P. 1
I i II Kirhofov Zakon

I i II Kirhofov Zakon

|Views: 7,361|Likes:
Published by Marko Pencic

More info:

Published by: Marko Pencic on Jun 02, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/13/2014

pdf

text

original

SADRŽAJ

Strana 1. UVOD.....................................................................................................................................1 2. JEDNOSMERNE STRUJE....................................................................................................2 2.1. Električna struja...............................................................................................................2 2.2. Jačina, smer i gustina električne struje............................................................................3 2.3. Električno kolo i električni generatori.............................................................................4 2.4. Omov zakon.....................................................................................................................4 2.5. Džulov zakon...................................................................................................................5 3. PROSTA I SLOŽENA KOLA JEDNOSMERNE STRUJE.................................................6 4. PRVI KIRHOFOV ZAKON...................................................................................................8 5. DRUGI KIRHOFOV ZAKON.............................................................................................14 6. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................16 LITERATURA..........................................................................................................................17

1. UVOD
Jednosmerna struja je fizička pojava protoka električnog naelektrisanja od višeg ka nižem potencijalu i nepromenljivog je smera. Ovo se obično dešava u provodnicima, ali II

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

naelektrisanje takođe može da teče i kroz poluprovodnike, izolatore i čak u vakumu kao električni mlaz. Kod jednosmerne struje, nalektrisanje teče u istom pravcu, za razliku od naizmenične struje. Prvu komercijalnu mrežu za prenos električne energije je razvio Tomas Edison krajem 19. veka koristeći jednosmernu struju. Zbog toga što je naizmenična struja mnogo pogodnija za prenos i distribuciju od jednosmerne, danas skoro svi sistemi za prenos električne energije koriste naizmeničnu struju, prema ideji i realizaciji Nikole Tesle. U elektrotehnici, termin jednosmerna struja je obično sinonim za konstantnu struju. Na primer, napon na krajevima jednosmernog naponskog izvora je konstantan bez obzira na promenu otpornosti potrošača kojom se opterećuje izvor. Takva jednosmerna struja ima konstantan napon, ali struja može varirati u skladu sa Omovim zakonom. Moguće je potrošač priključiti i na konstantan strujni izvor, kada će struja kroz otpornik biti nepromenljiva bez obzira na moguću promenu otpora potrošača, što sa druge strane izaziva promenu napona. U idealnoj situaciji, kada se nepromenljivi otpornik poveže na konstantni izvor (bilo naponski bilo strujni) struja koja teče kroz njega i napon na njegovim krajevima su vremenski nepromenljivi. Pojam jednosmerne struje se ponekad vezuje uz pojam nepromenljivog polariteta. Uz ovu definiciju, napon jednosmerne struje može da se menja tokom vremena ali je sve vreme jedan kraj na pozitivnijem potencijalu od drugog i može pasti na nulu, ali ne sme promeniti polaritet. Takav je neobrađen napon na izlazu ispravljača ili fluktuirajući zvučni signal u telefonskoj liniji. Može se dokazati da se složeni periodični talasni oblik struje i napona u linearnoj sredini Furijeovom transformacijom može rastaviti na sumu jednosmerne komponente i komponente koju čini sinusoidalna (prostoperiodična) vremenski promenljiva struja. Srednja vrednost vremenski promenljive komponente je nula. Neki oblici jednosmerne struje (kao oni koje proizvodi regulator napona) skoro da nemaju varijacije u naponu, ali možda još uvek imaju varijacije u izlaznoj snazi i struji. Zadatak našeg daljeg rada biće da što bolje moguće objasnimo I i II Kirhofov zakon.

