3.1.3.

NASLEDNO PRAVO

NASLEDNO PRAVO

PREDMET NASLEĐIVANJA (Član 1. Zakona o nasleđivanju)

1.
Ako je propisanim pravnim aktom njegovom nosiocu već priznato pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, isplata naknade za period u kome je titular bio živ prestaje da bude lično pravo koje se gasi njegovom smrću i postaje imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Pokojni suprug tužilje bio je korisnik prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, koju je ostvarivao u periodu od 07.04.1998. godine pa do 17.12.2005. godine. Suprug tužilje preminuo je 31.01.2006. godine, a naknada je isplaćivana u skladu sa rešenjem koje je doneo tuženi, u odgovarajućim iznosima do 31.08.2001. godine, a od 01.09.2001. godine pa do dana do kada je naknada isplaćivana iznos određen rešenjem umanjen za 39 %. Pri tome, tužena nije donela novo rešenje kojim bi odredila visinu naknade u drugom iznosu. Inače, tužilja je pravnosnažnim ostavinskim rešenjem nadležnog suda oglašena za naslednika na zaostavštini pokojnog supruga. Kod ovakvog stanja stvari prvostepeni sud zaključuje da je isplata naknade po osnovu nezaposlenosti lično subjektivno pravo koje prestaje smrću nosioca tog prava, pa je tužbeni zahtev odbijen. Stav je Okružnog suda da se ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti, jer je usled pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Naime, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, prema odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, lično – subjektivno pravo koje postoji do trenutka smrti njegovog titulara. Pravilan je, isto tako, i zaključak da je ovo pravo subjektivnog karaktera, pa zbog toga nije nasledivo i ne ulazi u zaostavštinu za slučaj smrti njegovog nosioca. Međutim, pravo na novčanu naknadu pripada korisnicima ovog prava iz čl. 108. navedenog Zakona, pod uslovima propisanim preostalim odredbama, ali u cilju obezbeđivanja minimalnih sredstava radi egzistencije nosioca prava i članova njegovog domaćinstva. Kada je pravo na novčanu naknadu propisanim pravnim aktom već priznato njegovom nosiocu, isplata naknade za period kada je titular bio živ više ne predstavlja lično pravo koje se gasi njegovom smrću, već je imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Dakle, sve dospele a neisplaćene mesečne rate, u periodu u kome je nosilac prava bio živ, predstavljaju imovinsko pravni zahtev koji može biti predmet nasleđivanja. To se odnosi i na pravo da se za ovaj period u postupku pred sudom ostvaruje naknada štete ukoliko je zbog nezakonitog načina njenog obračuna ista nastupila u vidu razlike između iznosa naknade koji je bio utvrđen pravnosnažnim i konačnim pravnim aktom i stvarno isplaćenog iznosa u istom periodu. Prema tome, samo pravo na naknadu se ne može naslediti jer je lično subjektivno i prestaje smrću njegovog titulara, ali pravo na isplatu zaostalih rata kao i pravo na naknadu štete zbog nezakonite isplate za vreme života titulara je imovinsko pravo i čini deo zaostavštine njegovog nosioca. Iz navedenog proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. 1 st. 2 Zakona o nasleđivanju, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. (Rešenje Okružnog suda u Nišu, Gž. 1225/08 od 31.03.2008. godine)
-2-

NASLEDNO PRAVO

2.
Ako u trenutku smrti ostavilac nije bio vlasnik nepokretnosti koje su od njega ranije nacionalizovane, predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju tih nepokretnosti je neosnovan. Prema Zakonu o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, u postupku se predlagači mogu legitimisati kao naslednici ranijeg vlasnika osnovnim rešenjem o nasleđivanju. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je pouzdano utvrđeno, a nije ni bilo sporno, da je rešenjem istog suda O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, raspravljena zaostavština ostavioca pok. D. P. i da su za naslednike njegove zaostavštine oglašeni njegovi sinovi, ovde učesnici kao predlagači, D. P. i M. P. Pri okolnostima koje u predlogu za donošenje dopunskog rešenja ističu učesnici da je ostavilac bio vlasnik nepokretne imovine koja je nacionalizovana još 1959. godine, nije bilo uslova za donošenje dopunskog rešenja s obzirom da u trenutku ostaviočeve smrti, 1993. godine, ostavilac nije bio vlasnik te, ranije nacionalizovane, imovine u pogledu koje se traži donošenje dopunskog rešenja, pa je prvostepeni sud doneo pravilno rešenje o obustavi postupka na osnovu čl. 113. st. 1. ZVP-a. Neosnovano je isticanje u žalbi da predlagači imaju pravni interes za donošenje dopunskog rešenja koji se sastoji u tome što je donet Zakon o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, te da im je dopunsko rešenje potrebno kako bi u postupku primene tog zakona na pravno valjan način dokazali pravni interes za ostvarenje prava iz tog zakona, te da se ovde u stvari radi o nasleđivanju prava na eventualnu naknadu ili vraćanje nacionalizovane imovine, zbog toga što se predlagači, u postupku primene navedenog zakona, mogu legitimisati kao naslednici pok. D. P., rešenjem o nasleđivanju O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, kao i zbog toga što ostavilac u trenutku smrti nije imao drugih nepokretnosti niti prava koja bi mogla biti predmet nasleđa osim onih nepokretnosti koji su bliže navedeni u označenom rešenju o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1550/05 od 11.11.2005. god.)

3.
Dok traje ostavinski postupak, može se staviti zahtev za odvajanje imovine od zaostavštine. Ako to nije učinjeno, onda se takav zahtev može staviti u parničnom postupku. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava zaključak drugostepenog suda, da zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika predstavlja sporedni zahtev koji je inkorporiran u vođenju I ostavinskog postupka o kojem odlučuje ostavinski j sud, pred kojim se vodi postupak raspravljanja zaostavštine, jer se odvajanje zaostavštine od imovine , naslednika može ostvariti u ostavinskom postupku, ali samo dok on traje. Kako je u konkretnom slučaju ostavinski postupak pravnosnažno okončan, a zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika nije istaknut u toku trajanja ostavinskog postupka, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se navedeni zahtev može ostvariti u parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4114/03 od 14.01.2004. god.)
-3-

Lično imovinsko pravo je tesno vezano za ličnost svog imaoca.. prvostepeni sud je trebao da povodom zahteva zakonskog naslednika P. ____ od 13. vezana za ličnost osiguranika. J. koje uređuju pitanje rešavanja naslednopravnih zahteva posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju (član 128. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu. poslovni broj ______ od 15. Naime. te da su u postupku raspravljanja zaostavštine zakonski naslednici ostavioca postigli sporazum o njenoj deobi. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 4346/02 od 13. odredbom člana 2. Iz obrazloženja: Iz sadržine spisa predmeta proizilazi da je zaostavština iza pokojnog D. sud ima obavezu da sa sigurnošću utvrdi predmet ove imovine i ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. te prestaje smrću titulara. usled čega ne ulazi u sastav zaostavštine koja se obrazuje za slučaj smrti tog lica. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. pa zato prestaje njegovom smrću i ne može biti predmet zaostavštine.) 6. J. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. br... Rev. ne isključuju mogućnost da naslednici ostavioca postignu sporazum i o deobi naknadno pronađene imovine.NASLEDNO PRAVO 4. a ne nematerijalna. koje je prvostepeni sud i primenio.) 5.02. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.2003. glasnik RS". god. godine. s'obzirom da je u pitanju materijalna šteta.J. V. Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. kojim je ostaviocu dat na korišćenje jednoiposoban stan u naselju B. broj 52/74). Pravno su neosnovani žalbeni navodi tuženog da naslednici ne mogu nasleđivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. jer su ta prava lična tj.. 97.12. čl.1993. Kao njegovu zaostavštinu njegova supruga prijavila je prava po rešenju preduzeća "V. za raspravljanje naknadno pronađene imovine ostavioca zakaže -4- . zbog čega se tu imaju primenjivati odredbe Zakona o obligacionim odnosima. godine. J. oktobra 1998. Gž.09.. do člana 131). Pravo iz pomenutog rešenja kojim je ostaviocu dat na korišćenje predmetni stan je lično imovinsko pravo koje je tesno vezano za ličnost svog imaoca – nosioca prava. ZVP u vezi člana 2. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Kod naknadno pronađene imovine. 4212/03 od 24.". ovo reguliše. preminuo je 3. raspravljena rešenjem prvostepenog suda.. Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju. godine. te da su se stekli zakonski uslovi za obustavljanje postupka raspravljanja zaostavštine iza pokojnog J. S obzirom da odredbe Zakona o vanparničnom postupku.1975. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da navedeno pravo ne može biti predmet nasleđivanja u smislu člana 113. propisano je da se nasleđivati mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima.12. ostavilac V. god. ali se ne odnosi na deo o kamati.2003.

za naslednike proglašena određena lica. od________ godine. 480/02. pa pošto ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. O. uz pravilnu primenu materijalnog prava. 1001/2000 od 05. Zakona o nasleđivanju u novom postupku. Pravo korišćenja grobnog mesta pripada licu koje je oglašeno za naslednika.1999.) 8. god. god. tačke 3. a osim toga ni sa sigurnošću utvrdio sastav naknadno pronađene imovine ostavioca.2000. od 25.02. ili pak zahtev koji se odnosi na stvari stečene njenim doprinosom u bračnoj zajednici.. je svojim rešenjem Gž. (Vrhovni sud Srbije. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno: U konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju je regulisano da zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti.NASLEDNO PRAVO ročište i utvrdi da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. Rev. br. doneti novu odluku kojom će raspraviti naknadno pronađenu imovinu ostavioca. bez obzira da li je za naslednika oglašeno po osnovu zakona ili po osnovu testamenta. onda predmet naknadno pronađene imovine čini i kamata na ta sredstva.05. Iz obrazloženja: Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u G. prvostepeni sud treba da razmotri zahtev učesnika – podnosioca žalbe sa aspekta primene člana 1. 7323/98 od 13. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će zakazati ročište i sa sigurnošću utvrditi predmet naknadno pronađene imovine. Rešenjem u ostavinskom postupku se ne može vršiti brisanje tj. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca. valjalo je uvažavanjem žalbe supruge ostavioca doneti odluku kao u izreci. ukinuo dopunsko rešenje Opštinskog suda u G. od _______ godine. odnosno da te stvari ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca. Naime. _____. Stoga. učesnik – supruga pokojnog je podneskom tražila od suda da pokretne stvari pripadnu njoj u svojinu. -5- .______.. Naime. br.god.. Protiv navedenog rešenja učesnik – supruga ostavioca je izjavila žalbu.) 7. Okružni sud u Č. Prvostepeni sud se nije izjašnjavao o sadržini tog podneska niti je tražio od učesnika da se izjasni da li je u pitanju zahtev koji se odnosi na predmete domaćinstva manje vrednosti. odredbom člana 1. utvrđena je naknadno pronađena imovina iza smrti pokojnog. a shodnom primenom člana 380. Zakona o parničnom postupku. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž.. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž.) 9.2002. Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti . pa su za nabrojane pokretne stvari. jer ako su to novčana sredstva na računu (štednji). što je ponovila i u žalbi. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo. još u toku postupka. Kako prvostepeni sud to nije učinio.09.

(Iz presude Okružnog suda u Beogradu. upisane na ime ostavioca. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.853/95) 14. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. god. Dopunsko rešenje o nasleđivanju kojim su tužioci oglašeni za naslednike je irelavantno kao i činjenica da se u katastarskom operatu sporna imovina vodi na pravnog prethodnika tužioca. 2976/95) 13. 1996.04.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Brisanje odn. Gž. Ukoliko treća lica polažu pravo na imovinu ili na deo te imovine. Ukoliko se dokaže suvlasničko pravo ostavioca na stanu kao bračne tekovine.raspodeli imovinu ostavioca koja je u javnim knjigama upisana na njegovo ime. 523/97 od 22. Gž. Sporna nepokretnost je postala društvena svojina rešenjem komisije za nacionalizaciju i izuzeta iz državine pravnog prethodnika tužilaca.) 11. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. ostavinski sudija je dužan da na osnovu zadnjeg katastarskog stanja ili katastarskih podataka . bračni drug i ostali naslednici mogu ostvariti svojinska. Rev. Gž.1997.02. 744/95 od 05. Imovina stečena u porodičnoj zajednici predstavlja zajedničku imovinu svih članova domaćinstva koji su privređivali u vreme sticanja imovine i njihovi suvlasnički udeli zavise od doprinosa sticalaca u sticanju te zajedničke imovine. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca trećim licima u ostavinskom postupku nije ni predviđeno ni dozvoljeno Upravo suprotno. isto pravo će biti predmet nasleđivanja. (Vrhovni sud Srbije. Ako naslednici ne postave zahtev da se poništi čitav ugovor kojim je ostavilac otuđio zajedničku imovinu stečenu u braku. Sud pravilno zaključuje da sve to nije dovoljan osnov za sticanje svojine na imovini i da je samo nacionalizacija sporne nepokretnosti izuzela nepokretnost iz imovine pravnog prethodnika tužilaca. 10550/95) 12. Nakon ostavinskog postupka nema smetnji da supruga ostavioca po pravilima parničnog postupka ostvari svoje pravo svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici.917/95) -6- . (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.) 10. oni utvrđivanje prava svojine na toj imovini mogu tražiti samo u parnici. Gž. odnosno nasledna prava samo na delu zajedničke imovine kojom ostavilac nije mogao raspolagati. god.

(Rešenje Okružnog suda u Valjevu. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Učesnik koji smatra da je zakonski naslednik ostavioca može podneti tužbu za utvrđivanje očinstva. Žalbom se osnovano prigovara na takav zaključak prvostepenog suda pošto navodi da je tužilja supruga ostavioca i da su oni živeli u predmetnom stanu. (Vrhovni sud Srbije.) SPOSOBNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 3.br.1521/98 od 08. shodno odredbama Porodičnog zakona. Legatar je primio legat konkludentnom radnjom.04. ) 17. Može smatrati da se tužilja konkludentnom radnjom prihvatila legata u vidu doživotnog uživanja u stanu pošto je nakon ostaviočeve smrti u neprekidnoj državini predmetnog stana. čime je jasno izrazila volju da taj stan koristi.1998.prihvatila legata.2005. samo ako se može sa izvesnošću zaključiti da postoji volja da se legat prihvati. Ako ostavilac za života nije priznao za svoje vanbračno dete ni pred jednim organom. 4122/95 od 12. koju je i štitila od tuženika i pred sudom. jer se nije izričito izjasnila u ostavinskom postupku da li ga se prihvata ili odriče legata. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 1431/2005 od 24.po mišljenju prvostepenog suda . Sud će odbaciti žalbu kao nedozvoljenu ukoliko žalilac nije naslednik lica čija je zaostavština raspravljena.NASLEDNO PRAVO OSNOVI NASLEĐIVANJA (Član 2. Iz obrazloženja: Tužilja se .) 18. a s obzirom na okolnosti u kojima je radnja preduzeta.10. Gž.1995.04. Gž. koji je posle smrti supruga tužilja nastavila da koristi očekujući da će na ime svog nužnog dela dobiti svojinu na tom stanu. god.) -7- .1998. Zakona o nasleđivanju) 16.god. god.685/98 od 30. god. Gž. odnosno nije dokazao da je zakonski naslednik ostavioca. Rev. nema zakonskih uslova da se takvom detetu prizna pravo na nasleđe iza smrti njegovog pretpostavljenog oca. prava doživotnog stanovanja. Zakona o nasleđivanju) 15. niti je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.04.

. onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca. Svog oca je upoznao kada je imao 10 godina. a od te godine nije bilo kontakta. Tužilac nije umišljajno usmrtio svoga oca. Do 1992. Briga o ocu sa njegove strane nije izostala njegovom krivicom. M. izuzev vojnom obvezniku koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti. a do smrti ostaviočeve ne vrati se u zemlju. M. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. -8- . Zakona o nasleđivanju) 19. A.NASLEDNO PRAVO NEDOSTOJNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 4. Oproštaj mora biti učinjen u obliku potrebnom za zaveštanje. godine imao je retke kontakte sa ocem. Zakona o nasleđivanju koji rguliše pojam nedostojnosti za nasleđivanje. niti mu je uskratio nužnu pomoć. ali je teret činjenične tvrdnje i dokaza da ova nedostojnost postoji. Nije se teže ogrešio o zakonske obaveze izdržavanja prema njemu. glasnik RS“ br. A. Nisu postojali ni drugi razlozi koji bi ukazivali na nedostojnost za nasleđivanje oca. istaknuti razlozi za nedostojnost tužioca da nasledi svog oca. stav 1. A. niti je to pokušao. U konkretnom slučaju. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. ostavilac može oprostiti nedostojnost. U toku postupka u prilog ovih svojih tvrdnji tužilja nije pružila odgovarajuće dokaze. jer to ne proizilazi iz izvedenih dokaza. tužilac je vanbračni sin pok. ovog člana. sada pok. tačka 1. Zakona o nasleđivanju („Sl. ovog člana.11. ne može se naslediti na osnovu za-kona ili zaveštanja niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je). Prema stavu 2. 2870/05 od 14. Iz obrazloženja: Razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Zakona. Prema stavu 1. nedostojan je onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja. 46/95) propisano je da ne može naslediti po osnovu zakona ili zaveštanja. Između njih je bilo samo svađe. god. nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da nema osnova za primenu člana 4. Prema članu 5. izdržavanje nije ni bilo potrebno. tačka 5. br. ili je to pokušao. O nedostojnosti za nasleđivanje sud vodi računa po službenoj dužnosti. Ne može se zakonom isključiti iz prava na nasleđivanje lice (vojni obveznik) koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane.) 20. nisu ispunjeni. a pok. Prema tački 4. M. 4. Ne može se govoriti ni o uskraćivanju pomoći ostaviocu. na stranci koja to tvrdi. Zato je sud o postojanju (nepostojanju) tih činjenica izveo zaključak primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 221a ZPP.2006. ovog člana. Rev. ili uskratio nužnu pomoć. Nije se teže ogrešio o obaveze izdržavanja. Iz obrazloženja: Odredbama čl. niti steći kakvu korist iz zaveštanja vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. Preko oca je primao penziju svoje majke.

stav 1. Na taj način je ograničeno jedno Ustavom zajemčeno pravo. tako što će jednom Ustavom zajemčeno pravo ograničiti radi drugog. br. nesaglasna je i sa članom 13. kao što je to u konkretnom slučaju učinjeno propisivanjem ograničenja naslednih prava određene kategorije vojnih obveznika.) -9- . tačka 5. Nedostojno je za nasleđivanje lice koje je grubo zanemarivalo svoju obavezu roditeljeskog izdržavanja i staranja o ponašanju deteta. odnosno ograničenja prava svojine na nepokretnosti kad to zahteva opšti interes utvrđen na osnovu zakona (čl. kao i prava samostalnog raspolaganja učinjena su radi ostvarivanja dužnosti odbrane zemlje.1998. 63. 03. po oceni Ustavnog suda dovodi u pitanje ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje. Ustava.11. kako na osnovu zakona. (Vrhovni sud Srbije.) 23. ne daje ovlašćenje zakonodavcu da to pitanje uredi tako da određena lica isključi iz prava nasleđivanja. 59. Navedenim odredbama Ustava nije predviđeno ograničenje slobode raspolaganja imovinom za slučaj smrti. i 2. već sa njegovim ogrešenjem prema državi. god. Zakona o nasleđivanju nije u neposrednoj vezi sa moralnim prekršajem naslednika prema ostaviocu.br. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. koje se odalo uživanju droge. jer vojni obveznici podležu krivičnim sankcijama u slučaju izbegavanja dužnosti na osnovu vojne obaveze. čime je zanemaren princip jedinstva Ustava koji obavezuje zakonodavca da vodi računa o vrednostima koje su Ustavom zajemčene. U konkretnom slučaju. odnosno da im potpuno uskrati ovo pravo u odnosu na ostavioca. 4333/96 od 27. pa i da je nasledi nasledik koji je napustio zemlju da bi izbegao vojnu obavezu. da se tretira pravno jednako. pa je stoga nesaglasna sa Ustavom zakonska odredba koja uskraćuje pravo ostavioca da slobodno raspolaže svojom imovinom. stav 1. (Iz odluke Ustavnog suda Republike Srbije U.2003. 5003/97 od 18. 34. uređivanje uslova i načina ostvarivanja Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje u skladu sa zakonom. Nedostojan je da nasledi. 4. jer je to nesaglasno sa ustavnim odredbama kojima se jamči pravo svojine i pravo na nasleđivanje (čl. pa se do smrti ostavioca ne vrati u zemlju.01. Međutim.10266/96 od 08. Osporena odredba Zakona po oceni Ustavnog suda.1998. odnosno nediskriminacije i koji zabranjuje da se bez razloga – ono što je isto ili bitno slično nejednako pravno tretira. onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja koju je imao prema ostaviocu. Rev.br. kako na osnovu zakona tako i na osnovu testamenta. Ustava). Gž. razlog nedostojnosti koji nije vezan za odnos prema ostaviocu. Naime. Ustava). i 62). lice koje prebegne iz zemlje da bi izbegao osudu za teže krivično delo. god.09. Ustav je predvideo ograničenja prava svojine prema prirodi i nameni nepokretnosti (čl. (Vrhovni sud Srbije. tako i na osnovu testamenta. Rev. god.) 22.1996. 358/95 od 25. kao i mogućnosti eksproprijacije nepokretnosti. Nedostojno je da nasledi. da bi se doprinelo ostvarivanju jedne Ustavom utvrđene dužnosti. niti je takva mogućnost izričito rezervisana za zakon. koji utvrđuje princip pravne jednakosti građana. ograničenje prava na nasleđivanje.) 21. samo ako je to neophodno. a ono što je bitno različito. god. kao i onaj koji nije hteo ukazati ostaviocu nužnu pomoć.NASLEDNO PRAVO Iz iznetog proizilazi da razlog nedostojnosti iz osporenog čl.

) KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA ( Član 8. Ako je istraga zbog sumnje da je lice izvršilo kriivično delo obustavljena zbog odustanka javnog tužioca. ostavioca niti pravnosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđeno da je on njen otac. Zakona o nasleđivanju) 25. koje su se prihvatile nasleđa koje im po zakonu pripada. ova učesnica nije dostavila sudu izjavu o priznanju očinstva sada pok. 9. kao i zakonske naslednike – ćerke. 122. krivični spisi nisu dovoljni da sumnja. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno: Sada pokojni imenovani umro je 05. . oglasio njegove kćeri. preraste u pouzdanje da je nastao razlog nedostojnosti za nasleđivanje.određuje se sa obzirom na krvno srodstvo. srodstvo po usvojenju i bračnom odnosu. oglasio za naslednike na predmetnoj nepokretnosti. H. 4052/95 od 24.god.10 - . Pri tome se mora oceniti od kakvog je značaja činjenica da je javni tužilac odustao od gonjenja. 45. da dostavi na uvid dokaze da i ona spada u krug naslednika navedenog ostavioca. . U konkretnom slučaju. Samo zakonom priznatim sredstvima se dokazuje činjenica utvrđenog vanbračnog očinstva .neprihvatljivi su.02. (Vrhovni sud Srbije. U odsustvu navedenih akata ne može se prihvatiti kao utvrđena činjenica o očinstvu deteta rođenog van braka. godine). 2007. Prvostepeni sud ih je. 8. krug zakonskih naslednika je normiran čl. Zakona o vanparničnom postupku i čl.05. . kao i odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima i prema odredbama Osnovnog zakona o odnosima roditelja i dece. H. Naime. H. Rev. Zakona o nasleđivanju .10. H. odnosno mora se sa sigurnošču ispitati da li postoje razlozi da se lice oglasi nedostojnim za nasleđivanje. Porodičnog zakona.izjavom o priznanju očinstva ili pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je utvrđeno očinstvo. Kako sudu nisu dostavljeni ovi akti.da se iz dostavljenih dokaza javnog beležnika može zaključiti da isti predstavlja validan dokaz da je i ona jedan od naslednika ostavioca . to je prvostepeni sud za naslednike ostavioca I. koji je važio u momentu smrti ostavioca kada je učesnica bila u obavezi da sudu dostavi relevantne dokaze da je jedan od zakonskih naslednika.1995. st. makar i bila osnovana. shodno čl.2007. godine. proizilazi da imenovana učesnica D. 2004. nije ćerka sada pok.propisano je da se ocem deteta rođenog van braka smatra lice koje ga prizna za svoje ili čije očinstvo bude utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom. Od zaostavštine je ostavio nepokretnu imovinu. Zakona o nasleđivanju. Navodi imenovane D. Tokom ostavinskog (vanparničnog) postupka prvostepeni sud je (dopisom od 23. pa mu se ne može ni priznati svojstvo zakonskog naslednika. koji je važio u vreme rođenja imenovane učesnice D. Prema čl. 4.NASLEDNO PRAVO 24.06. godine) naložio imenovanoj D. ostavioca te da ne spada u krug njegovih zakonskih naslednika. Pošto ista nije sudu dostavila dokaze (po nalogu koji je uredno primila dana 09.

130. a ostavilac je umro 05. 135/07 od 18. god. 1/80. nije od značaja u ovom postupku. pošto se zaostavština ne može više puta raspravljati.12.12. koji je umro pre ostavilje. a pored toga tim rešenjem učesnik M. 83. Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 6. godine) 26. doneto je nasledno rešenje O.. 25/82) koji je važio u vreme smrti ostavilje LJ. M.11 - . pa je iz svih navedenih razloga prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja. godine. kojim je zaostavština raspravljena u pogledu nepokretnosti za koju se traži donošenje dopunskog rešenja. sestre pokojnog supruga ostavilje. zakonski naslednik ostavioca. godine i Rešenje Okružnog suda u Kraljevu. prvostepeni sud je oglasio za jedinog naslednika na zaostavštini LJ.) 27. isti se ne može voditi više puta..____/81-83 za učesnika M. 2007. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 52/74. 130. 2. te da je ista od 12. Iz obrazloženja: Pobijano rešenje u delu kojim je odbijen predlog za donošenje dopunskog rešenja ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. B. Rev. . jer ako neko lice nije učestvovalo u postupku rasprave zaostavštine. J. kao što bi se to moglo zaključiti iz spisa O. Zbog toga. 09. isti u smislu čl. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Lica koja nisu zakonski naslednici ne mogu da traže procenu i popis zaostavštine. ZVP-a.09. godine. M. da se odredi popis i procena pokretne imovine ostavilje kao i da se odredi privremeni staralac zaostavštine odbijen je kao neosnovan.1961. Naime. pa su neosnovani revizijski navodi kojima se tvrdi suprotno. Zakona o nasleđivanju.2007. Može se zaključiti da ova izjava nije relevantan dokaz da je u odgovarajućem postupku utvrđeno očinstvo. O. iza smrti pokojnog ostavioca M. 354. 03. st.NASLEDNO PRAVO Zbog toga su bez značaja žalbeni navodi u vezi činjenice da je naša država potpisnica Haške konvencije od 05. br. Isticanje žalioca u žalbi da mu rešenje o nasleđivanju iz 1986. 1986. glasnik PC" br. 2233/07 od 18. Takođe. godine. 2008. ona nije učesnik ostavinskog postupka.____/81-83 od 20. ZPP-a. Zbog toga što neko od zakonskih naslednika nije učestvovao u ostavinskom postupku. Gž.10. i prema saslušanju navedenog svedoka. godine nije nikada dostavljeno. a samim tim ni činjenica da je imenovana učesnica D. a činjenično stanje je u ovom delu potpuno i pravilno utvrđeno. 79. te je drugostepeni sud odbacio žalbu kao nedozvoljenu. i 140. budući da je ova izjava data prema zahtevu imenovane učesnice D.2004. U tom slučaju će sud takvo lice uputiti u parnicu pod uslovima iz čl. neosnovani su žalbeni navodi u vezi naknadno dostavljene naznačene odluke suda u Gloucestershire od 12. po osnovu testamenta V. godine. H. godine. H.01. br.02..2007.2004. i nije oglašen za naslednika. niti je ovlašćeno lice za izjavljivanje žalbe u ovoj pravnoj stavri. 1774/04 od 16. Predlog M.M. zato što ona ne spada u krug lica koja po zakonu imaju pravo da naslede ostavilju shodno odredbi člana 920. (Rešenje Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji.

380.12 - .G. Stoga navodi tužioca izneti u reviziji da je osporena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Stoga su njihovi zahtevi za isplatu određenog novčanog potraživanja. tač. pa je stoga Okružni sud kao u izreci pod 1. ZPP-a. 89. okolnost da je ostavilac više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov vanbračni sin i što je znalo čitavo selo. Isticanje u reviziji da je sada pokojni više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov sin i što je znalo čitavo selo. bez osnova.) 28. Prijemom odgovarajućeg novčanog iznosa.2000. da očinstvo nije utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom. Naime.2004. Nije pravno relevantna činjenica. ZVP-a ostavinski postupak se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. prema odredbi čl. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. odlučio na osnovu čl. naslednici se mogu izmiriti u svojim naslednim delovima iz zaostavštine. da su tužioci prijemom isplate iznosa od po 5. . Rev. po osnovu nasleđa. 1249/04 od 30. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.06. nisu osnovani. god. niti se sada pokojni prema tužiocu ponašao kao njegov otac. god. te je iz tih razloga Okružni sud preinačio pobijano rešenje i zahtev učesnice M. osnovana je žalba učesnika M. 1682/99 od 29. ZPP-a. 2. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nema zakonskog osnova da se tužiocu prizna pravo na nasleđe iza smrti ostavioca kao njegovog pretpostavljenog oca. da sada pokojni nije tužioca priznao za svoje vanbračno dete. tj. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Zakon o braku i porodičnim odnosima. ali i u interesu učesnika u nasleđu i nezavisno od njihovih procesnih aktivnosti. tač. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Porodični zakon. Gž.NASLEDNO PRAVO 130. 380. 3. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje. Zakona o nasleđivanju) 29. izmireni u svojim naslednim delovima na zaostavštini svoje majke. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tužioca odbili kao neosnovan. primenom čl. za naknadu troškova postupka odbio kao neosnovan. nisu pravno relevantne činjenice za ovaj spor.09.) OSTAVIOČEVI POTOMCI I BRAČNI DRUG (prvi nasledni red) (Član 9. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju.500 DM. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Međutim. ZVP-a svoja prava može ostvarivati u parnici. kojim se pobija rešenje u pogledu odluke o troškovima postupka. tako da svaki učesnik u nasleđu snosi svoje troškove povodom učešća u ostavinskom postupku.

a drugu polovinu dele ostaviočevi roditelji. Rev.M. i 142. U toku postupka za vraćanje zemljišta pre donošenja prvostepenog rešenja umro je podnosilac zahteva . a iza njegove smrti od njegovih naslednika ostala je samo supruga . zajedno sa ostaviočevim roditelja. (Vrhovni sud Srbije.prema udelu od 1/3.. kao i člana 12. 32. glasnik SRS".C. Zakona o nasleđivanju ("Sl.C. po umrloj kćerki D.unukama bivšeg vlasnika S. 45/95).M.podnosiocu zahteva koji udeo iznosi 1/3. utvrđivanje vrednosti zaostavštine. Bračni drug pokojnika. Vrhovni sud Srbije je rešavajući po tužbi tužilaca (žalilaca) istu uvažio i poništio osporeno rešenje tuženog organa. Rešavajući po žalbi tužilaca udove bivšeg vlasnika. .udovi bivšeg vlasnika prema udelu od 1/3. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa pok. Ostaviočev bračni drug nasleđuje 1/2 zaostavštine. i J.od koga je oduzeto zemljište po Zakonu o PZF postali zakonski naslednici: udova S. iza umrle kćerke D. br.M.udovi bivšeg vlasnika S. Ako ostaviočev roditelj ne može da nasledi (jer je umro) a to je bivši vlasnik u spornom slučaju kome je .dece nisu imali. broj 52/74). 1/3. T.C. Pošto oni nisu imali dece. 1/80 i 25/82). i D. stav 3. i J.05. . sin M. svi revizijski navodi svode se na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja. M.sinu bivšeg vlasnika M. izdavanje u korist potomaka koji je privređivao sa ostaviocem i koji ne ulazi u zaostavštinu. M.M. i J. god. po pokojnoj kćerki D.snahi po pokojnom sinu bivšeg vlasnika umrlog u toku postupka za vraćanje zemljišta. Odredbama člana 14. 140. od umrle kćerke D. i unuke S. te njegovih unuka S. kao i njihovo potomstvo.M.C. odgovornost naslednika za ostaviočeve dugove. Zakona o nasleđivanju) 30. u braku bez dece. novog Zakona o nasleđivanju propisano je da drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji. Iz obrazloženja: Nesporne su činjenice da su iza sada pokojnog M. Kod ovakvog činjeničnog stanja. Ove odredbe odnose se na pravo naslednika prvog naslednog reda. 10.prema udelu od 1/3. tako da bračnom drugu pripada 1/2 zaostavštine. prvostepeni organ uprave je utvrdio da pravo na novčanu naknadu pripada i to: . 1/3 i . br. Svi ovi zakonski naslednici su podneli zahtev za vraćanje zemljišta i svima pripada odgovarajući zakonski deo i to: .C. tuženi organ je žalbu odbio. U suštini. kao i pravo na deobu nasledstva.unukama bivšeg vlasnika S. ZPP revizija ne može izjaviti. .1/3.M. glasnik RS". .sin bivšeg vlasnika M. glasnik SRS". Ovo sa razloga što su upravni organi nepravilno postupili kada su priznali pravo na novčanu naknadu snahi bivšeg vlasnika po pokojnom sinu koji je umro u toku postupka vraćanja zemljišta na celom udelu koji bi pripao njenom pokojnom bračnom drugu . a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.C. a pre donošenja prvostepenog rešenja . 28.2005.13 - . Zakona o nasleđivanju ("Sl. Zakona o nasleđivanju ("Sl. ona kao bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu kako je to propisano odredbom člana 11. kao i odredbama člana 13.NASLEDNO PRAVO Pravilno su primenjeni čl. nasleđuje u drugom naslednom redu. . zbog čega se prema članu 385.M.) OSTAVIOČEV BRAČNI DRUG I RODITELJI (drugi nasledni red) (Član 12. ranijeg Zakona o nasleđivanju. 52/74. 1736/04 od 12.

Zaostavštinu lica umrlog bez potomaka i bračnog druga nasleđuju njegovi roditelji na jednake delove. umrli pre ostavioca. Stoga će tuženi organ ponovo odlučivati o žalbi tužilaca postupajući u svemu po pravnom shvatanju i primedbama ovog suda.D. i P.. Prvostepeni sud je svestranom ocenom izvedenih dokaza u smislu odredbe člana 8. Prvostepeni sud je pošao od člana 15. po umrloj kćerki D.1998. koje se navodima žalbe ne dovodi u sumnju.) 31. Neosnovano je isticanje u žalbi tužilje da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno u smislu odredbe člana 355. a to su u spornom slučaju podnosioci zahteva za vraćanje zemljišta . te da su roditelji ostavioca M.14 - .M. Zakona o nasleđivanju) 32. rođene od istog oca i majke P.M. Gž. a drugu polovinu nasleđuju ostali naslednici sina bivšeg vlasnika njegova majka i unuci pokojnog oca .M. kao podnosiocu zahteva koji je umro u toku postupka. Zakona o .D.M. a u žalbi se ne ukazuje ni na jednu odredbu Zakona o parničnom postupku koju prvostepeni sud tokom postupka nije primenio ili je nepravilno primenio. Znači. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. a da sem ostavioca druge dece nisu imali.10.M.J. L. 741/97 od 04. te da tužilja ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da ostavioca naslede. i J.. snaha bivšeg vlasnika može naslediti samo 1/2 od 1/3 zemljišta koja bi pripala pokojnom sinu bivšeg vlasnika. Protiv ove presude žalbu je izjavila tužilja. god. i M. Zakona o parničnom postupku. njegovi unuci po pravu predstavljanja. U toku prvostepenog postupka nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu ukoliko ostavilac u momentu smrti nema potomaka a ni roditelji niti njihovi potomci nisu živi.bivšeg vlasnika S. njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca). godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. po pokojnoj kćerki D. a što je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.02. stav 2. a da su tužena i ostavilac zaključili brak dana 31. U. Zakona o parničnom postupku utvrdio da su njena sada pokojna majka T. 104/95) AKO OSTAVIOČEVI RODITELJI NEMAJU POTOMSTVA (Član 15. i J. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilje.unuke bivšeg vlasnika S.NASLEDNO PRAVO oduzeto zemljište i isto se vraća njegovim naslednicima u postupku vraćanja zemljišta. a pre donošenja prvostepenog rešenja.Ž. majka ostavioca. i njena tetka pokojna M. (Iz presude Saveznog vrhovnog suda. pobijajući presudu iz svih zakonom propisanih žalbenih razloga. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je sudski testament koji je sačinio ostavilac ništav. Žalba tužilje nije osnovana.1997.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija.11. Zakona o parničnom postupku. 4438/06 od 04. godine) 34. Gž.05. nezavisno od toga što su povremeno održavali kontakte koji nemaju karakter trajnog uspostavljanja bračne zajednice prestale krivicom tužene neovlašćenim iznošenjem stvari iz njegovog stana i insistiranjem da izvrši prenos svoje imovine njenoj kćerki iz prethodnog braka. i to njenom krivicom.15 - . bračni drug gubi pravo nasleđivanja i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala njegovom krivicom ili sporazumom sa ostaviocem.) KADA BRAČNI DRUG GUBI PRAVO ZAKONSKOG NASLEĐIVANJA (Član 22. saglasno odredbi člana 368. god. imajući u vidu priloženi izvod iz matične knjige venčanih.2008. Zakona o nasleđivanju) 33. Ako do kraja života ostavioca bračna zajednica nije trajno uspostavljana. faktička bračna zajednica nije ponovno trajno uspostavljana sve do njegove smrti. i to nezavisno od povlačenja tužbe za razvod braka. prvostepeni sud pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Između ostalog. Okružni sud je odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu . iz koga se vidi da su tužena i ostavilac bili bračni drugovi. Gž. 2009/08 12. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.2006. Zakona o nasleđivanju kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazu. Iz obrazloženja: 1998. stav 3. Te je sledom toga. 3. Bivši suprug je tada podneo tužbu za razvod braka. Okružni sud je cenio žalbene navode tužilje da je testamentalni naslednik u momentu sačinjavanja testamenta bila vanbračna supruga ostavioca. Iako je ova tužba povučena. (Presuda Opštinskog suda u Nišu. P. pa je našao da su isti bez značaja za donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari.2000. 22 st. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. godine je trajno prestao brak tužene i pravnog prethodnika tužilaca. Zakona o nasleđivanju u situaciji da se nesumnjivo utvrdi da je faktička bračna zajednica prestala njenom krivicom pre smrti svoga supruga a tužiočevog pretka. Zbog toga je pravilno utvrđeno da je izgubila pravo na zakonsko nasleđivanje. 4123/00 od 10. Iz obrazloženja: Pravo zakonskog nasleđivanja bračni drug gubi – u smislu člana 22. koje u svemu kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Okružni sud.NASLEDNO PRAVO nasleđivanju koji propisuje da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva. godine i Presuda Okružnog suda u Nišu. dajući jasne i dovoljne razloge. tada tužena može izgubiti pravo zakonskog nasleđivanja umrlog supruga iz čl.04.

) . a može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu pre smrti ostavioca. stav 3. Zakona o nasleđivanju. godine) 35. 2) ako je njegov brak sa ostaviljom poništen posle ostaviočeve smrti. Rev. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno. stav 3.4. Odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog. Zakona o nasleđivanju ("Sl. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazumom sa ostaviocem. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. 3451/01 od 11. ovog Zakona kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga. stav 3. kao nadživelog bračnog druga sada pok. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog kao nadživelog bračnog druga sada pokojne E. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje. navedenog Zakona o nasleđivanju.2002. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. 3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom. kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti. Zakona o braku i porodičnim odnosima . Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo. onda njihovim prećutnim sporazumom. 3451/01 od 11. svestan da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je . koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu radi razvoda braka pre smrti ostavioca.zaključenjem braka preuzeo.16 - . i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem . odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61.NASLEDNO PRAVO mom sa ostaviocem.0 4. ili u sporazumu sa ostaviocem.u smislu člana 61. supružnika. 2002. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno odn. zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja pokojne. god. a razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka. glasnik RS" broj 46/95) bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja: 1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka. i da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje. što joj se ne može pripisati u krivicu. ili u sporazumu sa ostaviocem. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. Iz obrazloženja: Prema članu 22. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. u smislu člana 22. Rev. nižestepeni sudovi su zasnovali na okolnostima njegovog teškog zdravstvenog stanja kojme se ne može pripisati u krivicu prestanak bračne zajednice. onda njihovim prećutnim sporazumom. Ovi razlozi nižestepenih sudova ne mogu se prihvatiti. kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. te da je do prestanka bračne zajednice došlo ako ne krivicom tuženog. Ovaj sporazum može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

god.2002. 3415/01. bilo da su zakonski ili testamentalni. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno. jer spadaju u krug lica koja imaju neposredni pravni interes da brak bude poništen. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. Posle smrti svog bračnog druga. Zakona o nasleđivanju) 38. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog.) 37. Vrhovni sud je na osnovu člana 394. stav 1. stvarne razloge zbog kojih je došlo do prestanka njihove bračne zajednice i ove okolnosti ocene prema odredbama člana 22.NASLEDNO PRAVO 36. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti. stav 1.USLOVI ( Član 23. u vezi sa stavom 3. br. stav 2. kojoj se prestanak bračne zajednice ne može pripisati u krivicu. imaju pravo da podnesu tužbu za poništenje braka iz uzroka apsolutne ništavosti iz Porodičnog zakona i posle prestanka braka. onda njihovim prećutnim sporazumom. ne može nasleđivati. Naslednici. Rev. kao rezultat njihove izričite i slobodne volje. bračni drug gubi kada je prestanak zajednice života nastao krivicom nadživelog bračnog druga ili na osnovu sporazuma sa ostaviocem.) POVEĆANJE NASLEDNOG DELA BRAČNOG DRUGA U DRUGOM NASLEDNOM REDU . Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo. usled čega su zaključili da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. Iz obrazloženja: Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. Kako su nižestepeni sudovi propustili da utvrde sve odlučne činjenice iz člana 22. iako se pravo zahtevanja poništaja braka. stav 3. .04.09. god. odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. od 11. Pravo zakonskog nasleđivanja.17 - . zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja njegove supruge. kao nadživelog bračnog druga. Zakona o nasleđivanju i utvrde pravu volju tuženog i ostavilje čija je zajednica života trajno prestala pre smrti ostavilje. (Vrhovni sud Srbije. istog zakona.1998. kao lično pravo. Zakona o nasleđivanju i kad je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. ZPP. supruga ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini ako je ona male vrednosti. s obzirom na to da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. i člana 395. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se ona nalazi upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. 4111/98 Gž. ukinuo obe nižestepene presude i odlučio kao u izreci. 161/98 od 09.

a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. a koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa iza smrti ostavioca. Zakona o nasleđivanju. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu. 1291/01 od 23. a da tuženi.18 - .NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Sudovi su. Kad je zaostavština male vrednosti. i 1/2 novčanih sredstava na deviznoj štednoj knjižici. nakon izvršenog veštačenja. poseduje 9 ari zemljišta koje daje u arendu.2001. dakle sa naslednikom drugog naslednog reda. godine) 39. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu. Odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva. i svih pokretnih stvari koje se u kući nalaze. jer je predmetna zaostavština male vrednosti. jer je predmetna zaostavština male vrednosti. podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu.03. Ovo zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. da tužilja ima 79 godina. glasnik SRS". da upućuju na to da bi . koji je stečen po osnovu ugovora o otkupu stana. sudovi su zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini iza smrti svog supruga.03. Ne nasleđuje krvne srodnike usvojioca usvojenik iz usvojenja zasnovanog po Zakonu o usvojenju iz 1947. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Zakona o nasleđivanju) 40. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Pored toga je utvrđeno da je tuženi kao davalac izdržavanja nakon smrti supruga tužilje kao primaoca izdržavanja postao vlasnik zemljišta površine 10 ari sa kućom površine 56 m2 na toj parceli.500 dinara u dva dela. koje kasnije nije zasnovano kao potpuno usvojenje. prima mesečnu penziju od 1. tada ona ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini. odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva a nakon izvršenog veštačenja. Rev. po zanimanju je poljoprivrednik slabog zdravstvenog stanja. živi sam i ima sinove koji su u braku. Rev. zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini posle smrti svog supruga. koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa posle smrti ostavioca. Iz tih razloga su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23.2001.) USVOJENIK IZ POTPUNOG USVOJENJA (Član 34. Zakona o nasleđivanju.95 m2. godine. pa su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23.sa naslednikom drugog naslednog reda. . god. srčani je bolesnik. ostaviočev bratanac po umrlom bratu ima 65 godina. koji se ima primeniti na ovaj slučaj ("Sl. To zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. 1291/01 od 23. Iz obrazloženja: U toku ostavinskog postupka utvrđeno je da zaostavštinu ostavioca čini pravo svojine na 1/2 stana ukupne površine 37. a imovinske i zdravstvene prilike supruge ostavioca su takve. dakle . broj 52/74).

godine. do 1995. odlučujuća je činjenica za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. tačno je da Zakon o usvojenju iz 1947.04. godine i da je usvojen 17. 1227/07 od 31. Kako je usvojenje sprovedeno u postupku propisanom Zakonom o usvojenju iz 1947.700. godine. Gž. Zatim je utvrđeno da tužilac ima pravo na 1/2 dela potraživanja na ime neisplaćenih penzija iza pokojne za period od 1994. . godine nije pravio razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja. uz obavezu tuženika da ovo prizna i trpi da se tužilac sa navedenim udelom na predmetnoj nepokretnosti upiše kao vlasnik u zemljišnim i drugim javnim knjigama.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac . rođene sestre prvoimenovane pokojne.00 dinara. a prema stavu 2. niti je usvojenje prestalo. kao bračnih drugova. ima pravo nasleđa nakon smrti imenovane pokojne. godine od strane imenovanih pokojnih. 11.pokojne imenovane. Zakona o nasleđivanju) 41. međutim.19 - . U parnici (a ne u ostavinskom postupku) se ostvaruje redukcija poklona i utvrđivanje novčane protivvrednosti nužnog dela i obveznika isplate na ime njegove povrede. ( Rešenje Okružnog suda u Valjevu. što će biti dužan da učini u ponovnom postupku.u stavu 1. Za rešenje ove pravne stvari značajna je odredba člana 32. Zakona o nasleđivanju. .02. tog Zakona.po tom osnovu . Međutim. To. ali to čini Zakon o usvojenju iz 1976. te da je . ovog Zakona.predlog u smislu stava 1. u smislu člana 34. Prema tome.1951. prvostepeni sud zaključuje da se radi o potpunom usvojenju i da tužilac. ovog člana može se podneti nadležnom organu starateljstva prema mestu prebivališta usvojioca u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. i 12. godine ) KO SU NUŽNI NASLEDNICI (Član 39.vlasnik sa 1/4 nepokretnosti navedene zgrade upisane na naznačenoj katastarskoj parceli. godine. Naime. koji ne pravi razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja.kako je utvrđeno pobijanom prvostepenom presudom . ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti dok se ne utvrde sve relevantne činjenice. kao naslednik iz drugog naslednog reda. Zakona o usvojenju iz 1976.1951. Prvostepeni sud utvrđuje da je tužilac rođen 28. da li je usvojenje tužioca iz 1951.. koja . pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati 1/2 primljenog iznosa i da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 104. pri čemu je tužilac dužan da dokaže da je stekao status usvojenika iz potpunog usvojenja pod navedenim zakonskim uslovima. a nasledna prava usvojioca nisu ograničena niti isključena. godine.08.propisuje da se usvojenje zasnovano po dotadašnjim propisima može na predlog usvojioca zasnovati kao potpuno usvojenje ako su u vreme usvojenja bili ispunjeni uslovi iz čl. godine kasnije zasnovano kao potpuno usvojenje u smislu člana 32.2007.ima pravo nasleđa iza svoje tetke . prvostepeni sud nije utvrđivao.

u naknadu za izdržavanje. usvojilac.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Krug nužnih naslednika ostavioca (potomci. Imovina sa kojom je sada pok. godine) 42.02. da se određeno navede i postavi u čemu se sastoji povreda nužnog dela. pošto ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta niti bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine.1990. tj. bila vlasnik te imovine u momentu raspolaganja testamentom. niti bi mu usled poništenja testamenta pripalo neko pravo iz zaostavštine. godine. ostavila sudski testament pod R. Jer. tužilac smatra da ima pravnog interesa da traži poništaj tog testamenta. Nužni deo potomaka. jer je njime obuhvaćena imovina njegovog oca koju on. R. a ne i po službenoj dužnosti i to samo o nužnom delu onih naslednika koji su zahtev podnel. koliki je deo kojim je nužni deo povređen te da se traži da sud obaveže tuženika na izlučenje njegovog nužnog dela iz ostavinskih dobara ili njihovu protivvrednost.20 - . Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je sada pok.09. njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima. što znači da je sada pok. kao zakonski naslednik ima pravo da nasledi. dok je članom 40. obveznik isplate novčane protivvrednosti njenog nužnog dela.) . sudovi su odbili tužbeni zahtev.1992. a poništaj testamenta traži zbog zaveštaočeve mane u volji prilikom sastavljanja testamenta. navedeno se ostvaruje u parnici u kojoj tužbeni zahtev treba postaviti radi izlučenja na bazi konkretizovanih elemenata. istog regulisano da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. braće i sestre. Međutim. Testator je bila maćeha tužiočeva. ____/90.2007. koji je ugovorom o doživotnom izdržavanju istu ostavio sada pok. roditelji. R. raspolagala testamentom bila je ranije vlasništvo tužiočevog oca V. br. br. kako smatra. R. god. po kome je svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu ostavila tuženoj S. Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi. a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripadao po zakonskom redu nasleđivanja. usvojenici i njihovi potomci. Beograd. dana 17. 144/06 od 08. O nužnom delu sud odlučuje samo na zahtev nužnih naslednika. usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina. R. (Vrhovni sud Srbije.02. Zakona o nasleđivanju. M. Rev. 3381/91 od 05. Nije aktivno legitimisano za vođenje parnice za poništaj testamenta ono lice koje ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta. u kom roku je obveznik dužan isplatiti novčani iznos utvrđenog nužnog dela kao i da utvrdi zateznu kamatu na tako utvrđenu visinu nužnog dela od dana utvrđivanja vrednosti nužnog dela do isplate. dedovi i babe i ostali preci) određen je članom 39. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. Zakona o nasleđivanju. Neosnovano imenovana naslednica u žalbi ističe da je prvostepeni sud trebalo rešenjem da utvrdi ko je obveznik vraćanja poklona usled povrede nužnog dela po darovnom ugovoru do visine navedenog nužnog dela odn. Pravilno zaključivši da tužilac nije aktivno legitimisan za vođenje ove parnice u kojoj traži poništaj testamenta iz razloga propisanih članom 61. bračni drug. Gž.

ovo pravo se može isticati sve do pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka. i Ž. to je i ovaj navod žalbe osnovan jer prvostepeni sud nije dao mogućnost učesnicama da se o ovom pravu izjasne pred prvostepenim sudom. S. navodeći da im prvostepeni sud nije ostavio mogućnost da se o navedenim činjenicama izjasne. br. jer se ovo pravo može isticati sve do pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka. a kako to ovde nije slučaj. a kako ostavinski sud o pravu na nužni deo može odlučivati sve do okončanja ostavinskog postupka. niti je o tom njihovom pravu odlučivao. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud nije mogao da donese pobijano rešenje. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.) 44.04. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.2006.21 - . 541/06 od 13. D. Iz obrazloženja: Na ostavinskoj raspravi učesnica S. Osim ako se nužni naslednik izričito odrekao prava na nužni deo u prvostepenom ostavinskom postupku. st. uzme potpunu i jasnu izjavu. Iz obrazloženja: U podnetoj žalbi učesnice ističu da je sada pok. br.) . Zakona o nasleđivanju) 43. ZVP raspravi zaostavštinu ostavioca koju čine pokretne stvari. pored imovine kojom je raspolagao Ugovorom o poklonu posedovao i pokretnu imovinu i traže da se sprovede rasprava u odnosu na istu. god. Pored toga. pa i u postupku po žalbi. Gž. izreka pobijanog rešenja nije razumljiva u delu kojim je učesnik M. međutim iz ovakve njene izjave nije jasno da li se ista izjašnjavala i o pravu na nužni deo mal.NASLEDNO PRAVO NUŽNI DEO (Član 40. 2. Kako se ovaj prigovor može isticati sve do okončanja ostavinskog postupka pa i u žalbenom postupku osim u slučaju kada se učesnici ovog prava odreknu u prvostepenom postupku. 113. Nužni naslednik može isticati pravo na nužni deo sve do okončanja ostavinskog postupka. pa i u žalbenom postupku. pa će u prvostepenom postupku sud ponovo pozvati učesnike i postupiti u smislu navedenih primedbi. izjavila je da priznaje u njihovo ime zaveštanje i prihvatila se kao njihov zakonski zastupnik prava nasleđa koje im pripada po zaveštanju. o čemu je sud bio dužan da od učesnice S. Okružni sud je našao da je žalba osnovana. kao zak. osim u slučaju kada su se učesnici ovog prava odrekli u prvostepenom ostavinskom postupku. Pored toga u podnetoj žalbi učesnice ističu da prvostepeni sud nije odlučio o njihovom pravu na nužni deo. jer je potrebno da se tačno opiše na kojoj imovini je koji naslednika oglašen.10. oglašen kao naslednik ''na preostaloj imovini'' ostavilje. Gž. učesnika. 1190/05 od 20. pa i u žalbenom postupku. god.2005. zastupnik mal. i kako prvostepeni sud nije pravilno postupio utoliko što učesnike nije upoznao o njihovom pravu na nužni deo i o ovome nije uzeo jasnu i nedvosmislenu izjavu. već je bio u obavezi da utvrdi sastav zaostavštine i da prema čl.

