3.1.3.

NASLEDNO PRAVO

NASLEDNO PRAVO

PREDMET NASLEĐIVANJA (Član 1. Zakona o nasleđivanju)

1.
Ako je propisanim pravnim aktom njegovom nosiocu već priznato pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, isplata naknade za period u kome je titular bio živ prestaje da bude lično pravo koje se gasi njegovom smrću i postaje imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Pokojni suprug tužilje bio je korisnik prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, koju je ostvarivao u periodu od 07.04.1998. godine pa do 17.12.2005. godine. Suprug tužilje preminuo je 31.01.2006. godine, a naknada je isplaćivana u skladu sa rešenjem koje je doneo tuženi, u odgovarajućim iznosima do 31.08.2001. godine, a od 01.09.2001. godine pa do dana do kada je naknada isplaćivana iznos određen rešenjem umanjen za 39 %. Pri tome, tužena nije donela novo rešenje kojim bi odredila visinu naknade u drugom iznosu. Inače, tužilja je pravnosnažnim ostavinskim rešenjem nadležnog suda oglašena za naslednika na zaostavštini pokojnog supruga. Kod ovakvog stanja stvari prvostepeni sud zaključuje da je isplata naknade po osnovu nezaposlenosti lično subjektivno pravo koje prestaje smrću nosioca tog prava, pa je tužbeni zahtev odbijen. Stav je Okružnog suda da se ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti, jer je usled pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Naime, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, prema odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, lično – subjektivno pravo koje postoji do trenutka smrti njegovog titulara. Pravilan je, isto tako, i zaključak da je ovo pravo subjektivnog karaktera, pa zbog toga nije nasledivo i ne ulazi u zaostavštinu za slučaj smrti njegovog nosioca. Međutim, pravo na novčanu naknadu pripada korisnicima ovog prava iz čl. 108. navedenog Zakona, pod uslovima propisanim preostalim odredbama, ali u cilju obezbeđivanja minimalnih sredstava radi egzistencije nosioca prava i članova njegovog domaćinstva. Kada je pravo na novčanu naknadu propisanim pravnim aktom već priznato njegovom nosiocu, isplata naknade za period kada je titular bio živ više ne predstavlja lično pravo koje se gasi njegovom smrću, već je imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Dakle, sve dospele a neisplaćene mesečne rate, u periodu u kome je nosilac prava bio živ, predstavljaju imovinsko pravni zahtev koji može biti predmet nasleđivanja. To se odnosi i na pravo da se za ovaj period u postupku pred sudom ostvaruje naknada štete ukoliko je zbog nezakonitog načina njenog obračuna ista nastupila u vidu razlike između iznosa naknade koji je bio utvrđen pravnosnažnim i konačnim pravnim aktom i stvarno isplaćenog iznosa u istom periodu. Prema tome, samo pravo na naknadu se ne može naslediti jer je lično subjektivno i prestaje smrću njegovog titulara, ali pravo na isplatu zaostalih rata kao i pravo na naknadu štete zbog nezakonite isplate za vreme života titulara je imovinsko pravo i čini deo zaostavštine njegovog nosioca. Iz navedenog proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. 1 st. 2 Zakona o nasleđivanju, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. (Rešenje Okružnog suda u Nišu, Gž. 1225/08 od 31.03.2008. godine)
-2-

NASLEDNO PRAVO

2.
Ako u trenutku smrti ostavilac nije bio vlasnik nepokretnosti koje su od njega ranije nacionalizovane, predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju tih nepokretnosti je neosnovan. Prema Zakonu o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, u postupku se predlagači mogu legitimisati kao naslednici ranijeg vlasnika osnovnim rešenjem o nasleđivanju. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je pouzdano utvrđeno, a nije ni bilo sporno, da je rešenjem istog suda O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, raspravljena zaostavština ostavioca pok. D. P. i da su za naslednike njegove zaostavštine oglašeni njegovi sinovi, ovde učesnici kao predlagači, D. P. i M. P. Pri okolnostima koje u predlogu za donošenje dopunskog rešenja ističu učesnici da je ostavilac bio vlasnik nepokretne imovine koja je nacionalizovana još 1959. godine, nije bilo uslova za donošenje dopunskog rešenja s obzirom da u trenutku ostaviočeve smrti, 1993. godine, ostavilac nije bio vlasnik te, ranije nacionalizovane, imovine u pogledu koje se traži donošenje dopunskog rešenja, pa je prvostepeni sud doneo pravilno rešenje o obustavi postupka na osnovu čl. 113. st. 1. ZVP-a. Neosnovano je isticanje u žalbi da predlagači imaju pravni interes za donošenje dopunskog rešenja koji se sastoji u tome što je donet Zakon o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, te da im je dopunsko rešenje potrebno kako bi u postupku primene tog zakona na pravno valjan način dokazali pravni interes za ostvarenje prava iz tog zakona, te da se ovde u stvari radi o nasleđivanju prava na eventualnu naknadu ili vraćanje nacionalizovane imovine, zbog toga što se predlagači, u postupku primene navedenog zakona, mogu legitimisati kao naslednici pok. D. P., rešenjem o nasleđivanju O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, kao i zbog toga što ostavilac u trenutku smrti nije imao drugih nepokretnosti niti prava koja bi mogla biti predmet nasleđa osim onih nepokretnosti koji su bliže navedeni u označenom rešenju o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1550/05 od 11.11.2005. god.)

3.
Dok traje ostavinski postupak, može se staviti zahtev za odvajanje imovine od zaostavštine. Ako to nije učinjeno, onda se takav zahtev može staviti u parničnom postupku. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava zaključak drugostepenog suda, da zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika predstavlja sporedni zahtev koji je inkorporiran u vođenju I ostavinskog postupka o kojem odlučuje ostavinski j sud, pred kojim se vodi postupak raspravljanja zaostavštine, jer se odvajanje zaostavštine od imovine , naslednika može ostvariti u ostavinskom postupku, ali samo dok on traje. Kako je u konkretnom slučaju ostavinski postupak pravnosnažno okončan, a zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika nije istaknut u toku trajanja ostavinskog postupka, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se navedeni zahtev može ostvariti u parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4114/03 od 14.01.2004. god.)
-3-

.2003. ovo reguliše. J. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. oktobra 1998. koje je prvostepeni sud i primenio.J.NASLEDNO PRAVO 4. 97. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. propisano je da se nasleđivati mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. do člana 131). godine.1993. Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. zbog čega se tu imaju primenjivati odredbe Zakona o obligacionim odnosima. J. Kao njegovu zaostavštinu njegova supruga prijavila je prava po rešenju preduzeća "V. Zakona o nasleđivanju ("Sl.) 5. jer su ta prava lična tj. ZVP u vezi člana 2.. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Rev.12. ne isključuju mogućnost da naslednici ostavioca postignu sporazum i o deobi naknadno pronađene imovine. Gž. Kod naknadno pronađene imovine. godine. prvostepeni sud je trebao da povodom zahteva zakonskog naslednika P. ali se ne odnosi na deo o kamati. čl. raspravljena rešenjem prvostepenog suda. Naime. 4212/03 od 24.". S obzirom da odredbe Zakona o vanparničnom postupku.12. ____ od 13. godine. te da su se stekli zakonski uslovi za obustavljanje postupka raspravljanja zaostavštine iza pokojnog J. odredbom člana 2.2003. br. Lično imovinsko pravo je tesno vezano za ličnost svog imaoca. preminuo je 3. koje uređuju pitanje rešavanja naslednopravnih zahteva posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju (član 128.. 4346/02 od 13. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da navedeno pravo ne može biti predmet nasleđivanja u smislu člana 113. poslovni broj ______ od 15. pa zato prestaje njegovom smrću i ne može biti predmet zaostavštine. usled čega ne ulazi u sastav zaostavštine koja se obrazuje za slučaj smrti tog lica. glasnik RS". s'obzirom da je u pitanju materijalna šteta. vezana za ličnost osiguranika.1975. za raspravljanje naknadno pronađene imovine ostavioca zakaže -4- . ostavilac V. Iz obrazloženja: Iz sadržine spisa predmeta proizilazi da je zaostavština iza pokojnog D.. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu. god. J. Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju.09. god. te prestaje smrću titulara.) 6. Pravno su neosnovani žalbeni navodi tuženog da naslednici ne mogu nasleđivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. kojim je ostaviocu dat na korišćenje jednoiposoban stan u naselju B. V. sud ima obavezu da sa sigurnošću utvrdi predmet ove imovine i ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. broj 52/74). Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.02.. Pravo iz pomenutog rešenja kojim je ostaviocu dat na korišćenje predmetni stan je lično imovinsko pravo koje je tesno vezano za ličnost svog imaoca – nosioca prava. te da su u postupku raspravljanja zaostavštine zakonski naslednici ostavioca postigli sporazum o njenoj deobi. a ne nematerijalna..

Stoga.1999. Rešenjem u ostavinskom postupku se ne može vršiti brisanje tj. tačke 3. odredbom člana 1. Zakona o nasleđivanju je regulisano da zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca.______. -5- ..NASLEDNO PRAVO ročište i utvrdi da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine.09. Naime.) 9. utvrđena je naknadno pronađena imovina iza smrti pokojnog. Rev.2002.02.. 7323/98 od 13. prvostepeni sud treba da razmotri zahtev učesnika – podnosioca žalbe sa aspekta primene člana 1. Protiv navedenog rešenja učesnik – supruga ostavioca je izjavila žalbu.. Okružni sud u Č. ukinuo dopunsko rešenje Opštinskog suda u G. što je ponovila i u žalbi. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno: U konkretnom slučaju. je svojim rešenjem Gž. još u toku postupka. a osim toga ni sa sigurnošću utvrdio sastav naknadno pronađene imovine ostavioca. _____. br. Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti . od________ godine. 480/02. jer ako su to novčana sredstva na računu (štednji). valjalo je uvažavanjem žalbe supruge ostavioca doneti odluku kao u izreci. O. ili pak zahtev koji se odnosi na stvari stečene njenim doprinosom u bračnoj zajednici. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. od _______ godine. Zakona o parničnom postupku. onda predmet naknadno pronađene imovine čini i kamata na ta sredstva. Naime. Zakona o nasleđivanju u novom postupku.2000. (Vrhovni sud Srbije. pa su za nabrojane pokretne stvari. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo. doneti novu odluku kojom će raspraviti naknadno pronađenu imovinu ostavioca. br. bez obzira da li je za naslednika oglašeno po osnovu zakona ili po osnovu testamenta. god.05.) 7. Kako prvostepeni sud to nije učinio. a shodnom primenom člana 380. pa pošto ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će zakazati ročište i sa sigurnošću utvrditi predmet naknadno pronađene imovine.. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž. od 25. odnosno da te stvari ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca. Iz obrazloženja: Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u G. za naslednike proglašena određena lica.god. br. 1001/2000 od 05. uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pravo korišćenja grobnog mesta pripada licu koje je oglašeno za naslednika. Prvostepeni sud se nije izjašnjavao o sadržini tog podneska niti je tražio od učesnika da se izjasni da li je u pitanju zahtev koji se odnosi na predmete domaćinstva manje vrednosti.) 8. učesnik – supruga pokojnog je podneskom tražila od suda da pokretne stvari pripadnu njoj u svojinu.

ostavinski sudija je dužan da na osnovu zadnjeg katastarskog stanja ili katastarskih podataka .917/95) -6- . (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Ako naslednici ne postave zahtev da se poništi čitav ugovor kojim je ostavilac otuđio zajedničku imovinu stečenu u braku. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Gž. 10550/95) 12. Sud pravilno zaključuje da sve to nije dovoljan osnov za sticanje svojine na imovini i da je samo nacionalizacija sporne nepokretnosti izuzela nepokretnost iz imovine pravnog prethodnika tužilaca. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca trećim licima u ostavinskom postupku nije ni predviđeno ni dozvoljeno Upravo suprotno. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.04. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Rev. upisane na ime ostavioca. 744/95 od 05. Gž. (Vrhovni sud Srbije. Sporna nepokretnost je postala društvena svojina rešenjem komisije za nacionalizaciju i izuzeta iz državine pravnog prethodnika tužilaca. Gž. bračni drug i ostali naslednici mogu ostvariti svojinska. Dopunsko rešenje o nasleđivanju kojim su tužioci oglašeni za naslednike je irelavantno kao i činjenica da se u katastarskom operatu sporna imovina vodi na pravnog prethodnika tužioca.853/95) 14. Ukoliko se dokaže suvlasničko pravo ostavioca na stanu kao bračne tekovine.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Brisanje odn. Gž. Nakon ostavinskog postupka nema smetnji da supruga ostavioca po pravilima parničnog postupka ostvari svoje pravo svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. Ukoliko treća lica polažu pravo na imovinu ili na deo te imovine.02.1997.) 10. Imovina stečena u porodičnoj zajednici predstavlja zajedničku imovinu svih članova domaćinstva koji su privređivali u vreme sticanja imovine i njihovi suvlasnički udeli zavise od doprinosa sticalaca u sticanju te zajedničke imovine. odnosno nasledna prava samo na delu zajedničke imovine kojom ostavilac nije mogao raspolagati. god. oni utvrđivanje prava svojine na toj imovini mogu tražiti samo u parnici. 2976/95) 13. isto pravo će biti predmet nasleđivanja. 523/97 od 22. 1996. god.raspodeli imovinu ostavioca koja je u javnim knjigama upisana na njegovo ime.) 11.

niti je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.br. (Vrhovni sud Srbije. Legatar je primio legat konkludentnom radnjom. nema zakonskih uslova da se takvom detetu prizna pravo na nasleđe iza smrti njegovog pretpostavljenog oca. jer se nije izričito izjasnila u ostavinskom postupku da li ga se prihvata ili odriče legata. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. samo ako se može sa izvesnošću zaključiti da postoji volja da se legat prihvati. Rev. god.NASLEDNO PRAVO OSNOVI NASLEĐIVANJA (Član 2. Gž.1998. 1431/2005 od 24.) -7- .1995. odnosno nije dokazao da je zakonski naslednik ostavioca. Ako ostavilac za života nije priznao za svoje vanbračno dete ni pred jednim organom. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu. Gž. shodno odredbama Porodičnog zakona. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.god. 4122/95 od 12. koju je i štitila od tuženika i pred sudom. prava doživotnog stanovanja. Žalbom se osnovano prigovara na takav zaključak prvostepenog suda pošto navodi da je tužilja supruga ostavioca i da su oni živeli u predmetnom stanu. čime je jasno izrazila volju da taj stan koristi. Iz obrazloženja: Tužilja se .2005.04. Zakona o nasleđivanju) 16.po mišljenju prvostepenog suda . god.1998.685/98 od 30. god. a s obzirom na okolnosti u kojima je radnja preduzeta.04. Zakona o nasleđivanju) 15. koji je posle smrti supruga tužilja nastavila da koristi očekujući da će na ime svog nužnog dela dobiti svojinu na tom stanu.) 18.) SPOSOBNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 3. Gž.1521/98 od 08.10. Učesnik koji smatra da je zakonski naslednik ostavioca može podneti tužbu za utvrđivanje očinstva.04. ) 17. Može smatrati da se tužilja konkludentnom radnjom prihvatila legata u vidu doživotnog uživanja u stanu pošto je nakon ostaviočeve smrti u neprekidnoj državini predmetnog stana. Sud će odbaciti žalbu kao nedozvoljenu ukoliko žalilac nije naslednik lica čija je zaostavština raspravljena.prihvatila legata.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju. izdržavanje nije ni bilo potrebno. Prema tački 4. Briga o ocu sa njegove strane nije izostala njegovom krivicom. Ne može se govoriti ni o uskraćivanju pomoći ostaviocu. sada pok.NASLEDNO PRAVO NEDOSTOJNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 4. Do 1992. istaknuti razlozi za nedostojnost tužioca da nasledi svog oca. -8- . br. ovog člana. Zakona o nasleđivanju („Sl. ovog člana. nisu ispunjeni.2006. A. tačka 5. 46/95) propisano je da ne može naslediti po osnovu zakona ili zaveštanja.) 20. izuzev vojnom obvezniku koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane.. 4. onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca. Iz obrazloženja: Odredbama čl. na stranci koja to tvrdi. a do smrti ostaviočeve ne vrati se u zemlju. Rev. ne može se naslediti na osnovu za-kona ili zaveštanja niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je). niti je to pokušao. ovog člana. M. a od te godine nije bilo kontakta. Prema stavu 2. U toku postupka u prilog ovih svojih tvrdnji tužilja nije pružila odgovarajuće dokaze. A. O nedostojnosti za nasleđivanje sud vodi računa po službenoj dužnosti. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ali je teret činjenične tvrdnje i dokaza da ova nedostojnost postoji. M. tužilac je vanbračni sin pok.11. niti mu je uskratio nužnu pomoć. Nije se teže ogrešio o zakonske obaveze izdržavanja prema njemu. Zakona. godine imao je retke kontakte sa ocem. M. 2870/05 od 14. Između njih je bilo samo svađe. ili je to pokušao. Tužilac nije umišljajno usmrtio svoga oca. stav 1. nedostojan je onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja. Oproštaj mora biti učinjen u obliku potrebnom za zaveštanje. Nisu postojali ni drugi razlozi koji bi ukazivali na nedostojnost za nasleđivanje oca. Zato je sud o postojanju (nepostojanju) tih činjenica izveo zaključak primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 221a ZPP. Nije se teže ogrešio o obaveze izdržavanja. ostavilac može oprostiti nedostojnost. a pok. glasnik RS“ br. Prema stavu 1. jer to ne proizilazi iz izvedenih dokaza. Svog oca je upoznao kada je imao 10 godina. Preko oca je primao penziju svoje majke. god. Ne može se zakonom isključiti iz prava na nasleđivanje lice (vojni obveznik) koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. niti steći kakvu korist iz zaveštanja vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da nema osnova za primenu člana 4. Iz obrazloženja: Razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. U konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju) 19. A. ili uskratio nužnu pomoć. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Zakona o nasleđivanju koji rguliše pojam nedostojnosti za nasleđivanje. tačka 1. Prema članu 5. sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti.

br. i 62). kao i mogućnosti eksproprijacije nepokretnosti. Nedostojno je za nasleđivanje lice koje je grubo zanemarivalo svoju obavezu roditeljeskog izdržavanja i staranja o ponašanju deteta. niti je takva mogućnost izričito rezervisana za zakon. i 2.09. Nedostojan je da nasledi. Ustav je predvideo ograničenja prava svojine prema prirodi i nameni nepokretnosti (čl.br.01. odnosno ograničenja prava svojine na nepokretnosti kad to zahteva opšti interes utvrđen na osnovu zakona (čl. Nedostojno je da nasledi. Gž. uređivanje uslova i načina ostvarivanja Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje u skladu sa zakonom. kao što je to u konkretnom slučaju učinjeno propisivanjem ograničenja naslednih prava određene kategorije vojnih obveznika. kao i prava samostalnog raspolaganja učinjena su radi ostvarivanja dužnosti odbrane zemlje. (Vrhovni sud Srbije. tačka 5.1998. 4. Ustava). ne daje ovlašćenje zakonodavcu da to pitanje uredi tako da određena lica isključi iz prava nasleđivanja.1996. stav 1. 4333/96 od 27. već sa njegovim ogrešenjem prema državi. (Vrhovni sud Srbije. Osporena odredba Zakona po oceni Ustavnog suda. 59. ograničenje prava na nasleđivanje. samo ako je to neophodno. razlog nedostojnosti koji nije vezan za odnos prema ostaviocu. pa je stoga nesaglasna sa Ustavom zakonska odredba koja uskraćuje pravo ostavioca da slobodno raspolaže svojom imovinom. Zakona o nasleđivanju nije u neposrednoj vezi sa moralnim prekršajem naslednika prema ostaviocu. da se tretira pravno jednako. kako na osnovu zakona tako i na osnovu testamenta. koji utvrđuje princip pravne jednakosti građana.10266/96 od 08. 03.NASLEDNO PRAVO Iz iznetog proizilazi da razlog nedostojnosti iz osporenog čl. tako što će jednom Ustavom zajemčeno pravo ograničiti radi drugog. Rev. Rev. god. god. koje se odalo uživanju droge.11. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Ustava). Ustava. nesaglasna je i sa članom 13. lice koje prebegne iz zemlje da bi izbegao osudu za teže krivično delo. jer je to nesaglasno sa ustavnim odredbama kojima se jamči pravo svojine i pravo na nasleđivanje (čl. onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja koju je imao prema ostaviocu. 34.2003.) -9- .) 23. da bi se doprinelo ostvarivanju jedne Ustavom utvrđene dužnosti. Navedenim odredbama Ustava nije predviđeno ograničenje slobode raspolaganja imovinom za slučaj smrti.br. (Iz odluke Ustavnog suda Republike Srbije U. Naime. 63. stav 1. Na taj način je ograničeno jedno Ustavom zajemčeno pravo. a ono što je bitno različito. pa i da je nasledi nasledik koji je napustio zemlju da bi izbegao vojnu obavezu. jer vojni obveznici podležu krivičnim sankcijama u slučaju izbegavanja dužnosti na osnovu vojne obaveze. odnosno nediskriminacije i koji zabranjuje da se bez razloga – ono što je isto ili bitno slično nejednako pravno tretira. po oceni Ustavnog suda dovodi u pitanje ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje. kao i onaj koji nije hteo ukazati ostaviocu nužnu pomoć. kako na osnovu zakona. Međutim. 358/95 od 25. 5003/97 od 18. god.) 22. odnosno da im potpuno uskrati ovo pravo u odnosu na ostavioca. U konkretnom slučaju. čime je zanemaren princip jedinstva Ustava koji obavezuje zakonodavca da vodi računa o vrednostima koje su Ustavom zajemčene. god.1998.) 21. pa se do smrti ostavioca ne vrati u zemlju. tako i na osnovu testamenta.

ova učesnica nije dostavila sudu izjavu o priznanju očinstva sada pok. . Navodi imenovane D. ostavioca niti pravnosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđeno da je on njen otac. kao i odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima i prema odredbama Osnovnog zakona o odnosima roditelja i dece.određuje se sa obzirom na krvno srodstvo. Kako sudu nisu dostavljeni ovi akti. . H.izjavom o priznanju očinstva ili pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je utvrđeno očinstvo. 2004. Porodičnog zakona. (Vrhovni sud Srbije. 2007. Rev. Tokom ostavinskog (vanparničnog) postupka prvostepeni sud je (dopisom od 23. godine). godine. Prvostepeni sud ih je. preraste u pouzdanje da je nastao razlog nedostojnosti za nasleđivanje. Zakona o nasleđivanju) 25. U konkretnom slučaju. st. da dostavi na uvid dokaze da i ona spada u krug naslednika navedenog ostavioca. 4052/95 od 24.10 - . Od zaostavštine je ostavio nepokretnu imovinu.2007. Zakona o nasleđivanju . 9. oglasio za naslednike na predmetnoj nepokretnosti. Ako je istraga zbog sumnje da je lice izvršilo kriivično delo obustavljena zbog odustanka javnog tužioca. to je prvostepeni sud za naslednike ostavioca I. Zakona o vanparničnom postupku i čl. Zakona o nasleđivanju.) KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA ( Član 8. 8. 122. 45.06.da se iz dostavljenih dokaza javnog beležnika može zaključiti da isti predstavlja validan dokaz da je i ona jedan od naslednika ostavioca . 4. krivični spisi nisu dovoljni da sumnja.god.10. makar i bila osnovana. shodno čl.NASLEDNO PRAVO 24. krug zakonskih naslednika je normiran čl. nije ćerka sada pok. H.02. oglasio njegove kćeri. srodstvo po usvojenju i bračnom odnosu. kao i zakonske naslednike – ćerke.propisano je da se ocem deteta rođenog van braka smatra lice koje ga prizna za svoje ili čije očinstvo bude utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.neprihvatljivi su. proizilazi da imenovana učesnica D. Prema čl. Naime. Pošto ista nije sudu dostavila dokaze (po nalogu koji je uredno primila dana 09. koji je važio u vreme rođenja imenovane učesnice D. . koje su se prihvatile nasleđa koje im po zakonu pripada. Samo zakonom priznatim sredstvima se dokazuje činjenica utvrđenog vanbračnog očinstva . H. odnosno mora se sa sigurnošču ispitati da li postoje razlozi da se lice oglasi nedostojnim za nasleđivanje.05. H. Pri tome se mora oceniti od kakvog je značaja činjenica da je javni tužilac odustao od gonjenja. pa mu se ne može ni priznati svojstvo zakonskog naslednika. godine) naložio imenovanoj D. koji je važio u momentu smrti ostavioca kada je učesnica bila u obavezi da sudu dostavi relevantne dokaze da je jedan od zakonskih naslednika. U odsustvu navedenih akata ne može se prihvatiti kao utvrđena činjenica o očinstvu deteta rođenog van braka. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno: Sada pokojni imenovani umro je 05. ostavioca te da ne spada u krug njegovih zakonskih naslednika.1995.

god. kao što bi se to moglo zaključiti iz spisa O. godine nije nikada dostavljeno. M. 52/74.09. niti je ovlašćeno lice za izjavljivanje žalbe u ovoj pravnoj stavri. sestre pokojnog supruga ostavilje. H. doneto je nasledno rešenje O. br. 2. godine. 130. Zbog toga.11 - . jer ako neko lice nije učestvovalo u postupku rasprave zaostavštine. O. 79. Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 6. po osnovu testamenta V.. Predlog M. Iz obrazloženja: Pobijano rešenje u delu kojim je odbijen predlog za donošenje dopunskog rešenja ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.2007. Može se zaključiti da ova izjava nije relevantan dokaz da je u odgovarajućem postupku utvrđeno očinstvo. (Rešenje Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji.02. godine i Rešenje Okružnog suda u Kraljevu.. a samim tim ni činjenica da je imenovana učesnica D. Naime. godine. godine. Zakona o nasleđivanju. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. pa su neosnovani revizijski navodi kojima se tvrdi suprotno..2004. pa je iz svih navedenih razloga prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja.____/81-83 od 20. neosnovani su žalbeni navodi u vezi naknadno dostavljene naznačene odluke suda u Gloucestershire od 12. 135/07 od 18. iza smrti pokojnog ostavioca M. ona nije učesnik ostavinskog postupka. i nije oglašen za naslednika. 25/82) koji je važio u vreme smrti ostavilje LJ. Rev. i prema saslušanju navedenog svedoka. i 140. koji je umro pre ostavilje. zakonski naslednik ostavioca.12. te je drugostepeni sud odbacio žalbu kao nedozvoljenu. 03. zato što ona ne spada u krug lica koja po zakonu imaju pravo da naslede ostavilju shodno odredbi člana 920. 2007. isti u smislu čl. 130. glasnik PC" br. budući da je ova izjava data prema zahtevu imenovane učesnice D. Zbog toga što neko od zakonskih naslednika nije učestvovao u ostavinskom postupku. . godine) 26. B.10. 09. da se odredi popis i procena pokretne imovine ostavilje kao i da se odredi privremeni staralac zaostavštine odbijen je kao neosnovan. J. 83.2007. br.) 27. te da je ista od 12. 2233/07 od 18. Lica koja nisu zakonski naslednici ne mogu da traže procenu i popis zaostavštine.____/81-83 za učesnika M.12. nije od značaja u ovom postupku.1961. Isticanje žalioca u žalbi da mu rešenje o nasleđivanju iz 1986. H. st. 1986. godine. prvostepeni sud je oglasio za jedinog naslednika na zaostavštini LJ.2004. U tom slučaju će sud takvo lice uputiti u parnicu pod uslovima iz čl. isti se ne može voditi više puta.01. 1/80. pošto se zaostavština ne može više puta raspravljati. 2008. a pored toga tim rešenjem učesnik M.M. Takođe.NASLEDNO PRAVO Zbog toga su bez značaja žalbeni navodi u vezi činjenice da je naša država potpisnica Haške konvencije od 05. kojim je zaostavština raspravljena u pogledu nepokretnosti za koju se traži donošenje dopunskog rešenja. ZPP-a. M. a činjenično stanje je u ovom delu potpuno i pravilno utvrđeno. ZVP-a. 354. godine. Gž. a ostavilac je umro 05. 1774/04 od 16. Zakona o nasleđivanju ("Sl.

da sada pokojni nije tužioca priznao za svoje vanbračno dete. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Porodični zakon.) OSTAVIOČEVI POTOMCI I BRAČNI DRUG (prvi nasledni red) (Član 9. nisu pravno relevantne činjenice za ovaj spor. 2. tač. god. god. niti se sada pokojni prema tužiocu ponašao kao njegov otac. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Zakon o braku i porodičnim odnosima. primenom čl. Gž. 380. ZPP-a.500 DM.12 - . Rev. 1682/99 od 29. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nema zakonskog osnova da se tužiocu prizna pravo na nasleđe iza smrti ostavioca kao njegovog pretpostavljenog oca. odlučio na osnovu čl. nisu osnovani. okolnost da je ostavilac više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov vanbračni sin i što je znalo čitavo selo. Zakona o nasleđivanju) 29. te je iz tih razloga Okružni sud preinačio pobijano rešenje i zahtev učesnice M. Prijemom odgovarajućeg novčanog iznosa. tako da svaki učesnik u nasleđu snosi svoje troškove povodom učešća u ostavinskom postupku. pa je stoga Okružni sud kao u izreci pod 1. Nije pravno relevantna činjenica. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tužioca odbili kao neosnovan. Stoga su njihovi zahtevi za isplatu određenog novčanog potraživanja. da očinstvo nije utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom. 3. ZVP-a ostavinski postupak se pokreće i vodi po službenoj dužnosti.G. tj.2000.) 28. 89. bez osnova. prema odredbi čl. tač. osnovana je žalba učesnika M. 1249/04 od 30. . po osnovu nasleđa. Isticanje u reviziji da je sada pokojni više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov sin i što je znalo čitavo selo.NASLEDNO PRAVO 130. naslednici se mogu izmiriti u svojim naslednim delovima iz zaostavštine. ZVP-a svoja prava može ostvarivati u parnici. izmireni u svojim naslednim delovima na zaostavštini svoje majke. kojim se pobija rešenje u pogledu odluke o troškovima postupka. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje.06. 380. ZPP-a. Naime. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju. Međutim. da su tužioci prijemom isplate iznosa od po 5. za naknadu troškova postupka odbio kao neosnovan. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. ali i u interesu učesnika u nasleđu i nezavisno od njihovih procesnih aktivnosti.2004. Stoga navodi tužioca izneti u reviziji da je osporena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.09. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja.

45/95).. Zakona o nasleđivanju) 30. . utvrđivanje vrednosti zaostavštine. i 142. broj 52/74).prema udelu od 1/3. prvostepeni organ uprave je utvrdio da pravo na novčanu naknadu pripada i to: . T. Zakona o nasleđivanju ("Sl. 1/3. 32. Rev. i D. ranijeg Zakona o nasleđivanju.M. novog Zakona o nasleđivanju propisano je da drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji.sin bivšeg vlasnika M. .M.udovi bivšeg vlasnika prema udelu od 1/3. 1736/04 od 12.M. . 52/74. kao i člana 12.od koga je oduzeto zemljište po Zakonu o PZF postali zakonski naslednici: udova S. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa pok. kao i pravo na deobu nasledstva. br. Ako ostaviočev roditelj ne može da nasledi (jer je umro) a to je bivši vlasnik u spornom slučaju kome je . god. iza umrle kćerke D.2005. Ostaviočev bračni drug nasleđuje 1/2 zaostavštine. stav 3. M. izdavanje u korist potomaka koji je privređivao sa ostaviocem i koji ne ulazi u zaostavštinu. Zakona o nasleđivanju ("Sl. tako da bračnom drugu pripada 1/2 zaostavštine. Vrhovni sud Srbije je rešavajući po tužbi tužilaca (žalilaca) istu uvažio i poništio osporeno rešenje tuženog organa. U suštini. U toku postupka za vraćanje zemljišta pre donošenja prvostepenog rešenja umro je podnosilac zahteva .05. glasnik RS".C.podnosiocu zahteva koji udeo iznosi 1/3.) OSTAVIOČEV BRAČNI DRUG I RODITELJI (drugi nasledni red) (Član 12.13 - . u braku bez dece.snahi po pokojnom sinu bivšeg vlasnika umrlog u toku postupka za vraćanje zemljišta. Zakona o nasleđivanju ("Sl. i J.M.C. Pošto oni nisu imali dece. a iza njegove smrti od njegovih naslednika ostala je samo supruga .C.unukama bivšeg vlasnika S. M. 1/3 i .prema udelu od 1/3. (Vrhovni sud Srbije. ZPP revizija ne može izjaviti. kao i odredbama člana 13. 10. Ove odredbe odnose se na pravo naslednika prvog naslednog reda. glasnik SRS".M. Bračni drug pokojnika. svi revizijski navodi svode se na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja.1/3.M. Svi ovi zakonski naslednici su podneli zahtev za vraćanje zemljišta i svima pripada odgovarajući zakonski deo i to: . br.C.udovi bivšeg vlasnika S. . Rešavajući po žalbi tužilaca udove bivšeg vlasnika.M. Kod ovakvog činjeničnog stanja. po pokojnoj kćerki D. Iz obrazloženja: Nesporne su činjenice da su iza sada pokojnog M. Odredbama člana 14. a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.NASLEDNO PRAVO Pravilno su primenjeni čl. nasleđuje u drugom naslednom redu. 1/80 i 25/82). kao i njihovo potomstvo. .dece nisu imali. i J. tuženi organ je žalbu odbio. Ovo sa razloga što su upravni organi nepravilno postupili kada su priznali pravo na novčanu naknadu snahi bivšeg vlasnika po pokojnom sinu koji je umro u toku postupka vraćanja zemljišta na celom udelu koji bi pripao njenom pokojnom bračnom drugu . 140. od umrle kćerke D. sin M. a drugu polovinu dele ostaviočevi roditelji. glasnik SRS". 28. po umrloj kćerki D.sinu bivšeg vlasnika M. te njegovih unuka S.C. a pre donošenja prvostepenog rešenja .unukama bivšeg vlasnika S. odgovornost naslednika za ostaviočeve dugove.C. i unuke S. ona kao bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu kako je to propisano odredbom člana 11. i J. zbog čega se prema članu 385. zajedno sa ostaviočevim roditelja.

i J. Stoga će tuženi organ ponovo odlučivati o žalbi tužilaca postupajući u svemu po pravnom shvatanju i primedbama ovog suda. Prvostepeni sud je pošao od člana 15. Prvostepeni sud je svestranom ocenom izvedenih dokaza u smislu odredbe člana 8. stav 2.02.M. a što je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.Ž. te da tužilja ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da ostavioca naslede.14 - . i J. U toku prvostepenog postupka nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354.M.J. Znači. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je sudski testament koji je sačinio ostavilac ništav.. snaha bivšeg vlasnika može naslediti samo 1/2 od 1/3 zemljišta koja bi pripala pokojnom sinu bivšeg vlasnika. Zakona o parničnom postupku utvrdio da su njena sada pokojna majka T. L.M.10. godine. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Zakona o nasleđivanju) 32. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu ukoliko ostavilac u momentu smrti nema potomaka a ni roditelji niti njihovi potomci nisu živi.bivšeg vlasnika S. a da su tužena i ostavilac zaključili brak dana 31. a da sem ostavioca druge dece nisu imali. majka ostavioca.) 31. i M.1998. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. pobijajući presudu iz svih zakonom propisanih žalbenih razloga. Protiv ove presude žalbu je izjavila tužilja. i njena tetka pokojna M.D. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilje. 104/95) AKO OSTAVIOČEVI RODITELJI NEMAJU POTOMSTVA (Član 15. U. a pre donošenja prvostepenog rešenja. i P. po pokojnoj kćerki D. (Iz presude Saveznog vrhovnog suda. njegovi unuci po pravu predstavljanja.1997. Zaostavštinu lica umrlog bez potomaka i bračnog druga nasleđuju njegovi roditelji na jednake delove.. god. rođene od istog oca i majke P. Žalba tužilje nije osnovana. koje se navodima žalbe ne dovodi u sumnju. po umrloj kćerki D. Zakona o . njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca).M. a to su u spornom slučaju podnosioci zahteva za vraćanje zemljišta .D. Zakona o parničnom postupku. umrli pre ostavioca. te da su roditelji ostavioca M. kao podnosiocu zahteva koji je umro u toku postupka. Gž. 741/97 od 04. Neosnovano je isticanje u žalbi tužilje da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno u smislu odredbe člana 355.M. a drugu polovinu nasleđuju ostali naslednici sina bivšeg vlasnika njegova majka i unuci pokojnog oca .NASLEDNO PRAVO oduzeto zemljište i isto se vraća njegovim naslednicima u postupku vraćanja zemljišta.unuke bivšeg vlasnika S. a u žalbi se ne ukazuje ni na jednu odredbu Zakona o parničnom postupku koju prvostepeni sud tokom postupka nije primenio ili je nepravilno primenio.

NASLEDNO PRAVO nasleđivanju koji propisuje da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva. i to njenom krivicom. Iz obrazloženja: Pravo zakonskog nasleđivanja bračni drug gubi – u smislu člana 22. 3. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Iako je ova tužba povučena. 22 st. tada tužena može izgubiti pravo zakonskog nasleđivanja umrlog supruga iz čl.05. Kako ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. nezavisno od toga što su povremeno održavali kontakte koji nemaju karakter trajnog uspostavljanja bračne zajednice prestale krivicom tužene neovlašćenim iznošenjem stvari iz njegovog stana i insistiranjem da izvrši prenos svoje imovine njenoj kćerki iz prethodnog braka. prvostepeni sud pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.2008. Između ostalog. Zakona o nasleđivanju kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazu. P. godine) 34. 4438/06 od 04.11. pa je našao da su isti bez značaja za donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. Zakona o parničnom postupku. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. god. Iz obrazloženja: 1998. Gž. iz koga se vidi da su tužena i ostavilac bili bračni drugovi. Zakona o nasleđivanju) 33. i to nezavisno od povlačenja tužbe za razvod braka. koje u svemu kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Okružni sud. godine je trajno prestao brak tužene i pravnog prethodnika tužilaca. (Presuda Opštinskog suda u Nišu. 4123/00 od 10. dajući jasne i dovoljne razloge.2000. faktička bračna zajednica nije ponovno trajno uspostavljana sve do njegove smrti. Bivši suprug je tada podneo tužbu za razvod braka. Zakona o nasleđivanju u situaciji da se nesumnjivo utvrdi da je faktička bračna zajednica prestala njenom krivicom pre smrti svoga supruga a tužiočevog pretka. Ako do kraja života ostavioca bračna zajednica nije trajno uspostavljana. Te je sledom toga. Okružni sud je cenio žalbene navode tužilje da je testamentalni naslednik u momentu sačinjavanja testamenta bila vanbračna supruga ostavioca. Gž. Zbog toga je pravilno utvrđeno da je izgubila pravo na zakonsko nasleđivanje. imajući u vidu priloženi izvod iz matične knjige venčanih.2006.15 - . Okružni sud je odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu . saglasno odredbi člana 368.) KADA BRAČNI DRUG GUBI PRAVO ZAKONSKOG NASLEĐIVANJA (Član 22. stav 3. 2009/08 12. godine i Presuda Okružnog suda u Nišu. bračni drug gubi pravo nasleđivanja i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala njegovom krivicom ili sporazumom sa ostaviocem.04.

on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno odn. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga.NASLEDNO PRAVO mom sa ostaviocem. 2002. te da je do prestanka bračne zajednice došlo ako ne krivicom tuženog. Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo. god. Odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog. 3451/01 od 11. kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. ili u sporazumu sa ostaviocem.0 4.u smislu člana 61. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazumom sa ostaviocem. ili u sporazumu sa ostaviocem. a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana. stav 3. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu radi razvoda braka pre smrti ostavioca. što joj se ne može pripisati u krivicu. odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. supružnika. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti. svestan da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je . zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja pokojne. u smislu člana 22. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog kao nadživelog bračnog druga sada pokojne E. nižestepeni sudovi su zasnovali na okolnostima njegovog teškog zdravstvenog stanja kojme se ne može pripisati u krivicu prestanak bračne zajednice. i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem . Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje. kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 2) ako je njegov brak sa ostaviljom poništen posle ostaviočeve smrti. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje. godine) 35. onda njihovim prećutnim sporazumom. navedenog Zakona o nasleđivanju.2002.) . a može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu pre smrti ostavioca. Ovaj sporazum može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. 3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom. stav 3. glasnik RS" broj 46/95) bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja: 1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka. Rev. ovog Zakona kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga. i da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. Zakona o nasleđivanju ("Sl. a razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka. Zakona o nasleđivanju. Ovi razlozi nižestepenih sudova ne mogu se prihvatiti. Rev. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja. 3451/01 od 11.4. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. onda njihovim prećutnim sporazumom. Zakona o braku i porodičnim odnosima . Iz obrazloženja: Prema članu 22.16 - . stav 3. kao nadživelog bračnog druga sada pok.zaključenjem braka preuzeo.

bilo da su zakonski ili testamentalni.1998. kojoj se prestanak bračne zajednice ne može pripisati u krivicu. onda njihovim prećutnim sporazumom.NASLEDNO PRAVO 36. jer spadaju u krug lica koja imaju neposredni pravni interes da brak bude poništen. supruga ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini ako je ona male vrednosti. kao rezultat njihove izričite i slobodne volje.04.09. god. Naslednici. (Vrhovni sud Srbije. i člana 395. Pravo zakonskog nasleđivanja. god. Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo. s obzirom na to da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22.USLOVI ( Član 23. Zakona o nasleđivanju i kad je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. stvarne razloge zbog kojih je došlo do prestanka njihove bračne zajednice i ove okolnosti ocene prema odredbama člana 22. bračni drug gubi kada je prestanak zajednice života nastao krivicom nadživelog bračnog druga ili na osnovu sporazuma sa ostaviocem. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. od 11.) POVEĆANJE NASLEDNOG DELA BRAČNOG DRUGA U DRUGOM NASLEDNOM REDU . odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. . on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno. ukinuo obe nižestepene presude i odlučio kao u izreci. Rev. Zakona o nasleđivanju i utvrde pravu volju tuženog i ostavilje čija je zajednica života trajno prestala pre smrti ostavilje. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti. ne može nasleđivati. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se ona nalazi upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. stav 1. Kako su nižestepeni sudovi propustili da utvrde sve odlučne činjenice iz člana 22.) 37. istog zakona. 4111/98 Gž. Iz obrazloženja: Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. Posle smrti svog bračnog druga. 161/98 od 09.17 - . u vezi sa stavom 3. kao lično pravo. ZPP. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog. stav 3. iako se pravo zahtevanja poništaja braka. Vrhovni sud je na osnovu člana 394.2002. usled čega su zaključili da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja njegove supruge. kao nadživelog bračnog druga. imaju pravo da podnesu tužbu za poništenje braka iz uzroka apsolutne ništavosti iz Porodičnog zakona i posle prestanka braka. br. Zakona o nasleđivanju) 38. stav 1. stav 2. 3415/01.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije. prima mesečnu penziju od 1. glasnik SRS".) USVOJENIK IZ POTPUNOG USVOJENJA (Član 34. godine.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Sudovi su. i 1/2 novčanih sredstava na deviznoj štednoj knjižici. Iz tih razloga su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23. koji se ima primeniti na ovaj slučaj ("Sl. nakon izvršenog veštačenja. Kad je zaostavština male vrednosti. 1291/01 od 23.2001. Zakona o nasleđivanju. poseduje 9 ari zemljišta koje daje u arendu. godine) 39. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu. . koje kasnije nije zasnovano kao potpuno usvojenje. To zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. jer je predmetna zaostavština male vrednosti. tada ona ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini. god. Ovo zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. Odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva. jer je predmetna zaostavština male vrednosti. Zakona o nasleđivanju. da upućuju na to da bi . Pored toga je utvrđeno da je tuženi kao davalac izdržavanja nakon smrti supruga tužilje kao primaoca izdržavanja postao vlasnik zemljišta površine 10 ari sa kućom površine 56 m2 na toj parceli. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.03. a imovinske i zdravstvene prilike supruge ostavioca su takve. Rev. broj 52/74). a koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa iza smrti ostavioca. zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini posle smrti svog supruga. srčani je bolesnik. dakle sa naslednikom drugog naslednog reda.sa naslednikom drugog naslednog reda. živi sam i ima sinove koji su u braku. da tužilja ima 79 godina. i svih pokretnih stvari koje se u kući nalaze. ostaviočev bratanac po umrlom bratu ima 65 godina. koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa posle smrti ostavioca. Ne nasleđuje krvne srodnike usvojioca usvojenik iz usvojenja zasnovanog po Zakonu o usvojenju iz 1947. 1291/01 od 23. podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu.18 - . pa su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23. sudovi su zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini iza smrti svog supruga.500 dinara u dva dela. po zanimanju je poljoprivrednik slabog zdravstvenog stanja. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva a nakon izvršenog veštačenja. a da tuženi. Iz obrazloženja: U toku ostavinskog postupka utvrđeno je da zaostavštinu ostavioca čini pravo svojine na 1/2 stana ukupne površine 37. dakle . koji je stečen po osnovu ugovora o otkupu stana.03.2001. Zakona o nasleđivanju) 40.95 m2. Rev.

rođene sestre prvoimenovane pokojne. godine i da je usvojen 17.1951.04. da li je usvojenje tužioca iz 1951. godine kasnije zasnovano kao potpuno usvojenje u smislu člana 32. godine od strane imenovanih pokojnih. pri čemu je tužilac dužan da dokaže da je stekao status usvojenika iz potpunog usvojenja pod navedenim zakonskim uslovima. Prvostepeni sud utvrđuje da je tužilac rođen 28. ovog člana može se podneti nadležnom organu starateljstva prema mestu prebivališta usvojioca u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. .po tom osnovu . što će biti dužan da učini u ponovnom postupku. 11. u smislu člana 34. uz obavezu tuženika da ovo prizna i trpi da se tužilac sa navedenim udelom na predmetnoj nepokretnosti upiše kao vlasnik u zemljišnim i drugim javnim knjigama. .kako je utvrđeno pobijanom prvostepenom presudom . kao bračnih drugova. godine.08.propisuje da se usvojenje zasnovano po dotadašnjim propisima može na predlog usvojioca zasnovati kao potpuno usvojenje ako su u vreme usvojenja bili ispunjeni uslovi iz čl. To. koja . pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati 1/2 primljenog iznosa i da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 104.700.19 - .pokojne imenovane. ali to čini Zakon o usvojenju iz 1976. prvostepeni sud zaključuje da se radi o potpunom usvojenju i da tužilac.u stavu 1. Prema tome. Naime.00 dinara.. godine. godine. tačno je da Zakon o usvojenju iz 1947. koji ne pravi razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja.02. tog Zakona.1951. U parnici (a ne u ostavinskom postupku) se ostvaruje redukcija poklona i utvrđivanje novčane protivvrednosti nužnog dela i obveznika isplate na ime njegove povrede. Zatim je utvrđeno da tužilac ima pravo na 1/2 dela potraživanja na ime neisplaćenih penzija iza pokojne za period od 1994. ( Rešenje Okružnog suda u Valjevu. Za rešenje ove pravne stvari značajna je odredba člana 32. ovog Zakona. niti je usvojenje prestalo. Zakona o usvojenju iz 1976. i 12. Međutim. a nasledna prava usvojioca nisu ograničena niti isključena. prvostepeni sud nije utvrđivao.ima pravo nasleđa iza svoje tetke . godine ) KO SU NUŽNI NASLEDNICI (Član 39. a prema stavu 2. međutim. ima pravo nasleđa nakon smrti imenovane pokojne.predlog u smislu stava 1.vlasnik sa 1/4 nepokretnosti navedene zgrade upisane na naznačenoj katastarskoj parceli. do 1995. godine.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac . godine nije pravio razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja. Gž. kao naslednik iz drugog naslednog reda. Zakona o nasleđivanju) 41. 1227/07 od 31. te da je . ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti dok se ne utvrde sve relevantne činjenice. Kako je usvojenje sprovedeno u postupku propisanom Zakonom o usvojenju iz 1947. Zakona o nasleđivanju. odlučujuća je činjenica za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari.2007.

Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi. 144/06 od 08. Nužni deo potomaka. M. roditelji. Gž.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Krug nužnih naslednika ostavioca (potomci. niti bi mu usled poništenja testamenta pripalo neko pravo iz zaostavštine. navedeno se ostvaruje u parnici u kojoj tužbeni zahtev treba postaviti radi izlučenja na bazi konkretizovanih elemenata.1990. godine. Imovina sa kojom je sada pok. braće i sestre. Pravilno zaključivši da tužilac nije aktivno legitimisan za vođenje ove parnice u kojoj traži poništaj testamenta iz razloga propisanih članom 61. R. koji je ugovorom o doživotnom izdržavanju istu ostavio sada pok. Zakona o nasleđivanju. dok je članom 40.02. Neosnovano imenovana naslednica u žalbi ističe da je prvostepeni sud trebalo rešenjem da utvrdi ko je obveznik vraćanja poklona usled povrede nužnog dela po darovnom ugovoru do visine navedenog nužnog dela odn. što znači da je sada pok. ____/90.) . Zakona o nasleđivanju. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je sada pok.20 - . usvojenici i njihovi potomci. jer je njime obuhvaćena imovina njegovog oca koju on. R. Nije aktivno legitimisano za vođenje parnice za poništaj testamenta ono lice koje ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta. bila vlasnik te imovine u momentu raspolaganja testamentom. ostavila sudski testament pod R. tj. raspolagala testamentom bila je ranije vlasništvo tužiočevog oca V. Jer.1992. br. njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima. godine) 42. usvojilac. bračni drug. koliki je deo kojim je nužni deo povređen te da se traži da sud obaveže tuženika na izlučenje njegovog nužnog dela iz ostavinskih dobara ili njihovu protivvrednost. po kome je svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu ostavila tuženoj S. a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripadao po zakonskom redu nasleđivanja. R. Beograd. Testator je bila maćeha tužiočeva.2007. br.02. god. a ne i po službenoj dužnosti i to samo o nužnom delu onih naslednika koji su zahtev podnel. obveznik isplate novčane protivvrednosti njenog nužnog dela. da se određeno navede i postavi u čemu se sastoji povreda nužnog dela. a poništaj testamenta traži zbog zaveštaočeve mane u volji prilikom sastavljanja testamenta. kako smatra. (Vrhovni sud Srbije. usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina. O nužnom delu sud odlučuje samo na zahtev nužnih naslednika. tužilac smatra da ima pravnog interesa da traži poništaj tog testamenta. u naknadu za izdržavanje. kao zakonski naslednik ima pravo da nasledi. istog regulisano da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. dana 17. 3381/91 od 05.09. Rev. R. Međutim. dedovi i babe i ostali preci) određen je članom 39. sudovi su odbili tužbeni zahtev. u kom roku je obveznik dužan isplatiti novčani iznos utvrđenog nužnog dela kao i da utvrdi zateznu kamatu na tako utvrđenu visinu nužnog dela od dana utvrđivanja vrednosti nužnog dela do isplate. pošto ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta niti bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu.

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.NASLEDNO PRAVO NUŽNI DEO (Član 40. kao zak.21 - . učesnika. god. to je i ovaj navod žalbe osnovan jer prvostepeni sud nije dao mogućnost učesnicama da se o ovom pravu izjasne pred prvostepenim sudom. pa i u žalbenom postupku. već je bio u obavezi da utvrdi sastav zaostavštine i da prema čl. Kako se ovaj prigovor može isticati sve do okončanja ostavinskog postupka pa i u žalbenom postupku osim u slučaju kada se učesnici ovog prava odreknu u prvostepenom postupku. S. zastupnik mal. 113. navodeći da im prvostepeni sud nije ostavio mogućnost da se o navedenim činjenicama izjasne. Osim ako se nužni naslednik izričito odrekao prava na nužni deo u prvostepenom ostavinskom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. ZVP raspravi zaostavštinu ostavioca koju čine pokretne stvari. a kako ostavinski sud o pravu na nužni deo može odlučivati sve do okončanja ostavinskog postupka. pa će u prvostepenom postupku sud ponovo pozvati učesnike i postupiti u smislu navedenih primedbi. Nužni naslednik može isticati pravo na nužni deo sve do okončanja ostavinskog postupka. pa i u žalbenom postupku. 1190/05 od 20. Iz obrazloženja: Na ostavinskoj raspravi učesnica S. jer je potrebno da se tačno opiše na kojoj imovini je koji naslednika oglašen.) . i kako prvostepeni sud nije pravilno postupio utoliko što učesnike nije upoznao o njihovom pravu na nužni deo i o ovome nije uzeo jasnu i nedvosmislenu izjavu.2006. izreka pobijanog rešenja nije razumljiva u delu kojim je učesnik M. oglašen kao naslednik ''na preostaloj imovini'' ostavilje. ovo pravo se može isticati sve do pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka. 2. Okružni sud je našao da je žalba osnovana. god. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud nije mogao da donese pobijano rešenje. Pored toga. niti je o tom njihovom pravu odlučivao. br. Iz obrazloženja: U podnetoj žalbi učesnice ističu da je sada pok. o čemu je sud bio dužan da od učesnice S. Gž. Gž. osim u slučaju kada su se učesnici ovog prava odrekli u prvostepenom ostavinskom postupku. međutim iz ovakve njene izjave nije jasno da li se ista izjašnjavala i o pravu na nužni deo mal.2005. izjavila je da priznaje u njihovo ime zaveštanje i prihvatila se kao njihov zakonski zastupnik prava nasleđa koje im pripada po zaveštanju. a kako to ovde nije slučaj. jer se ovo pravo može isticati sve do pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka. i Ž.10.) 44. Zakona o nasleđivanju) 43. pa i u postupku po žalbi. pored imovine kojom je raspolagao Ugovorom o poklonu posedovao i pokretnu imovinu i traže da se sprovede rasprava u odnosu na istu. st. Pored toga u podnetoj žalbi učesnice ističu da prvostepeni sud nije odlučio o njihovom pravu na nužni deo. uzme potpunu i jasnu izjavu. br. D.04. 541/06 od 13.

ili naložiti nasledniku ili kome drugom licu kome nešto ostavlja da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar određenom licu. ukazuje se prvostepenom sudu da prema odredbi čl. ZPP-a. za koga je testator odredio da nužni deo primi kao legatar.. a lice kome je namenjeno naziva se legatar. da zatraži od tužilje da se potpuno i određeno izjasni o tome da li legat prihva. istovremeno je zasnovana i na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.09. u ostavinskom postupku do njegovog prekida. tužilji ima uračunati legat u njen nužni nasledni deo. ukoliko se legatar nije na izričit način prihvatio legata. i da li se u smislu čl. da se nužni naslednik može odreći legata (u slučaju kada je testator odredio nužni deo nužnom nasledniku u tom obliku) i tražiti da mu se nužni deo ustanovi na teret svih stvari zaostavštine. ima pravo da se legata odrekne do okončanja ostavinskog postupka. tač. za sada nije jasno da li se tužilja prihvatila legata. godine. 1) i takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik . (21. ili da ga oslobodi nekog duga. P. 2. istog zakona legat pada ako se legatar odrekne legata. ili da ga izdržava ili uopšte da u njegovu korist nešto učini ili da se uzdrži od nečega ili da nešto trpi (st.. može se određi legata i tražiti da mu se nužni deo ustupi na teret cele zaostavštine. iz LJ. B. dajem pravo doživotnog uživanja na stanu koji se nalazi na spratu kuće… obavezujem svog brata R. bez legata). pravima ili novcu. br.. na šta bi mogla da ukaže sadržina testamenta : ''… svom bratu P. Stoga. prvostepeni parnični sud je bio dužan najpre da ispita da li je tužilja primila nešto od onoga što joj je zaveštano.1991 godine) nužnom nasledniku pripada određeni deo svake stvari i prava koji sačinjavaju zaostavštinu. 86 istog zakona.22 - . Zakona o nasleđivanju (''Sl. zaveštalac može ostaviti testamentom jednu ili više određenih stvari ili neko pravo određenom licu.000 DM… smatram da ovakvo učinjeni raspored imovine nisam okrnjio nužni deo svoje supruge O…''. a s obzirom da se. Nužni naslednik. ili ukoliko već nije primio ono što mu je legatom ostavljeno. 91. takvo zaveštanje naziva se legat. Prema odredbi čl. st. B. dok prema odredbi čl.. 14. 47. 52/74. koja se sastoji u tome što za odluku u tom delu presuda ne sadrži potpune i jasne razloge o svim odlučnim činjenicama. biv. koja se sastoji od nepokretnosti bliže označenih u izreci pobijane presude sadrži bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. kojim traži da se utvrdi njeno pravo svojine od _____ na celokupnoj zaostavštini pok.1991.NASLEDNO PRAVO 45. P.. glasnik SRS''. biv. navedenog Zakona o nasleđivanju. ostavljam u državinu i svojinu sve nepokretnosti navedene u ovom testamentu… svojoj supruzi O. R. Naime. (koliko bi i iznosio njen nužni deo. ili da mu isplati sumu novca. prihvatajući kao pravilno stanovište izneto u žalbi tužilje. 1/78) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa iza pok. 354.09. njenog supruga sada pok. iz LJ. isplati 10. kao testamentalnog naslednika da mojoj supruzi O. ali zaveštalac može odrediti da nužni naslednik primi svoj deo i u određenim stvarima. iz B. tužilja nije na izričit način izjasnila o tome da li legat prihvata ili ga se odriče i na sadržinu zahteva tužbe. povređen nužni nasledni deo i da se isti odredi u delu od ____ zaostavštine pok. Ovo znači da od volje testatora zavisi. a u suprotnom ukoliko nije. Ako je u konkretnom slučaju u pitanju legat. u ovako nejasnoj situaciji. kada on određuje testamentom nužni deo nužnom nasledniku. Po shvatanju ovoga suda. B. B. 27. Primena navedenih zakonskih propisa je od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. da li se tako postavlja naslednik (univerzalni sukcesor) ili legatar (singularni sukcesor). Iz obrazloženja: Pobijana presuda u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da joj je testamentom od 2. što je imalo za posledicu i pogrešnu primenu materijalnog prava.

god. nasledili imovinu koja je obuhvaćena rešenjem o nasleđivanju O. što je inače propustio da učini pobijanom presudom. a ne i tužilac. Tužilac u reviziji svojim navodima napada činjenično stanje smatrajući da nije pravilna odluka.1999. na šta se osnovano ukazuje žalbom tužilje.606 dinara a da je od raspravljene zaostavštine dobio imovinu u vrednosti od 277. Ispitujući osnovanost tužbenog zahteva prvostepeni sud je izvršio procenu nasleđene i poklonjene imovine u skladu sa odredbom čl. saglasno navedenim primedbama. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.785 dinara. ali se ti navodi u revizijskom postupku nemogu posebno razmatrati zbog odredbe čl. U ponovnom postupku. jer su prilikom procene i imovine odbijeni svi troškovi koje je isključivo snosio tuženi.) 46. na pouzdan način raspraviti pravnu prirodu zaveštanja tužilji. 385. onda u tom slučaju u smislu čl. a ukoliko nađe da se radi o legatu uračunavanje će izvršiti zavisno od toga da li je tužilja legat prihvatila ili ga se odrekla. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo. 27. pri čemu će. Nakon izvršene procene prvostepeni sud je utvrdio da bi nužni deo tužioca iznosio 170.23 - . 40.1992. U raspravljanju zaostavštine nije obuhvaćena imovina koja je predmet osporenog ugovora o poklonu. st.____/91 od 28. Zakona o nasleđivanju koji je tada bio na snazi i koji se u ovom slučaju primenjuje. uzeti u obzir i vrednost lokala. 34. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela onda u tom slučaju u smislu čl._____ od 7. 5681/98 od 17. 509/05 od 19. poklonio deo svoje imovine drugom sinu tuženom B.) 47. što prelazi vrednost nužnog dela. da mu nije povređen nužni deo uz tvrdnju da nije izvršena procena kompletne imovine.11.2. koju je tužilac primio. u vezi čl. prelazi vrednost nužnog dela. Rev. kojim je njegov otac R. godine. . 3. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO ta.2005. Zahtev za uracunavanje imovine u nuzni nasledni deo moze se postaviti samo ukoliko je nekom od naslednika povreden nuzni nasledni deo. Kad je povređen nužni deo. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac i tuženi su kao zakonski naslednici pok. u vezi čl. povređen njegov nužni nasledni deo. god. R. 34. 40. u slučaju uračunavanja. onda zahtev tužioca ne može biti osnovan. 26. godine. prvostepeni sud će najpre.1982. godine i dobili po jednu trećinu.05. Kad je povređen nužni deo. i 28. jer njegov nužni deo nije povređen. i s obzirom na sadržinu navedenih odredbi čl. i 86. Pošto je u ovom slučaju utvrđeno da vrednost zaostavštine. Gž. Zakona o nasleđivanju iz 1974. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela.4. br. Vrhovni sud je našao da je na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo kada je zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio da se utvrdi da je ugovorom o poklonu Ov. ZPP.

god. (Vrhovni sud Srbije Rev. Gž . god. što znači da nije prihvatila zakonsko nasleđe. sa jednakim delovima od po 1/3 proglašeni: njegova supruga. već odrekla nasleđa i time povećala kvotu nužnog dela ostalih naslednika nema značaja. zadovoljio se pravom lične službenosti i njegova druga supruga. sada. Okolnost da jeste nužni naslednik svog pokojnog muža. Pravo njenog supruga je bilo strogo lično i ugasilo se njegovom smrću.03.) Nužni nasledni deo utvrđuje se za svakog zakonskog naslednika pojedinačno.11. Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti.) 50. Rev. On je imao samo pravo doživotnog uživanja a ta lična službenost se gasi smrću i nenaslediva je. NAMIRENJE NUŽNIH NASLEDNIKA I ODGOVORNOST ZA OSTAVIOČEVE DUGOVE ( Član 41. 4051/98 od 9. te tužilac i tuženi. oktobar 2004. POVREDA NUŽNOG DELA ( Član 42.1999.03. ne može pretendovati na nužni deo iz zaostavštine prve supruge njenog muža.24 - . Zakona o nasleđivanju) 51. Pošto njen muž za života nije pobijao testament njegove prve supruge. Zakona o nasleđivanju) Ugovorom o poklonu koji je ostavilac zaključio pre braka povređeno je pravo na nužni deo supruge ostavioca. god.NASLEDNO PRAVO Revizijski navod tužioca da se sestra stranaka M.) 48. Beograd. Iako u momentu kada je poklon učinjen nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici ostavioca. u odnosu na vrednost celokupne imovine ostavioca. . B. god. nema značaja jer sporna imovina u momentu njegove smrti nije bila njegova. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ___/91 nesumnjivo utvrđeno da su za zakonske naslednike iza pokojnog R. jer je iz ostavinskog rešenja O.1997. 1995. majka stranaka. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Nije sporno da tužena nije nužni naslednik prve supruge njenog muža. B. Lice može ostvarivati pravo na nužni deo samo ako je to pravo ostvarilo lice koga nasleđuje.) 49. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 2352/95 od 16. Rev. broj 1275/97 od 26. nužni naslednici mogu tužbom tražiti da se utvrdi da je učinjenim poklonom povređen njihov nužni deo.

D. sačinili testament kojim su imovinu koja predstavlja njihovu zaostavštinu.. povređen nužni nasledni deo tužilje-protivtužene te je traženo srazmerno smanjenje zaveštajnog raspolaganja u visini nužnog dela... godine. 52/74. i pok. a koji se sastoje u razlici vrednosti stana u ulici T. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje da je testamentima pok.. 5166/2006 od 15.M. nužni naslednici.D. a shodno članu 42. Zakona o nasleđivanju ("Sl.. jer u vreme učinjenog poklona nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici svog pokojnog oca odnosno supruga. godine) a da u isto vreme M. a 1992.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku. godine izvršena je zamena ovih stanova... godine). nije bila venčana supruga pokojnog ostavitelja (venčali su se tek 1987.. Prvostepeni sud je takav zahtev odbio uz obrazloženje da 1968. Gž. svom sinu sada pokonom K. M.. i pok.. D. idealnog dela stana u ul. pravnom prethodniku tuženih. U postupku po žalbi tužitelja drugostepeni sud nalazi da se ovaj zaključak nižestepenog suda ne može prihvatiti. čiji je nužni deo na taj način povređen su ovlašćeni da traže da se njihov nužni deo namiri iz one imovine kojom je ostavilac raspolagao testamentom.. Kada je nužni deo povređen ostaviočevim zaveštajnim raspolaganjem i poklonima. godine. 46/95) ulaze u krug nužnih naslednika i imaju pravo na nužni deo. M.S..D.S.M.. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu.S. 1. Tužilja .12. br. 25. i 3.tuženom-protivtužiocu. 237. V.. M. i pok. koji se vraćaju redom kako su učinjeni.. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno zaključio da je testamentalnim raspolaganjem povređen nužni deo tužilje . i stana u ulici V.. te shodno tome aktivno su legitimisani za podnošenje tužbe da im je učinjenim poklonom 1968. proističe da su tužioci tužbom tražili da se utvrdi da im je ugovorom o poklonu iz 1968. D.25 - .protivtužene i da je ona kao nužni naslednik ovlašćena da traži da se njen nužni deo podmiri iz one imovine kojom su ostavioci raspolagali testamentom. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa i koji se u ovom slučaju primenjuje shodno odredbi čl. kojim je njihov suprug odnosno otac poklonio svoj deo nekretnina i to 1/4 dela istih. povređen je njihov nužni deo.. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Ostavioci su bili nosioci stanarskog prava na stanu u ulici T.. st. i tokom 1990. Prvostepeni sud je utvrdio da su roditelji parničnih stranaka sada pok.. godine i da su u ostavinskom postupku koji je pokrenut iza njega ovde tužioci označeni kao njegovi zakonski naslednici isti po čl.. kada je ovaj poklon učinjen.. nosilac stanarskog prava u ulici V. u B. godine njihov nužni deo povređen. tužioc M. glasnik RS".. nije bio ni rođen (rođen je 1971.protivtužena je ćerka testatora.2007) 52.M.. st. 1.. Prvostepeni .M.M.M. M. a tužilja-protivtužena. 1/80 i 25/82). M.. Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da je suprug odnosno otac tužioca M. preminuo 1993. godine stanovi su otkupljeni.D. Zakona o nasleđivanju. br. a zatim i poklonima.B. glasnik SRS".. te da iz ovih razloga ne može biti povređen njihov nužni deo. Predmet protivtužbenog zahteva je da se u nasledni deo tužilje-protivtužene uračuna poklon koji je dobila od pok. ostavili sinu .

. utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Majka stranaka je sastavila sudski testament 1988. Ista je pored stranaka (dva sina) imala još šestoro dece. maja 2001. 2001. pa je utvrđeno prema tuženiku da je sudskim testamentom R. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.NASLEDNO PRAVO sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 48.57% od zaostavštine pokojne. a okolnost da je došlo do zamene većeg stana za manji ne može biti osnov i razlog da se ova razlika uračuna u poklon. U žalbi je istakao da je on lično izdržavao majku posle deobe sa njenom decom počev od 7. aktivu. je svojom presudom P. god.. 648/01 od 31. godine. odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. br. od 6.. Prilikom izračunavanja nužnog dela. povređen nužni deo tužioca. godine.______. pa sve do njene smrti.. a koje je bliže opredeljeno u izreci presude.. te se smanjuje testamentalno raspolaganje ostavilje i tužiocu priznaje pravo na nužni deo od 4. delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca. je svojom presudom Gž. 1376/03 od 11. br. februara 2001. Zakona o nasleđivanju) 53. godine. Gž. D. U drugostepenoj odluci je ukazano sledeće: Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio povređeni nužni deo tužioca i pravilno ga izračunao u procentu. nema nikakvog značaja kod okrnjenja nužnog dela. odnosno 132 meseca i 12 dana. od 31.9. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. pasivu zaostavštine i utvrđen je procenat povređenog nužnog dela tužioca. od 31. Zakona o nasleđivanju da se prilikom utvrđivanja vrednosti zaostavštine. god.2003.) UTVRĐIVANJE VREDNOSTI ZAOSTAVŠTINE NA OSNOVU KOJE SE IZRAČUNAVA NUŽNI DEO (Član 48. maja 1988. tj. godine. odbijaju se iznosi ostaviočevih dugova kao i iznos popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. pa tu okolnost treba imati u vidu kada se izračunava povređeni nužni deo._______. Zakona o nasleđivanju koji govori o izračunavanju nužnog dela.M.._____.. Sud je pravilno primenio odredbu člana 48.) . 05. stav 3. postupku utvrđivanja vrednosti zaostavštine. Okružni sud u Č. tužilji-protivtuženoj. To što tuženik ističe u žalbi da je isključivo do smrti izdržavao majku. obračunska vrednost zaostavštine se utvrđuje tako što se utvrdi aktiva. U ostavinskom postupku svi naslednici su priznali punovažnost sudskog testamenta sem tužioca. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom u G. Gž. godine i tom prilikom je raspolagala svojom celokupnom imovinom. sa razloga što je došlo do zamene društvenih stanova između tužilje-protivtužene i njenog oca sada pok. dodaje i vrednost poklona koji je ostavilac učinio zakonskom nasledniku.26 - . br. potom pasiva. s obzirom da su ovi stanovi bili u društvenoj svojini. Protiv navedene presude tuženik je izjavio žalbu. koji je sačinila pokojna majka stranaka. Opštinski sud u G. na osnovu koje se izračunava nužni deo. maja 1980.

NASLEDNO PRAVO

ŠTA SE SMATRA POKLONOM (Član 50. Zakona o nasleđivanju)

54.
S obzirom da su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom stana a ne nameru da kupovinu uslove njihovim doživotnim izdržavanjem, odluka nižestepenih sudova kojom se to utvrđuje je pravilna. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su parnične stranke - tužioci roditelji tužene. Oni imaju i stariju ćerku koja sa bračnim drugom samostalno živi. Tužioci su svojim ćerkama činili poklone u nepokretnostima. Tako su se sa izvesnim imenovanim bračnim parom, koji je - kao nosilac stanarskog prava - otkupio sporni jednosoban stan, dogovorili da im tužioci daju kupoprodajnu cenu istog i plate porez, koji iznos je dat - u suštini - na poklon tuženoj, koja je tada bila u braku, iz koga ima dva deteta i u kome su bračni odnosi bili već poremećeni. Da se ne bi plaćali dva puta troškovi kupoprodaje i poklona, tužena i bovaj račni par zaključuju pred Opštinskim sudom 28.07.1999. godine poravnanje, kojem prisustvuje i otac tužene - tužilac, prema kojem predlagači – bračni par priznaju protivniku predlagača (tuženoj) pravo svojine i državine, po osnovu kupoprodaje, na spornom jednosobnom stanu. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju između stranaka nije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju već su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom spornog stana. Kako tužena kao poklonoprimac po zaključenju ugovora prema tužiocima nije iskazala grubu neblagodarnost, to su pravilno nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su po osnovu kupoprodaje vlasnici i korisnici spornog jednosobnog stana odn. da se tužena obaveže da tužiocima isplati na ime otkupa istog njegovu dinarsku protivvrednost. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2882/05 od 29.12.2005. godine)

55.
Ne može isticati svojinske pretenzije prema zaostavštini poklonoprimca potomak koji je učinio poklon pretku da bi ovaj postao vlasnik nepokretnosti. Iz obrazloženja: U reviziji se neosnovano ističe da je tuženi odn. prvotužilac, dao novac za kupovinu sporne nepokretnosti majci, u stvari - u nameri da sam stekne pravo svojine. Da je takva namera postojala, tužilac bi osporio svojinu koju je njegova majka stekla po osnovu kupoprodajnog ugovora, a on to nije učinio. Sudovi su – naprotiv - utvrdili da je njegova namera bila
- 27 -

NASLEDNO PRAVO

da majku stambeno obezbedi, i ona je - u tom smislu - stekla svojinu na spornoj kući i pravo korišćenja parcele. Zbog toga, posle njene smrti, tužilac ne može isticati svojinske zahteve prema njenoj zaostavštini, odnosno njenim naslednicima. On je učinio poklon majci, obezbeđujući joj novac za kupovinu kuće od trećeg lica, a poklonom se stiče svojina kao i kupoprodajom. Kako poklon nije opozvan, sporna zgrada je ostala u svojini poklonoprimca, pa stoga ulazi u njenu zaostavštinu. Dakle, tužilac može pretendovati na njenu zaostavštinu samo kao naslednik. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1550/2002 od 18.04.2002. god.)

SMANJENJE ZAVEŠTAJNIH RASPOLAGANJA I VRAĆANJE POKLONA (Član 53. Zakona o nasleđivanju)

56.
Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi zaključuju da predmetnim raspolaganjem – ugovorom o poklonu, tužiljino pravo na nužni deo nije povređeno, bez obzira na činjenicu što je ona kao supruga ostavioca po zakonu njegov nužni naslednik. Nalaze da je taj ugovor proizveo određene pravne posledice, da se u ovo stečeno pravo sada ne može zadirati jer bi u suprotnom načelo pravne sigurnosti bilo narušeno. Ovo zbog toga što je A. M. ugovor o poklonu sa svojom ćerkom – sada pok. J. zaključio dve godine pre zaključenja braka sa tužiljom. Prema članu 25. stav 1. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS" br. 52/74, 1/80, 25/82) tužilja, kao bračni drug sada pok. A. spada u krug njegovih nužnih naslednika. Pravo na nužni deo kao nasledno pravo ne može se isključiti zbog načela pravne sigurnosti. Prema članu 26. stav 2. ovog zakona, nužni deo bračnog druga iznosi 1/2 od onog dela koji bi mu pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Taj deo prema članu 27. istog zakona nužnom nasledniku pripada od svake stvari i prava koje sačinjavaju zaostavštinu. Pritom članom 28. ovog zakona, propisan je način izračunavanja nužnog i raspoloživog dela (način utvrđivanja vrednosti zaostavštine). Vrednost poklona procenjuje se na način propisan članom 30. tog zakona, a način reduciranja raspolaganja zbog povrede nužnog dela propisan je čl. 34. i 35. istog zakona. Uračunavanje poklona zakonskom nasledniku u nasledni deo propisan je čl. 46, način uračunavanja propisuje čl. 48. a određivanje vrednosti poklona pri uračunavanju reguliše član 52. Zakona o nasleđivanju. Prema članu 56. stav 2. tog zakona, pokloni učinjeni licu mesto koga naslednik dolazi na nasleđe usled smrti tog lica, ili usled njegovog odricanja od nasleđa, uračunavaju se u nasledni deo. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi se zbog pogrešnog pravnog stanovišta nisu bavili uslovima za primenu instituta nužnog dela, iako je očigledno da je tužilja nužni naslednik, nije utvrđeno koliko iznosi njen nužni deo i da li je taj nužni deo raspolaganjem ostavioca povređen. Od toga zavisi redukcija ugovora o poklonu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 180/03 od 28.10.2004. god.)
- 28 -

NASLEDNO PRAVO

ZASTARELOST PRAVA - AKO JE NUŽNI DEO STVARNO PRAVO ( Član 59. Zakona o nasleđivanju)

57.
Zastarelost prava da se trazi smanjenje raspolaganja testamentom, prekida se svakom tuzbom kojom se trazi utvrdivanje nistavosti testamenta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 589/97 od 10.06.1997. god.)

KO MOŽE ZAHTEVATI NUŽNI DEO I NASLEDIVOST PRAVA (Član 60. Zakona o nasleđivanju)

58.
Nasledničku izjavu može pobijati samo naslednik koji je tu izjavu dao, ali ako ta izjava predstavlja poklon, može je pobijati i svako čiji je nužni nasledni deo povređen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 623/98)

UZROCI ISKLJUČENJA NUŽNIH NASLEDNIKA (Član 61. Zakona o nasleđivanju)

59.
U odsustvu ličnih odnosa između roditelja i dece, zbog toga što oni nikada nisu ni bili uspostavljeni, dete - koje se za vreme teške bolesti roditelja nije uzdržalo, potpuno ili delimično, od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje ustanovljenog sudskom odlukom - time se nije teže ogrešilo prema roditelju. Iz obrazloženja: Zaveštalac je zaveštanjem izričito isključio iz nasleđa tužilju, navodeći da je ona nedostojna za nasleđe zbog grube neblagodarnosti, iz razloga što, kada se zaveštalac pre više godina razboleo od teške bolesti (kancera), koja je iziskivala znatna materijalna sredstva za lečenje, a što je dovelo do odricanja, trpljenja i lišavanja osnovnih potreba tuženika i njegove porodice, a tužilja, iako punoletna i radno sposobna, samo formalno je upisala Višu ekonomsku školu, ali je ipak insistirala da se za nju plaća izdržavanje, ustanovljeno sudskom odlukom, što je zaveštaoca lišavalo lekova, a njegovu porodicu ostalih potreba. Zaveštalac je očekivao, iako to nije tražio, da će ga u takvoj situaciji tužilja
- 29 -

obzirom na činjenicu da je izdržavanje zahtevala i posle redovnog školovanja. kao i prvostepeni sud. da okolnosti što tužilja nije pomogla pokojnom ocu. postupajući po tužbi pokojnog. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 61. Tom prilikom je. Smatra da su to razlozi za isključenje iz nasleđa. potpuno ili delimično. zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo iz razloga ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. Prema tome. Gž. To se nikako ne može pripisati u krivicu tužilji. Zakona a posledice isključenja članom 63. Naprotiv. u prethodnoj parnici. iako među njima nikada nije uspostavljen najosnovniji roditeljski odnos. Zakona o nasleđivanju. radi ukidanja njegove obaveze zakonskog izdržavanja prema tužilji ustanovljene sudskom odlukom. u situaciji kada se to po prirodi stvari moglo očekivati. utvrđeno da je tužilja redovan student Više ekonomske škole i da teška bolest pokojnog nije razlog za ukidanje njegove zakonske obaveze izdržavanja. kao detetu i pravilan je zaključak da se tužilja povodom zakonske odnosno moralne obaveze.30 - . bio na njima. Zakona o nasleđivanju. nije teže ogrešila prema pokojnom ocu. gde se kao razlog za tužbu navodi da je teško bolestan. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Pri tome. najpre kao prethodno pitanje raspravio pitanje pravne važnosti isključenja tužilje iz nasleđa. od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje i što ga nije posećivala za vreme njegove bolesti predstavljaju u stvari posledice činjenice da odnosi između roditelja i deteta nisu nikada uspostavljeni. pravilno rešavajući o zahtevu tužilje radi povrede nužnog naslednog dela.) 60.12. ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu. Zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo. bračnom drugu ili roditelju. Kada je reč o prvom razlogu za isključenje iz nasleđa. Prema odredbi člana 61. iako je samo formalno upisala Višu ekonomsku školu. Isključenje može biti potpuno ili delimično. zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu. ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. obzirom na tešku bolest pokojnog i u vezi sa tim tešku materijalnu situaciju njega i njegove porodice. na neispunjeno očekivanje da će mu tužilja pomoći tako što će se odreći prava na izdržavanje. 1448/2006 od 21. Uslovi punovažnosti isključenja propisani su članom 62. pa Okružni sud nalazi. prvostepeni sud je. Razlozi pokojnog za isključenje tužilje iz nasleđa svode se na tvrdnje o zloupotrebi od strane tužilje prava na zakonsko izdržavanje prema njemu kao ocu. tuženici ničim nisu argumentovali tvrdnje da u vreme bolesti pokojnog tužilja nije bila na redovnom školovanju. ako se odao neradu i nepoštenom životu). prema odredbi člana 62. stav 4. prvostepeni sud je pravnosnažnom presudom odbio tužbeni zahtev. iako je teret dokazivanje ove činjenice. između ostalog. Prvostepeni sud je pravilno raspravio sva ova sporna pitanja i pravilno zaključio da zakonskih uslova za isključenje iz nasleđa tužilje nije bilo i da isključenje nije punovažno.NASLEDNO PRAVO osloboditi tereta izdržavanja. zaveštalac mora uvek koristiti oblik zaveštanja koji je propisan za stavlja. usvojeniku. Zakona. tužilja nije zloupotrebila pravo na zakonsko izdržavanje prema pokojnom kao ocu.2006. god. i što ga nije posećivala za vreme bolesti. tako što bi se uzdržala. istog zakona. Tužilja je imala po zakonu pravo na izdržavanje na teret pokojnog kao roditelja. Kod ovakvog stanja stvari. njegovom detetu.

ponašanje tužene ne može se okvalifikovati kao bilo koji od razloga za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva u smislu citirane zakonske odredbe.05. (Vrhovnoi sud Srbije Rev. ZPP. zbog čega su uslovi stanovanja bili teški. Naime.1999. Zbog toga je zaveštalac u ovom slučaju mogao izvršiti isključenje i u pismenom sastavu sačinjenom 28.8. te da se prema njima ponašala nepristojno i vređala ih pogrdnim rečima. Oni su tuženoj zamerali što nije završila studije. Stoga je tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan. 1045/99 od 25. zaveštalac može isključiti nužnog naslednika iz nasledstva ukoliko se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega ili njegovog bračnog druga. dosta vremena je provodio na lečenju u bolnici. a kako to nalaže propis čl. za vreme dok je boravio u svojoj kući nije imao ko da brine o njemu. Da bi zaveštalac isključio nužnog naslednika iz nasleđa mora biti ispunjen jedan od uslova navedenih u čl. (Vrhovni sud Srbije. supruzi izvršila krivično delo. ili ako se odao neradu i nepoštenom životu. Iz utvrđenih činjenica osnovano su sudovi izveli zaključak da takvo ponašanje tužilje predstavlja teži stepen ogrešenja o zakonske i moralne obaveze tužilje prema ostaviocu koje sadrži obeležja krivice.) . jer za takve svoje tvrdnje tužilac nije podneo potrebne dokaze. Međutim. detetu ili roditelju. što je bez njihovog znanja napustila kuću i udala se za čoveka o kome oni nisu imali pozitivno mišljenje.. Takav odnos tužene prema roditeljima naveo je ostavilju da je isključi iz nasleđa. 8.NASLEDNO PRAVO nje zaveštanja i u njemu izraziti isključenje nužnog dela – član 62.31 - . pravilno ocenili da nisu ispunjeni uslovi iz člana 42. 42.6. nezavisnosti zemlje i sl. god. Ocenom izvedenih dokaza. što je iz kuće otuđila veći iznos gotovog novca i više predmeta zlatnog nakita koji je pripadao njenoj majci. po oceni Vrhovnog suda. tako da zbog smrada u prostoriji u kojoj je živeo nije se moglo ući. god. Rev. ako je učinio krivično delo upravljeno na podrivanje narodne vlasti. 4256/98 od 12. godine iako u njemu nije imenovao naslednika. Zakona o nasleđivanju za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. Svaku izjavu poslednje volje datu u propisanoj formi koja ima svrhu da odredi drukčiji raspored imovine i red nasleđivanja nego što ga propisuje zakon treba smatrati zaveštanjem pa nije nužno da ovo pismeno sadrži i postavljenje naslednika. U konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju. nižestepeni sudovi su.1996. prema navedenoj zakonskoj odredbi. nižestepeni sudovi utvrđuju da je ostavilac poslednjih godina života bolovao od tuberkuloze pluća.1999. po oceni Vrhovnog suda. Navodi revizije da je otuđenjem novca i zlatnog nakita tužena prema tužiocu i njegovoj pok. Iz obrazloženja: Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužena jedino dete tužioca i ostavilje. navedenog zakona. zbog kog razloga je ostavilac mogao tužilju da isključi iz nasleđa. nije od uticaja na donošenje drugačije odluke. Ovo i onda ako svojom imovinom nije raspolagao zaveštanjem. Više puta je ostavilac tražio pomoć od tužilje u vezi izdržavanja što je ova odbijala a istovremeno je upućivala pretnje svakom licu kome se ostavilac obraćao sa molbom da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju.) 61. ako je sa umišljajem učinio neko teže krivično delo prema njemu ili njegovom bračnom drugu.

zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (uvredljivim ili grubim postupkom. i 63. (Vrhovni sud Srbije. Ono mora biti izraženo na nesumnjiv način. da li je namera ostavioca bila da se učesniku nasledniku – poklonoprimcu ne uračuna u njegov nasledni deo poklon koji mu je ostavilac učinio. odavanjem neradu ili nepoštenom životu). Tužilja je isključila iz nasleđa tuženog. Zakona o nasleđivanju. Isključenje iz nasleđa se vrši u formi zaveštanja a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno. Zakona o nasleđivanju) 63. zahtevi tužioca da se ugovor o poklonu i testament reduciraju za veličinu njegovog nužnog dela su neosnovani. našavši da je među učesnicima postupka sporno šta čini zaostavštinu ostavioca odn. Isključenje se vrši u formi koja važi za testament. "bez prava na nužni deo". Zakona o nasleđivanju) 62. Sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika koji istakne prigovor uračunavanja poklona u zakonski nasledni deo drugog naslednika . Stoga se u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njegove zahteve odbili.NASLEDNO PRAVO POSLEDICE ISKLJUČENJA (Član 63. S obzirom na obim isključenja.uputiti na parnicu. Rev.) URAČUNAVANJE POKLONA (Član 66. usvojeniku. koji mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. 62.32 - .03.2002. prvostepeni sud će najpre sa sigurnošću razjasniti da li je među učesnicima postupka sporno da se poklon uračunava u nasledni deo učesniku – poklonoprimcu ili je sporna . jer se. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan. god. Poželjno je navesti i uzrok. po članu 385. a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno. U ponovnom postupku. svog sina. umišljajnim krivičnim delom učinjenim prema njemu. ZPP. revizijom ne može pobijati utvrđeno činjenično stanje. stav 3. 61. Bez uticaja su navodi revizije da nižestepeni sudovi nisu pouzdano utvrdili da je tužilac vređao. 1131/02 od 28. Iz obrazloženja: Prema čl. njegovom detetu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem prekinuo ostavinski postupak. bračnom drugu ili roditelju. maltretirao i fizički napadao majku.

god. Ako sud ostane pri zaključku da je u konkretnom slučaju sporno samo uračunavanje poklona u nasledni deo. sud će pristupiti utvrđivanju vrednosti poklona i zaostavštine i to će rešavati u ostavinskom postupku sve dok se po tom pitanju eventualno ne pojavi spor među učesnicima. jer zakon o vanparničnom postupku takvu mogućnost nije propisao. 4123/97) . Zakona o nasleđivanju.33 - . (Vrhovni sud Srbije Rev. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi bilo je potrebno utvrditi pravu volju ostavioca koja je bila izražena rečima. Ovom odredbom je predviđeno u stavu 1.NASLEDNO PRAVO vrednost poklona koja se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine. ovde tužilji i tuženoj uračunavati u nasledstvo. Istom odredbom u stavu 3. (Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu. (Vrhovni sud Srbije. ili kasnije u testamentu.1998. Tek ako se takav spor pojavi postupak će se prekinuti uz uput na parnicu. Po mišljenju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi protumačili volju ostavioca a naime da je smatrao da ne treba poklone koje je učinio svojim ćerkama. 235/07 od 09. Svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve ono što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. pa zavisno od toga i eventualno pravo učesnika – poklonoprimca na nasledni deo iz preostale zaostavštine. ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila volja ostaviočeva. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama potrebno je utvrditi pravu volju ostavioca. 2601/97 od 18. da se svakom zakonskom nasledniku uračunava u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. te da se ovaj poklon uračunava u nasledni deo tužene. na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. da se poklon neće uračunati u nasledstvo. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđivanja namirenja u naslednom delu poklonom. 46. Utvrđeno je da je sada pokojni otac parničnih stranaka izjavio da posle njegove smrti dele imovinu kako znaju.02. godine) 64. prekinuće ostavinski postupak i na odgovarajuću parnicu će uputiti učesnike u čijem je interesu da se poklon uračuna u nasledni deo. nema pravo da nakon povlačenja tužbe i pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje. da su tužilja i tužena od svog oca za vreme njegovog života dobile na poklon određenu imovinu. da posle njegove smrti tužilja i tužena dele njegovu imovinu kako znaju.) 65.02. Ako sud nađe da je sporna samo vrednost poklona koji se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. To pitanje će se razjasniti odgovarajućim izjavama učesnika postupka. osim ako je ostavilac izjavio u vreme davanja poklona. Rev. Tužbom se traži da se utvrdi da je tužena dobila na poklon parcele bliže označene prvostepenom presudom. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da volja ostavioca nije pravilno protumačena. je predviđeno da se poklon ne uračunava ako je ostavilac izjavio u vreme poklona ili docnije u testamentu. Gž. da se poklon neće uračunati u nasledni deo. pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu čl.2007.

NASLEDNO PRAVO

66.
Kao poklon čija se vrednost priračunava vrednosti čiste zaostavštine smatra se svako ostaviočevo raspolaganje imovinom bez naknade u korist naslednika, bez obzira na vreme kada su učinjeni, osim poklona koji se po zakonu ne uračunavaju nasledniku u njegov nasledni deo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3138/97)

67.
Propisi o uračunavanju poklona u nasledni deo i o zastarelosti zahteva za nasleđivanje primenjuju se ne samo za sanaslednike već i na naslednike sanaslednika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1977/95)

68.
Ako se zahtev za uračunavanje poklona ne istakne u ostavinskom postupku onda naslednik ne može u posebnoj parnici, po pravosnažno okončanom ostavinskom postupku, tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u ovom naslednom delu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3407/95)

KO MOŽE ZAHTEVATI URAČUNAVANJE (Član 77. Zakona o nasleđivanju)

69.
Uračunavanje poklona u nasledni deo sud ne provodi po službenoj dužnosti već samo po zahtevu određenih lica koja imaju aktivnu legitimaciju po samom zakonu. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 624/95)

POJAM ZAVEŠTANJA (Član 78. Zakona o nasleđivanju)

70.
Zakon o nasleđivanju ne predviđa zajedničko zaveštanje, pa ako su dva lica sačinili takvo zaveštanje, isto je ništavo. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 2005/97)

71.
Testament nema pravnog dejstva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 516/ 95)
- 34 -

NASLEDNO PRAVO

ZAVEŠTAJNA (TESTAMENTALNA) SPOSOBNOST (Član 79. Zakona o nasleđivanju)

72.
Lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti raspolažu pretpostavljenom sposobnošću za rasuđivanje, te - zbog toga - imaju i pretpostavljenu testamentalnu sposobnost.

Iz obrazloženja: Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. Ovi kriterijumi su određeni članom 79. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje - takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka, tj. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. U tom smislu, testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti, zbog čega nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost, već da li je bio sposoban za testiranje. Na taj način, za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje - čl. 156. i 166. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1161/2004(1) od 30.08.2004. god.)

73.
Testamentalna sposobnost zaveštaoca, procenjuje se prema "Lex nationalis" zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Iz obrazloženja: Prema razlozima nižestepenih odluka testatorka sada pokojna N. je 19. avgusta 1987. godine u Kanadi sačinila pismeni testament pred svedocima, kojim je spornu kuću u Kikindi zaveštala prvotuženom, a svoju ostalu imovinu deci – na razne delove. Osporeni testament sačinjen je na engleskom jeziku, testatorka ga je potpisala u prisustvu dva svedoka, navodeći da je to njena poslednja volja, ovaj testament su u svojstvu testamentalnih svedoka potpisala dva lica, a overen je 15. avgusta 1995. godine od strane javnog beležnika Pokrajine Ontario. Testatorka je u vreme sačinjavanja testamenta i otvaranja nasleđa imala kanadsko državljanstvo, a uslov za sticanje ovog državljanstva je i položen ispit iz engleskog ili francuskog jezika. Odlučujući o žalbi tužilaca drugostepeni sud je zaključio da je testatorka znala samo govorni engleski, da engleski nije znala da čita i piše i da osporeni testament ne ispunjava uslove iz člana 64. Zakona o nasleđivanju Srbije, s obzirom da prema ovim odredbama pismeni testament pred svedocima može sačiniti samo testator koji zna da čita i piše, odnosno da ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpiše u prisustvu dva svedoka, izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
- 35 -

NASLEDNO PRAVO

Naime, prema odredbama člana 30. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja za sposobnost za pravljenje testamenta merodavno je pravo države čije državljanstvo je zaveštalac imao u momentu sačinjavanja testamenta. Testamentalna sposobnost zaveštaoca, se stoga, po stanovištu Vrhovnog suda, procenjuje prema lex nationalis zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Ukoliko zaveštalac ima više državljanstava (bipatridi), merodavno pravo određuje se prema odredbama člana 11. st. 2. i 3. istog Zakona, a u slučaju da je zaveštalac državljanin SR (odnosno ranije SFRJ), i da ima i državljanstvo neke druge države, smatraće se da ima samo jugoslovensko državljanstvo. U pogledu punovažnosti testamenta sa stanovišta forme, punovažnost testamenta u pogledu oblika ceni se prema odredbama člana 31. navedenog Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Prema stanju u spisima zaveštalac je imala kanadsko državljanstvo, koje je stekla po iseljenju u Kanadu, nižestepeni sudovi su propustili da utvrde da li je zaveštalac u vreme sačinjavanja osporenog testamenta 1987. godine imala i državljanstvo SFRJ, jer od ovih okolnosti zavisi da li će za ocenu punovažnosti osporenog testamenta kao merodavno pravo biti primenjeni propisi o nasleđivanju koji su u SFRJ tada bili na snazi (u zavisnosti od njenog republičkog državljanstva) ili pravo strane države čiji je državljanin bila i u kojoj je imala prebivalište, ukoliko državljanstvo SFRJ nije imala. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4683/99 od 05.04.2001. god.)

74.
Testatorova sposobnost za rasuđivanje u vreme sačinjavanja testamenta utvrđuje se veštačenjem. Iz obrazloženja: Presudom je dobijen tužbeni zahtev da se utvrdi da pismeni testament pred svedocima ne proizvodi pravno dejstvo. Okružni sud je ukinuo prvostepenu odluku. Testator je bio delimično lišen poslovne sposobnosti zbog akloholizma i stavljen pod starateljstvo 17. 09. 1983. godine. Poslovna sposobnost mu do smrti nije vraćena. Prvostepeni sud je bez veštačenja sposobnosti testatora za rasuđivanje sam ocenio da je bio sposoban za rasuđivanje. Sud nije stručan da utvrđuje da li je testator bio sposoban za rasuđivanje u vreme sačinjenja testamenta, jer za to ne poseduje potrebno stručno znanje u smislu člana 250. ZPP. Sud je bio dužan da odredi sudsko psihijatrijsko veštačenje radi utvrđenja sposobnosti za rasuđivanje testatora i da pri tom pokuša da pribavi medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju testatora u vreme sačinjavanja testamenta na osnovu kojeg bi se izvršilo veštačenje. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1364/97 od 13.11.1997. god.)