2. JEDNOSMERNE STRUJE 2.1. Električna struja
Električna struja je usmereno kretanje naelektrisanih čestica. Električna struja kod koje se ne menja intenzitet i smer u toku vremena naziva se jednosmernom strujom,

2

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

električna struja kojoj se u toku vremena menja samo intenzitet naziva se pulsirajućom strujom, dok se električna struja kojoj se u toku vremena menja smer naziva naizmeničnom srujom. Kod metala pokretljive naelektrisane čestice su elektroni. Oni obrazuju električnu struju pod dejstvom električnog polja za čije je održavanje neophodno trošiti energiju. Ta energija se dovodi pomoću uređaja koji se naziva generator. Kretanje elektrona u provodnicima vrlo je složeno. Još pre uspostavljanja električnog polja elektroni se kreću haotično, po cik-cak putanjama. Kada se u provodniku uspostavi strano električno polje na ovo haotično kretanje superponira se kretanje pod uticajem električnog polja, u smeru suprotnom od smera polja. Makroskopski posmatrano, sve se dešava kao da se elektroni kreću duž provodnika stalnom brzinom u smeru suprotnom smeru polja.

2.2. Jačina, smer i gustina električne struje1
Električna struja kao usmereno kretanje velikog broja naelektrisanih čestica karakteriše se pomoću fizičke veličine, koja se naziva intenzitet ili jačina električne struje. Ta veličina je skalarna veličina, i definiše se u odnosu na odredenu površinu, i predstavlja brzinu proticanja naelektrisanih čestica kroz datu površinu. Ovako definisan intenzitet ili jačina električne struje može se izraziti sledećom jednačinom: I = Q/t gde je I – vrednost intenziteta električne struje, a Q – količina pozitivno naelektrisanih čestica, koje su za vreme t prošle kroz presek. Umesto naziva „jačina električne struje” ili „intenzitet električne struje” često se koristi termin „struja”. Ovo treba imati u vidu s obzirom na rasprostranjenost tog termina. Prema jednačini I = Q/t jedinica za jačinu električne struje je kulon u sekundi. Zbog svoje važnosti, ova jedinica je dobila posebno ime – amper, i označava se sa A, Ij = kulon/sekunda = C/s = amper = A Instrument pomoću koga se meri jačina električne struje naziva se ampermetar. Ampermetar se uključuje u kolo redno, tj. kolo se prekida i u njega ubacuje ampermetar. Ampermetri se inače tako konstruišu da svojim prisustvom u kolu što manje poremećuju struju koja se imala pre njihovog uključenja u kolo.
1

www.default.co.yu/troopersietfosnovi_elektronike.pdf

3

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

2.3. Električno kolo i električni generatori
Da bi se uspostavila i održavala stalna jednosmerna struja, pored postojanja naelektrisanih čestica mora se formirati zatvoreni put od materijala kroz koji se naelektrisane čestice mogu kretati, i mora postojati nekakav mehanizam koji će naelektrisane čestice pokretati. Taj zatvoreni put se naziva električno kolo, dok navedeni mehanizam poseduju uređaji koji se nazivaju električnl izvori ili generatori.2 Ako se na priključke generatora vežu krajevi nekog provodnika, npr. metalna žica, u njemu će se uspostaviti električno polje, i pod njegovim dejstvom će se u zatvorenom kolu obrazovati električna struja. Sposobnost generatora da održava struju u kolu i da vrši pretvaranje drugih vidova energlje u električnu, karakteriše se pomoću veličine koja se naziva elektromotorna sila, ili skraćeno ems i obeležava se sa E. Elektromotorna sila nekog generatora definiše se kao količnik rada A sto ga izvrši generator kada kroz njega protekne količina naelektrisanja Q, i samog tog naelektrisanja: E = A/Q Naziv elektromotorna sila nije adekvatan jer ona nije sila u pravom smislu reči, a uveden je analogno sa silom kao uzrokom kretanja mase, pošto je elektromotorna sila uzročnik kretanja elektriciteta. Iako je ems skalarna veličina, uobičajeno je da se prikazuje i njen smer, orijentisan kroz generator od negativnog ka pozitivnom priključku. Kada generator u kolu održava struju jačine I onda on, u vremenu t izvrši rad, A=E⋅Q=E⋅I⋅t Deobom izraza intervalom vremena t dobija se snaga generatora: P = A/t = E ⋅ I Snaga generatora jednaka je proizvodu ems E i jačine struje kroz generator I. Ona predstavlja snagu kojom se neki drugi oblik energije, najčešće mehanička, pretvara u električnu.

2.4. Omov zakon
Pošto je električna struja u nekom provodniku posledica električnog polja u njemu, jačina struje I u provodniku je u opštem slučaju funkcija napona U na njegovim krajevima.
2

www.polj.ns.ac.yu/files/osnpoljtehnike/poglavlje8.pdf

4

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Eksperimenti pokazuju da je kod mnogih provodnika, naročito metala, kada se temperatura održava konstantnom, jačina struje direktno srazmerna naponu tj. I = U/R Prethodna relacija predstavlja matematički izraz Omovog zakona. Omov zakon glasi: Jačina struje je upravo srazmerna naponu, a obrnuto srazmerna električnoj otpornosti.3 Omov zakon predstavlja jedan od osnovnih zakona elektrotehnike. Omov zakon u navedenom obliku važi samo za one provodnike kod kojih odnos U/I tj. otpornost ne zavisi od jačine struje. Takvi provodnici se nazivaju linearni provodnici. Pošto je otpornost definisana količnikom napona i struje jedinica za otpornost je volt po amperu. Ta jedinica ima posebno ime i naziva se Om a obeležava se grčkim slovom omega (Ω): Rj = Uj/Ij = volt/amper = Om = Ω Otpornost od jednog oma ima provodnik kod koga struja jačine jednog ampera stvara potencijalnu razliku između krajeva od jednog volta. Kada se temperatura provodnika održava konstantnom, otpornost zavisi od oblika i dimenzija provodnika i od vrste materijala od koga je on načinjen. Ako se radi o žičanom provodniku konstantnog preseka i od homogenog materijala, eksperiment pokazuje da je otpornost direktno srazmerna dužini provodnika l, a obrnuto srazmerna površini S poprečnog preseka tj. R = ρ ⋅ (l/S) Koeficijent srazmernosti ρ je fizička veličina koja zavisi od prirode provodnog materijala i naziva se specifična električna otpornost ili kraće specifična otpornost. Jedinica za specifičnu otpornost je om · metar tj. Ωm. Prema prethodnoj jednačini, specifična otpornost nekog materijala predstavlja otpornost provodnika izrađenog od tog materijala dužine 1 m, poprečnog preseka 1 mm2, pri temperaturi θ = 20 ˚C.

2.5. Džulov zakon
Jedna od veoma važnih manifestacija električne struje je njen toplotni efekat tj. Zagrevanje provodnika, odnosno, otpornika. Ovaj efekat se naziva Džulov efekat, po imenu engleskog naučnika Džula (J.P. Joule), koji ga je eksperimentalno proučio i postavio kvantitativne odnose između veličina koje učestvuju u pojavi. Stavivši izolovan provodnik u kalorimetar, i mereći količinu toplote koja se oslobađa pri različitim jačinama stalne jednosmerne struje i pri drugim različitim okolnostima, Džul je ustanovio da je oslobođena
3

www.polj.ns.ac.yu/files/osnpoljtehnike/poglavlje8.pdf

5

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

toplotna energija srazmerna kvadratu jačine struje i vremena, dok je koefecijent srazmernosti otpornost provodnika R: W = R ⋅ I2 ⋅ t Do tog zaključka može se doći i sledećim razmatranjem: Posmatra se otpornik otpornosti R kroz koji protiče struja I. Ako na krajevima otpornika deluje napon U kroz otpornik će u nekom vremenskom intervalu t proteći količina naelektrisanja Q = I · t. Tu količinu elektriciteta su kroz otpornik prenele električne sile, pri čemu se izvesna energija električnog polja pretvorila u otporniku u toplotnu energiju. Naime, elektroni krećući, se kroz provodnik pod dejstvom električnog polja, predaju svoju stečenu kinetičku energiju česticama provodnika, i tako povećavaju njegovu toplotnu energiju. Prema definiciji napona, električne sile su pri prenošenju količine naelektrisanja Q kroz otpornik izvršile rad: A=U·I·t Po zakonu o održanju energije, energija brojno jednaka ovom radu pretvorila se u otporniku u toplotu W=U·I·t Korišćenjem Omovog zakona dobijaju se drugi oblici Džulovog zakona: W = R ⋅ I2 ⋅ t = (U2/R) · t Jedinica za energiju je Džul (J) a za snagu vat (W). U praktičnim primenama za energiju se koristi i jedinica kilovatčas (kWh). Kilovatčas je jednak energiji koju prijemnik snage 1 kW transformiše u toplotu (ili neki drugi oblik energije) u toku jednog časa. Znači, 1 kWh=1000·3600 Ws=3.6·106 J Instrumenti za merenje snage nazivaju se vatmetri. Toplotni efekat električne struje nalazi značajne i brojne primene u elektrotehnici, pošto se na njemu zasniva rad svih elektrotermičkih uređaja. Medutim, u svim onim. slučajevima gde pretvaranje električne energije u toplotnu nije cilj, kao što je to npr. kod električnih generatora i motora, transformatora i prenosnih vodova, razvijanje toplote javlja se kao nepoželjna i štetna propratna pojava.

3. PROSTA I SLOŽENA KOLA JEDNOSMERNE STRUJE
Električna kola mogu biti u opštem slučaju prosta i složena. Prosta električna kola predstavljaju zatvorenu rednu vezu osnovnih elemenata kola. Osnovni elementi kola su izvor električne struje ili električni generator, prijemnik (potrošač) električne energije i provodnici.

6

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Pored osnovnih, u kolu mogu da budu uključeni i pomoćni elementi kola u koje spadaju osigurač, prekidač i razni instrumenti. Na slici 1 šematski je predstavljeno jedno prosto kolo jednosmerne struje koje se sastoji od generatora elektromotorne sile E i unutrašnje otpornosti Rg i potrošača otpornosti R koji je sa generatorom povezan sa dva provodnika, dovodnim i odvodnim, čije su otpornosti Rv1 i Rv2.

Slika 1 – Prosto električno kolo4 U električnim šemama fizičke osobine rasprostranjenih delova kola prikazuju se takozvanim koncentrisanim parametrima kola koji su međusobno povezani linijama – idealnim provodnicima bez otpornosti. Na osnovu izraza za snagu generatora, tj. snagu kojom se neelektrična energija pretvara u električnu, kao i Džulovog zakona za kolo na slici 1 može se napisati sledeća relacija: EI − Rg I 2 − Rv1 I2 − Rv2 I2 − RI2 = 0 Deljenjem predhodnog izraza sa strujom I dobija se: E − Rg I − Rv1 I − Rv2 I − RI = 0 ili E = RgI + Rv1I + Rv2I + RI Kako se proizvod RI naziva padom napona, sledi da je u prostom kolu jednosmerne struje elektromotorna sila jednaka zbiru padova napona u kolu. U slučaju kada u kolu postoji više redno vezanih elektromotornih sila, jednačina naponske ravnoteže ima oblik: ΣE − ΣRI = 0 ili ΣE = ΣRI Za razliku od prostog kola jednosmerne struje koje predstavlja zatvorenu vezu elemenata kola, složeno električno kolo, ili ektrična mreža, predstavlja složenu vezu elemenata kola, gde su oni međusobno povezani na različite načine. Složeno električno kolo se u praksi znatno češće sreće nego prosto kolo. Radi ilustracije na slici 2 prikazan je primer
4

www.polj.ns.ac.yu/files/osnpoljtehnike/poglavlje8.pdf

7

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

jednog složenog električnog kola jednosmerne struje. Složeno električno kolo karakteriše se čvorovima, granama i zatvorenim konturama. Čvor je mesto u složenom električnom kolu gde se sustiču tri, ili više provodnika. Grana je deo složenog električnog kola koji se sastoji od jednog, ili više redno vezanih elemenata kola između dva čvora. Zatvorena kontura je deo složenog električnog kola koga čine redno vezani elementi, a kod koga se polazna i krajnja tačka poklapaju. Na osnovu navedenih definicija može se kolo predstavljeno na slici ima 2 čvora i 3 grane. zaključiti da složeno električno

Slika 2 – Složeno električno kolo5

4. PRVI KIRHOFOV ZAKON6
Zamislimo neku zatvorenu povš S u provodniku sa vremenski konstantnom električnom strujom. Površ S može i samo da iseca iz takvog provodnika jedan njegov deo. Definicija za intenzitet struje važi i u ovom slučaju. Intenzitet struje kroz površ S je pozitivan ako iz nje izlaze pozitivna opterećenja, ili u nju ulaze negativna opterećenja. Međutim, makroskopsko kretanje i raspodela opterećenja u našem slučaju (vremenski konstantna električna struja) ne menjaju se u toku vremena. Odatle sledi da tačno onoliko pozitivnog ili negativnog opterećenja koliko ude u S za vreme Δt mora iz nje i da izađe. U protivnom, došlo bi do stalnog porasta količine pozitivnih ili negativnih opterećenja u zatvorenoj površi S. Raspodela opterećenja bi se menjala, menjalo bi se i polje koje prouzrokuje struju, pa struja ne bi bila vremenski nepromenljiva. Tako dolazimo do važnog zaključka: U slučaju vremenski konstantnih struja, intenzitet struje kroz svaku zatvorenu površ jednak je nuli. Ovaj iskaz predstavlja najopštiji vid takozvanog prvog Kirhofovog zakona. - Opšti oblik prvog Kirhofovog zakona

5 6

www.polj.ns.ac.yu/files/osnpoljtehnike/poglavlje8.pdf www.mediafire.com/?l2zenz5wgyj

8

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Električne struje mogu postojati u bilo kojoj provodnoj sredini (zemlji, vodi, itd.). U praksi se, međutim, najviše sreću električne struje kroz metalne provodnike, kao što su bakarne ili aluminijumske žice ili trake. Posmatrajmo jednu takvu metalnu žicu (s1. 3.). Pretpostavimo da je površina njenog poprečnog preseka Sž, a smer vektora gustine struje J u njoj kao na slici. Da bismo mogli da izračunamo jačinu struje kroz presek Sž, moramo da usvojimo pozitivan smer normale na taj presek. Za normalu na Sž možemo da usvojimo bilo da je u smeru vektorar J (na slici obeležena sa nJ), bilo da je u suprotnom smeru (na slici obeležena sa –nJ). Ako usvojimo nJ kao pozitivnu normalu, intenzitet struie će biti pozitivan. Ako usvojimo –nJ, intenzitet struje će biti negativan. Prema tome, jačina struje I kroz provodnik ie algebarska veličina, tj. veličina koja može biti pozitivna ili negativna. Algebarski znak jačine struje zavisi od smera vektora gustine struje u provodniku, i od proizooljno odabranog smera pozitivne normale na poprečan presek provodnika. Važno je razumeti i zapamtiti da jačina struje kroz neki presek provodnika ima smisla samo ako je poznata pozitivna normala na poprečan presek provodnika u odnosu na koju je jačina struje računata. Smer te normale naziva se referentni smer struje, i obično se označava strelicom pored provodnika, kao što je pokazano na sl. 4.

Slika 4 – Označavanje referentnog smera za struju kroz provodnik. Slika 3 – Znak jačine struje kroz neki presek provodnika zavisi od proizvoljno odabranog smera normale na površ preseka.

9

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Posmatrajmo neku zatvorenu površ S (s1. 3.), koja preseca žicu na mestima označenim sa 1 i 2. Prema prvom Kirhofovom zakonu , količina elektriciteta koja u nekom intervalu Δt uđe u S kroz presek 1 mora biti jednaka količini elektriciteta koja izađe iz S kroz presek 2. Odavde sledi da je: Ikroz presek 1 u S = Ikroz presek 2 iz S Obe ove struje računate su u odnosu na pozitivne normale nJ. Očigledno, dobili bismo da su jačine struje iste i da smo za pozitivne normale na oba preseka uzeli -nJ. Pošto su ovo dva proizvoljna preseka žice, sledi da je intenzitet struje kroz svaki presek žice isti. Ovo je tačno samo ako se dogovorimo da je smer pozitivne normale na svaki presek provodnika, odnosno referentni smer struje, isti duž celog provodnika. Lako je zaključiti da sve ovo važi i ako je žica promenljivog preseka. Stoga, umesto da govorimo o jačini struje kroz neki presek provodnika, možemo govoriti o intenzitetu struje kroz provodnik (tj., kroz bilo koji presek provodnika). U vezi sa svim ovim dogovorima, napomenimo još da se često govori o smeru električne struje kroz provodnik. Razume se, jačina struje je skalarna veličina, i nema smer. Pod smerom struje podrazumeva se smer vektora gustine struje J, tj. smer kretanja pozitivnih opterećenja, ili smer suprotan smeru kretanja negativnih opterećenja u provodniku. Po toj definiciji, smer struje i smer stvarnog kretanja naelektrisanja u metalima su suprotni . Najčešće korišćeni oblik prvog Kirhofovog zakona odnosi se na više žičanih provodnika čiji su jedni krajevi spojeni, kao na sl. 5. Mesto gde su provodnici povezani naziva se čvor. Primenimo prvi Kirhofov zakon na neku zatvorenu površ S koja obuhvata čvor prikazan na sl. 5. Vektor gustine struje je različit od nule samo na površima preseka površi S i provodnika. Ti preseci su na slici označeni sa S1, S2, S3 i S4. Prvi Kirhofov zakon zakon u ovom slučaju ima oblik:

Svaki od ovih integrala predstavlja jačnu struje kroz odgovarajući provodnik, računatu u odnosu na spoljašnju normalu na površ S kao referentni smer. Stoga poslednja jednadina postaje:

Ako umesto takvog referentnog smera izaberemo za neki od provodnika suprotan smer za referentni, odgovarajući integral, odnosno jačina struje, samo menja znak. Na primer za referentne smerove struja I1, I2, I3 i I4 naznačene na sl. 5., gornja jednačina glasi: 10

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Slika 5 – Ilustracija prvog Kirhofovog zakona u slučaju više provodnika čiji su jedni krajevi povezani Znak minus ispred I2 i I4 se javlja zato što su referentni smerovi tih jačina struja usvojeni ka čvoru. Na isti način dolazimo do zaključka da za čvor u kome se stiče proizvoljan broj n provodnika sa strujom zbir jačina struja kroz te provodnike, računat za svaki u odnosu na referentni smer od čvora ka napolje, mora biti nula:

Ovaj oblik zakona dao je 1845. godine nemački fizičar Gustav Robert Kirhof (Gustav Robert Kichhoff, 1824-1887.), po kome je zakon i dobio ime. U isto vreme Kirhof je formulisao i svoj drugi zakon, koji ćemo izvesti u nastavku rada. Vrlo je važno razumeti da u ovako napisanom prvom Kirhofovom zakonu ispred svakog sabirka mora da se napiše odgovarajudi algebarski znak. Ako ie referentni smer za neku jačinu struje Ik od čvora, taj znak je plus (izlazna struja). Ako je referentni smer za jačinu struje Ik ka čvoru, taj znak je minus (ulazna struja). Kada se radi o žičanim provodnicima, praktično uvek se električna struja opisuje jačinom struje, a pojam vektora gustine struje se koristi retko (obično u vezi sa zagrevanjem provodnika). Vidi se, međutim, da je taj pojam u osnovi svih dogovora za razne smerove i znake u vezi sa strujama kroz provodnike. Jačina struje kroz neki provodnik može se meriti instrumentima koji se nazivaju ampermetri. Merenje jačine struje se vrši tako što se provodnik u kome se meri jačina struje prekine, pa spoji preko ampermetra, kao što je prikazano na sl. 6.

11

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Ampermetara ima više vrsta. Neki ampermetri su osetljivi na stvarni smer struie, dok neki nisu. Stoga je neophodno pri vezivanju ampermetra znati sa kakvom se vrstom ampermetra radi. Na kraju, korisno je znati nekoliko tipičnih primera za jačinu struje u praksi. Najmanje jačine struje koje se danas mogu meriti galvanometrom (instrumentom za merenje malih jačina struje) se kreću oko 10-12 A. Smrtonosni intenzitet struje kroz telo čoveka ie oko 0,02 A. Jačina struje kroz sijalice priključene na gradsku mrežu je od oko 0,2 A do oko 0,6 A, a kroz priključke elektridnog štednjaka 10-20 A. Pri elektrolizi aluminijuma jačina struja dostiže vrednost od više hiljada ampera. Pri udaru groma intenzitet struje (koja traje oko 50 ps) je najčešće od 20 do 50 kA.

Slika 6 – Vezivanje ampermetra u granu u kojoj se meri jačina struje Primeri primene prvog Kirhofovog zakona Primer 1. Posmatrajmo dva čvora A i B prikazana na sl. 7, koja su spojena jednim provodnikom. Postavimo za ta dva čvora jednačine koje iskazuju prvi Kirohofov zakon. Uivojeni referentni smerovi za stuje u svim provodnicima su naznačeni na slici. Za čvor A imamo a za čvor B Treba uočiti da je za provodnik 5 referentni smer koji smo usvojili usmeren od čvora A, ali ka čvoru B.

Slika 7 – Primer za ilustraciju prvog Kirhofovog zakona Primer 2. Više provodnika (na sl. 8 nacrtano ih je pet) povezani su na složen način,

12

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

kao na slici. Da li se može napisati jednačina po prvom Kirhofovom zakonu za struje u tim provodnicima?

Slika 8 – Ilustracija šireg smisla prvog Kirhofovog zakona Ako zamislimo jednu zatvorenu površ S koja obuhvata složeni spoj posmatranih provodnika, vidi se da se za struje kroz provodnike može postaviti jednačina po prvom Kirhofovom zakonu, i pored toga što se provodnici ne stiču u jednom čvoru. Primer 3. Postavimo jednačine po prvom Kirhofovom zakonu za sistem provodnika sa strujama povezanim kao na sl. 9. Imamo za čvor A: za čvor B: za čvor C: za čvor D:

Slika 9 Sabiranjem bilo koje tri jednačine dobijamo jednačinu koja je ista kao preostala, četvrta jednačina, samo sa izmenjenim znacima. A to znači da poslednja, četvrta jednačina nije nezavisna jednačina između struja kroz provodnike. Za mrežu oblika prikazanog na slici

13

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

mogu se po prvom Kirhofovom zakonu postaviti samo 3 nezavisne jednačine, mada se mogu napisati četiri jednačine za četiri čvora. Dokazaćemo kasnije da se uopšte za vezu provodnika oblika prikazanog na sl. 10, sa bilo kojim brojem provodnika i čvorova, po prvom Kirhofovom zakonu može postaviti nezavisnih jednačina za jednu manje od broja čvorova. Primer 4. Odredimo struju I4 za čvor prikazan na sl. 10.

Slika 10 Prema prvom Kirhofovom zakonu imamo: odakle je Smisao negativnog znaka je sledeći: stvarni smer struje kroz provodnik 4 (tj. Smer vektora gustine struje u njemu) je suprotnog smera od referentnog.

5. DRUGI KIRHOFOV ZAKON7
Drugi Kirhofov zakon direktna je posledica konzervativnog karaktera stacionarnog strujnog polja. Za proizvoljno odabranu zatvorenu konturu električnog kola i proizvoljno izabran smer obilaska po njoj, drugi Kirhofov zakon definiše da je algebarska suma svih elektromotornih sila u bilo kojoj zatvorenoj konturi električnog kola jednaka algebarskoj sumi padova napona na svim otpornicima u istoj konturi: ΣE = ΣRI Ova jednacina moze se napisati u obliku: ΣE ̶ΣRI = 0 Obe jednačine proizašle su iz iste jednačine, te je svejedno koja jednačina će se u konkretnom slučaju primeniti. Međutim, kod pisanja jednačina po drugom Kirhofovom zakonu treba voditi racuna o orijentaciji smera struje u granarna konture, delovanja
7

Kapetanović, I. i dr.: Osnovi elektrotehnike, Univerzitet u tuzli, Fakultet elektrotehnike i mašinstva u Tuzli, Fakultet elektrotehnike i mašinstva, Tuzla, 1995, str. 61-62.

14

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

elektromotorne sile (EMS) i smeru obilaska duž zatvorene konture. U konturi gde se primenjuje drugi Kirhofov zakon, najpre se proizvoljno odredi smer struja u granama konture i smer obilaska duž zatvorene konture. Algebarski znak za članove pod znakom sume uzima se na sledeći način: • za padove napona RI uzima se pozitivan predznak ako se smer obilaska konture podudara sa smerom struje kroz otpornik R, odnosno negativan ukoliko su smerovi suprotni, • znak za elektromotornu silu je pozitivan ako je smer obilaska konture isti kao smer delovanja elektromotorne sile posmatranog generatora i obrnuto. Za primer sa slike 11., jednačina napisana po drugom Kirhofovom zakonu glasi: E1 – R1I1 – E2 + R2I2 – E3 – R3I3 + R4I4 = 0

Slika 11 Primer primene drugog Kirhofovog zakona „Primer 1. Napišimo drugi Kirhofov zakon za konture označene sa I, II, III i IV mreže prikazanen a sl. 12. Referentni smerovi za struje u svim granama su naznačeni na slici. Za konturu I drugi Kirhofov zakon glasi: Za konturu II imamo: Za konturu III drugi Kirhofov zakon ima oblik: a za konturu IV:

15

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

Zbog jasnoće, svi članovi koje treba uzeti sa negativnim predznakom stavljeni su u zagrade.”8

Slika 12 – Primer aktivne električne mreže

6. ZAKLJUČAK
8

www.mediafire.com/?v2m2mmm2nzn

16

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

U prethodnom delu rada bilo je reči o prvom i drugom Kirhofovom zakonu. Kirhofovi zakoni (ili Kiršhofovi zakoni) su pravila koja se odnose na očuvanje količine naelektrisanja u zatvorenim električnim kolima. Formulisao ih je 1845. nemački naučnik Gustav Kirhof. Prvi Kirhofov zakon se odnosi na struje u kolu i glasi: Algebarska suma struja koje utiču u ma koji čvor kola jednaka je nuli. Po konvenciji se struje čija je referentna orijentacija ka čvoru uzimaju se sa pozitivnim predznakom, dok se struje čija je referentna orijentacija od čvora uzimaju sa negativnim predznakom. Alternativna formulacija prvog Kirhofovog zakona glasi: Suma struja koje utiču u ma koji čvor kola jednaka je sumi struja koje ističu iz istog čvora. Drugi Kirhofov zakon se odnosi na napone u kolu i glasi: Algebarska suma napona u bilo kojoj petlji kola jednaka je nuli. Po konvenciji se naponi na granama čija je referentna orijentacija suprotna orijentaciji petlje uzimaju se sa pozitivnim predznakom, dok se naponi na granama čija je referentna orijentacija ista sa orijentacijom petlje uzimaju sa negativnim predznakom. Prvi i drugi Kirhofov zakon predstavljaju osnovu za analizu svih električnih mreža. Pored toga što služe za neposredno rešavanie električnih mreža, ovi zakoni su osnova i za neke veoma važne i korisne opšte teoreme koje se odnose na električne mreže. Važnost ovih zakona se teško može dovoljno istaći. Oni za nas imaju onu važnost kao osnovne računske radnje u matematici.

LITERATURA

17

PRVI I DRUGI KIRHOFOV ZAKON

1. Kapetanović, I. i dr.: Osnovi elektrotehnike, Univerzitet u tuzli, Fakultet elektrotehnike i mašinstva u Tuzli, Fakultet elektrotehnike i mašinstva, Tuzla, 1995. 2. www.mediafire.com/?v2m2mmm2nzn
3.

www.mediafire.com/?l2zenz5wgyj

4. www.default.co.yu/troopersietfosnovi_elektronike.pdf 5. www.polj.ns.ac.yu/files/osnpoljtehnike/poglavlje8.pdf

18

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->