P. 1
Borhes

Borhes

|Views: 2,386|Likes:
Published by Odbljesak Vetra

More info:

Published by: Odbljesak Vetra on Jun 01, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as RTF, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/14/2015

pdf

text

original

Alef>

Alef je pripovetka argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa, objavljena u časopisu Jug 1945, i kao jedna od kratkih priča u okviru kolekcije Alef i druge priče 1949. Ovo delo predstavlja bezbroj mogućih tumačenja, među kojima je i čitanje iz egzistencijalističkog ugla, zasnovano na ideji o nemogućnosti čoveka da se suoči sa večnošću (što je prisutno u mnogim borhesovim pripovetkama) i na njegovom razumevanu i tumačenju preegzistencijalista, kao što su Seren Kjerkegor, Franc Kafka i Artur Šopenhauer. U ovoj kratkoj priči, koja je postala gotovo kultna, može se prepoznati ceo njegov opus, jer se ova može kvalifikovati kao paradigmatska priča ogromne Borhesove biblioteke, dok, pri tom, ironično napaja igru rečima i, kako realnom, tako izmišljenom erudicijom. Ovo poslednje se može nazreti, npr. u uvodnim epigrafima, u kojima su citirani Tomas Hobs i Vilijem Šekspir, i u postskriptama iz 1943. u kojima se vrši moguće istraživanje o drugim Alefima, citirajući istorijske autore, kao npr. Pedra Enrikesa Urenju, Ričarda Frensisa Bartona, Lusijana de Samosatu i Abenhalduna ili Ibn Halduna. Садржај [сакриј] 1 Strukturalna analiza 1.1 Pripovedač 1.2 Vremenski okvir 1.3 Narativni čvorovi 2 Interpretacija 3 Zanimljivosti 4 Alef Alonsa de Ersilje 5 Spoljašnje veze 6 Napomena [уреди]Strukturalna analiza Alef ima organizovanu, veoma pažljivo uređenu, razrađenu i dobro definisanu strukturu. Ove osobine idealno odgovaraju strukturalističkom kritičkom pristupu. [уреди]Pripovedač Ova kratka priča je ispričana u prvom licu, uz izmeštanje u beskonačno (mise en abyme) u kome se pripovedač identifikuje sa autorom i sa protagonistom priče, koji se predstavlja kao Borhes: "Beatris, Beatris Elena, Beatris Elena Viterbo, draga Beatris, zauvek izgubljena Beatris, to sam ja, to sam ja, Borhes." Ovim mehanizmom Borhes namerava da se, uključujući se u tekst, suoči sa čitaocem pomoću fiktivnog pojavljivanja sebe samog, sa jasnim, ali ciljem teorijski nepoznatim protegonisti priče. Zahvaljujući ovom izmeštanju, autor sugeriše na neizdefinisanost granica između realnog i fiktivnog. On govori o mnogim događajima i ljudima iz prošlosti u nebrojenim situacijama, međutim na osmoj stranici Borhes piše: (Ne prisećam se uzalud tih nepojmljivih analogija; nekako su povezane sa Alefom.) jer te analogije, iako deluju raštrkano, u biti govore o onome što je Alef: tačka u prostoru koja sadrži sve ostale tačke. [уреди]Vremenski okvir Priča je u vremenskom smislu situirana u jedan period u prošlosti, od februara 1929. (od datuma Beatrisine smrti) do 1. marta 1943, do datuma kada bi se napisala postskripta, ali u isto vreme se dešava u periodu između 30. aprila 1941. i krajem oktobra iste godine. [уреди]Narativni čvorovi Priča se, u teoriji, sastoji od tri narativne niti koje se prožimaju, ali zadržavajući uobličenu strukturu. Te tri niti su sledeće: A) Priča o "Borhesovom" poštovanju prema Beatris, koja zapravo predstavlja jednu napaćenu ljubavnu priču i u isto vreme onemogućenu usled smrti. U njoj se može primetiti određena tenzija između sakralizacije i zatočenosti u vremenskom okviru u pogledu veze, i neizbežna promena koju donosi vreme i zaborav, koja će na kraju i

u kojima je izrazio radost koja ga je nagnala na pisanje ove priče. zbog te doze apsurdnosti. onog netačnog. Sa druge strane. alkoholno piće koje mu je ovaj poklonio naziva "pseudokonjakom" i time pompezno aludira na njegove zasluge. prikazano "tačkom koja sadrži sve ostale tačke Univerzuma". izazivački akt i podsmeh. Pokazuje se kao najviši domet fantastične hiperrealnosti. B) Rivalitet između "Borhesa" i Danierija na ljubavnom i književnom polju. i pripovedačevo i iskustvo protagoniste sa njim. međutim. na drugoj strani je dubina ljubavnog rivaliteta koja se otkriva samo "Borhesu"(nakon dvanaest godišnica smrti kod Garajevih) kroz Alefovo otkriće “opscenih. tu se nalazi ideja replike. koga često bocka replikama u kojima mu stavlja do znanja da nikako nije veliki pesnik. kako na deklaracijama samog Borhesa. Možda još tačnije posmatranje dolazi iz humora kojeg Borhes koristi. i u sličnim postavkama. C) Alefova priča o samom sebi. čak po cenu da žrtvuje Alefa i njegovu čudesnost. ali ne i ja". jer to čini svestan opasnosti da izgubi svog Alefa i traži mu da se postavi kao medijator da bi došao do prologa. Zanimljivo je primetiti kako se jedan objekat dostojan veličine kulta nalazi u jednom suštinski trivijalnom okruženju. Međutim. što je i jezgro naracije. Razni čvorovi se stalno zatvaraju otvarajući se i zatvaraju se progresivnim redom. Ova veza ima ulogu okvira za razvoj radnje. Opet. [уреди]Interpretacija Ova priča ja bila predmet brojnih interpretacija i radova. takođe je očigledna Danierijeva kompetitivnost prema "Borhesu". gubi se u ogromnim metafizičkim digresijama o mogucem egzistencijalizmu u tekstu. Razgovori o književnosti i svetu književnika. postaju humoristički . i potrebno je biti bačen na pod da bi se to videlo. on je rođak koji mu omogućava pristup Beatrisinoj kući-hramu i oltaru njenih fotografija. su najpikantniji deo ove kratke priče. što joj je obezbedilo dobru poziciju u književnoj oblasti. i tako nestaje autorov ironičan ugao gledanja. drskih” pisama. Ovaj deo može da služi kao shema Alefovog fantastičnog porekla (C). pompezno. pod Beatrisinim borama". Kada na kraju "Borges" otkrije sve što je bilo implicirano (i što se na neki način oslikavalo u međusobnoj prećutnoj netrpeljivosti i u “zatrovanoj sreći” koju je osetio kada je pretpostavio da je ovaj drugi "lud"). opsesija fiktivnog Borhesa Beatrisinom pojavom. najednom mu se pojavi želja za osvetom. ta uzdizanja njenog lika i njegov književni neuspeh. iako ga ovaj ne poštuje. iznova se svaki put završavajući novom aluzijom na neizbežno proticanje vremena i na manjkavost čovekovog saznanja: "Naš um je porozan usled zaborava. Iz bilo kog ugla gledanja. to nije istinito. Alef iz ulice Garaj. dok je Borhes već tu bio dobro kotiran. pod tragičnom erozijom godina. nalazi se u podrumu jedne stare kuće. Upravo. kao što je i sam Danieri. ja prvi se gubim i iskrivljujem. natopljeni humorom i ironjom. tako i na eksplicitnoj nespretnosti njegovih likova i iskazivanju svojih osećanja. Ovo delo je ima strukturu A-B-C-B-A. uprkos tome što ga je video i tome šta je to video u njemu (ili možda zbog toga što je tamo video). Iskustvo postavljeno u scenu sukoba čoveka sa beskonačnim. U intelektualnoj i literarnoj sferi ima dosta sveobuhvatnog i konstantnog "Borhesovog" potcenjivanja Danierija. Takođe su dijalektičari. Danieri deluje da je naklonjen "Borhesu". kaže "Borhes" bez uverljivosti. što omogućava Borhesovom ritualizmu da bude glavni izvor priče (B). ali veza koja se uspostavila između rođaka i između raznih Danierijevih aluzija o Beatris upućenih skrhanom "Borhesu" (između ostalog: to što se Beatis “znala zanositi” sa Alvarom i što mu je Alef dozvolio da vidi “sve” Beatrisine slike). Ovo čitanje se zasniva. koja deluje prenaglašeno. kako na satiričnoj upotrebi jezika kod loših pesnika. neverovatnih.trijumfovati. nasuprot kategoričnom tvrđenju sa početka "Univerzum će se promeniti. To daje mesta za metafizičko-filozofske digresije. mnoga tumačenja su dosta udaljena od onoga o čemu se u samom tekstu govori. koja je Beatris bila poslala Karlosu Argentincu. otkriva jedan potcenjivački.

Borhes se i odricao nekih svojih tekstova. iako to nisu (kao na primer. tu je i njegov pratilac Sanci Pansa. jer je ona i biografska. radi se o duhovnoj biografiji i poetickom programu. on vuce .elementi. prvo je neutralan. tj. tu imamo dodirnih tacaka sa Kafkom. ide nabrajanje dela koje je Menar napisao. Čak i najsićušniji segment ima isto toliko tačaka. Pjer Menar [font=Times New Roman]Citav ovaj kontekst je zanimljiv za pripovetku o “Don Kihotu”. kod te promene postavlja se pitanje. koja donekle i nemaju veliki znacaj. zatim. da bi na samom kraju najvaznije njegovo delo ispalo ono koje nije napisao i zavrsio. Menar nam je predstavljen kao neko ko se igra. Naravno. spaljivanje knjiga u istoriji hriscanstva i islama. Neutralan ton. zaista iskazuje uzaludnost iskustva čovekovog saznanja. i mi se sve vreme pitamo zasto je genije dok tece nabrajanje?). "ozbiljna" čitanja će Borhes. s druge strane tu je i autodestrukcija. ali prica je posle jos bizarnija. deluje ironicno i pitamo se da li se ironija odnosi na Menara ( na pocetku se odmah kaze da je Menar genije. inspirisana je radovima matematičara Georga Kantora i Mengenlereovom teorijom. a ta su otkrića na polju beskonačnih skupova pokazala da celina ne mora neophodno biti veća od jednog od njenih delova: u dva bilo koja segmenta postoji isti beskonačni broj tačaka. svojom iskazanom erudicijom.Sanco tera Kihota u ludilo. Ta ideja unistavanja tekstova se na ovaj ili onaj nacin cesto javlja u njegovoj prozi. Na tom prelazu. Da li ce ironican ton prestati. Tako da. pise malo. odnos autora se menja kako prica odmice. da li je sala ( na prve dve stranice) . I kod Kafke nailazimo na Don Kihota u fragmentima i parabolama. u ovoj Borhesovoj priči. ali ujedno se mogu sagledati kao (jedna od njegovih uobičajenih) šala o uverljivosti erudicije. ovde nazvana (hebrejskim) slovom "álef". unistava kao i sam Borhes. ali on izvrce njihov odnos. Menja se ton. a u njemu toliko beskonačnog za upoznati. da li prelazimi bas tu granicu izmedju realnog i fantasticnog? [/font] [font=Times New Roman]Borhesov odnos prema ovoj prici je karakteristican. pokazati cinizam zbog apsurda. u parabolama ovog to je takodje cest motiv . Ideja beskonačnog. kako god to razmatrali. činjenica da se Borhes odriče Alefa iz čiste osvete). u ponovnom shvatanju situacija da su smešne. Ako je Univerzum beskonačan. potrebno nam je vreme i beskonačan kapacitet da to shvatimo. Gogolj je takodje spaljivao svoje tekstove. eksperimentise. u bilo kom momentu opravdati.[/font] [font=Times New Roman]U prici odnos prema junaku. a to je "Don Kihot". tim pre što u samom tekstu i u dosta drugih tekstova. Ovde se može. koliko i najveći segment u Univerzumu. i to umeće kao neko nedovršeno gradilište. Majka kao svedok za taj period kaze da je ova prica i prva fantasticna prica koju je napisao. Pitanje je da li je fantasticna ili nije? Valerijeva poetika je bitna za njega u ovom trenutku. pomoću određenog egzistencijalističkog umeća sagledavanja stvari. alefovska metafora majstorski zaokružuje kantorovsku ideju o beskonačnom skupu.

pise se ponovo. prica se cisti.VREMENSKA DIMENZIJA. te intelektualci izdaju svoj poziv. nije uvek isti. To je velika tema kod Borhesa. pominje se u "Menaru". Ime koje se kod Borhesa pominje na vise mesta je Zilijen Benda (J. tek sa romanticarskom predstavom. Atributi koji se pripisuju Menaru. sto je besmislica. ali se sam mit preispituje.pitanje inkvizicije. ukazuje na to da je ovaj tekst uticao znacajno na samu pricu. radio je u kolaboraciji sa A. Benda). do Hegela i Fihtea. ali ipak on utemeljuje naciju. postali populisti.[/font] 2. postoji prisan odnos prema knjizevnom liku.u pitanju je detektivska proza. a da ne bude esencijalisticki Don Kihot Spanije.Svi pisci koji pisu na spanskom spominju Servantesa i Don Kihota. Bioy Casaresom. Menar nije podlozan ovoj vrsti izdaje. Kod Bende je ok . Dva su osnovna pravca u razmisljanju o Servantesu: 1) jedno kroz odnos autora prema liku (Borhes neprekidno govori da je jedan od razloga sto je sklon engleskoj knjizevnoj tradiciji. Kako napisati novog pored postojeceg Don Kihota. Osim dimenzije subverzivnosti prema autorstvu. nije savremenik teksta. Don Kihot je temeljno delo za latino-americke pisce – Spanija nastupa kao osvajacka prema latinoamerickom kontinentu. nacionalna je ikona. Zatim on odrice neke svoje tekstove. tekst je pisan na spanskom. Kastrovi revolucionari ulaze u stamparije i prvo stampaju Don Kihota u ogromnom broju primeraka koji se delio besplatno. on je bezinteresno zaokupljen sto je iscezlo kod intelektualaca 20 veka.Pjer Menar je francuz. te se stoga ne mogu sastaviti sabrana dela. isto mu omogucava Servantes) 2) kao moralna struktura.). Kod Borhesa postoji ambivalentan odnos prema Don Kihotu. je to sto manje razmislja o fikciji. filmska scenarija. kod Menara imamo i onu dimenziju radoznalosti bez interesovanja za rezultat. pametni ljudi su se predali. uz nacizam. Osnovni atributi autorstva su dovedeni u pitanje.konce. nastaje vrsta pomirenja. sa Spanijom i Don Kihotom. kad cita Dikensa uvek ga ima na umu kao pisca. ta hrvatska zapravo i nisu prava sabrana dela. nisu podlozni spoljnim pritiscima. Modeli intelektualaca su Sokrat.veliki broj intelektualaca se radikalno politicki opredeljuje.“Prirucnik fantasticne zoologije”. vec vise o piscima. Benda predskazuje fasizam.Spanija na tlu latino Amerike namece kulturu. Hrist koji su spremni da se zrtvuju za svoja uverenja. Borhes je pisao pod pseudonimom. treba “Izdaja klerika” (Izdaja intelektualaca. pre toga je autor bio samo vlasnik teksta. veku u vreme ratova. napisano ’28 ). npr. u prevosu je pogresno prevedeno njegovo kljucno delo kao “Izdaja Kleka”. kategorija autorstva nastala kasno. francuski intelektualci podrzavaju Boljsevicku revoluciju.[/font] [font=Times New Roman]Tema same price je u stvari fenomen AUTORSTVA. nije nacionalno i jezicki obojeno. mada je sama ideja autorstva. Posle Drugog svetskog rata i Kubanske revolucije (1959. pod istim pseudonimom. Borhesovo vidjenje autorstva je nekonvencionalno i subverzivno. U tom delu on postavlja pitanje polozaja intelektualaca u 20. te je i nacionalni mit. ubijanja ljudi Odnos prema Don Kihotu latino-americkoj tradiciji je razlicit tokom vremena.

svaka recenica mora pazljivo da se cita i skoro da svaka ima svok komentar. pronalazac. na prvo citanje se ne vidi. Borhes koristi imena stvarnih osoba. U kratkom tekstu on daje toliko podataka. zatim Günter Grassa (Njemačka). niti u njihovoj kombinaciji. i Johna Fowlesa (Engleska). zamenjeno ime. a to je prica jednog francuskog esejiste”Luj Menar. znaci. no danas se najviše veže za prozu Jorgea Luisa Borgesa (Argentina). rasporedu. o tome naredni put. ali i stvarnih koje nemaju nekog velikog znacaja za stvarnost. delo Remi de Gurmona. ili magični realizam. koji je bio zainteresovan za budizam. jer u tome lezi tkanje same price. Termin magijski realizam izvorno se koristio 1920-ih godina za školu slikara. Zanimljivo je da je “Pjer Menar” napisan pred ’39. sustina je ista. isto je prezime. Zaheban je Borhes. iako se nalaze u razlicitim zbirkama. a zasto i kako. Borhes duguje ovaj prici ne u smislu originalnosti. za njega je ona kao lavirint (cesta metafora). . ali imena u pricama nisu slucajna. koja se moze dovesti u vezu sa "Menarom". poistovjećujući se na taj način s njom i tvoreći skladnu cjelinu zasnovanu na objektivnom odnosu. te se mogu uzeti u prici kao fiktivna. Borhes je bio sklon da precuti glavni intertekstualni podsticaj. dok su treci likovi skroz fiktivni. ovaj je otkaceni naucnik. Gabriela Garcíe Márqueza (Kolumbija). postoje intertekstualni podsticaji. U tu grupu od novijih pisaca spada i Isabella Allende (Čile). reinkarnaciju. a u slobodno vreme ispisuje nenapisana i nesacuvana dela.aganzman u humanistickom. opstem smislu. preporucujem pricu "Besmrtnik". vec ponavlja tekst iz price Remija Gurmona. 1001 noc. Taj politicki momenat u prici. je književno-umjetnički smjer u kojem se elementi fantastike isprepliću sa stvarnošću. misticni paganin”. tumacenje snova. pred Drugi svetski rat. Odnos prema tradiciji je takodje je nesto sto ga opseda. kao ni njihov redosled pojavljivanja. :wink: 3. koja nas i vode do dubljeg znacenja. Magijski realizam.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->