P. 1
75590701 Bio Poljoprivreda

75590701 Bio Poljoprivreda

|Views: 403|Likes:
Published by toba18061912

More info:

Published by: toba18061912 on May 25, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/21/2014

pdf

text

original

Dragan Vićanović

B e o g r a d , 1990.

3

Uvod
BioloSka poljoprivreda je, relativno, mlada oblast poljoprivrede u kojoj se nastoji da se proizvodnja hrane obavlja na prirodan način bez upotrebe Kemijskih preparata. ' l o j e posebno aktuelno u zadnje vreme kada smo svedoci sve većih zagađenja prirode i hrane, što se sve skupa negativno odražava na naše zdravlje, Pokret biološki opredeljenih poljoprivrednih proizvođača pokušava, da usavrši proizvodnju na potpuno prirodnim načelima ne primenjujući ni jednu supstancu koja bi mogla imati negativne posledice po zdravlje čoveka, životinja i biljaka. Pri tome se kao i u klasičnoj poljoprivredi posebna p a t n j a posvećuje đubrenju i zaštiti od štetočina ali za razliku od načina koji se primenjuju u klasičnim sistemima biofarmeri koriste prirodna đubriva i razne preparate za zaštitu na bazi drugih biljaka. Biološka poljoprivreda stiče u svetu sve veći broj pristalica, čak i medu agronomima, što je posebno karakteristično za razvijenije zemlje koje nemaju problema sa manjkom hrane pa su i na taj način u situaciji da mogu da se pozabave i izborom hrane koju će konzumirati. Najnovija upozorenja zdravstvenih radnika o opasnostima hrane koja je proizvedena bez kontrole uzkorišćenje raznih hemikalija (često vrlo otrovnih) uticala su bitno na povećanu potražnju zdravih prehrambenih proizvoda. Kako su, međutim, proizvodi dobijeni prirodnim načinima obično dosta skuplji na tržištu (što je najočiglcdnije na Zapadu) proizilazi da jc zdrava hrana rezervisana za bogatije slojeve društva. Staviše, korišćenje apsolutno čiste hrane proverenog kvaliteta postalo je u mnogim razvijenim zemljama stvar prestiža. U našim uslovima vlača haotično stanje u kome dominira hronična nestašica novca za širu društvenu brigu o ishrani a, samim tim, i zdravlju. Na našem se tržištu nalaze mnogi neispravni artikli, neki, čak, sa visokim sadržajem opasnih hemikalija. () tome nas ponekad preko štampe upozoravaju pojedini zdravstveni radnici. Da

Uočivši potencijalnu opasnost po sopstveno zdravlje od hrane zatrovane hemijskim preparatima. Na taj način mogli su biti sigurni u ispravnost namirnica a da ne govorimo. Na našem tržištu se o tome može nači tek poneka knjiga koja.A da je tih slučajeva sve više kazuju mnogobrojni novinski članci koji. imaju uvodni karakter Stoje sasvim razumljivo za oblast u kojoj do s k o r o nije bilo ni jedne jedine knjige.4 situacija bude gora utiče i podatak da mi pravo stanje stvari ne znamo jer nc postoji nikakva zvanična statistika o kvalitetu namirnica ili s l u č a j e v i m a t r o v a n j a hranom k o j u . Osnovni problem svih onih koji su se odlučili da rade po načelima biološke poljoprivrede je nedostatak stručne literature. ipak ne može odgovoriti na sva pitanja koja bi postavio jedan biovrtlar. a takođe. kako se bude širio krug interesantna. praktičnu primenu naučenog. Te knjige. po pravilu. u z i m a j u razmere epidemije. što je najvažnije. Kadi racionalizacije prostora izbegnute su informacije koje se mogu naći u svakom povrtarskom priručniku kao Što je kalendar sadenja i osnovni podaci o svakoj kulturi ponaosob. Knjiga koja se nalazi pred vama ima 7a cilj da vas uvede u osnove biopoljoprivrede. o zadovijstvu koje prati svaku korisnu aktivnost i lični angažman. od kojih će neki obrađivati i kompleksnije probleme vezane za biopoljoprivredu. Praktičar će te podatke lako pronaći a ova knjiga ima zadatak da pruži uputstva koja se ne nalaze u klasičnim povrtarskim knjigama. dosta ljudi je počelo sa proizvodnjom povrća i voča u vlastitim vrtovima. N a d a j m o se da čc i naši naučnici (agronomi. doći do štampanja večeg broja naslova. beleže samo najekstremnije slučajeve. Svakako da će vremenom. dakle. . pruži mogućnost za ozbiljnije studije i.) dati svoj doprinos u vidu monografija. p o n e k a d . ekolozi...

ipak. Svakodnevno trovanje planete predstavlja najveći problem sa kojim se suočilo čovečanstvo od svog nastanka. U novije vreme ovom neslavnom rekordu značajno doprinose i manje razvijenije zemlje k o j e zaštitu sredine ne ulažu gotovo nikakva sredstva. nepovratno uništavaju i truju našu životnu i radnu okolinu do te mere da su zdravlje i životni vek ljudi već danas opasno ugroženi. „prljavim tehnologijama". olakšavaju život i podižu standard. ProizvcxJnja hrane spada u one delatnosti koje su nespojive sa zagađenom sredinom. Na mnogim mestima je odavno život nemoguć a „zasluga" za takvo stanje pripada ikz. sve je očiglednije da je taj osnovni preduslov poljoprivredne proizvodnje danas vrlo teško zadovoljiti. ali sa d r u g e strane. Da problem bude veći. Jer. ne treba zaboraviti. Pa.5 Zemlja. U tome su do sada prednjačile tehnološki najrazvijenije zemlje. A k o tome pridodamo i neke nesrećne slučajeve koji su se dogodili u hemijskoj i nuklearnoj industriji onda će svima biti j a s n o da je došao poslednji trenutak da se u svetskim razmerama preduzme akcija za spasavanje čitavog čovečansiva. To je posebno očigledno u gradovima i velikim industrijskim zonama. hrana i ljudsko zdravlje Svi pokazatelji ekološkog stanja naše planete ukazuju na to da u mnogim delovima sveta postoje realne opasnosti od kolapsa čitavih bio-regiona. da tehnološki razvoj i superiornost ne znače mnogo a k o je u tom cilju potrebno žrtvovati zdravu prirodnu sredinu u kojoj živimo. Samo u Evropi se godišnje nckontrolisano izbaci u atmosferu 25 miliona tona (!) toksičnih materija. . sa jedne strane. Ljudski genij je dostigao zavidne stepene u nekim naučnim oblastima ali sada je već i laicima jasno da moderna civilizacija i njoj odgovarajuće tehnologije. čak. je i sama poljoprivreda u novije vreme postala veliki zagađivač život ne sredine a posredno i neposredno i hrane čijom se piroizvodnjom bavi.

Svi su. psticidima. budući da žive u istoj opasnoj zoni. O k o 150 lica se u Napulju saUa nalazi pod kontrolom lekara. natrijum a fosforna đubriva i leške metale kao što su olovo.." „Ne treba biti stručnjak'' . pretežno napkxinijcg tla". kiselim kišama." Rezultat nekontrolisanog zasipanja njiva raznim hemikalijama ogleda se u naglom povećanju neplodnosti zemljišta i opasnom narušavanju zdravlja ljudi. sumpor. kadmijum i radioaktivne elemente! Opasnosti od primene ovih s r e d s t a v a povećane su nestručnom prmenom koja je vrlo česta kod naših proizvođača. jer se veruje da su i oni izloženi riziku trovanja. pa iak. ekološkim ugrožavanjima naše planete i ljudskog zdravlja koja nastaju u proccsu proizvodnje hrane. U nekim krajevima često dolazi do preterivanja u doziranju veštačkih đubriva tako da ponekad dolazi do velikih zagađenja vode za piće što se katastrofalno odražava na ljudsko zdravlje. Saniiarne vlasti u Napulju veruju da je pesticid dospeo u podzemne slojeve vode koja se koristi za navodnjavanje i zalivanje tafta. kako je utvrđeno.„pa uočiti da su nam poljoprivredne površine napadnute teškim metalima. a deset njih je sa teškim irovanjemprebačeno u bolnicu u italijanskom mestu Cićano kod Napulja. Pozabavićemo se detaljnije.kaže se u jednom izvešiaju .u proteklih deset godina za poljoprivredu naše zemlje izgubljeno 150 hiljada hektara.hlor. Navodi se d a j e . . Da ta ugrožavanja životne sredine i zdravlja nisu ni n a j m a n j e naivna i bezazlena pokazuju i najnovija naučna israživan3aU novembru 19«« godine na sednici SSRN Jugoslavije izneti su zabrinjavajući podaci o stanju zemljišta. otrovani pesticidom " P A R A K V A T " koji se koristi u poljoprivredi. međutim.6 Pošlo je lema ove knjige proizv odnja hrane nećemo detaljnije ulaziti u opisivanje ekoloških problema koji nastaju kao poslediea s j a b o konirolisanih tehnoloških procesa ili ekoloških ekscesa poput Černobila. U zaključcima stručnjaka navodi se da je uzročnik takvog stanja zagađivanje zemljišta hemijskim sredstvima i primena veštačkih đubriva koja u svom sastavu imaju veoma šietne primese . U nedavno sprovedenim istraživanjima o kvalitetu vode u Suboučko-horgoškoj peščari dobijeni su alarmantni rezultati u kojima stoji da je koncentracija nitrata u pijaćoj vodi čak O S A M N A E S T puta veća od dozvoljene! Najveći deo ovih nitraia dospeo je u vodu iz veštačkih đubriva koja se koriste u obližnjim voćnjacima. Početkom aprila ove godine T a n j u g je preneo vest u kojoj se kaže „tri o s o b e su umrle.u i u hranu. nitratima.

g. Takva hrana nalazi se i na jelovniku britanskih krava muzara." Iz proizvoda mesne industrije na Zapadu izbačeni su nitrati dok se u nekim zemljama p o p u naše naučne i zdravstvene činjenice sporo probijaju i pored loga što je Savezni komitet za rad.4. upotreba na-nitrata je kod nas masovna i nekontrolisana. p e s t i c i d a . a na kraju sve hemikalije koje se dodaju hrali životinja dospevaju u ljudsko telo izazivajući nepredvidljive poslenice. što je utvrđeno i obelodanjeno u najeminentnijim svetskim istraživačkim centrima. Povod kampanje u kojoj su prednjačile z d r a v s t v e n e ustanove i Štampa je iznenadna epidemija bacilom „listeriosis" koji je izazvao smrt nekoliko ljudi. U toku nekoliko dana moralo je biti uništeno nekoliko miiiona komada j a j a i oko 50003 kokošaka! Probuđeno interesovanjc javnosti za procese proizvodnje j a j a i pilića do otkrivanja neverovatno brutalnih metoda uzgoja živine i tovne junadi. najčešće prevelike količine.1988. takode. a n t i b i o t i k a i d r u g i h toksičnih m a t e r i j a . uginule jedinke se. Proizvođački trustovi pružili su veliki otpor ovim Ispitivanjima i predloženim merama ali su. zdravstvo i socijalnu zaštitu apelovao da se tim problemom pozabavi i Skupština . Stojšić tvrdi da „sami po sebi. nitrati ( u p o t r e b l j a v a j u se u svim mesnim prerađevinama: prim. U toku jedne godine prijavljeno je oko 40000 slučajeva trovanja salmonelom. 5 u » j e uče studenti humane medicine. To je nonsens. raznih aditiva. melju i dodaju hrani. Nitrozoamini koji se produkuju u mesnim prerađevinama iz natrijum-nitrata direktno su kancerogeni" Uprkos tome što se ovakva definicija može naći u svakom relevantnom veterinarskom udžbeniku. Proveravanje zagađenosti hrane pomenutim materijama kod nas se ne sprovodi ili se to radi posve retko. na kraju. usvojeni predloži da se uvede oštra kontrola kvaliteta hrane.) u mesu i mesnim prerađevinama nalaze se.7 Britanska vlada uvela je nedavno oštre mere za kontrolu hrane jer je i u Britaniji postalo očigledno da će doći do problema širih razmera a k o se ne počne sa sistematskom kntrolom ispravnosti hrane i tehnoloških procesa povezanih sa proizvodnjom namirnica. autora) i nisu toliko opasni po ljudsko zdravije koliko materije k o j e se posle toga s t v a r a j u . takode u Britaniji. Po rečima veterinarskog inspektora Miroslava Stojišića iz Beograda (objavljeno u „Politici" 9. h o r m o n a . Kokoške nasilje ćeli život_provodc u tesnim kavezima a najveći deo njihove hrane sastoji Še od sopstvenog izmeta koji se melje i bezbroj puta vraća u proces ishrane uy dodavanje velikih količina antibiotika kako bi se sprečile infekcije i raznih hemikalija Loje ublažuju nesnosni smrad takve „hrane".

anemična. nepravilnog rasta.1987. učestalo p o s i a j u alergična.. voća i ptjvrća. kalcifikacije mekog tkiva. to je kod nas pravilo. daleko važnije od bilo kakve i bilo čije politike. sa slabim zubima. osobito po zdravlje dece.g. Društvo je upozorilo američku javnost da je s a m o prošle godine „upotrebljeno više od dva miliona tona različitih pesticida da bi j a b u k e na tržištu izgledale privlačnije i lepše. fiziko-hemičar Nuklearnog instituta „Boris Kidrič" u Vinči izvršio je nekoliko desetina superanaliza prehrambenih proizvtxla i. žitarica. obolelim bubrezima.5. U SAD priznat je kancer jetre kao profesionalno oboljenje za radnike koji rade u industrijskoj proizvodnji PVC-a. 13. konvulzije.Majke protiv pesticida" a okuplja mnoge ličnosti iz javnog života. između ostalog. Pesticidi deluju na centralni nervni sistem čoveka." Vatrena pobornica ideja koje zastupa udruženje. Što rasle broj obolelih od raka.. mleka. da je kod onih kojima je davano preko 1 % fosfata izazvano niz abnormalnosti: od oštećenja b u b r e g a .Široke javnosti u S A D je trenutno najaktivnije društvo koje nosi simboličan naziv . Na udaru kritike nalaze se veliki trustovi proizvođača i prerađivača mesa. prozirna.. rekao u jednom intervjuu: „Kada su u pitanju polifosfati nalazio sam ih i u koncentraciji od 1 .. Miodrag Manđić. kaže: „Pa se onda čudimo što su bleda. poznata glumica Meril Strip izjavila je posle TV emisije o hrani koju je ona vodila: „Ne zanima me politika. Svejedno mi je ko će biti predsednik države. a pakovanje u P V C folije prehrambenih proizvoda z a b r a n j e n o / Nedavno je iz S A D vraćeno 19 tona praške šunke (Carneks) zbog prevelike koncentracije štetnih materija. skraćenja dužine života. " U S A D trenutno se vodi velika kampanja za proizvodnju zdrave hrane. Roba je. Među mnogobrojnim udruženjima koja se bore da istina o kvalitetu hrane prodre do . To između ostalog zavisi i od toga Šta i koliko j e d e m o .). kostima. 9 4 % što je suludo. poremećaja disanja. ali mi je i te kako važno zdravlje moje dccc. („Politika"." Ove reći odslikavaju jedan aspekt borbe .SFRJ. Uveravanja da od upotrebe hernije u prehrambenoj industriji nema nikakve opasnosti deluju sve neuverljivije jer postoje mnogobrojni izveštaji koji na očiglednim primerima dokzuju baš suprotno. imaju stomačne t e g o v e . te da ta činjenica može imati dramatične posledice po zdravlje ljudi. leukemije. pa do redukcije fertiliteta. ne mogu da spavaju. Eksperimentalno je dokazano (opet u svetu) na životinjama. plava. završila na našem tržištu!!! Inspektor Stojšić uz zgražavanje da se takva roha d a j e i deci.. izazivaju oštećenje bubrega. filma i šou biznisa.

novembar 1979. uz minimalnu negu i obradu zemlje: u suvim polusiuvim predelima može da predstavlja izvanrednu stočnu hranu. najpotrebnije mineralne soli i.9 za bolju. Nagli pad cenamcsa bi im uskratio unosne zarade. Poredtoga. Z b o g toga stoku ne ireba pojiti." (citat iz časopisa „Dobro Jutro".g. 18. godine „Politika" je tom pitanju posvetila pažnju u članku pod nastavom „Opasnost vreba i sa plodnih polja" Na samom . Među mnogobrojnim pnmerima panične i bezobzirne odbrane profita pri čemu sc ne biraju sredstva niti se vodi računa o sveukupnom progresu. „Burbank je pristupio selekciji i ukrštajući opuncijc s mnogo i malo bodlji dobio je za 16 godina brzorastuću opunciju bez bodlji. pored razumskih vladaju i zakoni profita a gde god je profit u pitanju be šire i stroge društvene kontrole nije moguće obezbediti stoproccntnu sigurnost.1987. L u l h e r B u r b a n k j e m a š t a o d a o v o otkriće iskoristi z a povećanje blagostanja svoje zemlje. Nemogućnost da sc izbcgnu politički uticaji u stvarima gde glavnu rcć treba da vodi nauka i zdrav razum. trgovci stokom su sc zabranili.. Što je naglavnije . /Mi. Burbank je pisao o svom kaktusu: .90 odsio vode.). e k o n o m s k i interesi velikih proizvođača česio su glavna prepreka mnogim akcijama za poboljšanje kvaliteta vazduha. Amerikanac Luther Burbank genijalni genetičar i selekcionar. Ne obazirući se na mnogobrojne zahteve. rasadni materijal nije nikome isporučen. navešćemo jedan primer iz ne tako davne prošlosti. takve kontrole nalaze da je propisana doza uvek prekoračena. 1. Po pravilu. Novih sorti dočepala se firma „Fana D a u d a " i uništila ih. vode i hrane. dakle.5. Prinos je velik i pri minimalnim uslovima dobija se 100 do 200 tona mase po hektaru. Prinos ploda je 20 tona po hektaru. Jasno je da zdravlje potrošača ne može biti predmet ničije zarade. saznavši za Burbankovu opunciju. zdraviju hranu. Dobar primer za to je kontrola proizvoda po pitanju sadržaja pesticida. Sa d r u g e s t r a n e .()n će rasti na širokim prostranstvima u sadašnjim neplodnim delovima zemlje. U savremenoj proizvodnji hrane. posmairao je kako u pustinjama širom Amerike neverovatno d o b r o uspeva kaktus opuncija. zadiv ljujuću biljku koja služi kao stočna hrana a daje i vrlo ukusne plodove za ljudsku ishranu. Ova opuneia će napraviti i revoluciju u proizvodnji mesa i pretvoriti naše pustinje u plodna prostranstva. Burbankova opuncija je i voće." Njegova opuncija sadrži Šećer.

U Respiratornom centru Infektivne klinike od trovanja pesticidima prošle godine lečcno je 47 osoba. preti sasvim ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi. godišnje u svetu otruje pola miliona ljudi! Veliki ekološki problemi koje je upotreba peslicida nametnula znatnim zagađenjem zemljišta. tako da sc 1986. upotrebljavaju se t e k od pedesetih godina. preterano reći da pcsticidi ulaze u "lanac ishrane" i svojom se otrovnošću i nekontrolisanom primenom svrstavaju u jedan od ključnih problema sveta." I pored svega u našoj zemlji se ne v o d e zvanični statistički podaci o trovanjima pesticidima iako se zna da jc „učešće trovanja u ukupnoj smrtnosti na trećem mestu. poljoprivrednih kultura i bvodotokova.. kao sredsiva za uništavanje štetočina.IJ želji da zaštite poljoprivredne proizvode od štetočina. prema podacima Svctske zdravstvene organizacije. V i š e od 9« o d s t o ovih s r e d s t a v a upotrebljava se u poljoprivredi. što je čini ključnom granom po opasnosti po ljudsko zdravlje. od kojih jc četvoro umrlo. Primena u našoj zemlji je u porastu. neracionalna i gotovo stihijna primena brojnih dostignuća agrarne nauke donela je izuzetno velike opasnosti i za zdravlje naših ljudi. Najčešće smrtni slučajevi su kod otrovanih sredstvom DNOC (dinitrcxirtokrezol ili "kreazan"). odmah posle kardiovaskularnih i malignih bolesti. do 1986. „Podaci dr Jovanovića kažu da trovanja povremeno dobijaju k a r a k t e r epidemije. najviše fungicida i insekticida. kako bi se poljoprivredna proizvodnja zaštitila od ogromnog broja štetočina. nismo svetska poljoprivredna velesila. između ostalog stoji: . ljudi su izmislili pesticidc.. na žalost. odmah posle leova. Nije. godine Icčene su 274 o s o b e otrovane pesticidima. Sve veće potrebe za hranom nametnule su upotrebu peslicida (sredstva za uništavanje Štetočina). Na Klinici za toksikologiju V M A u Beogradu od 1982. specijalista medicine rada i direktor doma zdravlja u Grockoj kaže: „Pcsticidi." A k o imamo u vidu da pesticidi i herbicidi mogu biti eventualni izazivači malignih i drugih o b o l j e n j a onda m o ž e m o zaključiti da agrohemija zauzima čak prvo mesto kao uzročnik bolesti ." Dr Jovanović tvrdi da je tokom prošle godine na teritoriji opštine Grocka upotrebljeno oko 2 7 0 tona pesticidnih preparata. koji „zauzimaju" drugo mesto na listi uzročnika trovanja. Da li je ovaj izum ČoveČanstvu đoneo sreću?" U daljem nastavku." U istom članku Dr Borivojc Jovanović. stoga.lako.10 početku kaže se: . godine upotrebljavalo čak 770 preparata sa 188 jedinjenja veli dr Jovanović i dodaje da se ovim sredstvima. relativno su novijeg datuma.

O značaju ovog korisnog insekta ne .5. da se n a j e z d a Štetočina može sprečiti j e d i n o tim sredstvima. U knjizi „Osnovne biološkog voćarstva" Dr. Glavni adut pristalica upotrebe pcsticiđa jc da se bez njih jednostavno ne m o ž e tj. Ugroženi su ljudi.. u pomenutom članku se kaže: . domaće i divlje životinje. usevi a kako pokazuju zadnje vesti i pčele. Teorijski gledano ovde ne može biti nesporazuma i ćela teorija nam se čini vrlo stabilno i uverljivo. napravi goleme štete ratarima. kako navode stručnjacik i u sled većih ostataka herbicida A T R A Z I N A koji su nesmotreni ratari upotrebljavali bez odgovarajućeg stručnog nadzora.količini ostatka sredstva u zemljištu.vremenu poslednje upotrebe preparata pre ubiranja plodova."Daljc se kaže da „herbicid atrazin u prekomernoj količini značajno ometa ne s a m o razvoj pšenice već i drugih kultura Nije tako redak slučaj da ovo sredstvo protiv korova.U sa najtežim ishodištem. Praktično da nema dana kada u dnevnoj štampi (koja nam jc jedini izvor podataka.Politici ekspres" od 8." Sve je više izveštaja koji upozoravaju na nekontrolisanu i prekomernu upotrebu hernije bilo da se radi iz predumišljaja ili neznanja.1989." 1 pored očiglednih opasnosti pri upotrebi pcsticiđa i drugih hemijskih preparata u poljoprivredi retko koji agronom bi se složio sa konstatacijom da treba prestati sa upotrebom ovih opasnih materija. TOLIiR ANCI . Ali da li je u praksi sve baš tako idealno? Ko nam može garantovati da se svi poljoprivredni proizvođači apsolutno pridržavaju propisanih normi? Moramo priznali da je ove uslove nemoguće kontrolisati. ovoga puta iz neznanja. Kada se sazna za prekomernu upotrebu nekog sredstva u poljoprivredi onda je obično kasno za sprečavanje neželjenih posledica j e r jc proizvod već prodavan na tržištu ili su nastali problemi d r u g e vrste.Uzrok pojave naglog sušenja pšenice na većim orančnim ptjvršinama u žitorodnoj Tamnavi ovih dana je razjašnjen.maksimalno dozvoljenoj količini preparata 1 R F Z I D U 1 . U . Stručnjaci nas uče d a j e otrovnost pojedinih materija u poljoprivredi regulisana zakonom i pod kontrolom i da se vodi računa 0 K A R E N C I . godine našli s m o primer prekomerne upotrebe hernije u poljoprivredi.. Pored štetočine žitnjaka do sušenja pšenice došlo je. Krišković navodi da „prema podacima iz Instituta za zaštitu zdravlja SR Hrvatske količina kloriranih ugljikovodika u masnom tkivu čovjeka povećala se u nas u posljednjoj godini dana za 1 0 0 % (ovo je ustanov ljeno kod ljudi umrlih od malignih tumora). pošto zvaničnih statistika nema) ne osvane neki napis o tome. kada se predozira.

12 treba ni govorili j e r pored meda. Nedavno je u leskovačkom kraju zabeležen slučaj (nije ni jedini ni usamljen) velikog pomora pčela do koga je došlo „zbog prevelike upotrebe raznih hemijskih sredstava na njivama društvenog sektora koje se nalaze u blizini pčelinjaka. značajnog prehrambenog artikla (u zadnje v r e m e zagađen je vrlo često pesticidima) koji je glavni pčelinji proizvod. 18. Z b o g nekontrolisane upotrebe modernih sredstava u poljoprivredi divlji zec je s k o r o potpuno nestao iz naših šuma.) Da jc kod nas s v e rede videti divljač poznalo je ne s a m o lovcima već i laicima. pčele vrše i oprašivanje voća koje bez njihovog prisustva uopšte ne bi rađalo. Slika 1. Otrovane životinje se lako mogu naći na t r p e z i č o v e k a i t a k o proizvesti k a t a s t r o f a l n e posledice. U malobrojnim analizama uginulih fazana i prepelica nađeni su herbicidi i pesticidi koje su ove ptice unele jedući s e m e z a p r a š e n o pre selve.1989. . Mnogobrojni novinski članci koji upozoravaju na zagađenje prirode i hrane.4." (Politika.

herbicida. Prvo je mišljenje većeg broja agronoma i hemičara koji poručuju da nema razloga za strah i da su opasnosti mahom preuveličane. masti i vitamina. Nepristrasni posmatrač mora. i mehanizaciji i si. Tom se problemu moram otvoreno i argumentovano suprotstaviti. insekticida i si. pre svega. a ne samo u primeni hernije (ovo zadnje najviše odgovara razvijenima koji u nerazvijene zemlje izvoze mnoge hemijske preparate). i ukus koji spada u pojmove bez j a s n e određenosti. na izgled jednostavno pitanje. Ova dva parametra su bitna i u biološkoj poljoprivredi s tim što se vodi računa i o j o š nekim stvarima. na dve stvari. Jedno pitanje u celoj stvari zaslužuje pažnju.da glad preli ali i da je zdravlje ugroženo. Da li je. međutim.13 R a s p r a v e o štetnosti hemijskih preparata ( p o s e b n o pri prekomernoj upotrebi) svode se u javnosti na dva osnovna mišljenja. obično. ipak. njihovim načinom se dobijaju proizvodi koji su mnogo kvalitetniji po pitanju biološke vrednosti. Sa d r u g e strane jedan broj lekara i veliki broj ljudi raznih profesionalnih profila zabrinut jc čestim izvcštajima o trovanjima hemikalijama i eventualnim opasnostima širih razmera. koji treba biti što lepši. nije lako odgovoriti. uče nas biološki j>oljoprivrcdnici. mogu dobili i visoki prinosi i izvanredan kvalitet.najopasnija je prekomerna i nekontrolisana primena hernije ali je očigledno da apclovati na savest proizvođača nema nekog velikog smisla jer takvi apeli. Tu dolazimo do jednog sasvim novog pitanja koje glasi: šta se podrazumeva pod biloškim kvalitetom? Na to. čislu poljoprivredu i ta njihova iskustva nedvosmisleno govore da se bez veštačkih đubriva. Pre svega bitan je hemijski sastav proizvoda. Decenije iskustva stoje iza ljudi koji su se opredelili za tkz. herbicida i drugih sredstava? O d g o v o r savremenih poljoprivrednih stručnjaka bi. . 1 dok prvi upozoravaju da se hernija mora koristiti kako ne bi nastupila glad drugi u prvi plan stavljaju zdravlje i podatke po kojima najrazvijenije zemlje proizvode ogromne viškove hrane koja se često baca iz ekonomskih interesa dok sc u m a n j e razvijenim povećanje prinosa mora potražiti u dobrim sistemima navodnjavanja. moguće zaobići upotrebu pesticida. Moramo. pre svega. poći od kvaliteta uopšte. Štaviše. ugljenih hidrala. Mnogo jc žučnih rasprava sa pomenutim argumentima. bio negativan sa jednim velikim NE! U isio vreme pobornici biološke poljoprivrede na isto pitanje odgovaraju pozitivno. Danas se pri proccni kvaliteta gleda. kod ljudi koji su u sialnoj trci za zaradom. To su izgled. Oba tabora slažu se samo u jednom . priznati da je i u jednim i u drugim argumentima dosta Istine . sadržaj proteina. ostaju bez odjeka. svakako.

hemijskom sastavu i njihov kvalitet nikako ne može biti isti. Ta se j a j a jasno razlikuju po boji. Ujedno su i zemlja koja je na prvom mestu po broju gojaznih i nepravilno hranjenih ljudi. ne s a m o prozvoditi hranu u odredenoj količini. Sa tim problemom su posebno suočeni amerikanci koji troše najveće količine pilećeg mesa u svetu. Životinje sa takvih farmi su dosia produktivne. daleko veću plodnost i bile su mnogo živahnije i dugovečnijc. Agronom C. T a j yahtev se m o ž e ispuniti s a m o na jedan način . A da se hrana i te kako može razlikovati. Desilo se da je kukuruz.14 Proizvod ne smc. u zavisnosti na koji je način proizvedena pokazuje ogled u kome su dve grupe laboratorijskih životinja hranjene narazličiie načine. Svakome je poznato kako sc g a j e pilići na velikim larmama. A u b c n u knjizi . Neotporne su prema bolestima pa im se u hranu dodaju velike količine raznih lekova.L' Agriculturc biologiquc" piše: . herbicida ili nekog drugog sredstva. Živina proizvedena na taj način nema nikakav biološki kvalitet a da bi se mogla jesti mora se pri pripremanju dobro začiniti raznim začinima. Očigledno je da nije sve u „koUčini. ukusu. Jedinstven primer ne s a m o otrovne nego i eksplozivne hrane! Moramo sc zapitali koje su istinske granice koje ljudski organizam maže podneti. ni u kom slučaju. Cilj poljoprivrede je. Jedna grupa je s v o j o j ishrani imala s a m o namirnice tretirane raznim hemijskim preparatima dok je druga grupa hranjena proizvodima biološke poljoprivrede. Tečnost koja se rasula okolo usmrtila jesve životinje koje su jc pile. Na kraju sve to dospeva u organizam potrošača. da sadrži ni najmanje količine ostataka pcsticida.u proizvodnji nikako ne upotrebljavati pomenuta sredstva! Jedino na taj način možemo biti apsolutno sigurni da nam je hrana hemijski potpuno ispravna. Životinje iz druge grupe su pokazale veću otpornost prema bolestima. Svaka domaćica zna razliku između j a j e t a koje jc proizvedeno na prirodan način i jajeta koje je snela kokoška odgajena u tesnom kavezu mehanizovane farme. mirisu. zasićen raznim preparatima i preterano đubrcn vešlačkim dubrivima... proizvoditi hranu koja ne može škoditi nego s a m o koristiti. Gusto zbijeni u svojim kavezima ti pilići ili kokoške nosilje nikada neće ugledati sunčevu svetlost niti okusili ukus jedne obične kišne gliste poput svake kokoške iz soskog dvorišta.Problem je vrlo komplikovan kada sc nastoji izmeriti opasnost koju . U nekim monografijama navodi se slučaj koji sc dogodio u jednom američkom gradu. doveo do oslobađanja Štetnih gasova i eksplozije silosa u kome je bio smešten. već pre svega. ali im je vek vrlo kratak.

. Koristi koje se postižu upotrebom sredstava za zaštitu biljaka su takve (povišenje prinosa.Što sc tiče utvrđene oirovnosti posredstvom životinja u odnosu na ljude.) ali sc pri tome zaboravlja da istovremena prisutnost više njih zajedno može biti škodljiva.Redovno sc izučavanja ograničavaju na učinak jednog otrova (DDT. Rezidue su male i slulajevi trovanja su retki. Proizvodima za biljnu zaštitu stroge se kontrolišc otrovnost i regulisana jc upotreba .Nemoguće kontrolisrti proizvođače da li se pridržavaju vremena ograničene upotrebe pesticida. Između optimista. Neki proizvodi. autora) za većinu pesticida ni jedan propis ne utvrđuje količinu rezidua koja se d o z v o l j a v a u namirnicama. U z e m l j a m a u k o j i m a p o s t o j e ograničenja nije retko da komercijalni proizvodi sadrže veće doze rezidua od dozvoljenih.U Francuskoj (citat jc iz francuskog izdanja. i onih koji larmiraju smatrajući da i najmanje količine mogu imati nepoželjne poslcdicc u dužem vremenskom periodu. to je uvek opasno.da bi mogle izazvali primetnu Štetu. koji misle da su količine isuviše male osim u nekim izuzetnim slučajevima." Sa druge strane: „Pružene garancije propisane zakonom su iluzorne jer j c : . prim. parathion.) da pojedini nesrećni slučajevi prouzrokovani njihovom upotrebom ne mogu umanjiti njihove prednosti. ne može sc lako odrediti k o j e u pravu.15 predstavljaju ostaci ili rezidue pesticida za ljudsko zdravlje.za škodljive proizvode zakonom je utvrđen najmanji rok od upotrebe u zavisnosti od vrste poljoprivrednog proizvoda. nije bio bezopasan za ljude i kod kojih jc izazvao'poznatu katastrofu (rađanje dcce bez udova i sa drugim teškim telesnim i mentalnim poremećajima. U svakom slučaju sada jc nemoguće bez pesticida. aldrin koji se pretvara u dicldrin sa većom otrovnošću). uništenje prenosioca zaraznih bolesti itd. relativno malo otrovni mogu izazvati u tlu ili kod živih bića rastvarajući se proizvode veće otrovnosti (na pr. autora). Glavni argumenti optimista su sledeći: 1. . 3. . 2. lindan itd. 4. . kao što je to pokazao slučaj sa thalidomidom sa kojim sc eksperimentisalo na životinjama bez ikakv o g incidenta a koji. prim. i ako svaka doza uzeta ponaosob nije škodljiva. čega sc oni u praksi redovno i ne pridržavaju. ipak.

16 • Nije redak slučaj da u p o t r e b a nekog proizvoda b u d e zakonom dozvoljena a kasnije povučena nakon više godina kad sc pri meli (svakako malo prekasno) da je opasan. đubriva. primeniti.P. Kalijum (K). fosfor i kalijum. Kiseonik (O). Pošto je razumljivo da zdravlje zavisi. jer bi to imalo katastrofalne posledicc ali je isto tako j a s n o da se argumenti bio-poljoprivrednika (kojih jc u svetu sve više) moraju objektivno razmatrati i njihova iskustva. Azot (N). Ti sc elementi u velikim količinama dodaju u obliku tkz. Bakar (Cu). Silicijum (Si). N.osnova života llranljivc materije za život i razvoj biljke uzimaju najvećim delom iz zemlje. B i o l o š k i m e t o d podrazumeva da o Prirodi. Gvožde (l'e). U biološkoj poljoprivredi elementi sc ne dele na važne i manje važne već se smatra da i element koji se nalazi s a m o u t r a g o v i m a m o ž e imati v e o m a b i t n u u l o g u .K. kalcijum (Ca). Ostalim đubrivima poklanja se daleko manje pažnje. Mangan (Mn). Bor (B). Aluminijum (Al). Ostatak svojih potreba biljke zadovoljavaju uzimanj e m iz atmosfere. Natrijum (Na). Na to nas obavezuju savest i razum. Hlor(Cl) Jod (J). tlu i živim bićima znamo veoma malo pa . Fosfor (P). Tlo . To su azot. od ishrane kako kod životinja tako i kod biljaka onda jc jasno koliku ulogu igra zdravo tlo. Objasnićemo ukratko ova tri faktora: Hemijski sastav tla • Poznato je preko sto hemijskih elemenata a u sastavu zemljišta za ishranu bilja a najvažniji su: Ugljenik (C). T a k o na primer različiti proizvodi su dozvoljeni u nekim zemljama a u drugim su z a b r a n j e n i . posle provere. pre svega. Magnezijum (Mg). Savremcna poljoprivreda sc posebno brine o tri elementa. Pod zdravim ilom sc ne podrazumeva s a m o ono tlo koje ima potpun hemijski sastav već su od prvorazrednog značaja i fizički i biološki kvalitet zemljišta. Sumpor (S). Da li oni nekim č u d o m g u b e oirovnosi prelaskom granice?" Svakom razumnom čoveku jasna je prednost biološke poljoprivrede i neminovnost da se društvo kao celina pozabavi tim problemom. Niki (Ni) itd. Kobali (Co). J a s n o je da nije moguće jednostavno prestati sa upotrebom agrohemije.

Neke bakterijske vrste učestvuju u fiksaciji azota iz atmosfere. Prema veličini izdvajaju se komadi koji su veći od 2 cm. i lovaši a. IJ fizičke osobine se ubraja i nagib zemljišta. IJ jednom gramu ih može biti i više od dve milijarde. ilovastopeskovita zemljišta. Prema količini glinenih čestica koje su vrlo bitne za opšlu plodnost tla. Najvažniji ij. U zemljištu je najviše mikroorganizama. Aige: Veliki broj zemljišnih vrsta koje se naglo razvijaju poscb- .17 se nastoji da se održi onaj odnos koji jc sama Priroda postavila bez suvišnog uplitanja i drastičnog mcnjanja stvari koje poznajemo s a m o površno.ibigovoj teoriji usv a j a n j a jona.insekii Bakterije: obuhvataju više od 7 0 % svih živih organizama u zemljištu. Prema tome. 0 5 2 cm i čestice ispod 0 . G r u b o ih možemo podeliti na m a k r o (vidljive) i mikro (nevidljive) organizme.protozoe .alge . čestice peska veličine 0 . zemljišta delimo na: glinena. Biološke osobine zemljišta: Tlo nije s a m o s k u p fizičkih i hemijskih faktora v c ć j c to velika životna zajednica u kojoj egzistiraju mnogobrojne biljke i životinje. "(Dr Milojc R. čestice kamena od 0 . Da li su te postavke potpuno ispravne ili nisu pokazaće vreme.ni danas mnoga pitanja fiziok>gijc mineralne ishrane nisu reSena. dobijene predstave o ovom procesu uglavnom i danas su samo hipoteze. naročito ona koja se odnose na mehanizam usvajanja jona. . Posmatrajuči kroz ovu prizmu vidimo da najsavremenija sredstva u poljoprivrednoj proizvodnji počivaju na teorijskim postavkama.2 cm. glinasia.. Mzičkc osobine zemljišta: Zemljište se sastoji od čestica različitih veličina. Pomenimo s a m o bakterije truljenja bez kojih ne bi bio moguć kružni lok materije u Prirodi. 2 .gljive . Njihov broj može dostići i nekoliko milijardi u s a m o jednom gramu zemlje. Jedan broj je patogen ali je veliki broj korisnih bakterija. zatim. Sarić: „Fiziologija biljaka").bakterije . Potražimo li u nekom udžbeniku biljne fiziologije detaljnije podatke o tome naći ćemo da sc na ovom problemu dosia radi ali i podatak da . Upotreba veštačkih đubriva počiva na l. najbrojniji organizmi pripadaju sledećim taksonomskim kategorijama. 0 5 cm.

Jedno t r e t i r a n j e tla p r e p a r a t o m D D T imaće k a o posledicu izuzetno razmnožavanje Collembola. azotom itd.IH no u proleće kada jc najveća vlažnost zemljišta. insekti kao i neki drugi organizmi učestvuju u fizičkoj i hemijskoj transformaciji zemljišta i stvaranju humusa. a ponekad i katastrofalne." „Unoseći u tlo jednu toksičnu hemijsku materiju menja sc mikrobiološka ravnoteža u tlu. što može imati neočekivane posledice. Izuzetno važni organizmi su i kišne i ostale vrsie glista." Na floru i faunu vrlo česio nepovoljno utiče i primena raznih . prim. Na primer insketi iz roda Collcmbola (veličine par milimetara. Metodama biološke poljoprivrede to sc postiže u potpunosti. Neke alge vezuju atmosferski azot. Što sc posiiže tek u retkom broju slučajeva. Savremcna agrohemija. Biološki zdravo tlo sposobno da pruži razvoj zdravih biljaka mora posedovati bogatu floru i faunu zemljišta. Gliste su značajne jer mešaju tlo. Učinak ovih proizvoda na mikrofloru tla je malo proučavan.menjaju postojeću mikrofloru u tlu. Učestvuju u izgradnji humusa. magnezijumom. Njihov učinak na faunu (makroskopsku i mikroskopsku) jc bolje poznat. čine ga rastresitim a hodnicima koje b u š e kroz zemlju omogućavaju prodiranje vazduha. Njihovi predatori iz roda Acarina osctljivi su na oba ova insekticida. Protozoe. Mogu sc prepoznati p o z e l e n o j boji j e r s a d r ž e hlorofil. Gljive: Izlučuju enzime koji su tesno vezani sa ostalim biljkama i stvaraju zajednice koje sc nazivaju simbioza. jer je njihov zadalak da eliminišu jednu ili više vrsta koje u tlu nalaze. dok će njihovi predatori bili potpuno eliminisani.. Ova pnmcna može bili delotvorna a k o se ograniči na 10 da sc uništi s a m o nepoželjna vrsta. 13roj glista jc u direktnoj proporciji sa plodnošću tla. fosforom. A u b e r l tvrdi da peslicidi i hcrbicidi . C. Pored ovih čisto mehaničkih cfekaia gliste obogaćuju lio mikroclemeniima. O b o g a ć u j u tlo o r g a n s k m materijom. Neki insekticidi iz temelja m e n j a j u makrofaunu tla. ima razorno dejstvo na mnoge mikro i makro organizme i lime uveliko narušava preko potrebnu ravnotežu. U okviru hektara kišne gliste prerade oko osamdeset tona zemlje za godinu dana. autora) su uništeni H C H preparatom dok na D D T nisu osctljivi. Razgranatim micelijumom doprinose poroznosti tla. Na površini od jednog hektara može ih biti i nekoliko milkma. međutim.

19 veštačkih mineralnih đubriva. Kako sve to postići obasnićemo u sledećim poglavljima. g/ji\H iproiozoe. alge. neophodni organizmi zdravog tla k / . Takode se iz upotrebe izbacuju u veštačka đubriva. Bakterije. Slika 2. Ne dolazi u obzir nikakva upotreba pestieda ili herbicida. Sve o v o tera nas da se zapitamo kako da održimo zemljište zdravim i sačuvamo potpunu b b l o š k u ravnotežu organizma u n j e m u . Pre svega m o r a m o potpuno ukloniti sve toksične materije.

zaštite. Z a t i m se osiavi joJ m c s c c dana da ceo p o s a o d o v r š e a n a e r o b n e bakterije . Osnovno i najpoznatije đubrivo je stajsko đubrivo. U tu svrhu može poslužili isprepletano pruće ili izbušene "plastične cevčice. O v a j način treba primenjivatTsamo u koliko nije moguće radili na drugi način. Indorski kompost: Ime jc dobio po jednom mestu u Indiji gde je tehnologiju izrade razradu) engleski agronom Sir Alberi Hcnvard najpoznatiji p r e d s t a v n i k britanske škole agrikulture. čija je brojna ravnoteža ključ zdravog zemljišta i biološki ispravnih proizvoda. razradio potpunu metodu izrade s u p e r kvalitetnih đubriva. bez dodatne. Materijal se stavlja u sloju od _15 centimetara. Drugi način izrade indorskog komposta je u j a m a m a ili specijalnim posudama. Visina hrpe je od 1.An Agricultural Testament". 5 do 2 metra. Ispravno hranjene životinje nisu obolevale uprkos činjenici da su se mcšafeT pasle z a j e d n o sa oblclim jedinkama. .20 21 Đ u b r e n j e .plodnog pokrivača pogodnog za život širokog spektra organizama. prirodnom. kompostiranje u hrpama ili u j a m a m a .. turi. llovvard je primetio revolucionarnu stvar na kojoj jc zasnovao svoje ideje: p r i zdravom. Ceo postupak se ponavlja dok se ne dođe do visine od 1. sveža trava ili svaki drugi organski otpad. Po povratku u Veliku Britaniju napisao je knjigu . Postupak je isti kao i kod pravljenja hrpe s tim da treba ostaviti više oivora za vazaun.bez prisustva vazduha. Na to se dodaje tanak sloj fino samlevenog krečnjaka. U buretu je z b o g malog prostora teško obezbediti potpunu biološku zastupljenost svih potrebnih organizama pa proces kompostiranja m o ž e poći u neželjenom pravcu. Sve sč~zatTm"poprska vodom. Stoka hranjena sa „njegovih" parcela u Indiji nije obolevala od nekih bolesti koje su kao kuga harale i proređivale okolna stada. Vršni sloj sc prekrije slojem zemlje debljine petnaestak santimeiara. I pored cevčica za ventilaciju potrebno jc češće m e š a n j c materijala u b u r e t u što predstavlja d o d a t n o opterećenje. u kojoj jc ostavio na svesti čovečanstva upotrebu savršeno čiste i zdrave poljoprivredne proizvodnje. (xiolevaju bolestima. Ceo proces stvaranja indorskog komposta traje oke dva mcscca.kako i čime Osnove biološkog đubrenja leže u primeni organskih đubriva. koristeći znanje stečeno od lokalnog stanovništva. Na svakom metru dužine neophodno je izbušiti po j e d a n otvor za vazduh kako bi se u prvoj fazi kompostiranja omogućio razvoj preko potrebnih aerobnih bakterija. Odozgo se d o d a j e oko 5 centimetara svežeg Slika 3• Šctna kompostiranja Po isteku roka od dva meseca đubrivo se može koristiti. Iako je neosporna njegova vrednost nećemo se zadržavati na njemu j e r jc to dosta poznato đubrivo kao i način njegove upotrebe. Kompostiranje traje o k o mcscc dana. T r e b a l o bi paziti da širina ne prede jedan i po metar. slama. Ideja se sastoji u lome da se izbegne upoireba mineralnih đubriva koja su upotrebljiva isključivo višim biljkama a štetno deluju na mikrofloru i mikro faunu zemljišta. 5 do 2 metra. U' amaterskim uslovima možemo se poslužiti i običnim huretom. dubrenu biljke su zdrave i sam. Veliki d c o svog života Hovvard je p r o v e o u Indiji gde je. Postupak pravljenja komposta je sledeći: Postoje dve varijante izrade. Posle loga se ceo sadržaj hrpe dobro prekopa i i ž m e š a . dok dužina može biti po potrebi. Materijal koji se koristi pri kompostiranju mo?e biti najrazlićitiji: suva irava. Opisaćemo neke druge metode đubrenja u biološkoj agrikul- stajskog đubriva koje može biti goveđe ili neko drugo a najkvalitetnije ' j c k o k o š j e . Ukoliko se koristi suvi materijal onda je potrebno prskanje većom količinom vode. Cilj biološkog đubrenja je stvaranje humusa . A k o je u pitanju veća količina materijala onda se o b a v e z n o kompostira u hrpama iznad površine tla.

Metoda se bazira na biodinamičkom učenju dr. koprive. preslice. O v a j metod jc dobar za one kojim nije potrebna veća količina komposia tj. godine a pronašao je dr Pfeifer. potrebno jc sve preliti kravljom balegom razmućenom u vodi. za vlasnike manjih bašti. Amatersko kompostiranje u buretu. Pri pravljenju komposta stavlja se red biljnih red životinjskih otpadaka ah ne v i f c ixi I. Polazna ideja se sastoji u tome da hrana nije potrebna s a m o zbog hemijskih materija koje se u njoj nalaze već je korisna za organizam j e r p a s e d u j e J z v e s u vitalnu e n e r g i j u " . Kompost ne treba mešati već mu treba dodati kišne gliste koje će ga dobro izmcSall Kompost je potrebno povremeno prskati vodom. Rudolfa Štajnera osnivača Antropozofije. Biodinamički kompost: Proizvodnja ovog komposta rzvijena je u S A D j o š 1939. u prvom redu: kamilice. U svrhu pospešivanja mikrobiološke aktivnosti kompost treba prskati čajem od navedenih biljaka. h a j d u č k e .22 Slika 4. maslačka i valerijane. I'osic toga se u hrpu utiskuju buketi lekovitog bilja. Detaljnija u p u t s t v a o p r i p r e m a n j u o b o g komposta biče data u . 2 metra.

Gajenje krompira mulčiranjem: Tradicionalno krompir sc gaji o k o p a v a n j e m . Dovoljno ih . UvaEo napravljenu gomilu potrebno je d o b r o nakvasiti vodom ocl čega će se k r c č z a g a s j i r P o š l č d i c a toga je omekšavanje kostiju. Posle nekoliko mesečn kost i" u buretu prelili klučalom vodom xl čega će se potpuno rastvoriti i t a j rastvor koristili kau izvanredno Jubrivo za sve kulture. Najbolji je pepeo od tvrdih vrsta drveća. Na ta način zemljište se đubri i obogaćuje humusom.23 poglavlju o Biodinamičkoj poljoprivredi. posebno kiselih. Mora se voditi računa da uvčE ima dovoljno vlage. suvom travom ili lišćem. Mulc'irunje: spoj jeftinog i korisnog Mulčiranje je postupak pri kome se tlo pokriva raznim organskim materijama. Đubrivo od kostiju Bogatstvo kostiju raznim mineralima čini ih vrlo podesnim za pravljenje đubriva. Na tlu prekrivenom debljim s l o j e m s l a m e ne m o g u da rasi u korovi tako da nije p o t r e b n o upotrebljavati herbicide u cilju njihove eliminacije a nije potrebno ni okopavanje. IJ biološkoj metodi pri s t đ c n j u krompira lio na kome se sadi može ali i ne mora biti posebno pripremljeno. primenom peslicida a vrlo česio i herbicida. slame. Sadrži kalijum i minerale i dobar je za popravljanje kvaliteta zemljišta". Isušivanje tla je dosia s m a n j e n o što je posebno značajno tamo gde je otežano navodnjavanje. z a g r i a n j e m . t o j e posebno važno u toku zime kako bi se omogućio nesmetan razvoj mikroorganizama. najčešće s a m o m . Zbog toga ćemo prikazali neke praktične rezultata. Tlo se prekriva tankim "slojem gotovog. Površinsko muli kompostiranje: Ideja ovog tipa kompostiranja se sastoji u tome da se površina zemljšta nikada ne ostavlja gola. I )a bi to postigli potrebno je da stavimo red kostiju debljine petnaestak centimetara i preko njih 2-3 cm krčča. svežih .. ali lo nije jedini razlog zbog k o j e g se izvodi mulčiranje. U slučaju d a j e izrasla trava desetak santimetara ni to neće smetati j e r se gomolji kropira pripremljenog za setvu ne moraju zakopavati u zemlju. O v a k o ukratko opisana metoda ne može pokazati sve prednosti koje su tu prisutne. P e p e o treba upotrebljavati kasno u jesen i u toku zime. Površinu zemlje tanko" posipati.biljaka itd. bez pokrivača. đubriva. Đuhrenje pepelom Pepeo spada u jaka đubriva o čijoj se primeni vodi malo računa.

24 jc položiti po površini zemlje! (slika 5.) Posle izvesnog v r e m e n a može doći do slagan ja ovog sloja slame pa ga treba dopuniti do visine od 30 centimetara. grtanje. (slika 6. Na TO sc može dodali stajsko dubrivo. p r e k o toga se d o d a j e suva slama debljine 25-30 centimetara. l / m e s t o slame mo?c se upotrebili natrulo seno Irnje nije p o g o d n o za drugu upotrebu ili s u v o lišće i trava. Preko svega se stavi sloj slame ili suvog lišća u debljini od 5 centimetara. Posle izvesnog vremena stabljika sc probije do vrha slame i i7ade na svctlost. Krompir se prepušta samom sebi. Pri ovoj površinskoj sadnji potpuno je izbegnuto okopavanje. Površinsko polaganje krompira Krompir položen po zemlji se prekrije tankim slojem natrule slame pa se odozgo pospe malom količinom koštanog brašna. Kad se sve ovo uradi više nije potreban nikakav rad o k o krompira u vidu bilo kojih agrotehničkih mera. "'" ~ ~~ Od sađenja do pojavljivanja stabljike iz slame protekne m e s c c . upotreba herbicida i priprema tla za sadnju.) Slika 5.

Krompiri se nc stvaraju u zemlji već u slami na površini zemjje. Blcdunjava biljčica koja sc pojavi iz slame posle log vremena (SThaglo poprimiti intenzivno zelenu boju i dosta se d o b r o razviti za kratko vreme. štetočine koja je u stanju da napravi ogromne gubitke. O v a j insekt se dosta lešo suzbija ali praktičari biološke poljoprivrede tvrde da u optimalnim usloviam klimatskih priliko i ispravnom sastavu tla bogatim humusom biljke nalaze s a m e načina da se odbrane od najezde insekata koji. B r a n j e ovako g a j e n o g krompira jc izuzetno jednostavno. Potrebno je s a m o razgrnuti slamu i pokupiti krompir koji je čist kao .25 do m c s c c i po dana. Prvi eksperimenti na tom polju dali su ograbrujuće rczultatae (videti poglavlje o zaštiti biljaka). do kasno u j e s e n . Slika 6. Krompir prekriven slamom Za razliku od klasično g a j e n o g krompira krompir o d g a j e n uz p o m o ć slame ostaje znaino du/e u vegetaciji. Posebno važno pitanje u proizvodnji krompira jc zaštita od krompirove zlatice. Trenutno se radi na proizvodnji bioloških sredstava za uništavanje krompirove zlatice. i pored Iskustva nisu u mogućnosti da naprave veće šlete.

(slika H. u ekonomskom pogledu. Slamaiovde igru ulogu u sprečavanju rasta korova dok se kukuruz probije kroz slamu i ravzvije normalne biljke. Posle seTvc potrebno je prekriti zemljište slamom na isti način kao što je opisano k<xi g a j e n j a krompira. Uz pomoć bakterijskog razlaganja upotrebljenc slame ili sena dolazi do oslobađanja azotnih jedinjenja koja su neophodna biljkama.. okopavanje. zaptanje. Prinosi na oglednim parcelama su bili zadovoljavajući iako nešto manji od prinosa pri upotrebi modernih sredstava za d u b r e n j e i zaštitu. Stabljike kukuruza g a j e n o g na o v a j način nije potrebno štititi nikakvim sredstvima protiv štetočina. Prisustvo slame u debljem sloju psrečava isušivanje tla. Sliko 7.). z a g r t a n j e i upotreba herbicida. biološki sistem g a j e n j a krompira je isplativa metoda jer jc obrada svedena na minimum. _Ovim načinom gajenja kukuruza izbegava se okopavanje. Mulčiranjem se postižu dobrijrezultati i u g a j e n j u kukuruza.26 da jc opran. prskanje hcrbicidima a takode i priprema tla pre sadenja. Oglednu parcela na kojoj je krompir proizveden mutirunjetn slamom čime je it potpunosti izhcguuta obrada zemlje. .

slamu ili UŠĆe. Takav način mulčiranja .nsiema na većim površinama je velika količina p o i r e b n e slame al ako uzmemo u obzir da se u našim velikim žitnicama slama i onako baca ili spaljuje onda i 10 nije nerešiv problem.e_dozreo_ili n e z r e l i m j i a j s k i r o dubrivum.27 Jedina slaba lačka ovog . Ovaj metod je posebno poželjao kod krastavca^ lubenica i j a p r i k ć . ispočetka u tankom sitiju a kako biljka rasle povećavamo i sloj materije 7a mulčiranje. Paradajzu v i š e p r i j a dubrenje_kompos. recimo^ paradajza ili paprike potrebno je da biljke k r a s t u desetak ccntimctnm i onda oko njih stavljamo . U razgnutoj stanu vidi se stvaranje krompira U inostranstvu postoje specijalni priključci za traktore koji vrše postavljanje podloge za mućiranje.om kQji Jii. U novije vreme se umesto prir(xJnih materijala za mulčiranje koristi j plastična folija providna ili obojena. Mučiranje se može u potrebiti i kod g a j e n j a bilo kojeg povrća ili voća. Slika H. Na manjim površinama o v o jc v s ć sada superirorna metoda. Kod gajenja. D u b r e n j e se vrši slajskim dubliyon^ili kompostom u tankim slojevima.

I pored nekih korisnih osobina ni u jednom pogledu plastika ne može ozbiljno konkurisati prirodnoj mulč podlozi. Mulčiranje jc preporučljivo koristiti i u voćarstvu. Mulćiran paradajz U biološkom načinu proizvodnje poljoprivrednih kultura upotreba plastične folije nije opravdala očekivanja. vrlo ograničena. okopavanja i b o r b e sa korovima. a prinosisu mnogo veći. Z b o g toga na j e d n o j površini ne treba primenjivati o v a j metod duže od jedne godine bez pauze. Mana mu je što se na taj način ne vrši d u b r e n j e zemljišta. Sliku 9. I tu se na t a j način rešava problem đubrenja. .28 d a j e dobre rezultate u borbi protiv korova i isušivanja zemljišta. Njena trajnost je. Moramo imati u vidu i podatak da je P V C materija koju su mnogi zdravstveni radnici optužili da je kancerogena pa je sloga to j o š jedan razlog da izbegnemo njenu upotrebu. takode. Osim toga P V C folija je dosta skupa a k o se radi o većim površinama. V o ć e o d g a j a n o na t a j načinje mnogo otpornije na najezde parazita.

Ceo p o s t u p a k m o ž e t e i sami isprobali. prečnikajedan do jedan ipc> metar.„rta sprat" U j e d n o m časopisu od pre nekolio godina našli s m o zanimljiv prikaz g a j e n j a j a g o d a u izbušenim cilindrima. Bure možete šmestiti i na terasi. Cilindri v i s o k m k o j i meira. Sistem su patentnom prijavom zaštitili bugarski stručnjaci i prodavali ga širom sveta. Zalivanje i b r a n j e su k r a j n j e jednostavni. bez njih se može. IJ bure s t a r i t V l I o b r o n a d u brc n u zemlju j _ r e d o v n o zalivajtc. Prinosi na maloj površini su bili neverovatni. Posmairajuči j a g o d e koje su virile na sve strane iz j e d n o g bureta neko je u šali rekao: „Pustite jagode. javite mi se kada odgajiie krompir u b u r e t u ! " Godinu dana posle toga odgajili smo ga iako se način s a d n j e i održavanja umnogome razlikovao od onog sa jagodama. Ne treba ih okopavali. U m e s t o cilindra uzimate staro plastično burc : izbušite ga i zasadite jagode. Zanimljiv melod za gajenje krompira . Prinosom čete sigurno biti zadovoljni. I to je sve.VT' i? Slika 10. . izbušeni su i u te r u p e su zasađene jagode.

Primena mukiranju slamom i suvom uuvttm u roćunuii.30 Sliku 11. SI Jul 11 . Primatom mulćiranja u potpunosti se oslobađamo okopavanju voćki. Mulčiranje je od i vlike koristi posebno u mladim voćnjacima gde je borba protiv korova najvažniji problem.

pre svega. Krompir sc zasadi u zemlju. jedino se ostavi da vire vršni listići. Kada sc ujesen podignu prstenovi njihova unutrašnjost će bili puna krompira. kako krompir raste dodavati prstenovc i zatrpavati ga (u zavisnosti od vrste krompira (sorte) je „visina" na koju se može podići). dubrivom.. 2. oko posude a potrebno jc povremeno nakvasiti i zemlju u samoj posudi. 5. O k o prstenova je. Krompir d o b r o uspeva kada je noćna temperatura nešto niža za razliku od paradajza k o m e jc noćni optimum između 16"°C . u^ T r e b a imati u vidu j o š jednu pojedinost. 4. Neke sorte koje dobro rastu mogu se zatrpavati u više navrata i tako podići . Z b o g toga će retko kada podjednako dobro uspeti i krompir i paradajz. u cilju zalivanja potrebno razgrnuti zemlju u obliku žleba za /alivanjc. 6. U m e s t o prstenova sc oko stabljika krompira mcr/. . 31 tJ prsten se naspe dobro nadubrena rastresita zemlja i krompir zatrpa.c zabosti kolje i oplesti prućem a u unutrašnjost sipati zemlja i tako postićiTšji efekti. Kada krompir u prstenu izrasle jod 10-15 cm na prvi prsten se stavi j o š jedan i ponovi zatrpavanje krompira finom zemljom i. Potrebno je povremeno vršiti zalivanjc. " TTnedostatku odgovarajućih prstenova može se pokušati sa improvizacijom tao što se oko stabljike krompira izrasle dvadesetak centimetara stavi posuda bez dna i biljka zaspe zemljom. Visina prstena je oko 20 em. Kada izraste do visine oko l O c m oko njega sc stavi prsten dobijen sečenjem bureta (plastičnog).na veću visinu".32 E v o kako sc na taj način gaji krompir: 1.24°C.

podizanje na sprat" . Improvizovan način gajenja krompira metodom .Slika 13.

Sto je samo po sebi razumljivo. Ne moramo biti veliki stručnjaci da bi shvatili Staje. je osnovna garancija ovog sistema. Dugogodišnja uspešna primena u mnogim evropskim zemljama. najraznovrsnijih hemikalija može biti apsolutno z d r a v o i neškodljivo za ljudsko zdravlje.Dobijanjc zdravih plodova pogodnih za dugo skladištenje .Izbegnite sve hemikalije za d u b r e n j e i zaštitu Pozitivni rezultati biloškog voćarstva prcdiavljaju rezultat primene niza metoda i razvojnih oblika uzgoja na čijem se usavršavanju neprekdino radi u mnogim naučnim institutima i farmama širom . USA pa čak i kd nas. Na prvom mestu nalaze se dubrenje i zaštita od štetočina. Voćarska proizvodnja je suočena sanizom problema koje mora rešavati.Mogućnost da se potpuno izbegne orezivanje .Povećana rodnost .Smanjeni troškovi proizvodnje . Sa druge strane m o r a m o se zapitati da li voće prskano i dubreno. u biološkom voćarenju jc razvijen niz metoda koje garantuju proizvodnju zdravog voća a u isto vreme pružaju potpunu isplativost i ekonomičnost voćnog nasada. često i nedozvoljeno velikim količinama. Budući da biloška poljprivreda u svojim osnovnim principima Odbacuje primenu najvećeg broja modernih hemijskih sredstava u proizvodnji Ijudkse hrane. Osnovne karakteristike biloškog voćarstva su: . u ovom slučaju. dobro a šta n i j e . Kao i svaka druga hrana voće mora imati pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. Današnja poljoprivreda tc probleme rešava upotrebom veštačkih đubriva i raznih hemijskih preparata za suzbijanje štetočina.34 BIOLOŠKO VOĆARSTVO Proizvodnja voća predstavlja važan d c o sveukupne poljoprivredne proizvodnje i zbog toga se u biološoj poljoprivredi voćarstvu posvećuje velika pažnja.

( B o u c h e . kruške 3. dunje 3 . viSnje 4-». A n g e r s 1953. Gajenje voća po sistemu Bouche-Thomas Teorijske i praktične osnove o v o g vrlo atraktivnog načina o d g a j i v a n j a voća d a o je Francuz F.5m 5. Pri t o m e su morale biti z a n e m a r e n e n e k e originalne metode. 5 4m 3.5 m 3.) Atraktivnost o v o g načina se ogleda u l o m e da je pri g a j e n j u voća p o t p u n o izbegnuto orezivanje! I uslov sistema Bouche-Thomas: S V L T L O S T Bez svetlosli nema života a k a o osnovni izvor Sunce je od n e z a m e n j l j i v o g značaja za zdravlje i plodnost s v a k e voćke.5-4m 6. Razmak pri sudnji R a z m a k između voća ne podleže nekim strogim pravilima. orasi 4. II uslov: l i o O s n o v n o shvatanjc bilcške poljoprivrede leži u t o m e da se z d r a v e biljke m o g u odgajiti isključivo na zdravom tlu.5-4m 2.dmund Bouche-Thomas. kajsije 4-4.5-4m 3.bog toga s m o nastojali da napravimo pregled najpoznatijih načina koji su i n a j pogodniji za praktičnu p r i m e n i . U s v a k o m slučaju to zavisi i od lipa tla i osvetljenosti površine na k o j o j sc voće nalazi. Sm 4-5m 9.5-4m 3. P^.5m 4-4.5-3.5-5m 7-8m 7. breskve 3.5-4m 2. U skraćenom pregledu nije m o g u ć e dati ni približan pregled svih načina koji se koriste u oiloškom voćarstvu. Jat>uKC 4-4. Z b o g toga s v a k o j biljci g a j e n o j ovim (i bilo k o j i m d r u g i m ) načinom t r e b a omogućiti maksimalno osvctljavanjc krođnje. šljive 3. U tom cilju r e d o v e v o ć a k a treba sadili u smeru Scvcr-Jug. „I.5m 8.5m 4. Tabela ruzmaka uulnje Vrsta Ra/mak između redova Razmak u redu 1.a M c t h o d e B o u c h e . trešnje 4-4.5m 6-7m . /. Izvesna"odstupanja od toga pravila m o g u sc opravdati s a m o nepovoljnim nagibom zemljišta. Pre n e g o š t o je o b j a v i o s v o j e radove imao je već tridesetak g(xlina iskustva u o v o j metodi. 4 4m 3-3.T h o m a s " . V o ć n j a k je n a j b o l j e podizati na zemljištu na k o m e sc već p r i m e n j u j u biološki načini proizvodnje.T h o m a s .35 sveta.

36 S a d n j a voćnog materijala U ovom načinu odgajivanja treba upotrebiti voćne sadnice stare oko godinu dana. j o d uglom od 30 stepeni. 30 cm. Pre sadenja potrebno je koren zamočiti u rastvor j e d n o g dela g o v e đ e g đubriva i dva dela ilovače koji se d o b r o izmešaju. Glavna razlika od tradicionalnog sastoji se u tome da se voćka NE SADI U S P R A V N O VL-Ć K O S O . R u p e za sadnju su prečnika 30 cm. R u p e Je"potrebno kopati neposredno pred sadnju kako ne bi došlo do sušenja zemlje. takode. Dubina je. U tu kašu dodaćemo i nekoliko grama fino lucanog stakla. Dodamo vode taman toliko da se stvori retka kaša. Sađenje voćaka po sistemu Bouche-Thomas . Slika 14. Staklo ima zadatak da zaštiti koren novoposadene biljke od glodara i drugih štetočina.

Sve to treba blago pritisnuti rukom a nipošto ne treba gazili oko sadnica. Mesto kalemljenja se obavezno zatrpava i na tom mestu ce sadnica. Na tu zemlju se stavlja s t a j s k o đ u b r i v o ili kompost. Početkom vegetazije počinje rast vršnog pupoljka i nekoliko pupoljaka u njegovoj blizini. pored korena podloge.37 V r h sadnice se uvek okreće prema j u g u . Tek poste petnaestak dana treba tlo oko sadnica blago izgazili. U ovoj godini takode vodimo računa da mladice odmah ispod vrha ne postanu isuviše bujne i ne ugroze vršni pupoljak. O k o korena se pospe fina usitnjena zemlja. U drugoj godini sa dna sadnice izrasta verikalna mladica. razviti bujan sopstveni koren. ~ i r p r v o j " godini rast ovako zasađenih sadnica nije bujan. . A k o su i donji pupoljci bujni ireba ih otkinuti da ne bi poslali konkurentni vršnom pupoljku.

Savijanje izrasle mladice u pra\ cu scvera . T a d a je poirebno vertikalnu mladicu zakositi i pričvrstiti u suprotnom smeru tako da i ona sa tlom za klapa u g a o od 30 stepeni.38 Pri k r a j u druge godine veriikalno izrasla mladica obično dostiže po visini kost) položeni" vrh. o v o svijanje mladice treba raditi prc nego što počne da odrvenjava. Krajem d r u g e i početkom treće godine počinje nagla bujnost voćaka što je poslcdica dobro razvijenog sopstvenog korena voćke. Slika 16. Ostale mladicc ostavljamo da se slobodno razvijaju.

5 vagona po hektaru.Barka". gledano odozgo. PIK Osijek na površini većoj od deset hekiara. Potpuno razvijeno stablo. pogled odozgo. Z b o g toga se za ovaj način odgajivanja u literaturi kaže d a j e po sistemu .Thomas. sistem . U peioj godini od sadnje sorta Zlatni delišes dala je rod od 2. Šcmatski prikaz odgajate \-oćke po sistemu Bouche.. 2 vagona po hektaru. (Slika 17. 5 vagona po hektaru. K r o š n j u s a m i f o r m i r a m o s a v i j a n j e m mladica tako da na k r a j u d o b i j a m o v o ć k u Tčoja"nije visoka a r a s p o r e d grana je takav da o m o g u ć u j e nesmetan prodor sunčevim zracima u sve delove krošnje.. Ovim sistemom gajene su j a b u k e i šljive j o š Šezdesetih godina u o b j e k l u KukljaŠ-Našice. Troškovi branja ovih j a b u k a su bili za oko 5 0 % manji od troškova branja j a b u k a gajenih tradicionalnim načinom.Barka ". ima oblik barke. S m a n j e n j e troškova je posledica nisog rasia stabala koje su sc zbog toga mogle daleko brže obrati. Direktna posledica toga je ravnomernarazvijenost voćke i prilična ujednačenost u kvalitetu plodova.3'J Pri korišćenju ovog načina nije potrebno nikakvo orczivanjc. Sa sortom crveni delišes u šestoj godini je dobijeno 2. U šestoj godini urod je već bio 4. .) Slika 17.

.

god. Zagreb.) l i m e se povećava broj grana ali ne i cvetova jer nema dovoljno hormona koji podstiču cvetanje.). A k o postoji vršni pupoljak svi niže smešteni pupoljci se automatski pretvaraju u cvetne (Slika 19. Prvo je potrebno iskopati rupu za sadnju koja jc duboka 9<) cm (1) i isto toliko široka. Troškovi izdržavanja ovog voćnjaka su više nego upola manji odsusednog u kome se proizvodi naklasićan način.Desetogodišnji rezultati uzgoja voćaka po metodi Bouche-Thomas". Kada se odreže terminalni pupoljak biljka nastoji nadoknaditi hormonski deficit stvaranjem novih grana. Metoda je po njemu dobila ime a namenjena je prvenstveno voćarima amaterima koji imaju mogućnosti da se posvete pažljivoj pripremi za s a d n j u po. (Slika 18. 5 vagona ploda. relativno. ali koja daje izvanredne rezultate. V o ć e p o s i s t e m u VVhite Tvorac ovog načina gajenja voća je Hcrbcrt Clarcnc White..Prethodni rezultati uzgoja voćaka prema biološkoj mefodi". 1971. i . Z a g r e b 1965. Najčešće postavljano pitanje j e : „Zbog čega izbegavati orezivanje?" Odgovor jc relativno prost. Pripremne radnje su specifične i zahvataju dosta truda i vremena. Z b o g toga voće gajeno bez orezivanja dolazi ranije do roda. komplikovanoj metodi koja nije pogodna profesionalnim voćarima.42 Ovim načinom jc u Našicama zasađen i hektar Šljiva sorte Bistrica. Detaljniji podaci o rezultatima koji se postižu biološkim načinom p r o i z v o d n j e mogu se naći u radovima Dr Kriškovića (. U vršnom delu mladice stvaraju se hormoni neophodni za cvetanje i donošenje ploda. Na samo dno rupe koju s m o iskopali treba stavili keramičku cev dužine sedamdesetak centimetara i sa obe strane je začepiti . O v a j voćnjak je u osinoj godini davat) više od jednog vagona a u desetoj 4 .) Diskutujući rezultate biloškog voćarenja sa mnogim voćarima primetili s m o da velika većina prihvata i odobrava postignute rezultate ali i to da mnogi nisu u stanju da prihvate činjenicu da sesve to postiže M i Z O R L Z I V A N J A Iskusnim voćarima je bilo najteže da priznaju da se može i bez veštine kojom su se oni i te kako ponosili. Važno je da po kopanju j a m a nc čeka d u g o na sadnju: u protivnom ivice j a m e bi se sasušilc što ne bi bilo dobro..

Z a t r p a t i ga m e š a vinom m e k e zemlje i komposta uz dodatak fino mlevenog kamena. . P r e k o komposta dodati desetak centimetara lišća ili izvršiti mulćiranje sa 30 cm slame. V o ć e o d g a j e n o po ovoj metodi odlikuje izuzetna bujnost u rastu i velika rodnost. Cev treba zatrpati mešavinom ilovače i komposta dovisme 30 cm. Stingfelknv jc uy pomoć svoje metode uspeo da prcvaziđc n a v e d e n e nedostatke i da d o b i j e iA-anredne rezultate. Ta cev jc predviđena za drenažu suvišne vode. Za sadnju se upotebljavaju j e d n o g o d i š n j e voćne sadnice.43 k a m e n j e m . Na o v a j sloj stavlja se sloj m e k e zemlje (takodc 30 cm). Neposredno pred sadnju iskopa se rupa duboka dvadesetak centimetara. N j e g o v a metoda se sastoji u sledećem: 1. pored toga. 3. Koren sadnice se premaže ilovačom koja nije preterano raskvašena i zasadi u pripremljenu rupu. Stringfcllow je primetio da sadni materijal nabavljen u profesionalnim rasadnicima ne n a p r e d u j e uvek n a j b o l j e . Sadnica sc pripremi tao što se koren skrati NA S A M O 5 10 centimetara. 2. U slučajevima izuzetno oštrih zima taj je materijal redovno promrzavao. Pošto jc cilj odgajivača bio da za što kraće vreme dobiju što veće sadnice voće je obično bilo đ u b r e n o preteranim količinama azotnih i nekih drugih đubriva što jc imalo za posledicu dosta ubrzan razvoj ali sa d r u g e strane takav sadni materijal je imao dosta nadozrelo tkivo osetljivo na zimu. Po vrhu stavili sloj komposta (oko 5 cm debljine). Koren rasporedili da obuhvata kamen. 4. S a d a na s r e d i n u staviti j e d a n veći k a m e n . T a k a v ishod jc bio rezultat specifičnog načina proizvodnje sadnica. Po vrhu tog sloja treba staviti red kamenja. Te biljke su. Stringfelhro" metodu O v a metoda d a j e izuzetno dobre rezultate iako je način sadnje k r a j n j e neuobičajen. bile izložene oštećenjima velikog b r o j a štetočina prema kojima nisu upevale da rzviju ekvivalentne odbrambene mehanizme. Slabio sc isto tako skrati na istu dužinu. Pronalazač ovog sistema je amerikanac Stringfellovv koji jc ovaj sistem razradio j o š u prošlom veku.

u principu. Praktičari koji koriste ovaj sistem koriste j o š jednu pojedinost za koju se može Činiti da jc suvišnaali praksa pokazuje da je i ta pojedinost j a k o bitna pri formiranju otpornih biljaka. naime. Ukoliko je p o t r e b n o (bar u p o č e t k u ) zalivati zalSS4žK>. Prema Roedenbergu potrebno jc napraviti humku široku oko dva metra i oko 25 cm uzdignutu od tla. Pri tome sadimo.K. Dubrenje se vrši kompostom ili stajskim đubrivom stavljanjem po površini zemlje. To jc potrebno učiniti radi stvaranja potpuno novog tkiva koje će se razviti uz primenu bioloških metoda. u amaterskoj voćarskoj praksi. Sadenje obavljati u jesen da bi semenka prezimila i dabi koštica omekšala. Kada sc to dogovi voće zasađeno na cjvaj način se razvija jako bujno. stabljike. Orezivanje ne treba vršiti.44 5. Ukoliko ne želimo čekati tako dugo ne moramo saditi voće iz semenke već možemo koristili i gotove sadnice. Površinu od pola k v a d r a t n o g m e t r a oko zasađene voćke nađubriti dobro pregorelim stajskim đubrivom. R o e d e n b e r g a Metoda nosi ime po svom osnivaču Franc Karlu Koedenbergu. M e t o d a F. Nasredim humke treba zasaditi semenku divljake ili neke kulturne vrste. Rast ovako zasađenih sadnica je dosta spor u prvo vreme posle sadnje i to zbog toga što jc porebno vreme da se nadoknadi koren koji je odsećen pre sadnje. na humku. Kao u prethodno opisanoj mcttjdi i ovde treba izvršiti skraćivanje što bltfe mestu kalemljenja. travu pokošenu u voćnjaku ostaviti tu gde jc tj. Nije teško sagledati od kakvog je značajna ta radnja za kompletno ispunjavanje kružnog toka materije i elemenata u našem voćnjaku. Trenutno ne postoji objađnjenje z b o g Čega jc o v a j sistem tako uspešan. Dubrivo je potrebno staviti po površini bez mešanja sa zemljom. mada je Ispočetka potrebno ukloniti poneku granu koja smeta formiranju krune stabla. takođe. Pogodna je. pre svega. Đ u b r c n j e se vrši površinski i to kompostom ili stajskim đubrivom mulčiranjem u tankom sloju. ne treba štititi nikakvim hemijskim sredstvima. Potrebno je. Voće g a j e n o metodom koju je d a o Stringfellovv je otporno na većinu napada štetočina i parazita pa ga. IJ drugoj godini vršili kalemljenje sorte koju želimo. . ne iznositi je.

Rocdenburg je mišljenja da je za uspeh zaslužena i činjenica da jc smanjen upadni ugao sunčevih zraka koje padaju na zemljište oko voćke. a sam l '. (Slika 20. mada ih. Naravno ni jednim sistemom nije moguće postići stoproccntnc prinose. Mnogo puta s m o bili svedoci tog procesa u . naravno. u svakom slučaju pretrpljeni gubitak nikada nije preterano veliki čak ni kod vrsta koje su tradicionalno osetljive. U biloškom smislu gubitak se može shavtiti kao prirodno proredivanjc u cilju kompletne ravnoteže.K.) Biološki metodi primenjeni u voćarstvu pokazuju da je moguće odgajiti voće koje će biti otporno na većinu štetočina. Biološke metode računaju sa izvesnim guvicima ali je proračun troškova pokazao da je i pored napada štetočina protiv kojih ne koristimo pesticide voće proizvedeno biloškim načinom mnogo jeftinije. pokušavamo smanjiti na minimum. Izvesni gubici su neminovni.45 IJspešnosi ovog metodi j o š nije zadovoljavajuće teorijski objašnjena mada je evidentno da povišena sadnja pomaže razvijanju bujnijeg korena.

. Biološki način odgajivanja Stvorio jc od ove osetljive vrste otporne biljke koje sc mogu same nosili sa svim Štetočinama i parazitima bez koriščetija pesdc'ida R a z m n o ž a v a n j e voća U klasičnim voćarskim priručnicima o b r a đ e n o je. koje sc dosta koristi. Slika 21.46 k o m e je preostalo voće posle . Postupak se sastoji u sledećem. najčešće. k a l e m l j e n j e k a o jedini isplativi način r a z m n o ž a v a n j a v o ć a k a .proređivanja" bilo m n o g o k r u p n i j e i kvalitetnije da bi konačan ekonomski račun bio i te k a k o pozitivan. pripremi sc . u svom radu. često primenjivao Ivan Vladimirovič Mičurin. /. p r i m e n j u j e i jedan način vegetativnog razmnožavanja koji d a j e izvanredne rezultate. Pronašao g a j e i.asad jabuke Crveni delišes u cvetu. U biološkom voćarstvu sc pored k a l e m l j e n j a .

I J A N A O V O M M l i S T U DOĆI ĆF/DO F O R M I R A N J A KORF.NA! T a d a ožiljenu grančicu treba zasaditi i. Slika 22 Ma tat jal potreban M vegetativno razmnožavanje voća.TKO NliDF. prava ili zakrivlcna.47 j e d n a staklena. s obzirom da se to obično dešava u letnjim mesecima. K R O Z NF. A p a r a t u r a jc prikazana na slici. Potreban je i j e d a n zapušač. cevčica i j e d n a g u m e n a sličnog p r o m e r a . Gumenu cevčicu treba raseći po sredini. O v a j način sc može primeniti kod bilo koje sorte s tim što treba . V o d u dosipati po potrebi a menjati j e d n o m nedeljno. Smisao cvog post upka nalazi sc u t o m e da d e o stabla sa koga jc oljuštena kora ostane vlažan k a k o se grana ne bi osušila. Cev treba uvezati likom ili kanapom t a o da sc spreči isticanje v o d e . U cev nasuti vodu k o j a jc p r o k u v a n a pa ohlađena. obilno zalivati.KOI. Krajem m a j a ili početkom j u n a treba na o d a b r a n o j voćki skinuti s g r a n e koru u obliku prstena i na taj dco navući ć e m o staklenu cev a sa d r u g e začepiti z a p u š a č e m .

Mičurin je razvio ovaj sistem da bi izbegao dejstvo podloge na kalem. Jabuka ne stvara novi koren u toku leta već na mcstu na kome će nastali koren dolazi s a m o do stvaranje kalusnog zadebljanja. Slika 23. U jesen bez obzira Sto nema korcna grančica sc odseče i zasadi. Vegetativno razmnožavanje .nali da s postupak kod jabuke neznatno razlikuje. sa nje opadne lišće: u proleće. koji u nekim slučajevima može biti negativan.48 /. međutim. dolazi do formiranja korcna i normalnog razvoja mladice. Na o v a j način dobija se biljka ISTI \ I osobina kao roditeljsko stablo za isto vreme kao i primenom kalemljenja.

Slika 24. Ohtjctia reznica. .

Ponekad se pokaže da ono što savršeno delujc u laboratorijama i u teoriji brzo izgubi vrednost u praksi." (Dr Milojc R. strana 56«. napadima najrazličitijih vrsta gljiva i virusnim infekcijama. upotrebom b e r b i d d a uništavaju se orovi i insekti su primorani da počažu j a j a na g a j e n e biljke i naravno da ih napadaju. 1 dok najveći d a ) svetskog stanovništva. A i pored toga ogromna armija štetočina nalazi načina da nadmudri najjače mozgove čovečanstva. treće . Naučna knjiga. Beograd. Maosvna pojava lisnih vaši (Rhapalosiphan padi) seprimećuje pri povećanoj upotrebi azota. polnog odnosa i izmenj e n e aktivnosti. „Postoje i brojni primeri promene otpornosti prema štetočinama. Današnja nauka koristi mnogobrojna moćna sredstva u borbi protiv svih vrsta štetočina ali praksa pokazuje da njihovi napadi ne j e n j a v a j u već da postaju sve agresivniji i opasniji. Genetičari širom sveta rade na proizvodnji vrsta k o j e su otporne na razne bolesti u tom pravcu su postignuti ogromni rezultati. Još jedna stvar učestvuje u ukupnom paradoksu savremene poljoprivrede. oskudeva u hrani i živi na granici preživljavanja dotle hiljade tona hrane propada od gore navedenih nedaća. Sve jc veći broj insekata koji su otporni. Kao da nam Priroda po ko zna koji put daje do znanja da je j a k o malo poznajemo i da se dosta brzopleto uplićemo u procese koje nam nisu jasne ni u osnovi. ' l a k o na primer neke linije kukuruza koje su otporne na kukuruznog plamcnca u SAD kod nas nisu ispoljile ovu osobinu. a sovice iz roda Agrotis u uslovima navodnjavanja. Ovo može da se eventualno objasni ontogenetskim razvićem biljaka i spoljašnjim ustavima. Na taj način štetnost (xi žičnjaka (Elotcriada) kad žitase može povećati i dva puta. u Africi i Latinskoj Amcrici. Evidentno je da se danas broj tretiranja i jačina upoirebljenih pcsticida povećavaju ali je isto tako očigledno da ne dolazi do nekog vidljivijeg smanjivanja sveukupnog broja štetočina pto sc u samom početku primenc ovih sredstava očekivalo. il postaju otporni na naše najubojitije insekticide. Sarić: Fiziologija biljaka. Kada govorimo o promenama otpornosti onda uglavnom imamo u vidu promene plodnosti. Stalne promene u tehnologiji proizvodnje gajenih biljaka dovode do promena odnosa štetočine i domaćina.50 Borba protiv štetočina i bolesti Znatan d e o ukupne poljoprivredne proizvodnje ugrožen jc danas najezdama insekata.

Uspcsi koji su p<)stignuti su bili više nego kratkotrajni i preparati „bcnlcjt". k a k o naše iskustvo p o k a z u j e . strana 19.e u p o t r e b e ovih preparata. otporan patogeni organizmi mu po pravilu ne m o g u naškoditi." (revija „Dobro jutro". Sa gledišta ovog sistema svi organizmi su bitni u ravnoteži j e d n o g ekosistema. 1. t a k o d e .kaže Dr Stojan Vrabl. prc svega. Najosetljiviji na delovanje hemijskih . od ispravne ishrane. medicina sve više javno priznaje o v e činjcnice. Ukoliko je organizam. god.više nisu efikasni. Ispitivanjima je utvrđeni) da su od svih insekata koji se nalaze na j e d n o j parccli s a m o 30 štetnih. j a n u a r 1984. iako prethodno hvaljeni i reklamirani nisu mogli da se u b r o j e u konačna rešenja o\og velikog vinogradskog problema. „cnovit M" i „Derosal". IJ č e m u je t a j n a ? Naravno. . Eksperimentima jc nedvosmisleno potvrđeno da su biljke l u a n j e i r u p o t p u n o veštački tehnikom hidropona izuzetno osetljive na najrazličitije bolesti. Biološka poljprivreda polazi od stanovišta da nema a p s o l u t n o š t e t n o g niti apsolutno korisnog organizma. Ti su organizmi neizbeftio prisutni svuda i na s v a k o m mestu. u biloškim načinima proizvodnje ali i u o s n o v n o m s h v a t a n j u o parazitizmu u biloškoj poljoprivredi k o j e sc bitno razlikuje od tradicionalnog. Pri t o m e se p o d r a z u m e v a da hrana u k o j o j ima i najmanjih o s t a t a k a pcsticida i si. P o s l e p r s k a n j a insekticidima dolazi d o n a g l e p r o m e n e p r o c c n i n o g sastava insekata.) Konačno sredstvo uz pomoć koga bi sc obračunali sa ovim parazitom moderna a g r o h e m i a j o š nije pronašla. parazit koji p r o u z r o k u j e sivu trulež p o s t a j e otporan na njih.. insekti. „ V e ć posle j e d n e sezor. I a k o bojažljivo.M o g u se preporučili za v i n o g r a d e u kojima j o š nisu korišćeni.) Od pre nekoliko godina u našoj zemlji počeli su da sc koriste fungicidi namcnjcni sprečavanju sive Iruleži vinove loze. 40 predstavljaju p o t p u n o in • diferentniinsekti dok su preosalih 30 izrazito korisni insekti. gljive. U t o m e jc ključna istina biološke poljoprivrede. Štetočine. l'akođe. Ipak.50 izdanje. ne m o l e ni u kom slučaju biti izvor zdravlja. ali t a m o gde j e s u . Z d r a v l j e biljaka zavisi. biljni ili životinjski. A orgaizam može biti zdrav s a m o a k o je hranjen dovoljnim količinama biološki zdrave hrane. n i j e d n a vrsta nije niti merže biti izolovana od drugih.god. na biološki obrađivanim parcelama siva trulež vinove loze nc nanosi štete iako se nc koriste nikakva hemijska sredstva za n j e n u zaštitu. Mi se sa njima m o r a m o boriti ali m o r a m o i biti načisto sa tim da ih ne m o ž e m o uništiti. virusi i b a k t e r i j e imaju takođe svoje mesto u s v a k o j životnoj zajednici. 1979.

oni če sc nesmetano razmnožiti u velikom broju. Te su voćke same našle načina da se odupru svim napastima i da zahvaljujući urođenoj i stečenoj otpornosti doživc starost u zdraviju i dobroj plodnosti.rtpnog ploda: nismo našli ni jednog crva. I'oslc prskanja. Stabla su bila zdrava iako na njih nije niko obraćao pažnju niti ih negovao. Biljne vaši se jfonekad mogu ruzinnciiu do nc\ crovatnog broju. koja su bila ti obilnom rodu. Sliku 25.52 sredstava su korisni i indiferentni insekti dok Su oni Štetni po pravilu i najotporniji. Pregledom s m o ustanovili da na tim stablima. nije bilo ni jednog j f d i n n g oSfp. Niko nije ni pomišljao da tu sprovodi nekakvu zaštitu od štetočina i bolesti. I're izvesnog vremena u j e d n o j šumi smo primetili nekoliko stabala divlje kruške. zbog odsustva svojih tradicionalnih neprijatelja. biljke su bile izrazito zdrave i dobro rađale. A. . i pored loga.

53 Slika 26. Školski primer jedinstva suprotnosti . Leptir može biti koristan za cvet jer ga opraSujc dok su gusenice štetočine.

ponekad pustiti loše i neprilagođene da propadnu i razmnožavati s a m o one najbolje. Ti aksiomi prirodnog odabiranja su kod savremene voćarske proizvodnje često zanemareni. Napad štctotčina je bio takvih razmera da bi u prirodi t a k v e sadnice sigurno propale. materijalna dobit. recimo pesticidima.54 Život u prirodi podložan jc surovim ali opravdanim i vrlo efikasnim zakonima po kojima s a m o najsposobniji preživljavaju surove uslove životne sredine i donose potomstvo koje će nasledenim pozitivnim osobinama krčiti sebi put kroz život i prilagodavati sc novim iskušenjima. Prirodna evolucija je trajala izuzetno dugo. ponekad. prividna može odigrati odlučujuću ulogu i tao naneti ncproccnjivu štetu gledajući na duže staze. Od semena koje jc proklijalo nisu sve bilke izrasle u velika stabla. Problem je u tome što ekonomski razlozi tj. U svakom slučaju preživele su samo najsposobnije biljke. Zar nije bilo bolje. pošto je u celoj ovoj stvari ekonomski interes bo veoma bitan \1asnik rasadika se odlučio za prskanje pesticidima Na taj način su napadnute voćke preživele ali to je i pored toga bio i ostao L O Š GliNETSKI M T E R U A L čije sc održavanje nikada neće dovoljno isplatiti. Delovan- . Ali. milionima godina. Kiološki n a č i n i z a š t i t e b i l j a k a Moramo još jednom poći od postavke d a j e životna sredina u kojoj gajimo neku klturu istovremeno i stanište miliona i miliona drugih organizama. uvek sc vodi računa o j e d n o j ili dve vrste i to one k o j e treba uništiti dok se ni malo nc misli na hiljade drugih vrsta od kojih jc veliki broj izuzetno koristan a koje će upotrebom pcsticida biti ugrožene. U procesu zaštite. Neke su sigurno podlegle ćudima okoline dokazujući da njihov genetski materijal nije dorastao sredini. iako. Posmatrali s m o u jednom rasadniku tek iznikle sadnice višanja i primetili da je izvestan broj bio napadnut biljnim vašima. Živi svet koji danas vidimo rezultat jc tog polaganog procesa. T a k a v je bio i životni put pomenutih krušaka. Daleko s m o od toga da odnose tih organizama s m a t r a m o dovoljno proučenim ali kako istraživanja napreduju postaje sve j a s n i j e da se svako a g r o h e m i j s k o uplitanje završava teškim poremećajima i promenama sastava bioccnozc. u cilju o d a b i r a n j a kvalitetnijeg materijala.

55 j e m l j u d s k o g faktora u industriji i poljoprivredi današnji zivi svet je suočen sa naglim p r o m e n a m a i z a g a đ e n j i m a životne sredine. otišlo dosta d a l e k o u izučavanju i grimeni saznanja o tome kako same biljke m e đ u s o b n o d e l u j u j e d n a n a driigii. ukulikosu rasle u blizini n e v e n a .Istovremeno se m e n j a i kvalitet voća i to na gore. dosta p o d b a c u j e u rodu. Posebnu pažnju z a s l u ž j j e biljka koja sc kao u k r a s n o eveće . Od kompleksnih j e đ i n j e n j a koje Isparavaju sa n j e n o g korena beže i mali gledari koji u p o v r t n j a k u m o g u naneti prilično štete. na p r i n e r . Kadifica jc široko primenjiva i može sc saditi p o r e d svih kulturnih vrsta. Ustanovljeno j e d a s a m o j e d n a biljka kamilice štiti površinu oc j e d n o g k v a d r a t n o g metra od p o j a v e belpg. Obzirom na široko raširenu praksu sađenja krompira u mladim voćnjacima nije tećko shvatiti koliko se tim postupkom gubi. p o s e b n o u Z a p a d n o j RvropL U N e m a č k o j sc. PosIcdicc toga d a n a s je teško predvide ti ali k a k o raste biloška svest i z n a n j e Ijudito je više prisutna ideja da se d o s a d a š n j a praksa mora menjati. V r e m e je. S a v r e m e n a istrživanja u potpunosti potvrđuju o v o gledište. Rezultati do kojih se došlo u tim izučavanjima već nailaze na široku primenu.Primcćeno je da krompir z a s a đ e n u b l i z i n i voća. Cveta od j u n a do oktobra a cvetove ne treba pustiti da zrele i suše sc v e ć ih treba kositi i čuvati za d r u g u u p o t r e b u . U svetu se d a n a s s v e više izučavaju uzajamni odnosi živih sistema u poljoprivrednoj proizvodnji. Poput nevena i kamilice i k a d i f i c a s c m o ž e koristiti u borbi protiv b e l o g crva. Novcn sc p o s e b n o dobro p o k a z a o u . naročito j a b u k a . Za s u z b i j a n j e p o z n a t e štetočine belog-crva može se upotrebiti i n e v g a č i j a isparenja iz korcna ova štetočina izbegava. Neven s p a d a u lelćovitc b i l j k e k o j a se u p o t r e b l j a v a k a k o u n a r o d n o j t a k o i u medicinskoj farmakologiji. f s i m b i o 4 " _ s a J 9 r ^ a r e p o m ć l j e kriole. Biološka poljprivreda jc dala d o b r o poznatu formulu da osn o v e e k o l o š k e zaštite nc leži u upotrebi hemijskih otrova v e ć u s t v a r a n j u i pospešivanju otpornosti životinja i biljaka a to se m o ž e postići s a m o kompletnim poštovanjem bioloških zakona i razumnim m e š a n j e m u prirodne lance ishrane. da sc preselimo prastare mudrosti ruskih mužik3-k«ji su u svojim žitnim poljima sejali i izvesnu količinu s e m e n a kamilice verujući da o n a p o s p e š u j e rast žita. o s t a j u p o š t e đ e n e mnogih napasnika. možda.crva! Sa takvim svojstvima kamilicu treba sejati g d e god je to će j e r ona pozitivno utiče n a m n o g e biljke.

Spada u cenjene dekorativne biljke a prirodno je rasprostranjena u Južnoj Americi. D r a g o l j u b j e biljka koja ima izuzetno veliki procenat prirodnih antibiotika i kao takva korisna je u ljudskoj i stočnoj ishrani. Scmc sc može naići u našim scmcnarama.dragojjuh (Tropacolum majus). Cvetovi su žuli ili raznim nijansama do crvene. Može se jesti presna u obliku salate. Pored voćaka je korisno zasaditi 1-2 s e m e n k e d r a g o l j u b a i n j e g o v o stablo omotali o k o voćke j e r se pokazalo daće na taj način uveliko biti smanjen rizik od napada biljnih vaši. Slika 27. od Perua do Nove Granadc. To je jednogodišnja puzeća biljka duga do 3 meira.56 ponegde sreće u velikom broju . Biljke napadnute biljnim vašimajc d o b r o prskati retkom kašom od zgnječenih listova dragoljuba. Tropacohun majus .

štetočine i z k l a s e i n s e k a t a Pored Štetočina iz ostalih biloSkih kategorija insekti su veoma značajni j e r se štete nastalenjihovim delovanjcm teško mogu proceniti obzirom na njihovu seprisutnost i brojnost.Postoje i izrazito korisni insekti bez kojih bi svrcmenapoljopriv redna proizvodnja bila nemoguća. Od štetnih insekata. naravno. Sve više se javlja interesovanje i za korisne predatorske insekte koji se hrane drugim insektima. nalazi veliki broj štetočina. pre svega. Prvi put je u Evropi primećen 1948. Pri tome. godine gde je prcnet sa Američkog kontinenta."PrTiome. Tu . stablima ili u plodovima. Ženka ovog leptira u jesen polaže jaja na kori stabla drveta i prekriva ih dlačicama. takodc. Opasna štetočina iz ove familije je i leptir koji napada vinovu lozu PoLschrosis botrana. U familiju Pieridae spada leptir kupusar . D u d o v a c ( I l v p h a n t r i a c u n c a ) j e poznata vrsta familije Arctiidae. Familija Torticidae obuhvata veliki broj vrsta sitnih leptira. U ovu familiju spada zloglasni gubar Porthctna dispar čiji je štetni učinak d o b r o poznat. Do danas je opisano oko 100000 vrsta koje pripadaju ovom redu. Familija I. Gusenice ovog leptira mogu da naprave veliku štetu u kupusištu. mislimo na poznate oprašivače pčelu i bumbara. Poznata jc vrsta I aspcyresia pomonella. Mnoge vrste su velike štetočine i u svom razvojnom obliku gusenice mogu pričiniti ogromnu štetu poljoprivredi i šumarstvu. uzročnik crvljivosti jabuka. .ymantiidac. Posebno su poznate vrste Pvrausta nubilalis i Hphcstia kuhniella. Nabrojačemo nekoliko familijak ojc su se pokazale kao izuzetne štetočine: Familija Cossklae obuhvata leptire vrbotočce čije larve žive u drvetu zdravih biljaka.Pieris brassicae. Lako seprepoznaje po paućinastoj mreži koju pravi po drveću u kojoj sc nalaze mnogobrojne gusenice. nikada ne treba zaboraviti da nisu svi insekti šieiočine. O tome će tek bili reči. Veliki broj opasnih štetočina jc karakterističan i za familiju Pyralidac. posebno štetnim. U proleće dolazi do izlaganja gusenica koje sc hrane lišćem. U redu tvrdoknlaca se. u biološkom voćarstvu se pri gajenju jabuka posebno vodi računa o kretanju i razmnožavanju ovog insekta. prvo moramo obratiti pažnju na red leptira (Lepidoptera).57 N e k e . Neke vrste se nalaze u savijenom lišću. Najpoznatija vrsta jc Cossus cossus čije larve sc najčešće nalaze u vrbi. Prva izaziva oštećenja kukuruza a druga egzistira u brašnu.

Ponhetria dispar. U Evropu je nepažnjom preneta iz Amerike. .eptinotarsadecemlineata.58 u prvom redu moramo pomenuti krompirovu /laticu čije je Stručno ime l. Slika 28. U literaturi poznat i pod imenom Lymantria dispar. gubar. Nanosi velike štete i vrlo je rasprostranjena.

Međutim. Red pravokrilaca.59 Slika 2V. sadrži o k o 2(MXK) vrsta cxJ kojih su neke velika napast za useve. O v a j insekt jc s t e k a o veliku popularnost j e r su mu omiljena hrana insekti. prodaje na komad insekt Mantis religiosa poznatiji pod imenom bogomoljka. . u tropskim krajevima se ponekad d o g o d e najezde skakavaca koji n<i svom putu obično unište sve biljke do kojih dodu.veliki rovac koji predstavlja veliki problem u krompirištu. Krompirova zlatica: latinsco ime \Tste decemlineata dobila je po deset uzdužnih crnih pruga. Hiljade vrsta insekata predstavlja stalnu opasnost za naša polja. U o v a j red spada i Gryllotalpa gryllotalpa . približno isti broj vrsta ne samo da ne spada u štetočine v e ć zaslužuje naziv korisnih. Mnogi insekti poput pčele i b u m b a r a vrše oprašivanje cvctova a evolucija je do te mere specijalizovala pojedine biljke da se bez ovih insekata ne bi mogle razmnožava j. U S A D se već godina m<. koje proždire u ogromnom broju. Nabrojaćemo nekoliko najpoznatijih vrsta. Sa takvim osobinama bogomoljka (naziv je dobila po položaju prednjih ekstremiteta koji izgledaju kao položaj ruku pri molitvi) je postala simbol pokreta koji je propagirao suprotstavljanje insektima pomoću drugih insekata. Orthoptera.

ProŽdrljivost ovog insekta je tolika da ženka posle parenja pojede mužjaka. mogu da izmene miris i kvalitet duvana. Pored toga. preneta iz Fvrope u Ameriku 1940." „Drugi slučaj prirodnog suzbijanja štetočina je koriščenje ose Polistes za s p r e č a v a n j e širenja štetočina duvana. Jedna vrsta insekata.bogomoljka. Ovi prirodni neprijatelji štetnih insekata su mnogo efikasniji od hemijskih otrova. „Među vrstama koje uništavaju biljnu vaš Acyrtosyphon destruetor nalazi se osa Trioxys koja je u Kaliformju uvezena sa Bliskog istoka.koriste i za borbu protiv korova. koji. Insekti . uništava j o š . Ose k o m a d a j u g u s e n i c e š t e t o č i n e P r o t o p a r c e s e x t a i o d n o s e ih da n a h r a n e potomstvo.sc. godine.60 Slika 3Ctfanlis rcligiosa L. hrani sc j e d n o m vrstom korova koji je takodc slučajno uvezen iz Evrope. a k o se pažljivo ne primenjuju. crveni moljac koji je nedavno prcnet iz Francuske u SAD. .

SAD i Sovjetskom Savezu se korisnim insektima poklanja dosta pažnje. Korisni predator ove familije je i Carabus cancellatus 111. U Zapadnoj F. Najčešća vrsta kod n a s j e Cicindela campcstris.veliko? kostriša (Scneci jacobea). Početkom XTX veka u Australiju jc iz Argentine preneta bentonija. Ove lepe insekte sa j a k o izduženim ekstremitetima je Iako prepoznati. Amerikanci su iz Evrope uvozili vrstu Calosoma sycophanta. obično su lepih boja i aktivni su po sunčanom vremenu.1'rits W. W e n l : ' T h e Plants".61 j e d n o g evropskim doseljenika . a u zadnje vreme se počinje i sa njihovom planskom eksploataci om. Sliku JI. Međutim. Pojedini eksperimenti pokazuju da sc ta eksploatacija i ekonormki isplati a da su takvi postupci Često efikasniji od primene hemijskih preparata.vropi. Time ine. .) Iz već pomeriutog reda tvrdokrilaca (Colcoptcra) m o r a m o izdvojiti familiju Carabidae u koju spada rod Calosoma čiji se predstavnici hrane uglavnom gusenicama leptira pa su zbog toga j a k o korisni. jedna vrsta opuncije.. Korisni insekti u rodo Ca/osoinu i Carubtis. Kodu Cicindela pripadaju hitri i proždrljivi insekti koji sc hrane drugim insektima i njihovim larvama. Krajem X I X veka proglašena jc korovom broj jedan i počelo se sa . 1968. ta se biljka ubrzo otrgla kontroli i toliko namniržila da je počela opasno ugrožavati plodna polja širom celc Australije. zašto su je farmeri i koristili. Biljka jc donosila jestive plodove a mogla se upotrebiti i za pravljenje živih ograda.

Slika JI Cicindela sp. potom. mogli da odahnu. Godine u Kaliforniji se pojavila najezda insekata koji su uništavali nasade pomorandži i mandarina. su utvrdili da supstance iz spora nekih vrsta gljiva m o ž e uništiti krompirovu zlaticu. u d r u g o j generaciji laboratorijskog razmnožavanja v e ć je bilo o k o 2.5 miliona ovih leptira.62 njenim sistematskim uništavanjem. zbog nedostatka prirodnih neprijatelja koje je imala u A r g e n tini. U Australiju jc. 1872. Frcdcrick Holbrook i Richard Sopcr. sa univerziteta Mcin. iz Australije jc prenet parazit ovih insekata tako da se njiov broj vrlo brzo smanjio na podnošljivu meru i farmeri su. U toku jedne decenije ovi su insekti toliko opustošili farme da se pomišljalo da treba napustiti i s a m u ideju o g a j e n j u pomorandži. Kako je vreme prolazilo pokazalo se dani j e d n o sredstvo nije bilo dovoljno moćno da savlada ovaj opasni k o r o v koji je australijska polja polako pretvarao u neprohodne bodljikave pustinje. preneto o k o 3 0 0 0 gusenica jednog leptira koji je bio prirodni neprijatelj ovog korova. U roku od par godina pošto su ovi insekti pušteni u prirodu uništili su desetine miliona tona opuncije i lako učinili o n o Što ljudi sa svojom tehnikom i tenologijom tog vremena nisu bili u stanju da učine. Analiza jc pokazala da sc opuncija u Australiji raširila. Srećom. konačno. D o s a d a jc pronađen veliki broj preparata na bazi spora gljiva . Borba protiv insekata se nastavlja nc samo uz pomoć drugih insekata već i uz pomoć gljiva. pre svega.

potencijalni saveznici Primena insekata u zaštiti biljaka nije u p u n o j meri d o s t u p n a a m a t e r u koji se bavi biološkom poljoprivredom. Po enciklopediji Larousse velika scnica ( P a r u s m a j o r ) uništi za života o k o trideset miliona insekata. Na biološkim farm a m a j c j s t i n a . Lasta svakog dana preleti po 6 0 0 kilometara hvatajući insckie. . Panis major.63 k o j e se m o g u upotrebni u Iprirodnim" načinima zaštite biljaka. gdc se hrani insektima i njihoiirn lan-ama. posle l a b o r a t o r i j s k e provcre toksičnosti p r e m a ostalim organizmima većina tih p r e p a r a t a će se naći na tržištu. Za j e d a n dan ova živahna ptičica p o j e d e količinu insekata i do desel puta veću nego š t o je n j e n a vlastita težina. P o s e b n o je aktivna u periodu ishrane mladih. velika muca. N e k e vrste ptica su veliki neprijatelji insekata i l a m a n e ih u velikom broju. Gnezda gradi u šupljim stablima a zadržava sc po granama. Vrlo korisna stanurica. moguće u detelini videti male drven'c kućice k o j e služe kao" g n e z d a b u m b a r i m a . Slika 33. glavnim oprašivačima dcteline_ Ali tu sc a m a t e r s k a primčna i završava. Ptiee . Ptice su drugi veliki potencijalni saveznik u zaštiti useva čije iskorišćavanje m o ž e bili dosta uspešno čak i u amaterskim uslovima.

treba prestati sa hranjenj e m ptica da bi se aktivirale i počele same tražiti hranu. pre svega. vrabac. Kako sc bliži pun Mesec njih je sve više da bi za vreme punog Mesccu nastalo polaganje jaja. bili korisna pod uslovom da se ne namnoži preko merc. Laspevresia ne voli neke mirise kao što su mirisi mlcka. U proleće. Naša najčešća ptica. Biološka metoda borbe protiv I. Sa nešto hrane preko zime njihov broj sc može povećati i održati na zadovoljavajućem nivou što će rezultirati velikim koristima u borbi protiv štetnih insekata. Neki p r i m e r i s u z b i j a n j u Š t e t o č i n a V e ć s m o pomenuli insekta i z a z i v a ć a / c i ^ I v o s t i jabuka^""' I. takode.aspcyrcsia pomonella.aspcyrcsia podrazumcva praćenje razvojnog ciklusa ovog insekta. nastoje da štetočinu. ukoliko ne postoji. Osnovna razlika klasičnog i biološkog pristupa zaštiti sastoji se u tome da se u klasičnom načinu nastoji potpuno uništavanje štetočine dok biloški metodi. I Jz malo prakse i na lo se može uticati. Pnmećeno je da je b r o j leptira u voćnjaku proporcionalan sa promenama Mesečevih mena. pred početak vegetacije. To je insekt koji može prepoloviti rod j a b u k a : Štete zavise i od prirodne otpornosti same sorTe ali ni jedna vrsta j a b u k a nije u potpunosti otporna i bez smišljene zaštite kvalitetna proizvodnja nije moguća. vodenu površinu na kojoj mogu piti. Mcsto na k o m e se ptice o k u p l j a j u može postati lep ukras imanja (ako sc lepo osmisli i napravi) a cvrkut i pesma ptica izvor irajnog zadovoljstva. Okolinu treba očistiti od žbunja da bi se pticc zaštitile od prikradanja mačaka. Pticama jc potrebno obezbediti. Iskustvo je pokazalo da tn dana pre punog Mescca treba poćeti sa sprovodenjem zaštiic bilošldm preparatima. onemoguće u razmnožavanju i oteraju. Nevolje ptica počinju dolaskom zime. kravlje balege ili krvi i na lom . Od proleća do jeseni one će uništavati insektc u velikom broju. Iskustva biloških praktičara p o k a z u j u da se vrlo isplati ulaganje u g a j e n j e obične scnicc.64 V r l o jc bitno da n a j e d n o m imanju obczbcdimo stalnu prisutnost korisnih ptica. Tada jc potrebno pomoći njihovu prehranu a pre nailaska zime je potrebno napraviti male kućice od drveta u koje se ptive mogu skloniti i napraviti gnezda. može. polazeći od postavke da to nije moguće.

. Č a j sc pusti da vri o k o jedan sat. Posle toga se ostavi da stoji d o k se ne ohladi i uz mcSanjc mu sc d o d a j e kravlja balega d o k se ne d o b i j e retka kaSa.65 saznanju se zasniva odbrana prctiv o v o g Štetnog insekta. SmeSu je potrebno ostaviti desetak sati da bi glina d o b r o upila mleko. Slika 34. postavljena papiran traka -ta stablu. J e d n a k e količine smcSa K prve i druge posude treba pomešati uz m u ć k a n j e ili neprestano mešanje. U d r u g o j posudi treba skuvati čaj od preslice (liquisetum vulgare). Vabio je da traka ima što više šupljina da hi tako bila privlečnja insektima koji se tu skrivaju. i dobro nakvasi mlekom. Dobijena smeSa se može razrediti vodom. )Sredstvo za p r s ^ n j c j ^ e p r a v i naj^edJićLnačinjU posudu se stavi glina~fproizvoljna količina. Zatim se d o d a j e sveže mleko i meSa dok je sve ne pretvori u jednoličnu masu.

dunje i ostalo voće.a druga je mrežica pod visokim naponom koja ifi" ubija ako je dotaknu. Praktični rezultati govore u prilog tvrdnji da što je veći proccnabhumusa/u voćnjaku to je manji napad Monihje. " P o k a z a l o se.66 P r s k a n j e ovim s r e d s t v o m u m a n j u j e Štete k o j e nanosi Laspeyresia i do 90&. Sto je učinak ravan onom koji se postiže prime nom najotrovnijih pesticida. U novije vreme primenjuju se električni mamci za noćne leptire i ostale insekte. breskve. U zaštiti jabuka i drugog voća treba koristiti i neke fizičke metode. sve gusenicama koje sc w skrivaju. Njihov način dejstva se zasniva na dve stvari. Prva je. sijalica koja insekte privlači. kruške. Na taj sc način tj. korisnim d a s c j ) j o d o v i uništeni monilijom sakupljaju i kompostiraju a da sc tim kompostom dub. Smisao ovog posi u pka nije razjašnjen ali mnogobrojni praktičari izveštavaju o uspešnosti tog sistema zaštite. . I pored tako visokog napona ovaj uređaj nije opasan za ljude jer jc jačina struje mala a kondenzatorsko pražnjenje u vrlo kratkom vremenskom intervalu^ Uređaji se trenutno ne mogu naći na našem tržištu pa su zainteresovani upućeni na samogradnju. Korisno je ako se ispod s a m e krošnje na stablo postave trake od talasastog i nagužvanog papira. Papirne trake je potrebno postaviti i početkom septembra i ostavili preko zime a spaliti ih rano u proleće. Trake treba da budu široke dvadesetak santimetara. Trulež plodova T r u l j e n j e plodova u skladištu ili čak na_granama pre branja izazvano jc parazitom iz roda\Mdnilia. t a k o đ e . Ispod uređaja se nalazi kutija u koju padaju ubijeni insekti.: jtotie. Treba ih stavljati od d r u g e polovine maja i svakih desetak dana menjati i spaljivati sa. M n o g c / g u s c n i c c se p e n j u uz s t a b l o da bi se hranile i preobrazile u krošnji drveta ili voćke. Od predstava za prskanje preporučljivo je upotrebiti č a j od preslice (Equisetum vulgare). Savremeni uređaji koji rade na ovom principu napajaju sc s t r u j o m iz akumulatora a napon se preko induktora podiže na nekoliko hiljada volti.' O v a j parazit podjednako napada jabuke. pregledom sadržaja kutije lako može pratiti pojava i brojnost određenih vrsta štetočina.

narodna izreka). Ipak. j a b u k a . Koristiti sorte koje imaju genetsku (urođenu) otpornost p r e m a bolestima i štetočinama.pelen. Obogaćivati tlo h u m u s o m i l a k o stvarati „zdravo tlo". Da bi se mogla koristiti za p r s k a n j e biljaka kopriva se isecka i stavi u k o f u (ili bure. sc koristi k a o sredstvo protiv crvljanja. zavisno od potrebne količine) i p r e l i j e hladnom. U j e d n o m bokoru sc obično m o ž e naći d e s e t a k glavica. pripremljen t a k o što sc određena količina prelije ključalom v o d o m . Izuzetno lekovita biljka k o j a se p o m i n j c i u narodnim pesmama. Biološko voćarstvo j o š nije pronašlo o d g o v a r a j u ć e s r e d s t v o kojim bi se m o g l o bitno uticati na o v o obolenje. Otpornost biljaka je proporcionalna količini humusa. predstavlja izvrsno s r e d s t v o protiv biljnih vašiju. v o d o m .67 Kovrdžavost lista može izazvati uginuće voćke a k o se na v r e m e ne sprggL. pri selekciji nikako ne zanemariti ovu značajnu osobinu. K a o rezime biološke zaštite možemo u v u ć i sleđeŽeT 1. M n o g e biljke izlučuju isparljiva j e d i n j e n j a koja se jednim ime n o m nazivaju fitoncidi. . Tapnrina cleforma as. o v o je vrlo česta biljka u narodn o j medicini a s v o j ugled potvrdila jc i u biološkoj poljoprivredi.kopriva. protiv biljnih vašiju i gusenica. O v a j luk sitnih glavica sc kod nas još ponegde može naći. u voćnjacima o d g a j c n i m po sistemu B o u c h e . Ecjuisetum vulgare . B o u c h c .preslica."" Artemisia absithium . Pri pripremanju čaja luk ne treba čistiti od ljuske već ga s a m o sitno iscckati i prelili v r u ć o m v o d o m .T h o m a s . izazivač kovrdžavosti nc nanosi statistički značajne Štete. Č a j od pelena. Ostavi se da odstoji dva dana. 3. 2. Č a j od preslice se koristi u borbi protiv monilijc i krastavosli j a b u k a i krušaka. O v a svima poznata biljka našla je p r i m e n u u svim delovima biološke poljprivrcdc.. Posle toga se može koristiti u koncentraciji d o 5 & . Č a j od vlašca sc koristi k a o sredstvo protiv pepclnice na j a b u k a m a . Kofisijti biološke m e t o d e f n p r . Poznata po svom izuzetno g o r k o m u k u s u („Gorak k o p e l e n " . Ukoliko do obotenja d o đ e onda jc neminov no p r s k a n j e bordoškom Čorbom. Allium schoenoprasum .luk vlašac. Ta j e d i n j e n j a su smrtonosna za m n o g e mikroorganizme čak i u najmanjim koncentracijama.T h o m a s l Korisne biljke u zaštiti v o ć a ~ IJrtica dioica .

U blizini paradajza je dobro sejati peršun j e r bitno utiče na ukus plodova. rieče tniliti i"bitT pogodniji_zg transport. Ukoliko se sadi između redova j a g o d a onda će plodovi__biii čvršći. TJbfizinMcrompira može se p o s e j a t i i m a l o kima. poznato da beli luk zasađen u baš ti može imati višestruku korist.68 Bogati izvor fitoncida je dobro poznati beli luk. Posađen po obodu krompirišta uticaćc na dobijanje zdravih krtola. M a n j e j c . koristan u blizini prisilu ka j e r deluje preventivno protiv nekih prazilukovih parazita. . Primećeno je da prisustvo rena u nasadu trešanja sprečava pojavu monilije. ukoliko se njima pokrije zemlja ispod kupusa. ribizlu i malinu dobro delujc ako jc u Jjlizjni zasađen đurđevak. U tom slučaju biljke će biti mnogo otpornije a samim tim ćc sc pazitivno uticati i na rodnost. Na ogrozd. Peršun je. međutim. (irančicc kalinesu. Ćešnjevi bclog luka se upotrebljavaju u ljudskoj ishrani a predstavljaju važno sredstvo u makrobiotici i kineskoj medicini. T o ć c uveliko poboljšati u k u s krtola. takođe. Njegovo prisustvo pomaže proterivanju belog crva. u uzgajanju krompira. pored svog prehrambenog elekta. Ren je biljka koja se pokazala korisnom. d o b r o sredstvo protivj)ojave leptira kupusara. U blizini ruža beli luk sprečava pojavu gljivičnih oboljenja.

Po rečima Steinera biodinamika se bavi „radom sa energijama koje stvaraju i održavaju život". Hovvardove radove jc nešto kasnije dopunio F. najvažnija stvar biodinamičke poljprivrede su preparati (ima ih devet) koji sc spravljaju po tačno utvrđenim rccepturama i imaju za cilj da uspostave prirodnu ravnotežu poljoprivredne proiz- . Otprilike u isto vreme kada jc Hovvard osnivao svoj sistem. u Nemaćkoj se rađala slična metoda koja je.69 BIODINAMIČKA POLJOPRIVREDA A. Sukes kga m o ž e m o smatrati za susosnivača biopoljoprivTcde. sadržane u učenju po kome jc Stcincr najpoznatiji „Antropozofiji". To je celovit sistem koji sc oslanja na originalne filozofske principe. Howard je osnivač biološke misli u poljoprivredi. U zaštiti biljaka sc koriste iste biljke i sličnasredstva. utemeljivač novog sistema bio jc dr Rudolf Steiner a svoje učenje n a z v a o j e B I O D I N A M I K A iz koga jc automatski proiza<la i BIODINAMIČKA P O I J P R I V R E D A . Ipak. Pm je_ukazao na uticaj okoline na domaće životinje i značaj humusa. HowarcTJe dao najveći b r o f metoda koje se i danas koriste tačno onako kako ih je on opisao. On jc tvrdio da su i životinje i biljke prirodno c > t p o n K ^ b o i e s i i a k o su ispravno hranjene. ipak. imala značajan broj specifičnosti i razlika od Ilovvardovc. Njegov rad započet o k o 1920. I ovde se teži potp u n o m izbacivanju hemijskih sredstava i veštačkih dubriva. godine je posle punih dvadeset godina istraživanja krunisan knjigom „The Agriculiural Testament". kpjase može smatrati hiblijorn poljoprivrede. Ta kode "se primenjujc kompostiranje ali je postupak pravljenja komposta nešto složeniji od onog u bk>loškoj poljoprivredi. Osnovne ideje biodinamičke poljoprivrede sastoje se od postavki sličnih postavkama biološke poljoprivrede. T a j je filozofski pravac imao kod nas dosta sledbenika između dva rata.

Po dr Steineru o v a j preparat aktivira životne snage zemljišta i z a m e n j u j e upotrebu d u b o v a . Preparat iz roga se naspe u tegle i dobro začepi. To treba uradili u septembru i ostaviti u zemlji sve do proleča k a d a s e rogovi vade iz z e m l j e .neki pomalo neočekivani zahtevi u izboru materijala i tehnologiji izrade. Dr iiudolf Slcincr Biodinamički preparat 500 U pripremanju ovog preparata pojavljuju se . Poput načina izrade dr Steiner je preporučivao k o r i j e n j e preparata koje bismo. nazvali čudnim ili neuobičajenim. Sliku 35. Preparati su obeleženi b r o j e v i m a od 5 0 0 do 508. Posle toga . blago rečeno. Preparat treba d o b r o izmešati. Dva preparata služe za prskanje a ostali za pravljenje komposta.70 v o d i l j e . ' I a k o napunjen rog je potrebno zakopati u zemlju. Upotreba se sastoji u tome da se uzme 120 grama preparata i slavi u bure sa 60 litara vode. Pravi se tako što se u goveđi rog naspe kravlja balega a j r o g zapuši svinjskim mehurom. potrebno ga je čuvati u sanduku koji je napunjen tresetom. TJpisaćemo sastav i način izrade ovih preparata i pored toga §to za njihovo dejstvo n e m a m o uvek pravog o b j a š n j e n j a .

Toje_potrebiK) učiniti u aprilu i ostaviti ga zatrpanog tokom celog leta. I o v a j preparat se upotrebljava dosta razreden. Količina od 60 litara dovoljna jc za tretiranje jednog hektara. Smeša se naspe u pripremljen kravlji rog i zatvori sc na isti način kao t kod pripreme preparata 500. zatrpava u zemlju. mineralni preparat pravi se od ntvarca|(silicijum dioksid). Treba koristiti prskalicu sa što finijim mlazom. . Početkom jeseni gotov preparat se vadi iz zemlje i sipa u tegle koje je potrebno čuvati na dnevnom svetlu a još bolje na mestu g d e će biti obasjane sunčevom svctkSću. Značajan jc utieaj ovog preparata na ukus voća jer se pokazalo da posle prskanja dolazi do stvaranja aromatičnijih plodova. Po dr Steineru preparat se dopunjuje preparatom 500 ali dok jc preparat 500 olčcnje „energije zemlje" preparat 501 je predstavnik „pobuđene energije Sunca". Upotrebljava se 2-3 grama preparata na 10 litara vode.71 preparatom se pomoću prskalice meže vršiti prskanje zemljišta i l o j e preporučljivo raditi pre svake obrade neke parcele. Treba dodavati toliko praha dok se ne stvo/i srednje gusta smeša koju treba mešati još neko vreme. Fini prah se polagano sipa u posudu sa vodom i neprestano meša. potrebno je intenzivno mešanjo u roku od najmanje pola časa. Rog se. Preparat se upotrebljava kan sredstvo protiv napada nekih štetočina i posebno protiv gljivičnih oboljenja. takode. Krastavce ovim preparatom nc treba prskati jer je to biljna vrsta kojoj ovaj preparat ne godi. Po rečima dr Steinera nerazreden preparat bi zbog svoje preterane koncentracije izazvao velike štete. Prskanje treba sprovoditi iskjučivo rano ujutro. Kvarcni kristal je potrebne staviti u avan h u č a t i dok se ne pretvori u prah. Biodinamički preparat 501 O v a j tkz. Pn tome treba voditi računa da se ne prska direktno u biljke već nešto knad njih. Preparat se može u potrebiti i za prskanje voća u skladištu u c|lju dužeg čuvanja.

T a d a ga treba izvaditi iz zemlje. Potrebno jc uzeti samo cvetove ove biljke koji se b e f u u toku leta po sunčanom vremenu.72 Biodinamički preparat 502 Preparati obeleženi brojevima od 502 do 507 su tkz. T r e b a sakupljati jtjš potpuno nerazvijene cvctovc. r 5/ifcd J6 Hajdučki i trava Preparat 502 pravi se od biljke Achillea milefolium čije je narodno ime h a j d u č k a a t g v a . Do mehura jelena nije lako doći ali. tim Čajem preliti osušene cvetove koje s m o sačuvali od prošle godine. Kese se na suvom i hladnom mestu čuvaju do proleća. može se zameniti m e h u r o m starijeg ovna. Sada je potrebno uzeti mehur jelena (!) i navlažene svetove staviti unutra. Da bi čaj bio potpuno gotov "sud treba poklopiti i ostaviti da odstoji pola sata. po izveStajima nekih praktičara. preparati za komponiranje. Preparat sc može smatrati gotovim tek početkom proleća. Staviti ih u sud i preliti ključalom vodom. Mchur d o b r o zavezati i okačiti na sunčano mesto gde treba da ostane do početka jeseni kada se skida i zakopava u zemlju bogatu humusom. i . IJ proleće jc potrebno sakupiti mladu hajdučku travu. Cvetove jc potrebno osušiti u hladu i spakovati u papirne kese.

i jeste. Biodinamički preparat 504 Kompost preparat 504 se pravi od/koprive (Urtica dioca). . Skuvanim čajem treba pokvasiti pripremljena i očišćena CTcva govečeta. Cvetove treba sakupljati i sušiti kao i za upotrebu u medicini tj. Matricaria chamomilla. Sto on u stvari. Biodinamički preparat 503 1 preparat 503 spada u preparate koji služe za pripremanje k o m p o s t a . Umcsto da se prskanje komposta obavlja kompetnim preparatom 502 mogu se s a m o ti buketi stavljali u kompost i povremeno izraditi prskanje Čajem spremljenim od suve hajdučke trave. onda se ceo postupak može uprostiti tako Sto sc ostavljaju osušeni buketi hajdučke trave. a j o š je bolje kositi mlade biljke koje nisu izrasle više od d e s e t a k centimetara. Beru se. Preparat je moguće praviti i u drvenim sanducima dubokim oko pola metra. OOUJV preparat se vadi početkom proleća. T a d a se skuva blag čaj kojim se nakvase preostali cvetovi. Koprivu polažemo po dnu kanala a preko nje je potrebno slaviti sloj treseta i zasuti je zemljom. Glavna sirovina z a n j e g o v o d o b i j a n j e j e kamilica. Crevo je posle loga potrebno zatrpati u zemlju i ostaviti da prezimi. U creva se natrpaju nakvašeni svetovi pa sc sve dobro uveže. Bitno jc da se upotrebe biljke koje nisu zapoČeiesa cvetanjem. brati krupne zdrave cvetove i sušiti ih u hladu na blagoj promaji. Posle vađenja na isto mesto stavljamo sledeću turu koprive. Ubrane ili košene biljke ostave se malo da počnu da venu a za 10 vreme se u plodnoj zemlji i s k o p a i a n a l d u b o l U D cm: širina kanala je proizvoljna i zavisi od količine materijala koji upotrebljavamo.73 Ukoliko se nekome ovakav način spravljanja preparata učini isuviše komplikovanim. Neki praktičari koprivu ne kose već je kopaju zajedno s a k o r e n o m . Osušeni cvetovi sc čuvaju do početka jeseni. Biljke u zemlji ostaju celu godinu! Posle tog vremena biljke vadimo (ono što od njih ostane) i to je preparat 504.

istovi su od 8 do 20 centimetara dugi i 3 d o 8 cm široki. U izradi preparata 5 0 5 dr Steiner je savetovao upotrebu š t o s v e ž i j e lobanje i preporučivao je da sc p r i čišćenju ne skida u n u t r a š n j a opna.užnjak uspeva na toplim i vlažnim zemljištima. . 2 . dosta debelim. Preparat se može upotrebljavati od početka proleća. U lobanju nasuti mlevenu koru hrasta i glinom začepili s v e šupljine da strugotina ne bi ispadala. 0 . Č a j e m jc potrebno oviažiti i ostale s v e i o v e i o d m a h p o s j e j o g a j h u v i i i i i o p n u . 5 metara. može porasli do 50 metara i imati u prečniku v i š e od 2 . Posle branja cvetovi sc suše u hladu. 5 do 5 centimetara. Pripremiti jednu lobanju o c U o v e č e t a k o j u treba d o b r o očistiti. Sve to treha zašiti kudeljnim ili pamučnimk()ncem » z l o p a t i u vrtu. " Biodinamički preparat 506 O v a j sc preparat pravi od mladih cvctova m a s l a č k a ( T a r a x a c u m officinale). Nalaze sc na okruglim. od strane biodinamičkih praktičara. upotrebiti i lobanja k^aiaO v o je takode preparat za kom post i ra nje.74 Biodinamički preparat 505 O v a j .1 cm dugim p e t e l j k a m a . a g o t o v preparat sc vadi u p r o l c ć c . I . To treba uradili n a j e s e n . O v o j c najveći od svih hrastova. p r v o jc p o t r e b n o prati a posle toga potopili u č a j napravljen od suvih cvctova maslačka. Široko jc rasprostranjen i ima ga u g o t o v o celoj Evropi. Napunjenu lobanju zakopati na mesto k j c jc u blizini t e k u ć e v o d e . m n o g o hvaljen preparat s e pravi od_kore h r a s t a j u ž n j a k a ( O u e r e u s robur). Kora može bili deblja od 10 centimetara. U m e s t o l o b a n j e g o v e č e t a / m o ž e sč~ša p o d j e d n a k i m rezultatima. golim. Za pravljenje preparata 5 0 5 treba sakupljenu koru hrasta sitno izmlcti. Njegovu u p o t r e b u ć e m o objasnili u poglavlju „ P r a v l j e n j e komposta". P o t r e b n o je užet? sasvim mlade i j o š neotv o r e n e cvetove. _ P o č e t k o m jescni_sc pripremi kravlja trbušna opna. 1 . Plod (žir) jc d u g od 1 .

Takode. ima j o š neke primene. 5 dl soka odoljena i pomeša sa 10 litara vode. za prskanje voća u periodu kada postoji opasnost od promrzavanja. Zatim ga treba staviti u boce od tamnog stakla i odložiti na hladno mešto. Biodinamički preparat 508 O v a j preparat sc pravi od preslice (Rquisetum vulgare). Preparat se pre same upotrebe razreduje vodom. pored toga štosc koristi prilikom kompostiranja. Koristi se. pre svega. Skladištenje preparata Biodinamička poljprivreda priznaje drvo. Takode sc dobri i zemljani sudovi. Posude~oa~5lak[a~Ui pečene z e m l j e sc č u v a j u . Potrebno je napraviti čaj od ove biljke i njegovim pctoproccntnim rastvorom prskati protočne usevc. se može upotrebiti za tretiranje semena pred sctvu jer intenzivira Idi^nnje T r c p a r a t se pravi od biljke koja nosi stručno ime Valeriana offieianlis dok je u narodu poznata pod imenom/odoljen. u drvenom sanduku. Prostor između posuda treba popuniti tresetom. Uzme sc 0. staklo i prirodne tkanine za najbolje materijale u kojima se može vršiti čuvanje preparata. . Iscedeni sok se razreddujc vcxlom u razmeri 1:1.75 Biodinamički preparat 507 Ovaj preparat. u r e d n o poredane. Biljku ne treba sušiti već se od nje cedi sok odmah po branju.

životinjski otpad. Širina hrpe jtfft bi trebalo da takodc zadrži slične vrednosiL Kada se napravi hrpa dovoljne visine p o č i n j c m o sa u p o t r e b o m spremljenih j>rc|wrata.76 PRAVLJENJE KOMPOSTA Za pravljenje biodinamičkog komposta koriste sc razni organski materijali kao Sto su: slama. stajsko d u b r i v o . Na sredinu treba staviti prcparat"504. trava. L e v o i desno od_preparata 504 stavljaju sc bilo koja druga d v a . Postupak se ponavla naviše mesta u hrpi za kompostiranje s tom razlikom Sto oko preparata 504 stavljamo i d r u g e preparate. Čim se preparat stavi u rupu treba je zatrpati i preći na stavljanje sledećih preparata.1 5 grama po jednom otvoru/GeluJirpii posle ovoga je potrebno »prskati preparatom 5 0 7 i prekriti tankim slojem zemlje. d r v o j td. " K o m p o s t će bili p o t p u n o i z g r a đ e n za g o d i n u d a n a . scno. Količina preparata ne treba da prede 1 0 . Prvo sc u hrpi naprave otvori tako Sto se jiapštrehTcolac gurne Sto dublje u kompost. Tehnika kompostiranja se danas dosta usavršila i većina praktičara ima isproban i razvijen svoj sopstveni recept za n j e g o v o . Ubrzavanje proccsa kompostiranja sc može izvesti na laj način Sto se hrjxi raskopa i jzmeša a zatim sc ponovi kompletna procedura sa biodinamičkim preparatima.kako i čime". 5 metara. Zajedničko za pravljenje komposta je stavljanje materijala na gomilu koja nikako ne bi trebalo da prclazi visinu od 1. Na osnovu radovalcoje je izveoJB. Pfcffcr ustanovljeno je da preparati znatno u b r z a v a j u proces kompostiranja i da se neki materijali bez njihove upotrebe raspadaju i više od pet godina a uz primenu preparata t a j proces sc potpuno završi u roku od jedne godine. 2 do 1. Jedan način pravljenja biodinamičkog komposta već je opisan u poglavlju „Dubrenje .

Drvenasto voće se prska LLpočetku listanja. Preparati 500 i 501 pored uloge u zaštiti biljaka imaju i dopunsku ulogu u dubrenju i koriste se uporedo sa kompostom. "Preparat 501 treba koristiti tek kad p r o đ e j v e t a n j e kulture koju tretiramo jer je dcjštvd preparata usmerenoha prestanak cvctanJa i zametanje plodova^ Kod tretiranja salate preparat se primenjuje pred početak formiranja glavice. Preparati 502 .77 pripremanje. Tada sve prekriju tankim slojem slame i kadsledeći put stave neku količinu organskog materijala upotrebe sledeći preparat uz obavezno prskanje preparatom 507. već naraalu gomilu organskih otpadaka snivc "samo jedan preparat i sve poprskaju preparatom 507. Neki bidinamičkj farmeri ih nc stavljaju u isto vreme. Voće se^dubri tako što se oko same voćke stavlja tanak sloj komposta i to jc dovoljna količina za jednu sezonu.507 koriste jc za pripremanje komposta k a o osnvnog sredstva za dubrenjc. preparat . Biodinamički praktičari predlažu da se jpreparat 500 koristi o b a v e z n o j j r i mladom mesecu a. — Od svih biljaka koje se đubre potpuno dozrelim kompostom jedini izuzejak je paradajz u čijem sc slučaju bolji rezultati postižu a k o s e d u b r i tek napola spremljenim kompostom. To je vrlo vrednodubrivo u biološkom smislu i l r c b a ga racionalno koristiti. Preparat 500 se koristi za prskanje pre ili posle setve bilo k o j e kulture. Žitarice se tretiraju predjclasanjc i u toku klnsanja akrompir prc cvetanja i posle preevetavanja ješ nekoliko puta. U pripremi komposta najčešća improvizacija sastoji se u tome da sc preparati ne koriste na klasičan način. Češća prskanja neće naškoditi. Proces se nastavlja >ve dok se ne postigne propisana visina hrper~~~~~ Upotreba komposta Dobro prerađen kompost jc tamne boje i bez mirisa ili sa blagi ni mirisom žemlje. Načela koja jc početkem veka dao dr Sieiner su oslala nepromenjena i njih sc svi praktičari pridržavaju a izvesne izmene odnose se na neke praktične detalje i nužne improvizacije. u cilju potpuneliarmbnije. Isto važi i za prskanje kupusa. odmah po zametanju plodova i pred zrenje. "Jagode se prskaju preiposlecvetanja.

vropi i S A D . Biodinamička poljoprivreda je poreci praktičnih m e t o d a rada. Rentabilnost tih farmi je izuzetno visoka b e z obzira da li se radi o sasvim malim f a r m a m a o d s a m o nekoliko hektara ili o g r o m n i m površinama od par stotina hclčtara. Zadnjih godina se taj pravac dosta raširio po svetu. Preparati koje s m o o v d e opisali n e k o m e mogu izgledati č u d n o i više kao plod lakovernosti n e g o kao uspešna poljoprivredna metoda. i teorijsko-filozofski sistem. Takva shvatanja prate biodinamiku od s a m o g početka ali i pored toga broj biodinamičkih farmi u svetu raste. . najviše u Z a p a d n o j F.78 501 za v r c m c p u n o g meseca. Potražnja je daleko veča od mogućnosti ponude. Proizvodi biodinamičkih farmi su izuzetno cenjeni i i m a j u dosta visoku c c n u j i a tržištu.

Proces razredivanja supstance je u homeopatskoj praksi dobio naziv P O T R N T I Z A C I J A . 1 grama neke supstance čime sc dobija prvo razredenje (1/10) u 9 grama vode. Prosveta. Sa druge strane potpune bezopasne supstance u nekim r ^ r e d e n j i n i a ^ o g u pt^siaiLjaki otrovi. 1/100. p o d r a z j m c v a „lečenje davanjem malih doza onih sredstava protiv neke bolesti koja bi." (Milan Vujaklija: „Leksikon stranih reči i izraza".) Osnivač ove metode je nemački lekar dr l l a n e m a n . Njihova knjiga „Die I andwierachaft der . On jc primetio da mnoge supstancc pa čak i neki smrtonosni otrovi imaju sasvim suprotno de lova nje ako sc upotrebljavaju u homeopatskom rastvoru. u principu. Trenutno nc post:)ji ubedljivo naučno objašnjenje kojim bi se moglo objasniti kako ovako mala količina materije može uĆpŠtcTmati nekakvo dejstvo. Kolisko. Beograd 1980. pre s v e g a . i L. Zatim se 1 cm ovog rastvora meša sa 9 cm vode čime se dobija drugo razredenje. p r o u č a v a n j e m d e j s t v a pojedinih supstanci i m e r e n j e m r a z r e d e n j a u kome dotična supstanca pokazuje karakteristično delovanje. Homeopatija se bavi. npr. Sastoji sc u sukcesivnom razredivanju npr. god. nalazi u svetu primenu pre svega u medicini ali i u biološkoj i biodinamičkoj poljoprivredi. u zdravom ćoveku. Za proučavanje tog problema posebnu zaslugu imaju dva istraživača .W HOMEOPATIJA Ova. proliva sredstvima za čišćenje. Pod tim pojmom se. Još jednom ponovljena procedura daće razredenje 1/1000 i td. izazvala tu istu bolest.. To znači da u tom rastvoru na jedan d c o aktivne jupstance dolazi IO d e l o v a v o d c i potpuno jc jasno da se supstanca u tom rastvoru nalazi u ekstremno malim tragovima. kod nas malo poznata metoda. IJ homeopatiji sc upotrebljavaju rastvori čija razredenja idu do fantastičnih 1/10000000000000( 10000000000000000.F.

u k u n f t " koja je prvi put izašla 1939. Dejstvo veštačkog đubriva KAN KAN jc danas najčešče korišćeno veštačko dubrivo.80 / . IO 20 3o 4o 5o RAZRE-DENJE Slika 37. trenutno zanemarljivo mali. I a k o je u pitanju isto dubrivo efekti se dosta razlikuju u odnosu na to koje je razredenic u pitani u. Njihov rad sc odnosi na d e j s t v o homcopatskih preparata na biljke i na životinje.. iako u porastu. (Jraftkon dejst\-a KAN-a na kJijanje i rast pšenice . U eksperimentima je meren rast žita koje je d u b r e n o K A N om pripremljenim putem homeopatskih razredenja. biološki orjentisanih. god. Opisaćcmo nekoliko njihovih eksperimenata.Zapaženo jc da izuzem^pozitivno deluju razredenja 1/10 J i 1/10 a da razredenje 1/10" ' 2 drastično usporava rast. d a j e rezultate koje su ovi istraživači postigli u desetak hiljada homcopatskih eksperimenata radcnih tokom 30 godina. O z cr a. naravno. čiji je broj. izuzev. Praktično da nema poljoprivrednika koji ga nc koristi.

recimo^plavog kamena. praćeno raznim fizičkim poremećajima zapaženo je kod životinja koje su u ishrani imaledodira sa razredeniem l / 1 0 r Najveća telesna težina zabeležena je sa razredenjem 1/10 x . Gledajući u ovom svetlu postaje nam jasniji smisao ra/redivanja biodinamičkih preparata. Eksperiment je sprovoden tako što su životinje dobijale hranu nakvašenu homeopatskim rastvorom neke supstance. Drastično g u b l j e n j e telesne težine. Velika razredenja ovog preparata pojačavaju njegovu moć. . U tim eksperimentima se isnpstavik) da povoljno deiovanje p o k a z u j u neka razredenja kao 1/10 i 1/10 8 .8/ Dejstvo biodinamičkog preparata 5 0 7 n a pšenicu O v o jc po tipu eksperiment sličan prethodnom. Rezultati su pokazali d a j e izrazito jak uticaj preparata počevši od razredenja 1/10 . I 10 2o 30 4o 50 RAZREoeNj'e Slika M Grufik dejstva ra:rcdaityg preparata 507na klijanje pSaticc Uticaj homeopatskih rastvora na zdravije i razvoj laboratorijskih životinja Istraživači li i l. Mercn je uticaj velikih razredenja ovog preparata na klijanje i rast pšenice.Kolisko su pratili menjanjc telesne težine laboratorijskih miševa u intervalu od 6 meseci.

Kolisko-vih m o r a m o se iskreno zabrinuti j e r proizilazi .. Najveće i/nenadenje eksperimenatora izazvali su rezultati primene razredenja 1/10 . Uticaj velikih razredatja plavog kamata na laltoralvrijskc rniSeve. i I. Zanimljivo jc primetiti da ljudi koji su u neprestanom kontaktu sa hcmikalijama na bazi bakra vrlo često. Stalno se događalo da životinje koje se t r e t i r a j u tim r a z r e d e n j e m u g i b a j u pri starosti od d v a m c s c c a ! Nekoliko puta ponovljeni eksperimenti su potvrdili izuzetnu otrovnost ovog razredenja. ukoliko sc šire verifikuju rezultati F. 5 i 10 • 15 —i 20 i 25 1 R A Z R E f ) E N J E Slika J9. pate od problema na bubrezima i ekcema iza ušiju. u praksi. Kod svih životinja koje su učestvovale u kesperimentu javljala sc patološka osetljivost na svetio i česta pojava čircva na raznim delovima tela.. Takode. je povećano obolevanje od raka na tim mestima i oboienja bubrega i jetre. Količina bakar sulfata (plavog kamena) upotrebljcnog u ovim eksperimentima je toliko mala da sc smatra da ne može imati nikakvog uticaja na zdravlje. Maksimalna težina je i u ovom slučaju kod razredenja l/IO 1 8 . U eksperimentima sa srebro nitratom ( A g N 0 3 ) primećeni su slični efekti kao i kod eksperimenata sa razređivanjem bakar sulfata ( C u S 0 4 ) . Z a p a n j u j u ć i j e p o d a t a k d a s e smrtnost životinja s t a l n o . zbog trovanja ovim metalom.82 Sve iretirane životinje su se neprestano greble iza ušiju praveći rane. Međutim.

Kako. danas već prevelike. U s v a k o m slučaju. Razredenje U10u jc toliko otrovno da izaziva ugjmtće laboratorijskih miševa u dobu od dva mcscca. u poljoprivredi na k r a j u k r a j e v a r a z r e d u j c putem kišnicc i podzemnih voda do e k s t r e m n o niskih razredenja.83 ponavlja kod u p o i r e b c r a z r e d e n j a J/10 što znači d a j e d o z a o d s t o milijarditih delova g r a m a otrovnija i od nekih m a k r o d o z a ! 11 Slika 40. Uticaj hotneopatskih razredenja srebru nitrata. recimo. Ovi rezultati nas teraju da sc zapitamo kakav uticaj i k a k v e poslcdice m o ž e m o očekivati od. gledati . moru se priznati da o s v e m u t o m e j a k o malo z n a m o a dabi u interesu čovečanstva i n j e g o v e budućnosti bik) preko potrebno da se ispila i d e j s t v o hemijskih proizvoda u j a k o malim razredenjima j e r je j a s n o da sc s v a k a materija upotrcbljena. u svetlu homcopatskih istraživanja i rezultata. u p o t r e b e raznoraznih hemijskih preparata u poljoprivredi.

O v o trenutno lebdenje „između neba i zemlje" nikome ne koristi i sigurno jc mnogo štetnije od istine. izvršio jc orezivanjc i sklonio sve grane na kojima je bilo osušenih bolesnih plodova. najčešće koristi.njihove količine u j i a m i m i r a m a izuzemo male da bi bile š k o d i l e " . eventualno. Njegov postupak se sastojao u sledećcm: Uzeo je nekoliko istova a kojima su sc nalazile biljne vaši u velikom broju. . Te listove je stavio u alkohol i držao ih 15 dana uz povremeno mešanje i gnječenje. potvrde." Posle tri tretiranja <rvim homeopatskim ratvorom dr Meuris je ustanovio da deo voćnjaka na kome jc sprovodio proceduru nije više bio napadnut biljnim vašima! Do jednog otkrića dr Mcuris je došao posve slučajno. opovrgnu i stave ad acta. nepristrasnim radom. Jedan deo njegovog voćnjaka bio je j a k o napadnut monilijom. rezultate homeopata ili ih. Posle dobrog mešanja jedan ml novodobijenog rastvora je p o m e š a o sa nvih 9 ml destilisane vode i dobio rastvor l/10 Sledeće mešanje 1 ml rastvora sa 9 ml vode dalo je razredenje 1/10\ C-eo postupak je ponavljan do postizanja razredenja l/IO 1 * Ceo postupak je ponovljan do postizanja razredenja 1/10 1 8 . zašto se. Nekoliko primeru iz h o m e o p t a s k e p r a k s e Homeopatija se može. Heteo je da to granjespali. takode nepristrasnog rada. upotrebiti i za uklanjanje štetočina u poljoprivredi. Kako stimulisati institute da sc posvete ovim istraživanjima i. Pregledom jc kasnije ustanovljeno da su jedino ta tri stabla p o t p u n o o z d r a v i l a d o k se n a o s t a l i m s t a b l i m a z a r a z a i d a l j e pojavljivala. J a s n o je da je i novac velika prepreka jednom sveobuhvatnom istraživanju ali udruživanjem snaga više naučnih jedinica u zajednički program i to bi postalo ostvarljivo. "Ostaje još j e d n o otvoreno pitanje. pored upotrebe u Icčcnju ljudi. što je i učinio osim granja od tri voćke koje je slučajno ostalo ispod stabla sa kojih jc odrezano. na osnovu. Zanimljivi su eksperimenti koje jc opisao dr Mcuris a koji se odnose na borbu protiv najezde biljnih vašiju.84 na t v r d n j u da_pcsticidi ne m o g u biti štetni a k o sc „pravilno upotrebljavaju" jer su\. Posle toga jc proccdio rastvor i dobio bistro zelenu tečnost koju jc homeopatski razredio tako što je „jedan mililitar rastvora stavio u 9 mililitara destilisane vode (rastvor 1/10).

Jedna od osnovnih ideja je da tlo nikada ne sme biti golo. Biološka i biodinamička poljoprivreda imaju mnogo međusobnih sličnosti ali i razlika. Mctod jc zanimljiv ali. J o š neke metode ekološke poljoprivrede Biološka i biodinamička poljoprivreda z a d o v o l j a v a j u sve k r i t e r i j u m e za naziv čiste ili e k o l o š k e p o l j o p r i v r e d e j e r . ne upotrebljavajući industrijske hemijske preparate i poštujući osnovne ekološke principe. da pre neke šire provcrc treba biti obazriv po ovom pitanju. naime. takode."protiv pej)j]nicgjparadajza K O M P O S T N A P R A V L J E N OD B I L J A K A KOJE SU N A P A D N U T E PEPELNICOM! Slićni r e z u l t a t i s c p o s t i ž u i k o r i š ć e n j e m k o m p o s t a napravljenog cxl zaraženih biljaka krompira iako nije jasno kako takav kompost može imati učinak na suzbijanju bolesti. Zanimljivo jc primetiti da je kod ovog uspešnog sistema kompostiranje pravljenjem hrpa potisnuto. Dosta se koristi dubrenje kamenom prašinom koja se dobija mlevenjem kamena. koje ipak. otvorene za nova saznanja i usavršavanja. . Pomenućemo ovom prilikom dva u svetu vrlo poznata načina koja su proistekla iz osnovnih načela biopo joprivredc. naše je mišljenje. ne zagađuju životnu sredinu i hranu koja se koristi u ljudskoj i stočnoj ishrani. bez organskog pokrivača. Još jedna pojava j e v r l o zanimljiva.85 O b j a š n j e n j e ovog fenomena. leži u homeopatiji j e r je sasvim moguće da scstvorilo pogodno razredenje koje su voćke upile preko korcna. Ta sc prašina smatra dobrim izvorom mineralnih materija. nisu suštinskog karaktera. Metoda dr Mulera Ova metoda nastala je u praksi dr Mulera u Švajcarskoj i ima dosta originalnih elemenata. izgleda. Pod okriljem ova dva osnovna pristupa u ekološkoj poljoprivredi razvio se niz novih metoda i originalnih načina proizv o d n j e koji značajno obogaćuju ukupni fond poljoprivrednog znanja. Primećcnoje. I j e d n a i d r u g a oblast su. da jc izvrsno sredstvo.

. je upotreba morskih alga koje sc fino samlevene koriste u okviru komposta ili za folijarno zaprašivanje. i tu važi nepisano pravilo da mnoge stvari koje se u mostranstvu praktično koriste kod nas još nisu počele ni da se teorijski razmatraju a za najveći deo tih znanja na ovim prostorima se još nije ni ćuk).1 2 centimetara i svako dublje obrađivanje se smatra nepotrebnim. čiste poljoprivrede u praktičnim i teorijskim aspektima. poput svake ljudske delatnosti. koji neki nazivaju engleskm metodom. Naveščemo nekoliko oblasti interesovanja koja su već uveliko našla svoje mesto na poljoprivrednom imanju biološki orjentisanog farmera.Bmicher Ime ove metode potiče od osnivača i najviše pristalica ima u Francuskoj. U cilju aktiviranja biološke aktivnosti tla koriste sc specijalne kulture mikroorganizama. Primećeno je da neke mrke alge predstavljaju dobru zamenu pcsticida a istovremeno pomažu u nastojanju da se održi visoka plodnost zemljišta.86 i'raktikujc se upotreba kalijum magnczijum sulfata u tlima gdc jc ph veće cxl 7. Interes koji bio-praktićari pokazuju nije ničim ograničen i obuhvata sva saznanja koja bi se mogla primeniti u ostvarivanju tkz. Hovvard. Osnovno dubrivo u ovom sistemu je kompost uz dodatak prirodnih fosfata. Metod Lemaire . Neke d o p u n s k e metode Biološka poljoprivreda je. Z b o g ovih i j o š nekih osobenosti metod dr Mullera sc smatra originalnim ogrankom biološke poljoprivrede. Tlo sc obraduje do dubine 10 . Značajna dopuna Howardovog sistema. Naravno. U potpunosti se nadovezuje na klasičnu biološku poljoprivredu čije je principe dao A. otvorena oblast podložna izmenama i dopunama koje nastaju porastom sveukupnog znanja.

87

Voda
Mnogima će zvučati čudno da voda može biti predmet nekog značajnijeg rada i razmišljanja iako je svima sasvima jasno d a j e , uy tlo i z e m l j i š t e , v o d a n a j v a ž n i j i f a k t o r o d r ž a n j a života. T a k o d e s podrazumcva značaj vode u poljoprivrednoj proizvodnji gde se bez navodnjavanja nc bi ništa moglo postići. IJ kojim joS aspektima voda može biti značajna? Od pre nekoliko godina posvećuje se dosta pažnje proučavanju jednog proizvoda morskih i rečnih talasa. Radi sc o morskoj (ili rečnoj) peni. Proučavanja ruskih naučnika, posebno, dr Zajceva ukazuju da ta nežna tvorevina morskih, jezerskih ili rečnih talasa „nije neka privremena ili kratkotrajna formacija". Ta neživa i, po sastavu najvećim delom, organska materija, ima funkciju hranljive podloge koja jc j a k o bitna za razvoj mikrcx>rganizama koja stimuliše razvoj embriona riba i ostalih vodenih organizama. U biološkoj poljoprivredi sc ova materija koristi u cilju poboljšanja klijavosti semena različitih biljnih vrsta i kao izuzetno vredan dodatak pri kompostiranju. l i v o j c d n o g p r i m e r a : „KM)zrna pšenice (poznate sorte "bezostaja") stavlja se u vodu s 0 , 1 - procentnim rastvorom morske pene i u njoj ostaje 24 časa. Zatim sc seme poscjc. Posle osam dana, izdanci pripremljeni u peni dostižu oko 85, a obični oko 65 milimetara." U toku su istraživanja koja će pokazati da li se morska i rečna nezagađena pena može koristiti i kao dodatak stočnoj hrani.

Dinamiziranje vode Ovo je postupak koji je razradio francuski istraživač M. Violet. Prvi put g a j e opisao 1968. godine u svojoj knjizi „ V c n e r g i e cosmiquc au scrvicc dc la sante et du progres". V i o l e t o p i s u j e k a k o j e h e m i j s k i čistu v o d u , d o b i j e n u sagorevanjem vodonika u struji kiseonika, stavio u mali akvarijum i u njega pustio punoglavca. Nije proteklo mnogo vremena a punoglavac jc već uginuo. M. Violet jc takvoj vodi dodavao kiseonik nadajući se d a j e to jedini razlog uginuća punoglavca ali seuginuće ponoviloiovog puta. Istraživač je posle toga vodu zatvorio u stakleni balon i okačio je na sunčanu terasu i tu ostavio oko mesec dana. Kada je, po isteku

88

log roka, u vodu slavio punoglavca on jc ostao živ i dalje je napredovao dok sc nije sasvim preobrazio u odraslu žabu. Na temelju ovih početnih zapažanja Violet jc izvršio mnoge eksperimente i na osnovu dugogodišnjeg rada utvrdio sledeće: 1. V o d a postaje biološki mrtva i ne podržava život ako se dugo zagreva iznad 6 5 ° C ili ako je u dužem kontaktu sa metalima. 2. V o d a koja provede na suncu oko mesec dana nazvana je „dinamizirana voda" i njen učinak za zdravlje biljaka, životinja i čoveka sc može lako dokazati. 3. Dinamizirana voda primenjena u poljoprivredi povećava prinose i dovodi do ranije rodnosti. U eksperimentima rod stočne repe je bio uvećan za 26% a krompira za 6 - 1 0 % . Ujedno sc sadržaj škroba povećao do 23%. U cilju dinamiziranja vode M. Violet jc konstruisao specijalan aparat za dinamiziranje koji o v a j postupak znatno ubrzava.

M a g n e t i s a n j e vode Za razliku od postupka dinamiziranja vode, ovaj, takode, nauobičajen melod, je naučno proveren i o tome postoji brojna stručna literatura, iako je praktična primena u poljoprivredi j o š u povoju. Na ovom polju najdalje su otišli sovjetski naučnici. I'rimećeno je da voda koja jc tekla između magneta, sekući pri tom magnetne linije sila, pokazuje neka specifična svojstva. U tehnici se takva voda koristi kod kotlova za grejanje jer ima svojstvo da nc ostavlja kamenac. Sovjetski naučnici su čak otkrili da nafta koja teče u magnetnom polju nc ostavlja naslage zbog kojih se ranije morala vršiti zamena cevi naftovoda. Najdrastičniji primer neverovatng uticaja magnetisane vode našli s m o u knjizi V. I. Klasscna „Omagničivanie vodnjih sistem", izdatoj u Moskvi 1982. godine. Na 176.-oj strani se nalaze dve fotografije obalskih dokova posle višegodišnje eksploatacije. Za panju je činjenica da su dokovi pravljeni od „običnog" betona potpuno propali usled vremenskih prilika a da dokovi u čijoj sc proizvodnji koristila magnetisana voda stoje neoštećeni! Eksperimentalno korišćenjc magnetisane vode u poljprivrcdnoj proizvodnji počelo je u SSSR još 1965. godine radovima I. V. Dardimova, 1.1. lirehmana i A . V . Krikjva. V e ć u prvim eksperimen-

89

tima, o kojima izveštavaju ovi naučnici, izmcrcn jc porast suncokreta za 2 1 % veći kod onih biljaka ovi naučnici, izmeren je porast suncokreta za 2 1 % veći kod onih biljaka Loje su zalivane magnetisanom vodom. Rast soje jc na o v a j način povećan za čitavih 4 0 % . 1967. godine V.V. Lisin i L.G. Molčonova izveštavaju da su pri korišćenju magnetisane vode povećali rast luka i šargarepe za oko 2 2 % a masu plodova paradajza 18%. 1973. godine N.A. Volkonski je objavio rezultate u kojima pokazuje da s prinos pirinča povećava upotrebom magnetisane vode. U principu, rad sovjetskih naučnika je pokazao da sc urod poljoprivrednih kultura povećava upotrebom magnetisane vode i da procenat tog povećanja uopšte nije zanemarljiv. Sovjetska literatura jc vrlo bogata radovima iz ove oblasti i vrlo Često sc publikuju nova otkrića. Kod nas, nažalost, nema ni jednog jedinog rada u kome se o b r a d u j e ovo pitanje. Magnetisana voda d a j e povoljne rezultate i u koliko se pre setve se me drži izvesno vreme u njoj. U našim, amaterskim uslovima, sistem za magnetisanje vode m o ž e m o napraviti (improvizovati) t a « ) što ćemo oko običnog creva za navodnjavanje staviti jedan ili dva jaka magneta poput onih koji sc nalaze u većim zvučnicima. U svetu se pravi veliki broj tipova aparata ali sc svi mogu svesti na dve osnovne vrste - sa stalnim magnetom li elektromagnetom. 1 jedan i drugi imaju neke prednosti i nedostatke. Nedostatak uređaja sa stalnim magnetima je u nemogućnosti promene jačine magnetnog polja a nedostatak upotrebe elektromagneta je potreba napajanja strujom.

. Slika 42 Shematski pnkaz sovjetskog aparata za magnetisanje vode na bazi stalnog magneta. Najprostiji nadu mapietisunja vode.90 Sliku -II. VI I-2.

Pominjc sc i amaterska primena pri uzgajanju nekih kultura. Aparat za magnetisanje vode clcktromagietom. Najnovije informacijo govore da jc u SSSR došlo do sist e m a t s k o g naučnog proučavanja ovog popularnog sredstva. posebno cvcća. Živa i mrtva voda Pod ovim nazivom krije se j o š jedan „sovjetski izum" koji u poslednje vreme u ovoj zemlji stiče veliku popularnost poput bioenergije i alternativne medicine.91 Slika 43.Mnogi časopisi s pretrpani pismima čitalaca koji sc interesuju za svojstva i način proizvodnje ovog novog „eliksira". Kako se dobija „živa v o d a " ? Sama proccdura proizvodnje nije . Prva otkrića su već potvrdila neke izuzetno pozitivne učinke „žive v o d e " na izlečenje nekih bolesti. tratisformatorskog tipa. O tome su pisali i najugledniji sovjetski časopisi kao što jc „Himija i žiznj" koji izdaje A k a d e m i j a nauka SSSR.

Treba obratiti pažnju na to da ispravljačka dioda ima naznačeni napon veći od 220V i mogućnost opterećenja I • 2 ampera „Mrtva v o d a " ima proverena antiseptička svojstva z b o g visokog sadržaja kiseonika a „živa v o d a " potpomaže rcgeneraciju tkiva i ima blagotvorniučinak kod gastritisa. Najprostija aparatura sastoji se od staklene tegle kroz čiji poklopac od pleksiglasa su provučene dve elektrode. „mrtva vodaTa ostatak u Tegli je „živa voda". čira želuca i povećane . KATODA • -0- ^ 220 V TERMOMETAR & I MRTVA. Improvizovana aparaturu za dobijanje „Žive i mrtve vode".jedna od nerdajučeg čelika a_druga od g r a f i t . FJektroJiza t r a j e s v e dok temperatura vode ne dosiigne_vredn m u K i ^ o ^ C kada se proces prekida i aparatura isključuje iz mreže.Grafitna elektroda predstavlja anodu a čelična katodu. U nepromočn'ojplainenoj kesici se nalazi tkz.92 komplikovana ali se z b o g upotrebe stnije izniceže p r e p o r u č u j u maksimalnc mcrc opreza i saradnja sa elektrotehničarima. Tegla ' s e napuni vodom a ancxla stavi u malu kesu od nepromočivog platna i uroni sa katodom u vodu. Aparatura sc preko ispravljačke diode s p a j a na mrežni napon 2 2 0 V .VODA L -J yŽIVA VODA Slika 44.

Ukoliko nemamo . takodc drevnoj Kineskoj veštini. Od samog trenutka kada su ljudi zapazili svojstva magneta postoji interes za magnetne pojave i na načine kako magnetne sile utiču na živa bića. Zapaženo je da .. F. U posudu se. Otkrića u toj oblati počinju da sc primenjuju u medicini a naziru se i neke mogućnosti primene u poljoprivredi.kspcriment je vrlo jednostavan. Pokazalo sc da uz prisustvo stalnih magneta jačine 5 0 0 (iausa klijavost pšcnicc postaje znatno veća. na izgled. mogu predstavljati potencijalni faktor koji utiče na živa bića. Teorijski aspekti mogućih objašnjenja baciće novo svetio i unaprediti teorijsku misao o. takode. kcramićke_magnctc koji ne rdaju (recimo one koji sc koriste u akupunkturi a mogu sc nabaviti^po apotekama). takodc. stavi nekoliko magneta. magneti zauzimaju svoje mesto. U plitku posudu se stavi s e m c pšenice (ili neke druge biljke). Suvremene tehničke naprave. prema naučnim Istraživanjima. U atmosferi čak dolazi do žestokih električnih pojava koje._Potrebno je upotrebititkz.živa voda" stimulativno deluje na klijanje raznog semena a saksijsko cveće zalivano tom vodom više evetova i bujnije jc u rastu. Ostaje da se sistemtskim naučnim radom prouče sva polja primene ovog preparata Sto možemo očekivati u skoroj budućnosti. potpuno običnoj uspstanei . D a n a š n j a m a g n e t o b i o l o g i j a bavi se čak i l a k o m a l i m clcktromagnctnim zračenjima kao što su ona koje proizvode biljke i životinje ili njihovi pojedini organi. mogu biti izvori elektromagnetnih zračenja.93 stomačnc kiseline. Elektromagnetizam u poljoprivredi Svuda oko nas dolazi do elektromagnetnih pojava i one mogu uticati na Živa bića. Primcna magneta u poljoprivredi je oblast koja jc danas više u eksperimentalnoj fazi ali rezultati nagoveštavaju mogućnost šire primene. Poznati su eksperimenti u kojima je rađeno na uticaju magneta na klijanje pšenice.vodi. U akupunkturi. Sama planeta Zemlja predstavlja džinovski magnet a površina Zemlje vrši neprestanu emisiju slobodnih elektrona. prekrije zemljom i zalije. Još su drevni kineski medicinari zapazili da u nekim slučajevima magnet može ubrzati zarašćivanjc rana. čak i do 5 0 % .

paradajzom i paprikom. Iž početka sc mislilo da jc u eksperimentima ovog tipa važno da jačina magneta b u d e Sto veća ali je praksa pokazala da i slabj magneti m o g u i m a t i dejstvo na biljke. MAGNET Slika 45. Uz male modifikacije ideja se može iskoristiti u cilju proizvodnje rasdnog materijalu. Ogledi su pokazali da je pozitivno dejstvo magneta (upotrebljavali s m o male magnete za akupunkturu jačine 500 Gausa) izraženije ukoliko je zemlja u koju je s e m e posađeno plodnija . Magneti nisu pokazali nikakvo d e j s t v o na s c m c pSenice koje jc bilo zasejano u pesku. Tvrdi se da je u ovoj saksiji moguće odgajiti lepic i naprednije cveće nego u „običnoj". Seme paprike s m o stavljah u vlažnu sredinu bez prisustva z e m l j e i pokazalo sc da uz prisustvo magneta jačine 5 0 0 Gausa s e m e dosta brže proklija. . To dejstvo jc uglavnom pozitivno kako su pokazali naSi eksperimenti sa pSenicom. l J tom slučaju magnete možemo staviti pored posude ili ih možemo premazati J a k o m ili nekim antikorozivnim premazom posle čega ih možemo i kvasiti bez bojazni da će zarđati.sa većim sadržajem humusa. krompirom. k u k u r u z o m . Upotrebom magneta može se ubrzati proces proizvodnje rasadnog materijala. „magnetna saksija ~ sastoji sc od obične plastične saksije u koju su u procesu livenja utopljeni minijaturni magneti.94 takve magnete onda možemo upotrebiti bilo kakve ali ih nc s m e m o stavljati direktno u zemlju zato Sto rdaju a pokazalo se da rda Štetno deluje na scmc. Izum jednog pronalazača.

radio-stanice. a nc v o d e računa o specifičnim reakcijama izvesnih frekvencija na biološke sisteme. NaSa saznanja onjihovom dejstvu. u koloniji od 50 kokošaka leghorn registrovano je povećanje u proizvodnji j a j a za 14 odsto i. Izvori elektromagnetskih talasa se svakodnevno povećavaju a oni imaju uticaja na živu materiju. međutim.95 Pored magnetnog polja permanentnih (stalnih) magneta zanimljiva su i istraživanja elektromagnetskih z r a č e n j a .. frekvencije od 16 -ncgaherca. pa im se zbog toga d u g o vremena nije poklanjalo dovoljno pažnje. Međutim." Intenzitet opisanih zračenja jporcdljiv jc sa zračenjima koja sc mogu izmeriti u nekim gradskim a. i u nekim seoskim sredinama. Grupa stručnjaka sa univerziteta u Ontariju u Kanadi je izučavala delovanje ovih zračenja i došla do vrlo zanimljivih rezultata. zaključuju kanadski naučnici. ptice padaju i ostaju paralizovanc doklegod emisija traje. Međutim.. kao što je V I I F zračenje od 30 MHz koje ubrzava zarastanje rana.. ( K a vrsta radijacije d e h j e čak i na mikroorganizme. elektromagnetski talasi mogu . TV aparati. posle perioda od šest nedelja. životinja i biljaka . radari.izazvati lezije.40 milivata)." Ovim istraživanjima predstoji budućnost tako da uskoro možemo očekivati preciznija objašnjenja koja su zračenja korisna a . Ovi veštački izvori zračenja obuhvataju frekventni raspon od 1 Hz do 3 0 0 MIlz." Izvora elektromagnetskih zračenjasu.kod ljudi.industrija itd. čak sa ekstremnim poslcdicama. povećanje smrtnosti za 100 odsto (odnosu na koloniju koja nije bila izložena zračenja). „Neosporno je da se broj izvora elektromagnetskog zračenja ogromno povećao i da ćc ih u budu6iosti biti još više. k a o š t o s u planktoni. nekakve vidljive efekte. izvor života u morima i važan generator atmosferskog kiseonika. Po rečima A l e k s a i d r a Dorozinskog ( A l e x a n d r a Dorozynski) većina elektromagnetskih radijacija je „veoma slaba da bi izazvala primetan termički efekat. ali pitanje je kako na živa bića deluju sva zračenja koja se nalaze oko nas. Kvalitet tih ulicaja se trenutno s a m o naslućuje jer još uvek nije obavljeno dovoljno naučnih eksperimenata ali i ono malo do čega se došlo pokazuje da dobijeni rezultati nisu za p o t c c n j i v a n j c . u zadnje vreme.Kad su izloženi veštačkom zračenju veoma slabog intenziteta ( 2 0 . veomasu mršava". u prvom momentu. Neka zračenja mogu biti i korisna. Eksperimenti s zračenjem j o š slabijeg intenziteta (između 1 i 400 nikrovata po 1 cm" pri frekvenci od 7 megaherca) nisu dali. telefoni. . paralelno. pored prirodnih pojava. „Svi metodi dozimetrije zasnivaju sc isključivo na termičkim reakcijama.

Trenutno nismo u mogućnosti daproecnimo u kojoj meri ta zračenja utiču ili su već uticala na sva živa bića. Jasno je da Sunce predstavlja osnovni preduslov života na Zemlji. U sadašnjem trenutku neznanja haotični svet elekt romagnetskih zračenja. vodilo se računa o dve stvari • izvoru svctlosti i toplote. Živa bića su prožeta raznim ulicajima čiji suTžvorl duboko u kosmosu. Najveće svetske akademije nauka ovom problemu posvećuju pažnju i izdaju zbornike radova iz kojih se može videti da Kosmos snažno deluje na ljudsko zdravlje. po najnovijim otkrićima. koji s prostire svuda oko nas.96 koja sc mogu svrstali u Štetne.Malo sc. poklanjalo talasa koji u velikoj meri mogu uticati na živi svet naše planete. Do sada sc na Sunce gledalo samo u pozitivnom svetlu tj. Pri tome moramo bili na oprezu da ne izazovemo nova zagađenja sredine koja mogu biti isto tako opasna kao i ova koja su nam danas poznata. Sve ove promene praćene . mogu biti izuzetno štetni. Povremeno na Suncu dolazi do pojava sunčevih pega. To se može naslutili iz današnjih istraživanja. međutim. pa čak i kroz naša tela. Kosniobiologija i poljoprivreda Naša planeta predstavlja otvoren sistem na koji d e l u j u mnogobrojne košmičke sile. Nesumnjivo je da će sc elektricitet i razna clcktromagnetna polja jednog dana počeli masovno da koriste u poljoprivredi. Po tim pitanjima Sunce deluje pozitivno na našu planetu i zivi svet. i velikih erupcija pri kojima se ogromne količine usijanih gasova izbacuju u Svemir. Sama površina je 10000 puta svetlija <xl rastopljene platine. ponašanje 1 širenje epidemija. Neki od tih uticaja. Neki od tih ulicaja su naučno provereni i potpuno je jasno da sc tu nc radi ni o kakvoj mistici ili astrologiji već 0 strogo naučnim proučavanjima. moramo shvatiti i kao mogućeg saveznika ali i latentnu opasnost. uključujući i poljoprivredne kulture. Uticaj Sunca: Sunca jc naša najbliža zvezda čija temperatura u središtu dostiže i 20000000 C. tamnijih oblasti a njegovoj površini. Kada b u d e m o imali tc podatke biće moguće konstruisati uređaje koji će sc i u poljoprivredi koristiti za najrazličitijc svrhe. Takode je evidentna uloga kosmosa na životinje i biljke a povremeni nailazak rodnih i nerodnih godina može imati uzrok van naše planete.

god. Čijevskog u interpretaciji podataka odclovanju sunčevih pega u jedanaesiogoišnjem intervalu. a čast za prva eleskopska osmatranja pripada Galileju. da se pojava i neke osobine sunčevih pega javljaju u periodičnim intervalima. je astronom Hcjl otkrio da se pojava pega pokl a p a s a i s i j a v a n j e m j a k i h magnetnih polja. god. slavni astronom William Herschcl je ukazivao na odredenu vezu između broja sunčevih pega i rodnosti žila. Pege su prvi put u istoriji opisane 350. Još j e d n o zapažanje je veoma značajno. Profesor A." U jednom radu iz 1962. godine prikazana jc očigledna zavisnost b r o j a novoprimljenih p a c i j e n a t a u osam velikih neuropsihijatrijskih klinika u Njujorku od Sunčeve aktivnosti. ali su njegova statistička istraživanja nedvosmisleno pokazala da „postoje mnogobrojni . Kopenhagenu i Cirihu povećava u danima na vrhuncu solarnc aktivnosti. Pre više od sto godina. Naučna posmatranja pega počinju tek od 1611. lako prepoznatljivog goda što u k a z u j e na to da sc drveće više razvija u perodu povišene aktivnosti Sunca i to čak i u onim slučajevima kada vremensko temperaturne prilike nisu baš bile naklonjene takvom razvoju.97 su intenzivnim kratkotalasnim elektromagnetskim zračenjem. S a v r e m e n a statistička istraživanja su o v u tvrdnju u potpunosti potvrdila. godine. Po tom radu . god. je dosta oprezniji od prof. pre n. Čijevski je analizirao istorijske d o g a đ a j e u periodu od 500. naime. revolucije i migracijc u 7 2 % slučajeva koincidiraju s vrhuncima u ciklusu sunčevih pega. 1920. Zanimljivo je da se ciklus od jedanaest godina može zapaziti i na poprečnom preseku drveća (godovima) i da se taj ciklus kod drveća savršeno poklapa sa ciklusom sunčevih pega! Zapravo. S u n č e v e p e g e s u f e n o m e n kji d o s t a z a o k u p l j a p a ž n j u heliobiologa. god. jer se pokazalo da njihov uticaj na biosferu zemlje nije zancmarljiv. svake jedanaeste godine dolazi do formiranja šireg. godine pre ntjvc ere ali sc tu radi o slučajevima kada sc pojavamoglaposmatrati golim okom..L. godine jc dr l'aure je objavio nalaze svojih otkrića u kojima je pokazao da sc „smrtnost od tuberkuloze u Hamburgu." lidvvard Deway. Primećeno jc. Učestalost pojavljivanja pega dostiže vrhunac u prošeku svakih 11 godina. osnivač fondacije za izučavanje ritmova.e. do 1900. i 1961. U radu su obrađeni podaci u periodu između 1957. 1908. U istoriji n a u k e jc zabeleženo da jc ovo prvo otkriće magnetnih polja van Zemlje.ratovi.

vodostaj jezera Viktorija u Africi. muvama i ostrigama. broj ledenih bregova u Sevcrnom Atlantiku. rakovima. . bioritmova p o t p u n o određene ritmovima Meseca i Sunca. bez uočljivog razloga ne d a j u rezultate iako su u praksi provcrcnc bezbroj puta.zaključio je dr Piccardi . god. krompirom. u zavisnosti od broja sunčevih pega." U herniji su poznate tkz.. do 1917. pacovima. u periodu od 18H3. nestašica hrane u Indiji uzrokovana sušom. mora biti j o š očiglednije". stepen godišnjih izliva Nila. jc u Časopisu „Science" objavio članak u kome. godine. ponekad. na o s n o v u s v o g rada. migracije skakavaca i drugo. „aberantne reakcije" i pod tim pojm o m su svrstane sve reakcije koje. O d s t u p a n j a s u p r i p i s i v a n a n e m a r n o s t i e k s p e r i m e n t a t o r a s v e d o k s e tim problemom nije pozabavio Giorgio Piccardi.) Uticaj Meseca: Mesec je nama najbliže nebesko telo (udaljen jc o k o 400000 kilometara). koji predstavljaju veliki s k u p složenih i osctljivih rcakcija. Dr Brovvn jc eksperimentisao sa pasuljom.„onda n j e g o v o delovanjc na žive sisteme. dr l 'rank 13rown. rodne godine burgundskih i rajnskih vinograda. On je ustanovio da jc Sunce isključivi „krivac" p o j a v e „aberantnih reakcija". profesor biologije na Univerzitetu Ilinois. Opšte je poznat njegov uticaj na pojavu plime i oseke. I88V fGSO /2G0 f310 Slika 4(x Širenje tifusa na arapskoj teritoriji Kurije.98 prirodni ciklusi koji slede ritam sunčevih pega od 11 godina: količina godišnjih padavina na koje u k a z u j e debljina godova na drveću. 1959. jedan od najpoznatijih italijanskih hemičara. Konovalcnka i Družinina iz Sibirskog energetski/g instituta SO AN SSSR. „ A k o Sunce tako deluje na proste hcmijskcrcakcijc" . (Po radu Jagodinskog. tvrdi da su p o j a v e tkz.

koji je živco pre nove ere u svojim delima naglašavao njegov uticaj na useve. za najveći broj biljaka j j j i a j ^ ' o h m i c j t j ž m e z a s e t v u 2 . Kolisko na taj način se ročTkod žitarica može povećati za 2 5 % . Meseca i planeta izučava se i biohronologija koja se bavi izučavanjem najrazličitijih ritmova u živom svetu. za . da se dani kada je počinjen zločin podudaraju sa mesečevim fazama.vreme mladog Meseca. ~1Po Pliniju rez voćaka treba vTšiti za vreme punog Meseca a šuhrenje. (podaci i z J : Agriculture biok>gique") Berba pojedinih lekovitih i industrijskih biljaka može biti celishodnijaakose vodi r a č u n a o vremenu berbe. imati veliku vrednost. recimo. d a j e sadržaj nikotina u duvanu najmanji u podne a najveći u ponoć. informacija se pokazalagUkasnOm slučajšvfl. ukoliko se korektno izvode.3 d a n a pred pun Mesec.Po radovima koje su izveli li. Istraživanje tih faktora mora predstavljali stalan naučni izazov u kome čak i amaterska Istra? vanja mogu. analizirajući 2000 ubistava. takode. U incxstranim institutima za proučavanje alternativne poljoprivrede otišlo se daleko u proučavanju ove problematike. Utvrđeno je. zatrudrii samo j i k o j e l A ^ e e ^ T š t o j ^ f a z ^ u j c o j o j j e bio kad je ona. Po nekim eksperimentima rađenim zadnjih godina najveći prinos_žitaje_bio a k o j c sejanje izvodeno2-=J5dana pred p u n Mesec. kosmički faktori deluju na živi svet ove planete i mi čak ni zbog nedovoljnog poznavanja. Sadržaj lekovitih sastojaka valrijane je najveći u podne kad je i treba brati. " J e d a n naučni tim iz M a j a m i j a ( S A D ) u s t a n o v i o j e . nc s m e m o potceniti ni zanemarili. rođena" Dr Jonassvojim pacijentkinjama izračunava ritam kada jc oplodnja moguća a kada nije.99 Češki psihijatar dr Eugcn Jonas j e o t k r i o da žena „može da. kod kukuruza 30 . KorSćcna u kontraceptivne svrhe ova. i L. Plodovi brani za v r e m e p u n o g Meseca su j a j z g j e d ^ j c p S i ali se slabije čuvaju. Uopšte uzevši.4 0 % . Pored ispitivanja klasičnih uticaja Sunca. Sve u svemu. Ubistva su češća za vreme uštapa jjpjajiag. Kod graška i pasulja povećanjemože dostići i čitavih 8 0 % . Još je Plinije. evidentan uticaj Meseca. On je prcporuč:v ao Ja se drveće seče za vreme mladog meseca. .mes££a U poljopri\Tcdi je.

Bogatstvo ukusa i mirisa pojedinih biljnih vrsta zavisi. donekle. U voćiijaku u k o m ^ s u s ^ o v ' o ^ n i biološki načini proizvodnje čak 7(T-"80% plodova s e m o g l o s v r s t a t i u p o ^ k l a s u šTo" jc potpuno načJStaiadllo „gubitak" na ukupnoj kilažT Ovi rezultati su nastali posle Ćetvorogodišnjih istraživanja na američkim farmama. Praksa biloškog voćarstva jc pokazala da kržljavo i neugledno voće nije spojivo sa dobro sprovedenim bitoškim principima. najviše od selekcije ali i način gajenja može. Ali i tu postoje neke granice jer teško ćemo naći one koji vole kiselo grožđe. Na našim pijacama je česta praksa da se neugledno i sitno voće prodaje pod etiketom „neprskano".slatko ili kiselo. Biofarmeri proim>dc voćjj3ryoklasnog i/gledajsto kao i ostali voćari. naravno. Izgled: Što se tiče prođe na tržištu ovo jc najvažnija osobina. recimo. Lcp i krupan plod je uvek lakše prodali a on postiže i višu cenu. Analiza plodova oglednih voćnjaka pokazala jc sledeće: Na parcelama gdc je dobijen najveći urod đubrenjem veštačkim dubrivima bilo je oko 3 0 % plodova prve klase. više vole kisele a drugi slatke j a b u k e i pri tom se ne može raspravljati šta je bolje . paradajz. Uverili s m o se mnogo puta da paprike. To. Neki ljudi. U tradicionalnom smislu izgled i ukus su najcenjeniji dok jc odmah iza toga hemijski sastav i osobine pri transportu (mogućnost dužeg čuvanja i skladištenja). I pored pojedinačnih ogleda ove vrste istraživanja ovog tipa ni izdaleka nisu zauzala mesto koje im pripada.IOO Biološki kvalitet proizvoda Pojam kvaliteta poljoprivrednih proizvoda nije lako definisati j e r sc pod kvalitetom mogu podrazumevati razne o s o b i n e . da utiče na o v a j kvalitet. često. T'rebutno sc biološkom kvalitetu u proceni ove osobine. Potrebno jc izvršiti oglede i sa ostalim voćem (ne samo sa j a b u k a m a ) i povrćem. Ogledi izvedeni u S A D pokazali su da je rodnost j a b u k a na oglednom imanju približno ista bez obzira da li koristimo prirodne ili klasične sisteme proizvodnje. Jedino u nekoliko slučajeva đ u b r e n j a preko lista i upotrebe mikroclcmcnata uz intenzivnu zaštitu klasičnim načinom je dobijen prilično veći urod.6 5 % plodova prve klase. Na ostalim parcelama na kojima su se primenjivale intenzivne merc đubrenja i zaštite hemijskim sredstvima bilojc između 3 0 . može ali i nc mora biti istina. rotkvice i d r u g o povrće ima intenzivniji ukus ukoliko je odgajano biološkim . U k u s : Kvalitet u k u s a j c d o s t a p o d r e đ e n individualnim sklonostima i tu nije lako dati neke određene standarde.

Na raspravi je Nada Radmanović rekla: „Tražim da mi se kaže k o j e odgovoran za to što sc u našim proda vnicama prodaje vraćena roba. toleranca i rezidua). objavljeno u Politici 19. Kvalitet u biološkom smislu: Pristalice biološkog i biodinamičkog pristupa poljoprivredi stalno traže dokaze koji bi potkrepili njihovu tezu da je hrana proizvedena njihovim sistemom kvalitetnija. Sagledavajući ove činjenice moramo zaključiti da je samo hrana proizvedena bez. (Kao ilustracija može nam poslužiti delegatsko pitanje upućeno na raspravi o zdravstvu. Praksa ukazuje na to da jc zavladalo nepoštovanje zakona po ovom pitanju. fungicida. čiste poljoprivrede leži u činjenici da su namirnice proizvedene vez upotrebe hemikalija i da ne sadrže nikakve ostatke herbicida. To je danas dosta j a k argument u korist prirodnih metoda proizvodnje jer s m o suočeni sa čestim prekoračenjima dozvoljenih doza hemijskih preparata u namirnicama. Isto važi i kod proizvodnje mesa i jaja. Treba imati u vidu i činjenicu da kod nas zakoni nisu usaglašeni pa se tako može desili da dozvoljena količina pesticida u nekim našim krajevima bude znatno veća od vrednosti koja je dozvoljena u nekim drugim krajevima. Najjači dokaz kvaliteta proizvoda tkz. novembra 1987. herbicida i drugih sredstava. ipak. godine.101 metodama. lako se dešavalo da u nekim serijama opita srednja težina bude veća u grupama koje konzumiraju standardno žito pokazalo sc da je u grupi hranjenoj „biološki čistim žitom" smrtnost u dobu od dva i po mcscca . Rezultati koje jc objavio dr Pfeiffer su pokazali da postoji značajna razlika između ovih grupa laboratorijskih životinja. Kako može da se dogodi da proizvođač tu robu prodaje ktxl nas i da jc čak reklamira kaojevtiniju? Da li to neko kontrolišc?") lako nam pojedini stručnjaci poručuju da jc zakonom regulisana upotreba hemijskih preparata i upotrebljenih količina (karenca. Ispitivanja kvaliteta proizvoda biološke poljoprivrede vršena su i lako što su životinje hranjene biloškim ili biodinamičkim žilom a d r u g e grupe standardnim žitom proizvedenim uz pomoć savremenih sredstava. hemikalija apsolutno sigurna i da s a m o njoj ne preti opasnost od prckomerne akumulacije pesticida. ostaje otvoreno pitanje da li se proizvođači striktno pridržavaju tih odredbi. ona koju strani partneri nisu prihvatili zbog povećane količine pesticida i hemikalija u njima. Koliko to šarenilo zakona i razna nepoštovanja određenih normi narušavaju zdravlje ljudi teško je proceniti ali je izvesno da situacija nije ni mak) naivna. pesticida i si. U tom pogledu učinjena su neka istraživanja i razvijeno nekoliko eksperimentalnih metoda za očitavanje kvaliteta.

opravdali i isplatili uložen trud i novac. M e r e n j e kvaliteta po biodinamičkoj školi Tvorci biodinamičkog pogleda na poljoprivrednu proizvodnju su stalno podvlačili da za živi svet nisu bitne s a m o hemijske materije već i nekakva životna sila koja je svojstvena živim strukturama. Jasno je da to nije ni malo jednostavan zadatak i da su za to potrebna značajna materijalna sredstva. Dr Pfeifler navodi i sledeće rezultate koji su dobijeni na oglednoj farmi (rezultati citirani iz L* Agriculture Biologiquc). Biološko ispitivanje kvaliteta namirnica je veoma značajni) jer nije dovoljn imati samo podatke o hemijskom sastavu bitno je kako te namirnice deluju na zdravlje živih bića koja se njima hrane u dužem vremenskom periodu. svakako. Na eksperimentalnom planu činjeni su pokušaji da se te sile učine . U tom pogledu potrebno je izvršiti oglede u cilju zvanične naučne verifikacije. Mnogi od tih eksperimenata nisu i/vršeni pod strogim naučnim nadzorom pa sc nc mogu uzeti kao zvanični dokazi. Rezultati bi.102 D V O S T R U K O M A N J A nego u drugoj grupi. Pri ishrani slandardnim žilom Ishrana biodinamičkim žilom Proizvodnja 10 kokoSaka 1495 jaja 1916 jaja Za 9 ineseci Procenal izlejynja u grupi Proizvodnja 10 koko&ika 1495 jaja 1916 jaja /» 9 mcscci Procenat izlepanja u grupi 63% 35% po 40 jaja u inkubatoru Procenal kvarenja jaja 14% 20% poste dva meseca Proecnal kvarenja jaja 47% 20% posle 4 mcscca Procenat kvarenja jaja 60% 27% posle 6 meseci (jaja su bila konzervirana u drvenoj piijevini) Postoji čitav niz eksperimenata iz kojih sc može videti da je hrana proizvedena metodama ekološke poljoprivrede superiornija u ishrani laboratorijskih životinja.

i ovo je kvalitativna metoda čije očitavanje zavisi dosta od prethodnog iskustva što je i glavna mana i prepreca širem prihvatanju. Merenje vitalnosti papirnom hromatografijom: Hromatografija je jednostavna laboratorijska metoda koja se može sprovesti u svakoj laboratoriji ili kući. A k o je na pločici samo bakćr hlorid posle kristalizacije dobiće sc gomila nepravilno raspoređenih kristala. liiljke koje se na ovaj način ispitaju imaju tačno određeni tip formiranja kristala u zavisnosti od vrste kojoj pripadaju. Autoriteti na ovom polju tv'dcda sc jasno razlikuje slika koju k n s L a l i ž ^ ^ o m _ j j ^ J ^ zaravOg č o v e k a i l i životinje od bolesnog ka ili bolesne životinje. Potrebno je sačekali da tečnost ispari i kristališe. Kada se tečnost popne do određene visine papir se potopi u rastvor neke metalne soli. P o š t o dolazi do reakcije između ispitivanog ekstrakta i metalne soli stvaraju se razne šare na papiru koje su raznovrsnije i specifične za biološki kvalitetnije namirnice. Za analiziranje dobijene slike potrebno je određeno iskustvo i to jc jedini problem sa ovom metodom. Potreban je komad hartijc za filtriranje i jedna manja posuda. papir se uroni u posudu u kojoj se nalazi ekstrakt koji ispitujemo. Pošto ova metoda nije kornplikovana najbolje je da je svaki praktičar isproba i da na osnovu svog iskustva donese zaključak da li u njoj ima neke vrednosti li nc. A k o je dodat ekstrakt neke biljke ili životinjska krv slika će biti drugačija. Pojedina suioliko verzirani u primeni crve metode da su u stanju na taj način davali i vrlo. Biljke odgajene biodinamičkim metodama daju raznovrsnije slike kristalizacije od hiljaka koje su intenzivno dubrenc veštačkim đubrivima. Tečnost se polako penje kroz. soka biljaka ili krvi životinje. kapilarc u papiru. M e r e n j e vitalnostj_kristalizacijom bakar hlorida: O v o jc. Ipak. prosta metoda koja j e ^ i z to. uajbolje u srebro nitrat. Pojavljuje se pravilan raspored kristala i grupisanje u jedan ili više ccntara kristalizacije. relativno. Takode sc može upotrebiti i hlorid zlata ali je to znaino skuplje rcšcnjc. Kao rezultat tih nastojanja stvoreno jc nekoliko metoda koje mogu poslužiti za „merenje životne snage (vitalnosti) organizma".103 vidljivim. Na staklenu pločicu se stavi nekoliko kapi bakar hlorida i nekoliko kapi materije koju ispitujemo. preciznejlijagnoze. Sve u svemu. . recimo. Analiza zasnovana na iskustvu i autoritetu jc dosta subjektivna i diskutabilna. i vrlo osetljiva. ista vrsta može dati više različitih tipova kristalizacije u zavisnost i od načina na koji je odgajena.

a osobito. pokazuju. Pošto jc to još neistraženo polje rada doprinos svakog pojedinca može biti značajan.104 Ispitivanje kvaliteta na principu ova dva opisana načina može doncti dosta zadovoljstva. Z b o g toga je i odgovornost genetičara i sclckcionara veća jer eventualne greške na tom polju mogu naneti nesagledive štete. sorta je dobra. na sopstvenike nekih rasadnika. Selekcija ima. Selekcija u službi povećanja kvaliteta Smišljenom selekcijom dobijene su najrazličilije sorte voća. Usled toga biljke gajenc i mažene u rasadniku dolaze kod kupca čija jc sredina manje pogodna i brzo uginu. Dalje. koji u žurbi da prodaju robu. U teorijskom pogledu savremenisclckcionari su u stanju da proizvedu vrstu tačno unapred određenih i svesno izabranih osobina. povrća i žitarica. Mcšutim na d e l u j e sasvim druga stvar. U ovom slučaju korist od veće rodnosti je s a m o prividna jer se u praksi pokazalo d a j e potrebno utrošili veće količine tog kukuruza u tovu životinja nego a k o se koriste sorte sa kompletnim sastavom. ali nije otporna na mrazu. takode. prodaju brzo proizvedeni materijal sadnica. kako se to kaže. Na podatak da ž i v o t i n j e h r a n j e n e tim k u k u r u z o m m o g u imati z d r a v s t v e n e poremećaje uzrokovane nedostatkom pomenutog vitamina malo ko obraća pažnju.Nijedno drvo nije maženo . M o j e j a b u k e o k a l e m l j e n e _ n a divljaci kitajske i sibirske j a b u k e sposobne su da podnesu sušu i mraz. koje sc predstavljaju kao odlične a prećutkuje se njihova otpornost. veliku ulogu u proizvodnji stoke i živine. Na biološki kvalitet se obraća manje pažnje. važan faktor selekcionog rada mora biti otpornost biljke ili životinje na bolesti i uslove okoline. Posle propadanja voća zbog mraza u Rusiji početkom veka slavni genetičar i sclekcionar Ivan Vladimirovič Mičurin je pisao da pored mraza „dobra polovina krivice pada i na samog čoveka. Poznato je da su neke hibridne sorte kukuruza siromašne j i t a m i n o m B12 dok nehibridne sorte imaju kompletan vitaminski s a s j a v . Iako sa biološkog stanovišta takav hibrid ne zadovoljava svoju svrhu u praksi sc upotrebljava zbog dobre rodnosti. Današnje odabiranje kulturnih sorata opterećeno jc zahtevom za dobijanje što većih prinosa i to je ujedno i najvažniji kriterijum. robu spolja da primame kupca. slabo otpornih protiv klimatskih nezgoda. Takode. u katalozima nekih rasadnika ima dosta sorata.

i ta sc sposobnost ispoljava u prvim danima klijanja iz semena. IJ jednom radu Mičurin je zapisao: „Nikakva sorla inostranog porekla." Mičurin je proizveo veliki broj sorata najraznovrsnijeg voća i postavio osnovne principe svesne selekcije. Mičurin je roćen 1855. i već to nam kazuje kojim putem možemo postići cilj . Ponavaljam. Z b o g poznatih ruskih zima voćari u tom poslu nisu imali većih uspeha. Zato će bili otporne i kod kupca. čije je ime kasnije promenjeno u Mičurinsk. ravnu onoj kod nas. međutim. Oplemenjivanjem voćaka je počeo da se bavi od rane mladosti i do kraja života dao je o k o 3 0 0 sorti raznih voćaka. U vreme Mičurinove mladosti voćarstvo je bilo okrenuto problemima vezanim za prenos inostranih vrsta voća u Rusiju." IJ borbi za dokazivanje svojih načela Mičurin je govorio: „Ostaje nam da saberemo i dovedemo do saznanja da ima slučajeva kod nekih ljubitelja voćarstva u našim mestima koji su dobili vrlo dobre sorte voćaka iz semena slučajno bačenog u zemlju. Te metode. a k o ona nije imala još u otadžbini sposobnost da izdrži nisku temperaturu. dok dobijena sorta voćke ne postane toliko otporna da j o j nisu potrebni nikakvi načini aklimatizacije. da sc prilagođava novoj sredini. Svaka biljka imsa sposobnost da se menja u svoj razviću. uzetog od odabranih plodova boljih sorata. i svi opiti u tom pravcu u najvećem delu nisu postigli cilj. kao što je zalivanje krečom okolne zemlje i slično. da neka sorta proživi godinu-dve ali nikako i nekoliko godina. ne može se aklimatiziraii putem prenosa gotovih biljaka ili reznica.a to je put kojim su išli voćari Zapada.tri godine davanja ploda. Na kraju je i on napustio ideju d a j e aklimatizaciju moguće izvesti sa voćem k o j e je doneseno iz inostranstva. i na kraju ugine. ali s a m o u prvom stadijumu svoga postanka i razvića. Dešava se. Sve vreme isticao jc odgovornost selekcionara za budućnost voćarstva i važnost pravilnog osmišljavanja pravaca selekcije. Najveći voćarski autoriteti tog vremena su trdili da se može izvesti prenos voća iz Zapadne Evrope i propisivali mere koje pri lome treba preduzeti. Sam Mičurin je utrošio dosta vremena pokušavajući da ovlada aklimatizacijom voća donetog iz toplijih krajeva._* 101 nepotrebnom hranom i veštačkom zaštitom zimi. postepeno sc upotpunjuje u toku prve dve . godine u selu Dolgoe u blizini grada Kozlova. sejati seme samo od dobrih kulturnih sorata za . kako svojih tako i inostranih. On se sastoji u dobijanju novih sorata putem sejanja semena. u praksi nisu davale nikakve rezultate i postepeno je prevladalo mišljenje da se natom polju gotovo ništa ne može učinili.

Ivan Vladimirovič MiČunn (1855 • 1935) . Slika 47. a ne od divljaka iz naših šuma ili od podivljalih sorara.106 postizanje cilja.

eksperimenata i grešaka voden neugasivom žeđu naučnog saznanja. Mičurin je s t v a r a o s v o j e hibride na osnovu bezbrojnih pokušaja. čime je sebi stvorio dosta protivnika i neprijatelja. o čemu pisci ćute. posebno među pristalicama teze da se živa bića nc menjaju i da su vrste vcčitc.107 A k o sc seje s c m c divljaka neće sc postići nikakva korist. gde se govori da se nove sorte nisu mogle dobiti iz semena ni iz milionskih sadnica. Izlažući svoje mišljenje ja znam da ću pobuditi mnoge protiv sebe ali kad se ide novim putem mora sc uvek na tom putu susretati sa izvanredno čvrstim slojevima sa zastarelim i glupim predrasudama k r a j n j e g neznanja i ukorenjene netrpeljivosti prema svemu novom.to vam njihovog semena i sejte ga koliko god možete i vaš će rad biti nagrađen. makar to bile i milionske sadnice. godine kada je Mičurin u . krušaka. drugu stotinu od odabranog semena od najboljih sadnica od prve stotine. a kad sc poseje scmc tih boljih divljaka. U svojoj višegodišnjoj borbi za pomeranje južnih kulturnih s o r a t a na s e v e r Mičurin jc s h v a t i o i i s p r a v n o o c e n i o z n a č a j hibridizacije. koje mogu izdržati poredenje sa mnogim inostranim sortama. l ađa je bilo jasno da je Mičurin dobio bitku sa mrazom koji u voćarstvu predstavlja stihiju koja može naneti katastrofalne posledice. već isključivo za dobijanje divljaka podloga za kalemljenje. Priroda takve skokove ne vrši. „Uvrcmcnu od 1893. poboljšanje ide postepeno. Ali u potvrdu izloženog za mene je noboriv fakat što sam proizveo.to su dobre kulturne sorte. k a o i mnogi drugi ljudi. do 18%. F. a scmc nije uzeto od dobrih sorata već od divljaka iz šume." Mičurin je doživeo svelsko priznanje kada je iznenadni nalet mraza uništio u Kanadi sve sorte višanja osim Mičunntrvih. višanja i šljiva. i zato iz sadnica divljake može se dobiti putem odabiranja s a m o malo poboljšanje i to s a m o divljake. može se postići veće poboljšanje. Razradio je i načine ukršlanja hibrida koji baš nisu bili u srodstvu. Makar i takvim putem moglo bi sc vremenom doći do cilja. Nije u pitanju količina semena. nove sorte jabuka. biće glupo i uzaludno očekivanje n a d dobru sortu u sadnicama iz divljake. ali je takav put vrlo dugačak i onda zašto tako raditi? Zašto prolazili opet sitim putem kojim sc išlo do sada? Kod nas ima proizvoda progresivnog poboljšanja . Želim da obratim pažnju na to da milionske sadnice nisu bile odgajene u cilju dobijanja dobrih sorata. već kvalitet. Posejte kako treba i odgajite kako treba stotinu. Nemojte mislili da je za dobijanjc dobre nove sorte potrebna masa semena. Ne obraćajte pažnju na mišljenja koja su sc pojavila u poslednje vreme u štampi.

sve ima da sc prinese na žrtvu te greške. Drugog bi ncuspeh na Turmasovom zemljištu slomio. Za njega jc to znaćilo likvidiranje rasadnika i bespoštedno uništavanje svih hibrida sumnjive otpornosti i traženje novog. koja je debela i "mazi" hibridc te su m a n j e otporni. ali Mičurin. kajsija i vinove loze u video jc svoju grešku. boljeg zemljišta. sredstva. Dvadesetpetogodišnji rad. koja ga je dovela do teških posledica. mada jc proživeo težak život. koji je izazvao korenito preuređenje pogleda na uslovc g a j e n j a sadnica. zarada sa tim žrtvama . Sorta kojom jc Mičurin stekao svetsko priznanje _ Plodorodna mićurina . u tom neočekivanom udaru. nalazi u sebi dovoljno snage irešenosti da napravi novu etapu sa svojim ispitivačkim radovima.108 rasadniku već imao hiljadu hibridnih sadnica trešanja. Slika 48. Otkrio jc da jc zemljište njegovog rasadnika moćna crnica.

oduševljeni naučnik on grešku prošlih godina uzjma k a o neoborivi dokaz o g r o m n o g uticaja ispoljenih klimatskih i zemljišnih uslova na fotmiranje novog biljnog organizma.) Mičurinove praktične metode I pored toga što hibridizaeija i selekcija ne spadaju u metode k o j e s e opisuju u knjigama iz oblasti biološke i biodinamičke poljoprivrede smatramo da jc važno da biološki orjentisan proizvođač stekne uvid i u to polje rada bez obzira da li će se sam baviti selekcijom ili ne.109 V e r a n i.najveći sovjetski naučnik"."(dtat iz knjige „Ivan Vladimirovič Mičurin . god. svojim idejama. Slika 49. Shematski Wk± c\-etova voćke . novih sorata i njihovih osobina. Da bi se shavtili načini ukrštanja biljaka potrebno je obraditi osnovne elemente biljne morfologije. Beograd 1944. prašnika i tučka. kruničnih listića. Sastoji se od čašičnih listića. Cvct: Cvct jc organ bez koga nije moguće razmnožavanje voćke plnim putem.

Da bi do oplođenja polen mora da dospe na žig tučka gde se uz pomoć tečnosti. kruške. U njemu su smešteni semeni zameci iz kojih nastaje seme. Osobine koje poseduju te biljke imaće i novostvoreni hibridi ali.. Sastoji se od tri dela. Prvi i najvažniji korak mora biti izbor parova koji će se ukrštati. naravno. Posle cvctanja čašični listići obično opadaju ali se mogu zadržati čak i na zrelim plodovima (kod jabuke.). koje osobine biljke želi da naglasi a koje da potisne. polenove kcsicc. naziva se plodnik (ovarium). T a k o nastaju vrste kojima sc ne mogu unapred predvideti osobine.. zadebljali. Krunični listići: Listići su krupniji od čašičnih i mogu biti najrazličitije obojeni. pre svega. Donji. Nckcsorte voća kvalitetnih plodova a vrlo otporne na hladnoću dobijene su tako što su ukrštane osetljive biljke koje rađaju dobre plodove sa divljim biljkama koje su imale loše plodove ali su bile otporne na hladnoću. Prašnik sc sastoji od filamentuma. Na taj način dolazi do oplođenja. Prenošenje polenovog praha sc može ostvariti na najrazličitije načine a najčešće se događa uz pomoć vetra i insekata. koja je izlučevina tučka. Zelene boje. Prašnici: Osnovna funkcija prašnika je s t v a r a n j e polena. Selekcionar mora.110 Čašični listići: Služe za zaštitu ostalih cvetnih delova u periodu razvitka. dunje. Na ovaj način dolazi do oplođivanja i ukrštanja u prirodi. IJ sclckcionom radu oplođivanje i ukrštanje sc sprovodi planski i obavlja se spccijalnm metodologijom. Glavna uloga im se sastoji u privlačenju insekata koji vrše oprašivanje. potpuno redukovane. čak. ne i sve osobine. imati jasnu predstavu o tome šta stvara tj. Nešto će biti nasledeno od jednog a nešto od d r u g o g roditelja. Cvetovi kod kojih se oprašivanje vrši uz pomoć vetra imaju neupadljive krunične listiće ili. i nathere. zalepi i počne da klija u stubić. Tučak: U tučku se vrši proces oplođenja. Hibridizacijom su nastale voćke koje su sjedinjavale pozitivne osobine ovih dveju sorti. Praćenje i izbor osobina biljaka čije ćemo ukrštanje vršiti . Gornji dco plodnika nastavlja se u izduženi stubić (styllus) koji se na vrhu završava žigom (stigma). Kod voćaka su obično snežnobeli. prašničkog konca. sve do plodnika gdese spajasa jajnom ćelijom. Oprašivači voća su pčele koje prenose polen na mnogobrojnim maljama koje se nalaze na njihovim nogama.

111 predstavlja. Kad konačno izaberemo sorte prelazi se na sam čin ukrštanja. (O svemu jc potrebno voditi precizne beleške u dnevniku). Od alata jc potrebno pripremili sledeće: 1. Platno ili gazu za i z o i a b j j cvctova Dnevnik i etikete za obclcfcivanjc. 1-2 dana pre otvaranja cvetova vrši se njihovo Š k o p l j e n j e . dakle. Slika 50. Zapušačc od plute ili gume (oprašivači) 4. Pri tome se strogo vodi računa da se ne povredi tučak koji je vrlo osetljiv na mehanička oštećenja. o d s t r a n j i v a n j e prašnika radi s p r e č a v a n j a samooplodivanja. Tcglioc za čuvanje polena 3. delikatan zadatak kome moramo posvetiti dosta pažnje. Siadijum c\xta u kotnt se \rii Škopljenje: neotvoreni cvetovi se Skope a ot vreni odstranjuju. Pincctu srednje veličine (ili nekoliko različitih) 2. Postupak se sasioji u sledećem: Razmaknu se krunični listići i pincetom uklone prašnici. Škopljenje cvetova: U poče'ku cvetanja voćaka (postupak važi i za druge biljke). tj. .

kod nekih biljaka. Na taj način sc sprečavaju eventualna oštećenja ploda vetrom. Berba plodova: Zrele plodove koji su nastali ukrštanjem treba obrati i ostavili da odleže nedelju dve ako sc radi o letnjim sortama a kod zimskih dok potpuno ne sazru. Seme se plitko seje u leju ili sandučiće. Prvo se skinu zaštitnici od gaze. Oprašivanje: 2-3 dana posle škopljenja cvetova treba pristupiti oprašivanju. dastum i id. U tom. Uzimaju sc neotvoreni cvetovi i iz njih vade prašnici koji se stave na papir i ostave da sc suše. semena izrašće biljke poželjnog kvaliteta i njih treba O D A B R A T I i dalje razmnožavati kalemljenjem ili rcznicama. Na tcglici mora bili k o r e k t n o o b e l e ž a v a n j e (sorta. Posle oplodnje treba vratiti zaštitnu gazu. Zaštitna tkanina treba da ostane sve do potpunog sazrevanja ploda. Rad na stvaranju nove sorte može potrajati i deccnijama (kod voća koje kasno dolazi do roda). Pripremljeni polen se mora upotrebiti u roku od 2-3 dana. naravno manjeg procenta. prosušiti ga i skladištiti ili stratifikovaii. Sakupljanje polena: U cilju vešlačkog oprašivanja (oplodnje) potrebno je izvršiti prikupljanje polenovog praha sa cvetova biljke koju s m o odredili za ukrštanje. Sve podaike ireba pribeležiti. Sctvom sc rad selekcionara nc završava već je to početak novog zadatka koji se zove ODABIRANJA Biljke koje izniknu iz semena vremenom će doneti rod i takode stvoriti scmc. U amaterskim uslovima sc i pored .112 Za škopljenje treba koristiti cvetove sa južne strane jer su bolje osvctljcni a cirklacija biljnih sokova jc brža. dugom peridu selekcionar brižljivo posmatra i beleži osobine koje zapaža. Sledećeg dana iz prašnika već ispada polen koga treba pažljivo sakupljati i zajedno sa osušenim prašnicima stavljati u p r i p r e m l j e n e teglice. Pupoljke i cvetove koje nismo škopili treba udaljiti. Posle toga treba ptjvaditi scmc. 2-3 nedelje posle toga treba izvršiti pregled oplođenih cvctova i utvrditi u kojoj je meri uspelo oprašivanje. polen se iz teglice uzima oprašivačem od plutc ili g u m e i nanosi na žig lučka. opažanja pribeležiti u dnevnik i na granu navući kesu od gaze lako da sc pčelama onemogući prilaz cvetovima. Izolacija uškopljenih cvetova: Posle Skopljenja cvetove treba izbrojati. Iz nekog.). inskctima i si.

. je i Mičurin bio s a m o jedan ambiciozni amater ali su iznjegovog rada proistekla otkriča koja stoje u temeljima moderne genetike i selekcije biljaka. u početku. Uostalom.Napomcnimo jo§ s a m o to da ovako skraćeno uputstvo nije dovoljno onima koji se žele ozbiljno upustiti u avanturu kreacije novih sorti. predstavlja osnovnu azbuku koja se mora naučiti. takode.113 dugotrajnog rada mogu dobili dobri rezultati ali je o v a j posao rczcrvisan s a m o za istinske entuzijaste. Svakome od onih koji se odluče nataj rad preporučujemo da pročitaju neki udžbenik genetike sa oplemenjivanjem biljaka (ili životinja).V. Rad l. Mičurina.

Ali za to ne bi bilo dovoljno ni nekoliko tomova j e r jc ekološka. Bio-farmer u-poćetku mora biti naoružan strpljenjem i poput lekara strpljivo lečiti svoju zemlju. čista. Na taj korak odgovorni su se odlučili jer je to jedini način da se sačuva čista voda obližnjeg jezera koje ćc predstavljati rc/. To je osnovna stvar sa kojom treba računati. Nije dovoljno s a m o prestati sa upotrebom hemikalija i očekivati velike prinose. poljoprivreda o g r o m n o područje bogato mnogobrojnim saznanjima koja sc iz dana u dan naglo povećavaju. O v a j podatak ukazuje na to da se i sa zvaničnih nivoa može očekivati šira akcija za očuvanje životne i radne sredine koja je danas j a k o ugrožena. Da bi se zemlja pročistila i došla u novo ravnotežno stanje potrebno jc vreme. Nedavno jc objavljen podatak da sc kod Knića sprema otvaranje prve biofarme ja Srbiji. i intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom.ervoar za snabdevanje pitkom v o d o m Kraljeva i Kragujcvca. možda. "laj podatak često koriste protivnici biološke proizvodnje „dokazujući' da se na ovaj način nc mogu postići vrhunski prinosi. pored industrijskih zagađenja. moglo i što je trebalo reći o bio-poljoprivredi. Praksa pokazuje da jc biološka poljoprivreda ekonomski rentabilna što se ne bi moglo reći i za sam prelazak na bio-proizvodnju j e r se na površinama intenzivno tretiranim različitim hemikalijama ne mogu odmah dobiti maksimalni prinosi. Naročito je evidentan porast interesovanja ljudi za čistu i zdravu hranu.114 Pogovor U knjizi ovog obima nije moguće reći sve Što se. Njegova osnovna razlika od klasičnih p o l j o p r i v r e d n i k a jc u prihvatanju činjenice d a j e tlo dinamična tvorevina u kojoj egzistiraju milioni najraznvrsnijih or- . kako u svetu tako i kod nas.

. Ekološki orjentisan pojedinac mora pored strpljenja ^osedovati i solidno poznavanje bioloških nauka bez kojih nismo u stanju da Prirodu posmatramo kao cclinu u kojoj vlada savršen skald sve dok ga ml svojim neznanjem ne narušimo.115 ganizama i da tlo nije s a m o sredstvo za postizanje zarade već i izvor zadovoljstva. Ovakva shvatanja prihvatili su. poslcdnjih godina. mnogobrojni amateri bio-proizvodači i na svojim parcclama uveliko proizvode z d r a v u i čistu hranu u solidnim prinosima a na s v o j e veliko zadovoljstvo.

1968 J a m e s D. I. Krišković i Mato Abramović „Francuski način sadnje krom pira" Z a g r e b 1972 Marko Jclnikar: Mala enciklopedija vrtlarstva. Zagreb 1989 Maurice Messegue Vratimo se prirodi. London 1986 Grupa autora Mora Sli Srbije. Blair Organic Gardening.V. Opatija 1988 Baštovanski slogodišnjak. Mičurin „Itogi šcstidesjatiletnih rabot" Moskva 1934 Desimir Ivanović „Biodinamička poljoprivreda" Zaječar 1982 Dr P. . Z a g r e b 1978 Dr Pavao Krišković: Bio-agrikultura..1'econdite de la terrc".116 Bibliografija P f e f f e r li.. New York. pariš 1966 Claude A u b e r t „1/Agriculture biologiquc" Pariš 1960 Milora P. Beograd 1970 Dr Miloje Krunić Zoologija invertebrata. „Omagničivanie vodnih sistem" Moskva 1982 Dr P. Went The Plants. Novi Sad 1889-1989 Frits W. Zcčcvić „Ivan Vladimirovič Mičurin" Beograd 1944 pavao Krišković „Osnove biološkog voćarstva" Z a g r e b 1972 l. Krišković i Mato Abramović „Proizvodnja kukuruza mulčiranjem" Z a g r e b 1972 Dr Petar D.ondon 1978 Klasscn V.Genetika" Beograd 1973 Dr Miloje Sarić „Filozofija biljaka" Beograd 1979 Dr Rudolf Steiner „Agriculture" I. Mišič . Beograd 1981 .

Ranija izdanja IZDAVAČKE ZADRUGE „ G E N E R A L P U B L I C EDICIJA ..MISTERIJE" KARTE SUDBINE - drugo prošireno izdanje - Proricanje budućnosti je oduvek važilo za vrlo cenjenu veštinu. Od mnogobrojnih načina kojima se može zaviriti ispod vela sadašnjosti, proricanje kartama spada medu najraširenije i najpopularnije. Tome jc najviše doprinda jednostavnost samog čina proricanja i širok spektar preciznih odgovora koji se tom prilikom d o b i j a j u . Katarina Mcdiči, Napoleon, Čarli Caplin, Vinston Čerčil, Ronald Rcgan kao i mnogi drugi ljudi konsultovali su gatare i karte. Knjiga „ K A R T E SUDB I N E " havi sc proricanjem budućnosti i metodama za otkrivanje prošlih dogadaja po „recepturi" gatare Natalije, Romskog porekla, koja jc svoju delatnost uspešno obavljala između dva rata na prostoru od Soluna do Beča. Jednostavnost uputstava i pristupačnost rekvizita (koriste se obične karte za igranje) čini ovu knjigu uvele primenljivom. Ova knjiga predstavlja zanimljivo štivo ne samo onima koji će iz nje učiti proricanje (mada je to njena osnovna namena) već i psiholozima pa i etnolozima koji u njoj mogu naći autentična iskustva nekoliko generacija romskih gatara koja su ovde prvi put zabeležena. ASTRALNA PROJEKCIJA - Izuzetna okultna tehnika i spada u oblasti koje su najduže bile pod velom misterije, čuvana strogim zakletvama ću tanja kod mnogih tajnih magijskih organizacija. Astralna projekcija jc veština svesnog napuštanja tcla (odv a j a n j e svesti) u cilju boravka u astralnom svetu. Najpoznatiji svetski autori okultnih spisa smatrali su ovu veštinu najvažnijom magijskom opcracijom. Alhemičari i okultni astrolozi su Astralnoj projekciji posvetili dosta pažnje u svojim delima a da znanje ne dođe u ruke nepozvanih, pisali su u šiframa. Deo tog blaga danas je, srećom, dostupan široj javnosti bez mistifikacijc. Vladanje ovom tehnikom dovodi do značajnih promena u svesti pojedinaca i otvara mu neograničene mogućnosti saznavanja. Autor, Michacl Dorfman, nije sc bavio doživljajima drugih, već poziva čitaoce da, uz pomoć datih tehnika, krenu u sopstvenu avanturu. Knjiga je zbornik praktičnih metoda, po receptu najvećih priznatih autoriteta ove oblasti: Olivcr l-bx, Muldoon, Poveli, Ophiel, Crookall, Mac Grcgor Mathers, Regardic i drugih, lako da svako može izabrati način koji mu odgovara.

KABALISTIĆKA MAGUA - Ova knjiga, delo iskusnog okultisie, daje celovit prikaz Kabale i obraduje mnogobrojne aspekte magijske primene navedenih znanja. Kabala, drevno herbejsko učenje, pored filozofskih osnova ima u svojoj pozadini i MAGIJSKI smisao u Sca su do prve polovine ovog veka bili upućeni malobrojni izabrani sledbenici. Kabalistička magijska znanja postala su dostupna javnosti posredstvom organizacije Golden Dawn, čiju orijentaciju zastupa i autor ove knjige, Michael Dorfman. Kao i većina Dorfmanovih radova i ovo je praktičan priručnik. I STORIJA MAGIJE - Jedinstvena knjiga u kojoj možete naći uzbudljive priče o ljudima koji su stvarali magiju. Od Apolonija, Mojsija, Paracelzijusa, srednjovekovnih alhemičara do Krolija. Ostorija magijskih organizacija i njihovi uticaji na svetske događaje i politiku. HIPNOZA - Kako postati hipnotizer - Knjiga Jeana Leclerka jc praktičan priručnik namenjen samoucima i svima onima koji se interesuju za hipnozu i žele sami postati hipnotizeri a nemaju mogućnosti da ih podučava profesionalni hipnotizer.

U cdiciji „TO" - Tematski odabrano UDOVICA KOMUNIZMA - Ko ćc odgovoriti na sva pitanja koja u slučaju Jovankc Broz traže odgovor? Njoj sc sudi kao da je ona bila kriva što je bila Titova žena i bez presude joj se dodaje i oduzima, dopisuje i otpisuje. Da li možda i zbog toga što je bila njegova supruga? Ili možda i zbog loga šio u jezgru tog ljudskog procesa i slučaja Jovanke Broz jeste jedan antidemokratski i nccivilizovan odnos?

Knjige možete naručili na adresu; Izdavačka zadruga ..Generalpublic" Biblioteka „KLJUČ" Postanski fah 44 11090 Beograd 75

Bački Petrovac .Tematski odabrano BIOPOIJOPKIVKEDA Autor: Dragim Izdaje: Izdavačka Vićanović zadruga „GENERALPLBLIC" Direktor i glavni i odgovorni urednik: Mirko Popov Urednik Edicije TO: Zoran Tatar Recenzent: Predrag Koslić Lektor: Anka Popov Korektor: Vesna Vićanović Likovno-tehnička obrada: Dragan Vićanović Fotografije: Dragan Vićanović Kompjuterski slog: MEGACOMP 1 izdanje Beograd.Biblioteka „KLJUČ" Edicija „ T O " . Tiraž: 2.000 Štampa: ŠDP„Kultura". 1990.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->