. 354. Ovo znači da od volje testatora zavisi. iz LJ. da se nužni naslednik može odreći legata (u slučaju kada je testator odredio nužni deo nužnom nasledniku u tom obliku) i tražiti da mu se nužni deo ustanovi na teret svih stvari zaostavštine. ostavljam u državinu i svojinu sve nepokretnosti navedene u ovom testamentu… svojoj supruzi O. 1) i takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik . istovremeno je zasnovana i na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. zaveštalac može ostaviti testamentom jednu ili više određenih stvari ili neko pravo određenom licu. Nužni naslednik. u ovako nejasnoj situaciji. 1/78) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa iza pok. za koga je testator odredio da nužni deo primi kao legatar. st.NASLEDNO PRAVO 45. godine. 47. prihvatajući kao pravilno stanovište izneto u žalbi tužilje. B. na šta bi mogla da ukaže sadržina testamenta : ''… svom bratu P. iz LJ. 27. kao testamentalnog naslednika da mojoj supruzi O. može se određi legata i tražiti da mu se nužni deo ustupi na teret cele zaostavštine. Iz obrazloženja: Pobijana presuda u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da joj je testamentom od 2. da li se tako postavlja naslednik (univerzalni sukcesor) ili legatar (singularni sukcesor).22 - . koja se sastoji od nepokretnosti bliže označenih u izreci pobijane presude sadrži bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. a s obzirom da se. (koliko bi i iznosio njen nužni deo. ili da ga oslobodi nekog duga. prvostepeni parnični sud je bio dužan najpre da ispita da li je tužilja primila nešto od onoga što joj je zaveštano. B.. kada on određuje testamentom nužni deo nužnom nasledniku. takvo zaveštanje naziva se legat. ili da ga izdržava ili uopšte da u njegovu korist nešto učini ili da se uzdrži od nečega ili da nešto trpi (st. P. isplati 10. R. P. B. dok prema odredbi čl. B. ZPP-a. bez legata). a lice kome je namenjeno naziva se legatar. (21.1991 godine) nužnom nasledniku pripada određeni deo svake stvari i prava koji sačinjavaju zaostavštinu. istog zakona legat pada ako se legatar odrekne legata. koja se sastoji u tome što za odluku u tom delu presuda ne sadrži potpune i jasne razloge o svim odlučnim činjenicama. 52/74. 14. što je imalo za posledicu i pogrešnu primenu materijalnog prava.000 DM… smatram da ovakvo učinjeni raspored imovine nisam okrnjio nužni deo svoje supruge O…''. ili da mu isplati sumu novca.. dajem pravo doživotnog uživanja na stanu koji se nalazi na spratu kuće… obavezujem svog brata R. 91. njenog supruga sada pok. Naime. biv. biv.09. Primena navedenih zakonskih propisa je od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. ali zaveštalac može odrediti da nužni naslednik primi svoj deo i u određenim stvarima. 86 istog zakona. br. tač. kojim traži da se utvrdi njeno pravo svojine od _____ na celokupnoj zaostavštini pok. Po shvatanju ovoga suda. Stoga. za sada nije jasno da li se tužilja prihvatila legata. pravima ili novcu.. tužilji ima uračunati legat u njen nužni nasledni deo.1991. glasnik SRS''. ukoliko se legatar nije na izričit način prihvatio legata. navedenog Zakona o nasleđivanju. Ako je u konkretnom slučaju u pitanju legat. da zatraži od tužilje da se potpuno i određeno izjasni o tome da li legat prihva. tužilja nije na izričit način izjasnila o tome da li legat prihvata ili ga se odriče i na sadržinu zahteva tužbe. i da li se u smislu čl. Prema odredbi čl. ima pravo da se legata odrekne do okončanja ostavinskog postupka.. ukazuje se prvostepenom sudu da prema odredbi čl. ili naložiti nasledniku ili kome drugom licu kome nešto ostavlja da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar određenom licu. iz B. u ostavinskom postupku do njegovog prekida. Zakona o nasleđivanju (''Sl. ili ukoliko već nije primio ono što mu je legatom ostavljeno. 2.09. povređen nužni nasledni deo i da se isti odredi u delu od ____ zaostavštine pok. a u suprotnom ukoliko nije.

a ukoliko nađe da se radi o legatu uračunavanje će izvršiti zavisno od toga da li je tužilja legat prihvatila ili ga se odrekla. god.05._____ od 7. ZPP.1992. onda u tom slučaju u smislu čl. 5681/98 od 17.606 dinara a da je od raspravljene zaostavštine dobio imovinu u vrednosti od 277. kojim je njegov otac R. i 28. godine. Zakona o nasleđivanju koji je tada bio na snazi i koji se u ovom slučaju primenjuje. 40.1982. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo.2. povređen njegov nužni nasledni deo. Ispitujući osnovanost tužbenog zahteva prvostepeni sud je izvršio procenu nasleđene i poklonjene imovine u skladu sa odredbom čl. jer njegov nužni deo nije povređen. Pošto je u ovom slučaju utvrđeno da vrednost zaostavštine. 27. godine i dobili po jednu trećinu.2005. 26. i 86. 509/05 od 19. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac i tuženi su kao zakonski naslednici pok. 34. onda zahtev tužioca ne može biti osnovan. nasledili imovinu koja je obuhvaćena rešenjem o nasleđivanju O. Kad je povređen nužni deo. jer su prilikom procene i imovine odbijeni svi troškovi koje je isključivo snosio tuženi. poklonio deo svoje imovine drugom sinu tuženom B. Nakon izvršene procene prvostepeni sud je utvrdio da bi nužni deo tužioca iznosio 170. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio da se utvrdi da je ugovorom o poklonu Ov. 40. na šta se osnovano ukazuje žalbom tužilje.) 47. Zakona o nasleđivanju iz 1974.4. U raspravljanju zaostavštine nije obuhvaćena imovina koja je predmet osporenog ugovora o poklonu. Tužilac u reviziji svojim navodima napada činjenično stanje smatrajući da nije pravilna odluka. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela onda u tom slučaju u smislu čl.11. što prelazi vrednost nužnog dela.785 dinara. u vezi čl. a ne i tužilac. . 34. 3. u slučaju uračunavanja.____/91 od 28.NASLEDNO PRAVO ta. koju je tužilac primio. da mu nije povređen nužni deo uz tvrdnju da nije izvršena procena kompletne imovine. Zahtev za uracunavanje imovine u nuzni nasledni deo moze se postaviti samo ukoliko je nekom od naslednika povreden nuzni nasledni deo. god.) 46. Rev. Gž. 385. R.23 - . saglasno navedenim primedbama. Kad je povređen nužni deo. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. prelazi vrednost nužnog dela. st. U ponovnom postupku. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo. i s obzirom na sadržinu navedenih odredbi čl. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela.1999. ali se ti navodi u revizijskom postupku nemogu posebno razmatrati zbog odredbe čl. u vezi čl. Vrhovni sud je našao da je na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo kada je zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. br. pri čemu će. uzeti u obzir i vrednost lokala. na pouzdan način raspraviti pravnu prirodu zaveštanja tužilji. što je inače propustio da učini pobijanom presudom. (Vrhovni sud Srbije. godine. prvostepeni sud će najpre.

) 48.03. već odrekla nasleđa i time povećala kvotu nužnog dela ostalih naslednika nema značaja. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ne može pretendovati na nužni deo iz zaostavštine prve supruge njenog muža.11. On je imao samo pravo doživotnog uživanja a ta lična službenost se gasi smrću i nenaslediva je. Gž . što znači da nije prihvatila zakonsko nasleđe. broj 1275/97 od 26. u odnosu na vrednost celokupne imovine ostavioca. POVREDA NUŽNOG DELA ( Član 42. 4051/98 od 9.) 49. sa jednakim delovima od po 1/3 proglašeni: njegova supruga. . Lice može ostvarivati pravo na nužni deo samo ako je to pravo ostvarilo lice koga nasleđuje. te tužilac i tuženi. jer je iz ostavinskog rešenja O. majka stranaka.1999.NASLEDNO PRAVO Revizijski navod tužioca da se sestra stranaka M. Okolnost da jeste nužni naslednik svog pokojnog muža. Rev.1997. Pravo njenog supruga je bilo strogo lično i ugasilo se njegovom smrću. Zakona o nasleđivanju) 51. Iz obrazloženja: Nije sporno da tužena nije nužni naslednik prve supruge njenog muža. Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. god. Pošto njen muž za života nije pobijao testament njegove prve supruge. oktobar 2004. Beograd. god.) Nužni nasledni deo utvrđuje se za svakog zakonskog naslednika pojedinačno.03. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Iako u momentu kada je poklon učinjen nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici ostavioca. Zakona o nasleđivanju) Ugovorom o poklonu koji je ostavilac zaključio pre braka povređeno je pravo na nužni deo supruge ostavioca.) 50. nema značaja jer sporna imovina u momentu njegove smrti nije bila njegova.24 - . 2352/95 od 16. B. god. (Vrhovni sud Srbije Rev. ___/91 nesumnjivo utvrđeno da su za zakonske naslednike iza pokojnog R. nužni naslednici mogu tužbom tražiti da se utvrdi da je učinjenim poklonom povređen njihov nužni deo. (Vrhovni sud Srbije. B. NAMIRENJE NUŽNIH NASLEDNIKA I ODGOVORNOST ZA OSTAVIOČEVE DUGOVE ( Član 41. god. sada. 1995. Rev. zadovoljio se pravom lične službenosti i njegova druga supruga.

1.S. jer u vreme učinjenog poklona nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici svog pokojnog oca odnosno supruga.. D. glasnik SRS". godine) a da u isto vreme M.protivtužena je ćerka testatora. M. nosilac stanarskog prava u ulici V. M. godine. Zakona o nasleđivanju ("Sl. te da iz ovih razloga ne može biti povređen njihov nužni deo.M... tužioc M.. 52/74.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku. Zakona o nasleđivanju. Kada je nužni deo povređen ostaviočevim zaveštajnim raspolaganjem i poklonima. glasnik RS". (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu. 46/95) ulaze u krug nužnih naslednika i imaju pravo na nužni deo. povređen nužni nasledni deo tužilje-protivtužene te je traženo srazmerno smanjenje zaveštajnog raspolaganja u visini nužnog dela.. 1/80 i 25/82). ostavili sinu . a koji se sastoje u razlici vrednosti stana u ulici T. i stana u ulici V. preminuo 1993..M.. kojim je njihov suprug odnosno otac poklonio svoj deo nekretnina i to 1/4 dela istih. a zatim i poklonima. godine stanovi su otkupljeni.tuženom-protivtužiocu. i pok. godine izvršena je zamena ovih stanova. i pok... V. br.25 - .B.. st. a 1992. nije bila venčana supruga pokojnog ostavitelja (venčali su se tek 1987.. M. Prvostepeni sud je takav zahtev odbio uz obrazloženje da 1968.M. Gž. a shodno članu 42. kada je ovaj poklon učinjen. 1.. M.. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje da je testamentima pok. st.M. te shodno tome aktivno su legitimisani za podnošenje tužbe da im je učinjenim poklonom 1968. godine. U postupku po žalbi tužitelja drugostepeni sud nalazi da se ovaj zaključak nižestepenog suda ne može prihvatiti.. br. svom sinu sada pokonom K. povređen je njihov nužni deo. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa i koji se u ovom slučaju primenjuje shodno odredbi čl.12. i pok.. 25..M. čiji je nužni deo na taj način povređen su ovlašćeni da traže da se njihov nužni deo namiri iz one imovine kojom je ostavilac raspolagao testamentom. Tužilja . idealnog dela stana u ul.. nije bio ni rođen (rođen je 1971.D.. godine i da su u ostavinskom postupku koji je pokrenut iza njega ovde tužioci označeni kao njegovi zakonski naslednici isti po čl. D. koji se vraćaju redom kako su učinjeni. godine njihov nužni deo povređen. proističe da su tužioci tužbom tražili da se utvrdi da im je ugovorom o poklonu iz 1968. pravnom prethodniku tuženih.. sačinili testament kojim su imovinu koja predstavlja njihovu zaostavštinu. M. a tužilja-protivtužena. D.D..S. Prvostepeni sud je utvrdio da su roditelji parničnih stranaka sada pok. Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da je suprug odnosno otac tužioca M. i tokom 1990. Predmet protivtužbenog zahteva je da se u nasledni deo tužilje-protivtužene uračuna poklon koji je dobila od pok.M... Zakona o nasleđivanju ("Sl.D. 237. godine)..S. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno zaključio da je testamentalnim raspolaganjem povređen nužni deo tužilje ..protivtužene i da je ona kao nužni naslednik ovlašćena da traži da se njen nužni deo podmiri iz one imovine kojom su ostavioci raspolagali testamentom. nužni naslednici. u B... Ostavioci su bili nosioci stanarskog prava na stanu u ulici T. i 3. 5166/2006 od 15.2007) 52. Prvostepeni .

1376/03 od 11. delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca. U žalbi je istakao da je on lično izdržavao majku posle deobe sa njenom decom počev od 7. 648/01 od 31. te se smanjuje testamentalno raspolaganje ostavilje i tužiocu priznaje pravo na nužni deo od 4. je svojom presudom Gž. 05.. februara 2001. godine. god. Okružni sud u Č. br.57% od zaostavštine pokojne. postupku utvrđivanja vrednosti zaostavštine.26 - . (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Ista je pored stranaka (dva sina) imala još šestoro dece. Opštinski sud u G. godine.2003. maja 1988. na osnovu koje se izračunava nužni deo. godine i tom prilikom je raspolagala svojom celokupnom imovinom. s obzirom da su ovi stanovi bili u društvenoj svojini.. Sud je pravilno primenio odredbu člana 48. odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. koji je sačinila pokojna majka stranaka.. godine.) UTVRĐIVANJE VREDNOSTI ZAOSTAVŠTINE NA OSNOVU KOJE SE IZRAČUNAVA NUŽNI DEO (Član 48. nema nikakvog značaja kod okrnjenja nužnog dela.) . pasivu zaostavštine i utvrđen je procenat povređenog nužnog dela tužioca. Prilikom izračunavanja nužnog dela. a okolnost da je došlo do zamene većeg stana za manji ne može biti osnov i razlog da se ova razlika uračuna u poklon.______. aktivu.. U ostavinskom postupku svi naslednici su priznali punovažnost sudskog testamenta sem tužioca. god. 2001. pa sve do njene smrti. potom pasiva.M.. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. To što tuženik ističe u žalbi da je isključivo do smrti izdržavao majku. povređen nužni deo tužioca.. tj. Protiv navedene presude tuženik je izjavio žalbu. Zakona o nasleđivanju da se prilikom utvrđivanja vrednosti zaostavštine. a koje je bliže opredeljeno u izreci presude. U drugostepenoj odluci je ukazano sledeće: Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio povređeni nužni deo tužioca i pravilno ga izračunao u procentu. pa tu okolnost treba imati u vidu kada se izračunava povređeni nužni deo. od 31. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom u G..NASLEDNO PRAVO sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 48. je svojom presudom P. sa razloga što je došlo do zamene društvenih stanova između tužilje-protivtužene i njenog oca sada pok. obračunska vrednost zaostavštine se utvrđuje tako što se utvrdi aktiva. tužilji-protivtuženoj._____. br. Zakona o nasleđivanju) 53. stav 3. maja 2001. utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Majka stranaka je sastavila sudski testament 1988. br. od 31. Zakona o nasleđivanju koji govori o izračunavanju nužnog dela. Gž. maja 1980. odbijaju se iznosi ostaviočevih dugova kao i iznos popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. dodaje i vrednost poklona koji je ostavilac učinio zakonskom nasledniku. odnosno 132 meseca i 12 dana.9. godine. od 6. Gž. pa je utvrđeno prema tuženiku da je sudskim testamentom R._______. D.

NASLEDNO PRAVO

ŠTA SE SMATRA POKLONOM (Član 50. Zakona o nasleđivanju)

54.
S obzirom da su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom stana a ne nameru da kupovinu uslove njihovim doživotnim izdržavanjem, odluka nižestepenih sudova kojom se to utvrđuje je pravilna. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su parnične stranke - tužioci roditelji tužene. Oni imaju i stariju ćerku koja sa bračnim drugom samostalno živi. Tužioci su svojim ćerkama činili poklone u nepokretnostima. Tako su se sa izvesnim imenovanim bračnim parom, koji je - kao nosilac stanarskog prava - otkupio sporni jednosoban stan, dogovorili da im tužioci daju kupoprodajnu cenu istog i plate porez, koji iznos je dat - u suštini - na poklon tuženoj, koja je tada bila u braku, iz koga ima dva deteta i u kome su bračni odnosi bili već poremećeni. Da se ne bi plaćali dva puta troškovi kupoprodaje i poklona, tužena i bovaj račni par zaključuju pred Opštinskim sudom 28.07.1999. godine poravnanje, kojem prisustvuje i otac tužene - tužilac, prema kojem predlagači – bračni par priznaju protivniku predlagača (tuženoj) pravo svojine i državine, po osnovu kupoprodaje, na spornom jednosobnom stanu. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju između stranaka nije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju već su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom spornog stana. Kako tužena kao poklonoprimac po zaključenju ugovora prema tužiocima nije iskazala grubu neblagodarnost, to su pravilno nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su po osnovu kupoprodaje vlasnici i korisnici spornog jednosobnog stana odn. da se tužena obaveže da tužiocima isplati na ime otkupa istog njegovu dinarsku protivvrednost. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2882/05 od 29.12.2005. godine)

55.
Ne može isticati svojinske pretenzije prema zaostavštini poklonoprimca potomak koji je učinio poklon pretku da bi ovaj postao vlasnik nepokretnosti. Iz obrazloženja: U reviziji se neosnovano ističe da je tuženi odn. prvotužilac, dao novac za kupovinu sporne nepokretnosti majci, u stvari - u nameri da sam stekne pravo svojine. Da je takva namera postojala, tužilac bi osporio svojinu koju je njegova majka stekla po osnovu kupoprodajnog ugovora, a on to nije učinio. Sudovi su – naprotiv - utvrdili da je njegova namera bila
- 27 -

NASLEDNO PRAVO

da majku stambeno obezbedi, i ona je - u tom smislu - stekla svojinu na spornoj kući i pravo korišćenja parcele. Zbog toga, posle njene smrti, tužilac ne može isticati svojinske zahteve prema njenoj zaostavštini, odnosno njenim naslednicima. On je učinio poklon majci, obezbeđujući joj novac za kupovinu kuće od trećeg lica, a poklonom se stiče svojina kao i kupoprodajom. Kako poklon nije opozvan, sporna zgrada je ostala u svojini poklonoprimca, pa stoga ulazi u njenu zaostavštinu. Dakle, tužilac može pretendovati na njenu zaostavštinu samo kao naslednik. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1550/2002 od 18.04.2002. god.)

SMANJENJE ZAVEŠTAJNIH RASPOLAGANJA I VRAĆANJE POKLONA (Član 53. Zakona o nasleđivanju)

56.
Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi zaključuju da predmetnim raspolaganjem – ugovorom o poklonu, tužiljino pravo na nužni deo nije povređeno, bez obzira na činjenicu što je ona kao supruga ostavioca po zakonu njegov nužni naslednik. Nalaze da je taj ugovor proizveo određene pravne posledice, da se u ovo stečeno pravo sada ne može zadirati jer bi u suprotnom načelo pravne sigurnosti bilo narušeno. Ovo zbog toga što je A. M. ugovor o poklonu sa svojom ćerkom – sada pok. J. zaključio dve godine pre zaključenja braka sa tužiljom. Prema članu 25. stav 1. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS" br. 52/74, 1/80, 25/82) tužilja, kao bračni drug sada pok. A. spada u krug njegovih nužnih naslednika. Pravo na nužni deo kao nasledno pravo ne može se isključiti zbog načela pravne sigurnosti. Prema članu 26. stav 2. ovog zakona, nužni deo bračnog druga iznosi 1/2 od onog dela koji bi mu pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Taj deo prema članu 27. istog zakona nužnom nasledniku pripada od svake stvari i prava koje sačinjavaju zaostavštinu. Pritom članom 28. ovog zakona, propisan je način izračunavanja nužnog i raspoloživog dela (način utvrđivanja vrednosti zaostavštine). Vrednost poklona procenjuje se na način propisan članom 30. tog zakona, a način reduciranja raspolaganja zbog povrede nužnog dela propisan je čl. 34. i 35. istog zakona. Uračunavanje poklona zakonskom nasledniku u nasledni deo propisan je čl. 46, način uračunavanja propisuje čl. 48. a određivanje vrednosti poklona pri uračunavanju reguliše član 52. Zakona o nasleđivanju. Prema članu 56. stav 2. tog zakona, pokloni učinjeni licu mesto koga naslednik dolazi na nasleđe usled smrti tog lica, ili usled njegovog odricanja od nasleđa, uračunavaju se u nasledni deo. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi se zbog pogrešnog pravnog stanovišta nisu bavili uslovima za primenu instituta nužnog dela, iako je očigledno da je tužilja nužni naslednik, nije utvrđeno koliko iznosi njen nužni deo i da li je taj nužni deo raspolaganjem ostavioca povređen. Od toga zavisi redukcija ugovora o poklonu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 180/03 od 28.10.2004. god.)
- 28 -

NASLEDNO PRAVO

ZASTARELOST PRAVA - AKO JE NUŽNI DEO STVARNO PRAVO ( Član 59. Zakona o nasleđivanju)

57.
Zastarelost prava da se trazi smanjenje raspolaganja testamentom, prekida se svakom tuzbom kojom se trazi utvrdivanje nistavosti testamenta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 589/97 od 10.06.1997. god.)

KO MOŽE ZAHTEVATI NUŽNI DEO I NASLEDIVOST PRAVA (Član 60. Zakona o nasleđivanju)

58.
Nasledničku izjavu može pobijati samo naslednik koji je tu izjavu dao, ali ako ta izjava predstavlja poklon, može je pobijati i svako čiji je nužni nasledni deo povređen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 623/98)

UZROCI ISKLJUČENJA NUŽNIH NASLEDNIKA (Član 61. Zakona o nasleđivanju)

59.
U odsustvu ličnih odnosa između roditelja i dece, zbog toga što oni nikada nisu ni bili uspostavljeni, dete - koje se za vreme teške bolesti roditelja nije uzdržalo, potpuno ili delimično, od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje ustanovljenog sudskom odlukom - time se nije teže ogrešilo prema roditelju. Iz obrazloženja: Zaveštalac je zaveštanjem izričito isključio iz nasleđa tužilju, navodeći da je ona nedostojna za nasleđe zbog grube neblagodarnosti, iz razloga što, kada se zaveštalac pre više godina razboleo od teške bolesti (kancera), koja je iziskivala znatna materijalna sredstva za lečenje, a što je dovelo do odricanja, trpljenja i lišavanja osnovnih potreba tuženika i njegove porodice, a tužilja, iako punoletna i radno sposobna, samo formalno je upisala Višu ekonomsku školu, ali je ipak insistirala da se za nju plaća izdržavanje, ustanovljeno sudskom odlukom, što je zaveštaoca lišavalo lekova, a njegovu porodicu ostalih potreba. Zaveštalac je očekivao, iako to nije tražio, da će ga u takvoj situaciji tužilja
- 29 -

iako je samo formalno upisala Višu ekonomsku školu. nije teže ogrešila prema pokojnom ocu. Zakona o nasleđivanju. i što ga nije posećivala za vreme bolesti. obzirom na činjenicu da je izdržavanje zahtevala i posle redovnog školovanja. u prethodnoj parnici. Prvostepeni sud je pravilno raspravio sva ova sporna pitanja i pravilno zaključio da zakonskih uslova za isključenje iz nasleđa tužilje nije bilo i da isključenje nije punovažno. na neispunjeno očekivanje da će mu tužilja pomoći tako što će se odreći prava na izdržavanje. ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu. Kada je reč o prvom razlogu za isključenje iz nasleđa.30 - . kao i prvostepeni sud. zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo iz razloga ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. obzirom na tešku bolest pokojnog i u vezi sa tim tešku materijalnu situaciju njega i njegove porodice. ako se odao neradu i nepoštenom životu). god. od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje i što ga nije posećivala za vreme njegove bolesti predstavljaju u stvari posledice činjenice da odnosi između roditelja i deteta nisu nikada uspostavljeni. u situaciji kada se to po prirodi stvari moglo očekivati. kao detetu i pravilan je zaključak da se tužilja povodom zakonske odnosno moralne obaveze. Zakona a posledice isključenja članom 63. pa Okružni sud nalazi. Zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo. istog zakona. Isključenje može biti potpuno ili delimično. najpre kao prethodno pitanje raspravio pitanje pravne važnosti isključenja tužilje iz nasleđa. iako među njima nikada nije uspostavljen najosnovniji roditeljski odnos. bračnom drugu ili roditelju.) 60.NASLEDNO PRAVO osloboditi tereta izdržavanja. prvostepeni sud je pravnosnažnom presudom odbio tužbeni zahtev.2006. zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu. potpuno ili delimično. ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. tužilja nije zloupotrebila pravo na zakonsko izdržavanje prema pokojnom kao ocu. Zakona o nasleđivanju. Razlozi pokojnog za isključenje tužilje iz nasleđa svode se na tvrdnje o zloupotrebi od strane tužilje prava na zakonsko izdržavanje prema njemu kao ocu. Zakona. Prema odredbi člana 61. Tužilja je imala po zakonu pravo na izdržavanje na teret pokojnog kao roditelja. radi ukidanja njegove obaveze zakonskog izdržavanja prema tužilji ustanovljene sudskom odlukom. gde se kao razlog za tužbu navodi da je teško bolestan. iako je teret dokazivanje ove činjenice.12. postupajući po tužbi pokojnog. tako što bi se uzdržala. To se nikako ne može pripisati u krivicu tužilji. pravilno rešavajući o zahtevu tužilje radi povrede nužnog naslednog dela. Kod ovakvog stanja stvari. prema odredbi člana 62. Gž. utvrđeno da je tužilja redovan student Više ekonomske škole i da teška bolest pokojnog nije razlog za ukidanje njegove zakonske obaveze izdržavanja. 1448/2006 od 21. njegovom detetu. Uslovi punovažnosti isključenja propisani su članom 62. Pri tome. zaveštalac mora uvek koristiti oblik zaveštanja koji je propisan za stavlja. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 61. Smatra da su to razlozi za isključenje iz nasleđa. bio na njima. Tom prilikom je. stav 4. prvostepeni sud je. tuženici ničim nisu argumentovali tvrdnje da u vreme bolesti pokojnog tužilja nije bila na redovnom školovanju. Prema tome. između ostalog. Naprotiv. usvojeniku. da okolnosti što tužilja nije pomogla pokojnom ocu.

Iz utvrđenih činjenica osnovano su sudovi izveli zaključak da takvo ponašanje tužilje predstavlja teži stepen ogrešenja o zakonske i moralne obaveze tužilje prema ostaviocu koje sadrži obeležja krivice. Naime. Zakona o nasleđivanju za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva. zbog čega su uslovi stanovanja bili teški. Da bi zaveštalac isključio nužnog naslednika iz nasleđa mora biti ispunjen jedan od uslova navedenih u čl.05. po oceni Vrhovnog suda. po oceni Vrhovnog suda.1996. Iz obrazloženja: Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužena jedino dete tužioca i ostavilje. (Vrhovni sud Srbije. nezavisnosti zemlje i sl. Međutim. što je bez njihovog znanja napustila kuću i udala se za čoveka o kome oni nisu imali pozitivno mišljenje. za vreme dok je boravio u svojoj kući nije imao ko da brine o njemu. Svaku izjavu poslednje volje datu u propisanoj formi koja ima svrhu da odredi drukčiji raspored imovine i red nasleđivanja nego što ga propisuje zakon treba smatrati zaveštanjem pa nije nužno da ovo pismeno sadrži i postavljenje naslednika. prema navedenoj zakonskoj odredbi. zbog kog razloga je ostavilac mogao tužilju da isključi iz nasleđa. navedenog zakona. ako je sa umišljajem učinio neko teže krivično delo prema njemu ili njegovom bračnom drugu. Navodi revizije da je otuđenjem novca i zlatnog nakita tužena prema tužiocu i njegovoj pok. U konkretnom slučaju.31 - . Više puta je ostavilac tražio pomoć od tužilje u vezi izdržavanja što je ova odbijala a istovremeno je upućivala pretnje svakom licu kome se ostavilac obraćao sa molbom da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. dosta vremena je provodio na lečenju u bolnici. Zbog toga je zaveštalac u ovom slučaju mogao izvršiti isključenje i u pismenom sastavu sačinjenom 28.1999. god.) 61. Ovo i onda ako svojom imovinom nije raspolagao zaveštanjem.8. Ocenom izvedenih dokaza. Zakona o nasleđivanju. a kako to nalaže propis čl. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. nije od uticaja na donošenje drugačije odluke. nižestepeni sudovi su. (Vrhovnoi sud Srbije Rev. godine iako u njemu nije imenovao naslednika. nižestepeni sudovi utvrđuju da je ostavilac poslednjih godina života bolovao od tuberkuloze pluća. ZPP. ponašanje tužene ne može se okvalifikovati kao bilo koji od razloga za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva u smislu citirane zakonske odredbe. ako je učinio krivično delo upravljeno na podrivanje narodne vlasti. 8. pravilno ocenili da nisu ispunjeni uslovi iz člana 42.1999. god. 4256/98 od 12. tako da zbog smrada u prostoriji u kojoj je živeo nije se moglo ući. 42. jer za takve svoje tvrdnje tužilac nije podneo potrebne dokaze.) .. zaveštalac može isključiti nužnog naslednika iz nasledstva ukoliko se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega ili njegovog bračnog druga. supruzi izvršila krivično delo. Rev. Stoga je tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan.6. Takav odnos tužene prema roditeljima naveo je ostavilju da je isključi iz nasleđa. ili ako se odao neradu i nepoštenom životu. te da se prema njima ponašala nepristojno i vređala ih pogrdnim rečima. što je iz kuće otuđila veći iznos gotovog novca i više predmeta zlatnog nakita koji je pripadao njenoj majci. 1045/99 od 25. detetu ili roditelju.NASLEDNO PRAVO nje zaveštanja i u njemu izraziti isključenje nužnog dela – član 62. Oni su tuženoj zamerali što nije završila studije.

svog sina. umišljajnim krivičnim delom učinjenim prema njemu. "bez prava na nužni deo". zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (uvredljivim ili grubim postupkom. ZPP. jer se. Ono mora biti izraženo na nesumnjiv način. god. Isključenje iz nasleđa se vrši u formi zaveštanja a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno. Zakona o nasleđivanju. stav 3. maltretirao i fizički napadao majku. Sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika koji istakne prigovor uračunavanja poklona u zakonski nasledni deo drugog naslednika .) URAČUNAVANJE POKLONA (Član 66. zahtevi tužioca da se ugovor o poklonu i testament reduciraju za veličinu njegovog nužnog dela su neosnovani. Isključenje se vrši u formi koja važi za testament. U ponovnom postupku. Tužilja je isključila iz nasleđa tuženog. Stoga se u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njegove zahteve odbili. 1131/02 od 28. i 63. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem prekinuo ostavinski postupak. po članu 385. prvostepeni sud će najpre sa sigurnošću razjasniti da li je među učesnicima postupka sporno da se poklon uračunava u nasledni deo učesniku – poklonoprimcu ili je sporna . Poželjno je navesti i uzrok.uputiti na parnicu. njegovom detetu. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan.NASLEDNO PRAVO POSLEDICE ISKLJUČENJA (Član 63. Zakona o nasleđivanju) 62. a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno.2002. 61. usvojeniku. bračnom drugu ili roditelju. odavanjem neradu ili nepoštenom životu).32 - . da li je namera ostavioca bila da se učesniku nasledniku – poklonoprimcu ne uračuna u njegov nasledni deo poklon koji mu je ostavilac učinio. revizijom ne može pobijati utvrđeno činjenično stanje. našavši da je među učesnicima postupka sporno šta čini zaostavštinu ostavioca odn.03. 62. koji mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. Bez uticaja su navodi revizije da nižestepeni sudovi nisu pouzdano utvrdili da je tužilac vređao. S obzirom na obim isključenja. Iz obrazloženja: Prema čl. Zakona o nasleđivanju) 63.

pa zavisno od toga i eventualno pravo učesnika – poklonoprimca na nasledni deo iz preostale zaostavštine.02. Ako sud nađe da je sporna samo vrednost poklona koji se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine. 235/07 od 09. pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu čl. na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. Istom odredbom u stavu 3. da su tužilja i tužena od svog oca za vreme njegovog života dobile na poklon određenu imovinu. (Vrhovni sud Srbije Rev. Ovom odredbom je predviđeno u stavu 1. god. Gž. (Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi bilo je potrebno utvrditi pravu volju ostavioca koja je bila izražena rečima. da se poklon neće uračunati u nasledni deo. prekinuće ostavinski postupak i na odgovarajuću parnicu će uputiti učesnike u čijem je interesu da se poklon uračuna u nasledni deo. da se svakom zakonskom nasledniku uračunava u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. osim ako je ostavilac izjavio u vreme davanja poklona.) 65.1998. sud će pristupiti utvrđivanju vrednosti poklona i zaostavštine i to će rešavati u ostavinskom postupku sve dok se po tom pitanju eventualno ne pojavi spor među učesnicima.NASLEDNO PRAVO vrednost poklona koja se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine. (Vrhovni sud Srbije. ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila volja ostaviočeva. da se poklon neće uračunati u nasledstvo. da posle njegove smrti tužilja i tužena dele njegovu imovinu kako znaju.33 - . je predviđeno da se poklon ne uračunava ako je ostavilac izjavio u vreme poklona ili docnije u testamentu. te da se ovaj poklon uračunava u nasledni deo tužene. Tužbom se traži da se utvrdi da je tužena dobila na poklon parcele bliže označene prvostepenom presudom. godine) 64. To pitanje će se razjasniti odgovarajućim izjavama učesnika postupka. Tek ako se takav spor pojavi postupak će se prekinuti uz uput na parnicu.02. Rev. 4123/97) . Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno.2007. Utvrđeno je da je sada pokojni otac parničnih stranaka izjavio da posle njegove smrti dele imovinu kako znaju. Svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve ono što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. Zakona o nasleđivanju. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. ovde tužilji i tuženoj uračunavati u nasledstvo. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama potrebno je utvrditi pravu volju ostavioca. ili kasnije u testamentu. Ako sud ostane pri zaključku da je u konkretnom slučaju sporno samo uračunavanje poklona u nasledni deo. jer zakon o vanparničnom postupku takvu mogućnost nije propisao. 46. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da volja ostavioca nije pravilno protumačena. 2601/97 od 18. nema pravo da nakon povlačenja tužbe i pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje. Po mišljenju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi protumačili volju ostavioca a naime da je smatrao da ne treba poklone koje je učinio svojim ćerkama. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđivanja namirenja u naslednom delu poklonom.

NASLEDNO PRAVO

66.
Kao poklon čija se vrednost priračunava vrednosti čiste zaostavštine smatra se svako ostaviočevo raspolaganje imovinom bez naknade u korist naslednika, bez obzira na vreme kada su učinjeni, osim poklona koji se po zakonu ne uračunavaju nasledniku u njegov nasledni deo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3138/97)

67.
Propisi o uračunavanju poklona u nasledni deo i o zastarelosti zahteva za nasleđivanje primenjuju se ne samo za sanaslednike već i na naslednike sanaslednika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1977/95)

68.
Ako se zahtev za uračunavanje poklona ne istakne u ostavinskom postupku onda naslednik ne može u posebnoj parnici, po pravosnažno okončanom ostavinskom postupku, tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u ovom naslednom delu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3407/95)

KO MOŽE ZAHTEVATI URAČUNAVANJE (Član 77. Zakona o nasleđivanju)

69.
Uračunavanje poklona u nasledni deo sud ne provodi po službenoj dužnosti već samo po zahtevu određenih lica koja imaju aktivnu legitimaciju po samom zakonu. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 624/95)

POJAM ZAVEŠTANJA (Član 78. Zakona o nasleđivanju)

70.
Zakon o nasleđivanju ne predviđa zajedničko zaveštanje, pa ako su dva lica sačinili takvo zaveštanje, isto je ništavo. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 2005/97)

71.
Testament nema pravnog dejstva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 516/ 95)
- 34 -

NASLEDNO PRAVO

ZAVEŠTAJNA (TESTAMENTALNA) SPOSOBNOST (Član 79. Zakona o nasleđivanju)

72.
Lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti raspolažu pretpostavljenom sposobnošću za rasuđivanje, te - zbog toga - imaju i pretpostavljenu testamentalnu sposobnost.

Iz obrazloženja: Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. Ovi kriterijumi su određeni članom 79. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje - takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka, tj. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. U tom smislu, testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti, zbog čega nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost, već da li je bio sposoban za testiranje. Na taj način, za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje - čl. 156. i 166. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1161/2004(1) od 30.08.2004. god.)

73.
Testamentalna sposobnost zaveštaoca, procenjuje se prema "Lex nationalis" zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Iz obrazloženja: Prema razlozima nižestepenih odluka testatorka sada pokojna N. je 19. avgusta 1987. godine u Kanadi sačinila pismeni testament pred svedocima, kojim je spornu kuću u Kikindi zaveštala prvotuženom, a svoju ostalu imovinu deci – na razne delove. Osporeni testament sačinjen je na engleskom jeziku, testatorka ga je potpisala u prisustvu dva svedoka, navodeći da je to njena poslednja volja, ovaj testament su u svojstvu testamentalnih svedoka potpisala dva lica, a overen je 15. avgusta 1995. godine od strane javnog beležnika Pokrajine Ontario. Testatorka je u vreme sačinjavanja testamenta i otvaranja nasleđa imala kanadsko državljanstvo, a uslov za sticanje ovog državljanstva je i položen ispit iz engleskog ili francuskog jezika. Odlučujući o žalbi tužilaca drugostepeni sud je zaključio da je testatorka znala samo govorni engleski, da engleski nije znala da čita i piše i da osporeni testament ne ispunjava uslove iz člana 64. Zakona o nasleđivanju Srbije, s obzirom da prema ovim odredbama pismeni testament pred svedocima može sačiniti samo testator koji zna da čita i piše, odnosno da ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpiše u prisustvu dva svedoka, izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
- 35 -

NASLEDNO PRAVO

Naime, prema odredbama člana 30. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja za sposobnost za pravljenje testamenta merodavno je pravo države čije državljanstvo je zaveštalac imao u momentu sačinjavanja testamenta. Testamentalna sposobnost zaveštaoca, se stoga, po stanovištu Vrhovnog suda, procenjuje prema lex nationalis zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Ukoliko zaveštalac ima više državljanstava (bipatridi), merodavno pravo određuje se prema odredbama člana 11. st. 2. i 3. istog Zakona, a u slučaju da je zaveštalac državljanin SR (odnosno ranije SFRJ), i da ima i državljanstvo neke druge države, smatraće se da ima samo jugoslovensko državljanstvo. U pogledu punovažnosti testamenta sa stanovišta forme, punovažnost testamenta u pogledu oblika ceni se prema odredbama člana 31. navedenog Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Prema stanju u spisima zaveštalac je imala kanadsko državljanstvo, koje je stekla po iseljenju u Kanadu, nižestepeni sudovi su propustili da utvrde da li je zaveštalac u vreme sačinjavanja osporenog testamenta 1987. godine imala i državljanstvo SFRJ, jer od ovih okolnosti zavisi da li će za ocenu punovažnosti osporenog testamenta kao merodavno pravo biti primenjeni propisi o nasleđivanju koji su u SFRJ tada bili na snazi (u zavisnosti od njenog republičkog državljanstva) ili pravo strane države čiji je državljanin bila i u kojoj je imala prebivalište, ukoliko državljanstvo SFRJ nije imala. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4683/99 od 05.04.2001. god.)

74.
Testatorova sposobnost za rasuđivanje u vreme sačinjavanja testamenta utvrđuje se veštačenjem. Iz obrazloženja: Presudom je dobijen tužbeni zahtev da se utvrdi da pismeni testament pred svedocima ne proizvodi pravno dejstvo. Okružni sud je ukinuo prvostepenu odluku. Testator je bio delimično lišen poslovne sposobnosti zbog akloholizma i stavljen pod starateljstvo 17. 09. 1983. godine. Poslovna sposobnost mu do smrti nije vraćena. Prvostepeni sud je bez veštačenja sposobnosti testatora za rasuđivanje sam ocenio da je bio sposoban za rasuđivanje. Sud nije stručan da utvrđuje da li je testator bio sposoban za rasuđivanje u vreme sačinjenja testamenta, jer za to ne poseduje potrebno stručno znanje u smislu člana 250. ZPP. Sud je bio dužan da odredi sudsko psihijatrijsko veštačenje radi utvrđenja sposobnosti za rasuđivanje testatora i da pri tom pokuša da pribavi medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju testatora u vreme sačinjavanja testamenta na osnovu kojeg bi se izvršilo veštačenje. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1364/97 od 13.11.1997. god.)