75.
Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti testament u redovnoj formi odn. drugom obliku predviđenom zakonom.
- 36 -

.1997.1997. Rev. A.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Među parničnim strankama nije sporna činjenica. Rev. godine kada su svedoci sa tuženikom bili kod nje u kući i oko 35 . pre toga nije bila u izuzetnim prilikama zbog kojih nije mogla sačiniti redovan testament. A. Forma (oblik) zaveštanja mora biti ispoštovana u potpunosti. Zbog toga nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao.) SVOJERUČNO ZAVEŠTANJE (Član 84. A. Zakona o nasleđivanju) 76. pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su polazeći od odredbi člana 73. A. jer iz spisa predmeta proizilazi da pok.12. god.05.člana 84. (Vrhovni sud Srbije. bio na snazi. nužno je da je ona učinjena slobodno. što znači da sadrži svest o svim elementima i značaju preduzetih radnji i slobodnu i stvarnu nameru za zaključenje pravnog posla. A. Bez bitnog je uticaja na zakonitost pobijane presude navod revizije koji se odnosi na okolnost. januara 1994.1994. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati . da je sada pok. god. Da bi izjavljena volja bila relevantna i mogla da proizvede posledicu zaključenja testamenta kao pravnog posla.3896/97 od 02.) VOLJA ZA SAČINJAVANJE ZAVEŠTANJA ( Član 81. Zakona o nasleđivanju) 77. (Vrhovni sud Srbije. da je pok.1. bila pismena. već naprotiv da je prema mestu gde je živela i sredini u kojoj se kretala imala objektivnih i subjektivnih mogućnosti da pre svoje smrti sastavi redovan testament. tri dana nakon posete tuženog sa svedocima na dan 9.37 - . Zakona o nasleđivanju Srbije koji je u momentu smrti sada pok. jer je ono strogo formalni akt. tužbeni zahtev tužioca usvojili i odlučili kao u izreci prvostepene presude.br. pismeni pred svedocima ili sudski). Zakona o nasleđivanju. 142/97 od 06. godine umrla. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su i po stanovištu Vrhovnog suda osnovano zaključili. da je u momentu smrti imala 77 godina i da je 9.45 minuta sa njom razgovarali bila pokretna i pri punoj svesti i zdravom razumu. da eventualna bolest i životno doba ostavioca sada pok. ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih nije mogla da sačini testament u redovnoj formi odnosno drugom obliku (svojeručni.

testament mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim članom 83. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. Reč je o svojeručnom testamentu. istog Zakona propisano je da je rušljivo zaveštanje ako nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim Zakonom. pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je i svojeručno potpisao.član 168. Zakona. pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. do 113. Odredbom člana 84. jer je zaveštanje strogo formalni akt. Zakona o nasleđivanju. Rev. Zakona mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom. Iz obrazloženja: Oblik zaveštanja mora u potpunosti biti ispoštovan.2009. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju. reč je o svojeručnom testamentu. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl. zaveštanje koje je sačinila imenovana pokojna nije punovažno jer nije sačinjeno u skladu sa Zakonom. U konkretnom slučaju. Zakona. Zaveštanje nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao. Zakona . Zakona. jer nije sačinjeno u skladu sa odredbama Zakona. Odredbom člana 164. godine) . Odredbom člana 168.testamenta određeni su članom 83.član 164. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani oblik i uslovi određeni Zakonom . 84. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je svojeručno potpisao.mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom. do 113. Naime. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani zakonom određeni oblik i uslovi. U konkretnom slučaju. godine) 78.04.38 - . jer je ono strogo formalni akt čija oblik mora u potpunosti biti ispoštovan.NASLEDNO PRAVO Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj koji nije imao zaveštajnu sposobnost. koji prema članu 84. 2306/08 od 09. ovog Zakona propisano je da je zaveštanje rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost. 2306/08 od 09. koji . Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom .2009. 84. zaveštanje koje je sačinila pokojna nije punovažno. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl. Rev. Zaveštanje . Oblik i uslovi zaveštanja .prema članu 84. Zakona o nasleđivanju. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.04.

" (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. napisanog i potpisanog njegovom rukom a u konkretnom slučaju. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja.2000. pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. pokojna majka tužene.39 - . privatnog i pismenog zaveštanja i da je za ovaj oblik neophodno da u celosti zaveštanje bude napisano i potpisano od strane zaveštaoca. a to nije učinila ni kasnije. .11. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. autentičnost spornog teksta od 05. Iz obrazloženja: Odredbama člana 84. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja bitno je da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije od značaja na kom jeziku. Zakona o nasleđivanju je propisano da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. a ovo pismeno kao svedok zaveštanja potpisao samo jedan svedok. izjavila je da je to njena poslednja volja. Posle čitanja onoga što je izjavila pred dva svedoka. pri čemu nije od značaja na kom jeziku. ćerki testamentalne naslednice. To predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. nije bliže propisana. Stoga. kojima se propisuju posebni zakonski uslovi za ovu vrstu zaveštanja. 3551/07 od 08. Drugi svedok nije potpisom potvrdila to svojstvo jer nije imala ličnu kartu. napisanog i potpisanog njegovom rukom. Provera autentičnosti teksta zaveštanja može biti izvršena i kada je zaveštanje pisano štampanim slovima. usled čega se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da se svojeručno zaveštanje mora da sačini pisanim slovima. nižestepeni sudovi su zaključili da je ovako pismeno zaveštanje pred svedocima ništavo i da kao takvo ne postoji. godine) 80. godine i nije bila sporna. Da bi pismeni testament pred svedocima bio punovažan potrebno je da prilikom davanja izjave testatora da je to njegov testament i potpisivanja istog budu prisutna oba testamentalna svedoka i da se oni istovremeno na tom testamentu i potpišu.NASLEDNO PRAVO 79. pa se po oceni Vrhovnog suda ne isključuje mogućnost da zaveštalac svoju poslednju volju izrazi svojeručnim zaveštanjem napisanim štampanim slovima. Ovo ograničenje ne proizilazi iz citiranih odredbi. zbog čega su usvojili tužbeni zahtev. 2008. već je bitno da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. stav 1. 05. Rev. a baba tužilaca je 1998. koju je ova kucala na pisaćoj mašini. korišćenje štampanih ili pisanih slova. Iz navedenog proizilazi da svojeručno (olografsko) zaveštanje predstavlja oblik redovnog. pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. do smrti zaveštaoca. Isključena je mogućnost korišćenja računara. pisaće mašine i dr. godine započela sačinjavanje pismenog zaveštanja pred svedocima tako što je sadržinu zaveštanja diktirala unuci. Tehnika pisanja zaveštaoca.

da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. Zakona o nasleđivanju. god. tekst je pisalo treće lice. Forma testamenta osigurava slobodu volje. Drugostepeni sud je žalbu tuženih odbio kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu. niti forme svojeručnog zaveštanja predviđenog članom 84.) . _______. obezbeđuje autentičnost izjave poslednje volje zaveštaoca. Zato pismeni testament pred svedocima nije punovažan ako prilikom davanja izjave zaveštaoca da je to njegov testament i potpisivanja istog nisu bila prisutna istovremeno oba svedoka testamenta i ako se istovremeno na testamentu oni nisu potpisali. (Vrhovni sud Srbije Rev. Odredbom člana 83. kao svečani. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženih. Stoga. a svedoci se moraju odmah potpisati. a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. pa time nema uslova za punovažnost ni pismenog testamenta pred svedocima ni svojeručnog testamenta. br. istog Zakona izražen je značaj forme zaveštanja kao uslova za njegovu punovažnost jer je propisano da zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim tim zakonom.) 81.2000. odredbom člana 85. a primenom odredbe čl.NASLEDNO PRAVO Nije osnovano isticanje tužene u reviziji da je materijalno pravo pogrešno primenjivano. Zakona o nasleđivanju propisala je redosled radnji kao uslova za punovažnost ove vrste testamenta.03. i 85.2005. jer je njihova uloga da potvrde autentičnost ostaviočevog potpisa i njihove izjave da testament koji potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju.12. s obzirom da je isti izdiktirao pokojni. Kada je testator sačinio testament tako što je isti izdiktirao a tekst mu pisao unuk. te se zaostavština ima raspraviti prema zakonskom redu nasleđivanja. Pravilna je odluka suda kada je poništio navedeni testamenat. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju.40 - . pa je poništen "testamenat" u pisanoj formi sačinjen 10. 55/04 od 22. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. a nije bilo ni svedoka pri sastavljanju testamenta. Gž. ako svedoci nisu istovremeno potpisali testament nije ispunjena forma testamenta nužna za njegovu punovažnost. koji je proglašen u predmetu ostavinske rasprave O.01. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. Zakona o nasleđivanju.2004. strogo formalni akt. a svedoka pri sačinjavanju testamenta nije bilo pa niko nije ni mogao da potvrdi sadržinu testamenta. 84. br. Testament. ozbiljnost i pouzdanost izjave volje i pravnu sigurnost i ima značaj uslova za punovažnost testamenta. godine od strane pokojnog. Zaveštalac treba da potpiše napisani tekst i prilikom potpisa mora izjaviti da je to njegov testament. 1255/05 od 27. Naime. niti onih koji bi potvrdili sadržinu testamenta. a ne samo za njegovo dokazivanje. god. Sve to predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. Odredba člana 85. Zakona o nasleđivanju. tada je osnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj testamenta jer nema uslova za postojanje pismenog testamenta – zaveštanja pred svedocima predviđenog članom 85. br.

10.N. je svojom zaostavštinom raspolagala svojeručnim testamentom kojim je ostavila u nasleđe. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. sada pokojna D. Pismena “zabeleška” se ne može izjednačiti sa svojeručnim testamentom ostavioca. istog Zakona. kao neosnovanu. godine i nije ostavila ni jedno lice iz kruga zakonskih naslednika. predstavlja svojeručni testamenat ostavioca. Opština je u postupku raspravljanja zaostavštine osporila testament u delu koji se odnosi na raspolaganje grobnim mestom. br. na osnovu testamentalnog prava na nasleđivanje.K. je umrla 3. nasleđivati se mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.) 83.1995. 598/03 od 10. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da pomenuta zabeleška ne predstavlja svojeručni testamenat ostavioca. Kako je tužilja – kćerka pokojnog.K. Prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima. pored ostalog i pravo korišćenja označenog grobnog mesta. god.NASLEDNO PRAVO 82. Shodno odredbi člana 2. Prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio pravnu volju ostavioca u vezi pomenute zabeleške i našao da ista ne sadrži volju ostavioca koja bi se odnosila na raspolaganje njegovom imovinom – stanom i ko će biti naslednik. već na osnovu Zakona o nasleđivanju. bez obzira što naslednik ne spada u krug zakonskih naslednika. Pokojna D. Drugostepeni sud je odbio. Svojeručnim testamentom mogu se ostaviti u nasleđe sve stvari i prava koje pripadaju testatoru.N.2003. pronašla u arhivi ostavioca pismeno nazvano “zabeleška” koju je ostavilac sačinio. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da pismena – “zabeleška” koju je ostavilac sačinio. pa i pravo korišćenja grobnog mesta. naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu testamenta. Odredbom člana 17.41 - . Iz pomenute “zabeleške” proizilazi da je ostavilac preporučio tuženoj – drugoj kćerki da se ne prihvati nasleđa na stanu jer joj je pomogao novčano prilikom drugih kupovina. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti ostavilje. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog oca stranaka na osnovu zakona i učesnici su izjavili da ostavilac nije ostavio nikakvo pismeno. bude oglašena nasledna učesnica B. odlučeno je da za naslednika. Odluke o sahranjivanju i . naslednoj učesnici B. Pravilnom primenom materijalnog prava. Gž. a u smislu odredbe člana 6. to je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da to pismeno predstavlja svojeručni testamenat ostavioca i da je pravno valjan na osnovu kojeg se ima raspraviti njegova zaostavština i da se poništi njena naslednička izjava koju je dala u ostavinskom postupku.04. tužiljinu žalbu i potvrdio je prvostepenu presudu.

iz razloga što prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima. br. V. Ovaj testament je zatvoren. S obzirom na izloženo.1997. ZPP. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem je raspravljena zaostavština iza smrti pok. Protiv ovog rešenja blagovremeno je izjavila žalbu tužena Opština.03. god. Iz činjeničnog stanja. jer nema svojeručnog potpisa testatora.. pravilno je postupio prvostepeni sud kada je naslednog učesnika P. V.1999. Kako je navedenim propisima predviđena mogućnost nasleđivanja stvari i prava i po osnovu zakona i po osnovu testamenta. Kada je iz same isprave testamenta vidljivo da on ne ispunjava formu propisanu Zakonom. Gz. 12248/96 od 21.) . jer se punovažnost testamenta može oceniti i na osnovu same isprave. to obuhvata i mogućnost nasleđivanja prava korišćenja grobnog mesta na osnovu raspolaganja punovažnim testamentom ostavilje. koje je utvrdio prvostepeni sud.2003. proizilazi da je pre smrti pok.01. pa je pravosnažnom presudom Trećeg opštinskog suda u B. stav 2..11. V. br. (Iz presude Okružnog suda u Pozarevcu. Ispitujući pravilnost prvostepenog rešenja u okviru zakonskih ovlašćenja iz člana 381. Kako u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti to je prvostepeno rešenje na osnovu člana 380. god. 345/99 od 18. tada nema mesta upućivanju na parnicu i prekida raspravljanja zaostavštine. pravo korišćenja grobnog mesta pripada fizičkom licu koje je oglašeno za njegovog naslednika.) 84. oglasio naslednicom po osnovu svojeručnog testamenta pok. Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. br. ZPP.. Neosnovano je isticanje u reviziji da pravo korišćenja grobnog mesta ne mogu nasleđivati lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika i da se ovo pravo ne može nalaziti u prometu. ostavio svojeručni testament na osnovu koga je celokupnu svoju zaostavštinu ostavio u nasleđe naslednom učesniku P. već na osnovu Zakona o nasleđivanju i Odluke o sahranjivanju i grobljima._______ utvrđeno postojanje ovakvog testamenta. V.42 - . potvrđeno. na taj način što je na njegovoj zaostavštini na osnovu svojeručnog testameta za jednog naslednika oglašena P.. zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da prvostepeno rešenje bude ukinuto. (Vrhovni sud Srbije Rev. god. iz B. u predmetu P. M. Okružni sud je našao da je žalba naslednog učesnika neosnovana. M. 4914/02 od 06. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž...) 85. V..NASLEDNO PRAVO grobljima je propisano da u slučaju smrti korisnika grobnog mesta. M.

pa je za njegovu punovažnost potrebno da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita. godine u jutarnjim časovima a pre odlaska u bolnicu u njegovoj kući su bili tuženi i još dvojica imenovanih. pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt. . da li je sadržina izražena na hartiji ili drugoj podlozi mastilom ili olovkom. 2488/96) PISMENO ZAVEŠTANJE PRED SVEDOCIMA (Član 85. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.u smislu člana 85.09. sada pokojni ostavilac i tuženi.ako mu se šta desi . ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga tako sačinjeni tekst potpisuje. uzevši list iz svog bloka na kome je već bilo napisanog teksta.2005. Ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima .02. Dakle. godine.da će ono biti njegovo". ali to nije realizovao zbog pogoršanja zdravstvenog stanja. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio. Za punovažnost svojeručnog testamenta irelevantan je jezik i pismo na kome se piše. 2213/08 od 03. Nije dovoljno da ga samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. već je tuženom saopštio da "čuva imanje i da čuva papir jer . Rev. pa zato on može biti sačinjen u formi pisma koje roditelj upućuje svom detetu. godine) 88.zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga ga potpisuje. Zakona o nasleđivanju.02.43 - . rekao tuženom da napiše sledeći tekst: "Ostalo novca kod J.2008. Zakona o nasleđivanju) 87. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati .02.2006. Hteo je da sačini zaveštanje. Pokojni je. a preminuo je 10. U smislu člana 85. da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno ga potpiše. ukupno 850 evra i ostavljam sve imanje J. Rev..član 85. Pre potpisivanja ostavilac nije pročitao tekst niti je rekao da mu je to poslednja volja. i M. Zakona o nasleđivanju .NASLEDNO PRAVO 86. Ostavilac se iz bolnice vratio 14. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada pokojnom ostaviocu pozlilo je dana 14. Zakona o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije. koji je pokojnog ostavitelja i odvezao u bolnicu. godine.". Relevantna odredba: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Tekst su potpisali dvojica imenovanih prisutnih.2005.

usled čega ne može proizvoditi pravno dejstvo. već je to učinila njegova supruga – tužena.10. Rev. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 85. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. Zakona o nasleđivanju koja izričito predviđa formu za pismeno zaveštanje pred svedocima. uz prisustvo tužene. 1253/06 od 18. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Zakona o nasleđivanju. br. Pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt.. P. Kako je predviđena strogo formalna procedura i da zaveštanje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. godine) 89. pa ga je pročitao uz prisustvo zaveštaoca. nedostatak forme ne pruža dovoljno garancije za obavljanje autentičnosti poslednje volje zaveštaoca.. zatim ga je advokat uz prisustvo dva svedoka. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa se utvrđuje da je pismeno zaveštanje pred svedocima pokojnog ništavno i ne proizvodi pravno dejstvo. Kada je advokat sačinio pismeni testamenat u ime zaveštaoca. pa za njegovu punovažnost potrebno je da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita.. Pismeno zaveštanje pred svedocima.M.2006. U konkretnom slučaju ovog bitnog elementa forme nema. god. a presuda prvostepenog suda je potvrđena. da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno potpiše. bez prisustva zaveštaoca sačinio zaveštanje.. a ne da zaveštalac samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. ____/05 od 22. U konkretnom slučaju zaveštalac svoj testament pred svedocima nije potvrdio. ____/06 od 18.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Odredbom člana 85. tužene i samog zaveštaoca naglas pročitao. br. Gž. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje. Gž. proizvodi pravno dejstvo kada nije dokazano da je zaveštalac docnije raspolagao imovinom zaveštanom ovim zaveštanjem. juna 2006. radi se o ništavom pravnom poslu – pismenom zaveštanju pred svedocima.2008. a bitan elemenat te forme je da zaveštalac izjavi pred svedocima da je sačinjeno pismeno pročitao. odnosno svoje zaveštanje... a potom je zaveštalac izjavio obraćajući se tuženoj – “ispoštovala si onako kako sam ja rekao”. a isti potvrdi “da je u njemu sve ispoštovano kako je rekao”. 2213/08 od 03.44 - .. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao.09. . (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. jer izvedenim dokazima nije utvrđeno da je zaveštalac pred svedocima izjavio da je navedeno pismeno pročitao. godine odbijen je kao neosnovana žalba tuženih. oktobra 2006. forma testamenta nije ispunjena u skladu sa citiranim zakonskim propisom. Presudom Okružnog suda u Č. U situaciji kada zaveštala nije ni diktirao test testamenta. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. niti ga je pred svedocima pročitao. za čiju su punovažnost ispunjeni zakonski uslovi. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je advokat u svojoj kancelariji. 90. shodno članu 85. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kojim su tražili poništaj pismenog testamenta pred svedocima sastavljen od pok. Rev.45 - . Zakona o nasleđivanju. a odbija se deo tužbenog zahteva za poništaj istog testamenta u odnosu na pok. M. o testamentu pred svedocima od strane dva lica – testatora ali na istom listu hartije. 74/05 od 1. a revizijom tuženih se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava. Naime. godine.2005.08. Takođe nije utvrđeno da je ostavilja docnije raspolagala imovinom zaveštanom ovim testamentom u smislu člana 102. niti da ga je opozvala sačinjavanjem docnijeg testamenta u smislu člana 101. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je punovažan sporni testamenat pred svedocima od 25.1974.04. nakon smrti svakog od navedenih testatora. br. koji se u fotokopiji nalazi u spisima. Gž..nepunovažno je. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Punovažan je tzv. O. a volje oba testatora su jasne i precizne. koji je važio u vreme sačinjavanja testamenta. Tuženi nisu dokazali da je ostavilja ovaj testament opozvala u celini ili delimično u smislu člana 100. jer se ne može testamenat proglašavati dva puta. M. Presudom drugostepenog suda. Zbog toga je prvostepena presuda u stavu 1. O. O. na istom listu hartije. godine. pa se poništava testamenat sastavljen pred svedocima 1. god. ili preciznije. M..1986. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca. Zakona o nasleđivanju. izreke. Alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima). god.) 92. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo nalazeći da je ništav testamenat u odnosu na pok. M. pa se radi o dve odvojene izjave volje dva lica za raspodelu njihove imovine. Zakona o nasleđivanju jer je svaki testator uredno sačinio pismeni testamenat pred svedocima a odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj volji testatora. tako da se odbija tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. radi se o dve odvojene izjave volje od strane dva lica za raspodelu svoje imovine. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. Očigledno se radi o tzv. odnosno testament pred svedocima od strane dva lica – testatora.) 91. kao neosnovan. zajednički testament. preinačena je prvostepena presuda u stavu 1. izreke preinačena.11.2006.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovažnost pismenog testamenta pred svedocima u smislu člana 64. O. i 90. ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo . istog Zakona. I pored ove okolnosti. zajedničkom testamentu. O. ali samo u odnosu na pok. 69. . proglašen je njegov testamenat pred svedocima koji je u potpunosti odvojen od testamenta pred svedocima drugog testatora.01. 1748/05 od 22. Ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da ne proizvodi pravno dejstvo testamenat pok. R. Zakona o nasleđivanju. Iz spisa proizilazi da su oba lica – testatori bračni drugovi sastavili svako svoj pismeni testamenat pred svedocima na istom – jednom listu hartije. Isti ispunjava uslove iz čl.

10. odnosno nepunovažno je. 2413/o4 od 20. br. godine i zaostavština pok. jer nije sastavljen u skladu sa odredbom člana 85. Svedok lekar je potpisao tekst kucan pisaćom mašinom ne čitajući njegovu sadržinu. bez obzira što je na testamentu stavila otisak kažiprsta. a ne može se konvalidirati stavljanjem otiska kažiprsta. god. god. Drugostepeni sud je žalbu tuženika odbio kao neosnovanu. god. Pismeni testamenat pred svedocima je ništav ako testatorka nije pismena.10.servirka je to potpisala ne znajući ni suštinu ni sadržinu onoga što potpisuje. Dakle. Zakona o nasleđivanju. alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima) je nepunovažno odn. a poželjno je da se naznači i njihovo svojstvo svedoka.2004. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. a na kraju testamenta je stavila otisak kažiprsta.2004.1996. potom da zaveštanje pročita. koja se čak i ne seća za kog pacijenta je to učinila. Pismenim zaveštanjem pred svedocima zaveštalac je svoju zaostavštinu zaveštao tuženoj. 73/04 od 22. ne može proizvoditi pravna dejstva. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.) 94. a smatrajući da se izjašnjava o tome da li je zaveštalac psihički sposoban da raspolaže svojom imovinom. testamenat je ništav. Dokazima je utvrđeno da je testatorka bila nepismena. (Iz presude Okružnog suda u Čačku Gž. potpisala je i servirka. Zaveštanje je pisano pisaćom mašinom i potpisano od strane dva svedoka: lekara u bolnici u kojoj je ležao zaveštalac i servirke iste bolnice. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno i svojeručno potpisati. Ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je sin zaveštaoca a tužena vanbračna supruga. Rev. a drugi svedok . Zakona o nasleđivanju. niti je zaveštalac izjavio da je zaveštanje njegovo.01.) .) 93. Nužno je da sam zaveštalac napiše ili kome drugom izdiktira sadržinu zaveštanja. Za punovažnost ovog oblika zaveštanja obavezno je prisustvo dva svedoka. 2413/2004 od 20. a shodno članu 85. Isto pismeno. Zakona o nasleđivanju. zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Zakona o nasleđivanju.06.2004. očigledno je da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 85. ali samo za vreme trajanja dve poslednje zaveštaočeve radnje: za vreme njegovog priznanja zaveštanja za svoje i njegovog svojeručnog potpisivanja zaveštanja. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sastavljen pismeni testament pred svedocima pravno valjan. da zaveštanje pred njima nije pročitano. Prema odredbi člana 85. da ga prizna za svoje. Iz nesumnjivo utvrđenog činjeničnog stanja da svedok lekar nije ni znao šta potpisuje misleći da potpisuje izjavu o psihičkom stanju zaveštaoca. (Vrhovni sud Srbije. Oba svedoka istovremeno moraju da čuju i razumeju zaveštaočevu izjavu kojom on zaveštanje potvrđuje za svoje i oba svedoka moraju istovremeno da prisustvuju činu zaveštaočevog potpisivanja zaveštanja.46 - . i konačno da ga svojeručno potpiše. pa se utvrđuje da je ništav pismeni testamenat pred svedocima koji je testatorka sastavila 17. Rev. zbog čega takvo zaveštanje ne može proizvoditi pravno dejstvo. se ima raspraviti u skladu sa zakonom. i potvrdio prvostepenu presudu.

bila bi od uticaja da je advokat svojim potpisom potvrdio autentičnost testamenta. pa je zaveštalac pročitao u sebi testament i nakon što ga je pročitao izjavio "baš tako sam hteo".NASLEDNO PRAVO 95. sačinio pismeni testament pred svedocima. što čini nedostatak zakonom propisane forme. kao treći svedok potpisao zaveštanje. suprotno odredbi člana 85. kao i precima. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je zaveštalac T.. kojim su tuženoj ostavljene određene nepokretnosti. Iz obrazloženja: Primenjujući pravilno materijalno pravo. je bez uticaja na punovažnost zaveštanja. to su nižestepeni sudovi pravilno poništili sporni testament. pa je ništavo zaveštaje koje je potpisano samo od jednog svedoka koji može biti testamentalni svedok.4. braći i sestrama i bračnim drugovima ovih lica. Tužioci osporavaju pravnu valjanost pismenog testamenta pred svedocima. koji je bio na snazi u vreme sačinjavanja testamenta. Zakona o nasleđivanju. G. Pošto je utvrđeno da je testamentalni svedok pri pravljenju testamenta. Rev. (Vrhovni sud Srbije. jer bi u tom slučaju i on bio svedok zaveštanja i tada bi zaveštanje imalo dva svedoka. Pismeni testament pred svedocima punovažan je ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. navodeći da u tekstu testamenta nije navedeno da je zaveštalac pročitao testament.47 - . Ovom odredbom propisano je da su ništave odredbe testamenta kojima se ostavlja nešto sudiji koji je testament sastavio. Pismeni testament sačinjen u prisustvu samo jednog svedoka je ništav testament. 1286/01 od 3. u čijoj je kancelariji zaveštanje sastavljeno. a nakon toga svojeručno potpisao sve primerke testamenta. potomcima. Ovim testamentom zaveštalac je ostavio tuženima prvo svoju nepokretnu imovinu i to porodičnu stambenu zgradu. jula 1996. a ko ne može biti svedok zaveštanja. 23. 2002. Prisutnost advokata pred kojim je potpisano zaveštanje pred svedocima. Zakona o nasleđivanju. nije upozorio ostavioca na to ko može. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana i u tekst testamenta. god. a sa razloga što se o njoj već duže vreme brinu i staraju. nižestepeni sudovi su poništili pismeni testament sačinjen pred svedocima s obzirom na odredbu člana 69. svedocima pri njegovom pravljenju. zatim su se na testamentu potpisali i oba testamentalna svedoka. i povlači njegovu ništavost. godine. ne mogu biti od uticaja na karakter imperativne norme člana 69. . Ovakvo pri izostanku potpisa advokata. a takođe i sve pokretne stvari i novac. njen rođeni brat. pa bi bila bez uticaja činjenica što je brat testamentalnog naslednika. Testament je napisao advokat na pisaćoj mašini u prisustvu testamentalnih svedoka. Ovaj testament je proglašen u ostavinskoj raspravi. Neukost zaveštaoca pri sačinjavanju zaveštanja i okolnost što advokat. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilaca za utvrđivanje ništavosti testamenta neosnovan.) 96. Zakona o nasleđivanju. kao svedoka zaveštanja i njegovo prisustvo u kancelariji prilikom sačinjavanja zaveštanja.

god. Ovo zbog toga što je pismeni testament pred svedocima punovažan ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni. on mora da pročita zaveštanje. zbog čega ne proizvodi pravno dejstvo.. Zakona o nasleđivanju. stav 1. 889/02 od 26.A. nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev. pred više ljudi. niti ga je pre potpisivanja pročitao. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.2002. Zakona o nasleđivanju. zaveštalac mora da pročita zaveštanje. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. Prema tome. god. 2332/01 od 11. od kojih su neki bili i svedoci potpisivanja ovog testamenta. u situaciji da mu je zaveštanje sačinilo drugo lice koje on pre potpisivanja nije pročitao. Rev.NASLEDNO PRAVO Kod utvrđenja sudova da sporni testament ispunjava uslove predviđene navedenim propisom. S obzirom da ovako sačinjeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme druge vrste zaveštanja. nije od uticaja. jer kada je neko treći po zaveštaočevom kazivanju sačinio zaveštanje. 19. ali zna da se potpiše. sačinio je pismeno zaveštanje pred svedocima kojim je svoju imovinu zaveštao ovde tuženom.. niti izjavio da je to njegovo zaveštanje.A. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen ili da ne zna da čita. Da bi to učinio. (Vrhovni sud Srbije.) . Zakona o nasleđivanju. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. činjenica da je pokojni D. nije izjavio da je to njegov testament. Utvrđujući činjenicu da sada pokojni D. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su iz navedenih razloga osporeno zaveštanje poništili. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni. osnovano zaključujući da osporeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme iz člana 85. Rev. ali zna da se potpiše. (Vrhovni sud Srbije. sada pokojni D.. prema odredbi člana 85. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen (da zna ćirilicu. maloletnom I.01.09. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana u tekst testamenta. U pogledu rečenog neosnovani su navodi u reviziji da je zbog toga povređena forma pismenog testamenta pred svedocima i da se s tim u vezi dovodi u pitanje punovažnost tog testamenta u smislu člana 85. Zaveštalac nije znao da čita i piše. jer kada je neko treći po zaveštačevom kazivanju sačinio zaveštanje. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna potpuna pismenost zaveštaoca. Naime.) 97. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. a zaveštanje napisano latinicom) ili zna ćirilicu. prilikom potpisivanja testamenta i istovremeno sa potpisivanjem.J. godine. Zaveštalac može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna wegova potpuna pismenost. izjavio da svu svoju imovinu ostavlja maloletnom I. zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao.48 - . što je u postupku i utvrđeno. ne može se dovesti u pitanje punovažnost takvog testamenta samo zbog toga što u tekstu nije navedeno da je zaveštalac već pismeno pročitao. a zaveštanje napisano latinicom) ili da ne zna da čita.04.2002. već samo da se potpiše.1998. Da bi to učinio.

Zakona o nasleđivanju upravo činjenica da li je zaveštalac takvo zaveštanje svojeručno potpisala pred dva svedoka uz izjavu da je zaveštanje pročitala i da je to njena poslednja volja. Iz takvog utvrđenja suda ne može se sa sigurnošću zaključiti da li je ispunjen bitan uslov za punovažnost takvog zaveštanja u smislu člana 85. Kako je revizijski sud našao da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Zakona o nasleđivanju. da je svojeručni potpis zaveštaoca sastavljen u prisustvu najmanje dva svedoka. Svedoci su prisutni iz dva razloga: prvo. Sledi da su potpisivanje i navedene izjave zaveštaoca jedinstvena pravna radnja. Prisutnost dva svedoka potrebno je iz dva razloga: prvo. god. Ovde se radi o izjavi zaveštaoca pred svedocima zaveštanja da je konkretno pismeno koje je potpisao pročitao i da sadrži njegovu poslednju volju. ZPP). Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju.. stav 2. to su presude nižestepenih sudova u skladu sa odredbom člana 395. (Vrhovni sud Srbije. U ovom slučaju nije na nesumnjiv način sud raspravio i utvrdio da li je zaveštalac M. zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. Revizijski sud po službenoj dužnosti pazi na pravilnu primenu materijalnog prava (član 386. istog zakona kaže: Zaveštalac.) .49 - . koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. koji je sačinio advokat izjavila da je to konkretno pismeno pročitala i da je to njena poslednja volja. Član 85.2002. da svedoče autentičnost zaveštačevog potpisa i drugo – da svedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i po njemu potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. 4910/02 od 11. da uz stavljanje svojeručnog potpisa zaveštalac pred svedocima da izjavu da je već sačinjeno pismeno zaveštanje pročitao i da je ono što je potpisao njegova poslednja volja. tako i istovremeno u trenutku kada se zaveštalac potpisuje. da posvedoče autentičnost zaveštaočevog potpisa i drugo – da posvedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. da je tekst zaveštanja napisan po nekoj drugoj osobi. nakon što joj je dat u ruke pismeni tekst zaveštanja. ZPP-a ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje kako bi u ponovljenom postupku prikupio pouzdanu činjeničnu osnovu za zakonito presuđenje. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 83. L. Prvostepeni sud utvrđuje ponašanje i reči koje je tužilac izrekao kada mu je advokat predala odštampani tekst njegovog pismenog zaveštanja kao i da je isti postupak sproveden iza M. da je taj tekst svojeručno potpisan od zaveštaoca. da je to njegova poslednja volja i potom se pismeno svojeručno potpisati. Rev. Punovažnost zaveštanja pred svedocima je uslovljena istovremenim prisustvom oba zaveštajna svedoka kako u trenutku kada zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja. Potpisivanje i navedene izjave jedinstvena su pravna radnja. Prema iznetom propisu za valjanost ovog zaveštanja traže se formalnosti: da zaveštalac zna da čita i piše. koja je nakon što je pročitala pismeni tekst njenog zaveštanja isti potpisala.12. u prisustvu dva svedoka.NASLEDNO PRAVO 98. L.

je ništav. pismeni testament je punovažan i kada je jedan od potpisanih svedoka nepodoban. te da nije ni mogao sačiniti pismeni testament pred svedocima. Pismeni testament pred svedocima koji sačini zaveštalac . Gž. 1501/95 od 15.50 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. nije punovažan zbog nedostatka forme. 258/96) 102.05. (Vrhovni sud Srbije. god. zbog nedostatka propisanog oblika. Zakona o nasleđivanju) 104. Zakona o nasleđivanju i ako je bilo prisutno preduzimanju propisanih pravnih radnji od strane zaveštaoca. Rev. Dakle.1995. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.) 101. god. 1995.) 103.NASLEDNO PRAVO 99. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.nepismena žena. Rev. Gž. ako ispunjava uslove iz clana 68.1997. Gž. (Vrhovni sud Srbije. Gž. upućuje na to da zaveštalac nije znao da čita i piše. 149/95 od 17. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici.) 100. 1954/97od 02. i na njemu umesto svojeručnog potpisa stavi rukoznak.09. a zatim testament potpisalo. Svedok pri pravljenju pismenog testamenta pred svedocima može biti lice koje ga je napisalo i kada njegovo svojstvo svedoka nije naznačeno. Ako zaveštanje sastavljeno pred sudijom i zapisničarom ne ispunjava sve uslove nužne za punovažnost zaveštanja to zaveštanje će imati pravnu važnost ukoliko ispunjava zakonsku formu i uslove nužne za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. Zaveštalac koji zna da čita i piše može napraviti testament na taj način što će ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpisati u prisustvu dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Pismeni testament testatora sastavljen latiničnim pismom (za koje je utvrđeno da testator nije znao da čita i piše).12. god.br.) SAČINJAVANJE SUDSKOG ZAVEŠTANJA (Član 86. ako su takav testament potpisala jos dva svedoka koji ispunjavaju uslove iz Zakona. Činjenicu da je zaveštalac potpisao jedno punomoćje ne znači da je znala da čita i piše na pismu na kome je sačinjen testament. 4084/96) .05. 5593/98 od 13. Stavljanje otiska prsta umesto potpisa na testamentu.1999.god.

povredio je inperativnu normu predviđenu članom 66. Zakona o nasleđivanju) 107. uz prisustvo dva svedoka i zapisničku konstataciju. br. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. Dokazima je utvrđeno da je testator sastavio testament pred sudom. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa se utvrđuje prema tuženiku da je ništav testament pokojnog sastavljen u sudu.51 - . ukoliko je nepravilnim radom suda došlo do sačinjenja sudskog testamenta suprotno odredbama Zakona. i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Kako to nije urađeno. na testamentu se mora označiti da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka.2004. (Okružni sud u Beogradu.NASLEDNO PRAVO 105. Zakona o nasleđivanju) 106. Rev. sudija koji je primio na zapisnik testamenat pokojnog. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio da je testamenat pokojnog ništav. Pravilna je odluka suda da je neosnovan predlog stranke za saslušanje kao svedoka postupajućeg sudije koji je sastavio testament. . pa je taj predlog zaista i suvišan. 10563/95) SUDSKO ZAVEŠTANJE AKO ZAVEŠTALAC NIJE U STANJU DA GA PROČITA (Član 88.09. Gž. 975/04 od 15. jer se postupci sudije iz teksta testamenta jasno vide. Ako je testator sastavio testament pred sudom i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen.) PUNOVAŽNOST MEĐUNARODNOG ZAVEŠTANJA (Član 92. Oštećenom pripada pravo na naknadu štete. Ništavi međunarodni testament ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika. Zakona o nasleđivanju. Na testamentu nema označenja da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka. Sudski testament je ništav ukoliko sudija njegovu sadržinu nije pročitao testatoru a isti je nepismen. god. koji tu odluku direktno predviđa.

god. po svojoj prirodi nije zakonom propisan obavezni oblik testamenta.10. Ako je zbog akutnog i teškog pogoršanja zdravstvenog stanja izjava poslednje volje data u bolnici pred tri istovremeno prisutna svedoka. godine.10. iste godine je trebala biti reoperisana.12. Zakona o nasleđivanju proizilazi da međunarodni testament ( kao pismen.5338/95od 13. Ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost.smatraće se da su postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. Zbog postoperativnih komplikacija. dakle.) 108. ali ne mora. stav 2.1999.iako ništav kao međunarodni testament jer nije sastavljen u obliku propisanom Zakonom o nasleđivanju .da se utvrdi nepunovažnim usmeno zaveštanje ostavilje proglašeno pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu dana 15. kao testamenta drugog oblika.da svu svoju imovinu ostavlja tuženom. pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada odbijen je tužbeni zahtev tužioca . imala je nameru da sa njim zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju za šta je i zatražila saglasnost Ministarstva finansija.11. 7128/96 od 26. na dan sačinjavanja usmenog testamenta bila je veoma zabrinuta i uznemirena zbog predstojeće operacije. Moguće je. ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada imenovana pokojna primljena je u bolnicu 24. Iz nalazom i mišljenja veštaka utvrđeno je da je oboljenje zbog koga je ostavilja u dva navrata operisana bilo akutne prirode.09. kojima je izjavila svoju poslednju volju . da testament . god. redovan i javni oblik zaveštanja ). godine. Rev. Gž.52 - . jer ostavilac može. Toga dana u bolnici su je posetile tri prijateljice. dijagnostifikovana i operisana. napraviti takav testament. 17. Preminula je 22. čime su ispunjeni zakonom propisani kumulativni uslovi za punovažnost takvog zaveštanja .1999.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz odredbe člana 92. godine sačinili zajedničku pismenu izjavu. godine. Zakona o nasleđivanju) 109.bude punovažan kao testament neke druge zakonom propisane forme.) USMENO ZAVEŠTANJE (Član 110.1996. Ostavilja je sa tuženim bila u bliskim odnosima. . koju do smrti nije dobila. (Vrhovni sud Srbije. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja.1995. Shodno tome.1999.1999. za koju je toga dana i saznala.8. Svedoci usmenog testamenta su 27.10. jer ga ostavilac može .napraviti. jer međunarodni testament po svojoj pravnoj prirodi nije zakonom propisani obavezni oblik testamenta. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.ali i ne mora .

2002. izjava poslednje volje data je pred tri istovremeno prisutna svedoka. pa je pokojna poslednji put bila u kući tuženih 2. godine. godine. što iskazivanje želje u pogledu lica kome bi trebalo da pripadne imovina nakon smrti ne predstavlja. U kući je živela sama od smrti svoga supruga 1991. godine. Zakona o nasleđivanju. godine.08. Ostavilac je preminula 6. zatim.08. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. da imovinu ostavi tuženima. u svojoj kući. godine. u smislu odredbe člana 78. što su potvrdili svedoci. Ovom razgovoru prisustvovao je i prvi svedok zaveštanja. I ranije je iskazivala ovu svoju nameru. tako i zbog toga što zbog katarakte nije mogla da piše. bila je vitalna za svoje godine. godine a preminule 6.2003. U vreme smrti ostavilac je imala 79 godina. kako zbog teškog psihofizičkog stanja u kome se nalazila pre druge operacije. Čak i kada bi iskazana želja sada pokojne predstavljala zaveštenje.08. Iz obrazloženja: Tužioci su zakonski naslednici ostavioca.02.NASLEDNO PRAVO Relevantna odredba: Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. i nije bolovala od težih bolesti. .2002.05.2002.1923. Preminula je usled izliva krvi u mozak. i to u prisustvu drugog svedoka zaveštanja. a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava. u običnom razgovoru je iskazala želju da imovina čiji je vlasnik.član 110. Uzajamno su se posećivali.2009. ispunjeni su kumulativni uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja predviđeni navedenom zakonskom odredbom: u momentu davanja izjave poslednje volje na strani sada pokojne postojale su izuzetne prilike. zbog kojih se nije moglo sačiniti pismeno zaveštanje. Da bi ona to bila potrebno je da se takvom izjavom rasporedi svoja imovina. Zakona o nasleđivanju. a što nije isključio i veštak oftamolog. stav 1.53 - . na ročište održano 14. Zakona o nasleđivanju. i bila je u prijateljskim odnosima sa tuženima unazad više od 40 godina. nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da nije ispunjen nijedan od propisanih uslova iz ove zakonske odredbe za punovažnost usmenog zaveštanja. Ceneći utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 110.11. rođene 19.2002. Zakona o nasleđivanju. u smislu člana 111. koji su pismeno sastavili zaveštaočevu izjavu. Stoga je nižestepenim presudama tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen kao neosnovan. Rev. što ju je dovelo u situaciju da nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. 815/08 od 12. U ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom. a u trenutku smrti bila je vlasnik nepokretne imovine koja je predmet usmenog zaveštanja. U konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju.08. U vreme ove posete tuženima. budući da je obolela od akutne bolesti te da je nakon prve operacije došlo do teškog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja. nisu ispunjena ni dva kumulativno propisana uslova: da je takva volja izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka u okolnostima koje bi predstavljale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje. posle njene smrti pripadne tuženima. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje . godine) 110. Godine života ostavioca. vrlo pokretna i temperamentna. Izjava određenog lica o želji da njegova imovina posle smrti pripadne određenom licu ne predstavlja izjavu volje kojom se raspoređuje imovina za slučaj smrti. ne predstavljaju izuzetne prilike u smislu člana 110. godine su pristupila dva svedoka usmenog zaveštanja i proglašen je usmeni testament ostavioca. a preminula je dana 6.

u tom smislu. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud pravilno zaključuje da nisu ispunjeni zakonski uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja. 164.) 112.08. stav 1. gde je sledećeg dana i preminuo. Dugotrajno oboljenje lica u dubokoj starosti se.NASLEDNO PRAVO Godine života ne predstavljaju izuzetne prilike. za punovažnost usmenog zaveštanja moraju biti kumulativno ispunjena tri uslova. na osnovu čl. ne smatra izuzetnim već upravo očekivanim prilikama.1557/04 od 23. U konkretnom slučaju. pod kojima se podrazumevaju iznenadne. Usmeno zaveštavanje je ništavo ukoliko poslednja volja nije izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka i ako nisu postojale izuzetne prilike koje nalažu i opravdavaju tu vrstu zaveštavanja. Poslednjih mesec dana pred smrt bio je vezan za postelju.2005. 2156/2005 od 26. pokretna i da nije bolovala od težih bolesti.2002. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim. kada je iskazala želju. god. Za punovažnost usmenog zaveštanja kumulativno moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: postojanje izuzetnih prilika zbog kojih je zaveštalac u nemogućnosti da sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje. radilo se o licu u dubokoj starosti sa oboljenjima od kojih boluje duži vremenski period. ležao je u bolesničkoj postelji zbog otvorenih vena na nogama. potpuno se predao i počeo da vene. god. U momentu sačinjavanja usmenog zaveštanja. Izuzetne prilike podrazumevaju iznenadne. 2004.2002. a posebno pri utvrđenim okolnostima da je sada pokojna bila vitalna za svoje godine. neočekivane ili nepredvidljive prilike zaveštaoca zbog kojih on nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. Zakona o nasleđivanju. Imajući u vidu navedene okolnosti. neočekivane ili nepredvidljive okolnosti zbog kojih zaveštalac nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. te da dana 2. Zakona o nasleđivanju.br. Dan po izjavljivanju svoje poslednje volje prebačen je u bolnicu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. . i 165. godine bio prisutan samo jedan od svedoka usmenog zaveštanja. i činjenicu da je dana 2. bolovao je od katarakte i bio veoma iscrpljen. U konkretnom slučaju.) 111. i to: postojanje izuzetnih prilika u momentu davanja izjave poslednje volje. Rev.54 - . tužbeni zahtev je pravilno usvojen i zaveštanje poništeno. Supruga mu je umrla oko godinu dana pre njega. nemogućnost zaveštaoca da usled izuzetnih prilika sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje. zaveštalac je imao oko 90 godina. Sve vreme bio je svestan i sposoban za rasuđivanje. posle čega je on patio za njom. Oba uslova su kumulativna i odsustvo jednog od njih je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja. Rev. prema odredbi člana 110. Iz obrazloženja: Ostavilac je dao poslednju izjavu volje pred tri svedoka. nije postojala ni jedna izuzetna prilika koja bi je sprečavala da sačini pismeno zaveštanje. u momentu davanja izjave poslednje volje nisu postojale izuzetne prilike. pokretan samo uz pomoć ukućana. već upravo očekivanim prilikama.Otuda se to ne smatra izuzetnim. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim. Naime.08. (Vrhovni sud Srbije.12.10. godine.

a sam usmeni testament prestaje da važi protekom 30 dana od prestanka izuzetnih prilika u kojima je sačinjen. s obzirom da iako je bila ležeći bolesni. Biro za pružanje pravne pomoći i vrlo razvijena advokatura. Nije ispunjen ni drugi uslov propisan citiranim članom zakona. da je usmeni testament izjavila 03. 3059/01 od 04. godine šest dana nakon toga. Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako se zbog izuzetnih prilika ne može primiti pismeno zaveštanje. ZON-a. svesna i orjentisana do poslednjeg dana što znači da nije bilo subjektivnih prepreka za sačinjavanje redovnog pismenog testamenta.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo sadržano u odredbama člana 164. jer bi u protivnom usmeni testament postao redovan oblik testamenta. da je osim tužilje poznavala i druga lica putem kojih je objektivno i subjektivno mogla preduzeti mere radi sačinjavanja pismenog testamenta. povezano sa članom 110. iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je pokojna O.V. a ostaviteljica je umrla 09. iz čega ne proizilazi da su postojale izuzetne prilike koje bi opravdale sačinjavanje usmenog testamenta.2002. S obzirom da je usmeni testament izjavljen 03. živela u N.godine a ostaviteljica umrla 09. objektivne ili subjektivne prirode. Iz obrazloženja: Usmeni testament iz člana 74.02. Kako Zakon o nasleđivanju propisuje kumulativno postojanje dva uslova za punovažnost usmenog testamenta: istovremeno prisustvo tri svedoka i postojanje izuzetnih prilika. zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini redovan. god. odsustvo jednog od tih uslova je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja. godine. Izuzetne prilike koje moraju postojati za pravnu valjanost usmenog testamenta... a sa ovim svedokom se videla dva dana pre nego što je umrla.1996.1997. da je svako jutro pila kafu sa komšinicom K.1996. U konkretnom slučaju imajući u vidu citirana pravila. niti da je izjavila usmeni testament iako je pokojna bila svesna do zadnjeg dana.N.1996. postojali su i objektivni uslovi da se . sama po sebi ne predstavlja izuzetnu priliku. jer zaveštajni svedoci nisu bili istovremeno prisutni kada je ostavilja izjavila svoju poslednju volju. Sporno zaveštanje nije sačinjeno u zakonom propisanoj formi. zbog koje nije mogla sačiniti usmeni testament.. pismeni testament.02.05.godine.. da nikada pred ovim svedokom nije spomenula da ima nameru da svoju imovinu ostavi tužilji. Zakona o nasleđivanju . zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da napravi redovan testament.04.S. kada su usvojili zahtev tužilaca i poništili usmeno zaveštanje ostavilje od 25..godine..1996. Pod izrazom “izuzetne prilike” podrazumeva se skup subjektivnih i objektivnih okolnosti koje su u datom slučaju sprečile zaveštaoca u sačinjavanju pismenog testamenta i mora se tumačiti restriktivno. bila je sposobna za rasuđivanje. Neosnovano tužilja u žalbi insistira na okolnostima vezanim za zdravstveno stanje ostaviteljice. u kojem postoji Opštinski sud. kako propisuje član 110. u svakom konkretnom slučaju ceni parnični sud. br.) 113.02. jer nisu postojale nikakve izuzetne prilike.55 - . Zakona o nasleđivanju podrazumeva postojanje izuzetnih prilika.02. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Činjenica da je postala nepokretna.

ne može se smatrati da su postojale izuzetne prilike zbog kojih ostavilac nije bio u mogućnosti da napravi pismeni testament u kon. Zaveštalac može. Zakona o nasleđivanju. radi sastavljanja sudskog testamenta ili pak putem advokata.) 115. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati. Rev.) 114. glasnik RS”. Iz obrazloženja: Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti oca stranaka (“Sl. s'obzirom na svoje zdravstveno stanje mogao da napravi pismeni testament. br.NASLEDNO PRAVO u narednih 6 dana preduzmu mere radi sačinjavanja pismenog testamenta od strane suda. već je samo u prisustvu tri svedoka rekao da će svoju imovinu zaveštati tužiocu. 46/95) kao i raniji Zakon o nasleđivanju (“Sl.2001. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka ne proizvodi nasledno – pravna dejstva. glasnik SRS”. a na osnovu zaključenog ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života. ali to nije učinio. Gž.05. Zakona o nasleđivanju nisu ispunili više od godinu dana. Sada pokojni otac stranaka za svog života nije zaključio pismeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine. Tužilja ničim nije objasnila zašto je postojanje usmenog testamenta prijavila skoro dve godine posle smrti ostaviteljice.56 - . (Vrhovni sud Srbije u Beogradu. pa ovde nema usmenog testamenta. članom 73. Pri tome ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka biće punovažan ako je sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije i ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede. br. Naime. to su pravilno nižestepeni sudovi odbili protivtužbeni zahtev za priznavanje prava svojine na osnovu usmene i realizovane deobe. 52/74) predviđali su mogućnost ustupanja i raspodele imovine od strane pretka još za vreme njegovog života u korist potomaka pretka. Usmeni ugovor na koji se tužena poziva ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. propisano je da zaveštalac može izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred dva svedoka samo ako usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament. stav 2. on je time samo dao obećanje. god.12. 4039/02 od 19. a što propisuje Zakon o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo. Prema stanju u spisima. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. Kad je zaveštalac. Kako usmeni ugovor o raspodeli imovine ne proizvodi nasledno-pravna dejstva. traženjem izlaska sudije na lice mesta. god. kasnije. 1030/01 od 16.2002. izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred tri svedoka. a što je uslov za punovažnost takvog ugovora. te iz kojih razloga svedoci svoju obavezu iz člana 76. kad usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament.

