P. 1
3.1.3. NASLEDNO PRAVO

3.1.3. NASLEDNO PRAVO

|Views: 2,081|Likes:

More info:

Published by: Драгана Кнежевић on May 24, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/02/2013

pdf

text

original

3.1.3.

NASLEDNO PRAVO

NASLEDNO PRAVO

PREDMET NASLEĐIVANJA (Član 1. Zakona o nasleđivanju)

1.
Ako je propisanim pravnim aktom njegovom nosiocu već priznato pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, isplata naknade za period u kome je titular bio živ prestaje da bude lično pravo koje se gasi njegovom smrću i postaje imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Pokojni suprug tužilje bio je korisnik prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, koju je ostvarivao u periodu od 07.04.1998. godine pa do 17.12.2005. godine. Suprug tužilje preminuo je 31.01.2006. godine, a naknada je isplaćivana u skladu sa rešenjem koje je doneo tuženi, u odgovarajućim iznosima do 31.08.2001. godine, a od 01.09.2001. godine pa do dana do kada je naknada isplaćivana iznos određen rešenjem umanjen za 39 %. Pri tome, tužena nije donela novo rešenje kojim bi odredila visinu naknade u drugom iznosu. Inače, tužilja je pravnosnažnim ostavinskim rešenjem nadležnog suda oglašena za naslednika na zaostavštini pokojnog supruga. Kod ovakvog stanja stvari prvostepeni sud zaključuje da je isplata naknade po osnovu nezaposlenosti lično subjektivno pravo koje prestaje smrću nosioca tog prava, pa je tužbeni zahtev odbijen. Stav je Okružnog suda da se ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti, jer je usled pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Naime, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, prema odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, lično – subjektivno pravo koje postoji do trenutka smrti njegovog titulara. Pravilan je, isto tako, i zaključak da je ovo pravo subjektivnog karaktera, pa zbog toga nije nasledivo i ne ulazi u zaostavštinu za slučaj smrti njegovog nosioca. Međutim, pravo na novčanu naknadu pripada korisnicima ovog prava iz čl. 108. navedenog Zakona, pod uslovima propisanim preostalim odredbama, ali u cilju obezbeđivanja minimalnih sredstava radi egzistencije nosioca prava i članova njegovog domaćinstva. Kada je pravo na novčanu naknadu propisanim pravnim aktom već priznato njegovom nosiocu, isplata naknade za period kada je titular bio živ više ne predstavlja lično pravo koje se gasi njegovom smrću, već je imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Dakle, sve dospele a neisplaćene mesečne rate, u periodu u kome je nosilac prava bio živ, predstavljaju imovinsko pravni zahtev koji može biti predmet nasleđivanja. To se odnosi i na pravo da se za ovaj period u postupku pred sudom ostvaruje naknada štete ukoliko je zbog nezakonitog načina njenog obračuna ista nastupila u vidu razlike između iznosa naknade koji je bio utvrđen pravnosnažnim i konačnim pravnim aktom i stvarno isplaćenog iznosa u istom periodu. Prema tome, samo pravo na naknadu se ne može naslediti jer je lično subjektivno i prestaje smrću njegovog titulara, ali pravo na isplatu zaostalih rata kao i pravo na naknadu štete zbog nezakonite isplate za vreme života titulara je imovinsko pravo i čini deo zaostavštine njegovog nosioca. Iz navedenog proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. 1 st. 2 Zakona o nasleđivanju, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. (Rešenje Okružnog suda u Nišu, Gž. 1225/08 od 31.03.2008. godine)
-2-

NASLEDNO PRAVO

2.
Ako u trenutku smrti ostavilac nije bio vlasnik nepokretnosti koje su od njega ranije nacionalizovane, predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju tih nepokretnosti je neosnovan. Prema Zakonu o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, u postupku se predlagači mogu legitimisati kao naslednici ranijeg vlasnika osnovnim rešenjem o nasleđivanju. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je pouzdano utvrđeno, a nije ni bilo sporno, da je rešenjem istog suda O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, raspravljena zaostavština ostavioca pok. D. P. i da su za naslednike njegove zaostavštine oglašeni njegovi sinovi, ovde učesnici kao predlagači, D. P. i M. P. Pri okolnostima koje u predlogu za donošenje dopunskog rešenja ističu učesnici da je ostavilac bio vlasnik nepokretne imovine koja je nacionalizovana još 1959. godine, nije bilo uslova za donošenje dopunskog rešenja s obzirom da u trenutku ostaviočeve smrti, 1993. godine, ostavilac nije bio vlasnik te, ranije nacionalizovane, imovine u pogledu koje se traži donošenje dopunskog rešenja, pa je prvostepeni sud doneo pravilno rešenje o obustavi postupka na osnovu čl. 113. st. 1. ZVP-a. Neosnovano je isticanje u žalbi da predlagači imaju pravni interes za donošenje dopunskog rešenja koji se sastoji u tome što je donet Zakon o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, te da im je dopunsko rešenje potrebno kako bi u postupku primene tog zakona na pravno valjan način dokazali pravni interes za ostvarenje prava iz tog zakona, te da se ovde u stvari radi o nasleđivanju prava na eventualnu naknadu ili vraćanje nacionalizovane imovine, zbog toga što se predlagači, u postupku primene navedenog zakona, mogu legitimisati kao naslednici pok. D. P., rešenjem o nasleđivanju O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, kao i zbog toga što ostavilac u trenutku smrti nije imao drugih nepokretnosti niti prava koja bi mogla biti predmet nasleđa osim onih nepokretnosti koji su bliže navedeni u označenom rešenju o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1550/05 od 11.11.2005. god.)

3.
Dok traje ostavinski postupak, može se staviti zahtev za odvajanje imovine od zaostavštine. Ako to nije učinjeno, onda se takav zahtev može staviti u parničnom postupku. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava zaključak drugostepenog suda, da zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika predstavlja sporedni zahtev koji je inkorporiran u vođenju I ostavinskog postupka o kojem odlučuje ostavinski j sud, pred kojim se vodi postupak raspravljanja zaostavštine, jer se odvajanje zaostavštine od imovine , naslednika može ostvariti u ostavinskom postupku, ali samo dok on traje. Kako je u konkretnom slučaju ostavinski postupak pravnosnažno okončan, a zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika nije istaknut u toku trajanja ostavinskog postupka, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se navedeni zahtev može ostvariti u parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4114/03 od 14.01.2004. god.)
-3-

____ od 13. oktobra 1998. odredbom člana 2. kojim je ostaviocu dat na korišćenje jednoiposoban stan u naselju B. čl. Zakona o nasleđivanju ("Sl. te da su u postupku raspravljanja zaostavštine zakonski naslednici ostavioca postigli sporazum o njenoj deobi. J. br. Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju. koje je prvostepeni sud i primenio. godine. Pravno su neosnovani žalbeni navodi tuženog da naslednici ne mogu nasleđivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. god. Kao njegovu zaostavštinu njegova supruga prijavila je prava po rešenju preduzeća "V. ovo reguliše.12. s'obzirom da je u pitanju materijalna šteta. Rev. pa zato prestaje njegovom smrću i ne može biti predmet zaostavštine.2003. zbog čega se tu imaju primenjivati odredbe Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ne isključuju mogućnost da naslednici ostavioca postignu sporazum i o deobi naknadno pronađene imovine. jer su ta prava lična tj. usled čega ne ulazi u sastav zaostavštine koja se obrazuje za slučaj smrti tog lica. S obzirom da odredbe Zakona o vanparničnom postupku. Gž.1993. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu. te da su se stekli zakonski uslovi za obustavljanje postupka raspravljanja zaostavštine iza pokojnog J.1975. god. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. raspravljena rešenjem prvostepenog suda.09. J. 97. ZVP u vezi člana 2. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. te prestaje smrću titulara. koje uređuju pitanje rešavanja naslednopravnih zahteva posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju (član 128. poslovni broj ______ od 15.) 5. V.". pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da navedeno pravo ne može biti predmet nasleđivanja u smislu člana 113. Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. godine. za raspravljanje naknadno pronađene imovine ostavioca zakaže -4- . prvostepeni sud je trebao da povodom zahteva zakonskog naslednika P. 4212/03 od 24.02. 4346/02 od 13. Naime... glasnik RS". Iz obrazloženja: Iz sadržine spisa predmeta proizilazi da je zaostavština iza pokojnog D.12. vezana za ličnost osiguranika. a ne nematerijalna. godine.NASLEDNO PRAVO 4.. do člana 131). broj 52/74). Kod naknadno pronađene imovine. Lično imovinsko pravo je tesno vezano za ličnost svog imaoca.2003.. Pravo iz pomenutog rešenja kojim je ostaviocu dat na korišćenje predmetni stan je lično imovinsko pravo koje je tesno vezano za ličnost svog imaoca – nosioca prava.. preminuo je 3. sud ima obavezu da sa sigurnošću utvrdi predmet ove imovine i ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine.. J. ostavilac V.) 6. propisano je da se nasleđivati mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. ali se ne odnosi na deo o kamati.J.

1001/2000 od 05.... (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. Rešenjem u ostavinskom postupku se ne može vršiti brisanje tj. pa pošto ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca.NASLEDNO PRAVO ročište i utvrdi da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. Okružni sud u Č. god.2000. a osim toga ni sa sigurnošću utvrdio sastav naknadno pronađene imovine ostavioca. Naime.god. Naime. odredbom člana 1. onda predmet naknadno pronađene imovine čini i kamata na ta sredstva.) 9. valjalo je uvažavanjem žalbe supruge ostavioca doneti odluku kao u izreci. odnosno da te stvari ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno: U konkretnom slučaju. od 25.) 7. 7323/98 od 13.) 8. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo. br. uz pravilnu primenu materijalnog prava. pa su za nabrojane pokretne stvari. je svojim rešenjem Gž. prvostepeni sud treba da razmotri zahtev učesnika – podnosioca žalbe sa aspekta primene člana 1. a shodnom primenom člana 380. učesnik – supruga pokojnog je podneskom tražila od suda da pokretne stvari pripadnu njoj u svojinu. ili pak zahtev koji se odnosi na stvari stečene njenim doprinosom u bračnoj zajednici.05. br. Prvostepeni sud se nije izjašnjavao o sadržini tog podneska niti je tražio od učesnika da se izjasni da li je u pitanju zahtev koji se odnosi na predmete domaćinstva manje vrednosti.02. _____.1999.. god.______. -5- . Zakona o nasleđivanju je regulisano da zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti. tačke 3. za naslednike proglašena određena lica. Pravo korišćenja grobnog mesta pripada licu koje je oglašeno za naslednika. Iz obrazloženja: Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u G. od _______ godine.2002. utvrđena je naknadno pronađena imovina iza smrti pokojnog. O. bez obzira da li je za naslednika oglašeno po osnovu zakona ili po osnovu testamenta. (Vrhovni sud Srbije. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će zakazati ročište i sa sigurnošću utvrditi predmet naknadno pronađene imovine. ukinuo dopunsko rešenje Opštinskog suda u G. Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti . Stoga. Kako prvostepeni sud to nije učinio.09. Zakona o parničnom postupku. od________ godine. što je ponovila i u žalbi. Zakona o nasleđivanju u novom postupku. Protiv navedenog rešenja učesnik – supruga ostavioca je izjavila žalbu. Rev. jer ako su to novčana sredstva na računu (štednji). doneti novu odluku kojom će raspraviti naknadno pronađenu imovinu ostavioca. br. još u toku postupka. 480/02.

bračni drug i ostali naslednici mogu ostvariti svojinska. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. Ukoliko se dokaže suvlasničko pravo ostavioca na stanu kao bračne tekovine. Gž. 10550/95) 12. 744/95 od 05.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Brisanje odn. (Vrhovni sud Srbije.02. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.) 11. ostavinski sudija je dužan da na osnovu zadnjeg katastarskog stanja ili katastarskih podataka . upisane na ime ostavioca. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Ukoliko treća lica polažu pravo na imovinu ili na deo te imovine. Gž.raspodeli imovinu ostavioca koja je u javnim knjigama upisana na njegovo ime. isto pravo će biti predmet nasleđivanja.853/95) 14. Imovina stečena u porodičnoj zajednici predstavlja zajedničku imovinu svih članova domaćinstva koji su privređivali u vreme sticanja imovine i njihovi suvlasnički udeli zavise od doprinosa sticalaca u sticanju te zajedničke imovine. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.917/95) -6- .04. Rev. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca trećim licima u ostavinskom postupku nije ni predviđeno ni dozvoljeno Upravo suprotno.) 10. Dopunsko rešenje o nasleđivanju kojim su tužioci oglašeni za naslednike je irelavantno kao i činjenica da se u katastarskom operatu sporna imovina vodi na pravnog prethodnika tužioca. Sud pravilno zaključuje da sve to nije dovoljan osnov za sticanje svojine na imovini i da je samo nacionalizacija sporne nepokretnosti izuzela nepokretnost iz imovine pravnog prethodnika tužilaca. Gž.1997. 2976/95) 13. 523/97 od 22. oni utvrđivanje prava svojine na toj imovini mogu tražiti samo u parnici. god. Gž. 1996. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Nakon ostavinskog postupka nema smetnji da supruga ostavioca po pravilima parničnog postupka ostvari svoje pravo svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. odnosno nasledna prava samo na delu zajedničke imovine kojom ostavilac nije mogao raspolagati. Sporna nepokretnost je postala društvena svojina rešenjem komisije za nacionalizaciju i izuzeta iz državine pravnog prethodnika tužilaca. Ako naslednici ne postave zahtev da se poništi čitav ugovor kojim je ostavilac otuđio zajedničku imovinu stečenu u braku. god. Gž.

samo ako se može sa izvesnošću zaključiti da postoji volja da se legat prihvati.10. koju je i štitila od tuženika i pred sudom.1998.04. Učesnik koji smatra da je zakonski naslednik ostavioca može podneti tužbu za utvrđivanje očinstva. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.04.po mišljenju prvostepenog suda . god. prava doživotnog stanovanja.) 18. Gž. shodno odredbama Porodičnog zakona. 4122/95 od 12. Gž.1998.god. Može smatrati da se tužilja konkludentnom radnjom prihvatila legata u vidu doživotnog uživanja u stanu pošto je nakon ostaviočeve smrti u neprekidnoj državini predmetnog stana. a s obzirom na okolnosti u kojima je radnja preduzeta. ) 17. god. Gž.) SPOSOBNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 3. (Vrhovni sud Srbije. Legatar je primio legat konkludentnom radnjom.br. nema zakonskih uslova da se takvom detetu prizna pravo na nasleđe iza smrti njegovog pretpostavljenog oca.685/98 od 30. Zakona o nasleđivanju) 15. Iz obrazloženja: Tužilja se . Rev.1521/98 od 08. 1431/2005 od 24. odnosno nije dokazao da je zakonski naslednik ostavioca. koji je posle smrti supruga tužilja nastavila da koristi očekujući da će na ime svog nužnog dela dobiti svojinu na tom stanu.2005. čime je jasno izrazila volju da taj stan koristi.NASLEDNO PRAVO OSNOVI NASLEĐIVANJA (Član 2.) -7- . Zakona o nasleđivanju) 16. Sud će odbaciti žalbu kao nedozvoljenu ukoliko žalilac nije naslednik lica čija je zaostavština raspravljena. Žalbom se osnovano prigovara na takav zaključak prvostepenog suda pošto navodi da je tužilja supruga ostavioca i da su oni živeli u predmetnom stanu. jer se nije izričito izjasnila u ostavinskom postupku da li ga se prihvata ili odriče legata. Ako ostavilac za života nije priznao za svoje vanbračno dete ni pred jednim organom.1995.04. god. niti je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.prihvatila legata. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.

) 20.11. Zakona o nasleđivanju) 19. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. istaknuti razlozi za nedostojnost tužioca da nasledi svog oca. Prema članu 5. nisu ispunjeni. na stranci koja to tvrdi. Oproštaj mora biti učinjen u obliku potrebnom za zaveštanje. tužilac je vanbračni sin pok. Nisu postojali ni drugi razlozi koji bi ukazivali na nedostojnost za nasleđivanje oca. glasnik RS“ br. tačka 5. ali je teret činjenične tvrdnje i dokaza da ova nedostojnost postoji. Zakona o nasleđivanju koji rguliše pojam nedostojnosti za nasleđivanje. Nije se teže ogrešio o obaveze izdržavanja. Preko oca je primao penziju svoje majke. Nije se teže ogrešio o zakonske obaveze izdržavanja prema njemu. tačka 1. br. 4. Rev. Iz obrazloženja: Odredbama čl. Ne može se govoriti ni o uskraćivanju pomoći ostaviocu. O nedostojnosti za nasleđivanje sud vodi računa po službenoj dužnosti. ili je to pokušao. god. niti steći kakvu korist iz zaveštanja vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. jer to ne proizilazi iz izvedenih dokaza. sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti. onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca. niti je to pokušao. 2870/05 od 14. U konkretnom slučaju. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Prema stavu 2. M. Svog oca je upoznao kada je imao 10 godina. ovog člana. Do 1992. ostavilac može oprostiti nedostojnost.. A. sada pok. nedostojan je onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja. stav 1. ovog člana. Zato je sud o postojanju (nepostojanju) tih činjenica izveo zaključak primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 221a ZPP. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. -8- . izdržavanje nije ni bilo potrebno. Prema stavu 1. Prema tački 4. nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da nema osnova za primenu člana 4. ne može se naslediti na osnovu za-kona ili zaveštanja niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je). Iz obrazloženja: Razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. a pok. Zakona o nasleđivanju („Sl. A. Briga o ocu sa njegove strane nije izostala njegovom krivicom. Između njih je bilo samo svađe.2006.NASLEDNO PRAVO NEDOSTOJNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 4. izuzev vojnom obvezniku koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. 46/95) propisano je da ne može naslediti po osnovu zakona ili zaveštanja. M. A. a od te godine nije bilo kontakta. ili uskratio nužnu pomoć. U toku postupka u prilog ovih svojih tvrdnji tužilja nije pružila odgovarajuće dokaze. Zakona. Ne može se zakonom isključiti iz prava na nasleđivanje lice (vojni obveznik) koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. a do smrti ostaviočeve ne vrati se u zemlju. Tužilac nije umišljajno usmrtio svoga oca. M. godine imao je retke kontakte sa ocem. ovog člana. niti mu je uskratio nužnu pomoć.

uređivanje uslova i načina ostvarivanja Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje u skladu sa zakonom. 34. odnosno da im potpuno uskrati ovo pravo u odnosu na ostavioca. br.1996. Osporena odredba Zakona po oceni Ustavnog suda. a ono što je bitno različito. kako na osnovu zakona. po oceni Ustavnog suda dovodi u pitanje ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje. 4. već sa njegovim ogrešenjem prema državi.) -9- . i 62). 63. Ustava).09.11. pa je stoga nesaglasna sa Ustavom zakonska odredba koja uskraćuje pravo ostavioca da slobodno raspolaže svojom imovinom. onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja koju je imao prema ostaviocu. Međutim. Rev. i 2. pa se do smrti ostavioca ne vrati u zemlju. Naime. Ustav je predvideo ograničenja prava svojine prema prirodi i nameni nepokretnosti (čl. tako što će jednom Ustavom zajemčeno pravo ograničiti radi drugog. 03. kao što je to u konkretnom slučaju učinjeno propisivanjem ograničenja naslednih prava određene kategorije vojnih obveznika.NASLEDNO PRAVO Iz iznetog proizilazi da razlog nedostojnosti iz osporenog čl. U konkretnom slučaju. 59. (Vrhovni sud Srbije. ne daje ovlašćenje zakonodavcu da to pitanje uredi tako da određena lica isključi iz prava nasleđivanja.br.2003. koji utvrđuje princip pravne jednakosti građana. Ustava. Nedostojan je da nasledi. tako i na osnovu testamenta. god. kao i prava samostalnog raspolaganja učinjena su radi ostvarivanja dužnosti odbrane zemlje. stav 1. samo ako je to neophodno. odnosno nediskriminacije i koji zabranjuje da se bez razloga – ono što je isto ili bitno slično nejednako pravno tretira. kako na osnovu zakona tako i na osnovu testamenta.01. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. da bi se doprinelo ostvarivanju jedne Ustavom utvrđene dužnosti. Zakona o nasleđivanju nije u neposrednoj vezi sa moralnim prekršajem naslednika prema ostaviocu.) 22.1998. lice koje prebegne iz zemlje da bi izbegao osudu za teže krivično delo. god. čime je zanemaren princip jedinstva Ustava koji obavezuje zakonodavca da vodi računa o vrednostima koje su Ustavom zajemčene. 4333/96 od 27. razlog nedostojnosti koji nije vezan za odnos prema ostaviocu. (Iz odluke Ustavnog suda Republike Srbije U. nesaglasna je i sa članom 13. 5003/97 od 18. odnosno ograničenja prava svojine na nepokretnosti kad to zahteva opšti interes utvrđen na osnovu zakona (čl. Nedostojno je za nasleđivanje lice koje je grubo zanemarivalo svoju obavezu roditeljeskog izdržavanja i staranja o ponašanju deteta. god. da se tretira pravno jednako. koje se odalo uživanju droge. jer vojni obveznici podležu krivičnim sankcijama u slučaju izbegavanja dužnosti na osnovu vojne obaveze. (Vrhovni sud Srbije. pa i da je nasledi nasledik koji je napustio zemlju da bi izbegao vojnu obavezu. Rev. Ustava). kao i mogućnosti eksproprijacije nepokretnosti. Gž.) 21. stav 1. tačka 5. Na taj način je ograničeno jedno Ustavom zajemčeno pravo. god.1998. Nedostojno je da nasledi. ograničenje prava na nasleđivanje. niti je takva mogućnost izričito rezervisana za zakon.) 23.10266/96 od 08. kao i onaj koji nije hteo ukazati ostaviocu nužnu pomoć. Navedenim odredbama Ustava nije predviđeno ograničenje slobode raspolaganja imovinom za slučaj smrti. jer je to nesaglasno sa ustavnim odredbama kojima se jamči pravo svojine i pravo na nasleđivanje (čl. 358/95 od 25.br.

U konkretnom slučaju. . Zakona o vanparničnom postupku i čl. 8. Ako je istraga zbog sumnje da je lice izvršilo kriivično delo obustavljena zbog odustanka javnog tužioca. Navodi imenovane D. Prvostepeni sud ih je. godine). Prema čl. makar i bila osnovana. H. U odsustvu navedenih akata ne može se prihvatiti kao utvrđena činjenica o očinstvu deteta rođenog van braka. nije ćerka sada pok.god. koje su se prihvatile nasleđa koje im po zakonu pripada. Od zaostavštine je ostavio nepokretnu imovinu. ova učesnica nije dostavila sudu izjavu o priznanju očinstva sada pok. kao i odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima i prema odredbama Osnovnog zakona o odnosima roditelja i dece.05. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno: Sada pokojni imenovani umro je 05. ostavioca niti pravnosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđeno da je on njen otac.2007.određuje se sa obzirom na krvno srodstvo. H. to je prvostepeni sud za naslednike ostavioca I.10 - . pa mu se ne može ni priznati svojstvo zakonskog naslednika. shodno čl. koji je važio u momentu smrti ostavioca kada je učesnica bila u obavezi da sudu dostavi relevantne dokaze da je jedan od zakonskih naslednika. 122. koji je važio u vreme rođenja imenovane učesnice D. godine. Pošto ista nije sudu dostavila dokaze (po nalogu koji je uredno primila dana 09. Naime. Tokom ostavinskog (vanparničnog) postupka prvostepeni sud je (dopisom od 23. 9.02. Zakona o nasleđivanju. 4052/95 od 24. oglasio njegove kćeri. srodstvo po usvojenju i bračnom odnosu. proizilazi da imenovana učesnica D. 45.1995. Rev. kao i zakonske naslednike – ćerke. (Vrhovni sud Srbije. godine) naložio imenovanoj D. Samo zakonom priznatim sredstvima se dokazuje činjenica utvrđenog vanbračnog očinstva .10. oglasio za naslednike na predmetnoj nepokretnosti. da dostavi na uvid dokaze da i ona spada u krug naslednika navedenog ostavioca.) KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA ( Član 8.izjavom o priznanju očinstva ili pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je utvrđeno očinstvo. odnosno mora se sa sigurnošču ispitati da li postoje razlozi da se lice oglasi nedostojnim za nasleđivanje. Pri tome se mora oceniti od kakvog je značaja činjenica da je javni tužilac odustao od gonjenja. Kako sudu nisu dostavljeni ovi akti.propisano je da se ocem deteta rođenog van braka smatra lice koje ga prizna za svoje ili čije očinstvo bude utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom. ostavioca te da ne spada u krug njegovih zakonskih naslednika. .da se iz dostavljenih dokaza javnog beležnika može zaključiti da isti predstavlja validan dokaz da je i ona jedan od naslednika ostavioca . st. krug zakonskih naslednika je normiran čl. preraste u pouzdanje da je nastao razlog nedostojnosti za nasleđivanje. krivični spisi nisu dovoljni da sumnja. H. 2004.neprihvatljivi su. Porodičnog zakona.06. Zakona o nasleđivanju) 25. .NASLEDNO PRAVO 24. 2007. 4. H. Zakona o nasleđivanju .

Lica koja nisu zakonski naslednici ne mogu da traže procenu i popis zaostavštine.01.M. ona nije učesnik ostavinskog postupka. Može se zaključiti da ova izjava nije relevantan dokaz da je u odgovarajućem postupku utvrđeno očinstvo. 83. Iz obrazloženja: Pobijano rešenje u delu kojim je odbijen predlog za donošenje dopunskog rešenja ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. zakonski naslednik ostavioca.2007. glasnik PC" br. i prema saslušanju navedenog svedoka. godine.09. 1774/04 od 16.____/81-83 za učesnika M. te je drugostepeni sud odbacio žalbu kao nedozvoljenu. godine nije nikada dostavljeno. Zbog toga. a činjenično stanje je u ovom delu potpuno i pravilno utvrđeno. ZPP-a. budući da je ova izjava data prema zahtevu imenovane učesnice D. Predlog M. godine. . Gž. iza smrti pokojnog ostavioca M. 03.) 27. Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 6. 2008. O. 130. 2.. doneto je nasledno rešenje O. Takođe. U tom slučaju će sud takvo lice uputiti u parnicu pod uslovima iz čl. jer ako neko lice nije učestvovalo u postupku rasprave zaostavštine. a pored toga tim rešenjem učesnik M.2004. nije od značaja u ovom postupku. isti u smislu čl. god. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. kojim je zaostavština raspravljena u pogledu nepokretnosti za koju se traži donošenje dopunskog rešenja.2007. 79. pošto se zaostavština ne može više puta raspravljati. Zbog toga što neko od zakonskih naslednika nije učestvovao u ostavinskom postupku.10. te da je ista od 12. kao što bi se to moglo zaključiti iz spisa O.02. Isticanje žalioca u žalbi da mu rešenje o nasleđivanju iz 1986. M. godine.12.2004. zato što ona ne spada u krug lica koja po zakonu imaju pravo da naslede ostavilju shodno odredbi člana 920. da se odredi popis i procena pokretne imovine ostavilje kao i da se odredi privremeni staralac zaostavštine odbijen je kao neosnovan.NASLEDNO PRAVO Zbog toga su bez značaja žalbeni navodi u vezi činjenice da je naša država potpisnica Haške konvencije od 05. niti je ovlašćeno lice za izjavljivanje žalbe u ovoj pravnoj stavri. po osnovu testamenta V. 2233/07 od 18. Naime.____/81-83 od 20. a ostavilac je umro 05. br. koji je umro pre ostavilje. a samim tim ni činjenica da je imenovana učesnica D. br. i nije oglašen za naslednika. (Rešenje Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji. pa su neosnovani revizijski navodi kojima se tvrdi suprotno. 1/80.11 - . pa je iz svih navedenih razloga prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja. 135/07 od 18. 1986. Rev. Zakona o nasleđivanju. H. M. st. godine. neosnovani su žalbeni navodi u vezi naknadno dostavljene naznačene odluke suda u Gloucestershire od 12..12. prvostepeni sud je oglasio za jedinog naslednika na zaostavštini LJ. 130. 354. B. 52/74. godine) 26. J. i 140. H. ZVP-a. sestre pokojnog supruga ostavilje.1961. 25/82) koji je važio u vreme smrti ostavilje LJ. godine i Rešenje Okružnog suda u Kraljevu. Zakona o nasleđivanju ("Sl. 2007. 09. isti se ne može voditi više puta.. godine.

nisu pravno relevantne činjenice za ovaj spor. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. da očinstvo nije utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju. izmireni u svojim naslednim delovima na zaostavštini svoje majke. 1249/04 od 30.G. Rev. te je iz tih razloga Okružni sud preinačio pobijano rešenje i zahtev učesnice M. da su tužioci prijemom isplate iznosa od po 5. osnovana je žalba učesnika M.) 28. okolnost da je ostavilac više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov vanbračni sin i što je znalo čitavo selo.500 DM.2004. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Zakon o braku i porodičnim odnosima. Zakona o nasleđivanju) 29. Prijemom odgovarajućeg novčanog iznosa. tako da svaki učesnik u nasleđu snosi svoje troškove povodom učešća u ostavinskom postupku. Isticanje u reviziji da je sada pokojni više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov sin i što je znalo čitavo selo. Stoga navodi tužioca izneti u reviziji da je osporena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. po osnovu nasleđa. god. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje. . tač.NASLEDNO PRAVO 130. nisu osnovani. 2. ZVP-a svoja prava može ostvarivati u parnici. Naime.2000. 380. prema odredbi čl. Gž. primenom čl. tač. odlučio na osnovu čl. 1682/99 od 29. 3. kojim se pobija rešenje u pogledu odluke o troškovima postupka. 380. ZPP-a. bez osnova. tj.) OSTAVIOČEVI POTOMCI I BRAČNI DRUG (prvi nasledni red) (Član 9. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tužioca odbili kao neosnovan. ali i u interesu učesnika u nasleđu i nezavisno od njihovih procesnih aktivnosti. god. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nema zakonskog osnova da se tužiocu prizna pravo na nasleđe iza smrti ostavioca kao njegovog pretpostavljenog oca. 89. za naknadu troškova postupka odbio kao neosnovan. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Porodični zakon. niti se sada pokojni prema tužiocu ponašao kao njegov otac. da sada pokojni nije tužioca priznao za svoje vanbračno dete. ZPP-a.09. pa je stoga Okružni sud kao u izreci pod 1. ZVP-a ostavinski postupak se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. Međutim. Stoga su njihovi zahtevi za isplatu određenog novčanog potraživanja. naslednici se mogu izmiriti u svojim naslednim delovima iz zaostavštine.06. Nije pravno relevantna činjenica. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.12 - .

odgovornost naslednika za ostaviočeve dugove. a pre donošenja prvostepenog rešenja . kao i njihovo potomstvo. Rev. utvrđivanje vrednosti zaostavštine. . T. 10.C. svi revizijski navodi svode se na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja. ZPP revizija ne može izjaviti. novog Zakona o nasleđivanju propisano je da drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji.M.od koga je oduzeto zemljište po Zakonu o PZF postali zakonski naslednici: udova S. prvostepeni organ uprave je utvrdio da pravo na novčanu naknadu pripada i to: . 32. glasnik RS".C. god.05. . Zakona o nasleđivanju ("Sl. od umrle kćerke D. U suštini.C.2005. broj 52/74).unukama bivšeg vlasnika S. a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. br.udovi bivšeg vlasnika prema udelu od 1/3. a drugu polovinu dele ostaviočevi roditelji. i J. glasnik SRS".unukama bivšeg vlasnika S. tuženi organ je žalbu odbio. Ovo sa razloga što su upravni organi nepravilno postupili kada su priznali pravo na novčanu naknadu snahi bivšeg vlasnika po pokojnom sinu koji je umro u toku postupka vraćanja zemljišta na celom udelu koji bi pripao njenom pokojnom bračnom drugu . Odredbama člana 14.C. kao i odredbama člana 13. . glasnik SRS".C. tako da bračnom drugu pripada 1/2 zaostavštine. 1/80 i 25/82). Zakona o nasleđivanju ("Sl. Bračni drug pokojnika. kao i člana 12.M. Rešavajući po žalbi tužilaca udove bivšeg vlasnika.M.13 - . i D.1/3. (Vrhovni sud Srbije.snahi po pokojnom sinu bivšeg vlasnika umrlog u toku postupka za vraćanje zemljišta.. po pokojnoj kćerki D. Vrhovni sud Srbije je rešavajući po tužbi tužilaca (žalilaca) istu uvažio i poništio osporeno rešenje tuženog organa. Zakona o nasleđivanju) 30.sin bivšeg vlasnika M. U toku postupka za vraćanje zemljišta pre donošenja prvostepenog rešenja umro je podnosilac zahteva . 52/74. a iza njegove smrti od njegovih naslednika ostala je samo supruga . ona kao bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu kako je to propisano odredbom člana 11.podnosiocu zahteva koji udeo iznosi 1/3. izdavanje u korist potomaka koji je privređivao sa ostaviocem i koji ne ulazi u zaostavštinu.prema udelu od 1/3. iza umrle kćerke D. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa pok. 140. 1736/04 od 12. Svi ovi zakonski naslednici su podneli zahtev za vraćanje zemljišta i svima pripada odgovarajući zakonski deo i to: . .M. Zakona o nasleđivanju ("Sl. 28. i unuke S. u braku bez dece.M.sinu bivšeg vlasnika M. M. 1/3.dece nisu imali. zbog čega se prema članu 385.M. nasleđuje u drugom naslednom redu. M.C. br. kao i pravo na deobu nasledstva. Kod ovakvog činjeničnog stanja. zajedno sa ostaviočevim roditelja.prema udelu od 1/3. te njegovih unuka S. . Iz obrazloženja: Nesporne su činjenice da su iza sada pokojnog M. i 142.) OSTAVIOČEV BRAČNI DRUG I RODITELJI (drugi nasledni red) (Član 12. Pošto oni nisu imali dece.M. i J. sin M. Ove odredbe odnose se na pravo naslednika prvog naslednog reda. Ostaviočev bračni drug nasleđuje 1/2 zaostavštine. 1/3 i . 45/95). Ako ostaviočev roditelj ne može da nasledi (jer je umro) a to je bivši vlasnik u spornom slučaju kome je .udovi bivšeg vlasnika S. ranijeg Zakona o nasleđivanju. i J. po umrloj kćerki D. stav 3.NASLEDNO PRAVO Pravilno su primenjeni čl.

D.NASLEDNO PRAVO oduzeto zemljište i isto se vraća njegovim naslednicima u postupku vraćanja zemljišta. snaha bivšeg vlasnika može naslediti samo 1/2 od 1/3 zemljišta koja bi pripala pokojnom sinu bivšeg vlasnika. a da sem ostavioca druge dece nisu imali. majka ostavioca.1997. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je sudski testament koji je sačinio ostavilac ništav. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.. a što je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. i njena tetka pokojna M. i M.M. i J. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. po umrloj kćerki D. Gž. te da su roditelji ostavioca M. godine. a da su tužena i ostavilac zaključili brak dana 31. Žalba tužilje nije osnovana. te da tužilja ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da ostavioca naslede. Znači.1998. Protiv ove presude žalbu je izjavila tužilja. Prvostepeni sud je svestranom ocenom izvedenih dokaza u smislu odredbe člana 8. (Iz presude Saveznog vrhovnog suda. 741/97 od 04.J. i P. stav 2. 104/95) AKO OSTAVIOČEVI RODITELJI NEMAJU POTOMSTVA (Član 15.bivšeg vlasnika S. koje se navodima žalbe ne dovodi u sumnju. U. Stoga će tuženi organ ponovo odlučivati o žalbi tužilaca postupajući u svemu po pravnom shvatanju i primedbama ovog suda. a to su u spornom slučaju podnosioci zahteva za vraćanje zemljišta . a drugu polovinu nasleđuju ostali naslednici sina bivšeg vlasnika njegova majka i unuci pokojnog oca . pobijajući presudu iz svih zakonom propisanih žalbenih razloga.14 - .unuke bivšeg vlasnika S. umrli pre ostavioca. Bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu ukoliko ostavilac u momentu smrti nema potomaka a ni roditelji niti njihovi potomci nisu živi.M. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.M. rođene od istog oca i majke P. Neosnovano je isticanje u žalbi tužilje da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno u smislu odredbe člana 355. Zakona o parničnom postupku utvrdio da su njena sada pokojna majka T. i J.10.) 31.Ž. a u žalbi se ne ukazuje ni na jednu odredbu Zakona o parničnom postupku koju prvostepeni sud tokom postupka nije primenio ili je nepravilno primenio. Prvostepeni sud je pošao od člana 15.M. a pre donošenja prvostepenog rešenja. U toku prvostepenog postupka nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. Zakona o . Zakona o nasleđivanju) 32.M.02.. njegovi unuci po pravu predstavljanja. njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca). pravilno je zaključio prvostepeni sud da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilje. kao podnosiocu zahteva koji je umro u toku postupka. L. po pokojnoj kćerki D. god. Zakona o parničnom postupku. Zaostavštinu lica umrlog bez potomaka i bračnog druga nasleđuju njegovi roditelji na jednake delove.D.

i to njenom krivicom. tada tužena može izgubiti pravo zakonskog nasleđivanja umrlog supruga iz čl. i to nezavisno od povlačenja tužbe za razvod braka. dajući jasne i dovoljne razloge. Gž. godine i Presuda Okružnog suda u Nišu. iz koga se vidi da su tužena i ostavilac bili bračni drugovi. Ako do kraja života ostavioca bračna zajednica nije trajno uspostavljana. godine je trajno prestao brak tužene i pravnog prethodnika tužilaca. faktička bračna zajednica nije ponovno trajno uspostavljana sve do njegove smrti. 22 st. 4438/06 od 04.NASLEDNO PRAVO nasleđivanju koji propisuje da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva. stav 3. Kako ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. Iz obrazloženja: 1998. 4123/00 od 10. (Presuda Opštinskog suda u Nišu.2008.2000. Okružni sud je odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu .) KADA BRAČNI DRUG GUBI PRAVO ZAKONSKOG NASLEĐIVANJA (Član 22.11. Gž. Zakona o nasleđivanju) 33. pa je našao da su isti bez značaja za donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.05. Zakona o nasleđivanju u situaciji da se nesumnjivo utvrdi da je faktička bračna zajednica prestala njenom krivicom pre smrti svoga supruga a tužiočevog pretka. 3.04. nezavisno od toga što su povremeno održavali kontakte koji nemaju karakter trajnog uspostavljanja bračne zajednice prestale krivicom tužene neovlašćenim iznošenjem stvari iz njegovog stana i insistiranjem da izvrši prenos svoje imovine njenoj kćerki iz prethodnog braka. Zakona o parničnom postupku. imajući u vidu priloženi izvod iz matične knjige venčanih.15 - . bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. P. koje u svemu kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Okružni sud. 2009/08 12. saglasno odredbi člana 368. Zakona o nasleđivanju kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazu. Iako je ova tužba povučena. godine) 34. Između ostalog. god. Te je sledom toga. bračni drug gubi pravo nasleđivanja i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala njegovom krivicom ili sporazumom sa ostaviocem. Bivši suprug je tada podneo tužbu za razvod braka. Okružni sud je cenio žalbene navode tužilje da je testamentalni naslednik u momentu sačinjavanja testamenta bila vanbračna supruga ostavioca. prvostepeni sud pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Zbog toga je pravilno utvrđeno da je izgubila pravo na zakonsko nasleđivanje.2006. Iz obrazloženja: Pravo zakonskog nasleđivanja bračni drug gubi – u smislu člana 22.

Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti. Rev. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana. Odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog.4. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazumom sa ostaviocem. te da je do prestanka bračne zajednice došlo ako ne krivicom tuženog.u smislu člana 61. nižestepeni sudovi su zasnovali na okolnostima njegovog teškog zdravstvenog stanja kojme se ne može pripisati u krivicu prestanak bračne zajednice. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno. navedenog Zakona o nasleđivanju. Ovi razlozi nižestepenih sudova ne mogu se prihvatiti. 3451/01 od 11. Zakona o nasleđivanju. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje. u smislu člana 22.2002. ili u sporazumu sa ostaviocem. glasnik RS" broj 46/95) bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja: 1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ili u sporazumu sa ostaviocem. 3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom. godine) 35.NASLEDNO PRAVO mom sa ostaviocem. koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu radi razvoda braka pre smrti ostavioca.16 - . on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno odn. kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog kao nadživelog bračnog druga sada pokojne E. ovog Zakona kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga. i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem . supružnika. Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo. stav 3. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja. svestan da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je .zaključenjem braka preuzeo. onda njihovim prećutnim sporazumom. a može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu pre smrti ostavioca. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22.0 4. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje.) . 3451/01 od 11. Iz obrazloženja: Prema članu 22. odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. god. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja. Rev. što joj se ne može pripisati u krivicu. stav 3. onda njihovim prećutnim sporazumom. Zakona o braku i porodičnim odnosima . 2002. i da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja pokojne. Zakona o nasleđivanju ("Sl. kao nadživelog bračnog druga sada pok. a razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka. stav 3. Ovaj sporazum može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka. 2) ako je njegov brak sa ostaviljom poništen posle ostaviočeve smrti.

i člana 395. ZPP. Rev. god. onda njihovim prećutnim sporazumom. 4111/98 Gž. br. Vrhovni sud je na osnovu člana 394. imaju pravo da podnesu tužbu za poništenje braka iz uzroka apsolutne ništavosti iz Porodičnog zakona i posle prestanka braka. (Vrhovni sud Srbije.USLOVI ( Član 23. bilo da su zakonski ili testamentalni. u vezi sa stavom 3. s obzirom na to da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. Zakona o nasleđivanju i kad je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. . stav 1.09.NASLEDNO PRAVO 36. usled čega su zaključili da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se ona nalazi upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. Posle smrti svog bračnog druga. Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo. kao nadživelog bračnog druga.04. kojoj se prestanak bračne zajednice ne može pripisati u krivicu. stav 1. Naslednici. ukinuo obe nižestepene presude i odlučio kao u izreci. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. iako se pravo zahtevanja poništaja braka.1998. 3415/01. zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja njegove supruge. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog.) POVEĆANJE NASLEDNOG DELA BRAČNOG DRUGA U DRUGOM NASLEDNOM REDU . Zakona o nasleđivanju) 38. Zakona o nasleđivanju i utvrde pravu volju tuženog i ostavilje čija je zajednica života trajno prestala pre smrti ostavilje. Pravo zakonskog nasleđivanja.) 37. stav 2.17 - . Kako su nižestepeni sudovi propustili da utvrde sve odlučne činjenice iz člana 22. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno. odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. Iz obrazloženja: Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. kao rezultat njihove izričite i slobodne volje. god. stav 3.2002. jer spadaju u krug lica koja imaju neposredni pravni interes da brak bude poništen. ne može nasleđivati. istog zakona. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti. supruga ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini ako je ona male vrednosti. bračni drug gubi kada je prestanak zajednice života nastao krivicom nadživelog bračnog druga ili na osnovu sporazuma sa ostaviocem. stvarne razloge zbog kojih je došlo do prestanka njihove bračne zajednice i ove okolnosti ocene prema odredbama člana 22. kao lično pravo. 161/98 od 09. od 11.

da tužilja ima 79 godina. Zakona o nasleđivanju. a da tuženi. . odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva a nakon izvršenog veštačenja. Odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva. god. Zakona o nasleđivanju) 40. Rev. Ne nasleđuje krvne srodnike usvojioca usvojenik iz usvojenja zasnovanog po Zakonu o usvojenju iz 1947. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. jer je predmetna zaostavština male vrednosti. Iz tih razloga su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23. godine) 39. poseduje 9 ari zemljišta koje daje u arendu. nakon izvršenog veštačenja. Kad je zaostavština male vrednosti.03. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu. po zanimanju je poljoprivrednik slabog zdravstvenog stanja. i svih pokretnih stvari koje se u kući nalaze. Iz obrazloženja: U toku ostavinskog postupka utvrđeno je da zaostavštinu ostavioca čini pravo svojine na 1/2 stana ukupne površine 37. 1291/01 od 23. i 1/2 novčanih sredstava na deviznoj štednoj knjižici. živi sam i ima sinove koji su u braku. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu. Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Sudovi su. srčani je bolesnik. broj 52/74).2001. ostaviočev bratanac po umrlom bratu ima 65 godina.500 dinara u dva dela. Ovo zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. Rev. koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa posle smrti ostavioca. godine. prima mesečnu penziju od 1.2001. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. dakle .18 - . koji se ima primeniti na ovaj slučaj ("Sl. Pored toga je utvrđeno da je tuženi kao davalac izdržavanja nakon smrti supruga tužilje kao primaoca izdržavanja postao vlasnik zemljišta površine 10 ari sa kućom površine 56 m2 na toj parceli. 1291/01 od 23. dakle sa naslednikom drugog naslednog reda. pa su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23. podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. glasnik SRS". zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini posle smrti svog supruga. jer je predmetna zaostavština male vrednosti. koji je stečen po osnovu ugovora o otkupu stana. sudovi su zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini iza smrti svog supruga. koje kasnije nije zasnovano kao potpuno usvojenje. To zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. a imovinske i zdravstvene prilike supruge ostavioca su takve.03.sa naslednikom drugog naslednog reda. da upućuju na to da bi . tada ona ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini. a koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa iza smrti ostavioca.) USVOJENIK IZ POTPUNOG USVOJENJA (Član 34. (Presuda Vrhovnog suda Srbije.95 m2. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu.

godine nije pravio razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja.u stavu 1. godine ) KO SU NUŽNI NASLEDNICI (Član 39.08. koja . pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati 1/2 primljenog iznosa i da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 104. 1227/07 od 31. Zatim je utvrđeno da tužilac ima pravo na 1/2 dela potraživanja na ime neisplaćenih penzija iza pokojne za period od 1994. Kako je usvojenje sprovedeno u postupku propisanom Zakonom o usvojenju iz 1947. Zakona o nasleđivanju) 41.00 dinara..2007. uz obavezu tuženika da ovo prizna i trpi da se tužilac sa navedenim udelom na predmetnoj nepokretnosti upiše kao vlasnik u zemljišnim i drugim javnim knjigama. godine. niti je usvojenje prestalo.700.ima pravo nasleđa iza svoje tetke . te da je . prvostepeni sud zaključuje da se radi o potpunom usvojenju i da tužilac. da li je usvojenje tužioca iz 1951.02. odlučujuća je činjenica za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. ovog člana može se podneti nadležnom organu starateljstva prema mestu prebivališta usvojioca u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.predlog u smislu stava 1. što će biti dužan da učini u ponovnom postupku.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac . ima pravo nasleđa nakon smrti imenovane pokojne. a nasledna prava usvojioca nisu ograničena niti isključena. kao bračnih drugova. Zakona o nasleđivanju. tačno je da Zakon o usvojenju iz 1947. pri čemu je tužilac dužan da dokaže da je stekao status usvojenika iz potpunog usvojenja pod navedenim zakonskim uslovima. a prema stavu 2. ali to čini Zakon o usvojenju iz 1976.kako je utvrđeno pobijanom prvostepenom presudom . kao naslednik iz drugog naslednog reda. prvostepeni sud nije utvrđivao. godine kasnije zasnovano kao potpuno usvojenje u smislu člana 32. Gž. Prema tome. godine.po tom osnovu . i 12. rođene sestre prvoimenovane pokojne. Zakona o usvojenju iz 1976. godine od strane imenovanih pokojnih. međutim. 11. . Međutim.19 - . koji ne pravi razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja.vlasnik sa 1/4 nepokretnosti navedene zgrade upisane na naznačenoj katastarskoj parceli.propisuje da se usvojenje zasnovano po dotadašnjim propisima može na predlog usvojioca zasnovati kao potpuno usvojenje ako su u vreme usvojenja bili ispunjeni uslovi iz čl. Za rešenje ove pravne stvari značajna je odredba člana 32. To.pokojne imenovane. godine i da je usvojen 17. do 1995. godine. Naime.1951. U parnici (a ne u ostavinskom postupku) se ostvaruje redukcija poklona i utvrđivanje novčane protivvrednosti nužnog dela i obveznika isplate na ime njegove povrede. godine. ovog Zakona. u smislu člana 34. ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti dok se ne utvrde sve relevantne činjenice. ( Rešenje Okružnog suda u Valjevu. tog Zakona.04. .1951. Prvostepeni sud utvrđuje da je tužilac rođen 28.

dok je članom 40. Zakona o nasleđivanju. koliki je deo kojim je nužni deo povređen te da se traži da sud obaveže tuženika na izlučenje njegovog nužnog dela iz ostavinskih dobara ili njihovu protivvrednost. istog regulisano da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. dedovi i babe i ostali preci) određen je članom 39. usvojilac. navedeno se ostvaruje u parnici u kojoj tužbeni zahtev treba postaviti radi izlučenja na bazi konkretizovanih elemenata. Pravilno zaključivši da tužilac nije aktivno legitimisan za vođenje ove parnice u kojoj traži poništaj testamenta iz razloga propisanih članom 61. usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina.2007.1992. da se određeno navede i postavi u čemu se sastoji povreda nužnog dela. koji je ugovorom o doživotnom izdržavanju istu ostavio sada pok. Neosnovano imenovana naslednica u žalbi ističe da je prvostepeni sud trebalo rešenjem da utvrdi ko je obveznik vraćanja poklona usled povrede nužnog dela po darovnom ugovoru do visine navedenog nužnog dela odn. Međutim. ostavila sudski testament pod R. godine. Testator je bila maćeha tužiočeva.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Krug nužnih naslednika ostavioca (potomci. u kom roku je obveznik dužan isplatiti novčani iznos utvrđenog nužnog dela kao i da utvrdi zateznu kamatu na tako utvrđenu visinu nužnog dela od dana utvrđivanja vrednosti nužnog dela do isplate. br. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je sada pok. tj. bila vlasnik te imovine u momentu raspolaganja testamentom. sudovi su odbili tužbeni zahtev. Beograd. god. tužilac smatra da ima pravnog interesa da traži poništaj tog testamenta. Jer. Nužni deo potomaka.1990. roditelji.09. jer je njime obuhvaćena imovina njegovog oca koju on. dana 17. kako smatra. M. R. (Vrhovni sud Srbije.02. br. a ne i po službenoj dužnosti i to samo o nužnom delu onih naslednika koji su zahtev podnel.) . raspolagala testamentom bila je ranije vlasništvo tužiočevog oca V.02. usvojenici i njihovi potomci.20 - . Nije aktivno legitimisano za vođenje parnice za poništaj testamenta ono lice koje ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta. O nužnom delu sud odlučuje samo na zahtev nužnih naslednika. Gž. Imovina sa kojom je sada pok. R. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. po kome je svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu ostavila tuženoj S. u naknadu za izdržavanje. a poništaj testamenta traži zbog zaveštaočeve mane u volji prilikom sastavljanja testamenta. bračni drug. obveznik isplate novčane protivvrednosti njenog nužnog dela. njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima. Rev. R. godine) 42. što znači da je sada pok. Zakona o nasleđivanju. Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi. kao zakonski naslednik ima pravo da nasledi. R. pošto ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta niti bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine. a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripadao po zakonskom redu nasleđivanja. 3381/91 od 05. braće i sestre. ____/90. niti bi mu usled poništenja testamenta pripalo neko pravo iz zaostavštine. 144/06 od 08.

izjavila je da priznaje u njihovo ime zaveštanje i prihvatila se kao njihov zakonski zastupnik prava nasleđa koje im pripada po zaveštanju. god. Gž. Osim ako se nužni naslednik izričito odrekao prava na nužni deo u prvostepenom ostavinskom postupku. pa i u postupku po žalbi. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud nije mogao da donese pobijano rešenje. a kako ostavinski sud o pravu na nužni deo može odlučivati sve do okončanja ostavinskog postupka. izreka pobijanog rešenja nije razumljiva u delu kojim je učesnik M. Pored toga. Gž. pored imovine kojom je raspolagao Ugovorom o poklonu posedovao i pokretnu imovinu i traže da se sprovede rasprava u odnosu na istu.) .10. Pored toga u podnetoj žalbi učesnice ističu da prvostepeni sud nije odlučio o njihovom pravu na nužni deo. god. pa i u žalbenom postupku. navodeći da im prvostepeni sud nije ostavio mogućnost da se o navedenim činjenicama izjasne. br. zastupnik mal. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. st. Kako se ovaj prigovor može isticati sve do okončanja ostavinskog postupka pa i u žalbenom postupku osim u slučaju kada se učesnici ovog prava odreknu u prvostepenom postupku. niti je o tom njihovom pravu odlučivao.21 - . oglašen kao naslednik ''na preostaloj imovini'' ostavilje.2005. 2. uzme potpunu i jasnu izjavu. S. jer je potrebno da se tačno opiše na kojoj imovini je koji naslednika oglašen. i Ž. jer se ovo pravo može isticati sve do pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka.04. već je bio u obavezi da utvrdi sastav zaostavštine i da prema čl. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. učesnika.2006. o čemu je sud bio dužan da od učesnice S. Okružni sud je našao da je žalba osnovana. i kako prvostepeni sud nije pravilno postupio utoliko što učesnike nije upoznao o njihovom pravu na nužni deo i o ovome nije uzeo jasnu i nedvosmislenu izjavu. D. Nužni naslednik može isticati pravo na nužni deo sve do okončanja ostavinskog postupka. Iz obrazloženja: U podnetoj žalbi učesnice ističu da je sada pok. a kako to ovde nije slučaj. ZVP raspravi zaostavštinu ostavioca koju čine pokretne stvari. pa i u žalbenom postupku. ovo pravo se može isticati sve do pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka. Iz obrazloženja: Na ostavinskoj raspravi učesnica S. međutim iz ovakve njene izjave nije jasno da li se ista izjašnjavala i o pravu na nužni deo mal. 113. pa će u prvostepenom postupku sud ponovo pozvati učesnike i postupiti u smislu navedenih primedbi.) 44. to je i ovaj navod žalbe osnovan jer prvostepeni sud nije dao mogućnost učesnicama da se o ovom pravu izjasne pred prvostepenim sudom. osim u slučaju kada su se učesnici ovog prava odrekli u prvostepenom ostavinskom postupku.NASLEDNO PRAVO NUŽNI DEO (Član 40. kao zak. 541/06 od 13. 1190/05 od 20. Zakona o nasleđivanju) 43.