75.
Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti testament u redovnoj formi odn. drugom obliku predviđenom zakonom.
- 36 -

Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati . Zakona o nasleđivanju) 77. da eventualna bolest i životno doba ostavioca sada pok.05. Bez bitnog je uticaja na zakonitost pobijane presude navod revizije koji se odnosi na okolnost. Rev. što znači da sadrži svest o svim elementima i značaju preduzetih radnji i slobodnu i stvarnu nameru za zaključenje pravnog posla.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Među parničnim strankama nije sporna činjenica. (Vrhovni sud Srbije.45 minuta sa njom razgovarali bila pokretna i pri punoj svesti i zdravom razumu. Zakona o nasleđivanju) 76. januara 1994. A.3896/97 od 02. bila pismena. da je u momentu smrti imala 77 godina i da je 9. A. Zakona o nasleđivanju. . pre toga nije bila u izuzetnim prilikama zbog kojih nije mogla sačiniti redovan testament.) VOLJA ZA SAČINJAVANJE ZAVEŠTANJA ( Član 81.1997. (Vrhovni sud Srbije. jer je ono strogo formalni akt. već naprotiv da je prema mestu gde je živela i sredini u kojoj se kretala imala objektivnih i subjektivnih mogućnosti da pre svoje smrti sastavi redovan testament.1. god. ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih nije mogla da sačini testament u redovnoj formi odnosno drugom obliku (svojeručni. A. Rev. godine kada su svedoci sa tuženikom bili kod nje u kući i oko 35 .br. Zakona o nasleđivanju Srbije koji je u momentu smrti sada pok. da je sada pok.1994.člana 84.12. nužno je da je ona učinjena slobodno.37 - . Da bi izjavljena volja bila relevantna i mogla da proizvede posledicu zaključenja testamenta kao pravnog posla.1997. Zbog toga nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao. godine umrla. A. pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su polazeći od odredbi člana 73. 142/97 od 06. tužbeni zahtev tužioca usvojili i odlučili kao u izreci prvostepene presude.) SVOJERUČNO ZAVEŠTANJE (Član 84. Forma (oblik) zaveštanja mora biti ispoštovana u potpunosti. A. god. tri dana nakon posete tuženog sa svedocima na dan 9. jer iz spisa predmeta proizilazi da pok. da je pok. bio na snazi. pismeni pred svedocima ili sudski). Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su i po stanovištu Vrhovnog suda osnovano zaključili.

Zaveštanje nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao. ovog Zakona propisano je da je zaveštanje rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl. do 113. Zakona o nasleđivanju. Reč je o svojeručnom testamentu. koji prema članu 84. zaveštanje koje je sačinila imenovana pokojna nije punovažno jer nije sačinjeno u skladu sa Zakonom. Zakona.prema članu 84.2009. U konkretnom slučaju. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je svojeručno potpisao. Rev. godine) 78. Odredbom člana 168. zaveštanje koje je sačinila pokojna nije punovažno. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju. reč je o svojeručnom testamentu. do 113. Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom . 2306/08 od 09.testamenta određeni su članom 83. Oblik i uslovi zaveštanja .član 168. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Odredbom člana 164.član 164. koji .NASLEDNO PRAVO Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj koji nije imao zaveštajnu sposobnost. 2306/08 od 09. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je i svojeručno potpisao.mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom.testament mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim članom 83. Odredbom člana 84. 84. Zakona mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom. jer je zaveštanje strogo formalni akt. Zaveštanje . jer nije sačinjeno u skladu sa odredbama Zakona. Zakona. Rev. Iz obrazloženja: Oblik zaveštanja mora u potpunosti biti ispoštovan. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl. Zakona.38 - . pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo.2009. godine) . ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani oblik i uslovi određeni Zakonom . U konkretnom slučaju. Naime. jer je ono strogo formalni akt čija oblik mora u potpunosti biti ispoštovan. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju.04. pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. istog Zakona propisano je da je rušljivo zaveštanje ako nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim Zakonom. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. 84.04. Zakona . ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani zakonom određeni oblik i uslovi.

Isključena je mogućnost korišćenja računara. a to nije učinila ni kasnije. godine i nije bila sporna. već je bitno da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. korišćenje štampanih ili pisanih slova." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja bitno je da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. pa se po oceni Vrhovnog suda ne isključuje mogućnost da zaveštalac svoju poslednju volju izrazi svojeručnim zaveštanjem napisanim štampanim slovima. napisanog i potpisanog njegovom rukom. Posle čitanja onoga što je izjavila pred dva svedoka. Zakona o nasleđivanju je propisano da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. usled čega se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da se svojeručno zaveštanje mora da sačini pisanim slovima.2000. Drugi svedok nije potpisom potvrdila to svojstvo jer nije imala ličnu kartu. zbog čega su usvojili tužbeni zahtev. nižestepeni sudovi su zaključili da je ovako pismeno zaveštanje pred svedocima ništavo i da kao takvo ne postoji. pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. a ovo pismeno kao svedok zaveštanja potpisao samo jedan svedok. stav 1. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. godine započela sačinjavanje pismenog zaveštanja pred svedocima tako što je sadržinu zaveštanja diktirala unuci. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Da bi pismeni testament pred svedocima bio punovažan potrebno je da prilikom davanja izjave testatora da je to njegov testament i potpisivanja istog budu prisutna oba testamentalna svedoka i da se oni istovremeno na tom testamentu i potpišu. Iz navedenog proizilazi da svojeručno (olografsko) zaveštanje predstavlja oblik redovnog. pokojna majka tužene. 05. pisaće mašine i dr. pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. To predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. 3551/07 od 08. nije bliže propisana. privatnog i pismenog zaveštanja i da je za ovaj oblik neophodno da u celosti zaveštanje bude napisano i potpisano od strane zaveštaoca. a baba tužilaca je 1998. pri čemu nije od značaja na kom jeziku. za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije od značaja na kom jeziku.11. koju je ova kucala na pisaćoj mašini. godine) 80. autentičnost spornog teksta od 05. Tehnika pisanja zaveštaoca. napisanog i potpisanog njegovom rukom a u konkretnom slučaju. kojima se propisuju posebni zakonski uslovi za ovu vrstu zaveštanja. izjavila je da je to njena poslednja volja. Stoga. 2008. Iz obrazloženja: Odredbama člana 84. ćerki testamentalne naslednice. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Ovo ograničenje ne proizilazi iz citiranih odredbi.39 - . do smrti zaveštaoca. .NASLEDNO PRAVO 79. Rev. Provera autentičnosti teksta zaveštanja može biti izvršena i kada je zaveštanje pisano štampanim slovima.

(Iz presude Okružnog suda u Čačku. obezbeđuje autentičnost izjave poslednje volje zaveštaoca.40 - . Stoga. pa je poništen "testamenat" u pisanoj formi sačinjen 10. a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.) 81. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. 55/04 od 22. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. _______. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. Zaveštalac treba da potpiše napisani tekst i prilikom potpisa mora izjaviti da je to njegov testament. Pravilna je odluka suda kada je poništio navedeni testamenat. Zakona o nasleđivanju. niti forme svojeručnog zaveštanja predviđenog članom 84. a svedoka pri sačinjavanju testamenta nije bilo pa niko nije ni mogao da potvrdi sadržinu testamenta. istog Zakona izražen je značaj forme zaveštanja kao uslova za njegovu punovažnost jer je propisano da zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim tim zakonom.01. tada je osnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj testamenta jer nema uslova za postojanje pismenog testamenta – zaveštanja pred svedocima predviđenog članom 85.2004. 1255/05 od 27. tekst je pisalo treće lice. godine od strane pokojnog. 84. Forma testamenta osigurava slobodu volje. Sve to predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. te se zaostavština ima raspraviti prema zakonskom redu nasleđivanja. br. Zato pismeni testament pred svedocima nije punovažan ako prilikom davanja izjave zaveštaoca da je to njegov testament i potpisivanja istog nisu bila prisutna istovremeno oba svedoka testamenta i ako se istovremeno na testamentu oni nisu potpisali.12. i 85. (Vrhovni sud Srbije Rev. s obzirom da je isti izdiktirao pokojni. jer je njihova uloga da potvrde autentičnost ostaviočevog potpisa i njihove izjave da testament koji potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju. Drugostepeni sud je žalbu tuženih odbio kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu. br. Zakona o nasleđivanju.) . Naime. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženih. Odredba člana 85. a primenom odredbe čl. kao svečani. Odredbom člana 83. a ne samo za njegovo dokazivanje. ozbiljnost i pouzdanost izjave volje i pravnu sigurnost i ima značaj uslova za punovažnost testamenta. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. god. koji je proglašen u predmetu ostavinske rasprave O. god. ako svedoci nisu istovremeno potpisali testament nije ispunjena forma testamenta nužna za njegovu punovažnost. Gž. niti onih koji bi potvrdili sadržinu testamenta. Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO Nije osnovano isticanje tužene u reviziji da je materijalno pravo pogrešno primenjivano. Zakona o nasleđivanju propisala je redosled radnji kao uslova za punovažnost ove vrste testamenta.2005. a nije bilo ni svedoka pri sastavljanju testamenta. a svedoci se moraju odmah potpisati. pa time nema uslova za punovažnost ni pismenog testamenta pred svedocima ni svojeručnog testamenta.2000. Kada je testator sačinio testament tako što je isti izdiktirao a tekst mu pisao unuk. strogo formalni akt. odredbom člana 85. Testament. br.03.

Svojeručnim testamentom mogu se ostaviti u nasleđe sve stvari i prava koje pripadaju testatoru. Pravilnom primenom materijalnog prava. god. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da pomenuta zabeleška ne predstavlja svojeručni testamenat ostavioca. na osnovu testamentalnog prava na nasleđivanje. je umrla 3. Pismena “zabeleška” se ne može izjednačiti sa svojeručnim testamentom ostavioca. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. odlučeno je da za naslednika.K.) 83. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da pismena – “zabeleška” koju je ostavilac sačinio.04. pronašla u arhivi ostavioca pismeno nazvano “zabeleška” koju je ostavilac sačinio. Opština je u postupku raspravljanja zaostavštine osporila testament u delu koji se odnosi na raspolaganje grobnim mestom. je svojom zaostavštinom raspolagala svojeručnim testamentom kojim je ostavila u nasleđe.N.10. Prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio pravnu volju ostavioca u vezi pomenute zabeleške i našao da ista ne sadrži volju ostavioca koja bi se odnosila na raspolaganje njegovom imovinom – stanom i ko će biti naslednik. naslednoj učesnici B. Pokojna D. Shodno odredbi člana 2. godine i nije ostavila ni jedno lice iz kruga zakonskih naslednika. kao neosnovanu. Odredbom člana 17. Iz pomenute “zabeleške” proizilazi da je ostavilac preporučio tuženoj – drugoj kćerki da se ne prihvati nasleđa na stanu jer joj je pomogao novčano prilikom drugih kupovina. 598/03 od 10.NASLEDNO PRAVO 82. Odluke o sahranjivanju i .N. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog oca stranaka na osnovu zakona i učesnici su izjavili da ostavilac nije ostavio nikakvo pismeno. predstavlja svojeručni testamenat ostavioca. sada pokojna D. tužiljinu žalbu i potvrdio je prvostepenu presudu. Kako je tužilja – kćerka pokojnog. već na osnovu Zakona o nasleđivanju. bez obzira što naslednik ne spada u krug zakonskih naslednika.K. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti ostavilje. Gž. istog Zakona.41 - . pa i pravo korišćenja grobnog mesta.1995.2003. naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu testamenta. nasleđivati se mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima. pored ostalog i pravo korišćenja označenog grobnog mesta. Drugostepeni sud je odbio. br. bude oglašena nasledna učesnica B. to je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da to pismeno predstavlja svojeručni testamenat ostavioca i da je pravno valjan na osnovu kojeg se ima raspraviti njegova zaostavština i da se poništi njena naslednička izjava koju je dala u ostavinskom postupku. a u smislu odredbe člana 6.

pravo korišćenja grobnog mesta pripada fizičkom licu koje je oglašeno za njegovog naslednika. Iz činjeničnog stanja..03. Gz. Ovaj testament je zatvoren.01. jer se punovažnost testamenta može oceniti i na osnovu same isprave. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem je raspravljena zaostavština iza smrti pok. br. god. pa je pravosnažnom presudom Trećeg opštinskog suda u B. 4914/02 od 06.. Kada je iz same isprave testamenta vidljivo da on ne ispunjava formu propisanu Zakonom. iz B. M.42 - . M. V. ZPP.NASLEDNO PRAVO grobljima je propisano da u slučaju smrti korisnika grobnog mesta. V. jer nema svojeručnog potpisa testatora. Okružni sud je našao da je žalba naslednog učesnika neosnovana. oglasio naslednicom po osnovu svojeručnog testamenta pok. u predmetu P. tada nema mesta upućivanju na parnicu i prekida raspravljanja zaostavštine.) . (Vrhovni sud Srbije Rev. V. potvrđeno. V.) 85. S obzirom na izloženo.) 84. br.. ostavio svojeručni testament na osnovu koga je celokupnu svoju zaostavštinu ostavio u nasleđe naslednom učesniku P. Kako u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti to je prvostepeno rešenje na osnovu člana 380. god. ZPP.. koje je utvrdio prvostepeni sud. Neosnovano je isticanje u reviziji da pravo korišćenja grobnog mesta ne mogu nasleđivati lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika i da se ovo pravo ne može nalaziti u prometu. Protiv ovog rešenja blagovremeno je izjavila žalbu tužena Opština. Ispitujući pravilnost prvostepenog rešenja u okviru zakonskih ovlašćenja iz člana 381.2003.11. V. 12248/96 od 21.._______ utvrđeno postojanje ovakvog testamenta. već na osnovu Zakona o nasleđivanju i Odluke o sahranjivanju i grobljima. 345/99 od 18.1999. na taj način što je na njegovoj zaostavštini na osnovu svojeručnog testameta za jednog naslednika oglašena P. iz razloga što prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. to obuhvata i mogućnost nasleđivanja prava korišćenja grobnog mesta na osnovu raspolaganja punovažnim testamentom ostavilje. proizilazi da je pre smrti pok. god. br. M. (Iz presude Okružnog suda u Pozarevcu. Kako je navedenim propisima predviđena mogućnost nasleđivanja stvari i prava i po osnovu zakona i po osnovu testamenta.. zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da prvostepeno rešenje bude ukinuto. Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati.. pravilno je postupio prvostepeni sud kada je naslednog učesnika P. stav 2.1997.

ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga tako sačinjeni tekst potpisuje.2006.2005. godine.43 - .ako mu se šta desi . Zakona o nasleđivanju . godine u jutarnjim časovima a pre odlaska u bolnicu u njegovoj kući su bili tuženi i još dvojica imenovanih. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio. već je tuženom saopštio da "čuva imanje i da čuva papir jer . godine) 88. Ostavilac se iz bolnice vratio 14. (Vrhovni sud Srbije.02. Nije dovoljno da ga samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. i M. rekao tuženom da napiše sledeći tekst: "Ostalo novca kod J. Pokojni je. pa zato on može biti sačinjen u formi pisma koje roditelj upućuje svom detetu. Rev.02. da li je sadržina izražena na hartiji ili drugoj podlozi mastilom ili olovkom. Za punovažnost svojeručnog testamenta irelevantan je jezik i pismo na kome se piše. uzevši list iz svog bloka na kome je već bilo napisanog teksta. Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO 86. ukupno 850 evra i ostavljam sve imanje J. koji je pokojnog ostavitelja i odvezao u bolnicu. Rev. godine.. U smislu člana 85.02.2008. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati . Dakle.u smislu člana 85. Relevantna odredba: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. 2213/08 od 03. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga ga potpisuje. Pre potpisivanja ostavilac nije pročitao tekst niti je rekao da mu je to poslednja volja.član 85. da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno ga potpiše. ali to nije realizovao zbog pogoršanja zdravstvenog stanja. . Hteo je da sačini zaveštanje.da će ono biti njegovo".09. Zakona o nasleđivanju) 87.2005. Tekst su potpisali dvojica imenovanih prisutnih. a preminuo je 10. pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt. Ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima .". sada pokojni ostavilac i tuženi. 2488/96) PISMENO ZAVEŠTANJE PRED SVEDOCIMA (Član 85. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada pokojnom ostaviocu pozlilo je dana 14. pa je za njegovu punovažnost potrebno da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita. Zakona o nasleđivanju.

____/06 od 18. U situaciji kada zaveštala nije ni diktirao test testamenta. P. forma testamenta nije ispunjena u skladu sa citiranim zakonskim propisom.. nedostatak forme ne pruža dovoljno garancije za obavljanje autentičnosti poslednje volje zaveštaoca. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. 1253/06 od 18. Kako je predviđena strogo formalna procedura i da zaveštanje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. pa ga je pročitao uz prisustvo zaveštaoca. Gž. usled čega ne može proizvoditi pravno dejstvo. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. shodno članu 85. radi se o ništavom pravnom poslu – pismenom zaveštanju pred svedocima. a bitan elemenat te forme je da zaveštalac izjavi pred svedocima da je sačinjeno pismeno pročitao. U konkretnom slučaju ovog bitnog elementa forme nema. god. za čiju su punovažnost ispunjeni zakonski uslovi. pa za njegovu punovažnost potrebno je da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa se utvrđuje da je pismeno zaveštanje pred svedocima pokojnog ništavno i ne proizvodi pravno dejstvo. oktobra 2006. da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno potpiše. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 85. proizvodi pravno dejstvo kada nije dokazano da je zaveštalac docnije raspolagao imovinom zaveštanom ovim zaveštanjem. a isti potvrdi “da je u njemu sve ispoštovano kako je rekao”. niti ga je pred svedocima pročitao. a ne da zaveštalac samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. 2213/08 od 03.09. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G.2008.. a presuda prvostepenog suda je potvrđena. zatim ga je advokat uz prisustvo dva svedoka.10. Pismeno zaveštanje pred svedocima.. U konkretnom slučaju zaveštalac svoj testament pred svedocima nije potvrdio. 90. već je to učinila njegova supruga – tužena. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je advokat u svojoj kancelariji. Presudom Okružnog suda u Č.M. godine odbijen je kao neosnovana žalba tuženih. br. jer izvedenim dokazima nije utvrđeno da je zaveštalac pred svedocima izjavio da je navedeno pismeno pročitao.44 - . (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Odredbom člana 85. tužene i samog zaveštaoca naglas pročitao. Gž. Rev. br. Zakona o nasleđivanju koja izričito predviđa formu za pismeno zaveštanje pred svedocima. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio. juna 2006. odnosno svoje zaveštanje... da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. .2006. bez prisustva zaveštaoca sačinio zaveštanje. ____/05 od 22. uz prisustvo tužene. Pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt. Kada je advokat sačinio pismeni testamenat u ime zaveštaoca.. a potom je zaveštalac izjavio obraćajući se tuženoj – “ispoštovala si onako kako sam ja rekao”.. godine) 89.

O. Isti ispunjava uslove iz čl. pa se poništava testamenat sastavljen pred svedocima 1. Gž. Punovažan je tzv. M. godine. niti da ga je opozvala sačinjavanjem docnijeg testamenta u smislu člana 101. Naime. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. koji se u fotokopiji nalazi u spisima. nakon smrti svakog od navedenih testatora.2006.08. kao neosnovan. a revizijom tuženih se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo nalazeći da je ništav testamenat u odnosu na pok. jer se ne može testamenat proglašavati dva puta.nepunovažno je. godine.. M. Alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima).) 91. Očigledno se radi o tzv.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovažnost pismenog testamenta pred svedocima u smislu člana 64. R. Presudom drugostepenog suda. izreke preinačena. proglašen je njegov testamenat pred svedocima koji je u potpunosti odvojen od testamenta pred svedocima drugog testatora. kojim su tražili poništaj pismenog testamenta pred svedocima sastavljen od pok.04. O. Zbog toga je prvostepena presuda u stavu 1. ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo . na istom listu hartije. i 90. Tuženi nisu dokazali da je ostavilja ovaj testament opozvala u celini ili delimično u smislu člana 100.45 - . Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ali samo u odnosu na pok. . izreke. o testamentu pred svedocima od strane dva lica – testatora ali na istom listu hartije. br. Rev. O. god. god.. zajedničkom testamentu. 69. zajednički testament. preinačena je prvostepena presuda u stavu 1.2005. 1748/05 od 22. a odbija se deo tužbenog zahteva za poništaj istog testamenta u odnosu na pok. radi se o dve odvojene izjave volje od strane dva lica za raspodelu svoje imovine. O. O.) 92. I pored ove okolnosti. istog Zakona. M. pa se radi o dve odvojene izjave volje dva lica za raspodelu njihove imovine. Zakona o nasleđivanju.1986. Iz spisa proizilazi da su oba lica – testatori bračni drugovi sastavili svako svoj pismeni testamenat pred svedocima na istom – jednom listu hartije.1974. koji je važio u vreme sačinjavanja testamenta. 74/05 od 1. a volje oba testatora su jasne i precizne.11. Takođe nije utvrđeno da je ostavilja docnije raspolagala imovinom zaveštanom ovim testamentom u smislu člana 102. M. odnosno testament pred svedocima od strane dva lica – testatora. tako da se odbija tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je punovažan sporni testamenat pred svedocima od 25.01. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. ili preciznije. Ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da ne proizvodi pravno dejstvo testamenat pok. Zakona o nasleđivanju jer je svaki testator uredno sačinio pismeni testamenat pred svedocima a odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj volji testatora. Zakona o nasleđivanju.

2413/2004 od 20. i konačno da ga svojeručno potpiše.2004. Pismeni testamenat pred svedocima je ništav ako testatorka nije pismena.) 94.2004. god. god. koja se čak i ne seća za kog pacijenta je to učinila. Ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo. Prema odredbi člana 85. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Isto pismeno. a drugi svedok . Zakona o nasleđivanju. da ga prizna za svoje. Nužno je da sam zaveštalac napiše ili kome drugom izdiktira sadržinu zaveštanja.1996. bez obzira što je na testamentu stavila otisak kažiprsta.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je sin zaveštaoca a tužena vanbračna supruga. Oba svedoka istovremeno moraju da čuju i razumeju zaveštaočevu izjavu kojom on zaveštanje potvrđuje za svoje i oba svedoka moraju istovremeno da prisustvuju činu zaveštaočevog potpisivanja zaveštanja. a ne može se konvalidirati stavljanjem otiska kažiprsta. Zakona o nasleđivanju.) 93. jer nije sastavljen u skladu sa odredbom člana 85. (Vrhovni sud Srbije. da zaveštanje pred njima nije pročitano.) . Dakle.servirka je to potpisala ne znajući ni suštinu ni sadržinu onoga što potpisuje. godine i zaostavština pok. potpisala je i servirka. očigledno je da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 85. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno i svojeručno potpisati. a na kraju testamenta je stavila otisak kažiprsta. testamenat je ništav. Iz nesumnjivo utvrđenog činjeničnog stanja da svedok lekar nije ni znao šta potpisuje misleći da potpisuje izjavu o psihičkom stanju zaveštaoca. a shodno članu 85. (Iz presude Okružnog suda u Čačku Gž. Pismenim zaveštanjem pred svedocima zaveštalac je svoju zaostavštinu zaveštao tuženoj. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju.10. Dokazima je utvrđeno da je testatorka bila nepismena. br. ali samo za vreme trajanja dve poslednje zaveštaočeve radnje: za vreme njegovog priznanja zaveštanja za svoje i njegovog svojeručnog potpisivanja zaveštanja. god. ne može proizvoditi pravna dejstva. a poželjno je da se naznači i njihovo svojstvo svedoka. niti je zaveštalac izjavio da je zaveštanje njegovo. Zaveštanje je pisano pisaćom mašinom i potpisano od strane dva svedoka: lekara u bolnici u kojoj je ležao zaveštalac i servirke iste bolnice. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 73/04 od 22.2004. se ima raspraviti u skladu sa zakonom. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sastavljen pismeni testament pred svedocima pravno valjan. Svedok lekar je potpisao tekst kucan pisaćom mašinom ne čitajući njegovu sadržinu. pa se utvrđuje da je ništav pismeni testamenat pred svedocima koji je testatorka sastavila 17. i potvrdio prvostepenu presudu. zbog čega takvo zaveštanje ne može proizvoditi pravno dejstvo. Zakona o nasleđivanju. odnosno nepunovažno je. 2413/o4 od 20. Za punovažnost ovog oblika zaveštanja obavezno je prisustvo dva svedoka. Rev. a smatrajući da se izjašnjava o tome da li je zaveštalac psihički sposoban da raspolaže svojom imovinom.01. potom da zaveštanje pročita.46 - . zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima) je nepunovažno odn. Drugostepeni sud je žalbu tuženika odbio kao neosnovanu. Zakona o nasleđivanju.06.10.

a nakon toga svojeručno potpisao sve primerke testamenta. Ovakvo pri izostanku potpisa advokata. pa je zaveštalac pročitao u sebi testament i nakon što ga je pročitao izjavio "baš tako sam hteo". Ovom odredbom propisano je da su ništave odredbe testamenta kojima se ostavlja nešto sudiji koji je testament sastavio. zatim su se na testamentu potpisali i oba testamentalna svedoka. Testament je napisao advokat na pisaćoj mašini u prisustvu testamentalnih svedoka. Tužioci osporavaju pravnu valjanost pismenog testamenta pred svedocima. godine. jula 1996. Zakona o nasleđivanju. Iz obrazloženja: Primenjujući pravilno materijalno pravo. pa je ništavo zaveštaje koje je potpisano samo od jednog svedoka koji može biti testamentalni svedok. nižestepeni sudovi su poništili pismeni testament sačinjen pred svedocima s obzirom na odredbu člana 69. Zakona o nasleđivanju. a sa razloga što se o njoj već duže vreme brinu i staraju. Ovaj testament je proglašen u ostavinskoj raspravi. a takođe i sve pokretne stvari i novac. Zakona o nasleđivanju. to su nižestepeni sudovi pravilno poništili sporni testament. Pošto je utvrđeno da je testamentalni svedok pri pravljenju testamenta. Neukost zaveštaoca pri sačinjavanju zaveštanja i okolnost što advokat. i povlači njegovu ništavost. njen rođeni brat. braći i sestrama i bračnim drugovima ovih lica. što čini nedostatak zakonom propisane forme. je bez uticaja na punovažnost zaveštanja.. kao treći svedok potpisao zaveštanje. G. sačinio pismeni testament pred svedocima. Pismeni testament sačinjen u prisustvu samo jednog svedoka je ništav testament. 2002.4. svedocima pri njegovom pravljenju. Rev. pa bi bila bez uticaja činjenica što je brat testamentalnog naslednika. kojim su tuženoj ostavljene određene nepokretnosti. god. bila bi od uticaja da je advokat svojim potpisom potvrdio autentičnost testamenta.NASLEDNO PRAVO 95.47 - . jer bi u tom slučaju i on bio svedok zaveštanja i tada bi zaveštanje imalo dva svedoka. 1286/01 od 3. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilaca za utvrđivanje ništavosti testamenta neosnovan. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana i u tekst testamenta. Prisutnost advokata pred kojim je potpisano zaveštanje pred svedocima.) 96. Ovim testamentom zaveštalac je ostavio tuženima prvo svoju nepokretnu imovinu i to porodičnu stambenu zgradu. u čijoj je kancelariji zaveštanje sastavljeno. kao svedoka zaveštanja i njegovo prisustvo u kancelariji prilikom sačinjavanja zaveštanja. kao i precima. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je zaveštalac T. koji je bio na snazi u vreme sačinjavanja testamenta. ne mogu biti od uticaja na karakter imperativne norme člana 69. (Vrhovni sud Srbije. . a ko ne može biti svedok zaveštanja. 23. navodeći da u tekstu testamenta nije navedeno da je zaveštalac pročitao testament. potomcima. suprotno odredbi člana 85. nije upozorio ostavioca na to ko može. Pismeni testament pred svedocima punovažan je ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament.

Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni.A. (Vrhovni sud Srbije.2002. a zaveštanje napisano latinicom) ili zna ćirilicu. Prema tome.2002.A. jer kada je neko treći po zaveštaočevom kazivanju sačinio zaveštanje. što je u postupku i utvrđeno. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna wegova potpuna pismenost. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni.) . (Vrhovni sud Srbije. zaveštalac mora da pročita zaveštanje. maloletnom I. Zaveštalac nije znao da čita i piše. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana u tekst testamenta.. Zakona o nasleđivanju. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno.) 97. Rev. osnovano zaključujući da osporeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme iz člana 85. sada pokojni D. Ovo zbog toga što je pismeni testament pred svedocima punovažan ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. činjenica da je pokojni D.NASLEDNO PRAVO Kod utvrđenja sudova da sporni testament ispunjava uslove predviđene navedenim propisom. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen ili da ne zna da čita. Zaveštalac može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. godine. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna potpuna pismenost zaveštaoca. god. zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. sačinio je pismeno zaveštanje pred svedocima kojim je svoju imovinu zaveštao ovde tuženom. 2332/01 od 11. Rev. niti ga je pre potpisivanja pročitao. Utvrđujući činjenicu da sada pokojni D. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. ali zna da se potpiše.. on mora da pročita zaveštanje. pred više ljudi. nije izjavio da je to njegov testament. a zaveštanje napisano latinicom) ili da ne zna da čita. već samo da se potpiše.04. Da bi to učinio. ali zna da se potpiše. u situaciji da mu je zaveštanje sačinilo drugo lice koje on pre potpisivanja nije pročitao. od kojih su neki bili i svedoci potpisivanja ovog testamenta. nije od uticaja. 889/02 od 26.01. Zakona o nasleđivanju.1998.09. Zakona o nasleđivanju. izjavio da svu svoju imovinu ostavlja maloletnom I. ne može se dovesti u pitanje punovažnost takvog testamenta samo zbog toga što u tekstu nije navedeno da je zaveštalac već pismeno pročitao. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su iz navedenih razloga osporeno zaveštanje poništili. 19. Da bi to učinio. prema odredbi člana 85. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen (da zna ćirilicu. zbog čega ne proizvodi pravno dejstvo.48 - . jer kada je neko treći po zaveštačevom kazivanju sačinio zaveštanje. Naime. prilikom potpisivanja testamenta i istovremeno sa potpisivanjem. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. god. stav 1. niti izjavio da je to njegovo zaveštanje. S obzirom da ovako sačinjeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme druge vrste zaveštanja. U pogledu rečenog neosnovani su navodi u reviziji da je zbog toga povređena forma pismenog testamenta pred svedocima i da se s tim u vezi dovodi u pitanje punovažnost tog testamenta u smislu člana 85..J. nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev.

da svedoče autentičnost zaveštačevog potpisa i drugo – da svedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i po njemu potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. Sledi da su potpisivanje i navedene izjave zaveštaoca jedinstvena pravna radnja. Prema iznetom propisu za valjanost ovog zaveštanja traže se formalnosti: da zaveštalac zna da čita i piše. stav 2.12. Član 85. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 83. tako i istovremeno u trenutku kada se zaveštalac potpisuje. Punovažnost zaveštanja pred svedocima je uslovljena istovremenim prisustvom oba zaveštajna svedoka kako u trenutku kada zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja. u prisustvu dva svedoka. Zakona o nasleđivanju upravo činjenica da li je zaveštalac takvo zaveštanje svojeručno potpisala pred dva svedoka uz izjavu da je zaveštanje pročitala i da je to njena poslednja volja. Revizijski sud po službenoj dužnosti pazi na pravilnu primenu materijalnog prava (član 386. ZPP). Zakona o nasleđivanju. zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. 4910/02 od 11. da je tekst zaveštanja napisan po nekoj drugoj osobi. god. da je taj tekst svojeručno potpisan od zaveštaoca. Iz takvog utvrđenja suda ne može se sa sigurnošću zaključiti da li je ispunjen bitan uslov za punovažnost takvog zaveštanja u smislu člana 85. (Vrhovni sud Srbije. koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. to su presude nižestepenih sudova u skladu sa odredbom člana 395. Prvostepeni sud utvrđuje ponašanje i reči koje je tužilac izrekao kada mu je advokat predala odštampani tekst njegovog pismenog zaveštanja kao i da je isti postupak sproveden iza M.49 - .2002. koja je nakon što je pročitala pismeni tekst njenog zaveštanja isti potpisala. L.. Potpisivanje i navedene izjave jedinstvena su pravna radnja. Rev. da je svojeručni potpis zaveštaoca sastavljen u prisustvu najmanje dva svedoka.) . Ovde se radi o izjavi zaveštaoca pred svedocima zaveštanja da je konkretno pismeno koje je potpisao pročitao i da sadrži njegovu poslednju volju. koji je sačinio advokat izjavila da je to konkretno pismeno pročitala i da je to njena poslednja volja. ZPP-a ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje kako bi u ponovljenom postupku prikupio pouzdanu činjeničnu osnovu za zakonito presuđenje. nakon što joj je dat u ruke pismeni tekst zaveštanja. U ovom slučaju nije na nesumnjiv način sud raspravio i utvrdio da li je zaveštalac M.NASLEDNO PRAVO 98. da posvedoče autentičnost zaveštaočevog potpisa i drugo – da posvedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. da je to njegova poslednja volja i potom se pismeno svojeručno potpisati. Prisutnost dva svedoka potrebno je iz dva razloga: prvo. Kako je revizijski sud našao da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. da uz stavljanje svojeručnog potpisa zaveštalac pred svedocima da izjavu da je već sačinjeno pismeno zaveštanje pročitao i da je ono što je potpisao njegova poslednja volja. istog zakona kaže: Zaveštalac. L. Svedoci su prisutni iz dva razloga: prvo.

Stavljanje otiska prsta umesto potpisa na testamentu. Ako zaveštanje sastavljeno pred sudijom i zapisničarom ne ispunjava sve uslove nužne za punovažnost zaveštanja to zaveštanje će imati pravnu važnost ukoliko ispunjava zakonsku formu i uslove nužne za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. 1954/97od 02. ako su takav testament potpisala jos dva svedoka koji ispunjavaju uslove iz Zakona. je ništav.NASLEDNO PRAVO 99. Zakona o nasleđivanju) 104. zbog nedostatka propisanog oblika.50 - . Dakle.god. Zaveštalac koji zna da čita i piše može napraviti testament na taj način što će ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpisati u prisustvu dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament.) SAČINJAVANJE SUDSKOG ZAVEŠTANJA (Član 86.05. (Vrhovni sud Srbije. Svedok pri pravljenju pismenog testamenta pred svedocima može biti lice koje ga je napisalo i kada njegovo svojstvo svedoka nije naznačeno. 4084/96) .05. pismeni testament je punovažan i kada je jedan od potpisanih svedoka nepodoban. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 258/96) 102. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Gž. Zakona o nasleđivanju i ako je bilo prisutno preduzimanju propisanih pravnih radnji od strane zaveštaoca. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Činjenicu da je zaveštalac potpisao jedno punomoćje ne znači da je znala da čita i piše na pismu na kome je sačinjen testament.1999. Pismeni testament pred svedocima koji sačini zaveštalac . a zatim testament potpisalo. 1995.) 100. god.br. 1501/95 od 15.) 103. Pismeni testament testatora sastavljen latiničnim pismom (za koje je utvrđeno da testator nije znao da čita i piše). (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. 149/95 od 17.12. Rev. ako ispunjava uslove iz clana 68. Gž.) 101. Gž. nije punovažan zbog nedostatka forme. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. upućuje na to da zaveštalac nije znao da čita i piše.1997. 5593/98 od 13. Gž.nepismena žena. te da nije ni mogao sačiniti pismeni testament pred svedocima.09. god.1995. i na njemu umesto svojeručnog potpisa stavi rukoznak.

Oštećenom pripada pravo na naknadu štete. uz prisustvo dva svedoka i zapisničku konstataciju. Gž. na testamentu se mora označiti da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka. jer se postupci sudije iz teksta testamenta jasno vide. sudija koji je primio na zapisnik testamenat pokojnog. Rev. Zakona o nasleđivanju. Ništavi međunarodni testament ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika.09. Ako je testator sastavio testament pred sudom i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. koji tu odluku direktno predviđa. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio da je testamenat pokojnog ništav. (Okružni sud u Beogradu. 975/04 od 15. Dokazima je utvrđeno da je testator sastavio testament pred sudom. Sudski testament je ništav ukoliko sudija njegovu sadržinu nije pročitao testatoru a isti je nepismen. . Pravilna je odluka suda da je neosnovan predlog stranke za saslušanje kao svedoka postupajućeg sudije koji je sastavio testament. Na testamentu nema označenja da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka.) PUNOVAŽNOST MEĐUNARODNOG ZAVEŠTANJA (Član 92. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen.2004. Kako to nije urađeno. br. povredio je inperativnu normu predviđenu članom 66. ukoliko je nepravilnim radom suda došlo do sačinjenja sudskog testamenta suprotno odredbama Zakona. Zakona o nasleđivanju) 106.51 - . pa je taj predlog zaista i suvišan.NASLEDNO PRAVO 105. god. 10563/95) SUDSKO ZAVEŠTANJE AKO ZAVEŠTALAC NIJE U STANJU DA GA PROČITA (Član 88. Zakona o nasleđivanju) 107. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa se utvrđuje prema tuženiku da je ništav testament pokojnog sastavljen u sudu.

bude punovažan kao testament neke druge zakonom propisane forme.10. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada imenovana pokojna primljena je u bolnicu 24.1999.da svu svoju imovinu ostavlja tuženom. ali ne mora.10. za koju je toga dana i saznala.8. stav 2.5338/95od 13. Iz nalazom i mišljenja veštaka utvrđeno je da je oboljenje zbog koga je ostavilja u dva navrata operisana bilo akutne prirode. godine. ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika. po svojoj prirodi nije zakonom propisan obavezni oblik testamenta. jer međunarodni testament po svojoj pravnoj prirodi nije zakonom propisani obavezni oblik testamenta.1999. dakle.) 108. da testament .iako ništav kao međunarodni testament jer nije sastavljen u obliku propisanom Zakonom o nasleđivanju . Zakona o nasleđivanju) 109.12. Moguće je. napraviti takav testament. Preminula je 22. dijagnostifikovana i operisana. Svedoci usmenog testamenta su 27.09. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Shodno tome.52 - .ali i ne mora . imala je nameru da sa njim zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju za šta je i zatražila saglasnost Ministarstva finansija. godine sačinili zajedničku pismenu izjavu. kojima je izjavila svoju poslednju volju . Toga dana u bolnici su je posetile tri prijateljice. . Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Ako je zbog akutnog i teškog pogoršanja zdravstvenog stanja izjava poslednje volje data u bolnici pred tri istovremeno prisutna svedoka. Zakona o nasleđivanju proizilazi da međunarodni testament ( kao pismen. jer ostavilac može. Zbog postoperativnih komplikacija. (Vrhovni sud Srbije. 17. redovan i javni oblik zaveštanja ).11. Ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz odredbe člana 92. kao testamenta drugog oblika.smatraće se da su postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. čime su ispunjeni zakonom propisani kumulativni uslovi za punovažnost takvog zaveštanja .napraviti. god.da se utvrdi nepunovažnim usmeno zaveštanje ostavilje proglašeno pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu dana 15. godine.1996. na dan sačinjavanja usmenog testamenta bila je veoma zabrinuta i uznemirena zbog predstojeće operacije. Rev.) USMENO ZAVEŠTANJE (Član 110.1995. Gž. god. pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada odbijen je tužbeni zahtev tužioca . jer ga ostavilac može . Ostavilja je sa tuženim bila u bliskim odnosima. koju do smrti nije dobila.1999. 7128/96 od 26. iste godine je trebala biti reoperisana.1999. godine.10.

U konkretnom slučaju. godine su pristupila dva svedoka usmenog zaveštanja i proglašen je usmeni testament ostavioca. godine. na ročište održano 14. U vreme smrti ostavilac je imala 79 godina. što iskazivanje želje u pogledu lica kome bi trebalo da pripadne imovina nakon smrti ne predstavlja. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje .član 110. posle njene smrti pripadne tuženima. godine) 110. a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava. stav 1. zatim. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.08. ne predstavljaju izuzetne prilike u smislu člana 110.1923.2003. ispunjeni su kumulativni uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja predviđeni navedenom zakonskom odredbom: u momentu davanja izjave poslednje volje na strani sada pokojne postojale su izuzetne prilike. I ranije je iskazivala ovu svoju nameru. a preminula je dana 6. tako i zbog toga što zbog katarakte nije mogla da piše. a što nije isključio i veštak oftamolog. 815/08 od 12.2002. u smislu odredbe člana 78. u smislu člana 111.NASLEDNO PRAVO Relevantna odredba: Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. Zakona o nasleđivanju.08.2002.08. Da bi ona to bila potrebno je da se takvom izjavom rasporedi svoja imovina. godine. Izjava određenog lica o želji da njegova imovina posle smrti pripadne određenom licu ne predstavlja izjavu volje kojom se raspoređuje imovina za slučaj smrti.11. godine a preminule 6.53 - . bila je vitalna za svoje godine. u svojoj kući. U vreme ove posete tuženima. Zakona o nasleđivanju. i bila je u prijateljskim odnosima sa tuženima unazad više od 40 godina. budući da je obolela od akutne bolesti te da je nakon prve operacije došlo do teškog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja. godine. Godine života ostavioca. da imovinu ostavi tuženima. U ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom. Ostavilac je preminula 6. i nije bolovala od težih bolesti.05.2009. Čak i kada bi iskazana želja sada pokojne predstavljala zaveštenje.08. Stoga je nižestepenim presudama tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen kao neosnovan. što su potvrdili svedoci. Rev. Iz obrazloženja: Tužioci su zakonski naslednici ostavioca. i to u prisustvu drugog svedoka zaveštanja. U kući je živela sama od smrti svoga supruga 1991.02. Preminula je usled izliva krvi u mozak. Uzajamno su se posećivali. . izjava poslednje volje data je pred tri istovremeno prisutna svedoka. rođene 19. pa je pokojna poslednji put bila u kući tuženih 2. kako zbog teškog psihofizičkog stanja u kome se nalazila pre druge operacije. vrlo pokretna i temperamentna. Ovom razgovoru prisustvovao je i prvi svedok zaveštanja. nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da nije ispunjen nijedan od propisanih uslova iz ove zakonske odredbe za punovažnost usmenog zaveštanja. zbog kojih se nije moglo sačiniti pismeno zaveštanje. nisu ispunjena ni dva kumulativno propisana uslova: da je takva volja izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka u okolnostima koje bi predstavljale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje. godine. a u trenutku smrti bila je vlasnik nepokretne imovine koja je predmet usmenog zaveštanja. u običnom razgovoru je iskazala želju da imovina čiji je vlasnik. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju. što ju je dovelo u situaciju da nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje.2002. Ceneći utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 110. godine. Zakona o nasleđivanju.2002. koji su pismeno sastavili zaveštaočevu izjavu.

godine. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim. Iz obrazloženja: Ostavilac je dao poslednju izjavu volje pred tri svedoka. Rev. god. ne smatra izuzetnim već upravo očekivanim prilikama.) 112. prema odredbi člana 110. zaveštalac je imao oko 90 godina. Sve vreme bio je svestan i sposoban za rasuđivanje. te da dana 2.2002. . god.54 - . pokretan samo uz pomoć ukućana. za punovažnost usmenog zaveštanja moraju biti kumulativno ispunjena tri uslova. Dugotrajno oboljenje lica u dubokoj starosti se.br. u tom smislu. i to: postojanje izuzetnih prilika u momentu davanja izjave poslednje volje. Naime. pod kojima se podrazumevaju iznenadne. 2156/2005 od 26. Izuzetne prilike podrazumevaju iznenadne. Zakona o nasleđivanju. već upravo očekivanim prilikama. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim. potpuno se predao i počeo da vene. tužbeni zahtev je pravilno usvojen i zaveštanje poništeno. a posebno pri utvrđenim okolnostima da je sada pokojna bila vitalna za svoje godine. nije postojala ni jedna izuzetna prilika koja bi je sprečavala da sačini pismeno zaveštanje. radilo se o licu u dubokoj starosti sa oboljenjima od kojih boluje duži vremenski period. neočekivane ili nepredvidljive okolnosti zbog kojih zaveštalac nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. Oba uslova su kumulativna i odsustvo jednog od njih je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja. na osnovu čl.) 111. u momentu davanja izjave poslednje volje nisu postojale izuzetne prilike.08. Zakona o nasleđivanju. 2004. gde je sledećeg dana i preminuo. i 165. ležao je u bolesničkoj postelji zbog otvorenih vena na nogama. bolovao je od katarakte i bio veoma iscrpljen. U konkretnom slučaju. U momentu sačinjavanja usmenog zaveštanja. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud pravilno zaključuje da nisu ispunjeni zakonski uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja.Otuda se to ne smatra izuzetnim. (Vrhovni sud Srbije. pokretna i da nije bolovala od težih bolesti.1557/04 od 23. U konkretnom slučaju. Poslednjih mesec dana pred smrt bio je vezan za postelju. Dan po izjavljivanju svoje poslednje volje prebačen je u bolnicu.10.08. Usmeno zaveštavanje je ništavo ukoliko poslednja volja nije izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka i ako nisu postojale izuzetne prilike koje nalažu i opravdavaju tu vrstu zaveštavanja. stav 1. nemogućnost zaveštaoca da usled izuzetnih prilika sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje.2002. 164. godine bio prisutan samo jedan od svedoka usmenog zaveštanja. kada je iskazala želju. Supruga mu je umrla oko godinu dana pre njega. Imajući u vidu navedene okolnosti. Rev.NASLEDNO PRAVO Godine života ne predstavljaju izuzetne prilike. i činjenicu da je dana 2. posle čega je on patio za njom. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Za punovažnost usmenog zaveštanja kumulativno moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: postojanje izuzetnih prilika zbog kojih je zaveštalac u nemogućnosti da sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje.12. neočekivane ili nepredvidljive prilike zaveštaoca zbog kojih on nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje.2005.

Iz obrazloženja: Usmeni testament iz člana 74..1996. godine šest dana nakon toga.05. jer bi u protivnom usmeni testament postao redovan oblik testamenta.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo sadržano u odredbama člana 164. da je svako jutro pila kafu sa komšinicom K.. godine. da je usmeni testament izjavila 03. Činjenica da je postala nepokretna. u svakom konkretnom slučaju ceni parnični sud. iz čega ne proizilazi da su postojale izuzetne prilike koje bi opravdale sačinjavanje usmenog testamenta. ZON-a. da je osim tužilje poznavala i druga lica putem kojih je objektivno i subjektivno mogla preduzeti mere radi sačinjavanja pismenog testamenta.2002.02.1996. u kojem postoji Opštinski sud. Zakona o nasleđivanju . iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je pokojna O. Sporno zaveštanje nije sačinjeno u zakonom propisanoj formi.S.N..02. bila je sposobna za rasuđivanje.02. da nikada pred ovim svedokom nije spomenula da ima nameru da svoju imovinu ostavi tužilji. a sam usmeni testament prestaje da važi protekom 30 dana od prestanka izuzetnih prilika u kojima je sačinjen.55 - . kako propisuje član 110. odsustvo jednog od tih uslova je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja.. a sa ovim svedokom se videla dva dana pre nego što je umrla. zbog koje nije mogla sačiniti usmeni testament. Kako Zakon o nasleđivanju propisuje kumulativno postojanje dva uslova za punovažnost usmenog testamenta: istovremeno prisustvo tri svedoka i postojanje izuzetnih prilika. S obzirom da je usmeni testament izjavljen 03. objektivne ili subjektivne prirode. Neosnovano tužilja u žalbi insistira na okolnostima vezanim za zdravstveno stanje ostaviteljice. jer zaveštajni svedoci nisu bili istovremeno prisutni kada je ostavilja izjavila svoju poslednju volju. Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako se zbog izuzetnih prilika ne može primiti pismeno zaveštanje. kada su usvojili zahtev tužilaca i poništili usmeno zaveštanje ostavilje od 25. (Vrhovni sud Srbije. niti da je izjavila usmeni testament iako je pokojna bila svesna do zadnjeg dana.04. svesna i orjentisana do poslednjeg dana što znači da nije bilo subjektivnih prepreka za sačinjavanje redovnog pismenog testamenta.) 113. Rev.. živela u N.1996. god. Izuzetne prilike koje moraju postojati za pravnu valjanost usmenog testamenta. zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da napravi redovan testament. sama po sebi ne predstavlja izuzetnu priliku. 3059/01 od 04. s obzirom da iako je bila ležeći bolesni.1996. U konkretnom slučaju imajući u vidu citirana pravila.. a ostaviteljica je umrla 09. Nije ispunjen ni drugi uslov propisan citiranim članom zakona.godine a ostaviteljica umrla 09. Biro za pružanje pravne pomoći i vrlo razvijena advokatura. pismeni testament. zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini redovan.1997. jer nisu postojale nikakve izuzetne prilike.godine. povezano sa članom 110. Pod izrazom “izuzetne prilike” podrazumeva se skup subjektivnih i objektivnih okolnosti koje su u datom slučaju sprečile zaveštaoca u sačinjavanju pismenog testamenta i mora se tumačiti restriktivno. br. postojali su i objektivni uslovi da se .02. Zakona o nasleđivanju podrazumeva postojanje izuzetnih prilika.V.godine.