02. u smislu člana 110. Kad zbog izuzetnih prilika zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje. nisu aktivno legitimisana u sporu za poništaj usmenog testamenta. pa je tako. Rev. koje bi bile podobne da dovedu do punovažnog usmenog zaveštanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 226/99 od 16. (Vrhovni sud Srbije Rev. a uz to je bio star. 1552/99 od 02. a kako mu je zbog vezanosti za postelju bila onemogućena komunikacija. Rev. može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka.) 117. Lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ostavioca. punovažan usmeni testament. ali u konkretnom slučaju nije bilo usmenog testamenta.1999. postojale su izuzetne prilike koje su onemogućavale sačinjavanje redovnog testamenta. godine bio svestan i orjentisan.2000. Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti pismeni testament. da bi potom bio prebačen u bolnicu gde je posle sedam dana i umro. On je bio pismen čovek. samo rekao da će svoju imovinu zaveštati maloletnom tužiocu. godine. Zakona o nasleđivanju.1996. zaveštalac je uoči smrti proveo na uobičajen način. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. Dakle.3. zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. god.11. Ako je testator istoga dana kada je slomio kuk i odmah po saznanju da mu predstoji bolničko lečenje pred svedocima izjavio usmeni testament.1999. pa do 26. ostavilac je mogao napraviti pismeni testament i posle zaključenja ugovora o otkupu stana 20. godine. stav 1. dakle on je samo obećavao.02. god.3. Ništa nije ukazivalo da se radi o bilo kakvim izuzetnim prilikama. čak je tog jutra otišao i do pijace. U konkretnom slučaju nisu postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije mogao sačiniti pismeno zaveštanje. god. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 110. (Vrhovni sud Srbije. Zbog toga su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da se u konkretnom slučaju ne može raditi o valjanom usmenom zaveštanju. jer je ostavilac i po izjavi neuropsihijatra koji ga je posetio 20. već je u prisustvu dva svedoka. a dan uoči smrti bio je uobičajnog. toga popodneva bio je u društvu svedoka.3. Prema tome. ali isti to nije učinio. Rev.) 116. Zakona o nasleđivanju. 5001/99 od 11.1996. 3896/97) .57 - . (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.) 118. prilike su bile sasvim uobičajene.NASLEDNO PRAVO kretnom slučaju.1996. relativno dobrog zdravstvenog stanja. koje je pozvao u kuću. Gž. 326/98) 119. br. bolestan i nepismen. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

to je trebalo da učini po službenoj dužnosti. stav 2. godine raspravljena je zaostavština imenovane pokojne .2000.majke parničnih stanaka. Zakona o nasleđivanju) 120.06.NASLEDNO PRAVO KO NE MOŽE BITI SVEDOK (Član 113. po shvatanju ovog suda. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje. Uslov koji se sastoji u tome da testamentalni naslednici na način određen testamentom izvrše deobu svoje suvlasničke imovine je dopušten testamentalni uslov. jer je ona od bitnog značaja za pravilnu primenu materijalnog prava pri donošenju odluke o postavljenom tužbenom zahtevu. Žalbom se tvrdi da pri donošenju pobijane presude prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu člana 68.58 - . Međutim. Zakona o nasleđivanju. Lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno. Zakona o nasleđivanju) 121.1972. zbog čega zaostavštinu treba raspraviti po snovu zakonskog nasleđivanja. ovde se radi o tužbi radi poništaja testamenta sačinjenog pred svedocima. (Iz rešenja Okružnog suda u Šapcu. 22/00 od 07.) USLOVI I ROKOVI (Član 119. pravo korišćenja na naznačenim katastarskim parcelama. ne može biti svedok pri sastavljanju pismenog testamenta. Prema stanju uspisima. Zakona o nasleđivanju. a ne na osnovu spornog testamenta. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenim pravnosnažnim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 21. Istu čini 1/2 dela naznačenih nepokretnosti.02. Iz obrazloženja: Osnovani su navodi žalbe da je pobijana presuda zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava. a po shvatanju ovog suda. Gž. kojom je predviđeno da pri sastavljanju pismenog testamenta pred svedocima testamentalni svedok ne može biti lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno. Tužilja je tvrdila da taj testament nije sačinjen u smislu člana 64. takav zaključak prvostepenog suda je doveden u sumlju navodima žalbe. pravo vlasništva kuće i lokala izgrađenih na tim . jer je nakon izvedenih dokaza i njihove ocene zaključio da je sporni testament sačinjen u svemu na način predviđen zakonom. To je nova činjenica koja u dosadašnjem toku postupka nije isticana i o kojoj se prvostepeni sud nije izjašnjavao. god.

to su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. U kontretnom slučaju odložni uslov koji je testatorka u testament unela se ostvario.što ima karakter odložnog uslova koji se ostvario . može ga prenositi u svojinu trećim licima putem testamenta. Pre svega zato što se istima nije raspolagalo pod uslovom protivnim prinudnim propisima. To je razumljiv i dozvoljen uslov u smislu člana 119. god. i po nalaženju ovog suda sačinjeni sudski testament je u svemu pravno valjan. već joj je dao mogućnost da postane naslednik na delu imovine svog oca.59 - . Na bazi utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da nema materijalnopravnih uslova za utvrđenje ništavosti njegovih sudskih zaveštanja. Preminuo je 30. Za naslednike na ovoj zaostavštini oglašeni su njen suprug i ćerke . godine. Tako je suprug (otac parničnih stranaka) sada uknjižen sa 4/6 suvlasničkih delova. 1800/09 od 12. zbog čega nema materijalno-pravnih razloga za utvrđenje ništavosti pobijanih zaveštanja. a stranke sa po 1/6 suvlasničkih delova na navedenim nepokretnostima. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove.2009. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž.NASLEDNO PRAVO katastarskim parcelama i pravo korišćenja naznačene katastarske parcele. navedenog Zakona. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. ostavio tužilji I tuženoj precizno označene delove imovine. Otac parničnih stranaka je sudski overenim zaveštanjem od 16. br. zaključila ugovor o otkupu predmetnog stana i na istom postala vlasnik. nakon realizacije Ugovora o otkupu stana . Kada je testator. s obzirom da je ona sa prodavcem.) . Iz obrazloženja: Odredbom člana 83.11. sačinjenim u prisustvu lekara neuropsihijatra koji je konstatovao da je on u potpunosti sposoban za sačinjavanje zaveštanja. Na ovom placu se sada nalazi neuknjižena kuća.postao njegov vlasnik..2001.. svi sa udelima od po 1/3. godine) 122. Zakona o nasleđivanju.08. ukoliko ispuni uslov koji joj je postavljen zaveštanjem.2001.ovde parnične stranke. stav 2. te ga je kao vlasnik mogao prenostiti u svojinu trećim licima putem testamenta. Bez uticaja su žalbeni navodi tužioca da se za života može raspolagati samo imovinom koja ulazi u pravo svojine. Kako i sa pravnog stanovišta Vrhovnog suda ovakvim zaveštajnim raspolaganjima zaveštalac nije zadirao u svojinsko-pravna ovlašćenja tužilje na određenoj imovini. javnom poretku ili dobrim običajima. s obzirom da se testamentalna raspolaganja realizuju tek u momentu smrti zaveštaoca.1996. i to Opštinom Z. Takođe su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je zaveštaočeva sposobnost za rasuđivanje u to vreme relativno bila sačuvana i da navedenim zaveštanjima nije raspolagao imovinom koja nije njegova.. 10810/96 od 21. U konkretnom slučaju u momentu smrti zaveštaoca predmetni stan je bio u njegovoj svojini.11. Zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. koji bi se zato smatrali nepostojećim. godine.10. time što je zaveštajnim naslednicima ostavio slobodu izbora o mogućnosti nasleđa. uz uslov da se svaka odrekne delova koje će prihvatiti ona druga. u smislu člana 120.

Gž. oglašene pravnosnažnim ostavinskim rešenjem.NASLEDNO PRAVO AKO NA MESTO USLOVNO POSTAVLJENOG NASLEDNIKA DOLAZI NEKO DRUGI (Član 122. 140. Kako tužilac preinačenom tužbom nije obuhvatio u svojstvu tuženih sve naslednike pok. a solidarnost njihove obaveze prema poveriocu omogućava poveriocu da radi ostvarenja svog potraživanja podnese tužbu samo protiv jednog naslednika. Zakona o nasleđivanju i čl. 190.R. Zakona o nasleđivanju) 123. Osnovano se tužiočevom žalbom pobija pravilnost prvostepenog rešenja o odbačaju tužbe. Shodno odredbi čl. prvostepeni sud je našao da je tužba neuredna.V. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. V. naslednik odgovara za dugove ostaviočeve do visine svog naslednog dela. ZPP u situaciji nepostojanja jedinstvenog i nužnog suparničarstva iz čl. i 109.) . Zakona o nasleđivanju. Kako tužba inače sadrži sve što je potrebno da se po njoj postupa u smislu čl. god. bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. 4959/98 od 11. kako nije bilo mesta nalaganju uređenja tužbe obuhvatanjem svih naslednika u smislu čl. i 186. Zakona o parničnom postupku. a tužbeni zahtev je opredelio tako da se oba tužena obavežu da traženi iznos solidarno isplate tužiocu.1983. Ovakva pravna zajednica naslednika ne predstavlja jedinstveno suparničarstvo u smislu čl. Obim njihove obaveze jasno je određen navedenom materijalno-pravnom odredbom Zakona o nasleđivanju. 106. U tom slučaju je proširenje tužbe na drugog naslednika kao novog tuženog izvršeno u skladu sa čl. Iz obrazloženja: Tužbom u ovoj parnici tužilac D. Zakona o parničnom postupku. 1. godine pa do isplate. st.O. ZPP. 106. i 3. u vezi čl. 196. 101. ZPP.1998.V.60 - . Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara do visine svog naslednog reda bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva.USD u dinarskoj protivvrednosti prema kursu na dan plaćanja i sa kamatom od 22. zbog čega je pobijano rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni navedenih odredbi. kao novog tuženog. po pravnosnažnom ostavinskom rešenju da mu na ime deviznog duga isplati iznos od _____ DM i _____. zbog čega naslednici istog ostavioca u odnosu na zahtev ostaviočevog poverioca ne predstavljaju jednu parničnu stranku i ne moraju obavezno svi biti obuhvaćeni tužbom za isplatu ostaviočevog duga. 201. V. zbog čega je doneo pobijano rešenje o odbačaju tužbe primenom čl. 201. ZPP nije bilo mesta ni odbačaju tužbe. U toku parnice po nalogu prvostepenog suda tužilac je preinačio tužbu tako što je tužbu proširio na još jednog naslednika po istom ostavinskom rešenju M.06. 140. je tražio da se obaveže tužena kao naslednik pok.10.

) TUMAČENJE ZAVEŠTANJA (Član 135. sasvim moguće. 496/05 od 14.61 - . a tuženom i jednu kombinovanu zgradu. pa kako je bilo sporno da li je ostavilac hteo da tuženi zgradu izmesti odnosno ukloni sa parcele tužioca. iz B. a ne po zakonu. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je pravni prethodnik stranaka. ukoliko se radi o nepokretnosti inkorporiranoj u zemljište. ili je pak uz tu zgradu tuženi dobio i pravo svojine na zemljištu na kojem se nalazi i koje služi za redovno korišćenje zgrade.04. Navedeni zaključak prvostepenog suda za sada nije prihvatljiv dok se ne utvrde sve činjenice i ocene sve okolnosti koje su od značaja za tumačenje prave volje testatora. prvostepeni sud je. a u suprotnom da li je volja ostavioca bila da tuženi zgradu ukloni sa tužiočevog placa i izmesti na svoj plac. ispitivanjem prave volje testatora. Zakona o nasleđivanju) 124. ali detaljnije i tužilac.. 737/95 od 01. pri čemu će prvostepeni sud i na pouzdan način proveriti tvrdnju tužioca da je ostavilac navedenu zgradu i ranije premeštao. testamentom ostavio svojim sinovima i unucima – svakom po jedan plac. bude vlasnik i zemljišta na kome se zgrada nalazi i neophodnog za redovnu upotrebu zgrade. i u tom cilju primeniti sva raspoloživa sredstva. prvostepeni sud nije mogao da utvrdi bez građevinsko-tehničkog veštačenja. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud.god. pa se njegova imovina ima raspraviti po testamentu.NASLEDNO PRAVO NALOZI (Član 132. i u vezi sa tim kakva je bila volja testatora. zaključio da je ta volja bila da tuženi zgradu izmesti na svoj plac. Prilikom tumačenja testamenta i ispitivanja prave volje testatora uzeće se u obzir sve relevantne činjenice i okolnosti. predmetna zgrada predstavlja pokretnu stvar ili je po pravnoj prirodi nepokretnost inkorporirana u katastarsku parcelu. ali bez naloga. (Vrhovni sud Srbije. Ž. da li da tuženi. tako što će zatražiti da se o ovome izjasni i tuženi. Po nalaženju Okružnog suda.03.. Naime. koja je ostala na parceli tužioca. odnosno. saglasno navedenim primedbama. Zakona o nasleđivanju) 125. navedenu spornu činjenicu.1995. veštačenjem preko veštaka građevinske struke utvrditi da li postoje tehničke mogućnosti da se zgrada premesti ili je pak to tehnički neizvodljivo zbog građevinsko-tehničkih karakteristika. da je to – s obzirom na karakteristike navedenog građevinskog objekta.. kao realan deo nepokretne imovine. s obzirom na svoje građevinsko-tehničke karakteristike. br. biv. Gž. kako se osnovano ističe u žalbi tužioca. pored zgrade. ovde je od bitnog značaja činjenica da li. Rev.2005. već on ostaje kao poslednja volja zaveštaoca. njihov otac sada pok. Sa prestankom naloga ne prestaje i sam testament. a ovo i stoga što je i ostavilac navedenu zgradu ranije već jednom izmeštao.) . jer o tome testament ništa ne govori. god. R. a sve kako bi bio u prilici da što pravilnije protumači testament i pravu volju ostavioca. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.

što je i učinio zaključivši Ugovor o doživotnom izdržavanju sa tužiljom 08. ali ne u formi testamenta. koje ne proizvodi pravno dejstvo. iz ovako neidentifikovanog i neimenovanog ugovora. imenovani pokojni priznaje tuženoj da je ona.kao vlasnik .jer vlasnik stana – sada pokojni priznaje tuženoj da se tek posle njegove smrti i smrti njegove supruge može uknjižiti kao vlasnik predmetnog stana u javne knjige. Nakon njegove smrti.2004.02.NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE PRINUDNIH PROPISA. takav predstavlja raspolaganje za slučaj smrti. Ne može se tužbom tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta ako pismeno koje je ostavilac svojeručno potpisao ne ispunjava uslove ni za jedan oblik testamenta predviđen zakonom. na osnovu vansudskog poravnanja. . svojim sredstvima.2008. Zakona o nasleđivanju) 126. ali da se kao vlasnik može uknjižiti tek posle njegove smrti. Rev. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi – po mišljenju Vrhovnog suda . Dakle. kao i iz faktičke situacije. ali da se .12. jer je tužilja taj ugovor zaključila sa sada pokojnim vlasnikom predmetnog stana. a i tužena u reviziji) postaje nebitna. Neimenovani ugovor .2004. Tužena. ona ne može da ostvari ni vlasnička prava na predmetnom stanu. Radi se o obećanju da će ga dobiti nakon smrti vlasnika. nesavesnost tužilje prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju (čime su se bavili nižestepeni sudovi. godine) 127. a – shodno tome ni da traži iseljenje tužilje koje ga kao vlasnik i zakoniti držalac. može se zaključiti da su pokojni i tužena zaključili neimenovani ugovor koji tuženoj nije omogućio sticanje vlasničkih prava na predmetnom stanu. JAVNOG PORETKA ILI DOBRIH OBIČAJA (Član 155. otkupila predmetni stan te da je . Prema tome.po osnovu ulaganja ovih svojih sredstava . 3279/07 od 14. sprovodeći navedeni ugovor.nisu pravilno identifikovali pravnu prirodu predmetnog vansudskog poravnanja. Ne proizvodi pravno dejstvo neimenovani ugovor kojim ugovarač (koji je zaključio ugovor o otkupu stana iz društvene svojine) priznaje drugom ugovaraču da je vlasnik stana po osnovu ulaganja svojih sredstava za otkup stana.vlasnik stana. Iz samog teksta vansudskog poravnanja. ali ne u formi testamenta. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.62 - . postala vlasnik predmetnog stana i stekla državinu na istom.08. godine. iz čega proizilazi da se radilo o raspolaganju za slučaj smrti. Tačkom 2. proizilazi da je imenovani pokojni ostao vlasnik predmetnog stana sve do smrti. a tek tim činom bi ona postala vlasnik stana. neodređenog pravnog posla koji je tužena zaključila. 24. ovog vansudskog poravnanja. Po svojoj prirodi. savesnost odn. te je stoga i mogao sa njim i nadalje slobodno da raspolaže . S obzirom na ove činjenice. nije stekla vlasništvo na predmetnom stanu. tužilja se uknjižila u zemljišnu knjigu.može uknjižiti tek posle smrti ugovornika i njegove supruge. godine.

S. S. 2070/08 od 25.Ž.D.2008. umro 7. Stoga je sud našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Oni su jedinstveni tužioci pod utvrđenim uslovima. da se ne radi o testamentu. Veštačenjem od strane veštaka grafologa utvrđeno je da je potpis pok. ranijeg Zakona o nasleđivanju. S. Pok. Osim toga. godine) Među svim tužiocima po tužbi za utvrđivanje ništavosti testamenta postoji materijalno-pravni interes. L.5. pa ne može ispunjavati uslove za svojeručni testament. (Iz rešenja Okružnog suda u Prizrenu.R. sudskog. Istina. pa je stoga tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. oglasio po osnovu Zakona L.1986. imovina je već raspravljana po osnovu Zakona.. niti pak za neki drugi testament.S. U obrazloženju rešenja stoji da su ostavilac i naslednici ranije postigli sporazum u pogledu deobe imovine koja sada predstavlja zaostavštinu pok.3.141/86 od 16.S. L. a iza sebe je ostavio zaostavštinu kako pokretnu tako i nepokretnu i na toj imovini se nalazi kat. godine i za naslednike zaostavštine pok. je umro 7. učesnici su oglašeni za naslednike na odgovarajućim delovima. ali da su ga priznali svi naslednici i potpisali ga. a što je utvrđeno putem veštačenja. To znači da se tužbeni zahtev mora rešiti prema svima na jednak način. Prema čl. prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem doneo ispravnu odluku. dakle nakon isteka roka od deset godina od dana smrti ostavioca. a najdalje za deset godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve. Međutim. godine.1995. jula 2006.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pokojni L.br.2008. je umro 7. predviđeno je da "pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari i zaostavštine. 130. koji nije sudski overen.1986.god . godine. a prema čl.1986. godine i Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. i V. što se može prihvatiti jer utvrđeno činjenično stanje ukazuje da je pomenuti testament potpisao pokojni S. već o sporazumu o ustupanju i raspodeli imovine za života. Ostaviočevi naslednici i to sin D. i ćerke L.1983. doneo rasporedno rešenje pod brojem O. i L. Iz toga proizilazi da tužilac praktično nema pravo tražiti da se oglasi za jedinim naslednikom na zaostavštini pokojnog S. 139. što je sud prihvatio. ne ispunjava uslove da bude testament ni sudski. na određenim delovima. godine. 498/95 od 26. U toku vođenja ostavinskog postupka iza smrti pokojnog S.10.R. ranijeg (tada važećeg) Zakona o nasleđivanju propisano je da zaostavština umrlog lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti. ono što je bitno za rešenje ove pravne stvari je i činjenica da je pokojni S.1986. ni olografski. Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud nalazi da naznačeno pismeno pok. a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta".1986. pred svedocima i dr. o jedinstvenim materijalnim suparničarima.12.. ni pred svedocima.br. nije bilo isticanja da naznačeno pismeno ispunjava uslove za testament. S. je zajedno sa svojom decom potpisao 21. 16.3. Pred Opštinskim sudom u V. godine a tužilac je podneo tužbu dana 10. olografskog. dali su nasledničke izjave i kao naslednici postigli sporazum u pogledu deobe imovine pok. prvostepeni sud nalazi da pomenuto pismeno ne zadovoljava uslove bilo kog testamenta. parc..) . 259/07 od 22. (Presuda Opštinskog suda u Kraljevu P.B.S. Pokojni S. Zaostavština je raspravljena. tj. . a ne po osnovu testamenta pa se ne može ni tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta jer isti praktično ne ispunjava uslove da bi se to pismeno tretiralo kao testament.Ž.10. nasledno-pravnog karaktera. ali isti nije on i napisao. Po oceni Okružnog suda. V.11.192/3 KO V.63 - 128. godine pokrenut je ostavinski postupak na kojem je raspravljana zaostavština pok. i predložili da se imovina raspodeli na taj način kako je naznačeno u naznačenom pismenu naslovljenom kao testament. Svojeručno.12. pa je sud zaostavštinu raspravio na osnovu Zakona.3.. L. Gž.S.B. na testamentu autentičan. godine pismeni sporazum u rukopisu o deobi imovine koji je naslovljen kao testament i isti nije overen pred sudom..

Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. br.2004.02. Ostaviteljica je preminula 12 dana nakon sačinjenja spornog testamenta tj. a prema nalazu veštaka hirurga koji je nju lečio (izvršio hiruršku intervenciju) i dva veštaka neuropsihijatra. u vreme sačinjenja .NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 156. Iz obrazloženja: Što se tiče testamentalne sposobnosti. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje. Tako za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. i 166. Iz obrazloženja: Obe pobijane presude nižestepenih sudova zasnovane su na saglasno utvrđenom činjeničnom stanju da je ostaviteljica sada pok. K. dana 14. tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost. To je takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka. god. a određeni su članom 79. a ovo iz razloga što se prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. Tako i za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. kojim svoju imovinu ostavlja tuženoj prvog reda. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje (čl. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. U tom smislu. septembra 1992. godine sačinila testament kojim imovinu ostavlja bratu I. testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. ZON-a). pa je u tom smislu testamentalna sposobnost uža od poslovne sposobnosti. godine. godine i u bolnicu je bila primljena 21. žalba nije osnovana. septembra 1992. pankreasa sa metastazama. godine sačinila testament. maja 1987. 1161/04 od 12. dana 26. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. odnosno njegovim zakonskim naslednicima zbog toga što on za razliku od drugog njenog brata i sestre nije ništa nasledio iza roditelja. 156. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. Testament je ništav ako je stanje svesti testatora u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da nije odražavalo njegovu pravu volju. Gž. i oni su određeni članom 79. septembra 1992. tj.64 - . što znači takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka. Zakona o nasleđivanju) 129. tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost.) 130. tj. Testamentalnu sposobnost imaju lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. Ostavinski postupak je prekinut zbog utvrđivanja valjanosti tog testamenta. Bolovala je od malignog tumora glave. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. U postupku je utvrđeno da je testatorka još znatno ranije pre sačinjenja ovog spornog testamenta dana 18. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje.. ZON-a kao sposobnost za rasuđivanje.

kojim je prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine pokojne N. koji je u to vreme bio u primeni. jako anemična i sa teškim poremećajima metabolizma.1995.NASLEDNO PRAVO testamenta bila je u opšte teškom stanju organizma. (Vrhovni sud Srbije. Odredbom člana 77. godine. je primio 24.G.02.1998.1994. Zakona o nasleđivanju. Prema nalazu stručnih veštaka kod nje je zbog takvog napred navedenog stanja postojala kvalitativna promena svesti pri čemu nagonsko afektivno ponašanje potiskuje racionalno ponašanje. primenjenog Zakona o nasleđivanju je prekluzivnog karaktera i na njega ne deluje prekid zastarelosti. jer nije mogla da shvati stvarni i pravni značaj svoje izjave volje. Rok za podnošenje tužbe za poništenje testamenta zbog nedostatka u obliku je materijalno-pravni rok prekluzivne prirode. god.12.1997.2000. važećeg Zakona o nasleđivanju. godine.Zaostavština ostavilje raspravljena je u skladu sa tim testamentom rešenjem istog Opštinskog suda dana 27. godine. Navedeno rešenje zakonski zastupnik Opštine P. zbog nedostatka oblika. godine.3. pa su tužioci imali građansko-pravno ovlašćenje da u sudskom postupku traže poništaj osporenog testamenta.05.1995. Kod takvog činjeničnog stanja. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju.. Vrhovni sud nalazi da je stanovište drugostepenog suda pravilno. i zašto smatraju da su utvrđene činjenice istinite i zašto je tužbeni zahtev tužilaca osnovan. s obzirom na datum sačinjavanja testamenta.10. na koji se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju koja važe za rokove zastarelosti. propisa. navedenog Zakona o nasleđivanju. nižestepeni sudovi su našli da je tužba nedozvoljena. Rev.65 - .) KADA JE ZAVEŠTANJE RUŠLJIVO (Član 164. godine prvostepeno rešenje je ukinuto.Zakonski zastupnik tužioca je za postojanje usmenog testamenta saznao 19. 1654/99 od 03. uputio na parnicu radi osporavanja pravne važnosti usmenog testamenta ostavilje. Za takvo presuđenje sudovi su imali oslonca u savesnoj i brižljivoj oceni svakog izvedenog dokaza posebno i svih zajedno. Zbog intoksiciranosti organizma (izlivanjem žučnog sadržaja u krvotok) nije imala testamentalnu sposobnost u momentu sačinjenja spornog testamenta. usmeni testament pokojne N. prema stanju u spisima.1994. godine. a tužbu radi ništavosti usmenog testamenta podneo 09. o čemu su u pobijanim presudama navedeni valjani razlozi kako i na osnovu kojih dokaza su sudovi utvrdili činjenično stanje.G. Pri takvom stanju stvari sudovi su zaključili da stanje svesti testatorke u kritično vreme kad je sačinila sporni testament je bilo takvo da nije održavalo njenu pravu volju.G. Prema stavu drugostepenog suda. i Opštinu P.01. kada je uložio žalbu protiv ovog rešenja. Zakona o nasleđivanju) 131. koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu člana 237. rok iz člana 77. U ponovnom postupku Opštinski doneo je rešenje dana 1. godine. sačinjen je u korist tuženih i proglašen na zapisniku kod nadležnog Opštinskog suda dana 25.1994. Rešenjem nadležnog Okružnog suda od 07. Iz spisa proizilazi da je tužilac tražio poništaj usmenog testamenta pokojne N. jer je podneta po proteku roka iz člana 77.06.05.

jer je posledica za revidenta u biti ista: zbog proteka navedenog zakonskog roka. 5452/2000 od 30. u smislu člana 39. Budući da se radi o materijalno-pravnom roku. Po shvatanju ovog suda. koji važe za zastarne rokove.11. S obzirom da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca. reč je o rušljivosti zaveštanja. god. Stoga su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. a najdalje za deset godina od proglašenja testamenta. Zakona o nasleđivanju. S obzirom na osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja. tužilja nema pravni interes da zahteva poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti). S obzirom na takvu njegovu prirodu. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. u smislu člana 164. nema pravo na traženu sudsku zaštitu. Zakona o nasleđivanju. Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. Zbog svega navedenog.66 - . a ne procesnom. trebalo je tužbeni zahtev odbiti kao neosnovan. ( Rešenje Vrhovnog suda Srbije. kod rušljivosti (relativne ništavosti) razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. isključena je mogućnost prekida i zastoja. Okolnost što je prvostepeni sud tužbu odbacio. Njena pok. Pravni interes. Ovo proizilazi iz odredbe člana 15.05. Rok od godine dana ne može početi da teče pre proglašenja testamenta. Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. Rev. Zakona o nasleđivanju ( uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice ). majka i majka ostavioca su rođene sestre ( od istog oca i majke ). Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. U vezi sa takvim činjeničnim stanjem. i to u roku od godinu dana od kada je saznalo za testament. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica.2001. Iz obrazloženja: Tužilja je sestra od tetke ostavioca. navedenog Zakona ). a razloge rušljivosti zaveštanja može isticati samo pravno zainteresovano lice. tim pre što tužilja i nije u krugu nužnih naslednika.) . Roditelji ostavioca umrli su pre njega a druge dece nisu imali. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja. godine ) 132. a poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes ( u smislu člana 165. jer ne ulazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. čijim protekom se gubi pravo za traženje poništaja testamenta zbog nedostatka oblika. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2007. ne čini takvu bitnu povredu odredaba parničnog postupka zbog koje bi pobijano rešenje moralo biti ukinuto. Rev.NASLEDNO PRAVO no je da poništenje testamenta zbog nedostatka oblika može tražiti posle otvaranja nasleđa samo lice koje ima pravni interes. Razloge ništavosti zaveštanja može isticati svako zainteresovano lice. Zakona o nasleđivanju . što čini da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156. Uput ostavinskog suda na parnicu nije procesna pretpostavka za podnošenje tužbe za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika. kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice.ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. Zato nisu od značaja navodi revidenta da je tužba podneta u roku označenom u rešenju suda kojim je upućen na ovu parnicu. radi se o materijalno-pravnom roku prekluzivne prirode. 970/06 od 08.

T.05. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja. jer ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca.NASLEDNO PRAVO KO MOŽE ZAHTEVATI PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG RUŠLJIVOSTI (Član 165. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti) kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. (Vrhovni sud Srbije. Ovakav zaključak proizilazi iz odredbe člana 15. Sa svega navedenog tužilja nema pravni interes da može zahtevati poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. S obzirom da ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. reč je o rušljivosti zaveštanja u smislu člana 164.67 - . ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. god. razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. Pravni interes. i majka ostavioca pok. Zakona o nasleđivanju. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. U pogledu rečenog. Za razliku od ništavosti zaveštanja.) . to znači da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156. 1393/04 od 23. Rev. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tužilja sestra od tetke ostavioca. D. kod rušljivosti (relativne ništavosti). lišeno nužnog dela kao i svako drugo lice koje učini verovatnim da bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine. U trenutku sačinjenja zaveštanja ostavilac nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. majka M. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. ovo tim pre što tužilja nije ni u krugu nužnih naslednika u smislu člana 39. Zakona o nasleđivanju. 5452/00 od 30. Roditelji ostavioca umrli su pre ostavioca i sem njega druge dece nisu imali. navedenog Zakona. 134. Zakona o nasleđivanju) Aktivna legitimacija za poništaj testamenta pripada licu koje bi po zakonskom redu nasleđivanja bilo pozvano na nasleđe kada ne bi bilo testamenta.2001.) 133. a s obzirom na utvrđenje u postupku da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. Zakona o nasleđivanju. koji propisuje uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Zakona o nasleđivanju.M. Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes shodno članu 165. dakle od istog oca i majke. odn. Pravni interes. Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece.2004. kod rušljivosti razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. Imajući u vidu osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja. uključujući lice isključeno iz nasleđa. kod koje razloge ništavosti može isticati i svako zainteresovano lice. rođene sestre.12. jer su njena pok. Rev. god. kojom je propisano da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. (Vrhovni sud Srbije.

te .04. zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštaoca u vreme sačinjavanja testamenta. sačinjenim pisaćom mašinom. 1179/08 od 27. iako je tužbom pored ostalog.ukoliko jeste . pri tome.2005.05. sačinjeno u formi zaveštanja pred svedocima (tzv. pročitao ga i potpisao. Relevantna odredba: Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje . U svakom slučaju. Zakona o parničnom postupku. Zaveštanje je strogo formalni akt. Zakona o parničnom postupku. raspolagao svojom pokretnom i nepokretnom imovinom u korist tužene. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani ostavilac je pisanim zaveštanjem od 30. Kako nižestepeni sudovi nisu cenili poslovnu sposobnost zaveštaoca u vreme sačinjavanja zaveštanja. Rev. alografski testament) i da su prilikom njegovog sačinjavanja u potpunosti poštovani zakonski uslovi. Zakona. Zakona za poništaj zaveštanja po ovom osnovu. pobijanom odlukom je pravilno ocenjeno da je sporno zaveštanje. godine. tačka 12.da li su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 166.68 - . dugogodišnjeg i lečenog zavisnika od alkohola. Naime. Zakona o nasleđivanju za ovaj oblik zaveštanja. nakon čega su zaveštanje potpisali i svedoci. Zakona o nasleđivanju) 135. zbog nedostataka razloga o odlučnim činjenicama. Bez značaja je.2009. Zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštalac nije mogao da izrazi svoju volju. koji ima za cilj obezbeđenje volje lica da raspolaže svojom imovinom i ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje on nije mogao da izrazi svoju volju. To su preduslovi za donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. osnovano se revizijom ukazuje da nižestepene odluke ne sadrže razloge o zaveštajnoj sposobnosti pokojnog. Takvo zaveštanje je rušljivo. nižestepene odluke su ukinute i to u odnosu na sve tužioce kao jedinstvene suparničare u smislu člana 204. Bez obzira što je zaveštanje sačinjeno u zakonskom obliku i formi. Lično je diktirao tekst zaveštanja. Međutim. stav 2. Tužioci kao zakonski naslednici ostavioca su u ostavinskom postupku upućeni na parnicu radi dokazivanja nepunovažnosti zaveštanja. Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 166. Autentičnost potpisa testatora je proverena veštačenjem. Tekst zaveštanja je otkucan na istoj mašini bez vađenja papira. U ponovnom postupku. prvostepeni sud će ispitati da li je tužba za poništaj zaveštanja zbog zaveštaočeve nesposobnosti podneta u zakonskom roku iz člana 169. godine) . Na takvo činjenično stanje. tužbom i na raspravi osporena je sposobnost zaveštaoca za rasuđivanje i ukazano da zaveštanje ne predstavlja izraz volje pokojnog. propisani članom 85. postojanje ili nepostojanje sudske odluke o lišavanju poslovne sposobnosti.član 166. zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. pobijana odluka je zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. osporena punovažnost zaveštanja i po ovom osnovu. kao i da li je zaveštalac bio nesposoban za rasuđivanje iz trajnih ili privremenih razloga.

koje je proglašeno u Opštinskom sudu u N. Nalaz i mišljenje veštaka je samo jedno od dokaznih sredstava koje sud ima na raspolaganju pri utvrđivanju činjenica od značaja za odlučivanje po tužbenom zahtevu.. Jedino je otpusna lista Klinike u Knez Selu iz perioda oktobar . Tim zaveštanjem sada pok. Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da se pobijana presuda zasniva isključivo na dopunskom nalazu i mišljenju veštaka od 17.. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je zaveštanje bez pravne važnosti jer prema čl.. biv.NASLEDNO PRAVO 136. je sačinio pismeno zaveštanje pred svedocima 20. i u ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom u N..novembar 2002 godine.69 - . ne daje izričito izjašnjenje o sposobnosti sada pok. 10. br. privremene duševne poremećenosti ili zaostalosti u duševnom razvoju. je ostavio u nasleđe prvi sprat porodične kuće u N. dana 30. 9. a što svakako ne može biti siguran i pouzdan dokaz o poslovnoj sposobnosti i postojanju mana volje zaveštaoca. bio sposoban za rasuđivanje.. S. S. 9. R.. 6. Tim nalazom je objasnio da je pok. je tužiocu ostavio u nasleđe drugi sprat porodične kuće sa potkrovljem i lokalom u prizemlju i deo kućnog placa. navodeći da se sa značajnom verovatnoćom može tvrditi da sada pok. u spisima predmeta postoje dva različita nalaza i mišljenja jednog istog veštaka. Ć je dao mišljenje da sada pok. Prvostepeni sud ne prihvata nalaz i mišljenje veštaka od 24. 4.. 2006. sa lokalom u prizemlju i posebnom sobom sa ostavom u prizemlju. 2003. godine. da sačini zaveštanje. ali da postojeći podaci ne upućuju da je navedeno oboljenje kompromitovalo njegovo globalno psihičko stanje. br. bez obzira što je drugi nalaz i mišljenje dat na osnovu nove medicinske dokumentacije. godine. bolovao od zloćudnog tumora pluća.. Ovo stoga što veštak ni u svom nalazu i mišljenju od 17. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li je fizičko i psihičko stanje ostavioca u vreme sačinjavanja testamenta bilo takvo da ga je činilo nesposobnim da shvati značaj i posledice sačinjavanja zaveštanja. O. 5. 1401/03. godine. Njihov otac je umro 7. 2003. nije bio sposoban za rasuđivanje kada je sačinio zaveštanje. 3.. 2006. S. odnosno mora znati da čita i piše što predstavlja uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. Zakona o nasleđivanju zaveštanje je rušljivo ukoliko ga je sačinilo lice koje u trenutku njegovog sačinjavanja nije bilo sposobno za rasuđivanje. godine kojim je veštak dao mišljenje da nema medicinskih relevantnih elemenata koji upućuju da je u vreme sačinjavanja spornog zaveštanja pok. godine.. godine. ali ona uglavnom potiče iz perioda nakon sačinjavanja zaveštanja. Zaveštalac mora biti pismen. S. kojim nalazom je zamenjen osnovni nalaz veštaka od 24. 166. S. kao i nepokretnu imovinu u selu S. kao i sve pokretne stvari pokućstvo i alat i radionicu za preradu trske. S. Međutim. a kojim veštak daje sada sasvim suprotno mišljenje od prvobitnog nalaza. 2006. To sve ukazuje da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. a tuženom B. .. Pri izradi ovog nalaza veštak citira medicinsku dokumentaciju koja je služila kao osnov za veštačenje i analizom te dokumentacije može se utvrditi da gotovo sva ta dokumentacija potiče iz perioda posle sačinjavanja spornog zaveštanja. 2006. U toku postupka veštak Z. 4. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su rođena braća. S... godine u predmetu O. sada pok. već veštak govori o "značajnoj verovatnoći" i "postojanju mogućnosti". 2006. u vreme zaključenja spornog zaveštanja nije bio sposoban da izrazi svoju poslednju volju. te da je u vreme sačinjavanja zaveštanja pok. bolovao od trajnog ili privremenog duševnog oboljenja. iz N. deo kućnog placa i nepokretnosti u selu S. 1401/03 doneto je rešenje kojim je prekinut postupak raspravljanja zaostavštine a tužilac upućen na parnicu s obzirom da je osporio pravnu važnost pismenog zaveštanja. godine. Njihov otac. 2003. Nakon dostavljanja dodatne medicinske dokumentacije veštak daje svoj novi nalaz i mišljenje od 17. S.

Rev. 5783/03 od 28. Bez uticaja je na pravilnost pobijanog prvostepenog rešenja to što učesnica u postupku za raspravljanje zaostavštine u žalbi ističe da ima pravo na troškove sahrane od naslednika ostavioca.po shvatanju Okružnog suda . jer nije sačinjen dobrovoljno. već su samo upućeni na parnicu da dokažu da svojeručni testament koji je sačinio ostavilac. Zastarevanje se prekida ne samo podnošenjem tužbe. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu.NASLEDNO PRAVO Uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima je da zaveštalac zna da čita i piše i propisan je sa ciljem obezbeđenja autentičnosti volje ostavioca koji čitanjem može proveriti da li je u pismenu koji mu je drugi sačinio pravilno interpretirana njegova izjavljena volja. Rok u kome se može tražiti poništaj testamenta (zbog nedostatka forme) teče od dana saznanja za testament.01. ali ne pre proglašenja testamenta. bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sačinjavanja zaveštanja. godine . a nisu istim oglašeni za zakonske naslednike na zaostavštini. To je bez uticaja na pravilnost pobijanog rešenja . Zakona o nasleđivanju za poništaj zaveštanja i da li je sada pok. Jer . 172/2006 od 18. (Vrhovni sud Srbije. a imajući u vidu njegovo telesno stanje. 167. 5157/97) . istog Zakona kojim se reguliše rušljivost zaveštanja. godine ) ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI I MANA VOLJE (Član 169. već i osporavanjem testamenta u ostavinskom postupku. ne proizvodi pravno dejstvo. S. 9. Gž.2006. 2007. 5158/07 od 21. (Presuda Opštinskog suda u Nišu P.pobijajući prvostepeno rešenje od maja meseca 2004. ili iz čl. 2008. 166.učesnici su istim rešenjem upućeni na parnicu.zato što učesnici koji su upućeni na parnicu nisu oglašeni pobijanim rešenjem za zakonske naslednike na zaostavštini pokojnog. Po navedenom rešenju oni ništa nisu nasledili. Zakona o nasleđivanju) 137. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. U prvostepenom postupku sud nije pouzdano utvrdio da li su ispunjeni uslovi iz čl. godine) RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG MANA ZAVEŠTAOČEVE VOLJE (Član 167.Uloga svedoka pismenog zaveštanja je da potvrdi autentičnost ostaviočevog potpisa ali i njegove izjave da zaveštanje koje potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju.ističe da traži troškove sahrane. Iz obrazloženja: Učesnica u žalbi .70 - . 1. Zakona o nasleđivanju) 138.

Zakona o nasleđivanju. sakriveni i zatureni testament proizvede dejstvo punovažnog testamenta.06. IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG ZAVEŠTANJA (Član 171. da je pok. Zakona o nasleđivanju) 139. koji je odstranjen u međuvremenu od njegovog sačinjenja do uzimanja od strane tužilje. da je nakon toga taj testament u tri istovetna primerka bio ostavljen na određenom mestu u njegovoj kući. Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme sačinjenja spornog testamenta.11. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament postojao. 4953/95 od 15.NASLEDNO PRAVO ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE OBLIKA (Član 170.) DOKAZIVANJE UNIŠTENOG. suprug tužilje u formi pismenog testamenta pred svedocima. tako što je deo listova sa svih primeraka testamenta odsečen. gde je stajao i gde ga je tužilja. a teret dokazivanja njegove punovažnosti je na onoj strani kojoj to ide u prilog. 2. br. god. Rev. god.) 140. Zakona o nasleđivanju) 141. ali ne pre njegovog proglašenja. (Vrhovni sud Srbije.71 - . Nije se moglo utvrditi ko je to učinio i kad je to učinio. pa o njemu sud vodi računa po službenoj dužnosti. kojom prilikom je konstatovano da tom testamentu nedostaje potpis testatora. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament bio sastavljen pismeno u jednom od oblika propisanih u zakonu. sakriven ili zaturen testament proizvodi pravno dejstvo punovažnog testamenta ako se ispune uslovi iz člana 171. tužilji. shodno pomenutom članu 78. Iz obrazloženja: Tokom postupka pred prvostepenim sudom utvrđeno je. da proizvede dejstvo punovažnog testamenta pod uslovima: 1. Zakona o nasleđivanju. Testament može. u svom članu 78. a ne zastarni. (Vrhovni sud Srbije. To su materijalnopravne činjenice nužne za postojanje prava nasleđa lica koje se na takav testament poziva. 7515/98 od 10. Poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se tražiti u objektivnom roku od 10 godina. kada je pozvana na ostavinsku raspravu ponela i prikazala sudu. U pitanju je prekluzivni rok materijalnog prava. Tužba za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se podneti u roku od godinu dana od saznanja za testament. a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud. 1999. 1995. br. Uništen. i u kome od tih propisanih . izrazio svoju poslednju volju tako što je svu svoju imovinu ostavio svojoj supruzi tj. izgubljen. skraćen u delu gde je pri dnu stranice iza sadržine testamenta bio potpis testatora. Rev. određuje stroge uslove da izgubljeni.

Međutim. bilo je dovoljno za rešenje spora u ovom predmetu. ukoliko se to dogodilo za života ostavioca. nije ispunjen. rezultat onih okolnosti o kojima govori odredba člana 78. sakriven ili zaturen i. bilo za života ostavioca. 4. bilo bi neophodno da on za tu radnju nije znao. Zakona o nasleđivanju. jer bi u međuvremenu nastala promena u vidu odstranjenja potpisa. s tim što ukoliko bi to bilo za života ostavioca. bilo radnjom nekog drugog lica. Postojanje pismena u kojem je sadržana poslednja volja pokojnog supruga tužilje kao testatora. To pravilo glasi da svaka strana treba da dokaže onu činjenicu koja joj ide u prilog. s potpisima svedoka na njemu. lice koje je sačinilo testament. do da se odluči o sudbini njenog zahteva. u toku marta meseca 1996. To što je potpis testatora nesumnjivo postojao u vreme sačinjavanja spornog testamenta nema relevantnog uticaja na drugačiji ishod spora. Po mišljenju drugostepenog suda prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. ne od testatora) ili da je izgubljen. koji potvrđuju vreme sačinjavanja testamenta. godine. 3. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament uništen slučajno ili radnjom drugog lica (tj. kad sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu. Drugostepeni sud je žalbene navode usvojio i prvostepenu presudu ukinuo. da se dogodilo bez njegovog znanja.NASLEDNO PRAVO oblika. 6688/98 od 27. Prema odredbi člana 221a Zakona o parničnom postupku. a koje je u svemu prihvaćeno i od strane drugostepenog suda. pa je Vrhovni sud reviziju tužilje odbio kao neosnovanu. Protiv navedene presude tužilja je izjavila žalbu.1999.72 - . Rev. Prvostepeni sud je utvrdio da sada pok. da je takvo stanje stvari nastalo slučajem ili radnjom nekog drugog lica. na način na koji su to nižestepeni sudovi učinili. Kako je tužilja bila u obavezi da dokaže da je naknadno odsečeni deo testamenta na kojem je bio potpis testatora nestao slučajem ili radnjom nekog drugog lica. stav 2. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. pošto bi njegovo eventualno znanje za to i njegovo nereagovanje. god. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je tim testamentom tužilac određen za naslednika. uslov iz tačke 4. izgubljeno ili skriveno. i 3. predstavljalo praktično opoziv njegove poslednje volje. utvrđeno stanje činjenica iz napadnute prvostepene odluke. zaveštanje koje je uništeno. da je uništeno. bila irelevantna samo onda kada bi testamentalni naslednik uspeo dokazati da je do toga došlo bilo slučajem. ali bez njegovog znanja. to nije bilo druge. uz sve ostale elemente na osnovu kojih bi proizlazila valjanost istog kao testamenta. da je bilo sačinjeno u obliku koji je zakonom propisan i ako dokaže sadržinu zaveštanja. sačinio svojeručni testament u toku marta meseca 1996. izuzev potpisa testatora. ali bez njegovog znanja i volje – proizvodi pravno dejstvo. što se inače revizijom pogrešno ističe. D. . 2. koji je u međuvremenu izgubljen. Kad zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo. bilo pre smrti testatora bez njegovog znanja.01. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.) 142. Iz obrazloženja: Tužilja je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi prema tuženoj da je sada pokojni R. supruga. označava nesumnjivo uz sve ostale dokaze. bilo po njegovoj smrti. izgubljeno ili skriveno posle smrti ili pre smrti zaveštaoca.i kako te činjenice ona nije uspela nesumnjivo dokazati. godine nije ostavio nikakav testament pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. kao i da su ispunjeni uslovi iz napred pobrojanih tačaka 1. motive za takvo raspolaganje testatora. a bez njega nije bilo moguće udovoljiti tužbenom zahtevu onakvom kakvim ga je tužilja opredelila. R. S obzirom na iznete uslove potrebne po članu 78. Ona naime nije uspela da dokaže da je izostanak potpisa na pismenu u kojem je sadržana poslednja volja njenog pok. bilo posle njegove smrti . Zakona o nasleđivanju. D.

prvostepeni sud dalje zaključuje da je na taj način.1993. izjavivši u testamentu da će imovinu ostaviti onome ko bude sahranio njega i njegovu suprugu. sve dok se ne oceni pravna priroda i pravno dejstvo izjave od 16. 101. a drugi 13. i u vitrini je video nešto napisano na listu kockaste hartije i poznao je potpis sada pokojnog R. godine i 16. za sada nije pouzdan zaključak da. u nedostatku pismenih isprava o zaveštanjima od 21. godine.. Pok. od kojih je poslednji uništen voljom testatora. godine pok. Posebno sud nije cenio sa naročitom pažnjom i preciznošću izjavu saslušanog svedoka koji je potvrdio da je sedeo u kući sada pokojni R. osnažio prvi testament. prema utvrđenom činjeničnom stanju u stvari i ne vrši raspored imovine za života.. 52/74. Zakona o nasleđivanju) 143. Zakona. godine.07. za sada se ne bi moglo zaključiti da postoji konkurencija dva testamenta (prvog i trećeg).05. Kod ovakvog stanja stvari.1997. imovinu vratio na svoje ime. po kojoj – ako je zaveštalac uništio docniji testament.1993. Zakona o parničnom postupku. Zakona o nasleđivanju ("Sl. umro 20.1993. S. da je sudskim testamentom sačinjenim pred prvostepenim sudom 19.1993. D. opozvani testament ne dobija pravnu snagu ako testator namerno uništi izjavu o opozivu testamenta. S. iz V.10. na dan 10. budući da se istom. već po svojoj sadržini predstavlja opoziv pret. u konkretnom slučaju. jer između ostalog. i da treba da ide u sud da "to" overe. rekao da tužilja kao vanbračna supruga treba da čisti u kafani.07. raniji testament ponovo dobija snagu osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo. S. U konkretnom slučaju.1993. godine. br. iz iskaza saslušanih svedoka. u smislu čl.1993.1998. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je sada pok. samo po formi testament. tužiocu P. je potom sačinio još dva sudska testamenta.7.) POJAM OPOZIVA (Član 176. god.NASLEDNO PRAVO tačka 14.1993. godine. S. Gž. godine. utvrdio da je testamentom od 21.04. godine. a zaveštalac je uništio docniji testament. navedena zakonska odredba reguliše onu situaciju kada postoje dva testamenta sa različitom sadržinom. i to jedan 21.09. M.05. stav 2. ___/93 zaveštao svoju nepokretnu imovinu tuženoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi u V. i svoju imovinu ostavio supruzi sada pok. ima mesta primeni odredbe člana 101. Prvostepeni sud je. D. S.4.07. i bratu. 192/98 od 08. i da mu je tada pokojni R. opozvao testament od 19. Po nalaženju Okružnog suda. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.07.. a ni kasnije u ovoj parnici. glasnik SRS". Kako iz izvedenih dokaza proizlazi da je pok.. Kada je testament opozvan prostom izjavom datom u formi punovažnog testamenta. godine. na koji se poziva tuženik. u daljem tekstu: Zakon). pok.1993. br. po svemu sudeći.1997. godine.05. D.73 - . pošto je izjava od 16. P. U ponovnom postupku sud će u sklopu ostalih izvedenih dokaza ceniti izjavu ovog svedoka . S.1993. Ovaj testament je proglašen u ostavinskom postupku iza pok. S. date u formi sudskog testamenta. a da je poslednjim testamentom pok. nisu prezentirani sudu. koji u ostavinskom postupku. očigledno uništio poslednja dva testamenta. postoji protivrečnost između obrazloženja presude i sadržine spisa i izvedenih dokaza. godine pod R.

Ne postoji novacija obaveza kod ugovora o doživotnom izdržavanju. po mišljenju Okružnog suda. kojima je nepokretnosti poklonila ovde tuženoj i to pored imovine vlasništvo njenog supruga i oca stranaka. date u formi sudskog testamenta.) ODNOS RANIJEG I DOCNIJEG ZAVEŠTANJA (Član 177. davaocima izdržavanja na ravne delove odložena je do smrti primaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO hodna dva testamenta. 728/04 od 26. ne može se pretpostavljati. godini. ako ugovorne strane nastave da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju. a predaja celokupne imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. u smislu gore navedenih primedbi. Zakona o nasleđivanju) 144. godine.07. U ponovnom postupku prvostepeni sud će polazeći od sadržine izjave od 16. a ne o opozivu izjave o opozivu testamenta. Nakon zaključenja navedenih ugovora o poklonu majka stranaka je nastavila da živi u zajedničkom domaćinstvu sa tuženom i njenim suprugom i oni su nastavili da se o njoj staraju i izvršavali su sve svoje ugovorne obaveze davaoca izdržavanja do smrti primaoca izdržavanja. sve da je to bila i volja testatora. kada ugovorači kasnije zaključe punovažan ugovor o poklonu.74 - . inače datu u formi testamenta. volja da se izvrši prenov u smislu člana 349. br. Na osnovu tako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je zaključenim ugovorima o poklonima okrnjen njen nužni deo ko zakonskog naslednika za parcele koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. a nakon toga ugovore o poklonu čiji su predmet bile iste nepokretnosti. Zakona.2004. Kod činjenice da je tužena sa sada pokojnom majkom prvobitno zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je majka stranaka zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju kao primalac izdržavanja sa tuženom i njenim suprugom kao davaocima izdržavanja 1958. i imovinu koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. da li ona ima karakter i dejstvo testamenta ili pak samo izjave o opozivu testamenta.04. ako nisu na nesumljiv način izrazile volju da izvrše novaciju ranije zaključenog ugovora. Nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sada pokojna majka stranaka zaključila je pismene ugovore o poklonu u 1982. već . Zakona o obligacionim odnosima. i 1983. Međutim . jer je zaključenjem ugovora o poklonima raskinut ranije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju za spornu imovinu. jer ona govori o opozivu testamenta (po sadržini). tako da je za punovažno zaveštanje sa sadržinom kao u opozvanom testamentu neophodna nova izjava u formi zakonom predviđenoj za punovažnost testamenta. raniji testament ponovo ne dobija snagu.1993. godine. proizašlo bi da su ugovorne strane izvršile novaciju ugovora. Neosnovano u reviziji tužilja ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njen zahtev odbili. sve i da je testator uništio izjavu o opozivanju testamenta. Ne bi bilo mesta ni primeni odredbe člana 100. oceniti. god. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. Ugovor o doživotnom izdržavanju je u celosti izvršen. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. Predmet ugovora je imovina opisana u izreci prvostepene presude. i stoga. stav 2.

jer je tužena nastavila sa svojim suprugom da se stara o primaocu izdržavanja. 3421/94) RASPOLAGANJE INDIVIDUALNO ODREĐENOM STVARI ILI PRAVOM (Član 178. god.03. godine. . Docnijim testamentom opoziva se raniji a opozivanjem docnijeg raniji dobija snagu. Kako je prava volja ugovornih strana pokojne majke parničnih stranaka i tužene bila da sporna imovina pripadne tuženoj. pa je s toga neosnovano isticanje tužilje da ona ima pravo svojine na spornoj imovini zato što joj je zaključenim ugovorima o poklonu povređen nužni deo.brat tužilje a otac tuženih. koje se navodima žalbe tužilje ne dovodi u sumnju. Posle toga. Rev. Pobijanom presudom ovaj zahtev odbijen je kao neosnovan. dok je svrha naknadno zaključenih ugovora o poklonu zapravo bila samo da se formalno obezbedi odgovarajući pravni osnov za prenos svojine na tuženu za života primaoca izdržavanja. osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo. bilo po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. te imajući pri tom u vidu i činjenicu da su ugovorne strane i nakon zaključenja ugovora o poklonima nastavile da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju.NASLEDNO PRAVO mora biti nesumnjivo izražena. Dejstvo opoziva ranije sačinjenog zaveštanja ima docnije raspolaganje zaveštanom stvari od strane zaveštaoca ugovorom o doživotnom izdržavanju. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku.75 - . (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2000. bilo po osnovu ugovora o poklonu. a što su tužene dužne priznati i trpeti i dozvoliti uknjižbu prava imovine navedene u testamentu u zemljišnim i drugim javnim knjigama. Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom tužilja je tražila da se naznačeno rešenje istog suda oglasi ništavim i bez pravnog dejstva u odnosu na nju. to proizilazi da prava volja ugovornih strna jeste bila da ostane na snazi ugovor o doživotnom izdržavanju. Opozvano zaveštanje ne stupa na snagu ni u slučaju poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. stekli su se zakonski uslovi da tužena pravo svojine na spornoj imovini stekne po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju.2003. a ova je to prihvatila. te da se utvrdi da je ona vlasnik nepokretnosti po osnovu navedenog testamenta od 29. Rev. za života je ostavio pomenuti testament. 2694/02 od 22.01.) 145. isti pokojni je sa tužiljom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. sada pokojni imenovani . Zakona o nasleđivanju) 146. Polazeći od okolnosti da zaključenjem ugovora o poklonima ugovorne strane nisu na nesumnjiv način izrazile volju da izvrše prenov ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. kojim je tužilji ostavio u nasleđe zemljište i kuću.

Rev. da tuženi nije pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim ona traži pravo nasleđa po osnovu pomenutog testamenta imenovanog pokojnog od 29. godine. da ga vređa iznoseći razne neistine i izazivajući situacije koje narušavaju njegovo zdravlje. Gruba neblagodarnost podrazumeva veliku. Grubu neblagodarnost podrazumeva veliku. oduzeo mu život ili mu oštetio imovinu ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupiocu bliskom licu (bračnom drugu.2008. Gž. Relevantna odredba: Odredbom propisano je da Ustupalac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je pokazao grubu neblagodarnost prema njemu . (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu.11. U postupku je. uvredu časti. utvrđeno da navodi tužioca koji se tiču opisanog ponašanja tuženog nisu tačni tj. odnosno zaveštalac. Zaveštanje pred svedocima nije opozvano docnije zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju. stav 1. deci. uz to. Po mišljenju tužioca. (Vrhovni sud Srbije.pokojni opozvao je zaveštanje koje je ranije sačinio u korist tužilje. čiji je predmet ista nepokretna i pokretna imovina. Iz obrazloženja: Tužilac u parnici traži opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života.03.2005.09. međutim. koja može postojati npr.76 - . roditeljima). godine) 147. god. ako se u sudskom sporu po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav. tvrdi da tuženi izbegava kontakt sa njim. krajnju nezahvalnost potomka. to su sve razlozi da se zaključeni sporazum opozove. Imajući to u vidu. ustupilac može zahtevati opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života. Ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. 2155/05 od 28. Zakona o nasleđivanju. uvredu časti. krajnju nezahvalnost potomka i može postojati ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu.) OPOZIV (Član 192. navodeći da je tuženi fizički ruinirao njegov životni prostor presecanjem dovoda električne energije i izneo sve pokretne stvari koje on koristi u toj zgradi. zaveštaočevo raspolaganje individualno određenom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava. ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu. oduzeo mu .član 192.NASLEDNO PRAVO Prema odredbi člana 178. zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju sa tužiljom primalac izdržavanja. Zakona o nasleđivanju) 148. 1104/08 od 27.2000. Poništajem ugovora o doživotnom izdržavanju u parnici po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja opozvano zaveštanje ne stupa ponovo na snagu. Tužilac.

NASLEDNO PRAVO

život ili mu oštetio imovinu, ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupaocu bliskom licu (bračnom drugu, deci, roditeljima). Postojanje grube neblagodarnosti u ponašanju tuženog u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao. Nižestepeni sudovi su zbog toga pravilno zaključili da tužbeni zahtev za opoziv ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen između stranaka, nije osnovan. Ovu vrstu ugovora ustupalac može pobijati i kao rušljiv pravni posao, znači zbog postojanja mana u volji. Međutim, Pri tome, ukazivanje revidenta na propust ocene valjanosti osporenog ugovora i kao rušljivog pravnog posla zbog mana u volji tužioca (jer je bio u zabludi ili je otpao motiv za zaključenje tog ugovora) ne utiče na pravilnost donete presude, jer u ovom slučaju tužilac nije tražio poništaj ugovora nego njegov opoziv. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2817/08 od 10.09.2009. godine)

Ustupilac imovine po ugovoru o ustupanju i raspodeli imovine za života ima pravo da zahteva da mu potomak - primalac imovine po takvom ugovoru vrati ono što je po ugovoru primio ako ne daje ustupiocu ili kome drugom izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 850/98 od 13.05.1998. god.)

149.

150.
Ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu nezahvalnost prema njemu. Gruba nezahvalnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može tako okarakterisati, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti slučaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju, pored prava, i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grubu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube nezahvalnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje ceneći ga kao vrednosno merilo iz domena morala i dobrih običaja. Iz obrazloženja: Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života može se pobijati iz opštih razloga, zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. To pravo ustupilac ima i ako potomak ne daje njemu ili kome drugome izdržavanje određeno poslom ustupanja i raspodele ili ako ne isplati dugove ustupiočeve, čija mu je isplata naložena istim poslom (član 115. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju). U ovom slučaju tužilja opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života, koji je 7. marta 1994. godine zaključila sa tuženom kao potomkom, temelji, između ostalog, i na činjenicama da tužena pokazuje grubu neblagodarnost prema tužilji, te da je čak i fizički maltretira. Gruba neblagodarnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može okarakterisati grubom nezahvalnošću, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti tog slučaja.
- 77 -

NASLEDNO PRAVO

Za zaključivanje da li ima osnovanog razloga za opoziv spornog ugovora radi neblagodarnosti, nisu raspravljena sva sporna pitanja koja su od značaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju pored prava i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grugu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube neblagodarnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, ceneći ga kao vrednosno merilo koje se odnosi na pravila morala i dobrih običaja. (Vrhovni sud Srbije , Rev. 1149/97 od 06.05.1997. god.)

151.
Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen u smislu odredaba Zakona o nasleđivanju može se pobijati iz opštih razloga zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi (zbog zablude, prevare i dr.) i u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, zakon o nasleđivanju predvideo je mogućnost da ustupilac opozove ono što je dao potomku koji prema njemu pokaže grubu neblagodarnost. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4219/97 od 19.11.1997. god.)

POJAM UGOVORA O IZDRŽAVANJU (Član 194. Zakona o nasleđivanju)

152.
Svrha ugovora o doživotnom izdržavanju su podjednako materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (stanovanje, hrana, odeća, obuća, troškovi lečenja, svakodnevne uobičajene potrebe) i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti. Iz obrazloženja: Svrha zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju je i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti a ne samo materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, troškovi lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe). U konkretnom slučaju, tuženi nije pružio pokojnoj tužilji odgovarajuću pažnju i negu u bolesti i starosti, o čemu očito govori događaj krajem januara 1996. godine, kada je tuženi fizički napao i povredio sada pokojnu. Pored toga, tuženi je često boravio van mesta boravka, što je kod nje i izazvalo nezadovoljstvo. Tuženi je povredio svoju ugovornu obavezu davaoca izdržavanja pa je pokojna tužilja zbog sukoba sa njim otišla iz svoje kuće kod ćerke, gde je ostala do kraja života. Ovakvi odnosi ugovarača ukazuju na poremećaj do granica nepodnošljivosti, što predstavlja razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju (u smislu člana 120. stav 2. Zakona o nasleđivanju kao specijalnog propisa odn. u smislu čl. 127 - 129. Zakona o obligacionim odnosima, kao opšteg propisa). (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1973/08 od 26.03.2009. godine)
- 78 -

NASLEDNO PRAVO

153.
Kao sopstvenik svoje imovine sve do svoje smrti, primalac izdržavanja može tu imovinu otuđiti, pa i pokloniti. Ali - tada otpada predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, ugovor o doživotnom izdržavanju je po formi i sadržini zaključen prema odredbi člana 117. Zakona o nasleđivanju, važećem u vreme zaključenja ugovora i prema tim odredbama predaja imovine u svojinu davaoca izdržavanja, odložena je do smrti primaoca izdržavanja. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine sve do svoje smrti i prema tome može tu imovinu i otuđiti. Otac tuženih, kao primalac izdržavanja je to i učinio na taj način što je ugovorom o poklonu raspolagao predmetnom imovinom u korist svog tuženog sina. Kako je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju otpao, a bez predmeta nema ni ugovora - to je neosnovan zahtev tužioca da se po osnovu tog ugovora prizna pravo svojine njegovom pravnom prethodniku, kao i zahtev predaje predmetne imovine u posed tužiocu. Neosnovano je isticanje u reviziji da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da ugovor o doživotnom izdržavanju ne proizvodi pravno dejstvo. Jer, primalac izdržavanja je isključivi vlasnik imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju i sve do smrti može slobodno da raspolaže svojom imovinom, pa i da je otuđi ugovorom o poklonu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 427/09 od 12.03.2009. godine)

154.
Kad ugovor o doživotnom izdržavanju sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenog elementa, pogrešno određena površina nepokretnosti koja se ostavlja davocu izdržavanja ne utiče na zakonitost ugovora. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da sadržina navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju odgovara volji ugovornih strana, nijedna od njih nije bila pod prinudom ili zabludom i isti je sačinjen sa ciljem da pok. B. sebi obezbedi izdržavanje na način kako je bliže u samom ugovoru određeno, a ne u cilju izigravanja prava nasleđa nužnih naslednika, te da se ne radi o ništavosti predmetnog ugovora u smislu čl. 53. stav 2. i čl. 66. stav 1. ZOO. Predmetni ugovor nije ništav ni u smislu čl. 47. ZOO zbog toga što je u predmetnom ugovoru pogrešno navedena površina stambene zgrade od 72 m2, iako je zapravo reč o kući veličine od 140 m2, jer prema odredbi čl. 50. istog zakona predmet obaveze je održiv i kada sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenosti predmeta. U ovom slučaju površina zgrade uneta je u ugovor saglasno dokumentaciji koju je posedovao pok. M. B. u vreme njegovog zaključenja, a u stvari radi se o površini predmetne zgrade a ne o ukupnoj površini koja ima spratni deo. Stoji navod revizije da je izrekom prvostepene presude odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi ništavost spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, a da je u stavu 2. izreke iste presude delimično usvojen njegov tužbeni zahtev i utvrđena ništavost istog ugovora u pogledu pravnog dejstva tog ugovora u delu gde primalac izdržavanja ostavlja davaocu izdržavanja sve pokretne stvari koje se u momentu smrti zateknu u njegovoj kući. Međutim,
- 79 -

a za tu vrstu izmena nije bila nužna pismena odnosno svečana forma. R. grob mu ogradi.Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi raskida ugovora odbijen kao neosnovan. godine (overen 29. Primalac se obavezao da davaoca doživotno izdržava. tač. Bez obzira što raniji Zakon o nasleđivanju (koji je važio u vreme zaključenja ugovora) nije preciznije izvršio razgraničenje bitnih od sporednih obaveza ugovora o doživotnom izdržavanju.) 155.) . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. nije odredio koje su to osnovne i bitne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju (zakon govori samo o izdržavanju) za razliku od člana 194. između sada pokojne Z.1992. izreke i ista je u tom delu pravosnažna. Rev. god. s obzirom da je forma (stroga) propisana u interesu ugovornih strana. 1400/05 od 27. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. hrani i odeva. 385. godine) kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavnja zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju od 21.2006. drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. kao i sve ostale ugovorne obaveze. brigu i sahranjivanje posle smrti. jer u svojoj žalbi nije ukazivao na ovu činjenicu.02. 2684/05 od 01. glasnik SRS". predstavljaju vid izvršenja ugovorne obaveze kojom se olakšava obaveza davaoca izdržavanja i može se menjati u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom.10. Kod takvog stanja stvari. Imajući u vidu izloženo neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da je izmena ugovorne obaveze (kremacija umesto tradicionalnog sahranjivanja) morala biti učinjena u istoj formi u kojoj je zaključen ugovor (overa pismene redakcije od strane sudije) jer kao što je izloženo o modalitetima (načinima) sahranjivanja stranke se po stanovištu Vrhovnog suda mogu i usmeno sporazumeti u toku trajanja i izvršavanja ugovora. Njome se zaštićuju stranke zbog brzog zaključivanja ugovora i na taj način štite od prenagljenosti u odlučivanju.12. Modaliteti sahranjivanja (tradicionalni način ili kremacija) predstavljaju stvar ugovorne volje i mogu se izmeniti u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom. glasnik RS" br. Te docnije usmene pogodbe su punovažne jer se na taj način smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne strane. Tu usmenu obavezu (izmene nisu učinjene u pismenom obliku niti overene od strane sudije) davalac izdržavanja je izvršio. otklanjaju se nesporazumi u izvršavanju ugovornih obaveza i ostvaruje naslednopravna funkcija ugovora (što je prevashodno u interesu samih stranaka). po stanovištu Vrhovnog suda bitna obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pored izdržavanja i nege je sahranjivanje. pazi.1997. Rev. te nije ni bila predmet ocene drugostepenog suda povodom izjavljene žalbe tužioca na preostali deo izreke prvostepene presude. u bolesti leči.1993.03. Taj zakon u članu 117. Način sahranjivanja (tradicionalni ili kremacija) kod ugovora o doživotnom izdržavanju. u pogledu podizanja spomenika i ograđivanja groba tako što se davalac obavezao da primaoca izdržavanja kremira. stav 1.NASLEDNO PRAVO tužilac se nije žalio na prvostepenu presudu u stavu 2. 46/95 i 101/2003) koji je kao osnovne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju naveo izdržavanje. br. 2.12. pa po članu 67.80 - . ZPP.2005. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine). ZOO proizvode pravno dejstvo. jasnije se formulišu obaveze. posle smrti sahrani. Između stranaka je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju u režimu ranije važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. sada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. god. 10/74). spomenik podigne i izda podušja po narodnim običajima. (umrla 4. lakše i pouzdanije se razlikuje faza pregovaranja od faze ugovaranja i utvrđuje momenat kad je ugovor nastao. U toku trajanja ugovora ugovarači su izvršili modifikaciju (izmenu) ugovorne obaveze primaoca.

zaostavštine gde se kao naslednici pojavljuju primalac izdržavanja i unuka po ranije umrlom sinu. Zakona o nasleđivanju. u smislu člana 194.06. koja se ugovorom prenose u svojinu primaocu izdržavanja. u konkretnom slučaju sporna je pravna važnost ugovora s obzirom na to kako je određen predmet ugovora. ali se može ugovoriti da će on odgovarati za njegove postojeće dugove određenim poveriocima.i 2.ugovaraču udeo u označenom stanu. 959/05 od 16. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zahtev da se prilikom utvrđivanja predmeta ugovora tačno navedu određene stvari ili kakva druga prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Prema odredbi stava 2. Zakona o nasleđivanju. god. Gž. ukoliko je definisan kao udeo primaoca izdržavanja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici na tačno određenim stvarima. 1. izdržava i da se brine o njemu do kra-ja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. iako još nije utvrđena veličina tog udela. kao naknadu za to. okolnost da se u trenutku zaključenja ugovora još uvek ne zna koliki je udeo po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari i prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. st. Ovaj zahtev ispunjen je kada je reč o naznačenom stanu i naznačenom putničkom vozilu. spori veličinu tekovinskog udela i s obzirom da će se u tom smislu voditi parnica to ona i ne zna koliki će biti njen udeo u stanu.2005. Zakona o nasleđivanju. br. kao naknada za doživotno izdržavanje. člana 194. 1400/2005 od 27. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaveštanje i stoga davalac izdržavanja nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. Ovim ugovorom ostavilac posle svoje smrti ostavlja svojoj sestričini .) 157.2005. (Vrhovni sud Srbije. ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava a davalac izdržavanja se obavezuje da ga. koji joj bude pripao nakon okončanja parnice. god.) 158. pa Okružni sud nalazi da je u tom delu ugovor zaključen saglasno zakonu. S obzirom da je posebna forma ugovora o doživotnom izdržavanju propisana u interesu ugovornih strana. to su punovažne i proizvode pravno dejstvo i usmene pogodbe date u toku izvršavanja ugovornih obaveza. Ugovor je punovažan i predmet ugovora je potpuno i dovoljno određen. primaocu izdržavanja.NASLEDNO PRAVO 156. tako da ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. . Iz obrazloženja: Ostavilac je suprug primaoca izdržavanja i bio je vlasnik dvosobnog stana .81 - . ne utiče na punovažnost ugovora. Imajući to u vidu. člana 194. zatim udeo u označenom putničkom automobilu takođe koji joj bude pripao nakon okončanja parnice. Pri tome. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Rev. Prema odredbi stava 1. S obzirom da unuka svojoj babi. kao i sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti.10. jer je predmet ugovora u tom delu dovoljno određen.

godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pokojnim primaocem izdržavanja. Rev. 3166/2003 od 11. u slučaju osporavanja ovakvog njenog prava.2005. pri čemu bi i eventualna utvrđujuća presuda o tome imala samo deklaratorni karakter. primalac po raskinutom ugovoru je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim.ne odgovara za njegove dugove. prema odredbi člana 119. br. kao u konkretnom slučaju. zaključili 1993.NASLEDNO PRAVO Ovo zbog toga što su u ugovoru tačno označeni i stan i putničko vozilo i što pokojna tužilji nesumnjivo prenosi u celini svoj udeo po osnovu bračne tekovine na stanu i vozilu. godine i raskinut. 52/74). odnosno pojedinačno navedene. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. god. iz sadržine ugovora se vidi da te stvari nisu tačno određene. Iz obrazloženja: Tužioci su. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju. te da on .03. pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pokojnog primaoca izdržavanja. u tom delu ugovor ne važi. Davalac izdržavanja odgovara za dugove primaoca izdržavanja posle njegove smrti samo ukoliko je to ugovoreno. koji je 1995. U toku trajanja ove parnice. Primalac izdržavanja je umro. Kako je ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan samo ukoliko su pokretne stvari tačno određene. glasnik SRS".2004. davalac ne odgovora za njegove dugove ukoliko to ugovorom nije predviđeno. a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje..s obzirom da to nije ugovoreno .. tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove.) 159. 459/2005 od 14. iz tako utvrđenog činjeničnog stanja..82 - . pravnosnažnom presudom nadležnog opštinskog suda. . god. već je upotrebljena formulacija: ''. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Gž. Zakona o nasleđivanju ( koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim . a koliko on iznosi. kao naknada za dato izdržavanje."Sl. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zbog toga je ovaj zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan. U konkretnom slučaju. kao davaoci izdržavanja. Nižestepeni sudovi su.07. pa je stoga pokojna bila ovlašćena da ugovorom o doživotnom izdržavanju punovažno raspolaže svojim udelom po osnovu sticanja u bračnoj zajednici i pre utvrđivanja veličine tog udela u parničnom postupku. Naime. Kada su u pitanju pokretne stvari kao predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom. ukoliko to nije ugovoreno. može se utvrditi kao prethodno pitanje.) 160. Odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja nije ugovorena nijednom odredbom ovog ugovora. nakon smrti primaoca izdržavanja.

pa i ovu prema trećem licu preuzetu ugovorom. godine D.83 - . aprila 1993. je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim D. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim ("Sl. Ć.Stoga. Ć.) . god.2003. te tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretan ugovor kojim se imovina stiče kao naknada za učinjene usluge različitih oblika pomaganja i izdržavanja primaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove.Ć. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja sa njim zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje. Dakle.06. D. ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja.preuzetu ugovorom prema trećem licu. Ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja. Stoga je i po oceni drugostepenog suda. je umro. 15. a solidarno u međusobnom odnosu bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva. kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pok. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču.03. pružene od oba bračna druga. 3166/03 od 11. glasnik SRS". nezavisno ko je od njih. ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja. nezavisno ko je od njih. pa i ovu . Rev. D. prvostepeni sud pravilno zaključio da postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju.) 161. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. kao davaoca izdržavanja nije ugovorena. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat njihovog zajedničkog rada. Nijednom odredbom ovog ugovora nije ugovorena odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja. U toku trajanja ove parnice. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u B…T…. god. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja. postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju.2576/03 od 30. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom. ovaj ugovor je raskinut. novembra 1995. U konkretnom slučaju takva obaveza tuženog. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat zajedničkog rada. D. predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova. zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. prema odredbi člana 119. M. Imovina stečena ugovorom o doživotnom izdržavanju za usluge izdržavanja i pomaganja primaoca izdržavanja. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču. tužioci su kao davaoci izdržavanja zaključili 30. i da. kao naknada za dato izdržavanje. zbog čega je takav zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan. br. kao primaocem izdržavanja. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pok. Ć.2004. s obzirom da to nije ugovoreno. broj 52/74). Naime. a solidarno u međusobnom odnosu kao bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ali se to može ugovoriti.

Gž. Zakona o obligacionim odnosima).F.12. Po nalaženju Okružnog suda.) 163. Ako je davalac izdržavanja propustio da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme njegove bolesti koja je prethodila smrti primaoca. D. D. Ugovor nije ništav (u smislu člana 103. Iz obrazloženja: Prema sadržini ugovora o doživotnom izdržavanju koji je tuženi zaključio kao davalac izdržavanja sa svojom majkom kao primaocem izdržavanja. umrla u bolnici 6. u vreme njenog lečenja. kako bi se na osnovu toga mogao doneti zaključak o tome da li je tuženi svoje obaveze iz ugovora izvršavao u potpunosti. godine. kao primaoca izdržavanja. pa makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje. Ugovor o kupoprodaji nije ništav niti se radi o fiktivnom ugovoru bez obzira što je predmet tog ugovora ista nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.ako je propustio da izvršava obaveze iz ugovora u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme bolesti primaoca koja je prethodila njegovoj smrti. ne može se uzeti da davalac izdržavanja u ovom slučaju nije ispunio ugovor u neznatnom delu. Iz obrazloženja: Ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenom 05. primalac izdržavanja je sa tuženim (davaocem izdržavanja) zaključio ugovor o kupoprodaji 17. ne može se uzeti da davalac izdržavanja nije ispunio ugovor u neznatnom delu. primalac izdržavanja se obavezao da tuženom nakon svoje smrti. Nakon izvesnog vremena sada pok. a ako nije da li se radi o neznatnom ispunjenju obaveza koje ne bi vodile raskidu ugovora.1993.2003. 03. godine kojim je raspolagao istim stanom i na osnovu tog ugovora tuženi se uknjižio u zemljišne knjige kao vlasnik stana. nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je sporni ugovor o kupoprodaji ništav i da je tužilja suvlasnik sa ½ idealnog dela . godine. tuženi je bio u obavezi da se stara i o njenom lečenju. a kojim je predviđeno da će primalac izdržavanja nakon svoje smrti na ime naknade za primljeno izdržavanje ostaviti isti stan tužilji i tuženom u svojinu sa po ½ idealnog dela. Dana 09.F.06. istog Zakona). godine između tuženog kao davaoca izdržavanja i sada pok. S.06. 1994.NASLEDNO PRAVO 162. prvostepeni sud nije utvrdio u kakvom je zdravstvenom stanju bila pok. s obzirom da je primalac izdržavanja zadržao svojinu na nepokretnosti koju je ostavio u naknadu davaocu izdržavanja.84 - . Na osnovu ovakvog činjeničnog stanja.2000. Primalac izdržavanja je preminuo 15. makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje.10. S. da je poslednjih 20-ak dana života kao srčani bolesnik bila nepokretna. Obzirom na ovakvu obavezu tuženog i da je pok. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru (u smislu člana 66. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. god.1997. i šta je to tuženi preduzeo u pogledu ispunjenja svojih obaveza u pogledu nege i pomoći pok.1996. S. godine između sada pok. ostavi stan i novac koji se u momentu smrti nađe na njegovoj štednoj knjižici. 1388/03 od 08. da je pre toga imala zdravstvenih problema. kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja zaključen je aneks ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred sudom.10.

koja nije realizovana. god.07. budući da je primalac izdržavanja zadržao pravo svojine na stanu do momenta smrti. po pravilima vanparničnog postupka propisanim za potvrđivanje sadržine isprava.10. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. Naime. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali. u zakonom propisanoj formi za promet nepokretnosti. Iz obrazloženja: Prema čl. Međutim. po odredbama čl. istog Zakona. Zakona o nasleđivanju. ZOO. Zakona o nasleđivanju. mogao raspolagati stanom i nakon zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. 2429/03 od 23.) 164. je kao vlasnik stana. na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju od 05. Kada ugovarači zaključe ugovor o poklonu. ponašanje ugovarača i izraženu nameru poklonodavca u vreme zaključenja poklona da obzirom na sve ovo zaključi sa tuženom i ugovor o doživotnom izdržavanju. ocem zaključila ugovor o poklonu koji je overen pred Opštinskim sudom 21. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali. jer takav ugovor ispunjava uslov punovažnosti forme propisane za ugovore o prometu nepokretnosti. a što je i učinio prenevši pravo svojine na tom stanu na tuženog putem ugovora o kupoprodaji iz 1996.85 - . Zato se po oceni Vrhovnog suda ne radi o poklo. ove odredbe ne isključuju i mogućnost zaključenja takvog dvostrano teretnog ugovora kojim se jedan ugovarač obavezuje da doživotno izdržava drugog ugovarača – koji mu za to još za života ustupa u vlasništvo svoju imovinu.1993. 40. pri čemu je dovoljno da potpisi ugovarača na takvom ugovoru budu overeni pred sudom. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu. pravna priroda ovog ugovora dvostrano teretna. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknada za doživotno izdržavanje poklonodavca.1991. važećeg u vreme smrti oca stranaka. 117. ne može zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka po odredbama čl. čiji je predmet otuđenje spornog stana. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. onda voljom ugovarača dolazi do konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju. Tužena je sa sada pok. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu bez tereta. a usmeno ugovore i doživotno izdržavanje poklonodavca. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. D.NASLEDNO PRAVO na spornom stanu. kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. koji je važio u vreme zaključenja pobijanog ugovora o poklonu uslov punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju je zaključenje ugovora u zakonom propisanoj pismenoj formi pred sudijom. ali je obzirom na ranije zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju između njih. godine. F. Obzirom na to. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru u smislu člana 66. zbog toga nisu osnovani revizijski navodi tužilje da primalac izdržavanja nije mogao nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju preneti na davaoca izdržavanja pravo svojine na spornom stanu ugovorom o kupoprodaji. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. ne može se zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka.2003. godine. tuženi nije stekao pravo svojine na stanu koji je bio predmet ugovora. shodno članu 117. sada pok. (Vrhovni sud Srbije Rev.10. Zakona o nasleđivanju. a ne dobročina. 40. važećeg u vreme smrti oca stranaka. I po oceni revizijskog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da sporni ugovor o kupoprodaji nije ništav u smislu člana 103. godine.

godine. Sa razloga pravne sigurnosti na sve nasledno pravne ugovore zaključene do stupanja na snagu novog zakona i dalje će se primenjivati propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjavanja. zamenjena za sporni jednosoban stan u S.____/75." u S…. Prema pogodbi iz ugovora predaja ove imovine u državinu i svojinu tuženoj kao davaocu izdržavanja odložena je do smrti primaoca izdržavanja. koji je umro 24. U konkretnom slučaju. jer forma ima konstitutivni karakter.10. godine. 52/74 i 1/80). Ugovorom je predviđeno da će tužena kao primalac izdržavanja nepokretnost primiti u državinu i svojinu posle smrti davaoca izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije.P.. između ostavioca i GRO "P. stav 2. iz čega proizilazi da je mogao slobodno otuđiti. pa tužioci neosnovano zahtevaju njegovu redukciju i vraćanje poklona zbog povrede nužnog naslednog dela u smislu čl.86 - . glasnik SRS".. Na osnovu takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi nalaze da sporni stan ne predstavlja zaostavštinu ostavioca. primalac i davalac izdržavanja nisu izvršili noveliranje ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zakonski naslednici pok. u konkretnom slučaju predmet ugovora je bio kućni plac sa kućom od tri odeljenja na ovom placu. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik sve do svoje smrti imovine koja je predmet ugovora. Vrhovni sud nalazi da se izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova ne može prihvatiti. novog Zakona ("Sl. Zaostavština u pogledu nepokretnosti nije raspravljena. br. jer je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. 53. koji je važio u vreme sačinjavanja ugovora o doživotnom izdržavanju. istog zakona. 1424/02 od 03. U konkretnom slučaju ugovor o doživotnom izdržavanju je i po formi i po sadržini zaključen prema odredbama člana 117. a sastoji se iz pismenog zaključenja ugovora i overe od strane sudije. primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine koja je predmet ugovora sve do svoje smrti. juna 1989. Nakon toga. Što se tiče predmeta ovog ugovora. iz čega proizilazi da ju je mogao slobodno otuđiti. jer je ostavilac sa tuženom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju dana 11. kako bi ugovorom .. god. overen pod brojem R. godine.2002. Na primenu tog zakona upućuje odredba člana 237..) 165. Tužilja je njegova supruga a tužena sestričina po ranije umrloj sestri. D. U konkretnom slučaju primalac izdržavanja je to i učinio... septembra 1989. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije raskinut. Predmet navedenog ugovora je bio kućni plac sa kućom na placu. Rev. smatra se da se odnosi samo na nepokretnosti koje je primalac izdržavanja imao u trenutku zaključenja ugovora. " Naime. Kad primalac izdržavanja nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju na koju je zadržao pravo svojine i državinu sve do svoje smrti. Sporna pitanja se imaju raspraviti i prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. decembra 1975. jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. primalac izdržavanja je to i učinio. Zakona o nasleđivanju i predstavlja strogo formalni pravni posao. broj 46/95).NASLEDNO PRAVO nu već o otuđenju spornog stana za naknadu za doživotno izdržavanje poklonodavca. razmenjena nepokretnost ne može predstavljati predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine. glasnik RS". jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. Ta nepokretnost je ugovorom o trampi zaključenim dana 26. dakle. u međuvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa trećim licem.

stav 1. To je i bio razlog što je ovaj sud. S obzirom na rečeno.07. Gzz. Rev. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim. koji je predmet ovog spora.09. aleatoran teretni ugovor. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju.2001. u reviziji se osnovano ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava. sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine. po svojoj pravnoj prirodi. Zakona o obligacionim odnosima.) .NASLEDNO PRAVO obuhvatili sporni stan kao predmet ugovora. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima o ništavosti ugovora. mane volje ne postoje. Ovo predstavlja manu o primeni materijalnog prava. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. stav 2. nego po pravilima o ništavim ugovorima. Međutim. 407/01 od 04. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim pravilima obligacionog prava. Prema članu 111. tada je to neimenovani. ZPP. stav 1. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava. god. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. već po opštim pravilima ugovornog prava. prišli kao da je zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju. god. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona. ZPP u vezi sa članom 408. 3401/01 od 21. iako su to mogli učiniti. ali u formi u kojoj je zaključen i osnovni ugovor. preinačio obe presude nižestepenih sudova i usvojio tužbeni zahtev tužilje u celosti za utvrđenje njenog prava svojine po osnovu nasleđa sa udelom od – na spornom stanu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. U ovom slučaju. Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise.) 166. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. Kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju je. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. Pošto kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 395. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora. ZPP. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju. u smislu člana 395. kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno. na koje je ovaj sud ukazao.2001. Kada ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju.87 - . pogrešan je zaključak nižestepenih sudova da je sporni stan predmet navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. a imajući u vidu da je individualiziranje predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju nužno i da se ne radi o univerzalnoj sukciji kao kod nasleđivanja.

Rev.1999. Rev.1999. to ni vrednost obaveza davaoca izdržavanja u momentu zaključenja ugovora nije bila poznata. učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine date u naknadi za izdržavanje. koja je predmet ugovora. kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Međutim. u zavisnosti od dužine života primaoca izdržavanja. jer joj je pružena pomoć i nega kako je ona to i zahtevala. Inače. Ovaj ugovor u odnosu na nesrazmeru uzajamnih davanja bio bi nemoralan samo ako su davaoci izdržavanja u vreme zaključenja ugovora. Stoga se ugovor o doživotnom izdržavanju ne može smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom samo zbog činjenice što su eventualna davanja učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine koju je ova ostavila davaocima izdržavanja u naknadu za izdržavanje. 2379/98 od 15.NASLEDNO PRAVO 167. Gž. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave. već joj prenese samo pravo doživotnog uživanja. osnovano su nižestepeni sudovi izveli zaključak da se nije stekao zakonom propisan razlog za raskid predmetnog ugovora. god. znali za njenu blisku smrt. Ne postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kada ostavilac ne prenese pravo svojine na svoju vanbračnu suprugu.1999. (Iz presude Okružnog suda Prokuplju. 548/99 od 01. Iz obrazloženja: Iz sadržine predmetnog ugovora je vidljivo da su ugovorne strane navele da su tuženi od leta 1993. godine pomagale primaoca izdržavanja na taj način što su obavljale u njenoj kući one poslove koje ona nije mogla da sama obavi. pa je pravilnom primenom materijalnog prava takav zahtev odbijen kao neosnovan. primalac izdržavanja nije bolovala od bilo kakvih bolesti. god.09. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju po odredbama Zakona o vanparničnom postupku.) 169. Utvrđeno je da je nakon što je ugovor zaključen drugotužena svakog dana dolazila kod primaoca izdržavanja i na njen zahtev obavljala određene poslove. a razbolela se dve nedelje pre nego što je umrla.88 - . Vrednost te obaveze može da bude znatno manja ili da znatno nadmaši vrednost imovine primaoca izdržavanja.) . u ovom slučaju je utvrđeno da u momentu zaključenja ugovora primalac izdržavanja nije bolovala od neke bolesti. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje. Ako su eventualno davanja. koji su bili potrebni za njeno izdržavanje. niti se znalo za njenu blisku smrt.11. Ovim ugovorom davaoci izdržavanja su se obavezali da uz naknadu za imovinu izdržavanog lica izdržavaju primaoca izdržavanja do njegove smrti. s obzirom na zdravstveno stanje primaoca izdržavanja. pa u tom slučaju nema mesta donošenju rešenja o obustavipostupka za raspravljanje zaostavštine. Za to vreme nije bila neobezbeđena. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. god.11. ovaj ugovor se ne može zbog toga smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom. bila je pokretna. Pošto je momenat smrti budući neizvesna okolnost. 3414/99 od 24.) 168.

kao njegov potomak pristao na produženje zaključenog ugovora pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdržavanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. vrednost predmeta spora označila iznosom od 2.500.) 173. tač. ZPP. koji je preminuo pre primaoca izvršavao ugovorne obaveze i stekao valjan pravni osnov za sticanje vlasništva na stanu koji je predmet ugovora. kao pravni sledbenik davaoca izdržavanja. 4651/99 od 02. ZPP. god. (Vrhovni sud Srbije. to je nesumnjivo da se radi o imovinsko pravnom sporu u kojem je revizija dozvoljena pod uslovom iz člana 382. Rev. br. 4063/98) . bila dozvoljena. Rev.11. Ukoliko se vodi spor između primaoca i davaoca izdržavanja.1994.1999.000 dinara.09.11.NASLEDNO PRAVO 170.) 171. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Tužilac je posle smrti ugovornog davaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnog sledbenika primaoca izdržavanja i davalaca izdržavanja. 1. Smrću primaoca izdržavanja nastupili su zakonski uslovi za potpunu realizaciju ugovora o doživotnom izdržavanju. Prvostepeni sud je.12/98). Gž.89 - . kod ugovora o doživotnom izdržavanju. a ne o sporu primaoca i davalaca izdržavanja u vezi sa izvršenjem obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju. jer vrednost predmeta spora koja je u tužbi označena ne prelazi iznos od 15. Zakona o izmenama i dopunama ZPP ("Sl. prema članu 72. to je imovinsko pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovom da vrednost predmeta spora prelazi iznos propisan odredbom čl. ZPP-a. stav 4. vezano za tvrdnje tužene strane o tužiočevoj poslovnoj nesposobnosti (za podnošenje tužbe za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju) pravilno zaključio da tužilac ne izaziva sumnju suda da se radi o licu poslovno nesposobnom. (Vrhovni sud Srbije Rev. koju je podnela sudu 24. Predmet ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u svojini primaoca izdržavanja u trenutku zaklljučenja tog ugovora. godine.1998. god. Za takav zaključak nije postojala zakonska obaveza suda da pribavlja mišljenje medicinskog stručnjaka već je izbor metode za donošenje zaključka po takvom pitanju bio u isključivoj i samostalnoj ingerenciji parničnog suda. list SRJ". 237/99) 172. 382. S obzirom na to da je tužilja u tužbi. koji je kao granična vrednost merodavna za ocenu prava na izjavljivanje revizije. po kojem je tužilac. dinara. u smislu odredbe člana 382. 1814/98 od 24. a ne o sporu koji ima karakter spora o izdržavanju u kojem bi revizija. to u smislu navedenih odredbi ZPP revizija nije dozvoljena.

5786/96 od 12. u takvim okolnostima.NASLEDNO PRAVO 174.) 178. Rev. može dati i posle njegovog zaključenja.) 179.01. god. pozivajući se na okolnost da je on. god. Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti koje se odnose na davanje odobrenja treba tumačiti u povezanosti sa članom 29. pa je istim mogla i da raspolaže.10. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. (Vrhovni sud Srbije. izvršavao obaveze prema primaocu izdržavanja. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio zahtev tužilje za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i kada je odbio. Davalac izdržavanja ne stiče pravo svojine na otkupljenom stanu ako je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen pre ugovora o otkupu stana. kao neosnovan protivtužbeni zahtev "davaoca izdržavanja" za poništaj ugovora o kupoprodaji obzirom da je tužilja i pored zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zadržala pravo vlasništva na spornom stanu (sve do svoje smrti). to učesnik koji nije naslednik. ako zakonom nije propisano što drugo. Br. 2821/98) 175. 1320/98) 177. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zaključenje ugovora. uglavnom ili pretežno. (Vrhovni sud Srbije. prodala stan koji je bio predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije.02. (Vrhovni sud Srbije.1997. Rev. Gž.90 - .) . Kod činjenice da je prvostepeni sud pobijanim rešenjem raspravio zaostavštinu ostavioca koja nije bila obuhvaćena spornim ugovorom o doživotnom izdržavanju. 15/97 od 22. pa je ona. 1502/98) 176. po stavu drugostepenog suda nema pravni interes da ovo rešenje pobija. Davalac izdržavanja nije izvršio ni jednu ugovornu obavezu prema primaocu izdržavanja .tužilji. Rev. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Jedan davalac izdržavanja ne može na račun drugog davaoca izdržavanja zahtevati svojinu na imovini koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. god. 4522/97 od 15.1997.1997. Kada je najpre zaključen ugovor o poklonu a potom ugovor o doživotnom izdržavanju došlo je do novacije ugovora o poklonu pa će se odnosi posle smrti primaoca izdržavanja regulisati u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Rev. 785/96) 185. Davalac izdržavanja koji je sa primaocem izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Gž. jer u protivnom nema osnovnog elementa tog ugovora . broj 18/91. jer nije naslednik primaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO 180. Kao i svaki teretni ugovor.91 - . po ugovoru o doživotnom izdržavanju. niti je takva obaveza zakonom propisana. Tužilac. Rev. Rev. 3487/97) 182. ugovor o doživotnom izdržavanju podrazumeva određene obaveze. niti se ugovorom sa primaocem izdržavanja na to obavezao. Davalac izdržavanja po kasnije zaključenom ugovoru o doživotnom izdržavanju nije u obavezi da plati prethodnom davaocu izdržavanja dato u izvršenju pravosnažno raskinutog ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog sa istim primaocem izdržavanja. Rev. 1267/96) . sa ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenim pre stupanja na snagu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS". kao davalac izdržavanja ne može da pretenduje na povraćaj imovine iza smrti ostavioca.2567/96) 184. (Vrhovni sud Srbije. 1641/97) 181. (Vrhovni sud Srbije.nema samog izdržavanja. promenom na svoje ime. zasnovao i zajedničko domaćinstvo ima pravo da nastavi sa korišćenjem telefonskog broja posle smrti primaoca izdržavanja. 610/97) 183. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Kod zaključenja ugovora mora se bar znati da će obaveze početi da se izvršavaju i moraju početi bar da funkcionišu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ne proizvodi pravno dejstvo odredba ugovora o doživotnom izdržavanju kojom pokretne stvari nisu individualno određene. U. 20/92). Ne može se preinačiti ugovor o doživotnom izdržavanju u doživotnu novčanu rentu ako je primalac izdržavanja star i bolestan čovek kome je potrebna lična nega i staranje.

a ako se kasnije raspolaže sa već zaveštanom stvari.92 - .NASLEDNO PRAVO 186. pri čemu raniji ugovor ni na koji način nije stavljen van snage. U takvom slučaju se može smatrati da je ugovorom o doživotnom izdržavanju izražena volja stranaka da svoje odnose saobraze međusobnim imovinskim interesima a posle smrti primaoca izdržavanja odnosi se regulišu u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju. Ako primalac izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju zaključi novi ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. (Vrhovni sud Srbije. Kada se istovremeno zaključuje ugovor o poklonu i ugovor o doživotnom izdržavanju. Rev. kojim je preneo celokupnu svoju imovinu na drugu ugovornu stranu. Pri oceni koja isprava ima pravno dejstvo sud mora da ima u vidu izraženu volju ostavioca. 516/95) 190. (Vrhovni sud Srbije. Testament se opoziva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. Ako ostavilac prilikom raspolaganja svojom imovinom sačini dva testamenta i zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa bračnim drugom. te po raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju. izjavljene s namerom da se stranke pravno vežu a ugovor o poklonu sačinjen je u skladu sa takvim motivom stranaka. 4519/95) 191. odnosno njegovi naslednici. davalac izdržavanja je postao vlasnik ove kuće pa ako je i bespravno podignuta. ima za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari. Rev. a ove isprave su formalno-pravno valjane. Ostavinski sud će obustaviti postupak za raspravljanje zaostavštine ako je ostavilac za vreme života zaključio ugovor o izdržavanju. a uz njegovu saglasnost. (Vrhovni sud Srbije. primalac izdržavanja. Neosnovan je revizijski navod da nepokretnost ne može biti predmet ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju. Ako ostavilac nije docnijim testamentom opozvao izričito raniji testament odredbe ranijeg testamenta ostaju na snazi ako nisu u suprotnosti sa odredbama docnijeg testamenta. to ima posledi. Svako docnije raspolaganje od strane zaveštaoca određenom stvari koju je bio nekome zaveštao. (Vrhovni sud Srbije. i ranije zaključen ugovor je punovažan pa i kada je kasnijim ugovorom raspolagao istom imovinom. Izgradnjom kuće u dvorištu primaoca izdržavanja. nisu ovlašćeni da traže iseljenje davaoca izdržavanja. 2045/95) 188. 4440/95) 187. Gž. odnosno da li je ostavilac kasnijim raspolaganjem menjao svoju raniju volju. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. 3117/95) 189. ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja izraz volje strana ugovornica. Rev.

1192/95) 196. 10603/95 od 24. a kako je on to u toku daljeg vremenskog perioda učinio. 10671/95 od 17. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. pa su stoga tuženici kao davaoci izdržavanja obavezni da tužiocu kao primaocu izdržavanja predaju predmetnu imovinu iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Ugovorom o doživotnom izdržavanju. nakon što je spornu imovinu ugovorom o doživotnom izdržavanju ustupio svojoj kćerki tužilji. te ga valja raskinuti. Ostavinski postupak će biti obustavljen ukoliko pokojnik nema imovinu. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu.) 194. s tim što se predaja te imovine odlaže do smrti primaoca izdržavanja. god. Gž. Gž. naime dao izjavu o konstituisanju prava doživotnog uživanja u korist obe strane. Ukoliko se testamenti i ugovor o doživotnom izdržavanju u potpunosti ne isključuju s obzirom na izraženu volju ostavioca onda i jedan i drugi vid raspolaganja mogu biti pravovaljani u određenim delovima u kojima se ne isključuju. Pitanje važnosti ugovora o doživotnom izdržavanju ne može se raspravljati u ostavinskom postupku.) 193. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.1995. Kako otac tužilje. Gž. 10. ugovor o doživotnom izdržavanju više nema svrhe opstanka. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. 1333/95) 195. god. već eventualno u parnici. nije navedenu nekretninu mogao bilo kako opteretiti.11. 89/95) 192. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ovakva izjava nema pravnu važnost. 1995. bez obzira na sudbinu tog ugovora i parnicu koja je u toku radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja zadržava pravo na državinu imovine koja je predmet ugovora do svoje smrti. a primalac izdržavanja ne želi više da prima izdržavanje. Vođenje postupka oko važenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije prethodno pitanje u odnosu na postavljeni tužbeni zahtev u ovoj pravnoj stvari. primalac izdržavanja u naknadu za ugovoreno izdržavanje ostavlja davaocu izdržavanja imovinu iz tog ugovora. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici.NASLEDNO PRAVO cu opozivanja zaveštanja. Gž. a što je ugovoreno zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju između stranaka.93 - . Gž. 1218/95) . U situaciji i kada zajednica života između stranaka nije ugovorena.

2006. Sud je postupio po zakonu. taj ugovor je ništav pravni posao. 3100/05 od 06.NASLEDNO PRAVO OBLIK (Član 195. primalac izdržavanja . U vezi odredbe člana 56. U kontekstu ovog pravnog zaključka su irelevantni navodi revizije kojima revidenti ukazuju na motive zbog kojih je sada pokojna Đ. stav 1.) 199. 52/74.. Zakona o nasleđivanju) 197. ZOO.94 - . htela da sa njima zaključi predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju i navodi kojima polemišu sa implikacijama činjenične konstatacije drugostepenog suda o mestu i načinu zaključenja predmetnog ugovora. u vreme zaključenja tog ugovora bila poslovno nesposobno lice. G. Kada je u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju jedna od ugovornih strana bila poslovno nesposobno lice. a davaoca izdržavanja iz vozačke dozvole. Iz obrazloženja: Predmetni ugovor je zaključen u svemu shodno odredbi člana 117. identitet primaoca izdržavanja utvrđen je iz lične karte. Činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalna sredstva za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu. G.) 198.2004. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zauzeli pravilno materijalno pravno stanovište o ništavosti predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu odredbe člana 103. 25/82) i svojom sadržinom i formom nije u suprotnosti sa zakonom. 103. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pa su bez značaja motivi zbog kojih je ta strana htela da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. god. stav 1. u postupku overe ugovora o doživotnom izdržavanju. pa nisu ispunjeni uslovi za njegov poništaj u smislu odredbe čl. 2162/04 od 29.09. Rev._____. Rev. 1/80. što proizilazi iz spisa predmeta Drugog opštinskog suda u B… P. sada pokojna Đ. ZOO. Identitet stranaka je potvrdio prisutni svedok identiteta. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. obzirom da je jedan od ugovarača. god. glasnik PC". utvrdio na osnovu lične karte i vozačke dozvole i potvrđen od strane svedoka identiteta. kada je identitet stranaka.09. lečenje . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. br. pa su neosnovani navodi revizije da sud nije utvrdio da li je u skladu sa zakonom utvrđen identitet stranaka prilikom zaključenja spornog ugovora pred sudom.

Takvim ugovorom se. čija je predaja davaocu izdržavanja odložena do smrti primaoca izdržavanja.) . koji su sačinjeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. namirnicama. glasnik RS". stav 2. kojim se tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da brine o svom ocu kao primaocu izdržavanja. ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života. već je moguće da se sastoji u nezi. dvorba. održavanje higijene i sl.95 - . Sam sporni ugovor sačinjen je i overen u svemu saglasno odredbama Zakona o nasleđivanju. stupio na snagu 5. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija predaja je odložena do smrti primaoca izdržavanja. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o doživotnom izdržavanju odbio.2003. U naknadu za ovo. sa sinom. lekovima. ovde tuženim 1995. Po oceni Vrhovnog suda. primeniti propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjenja. te je u kontekstu takvih odnosa. namirnicama. Pomenutim spornim ugovorom tuženi se upravo obavezao da primaocu izdržavanja obezbeđuje zadovoljenje potreba ove vrste. posebno da obezbeđuje lečenje kod lekara i plaća te usluge i lekove. čuvanju i pripremanju hrane. Rev. ili neko treće lice. da brine o drugim životnim potrebama primaoca izdržavanja. godine. a u vreme kada je njegovo zdravstveno stanje bilo dosta narušeno zbog slabosti srca. sadržina ugovora o doživotnom izdržavanju ne mora se uvek sastojati u davanju sredstava za izdržavanje. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu ostavlja svu svoju imovinu ili jedan njen deo u nasleđe. propisano je da će se na zaveštanje. broj 46/95. Pokojni primalac izdržavanja je sve do svoje smrti održavao bliske veze sa tuženim. lečenje i pomoć. a činjenica da je primalac izdržavanja imao sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora. snabdevanju ogrevom. 1/80 i 25/82). Zakona o nasleđivanju ("Sl. primalac izdržavanja osećao potrebu a i preko svoga sina u svakom slučaju da obezbedi sebi mir i sigurnost kada je u pitanju lečenje i druge životne potrebe vezane za njegovo zdravstveno stanje i životno doba. čuvanje i priprema hrane. propisao da je ugovor o doživotnom izdržavanju ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. 3951/02 od 22. (Vrhovni sud Srbije. činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalnih sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu.). koje su za primaoca izdržavanja bile i te kako od značaja. održavanju higijene i slično. Pri tome. U vreme sačinjenja spornog ugovora o doživotnom izdržavanju važio je Zakon o nasleđivanju ("Sl.NASLEDNO PRAVO i pomoć. Prema odredbi člana 237. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije. maja 1996. 52/74. jer se takvim ugovorom pored materijalne pomoći može ugovoriti i onaj vid pomoći koji je ugovoren između primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. god. koji je u članu 117. Ovo i pored činjenice da je on bio materijalno zbrinut. a za slučaj smrti da ga sahrani i podigne spomenik u skladu sa mesnim običajima. dvorbi. majkom tuženog i ćerkom iz prvog braka. pored materijalne pomoći. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan i da proizvodi pravno dejstvo. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je sada pokojni suprug tužilje a otac tuženog. snabdevanje ogrevom. spornim ugovorom primalac izdržavanja ostavio je u svojinu posle smrti davaocu izdržavanja jedan lokal. mogu ugovoriti i različiti drugi vidovi pomoći između primaoca i davaoca izdržavanja (nega.01. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju je zaključen u zakonom propisanoj formi. sa svojom bivšom suprugom. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju da je to ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. godine). da se stara o zadovoljenju njegovih svakodnevnih potreba. br. zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. glasnik SRS". lekovima.

već zaključeni ugovor ne može se smatrati ništavim.) . (Vrhovni sud Srbije. Rev. tog zakona je ništav. Međutim. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti predviđeno je da ugovor kojim se vrši promet nepokretnosti zaključen protivno odredbama čl. izuzev ukoliko nije ugovoreno da će on odgovarati za postojeće dugove određenim poveriocima. a ne da ograničava fizička lica u sklapanju ugovora. Davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. jer je glavni cilj Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti bio da spreči poremećaj nacionalne strukture u višenacionalnim sredinama. nalazeći da ugovor i bez odobrenja koji je overen od strane sudije. zadovoljava formu.96 - . Naime. R. 2. s tim da se izuzetno od stava 1. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora. koji jeste istovremeno i ugovor naslednog prava. Rev. jer nedostaju bitne činjenice za odlučivanje po tužbenom zahtevu. odredbom čl. te je pribavljanje odobrenja Ministarstva finansija Uprave za imovinsko pravne poslove za promet nepokretnosti. U konkretnom slučaju radi se o ugovoru o prometu nepokretnosti. istog zakona prometom nepokretnosti. 3.NASLEDNO PRAVO 200. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju i isti overile pod br. Odbijajući žalbu tužioca drugostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev za poništaj predmetnog ugovora nije osnovan jer je ugovor o doživotnom izdržavanju nasledno pravo ugovor sa osnovnom namenom da se primalac izdržavanja obezbedi ugovorenim izdržavanjem.) 201. 1. za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Po stanovištu Vrhovnog suda.3.2000. st. i čl. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo. otklanja se razlog ništavosti i takav ugovor ostaje punovažan od početka. 673/99 od 30.____/93 kod Opštinskog suda bez pribavljanja odobrenja za promet nepokretnosti od Ministarstva za finansije Republike Srbije.04. zakup i drugi načini sticanja državine. 1. god. ovog člana. njegova osnovna namera nije da se obezbedi promet nepokretnosti pa se na njega i ne može primeniti Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. (Iz presude Vrhovnog suda Sbije. 5. smatra se prenos prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti. Neophodno je odobrenje od strane Ministarstva za finansije RS. prometom nepokretnosti neće smatrati poklon između srodnika u prvom naslednom redu. ali nisu ispunjeni uslovi za preinačenje prvostepene presude.god. Dakle. Pribavljeno odobrenje otklanja razlog uništavosti za već zaključen ugovor. Stoga. U smislu čl. neophodno. u slučaju kada su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti ugovorom o doživotnom izdržavanju.2000. 1163/99 od 20. Nije ništavan ovaj ugovor ako su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja. pa se ono naknadno pribavi. ukoliko stranke pribave naknadno odobrenje za već zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju.

god. jer o zaključenju ugovora sudija nije sačinio zapisnik. tvrdio je da je izvršio sve zakonom propisane radnje prilikom overe i njegov iskaz prvostepeni sud nije uopšte ocenio.) 203. upozorenje na posledice ugovora i sudijinu overu koja nije imala značaj overe potpisa ugovornica. pogotovo ako je do stvarnog izdržavanja došlo. Bilo je bitno utvrditi da li je u stvarnosti. nepravog ugovora o doživotnom izdržavanju. u smislu člana 106. (Vrhovni sud Srbije.12. gde je predaja imovine izvršena u momentu zaključenja ugovora). Rev. prilikom zaključenja i overe. U suprotnom. Za punovažnost ugovora bilo je potrebno ispunjenje stroge zakonom propisane forme koja se sastojala od dva elementa: pismene forme ugovora (isprave) i javne isprave koja je podrazumevala određeni redosled pri zaključenju ugovora. ako je postupljeno po zakonu. Saznanje davaoca izdržavanja da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne znači uvek da je ugovor nezakonit i nemoralan. 4337/98 od 29.) . ko ga potpisuje. kada bi ništav ugovor ispunjavao uslove za punovažnost nekog drugog ugovora (u konkretnom slučaju tzv. Zbog pogrešne primene materijalnog prava. činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno.12. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi smatraju da je zaključeni ugovor ništav zbog nedostatka forme javne isprave. sudija ugovor pročitao i upozorio ugovornike na posledice. Ako je sudija postupao po zakonu i ako bi njegov iskaz kao svedoka bio istinit. ugovor bi proizvodio pravno dejstvo bez obzira na nepostojanje zapisnika o izvršenim radnjama. Ukoliko bi se utvrdilo da sudija nije u stvarnosti pročitao ugovor i upozorio ugovornike na posledice zaključenja. Tek kada se kumulativno ispune svi elementi forme ugovor nastaje i proizvodi pravno dejstvo. Nepostojanje konstatacije na zapisnik ili ugovor o doživotnom izdržavanju da je ugovor pročitan i da su ugovornici upozoreni na posledice njegovog zaključenja. god. propisao da se u zapisnik unosi identitet učesnika. ugovor je ništav. i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost.NASLEDNO PRAVO 202. Sudija koji je overio ugovor. on u suštini predstavlja dokaz o zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju.1999. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Bez obzira na činjenicu što je Zakon o vanparničnom postupku u članu 174. ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu kada su ugovor zaključili. Zato nepostojanje konstatacije na zapisniku ili na samom ugovoru o tome da ugovor nije pročitan ili da ugovornici nisu upozoreni na posledice samo po sebi ne znači ništavost ugovora. i da se uz zapisnik prilaže primerak sastavljene isprave. svedoka i tumača koji su prisustvovali sastavljanju isprave.1999. Rev. Zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element njegovog nastanka i punovažnosti. Naime.97 - . ako je postupljeno po zakonu. ne znači ništavost ugovora. onda bi među strankama važio taj drugi ugovor. saslušan kao svedok. Iz navedene odredbe proizlazi da zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element za nastanak ugovora. i ako bi se moglo uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavost ugovora koji je predmet spora. 2339/99 od 30. tako da se izloženo stanovište ne može prihvatiti kao pravilno. niti uneo upozorenje o posledicama zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. bilo je nužno. a to je: čitanje ugovora od strane sudije. već potvrđivanja sadržine isprave u kojoj je sadržan ugovor. a ne uslov za nastanak ugovora. ZOO. ispitivati uslove za konverziju ugovora.

Ž.N. 5140/97 od 26. Ž. Potvrda . (Vrhovni sud Srbije. te da su dužni da se iz istih isele. inače vlasnikom nepokretnosti. 272/97) . god.1999. Odredbom člana 20. Ž. Sporazum je postignut u tom smislu da ih tuženi koriste bez novčane naknade. (Vrhovni sud Srbije.N. Osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju su pismena forma i overa ugovora od strane sudije. Rev. Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa sada pokojnim vlasnikom.10. niti je overen od sudije. Neosnovan je revizijski navod kojim se ukazuje da su tužioci na osnovu usmenog sporazuma postignutim sa ranijim vlasnikom stekli svojinu na stambenom prostoru koga koriste. Između tuženih i ranijeg vlasnika nije zaključen ni jedan pravovaljan pravni posao. zbog narušenog zdravstvenog stanja i starosti. što su osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja. Između tuženih i ranijeg vlasnika nepokretnosti nije sačinjen ugovor o doživotnom izdržavanju na način propisan odredbom člana 195.11.Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa ranijim vlasnikom. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu.N..1997. konvalidira ovo odobrenje bez obzira da li je potvrda o tome izdata za života ili nakon smrti primaoca izdržavanja.. njegovom smrću otpao je i osnov za njihovo dalje korišćenje. Zakona o nasleđivanju. Odredbom člana 20. Rešenjem prvostepenog suda tužioci su oglašeni za naslednike iza smrti pok. Ž. a da za uzvrat pružaju pomoć sada pok.N. Rev. koji predstavljaju originarno sticanje svojine koje se ne izvodi iz prava svojine prethodnika.NASLEDNO PRAVO 204. 317/99 od 28.98 - .. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu.) 206.mišljenje Ministarstva za finansije da ne bi bilo smetnji da se da odobrenje za zaključenje Ugovora o doživotnom izdržavanju da su ga stranke pre zaključenja ugovora tražile. Ž. Odredbom člana 21.) 205. (Vrhovni sud Srbije. na osnovu koga bi primenom Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima stekli svojinu na spornim nepokretnostima. Iz obrazloženja: U toku postupka utvrđeno je da tuženi koriste nepokretnosti koje su predmet ovog spora na osnovu usmenog sporazuma sa sada pok. god. Rev. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilna je ocena nižestepenih sudova da tuženi bez pravnog osnova koriste deo nepokretnosti na kojima su tužioci vlasnici po osnovu nasleđa iza sada pok. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. istog zakona propisani su načini sticanja prava svojine po samom zakonu. njegovom smrću otpao je i osnov za njihovim daljim korišćenjem. jer isti nije sačinjen u pismenoj formi. odnosno ugovor. sada pok.N.

164/97) 212.10. Pošto se predaja imovine u nedostatku sporazuma ugovornih strana odlaže do smrti primaoca izdržavanja. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od sudije. (Vrhovni sud Srbije. Ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen preko punomoćnika kada punomoćje nije izdato u formi iz člana 195. Izuzetno od odredbe člana 5. 771/97) 209. ugovor im nije prethodno pročitao niti ih je upozorio na posledice ugovora. Odobrenje za ugovor o doživotnom izdržavanju može se pribaviti i posle overe potpisa ugovora od strane sudije. 3439/96 od 15. može se pribaviti od nadležnog ministarstva finansija i posle zaključenja ugovora. Nedostatak saglasnosti nadležnog Ministarstva za finansije za zaključivanje ugovora o doživotnom izdržavanju kao razlog ništavosti ne može biti predmet raspravljanja u ostavinskom postupku već samo utvrđivanja u posebnoj parnici.1996. (Vrhovni sud Srbije. sud neće poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju iako za zaključenje takvog ugovora. godine).NASLEDNO PRAVO 207. Rev.99 - . (Vrhovni sud Srbije. kojim se vrši promet nepokretnosti. 6501/97) 210. glasnik RS". (Vrhovni sud Srbije. broj 46/95 od 4. god. Rev. nije pribavljeno odobrenje nadležnog organa u smislu člana 3. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Ovo odobrenje za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti. 4632/96) . navedenog zakona. jer je postupajući sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana. Punomoćje za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u istoj formi u kojoj se zaključuje i sam ugovor o doživotnom izdržavanju. novembra 1995. kao davaocem izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije Rev. 3256/97) 208. Zapisnik o overi ugovora o doživotnom izdržavanju nije konstitutivni element za nastanak ugovora i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost ugovora. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev. Rev. to se kod ugovora o doživotnom izdržavanju odobrenje nadležnog organa za promet nepokretnosti može steći i po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju. ako zakonom nije što drugo propisano. ako je ugovor zaključen sa naslednikom prvog naslednog reda. Zakona o nasleđivanju ("Sl. 931/97) 211. stav 1.) 213.

Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju. budući da je lično i neposredno upozorenje ugovorača od strane sudije na posledice zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. to ne čini ništavim zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju iz formalnih razloga. . Kada svi potrebni uslovi za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju nisu sadržani u zapisniku kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. Ugovor o doživotnom izdržavanju biće punovažan ukoliko je odobrenje Ministarstva o prometu nepokretnosti pribavljeno makar i naknadno. bolnice. koja je po profesiji medicinska sestra zaposlena u bolnici. 10637/95) 215.100 - . Nije bila potrebna saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju ukoliko davalac izdržavanja. Iz obrazloženja: Odredba člana 196. ovaj ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o primaocu izdržavanja. već kao njegova ćerka. sud ne može upozoravati punomoćnike ugovorača na posledice iz ugovora. zbog čega ugovorači moraju biti lično prisutni.NASLEDNO PRAVO 214. bez obzira u kojoj formi je punomoćje za zastupanje predlagača . Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije. 3381/95) POSEBAN SLUČAJ NIŠTAVOSTI UGOVORA (Član 196. već su sadržani u tekstu overe samog ugovora. koje se u okviru svog zanimanja odn. Gž. koji je prilikom overe dužan da pročita ugovor i upozori ugovornike na posledice ugovora. gde je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice. Zakona o nasleđivanju govori o posebnom slučaju ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. uslov za punovažnost ovog ugovora. različite agencije i slično). Zakona o nasleđivanju) 217. 4124/95) 216. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Gž. delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu . niti se ove radnje mogu preduzimati isključivo preko punomoćnika.ugovarača po ugovoru o doživotnom izdržavanju sačinio. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Gž. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.

kao takvi . Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ukoliko u trenutku zaključenja. tako da ovaj razlog za poništaj ugovora otpada a prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za odluku o zahtevu za utvrđenje ništavosti ovog ugovora. godine. Iz obrazloženja: U konkretnoj stvari tužioci su deca sada pokojnog M. za davaoca izdržavanja nije predstavljao nikakvu neizvesnost. Sporni ugovor je apsolutno ništav pravni posao. Dijagnoza njegove bolesti konstatovana je u julu 2005. Gž. stalno zaposlena u Zdravstvenom centru . na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. imajući u vidu izvedene dokaze. Sutradan po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju došlo je do zdravstvene krize kod primaoca izdržavanja.2005. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost na njenoj strani. od kada je bolnički lečen u periodu od 20.došlo do zaključenja spornog ugovora.i aktivno legitimisani za vođenje ovog spora. smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu i u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Odredbom člana 203. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu.2005. a što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato. godine. sada pokojni je boravio kod ćerke . zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja. Evidentno je da se zbog stanja svoje bolesti nije mogao sam da brine i stara o sebi.ovde tužilje. godine ) . što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato. te se smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu. godine) 218. godine.05. koji je . koji je i nastupio 12. sa tuženom kao davaocem izdržavanja . godine isti je preminuo. 616/07(2) od 31.NASLEDNO PRAVO U konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno nalazi da se ne radi o zabrani iz navedenog zakonskog propisa.kao primalac izdržavanja. kada je po sopstvenoj volji otišao od nje i vratio se u svoj stan. tako da nije mogao sam o sebi da se brine. što sve ide u prilog zaključku prvostepenog suda u pogledu ništavosti spornog ugovora. Nije bila potrebna nikakva saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje pobijanog ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju. nalazi da se zbog opšteg zdravstvenog stanja sada pokojnog.09.10.. Tužena je bila upućena u zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora. I pre zaključenja spornog ugovora radilo se o progresivnom pogoršanju zdravstvenog stanja primaoca izdržavanja. u smislu člana 203. bolovao je od tuberkuloze pluća i njegovo zdravstveno stanje se progresivno pogoršavalo. 12.2005.2007.M. Prvostepeni sud. kojim su predviđena prava i obaveze ugovarača. jer je ista zdravstveni radnik.na njegovu inicijativu. ( Presuda Okružnog suda u Užicu.2005. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. u kome je živeo sam.pobijani ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o pokojnom.2005.2005. stav 1. koje se ni navodima iz žalbe ne dovode u sumnju. godine zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju.10. Sve do 20. pa je . Zakona o nasleđivanju predviđeno je da se. Ovde tužioci su deca sada pokojnog imenovanog i njegovi zakonski naslednici. Gž. već je ugovor zaključila kao njegova ćerka.07. koje se progresivno pogoršavalo.iako je po profesiji medicinska sestra.06. godine. 239/07 od 05. te su . U vreme zaključenja ugovora primalac izdržavanja je imao 81 godinu. jer tužena . jer je zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora bilo loše.101 - .10.06. može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. pa je uz pomoć tužene smešten na lečenje u bolnicu.2007. do 19. a pošto je tužena na to pristala . Međutim.10.

D..9. tada se vreme smrti primalaca izdržavanja nije moglo predvideti.1999. koje su lečene uz pomoć medicinske terapije koju im je obezbedio davalac izdržavanja.) 221.van postupka lišenja poslovne sposobnosti bio stavljen pod starateljstvo organa starateljstva. godine a presudom istog suda ugovor o doživotnom izdržavanju je poništen po zahtevu zakonskih naslednika pok. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. D. pošto organ starateljstva nije pravilno zastupao pok. godine koji je istoga dana overen pred prvostepenim sudom. od 16. . koju je tom prilikom zastupao tuženi organ starateljstva zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju dana 7. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju. Iz obrazloženja: Nisu osnovani navodi u reviziji tužilje da na strani davalaca izdržavanja nije postojala neizvesnost u pogledu trajanja zaključenog ugovora. god. Gž. jer za života ista nije bila lišena poslovne sposobnosti. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ako je zaključen sa davaocem izdržavanja koji se. br. D. niti su mogli znati ili očekivati blisku smrt primalaca izdržavanja. a predstavnik ovog organa u ime primaoca zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka.2005. kao davalac izdržavanja i sada pok.) 220. 640/05 od 12.05. niti je bilo kojim drugim aktom bila stavljena pod starateljstvo tuženog organa. Ako u trenutku zaključena ugovora o doživotnom izdržavanju primalac nije bio lišen poslovne sposobnosti niti je. D. Nije sporno da su primaoci izdržavanja bolovali godinama od brojnih hroničnih bolesti.NASLEDNO PRAVO 219. zastupao direktor tuženog Centra za socijalni rad koji u smislu odgovarajućih zakonskih odredaba iz Zakona o braku i porodičnim odnosima nije bio postavljen za njenog staraoca. ne postoji osnov ništavosti ugovora ako je davalac izdržavanja zaključio taj ugovor kao fizičko lice.12. niti su tuženi znali. je umrla 28. ovakav ugovor je apsolutno ništav. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. utvrđenom u prvostepenom postupku. već stara o primaocu izdržavanja.2005. B. Međutim. ali su uz pomoć tuženih imali redovnu medicinsku terapiju. 3307/04.9. Pok. Navodi u reviziji da je sud propustio da lekare sasluša na raspravi.1999. zbog kojih se revizija ne može izjaviti.102 - . iz razloga apsolutne ništavosti. D. tako da se vreme njihove smrti nije moglo predvideti. tužilac. godinama bolovali od brojnih hroničnih bolesti. iako je prilikom zaključenja predmetnog ugovora pok. u okviru svog zanimanja. Kada su primaoci izdržavanja. god.

01.1970. ostvariti nezavisno od ostavinskog postupka koji se vodi iza ostavioca. pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. Predmetna imovina postala je svojina žalioca momentom smrti njegovog oca.). godine.G. tuženi se nije u okviru svog zanimanja lekara starao o primaocu izdržavanja. Drugi brak su zaključili 7.) DOŽIVOTNO IZDRŽAVANJE U KORIST TREĆEG LICA (Član 198. tužilja i pokojni M. Tuženi se posebno brinuo o pokojnom ujaku i sa njim je.103 - . a međusobno su bili u izuzetno dobrim rodbinskim i prijateljskim odnosima. _____/83 od 12.5849/03 od 20. bolnice..G. koji je razveden pravosnažnom presudom Okružnog suda u B… P. izvršio sve svoje ugovorne obaveze jer se do smrti M. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije . godine. Imovina koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između ostavioca kao primaoca izdržavanja i njegovog sina kao davaoca izdržavanja. u svemu u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen kod Prvog opštinskog suda u B.1984. Davalac izdržavanja bio bi obavezan da ovo čini i u situaciji da nije po zanimanju lekar. godine. uredno overenog u prvostepenom sudu. pod 3R br. god. ugovor nije zaključen zloupotrebom lekarske funkcije nego je zaključen od strane tuženog kao fizičkog lica. Navedena odredba propisuje da je ništav ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja. Tuženi je ugovor zaključio kao fizičko lice.G. Zakona o nasleđivanju. različite agencije i sl.. brige i zdravstvene pomoći primaocu izdržavanja.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ukoliko su za to ispunjeni i drugi uslovi. kao davalac izdržavanja. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. a bezuspešno je ponudio tužilji da joj naknadi troškove sahrane koje je ona snosila.5. On je bio sestrić primaoca izdržavanja koji je sa njim imao izuzetno tople rodbinske i prijateljske odnose.) . te pravo na upis prava svojine u zemljišnim knjigama žalilac može. br.1997. Pravilno su nižestepeni sudovi našli da nisu ispunjeni zakonski uslovi za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora u smislu odredbe člana 196. do 10. Prema tome. brinuo o njemu.2003. ne predstavlja zaostavštinu pokojnog ostavioca.6. br. a činjenica da je on po zanimanju lekar ne može predstavljati otežavajuću okolnost u pružanju potrebne nege.10. Zakona o nasleđivanju) 222. 1991. odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje.1.12. su zaključili brak 27.G... Gž . bez obzira na činjenicu da je davalac izdržavanja lekar. god. U konkretnom slučaju. po zanimanju je lekar. godine i taj brak je trajao sve do smrti pokojnog M. 137/03 od 09.1. U braku nisu imali dece. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Tuženi je bio sestrić pokojnog M. ______/97. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. Tuženi je. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju je rezultat poverenja pokojnog primaoca izdržavanja prema tuženom i želje da se on o njemu stara do kraja života. te ne može biti predmet rešenja o nasleđivanju. godine.2004. Gzz. 16.2000.

Rev.09.1991. Zakona o nasleđivanju) 225. Između tužilaca i roditelja tužilje i tužene.) OBEZBEĐIVANJE PRAVA IZ UGOVORA (Član 199. (Vrhovni sud Srbije. 3464/95 od 27. (Vrhovni sud Srbije.104 - . nisu bili sposobni da to čine samostalno.NASLEDNO PRAVO 223. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u postupku utvrdio da su tužioci. br.1995. Samo se u novčanom iznosu može zahtevati naknada za dato izdržavanje po raskinutom ugovoru o doživotnom izdržavanju.02. budući da oni. u slučaju smrti jednog od primaoca izdržavanja. primalac izdržavanja ostaje vlasnik imovine i posle zaključenja ugovora. ovaj ugovor je raskinut. tužioci su se izdržavali sa ovog imanja. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u nadležnom Opštinskom sudu 11. živeli u zajednici sa roditeljima tužilje i tužene na njihovom imanju te da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje.1988. Zakona o nasleđivanju) 224. počev od 1978. Sada pokojni su imali i prihode od prodate imovine. godine). Kada bračni drugovi kao primaoci izdržavanja zajedno zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. a tužioci su obavezani da sada pokojnim predaju u svojinu i državinu nepokretnosti koje su bile predmet ovog ugovora.11. godine pa sve do 23. god. a jedan od tužilaca je vršio ulaganja i u izgradnju kuće. 2118/91 od 17. a davaocu izdržavanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdržavanja traži predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanja.1986.2000. sada imenovanih pokojnih. godine.) RASKID UGOVORA ZBOG POREMEĆENIH ODNOSA (Član 201.01. zbog zdravstvenog stanja. Nakon prestanka zajednice života. god. ugovor zaključen između tužilaca i sada pokojniih u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju. Obavljali su samo lakše kućne poslove. Prema mišljenju Vrhovnog suda Srbije (izraženom u odluci Rev. dajući mu svoju zajedničku nepodeljenu imovinu. Pri tome. godine. a ne i o ugovor o deobi kojim su oni preneli tužiocima svojinu na određenim nepokret.09. Kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. nadživeli bračni drug aktivno legitimisan da traži raskid ugovora u celini. Rev. onda je. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pokojnih. 1764/98 od 25.

Kada se tužbenim zahtevom traži raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Ovo iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja njihove porodične zajednice sa tužiocima. a prema drugom tuženiku da se meritorno odluči. Prema članu 121. Gž. pa stoga drugostepeni . Prema njima se spor može rešiti samo na jednak način. S obzirom na to. tačka 1. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje ovog prava. sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja. a tuženici su bračni drugovi i davaoci izdržavanja i u toku parnice umre jedan tuženik. tada nema zakonskog osnova da se prema njemu parnica prekine usled smrti (član 214. vodeći računa o svim okolnostima. ovog zakona. 399/06 od 29. br. Zakona o parničnom postupku).07. tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje. ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pokojnih koju su stekli nasleđem. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj situaciji primenjuje se Zakon o nasleđivanju (“Sl. Sa druge strane. vodeći računa o svim okolnostima. porodična zajednica između stranaka je kratko trajala.03. 377/2005 od 14. god. Ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pokojnih i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na predmetnoj imovini. Primalac izdržavanja. Međutim. 21/1982) jer je taj zakon važio u vreme kada je predmetni ugovor zaključen. jer se radi o nužnim suparničarima (shodno članu 204. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju.2006. U postupku je utvrđeno da je sve do aprila 1997. odnosno da su potrebe tužiljine bile veće od onih koje su ugovorene. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. može tražiti izmene ugovora o doživotnom izdržavanju. i da je pre zaključenog ugovora isplatio otkupnu cenu stana koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Sudovi smatraju da je propust tuženog što nije ispunjavao sve ugovorne obaveze. 52/74 i br. godine tuženi u potpunosti ispunjavao sve ugovorne obaveze.105 - . Gž. Pri tome. sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. Iz spisa proizilazi da je tuženi pokazivao volju da ispunjava ugovor.2005. u skladu sa svojim povećanim potrebama. glasnik RS”.) 227. Zakona o parničnom postupku). godine) 226. stav 1. budući da je isti raskinut. br. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.NASLEDNO PRAVO nostima. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u tom pogledu opredeljen (kao 1/2 vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pokojnih). (Iz presude Okružnog suda u Čačku.

već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pok. D. sada pok. zato što su njeni rođaci Ž. D. preneli tužiocima svojinu na određenim nepokretnostima. Suprotno ovakvoj oceni drugostepenog suda. i B. budući da je isti raskinut. Nije propust samo na strani tuženog što nije zaključen aneks ugovora. godine. iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja porodične zajednice između sada pok.02. Između tužilaca i roditelja tužilje P. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u Opštinskom sudu u V.9. i B... naknada za dato izdržavanje može se zahtevati samo u novčanom iznosu. i B. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pok.1988. i da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje. Zbog pogrešne primene materijalnog prava i učinjenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Imajući to u vidu. i tužilaca sa druge strane. i B. već samo da obavljaju lakše kućne poslove. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje prava svojine na spornim nepokretnostima. br. Nakon prestanka zajednice života.NASLEDNO PRAVO sud smatra da se u takvoj situaciji i ne radi o ugovoru o doživotnom izdržavanju. i B. Rev. 1689/04 od 23. imali i prihode od prodate imovine. D. Nakon raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. br. Sa druge strane. i B. i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na imovini pok. D. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju.. ali ona to nije učinila jer je pokazala volju da ovaj ugovor raskine. i B.11.106 - .) 228. (Vrhovni sud Srbije. Pri tome tužioci su se izdržavali sa imanja pok. godine pa sve do 23. i B. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pok. K. i B. god. Neprihvatljiv je stav drugostepenog suda da odnose među ugovornicima nije bilo moguće urediti. D. odnosno novi ugovor o doživotnom izdržavanju jer je i tužilja bila ovlašćena da traži njegove izmene u skladu sa promenjenim okolnostima. D. i B. u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju. upućuje da je bio neophodan pokušaj da se to učini.. odnosno u skladu sa svojim povećanim potrebama. D. D. koju su oni stekli nasleđem. i tužene G. navedenog zakona propisani su uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. godine. D. preuzeli obavezu izdržavanja... i M. na njihovom imanju u K... sa jedne strane. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja.. i tužene G. budući da oni.. Međutim. je ulagao i u izgradnju kuće na U. odredbom člana 117. Upravo citirana odredba člana 121.2005. dok su sada pok. gde mu je otac kupio plac.. ugovor zaključen između tužilaca i sada pok. tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje.. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u .02. a ne i o ugovor o deobi kojim su sada pok. ____/91 od 17. Te uslove ispunjava konkretan ugovor. predaju u državinu i svojinu nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci počev od 1978. pri čemu je porodična zajednica između stranaka kratko trajala.. 11. zbog zdravstvenog stanja. Prema nalaženju Vrhovnog suda Srbije izraženom u odluci Rev. B. ovaj ugovor je raskinut a tužioci su obavezani da sada pok. a tužilac R. nižestepeni sudovi nisu utvrdili relevantne činjenice za presuđenje. i B. D. nisu bili sposobni da samostalno obrađuju svoje imanje.1991. D.. godine živeli u zajednici sa roditeljima tužilje P.1986.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ova parnica pokrenuta sa namerom da tužilja predmetni stan posle svoje smrti ostavi u svojinu svojoj rođaci.) 230. Odredbom člana 201. D.) . 52/74 i 1/80). i da primi ona davanja koja je po ugovoru davalac izdržavanja dužan da pruži. propisano je da svaka strana može tražiti raskid ugovora. pa je pobijana odluka iz ovih razloga pravilna i zakonita.10. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. i B. jer je tužena od 1992. tada važećeg Zakona o nasleđivanju propisano je da ako se međusobni odnosi ugovornika toliko poremete da postanu nepodnošljivi. i tužena je izvršavala sve svoje obaveze iz ugovora onako kako su glasile. Međutim. Iz obrazloženja: Odredbom člana 120. svaki od njih može zahtevati da sud raskine ugovor.07. u konkretnom slučaju između ugovornih strana nije ugovorena zajednica života. Iz obrazloženja: Članom 120. jer je tužena u svemu ispunjavala svoje ugovorne obaveze. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. kada je ona počela da se brine o tužilji i da zajedno sa njom snosi sve troškove stanovanja. br.2005.. 1865/05 od 26. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. da je ista nastala još 1997. god.2005.107 - . (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO tom pogledu opredeljen. dovoljan je razlog za raskid ugovora.2005. 288/05 od 09. pa do useljenja rođake – 1998. to je neizvršavanje ugovornih obaveza dovelo do poremećaja odnosa među strankama. Stoga ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. sve do useljenja tužiljine rođake u predmetni stan. (Vrhovni sud Srbije. kao vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pok. stav 3. god. glasnik SRS”. Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost nižestepenih odluka. stav 1. Svaka od stranaka može zahtevati da sud raskine ugovor. izvršavala sve svoje obaveze.) 229. iz čega proizilazi da je tužilja kao ugovorna strana isključivo kriva za neizvršenje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju i ne može tražiti raskid tog ugovora. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. Nepodnošljjivi odnosi među strankama su dovoljan osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. godine. Ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju sve dok davalac izdržavanja ispunjava sve svoje obaveze a primalac je dužan da ga u tome ne sprečava već da prima davanja koja su ugovorom predviđena. god. kao i činjenicu da je u postupku utvrđena nepodnošljivost odnosa među strankama. Rev. tada važećeg Zakona o nasleđivanju (“Sl. br. godine. kako je to već napomenuto. br. dužnost je primaoca izdržavanja da ga u tome bez razloga ne sprečava. 377/05 od 14. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe. Zakonom o nasleđivanju važećem u vreme zaključenja ugovora.11. Rev. da svaka strana može tražiti raskid ugovora. Gž. Sve dok je davalac izdržavanja spreman da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju. stav 3.

obezbeđivati hranu. tako što će bilo lično. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ogrev. a tuženi je snosio troškove sahrane. godine zaključila. propisano je da. onemogućio davaoca izdržavanja da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim kao davaocem izdržavanja. Od tog momenta tužilja je odbijala da prima izdržavanje od tuženog koji zbog toga nije bio u mogućnosti da ispunjava obaveze iz ugovora. i 3.NASLEDNO PRAVO 231. svaka strana može tražiti od suda raskid ugovora. tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da će tužilju kao primaoca izdržavanja doživotno izdržavati preko njenih ličnih primanja ostvarenih po osnovu penzije. (Vrhovni sud Srbije. Naime. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i odbili tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.108 - . Tuženi je svoje ugovorne obaveze ispunjavao u potpunosti. do potpunog izmirenja životnih potreba. Tužilja. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. Tuženi je svoje obaveze po ugovoru uredno izvršavao sve dok tužilja nije sastavila testament. te tako ispunio i tu obavezu predviđenu ugovorom o doživotnom izdržavanju. Tužilja je u međuvremenu umrla. Zakona o nasleđivanju koja se primenjuje na sporni odnos. iz razloga koje tuženi nije skrivio. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih u navedenoj odredbi Zakona o nasleđivanju. sve do maja 2000. U tom periodu odnosi između stranaka nisu bili poremećeni. 2004. stav 2. Kao naknadu za izdržavanje primalac izdržavanja se obavezao da će . iz razloga koje davalac izdržavanja nije skrivio.) 232. a zatim podnela tužbu radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. godine kada je tužilja sačinila testament u korist trećeg lica. ako primalac i davalac izdržavanja žive zajedno. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih odredbama člana 120. shodno odredbi člana 201. kao primalac izdržavanja. lečenje i druge usluge po potrebi. stav 1.1808/04 od 25. Zakona o nasleđivanju. bilo preko trećih lica. zajednica života između stranaka nije bila ugovorena. Iz obrazloženja: Tužilja je 1993. god. pa se njihovi odnosi toliko poremete da dalji zajednički život postane nepodnošljiv. Rev. Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjavanja obaveza davaoca izdržavanja je nesporan ali ako se radi o delimičnom neispunjenju ugovor se raskida samo onda ako se tim neispunjenjem gubi svrha ugovora. Primalac izdržavanja koji je. koja je onemogućila tuženog da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. nabavku lekova. spremanje i čišćenje stana. i 3. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da se ugovorom o doživotnom izvdržavanju zaključenim između tužilje kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja.11.

