Dragan Vianovi

B e o g r a d , 1990.

Uvod
BioloSka poljoprivreda je, relativno, mlada oblast poljoprivrede u kojoj se nastoji da se proizvodnja hrane obavlja na prirodan nain bez upotrebe Kemijskih preparata. ' l o j e posebno aktuelno u zadnje vreme kada smo svedoci sve veih zagaenja prirode i hrane, to se sve skupa negativno odraava na nae zdravlje, Pokret bioloki opredeljenih poljoprivrednih proizvoaa pokuava, da usavri proizvodnju na potpuno prirodnim naelima ne primenjujui ni jednu supstancu koja bi mogla imati negativne posledice po zdravlje oveka, ivotinja i biljaka. Pri tome se kao i u klasinoj poljoprivredi posebna p a t n j a posveuje ubrenju i zatiti od tetoina ali za razliku od naina koji se primenjuju u klasinim sistemima biofarmeri koriste prirodna ubriva i razne preparate za zatitu na bazi drugih biljaka. Bioloka poljoprivreda stie u svetu sve vei broj pristalica, ak i medu agronomima, to je posebno karakteristino za razvijenije zemlje koje nemaju problema sa manjkom hrane pa su i na taj nain u situaciji da mogu da se pozabave i izborom hrane koju e konzumirati. Najnovija upozorenja zdravstvenih radnika o opasnostima hrane koja je proizvedena bez kontrole uzkorienje raznih hemikalija (esto vrlo otrovnih) uticala su bitno na poveanu potranju zdravih prehrambenih proizvoda. Kako su, meutim, proizvodi dobijeni prirodnim nainima obino dosta skuplji na tritu (to je najoiglcdnije na Zapadu) proizilazi da jc zdrava hrana rezervisana za bogatije slojeve drutva. Stavie, korienje apsolutno iste hrane proverenog kvaliteta postalo je u mnogim razvijenim zemljama stvar prestia. U naim uslovima vlaa haotino stanje u kome dominira hronina nestaica novca za iru drutvenu brigu o ishrani a, samim tim, i zdravlju. Na naem se tritu nalaze mnogi neispravni artikli, neki, ak, sa visokim sadrajem opasnih hemikalija. () tome nas ponekad preko tampe upozoravaju pojedini zdravstveni radnici. Da

situacija bude gora utie i podatak da mi pravo stanje stvari ne znamo jer nc postoji nikakva zvanina statistika o kvalitetu namirnica ili s l u a j e v i m a t r o v a n j a hranom k o j u , p o n e k a d , u z i m a j u razmere epidemije.A da je tih sluajeva sve vie kazuju mnogobrojni novinski lanci koji, po pravilu, belee samo najekstremnije sluajeve. Uoivi potencijalnu opasnost po sopstveno zdravlje od hrane zatrovane hemijskim preparatima, dosta ljudi je poelo sa proizvodnjom povra i voa u vlastitim vrtovima. Na taj nain mogli su biti sigurni u ispravnost namirnica a da ne govorimo, o zadovijstvu koje prati svaku korisnu aktivnost i lini angaman. Osnovni problem svih onih koji su se odluili da rade po naelima bioloke poljoprivrede je nedostatak strune literature. Na naem tritu se o tome moe nai tek poneka knjiga koja, ipak ne moe odgovoriti na sva pitanja koja bi postavio jedan biovrtlar. Te knjige, dakle, imaju uvodni karakter Stoje sasvim razumljivo za oblast u kojoj do s k o r o nije bilo ni jedne jedine knjige. Svakako da e vremenom, kako se bude irio krug interesantna, doi do tampanja veeg broja naslova, od kojih e neki obraivati i kompleksnije probleme vezane za biopoljoprivredu. N a d a j m o se da c i nai naunici (agronomi, ekolozi...) dati svoj doprinos u vidu monografija. Knjiga koja se nalazi pred vama ima 7a cilj da vas uvede u osnove biopoljoprivrede, a takoe, prui mogunost za ozbiljnije studije i, to je najvanije, praktinu primenu nauenog. Kadi racionalizacije prostora izbegnute su informacije koje se mogu nai u svakom povrtarskom priruniku kao to je kalendar sadenja i osnovni podaci o svakoj kulturi ponaosob. Praktiar e te podatke lako pronai a ova knjiga ima zadatak da prui uputstva koja se ne nalaze u klasinim povrtarskim knjigama.

Zemlja, hrana i ljudsko zdravlje

Svi pokazatelji ekolokog stanja nae planete ukazuju na to da u mnogim delovima sveta postoje realne opasnosti od kolapsa itavih bio-regiona. Na mnogim mestima je odavno ivot nemogu a zasluga" za takvo stanje pripada ikz. prljavim tehnologijama". Ljudski genij je dostigao zavidne stepene u nekim naunim oblastima ali sada je ve i laicima jasno da moderna civilizacija i njoj odgovarajue tehnologije, sa jedne strane, olakavaju ivot i podiu standard, ali sa d r u g e strane, nepovratno unitavaju i truju nau ivotnu i radnu okolinu do te mere da su zdravlje i ivotni vek ljudi ve danas opasno ugroeni. To je posebno oigledno u gradovima i velikim industrijskim zonama. ProizvcxJnja hrane spada u one delatnosti koje su nespojive sa zagaenom sredinom. Pa, ipak, sve je oiglednije da je taj osnovni preduslov poljoprivredne proizvodnje danas vrlo teko zadovoljiti. Da problem bude vei. ak, je i sama poljoprivreda u novije vreme postala veliki zagaiva ivot ne sredine a posredno i neposredno i hrane ijom se piroizvodnjom bavi. Samo u Evropi se godinje nckontrolisano izbaci u atmosferu 25 miliona tona (!) toksinih materija. U tome su do sada prednjaile tehnoloki najrazvijenije zemlje. U novije vreme ovom neslavnom rekordu znaajno doprinose i manje razvijenije zemlje k o j e zatitu sredine ne ulau gotovo nikakva sredstva. Svakodnevno trovanje planete predstavlja najvei problem sa kojim se suoilo oveanstvo od svog nastanka. A k o tome pridodamo i neke nesrene sluajeve koji su se dogodili u hemijskoj i nuklearnoj industriji onda e svima biti j a s n o da je doao poslednji trenutak da se u svetskim razmerama preduzme akcija za spasavanje itavog oveansiva. Jer, ne treba zaboraviti, da tehnoloki razvoj i superiornost ne znae mnogo a k o je u tom cilju potrebno rtvovati zdravu prirodnu sredinu u kojoj ivimo.

Polo je lema ove knjige proizv odnja hrane neemo detaljnije ulaziti u opisivanje ekolokih problema koji nastaju kao poslediea s j a b o konirolisanih tehnolokih procesa ili ekolokih ekscesa poput ernobila. Pozabaviemo se detaljnije, meutim, ekolokim ugroavanjima nae planete i ljudskog zdravlja koja nastaju u proccsu proizvodnje hrane. Da ta ugroavanja ivotne sredine i zdravlja nisu ni n a j m a n j e naivna i bezazlena pokazuju i najnovija nauna israivan3aU novembru 19 godine na sednici SSRN Jugoslavije izneti su zabrinjavajui podaci o stanju zemljita. Navodi se d a j e ,,u proteklih deset godina za poljoprivredu nae zemlje izgubljeno 150 hiljada hektara, preteno napkxinijcg tla". U zakljucima strunjaka navodi se da je uzronik takvog stanja zagaivanje zemljita hemijskim sredstvima i primena vetakih ubriva koja u svom sastavu imaju veoma ietne primese - hlor, sumpor, natrijum a fosforna ubriva i leke metale kao to su olovo, kadmijum i radioaktivne elemente! Opasnosti od primene ovih s r e d s t a v a poveane su nestrunom prmenom koja je vrlo esta kod naih proizvoaa. U nekim krajevima esto dolazi do preterivanja u doziranju vetakih ubriva tako da ponekad dolazi do velikih zagaenja vode za pie to se katastrofalno odraava na ljudsko zdravlje. U nedavno sprovedenim istraivanjima o kvalitetu vode u Subouko-horgokoj peari dobijeni su alarmantni rezultati u kojima stoji da je koncentracija nitrata u pijaoj vodi ak O S A M N A E S T puta vea od dozvoljene! Najvei deo ovih nitraia dospeo je u vodu iz vetakih ubriva koja se koriste u oblinjim vonjacima. Poetkom aprila ove godine T a n j u g je preneo vest u kojoj se kae tri o s o b e su umrle, a deset njih je sa tekim irovanjemprebaeno u bolnicu u italijanskom mestu Ciano kod Napulja. Svi su. kako je utvreno, otrovani pesticidom " P A R A K V A T " koji se koristi u poljoprivredi. Saniiarne vlasti u Napulju veruju da je pesticid dospeo u podzemne slojeve vode koja se koristi za navodnjavanje i zalivanje tafta, pa iak.u i u hranu. O k o 150 lica se u Napulju saUa nalazi pod kontrolom lekara, jer se veruje da su i oni izloeni riziku trovanja, budui da ive u istoj opasnoj zoni." Ne treba biti strunjak'' - kae se u jednom izveiaju - pa uoiti da su nam poljoprivredne povrine napadnute tekim metalima, kiselim kiama, psticidima, nitratima." Rezultat nekontrolisanog zasipanja njiva raznim hemikalijama ogleda se u naglom poveanju neplodnosti zemljita i opasnom naruavanju zdravlja ljudi.

7
Britanska vlada uvela je nedavno otre mere za kontrolu hrane jer je i u Britaniji postalo oigledno da e doi do problema irih razmera a k o se ne pone sa sistematskom kntrolom ispravnosti hrane i tehnolokih procesa povezanih sa proizvodnjom namirnica. Proizvoaki trustovi pruili su veliki otpor ovim Ispitivanjima i predloenim merama ali su, na kraju, usvojeni predloi da se uvede otra kontrola kvaliteta hrane. Povod kampanje u kojoj su prednjaile z d r a v s t v e n e ustanove i tampa je iznenadna epidemija bacilom listeriosis" koji je izazvao smrt nekoliko ljudi. U toku jedne godine prijavljeno je oko 40000 sluajeva trovanja salmonelom, takode u Britaniji. U toku nekoliko dana moralo je biti uniteno nekoliko miiiona komada j a j a i oko 50003 kokoaka! Probueno interesovanjc javnosti za procese proizvodnje j a j a i pilia do otkrivanja neverovatno brutalnih metoda uzgoja ivine i tovne junadi. Kokoke nasilje eli ivot_provodc u tesnim kavezima a najvei deo njihove hrane sastoji e od sopstvenog izmeta koji se melje i bezbroj puta vraa u proces ishrane uy dodavanje velikih koliina antibiotika kako bi se spreile infekcije i raznih hemikalija Loje ublauju nesnosni smrad takve hrane", uginule jedinke se, takode, melju i dodaju hrani. Takva hrana nalazi se i na jelovniku britanskih krava muzara, a na kraju sve hemikalije koje se dodaju hrali ivotinja dospevaju u ljudsko telo izazivajui nepredvidljive poslenice. Po reima veterinarskog inspektora Miroslava Stojiia iz Beograda (objavljeno u Politici" 9.4.1988. g.) u mesu i mesnim preraevinama nalaze se, najee prevelike koliine, raznih aditiva, h o r m o n a , p e s t i c i d a , a n t i b i o t i k a i d r u g i h toksinih m a t e r i j a . Proveravanje zagaenosti hrane pomenutim materijama kod nas se ne sprovodi ili se to radi posve retko. Stoji tvrdi da sami po sebi, nitrati ( u p o t r e b l j a v a j u se u svim mesnim preraevinama: prim. autora) i nisu toliko opasni po ljudsko zdravije koliko materije k o j e se posle toga s t v a r a j u . Nitrozoamini koji se produkuju u mesnim preraevinama iz natrijum-nitrata direktno su kancerogeni" Uprkos tome to se ovakva definicija moe nai u svakom relevantnom veterinarskom udbeniku, 5 u j e ue studenti humane medicine, to je utvreno i obelodanjeno u najeminentnijim svetskim istraivakim centrima, upotreba na-nitrata je kod nas masovna i nekontrolisana. To je nonsens." Iz proizvoda mesne industrije na Zapadu izbaeni su nitrati dok se u nekim zemljama p o p u nae naune i zdravstvene injenice sporo probijaju i pored loga to je Savezni komitet za rad, zdravstvo i socijalnu zatitu apelovao da se tim problemom pozabavi i Skuptina

SFRJ. (Politika", 13.5.1987.g.). Miodrag Mani, fiziko-hemiar Nuklearnog instituta Boris Kidri" u Vini izvrio je nekoliko desetina superanaliza prehrambenih proizvtxla i, izmeu ostalog, rekao u jednom intervjuu: Kada su u pitanju polifosfati nalazio sam ih i u koncentraciji od 1 , 9 4 % to je suludo. Eksperimentalno je dokazano (opet u svetu) na ivotinjama, da je kod onih kojima je davano preko 1 % fosfata izazvano niz abnormalnosti: od oteenja b u b r e g a , kalcifikacije mekog tkiva, nepravilnog rasta, skraenja duine ivota, pa do redukcije fertiliteta. Pesticidi deluju na centralni nervni sistem oveka, izazivaju oteenje bubrega, konvulzije, poremeaja disanja. U SAD priznat je kancer jetre kao profesionalno oboljenje za radnike koji rade u industrijskoj proizvodnji PVC-a, a pakovanje u P V C folije prehrambenih proizvoda z a b r a n j e n o / Nedavno je iz S A D vraeno 19 tona prake unke (Carneks) zbog prevelike koncentracije tetnih materija. Roba je, to je kod nas pravilo, zavrila na naem tritu!!! Inspektor Stoji uz zgraavanje da se takva roha d a j e i deci, kae: Pa se onda udimo to su bleda, anemina, prozirna, plava, ne mogu da spavaju, imaju stomane t e g o v e , uestalo p o s i a j u alergina, sa slabim zubima, kostima, obolelim bubrezima... to rasle broj obolelih od raka, leukemije... To izmeu ostalog zavisi i od toga ta i koliko j e d e m o . " U S A D trenutno se vodi velika kampanja za proizvodnju zdrave hrane. Na udaru kritike nalaze se veliki trustovi proizvoaa i preraivaa mesa, mleka, itarica, voa i ptjvra. Uveravanja da od upotrebe hernije u prehrambenoj industriji nema nikakve opasnosti deluju sve neuverljivije jer postoje mnogobrojni izvetaji koji na oiglednim primerima dokzuju ba suprotno. Meu mnogobrojnim udruenjima koja se bore da istina o kvalitetu hrane prodre do .iroke javnosti u S A D je trenutno najaktivnije drutvo koje nosi simbolian naziv ..Majke protiv pesticida" a okuplja mnoge linosti iz javnog ivota, filma i ou biznisa. Drutvo je upozorilo ameriku javnost da je s a m o prole godine upotrebljeno vie od dva miliona tona razliitih pesticida da bi j a b u k e na tritu izgledale privlanije i lepe, te da ta injenica moe imati dramatine posledice po zdravlje ljudi, osobito po zdravlje dece." Vatrena pobornica ideja koje zastupa udruenje, poznata glumica Meril Strip izjavila je posle TV emisije o hrani koju je ona vodila: Ne zanima me politika. Svejedno mi je ko e biti predsednik drave, ali mi je i te kako vano zdravlje moje dccc, daleko vanije od bilo kakve i bilo ije politike." Ove rei odslikavaju jedan aspekt borbe

za bolju, zdraviju hranu. Nemogunost da sc izbcgnu politiki uticaji u stvarima gde glavnu rc treba da vodi nauka i zdrav razum. Sa d r u g e s t r a n e , e k o n o m s k i interesi velikih proizvoaa esio su glavna prepreka mnogim akcijama za poboljanje kvaliteta vazduha, vode i hrane. Meu mnogobrojnim pnmerima panine i bezobzirne odbrane profita pri emu sc ne biraju sredstva niti se vodi rauna o sveukupnom progresu, naveemo jedan primer iz ne tako davne prolosti. Amerikanac Luther Burbank genijalni genetiar i selekcionar, posmairao je kako u pustinjama irom Amerike neverovatno d o b r o uspeva kaktus opuncija. Burbank je pristupio selekciji i ukrtajui opuncijc s mnogo i malo bodlji dobio je za 16 godina brzorastuu opunciju bez bodlji, zadiv ljujuu biljku koja slui kao stona hrana a daje i vrlo ukusne plodove za ljudsku ishranu. Burbank je pisao o svom kaktusu: ,,()n e rasti na irokim prostranstvima u sadanjim neplodnim delovima zemlje, uz minimalnu negu i obradu zemlje: u suvim polusiuvim predelima moe da predstavlja izvanrednu stonu hranu. Ova opuneia e napraviti i revoluciju u proizvodnji mesa i pretvoriti nae pustinje u plodna prostranstva." Njegova opuncija sadri eer, najpotrebnije mineralne soli i, to je naglavnije - 90 odsio vode. Z b o g toga stoku ne ireba pojiti. Prinos je velik i pri minimalnim uslovima dobija se 100 do 200 tona mase po hektaru. Poredtoga, Burbankova opuncija je i voe. Prinos ploda je 20 tona po hektaru. L u l h e r B u r b a n k j e m a t a o d a o v o otkrie iskoristi z a poveanje blagostanja svoje zemlje. /Mi, saznavi za Burbankovu opunciju, trgovci stokom su sc zabranili. Nagli pad cenamcsa bi im uskratio unosne zarade. Novih sorti doepala se firma Fana D a u d a " i unitila ih. Ne obazirui se na mnogobrojne zahteve, rasadni materijal nije nikome isporuen." (citat iz asopisa Dobro Jutro", 1. novembar 1979.g.). U savremenoj proizvodnji hrane, dakle, pored razumskih vladaju i zakoni profita a gde god je profit u pitanju be ire i stroge drutvene kontrole nije mogue obezbediti stoproccntnu sigurnost. Dobar primer za to je kontrola proizvoda po pitanju sadraja pesticida. Po pravilu, takve kontrole nalaze da je propisana doza uvek prekoraena. Jasno je da zdravlje potroaa ne moe biti predmet niije zarade. 18.5.1987. godine Politika" je tom pitanju posvetila panju u lanku pod nastavom Opasnost vreba i sa plodnih polja" Na samom

10

poetku kae se: ,,IJ elji da zatite poljoprivredne proizvode od tetoina, ljudi su izmislili pesticidc. Da li je ovaj izum oveanstvu oneo sreu?" U daljem nastavku, izmeu ostalog stoji: ..lako, na alost, nismo svetska poljoprivredna velesila, neracionalna i gotovo stihijna primena brojnih dostignua agrarne nauke donela je izuzetno velike opasnosti i za zdravlje naih ljudi. Sve vee potrebe za hranom nametnule su upotrebu peslicida (sredstva za unitavanje tetoina), kako bi se poljoprivredna proizvodnja zatitila od ogromnog broja tetoina. Nije, stoga, preterano rei da pcsticidi ulaze u "lanac ishrane" i svojom se otrovnou i nekontrolisanom primenom svrstavaju u jedan od kljunih problema sveta." U istom lanku Dr Borivojc Jovanovi, specijalista medicine rada i direktor doma zdravlja u Grockoj kae: Pcsticidi, kao sredsiva za unitavanje tetoina, relativno su novijeg datuma, upotrebljavaju se t e k od pedesetih godina. V i e od 9 o d s t o ovih s r e d s t a v a upotrebljava se u poljoprivredi, to je ini kljunom granom po opasnosti po ljudsko zdravlje. Primena u naoj zemlji je u porastu, tako da sc 1986. godine upotrebljavalo ak 770 preparata sa 188 jedinjenja veli dr Jovanovi i dodaje da se ovim sredstvima, prema podacima Svctske zdravstvene organizacije, godinje u svetu otruje pola miliona ljudi! Veliki ekoloki problemi koje je upotreba peslicida nametnula znatnim zagaenjem zemljita, poljoprivrednih kultura i bvodotokova, preti sasvim ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi." Dr Jovanovi tvrdi da je tokom prole godine na teritoriji optine Grocka upotrebljeno oko 2 7 0 tona pesticidnih preparata, najvie fungicida i insekticida. Podaci dr Jovanovia kau da trovanja povremeno dobijaju k a r a k t e r epidemije. Najee smrtni sluajevi su kod otrovanih sredstvom DNOC (dinitrcxirtokrezol ili "kreazan"). Na Klinici za toksikologiju V M A u Beogradu od 1982. do 1986. godine Icene su 274 o s o b e otrovane pesticidima, koji zauzimaju" drugo mesto na listi uzronika trovanja, odmah posle leova. U Respiratornom centru Infektivne klinike od trovanja pesticidima prole godine lecno je 47 osoba, od kojih jc etvoro umrlo." I pored svega u naoj zemlji se ne v o d e zvanini statistiki podaci o trovanjima pesticidima iako se zna da jc uee trovanja u ukupnoj smrtnosti na treem mestu, odmah posle kardiovaskularnih i malignih bolesti." A k o imamo u vidu da pesticidi i herbicidi mogu biti eventualni izazivai malignih i drugih o b o l j e n j a onda m o e m o zakljuiti da agrohemija zauzima ak prvo mesto kao uzronik bolesti

sa najteim ishoditem. U knjizi Osnovne biolokog voarstva" Dr. Krikovi navodi da prema podacima iz Instituta za zatitu zdravlja SR Hrvatske koliina kloriranih ugljikovodika u masnom tkivu ovjeka poveala se u nas u posljednjoj godini dana za 1 0 0 % (ovo je ustanov ljeno kod ljudi umrlih od malignih tumora)." 1 pored oiglednih opasnosti pri upotrebi pcsticia i drugih hemijskih preparata u poljoprivredi retko koji agronom bi se sloio sa konstatacijom da treba prestati sa upotrebom ovih opasnih materija. Glavni adut pristalica upotrebe pcsticia jc da se bez njih jednostavno ne m o e tj. da se n a j e z d a tetoina moe spreiti j e d i n o tim sredstvima. Strunjaci nas ue d a j e otrovnost pojedinih materija u poljoprivredi regulisana zakonom i pod kontrolom i da se vodi rauna 0 K A R E N C I - vremenu poslednje upotrebe preparata pre ubiranja plodova, TOLIiR ANCI - maksimalno dozvoljenoj koliini preparata 1 R F Z I D U 1 - koliini ostatka sredstva u zemljitu. Teorijski gledano ovde ne moe biti nesporazuma i ela teorija nam se ini vrlo stabilno i uverljivo. Ali da li je u praksi sve ba tako idealno? Ko nam moe garantovati da se svi poljoprivredni proizvoai apsolutno pridravaju propisanih normi? Moramo priznali da je ove uslove nemogue kontrolisati. Kada se sazna za prekomernu upotrebu nekog sredstva u poljoprivredi onda je obino kasno za spreavanje neeljenih posledica j e r jc proizvod ve prodavan na tritu ili su nastali problemi d r u g e vrste. U ..Politici ekspres" od 8.5.1989. godine nali s m o primer prekomerne upotrebe hernije u poljoprivredi, ovoga puta iz neznanja, u pomenutom lanku se kae: ..Uzrok pojave naglog suenja penice na veim orannim ptjvrinama u itorodnoj Tamnavi ovih dana je razjanjen. Pored tetoine itnjaka do suenja penice dolo je, kako navode strunjacik i u sled veih ostataka herbicida A T R A Z I N A koji su nesmotreni ratari upotrebljavali bez odgovarajueg strunog nadzora."Daljc se kae da herbicid atrazin u prekomernoj koliini znaajno ometa ne s a m o razvoj penice ve i drugih kultura Nije tako redak sluaj da ovo sredstvo protiv korova, kada se predozira, napravi goleme tete ratarima." Sve je vie izvetaja koji upozoravaju na nekontrolisanu i prekomernu upotrebu hernije bilo da se radi iz predumiljaja ili neznanja. Praktino da nema dana kada u dnevnoj tampi (koja nam jc jedini izvor podataka, poto zvaninih statistika nema) ne osvane neki napis o tome. Ugroeni su ljudi, domae i divlje ivotinje, usevi a kako pokazuju zadnje vesti i pele. O znaaju ovog korisnog insekta ne

12

treba ni govorili j e r pored meda, znaajnog prehrambenog artikla (u zadnje v r e m e zagaen je vrlo esto pesticidima) koji je glavni pelinji proizvod, pele vre i opraivanje voa koje bez njihovog prisustva uopte ne bi raalo. Nedavno je u leskovakom kraju zabeleen sluaj (nije ni jedini ni usamljen) velikog pomora pela do koga je dolo zbog prevelike upotrebe raznih hemijskih sredstava na njivama drutvenog sektora koje se nalaze u blizini pelinjaka." (Politika, 18.4.1989.) Da jc kod nas s v e rede videti divlja poznalo je ne s a m o lovcima ve i laicima. U malobrojnim analizama uginulih fazana i prepelica naeni su herbicidi i pesticidi koje su ove ptice unele jedui s e m e z a p r a e n o pre selve. Otrovane ivotinje se lako mogu nai na t r p e z i o v e k a i t a k o proizvesti k a t a s t r o f a l n e posledice. Z b o g nekontrolisane upotrebe modernih sredstava u poljoprivredi divlji zec je s k o r o potpuno nestao iz naih uma.

Slika 1. Mnogobrojni novinski lanci koji upozoravaju na zagaenje prirode i hrane.

13

R a s p r a v e o tetnosti hemijskih preparata ( p o s e b n o pri prekomernoj upotrebi) svode se u javnosti na dva osnovna miljenja. Prvo je miljenje veeg broja agronoma i hemiara koji poruuju da nema razloga za strah i da su opasnosti mahom preuveliane. Sa d r u g e strane jedan broj lekara i veliki broj ljudi raznih profesionalnih profila zabrinut jc estim izvctajima o trovanjima hemikalijama i eventualnim opasnostima irih razmera. 1 dok prvi upozoravaju da se hernija mora koristiti kako ne bi nastupila glad drugi u prvi plan stavljaju zdravlje i podatke po kojima najrazvijenije zemlje proizvode ogromne vikove hrane koja se esto baca iz ekonomskih interesa dok sc u m a n j e razvijenim poveanje prinosa mora potraiti u dobrim sistemima navodnjavanja, i mehanizaciji i si. a ne samo u primeni hernije (ovo zadnje najvie odgovara razvijenima koji u nerazvijene zemlje izvoze mnoge hemijske preparate). Mnogo jc unih rasprava sa pomenutim argumentima. Nepristrasni posmatra mora, meutim, priznati da je i u jednim i u drugim argumentima dosta Istine - da glad preli ali i da je zdravlje ugroeno. Oba tabora slau se samo u jednom - najopasnija je prekomerna i nekontrolisana primena hernije ali je oigledno da apclovati na savest proizvoaa nema nekog velikog smisla jer takvi apeli, kod ljudi koji su u sialnoj trci za zaradom, obino, ostaju bez odjeka. Tom se problemu moram otvoreno i argumentovano suprotstaviti. Jedno pitanje u celoj stvari zasluuje panju. Da li je, ipak, mogue zaobii upotrebu pesticida, herbicida i drugih sredstava? O d g o v o r savremenih poljoprivrednih strunjaka bi, svakako, bio negativan sa jednim velikim NE! U isio vreme pobornici bioloke poljoprivrede na isto pitanje odgovaraju pozitivno. Decenije iskustva stoje iza ljudi koji su se opredelili za tkz. islu poljoprivredu i ta njihova iskustva nedvosmisleno govore da se bez vetakih ubriva, herbicida, insekticida i si. mogu dobili i visoki prinosi i izvanredan kvalitet. tavie, ue nas bioloki j>oljoprivrcdnici, njihovim nainom se dobijaju proizvodi koji su mnogo kvalitetniji po pitanju bioloke vrednosti. Tu dolazimo do jednog sasvim novog pitanja koje glasi: ta se podrazumeva pod bilokim kvalitetom? Na to, na izgled jednostavno pitanje, nije lako odgovoriti. Moramo, pre svega, poi od kvaliteta uopte. Danas se pri proccni kvaliteta gleda, pre svega, na dve stvari. To su izgled, koji treba biti to lepi, i ukus koji spada u pojmove bez j a s n e odreenosti. Ova dva parametra su bitna i u biolokoj poljoprivredi s tim to se vodi rauna i o j o nekim stvarima. Pre svega bitan je hemijski sastav proizvoda, sadraj proteina, ugljenih hidrala, masti i vitamina.

14

Proizvod ne smc, ni u kom sluaju, da sadri ni najmanje koliine ostataka pcsticida, herbicida ili nekog drugog sredstva. T a j yahtev se m o e ispuniti s a m o na jedan nain - u proizvodnji nikako ne upotrebljavati pomenuta sredstva! Jedino na taj nain moemo biti apsolutno sigurni da nam je hrana hemijski potpuno ispravna. Cilj poljoprivrede je, ne s a m o prozvoditi hranu u odredenoj koliini, ve pre svega, proizvoditi hranu koja ne moe koditi nego s a m o koristiti. A da se hrana i te kako moe razlikovati, u zavisnosti na koji je nain proizvedena pokazuje ogled u kome su dve grupe laboratorijskih ivotinja hranjene narazliiie naine. Jedna grupa je s v o j o j ishrani imala s a m o namirnice tretirane raznim hemijskim preparatima dok je druga grupa hranjena proizvodima bioloke poljoprivrede. ivotinje iz druge grupe su pokazale veu otpornost prema bolestima, daleko veu plodnost i bile su mnogo ivahnije i dugovenijc. Svakome je poznato kako sc g a j e pilii na velikim larmama. Gusto zbijeni u svojim kavezima ti pilii ili kokoke nosilje nikada nee ugledati sunevu svetlost niti okusili ukus jedne obine kine gliste poput svake kokoke iz soskog dvorita. ivotinje sa takvih farmi su dosia produktivne, ali im je vek vrlo kratak. Neotporne su prema bolestima pa im se u hranu dodaju velike koliine raznih lekova. Na kraju sve to dospeva u organizam potroaa. ivina proizvedena na taj nain nema nikakav bioloki kvalitet a da bi se mogla jesti mora se pri pripremanju dobro zainiti raznim zainima. Sa tim problemom su posebno suoeni amerikanci koji troe najvee koliine pileeg mesa u svetu. Ujedno su i zemlja koja je na prvom mestu po broju gojaznih i nepravilno hranjenih ljudi. Oigledno je da nije sve u koUini. Svaka domaica zna razliku izmeu j a j e t a koje jc proizvedeno na prirodan nain i jajeta koje je snela kokoka odgajena u tesnom kavezu mehanizovane farme. Ta se j a j a jasno razlikuju po boji, ukusu, mirisu, hemijskom sastavu i njihov kvalitet nikako ne moe biti isti. U nekim monografijama navodi se sluaj koji sc dogodio u jednom amerikom gradu. Desilo se da je kukuruz, zasien raznim preparatima i preterano ubrcn velakim dubrivima, doveo do oslobaanja tetnih gasova i eksplozije silosa u kome je bio smeten. Tenost koja se rasula okolo usmrtila jesve ivotinje koje su jc pile. Jedinstven primer ne s a m o otrovne nego i eksplozivne hrane! Moramo sc zapitali koje su istinske granice koje ljudski organizam mae podneti. Agronom C. A u b c n u knjizi ,.L' Agriculturc biologiquc" pie: ..Problem je vrlo komplikovan kada sc nastoji izmeriti opasnost koju

15
predstavljaju ostaci ili rezidue pesticida za ljudsko zdravlje. Izmeu optimista, koji misle da su koliine isuvie male osim u nekim izuzetnim sluajevima,da bi mogle izazvali primetnu tetu, i onih koji larmiraju smatrajui da i najmanje koliine mogu imati nepoeljne poslcdicc u duem vremenskom periodu, ne moe sc lako odrediti k o j e u pravu. Glavni argumenti optimista su sledei: 1. Proizvodima za biljnu zatitu stroge se kontrolic otrovnost i regulisana jc upotreba - za kodljive proizvode zakonom je utvren najmanji rok od upotrebe u zavisnosti od vrste poljoprivrednog proizvoda. 2. Rezidue su male i slulajevi trovanja su retki. 3. Koristi koje se postiu upotrebom sredstava za zatitu biljaka su takve (povienje prinosa, unitenje prenosioca zaraznih bolesti itd.) da pojedini nesreni sluajevi prouzrokovani njihovom upotrebom ne mogu umanjiti njihove prednosti. 4. U svakom sluaju sada jc nemogue bez pesticida." Sa druge strane: Pruene garancije propisane zakonom su iluzorne jer j c : - Nemogue kontrolisrti proizvoae da li se pridravaju vremena ograniene upotrebe pesticida, ega sc oni u praksi redovno i ne pridravaju. - U Francuskoj (citat jc iz francuskog izdanja, prim. autora) za veinu pesticida ni jedan propis ne utvruje koliinu rezidua koja se d o z v o l j a v a u namirnicama. U z e m l j a m a u k o j i m a p o s t o j e ogranienja nije retko da komercijalni proizvodi sadre vee doze rezidua od dozvoljenih. - to sc tie utvrene oirovnosti posredstvom ivotinja u odnosu na ljude, to je uvek opasno, kao to je to pokazao sluaj sa thalidomidom sa kojim sc eksperimentisalo na ivotinjama bez ikakv o g incidenta a koji, ipak, nije bio bezopasan za ljude i kod kojih jc izazvao'poznatu katastrofu (raanje dcce bez udova i sa drugim tekim telesnim i mentalnim poremeajima, prim. autora). Neki proizvodi, relativno malo otrovni mogu izazvati u tlu ili kod ivih bia rastvarajui se proizvode vee otrovnosti (na pr. aldrin koji se pretvara u dicldrin sa veom otrovnou). - Redovno sc izuavanja ograniavaju na uinak jednog otrova (DDT, parathion, lindan itd.) ali sc pri tome zaboravlja da istovremena prisutnost vie njih zajedno moe biti kodljiva, i ako svaka doza uzeta ponaosob nije kodljiva.

16

Nije redak sluaj da u p o t r e b a nekog proizvoda b u d e zakonom dozvoljena a kasnije povuena nakon vie godina kad sc pri meli (svakako malo prekasno) da je opasan. T a k o na primer razliiti proizvodi su dozvoljeni u nekim zemljama a u drugim su z a b r a n j e n i . Da li oni nekim u d o m g u b e oirovnosi prelaskom granice?" Svakom razumnom oveku jasna je prednost bioloke poljoprivrede i neminovnost da se drutvo kao celina pozabavi tim problemom. J a s n o je da nije mogue jednostavno prestati sa upotrebom agrohemije, jer bi to imalo katastrofalne posledicc ali je isto tako j a s n o da se argumenti bio-poljoprivrednika (kojih jc u svetu sve vie) moraju objektivno razmatrati i njihova iskustva, posle provere, primeniti. Na to nas obavezuju savest i razum.

Tlo - osnova ivota llranljivc materije za ivot i razvoj biljke uzimaju najveim delom iz zemlje. Ostatak svojih potreba biljke zadovoljavaju uzimanj e m iz atmosfere. Poto je razumljivo da zdravlje zavisi, pre svega, od ishrane kako kod ivotinja tako i kod biljaka onda jc jasno koliku ulogu igra zdravo tlo. Pod zdravim ilom sc ne podrazumeva s a m o ono tlo koje ima potpun hemijski sastav ve su od prvorazrednog znaaja i fiziki i bioloki kvalitet zemljita. Objasniemo ukratko ova tri faktora: Hemijski sastav tla Poznato je preko sto hemijskih elemenata a u sastavu zemljita za ishranu bilja a najvaniji su: Ugljenik (C), Kiseonik (O), Silicijum (Si), Aluminijum (Al), Gvode (l'e), Magnezijum (Mg), kalcijum (Ca), Natrijum (Na), Kalijum (K), Fosfor (P), Sumpor (S), Azot (N), Hlor(Cl) Jod (J). Bor (B). Mangan (Mn), Bakar (Cu), Kobali (Co), Niki (Ni) itd. Savremcna poljoprivreda sc posebno brine o tri elementa. To su azot, fosfor i kalijum. Ti sc elementi u velikim koliinama dodaju u obliku tkz. N.P.K. ubriva. Ostalim ubrivima poklanja se daleko manje panje. U biolokoj poljoprivredi elementi sc ne dele na vane i manje vane ve se smatra da i element koji se nalazi s a m o u t r a g o v i m a m o e imati v e o m a b i t n u u l o g u . B i o l o k i m e t o d podrazumeva da o Prirodi, tlu i ivim biima znamo veoma malo pa

17

se nastoji da se odri onaj odnos koji jc sama Priroda postavila bez suvinog uplitanja i drastinog mcnjanja stvari koje poznajemo s a m o povrno. Upotreba vetakih ubriva poiva na l.ibigovoj teoriji usv a j a n j a jona. Potraimo li u nekom udbeniku biljne fiziologije detaljnije podatke o tome nai emo da sc na ovom problemu dosia radi ali i podatak da .,ni danas mnoga pitanja fiziok>gijc mineralne ishrane nisu reSena, naroito ona koja se odnose na mehanizam usvajanja jona. Prema tome, dobijene predstave o ovom procesu uglavnom i danas su samo hipoteze. "(Dr Milojc R. Sari: Fiziologija biljaka"). Posmatrajui kroz ovu prizmu vidimo da najsavremenija sredstva u poljoprivrednoj proizvodnji poivaju na teorijskim postavkama. Da li su te postavke potpuno ispravne ili nisu pokazae vreme. Mzikc osobine zemljita: Zemljite se sastoji od estica razliitih veliina. Prema veliini izdvajaju se komadi koji su vei od 2 cm, zatim, estice kamena od 0 , 2 - 2 cm, estice peska veliine 0 , 0 5 2 cm i estice ispod 0 , 0 5 cm. Prema koliini glinenih estica koje su vrlo bitne za oplu plodnost tla, zemljita delimo na: glinena, glinasia, i lovai a, ilovastopeskovita zemljita. IJ fizike osobine se ubraja i nagib zemljita. Bioloke osobine zemljita: Tlo nije s a m o s k u p fizikih i hemijskih faktora v c j c to velika ivotna zajednica u kojoj egzistiraju mnogobrojne biljke i ivotinje. G r u b o ih moemo podeliti na m a k r o (vidljive) i mikro (nevidljive) organizme. U zemljitu je najvie mikroorganizama. Njihov broj moe dostii i nekoliko milijardi u s a m o jednom gramu zemlje. Najvaniji ij. najbrojniji organizmi pripadaju sledeim taksonomskim kategorijama. - bakterije - alge - gljive - protozoe - insekii Bakterije: obuhvataju vie od 7 0 % svih ivih organizama u zemljitu. IJ jednom gramu ih moe biti i vie od dve milijarde. Jedan broj je patogen ali je veliki broj korisnih bakterija. Pomenimo s a m o bakterije truljenja bez kojih ne bi bio mogu kruni lok materije u Prirodi. Neke bakterijske vrste uestvuju u fiksaciji azota iz atmosfere. Aige: Veliki broj zemljinih vrsta koje se naglo razvijaju poscb-

IH no u prolee kada jc najvea vlanost zemljita. Mogu sc prepoznati p o z e l e n o j boji j e r s a d r e hlorofil. O b o g a u j u tlo o r g a n s k m materijom. Neke alge vezuju atmosferski azot. Gljive: Izluuju enzime koji su tesno vezani sa ostalim biljkama i stvaraju zajednice koje sc nazivaju simbioza. Razgranatim micelijumom doprinose poroznosti tla. Uestvuju u izgradnji humusa. Protozoe, insekti kao i neki drugi organizmi uestvuju u fizikoj i hemijskoj transformaciji zemljita i stvaranju humusa. Izuzetno vani organizmi su i kine i ostale vrsie glista. Na povrini od jednog hektara moe ih biti i nekoliko milkma. U okviru hektara kine gliste prerade oko osamdeset tona zemlje za godinu dana. Gliste su znaajne jer meaju tlo, ine ga rastresitim a hodnicima koje b u e kroz zemlju omoguavaju prodiranje vazduha. Pored ovih isto mehanikih cfekaia gliste obogauju lio mikroclemeniima, fosforom, magnezijumom, azotom itd. 13roj glista jc u direktnoj proporciji sa plodnou tla. Bioloki zdravo tlo sposobno da prui razvoj zdravih biljaka mora posedovati bogatu floru i faunu zemljita. Metodama bioloke poljoprivrede to sc postie u potpunosti. Savremcna agrohemija, meutim, ima razorno dejstvo na mnoge mikro i makro organizme i lime uveliko naruava preko potrebnu ravnoteu. C. A u b e r l tvrdi da peslicidi i hcrbicidi ..menjaju postojeu mikrofloru u tlu, jer je njihov zadalak da eliminiu jednu ili vie vrsta koje u tlu nalaze. Ova pnmcna moe bili delotvorna a k o se ogranii na 10 da sc uniti s a m o nepoeljna vrsta, to sc posiie tek u retkom broju sluajeva." Unosei u tlo jednu toksinu hemijsku materiju menja sc mikrobioloka ravnotea u tlu, to moe imati neoekivane posledice, a ponekad i katastrofalne. Uinak ovih proizvoda na mikrofloru tla je malo prouavan. Njihov uinak na faunu (makroskopsku i mikroskopsku) jc bolje poznat. Neki insekticidi iz temelja m e n j a j u makrofaunu tla. Na primer insketi iz roda Collcmbola (veliine par milimetara, prim. autora) su uniteni H C H preparatom dok na D D T nisu osctljivi. Njihovi predatori iz roda Acarina osctljivi su na oba ova insekticida. Jedno t r e t i r a n j e tla p r e p a r a t o m D D T imae k a o posledicu izuzetno razmnoavanje Collembola, dok e njihovi predatori bili potpuno eliminisani." Na floru i faunu vrlo esio nepovoljno utie i primena raznih

19

vetakih mineralnih ubriva. Sve o v o tera nas da se zapitamo kako da odrimo zemljite zdravim i sauvamo potpunu b b l o k u ravnoteu organizma u n j e m u . Pre svega m o r a m o potpuno ukloniti sve toksine materije. Ne dolazi u obzir nikakva upotreba pestieda ili herbicida. Takode se iz upotrebe izbacuju u vetaka ubriva. Kako sve to postii obasniemo u sledeim poglavljima.

Slika 2. Bakterije, alge. g/ji\H iproiozoe, neophodni organizmi zdravog tla

k /

20

21

u b r e n j e - kako i ime

Osnove biolokog ubrenja lee u primeni organskih ubriva. Ideja se sastoji u lome da se izbegne upoireba mineralnih ubriva koja su upotrebljiva iskljuivo viim biljkama a tetno deluju na mikrofloru i mikro faunu zemljita. Cilj biolokog ubrenja je stvaranje humusa - plodnog pokrivaa pogodnog za ivot irokog spektra organizama, ija je brojna ravnotea klju zdravog zemljita i bioloki ispravnih proizvoda. Osnovno i najpoznatije ubrivo je stajsko ubrivo. Iako je neosporna njegova vrednost neemo se zadravati na njemu j e r jc to dosta poznato ubrivo kao i nain njegove upotrebe. turi. Opisaemo neke druge metode ubrenja u biolokoj agrikul-

stajskog ubriva koje moe biti govee ili neko drugo a najkvalitetnije ' j c k o k o j e . Na to se dodaje tanak sloj fino samlevenog krenjaka. Sve s~zatTm"poprska vodom. Ukoliko se koristi suvi materijal onda je potrebno prskanje veom koliinom vode. Ceo postupak se ponavlja dok se ne doe do visine od 1, 5 do 2 metra. Vrni sloj sc prekrije slojem zemlje debljine petnaestak santimeiara. Kompostiranje traje o k o mcscc dana. Posle loga se ceo sadraj hrpe dobro prekopa i i m e a . Z a t i m se osiavi joJ m c s c c dana da ceo p o s a o d o v r e a n a e r o b n e bakterije .bez prisustva vazduha. Ceo proces stvaranja indorskog komposta traje oke dva mcscca.

Indorski kompost: Ime jc dobio po jednom mestu u Indiji gde je tehnologiju izrade razradu) engleski agronom Sir Alberi Hcnvard najpoznatiji p r e d s t a v n i k britanske kole agrikulture. Veliki d c o svog ivota Hovvard je p r o v e o u Indiji gde je, koristei znanje steeno od lokalnog stanovnitva, razradio potpunu metodu izrade s u p e r kvalitetnih ubriva. Po povratku u Veliku Britaniju napisao je knjigu ,.An Agricultural Testament", u kojoj jc ostavio na svesti oveanstva upotrebu savreno iste i zdrave poljoprivredne proizvodnje, llovvard je primetio revolucionarnu stvar na kojoj jc zasnovao svoje ideje: p r i zdravom, prirodnom, dubrenu biljke su zdrave i sam, bez dodatne, zatite, (xiolevaju bolestima. Stoka hranjena sa njegovih" parcela u Indiji nije obolevala od nekih bolesti koje su kao kuga harale i proreivale okolna stada. Ispravno hranjene ivotinje nisu obolevale uprkos injenici da su se mcafeT pasle z a j e d n o sa oblclim jedinkama. Postupak pravljenja komposta je sledei: Postoje dve varijante izrade, kompostiranje u hrpama ili u j a m a m a . A k o je u pitanju vea koliina materijala onda se o b a v e z n o kompostira u hrpama iznad povrine tla. Visina hrpe je od 1, 5 do 2 metra. T r e b a l o bi paziti da irina ne prede jedan i po metar, dok duina moe biti po potrebi. Na svakom metru duine neophodno je izbuiti po j e d a n otvor za vazduh kako bi se u prvoj fazi kompostiranja omoguio razvoj preko potrebnih aerobnih bakterija. Materijal koji se koristi pri kompostiranju mo?e biti najrazliitiji: suva irava, slama, svea trava ili svaki drugi organski otpad. Materijal se stavlja u sloju od _15 centimetara. Odozgo se d o d a j e oko 5 centimetara sveeg

Slika 3 ctna kompostiranja Po isteku roka od dva meseca ubrivo se moe koristiti. Drugi nain izrade indorskog komposta je u j a m a m a ili specijalnim posudama. U' amaterskim uslovima moemo se posluiti i obinim huretom. Postupak je isti kao i kod pravljenja hrpe s tim da treba ostaviti vie oivora za vazaun. U tu svrhu moe posluili isprepletano prue ili izbuene "plastine cevice. O v a j nain treba primenjivatTsamo u koliko nije mogue radili na drugi nain. U buretu je z b o g malog prostora teko obezbediti potpunu bioloku zastupljenost svih potrebnih organizama pa proces kompostiranja m o e poi u neeljenom pravcu. I pored cevica za ventilaciju potrebno jc ee m e a n j c materijala u b u r e t u to predstavlja d o d a t n o optereenje.

22

Slika 4. Amatersko kompostiranje u buretu. O v a j metod jc dobar za one kojim nije potrebna vea koliina komposia tj. za vlasnike manjih bati. Biodinamiki kompost: Proizvodnja ovog komposta rzvijena je u S A D j o 1939. godine a pronaao je dr Pfeifer. Metoda se bazira na biodinamikom uenju dr. Rudolfa tajnera osnivaa Antropozofije. Polazna ideja se sastoji u tome da hrana nije potrebna s a m o zbog hemijskih materija koje se u njoj nalaze ve je korisna za organizam j e r p a s e d u j e J z v e s u vitalnu e n e r g i j u " . Pri pravljenju komposta stavlja se red biljnih red ivotinjskih otpadaka ah ne v i f c ixi I, 2 metra. I'osic toga se u hrpu utiskuju buketi lekovitog bilja, u prvom redu: kamilice, h a j d u k e , koprive, preslice, maslaka i valerijane. U svrhu pospeivanja mikrobioloke aktivnosti kompost treba prskati ajem od navedenih biljaka. potrebno jc sve preliti kravljom balegom razmuenom u vodi. Kompost ne treba meati ve mu treba dodati kine gliste koje e ga dobro izmcSall Kompost je potrebno povremeno prskati vodom. Detaljnija u p u t s t v a o p r i p r e m a n j u o b o g komposta bie data u

23

poglavlju o Biodinamikoj poljoprivredi. uhrenje pepelom Pepeo spada u jaka ubriva o ijoj se primeni vodi malo rauna. Sadri kalijum i minerale i dobar je za popravljanje kvaliteta zemljita", posebno kiselih. P e p e o treba upotrebljavati kasno u jesen i u toku zime. Povrinu zemlje tanko" posipati. Najbolji je pepeo od tvrdih vrsta drvea. ubrivo od kostiju Bogatstvo kostiju raznim mineralima ini ih vrlo podesnim za pravljenje ubriva. I )a bi to postigli potrebno je da stavimo red kostiju debljine petnaestak centimetara i preko njih 2-3 cm kra. UvaEo napravljenu gomilu potrebno je d o b r o nakvasiti vodom ocl ega e se k r c z a g a s j i r P o l d i c a toga je omekavanje kostiju. Mora se voditi rauna da uvE ima dovoljno vlage. Posle nekoliko mesen kost i" u buretu prelili klualom vodom xl ega e se potpuno rastvoriti i t a j rastvor koristili kau izvanredno Jubrivo za sve kulture. Povrinsko muli kompostiranje: Ideja ovog tipa kompostiranja se sastoji u tome da se povrina zemljta nikada ne ostavlja gola, bez pokrivaa.. Tlo se prekriva tankim "slojem gotovog; ubriva, slame, sveih .biljaka itd. t o j e posebno vano u toku zime kako bi se omoguio nesmetan razvoj mikroorganizama. Mulc'irunje: spoj jeftinog i korisnog Muliranje je postupak pri kome se tlo pokriva raznim organskim materijama, najee s a m o m , suvom travom ili liem. Na ta nain zemljite se ubri i obogauje humusom, ali lo nije jedini razlog zbog k o j e g se izvodi muliranje. Na tlu prekrivenom debljim s l o j e m s l a m e ne m o g u da rasi u korovi tako da nije p o t r e b n o upotrebljavati herbicide u cilju njihove eliminacije a nije potrebno ni okopavanje. Isuivanje tla je dosia s m a n j e n o to je posebno znaajno tamo gde je oteano navodnjavanje. O v a k o ukratko opisana metoda ne moe pokazati sve prednosti koje su tu prisutne. Zbog toga emo prikazali neke praktine rezultata. Gajenje krompira muliranjem: Tradicionalno krompir sc gaji o k o p a v a n j e m , z a g r i a n j e m , primenom peslicida a vrlo esio i herbicida. IJ biolokoj metodi pri s t c n j u krompira lio na kome se sadi moe ali i ne mora biti posebno pripremljeno. U sluaju d a j e izrasla trava desetak santimetara ni to nee smetati j e r se gomolji kropira pripremljenog za setvu ne moraju zakopavati u zemlju. Dovoljno ih

24

jc poloiti po povrini zemlje! (slika 5.)

Slika 5. Povrinsko polaganje krompira Krompir poloen po zemlji se prekrije tankim slojem natrule slame pa se odozgo pospe malom koliinom kotanog brana. Preko svega se stavi sloj slame ili suvog lia u debljini od 5 centimetara. Na TO sc moe dodali stajsko dubrivo. p r e k o toga se d o d a j e suva slama debljine 25-30 centimetara, (slika 6.) Posle izvesnog v r e m e n a moe doi do slagan ja ovog sloja slame pa ga treba dopuniti do visine od 30 centimetara. l / m e s t o slame mo?c se upotrebili natrulo seno Irnje nije p o g o d n o za drugu upotrebu ili s u v o lie i trava. Kad se sve ovo uradi vie nije potreban nikakav rad o k o krompira u vidu bilo kojih agrotehnikih mera. Pri ovoj povrinskoj sadnji potpuno je izbegnuto okopavanje, grtanje, upotreba herbicida i priprema tla za sadnju. Krompir se preputa samom sebi. Posle izvesnog vremena stabljika sc probije do vrha slame i i7ade na svctlost. "'" ~ ~~ Od saenja do pojavljivanja stabljike iz slame protekne m e s c c

25
do m c s c c i po dana. Blcdunjava biljica koja sc pojavi iz slame posle log vremena (SThaglo poprimiti intenzivno zelenu boju i dosta se d o b r o razviti za kratko vreme.

Slika 6. Krompir prekriven slamom Za razliku od klasino g a j e n o g krompira krompir o d g a j e n uz p o m o slame ostaje znaino du/e u vegetaciji, do kasno u j e s e n . Posebno vano pitanje u proizvodnji krompira jc zatita od krompirove zlatice, tetoine koja je u stanju da napravi ogromne gubitke. O v a j insekt se dosta leo suzbija ali praktiari bioloke poljoprivrede tvrde da u optimalnim usloviam klimatskih priliko i ispravnom sastavu tla bogatim humusom biljke nalaze s a m e naina da se odbrane od najezde insekata koji, i pored Iskustva nisu u mogunosti da naprave vee lete. Trenutno se radi na proizvodnji biolokih sredstava za unitavanje krompirove zlatice. Prvi eksperimenti na tom polju dali su ograbrujue rczultatae (videti poglavlje o zatiti biljaka). B r a n j e ovako g a j e n o g krompira jc izuzetno jednostavno. Krompiri se nc stvaraju u zemlji ve u slami na povrini zemjje. Potrebno je s a m o razgrnuti slamu i pokupiti krompir koji je ist kao

26

da jc opran, (slika H.). Prinosi na oglednim parcelama su bili zadovoljavajui iako neto manji od prinosa pri upotrebi modernih sredstava za d u b r e n j e i zatitu, u ekonomskom pogledu, bioloki sistem g a j e n j a krompira je isplativa metoda jer jc obrada svedena na minimum.

Sliko 7. Oglednu parcela na kojoj je krompir proizveden mutirunjetn slamom ime je it potpunosti izhcguuta obrada zemlje., okopavanje, zaptanje, prskanje hcrbicidima a takode i priprema tla pre sadenja. Muliranjem se postiu dobrijrezultati i u g a j e n j u kukuruza. Posle seTvc potrebno je prekriti zemljite slamom na isti nain kao to je opisano k<xi g a j e n j a krompira. Slamaiovde igru ulogu u spreavanju rasta korova dok se kukuruz probije kroz slamu i ravzvije normalne biljke. _Ovim nainom gajenja kukuruza izbegava se okopavanje, z a g r t a n j e i upotreba herbicida. Prisustvo slame u debljem sloju psreava isuivanje tla. Stabljike kukuruza g a j e n o g na o v a j nain nije potrebno tititi nikakvim sredstvima protiv tetoina. Uz pomo bakterijskog razlaganja upotrebljenc slame ili sena dolazi do oslobaanja azotnih jedinjenja koja su neophodna biljkama.

27

Jedina slaba laka ovog .nsiema na veim povrinama je velika koliina p o i r e b n e slame al ako uzmemo u obzir da se u naim velikim itnicama slama i onako baca ili spaljuje onda i 10 nije nereiv problem. Na manjim povrinama o v o jc v s sada superirorna metoda.

Slika H. U razgnutoj stanu vidi se stvaranje krompira U inostranstvu postoje specijalni prikljuci za traktore koji vre postavljanje podloge za muiranje. Muiranje se moe u potrebiti i kod g a j e n j a bilo kojeg povra ili voa. Kod gajenja, recimo^ paradajza ili paprike potrebno je da biljke k r a s t u desetak ccntimctnm i onda oko njih stavljamo .slamu ili Ue, ispoetka u tankom sitiju a kako biljka rasle poveavamo i sloj materije 7a muliranje. D u b r e n j e se vri slajskim dubliyon^ili kompostom u tankim slojevima. Ovaj metod je posebno poeljao kod krastavca^ lubenica i j a p r i k . Paradajzu v i e p r i j a dubrenje_kompos;om kQji Jii;e_dozreo_ili n e z r e l i m j i a j s k i r o dubrivum. U novije vreme se umesto prir(xJnih materijala za muliranje koristi j plastina folija providna ili obojena. Takav nain muliranja

28

d a j e dobre rezultate u borbi protiv korova i isuivanja zemljita. Mana mu je to se na taj nain ne vri d u b r e n j e zemljita. Z b o g toga na j e d n o j povrini ne treba primenjivati o v a j metod due od jedne godine bez pauze.

Sliku 9. Muliran paradajz U biolokom nainu proizvodnje poljoprivrednih kultura upotreba plastine folije nije opravdala oekivanja. I pored nekih korisnih osobina ni u jednom pogledu plastika ne moe ozbiljno konkurisati prirodnoj mul podlozi. Osim toga P V C folija je dosta skupa a k o se radi o veim povrinama. Njena trajnost je, takode, vrlo ograniena. Moramo imati u vidu i podatak da je P V C materija koju su mnogi zdravstveni radnici optuili da je kancerogena pa je sloga to j o jedan razlog da izbegnemo njenu upotrebu. Muliranje jc preporuljivo koristiti i u voarstvu. I tu se na t a j nain reava problem ubrenja, okopavanja i b o r b e sa korovima. V o e o d g a j a n o na t a j nainje mnogo otpornije na najezde parazita, a prinosisu mnogo vei.

VT' i?

Slika 10. Zanimljiv melod za gajenje krompira - rta sprat" U j e d n o m asopisu od pre nekolio godina nali s m o zanimljiv prikaz g a j e n j a j a g o d a u izbuenim cilindrima. Sistem su patentnom prijavom zatitili bugarski strunjaci i prodavali ga irom sveta. Cilindri v i s o k m k o j i meira, prenikajedan do jedan ipc> metar, izbueni su i u te r u p e su zasaene jagode. Ne treba ih okopavali. Zalivanje i b r a n j e su k r a j n j e jednostavni. Ceo p o s t u p a k m o e t e i sami isprobali. U m e s t o cilindra uzimate staro plastino burc : izbuite ga i zasadite jagode. IJ bure s t a r i t V l I o b r o n a d u brc n u zemlju j _ r e d o v n o zalivajtc. I to je sve, Prinosom ete sigurno biti zadovoljni. Bure moete mestiti i na terasi. Posmairajui j a g o d e koje su virile na sve strane iz j e d n o g bureta neko je u ali rekao: Pustite jagode, bez njih se moe. javite mi se kada odgajiie krompir u b u r e t u ! " Godinu dana posle toga odgajili smo ga iako se nain s a d n j e i odravanja umnogome razlikovao od onog sa jagodama. Prinosi na maloj povrini su bili neverovatni.

30

Sliku 11. Primena mukiranju slamom i suvom uuvttm u rounuii. Muliranje je od i vlike koristi posebno u mladim vonjacima gde je borba protiv korova najvaniji problem. Primatom muliranja u potpunosti se oslobaamo okopavanju voki.

SI Jul 11

32

E v o kako sc na taj nain gaji krompir: 1. Krompir sc zasadi u zemlju. 2. Kada izraste do visine oko l O c m oko njega sc stavi prsten dobijen seenjem bureta (plastinog). Visina prstena je oko 20 em. 31 tJ prsten se naspe dobro nadubrena rastresita zemlja i krompir zatrpa, jedino se ostavi da vire vrni listii. 4. Kada krompir u prstenu izrasle jod 10-15 cm na prvi prsten se stavi j o jedan i ponovi zatrpavanje krompira finom zemljom i. dubrivom. 5. kako krompir raste dodavati prstenovc i zatrpavati ga (u zavisnosti od vrste krompira (sorte) je visina" na koju se moe podii). 6. Kada sc ujesen podignu prstenovi njihova unutranjost e bili puna krompira. U m e s t o prstenova sc oko stabljika krompira mcr/.c zabosti kolje i oplesti pruem a u unutranjost sipati zemlja i tako postiiTji efekti. u^ T r e b a imati u vidu j o jednu pojedinost. Krompir d o b r o uspeva kada je nona temperatura neto nia za razliku od paradajza k o m e jc noni optimum izmeu 16"C - 24C. Z b o g toga e retko kada podjednako dobro uspeti i krompir i paradajz. Neke sorte koje dobro rastu mogu se zatrpavati u vie navrata i tako podii ..na veu visinu". O k o prstenova je, u cilju zalivanja potrebno razgrnuti zemlju u obliku leba za /alivanjc. " TTnedostatku odgovarajuih prstenova moe se pokuati sa improvizacijom tao to se oko stabljike krompira izrasle dvadesetak centimetara stavi posuda bez dna i biljka zaspe zemljom. Potrebno je povremeno vriti zalivanjc, pre svega, oko posude a potrebno jc povremeno nakvasiti i zemlju u samoj posudi.

Slika 13. Improvizovan nain gajenja krompira metodom

,podizanje na sprat"

34

BIOLOKO VOARSTVO
Proizvodnja voa predstavlja vaan d c o sveukupne poljoprivredne proizvodnje i zbog toga se u biolooj poljoprivredi voarstvu posveuje velika panja. Kao i svaka druga hrana voe mora imati pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje, Sto je samo po sebi razumljivo. Sa druge strane m o r a m o se zapitati da li voe prskano i dubreno, esto i nedozvoljeno velikim koliinama, najraznovrsnijih hemikalija moe biti apsolutno z d r a v o i nekodljivo za ljudsko zdravlje. Ne moramo biti veliki strunjaci da bi shvatili Staje, u ovom sluaju, dobro a ta n i j e . Voarska proizvodnja je suoena sanizom problema koje mora reavati. Na prvom mestu nalaze se dubrenje i zatita od tetoina. Dananja poljoprivreda tc probleme reava upotrebom vetakih ubriva i raznih hemijskih preparata za suzbijanje tetoina. Budui da biloka poljprivreda u svojim osnovnim principima Odbacuje primenu najveeg broja modernih hemijskih sredstava u proizvodnji Ijudkse hrane, u biolokom voarenju jc razvijen niz metoda koje garantuju proizvodnju zdravog voa a u isto vreme pruaju potpunu isplativost i ekonominost vonog nasada. Dugogodinja uspena primena u mnogim evropskim zemljama, USA pa ak i kd nas, je osnovna garancija ovog sistema. Osnovne karakteristike bilokog voarstva su: - Poveana rodnost - Smanjeni trokovi proizvodnje - Dobijanjc zdravih plodova pogodnih za dugo skladitenje - Mogunost da se potpuno izbegne orezivanje - Izbegnite sve hemikalije za d u b r e n j e i zatitu Pozitivni rezultati bilokog voarstva prcdiavljaju rezultat primene niza metoda i razvojnih oblika uzgoja na ijem se usavravanju neprekdino radi u mnogim naunim institutima i farmama irom

35

sveta. U skraenom pregledu nije m o g u e dati ni priblian pregled svih naina koji se koriste u oilokom voarstvu, /.bog toga s m o nastojali da napravimo pregled najpoznatijih naina koji su i n a j pogodniji za praktinu p r i m e n i . Pri t o m e su morale biti z a n e m a r e n e n e k e originalne metode. Gajenje voa po sistemu Bouche-Thomas Teorijske i praktine osnove o v o g vrlo atraktivnog naina o d g a j i v a n j a voa d a o je Francuz F.dmund Bouche-Thomas. Pre n e g o t o je o b j a v i o s v o j e radove imao je ve tridesetak g(xlina iskustva u o v o j metodi. ( B o u c h e - T h o m a s , P^. I.a M c t h o d e B o u c h e - T h o m a s " , A n g e r s 1953.) Atraktivnost o v o g naina se ogleda u l o m e da je pri g a j e n j u voa p o t p u n o izbegnuto orezivanje! I uslov sistema Bouche-Thomas: S V L T L O S T Bez svetlosli nema ivota a k a o osnovni izvor Sunce je od n e z a m e n j l j i v o g znaaja za zdravlje i plodnost s v a k e voke. Z b o g toga s v a k o j biljci g a j e n o j ovim (i bilo k o j i m d r u g i m ) nainom t r e b a omoguiti maksimalno osvctljavanjc kronje. U tom cilju r e d o v e v o a k a treba sadili u smeru Scvcr-Jug. Izvesna"odstupanja od toga pravila m o g u sc opravdati s a m o nepovoljnim nagibom zemljita. II uslov: l i o O s n o v n o shvatanjc bilcke poljoprivrede lei u t o m e da se z d r a v e biljke m o g u odgajiti iskljuivo na zdravom tlu. V o n j a k je n a j b o l j e podizati na zemljitu na k o m e sc ve p r i m e n j u j u bioloki naini proizvodnje. Razmak pri sudnji R a z m a k izmeu voa ne podlee nekim strogim pravilima. U s v a k o m sluaju to zavisi i od lipa tla i osvetljenosti povrine na k o j o j sc voe nalazi. Tabela ruzmaka uulnje Vrsta Ra/mak izmeu redova Razmak u redu 1. Jat>uKC 4-4,5 m 3.5-4m 2. breskve 3.5-4m 3. 5 4m 3. kajsije 4-4.5m 4-4.5m 4. kruke 3,5-4m 2.5-3.5m 5. ljive 3.5-4m 3,5-4m 6. orasi 4.5-5m 7-8m 7. dunje 3 . 4 4m 3-3,5m 8. viSnje 4-, Sm 4-5m 9. trenje 4-4.5m 6-7m

36

S a d n j a vonog materijala U ovom nainu odgajivanja treba upotrebiti vone sadnice stare oko godinu dana. Glavna razlika od tradicionalnog sastoji se u tome da se voka NE SADI U S P R A V N O VL- K O S O , j o d uglom od 30 stepeni. Pre sadenja potrebno je koren zamoiti u rastvor j e d n o g dela g o v e e g ubriva i dva dela ilovae koji se d o b r o izmeaju. Dodamo vode taman toliko da se stvori retka kaa. U tu kau dodaemo i nekoliko grama fino lucanog stakla. Staklo ima zadatak da zatiti koren novoposadene biljke od glodara i drugih tetoina. R u p e za sadnju su prenika 30 cm. Dubina je, takode, 30 cm. R u p e Je"potrebno kopati neposredno pred sadnju kako ne bi dolo do suenja zemlje.

Slika 14. Saenje voaka po sistemu Bouche-Thomas

37

V r h sadnice se uvek okree prema j u g u . Mesto kalemljenja se obavezno zatrpava i na tom mestu ce sadnica, pored korena podloge, razviti bujan sopstveni koren. O k o korena se pospe fina usitnjena zemlja. Na tu zemlju se stavlja s t a j s k o u b r i v o ili kompost. Sve to treba blago pritisnuti rukom a nipoto ne treba gazili oko sadnica. Tek poste petnaestak dana treba tlo oko sadnica blago izgazili. ~ i r p r v o j " godini rast ovako zasaenih sadnica nije bujan. Poetkom vegetazije poinje rast vrnog pupoljka i nekoliko pupoljaka u njegovoj blizini. A k o su i donji pupoljci bujni ireba ih otkinuti da ne bi poslali konkurentni vrnom pupoljku. U drugoj godini sa dna sadnice izrasta verikalna mladica. U ovoj godini takode vodimo rauna da mladice odmah ispod vrha ne postanu isuvie bujne i ne ugroze vrni pupoljak.

38

Pri k r a j u druge godine veriikalno izrasla mladica obino dostie po visini kost) poloeni" vrh. T a d a je poirebno vertikalnu mladicu zakositi i privrstiti u suprotnom smeru tako da i ona sa tlom za klapa u g a o od 30 stepeni. o v o svijanje mladice treba raditi prc nego to pone da odrvenjava. Ostale mladicc ostavljamo da se slobodno razvijaju. Krajem d r u g e i poetkom tree godine poinje nagla bujnost voaka to je poslcdica dobro razvijenog sopstvenog korena voke.

Slika 16. Savijanje izrasle mladice u pra\ cu scvera

3'J Pri korienju ovog naina nije potrebno nikakvo orczivanjc. K r o n j u s a m i f o r m i r a m o s a v i j a n j e m mladica tako da na k r a j u d o b i j a m o v o k u Toja"nije visoka a r a s p o r e d grana je takav da o m o g u u j e nesmetan prodor sunevim zracima u sve delove kronje. Direktna posledica toga je ravnomernarazvijenost voke i prilina ujednaenost u kvalitetu plodova. Potpuno razvijeno stablo, gledano odozgo, ima oblik barke. Z b o g toga se za ovaj nain odgajivanja u literaturi kae d a j e po sistemu ..Barka". (Slika 17.)

Slika 17. cmatski prikaz odgajate \-oke po sistemu Bouche- Thomas, sistem ..Barka ", pogled odozgo. Ovim sistemom gajene su j a b u k e i ljive j o ezdesetih godina u o b j e k l u Kuklja-Naice, PIK Osijek na povrini veoj od deset hekiara. U peioj godini od sadnje sorta Zlatni delies dala je rod od 2, 5 vagona po hektaru. U estoj godini urod je ve bio 4, 2 vagona po hektaru. Sa sortom crveni delies u estoj godini je dobijeno 2, 5 vagona po hektaru. Trokovi branja ovih j a b u k a su bili za oko 5 0 % manji od trokova branja j a b u k a gajenih tradicionalnim nainom. S m a n j e n j e trokova je posledica nisog rasia stabala koje su sc zbog toga mogle daleko bre obrati.

42

Ovim nainom jc u Naicama zasaen i hektar ljiva sorte Bistrica. O v a j vonjak je u osinoj godini davat) vie od jednog vagona a u desetoj 4 , 5 vagona ploda. Trokovi izdravanja ovog vonjaka su vie nego upola manji odsusednog u kome se proizvodi naklasian nain. Detaljniji podaci o rezultatima koji se postiu biolokim nainom p r o i z v o d n j e mogu se nai u radovima Dr Krikovia (..Prethodni rezultati uzgoja voaka prema biolokoj mefodi", Z a g r e b 1965. god. i ..Desetogodinji rezultati uzgoja voaka po metodi Bouche-Thomas", Zagreb, 1971.) Diskutujui rezultate bilokog voarenja sa mnogim voarima primetili s m o da velika veina prihvata i odobrava postignute rezultate ali i to da mnogi nisu u stanju da prihvate injenicu da sesve to postie M i Z O R L Z I V A N J A Iskusnim voarima je bilo najtee da priznaju da se moe i bez vetine kojom su se oni i te kako ponosili. Najee postavljano pitanje j e : Zbog ega izbegavati orezivanje?" Odgovor jc relativno prost. U vrnom delu mladice stvaraju se hormoni neophodni za cvetanje i donoenje ploda. Kada se odree terminalni pupoljak biljka nastoji nadoknaditi hormonski deficit stvaranjem novih grana. (Slika 18.) l i m e se poveava broj grana ali ne i cvetova jer nema dovoljno hormona koji podstiu cvetanje. A k o postoji vrni pupoljak svi nie smeteni pupoljci se automatski pretvaraju u cvetne (Slika 19.). Z b o g toga voe gajeno bez orezivanja dolazi ranije do roda.

V o e p o s i s t e m u VVhite Tvorac ovog naina gajenja voa je Hcrbcrt Clarcnc White. Metoda je po njemu dobila ime a namenjena je prvenstveno voarima amaterima koji imaju mogunosti da se posvete paljivoj pripremi za s a d n j u po, relativno, komplikovanoj metodi koja nije pogodna profesionalnim voarima, ali koja daje izvanredne rezultate. Pripremne radnje su specifine i zahvataju dosta truda i vremena. Prvo je potrebno iskopati rupu za sadnju koja jc duboka 9<) cm (1) i isto toliko iroka. Vano je da po kopanju j a m a nc eka d u g o na sadnju: u protivnom ivice j a m e bi se sasuilc to ne bi bilo dobro. Na samo dno rupe koju s m o iskopali treba stavili keramiku cev duine sedamdesetak centimetara i sa obe strane je zaepiti

43

k a m e n j e m . Ta cev jc predviena za drenau suvine vode. Cev treba zatrpati meavinom ilovae i komposta dovisme 30 cm. Po vrhu tog sloja treba staviti red kamenja. Na o v a j sloj stavlja se sloj m e k e zemlje (takodc 30 cm). S a d a na s r e d i n u staviti j e d a n vei k a m e n . Z a t r p a t i ga m e a vinom m e k e zemlje i komposta uz dodatak fino mlevenog kamena. Koren rasporedili da obuhvata kamen. Po vrhu stavili sloj komposta (oko 5 cm debljine). P r e k o komposta dodati desetak centimetara lia ili izvriti muliranje sa 30 cm slame. V o e o d g a j e n o po ovoj metodi odlikuje izuzetna bujnost u rastu i velika rodnost.

Stringfelhro" metodu O v a metoda d a j e izuzetno dobre rezultate iako je nain sadnje k r a j n j e neuobiajen. Pronalaza ovog sistema je amerikanac Stringfellovv koji jc ovaj sistem razradio j o u prolom veku. Stringfcllow je primetio da sadni materijal nabavljen u profesionalnim rasadnicima ne n a p r e d u j e uvek n a j b o l j e . U sluajevima izuzetno otrih zima taj je materijal redovno promrzavao. T a k a v ishod jc bio rezultat specifinog naina proizvodnje sadnica. Poto jc cilj odgajivaa bio da za to krae vreme dobiju to vee sadnice voe je obino bilo u b r e n o preteranim koliinama azotnih i nekih drugih ubriva to jc imalo za posledicu dosta ubrzan razvoj ali sa d r u g e strane takav sadni materijal je imao dosta nadozrelo tkivo osetljivo na zimu. Te biljke su, pored toga, bile izloene oteenjima velikog b r o j a tetoina prema kojima nisu upevale da rzviju ekvivalentne odbrambene mehanizme. Stingfelknv jc uy pomo svoje metode uspeo da prcvazic n a v e d e n e nedostatke i da d o b i j e iA-anredne rezultate. N j e g o v a metoda se sastoji u sledeem: 1. Za sadnju se upotebljavaju j e d n o g o d i n j e vone sadnice. 2. Sadnica sc pripremi tao to se koren skrati NA S A M O 5 10 centimetara. Slabio sc isto tako skrati na istu duinu. 3. Neposredno pred sadnju iskopa se rupa duboka dvadesetak centimetara. 4. Koren sadnice se premae ilovaom koja nije preterano raskvaena i zasadi u pripremljenu rupu.

44

5. Povrinu od pola k v a d r a t n o g m e t r a oko zasaene voke naubriti dobro pregorelim stajskim ubrivom. Dubrivo je potrebno staviti po povrini bez meanja sa zemljom. Ukoliko je p o t r e b n o (bar u p o e t k u ) zalivati zalSS4K>. stabljike. Rast ovako zasaenih sadnica je dosta spor u prvo vreme posle sadnje i to zbog toga to jc porebno vreme da se nadoknadi koren koji je odseen pre sadnje. Kada sc to dogovi voe zasaeno na cjvaj nain se razvija jako bujno. Trenutno ne postoji objanjenje z b o g ega jc o v a j sistem tako uspean. Voe g a j e n o metodom koju je d a o Stringfellovv je otporno na veinu napada tetoina i parazita pa ga, u principu, ne treba tititi nikakvim hemijskim sredstvima. Dubrenje se vri kompostom ili stajskim ubrivom stavljanjem po povrini zemlje. Orezivanje ne treba vriti, mada je Ispoetka potrebno ukloniti poneku granu koja smeta formiranju krune stabla. Praktiari koji koriste ovaj sistem koriste j o jednu pojedinost za koju se moe initi da jc suvinaali praksa pokazuje da je i ta pojedinost j a k o bitna pri formiranju otpornih biljaka. Potrebno je, naime, travu pokoenu u vonjaku ostaviti tu gde jc tj. ne iznositi je. Nije teko sagledati od kakvog je znaajna ta radnja za kompletno ispunjavanje krunog toka materije i elemenata u naem vonjaku.

M e t o d a F.K. R o e d e n b e r g a Metoda nosi ime po svom osnivau Franc Karlu Koedenbergu. Pogodna je, pre svega, u amaterskoj voarskoj praksi. Prema Roedenbergu potrebno jc napraviti humku iroku oko dva metra i oko 25 cm uzdignutu od tla. Nasredim humke treba zasaditi semenku divljake ili neke kulturne vrste. Sadenje obavljati u jesen da bi semenka prezimila i dabi kotica omekala. IJ drugoj godini vrili kalemljenje sorte koju elimo. Ukoliko ne elimo ekati tako dugo ne moramo saditi voe iz semenke ve moemo koristili i gotove sadnice. Pri tome sadimo, takoe, na humku. Kao u prethodno opisanoj mcttjdi i ovde treba izvriti skraivanje to bltfe mestu kalemljenja. To jc potrebno uiniti radi stvaranja potpuno novog tkiva koje e se razviti uz primenu biolokih metoda. u b r c n j e se vri povrinski i to kompostom ili stajskim ubrivom muliranjem u tankom sloju.

45

IJspenosi ovog metodi j o nije zadovoljavajue teorijski objanjena mada je evidentno da poviena sadnja pomae razvijanju bujnijeg korena. a sam l '.K. Rocdenburg je miljenja da je za uspeh zasluena i injenica da jc smanjen upadni ugao sunevih zraka koje padaju na zemljite oko voke. (Slika 20.)

Bioloki metodi primenjeni u voarstvu pokazuju da je mogue odgajiti voe koje e biti otporno na veinu tetoina. Naravno ni jednim sistemom nije mogue postii stoproccntnc prinose. Izvesni gubici su neminovni, mada ih, naravno, pokuavamo smanjiti na minimum. Bioloke metode raunaju sa izvesnim guvicima ali je proraun trokova pokazao da je i pored napada tetoina protiv kojih ne koristimo pesticide voe proizvedeno bilokim nainom mnogo jeftinije, u svakom sluaju pretrpljeni gubitak nikada nije preterano veliki ak ni kod vrsta koje su tradicionalno osetljive. U bilokom smislu gubitak se moe shavtiti kao prirodno proredivanjc u cilju kompletne ravnotee. Mnogo puta s m o bili svedoci tog procesa u

46

k o m e je preostalo voe posle ..proreivanja" bilo m n o g o k r u p n i j e i kvalitetnije da bi konaan ekonomski raun bio i te k a k o pozitivan.

Slika 21. /.asad jabuke Crveni delies u cvetu. Bioloki nain odgajivanja Stvorio jc od ove osetljive vrste otporne biljke koje sc mogu same nosili sa svim tetoinama i parazitima bez korietija pesdc'ida

R a z m n o a v a n j e voa U klasinim voarskim prirunicima o b r a e n o je, najee, k a l e m l j e n j e k a o jedini isplativi nain r a z m n o a v a n j a v o a k a . U biolokom voarstvu sc pored k a l e m l j e n j a , koje sc dosta koristi, p r i m e n j u j e i jedan nain vegetativnog razmnoavanja koji d a j e izvanredne rezultate. Pronaao g a j e i, u svom radu, esto primenjivao Ivan Vladimirovi Miurin. Postupak se sastoji u sledeem. pripremi sc

47

j e d n a staklena, prava ili zakrivlcna, cevica i j e d n a g u m e n a slinog p r o m e r a . Potreban je i j e d a n zapua. Gumenu cevicu treba rasei po sredini. A p a r a t u r a jc prikazana na slici.

Slika 22 Ma tat jal potreban M vegetativno razmnoavanje voa. Krajem m a j a ili poetkom j u n a treba na o d a b r a n o j voki skinuti s g r a n e koru u obliku prstena i na taj dco navui e m o staklenu cev a sa d r u g e zaepiti z a p u a e m . U cev nasuti vodu k o j a jc p r o k u v a n a pa ohlaena. Cev treba uvezati likom ili kanapom t a o da sc sprei isticanje v o d e . Smisao cvog post upka nalazi sc u t o m e da d e o stabla sa koga jc oljutena kora ostane vlaan k a k o se grana ne bi osuila. V o d u dosipati po potrebi a menjati j e d n o m nedeljno. K R O Z NF.KOI.TKO NliDF.I J A N A O V O M M l i S T U DOI F/DO F O R M I R A N J A KORF.NA! T a d a oiljenu granicu treba zasaditi i, s obzirom da se to obino deava u letnjim mesecima, obilno zalivati. O v a j nain sc moe primeniti kod bilo koje sorte s tim to treba

48

/.nali da s postupak kod jabuke neznatno razlikuje. Jabuka ne stvara novi koren u toku leta ve na mcstu na kome e nastali koren dolazi s a m o do stvaranje kalusnog zadebljanja. U jesen bez obzira Sto nema korcna granica sc odsee i zasadi, sa nje opadne lie: u prolee, meutim, dolazi do formiranja korcna i normalnog razvoja mladice. Miurin je razvio ovaj sistem da bi izbegao dejstvo podloge na kalem, koji u nekim sluajevima moe biti negativan. Na o v a j nain dobija se biljka ISTI \ I osobina kao roditeljsko stablo za isto vreme kao i primenom kalemljenja.

Slika 23. Vegetativno razmnoavanje

Slika 24. Ohtjctia reznica.

50

Borba protiv tetoina i bolesti

Znatan d e o ukupne poljoprivredne proizvodnje ugroen jc danas najezdama insekata, napadima najrazliitijih vrsta gljiva i virusnim infekcijama. 1 dok najvei d a ) svetskog stanovnitva, u Africi i Latinskoj Amcrici, oskudeva u hrani i ivi na granici preivljavanja dotle hiljade tona hrane propada od gore navedenih nedaa. Dananja nauka koristi mnogobrojna mona sredstva u borbi protiv svih vrsta tetoina ali praksa pokazuje da njihovi napadi ne j e n j a v a j u ve da postaju sve agresivniji i opasniji. Sve jc vei broj insekata koji su otporni, il postaju otporni na nae najubojitije insekticide. Evidentno je da se danas broj tretiranja i jaina upoirebljenih pcsticida poveavaju ali je isto tako oigledno da ne dolazi do nekog vidljivijeg smanjivanja sveukupnog broja tetoina pto sc u samom poetku primenc ovih sredstava oekivalo. Jo jedna stvar uestvuje u ukupnom paradoksu savremene poljoprivrede. Genetiari irom sveta rade na proizvodnji vrsta k o j e su otporne na razne bolesti u tom pravcu su postignuti ogromni rezultati. A i pored toga ogromna armija tetoina nalazi naina da nadmudri najjae mozgove oveanstva. Ponekad se pokae da ono to savreno delujc u laboratorijama i u teoriji brzo izgubi vrednost u praksi. Kao da nam Priroda po ko zna koji put daje do znanja da je j a k o malo poznajemo i da se dosta brzopleto upliemo u procese koje nam nisu jasne ni u osnovi. Postoje i brojni primeri promene otpornosti prema tetoinama, ' l a k o na primer neke linije kukuruza koje su otporne na kukuruznog plamcnca u SAD kod nas nisu ispoljile ovu osobinu. Ovo moe da se eventualno objasni ontogenetskim razviem biljaka i spoljanjim ustavima. Kada govorimo o promenama otpornosti onda uglavnom imamo u vidu promene plodnosti, polnog odnosa i izmenj e n e aktivnosti. Stalne promene u tehnologiji proizvodnje gajenih biljaka dovode do promena odnosa tetoine i domaina. Maosvna pojava lisnih vai (Rhapalosiphan padi) seprimeuje pri poveanoj upotrebi azota, a sovice iz roda Agrotis u uslovima navodnjavanja, upotrebom b e r b i d d a unitavaju se orovi i insekti su primorani da poau j a j a na g a j e n e biljke i naravno da ih napadaju. Na taj nain tetnost (xi injaka (Elotcriada) kad itase moe poveati i dva puta." (Dr Milojc R. Sari: Fiziologija biljaka, strana 56, Nauna knjiga, Beograd, tree

50

izdanje, 1979.god.) Od pre nekoliko godina u naoj zemlji poeli su da sc koriste fungicidi namcnjcni spreavanju sive Irulei vinove loze. Uspcsi koji su p<)stignuti su bili vie nego kratkotrajni i preparati bcnlcjt", cnovit M" i Derosal", iako prethodno hvaljeni i reklamirani nisu mogli da se u b r o j e u konana reenja o\og velikog vinogradskog problema. V e posle j e d n e sezor.e u p o t r e b e ovih preparata, k a k o nae iskustvo p o k a z u j e , parazit koji p r o u z r o k u j e sivu trule p o s t a j e otporan na njih, - kae Dr Stojan Vrabl.- M o g u se preporuili za v i n o g r a d e u kojima j o nisu korieni, ali t a m o gde j e s u - vie nisu efikasni." (revija Dobro jutro", 1. j a n u a r 1984. god. strana 19.) Konano sredstvo uz pomo koga bi sc obraunali sa ovim parazitom moderna a g r o h e m i a j o nije pronala. Ipak, na bioloki obraivanim parcelama siva trule vinove loze nc nanosi tete iako se nc koriste nikakva hemijska sredstva za n j e n u zatitu. IJ e m u je t a j n a ? Naravno, prc svega, u bilokim nainima proizvodnje ali i u o s n o v n o m s h v a t a n j u o parazitizmu u bilokoj poljoprivredi k o j e sc bitno razlikuje od tradicionalnog. Bioloka poljprivreda polazi od stanovita da nema a p s o l u t n o t e t n o g niti apsolutno korisnog organizma, l'akoe. n i j e d n a vrsta nije niti mere biti izolovana od drugih. Sa gledita ovog sistema svi organizmi su bitni u ravnotei j e d n o g ekosistema. tetoine, insekti, gljive, virusi i b a k t e r i j e imaju takoe svoje mesto u s v a k o j ivotnoj zajednici. Ti su organizmi neizbeftio prisutni svuda i na s v a k o m mestu. Mi se sa njima m o r a m o boriti ali m o r a m o i biti naisto sa tim da ih ne m o e m o unititi. Ukoliko je organizam, biljni ili ivotinjski, otporan patogeni organizmi mu po pravilu ne m o g u nakoditi. U t o m e jc kljuna istina bioloke poljoprivrede. A orgaizam moe biti zdrav s a m o a k o je hranjen dovoljnim koliinama bioloki zdrave hrane. Pri t o m e se p o d r a z u m e v a da hrana u k o j o j ima i najmanjih o s t a t a k a pcsticida i si. ne m o l e ni u kom sluaju biti izvor zdravlja. I a k o bojaljivo, medicina sve vie javno priznaje o v e injcnice. Z d r a v l j e biljaka zavisi, t a k o d e , od ispravne ishrane. Eksperimentima jc nedvosmisleno potvreno da su biljke l u a n j e i r u p o t p u n o vetaki tehnikom hidropona izuzetno osetljive na najrazliitije bolesti. Ispitivanjima je utvreni) da su od svih insekata koji se nalaze na j e d n o j parccli s a m o 30 tetnih. 40 predstavljaju p o t p u n o in diferentniinsekti dok su preosalih 30 izrazito korisni insekti. P o s l e p r s k a n j a insekticidima dolazi d o n a g l e p r o m e n e p r o c c n i n o g sastava insekata. Najosetljiviji na delovanje hemijskih

52
sredstava su korisni i indiferentni insekti dok Su oni tetni po pravilu i najotporniji. I'oslc prskanja, zbog odsustva svojih tradicionalnih neprijatelja, oni e sc nesmetano razmnoiti u velikom broju.

Sliku

25.

Biljne

vai

se jfonekad mogu

ruzinnciiu

do

nc\ crovatnog broju.

I're izvesnog vremena u j e d n o j umi smo primetili nekoliko stabala divlje kruke. Pregledom s m o ustanovili da na tim stablima, koja su bila ti obilnom rodu, nije bilo ni jednog j f d i n n g oSfp.rtpnog ploda: nismo nali ni jednog crva. Stabla su bila zdrava iako na njih nije niko obraao panju niti ih negovao. Niko nije ni pomiljao da tu sprovodi nekakvu zatitu od tetoina i bolesti. A, i pored loga, biljke su bile izrazito zdrave i dobro raale. Te su voke same nale naina da se odupru svim napastima i da zahvaljujui uroenoj i steenoj otpornosti doivc starost u zdraviju i dobroj plodnosti.

53

Slika 26. Leptir moe biti koristan za cvet jer ga opraSujc dok su gusenice tetoine. kolski primer jedinstva suprotnosti

54

ivot u prirodi podloan jc surovim ali opravdanim i vrlo efikasnim zakonima po kojima s a m o najsposobniji preivljavaju surove uslove ivotne sredine i donose potomstvo koje e nasledenim pozitivnim osobinama kriti sebi put kroz ivot i prilagodavati sc novim iskuenjima. T a k a v je bio i ivotni put pomenutih kruaka. Od semena koje jc proklijalo nisu sve bilke izrasle u velika stabla. Neke su sigurno podlegle udima okoline dokazujui da njihov genetski materijal nije dorastao sredini. U svakom sluaju preivele su samo najsposobnije biljke. Ti aksiomi prirodnog odabiranja su kod savremene voarske proizvodnje esto zanemareni. Posmatrali s m o u jednom rasadniku tek iznikle sadnice vianja i primetili da je izvestan broj bio napadnut biljnim vaima. Napad tctotina je bio takvih razmera da bi u prirodi t a k v e sadnice sigurno propale. Ali, poto je u celoj ovoj stvari ekonomski interes bo veoma bitan \1asnik rasadika se odluio za prskanje pesticidima Na taj nain su napadnute voke preivele ali to je i pored toga bio i ostao L O GliNETSKI M T E R U A L ije sc odravanje nikada nee dovoljno isplatiti. Zar nije bilo bolje, u cilju o d a b i r a n j a kvalitetnijeg materijala, ponekad pustiti loe i neprilagoene da propadnu i razmnoavati s a m o one najbolje. Problem je u tome to ekonomski razlozi tj. materijalna dobit, iako, ponekad, prividna moe odigrati odluujuu ulogu i tao naneti ncproccnjivu tetu gledajui na due staze.

Kioloki n a i n i z a t i t e b i l j a k a Moramo jo jednom poi od postavke d a j e ivotna sredina u kojoj gajimo neku klturu istovremeno i stanite miliona i miliona drugih organizama. Daleko s m o od toga da odnose tih organizama s m a t r a m o dovoljno prouenim ali kako istraivanja napreduju postaje sve j a s n i j e da se svako a g r o h e m i j s k o uplitanje zavrava tekim poremeajima i promenama sastava bioccnozc. U procesu zatite, recimo pesticidima, uvek sc vodi rauna o j e d n o j ili dve vrste i to one k o j e treba unititi dok se ni malo nc misli na hiljade drugih vrsta od kojih jc veliki broj izuzetno koristan a koje e upotrebom pcsticida biti ugroene. Prirodna evolucija je trajala izuzetno dugo, milionima godina. ivi svet koji danas vidimo rezultat jc tog polaganog procesa. Delovan-

55
j e m l j u d s k o g faktora u industriji i poljoprivredi dananji zivi svet je suoen sa naglim p r o m e n a m a i z a g a e n j i m a ivotne sredine. PosIcdicc toga d a n a s je teko predvide ti ali k a k o raste biloka svest i z n a n j e Ijudito je vie prisutna ideja da se d o s a d a n j a praksa mora menjati. Bioloka poljprivreda jc dala d o b r o poznatu formulu da osn o v e e k o l o k e zatite nc lei u upotrebi hemijskih otrova v e u s t v a r a n j u i pospeivanju otpornosti ivotinja i biljaka a to se m o e postii s a m o kompletnim potovanjem biolokih zakona i razumnim m e a n j e m u prirodne lance ishrane. U svetu se d a n a s s v e vie izuavaju uzajamni odnosi ivih sistema u poljoprivrednoj proizvodnji. Rezultati do kojih se dolo u tim izuavanjima ve nailaze na iroku primenu, p o s e b n o u Z a p a d n o j RvropL U N e m a k o j sc, na p r i n e r , otilo dosta d a l e k o u izuavanju i grimeni saznanja o tome kako same biljke m e u s o b n o d e l u j u j e d n a n a driigii.Primceno je da krompir z a s a e n u b l i z i n i voa, naroito j a b u k a , dosta p o d b a c u j e u rodu- Istovremeno se m e n j a i kvalitet voa i to na gore. Obzirom na iroko rairenu praksu saenja krompira u mladim vonjacima nije teko shvatiti koliko se tim postupkom gubi. V r e m e je, moda, da sc preselimo prastare mudrosti ruskih muik3-kji su u svojim itnim poljima sejali i izvesnu koliinu s e m e n a kamilice verujui da o n a p o s p e u j e rast ita. S a v r e m e n a istrivanja u potpunosti potvruju o v o gledite. Ustanovljeno j e d a s a m o j e d n a biljka kamilice titi povrinu oc j e d n o g k v a d r a t n o g metra od p o j a v e belpg.crva! Sa takvim svojstvima kamilicu treba sejati g d e god je to e j e r ona pozitivno utie n a m n o g e biljke. Za s u z b i j a n j e p o z n a t e tetoine belog-crva moe se upotrebiti i n e v g a i j a isparenja iz korcna ova tetoina izbegava. Neven s p a d a u lelovitc b i l j k e k o j a se u p o t r e b l j a v a k a k o u n a r o d n o j t a k o i u medicinskoj farmakologiji. Cveta od j u n a do oktobra a cvetove ne treba pustiti da zrele i sue sc v e ih treba kositi i uvati za d r u g u u p o t r e b u . Novcn sc p o s e b n o dobro p o k a z a o u , f s i m b i o 4 " _ s a J 9 r ^ a r e p o m l j e kriole, ukulikosu rasle u blizini n e v e n a , o s t a j u p o t e e n e mnogih napasnika. Poput nevena i kamilice i k a d i f i c a s c m o e koristiti u borbi protiv b e l o g crva. Od kompleksnih j e i n j e n j a koje Isparavaju sa n j e n o g korena bee i mali gledari koji u p o v r t n j a k u m o g u naneti prilino tete. Kadifica jc iroko primenjiva i moe sc saditi p o r e d svih kulturnih vrsta. Posebnu panju z a s l u j j e biljka koja sc kao u k r a s n o evee

56

ponegde sree u velikom broju - dragojjuh (Tropacolum majus). To je jednogodinja puzea biljka duga do 3 meira. Cvetovi su uli ili raznim nijansama do crvene. Spada u cenjene dekorativne biljke a prirodno je rasprostranjena u Junoj Americi, od Perua do Nove Granadc, Scmc sc moe naii u naim scmcnarama. D r a g o l j u b j e biljka koja ima izuzetno veliki procenat prirodnih antibiotika i kao takva korisna je u ljudskoj i stonoj ishrani. Moe se jesti presna u obliku salate. Pored voaka je korisno zasaditi 1-2 s e m e n k e d r a g o l j u b a i n j e g o v o stablo omotali o k o voke j e r se pokazalo dae na taj nain uveliko biti smanjen rizik od napada biljnih vai. Biljke napadnute biljnim vaimajc d o b r o prskati retkom kaom od zgnjeenih listova dragoljuba.

Slika 27. Tropacohun majus

57
N e k e .tetoine i z k l a s e i n s e k a t a

Pored tetoina iz ostalih biloSkih kategorija insekti su veoma znaajni j e r se tete nastalenjihovim delovanjcm teko mogu proceniti obzirom na njihovu seprisutnost i brojnost. Pri tome, naravno, nikada ne treba zaboraviti da nisu svi insekti ieioine. .Postoje i izrazito korisni insekti bez kojih bi svrcmenapoljopriv redna proizvodnja bila nemogua."PrTiome, pre svega, mislimo na poznate opraivae pelu i bumbara. Sve vie se javlja interesovanje i za korisne predatorske insekte koji se hrane drugim insektima, posebno tetnim. Od tetnih insekata, prvo moramo obratiti panju na red leptira (Lepidoptera). Do danas je opisano oko 100000 vrsta koje pripadaju ovom redu. Mnoge vrste su velike tetoine i u svom razvojnom obliku gusenice mogu priiniti ogromnu tetu poljoprivredi i umarstvu. Nabrojaemo nekoliko familijak ojc su se pokazale kao izuzetne tetoine: Familija Cossklae obuhvata leptire vrbotoce ije larve ive u drvetu zdravih biljaka. Najpoznatija vrsta jc Cossus cossus ije larve sc najee nalaze u vrbi. Familija Torticidae obuhvata veliki broj vrsta sitnih leptira. Neke vrste se nalaze u savijenom liu, stablima ili u plodovima. Poznata jc vrsta I aspcyresia pomonella, uzronik crvljivosti jabuka, u biolokom voarstvu se pri gajenju jabuka posebno vodi rauna o kretanju i razmnoavanju ovog insekta. O tome e tek bili rei. Opasna tetoina iz ove familije je i leptir koji napada vinovu lozu PoLschrosis botrana. Veliki broj opasnih tetoina jc karakteristian i za familiju Pyralidac. Posebno su poznate vrste Pvrausta nubilalis i Hphcstia kuhniella. Prva izaziva oteenja kukuruza a druga egzistira u branu. Familija I.ymantiidac. U ovu familiju spada zloglasni gubar Porthctna dispar iji je tetni uinak d o b r o poznat. enka ovog leptira u jesen polae jaja na kori stabla drveta i prekriva ih dlaicama. U prolee dolazi do izlaganja gusenica koje sc hrane liem. D u d o v a c ( I l v p h a n t r i a c u n c a ) j e poznata vrsta familije Arctiidae. Prvi put je u Evropi primeen 1948. godine gde je prcnet sa Amerikog kontinenta. Lako seprepoznaje po pauinastoj mrei koju pravi po drveu u kojoj sc nalaze mnogobrojne gusenice. U familiju Pieridae spada leptir kupusar - Pieris brassicae. Gusenice ovog leptira mogu da naprave veliku tetu u kupusitu. U redu tvrdoknlaca se, takodc, nalazi veliki broj tetoina. Tu

58

u prvom redu moramo pomenuti krompirovu /laticu ije je Struno ime l.eptinotarsadecemlineata. U Evropu je nepanjom preneta iz Amerike. Nanosi velike tete i vrlo je rasprostranjena.

Slika 28. Ponhetria dispar, gubar. U literaturi poznat i pod imenom Lymantria dispar.

59

Slika 2V. Krompirova zlatica: latinsco ime \Tste decemlineata dobila je po deset uzdunih crnih pruga. Red pravokrilaca, Orthoptera, sadri o k o 2(MXK) vrsta cxJ kojih su neke velika napast za useve. u tropskim krajevima se ponekad d o g o d e najezde skakavaca koji n<i svom putu obino unite sve biljke do kojih dodu. U o v a j red spada i Gryllotalpa gryllotalpa - veliki rovac koji predstavlja veliki problem u krompiritu. Hiljade vrsta insekata predstavlja stalnu opasnost za naa polja. Meutim, priblino isti broj vrsta ne samo da ne spada u tetoine v e zasluuje naziv korisnih. Nabrojaemo nekoliko najpoznatijih vrsta. U S A D se ve godina m<. prodaje na komad insekt Mantis religiosa poznatiji pod imenom bogomoljka. O v a j insekt jc s t e k a o veliku popularnost j e r su mu omiljena hrana insekti, koje prodire u ogromnom broju. Sa takvim osobinama bogomoljka (naziv je dobila po poloaju prednjih ekstremiteta koji izgledaju kao poloaj ruku pri molitvi) je postala simbol pokreta koji je propagirao suprotstavljanje insektima pomou drugih insekata. Mnogi insekti poput pele i b u m b a r a vre opraivanje cvctova a evolucija je do te mere specijalizovala pojedine biljke da se bez ovih insekata ne bi mogle razmnoava j.

60

Slika 3Ctfanlis rcligiosa L. - bogomoljka. Prodrljivost ovog insekta je tolika da enka posle parenja pojede mujaka. Meu vrstama koje unitavaju biljnu va Acyrtosyphon destruetor nalazi se osa Trioxys koja je u Kaliformju uvezena sa Bliskog istoka." Drugi sluaj prirodnog suzbijanja tetoina je korienje ose Polistes za s p r e a v a n j e irenja tetoina duvana. Ose k o m a d a j u g u s e n i c e t e t o i n e P r o t o p a r c e s e x t a i o d n o s e ih da n a h r a n e potomstvo. Ovi prirodni neprijatelji tetnih insekata su mnogo efikasniji od hemijskih otrova, koji, a k o se paljivo ne primenjuju, mogu da izmene miris i kvalitet duvana. Insekti .sc.koriste i za borbu protiv korova. Jedna vrsta insekata, preneta iz Fvrope u Ameriku 1940. godine, hrani sc j e d n o m vrstom korova koji je takodc sluajno uvezen iz Evrope. Pored toga, crveni moljac koji je nedavno prcnet iz Francuske u SAD, unitava j o

61

j e d n o g evropskim doseljenika - veliko? kostria (Scneci jacobea). ,.1'rits W. W e n l : ' T h e Plants", Time ine. 1968.) Iz ve pomeriutog reda tvrdokrilaca (Colcoptcra) m o r a m o izdvojiti familiju Carabidae u koju spada rod Calosoma iji se predstavnici hrane uglavnom gusenicama leptira pa su zbog toga j a k o korisni. Amerikanci su iz Evrope uvozili vrstu Calosoma sycophanta. Korisni predator ove familije je i Carabus cancellatus 111.

Sliku JI. Korisni insekti u rodo Ca/osoinu i Carubtis. Kodu Cicindela pripadaju hitri i prodrljivi insekti koji sc hrane drugim insektima i njihovim larvama, obino su lepih boja i aktivni su po sunanom vremenu. Ove lepe insekte sa j a k o izduenim ekstremitetima je Iako prepoznati. Najea vrsta kod n a s j e Cicindela campcstris. U Zapadnoj F.vropi, SAD i Sovjetskom Savezu se korisnim insektima poklanja dosta panje, a u zadnje vreme se poinje i sa njihovom planskom eksploataci om. Pojedini eksperimenti pokazuju da sc ta eksploatacija i ekonormki isplati a da su takvi postupci esto efikasniji od primene hemijskih preparata. Poetkom XTX veka u Australiju jc iz Argentine preneta bentonija, jedna vrsta opuncije. Biljka jc donosila jestive plodove a mogla se upotrebiti i za pravljenje ivih ograda, zato su je farmeri i koristili. Meutim, ta se biljka ubrzo otrgla kontroli i toliko namnirila da je poela opasno ugroavati plodna polja irom celc Australije. Krajem X I X veka proglaena jc korovom broj jedan i poelo se sa

62

njenim sistematskim unitavanjem. Kako je vreme prolazilo pokazalo se dani j e d n o sredstvo nije bilo dovoljno mono da savlada ovaj opasni k o r o v koji je australijska polja polako pretvarao u neprohodne bodljikave pustinje.

Slika JI Cicindela sp. Analiza jc pokazala da sc opuncija u Australiji rairila, pre svega, zbog nedostatka prirodnih neprijatelja koje je imala u A r g e n tini. U Australiju jc, potom, preneto o k o 3 0 0 0 gusenica jednog leptira koji je bio prirodni neprijatelj ovog korova, u d r u g o j generaciji laboratorijskog razmnoavanja v e je bilo o k o 2,5 miliona ovih leptira. U roku od par godina poto su ovi insekti puteni u prirodu unitili su desetine miliona tona opuncije i lako uinili o n o to ljudi sa svojom tehnikom i tenologijom tog vremena nisu bili u stanju da uine. 1872. Godine u Kaliforniji se pojavila najezda insekata koji su unitavali nasade pomorandi i mandarina. U toku jedne decenije ovi su insekti toliko opustoili farme da se pomiljalo da treba napustiti i s a m u ideju o g a j e n j u pomorandi. Sreom, iz Australije jc prenet parazit ovih insekata tako da se njiov broj vrlo brzo smanjio na podnoljivu meru i farmeri su, konano, mogli da odahnu. Borba protiv insekata se nastavlja nc samo uz pomo drugih insekata ve i uz pomo gljiva. Frcdcrick Holbrook i Richard Sopcr, sa univerziteta Mcin, su utvrdili da supstance iz spora nekih vrsta gljiva m o e unititi krompirovu zlaticu. D o s a d a jc pronaen veliki broj preparata na bazi spora gljiva

63

k o j e se m o g u upotrebni u Iprirodnim" nainima zatite biljaka, posle l a b o r a t o r i j s k e provcre toksinosti p r e m a ostalim organizmima veina tih p r e p a r a t a e se nai na tritu.

Ptiee - potencijalni saveznici Primena insekata u zatiti biljaka nije u p u n o j meri d o s t u p n a a m a t e r u koji se bavi biolokom poljoprivredom. Na biolokim farm a m a j c j s t i n a , mogue u detelini videti male drven'c kuice k o j e slue kao" g n e z d a b u m b a r i m a , glavnim opraivaima dcteline_ Ali tu sc a m a t e r s k a primna i zavrava. Ptice su drugi veliki potencijalni saveznik u zatiti useva ije iskoriavanje m o e bili dosta uspeno ak i u amaterskim uslovima. N e k e vrste ptica su veliki neprijatelji insekata i l a m a n e ih u velikom broju. Po enciklopediji Larousse velika scnica ( P a r u s m a j o r ) uniti za ivota o k o trideset miliona insekata. Za j e d a n dan ova ivahna ptiica p o j e d e koliinu insekata i do desel puta veu nego t o je n j e n a vlastita teina. Lasta svakog dana preleti po 6 0 0 kilometara hvatajui insckie. P o s e b n o je aktivna u periodu ishrane mladih.

Slika 33. Panis major, velika muca. Vrlo korisna stanurica. Gnezda gradi u upljim stablima a zadrava sc po granama, gdc se hrani insektima i njihoiirn lan-ama.

64

V r l o jc bitno da n a j e d n o m imanju obczbcdimo stalnu prisutnost korisnih ptica. Od prolea do jeseni one e unitavati insektc u velikom broju. Nevolje ptica poinju dolaskom zime. Tada jc potrebno pomoi njihovu prehranu a pre nailaska zime je potrebno napraviti male kuice od drveta u koje se ptive mogu skloniti i napraviti gnezda. U prolee, pred poetak vegetacije, treba prestati sa hranjenj e m ptica da bi se aktivirale i poele same traiti hranu. Iskustva bilokih praktiara p o k a z u j u da se vrlo isplati ulaganje u g a j e n j e obine scnicc. Sa neto hrane preko zime njihov broj sc moe poveati i odrati na zadovoljavajuem nivou to e rezultirati velikim koristima u borbi protiv tetnih insekata. Naa najea ptica, vrabac, moe, takode, bili korisna pod uslovom da se ne namnoi preko merc. I Jz malo prakse i na lo se moe uticati. Pticama jc potrebno obezbediti, ukoliko ne postoji, vodenu povrinu na kojoj mogu piti. Okolinu treba oistiti od bunja da bi se pticc zatitile od prikradanja maaka. Mcsto na k o m e se ptice o k u p l j a j u moe postati lep ukras imanja (ako sc lepo osmisli i napravi) a cvrkut i pesma ptica izvor irajnog zadovoljstva.

Neki p r i m e r i s u z b i j a n j u t e t o i n a V e s m o pomenuli insekta i z a z i v a a / c i ^ I v o s t i jabuka^""' I.aspcyrcsia pomonella. To je insekt koji moe prepoloviti rod j a b u k a : tete zavise i od prirodne otpornosti same sorTe ali ni jedna vrsta j a b u k a nije u potpunosti otporna i bez smiljene zatite kvalitetna proizvodnja nije mogua. Osnovna razlika klasinog i biolokog pristupa zatiti sastoji se u tome da se u klasinom nainu nastoji potpuno unitavanje tetoine dok biloki metodi, polazei od postavke da to nije mogue, nastoje da tetoinu, pre svega, onemogue u razmnoavanju i oteraju. Bioloka metoda borbe protiv I.aspcyrcsia podrazumcva praenje razvojnog ciklusa ovog insekta. Pnmeeno je da je b r o j leptira u vonjaku proporcionalan sa promenama Meseevih mena. Kako sc blii pun Mesec njih je sve vie da bi za vreme punog Mesccu nastalo polaganje jaja. Iskustvo je pokazalo da tn dana pre punog Mescca treba poeti sa sprovodenjem zatiic biloldm preparatima. Laspevresia ne voli neke mirise kao to su mirisi mlcka, kravlje balege ili krvi i na lom

65

saznanju se zasniva odbrana prctiv o v o g tetnog insekta. )Sredstvo za p r s ^ n j c j ^ e p r a v i naj^edJiLnainjU posudu se stavi glina~fproizvoljna koliina; i dobro nakvasi mlekom. SmeSu je potrebno ostaviti desetak sati da bi glina d o b r o upila mleko. Zatim se d o d a j e svee mleko i meSa dok je sve ne pretvori u jednolinu masu. U d r u g o j posudi treba skuvati aj od preslice (liquisetum vulgare). a j sc pusti da vri o k o jedan sat. Posle toga se ostavi da stoji d o k se ne ohladi i uz mcSanjc mu sc d o d a j e kravlja balega d o k se ne d o b i j e retka kaSa. J e d n a k e koliine smcSa K prve i druge posude treba pomeati uz m u k a n j e ili neprestano meanje. Dobijena smeSa se moe razrediti vodom.

Slika 34. postavljena papiran traka -ta stablu. Vabio je da traka ima to vie upljina da hi tako bila privlenja insektima koji se tu skrivaju.

66

P r s k a n j e ovim s r e d s t v o m u m a n j u j e tete k o j e nanosi Laspeyresia i do 90&, Sto je uinak ravan onom koji se postie prime nom najotrovnijih pesticida. U zatiti jabuka i drugog voa treba koristiti i neke fizike metode. M n o g c / g u s c n i c c se p e n j u uz s t a b l o da bi se hranile i preobrazile u kronji drveta ili voke. Korisno je ako se ispod s a m e kronje na stablo postave trake od talasastog i naguvanog papira. Trake treba da budu iroke dvadesetak santimetara. Treba ih stavljati od d r u g e polovine maja i svakih desetak dana menjati i spaljivati sa. sve gusenicama koje sc w skrivaju. Papirne trake je potrebno postaviti i poetkom septembra i ostavili preko zime a spaliti ih rano u prolee, U novije vreme primenjuju se elektrini mamci za none leptire i ostale insekte. Njihov nain dejstva se zasniva na dve stvari. Prva je. sijalica koja insekte privlai.a druga je mreica pod visokim naponom koja ifi" ubija ako je dotaknu. Ispod ureaja se nalazi kutija u koju padaju ubijeni insekti. Na taj sc nain tj. pregledom sadraja kutije lako moe pratiti pojava i brojnost odreenih vrsta tetoina. Savremeni ureaji koji rade na ovom principu napajaju sc s t r u j o m iz akumulatora a napon se preko induktora podie na nekoliko hiljada volti. I pored tako visokog napona ovaj ureaj nije opasan za ljude jer jc jaina struje mala a kondenzatorsko pranjenje u vrlo kratkom vremenskom intervalu^ Ureaji se trenutno ne mogu nai na naem tritu pa su zainteresovani upueni na samogradnju.

Trule plodova T r u l j e n j e plodova u skladitu ili ak na_granama pre branja izazvano jc parazitom iz roda\Mdnilia.' O v a j parazit podjednako napada jabuke, kruke, breskve, dunje i ostalo voe. Praktini rezultati govore u prilog tvrdnji da to je vei proccnabhumusa/u vonjaku to je manji napad Monihje, " P o k a z a l o se, t a k o e , korisnim d a s c j ) j o d o v i uniteni monilijom sakupljaju i kompostiraju a da sc tim kompostom dub;: jtotie. Smisao ovog posi u pka nije razjanjen ali mnogobrojni praktiari izvetavaju o uspenosti tog sistema zatite. Od predstava za prskanje preporuljivo je upotrebiti a j od preslice (Equisetum vulgare).

67

Kovrdavost lista moe izazvati uginue voke a k o se na v r e m e ne sprggL. Bioloko voarstvo j o nije pronalo o d g o v a r a j u e s r e d s t v o kojim bi se m o g l o bitno uticati na o v o obolenje. Ipak, u vonjacima o d g a j c n i m po sistemu B o u c h e - T h o m a s , Tapnrina cleforma as, izaziva kovrdavosti nc nanosi statistiki znaajne tete. Ukoliko do obotenja d o e onda jc neminov no p r s k a n j e bordokom orbom. K a o rezime bioloke zatite moemo u v u i sleeeT 1. Koristiti sorte koje imaju genetsku (uroenu) otpornost p r e m a bolestima i tetoinama, pri selekciji nikako ne zanemariti ovu znaajnu osobinu. 2. Obogaivati tlo h u m u s o m i l a k o stvarati zdravo tlo". Otpornost biljaka je proporcionalna koliini humusa. 3. Kofisijti bioloke m e t o d e f n p r . B o u c h c - T h o m a s l Korisne biljke u zatiti v o a ~ IJrtica dioica - kopriva. O v a svima poznata biljka nala je p r i m e n u u svim delovima bioloke poljprivrcdc. predstavlja izvrsno s r e d s t v o protiv biljnih vaiju. Da bi se mogla koristiti za p r s k a n j e biljaka kopriva se isecka i stavi u k o f u (ili bure, zavisno od potrebne koliine) i p r e l i j e hladnom, v o d o m . Ostavi se da odstoji dva dana. Posle toga se moe koristiti u koncentraciji d o 5 & . Ecjuisetum vulgare - preslica, o v o je vrlo esta biljka u narodn o j medicini a s v o j ugled potvrdila jc i u biolokoj poljoprivredi.. a j od preslice se koristi u borbi protiv monilijc i krastavosli j a b u k a i kruaka."" Artemisia absithium - pelen. Izuzetno lekovita biljka k o j a se p o m i n j c i u narodnim pesmama. Poznata po svom izuzetno g o r k o m u k u s u (Gorak k o p e l e n " - narodna izreka). a j od pelena, pripremljen t a k o to sc odreena koliina prelije kljualom v o d o m , sc koristi k a o sredstvo protiv crvljanja. j a b u k a , protiv biljnih vaiju i gusenica. Allium schoenoprasum - luk vlaac. O v a j luk sitnih glavica sc kod nas jo ponegde moe nai. U j e d n o m bokoru sc obino m o e nai d e s e t a k glavica. a j od vlaca sc koristi k a o sredstvo protiv pepclnice na j a b u k a m a . Pri pripremanju aja luk ne treba istiti od ljuske ve ga s a m o sitno iscckati i prelili v r u o m v o d o m . M n o g e biljke izluuju isparljiva j e d i n j e n j a koja se jednim ime n o m nazivaju fitoncidi. Ta j e d i n j e n j a su smrtonosna za m n o g e mikroorganizme ak i u najmanjim koncentracijama.

68

Bogati izvor fitoncida je dobro poznati beli luk. enjevi bclog luka se upotrebljavaju u ljudskoj ishrani a predstavljaju vano sredstvo u makrobiotici i kineskoj medicini. M a n j e j c , meutim, poznato da beli luk zasaen u ba ti moe imati viestruku korist. Njegovo prisustvo pomae proterivanju belog crva. Ukoliko se sadi izmeu redova j a g o d a onda e plodovi__biii vri, riee tniliti i"bitT pogodniji_zg transport. U blizini rua beli luk spreava pojavu gljivinih oboljenja. Ren je biljka koja se pokazala korisnom, pored svog prehrambenog elekta, u uzgajanju krompira. Posaen po obodu krompirita uticac na dobijanje zdravih krtola. Primeeno je da prisustvo rena u nasadu treanja spreava pojavu monilije. TJbfizinMcrompira moe se p o s e j a t i i m a l o kima. T o c uveliko poboljati u k u s krtola. (iranicc kalinesu, ukoliko se njima pokrije zemlja ispod kupusa, d o b r o sredstvo protivj)ojave leptira kupusara. U blizini paradajza je dobro sejati perun j e r bitno utie na ukus plodova. Perun je, takoe, koristan u blizini prisilu ka j e r deluje preventivno protiv nekih prazilukovih parazita. Na ogrozd, ribizlu i malinu dobro delujc ako jc u Jjlizjni zasaen urevak. U tom sluaju biljke e biti mnogo otpornije a samim tim c sc pazitivno uticati i na rodnost.

69

BIODINAMIKA POLJOPRIVREDA
A. Howard je osniva bioloke misli u poljoprivredi. Njegov rad zapoet o k o 1920. godine je posle punih dvadeset godina istraivanja krunisan knjigom The Agriculiural Testament", kpjase moe smatrati hiblijorn poljoprivrede. HowarcTJe dao najvei b r o f metoda koje se i danas koriste tano onako kako ih je on opisao. Pm je_ukazao na uticaj okoline na domae ivotinje i znaaj humusa. On jc tvrdio da su i ivotinje i biljke prirodno c > t p o n K ^ b o i e s i i a k o su ispravno hranjene. Hovvardove radove jc neto kasnije dopunio F. Sukes kga m o e m o smatrati za susosnivaa biopoljoprivTcde. Otprilike u isto vreme kada jc Hovvard osnivao svoj sistem, u Nemakoj se raala slina metoda koja je, ipak. imala znaajan broj specifinosti i razlika od Ilovvardovc. utemeljiva novog sistema bio jc dr Rudolf Steiner a svoje uenje n a z v a o j e B I O D I N A M I K A iz koga jc automatski proiza<la i BIODINAMIKA P O I J P R I V R E D A . Po reima Steinera biodinamika se bavi radom sa energijama koje stvaraju i odravaju ivot". To je celovit sistem koji sc oslanja na originalne filozofske principe, sadrane u uenju po kome jc Stcincr najpoznatiji Antropozofiji". T a j je filozofski pravac imao kod nas dosta sledbenika izmeu dva rata. Osnovne ideje biodinamike poljoprivrede sastoje se od postavki slinih postavkama bioloke poljoprivrede. I ovde se tei potp u n o m izbacivanju hemijskih sredstava i vetakih dubriva. Ta kode "se primenjujc kompostiranje ali je postupak pravljenja komposta neto sloeniji od onog u bk>lokoj poljoprivredi. U zatiti biljaka sc koriste iste biljke i slinasredstva. Ipak, najvanija stvar biodinamike poljprivrede su preparati (ima ih devet) koji sc spravljaju po tano utvrenim rccepturama i imaju za cilj da uspostave prirodnu ravnoteu poljoprivredne proiz-

70

v o d i l j e . Preparati su obeleeni b r o j e v i m a od 5 0 0 do 508. Dva preparata slue za prskanje a ostali za pravljenje komposta. TJpisaemo sastav i nain izrade ovih preparata i pored toga to za njihovo dejstvo n e m a m o uvek pravog o b j a n j e n j a .

Sliku 35. Dr iiudolf Slcincr

Biodinamiki preparat 500 U pripremanju ovog preparata pojavljuju se - neki pomalo neoekivani zahtevi u izboru materijala i tehnologiji izrade. Po dr Steineru o v a j preparat aktivira ivotne snage zemljita i z a m e n j u j e upotrebu d u b o v a . Pravi se tako to se u govei rog naspe kravlja balega a j r o g zapui svinjskim mehurom. ' I a k o napunjen rog je potrebno zakopati u zemlju. To treba uradili u septembru i ostaviti u zemlji sve do prolea k a d a s e rogovi vade iz z e m l j e . Preparat iz roga se naspe u tegle i dobro zaepi, potrebno ga je uvati u sanduku koji je napunjen tresetom. Poput naina izrade dr Steiner je preporuivao k o r i j e n j e preparata koje bismo, blago reeno, nazvali udnim ili neuobiajenim. Upotreba se sastoji u tome da se uzme 120 grama preparata i slavi u bure sa 60 litara vode. Preparat treba d o b r o izmeati. Posle toga

71

preparatom se pomou prskalice mee vriti prskanje zemljita i l o j e preporuljivo raditi pre svake obrade neke parcele. Koliina od 60 litara dovoljna jc za tretiranje jednog hektara.

Biodinamiki preparat 501 O v a j tkz. mineralni preparat pravi se od ntvarca|(silicijum dioksid). Kvarcni kristal je potrebne staviti u avan h u a t i dok se ne pretvori u prah. Fini prah se polagano sipa u posudu sa vodom i neprestano mea. Treba dodavati toliko praha dok se ne stvo/i srednje gusta smea koju treba meati jo neko vreme. Smea se naspe u pripremljen kravlji rog i zatvori sc na isti nain kao t kod pripreme preparata 500. Rog se, takode, zatrpava u zemlju. Toje_potrebiK) uiniti u aprilu i ostaviti ga zatrpanog tokom celog leta. Poetkom jeseni gotov preparat se vadi iz zemlje i sipa u tegle koje je potrebno uvati na dnevnom svetlu a jo bolje na mestu g d e e biti obasjane sunevom svctkSu. I o v a j preparat se upotrebljava dosta razreden. Po reima dr Steinera nerazreden preparat bi zbog svoje preterane koncentracije izazvao velike tete. Upotrebljava se 2-3 grama preparata na 10 litara vode. potrebno je intenzivno meanjo u roku od najmanje pola asa. Preparat se upotrebljava kan sredstvo protiv napada nekih tetoina i posebno protiv gljivinih oboljenja. Krastavce ovim preparatom nc treba prskati jer je to biljna vrsta kojoj ovaj preparat ne godi. Znaajan jc utieaj ovog preparata na ukus voa jer se pokazalo da posle prskanja dolazi do stvaranja aromatinijih plodova. Po dr Steineru preparat se dopunjuje preparatom 500 ali dok jc preparat 500 olcnje energije zemlje" preparat 501 je predstavnik pobuene energije Sunca". Prskanje treba sprovoditi iskjuivo rano ujutro. Treba koristiti prskalicu sa to finijim mlazom. Pn tome treba voditi rauna da se ne prska direktno u biljke ve neto knad njih. Preparat se moe u potrebiti i za prskanje voa u skladitu u c|lju dueg uvanja.

72

Biodinamiki preparat 502 Preparati obeleeni brojevima od 502 do 507 su tkz. preparati za komponiranje.

5/ifcd J6 Hajduki i trava Preparat 502 pravi se od biljke Achillea milefolium ije je narodno ime h a j d u k a a t g v a . Potrebno jc uzeti samo cvetove ove biljke koji se b e f u u toku leta po sunanom vremenu. Cvetove jc potrebno osuiti u hladu i spakovati u papirne kese. Kese se na suvom i hladnom mestu uvaju do prolea. IJ prolee jc potrebno sakupiti mladu hajduku travu. T r e b a sakupljati jtj potpuno nerazvijene cvctovc. Staviti ih u sud i preliti kljualom vodom. Da bi aj bio potpuno gotov "sud treba poklopiti i ostaviti da odstoji pola sata. tim ajem preliti osuene cvetove koje s m o sauvali od prole godine. Sada je potrebno uzeti mehur jelena (!) i navlaene svetove staviti unutra. Mchur d o b r o zavezati i okaiti na sunano mesto gde treba da ostane do poetka jeseni kada se skida i zakopava u zemlju bogatu humusom. Preparat sc moe smatrati gotovim tek poetkom prolea. T a d a ga treba izvaditi iz zemlje. Do mehura jelena nije lako doi ali, po izveStajima nekih praktiara, moe se zameniti m e h u r o m starijeg ovna.

73

Ukoliko se nekome ovakav nain spravljanja preparata uini isuvie komplikovanim, Sto on u stvari, i jeste, onda se ceo postupak moe uprostiti tako Sto sc ostavljaju osueni buketi hajduke trave. Umcsto da se prskanje komposta obavlja kompetnim preparatom 502 mogu se s a m o ti buketi stavljali u kompost i povremeno izraditi prskanje ajem spremljenim od suve hajduke trave.

Biodinamiki preparat 503 1 preparat 503 spada u preparate koji slue za pripremanje k o m p o s t a . Glavna sirovina z a n j e g o v o d o b i j a n j e j e kamilica, Matricaria chamomilla. Cvetove treba sakupljati i suiti kao i za upotrebu u medicini tj. brati krupne zdrave cvetove i suiti ih u hladu na blagoj promaji. Osueni cvetovi sc uvaju do poetka jeseni. T a d a se skuva blag aj kojim se nakvase preostali cvetovi. Skuvanim ajem treba pokvasiti pripremljena i oiena CTcva goveeta. U creva se natrpaju nakvaeni svetovi pa sc sve dobro uvee. Crevo je posle loga potrebno zatrpati u zemlju i ostaviti da prezimi. OOUJV preparat se vadi poetkom prolea.

Biodinamiki preparat 504 Kompost preparat 504 se pravi od/koprive (Urtica dioca). Beru se, a j o je bolje kositi mlade biljke koje nisu izrasle vie od d e s e t a k centimetara. Bitno jc da se upotrebe biljke koje nisu zapoeiesa cvetanjem. Neki praktiari koprivu ne kose ve je kopaju zajedno s a k o r e n o m . Ubrane ili koene biljke ostave se malo da ponu da venu a za 10 vreme se u plodnoj zemlji i s k o p a i a n a l d u b o l U D cm: irina kanala je proizvoljna i zavisi od koliine materijala koji upotrebljavamo. Koprivu polaemo po dnu kanala a preko nje je potrebno slaviti sloj treseta i zasuti je zemljom. Biljke u zemlji ostaju celu godinu! Posle tog vremena biljke vadimo (ono to od njih ostane) i to je preparat 504. Posle vaenja na isto mesto stavljamo sledeu turu koprive. Preparat je mogue praviti i u drvenim sanducima dubokim oko pola metra.

74

Biodinamiki preparat 505

O v a j , od strane biodinamikih praktiara, m n o g o hvaljen preparat s e pravi od_kore h r a s t a j u n j a k a ( O u e r e u s robur). O v o j c najvei od svih hrastova, moe porasli do 50 metara i imati u preniku v i e od 2 , 5 metara. Kora moe bili deblja od 10 centimetara. I .istovi su od 8 do 20 centimetara dugi i 3 d o 8 cm iroki. Nalaze sc na okruglim, dosta debelim, golim, 0 , 2 - 1 cm dugim p e t e l j k a m a . Plod (ir) jc d u g od 1 , 5 do 5 centimetara. 1 .unjak uspeva na toplim i vlanim zemljitima. iroko jc rasprostranjen i ima ga u g o t o v o celoj Evropi. Za pravljenje preparata 5 0 5 treba sakupljenu koru hrasta sitno izmlcti. Pripremiti jednu lobanju o c U o v e e t a k o j u treba d o b r o oistiti. U lobanju nasuti mlevenu koru hrasta i glinom zaepili s v e upljine da strugotina ne bi ispadala. Napunjenu lobanju zakopati na mesto k j c jc u blizini t e k u e v o d e . To treba uradili n a j e s e n . a g o t o v preparat sc vadi u p r o l c c . U m e s t o l o b a n j e g o v e e t a / m o e s~a p o d j e d n a k i m rezultatima, upotrebiti i lobanja k^aiaO v o je takode preparat za kom post i ra nje. Njegovu u p o t r e b u e m o objasnili u poglavlju P r a v l j e n j e komposta". U izradi preparata 5 0 5 dr Steiner je savetovao upotrebu t o s v e i j e lobanje i preporuivao je da sc p r i ienju ne skida u n u t r a n j a opna. "

Biodinamiki preparat 506

O v a j sc preparat pravi od mladih cvctova m a s l a k a ( T a r a x a c u m officinale). P o t r e b n o je uet? sasvim mlade i j o neotv o r e n e cvetove. Posle branja cvetovi sc sue u hladu. _ P o e t k o m jescni_sc pripremi kravlja trbuna opna, p r v o jc p o t r e b n o prati a posle toga potopili u a j napravljen od suvih cvctova maslaka. a j e m jc potrebno oviaiti i ostale s v e i o v e i o d m a h p o s j e j o g a j h u v i i i i i o p n u . Sve to treha zaiti kudeljnim ili pamunimk()ncem z l o p a t i u vrtu. Preparat se moe upotrebljavati od poetka prolea.

75
Biodinamiki preparat 507 Ovaj preparat, pored toga tosc koristi prilikom kompostiranja, ima j o neke primene. Koristi se, pre svega, za prskanje voa u periodu kada postoji opasnost od promrzavanja. Takode, se moe upotrebiti za tretiranje semena pred sctvu jer intenzivira Idi^nnje T r c p a r a t se pravi od biljke koja nosi struno ime Valeriana offieianlis dok je u narodu poznata pod imenom/odoljen. Biljku ne treba suiti ve se od nje cedi sok odmah po branju. Iscedeni sok se razreddujc vcxlom u razmeri 1:1. Zatim ga treba staviti u boce od tamnog stakla i odloiti na hladno meto. Preparat se pre same upotrebe razreduje vodom. Uzme sc 0, 5 dl soka odoljena i pomea sa 10 litara vode.

Biodinamiki preparat 508 O v a j preparat sc pravi od preslice (Rquisetum vulgare). Potrebno je napraviti aj od ove biljke i njegovim pctoproccntnim rastvorom prskati protone usevc.

Skladitenje preparata Biodinamika poljprivreda priznaje drvo, staklo i prirodne tkanine za najbolje materijale u kojima se moe vriti uvanje preparata. Takode sc dobri i zemljani sudovi. Posude~oa~5lak[a~Ui peene z e m l j e sc u v a j u , u r e d n o poredane, u drvenom sanduku. Prostor izmeu posuda treba popuniti tresetom.

76

PRAVLJENJE KOMPOSTA
Za pravljenje biodinamikog komposta koriste sc razni organski materijali kao Sto su: slama, trava, scno, ivotinjski otpad, stajsko d u b r i v o . d r v o j td. Jedan nain pravljenja biodinamikog komposta ve je opisan u poglavlju Dubrenje - kako i ime". Zajedniko za pravljenje komposta je stavljanje materijala na gomilu koja nikako ne bi trebalo da prclazi visinu od 1, 2 do 1, 5 metara. irina hrpe jtfft bi trebalo da takodc zadri sline vrednosiL Kada se napravi hrpa dovoljne visine p o i n j c m o sa u p o t r e b o m spremljenih j>rc|wrata. Prvo sc u hrpi naprave otvori tako Sto se jiaptrehTcolac gurne Sto dublje u kompost. Na sredinu treba staviti prcparat"504. im se preparat stavi u rupu treba je zatrpati i prei na stavljanje sledeih preparata. L e v o i desno od_preparata 504 stavljaju sc bilo koja druga d v a . Postupak se ponavla navie mesta u hrpi za kompostiranje s tom razlikom Sto oko preparata 504 stavljamo i d r u g e preparate. Koliina preparata ne treba da prede 1 0 - 1 5 grama po jednom otvoru/GeluJirpii posle ovoga je potrebno prskati preparatom 5 0 7 i prekriti tankim slojem zemlje. " K o m p o s t e bili p o t p u n o i z g r a e n za g o d i n u d a n a . Ubrzavanje proccsa kompostiranja sc moe izvesti na laj nain Sto se hrjxi raskopa i jzmea a zatim sc ponovi kompletna procedura sa biodinamikim preparatima. Na osnovu radovalcoje je izveoJB. Pfcffcr ustanovljeno je da preparati znatno u b r z a v a j u proces kompostiranja i da se neki materijali bez njihove upotrebe raspadaju i vie od pet godina a uz primenu preparata t a j proces sc potpuno zavri u roku od jedne godine. Tehnika kompostiranja se danas dosta usavrila i veina praktiara ima isproban i razvijen svoj sopstveni recept za n j e g o v o

77
pripremanje. Naela koja jc poetkem veka dao dr Sieiner su oslala nepromenjena i njih sc svi praktiari pridravaju a izvesne izmene odnose se na neke praktine detalje i nune improvizacije. U pripremi komposta najea improvizacija sastoji se u tome da sc preparati ne koriste na klasian nain. Neki bidinamikj farmeri ih nc stavljaju u isto vreme, ve naraalu gomilu organskih otpadaka snivc "samo jedan preparat i sve poprskaju preparatom 507. Tada sve prekriju tankim slojem slame i kadsledei put stave neku koliinu organskog materijala upotrebe sledei preparat uz obavezno prskanje preparatom 507. Proces se nastavlja >ve dok se ne postigne propisana visina hrper~~~~~

Upotreba komposta Dobro preraen kompost jc tamne boje i bez mirisa ili sa blagi ni mirisom emlje. To je vrlo vrednodubrivo u biolokom smislu i l r c b a ga racionalno koristiti. Voe se^dubri tako to se oko same voke stavlja tanak sloj komposta i to jc dovoljna koliina za jednu sezonu. Od svih biljaka koje se ubre potpuno dozrelim kompostom jedini izuzejak je paradajz u ijem sc sluaju bolji rezultati postiu a k o s e d u b r i tek napola spremljenim kompostom. Preparati 502 - 507 koriste jc za pripremanje komposta k a o osnvnog sredstva za dubrenjc. Preparati 500 i 501 pored uloge u zatiti biljaka imaju i dopunsku ulogu u dubrenju i koriste se uporedo sa kompostom. Preparat 500 se koristi za prskanje pre ili posle setve bilo k o j e kulture. ea prskanja nee nakoditi. "Preparat 501 treba koristiti tek kad p r o e j v e t a n j e kulture koju tretiramo jer je dcjtvd preparata usmerenoha prestanak cvctanJa i zametanje plodova^ Kod tretiranja salate preparat se primenjuje pred poetak formiranja glavice. Isto vai i za prskanje kupusa. "Jagode se prskaju preiposlecvetanja. Drvenasto voe se prska LLpoetku listanja, odmah po zametanju plodova i pred zrenje. itarice se tretiraju predjclasanjc i u toku klnsanja akrompir prc cvetanja i posle preevetavanja je nekoliko puta. Biodinamiki praktiari predlau da se jpreparat 500 koristi o b a v e z n o j j r i mladom mesecu a, u cilju potpuneliarmbnije, preparat

78

501 za v r c m c p u n o g meseca.

Biodinamika poljoprivreda je poreci praktinih m e t o d a rada, i teorijsko-filozofski sistem. Zadnjih godina se taj pravac dosta rairio po svetu, najvie u Z a p a d n o j F.vropi i S A D . Preparati koje s m o o v d e opisali n e k o m e mogu izgledati u d n o i vie kao plod lakovernosti n e g o kao uspena poljoprivredna metoda. Takva shvatanja prate biodinamiku od s a m o g poetka ali i pored toga broj biodinamikih farmi u svetu raste. Rentabilnost tih farmi je izuzetno visoka b e z obzira da li se radi o sasvim malim f a r m a m a o d s a m o nekoliko hektara ili o g r o m n i m povrinama od par stotina hcltara. Proizvodi biodinamikih farmi su izuzetno cenjeni i i m a j u dosta visoku c c n u j i a tritu. Potranja je daleko vea od mogunosti ponude.

HOMEOPATIJA
Ova, kod nas malo poznata metoda, nalazi u svetu primenu pre svega u medicini ali i u biolokoj i biodinamikoj poljoprivredi. Pod tim pojmom se, u principu, p o d r a z j m c v a leenje davanjem malih doza onih sredstava protiv neke bolesti koja bi, u zdravom oveku, izazvala tu istu bolest, npr. proliva sredstvima za ienje." (Milan Vujaklija: Leksikon stranih rei i izraza", Prosveta, Beograd 1980. god.) Osniva ove metode je nemaki lekar dr l l a n e m a n . On jc primetio da mnoge supstancc pa ak i neki smrtonosni otrovi imaju sasvim suprotno de lova nje ako sc upotrebljavaju u homeopatskom rastvoru. Sa druge strane potpune bezopasne supstance u nekim r ^ r e d e n j i n i a ^ o g u pt^siaiLjaki otrovi. Homeopatija se bavi, pre s v e g a , p r o u a v a n j e m d e j s t v a pojedinih supstanci i m e r e n j e m r a z r e d e n j a u kome dotina supstanca pokazuje karakteristino delovanje. Proces razredivanja supstance je u homeopatskoj praksi dobio naziv P O T R N T I Z A C I J A . Sastoji sc u sukcesivnom razredivanju npr. 1 grama neke supstance ime sc dobija prvo razredenje (1/10) u 9 grama vode. Zatim se 1 cm ovog rastvora mea sa 9 cm vode ime se dobija drugo razredenje, 1/100. Jo jednom ponovljena procedura dae razredenje 1/1000 i td. IJ homeopatiji sc upotrebljavaju rastvori ija razredenja idu do fantastinih 1/10000000000000( 10000000000000000. To znai da u tom rastvoru na jedan d c o aktivne jupstance dolazi IO d e l o v a v o d c i potpuno jc jasno da se supstanca u tom rastvoru nalazi u ekstremno malim tragovima. Trenutno nc post:)ji ubedljivo nauno objanjenje kojim bi se moglo objasniti kako ovako mala koliina materije moe uptcTmati nekakvo dejstvo. Za prouavanje tog problema posebnu zaslugu imaju dva istraivaa - F.. i L. Kolisko. Njihova knjiga Die I andwierachaft der

80

/ . u k u n f t " koja je prvi put izala 1939. god. d a j e rezultate koje su ovi istraivai postigli u desetak hiljada homcopatskih eksperimenata radcnih tokom 30 godina. Njihov rad sc odnosi na d e j s t v o homcopatskih preparata na biljke i na ivotinje. Opisacmo nekoliko njihovih eksperimenata.

Dejstvo vetakog ubriva KAN KAN jc danas najee korieno vetako dubrivo. Praktino da nema poljoprivrednika koji ga nc koristi, izuzev, naravno, bioloki orjentisanih, iji je broj, iako u porastu, trenutno zanemarljivo mali. U eksperimentima je meren rast ita koje je d u b r e n o K A N om pripremljenim putem homeopatskih razredenja. I a k o je u pitanju isto dubrivo efekti se dosta razlikuju u odnosu na to koje je razredenic u pitani u..Zapaeno jc da izuzem^pozitivno deluju razredenja 1/10 J i 1/10 a da razredenje 1/10" ' 2 drastino usporava rast.

O z cr a. IO 20 3o 4o 5o RAZRE-DENJE

Slika 37. (Jraftkon dejst\-a KAN-a na kJijanje i rast penice

8/

Dejstvo biodinamikog preparata 5 0 7 n a penicu O v o jc po tipu eksperiment slian prethodnom. Mercn je uticaj velikih razredenja ovog preparata na klijanje i rast penice. Rezultati su pokazali d a j e izrazito jak uticaj preparata poevi od razredenja 1/10 . Velika razredenja ovog preparata pojaavaju njegovu mo. Gledajui u ovom svetlu postaje nam jasniji smisao ra/redivanja biodinamikih preparata. I

10

2o

30

4o

50

RAZREoeNj'e Slika M Grufik dejstva ra:rcdaityg preparata 507na klijanje pSaticc Uticaj homeopatskih rastvora na zdravije i razvoj laboratorijskih ivotinja Istraivai li i l- Kolisko su pratili menjanjc telesne teine laboratorijskih mieva u intervalu od 6 meseci. Eksperiment je sprovoden tako to su ivotinje dobijale hranu nakvaenu homeopatskim rastvorom neke supstance, recimo^plavog kamena. U tim eksperimentima se isnpstavik) da povoljno deiovanje p o k a z u j u neka razredenja kao 1/10 i 1/10 8 . Drastino g u b l j e n j e telesne teine, praeno raznim fizikim poremeajima zapaeno je kod ivotinja koje su u ishrani imaledodira sa razredeniem l / 1 0 r Najvea telesna teina zabeleena je sa razredenjem 1/10 x .

82

Sve iretirane ivotinje su se neprestano greble iza uiju pravei rane. Takode, je poveano obolevanje od raka na tim mestima i oboienja bubrega i jetre. Zanimljivo jc primetiti da ljudi koji su u neprestanom kontaktu sa hcmikalijama na bazi bakra vrlo esto, zbog trovanja ovim metalom, pate od problema na bubrezima i ekcema iza uiju. Koliina bakar sulfata (plavog kamena) upotrebljcnog u ovim eksperimentima je toliko mala da sc smatra da ne moe imati nikakvog uticaja na zdravlje. Meutim, u praksi, ukoliko sc ire verifikuju rezultati F.. i I.. Kolisko-vih m o r a m o se iskreno zabrinuti j e r proizilazi

. 5

i 10

15

20

i 25

1
R A Z R E f ) E N J E

Slika J9. Uticaj velikih razredatja plavog kamata na laltoralvrijskc rniSeve. U eksperimentima sa srebro nitratom ( A g N 0 3 ) primeeni su slini efekti kao i kod eksperimenata sa razreivanjem bakar sulfata ( C u S 0 4 ) . Maksimalna teina je i u ovom sluaju kod razredenja l/IO 1 8 . Najvee i/nenadenje eksperimenatora izazvali su rezultati primene razredenja 1/10 . Stalno se dogaalo da ivotinje koje se t r e t i r a j u tim r a z r e d e n j e m u g i b a j u pri starosti od d v a m c s c c a ! Nekoliko puta ponovljeni eksperimenti su potvrdili izuzetnu otrovnost ovog razredenja. Kod svih ivotinja koje su uestvovale u kesperimentu javljala sc patoloka osetljivost na svetio i esta pojava ircva na raznim delovima tela. Z a p a n j u j u i j e p o d a t a k d a s e smrtnost ivotinja s t a l n o

83

ponavlja kod u p o i r e b c r a z r e d e n j a J/10 to znai d a j e d o z a o d s t o milijarditih delova g r a m a otrovnija i od nekih m a k r o d o z a !

11

Slika 40. Uticaj hotneopatskih razredenja srebru nitrata. Razredenje U10u jc toliko otrovno da izaziva ugjmte laboratorijskih mieva u dobu od dva mcscca. Ovi rezultati nas teraju da sc zapitamo kakav uticaj i k a k v e poslcdice m o e m o oekivati od, danas ve prevelike, u p o t r e b e raznoraznih hemijskih preparata u poljoprivredi. U s v a k o m sluaju, moru se priznati da o s v e m u t o m e j a k o malo z n a m o a dabi u interesu oveanstva i n j e g o v e budunosti bik) preko potrebno da se ispila i d e j s t v o hemijskih proizvoda u j a k o malim razredenjima j e r je j a s n o da sc s v a k a materija upotrcbljena, recimo, u poljoprivredi na k r a j u k r a j e v a r a z r e d u j c putem kinicc i podzemnih voda do e k s t r e m n o niskih razredenja. Kako, u svetlu homcopatskih istraivanja i rezultata, gledati

84

na t v r d n j u da_pcsticidi ne m o g u biti tetni a k o sc pravilno upotrebljavaju" jer su\,njihove koliine u j i a m i m i r a m a izuzemo male da bi bile k o d i l e " . "Ostaje jo j e d n o otvoreno pitanje. Kako stimulisati institute da sc posvete ovim istraivanjima i, eventualno, potvrde, nepristrasnim radom, rezultate homeopata ili ih, na osnovu, takode nepristrasnog rada, opovrgnu i stave ad acta. O v o trenutno lebdenje izmeu neba i zemlje" nikome ne koristi i sigurno jc mnogo tetnije od istine. J a s n o je da je i novac velika prepreka jednom sveobuhvatnom istraivanju ali udruivanjem snaga vie naunih jedinica u zajedniki program i to bi postalo ostvarljivo.

Nekoliko primeru iz h o m e o p t a s k e p r a k s e Homeopatija se moe, pored upotrebe u Iccnju ljudi, zato se, najee koristi, upotrebiti i za uklanjanje tetoina u poljoprivredi. Zanimljivi su eksperimenti koje jc opisao dr Mcuris a koji se odnose na borbu protiv najezde biljnih vaiju. Njegov postupak se sastojao u sledecm: Uzeo je nekoliko istova a kojima su sc nalazile biljne vai u velikom broju. Te listove je stavio u alkohol i drao ih 15 dana uz povremeno meanje i gnjeenje. Posle toga jc proccdio rastvor i dobio bistro zelenu tenost koju jc homeopatski razredio tako to je jedan mililitar rastvora stavio u 9 mililitara destilisane vode (rastvor 1/10). Posle dobrog meanja jedan ml novodobijenog rastvora je p o m e a o sa nvih 9 ml destilisane vode i dobio rastvor l/10 Sledee meanje 1 ml rastvora sa 9 ml vode dalo je razredenje 1/10\ C-eo postupak je ponavljan do postizanja razredenja l/IO 1 * Ceo postupak je ponovljan do postizanja razredenja 1/10 1 8 ." Posle tri tretiranja <rvim homeopatskim ratvorom dr Meuris je ustanovio da deo vonjaka na kome jc sprovodio proceduru nije vie bio napadnut biljnim vaima! Do jednog otkria dr Mcuris je doao posve sluajno. Jedan deo njegovog vonjaka bio je j a k o napadnut monilijom. izvrio jc orezivanjc i sklonio sve grane na kojima je bilo osuenih bolesnih plodova. Heteo je da to granjespali, to je i uinio osim granja od tri voke koje je sluajno ostalo ispod stabla sa kojih jc odrezano. Pregledom jc kasnije ustanovljeno da su jedino ta tri stabla p o t p u n o o z d r a v i l a d o k se n a o s t a l i m s t a b l i m a z a r a z a i d a l j e pojavljivala.

85

O b j a n j e n j e ovog fenomena, izgleda, lei u homeopatiji j e r je sasvim mogue da scstvorilo pogodno razredenje koje su voke upile preko korcna. Mctod jc zanimljiv ali, nae je miljenje, da pre neke ire provcrc treba biti obazriv po ovom pitanju. Jo jedna pojava j e v r l o zanimljiva. Primecnoje, naime, da jc izvrsno sredstvo,"protiv pej)j]nicgjparadajza K O M P O S T N A P R A V L J E N OD B I L J A K A KOJE SU N A P A D N U T E PEPELNICOM! Slini r e z u l t a t i s c p o s t i u i k o r i e n j e m k o m p o s t a napravljenog cxl zaraenih biljaka krompira iako nije jasno kako takav kompost moe imati uinak na suzbijanju bolesti.

J o neke metode ekoloke poljoprivrede Bioloka i biodinamika poljoprivreda z a d o v o l j a v a j u sve k r i t e r i j u m e za naziv iste ili e k o l o k e p o l j o p r i v r e d e j e r , ne upotrebljavajui industrijske hemijske preparate i potujui osnovne ekoloke principe, ne zagauju ivotnu sredinu i hranu koja se koristi u ljudskoj i stonoj ishrani. Bioloka i biodinamika poljoprivreda imaju mnogo meusobnih slinosti ali i razlika, koje ipak, nisu sutinskog karaktera. I j e d n a i d r u g a oblast su, takode, otvorene za nova saznanja i usavravanja. Pod okriljem ova dva osnovna pristupa u ekolokoj poljoprivredi razvio se niz novih metoda i originalnih naina proizv o d n j e koji znaajno obogauju ukupni fond poljoprivrednog znanja. Pomenuemo ovom prilikom dva u svetu vrlo poznata naina koja su proistekla iz osnovnih naela biopo joprivredc.

Metoda dr Mulera Ova metoda nastala je u praksi dr Mulera u vajcarskoj i ima dosta originalnih elemenata. Zanimljivo jc primetiti da je kod ovog uspenog sistema kompostiranje pravljenjem hrpa potisnuto. Jedna od osnovnih ideja je da tlo nikada ne sme biti golo, bez organskog pokrivaa. Dosta se koristi dubrenje kamenom prainom koja se dobija mlevenjem kamena. Ta sc praina smatra dobrim izvorom mineralnih materija.

86

i'raktikujc se upotreba kalijum magnczijum sulfata u tlima gdc jc ph vee cxl 7. U cilju aktiviranja bioloke aktivnosti tla koriste sc specijalne kulture mikroorganizama. Tlo sc obraduje do dubine 10 - 1 2 centimetara i svako dublje obraivanje se smatra nepotrebnim. Z b o g ovih i j o nekih osobenosti metod dr Mullera sc smatra originalnim ogrankom bioloke poljoprivrede.

Metod Lemaire - Bmicher Ime ove metode potie od osnivaa i najvie pristalica ima u Francuskoj. U potpunosti se nadovezuje na klasinu bioloku poljoprivredu ije je principe dao A. Hovvard. Osnovno dubrivo u ovom sistemu je kompost uz dodatak prirodnih fosfata. Znaajna dopuna Howardovog sistema, koji neki nazivaju engleskm metodom, je upotreba morskih alga koje sc fino samlevene koriste u okviru komposta ili za folijarno zapraivanje. Primeeno je da neke mrke alge predstavljaju dobru zamenu pcsticida a istovremeno pomau u nastojanju da se odri visoka plodnost zemljita.

Neke d o p u n s k e metode Bioloka poljoprivreda je, poput svake ljudske delatnosti, otvorena oblast podlona izmenama i dopunama koje nastaju porastom sveukupnog znanja. Interes koji bio-praktiari pokazuju nije niim ogranien i obuhvata sva saznanja koja bi se mogla primeniti u ostvarivanju tkz. iste poljoprivrede u praktinim i teorijskim aspektima. Naveemo nekoliko oblasti interesovanja koja su ve uveliko nala svoje mesto na poljoprivrednom imanju bioloki orjentisanog farmera. Naravno, i tu vai nepisano pravilo da mnoge stvari koje se u mostranstvu praktino koriste kod nas jo nisu poele ni da se teorijski razmatraju a za najvei deo tih znanja na ovim prostorima se jo nije ni uk).

87

Voda
Mnogima e zvuati udno da voda moe biti predmet nekog znaajnijeg rada i razmiljanja iako je svima sasvima jasno d a j e , uy tlo i z e m l j i t e , v o d a n a j v a n i j i f a k t o r o d r a n j a ivota. T a k o d e s podrazumcva znaaj vode u poljoprivrednoj proizvodnji gde se bez navodnjavanja nc bi nita moglo postii. IJ kojim joS aspektima voda moe biti znaajna? Od pre nekoliko godina posveuje se dosta panje prouavanju jednog proizvoda morskih i renih talasa. Radi sc o morskoj (ili renoj) peni. Prouavanja ruskih naunika, posebno, dr Zajceva ukazuju da ta nena tvorevina morskih, jezerskih ili renih talasa nije neka privremena ili kratkotrajna formacija". Ta neiva i, po sastavu najveim delom, organska materija, ima funkciju hranljive podloge koja jc j a k o bitna za razvoj mikrcx>rganizama koja stimulie razvoj embriona riba i ostalih vodenih organizama. U biolokoj poljoprivredi sc ova materija koristi u cilju poboljanja klijavosti semena razliitih biljnih vrsta i kao izuzetno vredan dodatak pri kompostiranju. l i v o j c d n o g p r i m e r a : KM)zrna penice (poznate sorte "bezostaja") stavlja se u vodu s 0 , 1 - procentnim rastvorom morske pene i u njoj ostaje 24 asa. Zatim sc seme poscjc. Posle osam dana, izdanci pripremljeni u peni dostiu oko 85, a obini oko 65 milimetara." U toku su istraivanja koja e pokazati da li se morska i rena nezagaena pena moe koristiti i kao dodatak stonoj hrani.

Dinamiziranje vode Ovo je postupak koji je razradio francuski istraiva M. Violet. Prvi put g a j e opisao 1968. godine u svojoj knjizi V c n e r g i e cosmiquc au scrvicc dc la sante et du progres". V i o l e t o p i s u j e k a k o j e h e m i j s k i istu v o d u , d o b i j e n u sagorevanjem vodonika u struji kiseonika, stavio u mali akvarijum i u njega pustio punoglavca. Nije proteklo mnogo vremena a punoglavac jc ve uginuo. M. Violet jc takvoj vodi dodavao kiseonik nadajui se d a j e to jedini razlog uginua punoglavca ali seuginue ponoviloiovog puta. Istraiva je posle toga vodu zatvorio u stakleni balon i okaio je na sunanu terasu i tu ostavio oko mesec dana. Kada je, po isteku

88

log roka, u vodu slavio punoglavca on jc ostao iv i dalje je napredovao dok sc nije sasvim preobrazio u odraslu abu. Na temelju ovih poetnih zapaanja Violet jc izvrio mnoge eksperimente i na osnovu dugogodinjeg rada utvrdio sledee: 1. V o d a postaje bioloki mrtva i ne podrava ivot ako se dugo zagreva iznad 6 5 C ili ako je u duem kontaktu sa metalima. 2. V o d a koja provede na suncu oko mesec dana nazvana je dinamizirana voda" i njen uinak za zdravlje biljaka, ivotinja i oveka sc moe lako dokazati. 3. Dinamizirana voda primenjena u poljoprivredi poveava prinose i dovodi do ranije rodnosti. U eksperimentima rod stone repe je bio uvean za 26% a krompira za 6 - 1 0 % . Ujedno sc sadraj kroba poveao do 23%. U cilju dinamiziranja vode M. Violet jc konstruisao specijalan aparat za dinamiziranje koji o v a j postupak znatno ubrzava.

M a g n e t i s a n j e vode Za razliku od postupka dinamiziranja vode, ovaj, takode, nauobiajen melod, je nauno proveren i o tome postoji brojna struna literatura, iako je praktina primena u poljoprivredi j o u povoju. Na ovom polju najdalje su otili sovjetski naunici. I'rimeeno je da voda koja jc tekla izmeu magneta, sekui pri tom magnetne linije sila, pokazuje neka specifina svojstva. U tehnici se takva voda koristi kod kotlova za grejanje jer ima svojstvo da nc ostavlja kamenac. Sovjetski naunici su ak otkrili da nafta koja tee u magnetnom polju nc ostavlja naslage zbog kojih se ranije morala vriti zamena cevi naftovoda. Najdrastiniji primer neverovatng uticaja magnetisane vode nali s m o u knjizi V. I. Klasscna Omagniivanie vodnjih sistem", izdatoj u Moskvi 1982. godine. Na 176.-oj strani se nalaze dve fotografije obalskih dokova posle viegodinje eksploatacije. Za panju je injenica da su dokovi pravljeni od obinog" betona potpuno propali usled vremenskih prilika a da dokovi u ijoj sc proizvodnji koristila magnetisana voda stoje neoteeni! Eksperimentalno korienjc magnetisane vode u poljprivrcdnoj proizvodnji poelo je u SSSR jo 1965. godine radovima I. V. Dardimova, 1.1. lirehmana i A . V . Krikjva. V e u prvim eksperimen-

89

tima, o kojima izvetavaju ovi naunici, izmcrcn jc porast suncokreta za 2 1 % vei kod onih biljaka ovi naunici, izmeren je porast suncokreta za 2 1 % vei kod onih biljaka Loje su zalivane magnetisanom vodom. Rast soje jc na o v a j nain povean za itavih 4 0 % . 1967. godine V.V. Lisin i L.G. Molonova izvetavaju da su pri korienju magnetisane vode poveali rast luka i argarepe za oko 2 2 % a masu plodova paradajza 18%. 1973. godine N.A. Volkonski je objavio rezultate u kojima pokazuje da s prinos pirina poveava upotrebom magnetisane vode. U principu, rad sovjetskih naunika je pokazao da sc urod poljoprivrednih kultura poveava upotrebom magnetisane vode i da procenat tog poveanja uopte nije zanemarljiv. Sovjetska literatura jc vrlo bogata radovima iz ove oblasti i vrlo esto sc publikuju nova otkria. Kod nas, naalost, nema ni jednog jedinog rada u kome se o b r a d u j e ovo pitanje. Magnetisana voda d a j e povoljne rezultate i u koliko se pre setve se me dri izvesno vreme u njoj. U naim, amaterskim uslovima, sistem za magnetisanje vode m o e m o napraviti (improvizovati) t a ) to emo oko obinog creva za navodnjavanje staviti jedan ili dva jaka magneta poput onih koji sc nalaze u veim zvunicima. U svetu se pravi veliki broj tipova aparata ali sc svi mogu svesti na dve osnovne vrste - sa stalnim magnetom li elektromagnetom. 1 jedan i drugi imaju neke prednosti i nedostatke. Nedostatak ureaja sa stalnim magnetima je u nemogunosti promene jaine magnetnog polja a nedostatak upotrebe elektromagneta je potreba napajanja strujom.

90

Sliku -II. Najprostiji nadu mapietisunja vode.

Slika 42 Shematski pnkaz sovjetskog aparata za magnetisanje vode na bazi stalnog magneta, VI I-2.

91

Slika 43. Aparat za magnetisanje vode clcktromagietom, tratisformatorskog tipa.

iva i mrtva voda Pod ovim nazivom krije se j o jedan sovjetski izum" koji u poslednje vreme u ovoj zemlji stie veliku popularnost poput bioenergije i alternativne medicine. O tome su pisali i najugledniji sovjetski asopisi kao to jc Himija i iznj" koji izdaje A k a d e m i j a nauka SSSR.Mnogi asopisi s pretrpani pismima italaca koji sc interesuju za svojstva i nain proizvodnje ovog novog eliksira". Pominjc sc i amaterska primena pri uzgajanju nekih kultura, posebno cvca. Najnovije informacijo govore da jc u SSSR dolo do sist e m a t s k o g naunog prouavanja ovog popularnog sredstva. Prva otkria su ve potvrdila neke izuzetno pozitivne uinke ive v o d e " na izleenje nekih bolesti. Kako se dobija iva v o d a " ? Sama proccdura proizvodnje nije

92

komplikovana ali se z b o g upotrebe stnije iznicee p r e p o r u u j u maksimalnc mcrc opreza i saradnja sa elektrotehniarima. Najprostija aparatura sastoji se od staklene tegle kroz iji poklopac od pleksiglasa su provuene dve elektrode,jedna od nerdajueg elika a_druga od g r a f i t - Grafitna elektroda predstavlja anodu a elina katodu. Tegla ' s e napuni vodom a ancxla stavi u malu kesu od nepromoivog platna i uroni sa katodom u vodu. Aparatura sc preko ispravljake diode s p a j a na mreni napon 2 2 0 V . FJektroJiza t r a j e s v e dok temperatura vode ne dosiigne_vredn m u K i ^ o ^ C kada se proces prekida i aparatura iskljuuje iz mree. U nepromon'ojplainenoj kesici se nalazi tkz. mrtva vodaTa ostatak u Tegli je iva voda".

KATODA

-0-

220 V

TERMOMETAR

&

I
MRTVA.VODA L -J

yIVA

VODA

Slika 44. Improvizovana aparaturu za dobijanje ive i mrtve vode". Treba obratiti panju na to da ispravljaka dioda ima naznaeni napon vei od 220V i mogunost optereenja I 2 ampera Mrtva v o d a " ima proverena antiseptika svojstva z b o g visokog sadraja kiseonika a iva v o d a " potpomae rcgeneraciju tkiva i ima blagotvorniuinak kod gastritisa, ira eluca i poveane

93

stomanc kiseline. Zapaeno je da ,,iva voda" stimulativno deluje na klijanje raznog semena a saksijsko cvee zalivano tom vodom vie evetova i bujnije jc u rastu. Ostaje da se sistemtskim naunim radom proue sva polja primene ovog preparata Sto moemo oekivati u skoroj budunosti. Teorijski aspekti moguih objanjenja bacie novo svetio i unaprediti teorijsku misao o, na izgled, potpuno obinoj uspstanei - vodi.

Elektromagnetizam u poljoprivredi Svuda oko nas dolazi do elektromagnetnih pojava i one mogu uticati na iva bia. Sama planeta Zemlja predstavlja dinovski magnet a povrina Zemlje vri neprestanu emisiju slobodnih elektrona. U atmosferi ak dolazi do estokih elektrinih pojava koje, prema naunim Istraivanjima, mogu predstavljati potencijalni faktor koji utie na iva bia. Suvremene tehnike naprave, takode. mogu biti izvori elektromagnetnih zraenja. D a n a n j a m a g n e t o b i o l o g i j a bavi se ak i l a k o m a l i m clcktromagnctnim zraenjima kao to su ona koje proizvode biljke i ivotinje ili njihovi pojedini organi. Otkria u toj oblati poinju da sc primenjuju u medicini a naziru se i neke mogunosti primene u poljoprivredi. Od samog trenutka kada su ljudi zapazili svojstva magneta postoji interes za magnetne pojave i na naine kako magnetne sile utiu na iva bia. Jo su drevni kineski medicinari zapazili da u nekim sluajevima magnet moe ubrzati zaraivanjc rana. U akupunkturi, takodc drevnoj Kineskoj vetini, magneti zauzimaju svoje mesto. Primcna magneta u poljoprivredi je oblast koja jc danas vie u eksperimentalnoj fazi ali rezultati nagovetavaju mogunost ire primene. Poznati su eksperimenti u kojima je raeno na uticaju magneta na klijanje penice. Pokazalo sc da uz prisustvo stalnih magneta jaine 5 0 0 (iausa klijavost pcnicc postaje znatno vea, ak i do 5 0 % . F.kspcriment je vrlo jednostavan. U plitku posudu se stavi s e m c penice (ili neke druge biljke), prekrije zemljom i zalije. U posudu se, takodc, stavi nekoliko magneta._Potrebno je upotrebititkz. kcramike_magnctc koji ne rdaju (recimo one koji sc koriste u akupunkturi a mogu sc nabaviti^po apotekama). Ukoliko nemamo

94

takve magnete onda moemo upotrebiti bilo kakve ali ih nc s m e m o stavljati direktno u zemlju zato Sto rdaju a pokazalo se da rda tetno deluje na scmc. l J tom sluaju magnete moemo staviti pored posude ili ih moemo premazati J a k o m ili nekim antikorozivnim premazom posle ega ih moemo i kvasiti bez bojazni da e zarati. I poetka sc mislilo da jc u eksperimentima ovog tipa vano da jaina magneta b u d e Sto vea ali je praksa pokazala da i slabj magneti m o g u i m a t i dejstvo na biljke. To dejstvo jc uglavnom pozitivno kako su pokazali naSi eksperimenti sa pSenicom, k u k u r u z o m , krompirom, paradajzom i paprikom. Ogledi su pokazali da je pozitivno dejstvo magneta (upotrebljavali s m o male magnete za akupunkturu jaine 500 Gausa) izraenije ukoliko je zemlja u koju je s e m e posaeno plodnija - sa veim sadrajem humusa. Magneti nisu pokazali nikakvo d e j s t v o na s c m c pSenice koje jc bilo zasejano u pesku. Seme paprike s m o stavljah u vlanu sredinu bez prisustva z e m l j e i pokazalo sc da uz prisustvo magneta jaine 5 0 0 Gausa s e m e dosta bre proklija. Upotrebom magneta moe se ubrzati proces proizvodnje rasadnog materijala.

MAGNET

Slika 45. Izum jednog pronalazaa, magnetna saksija ~ sastoji sc od obine plastine saksije u koju su u procesu livenja utopljeni minijaturni magneti. Tvrdi se da je u ovoj saksiji mogue odgajiti lepic i naprednije cvee nego u obinoj". Uz male modifikacije ideja se moe iskoristiti u cilju proizvodnje rasdnog materijalu.

95

Pored magnetnog polja permanentnih (stalnih) magneta zanimljiva su i istraivanja elektromagnetskih z r a e n j a . Izvori elektromagnetskih talasa se svakodnevno poveavaju a oni imaju uticaja na ivu materiju. Kvalitet tih ulicaja se trenutno s a m o nasluuje jer jo uvek nije obavljeno dovoljno naunih eksperimenata ali i ono malo do ega se dolo pokazuje da dobijeni rezultati nisu za p o t c c n j i v a n j c . Po reima A l e k s a i d r a Dorozinskog ( A l e x a n d r a Dorozynski) veina elektromagnetskih radijacija je veoma slaba da bi izazvala primetan termiki efekat, pa im se zbog toga d u g o vremena nije poklanjalo dovoljno panje. Meutim, elektromagnetski talasi mogu - kod ljudi, ivotinja i biljaka - izazvati lezije, ak sa ekstremnim poslcdicama. ( K a vrsta radijacije d e h j e ak i na mikroorganizme, k a o t o s u planktoni, izvor ivota u morima i vaan generator atmosferskog kiseonika." Izvora elektromagnetskih zraenjasu, pored prirodnih pojava, radio-stanice, radari, telefoni, TV aparati,industrija itd. Ovi vetaki izvori zraenja obuhvataju frekventni raspon od 1 Hz do 3 0 0 MIlz. Grupa strunjaka sa univerziteta u Ontariju u Kanadi je izuavala delovanje ovih zraenja i dola do vrlo zanimljivih rezultata. ,.Kad su izloeni vetakom zraenju veoma slabog intenziteta ( 2 0 - 40 milivata), frekvencije od 16 -ncgaherca, ptice padaju i ostaju paralizovanc doklegod emisija traje. Eksperimenti s zraenjem j o slabijeg intenziteta (izmeu 1 i 400 nikrovata po 1 cm" pri frekvenci od 7 megaherca) nisu dali, u prvom momentu, nekakve vidljive efekte. Meutim, posle perioda od est nedelja, u koloniji od 50 kokoaka leghorn registrovano je poveanje u proizvodnji j a j a za 14 odsto i, paralelno, poveanje smrtnosti za 100 odsto (odnosu na koloniju koja nije bila izloena zraenja)." Intenzitet opisanih zraenja jporcdljiv jc sa zraenjima koja sc mogu izmeriti u nekim gradskim a, u zadnje vreme, i u nekim seoskim sredinama. Neka zraenja mogu biti i korisna, kao to je V I I F zraenje od 30 MHz koje ubrzava zarastanje rana, ali pitanje je kako na iva bia deluju sva zraenja koja se nalaze oko nas. Neosporno je da se broj izvora elektromagnetskog zraenja ogromno poveao i da c ih u budu6iosti biti jo vie. NaSa saznanja onjihovom dejstvu, meutim, veomasu mrava", zakljuuju kanadski naunici. Svi metodi dozimetrije zasnivaju sc iskljuivo na termikim reakcijama, a nc v o d e rauna o specifinim reakcijama izvesnih frekvencija na bioloke sisteme..." Ovim istraivanjima predstoji budunost tako da uskoro moemo oekivati preciznija objanjenja koja su zraenja korisna a

96

koja sc mogu svrstali u tetne. Kada b u d e m o imali tc podatke bie mogue konstruisati ureaje koji e sc i u poljoprivredi koristiti za najrazliitijc svrhe. U sadanjem trenutku neznanja haotini svet elekt romagnetskih zraenja, koji s prostire svuda oko nas, pa ak i kroz naa tela, moramo shvatiti i kao mogueg saveznika ali i latentnu opasnost. Trenutno nismo u mogunosti daproecnimo u kojoj meri ta zraenja utiu ili su ve uticala na sva iva bia, ukljuujui i poljoprivredne kulture. Nesumnjivo je da e sc elektricitet i razna clcktromagnetna polja jednog dana poeli masovno da koriste u poljoprivredi. To se moe naslutili iz dananjih istraivanja. Pri tome moramo bili na oprezu da ne izazovemo nova zagaenja sredine koja mogu biti isto tako opasna kao i ova koja su nam danas poznata.

Kosniobiologija i poljoprivreda Naa planeta predstavlja otvoren sistem na koji d e l u j u mnogobrojne komike sile. iva bia su proeta raznim ulicajima iji suTvorl duboko u kosmosu. Neki od tih ulicaja su nauno provereni i potpuno je jasno da sc tu nc radi ni o kakvoj mistici ili astrologiji ve 0 strogo naunim prouavanjima. Najvee svetske akademije nauka ovom problemu posveuju panju i izdaju zbornike radova iz kojih se moe videti da Kosmos snano deluje na ljudsko zdravlje, ponaanje 1 irenje epidemija. Takode je evidentna uloga kosmosa na ivotinje i biljke a povremeni nailazak rodnih i nerodnih godina moe imati uzrok van nae planete. Uticaj Sunca: Sunca jc naa najblia zvezda ija temperatura u sreditu dostie i 20000000 C. Sama povrina je 10000 puta svetlija <xl rastopljene platine. Jasno je da Sunce predstavlja osnovni preduslov ivota na Zemlji. Do sada sc na Sunce gledalo samo u pozitivnom svetlu tj. vodilo se rauna o dve stvari izvoru svctlosti i toplote. Po tim pitanjima Sunce deluje pozitivno na nau planetu i zivi svet.Malo sc, meutim, poklanjalo talasa koji u velikoj meri mogu uticati na ivi svet nae planete. Neki od tih uticaja, po najnovijim otkriima, mogu biti izuzetno tetni. Povremeno na Suncu dolazi do pojava sunevih pega, tamnijih oblasti a njegovoj povrini, i velikih erupcija pri kojima se ogromne koliine usijanih gasova izbacuju u Svemir. Sve ove promene praene

97

su intenzivnim kratkotalasnim elektromagnetskim zraenjem. S u n e v e p e g e s u f e n o m e n kji d o s t a z a o k u p l j a p a n j u heliobiologa, jer se pokazalo da njihov uticaj na biosferu zemlje nije zancmarljiv. Pege su prvi put u istoriji opisane 350. godine pre ntjvc ere ali sc tu radi o sluajevima kada sc pojavamoglaposmatrati golim okom. Nauna posmatranja pega poinju tek od 1611. god. a ast za prva eleskopska osmatranja pripada Galileju. 1908. god. je astronom Hcjl otkrio da se pojava pega pokl a p a s a i s i j a v a n j e m j a k i h magnetnih polja. U istoriji n a u k e jc zabeleeno da jc ovo prvo otkrie magnetnih polja van Zemlje. Jo j e d n o zapaanje je veoma znaajno. Primeeno jc, naime, da se pojava i neke osobine sunevih pega javljaju u periodinim intervalima. Uestalost pojavljivanja pega dostie vrhunac u proeku svakih 11 godina. Zanimljivo je da se ciklus od jedanaest godina moe zapaziti i na poprenom preseku drvea (godovima) i da se taj ciklus kod drvea savreno poklapa sa ciklusom sunevih pega! Zapravo, svake jedanaeste godine dolazi do formiranja ireg, lako prepoznatljivog goda to u k a z u j e na to da sc drvee vie razvija u perodu poviene aktivnosti Sunca i to ak i u onim sluajevima kada vremensko temperaturne prilike nisu ba bile naklonjene takvom razvoju. Pre vie od sto godina, slavni astronom William Herschcl je ukazivao na odredenu vezu izmeu broja sunevih pega i rodnosti ila. S a v r e m e n a statistika istraivanja su o v u tvrdnju u potpunosti potvrdila. 1920. godine jc dr l'aure je objavio nalaze svojih otkria u kojima je pokazao da sc smrtnost od tuberkuloze u Hamburgu, Kopenhagenu i Cirihu poveava u danima na vrhuncu solarnc aktivnosti." U jednom radu iz 1962. godine prikazana jc oigledna zavisnost b r o j a novoprimljenih p a c i j e n a t a u osam velikih neuropsihijatrijskih klinika u Njujorku od Suneve aktivnosti. U radu su obraeni podaci u periodu izmeu 1957. i 1961. godine. Profesor A.L. ijevski je analizirao istorijske d o g a a j e u periodu od 500. god. pre n.e. do 1900. god. Po tom radu ..ratovi, revolucije i migracijc u 7 2 % sluajeva koincidiraju s vrhuncima u ciklusu sunevih pega." lidvvard Deway, osniva fondacije za izuavanje ritmova, je dosta oprezniji od prof. ijevskog u interpretaciji podataka odclovanju sunevih pega u jedanaesiogoinjem intervalu, ali su njegova statistika istraivanja nedvosmisleno pokazala da postoje mnogobrojni

98

prirodni ciklusi koji slede ritam sunevih pega od 11 godina: koliina godinjih padavina na koje u k a z u j e debljina godova na drveu, vodostaj jezera Viktorija u Africi, broj ledenih bregova u Sevcrnom Atlantiku, nestaica hrane u Indiji uzrokovana suom, rodne godine burgundskih i rajnskih vinograda, stepen godinjih izliva Nila, migracije skakavaca i drugo." U herniji su poznate tkz. aberantne reakcije" i pod tim pojm o m su svrstane sve reakcije koje, ponekad, bez uoljivog razloga ne d a j u rezultate iako su u praksi provcrcnc bezbroj puta. O d s t u p a n j a s u p r i p i s i v a n a n e m a r n o s t i e k s p e r i m e n t a t o r a s v e d o k s e tim problemom nije pozabavio Giorgio Piccardi, jedan od najpoznatijih italijanskih hemiara. On je ustanovio da jc Sunce iskljuivi krivac" p o j a v e aberantnih reakcija". A k o Sunce tako deluje na proste hcmijskcrcakcijc" - zakljuio je dr Piccardi - onda n j e g o v o delovanjc na ive sisteme, koji predstavljaju veliki s k u p sloenih i osctljivih rcakcija, mora biti j o oiglednije".

I88V

fGSO

/2G0

f310

Slika 4(x irenje tifusa na arapskoj teritoriji Kurije, u periodu od 18H3. do 1917. god., u zavisnosti od broja sunevih pega. (Po radu Jagodinskog, Konovalcnka i Druinina iz Sibirskog energetski/g instituta SO AN SSSR.) Uticaj Meseca: Mesec je nama najblie nebesko telo (udaljen jc o k o 400000 kilometara). Opte je poznat njegov uticaj na pojavu plime i oseke. 1959. godine, dr l 'rank 13rown, profesor biologije na Univerzitetu Ilinois, jc u asopisu Science" objavio lanak u kome, na o s n o v u s v o g rada, tvrdi da su p o j a v e tkz. bioritmova p o t p u n o odreene ritmovima Meseca i Sunca. Dr Brovvn jc eksperimentisao sa pasuljom, krompirom, pacovima, rakovima, muvama i ostrigama.

99
eki psihijatar dr Eugcn Jonas j e o t k r i o da ena moe da. zatrudrii samo j i k o j e l A ^ e e ^ T t o j ^ f a z ^ u j c o j o j j e bio kad je ona, roena" Dr Jonassvojim pacijentkinjama izraunava ritam kada jc oplodnja mogua a kada nije. KorScna u kontraceptivne svrhe ova. informacija se pokazalagUkasnOm sluajvfl. " J e d a n nauni tim iz M a j a m i j a ( S A D ) u s t a n o v i o j e , analizirajui 2000 ubistava, da se dani kada je poinjen zloin podudaraju sa meseevim fazama. Ubistva su ea za vreme utapa jjpjajiag.mesa U poljopri\Tcdi je, takode, evidentan uticaj Meseca. Jo je Plinije, koji je ivco pre nove ere u svojim delima naglaavao njegov uticaj na useve. On je prcporu:v ao Ja se drvee see za vreme mladog meseca. ~1Po Pliniju rez voaka treba vTiti za vreme punog Meseca a uhrenje. za .vreme mladog Meseca. Plodovi brani za v r e m e p u n o g Meseca su j a j z g j e d ^ j c p S i ali se slabije uvaju. Po nekim eksperimentima raenim zadnjih godina najvei prinos_itaje_bio a k o j c sejanje izvodeno2-=J5dana pred p u n Mesec. Uopte uzevi, za najvei broj biljaka j j j i a j ^ ' o h m i c j t j m e z a s e t v u 2 - 3 d a n a pred pun Mesec.Po radovima koje su izveli li. i L. Kolisko na taj nain se roTkod itarica moe poveati za 2 5 % , kod kukuruza 30 - 4 0 % . Kod graka i pasulja poveanjemoe dostii i itavih 8 0 % . (podaci i z J : Agriculture biok>gique") Berba pojedinih lekovitih i industrijskih biljaka moe biti celishodnijaakose vodi r a u n a o vremenu berbe. Utvreno je, recimo, d a j e sadraj nikotina u duvanu najmanji u podne a najvei u pono. Sadraj lekovitih sastojaka valrijane je najvei u podne kad je i treba brati. Sve u svemu, kosmiki faktori deluju na ivi svet ove planete i mi ak ni zbog nedovoljnog poznavanja, nc s m e m o potceniti ni zanemarili. Istraivanje tih faktora mora predstavljali stalan nauni izazov u kome ak i amaterska Istra? vanja mogu, ukoliko se korektno izvode, imati veliku vrednost. U incxstranim institutima za prouavanje alternativne poljoprivrede otilo se daleko u prouavanju ove problematike. Pored ispitivanja klasinih uticaja Sunca, Meseca i planeta izuava se i biohronologija koja se bavi izuavanjem najrazliitijih ritmova u ivom svetu.

IOO

Bioloki kvalitet proizvoda

Pojam kvaliteta poljoprivrednih proizvoda nije lako definisati j e r sc pod kvalitetom mogu podrazumevati razne o s o b i n e . U tradicionalnom smislu izgled i ukus su najcenjeniji dok jc odmah iza toga hemijski sastav i osobine pri transportu (mogunost dueg uvanja i skladitenja). T'rebutno sc biolokom kvalitetu u proceni ove osobine. Izgled: to se tie proe na tritu ovo jc najvanija osobina. Lcp i krupan plod je uvek lake prodali a on postie i viu cenu. Na naim pijacama je esta praksa da se neugledno i sitno voe prodaje pod etiketom neprskano". To, naravno, moe ali i nc mora biti istina. Praksa bilokog voarstva jc pokazala da krljavo i neugledno voe nije spojivo sa dobro sprovedenim bitokim principima. Biofarmeri proim>dc vojj3ryoklasnog i/gledajsto kao i ostali voari. Ogledi izvedeni u S A D pokazali su da je rodnost j a b u k a na oglednom imanju priblino ista bez obzira da li koristimo prirodne ili klasine sisteme proizvodnje. Jedino u nekoliko sluajeva u b r e n j a preko lista i upotrebe mikroclcmcnata uz intenzivnu zatitu klasinim nainom je dobijen prilino vei urod. Analiza plodova oglednih vonjaka pokazala jc sledee: Na parcelama gdc je dobijen najvei urod ubrenjem vetakim dubrivima bilo je oko 3 0 % plodova prve klase. Na ostalim parcelama na kojima su se primenjivale intenzivne merc ubrenja i zatite hemijskim sredstvima bilojc izmeu 3 0 - 6 5 % plodova prve klase. U voiijaku u k o m ^ s u s ^ o v ' o ^ n i bioloki naini proizvodnje ak 7(T-"80% plodova s e m o g l o s v r s t a t i u p o ^ k l a s u To" jc potpuno naJStaiadllo gubitak" na ukupnoj kilaT Ovi rezultati su nastali posle etvorogodinjih istraivanja na amerikim farmama. I pored pojedinanih ogleda ove vrste istraivanja ovog tipa ni izdaleka nisu zauzala mesto koje im pripada. Potrebno jc izvriti oglede i sa ostalim voem (ne samo sa j a b u k a m a ) i povrem. U k u s : Kvalitet u k u s a j c d o s t a p o d r e e n individualnim sklonostima i tu nije lako dati neke odreene standarde. Neki ljudi, recimo, vie vole kisele a drugi slatke j a b u k e i pri tom se ne moe raspravljati ta je bolje - slatko ili kiselo. Ali i tu postoje neke granice jer teko emo nai one koji vole kiselo groe. Bogatstvo ukusa i mirisa pojedinih biljnih vrsta zavisi, esto, najvie od selekcije ali i nain gajenja moe, donekle, da utie na o v a j kvalitet. Uverili s m o se mnogo puta da paprike, paradajz, rotkvice i d r u g o povre ima intenzivniji ukus ukoliko je odgajano biolokim

101

metodama. Isto vai i kod proizvodnje mesa i jaja. Kvalitet u biolokom smislu: Pristalice biolokog i biodinamikog pristupa poljoprivredi stalno trae dokaze koji bi potkrepili njihovu tezu da je hrana proizvedena njihovim sistemom kvalitetnija. U tom pogledu uinjena su neka istraivanja i razvijeno nekoliko eksperimentalnih metoda za oitavanje kvaliteta. Najjai dokaz kvaliteta proizvoda tkz. iste poljoprivrede lei u injenici da su namirnice proizvedene vez upotrebe hemikalija i da ne sadre nikakve ostatke herbicida, pesticida i si. To je danas dosta j a k argument u korist prirodnih metoda proizvodnje jer s m o suoeni sa estim prekoraenjima dozvoljenih doza hemijskih preparata u namirnicama. (Kao ilustracija moe nam posluiti delegatsko pitanje upueno na raspravi o zdravstvu, objavljeno u Politici 19. novembra 1987. godine. Na raspravi je Nada Radmanovi rekla: Traim da mi se kae k o j e odgovoran za to to sc u naim proda vnicama prodaje vraena roba, ona koju strani partneri nisu prihvatili zbog poveane koliine pesticida i hemikalija u njima. Kako moe da se dogodi da proizvoa tu robu prodaje ktxl nas i da jc ak reklamira kaojevtiniju? Da li to neko kontrolic?") lako nam pojedini strunjaci poruuju da jc zakonom regulisana upotreba hemijskih preparata i upotrebljenih koliina (karenca, toleranca i rezidua), ipak, ostaje otvoreno pitanje da li se proizvoai striktno pridravaju tih odredbi. Praksa ukazuje na to da jc zavladalo nepotovanje zakona po ovom pitanju. Treba imati u vidu i injenicu da kod nas zakoni nisu usaglaeni pa se tako moe desili da dozvoljena koliina pesticida u nekim naim krajevima bude znatno vea od vrednosti koja je dozvoljena u nekim drugim krajevima. Koliko to arenilo zakona i razna nepotovanja odreenih normi naruavaju zdravlje ljudi teko je proceniti ali je izvesno da situacija nije ni mak) naivna. Sagledavajui ove injenice moramo zakljuiti da je samo hrana proizvedena bez. hemikalija apsolutno sigurna i da s a m o njoj ne preti opasnost od prckomerne akumulacije pesticida, fungicida, herbicida i drugih sredstava. Ispitivanja kvaliteta proizvoda bioloke poljoprivrede vrena su i lako to su ivotinje hranjene bilokim ili biodinamikim ilom a d r u g e grupe standardnim itom proizvedenim uz pomo savremenih sredstava. Rezultati koje jc objavio dr Pfeiffer su pokazali da postoji znaajna razlika izmeu ovih grupa laboratorijskih ivotinja, lako se deavalo da u nekim serijama opita srednja teina bude vea u grupama koje konzumiraju standardno ito pokazalo sc da je u grupi hranjenoj bioloki istim itom" smrtnost u dobu od dva i po mcscca

102

D V O S T R U K O M A N J A nego u drugoj grupi. Dr Pfeifler navodi i sledee rezultate koji su dobijeni na oglednoj farmi (rezultati citirani iz L* Agriculture Biologiquc). Pri ishrani slandardnim ilom Ishrana biodinamikim ilom

Proizvodnja 10 kokoSaka 1495 jaja 1916 jaja Za 9 ineseci Procenal izlejynja u grupi Proizvodnja 10 koko&ika 1495 jaja 1916 jaja / 9 mcscci Procenat izlepanja u grupi 63% 35% po 40 jaja u inkubatoru Procenal kvarenja jaja 14% 20% poste dva meseca Proecnal kvarenja jaja 47% 20% posle 4 mcscca Procenat kvarenja jaja 60% 27% posle 6 meseci (jaja su bila konzervirana u drvenoj piijevini) Postoji itav niz eksperimenata iz kojih sc moe videti da je hrana proizvedena metodama ekoloke poljoprivrede superiornija u ishrani laboratorijskih ivotinja. Mnogi od tih eksperimenata nisu i/vreni pod strogim naunim nadzorom pa sc nc mogu uzeti kao zvanini dokazi. Bioloko ispitivanje kvaliteta namirnica je veoma znaajni) jer nije dovoljn imati samo podatke o hemijskom sastavu bitno je kako te namirnice deluju na zdravlje ivih bia koja se njima hrane u duem vremenskom periodu. U tom pogledu potrebno je izvriti oglede u cilju zvanine naune verifikacije. Jasno je da to nije ni malo jednostavan zadatak i da su za to potrebna znaajna materijalna sredstva. Rezultati bi, svakako, opravdali i isplatili uloen trud i novac.

M e r e n j e kvaliteta po biodinamikoj koli Tvorci biodinamikog pogleda na poljoprivrednu proizvodnju su stalno podvlaili da za ivi svet nisu bitne s a m o hemijske materije ve i nekakva ivotna sila koja je svojstvena ivim strukturama. Na eksperimentalnom planu injeni su pokuaji da se te sile uine

103

vidljivim. Kao rezultat tih nastojanja stvoreno jc nekoliko metoda koje mogu posluiti za merenje ivotne snage (vitalnosti) organizma". M e r e n j e vitalnostj_kristalizacijom bakar hlorida: O v o jc, relativno, prosta metoda koja j e ^ i z to, i vrlo osetljiva. Na staklenu ploicu se stavi nekoliko kapi bakar hlorida i nekoliko kapi materije koju ispitujemo, recimo, soka biljaka ili krvi ivotinje. Potrebno je saekali da tenost ispari i kristalie. A k o je na ploici samo bakr hlorid posle kristalizacije dobie sc gomila nepravilno rasporeenih kristala. A k o je dodat ekstrakt neke biljke ili ivotinjska krv slika e biti drugaija. Pojavljuje se pravilan raspored kristala i grupisanje u jedan ili vie ccntara kristalizacije. Za analiziranje dobijene slike potrebno je odreeno iskustvo i to jc jedini problem sa ovom metodom. Analiza zasnovana na iskustvu i autoritetu jc dosta subjektivna i diskutabilna. Autoriteti na ovom polju tv'dcda sc jasno razlikuje slika koju k n s L a l i ^ ^ o m _ j j ^ J ^ zaravOg o v e k a i l i ivotinje od bolesnog ka ili bolesne ivotinje. Pojedina suioliko verzirani u primeni crve metode da su u stanju na taj nain davali i vrlo. preciznejlijagnoze. liiljke koje se na ovaj nain ispitaju imaju tano odreeni tip formiranja kristala u zavisnosti od vrste kojoj pripadaju. Ipak, ista vrsta moe dati vie razliitih tipova kristalizacije u zavisnost i od naina na koji je odgajena. Biljke odgajene biodinamikim metodama daju raznovrsnije slike kristalizacije od hiljaka koje su intenzivno dubrenc vetakim ubrivima. Poto ova metoda nije kornplikovana najbolje je da je svaki praktiar isproba i da na osnovu svog iskustva donese zakljuak da li u njoj ima neke vrednosti li nc. Merenje vitalnosti papirnom hromatografijom: Hromatografija je jednostavna laboratorijska metoda koja se moe sprovesti u svakoj laboratoriji ili kui. Potreban je komad hartijc za filtriranje i jedna manja posuda, papir se uroni u posudu u kojoj se nalazi ekstrakt koji ispitujemo. Tenost se polako penje kroz. kapilarc u papiru. Kada se tenost popne do odreene visine papir se potopi u rastvor neke metalne soli, uajbolje u srebro nitrat. Takode sc moe upotrebiti i hlorid zlata ali je to znaino skuplje rccnjc. P o t o dolazi do reakcije izmeu ispitivanog ekstrakta i metalne soli stvaraju se razne are na papiru koje su raznovrsnije i specifine za bioloki kvalitetnije namirnice. Sve u svemu, i ovo je kvalitativna metoda ije oitavanje zavisi dosta od prethodnog iskustva to je i glavna mana i prepreca irem prihvatanju.

104

Ispitivanje kvaliteta na principu ova dva opisana naina moe doncti dosta zadovoljstva. Poto jc to jo neistraeno polje rada doprinos svakog pojedinca moe biti znaajan.

Selekcija u slubi poveanja kvaliteta Smiljenom selekcijom dobijene su najrazliilije sorte voa, povra i itarica. Selekcija ima, takode, veliku ulogu u proizvodnji stoke i ivine. U teorijskom pogledu savremenisclckcionari su u stanju da proizvedu vrstu tano unapred odreenih i svesno izabranih osobina. Z b o g toga je i odgovornost genetiara i sclckcionara vea jer eventualne greke na tom polju mogu naneti nesagledive tete. Dananje odabiranje kulturnih sorata optereeno jc zahtevom za dobijanje to veih prinosa i to je ujedno i najvaniji kriterijum. Na bioloki kvalitet se obraa manje panje. Poznato je da su neke hibridne sorte kukuruza siromane j i t a m i n o m B12 dok nehibridne sorte imaju kompletan vitaminski s a s j a v . Iako sa biolokog stanovita takav hibrid ne zadovoljava svoju svrhu u praksi sc upotrebljava zbog dobre rodnosti. Na podatak da i v o t i n j e h r a n j e n e tim k u k u r u z o m m o g u imati z d r a v s t v e n e poremeaje uzrokovane nedostatkom pomenutog vitamina malo ko obraa panju. U ovom sluaju korist od vee rodnosti je s a m o prividna jer se u praksi pokazalo d a j e potrebno utroili vee koliine tog kukuruza u tovu ivotinja nego a k o se koriste sorte sa kompletnim sastavom. Takode, vaan faktor selekcionog rada mora biti otpornost biljke ili ivotinje na bolesti i uslove okoline. Posle propadanja voa zbog mraza u Rusiji poetkom veka slavni genetiar i sclekcionar Ivan Vladimirovi Miurin je pisao da pored mraza dobra polovina krivice pada i na samog oveka, a osobito, na sopstvenike nekih rasadnika, koji u urbi da prodaju robu, pokazuju, kako se to kae, robu spolja da primame kupca, prodaju brzo proizvedeni materijal sadnica, slabo otpornih protiv klimatskih nezgoda. Usled toga biljke gajenc i maene u rasadniku dolaze kod kupca ija jc sredina manje pogodna i brzo uginu. Dalje, u katalozima nekih rasadnika ima dosta sorata, koje sc predstavljaju kao odline a preutkuje se njihova otpornost. Mcutim na d e l u j e sasvim druga stvar, sorta je dobra, ali nije otporna na mrazu. M o j e j a b u k e o k a l e m l j e n e _ n a divljaci kitajske i sibirske j a b u k e sposobne su da podnesu suu i mraz.Nijedno drvo nije maeno

_*

101

nepotrebnom hranom i vetakom zatitom zimi. Zato e bili otporne i kod kupca." Miurin je proizveo veliki broj sorata najraznovrsnijeg voa i postavio osnovne principe svesne selekcije. Sve vreme isticao jc odgovornost selekcionara za budunost voarstva i vanost pravilnog osmiljavanja pravaca selekcije. Miurin je roen 1855. godine u selu Dolgoe u blizini grada Kozlova, ije je ime kasnije promenjeno u Miurinsk. Oplemenjivanjem voaka je poeo da se bavi od rane mladosti i do kraja ivota dao je o k o 3 0 0 sorti raznih voaka. U vreme Miurinove mladosti voarstvo je bilo okrenuto problemima vezanim za prenos inostranih vrsta voa u Rusiju. Z b o g poznatih ruskih zima voari u tom poslu nisu imali veih uspeha. Najvei voarski autoriteti tog vremena su trdili da se moe izvesti prenos voa iz Zapadne Evrope i propisivali mere koje pri lome treba preduzeti, kao to je zalivanje kreom okolne zemlje i slino. Te metode, meutim, u praksi nisu davale nikakve rezultate i postepeno je prevladalo miljenje da se natom polju gotovo nita ne moe uinili. Sam Miurin je utroio dosta vremena pokuavajui da ovlada aklimatizacijom voa donetog iz toplijih krajeva. Na kraju je i on napustio ideju d a j e aklimatizaciju mogue izvesti sa voem k o j e je doneseno iz inostranstva. IJ jednom radu Miurin je zapisao: Nikakva sorla inostranog porekla, a k o ona nije imala jo u otadbini sposobnost da izdri nisku temperaturu, ravnu onoj kod nas. ne moe se aklimatiziraii putem prenosa gotovih biljaka ili reznica, i svi opiti u tom pravcu u najveem delu nisu postigli cilj. Deava se, da neka sorta proivi godinu-dve ali nikako i nekoliko godina, i na kraju ugine. Svaka biljka imsa sposobnost da se menja u svoj razviu, da sc prilagoava novoj sredini, ali s a m o u prvom stadijumu svoga postanka i razvia, i ta sc sposobnost ispoljava u prvim danima klijanja iz semena, postepeno sc upotpunjuje u toku prve dve - tri godine davanja ploda, dok dobijena sorta voke ne postane toliko otporna da j o j nisu potrebni nikakvi naini aklimatizacije." IJ borbi za dokazivanje svojih naela Miurin je govorio: Ostaje nam da saberemo i dovedemo do saznanja da ima sluajeva kod nekih ljubitelja voarstva u naim mestima koji su dobili vrlo dobre sorte voaka iz semena sluajno baenog u zemlju, i ve to nam kazuje kojim putem moemo postii cilj - a to je put kojim su ili voari Zapada. On se sastoji u dobijanju novih sorata putem sejanja semena, uzetog od odabranih plodova boljih sorata, kako svojih tako i inostranih. Ponavaljam, sejati seme samo od dobrih kulturnih sorata za

106

postizanje cilja, a ne od divljaka iz naih uma ili od podivljalih sorara.

Slika 47. Ivan Vladimirovi Miunn (1855 1935)

107

A k o sc seje s c m c divljaka nee sc postii nikakva korist, bie glupo i uzaludno oekivanje n a d dobru sortu u sadnicama iz divljake, makar to bile i milionske sadnice. Priroda takve skokove ne vri, poboljanje ide postepeno, i zato iz sadnica divljake moe se dobiti putem odabiranja s a m o malo poboljanje i to s a m o divljake, a kad sc poseje scmc tih boljih divljaka, moe se postii vee poboljanje. Makar i takvim putem moglo bi sc vremenom doi do cilja, ali je takav put vrlo dugaak i onda zato tako raditi? Zato prolazili opet sitim putem kojim sc ilo do sada? Kod nas ima proizvoda progresivnog poboljanja - to su dobre kulturne sorte. F.to vam njihovog semena i sejte ga koliko god moete i va e rad biti nagraen. Nemojte mislili da je za dobijanjc dobre nove sorte potrebna masa semena. Nije u pitanju koliina semena, ve kvalitet. Posejte kako treba i odgajite kako treba stotinu, drugu stotinu od odabranog semena od najboljih sadnica od prve stotine. Ne obraajte panju na miljenja koja su sc pojavila u poslednje vreme u tampi, gde se govori da se nove sorte nisu mogle dobiti iz semena ni iz milionskih sadnica. elim da obratim panju na to da milionske sadnice nisu bile odgajene u cilju dobijanja dobrih sorata, ve iskljuivo za dobijanje divljaka podloga za kalemljenje, a scmc nije uzeto od dobrih sorata ve od divljaka iz ume, o emu pisci ute. Izlaui svoje miljenje ja znam da u pobuditi mnoge protiv sebe ali kad se ide novim putem mora sc uvek na tom putu susretati sa izvanredno vrstim slojevima sa zastarelim i glupim predrasudama k r a j n j e g neznanja i ukorenjene netrpeljivosti prema svemu novom. Ali u potvrdu izloenog za mene je noboriv fakat to sam proizveo, k a o i mnogi drugi ljudi, nove sorte jabuka, kruaka, vianja i ljiva, koje mogu izdrati poredenje sa mnogim inostranim sortama." Miurin je doiveo svelsko priznanje kada je iznenadni nalet mraza unitio u Kanadi sve sorte vianja osim Miunntrvih. l aa je bilo jasno da je Miurin dobio bitku sa mrazom koji u voarstvu predstavlja stihiju koja moe naneti katastrofalne posledice. U svojoj viegodinjoj borbi za pomeranje junih kulturnih s o r a t a na s e v e r Miurin jc s h v a t i o i i s p r a v n o o c e n i o z n a a j hibridizacije. Razradio je i naine ukrlanja hibrida koji ba nisu bili u srodstvu, ime je sebi stvorio dosta protivnika i neprijatelja, posebno meu pristalicama teze da se iva bia nc menjaju i da su vrste vcitc. Miurin je s t v a r a o s v o j e hibride na osnovu bezbrojnih pokuaja, eksperimenata i greaka voden neugasivom eu naunog saznanja. Uvrcmcnu od 1893. do 18%. godine kada je Miurin u

108

rasadniku ve imao hiljadu hibridnih sadnica treanja, kajsija i vinove loze u video jc svoju greku, koja ga je dovela do tekih posledica. Otkrio jc da jc zemljite njegovog rasadnika mona crnica, koja je debela i "mazi" hibridc te su m a n j e otporni. Za njega jc to znailo likvidiranje rasadnika i bespotedno unitavanje svih hibrida sumnjive otpornosti i traenje novog, boljeg zemljita. Dvadesetpetogodinji rad, sredstva, zarada sa tim rtvama - sve ima da sc prinese na rtvu te greke. Drugog bi ncuspeh na Turmasovom zemljitu slomio, ali Miurin, mada jc proiveo teak ivot, u tom neoekivanom udaru, koji je izazvao korenito preureenje pogleda na uslovc g a j e n j a sadnica, nalazi u sebi dovoljno snage ireenosti da napravi novu etapu sa svojim ispitivakim radovima.

Slika 48. Sorta kojom jc Miurin stekao svetsko priznanje _ Plodorodna miurina

109

V e r a n i, svojim idejama, oduevljeni naunik on greku prolih godina uzjma k a o neoborivi dokaz o g r o m n o g uticaja ispoljenih klimatskih i zemljinih uslova na fotmiranje novog biljnog organizma, novih sorata i njihovih osobina."(dtat iz knjige Ivan Vladimirovi Miurin - najvei sovjetski naunik", Beograd 1944. god.)

Miurinove praktine metode I pored toga to hibridizaeija i selekcija ne spadaju u metode k o j e s e opisuju u knjigama iz oblasti bioloke i biodinamike poljoprivrede smatramo da jc vano da bioloki orjentisan proizvoa stekne uvid i u to polje rada bez obzira da li e se sam baviti selekcijom ili ne. Da bi se shavtili naini ukrtanja biljaka potrebno je obraditi osnovne elemente biljne morfologije. Cvct: Cvct jc organ bez koga nije mogue razmnoavanje voke plnim putem. Sastoji se od ainih listia, kruninih listia, pranika i tuka.

Slika 49. Shematski Wk c\-etova voke

110

aini listii: Slue za zatitu ostalih cvetnih delova u periodu razvitka. Posle cvctanja aini listii obino opadaju ali se mogu zadrati ak i na zrelim plodovima (kod jabuke, kruke, dunje...). Zelene boje. Krunini listii: Listii su krupniji od ainih i mogu biti najrazliitije obojeni. Kod voaka su obino snenobeli. Glavna uloga im se sastoji u privlaenju insekata koji vre opraivanje. Cvetovi kod kojih se opraivanje vri uz pomo vetra imaju neupadljive krunine listie ili, ak, potpuno redukovane. Pranici: Osnovna funkcija pranika je s t v a r a n j e polena. Pranik sc sastoji od filamentuma, pranikog konca, i nathere, polenove kcsicc. Tuak: U tuku se vri proces oploenja. Sastoji se od tri dela. Donji, zadebljali, naziva se plodnik (ovarium). U njemu su smeteni semeni zameci iz kojih nastaje seme. Gornji dco plodnika nastavlja se u izdueni stubi (styllus) koji se na vrhu zavrava igom (stigma). Da bi do oploenja polen mora da dospe na ig tuka gde se uz pomo tenosti, koja je izluevina tuka, zalepi i pone da klija u stubi, sve do plodnika gdese spajasa jajnom elijom. Na taj nain dolazi do oploenja. Prenoenje polenovog praha sc moe ostvariti na najrazliitije naine a najee se dogaa uz pomo vetra i insekata. Opraivai voa su pele koje prenose polen na mnogobrojnim maljama koje se nalaze na njihovim nogama. Na ovaj nain dolazi do oploivanja i ukrtanja u prirodi. T a k o nastaju vrste kojima sc ne mogu unapred predvideti osobine. IJ sclckcionom radu oploivanje i ukrtanje sc sprovodi planski i obavlja se spccijalnm metodologijom. Selekcionar mora, pre svega, imati jasnu predstavu o tome ta stvara tj. koje osobine biljke eli da naglasi a koje da potisne. Prvi i najvaniji korak mora biti izbor parova koji e se ukrtati. Osobine koje poseduju te biljke imae i novostvoreni hibridi ali, naravno, ne i sve osobine. Neto e biti nasledeno od jednog a neto od d r u g o g roditelja. Nckcsorte voa kvalitetnih plodova a vrlo otporne na hladnou dobijene su tako to su ukrtane osetljive biljke koje raaju dobre plodove sa divljim biljkama koje su imale loe plodove ali su bile otporne na hladnou. Hibridizacijom su nastale voke koje su sjedinjavale pozitivne osobine ovih dveju sorti. Praenje i izbor osobina biljaka ije emo ukrtanje vriti

111

predstavlja, dakle, delikatan zadatak kome moramo posvetiti dosta panje. Kad konano izaberemo sorte prelazi se na sam in ukrtanja. (O svemu jc potrebno voditi precizne beleke u dnevniku). Od alata jc potrebno pripremili sledee: 1. Pincctu srednje veliine (ili nekoliko razliitih) 2. Tcglioc za uvanje polena 3. Zapuac od plute ili gume (opraivai) 4. Platno ili gazu za i z o i a b j j cvctova Dnevnik i etikete za obclcfcivanjc. kopljenje cvetova: U poe'ku cvetanja voaka (postupak vai i za druge biljke), 1-2 dana pre otvaranja cvetova vri se njihovo k o p l j e n j e , tj. o d s t r a n j i v a n j e pranika radi s p r e a v a n j a samooplodivanja. Postupak se sasioji u sledeem: Razmaknu se krunini listii i pincetom uklone pranici. Pri tome se strogo vodi rauna da se ne povredi tuak koji je vrlo osetljiv na mehanika oteenja.

Slika 50. Siadijum c\xta u kotnt se \rii kopljenje: neotvoreni cvetovi se Skope a ot vreni odstranjuju.

112

Za kopljenje treba koristiti cvetove sa june strane jer su bolje osvctljcni a cirklacija biljnih sokova jc bra. Izolacija ukopljenih cvetova: Posle Skopljenja cvetove treba izbrojati, opaanja pribeleiti u dnevnik i na granu navui kesu od gaze lako da sc pelama onemogui prilaz cvetovima. Pupoljke i cvetove koje nismo kopili treba udaljiti. Sakupljanje polena: U cilju velakog opraivanja (oplodnje) potrebno je izvriti prikupljanje polenovog praha sa cvetova biljke koju s m o odredili za ukrtanje. Uzimaju sc neotvoreni cvetovi i iz njih vade pranici koji se stave na papir i ostave da sc sue. Sledeeg dana iz pranika ve ispada polen koga treba paljivo sakupljati i zajedno sa osuenim pranicima stavljati u p r i p r e m l j e n e teglice. Na tcglici mora bili k o r e k t n o o b e l e a v a n j e (sorta, dastum i id.). Pripremljeni polen se mora upotrebiti u roku od 2-3 dana. Opraivanje: 2-3 dana posle kopljenja cvetova treba pristupiti opraivanju. Prvo se skinu zatitnici od gaze. polen se iz teglice uzima opraivaem od plutc ili g u m e i nanosi na ig luka. Posle oplodnje treba vratiti zatitnu gazu. Sve podaike ireba pribeleiti. 2-3 nedelje posle toga treba izvriti pregled oploenih cvctova i utvrditi u kojoj je meri uspelo opraivanje. Zatitna tkanina treba da ostane sve do potpunog sazrevanja ploda. Na taj nain sc spreavaju eventualna oteenja ploda vetrom, inskctima i si. Berba plodova: Zrele plodove koji su nastali ukrtanjem treba obrati i ostavili da odlee nedelju dve ako sc radi o letnjim sortama a kod zimskih dok potpuno ne sazru. Posle toga treba ptjvaditi scmc, prosuiti ga i skladititi ili stratifikovaii. Seme se plitko seje u leju ili sanduie. Sctvom sc rad selekcionara nc zavrava ve je to poetak novog zadatka koji se zove ODABIRANJA Biljke koje izniknu iz semena vremenom e doneti rod i takode stvoriti scmc. U tom, kod nekih biljaka, dugom peridu selekcionar briljivo posmatra i belei osobine koje zapaa. Iz nekog, naravno manjeg procenta, semena izrae biljke poeljnog kvaliteta i njih treba O D A B R A T I i dalje razmnoavati kalemljenjem ili rcznicama. Rad na stvaranju nove sorte moe potrajati i deccnijama (kod voa koje kasno dolazi do roda). U amaterskim uslovima sc i pored

113

dugotrajnog rada mogu dobili dobri rezultati ali je o v a j posao rczcrvisan s a m o za istinske entuzijaste. Uostalom, u poetku, je i Miurin bio s a m o jedan ambiciozni amater ali su iznjegovog rada proistekla otkria koja stoje u temeljima moderne genetike i selekcije biljaka.Napomcnimo jo s a m o to da ovako skraeno uputstvo nije dovoljno onima koji se ele ozbiljno upustiti u avanturu kreacije novih sorti. Svakome od onih koji se odlue nataj rad preporuujemo da proitaju neki udbenik genetike sa oplemenjivanjem biljaka (ili ivotinja). Rad l.V. Miurina, takode, predstavlja osnovnu azbuku koja se mora nauiti.

114

Pogovor
U knjizi ovog obima nije mogue rei sve to se, moda, moglo i to je trebalo rei o bio-poljoprivredi. Ali za to ne bi bilo dovoljno ni nekoliko tomova j e r jc ekoloka, ista, poljoprivreda o g r o m n o podruje bogato mnogobrojnim saznanjima koja sc iz dana u dan naglo poveavaju. Naroito je evidentan porast interesovanja ljudi za istu i zdravu hranu, kako u svetu tako i kod nas. Nedavno jc objavljen podatak da sc kod Knia sprema otvaranje prve biofarme ja Srbiji. Na taj korak odgovorni su se odluili jer je to jedini nain da se sauva ista voda oblinjeg jezera koje c predstavljati rc/.ervoar za snabdevanje pitkom v o d o m Kraljeva i Kragujcvca. O v a j podatak ukazuje na to da se i sa zvaninih nivoa moe oekivati ira akcija za ouvanje ivotne i radne sredine koja je danas j a k o ugroena, pored industrijskih zagaenja, i intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. Praksa pokazuje da jc bioloka poljoprivreda ekonomski rentabilna to se ne bi moglo rei i za sam prelazak na bio-proizvodnju j e r se na povrinama intenzivno tretiranim razliitim hemikalijama ne mogu odmah dobiti maksimalni prinosi. To je osnovna stvar sa kojom treba raunati. Nije dovoljno s a m o prestati sa upotrebom hemikalija i oekivati velike prinose. Da bi se zemlja proistila i dola u novo ravnoteno stanje potrebno jc vreme. "laj podatak esto koriste protivnici bioloke proizvodnje dokazujui' da se na ovaj nain nc mogu postii vrhunski prinosi. Bio-farmer u-poetku mora biti naoruan strpljenjem i poput lekara strpljivo leiti svoju zemlju. Njegova osnovna razlika od klasinih p o l j o p r i v r e d n i k a jc u prihvatanju injenice d a j e tlo dinamina tvorevina u kojoj egzistiraju milioni najraznvrsnijih or-

115

ganizama i da tlo nije s a m o sredstvo za postizanje zarade ve i izvor zadovoljstva. Ekoloki orjentisan pojedinac mora pored strpljenja ^osedovati i solidno poznavanje biolokih nauka bez kojih nismo u stanju da Prirodu posmatramo kao cclinu u kojoj vlada savren skald sve dok ga ml svojim neznanjem ne naruimo. Ovakva shvatanja prihvatili su, poslcdnjih godina, mnogobrojni amateri bio-proizvodai i na svojim parcclama uveliko proizvode z d r a v u i istu hranu u solidnim prinosima a na s v o j e veliko zadovoljstvo.

116

Bibliografija

P f e f f e r li. ,,1'econdite de la terrc", pari 1966 Claude A u b e r t 1/Agriculture biologiquc" Pari 1960 Milora P. Zccvi Ivan Vladimirovi Miurin" Beograd 1944 pavao Krikovi Osnove biolokog voarstva" Z a g r e b 1972 l.V. Miurin Itogi cstidesjatiletnih rabot" Moskva 1934 Desimir Ivanovi Biodinamika poljoprivreda" Zajear 1982 Dr P. Krikovi i Mato Abramovi Proizvodnja kukuruza muliranjem" Z a g r e b 1972 Dr Petar D. Mii ..Genetika" Beograd 1973 Dr Miloje Sari Filozofija biljaka" Beograd 1979 Dr Rudolf Steiner Agriculture" I.ondon 1978 Klasscn V. I. Omagniivanie vodnih sistem" Moskva 1982 Dr P. Krikovi i Mato Abramovi Francuski nain sadnje krom pira" Z a g r e b 1972 Marko Jclnikar: Mala enciklopedija vrtlarstva, Z a g r e b 1978 Dr Pavao Krikovi: Bio-agrikultura, Zagreb 1989 Maurice Messegue Vratimo se prirodi, Opatija 1988 Batovanski slogodinjak, Novi Sad 1889-1989 Frits W. Went The Plants, New York, 1968 J a m e s D. Blair Organic Gardening, London 1986 Grupa autora Mora Sli Srbije, Beograd 1970 Dr Miloje Kruni Zoologija invertebrata, Beograd 1981

Ranija izdanja IZDAVAKE ZADRUGE G E N E R A L P U B L I C EDICIJA ..MISTERIJE" KARTE SUDBINE - drugo proireno izdanje - Proricanje budunosti je oduvek vailo za vrlo cenjenu vetinu. Od mnogobrojnih naina kojima se moe zaviriti ispod vela sadanjosti, proricanje kartama spada medu najrairenije i najpopularnije. Tome jc najvie doprinda jednostavnost samog ina proricanja i irok spektar preciznih odgovora koji se tom prilikom d o b i j a j u . Katarina Mcdii, Napoleon, arli Caplin, Vinston eril, Ronald Rcgan kao i mnogi drugi ljudi konsultovali su gatare i karte. Knjiga K A R T E SUDB I N E " havi sc proricanjem budunosti i metodama za otkrivanje prolih dogadaja po recepturi" gatare Natalije, Romskog porekla, koja jc svoju delatnost uspeno obavljala izmeu dva rata na prostoru od Soluna do Bea. Jednostavnost uputstava i pristupanost rekvizita (koriste se obine karte za igranje) ini ovu knjigu uvele primenljivom. Ova knjiga predstavlja zanimljivo tivo ne samo onima koji e iz nje uiti proricanje (mada je to njena osnovna namena) ve i psiholozima pa i etnolozima koji u njoj mogu nai autentina iskustva nekoliko generacija romskih gatara koja su ovde prvi put zabeleena. ASTRALNA PROJEKCIJA - Izuzetna okultna tehnika i spada u oblasti koje su najdue bile pod velom misterije, uvana strogim zakletvama u tanja kod mnogih tajnih magijskih organizacija. Astralna projekcija jc vetina svesnog naputanja tcla (odv a j a n j e svesti) u cilju boravka u astralnom svetu. Najpoznatiji svetski autori okultnih spisa smatrali su ovu vetinu najvanijom magijskom opcracijom. Alhemiari i okultni astrolozi su Astralnoj projekciji posvetili dosta panje u svojim delima a da znanje ne doe u ruke nepozvanih, pisali su u iframa. Deo tog blaga danas je, sreom, dostupan iroj javnosti bez mistifikacijc. Vladanje ovom tehnikom dovodi do znaajnih promena u svesti pojedinaca i otvara mu neograniene mogunosti saznavanja. Autor, Michacl Dorfman, nije sc bavio doivljajima drugih, ve poziva itaoce da, uz pomo datih tehnika, krenu u sopstvenu avanturu. Knjiga je zbornik praktinih metoda, po receptu najveih priznatih autoriteta ove oblasti: Olivcr l-bx, Muldoon, Poveli, Ophiel, Crookall, Mac Grcgor Mathers, Regardic i drugih, lako da svako moe izabrati nain koji mu odgovara.

KABALISTIKA MAGUA - Ova knjiga, delo iskusnog okultisie, daje celovit prikaz Kabale i obraduje mnogobrojne aspekte magijske primene navedenih znanja. Kabala, drevno herbejsko uenje, pored filozofskih osnova ima u svojoj pozadini i MAGIJSKI smisao u Sca su do prve polovine ovog veka bili upueni malobrojni izabrani sledbenici. Kabalistika magijska znanja postala su dostupna javnosti posredstvom organizacije Golden Dawn, iju orijentaciju zastupa i autor ove knjige, Michael Dorfman. Kao i veina Dorfmanovih radova i ovo je praktian prirunik. I STORIJA MAGIJE - Jedinstvena knjiga u kojoj moete nai uzbudljive prie o ljudima koji su stvarali magiju. Od Apolonija, Mojsija, Paracelzijusa, srednjovekovnih alhemiara do Krolija. Ostorija magijskih organizacija i njihovi uticaji na svetske dogaaje i politiku. HIPNOZA - Kako postati hipnotizer - Knjiga Jeana Leclerka jc praktian prirunik namenjen samoucima i svima onima koji se interesuju za hipnozu i ele sami postati hipnotizeri a nemaju mogunosti da ih poduava profesionalni hipnotizer.

U cdiciji TO" - Tematski odabrano UDOVICA KOMUNIZMA - Ko c odgovoriti na sva pitanja koja u sluaju Jovankc Broz trae odgovor? Njoj sc sudi kao da je ona bila kriva to je bila Titova ena i bez presude joj se dodaje i oduzima, dopisuje i otpisuje. Da li moda i zbog toga to je bila njegova supruga? Ili moda i zbog loga io u jezgru tog ljudskog procesa i sluaja Jovanke Broz jeste jedan antidemokratski i nccivilizovan odnos?

Knjige moete naruili na adresu; Izdavaka zadruga ..Generalpublic" Biblioteka KLJU" Postanski fah 44 11090 Beograd 75

Biblioteka KLJU" Edicija T O " - Tematski odabrano BIOPOIJOPKIVKEDA Autor: Dragim Izdaje: Izdavaka Vianovi zadruga GENERALPLBLIC"

Direktor i glavni i odgovorni urednik: Mirko Popov Urednik Edicije TO: Zoran Tatar Recenzent: Predrag Kosli Lektor: Anka Popov Korektor: Vesna Vianovi Likovno-tehnika obrada: Dragan Vianovi Fotografije: Dragan Vianovi Kompjuterski slog: MEGACOMP

1 izdanje Beograd, 1990. Tira: 2.000 tampa: DPKultura",

Baki

Petrovac