2001. a što je uslov za punovažnost takvog ugovora. propisano je da zaveštalac može izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred dva svedoka samo ako usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament. glasnik RS”. br. god.05. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati. stav 2. članom 73. br.12. ne može se smatrati da su postojale izuzetne prilike zbog kojih ostavilac nije bio u mogućnosti da napravi pismeni testament u kon.NASLEDNO PRAVO u narednih 6 dana preduzmu mere radi sačinjavanja pismenog testamenta od strane suda. 52/74) predviđali su mogućnost ustupanja i raspodele imovine od strane pretka još za vreme njegovog života u korist potomaka pretka. Sada pokojni otac stranaka za svog života nije zaključio pismeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine. 4039/02 od 19. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu. traženjem izlaska sudije na lice mesta. to su pravilno nižestepeni sudovi odbili protivtužbeni zahtev za priznavanje prava svojine na osnovu usmene i realizovane deobe. Iz obrazloženja: Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti oca stranaka (“Sl. Naime. Pri tome ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka biće punovažan ako je sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije i ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede. radi sastavljanja sudskog testamenta ili pak putem advokata. ali to nije učinio. Kad je zaveštalac. god. Gž. Tužilja ničim nije objasnila zašto je postojanje usmenog testamenta prijavila skoro dve godine posle smrti ostaviteljice.56 - . glasnik SRS”. već je samo u prisustvu tri svedoka rekao da će svoju imovinu zaveštati tužiocu. on je time samo dao obećanje. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka ne proizvodi nasledno – pravna dejstva. s'obzirom na svoje zdravstveno stanje mogao da napravi pismeni testament. pa ovde nema usmenog testamenta.) 114. Kako usmeni ugovor o raspodeli imovine ne proizvodi nasledno-pravna dejstva. Zakona o nasleđivanju nisu ispunili više od godinu dana. kasnije. 46/95) kao i raniji Zakon o nasleđivanju (“Sl. Usmeni ugovor na koji se tužena poziva ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. Prema stanju u spisima. Zaveštalac može. a na osnovu zaključenog ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života. 1030/01 od 16.) 115. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo. Rev. te iz kojih razloga svedoci svoju obavezu iz člana 76.2002. a što propisuje Zakon o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju. izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred tri svedoka. kad usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament.

a dan uoči smrti bio je uobičajnog.3.1996. prilike su bile sasvim uobičajene. On je bio pismen čovek. da bi potom bio prebačen u bolnicu gde je posle sedam dana i umro. Zakona o nasleđivanju. Gž. Ako je testator istoga dana kada je slomio kuk i odmah po saznanju da mu predstoji bolničko lečenje pred svedocima izjavio usmeni testament. zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka.02. bolestan i nepismen.57 - . 1552/99 od 02.02. 326/98) 119. ali isti to nije učinio. a uz to je bio star. 3896/97) .NASLEDNO PRAVO kretnom slučaju.) 118. god. punovažan usmeni testament. Zbog toga su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da se u konkretnom slučaju ne može raditi o valjanom usmenom zaveštanju. nisu aktivno legitimisana u sporu za poništaj usmenog testamenta.3.1996. Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti pismeni testament. (Vrhovni sud Srbije. god.) 117. br. Rev. godine. ostavilac je mogao napraviti pismeni testament i posle zaključenja ugovora o otkupu stana 20. Prema tome.1999. u smislu člana 110. 5001/99 od 11. U konkretnom slučaju nisu postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije mogao sačiniti pismeno zaveštanje. Rev. samo rekao da će svoju imovinu zaveštati maloletnom tužiocu. dakle on je samo obećavao. može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka.1996. Kad zbog izuzetnih prilika zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje.1999. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 110. jer je ostavilac i po izjavi neuropsihijatra koji ga je posetio 20. Lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ostavioca. stav 1. pa do 26. ali u konkretnom slučaju nije bilo usmenog testamenta.11. Rev. a kako mu je zbog vezanosti za postelju bila onemogućena komunikacija. koje je pozvao u kuću. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.3. već je u prisustvu dva svedoka. postojale su izuzetne prilike koje su onemogućavale sačinjavanje redovnog testamenta. Ništa nije ukazivalo da se radi o bilo kakvim izuzetnim prilikama. zaveštalac je uoči smrti proveo na uobičajen način. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koje bi bile podobne da dovedu do punovažnog usmenog zaveštanja. godine bio svestan i orjentisan.2000.) 116. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. relativno dobrog zdravstvenog stanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 226/99 od 16. godine. toga popodneva bio je u društvu svedoka. Dakle. (Vrhovni sud Srbije Rev. god. pa je tako. čak je tog jutra otišao i do pijace.

jer je ona od bitnog značaja za pravilnu primenu materijalnog prava pri donošenju odluke o postavljenom tužbenom zahtevu.02. a ne na osnovu spornog testamenta. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje. pravo vlasništva kuće i lokala izgrađenih na tim . Gž. ne može biti svedok pri sastavljanju pismenog testamenta.2000. Zakona o nasleđivanju) 120. Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO KO NE MOŽE BITI SVEDOK (Član 113.) USLOVI I ROKOVI (Član 119. To je nova činjenica koja u dosadašnjem toku postupka nije isticana i o kojoj se prvostepeni sud nije izjašnjavao. ovde se radi o tužbi radi poništaja testamenta sačinjenog pred svedocima. a po shvatanju ovog suda. Istu čini 1/2 dela naznačenih nepokretnosti. Tužilja je tvrdila da taj testament nije sačinjen u smislu člana 64. zbog čega zaostavštinu treba raspraviti po snovu zakonskog nasleđivanja. 22/00 od 07. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenim pravnosnažnim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 21. Međutim. Lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno. pravo korišćenja na naznačenim katastarskim parcelama. po shvatanju ovog suda. Žalbom se tvrdi da pri donošenju pobijane presude prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu člana 68. jer je nakon izvedenih dokaza i njihove ocene zaključio da je sporni testament sačinjen u svemu na način predviđen zakonom.58 - . takav zaključak prvostepenog suda je doveden u sumlju navodima žalbe.majke parničnih stanaka. kojom je predviđeno da pri sastavljanju pismenog testamenta pred svedocima testamentalni svedok ne može biti lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno. god. stav 2. Zakona o nasleđivanju) 121. Uslov koji se sastoji u tome da testamentalni naslednici na način određen testamentom izvrše deobu svoje suvlasničke imovine je dopušten testamentalni uslov. to je trebalo da učini po službenoj dužnosti. godine raspravljena je zaostavština imenovane pokojne . (Iz rešenja Okružnog suda u Šapcu. Zakona o nasleđivanju.06. Iz obrazloženja: Osnovani su navodi žalbe da je pobijana presuda zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava.1972. Prema stanju uspisima.

U kontretnom slučaju odložni uslov koji je testatorka u testament unela se ostvario.ovde parnične stranke. Preminuo je 30. a stranke sa po 1/6 suvlasničkih delova na navedenim nepokretnostima.11.) . zaključila ugovor o otkupu predmetnog stana i na istom postala vlasnik.. uz uslov da se svaka odrekne delova koje će prihvatiti ona druga.59 - . ukoliko ispuni uslov koji joj je postavljen zaveštanjem. Otac parničnih stranaka je sudski overenim zaveštanjem od 16. može ga prenositi u svojinu trećim licima putem testamenta. Kada je testator. godine. Zakona o nasleđivanju. 1800/09 od 12. stav 2. U konkretnom slučaju u momentu smrti zaveštaoca predmetni stan je bio u njegovoj svojini. Bez uticaja su žalbeni navodi tužioca da se za života može raspolagati samo imovinom koja ulazi u pravo svojine. i po nalaženju ovog suda sačinjeni sudski testament je u svemu pravno valjan. To je razumljiv i dozvoljen uslov u smislu člana 119. u smislu člana 120. time što je zaveštajnim naslednicima ostavio slobodu izbora o mogućnosti nasleđa.što ima karakter odložnog uslova koji se ostvario . Kako i sa pravnog stanovišta Vrhovnog suda ovakvim zaveštajnim raspolaganjima zaveštalac nije zadirao u svojinsko-pravna ovlašćenja tužilje na određenoj imovini.1996.10. i to Opštinom Z. Rev. godine. s obzirom da je ona sa prodavcem.2001. te ga je kao vlasnik mogao prenostiti u svojinu trećim licima putem testamenta.. Iz obrazloženja: Odredbom člana 83.. sačinjenim u prisustvu lekara neuropsihijatra koji je konstatovao da je on u potpunosti sposoban za sačinjavanje zaveštanja.2001. ostavio tužilji I tuženoj precizno označene delove imovine. Na bazi utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da nema materijalnopravnih uslova za utvrđenje ništavosti njegovih sudskih zaveštanja. 10810/96 od 21. Pre svega zato što se istima nije raspolagalo pod uslovom protivnim prinudnim propisima. navedenog Zakona. zbog čega nema materijalno-pravnih razloga za utvrđenje ništavosti pobijanih zaveštanja. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. s obzirom da se testamentalna raspolaganja realizuju tek u momentu smrti zaveštaoca. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. Za naslednike na ovoj zaostavštini oglašeni su njen suprug i ćerke . već joj je dao mogućnost da postane naslednik na delu imovine svog oca. godine) 122. to su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Takođe su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je zaveštaočeva sposobnost za rasuđivanje u to vreme relativno bila sačuvana i da navedenim zaveštanjima nije raspolagao imovinom koja nije njegova. svi sa udelima od po 1/3. Zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. br.postao njegov vlasnik.NASLEDNO PRAVO katastarskim parcelama i pravo korišćenja naznačene katastarske parcele. Tako je suprug (otac parničnih stranaka) sada uknjižen sa 4/6 suvlasničkih delova.11. god. Na ovom placu se sada nalazi neuknjižena kuća. koji bi se zato smatrali nepostojećim. javnom poretku ili dobrim običajima.2009.08. nakon realizacije Ugovora o otkupu stana .

USD u dinarskoj protivvrednosti prema kursu na dan plaćanja i sa kamatom od 22. god. U toku parnice po nalogu prvostepenog suda tužilac je preinačio tužbu tako što je tužbu proširio na još jednog naslednika po istom ostavinskom rešenju M.1983. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 4959/98 od 11. 201.60 - . u vezi čl.) . 140. naslednik odgovara za dugove ostaviočeve do visine svog naslednog dela. Gž.O. 196.V. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara do visine svog naslednog reda bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. i 186. po pravnosnažnom ostavinskom rešenju da mu na ime deviznog duga isplati iznos od _____ DM i _____.10. Osnovano se tužiočevom žalbom pobija pravilnost prvostepenog rešenja o odbačaju tužbe. V. je tražio da se obaveže tužena kao naslednik pok. godine pa do isplate. i 3. a solidarnost njihove obaveze prema poveriocu omogućava poveriocu da radi ostvarenja svog potraživanja podnese tužbu samo protiv jednog naslednika. Ovakva pravna zajednica naslednika ne predstavlja jedinstveno suparničarstvo u smislu čl.06. prvostepeni sud je našao da je tužba neuredna. zbog čega naslednici istog ostavioca u odnosu na zahtev ostaviočevog poverioca ne predstavljaju jednu parničnu stranku i ne moraju obavezno svi biti obuhvaćeni tužbom za isplatu ostaviočevog duga. 140. oglašene pravnosnažnim ostavinskim rešenjem.R. Zakona o parničnom postupku. 106. U tom slučaju je proširenje tužbe na drugog naslednika kao novog tuženog izvršeno u skladu sa čl. i 109. 190. bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. Zakona o parničnom postupku. Kako tužilac preinačenom tužbom nije obuhvatio u svojstvu tuženih sve naslednike pok. Zakona o nasleđivanju. 1. ZPP u situaciji nepostojanja jedinstvenog i nužnog suparničarstva iz čl.NASLEDNO PRAVO AKO NA MESTO USLOVNO POSTAVLJENOG NASLEDNIKA DOLAZI NEKO DRUGI (Član 122. kao novog tuženog. 106. ZPP nije bilo mesta ni odbačaju tužbe. a tužbeni zahtev je opredelio tako da se oba tužena obavežu da traženi iznos solidarno isplate tužiocu. Zakona o nasleđivanju) 123.V.1998. 201. st. kako nije bilo mesta nalaganju uređenja tužbe obuhvatanjem svih naslednika u smislu čl. Obim njihove obaveze jasno je određen navedenom materijalno-pravnom odredbom Zakona o nasleđivanju. Kako tužba inače sadrži sve što je potrebno da se po njoj postupa u smislu čl. Iz obrazloženja: Tužbom u ovoj parnici tužilac D. ZPP. zbog čega je doneo pobijano rešenje o odbačaju tužbe primenom čl. 101. ZPP. V. Shodno odredbi čl. zbog čega je pobijano rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni navedenih odredbi. Zakona o nasleđivanju i čl.

Po nalaženju Okružnog suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. a tuženom i jednu kombinovanu zgradu. sasvim moguće. da li da tuženi. s obzirom na svoje građevinsko-tehničke karakteristike.NASLEDNO PRAVO NALOZI (Član 132. Rev. predmetna zgrada predstavlja pokretnu stvar ili je po pravnoj prirodi nepokretnost inkorporirana u katastarsku parcelu. ukoliko se radi o nepokretnosti inkorporiranoj u zemljište. god. 737/95 od 01. ali detaljnije i tužilac. Zakona o nasleđivanju) 124.03. pored zgrade. 496/05 od 14. (Vrhovni sud Srbije.. Navedeni zaključak prvostepenog suda za sada nije prihvatljiv dok se ne utvrde sve činjenice i ocene sve okolnosti koje su od značaja za tumačenje prave volje testatora. pa kako je bilo sporno da li je ostavilac hteo da tuženi zgradu izmesti odnosno ukloni sa parcele tužioca. kako se osnovano ističe u žalbi tužioca. Sa prestankom naloga ne prestaje i sam testament. veštačenjem preko veštaka građevinske struke utvrditi da li postoje tehničke mogućnosti da se zgrada premesti ili je pak to tehnički neizvodljivo zbog građevinsko-tehničkih karakteristika. ispitivanjem prave volje testatora. Prilikom tumačenja testamenta i ispitivanja prave volje testatora uzeće se u obzir sve relevantne činjenice i okolnosti.1995. pa se njegova imovina ima raspraviti po testamentu.61 - . ali bez naloga.. zaključio da je ta volja bila da tuženi zgradu izmesti na svoj plac. a ovo i stoga što je i ostavilac navedenu zgradu ranije već jednom izmeštao. već on ostaje kao poslednja volja zaveštaoca. da je to – s obzirom na karakteristike navedenog građevinskog objekta.god. Zakona o nasleđivanju) 125. navedenu spornu činjenicu.) . odnosno. ili je pak uz tu zgradu tuženi dobio i pravo svojine na zemljištu na kojem se nalazi i koje služi za redovno korišćenje zgrade. ovde je od bitnog značaja činjenica da li. prvostepeni sud je.. i u vezi sa tim kakva je bila volja testatora. testamentom ostavio svojim sinovima i unucima – svakom po jedan plac. br.04. iz B. biv. a u suprotnom da li je volja ostavioca bila da tuženi zgradu ukloni sa tužiočevog placa i izmesti na svoj plac. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud. a ne po zakonu. bude vlasnik i zemljišta na kome se zgrada nalazi i neophodnog za redovnu upotrebu zgrade. koja je ostala na parceli tužioca. pri čemu će prvostepeni sud i na pouzdan način proveriti tvrdnju tužioca da je ostavilac navedenu zgradu i ranije premeštao. tako što će zatražiti da se o ovome izjasni i tuženi. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je pravni prethodnik stranaka.2005. kao realan deo nepokretne imovine. R. i u tom cilju primeniti sva raspoloživa sredstva. Ž. a sve kako bi bio u prilici da što pravilnije protumači testament i pravu volju ostavioca. prvostepeni sud nije mogao da utvrdi bez građevinsko-tehničkog veštačenja. Gž. Naime. njihov otac sada pok. saglasno navedenim primedbama. jer o tome testament ništa ne govori.) TUMAČENJE ZAVEŠTANJA (Član 135.

ovog vansudskog poravnanja.08. Ne može se tužbom tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta ako pismeno koje je ostavilac svojeručno potpisao ne ispunjava uslove ni za jedan oblik testamenta predviđen zakonom.12. te je stoga i mogao sa njim i nadalje slobodno da raspolaže . kao i iz faktičke situacije. godine. Prema tome. ali da se . ona ne može da ostvari ni vlasnička prava na predmetnom stanu. koje ne proizvodi pravno dejstvo. tužilja se uknjižila u zemljišnu knjigu. Tačkom 2. .što je i učinio zaključivši Ugovor o doživotnom izdržavanju sa tužiljom 08.2004. neodređenog pravnog posla koji je tužena zaključila. Nakon njegove smrti. a i tužena u reviziji) postaje nebitna. sprovodeći navedeni ugovor. Ne proizvodi pravno dejstvo neimenovani ugovor kojim ugovarač (koji je zaključio ugovor o otkupu stana iz društvene svojine) priznaje drugom ugovaraču da je vlasnik stana po osnovu ulaganja svojih sredstava za otkup stana.nisu pravilno identifikovali pravnu prirodu predmetnog vansudskog poravnanja.jer vlasnik stana – sada pokojni priznaje tuženoj da se tek posle njegove smrti i smrti njegove supruge može uknjižiti kao vlasnik predmetnog stana u javne knjige. Dakle. S obzirom na ove činjenice.NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE PRINUDNIH PROPISA. ali ne u formi testamenta. Neimenovani ugovor . 3279/07 od 14. a tek tim činom bi ona postala vlasnik stana. Po svojoj prirodi. otkupila predmetni stan te da je . godine) 127. Tužena. JAVNOG PORETKA ILI DOBRIH OBIČAJA (Član 155. Rev. godine. iz čega proizilazi da se radilo o raspolaganju za slučaj smrti. ali ne u formi testamenta. ali da se kao vlasnik može uknjižiti tek posle njegove smrti. takav predstavlja raspolaganje za slučaj smrti. može se zaključiti da su pokojni i tužena zaključili neimenovani ugovor koji tuženoj nije omogućio sticanje vlasničkih prava na predmetnom stanu. iz ovako neidentifikovanog i neimenovanog ugovora. postala vlasnik predmetnog stana i stekla državinu na istom. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi – po mišljenju Vrhovnog suda .2008.vlasnik stana. na osnovu vansudskog poravnanja. imenovani pokojni priznaje tuženoj da je ona. nesavesnost tužilje prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju (čime su se bavili nižestepeni sudovi.po osnovu ulaganja ovih svojih sredstava .62 - . svojim sredstvima.može uknjižiti tek posle smrti ugovornika i njegove supruge. a – shodno tome ni da traži iseljenje tužilje koje ga kao vlasnik i zakoniti držalac. Iz samog teksta vansudskog poravnanja. nije stekla vlasništvo na predmetnom stanu. proizilazi da je imenovani pokojni ostao vlasnik predmetnog stana sve do smrti. Radi se o obećanju da će ga dobiti nakon smrti vlasnika. jer je tužilja taj ugovor zaključila sa sada pokojnim vlasnikom predmetnog stana. 24.2004. savesnost odn. Zakona o nasleđivanju) 126. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.02.kao vlasnik .

Ž.god .192/3 KO V. Svojeručno.B. 16. doneo rasporedno rešenje pod brojem O.2008. ali isti nije on i napisao.S. pa ne može ispunjavati uslove za svojeručni testament.3. 259/07 od 22.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pokojni L. godine. L. U obrazloženju rešenja stoji da su ostavilac i naslednici ranije postigli sporazum u pogledu deobe imovine koja sada predstavlja zaostavštinu pok. već o sporazumu o ustupanju i raspodeli imovine za života. (Presuda Opštinskog suda u Kraljevu P.br. Međutim. godine.1986. V. Pokojni S.12. i predložili da se imovina raspodeli na taj način kako je naznačeno u naznačenom pismenu naslovljenom kao testament. na testamentu autentičan. Pok. S. S. a iza sebe je ostavio zaostavštinu kako pokretnu tako i nepokretnu i na toj imovini se nalazi kat.1986. godine pokrenut je ostavinski postupak na kojem je raspravljana zaostavština pok. godine i za naslednike zaostavštine pok.141/86 od 16.1983. Veštačenjem od strane veštaka grafologa utvrđeno je da je potpis pok. (Iz rešenja Okružnog suda u Prizrenu. olografskog.) . 139. Pred Opštinskim sudom u V.11.Ž. S. prvostepeni sud nalazi da pomenuto pismeno ne zadovoljava uslove bilo kog testamenta.R. prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem doneo ispravnu odluku.12. S.63 - 128. U toku vođenja ostavinskog postupka iza smrti pokojnog S.R. ni pred svedocima. pa je stoga tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. ono što je bitno za rešenje ove pravne stvari je i činjenica da je pokojni S. godine pismeni sporazum u rukopisu o deobi imovine koji je naslovljen kao testament i isti nije overen pred sudom. o jedinstvenim materijalnim suparničarima. i L. 130. a najdalje za deset godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve.B. tj. jula 2006.5. na određenim delovima. Gž.1986. koji nije sudski overen. umro 7. L.1986. Oni su jedinstveni tužioci pod utvrđenim uslovima. i ćerke L. nije bilo isticanja da naznačeno pismeno ispunjava uslove za testament. niti pak za neki drugi testament.br.10. i V. Po oceni Okružnog suda.S. godine) Među svim tužiocima po tužbi za utvrđivanje ništavosti testamenta postoji materijalno-pravni interes. Iz toga proizilazi da tužilac praktično nema pravo tražiti da se oglasi za jedinim naslednikom na zaostavštini pokojnog S. 2070/08 od 25. 498/95 od 26. pa je sud zaostavštinu raspravio na osnovu Zakona. dakle nakon isteka roka od deset godina od dana smrti ostavioca. Stoga je sud našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. parc. ranijeg Zakona o nasleđivanju. učesnici su oglašeni za naslednike na odgovarajućim delovima... dali su nasledničke izjave i kao naslednici postigli sporazum u pogledu deobe imovine pok. imovina je već raspravljana po osnovu Zakona. a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta".D. što je sud prihvatio. godine a tužilac je podneo tužbu dana 10. Istina. . Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud nalazi da naznačeno pismeno pok.S.3. što se može prihvatiti jer utvrđeno činjenično stanje ukazuje da je pomenuti testament potpisao pokojni S. godine i Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. a ne po osnovu testamenta pa se ne može ni tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta jer isti praktično ne ispunjava uslove da bi se to pismeno tretiralo kao testament. predviđeno je da "pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari i zaostavštine. a prema čl. je umro 7.S. Osim toga. ali da su ga priznali svi naslednici i potpisali ga..1995. Prema čl.1986. je umro 7. sudskog. ni olografski. Zaostavština je raspravljena. da se ne radi o testamentu. je zajedno sa svojom decom potpisao 21.10.. Ostaviočevi naslednici i to sin D. L. godine.2008. pred svedocima i dr. oglasio po osnovu Zakona L. To znači da se tužbeni zahtev mora rešiti prema svima na jednak način..3. ranijeg (tada važećeg) Zakona o nasleđivanju propisano je da zaostavština umrlog lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti. nasledno-pravnog karaktera. a što je utvrđeno putem veštačenja. ne ispunjava uslove da bude testament ni sudski.

god. godine sačinila testament. pa je u tom smislu testamentalna sposobnost uža od poslovne sposobnosti. 1161/04 od 12. septembra 1992. Testament je ništav ako je stanje svesti testatora u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da nije odražavalo njegovu pravu volju. ZON-a). Zakona o nasleđivanju) 129. testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti. tj. godine. pankreasa sa metastazama.2004. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje (čl. i 166. tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost. u vreme sačinjenja . Tako za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. i oni su određeni članom 79. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje. 156. Testamentalnu sposobnost imaju lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. U tom smislu. Bolovala je od malignog tumora glave. a određeni su članom 79. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje. septembra 1992. odnosno njegovim zakonskim naslednicima zbog toga što on za razliku od drugog njenog brata i sestre nije ništa nasledio iza roditelja. Iz obrazloženja: Što se tiče testamentalne sposobnosti. Ostavinski postupak je prekinut zbog utvrđivanja valjanosti tog testamenta. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. godine i u bolnicu je bila primljena 21. žalba nije osnovana.. tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost.) 130. godine sačinila testament kojim imovinu ostavlja bratu I. ZON-a kao sposobnost za rasuđivanje. Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. To je takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. što znači takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka. dana 14. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. tj. K. Tako i za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. Gž. br.NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 156. a ovo iz razloga što se prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. maja 1987. kojim svoju imovinu ostavlja tuženoj prvog reda. a prema nalazu veštaka hirurga koji je nju lečio (izvršio hiruršku intervenciju) i dva veštaka neuropsihijatra. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. Iz obrazloženja: Obe pobijane presude nižestepenih sudova zasnovane su na saglasno utvrđenom činjeničnom stanju da je ostaviteljica sada pok. Ostaviteljica je preminula 12 dana nakon sačinjenja spornog testamenta tj. U postupku je utvrđeno da je testatorka još znatno ranije pre sačinjenja ovog spornog testamenta dana 18. septembra 1992.64 - . dana 26. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.02.

Rok za podnošenje tužbe za poništenje testamenta zbog nedostatka u obliku je materijalno-pravni rok prekluzivne prirode.01. godine.Zakonski zastupnik tužioca je za postojanje usmenog testamenta saznao 19. Zbog intoksiciranosti organizma (izlivanjem žučnog sadržaja u krvotok) nije imala testamentalnu sposobnost u momentu sačinjenja spornog testamenta. i Opštinu P. nižestepeni sudovi su našli da je tužba nedozvoljena. Prema nalazu stručnih veštaka kod nje je zbog takvog napred navedenog stanja postojala kvalitativna promena svesti pri čemu nagonsko afektivno ponašanje potiskuje racionalno ponašanje. Rešenjem nadležnog Okružnog suda od 07.2000. jer je podneta po proteku roka iz člana 77. Zakona o nasleđivanju) 131.02.1998. važećeg Zakona o nasleđivanju. prema stanju u spisima. propisa. zbog nedostatka oblika. koji je u to vreme bio u primeni.1994. o čemu su u pobijanim presudama navedeni valjani razlozi kako i na osnovu kojih dokaza su sudovi utvrdili činjenično stanje.3. (Vrhovni sud Srbije. godine.05. Zakona o nasleđivanju. kada je uložio žalbu protiv ovog rešenja. pa su tužioci imali građansko-pravno ovlašćenje da u sudskom postupku traže poništaj osporenog testamenta. usmeni testament pokojne N. koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu člana 237. god. na koji se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju koja važe za rokove zastarelosti. Rev. s obzirom na datum sačinjavanja testamenta.65 - . Za takvo presuđenje sudovi su imali oslonca u savesnoj i brižljivoj oceni svakog izvedenog dokaza posebno i svih zajedno. godine.G.1994.) KADA JE ZAVEŠTANJE RUŠLJIVO (Član 164.06. sačinjen je u korist tuženih i proglašen na zapisniku kod nadležnog Opštinskog suda dana 25. godine. Iz spisa proizilazi da je tužilac tražio poništaj usmenog testamenta pokojne N. navedenog Zakona o nasleđivanju. Pri takvom stanju stvari sudovi su zaključili da stanje svesti testatorke u kritično vreme kad je sačinila sporni testament je bilo takvo da nije održavalo njenu pravu volju. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Navedeno rešenje zakonski zastupnik Opštine P.NASLEDNO PRAVO testamenta bila je u opšte teškom stanju organizma.10. godine.1995. uputio na parnicu radi osporavanja pravne važnosti usmenog testamenta ostavilje. i zašto smatraju da su utvrđene činjenice istinite i zašto je tužbeni zahtev tužilaca osnovan. Odredbom člana 77. rok iz člana 77. primenjenog Zakona o nasleđivanju je prekluzivnog karaktera i na njega ne deluje prekid zastarelosti. Prema stavu drugostepenog suda. jer nije mogla da shvati stvarni i pravni značaj svoje izjave volje. godine prvostepeno rešenje je ukinuto. kojim je prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine pokojne N. jako anemična i sa teškim poremećajima metabolizma.1995. je primio 24.G.. U ponovnom postupku Opštinski doneo je rešenje dana 1.G.12. Kod takvog činjeničnog stanja.1997.Zaostavština ostavilje raspravljena je u skladu sa tim testamentom rešenjem istog Opštinskog suda dana 27. a tužbu radi ništavosti usmenog testamenta podneo 09.05. 1654/99 od 03. godine.1994. Vrhovni sud nalazi da je stanovište drugostepenog suda pravilno.

nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu.11. Stoga su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.66 - . Razloge ništavosti zaveštanja može isticati svako zainteresovano lice. S obzirom na takvu njegovu prirodu. tim pre što tužilja i nije u krugu nužnih naslednika. a razloge rušljivosti zaveštanja može isticati samo pravno zainteresovano lice. Njena pok. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja. Rev. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. nema pravo na traženu sudsku zaštitu. Zakona o nasleđivanju . S obzirom da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca. i to u roku od godinu dana od kada je saznalo za testament.05.NASLEDNO PRAVO no je da poništenje testamenta zbog nedostatka oblika može tražiti posle otvaranja nasleđa samo lice koje ima pravni interes. S obzirom na osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja. Zato nisu od značaja navodi revidenta da je tužba podneta u roku označenom u rešenju suda kojim je upućen na ovu parnicu. jer je posledica za revidenta u biti ista: zbog proteka navedenog zakonskog roka.2007. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. majka i majka ostavioca su rođene sestre ( od istog oca i majke ).) . Zakona o nasleđivanju ( uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice ). Iz obrazloženja: Tužilja je sestra od tetke ostavioca. 970/06 od 08. kod rušljivosti (relativne ništavosti) razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. isključena je mogućnost prekida i zastoja. Budući da se radi o materijalno-pravnom roku. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. god. Pravni interes. Uput ostavinskog suda na parnicu nije procesna pretpostavka za podnošenje tužbe za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika. Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. ( Rešenje Vrhovnog suda Srbije. u smislu člana 164. Zakona o nasleđivanju. Rev. navedenog Zakona ). Zbog svega navedenog. ne čini takvu bitnu povredu odredaba parničnog postupka zbog koje bi pobijano rešenje moralo biti ukinuto. a ne procesnom. što čini da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156.2001. Zakona o nasleđivanju. Rok od godine dana ne može početi da teče pre proglašenja testamenta. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti). a najdalje za deset godina od proglašenja testamenta. Po shvatanju ovog suda. jer ne ulazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. a poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes ( u smislu člana 165. U vezi sa takvim činjeničnim stanjem. trebalo je tužbeni zahtev odbiti kao neosnovan. Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. koji važe za zastarne rokove. čijim protekom se gubi pravo za traženje poništaja testamenta zbog nedostatka oblika.ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. radi se o materijalno-pravnom roku prekluzivne prirode. kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. Ovo proizilazi iz odredbe člana 15. godine ) 132. u smislu člana 39. Roditelji ostavioca umrli su pre njega a druge dece nisu imali. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. reč je o rušljivosti zaveštanja. Okolnost što je prvostepeni sud tužbu odbacio. 5452/2000 od 30. Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. tužilja nema pravni interes da zahteva poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena.

Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes shodno članu 165. Za razliku od ništavosti zaveštanja. Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. Pravni interes.) 133. Zakona o nasleđivanju. D. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. kod rušljivosti razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. Roditelji ostavioca umrli su pre ostavioca i sem njega druge dece nisu imali.05. i majka ostavioca pok.T. lišeno nužnog dela kao i svako drugo lice koje učini verovatnim da bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine. 134. god.2004. S obzirom da ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. U pogledu rečenog. jer su njena pok. Rev. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tužilja sestra od tetke ostavioca. Imajući u vidu osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja. navedenog Zakona. kod rušljivosti (relativne ništavosti). 1393/04 od 23. uključujući lice isključeno iz nasleđa. kod koje razloge ništavosti može isticati i svako zainteresovano lice. jer ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju. U trenutku sačinjenja zaveštanja ostavilac nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. odn.67 - . Zakona o nasleđivanju. majka M. (Vrhovni sud Srbije. Pravni interes. rođene sestre. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti) kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. dakle od istog oca i majke. razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice.2001. Zakona o nasleđivanju. ovo tim pre što tužilja nije ni u krugu nužnih naslednika u smislu člana 39.M.12. Rev. god. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. to znači da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156. reč je o rušljivosti zaveštanja u smislu člana 164. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja. koji propisuje uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. kojom je propisano da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. 5452/00 od 30. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. a s obzirom na utvrđenje u postupku da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca.) .NASLEDNO PRAVO KO MOŽE ZAHTEVATI PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG RUŠLJIVOSTI (Član 165. Zakona o nasleđivanju) Aktivna legitimacija za poništaj testamenta pripada licu koje bi po zakonskom redu nasleđivanja bilo pozvano na nasleđe kada ne bi bilo testamenta. Sa svega navedenog tužilja nema pravni interes da može zahtevati poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. Ovakav zaključak proizilazi iz odredbe člana 15.

(Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani ostavilac je pisanim zaveštanjem od 30. Na takvo činjenično stanje. Takvo zaveštanje je rušljivo. Lično je diktirao tekst zaveštanja. Zakona za poništaj zaveštanja po ovom osnovu. Zakona o nasleđivanju) 135. zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštaoca u vreme sačinjavanja testamenta. tužbom i na raspravi osporena je sposobnost zaveštaoca za rasuđivanje i ukazano da zaveštanje ne predstavlja izraz volje pokojnog. godine) . dugogodišnjeg i lečenog zavisnika od alkohola. Rev.ukoliko jeste . sačinjeno u formi zaveštanja pred svedocima (tzv. zbog nedostataka razloga o odlučnim činjenicama. postojanje ili nepostojanje sudske odluke o lišavanju poslovne sposobnosti. Zakona o parničnom postupku. pobijanom odlukom je pravilno ocenjeno da je sporno zaveštanje.68 - . Kako nižestepeni sudovi nisu cenili poslovnu sposobnost zaveštaoca u vreme sačinjavanja zaveštanja. koji ima za cilj obezbeđenje volje lica da raspolaže svojom imovinom i ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje on nije mogao da izrazi svoju volju. sačinjenim pisaćom mašinom. pri tome.član 166. alografski testament) i da su prilikom njegovog sačinjavanja u potpunosti poštovani zakonski uslovi. tačka 12. Zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštalac nije mogao da izrazi svoju volju. To su preduslovi za donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. nižestepene odluke su ukinute i to u odnosu na sve tužioce kao jedinstvene suparničare u smislu člana 204.da li su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 166. Autentičnost potpisa testatora je proverena veštačenjem.2005. Tužioci kao zakonski naslednici ostavioca su u ostavinskom postupku upućeni na parnicu radi dokazivanja nepunovažnosti zaveštanja. kao i da li je zaveštalac bio nesposoban za rasuđivanje iz trajnih ili privremenih razloga. iako je tužbom pored ostalog. Zaveštanje je strogo formalni akt. Bez obzira što je zaveštanje sačinjeno u zakonskom obliku i formi. propisani članom 85. Zakona.04. osnovano se revizijom ukazuje da nižestepene odluke ne sadrže razloge o zaveštajnoj sposobnosti pokojnog. Zakona o nasleđivanju za ovaj oblik zaveštanja. osporena punovažnost zaveštanja i po ovom osnovu. zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo. U ponovnom postupku. te . Relevantna odredba: Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje . Međutim.05. stav 2. Naime. raspolagao svojom pokretnom i nepokretnom imovinom u korist tužene. Zakona o nasleđivanju. pobijana odluka je zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. Tekst zaveštanja je otkucan na istoj mašini bez vađenja papira. Zakona o parničnom postupku.2009. godine.NASLEDNO PRAVO RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 166. prvostepeni sud će ispitati da li je tužba za poništaj zaveštanja zbog zaveštaočeve nesposobnosti podneta u zakonskom roku iz člana 169. Bez značaja je. pročitao ga i potpisao. 1179/08 od 27. nakon čega su zaveštanje potpisali i svedoci. U svakom slučaju.

novembar 2002 godine. sada pok. dana 30. bolovao od zloćudnog tumora pluća.. kojim nalazom je zamenjen osnovni nalaz veštaka od 24. odnosno mora znati da čita i piše što predstavlja uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. godine u predmetu O. R. S. bolovao od trajnog ili privremenog duševnog oboljenja. 4. je tužiocu ostavio u nasleđe drugi sprat porodične kuće sa potkrovljem i lokalom u prizemlju i deo kućnog placa. godine.. 2006. godine.NASLEDNO PRAVO 136. 2006. S. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je zaveštanje bez pravne važnosti jer prema čl. 2006. 3. Jedino je otpusna lista Klinike u Knez Selu iz perioda oktobar . je ostavio u nasleđe prvi sprat porodične kuće u N. 2006. u spisima predmeta postoje dva različita nalaza i mišljenja jednog istog veštaka.. Pri izradi ovog nalaza veštak citira medicinsku dokumentaciju koja je služila kao osnov za veštačenje i analizom te dokumentacije može se utvrditi da gotovo sva ta dokumentacija potiče iz perioda posle sačinjavanja spornog zaveštanja. koje je proglašeno u Opštinskom sudu u N. ali da postojeći podaci ne upućuju da je navedeno oboljenje kompromitovalo njegovo globalno psihičko stanje. Prvostepeni sud ne prihvata nalaz i mišljenje veštaka od 24.. godine. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li je fizičko i psihičko stanje ostavioca u vreme sačinjavanja testamenta bilo takvo da ga je činilo nesposobnim da shvati značaj i posledice sačinjavanja zaveštanja. O. 10. godine. bio sposoban za rasuđivanje. 5.. S.. Ć je dao mišljenje da sada pok. iz N. 166.. sa lokalom u prizemlju i posebnom sobom sa ostavom u prizemlju. . Zakona o nasleđivanju zaveštanje je rušljivo ukoliko ga je sačinilo lice koje u trenutku njegovog sačinjavanja nije bilo sposobno za rasuđivanje. 1401/03. a što svakako ne može biti siguran i pouzdan dokaz o poslovnoj sposobnosti i postojanju mana volje zaveštaoca. 9.. 1401/03 doneto je rešenje kojim je prekinut postupak raspravljanja zaostavštine a tužilac upućen na parnicu s obzirom da je osporio pravnu važnost pismenog zaveštanja. ne daje izričito izjašnjenje o sposobnosti sada pok. S. 2003. godine. da sačini zaveštanje.. 2003. kao i nepokretnu imovinu u selu S. br. S. Međutim. br. godine. Zaveštalac mora biti pismen. nije bio sposoban za rasuđivanje kada je sačinio zaveštanje. biv. privremene duševne poremećenosti ili zaostalosti u duševnom razvoju. 2003. Ovo stoga što veštak ni u svom nalazu i mišljenju od 17. kao i sve pokretne stvari pokućstvo i alat i radionicu za preradu trske. S. S. 2006. a tuženom B.. a kojim veštak daje sada sasvim suprotno mišljenje od prvobitnog nalaza. Nakon dostavljanja dodatne medicinske dokumentacije veštak daje svoj novi nalaz i mišljenje od 17. navodeći da se sa značajnom verovatnoćom može tvrditi da sada pok. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su rođena braća. ali ona uglavnom potiče iz perioda nakon sačinjavanja zaveštanja.. u vreme zaključenja spornog zaveštanja nije bio sposoban da izrazi svoju poslednju volju.. Tim zaveštanjem sada pok. 6. 4. 9. Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da se pobijana presuda zasniva isključivo na dopunskom nalazu i mišljenju veštaka od 17. Tim nalazom je objasnio da je pok. Nalaz i mišljenje veštaka je samo jedno od dokaznih sredstava koje sud ima na raspolaganju pri utvrđivanju činjenica od značaja za odlučivanje po tužbenom zahtevu.69 - . Njihov otac.. deo kućnog placa i nepokretnosti u selu S. i u ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom u N. te da je u vreme sačinjavanja zaveštanja pok. je sačinio pismeno zaveštanje pred svedocima 20. godine kojim je veštak dao mišljenje da nema medicinskih relevantnih elemenata koji upućuju da je u vreme sačinjavanja spornog zaveštanja pok. To sve ukazuje da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. već veštak govori o "značajnoj verovatnoći" i "postojanju mogućnosti". S. U toku postupka veštak Z. bez obzira što je drugi nalaz i mišljenje dat na osnovu nove medicinske dokumentacije. Njihov otac je umro 7.

ili iz čl.učesnici su istim rešenjem upućeni na parnicu.2006. 1. 5157/97) . Iz obrazloženja: Učesnica u žalbi .01. Zastarevanje se prekida ne samo podnošenjem tužbe.po shvatanju Okružnog suda .NASLEDNO PRAVO Uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima je da zaveštalac zna da čita i piše i propisan je sa ciljem obezbeđenja autentičnosti volje ostavioca koji čitanjem može proveriti da li je u pismenu koji mu je drugi sačinio pravilno interpretirana njegova izjavljena volja. već su samo upućeni na parnicu da dokažu da svojeručni testament koji je sačinio ostavilac. godine) RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG MANA ZAVEŠTAOČEVE VOLJE (Član 167. Po navedenom rešenju oni ništa nisu nasledili. 172/2006 od 18. istog Zakona kojim se reguliše rušljivost zaveštanja. 167. bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sačinjavanja zaveštanja. ali ne pre proglašenja testamenta. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Gž. 166. (Vrhovni sud Srbije. U prvostepenom postupku sud nije pouzdano utvrdio da li su ispunjeni uslovi iz čl. a imajući u vidu njegovo telesno stanje. godine ) ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI I MANA VOLJE (Član 169.pobijajući prvostepeno rešenje od maja meseca 2004. S. (Presuda Opštinskog suda u Nišu P.70 - . Zakona o nasleđivanju za poništaj zaveštanja i da li je sada pok. godine . 2007. a nisu istim oglašeni za zakonske naslednike na zaostavštini. 2008. To je bez uticaja na pravilnost pobijanog rešenja . godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. Rok u kome se može tražiti poništaj testamenta (zbog nedostatka forme) teče od dana saznanja za testament.ističe da traži troškove sahrane. jer nije sačinjen dobrovoljno.Uloga svedoka pismenog zaveštanja je da potvrdi autentičnost ostaviočevog potpisa ali i njegove izjave da zaveštanje koje potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju. ne proizvodi pravno dejstvo. 5783/03 od 28. Rev. već i osporavanjem testamenta u ostavinskom postupku. Zakona o nasleđivanju) 138. 5158/07 od 21. Jer .zato što učesnici koji su upućeni na parnicu nisu oglašeni pobijanim rešenjem za zakonske naslednike na zaostavštini pokojnog. Bez uticaja je na pravilnost pobijanog prvostepenog rešenja to što učesnica u postupku za raspravljanje zaostavštine u žalbi ističe da ima pravo na troškove sahrane od naslednika ostavioca. 9. Zakona o nasleđivanju) 137.

(Vrhovni sud Srbije. u svom članu 78. da je pok. a ne zastarni. To su materijalnopravne činjenice nužne za postojanje prava nasleđa lica koje se na takav testament poziva. IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG ZAVEŠTANJA (Član 171. Zakona o nasleđivanju) 139. određuje stroge uslove da izgubljeni. pa o njemu sud vodi računa po službenoj dužnosti. 4953/95 od 15. god. 7515/98 od 10. kada je pozvana na ostavinsku raspravu ponela i prikazala sudu.) 140. Uništen. sakriven ili zaturen testament proizvodi pravno dejstvo punovažnog testamenta ako se ispune uslovi iz člana 171. gde je stajao i gde ga je tužilja. Zakona o nasleđivanju.11. izgubljen. ali ne pre njegovog proglašenja. U pitanju je prekluzivni rok materijalnog prava. Tužba za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se podneti u roku od godinu dana od saznanja za testament. a teret dokazivanja njegove punovažnosti je na onoj strani kojoj to ide u prilog. Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme sačinjenja spornog testamenta. Iz obrazloženja: Tokom postupka pred prvostepenim sudom utvrđeno je. a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud. tužilji.NASLEDNO PRAVO ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE OBLIKA (Član 170. izrazio svoju poslednju volju tako što je svu svoju imovinu ostavio svojoj supruzi tj. 1999. koji je odstranjen u međuvremenu od njegovog sačinjenja do uzimanja od strane tužilje. suprug tužilje u formi pismenog testamenta pred svedocima.71 - . ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament postojao. Rev. shodno pomenutom članu 78. god. Nije se moglo utvrditi ko je to učinio i kad je to učinio. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju) 141. tako što je deo listova sa svih primeraka testamenta odsečen. da je nakon toga taj testament u tri istovetna primerka bio ostavljen na određenom mestu u njegovoj kući. da proizvede dejstvo punovažnog testamenta pod uslovima: 1. skraćen u delu gde je pri dnu stranice iza sadržine testamenta bio potpis testatora. Rev. 2. i u kome od tih propisanih . kojom prilikom je konstatovano da tom testamentu nedostaje potpis testatora. 1995.06.) DOKAZIVANJE UNIŠTENOG. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament bio sastavljen pismeno u jednom od oblika propisanih u zakonu. Zakona o nasleđivanju. br. Testament može. Poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se tražiti u objektivnom roku od 10 godina. br. sakriveni i zatureni testament proizvede dejstvo punovažnog testamenta.

koji je u međuvremenu izgubljen. uz sve ostale elemente na osnovu kojih bi proizlazila valjanost istog kao testamenta. i 3. 2. ali bez njegovog znanja i volje – proizvodi pravno dejstvo. na način na koji su to nižestepeni sudovi učinili. Kako je tužilja bila u obavezi da dokaže da je naknadno odsečeni deo testamenta na kojem je bio potpis testatora nestao slučajem ili radnjom nekog drugog lica. Postojanje pismena u kojem je sadržana poslednja volja pokojnog supruga tužilje kao testatora. izgubljeno ili skriveno posle smrti ili pre smrti zaveštaoca.) 142. a bez njega nije bilo moguće udovoljiti tužbenom zahtevu onakvom kakvim ga je tužilja opredelila. zaveštanje koje je uništeno. To što je potpis testatora nesumnjivo postojao u vreme sačinjavanja spornog testamenta nema relevantnog uticaja na drugačiji ishod spora. a koje je u svemu prihvaćeno i od strane drugostepenog suda. da je bilo sačinjeno u obliku koji je zakonom propisan i ako dokaže sadržinu zaveštanja. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. bilo posle njegove smrti . D. Međutim. ukoliko se to dogodilo za života ostavioca. Zakona o nasleđivanju. do da se odluči o sudbini njenog zahteva. bilo bi neophodno da on za tu radnju nije znao. da je takvo stanje stvari nastalo slučajem ili radnjom nekog drugog lica. . bilo za života ostavioca. kad sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu. Prema odredbi člana 221a Zakona o parničnom postupku. izuzev potpisa testatora. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament uništen slučajno ili radnjom drugog lica (tj. godine. ali bez njegovog znanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Protiv navedene presude tužilja je izjavila žalbu. uslov iz tačke 4. rezultat onih okolnosti o kojima govori odredba člana 78. ne od testatora) ili da je izgubljen. koji potvrđuju vreme sačinjavanja testamenta. S obzirom na iznete uslove potrebne po članu 78. god. označava nesumnjivo uz sve ostale dokaze. pošto bi njegovo eventualno znanje za to i njegovo nereagovanje. bilo pre smrti testatora bez njegovog znanja. Prvostepeni sud je utvrdio da sada pok. 6688/98 od 27. to nije bilo druge.1999. stav 2. Kad zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo. supruga. da se dogodilo bez njegovog znanja. bilo po njegovoj smrti. sakriven ili zaturen i. 3. kao i da su ispunjeni uslovi iz napred pobrojanih tačaka 1.72 - . izgubljeno ili skriveno. s potpisima svedoka na njemu. bilo je dovoljno za rešenje spora u ovom predmetu.01.i kako te činjenice ona nije uspela nesumnjivo dokazati. nije ispunjen. 4. bilo radnjom nekog drugog lica. Ona naime nije uspela da dokaže da je izostanak potpisa na pismenu u kojem je sadržana poslednja volja njenog pok. sačinio svojeručni testament u toku marta meseca 1996. bila irelevantna samo onda kada bi testamentalni naslednik uspeo dokazati da je do toga došlo bilo slučajem. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je tim testamentom tužilac određen za naslednika. D. pa je Vrhovni sud reviziju tužilje odbio kao neosnovanu. Rev. godine nije ostavio nikakav testament pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. predstavljalo praktično opoziv njegove poslednje volje. lice koje je sačinilo testament. s tim što ukoliko bi to bilo za života ostavioca. Iz obrazloženja: Tužilja je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi prema tuženoj da je sada pokojni R. da je uništeno. R. utvrđeno stanje činjenica iz napadnute prvostepene odluke. To pravilo glasi da svaka strana treba da dokaže onu činjenicu koja joj ide u prilog. u toku marta meseca 1996. motive za takvo raspolaganje testatora. što se inače revizijom pogrešno ističe. Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO oblika. Po mišljenju drugostepenog suda prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. jer bi u međuvremenu nastala promena u vidu odstranjenja potpisa. Drugostepeni sud je žalbene navode usvojio i prvostepenu presudu ukinuo.

S. i svoju imovinu ostavio supruzi sada pok.07. S. S.) POJAM OPOZIVA (Član 176. godine. Posebno sud nije cenio sa naročitom pažnjom i preciznošću izjavu saslušanog svedoka koji je potvrdio da je sedeo u kući sada pokojni R. D.1993. D. na koji se poziva tuženik. Kako iz izvedenih dokaza proizlazi da je pok. ___/93 zaveštao svoju nepokretnu imovinu tuženoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi u V..73 - . Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je sada pok. pošto je izjava od 16..1997. u nedostatku pismenih isprava o zaveštanjima od 21. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. godine. za sada nije pouzdan zaključak da. samo po formi testament. i da treba da ide u sud da "to" overe. jer između ostalog. ima mesta primeni odredbe člana 101.09. godine. opozvani testament ne dobija pravnu snagu ako testator namerno uništi izjavu o opozivu testamenta. godine. očigledno uništio poslednja dva testamenta.07. rekao da tužilja kao vanbračna supruga treba da čisti u kafani. Kod ovakvog stanja stvari. godine i 16. godine pok. za sada se ne bi moglo zaključiti da postoji konkurencija dva testamenta (prvog i trećeg). umro 20. već po svojoj sadržini predstavlja opoziv pret. izjavivši u testamentu da će imovinu ostaviti onome ko bude sahranio njega i njegovu suprugu.NASLEDNO PRAVO tačka 14. D.1993. u konkretnom slučaju.1993. P. date u formi sudskog testamenta.05. godine.. koji u ostavinskom postupku. stav 2. opozvao testament od 19. br. prema utvrđenom činjeničnom stanju u stvari i ne vrši raspored imovine za života. navedena zakonska odredba reguliše onu situaciju kada postoje dva testamenta sa različitom sadržinom. od kojih je poslednji uništen voljom testatora. S. br. pok. 52/74. a da je poslednjim testamentom pok. a ni kasnije u ovoj parnici. Zakona. 101. da je sudskim testamentom sačinjenim pred prvostepenim sudom 19. godine. sve dok se ne oceni pravna priroda i pravno dejstvo izjave od 16.7. i bratu. i u vitrini je video nešto napisano na listu kockaste hartije i poznao je potpis sada pokojnog R. na dan 10.1993. a zaveštalac je uništio docniji testament.1993. i to jedan 21. U ponovnom postupku sud će u sklopu ostalih izvedenih dokaza ceniti izjavu ovog svedoka . postoji protivrečnost između obrazloženja presude i sadržine spisa i izvedenih dokaza. osnažio prvi testament. glasnik SRS". godine. je potom sačinio još dva sudska testamenta. budući da se istom.05. tužiocu P. raniji testament ponovo dobija snagu osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo. U konkretnom slučaju.07.1997. iz iskaza saslušanih svedoka. M. S. imovinu vratio na svoje ime. i da mu je tada pokojni R. godine. S. 192/98 od 08. god. godine pod R. u daljem tekstu: Zakon).1993.4. Pok. Gž. S. Zakona o nasleđivanju ("Sl.05. Po nalaženju Okružnog suda.07. prvostepeni sud dalje zaključuje da je na taj način.1993. po kojoj – ako je zaveštalac uništio docniji testament.. Zakona o nasleđivanju) 143. po svemu sudeći. Kada je testament opozvan prostom izjavom datom u formi punovažnog testamenta. Zakona o parničnom postupku. a drugi 13. utvrdio da je testamentom od 21.1993.10. nisu prezentirani sudu. iz V. Ovaj testament je proglašen u ostavinskom postupku iza pok.1998.04. u smislu čl. Prvostepeni sud je.1993.

proizašlo bi da su ugovorne strane izvršile novaciju ugovora. godini. jer je zaključenjem ugovora o poklonima raskinut ranije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju za spornu imovinu. Kod činjenice da je tužena sa sada pokojnom majkom prvobitno zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. U ponovnom postupku prvostepeni sud će polazeći od sadržine izjave od 16. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. sve i da je testator uništio izjavu o opozivanju testamenta. Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je majka stranaka zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju kao primalac izdržavanja sa tuženom i njenim suprugom kao davaocima izdržavanja 1958. a ne o opozivu izjave o opozivu testamenta. kojima je nepokretnosti poklonila ovde tuženoj i to pored imovine vlasništvo njenog supruga i oca stranaka. kada ugovorači kasnije zaključe punovažan ugovor o poklonu. br. inače datu u formi testamenta. stav 2. oceniti. a nakon toga ugovore o poklonu čiji su predmet bile iste nepokretnosti. već . godine.1993. volja da se izvrši prenov u smislu člana 349. jer ona govori o opozivu testamenta (po sadržini).74 - . raniji testament ponovo ne dobija snagu. i 1983. tako da je za punovažno zaveštanje sa sadržinom kao u opozvanom testamentu neophodna nova izjava u formi zakonom predviđenoj za punovažnost testamenta. davaocima izdržavanja na ravne delove odložena je do smrti primaoca izdržavanja. Ne bi bilo mesta ni primeni odredbe člana 100. 728/04 od 26. da li ona ima karakter i dejstvo testamenta ili pak samo izjave o opozivu testamenta. po mišljenju Okružnog suda. Na osnovu tako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je zaključenim ugovorima o poklonima okrnjen njen nužni deo ko zakonskog naslednika za parcele koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.) ODNOS RANIJEG I DOCNIJEG ZAVEŠTANJA (Član 177.07. godine. Zakona o nasleđivanju) 144. god. Zakona. Ne postoji novacija obaveza kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Predmet ugovora je imovina opisana u izreci prvostepene presude.NASLEDNO PRAVO hodna dva testamenta. Neosnovano u reviziji tužilja ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njen zahtev odbili. u smislu gore navedenih primedbi. date u formi sudskog testamenta. ako ugovorne strane nastave da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju. Ugovor o doživotnom izdržavanju je u celosti izvršen. i imovinu koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Međutim . i stoga. ako nisu na nesumljiv način izrazile volju da izvrše novaciju ranije zaključenog ugovora. Zakona o obligacionim odnosima.04. sve da je to bila i volja testatora.2004. ne može se pretpostavljati. Nakon zaključenja navedenih ugovora o poklonu majka stranaka je nastavila da živi u zajedničkom domaćinstvu sa tuženom i njenim suprugom i oni su nastavili da se o njoj staraju i izvršavali su sve svoje ugovorne obaveze davaoca izdržavanja do smrti primaoca izdržavanja. a predaja celokupne imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. Nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sada pokojna majka stranaka zaključila je pismene ugovore o poklonu u 1982.

Rev. Dejstvo opoziva ranije sačinjenog zaveštanja ima docnije raspolaganje zaveštanom stvari od strane zaveštaoca ugovorom o doživotnom izdržavanju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a što su tužene dužne priznati i trpeti i dozvoliti uknjižbu prava imovine navedene u testamentu u zemljišnim i drugim javnim knjigama. to proizilazi da prava volja ugovornih strna jeste bila da ostane na snazi ugovor o doživotnom izdržavanju. Opozvano zaveštanje ne stupa na snagu ni u slučaju poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju.2003. (Vrhovni sud Srbije. jer je tužena nastavila sa svojim suprugom da se stara o primaocu izdržavanja. godine. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. Zakona o nasleđivanju) 146. Docnijim testamentom opoziva se raniji a opozivanjem docnijeg raniji dobija snagu.01. Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom tužilja je tražila da se naznačeno rešenje istog suda oglasi ništavim i bez pravnog dejstva u odnosu na nju. Posle toga.brat tužilje a otac tuženih. bilo po osnovu ugovora o poklonu. stekli su se zakonski uslovi da tužena pravo svojine na spornoj imovini stekne po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Pobijanom presudom ovaj zahtev odbijen je kao neosnovan. dok je svrha naknadno zaključenih ugovora o poklonu zapravo bila samo da se formalno obezbedi odgovarajući pravni osnov za prenos svojine na tuženu za života primaoca izdržavanja. te imajući pri tom u vidu i činjenicu da su ugovorne strane i nakon zaključenja ugovora o poklonima nastavile da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju. kojim je tužilji ostavio u nasleđe zemljište i kuću.) 145.75 - .2000. te da se utvrdi da je ona vlasnik nepokretnosti po osnovu navedenog testamenta od 29. a ova je to prihvatila. Kako je prava volja ugovornih strana pokojne majke parničnih stranaka i tužene bila da sporna imovina pripadne tuženoj. god. bilo po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo. Rev. 3421/94) RASPOLAGANJE INDIVIDUALNO ODREĐENOM STVARI ILI PRAVOM (Član 178. isti pokojni je sa tužiljom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. pa je s toga neosnovano isticanje tužilje da ona ima pravo svojine na spornoj imovini zato što joj je zaključenim ugovorima o poklonu povređen nužni deo. koje se navodima žalbe tužilje ne dovodi u sumnju. Polazeći od okolnosti da zaključenjem ugovora o poklonima ugovorne strane nisu na nesumnjiv način izrazile volju da izvrše prenov ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju.03. 2694/02 od 22. za života je ostavio pomenuti testament. . sada pokojni imenovani .NASLEDNO PRAVO mora biti nesumnjivo izražena.

Relevantna odredba: Odredbom propisano je da Ustupalac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je pokazao grubu neblagodarnost prema njemu . godine) 147. koja može postojati npr. to su sve razlozi da se zaključeni sporazum opozove. utvrđeno da navodi tužioca koji se tiču opisanog ponašanja tuženog nisu tačni tj. stav 1. oduzeo mu . (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu.2008. uvredu časti. Iz obrazloženja: Tužilac u parnici traži opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života.član 192. Tužilac.NASLEDNO PRAVO Prema odredbi člana 178. Grubu neblagodarnost podrazumeva veliku. zaveštaočevo raspolaganje individualno određenom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava. tvrdi da tuženi izbegava kontakt sa njim. krajnju nezahvalnost potomka i može postojati ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu. da tuženi nije pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. god. (Vrhovni sud Srbije.) OPOZIV (Član 192.pokojni opozvao je zaveštanje koje je ranije sačinio u korist tužilje. međutim. ustupilac može zahtevati opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života. godine. zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju sa tužiljom primalac izdržavanja. Zakona o nasleđivanju. ako se u sudskom sporu po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav.76 - . Po mišljenju tužioca.09. 2155/05 od 28. Ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. odnosno zaveštalac. roditeljima). Zaveštanje pred svedocima nije opozvano docnije zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju. oduzeo mu život ili mu oštetio imovinu ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupiocu bliskom licu (bračnom drugu.2000.03. Gruba neblagodarnost podrazumeva veliku. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim ona traži pravo nasleđa po osnovu pomenutog testamenta imenovanog pokojnog od 29. da ga vređa iznoseći razne neistine i izazivajući situacije koje narušavaju njegovo zdravlje. krajnju nezahvalnost potomka. uvredu časti. Gž. ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu. U postupku je. uz to. deci. Rev. Imajući to u vidu.2005. Zakona o nasleđivanju. navodeći da je tuženi fizički ruinirao njegov životni prostor presecanjem dovoda električne energije i izneo sve pokretne stvari koje on koristi u toj zgradi. čiji je predmet ista nepokretna i pokretna imovina.11. Zakona o nasleđivanju) 148. Poništajem ugovora o doživotnom izdržavanju u parnici po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja opozvano zaveštanje ne stupa ponovo na snagu. 1104/08 od 27.

NASLEDNO PRAVO

život ili mu oštetio imovinu, ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupaocu bliskom licu (bračnom drugu, deci, roditeljima). Postojanje grube neblagodarnosti u ponašanju tuženog u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao. Nižestepeni sudovi su zbog toga pravilno zaključili da tužbeni zahtev za opoziv ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen između stranaka, nije osnovan. Ovu vrstu ugovora ustupalac može pobijati i kao rušljiv pravni posao, znači zbog postojanja mana u volji. Međutim, Pri tome, ukazivanje revidenta na propust ocene valjanosti osporenog ugovora i kao rušljivog pravnog posla zbog mana u volji tužioca (jer je bio u zabludi ili je otpao motiv za zaključenje tog ugovora) ne utiče na pravilnost donete presude, jer u ovom slučaju tužilac nije tražio poništaj ugovora nego njegov opoziv. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2817/08 od 10.09.2009. godine)

Ustupilac imovine po ugovoru o ustupanju i raspodeli imovine za života ima pravo da zahteva da mu potomak - primalac imovine po takvom ugovoru vrati ono što je po ugovoru primio ako ne daje ustupiocu ili kome drugom izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 850/98 od 13.05.1998. god.)

149.

150.
Ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu nezahvalnost prema njemu. Gruba nezahvalnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može tako okarakterisati, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti slučaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju, pored prava, i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grubu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube nezahvalnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje ceneći ga kao vrednosno merilo iz domena morala i dobrih običaja. Iz obrazloženja: Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života može se pobijati iz opštih razloga, zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. To pravo ustupilac ima i ako potomak ne daje njemu ili kome drugome izdržavanje određeno poslom ustupanja i raspodele ili ako ne isplati dugove ustupiočeve, čija mu je isplata naložena istim poslom (član 115. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju). U ovom slučaju tužilja opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života, koji je 7. marta 1994. godine zaključila sa tuženom kao potomkom, temelji, između ostalog, i na činjenicama da tužena pokazuje grubu neblagodarnost prema tužilji, te da je čak i fizički maltretira. Gruba neblagodarnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može okarakterisati grubom nezahvalnošću, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti tog slučaja.
- 77 -

NASLEDNO PRAVO

Za zaključivanje da li ima osnovanog razloga za opoziv spornog ugovora radi neblagodarnosti, nisu raspravljena sva sporna pitanja koja su od značaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju pored prava i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grugu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube neblagodarnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, ceneći ga kao vrednosno merilo koje se odnosi na pravila morala i dobrih običaja. (Vrhovni sud Srbije , Rev. 1149/97 od 06.05.1997. god.)

151.
Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen u smislu odredaba Zakona o nasleđivanju može se pobijati iz opštih razloga zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi (zbog zablude, prevare i dr.) i u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, zakon o nasleđivanju predvideo je mogućnost da ustupilac opozove ono što je dao potomku koji prema njemu pokaže grubu neblagodarnost. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4219/97 od 19.11.1997. god.)

POJAM UGOVORA O IZDRŽAVANJU (Član 194. Zakona o nasleđivanju)

152.
Svrha ugovora o doživotnom izdržavanju su podjednako materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (stanovanje, hrana, odeća, obuća, troškovi lečenja, svakodnevne uobičajene potrebe) i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti. Iz obrazloženja: Svrha zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju je i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti a ne samo materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, troškovi lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe). U konkretnom slučaju, tuženi nije pružio pokojnoj tužilji odgovarajuću pažnju i negu u bolesti i starosti, o čemu očito govori događaj krajem januara 1996. godine, kada je tuženi fizički napao i povredio sada pokojnu. Pored toga, tuženi je često boravio van mesta boravka, što je kod nje i izazvalo nezadovoljstvo. Tuženi je povredio svoju ugovornu obavezu davaoca izdržavanja pa je pokojna tužilja zbog sukoba sa njim otišla iz svoje kuće kod ćerke, gde je ostala do kraja života. Ovakvi odnosi ugovarača ukazuju na poremećaj do granica nepodnošljivosti, što predstavlja razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju (u smislu člana 120. stav 2. Zakona o nasleđivanju kao specijalnog propisa odn. u smislu čl. 127 - 129. Zakona o obligacionim odnosima, kao opšteg propisa). (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1973/08 od 26.03.2009. godine)
- 78 -

NASLEDNO PRAVO

153.
Kao sopstvenik svoje imovine sve do svoje smrti, primalac izdržavanja može tu imovinu otuđiti, pa i pokloniti. Ali - tada otpada predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, ugovor o doživotnom izdržavanju je po formi i sadržini zaključen prema odredbi člana 117. Zakona o nasleđivanju, važećem u vreme zaključenja ugovora i prema tim odredbama predaja imovine u svojinu davaoca izdržavanja, odložena je do smrti primaoca izdržavanja. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine sve do svoje smrti i prema tome može tu imovinu i otuđiti. Otac tuženih, kao primalac izdržavanja je to i učinio na taj način što je ugovorom o poklonu raspolagao predmetnom imovinom u korist svog tuženog sina. Kako je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju otpao, a bez predmeta nema ni ugovora - to je neosnovan zahtev tužioca da se po osnovu tog ugovora prizna pravo svojine njegovom pravnom prethodniku, kao i zahtev predaje predmetne imovine u posed tužiocu. Neosnovano je isticanje u reviziji da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da ugovor o doživotnom izdržavanju ne proizvodi pravno dejstvo. Jer, primalac izdržavanja je isključivi vlasnik imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju i sve do smrti može slobodno da raspolaže svojom imovinom, pa i da je otuđi ugovorom o poklonu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 427/09 od 12.03.2009. godine)

154.
Kad ugovor o doživotnom izdržavanju sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenog elementa, pogrešno određena površina nepokretnosti koja se ostavlja davocu izdržavanja ne utiče na zakonitost ugovora. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da sadržina navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju odgovara volji ugovornih strana, nijedna od njih nije bila pod prinudom ili zabludom i isti je sačinjen sa ciljem da pok. B. sebi obezbedi izdržavanje na način kako je bliže u samom ugovoru određeno, a ne u cilju izigravanja prava nasleđa nužnih naslednika, te da se ne radi o ništavosti predmetnog ugovora u smislu čl. 53. stav 2. i čl. 66. stav 1. ZOO. Predmetni ugovor nije ništav ni u smislu čl. 47. ZOO zbog toga što je u predmetnom ugovoru pogrešno navedena površina stambene zgrade od 72 m2, iako je zapravo reč o kući veličine od 140 m2, jer prema odredbi čl. 50. istog zakona predmet obaveze je održiv i kada sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenosti predmeta. U ovom slučaju površina zgrade uneta je u ugovor saglasno dokumentaciji koju je posedovao pok. M. B. u vreme njegovog zaključenja, a u stvari radi se o površini predmetne zgrade a ne o ukupnoj površini koja ima spratni deo. Stoji navod revizije da je izrekom prvostepene presude odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi ništavost spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, a da je u stavu 2. izreke iste presude delimično usvojen njegov tužbeni zahtev i utvrđena ništavost istog ugovora u pogledu pravnog dejstva tog ugovora u delu gde primalac izdržavanja ostavlja davaocu izdržavanja sve pokretne stvari koje se u momentu smrti zateknu u njegovoj kući. Međutim,
- 79 -

2684/05 od 01. s obzirom da je forma (stroga) propisana u interesu ugovornih strana. 2. U toku trajanja ugovora ugovarači su izvršili modifikaciju (izmenu) ugovorne obaveze primaoca. 1400/05 od 27. Modaliteti sahranjivanja (tradicionalni način ili kremacija) predstavljaju stvar ugovorne volje i mogu se izmeniti u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom. po stanovištu Vrhovnog suda bitna obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pored izdržavanja i nege je sahranjivanje. nije odredio koje su to osnovne i bitne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju (zakon govori samo o izdržavanju) za razliku od člana 194.80 - . Imajući u vidu izloženo neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da je izmena ugovorne obaveze (kremacija umesto tradicionalnog sahranjivanja) morala biti učinjena u istoj formi u kojoj je zaključen ugovor (overa pismene redakcije od strane sudije) jer kao što je izloženo o modalitetima (načinima) sahranjivanja stranke se po stanovištu Vrhovnog suda mogu i usmeno sporazumeti u toku trajanja i izvršavanja ugovora. Primalac se obavezao da davaoca doživotno izdržava.NASLEDNO PRAVO tužilac se nije žalio na prvostepenu presudu u stavu 2. 46/95 i 101/2003) koji je kao osnovne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju naveo izdržavanje. glasnik SRS".1992. god. godine (overen 29. Između stranaka je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju u režimu ranije važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. godine). (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. spomenik podigne i izda podušja po narodnim običajima. Rev. R. jasnije se formulišu obaveze. lakše i pouzdanije se razlikuje faza pregovaranja od faze ugovaranja i utvrđuje momenat kad je ugovor nastao. a za tu vrstu izmena nije bila nužna pismena odnosno svečana forma. ZPP. te nije ni bila predmet ocene drugostepenog suda povodom izjavljene žalbe tužioca na preostali deo izreke prvostepene presude. izreke i ista je u tom delu pravosnažna. hrani i odeva. Kod takvog stanja stvari. Taj zakon u članu 117. 10/74). (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2005. Rev. brigu i sahranjivanje posle smrti. u bolesti leči. pazi.03.12. glasnik RS" br.1997.1993. u pogledu podizanja spomenika i ograđivanja groba tako što se davalac obavezao da primaoca izdržavanja kremira. drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. kao i sve ostale ugovorne obaveze. pa po članu 67. stav 1. ZOO proizvode pravno dejstvo.12.Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi raskida ugovora odbijen kao neosnovan. otklanjaju se nesporazumi u izvršavanju ugovornih obaveza i ostvaruje naslednopravna funkcija ugovora (što je prevashodno u interesu samih stranaka).10. predstavljaju vid izvršenja ugovorne obaveze kojom se olakšava obaveza davaoca izdržavanja i može se menjati u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom. jer u svojoj žalbi nije ukazivao na ovu činjenicu.2006. posle smrti sahrani. (umrla 4. br. Njome se zaštićuju stranke zbog brzog zaključivanja ugovora i na taj način štite od prenagljenosti u odlučivanju. Način sahranjivanja (tradicionalni ili kremacija) kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Bez obzira što raniji Zakon o nasleđivanju (koji je važio u vreme zaključenja ugovora) nije preciznije izvršio razgraničenje bitnih od sporednih obaveza ugovora o doživotnom izdržavanju. Tu usmenu obavezu (izmene nisu učinjene u pismenom obliku niti overene od strane sudije) davalac izdržavanja je izvršio. grob mu ogradi. tač.) 155. 385. između sada pokojne Z.02. godine) kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavnja zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju od 21. Te docnije usmene pogodbe su punovažne jer se na taj način smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne strane.) . god. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. sada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl.

iako još nije utvrđena veličina tog udela.) 157. u konkretnom slučaju sporna je pravna važnost ugovora s obzirom na to kako je određen predmet ugovora. ukoliko je definisan kao udeo primaoca izdržavanja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici na tačno određenim stvarima. Zakona o nasleđivanju. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zahtev da se prilikom utvrđivanja predmeta ugovora tačno navedu određene stvari ili kakva druga prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Zakona o nasleđivanju. člana 194. pa Okružni sud nalazi da je u tom delu ugovor zaključen saglasno zakonu. st. Zakona o nasleđivanju.) 158. okolnost da se u trenutku zaključenja ugovora još uvek ne zna koliki je udeo po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Prema odredbi stava 2. kao i sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. kao naknadu za to. 1400/2005 od 27.ugovaraču udeo u označenom stanu. člana 194. Prema odredbi stava 1. ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava a davalac izdržavanja se obavezuje da ga. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Imajući to u vidu. kao naknada za doživotno izdržavanje. izdržava i da se brine o njemu do kra-ja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.i 2. br. Gž. S obzirom da unuka svojoj babi. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaveštanje i stoga davalac izdržavanja nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. koja se ugovorom prenose u svojinu primaocu izdržavanja.2005. spori veličinu tekovinskog udela i s obzirom da će se u tom smislu voditi parnica to ona i ne zna koliki će biti njen udeo u stanu. Ovaj zahtev ispunjen je kada je reč o naznačenom stanu i naznačenom putničkom vozilu.06.NASLEDNO PRAVO 156. u smislu člana 194. god. god. Ovim ugovorom ostavilac posle svoje smrti ostavlja svojoj sestričini . ali se može ugovoriti da će on odgovarati za njegove postojeće dugove određenim poveriocima. primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari i prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. primaocu izdržavanja. zatim udeo u označenom putničkom automobilu takođe koji joj bude pripao nakon okončanja parnice.zaostavštine gde se kao naslednici pojavljuju primalac izdržavanja i unuka po ranije umrlom sinu. S obzirom da je posebna forma ugovora o doživotnom izdržavanju propisana u interesu ugovornih strana. Pri tome. koji joj bude pripao nakon okončanja parnice. tako da ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. Rev.81 - . Iz obrazloženja: Ostavilac je suprug primaoca izdržavanja i bio je vlasnik dvosobnog stana . Ugovor je punovažan i predmet ugovora je potpuno i dovoljno određen. ne utiče na punovažnost ugovora. . 959/05 od 16.2005. to su punovažne i proizvode pravno dejstvo i usmene pogodbe date u toku izvršavanja ugovornih obaveza. 1.10. jer je predmet ugovora u tom delu dovoljno određen. (Vrhovni sud Srbije.

) 159.. Odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja nije ugovorena nijednom odredbom ovog ugovora. 52/74). kao naknada za dato izdržavanje. sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. glasnik SRS".07. može se utvrditi kao prethodno pitanje.NASLEDNO PRAVO Ovo zbog toga što su u ugovoru tačno označeni i stan i putničko vozilo i što pokojna tužilji nesumnjivo prenosi u celini svoj udeo po osnovu bračne tekovine na stanu i vozilu. a koliko on iznosi.2004. davalac ne odgovora za njegove dugove ukoliko to ugovorom nije predviđeno. Naime. nakon smrti primaoca izdržavanja. tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove. Kada su u pitanju pokretne stvari kao predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. godine i raskinut. a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje. već je upotrebljena formulacija: ''. pri čemu bi i eventualna utvrđujuća presuda o tome imala samo deklaratorni karakter. god. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. Gž.s obzirom da to nije ugovoreno . primalac po raskinutom ugovoru je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim. 459/2005 od 14. iz sadržine ugovora se vidi da te stvari nisu tačno određene. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju.2005. koji je 1995. Zbog toga je ovaj zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan.) 160. Nižestepeni sudovi su."Sl. pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pokojnog primaoca izdržavanja. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom.ne odgovara za njegove dugove. zaključili 1993. 3166/2003 od 11. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. kao davaoci izdržavanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Kako je ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan samo ukoliko su pokretne stvari tačno određene. te da on . godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pokojnim primaocem izdržavanja. iz tako utvrđenog činjeničnog stanja. pravnosnažnom presudom nadležnog opštinskog suda. br.03. odnosno pojedinačno navedene. ukoliko to nije ugovoreno. Rev. . U toku trajanja ove parnice. Zakona o nasleđivanju ( koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim . u slučaju osporavanja ovakvog njenog prava.. kao u konkretnom slučaju.82 - . god.. prema odredbi člana 119. Iz obrazloženja: Tužioci su. Davalac izdržavanja odgovara za dugove primaoca izdržavanja posle njegove smrti samo ukoliko je to ugovoreno. u tom delu ugovor ne važi. pa je stoga pokojna bila ovlašćena da ugovorom o doživotnom izdržavanju punovažno raspolaže svojim udelom po osnovu sticanja u bračnoj zajednici i pre utvrđivanja veličine tog udela u parničnom postupku. U konkretnom slučaju. Primalac izdržavanja je umro.

pa i ovu prema trećem licu preuzetu ugovorom. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču. je umro. kao naknada za dato izdržavanje. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja sa njim zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2004. postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat njihovog zajedničkog rada. Stoga je i po oceni drugostepenog suda. ali se to može ugovoriti. kao primaocem izdržavanja. ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja. pa i ovu . Imovina stečena ugovorom o doživotnom izdržavanju za usluge izdržavanja i pomaganja primaoca izdržavanja. 3166/03 od 11. br. Ć. nezavisno ko je od njih. Nijednom odredbom ovog ugovora nije ugovorena odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja. nezavisno ko je od njih. Naime. 15. aprila 1993. god. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u B…T….Stoga. prvostepeni sud pravilno zaključio da postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. tužioci su kao davaoci izdržavanja zaključili 30. Ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja. D. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja. te tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove. D.) 161. pružene od oba bračna druga. a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pok. U konkretnom slučaju takva obaveza tuženog. D. Rev.03.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Ć.2576/03 od 30. Dakle.06.83 - . glasnik SRS". godine D.preuzetu ugovorom prema trećem licu. kao davaoca izdržavanja nije ugovorena. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova. god. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim ("Sl. M. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pok. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat zajedničkog rada.2003. ovaj ugovor je raskinut. s obzirom da to nije ugovoreno. novembra 1995. ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja.) . i da. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretan ugovor kojim se imovina stiče kao naknada za učinjene usluge različitih oblika pomaganja i izdržavanja primaoca izdržavanja. broj 52/74). a solidarno u međusobnom odnosu kao bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva. je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim D.Ć. U toku trajanja ove parnice. a solidarno u međusobnom odnosu bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva. Ć. zbog čega je takav zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan. prema odredbi člana 119. kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

1997. godine. godine kojim je raspolagao istim stanom i na osnovu tog ugovora tuženi se uknjižio u zemljišne knjige kao vlasnik stana. Obzirom na ovakvu obavezu tuženog i da je pok.10. pa makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje. Gž. kako bi se na osnovu toga mogao doneti zaključak o tome da li je tuženi svoje obaveze iz ugovora izvršavao u potpunosti.NASLEDNO PRAVO 162.) 163.1996. da je pre toga imala zdravstvenih problema. istog Zakona). primalac izdržavanja se obavezao da tuženom nakon svoje smrti. 03. s obzirom da je primalac izdržavanja zadržao svojinu na nepokretnosti koju je ostavio u naknadu davaocu izdržavanja. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje. a ako nije da li se radi o neznatnom ispunjenju obaveza koje ne bi vodile raskidu ugovora.10.06. prvostepeni sud nije utvrdio u kakvom je zdravstvenom stanju bila pok. Iz obrazloženja: Prema sadržini ugovora o doživotnom izdržavanju koji je tuženi zaključio kao davalac izdržavanja sa svojom majkom kao primaocem izdržavanja. god. u vreme njenog lečenja. ne može se uzeti da davalac izdržavanja nije ispunio ugovor u neznatnom delu. godine. Ugovor o kupoprodaji nije ništav niti se radi o fiktivnom ugovoru bez obzira što je predmet tog ugovora ista nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Po nalaženju Okružnog suda. Na osnovu ovakvog činjeničnog stanja. da je poslednjih 20-ak dana života kao srčani bolesnik bila nepokretna. Primalac izdržavanja je preminuo 15. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru (u smislu člana 66. Ugovor nije ništav (u smislu člana 103.12.ako je propustio da izvršava obaveze iz ugovora u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme bolesti primaoca koja je prethodila njegovoj smrti. Dana 09.F. nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je sporni ugovor o kupoprodaji ništav i da je tužilja suvlasnik sa ½ idealnog dela . S. i šta je to tuženi preduzeo u pogledu ispunjenja svojih obaveza u pogledu nege i pomoći pok. primalac izdržavanja je sa tuženim (davaocem izdržavanja) zaključio ugovor o kupoprodaji 17.1993. D. umrla u bolnici 6.2003. 1388/03 od 08. Iz obrazloženja: Ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenom 05. godine između sada pok. ostavi stan i novac koji se u momentu smrti nađe na njegovoj štednoj knjižici. kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja zaključen je aneks ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred sudom. kao primaoca izdržavanja.06.2000. D. a kojim je predviđeno da će primalac izdržavanja nakon svoje smrti na ime naknade za primljeno izdržavanje ostaviti isti stan tužilji i tuženom u svojinu sa po ½ idealnog dela. ne može se uzeti da davalac izdržavanja u ovom slučaju nije ispunio ugovor u neznatnom delu. Ako je davalac izdržavanja propustio da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme njegove bolesti koja je prethodila smrti primaoca. 1994. godine između tuženog kao davaoca izdržavanja i sada pok.84 - . S. Nakon izvesnog vremena sada pok. Zakona o obligacionim odnosima).F. S. tuženi je bio u obavezi da se stara i o njenom lečenju.

po odredbama čl. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. važećeg u vreme smrti oca stranaka. tuženi nije stekao pravo svojine na stanu koji je bio predmet ugovora. godine. Zato se po oceni Vrhovnog suda ne radi o poklo. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. I po oceni revizijskog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da sporni ugovor o kupoprodaji nije ništav u smislu člana 103. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknada za doživotno izdržavanje poklonodavca. ZOO. ali je obzirom na ranije zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju između njih.1993. po pravilima vanparničnog postupka propisanim za potvrđivanje sadržine isprava. Kada ugovarači zaključe ugovor o poklonu. sada pok. ne može zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka po odredbama čl. pri čemu je dovoljno da potpisi ugovarača na takvom ugovoru budu overeni pred sudom. ocem zaključila ugovor o poklonu koji je overen pred Opštinskim sudom 21. a usmeno ugovore i doživotno izdržavanje poklonodavca. ponašanje ugovarača i izraženu nameru poklonodavca u vreme zaključenja poklona da obzirom na sve ovo zaključi sa tuženom i ugovor o doživotnom izdržavanju. tada važećeg Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO na spornom stanu. budući da je primalac izdržavanja zadržao pravo svojine na stanu do momenta smrti. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu. pravna priroda ovog ugovora dvostrano teretna. (Vrhovni sud Srbije Rev. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali. kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru u smislu člana 66. a ne dobročina. 117. u zakonom propisanoj formi za promet nepokretnosti. Tužena je sa sada pok. ove odredbe ne isključuju i mogućnost zaključenja takvog dvostrano teretnog ugovora kojim se jedan ugovarač obavezuje da doživotno izdržava drugog ugovarača – koji mu za to još za života ustupa u vlasništvo svoju imovinu.1991.) 164. Iz obrazloženja: Prema čl. 2429/03 od 23. mogao raspolagati stanom i nakon zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu bez tereta. godine. 40. Naime. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. Obzirom na to. a što je i učinio prenevši pravo svojine na tom stanu na tuženog putem ugovora o kupoprodaji iz 1996. D.85 - . važećeg u vreme smrti oca stranaka. godine. jer takav ugovor ispunjava uslov punovažnosti forme propisane za ugovore o prometu nepokretnosti.10. Zakona o nasleđivanju. Međutim. god. je kao vlasnik stana. F. Zakona o nasleđivanju. zbog toga nisu osnovani revizijski navodi tužilje da primalac izdržavanja nije mogao nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju preneti na davaoca izdržavanja pravo svojine na spornom stanu ugovorom o kupoprodaji. Zakona o nasleđivanju. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali. koji je važio u vreme zaključenja pobijanog ugovora o poklonu uslov punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju je zaključenje ugovora u zakonom propisanoj pismenoj formi pred sudijom. na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju od 05. istog Zakona.2003. shodno članu 117. čiji je predmet otuđenje spornog stana. ne može se zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka.10.07. 40. onda voljom ugovarača dolazi do konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju. koja nije realizovana.

razmenjena nepokretnost ne može predstavljati predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine. Kad primalac izdržavanja nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju na koju je zadržao pravo svojine i državinu sve do svoje smrti. (Vrhovni sud Srbije. novog Zakona ("Sl.. overen pod brojem R. koji je umro 24.. jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. kako bi ugovorom . iz čega proizilazi da ju je mogao slobodno otuđiti. Prema pogodbi iz ugovora predaja ove imovine u državinu i svojinu tuženoj kao davaocu izdržavanja odložena je do smrti primaoca izdržavanja. jer forma ima konstitutivni karakter. Vrhovni sud nalazi da se izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova ne može prihvatiti.. godine.2002. jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. godine. koji je važio u vreme sačinjavanja ugovora o doživotnom izdržavanju.NASLEDNO PRAVO nu već o otuđenju spornog stana za naknadu za doživotno izdržavanje poklonodavca. 53. smatra se da se odnosi samo na nepokretnosti koje je primalac izdržavanja imao u trenutku zaključenja ugovora. pa tužioci neosnovano zahtevaju njegovu redukciju i vraćanje poklona zbog povrede nužnog naslednog dela u smislu čl.. Ugovorom je predviđeno da će tužena kao primalac izdržavanja nepokretnost primiti u državinu i svojinu posle smrti davaoca izdržavanja. Nakon toga. u međuvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa trećim licem. glasnik RS". Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zakonski naslednici pok. U konkretnom slučaju. Tužilja je njegova supruga a tužena sestričina po ranije umrloj sestri. između ostavioca i GRO "P.) 165. septembra 1989.86 - . Sa razloga pravne sigurnosti na sve nasledno pravne ugovore zaključene do stupanja na snagu novog zakona i dalje će se primenjivati propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjavanja. Zakona o nasleđivanju i predstavlja strogo formalni pravni posao. 52/74 i 1/80). Predmet navedenog ugovora je bio kućni plac sa kućom na placu. primalac i davalac izdržavanja nisu izvršili noveliranje ugovora o doživotnom izdržavanju.. Što se tiče predmeta ovog ugovora. 1424/02 od 03. U konkretnom slučaju ugovor o doživotnom izdržavanju je i po formi i po sadržini zaključen prema odredbama člana 117. juna 1989. zamenjena za sporni jednosoban stan u S. glasnik SRS". decembra 1975. dakle. godine. U konkretnom slučaju primalac izdržavanja je to i učinio. jer je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine.____/75. Zaostavština u pogledu nepokretnosti nije raspravljena. primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine koja je predmet ugovora sve do svoje smrti. br. broj 46/95). primalac izdržavanja je to i učinio. istog zakona.P. D. Ta nepokretnost je ugovorom o trampi zaključenim dana 26. god.. Rev. iz čega proizilazi da je mogao slobodno otuđiti. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije raskinut. a sastoji se iz pismenog zaključenja ugovora i overe od strane sudije. " Naime. Sporna pitanja se imaju raspraviti i prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. Na osnovu takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi nalaze da sporni stan ne predstavlja zaostavštinu ostavioca. Na primenu tog zakona upućuje odredba člana 237. jer je ostavilac sa tuženom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju dana 11." u S…. stav 2. u konkretnom slučaju predmet ugovora je bio kućni plac sa kućom od tri odeljenja na ovom placu.10. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik sve do svoje smrti imovine koja je predmet ugovora.

2001. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima o ništavosti ugovora. 407/01 od 04. prišli kao da je zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju. u smislu člana 395. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim. ZPP. Zakona o obligacionim odnosima. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 395. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno.87 - .NASLEDNO PRAVO obuhvatili sporni stan kao predmet ugovora. a imajući u vidu da je individualiziranje predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju nužno i da se ne radi o univerzalnoj sukciji kao kod nasleđivanja. Međutim. stav 1. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti.09. aleatoran teretni ugovor. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona. 3401/01 od 21. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim pravilima obligacionog prava. Zakona o obligacionim odnosima. ZPP. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. U ovom slučaju. ZPP u vezi sa članom 408. ali u formi u kojoj je zaključen i osnovni ugovor. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. S obzirom na rečeno.) . Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise.) 166. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti. stav 2. Prema članu 111. u reviziji se osnovano ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju. koji je predmet ovog spora. na koje je ovaj sud ukazao. Rev. po svojoj pravnoj prirodi. Zakona o obligacionim odnosima. god. iako su to mogli učiniti. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. Pošto kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju. god. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora. Kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju je. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. tada je to neimenovani. stav 1. već po opštim pravilima ugovornog prava. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. Gzz. sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine. To je i bio razlog što je ovaj sud. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Kada ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju.07. preinačio obe presude nižestepenih sudova i usvojio tužbeni zahtev tužilje u celosti za utvrđenje njenog prava svojine po osnovu nasleđa sa udelom od – na spornom stanu. kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103. Ovo predstavlja manu o primeni materijalnog prava. pogrešan je zaključak nižestepenih sudova da je sporni stan predmet navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. mane volje ne postoje.2001. nego po pravilima o ništavim ugovorima.

koji su bili potrebni za njeno izdržavanje. 548/99 od 01. Vrednost te obaveze može da bude znatno manja ili da znatno nadmaši vrednost imovine primaoca izdržavanja. Stoga se ugovor o doživotnom izdržavanju ne može smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom samo zbog činjenice što su eventualna davanja učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine koju je ova ostavila davaocima izdržavanja u naknadu za izdržavanje. 3414/99 od 24. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Gž. god. Ovim ugovorom davaoci izdržavanja su se obavezali da uz naknadu za imovinu izdržavanog lica izdržavaju primaoca izdržavanja do njegove smrti. niti se znalo za njenu blisku smrt. Ne postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kada ostavilac ne prenese pravo svojine na svoju vanbračnu suprugu.1999.09. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju po odredbama Zakona o vanparničnom postupku. pa je pravilnom primenom materijalnog prava takav zahtev odbijen kao neosnovan. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Međutim. osnovano su nižestepeni sudovi izveli zaključak da se nije stekao zakonom propisan razlog za raskid predmetnog ugovora.11. koja je predmet ugovora. bila je pokretna.88 - .11. kod ugovora o doživotnom izdržavanju.) . S obzirom na utvrđeno činjenično stanje. Ovaj ugovor u odnosu na nesrazmeru uzajamnih davanja bio bi nemoralan samo ako su davaoci izdržavanja u vreme zaključenja ugovora. znali za njenu blisku smrt. 2379/98 od 15. primalac izdržavanja nije bolovala od bilo kakvih bolesti. Za to vreme nije bila neobezbeđena. pa u tom slučaju nema mesta donošenju rešenja o obustavipostupka za raspravljanje zaostavštine. to ni vrednost obaveza davaoca izdržavanja u momentu zaključenja ugovora nije bila poznata.) 168.1999. jer joj je pružena pomoć i nega kako je ona to i zahtevala. god.) 169.NASLEDNO PRAVO 167. Iz obrazloženja: Iz sadržine predmetnog ugovora je vidljivo da su ugovorne strane navele da su tuženi od leta 1993. Pošto je momenat smrti budući neizvesna okolnost. ovaj ugovor se ne može zbog toga smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom. s obzirom na zdravstveno stanje primaoca izdržavanja. a razbolela se dve nedelje pre nego što je umrla. Ako su eventualno davanja. god. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave. Utvrđeno je da je nakon što je ugovor zaključen drugotužena svakog dana dolazila kod primaoca izdržavanja i na njen zahtev obavljala određene poslove. godine pomagale primaoca izdržavanja na taj način što su obavljale u njenoj kući one poslove koje ona nije mogla da sama obavi. Inače. u zavisnosti od dužine života primaoca izdržavanja. učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine date u naknadi za izdržavanje.1999. (Iz presude Okružnog suda Prokuplju. već joj prenese samo pravo doživotnog uživanja. u ovom slučaju je utvrđeno da u momentu zaključenja ugovora primalac izdržavanja nije bolovala od neke bolesti.

1814/98 od 24. prema članu 72. Gž.11.1999. vrednost predmeta spora označila iznosom od 2. Rev.000 dinara. Za takav zaključak nije postojala zakonska obaveza suda da pribavlja mišljenje medicinskog stručnjaka već je izbor metode za donošenje zaključka po takvom pitanju bio u isključivoj i samostalnoj ingerenciji parničnog suda. to u smislu navedenih odredbi ZPP revizija nije dozvoljena.89 - . Predmet ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u svojini primaoca izdržavanja u trenutku zaklljučenja tog ugovora. po kojem je tužilac.) 173. vezano za tvrdnje tužene strane o tužiočevoj poslovnoj nesposobnosti (za podnošenje tužbe za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju) pravilno zaključio da tužilac ne izaziva sumnju suda da se radi o licu poslovno nesposobnom.1994. kod ugovora o doživotnom izdržavanju. dinara. (Vrhovni sud Srbije Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koji je kao granična vrednost merodavna za ocenu prava na izjavljivanje revizije. 1. 4651/99 od 02. 382. god. bila dozvoljena. (Vrhovni sud Srbije. jer vrednost predmeta spora koja je u tužbi označena ne prelazi iznos od 15. kao njegov potomak pristao na produženje zaključenog ugovora pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdržavanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora. to je imovinsko pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovom da vrednost predmeta spora prelazi iznos propisan odredbom čl. ZPP-a. stav 4. list SRJ". Iz obrazloženja: Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnog sledbenika primaoca izdržavanja i davalaca izdržavanja. koji je preminuo pre primaoca izvršavao ugovorne obaveze i stekao valjan pravni osnov za sticanje vlasništva na stanu koji je predmet ugovora. tač. Tužilac je posle smrti ugovornog davaoca izdržavanja. ZPP. 237/99) 172. Ukoliko se vodi spor između primaoca i davaoca izdržavanja.11.500. kao pravni sledbenik davaoca izdržavanja. Rev. u smislu odredbe člana 382. 4063/98) . koju je podnela sudu 24. god. br.1998.NASLEDNO PRAVO 170. Prvostepeni sud je.) 171. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.12/98). ZPP. S obzirom na to da je tužilja u tužbi. Smrću primaoca izdržavanja nastupili su zakonski uslovi za potpunu realizaciju ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona o izmenama i dopunama ZPP ("Sl. a ne o sporu primaoca i davalaca izdržavanja u vezi sa izvršenjem obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju. godine.09. a ne o sporu koji ima karakter spora o izdržavanju u kojem bi revizija. to je nesumnjivo da se radi o imovinsko pravnom sporu u kojem je revizija dozvoljena pod uslovom iz člana 382.

Rev. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio zahtev tužilje za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i kada je odbio. (Vrhovni sud Srbije. 4522/97 od 15.1997. pa je istim mogla i da raspolaže. prodala stan koji je bio predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Kada je najpre zaključen ugovor o poklonu a potom ugovor o doživotnom izdržavanju došlo je do novacije ugovora o poklonu pa će se odnosi posle smrti primaoca izdržavanja regulisati u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju.) 179. Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti koje se odnose na davanje odobrenja treba tumačiti u povezanosti sa članom 29. Rev. u takvim okolnostima. Rev. Davalac izdržavanja ne stiče pravo svojine na otkupljenom stanu ako je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen pre ugovora o otkupu stana. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. ako zakonom nije propisano što drugo. (Vrhovni sud Srbije. Davalac izdržavanja nije izvršio ni jednu ugovornu obavezu prema primaocu izdržavanja . kao neosnovan protivtužbeni zahtev "davaoca izdržavanja" za poništaj ugovora o kupoprodaji obzirom da je tužilja i pored zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zadržala pravo vlasništva na spornom stanu (sve do svoje smrti). 2821/98) 175. Kod činjenice da je prvostepeni sud pobijanim rešenjem raspravio zaostavštinu ostavioca koja nije bila obuhvaćena spornim ugovorom o doživotnom izdržavanju.01.1997.tužilji. (Vrhovni sud Srbije. Jedan davalac izdržavanja ne može na račun drugog davaoca izdržavanja zahtevati svojinu na imovini koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. pozivajući se na okolnost da je on. Gž. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zaključenje ugovora. 1320/98) 177.90 - . po stavu drugostepenog suda nema pravni interes da ovo rešenje pobija. 5786/96 od 12. može dati i posle njegovog zaključenja.10. 1502/98) 176. (Vrhovni sud Srbije.) . god. Rev. izvršavao obaveze prema primaocu izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. to učesnik koji nije naslednik. 15/97 od 22. uglavnom ili pretežno. Br.02.1997. god.) 178. god. pa je ona.NASLEDNO PRAVO 174.

zasnovao i zajedničko domaćinstvo ima pravo da nastavi sa korišćenjem telefonskog broja posle smrti primaoca izdržavanja. 785/96) 185. niti se ugovorom sa primaocem izdržavanja na to obavezao. 20/92). Rev. promenom na svoje ime. Davalac izdržavanja koji je sa primaocem izdržavanja. Ne može se preinačiti ugovor o doživotnom izdržavanju u doživotnu novčanu rentu ako je primalac izdržavanja star i bolestan čovek kome je potrebna lična nega i staranje. jer u protivnom nema osnovnog elementa tog ugovora . Rev.91 - . (Vrhovni sud Srbije. 1641/97) 181. broj 18/91. Kod zaključenja ugovora mora se bar znati da će obaveze početi da se izvršavaju i moraju početi bar da funkcionišu. (Vrhovni sud Srbije. sa ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenim pre stupanja na snagu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS". Tužilac. Gž. po ugovoru o doživotnom izdržavanju. Davalac izdržavanja po kasnije zaključenom ugovoru o doživotnom izdržavanju nije u obavezi da plati prethodnom davaocu izdržavanja dato u izvršenju pravosnažno raskinutog ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog sa istim primaocem izdržavanja. jer nije naslednik primaoca izdržavanja. kao davalac izdržavanja ne može da pretenduje na povraćaj imovine iza smrti ostavioca.nema samog izdržavanja. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.2567/96) 184. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 3487/97) 182. 610/97) 183. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO 180. (Vrhovni sud Srbije. Rev. U. ugovor o doživotnom izdržavanju podrazumeva određene obaveze. 1267/96) . Rev. Ne proizvodi pravno dejstvo odredba ugovora o doživotnom izdržavanju kojom pokretne stvari nisu individualno određene. Kao i svaki teretni ugovor. niti je takva obaveza zakonom propisana.

Ako ostavilac prilikom raspolaganja svojom imovinom sačini dva testamenta i zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa bračnim drugom. a ove isprave su formalno-pravno valjane. kojim je preneo celokupnu svoju imovinu na drugu ugovornu stranu. 4519/95) 191. davalac izdržavanja je postao vlasnik ove kuće pa ako je i bespravno podignuta. ima za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari. Ostavinski sud će obustaviti postupak za raspravljanje zaostavštine ako je ostavilac za vreme života zaključio ugovor o izdržavanju. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. a uz njegovu saglasnost. 2045/95) 188. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 516/95) 190. izjavljene s namerom da se stranke pravno vežu a ugovor o poklonu sačinjen je u skladu sa takvim motivom stranaka. Gž.92 - . primalac izdržavanja. 3117/95) 189. Izgradnjom kuće u dvorištu primaoca izdržavanja. to ima posledi. pri čemu raniji ugovor ni na koji način nije stavljen van snage. (Vrhovni sud Srbije. Pri oceni koja isprava ima pravno dejstvo sud mora da ima u vidu izraženu volju ostavioca. Svako docnije raspolaganje od strane zaveštaoca određenom stvari koju je bio nekome zaveštao. nisu ovlašćeni da traže iseljenje davaoca izdržavanja. Ako ostavilac nije docnijim testamentom opozvao izričito raniji testament odredbe ranijeg testamenta ostaju na snazi ako nisu u suprotnosti sa odredbama docnijeg testamenta. Kada se istovremeno zaključuje ugovor o poklonu i ugovor o doživotnom izdržavanju. U takvom slučaju se može smatrati da je ugovorom o doživotnom izdržavanju izražena volja stranaka da svoje odnose saobraze međusobnim imovinskim interesima a posle smrti primaoca izdržavanja odnosi se regulišu u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju. i ranije zaključen ugovor je punovažan pa i kada je kasnijim ugovorom raspolagao istom imovinom. Ako primalac izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju zaključi novi ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. Rev. te po raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. 4440/95) 187. Testament se opoziva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. Neosnovan je revizijski navod da nepokretnost ne može biti predmet ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije. odnosno da li je ostavilac kasnijim raspolaganjem menjao svoju raniju volju. a ako se kasnije raspolaže sa već zaveštanom stvari. (Vrhovni sud Srbije. ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja izraz volje strana ugovornica.NASLEDNO PRAVO 186. odnosno njegovi naslednici.

nakon što je spornu imovinu ugovorom o doživotnom izdržavanju ustupio svojoj kćerki tužilji.NASLEDNO PRAVO cu opozivanja zaveštanja. 1218/95) . 10671/95 od 17. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. a primalac izdržavanja ne želi više da prima izdržavanje. Gž. Ukoliko se testamenti i ugovor o doživotnom izdržavanju u potpunosti ne isključuju s obzirom na izraženu volju ostavioca onda i jedan i drugi vid raspolaganja mogu biti pravovaljani u određenim delovima u kojima se ne isključuju. 1333/95) 195. pa su stoga tuženici kao davaoci izdržavanja obavezni da tužiocu kao primaocu izdržavanja predaju predmetnu imovinu iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju.) 194. primalac izdržavanja u naknadu za ugovoreno izdržavanje ostavlja davaocu izdržavanja imovinu iz tog ugovora. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Gž. 89/95) 192. 10603/95 od 24. Ostavinski postupak će biti obustavljen ukoliko pokojnik nema imovinu. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja zadržava pravo na državinu imovine koja je predmet ugovora do svoje smrti. 10. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. god. ovakva izjava nema pravnu važnost. Pitanje važnosti ugovora o doživotnom izdržavanju ne može se raspravljati u ostavinskom postupku.) 193. ugovor o doživotnom izdržavanju više nema svrhe opstanka.11. te ga valja raskinuti. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 1192/95) 196. Gž.93 - . Vođenje postupka oko važenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije prethodno pitanje u odnosu na postavljeni tužbeni zahtev u ovoj pravnoj stvari. a kako je on to u toku daljeg vremenskog perioda učinio. Ugovorom o doživotnom izdržavanju. god.1995. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. s tim što se predaja te imovine odlaže do smrti primaoca izdržavanja. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. već eventualno u parnici. Gž. a što je ugovoreno zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju između stranaka. 1995. nije navedenu nekretninu mogao bilo kako opteretiti. Gž. Kako otac tužilje. Gž. bez obzira na sudbinu tog ugovora i parnicu koja je u toku radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. naime dao izjavu o konstituisanju prava doživotnog uživanja u korist obe strane. U situaciji i kada zajednica života između stranaka nije ugovorena.

G. 52/74. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. 1/80._____. Sud je postupio po zakonu. Zakona o nasleđivanju) 197.. 2162/04 od 29. Kada je u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju jedna od ugovornih strana bila poslovno nesposobno lice. primalac izdržavanja . ZOO. 3100/05 od 06. identitet primaoca izdržavanja utvrđen je iz lične karte. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pa su neosnovani navodi revizije da sud nije utvrdio da li je u skladu sa zakonom utvrđen identitet stranaka prilikom zaključenja spornog ugovora pred sudom.09. 103. Iz obrazloženja: Predmetni ugovor je zaključen u svemu shodno odredbi člana 117.2006. što proizilazi iz spisa predmeta Drugog opštinskog suda u B… P. htela da sa njima zaključi predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju i navodi kojima polemišu sa implikacijama činjenične konstatacije drugostepenog suda o mestu i načinu zaključenja predmetnog ugovora. god. taj ugovor je ništav pravni posao. Rev.2004.NASLEDNO PRAVO OBLIK (Član 195. U vezi odredbe člana 56.) 199. lečenje . pa nisu ispunjeni uslovi za njegov poništaj u smislu odredbe čl. Rev. sada pokojna Đ. U kontekstu ovog pravnog zaključka su irelevantni navodi revizije kojima revidenti ukazuju na motive zbog kojih je sada pokojna Đ. u postupku overe ugovora o doživotnom izdržavanju. kada je identitet stranaka. pa su bez značaja motivi zbog kojih je ta strana htela da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. br. Činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalna sredstva za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stav 1. a davaoca izdržavanja iz vozačke dozvole. god. obzirom da je jedan od ugovarača.94 - .09. Identitet stranaka je potvrdio prisutni svedok identiteta. stav 1. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju. ZOO. utvrdio na osnovu lične karte i vozačke dozvole i potvrđen od strane svedoka identiteta. glasnik PC". G. 25/82) i svojom sadržinom i formom nije u suprotnosti sa zakonom. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zauzeli pravilno materijalno pravno stanovište o ništavosti predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu odredbe člana 103. u vreme zaključenja tog ugovora bila poslovno nesposobno lice.) 198.

) .95 - . te je u kontekstu takvih odnosa. namirnicama. koje su za primaoca izdržavanja bile i te kako od značaja. sa svojom bivšom suprugom. sadržina ugovora o doživotnom izdržavanju ne mora se uvek sastojati u davanju sredstava za izdržavanje. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS". činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalnih sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu. br. kojim se tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da brine o svom ocu kao primaocu izdržavanja. pored materijalne pomoći. održavanje higijene i sl. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan i da proizvodi pravno dejstvo. posebno da obezbeđuje lečenje kod lekara i plaća te usluge i lekove. (Vrhovni sud Srbije. lečenje i pomoć. stav 2. već je moguće da se sastoji u nezi. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je sada pokojni suprug tužilje a otac tuženog. a za slučaj smrti da ga sahrani i podigne spomenik u skladu sa mesnim običajima. Po oceni Vrhovnog suda. čuvanju i pripremanju hrane. godine). majkom tuženog i ćerkom iz prvog braka. propisao da je ugovor o doživotnom izdržavanju ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. 52/74. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o doživotnom izdržavanju odbio.2003. da se stara o zadovoljenju njegovih svakodnevnih potreba. čuvanje i priprema hrane. lekovima. U vreme sačinjenja spornog ugovora o doživotnom izdržavanju važio je Zakon o nasleđivanju ("Sl.NASLEDNO PRAVO i pomoć. snabdevanju ogrevom. Rev. a u vreme kada je njegovo zdravstveno stanje bilo dosta narušeno zbog slabosti srca. primeniti propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjenja. godine. Takvim ugovorom se. zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života. 1/80 i 25/82). Pomenutim spornim ugovorom tuženi se upravo obavezao da primaocu izdržavanja obezbeđuje zadovoljenje potreba ove vrste. da brine o drugim životnim potrebama primaoca izdržavanja. Ovo i pored činjenice da je on bio materijalno zbrinut. dvorbi. primalac izdržavanja osećao potrebu a i preko svoga sina u svakom slučaju da obezbedi sebi mir i sigurnost kada je u pitanju lečenje i druge životne potrebe vezane za njegovo zdravstveno stanje i životno doba. broj 46/95. ovde tuženim 1995. glasnik SRS". snabdevanje ogrevom. koji su sačinjeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. dvorba.). Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju je zaključen u zakonom propisanoj formi. stupio na snagu 5. čija je predaja davaocu izdržavanja odložena do smrti primaoca izdržavanja. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije. lekovima. namirnicama. god. a činjenica da je primalac izdržavanja imao sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu ostavlja svu svoju imovinu ili jedan njen deo u nasleđe. maja 1996. Pri tome. Pokojni primalac izdržavanja je sve do svoje smrti održavao bliske veze sa tuženim. Prema odredbi člana 237. Sam sporni ugovor sačinjen je i overen u svemu saglasno odredbama Zakona o nasleđivanju. spornim ugovorom primalac izdržavanja ostavio je u svojinu posle smrti davaocu izdržavanja jedan lokal. ili neko treće lice. mogu ugovoriti i različiti drugi vidovi pomoći između primaoca i davaoca izdržavanja (nega. jer se takvim ugovorom pored materijalne pomoći može ugovoriti i onaj vid pomoći koji je ugovoren između primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja.01. održavanju higijene i slično. U naknadu za ovo. koji je u članu 117. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju da je to ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. 3951/02 od 22. propisano je da će se na zaveštanje. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija predaja je odložena do smrti primaoca izdržavanja. sa sinom.

st. odredbom čl. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti predviđeno je da ugovor kojim se vrši promet nepokretnosti zaključen protivno odredbama čl.) . Odbijajući žalbu tužioca drugostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev za poništaj predmetnog ugovora nije osnovan jer je ugovor o doživotnom izdržavanju nasledno pravo ugovor sa osnovnom namenom da se primalac izdržavanja obezbedi ugovorenim izdržavanjem. Međutim. otklanja se razlog ništavosti i takav ugovor ostaje punovažan od početka. Neophodno je odobrenje od strane Ministarstva za finansije RS. Pribavljeno odobrenje otklanja razlog uništavosti za već zaključen ugovor. prometom nepokretnosti neće smatrati poklon između srodnika u prvom naslednom redu. a ne da ograničava fizička lica u sklapanju ugovora. zakup i drugi načini sticanja državine. Rev. 3. nalazeći da ugovor i bez odobrenja koji je overen od strane sudije. izuzev ukoliko nije ugovoreno da će on odgovarati za postojeće dugove određenim poveriocima. njegova osnovna namera nije da se obezbedi promet nepokretnosti pa se na njega i ne može primeniti Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. neophodno.96 - . s tim da se izuzetno od stava 1. Po stanovištu Vrhovnog suda. (Vrhovni sud Srbije.god. zadovoljava formu. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora. Rev.3. u slučaju kada su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti ugovorom o doživotnom izdržavanju. god.2000. ali nisu ispunjeni uslovi za preinačenje prvostepene presude. istog zakona prometom nepokretnosti.04. smatra se prenos prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti.NASLEDNO PRAVO 200. Naime.) 201. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju i isti overile pod br. i čl. (Iz presude Vrhovnog suda Sbije. 2. Stoga.2000. za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Nije ništavan ovaj ugovor ako su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja. ovog člana. U smislu čl. ukoliko stranke pribave naknadno odobrenje za već zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju. jer nedostaju bitne činjenice za odlučivanje po tužbenom zahtevu. 1. pa se ono naknadno pribavi. te je pribavljanje odobrenja Ministarstva finansija Uprave za imovinsko pravne poslove za promet nepokretnosti. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo. koji jeste istovremeno i ugovor naslednog prava. Davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove.____/93 kod Opštinskog suda bez pribavljanja odobrenja za promet nepokretnosti od Ministarstva za finansije Republike Srbije. tog zakona je ništav. 1. 1163/99 od 20. U konkretnom slučaju radi se o ugovoru o prometu nepokretnosti. jer je glavni cilj Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti bio da spreči poremećaj nacionalne strukture u višenacionalnim sredinama. Dakle. R. 673/99 od 30. već zaključeni ugovor ne može se smatrati ništavim. 5.

4337/98 od 29. Zato nepostojanje konstatacije na zapisniku ili na samom ugovoru o tome da ugovor nije pročitan ili da ugovornici nisu upozoreni na posledice samo po sebi ne znači ništavost ugovora. bilo je nužno. a ne uslov za nastanak ugovora. ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu kada su ugovor zaključili. Ako je sudija postupao po zakonu i ako bi njegov iskaz kao svedoka bio istinit. Zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element njegovog nastanka i punovažnosti. saslušan kao svedok. ugovor je ništav. svedoka i tumača koji su prisustvovali sastavljanju isprave. jer o zaključenju ugovora sudija nije sačinio zapisnik. Rev. Sudija koji je overio ugovor. ako je postupljeno po zakonu. ugovor bi proizvodio pravno dejstvo bez obzira na nepostojanje zapisnika o izvršenim radnjama. tako da se izloženo stanovište ne može prihvatiti kao pravilno. ne znači ništavost ugovora. tvrdio je da je izvršio sve zakonom propisane radnje prilikom overe i njegov iskaz prvostepeni sud nije uopšte ocenio. a to je: čitanje ugovora od strane sudije. u smislu člana 106.12. (Vrhovni sud Srbije. pogotovo ako je do stvarnog izdržavanja došlo. i da se uz zapisnik prilaže primerak sastavljene isprave. Bilo je bitno utvrditi da li je u stvarnosti.1999. činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. Naime. ZOO. Bez obzira na činjenicu što je Zakon o vanparničnom postupku u članu 174. nepravog ugovora o doživotnom izdržavanju. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. već potvrđivanja sadržine isprave u kojoj je sadržan ugovor. god. Tek kada se kumulativno ispune svi elementi forme ugovor nastaje i proizvodi pravno dejstvo. god.97 - . Saznanje davaoca izdržavanja da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne znači uvek da je ugovor nezakonit i nemoralan. Zbog pogrešne primene materijalnog prava. U suprotnom. onda bi među strankama važio taj drugi ugovor. prilikom zaključenja i overe. ko ga potpisuje. ispitivati uslove za konverziju ugovora.NASLEDNO PRAVO 202. upozorenje na posledice ugovora i sudijinu overu koja nije imala značaj overe potpisa ugovornica. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi smatraju da je zaključeni ugovor ništav zbog nedostatka forme javne isprave. kada bi ništav ugovor ispunjavao uslove za punovažnost nekog drugog ugovora (u konkretnom slučaju tzv. on u suštini predstavlja dokaz o zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju.) . niti uneo upozorenje o posledicama zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. propisao da se u zapisnik unosi identitet učesnika. ako je postupljeno po zakonu. 2339/99 od 30. i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost. Iz navedene odredbe proizlazi da zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element za nastanak ugovora. gde je predaja imovine izvršena u momentu zaključenja ugovora).1999. sudija ugovor pročitao i upozorio ugovornike na posledice. Nepostojanje konstatacije na zapisnik ili ugovor o doživotnom izdržavanju da je ugovor pročitan i da su ugovornici upozoreni na posledice njegovog zaključenja. Rev.12. i ako bi se moglo uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavost ugovora koji je predmet spora. Ukoliko bi se utvrdilo da sudija nije u stvarnosti pročitao ugovor i upozorio ugovornike na posledice zaključenja. Za punovažnost ugovora bilo je potrebno ispunjenje stroge zakonom propisane forme koja se sastojala od dva elementa: pismene forme ugovora (isprave) i javne isprave koja je podrazumevala određeni redosled pri zaključenju ugovora.) 203.

N. Zakona o nasleđivanju. zbog narušenog zdravstvenog stanja i starosti. odnosno ugovor. (Vrhovni sud Srbije. 317/99 od 28. Odredbom člana 21. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Neosnovan je revizijski navod kojim se ukazuje da su tužioci na osnovu usmenog sporazuma postignutim sa ranijim vlasnikom stekli svojinu na stambenom prostoru koga koriste.11..1997. Rev. Faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja. njegovom smrću otpao je i osnov za njihovo dalje korišćenje. koji predstavljaju originarno sticanje svojine koje se ne izvodi iz prava svojine prethodnika.Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa ranijim vlasnikom. Osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju su pismena forma i overa ugovora od strane sudije. Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa sada pokojnim vlasnikom. niti je overen od sudije. što su osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju.) 205. jer isti nije sačinjen u pismenoj formi. 272/97) . god. Iz obrazloženja: U toku postupka utvrđeno je da tuženi koriste nepokretnosti koje su predmet ovog spora na osnovu usmenog sporazuma sa sada pok.98 - . na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. konvalidira ovo odobrenje bez obzira da li je potvrda o tome izdata za života ili nakon smrti primaoca izdržavanja.N.N. Odredbom člana 20. te da su dužni da se iz istih isele.N. Ž. 5140/97 od 26. (Vrhovni sud Srbije. Odredbom člana 20. Ž.mišljenje Ministarstva za finansije da ne bi bilo smetnji da se da odobrenje za zaključenje Ugovora o doživotnom izdržavanju da su ga stranke pre zaključenja ugovora tražile.10.N. Između tuženih i ranijeg vlasnika nepokretnosti nije sačinjen ugovor o doživotnom izdržavanju na način propisan odredbom člana 195. (Vrhovni sud Srbije. njegovom smrću otpao je i osnov za njihovim daljim korišćenjem. Ž. Rev. Ž. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilna je ocena nižestepenih sudova da tuženi bez pravnog osnova koriste deo nepokretnosti na kojima su tužioci vlasnici po osnovu nasleđa iza sada pok.) 206.. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu. Rev. na osnovu koga bi primenom Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima stekli svojinu na spornim nepokretnostima. Potvrda . a da za uzvrat pružaju pomoć sada pok. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu.1999. Rešenjem prvostepenog suda tužioci su oglašeni za naslednike iza smrti pok. Između tuženih i ranijeg vlasnika nije zaključen ni jedan pravovaljan pravni posao. god. sada pok. Sporazum je postignut u tom smislu da ih tuženi koriste bez novčane naknade.NASLEDNO PRAVO 204. istog zakona propisani su načini sticanja prava svojine po samom zakonu.. Ž. inače vlasnikom nepokretnosti.

4632/96) .1996. 3439/96 od 15. Ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen preko punomoćnika kada punomoćje nije izdato u formi iz člana 195. glasnik RS". (Vrhovni sud Srbije Rev. navedenog zakona. može se pribaviti od nadležnog ministarstva finansija i posle zaključenja ugovora. (Vrhovni sud Srbije. kao davaocem izdržavanja. novembra 1995. Rev. 6501/97) 210. Rev. to se kod ugovora o doživotnom izdržavanju odobrenje nadležnog organa za promet nepokretnosti može steći i po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju.10. Zapisnik o overi ugovora o doživotnom izdržavanju nije konstitutivni element za nastanak ugovora i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost ugovora. ugovor im nije prethodno pročitao niti ih je upozorio na posledice ugovora. kojim se vrši promet nepokretnosti. Odobrenje za ugovor o doživotnom izdržavanju može se pribaviti i posle overe potpisa ugovora od strane sudije.99 - . Ovo odobrenje za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti. Punomoćje za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u istoj formi u kojoj se zaključuje i sam ugovor o doživotnom izdržavanju. godine). god. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Izuzetno od odredbe člana 5. 3256/97) 208. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Nedostatak saglasnosti nadležnog Ministarstva za finansije za zaključivanje ugovora o doživotnom izdržavanju kao razlog ništavosti ne može biti predmet raspravljanja u ostavinskom postupku već samo utvrđivanja u posebnoj parnici. jer je postupajući sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana. (Vrhovni sud Srbije. 931/97) 211. ako je ugovor zaključen sa naslednikom prvog naslednog reda. Rev. Rev. ako zakonom nije što drugo propisano. Pošto se predaja imovine u nedostatku sporazuma ugovornih strana odlaže do smrti primaoca izdržavanja. 164/97) 212. (Vrhovni sud Srbije. nije pribavljeno odobrenje nadležnog organa u smislu člana 3. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od sudije. sud neće poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju iako za zaključenje takvog ugovora. (Vrhovni sud Srbije.) 213.NASLEDNO PRAVO 207. 771/97) 209. broj 46/95 od 4. stav 1. Rev. Rev. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti.

ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu . Gž. koja je po profesiji medicinska sestra zaposlena u bolnici.ugovarača po ugovoru o doživotnom izdržavanju sačinio. 3381/95) POSEBAN SLUČAJ NIŠTAVOSTI UGOVORA (Član 196. .NASLEDNO PRAVO 214. Zakona o nasleđivanju govori o posebnom slučaju ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. bez obzira u kojoj formi je punomoćje za zastupanje predlagača . već kao njegova ćerka. Gž. gde je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice. Iz obrazloženja: Odredba člana 196. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju. budući da je lično i neposredno upozorenje ugovorača od strane sudije na posledice zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. sud ne može upozoravati punomoćnike ugovorača na posledice iz ugovora. niti se ove radnje mogu preduzimati isključivo preko punomoćnika. zbog čega ugovorači moraju biti lično prisutni. Kada svi potrebni uslovi za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju nisu sadržani u zapisniku kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Nije bila potrebna saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju ukoliko davalac izdržavanja. Ugovor o doživotnom izdržavanju biće punovažan ukoliko je odobrenje Ministarstva o prometu nepokretnosti pribavljeno makar i naknadno. bolnice. 10637/95) 215.100 - . Gž. koje se u okviru svog zanimanja odn. koji je prilikom overe dužan da pročita ugovor i upozori ugovornike na posledice ugovora. Zakona o nasleđivanju) 217. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. ovaj ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o primaocu izdržavanja. uslov za punovažnost ovog ugovora. to ne čini ništavim zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju iz formalnih razloga. različite agencije i slično). 4124/95) 216. već su sadržani u tekstu overe samog ugovora. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije.

iako je po profesiji medicinska sestra.101 - . Prvostepeni sud. koje se ni navodima iz žalbe ne dovode u sumnju. imajući u vidu izvedene dokaze. kada je po sopstvenoj volji otišao od nje i vratio se u svoj stan. Dijagnoza njegove bolesti konstatovana je u julu 2005. godine. 12.došlo do zaključenja spornog ugovora. U vreme zaključenja ugovora primalac izdržavanja je imao 81 godinu.2005. već je ugovor zaključila kao njegova ćerka.M. sa tuženom kao davaocem izdržavanja . Sporni ugovor je apsolutno ništav pravni posao. Gž. nalazi da se zbog opšteg zdravstvenog stanja sada pokojnog. Ovde tužioci su deca sada pokojnog imenovanog i njegovi zakonski naslednici.2005. od kada je bolnički lečen u periodu od 20. a pošto je tužena na to pristala . pa je . godine zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. bolovao je od tuberkuloze pluća i njegovo zdravstveno stanje se progresivno pogoršavalo. godine. jer je ista zdravstveni radnik. tako da nije mogao sam o sebi da se brine. stalno zaposlena u Zdravstvenom centru . a što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato. kojim su predviđena prava i obaveze ugovarača. Sutradan po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju došlo je do zdravstvene krize kod primaoca izdržavanja. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja.2005. I pre zaključenja spornog ugovora radilo se o progresivnom pogoršanju zdravstvenog stanja primaoca izdržavanja. Odredbom člana 203. 239/07 od 05.ovde tužilje. stav 1. Zakona o nasleđivanju predviđeno je da se. Gž.09. može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.na njegovu inicijativu.i aktivno legitimisani za vođenje ovog spora. te su .2007.06. koji je i nastupio 12.06. u kome je živeo sam. godine.10. godine ) . Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ukoliko u trenutku zaključenja. te se smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu. što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato. pa je uz pomoć tužene smešten na lečenje u bolnicu. Zakona o nasleđivanju. Međutim. godine) 218. smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu i u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Tužena je bila upućena u zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora. ( Presuda Okružnog suda u Užicu.. zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja. godine isti je preminuo. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.05.2005.2007. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost na njenoj strani. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu.NASLEDNO PRAVO U konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno nalazi da se ne radi o zabrani iz navedenog zakonskog propisa.kao primalac izdržavanja.kao takvi . jer je zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora bilo loše. Iz obrazloženja: U konkretnoj stvari tužioci su deca sada pokojnog M.2005. Evidentno je da se zbog stanja svoje bolesti nije mogao sam da brine i stara o sebi.2005.10. godine.07. jer tužena . sada pokojni je boravio kod ćerke . što sve ide u prilog zaključku prvostepenog suda u pogledu ništavosti spornog ugovora. koje se progresivno pogoršavalo. u smislu člana 203. za davaoca izdržavanja nije predstavljao nikakvu neizvesnost. Sve do 20.pobijani ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o pokojnom. 616/07(2) od 31. do 19. koji je .10. Nije bila potrebna nikakva saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje pobijanog ugovora o doživotnom izdržavanju.10. tako da ovaj razlog za poništaj ugovora otpada a prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za odluku o zahtevu za utvrđenje ništavosti ovog ugovora.

ne postoji osnov ništavosti ugovora ako je davalac izdržavanja zaključio taj ugovor kao fizičko lice. tada se vreme smrti primalaca izdržavanja nije moglo predvideti. u okviru svog zanimanja. D. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ako je zaključen sa davaocem izdržavanja koji se. B.102 - . koju je tom prilikom zastupao tuženi organ starateljstva zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju dana 7. utvrđenom u prvostepenom postupku. niti su tuženi znali. niti je bilo kojim drugim aktom bila stavljena pod starateljstvo tuženog organa. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. godinama bolovali od brojnih hroničnih bolesti. ovakav ugovor je apsolutno ništav. D.2005. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka. D.1999. Kada su primaoci izdržavanja. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju. br. niti su mogli znati ili očekivati blisku smrt primalaca izdržavanja. Navodi u reviziji da je sud propustio da lekare sasluša na raspravi. zbog kojih se revizija ne može izjaviti. iako je prilikom zaključenja predmetnog ugovora pok. koje su lečene uz pomoć medicinske terapije koju im je obezbedio davalac izdržavanja. jer za života ista nije bila lišena poslovne sposobnosti. godine koji je istoga dana overen pred prvostepenim sudom. 640/05 od 12. tužilac. već stara o primaocu izdržavanja. iz razloga apsolutne ništavosti. godine a presudom istog suda ugovor o doživotnom izdržavanju je poništen po zahtevu zakonskih naslednika pok. 3307/04.) 221.2005. Nije sporno da su primaoci izdržavanja bolovali godinama od brojnih hroničnih bolesti. tako da se vreme njihove smrti nije moglo predvideti.van postupka lišenja poslovne sposobnosti bio stavljen pod starateljstvo organa starateljstva. zastupao direktor tuženog Centra za socijalni rad koji u smislu odgovarajućih zakonskih odredaba iz Zakona o braku i porodičnim odnosima nije bio postavljen za njenog staraoca. pošto organ starateljstva nije pravilno zastupao pok. god.) 220.9. je umrla 28. D.. Pok. . a predstavnik ovog organa u ime primaoca zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. kao davalac izdržavanja i sada pok. Gž.9. ali su uz pomoć tuženih imali redovnu medicinsku terapiju. Iz obrazloženja: Nisu osnovani navodi u reviziji tužilje da na strani davalaca izdržavanja nije postojala neizvesnost u pogledu trajanja zaključenog ugovora. D.12. od 16. Međutim. god. Ako u trenutku zaključena ugovora o doživotnom izdržavanju primalac nije bio lišen poslovne sposobnosti niti je.05.1999.NASLEDNO PRAVO 219.

U braku nisu imali dece. god.2004.01. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije . tuženi se nije u okviru svog zanimanja lekara starao o primaocu izdržavanja. pod 3R br.. ukoliko su za to ispunjeni i drugi uslovi. Tuženi je ugovor zaključio kao fizičko lice. Gž . 16. različite agencije i sl. Tuženi se posebno brinuo o pokojnom ujaku i sa njim je.1. 1991.10. odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. a međusobno su bili u izuzetno dobrim rodbinskim i prijateljskim odnosima. Predmetna imovina postala je svojina žalioca momentom smrti njegovog oca. ugovor nije zaključen zloupotrebom lekarske funkcije nego je zaključen od strane tuženog kao fizičkog lica. Tuženi je bio sestrić pokojnog M. brinuo o njemu.2000. te ne može biti predmet rešenja o nasleđivanju. tužilja i pokojni M. a bezuspešno je ponudio tužilji da joj naknadi troškove sahrane koje je ona snosila. Gzz..2003.12. Prema tome.103 - . po zanimanju je lekar. kao davalac izdržavanja. 137/03 od 09.5849/03 od 20. pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. godine.) . On je bio sestrić primaoca izdržavanja koji je sa njim imao izuzetno tople rodbinske i prijateljske odnose.1.. _____/83 od 12. U konkretnom slučaju. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju je rezultat poverenja pokojnog primaoca izdržavanja prema tuženom i želje da se on o njemu stara do kraja života.G. ne predstavlja zaostavštinu pokojnog ostavioca. Tuženi je. brige i zdravstvene pomoći primaocu izdržavanja. Zakona o nasleđivanju.G. do 10. godine. bolnice. Imovina koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između ostavioca kao primaoca izdržavanja i njegovog sina kao davaoca izdržavanja. Navedena odredba propisuje da je ništav ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja. Davalac izdržavanja bio bi obavezan da ovo čini i u situaciji da nije po zanimanju lekar. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. a činjenica da je on po zanimanju lekar ne može predstavljati otežavajuću okolnost u pružanju potrebne nege.1997. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. uredno overenog u prvostepenom sudu. godine.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ostvariti nezavisno od ostavinskog postupka koji se vodi iza ostavioca. koji je razveden pravosnažnom presudom Okružnog suda u B… P. br. Pravilno su nižestepeni sudovi našli da nisu ispunjeni zakonski uslovi za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora u smislu odredbe člana 196. te pravo na upis prava svojine u zemljišnim knjigama žalilac može.G. su zaključili brak 27.). god. izvršio sve svoje ugovorne obaveze jer se do smrti M. ______/97.1984.5. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja.6. godine.) DOŽIVOTNO IZDRŽAVANJE U KORIST TREĆEG LICA (Član 198. u svemu u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen kod Prvog opštinskog suda u B.. br. Drugi brak su zaključili 7.G. bez obzira na činjenicu da je davalac izdržavanja lekar. godine i taj brak je trajao sve do smrti pokojnog M. Zakona o nasleđivanju) 222.1970.

god.11.1986.104 - . (Vrhovni sud Srbije. br. Kada bračni drugovi kao primaoci izdržavanja zajedno zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. ugovor zaključen između tužilaca i sada pokojniih u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju. u slučaju smrti jednog od primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju) 225.2000. (Vrhovni sud Srbije. počev od 1978. Obavljali su samo lakše kućne poslove. Između tužilaca i roditelja tužilje i tužene. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u postupku utvrdio da su tužioci. nadživeli bračni drug aktivno legitimisan da traži raskid ugovora u celini. budući da oni.02.NASLEDNO PRAVO 223.1995. a jedan od tužilaca je vršio ulaganja i u izgradnju kuće. godine. 3464/95 od 27. godine pa sve do 23. god. nisu bili sposobni da to čine samostalno. a ne i o ugovor o deobi kojim su oni preneli tužiocima svojinu na određenim nepokret. godine. dajući mu svoju zajedničku nepodeljenu imovinu. 2118/91 od 17.09. Rev. 1764/98 od 25. godine). a davaocu izdržavanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdržavanja traži predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanja.) RASKID UGOVORA ZBOG POREMEĆENIH ODNOSA (Član 201.) OBEZBEĐIVANJE PRAVA IZ UGOVORA (Član 199. Zakona o nasleđivanju) 224.1988. Kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. Pri tome.1991. sada imenovanih pokojnih. a tužioci su obavezani da sada pokojnim predaju u svojinu i državinu nepokretnosti koje su bile predmet ovog ugovora. Samo se u novčanom iznosu može zahtevati naknada za dato izdržavanje po raskinutom ugovoru o doživotnom izdržavanju. Prema mišljenju Vrhovnog suda Srbije (izraženom u odluci Rev. tužioci su se izdržavali sa ovog imanja. ovaj ugovor je raskinut. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u nadležnom Opštinskom sudu 11. Sada pokojni su imali i prihode od prodate imovine. onda je. zbog zdravstvenog stanja. Nakon prestanka zajednice života. živeli u zajednici sa roditeljima tužilje i tužene na njihovom imanju te da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje.09.01. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pokojnih. Rev. primalac izdržavanja ostaje vlasnik imovine i posle zaključenja ugovora.

vodeći računa o svim okolnostima. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. Zakona o parničnom postupku). godine) 226. u skladu sa svojim povećanim potrebama. jer se radi o nužnim suparničarima (shodno članu 204. Sa druge strane. Ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. god. sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. godine tuženi u potpunosti ispunjavao sve ugovorne obaveze. i da je pre zaključenog ugovora isplatio otkupnu cenu stana koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.2006. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja. pa stoga drugostepeni . porodična zajednica između stranaka je kratko trajala. glasnik RS”. tada nema zakonskog osnova da se prema njemu parnica prekine usled smrti (član 214. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pokojnih i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na predmetnoj imovini. Prema članu 121. Ovo iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja njihove porodične zajednice sa tužiocima. 21/1982) jer je taj zakon važio u vreme kada je predmetni ugovor zaključen. Međutim. Gž. Sudovi smatraju da je propust tuženog što nije ispunjavao sve ugovorne obaveze. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. 377/2005 od 14. stav 1.07. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u tom pogledu opredeljen (kao 1/2 vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pokojnih). već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pokojnih koju su stekli nasleđem. Pri tome. tačka 1. odnosno da su potrebe tužiljine bile veće od onih koje su ugovorene. ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. a tuženici su bračni drugovi i davaoci izdržavanja i u toku parnice umre jedan tuženik.2005. budući da je isti raskinut. br. br. 399/06 od 29. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.) 227. vodeći računa o svim okolnostima. Iz spisa proizilazi da je tuženi pokazivao volju da ispunjava ugovor. S obzirom na to. Kada se tužbenim zahtevom traži raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj situaciji primenjuje se Zakon o nasleđivanju (“Sl. Gž.NASLEDNO PRAVO nostima. 52/74 i br. Zakona o parničnom postupku). (Iz presude Okružnog suda u Čačku. tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje. U postupku je utvrđeno da je sve do aprila 1997. a prema drugom tuženiku da se meritorno odluči. Prema njima se spor može rešiti samo na jednak način.105 - .03. Primalac izdržavanja. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje ovog prava. ovog zakona. može tražiti izmene ugovora o doživotnom izdržavanju.

Između tužilaca i roditelja tužilje P.. odredbom člana 117.) 228.1991. tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje. godine. D.. D. godine živeli u zajednici sa roditeljima tužilje P. dok su sada pok. i B. D.11. D.02. sada pok. ugovor zaključen između tužilaca i sada pok.. preuzeli obavezu izdržavanja. odnosno novi ugovor o doživotnom izdržavanju jer je i tužilja bila ovlašćena da traži njegove izmene u skladu sa promenjenim okolnostima. već samo da obavljaju lakše kućne poslove. koju su oni stekli nasleđem. budući da je isti raskinut. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pok. Te uslove ispunjava konkretan ugovor. i M. i B. godine.1986. i B. godine pa sve do 23. i B. Nije propust samo na strani tuženog što nije zaključen aneks ugovora.. D. i B. Suprotno ovakvoj oceni drugostepenog suda. Upravo citirana odredba člana 121. Neprihvatljiv je stav drugostepenog suda da odnose među ugovornicima nije bilo moguće urediti. Nakon prestanka zajednice života. preneli tužiocima svojinu na određenim nepokretnostima. Rev.. Sa druge strane. i B. D. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju..106 - . Pri tome tužioci su se izdržavali sa imanja pok. budući da oni. i da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje. god. i B. navedenog zakona propisani su uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. D. Međutim. i B.. K.. pri čemu je porodična zajednica između stranaka kratko trajala. ovaj ugovor je raskinut a tužioci su obavezani da sada pok. a ne i o ugovor o deobi kojim su sada pok. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje prava svojine na spornim nepokretnostima. 11. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u . i B. iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja porodične zajednice između sada pok.NASLEDNO PRAVO sud smatra da se u takvoj situaciji i ne radi o ugovoru o doživotnom izdržavanju.. je ulagao i u izgradnju kuće na U. zato što su njeni rođaci Ž.1988. naknada za dato izdržavanje može se zahtevati samo u novčanom iznosu. D. D. br. 1689/04 od 23. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja.. u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju.. nisu bili sposobni da samostalno obrađuju svoje imanje. ____/91 od 17. a tužilac R. Nakon raskida ugovora o doživotnom izdržavanju.2005. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pok. zbog zdravstvenog stanja. i B. imali i prihode od prodate imovine.02. ali ona to nije učinila jer je pokazala volju da ovaj ugovor raskine. B. (Vrhovni sud Srbije. i tužene G. odnosno u skladu sa svojim povećanim potrebama. upućuje da je bio neophodan pokušaj da se to učini... i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na imovini pok. i B. na njihovom imanju u K.. već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pok. Zbog pogrešne primene materijalnog prava i učinjenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka. D. predaju u državinu i svojinu nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. D.9. br. nižestepeni sudovi nisu utvrdili relevantne činjenice za presuđenje. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci počev od 1978. sa jedne strane. i tužilaca sa druge strane. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u Opštinskom sudu u V. Prema nalaženju Vrhovnog suda Srbije izraženom u odluci Rev. i tužene G. gde mu je otac kupio plac. Imajući to u vidu.

Rev. br. tada važećeg Zakona o nasleđivanju (“Sl. Zakonom o nasleđivanju važećem u vreme zaključenja ugovora. Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost nižestepenih odluka. i B. br. Nepodnošljjivi odnosi među strankama su dovoljan osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. iz čega proizilazi da je tužilja kao ugovorna strana isključivo kriva za neizvršenje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju i ne može tražiti raskid tog ugovora. god. god. kako je to već napomenuto. da svaka strana može tražiti raskid ugovora. Ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju sve dok davalac izdržavanja ispunjava sve svoje obaveze a primalac je dužan da ga u tome ne sprečava već da prima davanja koja su ugovorom predviđena. pa do useljenja rođake – 1998. god. godine. Svaka od stranaka može zahtevati da sud raskine ugovor. 1865/05 od 26.2005. kada je ona počela da se brine o tužilji i da zajedno sa njom snosi sve troškove stanovanja. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe. stav 3. jer je tužena od 1992.NASLEDNO PRAVO tom pogledu opredeljen. Iz obrazloženja: Članom 120. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ova parnica pokrenuta sa namerom da tužilja predmetni stan posle svoje smrti ostavi u svojinu svojoj rođaci. br. Međutim. u konkretnom slučaju između ugovornih strana nije ugovorena zajednica života. sve do useljenja tužiljine rođake u predmetni stan. kao i činjenicu da je u postupku utvrđena nepodnošljivost odnosa među strankama. stav 3. dužnost je primaoca izdržavanja da ga u tome bez razloga ne sprečava.10.) 230.2005. 52/74 i 1/80). Sve dok je davalac izdržavanja spreman da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju.07. kao vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pok.. stav 1. da je ista nastala još 1997. svaki od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. Gž. i da primi ona davanja koja je po ugovoru davalac izdržavanja dužan da pruži. i tužena je izvršavala sve svoje obaveze iz ugovora onako kako su glasile. godine. D. Odredbom člana 201. jer je tužena u svemu ispunjavala svoje ugovorne obaveze. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. glasnik SRS”. izvršavala sve svoje obaveze. 288/05 od 09. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. Iz obrazloženja: Odredbom člana 120.107 - . to je neizvršavanje ugovornih obaveza dovelo do poremećaja odnosa među strankama. (Vrhovni sud Srbije. dovoljan je razlog za raskid ugovora. Stoga ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.2005. Rev. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. 377/05 od 14. tada važećeg Zakona o nasleđivanju propisano je da ako se međusobni odnosi ugovornika toliko poremete da postanu nepodnošljivi. propisano je da svaka strana može tražiti raskid ugovora. pa je pobijana odluka iz ovih razloga pravilna i zakonita.11.) 229.) . ako druga strana ne izvršava svoje obaveze.

Tužilja. tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da će tužilju kao primaoca izdržavanja doživotno izdržavati preko njenih ličnih primanja ostvarenih po osnovu penzije. svaka strana može tražiti od suda raskid ugovora.11. Tuženi je svoje ugovorne obaveze ispunjavao u potpunosti. iz razloga koje tuženi nije skrivio. godine kada je tužilja sačinila testament u korist trećeg lica. Kao naknadu za izdržavanje primalac izdržavanja se obavezao da će . Tuženi je svoje obaveze po ugovoru uredno izvršavao sve dok tužilja nije sastavila testament. shodno odredbi člana 201. Zakona o nasleđivanju koja se primenjuje na sporni odnos. iz razloga koje davalac izdržavanja nije skrivio.) 232. Tužilja je u međuvremenu umrla. kao primalac izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije.108 - .1808/04 od 25. tako što će bilo lično. god. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. stav 1. zajednica života između stranaka nije bila ugovorena. lečenje i druge usluge po potrebi. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih odredbama člana 120. a tuženi je snosio troškove sahrane. stav 2. Od tog momenta tužilja je odbijala da prima izdržavanje od tuženog koji zbog toga nije bio u mogućnosti da ispunjava obaveze iz ugovora. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine zaključila. i 3. ogrev. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. sve do maja 2000. ako primalac i davalac izdržavanja žive zajedno. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da se ugovorom o doživotnom izvdržavanju zaključenim između tužilje kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. nabavku lekova.NASLEDNO PRAVO 231. Naime. Iz obrazloženja: Tužilja je 1993. do potpunog izmirenja životnih potreba. onemogućio davaoca izdržavanja da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. spremanje i čišćenje stana. bilo preko trećih lica. koja je onemogućila tuženog da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. U tom periodu odnosi između stranaka nisu bili poremećeni. Zakona o nasleđivanju. te tako ispunio i tu obavezu predviđenu ugovorom o doživotnom izdržavanju. propisano je da. 2004. Primalac izdržavanja koji je. Rev. i 3. pa se njihovi odnosi toliko poremete da dalji zajednički život postane nepodnošljiv. Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjavanja obaveza davaoca izdržavanja je nesporan ali ako se radi o delimičnom neispunjenju ugovor se raskida samo onda ako se tim neispunjenjem gubi svrha ugovora. a zatim podnela tužbu radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. obezbeđivati hranu. ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim kao davaocem izdržavanja. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih u navedenoj odredbi Zakona o nasleđivanju. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i odbili tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.

Pošto je u postupku utvrđeno da tuženi druge ugovorne obaveze nije izvršavao.2004.). (Vrhovni sud Srbije. god. Međutim. koju sama starost primaoca izdržavanja po sebi nosi. dok druga vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primaočevoj ličnosti i čitav niz ličnih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i načinom života primaoca izdržavanja pre zaključenja ugovora (poseta rodbine i prijatelja. Rev. Bračni drug primaoca izdržavanja može podneti zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poremećenih odnosa sa davaocem izdržavanja.) 233. Sa aspekta primaoca izdržavanja. pripremanje hrane. pored materijalnog izdržavanja cilj zaključenja ovog ugovora su potreba za svakodnevnom brigom. Zakona o nasleđivanju iz 1974. obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz niza činidbi koje je on dužan da preduzme od momenta zaključenja ugovora pa do smrti primaoca izdržavanja. stav 3.109 - . nega u bolesti i starosti i drugo). Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano-teretni. godine. zbog čega ovaj ugovor ima i svoje porodične i socijalne dimenzije. a u skladu sa ugovornim odredbama tuženi je tužilji na ime poboljšanja životnih uslova isplatio iznos od 20. nabavljanje literature za čitanje i dr. što je dovelo do poremećenih odnosa stranaka. usvojio tužbeni zahtev primaoca izdržavanja i raskinuo ugovor o doživotnom izdržavanju. Činidbe koje se odnose na samo izdržavanje primaoca izdržavanja mogu se izvršiti preko trećih lica. Upravo zbog toga obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz dve vrste: iz činidbi izdržavanja primaoca i iz moralnih obaveza. Prva vrsta obaveza podrazumeva različite činidbe u cilju snabdevanja primaoca stvarima potrebnim za život (nabavljanje hrane i lekova.2004. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. god. a koje su promenljive kako sa aspekta primaoca tako i sa aspekta davaoca izdržavanja i uslovljene potrebama primaoca izdržavanja i mogućnostima davaoca izdržavanja. zaključivši da se svrha zbog koje je ovaj ugovor zaključen. njihova vrsta i obim moraju se prilagoditi konkretnim okolnostima u kojima se ugovor izvršava. formalni ugovor sa trajnim prestacijama davaoca izdržavanja. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. prvostepeni sud je pozivajući se na odredbe člana 120. 7822/04 od 28. kada je davalac izdržavanja preuzeo obavezu njegovog izdržavanja i posle smrti drugog bračnog druga – ugovorne strane sa kojom je ugovor zaključen. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjenja obaveza od strane davaoca izdržavanja je nesporno u smislu člana 120. drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilan nalazeći da je prvostepeni sud propustio da utvrdi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora i da utvrdi sadržinu svih obaveza tuženog davaoca izdržavanja. aletorni.) . koji nastaje posle njegove smrti. ali koje je takvog intenziteta zbog koga bi se ugovor morao raskinuti. Dok se obaveza primaoca izdržavanja izvršava jednim aktom. navedenog materijalno-pravnog propisa. kada je u pitanju delimično neizvršenje ono mora biti takvog intenziteta da se svrha zbog koje je ugovor zaključen više ne ostvaruje. staranjem i pažnjom od strane trećeg lica. ne ostvaruje.01.000 nemačkih maraka. održavanje higijene. Po zaključenju ugovora.10. ali obaveze koje proizilaze iz nege i staranja o primaocu izdržavanja (moralne obaveze) nikako se ne mogu ispuniti bez ličnog kontakta sa primaocem. kako bi pouzdano mogao doći do zaključka da se radi o delimičnom neizvršenju ugovora o doživotnom izdržavanju. Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda. Kako se izvršenje davaočeve obaveze proteže u dužem vremenskom periodu način izvršenja tih obaveza. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 3518/2003 od 28.NASLEDNO PRAVO davaocu izdržavanja u svojinu posle svoje smrti ostaviti jednosoban stan. poseta kulturnim ustanovama.

činjenica da je u periodu od avgusta 1994. Iz obrazloženja: Mada stranke predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile zajednicu života. Za usvajanje zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije od značaja da na strani tužene nema krivice za poremećaj odnosa. godine do 3. M. Iz ovoga sledi da se ugovor faktički ne izvršava dve godine. stav 1. Tužilja je bila gruba osoba koja je u poslednjim godinama života bolovala od teške arterioskleroze. primalac izdržavanja može tražiti raskid ugovora. Tužena u vezi sa raskidom ugovora ima pravo na naknadu troškova izdržavanja učinjenih za vreme trajanja ugovora. tuženoj se obraćala veoma teškim i grubim rečima. Pri takvim činjenicama za usvajanje zahteva za raskid ugovora nije od značaja da tužena nije kriva za raskid ugovora. pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su u smislu citirane zakonske odredbe navedenog Zakona o nasleđivanju obavezali tužilju da tuženoj isplati iznos od ______________dinara. tako da je postojao samo formalno. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 201. (Vrhovni sud Srbije. Davalac izdržavanja svoju obavezu ima ispunjavati onako kako je to najpogodnije za primaoca izdržavanja kada ugovor o doživotnom izdržavanju o tome sadrži samo uopštenu formulaciju. 312/02 od 02. godine tužena stanovala zajedno sa tužiljom u kući tužilje. preko dosuđenog iznosa. spada u kategoriju ugovora koji se zaključuju s obzirom na ličnost ugovarača (intuitu personae). sada važećeg Zakona o nasleđivanju RS. god. bez bližeg uređenja načina davanja. Na osnovu rečenog. već je dovoljno da postoji poremećaj odnosa.10.04. Stoga je tužena bila prinuđena da napusti stan tužilje.2002. dolazilo je između njih svakodnevno do svađa. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. to po oceni Vrhovnog suda zajednica stranaka u ovom slučaju ima se smatrati zajednicom života. pa to među saugovaračima bude sporno.2003. 448/2003 od 07. Gž.) 236. juna 1996. Ugovor o doživotnom izdržavanju se zaključuje s obzirom na ličnost ugovarača.NASLEDNO PRAVO 234. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju. bitno je da su odnosi stranaka poremećeni i da se zbog toga ugovor ne izvršava. Rev.110 - . a odbili protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje K. budući da je prisustvo tužene u kući tužilje za ovu postalo nepodnošljivo i da se zbog toga ugovor već dve godine ne izvršava. pa ako davalac izdržavanja svoje lične obaveze prenese na treće lice. god.) 235. koje su uznemiravale čak i njihove komšije. Tuženi su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotužene da .

zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju kao jedna ugovorna strana. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju.04. Ne može se zahtevati poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovornih obaveza.05.) 237. 959/00 od 17. kao primaoci izdržavanja.NASLEDNO PRAVO se lično stara o tužiocu. dajući kao naknadu za izdržavanje svako svoju imovinu. god.) 238. primalac izdržavanja nema pravo da zahteva raskid ugovora. već i zajednica u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva. Rev. (Vrhovni sud Srbije. čini drugo lice.12.7153/98 od 29. Ne. usled čega je primalac izdržavanja napustio vlastitu kuću i prekinuo zajednicu života sa tuženima. već se može tražiti samo njegov raskid.) 241. svaka strana može tražiti raskid ugovora.1999. (Vrhovni sud Srbije.2002.11. zaključen između parničnih stranaka. kao davaocima izdržavanja.2000. god.6. Kada bračni drugovi. god. god. Rev.2000. (Vrhovni sud Srbije. onda – u slučaju smrti jednog bračnog druga – preživeli bračni drug može tražiti raskid ugovora u celini zbog neizvršenja obaveza.111 - . Za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju odlučujuće je da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. Već i sama ta okolnost uverljivo pokazuje da postoje razlozi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije. umesto nje.5765/98 od 06. bez obzira na čijoj je tsrani krivica za nastali poremećaj. (Vrhovni sud Srbije. pa pošto ovaj nije pristao da to. Rev. Protiv te presude tužena je izjavila žalbu koju je kao neosnovanu odbijo drugostepeni sud.) 240. ali žive dovoljno blizu da su mogući svakodnevni kontakti. god. Rev. 1577/99 od 25. 2664/02 od 20. Kada prema ugovoru o doživotnom izdržavanju ugovarači žive zajedno. Kada davalac izdržavanja ispunjava sve svoje ugovorne obaveze prema primaocu izdržavanja i ne snosi krivicu za raskid ugovora jer je u ispunjavanju obaveza primalac izdržavanja onemogućavao.) 239. Rev. Zajednicom života se smatra ne samo zajednica u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo. kada se njihovi odnosi poremete utoj meri da je dalji zajednički život nepodnošljiv. usledio je poremećaj odnosa do stepena nepodnošljivosti.1999.

(Vrhovni sud Srbije. ali su se na nekoliko meseci pre podnošenja tužbe odnosi među ugovaračima poremetili. stav 2. Ovo stoga što je za raskid ugovora odlučno da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života.04. ako zbog stanovanja u istoj kući i korišćenja zajedničkih prostorija kao i međusobnih kontakata u suštini postoji takva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom života. pri čemu nije od značaja čijom krivicom je došlo do poremećaja odnosa. Davaoci izdržavanja su uredno ispunjavali svoje ugovorne obaveze. da koriste zajedničke prostorije i imaju svakodnevne kontakte. 1099/97 od 08.1999. ali je nužno da žive u takvoj blizini da to omogućuje svakodnevne i trajne kontakte stranaka. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo. Usled poremećenih odnosa ugovarača i nepodnošljivosti daljeg zajedničkog života. nastupio je uslov za raskid ugovora bez obzira za krivicu za nastali poremećaj. (Vrhovni sud Srbije. iz razloga propisanih odredbom člana 120. nije ugovorena zajednica života. Da su se u ovom slučaju odnosi stranaka teško poremetili potvrđuje i činjenica da je zbog međusobnih sukoba stranaka više puta intervenisala i milicija. Naime. žive u istoj kući zajedno. zajednicom života treba smatrati. nego i takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva. 4891/98) 243. (Vrhovni sud Srbije. Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu. Rev.) 242. Bitno je da su u momentu donošenja pobijane presude odnosi stranaka bili do te mere poremećeni da je dalji zajednički život postao nepodnošljiv zbog čega se svrha ugovora više ne ostvaruje. Zakona o nasleđivanju. 424/98) 245. polazeći od činjenice da stranke. jer se svrha ovog ugovora odnosi na osiguranje tužiljine udobnije starosti. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. ispravno zaključio da takvu zajednicu stranaka treba smatrati zajednicom života. Isticanje u žalbi da su odnosi stranaka poremećeni krivicom tužilje. 10663/98) . a u toku prvostepenog postupka međusobna netrpeljivost je kulminirala. Gž. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. pa je došlo do takvog stanja da je dalji život postao nepodnošljiv. kao što je to u konkretnom slučaju. Ispunjeni su uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju kada su odnosi stranaka značajno poremećeni usled čestih sukoba i vređanja tako da je zajednički život nepodnošljiv i onda kada ugovorne strane nisu izričito ugovorile zajednicu života i žive u odvojenim domaćinstvima. 166/98) 244. Svaka ugovorna strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. nisu od značaja. god. iako imaju odvojena domaćinstva. Rev. Međutim. kako tužena u žalbi navodi. budući da ugovorom o doživotnom izdržavanju.NASLEDNO PRAVO prihvatljivi su navodi iz žalbe da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. koji su parnične stranke zaključile. Rev. Tako poremećeni odnosi čine zajednički život stranaka nepodnošljivim.112 - . Gž. nezavisno od toga na koji način i zbog kojih uzroka je došlo do takve situacije.

Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju. ne može osloniti na davaoce izdržavanja. a ne samo u pogledu imovine koju je on po tom ugovoru dao. Rev. 382. u pogledu svojih potreba. Rev. dovodi do poremećaja odnosa stranaka i doprinosi sticanju uverenja primaoca izdržavanja da se. Gž.) . pa se ugovor ne može održati na snazi kada se iz bilo kojih razloga u dužem vremenskom periodu faktički ne izvršava. Revizija je uvek dozvoljena. pa bi tužilac kao nadživeli bračni drug ugovarača mogao da traži da se ugovor raskine u celosti. ako se radi o posebnoj imovini primalaca izdržavanja onda tužilac iz tog ugovora ne bi bio aktivno legitimisan da traži njegov raskid i u odnosu na pokojnog ugovarača. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvrši svoje obaveze. (Vrhovni sud Srbije. Ako je u ugovoru o doživotnom izdržavanju predviđena zajednica života stranaka u kući primaoca izdržavanja. je imovinsko-pravni spor. 5952/96) 252. zajednica života ni posle dve godine života nije nastavljena. ukoliko vrednost predmeta spora ispunjava uslov graničnog iznosa propisanog odredbom čl. 178/97) 251. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije na sednici od 19. pa posle pravosnažnosti ranije presude kojom je odbijen zahtev za raskid ugovora. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Zakona o parničnom postupku. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Rev.113 - . (Vrhovni sud Srbije. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju ugovoreno da će stranke živeti u zajednici onda svaka stranka može tražiti raskid ugovora kada se njihovi odnosi toliko poremete da zajednički život postane nepodnošljiv nezavisno od okolnosti na čijoj strani je krivica za nastali poremećaj odnosa. 2120/97) 248. 7090 i Gž.1996. Neizvršavanje ugovornih obaveza onako kako one glase. Rev.02. Smisao ugovora o doživotnom izdržavanju je obezbeđenje izdržavanja. koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca i davaoca izdržavanja. a kasnije u potpunosti. 2510/97) 249. U suprotnom.NASLEDNO PRAVO 246. 398/97) 250. po novoj tužbi primaoca izdržavanja sud će tužbeni zahtev usvojiti i ugovor raskinuti. Ako se radi o nepodeljenoj imovinskoj zajednici primalaca izdržavanja zasnovanoj na zajedničkoj svojini. onda je i obaveza davaoca izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju nedeljiva. god. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. 6518/97) 247.

i da sa njom živi u istom domaćinstvu. kao ćerka primaoca izdržavanja. jer je dovoljno da se u dužem vremenskom periodu ugovorne obaveze ne izvršavaju i da se ne ostvaruje svrha ugovora. podnela je tužbu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i preminula je u toku postupka. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. 84/95) RASKID UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Član 202. sada pokojna J. Posle smrti primaoca izdržavanja. Krivica ugovornika nije uslov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja. Rev. Gž.1994. sprečavala tuženu da ispunjava svoje obaveze. Ugovorne obaveze davaoca izdržavanja bile su da primaoca izdržavanja neguje.) 255. Gž. Lice koje je imovinu steklo na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja kad to nije predviđeno tim ugovorom. Posebno je potrebno utvrditi u kom periodu pre smrti primaoca izdržavanja tužena nije ispunjavala svoje ugovorne obaveze i šta je u tom periodu tužena preduzimala da ugovorne obaveze ispunjava i da li je htela i bila u mogućnosti da ispunjava svoje obaveze. 1995. te da je posle smrti sahrani. Zakona o nasleđivanju) 257. Primalac izdržavanja je bolovala od šećerne bolesti. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Od smrti svog vanbračnog supruga.114 - . (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. 251/96) 254. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je 15. jer je iz tog razloga raskid ugovora mogao da traži samo on. kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja. Gž. sa njom je živeo njen vanbračni suprug koji je preminuo u junu 1996. Ona je preko komšija angažovala medicinsku sestru koja joj se svakodnevno davala insulin. D. a u slučaju potrebe da je povede kod sebe u S.NASLEDNO PRAVO 253... živela je sama i izdržavala se od svoje penzije. godine. 06. Za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva za raskid ugovora zbog neizvršavanja ugovornih obaveza nije dovoljno samo utvrđenje da je tužilja. pazi i u bolesti leči.4. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. sada pokojna J. ili njegov opstanak. 760/95 od 9.god. okolnost da nije zasnovana zajednica života između davaoca i njega nije od uticaja na primenu materijalnog prava. godine između sada pokojne J. Dve nedelje pre njene smrti komšije su obavestile tuženu da je sada pokoj. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. (Vrhovni sud Srbije. 4218/95) 256.

godine. a primaoci izdržavanja su se preselili u garsonjeru na kojoj je tuženi vlasnik. a takvo svoje ponašanje opravdava nedostatkom materijalnih sredstava. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo na kome je zasnovana odluka o usvajanju tužbenog zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i odbijanju protivtužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tuženog na 1/2 dela stana. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su raskinuli sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. a za uzvrat primaoci izdržavanja ostavljaju mu posle svoje smrti dvosoban stan u Z… Pre zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. svojim ocem. glasnik RS". br. bilo lično bilo preko drugih lica. 52/74) koja se u ovoj pravnoj stvari primenjuje na osnovu člana 237. donosile hranu te da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno. nakon smrti vanbračnog supruga. umrlog 11. a po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. prisniji od odnosa koji je tuženi imao sa sada pokojnim D.1993.____/93. poremećeni odnosi. Na utvrđeno činjenično stanje. 46/95) predviđeno je da svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze.07. br. god. jer je tuženi tražio od tužilje ostatak ušteđevine svog oca i zahtevao da tužilja na stanu koji je predmet ugovora. Davalac izdržavanja se obavezao da do kraja života u svemu izdržava primaoce izdržavanja.. kao primalaca izdržavanja s jedne strane i tuženog kao davaoca izdržavanja s druge strane. glasnik SRS". a suprugom tužilje. odmah posle smrti supruga tužilje a oca tuženog. Posle smrti primaoca D. (Vrhovni sud Srbije Rev. tuženi se sa svojom porodicom uselio u stan koji je predmet ugovora. naročito u poslednjih 6 meseci života. zaključen između tužilje i sada pokojnog D. br. . stav 3.. kod prvostepenog suda je 8. komšije pokojnoj J. po dogovoru sa primaocima izdržavanja.M. Kao ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Između stranaka su od 1998. 3052/04 od 22. godine. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se povremeno ispunjavanje obaveze od strane tužene ne može smatrati izvršavanjem ugovorenih obaveza preuzetih ugovorom o doživotnom izdržavanju. U provedenom postupku je utvrđeno da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno.12.2005. Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između primaoca izdržavanja (oba bračna druga) i davaoca izdržavanja se osnovano može raskinuti ako davalac izdržavanja posle smrti jednog primaoca izdržavanja ne ispunjava svoje obaveze prema drugom primaocu izdržavanja. iako je primaocu izdržavanja zbog zdravstvenog stanja i starosti bila potrebna stalna nega i pomoć. br. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Ovakav zaključak proizilazi i iz činjenice da su davaocu izdržavanja u tom periodu komšije nabavljale namirnice i angažovale medicinsku sestru za davanje insulina. pa je stoga ovaj ugovor pravilno raskinut.) 258. tuženi ničim nije doprinosio izdržavanju tužilje. Zakona o nasleđivanju ("Sl. a da je davaocu izdržavanja zbog starosti i bolesti bila potrebna svakodnevna nega i pomoć. prenese pravo svojine na tuženog. Tužilja je maćeha tuženog i između njih je postojao blizak odnos. godine overen ugovor o doživotnom izdržavanju R.115 - .07. Odredbom člana 120. a nakon smrti sahranila.1997. Utvrđeno je takođe da su nakon smrti vanbračnog supruga. loše i ona je došla iz S… i smestila je u bolnicu.NASLEDNO PRAVO noj J.

2005. Promenjene okolnosti kao osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 202. što znači tek posle smrti oba primaoca izdržavanja. drugog primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora.116 - . . Ugovor je zaključen da bi bio ispunjen u celosti. 2. s obzirom da je utvrđeno da je ugovor zaključen u skladu sa tada važećim propisima i da izražava volju ugovornih strana. (Vrhovni sud Srbije Rev. 52/74. prema oba primaoca izdržavanja.) 260. god. Nedeljivost obaveze proizilazi i iz odredbe člana 3. što je pravosnažnom presudom opštinskog suda odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. nakon smrti svoga oca. 117. jer bi u suprotnom svaki od primalaca izdržavanja zaključio sa davaocem izdržavanja poseban ugovor o doživotnom izdržavanju kojim bi raspolagao svojim udelom u bračnoj tekovini. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl.NASLEDNO PRAVO Obaveza tuženog iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja nedeljivu ugovornu obavezu koja se. Ugovora. 1. glasnik RS". ne može podeliti i ispuniti u delovima. 46/95).11.) 259. Iz obrazloženja: Neosnovano se revizijom ukazuje da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju. 237. Zakona o nasleđivanju. u vezi čl. stav 3. Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano. br. br. Ovo stoga. sud može. god. glasnik SRS". jesu tako promenjene okolnosti (objektivne i subjektivne) koje znatno otežavaju ispunjenje obaveza. ne ispunjava obaveze preuzete ugovorom u odnosu na tužilju. 34. Naime. (Vrhovni sud Srbije. 1690/01 od 19. godine. proizilazi osnovanost zahteva za raskid ugovora jer su za to ispunjeni uslovi iz odredbe člana 120. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog ugovora. Izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. shodno čl. obaveza iz ugovora je morala biti ispunjena u celosti i prema tužilji kao primaocu izdržavanja. br. Zakona o obligacionim odnosima. nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela. Da bi tuženi stekao ovo pravo.2003. 1202/05 od 18.05. jer je zaključen suprotno prinudnim propisima u cilju izigravanja tužilje kao nužnog naslednika. tuženi nije stekao pravo svojine sa udelom od 1/2 dela na stanu koji je predmet ugovora. njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Iz okolnosti da tuženi od 1997. 1/80 i 25/82) u vezi čl. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da iz okolnosti što je tuženi ispunjavao obaveze iz zaključenog ugovora u odnosu na primaoca izdržavanja D. Nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela. st. Tužilja i njen sada pokojni suprug zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju kojim su na jedinstven način raspolagali zajedničkom bračnom tekovinom za slučaj smrti. shodno članu 412. tužilja ne može ostvariti nasledno pravni zahtev utvrđenjem prava svojine na 1/3 predmetnoj nepokretnosti. Zakona o nasleđivanju RS ("Sl. na zahtev jedne ili druge ugovornice. Stoga na imovini koja je predmet raspolaganja ugovorom o doživotnom izdržavanju. st. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog pravnog posla. Rev.. kojom je predviđeno da će davalac izdržavanja nepokretnu imovinu preneti na svoje ime kao vlasnik nakon smrti primalaca izdržavanja.

iz stanja u spisima proizlazi i to da su se poremetili odnosi između tužene i njenog brata nakon što se primalac izdržavanja vratio svojoj kući.2003. Rev. ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano sud može na zahtev jedne ili druge ugovornice njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. S. Ovo je posebno važno zbog toga što prema odredbi člana 202.117 - .NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju proizilazi da su primalac izdržavanja i tužena kao davalac izdržavanja ugovorili da će tužena obaveze iz ugovora ispunjavati u svom domaćinstvu gde će inače i živeti primalac izdržavanja. god. ZON-a.02. međutim kako je tužbeni zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju jedinstven u pogledu isticanja svih razloga ništavosti koje su tužioci istakli u tužbi.05. ali se iz stanja u spisima vidi da je izvesno vreme pred smrt primaoca izdržavanja isti otišao od tužene koja mu je kćerka i vratio se svojoj kući kod sina. Okolnosti koje su se promenile mogu biti subjektivne ili objektivne prirode ali izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju. odlučujući o tužbenom zahtevu za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. br. Gž. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su.) 262. ocenili samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme u smislu Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti i članova 117. god. Revizijski sud je prihvatio pravno shvatanje nižestepenih sudova o uslovima za punovažnost spornog ugovora u pogledu forme. zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. radi raskida ugovora u kojem isti navodi da su se od zaključenja ugovora okolnosti toliko promenile da ispunjenje ugovora postaje znatno otežavajuće za obe ugovorne st rane. pa su nižestepene odluke ukinute. budući da su nižestepeni sudovi propustili da ispitaju sve razloge ništavosti spornog ugovora koji su istaknuti u tužbi. .) 261. tj. 298/03 od 20. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora. Sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. tj. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. i 118. Kada je poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju tražen kako zbog mana volje kod primaoca izdržavanja. 2792/01 od 30. S druge strane. po stanovištu Vrhovnog suda ne može se odlučiti samo u pogledu jednog istaknutog razloga. usled čega tužena više nije imala pristupa očevoj kući. tako i iz razloga nepostojanja odobrenja nadležnog organa za promet nepokretnosti koja je predmet ugovora. što bi u slučaju da je tačno. sud ima obavezu da ispita oba istaknuta razloga. bilo od značaja za utvrđivanje da li je tužena u tom periodu objektivno i mogla da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju a posebno ako se uzme u obzir i sadržina predloga podneta sudu od strane pok. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. uslova za njegovu punovažnost u pogledu forme.2001.

nego tužilji lično. ZOO ugovor ne može raskinuti zbog neispunjavanja neznatnog dela obaveze.118 - . prema kojoj sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju. kako u pogledu odgovarajuće vrste hrane. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Pogrešno tužena u reviziji ističe da prema odredbi člana 131. (Vrhovni sud Srbije Rev. Zakona o obligacionim odnosima. kada je primalac izdržavanja još za života tražio raskid ugovora ili je imao pravo da traži raskid ugovora. 5590/97. prema kome je tužena takođe imala obavezu da ga izdržava. jer je dolazio povremeno. tako i u pogledu nege i brige oko tužilje. Naslednici primaoca izdržavanja imaju pravo da nakon smrti primaoca izdržavanja traže raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovorne obaveze. Kako je u prvostepenom postupku utvrđeno da tužena nije ispunjavala obaveze prema tužilji. Pogrešno je isticanje da se. da je njene obaveze preuzeo da ispunjava otac tužene. te su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su primenili odredbu člana 120. Rev. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Ovo s razloga što se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju.11. te kod takvog činjeničnog stanja Vrhovni sud nalazi da su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da ima mesta raskidu ugovora. pri čemu je više pažnje poklanjao obradi imanja. Ovakvo ponašanje tuženog dovelo je do nezadovoljstva tužilje izvršavanjem ugovornih obaveza tuženog. u tolikoj meri da tužilja nije želela da se odnosi između ugovornih strana iznova urede. jer se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju. zdravstveno stanje tužilje se posle zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju toliko pogoršalo.1999. Zakona o naseđivanju. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.) . te određenu. Naime.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilno primenjena odredba člana 121. god. kuvanu hranu. godine sa kasnijim izmenama i dopunama u vezi člana 237. ugovor ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dala obaveze. Rev. od 19. a sa tužiljom boravio veoma kratko. što je njihove međusobne odnose bitno poremetilo. stav 3. Zakona o nasleđivanju RS. (Vrhovni sud Srbije. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su ugovor o doživotnom izdržavanju između parničnih stranaka raskinuli.06. Zakona o nasleđivanju iz 1974. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. da je zahtevalo neprestano prisustvo trećeg lica.) 263. kojim je određeno da svaka strana može tražiti raskid ugovora kad druga strana ne izvršava svoje obaveze. 1166/99 od 23. stav 2. prema odredbi člana 131. U takvoj situaciji. Tuženi nije udovoljio ovim zahtevima. odnosno konkretno odredbu člana 120. 1997. 2171/98) 264. god. Zakona o nasleđivanju iz 1995. godine.

NASLEDNO PRAVO 265. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. 272/95) PRAVO ZAKONSKIH NASLEDNIKA PRIMAOCA IZDRŽAVANJA (Član 203. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja je imovinsko-pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovima da vrednost predmeta spora prelazi granični iznos propisan odredbom člana 382. a četvrta je snaja po pok. osim sa jednom sestrom (kod koje je i otišao nakon izlaska iz bolnice). Bratu. Sve tri imenovane tužilje su rođene sestre sada pok. ZPP.119 - . a ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. 3799/97) 266. utvrdio da je naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju od 19. Primaoca.1996. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije lično. Rev.god. jer nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. već imovinsko pravo.2003. tada i njegovi naslednici mogu po istom osnovu da traže raskid ugovora. U slučaju smrti primaoca izdržavanja. godine zaključen između sada pokojnog pravnog prethodnika tužioca .10. (Pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije od 19. sa kojima primalac izdržavanja za života nije bio u dobrim odnosima.kao davaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju) 268. ocenom izvedenih dokaza. Ovaj tuženi je rođak primaoca izdržavanja i živeo je u njegovom susedstvu a i pre zaključenja ovog ugovora mu je dosta pomagao i brinuo o njemu. davalac izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju nema pravo da bez pristanka tuženog drugog sanaslednika nastavi započetu parnicu radi utvrđenja osnovanosti isključenja tuženog sanaslednika iz nužnog naslednog dela. da u slučaju kada primalac izdržavanja za života ima pravo da traži raskid ugovora zbog toga što druga strana ne izvršava svoje obaveze iz tog ugovora. (Vrhovni sud Srbije. Gž. To znači. .) 267. kao jednog od sanaslednika.02. To pravo na traženje raskida ugovora o doživotnom izdržavanju zastareva u opštem zastarnom roku od 10 godina od smrti primaoca izdržavanja. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju bitne su sve okolnosti konkretnog slučaja.kao primaoca izdržavanja i imenovanog tuženog .

primalac izdržavanja nije za života podneo zahtev za poništaj ni raskid ovog ugovora. ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja . to se u konkretnom radilo o neizvesnoj smrti. Apelacioni sud nalazi da ovako sačinjen ugovor nije protivan moralu i ni u najmanjoj meri nije zloupotrebljena njegova svrha u smislu odredbe člana 103. a u sklopu svih ostalih dokaza. godine ustanovljena bolest . niti je pak imao saznanje o kakvoj bolesti se radi. primaoca 05. suprotno navodima iz žalbe. meseca od zaključenja ugovora. a kako bi to tuženi nastavio i dalje da čini. koja je kao takva u subjektivnom smislu bila neizvesnost za obe strane. Utvrđeno je takođe da je on samoincijativno zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim a što je potvrdio i imenovani advokat. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju nije izgubio obeležje aleatornosti samom činjenicom da je primalac izdržavanja umro nakon četiri. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud pravilno zaključuje da u konkretnom slučaju ne postoje zakonski razlozi kako za poništaj.02. Svi saslušani svedoci potvrdili su u toku postupku da je tuženi kao davalac izdržavanja sa svojom suprugom u potpunosti ispunjavao obaveze iz ugovora. Kako u momentu zaključenja predmetnog ugovora tuženi nije imao svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja. Kako pok. te da želi sa njim da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. dugogodišnji prijatelj primaoca izdržavanja.svojim dugogodišnjim prijateljem naveo da ga je davalac izdržavanja. jasno proizilazi da je tuženi u svemu odgovorno i savesno ispunjavao svoje ugovorne obaveze. Iz samog ugovora se zaključuje da je sada pok. zaključak prvostepenog suda je pravilan kada je odbio tužbeni zahtev tužioca.2003. stav 1. koje jer davalac izdržavanja već pružao primaocu izdržavanja i pre zaključenja ugovora.nalaza i mišljenja Zavoda za sudsku medicinu od 23. a nakon smrti sahranio i dao sva podušja po mesnim običajima. Zakona o nasleđivanju.ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja.120 - . delatnosti stara o primaocu izdržavanja ili . Dakle. Naime. tako ni za raskid predmetnog ugovora. koji je u toku postupka saslušavan u svojstvu svedoka.NASLEDNO PRAVO Iz medicinske dokumentacije . te da na ovaj način nisu izigrana prava naslednika. godine utvrđeno je da je kod pok. niti su postojale promenjene okolnosti u smi. Zakona o obligacionim odnosima. već da je u pitanju ugovorno obezbeđenje potrebnog izdržavanja i nege i pomoći.rak levog plućnog krila. Ovakvo faktičko izdržavanje pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak. primalac izdržavanja pred advokatom . u konkretnom slučaju ne postoji nijedan zakonski razlog za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. i do zaključenja ugovora dosta pomagao. niti je bila motiv.na predlog zakonskih naslednika primaoca izdržavanja . U provedenom postupku je utvrđeno da ne postoje zakonski razlozi ni za raskid ugovora.2009. ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja. imajući u vidu da se aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje samo prema vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. ovde tuženi.član 203. već prema svim okolnostima konkretnog slučaja.08. s obzirom da činjenica smrti primaoca izdržavanja u relativno kratkom vremenskom periodu nakon zaključenja ugovora nije bila izvesna. s obzirom da odnosi između ugovarača nisu bili poremećeni. Relevantne odredbe: Ugovor o dođivotnom izdržavanju se poništava ukoliko nije zaključen u propisanoj formi. ako prethodno nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva a davalac izdržavanja je fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja odn. da njegov motiv za zaključenje ovog ugovora nije bila bolest primaoca izdržavanja. Iz stanja u spisima predmeta proizilazi da pomenuti ugovor nije zaključen da bi se izigrala prava naslednika.

da li je ugovor predstavljao neizvesnost za tuženog u momentu zaključenja ugovora. a po oceni Apelacionog suda. Gž. pre svega. upravo nalazi da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za tuženika kao davaoca izdržavanja. utvrđeno je da su tuženi i imenovana pokojna zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju. sud može. Okružni sud. kao i prvostepeni. 1006/07(2) od 06. faktičko pružanje izdržavanja pokojnoj od strane tuženika pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na primenu navedene zakonske odredbe. ni moment njegove smrti. ukazuje i neuobičajeno kratko vreme od zaključenja ugovora do smrti primaoca izdržavanja (nešto više od dva sata). a sporno je da li su ispunjeni uslovi iz člana 203. nisu isključivale aleatornost spornog ugovora. Zakona o nasleđivanju ne utiče faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Na ovo. ali i zbog toga što se tako dogovorio sa tužiocem.NASLEDNO PRAVO slu člana 202. starost i bolest primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. imajući zakonsku obavezu da to čini kao njen sin. u krajnjoj liniji. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. Ako je dokazima utvrđeno da je za davaoca izdržavanja zaključeni ugovor predstavljao neizvesnost. niti su tužioci na bilo koji način dokazali da je tuženi iskorišćavao nemoć. Zakona o nasleđivanju. Gž. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu.član 203.ni na jedan način nije doveo u sumnju pitanje motiva za zaključenje predmetnog ugovora. kao svojim bratom.2007. . poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju . (Iz Presude Apelacionog suda u Nišu.starost i bolest pokojne). da bi stekao nesrazmernu imovinsku korist i izigrao prava naslednika.121 - . 3541/10 od 13.01. Pravnu valjanost tog ugovora osporili su tužioci u ostavinskom postupku i podnošenjem ove tužbe.07. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje (pre svega . ni starosno doba primaoca izdržavanja. stav 1. Kod ovakvog stanja stvari. ako je postojala zakonska obaveza izdržavanja. godine) 269. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe da je od značaja bilo faktičko pružanje izdržavanja primaocu pre zaključenja ugovora. Apelacioni sud nalazi da tuženi svojim postupcima. tada nema mesta poništaju zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju iako je primalac izdržavanja umrla osam dana nakon zaključenja ugovora Iz obrazloženja: Uvidom u spise i na osnovu izvedenih dokaza. Zakona.2011. Zakona o nasleđivanju za poništaj predmetnog ugovora odn. Na primenu odredbe člana 203. jer je tuženik pokojnoj pružao izdržavanje. godine) 270.

prvostepeni sud je ovo pozitivno utvrdio.NASLEDNO PRAVO Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je imenovana pokojna za života bila radna i sposobna žena. 16. jula 2001. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. gde ju je svedokinja – njegova supruga svakodnevno obilazila. br. aprila 2001. maja 2006. Pravilno prvostepeni sud zaključuje da se samo na osnovu činjenice da je primalac izdržavanja umro osam dana nakon zaključenja ugovora ne može zaključiti da je ugovor ništav i da samo u situaciji da okolnosti postojeće u momentu zaključenja ugovora dovode do pouzdanog zaključka da je skora primaočeva smrt izvesna . Ceneći iskaze svih saslušanih lica na okolnost da li je tuženi ispunio ugovorne obaveze. ____/06 od 1. Na osnovu izvedenih dokaza se utvrđuje da je tužena zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju 16. pa je imalo mesta poništaju navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. kao neosnovana.prvi put potrebu za tuđom negom i pomoći imala nakon pretrpljenog šloga zbog koga je hospitalizovana.. s obzirom na prirodu i stanje bolesti primaoca izdržavanja. 632/08 od 07. Tuženi je pokojnu smestio u bolnicu i tako joj obezbedio potrebnu lekarsku pomoć.. Iz člana 2. godine medicinski utvrđeno maligno oboljenje na pankreasu. jula 2001. novembra 2006. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. br.2008. ovog ugovora proizilazi da je obaveza tuženog i imenovane svedokinje .ima mesta proglašenju ugovora ništavim. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik oba. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je poništen ugovor o doživotnom izdržavanju. godine zbog malignog oboljenja na pankreasu. Nakon sedam meseci od zaključenja ugovora primalac izdržavanja je umro. Gž. P. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je u trenutku zaključenja ugovora primalac izdržavanja. godine. Svedoci takođe potvrđuju da su tuženi i njegova supruga sahranili pokojnu i izdali joj sva podušja čime su ispunili i ovu ugovornu obavezu. Činjenica smrti objektivno se očekivala. Kod davaoca je još 23.njegove supruge bila nega u bolesti. Tužena je kao primalac izdržavanja zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa davaocem izdržavanja – pravnim prethodnikom tužilca. a potom sahrana i izdavanje svih podušja. Pravilno je pravno shvatanje prvostepenog suda da je postojanje neizlečive bolesti bilo poznato davaocu izdržavanja i da činjenica smrti nije predstavila za njega neizvesnost.po prihvaćenom iskazu tuženog i svih svedoka .05. Presudom Okružnog suda u Č…. sada pokojni.M. bio bolestan od raka pankreasa. a da je prva intervencija u bolnici izvršena 23. nosila tri obroka dnevno i potrebne lekove i da je to činila na brižan način što se utvrđuje iz izjava drugih saslušanih svedoka. godine odbija se. žalba tužene a presuda prvostepenog suda se potvrđuje. pa ta činjenica nije predstavljala neizvesnost za tuženu koja je sa njim zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Tada je realizovana njena ideja da predmetni stan ostavi tuženom kroz zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju.. godine.122 - . aprila 2001. ____/05 od 22. Gž. koja se sama o sebi starala i izdržavala od sopstvene penzije i da je .. briga o pokojnoj kroz stalan boravak u njenom stanu u vreme bolesti. godine) 271.. obezbeđivanje potrebne lekarske pomoći i lekova.

(Iz presude Okružnog suda u Čačku. Zakona o nasleđivanju . Povodom žalbe tuženika drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. 1359/2006 od 01. 1359/06 od 01. Iz obrazloženja: Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja .2006. Veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra je utvrđeno. jer je primalac znao da ne može živeti duže od jedne godine nakon izvršene prve operacije.prema odredbi člana 203.) . god. U konkretnom slučaju.sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. da je primalac izdržavanja u trenutku zaključenja ugovora bio svestan i uračunljiv. ovde tuženoj. Gž. Zbog toga je pravilno prvostepeni sud zaključio da su ispunjeni uslovi iz člana 203. br. jasno proizilazi da je primalac izdržavanja oboleo od neizlečive bolesti sa nesumnjivo letalnom prognozom. Iz spisa proizilazi da je primalac izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju i overio ga u sudu sa svojom suprugom kao davaocem izdržavanja. u trenutku zaključenja ugovora. a overen pred sudom. bio potpuno svestan i uračunljiv. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. ili neko treće lice. Zbog toga u ponovnom postupku treba utvrditi da li postoje razlozi za poništaj pravnog posla. pa se poništava ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između . Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. iako je bio operisan i znao je da boluje od teške bolesti. br. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju.11. godine ) 273. Gž. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. 206/05 od 17.2005. pa i predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju...NASLEDNO PRAVO vezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. Ta činjenica nije predstavljala nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. a da je ta činjenica bila poznata davaocu izdržavanja. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca. a umro je sedam meseci posle zaključenog ugovora. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.11. Stoga pravilno prvostepeni sud zkaljučuje da su ispunjeni uslovi člana 203.) 272. Ne može se poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ukoliko je primalac izdržavanja. Pri takvom stanju stvari ne može se prihvatiti stav suda da ima mesta poništaju ugovora.02. Gž. a da ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija je predaja odložena do smrti tog vlasnika – primaoca izdržavanja.123 - .2006.

god. u konkretnom slučaju. I revizijski sud je reviziju tužilaca odbio kao neosnovanu. S.2003.NASLEDNO PRAVO 274. pa je izvesna smrt primaoca izdržavanja u re-lativno kratkom roku od zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Odredba čl. pa je za primenu navedene zakonske odredbe. je sestrić pokojne .) i da li su mu u tom smislu tužene pomagale i pre zaključenja ugovora. otac drugotužilje i deda trećetužilje. za poništaj navedenog ugovora su odbacili jer je podneta nakon proteka roka predviđenog članom 203.prema utvrđenom činjeničnom stanju . Zakona o nasleđivanju. st. godine Nižestepeni sudovi su . nakon čije smrti je obustavljen ostavinski postupak jer nije imala imovinu. Zakona o nasleđivanju . pranje. sankcioniše nesavesnost davaoca izdržavanja prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju utoliko što ovlašćuje sud da može poništiti ugovor ako je činjenica izvesne smrti primaoca izdržavanja u kratkom roku bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani davaoca izdržavanja. bila motiv kod davaoca izdržavanja za zaključenje ovog ugovora. Tužbu tužioca T. koju je prenela ugovorom o doživotnom izdržavanju na tužene. i to u roku od 1 godine od dana saznanja za ugovor. koja je tužiocu bila rođena tetka.odbili tužbeni zahtev drugo i trećetužilje za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. Tužilac T. godine. Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zakonski naslednici primaoca izdržavanja mogu zahtevati od suda ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. 203. odnosno najkasnije u roku od 3 godine od ostaviočeve smrti. a ovaj tužilac je podneo tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju 23. prihvativši ovakvo stanovište nižestepenih sudova.a s obzirom da drugo i trećetužilja nisu zakonski naslednici primaoca izdržavanja. u kojoj je meri bila izvesna smrt primaoca izdržavanja s obzirom ..Ona je umrla aprila meseca 1998.124 - . ZON-a.04.zaključen između tuženih kao davaoca izdržavanja i sada pokojne kao primaoca izdržavanja. stav 2. 1. Rev. posebno ženskog lica (spremanje hrane. stav 1.. bilo neophodno utvrditi niz važnih či-njenica i okolnosti od kojih zavisi ocena o savesnosti tuženih prilikom zaključenja ugovora i to: Da li je pokojni primalac izdržavanja imao potrebu da u zadovoljavanju svakodnevnih potreba za pomoći od drugog.) 275. jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 203. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.primaoca izdržavanja. Za ocenu savesnosti tuženih i poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju važno je utvrditi da li se davalac izdržavanja pre zaključenja ovog ugovora starao o zadovoljenju osnovnih životnih potreba primaoca. godine.06. 2097/2003 od 25. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je . a posebno od kada se razboleo u februaru 2000.2001. S.kod tako utvrđenog činjeničnog stanja .

Tužena J. iz prvog braka. po kom ugovoru tužena J. Gž. Dana 3. Odredbom člana 56. i pomagale mu prilikom zadovoljena osnovnih životnih potreba. stav 1. kao primaoca izdržavanja. kojim ugovorom je tužena J. ne bi se moglo zaključiti da je izvesna smrt primaoca izdržavanja u kratkom roku. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. propisano da je ugovor ništav ukoliko u momentu zaključenja ugovora ugovarač nije imao poslovnu sposobnost za zaključenje ugovora. pri čemu je trebalo imati u vidu da je u ugovoru navedeno da ugovorači konstatuju da je pok. ZOO. a ne i tužioci kao zakonski naslednici tužene J.2002. U članu 5. proizlazi da se univerzalni sukcesor može pozivati na ništavost ugovora iz navedenog razloga tek smrću ostavioca a ne za njegova života. poklonila je tuženoj D. Iz navedenih razloga tužioci se ne mogu pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poslovne nesposobnosti tužene J. ZOO propisano je da je za zaključenje punovažnog ugovora potrebno da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. Sama činjenica saznanja tuženih da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne čini ugovor ništavim samo zbog toga što je kratko vreme posle zaključenja ugovora nastupila smrt primaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO na stanje njegove bolesti i pri okolnosti koju su isticale tužene da pok. godine tužene su zaključile ugovor o poklonu. a posebno da li su tužene prihvatile zaključenje ugovora upravo na insistiranje D. bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani tuženih kao davalaca izdržavanja.) 276. kao nosilac stanarskog prava je otkupila sporni stan sredstvima tužene D.125 - . svoju imovinu koja je obuhvaćena ranije zaključenim ugovorom o poklonu uz naknadu za doživotno izdržavanje i staranje.06. ugovora o doživotnom izdržavanju. je njena ćerka iz drugog braka. Tužioci tužbom traže da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženih. 1718/03 od 05. (Vrhovni sud Srbije. ulazi u prava i obaveze ostavioca. Iz obrazloženja: Tužioci su sinovi tužene J. a to su pre svega same ugovorne strane kao i njihovi univerzalni sukcesori. Rev. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižesteeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužilaca odbili. jer ako su tužene duže vreme pre zaključenja ugovora brinule o primaocu izdržavanja. Tužene su nakon toga 11. a tužena D. godine zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju. ZOO. dok je članom 103. u danima pred smrt nije bio u bolesničkoj postelji već je bio u mogućnosti da se kreće. predmetni stan i lokal površine 10 m2. marta 1999. oktobra 1999.) . iz razloga što tužena J. ostavila posle svoje smrti tuženoj D. S obzirom na to da univerzalni sukcesor (naslednik). jer sve dok je primalac izdržavanja živ on je legitimisan kao i druga ugovorna strana da traži poništaj ugovora. Prema odredbi člana 109. D. 1557/02 od 25.12. D.. teško bolestan i da mu je potrebno izdržavanje i pomoć od drugih lica. prilikom zaključenja tog ugovora nije bila sposobna zbog godina života i umanjene sposobnosti za rasuđivanje da ga zaključi. na ništavost ugovora se mogu pozivati sva zainteresovana lica. tužene su navele da ranije zaključeni ugovor o poklonu prestaje da važi danom zaključenja ovog ugovora.2003. Univerzalni sukcesor se može pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju tek nakon smrti ostavioca. god.

Dakle. ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju ako je davalac izdržavanja znao da se zbog starosti i neizlečive bolesti očekuje skora smrt primaoca izdržavanja tako da do stvarnog izdržavanja nije došlo. Zakona o nasleđivanju. Zakon o nasleđivanju ne poznaje odricanje od prava na vođenje postupka za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju u nečiju korist. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju samo na zahtev zakonskog zastupnika primaoca izdržavanja. a to pravo ne pripada naslednicima na osnovu zaveštanja i u slučaju da pismeno na koje se tužioci pozivaju u žalbi. god. i on se tog zahteva ne može odreći u nečiju korist. jer je ona znala ili je morala znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja zbog teškog i medicinski nesumnjivo utvrđenog teškog oboljenja.126 - . i poništili ugovor koji je zaključen između pokojnog oca tužioca kao primaoca izdržavanja i tužene. (Iz presude ostavinskog suda br. a maćehom tužioca. stav 1. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kao i činjenica smrti u određenom periodu. Zbog toga. pri čemu je u tom momentu tužena znala da pokojni primalac izdržavanja boluje od neizlečivog karcinoma. konzilijarno.br. 545/02) 278. pa takav ugovor ne predstavlja nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO 277. 333/2001 od 28. Pokojni otac tužioca je kao primalac izdržavanja sa tuženom kao davaocem izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. sudovi su pravilno utvrdili da su ispunjeni uslovi iz člana 203. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 203. nižestepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo. a tužena je maćeha tužiocu. ispunjava sadržaj svojeručnog zaveštanja.medicinski dijagnostifikovanog i upisanog u njegov zdravstveni karton i mnogo pre zaključenja ovog ugovora. Rev. Ništav je i kao nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju gde je davalac izdržavanja znao ili je morao znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja. kao davaocem izdržavanja. Prema ovako utvrđenom činjeničnom stanju (koje se revizijom ne može pobijati).) . Zakona o nasleđivanju. 12900/02-P. Iz obrazloženja: Tužilac je sin pokojnog primaoca izdržavanja.2001. Ništav je i nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju koji primalac izdržavanja zaključi sa svojom suprugom. ugovor o doživotnom izdržavanju se može poništiti samo na zahtev zakonskog naslednika primaoca izdržavanja. Iz iskaza tužene kao stranke proizilazi da je upravo ovaj ugovor o doživotnom izdržavanju i zaključen zbog toga što su ona i njen suprug čuli da je testament oboriv te da je želja pokojnog oca tužioca bila da nju obezbedi a ostale naslednike isključi iz nasledstva.02. jer je u postupku jasno utvrđeno da je kod tužene kao davaoca izdržavanja bila sasvim prisutna izvesnost o vrsti i dužini bolesti pokojnog oca tužioca.

u konkretnom slučaju. primalac izdržavanja je pre zaključenja ugovora imao 85 godina. reumatskih bolova i bolova u zglobovima.NASLEDNO PRAVO 279.11. stav 1. Zakona o nasleđivanju zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.2001.127 - . u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju. stav 1. br. 4772/01 od 08. poremećaja srčanog rada i bronhitisa. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. Ni starosno doba primaoca izdržavanja niti bilo koja od njegovih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju. Primalac izdržavanja je. pre zaključenja ugovora imao 85 godina a medicinski je tretiran zbog povišenog krvnog pritiska.2001. Zakona o nasleđivanju. u smislu pomenutog propisa. Rev.shodno članu 203. a javljao se lekaru zbog povišenog krvnog pritiska. god. poremećaja srčanog rada. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju procena aleatornosti se vrši prema okolnostima slučaja. reumatičnih bolova i bolova u zglobovima. Iz obrazloženja: Prema članu 203. U konkretnom slučaju. god. zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti poništavanje ugovora o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju relevantan je ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. već prema svim okolnostima slučaja. Rev. u smislu pomenutog propisa. S obzirom na to. 4772/2001 od 08.) 280.11. Ni ovakvo starosno doba primaoca izdržavanja ni bilo koja od njegovih navedenih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju. već i sve druge okolnosti slučaja. već prema svim okolnostima slučaja.) . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. S obzirom na to.

10.1995. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav jer je protivan moralu u situaciji kada je smrt primaoca izdržavanja (zbog bolesti ili duboke starosti ) bila izvesna u relativno kratkom roku od zaključenja ugovora.. god. 577/01 od 06. svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja i nesrazmernoj imovinskoj koristi. Ugovor o doživotnom izdržavanju je po svojoj pravnoj prirodi teretan i aleatoran. jer se zloupotrebljava svrha ugovora i stiče nesrazmerna imovinska korist bez ekvivallencije koja je karakteristika teretnog ugovora.08. radi pravilnog donošenja zaključka o tome da li je Ugovor o doživotnom izdržavanju ništav zbog nesposobnosti pok. B. te da li je bila izvesna njegova skora smrt i da li je to tuženoj kao davaocu izdržavanja moglo biti poznato. pokojni B. Dakle. za preduzimanje pravnih radnji. godine zbog preloma kuka.NASLEDNO PRAVO 281. Zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostatka elemenata aleatornosti zaključenog za vreme važenja ranijeg Zakona o nasleđivanju zasniva se na opštim pravilima o nevažnosti ugovora. godine. pri čemu se aleatornost odnosi na budući neizvestan događaj dužinu života primaoca izdržavanja zbog kojeg se međusobni imovinski efekti (visina troškova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti.1996. u vremenu od prijema u bolnicu do vremena zaključenja ugovora. što je uvek faktičko pitanje. na njega se ne primenjuje sada važeći Zakon o nasleđivanju ( koji je stupio na snagu 4.128 - . aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim običajima). Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku primalac izdržavanja.2001. odnosno zbog povrede dobrih običaja bilo je neophodno utvrditi kakvo je bilo zdravstveno stanje pok. 103. Gž. kao i svest o izigravanju naslednih prava zakonskih naslednika predstavljaju objektivnosubjektivne činjenice zbog kojih bi takav ugovor bio ništav u smislu čl. godine ). s obzirom na njegovu starost i okolnosti vezane za boravak u bolnici. Iz obrazloženja: Zahtev tužioca da se poništi ugovor o doživotnom izdržavanju koji su tužioci zaključili sa tuženima odbijen je presudom prvostepenog suda.06. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Žalbu izjavljenu protiv ove presude drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu iz sledećih razloga: Zbog nesporne činjenice da je ugovor o doživotnom izdržavanju koji se pobija zaključen 24. primljen je na Ortopedsko odeljenje bolnice u V. ZOO-a. 2000. 2000. gde je primalac izdržavanja i umro ne dolazeći kući 15. rođen 1914. Kod ovakvog stanja stvari. godine. ili duboke starosti bila izvesna u relativno kratkom vremenu.. 03. dok je Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 24. već propisi koji su važili u vreme sačinjenja. godine.) 282. 02. B. . godine u valjevskoj bolnici. 02. 2000.05. Ako je smrt imaoca izdržavanja zbog bolesti.

osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora jeste da budući događaj. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. to pravo pripada i njegovom zakonskom nasledniku. a pošto se radi o imovinskom pravu. 1899/99 od 28.06. ) 283. god.1999. Gž. Ugovor o doživotnom izdržavanju kome nedostaje elemenat aleatornosti nije u svakom slučaju apsolutno ništav. Pošto su tužioci zahtev za poništaj zbog nedostatka aleatornosti istakli nakon proteka ovih rokova. da je pok. U provedenom postupku takođe je utvrđeno. Rev. kao budućeg događaja.04. i po ranijim propisima izgubili pravo da zahtevaju poništaj ugovora. međutim.) 284. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti. kao budućeg događaja.NASLEDNO PRAVO Tužioci su. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom.) . nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. nego rušljiv ugovor ( član 111. (Vrhovni sud Srbije. njihov zahtev se morao odbaciti kao neosnovan. neizvestan događaj za obe ugovorne strane. (Iz presude Saveznog suda. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno. smrt primaoca izdržavanja. god. Dakle. ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke. D.02. aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. a pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razloga rušljivosti. sada važećeg Zakona o nasleđivanju. bude za ugovorne strane neizvestan. kako to predviđa odredba člana 203. u subjektivnom smislu. a ne isključivo u objektivnom smislu.129 - . 19/99 od 24. Raniji Zakon o nasleđivanju koji se u konkretnom slučaju primenjuje. D. god. Pravo da zahteva raskid ugovora o doživotnom izdržavanju pripada primaocu izdržavanja. Ovde se upravo radi o neizvesnosti o smrti primaoca izdržavanja. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. Osnovni uslov aleatornosti je da smrt primaoca izdržavanja bude neizvesna za ugovorne strane. Pri tome. odnosno od tri godine od dana zaključenja ugovora. koja je kao takva. Gzz. nije sadržavao odredbu o mogućnosti poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostataka elemenata aleatornosti.2000. ali su tu mogućnost pružala opšta pravila o nevažnosti ugovora sadržana u Zakonu o obligacionim odnosima. ZOO ). da nije bilo mana volje kod pok. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. 1279/99 od 10. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora.2000. a u objektivnom smislu.

U konkretnom slučaju.njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe. 128 -131. god. kako nije sporno da je pokojna . stav 1. živela u vanbračnoj zajednici sa predlagačem i nije imala potomaka. Ne odlučuje se u ostavinskom postupku o prelazu prava i obaveza davaoca izdržavanja na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe. Primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Zaostavština ostavioca raspravljena je pravnosnažnim rešenjem. jer nema mesta zaključenju nikakvog poravnanja koje bi za posledicu imalo prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju koji je predlagač. Rev. Zakona o vanparničnom postupku. kao primalac izdržavanja zaključio sa sada pokojnim davaocem izdržavanja. U slučaju smrti davaoca izdržavaoca . kao i odredbe čl.130 - . ako on nema bračnog druga ni potomaka. Zakona o vanparničnom postupku . kojima su regulisane vrste nasledno-pravnih zahteva posle prav. Zakona o nasleđivanju .) SMRT DAVAOCA IZDRŽAVANJA (Član 204.davalac izdržavanja. odbačen je pobijanim rešenjem. u vezi sa članom 381. stav 1. 98/2005 od 14.prema odredbi člana 204. Predlog za raspravljanje naknadno pronađene imovine . Ugovor o doživotnom izdržavanju po samom zakonu prestaje smrću davaoca izdržavanja. ugovor o doživotnom izdržavanju prestao je njenom smrću davaoca po samom zakonu. (Vrhovni sud Srbije.12.postupivši prethodno u smislu člana 365. Zakona o nasleđivanju) 286. Gž. Iz obrazloženja: Predlog za zaključenje poravnanja o poništaju ugovora o doživotnom izdržavanju. Nikakve pravne posledice ne bi proizvodili sudsko poravnanje ili odluka suda o tome.našao da je žalba neosnovana.2005. a u smislu člana 204. ako oni na to pristanu. Zakona o nasleđivanju. 6356/97 od 02. stav 2. protiv koga je predlagač blagovremeno izjavio žalbu. Odredbe člana 1. god. jer nije u pitanju nasledno pravna sukcesija. Zakona o parničnom postupku i člana 30.prava i obaveza ostavilje kao davaoca izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju.) 287. i člana 204. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Okružni sud je .01. Nema aktivnu legitimaciju za vođenje spora radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanjulice koje nije ni zakonski ni testamentalni naslednik pok.NASLEDNO PRAVO 285. podneo je oglašeni naslednik – suprug ostavilje. stav 2. Zakona o nasleđivanju.1997.

) 290. god. (Vrhovni sud Srbije. Prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe. Okružni sud je ustanovio da presuda tužiocu nije dostavljena. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 4030/2002 od 13. Ovo zbog toga što iz sadržine odredbe člana 204. god. Gž. Ova odredba nema nasledno-pravno dejstvo. stav 1. kao i da žalbu tužioca dostavi na odgovor punomoćniku tužene. Gž. 3113/95 od 31. Ukoliko potomci ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju.) KADA SE OTVARA NASLEĐE LICA PROGLAŠENOG ZA UMRLO I POČETAK TOKA ROKOVA (Član 207. 1995. ako su naslednici davaočev bračni drug i potomci.131 - . god. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. boravište.03. u konkretnom slučaju.1997. jer iz povratnice u spisima predmeta se utvrđuje da je isti umro.) 288. S toga se vraćaju spisi prvostepenom sudu da presudu dostavi zakonskim naslednicima pokojnog.09. god.2.NASLEDNO PRAVO nosnažnosti rešenja o nasleđivanju ( s obzirom da ovde nisu ispunjeni zakonski uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju ) nižestepeni sudovi su. Zakona o nasleđivanju proizilazi da prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe nije nasledno-pravna sukcesija. te ni odredbama Zakona o vanparničnom postupku nije za takvu pravnu situaciju predviđena mogućnost donošenja dopunskog rešenja o nasleđivanju. nije nasledno-pravna sukcesija i zato se o tome ne odlučuje u ostavinskom postupku. 3897/97 od 27. a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje. Navodi revizije da prava davaoca izdržavanja mogu posle njegove smrti preći na naslednike.2003. pravilno primenili. kao što nema ni ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju) . Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odn. su bez značaja. 10289/96 od 30. Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i druge potomke koji su pozvani na nasleđe. Ugovor o doživotnom izdržavanju ima obligaciono-pravni karakter. Zakona o nasleđivanju) 289. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Rev. pa se o tome ne može odlučivati u ostavinskom postupku. ugovor se raskida.01.1997. ako pristanu.) SMRT I PROGLAŠENJE LICA ZA UMRLO (Član 206.

i oni su to na po jednoj idealnoj trećini njegove zaostavštine. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je ona vlasnik po osnovu nasleđa na jednoj idealnoj šestini nepokretnosti. _____/98.1992.2006. Supruga posle smrti svog bračnog druga sa kojim nije imala dece u drugom naslednom redu nasleđivanja ima paravo na polovinu udela koji bi njen pokojni suprug nasledio. već u skladu sa članom 12.132 - . Opštinskog suda u N…. ___/92. (Vrhovni sud Srbije. drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu odluku koja je i doneta na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja i utvrđenog obima zaostavštine pokojnog svekra tužilje. i supruga sada pok. Ž. koja nije raspravljana ni u momentu smrti sina ostavioca. sa roditeljima ostavioca i njihovim potomstvom i to jednu polovinu ove zaostavštine. navedenog zakona. sin i ćerka. a neo d momenta donošenja ostavinskog rešenja. Z. označenih rešenjem O. Njegovi zakonski naslednici su sporazumom. (Iz presude Okružnog suda u Nišu. Bez znanja tužilje. Gž. Član 212. Zakona o nasleđivanju reguliše da zaostavština po sili zakona u trenutku smrti ostavioca prelazi na njegove naslednike. Lice koje nije učesnik u ostavinskom postupku nema pravni interes da pobija rešenje o nasleđivanju. br. gde je po odricanju majke ćerka oglašena naslednikom na celokupnoj imovini. je testamentom izvršio raspodelu svoje imovine za života.NASLEDNO PRAVO Nasleđe se otvara smrću ostavioca tako da naslednik stiče pravo od tog momenta. Ž. br. Zakona o nasleđivanju propisuje da. 723/06 od 09. Suprug tužilje je naslednik svog pokojnog oca sa jednom trećinom udela.1990 godine.09. br. Ostavilac P. a što je tužena dužna da joj prizna. pokreću ostavinski postupak na zaostavštini svekra tužilje. god. u predmetu istog suda P.R. da su njegovi zakonski naslednici učesnice R. 2365/95) 291.11.Ž. godine. kada su njegovi zakonski naslednici bili supruga. supruga i ćerka – majka i sestra pokojnih. Član 11. supruga tužilje. PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE (Član 212. i J. Zakona o nasleđivanju) 292. pa je u momentu njegove smrti tužilja kao njegova supruga – naslednik jedne šestine svih nepokretnosti iz ostavinskog rešenja. stav 1. poravnanjem zaključenim 27. Pokojni svekar tužilje umro je oktobra 1998. Rev.05. umro 10.) 293. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je ostavilac pok. Po žalbi tužene. raspravili zaostavštinu . godine. koje su taksativno pobrojane u izreci presude.P. kad ostavilac nema potomstva spuružnik ne nasleđuje u prvom naslednom redu.

1995.. sud je bio dužan da utvrdi koji su zakonski naslednici umrlog tužioca i da li oni žele da stupe u parnicu na mesto umrlog tužioca. U prvostepenom postupku je utvrđeno da pok. Gž. 123. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je dalji postupak rasprave zaostavštine iza pok.2004. zaostavština nije pravilno označena. u smislu čl. Z.R. 677/95 od 30. potrebno je da se ostavi mogućnost naslednicima da se o tome izjasne. 10649/95) . Ukoliko bi se na mestu umrlog tužioca pojavili njegovi naslednici odnosno stupili u parnicu na mestu umrlog tužioca. onda to mogu učiniti samo svi naslednici koji kao sanaslednici imaju status jedinstvenih suparničara. Kako se ostavinski pokreće i vodi po službenoj dužnosti. Pre nego što sud odluči o obustavi postupka. i J.) 296. 658/04 od 19. Gž. P. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. nije imala bliskih srodnika kao zakonskih naslednika a. Budući da R. zavisno od odluke u parnici.. Z. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. sve i da Z. u tom delu. (Vrhovni sud Srbije. da poravnanje pobija u parničnom postupku. koji se već vodi. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.Ž. god.10. 297. Budući da se umešao u parnicu samo bračni drug tužioca. već svi naslednici. bez uticaja su izjave o nasleđivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih činjenica.. pa je stoga Okružni sud odbio kao neosnovanu žalbu učesnice R.) 295. u slučaju kada je umrli ostavio imovinu. Gž. kao i pravo na zakonsko nasleđivanje.) Kada pre okončanja ostavinskog postupka postane sporran obim zaostavštine. 380.1999.10. u stvari i nije učesnik u nasleđu iza pok. ZPP. P. to nisu ni učesnice R. koje takođe nije smetnja da se nastavi parnica za poništaj poravnanja kojim je rešeno pitanje nasleđivanja iza pok. a kako ostavilac druge imovine nije imao.133 - . P. obustavio.10. ne predstavlja prethodno pitanje u ostavinskom postupku. prvostepeni sud je bio ovlašćen da prekinuti postupak nastavi donošenjem pobijanog rešenja.) 294.nesporno je. osim one navedene u poravnanju.04. jer ne može samo jedan od više naslednika da preuzme parnicu. Gž. god.NASLEDNO PRAVO u potpunosti. Rev.1996. i da. ishoduje i drugačiji raspored zaostavštine pok. te da ona i nema pravnog interesa da pobija rešenje o nasleđivanju iza pok.god. ZON-a. Z. god. od kojih zavisi pravo na nasleđe. 5483/98 od 20. 10201/96 od 25. tač. Okolnost da se između trećih lica i sada pokojne vodi postupak o poništenju ugovora na osnovu koga je pokojna stekla pravo svojine na predmetnom stanu. zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca. Okružni sud je odbacio kao nedozvoljenu njenu žalbu kojom se prvostepeno rešenje pobija u navedenom delu. na osnovu čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 2. Pobijano rešenje nema to pravno dejstvo da sprečava učesnicu R. niti one ističu bilo kakav zahtev iz onoga što predstavlja njenu zaostavštinu.

da li ona zapravo traži poništaj nasledničke izjave iz navedenih razloga u smislu odredbe čl. tokom postupka raspravljanja zaostavštine. Zakona o nasleđivanju.2008. Zakona o obligacionim odnosima. Zaskona o nasleđivanju . Sve do završetka . (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. Gž.10.12. pa sud nije dužan da mu uruči rešenje o nasleđivanju. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu. 213. 1. Ostavinski sud je u obavezi. i 117.134 - .03.) 300. 4668/07 od 17. da testamentalnim naslednicima dostavi pismeni dopis kojim traži da se izjasne u roku od 15 dana o postavljenom zahtevu zakonskih naslednika na nužni deo.može se tražiti do završetka . 35/96 od 20. st. 65. Zahtev za poništaj nasledničke izjave o odricanju od nasleđa zbog zablude može se ostvariti do svršetka ostavinske rasprave pred prvostepenim sudom a nakon toga taj zahtev se može ostvariti samo u parnici pod uslovima propisanim odredbama čl. Iz obrazloženja: Jednom data naslednička izjava (negativna ili pozitivna) smatra se konačnom i važi kako u odnosu na zaostavštinu koja je predmet ostavinskog postupka tako i na docnije pronađenu imovinu. 2084/07 od 04. Zbog toga će prvostepeni sud u ponovnom postupku pozvati imenovanog naslednog učesnika da se izjasni. 4.okončanja ostavinske rasprave može se tražiti poništaj nasledničke izjave. Zakona o nasleđivanju) 298.1996. jer se do tog momenta može dati i nova naslednička izjava ukoliko se poništi prethodna. 220. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu. O.2007. Poništaj nasledničke izjave – shodno čl.) . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.god. 2552/97) 301. Gž. godine) 299.okončanja ostavinske rasprave. st. Lice koje se odreklo nasleđa nije naslednik. Od toga će zavisiti dalji tok postupka i odluka suda. jer se do tog momenta može dati nova naslednička izjava. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – mart 2002. god.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE OD NASLEĐA (Član 213. ukoliko se poništi prethodna. Gž.

Data naslednička izjava i rešenje o nasleđivanju vezuju stranke koje su učestvovale samo ukoliko se odnose na pravo nasleđa dok svakom od učesnika u ostavinskom postupku ostaje i dalje pravo da u parnici opstvaruje zahtev koji se zasniva na njegovom pravu svojine nezavisno od prava nasleđa. Rev 4229/98 od 09.135 - . god. god. (Vrhovni sud Srbije. pa se pronađe nova imovina.) 305. Gž. Neopoziva je izjava o odricanju od nasleđa.) 307.1999.) 306. (Vrhovni sud Srbije.2000. Rev. ili je data usled prevare ili u zabludi. Izjava kojom se ne osporava punovažnost testamenta o formi i sadržini ne predstavlja nasledničku izjavu.1999. god. (Vrhovni sud Srbije. ali se po .01.) 304. kao i izjava o prijemu nasleđa. koji je dao izjavu. pa ni sanaslednicima. 2565/99 od 26. Naslednik. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – maj 2004. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom.1198.01. 3100/98 od 13. Rev.) 303. Rev. 194/95) . Zakona o nasleđivanju) 302.NASLEDNO PRAVO PRIRODA IZJAVE O ODRICANJU I NJEN PONIŠTAJ (Član 214. Naslednička izjava data protivno odredbama Zakona o nasleđivanju čini ostavinsko rešenje nezakonitim.njegovoj pravnosnažnosti – ono ne može staviti van snage presudom parničnog suda. 6396/97 24. god. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Pravo na poništaj nasledničke izjave pripada samo licu koje jet u izjavu dalo a ne drugim licima. (Vrhovni sud Srbije.03.09. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu.

član 111. primio ustupljeni deo. Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog. Dakle. uz istovremeno ustupanje naslednog dela. U konkretnom slučaju utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog. Ovo zbog toga što takva izjava predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. date o ustupanju naslednog dela od strane jednog od naslednika. zabluda. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo tužilji. Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora. Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi učesnik M. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili prevarom). koju čine akcije navedenog Preduzeća. Tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti . Zakona o obligacionim odnosima. Nakon nasledničke izjave. nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi.O. Zakona o nasleđivanju) 308. ustupilac je legitimisan da traži njeno poništenje. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Ugovor je rušljiv kada ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna.136 - .član 117. ako je tom prilikom bilo mana u pogledu volje strana. rušljivi ugovori su oni koji proizvode pravna dejstva ali koji mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi (te se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. . tuženi i V. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca. Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica. stav 1. Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi. Rušljivost se primenjuje u materiji mana volje (pretnja. smatra se izjavom o prijemu nasleđa. Pošto je tuženi M. prevara) i kod ograničene poslovne sposobnosti. Zakona o obligacionim odnosima. To znači da njegovo poništenje može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. ako je izjava data u zabludi. tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje. a ne i sudovi po službenoj dužnosti). kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE U KORIST ODREĐENOG NASLEDNIKA (Član 216. pa je sud na osnovu odredbe člana 127. kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno . u smislu člana 216. Zakona o nasleđivanju. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu shodno odredbi člana 216. Zakona o nasleđivanju. stav 2.

shodno odredbi člana 216. Rušljivost se primenjuje u domenu mana volje (pretnja. kao i kod ograničene poslovne sposobnosti. Prema članu 117.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika. Rev. stav 1. koju čine akcije naznačenog preduzeća. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. u ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog. Iz obrazloženja: Ugovor je . Otuda se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica. . prevara). Zakona o nasleđivanju. Zakona o obligacionim odnosima. zabluda. u smislu člana 216. pa je sud na osnovu odredbe člana 127.rušljiv kada ga je zaključila ograničeno poslovno sposobna strana. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo navedenoj tužilji.O. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca.137 - . Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi. Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica. Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi imenovani učesnik. 804/08 od 03. tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti ugovora. U konkretnom slučaju. ako je izjava data u zabludi.04. Pošto je ovaj tuženi primio ustupljeni deo.prema članu 111. uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Zbog toga je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu . stav 2. Zakona o nasleđivanju. smatra se izjavom o prijemu nasleđa. što znači da poništenje ugovora o poklonu može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora. godine) 309. tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje. tuženi i lice V. Ustupilac je upravo zbog toga legitimisan da traži poništenje nasledničke izjave ukoliko je prilikom njenog davanja bilo mana u pogledu volje strana. Naslednička izjava o ustupanju naslednog dela data od strane jednog od naslednika predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. a ne i sudovi po službenoj dužnosti. Zakona o obligacionim odnosima . Rušljivi ugovori proizvode pravna dejstva ali mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog.2008. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili je prevaren). nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi.

Rev.) . god. bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za ustupanje. PREĆUTNI PRIJEM NASLEĐA (Član 219. pa je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju) 314.02. 10525/95) 313. i kao dvostrani pravni posao ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako sanaslednik prihvati ponudu. Ako su stranke u vreme raspravljanja zaostavštine znale za zaveštanje i njegovu sadržinu. 6752/97 od 01.01. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. Rev.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika. ali ga namerno nisu predale sudu.138 - . god. god. 4320/99 od 22. Rev. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanju svog naslednog dela. (Vrhovni sud Srbije. AKO JE DATA IZJAVA O PRIJEMU NASLEĐA (Član 220. god.10. ne mogu se – u takvim okolnostima – koristiti ptavom da u posebnoj parnici ostvaruju svoj zahtev. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude.2008. godine) Naslednička izjava o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. Kod pravnih poslova bez naknade bitnom zabludom smatra se i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze. 3298/99 od 10. kao ni koja su im prava i koji je značaj nasledničke izjave. (Vrhovni sud Srbije. odnosno ustupljeni deo nasleđa.) 312.2000.) 311.) 310.02. 3991/99 od 19.04. U slučaju odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika. 804/08 od 03. Gž. Zakona o nasleđivanju) Naslednička izjava neće biti u skladu sa zakonom ukoliko naslednicima nije predočeno šta predstavlja ostavinsku masu.1998. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.2000. Rev.2000. (Vrhovni sud Srbije. To semože primeniti i na izjavu o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. Rev.

1997. naslednička izjava i sporazum o deobi. godine). 870/95 od 28. može se tražiti poništaj izjave zbog eventualne zablude. Iz obrazloženja: Pravni prethodnik tužilaca umro je 1956.zakonska prekluzija. on će se raspraviti u parnici. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. to se ( kao i svako poravnanje ) i on može napadati i pobijati. jer Zakon o nasleđivanju tako nešto ne predviđa. godine a tužioci . 20 od 11. list FNRJ". Protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe . U slučaju da je sporazum o deobi sačinjen u zabludi.1995.NASLEDNO PRAVO 315. Gž.07.139 - . Zakona o nasleđivanju) 317. Kod davanja nasledničke izjave. budući da sporazum o deobi praktično predstavlja poravnanje pred sudom. Ostavinski sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika ( koji tvrdi da je bio u zabludi ) . god.5. god.04.sve do utuženja 1994. a ukoliko između naslednika postoji spor o tome. Prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina.1955. godine nisu tražili da se utvrdi da ostavinsku masu iza njihovog pravnog prethodnika ( supruga ) i oca čine nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva. U ostavinskom postupku se jasno razlikuju. 46/97 od 28.) NEZASTARIVOST PRAVA NA ZAHTEVANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 221. Iz obrazloženja: Jasno se razlikuju naslednička izjava i sporazum o deobi. isto će se ukinuti. Tužioci su na taj način prekludirani u pravu na ostvarivanje naslednog dela. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici.) 316. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. kojim je je propisano da pravo zahtevati zaostavštinu nasledniku ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za godinu dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine a najdalje za deset godina računajući od smrti ostaviočeve odn. po svojoj prirodi i domašaju.uputiti na parnicu.kao njegovi zakonski naslednici . pri čemu nema potrebe prekidati ostavinski postupak. . Prekluzija je nastupila na osnovu člana 144. od proglašenja testamenta. br. Međutim. ne bi trebalo postupati na isti način. Ukoliko je ostavinsko rešenje protivrečno nasledničkim izjavama.

255/2004 od 11. (Iz Presude Višeg suda u Kraljevu. Istim rešenjem je utvrđeno da pasivu zaostavštine čini dospelo novčano potraživanje imenovanog advokata . Gž. Zakonska prekluzija koja je nastupila.NASLEDNO PRAVO Tužioci su . U parničnom postupku tužilac ima pravo da potražuje od tuženog naplatu dugova (svojih potraživanja) pokojnog ostavioca kada su oni utvrđeni pravnosnažnim ostavinskim rešenjem. čak i pod pretpostavkom prihvatanja revizijskih razloga vezanih za nepostojanje uslova za sticanje svojine održajem zbog nesavesnosti tuženih.imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. godine tuženi je oglašen za naslednika na idealnoj 1/3 zaostavštine iza smrti ostavioca.) 318.05.12.god. god. Rok zastarelosti se računa od momenta smrti.140 - .2009.2003.1995.2004.610/95 od 03. 51/03 od 21. tužbeni zahtev nije osnovan iz iznetih razloga. To što tužilac nije prijavio svoje potraživanje do 24.07.2 1248/10 od 08. godine) . a na osnovu punomoćja izdatog od strane ostavioca u navedenom predmetu.06. Kako naslednici odgovaraju za ostaviočeve dugove. to drugostepeni sud nalazi da je osnovan tužbeni zahtev tužioca. a što sud navodi kao razlog za odbijanje tužbenog zahteva. ima za posledicu odbijanje tužbenog zahteva. Rev. nije od uticaja. Stoga. godine u ostavinskom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.ovde tužioca u naznačenom iznosu. Zakona o nasleđivanju) 320.) 319. jer je potraživanje tužioca utvrđeno pomenutim rešenjem koje je postalo pravnosnažno. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. a ne od sudske odluke ili podnošenja zahteva.11. koja se mora primeniti na materijalno-pravni odnos stranaka protekom zakonskog roka za ostvarenje zaostavštine . Gž. pa je obavezao tuženog da mu plati 1/3 navedenog iznosa.) OBIM NASLEDNIKOVE ODGOVORNOSTI ZA DUGOVE (Član 222. do njegovog prekida. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2003. god.1. Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 20.2010.izgubili pravo na zakonsko nasleđivanje. Gž. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila.

55 eura u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke otkupljuju efektivnu stranu valutu u mestu ispunjenja na dan isplate.16 ari u G." čiji je on bio direktor.12. blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Nadležni Okružni sud je naznačenom presudom od 21.141 - .kao zajmoprimca i tužioca . isplati iznos od 45. Zakona o parničnom postupku stranku mora da zastupa u postupku po reviziji. Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399.022. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi V.00 dinara. 2. Neosnovan je razlog revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. kao fizičkom licu." AD da pokojnom D.V.K. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog V. i prvostepenu presudu u stavu 1. presude obavezan je da tužiocu B. stav 2.V.prema datom nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra . Jer.2002.256.000 eura . i dopunskim rešenjem istog suda oglašen je za zakonskog naslednika svoga oca na svim pravima po osnovu poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u G.000 eura i na iznos od 1.58 eura. Navedeni iznos dat je na zajam isključivo ocu tuženih.02. kojim je obavezana Kompanija "D. godine pa do isplate. stavom 2. rešenjem Drugog opštinskog suda u B.NASLEDNO PRAVO 321. Kada je vrednost nasleđene imovine veća od novčanog iznosa koji je predmet ugovora o zajmu između ostavioca . sa domicilnom kamatom na iznos od 33. a koji je . istog. u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu stranu valutu na dan isplate. Vrednost nasleđene imovine je veća od visine duga u iznosu od 45.55 eura.kao zajmodavca. tačka 9. sa rokom vraćanja do 01. stav 2. sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate. Razlozi nižestepenih presuda nisu između sebe protivurečni. koji na osnovu člana 84. na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 1. sin zajmoprimca.12. na iznos od 1.a sve počev od 01. na iznos od 10. a ne u ime i za račun preduzeća "V. što je potvrdio i sada pokojni otac tuženih u periodu lečenja posle saobraćajne nezgode.256. Iz obrazloženja: Tuženi V.2002. tuženi su naslednici svoga oca . Tužilac je sada pokojnom imenovanom ocu tuženih u više navrata dao na zajam ukupan iznos od 45.55 eura. a ni sadržini dokaza izvedenih u postupku.u stanju lečenja posle saobraćajne nesreće bio sposoban za rasuđivanje i imao saznanje o svojim obavezama po osnovu ugovora o zajmu.M. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija neosnovana. Postojanje duga u navedenom iznosu i okolnosti da dug nije vraćen utvrđeno je iz dokaza izvedenih u postupku.233.256. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.36 ari i 1. onda su pravilno nižestepeni sudovi utvrdili obavezu zakonskog naslednika da vrati istu sumu novca koja je data na zajam. ovog Zakona na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.97 eura.150. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. a koji nije u ugovorenom roku vraćen. tačka 12.sada pokojnog D. u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. preko punomoćnika advokata.V. Pobijanom i prvostepenom presudom dati su razlozi o odlučnim činjenicama na kojima je zasnovana odluka o tužbenom zahtevu. i 4.000. je. . Tuženi V.M. u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze..2007. izreke potvrdio. godine. kao i na 1/2 idealnog dela nepokretnosti stambene zgrade površine 1.V..

proizilazi zaključak nižestepenih sudova o postojanju odnosa zajma između tužioca i oca tuženih. Kada je za naslednika imovine pokojnog proglašena država – Republika Srbija. br. po članu 222. Zakona o nasleđivanju i naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine. 454/06 od 29.2007. Kako je vrednost nasleđene imovine veća od iznosa koji predstavlja zajam. Iz obrazloženja: Rešenjem o izvršenju prvostepenog suda dozvoljeno je izvršenje pa se dužnik Republika Srbija obavezuje da isplati poveriocu iznos. pri činjenici da novčani iznos koji je predmet ugovora o zajmu nije u ugovorenom roku vraćen. na osnovu pravnosnažne presude. izreke prvostepene presude. pa je i izvršenje nedozvoljeno. proizilazi iz odredbe člana 222. Obaveza tuženog V. prvostepene presude nije utvrđen samo iz činjenice da je otac tuženih posle saobraćajne nesreće priznao postojanje odnosa zajma. Kako je veštačenjem utvrđeno da je vrednost imovine pokojnog veća od duga. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. godine ) 322.10. Iz okolnosti da je tužilac ocu tuženih dao na zajam iznos iz stava 1.03. Gž. nije bio u takvom stanju svesti da bi se iz njegove izjave mogao izvesti zaključak o postojanju duga prema tužiocu. Naime.. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu dužnika i potvrdio je prvostepeno rešenje. i 2. to postoji odgovornot Republike Srbije – naslednika shodno članu 222. Zakona o nasleđivanju. Neosnovano je isticanje u žalbi da nema odgovornoti tuženika – dužnika. izreke prvostepene presude. tada naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine shodno članu 222.NASLEDNO PRAVO Na utvrđeno činjenično stanje pravilnom primenom materijalnog prava odlučeno je kao u stavu 1. god. i 2. Zakona o nasleđivanju. Na osnovu člana 562. Zbog toga je neosnovan razlog revizije da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava. naslednik svoga oca..V. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze. Zakona o nasleđivanju.142 - . 1353/07 od 03. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog i država – dužnik je postala naslednik. pravilno je obavezan tuženi V. i 2. to je pravilnom primenom navedenih odredbi materijalnog prava. Odlučujući o reviziji. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije. Takođe proizilazi da je utvrđena obaveza dužnika – tuženika u parnici za isplatu tužiocu – poveriocu novčani iznos od..) . već i iskaza svedoka koji imaju saznanje da je tužilac ocu tuženih dao na zajam predmetni iznos te da je postojanje duga u utvrđenom iznosu priznavao i sada pokojni .. a zbog okolnosti da sada pokojni otac tuženih posle saobraćajnog udesa. prema razlozima pobijane i prvostepene presude. Vrhovni sud je cenio navode kojima se osporava postojanje potraživanja tužioca po osnovu ugovora o zajmu. Zakona o obligacionim odnosima. da tužiocu vrati istu sumu novca koja je data na zajam sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate. pa je u tom delu žalba neosnovana. Rev. tog suda.. a to je da nije utvrđen status zemljišta na kojima je dužnik postao naslednik. kojom je propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. U toj situaciji na obavezu naslednika ne utiče status zemljišta na kome je postao vlasnik. prvostepene presude. a zbog težine zadobijenih povreda od kojih je nastupila smrt.. Za takvu odgovornot dužnika ne utiče okolnost koja se u žalbi ističe.2006.pre doživljene saobraćajne nesreće. dug u iznosu iz stava 1. odlučeno kao u stavu 2. Međutim. na ime duga ostavioca.

. Zakona o nasleđivanju . Na to upućuje odredba člana 212. ostaviočeva obaveza naknade štete tereti naslednika po sili zakona kao dug ostavioca. br. a koja tužiocu nije naknađena pre smrti ostavioca. iz P. A. 1491/2005 od 4.prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev Međutim.. jer naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Zakona o nasleđivanju . Zakona o nasleđivanju.I. Iz obrazloženja: Tužilac je protiv tuženog .143 - .NASLEDNO PRAVO 323. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara samo do visine vrednosti nasleđene imovine."zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti" i odredba člana 222.otvara čovekovom smrću. činjenica da visina štete nije utvrđena pre nastupanja smrti štetnika nije od uticaja na pravo oštećenog da štetu zahteva od naslednika.jer u ostavinskom postupku nije nasledio obavezu naknade štete koju je tužilac pretrpeo.. iz O. i to po sili zakona samom činjenicom smrti. M.2002. Zbog toga.020. A.000.12. istog Zakona . pre smrti ostavioca koji je preminuo 25. podneo tužbu radi naknade štete. I._____/99 od 10.00 dinara. koji je i preminuo od posledice ovog požara.saglasno odredbi člana 206. koja je -prema utvrđenju prvostepenog suda . god. da potraživanje u navedenom izvršnom postupku iznosi 9. P. br._______/9 KO O… kao 1/2 zemljišta .600 DM s kamatom. Naslednika tereti obaveza naknade štete koja je dospela pre smrti ostavioca a koja tužiocu nije naknađena od strane ostavioca. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac potražuje od tužene Republike Srbije primljeni deo cene po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti (izostanak zakonske forme) zaključenog sa sada pok.10. stav 1.placa na koje se ova kuća nalazi.nastala 10. i to pod uslovima i u obimu propisanim članom 222. Sa obrazloženjem da tuženi nije pasivno legitimisan . bila 1/2 stambene zgrade u O. 1999. jer ostaviočevi dugovi postaju u trenutku otvaranja nasleđa dugovima naslednika a nasleđe se .I.____/99 radi naplate novčanog potraživanja neparničara M.11. godine ). smatra dospelom od trenutka nastanka štete. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. u smislu odredbe člana 186. 02. na naslednika prelaze i prava i obaveze ostavioca. postojeće na kp.... br. Naime. Jer.u konkretnom slučaju .sina i naslednika pokojnog O. I. .."naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine". posebno zbog toga što pre smrti oca tuženog pravo tužioca za naknadu štete nije ni utvrđeno .obaveza naknade štete koja se. da je vrednost nepokretnosti u tom postupku procenjena na 1. tvrdeći da ju je pretrpeo u požaru koji je izazvao otac tuženog O.. Dug ostavioca je . biv. ovakav stav prvostepenog suda nema uporište u materijalnom pravu. Zakona o obligacionim odnosima.) 324. zatim da je ova nepokretnost predmet izvršenja u postupku I. na osnovu izvršne isprave. godine ( dakle. čiji je zakonski naslednik tužena Republika Srbija. Imajući u vidu da je predmet zaostavštine pok.2002.2006. Gž.

____/99 od 10.2006. 222. i 558. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. što bi bilo u suprotnosti sa odredbom čl. stav 1. 52/74. 1/80) odnosno čl.05. niti u koju svrhu je ovaj iznos utrošen. već bi imao pravo da traži izvršenje i na drugoj imovini tuženika. Tužena kao naslednik svog pokojnog supruga iza kojeg nije ostala nikakva imovina za nasleđivanje ne odgovara za ostaviočeve dugove u smislu člana 140. 2. Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio. god. tužilac kao izvršni poverilac ne bi bio ograničen da protiv tužene Republike Srbije traži izvršenje samo na imovini koja je bila predmet nasleđivanja. tek u toj meri (vrednosti) tuženik će moći da odgovara za sporni dug u ovoj parnici. br. i 562. A. ispostavilo bi se da bi tužena Republika Srbija odgovarala za dugove ostavioca i svojom sopstvenom imovinom. a ako šta ostane. 559. a sa takvom ocenom slaže se i drugostepeni sud. Gž. Zakona o nasleđivanju ("Sl. usvajanjem tužbenog zahteva prema tuženoj Republici Srbiji. godine i da dovede u odnos te dve vrednosti pa tek onda da razmotri ima li mesta i u kom obimu obavezivanju tužene Republike Srbije da tužiocu vrati iznos spornog novčanog potraživanja. Zakona o nasleđivanju ("Sl. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti saglasno navedenim primedbama.144 - . po navedenom izvršnom predmetu. zatim koliko iznosi dug ostavioca. 428/06 od 30. ZON-a utvrditi najpre vrednost nasleđene imovine i vrednost duga pok. Ovo zbog toga što ako bi vrednost imovine u potpunosti zalegla za potraživanje u vezi s kojim teče izvršni postupak. 02. tako što će radi pravilne primene čl.557. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik SRS". M. br. propisuje da naslednik . 222. Zakona o nasleđivanju. 1999. istog zakona dužan da mu taj iznos vrati. 46/95). Zakona o nasleđivanju. radi pravilne primene navedenog propisa prvostepeni sud je bio dužan najpre da utvrdi koliko iznosi vrednost nasleđene imovine. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je dao na zajam pokojnom suprugu tužene određeni novčani iznos u nemačkim markama o čemu je sačinjena i pismena isprava. 222. Zakona o obligacionim odnosima kao i da je u smislu čl. prvostepeni sud pogrešno nalazi da vođenje postupka izvršenja u navedenom predmetu i postojanje ostaviočevog duga prema neparničaru M. st. br. Sporno je da li je tužena kao zakonski naslednik svog pokojnog supruga u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos. br. 1/80). jer u slučaju donošenja pravosnažne presude o usvajanju tužbenog zahteva tužioca. Prvostepeni sud je zaljučio da tužena nije u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos.) 325. Naime. I. Tužena nije imala znanja da je njen sada pokojni suprug uzeo na zajam od tužioca označeni iznos deviza. glasnik SRS". Odredbom člana 140. Nije sporno da je sada pokojni suprug tužene dugovao tužiocu tuženi iznos u smislu odredbe čl. nema značaja za vođenje ove parnice. 222.i glasnik SRS". po kojoj naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Iza smrti pokojnog supruga tužene nije ostavila nikakava imovina. odnosno člana 222. 1. glasnik SRS".NASLEDNO PRAVO kao i na pozivanje tuženika u odgovoru na tužbu na odredbu čl. br. po presudi P. stav 1. st. 46/95). Zakona o nasleđivanju ("Sl. 52/74. br.

To znači da naslednik za dugove ostavioca odgovara samo ako u vrednosti njegovog naslednog dela za njih postoji pokriće. kako to iz utvrđenih činjenica proizilazi. tako da se obavezuju tuženici da plate solidarno tužiocima navedeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom. pošto prema utvrđenim činjenicama ne proizilazi da je zajam koji je pokojni suprug tužene uzeo od tužioca utrošen za podmirenje tekućih potreba bračne zajednice. Presudom drugostepenog suda.) ODGOVORNOST SANASLEDNIKA (Član 224. ZOO.09. Zakonski naslednici odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. Naslednik stupa u prava i obaveze poverioca tj. Zakona o nasleđivanju) 327. U konkretnom slučaju pokojni suprug tužene nije imao nikakve imovine za nasleđivanje. Pored toga tužena nije odgovorna za dugove svog sada pokojnog supruga ni svojom posebnom imovinom u smislu člana 336. stupanja u prava poverioca odn. a tužioci su kupili nepokretnost u delovima od po ½ a shodno članu 104. Na utvrđeno činjenično stanje. Pitanje pravnog sledovanja. (Iz odluke Okružnog suda u Kraljevu.NASLEDNO PRAVO odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.05. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima. god. a što je slučaj kod nasleđivanja. niti za obaveze koje po opštim propisima terete oba bračna druga. preinačena je prvostepena presuda. to tužioci imaju pravo na povraćaj kupoprodajne cene radi povraćaja u pređašnje stanje. Gž. 1194/96 od 03. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su dužni da plate tužiocima navedeni novčani iznos u delovima od po ½ sa zakonskom zateznom kamatom. pa pošto je odgovornost naslednika za dugove ostavioca ograničena do visine vrednosti nasleđene imovine to proizilazi da tužena kao naslednik pokojnog supruga u smislu citiranog propisa nije dužna da izvrši isplatu utuženog iznosa tužiocu kao dugovanje njenog pokojnog supruga. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Iz spisa proizilazi da je poništen ugovor o kupoprodaji zaključen između tužilaca kao kupaca i pravnog prethodnika tuženih kao prodavca.) 326. god. u obaveze dužnika iz izvršne isprave je takvo da se u odnos potraživanja može preći na više načina. 1442/96 od 22. odgovara za njegove dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.1997. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno . Kako je ugovor poništen.145 - . Gž.1997.

1997. god. Okončanja ostavinskog postupka zajednički upravljaju i raspolažu imovinom koja je predmet ostavine. Gž. god. god. Zakona o nasleđivanju) 329.01. Nije sporno da je nasledni deo tuženih veći od ukupne obaveze tuženih. Zakona o nasleđivanju) 331. može svoja prava ostvariti u posebnoj parnici. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. (Vrhovni sud Srbije. Rev. utvrđene ovom presudom. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 440/05 od 19. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.04. Zbog toga je prvostepena presuda preinačena i odlučeno kao u izreci.) PRAVO NA DEOBU NASLEDSTVA (Član 228. Zakona o nasleđivanju. Naslednik koji je snosio troškove sahrane ostavioca ima obligacioni zahtev prema ostalim naslednicima za srazmerno učešće u tim troškovima i taj zahtev može ostvariti u posebnoj parnici. Prodavac iz ugovora je u međuvremenu umro. god. 1471/95 od 23. Gž.1997.2005.01.) . br. Gž.) 328.2000.) PRAVO NASLEDNIKA KOJI JE ŽIVEO ILI PRIVREĐIVAO U ZAJEDNICI SA OSTAVIOCEM (Član 232. 163/95) NASLEDNIČKA ZAJEDNICA (Član 229. 12136/96 od 22. shodno članu 224. Zakona o nasleđivanju) 330. 7169/99 od 16. Gž. Naslednik koji nije u toku ostavinskog postupka zahtevao izdvajanje iz zaostavštine imovine po osnovu sticanja u braku.10. Posle punovažnog poravnanja suvlasnički udeli su definitivni te se o ovome više ne može voditi spor.146 - . Naslednici do deobe odn.NASLEDNO PRAVO pravo. a tuženici su njegovi zakonski naslednici i oni odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu.

U pogledu blagovremenosti tužbe. 3. naslednici sada pok.1996. 1/80 i 25/82) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa (u daljem tekstu: ZON).147 - . i da zaostavštinu ne potražuje. po nalaženju Okružnog suda. prvostepeni sud pogrešno nalazi da se imaju primeniti pravila o ponavljanju postupka.M. već o nasledničkoj tužbi.02. Dakle. ZPP-a. M. godine.O.02. Nasledniku prestaje pravo na nasleđe. M.11. god. ako u zakonskom roku nije zahtevao zaostavštinu.. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. glasnik RS". 52/74. u ostavinskom postupku iza pok. umro je 12. 46/95. Gž. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je utvrđeno da su tužioci po osnovu prava predstavljanja preko njihove majke R.) PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (Član 237. prema odredbi čl. u konkretnom slučaju. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 2. Prema tome.1997. s obzirom na okolnost da se njihova majka R. i 131. br. god.N. pa kako se ima smatrati da je nasleđe otvoreno danom smrti ostavioca. st. Pok. br. koji nisu ni morali da učestvuju u postupku. Okružni sud je na osnovu čl. Prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu čl.. Stoga.12. 1) dok prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina (st. iz R. glasnik RS". Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje bilo nepotpuno utvrđeno.2005. ukinuo prvostepenu presudu. 101/03) primenjuje se Zakon o nasleđivanju ("Sl. odrekla nasleđa. pa se ovde ne radi o ponavljanju postupka. ne radi se o izjavi o odricanju od nasleđa i ne primenjuje se pravilo iz čl. Zakona o nasleđivanju) 333. Naime. svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način.NASLEDNO PRAVO 332. u celini izmiren u pravu nasleđa. prvostepeno rešenje će se ukinuti. st. protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe. 12215/96 od 18. 46. Ako je naslednik u žalbi protiv rešenja o nasleđivanju postavio zahtev da se iz zaostavštine ostavioca izdvoji njegova posebna imovina.. Gž. iz R… njihovog dede po majci R. po kojoj pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine. 2). u konkretnom slučaju. 1579/05 od 15. ZON-a. 1. a tužioci nisu pozivani na nasleđe po pravu predstavljanja njihove majke. st. 139. a najdalje za 10 godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta (st. ostavinski sud nije ni bio dužan da po pravu predstavljanja njihove majke na nasleđe poziva tužioce. sa naslednim udelom od 1/3 imovini bliže označenoj u izreci prvostepene presude. ZON-a. 377. U ovoj pravnoj stvari tužioci zahtevaju zaostavštinu ostavioca pok. ZON-a. br.O. kada je naslednik u ostavinskom postupku izjavio da je poklonom učinjenim od ostavioca. važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl..) . prema odredbi člana 237. M.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful