SADRAJ

Strana 1. UVOD.....................................................................................................................................1 2. JEDNOSMERNE STRUJE....................................................................................................2 2.1. Elektrina struja...............................................................................................................2 2.2. Jaina, smer i gustina elektrine struje............................................................................3 2.3. Elektrino kolo i elektrini generatori.............................................................................4 2.4. Omov zakon.....................................................................................................................4 2.5. Dulov zakon...................................................................................................................5 3. PROSTA I SLOENA KOLA JEDNOSMERNE STRUJE.................................................6 4. PRVI KIRHOFOV ZAKON...................................................................................................8 5. DRUGI KIRHOFOV ZAKON.............................................................................................14 6. ZAKLJUAK.......................................................................................................................16 LITERATURA..........................................................................................................................17

1. UVOD
Jednosmerna struja je fizika pojava protoka elektrinog naelektrisanja od vieg ka niem potencijalu i nepromenljivog je smera. Ovo se obino deava u provodnicima, ali II

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

naelektrisanje takoe moe da tee i kroz poluprovodnike, izolatore i ak u vakumu kao elektrini mlaz. Kod jednosmerne struje, nalektrisanje tee u istom pravcu, za razliku od naizmenine struje. Prvu komercijalnu mreu za prenos elektrine energije je razvio Tomas Edison krajem 19. veka koristei jednosmernu struju. Zbog toga to je naizmenina struja mnogo pogodnija za prenos i distribuciju od jednosmerne, danas skoro svi sistemi za prenos elektrine energije koriste naizmeninu struju, prema ideji i realizaciji Nikole Tesle. U elektrotehnici, termin jednosmerna struja je obino sinonim za konstantnu struju. Na primer, napon na krajevima jednosmernog naponskog izvora je konstantan bez obzira na promenu otpornosti potroaa kojom se optereuje izvor. Takva jednosmerna struja ima konstantan napon, ali struja moe varirati u skladu sa Omovim zakonom. Mogue je potroa prikljuiti i na konstantan strujni izvor, kada e struja kroz otpornik biti nepromenljiva bez obzira na moguu promenu otpora potroaa, to sa druge strane izaziva promenu napona. U idealnoj situaciji, kada se nepromenljivi otpornik povee na konstantni izvor (bilo naponski bilo strujni) struja koja tee kroz njega i napon na njegovim krajevima su vremenski nepromenljivi. Pojam jednosmerne struje se ponekad vezuje uz pojam nepromenljivog polariteta. Uz ovu definiciju, napon jednosmerne struje moe da se menja tokom vremena ali je sve vreme jedan kraj na pozitivnijem potencijalu od drugog i moe pasti na nulu, ali ne sme promeniti polaritet. Takav je neobraen napon na izlazu ispravljaa ili fluktuirajui zvuni signal u telefonskoj liniji. Moe se dokazati da se sloeni periodini talasni oblik struje i napona u linearnoj sredini Furijeovom transformacijom moe rastaviti na sumu jednosmerne komponente i komponente koju ini sinusoidalna (prostoperiodina) vremenski promenljiva struja. Srednja vrednost vremenski promenljive komponente je nula. Neki oblici jednosmerne struje (kao oni koje proizvodi regulator napona) skoro da nemaju varijacije u naponu, ali moda jo uvek imaju varijacije u izlaznoj snazi i struji. Zadatak naeg daljeg rada bie da to bolje mogue objasnimo I i II Kirhofov zakon.

2. JEDNOSMERNE STRUJE 2.1. Elektrina struja

Elektrina struja je usmereno kretanje naelektrisanih estica. Elektrina struja kod koje se ne menja intenzitet i smer u toku vremena naziva se jednosmernom strujom,

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

elektrina struja kojoj se u toku vremena menja samo intenzitet naziva se pulsirajuom strujom, dok se elektrina struja kojoj se u toku vremena menja smer naziva naizmeninom srujom. Kod metala pokretljive naelektrisane estice su elektroni. Oni obrazuju elektrinu struju pod dejstvom elektrinog polja za ije je odravanje neophodno troiti energiju. Ta energija se dovodi pomou ureaja koji se naziva generator. Kretanje elektrona u provodnicima vrlo je sloeno. Jo pre uspostavljanja elektrinog polja elektroni se kreu haotino, po cik-cak putanjama. Kada se u provodniku uspostavi strano elektrino polje na ovo haotino kretanje superponira se kretanje pod uticajem elektrinog polja, u smeru suprotnom od smera polja. Makroskopski posmatrano, sve se deava kao da se elektroni kreu du provodnika stalnom brzinom u smeru suprotnom smeru polja.

2.2. Jaina, smer i gustina elektrine struje1

Elektrina struja kao usmereno kretanje velikog broja naelektrisanih estica karakterie se pomou fizike veliine, koja se naziva intenzitet ili jaina elektrine struje. Ta veliina je skalarna veliina, i definie se u odnosu na odredenu povrinu, i predstavlja brzinu proticanja naelektrisanih estica kroz datu povrinu. Ovako definisan intenzitet ili jaina elektrine struje moe se izraziti sledeom jednainom: I = Q/t gde je I vrednost intenziteta elektrine struje, a Q koliina pozitivno naelektrisanih estica, koje su za vreme t prole kroz presek. Umesto naziva jaina elektrine struje ili intenzitet elektrine struje esto se koristi termin struja. Ovo treba imati u vidu s obzirom na rasprostranjenost tog termina. Prema jednaini I = Q/t jedinica za jainu elektrine struje je kulon u sekundi. Zbog svoje vanosti, ova jedinica je dobila posebno ime amper, i oznaava se sa A, Ij = kulon/sekunda = C/s = amper = A Instrument pomou koga se meri jaina elektrine struje naziva se ampermetar. Ampermetar se ukljuuje u kolo redno, tj. kolo se prekida i u njega ubacuje ampermetar. Ampermetri se inae tako konstruiu da svojim prisustvom u kolu to manje poremeuju struju koja se imala pre njihovog ukljuenja u kolo.
1

www.default.co.yu/troopersietfosnovi_elektronike.pdf

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

2.3. Elektrino kolo i elektrini generatori

Da bi se uspostavila i odravala stalna jednosmerna struja, pored postojanja naelektrisanih estica mora se formirati zatvoreni put od materijala kroz koji se naelektrisane estice mogu kretati, i mora postojati nekakav mehanizam koji e naelektrisane estice pokretati. Taj zatvoreni put se naziva elektrino kolo, dok navedeni mehanizam poseduju ureaji koji se nazivaju elektrinl izvori ili generatori.2 Ako se na prikljuke generatora veu krajevi nekog provodnika, npr. metalna ica, u njemu e se uspostaviti elektrino polje, i pod njegovim dejstvom e se u zatvorenom kolu obrazovati elektrina struja. Sposobnost generatora da odrava struju u kolu i da vri pretvaranje drugih vidova energlje u elektrinu, karakterie se pomou veliine koja se naziva elektromotorna sila, ili skraeno ems i obeleava se sa E. Elektromotorna sila nekog generatora definie se kao kolinik rada A sto ga izvri generator kada kroz njega protekne koliina naelektrisanja Q, i samog tog naelektrisanja: E = A/Q Naziv elektromotorna sila nije adekvatan jer ona nije sila u pravom smislu rei, a uveden je analogno sa silom kao uzrokom kretanja mase, poto je elektromotorna sila uzronik kretanja elektriciteta. Iako je ems skalarna veliina, uobiajeno je da se prikazuje i njen smer, orijentisan kroz generator od negativnog ka pozitivnom prikljuku. Kada generator u kolu odrava struju jaine I onda on, u vremenu t izvri rad, A=EQ=EIt Deobom izraza intervalom vremena t dobija se snaga generatora: P = A/t = E I Snaga generatora jednaka je proizvodu ems E i jaine struje kroz generator I. Ona predstavlja snagu kojom se neki drugi oblik energije, najee mehanika, pretvara u elektrinu.

2.4. Omov zakon

Poto je elektrina struja u nekom provodniku posledica elektrinog polja u njemu, jaina struje I u provodniku je u optem sluaju funkcija napona U na njegovim krajevima.
2

www.polj.ns.ac.yu/files/osnpoljtehnike/poglavlje8.pdf

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Eksperimenti pokazuju da je kod mnogih provodnika, naroito metala, kada se temperatura odrava konstantnom, jaina struje direktno srazmerna naponu tj. I = U/R Prethodna relacija predstavlja matematiki izraz Omovog zakona. Omov zakon glasi: Jaina struje je upravo srazmerna naponu, a obrnuto srazmerna elektrinoj otpornosti.3 Omov zakon predstavlja jedan od osnovnih zakona elektrotehnike. Omov zakon u navedenom obliku vai samo za one provodnike kod kojih odnos U/I tj. otpornost ne zavisi od jaine struje. Takvi provodnici se nazivaju linearni provodnici. Poto je otpornost definisana kolinikom napona i struje jedinica za otpornost je volt po amperu. Ta jedinica ima posebno ime i naziva se Om a obeleava se grkim slovom omega (): Rj = Uj/Ij = volt/amper = Om = Otpornost od jednog oma ima provodnik kod koga struja jaine jednog ampera stvara potencijalnu razliku izmeu krajeva od jednog volta. Kada se temperatura provodnika odrava konstantnom, otpornost zavisi od oblika i dimenzija provodnika i od vrste materijala od koga je on nainjen. Ako se radi o ianom provodniku konstantnog preseka i od homogenog materijala, eksperiment pokazuje da je otpornost direktno srazmerna duini provodnika l, a obrnuto srazmerna povrini S poprenog preseka tj. R = (l/S) Koeficijent srazmernosti je fizika veliina koja zavisi od prirode provodnog materijala i naziva se specifina elektrina otpornost ili krae specifina otpornost. Jedinica za specifinu otpornost je om metar tj. m. Prema prethodnoj jednaini, specifina otpornost nekog materijala predstavlja otpornost provodnika izraenog od tog materijala duine 1 m, poprenog preseka 1 mm2, pri temperaturi = 20 C.

2.5. Dulov zakon

Jedna od veoma vanih manifestacija elektrine struje je njen toplotni efekat tj. Zagrevanje provodnika, odnosno, otpornika. Ovaj efekat se naziva Dulov efekat, po imenu engleskog naunika Dula (J.P. Joule), koji ga je eksperimentalno prouio i postavio kvantitativne odnose izmeu veliina koje uestvuju u pojavi. Stavivi izolovan provodnik u kalorimetar, i merei koliinu toplote koja se oslobaa pri razliitim jainama stalne jednosmerne struje i pri drugim razliitim okolnostima, Dul je ustanovio da je osloboena
3

www.polj.ns.ac.yu/files/osnpoljtehnike/poglavlje8.pdf

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

toplotna energija srazmerna kvadratu jaine struje i vremena, dok je koefecijent srazmernosti otpornost provodnika R: W = R I2 t Do tog zakljuka moe se doi i sledeim razmatranjem: Posmatra se otpornik otpornosti R kroz koji protie struja I. Ako na krajevima otpornika deluje napon U kroz otpornik e u nekom vremenskom intervalu t protei koliina naelektrisanja Q = I t. Tu koliinu elektriciteta su kroz otpornik prenele elektrine sile, pri emu se izvesna energija elektrinog polja pretvorila u otporniku u toplotnu energiju. Naime, elektroni kreui, se kroz provodnik pod dejstvom elektrinog polja, predaju svoju steenu kinetiku energiju esticama provodnika, i tako poveavaju njegovu toplotnu energiju. Prema definiciji napona, elektrine sile su pri prenoenju koliine naelektrisanja Q kroz otpornik izvrile rad: A=UIt Po zakonu o odranju energije, energija brojno jednaka ovom radu pretvorila se u otporniku u toplotu W=UIt Korienjem Omovog zakona dobijaju se drugi oblici Dulovog zakona: W = R I2 t = (U2/R) t Jedinica za energiju je Dul (J) a za snagu vat (W). U praktinim primenama za energiju se koristi i jedinica kilovatas (kWh). Kilovatas je jednak energiji koju prijemnik snage 1 kW transformie u toplotu (ili neki drugi oblik energije) u toku jednog asa. Znai, 1 kWh=10003600 Ws=3.6106 J Instrumenti za merenje snage nazivaju se vatmetri. Toplotni efekat elektrine struje nalazi znaajne i brojne primene u elektrotehnici, poto se na njemu zasniva rad svih elektrotermikih ureaja. Medutim, u svim onim. sluajevima gde pretvaranje elektrine energije u toplotnu nije cilj, kao to je to npr. kod elektrinih generatora i motora, transformatora i prenosnih vodova, razvijanje toplote javlja se kao nepoeljna i tetna propratna pojava.

3. PROSTA I SLOENA KOLA JEDNOSMERNE STRUJE

Elektrina kola mogu biti u optem sluaju prosta i sloena. Prosta elektrina kola predstavljaju zatvorenu rednu vezu osnovnih elemenata kola. Osnovni elementi kola su izvor elektrine struje ili elektrini generator, prijemnik (potroa) elektrine energije i provodnici.

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Pored osnovnih, u kolu mogu da budu ukljueni i pomoni elementi kola u koje spadaju osigura, prekida i razni instrumenti. Na slici 1 ematski je predstavljeno jedno prosto kolo jednosmerne struje koje se sastoji od generatora elektromotorne sile E i unutranje otpornosti Rg i potroaa otpornosti R koji je sa generatorom povezan sa dva provodnika, dovodnim i odvodnim, ije su otpornosti Rv1 i Rv2.

Slika 1 Prosto elektrino kolo4 U elektrinim emama fizike osobine rasprostranjenih delova kola prikazuju se takozvanim koncentrisanim parametrima kola koji su meusobno povezani linijama idealnim provodnicima bez otpornosti. Na osnovu izraza za snagu generatora, tj. snagu kojom se neelektrina energija pretvara u elektrinu, kao i Dulovog zakona za kolo na slici 1 moe se napisati sledea relacija: EI Rg I 2 Rv1 I2 Rv2 I2 RI2 = 0 Deljenjem predhodnog izraza sa strujom I dobija se: E Rg I Rv1 I Rv2 I RI = 0 ili E = RgI + Rv1I + Rv2I + RI Kako se proizvod RI naziva padom napona, sledi da je u prostom kolu jednosmerne struje elektromotorna sila jednaka zbiru padova napona u kolu. U sluaju kada u kolu postoji vie redno vezanih elektromotornih sila, jednaina naponske ravnotee ima oblik: E RI = 0 ili E = RI Za razliku od prostog kola jednosmerne struje koje predstavlja zatvorenu vezu elemenata kola, sloeno elektrino kolo, ili ektrina mrea, predstavlja sloenu vezu elemenata kola, gde su oni meusobno povezani na razliite naine. Sloeno elektrino kolo se u praksi znatno ee sree nego prosto kolo. Radi ilustracije na slici 2 prikazan je primer
4

www.polj.ns.ac.yu/files/osnpoljtehnike/poglavlje8.pdf

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

jednog sloenog elektrinog kola jednosmerne struje. Sloeno elektrino kolo karakterie se vorovima, granama i zatvorenim konturama. vor je mesto u sloenom elektrinom kolu gde se sustiu tri, ili vie provodnika. Grana je deo sloenog elektrinog kola koji se sastoji od jednog, ili vie redno vezanih elemenata kola izmeu dva vora. Zatvorena kontura je deo sloenog elektrinog kola koga ine redno vezani elementi, a kod koga se polazna i krajnja taka poklapaju. Na osnovu navedenih definicija moe se kolo predstavljeno na slici ima 2 vora i 3 grane. zakljuiti da sloeno elektrino

Slika 2 Sloeno elektrino kolo5

4. PRVI KIRHOFOV ZAKON6

Zamislimo neku zatvorenu pov S u provodniku sa vremenski konstantnom elektrinom strujom. Povr S moe i samo da iseca iz takvog provodnika jedan njegov deo. Definicija za intenzitet struje vai i u ovom sluaju. Intenzitet struje kroz povr S je pozitivan ako iz nje izlaze pozitivna optereenja, ili u nju ulaze negativna optereenja. Meutim, makroskopsko kretanje i raspodela optereenja u naem sluaju (vremenski konstantna elektrina struja) ne menjaju se u toku vremena. Odatle sledi da tano onoliko pozitivnog ili negativnog optereenja koliko ude u S za vreme t mora iz nje i da izae. U protivnom, dolo bi do stalnog porasta koliine pozitivnih ili negativnih optereenja u zatvorenoj povri S. Raspodela optereenja bi se menjala, menjalo bi se i polje koje prouzrokuje struju, pa struja ne bi bila vremenski nepromenljiva. Tako dolazimo do vanog zakljuka: U sluaju vremenski konstantnih struja, intenzitet struje kroz svaku zatvorenu povr jednak je nuli. Ovaj iskaz predstavlja najoptiji vid takozvanog prvog Kirhofovog zakona. - Opti oblik prvog Kirhofovog zakona

5 6

www.polj.ns.ac.yu/files/osnpoljtehnike/poglavlje8.pdf www.mediafire.com/?l2zenz5wgyj

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Elektrine struje mogu postojati u bilo kojoj provodnoj sredini (zemlji, vodi, itd.). U praksi se, meutim, najvie sreu elektrine struje kroz metalne provodnike, kao to su bakarne ili aluminijumske ice ili trake. Posmatrajmo jednu takvu metalnu icu (s1. 3.). Pretpostavimo da je povrina njenog poprenog preseka S, a smer vektora gustine struje J u njoj kao na slici. Da bismo mogli da izraunamo jainu struje kroz presek S, moramo da usvojimo pozitivan smer normale na taj presek. Za normalu na S moemo da usvojimo bilo da je u smeru vektorar J (na slici obeleena sa nJ), bilo da je u suprotnom smeru (na slici obeleena sa nJ). Ako usvojimo nJ kao pozitivnu normalu, intenzitet struie e biti pozitivan. Ako usvojimo nJ, intenzitet struje e biti negativan. Prema tome, jaina struje I kroz provodnik ie algebarska veliina, tj. veliina koja moe biti pozitivna ili negativna. Algebarski znak jaine struje zavisi od smera vektora gustine struje u provodniku, i od proizooljno odabranog smera pozitivne normale na poprean presek provodnika. Vano je razumeti i zapamtiti da jaina struje kroz neki presek provodnika ima smisla samo ako je poznata pozitivna normala na poprean presek provodnika u odnosu na koju je jaina struje raunata. Smer te normale naziva se referentni smer struje, i obino se oznaava strelicom pored provodnika, kao to je pokazano na sl. 4.

Slika 4 Oznaavanje referentnog smera za struju kroz provodnik. Slika 3 Znak jaine struje kroz neki presek provodnika zavisi od proizvoljno odabranog smera normale na povr preseka.

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Posmatrajmo neku zatvorenu povr S (s1. 3.), koja preseca icu na mestima oznaenim sa 1 i 2. Prema prvom Kirhofovom zakonu , koliina elektriciteta koja u nekom intervalu t ue u S kroz presek 1 mora biti jednaka koliini elektriciteta koja izae iz S kroz presek 2. Odavde sledi da je: Ikroz presek 1 u S = Ikroz presek 2 iz S Obe ove struje raunate su u odnosu na pozitivne normale nJ. Oigledno, dobili bismo da su jaine struje iste i da smo za pozitivne normale na oba preseka uzeli -nJ. Poto su ovo dva proizvoljna preseka ice, sledi da je intenzitet struje kroz svaki presek ice isti. Ovo je tano samo ako se dogovorimo da je smer pozitivne normale na svaki presek provodnika, odnosno referentni smer struje, isti du celog provodnika. Lako je zakljuiti da sve ovo vai i ako je ica promenljivog preseka. Stoga, umesto da govorimo o jaini struje kroz neki presek provodnika, moemo govoriti o intenzitetu struje kroz provodnik (tj., kroz bilo koji presek provodnika). U vezi sa svim ovim dogovorima, napomenimo jo da se esto govori o smeru elektrine struje kroz provodnik. Razume se, jaina struje je skalarna veliina, i nema smer. Pod smerom struje podrazumeva se smer vektora gustine struje J, tj. smer kretanja pozitivnih optereenja, ili smer suprotan smeru kretanja negativnih optereenja u provodniku. Po toj definiciji, smer struje i smer stvarnog kretanja naelektrisanja u metalima su suprotni . Najee korieni oblik prvog Kirhofovog zakona odnosi se na vie ianih provodnika iji su jedni krajevi spojeni, kao na sl. 5. Mesto gde su provodnici povezani naziva se vor. Primenimo prvi Kirhofov zakon na neku zatvorenu povr S koja obuhvata vor prikazan na sl. 5. Vektor gustine struje je razliit od nule samo na povrima preseka povri S i provodnika. Ti preseci su na slici oznaeni sa S1, S2, S3 i S4. Prvi Kirhofov zakon zakon u ovom sluaju ima oblik:

Svaki od ovih integrala predstavlja janu struje kroz odgovarajui provodnik, raunatu u odnosu na spoljanju normalu na povr S kao referentni smer. Stoga poslednja jednadina postaje:

Ako umesto takvog referentnog smera izaberemo za neki od provodnika suprotan smer za referentni, odgovarajui integral, odnosno jaina struje, samo menja znak. Na primer za referentne smerove struja I1, I2, I3 i I4 naznaene na sl. 5., gornja jednaina glasi: 10

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Slika 5 Ilustracija prvog Kirhofovog zakona u sluaju vie provodnika iji su jedni krajevi povezani Znak minus ispred I2 i I4 se javlja zato to su referentni smerovi tih jaina struja usvojeni ka voru. Na isti nain dolazimo do zakljuka da za vor u kome se stie proizvoljan broj n provodnika sa strujom zbir jaina struja kroz te provodnike, raunat za svaki u odnosu na referentni smer od vora ka napolje, mora biti nula:

Ovaj oblik zakona dao je 1845. godine nemaki fiziar Gustav Robert Kirhof (Gustav Robert Kichhoff, 1824-1887.), po kome je zakon i dobio ime. U isto vreme Kirhof je formulisao i svoj drugi zakon, koji emo izvesti u nastavku rada. Vrlo je vano razumeti da u ovako napisanom prvom Kirhofovom zakonu ispred svakog sabirka mora da se napie odgovarajudi algebarski znak. Ako ie referentni smer za neku jainu struje Ik od vora, taj znak je plus (izlazna struja). Ako je referentni smer za jainu struje Ik ka voru, taj znak je minus (ulazna struja). Kada se radi o ianim provodnicima, praktino uvek se elektrina struja opisuje jainom struje, a pojam vektora gustine struje se koristi retko (obino u vezi sa zagrevanjem provodnika). Vidi se, meutim, da je taj pojam u osnovi svih dogovora za razne smerove i znake u vezi sa strujama kroz provodnike. Jaina struje kroz neki provodnik moe se meriti instrumentima koji se nazivaju ampermetri. Merenje jaine struje se vri tako to se provodnik u kome se meri jaina struje prekine, pa spoji preko ampermetra, kao to je prikazano na sl. 6.

11

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Ampermetara ima vie vrsta. Neki ampermetri su osetljivi na stvarni smer struie, dok neki nisu. Stoga je neophodno pri vezivanju ampermetra znati sa kakvom se vrstom ampermetra radi. Na kraju, korisno je znati nekoliko tipinih primera za jainu struje u praksi. Najmanje jaine struje koje se danas mogu meriti galvanometrom (instrumentom za merenje malih jaina struje) se kreu oko 10-12 A. Smrtonosni intenzitet struje kroz telo oveka ie oko 0,02 A. Jaina struje kroz sijalice prikljuene na gradsku mreu je od oko 0,2 A do oko 0,6 A, a kroz prikljuke elektridnog tednjaka 10-20 A. Pri elektrolizi aluminijuma jaina struja dostie vrednost od vie hiljada ampera. Pri udaru groma intenzitet struje (koja traje oko 50 ps) je najee od 20 do 50 kA.

Slika 6 Vezivanje ampermetra u granu u kojoj se meri jaina struje Primeri primene prvog Kirhofovog zakona Primer 1. Posmatrajmo dva vora A i B prikazana na sl. 7, koja su spojena jednim provodnikom. Postavimo za ta dva vora jednaine koje iskazuju prvi Kirohofov zakon. Uivojeni referentni smerovi za stuje u svim provodnicima su naznaeni na slici. Za vor A imamo a za vor B Treba uoiti da je za provodnik 5 referentni smer koji smo usvojili usmeren od vora A, ali ka voru B.

Slika 7 Primer za ilustraciju prvog Kirhofovog zakona Primer 2. Vie provodnika (na sl. 8 nacrtano ih je pet) povezani su na sloen nain,

12

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

kao na slici. Da li se moe napisati jednaina po prvom Kirhofovom zakonu za struje u tim provodnicima?

Slika 8 Ilustracija ireg smisla prvog Kirhofovog zakona Ako zamislimo jednu zatvorenu povr S koja obuhvata sloeni spoj posmatranih provodnika, vidi se da se za struje kroz provodnike moe postaviti jednaina po prvom Kirhofovom zakonu, i pored toga to se provodnici ne stiu u jednom voru. Primer 3. Postavimo jednaine po prvom Kirhofovom zakonu za sistem provodnika sa strujama povezanim kao na sl. 9. Imamo za vor A: za vor B: za vor C: za vor D:

Slika 9 Sabiranjem bilo koje tri jednaine dobijamo jednainu koja je ista kao preostala, etvrta jednaina, samo sa izmenjenim znacima. A to znai da poslednja, etvrta jednaina nije nezavisna jednaina izmeu struja kroz provodnike. Za mreu oblika prikazanog na slici

13

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

mogu se po prvom Kirhofovom zakonu postaviti samo 3 nezavisne jednaine, mada se mogu napisati etiri jednaine za etiri vora. Dokazaemo kasnije da se uopte za vezu provodnika oblika prikazanog na sl. 10, sa bilo kojim brojem provodnika i vorova, po prvom Kirhofovom zakonu moe postaviti nezavisnih jednaina za jednu manje od broja vorova. Primer 4. Odredimo struju I4 za vor prikazan na sl. 10.

Slika 10 Prema prvom Kirhofovom zakonu imamo: odakle je Smisao negativnog znaka je sledei: stvarni smer struje kroz provodnik 4 (tj. Smer vektora gustine struje u njemu) je suprotnog smera od referentnog.

5. DRUGI KIRHOFOV ZAKON7

Drugi Kirhofov zakon direktna je posledica konzervativnog karaktera stacionarnog strujnog polja. Za proizvoljno odabranu zatvorenu konturu elektrinog kola i proizvoljno izabran smer obilaska po njoj, drugi Kirhofov zakon definie da je algebarska suma svih elektromotornih sila u bilo kojoj zatvorenoj konturi elektrinog kola jednaka algebarskoj sumi padova napona na svim otpornicima u istoj konturi: E = RI Ova jednacina moze se napisati u obliku: E RI = 0 Obe jednaine proizale su iz iste jednaine, te je svejedno koja jednaina e se u konkretnom sluaju primeniti. Meutim, kod pisanja jednaina po drugom Kirhofovom zakonu treba voditi racuna o orijentaciji smera struje u granarna konture, delovanja
7

Kapetanovi, I. i dr.: Osnovi elektrotehnike, Univerzitet u tuzli, Fakultet elektrotehnike i mainstva u Tuzli, Fakultet elektrotehnike i mainstva, Tuzla, 1995, str. 61-62.

14

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

elektromotorne sile (EMS) i smeru obilaska du zatvorene konture. U konturi gde se primenjuje drugi Kirhofov zakon, najpre se proizvoljno odredi smer struja u granama konture i smer obilaska du zatvorene konture. Algebarski znak za lanove pod znakom sume uzima se na sledei nain: za padove napona RI uzima se pozitivan predznak ako se smer obilaska konture podudara sa smerom struje kroz otpornik R, odnosno negativan ukoliko su smerovi suprotni, znak za elektromotornu silu je pozitivan ako je smer obilaska konture isti kao smer delovanja elektromotorne sile posmatranog generatora i obrnuto. Za primer sa slike 11., jednaina napisana po drugom Kirhofovom zakonu glasi: E1 R1I1 E2 + R2I2 E3 R3I3 + R4I4 = 0

Slika 11 Primer primene drugog Kirhofovog zakona Primer 1. Napiimo drugi Kirhofov zakon za konture oznaene sa I, II, III i IV mree prikazanen a sl. 12. Referentni smerovi za struje u svim granama su naznaeni na slici. Za konturu I drugi Kirhofov zakon glasi: Za konturu II imamo: Za konturu III drugi Kirhofov zakon ima oblik: a za konturu IV:

15

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Zbog jasnoe, svi lanovi koje treba uzeti sa negativnim predznakom stavljeni su u zagrade.8

Slika 12 Primer aktivne elektrine mree

6. ZAKLJUAK
8

www.mediafire.com/?v2m2mmm2nzn

16

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

U prethodnom delu rada bilo je rei o prvom i drugom Kirhofovom zakonu. Kirhofovi zakoni (ili Kirhofovi zakoni) su pravila koja se odnose na ouvanje koliine naelektrisanja u zatvorenim elektrinim kolima. Formulisao ih je 1845. nemaki naunik Gustav Kirhof. Prvi Kirhofov zakon se odnosi na struje u kolu i glasi: Algebarska suma struja koje utiu u ma koji vor kola jednaka je nuli. Po konvenciji se struje ija je referentna orijentacija ka voru uzimaju se sa pozitivnim predznakom, dok se struje ija je referentna orijentacija od vora uzimaju sa negativnim predznakom. Alternativna formulacija prvog Kirhofovog zakona glasi: Suma struja koje utiu u ma koji vor kola jednaka je sumi struja koje istiu iz istog vora. Drugi Kirhofov zakon se odnosi na napone u kolu i glasi: Algebarska suma napona u bilo kojoj petlji kola jednaka je nuli. Po konvenciji se naponi na granama ija je referentna orijentacija suprotna orijentaciji petlje uzimaju se sa pozitivnim predznakom, dok se naponi na granama ija je referentna orijentacija ista sa orijentacijom petlje uzimaju sa negativnim predznakom. Prvi i drugi Kirhofov zakon predstavljaju osnovu za analizu svih elektrinih mrea. Pored toga to slue za neposredno reavanie elektrinih mrea, ovi zakoni su osnova i za neke veoma vane i korisne opte teoreme koje se odnose na elektrine mree. Vanost ovih zakona se teko moe dovoljno istai. Oni za nas imaju onu vanost kao osnovne raunske radnje u matematici.

LITERATURA

17

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

1. Kapetanovi, I. i dr.: Osnovi elektrotehnike, Univerzitet u tuzli, Fakultet elektrotehnike i mainstva u Tuzli, Fakultet elektrotehnike i mainstva, Tuzla, 1995. 2. www.mediafire.com/?v2m2mmm2nzn
3.

www.mediafire.com/?l2zenz5wgyj

4. www.default.co.yu/troopersietfosnovi_elektronike.pdf 5. www.polj.ns.ac.yu/files/osnpoljtehnike/poglavlje8.pdf

18