3.1.3. NASLEDNO PRAVO

3.1.3.

NASLEDNO PRAVO

NASLEDNO PRAVO

PREDMET NASLEĐIVANJA (Član 1. Zakona o nasleđivanju)

1.
Ako je propisanim pravnim aktom njegovom nosiocu već priznato pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, isplata naknade za period u kome je titular bio živ prestaje da bude lično pravo koje se gasi njegovom smrću i postaje imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Pokojni suprug tužilje bio je korisnik prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, koju je ostvarivao u periodu od 07.04.1998. godine pa do 17.12.2005. godine. Suprug tužilje preminuo je 31.01.2006. godine, a naknada je isplaćivana u skladu sa rešenjem koje je doneo tuženi, u odgovarajućim iznosima do 31.08.2001. godine, a od 01.09.2001. godine pa do dana do kada je naknada isplaćivana iznos određen rešenjem umanjen za 39 %. Pri tome, tužena nije donela novo rešenje kojim bi odredila visinu naknade u drugom iznosu. Inače, tužilja je pravnosnažnim ostavinskim rešenjem nadležnog suda oglašena za naslednika na zaostavštini pokojnog supruga. Kod ovakvog stanja stvari prvostepeni sud zaključuje da je isplata naknade po osnovu nezaposlenosti lično subjektivno pravo koje prestaje smrću nosioca tog prava, pa je tužbeni zahtev odbijen. Stav je Okružnog suda da se ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti, jer je usled pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Naime, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, prema odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, lično – subjektivno pravo koje postoji do trenutka smrti njegovog titulara. Pravilan je, isto tako, i zaključak da je ovo pravo subjektivnog karaktera, pa zbog toga nije nasledivo i ne ulazi u zaostavštinu za slučaj smrti njegovog nosioca. Međutim, pravo na novčanu naknadu pripada korisnicima ovog prava iz čl. 108. navedenog Zakona, pod uslovima propisanim preostalim odredbama, ali u cilju obezbeđivanja minimalnih sredstava radi egzistencije nosioca prava i članova njegovog domaćinstva. Kada je pravo na novčanu naknadu propisanim pravnim aktom već priznato njegovom nosiocu, isplata naknade za period kada je titular bio živ više ne predstavlja lično pravo koje se gasi njegovom smrću, već je imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Dakle, sve dospele a neisplaćene mesečne rate, u periodu u kome je nosilac prava bio živ, predstavljaju imovinsko pravni zahtev koji može biti predmet nasleđivanja. To se odnosi i na pravo da se za ovaj period u postupku pred sudom ostvaruje naknada štete ukoliko je zbog nezakonitog načina njenog obračuna ista nastupila u vidu razlike između iznosa naknade koji je bio utvrđen pravnosnažnim i konačnim pravnim aktom i stvarno isplaćenog iznosa u istom periodu. Prema tome, samo pravo na naknadu se ne može naslediti jer je lično subjektivno i prestaje smrću njegovog titulara, ali pravo na isplatu zaostalih rata kao i pravo na naknadu štete zbog nezakonite isplate za vreme života titulara je imovinsko pravo i čini deo zaostavštine njegovog nosioca. Iz navedenog proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. 1 st. 2 Zakona o nasleđivanju, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. (Rešenje Okružnog suda u Nišu, Gž. 1225/08 od 31.03.2008. godine)
-2-

NASLEDNO PRAVO

2.
Ako u trenutku smrti ostavilac nije bio vlasnik nepokretnosti koje su od njega ranije nacionalizovane, predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju tih nepokretnosti je neosnovan. Prema Zakonu o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, u postupku se predlagači mogu legitimisati kao naslednici ranijeg vlasnika osnovnim rešenjem o nasleđivanju. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je pouzdano utvrđeno, a nije ni bilo sporno, da je rešenjem istog suda O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, raspravljena zaostavština ostavioca pok. D. P. i da su za naslednike njegove zaostavštine oglašeni njegovi sinovi, ovde učesnici kao predlagači, D. P. i M. P. Pri okolnostima koje u predlogu za donošenje dopunskog rešenja ističu učesnici da je ostavilac bio vlasnik nepokretne imovine koja je nacionalizovana još 1959. godine, nije bilo uslova za donošenje dopunskog rešenja s obzirom da u trenutku ostaviočeve smrti, 1993. godine, ostavilac nije bio vlasnik te, ranije nacionalizovane, imovine u pogledu koje se traži donošenje dopunskog rešenja, pa je prvostepeni sud doneo pravilno rešenje o obustavi postupka na osnovu čl. 113. st. 1. ZVP-a. Neosnovano je isticanje u žalbi da predlagači imaju pravni interes za donošenje dopunskog rešenja koji se sastoji u tome što je donet Zakon o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, te da im je dopunsko rešenje potrebno kako bi u postupku primene tog zakona na pravno valjan način dokazali pravni interes za ostvarenje prava iz tog zakona, te da se ovde u stvari radi o nasleđivanju prava na eventualnu naknadu ili vraćanje nacionalizovane imovine, zbog toga što se predlagači, u postupku primene navedenog zakona, mogu legitimisati kao naslednici pok. D. P., rešenjem o nasleđivanju O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, kao i zbog toga što ostavilac u trenutku smrti nije imao drugih nepokretnosti niti prava koja bi mogla biti predmet nasleđa osim onih nepokretnosti koji su bliže navedeni u označenom rešenju o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1550/05 od 11.11.2005. god.)

3.
Dok traje ostavinski postupak, može se staviti zahtev za odvajanje imovine od zaostavštine. Ako to nije učinjeno, onda se takav zahtev može staviti u parničnom postupku. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava zaključak drugostepenog suda, da zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika predstavlja sporedni zahtev koji je inkorporiran u vođenju I ostavinskog postupka o kojem odlučuje ostavinski j sud, pred kojim se vodi postupak raspravljanja zaostavštine, jer se odvajanje zaostavštine od imovine , naslednika može ostvariti u ostavinskom postupku, ali samo dok on traje. Kako je u konkretnom slučaju ostavinski postupak pravnosnažno okončan, a zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika nije istaknut u toku trajanja ostavinskog postupka, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se navedeni zahtev može ostvariti u parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4114/03 od 14.01.2004. god.)
-3-

1975. Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. pa zato prestaje njegovom smrću i ne može biti predmet zaostavštine. prvostepeni sud je trebao da povodom zahteva zakonskog naslednika P.". godine. jer su ta prava lična tj.. Iz obrazloženja: Iz sadržine spisa predmeta proizilazi da je zaostavština iza pokojnog D.) 6.12. Naime. odredbom člana 2. koje uređuju pitanje rešavanja naslednopravnih zahteva posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju (član 128. koje je prvostepeni sud i primenio. 4212/03 od 24.2003. J. Lično imovinsko pravo je tesno vezano za ličnost svog imaoca. čl. ____ od 13. te da su u postupku raspravljanja zaostavštine zakonski naslednici ostavioca postigli sporazum o njenoj deobi. sud ima obavezu da sa sigurnošću utvrdi predmet ove imovine i ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. ali se ne odnosi na deo o kamati.09. glasnik RS". S obzirom da odredbe Zakona o vanparničnom postupku. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu. godine. Rev.12.1993. preminuo je 3. ostavilac V. god. za raspravljanje naknadno pronađene imovine ostavioca zakaže -4- . J. Pravno su neosnovani žalbeni navodi tuženog da naslednici ne mogu nasleđivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. J. V. ne isključuju mogućnost da naslednici ostavioca postignu sporazum i o deobi naknadno pronađene imovine. do člana 131). ovo reguliše.02. br.. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da navedeno pravo ne može biti predmet nasleđivanja u smislu člana 113. Kao njegovu zaostavštinu njegova supruga prijavila je prava po rešenju preduzeća "V. usled čega ne ulazi u sastav zaostavštine koja se obrazuje za slučaj smrti tog lica. 97. vezana za ličnost osiguranika.NASLEDNO PRAVO 4. 4346/02 od 13. Zakona o nasleđivanju ("Sl. oktobra 1998. Pravo iz pomenutog rešenja kojim je ostaviocu dat na korišćenje predmetni stan je lično imovinsko pravo koje je tesno vezano za ličnost svog imaoca – nosioca prava. god. te da su se stekli zakonski uslovi za obustavljanje postupka raspravljanja zaostavštine iza pokojnog J.. te prestaje smrću titulara. Gž. Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju. broj 52/74).2003. s'obzirom da je u pitanju materijalna šteta.) 5. raspravljena rešenjem prvostepenog suda. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.J. zbog čega se tu imaju primenjivati odredbe Zakona o obligacionim odnosima. kojim je ostaviocu dat na korišćenje jednoiposoban stan u naselju B... poslovni broj ______ od 15. a ne nematerijalna. ZVP u vezi člana 2. propisano je da se nasleđivati mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. Kod naknadno pronađene imovine..

. Okružni sud u Č. ili pak zahtev koji se odnosi na stvari stečene njenim doprinosom u bračnoj zajednici. za naslednike proglašena određena lica.02. br.NASLEDNO PRAVO ročište i utvrdi da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti . a shodnom primenom člana 380. br.09.. Rev. odredbom člana 1. Zakona o nasleđivanju u novom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž. tačke 3. 480/02. _____.______.god. -5- . onda predmet naknadno pronađene imovine čini i kamata na ta sredstva. uz pravilnu primenu materijalnog prava. Naime. god. Stoga. učesnik – supruga pokojnog je podneskom tražila od suda da pokretne stvari pripadnu njoj u svojinu. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca.. Iz obrazloženja: Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u G. Naime. Protiv navedenog rešenja učesnik – supruga ostavioca je izjavila žalbu. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo.) 9. 1001/2000 od 05. još u toku postupka. utvrđena je naknadno pronađena imovina iza smrti pokojnog.. br. valjalo je uvažavanjem žalbe supruge ostavioca doneti odluku kao u izreci. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. od________ godine. doneti novu odluku kojom će raspraviti naknadno pronađenu imovinu ostavioca.2002. od 25. Kako prvostepeni sud to nije učinio. Pravo korišćenja grobnog mesta pripada licu koje je oglašeno za naslednika. god. a osim toga ni sa sigurnošću utvrdio sastav naknadno pronađene imovine ostavioca. Zakona o parničnom postupku. 7323/98 od 13. Prvostepeni sud se nije izjašnjavao o sadržini tog podneska niti je tražio od učesnika da se izjasni da li je u pitanju zahtev koji se odnosi na predmete domaćinstva manje vrednosti. što je ponovila i u žalbi. (Vrhovni sud Srbije. pa pošto ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine.) 7. od _______ godine. ukinuo dopunsko rešenje Opštinskog suda u G. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će zakazati ročište i sa sigurnošću utvrditi predmet naknadno pronađene imovine. jer ako su to novčana sredstva na računu (štednji). Zakona o nasleđivanju je regulisano da zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti. pa su za nabrojane pokretne stvari. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno: U konkretnom slučaju.05. odnosno da te stvari ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca. O. Rešenjem u ostavinskom postupku se ne može vršiti brisanje tj. je svojim rešenjem Gž.2000.) 8. bez obzira da li je za naslednika oglašeno po osnovu zakona ili po osnovu testamenta. prvostepeni sud treba da razmotri zahtev učesnika – podnosioca žalbe sa aspekta primene člana 1.1999.

(Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Ukoliko treća lica polažu pravo na imovinu ili na deo te imovine. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca trećim licima u ostavinskom postupku nije ni predviđeno ni dozvoljeno Upravo suprotno. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. Sporna nepokretnost je postala društvena svojina rešenjem komisije za nacionalizaciju i izuzeta iz državine pravnog prethodnika tužilaca. Gž. Gž.04. Rev.) 11. 744/95 od 05. Ako naslednici ne postave zahtev da se poništi čitav ugovor kojim je ostavilac otuđio zajedničku imovinu stečenu u braku. upisane na ime ostavioca.raspodeli imovinu ostavioca koja je u javnim knjigama upisana na njegovo ime. 523/97 od 22. Dopunsko rešenje o nasleđivanju kojim su tužioci oglašeni za naslednike je irelavantno kao i činjenica da se u katastarskom operatu sporna imovina vodi na pravnog prethodnika tužioca. odnosno nasledna prava samo na delu zajedničke imovine kojom ostavilac nije mogao raspolagati.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Brisanje odn. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. ostavinski sudija je dužan da na osnovu zadnjeg katastarskog stanja ili katastarskih podataka .853/95) 14.1997. Ukoliko se dokaže suvlasničko pravo ostavioca na stanu kao bračne tekovine. Sud pravilno zaključuje da sve to nije dovoljan osnov za sticanje svojine na imovini i da je samo nacionalizacija sporne nepokretnosti izuzela nepokretnost iz imovine pravnog prethodnika tužilaca. 10550/95) 12. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. (Vrhovni sud Srbije.) 10. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. bračni drug i ostali naslednici mogu ostvariti svojinska. isto pravo će biti predmet nasleđivanja. Gž.02. oni utvrđivanje prava svojine na toj imovini mogu tražiti samo u parnici. 2976/95) 13. god. 1996. Gž.917/95) -6- . Imovina stečena u porodičnoj zajednici predstavlja zajedničku imovinu svih članova domaćinstva koji su privređivali u vreme sticanja imovine i njihovi suvlasnički udeli zavise od doprinosa sticalaca u sticanju te zajedničke imovine. god. Nakon ostavinskog postupka nema smetnji da supruga ostavioca po pravilima parničnog postupka ostvari svoje pravo svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici.

po mišljenju prvostepenog suda . Žalbom se osnovano prigovara na takav zaključak prvostepenog suda pošto navodi da je tužilja supruga ostavioca i da su oni živeli u predmetnom stanu. samo ako se može sa izvesnošću zaključiti da postoji volja da se legat prihvati. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.04. 4122/95 od 12. Rev.1998. god.) SPOSOBNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 3.NASLEDNO PRAVO OSNOVI NASLEĐIVANJA (Član 2.04. god.1998. Ako ostavilac za života nije priznao za svoje vanbračno dete ni pred jednim organom.10. Legatar je primio legat konkludentnom radnjom. Sud će odbaciti žalbu kao nedozvoljenu ukoliko žalilac nije naslednik lica čija je zaostavština raspravljena. koju je i štitila od tuženika i pred sudom. ) 17. odnosno nije dokazao da je zakonski naslednik ostavioca. Učesnik koji smatra da je zakonski naslednik ostavioca može podneti tužbu za utvrđivanje očinstva. Gž. god. jer se nije izričito izjasnila u ostavinskom postupku da li ga se prihvata ili odriče legata.prihvatila legata. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Može smatrati da se tužilja konkludentnom radnjom prihvatila legata u vidu doživotnog uživanja u stanu pošto je nakon ostaviočeve smrti u neprekidnoj državini predmetnog stana.br.) 18.god. nema zakonskih uslova da se takvom detetu prizna pravo na nasleđe iza smrti njegovog pretpostavljenog oca. koji je posle smrti supruga tužilja nastavila da koristi očekujući da će na ime svog nužnog dela dobiti svojinu na tom stanu. čime je jasno izrazila volju da taj stan koristi. Zakona o nasleđivanju) 15.) -7- . Iz obrazloženja: Tužilja se . niti je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.04. a s obzirom na okolnosti u kojima je radnja preduzeta. prava doživotnog stanovanja. (Vrhovni sud Srbije. 1431/2005 od 24.1995.2005. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu. Gž. Gž. shodno odredbama Porodičnog zakona.1521/98 od 08.685/98 od 30. Zakona o nasleđivanju) 16.

46/95) propisano je da ne može naslediti po osnovu zakona ili zaveštanja. 4. Ne može se zakonom isključiti iz prava na nasleđivanje lice (vojni obveznik) koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. Između njih je bilo samo svađe. glasnik RS“ br. onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca. jer to ne proizilazi iz izvedenih dokaza. godine imao je retke kontakte sa ocem. tačka 1.NASLEDNO PRAVO NEDOSTOJNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 4. niti steći kakvu korist iz zaveštanja vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. a od te godine nije bilo kontakta. Zato je sud o postojanju (nepostojanju) tih činjenica izveo zaključak primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 221a ZPP. ili je to pokušao. tužilac je vanbračni sin pok. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. a do smrti ostaviočeve ne vrati se u zemlju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 2870/05 od 14. Preko oca je primao penziju svoje majke. M. Zakona o nasleđivanju („Sl. nisu ispunjeni. Prema tački 4. na stranci koja to tvrdi. sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. god. -8- . M. niti mu je uskratio nužnu pomoć. ali je teret činjenične tvrdnje i dokaza da ova nedostojnost postoji. nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da nema osnova za primenu člana 4. Briga o ocu sa njegove strane nije izostala njegovom krivicom. izuzev vojnom obvezniku koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. Zakona o nasleđivanju koji rguliše pojam nedostojnosti za nasleđivanje. Iz obrazloženja: Odredbama čl. istaknuti razlozi za nedostojnost tužioca da nasledi svog oca. izdržavanje nije ni bilo potrebno. Prema stavu 2. ne može se naslediti na osnovu za-kona ili zaveštanja niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je). Nisu postojali ni drugi razlozi koji bi ukazivali na nedostojnost za nasleđivanje oca.2006. M. ovog člana. Prema stavu 1. Prema članu 5. sada pok.11. Tužilac nije umišljajno usmrtio svoga oca. Zakona o nasleđivanju) 19.. ili uskratio nužnu pomoć. Svog oca je upoznao kada je imao 10 godina. nedostojan je onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja. a pok. U toku postupka u prilog ovih svojih tvrdnji tužilja nije pružila odgovarajuće dokaze. niti je to pokušao. br. Zakona. U konkretnom slučaju. O nedostojnosti za nasleđivanje sud vodi računa po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Nije se teže ogrešio o obaveze izdržavanja. Do 1992. tačka 5. Oproštaj mora biti učinjen u obliku potrebnom za zaveštanje. ovog člana. Nije se teže ogrešio o zakonske obaveze izdržavanja prema njemu. stav 1.) 20. Rev. Ne može se govoriti ni o uskraćivanju pomoći ostaviocu. A. ostavilac može oprostiti nedostojnost. A. A. ovog člana.

(Iz odluke Ustavnog suda Republike Srbije U. (Vrhovni sud Srbije.) 23. odnosno nediskriminacije i koji zabranjuje da se bez razloga – ono što je isto ili bitno slično nejednako pravno tretira.11.09. 03. 63. odnosno ograničenja prava svojine na nepokretnosti kad to zahteva opšti interes utvrđen na osnovu zakona (čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. razlog nedostojnosti koji nije vezan za odnos prema ostaviocu. onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja koju je imao prema ostaviocu. kako na osnovu zakona tako i na osnovu testamenta. Zakona o nasleđivanju nije u neposrednoj vezi sa moralnim prekršajem naslednika prema ostaviocu. ne daje ovlašćenje zakonodavcu da to pitanje uredi tako da određena lica isključi iz prava nasleđivanja. 5003/97 od 18. koje se odalo uživanju droge. ograničenje prava na nasleđivanje.1998. niti je takva mogućnost izričito rezervisana za zakon. kao što je to u konkretnom slučaju učinjeno propisivanjem ograničenja naslednih prava određene kategorije vojnih obveznika.NASLEDNO PRAVO Iz iznetog proizilazi da razlog nedostojnosti iz osporenog čl.1996. lice koje prebegne iz zemlje da bi izbegao osudu za teže krivično delo. već sa njegovim ogrešenjem prema državi. god.10266/96 od 08. Na taj način je ograničeno jedno Ustavom zajemčeno pravo. Ustav je predvideo ograničenja prava svojine prema prirodi i nameni nepokretnosti (čl. Gž. Nedostojan je da nasledi. Rev. 4. Navedenim odredbama Ustava nije predviđeno ograničenje slobode raspolaganja imovinom za slučaj smrti. da se tretira pravno jednako. pa je stoga nesaglasna sa Ustavom zakonska odredba koja uskraćuje pravo ostavioca da slobodno raspolaže svojom imovinom. koji utvrđuje princip pravne jednakosti građana. i 2.) 21. Nedostojno je da nasledi. kao i mogućnosti eksproprijacije nepokretnosti. god. Međutim.1998. 358/95 od 25. Osporena odredba Zakona po oceni Ustavnog suda.) 22. jer je to nesaglasno sa ustavnim odredbama kojima se jamči pravo svojine i pravo na nasleđivanje (čl. god. stav 1.01. pa se do smrti ostavioca ne vrati u zemlju.2003. čime je zanemaren princip jedinstva Ustava koji obavezuje zakonodavca da vodi računa o vrednostima koje su Ustavom zajemčene. (Vrhovni sud Srbije. Naime. kao i onaj koji nije hteo ukazati ostaviocu nužnu pomoć. U konkretnom slučaju. Rev. tako i na osnovu testamenta. kao i prava samostalnog raspolaganja učinjena su radi ostvarivanja dužnosti odbrane zemlje. god. da bi se doprinelo ostvarivanju jedne Ustavom utvrđene dužnosti. nesaglasna je i sa članom 13. tačka 5.br. stav 1. tako što će jednom Ustavom zajemčeno pravo ograničiti radi drugog. odnosno da im potpuno uskrati ovo pravo u odnosu na ostavioca.) -9- . i 62). pa i da je nasledi nasledik koji je napustio zemlju da bi izbegao vojnu obavezu. Ustava). 34. Ustava. Ustava). 59. kako na osnovu zakona. 4333/96 od 27. uređivanje uslova i načina ostvarivanja Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje u skladu sa zakonom. samo ako je to neophodno. br. po oceni Ustavnog suda dovodi u pitanje ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje. jer vojni obveznici podležu krivičnim sankcijama u slučaju izbegavanja dužnosti na osnovu vojne obaveze. Nedostojno je za nasleđivanje lice koje je grubo zanemarivalo svoju obavezu roditeljeskog izdržavanja i staranja o ponašanju deteta.br. a ono što je bitno različito.

8. 122. Zakona o nasleđivanju) 25. to je prvostepeni sud za naslednike ostavioca I. ostavioca niti pravnosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđeno da je on njen otac. Pri tome se mora oceniti od kakvog je značaja činjenica da je javni tužilac odustao od gonjenja.određuje se sa obzirom na krvno srodstvo. koji je važio u momentu smrti ostavioca kada je učesnica bila u obavezi da sudu dostavi relevantne dokaze da je jedan od zakonskih naslednika. krug zakonskih naslednika je normiran čl. U konkretnom slučaju. Rev. 4052/95 od 24. Porodičnog zakona.10 - . krivični spisi nisu dovoljni da sumnja. da dostavi na uvid dokaze da i ona spada u krug naslednika navedenog ostavioca. Navodi imenovane D. 9.propisano je da se ocem deteta rođenog van braka smatra lice koje ga prizna za svoje ili čije očinstvo bude utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.da se iz dostavljenih dokaza javnog beležnika može zaključiti da isti predstavlja validan dokaz da je i ona jedan od naslednika ostavioca . kao i odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima i prema odredbama Osnovnog zakona o odnosima roditelja i dece. oglasio njegove kćeri. shodno čl. Samo zakonom priznatim sredstvima se dokazuje činjenica utvrđenog vanbračnog očinstva . U odsustvu navedenih akata ne može se prihvatiti kao utvrđena činjenica o očinstvu deteta rođenog van braka. H. 2004. koji je važio u vreme rođenja imenovane učesnice D. nije ćerka sada pok. godine) naložio imenovanoj D. . srodstvo po usvojenju i bračnom odnosu.02.2007. Ako je istraga zbog sumnje da je lice izvršilo kriivično delo obustavljena zbog odustanka javnog tužioca. . Pošto ista nije sudu dostavila dokaze (po nalogu koji je uredno primila dana 09. ova učesnica nije dostavila sudu izjavu o priznanju očinstva sada pok. 4. oglasio za naslednike na predmetnoj nepokretnosti. pa mu se ne može ni priznati svojstvo zakonskog naslednika.god.NASLEDNO PRAVO 24. Od zaostavštine je ostavio nepokretnu imovinu. Zakona o nasleđivanju . preraste u pouzdanje da je nastao razlog nedostojnosti za nasleđivanje. odnosno mora se sa sigurnošču ispitati da li postoje razlozi da se lice oglasi nedostojnim za nasleđivanje. (Vrhovni sud Srbije. .06. koje su se prihvatile nasleđa koje im po zakonu pripada. Zakona o nasleđivanju.) KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA ( Član 8. ostavioca te da ne spada u krug njegovih zakonskih naslednika. H. Kako sudu nisu dostavljeni ovi akti.05. 45. Tokom ostavinskog (vanparničnog) postupka prvostepeni sud je (dopisom od 23. Naime. godine). Prema čl. Zakona o vanparničnom postupku i čl. godine. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno: Sada pokojni imenovani umro je 05.10.neprihvatljivi su. st. proizilazi da imenovana učesnica D. 2007. kao i zakonske naslednike – ćerke. makar i bila osnovana. Prvostepeni sud ih je.izjavom o priznanju očinstva ili pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je utvrđeno očinstvo.1995. H. H.

godine.____/81-83 za učesnika M. 2. O. prvostepeni sud je oglasio za jedinog naslednika na zaostavštini LJ. zakonski naslednik ostavioca. 1774/04 od 16. godine nije nikada dostavljeno. a ostavilac je umro 05. H. ZVP-a. kao što bi se to moglo zaključiti iz spisa O. br. 1986. M.) 27. a samim tim ni činjenica da je imenovana učesnica D. Iz obrazloženja: Pobijano rešenje u delu kojim je odbijen predlog za donošenje dopunskog rešenja ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. pa su neosnovani revizijski navodi kojima se tvrdi suprotno. Lica koja nisu zakonski naslednici ne mogu da traže procenu i popis zaostavštine. ona nije učesnik ostavinskog postupka. 2008. 130. Isticanje žalioca u žalbi da mu rešenje o nasleđivanju iz 1986.2004. te da je ista od 12. pošto se zaostavština ne može više puta raspravljati.1961. Zakona o nasleđivanju. a pored toga tim rešenjem učesnik M. H. U tom slučaju će sud takvo lice uputiti u parnicu pod uslovima iz čl. i nije oglašen za naslednika. br. 03. i 140.10. neosnovani su žalbeni navodi u vezi naknadno dostavljene naznačene odluke suda u Gloucestershire od 12.NASLEDNO PRAVO Zbog toga su bez značaja žalbeni navodi u vezi činjenice da je naša država potpisnica Haške konvencije od 05.02. isti u smislu čl. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Zbog toga. te je drugostepeni sud odbacio žalbu kao nedozvoljenu. jer ako neko lice nije učestvovalo u postupku rasprave zaostavštine. po osnovu testamenta V. B. 130.____/81-83 od 20. godine. . zato što ona ne spada u krug lica koja po zakonu imaju pravo da naslede ostavilju shodno odredbi člana 920.. ZPP-a. nije od značaja u ovom postupku.09. 52/74. 1/80. sestre pokojnog supruga ostavilje. 2007. koji je umro pre ostavilje. 2233/07 od 18. Naime. 135/07 od 18. Takođe. niti je ovlašćeno lice za izjavljivanje žalbe u ovoj pravnoj stavri. 354.12. Rev. i prema saslušanju navedenog svedoka.2007. godine) 26. god.11 - . Može se zaključiti da ova izjava nije relevantan dokaz da je u odgovarajućem postupku utvrđeno očinstvo. godine..M. 25/82) koji je važio u vreme smrti ostavilje LJ.. J. da se odredi popis i procena pokretne imovine ostavilje kao i da se odredi privremeni staralac zaostavštine odbijen je kao neosnovan. 83. a činjenično stanje je u ovom delu potpuno i pravilno utvrđeno. Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 6.2007.12. Gž.2004. (Rešenje Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji. doneto je nasledno rešenje O. godine. godine. godine i Rešenje Okružnog suda u Kraljevu. st. isti se ne može voditi više puta. kojim je zaostavština raspravljena u pogledu nepokretnosti za koju se traži donošenje dopunskog rešenja. 79. Predlog M. pa je iz svih navedenih razloga prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja. glasnik PC" br. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. iza smrti pokojnog ostavioca M.01. M. Zbog toga što neko od zakonskih naslednika nije učestvovao u ostavinskom postupku. 09. budući da je ova izjava data prema zahtevu imenovane učesnice D.

Zakona o nasleđivanju) 29. da sada pokojni nije tužioca priznao za svoje vanbračno dete. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. osnovana je žalba učesnika M. po osnovu nasleđa.12 - . Gž.G. 1682/99 od 29. 1249/04 od 30. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. pa je stoga Okružni sud kao u izreci pod 1. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nema zakonskog osnova da se tužiocu prizna pravo na nasleđe iza smrti ostavioca kao njegovog pretpostavljenog oca. te je iz tih razloga Okružni sud preinačio pobijano rešenje i zahtev učesnice M. god. ZPP-a.09. Stoga navodi tužioca izneti u reviziji da je osporena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Isticanje u reviziji da je sada pokojni više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov sin i što je znalo čitavo selo. . 89. izmireni u svojim naslednim delovima na zaostavštini svoje majke. 380. ZVP-a ostavinski postupak se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. Naime. 380.NASLEDNO PRAVO 130.06. tač. ZVP-a svoja prava može ostvarivati u parnici. za naknadu troškova postupka odbio kao neosnovan. Međutim. Stoga su njihovi zahtevi za isplatu određenog novčanog potraživanja. tj. okolnost da je ostavilac više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov vanbračni sin i što je znalo čitavo selo. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tužioca odbili kao neosnovan.500 DM. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju. kojim se pobija rešenje u pogledu odluke o troškovima postupka. da očinstvo nije utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom. odlučio na osnovu čl. nisu pravno relevantne činjenice za ovaj spor.) 28. prema odredbi čl. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. bez osnova. naslednici se mogu izmiriti u svojim naslednim delovima iz zaostavštine. Prijemom odgovarajućeg novčanog iznosa. 3. Rev. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Zakon o braku i porodičnim odnosima.) OSTAVIOČEVI POTOMCI I BRAČNI DRUG (prvi nasledni red) (Član 9. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje. god. Nije pravno relevantna činjenica. tako da svaki učesnik u nasleđu snosi svoje troškove povodom učešća u ostavinskom postupku. tač.2004. da su tužioci prijemom isplate iznosa od po 5. nisu osnovani. ZPP-a.2000. ali i u interesu učesnika u nasleđu i nezavisno od njihovih procesnih aktivnosti. niti se sada pokojni prema tužiocu ponašao kao njegov otac. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Porodični zakon. 2. primenom čl.

i unuke S. u braku bez dece. 1/3.C. kao i člana 12.prema udelu od 1/3. sin M. Kod ovakvog činjeničnog stanja. ranijeg Zakona o nasleđivanju. tuženi organ je žalbu odbio. kao i odredbama člana 13.podnosiocu zahteva koji udeo iznosi 1/3.M. stav 3. po pokojnoj kćerki D.C.unukama bivšeg vlasnika S. 1736/04 od 12. iza umrle kćerke D. Zakona o nasleđivanju) 30. Rešavajući po žalbi tužilaca udove bivšeg vlasnika. Odredbama člana 14.snahi po pokojnom sinu bivšeg vlasnika umrlog u toku postupka za vraćanje zemljišta. glasnik SRS". .M. Svi ovi zakonski naslednici su podneli zahtev za vraćanje zemljišta i svima pripada odgovarajući zakonski deo i to: .NASLEDNO PRAVO Pravilno su primenjeni čl.C. Ove odredbe odnose se na pravo naslednika prvog naslednog reda. U suštini. nasleđuje u drugom naslednom redu. i J. Iz obrazloženja: Nesporne su činjenice da su iza sada pokojnog M.M. a drugu polovinu dele ostaviočevi roditelji.unukama bivšeg vlasnika S. Zakona o nasleđivanju ("Sl.dece nisu imali. Bračni drug pokojnika.sinu bivšeg vlasnika M. i 142. . U toku postupka za vraćanje zemljišta pre donošenja prvostepenog rešenja umro je podnosilac zahteva . kao i pravo na deobu nasledstva. . 28. 45/95).M. ZPP revizija ne može izjaviti. Ako ostaviočev roditelj ne može da nasledi (jer je umro) a to je bivši vlasnik u spornom slučaju kome je . ona kao bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu kako je to propisano odredbom člana 11. i J. zbog čega se prema članu 385.M. a pre donošenja prvostepenog rešenja . 52/74. novog Zakona o nasleđivanju propisano je da drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji.sin bivšeg vlasnika M. br. i D.) OSTAVIOČEV BRAČNI DRUG I RODITELJI (drugi nasledni red) (Član 12.1/3. Pošto oni nisu imali dece.C.2005. od umrle kćerke D. zajedno sa ostaviočevim roditelja.od koga je oduzeto zemljište po Zakonu o PZF postali zakonski naslednici: udova S.M. a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. 10. po umrloj kćerki D. tako da bračnom drugu pripada 1/2 zaostavštine. . br. god. T.udovi bivšeg vlasnika prema udelu od 1/3.udovi bivšeg vlasnika S. Zakona o nasleđivanju ("Sl.05. prvostepeni organ uprave je utvrdio da pravo na novčanu naknadu pripada i to: . glasnik RS". 32. utvrđivanje vrednosti zaostavštine. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa pok. odgovornost naslednika za ostaviočeve dugove. i J.13 - . M. a iza njegove smrti od njegovih naslednika ostala je samo supruga . . broj 52/74). Vrhovni sud Srbije je rešavajući po tužbi tužilaca (žalilaca) istu uvažio i poništio osporeno rešenje tuženog organa. te njegovih unuka S. Ovo sa razloga što su upravni organi nepravilno postupili kada su priznali pravo na novčanu naknadu snahi bivšeg vlasnika po pokojnom sinu koji je umro u toku postupka vraćanja zemljišta na celom udelu koji bi pripao njenom pokojnom bračnom drugu .C. Rev. (Vrhovni sud Srbije. kao i njihovo potomstvo. glasnik SRS".M.prema udelu od 1/3. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Ostaviočev bračni drug nasleđuje 1/2 zaostavštine. M. 1/3 i . 1/80 i 25/82).. svi revizijski navodi svode se na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja.C. izdavanje u korist potomaka koji je privređivao sa ostaviocem i koji ne ulazi u zaostavštinu. 140.

a drugu polovinu nasleđuju ostali naslednici sina bivšeg vlasnika njegova majka i unuci pokojnog oca .M.M.1997. te da su roditelji ostavioca M. Protiv ove presude žalbu je izjavila tužilja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. i J. a to su u spornom slučaju podnosioci zahteva za vraćanje zemljišta . Zakona o . kao podnosiocu zahteva koji je umro u toku postupka. 741/97 od 04. Prvostepeni sud je pošao od člana 15. i P. Bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu ukoliko ostavilac u momentu smrti nema potomaka a ni roditelji niti njihovi potomci nisu živi. koje se navodima žalbe ne dovodi u sumnju. i M.10.M. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. U toku prvostepenog postupka nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. (Iz presude Saveznog vrhovnog suda. Zakona o nasleđivanju) 32. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je sudski testament koji je sačinio ostavilac ništav.J.M. umrli pre ostavioca. Stoga će tuženi organ ponovo odlučivati o žalbi tužilaca postupajući u svemu po pravnom shvatanju i primedbama ovog suda. Zaostavštinu lica umrlog bez potomaka i bračnog druga nasleđuju njegovi roditelji na jednake delove. te da tužilja ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da ostavioca naslede. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. majka ostavioca.) 31. a u žalbi se ne ukazuje ni na jednu odredbu Zakona o parničnom postupku koju prvostepeni sud tokom postupka nije primenio ili je nepravilno primenio. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilje.Ž. Gž. njegovi unuci po pravu predstavljanja. snaha bivšeg vlasnika može naslediti samo 1/2 od 1/3 zemljišta koja bi pripala pokojnom sinu bivšeg vlasnika. Neosnovano je isticanje u žalbi tužilje da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno u smislu odredbe člana 355. rođene od istog oca i majke P. a što je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.bivšeg vlasnika S.M.unuke bivšeg vlasnika S. godine. Zakona o parničnom postupku utvrdio da su njena sada pokojna majka T. a da su tužena i ostavilac zaključili brak dana 31.1998. po pokojnoj kćerki D. Zakona o parničnom postupku. U.14 - . pobijajući presudu iz svih zakonom propisanih žalbenih razloga. i njena tetka pokojna M. 104/95) AKO OSTAVIOČEVI RODITELJI NEMAJU POTOMSTVA (Član 15.. a da sem ostavioca druge dece nisu imali. Žalba tužilje nije osnovana.D. i J.NASLEDNO PRAVO oduzeto zemljište i isto se vraća njegovim naslednicima u postupku vraćanja zemljišta. njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca). stav 2. Znači.D.. Prvostepeni sud je svestranom ocenom izvedenih dokaza u smislu odredbe člana 8. L. po umrloj kćerki D.02. a pre donošenja prvostepenog rešenja. god.

2009/08 12. Bivši suprug je tada podneo tužbu za razvod braka. Ako do kraja života ostavioca bračna zajednica nije trajno uspostavljana. Okružni sud je cenio žalbene navode tužilje da je testamentalni naslednik u momentu sačinjavanja testamenta bila vanbračna supruga ostavioca.2008. 3. godine je trajno prestao brak tužene i pravnog prethodnika tužilaca. 4438/06 od 04. 22 st. Iz obrazloženja: 1998. Gž. P. Okružni sud je odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu .11. dajući jasne i dovoljne razloge. i to nezavisno od povlačenja tužbe za razvod braka. iz koga se vidi da su tužena i ostavilac bili bračni drugovi. Kako ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. imajući u vidu priloženi izvod iz matične knjige venčanih. Gž. Zakona o nasleđivanju kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazu. (Presuda Opštinskog suda u Nišu.04.) KADA BRAČNI DRUG GUBI PRAVO ZAKONSKOG NASLEĐIVANJA (Član 22. Iako je ova tužba povučena.NASLEDNO PRAVO nasleđivanju koji propisuje da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva. faktička bračna zajednica nije ponovno trajno uspostavljana sve do njegove smrti. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. Te je sledom toga. saglasno odredbi člana 368.05. godine) 34.15 - . Zakona o parničnom postupku. bračni drug gubi pravo nasleđivanja i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala njegovom krivicom ili sporazumom sa ostaviocem. 4123/00 od 10. Između ostalog. Zakona o nasleđivanju u situaciji da se nesumnjivo utvrdi da je faktička bračna zajednica prestala njenom krivicom pre smrti svoga supruga a tužiočevog pretka.2000. i to njenom krivicom. prvostepeni sud pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. godine i Presuda Okružnog suda u Nišu. Zbog toga je pravilno utvrđeno da je izgubila pravo na zakonsko nasleđivanje.2006. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. god. nezavisno od toga što su povremeno održavali kontakte koji nemaju karakter trajnog uspostavljanja bračne zajednice prestale krivicom tužene neovlašćenim iznošenjem stvari iz njegovog stana i insistiranjem da izvrši prenos svoje imovine njenoj kćerki iz prethodnog braka. koje u svemu kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Okružni sud. Iz obrazloženja: Pravo zakonskog nasleđivanja bračni drug gubi – u smislu člana 22. pa je našao da su isti bez značaja za donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. tada tužena može izgubiti pravo zakonskog nasleđivanja umrlog supruga iz čl. stav 3. Zakona o nasleđivanju) 33.

a može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu pre smrti ostavioca. Rev. 3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom. zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja pokojne. godine) 35. nižestepeni sudovi su zasnovali na okolnostima njegovog teškog zdravstvenog stanja kojme se ne može pripisati u krivicu prestanak bračne zajednice.16 - .zaključenjem braka preuzeo. onda njihovim prećutnim sporazumom.0 4. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana. ili u sporazumu sa ostaviocem. 3451/01 od 11. supružnika. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje. ili u sporazumu sa ostaviocem. 2002. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazumom sa ostaviocem. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno. Rev.NASLEDNO PRAVO mom sa ostaviocem. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. Odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog.4. kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. svestan da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je . Zakona o braku i porodičnim odnosima . on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno odn. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja. Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo. Iz obrazloženja: Prema članu 22. te da je do prestanka bračne zajednice došlo ako ne krivicom tuženog. što joj se ne može pripisati u krivicu. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga.) . stav 3. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem .2002. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. ovog Zakona kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga. koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu radi razvoda braka pre smrti ostavioca. Zakona o nasleđivanju. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog kao nadživelog bračnog druga sada pokojne E. odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. a razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka. 2) ako je njegov brak sa ostaviljom poništen posle ostaviočeve smrti. glasnik RS" broj 46/95) bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja: 1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka. god. stav 3. 3451/01 od 11. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje.u smislu člana 61. Ovaj sporazum može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka. onda njihovim prećutnim sporazumom. i da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. u smislu člana 22. Ovi razlozi nižestepenih sudova ne mogu se prihvatiti. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. navedenog Zakona o nasleđivanju. stav 3. kao nadživelog bračnog druga sada pok.

Zakona o nasleđivanju i kad je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. iako se pravo zahtevanja poništaja braka. Kako su nižestepeni sudovi propustili da utvrde sve odlučne činjenice iz člana 22. usled čega su zaključili da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. Posle smrti svog bračnog druga. zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja njegove supruge.) 37. kao nadživelog bračnog druga. br. 4111/98 Gž. god. Zakona o nasleđivanju) 38.NASLEDNO PRAVO 36.USLOVI ( Član 23. stav 1. 3415/01. Naslednici. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno.04.) POVEĆANJE NASLEDNOG DELA BRAČNOG DRUGA U DRUGOM NASLEDNOM REDU .17 - . odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti. supruga ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini ako je ona male vrednosti.09. Zakona o nasleđivanju i utvrde pravu volju tuženog i ostavilje čija je zajednica života trajno prestala pre smrti ostavilje. god. jer spadaju u krug lica koja imaju neposredni pravni interes da brak bude poništen. imaju pravo da podnesu tužbu za poništenje braka iz uzroka apsolutne ništavosti iz Porodičnog zakona i posle prestanka braka. kao lično pravo. u vezi sa stavom 3. istog zakona.1998. Vrhovni sud je na osnovu člana 394. stvarne razloge zbog kojih je došlo do prestanka njihove bračne zajednice i ove okolnosti ocene prema odredbama člana 22. 161/98 od 09. kao rezultat njihove izričite i slobodne volje. ukinuo obe nižestepene presude i odlučio kao u izreci. od 11. stav 2. stav 1. Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo. kojoj se prestanak bračne zajednice ne može pripisati u krivicu. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog. ZPP. (Vrhovni sud Srbije. Pravo zakonskog nasleđivanja. i člana 395. ne može nasleđivati. onda njihovim prećutnim sporazumom. stav 3. . s obzirom na to da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. Rev.2002. bračni drug gubi kada je prestanak zajednice života nastao krivicom nadživelog bračnog druga ili na osnovu sporazuma sa ostaviocem. Iz obrazloženja: Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se ona nalazi upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. bilo da su zakonski ili testamentalni.

NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Sudovi su. srčani je bolesnik. god.sa naslednikom drugog naslednog reda. 1291/01 od 23. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. živi sam i ima sinove koji su u braku.03. da tužilja ima 79 godina. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu. broj 52/74). a da tuženi. Rev. jer je predmetna zaostavština male vrednosti.) USVOJENIK IZ POTPUNOG USVOJENJA (Član 34. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Kad je zaostavština male vrednosti. koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa posle smrti ostavioca.18 - . koji je stečen po osnovu ugovora o otkupu stana. koje kasnije nije zasnovano kao potpuno usvojenje. koji se ima primeniti na ovaj slučaj ("Sl. zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini posle smrti svog supruga. dakle sa naslednikom drugog naslednog reda. i 1/2 novčanih sredstava na deviznoj štednoj knjižici. a koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa iza smrti ostavioca. odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva a nakon izvršenog veštačenja. Ovo zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. da upućuju na to da bi . tada ona ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini. To zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. dakle . Ne nasleđuje krvne srodnike usvojioca usvojenik iz usvojenja zasnovanog po Zakonu o usvojenju iz 1947. a imovinske i zdravstvene prilike supruge ostavioca su takve. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. sudovi su zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini iza smrti svog supruga. po zanimanju je poljoprivrednik slabog zdravstvenog stanja. Zakona o nasleđivanju) 40. prima mesečnu penziju od 1. poseduje 9 ari zemljišta koje daje u arendu. godine. i svih pokretnih stvari koje se u kući nalaze. godine) 39. nakon izvršenog veštačenja. pa su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23. Pored toga je utvrđeno da je tuženi kao davalac izdržavanja nakon smrti supruga tužilje kao primaoca izdržavanja postao vlasnik zemljišta površine 10 ari sa kućom površine 56 m2 na toj parceli. Rev. jer je predmetna zaostavština male vrednosti. glasnik SRS". Zakona o nasleđivanju. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu.2001. Iz obrazloženja: U toku ostavinskog postupka utvrđeno je da zaostavštinu ostavioca čini pravo svojine na 1/2 stana ukupne površine 37. podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu.03. Iz tih razloga su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23.500 dinara u dva dela.2001.95 m2. . Zakona o nasleđivanju. Odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva. ostaviočev bratanac po umrlom bratu ima 65 godina. 1291/01 od 23.

rođene sestre prvoimenovane pokojne.1951. tog Zakona. U parnici (a ne u ostavinskom postupku) se ostvaruje redukcija poklona i utvrđivanje novčane protivvrednosti nužnog dela i obveznika isplate na ime njegove povrede.ima pravo nasleđa iza svoje tetke .00 dinara. Međutim.700.predlog u smislu stava 1. . ovog člana može se podneti nadležnom organu starateljstva prema mestu prebivališta usvojioca u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. te da je . Gž.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac .08. međutim. do 1995. kao naslednik iz drugog naslednog reda. odlučujuća je činjenica za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari.2007. .pokojne imenovane.propisuje da se usvojenje zasnovano po dotadašnjim propisima može na predlog usvojioca zasnovati kao potpuno usvojenje ako su u vreme usvojenja bili ispunjeni uslovi iz čl. pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati 1/2 primljenog iznosa i da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 104. godine od strane imenovanih pokojnih. niti je usvojenje prestalo. godine nije pravio razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja. godine. prvostepeni sud nije utvrđivao. To. Naime.kako je utvrđeno pobijanom prvostepenom presudom . Zakona o nasleđivanju) 41. koji ne pravi razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja.vlasnik sa 1/4 nepokretnosti navedene zgrade upisane na naznačenoj katastarskoj parceli. prvostepeni sud zaključuje da se radi o potpunom usvojenju i da tužilac. što će biti dužan da učini u ponovnom postupku. Za rešenje ove pravne stvari značajna je odredba člana 32.u stavu 1. godine i da je usvojen 17. godine. ovog Zakona.19 - .po tom osnovu . u smislu člana 34.02. godine ) KO SU NUŽNI NASLEDNICI (Član 39. koja .. a nasledna prava usvojioca nisu ograničena niti isključena. ( Rešenje Okružnog suda u Valjevu. a prema stavu 2. Kako je usvojenje sprovedeno u postupku propisanom Zakonom o usvojenju iz 1947. godine kasnije zasnovano kao potpuno usvojenje u smislu člana 32. ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti dok se ne utvrde sve relevantne činjenice. uz obavezu tuženika da ovo prizna i trpi da se tužilac sa navedenim udelom na predmetnoj nepokretnosti upiše kao vlasnik u zemljišnim i drugim javnim knjigama. pri čemu je tužilac dužan da dokaže da je stekao status usvojenika iz potpunog usvojenja pod navedenim zakonskim uslovima.1951. tačno je da Zakon o usvojenju iz 1947. Zatim je utvrđeno da tužilac ima pravo na 1/2 dela potraživanja na ime neisplaćenih penzija iza pokojne za period od 1994. ima pravo nasleđa nakon smrti imenovane pokojne. Prvostepeni sud utvrđuje da je tužilac rođen 28. 11. i 12. Zakona o nasleđivanju. ali to čini Zakon o usvojenju iz 1976. godine. Prema tome. kao bračnih drugova. Zakona o usvojenju iz 1976. godine.04. 1227/07 od 31. da li je usvojenje tužioca iz 1951.

koliki je deo kojim je nužni deo povređen te da se traži da sud obaveže tuženika na izlučenje njegovog nužnog dela iz ostavinskih dobara ili njihovu protivvrednost. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je sada pok.1990. a ne i po službenoj dužnosti i to samo o nužnom delu onih naslednika koji su zahtev podnel. br. 144/06 od 08. što znači da je sada pok.09. O nužnom delu sud odlučuje samo na zahtev nužnih naslednika. R. Nužni deo potomaka. u naknadu za izdržavanje. u kom roku je obveznik dužan isplatiti novčani iznos utvrđenog nužnog dela kao i da utvrdi zateznu kamatu na tako utvrđenu visinu nužnog dela od dana utvrđivanja vrednosti nužnog dela do isplate. pošto ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta niti bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine. (Vrhovni sud Srbije. Beograd. tj. kao zakonski naslednik ima pravo da nasledi. ostavila sudski testament pod R. istog regulisano da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. kako smatra. Imovina sa kojom je sada pok. dok je članom 40. usvojilac. roditelji.20 - . dedovi i babe i ostali preci) određen je članom 39. raspolagala testamentom bila je ranije vlasništvo tužiočevog oca V. obveznik isplate novčane protivvrednosti njenog nužnog dela. niti bi mu usled poništenja testamenta pripalo neko pravo iz zaostavštine. braće i sestre. bračni drug. Zakona o nasleđivanju. Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi.) . ____/90. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. R. br. sudovi su odbili tužbeni zahtev. a poništaj testamenta traži zbog zaveštaočeve mane u volji prilikom sastavljanja testamenta. godine) 42. M. 3381/91 od 05. njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima. usvojenici i njihovi potomci. Rev.02. R. Neosnovano imenovana naslednica u žalbi ističe da je prvostepeni sud trebalo rešenjem da utvrdi ko je obveznik vraćanja poklona usled povrede nužnog dela po darovnom ugovoru do visine navedenog nužnog dela odn. usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina. god. Međutim. navedeno se ostvaruje u parnici u kojoj tužbeni zahtev treba postaviti radi izlučenja na bazi konkretizovanih elemenata.1992. da se određeno navede i postavi u čemu se sastoji povreda nužnog dela. a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripadao po zakonskom redu nasleđivanja.2007. Testator je bila maćeha tužiočeva. po kome je svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu ostavila tuženoj S. koji je ugovorom o doživotnom izdržavanju istu ostavio sada pok.02. godine. Jer. dana 17. R. Nije aktivno legitimisano za vođenje parnice za poništaj testamenta ono lice koje ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta. Zakona o nasleđivanju. bila vlasnik te imovine u momentu raspolaganja testamentom. tužilac smatra da ima pravnog interesa da traži poništaj tog testamenta. Gž.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Krug nužnih naslednika ostavioca (potomci. Pravilno zaključivši da tužilac nije aktivno legitimisan za vođenje ove parnice u kojoj traži poništaj testamenta iz razloga propisanih članom 61. jer je njime obuhvaćena imovina njegovog oca koju on.

Gž. st. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud nije mogao da donese pobijano rešenje.NASLEDNO PRAVO NUŽNI DEO (Član 40. učesnika. zastupnik mal. D. 2. o čemu je sud bio dužan da od učesnice S. br. a kako ostavinski sud o pravu na nužni deo može odlučivati sve do okončanja ostavinskog postupka. 1190/05 od 20. ZVP raspravi zaostavštinu ostavioca koju čine pokretne stvari.2005.2006. Iz obrazloženja: U podnetoj žalbi učesnice ističu da je sada pok. 113. pa i u žalbenom postupku. br. izjavila je da priznaje u njihovo ime zaveštanje i prihvatila se kao njihov zakonski zastupnik prava nasleđa koje im pripada po zaveštanju. jer je potrebno da se tačno opiše na kojoj imovini je koji naslednika oglašen. 541/06 od 13. Kako se ovaj prigovor može isticati sve do okončanja ostavinskog postupka pa i u žalbenom postupku osim u slučaju kada se učesnici ovog prava odreknu u prvostepenom postupku.04. niti je o tom njihovom pravu odlučivao. Gž. Zakona o nasleđivanju) 43. pa i u žalbenom postupku. kao zak. pa i u postupku po žalbi. Osim ako se nužni naslednik izričito odrekao prava na nužni deo u prvostepenom ostavinskom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Iz obrazloženja: Na ostavinskoj raspravi učesnica S. uzme potpunu i jasnu izjavu. i Ž. god.) 44. Nužni naslednik može isticati pravo na nužni deo sve do okončanja ostavinskog postupka. i kako prvostepeni sud nije pravilno postupio utoliko što učesnike nije upoznao o njihovom pravu na nužni deo i o ovome nije uzeo jasnu i nedvosmislenu izjavu. pa će u prvostepenom postupku sud ponovo pozvati učesnike i postupiti u smislu navedenih primedbi. osim u slučaju kada su se učesnici ovog prava odrekli u prvostepenom ostavinskom postupku. to je i ovaj navod žalbe osnovan jer prvostepeni sud nije dao mogućnost učesnicama da se o ovom pravu izjasne pred prvostepenim sudom. jer se ovo pravo može isticati sve do pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. već je bio u obavezi da utvrdi sastav zaostavštine i da prema čl. Pored toga u podnetoj žalbi učesnice ističu da prvostepeni sud nije odlučio o njihovom pravu na nužni deo.) . oglašen kao naslednik ''na preostaloj imovini'' ostavilje. navodeći da im prvostepeni sud nije ostavio mogućnost da se o navedenim činjenicama izjasne. Pored toga. pored imovine kojom je raspolagao Ugovorom o poklonu posedovao i pokretnu imovinu i traže da se sprovede rasprava u odnosu na istu.10.21 - . Okružni sud je našao da je žalba osnovana. međutim iz ovakve njene izjave nije jasno da li se ista izjašnjavala i o pravu na nužni deo mal. god. ovo pravo se može isticati sve do pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka. izreka pobijanog rešenja nije razumljiva u delu kojim je učesnik M. a kako to ovde nije slučaj. S.

22 - . 354. dok prema odredbi čl. istog zakona legat pada ako se legatar odrekne legata. tužilji ima uračunati legat u njen nužni nasledni deo. (21. R. ostavljam u državinu i svojinu sve nepokretnosti navedene u ovom testamentu… svojoj supruzi O.NASLEDNO PRAVO 45. Ako je u konkretnom slučaju u pitanju legat. Prema odredbi čl. i da li se u smislu čl. tužilja nije na izričit način izjasnila o tome da li legat prihvata ili ga se odriče i na sadržinu zahteva tužbe. glasnik SRS''. Stoga. da se nužni naslednik može odreći legata (u slučaju kada je testator odredio nužni deo nužnom nasledniku u tom obliku) i tražiti da mu se nužni deo ustanovi na teret svih stvari zaostavštine. tač. 1) i takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik . iz LJ. P. koja se sastoji od nepokretnosti bliže označenih u izreci pobijane presude sadrži bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl.. biv.. navedenog Zakona o nasleđivanju. što je imalo za posledicu i pogrešnu primenu materijalnog prava. P. 91. a s obzirom da se. njenog supruga sada pok. 47. 1/78) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa iza pok. B. st. a u suprotnom ukoliko nije. Nužni naslednik. istovremeno je zasnovana i na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. Po shvatanju ovoga suda. kada on određuje testamentom nužni deo nužnom nasledniku.. iz B. u ostavinskom postupku do njegovog prekida. na šta bi mogla da ukaže sadržina testamenta : ''… svom bratu P. ali zaveštalac može odrediti da nužni naslednik primi svoj deo i u određenim stvarima. isplati 10. Primena navedenih zakonskih propisa je od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Zakona o nasleđivanju (''Sl. biv. (koliko bi i iznosio njen nužni deo. u ovako nejasnoj situaciji.09. povređen nužni nasledni deo i da se isti odredi u delu od ____ zaostavštine pok. ili ukoliko već nije primio ono što mu je legatom ostavljeno. kojim traži da se utvrdi njeno pravo svojine od _____ na celokupnoj zaostavštini pok. 86 istog zakona. ukazuje se prvostepenom sudu da prema odredbi čl. prvostepeni parnični sud je bio dužan najpre da ispita da li je tužilja primila nešto od onoga što joj je zaveštano.1991 godine) nužnom nasledniku pripada određeni deo svake stvari i prava koji sačinjavaju zaostavštinu. ili naložiti nasledniku ili kome drugom licu kome nešto ostavlja da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar određenom licu. za koga je testator odredio da nužni deo primi kao legatar. kao testamentalnog naslednika da mojoj supruzi O. pravima ili novcu. takvo zaveštanje naziva se legat. B. dajem pravo doživotnog uživanja na stanu koji se nalazi na spratu kuće… obavezujem svog brata R. da li se tako postavlja naslednik (univerzalni sukcesor) ili legatar (singularni sukcesor). zaveštalac može ostaviti testamentom jednu ili više određenih stvari ili neko pravo određenom licu. 27. br. 2. ukoliko se legatar nije na izričit način prihvatio legata. ili da mu isplati sumu novca.09. Iz obrazloženja: Pobijana presuda u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da joj je testamentom od 2. B. iz LJ. godine.000 DM… smatram da ovakvo učinjeni raspored imovine nisam okrnjio nužni deo svoje supruge O…''. 52/74. Ovo znači da od volje testatora zavisi. Naime.. prihvatajući kao pravilno stanovište izneto u žalbi tužilje. može se određi legata i tražiti da mu se nužni deo ustupi na teret cele zaostavštine. ili da ga oslobodi nekog duga. da zatraži od tužilje da se potpuno i određeno izjasni o tome da li legat prihva. koja se sastoji u tome što za odluku u tom delu presuda ne sadrži potpune i jasne razloge o svim odlučnim činjenicama. a lice kome je namenjeno naziva se legatar. B. za sada nije jasno da li se tužilja prihvatila legata. bez legata). ima pravo da se legata odrekne do okončanja ostavinskog postupka. ZPP-a..1991. 14. ili da ga izdržava ili uopšte da u njegovu korist nešto učini ili da se uzdrži od nečega ili da nešto trpi (st.

27. Tužilac u reviziji svojim navodima napada činjenično stanje smatrajući da nije pravilna odluka. Kad je povređen nužni deo.4. Nakon izvršene procene prvostepeni sud je utvrdio da bi nužni deo tužioca iznosio 170. na pouzdan način raspraviti pravnu prirodu zaveštanja tužilji. 3. 34.1999. R.23 - .) 47. što je inače propustio da učini pobijanom presudom.606 dinara a da je od raspravljene zaostavštine dobio imovinu u vrednosti od 277. st. a ne i tužilac. godine. 509/05 od 19. saglasno navedenim primedbama. koju je tužilac primio.____/91 od 28. što prelazi vrednost nužnog dela. god. 40. 26. Zahtev za uracunavanje imovine u nuzni nasledni deo moze se postaviti samo ukoliko je nekom od naslednika povreden nuzni nasledni deo.1992. 385.2005. onda zahtev tužioca ne može biti osnovan. Rev. povređen njegov nužni nasledni deo. a ukoliko nađe da se radi o legatu uračunavanje će izvršiti zavisno od toga da li je tužilja legat prihvatila ili ga se odrekla. jer su prilikom procene i imovine odbijeni svi troškovi koje je isključivo snosio tuženi.785 dinara.2. i 86. (Vrhovni sud Srbije. U ponovnom postupku. na šta se osnovano ukazuje žalbom tužilje. Gž. Pošto je u ovom slučaju utvrđeno da vrednost zaostavštine. onda u tom slučaju u smislu čl. godine i dobili po jednu trećinu. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela onda u tom slučaju u smislu čl. U raspravljanju zaostavštine nije obuhvaćena imovina koja je predmet osporenog ugovora o poklonu. uzeti u obzir i vrednost lokala. ZPP. godine. u vezi čl. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo. poklonio deo svoje imovine drugom sinu tuženom B. kojim je njegov otac R. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac i tuženi su kao zakonski naslednici pok. . Zakona o nasleđivanju koji je tada bio na snazi i koji se u ovom slučaju primenjuje. pri čemu će. nasledili imovinu koja je obuhvaćena rešenjem o nasleđivanju O. u slučaju uračunavanja. prelazi vrednost nužnog dela. Zakona o nasleđivanju iz 1974. jer njegov nužni deo nije povređen. 40.) 46. Vrhovni sud je našao da je na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo kada je zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela.1982.11._____ od 7. da mu nije povređen nužni deo uz tvrdnju da nije izvršena procena kompletne imovine. 5681/98 od 17. Kad je povređen nužni deo. i 28.NASLEDNO PRAVO ta. u vezi čl. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Ispitujući osnovanost tužbenog zahteva prvostepeni sud je izvršio procenu nasleđene i poklonjene imovine u skladu sa odredbom čl. 34. god.05. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio da se utvrdi da je ugovorom o poklonu Ov. br. prvostepeni sud će najpre. ali se ti navodi u revizijskom postupku nemogu posebno razmatrati zbog odredbe čl. i s obzirom na sadržinu navedenih odredbi čl.

broj 1275/97 od 26.) Nužni nasledni deo utvrđuje se za svakog zakonskog naslednika pojedinačno. sada. Beograd. jer je iz ostavinskog rešenja O.03. Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. oktobar 2004. nema značaja jer sporna imovina u momentu njegove smrti nije bila njegova.1999. god. Iz obrazloženja: Nije sporno da tužena nije nužni naslednik prve supruge njenog muža.NASLEDNO PRAVO Revizijski navod tužioca da se sestra stranaka M. god.) 49. . NAMIRENJE NUŽNIH NASLEDNIKA I ODGOVORNOST ZA OSTAVIOČEVE DUGOVE ( Član 41. (Vrhovni sud Srbije.) 48. Pravo njenog supruga je bilo strogo lično i ugasilo se njegovom smrću.24 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Pošto njen muž za života nije pobijao testament njegove prve supruge. sa jednakim delovima od po 1/3 proglašeni: njegova supruga. (Vrhovni sud Srbije Rev. On je imao samo pravo doživotnog uživanja a ta lična službenost se gasi smrću i nenaslediva je. Iako u momentu kada je poklon učinjen nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici ostavioca.1997. ne može pretendovati na nužni deo iz zaostavštine prve supruge njenog muža. 2352/95 od 16. te tužilac i tuženi. Okolnost da jeste nužni naslednik svog pokojnog muža. POVREDA NUŽNOG DELA ( Član 42. Rev.03. god. 4051/98 od 9. Lice može ostvarivati pravo na nužni deo samo ako je to pravo ostvarilo lice koga nasleđuje.11. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. nužni naslednici mogu tužbom tražiti da se utvrdi da je učinjenim poklonom povređen njihov nužni deo. Zakona o nasleđivanju) Ugovorom o poklonu koji je ostavilac zaključio pre braka povređeno je pravo na nužni deo supruge ostavioca. Rev. B.) 50. Gž . što znači da nije prihvatila zakonsko nasleđe. ___/91 nesumnjivo utvrđeno da su za zakonske naslednike iza pokojnog R. u odnosu na vrednost celokupne imovine ostavioca. zadovoljio se pravom lične službenosti i njegova druga supruga. B. 1995. majka stranaka. god. već odrekla nasleđa i time povećala kvotu nužnog dela ostalih naslednika nema značaja. Zakona o nasleđivanju) 51.

S. a koji se sastoje u razlici vrednosti stana u ulici T. Prvostepeni sud je takav zahtev odbio uz obrazloženje da 1968.. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje da je testamentima pok. i pok. povređen nužni nasledni deo tužilje-protivtužene te je traženo srazmerno smanjenje zaveštajnog raspolaganja u visini nužnog dela. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno zaključio da je testamentalnim raspolaganjem povređen nužni deo tužilje . Tužilja .. Zakona o nasleđivanju. idealnog dela stana u ul. proističe da su tužioci tužbom tražili da se utvrdi da im je ugovorom o poklonu iz 1968. povređen je njihov nužni deo. godine njihov nužni deo povređen. glasnik SRS"..tuženom-protivtužiocu. koji se vraćaju redom kako su učinjeni. nije bila venčana supruga pokojnog ostavitelja (venčali su se tek 1987. D. godine. 5166/2006 od 15. sačinili testament kojim su imovinu koja predstavlja njihovu zaostavštinu. M. ostavili sinu . M.M.. br.. M.. Zakona o nasleđivanju ("Sl. 237.. Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da je suprug odnosno otac tužioca M.S. godine stanovi su otkupljeni..S. kada je ovaj poklon učinjen.M. u B... a tužilja-protivtužena. nije bio ni rođen (rođen je 1971. br. 52/74. Prvostepeni sud je utvrdio da su roditelji parničnih stranaka sada pok. godine).NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku. i pok. st.M.protivtužene i da je ona kao nužni naslednik ovlašćena da traži da se njen nužni deo podmiri iz one imovine kojom su ostavioci raspolagali testamentom. M. kojim je njihov suprug odnosno otac poklonio svoj deo nekretnina i to 1/4 dela istih.. te da iz ovih razloga ne može biti povređen njihov nužni deo. Gž. st. 1. jer u vreme učinjenog poklona nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici svog pokojnog oca odnosno supruga. 1. Zakona o nasleđivanju ("Sl.M.. V.M.B. Ostavioci su bili nosioci stanarskog prava na stanu u ulici T. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa i koji se u ovom slučaju primenjuje shodno odredbi čl.. pravnom prethodniku tuženih. i stana u ulici V..protivtužena je ćerka testatora. čiji je nužni deo na taj način povređen su ovlašćeni da traže da se njihov nužni deo namiri iz one imovine kojom je ostavilac raspolagao testamentom. 25. tužioc M. U postupku po žalbi tužitelja drugostepeni sud nalazi da se ovaj zaključak nižestepenog suda ne može prihvatiti.D.25 - . godine i da su u ostavinskom postupku koji je pokrenut iza njega ovde tužioci označeni kao njegovi zakonski naslednici isti po čl. 1/80 i 25/82). i pok.12. 46/95) ulaze u krug nužnih naslednika i imaju pravo na nužni deo. Predmet protivtužbenog zahteva je da se u nasledni deo tužilje-protivtužene uračuna poklon koji je dobila od pok.M... te shodno tome aktivno su legitimisani za podnošenje tužbe da im je učinjenim poklonom 1968. godine) a da u isto vreme M.D... Prvostepeni .. i 3. nužni naslednici. D. a zatim i poklonima.. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu... i tokom 1990.. godine izvršena je zamena ovih stanova. M. a shodno članu 42. nosilac stanarskog prava u ulici V.. svom sinu sada pokonom K. glasnik RS". D.2007) 52. preminuo 1993. Kada je nužni deo povređen ostaviočevim zaveštajnim raspolaganjem i poklonima.D. a 1992... godine.

br. odbijaju se iznosi ostaviočevih dugova kao i iznos popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca. od 31. maja 1980.9. Okružni sud u Č. U ostavinskom postupku svi naslednici su priznali punovažnost sudskog testamenta sem tužioca. stav 3.. sa razloga što je došlo do zamene društvenih stanova između tužilje-protivtužene i njenog oca sada pok. Zakona o nasleđivanju) 53. s obzirom da su ovi stanovi bili u društvenoj svojini.26 - . god. godine. povređen nužni deo tužioca. februara 2001. pasivu zaostavštine i utvrđen je procenat povređenog nužnog dela tužioca. Prilikom izračunavanja nužnog dela. 2001. To što tuženik ističe u žalbi da je isključivo do smrti izdržavao majku.) . 1376/03 od 11. D. aktivu. Protiv navedene presude tuženik je izjavio žalbu. Sud je pravilno primenio odredbu člana 48. nema nikakvog značaja kod okrnjenja nužnog dela. tužilji-protivtuženoj.2003. Opštinski sud u G. godine i tom prilikom je raspolagala svojom celokupnom imovinom. Ista je pored stranaka (dva sina) imala još šestoro dece. a koje je bliže opredeljeno u izreci presude. 648/01 od 31. U žalbi je istakao da je on lično izdržavao majku posle deobe sa njenom decom počev od 7... od 6. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom u G. godine. maja 2001. na osnovu koje se izračunava nužni deo. br. koji je sačinila pokojna majka stranaka._____. a okolnost da je došlo do zamene većeg stana za manji ne može biti osnov i razlog da se ova razlika uračuna u poklon.______. potom pasiva. godine.57% od zaostavštine pokojne. tj.NASLEDNO PRAVO sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 48. Gž. br. obračunska vrednost zaostavštine se utvrđuje tako što se utvrdi aktiva. utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Majka stranaka je sastavila sudski testament 1988. odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu.. pa sve do njene smrti._______. maja 1988.) UTVRĐIVANJE VREDNOSTI ZAOSTAVŠTINE NA OSNOVU KOJE SE IZRAČUNAVA NUŽNI DEO (Član 48. te se smanjuje testamentalno raspolaganje ostavilje i tužiocu priznaje pravo na nužni deo od 4. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu..M. je svojom presudom Gž. 05. je svojom presudom P. postupku utvrđivanja vrednosti zaostavštine. U drugostepenoj odluci je ukazano sledeće: Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio povređeni nužni deo tužioca i pravilno ga izračunao u procentu. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. pa je utvrđeno prema tuženiku da je sudskim testamentom R. dodaje i vrednost poklona koji je ostavilac učinio zakonskom nasledniku. god.. Gž. pa tu okolnost treba imati u vidu kada se izračunava povređeni nužni deo. Zakona o nasleđivanju koji govori o izračunavanju nužnog dela. Zakona o nasleđivanju da se prilikom utvrđivanja vrednosti zaostavštine.. odnosno 132 meseca i 12 dana. godine. od 31.

NASLEDNO PRAVO

ŠTA SE SMATRA POKLONOM (Član 50. Zakona o nasleđivanju)

54.
S obzirom da su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom stana a ne nameru da kupovinu uslove njihovim doživotnim izdržavanjem, odluka nižestepenih sudova kojom se to utvrđuje je pravilna. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su parnične stranke - tužioci roditelji tužene. Oni imaju i stariju ćerku koja sa bračnim drugom samostalno živi. Tužioci su svojim ćerkama činili poklone u nepokretnostima. Tako su se sa izvesnim imenovanim bračnim parom, koji je - kao nosilac stanarskog prava - otkupio sporni jednosoban stan, dogovorili da im tužioci daju kupoprodajnu cenu istog i plate porez, koji iznos je dat - u suštini - na poklon tuženoj, koja je tada bila u braku, iz koga ima dva deteta i u kome su bračni odnosi bili već poremećeni. Da se ne bi plaćali dva puta troškovi kupoprodaje i poklona, tužena i bovaj račni par zaključuju pred Opštinskim sudom 28.07.1999. godine poravnanje, kojem prisustvuje i otac tužene - tužilac, prema kojem predlagači – bračni par priznaju protivniku predlagača (tuženoj) pravo svojine i državine, po osnovu kupoprodaje, na spornom jednosobnom stanu. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju između stranaka nije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju već su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom spornog stana. Kako tužena kao poklonoprimac po zaključenju ugovora prema tužiocima nije iskazala grubu neblagodarnost, to su pravilno nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su po osnovu kupoprodaje vlasnici i korisnici spornog jednosobnog stana odn. da se tužena obaveže da tužiocima isplati na ime otkupa istog njegovu dinarsku protivvrednost. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2882/05 od 29.12.2005. godine)

55.
Ne može isticati svojinske pretenzije prema zaostavštini poklonoprimca potomak koji je učinio poklon pretku da bi ovaj postao vlasnik nepokretnosti. Iz obrazloženja: U reviziji se neosnovano ističe da je tuženi odn. prvotužilac, dao novac za kupovinu sporne nepokretnosti majci, u stvari - u nameri da sam stekne pravo svojine. Da je takva namera postojala, tužilac bi osporio svojinu koju je njegova majka stekla po osnovu kupoprodajnog ugovora, a on to nije učinio. Sudovi su – naprotiv - utvrdili da je njegova namera bila
- 27 -

NASLEDNO PRAVO

da majku stambeno obezbedi, i ona je - u tom smislu - stekla svojinu na spornoj kući i pravo korišćenja parcele. Zbog toga, posle njene smrti, tužilac ne može isticati svojinske zahteve prema njenoj zaostavštini, odnosno njenim naslednicima. On je učinio poklon majci, obezbeđujući joj novac za kupovinu kuće od trećeg lica, a poklonom se stiče svojina kao i kupoprodajom. Kako poklon nije opozvan, sporna zgrada je ostala u svojini poklonoprimca, pa stoga ulazi u njenu zaostavštinu. Dakle, tužilac može pretendovati na njenu zaostavštinu samo kao naslednik. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1550/2002 od 18.04.2002. god.)

SMANJENJE ZAVEŠTAJNIH RASPOLAGANJA I VRAĆANJE POKLONA (Član 53. Zakona o nasleđivanju)

56.
Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi zaključuju da predmetnim raspolaganjem – ugovorom o poklonu, tužiljino pravo na nužni deo nije povređeno, bez obzira na činjenicu što je ona kao supruga ostavioca po zakonu njegov nužni naslednik. Nalaze da je taj ugovor proizveo određene pravne posledice, da se u ovo stečeno pravo sada ne može zadirati jer bi u suprotnom načelo pravne sigurnosti bilo narušeno. Ovo zbog toga što je A. M. ugovor o poklonu sa svojom ćerkom – sada pok. J. zaključio dve godine pre zaključenja braka sa tužiljom. Prema članu 25. stav 1. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS" br. 52/74, 1/80, 25/82) tužilja, kao bračni drug sada pok. A. spada u krug njegovih nužnih naslednika. Pravo na nužni deo kao nasledno pravo ne može se isključiti zbog načela pravne sigurnosti. Prema članu 26. stav 2. ovog zakona, nužni deo bračnog druga iznosi 1/2 od onog dela koji bi mu pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Taj deo prema članu 27. istog zakona nužnom nasledniku pripada od svake stvari i prava koje sačinjavaju zaostavštinu. Pritom članom 28. ovog zakona, propisan je način izračunavanja nužnog i raspoloživog dela (način utvrđivanja vrednosti zaostavštine). Vrednost poklona procenjuje se na način propisan članom 30. tog zakona, a način reduciranja raspolaganja zbog povrede nužnog dela propisan je čl. 34. i 35. istog zakona. Uračunavanje poklona zakonskom nasledniku u nasledni deo propisan je čl. 46, način uračunavanja propisuje čl. 48. a određivanje vrednosti poklona pri uračunavanju reguliše član 52. Zakona o nasleđivanju. Prema članu 56. stav 2. tog zakona, pokloni učinjeni licu mesto koga naslednik dolazi na nasleđe usled smrti tog lica, ili usled njegovog odricanja od nasleđa, uračunavaju se u nasledni deo. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi se zbog pogrešnog pravnog stanovišta nisu bavili uslovima za primenu instituta nužnog dela, iako je očigledno da je tužilja nužni naslednik, nije utvrđeno koliko iznosi njen nužni deo i da li je taj nužni deo raspolaganjem ostavioca povređen. Od toga zavisi redukcija ugovora o poklonu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 180/03 od 28.10.2004. god.)
- 28 -

NASLEDNO PRAVO

ZASTARELOST PRAVA - AKO JE NUŽNI DEO STVARNO PRAVO ( Član 59. Zakona o nasleđivanju)

57.
Zastarelost prava da se trazi smanjenje raspolaganja testamentom, prekida se svakom tuzbom kojom se trazi utvrdivanje nistavosti testamenta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 589/97 od 10.06.1997. god.)

KO MOŽE ZAHTEVATI NUŽNI DEO I NASLEDIVOST PRAVA (Član 60. Zakona o nasleđivanju)

58.
Nasledničku izjavu može pobijati samo naslednik koji je tu izjavu dao, ali ako ta izjava predstavlja poklon, može je pobijati i svako čiji je nužni nasledni deo povređen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 623/98)

UZROCI ISKLJUČENJA NUŽNIH NASLEDNIKA (Član 61. Zakona o nasleđivanju)

59.
U odsustvu ličnih odnosa između roditelja i dece, zbog toga što oni nikada nisu ni bili uspostavljeni, dete - koje se za vreme teške bolesti roditelja nije uzdržalo, potpuno ili delimično, od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje ustanovljenog sudskom odlukom - time se nije teže ogrešilo prema roditelju. Iz obrazloženja: Zaveštalac je zaveštanjem izričito isključio iz nasleđa tužilju, navodeći da je ona nedostojna za nasleđe zbog grube neblagodarnosti, iz razloga što, kada se zaveštalac pre više godina razboleo od teške bolesti (kancera), koja je iziskivala znatna materijalna sredstva za lečenje, a što je dovelo do odricanja, trpljenja i lišavanja osnovnih potreba tuženika i njegove porodice, a tužilja, iako punoletna i radno sposobna, samo formalno je upisala Višu ekonomsku školu, ali je ipak insistirala da se za nju plaća izdržavanje, ustanovljeno sudskom odlukom, što je zaveštaoca lišavalo lekova, a njegovu porodicu ostalih potreba. Zaveštalac je očekivao, iako to nije tražio, da će ga u takvoj situaciji tužilja
- 29 -

zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu. Naprotiv. Tom prilikom je. Smatra da su to razlozi za isključenje iz nasleđa. kao detetu i pravilan je zaključak da se tužilja povodom zakonske odnosno moralne obaveze. i što ga nije posećivala za vreme bolesti. Uslovi punovažnosti isključenja propisani su članom 62. tužilja nije zloupotrebila pravo na zakonsko izdržavanje prema pokojnom kao ocu. u prethodnoj parnici. iako je samo formalno upisala Višu ekonomsku školu. tuženici ničim nisu argumentovali tvrdnje da u vreme bolesti pokojnog tužilja nije bila na redovnom školovanju. obzirom na činjenicu da je izdržavanje zahtevala i posle redovnog školovanja. pa Okružni sud nalazi. Kod ovakvog stanja stvari. Zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo. To se nikako ne može pripisati u krivicu tužilji. Zakona o nasleđivanju. od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje i što ga nije posećivala za vreme njegove bolesti predstavljaju u stvari posledice činjenice da odnosi između roditelja i deteta nisu nikada uspostavljeni. obzirom na tešku bolest pokojnog i u vezi sa tim tešku materijalnu situaciju njega i njegove porodice. Razlozi pokojnog za isključenje tužilje iz nasleđa svode se na tvrdnje o zloupotrebi od strane tužilje prava na zakonsko izdržavanje prema njemu kao ocu. postupajući po tužbi pokojnog. 1448/2006 od 21. ako se odao neradu i nepoštenom životu). kao i prvostepeni sud. bio na njima. potpuno ili delimično. nije teže ogrešila prema pokojnom ocu. Prema tome. između ostalog. istog zakona. iako je teret dokazivanje ove činjenice. zaveštalac mora uvek koristiti oblik zaveštanja koji je propisan za stavlja. gde se kao razlog za tužbu navodi da je teško bolestan.2006. u situaciji kada se to po prirodi stvari moglo očekivati. prvostepeni sud je. prvostepeni sud je pravnosnažnom presudom odbio tužbeni zahtev. pravilno rešavajući o zahtevu tužilje radi povrede nužnog naslednog dela. Prema odredbi člana 61. Pri tome. prema odredbi člana 62. radi ukidanja njegove obaveze zakonskog izdržavanja prema tužilji ustanovljene sudskom odlukom. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 61. Kada je reč o prvom razlogu za isključenje iz nasleđa. tako što bi se uzdržala. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Isključenje može biti potpuno ili delimično. Gž. ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu.) 60. Zakona.30 - . na neispunjeno očekivanje da će mu tužilja pomoći tako što će se odreći prava na izdržavanje. Tužilja je imala po zakonu pravo na izdržavanje na teret pokojnog kao roditelja. Zakona a posledice isključenja članom 63.NASLEDNO PRAVO osloboditi tereta izdržavanja. Prvostepeni sud je pravilno raspravio sva ova sporna pitanja i pravilno zaključio da zakonskih uslova za isključenje iz nasleđa tužilje nije bilo i da isključenje nije punovažno. iako među njima nikada nije uspostavljen najosnovniji roditeljski odnos. najpre kao prethodno pitanje raspravio pitanje pravne važnosti isključenja tužilje iz nasleđa. njegovom detetu. bračnom drugu ili roditelju.12. usvojeniku. god. Zakona o nasleđivanju. utvrđeno da je tužilja redovan student Više ekonomske škole i da teška bolest pokojnog nije razlog za ukidanje njegove zakonske obaveze izdržavanja. zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo iz razloga ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. stav 4. da okolnosti što tužilja nije pomogla pokojnom ocu.

dosta vremena je provodio na lečenju u bolnici.) . zbog kog razloga je ostavilac mogao tužilju da isključi iz nasleđa.31 - . po oceni Vrhovnog suda. Iz obrazloženja: Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužena jedino dete tužioca i ostavilje. Rev. navedenog zakona. te da se prema njima ponašala nepristojno i vređala ih pogrdnim rečima. nižestepeni sudovi utvrđuju da je ostavilac poslednjih godina života bolovao od tuberkuloze pluća. Zbog toga je zaveštalac u ovom slučaju mogao izvršiti isključenje i u pismenom sastavu sačinjenom 28. Međutim. Iz utvrđenih činjenica osnovano su sudovi izveli zaključak da takvo ponašanje tužilje predstavlja teži stepen ogrešenja o zakonske i moralne obaveze tužilje prema ostaviocu koje sadrži obeležja krivice. ponašanje tužene ne može se okvalifikovati kao bilo koji od razloga za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva u smislu citirane zakonske odredbe. što je bez njihovog znanja napustila kuću i udala se za čoveka o kome oni nisu imali pozitivno mišljenje.1996. zbog čega su uslovi stanovanja bili teški.) 61. godine iako u njemu nije imenovao naslednika. (Vrhovnoi sud Srbije Rev. 8. Svaku izjavu poslednje volje datu u propisanoj formi koja ima svrhu da odredi drukčiji raspored imovine i red nasleđivanja nego što ga propisuje zakon treba smatrati zaveštanjem pa nije nužno da ovo pismeno sadrži i postavljenje naslednika. ili ako se odao neradu i nepoštenom životu. prema navedenoj zakonskoj odredbi.05. nižestepeni sudovi su. po oceni Vrhovnog suda. Oni su tuženoj zamerali što nije završila studije. što je iz kuće otuđila veći iznos gotovog novca i više predmeta zlatnog nakita koji je pripadao njenoj majci. Takav odnos tužene prema roditeljima naveo je ostavilju da je isključi iz nasleđa. pravilno ocenili da nisu ispunjeni uslovi iz člana 42. Navodi revizije da je otuđenjem novca i zlatnog nakita tužena prema tužiocu i njegovoj pok. tako da zbog smrada u prostoriji u kojoj je živeo nije se moglo ući.. (Vrhovni sud Srbije.1999. god. ZPP. Ovo i onda ako svojom imovinom nije raspolagao zaveštanjem. supruzi izvršila krivično delo. Ocenom izvedenih dokaza.8. Više puta je ostavilac tražio pomoć od tužilje u vezi izdržavanja što je ova odbijala a istovremeno je upućivala pretnje svakom licu kome se ostavilac obraćao sa molbom da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. Da bi zaveštalac isključio nužnog naslednika iz nasleđa mora biti ispunjen jedan od uslova navedenih u čl. ako je sa umišljajem učinio neko teže krivično delo prema njemu ili njegovom bračnom drugu. Zakona o nasleđivanju za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva. 1045/99 od 25. za vreme dok je boravio u svojoj kući nije imao ko da brine o njemu. zaveštalac može isključiti nužnog naslednika iz nasledstva ukoliko se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega ili njegovog bračnog druga.6. 4256/98 od 12.1999. nije od uticaja na donošenje drugačije odluke. god. detetu ili roditelju. Stoga je tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan. jer za takve svoje tvrdnje tužilac nije podneo potrebne dokaze. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. U konkretnom slučaju. a kako to nalaže propis čl. ako je učinio krivično delo upravljeno na podrivanje narodne vlasti. nezavisnosti zemlje i sl. Naime.NASLEDNO PRAVO nje zaveštanja i u njemu izraziti isključenje nužnog dela – član 62. 42. Zakona o nasleđivanju.

2002. Isključenje iz nasleđa se vrši u formi zaveštanja a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno. Zakona o nasleđivanju) 62. zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (uvredljivim ili grubim postupkom. svog sina. S obzirom na obim isključenja. umišljajnim krivičnim delom učinjenim prema njemu. "bez prava na nužni deo". Iz obrazloženja: Prema čl. U ponovnom postupku. a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno. revizijom ne može pobijati utvrđeno činjenično stanje. stav 3. Ono mora biti izraženo na nesumnjiv način. Stoga se u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njegove zahteve odbili. Bez uticaja su navodi revizije da nižestepeni sudovi nisu pouzdano utvrdili da je tužilac vređao. odavanjem neradu ili nepoštenom životu). usvojeniku. njegovom detetu. Isključenje se vrši u formi koja važi za testament. zahtevi tužioca da se ugovor o poklonu i testament reduciraju za veličinu njegovog nužnog dela su neosnovani. po članu 385. prvostepeni sud će najpre sa sigurnošću razjasniti da li je među učesnicima postupka sporno da se poklon uračunava u nasledni deo učesniku – poklonoprimcu ili je sporna . Rev.uputiti na parnicu. Zakona o nasleđivanju) 63. i 63. Zakona o nasleđivanju. Tužilja je isključila iz nasleđa tuženog. Poželjno je navesti i uzrok. ZPP. 1131/02 od 28.32 - . Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan. god. (Vrhovni sud Srbije. Sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika koji istakne prigovor uračunavanja poklona u zakonski nasledni deo drugog naslednika .NASLEDNO PRAVO POSLEDICE ISKLJUČENJA (Član 63. 62. da li je namera ostavioca bila da se učesniku nasledniku – poklonoprimcu ne uračuna u njegov nasledni deo poklon koji mu je ostavilac učinio. našavši da je među učesnicima postupka sporno šta čini zaostavštinu ostavioca odn. 61.03. bračnom drugu ili roditelju. jer se. koji mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. maltretirao i fizički napadao majku.) URAČUNAVANJE POKLONA (Član 66. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem prekinuo ostavinski postupak.

1998. da posle njegove smrti tužilja i tužena dele njegovu imovinu kako znaju. (Vrhovni sud Srbije. da se poklon neće uračunati u nasledstvo. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da volja ostavioca nije pravilno protumačena. da su tužilja i tužena od svog oca za vreme njegovog života dobile na poklon određenu imovinu. Rev. (Vrhovni sud Srbije Rev. da se poklon neće uračunati u nasledni deo.2007. jer zakon o vanparničnom postupku takvu mogućnost nije propisao. 2601/97 od 18. godine) 64. Zakona o nasleđivanju. Ako sud nađe da je sporna samo vrednost poklona koji se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine. 235/07 od 09. pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu čl. osim ako je ostavilac izjavio u vreme davanja poklona. Utvrđeno je da je sada pokojni otac parničnih stranaka izjavio da posle njegove smrti dele imovinu kako znaju. Po mišljenju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi protumačili volju ostavioca a naime da je smatrao da ne treba poklone koje je učinio svojim ćerkama. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. pa zavisno od toga i eventualno pravo učesnika – poklonoprimca na nasledni deo iz preostale zaostavštine. te da se ovaj poklon uračunava u nasledni deo tužene. 4123/97) . U skladu sa navedenim zakonskim odredbama potrebno je utvrditi pravu volju ostavioca. Gž.NASLEDNO PRAVO vrednost poklona koja se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine. ovde tužilji i tuženoj uračunavati u nasledstvo. na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. prekinuće ostavinski postupak i na odgovarajuću parnicu će uputiti učesnike u čijem je interesu da se poklon uračuna u nasledni deo.02. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi bilo je potrebno utvrditi pravu volju ostavioca koja je bila izražena rečima. (Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Ako sud ostane pri zaključku da je u konkretnom slučaju sporno samo uračunavanje poklona u nasledni deo. 46. god. ili kasnije u testamentu. Ovom odredbom je predviđeno u stavu 1. Istom odredbom u stavu 3. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđivanja namirenja u naslednom delu poklonom.33 - . Tužbom se traži da se utvrdi da je tužena dobila na poklon parcele bliže označene prvostepenom presudom. To pitanje će se razjasniti odgovarajućim izjavama učesnika postupka. da se svakom zakonskom nasledniku uračunava u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila volja ostaviočeva. sud će pristupiti utvrđivanju vrednosti poklona i zaostavštine i to će rešavati u ostavinskom postupku sve dok se po tom pitanju eventualno ne pojavi spor među učesnicima. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno. Tek ako se takav spor pojavi postupak će se prekinuti uz uput na parnicu.02. je predviđeno da se poklon ne uračunava ako je ostavilac izjavio u vreme poklona ili docnije u testamentu. nema pravo da nakon povlačenja tužbe i pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje.) 65. Svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve ono što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način.

NASLEDNO PRAVO

66.
Kao poklon čija se vrednost priračunava vrednosti čiste zaostavštine smatra se svako ostaviočevo raspolaganje imovinom bez naknade u korist naslednika, bez obzira na vreme kada su učinjeni, osim poklona koji se po zakonu ne uračunavaju nasledniku u njegov nasledni deo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3138/97)

67.
Propisi o uračunavanju poklona u nasledni deo i o zastarelosti zahteva za nasleđivanje primenjuju se ne samo za sanaslednike već i na naslednike sanaslednika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1977/95)

68.
Ako se zahtev za uračunavanje poklona ne istakne u ostavinskom postupku onda naslednik ne može u posebnoj parnici, po pravosnažno okončanom ostavinskom postupku, tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u ovom naslednom delu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3407/95)

KO MOŽE ZAHTEVATI URAČUNAVANJE (Član 77. Zakona o nasleđivanju)

69.
Uračunavanje poklona u nasledni deo sud ne provodi po službenoj dužnosti već samo po zahtevu određenih lica koja imaju aktivnu legitimaciju po samom zakonu. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 624/95)

POJAM ZAVEŠTANJA (Član 78. Zakona o nasleđivanju)

70.
Zakon o nasleđivanju ne predviđa zajedničko zaveštanje, pa ako su dva lica sačinili takvo zaveštanje, isto je ništavo. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 2005/97)

71.
Testament nema pravnog dejstva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 516/ 95)
- 34 -

NASLEDNO PRAVO

ZAVEŠTAJNA (TESTAMENTALNA) SPOSOBNOST (Član 79. Zakona o nasleđivanju)

72.
Lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti raspolažu pretpostavljenom sposobnošću za rasuđivanje, te - zbog toga - imaju i pretpostavljenu testamentalnu sposobnost.

Iz obrazloženja: Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. Ovi kriterijumi su određeni članom 79. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje - takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka, tj. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. U tom smislu, testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti, zbog čega nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost, već da li je bio sposoban za testiranje. Na taj način, za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje - čl. 156. i 166. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1161/2004(1) od 30.08.2004. god.)

73.
Testamentalna sposobnost zaveštaoca, procenjuje se prema "Lex nationalis" zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Iz obrazloženja: Prema razlozima nižestepenih odluka testatorka sada pokojna N. je 19. avgusta 1987. godine u Kanadi sačinila pismeni testament pred svedocima, kojim je spornu kuću u Kikindi zaveštala prvotuženom, a svoju ostalu imovinu deci – na razne delove. Osporeni testament sačinjen je na engleskom jeziku, testatorka ga je potpisala u prisustvu dva svedoka, navodeći da je to njena poslednja volja, ovaj testament su u svojstvu testamentalnih svedoka potpisala dva lica, a overen je 15. avgusta 1995. godine od strane javnog beležnika Pokrajine Ontario. Testatorka je u vreme sačinjavanja testamenta i otvaranja nasleđa imala kanadsko državljanstvo, a uslov za sticanje ovog državljanstva je i položen ispit iz engleskog ili francuskog jezika. Odlučujući o žalbi tužilaca drugostepeni sud je zaključio da je testatorka znala samo govorni engleski, da engleski nije znala da čita i piše i da osporeni testament ne ispunjava uslove iz člana 64. Zakona o nasleđivanju Srbije, s obzirom da prema ovim odredbama pismeni testament pred svedocima može sačiniti samo testator koji zna da čita i piše, odnosno da ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpiše u prisustvu dva svedoka, izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
- 35 -

NASLEDNO PRAVO

Naime, prema odredbama člana 30. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja za sposobnost za pravljenje testamenta merodavno je pravo države čije državljanstvo je zaveštalac imao u momentu sačinjavanja testamenta. Testamentalna sposobnost zaveštaoca, se stoga, po stanovištu Vrhovnog suda, procenjuje prema lex nationalis zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Ukoliko zaveštalac ima više državljanstava (bipatridi), merodavno pravo određuje se prema odredbama člana 11. st. 2. i 3. istog Zakona, a u slučaju da je zaveštalac državljanin SR (odnosno ranije SFRJ), i da ima i državljanstvo neke druge države, smatraće se da ima samo jugoslovensko državljanstvo. U pogledu punovažnosti testamenta sa stanovišta forme, punovažnost testamenta u pogledu oblika ceni se prema odredbama člana 31. navedenog Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Prema stanju u spisima zaveštalac je imala kanadsko državljanstvo, koje je stekla po iseljenju u Kanadu, nižestepeni sudovi su propustili da utvrde da li je zaveštalac u vreme sačinjavanja osporenog testamenta 1987. godine imala i državljanstvo SFRJ, jer od ovih okolnosti zavisi da li će za ocenu punovažnosti osporenog testamenta kao merodavno pravo biti primenjeni propisi o nasleđivanju koji su u SFRJ tada bili na snazi (u zavisnosti od njenog republičkog državljanstva) ili pravo strane države čiji je državljanin bila i u kojoj je imala prebivalište, ukoliko državljanstvo SFRJ nije imala. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4683/99 od 05.04.2001. god.)

74.
Testatorova sposobnost za rasuđivanje u vreme sačinjavanja testamenta utvrđuje se veštačenjem. Iz obrazloženja: Presudom je dobijen tužbeni zahtev da se utvrdi da pismeni testament pred svedocima ne proizvodi pravno dejstvo. Okružni sud je ukinuo prvostepenu odluku. Testator je bio delimično lišen poslovne sposobnosti zbog akloholizma i stavljen pod starateljstvo 17. 09. 1983. godine. Poslovna sposobnost mu do smrti nije vraćena. Prvostepeni sud je bez veštačenja sposobnosti testatora za rasuđivanje sam ocenio da je bio sposoban za rasuđivanje. Sud nije stručan da utvrđuje da li je testator bio sposoban za rasuđivanje u vreme sačinjenja testamenta, jer za to ne poseduje potrebno stručno znanje u smislu člana 250. ZPP. Sud je bio dužan da odredi sudsko psihijatrijsko veštačenje radi utvrđenja sposobnosti za rasuđivanje testatora i da pri tom pokuša da pribavi medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju testatora u vreme sačinjavanja testamenta na osnovu kojeg bi se izvršilo veštačenje. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1364/97 od 13.11.1997. god.)

75.
Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti testament u redovnoj formi odn. drugom obliku predviđenom zakonom.
- 36 -

Zakona o nasleđivanju) 76. da je sada pok. (Vrhovni sud Srbije. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su i po stanovištu Vrhovnog suda osnovano zaključili. A.br. pre toga nije bila u izuzetnim prilikama zbog kojih nije mogla sačiniti redovan testament. jer iz spisa predmeta proizilazi da pok. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati .) VOLJA ZA SAČINJAVANJE ZAVEŠTANJA ( Član 81.) SVOJERUČNO ZAVEŠTANJE (Član 84.1997. bila pismena.1. pismeni pred svedocima ili sudski).3896/97 od 02. što znači da sadrži svest o svim elementima i značaju preduzetih radnji i slobodnu i stvarnu nameru za zaključenje pravnog posla. A. tužbeni zahtev tužioca usvojili i odlučili kao u izreci prvostepene presude. Zbog toga nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao.37 - . god. tri dana nakon posete tuženog sa svedocima na dan 9.člana 84. Zakona o nasleđivanju Srbije koji je u momentu smrti sada pok. Rev.1997. A. . da eventualna bolest i životno doba ostavioca sada pok. nužno je da je ona učinjena slobodno. Forma (oblik) zaveštanja mora biti ispoštovana u potpunosti.05. A. jer je ono strogo formalni akt.45 minuta sa njom razgovarali bila pokretna i pri punoj svesti i zdravom razumu. Da bi izjavljena volja bila relevantna i mogla da proizvede posledicu zaključenja testamenta kao pravnog posla. pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su polazeći od odredbi člana 73. 142/97 od 06. da je pok. A. januara 1994. (Vrhovni sud Srbije. bio na snazi.12. Zakona o nasleđivanju) 77.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Među parničnim strankama nije sporna činjenica. Bez bitnog je uticaja na zakonitost pobijane presude navod revizije koji se odnosi na okolnost. Rev. god. godine kada su svedoci sa tuženikom bili kod nje u kući i oko 35 . da je u momentu smrti imala 77 godina i da je 9. već naprotiv da je prema mestu gde je živela i sredini u kojoj se kretala imala objektivnih i subjektivnih mogućnosti da pre svoje smrti sastavi redovan testament. godine umrla.1994. ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih nije mogla da sačini testament u redovnoj formi odnosno drugom obliku (svojeručni. Zakona o nasleđivanju.

Reč je o svojeručnom testamentu. ovog Zakona propisano je da je zaveštanje rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost. koji prema članu 84. U konkretnom slučaju.NASLEDNO PRAVO Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj koji nije imao zaveštajnu sposobnost. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Zakona mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom. reč je o svojeručnom testamentu. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani oblik i uslovi određeni Zakonom . 84. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju. U konkretnom slučaju.prema članu 84. godine) 78.2009. Odredbom člana 84. Zaveštanje . 2306/08 od 09. istog Zakona propisano je da je rušljivo zaveštanje ako nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim Zakonom. Zakona. Zakona. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl.testamenta određeni su članom 83. zaveštanje koje je sačinila pokojna nije punovažno.mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je svojeručno potpisao. Zakona .2009.član 168. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani zakonom određeni oblik i uslovi.04.04.član 164.38 - . Naime. koji . (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. godine) . Iz obrazloženja: Oblik zaveštanja mora u potpunosti biti ispoštovan. do 113. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju. Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom . 84. Zaveštanje nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao. jer nije sačinjeno u skladu sa odredbama Zakona. do 113. Rev. pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je i svojeručno potpisao. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl. 2306/08 od 09. Odredbom člana 168. Oblik i uslovi zaveštanja . zaveštanje koje je sačinila imenovana pokojna nije punovažno jer nije sačinjeno u skladu sa Zakonom. Zakona o nasleđivanju.testament mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim članom 83. jer je zaveštanje strogo formalni akt. jer je ono strogo formalni akt čija oblik mora u potpunosti biti ispoštovan. pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. Odredbom člana 164. Zakona o nasleđivanju. Zakona.

do smrti zaveštaoca. Provera autentičnosti teksta zaveštanja može biti izvršena i kada je zaveštanje pisano štampanim slovima. pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. zbog čega su usvojili tužbeni zahtev. Zakona o nasleđivanju je propisano da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. kojima se propisuju posebni zakonski uslovi za ovu vrstu zaveštanja. pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. a to nije učinila ni kasnije. usled čega se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da se svojeručno zaveštanje mora da sačini pisanim slovima. 3551/07 od 08.NASLEDNO PRAVO 79.2000. godine započela sačinjavanje pismenog zaveštanja pred svedocima tako što je sadržinu zaveštanja diktirala unuci.39 - . privatnog i pismenog zaveštanja i da je za ovaj oblik neophodno da u celosti zaveštanje bude napisano i potpisano od strane zaveštaoca. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. autentičnost spornog teksta od 05." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Tehnika pisanja zaveštaoca. napisanog i potpisanog njegovom rukom a u konkretnom slučaju. Iz obrazloženja: Odredbama člana 84. pa se po oceni Vrhovnog suda ne isključuje mogućnost da zaveštalac svoju poslednju volju izrazi svojeručnim zaveštanjem napisanim štampanim slovima. izjavila je da je to njena poslednja volja. To predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. godine) 80. pisaće mašine i dr. 2008. a baba tužilaca je 1998. Da bi pismeni testament pred svedocima bio punovažan potrebno je da prilikom davanja izjave testatora da je to njegov testament i potpisivanja istog budu prisutna oba testamentalna svedoka i da se oni istovremeno na tom testamentu i potpišu. Posle čitanja onoga što je izjavila pred dva svedoka. Iz navedenog proizilazi da svojeručno (olografsko) zaveštanje predstavlja oblik redovnog. pokojna majka tužene. za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije od značaja na kom jeziku. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja bitno je da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. Rev. pri čemu nije od značaja na kom jeziku. nije bliže propisana. korišćenje štampanih ili pisanih slova. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. stav 1. napisanog i potpisanog njegovom rukom. Isključena je mogućnost korišćenja računara. već je bitno da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. ćerki testamentalne naslednice. Drugi svedok nije potpisom potvrdila to svojstvo jer nije imala ličnu kartu. Stoga. godine i nije bila sporna.11. a ovo pismeno kao svedok zaveštanja potpisao samo jedan svedok. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. nižestepeni sudovi su zaključili da je ovako pismeno zaveštanje pred svedocima ništavo i da kao takvo ne postoji. Ovo ograničenje ne proizilazi iz citiranih odredbi. . koju je ova kucala na pisaćoj mašini. 05.

12. niti forme svojeručnog zaveštanja predviđenog članom 84. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. s obzirom da je isti izdiktirao pokojni. tada je osnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj testamenta jer nema uslova za postojanje pismenog testamenta – zaveštanja pred svedocima predviđenog članom 85. i 85. godine od strane pokojnog.NASLEDNO PRAVO Nije osnovano isticanje tužene u reviziji da je materijalno pravo pogrešno primenjivano. Zakona o nasleđivanju. br. a svedoci se moraju odmah potpisati. Testament. Stoga. a primenom odredbe čl.01. kao svečani. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. Naime. odredbom člana 85. _______. Forma testamenta osigurava slobodu volje. Sve to predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament.2000. 1255/05 od 27.2004.2005. br. niti onih koji bi potvrdili sadržinu testamenta. obezbeđuje autentičnost izjave poslednje volje zaveštaoca. ako svedoci nisu istovremeno potpisali testament nije ispunjena forma testamenta nužna za njegovu punovažnost. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Odredbom člana 83. 55/04 od 22. Kada je testator sačinio testament tako što je isti izdiktirao a tekst mu pisao unuk. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženih. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju.) 81.) . Gž. strogo formalni akt. a nije bilo ni svedoka pri sastavljanju testamenta. a ne samo za njegovo dokazivanje. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Zakona o nasleđivanju. jer je njihova uloga da potvrde autentičnost ostaviočevog potpisa i njihove izjave da testament koji potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju. Zato pismeni testament pred svedocima nije punovažan ako prilikom davanja izjave zaveštaoca da je to njegov testament i potpisivanja istog nisu bila prisutna istovremeno oba svedoka testamenta i ako se istovremeno na testamentu oni nisu potpisali. Zaveštalac treba da potpiše napisani tekst i prilikom potpisa mora izjaviti da je to njegov testament. (Vrhovni sud Srbije Rev. Zakona o nasleđivanju propisala je redosled radnji kao uslova za punovažnost ove vrste testamenta. a svedoka pri sačinjavanju testamenta nije bilo pa niko nije ni mogao da potvrdi sadržinu testamenta.40 - . br. te se zaostavština ima raspraviti prema zakonskom redu nasleđivanja. Odredba člana 85. a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. Zakona o nasleđivanju. Pravilna je odluka suda kada je poništio navedeni testamenat. 84. pa time nema uslova za punovažnost ni pismenog testamenta pred svedocima ni svojeručnog testamenta. tekst je pisalo treće lice. Drugostepeni sud je žalbu tuženih odbio kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu.03. koji je proglašen u predmetu ostavinske rasprave O. god. god. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. pa je poništen "testamenat" u pisanoj formi sačinjen 10. istog Zakona izražen je značaj forme zaveštanja kao uslova za njegovu punovažnost jer je propisano da zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim tim zakonom. ozbiljnost i pouzdanost izjave volje i pravnu sigurnost i ima značaj uslova za punovažnost testamenta.

odlučeno je da za naslednika.04. je svojom zaostavštinom raspolagala svojeručnim testamentom kojim je ostavila u nasleđe. pored ostalog i pravo korišćenja označenog grobnog mesta. je umrla 3.K. Prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio pravnu volju ostavioca u vezi pomenute zabeleške i našao da ista ne sadrži volju ostavioca koja bi se odnosila na raspolaganje njegovom imovinom – stanom i ko će biti naslednik. bez obzira što naslednik ne spada u krug zakonskih naslednika.K. Opština je u postupku raspravljanja zaostavštine osporila testament u delu koji se odnosi na raspolaganje grobnim mestom. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.) 83. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da pomenuta zabeleška ne predstavlja svojeručni testamenat ostavioca.41 - .2003. god.1995. Pravilnom primenom materijalnog prava. pa i pravo korišćenja grobnog mesta. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti ostavilje. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. predstavlja svojeručni testamenat ostavioca. Pismena “zabeleška” se ne može izjednačiti sa svojeručnim testamentom ostavioca. kao neosnovanu. na osnovu testamentalnog prava na nasleđivanje. Prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima. Kako je tužilja – kćerka pokojnog. Shodno odredbi člana 2.NASLEDNO PRAVO 82. bude oglašena nasledna učesnica B. 598/03 od 10. godine i nije ostavila ni jedno lice iz kruga zakonskih naslednika. Drugostepeni sud je odbio. Odluke o sahranjivanju i . Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da pismena – “zabeleška” koju je ostavilac sačinio. Iz pomenute “zabeleške” proizilazi da je ostavilac preporučio tuženoj – drugoj kćerki da se ne prihvati nasleđa na stanu jer joj je pomogao novčano prilikom drugih kupovina. naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu testamenta. Pokojna D. to je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da to pismeno predstavlja svojeručni testamenat ostavioca i da je pravno valjan na osnovu kojeg se ima raspraviti njegova zaostavština i da se poništi njena naslednička izjava koju je dala u ostavinskom postupku. nasleđivati se mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. br. pronašla u arhivi ostavioca pismeno nazvano “zabeleška” koju je ostavilac sačinio. sada pokojna D. tužiljinu žalbu i potvrdio je prvostepenu presudu.N. Gž. Odredbom člana 17.N. Svojeručnim testamentom mogu se ostaviti u nasleđe sve stvari i prava koje pripadaju testatoru. već na osnovu Zakona o nasleđivanju.10. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog oca stranaka na osnovu zakona i učesnici su izjavili da ostavilac nije ostavio nikakvo pismeno. istog Zakona. naslednoj učesnici B. a u smislu odredbe člana 6.

u predmetu P.. to obuhvata i mogućnost nasleđivanja prava korišćenja grobnog mesta na osnovu raspolaganja punovažnim testamentom ostavilje. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Protiv ovog rešenja blagovremeno je izjavila žalbu tužena Opština. stav 2. V.) 84.) 85. jer nema svojeručnog potpisa testatora. pravo korišćenja grobnog mesta pripada fizičkom licu koje je oglašeno za njegovog naslednika. Gz.2003. V.. 4914/02 od 06. oglasio naslednicom po osnovu svojeručnog testamenta pok. iz B. (Vrhovni sud Srbije Rev. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem je raspravljena zaostavština iza smrti pok. na taj način što je na njegovoj zaostavštini na osnovu svojeručnog testameta za jednog naslednika oglašena P. Kako je navedenim propisima predviđena mogućnost nasleđivanja stvari i prava i po osnovu zakona i po osnovu testamenta. tada nema mesta upućivanju na parnicu i prekida raspravljanja zaostavštine._______ utvrđeno postojanje ovakvog testamenta.. potvrđeno. Kada je iz same isprave testamenta vidljivo da on ne ispunjava formu propisanu Zakonom. Okružni sud je našao da je žalba naslednog učesnika neosnovana. ZPP. 12248/96 od 21. S obzirom na izloženo. iz razloga što prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima. Kako u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti to je prvostepeno rešenje na osnovu člana 380.. ostavio svojeručni testament na osnovu koga je celokupnu svoju zaostavštinu ostavio u nasleđe naslednom učesniku P. zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da prvostepeno rešenje bude ukinuto. M.) . V.. Ispitujući pravilnost prvostepenog rešenja u okviru zakonskih ovlašćenja iz člana 381. V. ZPP.1997. god..1999.03. god. 345/99 od 18.11. Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati.. M. (Iz presude Okružnog suda u Pozarevcu. br. br.01. već na osnovu Zakona o nasleđivanju i Odluke o sahranjivanju i grobljima. Iz činjeničnog stanja. koje je utvrdio prvostepeni sud.NASLEDNO PRAVO grobljima je propisano da u slučaju smrti korisnika grobnog mesta. V. god. jer se punovažnost testamenta može oceniti i na osnovu same isprave. br. M. pravilno je postupio prvostepeni sud kada je naslednog učesnika P.42 - . Ovaj testament je zatvoren. proizilazi da je pre smrti pok. pa je pravosnažnom presudom Trećeg opštinskog suda u B. Neosnovano je isticanje u reviziji da pravo korišćenja grobnog mesta ne mogu nasleđivati lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika i da se ovo pravo ne može nalaziti u prometu.

02.". ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga tako sačinjeni tekst potpisuje.09.2006. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju .2005. Za punovažnost svojeručnog testamenta irelevantan je jezik i pismo na kome se piše. Rev. . Pre potpisivanja ostavilac nije pročitao tekst niti je rekao da mu je to poslednja volja. da li je sadržina izražena na hartiji ili drugoj podlozi mastilom ili olovkom.ako mu se šta desi . ukupno 850 evra i ostavljam sve imanje J. pa je za njegovu punovažnost potrebno da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita. već je tuženom saopštio da "čuva imanje i da čuva papir jer .zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga ga potpisuje. Tekst su potpisali dvojica imenovanih prisutnih. rekao tuženom da napiše sledeći tekst: "Ostalo novca kod J. i M. godine. Rev. uzevši list iz svog bloka na kome je već bilo napisanog teksta. ali to nije realizovao zbog pogoršanja zdravstvenog stanja. Dakle. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio. Zakona o nasleđivanju) 87. Zakona o nasleđivanju.02. sada pokojni ostavilac i tuženi. Relevantna odredba: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. godine) 88. Hteo je da sačini zaveštanje.2008.02. 2488/96) PISMENO ZAVEŠTANJE PRED SVEDOCIMA (Član 85.u smislu člana 85.2005. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada pokojnom ostaviocu pozlilo je dana 14.43 - . Zakona o nasleđivanju. pa zato on može biti sačinjen u formi pisma koje roditelj upućuje svom detetu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. godine u jutarnjim časovima a pre odlaska u bolnicu u njegovoj kući su bili tuženi i još dvojica imenovanih. a preminuo je 10. pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt..član 85. Pokojni je.da će ono biti njegovo". Ostavilac se iz bolnice vratio 14. 2213/08 od 03. godine. Ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima . Nije dovoljno da ga samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. koji je pokojnog ostavitelja i odvezao u bolnicu. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati . da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno ga potpiše.NASLEDNO PRAVO 86. U smislu člana 85.

a bitan elemenat te forme je da zaveštalac izjavi pred svedocima da je sačinjeno pismeno pročitao. Presudom Okružnog suda u Č.09.. god. U konkretnom slučaju zaveštalac svoj testament pred svedocima nije potvrdio. juna 2006.. 90. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa se utvrđuje da je pismeno zaveštanje pred svedocima pokojnog ništavno i ne proizvodi pravno dejstvo. niti ga je pred svedocima pročitao. P. godine odbijen je kao neosnovana žalba tuženih. da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno potpiše.2008. a potom je zaveštalac izjavio obraćajući se tuženoj – “ispoštovala si onako kako sam ja rekao”. zatim ga je advokat uz prisustvo dva svedoka. shodno članu 85. tužene i samog zaveštaoca naglas pročitao. Pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt. Pismeno zaveštanje pred svedocima. a ne da zaveštalac samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. br. Kada je advokat sačinio pismeni testamenat u ime zaveštaoca. pa ga je pročitao uz prisustvo zaveštaoca. ____/06 od 18. radi se o ništavom pravnom poslu – pismenom zaveštanju pred svedocima. odnosno svoje zaveštanje. Rev. Zakona o nasleđivanju.2006. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati.10.. Gž. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. ____/05 od 22. jer izvedenim dokazima nije utvrđeno da je zaveštalac pred svedocima izjavio da je navedeno pismeno pročitao. U situaciji kada zaveštala nije ni diktirao test testamenta. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je advokat u svojoj kancelariji. za čiju su punovažnost ispunjeni zakonski uslovi. Zakona o nasleđivanju koja izričito predviđa formu za pismeno zaveštanje pred svedocima. .44 - . već je to učinila njegova supruga – tužena.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Odredbom člana 85.. usled čega ne može proizvoditi pravno dejstvo. proizvodi pravno dejstvo kada nije dokazano da je zaveštalac docnije raspolagao imovinom zaveštanom ovim zaveštanjem. a isti potvrdi “da je u njemu sve ispoštovano kako je rekao”. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. uz prisustvo tužene.. oktobra 2006. bez prisustva zaveštaoca sačinio zaveštanje. Gž. 1253/06 od 18. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 85. forma testamenta nije ispunjena u skladu sa citiranim zakonskim propisom. nedostatak forme ne pruža dovoljno garancije za obavljanje autentičnosti poslednje volje zaveštaoca.M. a presuda prvostepenog suda je potvrđena. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje. godine) 89. U konkretnom slučaju ovog bitnog elementa forme nema... 2213/08 od 03. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. pa za njegovu punovažnost potrebno je da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita. br. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio. Kako je predviđena strogo formalna procedura i da zaveštanje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

Zakona o nasleđivanju. ali samo u odnosu na pok. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je punovažan sporni testamenat pred svedocima od 25. Očigledno se radi o tzv. koji se u fotokopiji nalazi u spisima. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo nalazeći da je ništav testamenat u odnosu na pok.2006. preinačena je prvostepena presuda u stavu 1. O. odnosno testament pred svedocima od strane dva lica – testatora. O.08. O. godine. izreke preinačena. Zakona o nasleđivanju. god. pa se poništava testamenat sastavljen pred svedocima 1.04. ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo . ili preciznije.nepunovažno je. kao neosnovan. O. M. Presudom drugostepenog suda. I pored ove okolnosti. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. istog Zakona. tako da se odbija tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. Zakona o nasleđivanju jer je svaki testator uredno sačinio pismeni testamenat pred svedocima a odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj volji testatora. Isti ispunjava uslove iz čl. zajedničkom testamentu.) 91. 1748/05 od 22. pa se radi o dve odvojene izjave volje dva lica za raspodelu njihove imovine. god. a volje oba testatora su jasne i precizne. Rev. i 90. a revizijom tuženih se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava. 74/05 od 1.1974. izreke. Alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima). br. M. a odbija se deo tužbenog zahteva za poništaj istog testamenta u odnosu na pok..1986.) 92. jer se ne može testamenat proglašavati dva puta. godine. koji je važio u vreme sačinjavanja testamenta. kojim su tražili poništaj pismenog testamenta pred svedocima sastavljen od pok. na istom listu hartije. M. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovažnost pismenog testamenta pred svedocima u smislu člana 64. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. zajednički testament.2005. Punovažan je tzv. Gž. O. Ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da ne proizvodi pravno dejstvo testamenat pok.45 - . 69. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca. Zakona o nasleđivanju. R.. Iz spisa proizilazi da su oba lica – testatori bračni drugovi sastavili svako svoj pismeni testamenat pred svedocima na istom – jednom listu hartije. M. Naime. nakon smrti svakog od navedenih testatora. Takođe nije utvrđeno da je ostavilja docnije raspolagala imovinom zaveštanom ovim testamentom u smislu člana 102. Tuženi nisu dokazali da je ostavilja ovaj testament opozvala u celini ili delimično u smislu člana 100.01. o testamentu pred svedocima od strane dva lica – testatora ali na istom listu hartije. niti da ga je opozvala sačinjavanjem docnijeg testamenta u smislu člana 101. proglašen je njegov testamenat pred svedocima koji je u potpunosti odvojen od testamenta pred svedocima drugog testatora. radi se o dve odvojene izjave volje od strane dva lica za raspodelu svoje imovine. Zbog toga je prvostepena presuda u stavu 1. .11.

god. god. alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima) je nepunovažno odn. zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. bez obzira što je na testamentu stavila otisak kažiprsta.2004. Za punovažnost ovog oblika zaveštanja obavezno je prisustvo dva svedoka.1996. Iz nesumnjivo utvrđenog činjeničnog stanja da svedok lekar nije ni znao šta potpisuje misleći da potpisuje izjavu o psihičkom stanju zaveštaoca. Oba svedoka istovremeno moraju da čuju i razumeju zaveštaočevu izjavu kojom on zaveštanje potvrđuje za svoje i oba svedoka moraju istovremeno da prisustvuju činu zaveštaočevog potpisivanja zaveštanja.) 93. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. potpisala je i servirka.10. pa se utvrđuje da je ništav pismeni testamenat pred svedocima koji je testatorka sastavila 17. testamenat je ništav. Zaveštanje je pisano pisaćom mašinom i potpisano od strane dva svedoka: lekara u bolnici u kojoj je ležao zaveštalac i servirke iste bolnice. Nužno je da sam zaveštalac napiše ili kome drugom izdiktira sadržinu zaveštanja.) 94. jer nije sastavljen u skladu sa odredbom člana 85. ne može proizvoditi pravna dejstva. 73/04 od 22. očigledno je da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 85. a drugi svedok . a smatrajući da se izjašnjava o tome da li je zaveštalac psihički sposoban da raspolaže svojom imovinom. potom da zaveštanje pročita. i potvrdio prvostepenu presudu. Zakona o nasleđivanju. br. (Iz presude Okružnog suda u Čačku Gž. Zakona o nasleđivanju. da ga prizna za svoje.2004. Rev. se ima raspraviti u skladu sa zakonom. Prema odredbi člana 85. (Vrhovni sud Srbije. a poželjno je da se naznači i njihovo svojstvo svedoka. god. Dakle. Drugostepeni sud je žalbu tuženika odbio kao neosnovanu. Dokazima je utvrđeno da je testatorka bila nepismena. ali samo za vreme trajanja dve poslednje zaveštaočeve radnje: za vreme njegovog priznanja zaveštanja za svoje i njegovog svojeručnog potpisivanja zaveštanja.) . a ne može se konvalidirati stavljanjem otiska kažiprsta. Pismeni testamenat pred svedocima je ništav ako testatorka nije pismena.06. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. i konačno da ga svojeručno potpiše. a na kraju testamenta je stavila otisak kažiprsta. niti je zaveštalac izjavio da je zaveštanje njegovo. da zaveštanje pred njima nije pročitano. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca. 2413/2004 od 20. koja se čak i ne seća za kog pacijenta je to učinila. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sastavljen pismeni testament pred svedocima pravno valjan. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno i svojeručno potpisati.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je sin zaveštaoca a tužena vanbračna supruga. Zakona o nasleđivanju. 2413/o4 od 20.servirka je to potpisala ne znajući ni suštinu ni sadržinu onoga što potpisuje. a shodno članu 85.01.10.2004. Pismenim zaveštanjem pred svedocima zaveštalac je svoju zaostavštinu zaveštao tuženoj. Svedok lekar je potpisao tekst kucan pisaćom mašinom ne čitajući njegovu sadržinu. zbog čega takvo zaveštanje ne može proizvoditi pravno dejstvo. Isto pismeno.46 - . godine i zaostavština pok. odnosno nepunovažno je. Zakona o nasleđivanju. Ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo.

suprotno odredbi člana 85. Testament je napisao advokat na pisaćoj mašini u prisustvu testamentalnih svedoka. 23. kojim su tuženoj ostavljene određene nepokretnosti.NASLEDNO PRAVO 95. Zakona o nasleđivanju. Ovim testamentom zaveštalac je ostavio tuženima prvo svoju nepokretnu imovinu i to porodičnu stambenu zgradu. sačinio pismeni testament pred svedocima. Zakona o nasleđivanju. godine. Ovaj testament je proglašen u ostavinskoj raspravi. a sa razloga što se o njoj već duže vreme brinu i staraju.47 - . . jula 1996. jer bi u tom slučaju i on bio svedok zaveštanja i tada bi zaveštanje imalo dva svedoka. G. Iz obrazloženja: Primenjujući pravilno materijalno pravo. Pismeni testament pred svedocima punovažan je ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. pa bi bila bez uticaja činjenica što je brat testamentalnog naslednika.) 96. nižestepeni sudovi su poništili pismeni testament sačinjen pred svedocima s obzirom na odredbu člana 69. navodeći da u tekstu testamenta nije navedeno da je zaveštalac pročitao testament. Pošto je utvrđeno da je testamentalni svedok pri pravljenju testamenta. braći i sestrama i bračnim drugovima ovih lica. a takođe i sve pokretne stvari i novac.. Pismeni testament sačinjen u prisustvu samo jednog svedoka je ništav testament. njen rođeni brat. bila bi od uticaja da je advokat svojim potpisom potvrdio autentičnost testamenta. potomcima. Ovom odredbom propisano je da su ništave odredbe testamenta kojima se ostavlja nešto sudiji koji je testament sastavio. Rev. 1286/01 od 3. a nakon toga svojeručno potpisao sve primerke testamenta. 2002. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana i u tekst testamenta. u čijoj je kancelariji zaveštanje sastavljeno. Ovakvo pri izostanku potpisa advokata. koji je bio na snazi u vreme sačinjavanja testamenta. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je zaveštalac T. a ko ne može biti svedok zaveštanja. Tužioci osporavaju pravnu valjanost pismenog testamenta pred svedocima. Zakona o nasleđivanju. Prisutnost advokata pred kojim je potpisano zaveštanje pred svedocima. kao svedoka zaveštanja i njegovo prisustvo u kancelariji prilikom sačinjavanja zaveštanja. ne mogu biti od uticaja na karakter imperativne norme člana 69.4. to su nižestepeni sudovi pravilno poništili sporni testament. što čini nedostatak zakonom propisane forme. pa je zaveštalac pročitao u sebi testament i nakon što ga je pročitao izjavio "baš tako sam hteo". (Vrhovni sud Srbije. nije upozorio ostavioca na to ko može. svedocima pri njegovom pravljenju. i povlači njegovu ništavost. zatim su se na testamentu potpisali i oba testamentalna svedoka. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilaca za utvrđivanje ništavosti testamenta neosnovan. kao treći svedok potpisao zaveštanje. Neukost zaveštaoca pri sačinjavanju zaveštanja i okolnost što advokat. je bez uticaja na punovažnost zaveštanja. god. kao i precima. pa je ništavo zaveštaje koje je potpisano samo od jednog svedoka koji može biti testamentalni svedok.

Da bi to učinio. nije od uticaja. Naime. pred više ljudi. sada pokojni D. 19. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati.A. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana u tekst testamenta. prema odredbi člana 85. Zaveštalac može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen (da zna ćirilicu.48 - . stav 1.04.09. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna potpuna pismenost zaveštaoca. S obzirom da ovako sačinjeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme druge vrste zaveštanja. god. 2332/01 od 11. niti ga je pre potpisivanja pročitao. već samo da se potpiše. Rev.. činjenica da je pokojni D. ali zna da se potpiše. nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev. maloletnom I. (Vrhovni sud Srbije. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. ne može se dovesti u pitanje punovažnost takvog testamenta samo zbog toga što u tekstu nije navedeno da je zaveštalac već pismeno pročitao...) .01.J. U pogledu rečenog neosnovani su navodi u reviziji da je zbog toga povređena forma pismenog testamenta pred svedocima i da se s tim u vezi dovodi u pitanje punovažnost tog testamenta u smislu člana 85. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni. zaveštalac mora da pročita zaveštanje. god.NASLEDNO PRAVO Kod utvrđenja sudova da sporni testament ispunjava uslove predviđene navedenim propisom. sačinio je pismeno zaveštanje pred svedocima kojim je svoju imovinu zaveštao ovde tuženom.A. zbog čega ne proizvodi pravno dejstvo. zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Utvrđujući činjenicu da sada pokojni D. niti izjavio da je to njegovo zaveštanje. jer kada je neko treći po zaveštačevom kazivanju sačinio zaveštanje. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju. on mora da pročita zaveštanje. Prema tome. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen ili da ne zna da čita. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna wegova potpuna pismenost. Zakona o nasleđivanju. jer kada je neko treći po zaveštaočevom kazivanju sačinio zaveštanje. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. prilikom potpisivanja testamenta i istovremeno sa potpisivanjem. u situaciji da mu je zaveštanje sačinilo drugo lice koje on pre potpisivanja nije pročitao. što je u postupku i utvrđeno.) 97. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati.2002. godine. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Zaveštalac nije znao da čita i piše. Ovo zbog toga što je pismeni testament pred svedocima punovažan ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. 889/02 od 26.2002. (Vrhovni sud Srbije.1998. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su iz navedenih razloga osporeno zaveštanje poništili. ali zna da se potpiše. a zaveštanje napisano latinicom) ili da ne zna da čita. nije izjavio da je to njegov testament. osnovano zaključujući da osporeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme iz člana 85. Rev. a zaveštanje napisano latinicom) ili zna ćirilicu. izjavio da svu svoju imovinu ostavlja maloletnom I. od kojih su neki bili i svedoci potpisivanja ovog testamenta. Da bi to učinio. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni.

Sledi da su potpisivanje i navedene izjave zaveštaoca jedinstvena pravna radnja. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 83. istog zakona kaže: Zaveštalac. Svedoci su prisutni iz dva razloga: prvo. Prema iznetom propisu za valjanost ovog zaveštanja traže se formalnosti: da zaveštalac zna da čita i piše.NASLEDNO PRAVO 98. 4910/02 od 11. Potpisivanje i navedene izjave jedinstvena su pravna radnja. god. Punovažnost zaveštanja pred svedocima je uslovljena istovremenim prisustvom oba zaveštajna svedoka kako u trenutku kada zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja. Kako je revizijski sud našao da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. koja je nakon što je pročitala pismeni tekst njenog zaveštanja isti potpisala. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. da je to njegova poslednja volja i potom se pismeno svojeručno potpisati. zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju. Revizijski sud po službenoj dužnosti pazi na pravilnu primenu materijalnog prava (član 386. nakon što joj je dat u ruke pismeni tekst zaveštanja. ZPP).49 - . Ovde se radi o izjavi zaveštaoca pred svedocima zaveštanja da je konkretno pismeno koje je potpisao pročitao i da sadrži njegovu poslednju volju. L. U ovom slučaju nije na nesumnjiv način sud raspravio i utvrdio da li je zaveštalac M. Član 85.) . koji je sačinio advokat izjavila da je to konkretno pismeno pročitala i da je to njena poslednja volja. da svedoče autentičnost zaveštačevog potpisa i drugo – da svedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i po njemu potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. tako i istovremeno u trenutku kada se zaveštalac potpisuje. Zakona o nasleđivanju upravo činjenica da li je zaveštalac takvo zaveštanje svojeručno potpisala pred dva svedoka uz izjavu da je zaveštanje pročitala i da je to njena poslednja volja. ZPP-a ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje kako bi u ponovljenom postupku prikupio pouzdanu činjeničnu osnovu za zakonito presuđenje. da je tekst zaveštanja napisan po nekoj drugoj osobi.2002. koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. u prisustvu dva svedoka. da uz stavljanje svojeručnog potpisa zaveštalac pred svedocima da izjavu da je već sačinjeno pismeno zaveštanje pročitao i da je ono što je potpisao njegova poslednja volja. Prvostepeni sud utvrđuje ponašanje i reči koje je tužilac izrekao kada mu je advokat predala odštampani tekst njegovog pismenog zaveštanja kao i da je isti postupak sproveden iza M.12. da je svojeručni potpis zaveštaoca sastavljen u prisustvu najmanje dva svedoka. da posvedoče autentičnost zaveštaočevog potpisa i drugo – da posvedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. Rev. to su presude nižestepenih sudova u skladu sa odredbom člana 395. stav 2.. L. da je taj tekst svojeručno potpisan od zaveštaoca. Iz takvog utvrđenja suda ne može se sa sigurnošću zaključiti da li je ispunjen bitan uslov za punovažnost takvog zaveštanja u smislu člana 85. Prisutnost dva svedoka potrebno je iz dva razloga: prvo.

(Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. 4084/96) . 5593/98 od 13. nije punovažan zbog nedostatka forme. god. Svedok pri pravljenju pismenog testamenta pred svedocima može biti lice koje ga je napisalo i kada njegovo svojstvo svedoka nije naznačeno. 258/96) 102. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. (Vrhovni sud Srbije. Gž. 1501/95 od 15.br. Činjenicu da je zaveštalac potpisao jedno punomoćje ne znači da je znala da čita i piše na pismu na kome je sačinjen testament. ako su takav testament potpisala jos dva svedoka koji ispunjavaju uslove iz Zakona.09.) 101. i na njemu umesto svojeručnog potpisa stavi rukoznak. 149/95 od 17. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.god. Stavljanje otiska prsta umesto potpisa na testamentu. Zakona o nasleđivanju) 104.1997. Gž. upućuje na to da zaveštalac nije znao da čita i piše.NASLEDNO PRAVO 99. a zatim testament potpisalo. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.) 100.1999. god. Zakona o nasleđivanju i ako je bilo prisutno preduzimanju propisanih pravnih radnji od strane zaveštaoca. 1954/97od 02. Rev. ako ispunjava uslove iz clana 68. Pismeni testament testatora sastavljen latiničnim pismom (za koje je utvrđeno da testator nije znao da čita i piše). zbog nedostatka propisanog oblika.1995.nepismena žena. 1995.) SAČINJAVANJE SUDSKOG ZAVEŠTANJA (Član 86.) 103. Rev. Ako zaveštanje sastavljeno pred sudijom i zapisničarom ne ispunjava sve uslove nužne za punovažnost zaveštanja to zaveštanje će imati pravnu važnost ukoliko ispunjava zakonsku formu i uslove nužne za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. Dakle.12.50 - . (Vrhovni sud Srbije. Zaveštalac koji zna da čita i piše može napraviti testament na taj način što će ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpisati u prisustvu dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Gž. Pismeni testament pred svedocima koji sačini zaveštalac . god. je ništav. Gž.05. te da nije ni mogao sačiniti pismeni testament pred svedocima.05. pismeni testament je punovažan i kada je jedan od potpisanih svedoka nepodoban.

Zakona o nasleđivanju) 106.51 - . 10563/95) SUDSKO ZAVEŠTANJE AKO ZAVEŠTALAC NIJE U STANJU DA GA PROČITA (Član 88. povredio je inperativnu normu predviđenu članom 66.NASLEDNO PRAVO 105. na testamentu se mora označiti da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka. uz prisustvo dva svedoka i zapisničku konstataciju. koji tu odluku direktno predviđa. Pravilna je odluka suda da je neosnovan predlog stranke za saslušanje kao svedoka postupajućeg sudije koji je sastavio testament.2004. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa se utvrđuje prema tuženiku da je ništav testament pokojnog sastavljen u sudu. Na testamentu nema označenja da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka. . Zakona o nasleđivanju. jer se postupci sudije iz teksta testamenta jasno vide. Ako je testator sastavio testament pred sudom i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen. (Okružni sud u Beogradu. br. 975/04 od 15. ukoliko je nepravilnim radom suda došlo do sačinjenja sudskog testamenta suprotno odredbama Zakona.) PUNOVAŽNOST MEĐUNARODNOG ZAVEŠTANJA (Član 92. Oštećenom pripada pravo na naknadu štete. Ništavi međunarodni testament ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika. pa je taj predlog zaista i suvišan. Zakona o nasleđivanju) 107.09. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio da je testamenat pokojnog ništav. Rev. i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen. Sudski testament je ništav ukoliko sudija njegovu sadržinu nije pročitao testatoru a isti je nepismen. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. god. Gž. Kako to nije urađeno. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. sudija koji je primio na zapisnik testamenat pokojnog. Dokazima je utvrđeno da je testator sastavio testament pred sudom.

Svedoci usmenog testamenta su 27. Preminula je 22. Iz nalazom i mišljenja veštaka utvrđeno je da je oboljenje zbog koga je ostavilja u dva navrata operisana bilo akutne prirode.ali i ne mora . Gž. 7128/96 od 26. 17. Ostavilja je sa tuženim bila u bliskim odnosima.1996.10. za koju je toga dana i saznala. Rev. (Vrhovni sud Srbije. pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada odbijen je tužbeni zahtev tužioca . . god. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada imenovana pokojna primljena je u bolnicu 24. Toga dana u bolnici su je posetile tri prijateljice.52 - . na dan sačinjavanja usmenog testamenta bila je veoma zabrinuta i uznemirena zbog predstojeće operacije.1999. godine. imala je nameru da sa njim zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju za šta je i zatražila saglasnost Ministarstva finansija.da svu svoju imovinu ostavlja tuženom.10. Moguće je. napraviti takav testament.iako ništav kao međunarodni testament jer nije sastavljen u obliku propisanom Zakonom o nasleđivanju . Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Shodno tome. iste godine je trebala biti reoperisana. kojima je izjavila svoju poslednju volju . Ako je zbog akutnog i teškog pogoršanja zdravstvenog stanja izjava poslednje volje data u bolnici pred tri istovremeno prisutna svedoka. da testament . čime su ispunjeni zakonom propisani kumulativni uslovi za punovažnost takvog zaveštanja .NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz odredbe člana 92. godine. Ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost.1995.napraviti. ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika. jer međunarodni testament po svojoj pravnoj prirodi nije zakonom propisani obavezni oblik testamenta. koju do smrti nije dobila. jer ostavilac može. Zakona o nasleđivanju proizilazi da međunarodni testament ( kao pismen. Zakona o nasleđivanju) 109.5338/95od 13. jer ga ostavilac može .11.1999.8.09. redovan i javni oblik zaveštanja ). kao testamenta drugog oblika. Zbog postoperativnih komplikacija.) 108. stav 2.smatraće se da su postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.bude punovažan kao testament neke druge zakonom propisane forme. dijagnostifikovana i operisana.12. god.da se utvrdi nepunovažnim usmeno zaveštanje ostavilje proglašeno pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu dana 15. po svojoj prirodi nije zakonom propisan obavezni oblik testamenta. godine.10. godine sačinili zajedničku pismenu izjavu.1999. dakle.1999. ali ne mora.) USMENO ZAVEŠTANJE (Član 110.

godine) 110. a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava. nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da nije ispunjen nijedan od propisanih uslova iz ove zakonske odredbe za punovažnost usmenog zaveštanja. Stoga je nižestepenim presudama tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen kao neosnovan.2009. u smislu člana 111. bila je vitalna za svoje godine.08. ispunjeni su kumulativni uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja predviđeni navedenom zakonskom odredbom: u momentu davanja izjave poslednje volje na strani sada pokojne postojale su izuzetne prilike. Zakona o nasleđivanju.2002. da imovinu ostavi tuženima. pa je pokojna poslednji put bila u kući tuženih 2.53 - . a u trenutku smrti bila je vlasnik nepokretne imovine koja je predmet usmenog zaveštanja. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. na ročište održano 14. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje . što iskazivanje želje u pogledu lica kome bi trebalo da pripadne imovina nakon smrti ne predstavlja. stav 1. koji su pismeno sastavili zaveštaočevu izjavu.NASLEDNO PRAVO Relevantna odredba: Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. u smislu odredbe člana 78. što su potvrdili svedoci. i bila je u prijateljskim odnosima sa tuženima unazad više od 40 godina. i to u prisustvu drugog svedoka zaveštanja. Čak i kada bi iskazana želja sada pokojne predstavljala zaveštenje. U konkretnom slučaju. vrlo pokretna i temperamentna. Zakona o nasleđivanju. Rev. Ostavilac je preminula 6.05. što ju je dovelo u situaciju da nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. Uzajamno su se posećivali. U vreme smrti ostavilac je imala 79 godina.11. Izjava određenog lica o želji da njegova imovina posle smrti pripadne određenom licu ne predstavlja izjavu volje kojom se raspoređuje imovina za slučaj smrti.2003.2002. godine su pristupila dva svedoka usmenog zaveštanja i proglašen je usmeni testament ostavioca. godine. U ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom. u svojoj kući. kako zbog teškog psihofizičkog stanja u kome se nalazila pre druge operacije.2002.08. Preminula je usled izliva krvi u mozak. Ovom razgovoru prisustvovao je i prvi svedok zaveštanja. godine. zbog kojih se nije moglo sačiniti pismeno zaveštanje.02.08. . posle njene smrti pripadne tuženima. izjava poslednje volje data je pred tri istovremeno prisutna svedoka. rođene 19.08. Zakona o nasleđivanju.2002. U kući je živela sama od smrti svoga supruga 1991. tako i zbog toga što zbog katarakte nije mogla da piše. u običnom razgovoru je iskazala želju da imovina čiji je vlasnik. Godine života ostavioca. i nije bolovala od težih bolesti. 815/08 od 12.1923. I ranije je iskazivala ovu svoju nameru. a preminula je dana 6. zatim. godine. godine. Zakona o nasleđivanju. Ceneći utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 110. godine.član 110. budući da je obolela od akutne bolesti te da je nakon prve operacije došlo do teškog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja. ne predstavljaju izuzetne prilike u smislu člana 110. nisu ispunjena ni dva kumulativno propisana uslova: da je takva volja izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka u okolnostima koje bi predstavljale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje. U vreme ove posete tuženima. Da bi ona to bila potrebno je da se takvom izjavom rasporedi svoja imovina. a što nije isključio i veštak oftamolog. Zakona o nasleđivanju. godine a preminule 6. Iz obrazloženja: Tužioci su zakonski naslednici ostavioca.

Dugotrajno oboljenje lica u dubokoj starosti se. Rev. prema odredbi člana 110. (Vrhovni sud Srbije. stav 1. Dan po izjavljivanju svoje poslednje volje prebačen je u bolnicu. u tom smislu. Supruga mu je umrla oko godinu dana pre njega. U momentu sačinjavanja usmenog zaveštanja. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim. .2005. i činjenicu da je dana 2.08. Sve vreme bio je svestan i sposoban za rasuđivanje.2002. Naime.2002. nemogućnost zaveštaoca da usled izuzetnih prilika sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje.54 - .10. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Imajući u vidu navedene okolnosti. posle čega je on patio za njom. tužbeni zahtev je pravilno usvojen i zaveštanje poništeno.08. te da dana 2. nije postojala ni jedna izuzetna prilika koja bi je sprečavala da sačini pismeno zaveštanje. Usmeno zaveštavanje je ništavo ukoliko poslednja volja nije izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka i ako nisu postojale izuzetne prilike koje nalažu i opravdavaju tu vrstu zaveštavanja.NASLEDNO PRAVO Godine života ne predstavljaju izuzetne prilike. radilo se o licu u dubokoj starosti sa oboljenjima od kojih boluje duži vremenski period. U konkretnom slučaju. zaveštalac je imao oko 90 godina. kada je iskazala želju. a posebno pri utvrđenim okolnostima da je sada pokojna bila vitalna za svoje godine. U konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju. godine bio prisutan samo jedan od svedoka usmenog zaveštanja.) 112. neočekivane ili nepredvidljive okolnosti zbog kojih zaveštalac nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. pokretna i da nije bolovala od težih bolesti.1557/04 od 23. ne smatra izuzetnim već upravo očekivanim prilikama.12. pod kojima se podrazumevaju iznenadne. neočekivane ili nepredvidljive prilike zaveštaoca zbog kojih on nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. Zakona o nasleđivanju. god. Za punovažnost usmenog zaveštanja kumulativno moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: postojanje izuzetnih prilika zbog kojih je zaveštalac u nemogućnosti da sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud pravilno zaključuje da nisu ispunjeni zakonski uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja. i to: postojanje izuzetnih prilika u momentu davanja izjave poslednje volje.br. 2004. ležao je u bolesničkoj postelji zbog otvorenih vena na nogama. Poslednjih mesec dana pred smrt bio je vezan za postelju. za punovažnost usmenog zaveštanja moraju biti kumulativno ispunjena tri uslova. na osnovu čl. Izuzetne prilike podrazumevaju iznenadne.) 111. gde je sledećeg dana i preminuo. 164. godine. god. Oba uslova su kumulativna i odsustvo jednog od njih je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja. i 165. već upravo očekivanim prilikama. Rev. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim.Otuda se to ne smatra izuzetnim. pokretan samo uz pomoć ukućana. bolovao je od katarakte i bio veoma iscrpljen. 2156/2005 od 26. potpuno se predao i počeo da vene. Iz obrazloženja: Ostavilac je dao poslednju izjavu volje pred tri svedoka. u momentu davanja izjave poslednje volje nisu postojale izuzetne prilike.

sama po sebi ne predstavlja izuzetnu priliku. kako propisuje član 110. iz čega ne proizilazi da su postojale izuzetne prilike koje bi opravdale sačinjavanje usmenog testamenta.) 113. 3059/01 od 04.V..N.godine. objektivne ili subjektivne prirode. kada su usvojili zahtev tužilaca i poništili usmeno zaveštanje ostavilje od 25.. Pod izrazom “izuzetne prilike” podrazumeva se skup subjektivnih i objektivnih okolnosti koje su u datom slučaju sprečile zaveštaoca u sačinjavanju pismenog testamenta i mora se tumačiti restriktivno.02. (Vrhovni sud Srbije. postojali su i objektivni uslovi da se . god. ZON-a.. a sam usmeni testament prestaje da važi protekom 30 dana od prestanka izuzetnih prilika u kojima je sačinjen. Kako Zakon o nasleđivanju propisuje kumulativno postojanje dva uslova za punovažnost usmenog testamenta: istovremeno prisustvo tri svedoka i postojanje izuzetnih prilika. jer zaveštajni svedoci nisu bili istovremeno prisutni kada je ostavilja izjavila svoju poslednju volju.55 - . zbog koje nije mogla sačiniti usmeni testament.. s obzirom da iako je bila ležeći bolesni..NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo sadržano u odredbama člana 164. Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako se zbog izuzetnih prilika ne može primiti pismeno zaveštanje. Činjenica da je postala nepokretna.04. jer bi u protivnom usmeni testament postao redovan oblik testamenta. U konkretnom slučaju imajući u vidu citirana pravila.02. Nije ispunjen ni drugi uslov propisan citiranim članom zakona. da nikada pred ovim svedokom nije spomenula da ima nameru da svoju imovinu ostavi tužilji.godine a ostaviteljica umrla 09. zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da napravi redovan testament..02. da je osim tužilje poznavala i druga lica putem kojih je objektivno i subjektivno mogla preduzeti mere radi sačinjavanja pismenog testamenta. godine. Zakona o nasleđivanju .godine. a ostaviteljica je umrla 09. jer nisu postojale nikakve izuzetne prilike. Biro za pružanje pravne pomoći i vrlo razvijena advokatura.1996. Neosnovano tužilja u žalbi insistira na okolnostima vezanim za zdravstveno stanje ostaviteljice. Sporno zaveštanje nije sačinjeno u zakonom propisanoj formi. odsustvo jednog od tih uslova je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja. godine šest dana nakon toga.2002.02. da je svako jutro pila kafu sa komšinicom K. u svakom konkretnom slučaju ceni parnični sud. zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini redovan. živela u N.1996.05. u kojem postoji Opštinski sud. Iz obrazloženja: Usmeni testament iz člana 74. povezano sa članom 110. pismeni testament.1996. Izuzetne prilike koje moraju postojati za pravnu valjanost usmenog testamenta. Zakona o nasleđivanju podrazumeva postojanje izuzetnih prilika.1996. br.S.1997. da je usmeni testament izjavila 03. a sa ovim svedokom se videla dva dana pre nego što je umrla. iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je pokojna O. S obzirom da je usmeni testament izjavljen 03. svesna i orjentisana do poslednjeg dana što znači da nije bilo subjektivnih prepreka za sačinjavanje redovnog pismenog testamenta. Rev. bila je sposobna za rasuđivanje. niti da je izjavila usmeni testament iako je pokojna bila svesna do zadnjeg dana.

izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred tri svedoka. br. traženjem izlaska sudije na lice mesta. ali to nije učinio. Usmeni ugovor na koji se tužena poziva ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. propisano je da zaveštalac može izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred dva svedoka samo ako usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament. stav 2. Naime. Pri tome ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka biće punovažan ako je sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije i ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede. Iz obrazloženja: Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti oca stranaka (“Sl. radi sastavljanja sudskog testamenta ili pak putem advokata. Tužilja ničim nije objasnila zašto je postojanje usmenog testamenta prijavila skoro dve godine posle smrti ostaviteljice. Zakona o nasleđivanju.) 114. Kad je zaveštalac. već je samo u prisustvu tri svedoka rekao da će svoju imovinu zaveštati tužiocu.05. god. Rev. 52/74) predviđali su mogućnost ustupanja i raspodele imovine od strane pretka još za vreme njegovog života u korist potomaka pretka. 4039/02 od 19. on je time samo dao obećanje. ne može se smatrati da su postojale izuzetne prilike zbog kojih ostavilac nije bio u mogućnosti da napravi pismeni testament u kon. Zakona o nasleđivanju nisu ispunili više od godinu dana. a na osnovu zaključenog ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života. kad usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament. god. br. Zaveštalac može.12. a što je uslov za punovažnost takvog ugovora. Prema stanju u spisima.NASLEDNO PRAVO u narednih 6 dana preduzmu mere radi sačinjavanja pismenog testamenta od strane suda. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.2002. Kako usmeni ugovor o raspodeli imovine ne proizvodi nasledno-pravna dejstva. glasnik RS”. Sada pokojni otac stranaka za svog života nije zaključio pismeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu.2001. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu. Gž. a što propisuje Zakon o nasleđivanju. 1030/01 od 16.56 - . Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka ne proizvodi nasledno – pravna dejstva. te iz kojih razloga svedoci svoju obavezu iz člana 76. to su pravilno nižestepeni sudovi odbili protivtužbeni zahtev za priznavanje prava svojine na osnovu usmene i realizovane deobe. članom 73. kasnije.) 115. glasnik SRS”. 46/95) kao i raniji Zakon o nasleđivanju (“Sl. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati. s'obzirom na svoje zdravstveno stanje mogao da napravi pismeni testament. pa ovde nema usmenog testamenta.

1999. ostavilac je mogao napraviti pismeni testament i posle zaključenja ugovora o otkupu stana 20. Rev.02. da bi potom bio prebačen u bolnicu gde je posle sedam dana i umro. koje je pozvao u kuću. jer je ostavilac i po izjavi neuropsihijatra koji ga je posetio 20. pa do 26. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 110. Lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ostavioca. U konkretnom slučaju nisu postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije mogao sačiniti pismeno zaveštanje.3. Zakona o nasleđivanju. 226/99 od 16.) 116. Zbog toga su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da se u konkretnom slučaju ne može raditi o valjanom usmenom zaveštanju.) 117. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka.1996. (Vrhovni sud Srbije.) 118. god. zaveštalac je uoči smrti proveo na uobičajen način. a uz to je bio star. ali u konkretnom slučaju nije bilo usmenog testamenta.11. Gž. prilike su bile sasvim uobičajene. a kako mu je zbog vezanosti za postelju bila onemogućena komunikacija. (Vrhovni sud Srbije Rev. ali isti to nije učinio. u smislu člana 110.2000. god.57 - . čak je tog jutra otišao i do pijace. Dakle. 1552/99 od 02. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. godine. Rev. Kad zbog izuzetnih prilika zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje. god.3. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. nisu aktivno legitimisana u sporu za poništaj usmenog testamenta. Ništa nije ukazivalo da se radi o bilo kakvim izuzetnim prilikama. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1999. relativno dobrog zdravstvenog stanja. bolestan i nepismen.NASLEDNO PRAVO kretnom slučaju. samo rekao da će svoju imovinu zaveštati maloletnom tužiocu. postojale su izuzetne prilike koje su onemogućavale sačinjavanje redovnog testamenta. toga popodneva bio je u društvu svedoka. može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. punovažan usmeni testament. već je u prisustvu dva svedoka.1996. a dan uoči smrti bio je uobičajnog. 5001/99 od 11. 3896/97) . Prema tome. godine.3.02. dakle on je samo obećavao. Rev. Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti pismeni testament.1996. br. godine bio svestan i orjentisan. Ako je testator istoga dana kada je slomio kuk i odmah po saznanju da mu predstoji bolničko lečenje pred svedocima izjavio usmeni testament. 326/98) 119. pa je tako. Zakona o nasleđivanju. stav 1. koje bi bile podobne da dovedu do punovažnog usmenog zaveštanja. On je bio pismen čovek.

Zakona o nasleđivanju) 120.majke parničnih stanaka. Tužilja je tvrdila da taj testament nije sačinjen u smislu člana 64. Zakona o nasleđivanju. jer je ona od bitnog značaja za pravilnu primenu materijalnog prava pri donošenju odluke o postavljenom tužbenom zahtevu. Lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno. to je trebalo da učini po službenoj dužnosti. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje. Uslov koji se sastoji u tome da testamentalni naslednici na način određen testamentom izvrše deobu svoje suvlasničke imovine je dopušten testamentalni uslov. Istu čini 1/2 dela naznačenih nepokretnosti. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenim pravnosnažnim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 21. zbog čega zaostavštinu treba raspraviti po snovu zakonskog nasleđivanja. jer je nakon izvedenih dokaza i njihove ocene zaključio da je sporni testament sačinjen u svemu na način predviđen zakonom. Međutim. godine raspravljena je zaostavština imenovane pokojne . a ne na osnovu spornog testamenta. a po shvatanju ovog suda. takav zaključak prvostepenog suda je doveden u sumlju navodima žalbe. ne može biti svedok pri sastavljanju pismenog testamenta. Iz obrazloženja: Osnovani su navodi žalbe da je pobijana presuda zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava. pravo vlasništva kuće i lokala izgrađenih na tim . kojom je predviđeno da pri sastavljanju pismenog testamenta pred svedocima testamentalni svedok ne može biti lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno.06. pravo korišćenja na naznačenim katastarskim parcelama. stav 2.02. god. ovde se radi o tužbi radi poništaja testamenta sačinjenog pred svedocima. 22/00 od 07. Zakona o nasleđivanju) 121.1972. po shvatanju ovog suda. Žalbom se tvrdi da pri donošenju pobijane presude prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu člana 68.NASLEDNO PRAVO KO NE MOŽE BITI SVEDOK (Član 113. Zakona o nasleđivanju.) USLOVI I ROKOVI (Član 119. To je nova činjenica koja u dosadašnjem toku postupka nije isticana i o kojoj se prvostepeni sud nije izjašnjavao. (Iz rešenja Okružnog suda u Šapcu. Prema stanju uspisima. Gž.2000.58 - .

1800/09 od 12. Bez uticaja su žalbeni navodi tužioca da se za života može raspolagati samo imovinom koja ulazi u pravo svojine. u smislu člana 120. U kontretnom slučaju odložni uslov koji je testatorka u testament unela se ostvario.2009.NASLEDNO PRAVO katastarskim parcelama i pravo korišćenja naznačene katastarske parcele. br.1996.. U konkretnom slučaju u momentu smrti zaveštaoca predmetni stan je bio u njegovoj svojini. 10810/96 od 21. godine) 122. već joj je dao mogućnost da postane naslednik na delu imovine svog oca. koji bi se zato smatrali nepostojećim. ostavio tužilji I tuženoj precizno označene delove imovine. ukoliko ispuni uslov koji joj je postavljen zaveštanjem.11.. god.postao njegov vlasnik.što ima karakter odložnog uslova koji se ostvario .2001.) . s obzirom da je ona sa prodavcem.2001. zaključila ugovor o otkupu predmetnog stana i na istom postala vlasnik. navedenog Zakona. Za naslednike na ovoj zaostavštini oglašeni su njen suprug i ćerke . Kako i sa pravnog stanovišta Vrhovnog suda ovakvim zaveštajnim raspolaganjima zaveštalac nije zadirao u svojinsko-pravna ovlašćenja tužilje na određenoj imovini. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. a stranke sa po 1/6 suvlasničkih delova na navedenim nepokretnostima. s obzirom da se testamentalna raspolaganja realizuju tek u momentu smrti zaveštaoca. Zakona o nasleđivanju. Na bazi utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da nema materijalnopravnih uslova za utvrđenje ništavosti njegovih sudskih zaveštanja. Kada je testator.10. To je razumljiv i dozvoljen uslov u smislu člana 119. Zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. Otac parničnih stranaka je sudski overenim zaveštanjem od 16. sačinjenim u prisustvu lekara neuropsihijatra koji je konstatovao da je on u potpunosti sposoban za sačinjavanje zaveštanja. Pre svega zato što se istima nije raspolagalo pod uslovom protivnim prinudnim propisima.59 - . (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. Tako je suprug (otac parničnih stranaka) sada uknjižen sa 4/6 suvlasničkih delova. stav 2. uz uslov da se svaka odrekne delova koje će prihvatiti ona druga. to su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. zbog čega nema materijalno-pravnih razloga za utvrđenje ništavosti pobijanih zaveštanja. i po nalaženju ovog suda sačinjeni sudski testament je u svemu pravno valjan. nakon realizacije Ugovora o otkupu stana . javnom poretku ili dobrim običajima. te ga je kao vlasnik mogao prenostiti u svojinu trećim licima putem testamenta. svi sa udelima od po 1/3. Iz obrazloženja: Odredbom člana 83. Takođe su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je zaveštaočeva sposobnost za rasuđivanje u to vreme relativno bila sačuvana i da navedenim zaveštanjima nije raspolagao imovinom koja nije njegova. Rev.11.. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. time što je zaveštajnim naslednicima ostavio slobodu izbora o mogućnosti nasleđa. Preminuo je 30. godine. Na ovom placu se sada nalazi neuknjižena kuća. godine.08. može ga prenositi u svojinu trećim licima putem testamenta.ovde parnične stranke. i to Opštinom Z.

U toku parnice po nalogu prvostepenog suda tužilac je preinačio tužbu tako što je tužbu proširio na još jednog naslednika po istom ostavinskom rešenju M. oglašene pravnosnažnim ostavinskim rešenjem. V. u vezi čl.60 - . prvostepeni sud je našao da je tužba neuredna. st. 106. V. ZPP. po pravnosnažnom ostavinskom rešenju da mu na ime deviznog duga isplati iznos od _____ DM i _____. ZPP u situaciji nepostojanja jedinstvenog i nužnog suparničarstva iz čl.NASLEDNO PRAVO AKO NA MESTO USLOVNO POSTAVLJENOG NASLEDNIKA DOLAZI NEKO DRUGI (Član 122. zbog čega naslednici istog ostavioca u odnosu na zahtev ostaviočevog poverioca ne predstavljaju jednu parničnu stranku i ne moraju obavezno svi biti obuhvaćeni tužbom za isplatu ostaviočevog duga.V. Gž.) . U tom slučaju je proširenje tužbe na drugog naslednika kao novog tuženog izvršeno u skladu sa čl. 196. Shodno odredbi čl.USD u dinarskoj protivvrednosti prema kursu na dan plaćanja i sa kamatom od 22. 106. Zakona o nasleđivanju. god. bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. 101.O.1983. ZPP. Osnovano se tužiočevom žalbom pobija pravilnost prvostepenog rešenja o odbačaju tužbe. je tražio da se obaveže tužena kao naslednik pok. i 3. 1. Obim njihove obaveze jasno je određen navedenom materijalno-pravnom odredbom Zakona o nasleđivanju. a tužbeni zahtev je opredelio tako da se oba tužena obavežu da traženi iznos solidarno isplate tužiocu. i 186. 190. naslednik odgovara za dugove ostaviočeve do visine svog naslednog dela. i 109. 201. 140. zbog čega je doneo pobijano rešenje o odbačaju tužbe primenom čl. godine pa do isplate.10. 140. Iz obrazloženja: Tužbom u ovoj parnici tužilac D. Zakona o nasleđivanju i čl. 4959/98 od 11. Zakona o parničnom postupku. a solidarnost njihove obaveze prema poveriocu omogućava poveriocu da radi ostvarenja svog potraživanja podnese tužbu samo protiv jednog naslednika. zbog čega je pobijano rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni navedenih odredbi. Kako tužilac preinačenom tužbom nije obuhvatio u svojstvu tuženih sve naslednike pok. Kako tužba inače sadrži sve što je potrebno da se po njoj postupa u smislu čl. Zakona o parničnom postupku. kako nije bilo mesta nalaganju uređenja tužbe obuhvatanjem svih naslednika u smislu čl.1998. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.R.06. 201. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara do visine svog naslednog reda bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. Zakona o nasleđivanju) 123. ZPP nije bilo mesta ni odbačaju tužbe.V. Ovakva pravna zajednica naslednika ne predstavlja jedinstveno suparničarstvo u smislu čl. kao novog tuženog.

Gž.03.) TUMAČENJE ZAVEŠTANJA (Član 135. a sve kako bi bio u prilici da što pravilnije protumači testament i pravu volju ostavioca. da li da tuženi. a ovo i stoga što je i ostavilac navedenu zgradu ranije već jednom izmeštao. zaključio da je ta volja bila da tuženi zgradu izmesti na svoj plac. s obzirom na svoje građevinsko-tehničke karakteristike. pored zgrade. ali detaljnije i tužilac. veštačenjem preko veštaka građevinske struke utvrditi da li postoje tehničke mogućnosti da se zgrada premesti ili je pak to tehnički neizvodljivo zbog građevinsko-tehničkih karakteristika. Sa prestankom naloga ne prestaje i sam testament.2005. njihov otac sada pok.04. a tuženom i jednu kombinovanu zgradu. već on ostaje kao poslednja volja zaveštaoca. Zakona o nasleđivanju) 125. bude vlasnik i zemljišta na kome se zgrada nalazi i neophodnog za redovnu upotrebu zgrade. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je pravni prethodnik stranaka. Navedeni zaključak prvostepenog suda za sada nije prihvatljiv dok se ne utvrde sve činjenice i ocene sve okolnosti koje su od značaja za tumačenje prave volje testatora. a u suprotnom da li je volja ostavioca bila da tuženi zgradu ukloni sa tužiočevog placa i izmesti na svoj plac. prvostepeni sud je. ovde je od bitnog značaja činjenica da li. ali bez naloga.) . pri čemu će prvostepeni sud i na pouzdan način proveriti tvrdnju tužioca da je ostavilac navedenu zgradu i ranije premeštao. da je to – s obzirom na karakteristike navedenog građevinskog objekta. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.NASLEDNO PRAVO NALOZI (Član 132. prvostepeni sud nije mogao da utvrdi bez građevinsko-tehničkog veštačenja. i u vezi sa tim kakva je bila volja testatora. koja je ostala na parceli tužioca. god. saglasno navedenim primedbama. jer o tome testament ništa ne govori. Prilikom tumačenja testamenta i ispitivanja prave volje testatora uzeće se u obzir sve relevantne činjenice i okolnosti. sasvim moguće. Zakona o nasleđivanju) 124. br. navedenu spornu činjenicu. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud. tako što će zatražiti da se o ovome izjasni i tuženi. biv. testamentom ostavio svojim sinovima i unucima – svakom po jedan plac.1995. R. pa se njegova imovina ima raspraviti po testamentu. ili je pak uz tu zgradu tuženi dobio i pravo svojine na zemljištu na kojem se nalazi i koje služi za redovno korišćenje zgrade... Ž. a ne po zakonu. Naime. 496/05 od 14. 737/95 od 01. i u tom cilju primeniti sva raspoloživa sredstva. Po nalaženju Okružnog suda. ukoliko se radi o nepokretnosti inkorporiranoj u zemljište. (Vrhovni sud Srbije. ispitivanjem prave volje testatora. odnosno.61 - . Rev. iz B.. kao realan deo nepokretne imovine. predmetna zgrada predstavlja pokretnu stvar ili je po pravnoj prirodi nepokretnost inkorporirana u katastarsku parcelu. kako se osnovano ističe u žalbi tužioca. pa kako je bilo sporno da li je ostavilac hteo da tuženi zgradu izmesti odnosno ukloni sa parcele tužioca.god.

S obzirom na ove činjenice. ali ne u formi testamenta. 24. ona ne može da ostvari ni vlasnička prava na predmetnom stanu. koje ne proizvodi pravno dejstvo. Dakle. ali ne u formi testamenta. imenovani pokojni priznaje tuženoj da je ona. Tužena. JAVNOG PORETKA ILI DOBRIH OBIČAJA (Član 155. godine) 127.što je i učinio zaključivši Ugovor o doživotnom izdržavanju sa tužiljom 08.02. proizilazi da je imenovani pokojni ostao vlasnik predmetnog stana sve do smrti. Iz samog teksta vansudskog poravnanja. Prema tome. na osnovu vansudskog poravnanja. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi – po mišljenju Vrhovnog suda . Po svojoj prirodi. može se zaključiti da su pokojni i tužena zaključili neimenovani ugovor koji tuženoj nije omogućio sticanje vlasničkih prava na predmetnom stanu.62 - . iz ovako neidentifikovanog i neimenovanog ugovora.2008.jer vlasnik stana – sada pokojni priznaje tuženoj da se tek posle njegove smrti i smrti njegove supruge može uknjižiti kao vlasnik predmetnog stana u javne knjige. godine. Radi se o obećanju da će ga dobiti nakon smrti vlasnika. ali da se kao vlasnik može uknjižiti tek posle njegove smrti. neodređenog pravnog posla koji je tužena zaključila. ali da se . kao i iz faktičke situacije.nisu pravilno identifikovali pravnu prirodu predmetnog vansudskog poravnanja. postala vlasnik predmetnog stana i stekla državinu na istom. a tek tim činom bi ona postala vlasnik stana.može uknjižiti tek posle smrti ugovornika i njegove supruge.2004. nije stekla vlasništvo na predmetnom stanu. Ne proizvodi pravno dejstvo neimenovani ugovor kojim ugovarač (koji je zaključio ugovor o otkupu stana iz društvene svojine) priznaje drugom ugovaraču da je vlasnik stana po osnovu ulaganja svojih sredstava za otkup stana. savesnost odn.12.NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE PRINUDNIH PROPISA.2004. a – shodno tome ni da traži iseljenje tužilje koje ga kao vlasnik i zakoniti držalac.vlasnik stana. takav predstavlja raspolaganje za slučaj smrti. te je stoga i mogao sa njim i nadalje slobodno da raspolaže . Tačkom 2. svojim sredstvima. 3279/07 od 14. jer je tužilja taj ugovor zaključila sa sada pokojnim vlasnikom predmetnog stana. ovog vansudskog poravnanja. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. iz čega proizilazi da se radilo o raspolaganju za slučaj smrti. Zakona o nasleđivanju) 126.kao vlasnik . godine. nesavesnost tužilje prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju (čime su se bavili nižestepeni sudovi. . Ne može se tužbom tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta ako pismeno koje je ostavilac svojeručno potpisao ne ispunjava uslove ni za jedan oblik testamenta predviđen zakonom. tužilja se uknjižila u zemljišnu knjigu. Rev. otkupila predmetni stan te da je . a i tužena u reviziji) postaje nebitna. Nakon njegove smrti.po osnovu ulaganja ovih svojih sredstava .08. Neimenovani ugovor . sprovodeći navedeni ugovor.

12.) . Međutim. o jedinstvenim materijalnim suparničarima. ni pred svedocima.141/86 od 16. koji nije sudski overen.Ž.br. godine. a ne po osnovu testamenta pa se ne može ni tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta jer isti praktično ne ispunjava uslove da bi se to pismeno tretiralo kao testament. L. sudskog.2008. a iza sebe je ostavio zaostavštinu kako pokretnu tako i nepokretnu i na toj imovini se nalazi kat. Ostaviočevi naslednici i to sin D. godine. 16. Istina. ono što je bitno za rešenje ove pravne stvari je i činjenica da je pokojni S. (Iz rešenja Okružnog suda u Prizrenu.S. ranijeg Zakona o nasleđivanju.R.63 - 128. doneo rasporedno rešenje pod brojem O. Pokojni S.. S. U toku vođenja ostavinskog postupka iza smrti pokojnog S.1986.3. Osim toga. prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem doneo ispravnu odluku. To znači da se tužbeni zahtev mora rešiti prema svima na jednak način. Pred Opštinskim sudom u V. učesnici su oglašeni za naslednike na odgovarajućim delovima. 2070/08 od 25. ranijeg (tada važećeg) Zakona o nasleđivanju propisano je da zaostavština umrlog lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti. a prema čl. godine a tužilac je podneo tužbu dana 10. što je sud prihvatio. prvostepeni sud nalazi da pomenuto pismeno ne zadovoljava uslove bilo kog testamenta. niti pak za neki drugi testament. Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud nalazi da naznačeno pismeno pok.. već o sporazumu o ustupanju i raspodeli imovine za života. ali da su ga priznali svi naslednici i potpisali ga. i V. pred svedocima i dr. godine i za naslednike zaostavštine pok. na testamentu autentičan. S.1995. dali su nasledničke izjave i kao naslednici postigli sporazum u pogledu deobe imovine pok.1986. olografskog. i L. Po oceni Okružnog suda. tj. Zaostavština je raspravljena. što se može prihvatiti jer utvrđeno činjenično stanje ukazuje da je pomenuti testament potpisao pokojni S. pa je sud zaostavštinu raspravio na osnovu Zakona.192/3 KO V. Iz toga proizilazi da tužilac praktično nema pravo tražiti da se oglasi za jedinim naslednikom na zaostavštini pokojnog S.br. godine. Gž. Svojeručno. a što je utvrđeno putem veštačenja. 130. L.10. Veštačenjem od strane veštaka grafologa utvrđeno je da je potpis pok.S.god . ni olografski. parc. godine i Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž.2008. S.5.3. da se ne radi o testamentu. S. oglasio po osnovu Zakona L.10. (Presuda Opštinskog suda u Kraljevu P.1986. jula 2006. ali isti nije on i napisao.R.B..D. a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta". Stoga je sud našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. umro 7. godine pismeni sporazum u rukopisu o deobi imovine koji je naslovljen kao testament i isti nije overen pred sudom. pa ne može ispunjavati uslove za svojeručni testament. Pok. L.3. 259/07 od 22.1986. i ćerke L. imovina je već raspravljana po osnovu Zakona. U obrazloženju rešenja stoji da su ostavilac i naslednici ranije postigli sporazum u pogledu deobe imovine koja sada predstavlja zaostavštinu pok. predviđeno je da "pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari i zaostavštine.Ž.12. nasledno-pravnog karaktera.S. dakle nakon isteka roka od deset godina od dana smrti ostavioca. je zajedno sa svojom decom potpisao 21. godine) Među svim tužiocima po tužbi za utvrđivanje ništavosti testamenta postoji materijalno-pravni interes. V. .NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pokojni L. nije bilo isticanja da naznačeno pismeno ispunjava uslove za testament. je umro 7. je umro 7.. Prema čl. 498/95 od 26. na određenim delovima. Oni su jedinstveni tužioci pod utvrđenim uslovima.11.B. i predložili da se imovina raspodeli na taj način kako je naznačeno u naznačenom pismenu naslovljenom kao testament. 139. a najdalje za deset godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve.1986.. pa je stoga tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.S. ne ispunjava uslove da bude testament ni sudski.1983. godine pokrenut je ostavinski postupak na kojem je raspravljana zaostavština pok.

tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost. tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost. Testament je ništav ako je stanje svesti testatora u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da nije odražavalo njegovu pravu volju. u vreme sačinjenja . dana 14. tj. i oni su određeni članom 79. godine. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje (čl. septembra 1992. a određeni su članom 79. pa je u tom smislu testamentalna sposobnost uža od poslovne sposobnosti. tj.. testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti. U postupku je utvrđeno da je testatorka još znatno ranije pre sačinjenja ovog spornog testamenta dana 18. godine sačinila testament.64 - . To je takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka.02.) 130. septembra 1992. Testamentalnu sposobnost imaju lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. Zakona o nasleđivanju) 129. kojim svoju imovinu ostavlja tuženoj prvog reda. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. br. septembra 1992. Tako za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. žalba nije osnovana. ZON-a).NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 156. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje. Iz obrazloženja: Obe pobijane presude nižestepenih sudova zasnovane su na saglasno utvrđenom činjeničnom stanju da je ostaviteljica sada pok. pankreasa sa metastazama. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. Iz obrazloženja: Što se tiče testamentalne sposobnosti. dana 26. Bolovala je od malignog tumora glave. a prema nalazu veštaka hirurga koji je nju lečio (izvršio hiruršku intervenciju) i dva veštaka neuropsihijatra. K. ZON-a kao sposobnost za rasuđivanje. i 166. god. 156. Tako i za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. Ostavinski postupak je prekinut zbog utvrđivanja valjanosti tog testamenta. Gž. godine sačinila testament kojim imovinu ostavlja bratu I. Ostaviteljica je preminula 12 dana nakon sačinjenja spornog testamenta tj. odnosno njegovim zakonskim naslednicima zbog toga što on za razliku od drugog njenog brata i sestre nije ništa nasledio iza roditelja. a ovo iz razloga što se prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. godine i u bolnicu je bila primljena 21. U tom smislu.2004. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. što znači takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka. maja 1987. 1161/04 od 12.

jer nije mogla da shvati stvarni i pravni značaj svoje izjave volje. Zbog intoksiciranosti organizma (izlivanjem žučnog sadržaja u krvotok) nije imala testamentalnu sposobnost u momentu sačinjenja spornog testamenta.01. uputio na parnicu radi osporavanja pravne važnosti usmenog testamenta ostavilje. godine. važećeg Zakona o nasleđivanju. koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu člana 237. Rešenjem nadležnog Okružnog suda od 07. Za takvo presuđenje sudovi su imali oslonca u savesnoj i brižljivoj oceni svakog izvedenog dokaza posebno i svih zajedno.1994.10. (Vrhovni sud Srbije. Navedeno rešenje zakonski zastupnik Opštine P. god.) KADA JE ZAVEŠTANJE RUŠLJIVO (Član 164. Prema nalazu stručnih veštaka kod nje je zbog takvog napred navedenog stanja postojala kvalitativna promena svesti pri čemu nagonsko afektivno ponašanje potiskuje racionalno ponašanje. kojim je prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine pokojne N. je primio 24.1995. Odredbom člana 77. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. rok iz člana 77.02. jako anemična i sa teškim poremećajima metabolizma. U ponovnom postupku Opštinski doneo je rešenje dana 1. navedenog Zakona o nasleđivanju.G. Kod takvog činjeničnog stanja. koji je u to vreme bio u primeni.G. pa su tužioci imali građansko-pravno ovlašćenje da u sudskom postupku traže poništaj osporenog testamenta. zbog nedostatka oblika.1997. godine.1998.NASLEDNO PRAVO testamenta bila je u opšte teškom stanju organizma. Pri takvom stanju stvari sudovi su zaključili da stanje svesti testatorke u kritično vreme kad je sačinila sporni testament je bilo takvo da nije održavalo njenu pravu volju. a tužbu radi ništavosti usmenog testamenta podneo 09. sačinjen je u korist tuženih i proglašen na zapisniku kod nadležnog Opštinskog suda dana 25. Iz spisa proizilazi da je tužilac tražio poništaj usmenog testamenta pokojne N. godine. godine. o čemu su u pobijanim presudama navedeni valjani razlozi kako i na osnovu kojih dokaza su sudovi utvrdili činjenično stanje. i zašto smatraju da su utvrđene činjenice istinite i zašto je tužbeni zahtev tužilaca osnovan.Zakonski zastupnik tužioca je za postojanje usmenog testamenta saznao 19. primenjenog Zakona o nasleđivanju je prekluzivnog karaktera i na njega ne deluje prekid zastarelosti.65 - . kada je uložio žalbu protiv ovog rešenja.06.Zaostavština ostavilje raspravljena je u skladu sa tim testamentom rešenjem istog Opštinskog suda dana 27. nižestepeni sudovi su našli da je tužba nedozvoljena. godine. na koji se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju koja važe za rokove zastarelosti.1995. Vrhovni sud nalazi da je stanovište drugostepenog suda pravilno..2000.G. 1654/99 od 03. Rev. propisa.05. prema stanju u spisima. usmeni testament pokojne N. i Opštinu P.05.12. s obzirom na datum sačinjavanja testamenta.1994. Prema stavu drugostepenog suda. Zakona o nasleđivanju.1994. Zakona o nasleđivanju) 131. godine prvostepeno rešenje je ukinuto. Rok za podnošenje tužbe za poništenje testamenta zbog nedostatka u obliku je materijalno-pravni rok prekluzivne prirode. godine.3. jer je podneta po proteku roka iz člana 77.

Iz obrazloženja: Tužilja je sestra od tetke ostavioca. kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. U vezi sa takvim činjeničnim stanjem. a poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes ( u smislu člana 165. Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. majka i majka ostavioca su rođene sestre ( od istog oca i majke ). što čini da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156. Rev. jer ne ulazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. u smislu člana 164. navedenog Zakona ). Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO no je da poništenje testamenta zbog nedostatka oblika može tražiti posle otvaranja nasleđa samo lice koje ima pravni interes. Zbog svega navedenog. tužilja nema pravni interes da zahteva poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. a razloge rušljivosti zaveštanja može isticati samo pravno zainteresovano lice. Rok od godine dana ne može početi da teče pre proglašenja testamenta. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja. trebalo je tužbeni zahtev odbiti kao neosnovan. Po shvatanju ovog suda. Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. radi se o materijalno-pravnom roku prekluzivne prirode. Pravni interes. kod rušljivosti (relativne ništavosti) razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. Uput ostavinskog suda na parnicu nije procesna pretpostavka za podnošenje tužbe za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika. jer je posledica za revidenta u biti ista: zbog proteka navedenog zakonskog roka.2007. ne čini takvu bitnu povredu odredaba parničnog postupka zbog koje bi pobijano rešenje moralo biti ukinuto.66 - . godine ) 132. Razloge ništavosti zaveštanja može isticati svako zainteresovano lice. Rev. isključena je mogućnost prekida i zastoja.11. Roditelji ostavioca umrli su pre njega a druge dece nisu imali.05. a ne procesnom. u smislu člana 39.ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. tim pre što tužilja i nije u krugu nužnih naslednika. reč je o rušljivosti zaveštanja. god. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. koji važe za zastarne rokove. Okolnost što je prvostepeni sud tužbu odbacio. Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. Zakona o nasleđivanju . a najdalje za deset godina od proglašenja testamenta. S obzirom da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca. 5452/2000 od 30. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti). S obzirom na takvu njegovu prirodu. i to u roku od godinu dana od kada je saznalo za testament. nema pravo na traženu sudsku zaštitu. 970/06 od 08. Ovo proizilazi iz odredbe člana 15. Zakona o nasleđivanju. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. ( Rešenje Vrhovnog suda Srbije. Zakona o nasleđivanju ( uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice ).) . koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. Zato nisu od značaja navodi revidenta da je tužba podneta u roku označenom u rešenju suda kojim je upućen na ovu parnicu.2001. Stoga su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. čijim protekom se gubi pravo za traženje poništaja testamenta zbog nedostatka oblika. Njena pok. Budući da se radi o materijalno-pravnom roku. S obzirom na osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja.

Imajući u vidu osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja. kod koje razloge ništavosti može isticati i svako zainteresovano lice.2004.T. odn.M. Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes shodno članu 165. god. ovo tim pre što tužilja nije ni u krugu nužnih naslednika u smislu člana 39. jer su njena pok.12. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. kojom je propisano da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. rođene sestre. 5452/00 od 30. a s obzirom na utvrđenje u postupku da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca. lišeno nužnog dela kao i svako drugo lice koje učini verovatnim da bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine. majka M. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. S obzirom da ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. U trenutku sačinjenja zaveštanja ostavilac nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. Zakona o nasleđivanju) Aktivna legitimacija za poništaj testamenta pripada licu koje bi po zakonskom redu nasleđivanja bilo pozvano na nasleđe kada ne bi bilo testamenta. D. i majka ostavioca pok. kod rušljivosti razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. Zakona o nasleđivanju. razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. Zakona o nasleđivanju. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti) kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. to znači da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156. Roditelji ostavioca umrli su pre ostavioca i sem njega druge dece nisu imali. god. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. koji propisuje uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. jer ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. (Vrhovni sud Srbije. Rev. kod rušljivosti (relativne ništavosti). navedenog Zakona.67 - .2001. Pravni interes. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tužilja sestra od tetke ostavioca. Zakona o nasleđivanju. Za razliku od ništavosti zaveštanja. (Vrhovni sud Srbije. reč je o rušljivosti zaveštanja u smislu člana 164. Ovakav zaključak proizilazi iz odredbe člana 15. Pravni interes. dakle od istog oca i majke.NASLEDNO PRAVO KO MOŽE ZAHTEVATI PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG RUŠLJIVOSTI (Član 165. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika.) 133. uključujući lice isključeno iz nasleđa. U pogledu rečenog.) . Sa svega navedenog tužilja nema pravni interes da može zahtevati poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja. Rev. 134.05. Zakona o nasleđivanju. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. 1393/04 od 23.

pri tome. pobijana odluka je zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. sačinjeno u formi zaveštanja pred svedocima (tzv. Zakona o parničnom postupku. osporena punovažnost zaveštanja i po ovom osnovu. Međutim. nižestepene odluke su ukinute i to u odnosu na sve tužioce kao jedinstvene suparničare u smislu člana 204. Zakona za poništaj zaveštanja po ovom osnovu. U ponovnom postupku. Na takvo činjenično stanje. nakon čega su zaveštanje potpisali i svedoci. zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštaoca u vreme sačinjavanja testamenta. raspolagao svojom pokretnom i nepokretnom imovinom u korist tužene. Lično je diktirao tekst zaveštanja. Zakona o nasleđivanju za ovaj oblik zaveštanja. zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo.član 166. U svakom slučaju. To su preduslovi za donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. Zakona. Takvo zaveštanje je rušljivo. koji ima za cilj obezbeđenje volje lica da raspolaže svojom imovinom i ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje on nije mogao da izrazi svoju volju.2009. godine. Relevantna odredba: Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje . Bez obzira što je zaveštanje sačinjeno u zakonskom obliku i formi.68 - . postojanje ili nepostojanje sudske odluke o lišavanju poslovne sposobnosti.2005. godine) . sačinjenim pisaćom mašinom. tužbom i na raspravi osporena je sposobnost zaveštaoca za rasuđivanje i ukazano da zaveštanje ne predstavlja izraz volje pokojnog. 1179/08 od 27. Rev. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. pobijanom odlukom je pravilno ocenjeno da je sporno zaveštanje.04. Zakona o nasleđivanju) 135. zbog nedostataka razloga o odlučnim činjenicama. Bez značaja je.da li su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 166. Zakona o parničnom postupku. Tekst zaveštanja je otkucan na istoj mašini bez vađenja papira. tačka 12. prvostepeni sud će ispitati da li je tužba za poništaj zaveštanja zbog zaveštaočeve nesposobnosti podneta u zakonskom roku iz člana 169.ukoliko jeste . Tužioci kao zakonski naslednici ostavioca su u ostavinskom postupku upućeni na parnicu radi dokazivanja nepunovažnosti zaveštanja. te .NASLEDNO PRAVO RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 166. iako je tužbom pored ostalog. pročitao ga i potpisao. stav 2. alografski testament) i da su prilikom njegovog sačinjavanja u potpunosti poštovani zakonski uslovi. osnovano se revizijom ukazuje da nižestepene odluke ne sadrže razloge o zaveštajnoj sposobnosti pokojnog. Zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštalac nije mogao da izrazi svoju volju. kao i da li je zaveštalac bio nesposoban za rasuđivanje iz trajnih ili privremenih razloga. dugogodišnjeg i lečenog zavisnika od alkohola. propisani članom 85. Autentičnost potpisa testatora je proverena veštačenjem. Kako nižestepeni sudovi nisu cenili poslovnu sposobnost zaveštaoca u vreme sačinjavanja zaveštanja. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani ostavilac je pisanim zaveštanjem od 30. Zaveštanje je strogo formalni akt. Zakona o nasleđivanju.05. Naime.

Nalaz i mišljenje veštaka je samo jedno od dokaznih sredstava koje sud ima na raspolaganju pri utvrđivanju činjenica od značaja za odlučivanje po tužbenom zahtevu. . a kojim veštak daje sada sasvim suprotno mišljenje od prvobitnog nalaza. u spisima predmeta postoje dva različita nalaza i mišljenja jednog istog veštaka. 4. privremene duševne poremećenosti ili zaostalosti u duševnom razvoju. S. S. 2006. koje je proglašeno u Opštinskom sudu u N.. 9. Tim zaveštanjem sada pok. iz N.69 - . godine kojim je veštak dao mišljenje da nema medicinskih relevantnih elemenata koji upućuju da je u vreme sačinjavanja spornog zaveštanja pok. ali da postojeći podaci ne upućuju da je navedeno oboljenje kompromitovalo njegovo globalno psihičko stanje. dana 30. Ć je dao mišljenje da sada pok.. 3. je sačinio pismeno zaveštanje pred svedocima 20. Njihov otac je umro 7. godine. R. odnosno mora znati da čita i piše što predstavlja uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. kojim nalazom je zamenjen osnovni nalaz veštaka od 24..novembar 2002 godine. 166.. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je zaveštanje bez pravne važnosti jer prema čl.. bez obzira što je drugi nalaz i mišljenje dat na osnovu nove medicinske dokumentacije. ne daje izričito izjašnjenje o sposobnosti sada pok. br. 1401/03. 2003.. kao i sve pokretne stvari pokućstvo i alat i radionicu za preradu trske. 4. godine. O. deo kućnog placa i nepokretnosti u selu S. br. Ovo stoga što veštak ni u svom nalazu i mišljenju od 17. Međutim. godine u predmetu O. 5.. da sačini zaveštanje. u vreme zaključenja spornog zaveštanja nije bio sposoban da izrazi svoju poslednju volju. Pri izradi ovog nalaza veštak citira medicinsku dokumentaciju koja je služila kao osnov za veštačenje i analizom te dokumentacije može se utvrditi da gotovo sva ta dokumentacija potiče iz perioda posle sačinjavanja spornog zaveštanja. 2006.. sa lokalom u prizemlju i posebnom sobom sa ostavom u prizemlju. 2006. godine. Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da se pobijana presuda zasniva isključivo na dopunskom nalazu i mišljenju veštaka od 17. 2003.. Nakon dostavljanja dodatne medicinske dokumentacije veštak daje svoj novi nalaz i mišljenje od 17. S. 1401/03 doneto je rešenje kojim je prekinut postupak raspravljanja zaostavštine a tužilac upućen na parnicu s obzirom da je osporio pravnu važnost pismenog zaveštanja. Jedino je otpusna lista Klinike u Knez Selu iz perioda oktobar . 2006. bolovao od trajnog ili privremenog duševnog oboljenja. godine. S. Zaveštalac mora biti pismen. 2003.. S. bio sposoban za rasuđivanje. je ostavio u nasleđe prvi sprat porodične kuće u N. U toku postupka veštak Z. već veštak govori o "značajnoj verovatnoći" i "postojanju mogućnosti". 6. nije bio sposoban za rasuđivanje kada je sačinio zaveštanje. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li je fizičko i psihičko stanje ostavioca u vreme sačinjavanja testamenta bilo takvo da ga je činilo nesposobnim da shvati značaj i posledice sačinjavanja zaveštanja. bolovao od zloćudnog tumora pluća. i u ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom u N. navodeći da se sa značajnom verovatnoćom može tvrditi da sada pok. 10.. Tim nalazom je objasnio da je pok. kao i nepokretnu imovinu u selu S. 2006. godine. je tužiocu ostavio u nasleđe drugi sprat porodične kuće sa potkrovljem i lokalom u prizemlju i deo kućnog placa. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su rođena braća. S. te da je u vreme sačinjavanja zaveštanja pok.NASLEDNO PRAVO 136. ali ona uglavnom potiče iz perioda nakon sačinjavanja zaveštanja. a što svakako ne može biti siguran i pouzdan dokaz o poslovnoj sposobnosti i postojanju mana volje zaveštaoca.. sada pok. biv. godine. S. Prvostepeni sud ne prihvata nalaz i mišljenje veštaka od 24. To sve ukazuje da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno.. Zakona o nasleđivanju zaveštanje je rušljivo ukoliko ga je sačinilo lice koje u trenutku njegovog sačinjavanja nije bilo sposobno za rasuđivanje. a tuženom B. Njihov otac. 9. S.

Gž. Rev.po shvatanju Okružnog suda . Bez uticaja je na pravilnost pobijanog prvostepenog rešenja to što učesnica u postupku za raspravljanje zaostavštine u žalbi ističe da ima pravo na troškove sahrane od naslednika ostavioca. 5783/03 od 28.NASLEDNO PRAVO Uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima je da zaveštalac zna da čita i piše i propisan je sa ciljem obezbeđenja autentičnosti volje ostavioca koji čitanjem može proveriti da li je u pismenu koji mu je drugi sačinio pravilno interpretirana njegova izjavljena volja. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. ili iz čl.01. 9. 2008. 5157/97) .2006. U prvostepenom postupku sud nije pouzdano utvrdio da li su ispunjeni uslovi iz čl.Uloga svedoka pismenog zaveštanja je da potvrdi autentičnost ostaviočevog potpisa ali i njegove izjave da zaveštanje koje potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju. 167. Zakona o nasleđivanju za poništaj zaveštanja i da li je sada pok. godine ) ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI I MANA VOLJE (Član 169. jer nije sačinjen dobrovoljno. 2007. istog Zakona kojim se reguliše rušljivost zaveštanja. a imajući u vidu njegovo telesno stanje.ističe da traži troškove sahrane. Po navedenom rešenju oni ništa nisu nasledili. (Presuda Opštinskog suda u Nišu P. To je bez uticaja na pravilnost pobijanog rešenja . Rok u kome se može tražiti poništaj testamenta (zbog nedostatka forme) teče od dana saznanja za testament. godine . Zastarevanje se prekida ne samo podnošenjem tužbe.učesnici su istim rešenjem upućeni na parnicu. 5158/07 od 21. S. Jer . (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Zakona o nasleđivanju) 138. već su samo upućeni na parnicu da dokažu da svojeručni testament koji je sačinio ostavilac. bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sačinjavanja zaveštanja. već i osporavanjem testamenta u ostavinskom postupku. Iz obrazloženja: Učesnica u žalbi . 166.70 - .pobijajući prvostepeno rešenje od maja meseca 2004.zato što učesnici koji su upućeni na parnicu nisu oglašeni pobijanim rešenjem za zakonske naslednike na zaostavštini pokojnog. Zakona o nasleđivanju) 137. 172/2006 od 18. 1. ali ne pre proglašenja testamenta. godine) RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG MANA ZAVEŠTAOČEVE VOLJE (Član 167. (Vrhovni sud Srbije. a nisu istim oglašeni za zakonske naslednike na zaostavštini. ne proizvodi pravno dejstvo.

7515/98 od 10. IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG ZAVEŠTANJA (Član 171. kada je pozvana na ostavinsku raspravu ponela i prikazala sudu. i u kome od tih propisanih . 1995. Nije se moglo utvrditi ko je to učinio i kad je to učinio. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju) 141. sakriveni i zatureni testament proizvede dejstvo punovažnog testamenta.11. da je pok. izgubljen. god. Testament može. određuje stroge uslove da izgubljeni. sakriven ili zaturen testament proizvodi pravno dejstvo punovažnog testamenta ako se ispune uslovi iz člana 171. pa o njemu sud vodi računa po službenoj dužnosti. 2. da proizvede dejstvo punovažnog testamenta pod uslovima: 1. koji je odstranjen u međuvremenu od njegovog sačinjenja do uzimanja od strane tužilje. U pitanju je prekluzivni rok materijalnog prava. a ne zastarni.) DOKAZIVANJE UNIŠTENOG. 4953/95 od 15. gde je stajao i gde ga je tužilja. god. 1999. br. (Vrhovni sud Srbije.) 140. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament bio sastavljen pismeno u jednom od oblika propisanih u zakonu. a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud. Poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se tražiti u objektivnom roku od 10 godina. u svom članu 78. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE OBLIKA (Član 170. tako što je deo listova sa svih primeraka testamenta odsečen. ali ne pre njegovog proglašenja. Zakona o nasleđivanju) 139. tužilji. Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme sačinjenja spornog testamenta. Tužba za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se podneti u roku od godinu dana od saznanja za testament. To su materijalnopravne činjenice nužne za postojanje prava nasleđa lica koje se na takav testament poziva. Rev.06. skraćen u delu gde je pri dnu stranice iza sadržine testamenta bio potpis testatora. Iz obrazloženja: Tokom postupka pred prvostepenim sudom utvrđeno je. Rev. shodno pomenutom članu 78. suprug tužilje u formi pismenog testamenta pred svedocima. Uništen. izrazio svoju poslednju volju tako što je svu svoju imovinu ostavio svojoj supruzi tj. kojom prilikom je konstatovano da tom testamentu nedostaje potpis testatora.71 - . da je nakon toga taj testament u tri istovetna primerka bio ostavljen na određenom mestu u njegovoj kući. Zakona o nasleđivanju. br. a teret dokazivanja njegove punovažnosti je na onoj strani kojoj to ide u prilog. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament postojao.

Kad zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo. D. D. S obzirom na iznete uslove potrebne po članu 78. supruga. da se dogodilo bez njegovog znanja. i 3. da je bilo sačinjeno u obliku koji je zakonom propisan i ako dokaže sadržinu zaveštanja. uz sve ostale elemente na osnovu kojih bi proizlazila valjanost istog kao testamenta. godine nije ostavio nikakav testament pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. a bez njega nije bilo moguće udovoljiti tužbenom zahtevu onakvom kakvim ga je tužilja opredelila. označava nesumnjivo uz sve ostale dokaze. Po mišljenju drugostepenog suda prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. pošto bi njegovo eventualno znanje za to i njegovo nereagovanje. Prema odredbi člana 221a Zakona o parničnom postupku. bilo posle njegove smrti . bilo po njegovoj smrti. u toku marta meseca 1996. bila irelevantna samo onda kada bi testamentalni naslednik uspeo dokazati da je do toga došlo bilo slučajem.NASLEDNO PRAVO oblika. izgubljeno ili skriveno posle smrti ili pre smrti zaveštaoca. nije ispunjen. Iz obrazloženja: Tužilja je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi prema tuženoj da je sada pokojni R. 6688/98 od 27. s tim što ukoliko bi to bilo za života ostavioca. utvrđeno stanje činjenica iz napadnute prvostepene odluke. Kako je tužilja bila u obavezi da dokaže da je naknadno odsečeni deo testamenta na kojem je bio potpis testatora nestao slučajem ili radnjom nekog drugog lica. ne od testatora) ili da je izgubljen. uslov iz tačke 4. kad sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu. zaveštanje koje je uništeno. bilo pre smrti testatora bez njegovog znanja. Postojanje pismena u kojem je sadržana poslednja volja pokojnog supruga tužilje kao testatora. god. 2. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je tim testamentom tužilac određen za naslednika. stav 2.01. Rev. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament uništen slučajno ili radnjom drugog lica (tj. bilo radnjom nekog drugog lica. na način na koji su to nižestepeni sudovi učinili. R. Protiv navedene presude tužilja je izjavila žalbu. s potpisima svedoka na njemu. ukoliko se to dogodilo za života ostavioca. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. bilo za života ostavioca. Prvostepeni sud je utvrdio da sada pok. koji je u međuvremenu izgubljen. sakriven ili zaturen i.) 142. izgubljeno ili skriveno. lice koje je sačinilo testament. Zakona o nasleđivanju. to nije bilo druge. predstavljalo praktično opoziv njegove poslednje volje. sačinio svojeručni testament u toku marta meseca 1996. To pravilo glasi da svaka strana treba da dokaže onu činjenicu koja joj ide u prilog. koji potvrđuju vreme sačinjavanja testamenta.1999. 3. ali bez njegovog znanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ona naime nije uspela da dokaže da je izostanak potpisa na pismenu u kojem je sadržana poslednja volja njenog pok. izuzev potpisa testatora. što se inače revizijom pogrešno ističe. bilo bi neophodno da on za tu radnju nije znao. da je uništeno. ali bez njegovog znanja i volje – proizvodi pravno dejstvo. godine. jer bi u međuvremenu nastala promena u vidu odstranjenja potpisa. 4.i kako te činjenice ona nije uspela nesumnjivo dokazati. Zakona o nasleđivanju. . a koje je u svemu prihvaćeno i od strane drugostepenog suda. rezultat onih okolnosti o kojima govori odredba člana 78. da je takvo stanje stvari nastalo slučajem ili radnjom nekog drugog lica. motive za takvo raspolaganje testatora. bilo je dovoljno za rešenje spora u ovom predmetu. kao i da su ispunjeni uslovi iz napred pobrojanih tačaka 1. Drugostepeni sud je žalbene navode usvojio i prvostepenu presudu ukinuo.72 - . Međutim. To što je potpis testatora nesumnjivo postojao u vreme sačinjavanja spornog testamenta nema relevantnog uticaja na drugačiji ishod spora. do da se odluči o sudbini njenog zahteva. pa je Vrhovni sud reviziju tužilje odbio kao neosnovanu.

192/98 od 08. Kada je testament opozvan prostom izjavom datom u formi punovažnog testamenta. Po nalaženju Okružnog suda.1993.1993. umro 20. Zakona o nasleđivanju ("Sl. M. Posebno sud nije cenio sa naročitom pažnjom i preciznošću izjavu saslušanog svedoka koji je potvrdio da je sedeo u kući sada pokojni R. je potom sačinio još dva sudska testamenta. Zakona. br. da je sudskim testamentom sačinjenim pred prvostepenim sudom 19.1997. budući da se istom. godine. Zakona o parničnom postupku. od kojih je poslednji uništen voljom testatora. na dan 10.07. godine. u daljem tekstu: Zakon). pošto je izjava od 16. 101. godine. godine.1997. ___/93 zaveštao svoju nepokretnu imovinu tuženoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi u V. raniji testament ponovo dobija snagu osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo. navedena zakonska odredba reguliše onu situaciju kada postoje dva testamenta sa različitom sadržinom. imovinu vratio na svoje ime. prvostepeni sud dalje zaključuje da je na taj način. a drugi 13.) POJAM OPOZIVA (Član 176.73 - . glasnik SRS". koji u ostavinskom postupku. a ni kasnije u ovoj parnici. D. samo po formi testament. po svemu sudeći.07..1993. iz V. D. br.NASLEDNO PRAVO tačka 14. sve dok se ne oceni pravna priroda i pravno dejstvo izjave od 16.1993. iz iskaza saslušanih svedoka. i svoju imovinu ostavio supruzi sada pok..1993.. S. opozvao testament od 19.1993. godine. nisu prezentirani sudu. za sada se ne bi moglo zaključiti da postoji konkurencija dva testamenta (prvog i trećeg). P. na koji se poziva tuženik. godine. S.4. očigledno uništio poslednja dva testamenta. a da je poslednjim testamentom pok. u konkretnom slučaju. Gž.. U ponovnom postupku sud će u sklopu ostalih izvedenih dokaza ceniti izjavu ovog svedoka . S.09. Kod ovakvog stanja stvari. opozvani testament ne dobija pravnu snagu ako testator namerno uništi izjavu o opozivu testamenta. Kako iz izvedenih dokaza proizlazi da je pok. godine i 16. godine.05. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je sada pok. utvrdio da je testamentom od 21. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. tužiocu P. 52/74. ima mesta primeni odredbe člana 101. D. date u formi sudskog testamenta. prema utvrđenom činjeničnom stanju u stvari i ne vrši raspored imovine za života. i da mu je tada pokojni R.7. Pok.1998. i to jedan 21. Prvostepeni sud je. a zaveštalac je uništio docniji testament. stav 2. po kojoj – ako je zaveštalac uništio docniji testament. i bratu. i u vitrini je video nešto napisano na listu kockaste hartije i poznao je potpis sada pokojnog R.05.1993. S. već po svojoj sadržini predstavlja opoziv pret. i da treba da ide u sud da "to" overe. god.10. S. za sada nije pouzdan zaključak da. godine. jer između ostalog.1993. u smislu čl. u nedostatku pismenih isprava o zaveštanjima od 21. izjavivši u testamentu da će imovinu ostaviti onome ko bude sahranio njega i njegovu suprugu.05. godine pok.04. Ovaj testament je proglašen u ostavinskom postupku iza pok. Zakona o nasleđivanju) 143.07. rekao da tužilja kao vanbračna supruga treba da čisti u kafani. S.07. godine pod R.1993. S. osnažio prvi testament. postoji protivrečnost između obrazloženja presude i sadržine spisa i izvedenih dokaza. U konkretnom slučaju. pok.

sve i da je testator uništio izjavu o opozivanju testamenta. da li ona ima karakter i dejstvo testamenta ili pak samo izjave o opozivu testamenta. Međutim . 728/04 od 26. inače datu u formi testamenta. po mišljenju Okružnog suda. proizašlo bi da su ugovorne strane izvršile novaciju ugovora. sve da je to bila i volja testatora.07. jer ona govori o opozivu testamenta (po sadržini). Zakona. Na osnovu tako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je zaključenim ugovorima o poklonima okrnjen njen nužni deo ko zakonskog naslednika za parcele koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Neosnovano u reviziji tužilja ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njen zahtev odbili. Ne postoji novacija obaveza kod ugovora o doživotnom izdržavanju. kada ugovorači kasnije zaključe punovažan ugovor o poklonu. U ponovnom postupku prvostepeni sud će polazeći od sadržine izjave od 16. Zakona o nasleđivanju) 144. godine. Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je majka stranaka zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju kao primalac izdržavanja sa tuženom i njenim suprugom kao davaocima izdržavanja 1958.2004. Predmet ugovora je imovina opisana u izreci prvostepene presude.04. i stoga. Ne bi bilo mesta ni primeni odredbe člana 100. oceniti. i 1983. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. date u formi sudskog testamenta. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. a nakon toga ugovore o poklonu čiji su predmet bile iste nepokretnosti.74 - . Ugovor o doživotnom izdržavanju je u celosti izvršen. već . a predaja celokupne imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. godine. davaocima izdržavanja na ravne delove odložena je do smrti primaoca izdržavanja. u smislu gore navedenih primedbi. Nakon zaključenja navedenih ugovora o poklonu majka stranaka je nastavila da živi u zajedničkom domaćinstvu sa tuženom i njenim suprugom i oni su nastavili da se o njoj staraju i izvršavali su sve svoje ugovorne obaveze davaoca izdržavanja do smrti primaoca izdržavanja. tako da je za punovažno zaveštanje sa sadržinom kao u opozvanom testamentu neophodna nova izjava u formi zakonom predviđenoj za punovažnost testamenta. ne može se pretpostavljati.1993. stav 2. Nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sada pokojna majka stranaka zaključila je pismene ugovore o poklonu u 1982. br. raniji testament ponovo ne dobija snagu. god.NASLEDNO PRAVO hodna dva testamenta. godini. volja da se izvrši prenov u smislu člana 349.) ODNOS RANIJEG I DOCNIJEG ZAVEŠTANJA (Član 177. i imovinu koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Kod činjenice da je tužena sa sada pokojnom majkom prvobitno zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o obligacionim odnosima. jer je zaključenjem ugovora o poklonima raskinut ranije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju za spornu imovinu. a ne o opozivu izjave o opozivu testamenta. ako nisu na nesumljiv način izrazile volju da izvrše novaciju ranije zaključenog ugovora. ako ugovorne strane nastave da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju. kojima je nepokretnosti poklonila ovde tuženoj i to pored imovine vlasništvo njenog supruga i oca stranaka.

) 145. dok je svrha naknadno zaključenih ugovora o poklonu zapravo bila samo da se formalno obezbedi odgovarajući pravni osnov za prenos svojine na tuženu za života primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju) 146. Opozvano zaveštanje ne stupa na snagu ni u slučaju poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. god. Rev. a što su tužene dužne priznati i trpeti i dozvoliti uknjižbu prava imovine navedene u testamentu u zemljišnim i drugim javnim knjigama. pa je s toga neosnovano isticanje tužilje da ona ima pravo svojine na spornoj imovini zato što joj je zaključenim ugovorima o poklonu povređen nužni deo. te imajući pri tom u vidu i činjenicu da su ugovorne strane i nakon zaključenja ugovora o poklonima nastavile da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju.2000. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku.75 - . osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo. sada pokojni imenovani . isti pokojni je sa tužiljom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Rev. Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom tužilja je tražila da se naznačeno rešenje istog suda oglasi ništavim i bez pravnog dejstva u odnosu na nju. stekli su se zakonski uslovi da tužena pravo svojine na spornoj imovini stekne po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. bilo po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Dejstvo opoziva ranije sačinjenog zaveštanja ima docnije raspolaganje zaveštanom stvari od strane zaveštaoca ugovorom o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije. to proizilazi da prava volja ugovornih strna jeste bila da ostane na snazi ugovor o doživotnom izdržavanju. Posle toga. Kako je prava volja ugovornih strana pokojne majke parničnih stranaka i tužene bila da sporna imovina pripadne tuženoj. Docnijim testamentom opoziva se raniji a opozivanjem docnijeg raniji dobija snagu. kojim je tužilji ostavio u nasleđe zemljište i kuću. Polazeći od okolnosti da zaključenjem ugovora o poklonima ugovorne strane nisu na nesumnjiv način izrazile volju da izvrše prenov ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju.brat tužilje a otac tuženih.2003. 3421/94) RASPOLAGANJE INDIVIDUALNO ODREĐENOM STVARI ILI PRAVOM (Član 178. bilo po osnovu ugovora o poklonu. jer je tužena nastavila sa svojim suprugom da se stara o primaocu izdržavanja. godine.03. a ova je to prihvatila.NASLEDNO PRAVO mora biti nesumnjivo izražena. 2694/02 od 22. Pobijanom presudom ovaj zahtev odbijen je kao neosnovan. za života je ostavio pomenuti testament. te da se utvrdi da je ona vlasnik nepokretnosti po osnovu navedenog testamenta od 29. koje se navodima žalbe tužilje ne dovodi u sumnju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. .01.

11. godine. Zakona o nasleđivanju. oduzeo mu . koja može postojati npr. navodeći da je tuženi fizički ruinirao njegov životni prostor presecanjem dovoda električne energije i izneo sve pokretne stvari koje on koristi u toj zgradi. tvrdi da tuženi izbegava kontakt sa njim. oduzeo mu život ili mu oštetio imovinu ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupiocu bliskom licu (bračnom drugu.NASLEDNO PRAVO Prema odredbi člana 178. Ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. krajnju nezahvalnost potomka.76 - . međutim. (Vrhovni sud Srbije.2000. U postupku je. ustupilac može zahtevati opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života. Tužilac. 2155/05 od 28. krajnju nezahvalnost potomka i može postojati ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu. odnosno zaveštalac. utvrđeno da navodi tužioca koji se tiču opisanog ponašanja tuženog nisu tačni tj. uz to. Imajući to u vidu. 1104/08 od 27. Iz obrazloženja: Tužilac u parnici traži opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života. Grubu neblagodarnost podrazumeva veliku. zaveštaočevo raspolaganje individualno određenom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava. deci.03. Po mišljenju tužioca. god.) OPOZIV (Član 192. Gž.2008. uvredu časti. roditeljima). ako se u sudskom sporu po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav. da tuženi nije pokazao grubu neblagodarnost prema njemu.član 192. Gruba neblagodarnost podrazumeva veliku. Zakona o nasleđivanju.09. Zakona o nasleđivanju) 148. čiji je predmet ista nepokretna i pokretna imovina. ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu. da ga vređa iznoseći razne neistine i izazivajući situacije koje narušavaju njegovo zdravlje. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim ona traži pravo nasleđa po osnovu pomenutog testamenta imenovanog pokojnog od 29. godine) 147. Rev. zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju sa tužiljom primalac izdržavanja.pokojni opozvao je zaveštanje koje je ranije sačinio u korist tužilje. to su sve razlozi da se zaključeni sporazum opozove. uvredu časti.2005. Relevantna odredba: Odredbom propisano je da Ustupalac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je pokazao grubu neblagodarnost prema njemu . Zaveštanje pred svedocima nije opozvano docnije zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. Poništajem ugovora o doživotnom izdržavanju u parnici po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja opozvano zaveštanje ne stupa ponovo na snagu. stav 1.

NASLEDNO PRAVO

život ili mu oštetio imovinu, ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupaocu bliskom licu (bračnom drugu, deci, roditeljima). Postojanje grube neblagodarnosti u ponašanju tuženog u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao. Nižestepeni sudovi su zbog toga pravilno zaključili da tužbeni zahtev za opoziv ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen između stranaka, nije osnovan. Ovu vrstu ugovora ustupalac može pobijati i kao rušljiv pravni posao, znači zbog postojanja mana u volji. Međutim, Pri tome, ukazivanje revidenta na propust ocene valjanosti osporenog ugovora i kao rušljivog pravnog posla zbog mana u volji tužioca (jer je bio u zabludi ili je otpao motiv za zaključenje tog ugovora) ne utiče na pravilnost donete presude, jer u ovom slučaju tužilac nije tražio poništaj ugovora nego njegov opoziv. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2817/08 od 10.09.2009. godine)

Ustupilac imovine po ugovoru o ustupanju i raspodeli imovine za života ima pravo da zahteva da mu potomak - primalac imovine po takvom ugovoru vrati ono što je po ugovoru primio ako ne daje ustupiocu ili kome drugom izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 850/98 od 13.05.1998. god.)

149.

150.
Ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu nezahvalnost prema njemu. Gruba nezahvalnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može tako okarakterisati, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti slučaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju, pored prava, i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grubu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube nezahvalnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje ceneći ga kao vrednosno merilo iz domena morala i dobrih običaja. Iz obrazloženja: Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života može se pobijati iz opštih razloga, zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. To pravo ustupilac ima i ako potomak ne daje njemu ili kome drugome izdržavanje određeno poslom ustupanja i raspodele ili ako ne isplati dugove ustupiočeve, čija mu je isplata naložena istim poslom (član 115. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju). U ovom slučaju tužilja opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života, koji je 7. marta 1994. godine zaključila sa tuženom kao potomkom, temelji, između ostalog, i na činjenicama da tužena pokazuje grubu neblagodarnost prema tužilji, te da je čak i fizički maltretira. Gruba neblagodarnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može okarakterisati grubom nezahvalnošću, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti tog slučaja.
- 77 -

NASLEDNO PRAVO

Za zaključivanje da li ima osnovanog razloga za opoziv spornog ugovora radi neblagodarnosti, nisu raspravljena sva sporna pitanja koja su od značaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju pored prava i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grugu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube neblagodarnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, ceneći ga kao vrednosno merilo koje se odnosi na pravila morala i dobrih običaja. (Vrhovni sud Srbije , Rev. 1149/97 od 06.05.1997. god.)

151.
Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen u smislu odredaba Zakona o nasleđivanju može se pobijati iz opštih razloga zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi (zbog zablude, prevare i dr.) i u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, zakon o nasleđivanju predvideo je mogućnost da ustupilac opozove ono što je dao potomku koji prema njemu pokaže grubu neblagodarnost. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4219/97 od 19.11.1997. god.)

POJAM UGOVORA O IZDRŽAVANJU (Član 194. Zakona o nasleđivanju)

152.
Svrha ugovora o doživotnom izdržavanju su podjednako materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (stanovanje, hrana, odeća, obuća, troškovi lečenja, svakodnevne uobičajene potrebe) i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti. Iz obrazloženja: Svrha zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju je i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti a ne samo materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, troškovi lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe). U konkretnom slučaju, tuženi nije pružio pokojnoj tužilji odgovarajuću pažnju i negu u bolesti i starosti, o čemu očito govori događaj krajem januara 1996. godine, kada je tuženi fizički napao i povredio sada pokojnu. Pored toga, tuženi je često boravio van mesta boravka, što je kod nje i izazvalo nezadovoljstvo. Tuženi je povredio svoju ugovornu obavezu davaoca izdržavanja pa je pokojna tužilja zbog sukoba sa njim otišla iz svoje kuće kod ćerke, gde je ostala do kraja života. Ovakvi odnosi ugovarača ukazuju na poremećaj do granica nepodnošljivosti, što predstavlja razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju (u smislu člana 120. stav 2. Zakona o nasleđivanju kao specijalnog propisa odn. u smislu čl. 127 - 129. Zakona o obligacionim odnosima, kao opšteg propisa). (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1973/08 od 26.03.2009. godine)
- 78 -

NASLEDNO PRAVO

153.
Kao sopstvenik svoje imovine sve do svoje smrti, primalac izdržavanja može tu imovinu otuđiti, pa i pokloniti. Ali - tada otpada predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, ugovor o doživotnom izdržavanju je po formi i sadržini zaključen prema odredbi člana 117. Zakona o nasleđivanju, važećem u vreme zaključenja ugovora i prema tim odredbama predaja imovine u svojinu davaoca izdržavanja, odložena je do smrti primaoca izdržavanja. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine sve do svoje smrti i prema tome može tu imovinu i otuđiti. Otac tuženih, kao primalac izdržavanja je to i učinio na taj način što je ugovorom o poklonu raspolagao predmetnom imovinom u korist svog tuženog sina. Kako je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju otpao, a bez predmeta nema ni ugovora - to je neosnovan zahtev tužioca da se po osnovu tog ugovora prizna pravo svojine njegovom pravnom prethodniku, kao i zahtev predaje predmetne imovine u posed tužiocu. Neosnovano je isticanje u reviziji da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da ugovor o doživotnom izdržavanju ne proizvodi pravno dejstvo. Jer, primalac izdržavanja je isključivi vlasnik imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju i sve do smrti može slobodno da raspolaže svojom imovinom, pa i da je otuđi ugovorom o poklonu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 427/09 od 12.03.2009. godine)

154.
Kad ugovor o doživotnom izdržavanju sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenog elementa, pogrešno određena površina nepokretnosti koja se ostavlja davocu izdržavanja ne utiče na zakonitost ugovora. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da sadržina navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju odgovara volji ugovornih strana, nijedna od njih nije bila pod prinudom ili zabludom i isti je sačinjen sa ciljem da pok. B. sebi obezbedi izdržavanje na način kako je bliže u samom ugovoru određeno, a ne u cilju izigravanja prava nasleđa nužnih naslednika, te da se ne radi o ništavosti predmetnog ugovora u smislu čl. 53. stav 2. i čl. 66. stav 1. ZOO. Predmetni ugovor nije ništav ni u smislu čl. 47. ZOO zbog toga što je u predmetnom ugovoru pogrešno navedena površina stambene zgrade od 72 m2, iako je zapravo reč o kući veličine od 140 m2, jer prema odredbi čl. 50. istog zakona predmet obaveze je održiv i kada sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenosti predmeta. U ovom slučaju površina zgrade uneta je u ugovor saglasno dokumentaciji koju je posedovao pok. M. B. u vreme njegovog zaključenja, a u stvari radi se o površini predmetne zgrade a ne o ukupnoj površini koja ima spratni deo. Stoji navod revizije da je izrekom prvostepene presude odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi ništavost spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, a da je u stavu 2. izreke iste presude delimično usvojen njegov tužbeni zahtev i utvrđena ništavost istog ugovora u pogledu pravnog dejstva tog ugovora u delu gde primalac izdržavanja ostavlja davaocu izdržavanja sve pokretne stvari koje se u momentu smrti zateknu u njegovoj kući. Međutim,
- 79 -

2006. a za tu vrstu izmena nije bila nužna pismena odnosno svečana forma. glasnik SRS". lakše i pouzdanije se razlikuje faza pregovaranja od faze ugovaranja i utvrđuje momenat kad je ugovor nastao. Imajući u vidu izloženo neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da je izmena ugovorne obaveze (kremacija umesto tradicionalnog sahranjivanja) morala biti učinjena u istoj formi u kojoj je zaključen ugovor (overa pismene redakcije od strane sudije) jer kao što je izloženo o modalitetima (načinima) sahranjivanja stranke se po stanovištu Vrhovnog suda mogu i usmeno sporazumeti u toku trajanja i izvršavanja ugovora. kao i sve ostale ugovorne obaveze. jasnije se formulišu obaveze. nije odredio koje su to osnovne i bitne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju (zakon govori samo o izdržavanju) za razliku od člana 194. U toku trajanja ugovora ugovarači su izvršili modifikaciju (izmenu) ugovorne obaveze primaoca. pazi. god. s obzirom da je forma (stroga) propisana u interesu ugovornih strana.12. po stanovištu Vrhovnog suda bitna obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pored izdržavanja i nege je sahranjivanje. 46/95 i 101/2003) koji je kao osnovne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju naveo izdržavanje. u bolesti leči.1993. godine).Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi raskida ugovora odbijen kao neosnovan. R. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.12. jer u svojoj žalbi nije ukazivao na ovu činjenicu. ZPP. Primalac se obavezao da davaoca doživotno izdržava.) . Taj zakon u članu 117. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 1400/05 od 27. Njome se zaštićuju stranke zbog brzog zaključivanja ugovora i na taj način štite od prenagljenosti u odlučivanju. sada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. otklanjaju se nesporazumi u izvršavanju ugovornih obaveza i ostvaruje naslednopravna funkcija ugovora (što je prevashodno u interesu samih stranaka). Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. 10/74). Kod takvog stanja stvari. Način sahranjivanja (tradicionalni ili kremacija) kod ugovora o doživotnom izdržavanju. hrani i odeva. spomenik podigne i izda podušja po narodnim običajima. 385. Bez obzira što raniji Zakon o nasleđivanju (koji je važio u vreme zaključenja ugovora) nije preciznije izvršio razgraničenje bitnih od sporednih obaveza ugovora o doživotnom izdržavanju.1992.NASLEDNO PRAVO tužilac se nije žalio na prvostepenu presudu u stavu 2. 2684/05 od 01.2005. u pogledu podizanja spomenika i ograđivanja groba tako što se davalac obavezao da primaoca izdržavanja kremira. Rev.80 - . izreke i ista je u tom delu pravosnažna. posle smrti sahrani. tač.02. br. 2.1997. glasnik RS" br. predstavljaju vid izvršenja ugovorne obaveze kojom se olakšava obaveza davaoca izdržavanja i može se menjati u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom.10.03. pa po članu 67. Modaliteti sahranjivanja (tradicionalni način ili kremacija) predstavljaju stvar ugovorne volje i mogu se izmeniti u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom. Rev. između sada pokojne Z. Te docnije usmene pogodbe su punovažne jer se na taj način smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne strane.) 155. Između stranaka je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju u režimu ranije važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. godine (overen 29. stav 1. Tu usmenu obavezu (izmene nisu učinjene u pismenom obliku niti overene od strane sudije) davalac izdržavanja je izvršio. god. brigu i sahranjivanje posle smrti. drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. ZOO proizvode pravno dejstvo. grob mu ogradi. te nije ni bila predmet ocene drugostepenog suda povodom izjavljene žalbe tužioca na preostali deo izreke prvostepene presude. godine) kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavnja zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju od 21. (umrla 4.

primaocu izdržavanja. koja se ugovorom prenose u svojinu primaocu izdržavanja. Iz obrazloženja: Ostavilac je suprug primaoca izdržavanja i bio je vlasnik dvosobnog stana . 1400/2005 od 27.ugovaraču udeo u označenom stanu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. ne utiče na punovažnost ugovora. Prema odredbi stava 2. u smislu člana 194. Ovim ugovorom ostavilac posle svoje smrti ostavlja svojoj sestričini . Ovaj zahtev ispunjen je kada je reč o naznačenom stanu i naznačenom putničkom vozilu. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zahtev da se prilikom utvrđivanja predmeta ugovora tačno navedu određene stvari ili kakva druga prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. god. (Vrhovni sud Srbije. kao i sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. Zakona o nasleđivanju. okolnost da se u trenutku zaključenja ugovora još uvek ne zna koliki je udeo po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Rev. Imajući to u vidu. člana 194. jer je predmet ugovora u tom delu dovoljno određen.zaostavštine gde se kao naslednici pojavljuju primalac izdržavanja i unuka po ranije umrlom sinu. spori veličinu tekovinskog udela i s obzirom da će se u tom smislu voditi parnica to ona i ne zna koliki će biti njen udeo u stanu. Prema odredbi stava 1. Ugovor je punovažan i predmet ugovora je potpuno i dovoljno određen. izdržava i da se brine o njemu do kra-ja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Gž. Zakona o nasleđivanju. god. pa Okružni sud nalazi da je u tom delu ugovor zaključen saglasno zakonu. ukoliko je definisan kao udeo primaoca izdržavanja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici na tačno određenim stvarima. kao naknada za doživotno izdržavanje. 1. S obzirom da unuka svojoj babi. zatim udeo u označenom putničkom automobilu takođe koji joj bude pripao nakon okončanja parnice.NASLEDNO PRAVO 156. br.06. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaveštanje i stoga davalac izdržavanja nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. st.2005.2005. primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari i prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora.i 2. .) 157. Pri tome. to su punovažne i proizvode pravno dejstvo i usmene pogodbe date u toku izvršavanja ugovornih obaveza. kao naknadu za to. 959/05 od 16. koji joj bude pripao nakon okončanja parnice.81 - . Zakona o nasleđivanju. tako da ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. iako još nije utvrđena veličina tog udela. S obzirom da je posebna forma ugovora o doživotnom izdržavanju propisana u interesu ugovornih strana. ali se može ugovoriti da će on odgovarati za njegove postojeće dugove određenim poveriocima. člana 194.) 158. ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava a davalac izdržavanja se obavezuje da ga.10. u konkretnom slučaju sporna je pravna važnost ugovora s obzirom na to kako je određen predmet ugovora.

. pri čemu bi i eventualna utvrđujuća presuda o tome imala samo deklaratorni karakter. Rev.07."Sl. tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove. u slučaju osporavanja ovakvog njenog prava.82 - . br. nakon smrti primaoca izdržavanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kao davaoci izdržavanja.) 159. U konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju ( koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim .NASLEDNO PRAVO Ovo zbog toga što su u ugovoru tačno označeni i stan i putničko vozilo i što pokojna tužilji nesumnjivo prenosi u celini svoj udeo po osnovu bračne tekovine na stanu i vozilu. god.ne odgovara za njegove dugove. Naime.. koji je 1995. Iz obrazloženja: Tužioci su. iz sadržine ugovora se vidi da te stvari nisu tačno određene. U toku trajanja ove parnice. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Primalac izdržavanja je umro. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom. pravnosnažnom presudom nadležnog opštinskog suda. može se utvrditi kao prethodno pitanje. pa je stoga pokojna bila ovlašćena da ugovorom o doživotnom izdržavanju punovažno raspolaže svojim udelom po osnovu sticanja u bračnoj zajednici i pre utvrđivanja veličine tog udela u parničnom postupku. davalac ne odgovora za njegove dugove ukoliko to ugovorom nije predviđeno. a koliko on iznosi. iz tako utvrđenog činjeničnog stanja. Kada su u pitanju pokretne stvari kao predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. 459/2005 od 14.2005. sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. Davalac izdržavanja odgovara za dugove primaoca izdržavanja posle njegove smrti samo ukoliko je to ugovoreno. u tom delu ugovor ne važi. pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pokojnog primaoca izdržavanja.. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. kao u konkretnom slučaju. odnosno pojedinačno navedene.2004.03. glasnik SRS". 3166/2003 od 11. primalac po raskinutom ugovoru je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim. a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje. ukoliko to nije ugovoreno. Gž. 52/74). godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pokojnim primaocem izdržavanja. već je upotrebljena formulacija: ''. Zbog toga je ovaj zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan. kao naknada za dato izdržavanje. godine i raskinut. zaključili 1993..) 160. god.s obzirom da to nije ugovoreno . Kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja nije ugovorena nijednom odredbom ovog ugovora. Nižestepeni sudovi su. Kako je ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan samo ukoliko su pokretne stvari tačno određene. prema odredbi člana 119. te da on .

predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova. nezavisno ko je od njih. i da. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču. Imovina stečena ugovorom o doživotnom izdržavanju za usluge izdržavanja i pomaganja primaoca izdržavanja. nezavisno ko je od njih. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja sa njim zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. s obzirom da to nije ugovoreno. Ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja. zbog čega je takav zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan. prvostepeni sud pravilno zaključio da postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.2003. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 3166/03 od 11.) . na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom. Naime. zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine.83 - . novembra 1995. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču. ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja.03. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretan ugovor kojim se imovina stiče kao naknada za učinjene usluge različitih oblika pomaganja i izdržavanja primaoca izdržavanja. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja.2576/03 od 30. D.2004. a solidarno u međusobnom odnosu bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pok. postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pok. Nijednom odredbom ovog ugovora nije ugovorena odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja. tužioci su kao davaoci izdržavanja zaključili 30. pružene od oba bračna druga. D. Dakle. broj 52/74). Ć. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u B…T…. pa i ovu prema trećem licu preuzetu ugovorom. pa i ovu . a solidarno u međusobnom odnosu kao bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim ("Sl. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž.preuzetu ugovorom prema trećem licu. ovaj ugovor je raskinut. god.Ć. a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje. god. 15. kao naknada za dato izdržavanje. aprila 1993. M. br. ali se to može ugovoriti. glasnik SRS". godine D. kao davaoca izdržavanja nije ugovorena.Stoga. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat njihovog zajedničkog rada. kao primaocem izdržavanja. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat zajedničkog rada. Rev. te tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove. D. prema odredbi člana 119. je umro.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja.06. U konkretnom slučaju takva obaveza tuženog. Ć. U toku trajanja ove parnice. Stoga je i po oceni drugostepenog suda. je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim D.) 161. Ć.

1996. Dana 09. Primalac izdržavanja je preminuo 15.06.06. nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je sporni ugovor o kupoprodaji ništav i da je tužilja suvlasnik sa ½ idealnog dela . da je poslednjih 20-ak dana života kao srčani bolesnik bila nepokretna.10.) 163.F. Ugovor o kupoprodaji nije ništav niti se radi o fiktivnom ugovoru bez obzira što je predmet tog ugovora ista nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.2000. Iz obrazloženja: Prema sadržini ugovora o doživotnom izdržavanju koji je tuženi zaključio kao davalac izdržavanja sa svojom majkom kao primaocem izdržavanja. ne može se uzeti da davalac izdržavanja nije ispunio ugovor u neznatnom delu. Nakon izvesnog vremena sada pok. D. Na osnovu ovakvog činjeničnog stanja. kako bi se na osnovu toga mogao doneti zaključak o tome da li je tuženi svoje obaveze iz ugovora izvršavao u potpunosti. u vreme njenog lečenja. umrla u bolnici 6.12. a kojim je predviđeno da će primalac izdržavanja nakon svoje smrti na ime naknade za primljeno izdržavanje ostaviti isti stan tužilji i tuženom u svojinu sa po ½ idealnog dela. 03. Po nalaženju Okružnog suda.1993. Ugovor nije ništav (u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima). prvostepeni sud nije utvrdio u kakvom je zdravstvenom stanju bila pok. S.1997.F.10. godine kojim je raspolagao istim stanom i na osnovu tog ugovora tuženi se uknjižio u zemljišne knjige kao vlasnik stana. Gž.ako je propustio da izvršava obaveze iz ugovora u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme bolesti primaoca koja je prethodila njegovoj smrti. makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje. Obzirom na ovakvu obavezu tuženog i da je pok. i šta je to tuženi preduzeo u pogledu ispunjenja svojih obaveza u pogledu nege i pomoći pok. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru (u smislu člana 66. primalac izdržavanja se obavezao da tuženom nakon svoje smrti. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. istog Zakona). godine između tuženog kao davaoca izdržavanja i sada pok. 1994. godine. godine između sada pok. ostavi stan i novac koji se u momentu smrti nađe na njegovoj štednoj knjižici. godine. 1388/03 od 08. s obzirom da je primalac izdržavanja zadržao svojinu na nepokretnosti koju je ostavio u naknadu davaocu izdržavanja. Ako je davalac izdržavanja propustio da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme njegove bolesti koja je prethodila smrti primaoca. a ako nije da li se radi o neznatnom ispunjenju obaveza koje ne bi vodile raskidu ugovora. da je pre toga imala zdravstvenih problema. ne može se uzeti da davalac izdržavanja u ovom slučaju nije ispunio ugovor u neznatnom delu. tuženi je bio u obavezi da se stara i o njenom lečenju. kao primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenom 05. kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja zaključen je aneks ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred sudom.84 - . god. S.2003. D. primalac izdržavanja je sa tuženim (davaocem izdržavanja) zaključio ugovor o kupoprodaji 17. S. pa makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje.NASLEDNO PRAVO 162.

čiji je predmet otuđenje spornog stana. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. a što je i učinio prenevši pravo svojine na tom stanu na tuženog putem ugovora o kupoprodaji iz 1996. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali. jer takav ugovor ispunjava uslov punovažnosti forme propisane za ugovore o prometu nepokretnosti. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. onda voljom ugovarača dolazi do konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. Naime. pri čemu je dovoljno da potpisi ugovarača na takvom ugovoru budu overeni pred sudom. godine. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu bez tereta. važećeg u vreme smrti oca stranaka. je kao vlasnik stana. zbog toga nisu osnovani revizijski navodi tužilje da primalac izdržavanja nije mogao nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju preneti na davaoca izdržavanja pravo svojine na spornom stanu ugovorom o kupoprodaji. Zakona o nasleđivanju. godine. 40. Obzirom na to. na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju od 05. istog Zakona. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina.) 164. godine. budući da je primalac izdržavanja zadržao pravo svojine na stanu do momenta smrti. Zakona o nasleđivanju. ne može se zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka.NASLEDNO PRAVO na spornom stanu. 117. god. D. važećeg u vreme smrti oca stranaka. a ne dobročina.1993. a usmeno ugovore i doživotno izdržavanje poklonodavca. Tužena je sa sada pok. koja nije realizovana. Iz obrazloženja: Prema čl.2003. 2429/03 od 23. ove odredbe ne isključuju i mogućnost zaključenja takvog dvostrano teretnog ugovora kojim se jedan ugovarač obavezuje da doživotno izdržava drugog ugovarača – koji mu za to još za života ustupa u vlasništvo svoju imovinu. I po oceni revizijskog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da sporni ugovor o kupoprodaji nije ništav u smislu člana 103. mogao raspolagati stanom i nakon zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju.07. shodno članu 117. po pravilima vanparničnog postupka propisanim za potvrđivanje sadržine isprava. sada pok. 40. Zakona o nasleđivanju. pravna priroda ovog ugovora dvostrano teretna. po odredbama čl. Zato se po oceni Vrhovnog suda ne radi o poklo. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru u smislu člana 66. tuženi nije stekao pravo svojine na stanu koji je bio predmet ugovora.1991. u zakonom propisanoj formi za promet nepokretnosti. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknada za doživotno izdržavanje poklonodavca. koji je važio u vreme zaključenja pobijanog ugovora o poklonu uslov punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju je zaključenje ugovora u zakonom propisanoj pismenoj formi pred sudijom. ne može zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka po odredbama čl. F. Kada ugovarači zaključe ugovor o poklonu. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali.85 - .10. ocem zaključila ugovor o poklonu koji je overen pred Opštinskim sudom 21. ZOO. Međutim. ali je obzirom na ranije zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju između njih. (Vrhovni sud Srbije Rev. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu. ponašanje ugovarača i izraženu nameru poklonodavca u vreme zaključenja poklona da obzirom na sve ovo zaključi sa tuženom i ugovor o doživotnom izdržavanju.10.

u međuvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa trećim licem. Ta nepokretnost je ugovorom o trampi zaključenim dana 26. overen pod brojem R. između ostavioca i GRO "P. pa tužioci neosnovano zahtevaju njegovu redukciju i vraćanje poklona zbog povrede nužnog naslednog dela u smislu čl.2002.86 - . smatra se da se odnosi samo na nepokretnosti koje je primalac izdržavanja imao u trenutku zaključenja ugovora. stav 2. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije raskinut. a sastoji se iz pismenog zaključenja ugovora i overe od strane sudije. Kad primalac izdržavanja nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju na koju je zadržao pravo svojine i državinu sve do svoje smrti. koji je umro 24. kako bi ugovorom . Nakon toga.____/75. Predmet navedenog ugovora je bio kućni plac sa kućom na placu. 53. primalac i davalac izdržavanja nisu izvršili noveliranje ugovora o doživotnom izdržavanju.. Što se tiče predmeta ovog ugovora. broj 46/95). decembra 1975. 1424/02 od 03." u S…. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zakonski naslednici pok. " Naime. Zaostavština u pogledu nepokretnosti nije raspravljena..) 165. jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. Sporna pitanja se imaju raspraviti i prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. jer forma ima konstitutivni karakter. septembra 1989. zamenjena za sporni jednosoban stan u S. godine. Vrhovni sud nalazi da se izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova ne može prihvatiti. br. iz čega proizilazi da ju je mogao slobodno otuđiti. Prema pogodbi iz ugovora predaja ove imovine u državinu i svojinu tuženoj kao davaocu izdržavanja odložena je do smrti primaoca izdržavanja. godine. Sa razloga pravne sigurnosti na sve nasledno pravne ugovore zaključene do stupanja na snagu novog zakona i dalje će se primenjivati propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjavanja. god. godine. primalac izdržavanja je to i učinio. U konkretnom slučaju primalac izdržavanja je to i učinio. Na primenu tog zakona upućuje odredba člana 237.10. Zakona o nasleđivanju i predstavlja strogo formalni pravni posao. Rev. (Vrhovni sud Srbije. jer je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik sve do svoje smrti imovine koja je predmet ugovora. primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine koja je predmet ugovora sve do svoje smrti.. Na osnovu takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi nalaze da sporni stan ne predstavlja zaostavštinu ostavioca.. U konkretnom slučaju ugovor o doživotnom izdržavanju je i po formi i po sadržini zaključen prema odredbama člana 117. Tužilja je njegova supruga a tužena sestričina po ranije umrloj sestri. glasnik SRS". koji je važio u vreme sačinjavanja ugovora o doživotnom izdržavanju.P.. dakle. D. iz čega proizilazi da je mogao slobodno otuđiti. U konkretnom slučaju. jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. jer je ostavilac sa tuženom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju dana 11. istog zakona. u konkretnom slučaju predmet ugovora je bio kućni plac sa kućom od tri odeljenja na ovom placu.NASLEDNO PRAVO nu već o otuđenju spornog stana za naknadu za doživotno izdržavanje poklonodavca. Ugovorom je predviđeno da će tužena kao primalac izdržavanja nepokretnost primiti u državinu i svojinu posle smrti davaoca izdržavanja. 52/74 i 1/80). glasnik RS". razmenjena nepokretnost ne može predstavljati predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine.. novog Zakona ("Sl. juna 1989.

u reviziji se osnovano ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava. po svojoj pravnoj prirodi. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno. Gzz. mane volje ne postoje. ZPP. aleatoran teretni ugovor. preinačio obe presude nižestepenih sudova i usvojio tužbeni zahtev tužilje u celosti za utvrđenje njenog prava svojine po osnovu nasleđa sa udelom od – na spornom stanu. ZPP. Zakona o obligacionim odnosima. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora. kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim.) 166. Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise. 3401/01 od 21. sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine.NASLEDNO PRAVO obuhvatili sporni stan kao predmet ugovora. nego po pravilima o ništavim ugovorima. Zakona o obligacionim odnosima. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. pogrešan je zaključak nižestepenih sudova da je sporni stan predmet navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. Kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju je. Međutim.07. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim pravilima obligacionog prava. već po opštim pravilima ugovornog prava.87 - . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.) . To je i bio razlog što je ovaj sud. Zakona o obligacionim odnosima.2001. Ovo predstavlja manu o primeni materijalnog prava. Kada ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. S obzirom na rečeno. stav 1. na koje je ovaj sud ukazao. prišli kao da je zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. a imajući u vidu da je individualiziranje predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju nužno i da se ne radi o univerzalnoj sukciji kao kod nasleđivanja.2001. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima o ništavosti ugovora. stav 1. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103. ZPP u vezi sa članom 408. 407/01 od 04. Prema članu 111. Pošto kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju. Rev. ali u formi u kojoj je zaključen i osnovni ugovor. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. god. iako su to mogli učiniti. tada je to neimenovani. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 395. U ovom slučaju.09. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju. god. stav 2. koji je predmet ovog spora. u smislu člana 395.

Gž. Vrednost te obaveze može da bude znatno manja ili da znatno nadmaši vrednost imovine primaoca izdržavanja.11. Rev.NASLEDNO PRAVO 167. Stoga se ugovor o doživotnom izdržavanju ne može smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom samo zbog činjenice što su eventualna davanja učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine koju je ova ostavila davaocima izdržavanja u naknadu za izdržavanje. pa u tom slučaju nema mesta donošenju rešenja o obustavipostupka za raspravljanje zaostavštine. kod ugovora o doživotnom izdržavanju.1999. Rev. primalac izdržavanja nije bolovala od bilo kakvih bolesti. Za to vreme nije bila neobezbeđena. jer joj je pružena pomoć i nega kako je ona to i zahtevala. koji su bili potrebni za njeno izdržavanje. (Iz presude Okružnog suda Prokuplju. 2379/98 od 15. učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine date u naknadi za izdržavanje. godine pomagale primaoca izdržavanja na taj način što su obavljale u njenoj kući one poslove koje ona nije mogla da sama obavi. koja je predmet ugovora. Ne postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kada ostavilac ne prenese pravo svojine na svoju vanbračnu suprugu. već joj prenese samo pravo doživotnog uživanja. osnovano su nižestepeni sudovi izveli zaključak da se nije stekao zakonom propisan razlog za raskid predmetnog ugovora. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. to ni vrednost obaveza davaoca izdržavanja u momentu zaključenja ugovora nije bila poznata.11. ovaj ugovor se ne može zbog toga smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom. 3414/99 od 24. Ako su eventualno davanja. Međutim. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje. Ovaj ugovor u odnosu na nesrazmeru uzajamnih davanja bio bi nemoralan samo ako su davaoci izdržavanja u vreme zaključenja ugovora. a razbolela se dve nedelje pre nego što je umrla. god.1999. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju po odredbama Zakona o vanparničnom postupku. bila je pokretna. 548/99 od 01. god. Utvrđeno je da je nakon što je ugovor zaključen drugotužena svakog dana dolazila kod primaoca izdržavanja i na njen zahtev obavljala određene poslove. pa je pravilnom primenom materijalnog prava takav zahtev odbijen kao neosnovan. znali za njenu blisku smrt. Iz obrazloženja: Iz sadržine predmetnog ugovora je vidljivo da su ugovorne strane navele da su tuženi od leta 1993. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave. niti se znalo za njenu blisku smrt.) 169. god. u ovom slučaju je utvrđeno da u momentu zaključenja ugovora primalac izdržavanja nije bolovala od neke bolesti. (Vrhovni sud Srbije. Ovim ugovorom davaoci izdržavanja su se obavezali da uz naknadu za imovinu izdržavanog lica izdržavaju primaoca izdržavanja do njegove smrti.1999. s obzirom na zdravstveno stanje primaoca izdržavanja. Inače. Pošto je momenat smrti budući neizvesna okolnost.88 - .) .) 168.09. u zavisnosti od dužine života primaoca izdržavanja.

000 dinara. koji je preminuo pre primaoca izvršavao ugovorne obaveze i stekao valjan pravni osnov za sticanje vlasništva na stanu koji je predmet ugovora. u smislu odredbe člana 382. kao njegov potomak pristao na produženje zaključenog ugovora pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdržavanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora. Rev. koju je podnela sudu 24. 4651/99 od 02. a ne o sporu primaoca i davalaca izdržavanja u vezi sa izvršenjem obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju. ZPP. 4063/98) . Predmet ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u svojini primaoca izdržavanja u trenutku zaklljučenja tog ugovora. br. S obzirom na to da je tužilja u tužbi. koji je kao granična vrednost merodavna za ocenu prava na izjavljivanje revizije. kod ugovora o doživotnom izdržavanju. ZPP-a.500. Prvostepeni sud je. to je nesumnjivo da se radi o imovinsko pravnom sporu u kojem je revizija dozvoljena pod uslovom iz člana 382. Zakona o izmenama i dopunama ZPP ("Sl. ZPP. a ne o sporu koji ima karakter spora o izdržavanju u kojem bi revizija.1998. Rev. to u smislu navedenih odredbi ZPP revizija nije dozvoljena.11. tač. (Vrhovni sud Srbije Rev.1999.09. god.89 - . god. prema članu 72. (Vrhovni sud Srbije. 237/99) 172. Gž. 382. 1. dinara.1994.) 173. godine. Iz obrazloženja: Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnog sledbenika primaoca izdržavanja i davalaca izdržavanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 1814/98 od 24. po kojem je tužilac.) 171.12/98). Za takav zaključak nije postojala zakonska obaveza suda da pribavlja mišljenje medicinskog stručnjaka već je izbor metode za donošenje zaključka po takvom pitanju bio u isključivoj i samostalnoj ingerenciji parničnog suda. Smrću primaoca izdržavanja nastupili su zakonski uslovi za potpunu realizaciju ugovora o doživotnom izdržavanju. bila dozvoljena. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. vezano za tvrdnje tužene strane o tužiočevoj poslovnoj nesposobnosti (za podnošenje tužbe za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju) pravilno zaključio da tužilac ne izaziva sumnju suda da se radi o licu poslovno nesposobnom. kao pravni sledbenik davaoca izdržavanja. to je imovinsko pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovom da vrednost predmeta spora prelazi iznos propisan odredbom čl.NASLEDNO PRAVO 170.11. stav 4. Ukoliko se vodi spor između primaoca i davaoca izdržavanja. Tužilac je posle smrti ugovornog davaoca izdržavanja. vrednost predmeta spora označila iznosom od 2. list SRJ". jer vrednost predmeta spora koja je u tužbi označena ne prelazi iznos od 15.

02.1997. Davalac izdržavanja ne stiče pravo svojine na otkupljenom stanu ako je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen pre ugovora o otkupu stana.tužilji. (Vrhovni sud Srbije. Rev.) 179. Davalac izdržavanja nije izvršio ni jednu ugovornu obavezu prema primaocu izdržavanja . Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio zahtev tužilje za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i kada je odbio. Kod činjenice da je prvostepeni sud pobijanim rešenjem raspravio zaostavštinu ostavioca koja nije bila obuhvaćena spornim ugovorom o doživotnom izdržavanju. pa je istim mogla i da raspolaže. ako zakonom nije propisano što drugo. god. god. Br. Rev.90 - . može dati i posle njegovog zaključenja. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zaključenje ugovora.NASLEDNO PRAVO 174. (Vrhovni sud Srbije. 2821/98) 175.) 178. pozivajući se na okolnost da je on. pa je ona. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 1502/98) 176. (Vrhovni sud Srbije.01. prodala stan koji je bio predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. 15/97 od 22. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. izvršavao obaveze prema primaocu izdržavanja.1997. u takvim okolnostima. uglavnom ili pretežno. 1320/98) 177. Jedan davalac izdržavanja ne može na račun drugog davaoca izdržavanja zahtevati svojinu na imovini koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. god. po stavu drugostepenog suda nema pravni interes da ovo rešenje pobija. kao neosnovan protivtužbeni zahtev "davaoca izdržavanja" za poništaj ugovora o kupoprodaji obzirom da je tužilja i pored zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zadržala pravo vlasništva na spornom stanu (sve do svoje smrti).10. 5786/96 od 12. Rev. Rev. Kada je najpre zaključen ugovor o poklonu a potom ugovor o doživotnom izdržavanju došlo je do novacije ugovora o poklonu pa će se odnosi posle smrti primaoca izdržavanja regulisati u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju. Rev.1997. 4522/97 od 15. Gž. to učesnik koji nije naslednik. Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti koje se odnose na davanje odobrenja treba tumačiti u povezanosti sa članom 29.) .

Rev. Ne može se preinačiti ugovor o doživotnom izdržavanju u doživotnu novčanu rentu ako je primalac izdržavanja star i bolestan čovek kome je potrebna lična nega i staranje. Tužilac. Davalac izdržavanja koji je sa primaocem izdržavanja. U. jer u protivnom nema osnovnog elementa tog ugovora . promenom na svoje ime. Kao i svaki teretni ugovor. 1641/97) 181.2567/96) 184. 785/96) 185. broj 18/91. po ugovoru o doživotnom izdržavanju. 20/92). (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. sa ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenim pre stupanja na snagu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS".91 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. 610/97) 183. 3487/97) 182.nema samog izdržavanja. jer nije naslednik primaoca izdržavanja. niti je takva obaveza zakonom propisana. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Rev.NASLEDNO PRAVO 180. Rev. Ne proizvodi pravno dejstvo odredba ugovora o doživotnom izdržavanju kojom pokretne stvari nisu individualno određene. Kod zaključenja ugovora mora se bar znati da će obaveze početi da se izvršavaju i moraju početi bar da funkcionišu. 1267/96) . (Vrhovni sud Srbije. kao davalac izdržavanja ne može da pretenduje na povraćaj imovine iza smrti ostavioca. Gž. zasnovao i zajedničko domaćinstvo ima pravo da nastavi sa korišćenjem telefonskog broja posle smrti primaoca izdržavanja. ugovor o doživotnom izdržavanju podrazumeva određene obaveze. niti se ugovorom sa primaocem izdržavanja na to obavezao. (Vrhovni sud Srbije. Davalac izdržavanja po kasnije zaključenom ugovoru o doživotnom izdržavanju nije u obavezi da plati prethodnom davaocu izdržavanja dato u izvršenju pravosnažno raskinutog ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog sa istim primaocem izdržavanja.

NASLEDNO PRAVO 186. Rev. Ostavinski sud će obustaviti postupak za raspravljanje zaostavštine ako je ostavilac za vreme života zaključio ugovor o izdržavanju. ima za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari. a ako se kasnije raspolaže sa već zaveštanom stvari. Rev. kojim je preneo celokupnu svoju imovinu na drugu ugovornu stranu. U takvom slučaju se može smatrati da je ugovorom o doživotnom izdržavanju izražena volja stranaka da svoje odnose saobraze međusobnim imovinskim interesima a posle smrti primaoca izdržavanja odnosi se regulišu u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju. 4519/95) 191. primalac izdržavanja. 4440/95) 187. 2045/95) 188. (Vrhovni sud Srbije. nisu ovlašćeni da traže iseljenje davaoca izdržavanja. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. izjavljene s namerom da se stranke pravno vežu a ugovor o poklonu sačinjen je u skladu sa takvim motivom stranaka.92 - . Ako primalac izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju zaključi novi ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. davalac izdržavanja je postao vlasnik ove kuće pa ako je i bespravno podignuta. odnosno da li je ostavilac kasnijim raspolaganjem menjao svoju raniju volju. Pri oceni koja isprava ima pravno dejstvo sud mora da ima u vidu izraženu volju ostavioca. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. a ove isprave su formalno-pravno valjane. Rev. i ranije zaključen ugovor je punovažan pa i kada je kasnijim ugovorom raspolagao istom imovinom. Testament se opoziva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. to ima posledi. Neosnovan je revizijski navod da nepokretnost ne može biti predmet ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju. pri čemu raniji ugovor ni na koji način nije stavljen van snage. 516/95) 190. Ako ostavilac nije docnijim testamentom opozvao izričito raniji testament odredbe ranijeg testamenta ostaju na snazi ako nisu u suprotnosti sa odredbama docnijeg testamenta. Izgradnjom kuće u dvorištu primaoca izdržavanja. Rev. a uz njegovu saglasnost. te po raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju. Gž. Svako docnije raspolaganje od strane zaveštaoca određenom stvari koju je bio nekome zaveštao. ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja izraz volje strana ugovornica. (Vrhovni sud Srbije. 3117/95) 189. odnosno njegovi naslednici. Ako ostavilac prilikom raspolaganja svojom imovinom sačini dva testamenta i zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa bračnim drugom. Kada se istovremeno zaključuje ugovor o poklonu i ugovor o doživotnom izdržavanju.

1995. bez obzira na sudbinu tog ugovora i parnicu koja je u toku radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. primalac izdržavanja u naknadu za ugovoreno izdržavanje ostavlja davaocu izdržavanja imovinu iz tog ugovora. Gž. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja zadržava pravo na državinu imovine koja je predmet ugovora do svoje smrti. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Kako otac tužilje. a što je ugovoreno zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju između stranaka.93 - . god. 10671/95 od 17. 1192/95) 196. Ostavinski postupak će biti obustavljen ukoliko pokojnik nema imovinu.11. 10. ovakva izjava nema pravnu važnost.) 193. Ukoliko se testamenti i ugovor o doživotnom izdržavanju u potpunosti ne isključuju s obzirom na izraženu volju ostavioca onda i jedan i drugi vid raspolaganja mogu biti pravovaljani u određenim delovima u kojima se ne isključuju. Gž.NASLEDNO PRAVO cu opozivanja zaveštanja. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. nije navedenu nekretninu mogao bilo kako opteretiti. 89/95) 192. nakon što je spornu imovinu ugovorom o doživotnom izdržavanju ustupio svojoj kćerki tužilji. već eventualno u parnici. naime dao izjavu o konstituisanju prava doživotnog uživanja u korist obe strane. Vođenje postupka oko važenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije prethodno pitanje u odnosu na postavljeni tužbeni zahtev u ovoj pravnoj stvari.) 194. ugovor o doživotnom izdržavanju više nema svrhe opstanka. U situaciji i kada zajednica života između stranaka nije ugovorena. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. 10603/95 od 24. 1218/95) . a primalac izdržavanja ne želi više da prima izdržavanje. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. s tim što se predaja te imovine odlaže do smrti primaoca izdržavanja. pa su stoga tuženici kao davaoci izdržavanja obavezni da tužiocu kao primaocu izdržavanja predaju predmetnu imovinu iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Gž. Gž. a kako je on to u toku daljeg vremenskog perioda učinio. 1995. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. te ga valja raskinuti. Pitanje važnosti ugovora o doživotnom izdržavanju ne može se raspravljati u ostavinskom postupku. 1333/95) 195. Ugovorom o doživotnom izdržavanju. god.

25/82) i svojom sadržinom i formom nije u suprotnosti sa zakonom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. Zakona o nasleđivanju) 197. pa nisu ispunjeni uslovi za njegov poništaj u smislu odredbe čl.NASLEDNO PRAVO OBLIK (Član 195. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju. Identitet stranaka je potvrdio prisutni svedok identiteta. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zauzeli pravilno materijalno pravno stanovište o ništavosti predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu odredbe člana 103. Rev. Kada je u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju jedna od ugovornih strana bila poslovno nesposobno lice. pa su neosnovani navodi revizije da sud nije utvrdio da li je u skladu sa zakonom utvrđen identitet stranaka prilikom zaključenja spornog ugovora pred sudom.09. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. htela da sa njima zaključi predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju i navodi kojima polemišu sa implikacijama činjenične konstatacije drugostepenog suda o mestu i načinu zaključenja predmetnog ugovora. stav 1. pa su bez značaja motivi zbog kojih je ta strana htela da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. kada je identitet stranaka. 2162/04 od 29. lečenje . primalac izdržavanja . U kontekstu ovog pravnog zaključka su irelevantni navodi revizije kojima revidenti ukazuju na motive zbog kojih je sada pokojna Đ. god. god. 52/74.2006. ZOO. ZOO. stav 1..09. što proizilazi iz spisa predmeta Drugog opštinskog suda u B… P. u postupku overe ugovora o doživotnom izdržavanju. a davaoca izdržavanja iz vozačke dozvole. Činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalna sredstva za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu. identitet primaoca izdržavanja utvrđen je iz lične karte. u vreme zaključenja tog ugovora bila poslovno nesposobno lice.94 - . 1/80. br. 3100/05 od 06. obzirom da je jedan od ugovarača.) 198._____. Iz obrazloženja: Predmetni ugovor je zaključen u svemu shodno odredbi člana 117. U vezi odredbe člana 56. sada pokojna Đ.2004. G.) 199. taj ugovor je ništav pravni posao. utvrdio na osnovu lične karte i vozačke dozvole i potvrđen od strane svedoka identiteta. glasnik PC". Rev. 103. G. Sud je postupio po zakonu.

). spornim ugovorom primalac izdržavanja ostavio je u svojinu posle smrti davaocu izdržavanja jedan lokal. snabdevanje ogrevom. održavanju higijene i slično.2003. koji su sačinjeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. namirnicama. Pomenutim spornim ugovorom tuženi se upravo obavezao da primaocu izdržavanja obezbeđuje zadovoljenje potreba ove vrste. Ovo i pored činjenice da je on bio materijalno zbrinut. čuvanje i priprema hrane. glasnik SRS". koje su za primaoca izdržavanja bile i te kako od značaja. Prema odredbi člana 237.NASLEDNO PRAVO i pomoć. sa svojom bivšom suprugom. lekovima. Pri tome. dvorbi. br. propisao da je ugovor o doživotnom izdržavanju ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. godine). ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života.01. ili neko treće lice. glasnik RS". činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalnih sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu. Pokojni primalac izdržavanja je sve do svoje smrti održavao bliske veze sa tuženim. sa sinom. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija predaja je odložena do smrti primaoca izdržavanja. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju da je to ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. čija je predaja davaocu izdržavanja odložena do smrti primaoca izdržavanja. dvorba. jer se takvim ugovorom pored materijalne pomoći može ugovoriti i onaj vid pomoći koji je ugovoren između primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. broj 46/95. a u vreme kada je njegovo zdravstveno stanje bilo dosta narušeno zbog slabosti srca. pored materijalne pomoći. koji je u članu 117. primalac izdržavanja osećao potrebu a i preko svoga sina u svakom slučaju da obezbedi sebi mir i sigurnost kada je u pitanju lečenje i druge životne potrebe vezane za njegovo zdravstveno stanje i životno doba. lekovima. Po oceni Vrhovnog suda. da se stara o zadovoljenju njegovih svakodnevnih potreba. 3951/02 od 22. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je sada pokojni suprug tužilje a otac tuženog. Zakona o nasleđivanju ("Sl. lečenje i pomoć. namirnicama. Takvim ugovorom se. posebno da obezbeđuje lečenje kod lekara i plaća te usluge i lekove. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu ostavlja svu svoju imovinu ili jedan njen deo u nasleđe. stupio na snagu 5. već je moguće da se sastoji u nezi. održavanje higijene i sl. a činjenica da je primalac izdržavanja imao sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora.) . primeniti propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjenja. U naknadu za ovo.95 - . stav 2. ovde tuženim 1995. propisano je da će se na zaveštanje. Sam sporni ugovor sačinjen je i overen u svemu saglasno odredbama Zakona o nasleđivanju. zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju je zaključen u zakonom propisanoj formi. god. 1/80 i 25/82). godine. mogu ugovoriti i različiti drugi vidovi pomoći između primaoca i davaoca izdržavanja (nega. čuvanju i pripremanju hrane. kojim se tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da brine o svom ocu kao primaocu izdržavanja. 52/74. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o doživotnom izdržavanju odbio. te je u kontekstu takvih odnosa. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan i da proizvodi pravno dejstvo. da brine o drugim životnim potrebama primaoca izdržavanja. sadržina ugovora o doživotnom izdržavanju ne mora se uvek sastojati u davanju sredstava za izdržavanje. snabdevanju ogrevom. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije. a za slučaj smrti da ga sahrani i podigne spomenik u skladu sa mesnim običajima. majkom tuženog i ćerkom iz prvog braka. maja 1996. U vreme sačinjenja spornog ugovora o doživotnom izdržavanju važio je Zakon o nasleđivanju ("Sl. (Vrhovni sud Srbije. Rev.

koji jeste istovremeno i ugovor naslednog prava. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju i isti overile pod br. U konkretnom slučaju radi se o ugovoru o prometu nepokretnosti. 5. (Vrhovni sud Srbije. pa se ono naknadno pribavi. s tim da se izuzetno od stava 1. 1163/99 od 20. otklanja se razlog ništavosti i takav ugovor ostaje punovažan od početka. jer je glavni cilj Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti bio da spreči poremećaj nacionalne strukture u višenacionalnim sredinama. ukoliko stranke pribave naknadno odobrenje za već zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju.____/93 kod Opštinskog suda bez pribavljanja odobrenja za promet nepokretnosti od Ministarstva za finansije Republike Srbije. 1. odredbom čl. prometom nepokretnosti neće smatrati poklon između srodnika u prvom naslednom redu.04. Nije ništavan ovaj ugovor ako su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja. za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Pribavljeno odobrenje otklanja razlog uništavosti za već zaključen ugovor.3. Naime. U smislu čl. R. Po stanovištu Vrhovnog suda.96 - . njegova osnovna namera nije da se obezbedi promet nepokretnosti pa se na njega i ne može primeniti Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. te je pribavljanje odobrenja Ministarstva finansija Uprave za imovinsko pravne poslove za promet nepokretnosti. smatra se prenos prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti.god. 1. a ne da ograničava fizička lica u sklapanju ugovora. Međutim. izuzev ukoliko nije ugovoreno da će on odgovarati za postojeće dugove određenim poveriocima.) .2000. nalazeći da ugovor i bez odobrenja koji je overen od strane sudije. istog zakona prometom nepokretnosti. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti predviđeno je da ugovor kojim se vrši promet nepokretnosti zaključen protivno odredbama čl. st. 3. 673/99 od 30.2000. Dakle.) 201. ali nisu ispunjeni uslovi za preinačenje prvostepene presude. Stoga. u slučaju kada su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti ugovorom o doživotnom izdržavanju. i čl. Odbijajući žalbu tužioca drugostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev za poništaj predmetnog ugovora nije osnovan jer je ugovor o doživotnom izdržavanju nasledno pravo ugovor sa osnovnom namenom da se primalac izdržavanja obezbedi ugovorenim izdržavanjem. tog zakona je ništav. zadovoljava formu. (Iz presude Vrhovnog suda Sbije. neophodno. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora. Rev. Rev. ovog člana. Neophodno je odobrenje od strane Ministarstva za finansije RS.NASLEDNO PRAVO 200. god. jer nedostaju bitne činjenice za odlučivanje po tužbenom zahtevu. zakup i drugi načini sticanja državine. 2. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo. Davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. već zaključeni ugovor ne može se smatrati ništavim.

Saznanje davaoca izdržavanja da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne znači uvek da je ugovor nezakonit i nemoralan. i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost. Sudija koji je overio ugovor. 4337/98 od 29. niti uneo upozorenje o posledicama zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. ispitivati uslove za konverziju ugovora. onda bi među strankama važio taj drugi ugovor. svedoka i tumača koji su prisustvovali sastavljanju isprave. Zato nepostojanje konstatacije na zapisniku ili na samom ugovoru o tome da ugovor nije pročitan ili da ugovornici nisu upozoreni na posledice samo po sebi ne znači ništavost ugovora. god. u smislu člana 106. Ako je sudija postupao po zakonu i ako bi njegov iskaz kao svedoka bio istinit. Ukoliko bi se utvrdilo da sudija nije u stvarnosti pročitao ugovor i upozorio ugovornike na posledice zaključenja. ne znači ništavost ugovora. ako je postupljeno po zakonu. i da se uz zapisnik prilaže primerak sastavljene isprave. ugovor je ništav. prilikom zaključenja i overe. i ako bi se moglo uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavost ugovora koji je predmet spora. Rev. ZOO. (Vrhovni sud Srbije. Bez obzira na činjenicu što je Zakon o vanparničnom postupku u članu 174. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ko ga potpisuje. god. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi smatraju da je zaključeni ugovor ništav zbog nedostatka forme javne isprave.) 203. Nepostojanje konstatacije na zapisnik ili ugovor o doživotnom izdržavanju da je ugovor pročitan i da su ugovornici upozoreni na posledice njegovog zaključenja. Bilo je bitno utvrditi da li je u stvarnosti.97 - . Zbog pogrešne primene materijalnog prava. Iz navedene odredbe proizlazi da zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element za nastanak ugovora. on u suštini predstavlja dokaz o zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju. ako je postupljeno po zakonu. U suprotnom. sudija ugovor pročitao i upozorio ugovornike na posledice. propisao da se u zapisnik unosi identitet učesnika. činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu kada su ugovor zaključili. 2339/99 od 30. Zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element njegovog nastanka i punovažnosti. tvrdio je da je izvršio sve zakonom propisane radnje prilikom overe i njegov iskaz prvostepeni sud nije uopšte ocenio. pogotovo ako je do stvarnog izdržavanja došlo.1999. Za punovažnost ugovora bilo je potrebno ispunjenje stroge zakonom propisane forme koja se sastojala od dva elementa: pismene forme ugovora (isprave) i javne isprave koja je podrazumevala određeni redosled pri zaključenju ugovora. bilo je nužno.12. saslušan kao svedok. upozorenje na posledice ugovora i sudijinu overu koja nije imala značaj overe potpisa ugovornica. Naime. gde je predaja imovine izvršena u momentu zaključenja ugovora). već potvrđivanja sadržine isprave u kojoj je sadržan ugovor. Rev.12. tako da se izloženo stanovište ne može prihvatiti kao pravilno. kada bi ništav ugovor ispunjavao uslove za punovažnost nekog drugog ugovora (u konkretnom slučaju tzv.NASLEDNO PRAVO 202. Tek kada se kumulativno ispune svi elementi forme ugovor nastaje i proizvodi pravno dejstvo.1999.) . ugovor bi proizvodio pravno dejstvo bez obzira na nepostojanje zapisnika o izvršenim radnjama. nepravog ugovora o doživotnom izdržavanju. a ne uslov za nastanak ugovora. a to je: čitanje ugovora od strane sudije. jer o zaključenju ugovora sudija nije sačinio zapisnik.

njegovom smrću otpao je i osnov za njihovim daljim korišćenjem. njegovom smrću otpao je i osnov za njihovo dalje korišćenje.N. niti je overen od sudije. Odredbom člana 20.1997. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Odredbom člana 20.1999.) 205.N.10.N. Između tuženih i ranijeg vlasnika nepokretnosti nije sačinjen ugovor o doživotnom izdržavanju na način propisan odredbom člana 195. Ž. zbog narušenog zdravstvenog stanja i starosti. Zakona o nasleđivanju. a da za uzvrat pružaju pomoć sada pok. konvalidira ovo odobrenje bez obzira da li je potvrda o tome izdata za života ili nakon smrti primaoca izdržavanja. Ž.N. Ž. Rešenjem prvostepenog suda tužioci su oglašeni za naslednike iza smrti pok. god. istog zakona propisani su načini sticanja prava svojine po samom zakonu. inače vlasnikom nepokretnosti. koji predstavljaju originarno sticanje svojine koje se ne izvodi iz prava svojine prethodnika. Potvrda . sada pok.. 272/97) . odnosno ugovor.) 206. Odredbom člana 21. 317/99 od 28.mišljenje Ministarstva za finansije da ne bi bilo smetnji da se da odobrenje za zaključenje Ugovora o doživotnom izdržavanju da su ga stranke pre zaključenja ugovora tražile..98 - . Sporazum je postignut u tom smislu da ih tuženi koriste bez novčane naknade. (Vrhovni sud Srbije. Rev.Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa ranijim vlasnikom. Ž. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. 5140/97 od 26. Osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju su pismena forma i overa ugovora od strane sudije. Rev.NASLEDNO PRAVO 204. što su osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu. Faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja. na osnovu koga bi primenom Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima stekli svojinu na spornim nepokretnostima. (Vrhovni sud Srbije. Neosnovan je revizijski navod kojim se ukazuje da su tužioci na osnovu usmenog sporazuma postignutim sa ranijim vlasnikom stekli svojinu na stambenom prostoru koga koriste. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilna je ocena nižestepenih sudova da tuženi bez pravnog osnova koriste deo nepokretnosti na kojima su tužioci vlasnici po osnovu nasleđa iza sada pok. te da su dužni da se iz istih isele. Rev. Između tuženih i ranijeg vlasnika nije zaključen ni jedan pravovaljan pravni posao.11. jer isti nije sačinjen u pismenoj formi. Iz obrazloženja: U toku postupka utvrđeno je da tuženi koriste nepokretnosti koje su predmet ovog spora na osnovu usmenog sporazuma sa sada pok. Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa sada pokojnim vlasnikom. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu. god. Ž..N.

1996. Rev. (Vrhovni sud Srbije. glasnik RS". Ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen preko punomoćnika kada punomoćje nije izdato u formi iz člana 195. (Vrhovni sud Srbije Rev. (Vrhovni sud Srbije. kojim se vrši promet nepokretnosti. 3256/97) 208. ugovor im nije prethodno pročitao niti ih je upozorio na posledice ugovora. broj 46/95 od 4.) 213. Odobrenje za ugovor o doživotnom izdržavanju može se pribaviti i posle overe potpisa ugovora od strane sudije. Nedostatak saglasnosti nadležnog Ministarstva za finansije za zaključivanje ugovora o doživotnom izdržavanju kao razlog ništavosti ne može biti predmet raspravljanja u ostavinskom postupku već samo utvrđivanja u posebnoj parnici.99 - . stav 1. god. Rev. ako je ugovor zaključen sa naslednikom prvog naslednog reda. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od sudije. ako zakonom nije što drugo propisano. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Ovo odobrenje za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti. 3439/96 od 15. navedenog zakona. Zapisnik o overi ugovora o doživotnom izdržavanju nije konstitutivni element za nastanak ugovora i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost ugovora.NASLEDNO PRAVO 207. (Vrhovni sud Srbije. 4632/96) . jer je postupajući sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana. kao davaocem izdržavanja. 771/97) 209. Izuzetno od odredbe člana 5. Rev. može se pribaviti od nadležnog ministarstva finansija i posle zaključenja ugovora. Punomoćje za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u istoj formi u kojoj se zaključuje i sam ugovor o doživotnom izdržavanju. 164/97) 212. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. novembra 1995. Rev. to se kod ugovora o doživotnom izdržavanju odobrenje nadležnog organa za promet nepokretnosti može steći i po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije.10. godine). Rev. (Vrhovni sud Srbije. Pošto se predaja imovine u nedostatku sporazuma ugovornih strana odlaže do smrti primaoca izdržavanja. 931/97) 211. (Vrhovni sud Srbije. Rev. sud neće poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju iako za zaključenje takvog ugovora. 6501/97) 210. nije pribavljeno odobrenje nadležnog organa u smislu člana 3.

bez obzira u kojoj formi je punomoćje za zastupanje predlagača . Nije bila potrebna saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju ukoliko davalac izdržavanja. sud ne može upozoravati punomoćnike ugovorača na posledice iz ugovora. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije. već su sadržani u tekstu overe samog ugovora.ugovarača po ugovoru o doživotnom izdržavanju sačinio. Gž. to ne čini ništavim zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju iz formalnih razloga. . koji je prilikom overe dužan da pročita ugovor i upozori ugovornike na posledice ugovora.100 - . Iz obrazloženja: Odredba člana 196. uslov za punovažnost ovog ugovora. 10637/95) 215. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu . već kao njegova ćerka. bolnice. niti se ove radnje mogu preduzimati isključivo preko punomoćnika. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. budući da je lično i neposredno upozorenje ugovorača od strane sudije na posledice zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Gž. gde je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice. Zakona o nasleđivanju) 217. Ugovor o doživotnom izdržavanju biće punovažan ukoliko je odobrenje Ministarstva o prometu nepokretnosti pribavljeno makar i naknadno. Kada svi potrebni uslovi za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju nisu sadržani u zapisniku kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. 3381/95) POSEBAN SLUČAJ NIŠTAVOSTI UGOVORA (Član 196. različite agencije i slično). ovaj ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o primaocu izdržavanja. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. Zakona o nasleđivanju govori o posebnom slučaju ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. zbog čega ugovorači moraju biti lično prisutni. koja je po profesiji medicinska sestra zaposlena u bolnici. koje se u okviru svog zanimanja odn. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju. Gž. 4124/95) 216.NASLEDNO PRAVO 214.

. u smislu člana 203. Ovde tužioci su deca sada pokojnog imenovanog i njegovi zakonski naslednici. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ukoliko u trenutku zaključenja. kada je po sopstvenoj volji otišao od nje i vratio se u svoj stan. godine. za davaoca izdržavanja nije predstavljao nikakvu neizvesnost. te su . do 19.05.i aktivno legitimisani za vođenje ovog spora. može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.09. jer je ista zdravstveni radnik. nalazi da se zbog opšteg zdravstvenog stanja sada pokojnog. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. Tužena je bila upućena u zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora.2005. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja.10. a što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato.06.kao primalac izdržavanja.došlo do zaključenja spornog ugovora. godine zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju. jer tužena . godine) 218. Gž. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost na njenoj strani. što sve ide u prilog zaključku prvostepenog suda u pogledu ništavosti spornog ugovora. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.07. godine isti je preminuo. godine. godine.2005. smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu i u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. a pošto je tužena na to pristala .kao takvi . tako da nije mogao sam o sebi da se brine.2005.2005. imajući u vidu izvedene dokaze. jer je zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora bilo loše. već je ugovor zaključila kao njegova ćerka. 239/07 od 05.10. koje se progresivno pogoršavalo. godine ) . Međutim.10. bolovao je od tuberkuloze pluća i njegovo zdravstveno stanje se progresivno pogoršavalo. Odredbom člana 203. Zakona o nasleđivanju predviđeno je da se.pobijani ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o pokojnom. koje se ni navodima iz žalbe ne dovode u sumnju. kojim su predviđena prava i obaveze ugovarača. Gž. sa tuženom kao davaocem izdržavanja . Sporni ugovor je apsolutno ništav pravni posao. sada pokojni je boravio kod ćerke . pa je . koji je . stav 1. Evidentno je da se zbog stanja svoje bolesti nije mogao sam da brine i stara o sebi. godine.na njegovu inicijativu. u kome je živeo sam. 12. Iz obrazloženja: U konkretnoj stvari tužioci su deca sada pokojnog M. što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato.101 - . ( Presuda Okružnog suda u Užicu. Prvostepeni sud.2007.2005. Dijagnoza njegove bolesti konstatovana je u julu 2005. od kada je bolnički lečen u periodu od 20. Sve do 20. I pre zaključenja spornog ugovora radilo se o progresivnom pogoršanju zdravstvenog stanja primaoca izdržavanja. 616/07(2) od 31.M.06. Nije bila potrebna nikakva saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje pobijanog ugovora o doživotnom izdržavanju. koji je i nastupio 12. pa je uz pomoć tužene smešten na lečenje u bolnicu.2005.2007.10. te se smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu.ovde tužilje. U vreme zaključenja ugovora primalac izdržavanja je imao 81 godinu. tako da ovaj razlog za poništaj ugovora otpada a prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za odluku o zahtevu za utvrđenje ništavosti ovog ugovora. zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja. stalno zaposlena u Zdravstvenom centru .iako je po profesiji medicinska sestra. Sutradan po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju došlo je do zdravstvene krize kod primaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO U konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno nalazi da se ne radi o zabrani iz navedenog zakonskog propisa.

D.2005.2005. br. niti su tuženi znali. godinama bolovali od brojnih hroničnih bolesti. već stara o primaocu izdržavanja. ovakav ugovor je apsolutno ništav. 640/05 od 12. Ako u trenutku zaključena ugovora o doživotnom izdržavanju primalac nije bio lišen poslovne sposobnosti niti je. B. Gž. zastupao direktor tuženog Centra za socijalni rad koji u smislu odgovarajućih zakonskih odredaba iz Zakona o braku i porodičnim odnosima nije bio postavljen za njenog staraoca.9. Pok. Iz obrazloženja: Nisu osnovani navodi u reviziji tužilje da na strani davalaca izdržavanja nije postojala neizvesnost u pogledu trajanja zaključenog ugovora. od 16. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju..12. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ako je zaključen sa davaocem izdržavanja koji se. u okviru svog zanimanja.van postupka lišenja poslovne sposobnosti bio stavljen pod starateljstvo organa starateljstva. tako da se vreme njihove smrti nije moglo predvideti. godine a presudom istog suda ugovor o doživotnom izdržavanju je poništen po zahtevu zakonskih naslednika pok.102 - . godine koji je istoga dana overen pred prvostepenim sudom. a predstavnik ovog organa u ime primaoca zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. je umrla 28.1999. tada se vreme smrti primalaca izdržavanja nije moglo predvideti. niti su mogli znati ili očekivati blisku smrt primalaca izdržavanja. jer za života ista nije bila lišena poslovne sposobnosti. Kada su primaoci izdržavanja. 3307/04.) 221. koje su lečene uz pomoć medicinske terapije koju im je obezbedio davalac izdržavanja. kao davalac izdržavanja i sada pok. utvrđenom u prvostepenom postupku. D. tužilac. .1999.NASLEDNO PRAVO 219. niti je bilo kojim drugim aktom bila stavljena pod starateljstvo tuženog organa. zbog kojih se revizija ne može izjaviti. ne postoji osnov ništavosti ugovora ako je davalac izdržavanja zaključio taj ugovor kao fizičko lice. koju je tom prilikom zastupao tuženi organ starateljstva zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju dana 7. Navodi u reviziji da je sud propustio da lekare sasluša na raspravi.) 220. Međutim. pošto organ starateljstva nije pravilno zastupao pok. ali su uz pomoć tuženih imali redovnu medicinsku terapiju. god. D. iako je prilikom zaključenja predmetnog ugovora pok.9. Nije sporno da su primaoci izdržavanja bolovali godinama od brojnih hroničnih bolesti. D. iz razloga apsolutne ništavosti. god.05. D.

tuženi se nije u okviru svog zanimanja lekara starao o primaocu izdržavanja. godine. a međusobno su bili u izuzetno dobrim rodbinskim i prijateljskim odnosima. U konkretnom slučaju. kao davalac izdržavanja. u svemu u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen kod Prvog opštinskog suda u B. koji je razveden pravosnažnom presudom Okružnog suda u B… P.1.2003.G. ne predstavlja zaostavštinu pokojnog ostavioca.) DOŽIVOTNO IZDRŽAVANJE U KORIST TREĆEG LICA (Član 198.1. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije . brinuo o njemu. bez obzira na činjenicu da je davalac izdržavanja lekar.) . godine. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju je rezultat poverenja pokojnog primaoca izdržavanja prema tuženom i želje da se on o njemu stara do kraja života. Navedena odredba propisuje da je ništav ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja. Zakona o nasleđivanju) 222. po zanimanju je lekar. god.10. pod 3R br. bolnice. te pravo na upis prava svojine u zemljišnim knjigama žalilac može. 1991. a bezuspešno je ponudio tužilji da joj naknadi troškove sahrane koje je ona snosila.G. Predmetna imovina postala je svojina žalioca momentom smrti njegovog oca. Zakona o nasleđivanju.01.G. brige i zdravstvene pomoći primaocu izdržavanja. U braku nisu imali dece. Davalac izdržavanja bio bi obavezan da ovo čini i u situaciji da nije po zanimanju lekar. 137/03 od 09.1970. On je bio sestrić primaoca izdržavanja koji je sa njim imao izuzetno tople rodbinske i prijateljske odnose. a činjenica da je on po zanimanju lekar ne može predstavljati otežavajuću okolnost u pružanju potrebne nege. su zaključili brak 27.103 - . Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja.1997. Imovina koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između ostavioca kao primaoca izdržavanja i njegovog sina kao davaoca izdržavanja. god. ukoliko su za to ispunjeni i drugi uslovi. br. Gzz.. Tuženi je ugovor zaključio kao fizičko lice. Drugi brak su zaključili 7.. br. odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje.2004. ______/97. Tuženi je bio sestrić pokojnog M. pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. godine. Pravilno su nižestepeni sudovi našli da nisu ispunjeni zakonski uslovi za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora u smislu odredbe člana 196. Tuženi je. izvršio sve svoje ugovorne obaveze jer se do smrti M.2000. _____/83 od 12. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.6. ugovor nije zaključen zloupotrebom lekarske funkcije nego je zaključen od strane tuženog kao fizičkog lica.5849/03 od 20.1984. tužilja i pokojni M. te ne može biti predmet rešenja o nasleđivanju.). Prema tome. uredno overenog u prvostepenom sudu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. različite agencije i sl..G. Tuženi se posebno brinuo o pokojnom ujaku i sa njim je.5.. Gž . godine i taj brak je trajao sve do smrti pokojnog M. ostvariti nezavisno od ostavinskog postupka koji se vodi iza ostavioca. do 10.12. 16. godine.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.

11. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pokojnih.) RASKID UGOVORA ZBOG POREMEĆENIH ODNOSA (Član 201.09. dajući mu svoju zajedničku nepodeljenu imovinu. godine). ugovor zaključen između tužilaca i sada pokojniih u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju.02. 3464/95 od 27. god. a davaocu izdržavanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdržavanja traži predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanja. Zakona o nasleđivanju) 224. Prema mišljenju Vrhovnog suda Srbije (izraženom u odluci Rev. godine. nadživeli bračni drug aktivno legitimisan da traži raskid ugovora u celini. (Vrhovni sud Srbije.1991. godine pa sve do 23. tužioci su se izdržavali sa ovog imanja. 2118/91 od 17. Kada bračni drugovi kao primaoci izdržavanja zajedno zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. ovaj ugovor je raskinut. god.09. primalac izdržavanja ostaje vlasnik imovine i posle zaključenja ugovora. živeli u zajednici sa roditeljima tužilje i tužene na njihovom imanju te da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje. Rev. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u postupku utvrdio da su tužioci. 1764/98 od 25.1986. a ne i o ugovor o deobi kojim su oni preneli tužiocima svojinu na određenim nepokret. počev od 1978. godine.2000. nisu bili sposobni da to čine samostalno. Između tužilaca i roditelja tužilje i tužene.01.1995. budući da oni. Obavljali su samo lakše kućne poslove. Zakona o nasleđivanju) 225. Sada pokojni su imali i prihode od prodate imovine.1988. zbog zdravstvenog stanja.NASLEDNO PRAVO 223. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u nadležnom Opštinskom sudu 11. sada imenovanih pokojnih. a jedan od tužilaca je vršio ulaganja i u izgradnju kuće. Nakon prestanka zajednice života. Pri tome. a tužioci su obavezani da sada pokojnim predaju u svojinu i državinu nepokretnosti koje su bile predmet ovog ugovora. Rev. Kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju.104 - . Samo se u novčanom iznosu može zahtevati naknada za dato izdržavanje po raskinutom ugovoru o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije.) OBEZBEĐIVANJE PRAVA IZ UGOVORA (Član 199. br. onda je. u slučaju smrti jednog od primaoca izdržavanja.

već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pokojnih koju su stekli nasleđem. Gž. tada nema zakonskog osnova da se prema njemu parnica prekine usled smrti (član 214.2005. glasnik RS”.105 - .07. 377/2005 od 14. br. a prema drugom tuženiku da se meritorno odluči. Ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. stav 1. vodeći računa o svim okolnostima. jer se radi o nužnim suparničarima (shodno članu 204. sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti.) 227. može tražiti izmene ugovora o doživotnom izdržavanju. Sudovi smatraju da je propust tuženog što nije ispunjavao sve ugovorne obaveze. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. pa stoga drugostepeni . već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja. 21/1982) jer je taj zakon važio u vreme kada je predmetni ugovor zaključen. br. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj situaciji primenjuje se Zakon o nasleđivanju (“Sl. budući da je isti raskinut. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje ovog prava. vodeći računa o svim okolnostima. 399/06 od 29. Zakona o parničnom postupku). odnosno da su potrebe tužiljine bile veće od onih koje su ugovorene. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu.2006. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u tom pogledu opredeljen (kao 1/2 vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pokojnih). Kada se tužbenim zahtevom traži raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje. Pri tome. Međutim. godine) 226. god. godine tuženi u potpunosti ispunjavao sve ugovorne obaveze. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pokojnih i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na predmetnoj imovini. Iz spisa proizilazi da je tuženi pokazivao volju da ispunjava ugovor. ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano.NASLEDNO PRAVO nostima. a tuženici su bračni drugovi i davaoci izdržavanja i u toku parnice umre jedan tuženik. 52/74 i br. Sa druge strane. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. ovog zakona.03. U postupku je utvrđeno da je sve do aprila 1997. Zakona o parničnom postupku). Gž. porodična zajednica između stranaka je kratko trajala. Ovo iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja njihove porodične zajednice sa tužiocima. sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. tačka 1. Prema njima se spor može rešiti samo na jednak način. i da je pre zaključenog ugovora isplatio otkupnu cenu stana koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Prema članu 121. Primalac izdržavanja. u skladu sa svojim povećanim potrebama. S obzirom na to.

D. nisu bili sposobni da samostalno obrađuju svoje imanje. već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pok. i B.2005. Prema nalaženju Vrhovnog suda Srbije izraženom u odluci Rev. na njihovom imanju u K. Rev. D. Te uslove ispunjava konkretan ugovor. i tužilaca sa druge strane.. ____/91 od 17. preuzeli obavezu izdržavanja.. naknada za dato izdržavanje može se zahtevati samo u novčanom iznosu. D. Upravo citirana odredba člana 121. i da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje. gde mu je otac kupio plac..) 228.. Između tužilaca i roditelja tužilje P. i B. Imajući to u vidu. (Vrhovni sud Srbije. Međutim. nižestepeni sudovi nisu utvrdili relevantne činjenice za presuđenje. godine pa sve do 23. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci počev od 1978.NASLEDNO PRAVO sud smatra da se u takvoj situaciji i ne radi o ugovoru o doživotnom izdržavanju. Suprotno ovakvoj oceni drugostepenog suda. dok su sada pok.106 - . god.. odnosno u skladu sa svojim povećanim potrebama. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u ..11. koju su oni stekli nasleđem. je ulagao i u izgradnju kuće na U. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pok. D. iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja porodične zajednice između sada pok..1988. budući da oni. ugovor zaključen između tužilaca i sada pok. 11. i tužene G. u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju. D. a ne i o ugovor o deobi kojim su sada pok. i B. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pok. pri čemu je porodična zajednica između stranaka kratko trajala. ovaj ugovor je raskinut a tužioci su obavezani da sada pok.. i B. 1689/04 od 23.. D. ali ona to nije učinila jer je pokazala volju da ovaj ugovor raskine.1991. Nakon raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. imali i prihode od prodate imovine. zato što su njeni rođaci Ž. navedenog zakona propisani su uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. odredbom člana 117. zbog zdravstvenog stanja. Sa druge strane. i B. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u Opštinskom sudu u V. i tužene G. B. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. sada pok.9. i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na imovini pok. tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje.. i B. odnosno novi ugovor o doživotnom izdržavanju jer je i tužilja bila ovlašćena da traži njegove izmene u skladu sa promenjenim okolnostima. i M. D. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja. i B.. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje prava svojine na spornim nepokretnostima.. sa jedne strane. br. predaju u državinu i svojinu nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Nakon prestanka zajednice života. godine.02. upućuje da je bio neophodan pokušaj da se to učini.1986. Nije propust samo na strani tuženog što nije zaključen aneks ugovora. a tužilac R. Pri tome tužioci su se izdržavali sa imanja pok. preneli tužiocima svojinu na određenim nepokretnostima. i B. D.. br. godine živeli u zajednici sa roditeljima tužilje P.02. Neprihvatljiv je stav drugostepenog suda da odnose među ugovornicima nije bilo moguće urediti. D. D.. godine. i B. Zbog pogrešne primene materijalnog prava i učinjenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka. K. i B. i B. već samo da obavljaju lakše kućne poslove. D. budući da je isti raskinut.

pa je pobijana odluka iz ovih razloga pravilna i zakonita. (Vrhovni sud Srbije.107 - . i tužena je izvršavala sve svoje obaveze iz ugovora onako kako su glasile. godine.11. svaki od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. dužnost je primaoca izdržavanja da ga u tome bez razloga ne sprečava. Nepodnošljjivi odnosi među strankama su dovoljan osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.NASLEDNO PRAVO tom pogledu opredeljen. izvršavala sve svoje obaveze. br. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ova parnica pokrenuta sa namerom da tužilja predmetni stan posle svoje smrti ostavi u svojinu svojoj rođaci. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. tada važećeg Zakona o nasleđivanju (“Sl. br. 1865/05 od 26. god.) . da svaka strana može tražiti raskid ugovora. Rev. D. Stoga ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.) 230. tada važećeg Zakona o nasleđivanju propisano je da ako se međusobni odnosi ugovornika toliko poremete da postanu nepodnošljivi. kao vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pok. Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost nižestepenih odluka. sve do useljenja tužiljine rođake u predmetni stan. Zakonom o nasleđivanju važećem u vreme zaključenja ugovora. jer je tužena od 1992. god. iz čega proizilazi da je tužilja kao ugovorna strana isključivo kriva za neizvršenje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju i ne može tražiti raskid tog ugovora. stav 3. da je ista nastala još 1997. kako je to već napomenuto. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe. 52/74 i 1/80).2005. Ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju sve dok davalac izdržavanja ispunjava sve svoje obaveze a primalac je dužan da ga u tome ne sprečava već da prima davanja koja su ugovorom predviđena. i da primi ona davanja koja je po ugovoru davalac izdržavanja dužan da pruži. Iz obrazloženja: Odredbom člana 120.) 229. glasnik SRS”. god. Rev. stav 3. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. br. 377/05 od 14. Iz obrazloženja: Članom 120. pa do useljenja rođake – 1998. to je neizvršavanje ugovornih obaveza dovelo do poremećaja odnosa među strankama.2005. 288/05 od 09. jer je tužena u svemu ispunjavala svoje ugovorne obaveze. propisano je da svaka strana može tražiti raskid ugovora. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. (Vrhovni sud Srbije.2005. dovoljan je razlog za raskid ugovora. Sve dok je davalac izdržavanja spreman da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju. kao i činjenicu da je u postupku utvrđena nepodnošljivost odnosa među strankama. u konkretnom slučaju između ugovornih strana nije ugovorena zajednica života. Odredbom člana 201. Svaka od stranaka može zahtevati da sud raskine ugovor.07.. godine. stav 1. kada je ona počela da se brine o tužilji i da zajedno sa njom snosi sve troškove stanovanja. i B. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.10. Gž. Međutim.

nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih u navedenoj odredbi Zakona o nasleđivanju. lečenje i druge usluge po potrebi. ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim kao davaocem izdržavanja. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. do potpunog izmirenja životnih potreba. i 3. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih odredbama člana 120. a zatim podnela tužbu radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. svaka strana može tražiti od suda raskid ugovora. onemogućio davaoca izdržavanja da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjavanja obaveza davaoca izdržavanja je nesporan ali ako se radi o delimičnom neispunjenju ugovor se raskida samo onda ako se tim neispunjenjem gubi svrha ugovora. Iz obrazloženja: Tužilja je 1993. kao primalac izdržavanja. stav 2. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i odbili tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. tako što će bilo lično. zajednica života između stranaka nije bila ugovorena. iz razloga koje tuženi nije skrivio. (Vrhovni sud Srbije. Naime. Zakona o nasleđivanju. a tuženi je snosio troškove sahrane. i 3. Od tog momenta tužilja je odbijala da prima izdržavanje od tuženog koji zbog toga nije bio u mogućnosti da ispunjava obaveze iz ugovora. godine zaključila.NASLEDNO PRAVO 231. propisano je da. pa se njihovi odnosi toliko poremete da dalji zajednički život postane nepodnošljiv.108 - . stav 1. Primalac izdržavanja koji je. Kao naknadu za izdržavanje primalac izdržavanja se obavezao da će . ogrev. Tužilja. bilo preko trećih lica. iz razloga koje davalac izdržavanja nije skrivio. obezbeđivati hranu. Tužilja je u međuvremenu umrla. Tuženi je svoje obaveze po ugovoru uredno izvršavao sve dok tužilja nije sastavila testament. te tako ispunio i tu obavezu predviđenu ugovorom o doživotnom izdržavanju. U tom periodu odnosi između stranaka nisu bili poremećeni. nabavku lekova. 2004. god. koja je onemogućila tuženog da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. shodno odredbi člana 201. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. spremanje i čišćenje stana.1808/04 od 25. ako primalac i davalac izdržavanja žive zajedno. godine kada je tužilja sačinila testament u korist trećeg lica. tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da će tužilju kao primaoca izdržavanja doživotno izdržavati preko njenih ličnih primanja ostvarenih po osnovu penzije. sve do maja 2000. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da se ugovorom o doživotnom izvdržavanju zaključenim između tužilje kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju koja se primenjuje na sporni odnos.11. Tuženi je svoje ugovorne obaveze ispunjavao u potpunosti.) 232. Prema utvrđenom činjeničnom stanju.

Zakona o nasleđivanju iz 1974. Činidbe koje se odnose na samo izdržavanje primaoca izdržavanja mogu se izvršiti preko trećih lica. Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano-teretni.) 233. god. Rev. (Vrhovni sud Srbije. ali koje je takvog intenziteta zbog koga bi se ugovor morao raskinuti.000 nemačkih maraka. Dok se obaveza primaoca izdržavanja izvršava jednim aktom. nabavljanje literature za čitanje i dr.NASLEDNO PRAVO davaocu izdržavanja u svojinu posle svoje smrti ostaviti jednosoban stan. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. Pošto je u postupku utvrđeno da tuženi druge ugovorne obaveze nije izvršavao.10.). navedenog materijalno-pravnog propisa. god. ne ostvaruje. što je dovelo do poremećenih odnosa stranaka. Bračni drug primaoca izdržavanja može podneti zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poremećenih odnosa sa davaocem izdržavanja. njihova vrsta i obim moraju se prilagoditi konkretnim okolnostima u kojima se ugovor izvršava. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjenja obaveza od strane davaoca izdržavanja je nesporno u smislu člana 120. kada je u pitanju delimično neizvršenje ono mora biti takvog intenziteta da se svrha zbog koje je ugovor zaključen više ne ostvaruje. zbog čega ovaj ugovor ima i svoje porodične i socijalne dimenzije.2004. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. dok druga vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primaočevoj ličnosti i čitav niz ličnih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i načinom života primaoca izdržavanja pre zaključenja ugovora (poseta rodbine i prijatelja. Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda. poseta kulturnim ustanovama. koji nastaje posle njegove smrti. aletorni. pored materijalnog izdržavanja cilj zaključenja ovog ugovora su potreba za svakodnevnom brigom.) . pripremanje hrane. održavanje higijene. prvostepeni sud je pozivajući se na odredbe člana 120. formalni ugovor sa trajnim prestacijama davaoca izdržavanja.2004. 3518/2003 od 28. koju sama starost primaoca izdržavanja po sebi nosi. zaključivši da se svrha zbog koje je ovaj ugovor zaključen.109 - . Po zaključenju ugovora. drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilan nalazeći da je prvostepeni sud propustio da utvrdi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora i da utvrdi sadržinu svih obaveza tuženog davaoca izdržavanja. a koje su promenljive kako sa aspekta primaoca tako i sa aspekta davaoca izdržavanja i uslovljene potrebama primaoca izdržavanja i mogućnostima davaoca izdržavanja. 7822/04 od 28. ali obaveze koje proizilaze iz nege i staranja o primaocu izdržavanja (moralne obaveze) nikako se ne mogu ispuniti bez ličnog kontakta sa primaocem. Sa aspekta primaoca izdržavanja. stav 3. Međutim. kada je davalac izdržavanja preuzeo obavezu njegovog izdržavanja i posle smrti drugog bračnog druga – ugovorne strane sa kojom je ugovor zaključen. godine. obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz niza činidbi koje je on dužan da preduzme od momenta zaključenja ugovora pa do smrti primaoca izdržavanja. usvojio tužbeni zahtev primaoca izdržavanja i raskinuo ugovor o doživotnom izdržavanju. Upravo zbog toga obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz dve vrste: iz činidbi izdržavanja primaoca i iz moralnih obaveza. staranjem i pažnjom od strane trećeg lica. nega u bolesti i starosti i drugo). kako bi pouzdano mogao doći do zaključka da se radi o delimičnom neizvršenju ugovora o doživotnom izdržavanju. Prva vrsta obaveza podrazumeva različite činidbe u cilju snabdevanja primaoca stvarima potrebnim za život (nabavljanje hrane i lekova. Kako se izvršenje davaočeve obaveze proteže u dužem vremenskom periodu način izvršenja tih obaveza.01. a u skladu sa ugovornim odredbama tuženi je tužilji na ime poboljšanja životnih uslova isplatio iznos od 20.

Ugovor o doživotnom izdržavanju se zaključuje s obzirom na ličnost ugovarača. Tužilja je bila gruba osoba koja je u poslednjim godinama života bolovala od teške arterioskleroze. Na osnovu rečenog.) 235. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju. Stoga je tužena bila prinuđena da napusti stan tužilje. to po oceni Vrhovnog suda zajednica stranaka u ovom slučaju ima se smatrati zajednicom života. (Vrhovni sud Srbije. tuženoj se obraćala veoma teškim i grubim rečima. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 201. god. dolazilo je između njih svakodnevno do svađa. pa ako davalac izdržavanja svoje lične obaveze prenese na treće lice. Za usvajanje zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije od značaja da na strani tužene nema krivice za poremećaj odnosa.10. već je dovoljno da postoji poremećaj odnosa. preko dosuđenog iznosa. a odbili protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje K.NASLEDNO PRAVO 234. 312/02 od 02.04. sada važećeg Zakona o nasleđivanju RS. bitno je da su odnosi stranaka poremećeni i da se zbog toga ugovor ne izvršava. tako da je postojao samo formalno.) 236. Pri takvim činjenicama za usvajanje zahteva za raskid ugovora nije od značaja da tužena nije kriva za raskid ugovora. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. spada u kategoriju ugovora koji se zaključuju s obzirom na ličnost ugovarača (intuitu personae). Davalac izdržavanja svoju obavezu ima ispunjavati onako kako je to najpogodnije za primaoca izdržavanja kada ugovor o doživotnom izdržavanju o tome sadrži samo uopštenu formulaciju. činjenica da je u periodu od avgusta 1994. pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su u smislu citirane zakonske odredbe navedenog Zakona o nasleđivanju obavezali tužilju da tuženoj isplati iznos od ______________dinara. M. Tuženi su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotužene da . juna 1996. Rev. Gž.110 - . Iz obrazloženja: Mada stranke predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile zajednicu života. godine tužena stanovala zajedno sa tužiljom u kući tužilje. koje su uznemiravale čak i njihove komšije. Iz ovoga sledi da se ugovor faktički ne izvršava dve godine. primalac izdržavanja može tražiti raskid ugovora. budući da je prisustvo tužene u kući tužilje za ovu postalo nepodnošljivo i da se zbog toga ugovor već dve godine ne izvršava. stav 1. Tužena u vezi sa raskidom ugovora ima pravo na naknadu troškova izdržavanja učinjenih za vreme trajanja ugovora.2003. pa to među saugovaračima bude sporno. 448/2003 od 07. bez bližeg uređenja načina davanja. god. godine do 3.2002.

) 240.) 238. 2664/02 od 20. bez obzira na čijoj je tsrani krivica za nastali poremećaj. kada se njihovi odnosi poremete utoj meri da je dalji zajednički život nepodnošljiv. god.) 241. dajući kao naknadu za izdržavanje svako svoju imovinu. (Vrhovni sud Srbije. god.) 239. umesto nje. već i zajednica u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva.) 237. Kada davalac izdržavanja ispunjava sve svoje ugovorne obaveze prema primaocu izdržavanja i ne snosi krivicu za raskid ugovora jer je u ispunjavanju obaveza primalac izdržavanja onemogućavao. god.6. Kada prema ugovoru o doživotnom izdržavanju ugovarači žive zajedno. Rev. Rev.111 - . (Vrhovni sud Srbije. Ne može se zahtevati poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovornih obaveza. onda – u slučaju smrti jednog bračnog druga – preživeli bračni drug može tražiti raskid ugovora u celini zbog neizvršenja obaveza. svaka strana može tražiti raskid ugovora. primalac izdržavanja nema pravo da zahteva raskid ugovora. pa pošto ovaj nije pristao da to. Za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju odlučujuće je da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. Ne. kao primaoci izdržavanja. god.11.2002. zaključen između parničnih stranaka. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju.NASLEDNO PRAVO se lično stara o tužiocu. Rev. (Vrhovni sud Srbije. god.5765/98 od 06. ali žive dovoljno blizu da su mogući svakodnevni kontakti. već se može tražiti samo njegov raskid.2000.05. 1577/99 od 25.1999. Već i sama ta okolnost uverljivo pokazuje da postoje razlozi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Zajednicom života se smatra ne samo zajednica u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo. kao davaocima izdržavanja. Rev.2000. Kada bračni drugovi. (Vrhovni sud Srbije.1999. zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju kao jedna ugovorna strana.7153/98 od 29. (Vrhovni sud Srbije. usledio je poremećaj odnosa do stepena nepodnošljivosti.12. 959/00 od 17. Rev. Protiv te presude tužena je izjavila žalbu koju je kao neosnovanu odbijo drugostepeni sud. čini drugo lice.04. usled čega je primalac izdržavanja napustio vlastitu kuću i prekinuo zajednicu života sa tuženima.

Rev. zajednicom života treba smatrati. god. Davaoci izdržavanja su uredno ispunjavali svoje ugovorne obaveze. 4891/98) 243. nisu od značaja. (Vrhovni sud Srbije. ali je nužno da žive u takvoj blizini da to omogućuje svakodnevne i trajne kontakte stranaka. pri čemu nije od značaja čijom krivicom je došlo do poremećaja odnosa. Usled poremećenih odnosa ugovarača i nepodnošljivosti daljeg zajedničkog života. Bitno je da su u momentu donošenja pobijane presude odnosi stranaka bili do te mere poremećeni da je dalji zajednički život postao nepodnošljiv zbog čega se svrha ugovora više ne ostvaruje. kao što je to u konkretnom slučaju. 424/98) 245. Tako poremećeni odnosi čine zajednički život stranaka nepodnošljivim. Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Gž. stav 2. žive u istoj kući zajedno. jer se svrha ovog ugovora odnosi na osiguranje tužiljine udobnije starosti.112 - . Da su se u ovom slučaju odnosi stranaka teško poremetili potvrđuje i činjenica da je zbog međusobnih sukoba stranaka više puta intervenisala i milicija. Naime. Svaka ugovorna strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. ispravno zaključio da takvu zajednicu stranaka treba smatrati zajednicom života. ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo.NASLEDNO PRAVO prihvatljivi su navodi iz žalbe da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. ako zbog stanovanja u istoj kući i korišćenja zajedničkih prostorija kao i međusobnih kontakata u suštini postoji takva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom života. nego i takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva. pa je došlo do takvog stanja da je dalji život postao nepodnošljiv. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Gž. ali su se na nekoliko meseci pre podnošenja tužbe odnosi među ugovaračima poremetili. nezavisno od toga na koji način i zbog kojih uzroka je došlo do takve situacije. nastupio je uslov za raskid ugovora bez obzira za krivicu za nastali poremećaj. nije ugovorena zajednica života. 10663/98) . iako imaju odvojena domaćinstva. 1099/97 od 08. budući da ugovorom o doživotnom izdržavanju. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. Rev. koji su parnične stranke zaključile. iz razloga propisanih odredbom člana 120. Isticanje u žalbi da su odnosi stranaka poremećeni krivicom tužilje. a u toku prvostepenog postupka međusobna netrpeljivost je kulminirala.1999. Međutim.04.) 242. da koriste zajedničke prostorije i imaju svakodnevne kontakte. 166/98) 244. Ispunjeni su uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju kada su odnosi stranaka značajno poremećeni usled čestih sukoba i vređanja tako da je zajednički život nepodnošljiv i onda kada ugovorne strane nisu izričito ugovorile zajednicu života i žive u odvojenim domaćinstvima. kako tužena u žalbi navodi. Ovo stoga što je za raskid ugovora odlučno da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. Zakona o nasleđivanju. polazeći od činjenice da stranke. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.

je imovinsko-pravni spor. 6518/97) 247. zajednica života ni posle dve godine života nije nastavljena. dovodi do poremećaja odnosa stranaka i doprinosi sticanju uverenja primaoca izdržavanja da se. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije na sednici od 19. 382. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Ako je u ugovoru o doživotnom izdržavanju predviđena zajednica života stranaka u kući primaoca izdržavanja. koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca i davaoca izdržavanja. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvrši svoje obaveze. god. Neizvršavanje ugovornih obaveza onako kako one glase.02. Revizija je uvek dozvoljena. a kasnije u potpunosti. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju ugovoreno da će stranke živeti u zajednici onda svaka stranka može tražiti raskid ugovora kada se njihovi odnosi toliko poremete da zajednički život postane nepodnošljiv nezavisno od okolnosti na čijoj strani je krivica za nastali poremećaj odnosa. pa posle pravosnažnosti ranije presude kojom je odbijen zahtev za raskid ugovora. Rev. Rev. 2120/97) 248.113 - . (Vrhovni sud Srbije. U suprotnom. u pogledu svojih potreba. po novoj tužbi primaoca izdržavanja sud će tužbeni zahtev usvojiti i ugovor raskinuti. (Vrhovni sud Srbije. ako se radi o posebnoj imovini primalaca izdržavanja onda tužilac iz tog ugovora ne bi bio aktivno legitimisan da traži njegov raskid i u odnosu na pokojnog ugovarača. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. ukoliko vrednost predmeta spora ispunjava uslov graničnog iznosa propisanog odredbom čl. (Vrhovni sud Srbije. pa se ugovor ne može održati na snazi kada se iz bilo kojih razloga u dužem vremenskom periodu faktički ne izvršava. Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju. Gž. 178/97) 251. Zakona o parničnom postupku. 7090 i Gž. Rev.) . 5952/96) 252. onda je i obaveza davaoca izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju nedeljiva. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO 246. ne može osloniti na davaoce izdržavanja. a ne samo u pogledu imovine koju je on po tom ugovoru dao. 2510/97) 249. Rev. Smisao ugovora o doživotnom izdržavanju je obezbeđenje izdržavanja. Ako se radi o nepodeljenoj imovinskoj zajednici primalaca izdržavanja zasnovanoj na zajedničkoj svojini.1996. pa bi tužilac kao nadživeli bračni drug ugovarača mogao da traži da se ugovor raskine u celosti. 398/97) 250.

podnela je tužbu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i preminula je u toku postupka. Lice koje je imovinu steklo na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja kad to nije predviđeno tim ugovorom. (Vrhovni sud Srbije.114 - . okolnost da nije zasnovana zajednica života između davaoca i njega nije od uticaja na primenu materijalnog prava. pazi i u bolesti leči. Primalac izdržavanja je bolovala od šećerne bolesti. 84/95) RASKID UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Član 202. Za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva za raskid ugovora zbog neizvršavanja ugovornih obaveza nije dovoljno samo utvrđenje da je tužilja. 1995.NASLEDNO PRAVO 253.. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.. godine. kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja. Dve nedelje pre njene smrti komšije su obavestile tuženu da je sada pokoj. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.1994. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. Gž. Ugovorne obaveze davaoca izdržavanja bile su da primaoca izdržavanja neguje. živela je sama i izdržavala se od svoje penzije. Posle smrti primaoca izdržavanja. Gž. Zakona o nasleđivanju) 257. i da sa njom živi u istom domaćinstvu. te da je posle smrti sahrani. 251/96) 254. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Od smrti svog vanbračnog supruga. ili njegov opstanak.4. Gž. godine između sada pokojne J. sada pokojna J. sprečavala tuženu da ispunjava svoje obaveze.) 255. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. sada pokojna J. jer je dovoljno da se u dužem vremenskom periodu ugovorne obaveze ne izvršavaju i da se ne ostvaruje svrha ugovora. Rev. 760/95 od 9. D. jer je iz tog razloga raskid ugovora mogao da traži samo on. Krivica ugovornika nije uslov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja. Ona je preko komšija angažovala medicinsku sestru koja joj se svakodnevno davala insulin. kao ćerka primaoca izdržavanja. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je 15. sa njom je živeo njen vanbračni suprug koji je preminuo u junu 1996.god. 06. 4218/95) 256. Posebno je potrebno utvrditi u kom periodu pre smrti primaoca izdržavanja tužena nije ispunjavala svoje ugovorne obaveze i šta je u tom periodu tužena preduzimala da ugovorne obaveze ispunjava i da li je htela i bila u mogućnosti da ispunjava svoje obaveze. a u slučaju potrebe da je povede kod sebe u S.

komšije pokojnoj J. donosile hranu te da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno. naročito u poslednjih 6 meseci života. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se povremeno ispunjavanje obaveze od strane tužene ne može smatrati izvršavanjem ugovorenih obaveza preuzetih ugovorom o doživotnom izdržavanju. godine. poremećeni odnosi. tuženi ničim nije doprinosio izdržavanju tužilje.M. Između stranaka su od 1998. tuženi se sa svojom porodicom uselio u stan koji je predmet ugovora. br. Zakona o nasleđivanju ("Sl. 52/74) koja se u ovoj pravnoj stvari primenjuje na osnovu člana 237. a suprugom tužilje.. 46/95) predviđeno je da svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze.1997.1993. a primaoci izdržavanja su se preselili u garsonjeru na kojoj je tuženi vlasnik. a za uzvrat primaoci izdržavanja ostavljaju mu posle svoje smrti dvosoban stan u Z… Pre zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. prenese pravo svojine na tuženog. god.115 - . nakon smrti vanbračnog supruga. pa je stoga ovaj ugovor pravilno raskinut. iako je primaocu izdržavanja zbog zdravstvenog stanja i starosti bila potrebna stalna nega i pomoć. kod prvostepenog suda je 8. Na utvrđeno činjenično stanje. a po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. bilo lično bilo preko drugih lica. glasnik RS". (Vrhovni sud Srbije Rev. .12. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo na kome je zasnovana odluka o usvajanju tužbenog zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i odbijanju protivtužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tuženog na 1/2 dela stana. stav 3. Posle smrti primaoca D.2005. prisniji od odnosa koji je tuženi imao sa sada pokojnim D. a da je davaocu izdržavanja zbog starosti i bolesti bila potrebna svakodnevna nega i pomoć. br. jer je tuženi tražio od tužilje ostatak ušteđevine svog oca i zahtevao da tužilja na stanu koji je predmet ugovora.07. U provedenom postupku je utvrđeno da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno.. 3052/04 od 22. Zakona o nasleđivanju ("Sl. kao primalaca izdržavanja s jedne strane i tuženog kao davaoca izdržavanja s druge strane. godine. godine overen ugovor o doživotnom izdržavanju R. po dogovoru sa primaocima izdržavanja. Ovakav zaključak proizilazi i iz činjenice da su davaocu izdržavanja u tom periodu komšije nabavljale namirnice i angažovale medicinsku sestru za davanje insulina. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su raskinuli sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između primaoca izdržavanja (oba bračna druga) i davaoca izdržavanja se osnovano može raskinuti ako davalac izdržavanja posle smrti jednog primaoca izdržavanja ne ispunjava svoje obaveze prema drugom primaocu izdržavanja. loše i ona je došla iz S… i smestila je u bolnicu. a takvo svoje ponašanje opravdava nedostatkom materijalnih sredstava. Odredbom člana 120.) 258. Davalac izdržavanja se obavezao da do kraja života u svemu izdržava primaoce izdržavanja. zaključen između tužilje i sada pokojnog D. br.____/93.NASLEDNO PRAVO noj J. glasnik SRS". Utvrđeno je takođe da su nakon smrti vanbračnog supruga. br. umrlog 11. a nakon smrti sahranila. Kao ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Tužilja je maćeha tuženog i između njih je postojao blizak odnos. svojim ocem. odmah posle smrti supruga tužilje a oca tuženog.07.

Zakona o obligacionim odnosima. Iz okolnosti da tuženi od 1997.NASLEDNO PRAVO Obaveza tuženog iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja nedeljivu ugovornu obavezu koja se. tužilja ne može ostvariti nasledno pravni zahtev utvrđenjem prava svojine na 1/3 predmetnoj nepokretnosti. na zahtev jedne ili druge ugovornice.11. što je pravosnažnom presudom opštinskog suda odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. Naime. jer je zaključen suprotno prinudnim propisima u cilju izigravanja tužilje kao nužnog naslednika. glasnik RS". Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog pravnog posla. proizilazi osnovanost zahteva za raskid ugovora jer su za to ispunjeni uslovi iz odredbe člana 120. (Vrhovni sud Srbije. sud može. 34. njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. ne može podeliti i ispuniti u delovima. Zakona o nasleđivanju RS ("Sl. 1202/05 od 18. tuženi nije stekao pravo svojine sa udelom od 1/2 dela na stanu koji je predmet ugovora. 46/95).116 - . Ugovor je zaključen da bi bio ispunjen u celosti. 1. god. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da iz okolnosti što je tuženi ispunjavao obaveze iz zaključenog ugovora u odnosu na primaoca izdržavanja D. godine.. Iz obrazloženja: Neosnovano se revizijom ukazuje da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju. shodno čl.) 260. stav 3. u vezi čl.2005. glasnik SRS". Da bi tuženi stekao ovo pravo. obaveza iz ugovora je morala biti ispunjena u celosti i prema tužilji kao primaocu izdržavanja.) 259. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog ugovora. 1/80 i 25/82) u vezi čl. Izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano.2003. st. god. 117. Nedeljivost obaveze proizilazi i iz odredbe člana 3. što znači tek posle smrti oba primaoca izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije Rev. kojom je predviđeno da će davalac izdržavanja nepokretnu imovinu preneti na svoje ime kao vlasnik nakon smrti primalaca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora. drugog primaoca izdržavanja. Ugovora. br. ne ispunjava obaveze preuzete ugovorom u odnosu na tužilju. Zakona o nasleđivanju. Tužilja i njen sada pokojni suprug zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju kojim su na jedinstven način raspolagali zajedničkom bračnom tekovinom za slučaj smrti. shodno članu 412. 1690/01 od 19. 2. br. br. s obzirom da je utvrđeno da je ugovor zaključen u skladu sa tada važećim propisima i da izražava volju ugovornih strana.05. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. Rev. 52/74. st. jesu tako promenjene okolnosti (objektivne i subjektivne) koje znatno otežavaju ispunjenje obaveza. nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela. Nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela. . Stoga na imovini koja je predmet raspolaganja ugovorom o doživotnom izdržavanju. 237. jer bi u suprotnom svaki od primalaca izdržavanja zaključio sa davaocem izdržavanja poseban ugovor o doživotnom izdržavanju kojim bi raspolagao svojim udelom u bračnoj tekovini. Promenjene okolnosti kao osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 202. prema oba primaoca izdržavanja. nakon smrti svoga oca. Ovo stoga.

ali se iz stanja u spisima vidi da je izvesno vreme pred smrt primaoca izdržavanja isti otišao od tužene koja mu je kćerka i vratio se svojoj kući kod sina. odlučujući o tužbenom zahtevu za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano.117 - . iz stanja u spisima proizlazi i to da su se poremetili odnosi između tužene i njenog brata nakon što se primalac izdržavanja vratio svojoj kući. sud ima obavezu da ispita oba istaknuta razloga. što bi u slučaju da je tačno. br.05. 2792/01 od 30. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. međutim kako je tužbeni zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju jedinstven u pogledu isticanja svih razloga ništavosti koje su tužioci istakli u tužbi. ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano sud može na zahtev jedne ili druge ugovornice njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Kada je poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju tražen kako zbog mana volje kod primaoca izdržavanja. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Revizijski sud je prihvatio pravno shvatanje nižestepenih sudova o uslovima za punovažnost spornog ugovora u pogledu forme. . da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju. Okolnosti koje su se promenile mogu biti subjektivne ili objektivne prirode ali izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. ZON-a.2003. uslova za njegovu punovažnost u pogledu forme. Ovo je posebno važno zbog toga što prema odredbi člana 202. pa su nižestepene odluke ukinute.) 262.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju proizilazi da su primalac izdržavanja i tužena kao davalac izdržavanja ugovorili da će tužena obaveze iz ugovora ispunjavati u svom domaćinstvu gde će inače i živeti primalac izdržavanja. radi raskida ugovora u kojem isti navodi da su se od zaključenja ugovora okolnosti toliko promenile da ispunjenje ugovora postaje znatno otežavajuće za obe ugovorne st rane. 298/03 od 20. bilo od značaja za utvrđivanje da li je tužena u tom periodu objektivno i mogla da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju a posebno ako se uzme u obzir i sadržina predloga podneta sudu od strane pok.2001. S druge strane. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su. usled čega tužena više nije imala pristupa očevoj kući.) 261. zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. ocenili samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme u smislu Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti i članova 117. tj. god. budući da su nižestepeni sudovi propustili da ispitaju sve razloge ništavosti spornog ugovora koji su istaknuti u tužbi. Gž. S. Rev. po stanovištu Vrhovnog suda ne može se odlučiti samo u pogledu jednog istaknutog razloga. tj. i 118. Sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju.02. tako i iz razloga nepostojanja odobrenja nadležnog organa za promet nepokretnosti koja je predmet ugovora.

Zakona o obligacionim odnosima. Kako je u prvostepenom postupku utvrđeno da tužena nije ispunjavala obaveze prema tužilji.06. 2171/98) 264. u tolikoj meri da tužilja nije želela da se odnosi između ugovornih strana iznova urede. 1166/99 od 23. Pogrešno je isticanje da se. stav 3. Naslednici primaoca izdržavanja imaju pravo da nakon smrti primaoca izdržavanja traže raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovorne obaveze. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. Tuženi nije udovoljio ovim zahtevima.) . Zakona o nasleđivanju RS. te kod takvog činjeničnog stanja Vrhovni sud nalazi da su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da ima mesta raskidu ugovora. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. da je zahtevalo neprestano prisustvo trećeg lica. tako i u pogledu nege i brige oko tužilje. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. od 19. a sa tužiljom boravio veoma kratko.118 - . Zakona o nasleđivanju iz 1974. prema kome je tužena takođe imala obavezu da ga izdržava. 1997. god. Pogrešno tužena u reviziji ističe da prema odredbi člana 131. Rev.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilno primenjena odredba člana 121.11. pri čemu je više pažnje poklanjao obradi imanja. U takvoj situaciji. Ovo s razloga što se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju.1999. te su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su primenili odredbu člana 120. ugovor ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dala obaveze. nego tužilji lično. prema odredbi člana 131. zdravstveno stanje tužilje se posle zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju toliko pogoršalo. jer je dolazio povremeno. kojim je određeno da svaka strana može tražiti raskid ugovora kad druga strana ne izvršava svoje obaveze. Zakona o naseđivanju. da je njene obaveze preuzeo da ispunjava otac tužene. te određenu. ZOO ugovor ne može raskinuti zbog neispunjavanja neznatnog dela obaveze. Naime. kada je primalac izdržavanja još za života tražio raskid ugovora ili je imao pravo da traži raskid ugovora. Ovakvo ponašanje tuženog dovelo je do nezadovoljstva tužilje izvršavanjem ugovornih obaveza tuženog. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su ugovor o doživotnom izdržavanju između parničnih stranaka raskinuli. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. odnosno konkretno odredbu člana 120.) 263. (Vrhovni sud Srbije Rev. stav 2. kuvanu hranu. prema kojoj sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju. godine. 5590/97. Rev. god. jer se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju iz 1995. godine sa kasnijim izmenama i dopunama u vezi člana 237. što je njihove međusobne odnose bitno poremetilo. kako u pogledu odgovarajuće vrste hrane.

godine zaključen između sada pokojnog pravnog prethodnika tužioca . (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju bitne su sve okolnosti konkretnog slučaja. Ovaj tuženi je rođak primaoca izdržavanja i živeo je u njegovom susedstvu a i pre zaključenja ovog ugovora mu je dosta pomagao i brinuo o njemu. tada i njegovi naslednici mogu po istom osnovu da traže raskid ugovora. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije lično. ocenom izvedenih dokaza. Rev. Primaoca. (Pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije od 19. To znači. osim sa jednom sestrom (kod koje je i otišao nakon izlaska iz bolnice).) 267.119 - . Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja je imovinsko-pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovima da vrednost predmeta spora prelazi granični iznos propisan odredbom člana 382. kao jednog od sanaslednika. Gž.02. 3799/97) 266. Bratu.god. već imovinsko pravo. . (Vrhovni sud Srbije. U slučaju smrti primaoca izdržavanja. a ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. utvrdio da je naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju od 19.kao primaoca izdržavanja i imenovanog tuženog . Zakona o nasleđivanju) 268. davalac izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju nema pravo da bez pristanka tuženog drugog sanaslednika nastavi započetu parnicu radi utvrđenja osnovanosti isključenja tuženog sanaslednika iz nužnog naslednog dela.2003. 272/95) PRAVO ZAKONSKIH NASLEDNIKA PRIMAOCA IZDRŽAVANJA (Član 203.NASLEDNO PRAVO 265. ZPP.1996. To pravo na traženje raskida ugovora o doživotnom izdržavanju zastareva u opštem zastarnom roku od 10 godina od smrti primaoca izdržavanja. da u slučaju kada primalac izdržavanja za života ima pravo da traži raskid ugovora zbog toga što druga strana ne izvršava svoje obaveze iz tog ugovora.kao davaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. a četvrta je snaja po pok.10. jer nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. sa kojima primalac izdržavanja za života nije bio u dobrim odnosima. Sve tri imenovane tužilje su rođene sestre sada pok.

niti su postojale promenjene okolnosti u smi. Naime. a kako bi to tuženi nastavio i dalje da čini. Iz stanja u spisima predmeta proizilazi da pomenuti ugovor nije zaključen da bi se izigrala prava naslednika. koji je u toku postupka saslušavan u svojstvu svedoka.120 - . niti je pak imao saznanje o kakvoj bolesti se radi. a u sklopu svih ostalih dokaza. Utvrđeno je takođe da je on samoincijativno zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim a što je potvrdio i imenovani advokat. jasno proizilazi da je tuženi u svemu odgovorno i savesno ispunjavao svoje ugovorne obaveze. s obzirom da činjenica smrti primaoca izdržavanja u relativno kratkom vremenskom periodu nakon zaključenja ugovora nije bila izvesna. primaoca 05. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju nije izgubio obeležje aleatornosti samom činjenicom da je primalac izdržavanja umro nakon četiri. Svi saslušani svedoci potvrdili su u toku postupku da je tuženi kao davalac izdržavanja sa svojom suprugom u potpunosti ispunjavao obaveze iz ugovora. Kako u momentu zaključenja predmetnog ugovora tuženi nije imao svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja. to se u konkretnom radilo o neizvesnoj smrti. te da na ovaj način nisu izigrana prava naslednika. primalac izdržavanja pred advokatom .2003.2009. Apelacioni sud nalazi da ovako sačinjen ugovor nije protivan moralu i ni u najmanjoj meri nije zloupotrebljena njegova svrha u smislu odredbe člana 103. ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja. primalac izdržavanja nije za života podneo zahtev za poništaj ni raskid ovog ugovora. ovde tuženi.rak levog plućnog krila.na predlog zakonskih naslednika primaoca izdržavanja . Zakona o obligacionim odnosima.član 203.02. već prema svim okolnostima konkretnog slučaja. Zakona o nasleđivanju. dugogodišnji prijatelj primaoca izdržavanja. godine utvrđeno je da je kod pok. da njegov motiv za zaključenje ovog ugovora nije bila bolest primaoca izdržavanja. Iz samog ugovora se zaključuje da je sada pok. suprotno navodima iz žalbe.NASLEDNO PRAVO Iz medicinske dokumentacije . te da želi sa njim da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. Dakle. delatnosti stara o primaocu izdržavanja ili .ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja. Relevantne odredbe: Ugovor o dođivotnom izdržavanju se poništava ukoliko nije zaključen u propisanoj formi. u konkretnom slučaju ne postoji nijedan zakonski razlog za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. stav 1. koja je kao takva u subjektivnom smislu bila neizvesnost za obe strane. Kako pok. već da je u pitanju ugovorno obezbeđenje potrebnog izdržavanja i nege i pomoći.svojim dugogodišnjim prijateljem naveo da ga je davalac izdržavanja. godine ustanovljena bolest . Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud pravilno zaključuje da u konkretnom slučaju ne postoje zakonski razlozi kako za poništaj. Ovakvo faktičko izdržavanje pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak.nalaza i mišljenja Zavoda za sudsku medicinu od 23. koje jer davalac izdržavanja već pružao primaocu izdržavanja i pre zaključenja ugovora.08. tako ni za raskid predmetnog ugovora. s obzirom da odnosi između ugovarača nisu bili poremećeni. zaključak prvostepenog suda je pravilan kada je odbio tužbeni zahtev tužioca. i do zaključenja ugovora dosta pomagao. ako prethodno nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva a davalac izdržavanja je fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja odn. meseca od zaključenja ugovora. ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja . niti je bila motiv. a nakon smrti sahranio i dao sva podušja po mesnim običajima. U provedenom postupku je utvrđeno da ne postoje zakonski razlozi ni za raskid ugovora. imajući u vidu da se aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje samo prema vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja.

2011. ukazuje i neuobičajeno kratko vreme od zaključenja ugovora do smrti primaoca izdržavanja (nešto više od dva sata). pre svega. nisu isključivale aleatornost spornog ugovora.ni na jedan način nije doveo u sumnju pitanje motiva za zaključenje predmetnog ugovora. Na ovo. ako je postojala zakonska obaveza izdržavanja. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. kao i prvostepeni. jer je tuženik pokojnoj pružao izdržavanje. 1006/07(2) od 06. godine) 270. Gž. u krajnjoj liniji. godine) 269. Kod ovakvog stanja stvari. upravo nalazi da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za tuženika kao davaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO slu člana 202. kao svojim bratom. Zakona o nasleđivanju ne utiče faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju.član 203. Pravnu valjanost tog ugovora osporili su tužioci u ostavinskom postupku i podnošenjem ove tužbe. a sporno je da li su ispunjeni uslovi iz člana 203. da li je ugovor predstavljao neizvesnost za tuženog u momentu zaključenja ugovora. (Iz Presude Apelacionog suda u Nišu. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje (pre svega . Zakona o nasleđivanju. ni moment njegove smrti. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe da je od značaja bilo faktičko pružanje izdržavanja primaocu pre zaključenja ugovora. sud može. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. utvrđeno je da su tuženi i imenovana pokojna zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju.121 - .07. Gž. Apelacioni sud nalazi da tuženi svojim postupcima. niti su tužioci na bilo koji način dokazali da je tuženi iskorišćavao nemoć. faktičko pružanje izdržavanja pokojnoj od strane tuženika pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na primenu navedene zakonske odredbe. stav 1. a po oceni Apelacionog suda. Ako je dokazima utvrđeno da je za davaoca izdržavanja zaključeni ugovor predstavljao neizvesnost. ali i zbog toga što se tako dogovorio sa tužiocem.2007. imajući zakonsku obavezu da to čini kao njen sin. tada nema mesta poništaju zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju iako je primalac izdržavanja umrla osam dana nakon zaključenja ugovora Iz obrazloženja: Uvidom u spise i na osnovu izvedenih dokaza. ni starosno doba primaoca izdržavanja. . 3541/10 od 13. Na primenu odredbe člana 203.starost i bolest pokojne). Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. starost i bolest primaoca izdržavanja.01. Zakona o nasleđivanju za poništaj predmetnog ugovora odn. poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju . Okružni sud. da bi stekao nesrazmernu imovinsku korist i izigrao prava naslednika. Iz obrazloženja: Ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Zakona.

Svedoci takođe potvrđuju da su tuženi i njegova supruga sahranili pokojnu i izdali joj sva podušja čime su ispunili i ovu ugovornu obavezu. s obzirom na prirodu i stanje bolesti primaoca izdržavanja. godine) 271.prvi put potrebu za tuđom negom i pomoći imala nakon pretrpljenog šloga zbog koga je hospitalizovana.122 - . Činjenica smrti objektivno se očekivala. briga o pokojnoj kroz stalan boravak u njenom stanu u vreme bolesti. Tužena je kao primalac izdržavanja zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa davaocem izdržavanja – pravnim prethodnikom tužilca. koja se sama o sebi starala i izdržavala od sopstvene penzije i da je .po prihvaćenom iskazu tuženog i svih svedoka . a da je prva intervencija u bolnici izvršena 23. 16. a potom sahrana i izdavanje svih podušja. sada pokojni. jula 2001. nosila tri obroka dnevno i potrebne lekove i da je to činila na brižan način što se utvrđuje iz izjava drugih saslušanih svedoka.. Tada je realizovana njena ideja da predmetni stan ostavi tuženom kroz zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik oba. Gž. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je u trenutku zaključenja ugovora primalac izdržavanja. ovog ugovora proizilazi da je obaveza tuženog i imenovane svedokinje . kao neosnovana. Kod davaoca je još 23.. obezbeđivanje potrebne lekarske pomoći i lekova.. godine odbija se. gde ju je svedokinja – njegova supruga svakodnevno obilazila. godine. žalba tužene a presuda prvostepenog suda se potvrđuje. prvostepeni sud je ovo pozitivno utvrdio.. br. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. Tuženi je pokojnu smestio u bolnicu i tako joj obezbedio potrebnu lekarsku pomoć. Nakon sedam meseci od zaključenja ugovora primalac izdržavanja je umro. Na osnovu izvedenih dokaza se utvrđuje da je tužena zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju 16.. pa ta činjenica nije predstavljala neizvesnost za tuženu koja je sa njim zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju.M. ____/05 od 22. aprila 2001. pa je imalo mesta poništaju navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Ceneći iskaze svih saslušanih lica na okolnost da li je tuženi ispunio ugovorne obaveze. Pravilno je pravno shvatanje prvostepenog suda da je postojanje neizlečive bolesti bilo poznato davaocu izdržavanja i da činjenica smrti nije predstavila za njega neizvesnost. godine. Pravilno prvostepeni sud zaključuje da se samo na osnovu činjenice da je primalac izdržavanja umro osam dana nakon zaključenja ugovora ne može zaključiti da je ugovor ništav i da samo u situaciji da okolnosti postojeće u momentu zaključenja ugovora dovode do pouzdanog zaključka da je skora primaočeva smrt izvesna .njegove supruge bila nega u bolesti. jula 2001. 632/08 od 07. maja 2006. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je poništen ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz člana 2. godine medicinski utvrđeno maligno oboljenje na pankreasu. Presudom Okružnog suda u Č…. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. bio bolestan od raka pankreasa.2008.NASLEDNO PRAVO Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je imenovana pokojna za života bila radna i sposobna žena. ____/06 od 1.05. novembra 2006.ima mesta proglašenju ugovora ništavim. godine zbog malignog oboljenja na pankreasu. Gž. br. P. aprila 2001.

Zbog toga je pravilno prvostepeni sud zaključio da su ispunjeni uslovi iz člana 203. ovde tuženoj. pa i predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. jer je primalac znao da ne može živeti duže od jedne godine nakon izvršene prve operacije. Iz obrazloženja: Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja . 206/05 od 17. a overen pred sudom. Stoga pravilno prvostepeni sud zkaljučuje da su ispunjeni uslovi člana 203. 1359/2006 od 01. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. u trenutku zaključenja ugovora. jasno proizilazi da je primalac izdržavanja oboleo od neizlečive bolesti sa nesumnjivo letalnom prognozom. ili neko treće lice.2006.. Gž. Pri takvom stanju stvari ne može se prihvatiti stav suda da ima mesta poništaju ugovora. Iz spisa proizilazi da je primalac izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju i overio ga u sudu sa svojom suprugom kao davaocem izdržavanja.) 272. godine ) 273. iako je bio operisan i znao je da boluje od teške bolesti. Gž. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju.11. Ne može se poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ukoliko je primalac izdržavanja.02. god. Zbog toga u ponovnom postupku treba utvrditi da li postoje razlozi za poništaj pravnog posla. bio potpuno svestan i uračunljiv. Ta činjenica nije predstavljala nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.2006.NASLEDNO PRAVO vezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju.) .prema odredbi člana 203.sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. U konkretnom slučaju. Povodom žalbe tuženika drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. god. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. pa se poništava ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između . Gž.2005.11. Veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra je utvrđeno. a da je ta činjenica bila poznata davaocu izdržavanja.123 - . Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca. br. a da ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija je predaja odložena do smrti tog vlasnika – primaoca izdržavanja. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. da je primalac izdržavanja u trenutku zaključenja ugovora bio svestan i uračunljiv. Zakona o nasleđivanju . br. a umro je sedam meseci posle zaključenog ugovora. 1359/06 od 01.

Zakona o nasleđivanju .04.NASLEDNO PRAVO 274. i to u roku od 1 godine od dana saznanja za ugovor.Ona je umrla aprila meseca 1998. sankcioniše nesavesnost davaoca izdržavanja prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju utoliko što ovlašćuje sud da može poništiti ugovor ako je činjenica izvesne smrti primaoca izdržavanja u kratkom roku bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani davaoca izdržavanja. Rev. S. stav 1. I revizijski sud je reviziju tužilaca odbio kao neosnovanu. za poništaj navedenog ugovora su odbacili jer je podneta nakon proteka roka predviđenog članom 203. otac drugotužilje i deda trećetužilje. odnosno najkasnije u roku od 3 godine od ostaviočeve smrti. Za ocenu savesnosti tuženih i poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju važno je utvrditi da li se davalac izdržavanja pre zaključenja ovog ugovora starao o zadovoljenju osnovnih životnih potreba primaoca.) 275.zaključen između tuženih kao davaoca izdržavanja i sada pokojne kao primaoca izdržavanja.. pa je izvesna smrt primaoca izdržavanja u re-lativno kratkom roku od zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. godine. a posebno od kada se razboleo u februaru 2000. S.. 1. Tužilac T. godine. stav 2. jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 203.124 - .a s obzirom da drugo i trećetužilja nisu zakonski naslednici primaoca izdržavanja. je sestrić pokojne . st. nakon čije smrti je obustavljen ostavinski postupak jer nije imala imovinu. god. pranje.2003. pa je za primenu navedene zakonske odredbe. 203. bila motiv kod davaoca izdržavanja za zaključenje ovog ugovora.kod tako utvrđenog činjeničnog stanja .odbili tužbeni zahtev drugo i trećetužilje za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. u kojoj je meri bila izvesna smrt primaoca izdržavanja s obzirom . ZON-a. 2097/2003 od 25. Iz obrazloženja: Odredba čl.prema utvrđenom činjeničnom stanju . Tužbu tužioca T.) i da li su mu u tom smislu tužene pomagale i pre zaključenja ugovora. bilo neophodno utvrditi niz važnih či-njenica i okolnosti od kojih zavisi ocena o savesnosti tuženih prilikom zaključenja ugovora i to: Da li je pokojni primalac izdržavanja imao potrebu da u zadovoljavanju svakodnevnih potreba za pomoći od drugog. prihvativši ovakvo stanovište nižestepenih sudova.2001. u konkretnom slučaju. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je . a ovaj tužilac je podneo tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju 23.06. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koju je prenela ugovorom o doživotnom izdržavanju na tužene. godine Nižestepeni sudovi su . Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zakonski naslednici primaoca izdržavanja mogu zahtevati od suda ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. posebno ženskog lica (spremanje hrane. Zakona o nasleđivanju. koja je tužiocu bila rođena tetka.primaoca izdržavanja.

Odredbom člana 56. Univerzalni sukcesor se može pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju tek nakon smrti ostavioca. a to su pre svega same ugovorne strane kao i njihovi univerzalni sukcesori. Sama činjenica saznanja tuženih da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne čini ugovor ništavim samo zbog toga što je kratko vreme posle zaključenja ugovora nastupila smrt primaoca izdržavanja. na ništavost ugovora se mogu pozivati sva zainteresovana lica.2003. kao primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Tužioci su sinovi tužene J. U članu 5. prilikom zaključenja tog ugovora nije bila sposobna zbog godina života i umanjene sposobnosti za rasuđivanje da ga zaključi. ZOO.06. teško bolestan i da mu je potrebno izdržavanje i pomoć od drugih lica. marta 1999. proizlazi da se univerzalni sukcesor može pozivati na ništavost ugovora iz navedenog razloga tek smrću ostavioca a ne za njegova života.. godine tužene su zaključile ugovor o poklonu. tužene su navele da ranije zaključeni ugovor o poklonu prestaje da važi danom zaključenja ovog ugovora. Prema odredbi člana 109. oktobra 1999. Tužene su nakon toga 11.125 - .NASLEDNO PRAVO na stanje njegove bolesti i pri okolnosti koju su isticale tužene da pok. je njena ćerka iz drugog braka. D. kao nosilac stanarskog prava je otkupila sporni stan sredstvima tužene D. po kom ugovoru tužena J. ugovora o doživotnom izdržavanju. svoju imovinu koja je obuhvaćena ranije zaključenim ugovorom o poklonu uz naknadu za doživotno izdržavanje i staranje. Rev. jer sve dok je primalac izdržavanja živ on je legitimisan kao i druga ugovorna strana da traži poništaj ugovora. predmetni stan i lokal površine 10 m2. 1718/03 od 05. dok je članom 103. stav 1. ZOO propisano je da je za zaključenje punovažnog ugovora potrebno da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.2002. Dana 3. Iz navedenih razloga tužioci se ne mogu pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poslovne nesposobnosti tužene J. D. iz razloga što tužena J. ZOO. 1557/02 od 25. a tužena D.12. Tužioci tužbom traže da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženih. bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani tuženih kao davalaca izdržavanja. god. Tužena J. a posebno da li su tužene prihvatile zaključenje ugovora upravo na insistiranje D.) . jer ako su tužene duže vreme pre zaključenja ugovora brinule o primaocu izdržavanja. ne bi se moglo zaključiti da je izvesna smrt primaoca izdržavanja u kratkom roku. Gž. pri čemu je trebalo imati u vidu da je u ugovoru navedeno da ugovorači konstatuju da je pok. ulazi u prava i obaveze ostavioca. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižesteeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužilaca odbili.) 276. a ne i tužioci kao zakonski naslednici tužene J. ostavila posle svoje smrti tuženoj D. propisano da je ugovor ništav ukoliko u momentu zaključenja ugovora ugovarač nije imao poslovnu sposobnost za zaključenje ugovora. poklonila je tuženoj D. godine zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju. kojim ugovorom je tužena J. u danima pred smrt nije bio u bolesničkoj postelji već je bio u mogućnosti da se kreće. S obzirom na to da univerzalni sukcesor (naslednik). iz prvog braka. god. i pomagale mu prilikom zadovoljena osnovnih životnih potreba.

br.2001. Ništav je i kao nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju gde je davalac izdržavanja znao ili je morao znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja. Dakle.02. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude ostavinskog suda br. 333/2001 od 28.126 - .medicinski dijagnostifikovanog i upisanog u njegov zdravstveni karton i mnogo pre zaključenja ovog ugovora. jer je ona znala ili je morala znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja zbog teškog i medicinski nesumnjivo utvrđenog teškog oboljenja. a tužena je maćeha tužiocu. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 203. Prema ovako utvrđenom činjeničnom stanju (koje se revizijom ne može pobijati). nižestepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo. Zakon o nasleđivanju ne poznaje odricanje od prava na vođenje postupka za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju u nečiju korist. kao davaocem izdržavanja.) . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ugovor o doživotnom izdržavanju se može poništiti samo na zahtev zakonskog naslednika primaoca izdržavanja. Ništav je i nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju koji primalac izdržavanja zaključi sa svojom suprugom. Pokojni otac tužioca je kao primalac izdržavanja sa tuženom kao davaocem izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.NASLEDNO PRAVO 277. pa takav ugovor ne predstavlja nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. jer je u postupku jasno utvrđeno da je kod tužene kao davaoca izdržavanja bila sasvim prisutna izvesnost o vrsti i dužini bolesti pokojnog oca tužioca. Iz obrazloženja: Tužilac je sin pokojnog primaoca izdržavanja. 545/02) 278. Zakona o nasleđivanju. sudovi su pravilno utvrdili da su ispunjeni uslovi iz člana 203. kao i činjenica smrti u određenom periodu. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju samo na zahtev zakonskog zastupnika primaoca izdržavanja. 12900/02-P. pri čemu je u tom momentu tužena znala da pokojni primalac izdržavanja boluje od neizlečivog karcinoma. Rev. Zbog toga. i poništili ugovor koji je zaključen između pokojnog oca tužioca kao primaoca izdržavanja i tužene. Iz iskaza tužene kao stranke proizilazi da je upravo ovaj ugovor o doživotnom izdržavanju i zaključen zbog toga što su ona i njen suprug čuli da je testament oboriv te da je želja pokojnog oca tužioca bila da nju obezbedi a ostale naslednike isključi iz nasledstva. konzilijarno. stav 1. god. ispunjava sadržaj svojeručnog zaveštanja. a maćehom tužioca. i on se tog zahteva ne može odreći u nečiju korist. ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju ako je davalac izdržavanja znao da se zbog starosti i neizlečive bolesti očekuje skora smrt primaoca izdržavanja tako da do stvarnog izdržavanja nije došlo. a to pravo ne pripada naslednicima na osnovu zaveštanja i u slučaju da pismeno na koje se tužioci pozivaju u žalbi.

već i sve druge okolnosti slučaja. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Primalac izdržavanja je. reumatičnih bolova i bolova u zglobovima. god. primalac izdržavanja je pre zaključenja ugovora imao 85 godina. Rev. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju.) . u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju. a javljao se lekaru zbog povišenog krvnog pritiska. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. 4772/01 od 08. 4772/2001 od 08. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju procena aleatornosti se vrši prema okolnostima slučaja. Ni ovakvo starosno doba primaoca izdržavanja ni bilo koja od njegovih navedenih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju. pre zaključenja ugovora imao 85 godina a medicinski je tretiran zbog povišenog krvnog pritiska. Rev. god. u konkretnom slučaju. u smislu pomenutog propisa. već prema svim okolnostima slučaja. br. Iz obrazloženja: Prema članu 203. Zakona o nasleđivanju zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. u smislu pomenutog propisa. stav 1.2001.11. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju relevantan je ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. S obzirom na to. reumatskih bolova i bolova u zglobovima.127 - .2001. zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti poništavanje ugovora o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. stav 1. Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju . Ni starosno doba primaoca izdržavanja niti bilo koja od njegovih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju.shodno članu 203.11. poremećaja srčanog rada i bronhitisa. već prema svim okolnostima slučaja. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. poremećaja srčanog rada. S obzirom na to. Zakona o nasleđivanju.) 280. U konkretnom slučaju.NASLEDNO PRAVO 279.

. Ugovor o doživotnom izdržavanju je po svojoj pravnoj prirodi teretan i aleatoran. primljen je na Ortopedsko odeljenje bolnice u V.128 - . 2000.1996. na njega se ne primenjuje sada važeći Zakon o nasleđivanju ( koji je stupio na snagu 4. Iz obrazloženja: Zahtev tužioca da se poništi ugovor o doživotnom izdržavanju koji su tužioci zaključili sa tuženima odbijen je presudom prvostepenog suda. 103.1995. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. godine. aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim običajima). B. već propisi koji su važili u vreme sačinjenja. jer se zloupotrebljava svrha ugovora i stiče nesrazmerna imovinska korist bez ekvivallencije koja je karakteristika teretnog ugovora. što je uvek faktičko pitanje. godine u valjevskoj bolnici. 2000. svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja i nesrazmernoj imovinskoj koristi. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku primalac izdržavanja.NASLEDNO PRAVO 281. godine ). radi pravilnog donošenja zaključka o tome da li je Ugovor o doživotnom izdržavanju ništav zbog nesposobnosti pok. pri čemu se aleatornost odnosi na budući neizvestan događaj dužinu života primaoca izdržavanja zbog kojeg se međusobni imovinski efekti (visina troškova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti. godine zbog preloma kuka. godine. 03. za preduzimanje pravnih radnji.06. rođen 1914. . god. pokojni B. odnosno zbog povrede dobrih običaja bilo je neophodno utvrditi kakvo je bilo zdravstveno stanje pok. Gž. 577/01 od 06. te da li je bila izvesna njegova skora smrt i da li je to tuženoj kao davaocu izdržavanja moglo biti poznato. 10. u vremenu od prijema u bolnicu do vremena zaključenja ugovora.08.) 282. Zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostatka elemenata aleatornosti zaključenog za vreme važenja ranijeg Zakona o nasleđivanju zasniva se na opštim pravilima o nevažnosti ugovora.2001. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav jer je protivan moralu u situaciji kada je smrt primaoca izdržavanja (zbog bolesti ili duboke starosti ) bila izvesna u relativno kratkom roku od zaključenja ugovora. kao i svest o izigravanju naslednih prava zakonskih naslednika predstavljaju objektivnosubjektivne činjenice zbog kojih bi takav ugovor bio ništav u smislu čl. 02. gde je primalac izdržavanja i umro ne dolazeći kući 15. godine. Ako je smrt imaoca izdržavanja zbog bolesti. Dakle. B.. s obzirom na njegovu starost i okolnosti vezane za boravak u bolnici. 2000. ZOO-a. ili duboke starosti bila izvesna u relativno kratkom vremenu. Žalbu izjavljenu protiv ove presude drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu iz sledećih razloga: Zbog nesporne činjenice da je ugovor o doživotnom izdržavanju koji se pobija zaključen 24.05. Kod ovakvog stanja stvari. 02. dok je Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 24.

ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. 19/99 od 24.1999. kako to predviđa odredba člana 203. odnosno od tri godine od dana zaključenja ugovora. D. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora. (Iz presude Saveznog suda.06. 1899/99 od 28. ali su tu mogućnost pružala opšta pravila o nevažnosti ugovora sadržana u Zakonu o obligacionim odnosima. Pravo da zahteva raskid ugovora o doživotnom izdržavanju pripada primaocu izdržavanja. Pri tome. to pravo pripada i njegovom zakonskom nasledniku. Rev.129 - . Ugovor o doživotnom izdržavanju kome nedostaje elemenat aleatornosti nije u svakom slučaju apsolutno ništav. Pošto su tužioci zahtev za poništaj zbog nedostatka aleatornosti istakli nakon proteka ovih rokova. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. i po ranijim propisima izgubili pravo da zahtevaju poništaj ugovora. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom. smrt primaoca izdržavanja. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. neizvestan događaj za obe ugovorne strane. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom. Osnovni uslov aleatornosti je da smrt primaoca izdržavanja bude neizvesna za ugovorne strane. bude za ugovorne strane neizvestan.NASLEDNO PRAVO Tužioci su. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno.2000.2000. a pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razloga rušljivosti. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka. Raniji Zakon o nasleđivanju koji se u konkretnom slučaju primenjuje. koja je kao takva. Ovde se upravo radi o neizvesnosti o smrti primaoca izdržavanja. u subjektivnom smislu. međutim. Gzz. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti. U provedenom postupku takođe je utvrđeno. ) 283. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. god.) . da nije bilo mana volje kod pok.) 284. kao budućeg događaja. njihov zahtev se morao odbaciti kao neosnovan. Gž. D. a ne isključivo u objektivnom smislu. god. Dakle.02. aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. sada važećeg Zakona o nasleđivanju. god. 1279/99 od 10. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke. kao budućeg događaja. osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora jeste da budući događaj. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti.04. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. nije sadržavao odredbu o mogućnosti poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostataka elemenata aleatornosti. da je pok. ZOO ). a pošto se radi o imovinskom pravu. a u objektivnom smislu. nego rušljiv ugovor ( član 111. (Vrhovni sud Srbije.

kao primalac izdržavanja zaključio sa sada pokojnim davaocem izdržavanja. Odredbe člana 1. ugovor o doživotnom izdržavanju prestao je njenom smrću davaoca po samom zakonu. stav 1. stav 2. a u smislu člana 204.12. Zakona o nasleđivanju) 286. u vezi sa članom 381. podneo je oglašeni naslednik – suprug ostavilje. 128 -131. Zakona o vanparničnom postupku . i člana 204. kojima su regulisane vrste nasledno-pravnih zahteva posle prav. Ne odlučuje se u ostavinskom postupku o prelazu prava i obaveza davaoca izdržavanja na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe.130 - . Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju. ako on nema bračnog druga ni potomaka.prava i obaveza ostavilje kao davaoca izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju.našao da je žalba neosnovana. Zakona o nasleđivanju . živela u vanbračnoj zajednici sa predlagačem i nije imala potomaka. (Vrhovni sud Srbije. god.davalac izdržavanja. jer nema mesta zaključenju nikakvog poravnanja koje bi za posledicu imalo prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju koji je predlagač. Iz obrazloženja: Predlog za zaključenje poravnanja o poništaju ugovora o doživotnom izdržavanju.njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe.) 287. Nema aktivnu legitimaciju za vođenje spora radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanjulice koje nije ni zakonski ni testamentalni naslednik pok. Zakona o parničnom postupku i člana 30. protiv koga je predlagač blagovremeno izjavio žalbu.01. god. 98/2005 od 14. Gž. U slučaju smrti davaoca izdržavaoca .NASLEDNO PRAVO 285. 6356/97 od 02. Ugovor o doživotnom izdržavanju po samom zakonu prestaje smrću davaoca izdržavanja. Rev. stav 2.postupivši prethodno u smislu člana 365. Zakona o vanparničnom postupku. Primaoca izdržavanja.1997. kako nije sporno da je pokojna . U konkretnom slučaju. Iz obrazloženja: Zaostavština ostavioca raspravljena je pravnosnažnim rešenjem. Predlog za raspravljanje naknadno pronađene imovine . odbačen je pobijanim rešenjem.) SMRT DAVAOCA IZDRŽAVANJA (Član 204. Okružni sud je . ako oni na to pristanu.2005. kao i odredbe čl. jer nije u pitanju nasledno pravna sukcesija. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. stav 1.prema odredbi člana 204. Nikakve pravne posledice ne bi proizvodili sudsko poravnanje ili odluka suda o tome.

09.2003. u konkretnom slučaju. Navodi revizije da prava davaoca izdržavanja mogu posle njegove smrti preći na naslednike. Zakona o nasleđivanju proizilazi da prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe nije nasledno-pravna sukcesija. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje. su bez značaja. 1995. god. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. Zakona o nasleđivanju) . 3113/95 od 31. stav 1.) SMRT I PROGLAŠENJE LICA ZA UMRLO (Član 206.2. god. Gž. jer iz povratnice u spisima predmeta se utvrđuje da je isti umro. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odn. nije nasledno-pravna sukcesija i zato se o tome ne odlučuje u ostavinskom postupku. ugovor se raskida.) 288. god. ako pristanu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe.131 - . S toga se vraćaju spisi prvostepenom sudu da presudu dostavi zakonskim naslednicima pokojnog. Gž.1997. kao i da žalbu tužioca dostavi na odgovor punomoćniku tužene. kao što nema ni ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju) 289. 4030/2002 od 13. ako su naslednici davaočev bračni drug i potomci. pa se o tome ne može odlučivati u ostavinskom postupku. Ukoliko potomci ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju. Ovo zbog toga što iz sadržine odredbe člana 204.) 290. te ni odredbama Zakona o vanparničnom postupku nije za takvu pravnu situaciju predviđena mogućnost donošenja dopunskog rešenja o nasleđivanju. 3897/97 od 27.NASLEDNO PRAVO nosnažnosti rešenja o nasleđivanju ( s obzirom da ovde nisu ispunjeni zakonski uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju ) nižestepeni sudovi su. Rev. Ova odredba nema nasledno-pravno dejstvo.) KADA SE OTVARA NASLEĐE LICA PROGLAŠENOG ZA UMRLO I POČETAK TOKA ROKOVA (Član 207. pravilno primenili.03.01. 10289/96 od 30. Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i druge potomke koji su pozvani na nasleđe. Okružni sud je ustanovio da presuda tužiocu nije dostavljena. (Vrhovni sud Srbije. boravište.1997. Ugovor o doživotnom izdržavanju ima obligaciono-pravni karakter.

a što je tužena dužna da joj prizna. supruga tužilje.Ž. (Vrhovni sud Srbije. u predmetu istog suda P. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je ostavilac pok. je testamentom izvršio raspodelu svoje imovine za života. supruga i ćerka – majka i sestra pokojnih. Gž. ___/92. umro 10.1992. Rev. i supruga sada pok. Član 212. Supruga posle smrti svog bračnog druga sa kojim nije imala dece u drugom naslednom redu nasleđivanja ima paravo na polovinu udela koji bi njen pokojni suprug nasledio. Suprug tužilje je naslednik svog pokojnog oca sa jednom trećinom udela. sa roditeljima ostavioca i njihovim potomstvom i to jednu polovinu ove zaostavštine.P. Zakona o nasleđivanju reguliše da zaostavština po sili zakona u trenutku smrti ostavioca prelazi na njegove naslednike. drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu odluku koja je i doneta na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja i utvrđenog obima zaostavštine pokojnog svekra tužilje. da su njegovi zakonski naslednici učesnice R. br.NASLEDNO PRAVO Nasleđe se otvara smrću ostavioca tako da naslednik stiče pravo od tog momenta. koje su taksativno pobrojane u izreci presude.09.) 293. navedenog zakona. god. Lice koje nije učesnik u ostavinskom postupku nema pravni interes da pobija rešenje o nasleđivanju. i oni su to na po jednoj idealnoj trećini njegove zaostavštine. koja nije raspravljana ni u momentu smrti sina ostavioca. Zakona o nasleđivanju propisuje da. kada su njegovi zakonski naslednici bili supruga. i J.R. br. godine.05. stav 1. godine. Član 11.11. sin i ćerka. poravnanjem zaključenim 27. označenih rešenjem O. pa je u momentu njegove smrti tužilja kao njegova supruga – naslednik jedne šestine svih nepokretnosti iz ostavinskog rešenja. raspravili zaostavštinu . Njegovi zakonski naslednici su sporazumom. pokreću ostavinski postupak na zaostavštini svekra tužilje.132 - . Ž. Ž. br. a neo d momenta donošenja ostavinskog rešenja. Bez znanja tužilje.2006. Po žalbi tužene. Z. _____/98. Ostavilac P. Zakona o nasleđivanju) 292. 2365/95) 291. već u skladu sa članom 12. Opštinskog suda u N…. Pokojni svekar tužilje umro je oktobra 1998. PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE (Član 212. gde je po odricanju majke ćerka oglašena naslednikom na celokupnoj imovini. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je ona vlasnik po osnovu nasleđa na jednoj idealnoj šestini nepokretnosti.1990 godine. 723/06 od 09. kad ostavilac nema potomstva spuružnik ne nasleđuje u prvom naslednom redu. (Iz presude Okružnog suda u Nišu.

R. i da. Ukoliko bi se na mestu umrlog tužioca pojavili njegovi naslednici odnosno stupili u parnicu na mestu umrlog tužioca. ne predstavlja prethodno pitanje u ostavinskom postupku. Gž. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je dalji postupak rasprave zaostavštine iza pok.. i J. P. god. Gž. ZPP. Gž. Gž. bez uticaja su izjave o nasleđivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih činjenica. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.) Kada pre okončanja ostavinskog postupka postane sporran obim zaostavštine. već svi naslednici. Pre nego što sud odluči o obustavi postupka. 123. Budući da se umešao u parnicu samo bračni drug tužioca. Z. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu..) 294. te da ona i nema pravnog interesa da pobija rešenje o nasleđivanju iza pok. 297. da poravnanje pobija u parničnom postupku. Rev. od kojih zavisi pravo na nasleđe.10. koji se već vodi. (Vrhovni sud Srbije.. god. zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca. u stvari i nije učesnik u nasleđu iza pok. koje takođe nije smetnja da se nastavi parnica za poništaj poravnanja kojim je rešeno pitanje nasleđivanja iza pok.04. potrebno je da se ostavi mogućnost naslednicima da se o tome izjasne.Ž. Budući da R. to nisu ni učesnice R.2004. 2. jer ne može samo jedan od više naslednika da preuzme parnicu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 380. a kako ostavilac druge imovine nije imao. u smislu čl. obustavio. P. sve i da Z.nesporno je. nije imala bliskih srodnika kao zakonskih naslednika a. zaostavština nije pravilno označena. 5483/98 od 20. u tom delu. 1995. Pobijano rešenje nema to pravno dejstvo da sprečava učesnicu R. kao i pravo na zakonsko nasleđivanje. 658/04 od 19. u slučaju kada je umrli ostavio imovinu. niti one ističu bilo kakav zahtev iz onoga što predstavlja njenu zaostavštinu. ZON-a. tač. U prvostepenom postupku je utvrđeno da pok.10. Kako se ostavinski pokreće i vodi po službenoj dužnosti.1996.) 296. pa je stoga Okružni sud odbio kao neosnovanu žalbu učesnice R. Z. 10649/95) . 10201/96 od 25. 677/95 od 30. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu.1999. P.133 - . god.) 295.10. Okolnost da se između trećih lica i sada pokojne vodi postupak o poništenju ugovora na osnovu koga je pokojna stekla pravo svojine na predmetnom stanu.NASLEDNO PRAVO u potpunosti.god. ishoduje i drugačiji raspored zaostavštine pok. Okružni sud je odbacio kao nedozvoljenu njenu žalbu kojom se prvostepeno rešenje pobija u navedenom delu. Z. sud je bio dužan da utvrdi koji su zakonski naslednici umrlog tužioca i da li oni žele da stupe u parnicu na mesto umrlog tužioca. osim one navedene u poravnanju. prvostepeni sud je bio ovlašćen da prekinuti postupak nastavi donošenjem pobijanog rešenja. onda to mogu učiniti samo svi naslednici koji kao sanaslednici imaju status jedinstvenih suparničara. na osnovu čl. zavisno od odluke u parnici.

Zakona o obligacionim odnosima. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu.134 - . Zaskona o nasleđivanju . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Zbog toga će prvostepeni sud u ponovnom postupku pozvati imenovanog naslednog učesnika da se izjasni.okončanja ostavinske rasprave.) 300. 2552/97) 301. Poništaj nasledničke izjave – shodno čl. Zakona o nasleđivanju) 298.može se tražiti do završetka . Od toga će zavisiti dalji tok postupka i odluka suda. Gž. jer se do tog momenta može dati i nova naslednička izjava ukoliko se poništi prethodna. 65. da testamentalnim naslednicima dostavi pismeni dopis kojim traži da se izjasne u roku od 15 dana o postavljenom zahtevu zakonskih naslednika na nužni deo. Zahtev za poništaj nasledničke izjave o odricanju od nasleđa zbog zablude može se ostvariti do svršetka ostavinske rasprave pred prvostepenim sudom a nakon toga taj zahtev se može ostvariti samo u parnici pod uslovima propisanim odredbama čl. godine) 299. 1. Iz obrazloženja: Jednom data naslednička izjava (negativna ili pozitivna) smatra se konačnom i važi kako u odnosu na zaostavštinu koja je predmet ostavinskog postupka tako i na docnije pronađenu imovinu. Ostavinski sud je u obavezi. tokom postupka raspravljanja zaostavštine. O.okončanja ostavinske rasprave može se tražiti poništaj nasledničke izjave.2007. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. i 117. 220. Gž.2008. 35/96 od 20.12. Lice koje se odreklo nasleđa nije naslednik. 213. 4668/07 od 17.10. Sve do završetka .03. da li ona zapravo traži poništaj nasledničke izjave iz navedenih razloga u smislu odredbe čl. 4. Zakona o nasleđivanju.1996. jer se do tog momenta može dati nova naslednička izjava. god.god. st. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – mart 2002.) . ukoliko se poništi prethodna. 2084/07 od 04.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE OD NASLEĐA (Član 213. st. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu. pa sud nije dužan da mu uruči rešenje o nasleđivanju.

Izjava kojom se ne osporava punovažnost testamenta o formi i sadržini ne predstavlja nasledničku izjavu. ali se po . Naslednička izjava data protivno odredbama Zakona o nasleđivanju čini ostavinsko rešenje nezakonitim.1198.1999.) 303. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – maj 2004. ili je data usled prevare ili u zabludi. Pravo na poništaj nasledničke izjave pripada samo licu koje jet u izjavu dalo a ne drugim licima.) 305.njegovoj pravnosnažnosti – ono ne može staviti van snage presudom parničnog suda. god.) 304. pa se pronađe nova imovina.2000.01. Rev. Rev. može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom. god. 194/95) .1999. 6396/97 24. Neopoziva je izjava o odricanju od nasleđa. 3100/98 od 13. Rev 4229/98 od 09. Naslednik. god.) 306. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. god. Gž. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu. koji je dao izjavu.03. 2565/99 od 26. kao i izjava o prijemu nasleđa.) 307. Zakona o nasleđivanju) 302. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. pa ni sanaslednicima.135 - .NASLEDNO PRAVO PRIRODA IZJAVE O ODRICANJU I NJEN PONIŠTAJ (Član 214. Rev.01. (Vrhovni sud Srbije. god.09. Data naslednička izjava i rešenje o nasleđivanju vezuju stranke koje su učestvovale samo ukoliko se odnose na pravo nasleđa dok svakom od učesnika u ostavinskom postupku ostaje i dalje pravo da u parnici opstvaruje zahtev koji se zasniva na njegovom pravu svojine nezavisno od prava nasleđa.

. Dakle. ako je tom prilikom bilo mana u pogledu volje strana.član 117. a ne i sudovi po službenoj dužnosti).136 - . pa je sud na osnovu odredbe člana 127. Nakon nasledničke izjave. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo tužilji. rušljivi ugovori su oni koji proizvode pravna dejstva ali koji mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi (te se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica. nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. ako je izjava data u zabludi. uz istovremeno ustupanje naslednog dela. U konkretnom slučaju utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog. kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno . tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi. ustupilac je legitimisan da traži njeno poništenje. smatra se izjavom o prijemu nasleđa. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili prevarom). Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi učesnik M. Rušljivost se primenjuje u materiji mana volje (pretnja. Zakona o nasleđivanju) 308. koju čine akcije navedenog Preduzeća. date o ustupanju naslednog dela od strane jednog od naslednika. Zakona o obligacionim odnosima. prevara) i kod ograničene poslovne sposobnosti. To znači da njegovo poništenje može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. Zakona o obligacionim odnosima. Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora. stav 2. stav 1. Ovo zbog toga što takva izjava predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. zabluda. Zakona o nasleđivanju. u smislu člana 216. tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Ugovor je rušljiv kada ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica. primio ustupljeni deo. Zakona o nasleđivanju. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu shodno odredbi člana 216. Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog. tuženi i V.član 111.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE U KORIST ODREĐENOG NASLEDNIKA (Član 216. Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi. Tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti .O. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. Pošto je tuženi M. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana.

a ne i sudovi po službenoj dužnosti.prema članu 111. Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi. tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti ugovora. kao i kod ograničene poslovne sposobnosti. Zbog toga je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu. prevara).rušljiv kada ga je zaključila ograničeno poslovno sposobna strana. tuženi i lice V. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili je prevaren). Ustupilac je upravo zbog toga legitimisan da traži poništenje nasledničke izjave ukoliko je prilikom njenog davanja bilo mana u pogledu volje strana. koju čine akcije naznačenog preduzeća. Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi imenovani učesnik. ako je izjava data u zabludi. . Pošto je ovaj tuženi primio ustupljeni deo. stav 1. Rev. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno. u smislu člana 216. Otuda se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi. Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca. Prema članu 117. tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje.137 - . U konkretnom slučaju. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo navedenoj tužilji. Zakona o nasleđivanju. zabluda. što znači da poništenje ugovora o poklonu može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. Zakona o obligacionim odnosima. stav 2.04. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. Rušljivi ugovori proizvode pravna dejstva ali mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi. Zakona o nasleđivanju. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. Naslednička izjava o ustupanju naslednog dela data od strane jednog od naslednika predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika.2008. godine) 309. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu .shodno odredbi člana 216. Iz obrazloženja: Ugovor je . pa je sud na osnovu odredbe člana 127. Zakona o obligacionim odnosima . smatra se izjavom o prijemu nasleđa. Rušljivost se primenjuje u domenu mana volje (pretnja. u ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika. Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog.O. 804/08 od 03. uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica.

NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika. 10525/95) 313. god.) 310. odnosno ustupljeni deo nasleđa. Gž. Rev. kao ni koja su im prava i koji je značaj nasledničke izjave. Rev.02. Zakona o nasleđivanju) 314. (Vrhovni sud Srbije.10. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. Rev. Rev. (Vrhovni sud Srbije. PREĆUTNI PRIJEM NASLEĐA (Član 219. god. 4320/99 od 22. AKO JE DATA IZJAVA O PRIJEMU NASLEĐA (Član 220. pa je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu. i kao dvostrani pravni posao ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako sanaslednik prihvati ponudu. god.138 - . godine) Naslednička izjava o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. Ako su stranke u vreme raspravljanja zaostavštine znale za zaveštanje i njegovu sadržinu. ali ga namerno nisu predale sudu. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.) .04. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.2000. bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za ustupanje.) 312.2008. 3991/99 od 19.02. U slučaju odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika.2000. Rev. 6752/97 od 01. ne mogu se – u takvim okolnostima – koristiti ptavom da u posebnoj parnici ostvaruju svoj zahtev.) 311. 3298/99 od 10. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanju svog naslednog dela. 804/08 od 03.1998. Zakona o nasleđivanju) Naslednička izjava neće biti u skladu sa zakonom ukoliko naslednicima nije predočeno šta predstavlja ostavinsku masu. Kod pravnih poslova bez naknade bitnom zabludom smatra se i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze.01.2000. To semože primeniti i na izjavu o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. god.

god.1997. Tužioci su na taj način prekludirani u pravu na ostvarivanje naslednog dela. on će se raspraviti u parnici. U ostavinskom postupku se jasno razlikuju. isto će se ukinuti. po svojoj prirodi i domašaju.) 316. ne bi trebalo postupati na isti način. Zakona o nasleđivanju) 317. Ukoliko je ostavinsko rešenje protivrečno nasledničkim izjavama. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. naslednička izjava i sporazum o deobi.07. Ostavinski sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika ( koji tvrdi da je bio u zabludi ) . Kod davanja nasledničke izjave.1995. list FNRJ". godine).uputiti na parnicu. 46/97 od 28.139 - . kojim je je propisano da pravo zahtevati zaostavštinu nasledniku ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za godinu dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine a najdalje za deset godina računajući od smrti ostaviočeve odn. Gž.) NEZASTARIVOST PRAVA NA ZAHTEVANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 221. Gž. 870/95 od 28. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. 20 od 11. . br. Prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina. U slučaju da je sporazum o deobi sačinjen u zabludi. Iz obrazloženja: Pravni prethodnik tužilaca umro je 1956.kao njegovi zakonski naslednici . od proglašenja testamenta. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. pri čemu nema potrebe prekidati ostavinski postupak. to se ( kao i svako poravnanje ) i on može napadati i pobijati.NASLEDNO PRAVO 315. Prekluzija je nastupila na osnovu člana 144.sve do utuženja 1994. jer Zakon o nasleđivanju tako nešto ne predviđa. god. Protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe . godine a tužioci .04. a ukoliko između naslednika postoji spor o tome. Iz obrazloženja: Jasno se razlikuju naslednička izjava i sporazum o deobi. budući da sporazum o deobi praktično predstavlja poravnanje pred sudom.1955. godine nisu tražili da se utvrdi da ostavinsku masu iza njihovog pravnog prethodnika ( supruga ) i oca čine nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva.5. Međutim.zakonska prekluzija. može se tražiti poništaj izjave zbog eventualne zablude.

51/03 od 21.07.) 319.140 - .ovde tužioca u naznačenom iznosu.izgubili pravo na zakonsko nasleđivanje. Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 20.12. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. čak i pod pretpostavkom prihvatanja revizijskih razloga vezanih za nepostojanje uslova za sticanje svojine održajem zbog nesavesnosti tuženih. god.1995. ima za posledicu odbijanje tužbenog zahteva.2 1248/10 od 08. Gž. do njegovog prekida. tužbeni zahtev nije osnovan iz iznetih razloga.imajući u vidu ovu zakonsku odredbu.2009. Rok zastarelosti se računa od momenta smrti. 255/2004 od 11. godine u ostavinskom postupku. a ne od sudske odluke ili podnošenja zahteva. godine tuženi je oglašen za naslednika na idealnoj 1/3 zaostavštine iza smrti ostavioca.) OBIM NASLEDNIKOVE ODGOVORNOSTI ZA DUGOVE (Član 222. Kako naslednici odgovaraju za ostaviočeve dugove. Gž.1. pa je obavezao tuženog da mu plati 1/3 navedenog iznosa. god.11. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Istim rešenjem je utvrđeno da pasivu zaostavštine čini dospelo novčano potraživanje imenovanog advokata .2004. Rev.2003. U parničnom postupku tužilac ima pravo da potražuje od tuženog naplatu dugova (svojih potraživanja) pokojnog ostavioca kada su oni utvrđeni pravnosnažnim ostavinskim rešenjem. to drugostepeni sud nalazi da je osnovan tužbeni zahtev tužioca.NASLEDNO PRAVO Tužioci su .05.2003. jer je potraživanje tužioca utvrđeno pomenutim rešenjem koje je postalo pravnosnažno.god. Stoga.610/95 od 03. To što tužilac nije prijavio svoje potraživanje do 24. (Iz Presude Višeg suda u Kraljevu.06. Gž. nije od uticaja.) 318. Zakonska prekluzija koja je nastupila. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.2010. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. koja se mora primeniti na materijalno-pravni odnos stranaka protekom zakonskog roka za ostvarenje zaostavštine . godine) . a na osnovu punomoćja izdatog od strane ostavioca u navedenom predmetu. a što sud navodi kao razlog za odbijanje tužbenog zahteva. Zakona o nasleđivanju) 320.

V. u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. istog. što je potvrdio i sada pokojni otac tuženih u periodu lečenja posle saobraćajne nezgode.2007.55 eura. Zakona o parničnom postupku stranku mora da zastupa u postupku po reviziji. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija neosnovana." AD da pokojnom D. u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu stranu valutu na dan isplate. tuženi su naslednici svoga oca . Nadležni Okružni sud je naznačenom presudom od 21. godine.12.55 eura.000 eura . Vrednost nasleđene imovine je veća od visine duga u iznosu od 45. Jer. onda su pravilno nižestepeni sudovi utvrdili obavezu zakonskog naslednika da vrati istu sumu novca koja je data na zajam.K. i 4. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog V. sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate. sa domicilnom kamatom na iznos od 33. stav 2. Razlozi nižestepenih presuda nisu između sebe protivurečni. ovog Zakona na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.12.150. 2.256. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi V. stavom 2.V. Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399.V. sa rokom vraćanja do 01. a koji nije u ugovorenom roku vraćen." čiji je on bio direktor. godine pa do isplate.000.a sve počev od 01.16 ari u G.55 eura u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke otkupljuju efektivnu stranu valutu u mestu ispunjenja na dan isplate. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.256. izreke potvrdio. Iz obrazloženja: Tuženi V.V. stav 2. Tužilac je sada pokojnom imenovanom ocu tuženih u više navrata dao na zajam ukupan iznos od 45.000 eura i na iznos od 1. je.sada pokojnog D.141 - . Prema utvrđenom činjeničnom stanju.36 ari i 1.u stanju lečenja posle saobraćajne nesreće bio sposoban za rasuđivanje i imao saznanje o svojim obavezama po osnovu ugovora o zajmu. . i dopunskim rešenjem istog suda oglašen je za zakonskog naslednika svoga oca na svim pravima po osnovu poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u G. blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. isplati iznos od 45. preko punomoćnika advokata.97 eura.2002. Postojanje duga u navedenom iznosu i okolnosti da dug nije vraćen utvrđeno je iz dokaza izvedenih u postupku.kao zajmodavca. a ne u ime i za račun preduzeća "V. i prvostepenu presudu u stavu 1.022. na iznos od 10. a ni sadržini dokaza izvedenih u postupku.NASLEDNO PRAVO 321. Tuženi V. koji na osnovu člana 84. Kada je vrednost nasleđene imovine veća od novčanog iznosa koji je predmet ugovora o zajmu između ostavioca . Neosnovan je razlog revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361.256. kojim je obavezana Kompanija "D.58 eura. kao fizičkom licu.02. rešenjem Drugog opštinskog suda u B. na iznos od 1.2002.00 dinara. sin zajmoprimca. a koji je . Pobijanom i prvostepenom presudom dati su razlozi o odlučnim činjenicama na kojima je zasnovana odluka o tužbenom zahtevu.prema datom nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra .M.kao zajmoprimca i tužioca . Navedeni iznos dat je na zajam isključivo ocu tuženih. tačka 12.M. u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze. tačka 9.. kao i na 1/2 idealnog dela nepokretnosti stambene zgrade površine 1. na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 1.233.. presude obavezan je da tužiocu B.

10. a zbog okolnosti da sada pokojni otac tuženih posle saobraćajnog udesa.2007. Obaveza tuženog V. Zakona o nasleđivanju.V. dug u iznosu iz stava 1. po članu 222. 1353/07 od 03. i 2. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu dužnika i potvrdio je prvostepeno rešenje.NASLEDNO PRAVO Na utvrđeno činjenično stanje pravilnom primenom materijalnog prava odlučeno je kao u stavu 1. to postoji odgovornot Republike Srbije – naslednika shodno članu 222. br. Na osnovu člana 562.2006. Neosnovano je isticanje u žalbi da nema odgovornoti tuženika – dužnika. Zakona o nasleđivanju. Iz obrazloženja: Rešenjem o izvršenju prvostepenog suda dozvoljeno je izvršenje pa se dužnik Republika Srbija obavezuje da isplati poveriocu iznos. 454/06 od 29. Zbog toga je neosnovan razlog revizije da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava. pri činjenici da novčani iznos koji je predmet ugovora o zajmu nije u ugovorenom roku vraćen. Kako je veštačenjem utvrđeno da je vrednost imovine pokojnog veća od duga. a to je da nije utvrđen status zemljišta na kojima je dužnik postao naslednik. proizilazi iz odredbe člana 222. pa je i izvršenje nedozvoljeno.. proizilazi zaključak nižestepenih sudova o postojanju odnosa zajma između tužioca i oca tuženih. i 2.142 - . izreke prvostepene presude.pre doživljene saobraćajne nesreće. kojom je propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. prvostepene presude. to je pravilnom primenom navedenih odredbi materijalnog prava. godine ) 322. Rev. i 2. Kako je vrednost nasleđene imovine veća od iznosa koji predstavlja zajam.. već i iskaza svedoka koji imaju saznanje da je tužilac ocu tuženih dao na zajam predmetni iznos te da je postojanje duga u utvrđenom iznosu priznavao i sada pokojni . na osnovu pravnosnažne presude. Zakona o nasleđivanju i naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine. Takođe proizilazi da je utvrđena obaveza dužnika – tuženika u parnici za isplatu tužiocu – poveriocu novčani iznos od. U toj situaciji na obavezu naslednika ne utiče status zemljišta na kome je postao vlasnik. prema razlozima pobijane i prvostepene presude. Iz okolnosti da je tužilac ocu tuženih dao na zajam iznos iz stava 1. naslednik svoga oca. a zbog težine zadobijenih povreda od kojih je nastupila smrt.03. Međutim. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze. Zakona o obligacionim odnosima. Naime. izreke prvostepene presude. Za takvu odgovornot dužnika ne utiče okolnost koja se u žalbi ističe. odlučeno kao u stavu 2. god. Zakona o nasleđivanju.... Kada je za naslednika imovine pokojnog proglašena država – Republika Srbija. pravilno je obavezan tuženi V. da tužiocu vrati istu sumu novca koja je data na zajam sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate. nije bio u takvom stanju svesti da bi se iz njegove izjave mogao izvesti zaključak o postojanju duga prema tužiocu.. na ime duga ostavioca. tog suda.) . prvostepene presude nije utvrđen samo iz činjenice da je otac tuženih posle saobraćajne nesreće priznao postojanje odnosa zajma. Gž. tada naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine shodno članu 222. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije. Vrhovni sud je cenio navode kojima se osporava postojanje potraživanja tužioca po osnovu ugovora o zajmu. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. pa je u tom delu žalba neosnovana. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog i država – dužnik je postala naslednik. Odlučujući o reviziji.

143 - . pre smrti ostavioca koji je preminuo 25. postojeće na kp.otvara čovekovom smrću. godine ( dakle.NASLEDNO PRAVO 323. god. Zbog toga.jer u ostavinskom postupku nije nasledio obavezu naknade štete koju je tužilac pretrpeo. bila 1/2 stambene zgrade u O. Zakona o nasleđivanju . (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. . da je vrednost nepokretnosti u tom postupku procenjena na 1. Jer. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara samo do visine vrednosti nasleđene imovine. stav 1. a koja tužiocu nije naknađena pre smrti ostavioca. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac potražuje od tužene Republike Srbije primljeni deo cene po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti (izostanak zakonske forme) zaključenog sa sada pok. i to po sili zakona samom činjenicom smrti. istog Zakona . Dug ostavioca je . podneo tužbu radi naknade štete.u konkretnom slučaju .10. br. M.11... Gž. 02.2002.12. iz P. ostaviočeva obaveza naknade štete tereti naslednika po sili zakona kao dug ostavioca._____/99 od 10. ovakav stav prvostepenog suda nema uporište u materijalnom pravu. koja je -prema utvrđenju prvostepenog suda .sina i naslednika pokojnog O. Naslednika tereti obaveza naknade štete koja je dospela pre smrti ostavioca a koja tužiocu nije naknađena od strane ostavioca.I. činjenica da visina štete nije utvrđena pre nastupanja smrti štetnika nije od uticaja na pravo oštećenog da štetu zahteva od naslednika.. Iz obrazloženja: Tužilac je protiv tuženog ."naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine". jer ostaviočevi dugovi postaju u trenutku otvaranja nasleđa dugovima naslednika a nasleđe se . tvrdeći da ju je pretrpeo u požaru koji je izazvao otac tuženog O. Zakona o obligacionim odnosima. biv. zatim da je ova nepokretnost predmet izvršenja u postupku I. i to pod uslovima i u obimu propisanim članom 222. godine ). I. Naime.000.2006.nastala 10.) 324.____/99 radi naplate novčanog potraživanja neparničara M..00 dinara. 1999. posebno zbog toga što pre smrti oca tuženog pravo tužioca za naknadu štete nije ni utvrđeno .obaveza naknade štete koja se.placa na koje se ova kuća nalazi. Sa obrazloženjem da tuženi nije pasivno legitimisan . 1491/2005 od 4.2002. jer naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. br.020._______/9 KO O… kao 1/2 zemljišta .. na osnovu izvršne isprave. Zakona o nasleđivanju. u smislu odredbe člana 186. smatra dospelom od trenutka nastanka štete. P.600 DM s kamatom... Zakona o nasleđivanju . Imajući u vidu da je predmet zaostavštine pok.I. iz O. br. na naslednika prelaze i prava i obaveze ostavioca. I. da potraživanje u navedenom izvršnom postupku iznosi 9.."zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti" i odredba člana 222.prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev Međutim. koji je i preminuo od posledice ovog požara. Na to upućuje odredba člana 212. A.saglasno odredbi člana 206. A. čiji je zakonski naslednik tužena Republika Srbija.

559. Prvostepeni sud je zaljučio da tužena nije u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos. Sporno je da li je tužena kao zakonski naslednik svog pokojnog supruga u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos. po navedenom izvršnom predmetu. Tužena nije imala znanja da je njen sada pokojni suprug uzeo na zajam od tužioca označeni iznos deviza. 222. br. stav 1. Naime. A. Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Ovo zbog toga što ako bi vrednost imovine u potpunosti zalegla za potraživanje u vezi s kojim teče izvršni postupak. st. st.) 325. br. br. zatim koliko iznosi dug ostavioca. tako što će radi pravilne primene čl.____/99 od 10. 2. niti u koju svrhu je ovaj iznos utrošen. Zakona o nasleđivanju. 222. M. 02. I. i 558.i glasnik SRS". 222. Gž. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti saglasno navedenim primedbama. god. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik SRS". 46/95). 46/95). br. propisuje da naslednik . stav 1. ZON-a utvrditi najpre vrednost nasleđene imovine i vrednost duga pok. istog zakona dužan da mu taj iznos vrati. 222. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je dao na zajam pokojnom suprugu tužene određeni novčani iznos u nemačkim markama o čemu je sačinjena i pismena isprava. Odredbom člana 140. prvostepeni sud pogrešno nalazi da vođenje postupka izvršenja u navedenom predmetu i postojanje ostaviočevog duga prema neparničaru M. nema značaja za vođenje ove parnice. jer u slučaju donošenja pravosnažne presude o usvajanju tužbenog zahteva tužioca. 52/74.2006. br. već bi imao pravo da traži izvršenje i na drugoj imovini tuženika. Zakona o nasleđivanju ("Sl. što bi bilo u suprotnosti sa odredbom čl.144 - . Zakona o nasleđivanju. po kojoj naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. 1.557. 428/06 od 30. 1/80). odnosno člana 222. Nije sporno da je sada pokojni suprug tužene dugovao tužiocu tuženi iznos u smislu odredbe čl. tek u toj meri (vrednosti) tuženik će moći da odgovara za sporni dug u ovoj parnici. tužilac kao izvršni poverilac ne bi bio ograničen da protiv tužene Republike Srbije traži izvršenje samo na imovini koja je bila predmet nasleđivanja. br. 1/80) odnosno čl. 52/74. usvajanjem tužbenog zahteva prema tuženoj Republici Srbiji. a ako šta ostane. Zakona o obligacionim odnosima kao i da je u smislu čl. ispostavilo bi se da bi tužena Republika Srbija odgovarala za dugove ostavioca i svojom sopstvenom imovinom. po presudi P. glasnik SRS". a sa takvom ocenom slaže se i drugostepeni sud. radi pravilne primene navedenog propisa prvostepeni sud je bio dužan najpre da utvrdi koliko iznosi vrednost nasleđene imovine. Zakona o nasleđivanju ("Sl. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. i 562. Iza smrti pokojnog supruga tužene nije ostavila nikakava imovina. 1999. Tužena kao naslednik svog pokojnog supruga iza kojeg nije ostala nikakva imovina za nasleđivanje ne odgovara za ostaviočeve dugove u smislu člana 140. godine i da dovede u odnos te dve vrednosti pa tek onda da razmotri ima li mesta i u kom obimu obavezivanju tužene Republike Srbije da tužiocu vrati iznos spornog novčanog potraživanja.NASLEDNO PRAVO kao i na pozivanje tuženika u odgovoru na tužbu na odredbu čl. glasnik SRS".05.

Gž. a tužioci su kupili nepokretnost u delovima od po ½ a shodno članu 104. 1194/96 od 03. to tužioci imaju pravo na povraćaj kupoprodajne cene radi povraćaja u pređašnje stanje. To znači da naslednik za dugove ostavioca odgovara samo ako u vrednosti njegovog naslednog dela za njih postoji pokriće.) ODGOVORNOST SANASLEDNIKA (Član 224. odgovara za njegove dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Iz spisa proizilazi da je poništen ugovor o kupoprodaji zaključen između tužilaca kao kupaca i pravnog prethodnika tuženih kao prodavca. stav 2. Na utvrđeno činjenično stanje. pošto prema utvrđenim činjenicama ne proizilazi da je zajam koji je pokojni suprug tužene uzeo od tužioca utrošen za podmirenje tekućih potreba bračne zajednice. Presudom drugostepenog suda. 1442/96 od 22. pa pošto je odgovornost naslednika za dugove ostavioca ograničena do visine vrednosti nasleđene imovine to proizilazi da tužena kao naslednik pokojnog supruga u smislu citiranog propisa nije dužna da izvrši isplatu utuženog iznosa tužiocu kao dugovanje njenog pokojnog supruga.NASLEDNO PRAVO odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.) 326. (Iz odluke Okružnog suda u Kraljevu. u obaveze dužnika iz izvršne isprave je takvo da se u odnos potraživanja može preći na više načina.09. tako da se obavezuju tuženici da plate solidarno tužiocima navedeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom.1997. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno . a što je slučaj kod nasleđivanja. Zakona o braku i porodičnim odnosima. Gž. kako to iz utvrđenih činjenica proizilazi.1997. preinačena je prvostepena presuda. Pored toga tužena nije odgovorna za dugove svog sada pokojnog supruga ni svojom posebnom imovinom u smislu člana 336. stupanja u prava poverioca odn.05. U konkretnom slučaju pokojni suprug tužene nije imao nikakve imovine za nasleđivanje. ZOO. Zakona o nasleđivanju) 327. niti za obaveze koje po opštim propisima terete oba bračna druga.145 - . Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su dužni da plate tužiocima navedeni novčani iznos u delovima od po ½ sa zakonskom zateznom kamatom. Pitanje pravnog sledovanja. god. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Naslednik stupa u prava i obaveze poverioca tj. Zakonski naslednici odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. Kako je ugovor poništen. god.

2005. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu.01. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Nije sporno da je nasledni deo tuženih veći od ukupne obaveze tuženih. Prodavac iz ugovora je u međuvremenu umro. Zakona o nasleđivanju) 331.01.10. Gž. god.1997. Okončanja ostavinskog postupka zajednički upravljaju i raspolažu imovinom koja je predmet ostavine. br. Naslednik koji je snosio troškove sahrane ostavioca ima obligacioni zahtev prema ostalim naslednicima za srazmerno učešće u tim troškovima i taj zahtev može ostvariti u posebnoj parnici. Naslednici do deobe odn. god. 163/95) NASLEDNIČKA ZAJEDNICA (Član 229.) PRAVO NASLEDNIKA KOJI JE ŽIVEO ILI PRIVREĐIVAO U ZAJEDNICI SA OSTAVIOCEM (Član 232. utvrđene ovom presudom.1997. Gž. Rev. može svoja prava ostvariti u posebnoj parnici. 440/05 od 19. Gž.04.) 328. 7169/99 od 16. Posle punovažnog poravnanja suvlasnički udeli su definitivni te se o ovome više ne može voditi spor. Zbog toga je prvostepena presuda preinačena i odlučeno kao u izreci.NASLEDNO PRAVO pravo. god. Naslednik koji nije u toku ostavinskog postupka zahtevao izdvajanje iz zaostavštine imovine po osnovu sticanja u braku. Zakona o nasleđivanju) 329. Zakona o nasleđivanju) 330.2000. (Vrhovni sud Srbije. 12136/96 od 22. 1471/95 od 23.146 - .) PRAVO NA DEOBU NASLEDSTVA (Član 228.) . shodno članu 224. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Zakona o nasleđivanju. a tuženici su njegovi zakonski naslednici i oni odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.

M. 377. s obzirom na okolnost da se njihova majka R.. godine. u ostavinskom postupku iza pok. Okružni sud je na osnovu čl. a najdalje za 10 godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta (st. protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe.M. god. br. svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način.O.2005.12.. Pok.02. u celini izmiren u pravu nasleđa. 1) dok prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina (st. po nalaženju Okružnog suda.. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ZON-a. U pogledu blagovremenosti tužbe. ZPP-a. pa se ovde ne radi o ponavljanju postupka. ZON-a.O. M. iz R. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je utvrđeno da su tužioci po osnovu prava predstavljanja preko njihove majke R. Ako je naslednik u žalbi protiv rešenja o nasleđivanju postavio zahtev da se iz zaostavštine ostavioca izdvoji njegova posebna imovina. a tužioci nisu pozivani na nasleđe po pravu predstavljanja njihove majke. 2. ako u zakonskom roku nije zahtevao zaostavštinu. Prema tome. i da zaostavštinu ne potražuje.. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 139. prvostepeno rešenje će se ukinuti. 1579/05 od 15. glasnik RS". ne radi se o izjavi o odricanju od nasleđa i ne primenjuje se pravilo iz čl.) . Prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu čl.) PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (Član 237. st. Dakle. 1/80 i 25/82) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa (u daljem tekstu: ZON). 101/03) primenjuje se Zakon o nasleđivanju ("Sl. važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. pa kako se ima smatrati da je nasleđe otvoreno danom smrti ostavioca. U ovoj pravnoj stvari tužioci zahtevaju zaostavštinu ostavioca pok. prvostepeni sud pogrešno nalazi da se imaju primeniti pravila o ponavljanju postupka. 46. već o nasledničkoj tužbi. god. 12215/96 od 18. po kojoj pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine. br. glasnik RS". Gž.N. Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje bilo nepotpuno utvrđeno. 52/74. umro je 12. odrekla nasleđa. br. 1. u konkretnom slučaju. Gž. sa naslednim udelom od 1/3 imovini bliže označenoj u izreci prvostepene presude. kada je naslednik u ostavinskom postupku izjavio da je poklonom učinjenim od ostavioca. ukinuo prvostepenu presudu.NASLEDNO PRAVO 332. ostavinski sud nije ni bio dužan da po pravu predstavljanja njihove majke na nasleđe poziva tužioce. Nasledniku prestaje pravo na nasleđe.1997. Stoga.1996. iz R… njihovog dede po majci R. prema odredbi člana 237. naslednici sada pok. M. Zakona o nasleđivanju) 333. prema odredbi čl. st.147 - . i 131. Naime. ZON-a.11. 2). 46/95. u konkretnom slučaju. koji nisu ni morali da učestvuju u postupku.02. 3. st.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful