3.1.3.

NASLEDNO PRAVO

NASLEDNO PRAVO

PREDMET NASLEĐIVANJA (Član 1. Zakona o nasleđivanju)

1.
Ako je propisanim pravnim aktom njegovom nosiocu već priznato pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, isplata naknade za period u kome je titular bio živ prestaje da bude lično pravo koje se gasi njegovom smrću i postaje imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Iz obrazloženja: Tokom prvostepenog postupka utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Pokojni suprug tužilje bio je korisnik prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, koju je ostvarivao u periodu od 07.04.1998. godine pa do 17.12.2005. godine. Suprug tužilje preminuo je 31.01.2006. godine, a naknada je isplaćivana u skladu sa rešenjem koje je doneo tuženi, u odgovarajućim iznosima do 31.08.2001. godine, a od 01.09.2001. godine pa do dana do kada je naknada isplaćivana iznos određen rešenjem umanjen za 39 %. Pri tome, tužena nije donela novo rešenje kojim bi odredila visinu naknade u drugom iznosu. Inače, tužilja je pravnosnažnim ostavinskim rešenjem nadležnog suda oglašena za naslednika na zaostavštini pokojnog supruga. Kod ovakvog stanja stvari prvostepeni sud zaključuje da je isplata naknade po osnovu nezaposlenosti lično subjektivno pravo koje prestaje smrću nosioca tog prava, pa je tužbeni zahtev odbijen. Stav je Okružnog suda da se ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne može prihvatiti, jer je usled pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Naime, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, prema odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, lično – subjektivno pravo koje postoji do trenutka smrti njegovog titulara. Pravilan je, isto tako, i zaključak da je ovo pravo subjektivnog karaktera, pa zbog toga nije nasledivo i ne ulazi u zaostavštinu za slučaj smrti njegovog nosioca. Međutim, pravo na novčanu naknadu pripada korisnicima ovog prava iz čl. 108. navedenog Zakona, pod uslovima propisanim preostalim odredbama, ali u cilju obezbeđivanja minimalnih sredstava radi egzistencije nosioca prava i članova njegovog domaćinstva. Kada je pravo na novčanu naknadu propisanim pravnim aktom već priznato njegovom nosiocu, isplata naknade za period kada je titular bio živ više ne predstavlja lično pravo koje se gasi njegovom smrću, već je imovinsko pravo koje traje i posle njegove smrti. Dakle, sve dospele a neisplaćene mesečne rate, u periodu u kome je nosilac prava bio živ, predstavljaju imovinsko pravni zahtev koji može biti predmet nasleđivanja. To se odnosi i na pravo da se za ovaj period u postupku pred sudom ostvaruje naknada štete ukoliko je zbog nezakonitog načina njenog obračuna ista nastupila u vidu razlike između iznosa naknade koji je bio utvrđen pravnosnažnim i konačnim pravnim aktom i stvarno isplaćenog iznosa u istom periodu. Prema tome, samo pravo na naknadu se ne može naslediti jer je lično subjektivno i prestaje smrću njegovog titulara, ali pravo na isplatu zaostalih rata kao i pravo na naknadu štete zbog nezakonite isplate za vreme života titulara je imovinsko pravo i čini deo zaostavštine njegovog nosioca. Iz navedenog proizilazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. 1 st. 2 Zakona o nasleđivanju, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. (Rešenje Okružnog suda u Nišu, Gž. 1225/08 od 31.03.2008. godine)
-2-

NASLEDNO PRAVO

2.
Ako u trenutku smrti ostavilac nije bio vlasnik nepokretnosti koje su od njega ranije nacionalizovane, predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju tih nepokretnosti je neosnovan. Prema Zakonu o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, u postupku se predlagači mogu legitimisati kao naslednici ranijeg vlasnika osnovnim rešenjem o nasleđivanju. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je pouzdano utvrđeno, a nije ni bilo sporno, da je rešenjem istog suda O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, raspravljena zaostavština ostavioca pok. D. P. i da su za naslednike njegove zaostavštine oglašeni njegovi sinovi, ovde učesnici kao predlagači, D. P. i M. P. Pri okolnostima koje u predlogu za donošenje dopunskog rešenja ističu učesnici da je ostavilac bio vlasnik nepokretne imovine koja je nacionalizovana još 1959. godine, nije bilo uslova za donošenje dopunskog rešenja s obzirom da u trenutku ostaviočeve smrti, 1993. godine, ostavilac nije bio vlasnik te, ranije nacionalizovane, imovine u pogledu koje se traži donošenje dopunskog rešenja, pa je prvostepeni sud doneo pravilno rešenje o obustavi postupka na osnovu čl. 113. st. 1. ZVP-a. Neosnovano je isticanje u žalbi da predlagači imaju pravni interes za donošenje dopunskog rešenja koji se sastoji u tome što je donet Zakon o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, te da im je dopunsko rešenje potrebno kako bi u postupku primene tog zakona na pravno valjan način dokazali pravni interes za ostvarenje prava iz tog zakona, te da se ovde u stvari radi o nasleđivanju prava na eventualnu naknadu ili vraćanje nacionalizovane imovine, zbog toga što se predlagači, u postupku primene navedenog zakona, mogu legitimisati kao naslednici pok. D. P., rešenjem o nasleđivanju O. br. ____/98 od 31.12.1998. godine, kao i zbog toga što ostavilac u trenutku smrti nije imao drugih nepokretnosti niti prava koja bi mogla biti predmet nasleđa osim onih nepokretnosti koji su bliže navedeni u označenom rešenju o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1550/05 od 11.11.2005. god.)

3.
Dok traje ostavinski postupak, može se staviti zahtev za odvajanje imovine od zaostavštine. Ako to nije učinjeno, onda se takav zahtev može staviti u parničnom postupku. Iz obrazloženja: Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava zaključak drugostepenog suda, da zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika predstavlja sporedni zahtev koji je inkorporiran u vođenju I ostavinskog postupka o kojem odlučuje ostavinski j sud, pred kojim se vodi postupak raspravljanja zaostavštine, jer se odvajanje zaostavštine od imovine , naslednika može ostvariti u ostavinskom postupku, ali samo dok on traje. Kako je u konkretnom slučaju ostavinski postupak pravnosnažno okončan, a zahtev za odvajanje zaostavštine od imovine naslednika nije istaknut u toku trajanja ostavinskog postupka, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se navedeni zahtev može ostvariti u parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4114/03 od 14.01.2004. god.)
-3-

Kod naknadno pronađene imovine. preminuo je 3. J.". prvostepeni sud je trebao da povodom zahteva zakonskog naslednika P. odredbom člana 2... sud ima obavezu da sa sigurnošću utvrdi predmet ove imovine i ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. Rev. Gž. Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Naime.02. broj 52/74). vezana za ličnost osiguranika. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu. Iz obrazloženja: Iz sadržine spisa predmeta proizilazi da je zaostavština iza pokojnog D. ne isključuju mogućnost da naslednici ostavioca postignu sporazum i o deobi naknadno pronađene imovine. jer su ta prava lična tj. te da su u postupku raspravljanja zaostavštine zakonski naslednici ostavioca postigli sporazum o njenoj deobi. ____ od 13. oktobra 1998. V.) 5. koje je prvostepeni sud i primenio. te da su se stekli zakonski uslovi za obustavljanje postupka raspravljanja zaostavštine iza pokojnog J. 4212/03 od 24. glasnik RS". Pravo iz pomenutog rešenja kojim je ostaviocu dat na korišćenje predmetni stan je lično imovinsko pravo koje je tesno vezano za ličnost svog imaoca – nosioca prava. ovo reguliše.2003. poslovni broj ______ od 15.2003. ostavilac V. pa zato prestaje njegovom smrću i ne može biti predmet zaostavštine. J. godine. Zakona o nasleđivanju ("Sl. do člana 131). 4346/02 od 13. god. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da navedeno pravo ne može biti predmet nasleđivanja u smislu člana 113..NASLEDNO PRAVO 4. a ne nematerijalna. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. s'obzirom da je u pitanju materijalna šteta. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. propisano je da se nasleđivati mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima.12. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja.1975. koje uređuju pitanje rešavanja naslednopravnih zahteva posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju (član 128..1993. ali se ne odnosi na deo o kamati. Kao njegovu zaostavštinu njegova supruga prijavila je prava po rešenju preduzeća "V. god. čl.12. za raspravljanje naknadno pronađene imovine ostavioca zakaže -4- . kojim je ostaviocu dat na korišćenje jednoiposoban stan u naselju B. J. ZVP u vezi člana 2. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine. godine...09. br. Lično imovinsko pravo je tesno vezano za ličnost svog imaoca. S obzirom da odredbe Zakona o vanparničnom postupku. raspravljena rešenjem prvostepenog suda. Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. 97. Pravno su neosnovani žalbeni navodi tuženog da naslednici ne mogu nasleđivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.) 6. te prestaje smrću titulara.J. usled čega ne ulazi u sastav zaostavštine koja se obrazuje za slučaj smrti tog lica. zbog čega se tu imaju primenjivati odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

. (Vrhovni sud Srbije. god.02. a shodnom primenom člana 380. što je ponovila i u žalbi. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca. god. od _______ godine. onda predmet naknadno pronađene imovine čini i kamata na ta sredstva.1999.) 8. -5- .god. br.09. od 25.______. za naslednike proglašena određena lica. je svojim rešenjem Gž. Iz obrazloženja: Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u G. br. Zakona o nasleđivanju je regulisano da zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti. ukinuo dopunsko rešenje Opštinskog suda u G. Rešenjem u ostavinskom postupku se ne može vršiti brisanje tj. Zakona o parničnom postupku. ili pak zahtev koji se odnosi na stvari stečene njenim doprinosom u bračnoj zajednici. utvrđena je naknadno pronađena imovina iza smrti pokojnog. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo. br. _____. tačke 3. pa su za nabrojane pokretne stvari. jer ako su to novčana sredstva na računu (štednji).2002. prvostepeni sud treba da razmotri zahtev učesnika – podnosioca žalbe sa aspekta primene člana 1. Okružni sud u Č. Stoga. pa pošto ispita da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. valjalo je uvažavanjem žalbe supruge ostavioca doneti odluku kao u izreci.NASLEDNO PRAVO ročište i utvrdi da li među naslednicima postoji sporazum o deobi te imovine. 480/02.) 9. a osim toga ni sa sigurnošću utvrdio sastav naknadno pronađene imovine ostavioca. Pravo korišćenja grobnog mesta pripada licu koje je oglašeno za naslednika. Rev.2000. Protiv navedenog rešenja učesnik – supruga ostavioca je izjavila žalbu. od________ godine.05. Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti . Naime. Prvostepeni sud se nije izjašnjavao o sadržini tog podneska niti je tražio od učesnika da se izjasni da li je u pitanju zahtev koji se odnosi na predmete domaćinstva manje vrednosti.. U obrazloženju drugostepene odluke je navedeno: U konkretnom slučaju. uz pravilnu primenu materijalnog prava. O.) 7. odnosno da te stvari ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca. doneti novu odluku kojom će raspraviti naknadno pronađenu imovinu ostavioca. Naime. U ponovljenom postupku prvostepeni sud će zakazati ročište i sa sigurnošću utvrditi predmet naknadno pronađene imovine... još u toku postupka. učesnik – supruga pokojnog je podneskom tražila od suda da pokretne stvari pripadnu njoj u svojinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. Zakona o nasleđivanju u novom postupku. bez obzira da li je za naslednika oglašeno po osnovu zakona ili po osnovu testamenta. 1001/2000 od 05. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž. odredbom člana 1. 7323/98 od 13. Kako prvostepeni sud to nije učinio.

(Vrhovni sud Srbije. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. Ukoliko treća lica polažu pravo na imovinu ili na deo te imovine.853/95) 14.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Brisanje odn. Nakon ostavinskog postupka nema smetnji da supruga ostavioca po pravilima parničnog postupka ostvari svoje pravo svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici.04. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Gž. Imovina stečena u porodičnoj zajednici predstavlja zajedničku imovinu svih članova domaćinstva koji su privređivali u vreme sticanja imovine i njihovi suvlasnički udeli zavise od doprinosa sticalaca u sticanju te zajedničke imovine. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. isto pravo će biti predmet nasleđivanja. odnosno nasledna prava samo na delu zajedničke imovine kojom ostavilac nije mogao raspolagati. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Gž. god. Ako naslednici ne postave zahtev da se poništi čitav ugovor kojim je ostavilac otuđio zajedničku imovinu stečenu u braku. ostavinski sudija je dužan da na osnovu zadnjeg katastarskog stanja ili katastarskih podataka . 2976/95) 13. 10550/95) 12. oni utvrđivanje prava svojine na toj imovini mogu tražiti samo u parnici.917/95) -6- .1997. 523/97 od 22.raspodeli imovinu ostavioca koja je u javnim knjigama upisana na njegovo ime. Sud pravilno zaključuje da sve to nije dovoljan osnov za sticanje svojine na imovini i da je samo nacionalizacija sporne nepokretnosti izuzela nepokretnost iz imovine pravnog prethodnika tužilaca. Gž. Sporna nepokretnost je postala društvena svojina rešenjem komisije za nacionalizaciju i izuzeta iz državine pravnog prethodnika tužilaca. 744/95 od 05. 1996. Ukoliko se dokaže suvlasničko pravo ostavioca na stanu kao bračne tekovine. Rev. ispisivanje nepokretne imovine iz zaostavštine ostavioca trećim licima u ostavinskom postupku nije ni predviđeno ni dozvoljeno Upravo suprotno. Dopunsko rešenje o nasleđivanju kojim su tužioci oglašeni za naslednike je irelavantno kao i činjenica da se u katastarskom operatu sporna imovina vodi na pravnog prethodnika tužioca.) 11.) 10. bračni drug i ostali naslednici mogu ostvariti svojinska. upisane na ime ostavioca. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. god. Gž.02.

koju je i štitila od tuženika i pred sudom. god.10. Žalbom se osnovano prigovara na takav zaključak prvostepenog suda pošto navodi da je tužilja supruga ostavioca i da su oni živeli u predmetnom stanu.po mišljenju prvostepenog suda . niti je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.685/98 od 30. 4122/95 od 12. ) 17. odnosno nije dokazao da je zakonski naslednik ostavioca. Učesnik koji smatra da je zakonski naslednik ostavioca može podneti tužbu za utvrđivanje očinstva.1521/98 od 08. Gž. samo ako se može sa izvesnošću zaključiti da postoji volja da se legat prihvati. Rev. jer se nije izričito izjasnila u ostavinskom postupku da li ga se prihvata ili odriče legata. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. god.) 18. Gž. koji je posle smrti supruga tužilja nastavila da koristi očekujući da će na ime svog nužnog dela dobiti svojinu na tom stanu. nema zakonskih uslova da se takvom detetu prizna pravo na nasleđe iza smrti njegovog pretpostavljenog oca.1995.NASLEDNO PRAVO OSNOVI NASLEĐIVANJA (Član 2.br.god.2005. a s obzirom na okolnosti u kojima je radnja preduzeta. (Vrhovni sud Srbije. god.04. Sud će odbaciti žalbu kao nedozvoljenu ukoliko žalilac nije naslednik lica čija je zaostavština raspravljena.04. Iz obrazloženja: Tužilja se . Gž.04. shodno odredbama Porodičnog zakona. Može smatrati da se tužilja konkludentnom radnjom prihvatila legata u vidu doživotnog uživanja u stanu pošto je nakon ostaviočeve smrti u neprekidnoj državini predmetnog stana. 1431/2005 od 24.1998.) SPOSOBNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 3.1998.prihvatila legata. Zakona o nasleđivanju) 16. prava doživotnog stanovanja.) -7- . Legatar je primio legat konkludentnom radnjom. Ako ostavilac za života nije priznao za svoje vanbračno dete ni pred jednim organom. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu. čime je jasno izrazila volju da taj stan koristi. Zakona o nasleđivanju) 15. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.

Nisu postojali ni drugi razlozi koji bi ukazivali na nedostojnost za nasleđivanje oca. Prema stavu 1. niti mu je uskratio nužnu pomoć. Ne može se zakonom isključiti iz prava na nasleđivanje lice (vojni obveznik) koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. izdržavanje nije ni bilo potrebno. ostavilac može oprostiti nedostojnost. Nije se teže ogrešio o obaveze izdržavanja. a do smrti ostaviočeve ne vrati se u zemlju. M. ili je to pokušao. 46/95) propisano je da ne može naslediti po osnovu zakona ili zaveštanja. Oproštaj mora biti učinjen u obliku potrebnom za zaveštanje. Tužilac nije umišljajno usmrtio svoga oca. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. ovog člana. tačka 5. Briga o ocu sa njegove strane nije izostala njegovom krivicom. Iz obrazloženja: Razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. a pok. jer to ne proizilazi iz izvedenih dokaza. O nedostojnosti za nasleđivanje sud vodi računa po službenoj dužnosti. ili uskratio nužnu pomoć. glasnik RS“ br. A. nedostojan je onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja.NASLEDNO PRAVO NEDOSTOJNOST ZA NASLEĐIVANJE (Član 4. M. izuzev vojnom obvezniku koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. M. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ovog člana. Zato je sud o postojanju (nepostojanju) tih činjenica izveo zaključak primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 221a ZPP. 4. Prema članu 5. tačka 1. Zakona o nasleđivanju) 19. Prema stavu 2. Iz obrazloženja: Odredbama čl. Do 1992. sada pok. Rev. Nije se teže ogrešio o zakonske obaveze izdržavanja prema njemu. A. U konkretnom slučaju. Preko oca je primao penziju svoje majke. -8- . Zakona o nasleđivanju („Sl. stav 1. A. niti je to pokušao. niti steći kakvu korist iz zaveštanja vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane. godine imao je retke kontakte sa ocem. ali je teret činjenične tvrdnje i dokaza da ova nedostojnost postoji. br.. U toku postupka u prilog ovih svojih tvrdnji tužilja nije pružila odgovarajuće dokaze. Zakona. tužilac je vanbračni sin pok. god. onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca. 2870/05 od 14.2006. istaknuti razlozi za nedostojnost tužioca da nasledi svog oca. na stranci koja to tvrdi. nisu ispunjeni.) 20. ne može se naslediti na osnovu za-kona ili zaveštanja niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je). ovog člana. Ne može se govoriti ni o uskraćivanju pomoći ostaviocu. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da nema osnova za primenu člana 4. a od te godine nije bilo kontakta. sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti. Svog oca je upoznao kada je imao 10 godina.11. Zakona o nasleđivanju koji rguliše pojam nedostojnosti za nasleđivanje. Između njih je bilo samo svađe. Prema tački 4.

Nedostojno je za nasleđivanje lice koje je grubo zanemarivalo svoju obavezu roditeljeskog izdržavanja i staranja o ponašanju deteta. 34. kao i mogućnosti eksproprijacije nepokretnosti.1998. Gž. Međutim. ograničenje prava na nasleđivanje. god. pa se do smrti ostavioca ne vrati u zemlju. Na taj način je ograničeno jedno Ustavom zajemčeno pravo. god.) 22. niti je takva mogućnost izričito rezervisana za zakon.01. odnosno da im potpuno uskrati ovo pravo u odnosu na ostavioca. nesaglasna je i sa članom 13. tačka 5. uređivanje uslova i načina ostvarivanja Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje u skladu sa zakonom.) 21. Naime. lice koje prebegne iz zemlje da bi izbegao osudu za teže krivično delo. kako na osnovu zakona tako i na osnovu testamenta. čime je zanemaren princip jedinstva Ustava koji obavezuje zakonodavca da vodi računa o vrednostima koje su Ustavom zajemčene. a ono što je bitno različito.09. Navedenim odredbama Ustava nije predviđeno ograničenje slobode raspolaganja imovinom za slučaj smrti. 5003/97 od 18. da bi se doprinelo ostvarivanju jedne Ustavom utvrđene dužnosti.br. tako i na osnovu testamenta. da se tretira pravno jednako.1996. 4333/96 od 27. god. Rev. po oceni Ustavnog suda dovodi u pitanje ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na nasleđivanje. Ustava). Zakona o nasleđivanju nije u neposrednoj vezi sa moralnim prekršajem naslednika prema ostaviocu. onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja koju je imao prema ostaviocu. (Vrhovni sud Srbije.1998. koje se odalo uživanju droge. god. samo ako je to neophodno. i 62). Ustav je predvideo ograničenja prava svojine prema prirodi i nameni nepokretnosti (čl. Ustava). 03. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Vrhovni sud Srbije. 4. jer vojni obveznici podležu krivičnim sankcijama u slučaju izbegavanja dužnosti na osnovu vojne obaveze.NASLEDNO PRAVO Iz iznetog proizilazi da razlog nedostojnosti iz osporenog čl. Rev. 63.) 23. Nedostojno je da nasledi. kako na osnovu zakona.2003. Ustava. Nedostojan je da nasledi. odnosno ograničenja prava svojine na nepokretnosti kad to zahteva opšti interes utvrđen na osnovu zakona (čl. kao što je to u konkretnom slučaju učinjeno propisivanjem ograničenja naslednih prava određene kategorije vojnih obveznika. koji utvrđuje princip pravne jednakosti građana. stav 1.10266/96 od 08. tako što će jednom Ustavom zajemčeno pravo ograničiti radi drugog. ne daje ovlašćenje zakonodavcu da to pitanje uredi tako da određena lica isključi iz prava nasleđivanja.br. kao i onaj koji nije hteo ukazati ostaviocu nužnu pomoć.11. U konkretnom slučaju. već sa njegovim ogrešenjem prema državi. razlog nedostojnosti koji nije vezan za odnos prema ostaviocu. pa i da je nasledi nasledik koji je napustio zemlju da bi izbegao vojnu obavezu. Osporena odredba Zakona po oceni Ustavnog suda. kao i prava samostalnog raspolaganja učinjena su radi ostvarivanja dužnosti odbrane zemlje. (Iz odluke Ustavnog suda Republike Srbije U. i 2. jer je to nesaglasno sa ustavnim odredbama kojima se jamči pravo svojine i pravo na nasleđivanje (čl. 358/95 od 25. br. 59.) -9- . stav 1. odnosno nediskriminacije i koji zabranjuje da se bez razloga – ono što je isto ili bitno slično nejednako pravno tretira. pa je stoga nesaglasna sa Ustavom zakonska odredba koja uskraćuje pravo ostavioca da slobodno raspolaže svojom imovinom.

nije ćerka sada pok. H. krivični spisi nisu dovoljni da sumnja. Porodičnog zakona. koji je važio u momentu smrti ostavioca kada je učesnica bila u obavezi da sudu dostavi relevantne dokaze da je jedan od zakonskih naslednika. godine. makar i bila osnovana. . Zakona o nasleđivanju.06. Naime.10 - . odnosno mora se sa sigurnošču ispitati da li postoje razlozi da se lice oglasi nedostojnim za nasleđivanje. Zakona o nasleđivanju) 25. Samo zakonom priznatim sredstvima se dokazuje činjenica utvrđenog vanbračnog očinstva . Prvostepeni sud ih je. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO 24. Navodi imenovane D. kao i odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima i prema odredbama Osnovnog zakona o odnosima roditelja i dece. Zakona o nasleđivanju . kao i zakonske naslednike – ćerke. Od zaostavštine je ostavio nepokretnu imovinu. ostavioca niti pravnosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđeno da je on njen otac. Kako sudu nisu dostavljeni ovi akti. oglasio njegove kćeri. 2007.određuje se sa obzirom na krvno srodstvo. godine). st.da se iz dostavljenih dokaza javnog beležnika može zaključiti da isti predstavlja validan dokaz da je i ona jedan od naslednika ostavioca .02. da dostavi na uvid dokaze da i ona spada u krug naslednika navedenog ostavioca. koji je važio u vreme rođenja imenovane učesnice D. U odsustvu navedenih akata ne može se prihvatiti kao utvrđena činjenica o očinstvu deteta rođenog van braka. ova učesnica nije dostavila sudu izjavu o priznanju očinstva sada pok. Pri tome se mora oceniti od kakvog je značaja činjenica da je javni tužilac odustao od gonjenja.1995. srodstvo po usvojenju i bračnom odnosu.izjavom o priznanju očinstva ili pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je utvrđeno očinstvo.propisano je da se ocem deteta rođenog van braka smatra lice koje ga prizna za svoje ili čije očinstvo bude utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom. Ako je istraga zbog sumnje da je lice izvršilo kriivično delo obustavljena zbog odustanka javnog tužioca. . 122. U konkretnom slučaju. koje su se prihvatile nasleđa koje im po zakonu pripada. krug zakonskih naslednika je normiran čl. 4. 9. Rev. H. Prema čl. 4052/95 od 24. Pošto ista nije sudu dostavila dokaze (po nalogu koji je uredno primila dana 09. ostavioca te da ne spada u krug njegovih zakonskih naslednika. H. to je prvostepeni sud za naslednike ostavioca I. Zakona o vanparničnom postupku i čl.10.god. pa mu se ne može ni priznati svojstvo zakonskog naslednika. H. 2004. 45.05. oglasio za naslednike na predmetnoj nepokretnosti. Tokom ostavinskog (vanparničnog) postupka prvostepeni sud je (dopisom od 23. godine) naložio imenovanoj D. 8. shodno čl.) KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA ( Član 8.neprihvatljivi su. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno: Sada pokojni imenovani umro je 05. proizilazi da imenovana učesnica D.2007. . preraste u pouzdanje da je nastao razlog nedostojnosti za nasleđivanje.

1/80.M. niti je ovlašćeno lice za izjavljivanje žalbe u ovoj pravnoj stavri. . godine. br. 03. 130.09. Iz obrazloženja: Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe člana 6. Gž. doneto je nasledno rešenje O.2004. Zakona o nasleđivanju. zato što ona ne spada u krug lica koja po zakonu imaju pravo da naslede ostavilju shodno odredbi člana 920. Predlog M. sestre pokojnog supruga ostavilje.) 27. 1774/04 od 16. M. godine) 26. te da je ista od 12.01. i 140.12. M.10. kao što bi se to moglo zaključiti iz spisa O. pa je iz svih navedenih razloga prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan predlog za donošenje dopunskog rešenja. a ostavilac je umro 05. br. nije od značaja u ovom postupku. Rev. a samim tim ni činjenica da je imenovana učesnica D.. koji je umro pre ostavilje. Naime.11 - . 2007. 354. Može se zaključiti da ova izjava nije relevantan dokaz da je u odgovarajućem postupku utvrđeno očinstvo. godine. te je drugostepeni sud odbacio žalbu kao nedozvoljenu.____/81-83 za učesnika M. Takođe. da se odredi popis i procena pokretne imovine ostavilje kao i da se odredi privremeni staralac zaostavštine odbijen je kao neosnovan. isti u smislu čl. J. godine. budući da je ova izjava data prema zahtevu imenovane učesnice D. 2008. isti se ne može voditi više puta. Zbog toga.2004. godine. Zakona o nasleđivanju ("Sl. 09. H. po osnovu testamenta V. st. 83. O. pošto se zaostavština ne može više puta raspravljati. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. a činjenično stanje je u ovom delu potpuno i pravilno utvrđeno. 25/82) koji je važio u vreme smrti ostavilje LJ.02. kojim je zaostavština raspravljena u pogledu nepokretnosti za koju se traži donošenje dopunskog rešenja. glasnik PC" br. 79. neosnovani su žalbeni navodi u vezi naknadno dostavljene naznačene odluke suda u Gloucestershire od 12. H. jer ako neko lice nije učestvovalo u postupku rasprave zaostavštine. Iz obrazloženja: Pobijano rešenje u delu kojim je odbijen predlog za donošenje dopunskog rešenja ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.1961. 130. iza smrti pokojnog ostavioca M. i prema saslušanju navedenog svedoka. god.2007. prvostepeni sud je oglasio za jedinog naslednika na zaostavštini LJ. godine nije nikada dostavljeno. 1986.____/81-83 od 20.. pa su neosnovani revizijski navodi kojima se tvrdi suprotno. U tom slučaju će sud takvo lice uputiti u parnicu pod uslovima iz čl. 135/07 od 18. godine. B..NASLEDNO PRAVO Zbog toga su bez značaja žalbeni navodi u vezi činjenice da je naša država potpisnica Haške konvencije od 05. godine i Rešenje Okružnog suda u Kraljevu. 2. a pored toga tim rešenjem učesnik M. 2233/07 od 18. zakonski naslednik ostavioca. ZVP-a. Zbog toga što neko od zakonskih naslednika nije učestvovao u ostavinskom postupku.2007. Isticanje žalioca u žalbi da mu rešenje o nasleđivanju iz 1986. ZPP-a. i nije oglašen za naslednika. 52/74. (Rešenje Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji. Lica koja nisu zakonski naslednici ne mogu da traže procenu i popis zaostavštine. ona nije učesnik ostavinskog postupka.12.

S obzirom na utvrđeno činjenično stanje. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju. da su tužioci prijemom isplate iznosa od po 5. 3. tač. ZPP-a. ZVP-a svoja prava može ostvarivati u parnici. kojim se pobija rešenje u pogledu odluke o troškovima postupka. te je iz tih razloga Okružni sud preinačio pobijano rešenje i zahtev učesnice M. tj. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Porodični zakon. 1682/99 od 29.G.500 DM. osnovana je žalba učesnika M. Međutim. . ZPP-a. 2. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tužioca odbili kao neosnovan. Isticanje u reviziji da je sada pokojni više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov sin i što je znalo čitavo selo. 380. odlučio na osnovu čl. izmireni u svojim naslednim delovima na zaostavštini svoje majke. Rev.2000.2004. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.06. god. za naknadu troškova postupka odbio kao neosnovan. tako da svaki učesnik u nasleđu snosi svoje troškove povodom učešća u ostavinskom postupku.NASLEDNO PRAVO 130. tač. da očinstvo nije utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom. ZVP-a ostavinski postupak se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. 380. Stoga navodi tužioca izneti u reviziji da je osporena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. primenom čl. okolnost da je ostavilac više puta i pred svedocima izjavio da je tužilac njegov vanbračni sin i što je znalo čitavo selo. niti se sada pokojni prema tužiocu ponašao kao njegov otac. pa je stoga Okružni sud kao u izreci pod 1. po osnovu nasleđa. pošto vanbračno svojstvo tužioca nije utvrđeno na način kako to propisuje Zakon o braku i porodičnim odnosima. Nije pravno relevantna činjenica. Zakona o nasleđivanju) 29. nisu osnovani. naslednici se mogu izmiriti u svojim naslednim delovima iz zaostavštine.12 - . ali i u interesu učesnika u nasleđu i nezavisno od njihovih procesnih aktivnosti. nisu pravno relevantne činjenice za ovaj spor.) 28. 89.09. da sada pokojni nije tužioca priznao za svoje vanbračno dete. Stoga su njihovi zahtevi za isplatu određenog novčanog potraživanja. god. Naime. Iz obrazloženja: Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.) OSTAVIOČEVI POTOMCI I BRAČNI DRUG (prvi nasledni red) (Član 9. bez osnova. pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nema zakonskog osnova da se tužiocu prizna pravo na nasleđe iza smrti ostavioca kao njegovog pretpostavljenog oca. Prijemom odgovarajućeg novčanog iznosa. 1249/04 od 30. Gž. prema odredbi čl.

140. Ove odredbe odnose se na pravo naslednika prvog naslednog reda. 1/3. 1736/04 od 12.sinu bivšeg vlasnika M.unukama bivšeg vlasnika S.NASLEDNO PRAVO Pravilno su primenjeni čl. odgovornost naslednika za ostaviočeve dugove. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa pok.M. utvrđivanje vrednosti zaostavštine. 45/95). U suštini. M. 1/80 i 25/82). Iz obrazloženja: Nesporne su činjenice da su iza sada pokojnog M. .M. glasnik SRS".podnosiocu zahteva koji udeo iznosi 1/3.dece nisu imali. i 142.C. stav 3. Zakona o nasleđivanju ("Sl. u braku bez dece.udovi bivšeg vlasnika S. i unuke S.M. Rešavajući po žalbi tužilaca udove bivšeg vlasnika. .C. iza umrle kćerke D. broj 52/74).C.M. 28. a pre donošenja prvostepenog rešenja . tuženi organ je žalbu odbio. god. kao i pravo na deobu nasledstva. zajedno sa ostaviočevim roditelja. 32. Zakona o nasleđivanju ("Sl.C. i J.C. svi revizijski navodi svode se na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja.prema udelu od 1/3. po pokojnoj kćerki D.snahi po pokojnom sinu bivšeg vlasnika umrlog u toku postupka za vraćanje zemljišta. zbog čega se prema članu 385. Svi ovi zakonski naslednici su podneli zahtev za vraćanje zemljišta i svima pripada odgovarajući zakonski deo i to: . br.1/3. . Zakona o nasleđivanju) 30. kao i njihovo potomstvo.M. U toku postupka za vraćanje zemljišta pre donošenja prvostepenog rešenja umro je podnosilac zahteva . Ako ostaviočev roditelj ne može da nasledi (jer je umro) a to je bivši vlasnik u spornom slučaju kome je . 10.05. 1/3 i . glasnik RS". izdavanje u korist potomaka koji je privređivao sa ostaviocem i koji ne ulazi u zaostavštinu.prema udelu od 1/3. po umrloj kćerki D.2005.M. tako da bračnom drugu pripada 1/2 zaostavštine. Bračni drug pokojnika. (Vrhovni sud Srbije. Rev. prvostepeni organ uprave je utvrdio da pravo na novčanu naknadu pripada i to: .unukama bivšeg vlasnika S.od koga je oduzeto zemljište po Zakonu o PZF postali zakonski naslednici: udova S. od umrle kćerke D.C. Ovo sa razloga što su upravni organi nepravilno postupili kada su priznali pravo na novčanu naknadu snahi bivšeg vlasnika po pokojnom sinu koji je umro u toku postupka vraćanja zemljišta na celom udelu koji bi pripao njenom pokojnom bračnom drugu . M..udovi bivšeg vlasnika prema udelu od 1/3. Pošto oni nisu imali dece. 52/74. a drugu polovinu dele ostaviočevi roditelji. kao i odredbama člana 13. te njegovih unuka S. . a iza njegove smrti od njegovih naslednika ostala je samo supruga . glasnik SRS". Kod ovakvog činjeničnog stanja. . Ostaviočev bračni drug nasleđuje 1/2 zaostavštine. Odredbama člana 14.) OSTAVIOČEV BRAČNI DRUG I RODITELJI (drugi nasledni red) (Član 12. br. novog Zakona o nasleđivanju propisano je da drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji. nasleđuje u drugom naslednom redu. T. ZPP revizija ne može izjaviti.13 - . i D. Zakona o nasleđivanju ("Sl. a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. ona kao bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu kako je to propisano odredbom člana 11.sin bivšeg vlasnika M. sin M. kao i člana 12. i J. i J.M. Vrhovni sud Srbije je rešavajući po tužbi tužilaca (žalilaca) istu uvažio i poništio osporeno rešenje tuženog organa. ranijeg Zakona o nasleđivanju.

i J. Gž. stav 2. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a u žalbi se ne ukazuje ni na jednu odredbu Zakona o parničnom postupku koju prvostepeni sud tokom postupka nije primenio ili je nepravilno primenio. rođene od istog oca i majke P. a što je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. U.NASLEDNO PRAVO oduzeto zemljište i isto se vraća njegovim naslednicima u postupku vraćanja zemljišta. i J. a pre donošenja prvostepenog rešenja. a da su tužena i ostavilac zaključili brak dana 31. 741/97 od 04. Protiv ove presude žalbu je izjavila tužilja. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. te da su roditelji ostavioca M. Prvostepeni sud je pošao od člana 15.unuke bivšeg vlasnika S.M.. a drugu polovinu nasleđuju ostali naslednici sina bivšeg vlasnika njegova majka i unuci pokojnog oca . godine.bivšeg vlasnika S. Neosnovano je isticanje u žalbi tužilje da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno u smislu odredbe člana 355. god. te da tužilja ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da ostavioca naslede. Zakona o nasleđivanju) 32.1997. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja. Zakona o . U toku prvostepenog postupka nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354.Ž. a da sem ostavioca druge dece nisu imali. Žalba tužilje nije osnovana.02. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je sudski testament koji je sačinio ostavilac ništav. i njena tetka pokojna M. i P. Znači. Prvostepeni sud je svestranom ocenom izvedenih dokaza u smislu odredbe člana 8.. i M.10. njegovi unuci po pravu predstavljanja. (Iz presude Saveznog vrhovnog suda.14 - . majka ostavioca. Stoga će tuženi organ ponovo odlučivati o žalbi tužilaca postupajući u svemu po pravnom shvatanju i primedbama ovog suda.M. L. 104/95) AKO OSTAVIOČEVI RODITELJI NEMAJU POTOMSTVA (Član 15.J. Zakona o parničnom postupku utvrdio da su njena sada pokojna majka T. pobijajući presudu iz svih zakonom propisanih žalbenih razloga.D.M. po umrloj kćerki D. Zakona o parničnom postupku.D.M. kao podnosiocu zahteva koji je umro u toku postupka. snaha bivšeg vlasnika može naslediti samo 1/2 od 1/3 zemljišta koja bi pripala pokojnom sinu bivšeg vlasnika. koje se navodima žalbe ne dovodi u sumnju. njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca).M.1998.) 31. Bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu ukoliko ostavilac u momentu smrti nema potomaka a ni roditelji niti njihovi potomci nisu živi. Zaostavštinu lica umrlog bez potomaka i bračnog druga nasleđuju njegovi roditelji na jednake delove. a to su u spornom slučaju podnosioci zahteva za vraćanje zemljišta . po pokojnoj kćerki D. umrli pre ostavioca. pravilno je zaključio prvostepeni sud da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilje.

faktička bračna zajednica nije ponovno trajno uspostavljana sve do njegove smrti. i to njenom krivicom. 4123/00 od 10. Između ostalog. iz koga se vidi da su tužena i ostavilac bili bračni drugovi. 2009/08 12.) KADA BRAČNI DRUG GUBI PRAVO ZAKONSKOG NASLEĐIVANJA (Član 22. Zakona o nasleđivanju) 33. saglasno odredbi člana 368.05. 3. prvostepeni sud pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Zakona o parničnom postupku.15 - . pa je našao da su isti bez značaja za donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari.11. Iako je ova tužba povučena. Gž. Te je sledom toga. god. Zakona o nasleđivanju kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazu. godine je trajno prestao brak tužene i pravnog prethodnika tužilaca. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu.NASLEDNO PRAVO nasleđivanju koji propisuje da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva. Okružni sud je odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu . 4438/06 od 04. bračni drug gubi pravo nasleđivanja i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala njegovom krivicom ili sporazumom sa ostaviocem. Kako ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. Ako do kraja života ostavioca bračna zajednica nije trajno uspostavljana. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. godine) 34.2006. 22 st. Okružni sud je cenio žalbene navode tužilje da je testamentalni naslednik u momentu sačinjavanja testamenta bila vanbračna supruga ostavioca. i to nezavisno od povlačenja tužbe za razvod braka. Iz obrazloženja: Pravo zakonskog nasleđivanja bračni drug gubi – u smislu člana 22. Iz obrazloženja: 1998. tada tužena može izgubiti pravo zakonskog nasleđivanja umrlog supruga iz čl.2008.04. dajući jasne i dovoljne razloge. Zbog toga je pravilno utvrđeno da je izgubila pravo na zakonsko nasleđivanje. stav 3. Gž. (Presuda Opštinskog suda u Nišu. imajući u vidu priloženi izvod iz matične knjige venčanih.2000. koje u svemu kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Okružni sud. godine i Presuda Okružnog suda u Nišu. Bivši suprug je tada podneo tužbu za razvod braka. nezavisno od toga što su povremeno održavali kontakte koji nemaju karakter trajnog uspostavljanja bračne zajednice prestale krivicom tužene neovlašćenim iznošenjem stvari iz njegovog stana i insistiranjem da izvrši prenos svoje imovine njenoj kćerki iz prethodnog braka. P. Zakona o nasleđivanju u situaciji da se nesumnjivo utvrdi da je faktička bračna zajednica prestala njenom krivicom pre smrti svoga supruga a tužiočevog pretka.

on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. Zakona o nasleđivanju. stav 3. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. a razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka.u smislu člana 61.NASLEDNO PRAVO mom sa ostaviocem. 3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom. ili u sporazumu sa ostaviocem. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti. svestan da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je . ili u sporazumu sa ostaviocem. Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. Zakona o braku i porodičnim odnosima . Rev. što joj se ne može pripisati u krivicu. onda njihovim prećutnim sporazumom. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno odn. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22.4. onda njihovim prećutnim sporazumom. 2) ako je njegov brak sa ostaviljom poništen posle ostaviočeve smrti. nižestepeni sudovi su zasnovali na okolnostima njegovog teškog zdravstvenog stanja kojme se ne može pripisati u krivicu prestanak bračne zajednice. supružnika. i kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem . godine) 35. Ovi razlozi nižestepenih sudova ne mogu se prihvatiti. odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. s obzirom da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja. kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22. Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja.zaključenjem braka preuzeo. 3451/01 od 11. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog kao nadživelog bračnog druga sada pokojne E. koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu radi razvoda braka pre smrti ostavioca. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stav 3. ovog Zakona kad je njegova zajednica života sa ostaviocem prestala krivicom nadživelog bračnog druga. Rev. i da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. kao nadživelog bračnog druga sada pok. Sporazum nadživelog bračnog druga sa ostaviocem o trajnom prestanku njihove bračne zajednice mora biti izričit i rezultat njihove slobodno izražene volje. 3451/01 od 11. kada je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili sporazumom sa ostaviocem. stav 3. a može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka koji su bračni drugovi sačinili ili podneli sudu pre smrti ostavioca. Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo. glasnik RS" broj 46/95) bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja: 1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka. Ovaj sporazum može biti sadržan i u predlogu za sporazumni razvod braka. u smislu člana 22. navedenog Zakona o nasleđivanju. te da je do prestanka bračne zajednice došlo ako ne krivicom tuženog. zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja pokojne. 2002.) . kao rezultat njihove izričite i slobodno izražene volje. god.0 4.16 - . Odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog. Zakona o nasleđivanju ("Sl. a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana. Iz obrazloženja: Prema članu 22.2002.

1998. 161/98 od 09. god. Naslednici. stav 2. jer spadaju u krug lica koja imaju neposredni pravni interes da brak bude poništen. Vrhovni sud je na osnovu člana 394. bilo da su zakonski ili testamentalni. zasnovali na okolnostima teškog zdravstvenog stanja njegove supruge.NASLEDNO PRAVO 36. stav 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. Zakona o braku i porodičnim odnosima zaključenjem braka preuzeo. Posle smrti svog bračnog druga. kao nadživelog bračnog druga. iako se pravo zahtevanja poništaja braka. kao lično pravo. stvarne razloge zbog kojih je došlo do prestanka njihove bračne zajednice i ove okolnosti ocene prema odredbama člana 22. odnosno uz svest da je njegovo ponašanje prema ostaviocu suprotno bračnim obavezama koje je u smislu člana 61. ne može nasleđivati. supruga ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini ako je ona male vrednosti.09. ZPP. s obzirom na to da bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja u smislu člana 22.) 37. u vezi sa stavom 3. usled čega su zaključili da je do prestanka zajednice života došlo ako ne krivicom tuženog. od 11. istog zakona.) POVEĆANJE NASLEDNOG DELA BRAČNOG DRUGA U DRUGOM NASLEDNOM REDU .04. kojoj se prestanak bračne zajednice ne može pripisati u krivicu. Zakona o nasleđivanju i utvrde pravu volju tuženog i ostavilje čija je zajednica života trajno prestala pre smrti ostavilje. Iz obrazloženja: Ukoliko je zajednica života trajno prestala krivicom nadživelog bračnog druga. imaju pravo da podnesu tužbu za poništenje braka iz uzroka apsolutne ništavosti iz Porodičnog zakona i posle prestanka braka. i člana 395. bračni drug gubi kada je prestanak zajednice života nastao krivicom nadživelog bračnog druga ili na osnovu sporazuma sa ostaviocem. (Vrhovni sud Srbije. god. ukinuo obe nižestepene presude i odlučio kao u izreci. Zakona o nasleđivanju) 38. Zakona o nasleđivanju i kad je prestanak zajednice života nastao ili krivicom nadživelog bračnog druga ili u sporazumu sa ostaviocem. Pravo zakonskog nasleđivanja. kao rezultat njihove izričite i slobodne volje.USLOVI ( Član 23. stav 3. . Rev. 3415/01. br. Nižestepeni sudovi su odluku o gubitku prava zakonskog nasleđivanja tuženog. on gubi pravo na nasleđe ako je prestanak bračne zajednice skrivio namerno. 4111/98 Gž.17 - . stav 1. Ovakvi razlozi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti.2002. onda njihovim prećutnim sporazumom. Kako su nižestepeni sudovi propustili da utvrde sve odlučne činjenice iz člana 22. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se ona nalazi upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu.

Zakona o nasleđivanju. (Presuda Vrhovnog suda Srbije. Rev.03. da upućuju na to da bi . To zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. 1291/01 od 23.2001. da tužilja ima 79 godina. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. Iz obrazloženja: U toku ostavinskog postupka utvrđeno je da zaostavštinu ostavioca čini pravo svojine na 1/2 stana ukupne površine 37. koji se ima primeniti na ovaj slučaj ("Sl. Ne nasleđuje krvne srodnike usvojioca usvojenik iz usvojenja zasnovanog po Zakonu o usvojenju iz 1947. zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini posle smrti svog supruga. Iz tih razloga su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23. jer je predmetna zaostavština male vrednosti.2001. a koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa iza smrti ostavioca. Ovo zbog toga što tužilja konkuriše u zaostavštini ostavioca sa tuženim kao bratancem ostavioca. a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tužilja upućuju na to da bi podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu.500 dinara u dva dela. dakle sa naslednikom drugog naslednog reda. odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva a nakon izvršenog veštačenja. Pored toga je utvrđeno da je tuženi kao davalac izdržavanja nakon smrti supruga tužilje kao primaoca izdržavanja postao vlasnik zemljišta površine 10 ari sa kućom površine 56 m2 na toj parceli.18 - . nakon izvršenog veštačenja. tada ona ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini. . dakle . prima mesečnu penziju od 1. jer je predmetna zaostavština male vrednosti. srčani je bolesnik. Zakona o nasleđivanju. a da tuženi. broj 52/74). te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu. te da bi njenom podelom tužilja zapala u oskudicu. Odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva. Rev. godine.) USVOJENIK IZ POTPUNOG USVOJENJA (Član 34. godine) 39. ostaviočev bratanac po umrlom bratu ima 65 godina.sa naslednikom drugog naslednog reda. po zanimanju je poljoprivrednik slabog zdravstvenog stanja. koji je stečen po osnovu ugovora o otkupu stana. živi sam i ima sinove koji su u braku. sudovi su zaključili da tužilja ima pravo nasledstva na celokupnoj zaostavštini iza smrti svog supruga. koje kasnije nije zasnovano kao potpuno usvojenje.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Sudovi su. glasnik SRS". Kad je zaostavština male vrednosti. i svih pokretnih stvari koje se u kući nalaze.95 m2.03. podelom zaostavštine tužilja došla u oskudicu. poseduje 9 ari zemljišta koje daje u arendu. koji je bio na snazi u vreme otvaranja nasleđa posle smrti ostavioca. 1291/01 od 23. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a imovinske i zdravstvene prilike supruge ostavioca su takve. i 1/2 novčanih sredstava na deviznoj štednoj knjižici. god. pa su odluke nižestepenih sudova u potpunosti u skladu sa članom 23. Zakona o nasleđivanju) 40.

vlasnik sa 1/4 nepokretnosti navedene zgrade upisane na naznačenoj katastarskoj parceli.u stavu 1.700. tog Zakona. Zakona o usvojenju iz 1976. godine nije pravio razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja.19 - . godine od strane imenovanih pokojnih.ima pravo nasleđa iza svoje tetke . koja .1951. godine. prvostepeni sud zaključuje da se radi o potpunom usvojenju i da tužilac. prvostepeni sud nije utvrđivao. da li je usvojenje tužioca iz 1951.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac . tačno je da Zakon o usvojenju iz 1947. rođene sestre prvoimenovane pokojne.02.po tom osnovu . a prema stavu 2.2007. Kako je usvojenje sprovedeno u postupku propisanom Zakonom o usvojenju iz 1947. što će biti dužan da učini u ponovnom postupku. . U parnici (a ne u ostavinskom postupku) se ostvaruje redukcija poklona i utvrđivanje novčane protivvrednosti nužnog dela i obveznika isplate na ime njegove povrede. do 1995. te da je .08. uz obavezu tuženika da ovo prizna i trpi da se tužilac sa navedenim udelom na predmetnoj nepokretnosti upiše kao vlasnik u zemljišnim i drugim javnim knjigama. Međutim. Za rešenje ove pravne stvari značajna je odredba člana 32. Prvostepeni sud utvrđuje da je tužilac rođen 28. Gž. niti je usvojenje prestalo. Prema tome. kao bračnih drugova. međutim.kako je utvrđeno pobijanom prvostepenom presudom .predlog u smislu stava 1. godine ) KO SU NUŽNI NASLEDNICI (Član 39. godine. u smislu člana 34. ovog člana može se podneti nadležnom organu starateljstva prema mestu prebivališta usvojioca u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. To. a nasledna prava usvojioca nisu ograničena niti isključena. godine. pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati 1/2 primljenog iznosa i da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 104. ali to čini Zakon o usvojenju iz 1976. 1227/07 od 31. koji ne pravi razliku između potpunog i nepotpunog usvojenja.pokojne imenovane. 11. Zatim je utvrđeno da tužilac ima pravo na 1/2 dela potraživanja na ime neisplaćenih penzija iza pokojne za period od 1994. ima pravo nasleđa nakon smrti imenovane pokojne. ( Rešenje Okružnog suda u Valjevu. .00 dinara. godine kasnije zasnovano kao potpuno usvojenje u smislu člana 32.. pri čemu je tužilac dužan da dokaže da je stekao status usvojenika iz potpunog usvojenja pod navedenim zakonskim uslovima. kao naslednik iz drugog naslednog reda.propisuje da se usvojenje zasnovano po dotadašnjim propisima može na predlog usvojioca zasnovati kao potpuno usvojenje ako su u vreme usvojenja bili ispunjeni uslovi iz čl. ovog Zakona. odlučujuća je činjenica za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. ovakav zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti dok se ne utvrde sve relevantne činjenice. i 12. Zakona o nasleđivanju. godine.04. Zakona o nasleđivanju) 41. Naime. godine i da je usvojen 17.1951.

) . a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripadao po zakonskom redu nasleđivanja. tužilac smatra da ima pravnog interesa da traži poništaj tog testamenta.1992. ostavila sudski testament pod R. br. navedeno se ostvaruje u parnici u kojoj tužbeni zahtev treba postaviti radi izlučenja na bazi konkretizovanih elemenata. u kom roku je obveznik dužan isplatiti novčani iznos utvrđenog nužnog dela kao i da utvrdi zateznu kamatu na tako utvrđenu visinu nužnog dela od dana utvrđivanja vrednosti nužnog dela do isplate. njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima. Zakona o nasleđivanju. pošto ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta niti bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine. niti bi mu usled poništenja testamenta pripalo neko pravo iz zaostavštine. Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi. br. Rev. sudovi su odbili tužbeni zahtev. godine. braće i sestre. a poništaj testamenta traži zbog zaveštaočeve mane u volji prilikom sastavljanja testamenta. Nije aktivno legitimisano za vođenje parnice za poništaj testamenta ono lice koje ne spada u krug lica koja bi po zakonskom redu nasleđivanja bila pozvana na nasleđe kad ne bi bilo testamenta.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Krug nužnih naslednika ostavioca (potomci. koji je ugovorom o doživotnom izdržavanju istu ostavio sada pok. 3381/91 od 05.2007. (Vrhovni sud Srbije. god. dedovi i babe i ostali preci) određen je članom 39. R. istog regulisano da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. ____/90. dana 17. a ne i po službenoj dužnosti i to samo o nužnom delu onih naslednika koji su zahtev podnel.1990. kako smatra.02. Pravilno zaključivši da tužilac nije aktivno legitimisan za vođenje ove parnice u kojoj traži poništaj testamenta iz razloga propisanih članom 61. dok je članom 40. R. da se određeno navede i postavi u čemu se sastoji povreda nužnog dela. M. Imovina sa kojom je sada pok. obveznik isplate novčane protivvrednosti njenog nužnog dela. što znači da je sada pok. roditelji. usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina.09. (Iz Presude Okružnog suda u Novom Sadu. jer je njime obuhvaćena imovina njegovog oca koju on. Nužni deo potomaka. 144/06 od 08. koliki je deo kojim je nužni deo povređen te da se traži da sud obaveže tuženika na izlučenje njegovog nužnog dela iz ostavinskih dobara ili njihovu protivvrednost. raspolagala testamentom bila je ranije vlasništvo tužiočevog oca V. Zakona o nasleđivanju.02. kao zakonski naslednik ima pravo da nasledi. tj. bračni drug. Neosnovano imenovana naslednica u žalbi ističe da je prvostepeni sud trebalo rešenjem da utvrdi ko je obveznik vraćanja poklona usled povrede nužnog dela po darovnom ugovoru do visine navedenog nužnog dela odn. usvojenici i njihovi potomci. Beograd. R. R. u naknadu za izdržavanje. Međutim. Testator je bila maćeha tužiočeva. godine) 42. po kome je svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu ostavila tuženoj S. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je sada pok. Jer. O nužnom delu sud odlučuje samo na zahtev nužnih naslednika.20 - . Gž. usvojilac. bila vlasnik te imovine u momentu raspolaganja testamentom.

a kako to ovde nije slučaj. niti je o tom njihovom pravu odlučivao. navodeći da im prvostepeni sud nije ostavio mogućnost da se o navedenim činjenicama izjasne. jer je potrebno da se tačno opiše na kojoj imovini je koji naslednika oglašen. god. Kako se ovaj prigovor može isticati sve do okončanja ostavinskog postupka pa i u žalbenom postupku osim u slučaju kada se učesnici ovog prava odreknu u prvostepenom postupku. Osim ako se nužni naslednik izričito odrekao prava na nužni deo u prvostepenom ostavinskom postupku. ovo pravo se može isticati sve do pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka. izreka pobijanog rešenja nije razumljiva u delu kojim je učesnik M. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. pored imovine kojom je raspolagao Ugovorom o poklonu posedovao i pokretnu imovinu i traže da se sprovede rasprava u odnosu na istu. Gž. br. Nužni naslednik može isticati pravo na nužni deo sve do okončanja ostavinskog postupka. izjavila je da priznaje u njihovo ime zaveštanje i prihvatila se kao njihov zakonski zastupnik prava nasleđa koje im pripada po zaveštanju. pa i u postupku po žalbi. 541/06 od 13. Gž. Zakona o nasleđivanju) 43. uzme potpunu i jasnu izjavu. učesnika. 1190/05 od 20. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud nije mogao da donese pobijano rešenje. već je bio u obavezi da utvrdi sastav zaostavštine i da prema čl. Pored toga. Okružni sud je našao da je žalba osnovana. jer se ovo pravo može isticati sve do pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka. pa će u prvostepenom postupku sud ponovo pozvati učesnike i postupiti u smislu navedenih primedbi. o čemu je sud bio dužan da od učesnice S.04. i kako prvostepeni sud nije pravilno postupio utoliko što učesnike nije upoznao o njihovom pravu na nužni deo i o ovome nije uzeo jasnu i nedvosmislenu izjavu. Iz obrazloženja: U podnetoj žalbi učesnice ističu da je sada pok. i Ž. pa i u žalbenom postupku.) . ZVP raspravi zaostavštinu ostavioca koju čine pokretne stvari. god. br.10. oglašen kao naslednik ''na preostaloj imovini'' ostavilje.2005. Iz obrazloženja: Na ostavinskoj raspravi učesnica S. S. osim u slučaju kada su se učesnici ovog prava odrekli u prvostepenom ostavinskom postupku. pa i u žalbenom postupku. 113. Pored toga u podnetoj žalbi učesnice ističu da prvostepeni sud nije odlučio o njihovom pravu na nužni deo. D. 2.2006. zastupnik mal. kao zak. međutim iz ovakve njene izjave nije jasno da li se ista izjašnjavala i o pravu na nužni deo mal. st. to je i ovaj navod žalbe osnovan jer prvostepeni sud nije dao mogućnost učesnicama da se o ovom pravu izjasne pred prvostepenim sudom. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.) 44.NASLEDNO PRAVO NUŽNI DEO (Član 40.21 - . a kako ostavinski sud o pravu na nužni deo može odlučivati sve do okončanja ostavinskog postupka.

ali zaveštalac može odrediti da nužni naslednik primi svoj deo i u određenim stvarima. ili da ga oslobodi nekog duga. Nužni naslednik. može se određi legata i tražiti da mu se nužni deo ustupi na teret cele zaostavštine. 14. biv. povređen nužni nasledni deo i da se isti odredi u delu od ____ zaostavštine pok. navedenog Zakona o nasleđivanju. Prema odredbi čl. Naime. dajem pravo doživotnog uživanja na stanu koji se nalazi na spratu kuće… obavezujem svog brata R. na šta bi mogla da ukaže sadržina testamenta : ''… svom bratu P. br. st.NASLEDNO PRAVO 45. ukoliko se legatar nije na izričit način prihvatio legata.. kao testamentalnog naslednika da mojoj supruzi O. Ako je u konkretnom slučaju u pitanju legat. B.22 - . a s obzirom da se. da se nužni naslednik može odreći legata (u slučaju kada je testator odredio nužni deo nužnom nasledniku u tom obliku) i tražiti da mu se nužni deo ustanovi na teret svih stvari zaostavštine. B. Zakona o nasleđivanju (''Sl.09. 27. koja se sastoji od nepokretnosti bliže označenih u izreci pobijane presude sadrži bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 354. takvo zaveštanje naziva se legat. tužilji ima uračunati legat u njen nužni nasledni deo. 86 istog zakona. ima pravo da se legata odrekne do okončanja ostavinskog postupka. 47.. P. za sada nije jasno da li se tužilja prihvatila legata. B. ukazuje se prvostepenom sudu da prema odredbi čl. tač. prihvatajući kao pravilno stanovište izneto u žalbi tužilje.. Stoga. P..000 DM… smatram da ovakvo učinjeni raspored imovine nisam okrnjio nužni deo svoje supruge O…''. ZPP-a. u ostavinskom postupku do njegovog prekida. bez legata). ili da ga izdržava ili uopšte da u njegovu korist nešto učini ili da se uzdrži od nečega ili da nešto trpi (st. tužilja nije na izričit način izjasnila o tome da li legat prihvata ili ga se odriče i na sadržinu zahteva tužbe. Po shvatanju ovoga suda. Ovo znači da od volje testatora zavisi. kada on određuje testamentom nužni deo nužnom nasledniku. da zatraži od tužilje da se potpuno i određeno izjasni o tome da li legat prihva.. da li se tako postavlja naslednik (univerzalni sukcesor) ili legatar (singularni sukcesor). dok prema odredbi čl. u ovako nejasnoj situaciji. njenog supruga sada pok. kojim traži da se utvrdi njeno pravo svojine od _____ na celokupnoj zaostavštini pok. glasnik SRS''. (koliko bi i iznosio njen nužni deo. biv. pravima ili novcu. B. istog zakona legat pada ako se legatar odrekne legata. a u suprotnom ukoliko nije. Primena navedenih zakonskih propisa je od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. (21. iz LJ. ostavljam u državinu i svojinu sve nepokretnosti navedene u ovom testamentu… svojoj supruzi O. 1/78) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa iza pok. R. koja se sastoji u tome što za odluku u tom delu presuda ne sadrži potpune i jasne razloge o svim odlučnim činjenicama. ili da mu isplati sumu novca. 52/74. zaveštalac može ostaviti testamentom jednu ili više određenih stvari ili neko pravo određenom licu. za koga je testator odredio da nužni deo primi kao legatar. istovremeno je zasnovana i na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. ili ukoliko već nije primio ono što mu je legatom ostavljeno. što je imalo za posledicu i pogrešnu primenu materijalnog prava.1991. a lice kome je namenjeno naziva se legatar. i da li se u smislu čl. 91. iz B. isplati 10.1991 godine) nužnom nasledniku pripada određeni deo svake stvari i prava koji sačinjavaju zaostavštinu. Iz obrazloženja: Pobijana presuda u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da joj je testamentom od 2. 1) i takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik . prvostepeni parnični sud je bio dužan najpre da ispita da li je tužilja primila nešto od onoga što joj je zaveštano. godine. iz LJ. ili naložiti nasledniku ili kome drugom licu kome nešto ostavlja da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar određenom licu.09. 2.

) 47. povređen njegov nužni nasledni deo. U ponovnom postupku.1992. godine. ali se ti navodi u revizijskom postupku nemogu posebno razmatrati zbog odredbe čl. 34. 27. 385. a ukoliko nađe da se radi o legatu uračunavanje će izvršiti zavisno od toga da li je tužilja legat prihvatila ili ga se odrekla. i 28. pri čemu će.NASLEDNO PRAVO ta. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela onda u tom slučaju u smislu čl. 509/05 od 19. prelazi vrednost nužnog dela. što prelazi vrednost nužnog dela. Kad je povređen nužni deo.05. ZPP. st. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. onda u tom slučaju u smislu čl. Vrhovni sud je našao da je na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo kada je zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. (Vrhovni sud Srbije.606 dinara a da je od raspravljene zaostavštine dobio imovinu u vrednosti od 277. god. Tužilac u reviziji svojim navodima napada činjenično stanje smatrajući da nije pravilna odluka. na pouzdan način raspraviti pravnu prirodu zaveštanja tužilji. poklonio deo svoje imovine drugom sinu tuženom B. u vezi čl. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo. R. i 86. a povređen je ako je vrednost primljene zaostavštine manja od vrednosti nužnog dela.2. Zakona o nasleđivanju koji je tada bio na snazi i koji se u ovom slučaju primenjuje. 40.11. 34. onda zahtev tužioca ne može biti osnovan. koju je tužilac primio._____ od 7. saglasno navedenim primedbama. uzeti u obzir i vrednost lokala. jer njegov nužni deo nije povređen. U raspravljanju zaostavštine nije obuhvaćena imovina koja je predmet osporenog ugovora o poklonu. Zahtev za uracunavanje imovine u nuzni nasledni deo moze se postaviti samo ukoliko je nekom od naslednika povreden nuzni nasledni deo. 5681/98 od 17. godine. Zakona o nasleđivanju iz 1974. Rev. 26. br.____/91 od 28. Gž. što je inače propustio da učini pobijanom presudom. godine i dobili po jednu trećinu. na šta se osnovano ukazuje žalbom tužilje. nasledili imovinu koja je obuhvaćena rešenjem o nasleđivanju O. da mu nije povređen nužni deo uz tvrdnju da nije izvršena procena kompletne imovine. i s obzirom na sadržinu navedenih odredbi čl.1999. Zakona o nasleđivanju nužni naslednik može da traži da se izvršeni poklon vrati da bi se dopunio nužni deo. 40. u vezi čl.23 - . Ispitujući osnovanost tužbenog zahteva prvostepeni sud je izvršio procenu nasleđene i poklonjene imovine u skladu sa odredbom čl. kojim je njegov otac R.785 dinara. Pošto je u ovom slučaju utvrđeno da vrednost zaostavštine.) 46. Kad je povređen nužni deo. u slučaju uračunavanja. prvostepeni sud će najpre.4.1982.2005. jer su prilikom procene i imovine odbijeni svi troškovi koje je isključivo snosio tuženi. . Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac i tuženi su kao zakonski naslednici pok. god. 3. Nakon izvršene procene prvostepeni sud je utvrdio da bi nužni deo tužioca iznosio 170. Iz obrazloženja: Tužilac je tražio da se utvrdi da je ugovorom o poklonu Ov. a ne i tužilac.

___/91 nesumnjivo utvrđeno da su za zakonske naslednike iza pokojnog R. što znači da nije prihvatila zakonsko nasleđe. Iz obrazloženja: Nije sporno da tužena nije nužni naslednik prve supruge njenog muža. . B. oktobar 2004.) Nužni nasledni deo utvrđuje se za svakog zakonskog naslednika pojedinačno. Rev.03. Zakona o nasleđivanju) Ugovorom o poklonu koji je ostavilac zaključio pre braka povređeno je pravo na nužni deo supruge ostavioca. nužni naslednici mogu tužbom tražiti da se utvrdi da je učinjenim poklonom povređen njihov nužni deo. 2352/95 od 16.11. jer je iz ostavinskog rešenja O.1997. nema značaja jer sporna imovina u momentu njegove smrti nije bila njegova. sa jednakim delovima od po 1/3 proglašeni: njegova supruga.1999. u odnosu na vrednost celokupne imovine ostavioca. Pravo njenog supruga je bilo strogo lično i ugasilo se njegovom smrću. god. Iako u momentu kada je poklon učinjen nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici ostavioca. (Vrhovni sud Srbije. sada. zadovoljio se pravom lične službenosti i njegova druga supruga. 1995. god. Lice može ostvarivati pravo na nužni deo samo ako je to pravo ostvarilo lice koga nasleđuje. Pošto njen muž za života nije pobijao testament njegove prve supruge. Rev. Okolnost da jeste nužni naslednik svog pokojnog muža. 4051/98 od 9.24 - . Beograd. Zakona o nasleđivanju) 51. (Vrhovni sud Srbije Rev.) 49. broj 1275/97 od 26. On je imao samo pravo doživotnog uživanja a ta lična službenost se gasi smrću i nenaslediva je. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.03. god. te tužilac i tuženi. NAMIRENJE NUŽNIH NASLEDNIKA I ODGOVORNOST ZA OSTAVIOČEVE DUGOVE ( Član 41. ne može pretendovati na nužni deo iz zaostavštine prve supruge njenog muža. Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. Gž . majka stranaka.) 50.NASLEDNO PRAVO Revizijski navod tužioca da se sestra stranaka M. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. B. god.) 48. već odrekla nasleđa i time povećala kvotu nužnog dela ostalih naslednika nema značaja. POVREDA NUŽNOG DELA ( Član 42.

M.. sačinili testament kojim su imovinu koja predstavlja njihovu zaostavštinu. preminuo 1993.. i pok.. 52/74. a tužilja-protivtužena. D.S.M..protivtužena je ćerka testatora. nužni naslednici.D.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku. st. pravnom prethodniku tuženih. te da iz ovih razloga ne može biti povređen njihov nužni deo.M. 237.. M. nije bio ni rođen (rođen je 1971.. godine stanovi su otkupljeni.. tužioc M. koji je važio u vreme otvaranja nasleđa i koji se u ovom slučaju primenjuje shodno odredbi čl.. (Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu. 46/95) ulaze u krug nužnih naslednika i imaju pravo na nužni deo.. kada je ovaj poklon učinjen. svom sinu sada pokonom K. ostavili sinu . te shodno tome aktivno su legitimisani za podnošenje tužbe da im je učinjenim poklonom 1968. i tokom 1990.. a shodno članu 42.. D.... i pok.. br. i 3... D. V.M.2007) 52. u B. godine izvršena je zamena ovih stanova.M. glasnik RS". godine.. Prvostepeni sud je utvrdio da su roditelji parničnih stranaka sada pok.tuženom-protivtužiocu. Prvostepeni sud je takav zahtev odbio uz obrazloženje da 1968. koji se vraćaju redom kako su učinjeni.S. godine i da su u ostavinskom postupku koji je pokrenut iza njega ovde tužioci označeni kao njegovi zakonski naslednici isti po čl. 25. godine njihov nužni deo povređen.... Prvostepeni . Zakona o nasleđivanju ("Sl. M.B. godine.protivtužene i da je ona kao nužni naslednik ovlašćena da traži da se njen nužni deo podmiri iz one imovine kojom su ostavioci raspolagali testamentom. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik SRS". M. i pok. čiji je nužni deo na taj način povređen su ovlašćeni da traže da se njihov nužni deo namiri iz one imovine kojom je ostavilac raspolagao testamentom. 1. Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da je suprug odnosno otac tužioca M. idealnog dela stana u ul. Ostavioci su bili nosioci stanarskog prava na stanu u ulici T. st. Zakona o nasleđivanju. U postupku po žalbi tužitelja drugostepeni sud nalazi da se ovaj zaključak nižestepenog suda ne može prihvatiti. nije bila venčana supruga pokojnog ostavitelja (venčali su se tek 1987. godine) a da u isto vreme M. i stana u ulici V. Tužilja . povređen je njihov nužni deo.. godine). a 1992. kojim je njihov suprug odnosno otac poklonio svoj deo nekretnina i to 1/4 dela istih. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno zaključio da je testamentalnim raspolaganjem povređen nužni deo tužilje .. 1/80 i 25/82). a zatim i poklonima.25 - .S. Predmet protivtužbenog zahteva je da se u nasledni deo tužilje-protivtužene uračuna poklon koji je dobila od pok. a koji se sastoje u razlici vrednosti stana u ulici T.M. povređen nužni nasledni deo tužilje-protivtužene te je traženo srazmerno smanjenje zaveštajnog raspolaganja u visini nužnog dela.. br..12. Gž. 5166/2006 od 15. 1. M. jer u vreme učinjenog poklona nisu bili ni zakonski ni nužni naslednici svog pokojnog oca odnosno supruga. proističe da su tužioci tužbom tražili da se utvrdi da im je ugovorom o poklonu iz 1968.D. nosilac stanarskog prava u ulici V. Kada je nužni deo povređen ostaviočevim zaveštajnim raspolaganjem i poklonima. Iz obrazloženja: Predmet tužbenog zahteva je utvrđivanje da je testamentima pok.D.. M.

Zakona o nasleđivanju koji govori o izračunavanju nužnog dela. delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca. br. povređen nužni deo tužioca.26 - . maja 2001. sa razloga što je došlo do zamene društvenih stanova između tužilje-protivtužene i njenog oca sada pok. pa sve do njene smrti. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. godine. tj. 1376/03 od 11.. pasivu zaostavštine i utvrđen je procenat povređenog nužnog dela tužioca. potom pasiva. br. tužilji-protivtuženoj._____.. od 31.______. 2001. Ista je pored stranaka (dva sina) imala još šestoro dece. nema nikakvog značaja kod okrnjenja nužnog dela.. Gž. odbijaju se iznosi ostaviočevih dugova kao i iznos popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. aktivu. s obzirom da su ovi stanovi bili u društvenoj svojini.. utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Majka stranaka je sastavila sudski testament 1988.57% od zaostavštine pokojne.. U drugostepenoj odluci je ukazano sledeće: Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio povređeni nužni deo tužioca i pravilno ga izračunao u procentu. 05. Zakona o nasleđivanju) 53. dodaje i vrednost poklona koji je ostavilac učinio zakonskom nasledniku.9. stav 3. D. To što tuženik ističe u žalbi da je isključivo do smrti izdržavao majku. Gž. je svojom presudom P. godine. je svojom presudom Gž. od 31..) UTVRĐIVANJE VREDNOSTI ZAOSTAVŠTINE NA OSNOVU KOJE SE IZRAČUNAVA NUŽNI DEO (Član 48. februara 2001. postupku utvrđivanja vrednosti zaostavštine. godine i tom prilikom je raspolagala svojom celokupnom imovinom. od 6. pa tu okolnost treba imati u vidu kada se izračunava povređeni nužni deo. U ostavinskom postupku svi naslednici su priznali punovažnost sudskog testamenta sem tužioca. te se smanjuje testamentalno raspolaganje ostavilje i tužiocu priznaje pravo na nužni deo od 4.NASLEDNO PRAVO sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 48. obračunska vrednost zaostavštine se utvrđuje tako što se utvrdi aktiva. Zakona o nasleđivanju da se prilikom utvrđivanja vrednosti zaostavštine. maja 1980. pa je utvrđeno prema tuženiku da je sudskim testamentom R.M. a koje je bliže opredeljeno u izreci presude. Protiv navedene presude tuženik je izjavio žalbu. Sud je pravilno primenio odredbu člana 48. god. godine._______. god.) . odnosno 132 meseca i 12 dana. a okolnost da je došlo do zamene većeg stana za manji ne može biti osnov i razlog da se ova razlika uračuna u poklon. maja 1988. godine. Okružni sud u Č. br. na osnovu koje se izračunava nužni deo. U žalbi je istakao da je on lično izdržavao majku posle deobe sa njenom decom počev od 7. Iz obrazloženja: U dokaznom postupku pred Opštinskim sudom u G.. Opštinski sud u G. 648/01 od 31. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. koji je sačinila pokojna majka stranaka. Prilikom izračunavanja nužnog dela.2003. odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu.

NASLEDNO PRAVO

ŠTA SE SMATRA POKLONOM (Član 50. Zakona o nasleđivanju)

54.
S obzirom da su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom stana a ne nameru da kupovinu uslove njihovim doživotnim izdržavanjem, odluka nižestepenih sudova kojom se to utvrđuje je pravilna. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su parnične stranke - tužioci roditelji tužene. Oni imaju i stariju ćerku koja sa bračnim drugom samostalno živi. Tužioci su svojim ćerkama činili poklone u nepokretnostima. Tako su se sa izvesnim imenovanim bračnim parom, koji je - kao nosilac stanarskog prava - otkupio sporni jednosoban stan, dogovorili da im tužioci daju kupoprodajnu cenu istog i plate porez, koji iznos je dat - u suštini - na poklon tuženoj, koja je tada bila u braku, iz koga ima dva deteta i u kome su bračni odnosi bili već poremećeni. Da se ne bi plaćali dva puta troškovi kupoprodaje i poklona, tužena i bovaj račni par zaključuju pred Opštinskim sudom 28.07.1999. godine poravnanje, kojem prisustvuje i otac tužene - tužilac, prema kojem predlagači – bračni par priznaju protivniku predlagača (tuženoj) pravo svojine i državine, po osnovu kupoprodaje, na spornom jednosobnom stanu. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju između stranaka nije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju već su tužioci imali isključivu nameru da tuženoj učine poklon kupovinom spornog stana. Kako tužena kao poklonoprimac po zaključenju ugovora prema tužiocima nije iskazala grubu neblagodarnost, to su pravilno nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su po osnovu kupoprodaje vlasnici i korisnici spornog jednosobnog stana odn. da se tužena obaveže da tužiocima isplati na ime otkupa istog njegovu dinarsku protivvrednost. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2882/05 od 29.12.2005. godine)

55.
Ne može isticati svojinske pretenzije prema zaostavštini poklonoprimca potomak koji je učinio poklon pretku da bi ovaj postao vlasnik nepokretnosti. Iz obrazloženja: U reviziji se neosnovano ističe da je tuženi odn. prvotužilac, dao novac za kupovinu sporne nepokretnosti majci, u stvari - u nameri da sam stekne pravo svojine. Da je takva namera postojala, tužilac bi osporio svojinu koju je njegova majka stekla po osnovu kupoprodajnog ugovora, a on to nije učinio. Sudovi su – naprotiv - utvrdili da je njegova namera bila
- 27 -

NASLEDNO PRAVO

da majku stambeno obezbedi, i ona je - u tom smislu - stekla svojinu na spornoj kući i pravo korišćenja parcele. Zbog toga, posle njene smrti, tužilac ne može isticati svojinske zahteve prema njenoj zaostavštini, odnosno njenim naslednicima. On je učinio poklon majci, obezbeđujući joj novac za kupovinu kuće od trećeg lica, a poklonom se stiče svojina kao i kupoprodajom. Kako poklon nije opozvan, sporna zgrada je ostala u svojini poklonoprimca, pa stoga ulazi u njenu zaostavštinu. Dakle, tužilac može pretendovati na njenu zaostavštinu samo kao naslednik. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1550/2002 od 18.04.2002. god.)

SMANJENJE ZAVEŠTAJNIH RASPOLAGANJA I VRAĆANJE POKLONA (Član 53. Zakona o nasleđivanju)

56.
Pravo na nužni deo je nasledno pravo i ne može se isključiti zbog pravne sigurnosti. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi zaključuju da predmetnim raspolaganjem – ugovorom o poklonu, tužiljino pravo na nužni deo nije povređeno, bez obzira na činjenicu što je ona kao supruga ostavioca po zakonu njegov nužni naslednik. Nalaze da je taj ugovor proizveo određene pravne posledice, da se u ovo stečeno pravo sada ne može zadirati jer bi u suprotnom načelo pravne sigurnosti bilo narušeno. Ovo zbog toga što je A. M. ugovor o poklonu sa svojom ćerkom – sada pok. J. zaključio dve godine pre zaključenja braka sa tužiljom. Prema članu 25. stav 1. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS" br. 52/74, 1/80, 25/82) tužilja, kao bračni drug sada pok. A. spada u krug njegovih nužnih naslednika. Pravo na nužni deo kao nasledno pravo ne može se isključiti zbog načela pravne sigurnosti. Prema članu 26. stav 2. ovog zakona, nužni deo bračnog druga iznosi 1/2 od onog dela koji bi mu pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Taj deo prema članu 27. istog zakona nužnom nasledniku pripada od svake stvari i prava koje sačinjavaju zaostavštinu. Pritom članom 28. ovog zakona, propisan je način izračunavanja nužnog i raspoloživog dela (način utvrđivanja vrednosti zaostavštine). Vrednost poklona procenjuje se na način propisan članom 30. tog zakona, a način reduciranja raspolaganja zbog povrede nužnog dela propisan je čl. 34. i 35. istog zakona. Uračunavanje poklona zakonskom nasledniku u nasledni deo propisan je čl. 46, način uračunavanja propisuje čl. 48. a određivanje vrednosti poklona pri uračunavanju reguliše član 52. Zakona o nasleđivanju. Prema članu 56. stav 2. tog zakona, pokloni učinjeni licu mesto koga naslednik dolazi na nasleđe usled smrti tog lica, ili usled njegovog odricanja od nasleđa, uračunavaju se u nasledni deo. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi se zbog pogrešnog pravnog stanovišta nisu bavili uslovima za primenu instituta nužnog dela, iako je očigledno da je tužilja nužni naslednik, nije utvrđeno koliko iznosi njen nužni deo i da li je taj nužni deo raspolaganjem ostavioca povređen. Od toga zavisi redukcija ugovora o poklonu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 180/03 od 28.10.2004. god.)
- 28 -

NASLEDNO PRAVO

ZASTARELOST PRAVA - AKO JE NUŽNI DEO STVARNO PRAVO ( Član 59. Zakona o nasleđivanju)

57.
Zastarelost prava da se trazi smanjenje raspolaganja testamentom, prekida se svakom tuzbom kojom se trazi utvrdivanje nistavosti testamenta. (Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 589/97 od 10.06.1997. god.)

KO MOŽE ZAHTEVATI NUŽNI DEO I NASLEDIVOST PRAVA (Član 60. Zakona o nasleđivanju)

58.
Nasledničku izjavu može pobijati samo naslednik koji je tu izjavu dao, ali ako ta izjava predstavlja poklon, može je pobijati i svako čiji je nužni nasledni deo povređen. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 623/98)

UZROCI ISKLJUČENJA NUŽNIH NASLEDNIKA (Član 61. Zakona o nasleđivanju)

59.
U odsustvu ličnih odnosa između roditelja i dece, zbog toga što oni nikada nisu ni bili uspostavljeni, dete - koje se za vreme teške bolesti roditelja nije uzdržalo, potpuno ili delimično, od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje ustanovljenog sudskom odlukom - time se nije teže ogrešilo prema roditelju. Iz obrazloženja: Zaveštalac je zaveštanjem izričito isključio iz nasleđa tužilju, navodeći da je ona nedostojna za nasleđe zbog grube neblagodarnosti, iz razloga što, kada se zaveštalac pre više godina razboleo od teške bolesti (kancera), koja je iziskivala znatna materijalna sredstva za lečenje, a što je dovelo do odricanja, trpljenja i lišavanja osnovnih potreba tuženika i njegove porodice, a tužilja, iako punoletna i radno sposobna, samo formalno je upisala Višu ekonomsku školu, ali je ipak insistirala da se za nju plaća izdržavanje, ustanovljeno sudskom odlukom, što je zaveštaoca lišavalo lekova, a njegovu porodicu ostalih potreba. Zaveštalac je očekivao, iako to nije tražio, da će ga u takvoj situaciji tužilja
- 29 -

To se nikako ne može pripisati u krivicu tužilji. između ostalog. od korišćenja prava na zakonsko izdržavanje i što ga nije posećivala za vreme njegove bolesti predstavljaju u stvari posledice činjenice da odnosi između roditelja i deteta nisu nikada uspostavljeni. bio na njima.30 - . obzirom na činjenicu da je izdržavanje zahtevala i posle redovnog školovanja. Smatra da su to razlozi za isključenje iz nasleđa. iako je teret dokazivanje ove činjenice. Prvostepeni sud je pravilno raspravio sva ova sporna pitanja i pravilno zaključio da zakonskih uslova za isključenje iz nasleđa tužilje nije bilo i da isključenje nije punovažno. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. 1448/2006 od 21. gde se kao razlog za tužbu navodi da je teško bolestan. Tužilja je imala po zakonu pravo na izdržavanje na teret pokojnog kao roditelja. Zakona o nasleđivanju. potpuno ili delimično. radi ukidanja njegove obaveze zakonskog izdržavanja prema tužilji ustanovljene sudskom odlukom.2006. zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo iz razloga ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. tuženici ničim nisu argumentovali tvrdnje da u vreme bolesti pokojnog tužilja nije bila na redovnom školovanju. Uslovi punovažnosti isključenja propisani su članom 62. Isključenje može biti potpuno ili delimično. prvostepeni sud je pravnosnažnom presudom odbio tužbeni zahtev. najpre kao prethodno pitanje raspravio pitanje pravne važnosti isključenja tužilje iz nasleđa. Pri tome. prema odredbi člana 62.12. zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu. nije teže ogrešila prema pokojnom ocu.) 60. da okolnosti što tužilja nije pomogla pokojnom ocu. utvrđeno da je tužilja redovan student Više ekonomske škole i da teška bolest pokojnog nije razlog za ukidanje njegove zakonske obaveze izdržavanja. i što ga nije posećivala za vreme bolesti. Zakona o nasleđivanju. iako među njima nikada nije uspostavljen najosnovniji roditeljski odnos. Tom prilikom je. prvostepeni sud je. kao i prvostepeni sud. Naprotiv. istog zakona.NASLEDNO PRAVO osloboditi tereta izdržavanja. ako se odao neradu i nepoštenom životu). Kada je reč o prvom razlogu za isključenje iz nasleđa. Gž. iako je samo formalno upisala Višu ekonomsku školu. njegovom detetu. kao detetu i pravilan je zaključak da se tužilja povodom zakonske odnosno moralne obaveze. zaveštalac mora uvek koristiti oblik zaveštanja koji je propisan za stavlja. Zakona a posledice isključenja članom 63. obzirom na tešku bolest pokojnog i u vezi sa tim tešku materijalnu situaciju njega i njegove porodice. Prema tome. stav 4. Kod ovakvog stanja stvari. u prethodnoj parnici. na neispunjeno očekivanje da će mu tužilja pomoći tako što će se odreći prava na izdržavanje. pravilno rešavajući o zahtevu tužilje radi povrede nužnog naslednog dela. tako što bi se uzdržala. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 61. ako se on povodom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu. pa Okružni sud nalazi. tužilja nije zloupotrebila pravo na zakonsko izdržavanje prema pokojnom kao ocu. Zakona. god. u situaciji kada se to po prirodi stvari moglo očekivati. usvojeniku. Prema odredbi člana 61. ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu. bračnom drugu ili roditelju. Razlozi pokojnog za isključenje tužilje iz nasleđa svode se na tvrdnje o zloupotrebi od strane tužilje prava na zakonsko izdržavanje prema njemu kao ocu. Zaveštalac može isključiti iz nasleđa naslednika koji ima pravo na nužni deo. postupajući po tužbi pokojnog.

nižestepeni sudovi su. što je iz kuće otuđila veći iznos gotovog novca i više predmeta zlatnog nakita koji je pripadao njenoj majci. 8. god. po oceni Vrhovnog suda. pravilno ocenili da nisu ispunjeni uslovi iz člana 42. navedenog zakona.) . Međutim. prema navedenoj zakonskoj odredbi. ZPP. ponašanje tužene ne može se okvalifikovati kao bilo koji od razloga za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva u smislu citirane zakonske odredbe.31 - . ako je učinio krivično delo upravljeno na podrivanje narodne vlasti. ako je sa umišljajem učinio neko teže krivično delo prema njemu ili njegovom bračnom drugu. Da bi zaveštalac isključio nužnog naslednika iz nasleđa mora biti ispunjen jedan od uslova navedenih u čl. jer za takve svoje tvrdnje tužilac nije podneo potrebne dokaze. 1045/99 od 25. Zbog toga je zaveštalac u ovom slučaju mogao izvršiti isključenje i u pismenom sastavu sačinjenom 28.) 61. Više puta je ostavilac tražio pomoć od tužilje u vezi izdržavanja što je ova odbijala a istovremeno je upućivala pretnje svakom licu kome se ostavilac obraćao sa molbom da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. Svaku izjavu poslednje volje datu u propisanoj formi koja ima svrhu da odredi drukčiji raspored imovine i red nasleđivanja nego što ga propisuje zakon treba smatrati zaveštanjem pa nije nužno da ovo pismeno sadrži i postavljenje naslednika.05. Takav odnos tužene prema roditeljima naveo je ostavilju da je isključi iz nasleđa. ili ako se odao neradu i nepoštenom životu. Navodi revizije da je otuđenjem novca i zlatnog nakita tužena prema tužiocu i njegovoj pok. godine iako u njemu nije imenovao naslednika. po oceni Vrhovnog suda. U konkretnom slučaju. Iz obrazloženja: Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužena jedino dete tužioca i ostavilje. zbog kog razloga je ostavilac mogao tužilju da isključi iz nasleđa. Rev.NASLEDNO PRAVO nje zaveštanja i u njemu izraziti isključenje nužnog dela – član 62.. nezavisnosti zemlje i sl. nižestepeni sudovi utvrđuju da je ostavilac poslednjih godina života bolovao od tuberkuloze pluća.8. supruzi izvršila krivično delo. 42.1999. god. Ovo i onda ako svojom imovinom nije raspolagao zaveštanjem. detetu ili roditelju. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovnoi sud Srbije Rev. zaveštalac može isključiti nužnog naslednika iz nasledstva ukoliko se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega ili njegovog bračnog druga. zbog čega su uslovi stanovanja bili teški.1999. te da se prema njima ponašala nepristojno i vređala ih pogrdnim rečima. Iz utvrđenih činjenica osnovano su sudovi izveli zaključak da takvo ponašanje tužilje predstavlja teži stepen ogrešenja o zakonske i moralne obaveze tužilje prema ostaviocu koje sadrži obeležja krivice. Oni su tuženoj zamerali što nije završila studije. dosta vremena je provodio na lečenju u bolnici. za vreme dok je boravio u svojoj kući nije imao ko da brine o njemu. Stoga je tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan. Naime. a kako to nalaže propis čl. nije od uticaja na donošenje drugačije odluke. Ocenom izvedenih dokaza. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja. 4256/98 od 12. Zakona o nasleđivanju za isključenje nužnog naslednika iz nasledstva. što je bez njihovog znanja napustila kuću i udala se za čoveka o kome oni nisu imali pozitivno mišljenje. tako da zbog smrada u prostoriji u kojoj je živeo nije se moglo ući.1996. Zakona o nasleđivanju.6.

koji mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. Sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika koji istakne prigovor uračunavanja poklona u zakonski nasledni deo drugog naslednika . Isključenje se vrši u formi koja važi za testament. Isključenje iz nasleđa se vrši u formi zaveštanja a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno. Zakona o nasleđivanju) 63.32 - . maltretirao i fizički napadao majku. 1131/02 od 28. i 63. revizijom ne može pobijati utvrđeno činjenično stanje. 61. S obzirom na obim isključenja. Stoga se u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njegove zahteve odbili. svog sina.) URAČUNAVANJE POKLONA (Član 66. bračnom drugu ili roditelju. Ono mora biti izraženo na nesumnjiv način. umišljajnim krivičnim delom učinjenim prema njemu.03. zahtevi tužioca da se ugovor o poklonu i testament reduciraju za veličinu njegovog nužnog dela su neosnovani. usvojeniku.2002. njegovom detetu. god. Bez uticaja su navodi revizije da nižestepeni sudovi nisu pouzdano utvrdili da je tužilac vređao. (Vrhovni sud Srbije. našavši da je među učesnicima postupka sporno šta čini zaostavštinu ostavioca odn. Iz obrazloženja: Prema čl. Zakona o nasleđivanju. Poželjno je navesti i uzrok. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je ožalbenim rešenjem prekinuo ostavinski postupak. "bez prava na nužni deo". odavanjem neradu ili nepoštenom životu). a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno.NASLEDNO PRAVO POSLEDICE ISKLJUČENJA (Član 63. 62. U ponovnom postupku. Tužilja je isključila iz nasleđa tuženog. Zakona o nasleđivanju) 62. Rev.uputiti na parnicu. stav 3. po članu 385. ZPP. zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (uvredljivim ili grubim postupkom. prvostepeni sud će najpre sa sigurnošću razjasniti da li je među učesnicima postupka sporno da se poklon uračunava u nasledni deo učesniku – poklonoprimcu ili je sporna . jer se. Ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan. da li je namera ostavioca bila da se učesniku nasledniku – poklonoprimcu ne uračuna u njegov nasledni deo poklon koji mu je ostavilac učinio.

pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu čl. (Iz Rešenja Okružnog suda u Kraljevu.1998.02. Ako sud nađe da je sporna samo vrednost poklona koji se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno. Utvrđeno je da je sada pokojni otac parničnih stranaka izjavio da posle njegove smrti dele imovinu kako znaju. te da se ovaj poklon uračunava u nasledni deo tužene. Tek ako se takav spor pojavi postupak će se prekinuti uz uput na parnicu.) 65. Ovom odredbom je predviđeno u stavu 1. god.33 - . Po mišljenju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi protumačili volju ostavioca a naime da je smatrao da ne treba poklone koje je učinio svojim ćerkama. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi bilo je potrebno utvrditi pravu volju ostavioca koja je bila izražena rečima. Svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve ono što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. To pitanje će se razjasniti odgovarajućim izjavama učesnika postupka. godine) 64. sud će pristupiti utvrđivanju vrednosti poklona i zaostavštine i to će rešavati u ostavinskom postupku sve dok se po tom pitanju eventualno ne pojavi spor među učesnicima.NASLEDNO PRAVO vrednost poklona koja se uračunava u odnosu na vrednost ukupne zaostavštine.2007. Rev. Zakona o nasleđivanju. nema pravo da nakon povlačenja tužbe i pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje. 2601/97 od 18. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama potrebno je utvrditi pravu volju ostavioca. (Vrhovni sud Srbije Rev. jer zakon o vanparničnom postupku takvu mogućnost nije propisao. 46. Istom odredbom u stavu 3. Tužbom se traži da se utvrdi da je tužena dobila na poklon parcele bliže označene prvostepenom presudom. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da volja ostavioca nije pravilno protumačena. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. da se svakom zakonskom nasledniku uračunava u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđivanja namirenja u naslednom delu poklonom. ovde tužilji i tuženoj uračunavati u nasledstvo. ili kasnije u testamentu. da se poklon neće uračunati u nasledni deo. 235/07 od 09. ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila volja ostaviočeva. (Vrhovni sud Srbije. na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. Ako sud ostane pri zaključku da je u konkretnom slučaju sporno samo uračunavanje poklona u nasledni deo.02. prekinuće ostavinski postupak i na odgovarajuću parnicu će uputiti učesnike u čijem je interesu da se poklon uračuna u nasledni deo. 4123/97) . pa zavisno od toga i eventualno pravo učesnika – poklonoprimca na nasledni deo iz preostale zaostavštine. osim ako je ostavilac izjavio u vreme davanja poklona. da se poklon neće uračunati u nasledstvo. da su tužilja i tužena od svog oca za vreme njegovog života dobile na poklon određenu imovinu. da posle njegove smrti tužilja i tužena dele njegovu imovinu kako znaju. je predviđeno da se poklon ne uračunava ako je ostavilac izjavio u vreme poklona ili docnije u testamentu. Gž.

NASLEDNO PRAVO

66.
Kao poklon čija se vrednost priračunava vrednosti čiste zaostavštine smatra se svako ostaviočevo raspolaganje imovinom bez naknade u korist naslednika, bez obzira na vreme kada su učinjeni, osim poklona koji se po zakonu ne uračunavaju nasledniku u njegov nasledni deo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3138/97)

67.
Propisi o uračunavanju poklona u nasledni deo i o zastarelosti zahteva za nasleđivanje primenjuju se ne samo za sanaslednike već i na naslednike sanaslednika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1977/95)

68.
Ako se zahtev za uračunavanje poklona ne istakne u ostavinskom postupku onda naslednik ne može u posebnoj parnici, po pravosnažno okončanom ostavinskom postupku, tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u ovom naslednom delu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3407/95)

KO MOŽE ZAHTEVATI URAČUNAVANJE (Član 77. Zakona o nasleđivanju)

69.
Uračunavanje poklona u nasledni deo sud ne provodi po službenoj dužnosti već samo po zahtevu određenih lica koja imaju aktivnu legitimaciju po samom zakonu. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu, Gž. 624/95)

POJAM ZAVEŠTANJA (Član 78. Zakona o nasleđivanju)

70.
Zakon o nasleđivanju ne predviđa zajedničko zaveštanje, pa ako su dva lica sačinili takvo zaveštanje, isto je ništavo. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 2005/97)

71.
Testament nema pravnog dejstva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 516/ 95)
- 34 -

NASLEDNO PRAVO

ZAVEŠTAJNA (TESTAMENTALNA) SPOSOBNOST (Član 79. Zakona o nasleđivanju)

72.
Lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti raspolažu pretpostavljenom sposobnošću za rasuđivanje, te - zbog toga - imaju i pretpostavljenu testamentalnu sposobnost.

Iz obrazloženja: Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. Ovi kriterijumi su određeni članom 79. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje - takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka, tj. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. U tom smislu, testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti, zbog čega nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost, već da li je bio sposoban za testiranje. Na taj način, za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje - čl. 156. i 166. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1161/2004(1) od 30.08.2004. god.)

73.
Testamentalna sposobnost zaveštaoca, procenjuje se prema "Lex nationalis" zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Iz obrazloženja: Prema razlozima nižestepenih odluka testatorka sada pokojna N. je 19. avgusta 1987. godine u Kanadi sačinila pismeni testament pred svedocima, kojim je spornu kuću u Kikindi zaveštala prvotuženom, a svoju ostalu imovinu deci – na razne delove. Osporeni testament sačinjen je na engleskom jeziku, testatorka ga je potpisala u prisustvu dva svedoka, navodeći da je to njena poslednja volja, ovaj testament su u svojstvu testamentalnih svedoka potpisala dva lica, a overen je 15. avgusta 1995. godine od strane javnog beležnika Pokrajine Ontario. Testatorka je u vreme sačinjavanja testamenta i otvaranja nasleđa imala kanadsko državljanstvo, a uslov za sticanje ovog državljanstva je i položen ispit iz engleskog ili francuskog jezika. Odlučujući o žalbi tužilaca drugostepeni sud je zaključio da je testatorka znala samo govorni engleski, da engleski nije znala da čita i piše i da osporeni testament ne ispunjava uslove iz člana 64. Zakona o nasleđivanju Srbije, s obzirom da prema ovim odredbama pismeni testament pred svedocima može sačiniti samo testator koji zna da čita i piše, odnosno da ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpiše u prisustvu dva svedoka, izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Revizijom tuženih se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
- 35 -

NASLEDNO PRAVO

Naime, prema odredbama člana 30. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja za sposobnost za pravljenje testamenta merodavno je pravo države čije državljanstvo je zaveštalac imao u momentu sačinjavanja testamenta. Testamentalna sposobnost zaveštaoca, se stoga, po stanovištu Vrhovnog suda, procenjuje prema lex nationalis zaveštaoca, bez obzira gde je testament sačinjen, na koju se imovinu odnosi i gde se ona nalazi. Ukoliko zaveštalac ima više državljanstava (bipatridi), merodavno pravo određuje se prema odredbama člana 11. st. 2. i 3. istog Zakona, a u slučaju da je zaveštalac državljanin SR (odnosno ranije SFRJ), i da ima i državljanstvo neke druge države, smatraće se da ima samo jugoslovensko državljanstvo. U pogledu punovažnosti testamenta sa stanovišta forme, punovažnost testamenta u pogledu oblika ceni se prema odredbama člana 31. navedenog Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Prema stanju u spisima zaveštalac je imala kanadsko državljanstvo, koje je stekla po iseljenju u Kanadu, nižestepeni sudovi su propustili da utvrde da li je zaveštalac u vreme sačinjavanja osporenog testamenta 1987. godine imala i državljanstvo SFRJ, jer od ovih okolnosti zavisi da li će za ocenu punovažnosti osporenog testamenta kao merodavno pravo biti primenjeni propisi o nasleđivanju koji su u SFRJ tada bili na snazi (u zavisnosti od njenog republičkog državljanstva) ili pravo strane države čiji je državljanin bila i u kojoj je imala prebivalište, ukoliko državljanstvo SFRJ nije imala. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4683/99 od 05.04.2001. god.)

74.
Testatorova sposobnost za rasuđivanje u vreme sačinjavanja testamenta utvrđuje se veštačenjem. Iz obrazloženja: Presudom je dobijen tužbeni zahtev da se utvrdi da pismeni testament pred svedocima ne proizvodi pravno dejstvo. Okružni sud je ukinuo prvostepenu odluku. Testator je bio delimično lišen poslovne sposobnosti zbog akloholizma i stavljen pod starateljstvo 17. 09. 1983. godine. Poslovna sposobnost mu do smrti nije vraćena. Prvostepeni sud je bez veštačenja sposobnosti testatora za rasuđivanje sam ocenio da je bio sposoban za rasuđivanje. Sud nije stručan da utvrđuje da li je testator bio sposoban za rasuđivanje u vreme sačinjenja testamenta, jer za to ne poseduje potrebno stručno znanje u smislu člana 250. ZPP. Sud je bio dužan da odredi sudsko psihijatrijsko veštačenje radi utvrđenja sposobnosti za rasuđivanje testatora i da pri tom pokuša da pribavi medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju testatora u vreme sačinjavanja testamenta na osnovu kojeg bi se izvršilo veštačenje. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1364/97 od 13.11.1997. god.)

75.
Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti testament u redovnoj formi odn. drugom obliku predviđenom zakonom.
- 36 -

jer je ono strogo formalni akt. što znači da sadrži svest o svim elementima i značaju preduzetih radnji i slobodnu i stvarnu nameru za zaključenje pravnog posla.1994. januara 1994.12. Zakona o nasleđivanju Srbije koji je u momentu smrti sada pok. Zakona o nasleđivanju) 76. Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su i po stanovištu Vrhovnog suda osnovano zaključili. A. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati .3896/97 od 02. pismeni pred svedocima ili sudski). Zakona o nasleđivanju) 77. Zbog toga nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao.br. god.37 - . tužbeni zahtev tužioca usvojili i odlučili kao u izreci prvostepene presude. A. A.05. godine kada su svedoci sa tuženikom bili kod nje u kući i oko 35 . A. Bez bitnog je uticaja na zakonitost pobijane presude navod revizije koji se odnosi na okolnost. bio na snazi. tri dana nakon posete tuženog sa svedocima na dan 9. Da bi izjavljena volja bila relevantna i mogla da proizvede posledicu zaključenja testamenta kao pravnog posla. da je pok.) VOLJA ZA SAČINJAVANJE ZAVEŠTANJA ( Član 81. bila pismena. Forma (oblik) zaveštanja mora biti ispoštovana u potpunosti. godine umrla. da eventualna bolest i životno doba ostavioca sada pok. Rev. 142/97 od 06. da je sada pok. da je u momentu smrti imala 77 godina i da je 9. . god. već naprotiv da je prema mestu gde je živela i sredini u kojoj se kretala imala objektivnih i subjektivnih mogućnosti da pre svoje smrti sastavi redovan testament. nužno je da je ona učinjena slobodno. pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su polazeći od odredbi člana 73.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Među parničnim strankama nije sporna činjenica.) SVOJERUČNO ZAVEŠTANJE (Član 84. jer iz spisa predmeta proizilazi da pok. (Vrhovni sud Srbije. A.1. (Vrhovni sud Srbije.člana 84.1997.1997.45 minuta sa njom razgovarali bila pokretna i pri punoj svesti i zdravom razumu. Zakona o nasleđivanju. ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih nije mogla da sačini testament u redovnoj formi odnosno drugom obliku (svojeručni. pre toga nije bila u izuzetnim prilikama zbog kojih nije mogla sačiniti redovan testament. Rev.

04. Zakona.38 - .član 168. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je i svojeručno potpisao. Zaveštanje nije punovažno kada ga zaveštalac nije svojeručno potpisao. pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. Naime. 84. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani zakonom određeni oblik i uslovi. 2306/08 od 09. Reč je o svojeručnom testamentu. Oblik i uslovi zaveštanja . do 113.NASLEDNO PRAVO Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj koji nije imao zaveštajnu sposobnost. godine) 78. jer je ono strogo formalni akt čija oblik mora u potpunosti biti ispoštovan. Zakona o nasleđivanju. jer je zaveštanje strogo formalni akt. pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i utvrdili da je ovaj testament ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. Zakona o nasleđivanju. Zakona . Odredbom člana 168. zaveštanje koje je sačinila imenovana pokojna nije punovažno jer nije sačinjeno u skladu sa Zakonom.2009.04. U konkretnom slučaju. Rev. godine) . (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. koji .testamenta određeni su članom 83. 84. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl. Zakona. ovog Zakona propisano je da je zaveštanje rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. Odredbom člana 164. Iz obrazloženja: Oblik zaveštanja mora u potpunosti biti ispoštovan. Odredbom člana 84. Za punovažnost olografskog testamenta neophodna su dva uslova: da je zaveštalac celokupan tekst testamenta svojeručno napisao i da ga je svojeručno potpisao.član 164. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju. ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu ispoštovani oblik i uslovi određeni Zakonom . Zakona. Zakona mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom.prema članu 84. Rev. Ovaj uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju. istog Zakona propisano je da je rušljivo zaveštanje ako nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim Zakonom. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. zaveštanje koje je sačinila pokojna nije punovažno. 2306/08 od 09. Zaveštanje . Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom .testament mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim članom 83.mora potpisati zaveštalac na kraju testamenta punim imenom i prezimenom ili prepoznatljivim pseudonimom ili opštepoznatim nadimkom. reč je o svojeručnom testamentu. koji prema članu 84. do 113.2009. U konkretnom slučaju. jer nije sačinjeno u skladu sa odredbama Zakona. a oblici zaveštanja predviđeni su odredbama čl.

" (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. usled čega se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da se svojeručno zaveštanje mora da sačini pisanim slovima. 2008. kojima se propisuju posebni zakonski uslovi za ovu vrstu zaveštanja. pa se po oceni Vrhovnog suda ne isključuje mogućnost da zaveštalac svoju poslednju volju izrazi svojeručnim zaveštanjem napisanim štampanim slovima.11. pokojna majka tužene. Tehnika pisanja zaveštaoca. Iz obrazloženja: Odredbama člana 84.NASLEDNO PRAVO 79. privatnog i pismenog zaveštanja i da je za ovaj oblik neophodno da u celosti zaveštanje bude napisano i potpisano od strane zaveštaoca. a baba tužilaca je 1998. pisaće mašine i dr. pri čemu nije od značaja na kom jeziku. za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije od značaja na kom jeziku. stav 1. Da bi pismeni testament pred svedocima bio punovažan potrebno je da prilikom davanja izjave testatora da je to njegov testament i potpisivanja istog budu prisutna oba testamentalna svedoka i da se oni istovremeno na tom testamentu i potpišu. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja. koju je ova kucala na pisaćoj mašini. napisanog i potpisanog njegovom rukom. godine započela sačinjavanje pismenog zaveštanja pred svedocima tako što je sadržinu zaveštanja diktirala unuci. do smrti zaveštaoca. godine) 80. . Stoga. pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. a ovo pismeno kao svedok zaveštanja potpisao samo jedan svedok. korišćenje štampanih ili pisanih slova. pismu ili kakvim je slovima (pisanim ili štampanim) sadržina zaveštanja napisana. 05. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Ovo ograničenje ne proizilazi iz citiranih odredbi. nižestepeni sudovi su zaključili da je ovako pismeno zaveštanje pred svedocima ništavo i da kao takvo ne postoji.2000. Iz navedenog proizilazi da svojeručno (olografsko) zaveštanje predstavlja oblik redovnog.39 - . a to nije učinila ni kasnije. Zakona o nasleđivanju je propisano da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. zbog čega su usvojili tužbeni zahtev. napisanog i potpisanog njegovom rukom a u konkretnom slučaju. Posle čitanja onoga što je izjavila pred dva svedoka. ćerki testamentalne naslednice. 3551/07 od 08. Isključena je mogućnost korišćenja računara. To predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. Drugi svedok nije potpisom potvrdila to svojstvo jer nije imala ličnu kartu. Rev. Provera autentičnosti teksta zaveštanja može biti izvršena i kada je zaveštanje pisano štampanim slovima. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja bitno je da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. izjavila je da je to njena poslednja volja. nije bliže propisana. već je bitno da se radi o autentičnom tekstu ostavioca sa jasno izraženom namerom sačinjavanja zaveštanja. autentičnost spornog teksta od 05. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. godine i nije bila sporna.

pa time nema uslova za punovažnost ni pismenog testamenta pred svedocima ni svojeručnog testamenta. i 85. niti forme svojeručnog zaveštanja predviđenog članom 84. Zaveštalac treba da potpiše napisani tekst i prilikom potpisa mora izjaviti da je to njegov testament. Kada je testator sačinio testament tako što je isti izdiktirao a tekst mu pisao unuk.) 81. Zato pismeni testament pred svedocima nije punovažan ako prilikom davanja izjave zaveštaoca da je to njegov testament i potpisivanja istog nisu bila prisutna istovremeno oba svedoka testamenta i ako se istovremeno na testamentu oni nisu potpisali.12. godine od strane pokojnog. niti onih koji bi potvrdili sadržinu testamenta. istog Zakona izražen je značaj forme zaveštanja kao uslova za njegovu punovažnost jer je propisano da zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim tim zakonom. a ne samo za njegovo dokazivanje. br. Testament. god. kao svečani. obezbeđuje autentičnost izjave poslednje volje zaveštaoca. pa je poništen "testamenat" u pisanoj formi sačinjen 10. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao.01. 1255/05 od 27. koji je proglašen u predmetu ostavinske rasprave O.) . tada je osnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj testamenta jer nema uslova za postojanje pismenog testamenta – zaveštanja pred svedocima predviđenog članom 85. br. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. Gž. a nije bilo ni svedoka pri sastavljanju testamenta. Zakona o nasleđivanju. odredbom člana 85.03. strogo formalni akt. ozbiljnost i pouzdanost izjave volje i pravnu sigurnost i ima značaj uslova za punovažnost testamenta. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. tekst je pisalo treće lice. Forma testamenta osigurava slobodu volje. Zakona o nasleđivanju propisala je redosled radnji kao uslova za punovažnost ove vrste testamenta. (Vrhovni sud Srbije Rev. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. te se zaostavština ima raspraviti prema zakonskom redu nasleđivanja. br. dok sama sadržina testamenta ne mora biti poznata testamentalnim svedocima. _______. a svedoci se moraju odmah potpisati. Zakona o nasleđivanju.2004. Sve to predstavlja jedinstvenu pravnu radnju u prostornom i vremenskom smislu pošto svedoci potvrđuju autentičnost potpisa testatora i njegove izjave da isprava koju potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju – testament. a svedoka pri sačinjavanju testamenta nije bilo pa niko nije ni mogao da potvrdi sadržinu testamenta. s obzirom da je isti izdiktirao pokojni. jer je njihova uloga da potvrde autentičnost ostaviočevog potpisa i njihove izjave da testament koji potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju. ako svedoci nisu istovremeno potpisali testament nije ispunjena forma testamenta nužna za njegovu punovažnost. Zakona o nasleđivanju. Naime. Stoga. Odredba člana 85. 55/04 od 22. Drugostepeni sud je žalbu tuženih odbio kao neosnovanu i potvrdio je prvostepenu presudu. Odredbom člana 83. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženih.2005. 84.NASLEDNO PRAVO Nije osnovano isticanje tužene u reviziji da je materijalno pravo pogrešno primenjivano. a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. a primenom odredbe čl. god. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.2000.40 - . Pravilna je odluka suda kada je poništio navedeni testamenat.

naslednoj učesnici B. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da pomenuta zabeleška ne predstavlja svojeručni testamenat ostavioca. bude oglašena nasledna učesnica B. pronašla u arhivi ostavioca pismeno nazvano “zabeleška” koju je ostavilac sačinio. Odluke o sahranjivanju i .N. to je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi da to pismeno predstavlja svojeručni testamenat ostavioca i da je pravno valjan na osnovu kojeg se ima raspraviti njegova zaostavština i da se poništi njena naslednička izjava koju je dala u ostavinskom postupku. je umrla 3. sada pokojna D. pa i pravo korišćenja grobnog mesta.41 - . Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog oca stranaka na osnovu zakona i učesnici su izjavili da ostavilac nije ostavio nikakvo pismeno. Prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima.N. naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu testamenta. Svojeručnim testamentom mogu se ostaviti u nasleđe sve stvari i prava koje pripadaju testatoru. Pokojna D. pored ostalog i pravo korišćenja označenog grobnog mesta. Gž. na osnovu testamentalnog prava na nasleđivanje. istog Zakona. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.04. već na osnovu Zakona o nasleđivanju.2003. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da pismena – “zabeleška” koju je ostavilac sačinio.NASLEDNO PRAVO 82. Pravilnom primenom materijalnog prava. br.1995.K.) 83. bez obzira što naslednik ne spada u krug zakonskih naslednika. a u smislu odredbe člana 6. je svojom zaostavštinom raspolagala svojeručnim testamentom kojim je ostavila u nasleđe. god. Prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio pravnu volju ostavioca u vezi pomenute zabeleške i našao da ista ne sadrži volju ostavioca koja bi se odnosila na raspolaganje njegovom imovinom – stanom i ko će biti naslednik. godine i nije ostavila ni jedno lice iz kruga zakonskih naslednika.K. Odredbom člana 17. Opština je u postupku raspravljanja zaostavštine osporila testament u delu koji se odnosi na raspolaganje grobnim mestom. Pismena “zabeleška” se ne može izjednačiti sa svojeručnim testamentom ostavioca. nasleđivati se mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima. odlučeno je da za naslednika. Iz pomenute “zabeleške” proizilazi da je ostavilac preporučio tuženoj – drugoj kćerki da se ne prihvati nasleđa na stanu jer joj je pomogao novčano prilikom drugih kupovina. Shodno odredbi člana 2. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti ostavilje. 598/03 od 10. predstavlja svojeručni testamenat ostavioca.10. (Iz presude Okružnog suda u Užicu. Kako je tužilja – kćerka pokojnog. kao neosnovanu. tužiljinu žalbu i potvrdio je prvostepenu presudu. Drugostepeni sud je odbio.

V.) 85.11. br.. koje je utvrdio prvostepeni sud.2003. 345/99 od 18.. već na osnovu Zakona o nasleđivanju i Odluke o sahranjivanju i grobljima. M. 12248/96 od 21. god. god. M._______ utvrđeno postojanje ovakvog testamenta. iz razloga što prenos prava korišćenja grobnog mesta po osnovu testamentalnog nasleđivanja na lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ne predstavlja promet u građansko-pravnom smislu kojim se vrši prenos prava korišćenja s jednog lica na drugo pravnim poslom među živima. Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. br.. proizilazi da je pre smrti pok. na taj način što je na njegovoj zaostavštini na osnovu svojeručnog testameta za jednog naslednika oglašena P. ostavio svojeručni testament na osnovu koga je celokupnu svoju zaostavštinu ostavio u nasleđe naslednom učesniku P. zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da prvostepeno rešenje bude ukinuto.) 84. Kako u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti to je prvostepeno rešenje na osnovu člana 380. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem je raspravljena zaostavština iza smrti pok.) .1999.NASLEDNO PRAVO grobljima je propisano da u slučaju smrti korisnika grobnog mesta.03.01. jer se punovažnost testamenta može oceniti i na osnovu same isprave. Kada je iz same isprave testamenta vidljivo da on ne ispunjava formu propisanu Zakonom. Gz. ZPP. Ispitujući pravilnost prvostepenog rešenja u okviru zakonskih ovlašćenja iz člana 381. tada nema mesta upućivanju na parnicu i prekida raspravljanja zaostavštine. pravo korišćenja grobnog mesta pripada fizičkom licu koje je oglašeno za njegovog naslednika. Protiv ovog rešenja blagovremeno je izjavila žalbu tužena Opština. Iz činjeničnog stanja. Kako je navedenim propisima predviđena mogućnost nasleđivanja stvari i prava i po osnovu zakona i po osnovu testamenta. 4914/02 od 06. stav 2.1997.. pravilno je postupio prvostepeni sud kada je naslednog učesnika P. god. Neosnovano je isticanje u reviziji da pravo korišćenja grobnog mesta ne mogu nasleđivati lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika i da se ovo pravo ne može nalaziti u prometu. V. u predmetu P.42 - . (Vrhovni sud Srbije Rev. br. to obuhvata i mogućnost nasleđivanja prava korišćenja grobnog mesta na osnovu raspolaganja punovažnim testamentom ostavilje. V. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. (Iz presude Okružnog suda u Pozarevcu. M. oglasio naslednicom po osnovu svojeručnog testamenta pok.. V. ZPP. jer nema svojeručnog potpisa testatora. iz B. V. Okružni sud je našao da je žalba naslednog učesnika neosnovana. pa je pravosnažnom presudom Trećeg opštinskog suda u B. S obzirom na izloženo. potvrđeno. Ovaj testament je zatvoren...

Rev. Za punovažnost svojeručnog testamenta irelevantan je jezik i pismo na kome se piše. koji je pokojnog ostavitelja i odvezao u bolnicu. godine. Pokojni je. Dakle.2005.. godine. Nije dovoljno da ga samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt. uzevši list iz svog bloka na kome je već bilo napisanog teksta.43 - . da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati . ukupno 850 evra i ostavljam sve imanje J. godine) 88. Ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima . sada pokojni ostavilac i tuženi. Zakona o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije.02. a preminuo je 10.u smislu člana 85.02.". Zakona o nasleđivanju .NASLEDNO PRAVO 86. 2213/08 od 03. Relevantna odredba: Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao.2008. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada pokojnom ostaviocu pozlilo je dana 14. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.2005. godine u jutarnjim časovima a pre odlaska u bolnicu u njegovoj kući su bili tuženi i još dvojica imenovanih.09. rekao tuženom da napiše sledeći tekst: "Ostalo novca kod J. pa je za njegovu punovažnost potrebno da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita. pa zato on može biti sačinjen u formi pisma koje roditelj upućuje svom detetu. da li je sadržina izražena na hartiji ili drugoj podlozi mastilom ili olovkom.ako mu se šta desi . . Hteo je da sačini zaveštanje. Pre potpisivanja ostavilac nije pročitao tekst niti je rekao da mu je to poslednja volja.zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga ga potpisuje. Rev. Ostavilac se iz bolnice vratio 14.da će ono biti njegovo". da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno ga potpiše.2006. i M. 2488/96) PISMENO ZAVEŠTANJE PRED SVEDOCIMA (Član 85. ali to nije realizovao zbog pogoršanja zdravstvenog stanja. Tekst su potpisali dvojica imenovanih prisutnih. Zakona o nasleđivanju. ne predstavlja punovažan pismeni testament pred svedocima zaveštanje sačinjeno tako da zaveštalac samo diktira tekst drugom licu i nakon toga tako sačinjeni tekst potpisuje. Zakona o nasleđivanju) 87. U smislu člana 85.02.član 85. već je tuženom saopštio da "čuva imanje i da čuva papir jer . što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio.

. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Kada je advokat sačinio pismeni testamenat u ime zaveštaoca.. Presudom Okružnog suda u Č.10. bez prisustva zaveštaoca sačinio zaveštanje. br. godine) 89.2006. a bitan elemenat te forme je da zaveštalac izjavi pred svedocima da je sačinjeno pismeno pročitao. forma testamenta nije ispunjena u skladu sa citiranim zakonskim propisom.. Zakona o nasleđivanju koja izričito predviđa formu za pismeno zaveštanje pred svedocima. odnosno svoje zaveštanje. a presuda prvostepenog suda je potvrđena. br. Zakona o nasleđivanju.. da izjavi da je to njegova poslednja volja i svojeručno potpiše. Pismeni testament pred svedocima je strogo formalni akt. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je advokat u svojoj kancelariji. usled čega ne može proizvoditi pravno dejstvo. godine odbijen je kao neosnovana žalba tuženih. uz prisustvo tužene. U konkretnom slučaju ovog bitnog elementa forme nema. Kako je predviđena strogo formalna procedura i da zaveštanje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. već je to učinila njegova supruga – tužena. Gž. god. Pismeno zaveštanje pred svedocima. U situaciji kada zaveštala nije ni diktirao test testamenta.09. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 85.44 - . U konkretnom slučaju zaveštalac svoj testament pred svedocima nije potvrdio. 90. za čiju su punovažnost ispunjeni zakonski uslovi.2008. a ne da zaveštalac samo diktira drugom licu i nakon toga potpisuje. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa se utvrđuje da je pismeno zaveštanje pred svedocima pokojnog ništavno i ne proizvodi pravno dejstvo. Gž. što je u konkretnom slučaju zaveštalac učinio. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. 1253/06 od 18.M.. P.. Rev. oktobra 2006. proizvodi pravno dejstvo kada nije dokazano da je zaveštalac docnije raspolagao imovinom zaveštanom ovim zaveštanjem. niti ga je pred svedocima pročitao. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. a potom je zaveštalac izjavio obraćajući se tuženoj – “ispoštovala si onako kako sam ja rekao”. ____/06 od 18. tužene i samog zaveštaoca naglas pročitao. pa za njegovu punovažnost potrebno je da zaveštalac sačinjeno pismeno pročita. ____/05 od 22.. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. radi se o ništavom pravnom poslu – pismenom zaveštanju pred svedocima. Na pravilno utvrđeno činjenično stanje.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Odredbom člana 85. zatim ga je advokat uz prisustvo dva svedoka. jer izvedenim dokazima nije utvrđeno da je zaveštalac pred svedocima izjavio da je navedeno pismeno pročitao. nedostatak forme ne pruža dovoljno garancije za obavljanje autentičnosti poslednje volje zaveštaoca.. pa ga je pročitao uz prisustvo zaveštaoca. a isti potvrdi “da je u njemu sve ispoštovano kako je rekao”. 2213/08 od 03. juna 2006. shodno članu 85.

a volje oba testatora su jasne i precizne. 1748/05 od 22. godine.11. zajednički testament. Takođe nije utvrđeno da je ostavilja docnije raspolagala imovinom zaveštanom ovim testamentom u smislu člana 102.1986. O. M. Alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima). . izreke. Rev. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je punovažan sporni testamenat pred svedocima od 25.) 91.04. a odbija se deo tužbenog zahteva za poništaj istog testamenta u odnosu na pok. O. Ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da ne proizvodi pravno dejstvo testamenat pok. nakon smrti svakog od navedenih testatora. preinačena je prvostepena presuda u stavu 1. godine. a revizijom tuženih se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava. niti da ga je opozvala sačinjavanjem docnijeg testamenta u smislu člana 101. Zakona o nasleđivanju jer je svaki testator uredno sačinio pismeni testamenat pred svedocima a odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj volji testatora. O. Gž. odnosno testament pred svedocima od strane dva lica – testatora. Presudom drugostepenog suda.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. M. 74/05 od 1. koji je važio u vreme sačinjavanja testamenta. radi se o dve odvojene izjave volje od strane dva lica za raspodelu svoje imovine. I pored ove okolnosti. ili preciznije. ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo . god.) 92. na istom listu hartije. Punovažan je tzv. Očigledno se radi o tzv. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. Iz spisa proizilazi da su oba lica – testatori bračni drugovi sastavili svako svoj pismeni testamenat pred svedocima na istom – jednom listu hartije. O. Naime. R.1974. 69. i 90. ali samo u odnosu na pok. kao neosnovan.08.2006.nepunovažno je. kojim su tražili poništaj pismenog testamenta pred svedocima sastavljen od pok. Tuženi nisu dokazali da je ostavilja ovaj testament opozvala u celini ili delimično u smislu člana 100.01.45 - . Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca. O. god. M.2005. tako da se odbija tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan. pa se radi o dve odvojene izjave volje dva lica za raspodelu njihove imovine. br. M. izreke preinačena. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. pa se poništava testamenat sastavljen pred svedocima 1. proglašen je njegov testamenat pred svedocima koji je u potpunosti odvojen od testamenta pred svedocima drugog testatora. jer se ne može testamenat proglašavati dva puta.. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo nalazeći da je ništav testamenat u odnosu na pok. Zakona o nasleđivanju. Isti ispunjava uslove iz čl.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovažnost pismenog testamenta pred svedocima u smislu člana 64. Zbog toga je prvostepena presuda u stavu 1. o testamentu pred svedocima od strane dva lica – testatora ali na istom listu hartije. istog Zakona. Zakona o nasleđivanju. zajedničkom testamentu. Zakona o nasleđivanju. koji se u fotokopiji nalazi u spisima.

god. Drugostepeni sud je žalbu tuženika odbio kao neosnovanu. da ga prizna za svoje. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. a na kraju testamenta je stavila otisak kažiprsta. god. Rev. jer nije sastavljen u skladu sa odredbom člana 85. god. koja se čak i ne seća za kog pacijenta je to učinila.01. testamenat je ništav. Dakle. Isto pismeno. pa se utvrđuje da je ništav pismeni testamenat pred svedocima koji je testatorka sastavila 17. potom da zaveštanje pročita. Pismenim zaveštanjem pred svedocima zaveštalac je svoju zaostavštinu zaveštao tuženoj. ali samo za vreme trajanja dve poslednje zaveštaočeve radnje: za vreme njegovog priznanja zaveštanja za svoje i njegovog svojeručnog potpisivanja zaveštanja. a shodno članu 85. se ima raspraviti u skladu sa zakonom. a ne može se konvalidirati stavljanjem otiska kažiprsta. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno i svojeručno potpisati. a drugi svedok . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Oba svedoka istovremeno moraju da čuju i razumeju zaveštaočevu izjavu kojom on zaveštanje potvrđuje za svoje i oba svedoka moraju istovremeno da prisustvuju činu zaveštaočevog potpisivanja zaveštanja. 2413/o4 od 20. Zaveštanje je pisano pisaćom mašinom i potpisano od strane dva svedoka: lekara u bolnici u kojoj je ležao zaveštalac i servirke iste bolnice.2004. Ako nije pročitano pred svedocima i ako zaveštalac nije izjavio da je njegovo. godine i zaostavština pok. a smatrajući da se izjašnjava o tome da li je zaveštalac psihički sposoban da raspolaže svojom imovinom. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sastavljen pismeni testament pred svedocima pravno valjan. 73/04 od 22.) 94.2004.46 - . zbog čega takvo zaveštanje ne može proizvoditi pravno dejstvo.) 93.servirka je to potpisala ne znajući ni suštinu ni sadržinu onoga što potpisuje. niti je zaveštalac izjavio da je zaveštanje njegovo. (Iz presude Okružnog suda u Čačku Gž. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužioca.) . zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. potpisala je i servirka. Pismeni testamenat pred svedocima je ništav ako testatorka nije pismena. bez obzira što je na testamentu stavila otisak kažiprsta. Zakona o nasleđivanju. Dokazima je utvrđeno da je testatorka bila nepismena.10. ne može proizvoditi pravna dejstva. očigledno je da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 85. alografsko zaveštanje (pismeno zaveštanje pred svedocima) je nepunovažno odn. Iz nesumnjivo utvrđenog činjeničnog stanja da svedok lekar nije ni znao šta potpisuje misleći da potpisuje izjavu o psihičkom stanju zaveštaoca.10.1996. 2413/2004 od 20. da zaveštanje pred njima nije pročitano.06. Zakona o nasleđivanju.2004. Prema odredbi člana 85. Zakona o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije. Rev. br. a poželjno je da se naznači i njihovo svojstvo svedoka. Zakona o nasleđivanju. Nužno je da sam zaveštalac napiše ili kome drugom izdiktira sadržinu zaveštanja. i konačno da ga svojeručno potpiše. odnosno nepunovažno je. i potvrdio prvostepenu presudu. Za punovažnost ovog oblika zaveštanja obavezno je prisustvo dva svedoka.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Tužilac je sin zaveštaoca a tužena vanbračna supruga. Svedok lekar je potpisao tekst kucan pisaćom mašinom ne čitajući njegovu sadržinu.

Zakona o nasleđivanju. 1286/01 od 3. kao svedoka zaveštanja i njegovo prisustvo u kancelariji prilikom sačinjavanja zaveštanja.4. Ovaj testament je proglašen u ostavinskoj raspravi. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilaca za utvrđivanje ništavosti testamenta neosnovan. nižestepeni sudovi su poništili pismeni testament sačinjen pred svedocima s obzirom na odredbu člana 69. pa bi bila bez uticaja činjenica što je brat testamentalnog naslednika. Prisutnost advokata pred kojim je potpisano zaveštanje pred svedocima. a nakon toga svojeručno potpisao sve primerke testamenta.) 96. Pošto je utvrđeno da je testamentalni svedok pri pravljenju testamenta. to su nižestepeni sudovi pravilno poništili sporni testament. kojim su tuženoj ostavljene određene nepokretnosti. . suprotno odredbi člana 85. Zakona o nasleđivanju. jer bi u tom slučaju i on bio svedok zaveštanja i tada bi zaveštanje imalo dva svedoka.NASLEDNO PRAVO 95. (Vrhovni sud Srbije. Pismeni testament pred svedocima punovažan je ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. bila bi od uticaja da je advokat svojim potpisom potvrdio autentičnost testamenta. pa je ništavo zaveštaje koje je potpisano samo od jednog svedoka koji može biti testamentalni svedok. Rev. u čijoj je kancelariji zaveštanje sastavljeno. kao i precima. 23. što čini nedostatak zakonom propisane forme. navodeći da u tekstu testamenta nije navedeno da je zaveštalac pročitao testament. Ovom odredbom propisano je da su ništave odredbe testamenta kojima se ostavlja nešto sudiji koji je testament sastavio.. Testament je napisao advokat na pisaćoj mašini u prisustvu testamentalnih svedoka. god. Ovim testamentom zaveštalac je ostavio tuženima prvo svoju nepokretnu imovinu i to porodičnu stambenu zgradu. Zakona o nasleđivanju. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana i u tekst testamenta. koji je bio na snazi u vreme sačinjavanja testamenta. Ovakvo pri izostanku potpisa advokata. G. zatim su se na testamentu potpisali i oba testamentalna svedoka. a sa razloga što se o njoj već duže vreme brinu i staraju. kao treći svedok potpisao zaveštanje. braći i sestrama i bračnim drugovima ovih lica. sačinio pismeni testament pred svedocima. 2002. svedocima pri njegovom pravljenju. Pismeni testament sačinjen u prisustvu samo jednog svedoka je ništav testament. je bez uticaja na punovažnost zaveštanja. jula 1996. godine. njen rođeni brat. Tužioci osporavaju pravnu valjanost pismenog testamenta pred svedocima. pa je zaveštalac pročitao u sebi testament i nakon što ga je pročitao izjavio "baš tako sam hteo". Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je zaveštalac T. a takođe i sve pokretne stvari i novac.47 - . nije upozorio ostavioca na to ko može. ne mogu biti od uticaja na karakter imperativne norme člana 69. Neukost zaveštaoca pri sačinjavanju zaveštanja i okolnost što advokat. Iz obrazloženja: Primenjujući pravilno materijalno pravo. i povlači njegovu ništavost. potomcima. a ko ne može biti svedok zaveštanja.

19. zbog čega ne proizvodi pravno dejstvo. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni. niti izjavio da je to njegovo zaveštanje. nije izjavio da je to njegov testament. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen (da zna ćirilicu. ne može se dovesti u pitanje punovažnost takvog testamenta samo zbog toga što u tekstu nije navedeno da je zaveštalac već pismeno pročitao.. maloletnom I. pred više ljudi. jer kada je neko treći po zaveštaočevom kazivanju sačinio zaveštanje. stav 1. pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana u tekst testamenta. Rev. Utvrđujući činjenicu da sada pokojni D. nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev. Da bi to učinio. Zakona o nasleđivanju. već samo da se potpiše.A. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. S obzirom da ovako sačinjeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme druge vrste zaveštanja. Ovo zbog toga što je pismeni testament pred svedocima punovažan ako ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Navedeni uslovi forme u kojoj se ova vrsta zaveštanja mora sačiniti su neophodni.) 97. zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. niti ga je pre potpisivanja pročitao. Zakona o nasleđivanju.) . 889/02 od 26. U pogledu rečenog neosnovani su navodi u reviziji da je zbog toga povređena forma pismenog testamenta pred svedocima i da se s tim u vezi dovodi u pitanje punovažnost tog testamenta u smislu člana 85. prema odredbi člana 85.J.04. 2332/01 od 11. osnovano zaključujući da osporeno zaveštanje ne ispunjava uslove forme iz člana 85. od kojih su neki bili i svedoci potpisivanja ovog testamenta. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. činjenica da je pokojni D. izjavio da svu svoju imovinu ostavlja maloletnom I. ali zna da se potpiše. Zaveštalac nije znao da čita i piše. god. zaveštalac mora da pročita zaveštanje. Da bi to učinio. godine.01.. sačinio je pismeno zaveštanje pred svedocima kojim je svoju imovinu zaveštao ovde tuženom. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati.NASLEDNO PRAVO Kod utvrđenja sudova da sporni testament ispunjava uslove predviđene navedenim propisom.2002. Naime.2002. a zaveštanje napisano latinicom) ili da ne zna da čita. Zaveštalac može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. Zaveštalac ne sme biti samo delimično pismen ili da ne zna da čita. nije od uticaja. Zakona o nasleđivanju. zaveštalac treba da proveri da li je njegova volja verno preneta u pismeno. što je u postupku i utvrđeno.A.1998.. Rev. prilikom potpisivanja testamenta i istovremeno sa potpisivanjem. ali zna da se potpiše. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su iz navedenih razloga osporeno zaveštanje poništili. da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. a zaveštanje napisano latinicom) ili zna ćirilicu. on mora da pročita zaveštanje. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna potpuna pismenost zaveštaoca. u situaciji da mu je zaveštanje sačinilo drugo lice koje on pre potpisivanja nije pročitao. god.48 - .09. sada pokojni D. jer kada je neko treći po zaveštačevom kazivanju sačinio zaveštanje. (Vrhovni sud Srbije. Prema tome. pa je za punovažnost alografskog zaveštanja neophodna wegova potpuna pismenost.

12. da je svojeručni potpis zaveštaoca sastavljen u prisustvu najmanje dva svedoka. Zakona o nasleđivanju. Revizijski sud po službenoj dužnosti pazi na pravilnu primenu materijalnog prava (član 386. da je to njegova poslednja volja i potom se pismeno svojeručno potpisati. ZPP-a ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje kako bi u ponovljenom postupku prikupio pouzdanu činjeničnu osnovu za zakonito presuđenje. L. god. Iz takvog utvrđenja suda ne može se sa sigurnošću zaključiti da li je ispunjen bitan uslov za punovažnost takvog zaveštanja u smislu člana 85. istog zakona kaže: Zaveštalac. Prisutnost dva svedoka potrebno je iz dva razloga: prvo. koji je sačinio advokat izjavila da je to konkretno pismeno pročitala i da je to njena poslednja volja. koja je nakon što je pročitala pismeni tekst njenog zaveštanja isti potpisala. Punovažnost zaveštanja pred svedocima je uslovljena istovremenim prisustvom oba zaveštajna svedoka kako u trenutku kada zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja. Sledi da su potpisivanje i navedene izjave zaveštaoca jedinstvena pravna radnja. koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao. da posvedoče autentičnost zaveštaočevog potpisa i drugo – da posvedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. Potpisivanje i navedene izjave jedinstvena su pravna radnja.) .. 4910/02 od 11. da je taj tekst svojeručno potpisan od zaveštaoca. Zakona o nasleđivanju upravo činjenica da li je zaveštalac takvo zaveštanje svojeručno potpisala pred dva svedoka uz izjavu da je zaveštanje pročitala i da je to njena poslednja volja. nakon što joj je dat u ruke pismeni tekst zaveštanja. da svedoče autentičnost zaveštačevog potpisa i drugo – da svedoče autentičnost zaveštaočeve generalne izjave da je konkretno napisan i po njemu potpisan tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja. da uz stavljanje svojeručnog potpisa zaveštalac pred svedocima da izjavu da je već sačinjeno pismeno zaveštanje pročitao i da je ono što je potpisao njegova poslednja volja. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 83. tako i istovremeno u trenutku kada se zaveštalac potpisuje. L. Prvostepeni sud utvrđuje ponašanje i reči koje je tužilac izrekao kada mu je advokat predala odštampani tekst njegovog pismenog zaveštanja kao i da je isti postupak sproveden iza M. Kako je revizijski sud našao da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. stav 2.2002. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. Rev. (Vrhovni sud Srbije. ZPP). da je tekst zaveštanja napisan po nekoj drugoj osobi. Prema iznetom propisu za valjanost ovog zaveštanja traže se formalnosti: da zaveštalac zna da čita i piše.NASLEDNO PRAVO 98. zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. to su presude nižestepenih sudova u skladu sa odredbom člana 395. Ovde se radi o izjavi zaveštaoca pred svedocima zaveštanja da je konkretno pismeno koje je potpisao pročitao i da sadrži njegovu poslednju volju. Svedoci su prisutni iz dva razloga: prvo. Član 85. u prisustvu dva svedoka.49 - . U ovom slučaju nije na nesumnjiv način sud raspravio i utvrdio da li je zaveštalac M.

1501/95 od 15.05.) SAČINJAVANJE SUDSKOG ZAVEŠTANJA (Član 86.nepismena žena. (Vrhovni sud Srbije.1995. god.09. Zakona o nasleđivanju) 104. Pismeni testament testatora sastavljen latiničnim pismom (za koje je utvrđeno da testator nije znao da čita i piše). Dakle. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.god.12. Svedok pri pravljenju pismenog testamenta pred svedocima može biti lice koje ga je napisalo i kada njegovo svojstvo svedoka nije naznačeno. ako su takav testament potpisala jos dva svedoka koji ispunjavaju uslove iz Zakona. nije punovažan zbog nedostatka forme. ako ispunjava uslove iz clana 68.1999. Zakona o nasleđivanju i ako je bilo prisutno preduzimanju propisanih pravnih radnji od strane zaveštaoca.) 100. 1954/97od 02. 1995. Ako zaveštanje sastavljeno pred sudijom i zapisničarom ne ispunjava sve uslove nužne za punovažnost zaveštanja to zaveštanje će imati pravnu važnost ukoliko ispunjava zakonsku formu i uslove nužne za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. pismeni testament je punovažan i kada je jedan od potpisanih svedoka nepodoban.1997. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. i na njemu umesto svojeručnog potpisa stavi rukoznak. zbog nedostatka propisanog oblika. Rev.05. a zatim testament potpisalo. 5593/98 od 13. Rev. te da nije ni mogao sačiniti pismeni testament pred svedocima. Gž. Gž. 258/96) 102.) 101. je ništav.NASLEDNO PRAVO 99. 4084/96) . Gž. 149/95 od 17. god.) 103. god. Činjenicu da je zaveštalac potpisao jedno punomoćje ne znači da je znala da čita i piše na pismu na kome je sačinjen testament. Zaveštalac koji zna da čita i piše može napraviti testament na taj način što će ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeručno potpisati u prisustvu dva svedoka izjavljujući pred njima da je to njegov testament. Stavljanje otiska prsta umesto potpisa na testamentu. upućuje na to da zaveštalac nije znao da čita i piše.br. Pismeni testament pred svedocima koji sačini zaveštalac . (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici.50 - . Gž.

Dokazima je utvrđeno da je testator sastavio testament pred sudom.NASLEDNO PRAVO 105. i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen.51 - .09. Zakona o nasleđivanju. . Ništavi međunarodni testament ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika. god. Oštećenom pripada pravo na naknadu štete. pa je taj predlog zaista i suvišan. na testamentu se mora označiti da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka. Na testamentu nema označenja da je njegovu sadržinu sudija pročitao testatoru uz prisustvo svedoka. Kako to nije urađeno. ukoliko je nepravilnim radom suda došlo do sačinjenja sudskog testamenta suprotno odredbama Zakona. jer se postupci sudije iz teksta testamenta jasno vide. povredio je inperativnu normu predviđenu članom 66. Zakona o nasleđivanju) 107. 10563/95) SUDSKO ZAVEŠTANJE AKO ZAVEŠTALAC NIJE U STANJU DA GA PROČITA (Član 88. (Okružni sud u Beogradu. Zakona o nasleđivanju) 106.2004. Pravilna je odluka suda da je neosnovan predlog stranke za saslušanje kao svedoka postupajućeg sudije koji je sastavio testament. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa se utvrđuje prema tuženiku da je ništav testament pokojnog sastavljen u sudu.) PUNOVAŽNOST MEĐUNARODNOG ZAVEŠTANJA (Član 92. koji tu odluku direktno predviđa. sudija koji je primio na zapisnik testamenat pokojnog. br. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženika i potvrdio je prvostepenu presudu. Sudski testament je ništav ukoliko sudija njegovu sadržinu nije pročitao testatoru a isti je nepismen. uz prisustvo dva svedoka i zapisničku konstataciju. 975/04 od 15. Rev. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i utvrdio da je testamenat pokojnog ništav. Ako je testator sastavio testament pred sudom i stavio otisak kažiprsta jer je nepismen.

Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Sada imenovana pokojna primljena je u bolnicu 24.da se utvrdi nepunovažnim usmeno zaveštanje ostavilje proglašeno pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu dana 15. pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada odbijen je tužbeni zahtev tužioca . Rev. Zbog postoperativnih komplikacija. stav 2.5338/95od 13.1995. Zakona o nasleđivanju) 109.) USMENO ZAVEŠTANJE (Član 110.1999.10. 7128/96 od 26. za koju je toga dana i saznala.iako ništav kao međunarodni testament jer nije sastavljen u obliku propisanom Zakonom o nasleđivanju .09. Ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost.1999.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz odredbe člana 92. godine. Shodno tome. 17.1999. jer ga ostavilac može .) 108. kao testamenta drugog oblika. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja. god. Ako je zbog akutnog i teškog pogoršanja zdravstvenog stanja izjava poslednje volje data u bolnici pred tri istovremeno prisutna svedoka. godine.10. ništavost međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost kao testamenta drugog oblika. .smatraće se da su postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. Gž. godine sačinili zajedničku pismenu izjavu. Svedoci usmenog testamenta su 27. na dan sačinjavanja usmenog testamenta bila je veoma zabrinuta i uznemirena zbog predstojeće operacije. Preminula je 22. Toga dana u bolnici su je posetile tri prijateljice.napraviti.8. jer ostavilac može. ali ne mora. čime su ispunjeni zakonom propisani kumulativni uslovi za punovažnost takvog zaveštanja .ali i ne mora .12.1996. dakle. koju do smrti nije dobila.52 - . Zakona o nasleđivanju proizilazi da međunarodni testament ( kao pismen. (Vrhovni sud Srbije. Moguće je. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. dijagnostifikovana i operisana. redovan i javni oblik zaveštanja ).11. da testament . napraviti takav testament. iste godine je trebala biti reoperisana. imala je nameru da sa njim zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju za šta je i zatražila saglasnost Ministarstva finansija.10. jer međunarodni testament po svojoj pravnoj prirodi nije zakonom propisani obavezni oblik testamenta.1999.da svu svoju imovinu ostavlja tuženom. god. Iz nalazom i mišljenja veštaka utvrđeno je da je oboljenje zbog koga je ostavilja u dva navrata operisana bilo akutne prirode. Ostavilja je sa tuženim bila u bliskim odnosima.bude punovažan kao testament neke druge zakonom propisane forme. godine. kojima je izjavila svoju poslednju volju . po svojoj prirodi nije zakonom propisan obavezni oblik testamenta.

U vreme ove posete tuženima. koji su pismeno sastavili zaveštaočevu izjavu.2002. rođene 19. bila je vitalna za svoje godine. godine. ne predstavljaju izuzetne prilike u smislu člana 110. i nije bolovala od težih bolesti.1923. zbog kojih se nije moglo sačiniti pismeno zaveštanje. godine su pristupila dva svedoka usmenog zaveštanja i proglašen je usmeni testament ostavioca. a preminula je dana 6. godine. Zakona o nasleđivanju. Uzajamno su se posećivali. u smislu člana 111. budući da je obolela od akutne bolesti te da je nakon prve operacije došlo do teškog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja.08. Zakona o nasleđivanju.53 - . Preminula je usled izliva krvi u mozak. Iz obrazloženja: Tužioci su zakonski naslednici ostavioca. Zakona o nasleđivanju. nisu ispunjena ni dva kumulativno propisana uslova: da je takva volja izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka u okolnostima koje bi predstavljale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje. a u trenutku smrti bila je vlasnik nepokretne imovine koja je predmet usmenog zaveštanja. Ovom razgovoru prisustvovao je i prvi svedok zaveštanja. godine a preminule 6. vrlo pokretna i temperamentna. U vreme smrti ostavilac je imala 79 godina. što iskazivanje želje u pogledu lica kome bi trebalo da pripadne imovina nakon smrti ne predstavlja. U konkretnom slučaju. a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava. stav 1. Zakona o nasleđivanju. Izjava određenog lica o želji da njegova imovina posle smrti pripadne određenom licu ne predstavlja izjavu volje kojom se raspoređuje imovina za slučaj smrti. Da bi ona to bila potrebno je da se takvom izjavom rasporedi svoja imovina.11. ispunjeni su kumulativni uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja predviđeni navedenom zakonskom odredbom: u momentu davanja izjave poslednje volje na strani sada pokojne postojale su izuzetne prilike.NASLEDNO PRAVO Relevantna odredba: Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. . kako zbog teškog psihofizičkog stanja u kome se nalazila pre druge operacije. Čak i kada bi iskazana želja sada pokojne predstavljala zaveštenje. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. Godine života ostavioca.član 110. u svojoj kući.2003. što su potvrdili svedoci.08. a što nije isključio i veštak oftamolog. na ročište održano 14. 815/08 od 12. I ranije je iskazivala ovu svoju nameru. i bila je u prijateljskim odnosima sa tuženima unazad više od 40 godina. nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da nije ispunjen nijedan od propisanih uslova iz ove zakonske odredbe za punovažnost usmenog zaveštanja. u smislu odredbe člana 78. izjava poslednje volje data je pred tri istovremeno prisutna svedoka. tako i zbog toga što zbog katarakte nije mogla da piše. pa je pokojna poslednji put bila u kući tuženih 2. Ostavilac je preminula 6.02. zatim. godine.2002. godine) 110. Stoga je nižestepenim presudama tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen kao neosnovan. što ju je dovelo u situaciju da nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. godine.08.05. posle njene smrti pripadne tuženima. Ceneći utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 110. U kući je živela sama od smrti svoga supruga 1991.2002. u običnom razgovoru je iskazala želju da imovina čiji je vlasnik. Zakona o nasleđivanju. i to u prisustvu drugog svedoka zaveštanja. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje .08.2009. Rev. godine. da imovinu ostavi tuženima.2002. U ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom.

nemogućnost zaveštaoca da usled izuzetnih prilika sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje.2002. Zakona o nasleđivanju. Supruga mu je umrla oko godinu dana pre njega. potpuno se predao i počeo da vene. tužbeni zahtev je pravilno usvojen i zaveštanje poništeno.NASLEDNO PRAVO Godine života ne predstavljaju izuzetne prilike. bolovao je od katarakte i bio veoma iscrpljen. Usmeno zaveštavanje je ništavo ukoliko poslednja volja nije izrečena pred tri istovremeno prisutna svedoka i ako nisu postojale izuzetne prilike koje nalažu i opravdavaju tu vrstu zaveštavanja.54 - . Za punovažnost usmenog zaveštanja kumulativno moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: postojanje izuzetnih prilika zbog kojih je zaveštalac u nemogućnosti da sastavi pismeno zaveštanje i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima je zaveštalac dao izjavu poslednje volje.10. ležao je u bolesničkoj postelji zbog otvorenih vena na nogama. stav 1. neočekivane ili nepredvidljive okolnosti zbog kojih zaveštalac nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. 2004.2005. prema odredbi člana 110. U momentu sačinjavanja usmenog zaveštanja. godine. u momentu davanja izjave poslednje volje nisu postojale izuzetne prilike. Rev. te da dana 2.) 111. Imajući u vidu navedene okolnosti.Otuda se to ne smatra izuzetnim. za punovažnost usmenog zaveštanja moraju biti kumulativno ispunjena tri uslova. neočekivane ili nepredvidljive prilike zaveštaoca zbog kojih on nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. i 165. nije postojala ni jedna izuzetna prilika koja bi je sprečavala da sačini pismeno zaveštanje. radilo se o licu u dubokoj starosti sa oboljenjima od kojih boluje duži vremenski period. u tom smislu. pokretan samo uz pomoć ukućana. . posle čega je on patio za njom. godine bio prisutan samo jedan od svedoka usmenog zaveštanja. zaveštalac je imao oko 90 godina. već upravo očekivanim prilikama.) 112. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim. Rev. Poslednjih mesec dana pred smrt bio je vezan za postelju. Iz obrazloženja: Ostavilac je dao poslednju izjavu volje pred tri svedoka. Naime. 2156/2005 od 26. i to: postojanje izuzetnih prilika u momentu davanja izjave poslednje volje. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Sve vreme bio je svestan i sposoban za rasuđivanje. god. na osnovu čl.08. gde je sledećeg dana i preminuo. Dan po izjavljivanju svoje poslednje volje prebačen je u bolnicu. Izuzetne prilike podrazumevaju iznenadne. U konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju. Oba uslova su kumulativna i odsustvo jednog od njih je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja. kada je iskazala želju. 164. god. Dugotrajno oboljenje lica u dubokoj starosti se.12.2002. pokretna i da nije bolovala od težih bolesti. što osporeno zaveštanje čini nepunovažnim. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud pravilno zaključuje da nisu ispunjeni zakonski uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja. ne smatra izuzetnim već upravo očekivanim prilikama. U konkretnom slučaju. a posebno pri utvrđenim okolnostima da je sada pokojna bila vitalna za svoje godine. pod kojima se podrazumevaju iznenadne.br. i činjenicu da je dana 2.08.1557/04 od 23.

jer zaveštajni svedoci nisu bili istovremeno prisutni kada je ostavilja izjavila svoju poslednju volju. pismeni testament. iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je pokojna O. zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini redovan. s obzirom da iako je bila ležeći bolesni.2002. odsustvo jednog od tih uslova je dovoljan razlog za ništavost usmenog zaveštanja.05.1996. Biro za pružanje pravne pomoći i vrlo razvijena advokatura. Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako se zbog izuzetnih prilika ne može primiti pismeno zaveštanje. br. U konkretnom slučaju imajući u vidu citirana pravila. godine. a ostaviteljica je umrla 09.S.02. zbog koje nije mogla sačiniti usmeni testament.. 3059/01 od 04. da je osim tužilje poznavala i druga lica putem kojih je objektivno i subjektivno mogla preduzeti mere radi sačinjavanja pismenog testamenta. da je svako jutro pila kafu sa komšinicom K. sama po sebi ne predstavlja izuzetnu priliku. Zakona o nasleđivanju podrazumeva postojanje izuzetnih prilika. da je usmeni testament izjavila 03.godine..godine a ostaviteljica umrla 09.02. živela u N. S obzirom da je usmeni testament izjavljen 03. kako propisuje član 110.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo sadržano u odredbama člana 164. niti da je izjavila usmeni testament iako je pokojna bila svesna do zadnjeg dana. jer nisu postojale nikakve izuzetne prilike. god. da nikada pred ovim svedokom nije spomenula da ima nameru da svoju imovinu ostavi tužilji..55 - . zbog kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da napravi redovan testament. ZON-a. kada su usvojili zahtev tužilaca i poništili usmeno zaveštanje ostavilje od 25. jer bi u protivnom usmeni testament postao redovan oblik testamenta. Zakona o nasleđivanju ... a sa ovim svedokom se videla dva dana pre nego što je umrla.1996.04.1996.1996. Iz obrazloženja: Usmeni testament iz člana 74. Sporno zaveštanje nije sačinjeno u zakonom propisanoj formi. Izuzetne prilike koje moraju postojati za pravnu valjanost usmenog testamenta. Kako Zakon o nasleđivanju propisuje kumulativno postojanje dva uslova za punovažnost usmenog testamenta: istovremeno prisustvo tri svedoka i postojanje izuzetnih prilika. iz čega ne proizilazi da su postojale izuzetne prilike koje bi opravdale sačinjavanje usmenog testamenta. Nije ispunjen ni drugi uslov propisan citiranim članom zakona.godine. (Vrhovni sud Srbije.02.. godine šest dana nakon toga.) 113.1997.V. Rev. u kojem postoji Opštinski sud. bila je sposobna za rasuđivanje. postojali su i objektivni uslovi da se . svesna i orjentisana do poslednjeg dana što znači da nije bilo subjektivnih prepreka za sačinjavanje redovnog pismenog testamenta. u svakom konkretnom slučaju ceni parnični sud. Činjenica da je postala nepokretna.02. povezano sa članom 110. objektivne ili subjektivne prirode. Pod izrazom “izuzetne prilike” podrazumeva se skup subjektivnih i objektivnih okolnosti koje su u datom slučaju sprečile zaveštaoca u sačinjavanju pismenog testamenta i mora se tumačiti restriktivno. Neosnovano tužilja u žalbi insistira na okolnostima vezanim za zdravstveno stanje ostaviteljice. a sam usmeni testament prestaje da važi protekom 30 dana od prestanka izuzetnih prilika u kojima je sačinjen.N.

Zakona o nasleđivanju. Zaveštalac može. 52/74) predviđali su mogućnost ustupanja i raspodele imovine od strane pretka još za vreme njegovog života u korist potomaka pretka. 1030/01 od 16. (Iz presude Okružnog suda u Novom Sadu. a na osnovu zaključenog ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života. glasnik SRS”. članom 73. Kako usmeni ugovor o raspodeli imovine ne proizvodi nasledno-pravna dejstva. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka ne proizvodi nasledno – pravna dejstva. propisano je da zaveštalac može izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred dva svedoka samo ako usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament. kasnije. 4039/02 od 19. glasnik RS”. radi sastavljanja sudskog testamenta ili pak putem advokata. stav 2.2001. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu. Iz obrazloženja: Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme smrti oca stranaka (“Sl. traženjem izlaska sudije na lice mesta. god. Tužilja ničim nije objasnila zašto je postojanje usmenog testamenta prijavila skoro dve godine posle smrti ostaviteljice. kad usled izuzetnih prilika nije u mogućnosti da napravi pismeni testament. s'obzirom na svoje zdravstveno stanje mogao da napravi pismeni testament. Pri tome ugovor o ustupanju i raspodeli imovine od strane pretka biće punovažan ako je sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije i ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede. a što propisuje Zakon o nasleđivanju. ali to nije učinio.) 115. ne može se smatrati da su postojale izuzetne prilike zbog kojih ostavilac nije bio u mogućnosti da napravi pismeni testament u kon. on je time samo dao obećanje. to su pravilno nižestepeni sudovi odbili protivtužbeni zahtev za priznavanje prava svojine na osnovu usmene i realizovane deobe. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati. Usmeni ugovor na koji se tužena poziva ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. Prema stanju u spisima.56 - . Kad je zaveštalac. br. Rev. Gž. Sada pokojni otac stranaka za svog života nije zaključio pismeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine.05. Naime. pa ovde nema usmenog testamenta.2002. god.12. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo. a što je uslov za punovažnost takvog ugovora. Zakona o nasleđivanju nisu ispunili više od godinu dana.NASLEDNO PRAVO u narednih 6 dana preduzmu mere radi sačinjavanja pismenog testamenta od strane suda. te iz kojih razloga svedoci svoju obavezu iz člana 76. 46/95) kao i raniji Zakon o nasleđivanju (“Sl. izjaviti svoju poslednju volju usmeno pred tri svedoka. br.) 114. Usmeni ugovor o ustupanju i raspodeli imovine ne proizvodi pravno dejstvo i ne može se konvalidirati ni u slučaju kada je u pretežnom delu izvršen. već je samo u prisustvu tri svedoka rekao da će svoju imovinu zaveštati tužiocu.

1999. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 110. 1552/99 od 02. pa je tako.02. Prema tome. ali isti to nije učinio. godine. pa do 26. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije Rev.3. 226/99 od 16. postojale su izuzetne prilike koje su onemogućavale sačinjavanje redovnog testamenta.11. Rev. godine bio svestan i orjentisan.) 117. koje bi bile podobne da dovedu do punovažnog usmenog zaveštanja. godine. a kako mu je zbog vezanosti za postelju bila onemogućena komunikacija.3. toga popodneva bio je u društvu svedoka. br. Gž. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koje je pozvao u kuću. nisu aktivno legitimisana u sporu za poništaj usmenog testamenta. a uz to je bio star. 5001/99 od 11. god. god. 326/98) 119. ostavilac je mogao napraviti pismeni testament i posle zaključenja ugovora o otkupu stana 20. Ništa nije ukazivalo da se radi o bilo kakvim izuzetnim prilikama. 3896/97) . a dan uoči smrti bio je uobičajnog. dakle on je samo obećavao. zaveštalac je uoči smrti proveo na uobičajen način. Kad zbog izuzetnih prilika zaveštalac ne može sačiniti pismeno zaveštanje. čak je tog jutra otišao i do pijace. da bi potom bio prebačen u bolnicu gde je posle sedam dana i umro.02.) 116.NASLEDNO PRAVO kretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju.57 - . zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. relativno dobrog zdravstvenog stanja. bolestan i nepismen. Dakle. Ako je testator istoga dana kada je slomio kuk i odmah po saznanju da mu predstoji bolničko lečenje pred svedocima izjavio usmeni testament. ali u konkretnom slučaju nije bilo usmenog testamenta. god. Zakona o nasleđivanju. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. On je bio pismen čovek.1996. punovažan usmeni testament.1996. U konkretnom slučaju nisu postojale izuzetne prilike zbog kojih zaveštalac nije mogao sačiniti pismeno zaveštanje.3. samo rekao da će svoju imovinu zaveštati maloletnom tužiocu. stav 1. u smislu člana 110. Bolest i životno doba ostavioca ne predstavljaju sami za sebe izuzetne prilike zbog kojih se nije mogao sačiniti pismeni testament.) 118.1999.1996. može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka. Zbog toga su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da se u konkretnom slučaju ne može raditi o valjanom usmenom zaveštanju. jer je ostavilac i po izjavi neuropsihijatra koji ga je posetio 20. ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. prilike su bile sasvim uobičajene. Lica koja ne spadaju u krug zakonskih naslednika ostavioca. Rev.2000. već je u prisustvu dva svedoka.

(Iz rešenja Okružnog suda u Šapcu. pravo korišćenja na naznačenim katastarskim parcelama. Tužilja je tvrdila da taj testament nije sačinjen u smislu člana 64. Lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno. Istu čini 1/2 dela naznačenih nepokretnosti.1972. To je nova činjenica koja u dosadašnjem toku postupka nije isticana i o kojoj se prvostepeni sud nije izjašnjavao. takav zaključak prvostepenog suda je doveden u sumlju navodima žalbe.majke parničnih stanaka. Gž. po shvatanju ovog suda. Zakona o nasleđivanju) 121.2000. pravo vlasništva kuće i lokala izgrađenih na tim . ovde se radi o tužbi radi poništaja testamenta sačinjenog pred svedocima. godine raspravljena je zaostavština imenovane pokojne . Žalbom se tvrdi da pri donošenju pobijane presude prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu člana 68. Zakona o nasleđivanju) 120.58 - . kojom je predviđeno da pri sastavljanju pismenog testamenta pred svedocima testamentalni svedok ne može biti lice koje je u srodstvu sa ostaviocem u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno. 22/00 od 07. a ne na osnovu spornog testamenta. Uslov koji se sastoji u tome da testamentalni naslednici na način određen testamentom izvrše deobu svoje suvlasničke imovine je dopušten testamentalni uslov. jer je ona od bitnog značaja za pravilnu primenu materijalnog prava pri donošenju odluke o postavljenom tužbenom zahtevu. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Navedenim pravnosnažnim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 21. god. zbog čega zaostavštinu treba raspraviti po snovu zakonskog nasleđivanja. Međutim. jer je nakon izvedenih dokaza i njihove ocene zaključio da je sporni testament sačinjen u svemu na način predviđen zakonom. Zakona o nasleđivanju.) USLOVI I ROKOVI (Član 119.NASLEDNO PRAVO KO NE MOŽE BITI SVEDOK (Član 113. Iz obrazloženja: Osnovani su navodi žalbe da je pobijana presuda zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava. Zakona o nasleđivanju.02. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje. Prema stanju uspisima. a po shvatanju ovog suda. stav 2. ne može biti svedok pri sastavljanju pismenog testamenta.06. to je trebalo da učini po službenoj dužnosti.

1996. br. to su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. 1800/09 od 12. god. Iz obrazloženja: Odredbom člana 83. i to Opštinom Z. svi sa udelima od po 1/3. a stranke sa po 1/6 suvlasničkih delova na navedenim nepokretnostima. 10810/96 od 21. Kada je testator.2001. Na bazi utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da nema materijalnopravnih uslova za utvrđenje ništavosti njegovih sudskih zaveštanja. Zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. u smislu člana 120.. zbog čega nema materijalno-pravnih razloga za utvrđenje ništavosti pobijanih zaveštanja. uz uslov da se svaka odrekne delova koje će prihvatiti ona druga.2009.. može ga prenositi u svojinu trećim licima putem testamenta.08.NASLEDNO PRAVO katastarskim parcelama i pravo korišćenja naznačene katastarske parcele. Preminuo je 30. godine. Rev. nakon realizacije Ugovora o otkupu stana . Tako je suprug (otac parničnih stranaka) sada uknjižen sa 4/6 suvlasničkih delova. godine. Otac parničnih stranaka je sudski overenim zaveštanjem od 16. koji bi se zato smatrali nepostojećim.što ima karakter odložnog uslova koji se ostvario .2001. zaključila ugovor o otkupu predmetnog stana i na istom postala vlasnik. ukoliko ispuni uslov koji joj je postavljen zaveštanjem.. Na ovom placu se sada nalazi neuknjižena kuća. time što je zaveštajnim naslednicima ostavio slobodu izbora o mogućnosti nasleđa. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove ili rokove. sačinjenim u prisustvu lekara neuropsihijatra koji je konstatovao da je on u potpunosti sposoban za sačinjavanje zaveštanja.11. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije.11. U kontretnom slučaju odložni uslov koji je testatorka u testament unela se ostvario.postao njegov vlasnik. Za naslednike na ovoj zaostavštini oglašeni su njen suprug i ćerke . javnom poretku ili dobrim običajima. već joj je dao mogućnost da postane naslednik na delu imovine svog oca. i po nalaženju ovog suda sačinjeni sudski testament je u svemu pravno valjan. Pre svega zato što se istima nije raspolagalo pod uslovom protivnim prinudnim propisima. ostavio tužilji I tuženoj precizno označene delove imovine. Zakona o nasleđivanju. s obzirom da je ona sa prodavcem. To je razumljiv i dozvoljen uslov u smislu člana 119. te ga je kao vlasnik mogao prenostiti u svojinu trećim licima putem testamenta. Kako i sa pravnog stanovišta Vrhovnog suda ovakvim zaveštajnim raspolaganjima zaveštalac nije zadirao u svojinsko-pravna ovlašćenja tužilje na određenoj imovini. s obzirom da se testamentalna raspolaganja realizuju tek u momentu smrti zaveštaoca. U konkretnom slučaju u momentu smrti zaveštaoca predmetni stan je bio u njegovoj svojini.) .10. navedenog Zakona. Bez uticaja su žalbeni navodi tužioca da se za života može raspolagati samo imovinom koja ulazi u pravo svojine. Takođe su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je zaveštaočeva sposobnost za rasuđivanje u to vreme relativno bila sačuvana i da navedenim zaveštanjima nije raspolagao imovinom koja nije njegova.ovde parnične stranke. godine) 122. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž.59 - . stav 2.

prvostepeni sud je našao da je tužba neuredna. zbog čega je doneo pobijano rešenje o odbačaju tužbe primenom čl. Zakona o nasleđivanju i čl. 106. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara do visine svog naslednog reda bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva. 140. Gž. i 186. Iz obrazloženja: Tužbom u ovoj parnici tužilac D.1983. a tužbeni zahtev je opredelio tako da se oba tužena obavežu da traženi iznos solidarno isplate tužiocu. zbog čega naslednici istog ostavioca u odnosu na zahtev ostaviočevog poverioca ne predstavljaju jednu parničnu stranku i ne moraju obavezno svi biti obuhvaćeni tužbom za isplatu ostaviočevog duga. 196. 1. god. st.1998. bez obzira da li je izvršena deoba nasledstva.R. u vezi čl. zbog čega je pobijano rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni navedenih odredbi. 201. naslednik odgovara za dugove ostaviočeve do visine svog naslednog dela. Osnovano se tužiočevom žalbom pobija pravilnost prvostepenog rešenja o odbačaju tužbe.USD u dinarskoj protivvrednosti prema kursu na dan plaćanja i sa kamatom od 22. U tom slučaju je proširenje tužbe na drugog naslednika kao novog tuženog izvršeno u skladu sa čl.10. i 3.) . po pravnosnažnom ostavinskom rešenju da mu na ime deviznog duga isplati iznos od _____ DM i _____. Obim njihove obaveze jasno je određen navedenom materijalno-pravnom odredbom Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju) 123.V. godine pa do isplate. Shodno odredbi čl. V. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ZPP.NASLEDNO PRAVO AKO NA MESTO USLOVNO POSTAVLJENOG NASLEDNIKA DOLAZI NEKO DRUGI (Član 122. Zakona o nasleđivanju. Zakona o parničnom postupku. ZPP nije bilo mesta ni odbačaju tužbe. Kako tužba inače sadrži sve što je potrebno da se po njoj postupa u smislu čl. Ovakva pravna zajednica naslednika ne predstavlja jedinstveno suparničarstvo u smislu čl.O. Kako tužilac preinačenom tužbom nije obuhvatio u svojstvu tuženih sve naslednike pok.06. U toku parnice po nalogu prvostepenog suda tužilac je preinačio tužbu tako što je tužbu proširio na još jednog naslednika po istom ostavinskom rešenju M. 4959/98 od 11.V. 140. Zakona o parničnom postupku. V.60 - . 106. ZPP u situaciji nepostojanja jedinstvenog i nužnog suparničarstva iz čl. 190. kao novog tuženog. i 109. je tražio da se obaveže tužena kao naslednik pok. 101. 201. a solidarnost njihove obaveze prema poveriocu omogućava poveriocu da radi ostvarenja svog potraživanja podnese tužbu samo protiv jednog naslednika. oglašene pravnosnažnim ostavinskim rešenjem. ZPP. kako nije bilo mesta nalaganju uređenja tužbe obuhvatanjem svih naslednika u smislu čl.

ispitivanjem prave volje testatora.2005. biv. pored zgrade. kao realan deo nepokretne imovine. Gž. a ne po zakonu. sasvim moguće. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. zaključio da je ta volja bila da tuženi zgradu izmesti na svoj plac. i u vezi sa tim kakva je bila volja testatora. prvostepeni sud nije mogao da utvrdi bez građevinsko-tehničkog veštačenja. ali detaljnije i tužilac. pa će stoga u ponovnom postupku prvostepeni sud.) TUMAČENJE ZAVEŠTANJA (Član 135. s obzirom na svoje građevinsko-tehničke karakteristike. Zakona o nasleđivanju) 125. R. veštačenjem preko veštaka građevinske struke utvrditi da li postoje tehničke mogućnosti da se zgrada premesti ili je pak to tehnički neizvodljivo zbog građevinsko-tehničkih karakteristika. Naime. testamentom ostavio svojim sinovima i unucima – svakom po jedan plac. Prilikom tumačenja testamenta i ispitivanja prave volje testatora uzeće se u obzir sve relevantne činjenice i okolnosti. tako što će zatražiti da se o ovome izjasni i tuženi. Sa prestankom naloga ne prestaje i sam testament. bude vlasnik i zemljišta na kome se zgrada nalazi i neophodnog za redovnu upotrebu zgrade.NASLEDNO PRAVO NALOZI (Član 132. kako se osnovano ističe u žalbi tužioca. Rev.03.) . pa se njegova imovina ima raspraviti po testamentu. a u suprotnom da li je volja ostavioca bila da tuženi zgradu ukloni sa tužiočevog placa i izmesti na svoj plac.god.1995. ovde je od bitnog značaja činjenica da li. njihov otac sada pok... pa kako je bilo sporno da li je ostavilac hteo da tuženi zgradu izmesti odnosno ukloni sa parcele tužioca. da li da tuženi. Ž. a tuženom i jednu kombinovanu zgradu. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je pravni prethodnik stranaka. ali bez naloga.. ili je pak uz tu zgradu tuženi dobio i pravo svojine na zemljištu na kojem se nalazi i koje služi za redovno korišćenje zgrade. pri čemu će prvostepeni sud i na pouzdan način proveriti tvrdnju tužioca da je ostavilac navedenu zgradu i ranije premeštao. a ovo i stoga što je i ostavilac navedenu zgradu ranije već jednom izmeštao. koja je ostala na parceli tužioca. i u tom cilju primeniti sva raspoloživa sredstva.04. već on ostaje kao poslednja volja zaveštaoca. saglasno navedenim primedbama. 737/95 od 01. a sve kako bi bio u prilici da što pravilnije protumači testament i pravu volju ostavioca. odnosno. ukoliko se radi o nepokretnosti inkorporiranoj u zemljište. navedenu spornu činjenicu. 496/05 od 14. br. da je to – s obzirom na karakteristike navedenog građevinskog objekta. prvostepeni sud je. (Vrhovni sud Srbije. jer o tome testament ništa ne govori.61 - . god. Zakona o nasleđivanju) 124. predmetna zgrada predstavlja pokretnu stvar ili je po pravnoj prirodi nepokretnost inkorporirana u katastarsku parcelu. Navedeni zaključak prvostepenog suda za sada nije prihvatljiv dok se ne utvrde sve činjenice i ocene sve okolnosti koje su od značaja za tumačenje prave volje testatora. Po nalaženju Okružnog suda. iz B.

ali da se kao vlasnik može uknjižiti tek posle njegove smrti. 3279/07 od 14.može uknjižiti tek posle smrti ugovornika i njegove supruge.62 - .jer vlasnik stana – sada pokojni priznaje tuženoj da se tek posle njegove smrti i smrti njegove supruge može uknjižiti kao vlasnik predmetnog stana u javne knjige. godine) 127. Nakon njegove smrti.2004. S obzirom na ove činjenice. Rev. koje ne proizvodi pravno dejstvo. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije. proizilazi da je imenovani pokojni ostao vlasnik predmetnog stana sve do smrti. nije stekla vlasništvo na predmetnom stanu.što je i učinio zaključivši Ugovor o doživotnom izdržavanju sa tužiljom 08. jer je tužilja taj ugovor zaključila sa sada pokojnim vlasnikom predmetnog stana.02. na osnovu vansudskog poravnanja. tužilja se uknjižila u zemljišnu knjigu. godine. ali da se . . savesnost odn.08. Tužena. Ne proizvodi pravno dejstvo neimenovani ugovor kojim ugovarač (koji je zaključio ugovor o otkupu stana iz društvene svojine) priznaje drugom ugovaraču da je vlasnik stana po osnovu ulaganja svojih sredstava za otkup stana.kao vlasnik .NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE PRINUDNIH PROPISA. a i tužena u reviziji) postaje nebitna. iz ovako neidentifikovanog i neimenovanog ugovora. iz čega proizilazi da se radilo o raspolaganju za slučaj smrti. godine. Tačkom 2. može se zaključiti da su pokojni i tužena zaključili neimenovani ugovor koji tuženoj nije omogućio sticanje vlasničkih prava na predmetnom stanu. a tek tim činom bi ona postala vlasnik stana. takav predstavlja raspolaganje za slučaj smrti.po osnovu ulaganja ovih svojih sredstava . Radi se o obećanju da će ga dobiti nakon smrti vlasnika. a – shodno tome ni da traži iseljenje tužilje koje ga kao vlasnik i zakoniti držalac. neodređenog pravnog posla koji je tužena zaključila. JAVNOG PORETKA ILI DOBRIH OBIČAJA (Član 155. ovog vansudskog poravnanja. sprovodeći navedeni ugovor.vlasnik stana. 24. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi – po mišljenju Vrhovnog suda . Dakle. Neimenovani ugovor . ona ne može da ostvari ni vlasnička prava na predmetnom stanu.nisu pravilno identifikovali pravnu prirodu predmetnog vansudskog poravnanja. imenovani pokojni priznaje tuženoj da je ona. Zakona o nasleđivanju) 126. kao i iz faktičke situacije. ali ne u formi testamenta. ali ne u formi testamenta. otkupila predmetni stan te da je . te je stoga i mogao sa njim i nadalje slobodno da raspolaže . Prema tome. Ne može se tužbom tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta ako pismeno koje je ostavilac svojeručno potpisao ne ispunjava uslove ni za jedan oblik testamenta predviđen zakonom. svojim sredstvima. nesavesnost tužilje prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju (čime su se bavili nižestepeni sudovi.2008. Po svojoj prirodi. Iz samog teksta vansudskog poravnanja.2004. postala vlasnik predmetnog stana i stekla državinu na istom.12.

S.br.1983. ali isti nije on i napisao.3.Ž. L. učesnici su oglašeni za naslednike na odgovarajućim delovima. Svojeručno.) . Međutim. koji nije sudski overen. godine pokrenut je ostavinski postupak na kojem je raspravljana zaostavština pok.. sudskog. a ne po osnovu testamenta pa se ne može ni tražiti utvrđivanje ništavosti testamenta jer isti praktično ne ispunjava uslove da bi se to pismeno tretiralo kao testament. Po oceni Okružnog suda. nije bilo isticanja da naznačeno pismeno ispunjava uslove za testament. ono što je bitno za rešenje ove pravne stvari je i činjenica da je pokojni S. S.. 2070/08 od 25. Zaostavština je raspravljena. niti pak za neki drugi testament. (Iz rešenja Okružnog suda u Prizrenu.B. a prema čl. godine i za naslednike zaostavštine pok.R.1986. pa ne može ispunjavati uslove za svojeručni testament.S. nasledno-pravnog karaktera. jula 2006.S.R. L. i predložili da se imovina raspodeli na taj način kako je naznačeno u naznačenom pismenu naslovljenom kao testament. je umro 7. pred svedocima i dr. U obrazloženju rešenja stoji da su ostavilac i naslednici ranije postigli sporazum u pogledu deobe imovine koja sada predstavlja zaostavštinu pok. S.2008. ni pred svedocima. što je sud prihvatio. Pok. godine. i ćerke L. godine i Presuda Okružnog suda u Kraljevu Gž. doneo rasporedno rešenje pod brojem O. oglasio po osnovu Zakona L.10. o jedinstvenim materijalnim suparničarima.B.br. Pred Opštinskim sudom u V. 130. 498/95 od 26. a najdalje za deset godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve.. predviđeno je da "pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari i zaostavštine. godine) Među svim tužiocima po tužbi za utvrđivanje ništavosti testamenta postoji materijalno-pravni interes.god . imovina je već raspravljana po osnovu Zakona. 16.S. prvostepeni sud nalazi da pomenuto pismeno ne zadovoljava uslove bilo kog testamenta. ali da su ga priznali svi naslednici i potpisali ga. na određenim delovima. pa je sud zaostavštinu raspravio na osnovu Zakona. ranijeg (tada važećeg) Zakona o nasleđivanju propisano je da zaostavština umrlog lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti. ni olografski. olografskog. Iz toga proizilazi da tužilac praktično nema pravo tražiti da se oglasi za jedinim naslednikom na zaostavštini pokojnog S. parc. Osim toga.1995. U toku vođenja ostavinskog postupka iza smrti pokojnog S. L. godine pismeni sporazum u rukopisu o deobi imovine koji je naslovljen kao testament i isti nije overen pred sudom. Stoga je sud našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. a iza sebe je ostavio zaostavštinu kako pokretnu tako i nepokretnu i na toj imovini se nalazi kat. već o sporazumu o ustupanju i raspodeli imovine za života. pa je stoga tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. S. i V. ranijeg Zakona o nasleđivanju. Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud nalazi da naznačeno pismeno pok.S. što se može prihvatiti jer utvrđeno činjenično stanje ukazuje da je pomenuti testament potpisao pokojni S. (Presuda Opštinskog suda u Kraljevu P.Ž. a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta". Oni su jedinstveni tužioci pod utvrđenim uslovima.63 - 128.11. To znači da se tužbeni zahtev mora rešiti prema svima na jednak način.1986. Ostaviočevi naslednici i to sin D.. dali su nasledničke izjave i kao naslednici postigli sporazum u pogledu deobe imovine pok. 259/07 od 22. je umro 7.2008. godine. Prema čl.1986. godine. Istina. Veštačenjem od strane veštaka grafologa utvrđeno je da je potpis pok. Pokojni S. je zajedno sa svojom decom potpisao 21. a što je utvrđeno putem veštačenja.D.5.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pokojni L. da se ne radi o testamentu. i L.192/3 KO V.141/86 od 16. prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem doneo ispravnu odluku.12.. 139.10. godine a tužilac je podneo tužbu dana 10.1986. Gž. dakle nakon isteka roka od deset godina od dana smrti ostavioca. umro 7.1986.12.3.3. tj. . ne ispunjava uslove da bude testament ni sudski. V. na testamentu autentičan.

godine i u bolnicu je bila primljena 21. već je bitno da je bio testamentalno sposoban.2004. septembra 1992. što znači takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka. br. već je bitno da je bio testamentalno sposoban. U tom smislu. i oni su određeni članom 79. godine. dana 26.. Zakona o nasleđivanju) 129. odnosno njegovim zakonskim naslednicima zbog toga što on za razliku od drugog njenog brata i sestre nije ništa nasledio iza roditelja. Testamentalnu sposobnost imaju lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. Bolovala je od malignog tumora glave. maja 1987.NASLEDNO PRAVO NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 156. u vreme sačinjenja . postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje (čl. a određeni su članom 79. Iz obrazloženja: Što se tiče testamentalne sposobnosti. Ostavinski postupak je prekinut zbog utvrđivanja valjanosti tog testamenta. testamentalna sposobnost je uža od poslovne sposobnosti. septembra 1992. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka.64 - . tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost. godine sačinila testament kojim imovinu ostavlja bratu I. Zakona o nasleđivanju kao sposobnost za rasuđivanje. Gž.) 130. kojim svoju imovinu ostavlja tuženoj prvog reda.02. septembra 1992. godine sačinila testament. tj. 1161/04 od 12. dana 14. žalba nije osnovana. Prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju se blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. Tako i za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. i 166. Testament je ništav ako je stanje svesti testatora u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da nije odražavalo njegovu pravu volju. a prema nalazu veštaka hirurga koji je nju lečio (izvršio hiruršku intervenciju) i dva veštaka neuropsihijatra. K. U postupku je utvrđeno da je testatorka još znatno ranije pre sačinjenja ovog spornog testamenta dana 18. tj. To je takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka. 156. pa je u tom smislu testamentalna sposobnost uža od poslovne sposobnosti. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. pankreasa sa metastazama. Iz obrazloženja: Obe pobijane presude nižestepenih sudova zasnovane su na saglasno utvrđenom činjeničnom stanju da je ostaviteljica sada pok. Ostaviteljica je preminula 12 dana nakon sačinjenja spornog testamenta tj. god. Tako za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. ZON-a). tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost. a ovo iz razloga što se prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka. ZON-a kao sposobnost za rasuđivanje. postoji pretpostavka da su sposobna za rasuđivanje.

navedenog Zakona o nasleđivanju.3. Odredbom člana 77.01. jer je podneta po proteku roka iz člana 77. uputio na parnicu radi osporavanja pravne važnosti usmenog testamenta ostavilje. sačinjen je u korist tuženih i proglašen na zapisniku kod nadležnog Opštinskog suda dana 25. jer nije mogla da shvati stvarni i pravni značaj svoje izjave volje.) KADA JE ZAVEŠTANJE RUŠLJIVO (Član 164.10.Zakonski zastupnik tužioca je za postojanje usmenog testamenta saznao 19.1998. Kod takvog činjeničnog stanja.Zaostavština ostavilje raspravljena je u skladu sa tim testamentom rešenjem istog Opštinskog suda dana 27. i Opštinu P. godine. Pri takvom stanju stvari sudovi su zaključili da stanje svesti testatorke u kritično vreme kad je sačinila sporni testament je bilo takvo da nije održavalo njenu pravu volju. jako anemična i sa teškim poremećajima metabolizma. je primio 24. (Vrhovni sud Srbije. godine prvostepeno rešenje je ukinuto.1995. godine.02.G. zbog nedostatka oblika. propisa. kojim je prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine pokojne N. Prema stavu drugostepenog suda. Za takvo presuđenje sudovi su imali oslonca u savesnoj i brižljivoj oceni svakog izvedenog dokaza posebno i svih zajedno.G.1994.2000. rok iz člana 77.65 - . koji je u to vreme bio u primeni. Navedeno rešenje zakonski zastupnik Opštine P. god. a tužbu radi ništavosti usmenog testamenta podneo 09.12. o čemu su u pobijanim presudama navedeni valjani razlozi kako i na osnovu kojih dokaza su sudovi utvrdili činjenično stanje. usmeni testament pokojne N. važećeg Zakona o nasleđivanju. godine.1994. Rev. Zbog intoksiciranosti organizma (izlivanjem žučnog sadržaja u krvotok) nije imala testamentalnu sposobnost u momentu sačinjenja spornog testamenta.1994. koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu člana 237. 1654/99 od 03. Iz spisa proizilazi da je tužilac tražio poništaj usmenog testamenta pokojne N. i zašto smatraju da su utvrđene činjenice istinite i zašto je tužbeni zahtev tužilaca osnovan.. godine. U ponovnom postupku Opštinski doneo je rešenje dana 1.05.1995.05.06. godine. kada je uložio žalbu protiv ovog rešenja. s obzirom na datum sačinjavanja testamenta. Rok za podnošenje tužbe za poništenje testamenta zbog nedostatka u obliku je materijalno-pravni rok prekluzivne prirode. primenjenog Zakona o nasleđivanju je prekluzivnog karaktera i na njega ne deluje prekid zastarelosti. Zakona o nasleđivanju. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju) 131. pa su tužioci imali građansko-pravno ovlašćenje da u sudskom postupku traže poništaj osporenog testamenta. na koji se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju koja važe za rokove zastarelosti. Prema nalazu stručnih veštaka kod nje je zbog takvog napred navedenog stanja postojala kvalitativna promena svesti pri čemu nagonsko afektivno ponašanje potiskuje racionalno ponašanje. prema stanju u spisima.1997.NASLEDNO PRAVO testamenta bila je u opšte teškom stanju organizma. godine. Vrhovni sud nalazi da je stanovište drugostepenog suda pravilno. Rešenjem nadležnog Okružnog suda od 07. nižestepeni sudovi su našli da je tužba nedozvoljena.G.

isključena je mogućnost prekida i zastoja. Po shvatanju ovog suda. Zakona o nasleđivanju ( uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice ). bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. u smislu člana 39. Razloge ništavosti zaveštanja može isticati svako zainteresovano lice. Roditelji ostavioca umrli su pre njega a druge dece nisu imali.NASLEDNO PRAVO no je da poništenje testamenta zbog nedostatka oblika može tražiti posle otvaranja nasleđa samo lice koje ima pravni interes. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti). ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Uput ostavinskog suda na parnicu nije procesna pretpostavka za podnošenje tužbe za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika. tužilja nema pravni interes da zahteva poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. majka i majka ostavioca su rođene sestre ( od istog oca i majke ). Zakona o nasleđivanju. Zbog svega navedenog. reč je o rušljivosti zaveštanja. S obzirom da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca. Rev. Budući da se radi o materijalno-pravnom roku. Zato nisu od značaja navodi revidenta da je tužba podneta u roku označenom u rešenju suda kojim je upućen na ovu parnicu. Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece. U vezi sa takvim činjeničnim stanjem. god. kod rušljivosti (relativne ništavosti) razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. Zakona o nasleđivanju.ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede. a razloge rušljivosti zaveštanja može isticati samo pravno zainteresovano lice.66 - . trebalo je tužbeni zahtev odbiti kao neosnovan. Okolnost što je prvostepeni sud tužbu odbacio. a ne procesnom. S obzirom na osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja.05.2001. navedenog Zakona ).11. Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. 970/06 od 08. Njena pok. što čini da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156. a poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes ( u smislu člana 165. Zakona o nasleđivanju . čijim protekom se gubi pravo za traženje poništaja testamenta zbog nedostatka oblika. radi se o materijalno-pravnom roku prekluzivne prirode. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. ( Rešenje Vrhovnog suda Srbije. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja. u smislu člana 164. godine ) 132. a najdalje za deset godina od proglašenja testamenta. Rok od godine dana ne može početi da teče pre proglašenja testamenta. nema pravo na traženu sudsku zaštitu.) .2007. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. Stoga su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani. tim pre što tužilja i nije u krugu nužnih naslednika. jer je posledica za revidenta u biti ista: zbog proteka navedenog zakonskog roka. ne čini takvu bitnu povredu odredaba parničnog postupka zbog koje bi pobijano rešenje moralo biti ukinuto. S obzirom na takvu njegovu prirodu. Ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. 5452/2000 od 30. Pravni interes. koji važe za zastarne rokove. Ovo proizilazi iz odredbe člana 15. Iz obrazloženja: Tužilja je sestra od tetke ostavioca. i to u roku od godinu dana od kada je saznalo za testament. jer ne ulazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca.

god.2004. Pravni interes. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju. dakle od istog oca i majke. Rev. D.67 - . Rev.05. kod koje razloge ništavosti može isticati i svako zainteresovano lice. i majka ostavioca pok. koji propisuje uslov da je ostavilac zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišen poslovne sposobnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. navedenog Zakona. kod rušljivosti razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. U pogledu rečenog. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da je tužilja sestra od tetke ostavioca. reč je o rušljivosti zaveštanja u smislu člana 164. uključujući lice isključeno iz nasleđa. Za razliku od ništavosti (apsolutne ništavosti) kod koje razloge ništavosti može isticati svako zainteresovano lice. Imajući u vidu osnov tužbenog zahteva za poništaj zaveštanja. Zakona o nasleđivanju. jer su njena pok. Zakona o nasleđivanju. 1393/04 od 23. Zakona o nasleđivanju) Aktivna legitimacija za poništaj testamenta pripada licu koje bi po zakonskom redu nasleđivanja bilo pozvano na nasleđe kada ne bi bilo testamenta. god. jer ne dolazi u krug zakonskih naslednika koji bi imali pravo da naslede ostavioca. Pravni interes. 5452/00 od 30. kojom je propisano da ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede.) . kod rušljivosti (relativne ništavosti). koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. Zakona o nasleđivanju.2001. majka M. bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu. razloge može isticati samo pravno zainteresovano lice. rođene sestre. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika. ovo tim pre što tužilja nije ni u krugu nužnih naslednika u smislu člana 39. koji mora da postoji na strani aktivno zainteresovanog lica. S obzirom da ostavilac u trenutku sačinjenja zaveštanja nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. Sa svega navedenog tužilja nema pravni interes da može zahtevati poništaj spornog sudskog zaveštanja kojom je za naslednika imenovana tužena. to znači da se u konkretnom slučaju ne radi o ništavosti u smislu člana 156. Na osnovu takvog činjeničnog utvrđenja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilja nije aktivno legitimisana u ovom sporu. (Vrhovni sud Srbije. Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes shodno članu 165. tužena kao bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu i po zakonu isključuje tužilju iz zakonskog reda nasleđivanja. odn. U trenutku sačinjenja zaveštanja ostavilac nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti. lišeno nužnog dela kao i svako drugo lice koje učini verovatnim da bi mu usled poništenja testamenta pripala neka korist iz zaostavštine.NASLEDNO PRAVO KO MOŽE ZAHTEVATI PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG RUŠLJIVOSTI (Član 165.) 133.12. a s obzirom na utvrđenje u postupku da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva i ne mogu da naslede jer su umrli pre ostavioca. Roditelji ostavioca umrli su pre ostavioca i sem njega druge dece nisu imali. Ovakav zaključak proizilazi iz odredbe člana 15. 134. Za razliku od ništavosti zaveštanja. ima pre svega zakonski naslednik koji bi bio pozvan na nasleđe da nema testamentalnog naslednika.T. Tužena je bila bračna supruga ostavioca u trenutku njegove smrti i u braku nisu imali dece.M.

da li su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 166. godine) . dugogodišnjeg i lečenog zavisnika od alkohola. 1179/08 od 27. te . nakon čega su zaveštanje potpisali i svedoci. pri tome. Rev. koji ima za cilj obezbeđenje volje lica da raspolaže svojom imovinom i ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje on nije mogao da izrazi svoju volju. alografski testament) i da su prilikom njegovog sačinjavanja u potpunosti poštovani zakonski uslovi. Zakona o nasleđivanju. zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštaoca u vreme sačinjavanja testamenta. Zakona. sačinjeno u formi zaveštanja pred svedocima (tzv. nižestepene odluke su ukinute i to u odnosu na sve tužioce kao jedinstvene suparničare u smislu člana 204. Zakona o parničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. pobijana odluka je zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. godine. iako je tužbom pored ostalog. Zaveštanje je strogo formalni akt. U ponovnom postupku. osporena punovažnost zaveštanja i po ovom osnovu. Bez značaja je. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije.2009. Na takvo činjenično stanje. postojanje ili nepostojanje sudske odluke o lišavanju poslovne sposobnosti. propisani članom 85. sačinjenim pisaćom mašinom. Tužioci kao zakonski naslednici ostavioca su u ostavinskom postupku upućeni na parnicu radi dokazivanja nepunovažnosti zaveštanja.04. pobijanom odlukom je pravilno ocenjeno da je sporno zaveštanje. Naime.05. Autentičnost potpisa testatora je proverena veštačenjem. Zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti zaveštaoca u vreme njegovog sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje zaveštalac nije mogao da izrazi svoju volju.68 - . To su preduslovi za donošenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. Tekst zaveštanja je otkucan na istoj mašini bez vađenja papira. zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo. Lično je diktirao tekst zaveštanja. U svakom slučaju. pročitao ga i potpisao. Zakona za poništaj zaveštanja po ovom osnovu. kao i da li je zaveštalac bio nesposoban za rasuđivanje iz trajnih ili privremenih razloga. tužbom i na raspravi osporena je sposobnost zaveštaoca za rasuđivanje i ukazano da zaveštanje ne predstavlja izraz volje pokojnog.NASLEDNO PRAVO RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI (Član 166. osnovano se revizijom ukazuje da nižestepene odluke ne sadrže razloge o zaveštajnoj sposobnosti pokojnog.član 166. Relevantna odredba: Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje . Bez obzira što je zaveštanje sačinjeno u zakonskom obliku i formi. Takvo zaveštanje je rušljivo.2005. prvostepeni sud će ispitati da li je tužba za poništaj zaveštanja zbog zaveštaočeve nesposobnosti podneta u zakonskom roku iz člana 169. tačka 12. Iz obrazloženja: Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Imenovani ostavilac je pisanim zaveštanjem od 30. Zakona o nasleđivanju) 135. raspolagao svojom pokretnom i nepokretnom imovinom u korist tužene. stav 2. zbog nedostataka razloga o odlučnim činjenicama. Kako nižestepeni sudovi nisu cenili poslovnu sposobnost zaveštaoca u vreme sačinjavanja zaveštanja.ukoliko jeste . Zakona o nasleđivanju za ovaj oblik zaveštanja. Međutim.

Ovo stoga što veštak ni u svom nalazu i mišljenju od 17. U toku postupka veštak Z. 2003.. a tuženom B.novembar 2002 godine. To sve ukazuje da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. je tužiocu ostavio u nasleđe drugi sprat porodične kuće sa potkrovljem i lokalom u prizemlju i deo kućnog placa. Ć je dao mišljenje da sada pok. 10. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li je fizičko i psihičko stanje ostavioca u vreme sačinjavanja testamenta bilo takvo da ga je činilo nesposobnim da shvati značaj i posledice sačinjavanja zaveštanja. Pri izradi ovog nalaza veštak citira medicinsku dokumentaciju koja je služila kao osnov za veštačenje i analizom te dokumentacije može se utvrditi da gotovo sva ta dokumentacija potiče iz perioda posle sačinjavanja spornog zaveštanja. 6. Zakona o nasleđivanju zaveštanje je rušljivo ukoliko ga je sačinilo lice koje u trenutku njegovog sačinjavanja nije bilo sposobno za rasuđivanje. S. u spisima predmeta postoje dva različita nalaza i mišljenja jednog istog veštaka. sada pok. 2003. bolovao od trajnog ili privremenog duševnog oboljenja. sa lokalom u prizemlju i posebnom sobom sa ostavom u prizemlju. u vreme zaključenja spornog zaveštanja nije bio sposoban da izrazi svoju poslednju volju. 2006. koje je proglašeno u Opštinskom sudu u N. godine. ne daje izričito izjašnjenje o sposobnosti sada pok. ali ona uglavnom potiče iz perioda nakon sačinjavanja zaveštanja... Međutim.. Nakon dostavljanja dodatne medicinske dokumentacije veštak daje svoj novi nalaz i mišljenje od 17. i u ostavinskom postupku pred Opštinskim sudom u N. 4. a što svakako ne može biti siguran i pouzdan dokaz o poslovnoj sposobnosti i postojanju mana volje zaveštaoca. godine. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su rođena braća. biv. R. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je zaveštanje bez pravne važnosti jer prema čl. godine. 9. dana 30.. S. S. privremene duševne poremećenosti ili zaostalosti u duševnom razvoju. kao i sve pokretne stvari pokućstvo i alat i radionicu za preradu trske. iz N. Tim nalazom je objasnio da je pok. 1401/03 doneto je rešenje kojim je prekinut postupak raspravljanja zaostavštine a tužilac upućen na parnicu s obzirom da je osporio pravnu važnost pismenog zaveštanja. Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da se pobijana presuda zasniva isključivo na dopunskom nalazu i mišljenju veštaka od 17. S. već veštak govori o "značajnoj verovatnoći" i "postojanju mogućnosti". 9. S. nije bio sposoban za rasuđivanje kada je sačinio zaveštanje.. 3.NASLEDNO PRAVO 136. Tim zaveštanjem sada pok. godine kojim je veštak dao mišljenje da nema medicinskih relevantnih elemenata koji upućuju da je u vreme sačinjavanja spornog zaveštanja pok. deo kućnog placa i nepokretnosti u selu S.. 2006. te da je u vreme sačinjavanja zaveštanja pok. br. Nalaz i mišljenje veštaka je samo jedno od dokaznih sredstava koje sud ima na raspolaganju pri utvrđivanju činjenica od značaja za odlučivanje po tužbenom zahtevu. ali da postojeći podaci ne upućuju da je navedeno oboljenje kompromitovalo njegovo globalno psihičko stanje.. . 1401/03. 2003.. br. S. 166. O. S. 5. Prvostepeni sud ne prihvata nalaz i mišljenje veštaka od 24. S. je ostavio u nasleđe prvi sprat porodične kuće u N. odnosno mora znati da čita i piše što predstavlja uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima. da sačini zaveštanje. godine.. 2006. Jedino je otpusna lista Klinike u Knez Selu iz perioda oktobar . bolovao od zloćudnog tumora pluća. bio sposoban za rasuđivanje.69 - . je sačinio pismeno zaveštanje pred svedocima 20. kao i nepokretnu imovinu u selu S. navodeći da se sa značajnom verovatnoćom može tvrditi da sada pok. Njihov otac. Zaveštalac mora biti pismen. 2006. a kojim veštak daje sada sasvim suprotno mišljenje od prvobitnog nalaza. 4. godine. godine u predmetu O. godine... Njihov otac je umro 7. kojim nalazom je zamenjen osnovni nalaz veštaka od 24.. 2006. bez obzira što je drugi nalaz i mišljenje dat na osnovu nove medicinske dokumentacije.

bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sačinjavanja zaveštanja. 5158/07 od 21.ističe da traži troškove sahrane.01. a nisu istim oglašeni za zakonske naslednike na zaostavštini. Rok u kome se može tražiti poništaj testamenta (zbog nedostatka forme) teče od dana saznanja za testament. godine . To je bez uticaja na pravilnost pobijanog rešenja . 2007. 166. 1.2006. Jer . godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. godine ) ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG ZAVEŠTAJNE NESPOSOBNOSTI I MANA VOLJE (Član 169. (Presuda Opštinskog suda u Nišu P. Iz obrazloženja: Učesnica u žalbi . 2008. 9. ili iz čl. 5783/03 od 28. jer nije sačinjen dobrovoljno. S. već su samo upućeni na parnicu da dokažu da svojeručni testament koji je sačinio ostavilac. istog Zakona kojim se reguliše rušljivost zaveštanja.Uloga svedoka pismenog zaveštanja je da potvrdi autentičnost ostaviočevog potpisa ali i njegove izjave da zaveštanje koje potpisuje predstavlja njegovu poslednju volju. 5157/97) . (Vrhovni sud Srbije. već i osporavanjem testamenta u ostavinskom postupku. ali ne pre proglašenja testamenta.pobijajući prvostepeno rešenje od maja meseca 2004. Gž. 167. 172/2006 od 18. Zakona o nasleđivanju) 138. Po navedenom rešenju oni ništa nisu nasledili. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Zakona o nasleđivanju za poništaj zaveštanja i da li je sada pok. Rev.zato što učesnici koji su upućeni na parnicu nisu oglašeni pobijanim rešenjem za zakonske naslednike na zaostavštini pokojnog. Bez uticaja je na pravilnost pobijanog prvostepenog rešenja to što učesnica u postupku za raspravljanje zaostavštine u žalbi ističe da ima pravo na troškove sahrane od naslednika ostavioca. U prvostepenom postupku sud nije pouzdano utvrdio da li su ispunjeni uslovi iz čl.70 - .NASLEDNO PRAVO Uslov za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima je da zaveštalac zna da čita i piše i propisan je sa ciljem obezbeđenja autentičnosti volje ostavioca koji čitanjem može proveriti da li je u pismenu koji mu je drugi sačinio pravilno interpretirana njegova izjavljena volja.po shvatanju Okružnog suda .učesnici su istim rešenjem upućeni na parnicu. Zakona o nasleđivanju) 137. godine) RUŠLJIVOST ZAVEŠTANJA ZBOG MANA ZAVEŠTAOČEVE VOLJE (Član 167. Zastarevanje se prekida ne samo podnošenjem tužbe. ne proizvodi pravno dejstvo. a imajući u vidu njegovo telesno stanje.

U pitanju je prekluzivni rok materijalnog prava. 7515/98 od 10. 4953/95 od 15. To su materijalnopravne činjenice nužne za postojanje prava nasleđa lica koje se na takav testament poziva. Zakona o nasleđivanju.71 - . izrazio svoju poslednju volju tako što je svu svoju imovinu ostavio svojoj supruzi tj. a teret dokazivanja njegove punovažnosti je na onoj strani kojoj to ide u prilog. br. 2. da proizvede dejstvo punovažnog testamenta pod uslovima: 1. kada je pozvana na ostavinsku raspravu ponela i prikazala sudu. i u kome od tih propisanih .11. Zakon o nasleđivanju koji je važio u vreme sačinjenja spornog testamenta. Uništen. tako što je deo listova sa svih primeraka testamenta odsečen. Zakona o nasleđivanju) 139. kojom prilikom je konstatovano da tom testamentu nedostaje potpis testatora. skraćen u delu gde je pri dnu stranice iza sadržine testamenta bio potpis testatora. a to utvrđenje u svemu je prihvatio i drugostepeni sud.06. sakriven ili zaturen testament proizvodi pravno dejstvo punovažnog testamenta ako se ispune uslovi iz člana 171. Rev. suprug tužilje u formi pismenog testamenta pred svedocima.NASLEDNO PRAVO ROK ZA PONIŠTAJ ZAVEŠTANJA ZBOG POVREDE OBLIKA (Član 170. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament bio sastavljen pismeno u jednom od oblika propisanih u zakonu. izgubljen. pa o njemu sud vodi računa po službenoj dužnosti. gde je stajao i gde ga je tužilja. 1999. (Vrhovni sud Srbije.) 140. 1995. koji je odstranjen u međuvremenu od njegovog sačinjenja do uzimanja od strane tužilje. da je pok. (Vrhovni sud Srbije. IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG ZAVEŠTANJA (Član 171. tužilji. shodno pomenutom članu 78. god.) DOKAZIVANJE UNIŠTENOG. određuje stroge uslove da izgubljeni. god. br. a ne zastarni. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament postojao. Iz obrazloženja: Tokom postupka pred prvostepenim sudom utvrđeno je. da je nakon toga taj testament u tri istovetna primerka bio ostavljen na određenom mestu u njegovoj kući. Nije se moglo utvrditi ko je to učinio i kad je to učinio. u svom članu 78. sakriveni i zatureni testament proizvede dejstvo punovažnog testamenta. Testament može. Rev. Poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se tražiti u objektivnom roku od 10 godina. Tužba za poništaj testamenta zbog nedostatka oblika može se podneti u roku od godinu dana od saznanja za testament. ali ne pre njegovog proglašenja. Zakona o nasleđivanju) 141. Zakona o nasleđivanju.

u toku marta meseca 1996. Ona naime nije uspela da dokaže da je izostanak potpisa na pismenu u kojem je sadržana poslednja volja njenog pok. To pravilo glasi da svaka strana treba da dokaže onu činjenicu koja joj ide u prilog. bilo za života ostavioca. i 3.01. Kako je tužilja bila u obavezi da dokaže da je naknadno odsečeni deo testamenta na kojem je bio potpis testatora nestao slučajem ili radnjom nekog drugog lica.NASLEDNO PRAVO oblika. Protiv navedene presude tužilja je izjavila žalbu. a koje je u svemu prihvaćeno i od strane drugostepenog suda. do da se odluči o sudbini njenog zahteva. god. bilo pre smrti testatora bez njegovog znanja. koji je u međuvremenu izgubljen. da je bilo sačinjeno u obliku koji je zakonom propisan i ako dokaže sadržinu zaveštanja. da je uništeno. bila irelevantna samo onda kada bi testamentalni naslednik uspeo dokazati da je do toga došlo bilo slučajem.i kako te činjenice ona nije uspela nesumnjivo dokazati. izuzev potpisa testatora. nije ispunjen. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je testament uništen slučajno ili radnjom drugog lica (tj. 2. 4. Međutim. Drugostepeni sud je žalbene navode usvojio i prvostepenu presudu ukinuo. kao i da su ispunjeni uslovi iz napred pobrojanih tačaka 1. ako tužilac dokaže i sud utvrdi da je tim testamentom tužilac određen za naslednika. Zakona o nasleđivanju. Prema odredbi člana 221a Zakona o parničnom postupku.) 142. ali bez njegovog znanja i volje – proizvodi pravno dejstvo. godine nije ostavio nikakav testament pa je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. stav 2. .72 - . motive za takvo raspolaganje testatora. bilo posle njegove smrti . bilo po njegovoj smrti. o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. D. R. sakriven ili zaturen i. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. uslov iz tačke 4. bilo je dovoljno za rešenje spora u ovom predmetu. Zakona o nasleđivanju. bilo bi neophodno da on za tu radnju nije znao. supruga. na način na koji su to nižestepeni sudovi učinili. zaveštanje koje je uništeno. koji potvrđuju vreme sačinjavanja testamenta. Kad zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo. da se dogodilo bez njegovog znanja. 6688/98 od 27. rezultat onih okolnosti o kojima govori odredba člana 78. označava nesumnjivo uz sve ostale dokaze. utvrđeno stanje činjenica iz napadnute prvostepene odluke. Iz obrazloženja: Tužilja je tužbenim zahtevom tražila da se utvrdi prema tuženoj da je sada pokojni R. jer bi u međuvremenu nastala promena u vidu odstranjenja potpisa. uz sve ostale elemente na osnovu kojih bi proizlazila valjanost istog kao testamenta. s tim što ukoliko bi to bilo za života ostavioca. s potpisima svedoka na njemu. S obzirom na iznete uslove potrebne po članu 78. ali bez njegovog znanja. D. ukoliko se to dogodilo za života ostavioca. to nije bilo druge. Prvostepeni sud je utvrdio da sada pok. Postojanje pismena u kojem je sadržana poslednja volja pokojnog supruga tužilje kao testatora. Po mišljenju drugostepenog suda prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. 3.1999. Rev. pošto bi njegovo eventualno znanje za to i njegovo nereagovanje. predstavljalo praktično opoziv njegove poslednje volje. što se inače revizijom pogrešno ističe. izgubljeno ili skriveno posle smrti ili pre smrti zaveštaoca. pa je Vrhovni sud reviziju tužilje odbio kao neosnovanu. izgubljeno ili skriveno. sačinio svojeručni testament u toku marta meseca 1996. da je takvo stanje stvari nastalo slučajem ili radnjom nekog drugog lica. bilo radnjom nekog drugog lica. To što je potpis testatora nesumnjivo postojao u vreme sačinjavanja spornog testamenta nema relevantnog uticaja na drugačiji ishod spora. lice koje je sačinilo testament. ne od testatora) ili da je izgubljen. a bez njega nije bilo moguće udovoljiti tužbenom zahtevu onakvom kakvim ga je tužilja opredelila. kad sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu. godine.

Zakona o nasleđivanju ("Sl.07. Zakona o parničnom postupku. Posebno sud nije cenio sa naročitom pažnjom i preciznošću izjavu saslušanog svedoka koji je potvrdio da je sedeo u kući sada pokojni R. godine pok. prvostepeni sud dalje zaključuje da je na taj način. Kada je testament opozvan prostom izjavom datom u formi punovažnog testamenta. godine. Pok.. S. budući da se istom. S. br. u smislu čl.1997. stav 2. tužiocu P. već po svojoj sadržini predstavlja opoziv pret. D. S. od kojih je poslednji uništen voljom testatora.) POJAM OPOZIVA (Član 176.09. Gž. Ovaj testament je proglašen u ostavinskom postupku iza pok. samo po formi testament. pošto je izjava od 16. a zaveštalac je uništio docniji testament. date u formi sudskog testamenta. M. na dan 10. nisu prezentirani sudu. imovinu vratio na svoje ime. U konkretnom slučaju.10. godine. očigledno uništio poslednja dva testamenta. po svemu sudeći.07. iz iskaza saslušanih svedoka. Zakona o nasleđivanju) 143. i svoju imovinu ostavio supruzi sada pok.04. i to jedan 21. za sada nije pouzdan zaključak da. 52/74. sve dok se ne oceni pravna priroda i pravno dejstvo izjave od 16. Zakona.05. br. ima mesta primeni odredbe člana 101.. Kod ovakvog stanja stvari. opozvani testament ne dobija pravnu snagu ako testator namerno uništi izjavu o opozivu testamenta. jer između ostalog. godine.. Prvostepeni sud je. postoji protivrečnost između obrazloženja presude i sadržine spisa i izvedenih dokaza. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je sada pok. S. godine.. za sada se ne bi moglo zaključiti da postoji konkurencija dva testamenta (prvog i trećeg). i da treba da ide u sud da "to" overe.1993.07. da je sudskim testamentom sačinjenim pred prvostepenim sudom 19. godine. umro 20. i da mu je tada pokojni R.NASLEDNO PRAVO tačka 14. navedena zakonska odredba reguliše onu situaciju kada postoje dva testamenta sa različitom sadržinom.4. iz V. u konkretnom slučaju.1998.1993. godine i 16. i bratu.73 - . godine. P. utvrdio da je testamentom od 21. 192/98 od 08.1993. D. godine pod R. koji u ostavinskom postupku. godine.1993. a da je poslednjim testamentom pok. god. S.05. na koji se poziva tuženik. U ponovnom postupku sud će u sklopu ostalih izvedenih dokaza ceniti izjavu ovog svedoka .7. glasnik SRS". je potom sačinio još dva sudska testamenta. opozvao testament od 19. izjavivši u testamentu da će imovinu ostaviti onome ko bude sahranio njega i njegovu suprugu. raniji testament ponovo dobija snagu osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo. godine. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.1993. po kojoj – ako je zaveštalac uništio docniji testament. rekao da tužilja kao vanbračna supruga treba da čisti u kafani. ___/93 zaveštao svoju nepokretnu imovinu tuženoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi u V. Kako iz izvedenih dokaza proizlazi da je pok. D.1993.1993.07.1993. a drugi 13. S. u daljem tekstu: Zakon). pok.05.1993. 101. a ni kasnije u ovoj parnici. osnažio prvi testament. Po nalaženju Okružnog suda. S.1997. prema utvrđenom činjeničnom stanju u stvari i ne vrši raspored imovine za života. i u vitrini je video nešto napisano na listu kockaste hartije i poznao je potpis sada pokojnog R. u nedostatku pismenih isprava o zaveštanjima od 21.

i stoga. godine. oceniti. po mišljenju Okružnog suda.1993. a predaja celokupne imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Na osnovu tako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je zaključenim ugovorima o poklonima okrnjen njen nužni deo ko zakonskog naslednika za parcele koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.74 - . ako ugovorne strane nastave da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju. inače datu u formi testamenta. Nakon zaključenja navedenih ugovora o poklonu majka stranaka je nastavila da živi u zajedničkom domaćinstvu sa tuženom i njenim suprugom i oni su nastavili da se o njoj staraju i izvršavali su sve svoje ugovorne obaveze davaoca izdržavanja do smrti primaoca izdržavanja. raniji testament ponovo ne dobija snagu. tako da je za punovažno zaveštanje sa sadržinom kao u opozvanom testamentu neophodna nova izjava u formi zakonom predviđenoj za punovažnost testamenta. već . ne može se pretpostavljati. Zakona. Ne bi bilo mesta ni primeni odredbe člana 100. ako nisu na nesumljiv način izrazile volju da izvrše novaciju ranije zaključenog ugovora. godini. kojima je nepokretnosti poklonila ovde tuženoj i to pored imovine vlasništvo njenog supruga i oca stranaka. Iz obrazloženja: Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je majka stranaka zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju kao primalac izdržavanja sa tuženom i njenim suprugom kao davaocima izdržavanja 1958. jer ona govori o opozivu testamenta (po sadržini). a ne o opozivu izjave o opozivu testamenta. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. sve i da je testator uništio izjavu o opozivanju testamenta. kada ugovorači kasnije zaključe punovažan ugovor o poklonu. Zakona o obligacionim odnosima. Predmet ugovora je imovina opisana u izreci prvostepene presude. da li ona ima karakter i dejstvo testamenta ili pak samo izjave o opozivu testamenta. stav 2. davaocima izdržavanja na ravne delove odložena je do smrti primaoca izdržavanja. volja da se izvrši prenov u smislu člana 349.) ODNOS RANIJEG I DOCNIJEG ZAVEŠTANJA (Član 177. U ponovnom postupku prvostepeni sud će polazeći od sadržine izjave od 16. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. Kod činjenice da je tužena sa sada pokojnom majkom prvobitno zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju.07. proizašlo bi da su ugovorne strane izvršile novaciju ugovora. Međutim .NASLEDNO PRAVO hodna dva testamenta. a nakon toga ugovore o poklonu čiji su predmet bile iste nepokretnosti. u smislu gore navedenih primedbi. Ugovor o doživotnom izdržavanju je u celosti izvršen. Neosnovano u reviziji tužilja ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njen zahtev odbili. Ne postoji novacija obaveza kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sada pokojna majka stranaka zaključila je pismene ugovore o poklonu u 1982. jer je zaključenjem ugovora o poklonima raskinut ranije zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju za spornu imovinu. godine. Zakona o nasleđivanju) 144. 728/04 od 26.2004.04. i imovinu koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. i 1983. date u formi sudskog testamenta. br. god. sve da je to bila i volja testatora.

01. 3421/94) RASPOLAGANJE INDIVIDUALNO ODREĐENOM STVARI ILI PRAVOM (Član 178. za života je ostavio pomenuti testament. . Docnijim testamentom opoziva se raniji a opozivanjem docnijeg raniji dobija snagu.03.2003. a što su tužene dužne priznati i trpeti i dozvoliti uknjižbu prava imovine navedene u testamentu u zemljišnim i drugim javnim knjigama. bilo po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Tužbenim zahtevom tužilja je tražila da se naznačeno rešenje istog suda oglasi ništavim i bez pravnog dejstva u odnosu na nju. Kako je prava volja ugovornih strana pokojne majke parničnih stranaka i tužene bila da sporna imovina pripadne tuženoj.) 145. Rev. Opozvano zaveštanje ne stupa na snagu ni u slučaju poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. bilo po osnovu ugovora o poklonu. isti pokojni je sa tužiljom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. godine. to proizilazi da prava volja ugovornih strna jeste bila da ostane na snazi ugovor o doživotnom izdržavanju. god. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koje se navodima žalbe tužilje ne dovodi u sumnju. osim ako se dokaže da zaveštalac to nije hteo. te imajući pri tom u vidu i činjenicu da su ugovorne strane i nakon zaključenja ugovora o poklonima nastavile da se ponašaju kao da i dalje važi raniji ugovor o doživotnom izdržavanju. te da se utvrdi da je ona vlasnik nepokretnosti po osnovu navedenog testamenta od 29.2000. 2694/02 od 22. Zakona o nasleđivanju) 146. sada pokojni imenovani .NASLEDNO PRAVO mora biti nesumnjivo izražena. jer je tužena nastavila sa svojim suprugom da se stara o primaocu izdržavanja. kojim je tužilji ostavio u nasleđe zemljište i kuću. Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. Posle toga. Polazeći od okolnosti da zaključenjem ugovora o poklonima ugovorne strane nisu na nesumnjiv način izrazile volju da izvrše prenov ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. a ova je to prihvatila. stekli su se zakonski uslovi da tužena pravo svojine na spornoj imovini stekne po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Dejstvo opoziva ranije sačinjenog zaveštanja ima docnije raspolaganje zaveštanom stvari od strane zaveštaoca ugovorom o doživotnom izdržavanju.brat tužilje a otac tuženih.75 - . Rev. Pobijanom presudom ovaj zahtev odbijen je kao neosnovan. pa je s toga neosnovano isticanje tužilje da ona ima pravo svojine na spornoj imovini zato što joj je zaključenim ugovorima o poklonu povređen nužni deo. dok je svrha naknadno zaključenih ugovora o poklonu zapravo bila samo da se formalno obezbedi odgovarajući pravni osnov za prenos svojine na tuženu za života primaoca izdržavanja.

Gž. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju. Poništajem ugovora o doživotnom izdržavanju u parnici po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja opozvano zaveštanje ne stupa ponovo na snagu. ako se u sudskom sporu po tužbi zakonskih naslednika primaoca izdržavanja utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav.) OPOZIV (Član 192.03. stav 1.član 192. zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju sa tužiljom primalac izdržavanja.09. ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu. Zaveštanje pred svedocima nije opozvano docnije zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju. Ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. deci. krajnju nezahvalnost potomka. uz to. zaveštaočevo raspolaganje individualno određenom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava.NASLEDNO PRAVO Prema odredbi člana 178. Imajući to u vidu.76 - . odnosno zaveštalac. Rev. navodeći da je tuženi fizički ruinirao njegov životni prostor presecanjem dovoda električne energije i izneo sve pokretne stvari koje on koristi u toj zgradi. Zakona o nasleđivanju) 148. 1104/08 od 27. Tužilac. godine.2000. krajnju nezahvalnost potomka i može postojati ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu. međutim. Iz obrazloženja: Tužilac u parnici traži opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života. Grubu neblagodarnost podrazumeva veliku. čiji je predmet ista nepokretna i pokretna imovina. ustupilac može zahtevati opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života. Gruba neblagodarnost podrazumeva veliku. oduzeo mu . uvredu časti. roditeljima).11.2005. Zakona o nasleđivanju. tvrdi da tuženi izbegava kontakt sa njim. 2155/05 od 28. utvrđeno da navodi tužioca koji se tiču opisanog ponašanja tuženog nisu tačni tj. oduzeo mu život ili mu oštetio imovinu ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupiocu bliskom licu (bračnom drugu.2008. da ga vređa iznoseći razne neistine i izazivajući situacije koje narušavaju njegovo zdravlje. U postupku je. god. Relevantna odredba: Odredbom propisano je da Ustupalac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je pokazao grubu neblagodarnost prema njemu . uvredu časti. Po mišljenju tužioca. koja može postojati npr. godine) 147.pokojni opozvao je zaveštanje koje je ranije sačinio u korist tužilje. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. to su sve razlozi da se zaključeni sporazum opozove. da tuženi nije pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. pa je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim ona traži pravo nasleđa po osnovu pomenutog testamenta imenovanog pokojnog od 29.

NASLEDNO PRAVO

život ili mu oštetio imovinu, ili bi takva dela bila učinjena nekom ustupaocu bliskom licu (bračnom drugu, deci, roditeljima). Postojanje grube neblagodarnosti u ponašanju tuženog u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao. Nižestepeni sudovi su zbog toga pravilno zaključili da tužbeni zahtev za opoziv ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen između stranaka, nije osnovan. Ovu vrstu ugovora ustupalac može pobijati i kao rušljiv pravni posao, znači zbog postojanja mana u volji. Međutim, Pri tome, ukazivanje revidenta na propust ocene valjanosti osporenog ugovora i kao rušljivog pravnog posla zbog mana u volji tužioca (jer je bio u zabludi ili je otpao motiv za zaključenje tog ugovora) ne utiče na pravilnost donete presude, jer u ovom slučaju tužilac nije tražio poništaj ugovora nego njegov opoziv. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2817/08 od 10.09.2009. godine)

Ustupilac imovine po ugovoru o ustupanju i raspodeli imovine za života ima pravo da zahteva da mu potomak - primalac imovine po takvom ugovoru vrati ono što je po ugovoru primio ako ne daje ustupiocu ili kome drugom izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 850/98 od 13.05.1998. god.)

149.

150.
Ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu nezahvalnost prema njemu. Gruba nezahvalnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može tako okarakterisati, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti slučaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju, pored prava, i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grubu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube nezahvalnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje ceneći ga kao vrednosno merilo iz domena morala i dobrih običaja. Iz obrazloženja: Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života može se pobijati iz opštih razloga, zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. To pravo ustupilac ima i ako potomak ne daje njemu ili kome drugome izdržavanje određeno poslom ustupanja i raspodele ili ako ne isplati dugove ustupiočeve, čija mu je isplata naložena istim poslom (član 115. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju). U ovom slučaju tužilja opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života, koji je 7. marta 1994. godine zaključila sa tuženom kao potomkom, temelji, između ostalog, i na činjenicama da tužena pokazuje grubu neblagodarnost prema tužilji, te da je čak i fizički maltretira. Gruba neblagodarnost je pravni standard. Da li se postupak potomka prema ustupiocu može okarakterisati grubom nezahvalnošću, to treba sud u svakom konkretnom slučaju da oceni uzevši u obzir sve okolnosti tog slučaja.
- 77 -

NASLEDNO PRAVO

Za zaključivanje da li ima osnovanog razloga za opoziv spornog ugovora radi neblagodarnosti, nisu raspravljena sva sporna pitanja koja su od značaja. Potomci prema svojim roditeljima imaju pored prava i zakonskih i moralnih obaveza. Ako se neka od tih obaveza grubo povredi, to može predstavljati grugu neblagodarnost. I ružan i grub postupak zanemarivanja dužnosti, poštovanja, grubo zanemarivanje pružanja pažnje roditelju može biti povreda moralnih obaveza ako takvo ponašanje za roditelje predstavlja, u smislu običaja, teže ogrešenje o obaveze. Postojanje grube neblagodarnosti je faktičko pitanje o kome sud zaključuje uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, ceneći ga kao vrednosno merilo koje se odnosi na pravila morala i dobrih običaja. (Vrhovni sud Srbije , Rev. 1149/97 od 06.05.1997. god.)

151.
Sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života, zaključen u smislu odredaba Zakona o nasleđivanju može se pobijati iz opštih razloga zbog kojih se mogu pobijati pojedini pravni poslovi (zbog zablude, prevare i dr.) i u rokovima predviđenim zakonom (član 119. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, zakon o nasleđivanju predvideo je mogućnost da ustupilac opozove ono što je dao potomku koji prema njemu pokaže grubu neblagodarnost. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4219/97 od 19.11.1997. god.)

POJAM UGOVORA O IZDRŽAVANJU (Član 194. Zakona o nasleđivanju)

152.
Svrha ugovora o doživotnom izdržavanju su podjednako materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (stanovanje, hrana, odeća, obuća, troškovi lečenja, svakodnevne uobičajene potrebe) i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti. Iz obrazloženja: Svrha zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju je i pružanje odgovarajuće nege u bolesti i starosti a ne samo materijalna davanja od strane davaoca izdržavanja (obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, troškovi lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe). U konkretnom slučaju, tuženi nije pružio pokojnoj tužilji odgovarajuću pažnju i negu u bolesti i starosti, o čemu očito govori događaj krajem januara 1996. godine, kada je tuženi fizički napao i povredio sada pokojnu. Pored toga, tuženi je često boravio van mesta boravka, što je kod nje i izazvalo nezadovoljstvo. Tuženi je povredio svoju ugovornu obavezu davaoca izdržavanja pa je pokojna tužilja zbog sukoba sa njim otišla iz svoje kuće kod ćerke, gde je ostala do kraja života. Ovakvi odnosi ugovarača ukazuju na poremećaj do granica nepodnošljivosti, što predstavlja razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju (u smislu člana 120. stav 2. Zakona o nasleđivanju kao specijalnog propisa odn. u smislu čl. 127 - 129. Zakona o obligacionim odnosima, kao opšteg propisa). (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1973/08 od 26.03.2009. godine)
- 78 -

NASLEDNO PRAVO

153.
Kao sopstvenik svoje imovine sve do svoje smrti, primalac izdržavanja može tu imovinu otuđiti, pa i pokloniti. Ali - tada otpada predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, ugovor o doživotnom izdržavanju je po formi i sadržini zaključen prema odredbi člana 117. Zakona o nasleđivanju, važećem u vreme zaključenja ugovora i prema tim odredbama predaja imovine u svojinu davaoca izdržavanja, odložena je do smrti primaoca izdržavanja. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine sve do svoje smrti i prema tome može tu imovinu i otuđiti. Otac tuženih, kao primalac izdržavanja je to i učinio na taj način što je ugovorom o poklonu raspolagao predmetnom imovinom u korist svog tuženog sina. Kako je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju otpao, a bez predmeta nema ni ugovora - to je neosnovan zahtev tužioca da se po osnovu tog ugovora prizna pravo svojine njegovom pravnom prethodniku, kao i zahtev predaje predmetne imovine u posed tužiocu. Neosnovano je isticanje u reviziji da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su zaključili da ugovor o doživotnom izdržavanju ne proizvodi pravno dejstvo. Jer, primalac izdržavanja je isključivi vlasnik imovine koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju i sve do smrti može slobodno da raspolaže svojom imovinom, pa i da je otuđi ugovorom o poklonu. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 427/09 od 12.03.2009. godine)

154.
Kad ugovor o doživotnom izdržavanju sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenog elementa, pogrešno određena površina nepokretnosti koja se ostavlja davocu izdržavanja ne utiče na zakonitost ugovora. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da sadržina navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju odgovara volji ugovornih strana, nijedna od njih nije bila pod prinudom ili zabludom i isti je sačinjen sa ciljem da pok. B. sebi obezbedi izdržavanje na način kako je bliže u samom ugovoru određeno, a ne u cilju izigravanja prava nasleđa nužnih naslednika, te da se ne radi o ništavosti predmetnog ugovora u smislu čl. 53. stav 2. i čl. 66. stav 1. ZOO. Predmetni ugovor nije ništav ni u smislu čl. 47. ZOO zbog toga što je u predmetnom ugovoru pogrešno navedena površina stambene zgrade od 72 m2, iako je zapravo reč o kući veličine od 140 m2, jer prema odredbi čl. 50. istog zakona predmet obaveze je održiv i kada sadrži dovoljno elemenata na osnovu kojih se može ustanoviti namera stranaka u pogledu određenosti predmeta. U ovom slučaju površina zgrade uneta je u ugovor saglasno dokumentaciji koju je posedovao pok. M. B. u vreme njegovog zaključenja, a u stvari radi se o površini predmetne zgrade a ne o ukupnoj površini koja ima spratni deo. Stoji navod revizije da je izrekom prvostepene presude odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi ništavost spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, a da je u stavu 2. izreke iste presude delimično usvojen njegov tužbeni zahtev i utvrđena ništavost istog ugovora u pogledu pravnog dejstva tog ugovora u delu gde primalac izdržavanja ostavlja davaocu izdržavanja sve pokretne stvari koje se u momentu smrti zateknu u njegovoj kući. Međutim,
- 79 -

ZOO proizvode pravno dejstvo. 1400/05 od 27. posle smrti sahrani.02.03. Imajući u vidu izloženo neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da je izmena ugovorne obaveze (kremacija umesto tradicionalnog sahranjivanja) morala biti učinjena u istoj formi u kojoj je zaključen ugovor (overa pismene redakcije od strane sudije) jer kao što je izloženo o modalitetima (načinima) sahranjivanja stranke se po stanovištu Vrhovnog suda mogu i usmeno sporazumeti u toku trajanja i izvršavanja ugovora. a za tu vrstu izmena nije bila nužna pismena odnosno svečana forma.) . lakše i pouzdanije se razlikuje faza pregovaranja od faze ugovaranja i utvrđuje momenat kad je ugovor nastao. Način sahranjivanja (tradicionalni ili kremacija) kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. brigu i sahranjivanje posle smrti. stav 1. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. glasnik RS" br. Modaliteti sahranjivanja (tradicionalni način ili kremacija) predstavljaju stvar ugovorne volje i mogu se izmeniti u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom.12.12.10. grob mu ogradi. ZPP. otklanjaju se nesporazumi u izvršavanju ugovornih obaveza i ostvaruje naslednopravna funkcija ugovora (što je prevashodno u interesu samih stranaka). sada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. u bolesti leči. između sada pokojne Z. s obzirom da je forma (stroga) propisana u interesu ugovornih strana. Kod takvog stanja stvari. tač. (umrla 4. 10/74). Tu usmenu obavezu (izmene nisu učinjene u pismenom obliku niti overene od strane sudije) davalac izdržavanja je izvršio. te nije ni bila predmet ocene drugostepenog suda povodom izjavljene žalbe tužioca na preostali deo izreke prvostepene presude. Rev. glasnik SRS". jer u svojoj žalbi nije ukazivao na ovu činjenicu. izreke i ista je u tom delu pravosnažna. Te docnije usmene pogodbe su punovažne jer se na taj način smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne strane.1997. godine). po stanovištu Vrhovnog suda bitna obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju pored izdržavanja i nege je sahranjivanje.2006. Bez obzira što raniji Zakon o nasleđivanju (koji je važio u vreme zaključenja ugovora) nije preciznije izvršio razgraničenje bitnih od sporednih obaveza ugovora o doživotnom izdržavanju. drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. Taj zakon u članu 117.NASLEDNO PRAVO tužilac se nije žalio na prvostepenu presudu u stavu 2. pa po članu 67. spomenik podigne i izda podušja po narodnim običajima. Između stranaka je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju u režimu ranije važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. 46/95 i 101/2003) koji je kao osnovne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju naveo izdržavanje.) 155. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1993. 385. hrani i odeva.80 - . nije odredio koje su to osnovne i bitne obaveze koje proističu iz ugovora o doživotnom izdržavanju (zakon govori samo o izdržavanju) za razliku od člana 194. Primalac se obavezao da davaoca doživotno izdržava. god. 2684/05 od 01. predstavljaju vid izvršenja ugovorne obaveze kojom se olakšava obaveza davaoca izdržavanja i može se menjati u toku trajanja ugovora i usmenim sporazumom. 2.Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi raskida ugovora odbijen kao neosnovan. Njome se zaštićuju stranke zbog brzog zaključivanja ugovora i na taj način štite od prenagljenosti u odlučivanju. god. godine (overen 29. br. jasnije se formulišu obaveze. R. U toku trajanja ugovora ugovarači su izvršili modifikaciju (izmenu) ugovorne obaveze primaoca. pazi.1992. kao i sve ostale ugovorne obaveze.2005. godine) kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavnja zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju od 21. u pogledu podizanja spomenika i ograđivanja groba tako što se davalac obavezao da primaoca izdržavanja kremira.

zatim udeo u označenom putničkom automobilu takođe koji joj bude pripao nakon okončanja parnice. Zakona o nasleđivanju. 1400/2005 od 27. Ovim ugovorom ostavilac posle svoje smrti ostavlja svojoj sestričini . Imajući to u vidu. Iz obrazloženja: Ostavilac je suprug primaoca izdržavanja i bio je vlasnik dvosobnog stana . kao naknada za doživotno izdržavanje.zaostavštine gde se kao naslednici pojavljuju primalac izdržavanja i unuka po ranije umrlom sinu. st. ne utiče na punovažnost ugovora. br. u konkretnom slučaju sporna je pravna važnost ugovora s obzirom na to kako je određen predmet ugovora. kao naknadu za to. primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari i prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. ukoliko je definisan kao udeo primaoca izdržavanja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici na tačno određenim stvarima. člana 194. S obzirom da je posebna forma ugovora o doživotnom izdržavanju propisana u interesu ugovornih strana.) 158. Zakona o nasleđivanju. ali se može ugovoriti da će on odgovarati za njegove postojeće dugove određenim poveriocima. to su punovažne i proizvode pravno dejstvo i usmene pogodbe date u toku izvršavanja ugovornih obaveza. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. u smislu člana 194. koja se ugovorom prenose u svojinu primaocu izdržavanja. god. Prema odredbi stava 1. izdržava i da se brine o njemu do kra-ja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zahtev da se prilikom utvrđivanja predmeta ugovora tačno navedu određene stvari ili kakva druga prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. okolnost da se u trenutku zaključenja ugovora još uvek ne zna koliki je udeo po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Pri tome. spori veličinu tekovinskog udela i s obzirom da će se u tom smislu voditi parnica to ona i ne zna koliki će biti njen udeo u stanu. člana 194.2005.81 - .) 157.2005. 1. Rev.06. 959/05 od 16. Ovaj zahtev ispunjen je kada je reč o naznačenom stanu i naznačenom putničkom vozilu. koji joj bude pripao nakon okončanja parnice. Zakona o nasleđivanju.10. god.ugovaraču udeo u označenom stanu. Gž. jer je predmet ugovora u tom delu dovoljno određen.NASLEDNO PRAVO 156. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaveštanje i stoga davalac izdržavanja nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. . Prema odredbi stava 2. S obzirom da unuka svojoj babi. primaocu izdržavanja.i 2. iako još nije utvrđena veličina tog udela. tako da ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. pa Okružni sud nalazi da je u tom delu ugovor zaključen saglasno zakonu. kao i sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava a davalac izdržavanja se obavezuje da ga. Ugovor je punovažan i predmet ugovora je potpuno i dovoljno određen. (Vrhovni sud Srbije.

može se utvrditi kao prethodno pitanje.) 159.07. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Davalac izdržavanja odgovara za dugove primaoca izdržavanja posle njegove smrti samo ukoliko je to ugovoreno. Kako je ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan samo ukoliko su pokretne stvari tačno određene. a koliko on iznosi."Sl.) 160. pa je stoga pokojna bila ovlašćena da ugovorom o doživotnom izdržavanju punovažno raspolaže svojim udelom po osnovu sticanja u bračnoj zajednici i pre utvrđivanja veličine tog udela u parničnom postupku. god. već je upotrebljena formulacija: ''. iz sadržine ugovora se vidi da te stvari nisu tačno određene. Nižestepeni sudovi su. . pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pokojnog primaoca izdržavanja. Rev. Primalac izdržavanja je umro. br. a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje. Zakona o nasleđivanju ( koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim . koji je 1995.82 - . te da on .. ukoliko to nije ugovoreno. sve pokretne stvari koje se kod nje nađu u trenutku smrti. Zbog toga je ovaj zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan.NASLEDNO PRAVO Ovo zbog toga što su u ugovoru tačno označeni i stan i putničko vozilo i što pokojna tužilji nesumnjivo prenosi u celini svoj udeo po osnovu bračne tekovine na stanu i vozilu. Gž. tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove. iz tako utvrđenog činjeničnog stanja.s obzirom da to nije ugovoreno . Naime. kao naknada za dato izdržavanje. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.2005.03. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom.. U konkretnom slučaju. Iz obrazloženja: Tužioci su. kao davaoci izdržavanja. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pokojnim primaocem izdržavanja. nakon smrti primaoca izdržavanja. u slučaju osporavanja ovakvog njenog prava. godine i raskinut. 52/74). primalac po raskinutom ugovoru je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim. odnosno pojedinačno navedene. u tom delu ugovor ne važi.ne odgovara za njegove dugove.2004. pri čemu bi i eventualna utvrđujuća presuda o tome imala samo deklaratorni karakter. U toku trajanja ove parnice. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. pravnosnažnom presudom nadležnog opštinskog suda. god. 459/2005 od 14. Kada su u pitanju pokretne stvari kao predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. davalac ne odgovora za njegove dugove ukoliko to ugovorom nije predviđeno. zaključili 1993. 3166/2003 od 11. Odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja nije ugovorena nijednom odredbom ovog ugovora.. kao u konkretnom slučaju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. prema odredbi člana 119. glasnik SRS".

broj 52/74). Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja. ovaj ugovor je raskinut.) 161.2003.03. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu Gž. U konkretnom slučaju takva obaveza tuženog. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u B…T….NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. U toku trajanja ove parnice. je umro. ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pok. Zakona o nasleđivanju koji je važio u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženim ("Sl. M. Stoga je i po oceni drugostepenog suda. D. ali se to može ugovoriti. aprila 1993. davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tuženi nije univerzalni sukcesor pok.Ć. br. s obzirom da to nije ugovoreno.preuzetu ugovorom prema trećem licu. nezavisno ko je od njih. Ć. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja.) . predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova. kao naknada za dato izdržavanje. na koga je odmah izvršen prenos prava svojine na nepokretnostima obuhvaćenim ovim ugovorom. pa i ovu prema trećem licu preuzetu ugovorom. god. D. pružene od oba bračna druga. 15. a solidarno u međusobnom odnosu kao bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču. tužioci su kao davaoci izdržavanja zaključili 30.06. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. glasnik SRS". je zaključio nov ugovor o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženim D. Naime. ponašali kao jedna ugovorna strana i angažovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugovaraču.Stoga. zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat zajedničkog rada. Ć. kao davaoca izdržavanja nije ugovorena.2004. novembra 1995. godine D. te tuženi kao singularni sukcesor primaoca izdržavanja ne odgovara za njegove dugove. ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretan ugovor kojim se imovina stiče kao naknada za učinjene usluge različitih oblika pomaganja i izdržavanja primaoca izdržavanja. Nijednom odredbom ovog ugovora nije ugovorena odgovornost davaoca izdržavanja za eventualne dugove primaoca izdržavanja. postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. prvostepeni sud pravilno zaključio da postoji jednak doprinos i jednak suvlasnički udeo stranaka na imovini stečenoj po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. 3166/03 od 11. zbog posebnog odnosa sa primaocem izdržavanja sa njim zaključio ugovor i bez obzira na njihov pojedinačni doprinos u sticanju preostalih dobara zajedničke imovine. nezavisno ko je od njih. god. kao primaocem izdržavanja. kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. zbog čega je takav zahtev tužilaca pravilno odbijen kao neosnovan. Imovina stečena ugovorom o doživotnom izdržavanju za usluge izdržavanja i pomaganja primaoca izdržavanja.2576/03 od 30. onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u izvršavanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine kao rezultat njihovog zajedničkog rada. Ukoliko su se oba bračna druga u izvršavanju obaveze izdržavanja prema primaocu izdržavanja. Rev. a solidarno u međusobnom odnosu bračnih drugova koji dele sve obaveze domaćinstva. D. i da. pa i ovu . prema odredbi člana 119. Ć.83 - . a predmet tužbenog zahteva tužioca se odnosi na naknadu troškova koje su tužioci imali za njegovo izdržavanje. Dakle.

84 - . s obzirom da je primalac izdržavanja zadržao svojinu na nepokretnosti koju je ostavio u naknadu davaocu izdržavanja. godine između tuženog kao davaoca izdržavanja i sada pok. Obzirom na ovakvu obavezu tuženog i da je pok. S. 03. i šta je to tuženi preduzeo u pogledu ispunjenja svojih obaveza u pogledu nege i pomoći pok. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru (u smislu člana 66. Dana 09. Iz obrazloženja: Ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenom 05. ostavi stan i novac koji se u momentu smrti nađe na njegovoj štednoj knjižici.10.2000.F.1997. Po nalaženju Okružnog suda. primalac izdržavanja je sa tuženim (davaocem izdržavanja) zaključio ugovor o kupoprodaji 17.06. primalac izdržavanja se obavezao da tuženom nakon svoje smrti.06. 1994. makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje. kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja zaključen je aneks ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred sudom. godine. Zakona o obligacionim odnosima). Nakon izvesnog vremena sada pok.NASLEDNO PRAVO 162. pa makar se radilo i o relativno kratkom vremenu od oko tri nedelje.12. ne može se uzeti da davalac izdržavanja nije ispunio ugovor u neznatnom delu. godine između sada pok.1996. kao primaoca izdržavanja. S.F. S. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. da je poslednjih 20-ak dana života kao srčani bolesnik bila nepokretna. Ugovor nije ništav (u smislu člana 103. tuženi je bio u obavezi da se stara i o njenom lečenju. Ako je davalac izdržavanja propustio da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme njegove bolesti koja je prethodila smrti primaoca. da je pre toga imala zdravstvenih problema. ne može se uzeti da davalac izdržavanja u ovom slučaju nije ispunio ugovor u neznatnom delu.1993. Ugovor o kupoprodaji nije ništav niti se radi o fiktivnom ugovoru bez obzira što je predmet tog ugovora ista nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je sporni ugovor o kupoprodaji ništav i da je tužilja suvlasnik sa ½ idealnog dela . umrla u bolnici 6. D. godine kojim je raspolagao istim stanom i na osnovu tog ugovora tuženi se uknjižio u zemljišne knjige kao vlasnik stana. Na osnovu ovakvog činjeničnog stanja. D. a ako nije da li se radi o neznatnom ispunjenju obaveza koje ne bi vodile raskidu ugovora. u vreme njenog lečenja. Gž.10. godine.) 163. a kojim je predviđeno da će primalac izdržavanja nakon svoje smrti na ime naknade za primljeno izdržavanje ostaviti isti stan tužilji i tuženom u svojinu sa po ½ idealnog dela. prvostepeni sud nije utvrdio u kakvom je zdravstvenom stanju bila pok. god. Iz obrazloženja: Prema sadržini ugovora o doživotnom izdržavanju koji je tuženi zaključio kao davalac izdržavanja sa svojom majkom kao primaocem izdržavanja.2003. 1388/03 od 08. istog Zakona). kako bi se na osnovu toga mogao doneti zaključak o tome da li je tuženi svoje obaveze iz ugovora izvršavao u potpunosti. Primalac izdržavanja je preminuo 15.ako je propustio da izvršava obaveze iz ugovora u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme bolesti primaoca koja je prethodila njegovoj smrti.

2003. pri čemu je dovoljno da potpisi ugovarača na takvom ugovoru budu overeni pred sudom. je kao vlasnik stana. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali. jer takav ugovor ispunjava uslov punovažnosti forme propisane za ugovore o prometu nepokretnosti. a usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca i taj sporazum realizovali. važećeg u vreme smrti oca stranaka. ali je obzirom na ranije zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju između njih. onda voljom ugovarača dolazi do konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju. Naime. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknada za doživotno izdržavanje poklonodavca. a ne radi se ni o fiktivnom ugovoru u smislu člana 66. Kada ugovarači zaključe ugovor o poklonu. na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju od 05. ponašanje ugovarača i izraženu nameru poklonodavca u vreme zaključenja poklona da obzirom na sve ovo zaključi sa tuženom i ugovor o doživotnom izdržavanju. 40. shodno članu 117. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. u zakonom propisanoj formi za promet nepokretnosti. tuženi nije stekao pravo svojine na stanu koji je bio predmet ugovora. godine. Zato se po oceni Vrhovnog suda ne radi o poklo.85 - . budući da je primalac izdržavanja zadržao pravo svojine na stanu do momenta smrti. Zakona o nasleđivanju. po pravilima vanparničnog postupka propisanim za potvrđivanje sadržine isprava.NASLEDNO PRAVO na spornom stanu. koji je važio u vreme zaključenja pobijanog ugovora o poklonu uslov punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju je zaključenje ugovora u zakonom propisanoj pismenoj formi pred sudijom. ne može se zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka. istog Zakona. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu bez tereta. a što je i učinio prenevši pravo svojine na tom stanu na tuženog putem ugovora o kupoprodaji iz 1996. Međutim. po odredbama čl. (Vrhovni sud Srbije Rev.07. ne može zahtevati redukcija poklona zbog povrede nužnog naslednog dela potomaka po odredbama čl. ocem zaključila ugovor o poklonu koji je overen pred Opštinskim sudom 21. D. 40. mogao raspolagati stanom i nakon zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Prema čl. pravna priroda ovog ugovora dvostrano teretna.10. F. čiji je predmet otuđenje spornog stana. sada pok. godine. Tužena je sa sada pok. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. Zakona o nasleđivanju. I po oceni revizijskog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da sporni ugovor o kupoprodaji nije ništav u smislu člana 103. Zakona o nasleđivanju. Zato se u slučaju kad je voljom ugovarača došlo do ovakve konverzije poklona u dvostrano teretni ugovor o otuđenju – kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. kao naknadi za doživotno izdržavanje poklonodavca. važećeg u vreme smrti oca stranaka.) 164. godine. koja nije realizovana.1993. god.1991. 2429/03 od 23.10. ove odredbe ne isključuju i mogućnost zaključenja takvog dvostrano teretnog ugovora kojim se jedan ugovarač obavezuje da doživotno izdržava drugog ugovarača – koji mu za to još za života ustupa u vlasništvo svoju imovinu. pravna priroda takvog ugovora nije dobročina. ZOO. 117. a usmeno ugovore i doživotno izdržavanje poklonodavca. a ne dobročina. zbog toga nisu osnovani revizijski navodi tužilje da primalac izdržavanja nije mogao nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju preneti na davaoca izdržavanja pravo svojine na spornom stanu ugovorom o kupoprodaji. Obzirom na to. Ako su ugovarači zaključili punovažan ugovor o poklonu.

zamenjena za sporni jednosoban stan u S." u S….. godine. 52/74 i 1/80). iz čega proizilazi da je mogao slobodno otuđiti. dakle. br. U konkretnom slučaju. Kad primalac izdržavanja nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju na koju je zadržao pravo svojine i državinu sve do svoje smrti.) 165. razmenjena nepokretnost ne može predstavljati predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "transformacije" i "kontinuiteta" imovine. primalac i davalac izdržavanja nisu izvršili noveliranje ugovora o doživotnom izdržavanju. Predmet navedenog ugovora je bio kućni plac sa kućom na placu.10. novog Zakona ("Sl.. juna 1989. istog zakona. Rev. primalac izdržavanja je to i učinio. u konkretnom slučaju predmet ugovora je bio kućni plac sa kućom od tri odeljenja na ovom placu.. Što se tiče predmeta ovog ugovora. Na primenu tog zakona upućuje odredba člana 237. jer forma ima konstitutivni karakter. Tužilja je njegova supruga a tužena sestričina po ranije umrloj sestri. godine. 53. Sporna pitanja se imaju raspraviti i prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. a sastoji se iz pismenog zaključenja ugovora i overe od strane sudije. kako bi ugovorom . U konkretnom slučaju primalac izdržavanja je to i učinio. overen pod brojem R. septembra 1989. Vrhovni sud nalazi da se izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova ne može prihvatiti. Sa razloga pravne sigurnosti na sve nasledno pravne ugovore zaključene do stupanja na snagu novog zakona i dalje će se primenjivati propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjavanja. u međuvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom o razmeni nepokretnosti sa trećim licem. Na osnovu takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi nalaze da sporni stan ne predstavlja zaostavštinu ostavioca. Zaostavština u pogledu nepokretnosti nije raspravljena. glasnik RS". jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. smatra se da se odnosi samo na nepokretnosti koje je primalac izdržavanja imao u trenutku zaključenja ugovora. godine.NASLEDNO PRAVO nu već o otuđenju spornog stana za naknadu za doživotno izdržavanje poklonodavca. broj 46/95).2002. decembra 1975.86 - . iz čega proizilazi da ju je mogao slobodno otuđiti. između ostavioca i GRO "P. jer je nepokretnosti koje predstavljaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. " Naime. 1424/02 od 03.P. god. jer je ostavilac sa tuženom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju dana 11. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: U postupku je utvrđeno da su stranke zakonski naslednici pok. pa tužioci neosnovano zahtevaju njegovu redukciju i vraćanje poklona zbog povrede nužnog naslednog dela u smislu čl.. Nakon toga. Zakona o nasleđivanju i predstavlja strogo formalni pravni posao.____/75. glasnik SRS". koji je umro 24. jer je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. primalac izdržavanja ostaje sopstvenik imovine koja je predmet ugovora sve do svoje smrti. Ta nepokretnost je ugovorom o trampi zaključenim dana 26. stav 2. koji je važio u vreme sačinjavanja ugovora o doživotnom izdržavanju. Ugovor o doživotnom izdržavanju nije raskinut. Prema pogodbi iz ugovora predaja ove imovine u državinu i svojinu tuženoj kao davaocu izdržavanja odložena je do smrti primaoca izdržavanja.. U konkretnom slučaju ugovor o doživotnom izdržavanju je i po formi i po sadržini zaključen prema odredbama člana 117. To znači da primalac izdržavanja ostaje sopstvenik sve do svoje smrti imovine koja je predmet ugovora. D. Ugovorom je predviđeno da će tužena kao primalac izdržavanja nepokretnost primiti u državinu i svojinu posle smrti davaoca izdržavanja..

Pošto kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju nema oslonca u propisima o nasleđivanju. Gzz. 407/01 od 04. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 1. stav 2. pa se njegova punovažnost ne može procenjivati po pravilima o rušljivim. a imajući u vidu da je individualiziranje predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju nužno i da se ne radi o univerzalnoj sukciji kao kod nasleđivanja. već po opštim pravilima ugovornog prava. ZPP. kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju čija se važnost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima. preinačio obe presude nižestepenih sudova i usvojio tužbeni zahtev tužilje u celosti za utvrđenje njenog prava svojine po osnovu nasleđa sa udelom od – na spornom stanu. U ovom slučaju. koji je predmet ovog spora. pogrešan je zaključak nižestepenih sudova da je sporni stan predmet navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu "kontinuiteta" i "transformacije" imovine. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Kako nižestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise. ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Međutim.87 - . stav 1. aleatoran teretni ugovor. prišli kao da je zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju. osnovanost tužbenog zahteva u odnosu na primaoca izdržavanja može se oceniti samo prema odredbama o ništavosti ugovora iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. tada je to neimenovani.) . ali u formi u kojoj je zaključen i osnovni ugovor. u reviziji se osnovano ukazuje da su pobijane odluke produkt pogrešne primene materijalnog prava. u smislu člana 395. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom određeno. kao što ne postoji ni propis po kome bi kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju bio rušljiv zbog odsustva aleatornosti. S obzirom na rečeno. iako su to mogli učiniti. ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana koja je ograničeno poslovno sposobna. god. Zakona o obligacionim odnosima.) 166. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 395. 3401/01 od 21. nije reč o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima o ništavosti ugovora. Rev. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove važnosti. sadržanim u austrijskom imovinskom zakonu koji je važio na teritoriji Vojvodine. ZPP. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su ugovoru o doživotnom izdržavanju.NASLEDNO PRAVO obuhvatili sporni stan kao predmet ugovora. koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doživotnom izdržavanju po pravnim pravilima obligacionog prava.2001. Kada ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju. irelevantno je da li se primenjuje raniji ili važeći Zakon o nasleđivanju. po svojoj pravnoj prirodi. nego po pravilima o ništavim ugovorima.2001. Aleatornost je uslov važnosti tog ugovora. Prema članu 111. na koje je ovaj sud ukazao. god. već o neimenovanom ugovoru zaključenom u smislu člana 26.07. Ovo predstavlja manu o primeni materijalnog prava.09. ZPP u vezi sa članom 408. To je i bio razlog što je ovaj sud. Kvazi ugovor o doživotnom izdržavanju je. mane volje ne postoje. Zakona o obligacionim odnosima.

bila je pokretna. osnovano su nižestepeni sudovi izveli zaključak da se nije stekao zakonom propisan razlog za raskid predmetnog ugovora. Ako su eventualno davanja.11.88 - .) 168. 3414/99 od 24. god. Ovim ugovorom davaoci izdržavanja su se obavezali da uz naknadu za imovinu izdržavanog lica izdržavaju primaoca izdržavanja do njegove smrti. primalac izdržavanja nije bolovala od bilo kakvih bolesti. Rev.) . Stoga se ugovor o doživotnom izdržavanju ne može smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom samo zbog činjenice što su eventualna davanja učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine koju je ova ostavila davaocima izdržavanja u naknadu za izdržavanje. koja je predmet ugovora. Utvrđeno je da je nakon što je ugovor zaključen drugotužena svakog dana dolazila kod primaoca izdržavanja i na njen zahtev obavljala određene poslove. koji su bili potrebni za njeno izdržavanje. god. (Iz presude Okružnog suda Prokuplju. Gž.11. jer joj je pružena pomoć i nega kako je ona to i zahtevala. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju po odredbama Zakona o vanparničnom postupku. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave.NASLEDNO PRAVO 167.1999. 2379/98 od 15.1999. god. to ni vrednost obaveza davaoca izdržavanja u momentu zaključenja ugovora nije bila poznata. Vrednost te obaveze može da bude znatno manja ili da znatno nadmaši vrednost imovine primaoca izdržavanja. učinjena primaocu izdržavanja manja od vrednosti imovine date u naknadi za izdržavanje. 548/99 od 01. u ovom slučaju je utvrđeno da u momentu zaključenja ugovora primalac izdržavanja nije bolovala od neke bolesti. Iz obrazloženja: Iz sadržine predmetnog ugovora je vidljivo da su ugovorne strane navele da su tuženi od leta 1993.09. Pošto je momenat smrti budući neizvesna okolnost. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ovaj ugovor se ne može zbog toga smatrati nezakonitim i nemoralnim pravnim poslom. niti se znalo za njenu blisku smrt. pa je pravilnom primenom materijalnog prava takav zahtev odbijen kao neosnovan. s obzirom na zdravstveno stanje primaoca izdržavanja.) 169. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje. u zavisnosti od dužine života primaoca izdržavanja. već joj prenese samo pravo doživotnog uživanja. znali za njenu blisku smrt. kod ugovora o doživotnom izdržavanju. Međutim. pa u tom slučaju nema mesta donošenju rešenja o obustavipostupka za raspravljanje zaostavštine. Ne postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kada ostavilac ne prenese pravo svojine na svoju vanbračnu suprugu. Inače. Rev. Ovaj ugovor u odnosu na nesrazmeru uzajamnih davanja bio bi nemoralan samo ako su davaoci izdržavanja u vreme zaključenja ugovora. a razbolela se dve nedelje pre nego što je umrla. (Vrhovni sud Srbije.1999. godine pomagale primaoca izdržavanja na taj način što su obavljale u njenoj kući one poslove koje ona nije mogla da sama obavi. Za to vreme nije bila neobezbeđena.

to je nesumnjivo da se radi o imovinsko pravnom sporu u kojem je revizija dozvoljena pod uslovom iz člana 382. 4063/98) . jer vrednost predmeta spora koja je u tužbi označena ne prelazi iznos od 15. 382.1998. prema članu 72. 1. vezano za tvrdnje tužene strane o tužiočevoj poslovnoj nesposobnosti (za podnošenje tužbe za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju) pravilno zaključio da tužilac ne izaziva sumnju suda da se radi o licu poslovno nesposobnom. 237/99) 172.NASLEDNO PRAVO 170. vrednost predmeta spora označila iznosom od 2. Tužilac je posle smrti ugovornog davaoca izdržavanja.11.89 - .000 dinara. koju je podnela sudu 24. to je imovinsko pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovom da vrednost predmeta spora prelazi iznos propisan odredbom čl. S obzirom na to da je tužilja u tužbi. dinara. Predmet ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u svojini primaoca izdržavanja u trenutku zaklljučenja tog ugovora. ZPP-a. stav 4. kao njegov potomak pristao na produženje zaključenog ugovora pa je na osnovu njega stekao pravo davaoca izdržavanja na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora. kao pravni sledbenik davaoca izdržavanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Prvostepeni sud je. Gž. godine. (Vrhovni sud Srbije. to u smislu navedenih odredbi ZPP revizija nije dozvoljena. (Vrhovni sud Srbije Rev.500. god. Iz obrazloženja: Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnog sledbenika primaoca izdržavanja i davalaca izdržavanja.11. koji je preminuo pre primaoca izvršavao ugovorne obaveze i stekao valjan pravni osnov za sticanje vlasništva na stanu koji je predmet ugovora.1994. Za takav zaključak nije postojala zakonska obaveza suda da pribavlja mišljenje medicinskog stručnjaka već je izbor metode za donošenje zaključka po takvom pitanju bio u isključivoj i samostalnoj ingerenciji parničnog suda.12/98).09. Rev.) 171. a ne o sporu primaoca i davalaca izdržavanja u vezi sa izvršenjem obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju.) 173. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Smrću primaoca izdržavanja nastupili su zakonski uslovi za potpunu realizaciju ugovora o doživotnom izdržavanju. u smislu odredbe člana 382. br. a ne o sporu koji ima karakter spora o izdržavanju u kojem bi revizija. list SRJ". koji je kao granična vrednost merodavna za ocenu prava na izjavljivanje revizije. god. Ukoliko se vodi spor između primaoca i davaoca izdržavanja. bila dozvoljena. Zakona o izmenama i dopunama ZPP ("Sl. kod ugovora o doživotnom izdržavanju. 4651/99 od 02.1999. ZPP. Rev. 1814/98 od 24. ZPP. tač. po kojem je tužilac.

može dati i posle njegovog zaključenja. Rev.) 178. Rev. Zakona o obligacionim odnosima po kome se odobrenje za zaključenje ugovora.02. (Vrhovni sud Srbije. Kada je najpre zaključen ugovor o poklonu a potom ugovor o doživotnom izdržavanju došlo je do novacije ugovora o poklonu pa će se odnosi posle smrti primaoca izdržavanja regulisati u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju. Kod činjenice da je prvostepeni sud pobijanim rešenjem raspravio zaostavštinu ostavioca koja nije bila obuhvaćena spornim ugovorom o doživotnom izdržavanju. to učesnik koji nije naslednik. po stavu drugostepenog suda nema pravni interes da ovo rešenje pobija. izvršavao obaveze prema primaocu izdržavanja. Rev. Rev. Odredbe Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti koje se odnose na davanje odobrenja treba tumačiti u povezanosti sa članom 29. god. Davalac izdržavanja nije izvršio ni jednu ugovornu obavezu prema primaocu izdržavanja . Jedan davalac izdržavanja ne može na račun drugog davaoca izdržavanja zahtevati svojinu na imovini koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. prodala stan koji je bio predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.90 - .tužilji. Gž. pa je istim mogla i da raspolaže. pa je ona. (Vrhovni sud Srbije. 1502/98) 176. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. kao neosnovan protivtužbeni zahtev "davaoca izdržavanja" za poništaj ugovora o kupoprodaji obzirom da je tužilja i pored zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zadržala pravo vlasništva na spornom stanu (sve do svoje smrti).10.) 179. 15/97 od 22. 1320/98) 177. 2821/98) 175. god. god. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. u takvim okolnostima.) .NASLEDNO PRAVO 174. 5786/96 od 12. Davalac izdržavanja ne stiče pravo svojine na otkupljenom stanu ako je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen pre ugovora o otkupu stana. pozivajući se na okolnost da je on. Br. Rev. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio zahtev tužilje za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i kada je odbio. uglavnom ili pretežno. 4522/97 od 15.1997.1997.01. ako zakonom nije propisano što drugo. (Vrhovni sud Srbije.1997.

Rev. Gž. Davalac izdržavanja po kasnije zaključenom ugovoru o doživotnom izdržavanju nije u obavezi da plati prethodnom davaocu izdržavanja dato u izvršenju pravosnažno raskinutog ranije zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog sa istim primaocem izdržavanja.nema samog izdržavanja. broj 18/91. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. niti je takva obaveza zakonom propisana. jer nije naslednik primaoca izdržavanja. Ne proizvodi pravno dejstvo odredba ugovora o doživotnom izdržavanju kojom pokretne stvari nisu individualno određene. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. niti se ugovorom sa primaocem izdržavanja na to obavezao. 1641/97) 181. Kao i svaki teretni ugovor. po ugovoru o doživotnom izdržavanju. 785/96) 185. U. Rev. 610/97) 183.91 - . zasnovao i zajedničko domaćinstvo ima pravo da nastavi sa korišćenjem telefonskog broja posle smrti primaoca izdržavanja. jer u protivnom nema osnovnog elementa tog ugovora . (Vrhovni sud Srbije. Rev. 1267/96) . (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Kod zaključenja ugovora mora se bar znati da će obaveze početi da se izvršavaju i moraju početi bar da funkcionišu. sa ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenim pre stupanja na snagu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS".NASLEDNO PRAVO 180. 20/92). promenom na svoje ime. (Vrhovni sud Srbije. kao davalac izdržavanja ne može da pretenduje na povraćaj imovine iza smrti ostavioca. Ne može se preinačiti ugovor o doživotnom izdržavanju u doživotnu novčanu rentu ako je primalac izdržavanja star i bolestan čovek kome je potrebna lična nega i staranje. Rev. ugovor o doživotnom izdržavanju podrazumeva određene obaveze. 3487/97) 182. Tužilac. Davalac izdržavanja koji je sa primaocem izdržavanja.2567/96) 184.

4440/95) 187. to ima posledi. Pri oceni koja isprava ima pravno dejstvo sud mora da ima u vidu izraženu volju ostavioca. Rev. (Vrhovni sud Srbije. primalac izdržavanja. 4519/95) 191.92 - . Izgradnjom kuće u dvorištu primaoca izdržavanja. U takvom slučaju se može smatrati da je ugovorom o doživotnom izdržavanju izražena volja stranaka da svoje odnose saobraze međusobnim imovinskim interesima a posle smrti primaoca izdržavanja odnosi se regulišu u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju. Testament se opoziva ako zaveštalac docnijim ugovorom raspolaže istom imovinom. Ostavinski sud će obustaviti postupak za raspravljanje zaostavštine ako je ostavilac za vreme života zaključio ugovor o izdržavanju. 3117/95) 189. 516/95) 190. (Vrhovni sud Srbije. Ako ostavilac prilikom raspolaganja svojom imovinom sačini dva testamenta i zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju sa bračnim drugom. a uz njegovu saglasnost. Gž. pri čemu raniji ugovor ni na koji način nije stavljen van snage. ima za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Neosnovan je revizijski navod da nepokretnost ne može biti predmet ugovora o poklonu i ugovora o doživotnom izdržavanju. Rev. a ove isprave su formalno-pravno valjane. davalac izdržavanja je postao vlasnik ove kuće pa ako je i bespravno podignuta. Rev. Kada se istovremeno zaključuje ugovor o poklonu i ugovor o doživotnom izdržavanju. Rev. te po raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju. Ako primalac izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju zaključi novi ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. 2045/95) 188. odnosno njegovi naslednici.NASLEDNO PRAVO 186. kojim je preneo celokupnu svoju imovinu na drugu ugovornu stranu. ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja izraz volje strana ugovornica. odnosno da li je ostavilac kasnijim raspolaganjem menjao svoju raniju volju. nisu ovlašćeni da traže iseljenje davaoca izdržavanja. izjavljene s namerom da se stranke pravno vežu a ugovor o poklonu sačinjen je u skladu sa takvim motivom stranaka. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. i ranije zaključen ugovor je punovažan pa i kada je kasnijim ugovorom raspolagao istom imovinom. Ako ostavilac nije docnijim testamentom opozvao izričito raniji testament odredbe ranijeg testamenta ostaju na snazi ako nisu u suprotnosti sa odredbama docnijeg testamenta. Svako docnije raspolaganje od strane zaveštaoca određenom stvari koju je bio nekome zaveštao. a ako se kasnije raspolaže sa već zaveštanom stvari.

Kod ugovora o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja zadržava pravo na državinu imovine koja je predmet ugovora do svoje smrti. ugovor o doživotnom izdržavanju više nema svrhe opstanka. 10671/95 od 17. ovakva izjava nema pravnu važnost. s tim što se predaja te imovine odlaže do smrti primaoca izdržavanja. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Ostavinski postupak će biti obustavljen ukoliko pokojnik nema imovinu. nije navedenu nekretninu mogao bilo kako opteretiti. 10603/95 od 24.93 - . a primalac izdržavanja ne želi više da prima izdržavanje. Ugovorom o doživotnom izdržavanju. Gž. Ukoliko se testamenti i ugovor o doživotnom izdržavanju u potpunosti ne isključuju s obzirom na izraženu volju ostavioca onda i jedan i drugi vid raspolaganja mogu biti pravovaljani u određenim delovima u kojima se ne isključuju. Gž.11. (Iz presude Okružnog suda u Kraljevu. 10. pa su stoga tuženici kao davaoci izdržavanja obavezni da tužiocu kao primaocu izdržavanja predaju predmetnu imovinu iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Gž. U situaciji i kada zajednica života između stranaka nije ugovorena. god. Kako otac tužilje. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. 1192/95) 196. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. a što je ugovoreno zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju između stranaka.) 193. već eventualno u parnici. Vođenje postupka oko važenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije prethodno pitanje u odnosu na postavljeni tužbeni zahtev u ovoj pravnoj stvari. 89/95) 192. Pitanje važnosti ugovora o doživotnom izdržavanju ne može se raspravljati u ostavinskom postupku. primalac izdržavanja u naknadu za ugovoreno izdržavanje ostavlja davaocu izdržavanja imovinu iz tog ugovora. 1333/95) 195. a kako je on to u toku daljeg vremenskog perioda učinio.) 194.NASLEDNO PRAVO cu opozivanja zaveštanja. te ga valja raskinuti. Gž. 1218/95) . 1995. nakon što je spornu imovinu ugovorom o doživotnom izdržavanju ustupio svojoj kćerki tužilji.1995. god. Gž. naime dao izjavu o konstituisanju prava doživotnog uživanja u korist obe strane. bez obzira na sudbinu tog ugovora i parnicu koja je u toku radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.

lečenje .94 - . br. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. utvrdio na osnovu lične karte i vozačke dozvole i potvrđen od strane svedoka identiteta. kada je identitet stranaka. ZOO. Identitet stranaka je potvrdio prisutni svedok identiteta. U kontekstu ovog pravnog zaključka su irelevantni navodi revizije kojima revidenti ukazuju na motive zbog kojih je sada pokojna Đ.NASLEDNO PRAVO OBLIK (Član 195. identitet primaoca izdržavanja utvrđen je iz lične karte. god.09. stav 1. u postupku overe ugovora o doživotnom izdržavanju.09. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su zauzeli pravilno materijalno pravno stanovište o ništavosti predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu odredbe člana 103.) 199._____. Kada je u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju jedna od ugovornih strana bila poslovno nesposobno lice. Iz obrazloženja: Predmetni ugovor je zaključen u svemu shodno odredbi člana 117. U vezi odredbe člana 56. htela da sa njima zaključi predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju i navodi kojima polemišu sa implikacijama činjenične konstatacije drugostepenog suda o mestu i načinu zaključenja predmetnog ugovora.2004. 3100/05 od 06. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. u vreme zaključenja tog ugovora bila poslovno nesposobno lice.) 198. pa su neosnovani navodi revizije da sud nije utvrdio da li je u skladu sa zakonom utvrđen identitet stranaka prilikom zaključenja spornog ugovora pred sudom.2006. 25/82) i svojom sadržinom i formom nije u suprotnosti sa zakonom. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju. 103.. Zakona o nasleđivanju) 197. 2162/04 od 29. Sud je postupio po zakonu. obzirom da je jedan od ugovarača. što proizilazi iz spisa predmeta Drugog opštinskog suda u B… P. primalac izdržavanja . 52/74. pa nisu ispunjeni uslovi za njegov poništaj u smislu odredbe čl. god. taj ugovor je ništav pravni posao. sada pokojna Đ. a davaoca izdržavanja iz vozačke dozvole. 1/80. Rev. G. pa su bez značaja motivi zbog kojih je ta strana htela da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. Činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalna sredstva za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik PC". Rev. stav 1. G. ZOO.

Pri tome. lekovima. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu ostavlja svu svoju imovinu ili jedan njen deo u nasleđe. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju je zaključen u zakonom propisanoj formi. maja 1996. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog ugovora o doživotnom izdržavanju odbio. Zakona o nasleđivanju ("Sl. a za slučaj smrti da ga sahrani i podigne spomenik u skladu sa mesnim običajima. ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života. primalac izdržavanja osećao potrebu a i preko svoga sina u svakom slučaju da obezbedi sebi mir i sigurnost kada je u pitanju lečenje i druge životne potrebe vezane za njegovo zdravstveno stanje i životno doba. a u vreme kada je njegovo zdravstveno stanje bilo dosta narušeno zbog slabosti srca. U vreme sačinjenja spornog ugovora o doživotnom izdržavanju važio je Zakon o nasleđivanju ("Sl. održavanju higijene i slično. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju da je to ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. stupio na snagu 5. lečenje i pomoć. pored materijalne pomoći. Pomenutim spornim ugovorom tuženi se upravo obavezao da primaocu izdržavanja obezbeđuje zadovoljenje potreba ove vrste. koji su sačinjeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan i da proizvodi pravno dejstvo. mogu ugovoriti i različiti drugi vidovi pomoći između primaoca i davaoca izdržavanja (nega.NASLEDNO PRAVO i pomoć. glasnik SRS". godine. namirnicama. 3951/02 od 22. održavanje higijene i sl. Ovo i pored činjenice da je on bio materijalno zbrinut. namirnicama. lekovima. glasnik RS". da se stara o zadovoljenju njegovih svakodnevnih potreba.01. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od sudije. ili neko treće lice.2003. ovde tuženim 1995. Rev. koje su za primaoca izdržavanja bile i te kako od značaja. U naknadu za ovo. snabdevanje ogrevom. kojim se tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da brine o svom ocu kao primaocu izdržavanja.95 - . broj 46/95.) . da brine o drugim životnim potrebama primaoca izdržavanja. te je u kontekstu takvih odnosa. Takvim ugovorom se. čija je predaja davaocu izdržavanja odložena do smrti primaoca izdržavanja. god. Iz obrazloženja: U provedenom postupku je utvrđeno da je sada pokojni suprug tužilje a otac tuženog. čuvanju i pripremanju hrane. propisao da je ugovor o doživotnom izdržavanju ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. godine).). zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija predaja je odložena do smrti primaoca izdržavanja. Sam sporni ugovor sačinjen je i overen u svemu saglasno odredbama Zakona o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije. posebno da obezbeđuje lečenje kod lekara i plaća te usluge i lekove. propisano je da će se na zaveštanje. Pokojni primalac izdržavanja je sve do svoje smrti održavao bliske veze sa tuženim. spornim ugovorom primalac izdržavanja ostavio je u svojinu posle smrti davaocu izdržavanja jedan lokal. a činjenica da je primalac izdržavanja imao sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora. koji je u članu 117. stav 2. dvorba. snabdevanju ogrevom. br. sa svojom bivšom suprugom. 1/80 i 25/82). jer se takvim ugovorom pored materijalne pomoći može ugovoriti i onaj vid pomoći koji je ugovoren između primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. 52/74. već je moguće da se sastoji u nezi. majkom tuženog i ćerkom iz prvog braka. primeniti propisi koji su važili u vreme njihovog sačinjenja. dvorbi. čuvanje i priprema hrane. sa sinom. činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalnih sredstava za izdržavanje nije od uticaja na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim stara lica sebi obezbeđuju negu. Prema odredbi člana 237. sadržina ugovora o doživotnom izdržavanju ne mora se uvek sastojati u davanju sredstava za izdržavanje. Po oceni Vrhovnog suda.

nalazeći da ugovor i bez odobrenja koji je overen od strane sudije. 1163/99 od 20. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti predviđeno je da ugovor kojim se vrši promet nepokretnosti zaključen protivno odredbama čl. Odbijajući žalbu tužioca drugostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev za poništaj predmetnog ugovora nije osnovan jer je ugovor o doživotnom izdržavanju nasledno pravo ugovor sa osnovnom namenom da se primalac izdržavanja obezbedi ugovorenim izdržavanjem. a ne da ograničava fizička lica u sklapanju ugovora.3. smatra se prenos prava svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnosti. Pribavljeno odobrenje otklanja razlog uništavosti za već zaključen ugovor. (Iz presude Vrhovnog suda Sbije. tog zakona je ništav. pa se ono naknadno pribavi. te je pribavljanje odobrenja Ministarstva finansija Uprave za imovinsko pravne poslove za promet nepokretnosti. zakup i drugi načini sticanja državine. 1. jer nedostaju bitne činjenice za odlučivanje po tužbenom zahtevu. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora. ukoliko stranke pribave naknadno odobrenje za već zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju.god. neophodno. 1. koji jeste istovremeno i ugovor naslednog prava. 3. u slučaju kada su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti ugovorom o doživotnom izdržavanju. s tim da se izuzetno od stava 1. U smislu čl. Nije ništavan ovaj ugovor ako su ispunjeni uslovi za dobijanje odobrenja.) . Rev. Međutim.) 201. R.____/93 kod Opštinskog suda bez pribavljanja odobrenja za promet nepokretnosti od Ministarstva za finansije Republike Srbije. ali nisu ispunjeni uslovi za preinačenje prvostepene presude. odredbom čl. otklanja se razlog ništavosti i takav ugovor ostaje punovažan od početka.2000. jer je glavni cilj Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti bio da spreči poremećaj nacionalne strukture u višenacionalnim sredinama. zadovoljava formu. Davalac izdržavanja ne odgovara posle smrti primaoca izdržavanja za njegove dugove. Stoga. st. god. za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Naime.2000.04. (Vrhovni sud Srbije. već zaključeni ugovor ne može se smatrati ništavim. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju i isti overile pod br. Rev.96 - . ovog člana.NASLEDNO PRAVO 200. Po stanovištu Vrhovnog suda. izuzev ukoliko nije ugovoreno da će on odgovarati za postojeće dugove određenim poveriocima. 5. U konkretnom slučaju radi se o ugovoru o prometu nepokretnosti. 673/99 od 30. prometom nepokretnosti neće smatrati poklon između srodnika u prvom naslednom redu. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo. Dakle. istog zakona prometom nepokretnosti. i čl. 2. njegova osnovna namera nije da se obezbedi promet nepokretnosti pa se na njega i ne može primeniti Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. Neophodno je odobrenje od strane Ministarstva za finansije RS.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. onda bi među strankama važio taj drugi ugovor. Bez obzira na činjenicu što je Zakon o vanparničnom postupku u članu 174. tako da se izloženo stanovište ne može prihvatiti kao pravilno. bilo je nužno.12. sudija ugovor pročitao i upozorio ugovornike na posledice. Ako je sudija postupao po zakonu i ako bi njegov iskaz kao svedoka bio istinit. Bilo je bitno utvrditi da li je u stvarnosti.) . činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno. Zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element njegovog nastanka i punovažnosti. već potvrđivanja sadržine isprave u kojoj je sadržan ugovor. ne znači ništavost ugovora. ako je postupljeno po zakonu. god. ZOO. ugovor je ništav. gde je predaja imovine izvršena u momentu zaključenja ugovora). Saznanje davaoca izdržavanja da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne znači uvek da je ugovor nezakonit i nemoralan. Ukoliko bi se utvrdilo da sudija nije u stvarnosti pročitao ugovor i upozorio ugovornike na posledice zaključenja. Tek kada se kumulativno ispune svi elementi forme ugovor nastaje i proizvodi pravno dejstvo. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi smatraju da je zaključeni ugovor ništav zbog nedostatka forme javne isprave. svedoka i tumača koji su prisustvovali sastavljanju isprave. U suprotnom. 4337/98 od 29. i da se uz zapisnik prilaže primerak sastavljene isprave. (Vrhovni sud Srbije. upozorenje na posledice ugovora i sudijinu overu koja nije imala značaj overe potpisa ugovornica. on u suštini predstavlja dokaz o zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju. i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost.) 203. ispitivati uslove za konverziju ugovora. Iz navedene odredbe proizlazi da zapisnik o overi ugovora nije bitan konstitutivni element za nastanak ugovora. kada bi ništav ugovor ispunjavao uslove za punovažnost nekog drugog ugovora (u konkretnom slučaju tzv. prilikom zaključenja i overe. Sudija koji je overio ugovor. ako je postupljeno po zakonu. ugovor bi proizvodio pravno dejstvo bez obzira na nepostojanje zapisnika o izvršenim radnjama. niti uneo upozorenje o posledicama zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. saslušan kao svedok.12. Rev. Nepostojanje konstatacije na zapisnik ili ugovor o doživotnom izdržavanju da je ugovor pročitan i da su ugovornici upozoreni na posledice njegovog zaključenja. a ne uslov za nastanak ugovora. propisao da se u zapisnik unosi identitet učesnika. nepravog ugovora o doživotnom izdržavanju. Zbog pogrešne primene materijalnog prava. i ako bi se moglo uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavost ugovora koji je predmet spora. u smislu člana 106. Naime.97 - . Zato nepostojanje konstatacije na zapisniku ili na samom ugovoru o tome da ugovor nije pročitan ili da ugovornici nisu upozoreni na posledice samo po sebi ne znači ništavost ugovora. god.1999. Rev.NASLEDNO PRAVO 202. jer o zaključenju ugovora sudija nije sačinio zapisnik. pogotovo ako je do stvarnog izdržavanja došlo. ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu kada su ugovor zaključili. Za punovažnost ugovora bilo je potrebno ispunjenje stroge zakonom propisane forme koja se sastojala od dva elementa: pismene forme ugovora (isprave) i javne isprave koja je podrazumevala određeni redosled pri zaključenju ugovora. a to je: čitanje ugovora od strane sudije.1999. 2339/99 od 30. ko ga potpisuje. tvrdio je da je izvršio sve zakonom propisane radnje prilikom overe i njegov iskaz prvostepeni sud nije uopšte ocenio.

10. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu. (Vrhovni sud Srbije.. Ž. Rev.) 206. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. jer isti nije sačinjen u pismenoj formi. istog zakona propisani su načini sticanja prava svojine po samom zakonu. te da su dužni da se iz istih isele. Ž.N. inače vlasnikom nepokretnosti. niti je overen od sudije. Rev. Rev. Ž.Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa ranijim vlasnikom. Osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju su pismena forma i overa ugovora od strane sudije. Potvrda . njegovom smrću otpao je i osnov za njihovo dalje korišćenje.1997. Ž. sada pok.mišljenje Ministarstva za finansije da ne bi bilo smetnji da se da odobrenje za zaključenje Ugovora o doživotnom izdržavanju da su ga stranke pre zaključenja ugovora tražile. njegovom smrću otpao je i osnov za njihovim daljim korišćenjem.N. 272/97) .1999. Između tuženih i ranijeg vlasnika nepokretnosti nije sačinjen ugovor o doživotnom izdržavanju na način propisan odredbom člana 195..98 - . Ž.N. 317/99 od 28. (Vrhovni sud Srbije. Odredbom člana 21. konvalidira ovo odobrenje bez obzira da li je potvrda o tome izdata za života ili nakon smrti primaoca izdržavanja. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilna je ocena nižestepenih sudova da tuženi bez pravnog osnova koriste deo nepokretnosti na kojima su tužioci vlasnici po osnovu nasleđa iza sada pok. (Vrhovni sud Srbije. Neosnovan je revizijski navod kojim se ukazuje da su tužioci na osnovu usmenog sporazuma postignutim sa ranijim vlasnikom stekli svojinu na stambenom prostoru koga koriste. 5140/97 od 26. Iz obrazloženja: U toku postupka utvrđeno je da tuženi koriste nepokretnosti koje su predmet ovog spora na osnovu usmenog sporazuma sa sada pok. Sporazum je postignut u tom smislu da ih tuženi koriste bez novčane naknade. Odredbom člana 20. na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.N. god.N. Zakona o nasleđivanju. Odredbom člana 20. zbog narušenog zdravstvenog stanja i starosti. god. na osnovu koga bi primenom Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima stekli svojinu na spornim nepokretnostima.. koji predstavljaju originarno sticanje svojine koje se ne izvodi iz prava svojine prethodnika. odnosno ugovor.11. Kako su tuženi koristili nepokretnosti na osnovu usmenog sporazuma sa sada pokojnim vlasnikom. Između tuženih i ranijeg vlasnika nije zaključen ni jedan pravovaljan pravni posao. Faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja. Rešenjem prvostepenog suda tužioci su oglašeni za naslednike iza smrti pok. a da za uzvrat pružaju pomoć sada pok. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu. što su osnovni uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju.NASLEDNO PRAVO 204.) 205.

1996. 931/97) 211. Rev. Nedostatak saglasnosti nadležnog Ministarstva za finansije za zaključivanje ugovora o doživotnom izdržavanju kao razlog ništavosti ne može biti predmet raspravljanja u ostavinskom postupku već samo utvrđivanja u posebnoj parnici. ako je ugovor zaključen sa naslednikom prvog naslednog reda. Punomoćje za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju mora biti u istoj formi u kojoj se zaključuje i sam ugovor o doživotnom izdržavanju.) 213. 6501/97) 210. (Vrhovni sud Srbije Rev. Rev. 771/97) 209. kojim se vrši promet nepokretnosti. jer je postupajući sudija ugovor overio bez prisustva ugovornih strana. nije pribavljeno odobrenje nadležnog organa u smislu člana 3. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. može se pribaviti od nadležnog ministarstva finansija i posle zaključenja ugovora. glasnik RS". Pošto se predaja imovine u nedostatku sporazuma ugovornih strana odlaže do smrti primaoca izdržavanja. 164/97) 212. god. Rev. (Vrhovni sud Srbije.10. sud neće poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju iako za zaključenje takvog ugovora. 3439/96 od 15. (Vrhovni sud Srbije. Izuzetno od odredbe člana 5. Zapisnik o overi ugovora o doživotnom izdržavanju nije konstitutivni element za nastanak ugovora i zato njegovo nepostojanje ili propust suda da ga sačini ne utiču na punovažnost ugovora. ako zakonom nije što drugo propisano. Rev. Odobrenje za ugovor o doživotnom izdržavanju može se pribaviti i posle overe potpisa ugovora od strane sudije. 3256/97) 208. to se kod ugovora o doživotnom izdržavanju odobrenje nadležnog organa za promet nepokretnosti može steći i po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije. navedenog zakona. Rev. kao davaocem izdržavanja. 4632/96) . Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti. Ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen preko punomoćnika kada punomoćje nije izdato u formi iz člana 195. novembra 1995. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav iako je sastavljen u pismenom obliku i potpisan od sudije. godine). ugovor im nije prethodno pročitao niti ih je upozorio na posledice ugovora. (Vrhovni sud Srbije. stav 1. Zakona o nasleđivanju ("Sl.99 - . broj 46/95 od 4.NASLEDNO PRAVO 207. Rev. Ovo odobrenje za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti.

3381/95) POSEBAN SLUČAJ NIŠTAVOSTI UGOVORA (Član 196. koje se u okviru svog zanimanja odn. Prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju. Ugovor o doživotnom izdržavanju biće punovažan ukoliko je odobrenje Ministarstva o prometu nepokretnosti pribavljeno makar i naknadno. ovaj ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o primaocu izdržavanja. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.ugovarača po ugovoru o doživotnom izdržavanju sačinio. . gde je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice. bez obzira u kojoj formi je punomoćje za zastupanje predlagača . (Iz presude Okružnog suda u Beogradu . koji je prilikom overe dužan da pročita ugovor i upozori ugovornike na posledice ugovora. uslov za punovažnost ovog ugovora. to ne čini ništavim zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju iz formalnih razloga. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Gž. Gž. sud ne može upozoravati punomoćnike ugovorača na posledice iz ugovora. Nije bila potrebna saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju ukoliko davalac izdržavanja. bolnice. 4124/95) 216. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije. Kada svi potrebni uslovi za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju nisu sadržani u zapisniku kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. budući da je lično i neposredno upozorenje ugovorača od strane sudije na posledice zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Odredba člana 196. Zakona o nasleđivanju govori o posebnom slučaju ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju.100 - . zbog čega ugovorači moraju biti lično prisutni. koja je po profesiji medicinska sestra zaposlena u bolnici.NASLEDNO PRAVO 214. delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. već su sadržani u tekstu overe samog ugovora. 10637/95) 215. Zakona o nasleđivanju) 217. različite agencije i slično). niti se ove radnje mogu preduzimati isključivo preko punomoćnika. već kao njegova ćerka.

može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Sve do 20.pobijani ugovor nije zaključila kao lice koje se u okviru svog zanimanja staralo o pokojnom.10.2007.NASLEDNO PRAVO U konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno nalazi da se ne radi o zabrani iz navedenog zakonskog propisa. za davaoca izdržavanja nije predstavljao nikakvu neizvesnost. jer je ista zdravstveni radnik.10. ( Presuda Okružnog suda u Užicu.2005. u kome je živeo sam. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. stalno zaposlena u Zdravstvenom centru . godine. jer tužena . nalazi da se zbog opšteg zdravstvenog stanja sada pokojnog. I pre zaključenja spornog ugovora radilo se o progresivnom pogoršanju zdravstvenog stanja primaoca izdržavanja. do 19.101 - .na njegovu inicijativu.iako je po profesiji medicinska sestra. već je ugovor zaključila kao njegova ćerka.ovde tužilje. od kada je bolnički lečen u periodu od 20. 12. Prvostepeni sud.06. bolovao je od tuberkuloze pluća i njegovo zdravstveno stanje se progresivno pogoršavalo.05. što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato. Iz obrazloženja: U konkretnoj stvari tužioci su deca sada pokojnog M. Sutradan po zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju došlo je do zdravstvene krize kod primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju. koje se ni navodima iz žalbe ne dovode u sumnju. sa tuženom kao davaocem izdržavanja . kada je po sopstvenoj volji otišao od nje i vratio se u svoj stan. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost na njenoj strani. 239/07 od 05.07.M. što sve ide u prilog zaključku prvostepenog suda u pogledu ništavosti spornog ugovora. Evidentno je da se zbog stanja svoje bolesti nije mogao sam da brine i stara o sebi. stav 1. godine) 218. Odredbom člana 203. Gž. tako da ovaj razlog za poništaj ugovora otpada a prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice bitne za odluku o zahtevu za utvrđenje ništavosti ovog ugovora. U vreme zaključenja ugovora primalac izdržavanja je imao 81 godinu. kojim su predviđena prava i obaveze ugovarača. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ukoliko u trenutku zaključenja. te se smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu.09. koji je . godine. tako da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.kao primalac izdržavanja. godine ) . Međutim. zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja.10. a što je tuženoj kao davaocu izdržavanja bilo poznato. smrtni ishod mogao očekivati u bliskom vremenskom periodu i u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Gž. godine.2005.06.2007. Tužena je bila upućena u zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora. sada pokojni je boravio kod ćerke .. pa je uz pomoć tužene smešten na lečenje u bolnicu.kao takvi . Nije bila potrebna nikakva saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje pobijanog ugovora o doživotnom izdržavanju. godine. Zakona o nasleđivanju predviđeno je da se. godine isti je preminuo. koji je i nastupio 12. Ovde tužioci su deca sada pokojnog imenovanog i njegovi zakonski naslednici. jer je zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora bilo loše. Sporni ugovor je apsolutno ništav pravni posao. imajući u vidu izvedene dokaze. a pošto je tužena na to pristala . (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu.i aktivno legitimisani za vođenje ovog spora. Dijagnoza njegove bolesti konstatovana je u julu 2005.10.2005. godine zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju.2005.došlo do zaključenja spornog ugovora.2005. koje se progresivno pogoršavalo.2005. 616/07(2) od 31. pa je . u smislu člana 203. te su . tako da nije mogao sam o sebi da se brine.

Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju.2005. niti su tuženi znali. D. god. koju je tom prilikom zastupao tuženi organ starateljstva zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju dana 7. B. D. Iz obrazloženja: Nisu osnovani navodi u reviziji tužilje da na strani davalaca izdržavanja nije postojala neizvesnost u pogledu trajanja zaključenog ugovora. Kada su primaoci izdržavanja. već stara o primaocu izdržavanja. a predstavnik ovog organa u ime primaoca zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju.) 221. utvrđenom u prvostepenom postupku.9. D. 640/05 od 12. Pok. ne postoji osnov ništavosti ugovora ako je davalac izdržavanja zaključio taj ugovor kao fizičko lice. niti su mogli znati ili očekivati blisku smrt primalaca izdržavanja. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. godinama bolovali od brojnih hroničnih bolesti.2005. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav ako je zaključen sa davaocem izdržavanja koji se. ali su uz pomoć tuženih imali redovnu medicinsku terapiju. pošto organ starateljstva nije pravilno zastupao pok. Gž. zastupao direktor tuženog Centra za socijalni rad koji u smislu odgovarajućih zakonskih odredaba iz Zakona o braku i porodičnim odnosima nije bio postavljen za njenog staraoca. godine koji je istoga dana overen pred prvostepenim sudom.1999. ovakav ugovor je apsolutno ništav.) 220.1999. br. Međutim. D. 3307/04.12. Navodi u reviziji da je sud propustio da lekare sasluša na raspravi. kao davalac izdržavanja i sada pok. niti je bilo kojim drugim aktom bila stavljena pod starateljstvo tuženog organa. Ako u trenutku zaključena ugovora o doživotnom izdržavanju primalac nije bio lišen poslovne sposobnosti niti je. . zbog kojih se revizija ne može izjaviti. tako da se vreme njihove smrti nije moglo predvideti. od 16. godine a presudom istog suda ugovor o doživotnom izdržavanju je poništen po zahtevu zakonskih naslednika pok. jer za života ista nije bila lišena poslovne sposobnosti.05.van postupka lišenja poslovne sposobnosti bio stavljen pod starateljstvo organa starateljstva.. koje su lečene uz pomoć medicinske terapije koju im je obezbedio davalac izdržavanja. Nije sporno da su primaoci izdržavanja bolovali godinama od brojnih hroničnih bolesti. je umrla 28. iz razloga apsolutne ništavosti. tužilac.NASLEDNO PRAVO 219.9. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. tada se vreme smrti primalaca izdržavanja nije moglo predvideti. D.102 - . iako je prilikom zaključenja predmetnog ugovora pok. god. u okviru svog zanimanja. predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Davalac izdržavanja bio bi obavezan da ovo čini i u situaciji da nije po zanimanju lekar. Imovina koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između ostavioca kao primaoca izdržavanja i njegovog sina kao davaoca izdržavanja. godine. god.) DOŽIVOTNO IZDRŽAVANJE U KORIST TREĆEG LICA (Član 198.1984. godine. ukoliko su za to ispunjeni i drugi uslovi. bolnice. tužilja i pokojni M. a međusobno su bili u izuzetno dobrim rodbinskim i prijateljskim odnosima.01.10. U braku nisu imali dece. On je bio sestrić primaoca izdržavanja koji je sa njim imao izuzetno tople rodbinske i prijateljske odnose. br. U konkretnom slučaju. ugovor nije zaključen zloupotrebom lekarske funkcije nego je zaključen od strane tuženog kao fizičkog lica.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.103 - . godine. tuženi se nije u okviru svog zanimanja lekara starao o primaocu izdržavanja. različite agencije i sl. 16. Predmetna imovina postala je svojina žalioca momentom smrti njegovog oca. su zaključili brak 27. do 10. Pravilno su nižestepeni sudovi našli da nisu ispunjeni zakonski uslovi za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora u smislu odredbe člana 196.5.. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja. izvršio sve svoje ugovorne obaveze jer se do smrti M. u svemu u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen kod Prvog opštinskog suda u B. br. brige i zdravstvene pomoći primaocu izdržavanja. uredno overenog u prvostepenom sudu. Tuženi je bio sestrić pokojnog M.. _____/83 od 12. godine i taj brak je trajao sve do smrti pokojnog M. ne predstavlja zaostavštinu pokojnog ostavioca.1.5849/03 od 20. koji je razveden pravosnažnom presudom Okružnog suda u B… P. odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje. Tuženi se posebno brinuo o pokojnom ujaku i sa njim je. Tuženi je. god.2003.) .G.12. kao davalac izdržavanja.1970.. te pravo na upis prava svojine u zemljišnim knjigama žalilac može. ostvariti nezavisno od ostavinskog postupka koji se vodi iza ostavioca.6. Prema tome. pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. 137/03 od 09. pod 3R br. brinuo o njemu. Gž . po zanimanju je lekar. Tuženi je ugovor zaključio kao fizičko lice. a činjenica da je on po zanimanju lekar ne može predstavljati otežavajuću okolnost u pružanju potrebne nege.. godine. 1991.2004. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije .G. Zakona o nasleđivanju) 222. te ne može biti predmet rešenja o nasleđivanju. Navedena odredba propisuje da je ništav ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja. a bezuspešno je ponudio tužilji da joj naknadi troškove sahrane koje je ona snosila.1. Gzz.G.G. Zakona o nasleđivanju. ______/97. Drugi brak su zaključili 7.1997.2000. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju je rezultat poverenja pokojnog primaoca izdržavanja prema tuženom i želje da se on o njemu stara do kraja života.). bez obzira na činjenicu da je davalac izdržavanja lekar.

a davaocu izdržavanja pripada pravo da tek posle smrti primaoca izdržavanja traži predaju imovine koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanja. godine pa sve do 23. Zakona o nasleđivanju) 224. Kada bračni drugovi kao primaoci izdržavanja zajedno zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem. Sada pokojni su imali i prihode od prodate imovine. ugovor zaključen između tužilaca i sada pokojniih u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju. godine). primalac izdržavanja ostaje vlasnik imovine i posle zaključenja ugovora. Nakon prestanka zajednice života. počev od 1978. 3464/95 od 27. nisu bili sposobni da to čine samostalno.) RASKID UGOVORA ZBOG POREMEĆENIH ODNOSA (Član 201. Rev.01.1991. god. Rev. tužioci su se izdržavali sa ovog imanja. a ne i o ugovor o deobi kojim su oni preneli tužiocima svojinu na određenim nepokret. sada imenovanih pokojnih.1986. Samo se u novčanom iznosu može zahtevati naknada za dato izdržavanje po raskinutom ugovoru o doživotnom izdržavanju. nadživeli bračni drug aktivno legitimisan da traži raskid ugovora u celini.2000.104 - . Kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pokojnih. Između tužilaca i roditelja tužilje i tužene. a tužioci su obavezani da sada pokojnim predaju u svojinu i državinu nepokretnosti koje su bile predmet ovog ugovora.09. (Vrhovni sud Srbije. dajući mu svoju zajedničku nepodeljenu imovinu.) OBEZBEĐIVANJE PRAVA IZ UGOVORA (Član 199. godine. godine. god.02. zbog zdravstvenog stanja. br. Prema mišljenju Vrhovnog suda Srbije (izraženom u odluci Rev.09. onda je. Zakona o nasleđivanju) 225. Obavljali su samo lakše kućne poslove. ovaj ugovor je raskinut.1988. Pri tome.NASLEDNO PRAVO 223. 1764/98 od 25. budući da oni. a jedan od tužilaca je vršio ulaganja i u izgradnju kuće. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u postupku utvrdio da su tužioci. 2118/91 od 17. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u nadležnom Opštinskom sudu 11. u slučaju smrti jednog od primaoca izdržavanja.1995.11. živeli u zajednici sa roditeljima tužilje i tužene na njihovom imanju te da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje.

god. Zakona o parničnom postupku).03. Kada se tužbenim zahtevom traži raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. 52/74 i br. Ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. tada nema zakonskog osnova da se prema njemu parnica prekine usled smrti (član 214. sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. Iz spisa proizilazi da je tuženi pokazivao volju da ispunjava ugovor. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja. vodeći računa o svim okolnostima. Prema članu 121. Primalac izdržavanja. može tražiti izmene ugovora o doživotnom izdržavanju. Međutim. u skladu sa svojim povećanim potrebama. Prema njima se spor može rešiti samo na jednak način. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj situaciji primenjuje se Zakon o nasleđivanju (“Sl. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u tom pogledu opredeljen (kao 1/2 vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pokojnih). Sa druge strane.) 227. već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pokojnih koju su stekli nasleđem. U postupku je utvrđeno da je sve do aprila 1997. ovog zakona. glasnik RS”. godine tuženi u potpunosti ispunjavao sve ugovorne obaveze. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Sudovi smatraju da je propust tuženog što nije ispunjavao sve ugovorne obaveze. a prema drugom tuženiku da se meritorno odluči. Ovo iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja njihove porodične zajednice sa tužiocima. S obzirom na to. tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje. tačka 1. godine) 226. a tuženici su bračni drugovi i davaoci izdržavanja i u toku parnice umre jedan tuženik. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. budući da je isti raskinut. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pokojnih i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na predmetnoj imovini. br.2005. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje ovog prava. br. porodična zajednica između stranaka je kratko trajala. stav 1. 399/06 od 29.105 - .07. 21/1982) jer je taj zakon važio u vreme kada je predmetni ugovor zaključen. sud će na zahtev jedne ili druge strane njihove odnose iznova urediti ili ih raskinuti. Pri tome. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. i da je pre zaključenog ugovora isplatio otkupnu cenu stana koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. 377/2005 od 14. jer se radi o nužnim suparničarima (shodno članu 204. odnosno da su potrebe tužiljine bile veće od onih koje su ugovorene. Gž. pa stoga drugostepeni .2006. Gž. vodeći računa o svim okolnostima.NASLEDNO PRAVO nostima. Zakona o parničnom postupku). ako se posle zaključenja ugovora prilike toliko promene da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano.

Pri tome tužioci su se izdržavali sa imanja pok.. i B. Za vreme trajanja zajednice života tužioci su davali izdržavanje i obrađivali imanje sada pok. D. (Vrhovni sud Srbije. godine pa sve do 23. B. Neprihvatljiv je stav drugostepenog suda da odnose među ugovornicima nije bilo moguće urediti. u celini predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju.. D.. Nakon raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. tako da je nestao pravni osnov na osnovu koga bi tužioci jedino mogli da traže utvrđivanje prava svojine na spornim nepokretnostima.1986. zato što su njeni rođaci Ž.02. imajući u vidu način na koji je tužbeni zahtev u .. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđivanje prava svojine u korist tužilaca na nepokretnostima koje su bile obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. D... i B.. D. odnosno u skladu sa svojim povećanim potrebama. budući da oni. sada pok. D. ali ona to nije učinila jer je pokazala volju da ovaj ugovor raskine. i B. Prema nalaženju Vrhovnog suda Srbije izraženom u odluci Rev. i tužene G.. odnosno novi ugovor o doživotnom izdržavanju jer je i tužilja bila ovlašćena da traži njegove izmene u skladu sa promenjenim okolnostima.1991. nisu bili sposobni da samostalno obrađuju svoje imanje. i da su za sve to vreme obrađivali njihovo imanje i pružali im izdržavanje. na njihovom imanju u K. br. Sa druge strane. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su tužioci počev od 1978. preneli tužiocima svojinu na određenim nepokretnostima. već tužiocima jedino daje mogućnost isticanja novčanog potraživanja. zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju i deobi koji je overen u Opštinskom sudu u V..106 - . i B. i B. Rev. pri čemu je porodična zajednica između stranaka kratko trajala. D. Međutim. i B. gde mu je otac kupio plac. budući da je isti raskinut.) 228.. preuzeli obavezu izdržavanja. 1689/04 od 23. navedenog zakona propisani su uslovi za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. 11. Upravo citirana odredba člana 121.02. predaju u državinu i svojinu nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. ugovor zaključen između tužilaca i sada pok. i M. imali i prihode od prodate imovine. K. a tužilac R. godine. već samo da obavljaju lakše kućne poslove. je ulagao i u izgradnju kuće na U. D.2005. Te uslove ispunjava konkretan ugovor. i tužilaca sa druge strane. Suprotno ovakvoj oceni drugostepenog suda. i B.11.9. godine.. sa jedne strane. ____/91 od 17. koju su oni stekli nasleđem. i B. nižestepeni sudovi nisu utvrdili relevantne činjenice za presuđenje. i B. br. činjenica da su tužioci obrađivali imanje pok. Nakon prestanka zajednice života. Zbog pogrešne primene materijalnog prava i učinjenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka. iz razloga što se iz predmetnog ugovora vidi da se radi o imovini veće vrednosti koja nije stečena tokom trajanja porodične zajednice između sada pok. D. Imajući to u vidu.NASLEDNO PRAVO sud smatra da se u takvoj situaciji i ne radi o ugovoru o doživotnom izdržavanju.. upućuje da je bio neophodan pokušaj da se to učini. D. odredbom člana 117. tako da priznanje suvlasništva tužiocima zbog njihovog rada na tom imanju ne može ni približno predstavljati naknadu za dato izdržavanje. a ne i o ugovor o deobi kojim su sada pok. D.1988. i tužene G. D. već se radilo o imovini koja je predstavljala isključivu svojinu pok. zbog zdravstvenog stanja.. Između tužilaca i roditelja tužilje P. Nije propust samo na strani tuženog što nije zaključen aneks ugovora. i da su ih izdržavali ne može voditi sticanju svojinskog udela na imovini pok. god.. i B. dok su sada pok. i B. ovaj ugovor je raskinut a tužioci su obavezani da sada pok. naknada za dato izdržavanje može se zahtevati samo u novčanom iznosu. godine živeli u zajednici sa roditeljima tužilje P.

D.07. Svaka od stranaka može zahtevati da sud raskine ugovor.107 - . kao vrednosti nepokretnosti koje je tužena dobila kao naslednica pok. 52/74 i 1/80). 377/05 od 14. godine. (Vrhovni sud Srbije. jer je tužena u svemu ispunjavala svoje ugovorne obaveze. sve do useljenja tužiljine rođake u predmetni stan. to je neizvršavanje ugovornih obaveza dovelo do poremećaja odnosa među strankama. god.2005. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. propisano je da svaka strana može tražiti raskid ugovora. Sve dok je davalac izdržavanja spreman da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju. jer je tužena od 1992. i tužena je izvršavala sve svoje obaveze iz ugovora onako kako su glasile. Rev. svaki od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. izvršavala sve svoje obaveze. Stoga ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. i da primi ona davanja koja je po ugovoru davalac izdržavanja dužan da pruži. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. kao i činjenicu da je u postupku utvrđena nepodnošljivost odnosa među strankama. Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost nižestepenih odluka. kako je to već napomenuto.) 229. stav 1. Iz obrazloženja: Članom 120. br. br.. Odredbom člana 201. pa do useljenja rođake – 1998. kada je ona počela da se brine o tužilji i da zajedno sa njom snosi sve troškove stanovanja. Rev. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud i u tom delu pravilno primenio materijalno pravo kada je takav tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.NASLEDNO PRAVO tom pogledu opredeljen.2005. tada važećeg Zakona o nasleđivanju propisano je da ako se međusobni odnosi ugovornika toliko poremete da postanu nepodnošljivi.) 230. 288/05 od 09. Nepodnošljjivi odnosi među strankama su dovoljan osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe. da svaka strana može tražiti raskid ugovora. glasnik SRS”. i B. god.2005. stav 3. dovoljan je razlog za raskid ugovora. stav 3. Ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju sve dok davalac izdržavanja ispunjava sve svoje obaveze a primalac je dužan da ga u tome ne sprečava već da prima davanja koja su ugovorom predviđena. Zakonom o nasleđivanju važećem u vreme zaključenja ugovora. Iz obrazloženja: Odredbom člana 120. Gž. godine. dužnost je primaoca izdržavanja da ga u tome bez razloga ne sprečava. 1865/05 od 26. br. tada važećeg Zakona o nasleđivanju (“Sl. pa je pobijana odluka iz ovih razloga pravilna i zakonita. iz čega proizilazi da je tužilja kao ugovorna strana isključivo kriva za neizvršenje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju i ne može tražiti raskid tog ugovora. Međutim. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze.11. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ova parnica pokrenuta sa namerom da tužilja predmetni stan posle svoje smrti ostavi u svojinu svojoj rođaci. (Vrhovni sud Srbije. u konkretnom slučaju između ugovornih strana nije ugovorena zajednica života.) . god. da je ista nastala još 1997.10.

spremanje i čišćenje stana. shodno odredbi člana 201.NASLEDNO PRAVO 231. godine zaključila. (Vrhovni sud Srbije. pa se njihovi odnosi toliko poremete da dalji zajednički život postane nepodnošljiv.) 232. godine kada je tužilja sačinila testament u korist trećeg lica. ako primalac i davalac izdržavanja žive zajedno. Zakona o nasleđivanju. onemogućio davaoca izdržavanja da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. Tuženi je svoje ugovorne obaveze ispunjavao u potpunosti. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati. a zatim podnela tužbu radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju koja se primenjuje na sporni odnos.11. iz razloga koje tuženi nije skrivio. Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjavanja obaveza davaoca izdržavanja je nesporan ali ako se radi o delimičnom neispunjenju ugovor se raskida samo onda ako se tim neispunjenjem gubi svrha ugovora. Primalac izdržavanja koji je. tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da će tužilju kao primaoca izdržavanja doživotno izdržavati preko njenih ličnih primanja ostvarenih po osnovu penzije. Naime. lečenje i druge usluge po potrebi. kao primalac izdržavanja. ogrev. stav 1. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih odredbama člana 120. iz razloga koje davalac izdržavanja nije skrivio. svaka strana može tražiti od suda raskid ugovora. 2004. te tako ispunio i tu obavezu predviđenu ugovorom o doživotnom izdržavanju. Tužilja je u međuvremenu umrla. nabavku lekova. i 3. a tuženi je snosio troškove sahrane. U tom periodu odnosi između stranaka nisu bili poremećeni. sve do maja 2000. Rev. bilo preko trećih lica. god.108 - . do potpunog izmirenja životnih potreba. koja je onemogućila tuženog da uredno izvršava svoju obavezu iz ugovora o doživotnom izdržavanju. ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim kao davaocem izdržavanja. Iz obrazloženja: Tužilja je 1993. tako što će bilo lično. zajednica života između stranaka nije bila ugovorena. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da se ugovorom o doživotnom izvdržavanju zaključenim između tužilje kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja. i 3. Kao naknadu za izdržavanje primalac izdržavanja se obavezao da će . propisano je da. nema pravo da zahteva raskid ugovora iz razloga propisanih u navedenoj odredbi Zakona o nasleđivanju. stav 2. Od tog momenta tužilja je odbijala da prima izdržavanje od tuženog koji zbog toga nije bio u mogućnosti da ispunjava obaveze iz ugovora. obezbeđivati hranu.1808/04 od 25. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i odbili tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Tuženi je svoje obaveze po ugovoru uredno izvršavao sve dok tužilja nije sastavila testament. Tužilja.

Rev. Prva vrsta obaveza podrazumeva različite činidbe u cilju snabdevanja primaoca stvarima potrebnim za život (nabavljanje hrane i lekova. Ovakav činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.2004. kako bi pouzdano mogao doći do zaključka da se radi o delimičnom neizvršenju ugovora o doživotnom izdržavanju. održavanje higijene. stav 3. (Vrhovni sud Srbije. a u skladu sa ugovornim odredbama tuženi je tužilji na ime poboljšanja životnih uslova isplatio iznos od 20. god. Upravo zbog toga obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz dve vrste: iz činidbi izdržavanja primaoca i iz moralnih obaveza. poseta kulturnim ustanovama.) 233. ali obaveze koje proizilaze iz nege i staranja o primaocu izdržavanja (moralne obaveze) nikako se ne mogu ispuniti bez ličnog kontakta sa primaocem. navedenog materijalno-pravnog propisa. Po zaključenju ugovora. njihova vrsta i obim moraju se prilagoditi konkretnim okolnostima u kojima se ugovor izvršava. pripremanje hrane. prvostepeni sud je pozivajući se na odredbe člana 120.2004. koju sama starost primaoca izdržavanja po sebi nosi. ali koje je takvog intenziteta zbog koga bi se ugovor morao raskinuti. Zakona o nasleđivanju iz 1974. Da bi sud mogao pouzdano doći do ovog zaključka potrebno je prethodno utvrditi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora. formalni ugovor sa trajnim prestacijama davaoca izdržavanja. zaključivši da se svrha zbog koje je ovaj ugovor zaključen.109 - . Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano-teretni. Međutim. nabavljanje literature za čitanje i dr. god. Kako se izvršenje davaočeve obaveze proteže u dužem vremenskom periodu način izvršenja tih obaveza. pored materijalnog izdržavanja cilj zaključenja ovog ugovora su potreba za svakodnevnom brigom.NASLEDNO PRAVO davaocu izdržavanja u svojinu posle svoje smrti ostaviti jednosoban stan. kada je u pitanju delimično neizvršenje ono mora biti takvog intenziteta da se svrha zbog koje je ugovor zaključen više ne ostvaruje. obaveza davaoca izdržavanja sastoji se iz niza činidbi koje je on dužan da preduzme od momenta zaključenja ugovora pa do smrti primaoca izdržavanja. što je dovelo do poremećenih odnosa stranaka. 7822/04 od 28. ne ostvaruje. godine. koji nastaje posle njegove smrti. usvojio tužbeni zahtev primaoca izdržavanja i raskinuo ugovor o doživotnom izdržavanju. a koje su promenljive kako sa aspekta primaoca tako i sa aspekta davaoca izdržavanja i uslovljene potrebama primaoca izdržavanja i mogućnostima davaoca izdržavanja. a naročito sadržinu svih obaveza davaoca izdržavanja s obzirom na uslove u kojima se ugovor ima izvršavati.000 nemačkih maraka. Dok se obaveza primaoca izdržavanja izvršava jednim aktom. 3518/2003 od 28. Pošto je u postupku utvrđeno da tuženi druge ugovorne obaveze nije izvršavao. aletorni. kada je davalac izdržavanja preuzeo obavezu njegovog izdržavanja i posle smrti drugog bračnog druga – ugovorne strane sa kojom je ugovor zaključen. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog potpunog neispunjenja obaveza od strane davaoca izdržavanja je nesporno u smislu člana 120. staranjem i pažnjom od strane trećeg lica. Činidbe koje se odnose na samo izdržavanje primaoca izdržavanja mogu se izvršiti preko trećih lica. zbog čega ovaj ugovor ima i svoje porodične i socijalne dimenzije.) .). drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilan nalazeći da je prvostepeni sud propustio da utvrdi pravu volju ugovornih strana s obzirom na prirodu i predmet ugovora i da utvrdi sadržinu svih obaveza tuženog davaoca izdržavanja. dok druga vrsta obaveze podrazumeva staranje i brigu o primaočevoj ličnosti i čitav niz ličnih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i načinom života primaoca izdržavanja pre zaključenja ugovora (poseta rodbine i prijatelja. Sa aspekta primaoca izdržavanja.10. nega u bolesti i starosti i drugo).01. Bračni drug primaoca izdržavanja može podneti zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poremećenih odnosa sa davaocem izdržavanja.

bitno je da su odnosi stranaka poremećeni i da se zbog toga ugovor ne izvršava. Na osnovu rečenog. već je dovoljno da postoji poremećaj odnosa. budući da je prisustvo tužene u kući tužilje za ovu postalo nepodnošljivo i da se zbog toga ugovor već dve godine ne izvršava. tuženoj se obraćala veoma teškim i grubim rečima. Za usvajanje zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije od značaja da na strani tužene nema krivice za poremećaj odnosa. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu. god. (Vrhovni sud Srbije. pa ako davalac izdržavanja svoje lične obaveze prenese na treće lice. 448/2003 od 07. Davalac izdržavanja svoju obavezu ima ispunjavati onako kako je to najpogodnije za primaoca izdržavanja kada ugovor o doživotnom izdržavanju o tome sadrži samo uopštenu formulaciju. Gž. 312/02 od 02. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 201.) 235.2003. činjenica da je u periodu od avgusta 1994. primalac izdržavanja može tražiti raskid ugovora.110 - . sada važećeg Zakona o nasleđivanju RS. dolazilo je između njih svakodnevno do svađa. Ugovor o doživotnom izdržavanju se zaključuje s obzirom na ličnost ugovarača. pa to među saugovaračima bude sporno. godine tužena stanovala zajedno sa tužiljom u kući tužilje. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju.10. Stoga je tužena bila prinuđena da napusti stan tužilje. Rev.NASLEDNO PRAVO 234.) 236. god. bez bližeg uređenja načina davanja. Tuženi su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotužene da . spada u kategoriju ugovora koji se zaključuju s obzirom na ličnost ugovarača (intuitu personae).2002. a odbili protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje K. tako da je postojao samo formalno. Iz ovoga sledi da se ugovor faktički ne izvršava dve godine. to po oceni Vrhovnog suda zajednica stranaka u ovom slučaju ima se smatrati zajednicom života. Tužilja je bila gruba osoba koja je u poslednjim godinama života bolovala od teške arterioskleroze. pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su u smislu citirane zakonske odredbe navedenog Zakona o nasleđivanju obavezali tužilju da tuženoj isplati iznos od ______________dinara.04. stav 1. M. Tužena u vezi sa raskidom ugovora ima pravo na naknadu troškova izdržavanja učinjenih za vreme trajanja ugovora. preko dosuđenog iznosa. Iz obrazloženja: Mada stranke predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile zajednicu života. juna 1996. koje su uznemiravale čak i njihove komšije. godine do 3. Pri takvim činjenicama za usvajanje zahteva za raskid ugovora nije od značaja da tužena nije kriva za raskid ugovora.

Već i sama ta okolnost uverljivo pokazuje da postoje razlozi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. kao primaoci izdržavanja. 1577/99 od 25. (Vrhovni sud Srbije.) 238. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju. Rev. Rev.) 237. kao davaocima izdržavanja.6.) 239. Rev. Kada prema ugovoru o doživotnom izdržavanju ugovarači žive zajedno. pa pošto ovaj nije pristao da to.05. (Vrhovni sud Srbije. već i zajednica u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva. Kada davalac izdržavanja ispunjava sve svoje ugovorne obaveze prema primaocu izdržavanja i ne snosi krivicu za raskid ugovora jer je u ispunjavanju obaveza primalac izdržavanja onemogućavao. god.2000. Zajednicom života se smatra ne samo zajednica u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo. zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju kao jedna ugovorna strana. god.04. već se može tražiti samo njegov raskid. 959/00 od 17. bez obzira na čijoj je tsrani krivica za nastali poremećaj. kada se njihovi odnosi poremete utoj meri da je dalji zajednički život nepodnošljiv.1999. Rev. Protiv te presude tužena je izjavila žalbu koju je kao neosnovanu odbijo drugostepeni sud. god.) 241. umesto nje.1999. (Vrhovni sud Srbije.11. onda – u slučaju smrti jednog bračnog druga – preživeli bračni drug može tražiti raskid ugovora u celini zbog neizvršenja obaveza.2002. Ne može se zahtevati poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovornih obaveza. god. (Vrhovni sud Srbije. svaka strana može tražiti raskid ugovora. zaključen između parničnih stranaka. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO se lično stara o tužiocu.111 - .5765/98 od 06. Ne. god. usled čega je primalac izdržavanja napustio vlastitu kuću i prekinuo zajednicu života sa tuženima. dajući kao naknadu za izdržavanje svako svoju imovinu.12. usledio je poremećaj odnosa do stepena nepodnošljivosti.7153/98 od 29. Rev.) 240. primalac izdržavanja nema pravo da zahteva raskid ugovora.2000. 2664/02 od 20. Za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju odlučujuće je da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. ali žive dovoljno blizu da su mogući svakodnevni kontakti. čini drugo lice. Kada bračni drugovi.

Da su se u ovom slučaju odnosi stranaka teško poremetili potvrđuje i činjenica da je zbog međusobnih sukoba stranaka više puta intervenisala i milicija. Naime. stav 2.) 242. da koriste zajedničke prostorije i imaju svakodnevne kontakte. pa je došlo do takvog stanja da je dalji život postao nepodnošljiv. iako imaju odvojena domaćinstva. Svaka ugovorna strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. zajednicom života treba smatrati. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. 1099/97 od 08.1999. (Vrhovni sud Srbije. budući da ugovorom o doživotnom izdržavanju. koji su parnične stranke zaključile. jer se svrha ovog ugovora odnosi na osiguranje tužiljine udobnije starosti. 10663/98) . Rev. ispravno zaključio da takvu zajednicu stranaka treba smatrati zajednicom života.112 - . nezavisno od toga na koji način i zbog kojih uzroka je došlo do takve situacije. ali su se na nekoliko meseci pre podnošenja tužbe odnosi među ugovaračima poremetili. Bitno je da su u momentu donošenja pobijane presude odnosi stranaka bili do te mere poremećeni da je dalji zajednički život postao nepodnošljiv zbog čega se svrha ugovora više ne ostvaruje. god. Isticanje u žalbi da su odnosi stranaka poremećeni krivicom tužilje. ali je nužno da žive u takvoj blizini da to omogućuje svakodnevne i trajne kontakte stranaka. 166/98) 244. žive u istoj kući zajedno. a u toku prvostepenog postupka međusobna netrpeljivost je kulminirala. Rev. Gž. 4891/98) 243. polazeći od činjenice da stranke. Usled poremećenih odnosa ugovarača i nepodnošljivosti daljeg zajedničkog života.04. iz razloga propisanih odredbom člana 120. pri čemu nije od značaja čijom krivicom je došlo do poremećaja odnosa. Davaoci izdržavanja su uredno ispunjavali svoje ugovorne obaveze. Međutim. (Iz presude Okružnog suda u Beogradu. Gž. Ispunjeni su uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju kada su odnosi stranaka značajno poremećeni usled čestih sukoba i vređanja tako da je zajednički život nepodnošljiv i onda kada ugovorne strane nisu izričito ugovorile zajednicu života i žive u odvojenim domaćinstvima. Rev. kako tužena u žalbi navodi. nisu od značaja. kao što je to u konkretnom slučaju. nije ugovorena zajednica života. ne samo zajednicu u kojoj ugovorne strane imaju zajedničko domaćinstvo. nastupio je uslov za raskid ugovora bez obzira za krivicu za nastali poremećaj. ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. Ovo stoga što je za raskid ugovora odlučno da je nastupila nepodnošljivost zajedničkog života. Tako poremećeni odnosi čine zajednički život stranaka nepodnošljivim. (Vrhovni sud Srbije. ako zbog stanovanja u istoj kući i korišćenja zajedničkih prostorija kao i međusobnih kontakata u suštini postoji takva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom života. 424/98) 245. Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu. nego i takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena domaćinstva. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO prihvatljivi su navodi iz žalbe da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona o nasleđivanju.

NASLEDNO PRAVO 246.113 - . (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije na sednici od 19. Rev.1996. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvrši svoje obaveze. koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca i davaoca izdržavanja.) . (Vrhovni sud Srbije. Smisao ugovora o doživotnom izdržavanju je obezbeđenje izdržavanja. Ako je u ugovoru o doživotnom izdržavanju predviđena zajednica života stranaka u kući primaoca izdržavanja. po novoj tužbi primaoca izdržavanja sud će tužbeni zahtev usvojiti i ugovor raskinuti. Revizija je uvek dozvoljena. dovodi do poremećaja odnosa stranaka i doprinosi sticanju uverenja primaoca izdržavanja da se. Gž. Rev. pa se ugovor ne može održati na snazi kada se iz bilo kojih razloga u dužem vremenskom periodu faktički ne izvršava. a ne samo u pogledu imovine koju je on po tom ugovoru dao. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o parničnom postupku. 5952/96) 252. 178/97) 251. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju ugovoreno da će stranke živeti u zajednici onda svaka stranka može tražiti raskid ugovora kada se njihovi odnosi toliko poremete da zajednički život postane nepodnošljiv nezavisno od okolnosti na čijoj strani je krivica za nastali poremećaj odnosa. ako se radi o posebnoj imovini primalaca izdržavanja onda tužilac iz tog ugovora ne bi bio aktivno legitimisan da traži njegov raskid i u odnosu na pokojnog ugovarača.02. god. Rev. 2510/97) 249. je imovinsko-pravni spor. pa bi tužilac kao nadživeli bračni drug ugovarača mogao da traži da se ugovor raskine u celosti. ne može osloniti na davaoce izdržavanja. 2120/97) 248. (Vrhovni sud Srbije. pa posle pravosnažnosti ranije presude kojom je odbijen zahtev za raskid ugovora. Neizvršavanje ugovornih obaveza onako kako one glase. 7090 i Gž. a kasnije u potpunosti. ukoliko vrednost predmeta spora ispunjava uslov graničnog iznosa propisanog odredbom čl. 382. zajednica života ni posle dve godine života nije nastavljena. (Vrhovni sud Srbije. 398/97) 250. u pogledu svojih potreba. Rev. Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju. 6518/97) 247. Ako se radi o nepodeljenoj imovinskoj zajednici primalaca izdržavanja zasnovanoj na zajedničkoj svojini. Rev. (Vrhovni sud Srbije. onda je i obaveza davaoca izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju nedeljiva. U suprotnom.

1995. jer je iz tog razloga raskid ugovora mogao da traži samo on. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je 15. Ugovorne obaveze davaoca izdržavanja bile su da primaoca izdržavanja neguje.1994. Rev. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. sa njom je živeo njen vanbračni suprug koji je preminuo u junu 1996. pazi i u bolesti leči. 84/95) RASKID UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI (Član 202. sada pokojna J. Dve nedelje pre njene smrti komšije su obavestile tuženu da je sada pokoj. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.NASLEDNO PRAVO 253. jer je dovoljno da se u dužem vremenskom periodu ugovorne obaveze ne izvršavaju i da se ne ostvaruje svrha ugovora. Od smrti svog vanbračnog supruga. Svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. Posle smrti primaoca izdržavanja.. 06. Primalac izdržavanja je bolovala od šećerne bolesti. sprečavala tuženu da ispunjava svoje obaveze. godine između sada pokojne J. ili njegov opstanak. živela je sama i izdržavala se od svoje penzije. kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja.4. Posebno je potrebno utvrditi u kom periodu pre smrti primaoca izdržavanja tužena nije ispunjavala svoje ugovorne obaveze i šta je u tom periodu tužena preduzimala da ugovorne obaveze ispunjava i da li je htela i bila u mogućnosti da ispunjava svoje obaveze. 4218/95) 256. okolnost da nije zasnovana zajednica života između davaoca i njega nije od uticaja na primenu materijalnog prava.. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu. Gž. godine. a u slučaju potrebe da je povede kod sebe u S. 251/96) 254. Lice koje je imovinu steklo na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja kad to nije predviđeno tim ugovorom. (Vrhovni sud Srbije. D. Za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva za raskid ugovora zbog neizvršavanja ugovornih obaveza nije dovoljno samo utvrđenje da je tužilja. Zakona o nasleđivanju) 257. Gž.) 255. i da sa njom živi u istom domaćinstvu. Gž. kao ćerka primaoca izdržavanja. podnela je tužbu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i preminula je u toku postupka. Ona je preko komšija angažovala medicinsku sestru koja joj se svakodnevno davala insulin.god.114 - . Krivica ugovornika nije uslov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja. sada pokojna J. 760/95 od 9. te da je posle smrti sahrani. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.

2005. pa je stoga ovaj ugovor pravilno raskinut. glasnik RS". br.____/93. poremećeni odnosi. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se povremeno ispunjavanje obaveze od strane tužene ne može smatrati izvršavanjem ugovorenih obaveza preuzetih ugovorom o doživotnom izdržavanju. 46/95) predviđeno je da svaka strana može tražiti raskid ugovora o doživotnom izdržavanju ako druga strana ne izvršava svoje obaveze. loše i ona je došla iz S… i smestila je u bolnicu. a nakon smrti sahranila. a primaoci izdržavanja su se preselili u garsonjeru na kojoj je tuženi vlasnik. prisniji od odnosa koji je tuženi imao sa sada pokojnim D. Utvrđeno je takođe da su nakon smrti vanbračnog supruga. tuženi ničim nije doprinosio izdržavanju tužilje.1997. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo na kome je zasnovana odluka o usvajanju tužbenog zahteva za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i odbijanju protivtužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tuženog na 1/2 dela stana. jer je tuženi tražio od tužilje ostatak ušteđevine svog oca i zahtevao da tužilja na stanu koji je predmet ugovora. Kao ovako utvrđenog činjeničnog stanja. 3052/04 od 22. Između stranaka su od 1998. svojim ocem..115 - . tuženi se sa svojom porodicom uselio u stan koji je predmet ugovora. bilo lično bilo preko drugih lica. Posle smrti primaoca D. donosile hranu te da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno. Odredbom člana 120. stav 3. br. (Vrhovni sud Srbije Rev. a da je davaocu izdržavanja zbog starosti i bolesti bila potrebna svakodnevna nega i pomoć. pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su raskinuli sporni ugovor o doživotnom izdržavanju. kao primalaca izdržavanja s jedne strane i tuženog kao davaoca izdržavanja s druge strane.M. a po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. umrlog 11.12. a za uzvrat primaoci izdržavanja ostavljaju mu posle svoje smrti dvosoban stan u Z… Pre zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju. godine. god. Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između primaoca izdržavanja (oba bračna druga) i davaoca izdržavanja se osnovano može raskinuti ako davalac izdržavanja posle smrti jednog primaoca izdržavanja ne ispunjava svoje obaveze prema drugom primaocu izdržavanja.NASLEDNO PRAVO noj J. Davalac izdržavanja se obavezao da do kraja života u svemu izdržava primaoce izdržavanja. a suprugom tužilje. Zakona o nasleđivanju ("Sl. godine overen ugovor o doživotnom izdržavanju R. naročito u poslednjih 6 meseci života. kod prvostepenog suda je 8. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. godine. glasnik SRS". komšije pokojnoj J.) 258. Ovakav zaključak proizilazi i iz činjenice da su davaocu izdržavanja u tom periodu komšije nabavljale namirnice i angažovale medicinsku sestru za davanje insulina. br. iako je primaocu izdržavanja zbog zdravstvenog stanja i starosti bila potrebna stalna nega i pomoć. nakon smrti vanbračnog supruga. . U provedenom postupku je utvrđeno da je tužena svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo povremeno. odmah posle smrti supruga tužilje a oca tuženog. Na utvrđeno činjenično stanje. Tužilja je maćeha tuženog i između njih je postojao blizak odnos.07.. br. prenese pravo svojine na tuženog.1993. zaključen između tužilje i sada pokojnog D. a takvo svoje ponašanje opravdava nedostatkom materijalnih sredstava.07. Zakona o nasleđivanju ("Sl. po dogovoru sa primaocima izdržavanja. 52/74) koja se u ovoj pravnoj stvari primenjuje na osnovu člana 237.

52/74. obaveza iz ugovora je morala biti ispunjena u celosti i prema tužilji kao primaocu izdržavanja. (Vrhovni sud Srbije Rev.116 - . 1/80 i 25/82) u vezi čl. što znači tek posle smrti oba primaoca izdržavanja. br. god. glasnik RS". 34. prema oba primaoca izdržavanja. sud može. br.. Rev. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog ugovora. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora. nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela.) 259. jer bi u suprotnom svaki od primalaca izdržavanja zaključio sa davaocem izdržavanja poseban ugovor o doživotnom izdržavanju kojim bi raspolagao svojim udelom u bračnoj tekovini. Iz okolnosti da tuženi od 1997. 1202/05 od 18. Ovo stoga.) 260. Izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. proizilazi osnovanost zahteva za raskid ugovora jer su za to ispunjeni uslovi iz odredbe člana 120. drugog primaoca izdržavanja. godine. 1690/01 od 19. shodno članu 412. Zakona o nasleđivanju. 237. Ugovora. st. br. u vezi čl. Promenjene okolnosti kao osnov za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u smislu člana 202. njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. . Naime. 2. Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano.11. Iz obrazloženja: Neosnovano se revizijom ukazuje da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju. jer je zaključen suprotno prinudnim propisima u cilju izigravanja tužilje kao nužnog naslednika. s obzirom da je utvrđeno da je ugovor zaključen u skladu sa tada važećim propisima i da izražava volju ugovornih strana. glasnik SRS". što je pravosnažnom presudom opštinskog suda odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi ništavost predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. (Vrhovni sud Srbije. 1. tuženi nije stekao pravo svojine sa udelom od 1/2 dela na stanu koji je predmet ugovora. Zakona o nasleđivanju RS ("Sl. st. tužilja ne može ostvariti nasledno pravni zahtev utvrđenjem prava svojine na 1/3 predmetnoj nepokretnosti.2003. 117.2005. kada je ostavilac nekretninu otuđio na osnovu teretnog pravnog posla. Nedeljivost obaveze proizilazi i iz odredbe člana 3. Tužilja i njen sada pokojni suprug zaključili su ugovor o doživotnom izdržavanju kojim su na jedinstven način raspolagali zajedničkom bračnom tekovinom za slučaj smrti.05. ne može podeliti i ispuniti u delovima. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da iz okolnosti što je tuženi ispunjavao obaveze iz zaključenog ugovora u odnosu na primaoca izdržavanja D. Zakona o obligacionim odnosima. Ugovor je zaključen da bi bio ispunjen u celosti. god. nakon smrti svoga oca. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. na zahtev jedne ili druge ugovornice. Da bi tuženi stekao ovo pravo. stav 3. Nužni naslednici nemaju pravo na zahtev zbog povrede nužnog dela. 46/95). shodno čl. kojom je predviđeno da će davalac izdržavanja nepokretnu imovinu preneti na svoje ime kao vlasnik nakon smrti primalaca izdržavanja. ne ispunjava obaveze preuzete ugovorom u odnosu na tužilju.NASLEDNO PRAVO Obaveza tuženog iz zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja nedeljivu ugovornu obavezu koja se. jesu tako promenjene okolnosti (objektivne i subjektivne) koje znatno otežavaju ispunjenje obaveza. Stoga na imovini koja je predmet raspolaganja ugovorom o doživotnom izdržavanju.

tj. Sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju. što bi u slučaju da je tačno. uslova za njegovu punovažnost u pogledu forme. ocenili samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme u smislu Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti i članova 117. budući da su nižestepeni sudovi propustili da ispitaju sve razloge ništavosti spornog ugovora koji su istaknuti u tužbi.02. pa su nižestepene odluke ukinute. . radi raskida ugovora u kojem isti navodi da su se od zaključenja ugovora okolnosti toliko promenile da ispunjenje ugovora postaje znatno otežavajuće za obe ugovorne st rane. po stanovištu Vrhovnog suda ne može se odlučiti samo u pogledu jednog istaknutog razloga. S. Ovo je posebno važno zbog toga što prema odredbi člana 202. Gž.117 - . sud ima obavezu da ispita oba istaknuta razloga. 2792/01 od 30. i 118. ali se iz stanja u spisima vidi da je izvesno vreme pred smrt primaoca izdržavanja isti otišao od tužene koja mu je kćerka i vratio se svojoj kući kod sina. ZON-a. bilo od značaja za utvrđivanje da li je tužena u tom periodu objektivno i mogla da izvršava obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju a posebno ako se uzme u obzir i sadržina predloga podneta sudu od strane pok. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.2003. Revizijski sud je prihvatio pravno shvatanje nižestepenih sudova o uslovima za punovažnost spornog ugovora u pogledu forme. usled čega tužena više nije imala pristupa očevoj kući. god. Okolnosti koje su se promenile mogu biti subjektivne ili objektivne prirode ali izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su. iz stanja u spisima proizlazi i to da su se poremetili odnosi između tužene i njenog brata nakon što se primalac izdržavanja vratio svojoj kući. ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko izmene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano sud može na zahtev jedne ili druge ugovornice njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Rev. S druge strane.) 262. tj. zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju. tako i iz razloga nepostojanja odobrenja nadležnog organa za promet nepokretnosti koja je predmet ugovora. Kada je poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju tražen kako zbog mana volje kod primaoca izdržavanja. međutim kako je tužbeni zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju jedinstven u pogledu isticanja svih razloga ništavosti koje su tužioci istakli u tužbi.2001. god.05. br.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju proizilazi da su primalac izdržavanja i tužena kao davalac izdržavanja ugovorili da će tužena obaveze iz ugovora ispunjavati u svom domaćinstvu gde će inače i živeti primalac izdržavanja. 298/03 od 20. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. odlučujući o tužbenom zahtevu za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju.) 261. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ugovora.

godine sa kasnijim izmenama i dopunama u vezi člana 237. kojim je određeno da svaka strana može tražiti raskid ugovora kad druga strana ne izvršava svoje obaveze.06. ZOO ugovor ne može raskinuti zbog neispunjavanja neznatnog dela obaveze. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima.) . Iz obrazloženja: Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo. nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su ugovor o doživotnom izdržavanju između parničnih stranaka raskinuli. prema odredbi člana 131. Zakona o nasleđivanju RS. 2171/98) 264. (Vrhovni sud Srbije Rev. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je u prvostepenom postupku utvrđeno da tužena nije ispunjavala obaveze prema tužilji. te su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su primenili odredbu člana 120. (Vrhovni sud Srbije. god. a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. kako u pogledu odgovarajuće vrste hrane.11. Naslednici primaoca izdržavanja imaju pravo da nakon smrti primaoca izdržavanja traže raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovorne obaveze. godine. da je zahtevalo neprestano prisustvo trećeg lica. što je njihove međusobne odnose bitno poremetilo. 1997. Ovo s razloga što se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju.1999. Rev. te kod takvog činjeničnog stanja Vrhovni sud nalazi da su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da ima mesta raskidu ugovora. tako i u pogledu nege i brige oko tužilje. te određenu.118 - . nego tužilji lično. stav 2. stav 3. god. a sa tužiljom boravio veoma kratko. od 19. prema kome je tužena takođe imala obavezu da ga izdržava. Zakona o nasleđivanju iz 1974. kuvanu hranu. odnosno konkretno odredbu člana 120. Ovakvo ponašanje tuženog dovelo je do nezadovoljstva tužilje izvršavanjem ugovornih obaveza tuženog. 1166/99 od 23.NASLEDNO PRAVO Iz obrazloženja: Pravilno primenjena odredba člana 121. jer je dolazio povremeno. pri čemu je više pažnje poklanjao obradi imanja.) 263. ako su se posle njegovog zaključenja prilike toliko promenile da je njegovo ispunjenje postalo znatno otežano. Tuženi nije udovoljio ovim zahtevima. Pogrešno je isticanje da se. Naime. U takvoj situaciji. (Vrhovni sud Srbije. zdravstveno stanje tužilje se posle zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju toliko pogoršalo. Zakona o nasleđivanju iz 1995. 5590/97. Zakona o naseđivanju. kada je primalac izdržavanja još za života tražio raskid ugovora ili je imao pravo da traži raskid ugovora. Rev. Pogrešno tužena u reviziji ističe da prema odredbi člana 131. da je njene obaveze preuzeo da ispunjava otac tužene. jer se na ugovor o doživotnom izdržavanju primenjuju odredbe Zakona o nasleđivanju. ugovor ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dala obaveze. u tolikoj meri da tužilja nije želela da se odnosi između ugovornih strana iznova urede. prema kojoj sud može na zahtev jedne ugovorne strane raskinuti ugovor o doživotnom izdržavanju.

. Ovaj tuženi je rođak primaoca izdržavanja i živeo je u njegovom susedstvu a i pre zaključenja ovog ugovora mu je dosta pomagao i brinuo o njemu. Sve tri imenovane tužilje su rođene sestre sada pok. 272/95) PRAVO ZAKONSKIH NASLEDNIKA PRIMAOCA IZDRŽAVANJA (Član 203. sa kojima primalac izdržavanja za života nije bio u dobrim odnosima. da u slučaju kada primalac izdržavanja za života ima pravo da traži raskid ugovora zbog toga što druga strana ne izvršava svoje obaveze iz tog ugovora.) 267. 3799/97) 266. Primaoca. godine zaključen između sada pokojnog pravnog prethodnika tužioca .1996. tada i njegovi naslednici mogu po istom osnovu da traže raskid ugovora. a ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. Rev. Spor o ugovoru o doživotnom izdržavanju koji se vodi između pravnih sledbenika primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja je imovinsko-pravni spor u kome je revizija dozvoljena pod uslovima da vrednost predmeta spora prelazi granični iznos propisan odredbom člana 382. davalac izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju nema pravo da bez pristanka tuženog drugog sanaslednika nastavi započetu parnicu radi utvrđenja osnovanosti isključenja tuženog sanaslednika iz nužnog naslednog dela. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju bitne su sve okolnosti konkretnog slučaja. To pravo na traženje raskida ugovora o doživotnom izdržavanju zastareva u opštem zastarnom roku od 10 godina od smrti primaoca izdržavanja. Gž.10. ZPP. a četvrta je snaja po pok.kao primaoca izdržavanja i imenovanog tuženog . Zakona o nasleđivanju) 268.kao davaoca izdržavanja. To znači. Bratu. kao jednog od sanaslednika. osim sa jednom sestrom (kod koje je i otišao nakon izlaska iz bolnice). jer nije univerzalni sukcesor primaoca izdržavanja. ocenom izvedenih dokaza. (Pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije od 19.119 - . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Okružnog suda u Požarevcu.god.02. utvrdio da je naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju od 19. Pravo na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju nije lično.2003. već imovinsko pravo.NASLEDNO PRAVO 265. U slučaju smrti primaoca izdržavanja.

ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja. suprotno navodima iz žalbe. da njegov motiv za zaključenje ovog ugovora nije bila bolest primaoca izdržavanja. Iz samog ugovora se zaključuje da je sada pok. Ovakvo faktičko izdržavanje pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na njegov nastanak.član 203. koje jer davalac izdržavanja već pružao primaocu izdržavanja i pre zaključenja ugovora. primalac izdržavanja pred advokatom . Utvrđeno je takođe da je on samoincijativno zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim a što je potvrdio i imenovani advokat. koji je u toku postupka saslušavan u svojstvu svedoka.NASLEDNO PRAVO Iz medicinske dokumentacije . s obzirom da odnosi između ugovarača nisu bili poremećeni. ali je od značaja za procenu ništavosti ugovora zbog povrede dobrih običaja.08. dugogodišnji prijatelj primaoca izdržavanja. niti je pak imao saznanje o kakvoj bolesti se radi. Zakona o obligacionim odnosima. primaoca 05. Kako pok. Dakle. ako prethodno nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva a davalac izdržavanja je fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja odn.2009. Naime. godine utvrđeno je da je kod pok. primalac izdržavanja nije za života podneo zahtev za poništaj ni raskid ovog ugovora.120 - . meseca od zaključenja ugovora. a kako bi to tuženi nastavio i dalje da čini. Apelacioni sud nalazi da ovako sačinjen ugovor nije protivan moralu i ni u najmanjoj meri nije zloupotrebljena njegova svrha u smislu odredbe člana 103. koja je kao takva u subjektivnom smislu bila neizvesnost za obe strane. jasno proizilazi da je tuženi u svemu odgovorno i savesno ispunjavao svoje ugovorne obaveze. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud pravilno zaključuje da u konkretnom slučaju ne postoje zakonski razlozi kako za poništaj.nalaza i mišljenja Zavoda za sudsku medicinu od 23. i do zaključenja ugovora dosta pomagao. zaključak prvostepenog suda je pravilan kada je odbio tužbeni zahtev tužioca. ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja .svojim dugogodišnjim prijateljem naveo da ga je davalac izdržavanja. Relevantne odredbe: Ugovor o dođivotnom izdržavanju se poništava ukoliko nije zaključen u propisanoj formi. imajući u vidu da se aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje samo prema vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. već prema svim okolnostima konkretnog slučaja. već da je u pitanju ugovorno obezbeđenje potrebnog izdržavanja i nege i pomoći. a u sklopu svih ostalih dokaza. to se u konkretnom radilo o neizvesnoj smrti. te da želi sa njim da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. u konkretnom slučaju ne postoji nijedan zakonski razlog za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. delatnosti stara o primaocu izdržavanja ili . Iz stanja u spisima predmeta proizilazi da pomenuti ugovor nije zaključen da bi se izigrala prava naslednika. a nakon smrti sahranio i dao sva podušja po mesnim običajima. niti je bila motiv. ovde tuženi. niti su postojale promenjene okolnosti u smi. Svi saslušani svedoci potvrdili su u toku postupku da je tuženi kao davalac izdržavanja sa svojom suprugom u potpunosti ispunjavao obaveze iz ugovora. Zakona o nasleđivanju.rak levog plućnog krila.2003. s obzirom da činjenica smrti primaoca izdržavanja u relativno kratkom vremenskom periodu nakon zaključenja ugovora nije bila izvesna. tako ni za raskid predmetnog ugovora.02. stav 1. Zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju nije izgubio obeležje aleatornosti samom činjenicom da je primalac izdržavanja umro nakon četiri. godine ustanovljena bolest .na predlog zakonskih naslednika primaoca izdržavanja . U provedenom postupku je utvrđeno da ne postoje zakonski razlozi ni za raskid ugovora. te da na ovaj način nisu izigrana prava naslednika. Kako u momentu zaključenja predmetnog ugovora tuženi nije imao svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja.

Gž.121 - . poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju . Gž. Apelacioni sud nalazi da tuženi svojim postupcima. kao i prvostepeni. Na primenu odredbe člana 203. Zakona o nasleđivanju za poništaj predmetnog ugovora odn. da bi stekao nesrazmernu imovinsku korist i izigrao prava naslednika.ni na jedan način nije doveo u sumnju pitanje motiva za zaključenje predmetnog ugovora. niti su tužioci na bilo koji način dokazali da je tuženi iskorišćavao nemoć.01. pre svega. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. u krajnjoj liniji. ali i zbog toga što se tako dogovorio sa tužiocem. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje (pre svega . Na ovo. Zakona o nasleđivanju ne utiče faktičko pružanje izdržavanja pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. (Iz Presude Apelacionog suda u Nišu. a po oceni Apelacionog suda. utvrđeno je da su tuženi i imenovana pokojna zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju. kao svojim bratom.starost i bolest pokojne). 1006/07(2) od 06. godine) 269. Iz obrazloženja: Ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Zakona. ni starosno doba primaoca izdržavanja. 3541/10 od 13. Zakona o nasleđivanju. ako je postojala zakonska obaveza izdržavanja. faktičko pružanje izdržavanja pokojnoj od strane tuženika pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne utiče na primenu navedene zakonske odredbe. ukazuje i neuobičajeno kratko vreme od zaključenja ugovora do smrti primaoca izdržavanja (nešto više od dva sata). Okružni sud. starost i bolest primaoca izdržavanja. tada nema mesta poništaju zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju iako je primalac izdržavanja umrla osam dana nakon zaključenja ugovora Iz obrazloženja: Uvidom u spise i na osnovu izvedenih dokaza. ni moment njegove smrti. na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja. a sporno je da li su ispunjeni uslovi iz člana 203. nisu isključivale aleatornost spornog ugovora. imajući zakonsku obavezu da to čini kao njen sin.član 203. da li je ugovor predstavljao neizvesnost za tuženog u momentu zaključenja ugovora. . Kod ovakvog stanja stvari. jer je tuženik pokojnoj pružao izdržavanje. godine) 270. Pravnu valjanost tog ugovora osporili su tužioci u ostavinskom postupku i podnošenjem ove tužbe. upravo nalazi da ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za tuženika kao davaoca izdržavanja. Zbog toga su neosnovani navodi žalbe da je od značaja bilo faktičko pružanje izdržavanja primaocu pre zaključenja ugovora. stav 1.07.2011. Ako je dokazima utvrđeno da je za davaoca izdržavanja zaključeni ugovor predstavljao neizvesnost. sud može. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja.2007.NASLEDNO PRAVO slu člana 202.

a da je prva intervencija u bolnici izvršena 23. Pravilno prvostepeni sud zaključuje da se samo na osnovu činjenice da je primalac izdržavanja umro osam dana nakon zaključenja ugovora ne može zaključiti da je ugovor ništav i da samo u situaciji da okolnosti postojeće u momentu zaključenja ugovora dovode do pouzdanog zaključka da je skora primaočeva smrt izvesna . 16. maja 2006. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je u trenutku zaključenja ugovora primalac izdržavanja. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik oba. Tuženi je pokojnu smestio u bolnicu i tako joj obezbedio potrebnu lekarsku pomoć. godine odbija se. Pravilno je pravno shvatanje prvostepenog suda da je postojanje neizlečive bolesti bilo poznato davaocu izdržavanja i da činjenica smrti nije predstavila za njega neizvesnost. Nakon sedam meseci od zaključenja ugovora primalac izdržavanja je umro. Gž. jula 2001.NASLEDNO PRAVO Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je imenovana pokojna za života bila radna i sposobna žena. koja se sama o sebi starala i izdržavala od sopstvene penzije i da je . briga o pokojnoj kroz stalan boravak u njenom stanu u vreme bolesti. Presudom Okružnog suda u Č…. prvostepeni sud je ovo pozitivno utvrdio. aprila 2001...122 - . jula 2001. aprila 2001.prvi put potrebu za tuđom negom i pomoći imala nakon pretrpljenog šloga zbog koga je hospitalizovana. godine zbog malignog oboljenja na pankreasu. pa je imalo mesta poništaju navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Presudom Opštinskog suda u G. (Iz Presude Okružnog suda u Čačku.po prihvaćenom iskazu tuženog i svih svedoka . ____/05 od 22. ovog ugovora proizilazi da je obaveza tuženog i imenovane svedokinje . gde ju je svedokinja – njegova supruga svakodnevno obilazila. br. godine) 271. a potom sahrana i izdavanje svih podušja. Svedoci takođe potvrđuju da su tuženi i njegova supruga sahranili pokojnu i izdali joj sva podušja čime su ispunili i ovu ugovornu obavezu.ima mesta proglašenju ugovora ništavim. Na osnovu izvedenih dokaza se utvrđuje da je tužena zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju 16. nosila tri obroka dnevno i potrebne lekove i da je to činila na brižan način što se utvrđuje iz izjava drugih saslušanih svedoka. pa ta činjenica nije predstavljala neizvesnost za tuženu koja je sa njim zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. novembra 2006. kao neosnovana.. godine medicinski utvrđeno maligno oboljenje na pankreasu. Tužena je kao primalac izdržavanja zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa davaocem izdržavanja – pravnim prethodnikom tužilca..njegove supruge bila nega u bolesti.05. sada pokojni. Tada je realizovana njena ideja da predmetni stan ostavi tuženom kroz zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. P. s obzirom na prirodu i stanje bolesti primaoca izdržavanja. br. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je poništen ugovor o doživotnom izdržavanju. godine. obezbeđivanje potrebne lekarske pomoći i lekova. bio bolestan od raka pankreasa. žalba tužene a presuda prvostepenog suda se potvrđuje. Gž.. Ceneći iskaze svih saslušanih lica na okolnost da li je tuženi ispunio ugovorne obaveze. Kod davaoca je još 23. Činjenica smrti objektivno se očekivala.M. ____/06 od 1.2008. 632/08 od 07. Iz člana 2. godine.

206/05 od 17. bio potpuno svestan i uračunljiv. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju.NASLEDNO PRAVO vezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika. U konkretnom slučaju. Ne može se poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ukoliko je primalac izdržavanja. Iz obrazloženja: Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja . Stoga pravilno prvostepeni sud zkaljučuje da su ispunjeni uslovi člana 203. pa se poništava ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između . (Iz presude Okružnog suda u Čačku. a overen pred sudom. Povodom žalbe tuženika drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. Ta činjenica nije predstavljala nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. br. Gž. Veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra je utvrđeno. a da ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija je predaja odložena do smrti tog vlasnika – primaoca izdržavanja.123 - .11.2006. Zakona o nasleđivanju . Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. ovde tuženoj. u trenutku zaključenja ugovora. Pri takvom stanju stvari ne može se prihvatiti stav suda da ima mesta poništaju ugovora.11.) . br. godine ) 273. Gž. Gž. jer je primalac znao da ne može živeti duže od jedne godine nakon izvršene prve operacije.prema odredbi člana 203. god.. da je primalac izdržavanja u trenutku zaključenja ugovora bio svestan i uračunljiv. jasno proizilazi da je primalac izdržavanja oboleo od neizlečive bolesti sa nesumnjivo letalnom prognozom. a da je ta činjenica bila poznata davaocu izdržavanja. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. Zbog toga je pravilno prvostepeni sud zaključio da su ispunjeni uslovi iz člana 203. ili neko treće lice.) 272. pa i predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju. 1359/2006 od 01.. a umro je sedam meseci posle zaključenog ugovora. 1359/06 od 01.02. Iz spisa proizilazi da je primalac izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju i overio ga u sudu sa svojom suprugom kao davaocem izdržavanja. iako je bio operisan i znao je da boluje od teške bolesti.2006.2005. god. ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Zbog toga u ponovnom postupku treba utvrditi da li postoje razlozi za poništaj pravnog posla. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda usvojen je tužbeni zahtev tužilaca.

Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zakonski naslednici primaoca izdržavanja mogu zahtevati od suda ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stav 1.. Za ocenu savesnosti tuženih i poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju važno je utvrditi da li se davalac izdržavanja pre zaključenja ovog ugovora starao o zadovoljenju osnovnih životnih potreba primaoca. S. st.Ona je umrla aprila meseca 1998.primaoca izdržavanja. godine Nižestepeni sudovi su . odnosno najkasnije u roku od 3 godine od ostaviočeve smrti. i to u roku od 1 godine od dana saznanja za ugovor. Tužilac T. koja je tužiocu bila rođena tetka. a posebno od kada se razboleo u februaru 2000. pa je za primenu navedene zakonske odredbe. prihvativši ovakvo stanovište nižestepenih sudova.odbili tužbeni zahtev drugo i trećetužilje za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. 2097/2003 od 25. 1. sankcioniše nesavesnost davaoca izdržavanja prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju utoliko što ovlašćuje sud da može poništiti ugovor ako je činjenica izvesne smrti primaoca izdržavanja u kratkom roku bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani davaoca izdržavanja. bila motiv kod davaoca izdržavanja za zaključenje ovog ugovora. Zakona o nasleđivanju . za poništaj navedenog ugovora su odbacili jer je podneta nakon proteka roka predviđenog članom 203.06.) i da li su mu u tom smislu tužene pomagale i pre zaključenja ugovora.NASLEDNO PRAVO 274. god. 203. Zakona o nasleđivanju. pa je izvesna smrt primaoca izdržavanja u re-lativno kratkom roku od zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju.04. u konkretnom slučaju.) 275.prema utvrđenom činjeničnom stanju . nakon čije smrti je obustavljen ostavinski postupak jer nije imala imovinu. a ovaj tužilac je podneo tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju 23. Tužbu tužioca T. ZON-a. godine.kod tako utvrđenog činjeničnog stanja . jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 203. Iz obrazloženja: Ugovor o doživotnom izdržavanju je . godine. posebno ženskog lica (spremanje hrane.a s obzirom da drugo i trećetužilja nisu zakonski naslednici primaoca izdržavanja..2003. S. Rev. koju je prenela ugovorom o doživotnom izdržavanju na tužene.124 - . pranje.zaključen između tuženih kao davaoca izdržavanja i sada pokojne kao primaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Odredba čl. u kojoj je meri bila izvesna smrt primaoca izdržavanja s obzirom . je sestrić pokojne .2001. otac drugotužilje i deda trećetužilje. bilo neophodno utvrditi niz važnih či-njenica i okolnosti od kojih zavisi ocena o savesnosti tuženih prilikom zaključenja ugovora i to: Da li je pokojni primalac izdržavanja imao potrebu da u zadovoljavanju svakodnevnih potreba za pomoći od drugog. I revizijski sud je reviziju tužilaca odbio kao neosnovanu. stav 2.

u danima pred smrt nije bio u bolesničkoj postelji već je bio u mogućnosti da se kreće. pri čemu je trebalo imati u vidu da je u ugovoru navedeno da ugovorači konstatuju da je pok.2002. ZOO. godine zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju. iz razloga što tužena J. kojim ugovorom je tužena J.) 276. Tužioci tužbom traže da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženih. i pomagale mu prilikom zadovoljena osnovnih životnih potreba. god. iz prvog braka. ostavila posle svoje smrti tuženoj D. tužene su navele da ranije zaključeni ugovor o poklonu prestaje da važi danom zaključenja ovog ugovora. Gž.125 - . Sama činjenica saznanja tuženih da primalac izdržavanja boluje od teške i neizlečive bolesti ne čini ugovor ništavim samo zbog toga što je kratko vreme posle zaključenja ugovora nastupila smrt primaoca izdržavanja.) . na ništavost ugovora se mogu pozivati sva zainteresovana lica. oktobra 1999. S obzirom na to da univerzalni sukcesor (naslednik). proizlazi da se univerzalni sukcesor može pozivati na ništavost ugovora iz navedenog razloga tek smrću ostavioca a ne za njegova života.06. ZOO. a to su pre svega same ugovorne strane kao i njihovi univerzalni sukcesori. bila motiv i osnov za zaključenje ugovora na strani tuženih kao davalaca izdržavanja. poklonila je tuženoj D. propisano da je ugovor ništav ukoliko u momentu zaključenja ugovora ugovarač nije imao poslovnu sposobnost za zaključenje ugovora.. prilikom zaključenja tog ugovora nije bila sposobna zbog godina života i umanjene sposobnosti za rasuđivanje da ga zaključi. Rev. a posebno da li su tužene prihvatile zaključenje ugovora upravo na insistiranje D. kao nosilac stanarskog prava je otkupila sporni stan sredstvima tužene D. Dana 3. jer sve dok je primalac izdržavanja živ on je legitimisan kao i druga ugovorna strana da traži poništaj ugovora. ulazi u prava i obaveze ostavioca. marta 1999. jer ako su tužene duže vreme pre zaključenja ugovora brinule o primaocu izdržavanja. Odredbom člana 56. Iz obrazloženja: Tužioci su sinovi tužene J. predmetni stan i lokal površine 10 m2. 1718/03 od 05.NASLEDNO PRAVO na stanje njegove bolesti i pri okolnosti koju su isticale tužene da pok. 1557/02 od 25. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižesteeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužilaca odbili. a ne i tužioci kao zakonski naslednici tužene J.2003. dok je članom 103. stav 1. kao primaoca izdržavanja. ugovora o doživotnom izdržavanju.12. Tužene su nakon toga 11. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. D. svoju imovinu koja je obuhvaćena ranije zaključenim ugovorom o poklonu uz naknadu za doživotno izdržavanje i staranje. ne bi se moglo zaključiti da je izvesna smrt primaoca izdržavanja u kratkom roku. U članu 5. Univerzalni sukcesor se može pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju tek nakon smrti ostavioca. D. Prema odredbi člana 109. je njena ćerka iz drugog braka. teško bolestan i da mu je potrebno izdržavanje i pomoć od drugih lica. Tužena J. god. po kom ugovoru tužena J. Iz navedenih razloga tužioci se ne mogu pozivati na ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poslovne nesposobnosti tužene J. (Vrhovni sud Srbije. godine tužene su zaključile ugovor o poklonu. a tužena D. ZOO propisano je da je za zaključenje punovažnog ugovora potrebno da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora.

jer je ona znala ili je morala znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja zbog teškog i medicinski nesumnjivo utvrđenog teškog oboljenja. sudovi su pravilno utvrdili da su ispunjeni uslovi iz člana 203. Prema ovako utvrđenom činjeničnom stanju (koje se revizijom ne može pobijati). stav 1. Pokojni otac tužioca je kao primalac izdržavanja sa tuženom kao davaocem izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. a maćehom tužioca. i on se tog zahteva ne može odreći u nečiju korist.NASLEDNO PRAVO 277. 333/2001 od 28. Iz iskaza tužene kao stranke proizilazi da je upravo ovaj ugovor o doživotnom izdržavanju i zaključen zbog toga što su ona i njen suprug čuli da je testament oboriv te da je želja pokojnog oca tužioca bila da nju obezbedi a ostale naslednike isključi iz nasledstva. nižestepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo. 12900/02-P.br.02.medicinski dijagnostifikovanog i upisanog u njegov zdravstveni karton i mnogo pre zaključenja ovog ugovora. Ništav je i kao nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju gde je davalac izdržavanja znao ili je morao znati da je izvesna bliska smrt primaoca izdržavanja. kao davaocem izdržavanja.126 - . a to pravo ne pripada naslednicima na osnovu zaveštanja i u slučaju da pismeno na koje se tužioci pozivaju u žalbi. Zbog toga. ugovor o doživotnom izdržavanju se može poništiti samo na zahtev zakonskog naslednika primaoca izdržavanja. Dakle. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju ako je davalac izdržavanja znao da se zbog starosti i neizlečive bolesti očekuje skora smrt primaoca izdržavanja tako da do stvarnog izdržavanja nije došlo. Rev. Sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju samo na zahtev zakonskog zastupnika primaoca izdržavanja. konzilijarno. i poništili ugovor koji je zaključen između pokojnog oca tužioca kao primaoca izdržavanja i tužene. Ništav je i nemoralan ugovor o doživotnom izdržavanju koji primalac izdržavanja zaključi sa svojom suprugom. pa takav ugovor ne predstavlja nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 203. Iz obrazloženja: Tužilac je sin pokojnog primaoca izdržavanja. god. kao i činjenica smrti u određenom periodu. pri čemu je u tom momentu tužena znala da pokojni primalac izdržavanja boluje od neizlečivog karcinoma.2001. Zakona o nasleđivanju.) . ispunjava sadržaj svojeručnog zaveštanja. jer je u postupku jasno utvrđeno da je kod tužene kao davaoca izdržavanja bila sasvim prisutna izvesnost o vrsti i dužini bolesti pokojnog oca tužioca. (Iz presude ostavinskog suda br. Zakona o nasleđivanju. Zakon o nasleđivanju ne poznaje odricanje od prava na vođenje postupka za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju u nečiju korist. 545/02) 278. a tužena je maćeha tužiocu.

Zakona o nasleđivanju zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. u smislu pomenutog propisa.NASLEDNO PRAVO 279. stav 1. S obzirom na to. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.) 280. u reviziji se neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju. br.) . u konkretnom slučaju. Zakona o nasleđivanju.11. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju procena aleatornosti se vrši prema okolnostima slučaja. već i sve druge okolnosti slučaja. Rev. Rev. Iz obrazloženja: Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju . Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju relevantan je ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. u smislu pomenutog propisa.shodno članu 203. već prema svim okolnostima slučaja.2001. poremećaja srčanog rada i bronhitisa. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. primalac izdržavanja je pre zaključenja ugovora imao 85 godina. u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje da se zbog odsustva aleatornosti poništi ugovor o doživotnom izdržavanju. zakonski naslednik primaoca izdržavanja može tražiti poništavanje ugovora o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. reumatskih bolova i bolova u zglobovima.11. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. god. Ni starosno doba primaoca izdržavanja niti bilo koja od njegovih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju. reumatičnih bolova i bolova u zglobovima. U konkretnom slučaju. već prema svim okolnostima slučaja. Aleatornost tog ugovora ne procenjuje se samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja. a javljao se lekaru zbog povišenog krvnog pritiska. Primalac izdržavanja je.2001. poremećaja srčanog rada.127 - . 4772/01 od 08. Ni ovakvo starosno doba primaoca izdržavanja ni bilo koja od njegovih navedenih zdravstvenih tegoba nisu isključivali aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju. 4772/2001 od 08. S obzirom na to. god. stav 1. pre zaključenja ugovora imao 85 godina a medicinski je tretiran zbog povišenog krvnog pritiska. Iz obrazloženja: Prema članu 203.

Ako je smrt imaoca izdržavanja zbog bolesti. 2000. B. godine u valjevskoj bolnici.2001. 577/01 od 06. u vremenu od prijema u bolnicu do vremena zaključenja ugovora. te da li je bila izvesna njegova skora smrt i da li je to tuženoj kao davaocu izdržavanja moglo biti poznato. s obzirom na njegovu starost i okolnosti vezane za boravak u bolnici.08. pokojni B. 02. dok je Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 24. 02. Iz obrazloženja: Zahtev tužioca da se poništi ugovor o doživotnom izdržavanju koji su tužioci zaključili sa tuženima odbijen je presudom prvostepenog suda. godine ). 03. jer se zloupotrebljava svrha ugovora i stiče nesrazmerna imovinska korist bez ekvivallencije koja je karakteristika teretnog ugovora. gde je primalac izdržavanja i umro ne dolazeći kući 15. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav jer je protivan moralu u situaciji kada je smrt primaoca izdržavanja (zbog bolesti ili duboke starosti ) bila izvesna u relativno kratkom roku od zaključenja ugovora.06. Zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostatka elemenata aleatornosti zaključenog za vreme važenja ranijeg Zakona o nasleđivanju zasniva se na opštim pravilima o nevažnosti ugovora. godine.128 - . već propisi koji su važili u vreme sačinjenja.. za preduzimanje pravnih radnji. odnosno zbog povrede dobrih običaja bilo je neophodno utvrditi kakvo je bilo zdravstveno stanje pok.05.1996.NASLEDNO PRAVO 281. 103.) 282. radi pravilnog donošenja zaključka o tome da li je Ugovor o doživotnom izdržavanju ništav zbog nesposobnosti pok. 10. primljen je na Ortopedsko odeljenje bolnice u V. na njega se ne primenjuje sada važeći Zakon o nasleđivanju ( koji je stupio na snagu 4. rođen 1914. god. . 2000. Kod ovakvog stanja stvari. godine. aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim običajima). Ugovor o doživotnom izdržavanju je po svojoj pravnoj prirodi teretan i aleatoran. svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdržavanja i nesrazmernoj imovinskoj koristi. 2000. što je uvek faktičko pitanje. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku primalac izdržavanja. ili duboke starosti bila izvesna u relativno kratkom vremenu. Dakle. ZOO-a. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. pri čemu se aleatornost odnosi na budući neizvestan događaj dužinu života primaoca izdržavanja zbog kojeg se međusobni imovinski efekti (visina troškova i korist od predmeta ugovora koji primalac ostavlja) ne mogu unapred odrediti. B. kao i svest o izigravanju naslednih prava zakonskih naslednika predstavljaju objektivnosubjektivne činjenice zbog kojih bi takav ugovor bio ništav u smislu čl. Gž.. Žalbu izjavljenu protiv ove presude drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu iz sledećih razloga: Zbog nesporne činjenice da je ugovor o doživotnom izdržavanju koji se pobija zaključen 24. godine zbog preloma kuka. godine.1995.

iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno. Pošto su tužioci zahtev za poništaj zbog nedostatka aleatornosti istakli nakon proteka ovih rokova. Ovde se upravo radi o neizvesnosti o smrti primaoca izdržavanja.) . nije sadržavao odredbu o mogućnosti poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju zbog nedostataka elemenata aleatornosti. Pravo da zahteva raskid ugovora o doživotnom izdržavanju pripada primaocu izdržavanja. Pri tome. u subjektivnom smislu. Ugovor o doživotnom izdržavanju kome nedostaje elemenat aleatornosti nije u svakom slučaju apsolutno ništav. god. U provedenom postupku takođe je utvrđeno. (Vrhovni sud Srbije. odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje.02. to pravo pripada i njegovom zakonskom nasledniku. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom. koja je kao takva. a u objektivnom smislu.NASLEDNO PRAVO Tužioci su.2000. kako to predviđa odredba člana 203.06. Dakle. a pošto se radi o imovinskom pravu. sada važećeg Zakona o nasleđivanju. god. neizvestan događaj za obe ugovorne strane. a ne isključivo u objektivnom smislu.04. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke. kao budućeg događaja. ) 283. njihov zahtev se morao odbaciti kao neosnovan. međutim. kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti. ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu.1999. 1279/99 od 10. aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. ZOO ).) 284. da je pok. bude za ugovorne strane neizvestan. kao budućeg događaja. dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom. smrt primaoca izdržavanja.2000. D. a pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja razloga rušljivosti.129 - . u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen. 1899/99 od 28. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja. Gzz. ali su tu mogućnost pružala opšta pravila o nevažnosti ugovora sadržana u Zakonu o obligacionim odnosima. 19/99 od 24. Rev. nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. da nije bilo mana volje kod pok. jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka. (Iz presude Saveznog suda. Osnovni uslov aleatornosti je da smrt primaoca izdržavanja bude neizvesna za ugovorne strane. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora. Gž. i po ranijim propisima izgubili pravo da zahtevaju poništaj ugovora. Iz obrazloženja: Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja. osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora jeste da budući događaj. Raniji Zakon o nasleđivanju koji se u konkretnom slučaju primenjuje. nego rušljiv ugovor ( član 111. odnosno od tri godine od dana zaključenja ugovora. god. D.

kao i odredbe čl. ugovor o doživotnom izdržavanju prestao je njenom smrću davaoca po samom zakonu.prava i obaveza ostavilje kao davaoca izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju.12. Iz obrazloženja: Zaostavština ostavioca raspravljena je pravnosnažnim rešenjem. kojima su regulisane vrste nasledno-pravnih zahteva posle prav.01.NASLEDNO PRAVO 285. god. kako nije sporno da je pokojna . U konkretnom slučaju. (Vrhovni sud Srbije. ako on nema bračnog druga ni potomaka.njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe. Zakona o vanparničnom postupku.prema odredbi člana 204. stav 1. odbačen je pobijanim rešenjem. Zakona o parničnom postupku i člana 30.našao da je žalba neosnovana. protiv koga je predlagač blagovremeno izjavio žalbu. stav 1. U slučaju smrti davaoca izdržavaoca . Predlog za raspravljanje naknadno pronađene imovine . Nema aktivnu legitimaciju za vođenje spora radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanjulice koje nije ni zakonski ni testamentalni naslednik pok.postupivši prethodno u smislu člana 365. god. Gž.davalac izdržavanja. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 6356/97 od 02.130 - . stav 2.) 287. jer nema mesta zaključenju nikakvog poravnanja koje bi za posledicu imalo prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju koji je predlagač. Zakona o nasleđivanju . Ne odlučuje se u ostavinskom postupku o prelazu prava i obaveza davaoca izdržavanja na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe. ako oni na to pristanu. živela u vanbračnoj zajednici sa predlagačem i nije imala potomaka. Rev. kao primalac izdržavanja zaključio sa sada pokojnim davaocem izdržavanja. u vezi sa članom 381. a u smislu člana 204.2005. Nikakve pravne posledice ne bi proizvodili sudsko poravnanje ili odluka suda o tome. Odredbe člana 1. Zakona o nasleđivanju. Ugovor o doživotnom izdržavanju po samom zakonu prestaje smrću davaoca izdržavanja. 128 -131. jer nije u pitanju nasledno pravna sukcesija.1997. 98/2005 od 14. Okružni sud je . Zakona o nasleđivanju. i člana 204. podneo je oglašeni naslednik – suprug ostavilje.) SMRT DAVAOCA IZDRŽAVANJA (Član 204. Zakona o vanparničnom postupku . Iz obrazloženja: Predlog za zaključenje poravnanja o poništaju ugovora o doživotnom izdržavanju. stav 2. Primaoca izdržavanja. Zakona o nasleđivanju) 286.

Ugovor o doživotnom izdržavanju ima obligaciono-pravni karakter.131 - . Ovo zbog toga što iz sadržine odredbe člana 204. nije nasledno-pravna sukcesija i zato se o tome ne odlučuje u ostavinskom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.NASLEDNO PRAVO nosnažnosti rešenja o nasleđivanju ( s obzirom da ovde nisu ispunjeni zakonski uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju ) nižestepeni sudovi su. god. god. te ni odredbama Zakona o vanparničnom postupku nije za takvu pravnu situaciju predviđena mogućnost donošenja dopunskog rešenja o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju) . pa se o tome ne može odlučivati u ostavinskom postupku. kao i da žalbu tužioca dostavi na odgovor punomoćniku tužene. 1995. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odn. Zakona o nasleđivanju) 289.2003. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.) SMRT I PROGLAŠENJE LICA ZA UMRLO (Član 206. (Vrhovni sud Srbije. pravilno primenili. 10289/96 od 30. kao što nema ni ugovor o doživotnom izdržavanju. Prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe.) KADA SE OTVARA NASLEĐE LICA PROGLAŠENOG ZA UMRLO I POČETAK TOKA ROKOVA (Član 207. 4030/2002 od 13. S toga se vraćaju spisi prvostepenom sudu da presudu dostavi zakonskim naslednicima pokojnog. Ova odredba nema nasledno-pravno dejstvo. ako pristanu. Okružni sud je ustanovio da presuda tužiocu nije dostavljena. god. u konkretnom slučaju.09. boravište.01.1997.1997. Zakona o nasleđivanju proizilazi da prelazak obaveze doživotnog izdržavanja na bračnog druga i potomke davaoca izdržavanja koji su pozvani na nasleđe nije nasledno-pravna sukcesija. ugovor se raskida.) 290.) 288. Navodi revizije da prava davaoca izdržavanja mogu posle njegove smrti preći na naslednike. su bez značaja. 3897/97 od 27. Gž. stav 1. Ukoliko potomci ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju. 3113/95 od 31. ako su naslednici davaočev bračni drug i potomci.2.03. god. Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i druge potomke koji su pozvani na nasleđe. jer iz povratnice u spisima predmeta se utvrđuje da je isti umro. Gž.

NASLEDNO PRAVO Nasleđe se otvara smrću ostavioca tako da naslednik stiče pravo od tog momenta. _____/98. poravnanjem zaključenim 27. Lice koje nije učesnik u ostavinskom postupku nema pravni interes da pobija rešenje o nasleđivanju. koja nije raspravljana ni u momentu smrti sina ostavioca. Opštinskog suda u N…. raspravili zaostavštinu .2006. pa je u momentu njegove smrti tužilja kao njegova supruga – naslednik jedne šestine svih nepokretnosti iz ostavinskog rešenja. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je ona vlasnik po osnovu nasleđa na jednoj idealnoj šestini nepokretnosti.Ž.) 293. supruga i ćerka – majka i sestra pokojnih. koje su taksativno pobrojane u izreci presude. Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je ostavilac pok.1992. br. je testamentom izvršio raspodelu svoje imovine za života. i J. Zakona o nasleđivanju propisuje da. i supruga sada pok.R. sin i ćerka. br.09. i oni su to na po jednoj idealnoj trećini njegove zaostavštine.1990 godine. Gž. Z. ___/92. Po žalbi tužene. supruga tužilje. Zakona o nasleđivanju reguliše da zaostavština po sili zakona u trenutku smrti ostavioca prelazi na njegove naslednike. gde je po odricanju majke ćerka oglašena naslednikom na celokupnoj imovini. Član 11. Ž. Njegovi zakonski naslednici su sporazumom. kad ostavilac nema potomstva spuružnik ne nasleđuje u prvom naslednom redu. sa roditeljima ostavioca i njihovim potomstvom i to jednu polovinu ove zaostavštine. a što je tužena dužna da joj prizna. PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE (Član 212. Supruga posle smrti svog bračnog druga sa kojim nije imala dece u drugom naslednom redu nasleđivanja ima paravo na polovinu udela koji bi njen pokojni suprug nasledio. da su njegovi zakonski naslednici učesnice R.05. već u skladu sa članom 12. Zakona o nasleđivanju) 292. br. Suprug tužilje je naslednik svog pokojnog oca sa jednom trećinom udela. godine. Pokojni svekar tužilje umro je oktobra 1998. umro 10. Bez znanja tužilje. pokreću ostavinski postupak na zaostavštini svekra tužilje. 2365/95) 291.P.11. drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu odluku koja je i doneta na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja i utvrđenog obima zaostavštine pokojnog svekra tužilje.132 - . 723/06 od 09. u predmetu istog suda P. god. Ž. godine. (Vrhovni sud Srbije. a neo d momenta donošenja ostavinskog rešenja. označenih rešenjem O. navedenog zakona. Rev. kada su njegovi zakonski naslednici bili supruga. (Iz presude Okružnog suda u Nišu. Ostavilac P. Član 212. stav 1.

u tom delu. Gž.. da poravnanje pobija u parničnom postupku. Okružni sud je odbacio kao nedozvoljenu njenu žalbu kojom se prvostepeno rešenje pobija u navedenom delu. tač. koji se već vodi. Z. Budući da R. to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je dalji postupak rasprave zaostavštine iza pok. u stvari i nije učesnik u nasleđu iza pok. u slučaju kada je umrli ostavio imovinu. Pobijano rešenje nema to pravno dejstvo da sprečava učesnicu R. 658/04 od 19. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.god. zbog postojanja usmenog testamenta ostavioca.NASLEDNO PRAVO u potpunosti. Kako se ostavinski pokreće i vodi po službenoj dužnosti. U prvostepenom postupku je utvrđeno da pok. 10649/95) . Budući da se umešao u parnicu samo bračni drug tužioca. te da ona i nema pravnog interesa da pobija rešenje o nasleđivanju iza pok.. 297. P. zaostavština nije pravilno označena. osim one navedene u poravnanju.nesporno je. P. Gž. na osnovu čl.R. potrebno je da se ostavi mogućnost naslednicima da se o tome izjasne. već svi naslednici.) 296. Z. Rev.1996. Gž. Ukoliko bi se na mestu umrlog tužioca pojavili njegovi naslednici odnosno stupili u parnicu na mestu umrlog tužioca. 1995.) Kada pre okončanja ostavinskog postupka postane sporran obim zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. 677/95 od 30. god. Gž. u smislu čl.10. jer ne može samo jedan od više naslednika da preuzme parnicu. (Vrhovni sud Srbije. ZPP. niti one ističu bilo kakav zahtev iz onoga što predstavlja njenu zaostavštinu.. od kojih zavisi pravo na nasleđe.133 - . to nisu ni učesnice R. sve i da Z. i da. sud je bio dužan da utvrdi koji su zakonski naslednici umrlog tužioca i da li oni žele da stupe u parnicu na mesto umrlog tužioca. i J. P. pa je stoga Okružni sud odbio kao neosnovanu žalbu učesnice R. Pre nego što sud odluči o obustavi postupka. koje takođe nije smetnja da se nastavi parnica za poništaj poravnanja kojim je rešeno pitanje nasleđivanja iza pok. onda to mogu učiniti samo svi naslednici koji kao sanaslednici imaju status jedinstvenih suparničara. ishoduje i drugačiji raspored zaostavštine pok. 10201/96 od 25. obustavio. 380.) 294. 2. zavisno od odluke u parnici.2004. Z.1999. god.) 295.Ž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 5483/98 od 20. ZON-a. a kako ostavilac druge imovine nije imao.04. nije imala bliskih srodnika kao zakonskih naslednika a. Okolnost da se između trećih lica i sada pokojne vodi postupak o poništenju ugovora na osnovu koga je pokojna stekla pravo svojine na predmetnom stanu. bez uticaja su izjave o nasleđivanju koje su bile date u ostavinskom postupku pre isticanja spornih činjenica. kao i pravo na zakonsko nasleđivanje. prvostepeni sud je bio ovlašćen da prekinuti postupak nastavi donošenjem pobijanog rešenja. god.10. 123.10. ne predstavlja prethodno pitanje u ostavinskom postupku.

12.134 - . Iz obrazloženja: Jednom data naslednička izjava (negativna ili pozitivna) smatra se konačnom i važi kako u odnosu na zaostavštinu koja je predmet ostavinskog postupka tako i na docnije pronađenu imovinu. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. i 117. god. da li ona zapravo traži poništaj nasledničke izjave iz navedenih razloga u smislu odredbe čl. godine) 299. 1. jer se do tog momenta može dati nova naslednička izjava. Zbog toga će prvostepeni sud u ponovnom postupku pozvati imenovanog naslednog učesnika da se izjasni.1996. O. pa sud nije dužan da mu uruči rešenje o nasleđivanju. Od toga će zavisiti dalji tok postupka i odluka suda. Poništaj nasledničke izjave – shodno čl.2007.god.okončanja ostavinske rasprave može se tražiti poništaj nasledničke izjave. Zahtev za poništaj nasledničke izjave o odricanju od nasleđa zbog zablude može se ostvariti do svršetka ostavinske rasprave pred prvostepenim sudom a nakon toga taj zahtev se može ostvariti samo u parnici pod uslovima propisanim odredbama čl.03.može se tražiti do završetka . st.NASLEDNO PRAVO ODRICANJE OD NASLEĐA (Član 213. da testamentalnim naslednicima dostavi pismeni dopis kojim traži da se izjasne u roku od 15 dana o postavljenom zahtevu zakonskih naslednika na nužni deo. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. godine i Rešenje Okružnog suda u Nišu. 2084/07 od 04. Ostavinski sud je u obavezi. Gž. 4668/07 od 17.) . 65. Sve do završetka .10. Zakona o nasleđivanju) 298. 35/96 od 20. jer se do tog momenta može dati i nova naslednička izjava ukoliko se poništi prethodna. ukoliko se poništi prethodna.) 300. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – mart 2002. Lice koje se odreklo nasleđa nije naslednik. 4. tokom postupka raspravljanja zaostavštine.2008. Zaskona o nasleđivanju .okončanja ostavinske rasprave. 2552/97) 301. 220. st. (Rešenje Opštinskog suda u Nišu. Zakona o nasleđivanju. Gž. 213.

koji je dao izjavu. Rev 4229/98 od 09. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. Pravo na poništaj nasledničke izjave pripada samo licu koje jet u izjavu dalo a ne drugim licima. god. god. god. Gž.09. 3100/98 od 13.01.NASLEDNO PRAVO PRIRODA IZJAVE O ODRICANJU I NJEN PONIŠTAJ (Član 214. god.) 306. Rev. (Vrhovni sud Srbije. ali se po . ili je data usled prevare ili u zabludi.1198.03. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu. Naslednička izjava data protivno odredbama Zakona o nasleđivanju čini ostavinsko rešenje nezakonitim. Rev. 6396/97 24.01. Naslednik.) 303. Izjava kojom se ne osporava punovažnost testamenta o formi i sadržini ne predstavlja nasledničku izjavu. može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom. Neopoziva je izjava o odricanju od nasleđa. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju) 302.njegovoj pravnosnažnosti – ono ne može staviti van snage presudom parničnog suda. 2565/99 od 26. pa ni sanaslednicima. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu – maj 2004.) 304. (Vrhovni sud Srbije.1999. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 194/95) . (Vrhovni sud Srbije. Data naslednička izjava i rešenje o nasleđivanju vezuju stranke koje su učestvovale samo ukoliko se odnose na pravo nasleđa dok svakom od učesnika u ostavinskom postupku ostaje i dalje pravo da u parnici opstvaruje zahtev koji se zasniva na njegovom pravu svojine nezavisno od prava nasleđa.1999. god. pa se pronađe nova imovina.) 307. kao i izjava o prijemu nasleđa. Rev.135 - .) 305.2000.

NASLEDNO PRAVO ODRICANJE U KORIST ODREĐENOG NASLEDNIKA (Član 216. Ovo zbog toga što takva izjava predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. Zakona o nasleđivanju. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili prevarom). ako je tom prilikom bilo mana u pogledu volje strana. kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno . zabluda. stav 1.član 111. stav 2. nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo tužilji. pa je sud na osnovu odredbe člana 127. Tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti . a ne i sudovi po službenoj dužnosti). Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi učesnik M. ako je izjava data u zabludi. tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje. . Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog. U konkretnom slučaju utvrđeno je sledeće činjenično stanje: U ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog. date o ustupanju naslednog dela od strane jednog od naslednika. Zakona o nasleđivanju) 308. Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi.O. Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica. Iz obrazloženja: Relevantne odredbe: Ugovor je rušljiv kada ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna. primio ustupljeni deo. koju čine akcije navedenog Preduzeća. rušljivi ugovori su oni koji proizvode pravna dejstva ali koji mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi (te se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica. To znači da njegovo poništenje može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn.136 - . u smislu člana 216. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. Rušljivost se primenjuje u materiji mana volje (pretnja. Zakona o obligacionim odnosima. ustupilac je legitimisan da traži njeno poništenje. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu shodno odredbi člana 216. Zakona o nasleđivanju. prevara) i kod ograničene poslovne sposobnosti. Dakle. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca. tuženi i V.član 117. Nakon nasledničke izjave. Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora. smatra se izjavom o prijemu nasleđa. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana. uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi. Zakona o obligacionim odnosima. Pošto je tuženi M.

Sudskom presudom se ne ustanovljava već izriče poništenje ugovora. Rev.rušljiv kada ga je zaključila ograničeno poslovno sposobna strana. Prema članu 117.prema članu 111. što znači da poništenje ugovora o poklonu može da zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka odn. smatra se izjavom o prijemu nasleđa. kao i kod ograničene poslovne sposobnosti.04. Na ročištu kod prvostepenog suda svi učesnici su saglasni da novopronađenu zaostavštinu ostavioca nasledi imenovani učesnik. stav 1. Zakona o nasleđivanju. zabluda. ako je izjava data u zabludi. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. Ugovor o poklonu je rušljiv ako je bilo mana u pogledu volje strana. . Saglasili su se da nepokretnu imovinu naslede svi prema zakonskom redu nasleđivanja u odgovarajućim idealnim delovima a da putničko vozilo pripadne u nasledni deo navedenoj tužilji. Rušljivim ugovorima prvenstveno se vređaju interesi samih ugovornica ili i nekih drugih zakonom određenih lica. Izjava tužilja da su saglasne da akcije nasledi ovde tuženi. na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu . Zakona o obligacionim odnosima. 804/08 od 03. tuženi i lice V. Zakona o nasleđivanju. prevara). Zbog toga je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu.O. nasleđa na zaostavštini ostavioca koje im pripada po zakonu prihvatili su se tužilje. Zakona o vanparničnom postupku doneo dopunsko rešenje i na novopronađenoj zaostavštini oglasio za naslednika po osnovu zakona ovde tuženog. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i deobi. U konkretnom slučaju. Rušljivost se primenjuje u domenu mana volje (pretnja. stav 2.2008. u smislu člana 216. Otuda se na rušljivost mogu pozivati samo pravno zainteresovana lica. tužba za poništenje rušljivog ugovora može se podići samo u zakonom predviđenom roku čija dužina zavisi od konkretnog uzroka rušljivosti ugovora. Ustupilac je upravo zbog toga legitimisan da traži poništenje nasledničke izjave ukoliko je prilikom njenog davanja bilo mana u pogledu volje strana. Rušljivi ugovori proizvode pravna dejstva ali mogu biti poništeni u predviđenom roku na zahtev zakonom određenih lica i to zbog nedostataka kojima se u prvom redu vređaju pojedinačni interesi.137 - . u ostavinskom postupku iza imenovanog pokojnog.shodno odredbi člana 216. tako da se samo oni mogu pozivati na poništenje. tuženi je podneo zahtev da se raspravi novopronađena zaostavština ostavioca. kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana kao i kad je to tim Zakonom ili posebnim propisom određeno. Zakona o obligacionim odnosima . Iz obrazloženja: Ugovor je . koju čine akcije naznačenog preduzeća. Poništenje rušljivog ugovora zahteva onaj ugovornik čija volja ima nedostataka (ugovornik koji je u zabludi o bitnim svojstvima predmeta ili koji je izjavio volju pod pretnjom ili je prevaren). pa je sud na osnovu odredbe člana 127. Pošto je ovaj tuženi primio ustupljeni deo. uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Naslednička izjava o ustupanju naslednog dela data od strane jednog od naslednika predstavlja i ugovor o poklonu učinjen u korist drugog naslednika. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika. godine) 309. a ne i sudovi po službenoj dužnosti.

(Vrhovni sud Srbije. Rev. godine) Naslednička izjava o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. odnosno ustupljeni deo nasleđa. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o nasleđivanju) 314. Ako su stranke u vreme raspravljanja zaostavštine znale za zaveštanje i njegovu sadržinu.2000. Rev.2000.138 - .01. proizilazi da su tužilje aktivno legitimisane da traže poništenje nasledničke izjave o ustupanju svog naslednog dela zbog zablude. (Vrhovni sud Srbije.1998. 3991/99 od 19. god.) 312. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanju svog naslednog dela. AKO JE DATA IZJAVA O PRIJEMU NASLEĐA (Član 220. Rev. god. Zakona o nasleđivanju) Naslednička izjava neće biti u skladu sa zakonom ukoliko naslednicima nije predočeno šta predstavlja ostavinsku masu.) 311. pa je pogrešan stav nižestepenih sudova da tužilje nemaju aktivnu legitimaciju u ovom sporu.10. 10525/95) 313. Rev. To semože primeniti i na izjavu o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika. god. god.04. Kod pravnih poslova bez naknade bitnom zabludom smatra se i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze. ali ga namerno nisu predale sudu.) . 804/08 od 03. PREĆUTNI PRIJEM NASLEĐA (Član 219. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Vrhovni sud Srbije.NASLEDNO PRAVO Kako se rušljivim ugovorima prvenstveno vređaju interesi samih ugovornika. 4320/99 od 22. (Vrhovni sud Srbije.02. 3298/99 od 10.02. ne mogu se – u takvim okolnostima – koristiti ptavom da u posebnoj parnici ostvaruju svoj zahtev.2008. Rev.) 310. Gž. i kao dvostrani pravni posao ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako sanaslednik prihvati ponudu. kao ni koja su im prava i koji je značaj nasledničke izjave. 6752/97 od 01.2000. U slučaju odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika. bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za ustupanje.

kao njegovi zakonski naslednici .07.139 - . naslednička izjava i sporazum o deobi.) NEZASTARIVOST PRAVA NA ZAHTEVANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 221. a ukoliko između naslednika postoji spor o tome.1995. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. godine).NASLEDNO PRAVO 315. to se ( kao i svako poravnanje ) i on može napadati i pobijati. Iz obrazloženja: Jasno se razlikuju naslednička izjava i sporazum o deobi. Kod davanja nasledničke izjave. god.zakonska prekluzija. Ukoliko je ostavinsko rešenje protivrečno nasledničkim izjavama.5. on će se raspraviti u parnici. pri čemu nema potrebe prekidati ostavinski postupak. godine nisu tražili da se utvrdi da ostavinsku masu iza njihovog pravnog prethodnika ( supruga ) i oca čine nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe . U slučaju da je sporazum o deobi sačinjen u zabludi. Gž.1955. Iz obrazloženja: Pravni prethodnik tužilaca umro je 1956. godine a tužioci . kojim je je propisano da pravo zahtevati zaostavštinu nasledniku ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za godinu dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine a najdalje za deset godina računajući od smrti ostaviočeve odn. Gž. Ostavinski sud će prekinuti ostavinski postupak i naslednika ( koji tvrdi da je bio u zabludi ) . Međutim. . U ostavinskom postupku se jasno razlikuju. jer Zakon o nasleđivanju tako nešto ne predviđa. isto će se ukinuti. ne bi trebalo postupati na isti način. od proglašenja testamenta. Zakona o nasleđivanju) 317. 46/97 od 28. budući da sporazum o deobi praktično predstavlja poravnanje pred sudom.sve do utuženja 1994.uputiti na parnicu.) 316. po svojoj prirodi i domašaju. 20 od 11.04. Prekluzija je nastupila na osnovu člana 144. br.1997. 870/95 od 28. Prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina. može se tražiti poništaj izjave zbog eventualne zablude. god. tada važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. list FNRJ". Tužioci su na taj način prekludirani u pravu na ostvarivanje naslednog dela.

pa je obavezao tuženog da mu plati 1/3 navedenog iznosa. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. U parničnom postupku tužilac ima pravo da potražuje od tuženog naplatu dugova (svojih potraživanja) pokojnog ostavioca kada su oni utvrđeni pravnosnažnim ostavinskim rešenjem.izgubili pravo na zakonsko nasleđivanje. to drugostepeni sud nalazi da je osnovan tužbeni zahtev tužioca. a ne od sudske odluke ili podnošenja zahteva. god.) OBIM NASLEDNIKOVE ODGOVORNOSTI ZA DUGOVE (Član 222. godine u ostavinskom postupku. Stoga.140 - . Gž. do njegovog prekida. 255/2004 od 11. Gž. (Iz presude Okružnog suda u Čačku. jer je potraživanje tužioca utvrđeno pomenutim rešenjem koje je postalo pravnosnažno.05. tužbeni zahtev nije osnovan iz iznetih razloga.07. nije od uticaja.god. Rev. čak i pod pretpostavkom prihvatanja revizijskih razloga vezanih za nepostojanje uslova za sticanje svojine održajem zbog nesavesnosti tuženih. godine tuženi je oglašen za naslednika na idealnoj 1/3 zaostavštine iza smrti ostavioca.2010. koja se mora primeniti na materijalno-pravni odnos stranaka protekom zakonskog roka za ostvarenje zaostavštine . god. (Iz Presude Višeg suda u Kraljevu. Zakonska prekluzija koja je nastupila.2004.1995.2 1248/10 od 08. Gž. a na osnovu punomoćja izdatog od strane ostavioca u navedenom predmetu. a što sud navodi kao razlog za odbijanje tužbenog zahteva.2003. 51/03 od 21. ima za posledicu odbijanje tužbenog zahteva.12.06. To što tužilac nije prijavio svoje potraživanje do 24. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.610/95 od 03. Iz obrazloženja: Naznačenim rešenjem nadležnog Opštinskog suda od 20.NASLEDNO PRAVO Tužioci su .ovde tužioca u naznačenom iznosu. godine) .) 318.) 319. Kako naslednici odgovaraju za ostaviočeve dugove. Istim rešenjem je utvrđeno da pasivu zaostavštine čini dospelo novčano potraživanje imenovanog advokata . Rok zastarelosti se računa od momenta smrti.11. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.2009. Zakona o nasleđivanju) 320.2003.1.imajući u vidu ovu zakonsku odredbu.

V. kao fizičkom licu." AD da pokojnom D. presude obavezan je da tužiocu B.256.kao zajmodavca. sin zajmoprimca. Iz obrazloženja: Tuženi V. Vrednost nasleđene imovine je veća od visine duga u iznosu od 45.000. isplati iznos od 45.K. sa rokom vraćanja do 01. Navedeni iznos dat je na zajam isključivo ocu tuženih. Tužilac je sada pokojnom imenovanom ocu tuženih u više navrata dao na zajam ukupan iznos od 45.02. 2.233.58 eura.prema datom nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra .V.. i prvostepenu presudu u stavu 1.55 eura. sa domicilnom kamatom na iznos od 33. i 4.2002.000 eura .141 - . Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399.M. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 1.00 dinara. .2007. blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361.55 eura u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke otkupljuju efektivnu stranu valutu u mestu ispunjenja na dan isplate. Nadležni Okružni sud je naznačenom presudom od 21. tačka 9. kao i na 1/2 idealnog dela nepokretnosti stambene zgrade površine 1. Razlozi nižestepenih presuda nisu između sebe protivurečni. tačka 12. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija neosnovana.V. a koji nije u ugovorenom roku vraćen. izreke potvrdio. Tuženi V.V.u stanju lečenja posle saobraćajne nesreće bio sposoban za rasuđivanje i imao saznanje o svojim obavezama po osnovu ugovora o zajmu. što je potvrdio i sada pokojni otac tuženih u periodu lečenja posle saobraćajne nezgode.2002." čiji je on bio direktor. kojim je obavezana Kompanija "D. Zakona o parničnom postupku stranku mora da zastupa u postupku po reviziji. onda su pravilno nižestepeni sudovi utvrdili obavezu zakonskog naslednika da vrati istu sumu novca koja je data na zajam. u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze.000 eura i na iznos od 1. koji na osnovu člana 84.kao zajmoprimca i tužioca . godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog V.150. a koji je .256.a sve počev od 01. godine. godine pa do isplate. stav 2.16 ari u G.12. i dopunskim rešenjem istog suda oglašen je za zakonskog naslednika svoga oca na svim pravima po osnovu poravnanja zaključenog pred Opštinskim sudom u G.55 eura.sada pokojnog D. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Kada je vrednost nasleđene imovine veća od novčanog iznosa koji je predmet ugovora o zajmu između ostavioca . u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu stranu valutu na dan isplate. sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate.256.12.M. a ni sadržini dokaza izvedenih u postupku. rešenjem Drugog opštinskog suda u B. a ne u ime i za račun preduzeća "V. istog. Neosnovan je razlog revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361.36 ari i 1. stav 2. Pobijanom i prvostepenom presudom dati su razlozi o odlučnim činjenicama na kojima je zasnovana odluka o tužbenom zahtevu. na iznos od 10. tuženi su naslednici svoga oca . Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi V.97 eura. Postojanje duga u navedenom iznosu i okolnosti da dug nije vraćen utvrđeno je iz dokaza izvedenih u postupku.022. ovog Zakona na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.. na iznos od 1. Jer. stavom 2.NASLEDNO PRAVO 321. je. preko punomoćnika advokata.

pre doživljene saobraćajne nesreće. a zbog okolnosti da sada pokojni otac tuženih posle saobraćajnog udesa.03. pa je i izvršenje nedozvoljeno. ( Presuda Vrhovnog suda Srbije. kojom je propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.. to postoji odgovornot Republike Srbije – naslednika shodno članu 222. U toj situaciji na obavezu naslednika ne utiče status zemljišta na kome je postao vlasnik.. Naime. prema razlozima pobijane i prvostepene presude.. Iz spisa proizilazi da je raspravljena zaostavština pokojnog i država – dužnik je postala naslednik. Zbog toga je neosnovan razlog revizije da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava. 454/06 od 29.. dug u iznosu iz stava 1. Rev. godine ) 322.) . pa je u tom delu žalba neosnovana. a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu u momentu ispunjenja obaveze. Neosnovano je isticanje u žalbi da nema odgovornoti tuženika – dužnika. to je pravilnom primenom navedenih odredbi materijalnog prava. na osnovu pravnosnažne presude. Obaveza tuženog V. tog suda. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu dužnika i potvrdio je prvostepeno rešenje.. Zakona o nasleđivanju i naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine. prvostepene presude. izreke prvostepene presude. Gž.. a zbog težine zadobijenih povreda od kojih je nastupila smrt. 1353/07 od 03.V.NASLEDNO PRAVO Na utvrđeno činjenično stanje pravilnom primenom materijalnog prava odlučeno je kao u stavu 1. proizilazi zaključak nižestepenih sudova o postojanju odnosa zajma između tužioca i oca tuženih. Zakona o nasleđivanju. odlučeno kao u stavu 2. na ime duga ostavioca. izreke prvostepene presude. Kako je vrednost nasleđene imovine veća od iznosa koji predstavlja zajam. već i iskaza svedoka koji imaju saznanje da je tužilac ocu tuženih dao na zajam predmetni iznos te da je postojanje duga u utvrđenom iznosu priznavao i sada pokojni . Iz okolnosti da je tužilac ocu tuženih dao na zajam iznos iz stava 1.142 - . pri činjenici da novčani iznos koji je predmet ugovora o zajmu nije u ugovorenom roku vraćen. Iz obrazloženja: Rešenjem o izvršenju prvostepenog suda dozvoljeno je izvršenje pa se dužnik Republika Srbija obavezuje da isplati poveriocu iznos. nije bio u takvom stanju svesti da bi se iz njegove izjave mogao izvesti zaključak o postojanju duga prema tužiocu. i 2. tada naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine nasleđene imovine shodno članu 222. i 2. proizilazi iz odredbe člana 222. br. Kada je za naslednika imovine pokojnog proglašena država – Republika Srbija. god.2007. Zakona o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Međutim. da tužiocu vrati istu sumu novca koja je data na zajam sa domicilnom kamatom od dospelosti duga pa do isplate. Kako je veštačenjem utvrđeno da je vrednost imovine pokojnog veća od duga. Odlučujući o reviziji. po članu 222. a to je da nije utvrđen status zemljišta na kojima je dužnik postao naslednik. Za takvu odgovornot dužnika ne utiče okolnost koja se u žalbi ističe. naslednik svoga oca. Na osnovu člana 562. prvostepene presude nije utvrđen samo iz činjenice da je otac tuženih posle saobraćajne nesreće priznao postojanje odnosa zajma.2006. Takođe proizilazi da je utvrđena obaveza dužnika – tuženika u parnici za isplatu tužiocu – poveriocu novčani iznos od. Vrhovni sud je cenio navode kojima se osporava postojanje potraživanja tužioca po osnovu ugovora o zajmu.10. i 2. pravilno je obavezan tuženi V. Zakona o obligacionim odnosima. Zakona o nasleđivanju.

da je vrednost nepokretnosti u tom postupku procenjena na 1. Iz obrazloženja: U ovoj pravnoj stvari tužilac potražuje od tužene Republike Srbije primljeni deo cene po osnovu ništavog ugovora o prodaji nepokretnosti (izostanak zakonske forme) zaključenog sa sada pok. 02._______/9 KO O… kao 1/2 zemljišta .00 dinara..sina i naslednika pokojnog O. Iz obrazloženja: Tužilac je protiv tuženog . bila 1/2 stambene zgrade u O. I.2006.600 DM s kamatom.I. na naslednika prelaze i prava i obaveze ostavioca. podneo tužbu radi naknade štete.. činjenica da visina štete nije utvrđena pre nastupanja smrti štetnika nije od uticaja na pravo oštećenog da štetu zahteva od naslednika.. P. jer naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. a koja tužiocu nije naknađena pre smrti ostavioca.) 324. jer ostaviočevi dugovi postaju u trenutku otvaranja nasleđa dugovima naslednika a nasleđe se . postojeće na kp."naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine". biv. M.otvara čovekovom smrću. Jer. A..nastala 10.I. iz P.10.jer u ostavinskom postupku nije nasledio obavezu naknade štete koju je tužilac pretrpeo.. godine ). zatim da je ova nepokretnost predmet izvršenja u postupku I. u smislu odredbe člana 186. Za ostaviočeve dugove naslednik odgovara samo do visine vrednosti nasleđene imovine. ovakav stav prvostepenog suda nema uporište u materijalnom pravu.placa na koje se ova kuća nalazi. pre smrti ostavioca koji je preminuo 25. na osnovu izvršne isprave. br. Zakona o nasleđivanju . godine ( dakle.NASLEDNO PRAVO 323.prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev Međutim. Naime.2002.11. iz O. Dug ostavioca je . čiji je zakonski naslednik tužena Republika Srbija. I. Zakona o obligacionim odnosima. 1491/2005 od 4. Zakona o nasleđivanju.020. koja je -prema utvrđenju prvostepenog suda . Sa obrazloženjem da tuženi nije pasivno legitimisan .____/99 radi naplate novčanog potraživanja neparničara M. smatra dospelom od trenutka nastanka štete._____/99 od 10.12. Zbog toga. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu.. i to pod uslovima i u obimu propisanim članom 222. god.000.. br.2002. Na to upućuje odredba člana 212.u konkretnom slučaju . koji je i preminuo od posledice ovog požara. posebno zbog toga što pre smrti oca tuženog pravo tužioca za naknadu štete nije ni utvrđeno . stav 1. Naslednika tereti obaveza naknade štete koja je dospela pre smrti ostavioca a koja tužiocu nije naknađena od strane ostavioca. 1999. i to po sili zakona samom činjenicom smrti. br. Imajući u vidu da je predmet zaostavštine pok. . Gž. A. Zakona o nasleđivanju . istog Zakona .."zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti" i odredba člana 222.obaveza naknade štete koja se. tvrdeći da ju je pretrpeo u požaru koji je izazvao otac tuženog O. ostaviočeva obaveza naknade štete tereti naslednika po sili zakona kao dug ostavioca. da potraživanje u navedenom izvršnom postupku iznosi 9.saglasno odredbi člana 206.143 - .

Tužena nije imala znanja da je njen sada pokojni suprug uzeo na zajam od tužioca označeni iznos deviza. 559. tek u toj meri (vrednosti) tuženik će moći da odgovara za sporni dug u ovoj parnici. 1/80) odnosno čl. Zakona o nasleđivanju.557. usvajanjem tužbenog zahteva prema tuženoj Republici Srbiji. Nije sporno da je sada pokojni suprug tužene dugovao tužiocu tuženi iznos u smislu odredbe čl. 222. tako što će radi pravilne primene čl. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik SRS".i glasnik SRS". Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je pravilno postupio kada je tužbeni zahtev odbio. 52/74. stav 1. Ovo zbog toga što ako bi vrednost imovine u potpunosti zalegla za potraživanje u vezi s kojim teče izvršni postupak. Iza smrti pokojnog supruga tužene nije ostavila nikakava imovina. što bi bilo u suprotnosti sa odredbom čl. I. propisuje da naslednik . 1999. 222. st. Zakona o nasleđivanju ("Sl. 02. 2. Zakona o obligacionim odnosima kao i da je u smislu čl. Odredbom člana 140. Zakona o nasleđivanju ("Sl. istog zakona dužan da mu taj iznos vrati. radi pravilne primene navedenog propisa prvostepeni sud je bio dužan najpre da utvrdi koliko iznosi vrednost nasleđene imovine. po navedenom izvršnom predmetu. 1. Iz obrazloženja: Prema utvrđenim činjenicama tužilac je dao na zajam pokojnom suprugu tužene određeni novčani iznos u nemačkim markama o čemu je sačinjena i pismena isprava. glasnik SRS". a ako šta ostane. i 558. po kojoj naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. (Iz presude Okružnog suda u Valjevu.) 325.144 - . po presudi P. i 562. jer u slučaju donošenja pravosnažne presude o usvajanju tužbenog zahteva tužioca. br. 428/06 od 30. Tužena kao naslednik svog pokojnog supruga iza kojeg nije ostala nikakva imovina za nasleđivanje ne odgovara za ostaviočeve dugove u smislu člana 140. stav 1. 46/95). godine i da dovede u odnos te dve vrednosti pa tek onda da razmotri ima li mesta i u kom obimu obavezivanju tužene Republike Srbije da tužiocu vrati iznos spornog novčanog potraživanja. 222. Gž. br. odnosno člana 222. br. već bi imao pravo da traži izvršenje i na drugoj imovini tuženika. ZON-a utvrditi najpre vrednost nasleđene imovine i vrednost duga pok. br. ispostavilo bi se da bi tužena Republika Srbija odgovarala za dugove ostavioca i svojom sopstvenom imovinom. Prvostepeni sud je zaljučio da tužena nije u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos.2006. Zakona o nasleđivanju ("Sl. br. 46/95). Sporno je da li je tužena kao zakonski naslednik svog pokojnog supruga u obavezi da tužiocu isplati utuženi iznos. prvostepeni sud pogrešno nalazi da vođenje postupka izvršenja u navedenom predmetu i postojanje ostaviočevog duga prema neparničaru M. A. glasnik SRS". niti u koju svrhu je ovaj iznos utrošen.05. tužilac kao izvršni poverilac ne bi bio ograničen da protiv tužene Republike Srbije traži izvršenje samo na imovini koja je bila predmet nasleđivanja. Zakona o nasleđivanju. M. br. a sa takvom ocenom slaže se i drugostepeni sud. Naime. nema značaja za vođenje ove parnice. st. god.____/99 od 10. 222. 52/74. 1/80). U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti saglasno navedenim primedbama. zatim koliko iznosi dug ostavioca.NASLEDNO PRAVO kao i na pozivanje tuženika u odgovoru na tužbu na odredbu čl.

Presudom drugostepenog suda. Iz obrazloženja: Presudom prvostepenog suda tuženici su dužni da plate tužiocima navedeni novčani iznos u delovima od po ½ sa zakonskom zateznom kamatom.05. niti za obaveze koje po opštim propisima terete oba bračna druga. to tužioci imaju pravo na povraćaj kupoprodajne cene radi povraćaja u pređašnje stanje. U konkretnom slučaju pokojni suprug tužene nije imao nikakve imovine za nasleđivanje. Gž.1997. stupanja u prava poverioca odn. a što je slučaj kod nasleđivanja.) 326. Zakona o nasleđivanju) 327. Naslednik stupa u prava i obaveze poverioca tj. Zakonski naslednici odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. preinačena je prvostepena presuda. (Iz presude Okružnog suda u Zrenjaninu. a tužioci su kupili nepokretnost u delovima od po ½ a shodno članu 104. kako to iz utvrđenih činjenica proizilazi. odgovara za njegove dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.) ODGOVORNOST SANASLEDNIKA (Član 224.145 - .1997. god. 1194/96 od 03. Kako je ugovor poništen. prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno . pošto prema utvrđenim činjenicama ne proizilazi da je zajam koji je pokojni suprug tužene uzeo od tužioca utrošen za podmirenje tekućih potreba bračne zajednice. ZOO. To znači da naslednik za dugove ostavioca odgovara samo ako u vrednosti njegovog naslednog dela za njih postoji pokriće. pa pošto je odgovornost naslednika za dugove ostavioca ograničena do visine vrednosti nasleđene imovine to proizilazi da tužena kao naslednik pokojnog supruga u smislu citiranog propisa nije dužna da izvrši isplatu utuženog iznosa tužiocu kao dugovanje njenog pokojnog supruga. Pored toga tužena nije odgovorna za dugove svog sada pokojnog supruga ni svojom posebnom imovinom u smislu člana 336. Na utvrđeno činjenično stanje. (Iz odluke Okružnog suda u Kraljevu. u obaveze dužnika iz izvršne isprave je takvo da se u odnos potraživanja može preći na više načina. Iz spisa proizilazi da je poništen ugovor o kupoprodaji zaključen između tužilaca kao kupaca i pravnog prethodnika tuženih kao prodavca. god. Zakona o braku i porodičnim odnosima.09. stav 2. Pitanje pravnog sledovanja. Gž. 1442/96 od 22.NASLEDNO PRAVO odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. tako da se obavezuju tuženici da plate solidarno tužiocima navedeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom.

god. može svoja prava ostvariti u posebnoj parnici.2000. Naslednici do deobe odn. Prodavac iz ugovora je u međuvremenu umro.) .1997. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu.10. Zbog toga je prvostepena presuda preinačena i odlučeno kao u izreci.04. Gž. Rev. Gž. Zakona o nasleđivanju) 331.NASLEDNO PRAVO pravo. 7169/99 od 16. Naslednik koji nije u toku ostavinskog postupka zahtevao izdvajanje iz zaostavštine imovine po osnovu sticanja u braku. 163/95) NASLEDNIČKA ZAJEDNICA (Član 229. Nije sporno da je nasledni deo tuženih veći od ukupne obaveze tuženih.01.) PRAVO NA DEOBU NASLEDSTVA (Član 228. Okončanja ostavinskog postupka zajednički upravljaju i raspolažu imovinom koja je predmet ostavine. utvrđene ovom presudom. god. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. Zakona o nasleđivanju) 329. (Iz presude Okružnog suda u Čačku.01. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. god.1997.2005. god. 440/05 od 19.146 - . 1471/95 od 23. Posle punovažnog poravnanja suvlasnički udeli su definitivni te se o ovome više ne može voditi spor. a tuženici su njegovi zakonski naslednici i oni odgovaraju za dugove ostavioca solidarno do visine vrednosti svog naslednog dela. Gž. shodno članu 224. 12136/96 od 22. Zakona o nasleđivanju) 330.) PRAVO NASLEDNIKA KOJI JE ŽIVEO ILI PRIVREĐIVAO U ZAJEDNICI SA OSTAVIOCEM (Član 232. Zakona o nasleđivanju.) 328. Naslednik koji je snosio troškove sahrane ostavioca ima obligacioni zahtev prema ostalim naslednicima za srazmerno učešće u tim troškovima i taj zahtev može ostvariti u posebnoj parnici. br. (Vrhovni sud Srbije.

M. M. već o nasledničkoj tužbi. važećeg Zakona o nasleđivanju ("Sl. koji nisu ni morali da učestvuju u postupku..12. prvostepeni sud pogrešno nalazi da se imaju primeniti pravila o ponavljanju postupka. 46/95.O. pa se ovde ne radi o ponavljanju postupka. protekom zakonom propisanog roka za ostvarenje prava na zaostavštinu prestaje i samo pravo na zakonsko nasleđe.02. st. umro je 12. godine. po nalaženju Okružnog suda. u celini izmiren u pravu nasleđa. u konkretnom slučaju. odrekla nasleđa. 3.N. Iz obrazloženja: Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je utvrđeno da su tužioci po osnovu prava predstavljanja preko njihove majke R. br.2005. 139. ostavinski sud nije ni bio dužan da po pravu predstavljanja njihove majke na nasleđe poziva tužioce. a tužioci nisu pozivani na nasleđe po pravu predstavljanja njihove majke. Dakle. god. god. pa kako se ima smatrati da je nasleđe otvoreno danom smrti ostavioca. s obzirom na okolnost da se njihova majka R.1996. ZON-a. st.) . Prema tome. Pok.NASLEDNO PRAVO 332. prema odredbi čl.) PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (Član 237. ZPP-a. svakom zakonskom nasledniku uračunava se u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca ma na koji način. 2. a najdalje za 10 godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta (st. 1579/05 od 15. 101/03) primenjuje se Zakon o nasleđivanju ("Sl. 52/74.. naslednici sada pok. U pogledu blagovremenosti tužbe..1997. kada je naslednik u ostavinskom postupku izjavio da je poklonom učinjenim od ostavioca. i 131. Nasledniku prestaje pravo na nasleđe. ukinuo prvostepenu presudu. po kojoj pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine.. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. ZON-a. glasnik RS".11. U ovoj pravnoj stvari tužioci zahtevaju zaostavštinu ostavioca pok. prema odredbi člana 237. u konkretnom slučaju. iz R… njihovog dede po majci R. 12215/96 od 18. Prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu čl.M. Okružni sud je na osnovu čl. br. Naime.O. ne radi se o izjavi o odricanju od nasleđa i ne primenjuje se pravilo iz čl. 46. Zakona o nasleđivanju) 333.02. sa naslednim udelom od 1/3 imovini bliže označenoj u izreci prvostepene presude. Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje bilo nepotpuno utvrđeno. 2). Gž. st. ZON-a. Gž. 1) dok prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina (st. i da zaostavštinu ne potražuje. Stoga.147 - . Ako je naslednik u žalbi protiv rešenja o nasleđivanju postavio zahtev da se iz zaostavštine ostavioca izdvoji njegova posebna imovina. u ostavinskom postupku iza pok. iz R. prvostepeno rešenje će se ukinuti. 377. 1/80 i 25/82) koji je važio u vreme otvaranja nasleđa (u daljem tekstu: ZON). ako u zakonskom roku nije zahtevao zaostavštinu. 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. glasnik RS". br. M.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful