavanja se osnovano može raskinuti ako davalac izdržavanja posle smrti jednog primaoca izdržavanja ne ispunjava svoje obaveze prema drugom primaocu izdržavanja. Na utvrđeno činjenično stanje. iako je primaocu izdržavanja zbog zdravstvenog stanja i starosti bila potrebna stalna nega i pomoć. a suprugom tužilje. jer je tuženi tražio od tužilje ostatak ušteđevine svog oca i zahtevao da tužilja na stanu koji je predmet ugovora. .

kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog ugovora. 52/74.11. što je pravosnažnom presudom opštinskog suda odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. shodno čl. Ugovor je zaključen da bi bio ispunjen u celosti. Da bi tuženi stekao ovo pravo. 34.. Zakona o nasleđivanju RS ("Sl. glasnik SRS". s obzirom da je utvrđeno da je ugovor zaključen u skladu sa tada važećim propisima i da izražava volju ugovornih strana. Naime.2003. Nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela. jer bi u suprotnom svaki od primalaca izdržavanja zaključio sa davaocem izdržavanja poseban ugovor o doživotnom izdržavanju kojim bi raspolagao svojim udelom u bračnoj tekovini. glasnik RS". tuženi nije stekao pravo svojine sa udelom od 1/2 dela na stanu koji je predmet ugovora.116 - . jer je zaključen suprotno prinudnim propisima u cilju izigravanja tužilje kao nužnog naslednika. Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano. st. Tužilja i njen sada pokojni suprug zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju kojim su na jedinstven način raspolagali zajedničkom bračnom tekovinom za slučaj smrti. obaveza iz ugovora je morala biti ispunjena u celosti i prema tužilji kao primaocu izdržavanja. Nedeljivost obaveze proizilazi i iz odredbe člana 3. Promenjene okolnosti kao osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 202. (Vrhovni sud Srbije Rev. kojom je predviđeno da će davalac izdržavanja nepokretnu imovinu preneti na svoje ime kao vlasnik nakon smrti primalaca izdržavanja. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog pravnog posla. prema oba primaoca izdržavanja.) 260. drugog primaoca izdržavanja. br. Iz okolnosti da tuženi od 1997. 1690/01 od 19. br. 1202/05 od 18. ne ispunjava obaveze preuzete ugovorom u odnosu na tužilju. u vezi čl. (Vrhovni sud Srbije. god. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da iz okolnosti što je tuženi ispunjavao obaveze iz zaključenog ugovora u odnosu na primaoca izdržavanja D. jesu tako promenjene okolnosti (objektivne i subjektivne) koje znatno otežavaju ispunjenje obaveza. nakon smrti svoga oca. ne može podeliti i ispuniti u delovima. Stoga na imovini koja je predmet raspolaganja ugovorom o doživotnom izdržavanju. Izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano.) 259. godine. sud može. br. 2. 46/95). 117. god. 1/80 i 25/82) u vezi čl. . 1. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. Ovo stoga. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora. shodno članu 412. Rev. Zakona o nasleđivanju. st.NASLEDNO PRAVO Obaveza tuženog iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja nedeljivu ugovornu obavezu koja se.05. stav 3. Iz obrazloženja: Neosnovano se revizijom ukazuje da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju. Ugovora. nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela.2005. 237. proizilazi osnovanost zahteva za raskid ugovora jer su za to ispunjeni uslovi iz odredbe člana 120. tužilja ne može ostvariti nasledno pravni zahtev utvrđenjem prava svojine na 1/3 predmetnoj nepokretnosti. njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. na zahtev jedne ili druge ugovornice. Zakona o obligacionim odnosima. što znači tek posle smrti oba primaoca izdržavanja.

bilo od značaja za utvrđivanje da li je tužena u tom periodu objektivno i mogla da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju a posebno ako se uzme u obzir i sadržina predloga podneta sudu od strane pok.2001. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano sud može na zahtev jedne ili druge ugovornice njihove odnose iznova urediti ili raskinuti.02. Gž. Ovo je posebno važno zbog toga što prema odredbi člana 202. tako i iz razloga nepostojanja odobrenja nadležnog organa za promet nepokretnosti koja je predmet ugovora. br. pa su nižestepene odluke ukinute.) 261. Rev. međutim kako je tužbeni zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju jedinstven u pogledu isticanja svih razloga ništavosti koje su tužioci istakli u tužbi.) 262. odlučujući o tužbenom zahtevu za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. tj. tj. budući da su nižestepeni sudovi propustili da ispitaju sve razloge ništavosti spornog ugovora koji su istaknuti u tužbi. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. radi raskida ugovora u kojem isti navodi da su se od zaključenja ugovora okolnosti toliko promenile da ispunjenje ugovora postaje znatno otežavajuće za obe ugovorne st rane. Okolnosti koje su se promenile mogu biti subjektivne ili objektivne prirode ali izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. Revizijski sud je prihvatio pravno shvatanje nižestepenih sudova o uslovima za punovažnost spornog ugovora u pogledu forme. . i 118. 2792/01 od 30. ali se iz stanja u spisima vidi da je izvesno vreme pred smrt primaoca izdržavanja isti otišao od tužene koja mu je kćerka i vratio se svojoj kući kod sina. Sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju. god.05. da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju. uslova za njegovu punovažnost u pogledu forme. ocenili samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme u smislu Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti i članova 117. iz stanja u spisima proizlazi i to da su se poremetili odnosi između tužene i njenog brata nakon što se primalac izdržavanja vratio svojoj kući. sud ima obavezu da ispita oba istaknuta razloga. 298/03 od 20. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su. usled čega tužena više nije imala pristupa očevoj kući. S. god. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora. Kada je poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju tražen kako zbog mana volje kod primaoca izdržavanja. po stanovištu Vrhovnog suda ne može se odlučiti samo u pogledu jednog istaknutog razloga.117 - . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. što bi u slučaju da je tačno.2003. S druge strane.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju proizilazi da su primalac izdržavanja i tužena kao davalac izdržavanja ugovorili da će tužena obaveze iz ugovora ispunjavati u svom domaćinstvu gde će inače i živeti primalac izdržavanja. ZON-a.

kojim je određeno da svaka strana može tražiti raskid ugovora kad druga strana ne izvršava svoje obaveze. u tolikoj meri da tužilja nije želela da se odnosi između ugovornih strana iznova urede. da je zahtevalo neprestano prisustvo trećeg lica.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilno primenjena odredba člana 121. stav 3. Pogrešno je isticanje da se. (Vrhovni sud Srbije Rev. U takvoj situaciji. god. Tuženi nije udovoljio ovim zahtevima. 5590/97. prema kojoj sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju. Pogrešno tužena u reviziji ističe da prema odredbi člana 131. zdravstveno stanje tužilje se posle zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju toliko pogoršalo. god.118 - . 2171/98) 264. Rev. jer se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju. pri čemu je više pažnje poklanjao obradi imanja. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. prema kome je tužena takođe imala obavezu da ga izdržava. Zakona o obligacionim odnosima. 1997.1999. što je njihove međusobne odnose bitno poremetilo. 1166/99 od 23. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su ugovor o doživotnom izdržavanju između parničnih stranaka raskinuli. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. te kod takvog činjeničnog stanja Vrhovni sud nalazi da su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da ima mesta raskidu ugovora. odnosno konkretno odredbu člana 120. kuvanu hranu. te određenu. godine. nego tužilji lično. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Rev. stav 2. da je njene obaveze preuzeo da ispunjava otac tužene. Zakona o nasleđivanju iz 1995. Ovo s razloga što se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju. Ovakvo ponašanje tuženog dovelo je do nezadovoljstva tužilje izvršavanjem ugovornih obaveza tuženog.) . Naime.06. ZOO ugovor ne može raskinuti zbog neispunjavanja neznatnog dela obaveze. Kako je u prvostepenom postupku utvrđeno da tužena nije ispunjavala obaveze prema tužilji. a sa tužiljom boravio veoma kratko.11. ugovor ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dala obaveze. kada je primalac izdržavanja još za života tražio raskid ugovora ili je imao pravo da traži raskid ugovora. Zakona o nasleđivanju RS. (Vrhovni sud Srbije. godine sa kasnijim izmenama i dopunama u vezi člana 237. od 19. te su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su primenili odredbu člana 120. jer je dolazio povremeno. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima.) 263. prema odredbi člana 131. Naslednici primaoca izdržavanja imaju pravo da nakon smrti primaoca izdržavanja traže raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovorne obaveze. Zakona o naseđivanju. kako u pogledu odgovarajuće vrste hrane. tako i u pogledu nege i brige oko tužilje. Zakona o nasleđivanju iz 1974.

(Pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije od 19. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Primaoca. utvrdio da je naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju od 19. Rev. U slučaju smrti primaoca izdržavanja. Bratu. godine zaključen između sada pokojnog pravnog prethodnika tužioca . 3799/97) 266. Zakona o nasleđivanju) 268. davalac izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju nema pravo da bez pristanka tuženog drugog sanaslednika nastavi započetu parnicu radi utvrđenja osnovanosti isključenja tuženog sanaslednika iz nužnog naslednog dela. Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja je imovinsko-pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovima da vrednost predmeta spora prelazi granični iznos propisan odredbom člana 382. kao jednog od sanaslednika. osim sa jednom sestrom (kod koje je i otišao nakon izlaska iz bolnice). Ovaj tuženi je rođak primaoca izdržavanja i živeo je u njegovom susedstvu a i pre zaključenja ovog ugovora mu je dosta pomagao i brinuo o njemu. To znači.god. sa kojima primalac izdržavanja za života nije bio u dobrim odnosima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije lično.kao davaoca izdržavanja. već imovinsko pravo.NASLEDNO PRAVO 265. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju bitne su sve okolnosti konkretnog slučaja.kao primaoca izdržavanja i imenovanog tuženog .119 - . a četvrta je snaja po pok. . Sve tri imenovane tužilje su rođene sestre sada pok. To pravo na traženje raskida ugovora o doživotnom izdržavanju zastareva u opštem zastarnom roku od 10 godina od smrti primaoca izdržavanja. ocenom izvedenih dokaza. tada i njegovi naslednici mogu po istom osnovu da traže raskid ugovora.) 267.2003. da u slučaju kada primalac izdržavanja za života ima pravo da traži raskid ugovora zbog toga što druga strana ne izvršava svoje obaveze iz tog ugovora.02. 272/95) PRAVO ZAKONSKIH NASLEDNIKA PRIMAOCA IZDRŽAVANJA (Član 203. a ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. ZPP. jer nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. Gž.1996.10.

ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja. niti je pak imao saznanje o kakvoj bolesti se radi. koji je u toku postupka saslušavan u svojstvu svedoka. primalac izdržavanja nije za života podneo zahtev za poništaj ni raskid ovog ugovora.nalaza i mišljenja Zavoda za sudsku medicinu od 23.08. niti je bila motiv. Kako pok. koje jer davalac izdržavanja već pružao primaocu izdržavanja i pre zaključenja ugovora. ovde tuženi.rak levog plućnog krila.na predlog zakonskih naslednika primaoca izdržavanja . stav 1. i do zaključenja ugovora dosta pomagao. primaoca 05. delatnosti stara o primaocu izdržavanja ili . Kako u momentu zaključenja predmetnog ugovora tuženi nije imao svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja. to se u konkretnom radilo o neizvesnoj smrti. Apelacioni sud nalazi da ovako sačinjen ugovor nije protivan moralu i ni u najmanjoj meri nije zloupotrebljena njegova svrha u smislu odredbe člana 103. niti su postojale promenjene okolnosti u smi. već prema svim okolnostima konkretnog slučaja. Zakona o nasleđivanju. Iz stanja u spisima predmeta proizilazi da pomenuti ugovor nije zaključen da bi se izigrala prava naslednika. a nakon smrti sahranio i dao sva podušja po mesnim običajima. Utvrđeno je takođe da je on samoincijativno zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim a što je potvrdio i imenovani advokat.svojim dugogodišnjim prijateljem naveo da ga je davalac izdržavanja. suprotno navodima iz žalbe. te da želi sa njim da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. već da je u pitanju ugovorno obezbeđenje potrebnog izdržavanja i nege i pomoći. meseca od zaključenja ugovora.2009. ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja . ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja.120 - . godine ustanovljena bolest . te da na ovaj način nisu izigrana prava naslednika. tako ni za raskid predmetnog ugovora. Relevantne odredbe: Ugovor o dođivotnom izdržavanju se poništava ukoliko nije zaključen u propisanoj formi. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju nije izgubio obeležje aleatornosti samom činjenicom da je primalac izdržavanja umro nakon četiri. U provedenom postupku je utvrđeno da ne postoje zakonski razlozi ni za raskid ugovora. s obzirom da odnosi između ugovarača nisu bili poremećeni.NASLEDNO PRAVO Iz medicinske dokumentacije . Iz samog ugovora se zaključuje da je sada pok.2003. Dakle. jasno proizilazi da je tuženi u svemu odgovorno i savesno ispunjavao svoje ugovorne obaveze. koja je kao takva u subjektivnom smislu bila neizvesnost za obe strane.član 203. Zakona o obligacionim odnosima. godine utvrđeno je da je kod pok. Ovakvo faktičko izdržavanje pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak. s obzirom da činjenica smrti primaoca izdržavanja u relativno kratkom vremenskom periodu nakon zaključenja ugovora nije bila izvesna. dugogodišnji prijatelj primaoca izdržavanja. a u sklopu svih ostalih dokaza. Svi saslušani svedoci potvrdili su u toku postupku da je tuženi kao davalac izdržavanja sa svojom suprugom u potpunosti ispunjavao obaveze iz ugovora. a kako bi to tuženi nastavio i dalje da čini. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud pravilno zaključuje da u konkretnom slučaju ne postoje zakonski razlozi kako za poništaj.02. da njegov motiv za zaključenje ovog ugovora nije bila bolest primaoca izdržavanja. imajući u vidu da se aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje samo prema vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. Naime. u konkretnom slučaju ne postoji nijedan zakonski razlog za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. zaključak prvostepenog suda je pravilan kada je odbio tužbeni zahtev tužioca. ako prethodno nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva a davalac izdržavanja je fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja odn. primalac izdržavanja pred advokatom .

poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju . jer je tuženik pokojnoj pružao izdržavanje.NASLEDNO PRAVO slu člana 202. da li je ugovor predstavljao neizvesnost za tuženog u momentu zaključenja ugovora. ukazuje i neuobičajeno kratko vreme od zaključenja ugovora do smrti primaoca izdržavanja (nešto više od dva sata). Zakona o nasleđivanju. faktičko pružanje izdržavanja pokojnoj od strane tuženika pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na primenu navedene zakonske odredbe. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. Okružni sud. godine) 270. Gž. starost i bolest primaoca izdržavanja. a po oceni Apelacionog suda.2011.ni na jedan način nije doveo u sumnju pitanje motiva za zaključenje predmetnog ugovora. kao i prvostepeni. a sporno je da li su ispunjeni uslovi iz člana 203. (Iz Presude Apelacionog suda u Nišu. u krajnjoj liniji. pre svega. da bi stekao nesrazmernu imovinsku korist i izigrao prava naslednika. imajući zakonsku obavezu da to čini kao njen sin. . Gž. sud može.starost i bolest pokojne). ni starosno doba primaoca izdržavanja. stav 1.121 - . godine) 269. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. Kod ovakvog stanja stvari. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. tada nema mesta poništaju zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju iako je primalac izdržavanja umrla osam dana nakon zaključenja ugovora Iz obrazloženja: Uvidom u spise i na osnovu izvedenih dokaza. Na ovo. Zakona o nasleđivanju za poništaj predmetnog ugovora odn.07. Iz obrazloženja: Ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje (pre svega . Zbog toga su neosnovani navodi žalbe da je od značaja bilo faktičko pružanje izdržavanja primaocu pre zaključenja ugovora.član 203.2007. Apelacioni sud nalazi da tuženi svojim postupcima. ako je postojala zakonska obaveza izdržavanja.01. Ako je dokazima utvrđeno da je za davaoca izdržavanja zaključeni ugovor predstavljao neizvesnost. ni moment njegove smrti. niti su tužioci na bilo koji način dokazali da je tuženi iskorišćavao nemoć. Pravnu valjanost tog ugovora osporili su tužioci u ostavinskom postupku i podnošenjem ove tužbe. utvrđeno je da su tuženi i imenovana pokojna zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju ne utiče faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Na primenu odredbe člana 203. kao svojim bratom. 1006/07(2) od 06. ali i zbog toga što se tako dogovorio sa tužiocem. 3541/10 od 13. nisu isključivale aleatornost spornog ugovora. upravo nalazi da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za tuženika kao davaoca izdržavanja. Zakona.

Kod davaoca je još 23.. Presudom Okružnog suda u Č….po prihvaćenom iskazu tuženog i svih svedoka .prvi put potrebu za tuđom negom i pomoći imala nakon pretrpljenog šloga zbog koga je hospitalizovana. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. br.NASLEDNO PRAVO Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je imenovana pokojna za života bila radna i sposobna žena. briga o pokojnoj kroz stalan boravak u njenom stanu u vreme bolesti. P. prvostepeni sud je ovo pozitivno utvrdio.05. br. pa ta činjenica nije predstavljala neizvesnost za tuženu koja je sa njim zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. ovog ugovora proizilazi da je obaveza tuženog i imenovane svedokinje . Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je u trenutku zaključenja ugovora primalac izdržavanja. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je poništen ugovor o doživotnom izdržavanju. Svedoci takođe potvrđuju da su tuženi i njegova supruga sahranili pokojnu i izdali joj sva podušja čime su ispunili i ovu ugovornu obavezu.M. Tada je realizovana njena ideja da predmetni stan ostavi tuženom kroz zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Činjenica smrti objektivno se očekivala. a da je prva intervencija u bolnici izvršena 23. jula 2001. aprila 2001.. obezbeđivanje potrebne lekarske pomoći i lekova. Na osnovu izvedenih dokaza se utvrđuje da je tužena zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju 16.njegove supruge bila nega u bolesti. aprila 2001. godine. godine) 271. pa je imalo mesta poništaju navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. a potom sahrana i izdavanje svih podušja. s obzirom na prirodu i stanje bolesti primaoca izdržavanja. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik oba... kao neosnovana. godine odbija se. sada pokojni.. gde ju je svedokinja – njegova supruga svakodnevno obilazila. koja se sama o sebi starala i izdržavala od sopstvene penzije i da je . Gž. maja 2006. 16. nosila tri obroka dnevno i potrebne lekove i da je to činila na brižan način što se utvrđuje iz izjava drugih saslušanih svedoka. godine zbog malignog oboljenja na pankreasu. Tužena je kao primalac izdržavanja zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa davaocem izdržavanja – pravnim prethodnikom tužilca. Tuženi je pokojnu smestio u bolnicu i tako joj obezbedio potrebnu lekarsku pomoć.122 - . žalba tužene a presuda prvostepenog suda se potvrđuje. Ceneći iskaze svih saslušanih lica na okolnost da li je tuženi ispunio ugovorne obaveze. ____/05 od 22. Pravilno prvostepeni sud zaključuje da se samo na osnovu činjenice da je primalac izdržavanja umro osam dana nakon zaključenja ugovora ne može zaključiti da je ugovor ništav i da samo u situaciji da okolnosti postojeće u momentu zaključenja ugovora dovode do pouzdanog zaključka da je skora primaočeva smrt izvesna . jula 2001. Gž. Pravilno je pravno shvatanje prvostepenog suda da je postojanje neizlečive bolesti bilo poznato davaocu izdržavanja i da činjenica smrti nije predstavila za njega neizvesnost.ima mesta proglašenju ugovora ništavim. 632/08 od 07. godine. Nakon sedam meseci od zaključenja ugovora primalac izdržavanja je umro. bio bolestan od raka pankreasa. godine medicinski utvrđeno maligno oboljenje na pankreasu. ____/06 od 1. Iz člana 2. novembra 2006.2008.

pa i predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. ili neko treće lice. pa se poništava ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između .2005.) 272. a da je ta činjenica bila poznata davaocu izdržavanja. Ne može se poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ukoliko je primalac izdržavanja. a da ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija je predaja odložena do smrti tog vlasnika – primaoca izdržavanja.prema odredbi člana 203. Ta činjenica nije predstavljala nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Povodom žalbe tuženika drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje..sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. jer je primalac znao da ne može živeti duže od jedne godine nakon izvršene prve operacije. u trenutku zaključenja ugovora. a overen pred sudom. Zbog toga je pravilno prvostepeni sud zaključio da su ispunjeni uslovi iz člana 203. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. godine ) 273. br.123 - . 1359/06 od 01. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. Veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra je utvrđeno.) . (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. god. Stoga pravilno prvostepeni sud zkaljučuje da su ispunjeni uslovi člana 203. Gž. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. iako je bio operisan i znao je da boluje od teške bolesti.. a umro je sedam meseci posle zaključenog ugovora. Iz spisa proizilazi da je primalac izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju i overio ga u sudu sa svojom suprugom kao davaocem izdržavanja. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. U konkretnom slučaju. da je primalac izdržavanja u trenutku zaključenja ugovora bio svestan i uračunljiv.11. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. Gž. Iz obrazloženja: Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja . Pri takvom stanju stvari ne može se prihvatiti stav suda da ima mesta poništaju ugovora. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca. 1359/2006 od 01.2006. Gž. ovde tuženoj.02. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. jasno proizilazi da je primalac izdržavanja oboleo od neizlečive bolesti sa nesumnjivo letalnom prognozom. br. 206/05 od 17.2006. bio potpuno svestan i uračunljiv. Zakona o nasleđivanju .11.NASLEDNO PRAVO vezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. Zbog toga u ponovnom postupku treba utvrditi da li postoje razlozi za poništaj pravnog posla.

Rev. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je . godine. bila motiv kod davaoca izdržavanja za zaključenje ovog ugovora. godine.NASLEDNO PRAVO 274.124 - . I revizijski sud je reviziju tužilaca odbio kao neosnovanu. prihvativši ovakvo stanovište nižestepenih sudova. Zakona o nasleđivanju.06. 203. odnosno najkasnije u roku od 3 godine od ostaviočeve smrti. nakon čije smrti je obustavljen ostavinski postupak jer nije imala imovinu. za poništaj navedenog ugovora su odbacili jer je podneta nakon proteka roka predviđenog članom 203.2001. stav 1. a posebno od kada se razboleo u februaru 2000. pa je izvesna smrt primaoca izdržavanja u re-lativno kratkom roku od zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju.prema utvrđenom činjeničnom stanju . Tužbu tužioca T. godine Nižestepeni sudovi su . stav 2.Ona je umrla aprila meseca 1998. koju je prenela ugovorom o doživotnom izdržavanju na tužene. 2097/2003 od 25. Tužilac T. S. pranje. god. i to u roku od 1 godine od dana saznanja za ugovor.kod tako utvrđenog činjeničnog stanja .) i da li su mu u tom smislu tužene pomagale i pre zaključenja ugovora. je sestrić pokojne . posebno ženskog lica (spremanje hrane.2003. Iz obrazloženja: Odredba čl. Za ocenu savesnosti tuženih i poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju važno je utvrditi da li se davalac izdržavanja pre zaključenja ovog ugovora starao o zadovoljenju osnovnih životnih potreba primaoca. pa je za primenu navedene zakonske odredbe. Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zakonski naslednici primaoca izdržavanja mogu zahtevati od suda ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.. a ovaj tužilac je podneo tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju 23.04. 1.primaoca izdržavanja.zaključen između tuženih kao davaoca izdržavanja i sada pokojne kao primaoca izdržavanja. jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 203.a s obzirom da drugo i trećetužilja nisu zakonski naslednici primaoca izdržavanja.) 275. bilo neophodno utvrditi niz važnih či-njenica i okolnosti od kojih zavisi ocena o savesnosti tuženih prilikom zaključenja ugovora i to: Da li je pokojni primalac izdržavanja imao potrebu da u zadovoljavanju svakodnevnih potreba za pomoći od drugog. u kojoj je meri bila izvesna smrt primaoca izdržavanja s obzirom .odbili tužbeni zahtev drugo i trećetužilje za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. u konkretnom slučaju. sankcioniše nesavesnost davaoca izdržavanja prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju utoliko što ovlašćuje sud da može poništiti ugovor ako je činjenica izvesne smrti primaoca izdržavanja u kratkom roku bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani davaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju . st.. otac drugotužilje i deda trećetužilje. koja je tužiocu bila rođena tetka. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. S. ZON-a.

godine tužene su zaključile ugovor o poklonu. S obzirom na to da univerzalni sukcesor (naslednik). Sama činjenica saznanja tuženih da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne čini ugovor ništavim samo zbog toga što je kratko vreme posle zaključenja ugovora nastupila smrt primaoca izdržavanja. 1718/03 od 05. a posebno da li su tužene prihvatile zaključenje ugovora upravo na insistiranje D.2002. ZOO.) 276. Tužena J. je njena ćerka iz drugog braka. propisano da je ugovor ništav ukoliko u momentu zaključenja ugovora ugovarač nije imao poslovnu sposobnost za zaključenje ugovora. a tužena D. Dana 3. po kom ugovoru tužena J. ne bi se moglo zaključiti da je izvesna smrt primaoca izdržavanja u kratkom roku.12. Prema odredbi člana 109.NASLEDNO PRAVO na stanje njegove bolesti i pri okolnosti koju su isticale tužene da pok. (Vrhovni sud Srbije. marta 1999. a ne i tužioci kao zakonski naslednici tužene J. ZOO propisano je da je za zaključenje punovažnog ugovora potrebno da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. Odredbom člana 56. Tužioci tužbom traže da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženih. jer ako su tužene duže vreme pre zaključenja ugovora brinule o primaocu izdržavanja. jer sve dok je primalac izdržavanja živ on je legitimisan kao i druga ugovorna strana da traži poništaj ugovora. 1557/02 od 25. predmetni stan i lokal površine 10 m2. god. bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani tuženih kao davalaca izdržavanja. na ništavost ugovora se mogu pozivati sva zainteresovana lica. Iz navedenih razloga tužioci se ne mogu pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poslovne nesposobnosti tužene J. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. svoju imovinu koja je obuhvaćena ranije zaključenim ugovorom o poklonu uz naknadu za doživotno izdržavanje i staranje. prilikom zaključenja tog ugovora nije bila sposobna zbog godina života i umanjene sposobnosti za rasuđivanje da ga zaključi. oktobra 1999. kao primaoca izdržavanja. stav 1. dok je članom 103. i pomagale mu prilikom zadovoljena osnovnih životnih potreba. D. Tužene su nakon toga 11. ZOO. Gž. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižesteeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužilaca odbili. iz prvog braka. godine zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju. ulazi u prava i obaveze ostavioca. kao nosilac stanarskog prava je otkupila sporni stan sredstvima tužene D. ostavila posle svoje smrti tuženoj D. U članu 5. kojim ugovorom je tužena J.06. Iz obrazloženja: Tužioci su sinovi tužene J.2003. god. ugovora o doživotnom izdržavanju. poklonila je tuženoj D. pri čemu je trebalo imati u vidu da je u ugovoru navedeno da ugovorači konstatuju da je pok. Univerzalni sukcesor se može pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju tek nakon smrti ostavioca.. u danima pred smrt nije bio u bolesničkoj postelji već je bio u mogućnosti da se kreće. tužene su navele da ranije zaključeni ugovor o poklonu prestaje da važi danom zaključenja ovog ugovora. iz razloga što tužena J. proizlazi da se univerzalni sukcesor može pozivati na ništavost ugovora iz navedenog razloga tek smrću ostavioca a ne za njegova života.125 - . a to su pre svega same ugovorne strane kao i njihovi univerzalni sukcesori. D. Rev. teško bolestan i da mu je potrebno izdržavanje i pomoć od drugih lica.) .

god. Pokojni otac tužioca je kao primalac izdržavanja sa tuženom kao davaocem izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. 545/02) 278. Rev. pri čemu je u tom momentu tužena znala da pokojni primalac izdržavanja boluje od neizlečivog karcinoma. ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju ako je davalac izdržavanja znao da se zbog starosti i neizlečive bolesti očekuje skora smrt primaoca izdržavanja tako da do stvarnog izdržavanja nije došlo. Prema ovako utvrđenom činjeničnom stanju (koje se revizijom ne može pobijati). jer je ona znala ili je morala znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja zbog teškog i medicinski nesumnjivo utvrđenog teškog oboljenja.) . ugovor o doživotnom izdržavanju se može poništiti samo na zahtev zakonskog naslednika primaoca izdržavanja. a maćehom tužioca. stav 1. Iz obrazloženja: Tužilac je sin pokojnog primaoca izdržavanja. Zbog toga. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. nižestepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo.br. Zakona o nasleđivanju. 12900/02-P. kao i činjenica smrti u određenom periodu.NASLEDNO PRAVO 277. Dakle. Zakon o nasleđivanju ne poznaje odricanje od prava na vođenje postupka za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju u nečiju korist. 333/2001 od 28. a tužena je maćeha tužiocu. Iz iskaza tužene kao stranke proizilazi da je upravo ovaj ugovor o doživotnom izdržavanju i zaključen zbog toga što su ona i njen suprug čuli da je testament oboriv te da je želja pokojnog oca tužioca bila da nju obezbedi a ostale naslednike isključi iz nasledstva.02. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 203. jer je u postupku jasno utvrđeno da je kod tužene kao davaoca izdržavanja bila sasvim prisutna izvesnost o vrsti i dužini bolesti pokojnog oca tužioca. a to pravo ne pripada naslednicima na osnovu zaveštanja i u slučaju da pismeno na koje se tužioci pozivaju u žalbi. pa takav ugovor ne predstavlja nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. ispunjava sadržaj svojeručnog zaveštanja. Ništav je i kao nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju gde je davalac izdržavanja znao ili je morao znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja.medicinski dijagnostifikovanog i upisanog u njegov zdravstveni karton i mnogo pre zaključenja ovog ugovora. i on se tog zahteva ne može odreći u nečiju korist.126 - .2001. sudovi su pravilno utvrdili da su ispunjeni uslovi iz člana 203. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju samo na zahtev zakonskog zastupnika primaoca izdržavanja. kao davaocem izdržavanja. konzilijarno. Ništav je i nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju koji primalac izdržavanja zaključi sa svojom suprugom. i poništili ugovor koji je zaključen između pokojnog oca tužioca kao primaoca izdržavanja i tužene. (Iz presude ostavinskog suda br.

Rev.) .) 280.11. primalac izdržavanja je pre zaključenja ugovora imao 85 godina. Zakona o nasleđivanju. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju relevantan je ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. Ni ovakvo starosno doba primaoca izdržavanja ni bilo koja od njegovih navedenih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.NASLEDNO PRAVO 279. god. Iz obrazloženja: Prema članu 203. S obzirom na to. a javljao se lekaru zbog povišenog krvnog pritiska. Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju . Rev. već prema svim okolnostima slučaja.2001. već prema svim okolnostima slučaja.2001. zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti poništavanje ugovora o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Ni starosno doba primaoca izdržavanja niti bilo koja od njegovih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju.11. br. stav 1. S obzirom na to. U konkretnom slučaju. u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju. 4772/01 od 08. god.127 - . poremećaja srčanog rada i bronhitisa. Zakona o nasleđivanju zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. reumatskih bolova i bolova u zglobovima. 4772/2001 od 08. u konkretnom slučaju.shodno članu 203. već i sve druge okolnosti slučaja. Primalac izdržavanja je. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju procena aleatornosti se vrši prema okolnostima slučaja. pre zaključenja ugovora imao 85 godina a medicinski je tretiran zbog povišenog krvnog pritiska. u smislu pomenutog propisa. poremećaja srčanog rada. u smislu pomenutog propisa. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. stav 1. reumatičnih bolova i bolova u zglobovima. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju.

Ugovor o doživotnom izdržavanju je po svojoj pravnoj prirodi teretan i aleatoran. aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim običajima). 2000.06. te da li je bila izvesna njegova skora smrt i da li je to tuženoj kao davaocu izdržavanja moglo biti poznato. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostatka elemenata aleatornosti zaključenog za vreme važenja ranijeg Zakona o nasleđivanju zasniva se na opštim pravilima o nevažnosti ugovora. godine. Dakle. godine u valjevskoj bolnici. 10. 02. godine ). odnosno zbog povrede dobrih običaja bilo je neophodno utvrditi kakvo je bilo zdravstveno stanje pok. B.. već propisi koji su važili u vreme sačinjenja. radi pravilnog donošenja zaključka o tome da li je Ugovor o doživotnom izdržavanju ništav zbog nesposobnosti pok. 2000. kao i svest o izigravanju naslednih prava zakonskih naslednika predstavljaju objektivnosubjektivne činjenice zbog kojih bi takav ugovor bio ništav u smislu čl. 577/01 od 06. što je uvek faktičko pitanje. god. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku primalac izdržavanja.08. godine zbog preloma kuka. svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja i nesrazmernoj imovinskoj koristi. 03. Ako je smrt imaoca izdržavanja zbog bolesti. na njega se ne primenjuje sada važeći Zakon o nasleđivanju ( koji je stupio na snagu 4. 02. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav jer je protivan moralu u situaciji kada je smrt primaoca izdržavanja (zbog bolesti ili duboke starosti ) bila izvesna u relativno kratkom roku od zaključenja ugovora. gde je primalac izdržavanja i umro ne dolazeći kući 15. B.) 282. u vremenu od prijema u bolnicu do vremena zaključenja ugovora. .05.NASLEDNO PRAVO 281. jer se zloupotrebljava svrha ugovora i stiče nesrazmerna imovinska korist bez ekvivallencije koja je karakteristika teretnog ugovora. Kod ovakvog stanja stvari. 2000.128 - .1995. 103. Žalbu izjavljenu protiv ove presude drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu iz sledećih razloga: Zbog nesporne činjenice da je ugovor o doživotnom izdržavanju koji se pobija zaključen 24. pri čemu se aleatornost odnosi na budući neizvestan događaj dužinu života primaoca izdržavanja zbog kojeg se međusobni imovinski efekti (visina troškova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti. ZOO-a. Gž.2001. dok je Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 24.. godine. s obzirom na njegovu starost i okolnosti vezane za boravak u bolnici. godine.1996. rođen 1914. primljen je na Ortopedsko odeljenje bolnice u V. ili duboke starosti bila izvesna u relativno kratkom vremenu. za preduzimanje pravnih radnji. pokojni B. Iz obrazloženja: Zahtev tužioca da se poništi ugovor o doživotnom izdržavanju koji su tužioci zaključili sa tuženima odbijen je presudom prvostepenog suda.

1279/99 od 10. a pošto se radi o imovinskom pravu. neizvestan događaj za obe ugovorne strane. da nije bilo mana volje kod pok. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. a u objektivnom smislu.129 - .2000.04.06. Ovde se upravo radi o neizvesnosti o smrti primaoca izdržavanja.) 284. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. Osnovni uslov aleatornosti je da smrt primaoca izdržavanja bude neizvesna za ugovorne strane. Gž. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. god. njihov zahtev se morao odbaciti kao neosnovan. ZOO ). D. smrt primaoca izdržavanja. bude za ugovorne strane neizvestan. Pri tome. u subjektivnom smislu. i po ranijim propisima izgubili pravo da zahtevaju poništaj ugovora. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. kao budućeg događaja. D. nije sadržavao odredbu o mogućnosti poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostataka elemenata aleatornosti. (Vrhovni sud Srbije. Gzz. god. to pravo pripada i njegovom zakonskom nasledniku. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom. kako to predviđa odredba člana 203. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja.1999. osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora jeste da budući događaj. (Iz presude Saveznog suda. Ugovor o doživotnom izdržavanju kome nedostaje elemenat aleatornosti nije u svakom slučaju apsolutno ništav. U provedenom postupku takođe je utvrđeno. ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. Pošto su tužioci zahtev za poništaj zbog nedostatka aleatornosti istakli nakon proteka ovih rokova.02.2000. god. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. nego rušljiv ugovor ( član 111. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom. koja je kao takva.) . Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno. Raniji Zakon o nasleđivanju koji se u konkretnom slučaju primenjuje. međutim. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. sada važećeg Zakona o nasleđivanju. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti. kao budućeg događaja. odnosno od tri godine od dana zaključenja ugovora. 1899/99 od 28. a ne isključivo u objektivnom smislu. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke. Pravo da zahteva raskid ugovora o doživotnom izdržavanju pripada primaocu izdržavanja. Rev. Dakle. 19/99 od 24. da je pok. ) 283.NASLEDNO PRAVO Tužioci su. ali su tu mogućnost pružala opšta pravila o nevažnosti ugovora sadržana u Zakonu o obligacionim odnosima. a pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razloga rušljivosti.

podneo je oglašeni naslednik – suprug ostavilje.130 - . a u smislu člana 204. U konkretnom slučaju. ugovor o doživotnom izdržavanju prestao je njenom smrću davaoca po samom zakonu.postupivši prethodno u smislu člana 365. jer nema mesta zaključenju nikakvog poravnanja koje bi za posledicu imalo prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju koji je predlagač.davalac izdržavanja. Iz obrazloženja: Zaostavština ostavioca raspravljena je pravnosnažnim rešenjem. Rev.prema odredbi člana 204. U slučaju smrti davaoca izdržavaoca .prava i obaveza ostavilje kao davaoca izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju. stav 2.) SMRT DAVAOCA IZDRŽAVANJA (Član 204. Zakona o parničnom postupku i člana 30. god.) 287. kao i odredbe čl. Nikakve pravne posledice ne bi proizvodili sudsko poravnanje ili odluka suda o tome.2005. Odredbe člana 1. Nema aktivnu legitimaciju za vođenje spora radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanjulice koje nije ni zakonski ni testamentalni naslednik pok. Zakona o nasleđivanju. 6356/97 od 02. odbačen je pobijanim rešenjem. u vezi sa članom 381. stav 1. živela u vanbračnoj zajednici sa predlagačem i nije imala potomaka. stav 2. protiv koga je predlagač blagovremeno izjavio žalbu.NASLEDNO PRAVO 285. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Okružni sud je . Ne odlučuje se u ostavinskom postupku o prelazu prava i obaveza davaoca izdržavanja na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe. kao primalac izdržavanja zaključio sa sada pokojnim davaocem izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. Ugovor o doživotnom izdržavanju po samom zakonu prestaje smrću davaoca izdržavanja. i člana 204. kako nije sporno da je pokojna . Zakona o vanparničnom postupku.njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe. 98/2005 od 14.01. Zakona o vanparničnom postupku .našao da je žalba neosnovana.12. Primaoca izdržavanja. ako on nema bračnog druga ni potomaka.1997. Iz obrazloženja: Predlog za zaključenje poravnanja o poništaju ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju. stav 1. Gž. Zakona o nasleđivanju) 286. Zakona o nasleđivanju . ako oni na to pristanu. 128 -131. god. Predlog za raspravljanje naknadno pronađene imovine . kojima su regulisane vrste nasledno-pravnih zahteva posle prav. jer nije u pitanju nasledno pravna sukcesija.

god. (Vrhovni sud Srbije. ugovor se raskida. Zakona o nasleđivanju) . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.09.1997. Navodi revizije da prava davaoca izdržavanja mogu posle njegove smrti preći na naslednike.03. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odn. u konkretnom slučaju. Gž.131 - . Ukoliko potomci ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju. 1995. boravište. 3113/95 od 31.) KADA SE OTVARA NASLEĐE LICA PROGLAŠENOG ZA UMRLO I POČETAK TOKA ROKOVA (Član 207. 10289/96 od 30. 3897/97 od 27. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.1997. 4030/2002 od 13. kao i da žalbu tužioca dostavi na odgovor punomoćniku tužene.) SMRT I PROGLAŠENJE LICA ZA UMRLO (Član 206. Zakona o nasleđivanju proizilazi da prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe nije nasledno-pravna sukcesija.2. a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.) 290. ako pristanu. stav 1. pravilno primenili. pa se o tome ne može odlučivati u ostavinskom postupku. nije nasledno-pravna sukcesija i zato se o tome ne odlučuje u ostavinskom postupku. Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i druge potomke koji su pozvani na nasleđe. Ovo zbog toga što iz sadržine odredbe člana 204. god. Ova odredba nema nasledno-pravno dejstvo. jer iz povratnice u spisima predmeta se utvrđuje da je isti umro. Gž.2003. S toga se vraćaju spisi prvostepenom sudu da presudu dostavi zakonskim naslednicima pokojnog.NASLEDNO PRAVO nosnažnosti rešenja o nasleđivanju ( s obzirom da ovde nisu ispunjeni zakonski uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju ) nižestepeni sudovi su.01.) 288. Rev. Okružni sud je ustanovio da presuda tužiocu nije dostavljena. Prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe. Ugovor o doživotnom izdržavanju ima obligaciono-pravni karakter. te ni odredbama Zakona o vanparničnom postupku nije za takvu pravnu situaciju predviđena mogućnost donošenja dopunskog rešenja o nasleđivanju. god. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. ako su naslednici davaočev bračni drug i potomci. su bez značaja. god. kao što nema ni ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju) 289.

Po žalbi tužene. označenih rešenjem O. br. Suprug tužilje je naslednik svog pokojnog oca sa jednom trećinom udela. je testamentom izvršio raspodelu svoje imovine za života. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je ona vlasnik po osnovu nasleđa na jednoj idealnoj šestini nepokretnosti. koje su taksativno pobrojane u izreci presude. br. Zakona o nasleđivanju) 292. Bez znanja tužilje. Opštinskog suda u N…. umro 10. sin i ćerka.1990 godine. drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu odluku koja je i doneta na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja i utvrđenog obima zaostavštine pokojnog svekra tužilje. a neo d momenta donošenja ostavinskog rešenja. Pokojni svekar tužilje umro je oktobra 1998. 2365/95) 291. Supruga posle smrti svog bračnog druga sa kojim nije imala dece u drugom naslednom redu nasleđivanja ima paravo na polovinu udela koji bi njen pokojni suprug nasledio. Gž. u predmetu istog suda P.NASLEDNO PRAVO Nasleđe se otvara smrću ostavioca tako da naslednik stiče pravo od tog momenta.2006.09. Član 11. navedenog zakona. supruga i ćerka – majka i sestra pokojnih. Njegovi zakonski naslednici su sporazumom.132 - . stav 1.05. kad ostavilac nema potomstva spuružnik ne nasleđuje u prvom naslednom redu. raspravili zaostavštinu . godine. pa je u momentu njegove smrti tužilja kao njegova supruga – naslednik jedne šestine svih nepokretnosti iz ostavinskog rešenja.1992. Ostavilac P. god. i supruga sada pok. gde je po odricanju majke ćerka oglašena naslednikom na celokupnoj imovini. (Vrhovni sud Srbije. i oni su to na po jednoj idealnoj trećini njegove zaostavštine. 723/06 od 09. (Iz presude Okružnog suda u Nišu. poravnanjem zaključenim 27. i J. Z. Zakona o nasleđivanju reguliše da zaostavština po sili zakona u trenutku smrti ostavioca prelazi na njegove naslednike.) 293.R.11. Član 212. da su njegovi zakonski naslednici učesnice R. supruga tužilje.Ž. ___/92. Rev.P. već u skladu sa članom 12. Ž. _____/98. kada su njegovi zakonski naslednici bili supruga. pokreću ostavinski postupak na zaostavštini svekra tužilje. koja nije raspravljana ni u momentu smrti sina ostavioca. PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE (Član 212. Ž. Lice koje nije učesnik u ostavinskom postupku nema pravni interes da pobija rešenje o nasleđivanju. a što je tužena dužna da joj prizna. godine. Zakona o nasleđivanju propisuje da. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je ostavilac pok. sa roditeljima ostavioca i njihovim potomstvom i to jednu polovinu ove zaostavštine. br.

sve i da Z. tač. nije imala bliskih srodnika kao zakonskih naslednika a. Okolnost da se između trećih lica i sada pokojne vodi postupak o poništenju ugovora na osnovu koga je pokojna stekla pravo svojine na predmetnom stanu. na osnovu čl. a kako ostavilac druge imovine nije imao. 658/04 od 19.) 296.NASLEDNO PRAVO u potpunosti. Pobijano rešenje nema to pravno dejstvo da sprečava učesnicu R. zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca. Okružni sud je odbacio kao nedozvoljenu njenu žalbu kojom se prvostepeno rešenje pobija u navedenom delu. već svi naslednici. da poravnanje pobija u parničnom postupku. 10649/95) . osim one navedene u poravnanju. ishoduje i drugačiji raspored zaostavštine pok.10. Z. koji se već vodi. U prvostepenom postupku je utvrđeno da pok. P. 2. 677/95 od 30. P. zavisno od odluke u parnici.10.) Kada pre okončanja ostavinskog postupka postane sporran obim zaostavštine. 10201/96 od 25.R. sud je bio dužan da utvrdi koji su zakonski naslednici umrlog tužioca i da li oni žele da stupe u parnicu na mesto umrlog tužioca. 297. prvostepeni sud je bio ovlašćen da prekinuti postupak nastavi donošenjem pobijanog rešenja. Budući da R. onda to mogu učiniti samo svi naslednici koji kao sanaslednici imaju status jedinstvenih suparničara. i J. P. god. Gž. god.. 5483/98 od 20.. Gž. koje takođe nije smetnja da se nastavi parnica za poništaj poravnanja kojim je rešeno pitanje nasleđivanja iza pok. to nisu ni učesnice R. (Vrhovni sud Srbije. Ukoliko bi se na mestu umrlog tužioca pojavili njegovi naslednici odnosno stupili u parnicu na mestu umrlog tužioca. ZPP. 123. zaostavština nije pravilno označena. obustavio.. ZON-a. od kojih zavisi pravo na nasleđe. Rev. niti one ističu bilo kakav zahtev iz onoga što predstavlja njenu zaostavštinu. jer ne može samo jedan od više naslednika da preuzme parnicu.god. potrebno je da se ostavi mogućnost naslednicima da se o tome izjasne. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je dalji postupak rasprave zaostavštine iza pok. bez uticaja su izjave o nasleđivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih činjenica.) 294. te da ona i nema pravnog interesa da pobija rešenje o nasleđivanju iza pok. u stvari i nije učesnik u nasleđu iza pok. god. Budući da se umešao u parnicu samo bračni drug tužioca. Z.) 295. Z.1996. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. u smislu čl.04.133 - . 1995. u slučaju kada je umrli ostavio imovinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ne predstavlja prethodno pitanje u ostavinskom postupku.1999. kao i pravo na zakonsko nasleđivanje.2004. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu.Ž. pa je stoga Okružni sud odbio kao neosnovanu žalbu učesnice R. Gž. i da. Gž.nesporno je. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Pre nego što sud odluči o obustavi postupka. 380.10. u tom delu. Kako se ostavinski pokreće i vodi po službenoj dužnosti.

Sve do završetka .god. godine) 299. i 117. da li ona zapravo traži poništaj nasledničke izjave iz navedenih razloga u smislu odredbe čl. Gž.2008.12.) . godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu. st. Gž.može se tražiti do završetka . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Ostavinski sud je u obavezi.1996. 2552/97) 301.03. 213. Lice koje se odreklo nasleđa nije naslednik. 4668/07 od 17. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu. Zakona o obligacionim odnosima. 35/96 od 20. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE OD NASLEĐA (Član 213. Zaskona o nasleđivanju . Zakona o nasleđivanju) 298.okončanja ostavinske rasprave. 4. 220.10. Poništaj nasledničke izjave – shodno čl.134 - . Od toga će zavisiti dalji tok postupka i odluka suda. jer se do tog momenta može dati i nova naslednička izjava ukoliko se poništi prethodna. ukoliko se poništi prethodna. Zbog toga će prvostepeni sud u ponovnom postupku pozvati imenovanog naslednog učesnika da se izjasni. 2084/07 od 04. 65. Gž. st. Zahtev za poništaj nasledničke izjave o odricanju od nasleđa zbog zablude može se ostvariti do svršetka ostavinske rasprave pred prvostepenim sudom a nakon toga taj zahtev se može ostvariti samo u parnici pod uslovima propisanim odredbama čl. Iz obrazloženja: Jednom data naslednička izjava (negativna ili pozitivna) smatra se konačnom i važi kako u odnosu na zaostavštinu koja je predmet ostavinskog postupka tako i na docnije pronađenu imovinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – mart 2002. 1. god.okončanja ostavinske rasprave može se tražiti poništaj nasledničke izjave. da testamentalnim naslednicima dostavi pismeni dopis kojim traži da se izjasne u roku od 15 dana o postavljenom zahtevu zakonskih naslednika na nužni deo.2007.) 300. pa sud nije dužan da mu uruči rešenje o nasleđivanju. tokom postupka raspravljanja zaostavštine. jer se do tog momenta može dati nova naslednička izjava. O.

Gž. (Vrhovni sud Srbije.) 303. god. može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom. Naslednik. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Vrhovni sud Srbije. kao i izjava o prijemu nasleđa. god.1999.njegovoj pravnosnažnosti – ono ne može staviti van snage presudom parničnog suda.1999. Rev 4229/98 od 09. Izjava kojom se ne osporava punovažnost testamenta o formi i sadržini ne predstavlja nasledničku izjavu. koji je dao izjavu.) 305. 2565/99 od 26. Zakona o nasleđivanju) 302. pa se pronađe nova imovina. god. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. Rev. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu.1198. (Vrhovni sud Srbije. ali se po . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – maj 2004. ili je data usled prevare ili u zabludi.01.03. Rev. 194/95) . (Vrhovni sud Srbije.) 304.NASLEDNO PRAVO PRIRODA IZJAVE O ODRICANJU I NJEN PONIŠTAJ (Član 214. Naslednička izjava data protivno odredbama Zakona o nasleđivanju čini ostavinsko rešenje nezakonitim. god. Pravo na poništaj nasledničke izjave pripada samo licu koje jet u izjavu dalo a ne drugim licima.01.) 307.09. Data naslednička izjava i rešenje o nasleđivanju vezuju stranke koje su učestvovale samo ukoliko se odnose na pravo nasleđa dok svakom od učesnika u ostavinskom postupku ostaje i dalje pravo da u parnici opstvaruje zahtev koji se zasniva na njegovom pravu svojine nezavisno od prava nasleđa. pa ni sanaslednicima. 6396/97 24.135 - . 3100/98 od 13.) 306. Neopoziva je izjava o odricanju od nasleđa. Rev. god.2000.

u smislu člana 216. tuženi i V.član 111. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu shodno odredbi člana 216. ako je izjava data u zabludi. stav 1. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca. Pošto je tuženi M. .član 117. U konkretnom slučaju utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog. zabluda. Ovo zbog toga što takva izjava predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. Zakona o nasleđivanju. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo tužilji. rušljivi ugovori su oni koji proizvode pravna dejstva ali koji mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi (te se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica. Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica. a ne i sudovi po službenoj dužnosti). Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Ugovor je rušljiv kada ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. prevara) i kod ograničene poslovne sposobnosti. Zakona o nasleđivanju.136 - . ustupilac je legitimisan da traži njeno poništenje. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. Rušljivost se primenjuje u materiji mana volje (pretnja. Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora. nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE U KORIST ODREĐENOG NASLEDNIKA (Član 216. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili prevarom). To znači da njegovo poništenje može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog. primio ustupljeni deo. date o ustupanju naslednog dela od strane jednog od naslednika. Tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti . smatra se izjavom o prijemu nasleđa. tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje.O. Zakona o nasleđivanju) 308. uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Dakle. pa je sud na osnovu odredbe člana 127. Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi. Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi učesnik M. Nakon nasledničke izjave. koju čine akcije navedenog Preduzeća. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. ako je tom prilikom bilo mana u pogledu volje strana. kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno . Zakona o obligacionim odnosima. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica. tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti ugovora. Rušljivi ugovori proizvode pravna dejstva ali mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika. što znači da poništenje ugovora o poklonu može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. prevara). kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno. U konkretnom slučaju. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo navedenoj tužilji. Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora. tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje. godine) 309. u smislu člana 216. Zakona o nasleđivanju. Otuda se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica. Zbog toga je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. ako je izjava data u zabludi. Pošto je ovaj tuženi primio ustupljeni deo. Zakona o obligacionim odnosima .rušljiv kada ga je zaključila ograničeno poslovno sposobna strana. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu .04. Ustupilac je upravo zbog toga legitimisan da traži poništenje nasledničke izjave ukoliko je prilikom njenog davanja bilo mana u pogledu volje strana. zabluda. tuženi i lice V. Prema članu 117. stav 1.prema članu 111. Zakona o nasleđivanju. kao i kod ograničene poslovne sposobnosti. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. pa je sud na osnovu odredbe člana 127. Iz obrazloženja: Ugovor je . uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Naslednička izjava o ustupanju naslednog dela data od strane jednog od naslednika predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog. Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi. 804/08 od 03. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi. u ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog. Rev.shodno odredbi člana 216. a ne i sudovi po službenoj dužnosti. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. . Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi imenovani učesnik.O. smatra se izjavom o prijemu nasleđa.137 - . koju čine akcije naznačenog preduzeća. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili je prevaren).2008. Rušljivost se primenjuje u domenu mana volje (pretnja.

10525/95) 313. (Vrhovni sud Srbije. Ako su stranke u vreme raspravljanja zaostavštine znale za zaveštanje i njegovu sadržinu. 3991/99 od 19.) . 3298/99 od 10. Zakona o nasleđivanju) 314. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za ustupanje. Gž. pa je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu.02. god.) 310. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanju svog naslednog dela.1998.01. 4320/99 od 22. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. i kao dvostrani pravni posao ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako sanaslednik prihvati ponudu. To semože primeniti i na izjavu o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika.02. Rev.) 311.10. god. AKO JE DATA IZJAVA O PRIJEMU NASLEĐA (Član 220.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika.2000. godine) Naslednička izjava o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o nasleđivanju) Naslednička izjava neće biti u skladu sa zakonom ukoliko naslednicima nije predočeno šta predstavlja ostavinsku masu. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. U slučaju odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika.) 312. 6752/97 od 01. ne mogu se – u takvim okolnostima – koristiti ptavom da u posebnoj parnici ostvaruju svoj zahtev.04. Kod pravnih poslova bez naknade bitnom zabludom smatra se i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze.2000. kao ni koja su im prava i koji je značaj nasledničke izjave. god. Rev. odnosno ustupljeni deo nasleđa. Rev. PREĆUTNI PRIJEM NASLEĐA (Član 219.2000. (Vrhovni sud Srbije.138 - . ali ga namerno nisu predale sudu. god. (Vrhovni sud Srbije. 804/08 od 03.2008.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. . a ukoliko između naslednika postoji spor o tome. od proglašenja testamenta.uputiti na parnicu. list FNRJ".07. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. budući da sporazum o deobi praktično predstavlja poravnanje pred sudom. isto će se ukinuti.139 - .1997. Prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina. Kod davanja nasledničke izjave. po svojoj prirodi i domašaju. Prekluzija je nastupila na osnovu člana 144. U ostavinskom postupku se jasno razlikuju. Gž. to se ( kao i svako poravnanje ) i on može napadati i pobijati.1955. god. god.1995. naslednička izjava i sporazum o deobi. 20 od 11. Zakona o nasleđivanju) 317.sve do utuženja 1994. 870/95 od 28.5. kojim je je propisano da pravo zahtevati zaostavštinu nasledniku ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za godinu dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine a najdalje za deset godina računajući od smrti ostaviočeve odn. godine a tužioci . tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl.04. Ostavinski sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika ( koji tvrdi da je bio u zabludi ) . Protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe . Iz obrazloženja: Jasno se razlikuju naslednička izjava i sporazum o deobi. godine nisu tražili da se utvrdi da ostavinsku masu iza njihovog pravnog prethodnika ( supruga ) i oca čine nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva. ne bi trebalo postupati na isti način. Međutim. godine). jer Zakon o nasleđivanju tako nešto ne predviđa.NASLEDNO PRAVO 315. on će se raspraviti u parnici. U slučaju da je sporazum o deobi sačinjen u zabludi.) 316. Iz obrazloženja: Pravni prethodnik tužilaca umro je 1956. br.zakonska prekluzija. 46/97 od 28. Tužioci su na taj način prekludirani u pravu na ostvarivanje naslednog dela.kao njegovi zakonski naslednici . Ukoliko je ostavinsko rešenje protivrečno nasledničkim izjavama.) NEZASTARIVOST PRAVA NA ZAHTEVANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 221. može se tražiti poništaj izjave zbog eventualne zablude. pri čemu nema potrebe prekidati ostavinski postupak.

Zakona o nasleđivanju) 320.06. nije od uticaja. godine) . 51/03 od 21. do njegovog prekida.) 319. (Iz Presude Višeg suda u Kraljevu. Rok zastarelosti se računa od momenta smrti.2010. a na osnovu punomoćja izdatog od strane ostavioca u navedenom predmetu. Gž. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. Stoga.07. a što sud navodi kao razlog za odbijanje tužbenog zahteva.2009.2003. Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 20.2003. tužbeni zahtev nije osnovan iz iznetih razloga. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Kako naslednici odgovaraju za ostaviočeve dugove. Rev. godine u ostavinskom postupku.11. pa je obavezao tuženog da mu plati 1/3 navedenog iznosa.140 - . god. Zakonska prekluzija koja je nastupila. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. god.) OBIM NASLEDNIKOVE ODGOVORNOSTI ZA DUGOVE (Član 222.) 318.05.1. Gž. koja se mora primeniti na materijalno-pravni odnos stranaka protekom zakonskog roka za ostvarenje zaostavštine .izgubili pravo na zakonsko nasleđivanje. godine tuženi je oglašen za naslednika na idealnoj 1/3 zaostavštine iza smrti ostavioca.610/95 od 03.imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. To što tužilac nije prijavio svoje potraživanje do 24.2 1248/10 od 08. U parničnom postupku tužilac ima pravo da potražuje od tuženog naplatu dugova (svojih potraživanja) pokojnog ostavioca kada su oni utvrđeni pravnosnažnim ostavinskim rešenjem. 255/2004 od 11.1995.god.12. čak i pod pretpostavkom prihvatanja revizijskih razloga vezanih za nepostojanje uslova za sticanje svojine održajem zbog nesavesnosti tuženih. Istim rešenjem je utvrđeno da pasivu zaostavštine čini dospelo novčano potraživanje imenovanog advokata . jer je potraživanje tužioca utvrđeno pomenutim rešenjem koje je postalo pravnosnažno.ovde tužioca u naznačenom iznosu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2004. to drugostepeni sud nalazi da je osnovan tužbeni zahtev tužioca. ima za posledicu odbijanje tužbenog zahteva.NASLEDNO PRAVO Tužioci su . a ne od sudske odluke ili podnošenja zahteva.

2002. Vrednost nasleđene imovine je veća od visine duga u iznosu od 45. Zakona o parničnom postupku stranku mora da zastupa u postupku po reviziji. je.16 ari u G.K.kao zajmoprimca i tužioca . sin zajmoprimca.kao zajmodavca.V.2002. u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze. izreke potvrdio.u stanju lečenja posle saobraćajne nesreće bio sposoban za rasuđivanje i imao saznanje o svojim obavezama po osnovu ugovora o zajmu. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog V. i 4.00 dinara.V. blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. tačka 9.256. što je potvrdio i sada pokojni otac tuženih u periodu lečenja posle saobraćajne nezgode.sada pokojnog D. na iznos od 1. Postojanje duga u navedenom iznosu i okolnosti da dug nije vraćen utvrđeno je iz dokaza izvedenih u postupku. kojim je obavezana Kompanija "D.V.M. kao i na 1/2 idealnog dela nepokretnosti stambene zgrade površine 1." AD da pokojnom D.000 eura i na iznos od 1. Razlozi nižestepenih presuda nisu između sebe protivurečni.233. isplati iznos od 45. stav 2.12.256.55 eura u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke otkupljuju efektivnu stranu valutu u mestu ispunjenja na dan isplate.150. Kada je vrednost nasleđene imovine veća od novčanog iznosa koji je predmet ugovora o zajmu između ostavioca . godine.000 eura .000." čiji je on bio direktor. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi V. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija neosnovana.2007.97 eura.V. godine pa do isplate. Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Navedeni iznos dat je na zajam isključivo ocu tuženih. . Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. sa domicilnom kamatom na iznos od 33. Tuženi V. a koji nije u ugovorenom roku vraćen. a ne u ime i za račun preduzeća "V. 2. Tužilac je sada pokojnom imenovanom ocu tuženih u više navrata dao na zajam ukupan iznos od 45. Neosnovan je razlog revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. onda su pravilno nižestepeni sudovi utvrdili obavezu zakonskog naslednika da vrati istu sumu novca koja je data na zajam.12. Prema utvrđenom činjeničnom stanju.141 - . stav 2..55 eura. rešenjem Drugog opštinskog suda u B. tuženi su naslednici svoga oca .NASLEDNO PRAVO 321. Pobijanom i prvostepenom presudom dati su razlozi o odlučnim činjenicama na kojima je zasnovana odluka o tužbenom zahtevu. i dopunskim rešenjem istog suda oglašen je za zakonskog naslednika svoga oca na svim pravima po osnovu poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u G.36 ari i 1. Iz obrazloženja: Tuženi V.M. i prvostepenu presudu u stavu 1. sa rokom vraćanja do 01.022.prema datom nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra . presude obavezan je da tužiocu B. Nadležni Okružni sud je naznačenom presudom od 21. tačka 12.a sve počev od 01. ovog Zakona na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.256. na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 1. u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu stranu valutu na dan isplate..58 eura. a ni sadržini dokaza izvedenih u postupku. na iznos od 10. kao fizičkom licu.55 eura. koji na osnovu člana 84. sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate. Jer.02. a koji je . preko punomoćnika advokata. stavom 2. istog. u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.

. tada naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine shodno članu 222.V. Vrhovni sud je cenio navode kojima se osporava postojanje potraživanja tužioca po osnovu ugovora o zajmu.. Iz okolnosti da je tužilac ocu tuženih dao na zajam iznos iz stava 1. Neosnovano je isticanje u žalbi da nema odgovornoti tuženika – dužnika. Zakona o nasleđivanju. godine ) 322. a to je da nije utvrđen status zemljišta na kojima je dužnik postao naslednik. to je pravilnom primenom navedenih odredbi materijalnog prava. izreke prvostepene presude. dug u iznosu iz stava 1. Odlučujući o reviziji. i 2. po članu 222. da tužiocu vrati istu sumu novca koja je data na zajam sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate. prvostepene presude.) . Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog i država – dužnik je postala naslednik. naslednik svoga oca.10. to postoji odgovornot Republike Srbije – naslednika shodno članu 222. Zakona o nasleđivanju i naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine.03. proizilazi zaključak nižestepenih sudova o postojanju odnosa zajma između tužioca i oca tuženih. Gž. Na osnovu člana 562.NASLEDNO PRAVO Na utvrđeno činjenično stanje pravilnom primenom materijalnog prava odlučeno je kao u stavu 1. prema razlozima pobijane i prvostepene presude. Za takvu odgovornot dužnika ne utiče okolnost koja se u žalbi ističe.. kojom je propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Međutim. 454/06 od 29. Zbog toga je neosnovan razlog revizije da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze.142 - . 1353/07 od 03. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije. tog suda. već i iskaza svedoka koji imaju saznanje da je tužilac ocu tuženih dao na zajam predmetni iznos te da je postojanje duga u utvrđenom iznosu priznavao i sada pokojni . Kada je za naslednika imovine pokojnog proglašena država – Republika Srbija. odlučeno kao u stavu 2.. Kako je veštačenjem utvrđeno da je vrednost imovine pokojnog veća od duga. prvostepene presude nije utvrđen samo iz činjenice da je otac tuženih posle saobraćajne nesreće priznao postojanje odnosa zajma. U toj situaciji na obavezu naslednika ne utiče status zemljišta na kome je postao vlasnik.. pa je i izvršenje nedozvoljeno. Zakona o nasleđivanju.pre doživljene saobraćajne nesreće. na osnovu pravnosnažne presude. Naime. na ime duga ostavioca.2006. pa je u tom delu žalba neosnovana. Rev. Iz obrazloženja: Rešenjem o izvršenju prvostepenog suda dozvoljeno je izvršenje pa se dužnik Republika Srbija obavezuje da isplati poveriocu iznos. pravilno je obavezan tuženi V. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu dužnika i potvrdio je prvostepeno rešenje. a zbog težine zadobijenih povreda od kojih je nastupila smrt. izreke prvostepene presude. nije bio u takvom stanju svesti da bi se iz njegove izjave mogao izvesti zaključak o postojanju duga prema tužiocu. a zbog okolnosti da sada pokojni otac tuženih posle saobraćajnog udesa. Takođe proizilazi da je utvrđena obaveza dužnika – tuženika u parnici za isplatu tužiocu – poveriocu novčani iznos od. pri činjenici da novčani iznos koji je predmet ugovora o zajmu nije u ugovorenom roku vraćen..2007. god. Zakona o nasleđivanju. proizilazi iz odredbe člana 222. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. br. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je vrednost nasleđene imovine veća od iznosa koji predstavlja zajam. i 2. i 2. Obaveza tuženog V.

..obaveza naknade štete koja se.u konkretnom slučaju . A."naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine". jer naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.) 324. postojeće na kp.000.prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev Međutim.saglasno odredbi člana 206.nastala 10. Naime.143 - . I. a koja tužiocu nije naknađena pre smrti ostavioca. Zakona o nasleđivanju . istog Zakona .. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac potražuje od tužene Republike Srbije primljeni deo cene po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti (izostanak zakonske forme) zaključenog sa sada pok.I. P. M. I.placa na koje se ova kuća nalazi. zatim da je ova nepokretnost predmet izvršenja u postupku I.. Zakona o nasleđivanju . 02. . Gž. Zakona o nasleđivanju. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara samo do visine vrednosti nasleđene imovine. i to pod uslovima i u obimu propisanim članom 222. stav 1. pre smrti ostavioca koji je preminuo 25. iz P.. jer ostaviočevi dugovi postaju u trenutku otvaranja nasleđa dugovima naslednika a nasleđe se . bila 1/2 stambene zgrade u O. Naslednika tereti obaveza naknade štete koja je dospela pre smrti ostavioca a koja tužiocu nije naknađena od strane ostavioca. i to po sili zakona samom činjenicom smrti.600 DM s kamatom. Imajući u vidu da je predmet zaostavštine pok. 1491/2005 od 4. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu.____/99 radi naplate novčanog potraživanja neparničara M..NASLEDNO PRAVO 323. da potraživanje u navedenom izvršnom postupku iznosi 9..11. Dug ostavioca je .020. Jer. čiji je zakonski naslednik tužena Republika Srbija. Zbog toga. koji je i preminuo od posledice ovog požara. koja je -prema utvrđenju prvostepenog suda . ostaviočeva obaveza naknade štete tereti naslednika po sili zakona kao dug ostavioca.00 dinara. tvrdeći da ju je pretrpeo u požaru koji je izazvao otac tuženog O. A.2002._______/9 KO O… kao 1/2 zemljišta . Sa obrazloženjem da tuženi nije pasivno legitimisan . posebno zbog toga što pre smrti oca tuženog pravo tužioca za naknadu štete nije ni utvrđeno .sina i naslednika pokojnog O. biv."zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti" i odredba člana 222.I. Na to upućuje odredba člana 212. smatra dospelom od trenutka nastanka štete.otvara čovekovom smrću. iz O. br. činjenica da visina štete nije utvrđena pre nastupanja smrti štetnika nije od uticaja na pravo oštećenog da štetu zahteva od naslednika. br. godine ). na naslednika prelaze i prava i obaveze ostavioca.jer u ostavinskom postupku nije nasledio obavezu naknade štete koju je tužilac pretrpeo. podneo tužbu radi naknade štete.. Zakona o obligacionim odnosima._____/99 od 10.12. u smislu odredbe člana 186. Iz obrazloženja: Tužilac je protiv tuženog . ovakav stav prvostepenog suda nema uporište u materijalnom pravu.2002. godine ( dakle. god.10. 1999. da je vrednost nepokretnosti u tom postupku procenjena na 1. br.2006. na osnovu izvršne isprave.

52/74. 46/95). 222. već bi imao pravo da traži izvršenje i na drugoj imovini tuženika. 428/06 od 30. god. br. M. stav 1. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik SRS". br. 1999. Nije sporno da je sada pokojni suprug tužene dugovao tužiocu tuženi iznos u smislu odredbe čl. st. 222. zatim koliko iznosi dug ostavioca. Prvostepeni sud je zaljučio da tužena nije u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos. 1/80) odnosno čl. 1/80). Zakona o nasleđivanju ("Sl. a ako šta ostane. Ovo zbog toga što ako bi vrednost imovine u potpunosti zalegla za potraživanje u vezi s kojim teče izvršni postupak. prvostepeni sud pogrešno nalazi da vođenje postupka izvršenja u navedenom predmetu i postojanje ostaviočevog duga prema neparničaru M. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti saglasno navedenim primedbama. Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio. nema značaja za vođenje ove parnice. Tužena nije imala znanja da je njen sada pokojni suprug uzeo na zajam od tužioca označeni iznos deviza. stav 1. a sa takvom ocenom slaže se i drugostepeni sud. odnosno člana 222. ZON-a utvrditi najpre vrednost nasleđene imovine i vrednost duga pok. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je dao na zajam pokojnom suprugu tužene određeni novčani iznos u nemačkim markama o čemu je sačinjena i pismena isprava. godine i da dovede u odnos te dve vrednosti pa tek onda da razmotri ima li mesta i u kom obimu obavezivanju tužene Republike Srbije da tužiocu vrati iznos spornog novčanog potraživanja. glasnik SRS". Sporno je da li je tužena kao zakonski naslednik svog pokojnog supruga u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos. 2. jer u slučaju donošenja pravosnažne presude o usvajanju tužbenog zahteva tužioca. 02. 52/74.05. Gž. i 558. I.____/99 od 10. po navedenom izvršnom predmetu.144 - . propisuje da naslednik . tako što će radi pravilne primene čl. niti u koju svrhu je ovaj iznos utrošen. po presudi P.2006. br. A. što bi bilo u suprotnosti sa odredbom čl. ispostavilo bi se da bi tužena Republika Srbija odgovarala za dugove ostavioca i svojom sopstvenom imovinom. Zakona o nasleđivanju. br. 222. glasnik SRS". br.557. po kojoj naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Zakona o nasleđivanju ("Sl. istog zakona dužan da mu taj iznos vrati. br. i 562. 1. 559.i glasnik SRS". Zakona o nasleđivanju. tek u toj meri (vrednosti) tuženik će moći da odgovara za sporni dug u ovoj parnici. Odredbom člana 140.NASLEDNO PRAVO kao i na pozivanje tuženika u odgovoru na tužbu na odredbu čl. Zakona o nasleđivanju ("Sl. 222. usvajanjem tužbenog zahteva prema tuženoj Republici Srbiji. Zakona o obligacionim odnosima kao i da je u smislu čl. st. radi pravilne primene navedenog propisa prvostepeni sud je bio dužan najpre da utvrdi koliko iznosi vrednost nasleđene imovine. Naime. Iza smrti pokojnog supruga tužene nije ostavila nikakava imovina. Tužena kao naslednik svog pokojnog supruga iza kojeg nije ostala nikakva imovina za nasleđivanje ne odgovara za ostaviočeve dugove u smislu člana 140.) 325. 46/95). tužilac kao izvršni poverilac ne bi bio ograničen da protiv tužene Republike Srbije traži izvršenje samo na imovini koja je bila predmet nasleđivanja.

Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su dužni da plate tužiocima navedeni novčani iznos u delovima od po ½ sa zakonskom zateznom kamatom. god. a tužioci su kupili nepokretnost u delovima od po ½ a shodno članu 104. preinačena je prvostepena presuda.1997. To znači da naslednik za dugove ostavioca odgovara samo ako u vrednosti njegovog naslednog dela za njih postoji pokriće. U konkretnom slučaju pokojni suprug tužene nije imao nikakve imovine za nasleđivanje.09. Presudom drugostepenog suda. odgovara za njegove dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. pošto prema utvrđenim činjenicama ne proizilazi da je zajam koji je pokojni suprug tužene uzeo od tužioca utrošen za podmirenje tekućih potreba bračne zajednice. stav 2. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.05. niti za obaveze koje po opštim propisima terete oba bračna druga. (Iz odluke Okružnog suda u Kraljevu. 1442/96 od 22. Gž. Zakonski naslednici odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela.) 326. Naslednik stupa u prava i obaveze poverioca tj. Iz spisa proizilazi da je poništen ugovor o kupoprodaji zaključen između tužilaca kao kupaca i pravnog prethodnika tuženih kao prodavca. 1194/96 od 03. Zakona o braku i porodičnim odnosima. stupanja u prava poverioca odn.) ODGOVORNOST SANASLEDNIKA (Član 224. Pitanje pravnog sledovanja. Kako je ugovor poništen.1997. god. pa pošto je odgovornost naslednika za dugove ostavioca ograničena do visine vrednosti nasleđene imovine to proizilazi da tužena kao naslednik pokojnog supruga u smislu citiranog propisa nije dužna da izvrši isplatu utuženog iznosa tužiocu kao dugovanje njenog pokojnog supruga. kako to iz utvrđenih činjenica proizilazi. a što je slučaj kod nasleđivanja. ZOO. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno . to tužioci imaju pravo na povraćaj kupoprodajne cene radi povraćaja u pređašnje stanje. Zakona o nasleđivanju) 327. Pored toga tužena nije odgovorna za dugove svog sada pokojnog supruga ni svojom posebnom imovinom u smislu člana 336. Na utvrđeno činjenično stanje. tako da se obavezuju tuženici da plate solidarno tužiocima navedeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom.145 - . u obaveze dužnika iz izvršne isprave je takvo da se u odnos potraživanja može preći na više načina. Gž.NASLEDNO PRAVO odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.

utvrđene ovom presudom. god.2000. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. (Vrhovni sud Srbije. Nije sporno da je nasledni deo tuženih veći od ukupne obaveze tuženih. može svoja prava ostvariti u posebnoj parnici. Okončanja ostavinskog postupka zajednički upravljaju i raspolažu imovinom koja je predmet ostavine. Zakona o nasleđivanju) 331. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. Gž.04. 7169/99 od 16. 12136/96 od 22. Zakona o nasleđivanju. god.01. a tuženici su njegovi zakonski naslednici i oni odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. Zbog toga je prvostepena presuda preinačena i odlučeno kao u izreci. 1471/95 od 23. god. Gž.) PRAVO NA DEOBU NASLEDSTVA (Član 228.) 328. 440/05 od 19.01.146 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.) PRAVO NASLEDNIKA KOJI JE ŽIVEO ILI PRIVREĐIVAO U ZAJEDNICI SA OSTAVIOCEM (Član 232.10. Posle punovažnog poravnanja suvlasnički udeli su definitivni te se o ovome više ne može voditi spor.1997.NASLEDNO PRAVO pravo. 163/95) NASLEDNIČKA ZAJEDNICA (Član 229. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. shodno članu 224. Naslednik koji nije u toku ostavinskog postupka zahtevao izdvajanje iz zaostavštine imovine po osnovu sticanja u braku.1997.) . Gž. Naslednici do deobe odn. br. Prodavac iz ugovora je u međuvremenu umro.2005. god. Zakona o nasleđivanju) 329. Rev. Naslednik koji je snosio troškove sahrane ostavioca ima obligacioni zahtev prema ostalim naslednicima za srazmerno učešće u tim troškovima i taj zahtev može ostvariti u posebnoj parnici. Zakona o nasleđivanju) 330. Gž.

12. iz R… njihovog dede po majci R. br. u celini izmiren u pravu nasleđa.) . naslednici sada pok. 46. 377. M. umro je 12. a najdalje za 10 godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta (st. Gž. ZON-a. protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe. s obzirom na okolnost da se njihova majka R.1997. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. prema odredbi čl. Nasledniku prestaje pravo na nasleđe. 12215/96 od 18. ZON-a. Prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu čl. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je utvrđeno da su tužioci po osnovu prava predstavljanja preko njihove majke R. pa se ovde ne radi o ponavljanju postupka. Zakona o nasleđivanju) 333. Gž. ako u zakonskom roku nije zahtevao zaostavštinu.M. 139. već o nasledničkoj tužbi. Stoga. god.. M.2005. u ostavinskom postupku iza pok. glasnik RS". st.02. 52/74. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. god. ZON-a. Prema tome. 1579/05 od 15.11. M.. br. st. Ako je naslednik u žalbi protiv rešenja o nasleđivanju postavio zahtev da se iz zaostavštine ostavioca izdvoji njegova posebna imovina. po kojoj pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine. sa naslednim udelom od 1/3 imovini bliže označenoj u izreci prvostepene presude. ZPP-a. u konkretnom slučaju. pa kako se ima smatrati da je nasleđe otvoreno danom smrti ostavioca.NASLEDNO PRAVO 332. Okružni sud je na osnovu čl. Pok. br. U ovoj pravnoj stvari tužioci zahtevaju zaostavštinu ostavioca pok.. Dakle. st. a tužioci nisu pozivani na nasleđe po pravu predstavljanja njihove majke. ukinuo prvostepenu presudu.O.. 101/03) primenjuje se Zakon o nasleđivanju ("Sl. i 131. odrekla nasleđa. 2).) PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (Član 237. prema odredbi člana 237. 46/95.147 - .02. važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. prvostepeni sud pogrešno nalazi da se imaju primeniti pravila o ponavljanju postupka. svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. prvostepeno rešenje će se ukinuti. ne radi se o izjavi o odricanju od nasleđa i ne primenjuje se pravilo iz čl. u konkretnom slučaju.1996. 3. koji nisu ni morali da učestvuju u postupku. 2. i da zaostavštinu ne potražuje.O. Naime. kada je naslednik u ostavinskom postupku izjavio da je poklonom učinjenim od ostavioca. Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje bilo nepotpuno utvrđeno. ostavinski sud nije ni bio dužan da po pravu predstavljanja njihove majke na nasleđe poziva tužioce.N. iz R. U pogledu blagovremenosti tužbe. 1) dok prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina (st. godine. 1. po nalaženju Okružnog suda. 1/80 i 25/82) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa (u daljem tekstu: ZON). glasnik RS".