Sa aspekta primaoca izdržavanja. navedenog materijalno-pravnog propisa. staranjem i pažnjom od strane trećeg lica. Upravo zbog toga obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz dve vrste: iz činidbi izdržavanja primaoca i iz moralnih obaveza. Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano-teretni.000 nemačkih maraka. zbog čega ovaj ugovor ima i svoje porodične i socijalne dimenzije. Zakona o nasleđivanju iz 1974. Dok se obaveza primaoca izdržavanja izvršava jednim aktom. dok druga vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primaočevoj ličnosti i čitav niz ličnih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i načinom života primaoca izdržavanja pre zaključenja ugovora (poseta rodbine i prijatelja. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. pripremanje hrane. 7822/04 od 28. kada je davalac izdržavanja preuzeo obavezu njegovog izdržavanja i posle smrti drugog bračnog druga – ugovorne strane sa kojom je ugovor zaključen. Prva vrsta obaveza podrazumeva različite činidbe u cilju snabdevanja primaoca stvarima potrebnim za život (nabavljanje hrane i lekova. poseta kulturnim ustanovama. Rev. održavanje higijene. drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilan nalazeći da je prvostepeni sud propustio da utvrdi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora i da utvrdi sadržinu svih obaveza tuženog davaoca izdržavanja. god. ne ostvaruje. ali koje je takvog intenziteta zbog koga bi se ugovor morao raskinuti.2004.2004. nega u bolesti i starosti i drugo). Činidbe koje se odnose na samo izdržavanje primaoca izdržavanja mogu se izvršiti preko trećih lica. a u skladu sa ugovornim odredbama tuženi je tužilji na ime poboljšanja životnih uslova isplatio iznos od 20. prvostepeni sud je pozivajući se na odredbe člana 120. (Vrhovni sud Srbije. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjenja obaveza od strane davaoca izdržavanja je nesporno u smislu člana 120. usvojio tužbeni zahtev primaoca izdržavanja i raskinuo ugovor o doživotnom izdržavanju. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. kako bi pouzdano mogao doći do zaključka da se radi o delimičnom neizvršenju ugovora o doživotnom izdržavanju. a koje su promenljive kako sa aspekta primaoca tako i sa aspekta davaoca izdržavanja i uslovljene potrebama primaoca izdržavanja i mogućnostima davaoca izdržavanja. Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda. godine. formalni ugovor sa trajnim prestacijama davaoca izdržavanja. Pošto je u postupku utvrđeno da tuženi druge ugovorne obaveze nije izvršavao.) 233.).) . što je dovelo do poremećenih odnosa stranaka. ali obaveze koje proizilaze iz nege i staranja o primaocu izdržavanja (moralne obaveze) nikako se ne mogu ispuniti bez ličnog kontakta sa primaocem. Međutim.10. nabavljanje literature za čitanje i dr.NASLEDNO PRAVO davaocu izdržavanja u svojinu posle svoje smrti ostaviti jednosoban stan. pored materijalnog izdržavanja cilj zaključenja ovog ugovora su potreba za svakodnevnom brigom. Po zaključenju ugovora. stav 3. kada je u pitanju delimično neizvršenje ono mora biti takvog intenziteta da se svrha zbog koje je ugovor zaključen više ne ostvaruje. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. 3518/2003 od 28. koji nastaje posle njegove smrti. njihova vrsta i obim moraju se prilagoditi konkretnim okolnostima u kojima se ugovor izvršava. aletorni. Kako se izvršenje davaočeve obaveze proteže u dužem vremenskom periodu način izvršenja tih obaveza. zaključivši da se svrha zbog koje je ovaj ugovor zaključen.01. obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz niza činidbi koje je on dužan da preduzme od momenta zaključenja ugovora pa do smrti primaoca izdržavanja.109 - . Bračni drug primaoca izdržavanja može podneti zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poremećenih odnosa sa davaocem izdržavanja. koju sama starost primaoca izdržavanja po sebi nosi.

Tuženi su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotužene da .NASLEDNO PRAVO 234. Davalac izdržavanja svoju obavezu ima ispunjavati onako kako je to najpogodnije za primaoca izdržavanja kada ugovor o doživotnom izdržavanju o tome sadrži samo uopštenu formulaciju. god. juna 1996.) 236. tuženoj se obraćala veoma teškim i grubim rečima. tako da je postojao samo formalno. Tužilja je bila gruba osoba koja je u poslednjim godinama života bolovala od teške arterioskleroze. Pri takvim činjenicama za usvajanje zahteva za raskid ugovora nije od značaja da tužena nije kriva za raskid ugovora. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 201. Stoga je tužena bila prinuđena da napusti stan tužilje.04. spada u kategoriju ugovora koji se zaključuju s obzirom na ličnost ugovarača (intuitu personae). (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. preko dosuđenog iznosa. (Vrhovni sud Srbije. godine do 3. Gž. pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su u smislu citirane zakonske odredbe navedenog Zakona o nasleđivanju obavezali tužilju da tuženoj isplati iznos od ______________dinara. godine tužena stanovala zajedno sa tužiljom u kući tužilje. činjenica da je u periodu od avgusta 1994.10. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju. već je dovoljno da postoji poremećaj odnosa. sada važećeg Zakona o nasleđivanju RS.2002. budući da je prisustvo tužene u kući tužilje za ovu postalo nepodnošljivo i da se zbog toga ugovor već dve godine ne izvršava. stav 1. Na osnovu rečenog. Za usvajanje zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije od značaja da na strani tužene nema krivice za poremećaj odnosa. Iz ovoga sledi da se ugovor faktički ne izvršava dve godine.2003. a odbili protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje K. primalac izdržavanja može tražiti raskid ugovora. M. to po oceni Vrhovnog suda zajednica stranaka u ovom slučaju ima se smatrati zajednicom života.) 235. koje su uznemiravale čak i njihove komšije. Ugovor o doživotnom izdržavanju se zaključuje s obzirom na ličnost ugovarača. 448/2003 od 07. pa ako davalac izdržavanja svoje lične obaveze prenese na treće lice. bez bližeg uređenja načina davanja. Tužena u vezi sa raskidom ugovora ima pravo na naknadu troškova izdržavanja učinjenih za vreme trajanja ugovora. bitno je da su odnosi stranaka poremećeni i da se zbog toga ugovor ne izvršava. god. Iz obrazloženja: Mada stranke predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile zajednicu života. 312/02 od 02. pa to među saugovaračima bude sporno. dolazilo je između njih svakodnevno do svađa.110 - . Rev.

Protiv te presude tužena je izjavila žalbu koju je kao neosnovanu odbijo drugostepeni sud. umesto nje. (Vrhovni sud Srbije. Već i sama ta okolnost uverljivo pokazuje da postoje razlozi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.) 240. usledio je poremećaj odnosa do stepena nepodnošljivosti. Kada bračni drugovi. kao davaocima izdržavanja. Za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju odlučujuće je da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. Kada prema ugovoru o doživotnom izdržavanju ugovarači žive zajedno. god. Rev.2002.04. Rev. Zajednicom života se smatra ne samo zajednica u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo.) 239. čini drugo lice. dajući kao naknadu za izdržavanje svako svoju imovinu. primalac izdržavanja nema pravo da zahteva raskid ugovora.2000.5765/98 od 06. svaka strana može tražiti raskid ugovora. bez obzira na čijoj je tsrani krivica za nastali poremećaj. kao primaoci izdržavanja. Rev. pa pošto ovaj nije pristao da to. zaključen između parničnih stranaka. Rev.7153/98 od 29.1999. onda – u slučaju smrti jednog bračnog druga – preživeli bračni drug može tražiti raskid ugovora u celini zbog neizvršenja obaveza. god. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. 1577/99 od 25.) 238. 2664/02 od 20. usled čega je primalac izdržavanja napustio vlastitu kuću i prekinuo zajednicu života sa tuženima. god. Ne može se zahtevati poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovornih obaveza.1999.6. god.2000. Kada davalac izdržavanja ispunjava sve svoje ugovorne obaveze prema primaocu izdržavanja i ne snosi krivicu za raskid ugovora jer je u ispunjavanju obaveza primalac izdržavanja onemogućavao. god. Ne.11.NASLEDNO PRAVO se lično stara o tužiocu.12. ali žive dovoljno blizu da su mogući svakodnevni kontakti. već i zajednica u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva.) 237. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju.111 - .) 241. (Vrhovni sud Srbije. kada se njihovi odnosi poremete utoj meri da je dalji zajednički život nepodnošljiv. već se može tražiti samo njegov raskid. Rev. 959/00 od 17. (Vrhovni sud Srbije. zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju kao jedna ugovorna strana.05.

nastupio je uslov za raskid ugovora bez obzira za krivicu za nastali poremećaj. kako tužena u žalbi navodi. 166/98) 244. Davaoci izdržavanja su uredno ispunjavali svoje ugovorne obaveze. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. polazeći od činjenice da stranke. 4891/98) 243.1999. zajednicom života treba smatrati. (Vrhovni sud Srbije. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Isticanje u žalbi da su odnosi stranaka poremećeni krivicom tužilje. ako zbog stanovanja u istoj kući i korišćenja zajedničkih prostorija kao i međusobnih kontakata u suštini postoji takva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom života. nije ugovorena zajednica života. ali je nužno da žive u takvoj blizini da to omogućuje svakodnevne i trajne kontakte stranaka. Naime. iz razloga propisanih odredbom člana 120.112 - . da koriste zajedničke prostorije i imaju svakodnevne kontakte.04. koji su parnične stranke zaključile. kao što je to u konkretnom slučaju. nezavisno od toga na koji način i zbog kojih uzroka je došlo do takve situacije. ispravno zaključio da takvu zajednicu stranaka treba smatrati zajednicom života. 1099/97 od 08. ali su se na nekoliko meseci pre podnošenja tužbe odnosi među ugovaračima poremetili. Zakona o nasleđivanju. a u toku prvostepenog postupka međusobna netrpeljivost je kulminirala. Ovo stoga što je za raskid ugovora odlučno da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. nego i takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva. Usled poremećenih odnosa ugovarača i nepodnošljivosti daljeg zajedničkog života. stav 2. Gž. Tako poremećeni odnosi čine zajednički život stranaka nepodnošljivim. 424/98) 245. (Vrhovni sud Srbije. jer se svrha ovog ugovora odnosi na osiguranje tužiljine udobnije starosti. 10663/98) . Gž. Ispunjeni su uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju kada su odnosi stranaka značajno poremećeni usled čestih sukoba i vređanja tako da je zajednički život nepodnošljiv i onda kada ugovorne strane nisu izričito ugovorile zajednicu života i žive u odvojenim domaćinstvima. iako imaju odvojena domaćinstva. budući da ugovorom o doživotnom izdržavanju. ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo. nisu od značaja. Rev. Rev. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. god. pri čemu nije od značaja čijom krivicom je došlo do poremećaja odnosa. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Svaka ugovorna strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Da su se u ovom slučaju odnosi stranaka teško poremetili potvrđuje i činjenica da je zbog međusobnih sukoba stranaka više puta intervenisala i milicija. Bitno je da su u momentu donošenja pobijane presude odnosi stranaka bili do te mere poremećeni da je dalji zajednički život postao nepodnošljiv zbog čega se svrha ugovora više ne ostvaruje. žive u istoj kući zajedno. Međutim.) 242. Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu.NASLEDNO PRAVO prihvatljivi su navodi iz žalbe da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. pa je došlo do takvog stanja da je dalji život postao nepodnošljiv.

a ne samo u pogledu imovine koju je on po tom ugovoru dao. Neizvršavanje ugovornih obaveza onako kako one glase. 7090 i Gž. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije na sednici od 19. pa se ugovor ne može održati na snazi kada se iz bilo kojih razloga u dužem vremenskom periodu faktički ne izvršava. 398/97) 250. (Vrhovni sud Srbije. 2510/97) 249. Rev. 5952/96) 252. 178/97) 251. pa bi tužilac kao nadživeli bračni drug ugovarača mogao da traži da se ugovor raskine u celosti. Rev. Smisao ugovora o doživotnom izdržavanju je obezbeđenje izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije.113 - . Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju. Zakona o parničnom postupku.) . god. ako se radi o posebnoj imovini primalaca izdržavanja onda tužilac iz tog ugovora ne bi bio aktivno legitimisan da traži njegov raskid i u odnosu na pokojnog ugovarača. Rev. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvrši svoje obaveze. je imovinsko-pravni spor. ukoliko vrednost predmeta spora ispunjava uslov graničnog iznosa propisanog odredbom čl. a kasnije u potpunosti. Ako je u ugovoru o doživotnom izdržavanju predviđena zajednica života stranaka u kući primaoca izdržavanja. po novoj tužbi primaoca izdržavanja sud će tužbeni zahtev usvojiti i ugovor raskinuti. 2120/97) 248. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO 246. ne može osloniti na davaoce izdržavanja.1996. Ako se radi o nepodeljenoj imovinskoj zajednici primalaca izdržavanja zasnovanoj na zajedničkoj svojini. Revizija je uvek dozvoljena. zajednica života ni posle dve godine života nije nastavljena. onda je i obaveza davaoca izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju nedeljiva. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju ugovoreno da će stranke živeti u zajednici onda svaka stranka može tražiti raskid ugovora kada se njihovi odnosi toliko poremete da zajednički život postane nepodnošljiv nezavisno od okolnosti na čijoj strani je krivica za nastali poremećaj odnosa. Rev. u pogledu svojih potreba. (Vrhovni sud Srbije. U suprotnom. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.02. koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca i davaoca izdržavanja. 6518/97) 247. Gž. dovodi do poremećaja odnosa stranaka i doprinosi sticanju uverenja primaoca izdržavanja da se. Rev. 382. pa posle pravosnažnosti ranije presude kojom je odbijen zahtev za raskid ugovora.

Gž. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.NASLEDNO PRAVO 253. sa njom je živeo njen vanbračni suprug koji je preminuo u junu 1996. Gž. Krivica ugovornika nije uslov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja. Zakona o nasleđivanju) 257. i da sa njom živi u istom domaćinstvu. 06. 84/95) RASKID UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Član 202. Ugovorne obaveze davaoca izdržavanja bile su da primaoca izdržavanja neguje. D. Ona je preko komšija angažovala medicinsku sestru koja joj se svakodnevno davala insulin. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je 15. jer je dovoljno da se u dužem vremenskom periodu ugovorne obaveze ne izvršavaju i da se ne ostvaruje svrha ugovora. Od smrti svog vanbračnog supruga. Lice koje je imovinu steklo na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja kad to nije predviđeno tim ugovorom. godine. sada pokojna J. jer je iz tog razloga raskid ugovora mogao da traži samo on. sprečavala tuženu da ispunjava svoje obaveze. Rev. 4218/95) 256.4. Za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva za raskid ugovora zbog neizvršavanja ugovornih obaveza nije dovoljno samo utvrđenje da je tužilja. Primalac izdržavanja je bolovala od šećerne bolesti. sada pokojna J. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Posebno je potrebno utvrditi u kom periodu pre smrti primaoca izdržavanja tužena nije ispunjavala svoje ugovorne obaveze i šta je u tom periodu tužena preduzimala da ugovorne obaveze ispunjava i da li je htela i bila u mogućnosti da ispunjava svoje obaveze. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. godine između sada pokojne J. Gž. Dve nedelje pre njene smrti komšije su obavestile tuženu da je sada pokoj. 1995.) 255. živela je sama i izdržavala se od svoje penzije. kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja. okolnost da nije zasnovana zajednica života između davaoca i njega nije od uticaja na primenu materijalnog prava. 760/95 od 9.. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. (Vrhovni sud Srbije. a u slučaju potrebe da je povede kod sebe u S. Posle smrti primaoca izdržavanja. podnela je tužbu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i preminula je u toku postupka. te da je posle smrti sahrani.114 - . kao ćerka primaoca izdržavanja. 251/96) 254.god. ili njegov opstanak.1994. pazi i u bolesti leči.

glasnik SRS". prisniji od odnosa koji je tuženi imao sa sada pokojnim D. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su raskinuli sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. prenese pravo svojine na tuženog. br. kao primalaca izdržavanja s jedne strane i tuženog kao davaoca izdržavanja s druge strane. po dogovoru sa primaocima izdržavanja. godine overen ugovor o doživotnom izdržavanju R. a primaoci izdržavanja su se preselili u garsonjeru na kojoj je tuženi vlasnik. Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između primaoca izdržavanja (oba bračna druga) i davaoca izdržavanja se osnovano može raskinuti ako davalac izdržavanja posle smrti jednog primaoca izdržavanja ne ispunjava svoje obaveze prema drugom primaocu izdržavanja. svojim ocem. pa je stoga ovaj ugovor pravilno raskinut.____/93. Na utvrđeno činjenično stanje.1997.1993. 46/95) predviđeno je da svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. .07. poremećeni odnosi. loše i ona je došla iz S… i smestila je u bolnicu.NASLEDNO PRAVO noj J. Zakona o nasleđivanju ("Sl. naročito u poslednjih 6 meseci života. godine. 3052/04 od 22.2005. br. bilo lično bilo preko drugih lica. a suprugom tužilje. godine. Kao ovako utvrđenog činjeničnog stanja.. U provedenom postupku je utvrđeno da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno. Posle smrti primaoca D.12. Zakona o nasleđivanju ("Sl. a po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. nakon smrti vanbračnog supruga. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo na kome je zasnovana odluka o usvajanju tužbenog zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i odbijanju protivtužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tuženog na 1/2 dela stana. Ovakav zaključak proizilazi i iz činjenice da su davaocu izdržavanja u tom periodu komšije nabavljale namirnice i angažovale medicinsku sestru za davanje insulina. god. br. umrlog 11. a za uzvrat primaoci izdržavanja ostavljaju mu posle svoje smrti dvosoban stan u Z… Pre zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Između stranaka su od 1998. br. odmah posle smrti supruga tužilje a oca tuženog.) 258. tuženi se sa svojom porodicom uselio u stan koji je predmet ugovora.. a da je davaocu izdržavanja zbog starosti i bolesti bila potrebna svakodnevna nega i pomoć. kod prvostepenog suda je 8. (Vrhovni sud Srbije Rev. Odredbom člana 120. Utvrđeno je takođe da su nakon smrti vanbračnog supruga. Tužilja je maćeha tuženog i između njih je postojao blizak odnos. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. 52/74) koja se u ovoj pravnoj stvari primenjuje na osnovu člana 237. glasnik RS". zaključen između tužilje i sada pokojnog D. stav 3. donosile hranu te da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno. tuženi ničim nije doprinosio izdržavanju tužilje. a nakon smrti sahranila. a takvo svoje ponašanje opravdava nedostatkom materijalnih sredstava.07. iako je primaocu izdržavanja zbog zdravstvenog stanja i starosti bila potrebna stalna nega i pomoć. komšije pokojnoj J. Davalac izdržavanja se obavezao da do kraja života u svemu izdržava primaoce izdržavanja. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se povremeno ispunjavanje obaveze od strane tužene ne može smatrati izvršavanjem ugovorenih obaveza preuzetih ugovorom o doživotnom izdržavanju. jer je tuženi tražio od tužilje ostatak ušteđevine svog oca i zahtevao da tužilja na stanu koji je predmet ugovora.115 - .M.

NASLEDNO PRAVO Obaveza tuženog iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja nedeljivu ugovornu obavezu koja se. glasnik SRS". 117. Promenjene okolnosti kao osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 202. shodno članu 412. nakon smrti svoga oca. Ovo stoga. prema oba primaoca izdržavanja. stav 3. Iz obrazloženja: Neosnovano se revizijom ukazuje da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju.) 259. (Vrhovni sud Srbije Rev. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora. 1690/01 od 19. obaveza iz ugovora je morala biti ispunjena u celosti i prema tužilji kao primaocu izdržavanja. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. Ugovora. drugog primaoca izdržavanja. 2. 52/74. Da bi tuženi stekao ovo pravo. ne ispunjava obaveze preuzete ugovorom u odnosu na tužilju. što znači tek posle smrti oba primaoca izdržavanja. u vezi čl.116 - . sud može. Zakona o obligacionim odnosima. s obzirom da je utvrđeno da je ugovor zaključen u skladu sa tada važećim propisima i da izražava volju ugovornih strana. Izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. proizilazi osnovanost zahteva za raskid ugovora jer su za to ispunjeni uslovi iz odredbe člana 120. br. Naime.2005. Iz okolnosti da tuženi od 1997. Rev. jer je zaključen suprotno prinudnim propisima u cilju izigravanja tužilje kao nužnog naslednika. njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. (Vrhovni sud Srbije. god.11. Zakona o nasleđivanju. tuženi nije stekao pravo svojine sa udelom od 1/2 dela na stanu koji je predmet ugovora. Nedeljivost obaveze proizilazi i iz odredbe člana 3. glasnik RS". br. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da iz okolnosti što je tuženi ispunjavao obaveze iz zaključenog ugovora u odnosu na primaoca izdržavanja D. na zahtev jedne ili druge ugovornice. 1. . 46/95).. 34. jesu tako promenjene okolnosti (objektivne i subjektivne) koje znatno otežavaju ispunjenje obaveza. Tužilja i njen sada pokojni suprug zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju kojim su na jedinstven način raspolagali zajedničkom bračnom tekovinom za slučaj smrti. godine. Nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog pravnog posla. st.2003. jer bi u suprotnom svaki od primalaca izdržavanja zaključio sa davaocem izdržavanja poseban ugovor o doživotnom izdržavanju kojim bi raspolagao svojim udelom u bračnoj tekovini. st. Ugovor je zaključen da bi bio ispunjen u celosti. što je pravosnažnom presudom opštinskog suda odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. br. 237. tužilja ne može ostvariti nasledno pravni zahtev utvrđenjem prava svojine na 1/3 predmetnoj nepokretnosti. god. ne može podeliti i ispuniti u delovima. kojom je predviđeno da će davalac izdržavanja nepokretnu imovinu preneti na svoje ime kao vlasnik nakon smrti primalaca izdržavanja.) 260. Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano. Zakona o nasleđivanju RS ("Sl. Stoga na imovini koja je predmet raspolaganja ugovorom o doživotnom izdržavanju. 1/80 i 25/82) u vezi čl.05. nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela. 1202/05 od 18. shodno čl. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog ugovora.

tako i iz razloga nepostojanja odobrenja nadležnog organa za promet nepokretnosti koja je predmet ugovora. S druge strane.2003. Sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju. što bi u slučaju da je tačno. i 118. budući da su nižestepeni sudovi propustili da ispitaju sve razloge ništavosti spornog ugovora koji su istaknuti u tužbi. ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano sud može na zahtev jedne ili druge ugovornice njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Gž. zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. god. Ovo je posebno važno zbog toga što prema odredbi člana 202.) 261.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju proizilazi da su primalac izdržavanja i tužena kao davalac izdržavanja ugovorili da će tužena obaveze iz ugovora ispunjavati u svom domaćinstvu gde će inače i živeti primalac izdržavanja. S. ali se iz stanja u spisima vidi da je izvesno vreme pred smrt primaoca izdržavanja isti otišao od tužene koja mu je kćerka i vratio se svojoj kući kod sina. ZON-a. 2792/01 od 30. da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju. god.117 - . . sud ima obavezu da ispita oba istaknuta razloga.05. Rev. 298/03 od 20. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.2001. tj. Okolnosti koje su se promenile mogu biti subjektivne ili objektivne prirode ali izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. ocenili samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme u smislu Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti i članova 117. odlučujući o tužbenom zahtevu za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju.) 262. međutim kako je tužbeni zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju jedinstven u pogledu isticanja svih razloga ništavosti koje su tužioci istakli u tužbi. usled čega tužena više nije imala pristupa očevoj kući. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. bilo od značaja za utvrđivanje da li je tužena u tom periodu objektivno i mogla da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju a posebno ako se uzme u obzir i sadržina predloga podneta sudu od strane pok.02. iz stanja u spisima proizlazi i to da su se poremetili odnosi između tužene i njenog brata nakon što se primalac izdržavanja vratio svojoj kući. radi raskida ugovora u kojem isti navodi da su se od zaključenja ugovora okolnosti toliko promenile da ispunjenje ugovora postaje znatno otežavajuće za obe ugovorne st rane. po stanovištu Vrhovnog suda ne može se odlučiti samo u pogledu jednog istaknutog razloga. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su. uslova za njegovu punovažnost u pogledu forme. pa su nižestepene odluke ukinute. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora. Kada je poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju tražen kako zbog mana volje kod primaoca izdržavanja. br. tj. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. Revizijski sud je prihvatio pravno shvatanje nižestepenih sudova o uslovima za punovažnost spornog ugovora u pogledu forme.

NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilno primenjena odredba člana 121. prema odredbi člana 131. godine sa kasnijim izmenama i dopunama u vezi člana 237. Zakona o nasleđivanju iz 1974. te određenu. kako u pogledu odgovarajuće vrste hrane. ugovor ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dala obaveze.) . jer je dolazio povremeno.11. 1166/99 od 23. zdravstveno stanje tužilje se posle zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju toliko pogoršalo. U takvoj situaciji. (Vrhovni sud Srbije Rev. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. pri čemu je više pažnje poklanjao obradi imanja. Zakona o obligacionim odnosima. odnosno konkretno odredbu člana 120. godine. Zakona o naseđivanju. jer se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju. 2171/98) 264.06. Zakona o nasleđivanju iz 1995. Pogrešno je isticanje da se. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. Naime. tako i u pogledu nege i brige oko tužilje. Rev.118 - . da je njene obaveze preuzeo da ispunjava otac tužene. kojim je određeno da svaka strana može tražiti raskid ugovora kad druga strana ne izvršava svoje obaveze. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su ugovor o doživotnom izdržavanju između parničnih stranaka raskinuli. Ovakvo ponašanje tuženog dovelo je do nezadovoljstva tužilje izvršavanjem ugovornih obaveza tuženog. prema kojoj sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. stav 2.) 263. nego tužilji lično. Tuženi nije udovoljio ovim zahtevima. od 19. Rev. ZOO ugovor ne može raskinuti zbog neispunjavanja neznatnog dela obaveze. Zakona o nasleđivanju RS. u tolikoj meri da tužilja nije želela da se odnosi između ugovornih strana iznova urede. (Vrhovni sud Srbije. Kako je u prvostepenom postupku utvrđeno da tužena nije ispunjavala obaveze prema tužilji.1999. Naslednici primaoca izdržavanja imaju pravo da nakon smrti primaoca izdržavanja traže raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovorne obaveze. kada je primalac izdržavanja još za života tražio raskid ugovora ili je imao pravo da traži raskid ugovora. 5590/97. Ovo s razloga što se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije. 1997. stav 3. te kod takvog činjeničnog stanja Vrhovni sud nalazi da su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da ima mesta raskidu ugovora. god. god. kuvanu hranu. Pogrešno tužena u reviziji ističe da prema odredbi člana 131. a sa tužiljom boravio veoma kratko. što je njihove međusobne odnose bitno poremetilo. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. da je zahtevalo neprestano prisustvo trećeg lica. te su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su primenili odredbu člana 120. prema kome je tužena takođe imala obavezu da ga izdržava.

kao davaoca izdržavanja. Rev. Sve tri imenovane tužilje su rođene sestre sada pok. 3799/97) 266. Zakona o nasleđivanju) 268.kao primaoca izdržavanja i imenovanog tuženog . ZPP. godine zaključen između sada pokojnog pravnog prethodnika tužioca . davalac izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju nema pravo da bez pristanka tuženog drugog sanaslednika nastavi započetu parnicu radi utvrđenja osnovanosti isključenja tuženog sanaslednika iz nužnog naslednog dela. ocenom izvedenih dokaza. . Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja je imovinsko-pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovima da vrednost predmeta spora prelazi granični iznos propisan odredbom člana 382. a četvrta je snaja po pok. sa kojima primalac izdržavanja za života nije bio u dobrim odnosima. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju bitne su sve okolnosti konkretnog slučaja. (Pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije od 19.NASLEDNO PRAVO 265. da u slučaju kada primalac izdržavanja za života ima pravo da traži raskid ugovora zbog toga što druga strana ne izvršava svoje obaveze iz tog ugovora. utvrdio da je naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju od 19.10. Bratu.119 - . To znači. Primaoca.) 267. kao jednog od sanaslednika.02.god. Ovaj tuženi je rođak primaoca izdržavanja i živeo je u njegovom susedstvu a i pre zaključenja ovog ugovora mu je dosta pomagao i brinuo o njemu. Gž. tada i njegovi naslednici mogu po istom osnovu da traže raskid ugovora. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. U slučaju smrti primaoca izdržavanja. jer nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. 272/95) PRAVO ZAKONSKIH NASLEDNIKA PRIMAOCA IZDRŽAVANJA (Član 203. već imovinsko pravo. a ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije lično.1996. osim sa jednom sestrom (kod koje je i otišao nakon izlaska iz bolnice). To pravo na traženje raskida ugovora o doživotnom izdržavanju zastareva u opštem zastarnom roku od 10 godina od smrti primaoca izdržavanja.2003.

ovde tuženi. niti je pak imao saznanje o kakvoj bolesti se radi.rak levog plućnog krila. a u sklopu svih ostalih dokaza. primalac izdržavanja nije za života podneo zahtev za poništaj ni raskid ovog ugovora. primalac izdržavanja pred advokatom . već prema svim okolnostima konkretnog slučaja. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju nije izgubio obeležje aleatornosti samom činjenicom da je primalac izdržavanja umro nakon četiri. koja je kao takva u subjektivnom smislu bila neizvesnost za obe strane. Apelacioni sud nalazi da ovako sačinjen ugovor nije protivan moralu i ni u najmanjoj meri nije zloupotrebljena njegova svrha u smislu odredbe člana 103. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud pravilno zaključuje da u konkretnom slučaju ne postoje zakonski razlozi kako za poništaj. Dakle. godine ustanovljena bolest . Utvrđeno je takođe da je on samoincijativno zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim a što je potvrdio i imenovani advokat. niti su postojale promenjene okolnosti u smi. a kako bi to tuženi nastavio i dalje da čini. jasno proizilazi da je tuženi u svemu odgovorno i savesno ispunjavao svoje ugovorne obaveze. Zakona o nasleđivanju.2003. godine utvrđeno je da je kod pok. primaoca 05.NASLEDNO PRAVO Iz medicinske dokumentacije .02. i do zaključenja ugovora dosta pomagao. zaključak prvostepenog suda je pravilan kada je odbio tužbeni zahtev tužioca. već da je u pitanju ugovorno obezbeđenje potrebnog izdržavanja i nege i pomoći. to se u konkretnom radilo o neizvesnoj smrti. Relevantne odredbe: Ugovor o dođivotnom izdržavanju se poništava ukoliko nije zaključen u propisanoj formi. Naime. niti je bila motiv. Iz stanja u spisima predmeta proizilazi da pomenuti ugovor nije zaključen da bi se izigrala prava naslednika.08. meseca od zaključenja ugovora.120 - .član 203.na predlog zakonskih naslednika primaoca izdržavanja . u konkretnom slučaju ne postoji nijedan zakonski razlog za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju.ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja. s obzirom da odnosi između ugovarača nisu bili poremećeni. koje jer davalac izdržavanja već pružao primaocu izdržavanja i pre zaključenja ugovora. Kako u momentu zaključenja predmetnog ugovora tuženi nije imao svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja.svojim dugogodišnjim prijateljem naveo da ga je davalac izdržavanja. koji je u toku postupka saslušavan u svojstvu svedoka. tako ni za raskid predmetnog ugovora. imajući u vidu da se aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje samo prema vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. U provedenom postupku je utvrđeno da ne postoje zakonski razlozi ni za raskid ugovora. ako prethodno nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva a davalac izdržavanja je fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja odn. ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja. ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja . Ovakvo faktičko izdržavanje pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak. Kako pok. a nakon smrti sahranio i dao sva podušja po mesnim običajima. da njegov motiv za zaključenje ovog ugovora nije bila bolest primaoca izdržavanja. dugogodišnji prijatelj primaoca izdržavanja. Zakona o obligacionim odnosima. Iz samog ugovora se zaključuje da je sada pok. s obzirom da činjenica smrti primaoca izdržavanja u relativno kratkom vremenskom periodu nakon zaključenja ugovora nije bila izvesna. stav 1. te da na ovaj način nisu izigrana prava naslednika. Svi saslušani svedoci potvrdili su u toku postupku da je tuženi kao davalac izdržavanja sa svojom suprugom u potpunosti ispunjavao obaveze iz ugovora. te da želi sa njim da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju.2009. delatnosti stara o primaocu izdržavanja ili . suprotno navodima iz žalbe.nalaza i mišljenja Zavoda za sudsku medicinu od 23.

nisu isključivale aleatornost spornog ugovora.121 - . upravo nalazi da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za tuženika kao davaoca izdržavanja. godine) 269. (Iz Presude Apelacionog suda u Nišu. Zakona o nasleđivanju. . Iz obrazloženja: Ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. a sporno je da li su ispunjeni uslovi iz člana 203. pre svega.ni na jedan način nije doveo u sumnju pitanje motiva za zaključenje predmetnog ugovora. poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju . ni moment njegove smrti.07. Apelacioni sud nalazi da tuženi svojim postupcima. da li je ugovor predstavljao neizvesnost za tuženog u momentu zaključenja ugovora. niti su tužioci na bilo koji način dokazali da je tuženi iskorišćavao nemoć. starost i bolest primaoca izdržavanja. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. ni starosno doba primaoca izdržavanja. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. imajući zakonsku obavezu da to čini kao njen sin. sud može.2007. Ako je dokazima utvrđeno da je za davaoca izdržavanja zaključeni ugovor predstavljao neizvesnost. Zakona o nasleđivanju za poništaj predmetnog ugovora odn. jer je tuženik pokojnoj pružao izdržavanje. Gž.01. kao i prvostepeni. ali i zbog toga što se tako dogovorio sa tužiocem. Pravnu valjanost tog ugovora osporili su tužioci u ostavinskom postupku i podnošenjem ove tužbe. ako je postojala zakonska obaveza izdržavanja. Zakona. Kod ovakvog stanja stvari. ukazuje i neuobičajeno kratko vreme od zaključenja ugovora do smrti primaoca izdržavanja (nešto više od dva sata). Na primenu odredbe člana 203. utvrđeno je da su tuženi i imenovana pokojna zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju. Na ovo. da bi stekao nesrazmernu imovinsku korist i izigrao prava naslednika. a po oceni Apelacionog suda. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe da je od značaja bilo faktičko pružanje izdržavanja primaocu pre zaključenja ugovora. u krajnjoj liniji. stav 1.NASLEDNO PRAVO slu člana 202. kao svojim bratom. tada nema mesta poništaju zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju iako je primalac izdržavanja umrla osam dana nakon zaključenja ugovora Iz obrazloženja: Uvidom u spise i na osnovu izvedenih dokaza. godine) 270.starost i bolest pokojne). Zakona o nasleđivanju ne utiče faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Okružni sud. faktičko pružanje izdržavanja pokojnoj od strane tuženika pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na primenu navedene zakonske odredbe.član 203.2011. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje (pre svega . Gž. 1006/07(2) od 06. 3541/10 od 13.

M. 632/08 od 07.2008. godine odbija se. maja 2006. Kod davaoca je još 23. Tada je realizovana njena ideja da predmetni stan ostavi tuženom kroz zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. ____/06 od 1.njegove supruge bila nega u bolesti. a potom sahrana i izdavanje svih podušja. Presudom Okružnog suda u Č…. br. 16. jula 2001. obezbeđivanje potrebne lekarske pomoći i lekova. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je poništen ugovor o doživotnom izdržavanju. Gž.ima mesta proglašenju ugovora ništavim.. jula 2001. ovog ugovora proizilazi da je obaveza tuženog i imenovane svedokinje . Činjenica smrti objektivno se očekivala. pa ta činjenica nije predstavljala neizvesnost za tuženu koja je sa njim zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. br.NASLEDNO PRAVO Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je imenovana pokojna za života bila radna i sposobna žena. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. Iz člana 2. kao neosnovana. a da je prva intervencija u bolnici izvršena 23. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je u trenutku zaključenja ugovora primalac izdržavanja.prvi put potrebu za tuđom negom i pomoći imala nakon pretrpljenog šloga zbog koga je hospitalizovana. pa je imalo mesta poništaju navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. gde ju je svedokinja – njegova supruga svakodnevno obilazila.05. Tužena je kao primalac izdržavanja zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa davaocem izdržavanja – pravnim prethodnikom tužilca... bio bolestan od raka pankreasa. briga o pokojnoj kroz stalan boravak u njenom stanu u vreme bolesti.po prihvaćenom iskazu tuženog i svih svedoka . Svedoci takođe potvrđuju da su tuženi i njegova supruga sahranili pokojnu i izdali joj sva podušja čime su ispunili i ovu ugovornu obavezu. godine zbog malignog oboljenja na pankreasu. Ceneći iskaze svih saslušanih lica na okolnost da li je tuženi ispunio ugovorne obaveze. P. godine medicinski utvrđeno maligno oboljenje na pankreasu. Tuženi je pokojnu smestio u bolnicu i tako joj obezbedio potrebnu lekarsku pomoć.122 - . godine. godine) 271. aprila 2001. s obzirom na prirodu i stanje bolesti primaoca izdržavanja. Na osnovu izvedenih dokaza se utvrđuje da je tužena zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju 16. ____/05 od 22.. Gž. koja se sama o sebi starala i izdržavala od sopstvene penzije i da je . žalba tužene a presuda prvostepenog suda se potvrđuje. sada pokojni. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik oba. novembra 2006. Pravilno prvostepeni sud zaključuje da se samo na osnovu činjenice da je primalac izdržavanja umro osam dana nakon zaključenja ugovora ne može zaključiti da je ugovor ništav i da samo u situaciji da okolnosti postojeće u momentu zaključenja ugovora dovode do pouzdanog zaključka da je skora primaočeva smrt izvesna . nosila tri obroka dnevno i potrebne lekove i da je to činila na brižan način što se utvrđuje iz izjava drugih saslušanih svedoka. prvostepeni sud je ovo pozitivno utvrdio. aprila 2001. godine.. Pravilno je pravno shvatanje prvostepenog suda da je postojanje neizlečive bolesti bilo poznato davaocu izdržavanja i da činjenica smrti nije predstavila za njega neizvesnost. Nakon sedam meseci od zaključenja ugovora primalac izdržavanja je umro.

NASLEDNO PRAVO vezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. br. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. Gž. iako je bio operisan i znao je da boluje od teške bolesti.11.. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja . 1359/06 od 01.) . Ta činjenica nije predstavljala nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. u trenutku zaključenja ugovora. Iz spisa proizilazi da je primalac izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju i overio ga u sudu sa svojom suprugom kao davaocem izdržavanja. Zakona o nasleđivanju . (Iz presude Okružnog suda u Čačku. bio potpuno svestan i uračunljiv. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. Gž. god. a overen pred sudom.) 272. ovde tuženoj. da je primalac izdržavanja u trenutku zaključenja ugovora bio svestan i uračunljiv.sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Zbog toga u ponovnom postupku treba utvrditi da li postoje razlozi za poništaj pravnog posla. Stoga pravilno prvostepeni sud zkaljučuje da su ispunjeni uslovi člana 203. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Pri takvom stanju stvari ne može se prihvatiti stav suda da ima mesta poništaju ugovora. Ne može se poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ukoliko je primalac izdržavanja. Veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra je utvrđeno. pa se poništava ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između .2006. jasno proizilazi da je primalac izdržavanja oboleo od neizlečive bolesti sa nesumnjivo letalnom prognozom. god. pa i predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. ili neko treće lice. Povodom žalbe tuženika drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. godine ) 273. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca. jer je primalac znao da ne može živeti duže od jedne godine nakon izvršene prve operacije. U konkretnom slučaju.2005.2006. a umro je sedam meseci posle zaključenog ugovora.123 - . br. a da ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija je predaja odložena do smrti tog vlasnika – primaoca izdržavanja.02.11.prema odredbi člana 203. Zbog toga je pravilno prvostepeni sud zaključio da su ispunjeni uslovi iz člana 203. 206/05 od 17. Gž. a da je ta činjenica bila poznata davaocu izdržavanja.. 1359/2006 od 01.

2097/2003 od 25. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koju je prenela ugovorom o doživotnom izdržavanju na tužene.. st. pranje. posebno ženskog lica (spremanje hrane. Za ocenu savesnosti tuženih i poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju važno je utvrditi da li se davalac izdržavanja pre zaključenja ovog ugovora starao o zadovoljenju osnovnih životnih potreba primaoca. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je . pa je izvesna smrt primaoca izdržavanja u re-lativno kratkom roku od zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. je sestrić pokojne .2001. stav 1. Tužbu tužioca T.NASLEDNO PRAVO 274. I revizijski sud je reviziju tužilaca odbio kao neosnovanu.zaključen između tuženih kao davaoca izdržavanja i sada pokojne kao primaoca izdržavanja. koja je tužiocu bila rođena tetka.124 - .primaoca izdržavanja.) i da li su mu u tom smislu tužene pomagale i pre zaključenja ugovora. Zakona o nasleđivanju.a s obzirom da drugo i trećetužilja nisu zakonski naslednici primaoca izdržavanja.) 275. jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 203.prema utvrđenom činjeničnom stanju . prihvativši ovakvo stanovište nižestepenih sudova. god. bila motiv kod davaoca izdržavanja za zaključenje ovog ugovora.odbili tužbeni zahtev drugo i trećetužilje za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. godine. a posebno od kada se razboleo u februaru 2000. u kojoj je meri bila izvesna smrt primaoca izdržavanja s obzirom . pa je za primenu navedene zakonske odredbe. godine Nižestepeni sudovi su . i to u roku od 1 godine od dana saznanja za ugovor. ZON-a. a ovaj tužilac je podneo tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju 23. sankcioniše nesavesnost davaoca izdržavanja prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju utoliko što ovlašćuje sud da može poništiti ugovor ako je činjenica izvesne smrti primaoca izdržavanja u kratkom roku bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani davaoca izdržavanja.2003. godine. 1. bilo neophodno utvrditi niz važnih či-njenica i okolnosti od kojih zavisi ocena o savesnosti tuženih prilikom zaključenja ugovora i to: Da li je pokojni primalac izdržavanja imao potrebu da u zadovoljavanju svakodnevnih potreba za pomoći od drugog. nakon čije smrti je obustavljen ostavinski postupak jer nije imala imovinu.. za poništaj navedenog ugovora su odbacili jer je podneta nakon proteka roka predviđenog članom 203. Rev.kod tako utvrđenog činjeničnog stanja . S. stav 2.04. Tužilac T. Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zakonski naslednici primaoca izdržavanja mogu zahtevati od suda ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. odnosno najkasnije u roku od 3 godine od ostaviočeve smrti. Iz obrazloženja: Odredba čl. Zakona o nasleđivanju .06. u konkretnom slučaju. S. 203.Ona je umrla aprila meseca 1998. otac drugotužilje i deda trećetužilje.

Tužioci tužbom traže da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženih. je njena ćerka iz drugog braka. Rev. svoju imovinu koja je obuhvaćena ranije zaključenim ugovorom o poklonu uz naknadu za doživotno izdržavanje i staranje. god.2003. Tužena J. a posebno da li su tužene prihvatile zaključenje ugovora upravo na insistiranje D. kao nosilac stanarskog prava je otkupila sporni stan sredstvima tužene D. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. ZOO. poklonila je tuženoj D. ostavila posle svoje smrti tuženoj D. ZOO propisano je da je za zaključenje punovažnog ugovora potrebno da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. na ništavost ugovora se mogu pozivati sva zainteresovana lica. S obzirom na to da univerzalni sukcesor (naslednik). marta 1999. Odredbom člana 56. god. Iz obrazloženja: Tužioci su sinovi tužene J. U članu 5.. bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani tuženih kao davalaca izdržavanja. ne bi se moglo zaključiti da je izvesna smrt primaoca izdržavanja u kratkom roku. a to su pre svega same ugovorne strane kao i njihovi univerzalni sukcesori. dok je članom 103.) 276. Univerzalni sukcesor se može pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju tek nakon smrti ostavioca. godine tužene su zaključile ugovor o poklonu. a ne i tužioci kao zakonski naslednici tužene J.) . ulazi u prava i obaveze ostavioca. (Vrhovni sud Srbije.06.NASLEDNO PRAVO na stanje njegove bolesti i pri okolnosti koju su isticale tužene da pok. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižesteeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužilaca odbili. godine zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju. D. Sama činjenica saznanja tuženih da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne čini ugovor ništavim samo zbog toga što je kratko vreme posle zaključenja ugovora nastupila smrt primaoca izdržavanja. stav 1. a tužena D. iz prvog braka. pri čemu je trebalo imati u vidu da je u ugovoru navedeno da ugovorači konstatuju da je pok. D. teško bolestan i da mu je potrebno izdržavanje i pomoć od drugih lica. Prema odredbi člana 109. tužene su navele da ranije zaključeni ugovor o poklonu prestaje da važi danom zaključenja ovog ugovora. ZOO. predmetni stan i lokal površine 10 m2. u danima pred smrt nije bio u bolesničkoj postelji već je bio u mogućnosti da se kreće. i pomagale mu prilikom zadovoljena osnovnih životnih potreba. 1557/02 od 25. po kom ugovoru tužena J. iz razloga što tužena J.125 - . kojim ugovorom je tužena J. ugovora o doživotnom izdržavanju. jer sve dok je primalac izdržavanja živ on je legitimisan kao i druga ugovorna strana da traži poništaj ugovora. oktobra 1999. 1718/03 od 05.12. jer ako su tužene duže vreme pre zaključenja ugovora brinule o primaocu izdržavanja. Tužene su nakon toga 11. kao primaoca izdržavanja. Iz navedenih razloga tužioci se ne mogu pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poslovne nesposobnosti tužene J. propisano da je ugovor ništav ukoliko u momentu zaključenja ugovora ugovarač nije imao poslovnu sposobnost za zaključenje ugovora. prilikom zaključenja tog ugovora nije bila sposobna zbog godina života i umanjene sposobnosti za rasuđivanje da ga zaključi. Dana 3.2002. proizlazi da se univerzalni sukcesor može pozivati na ništavost ugovora iz navedenog razloga tek smrću ostavioca a ne za njegova života.

Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 203. i on se tog zahteva ne može odreći u nečiju korist. Pokojni otac tužioca je kao primalac izdržavanja sa tuženom kao davaocem izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.br. a tužena je maćeha tužiocu. 333/2001 od 28. i poništili ugovor koji je zaključen između pokojnog oca tužioca kao primaoca izdržavanja i tužene. pri čemu je u tom momentu tužena znala da pokojni primalac izdržavanja boluje od neizlečivog karcinoma. Zakona o nasleđivanju. sudovi su pravilno utvrdili da su ispunjeni uslovi iz člana 203. pa takav ugovor ne predstavlja nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.) . Ništav je i nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju koji primalac izdržavanja zaključi sa svojom suprugom. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju samo na zahtev zakonskog zastupnika primaoca izdržavanja. Zakon o nasleđivanju ne poznaje odricanje od prava na vođenje postupka za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju u nečiju korist. Zbog toga. ugovor o doživotnom izdržavanju se može poništiti samo na zahtev zakonskog naslednika primaoca izdržavanja. god. a maćehom tužioca. Prema ovako utvrđenom činjeničnom stanju (koje se revizijom ne može pobijati). (Iz presude ostavinskog suda br. Zakona o nasleđivanju.02. Rev. Iz obrazloženja: Tužilac je sin pokojnog primaoca izdržavanja. 12900/02-P. 545/02) 278. stav 1. Ništav je i kao nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju gde je davalac izdržavanja znao ili je morao znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja. jer je u postupku jasno utvrđeno da je kod tužene kao davaoca izdržavanja bila sasvim prisutna izvesnost o vrsti i dužini bolesti pokojnog oca tužioca. nižestepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo. kao i činjenica smrti u određenom periodu. Iz iskaza tužene kao stranke proizilazi da je upravo ovaj ugovor o doživotnom izdržavanju i zaključen zbog toga što su ona i njen suprug čuli da je testament oboriv te da je želja pokojnog oca tužioca bila da nju obezbedi a ostale naslednike isključi iz nasledstva.medicinski dijagnostifikovanog i upisanog u njegov zdravstveni karton i mnogo pre zaključenja ovog ugovora. konzilijarno. a to pravo ne pripada naslednicima na osnovu zaveštanja i u slučaju da pismeno na koje se tužioci pozivaju u žalbi.126 - .2001. Dakle. kao davaocem izdržavanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. jer je ona znala ili je morala znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja zbog teškog i medicinski nesumnjivo utvrđenog teškog oboljenja. ispunjava sadržaj svojeručnog zaveštanja.NASLEDNO PRAVO 277. ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju ako je davalac izdržavanja znao da se zbog starosti i neizlečive bolesti očekuje skora smrt primaoca izdržavanja tako da do stvarnog izdržavanja nije došlo.

poremećaja srčanog rada. reumatskih bolova i bolova u zglobovima. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. već i sve druge okolnosti slučaja. god. Iz obrazloženja: Prema članu 203. reumatičnih bolova i bolova u zglobovima. Ni ovakvo starosno doba primaoca izdržavanja ni bilo koja od njegovih navedenih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju . U konkretnom slučaju. već prema svim okolnostima slučaja. 4772/01 od 08.) . Rev.shodno članu 203. već prema svim okolnostima slučaja. stav 1. Rev. br.11. Primalac izdržavanja je.2001. Zakona o nasleđivanju. S obzirom na to.) 280. u smislu pomenutog propisa. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.NASLEDNO PRAVO 279. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju procena aleatornosti se vrši prema okolnostima slučaja. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.11. 4772/2001 od 08. god. stav 1. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju relevantan je ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. pre zaključenja ugovora imao 85 godina a medicinski je tretiran zbog povišenog krvnog pritiska. u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Ni starosno doba primaoca izdržavanja niti bilo koja od njegovih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju.2001. primalac izdržavanja je pre zaključenja ugovora imao 85 godina.127 - . u smislu pomenutog propisa. a javljao se lekaru zbog povišenog krvnog pritiska. S obzirom na to. zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti poništavanje ugovora o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. u konkretnom slučaju. poremećaja srčanog rada i bronhitisa.

kao i svest o izigravanju naslednih prava zakonskih naslednika predstavljaju objektivnosubjektivne činjenice zbog kojih bi takav ugovor bio ništav u smislu čl. dok je Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 24. 03. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku primalac izdržavanja. 103. Ugovor o doživotnom izdržavanju je po svojoj pravnoj prirodi teretan i aleatoran. te da li je bila izvesna njegova skora smrt i da li je to tuženoj kao davaocu izdržavanja moglo biti poznato. 577/01 od 06. 2000. s obzirom na njegovu starost i okolnosti vezane za boravak u bolnici. Iz obrazloženja: Zahtev tužioca da se poništi ugovor o doživotnom izdržavanju koji su tužioci zaključili sa tuženima odbijen je presudom prvostepenog suda. Gž. pokojni B.06. aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim običajima). god. 2000. godine u valjevskoj bolnici. Zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostatka elemenata aleatornosti zaključenog za vreme važenja ranijeg Zakona o nasleđivanju zasniva se na opštim pravilima o nevažnosti ugovora. . rođen 1914. godine. 10.) 282. u vremenu od prijema u bolnicu do vremena zaključenja ugovora. godine. za preduzimanje pravnih radnji. 02.1996. B. B. na njega se ne primenjuje sada važeći Zakon o nasleđivanju ( koji je stupio na snagu 4.08. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.1995. ZOO-a.. gde je primalac izdržavanja i umro ne dolazeći kući 15. svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja i nesrazmernoj imovinskoj koristi. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav jer je protivan moralu u situaciji kada je smrt primaoca izdržavanja (zbog bolesti ili duboke starosti ) bila izvesna u relativno kratkom roku od zaključenja ugovora..2001. primljen je na Ortopedsko odeljenje bolnice u V. godine ).NASLEDNO PRAVO 281. pri čemu se aleatornost odnosi na budući neizvestan događaj dužinu života primaoca izdržavanja zbog kojeg se međusobni imovinski efekti (visina troškova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti. 02. što je uvek faktičko pitanje. Žalbu izjavljenu protiv ove presude drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu iz sledećih razloga: Zbog nesporne činjenice da je ugovor o doživotnom izdržavanju koji se pobija zaključen 24. 2000.05. radi pravilnog donošenja zaključka o tome da li je Ugovor o doživotnom izdržavanju ništav zbog nesposobnosti pok.128 - . Ako je smrt imaoca izdržavanja zbog bolesti. Kod ovakvog stanja stvari. ili duboke starosti bila izvesna u relativno kratkom vremenu. Dakle. već propisi koji su važili u vreme sačinjenja. jer se zloupotrebljava svrha ugovora i stiče nesrazmerna imovinska korist bez ekvivallencije koja je karakteristika teretnog ugovora. odnosno zbog povrede dobrih običaja bilo je neophodno utvrditi kakvo je bilo zdravstveno stanje pok. godine zbog preloma kuka. godine.

osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora jeste da budući događaj.2000.2000. a u objektivnom smislu. Pri tome. (Iz presude Saveznog suda. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom. da nije bilo mana volje kod pok. Ovde se upravo radi o neizvesnosti o smrti primaoca izdržavanja. Pravo da zahteva raskid ugovora o doživotnom izdržavanju pripada primaocu izdržavanja. nije sadržavao odredbu o mogućnosti poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostataka elemenata aleatornosti. Ugovor o doživotnom izdržavanju kome nedostaje elemenat aleatornosti nije u svakom slučaju apsolutno ništav. bude za ugovorne strane neizvestan. Osnovni uslov aleatornosti je da smrt primaoca izdržavanja bude neizvesna za ugovorne strane. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja.06. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. neizvestan događaj za obe ugovorne strane. D.) 284.1999. međutim. ali su tu mogućnost pružala opšta pravila o nevažnosti ugovora sadržana u Zakonu o obligacionim odnosima. da je pok. U provedenom postupku takođe je utvrđeno. kako to predviđa odredba člana 203. ZOO ). Gzz. Pošto su tužioci zahtev za poništaj zbog nedostatka aleatornosti istakli nakon proteka ovih rokova.) .129 - . ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. nego rušljiv ugovor ( član 111.04. god. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. sada važećeg Zakona o nasleđivanju. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora. a pošto se radi o imovinskom pravu. god. to pravo pripada i njegovom zakonskom nasledniku. god. Gž. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka. smrt primaoca izdržavanja. aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. 19/99 od 24. kao budućeg događaja.NASLEDNO PRAVO Tužioci su. D. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. Rev. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti. ) 283. 1899/99 od 28. odnosno od tri godine od dana zaključenja ugovora. i po ranijim propisima izgubili pravo da zahtevaju poništaj ugovora. njihov zahtev se morao odbaciti kao neosnovan. Dakle. 1279/99 od 10. u subjektivnom smislu. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. kao budućeg događaja. Raniji Zakon o nasleđivanju koji se u konkretnom slučaju primenjuje. a ne isključivo u objektivnom smislu. a pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razloga rušljivosti. koja je kao takva.02.

stav 1. Zakona o nasleđivanju. Gž. Zakona o vanparničnom postupku. U slučaju smrti davaoca izdržavaoca .12.) SMRT DAVAOCA IZDRŽAVANJA (Član 204.01. u vezi sa članom 381. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.davalac izdržavanja.njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe. protiv koga je predlagač blagovremeno izjavio žalbu. god. kojima su regulisane vrste nasledno-pravnih zahteva posle prav.prema odredbi člana 204.postupivši prethodno u smislu člana 365. stav 2. god.NASLEDNO PRAVO 285. Zakona o nasleđivanju) 286. kao primalac izdržavanja zaključio sa sada pokojnim davaocem izdržavanja. Primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju . Ne odlučuje se u ostavinskom postupku o prelazu prava i obaveza davaoca izdržavanja na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe.2005. Odredbe člana 1. stav 1. Okružni sud je . ugovor o doživotnom izdržavanju prestao je njenom smrću davaoca po samom zakonu. ako oni na to pristanu. 98/2005 od 14. Zakona o nasleđivanju.našao da je žalba neosnovana. odbačen je pobijanim rešenjem. stav 2. Predlog za raspravljanje naknadno pronađene imovine . jer nema mesta zaključenju nikakvog poravnanja koje bi za posledicu imalo prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju koji je predlagač.130 - . jer nije u pitanju nasledno pravna sukcesija.prava i obaveza ostavilje kao davaoca izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju. Nikakve pravne posledice ne bi proizvodili sudsko poravnanje ili odluka suda o tome. a u smislu člana 204. kao i odredbe čl. Zakona o parničnom postupku i člana 30. 128 -131. Ugovor o doživotnom izdržavanju po samom zakonu prestaje smrću davaoca izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. 6356/97 od 02. živela u vanbračnoj zajednici sa predlagačem i nije imala potomaka. Iz obrazloženja: Zaostavština ostavioca raspravljena je pravnosnažnim rešenjem.) 287.1997. ako on nema bračnog druga ni potomaka. Nema aktivnu legitimaciju za vođenje spora radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanjulice koje nije ni zakonski ni testamentalni naslednik pok. Iz obrazloženja: Predlog za zaključenje poravnanja o poništaju ugovora o doživotnom izdržavanju. i člana 204. kako nije sporno da je pokojna . Zakona o vanparničnom postupku . U konkretnom slučaju. podneo je oglašeni naslednik – suprug ostavilje.

kao i da žalbu tužioca dostavi na odgovor punomoćniku tužene. Ova odredba nema nasledno-pravno dejstvo. stav 1.1997. S toga se vraćaju spisi prvostepenom sudu da presudu dostavi zakonskim naslednicima pokojnog. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 3897/97 od 27.01.) 290. Ugovor o doživotnom izdržavanju ima obligaciono-pravni karakter. nije nasledno-pravna sukcesija i zato se o tome ne odlučuje u ostavinskom postupku.2003.) 288. su bez značaja.2. god. ugovor se raskida. Zakona o nasleđivanju) 289. 10289/96 od 30. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odn.03. Zakona o nasleđivanju proizilazi da prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe nije nasledno-pravna sukcesija.09. (Vrhovni sud Srbije. god. Zakona o nasleđivanju) . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. pa se o tome ne može odlučivati u ostavinskom postupku. boravište.131 - . 1995. Gž.) KADA SE OTVARA NASLEĐE LICA PROGLAŠENOG ZA UMRLO I POČETAK TOKA ROKOVA (Član 207.NASLEDNO PRAVO nosnažnosti rešenja o nasleđivanju ( s obzirom da ovde nisu ispunjeni zakonski uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju ) nižestepeni sudovi su. jer iz povratnice u spisima predmeta se utvrđuje da je isti umro. Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i druge potomke koji su pozvani na nasleđe. Okružni sud je ustanovio da presuda tužiocu nije dostavljena. god. Prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe. god. 4030/2002 od 13.) SMRT I PROGLAŠENJE LICA ZA UMRLO (Član 206. pravilno primenili. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3113/95 od 31. Gž. ako su naslednici davaočev bračni drug i potomci. ako pristanu. u konkretnom slučaju. Ovo zbog toga što iz sadržine odredbe člana 204. kao što nema ni ugovor o doživotnom izdržavanju. te ni odredbama Zakona o vanparničnom postupku nije za takvu pravnu situaciju predviđena mogućnost donošenja dopunskog rešenja o nasleđivanju.1997. Rev. a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje. Ukoliko potomci ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju. Navodi revizije da prava davaoca izdržavanja mogu posle njegove smrti preći na naslednike.

i J. PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE (Član 212. godine. sa roditeljima ostavioca i njihovim potomstvom i to jednu polovinu ove zaostavštine. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je ostavilac pok. Zakona o nasleđivanju reguliše da zaostavština po sili zakona u trenutku smrti ostavioca prelazi na njegove naslednike. Opštinskog suda u N…. i oni su to na po jednoj idealnoj trećini njegove zaostavštine. Rev. Član 212. ___/92. a neo d momenta donošenja ostavinskog rešenja. već u skladu sa članom 12.09.R. Ostavilac P. god. Član 11. kada su njegovi zakonski naslednici bili supruga. i supruga sada pok. je testamentom izvršio raspodelu svoje imovine za života. umro 10. br. supruga tužilje.132 - . 723/06 od 09. Zakona o nasleđivanju propisuje da. Njegovi zakonski naslednici su sporazumom. a što je tužena dužna da joj prizna. poravnanjem zaključenim 27. Ž.1990 godine.11. stav 1. Bez znanja tužilje. Zakona o nasleđivanju) 292.NASLEDNO PRAVO Nasleđe se otvara smrću ostavioca tako da naslednik stiče pravo od tog momenta. Po žalbi tužene.2006. godine. u predmetu istog suda P. drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu odluku koja je i doneta na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja i utvrđenog obima zaostavštine pokojnog svekra tužilje. Ž. pokreću ostavinski postupak na zaostavštini svekra tužilje. (Vrhovni sud Srbije. _____/98. označenih rešenjem O.1992. koje su taksativno pobrojane u izreci presude. Supruga posle smrti svog bračnog druga sa kojim nije imala dece u drugom naslednom redu nasleđivanja ima paravo na polovinu udela koji bi njen pokojni suprug nasledio. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je ona vlasnik po osnovu nasleđa na jednoj idealnoj šestini nepokretnosti. Lice koje nije učesnik u ostavinskom postupku nema pravni interes da pobija rešenje o nasleđivanju. br. supruga i ćerka – majka i sestra pokojnih. gde je po odricanju majke ćerka oglašena naslednikom na celokupnoj imovini.P. Gž. Pokojni svekar tužilje umro je oktobra 1998. navedenog zakona.Ž. raspravili zaostavštinu . pa je u momentu njegove smrti tužilja kao njegova supruga – naslednik jedne šestine svih nepokretnosti iz ostavinskog rešenja. da su njegovi zakonski naslednici učesnice R. kad ostavilac nema potomstva spuružnik ne nasleđuje u prvom naslednom redu.05. Suprug tužilje je naslednik svog pokojnog oca sa jednom trećinom udela.) 293. (Iz presude Okružnog suda u Nišu. Z. 2365/95) 291. koja nije raspravljana ni u momentu smrti sina ostavioca. br. sin i ćerka.

1995. 658/04 od 19.R. već svi naslednici. Ukoliko bi se na mestu umrlog tužioca pojavili njegovi naslednici odnosno stupili u parnicu na mestu umrlog tužioca. 10649/95) . ne predstavlja prethodno pitanje u ostavinskom postupku. Pre nego što sud odluči o obustavi postupka. koji se već vodi. osim one navedene u poravnanju. to nisu ni učesnice R. Z. 380.) 296..1996. nije imala bliskih srodnika kao zakonskih naslednika a. koje takođe nije smetnja da se nastavi parnica za poništaj poravnanja kojim je rešeno pitanje nasleđivanja iza pok. 2. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Budući da se umešao u parnicu samo bračni drug tužioca.04.10. tač. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. Rev. onda to mogu učiniti samo svi naslednici koji kao sanaslednici imaju status jedinstvenih suparničara. u slučaju kada je umrli ostavio imovinu. od kojih zavisi pravo na nasleđe. bez uticaja su izjave o nasleđivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih činjenica. kao i pravo na zakonsko nasleđivanje. P. u smislu čl. Z. P. i J. i da. Okolnost da se između trećih lica i sada pokojne vodi postupak o poništenju ugovora na osnovu koga je pokojna stekla pravo svojine na predmetnom stanu. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je dalji postupak rasprave zaostavštine iza pok. P. Kako se ostavinski pokreće i vodi po službenoj dužnosti. ZON-a. sud je bio dužan da utvrdi koji su zakonski naslednici umrlog tužioca i da li oni žele da stupe u parnicu na mesto umrlog tužioca. zaostavština nije pravilno označena. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Z.133 - . 297.god.nesporno je. u tom delu. te da ona i nema pravnog interesa da pobija rešenje o nasleđivanju iza pok. Gž. jer ne može samo jedan od više naslednika da preuzme parnicu.Ž.NASLEDNO PRAVO u potpunosti. niti one ističu bilo kakav zahtev iz onoga što predstavlja njenu zaostavštinu. Okružni sud je odbacio kao nedozvoljenu njenu žalbu kojom se prvostepeno rešenje pobija u navedenom delu. da poravnanje pobija u parničnom postupku. ishoduje i drugačiji raspored zaostavštine pok. 10201/96 od 25.) Kada pre okončanja ostavinskog postupka postane sporran obim zaostavštine. obustavio. ZPP. pa je stoga Okružni sud odbio kao neosnovanu žalbu učesnice R. u stvari i nije učesnik u nasleđu iza pok. zavisno od odluke u parnici.1999. god.10. 5483/98 od 20. sve i da Z.2004. na osnovu čl.) 294. (Vrhovni sud Srbije. god. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu.) 295. potrebno je da se ostavi mogućnost naslednicima da se o tome izjasne.. Gž. Pobijano rešenje nema to pravno dejstvo da sprečava učesnicu R. 123. 677/95 od 30.. a kako ostavilac druge imovine nije imao. prvostepeni sud je bio ovlašćen da prekinuti postupak nastavi donošenjem pobijanog rešenja. U prvostepenom postupku je utvrđeno da pok. Budući da R.10. zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca.

može se tražiti do završetka . Zakona o nasleđivanju) 298. Gž. da li ona zapravo traži poništaj nasledničke izjave iz navedenih razloga u smislu odredbe čl.2008. Zbog toga će prvostepeni sud u ponovnom postupku pozvati imenovanog naslednog učesnika da se izjasni.134 - .okončanja ostavinske rasprave.10. 213.12. i 117. Gž. Zakona o nasleđivanju.) . 4668/07 od 17. ukoliko se poništi prethodna.okončanja ostavinske rasprave može se tražiti poništaj nasledničke izjave. Lice koje se odreklo nasleđa nije naslednik. Od toga će zavisiti dalji tok postupka i odluka suda. Zahtev za poništaj nasledničke izjave o odricanju od nasleđa zbog zablude može se ostvariti do svršetka ostavinske rasprave pred prvostepenim sudom a nakon toga taj zahtev se može ostvariti samo u parnici pod uslovima propisanim odredbama čl.) 300. Iz obrazloženja: Jednom data naslednička izjava (negativna ili pozitivna) smatra se konačnom i važi kako u odnosu na zaostavštinu koja je predmet ostavinskog postupka tako i na docnije pronađenu imovinu. 2084/07 od 04. 2552/97) 301. Zaskona o nasleđivanju . O. tokom postupka raspravljanja zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. da testamentalnim naslednicima dostavi pismeni dopis kojim traži da se izjasne u roku od 15 dana o postavljenom zahtevu zakonskih naslednika na nužni deo. 4. jer se do tog momenta može dati i nova naslednička izjava ukoliko se poništi prethodna. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu. Poništaj nasledničke izjave – shodno čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – mart 2002. 220.god. godine) 299. st. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. jer se do tog momenta može dati nova naslednička izjava.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE OD NASLEĐA (Član 213. Gž. 1. pa sud nije dužan da mu uruči rešenje o nasleđivanju. st.2007. Zakona o obligacionim odnosima. 65. Sve do završetka .03. Ostavinski sud je u obavezi. god.1996. 35/96 od 20.

1198. Gž. god. Pravo na poništaj nasledničke izjave pripada samo licu koje jet u izjavu dalo a ne drugim licima.njegovoj pravnosnažnosti – ono ne može staviti van snage presudom parničnog suda. 6396/97 24. god.) 303. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev.09. (Vrhovni sud Srbije.01. god. Neopoziva je izjava o odricanju od nasleđa. ali se po . Naslednička izjava data protivno odredbama Zakona o nasleđivanju čini ostavinsko rešenje nezakonitim. pa ni sanaslednicima. Naslednik. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu. Izjava kojom se ne osporava punovažnost testamenta o formi i sadržini ne predstavlja nasledničku izjavu. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. 3100/98 od 13. 194/95) . kao i izjava o prijemu nasleđa.) 305.2000. koji je dao izjavu. god.1999.) 307.) 306.03.) 304. (Vrhovni sud Srbije. Data naslednička izjava i rešenje o nasleđivanju vezuju stranke koje su učestvovale samo ukoliko se odnose na pravo nasleđa dok svakom od učesnika u ostavinskom postupku ostaje i dalje pravo da u parnici opstvaruje zahtev koji se zasniva na njegovom pravu svojine nezavisno od prava nasleđa. Zakona o nasleđivanju) 302. Rev 4229/98 od 09.135 - . god.NASLEDNO PRAVO PRIRODA IZJAVE O ODRICANJU I NJEN PONIŠTAJ (Član 214. Rev.01. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – maj 2004. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.1999. ili je data usled prevare ili u zabludi. 2565/99 od 26. može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom. pa se pronađe nova imovina.

Pošto je tuženi M. Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi učesnik M. Ovo zbog toga što takva izjava predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. u smislu člana 216. Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog. nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. Tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti . a ne i sudovi po službenoj dužnosti). prevara) i kod ograničene poslovne sposobnosti. stav 2. To znači da njegovo poništenje može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. ako je izjava data u zabludi. smatra se izjavom o prijemu nasleđa. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu shodno odredbi člana 216. Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi. kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno . Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi. koju čine akcije navedenog Preduzeća.O. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. Zakona o obligacionim odnosima. tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje. Rušljivost se primenjuje u materiji mana volje (pretnja. ako je tom prilikom bilo mana u pogledu volje strana. U konkretnom slučaju utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog. primio ustupljeni deo. uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Dakle.član 111. date o ustupanju naslednog dela od strane jednog od naslednika. Nakon nasledničke izjave.član 117. . ustupilac je legitimisan da traži njeno poništenje. Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora. stav 1. Zakona o nasleđivanju) 308. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Ugovor je rušljiv kada ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. rušljivi ugovori su oni koji proizvode pravna dejstva ali koji mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi (te se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE U KORIST ODREĐENOG NASLEDNIKA (Član 216. tuženi i V.136 - . zabluda. Zakona o obligacionim odnosima. pa je sud na osnovu odredbe člana 127. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili prevarom). Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo tužilji.

Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica. prevara). uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo navedenoj tužilji. Zakona o nasleđivanju. tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti ugovora. U konkretnom slučaju. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca. stav 1. godine) 309. Naslednička izjava o ustupanju naslednog dela data od strane jednog od naslednika predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. što znači da poništenje ugovora o poklonu može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. . stav 2. Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora. Zakona o nasleđivanju. Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi. Zbog toga je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu. Ustupilac je upravo zbog toga legitimisan da traži poništenje nasledničke izjave ukoliko je prilikom njenog davanja bilo mana u pogledu volje strana. Otuda se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. ako je izjava data u zabludi. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili je prevaren). smatra se izjavom o prijemu nasleđa.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika. Rušljivi ugovori proizvode pravna dejstva ali mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi. a ne i sudovi po službenoj dužnosti.shodno odredbi člana 216. tuženi i lice V. u smislu člana 216. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi. u ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog. 804/08 od 03. Pošto je ovaj tuženi primio ustupljeni deo. Zakona o obligacionim odnosima. kao i kod ograničene poslovne sposobnosti. Rušljivost se primenjuje u domenu mana volje (pretnja. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu . Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno.137 - . tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje. zabluda.rušljiv kada ga je zaključila ograničeno poslovno sposobna strana. Zakona o obligacionim odnosima . Prema članu 117. koju čine akcije naznačenog preduzeća.2008. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana.prema članu 111.O. Iz obrazloženja: Ugovor je . nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. Rev. Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi imenovani učesnik. pa je sud na osnovu odredbe člana 127.04.

138 - . (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. U slučaju odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika.2000.) 310.02.) 311. Kod pravnih poslova bez naknade bitnom zabludom smatra se i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanju svog naslednog dela. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.2008.01.10. PREĆUTNI PRIJEM NASLEĐA (Član 219. Rev.) 312. 6752/97 od 01. ali ga namerno nisu predale sudu.2000.2000. 3298/99 od 10. 3991/99 od 19. Gž. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Zakona o nasleđivanju) 314. Rev.02. 804/08 od 03. god. kao ni koja su im prava i koji je značaj nasledničke izjave. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. god. To semože primeniti i na izjavu o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. Zakona o nasleđivanju) Naslednička izjava neće biti u skladu sa zakonom ukoliko naslednicima nije predočeno šta predstavlja ostavinsku masu. god. (Vrhovni sud Srbije. bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za ustupanje.1998. 4320/99 od 22. i kao dvostrani pravni posao ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako sanaslednik prihvati ponudu. Rev. godine) Naslednička izjava o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. Ako su stranke u vreme raspravljanja zaostavštine znale za zaveštanje i njegovu sadržinu.04.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika. odnosno ustupljeni deo nasleđa. ne mogu se – u takvim okolnostima – koristiti ptavom da u posebnoj parnici ostvaruju svoj zahtev. Rev.) . (Vrhovni sud Srbije. god. pa je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu. AKO JE DATA IZJAVA O PRIJEMU NASLEĐA (Član 220. 10525/95) 313.

Ukoliko je ostavinsko rešenje protivrečno nasledničkim izjavama. naslednička izjava i sporazum o deobi. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. 46/97 od 28. isto će se ukinuti. god.07.NASLEDNO PRAVO 315.139 - .04. Prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina. po svojoj prirodi i domašaju. . pri čemu nema potrebe prekidati ostavinski postupak. to se ( kao i svako poravnanje ) i on može napadati i pobijati.zakonska prekluzija. godine a tužioci . Prekluzija je nastupila na osnovu člana 144.1955. Zakona o nasleđivanju) 317.uputiti na parnicu. godine nisu tražili da se utvrdi da ostavinsku masu iza njihovog pravnog prethodnika ( supruga ) i oca čine nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva.1995. ne bi trebalo postupati na isti način. Međutim.5. jer Zakon o nasleđivanju tako nešto ne predviđa. on će se raspraviti u parnici.kao njegovi zakonski naslednici . 20 od 11. Iz obrazloženja: Jasno se razlikuju naslednička izjava i sporazum o deobi. a ukoliko između naslednika postoji spor o tome. Iz obrazloženja: Pravni prethodnik tužilaca umro je 1956. br.) NEZASTARIVOST PRAVA NA ZAHTEVANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 221.) 316. budući da sporazum o deobi praktično predstavlja poravnanje pred sudom. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Ostavinski sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika ( koji tvrdi da je bio u zabludi ) . od proglašenja testamenta. Kod davanja nasledničke izjave. može se tražiti poništaj izjave zbog eventualne zablude. god. Gž. Protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe . U slučaju da je sporazum o deobi sačinjen u zabludi. 870/95 od 28. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici.sve do utuženja 1994. Gž. U ostavinskom postupku se jasno razlikuju. Tužioci su na taj način prekludirani u pravu na ostvarivanje naslednog dela.1997. list FNRJ". kojim je je propisano da pravo zahtevati zaostavštinu nasledniku ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za godinu dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine a najdalje za deset godina računajući od smrti ostaviočeve odn. godine).

ovde tužioca u naznačenom iznosu. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. 51/03 od 21. ima za posledicu odbijanje tužbenog zahteva. čak i pod pretpostavkom prihvatanja revizijskih razloga vezanih za nepostojanje uslova za sticanje svojine održajem zbog nesavesnosti tuženih. godine tuženi je oglašen za naslednika na idealnoj 1/3 zaostavštine iza smrti ostavioca.12. god. Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 20. Istim rešenjem je utvrđeno da pasivu zaostavštine čini dospelo novčano potraživanje imenovanog advokata . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2003. nije od uticaja. Gž. tužbeni zahtev nije osnovan iz iznetih razloga.) 318.) OBIM NASLEDNIKOVE ODGOVORNOSTI ZA DUGOVE (Član 222.) 319.izgubili pravo na zakonsko nasleđivanje. godine u ostavinskom postupku. a na osnovu punomoćja izdatog od strane ostavioca u navedenom predmetu.140 - . god. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.god. koja se mora primeniti na materijalno-pravni odnos stranaka protekom zakonskog roka za ostvarenje zaostavštine .07.2003.1995. 255/2004 od 11. Rok zastarelosti se računa od momenta smrti. Kako naslednici odgovaraju za ostaviočeve dugove. Rev.imajući u vidu ovu zakonsku odredbu.06.05. U parničnom postupku tužilac ima pravo da potražuje od tuženog naplatu dugova (svojih potraživanja) pokojnog ostavioca kada su oni utvrđeni pravnosnažnim ostavinskim rešenjem. (Iz Presude Višeg suda u Kraljevu. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. to drugostepeni sud nalazi da je osnovan tužbeni zahtev tužioca. a što sud navodi kao razlog za odbijanje tužbenog zahteva. pa je obavezao tuženog da mu plati 1/3 navedenog iznosa. a ne od sudske odluke ili podnošenja zahteva. Zakonska prekluzija koja je nastupila.610/95 od 03. Stoga.2009. To što tužilac nije prijavio svoje potraživanje do 24. Zakona o nasleđivanju) 320. jer je potraživanje tužioca utvrđeno pomenutim rešenjem koje je postalo pravnosnažno. godine) .2010. Gž.1.2004.2 1248/10 od 08.NASLEDNO PRAVO Tužioci su .11. do njegovog prekida. Gž.

tuženi su naslednici svoga oca . što je potvrdio i sada pokojni otac tuženih u periodu lečenja posle saobraćajne nezgode. kao fizičkom licu. na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 1.a sve počev od 01. Navedeni iznos dat je na zajam isključivo ocu tuženih. isplati iznos od 45. tačka 12. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi V. Razlozi nižestepenih presuda nisu između sebe protivurečni. stav 2.150.55 eura.000 eura i na iznos od 1.233. sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate. a koji je . sa rokom vraćanja do 01.V. Tuženi V. u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. i prvostepenu presudu u stavu 1. rešenjem Drugog opštinskog suda u B. ovog Zakona na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijanom i prvostepenom presudom dati su razlozi o odlučnim činjenicama na kojima je zasnovana odluka o tužbenom zahtevu. koji na osnovu člana 84. 2." AD da pokojnom D. preko punomoćnika advokata. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. a ne u ime i za račun preduzeća "V.02. kojim je obavezana Kompanija "D.00 dinara.12. a ni sadržini dokaza izvedenih u postupku. stav 2.97 eura. u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze.141 - . stavom 2. .V.256.M.kao zajmoprimca i tužioca .kao zajmodavca. na iznos od 10. godine pa do isplate.V.sada pokojnog D. presude obavezan je da tužiocu B. u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu stranu valutu na dan isplate. Vrednost nasleđene imovine je veća od visine duga u iznosu od 45.. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija neosnovana. i 4. Iz obrazloženja: Tuženi V.V. a koji nije u ugovorenom roku vraćen." čiji je on bio direktor.16 ari u G. kao i na 1/2 idealnog dela nepokretnosti stambene zgrade površine 1. Tužilac je sada pokojnom imenovanom ocu tuženih u više navrata dao na zajam ukupan iznos od 45. izreke potvrdio. istog. Nadležni Okružni sud je naznačenom presudom od 21.2002.NASLEDNO PRAVO 321. Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399.M.2002.55 eura.2007.36 ari i 1. Kada je vrednost nasleđene imovine veća od novčanog iznosa koji je predmet ugovora o zajmu između ostavioca . godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog V. na iznos od 1. Zakona o parničnom postupku stranku mora da zastupa u postupku po reviziji. onda su pravilno nižestepeni sudovi utvrdili obavezu zakonskog naslednika da vrati istu sumu novca koja je data na zajam. je.022. Jer. blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. godine. Postojanje duga u navedenom iznosu i okolnosti da dug nije vraćen utvrđeno je iz dokaza izvedenih u postupku.256.12.K.. sin zajmoprimca. i dopunskim rešenjem istog suda oglašen je za zakonskog naslednika svoga oca na svim pravima po osnovu poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u G. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.000 eura .prema datom nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra . tačka 9.u stanju lečenja posle saobraćajne nesreće bio sposoban za rasuđivanje i imao saznanje o svojim obavezama po osnovu ugovora o zajmu. Neosnovan je razlog revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. sa domicilnom kamatom na iznos od 33.256.58 eura.000.55 eura u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke otkupljuju efektivnu stranu valutu u mestu ispunjenja na dan isplate.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu dužnika i potvrdio je prvostepeno rešenje.pre doživljene saobraćajne nesreće. Odlučujući o reviziji. 454/06 od 29. proizilazi zaključak nižestepenih sudova o postojanju odnosa zajma između tužioca i oca tuženih. i 2. Iz obrazloženja: Rešenjem o izvršenju prvostepenog suda dozvoljeno je izvršenje pa se dužnik Republika Srbija obavezuje da isplati poveriocu iznos. Međutim. godine ) 322. a zbog težine zadobijenih povreda od kojih je nastupila smrt.. kojom je propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Vrhovni sud je cenio navode kojima se osporava postojanje potraživanja tužioca po osnovu ugovora o zajmu. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog i država – dužnik je postala naslednik. tada naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine shodno članu 222. Neosnovano je isticanje u žalbi da nema odgovornoti tuženika – dužnika. prema razlozima pobijane i prvostepene presude. pa je i izvršenje nedozvoljeno. proizilazi iz odredbe člana 222. Gž. Kako je vrednost nasleđene imovine veća od iznosa koji predstavlja zajam.NASLEDNO PRAVO Na utvrđeno činjenično stanje pravilnom primenom materijalnog prava odlučeno je kao u stavu 1. naslednik svoga oca. već i iskaza svedoka koji imaju saznanje da je tužilac ocu tuženih dao na zajam predmetni iznos te da je postojanje duga u utvrđenom iznosu priznavao i sada pokojni . na osnovu pravnosnažne presude. pravilno je obavezan tuženi V. Zakona o nasleđivanju i naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine.03. i 2. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. odlučeno kao u stavu 2.2006. Naime..142 - . a to je da nije utvrđen status zemljišta na kojima je dužnik postao naslednik..) . 1353/07 od 03. prvostepene presude nije utvrđen samo iz činjenice da je otac tuženih posle saobraćajne nesreće priznao postojanje odnosa zajma. Kako je veštačenjem utvrđeno da je vrednost imovine pokojnog veća od duga.. to postoji odgovornot Republike Srbije – naslednika shodno članu 222. br. dug u iznosu iz stava 1. pri činjenici da novčani iznos koji je predmet ugovora o zajmu nije u ugovorenom roku vraćen. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze. Za takvu odgovornot dužnika ne utiče okolnost koja se u žalbi ističe. Rev. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije.. tog suda. Zakona o obligacionim odnosima. Obaveza tuženog V. Zakona o nasleđivanju. da tužiocu vrati istu sumu novca koja je data na zajam sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate.2007. Na osnovu člana 562. god.V. Zakona o nasleđivanju. po članu 222. Kada je za naslednika imovine pokojnog proglašena država – Republika Srbija. prvostepene presude. Zakona o nasleđivanju. izreke prvostepene presude. U toj situaciji na obavezu naslednika ne utiče status zemljišta na kome je postao vlasnik. nije bio u takvom stanju svesti da bi se iz njegove izjave mogao izvesti zaključak o postojanju duga prema tužiocu. Iz okolnosti da je tužilac ocu tuženih dao na zajam iznos iz stava 1. Zbog toga je neosnovan razlog revizije da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava. i 2. izreke prvostepene presude. to je pravilnom primenom navedenih odredbi materijalnog prava.10. na ime duga ostavioca. a zbog okolnosti da sada pokojni otac tuženih posle saobraćajnog udesa. pa je u tom delu žalba neosnovana. Takođe proizilazi da je utvrđena obaveza dužnika – tuženika u parnici za isplatu tužiocu – poveriocu novčani iznos od..

Zbog toga."naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine"._____/99 od 10.sina i naslednika pokojnog O.) 324.2002. tvrdeći da ju je pretrpeo u požaru koji je izazvao otac tuženog O.. podneo tužbu radi naknade štete. i to po sili zakona samom činjenicom smrti. pre smrti ostavioca koji je preminuo 25.otvara čovekovom smrću..I. da je vrednost nepokretnosti u tom postupku procenjena na 1.u konkretnom slučaju . na naslednika prelaze i prava i obaveze ostavioca. smatra dospelom od trenutka nastanka štete.saglasno odredbi člana 206.. iz O.nastala 10. A. M. god.NASLEDNO PRAVO 323. Zakona o nasleđivanju.placa na koje se ova kuća nalazi. postojeće na kp. biv. Gž. Na to upućuje odredba člana 212. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac potražuje od tužene Republike Srbije primljeni deo cene po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti (izostanak zakonske forme) zaključenog sa sada pok. i to pod uslovima i u obimu propisanim članom 222. 02.143 - . bila 1/2 stambene zgrade u O.2002..2006. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu.obaveza naknade štete koja se.jer u ostavinskom postupku nije nasledio obavezu naknade štete koju je tužilac pretrpeo. 1491/2005 od 4. Naslednika tereti obaveza naknade štete koja je dospela pre smrti ostavioca a koja tužiocu nije naknađena od strane ostavioca. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara samo do visine vrednosti nasleđene imovine. godine ( dakle.11. . A. jer naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.12.600 DM s kamatom. I. Zakona o nasleđivanju .. a koja tužiocu nije naknađena pre smrti ostavioca.. br. br. koja je -prema utvrđenju prvostepenog suda . ovakav stav prvostepenog suda nema uporište u materijalnom pravu. I.. jer ostaviočevi dugovi postaju u trenutku otvaranja nasleđa dugovima naslednika a nasleđe se .prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev Međutim.000. Naime. P._______/9 KO O… kao 1/2 zemljišta . 1999. Sa obrazloženjem da tuženi nije pasivno legitimisan . Zakona o obligacionim odnosima. godine ). činjenica da visina štete nije utvrđena pre nastupanja smrti štetnika nije od uticaja na pravo oštećenog da štetu zahteva od naslednika. Jer. Imajući u vidu da je predmet zaostavštine pok.00 dinara.I. stav 1. Dug ostavioca je .10. istog Zakona . posebno zbog toga što pre smrti oca tuženog pravo tužioca za naknadu štete nije ni utvrđeno . br.020. zatim da je ova nepokretnost predmet izvršenja u postupku I. da potraživanje u navedenom izvršnom postupku iznosi 9. Iz obrazloženja: Tužilac je protiv tuženog .. ostaviočeva obaveza naknade štete tereti naslednika po sili zakona kao dug ostavioca. iz P. koji je i preminuo od posledice ovog požara. Zakona o nasleđivanju . u smislu odredbe člana 186. čiji je zakonski naslednik tužena Republika Srbija.____/99 radi naplate novčanog potraživanja neparničara M."zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti" i odredba člana 222. na osnovu izvršne isprave.

odnosno člana 222. a ako šta ostane. br. st. zatim koliko iznosi dug ostavioca. st. nema značaja za vođenje ove parnice. godine i da dovede u odnos te dve vrednosti pa tek onda da razmotri ima li mesta i u kom obimu obavezivanju tužene Republike Srbije da tužiocu vrati iznos spornog novčanog potraživanja. Zakona o nasleđivanju. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti saglasno navedenim primedbama.144 - . 1999.05. Zakona o nasleđivanju.____/99 od 10. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. br. Tužena kao naslednik svog pokojnog supruga iza kojeg nije ostala nikakva imovina za nasleđivanje ne odgovara za ostaviočeve dugove u smislu člana 140. a sa takvom ocenom slaže se i drugostepeni sud. Tužena nije imala znanja da je njen sada pokojni suprug uzeo na zajam od tužioca označeni iznos deviza. Zakona o obligacionim odnosima kao i da je u smislu čl. 559. A. M. i 558. Iza smrti pokojnog supruga tužene nije ostavila nikakava imovina. tako što će radi pravilne primene čl. Zakona o nasleđivanju ("Sl. br. i 562. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik SRS". 222. istog zakona dužan da mu taj iznos vrati. Zakona o nasleđivanju ("Sl. po navedenom izvršnom predmetu. br. već bi imao pravo da traži izvršenje i na drugoj imovini tuženika. Sporno je da li je tužena kao zakonski naslednik svog pokojnog supruga u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos. 1/80).) 325. god. br. Prvostepeni sud je zaljučio da tužena nije u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos. stav 1. glasnik SRS". Naime. 46/95). 1/80) odnosno čl. 222. 1. Zakona o nasleđivanju ("Sl. propisuje da naslednik . Nije sporno da je sada pokojni suprug tužene dugovao tužiocu tuženi iznos u smislu odredbe čl. tek u toj meri (vrednosti) tuženik će moći da odgovara za sporni dug u ovoj parnici. br. glasnik SRS". Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je dao na zajam pokojnom suprugu tužene određeni novčani iznos u nemačkim markama o čemu je sačinjena i pismena isprava. po presudi P.i glasnik SRS". niti u koju svrhu je ovaj iznos utrošen. Gž.557. stav 1. po kojoj naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. usvajanjem tužbenog zahteva prema tuženoj Republici Srbiji. Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio. Ovo zbog toga što ako bi vrednost imovine u potpunosti zalegla za potraživanje u vezi s kojim teče izvršni postupak. tužilac kao izvršni poverilac ne bi bio ograničen da protiv tužene Republike Srbije traži izvršenje samo na imovini koja je bila predmet nasleđivanja. 2. I.2006. radi pravilne primene navedenog propisa prvostepeni sud je bio dužan najpre da utvrdi koliko iznosi vrednost nasleđene imovine. 46/95). 52/74. ZON-a utvrditi najpre vrednost nasleđene imovine i vrednost duga pok. 02. ispostavilo bi se da bi tužena Republika Srbija odgovarala za dugove ostavioca i svojom sopstvenom imovinom. 428/06 od 30. jer u slučaju donošenja pravosnažne presude o usvajanju tužbenog zahteva tužioca. prvostepeni sud pogrešno nalazi da vođenje postupka izvršenja u navedenom predmetu i postojanje ostaviočevog duga prema neparničaru M.NASLEDNO PRAVO kao i na pozivanje tuženika u odgovoru na tužbu na odredbu čl. 222. što bi bilo u suprotnosti sa odredbom čl. Odredbom člana 140. 52/74. 222.

u obaveze dužnika iz izvršne isprave je takvo da se u odnos potraživanja može preći na više načina. Zakona o nasleđivanju) 327.145 - .09. 1442/96 od 22. Zakonski naslednici odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. Pored toga tužena nije odgovorna za dugove svog sada pokojnog supruga ni svojom posebnom imovinom u smislu člana 336.05. 1194/96 od 03. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su dužni da plate tužiocima navedeni novčani iznos u delovima od po ½ sa zakonskom zateznom kamatom. god. preinačena je prvostepena presuda. a što je slučaj kod nasleđivanja. U konkretnom slučaju pokojni suprug tužene nije imao nikakve imovine za nasleđivanje. a tužioci su kupili nepokretnost u delovima od po ½ a shodno članu 104. Presudom drugostepenog suda. (Iz odluke Okružnog suda u Kraljevu. Zakona o braku i porodičnim odnosima. To znači da naslednik za dugove ostavioca odgovara samo ako u vrednosti njegovog naslednog dela za njih postoji pokriće. pošto prema utvrđenim činjenicama ne proizilazi da je zajam koji je pokojni suprug tužene uzeo od tužioca utrošen za podmirenje tekućih potreba bračne zajednice. stav 2. Pitanje pravnog sledovanja.NASLEDNO PRAVO odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Gž.1997. god.1997. Iz spisa proizilazi da je poništen ugovor o kupoprodaji zaključen između tužilaca kao kupaca i pravnog prethodnika tuženih kao prodavca. pa pošto je odgovornost naslednika za dugove ostavioca ograničena do visine vrednosti nasleđene imovine to proizilazi da tužena kao naslednik pokojnog supruga u smislu citiranog propisa nije dužna da izvrši isplatu utuženog iznosa tužiocu kao dugovanje njenog pokojnog supruga.) 326. Naslednik stupa u prava i obaveze poverioca tj. ZOO. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno . to tužioci imaju pravo na povraćaj kupoprodajne cene radi povraćaja u pređašnje stanje. Kako je ugovor poništen. stupanja u prava poverioca odn. odgovara za njegove dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Gž. Na utvrđeno činjenično stanje. niti za obaveze koje po opštim propisima terete oba bračna druga.) ODGOVORNOST SANASLEDNIKA (Član 224. tako da se obavezuju tuženici da plate solidarno tužiocima navedeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom. kako to iz utvrđenih činjenica proizilazi.

01. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Nije sporno da je nasledni deo tuženih veći od ukupne obaveze tuženih. Zakona o nasleđivanju) 329. god. a tuženici su njegovi zakonski naslednici i oni odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. Naslednik koji je snosio troškove sahrane ostavioca ima obligacioni zahtev prema ostalim naslednicima za srazmerno učešće u tim troškovima i taj zahtev može ostvariti u posebnoj parnici. Naslednik koji nije u toku ostavinskog postupka zahtevao izdvajanje iz zaostavštine imovine po osnovu sticanja u braku. god. utvrđene ovom presudom. Gž. 7169/99 od 16.2005. Zakona o nasleđivanju) 331. Okončanja ostavinskog postupka zajednički upravljaju i raspolažu imovinom koja je predmet ostavine. Gž. Naslednici do deobe odn. 12136/96 od 22.10. Posle punovažnog poravnanja suvlasnički udeli su definitivni te se o ovome više ne može voditi spor.146 - .01. 440/05 od 19. Rev.) PRAVO NA DEOBU NASLEDSTVA (Član 228.04. Prodavac iz ugovora je u međuvremenu umro. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Zakona o nasleđivanju) 330. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.) PRAVO NASLEDNIKA KOJI JE ŽIVEO ILI PRIVREĐIVAO U ZAJEDNICI SA OSTAVIOCEM (Član 232. shodno članu 224.2000. Zbog toga je prvostepena presuda preinačena i odlučeno kao u izreci. Gž.NASLEDNO PRAVO pravo. 163/95) NASLEDNIČKA ZAJEDNICA (Član 229.) . Zakona o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. god. Gž. br. 1471/95 od 23.) 328.1997. (Vrhovni sud Srbije. god. može svoja prava ostvariti u posebnoj parnici.1997.

pa kako se ima smatrati da je nasleđe otvoreno danom smrti ostavioca. Gž. god. odrekla nasleđa.147 - . ZON-a. 1) dok prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina (st. ako u zakonskom roku nije zahtevao zaostavštinu. 139. M. Gž. ne radi se o izjavi o odricanju od nasleđa i ne primenjuje se pravilo iz čl.1997.2005. a tužioci nisu pozivani na nasleđe po pravu predstavljanja njihove majke. u ostavinskom postupku iza pok. st. Zakona o nasleđivanju) 333. po kojoj pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine. iz R… njihovog dede po majci R. a najdalje za 10 godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta (st. u konkretnom slučaju. 377. 3.1996.O. s obzirom na okolnost da se njihova majka R.. sa naslednim udelom od 1/3 imovini bliže označenoj u izreci prvostepene presude. koji nisu ni morali da učestvuju u postupku. st. važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje bilo nepotpuno utvrđeno. 2). 1/80 i 25/82) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa (u daljem tekstu: ZON). U ovoj pravnoj stvari tužioci zahtevaju zaostavštinu ostavioca pok. U pogledu blagovremenosti tužbe. 2. protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe. Nasledniku prestaje pravo na nasleđe. glasnik RS".02. 46. Naime.. Okružni sud je na osnovu čl. prvostepeni sud pogrešno nalazi da se imaju primeniti pravila o ponavljanju postupka. po nalaženju Okružnog suda. iz R.. 46/95. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je utvrđeno da su tužioci po osnovu prava predstavljanja preko njihove majke R. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Prema tome. i da zaostavštinu ne potražuje. ZPP-a.02. prvostepeno rešenje će se ukinuti. Dakle. br. 101/03) primenjuje se Zakon o nasleđivanju ("Sl. ukinuo prvostepenu presudu.12. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. već o nasledničkoj tužbi. naslednici sada pok. pa se ovde ne radi o ponavljanju postupka. prema odredbi čl. 1. kada je naslednik u ostavinskom postupku izjavio da je poklonom učinjenim od ostavioca. ZON-a.M.. u celini izmiren u pravu nasleđa. Ako je naslednik u žalbi protiv rešenja o nasleđivanju postavio zahtev da se iz zaostavštine ostavioca izdvoji njegova posebna imovina. M. i 131. br.) PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (Član 237. svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način.N.11.O. godine. ostavinski sud nije ni bio dužan da po pravu predstavljanja njihove majke na nasleđe poziva tužioce. god. 52/74. 12215/96 od 18. Stoga. glasnik RS". st. ZON-a. Prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu čl.) . prema odredbi člana 237. M. umro je 12. br.NASLEDNO PRAVO 332. u konkretnom slučaju. Pok. 1579/05 od 15.