. na šta bi mogla da ukaže sadržina testamenta : ''… svom bratu P. br. i da li se u smislu čl. za sada nije jasno da li se tužilja prihvatila legata. bez legata). biv. B.09. za koga je testator odredio da nužni deo primi kao legatar. dok prema odredbi čl. a lice kome je namenjeno naziva se legatar. ili da mu isplati sumu novca. a s obzirom da se. Ako je u konkretnom slučaju u pitanju legat. ukoliko se legatar nije na izričit način prihvatio legata. Po shvatanju ovoga suda. pravima ili novcu. st. prvostepeni parnični sud je bio dužan najpre da ispita da li je tužilja primila nešto od onoga što joj je zaveštano. 1/78) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa iza pok. B. prihvatajući kao pravilno stanovište izneto u žalbi tužilje. može se određi legata i tražiti da mu se nužni deo ustupi na teret cele zaostavštine. 2. P. ali zaveštalac može odrediti da nužni naslednik primi svoj deo i u određenim stvarima. njenog supruga sada pok. 52/74. iz LJ. ostavljam u državinu i svojinu sve nepokretnosti navedene u ovom testamentu… svojoj supruzi O. koja se sastoji u tome što za odluku u tom delu presuda ne sadrži potpune i jasne razloge o svim odlučnim činjenicama. tač. a u suprotnom ukoliko nije. iz LJ. 14. B. ili naložiti nasledniku ili kome drugom licu kome nešto ostavlja da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar određenom licu. da li se tako postavlja naslednik (univerzalni sukcesor) ili legatar (singularni sukcesor).. kao testamentalnog naslednika da mojoj supruzi O. kojim traži da se utvrdi njeno pravo svojine od _____ na celokupnoj zaostavštini pok. navedenog Zakona o nasleđivanju. ili ukoliko već nije primio ono što mu je legatom ostavljeno. takvo zaveštanje naziva se legat. istog zakona legat pada ako se legatar odrekne legata. istovremeno je zasnovana i na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. iz B. 1) i takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik . povređen nužni nasledni deo i da se isti odredi u delu od ____ zaostavštine pok. Ovo znači da od volje testatora zavisi. glasnik SRS''. u ostavinskom postupku do njegovog prekida.. što je imalo za posledicu i pogrešnu primenu materijalnog prava.1991 godine) nužnom nasledniku pripada određeni deo svake stvari i prava koji sačinjavaju zaostavštinu.. R. ukazuje se prvostepenom sudu da prema odredbi čl. Nužni naslednik. tužilja nije na izričit način izjasnila o tome da li legat prihvata ili ga se odriče i na sadržinu zahteva tužbe. godine. ZPP-a. Zakona o nasleđivanju (''Sl. koja se sastoji od nepokretnosti bliže označenih u izreci pobijane presude sadrži bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. Iz obrazloženja: Pobijana presuda u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da joj je testamentom od 2. Prema odredbi čl. Stoga. Primena navedenih zakonskih propisa je od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. ima pravo da se legata odrekne do okončanja ostavinskog postupka.22 - . tužilji ima uračunati legat u njen nužni nasledni deo. da zatraži od tužilje da se potpuno i određeno izjasni o tome da li legat prihva.09. Naime. isplati 10. dajem pravo doživotnog uživanja na stanu koji se nalazi na spratu kuće… obavezujem svog brata R.NASLEDNO PRAVO 45. u ovako nejasnoj situaciji. ili da ga izdržava ili uopšte da u njegovu korist nešto učini ili da se uzdrži od nečega ili da nešto trpi (st. zaveštalac može ostaviti testamentom jednu ili više određenih stvari ili neko pravo određenom licu. 27.. 91.000 DM… smatram da ovakvo učinjeni raspored imovine nisam okrnjio nužni deo svoje supruge O…''. kada on određuje testamentom nužni deo nužnom nasledniku. 47. da se nužni naslednik može odreći legata (u slučaju kada je testator odredio nužni deo nužnom nasledniku u tom obliku) i tražiti da mu se nužni deo ustanovi na teret svih stvari zaostavštine. 354. (21. biv. 86 istog zakona. P. B. ili da ga oslobodi nekog duga. (koliko bi i iznosio njen nužni deo.1991.

05. 26. Ispitujući osnovanost tužbenog zahteva prvostepeni sud je izvršio procenu nasleđene i poklonjene imovine u skladu sa odredbom čl. 40. jer njegov nužni deo nije povređen. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. povređen njegov nužni nasledni deo.23 - . da mu nije povređen nužni deo uz tvrdnju da nije izvršena procena kompletne imovine. i 28. a ukoliko nađe da se radi o legatu uračunavanje će izvršiti zavisno od toga da li je tužilja legat prihvatila ili ga se odrekla. Vrhovni sud je našao da je na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo kada je zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Kad je povređen nužni deo.785 dinara. U ponovnom postupku. U raspravljanju zaostavštine nije obuhvaćena imovina koja je predmet osporenog ugovora o poklonu. Gž. Pošto je u ovom slučaju utvrđeno da vrednost zaostavštine. 27. jer su prilikom procene i imovine odbijeni svi troškovi koje je isključivo snosio tuženi.1999.1982. prelazi vrednost nužnog dela. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela onda u tom slučaju u smislu čl.NASLEDNO PRAVO ta. R. Zakona o nasleđivanju iz 1974. Zahtev za uracunavanje imovine u nuzni nasledni deo moze se postaviti samo ukoliko je nekom od naslednika povreden nuzni nasledni deo. godine. 5681/98 od 17.606 dinara a da je od raspravljene zaostavštine dobio imovinu u vrednosti od 277.____/91 od 28.4. a ne i tužilac. 40. Kad je povređen nužni deo. u slučaju uračunavanja. Rev. na pouzdan način raspraviti pravnu prirodu zaveštanja tužilji. u vezi čl.2. god. što prelazi vrednost nužnog dela. pri čemu će. onda u tom slučaju u smislu čl. (Vrhovni sud Srbije. saglasno navedenim primedbama. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo.11.1992. ZPP. Nakon izvršene procene prvostepeni sud je utvrdio da bi nužni deo tužioca iznosio 170. nasledili imovinu koja je obuhvaćena rešenjem o nasleđivanju O. god. uzeti u obzir i vrednost lokala. 3. poklonio deo svoje imovine drugom sinu tuženom B. godine i dobili po jednu trećinu. na šta se osnovano ukazuje žalbom tužilje. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela. ali se ti navodi u revizijskom postupku nemogu posebno razmatrati zbog odredbe čl.) 46. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac i tuženi su kao zakonski naslednici pok. godine. i 86. Tužilac u reviziji svojim navodima napada činjenično stanje smatrajući da nije pravilna odluka. br. 509/05 od 19. Zakona o nasleđivanju koji je tada bio na snazi i koji se u ovom slučaju primenjuje. koju je tužilac primio. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio da se utvrdi da je ugovorom o poklonu Ov. . prvostepeni sud će najpre. u vezi čl. 34. i s obzirom na sadržinu navedenih odredbi čl.) 47. 385. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo. onda zahtev tužioca ne može biti osnovan.2005. st._____ od 7. 34. kojim je njegov otac R. što je inače propustio da učini pobijanom presudom.

broj 1275/97 od 26.11.) 49.NASLEDNO PRAVO Revizijski navod tužioca da se sestra stranaka M. sada. B. god. 1995.1999. Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. Okolnost da jeste nužni naslednik svog pokojnog muža. Pošto njen muž za života nije pobijao testament njegove prve supruge. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. B. Lice može ostvarivati pravo na nužni deo samo ako je to pravo ostvarilo lice koga nasleđuje. Zakona o nasleđivanju) Ugovorom o poklonu koji je ostavilac zaključio pre braka povređeno je pravo na nužni deo supruge ostavioca. NAMIRENJE NUŽNIH NASLEDNIKA I ODGOVORNOST ZA OSTAVIOČEVE DUGOVE ( Član 41. oktobar 2004. Iako u momentu kada je poklon učinjen nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici ostavioca. (Vrhovni sud Srbije. te tužilac i tuženi. Beograd. sa jednakim delovima od po 1/3 proglašeni: njegova supruga. ne može pretendovati na nužni deo iz zaostavštine prve supruge njenog muža. . Rev. Zakona o nasleđivanju) 51. god. već odrekla nasleđa i time povećala kvotu nužnog dela ostalih naslednika nema značaja. 4051/98 od 9. POVREDA NUŽNOG DELA ( Član 42.03. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. majka stranaka.03. On je imao samo pravo doživotnog uživanja a ta lična službenost se gasi smrću i nenaslediva je.) 50.) 48. (Vrhovni sud Srbije Rev.1997. nema značaja jer sporna imovina u momentu njegove smrti nije bila njegova. Pravo njenog supruga je bilo strogo lično i ugasilo se njegovom smrću.) Nužni nasledni deo utvrđuje se za svakog zakonskog naslednika pojedinačno. nužni naslednici mogu tužbom tražiti da se utvrdi da je učinjenim poklonom povređen njihov nužni deo. god. zadovoljio se pravom lične službenosti i njegova druga supruga. u odnosu na vrednost celokupne imovine ostavioca. 2352/95 od 16. jer je iz ostavinskog rešenja O. ___/91 nesumnjivo utvrđeno da su za zakonske naslednike iza pokojnog R. što znači da nije prihvatila zakonsko nasleđe.24 - . god. Gž . Iz obrazloženja: Nije sporno da tužena nije nužni naslednik prve supruge njenog muža. Rev.

godine) a da u isto vreme M. Zakona o nasleđivanju ("Sl. kada je ovaj poklon učinjen. Gž. sačinili testament kojim su imovinu koja predstavlja njihovu zaostavštinu. godine. i pok. pravnom prethodniku tuženih.D. 46/95) ulaze u krug nužnih naslednika i imaju pravo na nužni deo....D. a zatim i poklonima. 25. 1. Prvostepeni sud je utvrdio da su roditelji parničnih stranaka sada pok.S... glasnik SRS"..S.M. jer u vreme učinjenog poklona nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici svog pokojnog oca odnosno supruga. M. godine.. a koji se sastoje u razlici vrednosti stana u ulici T. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu. i 3. st. Zakona o nasleđivanju ("Sl. a tužilja-protivtužena.. 5166/2006 od 15. tužioc M.. nije bila venčana supruga pokojnog ostavitelja (venčali su se tek 1987.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku. M.protivtužena je ćerka testatora. V.. st..2007) 52.. br. Prvostepeni . koji je važio u vreme otvaranja nasleđa i koji se u ovom slučaju primenjuje shodno odredbi čl. nosilac stanarskog prava u ulici V.. U postupku po žalbi tužitelja drugostepeni sud nalazi da se ovaj zaključak nižestepenog suda ne može prihvatiti...B. te shodno tome aktivno su legitimisani za podnošenje tužbe da im je učinjenim poklonom 1968.protivtužene i da je ona kao nužni naslednik ovlašćena da traži da se njen nužni deo podmiri iz one imovine kojom su ostavioci raspolagali testamentom. br. a 1992. ostavili sinu .tuženom-protivtužiocu. kojim je njihov suprug odnosno otac poklonio svoj deo nekretnina i to 1/4 dela istih. godine stanovi su otkupljeni. Prvostepeni sud je takav zahtev odbio uz obrazloženje da 1968. Tužilja . 52/74. a shodno članu 42. nužni naslednici. Ostavioci su bili nosioci stanarskog prava na stanu u ulici T.M.. proističe da su tužioci tužbom tražili da se utvrdi da im je ugovorom o poklonu iz 1968.12. M. povređen je njihov nužni deo. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno zaključio da je testamentalnim raspolaganjem povređen nužni deo tužilje ..25 - . Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje da je testamentima pok.. svom sinu sada pokonom K. Kada je nužni deo povređen ostaviočevim zaveštajnim raspolaganjem i poklonima. povređen nužni nasledni deo tužilje-protivtužene te je traženo srazmerno smanjenje zaveštajnog raspolaganja u visini nužnog dela. godine njihov nužni deo povređen.. idealnog dela stana u ul. Predmet protivtužbenog zahteva je da se u nasledni deo tužilje-protivtužene uračuna poklon koji je dobila od pok. čiji je nužni deo na taj način povređen su ovlašćeni da traže da se njihov nužni deo namiri iz one imovine kojom je ostavilac raspolagao testamentom.. godine izvršena je zamena ovih stanova. 1/80 i 25/82).. Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da je suprug odnosno otac tužioca M. u B. nije bio ni rođen (rođen je 1971. Zakona o nasleđivanju.. D. M. M. i stana u ulici V.M.. godine). koji se vraćaju redom kako su učinjeni.M. glasnik RS"..D.M.S. preminuo 1993.. D. i pok.M. i tokom 1990. godine i da su u ostavinskom postupku koji je pokrenut iza njega ovde tužioci označeni kao njegovi zakonski naslednici isti po čl. 1. i pok. D. te da iz ovih razloga ne može biti povređen njihov nužni deo.. 237.

To što tuženik ističe u žalbi da je isključivo do smrti izdržavao majku. nema nikakvog značaja kod okrnjenja nužnog dela. god. Okružni sud u Č.._______. Zakona o nasleđivanju) 53. godine i tom prilikom je raspolagala svojom celokupnom imovinom. odnosno 132 meseca i 12 dana.NASLEDNO PRAVO sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 48. 648/01 od 31. god. br. tužilji-protivtuženoj. dodaje i vrednost poklona koji je ostavilac učinio zakonskom nasledniku. br. a okolnost da je došlo do zamene većeg stana za manji ne može biti osnov i razlog da se ova razlika uračuna u poklon. koji je sačinila pokojna majka stranaka. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom u G. tj. februara 2001..______. od 31. pa sve do njene smrti. br._____. pa je utvrđeno prema tuženiku da je sudskim testamentom R.. 2001.26 - . na osnovu koje se izračunava nužni deo. U žalbi je istakao da je on lično izdržavao majku posle deobe sa njenom decom počev od 7.. postupku utvrđivanja vrednosti zaostavštine. Gž. s obzirom da su ovi stanovi bili u društvenoj svojini. D. Zakona o nasleđivanju da se prilikom utvrđivanja vrednosti zaostavštine. godine. odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu.. je svojom presudom Gž. stav 3. Prilikom izračunavanja nužnog dela. godine. 1376/03 od 11. maja 1988. Protiv navedene presude tuženik je izjavio žalbu. od 6.. delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca. Zakona o nasleđivanju koji govori o izračunavanju nužnog dela. pa tu okolnost treba imati u vidu kada se izračunava povređeni nužni deo. je svojom presudom P. te se smanjuje testamentalno raspolaganje ostavilje i tužiocu priznaje pravo na nužni deo od 4. U ostavinskom postupku svi naslednici su priznali punovažnost sudskog testamenta sem tužioca. Opštinski sud u G. maja 2001. Sud je pravilno primenio odredbu člana 48. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. povređen nužni deo tužioca. Ista je pored stranaka (dva sina) imala još šestoro dece.M. utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Majka stranaka je sastavila sudski testament 1988. maja 1980. obračunska vrednost zaostavštine se utvrđuje tako što se utvrdi aktiva. godine. od 31. 05. potom pasiva.57% od zaostavštine pokojne. Gž. U drugostepenoj odluci je ukazano sledeće: Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio povređeni nužni deo tužioca i pravilno ga izračunao u procentu.2003. pasivu zaostavštine i utvrđen je procenat povređenog nužnog dela tužioca. aktivu. odbijaju se iznosi ostaviočevih dugova kao i iznos popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. godine. sa razloga što je došlo do zamene društvenih stanova između tužilje-protivtužene i njenog oca sada pok.9.) .) UTVRĐIVANJE VREDNOSTI ZAOSTAVŠTINE NA OSNOVU KOJE SE IZRAČUNAVA NUŽNI DEO (Član 48.. a koje je bliže opredeljeno u izreci presude.

NASLEDNO PRAVO

ŠTA SE SMATRA POKLONOM (Član 50. Zakona o nasleđivanju)

54.
S obzirom da su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom stana a ne nameru da kupovinu uslove njihovim doživotnim izdržavanjem, odluka nižestepenih sudova kojom se to utvrđuje je pravilna. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su parnične stranke - tužioci roditelji tužene. Oni imaju i stariju ćerku koja sa bračnim drugom samostalno živi. Tužioci su svojim ćerkama činili poklone u nepokretnostima. Tako su se sa izvesnim imenovanim bračnim parom, koji je - kao nosilac stanarskog prava - otkupio sporni jednosoban stan, dogovorili da im tužioci daju kupoprodajnu cenu istog i plate porez, koji iznos je dat - u suštini - na poklon tuženoj, koja je tada bila u braku, iz koga ima dva deteta i u kome su bračni odnosi bili već poremećeni. Da se ne bi plaćali dva puta troškovi kupoprodaje i poklona, tužena i bovaj račni par zaključuju pred Opštinskim sudom 28.07.1999. godine poravnanje, kojem prisustvuje i otac tužene - tužilac, prema kojem predlagači – bračni par priznaju protivniku predlagača (tuženoj) pravo svojine i državine, po osnovu kupoprodaje, na spornom jednosobnom stanu. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju između stranaka nije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju već su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom spornog stana. Kako tužena kao poklonoprimac po zaključenju ugovora prema tužiocima nije iskazala grubu neblagodarnost, to su pravilno nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su po osnovu kupoprodaje vlasnici i korisnici spornog jednosobnog stana odn. da se tužena obaveže da tužiocima isplati na ime otkupa istog njegovu dinarsku protivvrednost. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2882/05 od 29.12.2005. godine)

55.
Ne može isticati svojinske pretenzije prema zaostavštini poklonoprimca potomak koji je učinio poklon pretku da bi ovaj postao vlasnik nepokretnosti. Iz obrazloženja: U reviziji se neosnovano ističe da je tuženi odn. prvotužilac, dao novac za kupovinu sporne nepokretnosti majci, u stvari - u nameri da sam stekne pravo svojine. Da je takva namera postojala, tužilac bi osporio svojinu koju je njegova majka stekla po osnovu kupoprodajnog ugovora, a on to nije učinio. Sudovi su – naprotiv - utvrdili da je njegova namera bila
- 27 -

NASLEDNO PRAVO

da majku stambeno obezbedi, i ona je - u tom smislu - stekla svojinu na spornoj kući i pravo korišćenja parcele. Zbog toga, posle njene smrti, tužilac ne može isticati svojinske zahteve prema njenoj zaostavštini, odnosno njenim naslednicima. On je učinio poklon majci, obezbeđujući joj novac za kupovinu kuće od trećeg lica, a poklonom se stiče svojina kao i kupoprodajom. Kako poklon nije opozvan, sporna zgrada je ostala u svojini poklonoprimca, pa stoga ulazi u njenu zaostavštinu. Dakle, tužilac može pretendovati na njenu zaostavštinu samo kao naslednik. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1550/2002 od 18.04.2002. god.)

SMANJENJE ZAVEŠTAJNIH RASPOLAGANJA I VRAĆANJE POKLONA (Član 53. Zakona o nasleđivanju)

56.
Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi zaključuju da predmetnim raspolaganjem – ugovorom o poklonu, tužiljino pravo na nužni deo nije povređeno, bez obzira na činjenicu što je ona kao supruga ostavioca po zakonu njegov nužni naslednik. Nalaze da je taj ugovor proizveo određene pravne posledice, da se u ovo stečeno pravo sada ne može zadirati jer bi u suprotnom načelo pravne sigurnosti bilo narušeno. Ovo zbog toga što je A. M. ugovor o poklonu sa svojom ćerkom – sada pok. J. zaključio dve godine pre zaključenja braka sa tužiljom. Prema članu 25. stav 1. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS" br. 52/74, 1/80, 25/82) tužilja, kao bračni drug sada pok. A. spada u krug njegovih nužnih naslednika. Pravo na nužni deo kao nasledno pravo ne može se isključiti zbog načela pravne sigurnosti. Prema članu 26. stav 2. ovog zakona, nužni deo bračnog druga iznosi 1/2 od onog dela koji bi mu pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Taj deo prema članu 27. istog zakona nužnom nasledniku pripada od svake stvari i prava koje sačinjavaju zaostavštinu. Pritom članom 28. ovog zakona, propisan je način izračunavanja nužnog i raspoloživog dela (način utvrđivanja vrednosti zaostavštine). Vrednost poklona procenjuje se na način propisan članom 30. tog zakona, a način reduciranja raspolaganja zbog povrede nužnog dela propisan je čl. 34. i 35. istog zakona. Uračunavanje poklona zakonskom nasledniku u nasledni deo propisan je čl. 46, način uračunavanja propisuje čl. 48. a određivanje vrednosti poklona pri uračunavanju reguliše član 52. Zakona o nasleđivanju. Prema članu 56. stav 2. tog zakona, pokloni učinjeni licu mesto koga naslednik dolazi na nasleđe usled smrti tog lica, ili usled njegovog odricanja od nasleđa, uračunavaju se u nasledni deo. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi se zbog pogrešnog pravnog stanovišta nisu bavili uslovima za primenu instituta nužnog dela, iako je očigledno da je tužilja nužni naslednik, nije utvrđeno koliko iznosi njen nužni deo i da li je taj nužni deo raspolaganjem ostavioca povređen. Od toga zavisi redukcija ugovora o poklonu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 180/03 od 28.10.2004. god.)
- 28 -

NASLEDNO PRAVO

ZASTARELOST PRAVA - AKO JE NUŽNI DEO STVARNO PRAVO ( Član 59. Zakona o nasleđivanju)

57.
Zastarelost prava da se trazi smanjenje raspolaganja testamentom, prekida se svakom tuzbom kojom se trazi utvrdivanje nistavosti testamenta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 589/97 od 10.06.1997. god.)

KO MOŽE ZAHTEVATI NUŽNI DEO I NASLEDIVOST PRAVA (Član 60. Zakona o nasleđivanju)

58.
Nasledničku izjavu može pobijati samo naslednik koji je tu izjavu dao, ali ako ta izjava predstavlja poklon, može je pobijati i svako čiji je nužni nasledni deo povređen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 623/98)

UZROCI ISKLJUČENJA NUŽNIH NASLEDNIKA (Član 61. Zakona o nasleđivanju)

59.
U odsustvu ličnih odnosa između roditelja i dece, zbog toga što oni nikada nisu ni bili uspostavljeni, dete - koje se za vreme teške bolesti roditelja nije uzdržalo, potpuno ili delimično, od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje ustanovljenog sudskom odlukom - time se nije teže ogrešilo prema roditelju. Iz obrazloženja: Zaveštalac je zaveštanjem izričito isključio iz nasleđa tužilju, navodeći da je ona nedostojna za nasleđe zbog grube neblagodarnosti, iz razloga što, kada se zaveštalac pre više godina razboleo od teške bolesti (kancera), koja je iziskivala znatna materijalna sredstva za lečenje, a što je dovelo do odricanja, trpljenja i lišavanja osnovnih potreba tuženika i njegove porodice, a tužilja, iako punoletna i radno sposobna, samo formalno je upisala Višu ekonomsku školu, ali je ipak insistirala da se za nju plaća izdržavanje, ustanovljeno sudskom odlukom, što je zaveštaoca lišavalo lekova, a njegovu porodicu ostalih potreba. Zaveštalac je očekivao, iako to nije tražio, da će ga u takvoj situaciji tužilja
- 29 -

ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. tuženici ničim nisu argumentovali tvrdnje da u vreme bolesti pokojnog tužilja nije bila na redovnom školovanju. 1448/2006 od 21. najpre kao prethodno pitanje raspravio pitanje pravne važnosti isključenja tužilje iz nasleđa. god. nije teže ogrešila prema pokojnom ocu. potpuno ili delimično. Uslovi punovažnosti isključenja propisani su članom 62. stav 4.12. Prema odredbi člana 61. Naprotiv.30 - . tako što bi se uzdržala. iako među njima nikada nije uspostavljen najosnovniji roditeljski odnos. između ostalog. gde se kao razlog za tužbu navodi da je teško bolestan. tužilja nije zloupotrebila pravo na zakonsko izdržavanje prema pokojnom kao ocu. Kod ovakvog stanja stvari. Smatra da su to razlozi za isključenje iz nasleđa.) 60. u prethodnoj parnici. pa Okružni sud nalazi. njegovom detetu. bio na njima. zaveštalac mora uvek koristiti oblik zaveštanja koji je propisan za stavlja. Zakona o nasleđivanju. obzirom na činjenicu da je izdržavanje zahtevala i posle redovnog školovanja. Zakona. utvrđeno da je tužilja redovan student Više ekonomske škole i da teška bolest pokojnog nije razlog za ukidanje njegove zakonske obaveze izdržavanja.2006. kao detetu i pravilan je zaključak da se tužilja povodom zakonske odnosno moralne obaveze. zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo iz razloga ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. bračnom drugu ili roditelju. Gž. Kada je reč o prvom razlogu za isključenje iz nasleđa. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 61. Pri tome. Prvostepeni sud je pravilno raspravio sva ova sporna pitanja i pravilno zaključio da zakonskih uslova za isključenje iz nasleđa tužilje nije bilo i da isključenje nije punovažno. Zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo. To se nikako ne može pripisati u krivicu tužilji. Isključenje može biti potpuno ili delimično. prvostepeni sud je. Zakona o nasleđivanju. iako je teret dokazivanje ove činjenice. iako je samo formalno upisala Višu ekonomsku školu. Tužilja je imala po zakonu pravo na izdržavanje na teret pokojnog kao roditelja. Prema tome. od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje i što ga nije posećivala za vreme njegove bolesti predstavljaju u stvari posledice činjenice da odnosi između roditelja i deteta nisu nikada uspostavljeni. kao i prvostepeni sud. na neispunjeno očekivanje da će mu tužilja pomoći tako što će se odreći prava na izdržavanje. pravilno rešavajući o zahtevu tužilje radi povrede nužnog naslednog dela. u situaciji kada se to po prirodi stvari moglo očekivati. Tom prilikom je. i što ga nije posećivala za vreme bolesti. usvojeniku. prema odredbi člana 62.NASLEDNO PRAVO osloboditi tereta izdržavanja. postupajući po tužbi pokojnog. Zakona a posledice isključenja članom 63. da okolnosti što tužilja nije pomogla pokojnom ocu. istog zakona. prvostepeni sud je pravnosnažnom presudom odbio tužbeni zahtev. ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu. radi ukidanja njegove obaveze zakonskog izdržavanja prema tužilji ustanovljene sudskom odlukom. zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu. ako se odao neradu i nepoštenom životu). obzirom na tešku bolest pokojnog i u vezi sa tim tešku materijalnu situaciju njega i njegove porodice. Razlozi pokojnog za isključenje tužilje iz nasleđa svode se na tvrdnje o zloupotrebi od strane tužilje prava na zakonsko izdržavanje prema njemu kao ocu.

prema navedenoj zakonskoj odredbi. za vreme dok je boravio u svojoj kući nije imao ko da brine o njemu. Zakona o nasleđivanju. ako je učinio krivično delo upravljeno na podrivanje narodne vlasti. god. 4256/98 od 12. U konkretnom slučaju. nezavisnosti zemlje i sl. (Vrhovni sud Srbije. godine iako u njemu nije imenovao naslednika. ponašanje tužene ne može se okvalifikovati kao bilo koji od razloga za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva u smislu citirane zakonske odredbe. Međutim. Rev. te da se prema njima ponašala nepristojno i vređala ih pogrdnim rečima. 1045/99 od 25. tako da zbog smrada u prostoriji u kojoj je živeo nije se moglo ući. Ocenom izvedenih dokaza. Navodi revizije da je otuđenjem novca i zlatnog nakita tužena prema tužiocu i njegovoj pok. Zakona o nasleđivanju za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva. što je bez njihovog znanja napustila kuću i udala se za čoveka o kome oni nisu imali pozitivno mišljenje. (Vrhovnoi sud Srbije Rev.. pravilno ocenili da nisu ispunjeni uslovi iz člana 42. ZPP. Zbog toga je zaveštalac u ovom slučaju mogao izvršiti isključenje i u pismenom sastavu sačinjenom 28. Da bi zaveštalac isključio nužnog naslednika iz nasleđa mora biti ispunjen jedan od uslova navedenih u čl. 8.1999. Oni su tuženoj zamerali što nije završila studije. po oceni Vrhovnog suda. god. Ovo i onda ako svojom imovinom nije raspolagao zaveštanjem. Više puta je ostavilac tražio pomoć od tužilje u vezi izdržavanja što je ova odbijala a istovremeno je upućivala pretnje svakom licu kome se ostavilac obraćao sa molbom da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. a kako to nalaže propis čl.31 - . Iz utvrđenih činjenica osnovano su sudovi izveli zaključak da takvo ponašanje tužilje predstavlja teži stepen ogrešenja o zakonske i moralne obaveze tužilje prema ostaviocu koje sadrži obeležja krivice.) 61. Takav odnos tužene prema roditeljima naveo je ostavilju da je isključi iz nasleđa. Iz obrazloženja: Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužena jedino dete tužioca i ostavilje. zbog čega su uslovi stanovanja bili teški.05. Stoga je tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan. ili ako se odao neradu i nepoštenom životu. nižestepeni sudovi su. dosta vremena je provodio na lečenju u bolnici. ako je sa umišljajem učinio neko teže krivično delo prema njemu ili njegovom bračnom drugu. jer za takve svoje tvrdnje tužilac nije podneo potrebne dokaze. Svaku izjavu poslednje volje datu u propisanoj formi koja ima svrhu da odredi drukčiji raspored imovine i red nasleđivanja nego što ga propisuje zakon treba smatrati zaveštanjem pa nije nužno da ovo pismeno sadrži i postavljenje naslednika. po oceni Vrhovnog suda. detetu ili roditelju. nižestepeni sudovi utvrđuju da je ostavilac poslednjih godina života bolovao od tuberkuloze pluća.NASLEDNO PRAVO nje zaveštanja i u njemu izraziti isključenje nužnog dela – član 62.8.1999. 42. navedenog zakona.6.1996. zaveštalac može isključiti nužnog naslednika iz nasledstva ukoliko se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega ili njegovog bračnog druga. što je iz kuće otuđila veći iznos gotovog novca i više predmeta zlatnog nakita koji je pripadao njenoj majci. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. zbog kog razloga je ostavilac mogao tužilju da isključi iz nasleđa. Naime.) . supruzi izvršila krivično delo. nije od uticaja na donošenje drugačije odluke.

njegovom detetu. bračnom drugu ili roditelju. Zakona o nasleđivanju) 62. (Vrhovni sud Srbije. po članu 385. i 63.) URAČUNAVANJE POKLONA (Član 66. koji mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. zahtevi tužioca da se ugovor o poklonu i testament reduciraju za veličinu njegovog nužnog dela su neosnovani. 1131/02 od 28. Isključenje se vrši u formi koja važi za testament. stav 3. jer se. Stoga se u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njegove zahteve odbili. Poželjno je navesti i uzrok. Zakona o nasleđivanju.uputiti na parnicu. a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno.NASLEDNO PRAVO POSLEDICE ISKLJUČENJA (Član 63. Zakona o nasleđivanju) 63. U ponovnom postupku. maltretirao i fizički napadao majku. Ono mora biti izraženo na nesumnjiv način. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan. Bez uticaja su navodi revizije da nižestepeni sudovi nisu pouzdano utvrdili da je tužilac vređao. ZPP. god. usvojeniku. da li je namera ostavioca bila da se učesniku nasledniku – poklonoprimcu ne uračuna u njegov nasledni deo poklon koji mu je ostavilac učinio. Tužilja je isključila iz nasleđa tuženog. Iz obrazloženja: Prema čl. Rev. našavši da je među učesnicima postupka sporno šta čini zaostavštinu ostavioca odn. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem prekinuo ostavinski postupak. umišljajnim krivičnim delom učinjenim prema njemu. prvostepeni sud će najpre sa sigurnošću razjasniti da li je među učesnicima postupka sporno da se poklon uračunava u nasledni deo učesniku – poklonoprimcu ili je sporna . 62. "bez prava na nužni deo". odavanjem neradu ili nepoštenom životu). svog sina. Isključenje iz nasleđa se vrši u formi zaveštanja a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno. revizijom ne može pobijati utvrđeno činjenično stanje.32 - . 61. zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (uvredljivim ili grubim postupkom. Sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika koji istakne prigovor uračunavanja poklona u zakonski nasledni deo drugog naslednika .2002. S obzirom na obim isključenja.03.

Utvrđeno je da je sada pokojni otac parničnih stranaka izjavio da posle njegove smrti dele imovinu kako znaju. god. Gž. Ako sud nađe da je sporna samo vrednost poklona koji se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine.1998. pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu čl. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da volja ostavioca nije pravilno protumačena. Istom odredbom u stavu 3. nema pravo da nakon povlačenja tužbe i pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje. Zakona o nasleđivanju. Tek ako se takav spor pojavi postupak će se prekinuti uz uput na parnicu. Svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve ono što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. 46. ili kasnije u testamentu. da se svakom zakonskom nasledniku uračunava u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. Ovom odredbom je predviđeno u stavu 1. (Vrhovni sud Srbije. je predviđeno da se poklon ne uračunava ako je ostavilac izjavio u vreme poklona ili docnije u testamentu. da posle njegove smrti tužilja i tužena dele njegovu imovinu kako znaju.02.NASLEDNO PRAVO vrednost poklona koja se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine. 4123/97) . pa zavisno od toga i eventualno pravo učesnika – poklonoprimca na nasledni deo iz preostale zaostavštine. (Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu.02. da su tužilja i tužena od svog oca za vreme njegovog života dobile na poklon određenu imovinu. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Rev. te da se ovaj poklon uračunava u nasledni deo tužene. osim ako je ostavilac izjavio u vreme davanja poklona.2007. Tužbom se traži da se utvrdi da je tužena dobila na poklon parcele bliže označene prvostepenom presudom. 235/07 od 09. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno. jer zakon o vanparničnom postupku takvu mogućnost nije propisao.33 - .) 65. da se poklon neće uračunati u nasledstvo. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđivanja namirenja u naslednom delu poklonom. To pitanje će se razjasniti odgovarajućim izjavama učesnika postupka. Po mišljenju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi protumačili volju ostavioca a naime da je smatrao da ne treba poklone koje je učinio svojim ćerkama. na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. 2601/97 od 18. godine) 64. ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila volja ostaviočeva. prekinuće ostavinski postupak i na odgovarajuću parnicu će uputiti učesnike u čijem je interesu da se poklon uračuna u nasledni deo. Ako sud ostane pri zaključku da je u konkretnom slučaju sporno samo uračunavanje poklona u nasledni deo. sud će pristupiti utvrđivanju vrednosti poklona i zaostavštine i to će rešavati u ostavinskom postupku sve dok se po tom pitanju eventualno ne pojavi spor među učesnicima. ovde tužilji i tuženoj uračunavati u nasledstvo. (Vrhovni sud Srbije Rev. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama potrebno je utvrditi pravu volju ostavioca. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi bilo je potrebno utvrditi pravu volju ostavioca koja je bila izražena rečima. da se poklon neće uračunati u nasledni deo.

NASLEDNO PRAVO

66.
Kao poklon čija se vrednost priračunava vrednosti čiste zaostavštine smatra se svako ostaviočevo raspolaganje imovinom bez naknade u korist naslednika, bez obzira na vreme kada su učinjeni, osim poklona koji se po zakonu ne uračunavaju nasledniku u njegov nasledni deo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3138/97)

67.
Propisi o uračunavanju poklona u nasledni deo i o zastarelosti zahteva za nasleđivanje primenjuju se ne samo za sanaslednike već i na naslednike sanaslednika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1977/95)

68.
Ako se zahtev za uračunavanje poklona ne istakne u ostavinskom postupku onda naslednik ne može u posebnoj parnici, po pravosnažno okončanom ostavinskom postupku, tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u ovom naslednom delu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3407/95)

KO MOŽE ZAHTEVATI URAČUNAVANJE (Član 77. Zakona o nasleđivanju)

69.
Uračunavanje poklona u nasledni deo sud ne provodi po službenoj dužnosti već samo po zahtevu određenih lica koja imaju aktivnu legitimaciju po samom zakonu. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 624/95)

POJAM ZAVEŠTANJA (Član 78. Zakona o nasleđivanju)

70.
Zakon o nasleđivanju ne predviđa zajedničko zaveštanje, pa ako su dva lica sačinili takvo zaveštanje, isto je ništavo. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 2005/97)

71.
Testament nema pravnog dejstva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 516/ 95)
- 34 -

NASLEDNO PRAVO

ZAVEŠTAJNA (TESTAMENTALNA) SPOSOBNOST (Član 79. Zakona o nasleđivanju)

72.
Lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti raspolažu pretpostavljenom sposobnošću za rasuđivanje, te - zbog toga - imaju i pretpostavljenu testamentalnu sposobnost.

Iz obrazloženja: Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. Ovi kriterijumi su određeni članom 79. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje - takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka, tj. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. U tom smislu, testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti, zbog čega nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost, već da li je bio sposoban za testiranje. Na taj način, za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje - čl. 156. i 166. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1161/2004(1) od 30.08.2004. god.)

73.
Testamentalna sposobnost zaveštaoca, procenjuje se prema "Lex nationalis" zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Iz obrazloženja: Prema razlozima nižestepenih odluka testatorka sada pokojna N. je 19. avgusta 1987. godine u Kanadi sačinila pismeni testament pred svedocima, kojim je spornu kuću u Kikindi zaveštala prvotuženom, a svoju ostalu imovinu deci – na razne delove. Osporeni testament sačinjen je na engleskom jeziku, testatorka ga je potpisala u prisustvu dva svedoka, navodeći da je to njena poslednja volja, ovaj testament su u svojstvu testamentalnih svedoka potpisala dva lica, a overen je 15. avgusta 1995. godine od strane javnog beležnika Pokrajine Ontario. Testatorka je u vreme sačinjavanja testamenta i otvaranja nasleđa imala kanadsko državljanstvo, a uslov za sticanje ovog državljanstva je i položen ispit iz engleskog ili francuskog jezika. Odlučujući o žalbi tužilaca drugostepeni sud je zaključio da je testatorka znala samo govorni engleski, da engleski nije znala da čita i piše i da osporeni testament ne ispunjava uslove iz člana 64. Zakona o nasleđivanju Srbije, s obzirom da prema ovim odredbama pismeni testament pred svedocima može sačiniti samo testator koji zna da čita i piše, odnosno da ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpiše u prisustvu dva svedoka, izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
- 35 -

NASLEDNO PRAVO

Naime, prema odredbama člana 30. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja za sposobnost za pravljenje testamenta merodavno je pravo države čije državljanstvo je zaveštalac imao u momentu sačinjavanja testamenta. Testamentalna sposobnost zaveštaoca, se stoga, po stanovištu Vrhovnog suda, procenjuje prema lex nationalis zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Ukoliko zaveštalac ima više državljanstava (bipatridi), merodavno pravo određuje se prema odredbama člana 11. st. 2. i 3. istog Zakona, a u slučaju da je zaveštalac državljanin SR (odnosno ranije SFRJ), i da ima i državljanstvo neke druge države, smatraće se da ima samo jugoslovensko državljanstvo. U pogledu punovažnosti testamenta sa stanovišta forme, punovažnost testamenta u pogledu oblika ceni se prema odredbama člana 31. navedenog Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Prema stanju u spisima zaveštalac je imala kanadsko državljanstvo, koje je stekla po iseljenju u Kanadu, nižestepeni sudovi su propustili da utvrde da li je zaveštalac u vreme sačinjavanja osporenog testamenta 1987. godine imala i državljanstvo SFRJ, jer od ovih okolnosti zavisi da li će za ocenu punovažnosti osporenog testamenta kao merodavno pravo biti primenjeni propisi o nasleđivanju koji su u SFRJ tada bili na snazi (u zavisnosti od njenog republičkog državljanstva) ili pravo strane države čiji je državljanin bila i u kojoj je imala prebivalište, ukoliko državljanstvo SFRJ nije imala. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4683/99 od 05.04.2001. god.)

74.
Testatorova sposobnost za rasuđivanje u vreme sačinjavanja testamenta utvrđuje se veštačenjem. Iz obrazloženja: Presudom je dobijen tužbeni zahtev da se utvrdi da pismeni testament pred svedocima ne proizvodi pravno dejstvo. Okružni sud je ukinuo prvostepenu odluku. Testator je bio delimično lišen poslovne sposobnosti zbog akloholizma i stavljen pod starateljstvo 17. 09. 1983. godine. Poslovna sposobnost mu do smrti nije vraćena. Prvostepeni sud je bez veštačenja sposobnosti testatora za rasuđivanje sam ocenio da je bio sposoban za rasuđivanje. Sud nije stručan da utvrđuje da li je testator bio sposoban za rasuđivanje u vreme sačinjenja testamenta, jer za to ne poseduje potrebno stručno znanje u smislu člana 250. ZPP. Sud je bio dužan da odredi sudsko psihijatrijsko veštačenje radi utvrđenja sposobnosti za rasuđivanje testatora i da pri tom pokuša da pribavi medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju testatora u vreme sačinjavanja testamenta na osnovu kojeg bi se izvršilo veštačenje. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1364/97 od 13.11.1997. god.)

75.
Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti testament u redovnoj formi odn. drugom obliku predviđenom zakonom.
- 36 -

A. Zakona o nasleđivanju Srbije koji je u momentu smrti sada pok. 142/97 od 06. već naprotiv da je prema mestu gde je živela i sredini u kojoj se kretala imala objektivnih i subjektivnih mogućnosti da pre svoje smrti sastavi redovan testament. što znači da sadrži svest o svim elementima i značaju preduzetih radnji i slobodnu i stvarnu nameru za zaključenje pravnog posla.1997. da je pok. Bez bitnog je uticaja na zakonitost pobijane presude navod revizije koji se odnosi na okolnost.) SVOJERUČNO ZAVEŠTANJE (Član 84. tri dana nakon posete tuženog sa svedocima na dan 9. .12. Da bi izjavljena volja bila relevantna i mogla da proizvede posledicu zaključenja testamenta kao pravnog posla.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Među parničnim strankama nije sporna činjenica. pre toga nije bila u izuzetnim prilikama zbog kojih nije mogla sačiniti redovan testament.1997. Zakona o nasleđivanju. jer iz spisa predmeta proizilazi da pok. godine umrla. A. da je sada pok. Rev.1.1994. ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih nije mogla da sačini testament u redovnoj formi odnosno drugom obliku (svojeručni.05. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati . Zakona o nasleđivanju) 76. bila pismena. god. Rev. god. bio na snazi.37 - . da eventualna bolest i životno doba ostavioca sada pok.) VOLJA ZA SAČINJAVANJE ZAVEŠTANJA ( Član 81.člana 84. Zbog toga nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao. nužno je da je ona učinjena slobodno. Zakona o nasleđivanju) 77. pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su polazeći od odredbi člana 73. pismeni pred svedocima ili sudski).br. tužbeni zahtev tužioca usvojili i odlučili kao u izreci prvostepene presude. jer je ono strogo formalni akt. Forma (oblik) zaveštanja mora biti ispoštovana u potpunosti.3896/97 od 02.45 minuta sa njom razgovarali bila pokretna i pri punoj svesti i zdravom razumu. A. (Vrhovni sud Srbije. januara 1994. da je u momentu smrti imala 77 godina i da je 9. A. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su i po stanovištu Vrhovnog suda osnovano zaključili. A. godine kada su svedoci sa tuženikom bili kod nje u kući i oko 35 . (Vrhovni sud Srbije.

04. koji prema članu 84. Reč je o svojeručnom testamentu.2009. pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. do 113. godine) 78. Zaveštanje .mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl. Zaveštanje nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao. Zakona. 84. istog Zakona propisano je da je rušljivo zaveštanje ako nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim Zakonom. 84. Rev. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju. Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom . Odredbom člana 84.član 164. pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. Rev. Zakona mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom. do 113. Zakona. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je i svojeručno potpisao.član 168. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani oblik i uslovi određeni Zakonom . Zakona. Odredbom člana 164. 2306/08 od 09. reč je o svojeručnom testamentu.NASLEDNO PRAVO Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj koji nije imao zaveštajnu sposobnost. U konkretnom slučaju. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju. jer nije sačinjeno u skladu sa odredbama Zakona. zaveštanje koje je sačinila imenovana pokojna nije punovažno jer nije sačinjeno u skladu sa Zakonom. zaveštanje koje je sačinila pokojna nije punovažno. Zakona .prema članu 84. Odredbom člana 168. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. koji .testamenta određeni su članom 83. Iz obrazloženja: Oblik zaveštanja mora u potpunosti biti ispoštovan. Zakona o nasleđivanju.38 - . jer je zaveštanje strogo formalni akt. jer je ono strogo formalni akt čija oblik mora u potpunosti biti ispoštovan. U konkretnom slučaju.2009. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani zakonom određeni oblik i uslovi. ovog Zakona propisano je da je zaveštanje rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost. Naime.testament mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim članom 83. godine) . Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je svojeručno potpisao. 2306/08 od 09. Oblik i uslovi zaveštanja . (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati.04. Zakona o nasleđivanju.

2008. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. pri čemu nije od značaja na kom jeziku. napisanog i potpisanog njegovom rukom. ćerki testamentalne naslednice. već je bitno da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. korišćenje štampanih ili pisanih slova. Drugi svedok nije potpisom potvrdila to svojstvo jer nije imala ličnu kartu. privatnog i pismenog zaveštanja i da je za ovaj oblik neophodno da u celosti zaveštanje bude napisano i potpisano od strane zaveštaoca.11. Tehnika pisanja zaveštaoca. pokojna majka tužene. Provera autentičnosti teksta zaveštanja može biti izvršena i kada je zaveštanje pisano štampanim slovima. nije bliže propisana. Ovo ograničenje ne proizilazi iz citiranih odredbi. zbog čega su usvojili tužbeni zahtev.2000. Iz navedenog proizilazi da svojeručno (olografsko) zaveštanje predstavlja oblik redovnog. Rev. koju je ova kucala na pisaćoj mašini. do smrti zaveštaoca." (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. pa se po oceni Vrhovnog suda ne isključuje mogućnost da zaveštalac svoju poslednju volju izrazi svojeručnim zaveštanjem napisanim štampanim slovima. a to nije učinila ni kasnije.NASLEDNO PRAVO 79. pisaće mašine i dr.39 - . Stoga. autentičnost spornog teksta od 05. . pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. usled čega se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da se svojeručno zaveštanje mora da sačini pisanim slovima. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. 05. izjavila je da je to njena poslednja volja. stav 1. godine i nije bila sporna. 3551/07 od 08. za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije od značaja na kom jeziku. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja bitno je da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. godine) 80. Posle čitanja onoga što je izjavila pred dva svedoka. pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. To predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. Zakona o nasleđivanju je propisano da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Iz obrazloženja: Odredbama člana 84. kojima se propisuju posebni zakonski uslovi za ovu vrstu zaveštanja. a ovo pismeno kao svedok zaveštanja potpisao samo jedan svedok. Isključena je mogućnost korišćenja računara. a baba tužilaca je 1998. nižestepeni sudovi su zaključili da je ovako pismeno zaveštanje pred svedocima ništavo i da kao takvo ne postoji. godine započela sačinjavanje pismenog zaveštanja pred svedocima tako što je sadržinu zaveštanja diktirala unuci. napisanog i potpisanog njegovom rukom a u konkretnom slučaju. Da bi pismeni testament pred svedocima bio punovažan potrebno je da prilikom davanja izjave testatora da je to njegov testament i potpisivanja istog budu prisutna oba testamentalna svedoka i da se oni istovremeno na tom testamentu i potpišu. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja.

godine od strane pokojnog. s obzirom da je isti izdiktirao pokojni. god. kao svečani. odredbom člana 85. ozbiljnost i pouzdanost izjave volje i pravnu sigurnost i ima značaj uslova za punovažnost testamenta. Naime. 84. Testament. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. br. a primenom odredbe čl. pa je poništen "testamenat" u pisanoj formi sačinjen 10. _______.40 - .12. te se zaostavština ima raspraviti prema zakonskom redu nasleđivanja. 1255/05 od 27. tada je osnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj testamenta jer nema uslova za postojanje pismenog testamenta – zaveštanja pred svedocima predviđenog članom 85. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. niti onih koji bi potvrdili sadržinu testamenta. Odredbom člana 83. obezbeđuje autentičnost izjave poslednje volje zaveštaoca. Forma testamenta osigurava slobodu volje. Zakona o nasleđivanju propisala je redosled radnji kao uslova za punovažnost ove vrste testamenta.) 81. god. a svedoka pri sačinjavanju testamenta nije bilo pa niko nije ni mogao da potvrdi sadržinu testamenta. Zaveštalac treba da potpiše napisani tekst i prilikom potpisa mora izjaviti da je to njegov testament. Zato pismeni testament pred svedocima nije punovažan ako prilikom davanja izjave zaveštaoca da je to njegov testament i potpisivanja istog nisu bila prisutna istovremeno oba svedoka testamenta i ako se istovremeno na testamentu oni nisu potpisali.03. Sve to predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. istog Zakona izražen je značaj forme zaveštanja kao uslova za njegovu punovažnost jer je propisano da zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim tim zakonom. tekst je pisalo treće lice. Pravilna je odluka suda kada je poništio navedeni testamenat.2004. koji je proglašen u predmetu ostavinske rasprave O. a ne samo za njegovo dokazivanje. 55/04 od 22.) . a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. niti forme svojeručnog zaveštanja predviđenog članom 84. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. a nije bilo ni svedoka pri sastavljanju testamenta. Gž. Drugostepeni sud je žalbu tuženih odbio kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu.NASLEDNO PRAVO Nije osnovano isticanje tužene u reviziji da je materijalno pravo pogrešno primenjivano. br.2005. pa time nema uslova za punovažnost ni pismenog testamenta pred svedocima ni svojeručnog testamenta. jer je njihova uloga da potvrde autentičnost ostaviočevog potpisa i njihove izjave da testament koji potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju. br. (Vrhovni sud Srbije Rev. Zakona o nasleđivanju.2000. i 85. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. a svedoci se moraju odmah potpisati. strogo formalni akt. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Kada je testator sačinio testament tako što je isti izdiktirao a tekst mu pisao unuk. Zakona o nasleđivanju. Odredba člana 85. ako svedoci nisu istovremeno potpisali testament nije ispunjena forma testamenta nužna za njegovu punovažnost.01. Stoga. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženih. Zakona o nasleđivanju. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju.

(Iz presude Okružnog suda u Užicu. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da pomenuta zabeleška ne predstavlja svojeručni testamenat ostavioca.N. Odredbom člana 17. 598/03 od 10. Pravilnom primenom materijalnog prava. Shodno odredbi člana 2. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da pismena – “zabeleška” koju je ostavilac sačinio. nasleđivati se mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. Prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima. br. naslednoj učesnici B. a u smislu odredbe člana 6. je svojom zaostavštinom raspolagala svojeručnim testamentom kojim je ostavila u nasleđe.2003.1995.NASLEDNO PRAVO 82. to je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da to pismeno predstavlja svojeručni testamenat ostavioca i da je pravno valjan na osnovu kojeg se ima raspraviti njegova zaostavština i da se poništi njena naslednička izjava koju je dala u ostavinskom postupku.41 - .04. Odluke o sahranjivanju i . tužiljinu žalbu i potvrdio je prvostepenu presudu. Opština je u postupku raspravljanja zaostavštine osporila testament u delu koji se odnosi na raspolaganje grobnim mestom. Drugostepeni sud je odbio. Iz pomenute “zabeleške” proizilazi da je ostavilac preporučio tuženoj – drugoj kćerki da se ne prihvati nasleđa na stanu jer joj je pomogao novčano prilikom drugih kupovina. bez obzira što naslednik ne spada u krug zakonskih naslednika. sada pokojna D. god. Prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio pravnu volju ostavioca u vezi pomenute zabeleške i našao da ista ne sadrži volju ostavioca koja bi se odnosila na raspolaganje njegovom imovinom – stanom i ko će biti naslednik. godine i nije ostavila ni jedno lice iz kruga zakonskih naslednika. na osnovu testamentalnog prava na nasleđivanje. Gž. pronašla u arhivi ostavioca pismeno nazvano “zabeleška” koju je ostavilac sačinio. već na osnovu Zakona o nasleđivanju. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Svojeručnim testamentom mogu se ostaviti u nasleđe sve stvari i prava koje pripadaju testatoru. predstavlja svojeručni testamenat ostavioca.) 83.10. Pokojna D. naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu testamenta. pored ostalog i pravo korišćenja označenog grobnog mesta.K. istog Zakona. Pismena “zabeleška” se ne može izjednačiti sa svojeručnim testamentom ostavioca. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti ostavilje. je umrla 3. odlučeno je da za naslednika.N. kao neosnovanu. pa i pravo korišćenja grobnog mesta. Kako je tužilja – kćerka pokojnog.K. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog oca stranaka na osnovu zakona i učesnici su izjavili da ostavilac nije ostavio nikakvo pismeno. bude oglašena nasledna učesnica B.

S obzirom na izloženo. već na osnovu Zakona o nasleđivanju i Odluke o sahranjivanju i grobljima.. 4914/02 od 06. Okružni sud je našao da je žalba naslednog učesnika neosnovana.. br. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Kako u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti to je prvostepeno rešenje na osnovu člana 380. Ovaj testament je zatvoren.1997.. Kako je navedenim propisima predviđena mogućnost nasleđivanja stvari i prava i po osnovu zakona i po osnovu testamenta. Ispitujući pravilnost prvostepenog rešenja u okviru zakonskih ovlašćenja iz člana 381.11.. V. u predmetu P. (Iz presude Okružnog suda u Pozarevcu.03. ZPP. br.NASLEDNO PRAVO grobljima je propisano da u slučaju smrti korisnika grobnog mesta. Neosnovano je isticanje u reviziji da pravo korišćenja grobnog mesta ne mogu nasleđivati lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika i da se ovo pravo ne može nalaziti u prometu. iz razloga što prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima.1999. koje je utvrdio prvostepeni sud. (Vrhovni sud Srbije Rev. V. oglasio naslednicom po osnovu svojeručnog testamenta pok. M. potvrđeno. M. pravilno je postupio prvostepeni sud kada je naslednog učesnika P. jer nema svojeručnog potpisa testatora.2003.) 84. pa je pravosnažnom presudom Trećeg opštinskog suda u B.01. Iz činjeničnog stanja. jer se punovažnost testamenta može oceniti i na osnovu same isprave. pravo korišćenja grobnog mesta pripada fizičkom licu koje je oglašeno za njegovog naslednika. zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da prvostepeno rešenje bude ukinuto. 345/99 od 18. V. to obuhvata i mogućnost nasleđivanja prava korišćenja grobnog mesta na osnovu raspolaganja punovažnim testamentom ostavilje. iz B. Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati.. Protiv ovog rešenja blagovremeno je izjavila žalbu tužena Opština. ZPP. V. 12248/96 od 21. god. proizilazi da je pre smrti pok. ostavio svojeručni testament na osnovu koga je celokupnu svoju zaostavštinu ostavio u nasleđe naslednom učesniku P. tada nema mesta upućivanju na parnicu i prekida raspravljanja zaostavštine._______ utvrđeno postojanje ovakvog testamenta. M.. Gz. god.) . na taj način što je na njegovoj zaostavštini na osnovu svojeručnog testameta za jednog naslednika oglašena P. stav 2.42 - . V. Kada je iz same isprave testamenta vidljivo da on ne ispunjava formu propisanu Zakonom. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem je raspravljena zaostavština iza smrti pok.) 85.. god.

da će ono biti njegovo". rekao tuženom da napiše sledeći tekst: "Ostalo novca kod J. Pre potpisivanja ostavilac nije pročitao tekst niti je rekao da mu je to poslednja volja. 2488/96) PISMENO ZAVEŠTANJE PRED SVEDOCIMA (Član 85. pa zato on može biti sačinjen u formi pisma koje roditelj upućuje svom detetu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. ukupno 850 evra i ostavljam sve imanje J.ako mu se šta desi . Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada pokojnom ostaviocu pozlilo je dana 14. da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno ga potpiše.". pa je za njegovu punovažnost potrebno da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita. već je tuženom saopštio da "čuva imanje i da čuva papir jer . Zakona o nasleđivanju. i M.. Hteo je da sačini zaveštanje.09. Zakona o nasleđivanju) 87. da li je sadržina izražena na hartiji ili drugoj podlozi mastilom ili olovkom.2006. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio.NASLEDNO PRAVO 86. Dakle. Za punovažnost svojeručnog testamenta irelevantan je jezik i pismo na kome se piše. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati . uzevši list iz svog bloka na kome je već bilo napisanog teksta. Nije dovoljno da ga samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. Pokojni je. 2213/08 od 03. U smislu člana 85. pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt. Zakona o nasleđivanju. godine. Zakona o nasleđivanju . Relevantna odredba: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao.član 85. Rev. godine. godine u jutarnjim časovima a pre odlaska u bolnicu u njegovoj kući su bili tuženi i još dvojica imenovanih.zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga ga potpisuje.u smislu člana 85. godine) 88. koji je pokojnog ostavitelja i odvezao u bolnicu. a preminuo je 10.02. Rev. ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga tako sačinjeni tekst potpisuje. . (Vrhovni sud Srbije.2005. Ostavilac se iz bolnice vratio 14.02. Ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima .43 - .2005. Tekst su potpisali dvojica imenovanih prisutnih.2008. sada pokojni ostavilac i tuženi.02. ali to nije realizovao zbog pogoršanja zdravstvenog stanja.

br. oktobra 2006. godine) 89. a ne da zaveštalac samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. niti ga je pred svedocima pročitao. odnosno svoje zaveštanje. Gž. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Zakona o nasleđivanju koja izričito predviđa formu za pismeno zaveštanje pred svedocima. Pismeno zaveštanje pred svedocima. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje. 1253/06 od 18. 90. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. ____/06 od 18. zatim ga je advokat uz prisustvo dva svedoka. za čiju su punovažnost ispunjeni zakonski uslovi.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Odredbom člana 85. da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno potpiše. Pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt. P. pa ga je pročitao uz prisustvo zaveštaoca. god.M. . Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je advokat u svojoj kancelariji. jer izvedenim dokazima nije utvrđeno da je zaveštalac pred svedocima izjavio da je navedeno pismeno pročitao. radi se o ništavom pravnom poslu – pismenom zaveštanju pred svedocima. a bitan elemenat te forme je da zaveštalac izjavi pred svedocima da je sačinjeno pismeno pročitao. bez prisustva zaveštaoca sačinio zaveštanje. pa za njegovu punovažnost potrebno je da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita.. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 85. 2213/08 od 03. juna 2006. ____/05 od 22.09. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. Rev. usled čega ne može proizvoditi pravno dejstvo. a isti potvrdi “da je u njemu sve ispoštovano kako je rekao”. a presuda prvostepenog suda je potvrđena. Zakona o nasleđivanju.. forma testamenta nije ispunjena u skladu sa citiranim zakonskim propisom. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G.2006.44 - . (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. U konkretnom slučaju ovog bitnog elementa forme nema..10. godine odbijen je kao neosnovana žalba tuženih. shodno članu 85. već je to učinila njegova supruga – tužena. U konkretnom slučaju zaveštalac svoj testament pred svedocima nije potvrdio. Kako je predviđena strogo formalna procedura i da zaveštanje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. uz prisustvo tužene.2008.. tužene i samog zaveštaoca naglas pročitao. Gž. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa se utvrđuje da je pismeno zaveštanje pred svedocima pokojnog ništavno i ne proizvodi pravno dejstvo.. br.. proizvodi pravno dejstvo kada nije dokazano da je zaveštalac docnije raspolagao imovinom zaveštanom ovim zaveštanjem. a potom je zaveštalac izjavio obraćajući se tuženoj – “ispoštovala si onako kako sam ja rekao”. Presudom Okružnog suda u Č. Kada je advokat sačinio pismeni testamenat u ime zaveštaoca.. U situaciji kada zaveštala nije ni diktirao test testamenta. nedostatak forme ne pruža dovoljno garancije za obavljanje autentičnosti poslednje volje zaveštaoca.

(Iz presude Okružnog suda u Čačku. Takođe nije utvrđeno da je ostavilja docnije raspolagala imovinom zaveštanom ovim testamentom u smislu člana 102. R. izreke preinačena. pa se poništava testamenat sastavljen pred svedocima 1. Alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima). Očigledno se radi o tzv. Iz spisa proizilazi da su oba lica – testatori bračni drugovi sastavili svako svoj pismeni testamenat pred svedocima na istom – jednom listu hartije.1974. 69. 1748/05 od 22. I pored ove okolnosti. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja.45 - ..08. br. Gž. proglašen je njegov testamenat pred svedocima koji je u potpunosti odvojen od testamenta pred svedocima drugog testatora. O. kao neosnovan. Tuženi nisu dokazali da je ostavilja ovaj testament opozvala u celini ili delimično u smislu člana 100. niti da ga je opozvala sačinjavanjem docnijeg testamenta u smislu člana 101. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je punovažan sporni testamenat pred svedocima od 25. a odbija se deo tužbenog zahteva za poništaj istog testamenta u odnosu na pok. ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo . O. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca. nakon smrti svakog od navedenih testatora. Zakona o nasleđivanju.nepunovažno je. odnosno testament pred svedocima od strane dva lica – testatora. na istom listu hartije. Naime. izreke. Presudom drugostepenog suda..) 91. godine. M. Punovažan je tzv. O. Isti ispunjava uslove iz čl. 74/05 od 1. M. Ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da ne proizvodi pravno dejstvo testamenat pok. zajedničkom testamentu.2006. Zbog toga je prvostepena presuda u stavu 1. koji je važio u vreme sačinjavanja testamenta.01. tako da se odbija tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. M. preinačena je prvostepena presuda u stavu 1. M. ili preciznije. radi se o dve odvojene izjave volje od strane dva lica za raspodelu svoje imovine. Zakona o nasleđivanju. Rev. ali samo u odnosu na pok.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovažnost pismenog testamenta pred svedocima u smislu člana 64.04.11.2005. god.) 92. Zakona o nasleđivanju jer je svaki testator uredno sačinio pismeni testamenat pred svedocima a odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj volji testatora. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo nalazeći da je ništav testamenat u odnosu na pok. O. istog Zakona. .1986. a revizijom tuženih se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava. koji se u fotokopiji nalazi u spisima. pa se radi o dve odvojene izjave volje dva lica za raspodelu njihove imovine. i 90. godine. zajednički testament. kojim su tražili poništaj pismenog testamenta pred svedocima sastavljen od pok. Zakona o nasleđivanju. jer se ne može testamenat proglašavati dva puta. a volje oba testatora su jasne i precizne. o testamentu pred svedocima od strane dva lica – testatora ali na istom listu hartije. O. god.

Rev. (Vrhovni sud Srbije. Pismeni testamenat pred svedocima je ništav ako testatorka nije pismena. Prema odredbi člana 85. Dakle. god.2004.2004. god. koja se čak i ne seća za kog pacijenta je to učinila. Dokazima je utvrđeno da je testatorka bila nepismena.) . Za punovažnost ovog oblika zaveštanja obavezno je prisustvo dva svedoka. niti je zaveštalac izjavio da je zaveštanje njegovo. jer nije sastavljen u skladu sa odredbom člana 85. da ga prizna za svoje. 73/04 od 22. zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao.46 - . Isto pismeno. se ima raspraviti u skladu sa zakonom. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno i svojeručno potpisati. god.10. Zakona o nasleđivanju. ali samo za vreme trajanja dve poslednje zaveštaočeve radnje: za vreme njegovog priznanja zaveštanja za svoje i njegovog svojeručnog potpisivanja zaveštanja. da zaveštanje pred njima nije pročitano. a drugi svedok . a smatrajući da se izjašnjava o tome da li je zaveštalac psihički sposoban da raspolaže svojom imovinom. bez obzira što je na testamentu stavila otisak kažiprsta.10.06. alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima) je nepunovažno odn. Zakona o nasleđivanju. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. pa se utvrđuje da je ništav pismeni testamenat pred svedocima koji je testatorka sastavila 17. i konačno da ga svojeručno potpiše. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Pismenim zaveštanjem pred svedocima zaveštalac je svoju zaostavštinu zaveštao tuženoj. Drugostepeni sud je žalbu tuženika odbio kao neosnovanu. godine i zaostavština pok. zbog čega takvo zaveštanje ne može proizvoditi pravno dejstvo. 2413/2004 od 20. Iz nesumnjivo utvrđenog činjeničnog stanja da svedok lekar nije ni znao šta potpisuje misleći da potpisuje izjavu o psihičkom stanju zaveštaoca. Ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo. i potvrdio prvostepenu presudu.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je sin zaveštaoca a tužena vanbračna supruga.) 93. očigledno je da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 85. a shodno članu 85. a na kraju testamenta je stavila otisak kažiprsta. Zakona o nasleđivanju. odnosno nepunovažno je. Rev. 2413/o4 od 20. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca. a poželjno je da se naznači i njihovo svojstvo svedoka. br. Svedok lekar je potpisao tekst kucan pisaćom mašinom ne čitajući njegovu sadržinu. (Iz presude Okružnog suda u Čačku Gž. testamenat je ništav. Oba svedoka istovremeno moraju da čuju i razumeju zaveštaočevu izjavu kojom on zaveštanje potvrđuje za svoje i oba svedoka moraju istovremeno da prisustvuju činu zaveštaočevog potpisivanja zaveštanja. potpisala je i servirka. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sastavljen pismeni testament pred svedocima pravno valjan. potom da zaveštanje pročita. Zakona o nasleđivanju.2004. Nužno je da sam zaveštalac napiše ili kome drugom izdiktira sadržinu zaveštanja.servirka je to potpisala ne znajući ni suštinu ni sadržinu onoga što potpisuje.01.1996.) 94. ne može proizvoditi pravna dejstva. Zaveštanje je pisano pisaćom mašinom i potpisano od strane dva svedoka: lekara u bolnici u kojoj je ležao zaveštalac i servirke iste bolnice. a ne može se konvalidirati stavljanjem otiska kažiprsta.

navodeći da u tekstu testamenta nije navedeno da je zaveštalac pročitao testament. potomcima. kao svedoka zaveštanja i njegovo prisustvo u kancelariji prilikom sačinjavanja zaveštanja.47 - . Pošto je utvrđeno da je testamentalni svedok pri pravljenju testamenta. kao i precima.4. (Vrhovni sud Srbije. braći i sestrama i bračnim drugovima ovih lica. pa je ništavo zaveštaje koje je potpisano samo od jednog svedoka koji može biti testamentalni svedok. pa bi bila bez uticaja činjenica što je brat testamentalnog naslednika. 1286/01 od 3. Zakona o nasleđivanju. svedocima pri njegovom pravljenju. Rev. sačinio pismeni testament pred svedocima. njen rođeni brat. a nakon toga svojeručno potpisao sve primerke testamenta.. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana i u tekst testamenta. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je zaveštalac T. kojim su tuženoj ostavljene određene nepokretnosti. jer bi u tom slučaju i on bio svedok zaveštanja i tada bi zaveštanje imalo dva svedoka.NASLEDNO PRAVO 95. a sa razloga što se o njoj već duže vreme brinu i staraju. koji je bio na snazi u vreme sačinjavanja testamenta. Ovakvo pri izostanku potpisa advokata. a takođe i sve pokretne stvari i novac. suprotno odredbi člana 85. nižestepeni sudovi su poništili pismeni testament sačinjen pred svedocima s obzirom na odredbu člana 69. Ovaj testament je proglašen u ostavinskoj raspravi. bila bi od uticaja da je advokat svojim potpisom potvrdio autentičnost testamenta. u čijoj je kancelariji zaveštanje sastavljeno. G. pa je zaveštalac pročitao u sebi testament i nakon što ga je pročitao izjavio "baš tako sam hteo". Pismeni testament pred svedocima punovažan je ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. zatim su se na testamentu potpisali i oba testamentalna svedoka. to su nižestepeni sudovi pravilno poništili sporni testament.) 96. Tužioci osporavaju pravnu valjanost pismenog testamenta pred svedocima. kao treći svedok potpisao zaveštanje. ne mogu biti od uticaja na karakter imperativne norme člana 69. Testament je napisao advokat na pisaćoj mašini u prisustvu testamentalnih svedoka. Ovom odredbom propisano je da su ništave odredbe testamenta kojima se ostavlja nešto sudiji koji je testament sastavio. godine. i povlači njegovu ništavost. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju. a ko ne može biti svedok zaveštanja. 2002. što čini nedostatak zakonom propisane forme. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilaca za utvrđivanje ništavosti testamenta neosnovan. Pismeni testament sačinjen u prisustvu samo jednog svedoka je ništav testament. . Ovim testamentom zaveštalac je ostavio tuženima prvo svoju nepokretnu imovinu i to porodičnu stambenu zgradu. jula 1996. Prisutnost advokata pred kojim je potpisano zaveštanje pred svedocima. nije upozorio ostavioca na to ko može. Neukost zaveštaoca pri sačinjavanju zaveštanja i okolnost što advokat. je bez uticaja na punovažnost zaveštanja. god. 23. Iz obrazloženja: Primenjujući pravilno materijalno pravo.

Zakona o nasleđivanju. od kojih su neki bili i svedoci potpisivanja ovog testamenta. god. 19. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. a zaveštanje napisano latinicom) ili zna ćirilicu. Zaveštalac može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. zbog čega ne proizvodi pravno dejstvo. Da bi to učinio. nije izjavio da je to njegov testament. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su iz navedenih razloga osporeno zaveštanje poništili.04. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen (da zna ćirilicu. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni. 889/02 od 26. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. god. jer kada je neko treći po zaveštačevom kazivanju sačinio zaveštanje.01.J. U pogledu rečenog neosnovani su navodi u reviziji da je zbog toga povređena forma pismenog testamenta pred svedocima i da se s tim u vezi dovodi u pitanje punovažnost tog testamenta u smislu člana 85. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. 2332/01 od 11.NASLEDNO PRAVO Kod utvrđenja sudova da sporni testament ispunjava uslove predviđene navedenim propisom.. Rev.. izjavio da svu svoju imovinu ostavlja maloletnom I. sačinio je pismeno zaveštanje pred svedocima kojim je svoju imovinu zaveštao ovde tuženom.) . što je u postupku i utvrđeno. već samo da se potpiše.) 97.2002.09. on mora da pročita zaveštanje. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen ili da ne zna da čita. Ovo zbog toga što je pismeni testament pred svedocima punovažan ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. stav 1. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna potpuna pismenost zaveštaoca. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana u tekst testamenta. zaveštalac mora da pročita zaveštanje. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna wegova potpuna pismenost. prilikom potpisivanja testamenta i istovremeno sa potpisivanjem. prema odredbi člana 85. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati.48 - . Prema tome. godine. nije od uticaja. jer kada je neko treći po zaveštaočevom kazivanju sačinio zaveštanje. niti izjavio da je to njegovo zaveštanje. zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Zaveštalac nije znao da čita i piše. ali zna da se potpiše. sada pokojni D. S obzirom da ovako sačinjeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme druge vrste zaveštanja. Rev. pred više ljudi.A. (Vrhovni sud Srbije. maloletnom I. ne može se dovesti u pitanje punovažnost takvog testamenta samo zbog toga što u tekstu nije navedeno da je zaveštalac već pismeno pročitao. u situaciji da mu je zaveštanje sačinilo drugo lice koje on pre potpisivanja nije pročitao. (Vrhovni sud Srbije. niti ga je pre potpisivanja pročitao. ali zna da se potpiše. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni..A. nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev. Zakona o nasleđivanju.2002. Naime. činjenica da je pokojni D. osnovano zaključujući da osporeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme iz člana 85.1998. Utvrđujući činjenicu da sada pokojni D. Zakona o nasleđivanju. Da bi to učinio. a zaveštanje napisano latinicom) ili da ne zna da čita.

istog zakona kaže: Zaveštalac. Zakona o nasleđivanju. Rev. Revizijski sud po službenoj dužnosti pazi na pravilnu primenu materijalnog prava (član 386. koja je nakon što je pročitala pismeni tekst njenog zaveštanja isti potpisala. da je tekst zaveštanja napisan po nekoj drugoj osobi. da je to njegova poslednja volja i potom se pismeno svojeručno potpisati. u prisustvu dva svedoka.2002.. L. Iz takvog utvrđenja suda ne može se sa sigurnošću zaključiti da li je ispunjen bitan uslov za punovažnost takvog zaveštanja u smislu člana 85. tako i istovremeno u trenutku kada se zaveštalac potpisuje. to su presude nižestepenih sudova u skladu sa odredbom člana 395. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 83. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. Potpisivanje i navedene izjave jedinstvena su pravna radnja. Sledi da su potpisivanje i navedene izjave zaveštaoca jedinstvena pravna radnja. U ovom slučaju nije na nesumnjiv način sud raspravio i utvrdio da li je zaveštalac M. Prisutnost dva svedoka potrebno je iz dva razloga: prvo. Svedoci su prisutni iz dva razloga: prvo. (Vrhovni sud Srbije.) . Prvostepeni sud utvrđuje ponašanje i reči koje je tužilac izrekao kada mu je advokat predala odštampani tekst njegovog pismenog zaveštanja kao i da je isti postupak sproveden iza M. da svedoče autentičnost zaveštačevog potpisa i drugo – da svedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i po njemu potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. stav 2. zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. Zakona o nasleđivanju upravo činjenica da li je zaveštalac takvo zaveštanje svojeručno potpisala pred dva svedoka uz izjavu da je zaveštanje pročitala i da je to njena poslednja volja.NASLEDNO PRAVO 98. da je taj tekst svojeručno potpisan od zaveštaoca. nakon što joj je dat u ruke pismeni tekst zaveštanja. 4910/02 od 11. Ovde se radi o izjavi zaveštaoca pred svedocima zaveštanja da je konkretno pismeno koje je potpisao pročitao i da sadrži njegovu poslednju volju. ZPP). Punovažnost zaveštanja pred svedocima je uslovljena istovremenim prisustvom oba zaveštajna svedoka kako u trenutku kada zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja. ZPP-a ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje kako bi u ponovljenom postupku prikupio pouzdanu činjeničnu osnovu za zakonito presuđenje. Kako je revizijski sud našao da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. L.12. god. koji je sačinio advokat izjavila da je to konkretno pismeno pročitala i da je to njena poslednja volja.49 - . koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. da uz stavljanje svojeručnog potpisa zaveštalac pred svedocima da izjavu da je već sačinjeno pismeno zaveštanje pročitao i da je ono što je potpisao njegova poslednja volja. Prema iznetom propisu za valjanost ovog zaveštanja traže se formalnosti: da zaveštalac zna da čita i piše. da je svojeručni potpis zaveštaoca sastavljen u prisustvu najmanje dva svedoka. Član 85. da posvedoče autentičnost zaveštaočevog potpisa i drugo – da posvedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja.

br. te da nije ni mogao sačiniti pismeni testament pred svedocima. Zaveštalac koji zna da čita i piše može napraviti testament na taj način što će ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpisati u prisustvu dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. 1501/95 od 15. ako su takav testament potpisala jos dva svedoka koji ispunjavaju uslove iz Zakona. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.) SAČINJAVANJE SUDSKOG ZAVEŠTANJA (Član 86.) 101. a zatim testament potpisalo.) 103. Činjenicu da je zaveštalac potpisao jedno punomoćje ne znači da je znala da čita i piše na pismu na kome je sačinjen testament. Dakle. je ništav. Pismeni testament pred svedocima koji sačini zaveštalac .09. Pismeni testament testatora sastavljen latiničnim pismom (za koje je utvrđeno da testator nije znao da čita i piše).1995. Svedok pri pravljenju pismenog testamenta pred svedocima može biti lice koje ga je napisalo i kada njegovo svojstvo svedoka nije naznačeno.1997. Rev.nepismena žena. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. 149/95 od 17. god. Zakona o nasleđivanju i ako je bilo prisutno preduzimanju propisanih pravnih radnji od strane zaveštaoca. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. 4084/96) .12. zbog nedostatka propisanog oblika. 5593/98 od 13.NASLEDNO PRAVO 99.50 - .05. Zakona o nasleđivanju) 104. nije punovažan zbog nedostatka forme. (Vrhovni sud Srbije. Gž. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici.) 100.1999. god. Gž. 1954/97od 02. upućuje na to da zaveštalac nije znao da čita i piše. (Vrhovni sud Srbije. Gž. 1995. pismeni testament je punovažan i kada je jedan od potpisanih svedoka nepodoban. i na njemu umesto svojeručnog potpisa stavi rukoznak. god. ako ispunjava uslove iz clana 68.god. 258/96) 102.05. Ako zaveštanje sastavljeno pred sudijom i zapisničarom ne ispunjava sve uslove nužne za punovažnost zaveštanja to zaveštanje će imati pravnu važnost ukoliko ispunjava zakonsku formu i uslove nužne za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. Stavljanje otiska prsta umesto potpisa na testamentu.

Zakona o nasleđivanju) 106. Zakona o nasleđivanju.NASLEDNO PRAVO 105. ukoliko je nepravilnim radom suda došlo do sačinjenja sudskog testamenta suprotno odredbama Zakona. 975/04 od 15. Na testamentu nema označenja da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka. koji tu odluku direktno predviđa.2004. povredio je inperativnu normu predviđenu članom 66.09. Rev. Gž. Oštećenom pripada pravo na naknadu štete. Pravilna je odluka suda da je neosnovan predlog stranke za saslušanje kao svedoka postupajućeg sudije koji je sastavio testament. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. br. Ako je testator sastavio testament pred sudom i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen.51 - . i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio da je testamenat pokojnog ništav. god. pa je taj predlog zaista i suvišan. Kako to nije urađeno. Sudski testament je ništav ukoliko sudija njegovu sadržinu nije pročitao testatoru a isti je nepismen. Zakona o nasleđivanju) 107. Dokazima je utvrđeno da je testator sastavio testament pred sudom. uz prisustvo dva svedoka i zapisničku konstataciju. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa se utvrđuje prema tuženiku da je ništav testament pokojnog sastavljen u sudu. sudija koji je primio na zapisnik testamenat pokojnog. 10563/95) SUDSKO ZAVEŠTANJE AKO ZAVEŠTALAC NIJE U STANJU DA GA PROČITA (Član 88. (Okružni sud u Beogradu. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. . Ništavi međunarodni testament ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika. jer se postupci sudije iz teksta testamenta jasno vide. na testamentu se mora označiti da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka.) PUNOVAŽNOST MEĐUNARODNOG ZAVEŠTANJA (Član 92.

bude punovažan kao testament neke druge zakonom propisane forme. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 17.1999. Zbog postoperativnih komplikacija.10. Svedoci usmenog testamenta su 27. godine. iste godine je trebala biti reoperisana.52 - .iako ništav kao međunarodni testament jer nije sastavljen u obliku propisanom Zakonom o nasleđivanju . godine.da se utvrdi nepunovažnim usmeno zaveštanje ostavilje proglašeno pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu dana 15. Ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost.09. da testament .1996. kojima je izjavila svoju poslednju volju . dijagnostifikovana i operisana. godine sačinili zajedničku pismenu izjavu.1999. Rev. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. jer ga ostavilac može . ali ne mora. pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada odbijen je tužbeni zahtev tužioca . god.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz odredbe člana 92. (Vrhovni sud Srbije.10. redovan i javni oblik zaveštanja ). dakle. Shodno tome.12. jer međunarodni testament po svojoj pravnoj prirodi nije zakonom propisani obavezni oblik testamenta.) USMENO ZAVEŠTANJE (Član 110. Preminula je 22. god. čime su ispunjeni zakonom propisani kumulativni uslovi za punovažnost takvog zaveštanja .1999. Moguće je.napraviti. godine. jer ostavilac može.da svu svoju imovinu ostavlja tuženom.1999. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada imenovana pokojna primljena je u bolnicu 24. Gž. po svojoj prirodi nije zakonom propisan obavezni oblik testamenta.ali i ne mora . 7128/96 od 26.8. ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika.11. Toga dana u bolnici su je posetile tri prijateljice. za koju je toga dana i saznala.smatraće se da su postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. stav 2. kao testamenta drugog oblika.5338/95od 13. . napraviti takav testament. Ostavilja je sa tuženim bila u bliskim odnosima. imala je nameru da sa njim zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju za šta je i zatražila saglasnost Ministarstva finansija.1995. Zakona o nasleđivanju proizilazi da međunarodni testament ( kao pismen. Iz nalazom i mišljenja veštaka utvrđeno je da je oboljenje zbog koga je ostavilja u dva navrata operisana bilo akutne prirode.) 108. na dan sačinjavanja usmenog testamenta bila je veoma zabrinuta i uznemirena zbog predstojeće operacije. Ako je zbog akutnog i teškog pogoršanja zdravstvenog stanja izjava poslednje volje data u bolnici pred tri istovremeno prisutna svedoka. koju do smrti nije dobila.10. Zakona o nasleđivanju) 109.

zatim. u smislu odredbe člana 78. stav 1. i to u prisustvu drugog svedoka zaveštanja. godine. a preminula je dana 6.11. Iz obrazloženja: Tužioci su zakonski naslednici ostavioca. godine) 110. nisu ispunjena ni dva kumulativno propisana uslova: da je takva volja izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka u okolnostima koje bi predstavljale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje. Ovom razgovoru prisustvovao je i prvi svedok zaveštanja. Ostavilac je preminula 6.02. Zakona o nasleđivanju.2002. Stoga je nižestepenim presudama tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen kao neosnovan. a u trenutku smrti bila je vlasnik nepokretne imovine koja je predmet usmenog zaveštanja. što iskazivanje želje u pogledu lica kome bi trebalo da pripadne imovina nakon smrti ne predstavlja. ne predstavljaju izuzetne prilike u smislu člana 110.53 - . godine. U vreme ove posete tuženima. U kući je živela sama od smrti svoga supruga 1991. U vreme smrti ostavilac je imala 79 godina. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje . . i nije bolovala od težih bolesti. Ceneći utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 110. koji su pismeno sastavili zaveštaočevu izjavu. pa je pokojna poslednji put bila u kući tuženih 2.2003. što ju je dovelo u situaciju da nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. godine su pristupila dva svedoka usmenog zaveštanja i proglašen je usmeni testament ostavioca. Čak i kada bi iskazana želja sada pokojne predstavljala zaveštenje. na ročište održano 14.2002. i bila je u prijateljskim odnosima sa tuženima unazad više od 40 godina. vrlo pokretna i temperamentna. u svojoj kući. zbog kojih se nije moglo sačiniti pismeno zaveštanje.2002. U konkretnom slučaju. da imovinu ostavi tuženima. rođene 19.član 110. 815/08 od 12.08. Zakona o nasleđivanju. nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da nije ispunjen nijedan od propisanih uslova iz ove zakonske odredbe za punovažnost usmenog zaveštanja. Zakona o nasleđivanju. godine a preminule 6.2002.08. U ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom. godine. I ranije je iskazivala ovu svoju nameru.05. godine. budući da je obolela od akutne bolesti te da je nakon prve operacije došlo do teškog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava. Rev. Izjava određenog lica o želji da njegova imovina posle smrti pripadne određenom licu ne predstavlja izjavu volje kojom se raspoređuje imovina za slučaj smrti.08. u smislu člana 111. godine. Godine života ostavioca. kako zbog teškog psihofizičkog stanja u kome se nalazila pre druge operacije. Zakona o nasleđivanju. Uzajamno su se posećivali. ispunjeni su kumulativni uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja predviđeni navedenom zakonskom odredbom: u momentu davanja izjave poslednje volje na strani sada pokojne postojale su izuzetne prilike. što su potvrdili svedoci. u običnom razgovoru je iskazala želju da imovina čiji je vlasnik. Zakona o nasleđivanju. Da bi ona to bila potrebno je da se takvom izjavom rasporedi svoja imovina. posle njene smrti pripadne tuženima.1923.NASLEDNO PRAVO Relevantna odredba: Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka.08. a što nije isključio i veštak oftamolog. tako i zbog toga što zbog katarakte nije mogla da piše. bila je vitalna za svoje godine. Preminula je usled izliva krvi u mozak.2009. izjava poslednje volje data je pred tri istovremeno prisutna svedoka.

ne smatra izuzetnim već upravo očekivanim prilikama.) 111.2002.08. 164. Izuzetne prilike podrazumevaju iznenadne. Iz obrazloženja: Ostavilac je dao poslednju izjavu volje pred tri svedoka. Za punovažnost usmenog zaveštanja kumulativno moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: postojanje izuzetnih prilika zbog kojih je zaveštalac u nemogućnosti da sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje. 2004.NASLEDNO PRAVO Godine života ne predstavljaju izuzetne prilike.10. posle čega je on patio za njom. ležao je u bolesničkoj postelji zbog otvorenih vena na nogama. 2156/2005 od 26. godine. neočekivane ili nepredvidljive prilike zaveštaoca zbog kojih on nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. a posebno pri utvrđenim okolnostima da je sada pokojna bila vitalna za svoje godine. i 165. u tom smislu. gde je sledećeg dana i preminuo. bolovao je od katarakte i bio veoma iscrpljen. U konkretnom slučaju. tužbeni zahtev je pravilno usvojen i zaveštanje poništeno. Dugotrajno oboljenje lica u dubokoj starosti se.2002. radilo se o licu u dubokoj starosti sa oboljenjima od kojih boluje duži vremenski period. godine bio prisutan samo jedan od svedoka usmenog zaveštanja. te da dana 2. Imajući u vidu navedene okolnosti. Rev. pokretna i da nije bolovala od težih bolesti. Supruga mu je umrla oko godinu dana pre njega. Oba uslova su kumulativna i odsustvo jednog od njih je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja. Poslednjih mesec dana pred smrt bio je vezan za postelju.Otuda se to ne smatra izuzetnim. (Vrhovni sud Srbije. prema odredbi člana 110.54 - .2005. nemogućnost zaveštaoca da usled izuzetnih prilika sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje. već upravo očekivanim prilikama. . god. Usmeno zaveštavanje je ništavo ukoliko poslednja volja nije izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka i ako nisu postojale izuzetne prilike koje nalažu i opravdavaju tu vrstu zaveštavanja. kada je iskazala želju. za punovažnost usmenog zaveštanja moraju biti kumulativno ispunjena tri uslova. Rev. Naime. god.) 112. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim. U momentu sačinjavanja usmenog zaveštanja. Dan po izjavljivanju svoje poslednje volje prebačen je u bolnicu. Zakona o nasleđivanju. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud pravilno zaključuje da nisu ispunjeni zakonski uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja. Zakona o nasleđivanju. U konkretnom slučaju. stav 1. Sve vreme bio je svestan i sposoban za rasuđivanje. na osnovu čl.08. zaveštalac je imao oko 90 godina. i to: postojanje izuzetnih prilika u momentu davanja izjave poslednje volje. u momentu davanja izjave poslednje volje nisu postojale izuzetne prilike. potpuno se predao i počeo da vene. nije postojala ni jedna izuzetna prilika koja bi je sprečavala da sačini pismeno zaveštanje. i činjenicu da je dana 2. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. neočekivane ili nepredvidljive okolnosti zbog kojih zaveštalac nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje.1557/04 od 23. pokretan samo uz pomoć ukućana. pod kojima se podrazumevaju iznenadne. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim.br.12.

NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo sadržano u odredbama člana 164. Pod izrazom “izuzetne prilike” podrazumeva se skup subjektivnih i objektivnih okolnosti koje su u datom slučaju sprečile zaveštaoca u sačinjavanju pismenog testamenta i mora se tumačiti restriktivno..1996. s obzirom da iako je bila ležeći bolesni. jer zaveštajni svedoci nisu bili istovremeno prisutni kada je ostavilja izjavila svoju poslednju volju.1997.1996.V. S obzirom da je usmeni testament izjavljen 03. sama po sebi ne predstavlja izuzetnu priliku.02. objektivne ili subjektivne prirode. 3059/01 od 04.godine. Iz obrazloženja: Usmeni testament iz člana 74. Sporno zaveštanje nije sačinjeno u zakonom propisanoj formi.N. kada su usvojili zahtev tužilaca i poništili usmeno zaveštanje ostavilje od 25.. a ostaviteljica je umrla 09. god.1996. povezano sa članom 110. Neosnovano tužilja u žalbi insistira na okolnostima vezanim za zdravstveno stanje ostaviteljice. kako propisuje član 110. zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da napravi redovan testament. iz čega ne proizilazi da su postojale izuzetne prilike koje bi opravdale sačinjavanje usmenog testamenta. svesna i orjentisana do poslednjeg dana što znači da nije bilo subjektivnih prepreka za sačinjavanje redovnog pismenog testamenta. da je svako jutro pila kafu sa komšinicom K. živela u N. a sa ovim svedokom se videla dva dana pre nego što je umrla.05. godine.. Zakona o nasleđivanju . zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini redovan. br. Rev.2002. Kako Zakon o nasleđivanju propisuje kumulativno postojanje dva uslova za punovažnost usmenog testamenta: istovremeno prisustvo tri svedoka i postojanje izuzetnih prilika.55 - . u svakom konkretnom slučaju ceni parnični sud.1996. Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako se zbog izuzetnih prilika ne može primiti pismeno zaveštanje.02.02. U konkretnom slučaju imajući u vidu citirana pravila. da je osim tužilje poznavala i druga lica putem kojih je objektivno i subjektivno mogla preduzeti mere radi sačinjavanja pismenog testamenta. a sam usmeni testament prestaje da važi protekom 30 dana od prestanka izuzetnih prilika u kojima je sačinjen.S. jer nisu postojale nikakve izuzetne prilike. zbog koje nije mogla sačiniti usmeni testament. Zakona o nasleđivanju podrazumeva postojanje izuzetnih prilika. Izuzetne prilike koje moraju postojati za pravnu valjanost usmenog testamenta.04. da nikada pred ovim svedokom nije spomenula da ima nameru da svoju imovinu ostavi tužilji. niti da je izjavila usmeni testament iako je pokojna bila svesna do zadnjeg dana. iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je pokojna O... Biro za pružanje pravne pomoći i vrlo razvijena advokatura. u kojem postoji Opštinski sud.godine a ostaviteljica umrla 09. da je usmeni testament izjavila 03. Nije ispunjen ni drugi uslov propisan citiranim članom zakona. odsustvo jednog od tih uslova je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja. postojali su i objektivni uslovi da se .godine.02. jer bi u protivnom usmeni testament postao redovan oblik testamenta. ZON-a..) 113. godine šest dana nakon toga. bila je sposobna za rasuđivanje. Činjenica da je postala nepokretna. pismeni testament. (Vrhovni sud Srbije.

s'obzirom na svoje zdravstveno stanje mogao da napravi pismeni testament. ali to nije učinio. Iz obrazloženja: Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti oca stranaka (“Sl. Rev.56 - . Kako usmeni ugovor o raspodeli imovine ne proizvodi nasledno-pravna dejstva. članom 73. radi sastavljanja sudskog testamenta ili pak putem advokata. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo. Gž.05. traženjem izlaska sudije na lice mesta. 4039/02 od 19. 52/74) predviđali su mogućnost ustupanja i raspodele imovine od strane pretka još za vreme njegovog života u korist potomaka pretka. 1030/01 od 16. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. već je samo u prisustvu tri svedoka rekao da će svoju imovinu zaveštati tužiocu. god. to su pravilno nižestepeni sudovi odbili protivtužbeni zahtev za priznavanje prava svojine na osnovu usmene i realizovane deobe. propisano je da zaveštalac može izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred dva svedoka samo ako usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament.) 114. izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred tri svedoka. Tužilja ničim nije objasnila zašto je postojanje usmenog testamenta prijavila skoro dve godine posle smrti ostaviteljice. Naime. on je time samo dao obećanje. Zaveštalac može. Prema stanju u spisima. kasnije. glasnik SRS”. Kad je zaveštalac. god. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka ne proizvodi nasledno – pravna dejstva.2001.12.2002. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu. br. a što propisuje Zakon o nasleđivanju. stav 2. kad usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament. te iz kojih razloga svedoci svoju obavezu iz člana 76. br. 46/95) kao i raniji Zakon o nasleđivanju (“Sl. pa ovde nema usmenog testamenta. Usmeni ugovor na koji se tužena poziva ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. Pri tome ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka biće punovažan ako je sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije i ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede. a što je uslov za punovažnost takvog ugovora. glasnik RS”.) 115. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju nisu ispunili više od godinu dana. a na osnovu zaključenog ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života.NASLEDNO PRAVO u narednih 6 dana preduzmu mere radi sačinjavanja pismenog testamenta od strane suda. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu. ne može se smatrati da su postojale izuzetne prilike zbog kojih ostavilac nije bio u mogućnosti da napravi pismeni testament u kon. Sada pokojni otac stranaka za svog života nije zaključio pismeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine.

On je bio pismen čovek. Zbog toga su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da se u konkretnom slučaju ne može raditi o valjanom usmenom zaveštanju. koje je pozvao u kuću. godine.1999. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 110. U konkretnom slučaju nisu postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije mogao sačiniti pismeno zaveštanje. stav 1. Ništa nije ukazivalo da se radi o bilo kakvim izuzetnim prilikama. 226/99 od 16. može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. ali u konkretnom slučaju nije bilo usmenog testamenta. god. godine bio svestan i orjentisan.2000. prilike su bile sasvim uobičajene. Ako je testator istoga dana kada je slomio kuk i odmah po saznanju da mu predstoji bolničko lečenje pred svedocima izjavio usmeni testament. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.11. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. Prema tome. već je u prisustvu dva svedoka. 1552/99 od 02.1996. Kad zbog izuzetnih prilika zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje.02.3. 326/98) 119. Dakle.1996. ostavilac je mogao napraviti pismeni testament i posle zaključenja ugovora o otkupu stana 20. br. a dan uoči smrti bio je uobičajnog.1999. da bi potom bio prebačen u bolnicu gde je posle sedam dana i umro. punovažan usmeni testament.3. (Vrhovni sud Srbije Rev. a kako mu je zbog vezanosti za postelju bila onemogućena komunikacija.1996. 5001/99 od 11. godine. Zakona o nasleđivanju. relativno dobrog zdravstvenog stanja. jer je ostavilac i po izjavi neuropsihijatra koji ga je posetio 20. (Vrhovni sud Srbije. Lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ostavioca.NASLEDNO PRAVO kretnom slučaju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. čak je tog jutra otišao i do pijace. Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti pismeni testament. samo rekao da će svoju imovinu zaveštati maloletnom tužiocu. god. pa do 26.02. nisu aktivno legitimisana u sporu za poništaj usmenog testamenta.57 - . Zakona o nasleđivanju. ali isti to nije učinio.3. zaveštalac je uoči smrti proveo na uobičajen način.) 118. toga popodneva bio je u društvu svedoka. a uz to je bio star. god.) 117. pa je tako. bolestan i nepismen. zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka.) 116. 3896/97) . Rev. postojale su izuzetne prilike koje su onemogućavale sačinjavanje redovnog testamenta. Rev. dakle on je samo obećavao. koje bi bile podobne da dovedu do punovažnog usmenog zaveštanja. u smislu člana 110. Gž. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje.

pravo korišćenja na naznačenim katastarskim parcelama.02. (Iz rešenja Okružnog suda u Šapcu.06. a po shvatanju ovog suda. takav zaključak prvostepenog suda je doveden u sumlju navodima žalbe. godine raspravljena je zaostavština imenovane pokojne . ovde se radi o tužbi radi poništaja testamenta sačinjenog pred svedocima. 22/00 od 07. Uslov koji se sastoji u tome da testamentalni naslednici na način određen testamentom izvrše deobu svoje suvlasničke imovine je dopušten testamentalni uslov. Gž. Tužilja je tvrdila da taj testament nije sačinjen u smislu člana 64. Prema stanju uspisima. To je nova činjenica koja u dosadašnjem toku postupka nije isticana i o kojoj se prvostepeni sud nije izjašnjavao.1972. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenim pravnosnažnim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 21. Istu čini 1/2 dela naznačenih nepokretnosti.NASLEDNO PRAVO KO NE MOŽE BITI SVEDOK (Član 113. a ne na osnovu spornog testamenta. Zakona o nasleđivanju.majke parničnih stanaka. Žalbom se tvrdi da pri donošenju pobijane presude prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu člana 68.2000. Zakona o nasleđivanju) 120. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje.58 - . Lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno. Iz obrazloženja: Osnovani su navodi žalbe da je pobijana presuda zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava. stav 2. Međutim. po shvatanju ovog suda. Zakona o nasleđivanju. to je trebalo da učini po službenoj dužnosti. Zakona o nasleđivanju) 121. pravo vlasništva kuće i lokala izgrađenih na tim . kojom je predviđeno da pri sastavljanju pismenog testamenta pred svedocima testamentalni svedok ne može biti lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno. jer je ona od bitnog značaja za pravilnu primenu materijalnog prava pri donošenju odluke o postavljenom tužbenom zahtevu. jer je nakon izvedenih dokaza i njihove ocene zaključio da je sporni testament sačinjen u svemu na način predviđen zakonom.) USLOVI I ROKOVI (Član 119. ne može biti svedok pri sastavljanju pismenog testamenta. god. zbog čega zaostavštinu treba raspraviti po snovu zakonskog nasleđivanja.

s obzirom da se testamentalna raspolaganja realizuju tek u momentu smrti zaveštaoca.08. godine) 122. U konkretnom slučaju u momentu smrti zaveštaoca predmetni stan je bio u njegovoj svojini.postao njegov vlasnik. Bez uticaja su žalbeni navodi tužioca da se za života može raspolagati samo imovinom koja ulazi u pravo svojine.2001. godine. Kada je testator. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. Zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove.ovde parnične stranke. br. stav 2. s obzirom da je ona sa prodavcem. a stranke sa po 1/6 suvlasničkih delova na navedenim nepokretnostima. Za naslednike na ovoj zaostavštini oglašeni su njen suprug i ćerke . 10810/96 od 21. te ga je kao vlasnik mogao prenostiti u svojinu trećim licima putem testamenta. uz uslov da se svaka odrekne delova koje će prihvatiti ona druga.11. time što je zaveštajnim naslednicima ostavio slobodu izbora o mogućnosti nasleđa. Kako i sa pravnog stanovišta Vrhovnog suda ovakvim zaveštajnim raspolaganjima zaveštalac nije zadirao u svojinsko-pravna ovlašćenja tužilje na određenoj imovini. zbog čega nema materijalno-pravnih razloga za utvrđenje ništavosti pobijanih zaveštanja. zaključila ugovor o otkupu predmetnog stana i na istom postala vlasnik. 1800/09 od 12.2009. godine. nakon realizacije Ugovora o otkupu stana .. svi sa udelima od po 1/3. sačinjenim u prisustvu lekara neuropsihijatra koji je konstatovao da je on u potpunosti sposoban za sačinjavanje zaveštanja. Na ovom placu se sada nalazi neuknjižena kuća.10. koji bi se zato smatrali nepostojećim. Otac parničnih stranaka je sudski overenim zaveštanjem od 16. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. i po nalaženju ovog suda sačinjeni sudski testament je u svemu pravno valjan. Iz obrazloženja: Odredbom člana 83. javnom poretku ili dobrim običajima. Zakona o nasleđivanju. Tako je suprug (otac parničnih stranaka) sada uknjižen sa 4/6 suvlasničkih delova..2001.što ima karakter odložnog uslova koji se ostvario . to su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. u smislu člana 120. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. To je razumljiv i dozvoljen uslov u smislu člana 119. Na bazi utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da nema materijalnopravnih uslova za utvrđenje ništavosti njegovih sudskih zaveštanja.59 - . Takođe su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je zaveštaočeva sposobnost za rasuđivanje u to vreme relativno bila sačuvana i da navedenim zaveštanjima nije raspolagao imovinom koja nije njegova. Preminuo je 30.11. Pre svega zato što se istima nije raspolagalo pod uslovom protivnim prinudnim propisima. ostavio tužilji I tuženoj precizno označene delove imovine. navedenog Zakona.NASLEDNO PRAVO katastarskim parcelama i pravo korišćenja naznačene katastarske parcele. može ga prenositi u svojinu trećim licima putem testamenta.. Rev.1996. već joj je dao mogućnost da postane naslednik na delu imovine svog oca. god. U kontretnom slučaju odložni uslov koji je testatorka u testament unela se ostvario.) . ukoliko ispuni uslov koji joj je postavljen zaveštanjem. i to Opštinom Z.

V. st. zbog čega naslednici istog ostavioca u odnosu na zahtev ostaviočevog poverioca ne predstavljaju jednu parničnu stranku i ne moraju obavezno svi biti obuhvaćeni tužbom za isplatu ostaviočevog duga. zbog čega je pobijano rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni navedenih odredbi.) . godine pa do isplate. je tražio da se obaveže tužena kao naslednik pok.1983. 106.O. Zakona o parničnom postupku. bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. i 186.R. ZPP. Zakona o nasleđivanju i čl. 4959/98 od 11.NASLEDNO PRAVO AKO NA MESTO USLOVNO POSTAVLJENOG NASLEDNIKA DOLAZI NEKO DRUGI (Član 122. U tom slučaju je proširenje tužbe na drugog naslednika kao novog tuženog izvršeno u skladu sa čl. Kako tužba inače sadrži sve što je potrebno da se po njoj postupa u smislu čl. ZPP nije bilo mesta ni odbačaju tužbe. naslednik odgovara za dugove ostaviočeve do visine svog naslednog dela. Zakona o nasleđivanju. kao novog tuženog. i 109. Iz obrazloženja: Tužbom u ovoj parnici tužilac D. Gž. V. po pravnosnažnom ostavinskom rešenju da mu na ime deviznog duga isplati iznos od _____ DM i _____. 196. Ovakva pravna zajednica naslednika ne predstavlja jedinstveno suparničarstvo u smislu čl. 106. Kako tužilac preinačenom tužbom nije obuhvatio u svojstvu tuženih sve naslednike pok. 140. zbog čega je doneo pobijano rešenje o odbačaju tužbe primenom čl. i 3. oglašene pravnosnažnim ostavinskim rešenjem. Shodno odredbi čl.06. Osnovano se tužiočevom žalbom pobija pravilnost prvostepenog rešenja o odbačaju tužbe. 140. a solidarnost njihove obaveze prema poveriocu omogućava poveriocu da radi ostvarenja svog potraživanja podnese tužbu samo protiv jednog naslednika. U toku parnice po nalogu prvostepenog suda tužilac je preinačio tužbu tako što je tužbu proširio na još jednog naslednika po istom ostavinskom rešenju M. a tužbeni zahtev je opredelio tako da se oba tužena obavežu da traženi iznos solidarno isplate tužiocu. ZPP u situaciji nepostojanja jedinstvenog i nužnog suparničarstva iz čl. 190.1998.V. u vezi čl. Zakona o parničnom postupku. god.USD u dinarskoj protivvrednosti prema kursu na dan plaćanja i sa kamatom od 22. prvostepeni sud je našao da je tužba neuredna.10. V. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara do visine svog naslednog reda bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. kako nije bilo mesta nalaganju uređenja tužbe obuhvatanjem svih naslednika u smislu čl. 1. Zakona o nasleđivanju) 123. 101. 201. ZPP. 201.60 - . Obim njihove obaveze jasno je određen navedenom materijalno-pravnom odredbom Zakona o nasleđivanju.

1995. ukoliko se radi o nepokretnosti inkorporiranoj u zemljište. sasvim moguće. a ovo i stoga što je i ostavilac navedenu zgradu ranije već jednom izmeštao. koja je ostala na parceli tužioca.. Po nalaženju Okružnog suda.2005. (Vrhovni sud Srbije. testamentom ostavio svojim sinovima i unucima – svakom po jedan plac. biv. i u vezi sa tim kakva je bila volja testatora. ili je pak uz tu zgradu tuženi dobio i pravo svojine na zemljištu na kojem se nalazi i koje služi za redovno korišćenje zgrade. pa se njegova imovina ima raspraviti po testamentu. god. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je pravni prethodnik stranaka. Naime.04. a tuženom i jednu kombinovanu zgradu. Sa prestankom naloga ne prestaje i sam testament. prvostepeni sud je. saglasno navedenim primedbama. predmetna zgrada predstavlja pokretnu stvar ili je po pravnoj prirodi nepokretnost inkorporirana u katastarsku parcelu. Navedeni zaključak prvostepenog suda za sada nije prihvatljiv dok se ne utvrde sve činjenice i ocene sve okolnosti koje su od značaja za tumačenje prave volje testatora. kao realan deo nepokretne imovine. zaključio da je ta volja bila da tuženi zgradu izmesti na svoj plac.. pored zgrade. 737/95 od 01. jer o tome testament ništa ne govori. Rev. ali detaljnije i tužilac. Gž. da je to – s obzirom na karakteristike navedenog građevinskog objekta. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Zakona o nasleđivanju) 124. a ne po zakonu. br. bude vlasnik i zemljišta na kome se zgrada nalazi i neophodnog za redovnu upotrebu zgrade. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud. iz B. pri čemu će prvostepeni sud i na pouzdan način proveriti tvrdnju tužioca da je ostavilac navedenu zgradu i ranije premeštao.god.. veštačenjem preko veštaka građevinske struke utvrditi da li postoje tehničke mogućnosti da se zgrada premesti ili je pak to tehnički neizvodljivo zbog građevinsko-tehničkih karakteristika. Ž. odnosno. i u tom cilju primeniti sva raspoloživa sredstva. ali bez naloga. Zakona o nasleđivanju) 125.03.61 - . ovde je od bitnog značaja činjenica da li. R. njihov otac sada pok. a u suprotnom da li je volja ostavioca bila da tuženi zgradu ukloni sa tužiočevog placa i izmesti na svoj plac. ispitivanjem prave volje testatora. tako što će zatražiti da se o ovome izjasni i tuženi. pa kako je bilo sporno da li je ostavilac hteo da tuženi zgradu izmesti odnosno ukloni sa parcele tužioca.NASLEDNO PRAVO NALOZI (Član 132. a sve kako bi bio u prilici da što pravilnije protumači testament i pravu volju ostavioca. Prilikom tumačenja testamenta i ispitivanja prave volje testatora uzeće se u obzir sve relevantne činjenice i okolnosti. navedenu spornu činjenicu. prvostepeni sud nije mogao da utvrdi bez građevinsko-tehničkog veštačenja. kako se osnovano ističe u žalbi tužioca.) TUMAČENJE ZAVEŠTANJA (Član 135. 496/05 od 14. već on ostaje kao poslednja volja zaveštaoca. da li da tuženi. s obzirom na svoje građevinsko-tehničke karakteristike.) .

takav predstavlja raspolaganje za slučaj smrti. Ne može se tužbom tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta ako pismeno koje je ostavilac svojeručno potpisao ne ispunjava uslove ni za jedan oblik testamenta predviđen zakonom. ovog vansudskog poravnanja. Po svojoj prirodi. Tačkom 2. nesavesnost tužilje prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju (čime su se bavili nižestepeni sudovi.vlasnik stana. ali da se kao vlasnik može uknjižiti tek posle njegove smrti.2008.2004. 24. iz čega proizilazi da se radilo o raspolaganju za slučaj smrti.08. godine) 127. kao i iz faktičke situacije. JAVNOG PORETKA ILI DOBRIH OBIČAJA (Član 155. Dakle. iz ovako neidentifikovanog i neimenovanog ugovora. može se zaključiti da su pokojni i tužena zaključili neimenovani ugovor koji tuženoj nije omogućio sticanje vlasničkih prava na predmetnom stanu. ona ne može da ostvari ni vlasnička prava na predmetnom stanu. ali ne u formi testamenta. Tužena. nije stekla vlasništvo na predmetnom stanu. te je stoga i mogao sa njim i nadalje slobodno da raspolaže . a i tužena u reviziji) postaje nebitna.može uknjižiti tek posle smrti ugovornika i njegove supruge. a – shodno tome ni da traži iseljenje tužilje koje ga kao vlasnik i zakoniti držalac. svojim sredstvima. Prema tome. proizilazi da je imenovani pokojni ostao vlasnik predmetnog stana sve do smrti.2004.NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE PRINUDNIH PROPISA. godine. ali da se . imenovani pokojni priznaje tuženoj da je ona. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. Neimenovani ugovor .12.kao vlasnik . koje ne proizvodi pravno dejstvo.jer vlasnik stana – sada pokojni priznaje tuženoj da se tek posle njegove smrti i smrti njegove supruge može uknjižiti kao vlasnik predmetnog stana u javne knjige. tužilja se uknjižila u zemljišnu knjigu. a tek tim činom bi ona postala vlasnik stana. neodređenog pravnog posla koji je tužena zaključila. Iz samog teksta vansudskog poravnanja. Rev. Zakona o nasleđivanju) 126.nisu pravilno identifikovali pravnu prirodu predmetnog vansudskog poravnanja. S obzirom na ove činjenice. savesnost odn. 3279/07 od 14. otkupila predmetni stan te da je . ali ne u formi testamenta.62 - . na osnovu vansudskog poravnanja.što je i učinio zaključivši Ugovor o doživotnom izdržavanju sa tužiljom 08.02. jer je tužilja taj ugovor zaključila sa sada pokojnim vlasnikom predmetnog stana. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi – po mišljenju Vrhovnog suda . sprovodeći navedeni ugovor. Ne proizvodi pravno dejstvo neimenovani ugovor kojim ugovarač (koji je zaključio ugovor o otkupu stana iz društvene svojine) priznaje drugom ugovaraču da je vlasnik stana po osnovu ulaganja svojih sredstava za otkup stana. . Radi se o obećanju da će ga dobiti nakon smrti vlasnika. Nakon njegove smrti.po osnovu ulaganja ovih svojih sredstava . godine. postala vlasnik predmetnog stana i stekla državinu na istom.

a ne po osnovu testamenta pa se ne može ni tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta jer isti praktično ne ispunjava uslove da bi se to pismeno tretiralo kao testament.B. ne ispunjava uslove da bude testament ni sudski.141/86 od 16.S.. dali su nasledničke izjave i kao naslednici postigli sporazum u pogledu deobe imovine pok. i L. L. (Iz rešenja Okružnog suda u Prizrenu.2008. L. 259/07 od 22..12. ono što je bitno za rešenje ove pravne stvari je i činjenica da je pokojni S. tj.S. 2070/08 od 25.1995. Prema čl. godine.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pokojni L. prvostepeni sud nalazi da pomenuto pismeno ne zadovoljava uslove bilo kog testamenta. S. godine. Pred Opštinskim sudom u V. Pokojni S. Pok. a najdalje za deset godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve.10. Iz toga proizilazi da tužilac praktično nema pravo tražiti da se oglasi za jedinim naslednikom na zaostavštini pokojnog S. pred svedocima i dr. na određenim delovima. nije bilo isticanja da naznačeno pismeno ispunjava uslove za testament. godine) Među svim tužiocima po tužbi za utvrđivanje ništavosti testamenta postoji materijalno-pravni interes. predviđeno je da "pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari i zaostavštine.. parc.1986. Osim toga. (Presuda Opštinskog suda u Kraljevu P.R. o jedinstvenim materijalnim suparničarima. S. To znači da se tužbeni zahtev mora rešiti prema svima na jednak način.3. da se ne radi o testamentu. ali isti nije on i napisao. jula 2006.1986. na testamentu autentičan.br. učesnici su oglašeni za naslednike na odgovarajućim delovima. a prema čl. ni olografski. pa je stoga tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.B. Istina.1986. olografskog.R. ranijeg Zakona o nasleđivanju.Ž. dakle nakon isteka roka od deset godina od dana smrti ostavioca. . 130. pa ne može ispunjavati uslove za svojeručni testament. Stoga je sud našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. godine. ali da su ga priznali svi naslednici i potpisali ga. godine pokrenut je ostavinski postupak na kojem je raspravljana zaostavština pok.11. 16. S. 139. Zaostavština je raspravljena.S. godine i za naslednike zaostavštine pok.2008. niti pak za neki drugi testament.10. a što je utvrđeno putem veštačenja. Po oceni Okružnog suda. Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud nalazi da naznačeno pismeno pok.. U obrazloženju rešenja stoji da su ostavilac i naslednici ranije postigli sporazum u pogledu deobe imovine koja sada predstavlja zaostavštinu pok. ni pred svedocima.1986. 498/95 od 26. je umro 7.1986. Međutim. pa je sud zaostavštinu raspravio na osnovu Zakona.3. godine i Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. umro 7.1983. što se može prihvatiti jer utvrđeno činjenično stanje ukazuje da je pomenuti testament potpisao pokojni S. a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta".Ž. U toku vođenja ostavinskog postupka iza smrti pokojnog S. koji nije sudski overen. Ostaviočevi naslednici i to sin D. godine pismeni sporazum u rukopisu o deobi imovine koji je naslovljen kao testament i isti nije overen pred sudom. godine a tužilac je podneo tužbu dana 10.192/3 KO V. je zajedno sa svojom decom potpisao 21.god .D.5. sudskog. što je sud prihvatio. a iza sebe je ostavio zaostavštinu kako pokretnu tako i nepokretnu i na toj imovini se nalazi kat. S. V. Veštačenjem od strane veštaka grafologa utvrđeno je da je potpis pok. L. Svojeručno.S.br.63 - 128. i ćerke L. i predložili da se imovina raspodeli na taj način kako je naznačeno u naznačenom pismenu naslovljenom kao testament.. nasledno-pravnog karaktera. Gž. je umro 7. i V.3. oglasio po osnovu Zakona L. prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem doneo ispravnu odluku. imovina je već raspravljana po osnovu Zakona. već o sporazumu o ustupanju i raspodeli imovine za života. Oni su jedinstveni tužioci pod utvrđenim uslovima.12. doneo rasporedno rešenje pod brojem O.) . ranijeg (tada važećeg) Zakona o nasleđivanju propisano je da zaostavština umrlog lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti.

Zakona o nasleđivanju) 129. Ostavinski postupak je prekinut zbog utvrđivanja valjanosti tog testamenta. maja 1987.2004. a ovo iz razloga što se prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. To je takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka. u vreme sačinjenja . (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.. 1161/04 od 12. Iz obrazloženja: Što se tiče testamentalne sposobnosti.64 - . da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. Ostaviteljica je preminula 12 dana nakon sačinjenja spornog testamenta tj. Testamentalnu sposobnost imaju lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. tj. U postupku je utvrđeno da je testatorka još znatno ranije pre sačinjenja ovog spornog testamenta dana 18.02. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje. septembra 1992. K. kojim svoju imovinu ostavlja tuženoj prvog reda. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. Bolovala je od malignog tumora glave. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. pankreasa sa metastazama. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje (čl. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. ZON-a kao sposobnost za rasuđivanje. tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost. ZON-a). Testament je ništav ako je stanje svesti testatora u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da nije odražavalo njegovu pravu volju. godine. godine sačinila testament. dana 26. i 166. tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost. tj. žalba nije osnovana. i oni su određeni članom 79. testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti. Gž. dana 14. a prema nalazu veštaka hirurga koji je nju lečio (izvršio hiruršku intervenciju) i dva veštaka neuropsihijatra. pa je u tom smislu testamentalna sposobnost uža od poslovne sposobnosti.NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 156. god. Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje. godine i u bolnicu je bila primljena 21. br. Tako i za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. Iz obrazloženja: Obe pobijane presude nižestepenih sudova zasnovane su na saglasno utvrđenom činjeničnom stanju da je ostaviteljica sada pok. odnosno njegovim zakonskim naslednicima zbog toga što on za razliku od drugog njenog brata i sestre nije ništa nasledio iza roditelja. septembra 1992. 156. godine sačinila testament kojim imovinu ostavlja bratu I. septembra 1992. U tom smislu. a određeni su članom 79. što znači takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka.) 130. Tako za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti.

Rok za podnošenje tužbe za poništenje testamenta zbog nedostatka u obliku je materijalno-pravni rok prekluzivne prirode. Pri takvom stanju stvari sudovi su zaključili da stanje svesti testatorke u kritično vreme kad je sačinila sporni testament je bilo takvo da nije održavalo njenu pravu volju. (Vrhovni sud Srbije. o čemu su u pobijanim presudama navedeni valjani razlozi kako i na osnovu kojih dokaza su sudovi utvrdili činjenično stanje. Prema stavu drugostepenog suda.1995.06. s obzirom na datum sačinjavanja testamenta. Za takvo presuđenje sudovi su imali oslonca u savesnoj i brižljivoj oceni svakog izvedenog dokaza posebno i svih zajedno.Zakonski zastupnik tužioca je za postojanje usmenog testamenta saznao 19. Zbog intoksiciranosti organizma (izlivanjem žučnog sadržaja u krvotok) nije imala testamentalnu sposobnost u momentu sačinjenja spornog testamenta. usmeni testament pokojne N.1994. zbog nedostatka oblika.1995. navedenog Zakona o nasleđivanju. koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu člana 237. Zakona o nasleđivanju) 131. godine. sačinjen je u korist tuženih i proglašen na zapisniku kod nadležnog Opštinskog suda dana 25. Rev.1997.Zaostavština ostavilje raspravljena je u skladu sa tim testamentom rešenjem istog Opštinskog suda dana 27. na koji se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju koja važe za rokove zastarelosti. 1654/99 od 03. jako anemična i sa teškim poremećajima metabolizma. god. uputio na parnicu radi osporavanja pravne važnosti usmenog testamenta ostavilje.1998. kojim je prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine pokojne N. godine. godine.02.65 - . koji je u to vreme bio u primeni.) KADA JE ZAVEŠTANJE RUŠLJIVO (Član 164. Rešenjem nadležnog Okružnog suda od 07. godine prvostepeno rešenje je ukinuto. prema stanju u spisima. rok iz člana 77. Navedeno rešenje zakonski zastupnik Opštine P. godine. Zakona o nasleđivanju. jer nije mogla da shvati stvarni i pravni značaj svoje izjave volje.05..05. Vrhovni sud nalazi da je stanovište drugostepenog suda pravilno. Iz spisa proizilazi da je tužilac tražio poništaj usmenog testamenta pokojne N.10. Kod takvog činjeničnog stanja. i zašto smatraju da su utvrđene činjenice istinite i zašto je tužbeni zahtev tužilaca osnovan.G.2000.G. je primio 24.NASLEDNO PRAVO testamenta bila je u opšte teškom stanju organizma. propisa. jer je podneta po proteku roka iz člana 77.01. kada je uložio žalbu protiv ovog rešenja.1994. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju.12. pa su tužioci imali građansko-pravno ovlašćenje da u sudskom postupku traže poništaj osporenog testamenta. godine.G. nižestepeni sudovi su našli da je tužba nedozvoljena. godine. i Opštinu P. a tužbu radi ništavosti usmenog testamenta podneo 09.1994. Prema nalazu stručnih veštaka kod nje je zbog takvog napred navedenog stanja postojala kvalitativna promena svesti pri čemu nagonsko afektivno ponašanje potiskuje racionalno ponašanje. Odredbom člana 77. U ponovnom postupku Opštinski doneo je rešenje dana 1.3. važećeg Zakona o nasleđivanju. primenjenog Zakona o nasleđivanju je prekluzivnog karaktera i na njega ne deluje prekid zastarelosti.

što čini da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156. i to u roku od godinu dana od kada je saznalo za testament. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. Zakona o nasleđivanju . Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. majka i majka ostavioca su rođene sestre ( od istog oca i majke ). Rev. u smislu člana 164. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. Razloge ništavosti zaveštanja može isticati svako zainteresovano lice.66 - . Po shvatanju ovog suda. S obzirom na takvu njegovu prirodu. a razloge rušljivosti zaveštanja može isticati samo pravno zainteresovano lice. S obzirom na osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja. ne čini takvu bitnu povredu odredaba parničnog postupka zbog koje bi pobijano rešenje moralo biti ukinuto.) . Zakona o nasleđivanju ( uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice ). Okolnost što je prvostepeni sud tužbu odbacio. U vezi sa takvim činjeničnim stanjem. navedenog Zakona ).2007. jer je posledica za revidenta u biti ista: zbog proteka navedenog zakonskog roka. koji važe za zastarne rokove. Rok od godine dana ne može početi da teče pre proglašenja testamenta. tim pre što tužilja i nije u krugu nužnih naslednika.ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. Roditelji ostavioca umrli su pre njega a druge dece nisu imali. Zakona o nasleđivanju. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja. Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. Stoga su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. jer ne ulazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. nema pravo na traženu sudsku zaštitu. 5452/2000 od 30. a ne procesnom. u smislu člana 39. kod rušljivosti (relativne ništavosti) razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. radi se o materijalno-pravnom roku prekluzivne prirode. Zato nisu od značaja navodi revidenta da je tužba podneta u roku označenom u rešenju suda kojim je upućen na ovu parnicu.NASLEDNO PRAVO no je da poništenje testamenta zbog nedostatka oblika može tražiti posle otvaranja nasleđa samo lice koje ima pravni interes. 970/06 od 08. S obzirom da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca. Njena pok. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine ) 132. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti). Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. tužilja nema pravni interes da zahteva poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. reč je o rušljivosti zaveštanja. čijim protekom se gubi pravo za traženje poništaja testamenta zbog nedostatka oblika. Uput ostavinskog suda na parnicu nije procesna pretpostavka za podnošenje tužbe za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika. Rev. god. isključena je mogućnost prekida i zastoja. Zbog svega navedenog. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. Pravni interes. Budući da se radi o materijalno-pravnom roku. a najdalje za deset godina od proglašenja testamenta. kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. Zakona o nasleđivanju. Ovo proizilazi iz odredbe člana 15. Iz obrazloženja: Tužilja je sestra od tetke ostavioca.2001.11. ( Rešenje Vrhovnog suda Srbije. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. trebalo je tužbeni zahtev odbiti kao neosnovan. a poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes ( u smislu člana 165.05.

dakle od istog oca i majke. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika.2001. rođene sestre. Zakona o nasleđivanju. koji propisuje uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja. Ovakav zaključak proizilazi iz odredbe člana 15. U trenutku sačinjenja zaveštanja ostavilac nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. god.2004. 134. Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes shodno članu 165. reč je o rušljivosti zaveštanja u smislu člana 164. odn. a s obzirom na utvrđenje u postupku da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca.05. jer ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. ovo tim pre što tužilja nije ni u krugu nužnih naslednika u smislu člana 39.) 133. to znači da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156. god. Rev. Pravni interes. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. navedenog Zakona. U pogledu rečenog. kod koje razloge ništavosti može isticati i svako zainteresovano lice. Za razliku od ništavosti zaveštanja.12. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. 5452/00 od 30. D. 1393/04 od 23.NASLEDNO PRAVO KO MOŽE ZAHTEVATI PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG RUŠLJIVOSTI (Član 165. i majka ostavioca pok. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. Zakona o nasleđivanju.M. Pravni interes. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Roditelji ostavioca umrli su pre ostavioca i sem njega druge dece nisu imali. Zakona o nasleđivanju. S obzirom da ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti) kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tužilja sestra od tetke ostavioca.T. kod rušljivosti razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. kojom je propisano da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. Sa svega navedenog tužilja nema pravni interes da može zahtevati poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. Rev.67 - . jer su njena pok. Imajući u vidu osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja. kod rušljivosti (relativne ništavosti). Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. uključujući lice isključeno iz nasleđa. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju) Aktivna legitimacija za poništaj testamenta pripada licu koje bi po zakonskom redu nasleđivanja bilo pozvano na nasleđe kada ne bi bilo testamenta.) . lišeno nužnog dela kao i svako drugo lice koje učini verovatnim da bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine. majka M.

nižestepene odluke su ukinute i to u odnosu na sve tužioce kao jedinstvene suparničare u smislu člana 204. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zaveštanje je strogo formalni akt. 1179/08 od 27. Naime. Zakona o parničnom postupku. postojanje ili nepostojanje sudske odluke o lišavanju poslovne sposobnosti. nakon čega su zaveštanje potpisali i svedoci. Takvo zaveštanje je rušljivo. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani ostavilac je pisanim zaveštanjem od 30. Zakona o nasleđivanju. osporena punovažnost zaveštanja i po ovom osnovu. zbog nedostataka razloga o odlučnim činjenicama.2005.04.68 - . godine) . Na takvo činjenično stanje. Zakona za poništaj zaveštanja po ovom osnovu. pri tome.član 166. Bez značaja je. Lično je diktirao tekst zaveštanja. Relevantna odredba: Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje . tužbom i na raspravi osporena je sposobnost zaveštaoca za rasuđivanje i ukazano da zaveštanje ne predstavlja izraz volje pokojnog. pobijana odluka je zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. raspolagao svojom pokretnom i nepokretnom imovinom u korist tužene. osnovano se revizijom ukazuje da nižestepene odluke ne sadrže razloge o zaveštajnoj sposobnosti pokojnog. koji ima za cilj obezbeđenje volje lica da raspolaže svojom imovinom i ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje on nije mogao da izrazi svoju volju. To su preduslovi za donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. Tekst zaveštanja je otkucan na istoj mašini bez vađenja papira. sačinjeno u formi zaveštanja pred svedocima (tzv. zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo. zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštaoca u vreme sačinjavanja testamenta. Autentičnost potpisa testatora je proverena veštačenjem. U ponovnom postupku. Bez obzira što je zaveštanje sačinjeno u zakonskom obliku i formi. pročitao ga i potpisao. propisani članom 85. Tužioci kao zakonski naslednici ostavioca su u ostavinskom postupku upućeni na parnicu radi dokazivanja nepunovažnosti zaveštanja. iako je tužbom pored ostalog.05. U svakom slučaju.da li su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 166. kao i da li je zaveštalac bio nesposoban za rasuđivanje iz trajnih ili privremenih razloga. prvostepeni sud će ispitati da li je tužba za poništaj zaveštanja zbog zaveštaočeve nesposobnosti podneta u zakonskom roku iz člana 169. Zakona. Zakona o nasleđivanju) 135. Zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštalac nije mogao da izrazi svoju volju.NASLEDNO PRAVO RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 166. Kako nižestepeni sudovi nisu cenili poslovnu sposobnost zaveštaoca u vreme sačinjavanja zaveštanja. godine. te . pobijanom odlukom je pravilno ocenjeno da je sporno zaveštanje. Zakona o parničnom postupku.ukoliko jeste . alografski testament) i da su prilikom njegovog sačinjavanja u potpunosti poštovani zakonski uslovi. dugogodišnjeg i lečenog zavisnika od alkohola. stav 2. Zakona o nasleđivanju za ovaj oblik zaveštanja. Rev. tačka 12. sačinjenim pisaćom mašinom. Međutim.2009.

je tužiocu ostavio u nasleđe drugi sprat porodične kuće sa potkrovljem i lokalom u prizemlju i deo kućnog placa.69 - . privremene duševne poremećenosti ili zaostalosti u duševnom razvoju. nije bio sposoban za rasuđivanje kada je sačinio zaveštanje. godine. 9. Nakon dostavljanja dodatne medicinske dokumentacije veštak daje svoj novi nalaz i mišljenje od 17. S. br. godine. 166.. bez obzira što je drugi nalaz i mišljenje dat na osnovu nove medicinske dokumentacije. 2006. 5. 2003. 2006. R. godine. Međutim. u vreme zaključenja spornog zaveštanja nije bio sposoban da izrazi svoju poslednju volju. bio sposoban za rasuđivanje.. S. S. a kojim veštak daje sada sasvim suprotno mišljenje od prvobitnog nalaza.novembar 2002 godine. kao i sve pokretne stvari pokućstvo i alat i radionicu za preradu trske. S. ali ona uglavnom potiče iz perioda nakon sačinjavanja zaveštanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su rođena braća. .. u spisima predmeta postoje dva različita nalaza i mišljenja jednog istog veštaka. a što svakako ne može biti siguran i pouzdan dokaz o poslovnoj sposobnosti i postojanju mana volje zaveštaoca. Njihov otac je umro 7.. 1401/03. Pri izradi ovog nalaza veštak citira medicinsku dokumentaciju koja je služila kao osnov za veštačenje i analizom te dokumentacije može se utvrditi da gotovo sva ta dokumentacija potiče iz perioda posle sačinjavanja spornog zaveštanja. kojim nalazom je zamenjen osnovni nalaz veštaka od 24. 4. S. a tuženom B. 2003.. deo kućnog placa i nepokretnosti u selu S. 6. bolovao od zloćudnog tumora pluća.. Jedino je otpusna lista Klinike u Knez Selu iz perioda oktobar .. Tim nalazom je objasnio da je pok. To sve ukazuje da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. 2003. O. Nalaz i mišljenje veštaka je samo jedno od dokaznih sredstava koje sud ima na raspolaganju pri utvrđivanju činjenica od značaja za odlučivanje po tužbenom zahtevu.. S. iz N. koje je proglašeno u Opštinskom sudu u N. i u ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom u N. 4. sa lokalom u prizemlju i posebnom sobom sa ostavom u prizemlju. kao i nepokretnu imovinu u selu S. 2006. sada pok. 9. već veštak govori o "značajnoj verovatnoći" i "postojanju mogućnosti". ali da postojeći podaci ne upućuju da je navedeno oboljenje kompromitovalo njegovo globalno psihičko stanje..NASLEDNO PRAVO 136. ne daje izričito izjašnjenje o sposobnosti sada pok.. 2006. br. Zaveštalac mora biti pismen. S. Prvostepeni sud ne prihvata nalaz i mišljenje veštaka od 24. je sačinio pismeno zaveštanje pred svedocima 20. godine. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je zaveštanje bez pravne važnosti jer prema čl. Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da se pobijana presuda zasniva isključivo na dopunskom nalazu i mišljenju veštaka od 17. 10. dana 30. 1401/03 doneto je rešenje kojim je prekinut postupak raspravljanja zaostavštine a tužilac upućen na parnicu s obzirom da je osporio pravnu važnost pismenog zaveštanja. U toku postupka veštak Z. da sačini zaveštanje. te da je u vreme sačinjavanja zaveštanja pok.. godine.. je ostavio u nasleđe prvi sprat porodične kuće u N. 3.. bolovao od trajnog ili privremenog duševnog oboljenja. Tim zaveštanjem sada pok. 2006. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li je fizičko i psihičko stanje ostavioca u vreme sačinjavanja testamenta bilo takvo da ga je činilo nesposobnim da shvati značaj i posledice sačinjavanja zaveštanja. biv. Zakona o nasleđivanju zaveštanje je rušljivo ukoliko ga je sačinilo lice koje u trenutku njegovog sačinjavanja nije bilo sposobno za rasuđivanje. Ovo stoga što veštak ni u svom nalazu i mišljenju od 17. Ć je dao mišljenje da sada pok. S. navodeći da se sa značajnom verovatnoćom može tvrditi da sada pok. odnosno mora znati da čita i piše što predstavlja uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. godine u predmetu O. godine. godine kojim je veštak dao mišljenje da nema medicinskih relevantnih elemenata koji upućuju da je u vreme sačinjavanja spornog zaveštanja pok. Njihov otac.

već su samo upućeni na parnicu da dokažu da svojeručni testament koji je sačinio ostavilac. Bez uticaja je na pravilnost pobijanog prvostepenog rešenja to što učesnica u postupku za raspravljanje zaostavštine u žalbi ističe da ima pravo na troškove sahrane od naslednika ostavioca. 5157/97) . 167. bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sačinjavanja zaveštanja. Rev.Uloga svedoka pismenog zaveštanja je da potvrdi autentičnost ostaviočevog potpisa ali i njegove izjave da zaveštanje koje potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju.pobijajući prvostepeno rešenje od maja meseca 2004. istog Zakona kojim se reguliše rušljivost zaveštanja. ali ne pre proglašenja testamenta.70 - .učesnici su istim rešenjem upućeni na parnicu.NASLEDNO PRAVO Uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima je da zaveštalac zna da čita i piše i propisan je sa ciljem obezbeđenja autentičnosti volje ostavioca koji čitanjem može proveriti da li je u pismenu koji mu je drugi sačinio pravilno interpretirana njegova izjavljena volja. 166. već i osporavanjem testamenta u ostavinskom postupku. Jer . ili iz čl. a nisu istim oglašeni za zakonske naslednike na zaostavštini.zato što učesnici koji su upućeni na parnicu nisu oglašeni pobijanim rešenjem za zakonske naslednike na zaostavštini pokojnog. 9. S. Zastarevanje se prekida ne samo podnošenjem tužbe. 2008. 172/2006 od 18.2006. godine . 5158/07 od 21. Zakona o nasleđivanju) 138.ističe da traži troškove sahrane. a imajući u vidu njegovo telesno stanje. ne proizvodi pravno dejstvo. Iz obrazloženja: Učesnica u žalbi .01. (Presuda Opštinskog suda u Nišu P. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. (Vrhovni sud Srbije. Po navedenom rešenju oni ništa nisu nasledili. 2007. Rok u kome se može tražiti poništaj testamenta (zbog nedostatka forme) teče od dana saznanja za testament. Zakona o nasleđivanju za poništaj zaveštanja i da li je sada pok. Zakona o nasleđivanju) 137. To je bez uticaja na pravilnost pobijanog rešenja . U prvostepenom postupku sud nije pouzdano utvrdio da li su ispunjeni uslovi iz čl.po shvatanju Okružnog suda . 5783/03 od 28. 1. godine) RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG MANA ZAVEŠTAOČEVE VOLJE (Član 167. jer nije sačinjen dobrovoljno. Gž. godine ) ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI I MANA VOLJE (Član 169.

Uništen. Zakona o nasleđivanju) 141. Rev.71 - . i u kome od tih propisanih . tužilji. gde je stajao i gde ga je tužilja.06. suprug tužilje u formi pismenog testamenta pred svedocima. Poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se tražiti u objektivnom roku od 10 godina. kada je pozvana na ostavinsku raspravu ponela i prikazala sudu. shodno pomenutom članu 78.NASLEDNO PRAVO ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE OBLIKA (Član 170. Iz obrazloženja: Tokom postupka pred prvostepenim sudom utvrđeno je. a ne zastarni. kojom prilikom je konstatovano da tom testamentu nedostaje potpis testatora. br. IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG ZAVEŠTANJA (Član 171. sakriven ili zaturen testament proizvodi pravno dejstvo punovažnog testamenta ako se ispune uslovi iz člana 171.) DOKAZIVANJE UNIŠTENOG. Tužba za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se podneti u roku od godinu dana od saznanja za testament. da je nakon toga taj testament u tri istovetna primerka bio ostavljen na određenom mestu u njegovoj kući. br. a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju. 2. Testament može. Zakona o nasleđivanju) 139. koji je odstranjen u međuvremenu od njegovog sačinjenja do uzimanja od strane tužilje. izrazio svoju poslednju volju tako što je svu svoju imovinu ostavio svojoj supruzi tj.11. ali ne pre njegovog proglašenja. a teret dokazivanja njegove punovažnosti je na onoj strani kojoj to ide u prilog. da proizvede dejstvo punovažnog testamenta pod uslovima: 1. izgubljen. skraćen u delu gde je pri dnu stranice iza sadržine testamenta bio potpis testatora. Rev. Zakona o nasleđivanju. sakriveni i zatureni testament proizvede dejstvo punovažnog testamenta. 1999.) 140. U pitanju je prekluzivni rok materijalnog prava. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament bio sastavljen pismeno u jednom od oblika propisanih u zakonu. da je pok. određuje stroge uslove da izgubljeni. Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme sačinjenja spornog testamenta. u svom članu 78. 4953/95 od 15. pa o njemu sud vodi računa po službenoj dužnosti. Nije se moglo utvrditi ko je to učinio i kad je to učinio. god. tako što je deo listova sa svih primeraka testamenta odsečen. (Vrhovni sud Srbije. 1995. god. 7515/98 od 10. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament postojao. To su materijalnopravne činjenice nužne za postojanje prava nasleđa lica koje se na takav testament poziva.

predstavljalo praktično opoziv njegove poslednje volje. to nije bilo druge. Međutim. lice koje je sačinilo testament. i 3. s tim što ukoliko bi to bilo za života ostavioca. Po mišljenju drugostepenog suda prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. da je takvo stanje stvari nastalo slučajem ili radnjom nekog drugog lica. 4. kao i da su ispunjeni uslovi iz napred pobrojanih tačaka 1. a koje je u svemu prihvaćeno i od strane drugostepenog suda. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament uništen slučajno ili radnjom drugog lica (tj. Zakona o nasleđivanju. 2. To pravilo glasi da svaka strana treba da dokaže onu činjenicu koja joj ide u prilog. bilo posle njegove smrti . Zakona o nasleđivanju. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je tim testamentom tužilac određen za naslednika. uslov iz tačke 4. jer bi u međuvremenu nastala promena u vidu odstranjenja potpisa. D. god. S obzirom na iznete uslove potrebne po članu 78. R. ukoliko se to dogodilo za života ostavioca. a bez njega nije bilo moguće udovoljiti tužbenom zahtevu onakvom kakvim ga je tužilja opredelila. uz sve ostale elemente na osnovu kojih bi proizlazila valjanost istog kao testamenta. koji je u međuvremenu izgubljen. D. Kako je tužilja bila u obavezi da dokaže da je naknadno odsečeni deo testamenta na kojem je bio potpis testatora nestao slučajem ili radnjom nekog drugog lica. Drugostepeni sud je žalbene navode usvojio i prvostepenu presudu ukinuo. utvrđeno stanje činjenica iz napadnute prvostepene odluke. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ona naime nije uspela da dokaže da je izostanak potpisa na pismenu u kojem je sadržana poslednja volja njenog pok.) 142. motive za takvo raspolaganje testatora.NASLEDNO PRAVO oblika. Prema odredbi člana 221a Zakona o parničnom postupku. izuzev potpisa testatora. supruga.i kako te činjenice ona nije uspela nesumnjivo dokazati. da je bilo sačinjeno u obliku koji je zakonom propisan i ako dokaže sadržinu zaveštanja. To što je potpis testatora nesumnjivo postojao u vreme sačinjavanja spornog testamenta nema relevantnog uticaja na drugačiji ishod spora. što se inače revizijom pogrešno ističe. . s potpisima svedoka na njemu. Kad zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo. da se dogodilo bez njegovog znanja. bilo pre smrti testatora bez njegovog znanja. Rev. rezultat onih okolnosti o kojima govori odredba člana 78.72 - . označava nesumnjivo uz sve ostale dokaze. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. na način na koji su to nižestepeni sudovi učinili. bila irelevantna samo onda kada bi testamentalni naslednik uspeo dokazati da je do toga došlo bilo slučajem. godine nije ostavio nikakav testament pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. ne od testatora) ili da je izgubljen. pošto bi njegovo eventualno znanje za to i njegovo nereagovanje. sačinio svojeručni testament u toku marta meseca 1996. Postojanje pismena u kojem je sadržana poslednja volja pokojnog supruga tužilje kao testatora. Prvostepeni sud je utvrdio da sada pok. Protiv navedene presude tužilja je izjavila žalbu. nije ispunjen. bilo po njegovoj smrti. izgubljeno ili skriveno. ali bez njegovog znanja i volje – proizvodi pravno dejstvo. 6688/98 od 27. bilo za života ostavioca. do da se odluči o sudbini njenog zahteva. u toku marta meseca 1996. zaveštanje koje je uništeno. sakriven ili zaturen i. bilo radnjom nekog drugog lica. da je uništeno. pa je Vrhovni sud reviziju tužilje odbio kao neosnovanu. bilo je dovoljno za rešenje spora u ovom predmetu. bilo bi neophodno da on za tu radnju nije znao. 3. godine.1999. stav 2. koji potvrđuju vreme sačinjavanja testamenta. ali bez njegovog znanja. kad sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu. Iz obrazloženja: Tužilja je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi prema tuženoj da je sada pokojni R. izgubljeno ili skriveno posle smrti ili pre smrti zaveštaoca.01.

godine.1993. Ovaj testament je proglašen u ostavinskom postupku iza pok.05. a ni kasnije u ovoj parnici. U konkretnom slučaju. u smislu čl.07. D. samo po formi testament. S. Zakona o nasleđivanju) 143. 101. god.. i to jedan 21. jer između ostalog. budući da se istom. godine.. u daljem tekstu: Zakon). godine i 16.1993. godine. godine. postoji protivrečnost između obrazloženja presude i sadržine spisa i izvedenih dokaza. Prvostepeni sud je. Zakona o parničnom postupku. opozvani testament ne dobija pravnu snagu ako testator namerno uništi izjavu o opozivu testamenta. S. iz iskaza saslušanih svedoka.1993. a drugi 13. Kako iz izvedenih dokaza proizlazi da je pok. i u vitrini je video nešto napisano na listu kockaste hartije i poznao je potpis sada pokojnog R. pok.1997. rekao da tužilja kao vanbračna supruga treba da čisti u kafani. sve dok se ne oceni pravna priroda i pravno dejstvo izjave od 16.1993. je potom sačinio još dva sudska testamenta.NASLEDNO PRAVO tačka 14. 52/74. M. D. br. tužiocu P. za sada se ne bi moglo zaključiti da postoji konkurencija dva testamenta (prvog i trećeg). S. godine pok. i bratu. na dan 10. u konkretnom slučaju.1993. S. S. date u formi sudskog testamenta. P.10. već po svojoj sadržini predstavlja opoziv pret.1993. ___/93 zaveštao svoju nepokretnu imovinu tuženoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi u V. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.05.1993. i da mu je tada pokojni R. U ponovnom postupku sud će u sklopu ostalih izvedenih dokaza ceniti izjavu ovog svedoka .7. Posebno sud nije cenio sa naročitom pažnjom i preciznošću izjavu saslušanog svedoka koji je potvrdio da je sedeo u kući sada pokojni R. koji u ostavinskom postupku. Pok. Po nalaženju Okružnog suda. godine. S. izjavivši u testamentu da će imovinu ostaviti onome ko bude sahranio njega i njegovu suprugu. navedena zakonska odredba reguliše onu situaciju kada postoje dva testamenta sa različitom sadržinom.73 - . i svoju imovinu ostavio supruzi sada pok.1993.09. godine. očigledno uništio poslednja dva testamenta.. stav 2. ima mesta primeni odredbe člana 101.1993. glasnik SRS". godine.1998. Gž. D. pošto je izjava od 16. da je sudskim testamentom sačinjenim pred prvostepenim sudom 19. na koji se poziva tuženik. S.04. br. Zakona. opozvao testament od 19. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je sada pok.05. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Kada je testament opozvan prostom izjavom datom u formi punovažnog testamenta..07. imovinu vratio na svoje ime. prema utvrđenom činjeničnom stanju u stvari i ne vrši raspored imovine za života.07. utvrdio da je testamentom od 21.4. umro 20. a zaveštalac je uništio docniji testament. godine. u nedostatku pismenih isprava o zaveštanjima od 21. raniji testament ponovo dobija snagu osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo.) POJAM OPOZIVA (Član 176. a da je poslednjim testamentom pok. osnažio prvi testament.1997. od kojih je poslednji uništen voljom testatora. po kojoj – ako je zaveštalac uništio docniji testament. i da treba da ide u sud da "to" overe. godine pod R. iz V.07. po svemu sudeći. nisu prezentirani sudu. prvostepeni sud dalje zaključuje da je na taj način. 192/98 od 08. Kod ovakvog stanja stvari. za sada nije pouzdan zaključak da.

kada ugovorači kasnije zaključe punovažan ugovor o poklonu.1993. stav 2. proizašlo bi da su ugovorne strane izvršile novaciju ugovora. oceniti. godini. sve i da je testator uništio izjavu o opozivanju testamenta. date u formi sudskog testamenta. i stoga. Predmet ugovora je imovina opisana u izreci prvostepene presude. po mišljenju Okružnog suda. U ponovnom postupku prvostepeni sud će polazeći od sadržine izjave od 16. volja da se izvrši prenov u smislu člana 349. Kod činjenice da je tužena sa sada pokojnom majkom prvobitno zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. godine. raniji testament ponovo ne dobija snagu. Zakona o nasleđivanju) 144. Nakon zaključenja navedenih ugovora o poklonu majka stranaka je nastavila da živi u zajedničkom domaćinstvu sa tuženom i njenim suprugom i oni su nastavili da se o njoj staraju i izvršavali su sve svoje ugovorne obaveze davaoca izdržavanja do smrti primaoca izdržavanja. a ne o opozivu izjave o opozivu testamenta. a nakon toga ugovore o poklonu čiji su predmet bile iste nepokretnosti. inače datu u formi testamenta.07.2004. ne može se pretpostavljati. Međutim .04. br. i 1983. jer ona govori o opozivu testamenta (po sadržini). ako ugovorne strane nastave da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju. godine. i imovinu koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. kojima je nepokretnosti poklonila ovde tuženoj i to pored imovine vlasništvo njenog supruga i oca stranaka. već . Ugovor o doživotnom izdržavanju je u celosti izvršen. da li ona ima karakter i dejstvo testamenta ili pak samo izjave o opozivu testamenta. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. Ne postoji novacija obaveza kod ugovora o doživotnom izdržavanju. 728/04 od 26. Neosnovano u reviziji tužilja ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njen zahtev odbili. tako da je za punovažno zaveštanje sa sadržinom kao u opozvanom testamentu neophodna nova izjava u formi zakonom predviđenoj za punovažnost testamenta.74 - . Na osnovu tako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je zaključenim ugovorima o poklonima okrnjen njen nužni deo ko zakonskog naslednika za parcele koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je majka stranaka zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju kao primalac izdržavanja sa tuženom i njenim suprugom kao davaocima izdržavanja 1958. god. Ne bi bilo mesta ni primeni odredbe člana 100.) ODNOS RANIJEG I DOCNIJEG ZAVEŠTANJA (Član 177. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. a predaja celokupne imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. ako nisu na nesumljiv način izrazile volju da izvrše novaciju ranije zaključenog ugovora. u smislu gore navedenih primedbi. Nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sada pokojna majka stranaka zaključila je pismene ugovore o poklonu u 1982. sve da je to bila i volja testatora.NASLEDNO PRAVO hodna dva testamenta. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona. davaocima izdržavanja na ravne delove odložena je do smrti primaoca izdržavanja. jer je zaključenjem ugovora o poklonima raskinut ranije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju za spornu imovinu.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. stekli su se zakonski uslovi da tužena pravo svojine na spornoj imovini stekne po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Kako je prava volja ugovornih strana pokojne majke parničnih stranaka i tužene bila da sporna imovina pripadne tuženoj. bilo po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. Docnijim testamentom opoziva se raniji a opozivanjem docnijeg raniji dobija snagu. dok je svrha naknadno zaključenih ugovora o poklonu zapravo bila samo da se formalno obezbedi odgovarajući pravni osnov za prenos svojine na tuženu za života primaoca izdržavanja.75 - . 3421/94) RASPOLAGANJE INDIVIDUALNO ODREĐENOM STVARI ILI PRAVOM (Član 178. pa je s toga neosnovano isticanje tužilje da ona ima pravo svojine na spornoj imovini zato što joj je zaključenim ugovorima o poklonu povređen nužni deo.01.03.NASLEDNO PRAVO mora biti nesumnjivo izražena. isti pokojni je sa tužiljom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. jer je tužena nastavila sa svojim suprugom da se stara o primaocu izdržavanja. bilo po osnovu ugovora o poklonu. Rev. koje se navodima žalbe tužilje ne dovodi u sumnju.) 145. te imajući pri tom u vidu i činjenicu da su ugovorne strane i nakon zaključenja ugovora o poklonima nastavile da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju. Polazeći od okolnosti da zaključenjem ugovora o poklonima ugovorne strane nisu na nesumnjiv način izrazile volju da izvrše prenov ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom tužilja je tražila da se naznačeno rešenje istog suda oglasi ništavim i bez pravnog dejstva u odnosu na nju. 2694/02 od 22.brat tužilje a otac tuženih. . Opozvano zaveštanje ne stupa na snagu ni u slučaju poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. Posle toga. sada pokojni imenovani . Zakona o nasleđivanju) 146. god. te da se utvrdi da je ona vlasnik nepokretnosti po osnovu navedenog testamenta od 29. to proizilazi da prava volja ugovornih strna jeste bila da ostane na snazi ugovor o doživotnom izdržavanju. osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo. a što su tužene dužne priznati i trpeti i dozvoliti uknjižbu prava imovine navedene u testamentu u zemljišnim i drugim javnim knjigama. Dejstvo opoziva ranije sačinjenog zaveštanja ima docnije raspolaganje zaveštanom stvari od strane zaveštaoca ugovorom o doživotnom izdržavanju. godine. kojim je tužilji ostavio u nasleđe zemljište i kuću. a ova je to prihvatila. Pobijanom presudom ovaj zahtev odbijen je kao neosnovan.2003. za života je ostavio pomenuti testament. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2000.

2008.03. da ga vređa iznoseći razne neistine i izazivajući situacije koje narušavaju njegovo zdravlje. god. Ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. Grubu neblagodarnost podrazumeva veliku. oduzeo mu . međutim. zaveštaočevo raspolaganje individualno određenom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava.2005.NASLEDNO PRAVO Prema odredbi člana 178. tvrdi da tuženi izbegava kontakt sa njim. odnosno zaveštalac. U postupku je. (Vrhovni sud Srbije. ustupilac može zahtevati opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života. uvredu časti. Imajući to u vidu. da tuženi nije pokazao grubu neblagodarnost prema njemu.11. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim ona traži pravo nasleđa po osnovu pomenutog testamenta imenovanog pokojnog od 29.član 192. zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju sa tužiljom primalac izdržavanja. Zakona o nasleđivanju. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. čiji je predmet ista nepokretna i pokretna imovina. Gž. navodeći da je tuženi fizički ruinirao njegov životni prostor presecanjem dovoda električne energije i izneo sve pokretne stvari koje on koristi u toj zgradi.09. oduzeo mu život ili mu oštetio imovinu ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupiocu bliskom licu (bračnom drugu. Poništajem ugovora o doživotnom izdržavanju u parnici po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja opozvano zaveštanje ne stupa ponovo na snagu. Gruba neblagodarnost podrazumeva veliku. krajnju nezahvalnost potomka. roditeljima). Zaveštanje pred svedocima nije opozvano docnije zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju. 2155/05 od 28. stav 1.2000. utvrđeno da navodi tužioca koji se tiču opisanog ponašanja tuženog nisu tačni tj. koja može postojati npr. Relevantna odredba: Odredbom propisano je da Ustupalac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je pokazao grubu neblagodarnost prema njemu . Tužilac. Po mišljenju tužioca. ako se u sudskom sporu po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav. krajnju nezahvalnost potomka i može postojati ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu.) OPOZIV (Član 192. to su sve razlozi da se zaključeni sporazum opozove. ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju) 148. godine. uz to. godine) 147.pokojni opozvao je zaveštanje koje je ranije sačinio u korist tužilje. Iz obrazloženja: Tužilac u parnici traži opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života. deci. uvredu časti. Rev. 1104/08 od 27.76 - .

NASLEDNO PRAVO

život ili mu oštetio imovinu, ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupaocu bliskom licu (bračnom drugu, deci, roditeljima). Postojanje grube neblagodarnosti u ponašanju tuženog u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao. Nižestepeni sudovi su zbog toga pravilno zaključili da tužbeni zahtev za opoziv ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen između stranaka, nije osnovan. Ovu vrstu ugovora ustupalac može pobijati i kao rušljiv pravni posao, znači zbog postojanja mana u volji. Međutim, Pri tome, ukazivanje revidenta na propust ocene valjanosti osporenog ugovora i kao rušljivog pravnog posla zbog mana u volji tužioca (jer je bio u zabludi ili je otpao motiv za zaključenje tog ugovora) ne utiče na pravilnost donete presude, jer u ovom slučaju tužilac nije tražio poništaj ugovora nego njegov opoziv. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2817/08 od 10.09.2009. godine)

Ustupilac imovine po ugovoru o ustupanju i raspodeli imovine za života ima pravo da zahteva da mu potomak - primalac imovine po takvom ugovoru vrati ono što je po ugovoru primio ako ne daje ustupiocu ili kome drugom izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 850/98 od 13.05.1998. god.)

149.

150.
Ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu nezahvalnost prema njemu. Gruba nezahvalnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može tako okarakterisati, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti slučaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju, pored prava, i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grubu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube nezahvalnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje ceneći ga kao vrednosno merilo iz domena morala i dobrih običaja. Iz obrazloženja: Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života može se pobijati iz opštih razloga, zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. To pravo ustupilac ima i ako potomak ne daje njemu ili kome drugome izdržavanje određeno poslom ustupanja i raspodele ili ako ne isplati dugove ustupiočeve, čija mu je isplata naložena istim poslom (član 115. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju). U ovom slučaju tužilja opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života, koji je 7. marta 1994. godine zaključila sa tuženom kao potomkom, temelji, između ostalog, i na činjenicama da tužena pokazuje grubu neblagodarnost prema tužilji, te da je čak i fizički maltretira. Gruba neblagodarnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može okarakterisati grubom nezahvalnošću, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti tog slučaja.
- 77 -

NASLEDNO PRAVO

Za zaključivanje da li ima osnovanog razloga za opoziv spornog ugovora radi neblagodarnosti, nisu raspravljena sva sporna pitanja koja su od značaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju pored prava i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grugu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube neblagodarnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, ceneći ga kao vrednosno merilo koje se odnosi na pravila morala i dobrih običaja. (Vrhovni sud Srbije , Rev. 1149/97 od 06.05.1997. god.)

151.
Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen u smislu odredaba Zakona o nasleđivanju može se pobijati iz opštih razloga zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi (zbog zablude, prevare i dr.) i u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, zakon o nasleđivanju predvideo je mogućnost da ustupilac opozove ono što je dao potomku koji prema njemu pokaže grubu neblagodarnost. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4219/97 od 19.11.1997. god.)

POJAM UGOVORA O IZDRŽAVANJU (Član 194. Zakona o nasleđivanju)

152.
Svrha ugovora o doživotnom izdržavanju su podjednako materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (stanovanje, hrana, odeća, obuća, troškovi lečenja, svakodnevne uobičajene potrebe) i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti. Iz obrazloženja: Svrha zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju je i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti a ne samo materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, troškovi lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe). U konkretnom slučaju, tuženi nije pružio pokojnoj tužilji odgovarajuću pažnju i negu u bolesti i starosti, o čemu očito govori događaj krajem januara 1996. godine, kada je tuženi fizički napao i povredio sada pokojnu. Pored toga, tuženi je često boravio van mesta boravka, što je kod nje i izazvalo nezadovoljstvo. Tuženi je povredio svoju ugovornu obavezu davaoca izdržavanja pa je pokojna tužilja zbog sukoba sa njim otišla iz svoje kuće kod ćerke, gde je ostala do kraja života. Ovakvi odnosi ugovarača ukazuju na poremećaj do granica nepodnošljivosti, što predstavlja razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju (u smislu člana 120. stav 2. Zakona o nasleđivanju kao specijalnog propisa odn. u smislu čl. 127 - 129. Zakona o obligacionim odnosima, kao opšteg propisa). (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1973/08 od 26.03.2009. godine)
- 78 -

NASLEDNO PRAVO

153.
Kao sopstvenik svoje imovine sve do svoje smrti, primalac izdržavanja može tu imovinu otuđiti, pa i pokloniti. Ali - tada otpada predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, ugovor o doživotnom izdržavanju je po formi i sadržini zaključen prema odredbi člana 117. Zakona o nasleđivanju, važećem u vreme zaključenja ugovora i prema tim odredbama predaja imovine u svojinu davaoca izdržavanja, odložena je do smrti primaoca izdržavanja. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine sve do svoje smrti i prema tome može tu imovinu i otuđiti. Otac tuženih, kao primalac izdržavanja je to i učinio na taj način što je ugovorom o poklonu raspolagao predmetnom imovinom u korist svog tuženog sina. Kako je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju otpao, a bez predmeta nema ni ugovora - to je neosnovan zahtev tužioca da se po osnovu tog ugovora prizna pravo svojine njegovom pravnom prethodniku, kao i zahtev predaje predmetne imovine u posed tužiocu. Neosnovano je isticanje u reviziji da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da ugovor o doživotnom izdržavanju ne proizvodi pravno dejstvo. Jer, primalac izdržavanja je isključivi vlasnik imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju i sve do smrti može slobodno da raspolaže svojom imovinom, pa i da je otuđi ugovorom o poklonu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 427/09 od 12.03.2009. godine)

154.
Kad ugovor o doživotnom izdržavanju sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenog elementa, pogrešno određena površina nepokretnosti koja se ostavlja davocu izdržavanja ne utiče na zakonitost ugovora. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da sadržina navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju odgovara volji ugovornih strana, nijedna od njih nije bila pod prinudom ili zabludom i isti je sačinjen sa ciljem da pok. B. sebi obezbedi izdržavanje na način kako je bliže u samom ugovoru određeno, a ne u cilju izigravanja prava nasleđa nužnih naslednika, te da se ne radi o ništavosti predmetnog ugovora u smislu čl. 53. stav 2. i čl. 66. stav 1. ZOO. Predmetni ugovor nije ništav ni u smislu čl. 47. ZOO zbog toga što je u predmetnom ugovoru pogrešno navedena površina stambene zgrade od 72 m2, iako je zapravo reč o kući veličine od 140 m2, jer prema odredbi čl. 50. istog zakona predmet obaveze je održiv i kada sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenosti predmeta. U ovom slučaju površina zgrade uneta je u ugovor saglasno dokumentaciji koju je posedovao pok. M. B. u vreme njegovog zaključenja, a u stvari radi se o površini predmetne zgrade a ne o ukupnoj površini koja ima spratni deo. Stoji navod revizije da je izrekom prvostepene presude odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi ništavost spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, a da je u stavu 2. izreke iste presude delimično usvojen njegov tužbeni zahtev i utvrđena ništavost istog ugovora u pogledu pravnog dejstva tog ugovora u delu gde primalac izdržavanja ostavlja davaocu izdržavanja sve pokretne stvari koje se u momentu smrti zateknu u njegovoj kući. Međutim,
- 79 -

2. (umrla 4. Rev. spomenik podigne i izda podušja po narodnim običajima.12. kao i sve ostale ugovorne obaveze. godine). R. stav 1.03. Te docnije usmene pogodbe su punovažne jer se na taj način smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne strane.80 - . 385. glasnik RS" br. posle smrti sahrani. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Primalac se obavezao da davaoca doživotno izdržava. Taj zakon u članu 117.10. drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. grob mu ogradi. 46/95 i 101/2003) koji je kao osnovne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju naveo izdržavanje. ZPP. izreke i ista je u tom delu pravosnažna. otklanjaju se nesporazumi u izvršavanju ugovornih obaveza i ostvaruje naslednopravna funkcija ugovora (što je prevashodno u interesu samih stranaka). 2684/05 od 01. Bez obzira što raniji Zakon o nasleđivanju (koji je važio u vreme zaključenja ugovora) nije preciznije izvršio razgraničenje bitnih od sporednih obaveza ugovora o doživotnom izdržavanju.1992. U toku trajanja ugovora ugovarači su izvršili modifikaciju (izmenu) ugovorne obaveze primaoca. Između stranaka je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju u režimu ranije važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. po stanovištu Vrhovnog suda bitna obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pored izdržavanja i nege je sahranjivanje. te nije ni bila predmet ocene drugostepenog suda povodom izjavljene žalbe tužioca na preostali deo izreke prvostepene presude. Njome se zaštićuju stranke zbog brzog zaključivanja ugovora i na taj način štite od prenagljenosti u odlučivanju. brigu i sahranjivanje posle smrti. br.1997.NASLEDNO PRAVO tužilac se nije žalio na prvostepenu presudu u stavu 2. nije odredio koje su to osnovne i bitne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju (zakon govori samo o izdržavanju) za razliku od člana 194. a za tu vrstu izmena nije bila nužna pismena odnosno svečana forma. Tu usmenu obavezu (izmene nisu učinjene u pismenom obliku niti overene od strane sudije) davalac izdržavanja je izvršio.2006. 1400/05 od 27. sada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. s obzirom da je forma (stroga) propisana u interesu ugovornih strana. hrani i odeva. u bolesti leči. godine) kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavnja zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju od 21.) 155. predstavljaju vid izvršenja ugovorne obaveze kojom se olakšava obaveza davaoca izdržavanja i može se menjati u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom.12.02. u pogledu podizanja spomenika i ograđivanja groba tako što se davalac obavezao da primaoca izdržavanja kremira. Kod takvog stanja stvari. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. lakše i pouzdanije se razlikuje faza pregovaranja od faze ugovaranja i utvrđuje momenat kad je ugovor nastao.) . jer u svojoj žalbi nije ukazivao na ovu činjenicu. glasnik SRS".1993. Rev. godine (overen 29.2005.Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi raskida ugovora odbijen kao neosnovan. Imajući u vidu izloženo neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da je izmena ugovorne obaveze (kremacija umesto tradicionalnog sahranjivanja) morala biti učinjena u istoj formi u kojoj je zaključen ugovor (overa pismene redakcije od strane sudije) jer kao što je izloženo o modalitetima (načinima) sahranjivanja stranke se po stanovištu Vrhovnog suda mogu i usmeno sporazumeti u toku trajanja i izvršavanja ugovora. god. između sada pokojne Z. Modaliteti sahranjivanja (tradicionalni način ili kremacija) predstavljaju stvar ugovorne volje i mogu se izmeniti u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom. Način sahranjivanja (tradicionalni ili kremacija) kod ugovora o doživotnom izdržavanju. ZOO proizvode pravno dejstvo. pa po članu 67. god. tač. pazi. 10/74). jasnije se formulišu obaveze.

ali se može ugovoriti da će on odgovarati za njegove postojeće dugove određenim poveriocima. . br. Zakona o nasleđivanju. god. zatim udeo u označenom putničkom automobilu takođe koji joj bude pripao nakon okončanja parnice.81 - . spori veličinu tekovinskog udela i s obzirom da će se u tom smislu voditi parnica to ona i ne zna koliki će biti njen udeo u stanu. u konkretnom slučaju sporna je pravna važnost ugovora s obzirom na to kako je određen predmet ugovora. člana 194. Pri tome. koja se ugovorom prenose u svojinu primaocu izdržavanja. iako još nije utvrđena veličina tog udela. ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava a davalac izdržavanja se obavezuje da ga.2005. Zakona o nasleđivanju. izdržava i da se brine o njemu do kra-ja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.) 157.zaostavštine gde se kao naslednici pojavljuju primalac izdržavanja i unuka po ranije umrlom sinu. tako da ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. 1.2005. Ugovor je punovažan i predmet ugovora je potpuno i dovoljno određen. ukoliko je definisan kao udeo primaoca izdržavanja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici na tačno određenim stvarima. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zahtev da se prilikom utvrđivanja predmeta ugovora tačno navedu određene stvari ili kakva druga prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora.06. Prema odredbi stava 2. Rev. primaocu izdržavanja. kao naknada za doživotno izdržavanje. člana 194. u smislu člana 194.10. jer je predmet ugovora u tom delu dovoljno određen. ne utiče na punovažnost ugovora. god. kao i sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. 1400/2005 od 27. to su punovažne i proizvode pravno dejstvo i usmene pogodbe date u toku izvršavanja ugovornih obaveza. Ovim ugovorom ostavilac posle svoje smrti ostavlja svojoj sestričini . Gž.i 2.NASLEDNO PRAVO 156.) 158. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaveštanje i stoga davalac izdržavanja nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja.ugovaraču udeo u označenom stanu. Iz obrazloženja: Ostavilac je suprug primaoca izdržavanja i bio je vlasnik dvosobnog stana . kao naknadu za to. st. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. S obzirom da unuka svojoj babi. koji joj bude pripao nakon okončanja parnice. okolnost da se u trenutku zaključenja ugovora još uvek ne zna koliki je udeo po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. pa Okružni sud nalazi da je u tom delu ugovor zaključen saglasno zakonu. 959/05 od 16. (Vrhovni sud Srbije. primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari i prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Ovaj zahtev ispunjen je kada je reč o naznačenom stanu i naznačenom putničkom vozilu. Imajući to u vidu. S obzirom da je posebna forma ugovora o doživotnom izdržavanju propisana u interesu ugovornih strana. Prema odredbi stava 1.

god.. iz sadržine ugovora se vidi da te stvari nisu tačno određene. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju. U toku trajanja ove parnice.2004. Naime. kao naknada za dato izdržavanje. u slučaju osporavanja ovakvog njenog prava. sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. pravnosnažnom presudom nadležnog opštinskog suda. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom. u tom delu ugovor ne važi. Zbog toga je ovaj zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan. Gž. može se utvrditi kao prethodno pitanje. davalac ne odgovora za njegove dugove ukoliko to ugovorom nije predviđeno. nakon smrti primaoca izdržavanja. Rev. U konkretnom slučaju. te da on .82 - . Zakona o nasleđivanju ( koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim .2005. tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove. kao u konkretnom slučaju. Odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja nije ugovorena nijednom odredbom ovog ugovora. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. a koliko on iznosi.. primalac po raskinutom ugovoru je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim. 3166/2003 od 11. pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pokojnog primaoca izdržavanja. glasnik SRS". a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje. Nižestepeni sudovi su."Sl. Kako je ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan samo ukoliko su pokretne stvari tačno određene. zaključili 1993. odnosno pojedinačno navedene. Davalac izdržavanja odgovara za dugove primaoca izdržavanja posle njegove smrti samo ukoliko je to ugovoreno.) 159. koji je 1995. br. pa je stoga pokojna bila ovlašćena da ugovorom o doživotnom izdržavanju punovažno raspolaže svojim udelom po osnovu sticanja u bračnoj zajednici i pre utvrđivanja veličine tog udela u parničnom postupku. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. pri čemu bi i eventualna utvrđujuća presuda o tome imala samo deklaratorni karakter. 459/2005 od 14. kao davaoci izdržavanja.NASLEDNO PRAVO Ovo zbog toga što su u ugovoru tačno označeni i stan i putničko vozilo i što pokojna tužilji nesumnjivo prenosi u celini svoj udeo po osnovu bračne tekovine na stanu i vozilu.07.ne odgovara za njegove dugove. . već je upotrebljena formulacija: ''. ukoliko to nije ugovoreno. Iz obrazloženja: Tužioci su. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pokojnim primaocem izdržavanja.03. godine i raskinut. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. Kada su u pitanju pokretne stvari kao predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. god. prema odredbi člana 119.) 160. iz tako utvrđenog činjeničnog stanja. 52/74).. Primalac izdržavanja je umro.s obzirom da to nije ugovoreno .

(Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. je umro. prema odredbi člana 119. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u B…T…. kao davaoca izdržavanja nije ugovorena. Dakle. Imovina stečena ugovorom o doživotnom izdržavanju za usluge izdržavanja i pomaganja primaoca izdržavanja. zbog čega je takav zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan. te tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove. U toku trajanja ove parnice. D. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a solidarno u međusobnom odnosu kao bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom.2003.) . postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. a solidarno u međusobnom odnosu bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva. ali se to može ugovoriti. zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretan ugovor kojim se imovina stiče kao naknada za učinjene usluge različitih oblika pomaganja i izdržavanja primaoca izdržavanja. tužioci su kao davaoci izdržavanja zaključili 30.2004. Ć. nezavisno ko je od njih. 15. kao naknada za dato izdržavanje. Rev. ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pok.) 161. novembra 1995. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču. i da. prvostepeni sud pravilno zaključio da postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. 3166/03 od 11. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. D.preuzetu ugovorom prema trećem licu. pa i ovu prema trećem licu preuzetu ugovorom.Ć. Ć. kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat zajedničkog rada.Stoga. Nijednom odredbom ovog ugovora nije ugovorena odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja. pa i ovu . Ć. god.83 - . kao primaocem izdržavanja. Ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja sa njim zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja.03. predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču. Stoga je i po oceni drugostepenog suda. broj 52/74). nezavisno ko je od njih.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja. aprila 1993. D. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat njihovog zajedničkog rada. Naime. godine D. U konkretnom slučaju takva obaveza tuženog. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pok. ovaj ugovor je raskinut. je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim D. s obzirom da to nije ugovoreno.2576/03 od 30. god. pružene od oba bračna druga. glasnik SRS". M.06. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim ("Sl. br. a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje.

godine kojim je raspolagao istim stanom i na osnovu tog ugovora tuženi se uknjižio u zemljišne knjige kao vlasnik stana. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je sporni ugovor o kupoprodaji ništav i da je tužilja suvlasnik sa ½ idealnog dela .2003. 1388/03 od 08.06. kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja zaključen je aneks ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred sudom. S. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru (u smislu člana 66.2000.1997. ne može se uzeti da davalac izdržavanja u ovom slučaju nije ispunio ugovor u neznatnom delu. Gž.F. god. Primalac izdržavanja je preminuo 15.ako je propustio da izvršava obaveze iz ugovora u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme bolesti primaoca koja je prethodila njegovoj smrti.1993. Dana 09. da je poslednjih 20-ak dana života kao srčani bolesnik bila nepokretna. i šta je to tuženi preduzeo u pogledu ispunjenja svojih obaveza u pogledu nege i pomoći pok.06. istog Zakona). 03. Nakon izvesnog vremena sada pok. D. Po nalaženju Okružnog suda. D. 1994. godine između tuženog kao davaoca izdržavanja i sada pok. prvostepeni sud nije utvrdio u kakvom je zdravstvenom stanju bila pok. Iz obrazloženja: Ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenom 05.) 163. tuženi je bio u obavezi da se stara i o njenom lečenju.12.NASLEDNO PRAVO 162. umrla u bolnici 6. ne može se uzeti da davalac izdržavanja nije ispunio ugovor u neznatnom delu.F.10. S. Zakona o obligacionim odnosima). godine između sada pok. S.10. Iz obrazloženja: Prema sadržini ugovora o doživotnom izdržavanju koji je tuženi zaključio kao davalac izdržavanja sa svojom majkom kao primaocem izdržavanja. pa makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje. ostavi stan i novac koji se u momentu smrti nađe na njegovoj štednoj knjižici. godine. u vreme njenog lečenja. da je pre toga imala zdravstvenih problema. primalac izdržavanja se obavezao da tuženom nakon svoje smrti. Ugovor o kupoprodaji nije ništav niti se radi o fiktivnom ugovoru bez obzira što je predmet tog ugovora ista nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. kako bi se na osnovu toga mogao doneti zaključak o tome da li je tuženi svoje obaveze iz ugovora izvršavao u potpunosti. Na osnovu ovakvog činjeničnog stanja. s obzirom da je primalac izdržavanja zadržao svojinu na nepokretnosti koju je ostavio u naknadu davaocu izdržavanja. Ako je davalac izdržavanja propustio da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme njegove bolesti koja je prethodila smrti primaoca. godine.1996. a ako nije da li se radi o neznatnom ispunjenju obaveza koje ne bi vodile raskidu ugovora.84 - . Ugovor nije ništav (u smislu člana 103. Obzirom na ovakvu obavezu tuženog i da je pok. primalac izdržavanja je sa tuženim (davaocem izdržavanja) zaključio ugovor o kupoprodaji 17. a kojim je predviđeno da će primalac izdržavanja nakon svoje smrti na ime naknade za primljeno izdržavanje ostaviti isti stan tužilji i tuženom u svojinu sa po ½ idealnog dela. kao primaoca izdržavanja. makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje.

Zakona o nasleđivanju. zbog toga nisu osnovani revizijski navodi tužilje da primalac izdržavanja nije mogao nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju preneti na davaoca izdržavanja pravo svojine na spornom stanu ugovorom o kupoprodaji. godine. (Vrhovni sud Srbije Rev. Obzirom na to. I po oceni revizijskog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da sporni ugovor o kupoprodaji nije ništav u smislu člana 103. ZOO. važećeg u vreme smrti oca stranaka.10. 40. čiji je predmet otuđenje spornog stana. 117. godine. ocem zaključila ugovor o poklonu koji je overen pred Opštinskim sudom 21. mogao raspolagati stanom i nakon zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. a što je i učinio prenevši pravo svojine na tom stanu na tuženog putem ugovora o kupoprodaji iz 1996. Zakona o nasleđivanju. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. istog Zakona. shodno članu 117. Zakona o nasleđivanju.2003. Zato se po oceni Vrhovnog suda ne radi o poklo. budući da je primalac izdržavanja zadržao pravo svojine na stanu do momenta smrti. tuženi nije stekao pravo svojine na stanu koji je bio predmet ugovora. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. je kao vlasnik stana. a ne dobročina. u zakonom propisanoj formi za promet nepokretnosti. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru u smislu člana 66. ne može se zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka. kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca.) 164.85 - . Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu bez tereta. jer takav ugovor ispunjava uslov punovažnosti forme propisane za ugovore o prometu nepokretnosti. pravna priroda ovog ugovora dvostrano teretna. važećeg u vreme smrti oca stranaka. ali je obzirom na ranije zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju između njih. onda voljom ugovarača dolazi do konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju. na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju od 05. Kada ugovarači zaključe ugovor o poklonu. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknada za doživotno izdržavanje poklonodavca. F. D. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali.NASLEDNO PRAVO na spornom stanu. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali. godine. a usmeno ugovore i doživotno izdržavanje poklonodavca. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. po pravilima vanparničnog postupka propisanim za potvrđivanje sadržine isprava.1991. Naime.07.10. ne može zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka po odredbama čl. po odredbama čl. 2429/03 od 23. ponašanje ugovarača i izraženu nameru poklonodavca u vreme zaključenja poklona da obzirom na sve ovo zaključi sa tuženom i ugovor o doživotnom izdržavanju. ove odredbe ne isključuju i mogućnost zaključenja takvog dvostrano teretnog ugovora kojim se jedan ugovarač obavezuje da doživotno izdržava drugog ugovarača – koji mu za to još za života ustupa u vlasništvo svoju imovinu.1993. koji je važio u vreme zaključenja pobijanog ugovora o poklonu uslov punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju je zaključenje ugovora u zakonom propisanoj pismenoj formi pred sudijom. sada pok. koja nije realizovana. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. Tužena je sa sada pok. Iz obrazloženja: Prema čl. pri čemu je dovoljno da potpisi ugovarača na takvom ugovoru budu overeni pred sudom. 40. Međutim. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu. god.

53. Predmet navedenog ugovora je bio kućni plac sa kućom na placu. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik sve do svoje smrti imovine koja je predmet ugovora. glasnik SRS". (Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud nalazi da se izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova ne može prihvatiti. jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. Ugovorom je predviđeno da će tužena kao primalac izdržavanja nepokretnost primiti u državinu i svojinu posle smrti davaoca izdržavanja.. zamenjena za sporni jednosoban stan u S. U konkretnom slučaju.. jer forma ima konstitutivni karakter.86 - .. br. smatra se da se odnosi samo na nepokretnosti koje je primalac izdržavanja imao u trenutku zaključenja ugovora. Zaostavština u pogledu nepokretnosti nije raspravljena. jer je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije raskinut. novog Zakona ("Sl. U konkretnom slučaju ugovor o doživotnom izdržavanju je i po formi i po sadržini zaključen prema odredbama člana 117. Na primenu tog zakona upućuje odredba člana 237. Nakon toga.____/75. Ta nepokretnost je ugovorom o trampi zaključenim dana 26. U konkretnom slučaju primalac izdržavanja je to i učinio. Sporna pitanja se imaju raspraviti i prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. godine.. Na osnovu takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi nalaze da sporni stan ne predstavlja zaostavštinu ostavioca. god. Kad primalac izdržavanja nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju na koju je zadržao pravo svojine i državinu sve do svoje smrti. stav 2. dakle. primalac izdržavanja je to i učinio. primalac i davalac izdržavanja nisu izvršili noveliranje ugovora o doživotnom izdržavanju. 52/74 i 1/80).) 165.10. D. Prema pogodbi iz ugovora predaja ove imovine u državinu i svojinu tuženoj kao davaocu izdržavanja odložena je do smrti primaoca izdržavanja.. kako bi ugovorom . juna 1989. primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine koja je predmet ugovora sve do svoje smrti. istog zakona. overen pod brojem R. 1424/02 od 03. Rev. jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. pa tužioci neosnovano zahtevaju njegovu redukciju i vraćanje poklona zbog povrede nužnog naslednog dela u smislu čl." u S…. koji je umro 24.NASLEDNO PRAVO nu već o otuđenju spornog stana za naknadu za doživotno izdržavanje poklonodavca. a sastoji se iz pismenog zaključenja ugovora i overe od strane sudije. iz čega proizilazi da ju je mogao slobodno otuđiti. Tužilja je njegova supruga a tužena sestričina po ranije umrloj sestri. godine. iz čega proizilazi da je mogao slobodno otuđiti. između ostavioca i GRO "P. u međuvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa trećim licem. razmenjena nepokretnost ne može predstavljati predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine.2002. glasnik RS". " Naime. jer je ostavilac sa tuženom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju dana 11. Sa razloga pravne sigurnosti na sve nasledno pravne ugovore zaključene do stupanja na snagu novog zakona i dalje će se primenjivati propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjavanja. septembra 1989. broj 46/95). godine. Zakona o nasleđivanju i predstavlja strogo formalni pravni posao. koji je važio u vreme sačinjavanja ugovora o doživotnom izdržavanju. Što se tiče predmeta ovog ugovora. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zakonski naslednici pok. u konkretnom slučaju predmet ugovora je bio kućni plac sa kućom od tri odeljenja na ovom placu. decembra 1975.P..

U ovom slučaju. ZPP. Rev. na koje je ovaj sud ukazao.09. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima o ništavosti ugovora.07. Zakona o obligacionim odnosima. iako su to mogli učiniti. ZPP u vezi sa članom 408. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno. S obzirom na rečeno. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. pogrešan je zaključak nižestepenih sudova da je sporni stan predmet navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. u smislu člana 395. Gzz.2001.87 - . god. nego po pravilima o ništavim ugovorima. To je i bio razlog što je ovaj sud. mane volje ne postoje. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. stav 2. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim pravilima obligacionog prava. 3401/01 od 21. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim. Kada ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju. već po opštim pravilima ugovornog prava. ZPP. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. Pošto kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju. a imajući u vidu da je individualiziranje predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju nužno i da se ne radi o univerzalnoj sukciji kao kod nasleđivanja. stav 1. aleatoran teretni ugovor. Zakona o obligacionim odnosima. ali u formi u kojoj je zaključen i osnovni ugovor. prišli kao da je zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103.2001. Prema članu 111. tada je to neimenovani. god. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju. Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona. Ovo predstavlja manu o primeni materijalnog prava. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26. stav 1. Kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju je. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava. koji je predmet ovog spora. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 395. preinačio obe presude nižestepenih sudova i usvojio tužbeni zahtev tužilje u celosti za utvrđenje njenog prava svojine po osnovu nasleđa sa udelom od – na spornom stanu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. u reviziji se osnovano ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava.) 166. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim.) . kao što ne postoji ni propis po kome bi kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. po svojoj pravnoj prirodi.NASLEDNO PRAVO obuhvatili sporni stan kao predmet ugovora. sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine. 407/01 od 04.

a razbolela se dve nedelje pre nego što je umrla. god. to ni vrednost obaveza davaoca izdržavanja u momentu zaključenja ugovora nije bila poznata.09.11. već joj prenese samo pravo doživotnog uživanja. Iz obrazloženja: Iz sadržine predmetnog ugovora je vidljivo da su ugovorne strane navele da su tuženi od leta 1993. niti se znalo za njenu blisku smrt.) 168. u ovom slučaju je utvrđeno da u momentu zaključenja ugovora primalac izdržavanja nije bolovala od neke bolesti. pa je pravilnom primenom materijalnog prava takav zahtev odbijen kao neosnovan. Za to vreme nije bila neobezbeđena. Pošto je momenat smrti budući neizvesna okolnost. Rev. Gž.1999. koja je predmet ugovora. Ako su eventualno davanja. s obzirom na zdravstveno stanje primaoca izdržavanja.) 169.1999. pa u tom slučaju nema mesta donošenju rešenja o obustavipostupka za raspravljanje zaostavštine. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje. Ne postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kada ostavilac ne prenese pravo svojine na svoju vanbračnu suprugu. koji su bili potrebni za njeno izdržavanje. Rev. (Vrhovni sud Srbije. u zavisnosti od dužine života primaoca izdržavanja. ovaj ugovor se ne može zbog toga smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom.1999.11. god. Vrednost te obaveze može da bude znatno manja ili da znatno nadmaši vrednost imovine primaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO 167. god. primalac izdržavanja nije bolovala od bilo kakvih bolesti. Ovim ugovorom davaoci izdržavanja su se obavezali da uz naknadu za imovinu izdržavanog lica izdržavaju primaoca izdržavanja do njegove smrti. Međutim. kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Stoga se ugovor o doživotnom izdržavanju ne može smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom samo zbog činjenice što su eventualna davanja učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine koju je ova ostavila davaocima izdržavanja u naknadu za izdržavanje. Ovaj ugovor u odnosu na nesrazmeru uzajamnih davanja bio bi nemoralan samo ako su davaoci izdržavanja u vreme zaključenja ugovora.88 - . godine pomagale primaoca izdržavanja na taj način što su obavljale u njenoj kući one poslove koje ona nije mogla da sama obavi. Utvrđeno je da je nakon što je ugovor zaključen drugotužena svakog dana dolazila kod primaoca izdržavanja i na njen zahtev obavljala određene poslove. jer joj je pružena pomoć i nega kako je ona to i zahtevala. bila je pokretna. 3414/99 od 24. Inače. 548/99 od 01. osnovano su nižestepeni sudovi izveli zaključak da se nije stekao zakonom propisan razlog za raskid predmetnog ugovora. (Iz presude Okružnog suda Prokuplju. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave.) . 2379/98 od 15. učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine date u naknadi za izdržavanje. znali za njenu blisku smrt. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju po odredbama Zakona o vanparničnom postupku.

Rev.89 - .12/98). kao njegov potomak pristao na produženje zaključenog ugovora pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdržavanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora. tač. (Vrhovni sud Srbije. a ne o sporu koji ima karakter spora o izdržavanju u kojem bi revizija.09. ZPP. koju je podnela sudu 24. Zakona o izmenama i dopunama ZPP ("Sl. a ne o sporu primaoca i davalaca izdržavanja u vezi sa izvršenjem obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju.NASLEDNO PRAVO 170. stav 4. Iz obrazloženja: Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnog sledbenika primaoca izdržavanja i davalaca izdržavanja. godine. prema članu 72. 1814/98 od 24. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. bila dozvoljena. 1. Tužilac je posle smrti ugovornog davaoca izdržavanja.) 171.1998.1999. to je imovinsko pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovom da vrednost predmeta spora prelazi iznos propisan odredbom čl. ZPP. list SRJ". u smislu odredbe člana 382. vezano za tvrdnje tužene strane o tužiočevoj poslovnoj nesposobnosti (za podnošenje tužbe za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju) pravilno zaključio da tužilac ne izaziva sumnju suda da se radi o licu poslovno nesposobnom. god. jer vrednost predmeta spora koja je u tužbi označena ne prelazi iznos od 15. Gž. kod ugovora o doživotnom izdržavanju. to u smislu navedenih odredbi ZPP revizija nije dozvoljena. Smrću primaoca izdržavanja nastupili su zakonski uslovi za potpunu realizaciju ugovora o doživotnom izdržavanju. 4651/99 od 02. (Vrhovni sud Srbije Rev. 237/99) 172. br. Prvostepeni sud je. god. vrednost predmeta spora označila iznosom od 2. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.500.11. dinara.) 173. Rev. to je nesumnjivo da se radi o imovinsko pravnom sporu u kojem je revizija dozvoljena pod uslovom iz člana 382. Ukoliko se vodi spor između primaoca i davaoca izdržavanja.1994. 382. koji je kao granična vrednost merodavna za ocenu prava na izjavljivanje revizije. 4063/98) .000 dinara. po kojem je tužilac. Predmet ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u svojini primaoca izdržavanja u trenutku zaklljučenja tog ugovora. koji je preminuo pre primaoca izvršavao ugovorne obaveze i stekao valjan pravni osnov za sticanje vlasništva na stanu koji je predmet ugovora. ZPP-a.11. kao pravni sledbenik davaoca izdržavanja. S obzirom na to da je tužilja u tužbi. Za takav zaključak nije postojala zakonska obaveza suda da pribavlja mišljenje medicinskog stručnjaka već je izbor metode za donošenje zaključka po takvom pitanju bio u isključivoj i samostalnoj ingerenciji parničnog suda.

(Vrhovni sud Srbije.10.) 178. pa je istim mogla i da raspolaže. (Vrhovni sud Srbije. Davalac izdržavanja ne stiče pravo svojine na otkupljenom stanu ako je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen pre ugovora o otkupu stana. izvršavao obaveze prema primaocu izdržavanja.1997. uglavnom ili pretežno. Davalac izdržavanja nije izvršio ni jednu ugovornu obavezu prema primaocu izdržavanja .tužilji.) 179.01.90 - . god.NASLEDNO PRAVO 174. pa je ona. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Rev. 1502/98) 176. 15/97 od 22. Rev.) . Gž. (Vrhovni sud Srbije. može dati i posle njegovog zaključenja.02. 5786/96 od 12. 4522/97 od 15. Br. Kada je najpre zaključen ugovor o poklonu a potom ugovor o doživotnom izdržavanju došlo je do novacije ugovora o poklonu pa će se odnosi posle smrti primaoca izdržavanja regulisati u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju. prodala stan koji je bio predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. kao neosnovan protivtužbeni zahtev "davaoca izdržavanja" za poništaj ugovora o kupoprodaji obzirom da je tužilja i pored zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zadržala pravo vlasništva na spornom stanu (sve do svoje smrti). ako zakonom nije propisano što drugo. 2821/98) 175. po stavu drugostepenog suda nema pravni interes da ovo rešenje pobija. (Vrhovni sud Srbije.1997. 1320/98) 177. Kod činjenice da je prvostepeni sud pobijanim rešenjem raspravio zaostavštinu ostavioca koja nije bila obuhvaćena spornim ugovorom o doživotnom izdržavanju. Jedan davalac izdržavanja ne može na račun drugog davaoca izdržavanja zahtevati svojinu na imovini koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. god. Rev. Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti koje se odnose na davanje odobrenja treba tumačiti u povezanosti sa članom 29. u takvim okolnostima. pozivajući se na okolnost da je on. Rev. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zaključenje ugovora. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio zahtev tužilje za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i kada je odbio. to učesnik koji nije naslednik. god.1997. (Vrhovni sud Srbije.

Rev. 1267/96) . ugovor o doživotnom izdržavanju podrazumeva određene obaveze. Tužilac. 3487/97) 182. Kao i svaki teretni ugovor. Davalac izdržavanja po kasnije zaključenom ugovoru o doživotnom izdržavanju nije u obavezi da plati prethodnom davaocu izdržavanja dato u izvršenju pravosnažno raskinutog ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog sa istim primaocem izdržavanja.NASLEDNO PRAVO 180. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Ne proizvodi pravno dejstvo odredba ugovora o doživotnom izdržavanju kojom pokretne stvari nisu individualno određene. zasnovao i zajedničko domaćinstvo ima pravo da nastavi sa korišćenjem telefonskog broja posle smrti primaoca izdržavanja. U. Gž. 1641/97) 181.nema samog izdržavanja.2567/96) 184. Ne može se preinačiti ugovor o doživotnom izdržavanju u doživotnu novčanu rentu ako je primalac izdržavanja star i bolestan čovek kome je potrebna lična nega i staranje. po ugovoru o doživotnom izdržavanju. promenom na svoje ime. niti je takva obaveza zakonom propisana. 610/97) 183. Davalac izdržavanja koji je sa primaocem izdržavanja.91 - . Rev. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. sa ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenim pre stupanja na snagu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS". (Vrhovni sud Srbije. 785/96) 185. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 20/92). jer nije naslednik primaoca izdržavanja. niti se ugovorom sa primaocem izdržavanja na to obavezao. Kod zaključenja ugovora mora se bar znati da će obaveze početi da se izvršavaju i moraju početi bar da funkcionišu. jer u protivnom nema osnovnog elementa tog ugovora . kao davalac izdržavanja ne može da pretenduje na povraćaj imovine iza smrti ostavioca. broj 18/91.

odnosno njegovi naslednici. te po raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju. i ranije zaključen ugovor je punovažan pa i kada je kasnijim ugovorom raspolagao istom imovinom. (Vrhovni sud Srbije. davalac izdržavanja je postao vlasnik ove kuće pa ako je i bespravno podignuta. Gž. (Vrhovni sud Srbije. 4440/95) 187. U takvom slučaju se može smatrati da je ugovorom o doživotnom izdržavanju izražena volja stranaka da svoje odnose saobraze međusobnim imovinskim interesima a posle smrti primaoca izdržavanja odnosi se regulišu u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije. Ako ostavilac prilikom raspolaganja svojom imovinom sačini dva testamenta i zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa bračnim drugom. Neosnovan je revizijski navod da nepokretnost ne može biti predmet ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju. 2045/95) 188. nisu ovlašćeni da traže iseljenje davaoca izdržavanja. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. a uz njegovu saglasnost. Ako primalac izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju zaključi novi ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. ima za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari. primalac izdržavanja. 516/95) 190. Izgradnjom kuće u dvorištu primaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO 186.92 - . Pri oceni koja isprava ima pravno dejstvo sud mora da ima u vidu izraženu volju ostavioca. Ako ostavilac nije docnijim testamentom opozvao izričito raniji testament odredbe ranijeg testamenta ostaju na snazi ako nisu u suprotnosti sa odredbama docnijeg testamenta. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Svako docnije raspolaganje od strane zaveštaoca određenom stvari koju je bio nekome zaveštao. ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja izraz volje strana ugovornica. Rev. kojim je preneo celokupnu svoju imovinu na drugu ugovornu stranu. Rev. Kada se istovremeno zaključuje ugovor o poklonu i ugovor o doživotnom izdržavanju. Testament se opoziva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. 4519/95) 191. a ako se kasnije raspolaže sa već zaveštanom stvari. 3117/95) 189. Ostavinski sud će obustaviti postupak za raspravljanje zaostavštine ako je ostavilac za vreme života zaključio ugovor o izdržavanju. to ima posledi. izjavljene s namerom da se stranke pravno vežu a ugovor o poklonu sačinjen je u skladu sa takvim motivom stranaka. a ove isprave su formalno-pravno valjane. odnosno da li je ostavilac kasnijim raspolaganjem menjao svoju raniju volju. Rev. pri čemu raniji ugovor ni na koji način nije stavljen van snage.

) 193. naime dao izjavu o konstituisanju prava doživotnog uživanja u korist obe strane. ugovor o doživotnom izdržavanju više nema svrhe opstanka. Pitanje važnosti ugovora o doživotnom izdržavanju ne može se raspravljati u ostavinskom postupku. pa su stoga tuženici kao davaoci izdržavanja obavezni da tužiocu kao primaocu izdržavanja predaju predmetnu imovinu iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. već eventualno u parnici. 10671/95 od 17. Gž. Gž. te ga valja raskinuti. nakon što je spornu imovinu ugovorom o doživotnom izdržavanju ustupio svojoj kćerki tužilji. Ugovorom o doživotnom izdržavanju. 1333/95) 195. 1218/95) .) 194. god. U situaciji i kada zajednica života između stranaka nije ugovorena. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. nije navedenu nekretninu mogao bilo kako opteretiti. bez obzira na sudbinu tog ugovora i parnicu koja je u toku radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. a što je ugovoreno zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju između stranaka. ovakva izjava nema pravnu važnost. Ostavinski postupak će biti obustavljen ukoliko pokojnik nema imovinu. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. 10. a kako je on to u toku daljeg vremenskog perioda učinio. Gž.1995. 1192/95) 196. Gž.11. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja zadržava pravo na državinu imovine koja je predmet ugovora do svoje smrti. 1995. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. 89/95) 192. 10603/95 od 24. Vođenje postupka oko važenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije prethodno pitanje u odnosu na postavljeni tužbeni zahtev u ovoj pravnoj stvari. Kako otac tužilje. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. a primalac izdržavanja ne želi više da prima izdržavanje. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. god.93 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Ukoliko se testamenti i ugovor o doživotnom izdržavanju u potpunosti ne isključuju s obzirom na izraženu volju ostavioca onda i jedan i drugi vid raspolaganja mogu biti pravovaljani u određenim delovima u kojima se ne isključuju.NASLEDNO PRAVO cu opozivanja zaveštanja. primalac izdržavanja u naknadu za ugovoreno izdržavanje ostavlja davaocu izdržavanja imovinu iz tog ugovora. Gž. s tim što se predaja te imovine odlaže do smrti primaoca izdržavanja.

G. Činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalna sredstva za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Kada je u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju jedna od ugovornih strana bila poslovno nesposobno lice. što proizilazi iz spisa predmeta Drugog opštinskog suda u B… P. stav 1. U vezi odredbe člana 56. pa su bez značaja motivi zbog kojih je ta strana htela da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. a davaoca izdržavanja iz vozačke dozvole. 3100/05 od 06. pa su neosnovani navodi revizije da sud nije utvrdio da li je u skladu sa zakonom utvrđen identitet stranaka prilikom zaključenja spornog ugovora pred sudom. stav 1. 2162/04 od 29. 1/80. pa nisu ispunjeni uslovi za njegov poništaj u smislu odredbe čl. Zakona o nasleđivanju) 197.09.2004. god. ZOO. htela da sa njima zaključi predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju i navodi kojima polemišu sa implikacijama činjenične konstatacije drugostepenog suda o mestu i načinu zaključenja predmetnog ugovora. u postupku overe ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Predmetni ugovor je zaključen u svemu shodno odredbi člana 117. u vreme zaključenja tog ugovora bila poslovno nesposobno lice. 52/74. sada pokojna Đ.09. Rev. 103. ZOO.) 199. utvrdio na osnovu lične karte i vozačke dozvole i potvrđen od strane svedoka identiteta. glasnik PC". taj ugovor je ništav pravni posao. br. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zauzeli pravilno materijalno pravno stanovište o ništavosti predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu odredbe člana 103.NASLEDNO PRAVO OBLIK (Član 195. Identitet stranaka je potvrdio prisutni svedok identiteta. god. Rev. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl.2006. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju._____. Sud je postupio po zakonu. primalac izdržavanja . lečenje .) 198. obzirom da je jedan od ugovarača. identitet primaoca izdržavanja utvrđen je iz lične karte. kada je identitet stranaka.. U kontekstu ovog pravnog zaključka su irelevantni navodi revizije kojima revidenti ukazuju na motive zbog kojih je sada pokojna Đ. 25/82) i svojom sadržinom i formom nije u suprotnosti sa zakonom.94 - . G.

namirnicama. glasnik SRS". ili neko treće lice. 3951/02 od 22. primalac izdržavanja osećao potrebu a i preko svoga sina u svakom slučaju da obezbedi sebi mir i sigurnost kada je u pitanju lečenje i druge životne potrebe vezane za njegovo zdravstveno stanje i životno doba. Zakona o nasleđivanju ("Sl. mogu ugovoriti i različiti drugi vidovi pomoći između primaoca i davaoca izdržavanja (nega. dvorba. majkom tuženog i ćerkom iz prvog braka. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija predaja je odložena do smrti primaoca izdržavanja. održavanju higijene i slično. stav 2. već je moguće da se sastoji u nezi. Ovo i pored činjenice da je on bio materijalno zbrinut. održavanje higijene i sl. da brine o drugim životnim potrebama primaoca izdržavanja. a činjenica da je primalac izdržavanja imao sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju da je to ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. koji je u članu 117. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu ostavlja svu svoju imovinu ili jedan njen deo u nasleđe. čija je predaja davaocu izdržavanja odložena do smrti primaoca izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. te je u kontekstu takvih odnosa.2003.NASLEDNO PRAVO i pomoć. lečenje i pomoć. sa sinom. Po oceni Vrhovnog suda.01. Prema odredbi člana 237. 1/80 i 25/82). Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o doživotnom izdržavanju odbio. sadržina ugovora o doživotnom izdržavanju ne mora se uvek sastojati u davanju sredstava za izdržavanje. da se stara o zadovoljenju njegovih svakodnevnih potreba. spornim ugovorom primalac izdržavanja ostavio je u svojinu posle smrti davaocu izdržavanja jedan lokal. god. propisao da je ugovor o doživotnom izdržavanju ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. namirnicama. snabdevanju ogrevom. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju je zaključen u zakonom propisanoj formi. snabdevanje ogrevom. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je sada pokojni suprug tužilje a otac tuženog. lekovima. lekovima. činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalnih sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu. a u vreme kada je njegovo zdravstveno stanje bilo dosta narušeno zbog slabosti srca. propisano je da će se na zaveštanje. glasnik RS". maja 1996. kojim se tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da brine o svom ocu kao primaocu izdržavanja. koji su sačinjeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.95 - . Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije. Takvim ugovorom se. zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. br. Sam sporni ugovor sačinjen je i overen u svemu saglasno odredbama Zakona o nasleđivanju. jer se takvim ugovorom pored materijalne pomoći može ugovoriti i onaj vid pomoći koji je ugovoren između primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. čuvanje i priprema hrane. Pri tome. 52/74. posebno da obezbeđuje lečenje kod lekara i plaća te usluge i lekove.). koje su za primaoca izdržavanja bile i te kako od značaja. broj 46/95. Rev. ovde tuženim 1995. U vreme sačinjenja spornog ugovora o doživotnom izdržavanju važio je Zakon o nasleđivanju ("Sl. dvorbi.) . stupio na snagu 5. sa svojom bivšom suprugom. godine. ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života. čuvanju i pripremanju hrane. primeniti propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjenja. Pokojni primalac izdržavanja je sve do svoje smrti održavao bliske veze sa tuženim. pored materijalne pomoći. a za slučaj smrti da ga sahrani i podigne spomenik u skladu sa mesnim običajima. U naknadu za ovo. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan i da proizvodi pravno dejstvo. godine). Pomenutim spornim ugovorom tuženi se upravo obavezao da primaocu izdržavanja obezbeđuje zadovoljenje potreba ove vrste.

5.2000.god. st. koji jeste istovremeno i ugovor naslednog prava. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo. R.) . a ne da ograničava fizička lica u sklapanju ugovora. prometom nepokretnosti neće smatrati poklon između srodnika u prvom naslednom redu. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora.04. te je pribavljanje odobrenja Ministarstva finansija Uprave za imovinsko pravne poslove za promet nepokretnosti. Neophodno je odobrenje od strane Ministarstva za finansije RS. Rev. ukoliko stranke pribave naknadno odobrenje za već zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju. ali nisu ispunjeni uslovi za preinačenje prvostepene presude. otklanja se razlog ništavosti i takav ugovor ostaje punovažan od početka. Međutim. istog zakona prometom nepokretnosti.2000. 1163/99 od 20. izuzev ukoliko nije ugovoreno da će on odgovarati za postojeće dugove određenim poveriocima. (Iz presude Vrhovnog suda Sbije. Naime. jer nedostaju bitne činjenice za odlučivanje po tužbenom zahtevu.3. s tim da se izuzetno od stava 1. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju i isti overile pod br. odredbom čl. Stoga. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti predviđeno je da ugovor kojim se vrši promet nepokretnosti zaključen protivno odredbama čl. Dakle. 2. (Vrhovni sud Srbije. tog zakona je ništav. Rev.96 - . 1. Odbijajući žalbu tužioca drugostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev za poništaj predmetnog ugovora nije osnovan jer je ugovor o doživotnom izdržavanju nasledno pravo ugovor sa osnovnom namenom da se primalac izdržavanja obezbedi ugovorenim izdržavanjem. 1. 673/99 od 30. nalazeći da ugovor i bez odobrenja koji je overen od strane sudije. jer je glavni cilj Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti bio da spreči poremećaj nacionalne strukture u višenacionalnim sredinama. neophodno. smatra se prenos prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti. god. i čl. zadovoljava formu. Nije ništavan ovaj ugovor ako su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja. njegova osnovna namera nije da se obezbedi promet nepokretnosti pa se na njega i ne može primeniti Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti.____/93 kod Opštinskog suda bez pribavljanja odobrenja za promet nepokretnosti od Ministarstva za finansije Republike Srbije. zakup i drugi načini sticanja državine. U konkretnom slučaju radi se o ugovoru o prometu nepokretnosti. Davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. Po stanovištu Vrhovnog suda.NASLEDNO PRAVO 200. U smislu čl. ovog člana.) 201. Pribavljeno odobrenje otklanja razlog uništavosti za već zaključen ugovor. pa se ono naknadno pribavi. već zaključeni ugovor ne može se smatrati ništavim. u slučaju kada su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti ugovorom o doživotnom izdržavanju. za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. 3.

ispitivati uslove za konverziju ugovora. 2339/99 od 30. bilo je nužno.NASLEDNO PRAVO 202.1999. niti uneo upozorenje o posledicama zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. nepravog ugovora o doživotnom izdržavanju.1999. ako je postupljeno po zakonu.97 - . sudija ugovor pročitao i upozorio ugovornike na posledice.) 203. tako da se izloženo stanovište ne može prihvatiti kao pravilno.12. Rev. (Vrhovni sud Srbije. U suprotnom. Zato nepostojanje konstatacije na zapisniku ili na samom ugovoru o tome da ugovor nije pročitan ili da ugovornici nisu upozoreni na posledice samo po sebi ne znači ništavost ugovora. upozorenje na posledice ugovora i sudijinu overu koja nije imala značaj overe potpisa ugovornica. ugovor je ništav. Nepostojanje konstatacije na zapisnik ili ugovor o doživotnom izdržavanju da je ugovor pročitan i da su ugovornici upozoreni na posledice njegovog zaključenja. a to je: čitanje ugovora od strane sudije. ne znači ništavost ugovora. Naime. a ne uslov za nastanak ugovora. jer o zaključenju ugovora sudija nije sačinio zapisnik. i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost. Za punovažnost ugovora bilo je potrebno ispunjenje stroge zakonom propisane forme koja se sastojala od dva elementa: pismene forme ugovora (isprave) i javne isprave koja je podrazumevala određeni redosled pri zaključenju ugovora. u smislu člana 106. gde je predaja imovine izvršena u momentu zaključenja ugovora). god. Tek kada se kumulativno ispune svi elementi forme ugovor nastaje i proizvodi pravno dejstvo. Saznanje davaoca izdržavanja da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne znači uvek da je ugovor nezakonit i nemoralan. Ako je sudija postupao po zakonu i ako bi njegov iskaz kao svedoka bio istinit. svedoka i tumača koji su prisustvovali sastavljanju isprave. Iz navedene odredbe proizlazi da zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element za nastanak ugovora. ugovor bi proizvodio pravno dejstvo bez obzira na nepostojanje zapisnika o izvršenim radnjama. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.12. onda bi među strankama važio taj drugi ugovor. činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. Rev. već potvrđivanja sadržine isprave u kojoj je sadržan ugovor. Zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element njegovog nastanka i punovažnosti. ZOO. i ako bi se moglo uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavost ugovora koji je predmet spora. god.) . Ukoliko bi se utvrdilo da sudija nije u stvarnosti pročitao ugovor i upozorio ugovornike na posledice zaključenja. saslušan kao svedok. 4337/98 od 29. Bilo je bitno utvrditi da li je u stvarnosti. Bez obzira na činjenicu što je Zakon o vanparničnom postupku u članu 174. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi smatraju da je zaključeni ugovor ništav zbog nedostatka forme javne isprave. on u suštini predstavlja dokaz o zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju. ko ga potpisuje. kada bi ništav ugovor ispunjavao uslove za punovažnost nekog drugog ugovora (u konkretnom slučaju tzv. pogotovo ako je do stvarnog izdržavanja došlo. Sudija koji je overio ugovor. tvrdio je da je izvršio sve zakonom propisane radnje prilikom overe i njegov iskaz prvostepeni sud nije uopšte ocenio. Zbog pogrešne primene materijalnog prava. ako je postupljeno po zakonu. ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu kada su ugovor zaključili. prilikom zaključenja i overe. propisao da se u zapisnik unosi identitet učesnika. i da se uz zapisnik prilaže primerak sastavljene isprave.

Rev. Potvrda .) 205. Ž. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilna je ocena nižestepenih sudova da tuženi bez pravnog osnova koriste deo nepokretnosti na kojima su tužioci vlasnici po osnovu nasleđa iza sada pok..1999.mišljenje Ministarstva za finansije da ne bi bilo smetnji da se da odobrenje za zaključenje Ugovora o doživotnom izdržavanju da su ga stranke pre zaključenja ugovora tražile.. Ž. inače vlasnikom nepokretnosti. Neosnovan je revizijski navod kojim se ukazuje da su tužioci na osnovu usmenog sporazuma postignutim sa ranijim vlasnikom stekli svojinu na stambenom prostoru koga koriste. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Između tuženih i ranijeg vlasnika nije zaključen ni jedan pravovaljan pravni posao. Rešenjem prvostepenog suda tužioci su oglašeni za naslednike iza smrti pok. Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa sada pokojnim vlasnikom. 317/99 od 28. te da su dužni da se iz istih isele. 5140/97 od 26. odnosno ugovor. jer isti nije sačinjen u pismenoj formi. god.N. Sporazum je postignut u tom smislu da ih tuženi koriste bez novčane naknade. istog zakona propisani su načini sticanja prava svojine po samom zakonu. Ž. zbog narušenog zdravstvenog stanja i starosti. njegovom smrću otpao je i osnov za njihovo dalje korišćenje. Odredbom člana 20. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu. Između tuženih i ranijeg vlasnika nepokretnosti nije sačinjen ugovor o doživotnom izdržavanju na način propisan odredbom člana 195.N.N.10.11.1997. Faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja. koji predstavljaju originarno sticanje svojine koje se ne izvodi iz prava svojine prethodnika. (Vrhovni sud Srbije. Odredbom člana 20. Odredbom člana 21.N.98 - . Ž.NASLEDNO PRAVO 204. 272/97) . na osnovu koga bi primenom Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima stekli svojinu na spornim nepokretnostima. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. njegovom smrću otpao je i osnov za njihovim daljim korišćenjem.. a da za uzvrat pružaju pomoć sada pok.N. Osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju su pismena forma i overa ugovora od strane sudije. konvalidira ovo odobrenje bez obzira da li je potvrda o tome izdata za života ili nakon smrti primaoca izdržavanja. sada pok. (Vrhovni sud Srbije. niti je overen od sudije.Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa ranijim vlasnikom. Rev. Iz obrazloženja: U toku postupka utvrđeno je da tuženi koriste nepokretnosti koje su predmet ovog spora na osnovu usmenog sporazuma sa sada pok. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu.) 206. Rev. Zakona o nasleđivanju. što su osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. god. (Vrhovni sud Srbije. Ž.

(Vrhovni sud Srbije.99 - .NASLEDNO PRAVO 207. jer je postupajući sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana. kojim se vrši promet nepokretnosti. Zakona o nasleđivanju ("Sl. god. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. glasnik RS". Rev. (Vrhovni sud Srbije. navedenog zakona. Ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen preko punomoćnika kada punomoćje nije izdato u formi iz člana 195. 3439/96 od 15. Rev. novembra 1995. Pošto se predaja imovine u nedostatku sporazuma ugovornih strana odlaže do smrti primaoca izdržavanja. Ovo odobrenje za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije. 771/97) 209. (Vrhovni sud Srbije. 164/97) 212. (Vrhovni sud Srbije Rev. može se pribaviti od nadležnog ministarstva finansija i posle zaključenja ugovora. Odobrenje za ugovor o doživotnom izdržavanju može se pribaviti i posle overe potpisa ugovora od strane sudije. godine). kao davaocem izdržavanja. Rev. 4632/96) . (Vrhovni sud Srbije. Nedostatak saglasnosti nadležnog Ministarstva za finansije za zaključivanje ugovora o doživotnom izdržavanju kao razlog ništavosti ne može biti predmet raspravljanja u ostavinskom postupku već samo utvrđivanja u posebnoj parnici. broj 46/95 od 4.) 213. (Vrhovni sud Srbije. 3256/97) 208.1996. ugovor im nije prethodno pročitao niti ih je upozorio na posledice ugovora. Punomoćje za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u istoj formi u kojoj se zaključuje i sam ugovor o doživotnom izdržavanju. 931/97) 211. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od sudije. to se kod ugovora o doživotnom izdržavanju odobrenje nadležnog organa za promet nepokretnosti može steći i po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju. nije pribavljeno odobrenje nadležnog organa u smislu člana 3. Izuzetno od odredbe člana 5.10. ako zakonom nije što drugo propisano. Rev. stav 1. Rev. Zapisnik o overi ugovora o doživotnom izdržavanju nije konstitutivni element za nastanak ugovora i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost ugovora. sud neće poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju iako za zaključenje takvog ugovora. Rev. ako je ugovor zaključen sa naslednikom prvog naslednog reda. 6501/97) 210.

Gž. već kao njegova ćerka. Ugovor o doživotnom izdržavanju biće punovažan ukoliko je odobrenje Ministarstva o prometu nepokretnosti pribavljeno makar i naknadno. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.NASLEDNO PRAVO 214. sud ne može upozoravati punomoćnike ugovorača na posledice iz ugovora. koja je po profesiji medicinska sestra zaposlena u bolnici. već su sadržani u tekstu overe samog ugovora. koji je prilikom overe dužan da pročita ugovor i upozori ugovornike na posledice ugovora. niti se ove radnje mogu preduzimati isključivo preko punomoćnika. različite agencije i slično). Gž. 4124/95) 216. koje se u okviru svog zanimanja odn. bolnice. gde je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu . (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. . bez obzira u kojoj formi je punomoćje za zastupanje predlagača . ovaj ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o primaocu izdržavanja. Nije bila potrebna saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju ukoliko davalac izdržavanja. Zakona o nasleđivanju govori o posebnom slučaju ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. to ne čini ništavim zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju iz formalnih razloga. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije. Kada svi potrebni uslovi za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju nisu sadržani u zapisniku kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. 10637/95) 215.100 - . Iz obrazloženja: Odredba člana 196. Zakona o nasleđivanju) 217. uslov za punovažnost ovog ugovora. 3381/95) POSEBAN SLUČAJ NIŠTAVOSTI UGOVORA (Član 196. budući da je lično i neposredno upozorenje ugovorača od strane sudije na posledice zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju. Gž.ugovarača po ugovoru o doživotnom izdržavanju sačinio. zbog čega ugovorači moraju biti lično prisutni.

a što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost na njenoj strani. Dijagnoza njegove bolesti konstatovana je u julu 2005. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. godine isti je preminuo.2005. pa je uz pomoć tužene smešten na lečenje u bolnicu. kojim su predviđena prava i obaveze ugovarača. Evidentno je da se zbog stanja svoje bolesti nije mogao sam da brine i stara o sebi. Sve do 20. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. pa je . Iz obrazloženja: U konkretnoj stvari tužioci su deca sada pokojnog M. jer je ista zdravstveni radnik. Odredbom člana 203. Zakona o nasleđivanju predviđeno je da se.05.M. tako da nije mogao sam o sebi da se brine. jer tužena . što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato. 239/07 od 05. 616/07(2) od 31. ( Presuda Okružnog suda u Užicu. 12.na njegovu inicijativu. koji je . tako da ovaj razlog za poništaj ugovora otpada a prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za odluku o zahtevu za utvrđenje ništavosti ovog ugovora.10. godine zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. Tužena je bila upućena u zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora. Međutim.06. te su . u smislu člana 203.09.06.ovde tužilje. stalno zaposlena u Zdravstvenom centru .2007.2005.došlo do zaključenja spornog ugovora.kao takvi . koje se ni navodima iz žalbe ne dovode u sumnju.2007.2005. Zakona o nasleđivanju.pobijani ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o pokojnom. Gž. godine. godine.2005. sa tuženom kao davaocem izdržavanja . Ovde tužioci su deca sada pokojnog imenovanog i njegovi zakonski naslednici. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ukoliko u trenutku zaključenja. zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja. do 19. za davaoca izdržavanja nije predstavljao nikakvu neizvesnost. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. Sutradan po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju došlo je do zdravstvene krize kod primaoca izdržavanja. što sve ide u prilog zaključku prvostepenog suda u pogledu ništavosti spornog ugovora.07.kao primalac izdržavanja. sada pokojni je boravio kod ćerke . Prvostepeni sud. Nije bila potrebna nikakva saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje pobijanog ugovora o doživotnom izdržavanju.. u kome je živeo sam. kada je po sopstvenoj volji otišao od nje i vratio se u svoj stan. godine) 218.iako je po profesiji medicinska sestra. od kada je bolnički lečen u periodu od 20. koji je i nastupio 12. U vreme zaključenja ugovora primalac izdržavanja je imao 81 godinu.101 - . godine ) . koje se progresivno pogoršavalo. a pošto je tužena na to pristala .NASLEDNO PRAVO U konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno nalazi da se ne radi o zabrani iz navedenog zakonskog propisa.i aktivno legitimisani za vođenje ovog spora.2005. Gž.10.10. godine. te se smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu. nalazi da se zbog opšteg zdravstvenog stanja sada pokojnog. I pre zaključenja spornog ugovora radilo se o progresivnom pogoršanju zdravstvenog stanja primaoca izdržavanja. imajući u vidu izvedene dokaze. godine. može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu i u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. jer je zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora bilo loše. bolovao je od tuberkuloze pluća i njegovo zdravstveno stanje se progresivno pogoršavalo. već je ugovor zaključila kao njegova ćerka. Sporni ugovor je apsolutno ništav pravni posao.10. stav 1.2005.

Nije sporno da su primaoci izdržavanja bolovali godinama od brojnih hroničnih bolesti.) 221. zastupao direktor tuženog Centra za socijalni rad koji u smislu odgovarajućih zakonskih odredaba iz Zakona o braku i porodičnim odnosima nije bio postavljen za njenog staraoca.NASLEDNO PRAVO 219. Pok.) 220. već stara o primaocu izdržavanja. Navodi u reviziji da je sud propustio da lekare sasluša na raspravi.05. koje su lečene uz pomoć medicinske terapije koju im je obezbedio davalac izdržavanja. niti su mogli znati ili očekivati blisku smrt primalaca izdržavanja. br. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju. Iz obrazloženja: Nisu osnovani navodi u reviziji tužilje da na strani davalaca izdržavanja nije postojala neizvesnost u pogledu trajanja zaključenog ugovora. D. . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.102 - .. kao davalac izdržavanja i sada pok.van postupka lišenja poslovne sposobnosti bio stavljen pod starateljstvo organa starateljstva. iz razloga apsolutne ništavosti. god. u okviru svog zanimanja. D. jer za života ista nije bila lišena poslovne sposobnosti.9. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ako je zaključen sa davaocem izdržavanja koji se. je umrla 28. a predstavnik ovog organa u ime primaoca zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka.1999. iako je prilikom zaključenja predmetnog ugovora pok. 640/05 od 12. D. 3307/04. tada se vreme smrti primalaca izdržavanja nije moglo predvideti.12.1999. niti su tuženi znali. Gž. god. godine a presudom istog suda ugovor o doživotnom izdržavanju je poništen po zahtevu zakonskih naslednika pok.2005. tako da se vreme njihove smrti nije moglo predvideti. zbog kojih se revizija ne može izjaviti. tužilac.2005. koju je tom prilikom zastupao tuženi organ starateljstva zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju dana 7. ali su uz pomoć tuženih imali redovnu medicinsku terapiju. Međutim. od 16. niti je bilo kojim drugim aktom bila stavljena pod starateljstvo tuženog organa. godinama bolovali od brojnih hroničnih bolesti.9. godine koji je istoga dana overen pred prvostepenim sudom. pošto organ starateljstva nije pravilno zastupao pok. ne postoji osnov ništavosti ugovora ako je davalac izdržavanja zaključio taj ugovor kao fizičko lice. utvrđenom u prvostepenom postupku. ovakav ugovor je apsolutno ništav. Kada su primaoci izdržavanja. B. D. D. Ako u trenutku zaključena ugovora o doživotnom izdržavanju primalac nije bio lišen poslovne sposobnosti niti je.

10. po zanimanju je lekar. godine. bez obzira na činjenicu da je davalac izdržavanja lekar. godine i taj brak je trajao sve do smrti pokojnog M. različite agencije i sl. koji je razveden pravosnažnom presudom Okružnog suda u B… P. godine. do 10. uredno overenog u prvostepenom sudu.G. 137/03 od 09.12. Gž .) .2000.G. Predmetna imovina postala je svojina žalioca momentom smrti njegovog oca.. Gzz.G.1970. god. brige i zdravstvene pomoći primaocu izdržavanja. ukoliko su za to ispunjeni i drugi uslovi. br. Zakona o nasleđivanju) 222. tuženi se nije u okviru svog zanimanja lekara starao o primaocu izdržavanja. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. ______/97. U konkretnom slučaju. a bezuspešno je ponudio tužilji da joj naknadi troškove sahrane koje je ona snosila. U braku nisu imali dece. Tuženi je. a međusobno su bili u izuzetno dobrim rodbinskim i prijateljskim odnosima. su zaključili brak 27. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije . Davalac izdržavanja bio bi obavezan da ovo čini i u situaciji da nije po zanimanju lekar. Imovina koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između ostavioca kao primaoca izdržavanja i njegovog sina kao davaoca izdržavanja.). ostvariti nezavisno od ostavinskog postupka koji se vodi iza ostavioca. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju je rezultat poverenja pokojnog primaoca izdržavanja prema tuženom i želje da se on o njemu stara do kraja života.1984. br. god.1997. te ne može biti predmet rešenja o nasleđivanju. _____/83 od 12. Tuženi je bio sestrić pokojnog M.103 - . Pravilno su nižestepeni sudovi našli da nisu ispunjeni zakonski uslovi za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora u smislu odredbe člana 196.1.2004... bolnice.. Zakona o nasleđivanju. pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. Navedena odredba propisuje da je ništav ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja. te pravo na upis prava svojine u zemljišnim knjigama žalilac može. ugovor nije zaključen zloupotrebom lekarske funkcije nego je zaključen od strane tuženog kao fizičkog lica. tužilja i pokojni M.6. On je bio sestrić primaoca izdržavanja koji je sa njim imao izuzetno tople rodbinske i prijateljske odnose.01. u svemu u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen kod Prvog opštinskog suda u B. brinuo o njemu.G. kao davalac izdržavanja.5.2003. pod 3R br. godine. Prema tome.1.5849/03 od 20. Tuženi je ugovor zaključio kao fizičko lice.) DOŽIVOTNO IZDRŽAVANJE U KORIST TREĆEG LICA (Član 198. izvršio sve svoje ugovorne obaveze jer se do smrti M. ne predstavlja zaostavštinu pokojnog ostavioca. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 16. a činjenica da je on po zanimanju lekar ne može predstavljati otežavajuću okolnost u pružanju potrebne nege. odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Drugi brak su zaključili 7. 1991. godine. Tuženi se posebno brinuo o pokojnom ujaku i sa njim je.

nadživeli bračni drug aktivno legitimisan da traži raskid ugovora u celini. tužioci su se izdržavali sa ovog imanja. godine pa sve do 23. ugovor zaključen između tužilaca i sada pokojniih u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju. živeli u zajednici sa roditeljima tužilje i tužene na njihovom imanju te da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje. a tužioci su obavezani da sada pokojnim predaju u svojinu i državinu nepokretnosti koje su bile predmet ovog ugovora. budući da oni. primalac izdržavanja ostaje vlasnik imovine i posle zaključenja ugovora. br.) RASKID UGOVORA ZBOG POREMEĆENIH ODNOSA (Član 201. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u postupku utvrdio da su tužioci.02.09.NASLEDNO PRAVO 223. 3464/95 od 27. godine. nisu bili sposobni da to čine samostalno. onda je. Sada pokojni su imali i prihode od prodate imovine. godine. Prema mišljenju Vrhovnog suda Srbije (izraženom u odluci Rev. Pri tome. Kada bračni drugovi kao primaoci izdržavanja zajedno zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem.104 - .1995. Obavljali su samo lakše kućne poslove. Rev. god.1991. Samo se u novčanom iznosu može zahtevati naknada za dato izdržavanje po raskinutom ugovoru o doživotnom izdržavanju.) OBEZBEĐIVANJE PRAVA IZ UGOVORA (Član 199. u slučaju smrti jednog od primaoca izdržavanja. dajući mu svoju zajedničku nepodeljenu imovinu. Zakona o nasleđivanju) 224. Nakon prestanka zajednice života. sada imenovanih pokojnih.11. 1764/98 od 25. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pokojnih.1988. a jedan od tužilaca je vršio ulaganja i u izgradnju kuće. a ne i o ugovor o deobi kojim su oni preneli tužiocima svojinu na određenim nepokret. počev od 1978.01. ovaj ugovor je raskinut. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u nadležnom Opštinskom sudu 11.2000.09. zbog zdravstvenog stanja. god. Rev. godine). Zakona o nasleđivanju) 225. Kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije.1986. a davaocu izdržavanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdržavanja traži predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanja. 2118/91 od 17. Između tužilaca i roditelja tužilje i tužene.

377/2005 od 14. br. može tražiti izmene ugovora o doživotnom izdržavanju. sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. Međutim. odnosno da su potrebe tužiljine bile veće od onih koje su ugovorene. stav 1. jer se radi o nužnim suparničarima (shodno članu 204. godine tuženi u potpunosti ispunjavao sve ugovorne obaveze. Sa druge strane. Kada se tužbenim zahtevom traži raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. S obzirom na to. tačka 1. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Ovo iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja njihove porodične zajednice sa tužiocima. ovog zakona. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj situaciji primenjuje se Zakon o nasleđivanju (“Sl.07. U postupku je utvrđeno da je sve do aprila 1997. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pokojnih i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na predmetnoj imovini. Pri tome. Zakona o parničnom postupku).2006. br. u skladu sa svojim povećanim potrebama.03. glasnik RS”. Gž. i da je pre zaključenog ugovora isplatio otkupnu cenu stana koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. a tuženici su bračni drugovi i davaoci izdržavanja i u toku parnice umre jedan tuženik. 52/74 i br. vodeći računa o svim okolnostima.2005. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja. već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pokojnih koju su stekli nasleđem. a prema drugom tuženiku da se meritorno odluči. tada nema zakonskog osnova da se prema njemu parnica prekine usled smrti (član 214. tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje. Gž. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje ovog prava. 21/1982) jer je taj zakon važio u vreme kada je predmetni ugovor zaključen. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u tom pogledu opredeljen (kao 1/2 vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pokojnih).) 227.NASLEDNO PRAVO nostima. porodična zajednica između stranaka je kratko trajala. Primalac izdržavanja. godine) 226. Sudovi smatraju da je propust tuženog što nije ispunjavao sve ugovorne obaveze. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju.105 - . (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. Prema njima se spor može rešiti samo na jednak način. ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. Zakona o parničnom postupku). budući da je isti raskinut. Prema članu 121. god. vodeći računa o svim okolnostima. Iz spisa proizilazi da je tuženi pokazivao volju da ispunjava ugovor. sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. pa stoga drugostepeni . 399/06 od 29.

2005. sa jedne strane. Suprotno ovakvoj oceni drugostepenog suda. D. D. i B.) 228. iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja porodične zajednice između sada pok. i B. na njihovom imanju u K. godine živeli u zajednici sa roditeljima tužilje P.. i B. naknada za dato izdržavanje može se zahtevati samo u novčanom iznosu. Nije propust samo na strani tuženog što nije zaključen aneks ugovora. i tužene G. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u . i tužene G. preuzeli obavezu izdržavanja. i B.. D. preneli tužiocima svojinu na određenim nepokretnostima. i B.. već samo da obavljaju lakše kućne poslove. i B.. Sa druge strane. i B..1991. ugovor zaključen između tužilaca i sada pok. D. ali ona to nije učinila jer je pokazala volju da ovaj ugovor raskine.. odnosno novi ugovor o doživotnom izdržavanju jer je i tužilja bila ovlašćena da traži njegove izmene u skladu sa promenjenim okolnostima. (Vrhovni sud Srbije. nižestepeni sudovi nisu utvrdili relevantne činjenice za presuđenje. ovaj ugovor je raskinut a tužioci su obavezani da sada pok. godine. sada pok. a ne i o ugovor o deobi kojim su sada pok. Nakon raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje prava svojine na spornim nepokretnostima. Rev.106 - .. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pok. i tužilaca sa druge strane.. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pok. već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pok. D. koju su oni stekli nasleđem.. D. Neprihvatljiv je stav drugostepenog suda da odnose među ugovornicima nije bilo moguće urediti.1988. nisu bili sposobni da samostalno obrađuju svoje imanje. 11.NASLEDNO PRAVO sud smatra da se u takvoj situaciji i ne radi o ugovoru o doživotnom izdržavanju. br. D. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u Opštinskom sudu u V. god. Te uslove ispunjava konkretan ugovor. D. godine. Nakon prestanka zajednice života. budući da je isti raskinut. i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na imovini pok. gde mu je otac kupio plac. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci počev od 1978. u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju.02.. i B. D.. tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje. zbog zdravstvenog stanja. zato što su njeni rođaci Ž. je ulagao i u izgradnju kuće na U. i M. odnosno u skladu sa svojim povećanim potrebama. odredbom člana 117. upućuje da je bio neophodan pokušaj da se to učini. Između tužilaca i roditelja tužilje P. Zbog pogrešne primene materijalnog prava i učinjenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka. ____/91 od 17. Međutim. br. pri čemu je porodična zajednica između stranaka kratko trajala.02. imali i prihode od prodate imovine. predaju u državinu i svojinu nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. dok su sada pok.. Imajući to u vidu. D.1986.. godine pa sve do 23. Pri tome tužioci su se izdržavali sa imanja pok. B. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja. i B. i da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje. i B. K.. navedenog zakona propisani su uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. Upravo citirana odredba člana 121. i B. budući da oni. D.9. 1689/04 od 23.11. Prema nalaženju Vrhovnog suda Srbije izraženom u odluci Rev. a tužilac R.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ova parnica pokrenuta sa namerom da tužilja predmetni stan posle svoje smrti ostavi u svojinu svojoj rođaci. svaki od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost nižestepenih odluka. glasnik SRS”. godine. (Vrhovni sud Srbije. kako je to već napomenuto. god.2005.11. pa do useljenja rođake – 1998. propisano je da svaka strana može tražiti raskid ugovora. to je neizvršavanje ugovornih obaveza dovelo do poremećaja odnosa među strankama. br. (Vrhovni sud Srbije. kada je ona počela da se brine o tužilji i da zajedno sa njom snosi sve troškove stanovanja. god.107 - .NASLEDNO PRAVO tom pogledu opredeljen. Ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju sve dok davalac izdržavanja ispunjava sve svoje obaveze a primalac je dužan da ga u tome ne sprečava već da prima davanja koja su ugovorom predviđena. da je ista nastala još 1997. 1865/05 od 26. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. Odredbom člana 201.10. Sve dok je davalac izdržavanja spreman da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju. dovoljan je razlog za raskid ugovora.. pa je pobijana odluka iz ovih razloga pravilna i zakonita. stav 1. Rev. iz čega proizilazi da je tužilja kao ugovorna strana isključivo kriva za neizvršenje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju i ne može tražiti raskid tog ugovora. sve do useljenja tužiljine rođake u predmetni stan.) . ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. i da primi ona davanja koja je po ugovoru davalac izdržavanja dužan da pruži.07. 377/05 od 14. D. Stoga ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. tada važećeg Zakona o nasleđivanju propisano je da ako se međusobni odnosi ugovornika toliko poremete da postanu nepodnošljivi. 52/74 i 1/80). br. Iz obrazloženja: Članom 120.2005. i B. kao i činjenicu da je u postupku utvrđena nepodnošljivost odnosa među strankama. Nepodnošljjivi odnosi među strankama su dovoljan osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. god. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe.) 230. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. jer je tužena u svemu ispunjavala svoje ugovorne obaveze. Rev.2005. stav 3. tada važećeg Zakona o nasleđivanju (“Sl. Iz obrazloženja: Odredbom člana 120.) 229. dužnost je primaoca izdržavanja da ga u tome bez razloga ne sprečava. u konkretnom slučaju između ugovornih strana nije ugovorena zajednica života. jer je tužena od 1992. da svaka strana može tražiti raskid ugovora. stav 3. kao vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pok. izvršavala sve svoje obaveze. Svaka od stranaka može zahtevati da sud raskine ugovor. Gž. Međutim. godine. i tužena je izvršavala sve svoje obaveze iz ugovora onako kako su glasile. Zakonom o nasleđivanju važećem u vreme zaključenja ugovora. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. 288/05 od 09. br.

Primalac izdržavanja koji je. godine kada je tužilja sačinila testament u korist trećeg lica. godine zaključila. te tako ispunio i tu obavezu predviđenu ugovorom o doživotnom izdržavanju. koja je onemogućila tuženog da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. onemogućio davaoca izdržavanja da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. iz razloga koje davalac izdržavanja nije skrivio. Tuženi je svoje ugovorne obaveze ispunjavao u potpunosti. Naime. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da se ugovorom o doživotnom izvdržavanju zaključenim između tužilje kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije. svaka strana može tražiti od suda raskid ugovora.108 - . god. 2004. i 3.) 232. kao primalac izdržavanja. ako primalac i davalac izdržavanja žive zajedno. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih u navedenoj odredbi Zakona o nasleđivanju. stav 1. a tuženi je snosio troškove sahrane. stav 2. bilo preko trećih lica. a zatim podnela tužbu radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim kao davaocem izdržavanja. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i odbili tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. spremanje i čišćenje stana. U tom periodu odnosi između stranaka nisu bili poremećeni. Od tog momenta tužilja je odbijala da prima izdržavanje od tuženog koji zbog toga nije bio u mogućnosti da ispunjava obaveze iz ugovora. Rev. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. Tužilja je u međuvremenu umrla. Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjavanja obaveza davaoca izdržavanja je nesporan ali ako se radi o delimičnom neispunjenju ugovor se raskida samo onda ako se tim neispunjenjem gubi svrha ugovora. Zakona o nasleđivanju. do potpunog izmirenja životnih potreba. sve do maja 2000. obezbeđivati hranu. propisano je da. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Zakona o nasleđivanju koja se primenjuje na sporni odnos. Iz obrazloženja: Tužilja je 1993. zajednica života između stranaka nije bila ugovorena.11.NASLEDNO PRAVO 231. i 3. ogrev. lečenje i druge usluge po potrebi. pa se njihovi odnosi toliko poremete da dalji zajednički život postane nepodnošljiv. tako što će bilo lično. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih odredbama člana 120. nabavku lekova. Tuženi je svoje obaveze po ugovoru uredno izvršavao sve dok tužilja nije sastavila testament. Tužilja. iz razloga koje tuženi nije skrivio. shodno odredbi člana 201.1808/04 od 25. Kao naknadu za izdržavanje primalac izdržavanja se obavezao da će . tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da će tužilju kao primaoca izdržavanja doživotno izdržavati preko njenih ličnih primanja ostvarenih po osnovu penzije.

koji nastaje posle njegove smrti. Činidbe koje se odnose na samo izdržavanje primaoca izdržavanja mogu se izvršiti preko trećih lica. što je dovelo do poremećenih odnosa stranaka.). 7822/04 od 28. godine.NASLEDNO PRAVO davaocu izdržavanja u svojinu posle svoje smrti ostaviti jednosoban stan. Bračni drug primaoca izdržavanja može podneti zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poremećenih odnosa sa davaocem izdržavanja. Rev. nega u bolesti i starosti i drugo). kada je davalac izdržavanja preuzeo obavezu njegovog izdržavanja i posle smrti drugog bračnog druga – ugovorne strane sa kojom je ugovor zaključen. održavanje higijene. usvojio tužbeni zahtev primaoca izdržavanja i raskinuo ugovor o doživotnom izdržavanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. zbog čega ovaj ugovor ima i svoje porodične i socijalne dimenzije. Pošto je u postupku utvrđeno da tuženi druge ugovorne obaveze nije izvršavao. Prva vrsta obaveza podrazumeva različite činidbe u cilju snabdevanja primaoca stvarima potrebnim za život (nabavljanje hrane i lekova. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. navedenog materijalno-pravnog propisa. Međutim. kada je u pitanju delimično neizvršenje ono mora biti takvog intenziteta da se svrha zbog koje je ugovor zaključen više ne ostvaruje. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjenja obaveza od strane davaoca izdržavanja je nesporno u smislu člana 120. prvostepeni sud je pozivajući se na odredbe člana 120.2004. formalni ugovor sa trajnim prestacijama davaoca izdržavanja. pripremanje hrane. nabavljanje literature za čitanje i dr. dok druga vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primaočevoj ličnosti i čitav niz ličnih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i načinom života primaoca izdržavanja pre zaključenja ugovora (poseta rodbine i prijatelja. Sa aspekta primaoca izdržavanja. god.109 - . Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. Upravo zbog toga obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz dve vrste: iz činidbi izdržavanja primaoca i iz moralnih obaveza. pored materijalnog izdržavanja cilj zaključenja ovog ugovora su potreba za svakodnevnom brigom. Po zaključenju ugovora. stav 3. 3518/2003 od 28. ali obaveze koje proizilaze iz nege i staranja o primaocu izdržavanja (moralne obaveze) nikako se ne mogu ispuniti bez ličnog kontakta sa primaocem. staranjem i pažnjom od strane trećeg lica. Dok se obaveza primaoca izdržavanja izvršava jednim aktom.) . njihova vrsta i obim moraju se prilagoditi konkretnim okolnostima u kojima se ugovor izvršava. Zakona o nasleđivanju iz 1974. aletorni. ali koje je takvog intenziteta zbog koga bi se ugovor morao raskinuti. ne ostvaruje. drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilan nalazeći da je prvostepeni sud propustio da utvrdi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora i da utvrdi sadržinu svih obaveza tuženog davaoca izdržavanja.2004. poseta kulturnim ustanovama. zaključivši da se svrha zbog koje je ovaj ugovor zaključen. Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano-teretni. a koje su promenljive kako sa aspekta primaoca tako i sa aspekta davaoca izdržavanja i uslovljene potrebama primaoca izdržavanja i mogućnostima davaoca izdržavanja. Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda. a u skladu sa ugovornim odredbama tuženi je tužilji na ime poboljšanja životnih uslova isplatio iznos od 20.) 233. god.000 nemačkih maraka. Kako se izvršenje davaočeve obaveze proteže u dužem vremenskom periodu način izvršenja tih obaveza. kako bi pouzdano mogao doći do zaključka da se radi o delimičnom neizvršenju ugovora o doživotnom izdržavanju. obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz niza činidbi koje je on dužan da preduzme od momenta zaključenja ugovora pa do smrti primaoca izdržavanja. koju sama starost primaoca izdržavanja po sebi nosi. (Vrhovni sud Srbije.01.10.

Tuženi su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotužene da . koje su uznemiravale čak i njihove komšije. 448/2003 od 07.) 236. Za usvajanje zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije od značaja da na strani tužene nema krivice za poremećaj odnosa. Davalac izdržavanja svoju obavezu ima ispunjavati onako kako je to najpogodnije za primaoca izdržavanja kada ugovor o doživotnom izdržavanju o tome sadrži samo uopštenu formulaciju. a odbili protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje K. Ugovor o doživotnom izdržavanju se zaključuje s obzirom na ličnost ugovarača. pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su u smislu citirane zakonske odredbe navedenog Zakona o nasleđivanju obavezali tužilju da tuženoj isplati iznos od ______________dinara. tuženoj se obraćala veoma teškim i grubim rečima. Iz obrazloženja: Mada stranke predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile zajednicu života. to po oceni Vrhovnog suda zajednica stranaka u ovom slučaju ima se smatrati zajednicom života. pa ako davalac izdržavanja svoje lične obaveze prenese na treće lice. preko dosuđenog iznosa. godine do 3. činjenica da je u periodu od avgusta 1994. Tužena u vezi sa raskidom ugovora ima pravo na naknadu troškova izdržavanja učinjenih za vreme trajanja ugovora. M. Tužilja je bila gruba osoba koja je u poslednjim godinama života bolovala od teške arterioskleroze. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 201. bez bližeg uređenja načina davanja. Pri takvim činjenicama za usvajanje zahteva za raskid ugovora nije od značaja da tužena nije kriva za raskid ugovora. spada u kategoriju ugovora koji se zaključuju s obzirom na ličnost ugovarača (intuitu personae). Gž.NASLEDNO PRAVO 234.110 - . dolazilo je između njih svakodnevno do svađa. tako da je postojao samo formalno. Na osnovu rečenog. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. sada važećeg Zakona o nasleđivanju RS. god. 312/02 od 02. god.2003. stav 1. juna 1996.10. (Vrhovni sud Srbije.2002. budući da je prisustvo tužene u kući tužilje za ovu postalo nepodnošljivo i da se zbog toga ugovor već dve godine ne izvršava. Rev.) 235. Iz ovoga sledi da se ugovor faktički ne izvršava dve godine. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju. bitno je da su odnosi stranaka poremećeni i da se zbog toga ugovor ne izvršava. pa to među saugovaračima bude sporno. Stoga je tužena bila prinuđena da napusti stan tužilje. godine tužena stanovala zajedno sa tužiljom u kući tužilje. primalac izdržavanja može tražiti raskid ugovora.04. već je dovoljno da postoji poremećaj odnosa.

111 - .6. god. kao davaocima izdržavanja.) 239. ali žive dovoljno blizu da su mogući svakodnevni kontakti. dajući kao naknadu za izdržavanje svako svoju imovinu. Protiv te presude tužena je izjavila žalbu koju je kao neosnovanu odbijo drugostepeni sud. Kada bračni drugovi. Rev. Kada davalac izdržavanja ispunjava sve svoje ugovorne obaveze prema primaocu izdržavanja i ne snosi krivicu za raskid ugovora jer je u ispunjavanju obaveza primalac izdržavanja onemogućavao. god. kao primaoci izdržavanja. Rev. (Vrhovni sud Srbije. 1577/99 od 25.7153/98 od 29. 2664/02 od 20. već i zajednica u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva. (Vrhovni sud Srbije. usledio je poremećaj odnosa do stepena nepodnošljivosti.) 238. Za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju odlučujuće je da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. Rev.2000.) 241. god. Kada prema ugovoru o doživotnom izdržavanju ugovarači žive zajedno.12. Ne može se zahtevati poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovornih obaveza. Zajednicom života se smatra ne samo zajednica u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo.) 240. Rev. zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju kao jedna ugovorna strana. bez obzira na čijoj je tsrani krivica za nastali poremećaj. čini drugo lice.5765/98 od 06. Već i sama ta okolnost uverljivo pokazuje da postoje razlozi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. usled čega je primalac izdržavanja napustio vlastitu kuću i prekinuo zajednicu života sa tuženima. svaka strana može tražiti raskid ugovora. umesto nje.05. primalac izdržavanja nema pravo da zahteva raskid ugovora. Rev.04.NASLEDNO PRAVO se lično stara o tužiocu.11. (Vrhovni sud Srbije. već se može tražiti samo njegov raskid. (Vrhovni sud Srbije. Ne. god. 959/00 od 17.2000. pa pošto ovaj nije pristao da to. god.1999.1999. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju. onda – u slučaju smrti jednog bračnog druga – preživeli bračni drug može tražiti raskid ugovora u celini zbog neizvršenja obaveza. zaključen između parničnih stranaka. kada se njihovi odnosi poremete utoj meri da je dalji zajednički život nepodnošljiv. (Vrhovni sud Srbije.2002.) 237.

nezavisno od toga na koji način i zbog kojih uzroka je došlo do takve situacije. polazeći od činjenice da stranke. nego i takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva. Naime. Gž. Ispunjeni su uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju kada su odnosi stranaka značajno poremećeni usled čestih sukoba i vređanja tako da je zajednički život nepodnošljiv i onda kada ugovorne strane nisu izričito ugovorile zajednicu života i žive u odvojenim domaćinstvima. a u toku prvostepenog postupka međusobna netrpeljivost je kulminirala. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO prihvatljivi su navodi iz žalbe da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije. pri čemu nije od značaja čijom krivicom je došlo do poremećaja odnosa. Isticanje u žalbi da su odnosi stranaka poremećeni krivicom tužilje. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Rev. kao što je to u konkretnom slučaju. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. iako imaju odvojena domaćinstva. 424/98) 245. Zakona o nasleđivanju. 4891/98) 243. stav 2. ispravno zaključio da takvu zajednicu stranaka treba smatrati zajednicom života. Bitno je da su u momentu donošenja pobijane presude odnosi stranaka bili do te mere poremećeni da je dalji zajednički život postao nepodnošljiv zbog čega se svrha ugovora više ne ostvaruje. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. Svaka ugovorna strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Usled poremećenih odnosa ugovarača i nepodnošljivosti daljeg zajedničkog života. kako tužena u žalbi navodi. 1099/97 od 08. iz razloga propisanih odredbom člana 120. god. Tako poremećeni odnosi čine zajednički život stranaka nepodnošljivim. Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu. nastupio je uslov za raskid ugovora bez obzira za krivicu za nastali poremećaj. 166/98) 244.112 - . koji su parnične stranke zaključile. pa je došlo do takvog stanja da je dalji život postao nepodnošljiv. Da su se u ovom slučaju odnosi stranaka teško poremetili potvrđuje i činjenica da je zbog međusobnih sukoba stranaka više puta intervenisala i milicija. ali je nužno da žive u takvoj blizini da to omogućuje svakodnevne i trajne kontakte stranaka. žive u istoj kući zajedno. ako zbog stanovanja u istoj kući i korišćenja zajedničkih prostorija kao i međusobnih kontakata u suštini postoji takva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom života.04. da koriste zajedničke prostorije i imaju svakodnevne kontakte. ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo. Rev. ali su se na nekoliko meseci pre podnošenja tužbe odnosi među ugovaračima poremetili. Rev. Međutim. Gž. Davaoci izdržavanja su uredno ispunjavali svoje ugovorne obaveze. 10663/98) .1999. Ovo stoga što je za raskid ugovora odlučno da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. zajednicom života treba smatrati. nije ugovorena zajednica života. jer se svrha ovog ugovora odnosi na osiguranje tužiljine udobnije starosti. budući da ugovorom o doživotnom izdržavanju. nisu od značaja.) 242.

2510/97) 249. (Vrhovni sud Srbije. Revizija je uvek dozvoljena. 7090 i Gž. Smisao ugovora o doživotnom izdržavanju je obezbeđenje izdržavanja. onda je i obaveza davaoca izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju nedeljiva. Rev. a kasnije u potpunosti. 6518/97) 247. ako se radi o posebnoj imovini primalaca izdržavanja onda tužilac iz tog ugovora ne bi bio aktivno legitimisan da traži njegov raskid i u odnosu na pokojnog ugovarača. Rev. 178/97) 251. Ako se radi o nepodeljenoj imovinskoj zajednici primalaca izdržavanja zasnovanoj na zajedničkoj svojini. (Vrhovni sud Srbije. Gž. zajednica života ni posle dve godine života nije nastavljena. Rev. Neizvršavanje ugovornih obaveza onako kako one glase. pa bi tužilac kao nadživeli bračni drug ugovarača mogao da traži da se ugovor raskine u celosti. U suprotnom. Rev. ukoliko vrednost predmeta spora ispunjava uslov graničnog iznosa propisanog odredbom čl.1996. koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca i davaoca izdržavanja.02. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvrši svoje obaveze.) . Zakona o parničnom postupku. je imovinsko-pravni spor.113 - . (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije na sednici od 19. 2120/97) 248. (Vrhovni sud Srbije. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju ugovoreno da će stranke živeti u zajednici onda svaka stranka može tražiti raskid ugovora kada se njihovi odnosi toliko poremete da zajednički život postane nepodnošljiv nezavisno od okolnosti na čijoj strani je krivica za nastali poremećaj odnosa. dovodi do poremećaja odnosa stranaka i doprinosi sticanju uverenja primaoca izdržavanja da se. pa se ugovor ne može održati na snazi kada se iz bilo kojih razloga u dužem vremenskom periodu faktički ne izvršava. ne može osloniti na davaoce izdržavanja. Rev. 398/97) 250. 5952/96) 252. god.NASLEDNO PRAVO 246. Ako je u ugovoru o doživotnom izdržavanju predviđena zajednica života stranaka u kući primaoca izdržavanja. Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju. po novoj tužbi primaoca izdržavanja sud će tužbeni zahtev usvojiti i ugovor raskinuti. a ne samo u pogledu imovine koju je on po tom ugovoru dao. pa posle pravosnažnosti ranije presude kojom je odbijen zahtev za raskid ugovora. (Vrhovni sud Srbije. u pogledu svojih potreba. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. 382. (Vrhovni sud Srbije.

. Ona je preko komšija angažovala medicinsku sestru koja joj se svakodnevno davala insulin. jer je dovoljno da se u dužem vremenskom periodu ugovorne obaveze ne izvršavaju i da se ne ostvaruje svrha ugovora.1994. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je 15. 251/96) 254. Gž. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. sprečavala tuženu da ispunjava svoje obaveze.) 255. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. jer je iz tog razloga raskid ugovora mogao da traži samo on. sa njom je živeo njen vanbračni suprug koji je preminuo u junu 1996. (Vrhovni sud Srbije. pazi i u bolesti leči. 4218/95) 256. Od smrti svog vanbračnog supruga. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Zakona o nasleđivanju) 257. kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja. Rev. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. godine između sada pokojne J.4. godine.NASLEDNO PRAVO 253.god.. 760/95 od 9. 06. Krivica ugovornika nije uslov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja.114 - . Posle smrti primaoca izdržavanja. živela je sama i izdržavala se od svoje penzije. podnela je tužbu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i preminula je u toku postupka. Posebno je potrebno utvrditi u kom periodu pre smrti primaoca izdržavanja tužena nije ispunjavala svoje ugovorne obaveze i šta je u tom periodu tužena preduzimala da ugovorne obaveze ispunjava i da li je htela i bila u mogućnosti da ispunjava svoje obaveze. sada pokojna J. Za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva za raskid ugovora zbog neizvršavanja ugovornih obaveza nije dovoljno samo utvrđenje da je tužilja. okolnost da nije zasnovana zajednica života između davaoca i njega nije od uticaja na primenu materijalnog prava. 1995. sada pokojna J. D. Ugovorne obaveze davaoca izdržavanja bile su da primaoca izdržavanja neguje. ili njegov opstanak. Primalac izdržavanja je bolovala od šećerne bolesti. 84/95) RASKID UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Član 202. kao ćerka primaoca izdržavanja. a u slučaju potrebe da je povede kod sebe u S. te da je posle smrti sahrani. Dve nedelje pre njene smrti komšije su obavestile tuženu da je sada pokoj. Lice koje je imovinu steklo na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja kad to nije predviđeno tim ugovorom. i da sa njom živi u istom domaćinstvu. Gž.

po dogovoru sa primaocima izdržavanja. Posle smrti primaoca D. zaključen između tužilje i sada pokojnog D. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su raskinuli sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije Rev. svojim ocem. nakon smrti vanbračnog supruga. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo na kome je zasnovana odluka o usvajanju tužbenog zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i odbijanju protivtužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tuženog na 1/2 dela stana. Utvrđeno je takođe da su nakon smrti vanbračnog supruga. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Kao ovako utvrđenog činjeničnog stanja.12. kod prvostepenog suda je 8. prenese pravo svojine na tuženog.1993.07. a primaoci izdržavanja su se preselili u garsonjeru na kojoj je tuženi vlasnik.1997. br. a za uzvrat primaoci izdržavanja ostavljaju mu posle svoje smrti dvosoban stan u Z… Pre zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. a po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. 46/95) predviđeno je da svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. 52/74) koja se u ovoj pravnoj stvari primenjuje na osnovu člana 237.. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se povremeno ispunjavanje obaveze od strane tužene ne može smatrati izvršavanjem ugovorenih obaveza preuzetih ugovorom o doživotnom izdržavanju. kao primalaca izdržavanja s jedne strane i tuženog kao davaoca izdržavanja s druge strane. Na utvrđeno činjenično stanje. a takvo svoje ponašanje opravdava nedostatkom materijalnih sredstava. tuženi se sa svojom porodicom uselio u stan koji je predmet ugovora.M. poremećeni odnosi. tuženi ničim nije doprinosio izdržavanju tužilje.2005.115 - . donosile hranu te da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno. umrlog 11. U provedenom postupku je utvrđeno da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno.NASLEDNO PRAVO noj J. a da je davaocu izdržavanja zbog starosti i bolesti bila potrebna svakodnevna nega i pomoć. br. br. glasnik RS".) 258. glasnik SRS".____/93. pa je stoga ovaj ugovor pravilno raskinut. a suprugom tužilje. god. godine overen ugovor o doživotnom izdržavanju R. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine. Odredbom člana 120. Davalac izdržavanja se obavezao da do kraja života u svemu izdržava primaoce izdržavanja. bilo lično bilo preko drugih lica. naročito u poslednjih 6 meseci života.. a nakon smrti sahranila. br. prisniji od odnosa koji je tuženi imao sa sada pokojnim D. odmah posle smrti supruga tužilje a oca tuženog. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između primaoca izdržavanja (oba bračna druga) i davaoca izdržavanja se osnovano može raskinuti ako davalac izdržavanja posle smrti jednog primaoca izdržavanja ne ispunjava svoje obaveze prema drugom primaocu izdržavanja. iako je primaocu izdržavanja zbog zdravstvenog stanja i starosti bila potrebna stalna nega i pomoć.07. Tužilja je maćeha tuženog i između njih je postojao blizak odnos. godine. jer je tuženi tražio od tužilje ostatak ušteđevine svog oca i zahtevao da tužilja na stanu koji je predmet ugovora. Između stranaka su od 1998. Ovakav zaključak proizilazi i iz činjenice da su davaocu izdržavanja u tom periodu komšije nabavljale namirnice i angažovale medicinsku sestru za davanje insulina. 3052/04 od 22. . stav 3. loše i ona je došla iz S… i smestila je u bolnicu. komšije pokojnoj J.

u vezi čl. st. 46/95). Nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela. Ugovora. Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano. ne može podeliti i ispuniti u delovima. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl.2003. (Vrhovni sud Srbije. nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela. Zakona o nasleđivanju. jesu tako promenjene okolnosti (objektivne i subjektivne) koje znatno otežavaju ispunjenje obaveza. br. 1202/05 od 18. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. jer bi u suprotnom svaki od primalaca izdržavanja zaključio sa davaocem izdržavanja poseban ugovor o doživotnom izdržavanju kojim bi raspolagao svojim udelom u bračnoj tekovini. što znači tek posle smrti oba primaoca izdržavanja. . Stoga na imovini koja je predmet raspolaganja ugovorom o doživotnom izdržavanju. br. 2. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da iz okolnosti što je tuženi ispunjavao obaveze iz zaključenog ugovora u odnosu na primaoca izdržavanja D. jer je zaključen suprotno prinudnim propisima u cilju izigravanja tužilje kao nužnog naslednika. sud može. shodno članu 412. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog pravnog posla. st. ne ispunjava obaveze preuzete ugovorom u odnosu na tužilju.2005. Iz obrazloženja: Neosnovano se revizijom ukazuje da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju.. obaveza iz ugovora je morala biti ispunjena u celosti i prema tužilji kao primaocu izdržavanja. Da bi tuženi stekao ovo pravo. tužilja ne može ostvariti nasledno pravni zahtev utvrđenjem prava svojine na 1/3 predmetnoj nepokretnosti. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora. s obzirom da je utvrđeno da je ugovor zaključen u skladu sa tada važećim propisima i da izražava volju ugovornih strana. tuženi nije stekao pravo svojine sa udelom od 1/2 dela na stanu koji je predmet ugovora. 34. kojom je predviđeno da će davalac izdržavanja nepokretnu imovinu preneti na svoje ime kao vlasnik nakon smrti primalaca izdržavanja. Naime.05.) 260. na zahtev jedne ili druge ugovornice.) 259. Ovo stoga. Izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. god.116 - . god.NASLEDNO PRAVO Obaveza tuženog iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja nedeljivu ugovornu obavezu koja se. drugog primaoca izdržavanja. 1/80 i 25/82) u vezi čl.11. 237. njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. nakon smrti svoga oca. (Vrhovni sud Srbije Rev. Ugovor je zaključen da bi bio ispunjen u celosti. Nedeljivost obaveze proizilazi i iz odredbe člana 3. 117. Promenjene okolnosti kao osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 202. Rev. 1690/01 od 19. Tužilja i njen sada pokojni suprug zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju kojim su na jedinstven način raspolagali zajedničkom bračnom tekovinom za slučaj smrti. godine. prema oba primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju RS ("Sl. glasnik SRS". Iz okolnosti da tuženi od 1997. 52/74. shodno čl. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog ugovora. proizilazi osnovanost zahteva za raskid ugovora jer su za to ispunjeni uslovi iz odredbe člana 120. 1. što je pravosnažnom presudom opštinskog suda odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. br. glasnik RS".

br.) 261. pa su nižestepene odluke ukinute.02. međutim kako je tužbeni zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju jedinstven u pogledu isticanja svih razloga ništavosti koje su tužioci istakli u tužbi. tj. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. tj.) 262. sud ima obavezu da ispita oba istaknuta razloga. Ovo je posebno važno zbog toga što prema odredbi člana 202. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. Gž. Kada je poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju tražen kako zbog mana volje kod primaoca izdržavanja. 2792/01 od 30. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora.2001. ali se iz stanja u spisima vidi da je izvesno vreme pred smrt primaoca izdržavanja isti otišao od tužene koja mu je kćerka i vratio se svojoj kući kod sina. uslova za njegovu punovažnost u pogledu forme. i 118. ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano sud može na zahtev jedne ili druge ugovornice njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su. da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju. iz stanja u spisima proizlazi i to da su se poremetili odnosi između tužene i njenog brata nakon što se primalac izdržavanja vratio svojoj kući. ZON-a. usled čega tužena više nije imala pristupa očevoj kući. S druge strane.2003. god. 298/03 od 20. radi raskida ugovora u kojem isti navodi da su se od zaključenja ugovora okolnosti toliko promenile da ispunjenje ugovora postaje znatno otežavajuće za obe ugovorne st rane. Okolnosti koje su se promenile mogu biti subjektivne ili objektivne prirode ali izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. odlučujući o tužbenom zahtevu za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. S. ocenili samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme u smislu Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti i članova 117. Revizijski sud je prihvatio pravno shvatanje nižestepenih sudova o uslovima za punovažnost spornog ugovora u pogledu forme.05. što bi u slučaju da je tačno.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju proizilazi da su primalac izdržavanja i tužena kao davalac izdržavanja ugovorili da će tužena obaveze iz ugovora ispunjavati u svom domaćinstvu gde će inače i živeti primalac izdržavanja. bilo od značaja za utvrđivanje da li je tužena u tom periodu objektivno i mogla da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju a posebno ako se uzme u obzir i sadržina predloga podneta sudu od strane pok.117 - . . budući da su nižestepeni sudovi propustili da ispitaju sve razloge ništavosti spornog ugovora koji su istaknuti u tužbi. po stanovištu Vrhovnog suda ne može se odlučiti samo u pogledu jednog istaknutog razloga. tako i iz razloga nepostojanja odobrenja nadležnog organa za promet nepokretnosti koja je predmet ugovora. Sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju. god.

2171/98) 264. Pogrešno tužena u reviziji ističe da prema odredbi člana 131. Zakona o nasleđivanju iz 1974. (Vrhovni sud Srbije Rev. Ovo s razloga što se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju. Zakona o naseđivanju. Rev. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. prema kojoj sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o obligacionim odnosima. prema odredbi člana 131. ZOO ugovor ne može raskinuti zbog neispunjavanja neznatnog dela obaveze. da je njene obaveze preuzeo da ispunjava otac tužene. te su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su primenili odredbu člana 120.11. Pogrešno je isticanje da se.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilno primenjena odredba člana 121. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su ugovor o doživotnom izdržavanju između parničnih stranaka raskinuli. da je zahtevalo neprestano prisustvo trećeg lica. 1997. od 19.118 - . te kod takvog činjeničnog stanja Vrhovni sud nalazi da su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da ima mesta raskidu ugovora. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Ovakvo ponašanje tuženog dovelo je do nezadovoljstva tužilje izvršavanjem ugovornih obaveza tuženog. Zakona o nasleđivanju iz 1995. tako i u pogledu nege i brige oko tužilje.) 263. u tolikoj meri da tužilja nije želela da se odnosi između ugovornih strana iznova urede. pri čemu je više pažnje poklanjao obradi imanja. što je njihove međusobne odnose bitno poremetilo. godine sa kasnijim izmenama i dopunama u vezi člana 237. jer se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju. Naime. (Vrhovni sud Srbije. jer je dolazio povremeno. god. Kako je u prvostepenom postupku utvrđeno da tužena nije ispunjavala obaveze prema tužilji.06. god. U takvoj situaciji. Rev. prema kome je tužena takođe imala obavezu da ga izdržava. nego tužilji lično.) . a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. ugovor ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dala obaveze. 1166/99 od 23.1999. stav 3. odnosno konkretno odredbu člana 120. Zakona o nasleđivanju RS. a sa tužiljom boravio veoma kratko. Tuženi nije udovoljio ovim zahtevima. zdravstveno stanje tužilje se posle zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju toliko pogoršalo. kada je primalac izdržavanja još za života tražio raskid ugovora ili je imao pravo da traži raskid ugovora. kuvanu hranu. Naslednici primaoca izdržavanja imaju pravo da nakon smrti primaoca izdržavanja traže raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovorne obaveze. stav 2. te određenu. godine. (Vrhovni sud Srbije. kako u pogledu odgovarajuće vrste hrane. Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. kojim je određeno da svaka strana može tražiti raskid ugovora kad druga strana ne izvršava svoje obaveze. 5590/97.

272/95) PRAVO ZAKONSKIH NASLEDNIKA PRIMAOCA IZDRŽAVANJA (Član 203. Bratu. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. jer nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. sa kojima primalac izdržavanja za života nije bio u dobrim odnosima. To znači.02. Zakona o nasleđivanju) 268. a ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. utvrdio da je naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju od 19. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. već imovinsko pravo.) 267. . 3799/97) 266.kao primaoca izdržavanja i imenovanog tuženog . Ovaj tuženi je rođak primaoca izdržavanja i živeo je u njegovom susedstvu a i pre zaključenja ovog ugovora mu je dosta pomagao i brinuo o njemu. davalac izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju nema pravo da bez pristanka tuženog drugog sanaslednika nastavi započetu parnicu radi utvrđenja osnovanosti isključenja tuženog sanaslednika iz nužnog naslednog dela. ocenom izvedenih dokaza. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju bitne su sve okolnosti konkretnog slučaja. tada i njegovi naslednici mogu po istom osnovu da traže raskid ugovora.NASLEDNO PRAVO 265. ZPP. Primaoca. Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja je imovinsko-pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovima da vrednost predmeta spora prelazi granični iznos propisan odredbom člana 382.119 - . a četvrta je snaja po pok. kao jednog od sanaslednika. (Vrhovni sud Srbije. Rev.2003. Sve tri imenovane tužilje su rođene sestre sada pok.god. da u slučaju kada primalac izdržavanja za života ima pravo da traži raskid ugovora zbog toga što druga strana ne izvršava svoje obaveze iz tog ugovora.10. To pravo na traženje raskida ugovora o doživotnom izdržavanju zastareva u opštem zastarnom roku od 10 godina od smrti primaoca izdržavanja.1996. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije lično.kao davaoca izdržavanja. osim sa jednom sestrom (kod koje je i otišao nakon izlaska iz bolnice). (Pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije od 19. Gž. godine zaključen između sada pokojnog pravnog prethodnika tužioca . U slučaju smrti primaoca izdržavanja.

meseca od zaključenja ugovora. godine ustanovljena bolest . s obzirom da odnosi između ugovarača nisu bili poremećeni. ako prethodno nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva a davalac izdržavanja je fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja odn. niti su postojale promenjene okolnosti u smi. primaoca 05. jasno proizilazi da je tuženi u svemu odgovorno i savesno ispunjavao svoje ugovorne obaveze. Ovakvo faktičko izdržavanje pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak. te da želi sa njim da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. s obzirom da činjenica smrti primaoca izdržavanja u relativno kratkom vremenskom periodu nakon zaključenja ugovora nije bila izvesna. godine utvrđeno je da je kod pok.120 - . Relevantne odredbe: Ugovor o dođivotnom izdržavanju se poništava ukoliko nije zaključen u propisanoj formi. već da je u pitanju ugovorno obezbeđenje potrebnog izdržavanja i nege i pomoći. i do zaključenja ugovora dosta pomagao.na predlog zakonskih naslednika primaoca izdržavanja .član 203. Naime. Utvrđeno je takođe da je on samoincijativno zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim a što je potvrdio i imenovani advokat. ovde tuženi. primalac izdržavanja nije za života podneo zahtev za poništaj ni raskid ovog ugovora. već prema svim okolnostima konkretnog slučaja. ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja .2003. dugogodišnji prijatelj primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju.08. Zakona o obligacionim odnosima. imajući u vidu da se aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje samo prema vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. te da na ovaj način nisu izigrana prava naslednika. Dakle. Apelacioni sud nalazi da ovako sačinjen ugovor nije protivan moralu i ni u najmanjoj meri nije zloupotrebljena njegova svrha u smislu odredbe člana 103. koje jer davalac izdržavanja već pružao primaocu izdržavanja i pre zaključenja ugovora.ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja. Kako pok.svojim dugogodišnjim prijateljem naveo da ga je davalac izdržavanja. a u sklopu svih ostalih dokaza. Svi saslušani svedoci potvrdili su u toku postupku da je tuženi kao davalac izdržavanja sa svojom suprugom u potpunosti ispunjavao obaveze iz ugovora.rak levog plućnog krila. stav 1. tako ni za raskid predmetnog ugovora. Kako u momentu zaključenja predmetnog ugovora tuženi nije imao svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja. u konkretnom slučaju ne postoji nijedan zakonski razlog za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju.NASLEDNO PRAVO Iz medicinske dokumentacije .2009. niti je bila motiv.nalaza i mišljenja Zavoda za sudsku medicinu od 23. a nakon smrti sahranio i dao sva podušja po mesnim običajima. a kako bi to tuženi nastavio i dalje da čini.02. suprotno navodima iz žalbe. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju nije izgubio obeležje aleatornosti samom činjenicom da je primalac izdržavanja umro nakon četiri. U provedenom postupku je utvrđeno da ne postoje zakonski razlozi ni za raskid ugovora. delatnosti stara o primaocu izdržavanja ili . Iz samog ugovora se zaključuje da je sada pok. Iz stanja u spisima predmeta proizilazi da pomenuti ugovor nije zaključen da bi se izigrala prava naslednika. zaključak prvostepenog suda je pravilan kada je odbio tužbeni zahtev tužioca. to se u konkretnom radilo o neizvesnoj smrti. primalac izdržavanja pred advokatom . koja je kao takva u subjektivnom smislu bila neizvesnost za obe strane. ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja. niti je pak imao saznanje o kakvoj bolesti se radi. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud pravilno zaključuje da u konkretnom slučaju ne postoje zakonski razlozi kako za poništaj. da njegov motiv za zaključenje ovog ugovora nije bila bolest primaoca izdržavanja. koji je u toku postupka saslušavan u svojstvu svedoka.

1006/07(2) od 06. Apelacioni sud nalazi da tuženi svojim postupcima.01. da bi stekao nesrazmernu imovinsku korist i izigrao prava naslednika. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe da je od značaja bilo faktičko pružanje izdržavanja primaocu pre zaključenja ugovora. starost i bolest primaoca izdržavanja. jer je tuženik pokojnoj pružao izdržavanje.2007.NASLEDNO PRAVO slu člana 202. Zakona o nasleđivanju za poništaj predmetnog ugovora odn. Zakona. Ako je dokazima utvrđeno da je za davaoca izdržavanja zaključeni ugovor predstavljao neizvesnost. kao i prvostepeni. ako je postojala zakonska obaveza izdržavanja. . (Iz Presude Apelacionog suda u Nišu. a sporno je da li su ispunjeni uslovi iz člana 203. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. ni moment njegove smrti. Zakona o nasleđivanju ne utiče faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju.121 - . kao svojim bratom. Zakona o nasleđivanju. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja.07. Gž.član 203. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje (pre svega . Iz obrazloženja: Ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. pre svega. imajući zakonsku obavezu da to čini kao njen sin. stav 1.ni na jedan način nije doveo u sumnju pitanje motiva za zaključenje predmetnog ugovora. faktičko pružanje izdržavanja pokojnoj od strane tuženika pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na primenu navedene zakonske odredbe. utvrđeno je da su tuženi i imenovana pokojna zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja.2011. da li je ugovor predstavljao neizvesnost za tuženog u momentu zaključenja ugovora. a po oceni Apelacionog suda.starost i bolest pokojne). ni starosno doba primaoca izdržavanja. tada nema mesta poništaju zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju iako je primalac izdržavanja umrla osam dana nakon zaključenja ugovora Iz obrazloženja: Uvidom u spise i na osnovu izvedenih dokaza. Kod ovakvog stanja stvari. Okružni sud. godine) 269. u krajnjoj liniji. Pravnu valjanost tog ugovora osporili su tužioci u ostavinskom postupku i podnošenjem ove tužbe. Na primenu odredbe člana 203. upravo nalazi da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za tuženika kao davaoca izdržavanja. poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju . sud može. Gž. Na ovo. 3541/10 od 13. godine) 270. nisu isključivale aleatornost spornog ugovora. ukazuje i neuobičajeno kratko vreme od zaključenja ugovora do smrti primaoca izdržavanja (nešto više od dva sata). ali i zbog toga što se tako dogovorio sa tužiocem. niti su tužioci na bilo koji način dokazali da je tuženi iskorišćavao nemoć.

nosila tri obroka dnevno i potrebne lekove i da je to činila na brižan način što se utvrđuje iz izjava drugih saslušanih svedoka.NASLEDNO PRAVO Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je imenovana pokojna za života bila radna i sposobna žena. Gž. br. Svedoci takođe potvrđuju da su tuženi i njegova supruga sahranili pokojnu i izdali joj sva podušja čime su ispunili i ovu ugovornu obavezu. obezbeđivanje potrebne lekarske pomoći i lekova. sada pokojni. 16.2008. Gž. maja 2006. jula 2001. ____/06 od 1. Pravilno je pravno shvatanje prvostepenog suda da je postojanje neizlečive bolesti bilo poznato davaocu izdržavanja i da činjenica smrti nije predstavila za njega neizvesnost. 632/08 od 07. ovog ugovora proizilazi da je obaveza tuženog i imenovane svedokinje . Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je u trenutku zaključenja ugovora primalac izdržavanja. a da je prva intervencija u bolnici izvršena 23. Na osnovu izvedenih dokaza se utvrđuje da je tužena zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju 16.. Nakon sedam meseci od zaključenja ugovora primalac izdržavanja je umro..122 - . jula 2001. godine medicinski utvrđeno maligno oboljenje na pankreasu. Tuženi je pokojnu smestio u bolnicu i tako joj obezbedio potrebnu lekarsku pomoć.M. pa je imalo mesta poništaju navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. godine) 271. bio bolestan od raka pankreasa. aprila 2001.prvi put potrebu za tuđom negom i pomoći imala nakon pretrpljenog šloga zbog koga je hospitalizovana. P. br. Činjenica smrti objektivno se očekivala. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik oba. godine odbija se. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je poništen ugovor o doživotnom izdržavanju. koja se sama o sebi starala i izdržavala od sopstvene penzije i da je . Ceneći iskaze svih saslušanih lica na okolnost da li je tuženi ispunio ugovorne obaveze. ____/05 od 22. žalba tužene a presuda prvostepenog suda se potvrđuje.05.. a potom sahrana i izdavanje svih podušja. Tužena je kao primalac izdržavanja zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa davaocem izdržavanja – pravnim prethodnikom tužilca. prvostepeni sud je ovo pozitivno utvrdio. Tada je realizovana njena ideja da predmetni stan ostavi tuženom kroz zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju.. godine zbog malignog oboljenja na pankreasu. briga o pokojnoj kroz stalan boravak u njenom stanu u vreme bolesti. novembra 2006. Kod davaoca je još 23. godine. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku. kao neosnovana. aprila 2001. Presudom Okružnog suda u Č…. godine. pa ta činjenica nije predstavljala neizvesnost za tuženu koja je sa njim zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz člana 2.njegove supruge bila nega u bolesti. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G.po prihvaćenom iskazu tuženog i svih svedoka . s obzirom na prirodu i stanje bolesti primaoca izdržavanja. gde ju je svedokinja – njegova supruga svakodnevno obilazila.ima mesta proglašenju ugovora ništavim. Pravilno prvostepeni sud zaključuje da se samo na osnovu činjenice da je primalac izdržavanja umro osam dana nakon zaključenja ugovora ne može zaključiti da je ugovor ništav i da samo u situaciji da okolnosti postojeće u momentu zaključenja ugovora dovode do pouzdanog zaključka da je skora primaočeva smrt izvesna ..

br.2006. Gž.02. bio potpuno svestan i uračunljiv.123 - . pa se poništava ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između . iako je bio operisan i znao je da boluje od teške bolesti. br. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. Stoga pravilno prvostepeni sud zkaljučuje da su ispunjeni uslovi člana 203. Zakona o nasleđivanju .2005. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Ta činjenica nije predstavljala nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. 1359/2006 od 01.11. godine ) 273. pa i predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. a da je ta činjenica bila poznata davaocu izdržavanja. 1359/06 od 01. god. a overen pred sudom. Povodom žalbe tuženika drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. 206/05 od 17. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju.) 272.. jer je primalac znao da ne može živeti duže od jedne godine nakon izvršene prve operacije. Iz obrazloženja: Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja . Pri takvom stanju stvari ne može se prihvatiti stav suda da ima mesta poništaju ugovora.sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. da je primalac izdržavanja u trenutku zaključenja ugovora bio svestan i uračunljiv. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz spisa proizilazi da je primalac izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju i overio ga u sudu sa svojom suprugom kao davaocem izdržavanja. U konkretnom slučaju.11.. a da ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija je predaja odložena do smrti tog vlasnika – primaoca izdržavanja. Gž. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.2006. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.NASLEDNO PRAVO vezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika.prema odredbi člana 203. ovde tuženoj. a umro je sedam meseci posle zaključenog ugovora. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca. Zbog toga je pravilno prvostepeni sud zaključio da su ispunjeni uslovi iz člana 203.) . Ne može se poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ukoliko je primalac izdržavanja. ili neko treće lice. god. jasno proizilazi da je primalac izdržavanja oboleo od neizlečive bolesti sa nesumnjivo letalnom prognozom. Veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra je utvrđeno. u trenutku zaključenja ugovora. Zbog toga u ponovnom postupku treba utvrditi da li postoje razlozi za poništaj pravnog posla.

jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 203. pa je za primenu navedene zakonske odredbe. u kojoj je meri bila izvesna smrt primaoca izdržavanja s obzirom . u konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju. 2097/2003 od 25.2001. bilo neophodno utvrditi niz važnih či-njenica i okolnosti od kojih zavisi ocena o savesnosti tuženih prilikom zaključenja ugovora i to: Da li je pokojni primalac izdržavanja imao potrebu da u zadovoljavanju svakodnevnih potreba za pomoći od drugog. za poništaj navedenog ugovora su odbacili jer je podneta nakon proteka roka predviđenog članom 203. 203. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.kod tako utvrđenog činjeničnog stanja . Iz obrazloženja: Odredba čl.) i da li su mu u tom smislu tužene pomagale i pre zaključenja ugovora.2003. godine..06. koja je tužiocu bila rođena tetka.) 275. otac drugotužilje i deda trećetužilje.zaključen između tuženih kao davaoca izdržavanja i sada pokojne kao primaoca izdržavanja.Ona je umrla aprila meseca 1998. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je . stav 2. st. Rev. Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zakonski naslednici primaoca izdržavanja mogu zahtevati od suda ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. 1. Tužbu tužioca T.a s obzirom da drugo i trećetužilja nisu zakonski naslednici primaoca izdržavanja. a ovaj tužilac je podneo tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju 23. pa je izvesna smrt primaoca izdržavanja u re-lativno kratkom roku od zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju.odbili tužbeni zahtev drugo i trećetužilje za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. koju je prenela ugovorom o doživotnom izdržavanju na tužene. Tužilac T. stav 1.prema utvrđenom činjeničnom stanju . a posebno od kada se razboleo u februaru 2000. Za ocenu savesnosti tuženih i poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju važno je utvrditi da li se davalac izdržavanja pre zaključenja ovog ugovora starao o zadovoljenju osnovnih životnih potreba primaoca.NASLEDNO PRAVO 274.. S. posebno ženskog lica (spremanje hrane. sankcioniše nesavesnost davaoca izdržavanja prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju utoliko što ovlašćuje sud da može poništiti ugovor ako je činjenica izvesne smrti primaoca izdržavanja u kratkom roku bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani davaoca izdržavanja. S. odnosno najkasnije u roku od 3 godine od ostaviočeve smrti. pranje. godine Nižestepeni sudovi su . je sestrić pokojne .primaoca izdržavanja.04. I revizijski sud je reviziju tužilaca odbio kao neosnovanu. nakon čije smrti je obustavljen ostavinski postupak jer nije imala imovinu. ZON-a. bila motiv kod davaoca izdržavanja za zaključenje ovog ugovora. i to u roku od 1 godine od dana saznanja za ugovor. god. Zakona o nasleđivanju .124 - . godine. prihvativši ovakvo stanovište nižestepenih sudova.

Dana 3.2003. iz prvog braka. kao nosilac stanarskog prava je otkupila sporni stan sredstvima tužene D.) 276. god.06. Univerzalni sukcesor se može pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju tek nakon smrti ostavioca. predmetni stan i lokal površine 10 m2. Sama činjenica saznanja tuženih da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne čini ugovor ništavim samo zbog toga što je kratko vreme posle zaključenja ugovora nastupila smrt primaoca izdržavanja. Tužena J. pri čemu je trebalo imati u vidu da je u ugovoru navedeno da ugovorači konstatuju da je pok.. poklonila je tuženoj D. Tužene su nakon toga 11. bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani tuženih kao davalaca izdržavanja. D. (Vrhovni sud Srbije. ne bi se moglo zaključiti da je izvesna smrt primaoca izdržavanja u kratkom roku. ostavila posle svoje smrti tuženoj D. 1718/03 od 05.12. Rev. kojim ugovorom je tužena J. u danima pred smrt nije bio u bolesničkoj postelji već je bio u mogućnosti da se kreće. teško bolestan i da mu je potrebno izdržavanje i pomoć od drugih lica. godine tužene su zaključile ugovor o poklonu. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. god. kao primaoca izdržavanja. U članu 5. oktobra 1999. S obzirom na to da univerzalni sukcesor (naslednik). a posebno da li su tužene prihvatile zaključenje ugovora upravo na insistiranje D. Iz obrazloženja: Tužioci su sinovi tužene J. ZOO. a tužena D. tužene su navele da ranije zaključeni ugovor o poklonu prestaje da važi danom zaključenja ovog ugovora. D.2002. Tužioci tužbom traže da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženih. Iz navedenih razloga tužioci se ne mogu pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poslovne nesposobnosti tužene J. ulazi u prava i obaveze ostavioca. ZOO. na ništavost ugovora se mogu pozivati sva zainteresovana lica. 1557/02 od 25. ugovora o doživotnom izdržavanju. je njena ćerka iz drugog braka. stav 1. a to su pre svega same ugovorne strane kao i njihovi univerzalni sukcesori.) . godine zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju. jer ako su tužene duže vreme pre zaključenja ugovora brinule o primaocu izdržavanja. dok je članom 103. po kom ugovoru tužena J. marta 1999. Odredbom člana 56. svoju imovinu koja je obuhvaćena ranije zaključenim ugovorom o poklonu uz naknadu za doživotno izdržavanje i staranje. Gž. ZOO propisano je da je za zaključenje punovažnog ugovora potrebno da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižesteeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužilaca odbili. a ne i tužioci kao zakonski naslednici tužene J. jer sve dok je primalac izdržavanja živ on je legitimisan kao i druga ugovorna strana da traži poništaj ugovora. propisano da je ugovor ništav ukoliko u momentu zaključenja ugovora ugovarač nije imao poslovnu sposobnost za zaključenje ugovora. Prema odredbi člana 109.NASLEDNO PRAVO na stanje njegove bolesti i pri okolnosti koju su isticale tužene da pok. proizlazi da se univerzalni sukcesor može pozivati na ništavost ugovora iz navedenog razloga tek smrću ostavioca a ne za njegova života. i pomagale mu prilikom zadovoljena osnovnih životnih potreba. prilikom zaključenja tog ugovora nije bila sposobna zbog godina života i umanjene sposobnosti za rasuđivanje da ga zaključi. iz razloga što tužena J.125 - .

kao davaocem izdržavanja. (Iz presude ostavinskog suda br. a maćehom tužioca.NASLEDNO PRAVO 277.126 - . Ništav je i kao nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju gde je davalac izdržavanja znao ili je morao znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja. Zakon o nasleđivanju ne poznaje odricanje od prava na vođenje postupka za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju u nečiju korist. kao i činjenica smrti u određenom periodu. a to pravo ne pripada naslednicima na osnovu zaveštanja i u slučaju da pismeno na koje se tužioci pozivaju u žalbi. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 203. pri čemu je u tom momentu tužena znala da pokojni primalac izdržavanja boluje od neizlečivog karcinoma. Dakle. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. sudovi su pravilno utvrdili da su ispunjeni uslovi iz člana 203. 12900/02-P. Prema ovako utvrđenom činjeničnom stanju (koje se revizijom ne može pobijati). Iz iskaza tužene kao stranke proizilazi da je upravo ovaj ugovor o doživotnom izdržavanju i zaključen zbog toga što su ona i njen suprug čuli da je testament oboriv te da je želja pokojnog oca tužioca bila da nju obezbedi a ostale naslednike isključi iz nasledstva.medicinski dijagnostifikovanog i upisanog u njegov zdravstveni karton i mnogo pre zaključenja ovog ugovora. Ništav je i nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju koji primalac izdržavanja zaključi sa svojom suprugom. nižestepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo. 545/02) 278.br. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju samo na zahtev zakonskog zastupnika primaoca izdržavanja.2001. a tužena je maćeha tužiocu. pa takav ugovor ne predstavlja nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. konzilijarno. ugovor o doživotnom izdržavanju se može poništiti samo na zahtev zakonskog naslednika primaoca izdržavanja. stav 1. Zakona o nasleđivanju. jer je ona znala ili je morala znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja zbog teškog i medicinski nesumnjivo utvrđenog teškog oboljenja. 333/2001 od 28. god.) . ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju ako je davalac izdržavanja znao da se zbog starosti i neizlečive bolesti očekuje skora smrt primaoca izdržavanja tako da do stvarnog izdržavanja nije došlo. i on se tog zahteva ne može odreći u nečiju korist. Iz obrazloženja: Tužilac je sin pokojnog primaoca izdržavanja. Zbog toga. i poništili ugovor koji je zaključen između pokojnog oca tužioca kao primaoca izdržavanja i tužene. Pokojni otac tužioca je kao primalac izdržavanja sa tuženom kao davaocem izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Rev. ispunjava sadržaj svojeručnog zaveštanja. Zakona o nasleđivanju.02. jer je u postupku jasno utvrđeno da je kod tužene kao davaoca izdržavanja bila sasvim prisutna izvesnost o vrsti i dužini bolesti pokojnog oca tužioca.

Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju . zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti poništavanje ugovora o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. br.) .11. S obzirom na to. u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju. a javljao se lekaru zbog povišenog krvnog pritiska. Primalac izdržavanja je. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju relevantan je ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. u konkretnom slučaju. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o nasleđivanju zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.127 - . Ni starosno doba primaoca izdržavanja niti bilo koja od njegovih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju procena aleatornosti se vrši prema okolnostima slučaja. u smislu pomenutog propisa. U konkretnom slučaju.11. 4772/01 od 08. reumatskih bolova i bolova u zglobovima. poremećaja srčanog rada. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. već prema svim okolnostima slučaja. Rev. god. već prema svim okolnostima slučaja. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju.) 280. Ni ovakvo starosno doba primaoca izdržavanja ni bilo koja od njegovih navedenih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju.2001.shodno članu 203. god. Zakona o nasleđivanju. S obzirom na to.2001. primalac izdržavanja je pre zaključenja ugovora imao 85 godina. Iz obrazloženja: Prema članu 203. pre zaključenja ugovora imao 85 godina a medicinski je tretiran zbog povišenog krvnog pritiska. stav 1. 4772/2001 od 08. u smislu pomenutog propisa. reumatičnih bolova i bolova u zglobovima. već i sve druge okolnosti slučaja. poremećaja srčanog rada i bronhitisa. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. stav 1. Rev.NASLEDNO PRAVO 279. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja.

na njega se ne primenjuje sada važeći Zakon o nasleđivanju ( koji je stupio na snagu 4. godine zbog preloma kuka. rođen 1914.05. 02.. Žalbu izjavljenu protiv ove presude drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu iz sledećih razloga: Zbog nesporne činjenice da je ugovor o doživotnom izdržavanju koji se pobija zaključen 24. Dakle. dok je Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 24. 2000. Gž. Ako je smrt imaoca izdržavanja zbog bolesti. s obzirom na njegovu starost i okolnosti vezane za boravak u bolnici. Zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostatka elemenata aleatornosti zaključenog za vreme važenja ranijeg Zakona o nasleđivanju zasniva se na opštim pravilima o nevažnosti ugovora.08. godine u valjevskoj bolnici. B.NASLEDNO PRAVO 281. 577/01 od 06.2001. god. ili duboke starosti bila izvesna u relativno kratkom vremenu. godine. Kod ovakvog stanja stvari. svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja i nesrazmernoj imovinskoj koristi. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 10. 02. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav jer je protivan moralu u situaciji kada je smrt primaoca izdržavanja (zbog bolesti ili duboke starosti ) bila izvesna u relativno kratkom roku od zaključenja ugovora.128 - . aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim običajima). 2000. primljen je na Ortopedsko odeljenje bolnice u V. 03. u vremenu od prijema u bolnicu do vremena zaključenja ugovora.. pri čemu se aleatornost odnosi na budući neizvestan događaj dužinu života primaoca izdržavanja zbog kojeg se međusobni imovinski efekti (visina troškova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti. pokojni B. radi pravilnog donošenja zaključka o tome da li je Ugovor o doživotnom izdržavanju ništav zbog nesposobnosti pok. 2000. Iz obrazloženja: Zahtev tužioca da se poništi ugovor o doživotnom izdržavanju koji su tužioci zaključili sa tuženima odbijen je presudom prvostepenog suda. odnosno zbog povrede dobrih običaja bilo je neophodno utvrditi kakvo je bilo zdravstveno stanje pok. što je uvek faktičko pitanje. već propisi koji su važili u vreme sačinjenja.) 282. godine. godine.06.1995.1996. . godine ). za preduzimanje pravnih radnji. te da li je bila izvesna njegova skora smrt i da li je to tuženoj kao davaocu izdržavanja moglo biti poznato. 103. gde je primalac izdržavanja i umro ne dolazeći kući 15. B. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku primalac izdržavanja. ZOO-a. jer se zloupotrebljava svrha ugovora i stiče nesrazmerna imovinska korist bez ekvivallencije koja je karakteristika teretnog ugovora. Ugovor o doživotnom izdržavanju je po svojoj pravnoj prirodi teretan i aleatoran. kao i svest o izigravanju naslednih prava zakonskih naslednika predstavljaju objektivnosubjektivne činjenice zbog kojih bi takav ugovor bio ništav u smislu čl.

a pošto se radi o imovinskom pravu. ZOO ).06. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora. aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. Dakle.) 284. 19/99 od 24. god. to pravo pripada i njegovom zakonskom nasledniku. 1899/99 od 28. međutim.NASLEDNO PRAVO Tužioci su. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka. U provedenom postupku takođe je utvrđeno. D. neizvestan događaj za obe ugovorne strane. nego rušljiv ugovor ( član 111. smrt primaoca izdržavanja. Pošto su tužioci zahtev za poništaj zbog nedostatka aleatornosti istakli nakon proteka ovih rokova. Pri tome. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno. Rev. ali su tu mogućnost pružala opšta pravila o nevažnosti ugovora sadržana u Zakonu o obligacionim odnosima. Pravo da zahteva raskid ugovora o doživotnom izdržavanju pripada primaocu izdržavanja.1999. Gzz. (Iz presude Saveznog suda. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. Raniji Zakon o nasleđivanju koji se u konkretnom slučaju primenjuje. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem.04. kako to predviđa odredba člana 203. Ovde se upravo radi o neizvesnosti o smrti primaoca izdržavanja. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. koja je kao takva.02. bude za ugovorne strane neizvestan. osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora jeste da budući događaj. da nije bilo mana volje kod pok. (Vrhovni sud Srbije. Ugovor o doživotnom izdržavanju kome nedostaje elemenat aleatornosti nije u svakom slučaju apsolutno ništav. kao budućeg događaja. kao budućeg događaja. Gž. ) 283. odnosno od tri godine od dana zaključenja ugovora.129 - . nije sadržavao odredbu o mogućnosti poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostataka elemenata aleatornosti. god.) . dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. Osnovni uslov aleatornosti je da smrt primaoca izdržavanja bude neizvesna za ugovorne strane. njihov zahtev se morao odbaciti kao neosnovan. 1279/99 od 10.2000. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. sada važećeg Zakona o nasleđivanju.2000. a u objektivnom smislu. god. D. a pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razloga rušljivosti. u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. i po ranijim propisima izgubili pravo da zahtevaju poništaj ugovora. ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. a ne isključivo u objektivnom smislu. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. u subjektivnom smislu. da je pok.

a u smislu člana 204. 98/2005 od 14. protiv koga je predlagač blagovremeno izjavio žalbu. Ne odlučuje se u ostavinskom postupku o prelazu prava i obaveza davaoca izdržavanja na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe. 128 -131. Zakona o vanparničnom postupku. odbačen je pobijanim rešenjem. jer nije u pitanju nasledno pravna sukcesija. 6356/97 od 02. Odredbe člana 1. stav 2.prema odredbi člana 204.01. kao primalac izdržavanja zaključio sa sada pokojnim davaocem izdržavanja. Zakona o nasleđivanju) 286.2005. (Vrhovni sud Srbije.) SMRT DAVAOCA IZDRŽAVANJA (Član 204. ugovor o doživotnom izdržavanju prestao je njenom smrću davaoca po samom zakonu. Zakona o parničnom postupku i člana 30.prava i obaveza ostavilje kao davaoca izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju. Nikakve pravne posledice ne bi proizvodili sudsko poravnanje ili odluka suda o tome.12. ako on nema bračnog druga ni potomaka.130 - . u vezi sa članom 381.) 287. Nema aktivnu legitimaciju za vođenje spora radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanjulice koje nije ni zakonski ni testamentalni naslednik pok. god.našao da je žalba neosnovana. i člana 204.njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe. stav 1. podneo je oglašeni naslednik – suprug ostavilje. Predlog za raspravljanje naknadno pronađene imovine . Primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju . Okružni sud je . Iz obrazloženja: Zaostavština ostavioca raspravljena je pravnosnažnim rešenjem. Iz obrazloženja: Predlog za zaključenje poravnanja o poništaju ugovora o doživotnom izdržavanju. U slučaju smrti davaoca izdržavaoca . kao i odredbe čl. kako nije sporno da je pokojna .1997. Ugovor o doživotnom izdržavanju po samom zakonu prestaje smrću davaoca izdržavanja.NASLEDNO PRAVO 285. Zakona o nasleđivanju. Rev. Gž. Zakona o nasleđivanju. god. živela u vanbračnoj zajednici sa predlagačem i nije imala potomaka. U konkretnom slučaju. kojima su regulisane vrste nasledno-pravnih zahteva posle prav.postupivši prethodno u smislu člana 365. jer nema mesta zaključenju nikakvog poravnanja koje bi za posledicu imalo prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju koji je predlagač.davalac izdržavanja. stav 1. ako oni na to pristanu. Zakona o vanparničnom postupku . stav 2. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.

u konkretnom slučaju. a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.1997. ako su naslednici davaočev bračni drug i potomci. god. Gž. Gž. pravilno primenili. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odn.01. 4030/2002 od 13. stav 1. Ovo zbog toga što iz sadržine odredbe člana 204. pa se o tome ne može odlučivati u ostavinskom postupku.03.2003.) 288. 1995. Okružni sud je ustanovio da presuda tužiocu nije dostavljena.) SMRT I PROGLAŠENJE LICA ZA UMRLO (Član 206. kao i da žalbu tužioca dostavi na odgovor punomoćniku tužene. S toga se vraćaju spisi prvostepenom sudu da presudu dostavi zakonskim naslednicima pokojnog. 10289/96 od 30. god.09. ako pristanu.2. god. Rev. Zakona o nasleđivanju) 289. ugovor se raskida. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.1997.NASLEDNO PRAVO nosnažnosti rešenja o nasleđivanju ( s obzirom da ovde nisu ispunjeni zakonski uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju ) nižestepeni sudovi su. Ukoliko potomci ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju. te ni odredbama Zakona o vanparničnom postupku nije za takvu pravnu situaciju predviđena mogućnost donošenja dopunskog rešenja o nasleđivanju. jer iz povratnice u spisima predmeta se utvrđuje da je isti umro.) KADA SE OTVARA NASLEĐE LICA PROGLAŠENOG ZA UMRLO I POČETAK TOKA ROKOVA (Član 207. Ugovor o doživotnom izdržavanju ima obligaciono-pravni karakter. god. (Vrhovni sud Srbije. su bez značaja. Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i druge potomke koji su pozvani na nasleđe. Zakona o nasleđivanju) . 3897/97 od 27. Ova odredba nema nasledno-pravno dejstvo.) 290. nije nasledno-pravna sukcesija i zato se o tome ne odlučuje u ostavinskom postupku. Prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe. kao što nema ni ugovor o doživotnom izdržavanju.131 - . Navodi revizije da prava davaoca izdržavanja mogu posle njegove smrti preći na naslednike. Zakona o nasleđivanju proizilazi da prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe nije nasledno-pravna sukcesija. boravište. 3113/95 od 31. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je ona vlasnik po osnovu nasleđa na jednoj idealnoj šestini nepokretnosti. a neo d momenta donošenja ostavinskog rešenja.09.1992. kada su njegovi zakonski naslednici bili supruga.132 - . poravnanjem zaključenim 27. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je ostavilac pok. supruga tužilje. sa roditeljima ostavioca i njihovim potomstvom i to jednu polovinu ove zaostavštine. Ž.05. koje su taksativno pobrojane u izreci presude. označenih rešenjem O. br. već u skladu sa članom 12. Član 11. Po žalbi tužene. Zakona o nasleđivanju propisuje da. pa je u momentu njegove smrti tužilja kao njegova supruga – naslednik jedne šestine svih nepokretnosti iz ostavinskog rešenja. koja nije raspravljana ni u momentu smrti sina ostavioca. Lice koje nije učesnik u ostavinskom postupku nema pravni interes da pobija rešenje o nasleđivanju. Pokojni svekar tužilje umro je oktobra 1998. da su njegovi zakonski naslednici učesnice R. Zakona o nasleđivanju reguliše da zaostavština po sili zakona u trenutku smrti ostavioca prelazi na njegove naslednike. raspravili zaostavštinu . Gž. Ostavilac P. stav 1. Rev. br. je testamentom izvršio raspodelu svoje imovine za života. i supruga sada pok. PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE (Član 212. _____/98. Ž. Opštinskog suda u N….) 293.P. Supruga posle smrti svog bračnog druga sa kojim nije imala dece u drugom naslednom redu nasleđivanja ima paravo na polovinu udela koji bi njen pokojni suprug nasledio. umro 10. supruga i ćerka – majka i sestra pokojnih. god. pokreću ostavinski postupak na zaostavštini svekra tužilje.11.1990 godine. (Vrhovni sud Srbije. Z. 2365/95) 291. Bez znanja tužilje. (Iz presude Okružnog suda u Nišu. ___/92. br. Suprug tužilje je naslednik svog pokojnog oca sa jednom trećinom udela. Zakona o nasleđivanju) 292. a što je tužena dužna da joj prizna. drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu odluku koja je i doneta na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja i utvrđenog obima zaostavštine pokojnog svekra tužilje. Njegovi zakonski naslednici su sporazumom. sin i ćerka. navedenog zakona. godine. kad ostavilac nema potomstva spuružnik ne nasleđuje u prvom naslednom redu.Ž. i J. gde je po odricanju majke ćerka oglašena naslednikom na celokupnoj imovini.NASLEDNO PRAVO Nasleđe se otvara smrću ostavioca tako da naslednik stiče pravo od tog momenta. Član 212. godine. 723/06 od 09. u predmetu istog suda P. i oni su to na po jednoj idealnoj trećini njegove zaostavštine.R.2006.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. tač. od kojih zavisi pravo na nasleđe. Gž. koji se već vodi.1996. 677/95 od 30. 380. 5483/98 od 20. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. u slučaju kada je umrli ostavio imovinu. nije imala bliskih srodnika kao zakonskih naslednika a. osim one navedene u poravnanju. ZON-a. P.10. ishoduje i drugačiji raspored zaostavštine pok. Kako se ostavinski pokreće i vodi po službenoj dužnosti. pa je stoga Okružni sud odbio kao neosnovanu žalbu učesnice R. zaostavština nije pravilno označena. a kako ostavilac druge imovine nije imao. U prvostepenom postupku je utvrđeno da pok. u tom delu.10.god.) 294. te da ona i nema pravnog interesa da pobija rešenje o nasleđivanju iza pok.. 10649/95) . Ukoliko bi se na mestu umrlog tužioca pojavili njegovi naslednici odnosno stupili u parnicu na mestu umrlog tužioca. Gž.) 296.NASLEDNO PRAVO u potpunosti. već svi naslednici. u smislu čl. i da.) Kada pre okončanja ostavinskog postupka postane sporran obim zaostavštine. koje takođe nije smetnja da se nastavi parnica za poništaj poravnanja kojim je rešeno pitanje nasleđivanja iza pok. Okolnost da se između trećih lica i sada pokojne vodi postupak o poništenju ugovora na osnovu koga je pokojna stekla pravo svojine na predmetnom stanu.R. 658/04 od 19. Z.nesporno je. Okružni sud je odbacio kao nedozvoljenu njenu žalbu kojom se prvostepeno rešenje pobija u navedenom delu. Budući da R. Pre nego što sud odluči o obustavi postupka. obustavio. niti one ističu bilo kakav zahtev iz onoga što predstavlja njenu zaostavštinu. Z.04. i J.2004. potrebno je da se ostavi mogućnost naslednicima da se o tome izjasne. Gž.. bez uticaja su izjave o nasleđivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih činjenica. Pobijano rešenje nema to pravno dejstvo da sprečava učesnicu R. u stvari i nije učesnik u nasleđu iza pok. (Vrhovni sud Srbije.) 295. kao i pravo na zakonsko nasleđivanje. god. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 1995. P.. 123. ZPP. Budući da se umešao u parnicu samo bračni drug tužioca. Gž. da poravnanje pobija u parničnom postupku. 2. to nisu ni učesnice R. zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca. sud je bio dužan da utvrdi koji su zakonski naslednici umrlog tužioca i da li oni žele da stupe u parnicu na mesto umrlog tužioca. prvostepeni sud je bio ovlašćen da prekinuti postupak nastavi donošenjem pobijanog rešenja.133 - .Ž. onda to mogu učiniti samo svi naslednici koji kao sanaslednici imaju status jedinstvenih suparničara. zavisno od odluke u parnici. sve i da Z.1999. jer ne može samo jedan od više naslednika da preuzme parnicu. 10201/96 od 25.10. Z. god. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je dalji postupak rasprave zaostavštine iza pok. na osnovu čl. 297. ne predstavlja prethodno pitanje u ostavinskom postupku. P. Rev.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Poništaj nasledničke izjave – shodno čl. i 117.10. ukoliko se poništi prethodna. 220.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE OD NASLEĐA (Član 213. 4.1996.) . Zakona o nasleđivanju) 298. 2552/97) 301. 35/96 od 20.okončanja ostavinske rasprave može se tražiti poništaj nasledničke izjave. Iz obrazloženja: Jednom data naslednička izjava (negativna ili pozitivna) smatra se konačnom i važi kako u odnosu na zaostavštinu koja je predmet ostavinskog postupka tako i na docnije pronađenu imovinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. Od toga će zavisiti dalji tok postupka i odluka suda. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – mart 2002. Gž.12. Gž.134 - . Zaskona o nasleđivanju . st.okončanja ostavinske rasprave. 65. da testamentalnim naslednicima dostavi pismeni dopis kojim traži da se izjasne u roku od 15 dana o postavljenom zahtevu zakonskih naslednika na nužni deo. Ostavinski sud je u obavezi. Zahtev za poništaj nasledničke izjave o odricanju od nasleđa zbog zablude može se ostvariti do svršetka ostavinske rasprave pred prvostepenim sudom a nakon toga taj zahtev se može ostvariti samo u parnici pod uslovima propisanim odredbama čl. god. st. O.2007. Zakona o nasleđivanju. 4668/07 od 17. Gž.2008. Lice koje se odreklo nasleđa nije naslednik. Zbog toga će prvostepeni sud u ponovnom postupku pozvati imenovanog naslednog učesnika da se izjasni.) 300. pa sud nije dužan da mu uruči rešenje o nasleđivanju. 1.može se tražiti do završetka . godine) 299.03. jer se do tog momenta može dati i nova naslednička izjava ukoliko se poništi prethodna. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu. Sve do završetka . tokom postupka raspravljanja zaostavštine. 213. jer se do tog momenta može dati nova naslednička izjava. 2084/07 od 04. da li ona zapravo traži poništaj nasledničke izjave iz navedenih razloga u smislu odredbe čl. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu.god.

ili je data usled prevare ili u zabludi.03. Naslednička izjava data protivno odredbama Zakona o nasleđivanju čini ostavinsko rešenje nezakonitim. god. 2565/99 od 26. god. kao i izjava o prijemu nasleđa. (Vrhovni sud Srbije. Data naslednička izjava i rešenje o nasleđivanju vezuju stranke koje su učestvovale samo ukoliko se odnose na pravo nasleđa dok svakom od učesnika u ostavinskom postupku ostaje i dalje pravo da u parnici opstvaruje zahtev koji se zasniva na njegovom pravu svojine nezavisno od prava nasleđa. Naslednik. Gž.2000. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – maj 2004.1999.) 306. (Vrhovni sud Srbije. god. 194/95) .01. koji je dao izjavu. Zakona o nasleđivanju) 302. pa se pronađe nova imovina.) 307. pa ni sanaslednicima. 3100/98 od 13.09. god.1999. 6396/97 24. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. god. Rev 4229/98 od 09.135 - . Rev. ali se po . može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Izjava kojom se ne osporava punovažnost testamenta o formi i sadržini ne predstavlja nasledničku izjavu.NASLEDNO PRAVO PRIRODA IZJAVE O ODRICANJU I NJEN PONIŠTAJ (Član 214.) 305. Rev.) 304.) 303. Neopoziva je izjava o odricanju od nasleđa.01. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu. Pravo na poništaj nasledničke izjave pripada samo licu koje jet u izjavu dalo a ne drugim licima. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.njegovoj pravnosnažnosti – ono ne može staviti van snage presudom parničnog suda.1198.

član 111. zabluda. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo tužilji. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu shodno odredbi člana 216. stav 2. Ovo zbog toga što takva izjava predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca. date o ustupanju naslednog dela od strane jednog od naslednika.136 - . Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi. Zakona o nasleđivanju) 308. Rušljivost se primenjuje u materiji mana volje (pretnja. tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje. smatra se izjavom o prijemu nasleđa. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili prevarom). . primio ustupljeni deo. Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora. Pošto je tuženi M. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o obligacionim odnosima. rušljivi ugovori su oni koji proizvode pravna dejstva ali koji mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi (te se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica. ako je izjava data u zabludi. Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE U KORIST ODREĐENOG NASLEDNIKA (Član 216.O. ustupilac je legitimisan da traži njeno poništenje.član 117. pa je sud na osnovu odredbe člana 127. kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno . ako je tom prilikom bilo mana u pogledu volje strana. Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi učesnik M. stav 1. tuženi i V. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi. Zakona o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog. koju čine akcije navedenog Preduzeća. nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. Dakle. uz istovremeno ustupanje naslednog dela. To znači da njegovo poništenje može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. prevara) i kod ograničene poslovne sposobnosti. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Ugovor je rušljiv kada ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. Zakona o nasleđivanju. U konkretnom slučaju utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog. Tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti . u smislu člana 216. a ne i sudovi po službenoj dužnosti). Nakon nasledničke izjave.

tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje. ako je izjava data u zabludi. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno. Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. 804/08 od 03. Pošto je ovaj tuženi primio ustupljeni deo. Iz obrazloženja: Ugovor je . Zakona o obligacionim odnosima . zabluda.shodno odredbi člana 216. u ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog. Otuda se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica. uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Zakona o nasleđivanju.2008. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. Prema članu 117. kao i kod ograničene poslovne sposobnosti. smatra se izjavom o prijemu nasleđa. Rušljivi ugovori proizvode pravna dejstva ali mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi. godine) 309. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca. Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi. Rev.O. U konkretnom slučaju. stav 2. stav 1.04. što znači da poništenje ugovora o poklonu može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zbog toga je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu. Zakona o obligacionim odnosima. tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti ugovora. Zakona o nasleđivanju. koju čine akcije naznačenog preduzeća. Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica. Rušljivost se primenjuje u domenu mana volje (pretnja. Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi imenovani učesnik. pa je sud na osnovu odredbe člana 127. .rušljiv kada ga je zaključila ograničeno poslovno sposobna strana. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo navedenoj tužilji. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika. tuženi i lice V.prema članu 111. prevara).137 - . Naslednička izjava o ustupanju naslednog dela data od strane jednog od naslednika predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. Ustupilac je upravo zbog toga legitimisan da traži poništenje nasledničke izjave ukoliko je prilikom njenog davanja bilo mana u pogledu volje strana. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu . Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili je prevaren). a ne i sudovi po službenoj dužnosti. u smislu člana 216. Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora.

01.02.2000. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. god. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za ustupanje.1998. god. 3991/99 od 19. AKO JE DATA IZJAVA O PRIJEMU NASLEĐA (Član 220. To semože primeniti i na izjavu o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. (Vrhovni sud Srbije.) 310. god. Zakona o nasleđivanju) 314.) 312. odnosno ustupljeni deo nasleđa. Zakona o nasleđivanju) Naslednička izjava neće biti u skladu sa zakonom ukoliko naslednicima nije predočeno šta predstavlja ostavinsku masu. i kao dvostrani pravni posao ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako sanaslednik prihvati ponudu. 3298/99 od 10. Ako su stranke u vreme raspravljanja zaostavštine znale za zaveštanje i njegovu sadržinu. Rev.02. 4320/99 od 22. godine) Naslednička izjava o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika.2000.10. Rev. Rev. Rev. U slučaju odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika. 10525/95) 313. ne mogu se – u takvim okolnostima – koristiti ptavom da u posebnoj parnici ostvaruju svoj zahtev. Gž. god. PREĆUTNI PRIJEM NASLEĐA (Član 219. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije.) . proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. pa je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu.2008. Kod pravnih poslova bez naknade bitnom zabludom smatra se i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze. 6752/97 od 01. (Vrhovni sud Srbije. 804/08 od 03.138 - . smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanju svog naslednog dela. Rev.2000.) 311.04. ali ga namerno nisu predale sudu. kao ni koja su im prava i koji je značaj nasledničke izjave.

) NEZASTARIVOST PRAVA NA ZAHTEVANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 221. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. godine a tužioci .zakonska prekluzija. Prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina.139 - . može se tražiti poništaj izjave zbog eventualne zablude. pri čemu nema potrebe prekidati ostavinski postupak. Ukoliko je ostavinsko rešenje protivrečno nasledničkim izjavama. god.04. Tužioci su na taj način prekludirani u pravu na ostvarivanje naslednog dela. br. Protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe . naslednička izjava i sporazum o deobi.1995. Zakona o nasleđivanju) 317. Prekluzija je nastupila na osnovu člana 144. Međutim. Gž. budući da sporazum o deobi praktično predstavlja poravnanje pred sudom.07. U slučaju da je sporazum o deobi sačinjen u zabludi. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. godine). 20 od 11. Ostavinski sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika ( koji tvrdi da je bio u zabludi ) . kojim je je propisano da pravo zahtevati zaostavštinu nasledniku ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za godinu dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine a najdalje za deset godina računajući od smrti ostaviočeve odn. a ukoliko između naslednika postoji spor o tome.sve do utuženja 1994.NASLEDNO PRAVO 315. to se ( kao i svako poravnanje ) i on može napadati i pobijati.) 316. jer Zakon o nasleđivanju tako nešto ne predviđa. . Gž. po svojoj prirodi i domašaju. god. 870/95 od 28. on će se raspraviti u parnici.1955.uputiti na parnicu. 46/97 od 28. list FNRJ". Iz obrazloženja: Jasno se razlikuju naslednička izjava i sporazum o deobi. Kod davanja nasledničke izjave.1997. Iz obrazloženja: Pravni prethodnik tužilaca umro je 1956. ne bi trebalo postupati na isti način. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. U ostavinskom postupku se jasno razlikuju. isto će se ukinuti. godine nisu tražili da se utvrdi da ostavinsku masu iza njihovog pravnog prethodnika ( supruga ) i oca čine nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva.5. od proglašenja testamenta.kao njegovi zakonski naslednici .

2009. jer je potraživanje tužioca utvrđeno pomenutim rešenjem koje je postalo pravnosnažno.NASLEDNO PRAVO Tužioci su . do njegovog prekida.2004.1995.11. Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 20.ovde tužioca u naznačenom iznosu. godine) . to drugostepeni sud nalazi da je osnovan tužbeni zahtev tužioca. Rev. (Iz Presude Višeg suda u Kraljevu.2003. godine tuženi je oglašen za naslednika na idealnoj 1/3 zaostavštine iza smrti ostavioca.) 319. 255/2004 od 11. ima za posledicu odbijanje tužbenog zahteva. Stoga. U parničnom postupku tužilac ima pravo da potražuje od tuženog naplatu dugova (svojih potraživanja) pokojnog ostavioca kada su oni utvrđeni pravnosnažnim ostavinskim rešenjem.2 1248/10 od 08.2003.05. koja se mora primeniti na materijalno-pravni odnos stranaka protekom zakonskog roka za ostvarenje zaostavštine . (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Zakonska prekluzija koja je nastupila. pa je obavezao tuženog da mu plati 1/3 navedenog iznosa. 51/03 od 21.12. a na osnovu punomoćja izdatog od strane ostavioca u navedenom predmetu.) 318. godine u ostavinskom postupku. tužbeni zahtev nije osnovan iz iznetih razloga. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a ne od sudske odluke ili podnošenja zahteva.07. Gž.imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. god. čak i pod pretpostavkom prihvatanja revizijskih razloga vezanih za nepostojanje uslova za sticanje svojine održajem zbog nesavesnosti tuženih. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.140 - .izgubili pravo na zakonsko nasleđivanje. a što sud navodi kao razlog za odbijanje tužbenog zahteva. Rok zastarelosti se računa od momenta smrti. Istim rešenjem je utvrđeno da pasivu zaostavštine čini dospelo novčano potraživanje imenovanog advokata . nije od uticaja. Kako naslednici odgovaraju za ostaviočeve dugove.1.) OBIM NASLEDNIKOVE ODGOVORNOSTI ZA DUGOVE (Član 222. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. Gž.06. Gž.god. Zakona o nasleđivanju) 320.2010. To što tužilac nije prijavio svoje potraživanje do 24.610/95 od 03. god.

2007.000 eura i na iznos od 1.55 eura. Postojanje duga u navedenom iznosu i okolnosti da dug nije vraćen utvrđeno je iz dokaza izvedenih u postupku.022.2002.a sve počev od 01. Jer.00 dinara. i prvostepenu presudu u stavu 1. Tuženi V. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog V.V. rešenjem Drugog opštinskog suda u B. godine pa do isplate.256. na iznos od 1. a koji nije u ugovorenom roku vraćen..NASLEDNO PRAVO 321. u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze." čiji je on bio direktor. u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine. na iznos od 10.M.000. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. 2. Zakona o parničnom postupku stranku mora da zastupa u postupku po reviziji.M. i dopunskim rešenjem istog suda oglašen je za zakonskog naslednika svoga oca na svim pravima po osnovu poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u G. u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu stranu valutu na dan isplate.12. Neosnovan je razlog revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. ovog Zakona na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.97 eura.256. kao i na 1/2 idealnog dela nepokretnosti stambene zgrade površine 1.000 eura . Nadležni Okružni sud je naznačenom presudom od 21. je.kao zajmodavca. sa domicilnom kamatom na iznos od 33.12.sada pokojnog D. istog..256. izreke potvrdio.233. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija neosnovana.36 ari i 1. a ni sadržini dokaza izvedenih u postupku.2002. . Razlozi nižestepenih presuda nisu između sebe protivurečni.kao zajmoprimca i tužioca . Navedeni iznos dat je na zajam isključivo ocu tuženih. Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Tužilac je sada pokojnom imenovanom ocu tuženih u više navrata dao na zajam ukupan iznos od 45.141 - . tuženi su naslednici svoga oca .150.58 eura. a koji je .K. presude obavezan je da tužiocu B. sin zajmoprimca.55 eura u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke otkupljuju efektivnu stranu valutu u mestu ispunjenja na dan isplate.V.V. na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 1. stav 2. tačka 12. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi V. onda su pravilno nižestepeni sudovi utvrdili obavezu zakonskog naslednika da vrati istu sumu novca koja je data na zajam.V. Kada je vrednost nasleđene imovine veća od novčanog iznosa koji je predmet ugovora o zajmu između ostavioca . što je potvrdio i sada pokojni otac tuženih u periodu lečenja posle saobraćajne nezgode. koji na osnovu člana 84.16 ari u G. sa rokom vraćanja do 01. preko punomoćnika advokata. kao fizičkom licu. stav 2. Pobijanom i prvostepenom presudom dati su razlozi o odlučnim činjenicama na kojima je zasnovana odluka o tužbenom zahtevu. isplati iznos od 45. i 4. tačka 9. blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.prema datom nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra . sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate. kojim je obavezana Kompanija "D. stavom 2." AD da pokojnom D. a ne u ime i za račun preduzeća "V.55 eura. Iz obrazloženja: Tuženi V. Vrednost nasleđene imovine je veća od visine duga u iznosu od 45.02.u stanju lečenja posle saobraćajne nesreće bio sposoban za rasuđivanje i imao saznanje o svojim obavezama po osnovu ugovora o zajmu.

Iz obrazloženja: Rešenjem o izvršenju prvostepenog suda dozvoljeno je izvršenje pa se dužnik Republika Srbija obavezuje da isplati poveriocu iznos. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije. prvostepene presude.. već i iskaza svedoka koji imaju saznanje da je tužilac ocu tuženih dao na zajam predmetni iznos te da je postojanje duga u utvrđenom iznosu priznavao i sada pokojni . pri činjenici da novčani iznos koji je predmet ugovora o zajmu nije u ugovorenom roku vraćen. Iz okolnosti da je tužilac ocu tuženih dao na zajam iznos iz stava 1. a zbog okolnosti da sada pokojni otac tuženih posle saobraćajnog udesa. Rev. Kako je vrednost nasleđene imovine veća od iznosa koji predstavlja zajam. Zbog toga je neosnovan razlog revizije da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava.142 - . Takođe proizilazi da je utvrđena obaveza dužnika – tuženika u parnici za isplatu tužiocu – poveriocu novčani iznos od. na osnovu pravnosnažne presude. tada naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine shodno članu 222. 454/06 od 29. dug u iznosu iz stava 1. Gž. na ime duga ostavioca. Obaveza tuženog V. da tužiocu vrati istu sumu novca koja je data na zajam sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu dužnika i potvrdio je prvostepeno rešenje. 1353/07 od 03. prvostepene presude nije utvrđen samo iz činjenice da je otac tuženih posle saobraćajne nesreće priznao postojanje odnosa zajma. god. tog suda. proizilazi zaključak nižestepenih sudova o postojanju odnosa zajma između tužioca i oca tuženih. Kada je za naslednika imovine pokojnog proglašena država – Republika Srbija. U toj situaciji na obavezu naslednika ne utiče status zemljišta na kome je postao vlasnik. Naime. Neosnovano je isticanje u žalbi da nema odgovornoti tuženika – dužnika.2007. proizilazi iz odredbe člana 222. izreke prvostepene presude. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. izreke prvostepene presude.pre doživljene saobraćajne nesreće.03. odlučeno kao u stavu 2.V. Kako je veštačenjem utvrđeno da je vrednost imovine pokojnog veća od duga. prema razlozima pobijane i prvostepene presude. kojom je propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. i 2. i 2. Vrhovni sud je cenio navode kojima se osporava postojanje potraživanja tužioca po osnovu ugovora o zajmu. godine ) 322.. pa je i izvršenje nedozvoljeno. i 2. to postoji odgovornot Republike Srbije – naslednika shodno članu 222. to je pravilnom primenom navedenih odredbi materijalnog prava. br. Zakona o nasleđivanju. Zakona o obligacionim odnosima. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze. po članu 222.10. Odlučujući o reviziji. naslednik svoga oca. Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju i naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine.. a zbog težine zadobijenih povreda od kojih je nastupila smrt. pa je u tom delu žalba neosnovana. Zakona o nasleđivanju..NASLEDNO PRAVO Na utvrđeno činjenično stanje pravilnom primenom materijalnog prava odlučeno je kao u stavu 1. a to je da nije utvrđen status zemljišta na kojima je dužnik postao naslednik. Na osnovu člana 562. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog i država – dužnik je postala naslednik.) .2006. nije bio u takvom stanju svesti da bi se iz njegove izjave mogao izvesti zaključak o postojanju duga prema tužiocu. Za takvu odgovornot dužnika ne utiče okolnost koja se u žalbi ističe. pravilno je obavezan tuženi V. Međutim...

020. da je vrednost nepokretnosti u tom postupku procenjena na 1. 02. podneo tužbu radi naknade štete. br.sina i naslednika pokojnog O.I.2006.NASLEDNO PRAVO 323. Imajući u vidu da je predmet zaostavštine pok.obaveza naknade štete koja se.. Gž.I. postojeće na kp.nastala 10.. I.. stav 1. Dug ostavioca je . i to po sili zakona samom činjenicom smrti.2002.) 324. koji je i preminuo od posledice ovog požara.. br. biv. A. jer ostaviočevi dugovi postaju u trenutku otvaranja nasleđa dugovima naslednika a nasleđe se . Naslednika tereti obaveza naknade štete koja je dospela pre smrti ostavioca a koja tužiocu nije naknađena od strane ostavioca. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara samo do visine vrednosti nasleđene imovine.. A. ostaviočeva obaveza naknade štete tereti naslednika po sili zakona kao dug ostavioca.____/99 radi naplate novčanog potraživanja neparničara M.2002. Zakona o nasleđivanju . a koja tužiocu nije naknađena pre smrti ostavioca. Jer. istog Zakona . Sa obrazloženjem da tuženi nije pasivno legitimisan . jer naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.. I. godine ( dakle. god. zatim da je ova nepokretnost predmet izvršenja u postupku I. ovakav stav prvostepenog suda nema uporište u materijalnom pravu."zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti" i odredba člana 222. Zbog toga. M. Zakona o nasleđivanju . 1999. Zakona o obligacionim odnosima.u konkretnom slučaju . na osnovu izvršne isprave.placa na koje se ova kuća nalazi. pre smrti ostavioca koji je preminuo 25. i to pod uslovima i u obimu propisanim članom 222.12. Naime.000.600 DM s kamatom.143 - . Zakona o nasleđivanju.prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev Međutim. smatra dospelom od trenutka nastanka štete. činjenica da visina štete nije utvrđena pre nastupanja smrti štetnika nije od uticaja na pravo oštećenog da štetu zahteva od naslednika.00 dinara._______/9 KO O… kao 1/2 zemljišta . na naslednika prelaze i prava i obaveze ostavioca.11._____/99 od 10. čiji je zakonski naslednik tužena Republika Srbija. P. bila 1/2 stambene zgrade u O."naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine". (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. Na to upućuje odredba člana 212. koja je -prema utvrđenju prvostepenog suda .. posebno zbog toga što pre smrti oca tuženog pravo tužioca za naknadu štete nije ni utvrđeno . tvrdeći da ju je pretrpeo u požaru koji je izazvao otac tuženog O. u smislu odredbe člana 186. 1491/2005 od 4. iz O.otvara čovekovom smrću. br.. .jer u ostavinskom postupku nije nasledio obavezu naknade štete koju je tužilac pretrpeo.saglasno odredbi člana 206. Iz obrazloženja: Tužilac je protiv tuženog . godine ).10. da potraživanje u navedenom izvršnom postupku iznosi 9. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac potražuje od tužene Republike Srbije primljeni deo cene po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti (izostanak zakonske forme) zaključenog sa sada pok. iz P.

1/80). br. niti u koju svrhu je ovaj iznos utrošen. istog zakona dužan da mu taj iznos vrati. br. 222. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik SRS". Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je dao na zajam pokojnom suprugu tužene određeni novčani iznos u nemačkim markama o čemu je sačinjena i pismena isprava. st. odnosno člana 222. Zakona o nasleđivanju ("Sl. Zakona o obligacionim odnosima kao i da je u smislu čl. i 558. Ovo zbog toga što ako bi vrednost imovine u potpunosti zalegla za potraživanje u vezi s kojim teče izvršni postupak. 46/95). Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik SRS". tako što će radi pravilne primene čl. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. 222. Tužena nije imala znanja da je njen sada pokojni suprug uzeo na zajam od tužioca označeni iznos deviza. br. nema značaja za vođenje ove parnice. 428/06 od 30. 222. već bi imao pravo da traži izvršenje i na drugoj imovini tuženika. Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio. stav 1. godine i da dovede u odnos te dve vrednosti pa tek onda da razmotri ima li mesta i u kom obimu obavezivanju tužene Republike Srbije da tužiocu vrati iznos spornog novčanog potraživanja. ZON-a utvrditi najpre vrednost nasleđene imovine i vrednost duga pok. što bi bilo u suprotnosti sa odredbom čl. a sa takvom ocenom slaže se i drugostepeni sud.557. Nije sporno da je sada pokojni suprug tužene dugovao tužiocu tuženi iznos u smislu odredbe čl. br. 02. br. st. Tužena kao naslednik svog pokojnog supruga iza kojeg nije ostala nikakva imovina za nasleđivanje ne odgovara za ostaviočeve dugove u smislu člana 140. jer u slučaju donošenja pravosnažne presude o usvajanju tužbenog zahteva tužioca.2006. A. propisuje da naslednik . stav 1. prvostepeni sud pogrešno nalazi da vođenje postupka izvršenja u navedenom predmetu i postojanje ostaviočevog duga prema neparničaru M. tužilac kao izvršni poverilac ne bi bio ograničen da protiv tužene Republike Srbije traži izvršenje samo na imovini koja je bila predmet nasleđivanja.NASLEDNO PRAVO kao i na pozivanje tuženika u odgovoru na tužbu na odredbu čl. po presudi P. tek u toj meri (vrednosti) tuženik će moći da odgovara za sporni dug u ovoj parnici. ispostavilo bi se da bi tužena Republika Srbija odgovarala za dugove ostavioca i svojom sopstvenom imovinom. radi pravilne primene navedenog propisa prvostepeni sud je bio dužan najpre da utvrdi koliko iznosi vrednost nasleđene imovine. 52/74. 559. glasnik SRS". Sporno je da li je tužena kao zakonski naslednik svog pokojnog supruga u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos.05. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti saglasno navedenim primedbama. Zakona o nasleđivanju ("Sl. god.144 - . po kojoj naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. usvajanjem tužbenog zahteva prema tuženoj Republici Srbiji. 46/95). Gž. I. Naime. 1999.) 325. br.i glasnik SRS". 52/74. 2. 1. Iza smrti pokojnog supruga tužene nije ostavila nikakava imovina. 222. a ako šta ostane. po navedenom izvršnom predmetu.____/99 od 10. Odredbom člana 140. zatim koliko iznosi dug ostavioca. M. Prvostepeni sud je zaljučio da tužena nije u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos. Zakona o nasleđivanju. 1/80) odnosno čl. i 562.

(Iz odluke Okružnog suda u Kraljevu. Presudom drugostepenog suda. a tužioci su kupili nepokretnost u delovima od po ½ a shodno članu 104.) 326. Iz spisa proizilazi da je poništen ugovor o kupoprodaji zaključen između tužilaca kao kupaca i pravnog prethodnika tuženih kao prodavca. odgovara za njegove dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. preinačena je prvostepena presuda. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su dužni da plate tužiocima navedeni novčani iznos u delovima od po ½ sa zakonskom zateznom kamatom. pa pošto je odgovornost naslednika za dugove ostavioca ograničena do visine vrednosti nasleđene imovine to proizilazi da tužena kao naslednik pokojnog supruga u smislu citiranog propisa nije dužna da izvrši isplatu utuženog iznosa tužiocu kao dugovanje njenog pokojnog supruga. niti za obaveze koje po opštim propisima terete oba bračna druga.09. 1194/96 od 03. Zakonski naslednici odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. god.1997. pošto prema utvrđenim činjenicama ne proizilazi da je zajam koji je pokojni suprug tužene uzeo od tužioca utrošen za podmirenje tekućih potreba bračne zajednice. to tužioci imaju pravo na povraćaj kupoprodajne cene radi povraćaja u pređašnje stanje.145 - . kako to iz utvrđenih činjenica proizilazi. god. Pored toga tužena nije odgovorna za dugove svog sada pokojnog supruga ni svojom posebnom imovinom u smislu člana 336. U konkretnom slučaju pokojni suprug tužene nije imao nikakve imovine za nasleđivanje. Pitanje pravnog sledovanja. 1442/96 od 22. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Gž. Naslednik stupa u prava i obaveze poverioca tj. Zakona o nasleđivanju) 327. tako da se obavezuju tuženici da plate solidarno tužiocima navedeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom. stupanja u prava poverioca odn. a što je slučaj kod nasleđivanja. stav 2. Na utvrđeno činjenično stanje. ZOO.) ODGOVORNOST SANASLEDNIKA (Član 224.NASLEDNO PRAVO odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. u obaveze dužnika iz izvršne isprave je takvo da se u odnos potraživanja može preći na više načina. Kako je ugovor poništen. To znači da naslednik za dugove ostavioca odgovara samo ako u vrednosti njegovog naslednog dela za njih postoji pokriće. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno . Zakona o braku i porodičnim odnosima.05. Gž.1997.

Gž. Gž.) . 12136/96 od 22. Zbog toga je prvostepena presuda preinačena i odlučeno kao u izreci.146 - . 7169/99 od 16. Naslednik koji je snosio troškove sahrane ostavioca ima obligacioni zahtev prema ostalim naslednicima za srazmerno učešće u tim troškovima i taj zahtev može ostvariti u posebnoj parnici. god. Posle punovažnog poravnanja suvlasnički udeli su definitivni te se o ovome više ne može voditi spor. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. 163/95) NASLEDNIČKA ZAJEDNICA (Član 229. god.NASLEDNO PRAVO pravo.1997. 440/05 od 19.01. 1471/95 od 23. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. Rev. Zakona o nasleđivanju) 331.10. br.1997. a tuženici su njegovi zakonski naslednici i oni odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. god. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Naslednici do deobe odn. god.01.) PRAVO NASLEDNIKA KOJI JE ŽIVEO ILI PRIVREĐIVAO U ZAJEDNICI SA OSTAVIOCEM (Član 232. može svoja prava ostvariti u posebnoj parnici. Nije sporno da je nasledni deo tuženih veći od ukupne obaveze tuženih.04. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Prodavac iz ugovora je u međuvremenu umro. Zakona o nasleđivanju.) PRAVO NA DEOBU NASLEDSTVA (Član 228. Naslednik koji nije u toku ostavinskog postupka zahtevao izdvajanje iz zaostavštine imovine po osnovu sticanja u braku.2005. Zakona o nasleđivanju) 329. utvrđene ovom presudom. Zakona o nasleđivanju) 330. shodno članu 224.) 328. Okončanja ostavinskog postupka zajednički upravljaju i raspolažu imovinom koja je predmet ostavine.2000. (Vrhovni sud Srbije. Gž.

pa kako se ima smatrati da je nasleđe otvoreno danom smrti ostavioca.. god.. po nalaženju Okružnog suda. Gž.M. ZON-a. br. pa se ovde ne radi o ponavljanju postupka. protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe. Dakle. 52/74.. ZON-a. 12215/96 od 18. glasnik RS". prema odredbi čl. u konkretnom slučaju.. st. iz R.NASLEDNO PRAVO 332. sa naslednim udelom od 1/3 imovini bliže označenoj u izreci prvostepene presude. 101/03) primenjuje se Zakon o nasleđivanju ("Sl. st. umro je 12. Naime. prema odredbi člana 237. br. god. ne radi se o izjavi o odricanju od nasleđa i ne primenjuje se pravilo iz čl.) PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (Član 237.12. kada je naslednik u ostavinskom postupku izjavio da je poklonom učinjenim od ostavioca. 46. u konkretnom slučaju. 3. iz R… njihovog dede po majci R. 1/80 i 25/82) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa (u daljem tekstu: ZON).02.11.O. u ostavinskom postupku iza pok. 2). 139. a tužioci nisu pozivani na nasleđe po pravu predstavljanja njihove majke. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 1579/05 od 15. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. a najdalje za 10 godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta (st. Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje bilo nepotpuno utvrđeno. ostavinski sud nije ni bio dužan da po pravu predstavljanja njihove majke na nasleđe poziva tužioce.1997. Pok. Prema tome. br. 377. Nasledniku prestaje pravo na nasleđe. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je utvrđeno da su tužioci po osnovu prava predstavljanja preko njihove majke R.) .1996. po kojoj pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine. prvostepeno rešenje će se ukinuti. 1. M.2005. godine. ZPP-a. U pogledu blagovremenosti tužbe. i da zaostavštinu ne potražuje. važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl.N. u celini izmiren u pravu nasleđa.147 - . 2. Zakona o nasleđivanju) 333. Ako je naslednik u žalbi protiv rešenja o nasleđivanju postavio zahtev da se iz zaostavštine ostavioca izdvoji njegova posebna imovina. i 131. glasnik RS". Prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu čl. s obzirom na okolnost da se njihova majka R. odrekla nasleđa. ukinuo prvostepenu presudu. ako u zakonskom roku nije zahtevao zaostavštinu. prvostepeni sud pogrešno nalazi da se imaju primeniti pravila o ponavljanju postupka. st.O. svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. Stoga. koji nisu ni morali da učestvuju u postupku. naslednici sada pok. 1) dok prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina (st. M. već o nasledničkoj tužbi. U ovoj pravnoj stvari tužioci zahtevaju zaostavštinu ostavioca pok. 46/95. M. ZON-a.02. Okružni sud je na osnovu čl. Gž.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->