ratni zlo ini

i drugi osnovni instituti me unarodnog krivi nog prava

ZBORNIK RADOVA
uredio dr Milan Škuli

REALIZACIJU PROJEKTA „PROBLEMI KRIVINOG PRAVA U OTKRIVANjU, PRIKUPLjANjU DOKAZA, GONjENjU I SUENjU ZA RATNE ZLOINE“ I IZRADU PUBLIKACIJE „OSNOVNI INSTITUTI MEUNARODNOG KRIVINOG PRAVA“ FINANSIJSKI JE POMOGLA AMBASADA KRALJEVINE HOLANDIJE U SRBIJI

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Izdavač: Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Urednik: Prof. dr Milan Škulić Priprema za štampu: Miroslav Krstić Petar Andrić Tiraž: 500 Štampa: ATC Beograd Beograd, 2011.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

ШКУЛИЋ, Милан, 1968Ratni zločini i drugi osnovni instituti međunarodnog krivičnog prava : naziv projekta - Problemi krivičnog prava u otkrivanju, prikupljanju dokaza, gonjenju i suđenju za ratne zločine / Milan Škulić. - Beograd : Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, 2011 (Beograd : ATC). - 397 str. ; 25 cm Tiraž 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-87259-27-0 341.645.5 341.4 341.322.5 COBISS.SR-ID 184853772

Prof. dr Milan Škulić, dr Goran Ilić, Vladan Đorđević, Vladimir Vukčević, Milan Petrović, Bruno Vekarić, Bojana Đorđević, Snežana Nenezić

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

Naziv projekta: PROBLEMI KRIVIČNOG PRAVA U OTKRIVANJU, PRIKUPLJANjU DOKAZA, GONJENJU I SUĐENJU ZA RATNE ZLOČINE

PREDGOVOR
Priruþnik posveüen meÿunarodnom kriviþnom pravosuÿu i uopšte meÿunarodnom kriviþnom pravu je u osnovi ozbiljan i priliþno obiman rad monografskog karaktera, koji kao takav svakome ko želi da se bliže upozna sa tom problematikom, omoguüava da relativno brzo stekne uvid u osnovne meÿunarodne kriviþnopravne institute, ali i istorijski razvoj kako meÿunarodnog kriviþnog prava, tako i raznovrsnih oblika meÿunarodnog kriviþnog pravosuÿa. Iako još uvek nije u teorijskom smislu sasvim i nesporno definisano da li je meÿunarodno kriviþno pravo, dominantno deo meÿunarodnog ili kriviþnog prava, ne može biti sporno da se radi o danas izuzetno važnoj pravnoj oblasti, pred kojom je svakako dinamiþna buduünost, za koju se treba nadati da üe iüi u pravcu osnaženja onih oblika meÿunarodnog kriviþnog pravosuÿa koji üe u praksi pokazati neophodan nivo nezavisnosti, nepristrasnosti i praviþnosti. Meÿunarodno kriviþno pravo nastaje primenom odreÿenih instituta i mehanizama meÿunarodnog prava, ali je onda kada je jednom veü nastalo, ono nesporno po svom karakteru jedna izrazito kriviþnopravna oblast, što je sasvim oþigledno kada se uoþi da u nju spadaju kako pojedine vrste kriviþnih dela, tako i þitav niz znaþajnih opštih kriviþnopravnih instituta, kao što su pojam meÿunarodnog kriviþnog dela, razni oblici odgovornosti, sauþesništvo i odgovarajuüi oblici uþestvovanja u ostvarenju kriviþnog dele, osnovi koji iskljuþuju protivpravnost, odnosno odgovornost i uopšte, postojanje kriviþnog dela itd. Stoga je u ovom priruþniku u osnovi najviše pažnje i poklonjeno klasiþnom kriviþnopravnom fokusu, što je sasvim oþigledno i kada se obrati pažnja na konkretne autorske doprinos. Inaþe, kako se radi o koautorskom radu, bilo je neminovno da priruþnik nije ni stilski, a ponekad ni terminološki, sasvim usklaÿen, što ni u kom sluþaju ne treba smatrati manom, veü naprotiv vrlinom, koja u izvesnoj meri omoguüava da þitalac u okviru iste knjige stekne uvid i u odreÿenoj meri razliþite poglede na pojedina pitanja iz oblasti meÿunarodnog kriviþnog prava. Dugo se meÿunarodnom kriviþnom pravu kod nas nije poklanjala znaþajnija pažnja, sve dok nažalost, zbog relativno skorašnjih dešavanja krajem 20. veka - graÿanskog rata u okruženju, terorizma i oružane pobune u srpskoj južnoj pokrajini - na

6

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

Kosovu i Metohiji, kao i agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, samo meunarodno krivino pravo nije poelo i nastavilo da se intenzivno bavi dogaajima koji su se odigrali u našem bliskom okruženju, ali i u samoj našoj zemlji. Nadamo se da e ova monografija predstavljati koristan doprinos boljem upoznavanju naše strune javnosti sa meunarodnim krivinim pravom, a posebno da e biti od koristi onim službenim akterima krivinog postupka, koji se u svakodnevnom radu bave odreenim meunarodnim krivinim delima, a to su posebni specijalizovani oblici sudske i javno-tužilake nadležnosti u Srbiji, ali tu takoe spadaju i advokati koji brane okrivljene za meunarodna krivina dela. Prirunik može biti po našem mišljenju od koristi i drugim sudijama, javnim tužiocima i njihovim zamenicima, a ne samo onima koji su specijalizovani za ratne zloine i druga tipina meunarodna krivina dela, jer se materija knjige u velikoj meri bavi i klasinim, a istovremeno veoma znaajnim krivinopravnim problemima. Smatramo da ova knjiga može biti od koristi i studentima pravnih fakulteta i drugih visokoškolskih ustanova koje se bave izuavanjem meunarodnog krivinog prava, ali i svima koji imaju interes da obogate svoja saznanja, ne samo u pogledu uskostrune problematike meunarodnog krivinog prava, ve i u odnosu na odreene istorijske komponente, gde svakako spada razvoj meunarodnog krivinog pravosua, koji je neposredno povezan sa istorijom uopšte, a posebno istorijom ratova i oružanih skoba. U Beogradu, juna 2011. godine profesor dr Milan Škuli

NAPOMENA O AUTORSTVU U ODNOSU NA POJEDINE DELOVE PRIRUČNIKA:
• Profesor dr Milan Škulić, dr Goran Ilić i Vladan or ević su napisali sledeće delove Priručnika: predgovor i objašnjenje cilja Projekta, su enje u Nirnbergu i Tokiju, Neki pokušaji formiranja (para)sudova pred kojima bi se vodili postupci za ratne zločine i druga me unarodna krivična dela, te 12 Perspektive razvoja me unarodnog krivičnog prava. • Profesor dr Milan Škulić je napisao sledeće delove priručnika: Pojam me unarodnog krivičnog dela, Značaj načela zakonitosti u me unarodnom krivičnom pravu, Krivično delo genocida u srpskom zakonodavstvu i u uporednom krivičnom pravu, Agresija, te Postupak pred stalnim Me unarodnim krivičnim sudom. • Autori: Vladimir Vukčević, Milan Petrović, mr Bruno Vekarić, i redaktorski tim: Svetislav Rabrenović, Novak Vučo, Tamara Blagojević, Vladimir Petrović i dr. iz Tužilaštva za ratne zločine su napisali sledeće delove Priručnika: Razvoj me unarodnog krivičnog pravosu a, Nacionalna su enja za ratne zločine, Uticaj me unarodnog krivičnog prava na nacionalna zakonodavstva, Opšti pojam me unarodnog krivičnog dela i oblici odgovornosti (osim dela teksta koji je napisao prof. dr Milan Škulić), Oblici učestvovanja u me unarodnom krivičnom delu, Me unarodna krivična dela (osim dela teksta koji je napisao prof. dr Milan Škulić), te Postojeći institucionalni oblici me unarodnog pravosu a (osim dela teksta koji je napisao prof. dr Milan Škulić). • Milan Petrović je napisao: Su enja za me unarodna krivična dela u Srbiji. • Bojana or ević i Snežana Nenezić su napisali: Ponovni razvoj me unarodnog krivičnog prava po okončanju hladnog rata.

.

otrovnog ili goruüeg oružja.1 Prvi saþuvani vojni priruþnik. Ipak.“3 Primeri etiþkog ratovanja nalaze se i u starijim indijskim epovima. p. Sun Tzu. 1969.htm . ili koji ne uzimaju uþešüa u bici.II.). Prvi zabeleženi pokušaj ograniþavanja ratnih strahota meÿudržavnim ugovorom potiþe iz XIII veka (1269. – II vek n. Ancient Near Eastern Texts Related to the Old Testament. ali i obavezali da neüe nauditi povratnicima.com/hin/manu.n.) koja se bavi dužnostima kralja u borbi (þl.e. Takoÿe nalaže da se ne ubijaju borci koji su u bekstvu ili koji se predaju. The Art of War. 199-201.org/art-of-war 3 The Laws of Manu. oni nam govore o oblicima društvenog organizovanja u kojima je nasilje imalo veliku. Princeton. i preko nje. Juvenilne faze međunarodnog krivičnog pravosuđa O normiranju meÿunarodnog humanitarnog prava ne može se govoriti pre druge polovine 19.PRVO POGLAVLjE RAZVOJ MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVOSUĐA 1. Grþkorimska civilizacija je pretoþila taj etos u niz pravila ratovanja. Od kako postoje pisani ljudski tragovi. II vek p. može se reüi da uprkos relativnoj mladosti. þesto i presudnu ulogu koja je ne jednom dovodila države do granice propasti. koji spavaju ili koji su razoružani. nalaže da se „zarobljenici dobro tretiraju i da se brine o njima.7. što je put ka pokoravanju neprijatelja jaþanjem sopstvene snage.n. http://ctext. Pritchard. Ch. Otud se potreba da se i ova (auto)destruktivna oblast ljudske aktivnosti ukroti i reguliše javljala na razliþite naþine u razliþitim periodima.n. http://www.e. koja su sadržala brojna 1 2 James B. veka. 90-93) zabranjuje korišüenje skrivenog.e. 17-18. Borac se poziva da se u ovim sluþajevima „seti obaveze þasnog ratnika. dok sprovoÿenje ovih normi. Umetnost ratovanja Sun Cua iz Kine VI veka p. sistem meÿunarodnog kriviþnog prava predstavlja tekovinu kojom se afirmiše višemilenijumski civilizacijski napor. Ch. 90-93.“2 Sedma glava Manuovog zakonika (Indija.sacred-texts.e. a sliþan ratniþki etos sadrže i Ilijada i Odiseja. koji su ranjeni ili im je oružje slomljeno. a posebno sankcionisanje njihovog kršenja i dalje predstavlja najproblematiþniji aspekt ove oblasti. poput Mahabharate i Ramajane. kada su se egipatski vladar Ramzes II i hetitski vladar Hatušilaš III dogovorili da uzajamno repatriraju politiþke izbeglice.

zato ih ne seci. 1999. prvo ga ponudi mirom. 141 Prema Lidl Hart.6 Smenjivanje okrutnosti i odreenih ogranienih humanitarnih obzira karakteristino je za svete spise sve tri monoteistike religije. Beograd 1985. ostao je upamen po sledeoj instrukciji: „Stanite. 11. general mora svojim vojnicima narediti da tu zemlju ne ošteuju. i da ne zgrešite Gospodu Bogu svom. Na stranicama Starog Zaveta.4 Jedan standard je primenjivan kada se vojska kretala kroz sopstvenu teritoriju. niti ubiti dete. Partikularni karakter ovih pokušaja kroenja rata dobro oslikava esto pominjana antika fraza – vae victis (teško pobeenima). jer je svaka vojska pod oružjem bezobzirna kada joj se pruži prilika da iskaže svoju mo . koji su daleko od tebe i nisu od gradova ovih naroda. A žene i decu i stoku i šta god bude u gradu. sav narod koji se nae u njemu neka ti plaa danak i bude ti pokoran. 42. 20: 10-20. Prvi kalif. sav plen u njemu. Stoga je univerzalizacija normi koje vezujemo za današnje meunarodnog humanitarno pravo povezana sa globalnim širenjem velikih monoteistikih religije – judaizma. Platonov komentator.. ve upravo ciljem ratovanja. Ako ti odgovori mirom i otvori ti vrata. Novi Sad. Tako ini sa svim gradovima. smenjuju se opisi surovih pokolja sa uputima za olakšavanje patnje. uvajte ih za hranu. Ne koljite neprijateljska stada. a sasvim drugi kada je prolazila kroz neprijateljsku.“ Slino je i vizanCiceron. Surovost je posebno dolazila do izražaja u sukobima sa „varvarima“. da ne opljakaju i uništavaju. Muhamedov naslednik Abu Bekr 632.“5 Budui da je rat predstavljao i ekonomsku delatnost. njihov uticaj nije bio jednoznaan. 5 4 . Nego ih zatri sasvim. koji nisu smatrani delom civilizovanog sveta.10 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA kultna i praktina ogranienja. Kad opkoliš kakav grad i budeš dugo pod njim bijui ga da bi ga uzeo. jer drvo poljsko je li ovek da ue u grad ispred tebe? Deuteronom. da bih vam dao deset pravila da se njima rukovodite na bojnom polju. filozof Onasander kaže: „Kad s vojskom prolazi kroz savezniku zemlju. Ne smete nakaziti mrtva tela. otmi. spaljuju i pljakaju. vojnici treba da ruše. poput nepovredivosti pregovaraa. Ako li ne uini mira s tobom nego se stane biti s tobom tada ga bij. razlika izmeu obiaja. 6 „Kad doeš pod koji grad da ga biješ. na primer. hrišanstva i islama. ne dirajte ih. norme i ratne stvarnosti bila je ve u tom vremenu oigledna savremenicima – Inter arma enim silent leges („Dok govori oružje. kada je to neprijateljeva zemlja. Heteje i Amoreje i Hananeje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje. Da vas ne naue initi gadna dela koja iniše bogovima svojim. Ne inite izdaje i ne skreite sa pravog puta. I kad ga Gospod Bog tvoj preda u ruke tvoje. Beseda za Milona. ne ostavi u životu nijednu dušu živu. ukljuujui ekstenzivno porobljavanje. jer možeš s njih jesti. i jedi plen od neprijatelja. IV. piše Ciceron. Ako proete pored monaha. ženu ili starca. pobij sve muškinje u njemu maem. tretmana zarobljenika pa i uslova pod kojima je ratovanje opravdano. nasilje nad zarobljenima.. ljudi. Meutim. zakoni ute“). Ne uništavajte drvea. ne kvari drveta njegova sekirom. ali. smatrano ne samo odmazdom. Ipak. Ma i pero. koje ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo. ne palite ih posebno kad nose plod. A u gradovima ovih naroda. kao što ti je zapovedio Gospod Bog tvoj.

tako i kroz odredbe Vestfalskog mira. usledio je pokolj. rata za ujedinjenje Italije (1859. Beograd 1995. Srednji vek je bio razdoblje voluntarizma. švedski kralj uveni vojskovoa Gustav Adolf i autor jednog ratnog kodeksa ipak zakljuuje „da je Grocijus bio komandant. tokom kojih je ratovanje. a ini se da je na Drugom lateranskom koncilu u XII veku uložen napor da se u potpunosti zabrani korišenje samostrela. Ideje o razvoju do Prvog svetskog rata Do dramatine promene senzibiliteta dolazi sredinom devetnaestog veka. Hrišanski stavovi o ratu i miru.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 11 tinski car Mavrikije normirao naelo stroge odgovornosti duž vojne hijerarhije.) podstakle su niz inicijativa koje su za cilj imale smanjenje Up. Ma i pero. 1305. Beograd 1985. dok je Saladin 1187.). 199-213. Tora i ljudska prava. Tako su. izraženu kako kroz uveno delo Huga Grocijusa De jure belli ac pacis (1625. Stvaranjem sistema evropskih država stvoreni su samo preduslovi za humanizaciju ratovanja.). Dordrecht. Strahote Krimskog rata (1853-6. Beograd 2000.) i Amerikog graanskog rata (1861-1865. povratio grad neuništivši njegovo stanovništvo. Pravila ratovanja cara Maksimilijana 1508. U Evropi su viteški kodeksi takoe postavljali neka ogranienja upotrebi sile i nametali pravila u obraunima izmeu feudalaca. 18 7 .1. Crimes Against Humanity in International Law. poput pokolja na Vartolomejsku no u Francuskoj 1572.) suenja za njihovo kršenje predstavljala pre izuzetak nego pravilo (1268. i mnogobrojnih verskih sukoba sve do Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648.). Poštovalac dela Huga Grocijusa. iji je kraj ipak doneo odreenu svest o meunarodnom domašaju pravila ratovanja. 1474. 9 Cit.9 1. uprkos velikom broju vojnih pravila koje su izdavali srednjevekovni vladari (Propisi Riarda II 1385. I unutar jedne religije ratovi sa verskom komponentom postali su uveni po surovosti (krstaši poetkom XIII veka pljakaju Carigrad. Eid u islamu ili period Božijeg mira u hrišanstvu). silovanja i druge vidove nediscipline. Norme koje su proklamovane unutar jedne religije zaboravljane su u okršaju sa „nevernicima“ ili „jereticima“. Elezer Papo (prir. 1992. video bi da se njegove zamisli ne bi mogle sprovesti“. Deus suos agnoscet. a potpuno uništavaju katoliko i katarsko stanovništvo Bezijea u južnoj Francuskoj na preporuku papskog legata . 8 Ronald Bainton. u praksi i dalje retko poštovani.prem Lidl Hart.Cherif Bassiouni. Ovakve surovosti opstaju i u docnijem periodu. Peter fon Hagenbag). Religije su uvele i svete dane (Šabat i Jom Kipur u judaizmu.8 Na primer.7 Uloga religije nije bila samo pacifikujua. kada su krstaši 1099. Rat i ljudska prava u oima islamskog i jevrejskog prava. kao i stroge kazne za pljaku. Ya'aqov Meron. sukobljavanje i prolivanje krvi bilo zabranjeno.Neca eos omnes. Vilijem Volas. zauzeli Jerusalim.). odgovarao je Konradin von Hohenstafen.

Švajcarska.nsf/INTRO/135?OpenDocument 10 . Belgija.). Velika Britanija. of Explosive Projectiles Under 400 Grammes Weight. 11 Dieter Fleck. Brussels. budui da države nisu bile voljne da se na njegovo O posebnom znaaju ovog kodeksa vidi Kodeks Frensisa Libera i princip ovenosti. Beograd 2004. Otomansko carstvo i Virtenberg potpisali Petrogradsku deklaraciju. predstavnici 15 država razmotrili ovaj tekst. Meutim. zabranu upotrebe bojnih otrova i pljake.icrc. države donose instrukcije i pravilnike o postupanju u ratnom stanju – Liberov kodeks u SAD (1863. http://www. sledea etapa pregovora voena je u Sankt Petersburgu. Na nacionalnom nivou. Meunarodno pravo ovenosti potie iz davnina. u kojima su pregovori ometani novim ratnim operacijama. te uticala na razlikovanje izmeu boraca i neboraca.11 Evropske države su nastavile sa pregovorima u o ovoj tematici uprkos ratovima izmeu Danske i prusko-austrijske koalicije (1864). Belgija. The Handbook of Humanitarian Law in Armed Conflicts. Norveška. Pod argumentacijom da je jedini legitimni cilj rata slabljenje vojne sile neprijatelja. Grka. ambicioznu konvenciju od 56 lanova naslovljenu Meunarodna deklaracija o zakonima i obiajima ratovanja. Rusija.13 Iako je na konferenciji ovaj dokument usvojen. Holandija. bilo je jasno da bi samo izdizanje ove problematike na meunarodni nivo obezbedilo zadovoljavajui rezultat. Danska. 27 August 1874. Švedska. in Time of War. Španija i Virtenberg).12 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA patnji koje sa sobom nosi oružani sukob. Na inicijativu ruskog imperijalnog kabineta. u: Teodor Meron. Bavarska. Portugal. ovoga puta izmeu Francuske i Pruske 1870-1. te operacionalizovala Ženevsku konvenciju. Hese. Austro-Ugarska.)10. Vojni krivini zakonik u Nemakoj (1872.org/ihl. kojom su se potpisnice obavezale da se odreknu upotrebe ratnih sredstava koja nepotrebno uveavaju patnju vojnika. Prva inicijativa u ovom pravcu pojavila se sa formiranjem Društva javne koristi koje je organizovao švajcarski filantrop Anri Dinan. Portugal.nsf/FULL/130?OpenDocument 13 Project of an International Declaration concerning the Laws and Customs of War. Pruska. koja je regulisala koncept upravljanja okupiranim podrujima i tretmana zarobljenika. Oxford. Francuska. podstaknut prizorima patnje ranjenika u bitci kod Solferina 1859. Italija. http://www.org/ihl. budui da je rat pretežno voen izmeu država. Pruska. a zatim i izmeu Pruske i Austrije. izostala je njegova ratifikacija. zabranjena su ratna sredstva poput rasprskavajuih metaka. Vojni zakon u Francuskoj (1889. Ovo društvo prerasta 1863 u Meunarodni komitet za pomo ranjenicima. koji uspeva da u Ženevi okupi predstavnike 12 evropskih država (Baden. Danska. gde su 1868.12 Pokušaj da se ovaj razvoj kruniše jednom sveobuhvatnom deklaracijom koja bi kodifikovala ratne obiaje usledio je u narednim godinama. 1995 12 Declaration Renouncing the Use.). Fracuska. Italija. Saint Petersburg. 29 November / 11 December 1868.icrc. Holandija. Prirunik vojnog prava u Velikoj Britaniji (1884). 135-145. U Briselu su 1874. potpisnike Konvencije o poboljšanju sudbine vojnih ranjenika u ratu (Prva Ženevska konvencija 1864.). ija su zrna lakša od 400 grama i druga nehumana ratna sredstva.

yale.14 Vrhunac ovog juvenilog perioda bez sumnje predstavljaju Prva i Druga Haška konferencija (1899. koja proistiu iz obiaja ustaljenih izmeu prosveenih naroda. pa je tako Institut za meunarodno pravo. predstavljao dalekosežan podsticaj. (III) Haška konvencija o prilagoavanju pomorskog ratovanja Ženevskoj konvenciji iz 1864 i (IV) Haška konvencija zabrani lansiranja projektila i eksploziva iz balona. Oxford. X Prilagoavanje pomorskog prava principima Ženevske konvencije. zakona ovenosti i zahteva javne savesti.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 13 poštovanje obavežu meunarodnim ugovorom. do 1880. odnosno ratni zakoni. i težila tome da predupredi njihovu zloupotrebu. VII Pretvaranje trgovakih brodova u ratne brodove. osnovan u vreme Briselske konferencije. IV Zakoni i obiaji rata na kopnu. treba napomenuti da je pokušaj da se na jednom mestu prikupe pravila i obiaji ratovanja. objavio takozvani Oksfordski prirunik o ratovanju na kopnu.16 Na Drugoj Haškoj konferenciji. (2) O zabrani upotrebe projektila i eksploziva kojima je jedini cilj širenje zagušljivih i otrovnih gasova i (3) o zabrani upotrebe rasprskavajuih dum-dum metaka. 15 14 . i 1907. II Ogranienje upotrebe sile zarad povraaja ugovornih dugova. i doneto je 13 konvencija (I) Mirno rešavanje meunarodnih sukoba. VIII Postavljanje automatskih podmorskih kontaktnih mina.edu/19th_century/hague01. XII Stvaranje meunarodnog suda za plen [nije ratifikovana] i XIII Prava i dužnosti neutralnih država u radu na moru.org/ihl.). Na prvoj konferenciji na kojoj je uestvovalo 26 zemalja (ukljuujui Srbiju i Crnu Goru. uestvovale su 44 države. 1880.law. ve je imala u vidu i rapidan razvoj sredstava za masovno uništavanje. odlaganoj zbog rusko-japanskog rata i održanoj tek 1907. www.nsf/INTRO/140?OpenDocument First Hague Conference of 1899 http://avalon. V Prava i dužnosti neutralnih Sila i lica u sluaju rata na kopnu. III Poetak neprijateljstava. Mirno rešavanje meunarodnih sporova bilo je predvieno i usvojenim deklaracijama. VI Status neprijateljskih trgovakih brodova pri izbijanju neprijateljstava. na predlog ruskog pravnika Frederika Fromholda de Martensa u uvod II konvencije uneta je klauzula (koja se po njemu i naziva De Martensovom): Visoke strane ugovornice nalaze za potrebno da konstatuju da u svim sluajevima koji nisu regulisani prihvaenim odredbama. XI Odreena ogranienja vršenja prava uzapenja u pomorskom ratu. Donete su i tri deklaracije: (1) O zabrani bacanja bombi iz balona. (II) Haška konvencija o zakonima i obiajima rata na kopnu. usvojene su etiri konvencije (I) Haška konvencija o mirnom rešavanju meunarodnih sukoba. stanovništvo i zaraene strane ostaju pod vlašu i zaštitom naela meunarodnog prava. dodata etvrtoj konvenciji predstavljala Pravilnik o zakonima i obiajima rata na kopnu kao The Laws of War on Land.icrc.asp 16 Ona je za cilj imala ne samo da pokrije one oblike kršenja ljudskih prava koji nisu bili obuhvaeni konvencijama.15 Budui da je uoeno da istinski problem leži u primeni ovih konvencija. IX Bombardovanje od strane pomorskih snaga u vreme rata. Meutim. od kojih je jedna.

na bazi primene prava. bombardovanja iz vazduha. nije u potpunosti uspela. Sedište Stalnog arbitražnog suda je u Hagu.18 1. a potom i 1907. Za potrebe ovog suda sagraena je Palata mira sredstvima Karnegijeve fondacije.C. Potpisane su i dve odvojene deklaracije.asp.17 Meutim. sa koje se biraju arbitri za svaki konkretan sluaj. definisana je i regulisana arbitraža. uprkos poveanju broja država uesnica i potpisnica.19 Meutim. 18 Shabtai Rosenne. i veem broju potpisanih dokumenta. 19 George Kennan. Asser Press 2001. patnje izazvane korišenjem bojnih otrova i drugih razornih sredstava. a druga nalagala obaveznu arbitražu. The Hague Peace Conferences of 1899 and 1907 and International Arbitration: Reports and Documents.2. Njen najvažniji ishod predstavljalo je naelo obaveznosti arbitraže. Najvei deo konvencija objavljen je na srpskom jeziku u izdanju Meunarodnog Crvenog krsta Izvori meunarodnog humanitarnog prava. od kojih je jedna protezala prava i obiaje na ratovanje u vazduhu. Sve strane u sukobu su pribegle prikupljanju dokaza o ratnim Second Hague Conference of 1907http://avalon.14 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA dodatak). koje su bile obeležene teškim surovostima. Dobar primer raskoraka izmeu željenog i stvarnog dala je dinamika operacija tokom Prvog balkanskog rata 1912-3. The Other Balkan Wars: A 1913 Carnegie Endowment Inquiry in Retrospect. Razvoj meunarodnog krivinog pravosua u meuratnom periodu Osnovni problem ove orijentacije na regulisanje ius in bello bio je nedostatak adekvatne krivine sankcije. koje imenuje svaka država lanica Stalnog arbitražnog suda. Beograd 2007. tako i spram civilnog stanovništva. Ove surovosti dokumentovala je podrobno meunarodna komisija ije je osnivanje podstakla Karnegijeva fondacija.edu/20th_century/pacific. usled nezainteresovanosti država uesnica u sukobu. 304-335. Specifinost ovog suda meutim leži u tome što se on svodi na listu arbitara. osnovna ideja – proširenje rezultata prve konferencije. Stalni arbitražni sud danas ima 110 država lanica. kako spram ratnih zarobljenika. Haškom Konvencijom o mirnom rešavanju sporova iz 1899. Gnušanje koje su evropske države pokazale ubrzo je zaboravljeno. kao i zanemarivanje pitanja izbijanja rata. koja je potom bila i sedište Stalnog suda meunarodne pravde. pravna sankcija je u potpunosti izostala. Washington DC 1993 17 .M. a danas je sedište Meunarodnog suda pravde. Predviena ve Prvom konferencijom na kojoj je osnovan Stalni arbitražni sud. te kršenja Ženevske konvencije i odmazda nad civilnim stanovništvom reaktuelizovale su pitanje sprovoenja meunarodno pravnih normi.yale. potapanje trgovakih brodova. budui da je iste godine kada je izveštaj objavljen Evropa zagazila u najvei do tada vieni oružani sukob. ova je odredba uneta u etvrtu konvenciju. Predmet arbitraže je rešavanje razlika meu državama od strane sudija po njihovom izboru. Ogromni ljudski gubici u Prvom svetskom ratu (19141918). T.law.

a nastojalo da održi Društvo narode. U meuratnom periodu je bilo više pokušaja da se ovi propusti u budunosti preduprede osnivanjem stalnog meunarodnog suda. Posebno je zabrinjavala mogunost bombardovanja iz vazduha. a posebno Prvi svetski rat ukazali na razorni potencijal ovog roda vojske u nastajanju. Ovi su dokazi prezentovani tokom mirovnih pregovora u Parizu. ve su Balkanski ratovi. 1919. bilo je obeleženo nastojanjima da se postojee norme prošire i prodube. namera da im se sudi pred meunarodnim sudom razvodnjena je u posleratnom periodu. 21 Up. napravljen nacrt Pravila vazdušnog ratovanja. kako iz aviona. Budui da je aeronautika dobila zamah u prvoj deceniji 20. Interparlamentarne unije (1925) i Udruženja za meunarodno pravo (1926). Meutim. u Lajpcigu.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 15 zloinima.20 Ova je komisija sastavila listu od 895 osumnjienih za ratne zloine. gde su šestorica proglašeni krivim. poput švajcarskog kriminologa Aribalda Rajsa koji je to radio u službi Kraljevine Srbije. tako i po rangu. pa su tako Versajskim mirovnim ugovorom nemaka vojna komanda i Kajzer Vilhelm II oznaeni za glavne krivce za izbijanje rata (lanovi 227-230 Versajskog ugovora). kojim je ograniena trka u pomorskom naoružanju izmeu pet najveih pomorskih sila. ova namera je razvodnjena u posleratnom periodu. Meunarodno krivino pravo. Beograd 2005. koji je simbolizovao Versajski mir. Predvieno je formiranje meunarodnog suda zarad njihovog kažnjavanja. Prvi pokušaj u tom pravcu odnosio se na ratovanje u moru i vazduhu. Antonio Kaseze. te da se nae nain za njihovu primenu. Iako je procesuiranje odgovornih..21 Države nisu bile spremne za ovakvu eroziju suvereniteta. tako i za kršenje pravila i obiaja ratovanja nakon Prvog svetskog rata podbacilo. pa su saveznici naposletku izdvojili tek 45 lica za krivino gonjenje. 20 . Još je spornije bilo nastojanje da se i sa ratovanje u vazduhu podredi pravilima. ali je ovaj dokument ostao Violations of the Laws and Customs of War: Reports of Majority and Dissenting Reports American and Japanese Members of the Commission of Responsibilities. kako po broju. ispita razmere zloina i osmisli okvir ta sprovoenje sudskog postupka. od kojih se 12 našlo pred sudom koji je održan 1921. kako za izbijanje rata. veka. Conference of Paris. tako i iz dirižabla. 385-388. nastojanja da se pomorsko ratovanje reguliše postignuta su tek Prvim i Drugim londonskim pomorskim sporazumom (1930. meu kojima se izdvajaju predlozi Savetodavnog komiteta pravnika (1920). Meutim. i osueni na srazmerno niske kazne od nekoliko meseci do najviše etiri godine. Prvo je regulisano Vašingtonskim pomorskim sporazumom iz februara 1922. meuratni period je obeležen dinaminim razvojem. Nemaka je preuzela obavezu procesuiranja. Tako je car Vilhelm emigrirao u Holandiju koja je odbila da ga izrui. U Hagu je stoga 1923. Neposredno tokom rata oformljena je meusaveznika Komisija za utvrivanje odgovornosti koja je imala za cilj da utvrdi odgovornost zaetnika rata i njihovog kažnjavanja. Stvaranje posleratnog meunarodnog poretka. i 1936). dok se broj osumnjienih neprekidno smanjivao.

yale. bilo predvieno i da sile pobednice imaju pravo voenja sudskih postupaka pred svojim vojnim sudovima. dr Milan Škuli i dr Goran Ili) Mirovnim ugovorom iz Versaja je izmeu ostalog.22 Meutim. ve i u smislu ouvanja postignutog. http://www. Ipak. ali se u završnim Izvori meunarodnog humanitarnog prava. smanjivala se i mogunost daljeg delovanja. U meuratnom periodu se pažnja takoe preselila sa jus in bello na jus ad bellum. a Rusija. ne samo u pravcu daljeg usavršavanja normi meunarodnog humanitarnog prava. napuštaju Japan i Nemaka. najvei domet u ovoj oblasti predstavljalo je jednoglasno usvajanje Deklaracije o zaštiti civilnog stanovništva prvim bombardovanja u sluaju ratnog stanja. nastupilo je zatvaranje i osipanje meunarodnog poretka simbolizovano pasivizacijom Društva naroda. Kellog-Briand pact. Sa rastuom ideološkom i geopolitikom konfrontacijom koja je najavljivala svetski rat. a 1915. što je bilo pokušano i u odnosu na lica koja su u carskoj Nemakoj imala veoma visoke položaje (ak najviši položaj kada je re o nemakom caru).3.htm 24 Progoni i ubijanje Jermena od strane turskih vlasti su poeli još pre I svetskog rata. tokom kojih je usvojen Ženevski protokol o zabrani upotrebe zagušljivih i otrovnih gasova i bakterioloških sredstava (1925). Beograd 2007. koji se u narednom periodu pokazao mahom neosnovanim. Bugarska i Turska). Vrhunac delovanja u oba pravca pada u period 1925–1930. U predlozima mirovnih ugovora s ostalim poraženim državama (Austrija. godine je došlo do sistematske deportacije i uništavanja jermenske populacije u Turskoj.16 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA neratifikovan. Sa ekonomskom i politikom krizom tokom tridesetih godina.edu/lawweb/avalon/imt/kbpact. 304-335. pripadnicima poraženih snaga u I svetskom ratu. ali takvi pokušaji u konanom ishodu nisu bili plodotvorni. što je izazvalo osudu evropskog javnog mnjenja. godine jednu deklaraciju koja sadrži sledee upozorenje: “U pogledu zloina protiv humanosti i 23 22 . 1. Klauzule u mirovnim ugovorima o buduim suenjima za ratne zloine (prof. Francuska i Velika Britanija upuuju Otomanskoj Imperiji u maju 1915. Maarska.23 Zaokruživanje korpusa Haške i Ženevske grane bilo je praeno velikim entuzijazmom. kako ni ona nije usvojena. koja je nastojala da definiše sigurne zone za civile izložene ratnim razaranjima. zabrinutost zbog pitanja bombardovanja i zaštite života i imovine dovela je do nastavka pregovora o ovoj temi.24 takoe su postojale takve odredbe. koje je Liga naroda usvojila na jednom od zasedanja tokom 1938. koje 1933. pa je tako sednici Meunarodnog udruženja za pravo u Amsterdamu (1938) izraen nacrt Konvencije za zaštitu civilnog stanovništva od novih ratnih mašina. Pariski pakt (Brijan-Kelogov) koji zabranjuje rat kao sredstvo meunarodne politike (1928) i Ženevska konvencija o ratnim zarobljenicima (1929).

Naime. 1988. Ardsley. koje su po esto. 24–25. in: M. u Lozani 1923. potpuno zanemareni i praktino kao nevažni potisnuti.” Prema: O. dobijaju jedno od svojih ishodišta u primeni nasilja. dovela i do nekih drugih direktnih efekata. novi odnosi na meunarodnoj sceni i kao i obino. jedan od razloga nepotpisivanja ugovora nakon pregovora u Sevresu (strane ovog nepotpisanog mirovnog ugovora su trebalo da budu Turska i pobednike sile saveznice u I svetskom ratu). cit. pa i teroristikih akcija. sacivilizacije. Kao i mnogo puta ranije i naravno. neprocenjivi je doprinos dao R. pa je stoga umesto navedenog ugovora. ovakva nepravda je. a pored toga. izmeu ostalog. zahvaljujui emu je i formalno spreeno da se krivino gone uinioci teških zloina. osim daljeg rasta nepoverenja u nepristrasnu meunarodnu pravdu. Enforcement. da e smatrati lino odgovornim sve lanove otomanske vlade i njihove službenike koji su umešani u takve masakre. kao što su potonje akcije osvetniki nastrojenih Jermena. Bassiouni. C. verovatno je postojala želja saveznika da ne optereuju velike društvene reforme koje su u Turskoj zapoele nakon I svetskog rata. 26 Više o tome: M... u upoznavanju svetske javnosti sa njima.26 On je veoma kvalitetnim radom na mestu zloina (pravljenjem obilne kriminalistiko-tehnike dokumentacije). kasnije u istoriji oveanstva i u ovom sluaju su interesi pravde i pravinosti. Istorijski institut. neophodnog dokaznog kredibiliteta. International Criminal Investigation and Prosecutions: From Versailles to Rwanda. str. praktino je potvrena opšta amnestija koju je prethodno stupila na snagu u Turskoj. Beograd. pa i genocida u odnosu na Jermene. godine”. III.. “Srbija 1917. Švajcarac nemakog porekla. . Povrede Haških i Ženevskih konvencija u Srbiji. Reis. Vol. New York. raznoraznih oblika ekstremizma. 13.. verovatno su odredbe o odgovornosti Turske i njenih zvaninika za zloine nad Jermenima. u odnosu na turske zvaninike. A. “International Criminal Law“.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 17 verzijama oni ograniavaju samo na naelne odredbe o odgovornosti. 6. svih relevantnih podataka od svedoka i preživelih žrtava. Bassiouni (Ed. op. Milojevi. rezultat frustriranosti zbog nedobijanja odgovarajue pravne satisfakcije. radi postizanja odreenih politikih efekata. Kada su u pitanju teški ratni zloini koje su pripadnici austrougarske vojske uinili nad civilnim stanovništvom Srbije (posebno u Mavi i Pocerini). Naravno.25 Mirovnim ugovorom iz Lozane koji je zamenio nepotpisani sporazum iz Sevresa. s tim što se smatra da je i na to najviše uticao politiki faktor. koji su u Turskoj doživeli užasne gubitke i praktino desetkovani. 1999.). te prikupljanjem u standardnim procesnim formama. što predstavlja još jedan pokazatelj da esto neki problemi koji se adekvatno ne reše na pravnom planu. 35–36. knj. C. str. str.. u kome je postojala i klauzula o amnestiji za zloine uinjene u ratu. dominantni interesi tadašnjih velikih sila i uticajnih meunarodnih politikih inilaca. Second Edition. tj. godine sklopljen drugi ugovor. saveznike vlade objavljuju.. koji je svojim naunim i strunim ugledom garantovao nepristrasnost i objektivnost istrage ratnih zloina. “Transnational Publishers“. kao i pravna naela. kriminalista svetskog glasa. 25 Više o tome: M. Zbornik radova. Bring.

Baden-Baden. jer one tada nisu postojale kao samostalne države. poþev od onih koje su imale meÿudržavni karakter (Društvo naroda i Interparlamentarna unija). Ardsley. odnosno lica koja su imala komandne funkcije). koji je kasnije postao lider jugoslovenskih komunista.29 Smatra se da napori u pravcu osnivanja permanentnog meÿunarodnog kriviþnog suda. a Interesantno je da je Josip Broz Tito. “Transnational Publishers“. str. koji je u velikoj meri imao zloþinaþki. bilo dejstvo naþela nullum crimen. maršal Narodnooslobodilaþke vojske i partizanskih odreda i potom doživotni predsednik socijalistiþke Jugoslavije. gde je po svemu sudeüi i bio ranjen. nije postojala “politiþka” volja za realizacijom takvih suÿenja. 28 Misli se na njih kao geografske i nacionalne pojmove. izmeÿu ostalog. pa þak i izrazito genocidni karakter. do strukovnih organizacija iz oblasti kriviþnog prava (International Law Association. 2. zapoþinju sa Društvom naroda. odnosno presudno uticao politiþki faktor. Meÿutim. 10–11. u posleratnoj jugoslovenskoj istoriografiji veoma brižljivo prikrivalo.28 iz koalicije poraženih. Association de droit penal). New York. te odlikovan za hrabro držanje i ratne zasluge. þinjenica je da su veüinu najtežih zloþina uþinili pripadnici austrougarske vojske koji su poreklom bili iz južnoslovenskih krajeva. C. omoguüeno da se tadašnja Hrvatska i Slovenija. tako i naredbodavci. 46–53. str. s tim da je rad ove organizacije trasiran duž dva pravca: kodifikacija meÿunarodnih kriviþnih dela i elaboracija nacrta statuta o osnivanju jednog meÿunarodnog kriviþnog suda. 1998. The Statute of the International Criminal Court – A documentary History. Bassiouni. što se meÿutim. posle rata uglavnom nisu odgovarali. a može se zapaziti da je jedno od centralnih pitanja u radu þitavog niza ekspertskih tela. nulla poena sine lege. Jahrhundert. “Nomos Verlagsgesellschaft“. dr Milan Škuliü i dr Goran Iliü) U periodu izmeÿu dva svetska rata energiþnu aktivnost u pravcu razvoja meÿunarodnog kriviþnog pravosuÿa su ispoljavale i meÿunarodne organizacije. 1999. a na to je takoÿe mnogo. mada tada. Ahlbrecht. Period nakon Drugog svetskog rata (prof. 29 Više o tome: H. 30 M. koji je uþestvovao u borbama na teritoriji Srbije u I svetskom ratu.27 te da u novonastaloj južnoslovenskoj državi (þijim je formiranjem. Naime. Geschichte der völkerrechtlichen Strafgerichtsbarkeit im 20. te se þak zvaniþno tvrdilo da je on ranjen na frontu u Rusiji. uþinioci tih zloþina (kako neposredni izvršioci. bio austrougarski podoficir. a da ih nastavljaju Ujedinjene Nacije. svrstaju u tabor pobednika).30 Terorizam je i u ranijim istorijskim epohama predstavljao ozbiljan problem. voÿa partizanskog pokreta otpora.kupio i dokumentovao brojne neoborive dokaze o krajnje malignoj prirodi austrougarske agresije na Srbiju i naþinu voÿenja rata od strane njene vojske. pre svega Hrvatske. 27 £  £ ¢  © ¥  ¦  ¦ ¢   © ¥  © ¢ £ ¥     ¦ ¤  ¤ ¦ ¤  ¥ ¦ ¦ ¥  © ¥  © ¦   ¢  ¦ ¦ ¥ ¦  © ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   . kao preteþe kasnije nastale Organizacije ujedinjenih nacija.

u Njujorku. bez obzira što se obraun SAD sa Avganistanom. velike su razlike u procenjivanju koji je nain za to najadekvatniji).. Ovde je mogue i pravljenje veoma interesantnih istorijskih paralela sa tadašnjom situacijom u vezi teroristike opasnosti i oznaavanja terorizma nakon dogaaja od 11. krivino delo meunarodnog karaktera. kakve e globalne razmere dobiti problematika terorizma uopšte.”31 Tadašnja meunarodna zajednica je Konvencijom o osnivanju jednog Meunarodnog krivinog suda protiv terorizma. manje spominje ideja meunarodnog suenja teroristima. novembra 1937. ali naravno. Ipak.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 19 posebno u veku koji je tek protekao. uz prouzrokovanje velikih ljudskih žrtava i stravinih materijalnih razaranja. godine svega osamnaest država potpisalo Konvenciju o borbi protiv terorizma. Fenomenološki posmatrano. (jer ve postoji stalni Meunarodni krivini sud). mada je za taj vek kada su u pitanju oblici teroristike aktivnosti. a druga o stvaranju jednog meunarodnog suda koji bi sudio teroristima (“pour la creationa d’ une Cour penale internationale“).32 pokušala da kreira delotvorno meunarodno krivino pravosue (doduše uz prilino usko definisanu nadležnost). niti da e teroristiki napadi poput onog 11. 57. a uz podršku fašistikih režima tadašnje Italije i Maarske). jer je u meuvremenu ona “pala u vodu”. dok je veina današnjih teroristikih organizacija orijentisana na masovne udare po civilnom stanovništvu. veka pre svega bio individualnog karaktera. kao i posebno meunarodnog terorizma. Meutim. a cilj ove konferencije je u opštem smislu bio “borba protiv politiki motivisanog terorizma. do sredine 1938. imati i ozbiljne meunarodno-pravne konsekvence. iako bi za to verovatno bilo više i faktikih predispozicija (jer je svet manje više jedinstven u odnosu na potrebu energinog obrauna sa teroristima. veka. cit. kao ni najavljena “intervencija” u Iraku. zahvaljujui izbijanju italijansko-etiopijskog rata. donesene su dve konvencije – jedna o spreavanju i suzbijanju terorizma (“pour la prevention et la repression du terroisme“). pod vostvom Musolinija izvršila na Etiopiju. Na konferenciji o borbi protiv terorizma održanoj 16. a pre svega muslimanskom fundamentalistiko-teroristikom organizacijom “Al Kaida”. kao npr. na jugoslovenskog kralja Aleksandra. tj. te potrebnih formalnih uslova. op. niko nije ni slutio. odnosno uglavnom se radilo o atentatima (poput ubistva jugoslovenskog kralja Aleksandra od strane ustaša i VMRO-vaca. postati “uzrok rata” odnosno povod za vojnu intervenciju. terorizam je tridesetih godina 20. zvanino ne deklarišu kao rat. 32 31 . septembra 2001. godine u Ženevi. Ahlbrecht. str. te pokretanjem masovnih oružanih akcija od strane SAD u ime obrauna sa teroristikim grupama. septembra globalnom pretnjom. dok je samo trinaest država potpisalo Konvenciju o ustanovljavanju H. sada se u politikoj javnosti i meunarodnim kontaktima. Tako je ustvari. odnosno invazije koju je fašistika Italija sa kolonijalistikim aspiracijama. odreeni koreni meunarodne zabrinutosti problemima terorizma i teroristikog delovanja se mogu uoiti još u prvoj polovini 20. ali ta ideja nikada nije zaživela. a tada niko nije ni sanjao o terorizmu sa masovnim žrtvama. a pri tom je nesporno da terorizam predstavlja (makar u nekim svojim oblicima). bilo tipino vršenje atentata.

a posebno evropske politike ali i istorijske okolnosti. je sebe “utopila” u novu južnoslovensku državu – Kraljevinu Srba. a raspadom habsburške dvojne monarhije i politikim prevratom u Rusiji. graanskog rata u Španiji i oseaja jedne izrazite politike. 1998. Völkerrrechtsgeschichte. Rusija (1917).33 U formalnom smislu. Von Nürnberg nach Rom: Auf dem Weg zu einem Internationalen Strafgerichtshof. što predstavlja još jedan veoma upeatljiv pokazatelj direktnog uticaja meunarodnih politikih faktora i realnog odnosa snaga meu državama. Baka i Baranja). str.20 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA meunarodnog krivinog suda. ni politika klima tadašnje svetske zajednice nije bila nimalo povoljna za realno oživotvorenje ovakve ideje. 241. H.34 Nekada mona AustroUgarska. odnosno nije praktino dejstvovalo meunarodno krivino pravo. nijedna od ove dve Konvencije nikada nije poela da proizvodi pravno dejstvo. jer se radilo o vremenu izrazitog jaanja fašistikih režima. Ziegler.”35 Kraljevina Srbija. Beck“. Srem. stabilizaciji nacistike vlasti u Nemakoj. od Finske preko Baltika do Poljske i sve do ehoslovake. Austro-Ugarska (1918) i Osmanska Carevina (1922). ali i Italije koja se oseala uskraenom zbog nedobijanja teritorija na koje je raunala. na stanje u oblasti meunarodnog krivinog prava. 33 . nekadašnjih pobednica u I svetskom ratu. “Ugarska je sa znatno umanjenom teritorijom. raskinula državnu zajednicu sa Austrijom i postala nezavisna. Ferenz. je nakon teškog i praktino uništavajueg poraza u I svetskom ratu. “Verlag C. 34 K. kao više vekova stara država. Naime. Naravno. kojoj se prethodno prikljuila Crna Gora i srpska Vojvodina (Banat. 81. prilino nestabilnu državnu zajednicu. postala stalna meta revanšizma država gubitnika u I svetskom ratu. koja je pored toga. politika karta Evrope se nakon I svetskog rata temeljno promenila – etiri carevine su doekale svoj kraj. nastao je u istonoj i srednjoj Evropi. odnosno njihove drastine politike transformacije i nastanka niza novih država. München. ekonomske i vojne slabosti država. 35 Ibidem. a posebno u Evropi je vladala klima potencijalnog revanšizma i velikog nepoverenja. 1994. nije moglo realizovati nijedno suenje za meunarodne zloine. str. Naime. svedena na prilino “bedne” ostatke. ali je nju ratifikovala jedino Indija. što je bila posledica novih korenito promenjenih odnosa snaga nakon I svetskog rata. H. B. dominantno uticale da se sve do “novog završetka” “novog” svetskog rata i nove “podele” na države pobednice i države gubitnice. bez ikakvih mogunosti da i u najmanjoj meri bude uticajna na meunarodnoj politikoj sceni. kada je na strani saveznika ušla u rat. Pored toga. Hrvata i Slovenaca. te nestanka do tada velikih i monih država. jedan broj novih samostalnih država. u politikim odnosima na svetskom nivou. kojom je tradicionalno vladala nekada mona dinastija Habsburga. dok je Nemako-Austrija (kasnije naimenovana kao Austrija) postala malena država sa predimenzioniranim glavnim gradom Beom. Nemaka (1918). Sve su te svetske. HuV.

svetski rat. Mada je u istorijskom smislu poznato da su SAD u relativno dugom periodu pre svog formalnog ulaska u 2. ali i slovenske narode. 37 36 . Hamburg. London. op. Oxford. godine su se predsednik SAD Ruzvelt i britanski premijer eril dogovorili o velikom predstojeem procesu protiv nacistikog vostva. 2004. nakon japanskog napada na Perl Harbur. sa sedištem u Nirnbergu. naroito masovna pogubljenja i brutalno sprovoenje genocida u odnosu na Jevreje. The General Principles of International Criminal Law Set out in Nuremberg. osnovao Meunarodni vojni tribunal sa sedištem u Tokiju. “Oxford University Press“. Suenja u Nirnbergu i Tokiju Smatra se da je odluujui iskorak u odnosu na prethodne “nepodobne” pokušaje stvaranja jednog delotvornog meunarodnog krivinog suda. ve u vreme kada SAD još zvanino nisu ni bile u tom ratu. 1942. vojniki pomagale pre svega Veliku Britaniju i imale sa njom veoma tesne kontakte. ova dva suenja i danas predstavljaju osnovne polazišne osnove veine izlaganja o korenima meunarodnih krivinih sudova i iskustva iz njihovog rada se smatraju nezaobilaznim u analiziranju prakse meunarodnog krivinog pravosua. a konano su u formalnom smislu donete sledee odluke. 1. str.37 a odgovarajue interese za to je 1942. koji se smatra izvorom “Nirnberških procesa”.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 21 2. Jescheck. 1. 38. str. postupci koji su se odvijali u Nirnbergu i Tokiju. Ve u oktobru 1941. 75. Völkerstrafrecht und Internationaler Strafgerichtshof – kriminologische. nikako nisu perfektni. avgusta 1945. March.1. dok se na slian nain. kao da su razmere i užasi uinjenih zloina. Eser. str. devet evropskih vlada u egzilu je donelo zajedniku izjavu od 13. Möller. Vol. pomalo je udno da se ovako jasno usmeren sporazum postiže ne samo u vreme kada je 2. te da nije sporno da su pripadnici sila osovine tokom Drugog svetskog rata. 38 C. za one iz “azijske sfere”. 2. A. “LIT Verlag“. H. No. godine iznet zajedniki stav Ruzvelta. erila i Staljina. sa stanovišta uobiajenih pravnih rezona i standardnih dokaznih parametara. godine o kažnjavanju odgovornih “kao jednom od svojih najvažnijih ratnih ciljeva”. uinjen tek osnivanjem Meunarodnog vojnog tribunala (IMT).39 Mada je nesumnjivo da suenja u Nirnbergu i Tokiju imaju ogroman znaaj. 2003.. koji je bio jedan meuvladin sporazum etiri glavne sile saveznice i kojim je obezbeeno krivino gonjenje i kažnjavanje glavnih ratnih zloinaca evropskih sila osovine. London.36 Samom suenju u Nirnbergu su prethodili i odreeni politiki dogovori realizovani još tokom II svetskog rata. cit. as Mirrored in the ICC Statute. svetski rat još uvek bio na relativnom poetku. posebno u Rusiji. “Journal of International Criminal Justice“. 39 H. pred kojim se ostvarivalo gonjenje i kažnjavanje najviše rangiranih ratnih zloinaca evropske osovine.38 Statut Meunarodnog vojnog suda u Nirnbergu je bio zasnovan na Londonskom sporazumu od 8. dok je tokom Moskovske konferencije u oktobru 1943. straftheoretische und rechtspolitische Aspekte. 343. Münster. Ipak. U stvari. uinili stravine zloine. godine pokazao Sovjetski Savez.

ipak nije kao takav postojao.600 belaca Bura i 698 od 43. Meutim. Mi emo u istoriju ui kao najvei državnici ili kao najvei zloinci. Hamburg. ministra Rajha za narodno informisanje i propagandu. što je izmeu ostalog navelo i uvenog filozofa Karla Jaspersa da izrekne svoj stav po kome je suenje u Nirnbergu legitiman pokušaj promovisanja novog svetskog poretka. da što je neki sluaj teži i ozbiljniji. “Duncker & Humbloterlin“. Mittler & Sohn“. Jahrhundert. naroito u jednom periodu rata na Filipinima u Manili). istie: “Što se nas tie. nezavisno od ovih istorijskih injenica. Ambos. ali i Srbiji. Berlin. umrlo 3. te komesara za odbranu Rajha. Ambos istie da je u subjektivnom pogledu zahtevano da su odgovorna lica imala saznanja. 41 Meunarodni vojni tribunal za daleki istok je osnovan 19. . Köln. 42 Poznato je javno izreeno stajalište Adolfa Hitlera koji je tvrdio: “svi meunarodni ugovori traju onoliko dugo koliko to odgovara našim interesima”. ve i u odnosu na pravila naj elementarnije ljudske etike i humanosti uopšte. Seidler und A. M. nesporno je da klasian tip koncentracionih logora. kao važnog dela mehanizma fizikog uništenja nepoželjnih naroda i etnikih grupa. logora smrti (kada je re o nemakim ratnim zloincima).. 15. Ovo je u stvari potpuno suprotno. U ovom kontekstu je veoma interesantna jedna izjava dr Joseph-a Goebels-a.22 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Poljskoj.41 muki i verolomno napadali druge države bez objave rata i ak grubo kršei meunarodne ugovore o prijateljstvu. November 1943).156 od 111. a to su ratni zloini protiv ratnih zarobljenika. u odnosu na civilno stanovništvo koje je u tim logorima bilo izloženo teškom stradanju i izuzetno brutalnom postupanju. 1967. Njih su masovno praktikovale engleske odnosno britanske oružane snage tokom Burskog rata (1899–1902). 362. W. G. Više o tome: F. Gaulajtera glavnog grada Rajha.. str. str. de Zayas (Hrsg).” Preuzeto iz: R. godine i on se najviše bavio ratnim zloinima koji su i inae saveznike najviše pogaali. Cartier. ne treba imati previše saoseanja. Der Zweite Weltkrieg.40 odnosno masovno uništenje civilnog stanovništva na okupiranim teritorijama (muenja i silovanja. Band 1. a da se i u odnosu na ljude koji se terete i za najteža dela mora primenjivati “fer postupak”. to i primena prava mora da bude doslednija i preciznija. Mi smo se do kraja upustili i konano odluili. te injenica da su i Nemaka i Japan. S. Smatralo se da u odnosu na takve zloine i prema njihovim uiniocima. tako da je samo u oktobru 1900. sve dok nije nastao odlukama i praksom nacistike Nemake. pa samim tim ne treba suviše “robovati” ni krutim “pravnim formalnostima”. kao i ideoloških protivnika (logori smrti). januara 1946. “Verlag E. koje su Japanci široko praktikovali. koji su se ogrešili ne samo u odnosu na sve do tada važee meunarodnopravne principe. koji ne gubi takvo znaenje bez obzira što nije u svemu utemeljen na legalnim osnovama. koncentracioni logori ipak nisu originalni nemaki “izum”. 131 i str. da iz nehata nisu znala da se u odnosu na zarobljenike vrše zloupotrebe. 2002. mi smo mostove iza sebe srušili.. “Linden Verlag“. str. uobiajenoj logici. kada su u pitanju japanski ratni zloinci. u kojoj on (Das Reich. te da se do pravnosnažnog okonanja takvog postupka.42 uticali da se ne vodi mnogo rauna o nekim do tada uobiajenim procesno-pravnim standardima kada su u pitanju krivini predmeti. 40 Inae. Der Allgemeine Teil des Völkerstrafrechts.. Bonn. 2002. Kriegsverbrechen in Europa und im Nahen Osten im 20. 14. Više o tome: K.800 Bura crnaca. na njih uvek odnosi pretpostavka nevinosti. ili makar. stvaranje koncentracionih logora i posebno tzv. 134–135.

istie: “. Pugh. New Jersey. skoro je nemogue negirati zloinaki karakter masovnog bombardovanja civilnog stanovništva (npr. šteta je što saveznici nisu smogli moralne snage da pred “lice pravde” ipak izvedu i osobe iz sopstvenog okruženja kojima bi se svakako mogli staviti na teret odreeni meunarodni zloini. za koji naravno. Minear. Meutim. iskustvo i praksa pokazuju da se pobednicima po pravilu ipak ne sudi.. “West Group – Thomson Company“.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 23 Pored toga. str. te da istovremeno jasno upozore svog tada još uvek saveznika. Smit. Kelnu itd. Inae. 101. najverovatnije je da se presudni faktor u upotrebi atomskog oružja temeljio na potrebi SAD da u praksi isprobaju novo “super-oružje” (neka vrsta eksperimenta “in vivo“).) i to u vreme kada se rat vidno bližio kraju. St. Kada je re o masovnom (tepih) bombardovanju nemakih gradova. u Drezdenu. Schachter and H.. “Princeton University Press“. niko nikada nije odgovarao. je u osnovi bila usmerena na pretvaranje grada u “prah i pepeo”. Mada su se suenja u Nirnbergu i Tokiju zasnivala na težnji oživotvorenja principa individualne odgovornosti za zloine u smislu meunarodnog prava. str. R. Više o tome u: “Spiegel Specijal“. tu bi se mogao eventualno uložiti prigovor da se radilo samo o opravdanoj primeni retorzije. Princeton. a bilo potpuno jasno da e Nemaka biti poražena.45 koje se takoe veoma teško može opravdati vojnikim rezonima. Ti faktori još više ukazuju da je bacanje atomskih bombi na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki predstavljalo težak zloin protiv ovenosti i meunarodnog prava. oni nisu mogli da izbegnu kritiku. što se u metaforinom smislu odlino ilustruje i njenim zvaninim nazivom – “Gomora”. 45 Više o tome: R. H. U stvari.43 Naime. 44 Vazdušna operacija bombardovanja Hamburga. 99–101. Victorsy Justice – The Tokyo War Crimes Trial. 2003. u skoro predstojeem politikom i vojnom rivalitetu. jer je tadašnji Japan praktino ve bio na izdisaju. Radilo se o stravinim i vojniki potpuno nerezonskim razaranjima itavih gradova. koji u jednom komentaru. 1326. Hamburgu. str. O. a u nemakoj štampi se o vremenu tog bombardovanja piše kao o “danima kada je sa neba padala vatra”. te da tako steknu politike poene. tako i posebno. Fourth Edition. ali izvesnog aktuelnoga posebno budueg rivala – tadašnji SSSR. uz nanošenje teških civilnih gubitaka. a naroito bacanje atomskih bombi na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki.44 Berlinu. Interesantno je zapažanje holandskog sudije Rölinga. sa onim što je posebno poslednjih godina rata. takva dejstva saveznike avijacije dugog dometa su bila uobiajena i u odnosu na gradove u okupiranoj Evropi. Minn. ali je pitanje da li se može argumentovano govoriti o srazmernosti uništavanja npr. bez obzira na težinu verovatno uinjenih krivinih dela. C. 1971. br. F. Damrosch. 43 . Paul. uz masovno korišenje zapaljivih bombi. 12 godina nakon završetka suenja u Tokiju. 2001. kako u ve postojeem. na svoju ogromnu vojnu mo i razorno oružje kojim raspolažu.” Ibid. Henkin. engleskih gradova (pre svega Londona i posebno Koventrija). L. L.. International Law – Cases and Materials. iz vremena Drugog svetskog rata su pre svega dve stvari zapamene: nemake gasne komore i ameriko bacawe atomskih bombi. usledilo u odnosu na nemake gradove i njihovo civilno stanovništvo.

otvorenoj asimilaciji uz este masovne zloine. Beograd veoma teško bombardovan baš na Uskrs 1944. Naime.. “Pahl-Rugenstein“. Köln. Adamowitsch. kao opravdanje za bombardovanje civilnih ciljeva u okupiranim zemljama. te sadašnje Srbije (veliki deo Srema). uništavanje glau više miliona ratnih zarobljenika. kao i razne druge oblike zloinakog delovanja. je zaveden izuzetno strog režim.46 mada ona naravno. 47 Više o tome: A. oni iako u manjoj meri izloženi direktnom fizikom uništavanju (mada je i tu bilo masovnih pogubljenja). Podgorica itd. ije su proporcije nezabeležene u istoriji – za jednog ubijenog nemakog vojnika streljalo se 100 Srba. inae izrazito protivpravan razlog se ne može navesti. odnosno primoravani na asimilaciju. ve njihovi akteri esto nisu pravili relevantnu razliku ak ni izmeu stanovništva same Nemake. godine. bili izloženi sistematskom genocidu. Srbi su u tzv. 46 . 7–20. koja je obuhvatala veliki prostor ne samo sadašnje Hrvatske. bili graani 2. Kada je došlo do prvih pobuna stanovništva. za to nije imala ni tehnikih mogunosti). U Vojvodini su oni u delu koji je bio pod maarskom okupacijom bili što fiziki uništavani (primer zloglasne racije u Novom Sadu). uz postojanje srpske kvinsliške vlasti (mada prava uloga generala Nedia u istorijskom smislu još uvek nije definitivno odreena. nemaka komanda uvodi mere masovnih odmazdi. koja je rat zapoela i država koje su bile okupirane.. Dakle. ak ni takav. uzimanje talaca i njihovo pogubljivanje. 1987. koja je bila pod direktnom nemakom okupacijom. a da su pri tom nemaki okupatori pretrpeli vojniki sasvim neznatne i praktino zanemarljive gubitke. za šta je tipian primer sluaj Bojnik. na ijoj se ogromnoj površini odvijao izuzetno surov rat i gde su nemake snage zaista esto primenjivale taktiku “spržene zemlje”. Sline “proporcije odmazde” su postojale i u drugim krajevima okupirane Evrope. jer je on za svoju kolaboraciju sa nemakom okupacionom silom imao i jake razloge u potrebi da “spasi što se spasti može”). ali nigde nemaka komanda nije tako skupo cenila život svojih vojnika kao u Srbiji.24 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Tako je na primer. izgladnjivanje itavih velikih gradova (npr. reda. Mnogo više razloga za primenu retorzivnih mera je imao tadašnji Sovjetski Savez (pa i Jugoslavija. Slinim uništavanjima su bili izloženi Leskovac. str. što proterivani (posebno kolonisti iz drugih krajeva nekadašnje Austro-Ugarske). dok su u Banatu koji je bio pod direktnom nemakom vojnom upravom. a u delu Srbije koji je okupirala Bugarska. Na Kosovu i Metohiji su Srbi bili izloženi masovnim ubistvima i proterivanjima. ta masovna saveznika bombardovanja ne samo da su bila direktno usmerena na civilno stanovništvo. ako se ponekad kao razlog masovnog bombardovanja nemakih civilnih ciljeva navodi namera da se slamanjem morala nemakog stanovništva ta država brže porazi (što inae ne može da opravda ratne zloine prema civilima uinjene takvim “slepim tepih” bombardovanjima). a za ranjenog nemakog vojnika 50 Srba. kada je više hiljada graana stradalo i kada je ak pogoeno porodilište u kojem su izginula tek roena deca i njihove majke. što je rezultiralo masovnim pogubljenjima u Kraljevu i Kragujevcu. Okupacija Kraljevine Jugoslavije je bila naroito surova u odnosu na srpsko stanovništvo. Niš. NDH. Eine Schuld. U samoj “užoj” Srbiji. gde je obrnuto. masovne egzekucije stanovništva. Lenjingrada). ali i u itavoj Srbiji. te predstavljale žrtve same nacistike Nemake.47 Na koricama knjige se citira deo iz Izveštaja nadporunika Müllera o uništenju naselja Borki: “Izvoenje akcije proteklo po planu. ve i Bosne i Hercegovine. die nicht erlischt – Dokumente über deutsche Kriegsverbrechen in der Sowjetunion. život Srba bio neshvatljivo “jeftin”.

nakon što su nemake snage u prolee 1943. Rumuna i Maara. po pravilu koristili pištoljsku municiju iji je kalibar (7. specijalne jedinice NKVD-a su likvidirale 14. kako se pretpostavlja. Osvetite se bez milosti!” (Bundesarchiv). Tokom voenja velikog otadžbinskog rata. pre svega iz Španije) i veoma surovom postupanju uopšte sa ratnim zarobljenicima. odnosno sovjetske oružane snage nisu bile imune u odnosu na injenje ratnih zloina. str.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 25 Egzekucija protekla bez prepreka. ali i Italijana. The Wehrmacht War Crimes Bureau. Gubitaka jedinica nije imala. Broj egzekucija iznosi 705 lica. godine. V.. a naroito u njegovim bezbednosnim strukturama. 228–239. str. odnosno ekshumirano.49 bio težak ratni zloin. godine (ve od iznenadnog masovnog i munjevitog napada. je izmeu ostalog bio. ali i kasnijem radu jedne komisije amerikog Kongresa. juna 1941) i veim delom 1942. sovjetska avijacija i pored svega ovoga. str.700 poljskih ratnih zarobljenika. na decu 130. koja je usled ogromne nemake poetne vojnike 48 . “Kiepenheuer & Wisch“. na žene 372. Tako npr. Od toga otpada na: muškarce 203. godine otkrile masovne grobnice u Katinskoj šumi u blizini Smolenska... U knjizi citiranog autora na str. potonju okupaciju tih krajeva.50 Više o tome: J. Leeb. a takoe nije sporno da je masovno likvidiranje više hiljada zarobljenih poljskih vojnika i oficira mahom. raeno u cilju da se taj masovni zloin pripiše nemakom okupatoru (što se u zvaninoj sovjetskoj istoriografiji i politikoj javnosti decenijama zaista i tvrdilo). uz naseljavanje stanovništva iz Nemake.48 Meutim. de Zayas. ni Crvena armija. Zanimljivo je da su pripadnici NKVD-a koji su sprovodili masovne likvidacije. kao i dobrovoljaca koji su se borili u nemakom Wehrmachtu. jedna od zvaninih parola Sovjetskog Saveza u odbrani domovine. uništavanje “rasno nepodobnih” elemenata. 49 Prema podacima citiranog autora. ve i za nemaki Wehrmacht. ve u to vreme mogao. “University of Nebraska Press“. Köln. koji je zapoeo 22. ali je samo 4. Prilikom akcije Borki potrošena je sledea koliina municije: meci za puške 786 kom. po pravilu nije masovnije dejstvovala po civilnom stanovništvu Nemake i njenih saveznika. mada nije baš sasvim jasno da li je bilo ko u oficijelnim službama tadašnjeg Sovjetskog Saveza. 1939–1945. Heydecker und J.143 tela ubijenih Poljaka pronaeno. 50 Više o tome: A. Der Nürnberger Prozeß. postupak sproveden prikladno. zasnovanim na istraživanjima nemakog Biroa za ratne zloine. Staljin izdao nareenje. te pretvaranje veine slovenskog življa u roblje u okvirima nove nemake države (Großdeutschen Reich). 1979. 187–198. postoje podaci o nizu ubijanja ratnih zarobljenika (pre svega Nemaca. za ije je izvršenje lino J. što je. 280–281.62 mm) bio karakteristian ne samo za sovjetske oružane snage. juna 1941. ili makar uini verovatnom. sahranjenih u masovnim grobnicama u Katinskoj šumi. 208 je prikazana i fotografja snimljena oktobra 1944. M. te da praktino anticipira.. godine (odvijajui se u skladu sa oficijelnom Blitzkrieg koncepcijom Wehrmacht-a). kao i ogromnog podruja SSSR-a od strane nacistike Nemake. rasparavanje te velike države i stvaranje itavog niza manjih država koje e biti pod direktnom ili indirektnom nemakom dominacijom. zaista postigla ogromne vojne uspehe tokom agresije na Sovjetski Savez. koja je tokom 1941. Lincoln and London. godine u istonoj Pruskoj.” Pored toga i deklarisani cilj nemake invazije na tadašnji Sovjetski Savez 22. pištoljski meci 2496 kom. odnosno smeo da ispolji defetizam u takvom stepenu.. na kojoj se vidi tabla na nemakoj kui na kojoj je na ruskom napisana sledea poruka: “Vojnici! Ne zaboravite Majdanek. Naravno.. 1989.

“Oxford University Press“. pa i u odnosu na celu koncepciju takvih postupaka. 52 A. Genodice on Trial – War Crimes Trials and the Formation of Holocaust History and Memory. Gründler und A. jer je na prvoj sednici Generalne skupštine OUN Rezolucijom br. v. 51 G. uz svest da nakon sasvim izvesne ratne pobede. u Nemakoj nije bilo mnogo osporavanja pravinosti presuda donesenih tokom suenja u Nirnbergu kao ni na brojnim suenjima održavanim prema “nirnberškim obrascima” (pogotovo od strane ozbiljnijih naunika). 4. decembra 1946. “kreirano nacionalnim dogovorom o krivinom gonjenju i presuivanju. a bivši britanski glavni tužilac u Nirnbergu. 1967. 344. Velike Britanije i SSSR-a i bilo je u prvom redu meusaveznika – kooperacija kažnjavanja nacistikih kriminalaca. “Gerhard Stalling Verlag“. zaista bila ugrožena do krajnjih granica. Sa formalnog stanovišta se ponekad prilino obazrivo istie injenica da sudove u Nirnbergu i Tokiju nije kreirala meunarodna zajednica. proglašeno delom Opšteg meunarodnog krivinog prava. bilo i argumentovanih kritika na primenjene dokazne standarde. . Bloxham. sa izuzetnom svešu o odgovornosti. str. “pravde pobednika” može dovoditi u pitanje. E. Principi usvojeni na suenjima u Nirnbergu i Tokiju tako postaju temelj meunarodnog krivinog prava. ali je ve krajem rata. Das Gericht der Sieger. New York. izmeu SAD. sledi period okupacije Nemake. 384. a neposredno nakon osvajanja Berlina. pozabavila problemom ratnih zloina i zapadnonemako pravosue je nirnberške principe primenilo u celoj seriji sluajeva. svakako mogu upuivati veoma argumentovane kri- prednosti i gubitka nepregledne sovjetske teritorije. A. op. 95 od 11. u literaturi se iznosi stav da je najpoznatije od svih dosadašnjih suenja za ratne zloine. da sudovi u Nirbergu i Tokiju nisu osnovani od cele svetske zajednice. Eser navodi: “Mada ja to kao Nemac inim sa izvesnim oklevanjem. str. ak istie: “Zapadnonemaka vlada se konano. cit. što je pre svega injeno. str.”51 Zaista. suenje glavnim ratnim zloincima u Nirnbergu. cit.26 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Krivino pravo primenjeno u Nirnbergu je i formalno postalo okosnica meunarodnog krivinog prava.”52 Slino ovome. ve protiv nacizma. 53 D. Statutu i drugim propisima koji se odnose na to suenje). Eser. Oxford. Oldenburg und Hamburg. ostaje mi da ukažem. str. godine. ve samo jedan. sadrže odredbe jednog opšteg i jednog posebnog dela meunarodnog krivinog prava.. ve nažalost od pobednikih sila Drugog svetskog rata i da se stoga njihova nepristrasnost kao tzv. kao i procesne odredbe tipa “fair-trial“.. te stvaranja nove nemake države. uz insistiranje da se ne vodi rat protiv nemakog naroda u celini. Manikovsky. zvanina politika energino insistirala na napuštanju te konkretne parole i voenju drugaije propagande meu vojnicima. Tako npr. Ambos. 54 K. 2001. mada je naravno.”53 Pravila sa nirnberškog suenja (pre svega sadržana u sedam osnovnih naela. ije su žrtve bili i sami Nemci. makar “pobedniki” deo oveanstva. 13. op.54 Mada se Statutu Meunarodnog vojnog suda u Nirnbergu i primenjenom postupku. je bila – “Ubij Nemca”.

znaaj Nirnberških suenja i presuda na njima donesenih. Boston. faktiki i u odreenoj meri simbolino. 529–530. Bassiouni. mada se i kod kasnije nastalih ad hoc tribunala uoava dominacija anglosaksonskih pravila postupka. na suenju u Nirnbergu nije postojala “substancijalna retroaktivnost” – nije postojao element ex posto facto u primeni koncepta zloina protiv mira. Introduction to International Law. Naime. u pitanju je u osnovi nešto modifikovan anglosaksonski tip krivine procedure. pa i pravno-istorijski efekat). kao i njihovi branioci dolazili iz zemalja u kojima je vladao bitno drugaiji tip postupka. “Butterworths“. U vezi sa tim glavni tužilac Jackson zakljuuje: “Glavni problem je bio što procedura koja je prihvatljiva kao “fer suenje” u zemljama kontinentalnog pravnog sistema. Više o Briand-Kellog General Treaty: J. Kada je re o postupku koji je primenjivan na suenju u Nirnbergu. Više o tome: O. kao i utisak okrivljenog o stepenu ispunjenosti zahteva za fair postupkom. uoljiva je tendencija njihovih tvoraca. te ju je tretirao kao meunarodni zloin. 1989.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 27 tike (poev od dejstva naela zakonitosti. Brajan-Kelogovim paktom iz 1928. “Martinus Nijhoff Publishers“.”56 injenica je da se odbrana okrivljenih nije baš uvek lako snalazila sa pravilima anglosaksonskog postupka koja su se primenjivala na suenju u Nirnbergu. str. str. Dordrecht. kada je re o tim ad hoc tribunalima. 56 C. G. odnosno da njihov legitimitet (što je posebno uoljivo kada je u pitanju Haški tribunal za nekadašnju Jugoslaviju). 18. str. Iskustvo branioca sa odreenim tipom procedure i stepen snalaženja u okviru odreenih pravila karakteristinih za pojedine tipove postupka. Crimes Against Humanity in International Criminal Law. cit. ne mora da bude prihvaena kao “fer suenje” u “common-law“ zemljama. na planu materijalnog nego procesnog krivinog prava (naravno uz njihov presudan pravnopolitiki. op. 21. tako da stoga (bez obzira što zloin protiv mira nije postojao kao krivino delo za koje bi striktno bila predviena individualna odgovornost). Inae. a da je pri tom Nemaka prihvatila te meunarodne obaveze. je bio daleko vei i kasnije na teoriju i praksu znatno dominantniji. da ih prezentiraju kao neku vrstu “mini Nirnberga”. Starke.55 pa do stepena dokaznog kredibiliteta pojedinih dokaznih sredstava i tipa dokaznog postupka uopšte). jer su svi okrivljeni. injenica je da su ta pravila postala neka vrsta “kamena temeljca” za dalji razvoj meunarodnog krivinog prava i ideje meunarodnog krivinog suda i danas nema ozbiljnijeg sistematskog rada iz oblasti meunarodnog krivinog prava. utemeljen na iskustvima i tradiciji tih prvih suenja pred meunarodnim vojBilo je problematino gonjenje za zloin protiv mira jer se pojavilo pitanje retroaktivnosti. 1992. 55 . Ve tada je bilo potpuno jasno da takav tip postupka može biti shvaen i kao kršenje prava okrivljenih da im se omogui kvalitetna odbrana. Bring. London. Prema stanovištu britanskog tužioca Šoukrosa (Shawcross) nije sporno da je itav niz meunarodnih ugovora zabranjivao agresiju. Tenth Edition.. godine je bila predviena nezakonitost voenja agresivnog rata. koji ne obraa veliku pažnju pravnoj analizi tog suenja. Uglavnom. svakako spadaju u važne elemente ukupnog položaja okrivljenog u krivinom postupku. a nije obuhvatao individualnu krivinu odgovornost. London. ali se taj pakt jedino odnosio na odgovornost države.

op. u literaturi se zakljuuje da je “istorija meunarodnog (krivinog) prava – posebno u 20. prevagu je odneo ameriko-engleski model. Dakle. pravila postupka su mogla da budu. iji je formalni osnov bio Statut Meunarodnog vojnog suda i kasnije doneti Zakon br. uz postojanje njihovih izrazito velikih faktikih mogunosti da pribave sav potreban raspoloživi dokazni materijal. te sovjetskog modela koji je u osnovi bio slian evropsko-kontinentalnom sistemu. evropsko-kontinentalnog. englesko-amerikog tipa (na emu su insistirali SAD i Velika Britanija). U pogledu procesnog prava mogua su bila sva komparativna rešenja karakteristina za pojedine pravne sisteme koji su dominirali u zemljama potpisnicama Moskovske deklaracije. tj. 17. ali sa odreenim osobenostima karakteristinim za tzv. veku. poznata nemaka “pedanterija” i birokratska urednost je u ovom pogledu omoguila da se ponekad i neoekivano lako pribave odreeni dokazi o zloinima. jer su Nemci uglavnom tano vodili evidenciju u odnosu na npr. mešovitog tipa (što je bilo stajalište Francuske). a pri tom sud u pogledu izvoenja dokaza u principu ima pasivnu ulogu. prirodu i obim dokaznog materijala i u ovom pogledu je izrazita prednost bila na strani optužbe. kontinentalno-evropskog i anglo-amerikog. brojno stanje 57 H. . str. a takoe po jednog lana tima tužilaca. koja je raspolagala itavim strunim timom i pri tom bila deo pobednikih sila koje su potpuno kontrolisale tada pokorenu Nemaku. kao i Londonskog sporazuma – meunarodnih akata koji su predstavljali pravnu i politiku podlogu osnivanja i rada suda u Nirnbergu.28 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nim sudovima posle II svetskog rata. Ipak. a od stepena uspešnosti u njegovom ostvarivanju je naelno zavisila odluka suda. nije bilo porote koja je jedna od bitnih karakteristika klasinog anglosaksonskog postupka. gde optužba i odbrana u svojstvu stranaka izvode pred sudom celokupan dokazni materijal za koji smatraju da potkrepljuje njihovo stanovište.. što je pre svega bio osnovni procesni zadatak stranaka – optužbe i odbrane. obeležena stalnim naunim konfrontacijama i diskusijama sa stanovišta dva razliita pravna sistema. kao i onima pred sudovima u Nirnbergu i Tokiju. 10.”57 Pošto je sud u Nirnbergu nastao kao plod dogovora glavnih saveznikih sila i pitanje prava koje se na tom sudu primenjivalo je takoe rešeno dogovorom tih velikih sila. Pored toga. uz odreene izuzetke. s obzirom na karakter postupka. Naravno. anglosaksonskog tj.. Inae. U procesno-funkcionalnom smislu osnovna odlika ovog postupka je pasivna uloga suda u samom prikupljanju i oceni dokaza. Sastav sudskog vea i tužilaštva je bio izraz pariteta meu silama pobednicama u II svetskom ratu. cit. Ahlbrecht. kada je re o tipu postupka pred tim tribunalima. pa tako npr. na temelju koga su voeni i slini postupci nakon suenja u Nirnbergu. postupak je bio utemeljen kao anglosaksonski tip procedure. socijalistiku zakonitost. tako što je svaka od njih imenovala po jednog sudiju i njegovog zamenika. U pitanju je bio klasian adverzijalni postupak. pa i skoro itavu Evropu. tj.

Svi okrivljeni su imali branioce. što je kao i u pogledu drugih dokaznih materijala bio njen “stranaki” zadatak. a posebno dokumentacije. Sa formalnog stanovišta. Materijalni dokazi o uinjenim zloinima su se u velikoj meri zasnivali baš na dokumentaciji nacistike Nemake. v. što je ovde bio sluaj. 58. spisak interniranih lica. str. što je takoe predstavljalo odreeno sužavanje prava na odbranu. 59 O. te dok je optužba imala sve mogunosti da te svedoke koristi. Genocide on Trial – War Crimes Trials and the Formation of Holocaust – History and Memory.60 Kao važno naelo ovog postupka uspostavljeno je dominantno naelo anglosaksonskog tipa postupka. New York. a s druge strane. New Jersey. Nürnberg – Rechtliche und menschliche Probleme. Stutgart. Pored toga. sasvim sluajno. Tako se npr. 60 A. skoro onemoguilo svaki napor odbrane da te materijale u ipak ogranienom vremenu preispita.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 29 u logorima. ubedljivo potkrepljivalo optužbu. iza jednog lažnog zida u marburškom zamku. jer nije postojalo pravo žalbe protiv presude. 58 . a u stvari su prilino odudarala od nekih za to podruje uobiajenih procesno-pravnih standarda. “Ernst Klett Verlag“. Pored toga. što je s jedne strane.58 Svedoci i sami okrivljeni su prilikom saslušanja bili saslušavani prvenstveno od strane stranaka.59 Okrivljeni nisu imali uvid u kompletan dokazni materijal. što odbrani u principu nisu odgovarala pravila postupka koja nikako nisu tipina za kontinentalnu Evropu. 196. koja je ukupno iznosila nekoliko miliona stranica. koji su izmeu ostalog sadržavali i korespodenciju A. itd. shodno pravilima anglosaksonskog krivinog postupka. a pri emu su ponekad imali i dosta sree. jer su razmere zloina ipak bile ogromne. koji su mahom bili nemaki advokati. Posebne je probleme odbrana imala prilikom obezbeivanja tzv. a to je princip fair trial.. Bloxham. niti je to inae i bilo mogue u uslovima relativno brzog voenja vrlo obimnog postupka.. 1953. ali za to prosto nije bilo dovoljno vremena. istie da kada je re o svedocima koji su bili deo “komandnog lanca”. što u stvari u osnovi predstavlja pravo okrivljenog na pošteno suenje. odnosno imali odreene vojne funkcije. kao što smo ve pretD. Oxford. naelno je neuobiajeno da prvostepena presuda automatski postaje i pravnosnažna. Princeton. mada je sud imao mogunost da u svakom trenutku postavi pitanje svedoku ili okrivljenom. 1981. str. ali je druga stvar. Poslednjih godina rata su nemake vlasti doduše pokušavale da unište dokaze. streljanih. 2001. odbrana skoro da to uopšte nije mogla. talaca. linih izvora dokaza. da su se oni tokom suenja uglavnom nalazili na raznim mestima u logorima ili zatvorima. Rosenberga. osim ve objašnjenih nedostataka. Ali bez obzira na sve to. Kirchheimer. saveznici su uložili i veliki sistematski napor u pravcu otkrivanja materijalnih dokaza. ali je njihov veliki hendikep bio nepoznavanje anglosaksonskog materijalnog i procesnog krivinog prava. nije bilo krupnijih kršenja ovog osnovnog prava odbrane. “Oxford University Press“. str. 500. izvršene vojne operacije. otkrivena ogromna koliina važnih dokumenata. pa je tako npr. Knieriem. Politische Justiz.

oktobra 1946. kao i sa sovjetskim ratnim zarobljenicima. Više o tome: H. Protiv njih se mora stoga odmah i bez oklevanja postupati sa svom oštrinom. itav niz pismenih naredbi Vrhovne komande nemakih OS (Oberkommando der Wehrmacht) je išao u prilog takvom njegovom stavu. Pored toga raznovrsni ogranci pojedinih organizacija su imale razliite zadatke. da faktiki potkrepe legitimitet. tri vremenske zatvorske kazne i tri osloboenja od optužbe. Gestapo (tajna državna policija) i vodee telo NSDAP (nacional-socijalistika nemaka radnika partija). dok su druge bili vojne ili poluvojne strukture (pre svega. “mrtvake glave” – Totenkopfverbände. ali i isto vojnike elitne jedinice – tzv. oktobra 1945. Suenje “glavnim ratnim zloincima” je otpoelo 18. tj. su sami po sebi bili dovoljni. 2) Zaetnici varvarskih azijatskih naina borbe su politiki komesari. str. a pored toga.. jer je smatrao da tri oslobaajue presude. SD (služba bezbednosti). a pre njega SA – Sturmabteilung – jurišni odredi). promovisan i poseban oblik krivine odgovornosti pravnih lica. a neke od njih su bile pretežno politikog karaktera (pre svega NSDAP). do posebnih znakova i amblema. bez obzira na realno “slabe šanse” na uspeh takvog pravnog leka. ne može smatrati doprinosom u pravcu favorizovanja naela fair postupka. Düsseldorf. L IV/Qu Nr. K.62 su proglašene za zloinake: SS (elitne nemake partijsko-vojne jedinice – zaštitni odredi). npr. München. nisu pravine (on se zalagao za osudu trojice osloboenih i smrtnu kaznu Hesu). koja je sadržala 12 smrtnih kazni. godine u Berlinu. pravna lica – kolektiviteti). izreena i objavljena presuda. Ahlbrecht. te da ispune i odreene zahteve u odnosu na svoj telesni izgled – visinu i tsl. gde je izmeu 30. 93. 62 Ove organizacije su imale veoma razgranatu i složenu strukturu. Nürnberg – Tribunal der Sieger. 295–297. kao i kazna doživotnog zatvora za Rudolfa Hesa. Pripadnici odgovarajuih jedinica su morali da budu “rasno” potpuno isti. Maser. 1977. novembra 1945. 19–34. die zu Vollstreckern nationalsozialistischer Verbrechen wurden. str.. tri kazne doživotnog zatvora. 61 . a u bitnoj meri i legalitet postupka i odluka tokom njega donesenih.. u postupanju sa neprijateljem ne treba raunati na naela ovenosti ili meunarodnog prava. 44822/41 g. 1979. ovaj sovjetski sudija je bio mišljenja da su Generalštab i Vrhovna komanda nemakih oružanih snaga (Wehrmacht). poev od uniforme. organizacija i pododeljenja su imale razliita spoljna obeležja. . te postojanje velike koliine materijalnih dokaza (pre svega dokumenata kojih je bilo na više miliona stranica). Mörder in Uniform – Organisationen. težina evidentno uinjenih zloina i injenica da je Nemaka zapoela rat koji je po svojim razmerama i gubicima do kojih je doveo. Chefs upuena samo oficirima. Svaka jedinica. odvijalo u Nirnbergu. do tada bio nezapamen.” Više o tome: W. Artzt. organizacija.. 42–44.63 Ovim je u stvari. cit. str. odreene nemake organizacije (tj. Wien. a koja se odnosila na pravila postupanja sa politikim komesarima sovjetskih OS. takoe morali da budu proglašeni za zloinake organizacije.30 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA hodno istakli. “Kindler Verlag“. a u kojoj se navodi: “U borbi protiv boljševizma. Nema sumnje da se nepostojanje prava na žalbu prema pravilima postupka ovog Meunarodnog vojnog suda u Nirnbergu (a isto važi i za tribunal u Tokiju). SS je imao jedinice koje su uvale koncentracione logore.. septembra i 1. 63 H. “Econ Verlag“. Oni su jedna opasnost za našu sopstvenu sigurnost i brzo smirivanje stanja na osvojenom podruju. godine. a onda se od 20. SS – Schutzstaffel. Trupe moraju da budu svesne: 1) U ovoj borbi su u odnosu na takve elemente sažaljenje i poštovanje meunarodnog prava potpuno pogrešni. Sovjetski sudija Nikienko je izdvojio svoje mišljenje. op. Na primer: tajna naredba OKW/WFSt/Abt.61 a pored toga.

To se kasnije. veoma nepovoljno odrazilo po položaj celokupne nemake nacionalne manjine u podrujima van Nemake i ti su ljudi posle rata masovno proterivani. pripadnici nemake nacionalne manjine koja je živela van matine države. morali po pravilu da obavezno budu regrutovani u SS-jedinice. koji je baš u jednom teškom sukobu sa nemakom vojskom praktino potpuno uništen). tzv. ali i Kraljevini Jugoslaviji – u Vojvodini (posebno u Banatu). na sužavanje inae garantovanih graanskih prava u odreenom vremenskom periodu odnosno uskraivanje odreenih graanskih prava. Bonn. što se u stvari svodilo. mora da zbog toga snosi i odreene konsekvence. 1954.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 31 odnosno odreenih taksativno i limitativno nabrojanih kolektiviteta. pa stoga u suštini nije bilo razloga za “kolektivno kažnjavanje” celokupne nemake manjine nakon osloboenja Jugoslavije. 64 . nije bilo ni potpuno jasno kako tretirati samo lanstvo u nekoj od organizacija koje su proglašene za zloinake i bilo je ideja da samo to pripadništvo bude odreeni oblik krivice. jer samo lanstvo po sebi ipak nije tretirano kao delikt sa stanovišta krivinog prava. Doduše. moglo da na temelju toga bude optuženo. Slavoniji i Sloveniji itd.). U ovom pogledu je ipak bilo odreenih izuzetaka. lanstvo u ovim organizacijama je po pravilu bilo dobrovoljnog karaktera. što je i predstavljalo ratio za stav da pojedinac koji je svojom voljom pristupio organizaciji koja je po svom karakteru bila zloinaka. ili se bavili špijunažom u korist nacistike Nemake pre II svetskog rata i sl. Auswirkungen auf die Mitglieder und strafrechtliche Ergebnisse. Rauschenbach. zabranu vršenja odreenih dužnosti i službi. Bilo bi daleko pravinije i pravno razumljivije da su zloinci. odnosno svi Nemci u pogledu kojih je postojala osnovana sumnja da su izvršili neko krivino delo tokom nacistike okupacije. te da su mnogi folksdojeri praktino izdali svoju državu – tadašnju Jugoslaviju i ak inili vrlo teške zloine prema svojim dotadašnjim komšijama i prijateljima srpske ili jevrejske nacionalnosti. str. Mada nije sporno da je veliki broj pripadnika nemake nacionalne manjine u Kraljevini Jugoslaviji sa oduševljenjem doekao nemake okupatore. nametanje odreenih posebnih obaveza i tsl.. te se i tokom nacistike okupacije ponašali sasvim korektno. Probleme. “Ludwig Röhrscheid Verlag“. mada je ono bila osnov za tzv.64 Inae. za to odgovaViše o tome: G. postupak denacifikacije. Der Nürnberger Prozeß gegen die Organisationen – Grundlagen. 14–17. pre svega u ehoslovakoj. ali to ipak nije opstalo jer je bilo u oštroj suprotnosti sa principom subjektivne odgovornosti u krivinom pravu. pa su tako npr. takoe nikako nije sporno da su mnogi “domai” Nemci bili potpuno lojalni državi Jugoslaviji. što je u stvari više imalo posredno dejstvo. a ak je deo njih bio angažovan i u pokretu otpora (postojao je i partizanski odred “Ernst Telman”. jer nije postojala zakonska mogunost da budu vojnici u regularnoj nemakoj vojsci (Wehrmacht). jer je svako lice za koje su postojali dokazi da je bio lan neke od zloinakih organizacija. folksdojeri (tj. ali je u praksi ipak zahtevano da se dokaže njegova lina odgovornost za odreeni zloin..

u osnovi ipak bio izraz implicitnog ali suštinski nedvosmislenog priznanja izvesne kolektivne nemake krivice. niti Gestapo.. nego što je primenjena masovna odmazda. rukovodei se oseajem da “vrše svetu misiju u korist nemakog naroda” 65 . proglašena kao “nere 2003. R. H. lanstva u partiji u kojoj je do tada bio (CDU). bila daleko gora u posleratnoj Poljskoj i ehoslovakoj. Inae. da ne nameravamo da okrivljujemo nemaki narod. planiranih.32 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA rali u zakonitom sudskom krivinom postupku. ona se u praksi esto kao takva doživljavala. koja se kao i sve sline akcije (bez obzira na opravdanu ozlojeenost žrtava užasnih zloina uinjenih od strane pojedinih folksdojera). Leeb. što je posebno tipino za pripadnike vojske (Wehrmacht). ali i politike i opšte društvene javnosti. ali i velikog dela nemake populacije. kao i partijske vojne i paravojne formacije. je naelo individualne krivine odgovornosti. godine” (“Unwort des Jahres 2003“). kada je u Varšavi klekao pred spomenikom žrtvama nacistikog genocida. pa je tako na primer. str.65 što se lako može uoiti i na prethodnom primeru sudbine nemake nacionalne manjine. Nemakoj nije nametnut žig kolektivne krivice. a takav nain izražavanja je autora te kovanice. Tako je na primer. ili joj se makar ni na koji nain nije suprotstavljao. oficijalno od strane nemakih lingvista. Jackson ve na otvaranju procesa izjavio: “Mi želimo da razjasnimo. kao što su slovenski narodi. odnosno da se na njemu ne promoviše ideja kolektivne odgovornosti. onda ne bi bili neophodni jurišni odredi. izgovorio u odnosu na Izrael i njegovu jevrejsku populaciju. re koju je jedan nemaki politiar i tadašnji parlamentarni poslanik zlonamerno ili pak samo neoprezno. 66 J. Tako je glavni tužilac. na sve manifestacije antisemitizma u Nemakoj. koje je takoe nesporno smatrano bitnim elementom meunarodnog krivinog prava uopšte. nego u novoj Jugoslaviji. op. iji su pripadnici i najstrašnije zloine sasvim hladnokrvno izvršavali. Srbi i Poljaci. Heydecker und J. 13. Pored toga. koja je u stvari. ipak svela na “slepu pravdu”. inspirisanih i uinjenih pre svega od strane nacista. koštao dalje politike karijere. i poznati gest velikog antifašiste Vilija Branta. ali i policije. Da su mase nemakog naroda Program Nacional-socijalistike partije svojevoljno prihvatile. važno naelo suenja u Nirnbergu. Težnja da se suenje u Nirnbergu ipak ne pretvori u suenje celom nemakom narodu. 67 Bez obzira na težnju da se suenje u Nirnbergu ne pretvori u suenje celokupnom nemakom narodu. cit. velikog simbolikog dejstva. te mesta u Parlamentu. dok se takva osetljivost znatno manje ispoljava u odnosu na druge nekadašnje masovne nacistike žrtve. pre svega Rusi. a posebno politike javnosti. u vezi okupacije Palestine i sukoba sa arapskim stanovništvom (narod uinilac krivinog dela – “Tätervolk“). koji je zdušno prihvatio nacistiku ideologiju. izuzimajui politiku policiju kao što je bio “Gestapo” (tajna državna policija). ve je prosto “vršio svoju dužnost”. iako formalno. mada istini za volju. kao što ne bi bili potrebni ni koncentracioni logori. to utie i na veliku osetljivost nemake javnosti. izvestan takav “kolektivni oseaj” je uvek bio u odreenoj meri faktiki prisutan. te da se ak zvanino apsolutno negira mogunost postojanja takvog tipa odgovornosti. ono je nesumnjivo imalo veoma snažan efekat na svest Nemaca uopšte u posleratnom periodu i razvijanje jednog ipak kolektivnog oseanja griže savesti zbog razmera i težine zloina. je bila prisutna i jasno izražena u nizu izjava glavnih aktera suenja.67 što ukazuje na svest Pitanjem kolektivne krivice je nemaka javnost posle Nirnberškog suenja bila konstantno preokupirana i mada se esto istie da krivica ne sme i ne može biti kolektivna.”66 Ova se izjava inae veoma rado citira u mnogim knjigama koje su posveene suenju u Nirnbergu. koja je u velikoj meri pogodila i potpuno nedužne osobe.

decembra 1947.. su izreene kazne od doživotnog zatvora do kazne zatvora od pet godina. in: L. 9. U tom je smislu i samo mesto održavanja ovog suenja imalo veliki simboliki znaaj. a kasnije i ujedinjena nemaka država). a posebno ugovora o ujedinjenju. dok ih je etvoro osloboeno optužbe. “Das Nürnberger Juristen-Urteil von 1947“. koliko je to mogue. ili se ak može govoriti o planiranoj ili spontanoj ironiji u istorijskim razmerama. 3. M. naravno ne u krivinopravnom smislu. sistemskim nepravom DDR-a (System-unrecht). praktino ipak uinjeni u “ime nemakog naroda”. u spornim situacijama.68 Kada je nakon ponovnog ujedinjenja Nemake i “promene sistema” tokom 1989/90. od sredine 30-ih godina. koje je on nekada i pravim udom uspevao da preživi). ali i u jednom drugom. . i 4. tako i DDR). kroz prihvatanje obaveze plaanja odreenih novanih iznosa ljudima koji su tokom II svetskog rata u Nemakoj bili primorani na ropski rad. državnih tužilaca i drugih saradnika pravosudne uprave. u Nirnbergu voen i proces protiv istaknutih pravnika nacistike Nemake. pokušan itav niz atentata na Hitlera od strane samih Nemaca. godine. str. Freiburg im Br. str. kompenzacionom smislu. Strafrecht in Reaktion auf Systemunrecht. “Max-Planck-Institut für ausländisches und internationales Strafrecht“. partijski dani. eliminisanje “nižih rasa”. PeschelGutzeit (Hrsg.69 U vezi sa suenjima nekadašnjim pravosudnim i državnim funkcionerima bivšeg DDR-a.). Adolf Hitler držao uvene vatrene govore pred hiljadama svojih pristalica i obožavalaca. pa do polovine 40-ih. Bästlein. BadenBaden. ali i uz zabranu retroaktivnosti. ponekad su pra(uništavanje “jevrejske kuge”.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 33 autora o važnosti izbegavanja kolektivne krivice. “Nomos Verlagsgeselschaft“. objavio je ameriki vojni sud tzv. Naime. te primenu blažih pravnih normi (kako SRN. Manje je poznato da je u vezi suenja okrivljenima kao glavnim ratnim zloincima. pod uticajem strahovite ideološke ostrašenosti i višegodišnje indoktriniranosti. 1996. osvajanje povoljnijeg životnog prostora za arijevski nemaki narod itd. dok su se održavali izuzetno masovni nacistiki skupovi – tzv. Eser und J.). 547. došlo do “obrauna” sa tzv. a što se konkretno moglo uoiti i u nekim potezima vodeih politiara (npr. Zloini su usled svih tih okolnosti i injenice da se veoma mali procenat nemakog stanovništva aktivno suprotstavljao Hitleru (mada je osim istorijski najpoznatijeg pokušaja atentata na nemakog “Führer-a“. 2000. kada je za mesto suenja izabran Nirnberg. a u stvari. uveni gest Vilija Branta koji je u Varšavi kleknuo pred spomenikom stradalim Poljacima i Jevrejima). “nirnberšku presudu pravnicima”. koji je predviao tzv.). tada se takoe postavljalo pitanje poštovanja naela legaliteta. tako da se postupak vodio baš u tom bavarskom gradu. amnesticione odredbe. 68 K. koji je izvršila grupa oficira zaverenika. Arnold (Hrsg. ili bili žrtve medicinskih eksperimenata itd. u kome je 30-ih godina. prvenstveno zbog besprekorne organizacije i impozantnog broja uesnika. ve pre svega u moralnom pogledu nova nemaka država (pre svega Zapadna Nemaka. Der Nürnberger Juristenprozeß und seine Rezeption in Deutschland. uz primenu krivinog prava Savezne Republike Nemake. mada je veoma teško izbei svaku primesu i takve vrste odgovornosti. 69 A. a dvanaestorici vodeih nemakih predstavnika pravosua – sudija. generalno bila veoma svesna. gde je najistaknutiji lan zavere bio pukovnik Štaufenberg. tada inae veoma interesantni ak i neobaveštenom inostranstvu (pre svega novinarima svetskih redakcija).

. str. kada je njegov glavni štab ve bio prebaen na ostrvo Corregidor. dok su se preostale njegove jedinice u oajnim uslovima borile. godine. a one koji su se predali. na visok stepen smrtnosti amerikih ratnih zarobljenika i njihove teške gubitke tokom perioda zarobljeništva. op. sud u Tokiju je osnovan odlukom (Poveljom) amerikog generala Daglasa MekArtura (Douglas MacArtur). maja 1942. 71 Više o tome: K. str. 70 . 72 Mac Artur je inae lino imao mnogo razloga da osea potrebu za “revanšom” Japancima. januara 1946. 314–321. uz uvenu poruku: “ja u se vratiti”.. Comand Responsibility – Die Verfolgung der “Zweite Garde“ deutscher und japanischer Generäle im allierten Prozessprogramm nach dem Zweiten Weltkrieg. primorane na bezuslovnu kapitulaciju. su presudno uticali sledei faktori: prvo. u vreme trajanja zarobljeništva i posebno tokom sprovoenja ratnih zarobljenika u logore. bila je u borbenom smislu izuzetno aktivna filipinska gerila u ijim akcijama je uestvovao i deo amerikih vojnika koji se nije predao.73 U osnovi. 319–320. saterane na sam kraj poluostrva Bataan. japanska vojska je generalno gajila jednu posebnu vrstu krutog moralnog kodeksa (“Bušido kodeks”). što je na japansku vojsku delovalo veoma provokativno i zbog ega su njeni pripadnici esto svoj bes surovo iskaljivali na nemonim ratnim zarobljenicima. sve do 6. Herde. Meutim i to njegovo “povlaenje” ili bolje reeno bekstvo. kada su potpuno desetkovane i teško demoralisane žestokim vojnim dejstvima Japanaca. Ambos. Baden-Baden. suenje u Tokiju se znatno manje pominje u analizama rada meunarodnih vojnih krivinih sudova nakon II svetskog rata. cit. str. Na to je verovatno uticala i relativna geografska udaljenost u odnosu na Evropu koja se ipak smatrala centrom poetka ali i stvarnog završetka tog velikog rata. jednim torpednim amcem napustio Filipine.34 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA vljene i paralele sa suenjima vodeim nemakim predstavnicima pravosua nakon II svetskog rata. Više o tome: R. 73 Više o tome: R.71 Inae. Za razliku od suenja u Nirnbergu. ili makar. da iz nehata nisu znala da se u odnosu na zarobljenike vrše zloupotrebe. koje su Japanci široko praktikovali.70 G. a to su ratni zloini protiv ratnih zarobljenika. godine i on se najviše bavio ratnim zloinima koji su i inae saveznike najviše pogaali. op. ve u vreme zarobljavanja nalazila. 134–135. ali još više glau i bolestima koje su harale u filipinskim džunglama. jer su se amerike i saveznike jedinice na Filipinima oajniki borile i nakon što ih je on napustio. je bilo prilino neslavno i ak kukaviko. Naime. iako je važio za veoma talentovanog amerikog oficira (školovanje na West Point-u je završio sa najvišim ocenama kao prvi u rangu). mada je on ipak nešto kasnije faktiki okonan na dalekom Istoku.72 prema nacrtu koji je napravio ameriki pravnik Kinan (Keenan). koji je za zapadnjake teško shvatljiv – za njih je bio astan jedino vojnik koji je pao u borbi. (jer je za japansku vojsku sama predaja po sebi tretirana ka jedna “neasnost”) i prema njima nisu imali mnogo milosti i ak su ih izuzetno duboko prezirali. pretrpevši izuzetno velike ljudske i materijalne gubitke i pravei u komandovanju teške i ak ponekad neshvatljive greške. “Nomos Verlagsgesellschaft“. cit. uz odreene razlike. mnogo je uticalo i njihovo teško fiziko i uopšte zdravstveno stanje u kome se veina njih (usled dugotrajnog gladovanja i boravka u teškim uslovima džungle). Herde. zbog ega je u martu 1942. oni su generalno tretirali kao “neasne”. drugo. praviNa zaista veliku surovost koju su Japanci zaista ispoljavali u odnosu na amerike ratne zarobljenike. a koji je potom i postavljen za glavnog tužioca pred tim sudom. Ambos istie da je u subjektivnom pogledu zahtevano da su odgovorna lica imala saznanja. Meunarodni vojni tribunal za daleki istok je osnovan 19. a osim svega ovoga. on je relativno lako izgubio cele Filipine. godine.

ili kako ga drugaije nazivaju “Raselov sud”. Kada je re o pravilima koja se odnose na izvoenje dokaza (the rules of evidence) na suenju u Tokiju. tokom rata u Vijetnamu. 75 V. Victor's Justice – The Tokyo War Crimes Trial. “Institut za kriminološka i kriminalistika istraživanja”. Minear. Stoga.76 Tzv. A. nema svojstva sudskog organa.”74 2. pa bi stoga bilo pravilnije da se zadrži ime “Raselov komitet“. tako da je svaki pokušaj da se eventualno tome da vid suenja i odluivanja u smislu presuivanja. Schlesingera povodom poznatog sluaja Sacco Vanzeti: “Mit je da je sudski proces nezavisan od socijalnih zahteva. doduše zasnovane na plemenitim ciljevima. Svi okrivljeni su na procesu u Tokiju oglašeni krivim. ali nije posedovao bilo kakvu meunarodno-pravnu osnovu. svela na deklarativne apele. godine. naunici i javni radnici. jer to više odgovara njegovoj prirodi i mogunostima intervenisanja. 1971. New Jersey. s obzirom da on može da uputi opomene. Vasilijevi. Samo strogo poštovanje zakonske forme nije dovoljno da optuženom obezbedi fer suenje. sudije su ljudi. 171. Meunarodni krivini sud. od strane Bertrana Rasela (Bertrand Russel) i oznaen je još kao “Sud javnog mnjenja”. Vijetnamski tribunal je osnovan inicijativom privatnih lica 1966. ali citirani autor ak sumnja da bi i bolja dokazna pravila.2. 123. a otežaju odbranu. odnosno meunarodni legitimitet.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 35 la tokijskog tribunala su veoma slina onima koja su se primenjivala u Nirnbergu. a ne bogovi. godine taj “sud” i oformljen. umetnici. 76 Ibidem. Neki pokušaji stvaranja (para)sudova pred kojima bi se vodili postupci za ratne zloine i druga meunarodna krivina dela Engleski filozof B. nedozvoljen i nema nikakvog pravnog osnova. automatski dovela do drugaije presude. 74 . M. niti državni ili meudržavni. što ilustruje reima A. H. predloge i savete nadležnim organima i organizacijama unutar meunarodne zajednice. str. u literaturi se konstatuje da su ona funkcionisala tako da služe optužbi. str. a taj predlog su prihvatile brojne ugledne linosti. Rasel je postavio pitanje obrazovanja jednog suda koji bi ispitao i utvrdio zloine uinjene od strane SAD i njihovih saveznika u borbama sa jedinicama Vijetkonga i nad civilnim stanovništvo DR Vijetnama i Južnog Vijetnama. “Princeton University Press“. Princeton. 1968. a kada je re o pravilima postupka. ali je iz njegovog moralnog legitimiteta proizlazila razmena mišljenja i diskusija unutar svetske R.75 Taj pokušaj je naravno. Rasela. Beograd. tako da je novembra 1966. tako da se delatnost ljudi okupljenih oko B. ona su takoe u osnovi izrazito anglosaksonskog tipa. a izreeno je sedam smrtnih kazni. “meunarodni sud za ratne zloine u Vijetnamu“. bio više sveden na odreeni tip “privatne inicijative”.

godine. a Rasel je organizovao istragu nad amerikim zloinima u Vijetnamu na prvom skupu u Londonu. parapravnog karaktera i uz težnju da takav postupak ima jedno pre svega.. 3) ratni zloini izvršeni napadom na civilne ciljeve. odnosno ne može se komentarisati sa isto strunog krivinopravnog stanovišta. kada su razmatrani sledei zloini stavljani na teret amerikoj vladi: 1) zloin protiv mira kroz ueše. moralno znaenje. godine. stepen preciznosti u konkretnim pravnim kvalifikacijama i nije suviše bitan. genocid i ratni zloini usmereni na uništenje i deportaciju civilnog stanovništva.77 Ovakva sistematizacija inae nije u krivinopravnom smislu sasvim adekvatna. radilo o jednoj “optužnici” i “suenju”. cit. 2) zloin upotrebe zabranjenog oružja. 77 H. 5) zloin protiv ovenosti. a ipak bez aspiracija da to bude pravo suenje. 155–156. ali s obzirom da se ovde prvenstveno. jer se neke radnje izvršenja preklapaju.36 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA javnosti. Ahlbrecht. 4) ratni zloini uinjeni nedozvoljenim postupanjem u odnosu na ratne zarobljenike. a sami zloini nisu jasno diferencirani. krajem 1966. dok je Vijetnamski tribunal održao još dva zasedanja u Stokholmu i Roskildu tokom 1967. . op. str. uticaj na tok rata i samo voenje agresivnog rata u Vijetnamu.

kao reakcija na teška kršenja meÿunarodnog humanitarnog prava na podruþju bivše Jugoslavije koje je poþelo 1991. a kada su se za to stekli uslovi usled prestanka “hladnog rata” meÿu supersilama. februara 1993. Na ovaj naþin su rezolucijama Ujedinjenih Nacija formirani 1993. 827 od 25.3. 3. PONOVNI RAZVOJ MKP-a PO OKONČANjU HLADNOG RATA (Bojana Đorđević. maja 1993. godine. godine. Specifiþnost ovih tribunala osim privremenog karaktera predstavlja i naþin konstituisanja koji je „imperativne prirode’’ s obzirom da isti nisu nastali po ugovornom principu uz saglasnost država þlanica meÿunarodne zajednice. Meÿunarodni kriviþni tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) Meÿunarodni kriviþni tribunal za bivšu Jugoslaviju osnovan je Rezolucijom br. Snežana Nenezić) 3. Ad hoc tribunali Prvi put nakon Drugog svetskog rata. godine Meÿunarodni kriviþni tribunal za teritoriju Ruande (MKTR). veü su „nametnuti’’ imperativim odlukama Saveta bezbednosti UN.„Delovanje u odnosu na pretnju miru. U hronološkom smislu konstituisanje navedenih tribunala prethodilo je formiranju Specijalnog meÿunarodnog kriviþnog suda. maja 1993. te ih u tom smislu neki teoretiþari smatraju „preþicom’’ do nastanka istog.Rezolucijom je traženo od generalnog sekretara da podnese izveštaj što je on i uþinio 3.1993.11.  ¡  ¡     § £ ¨ ¤  ¤     § £ © §   ¡ £     ¤ ¢  ¢ ¤ ¢  £ ¤ ¤ £  § £  § ¤     © ¤ ¤ ¤ £ ¤ ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   . Savet bezbednosti je na osnovu Izveštaja generalnog sekretara jednoglasno usvojio predloženi Statut rezolucije br.1.1. poznati su u meÿunarodnoj kriviþno-pravnoj teoriji i praksi kao AD HOC TRIBUNALI.1. godine. u Hagu. odnosno privremenog karaktera. Predhodno navedeni specifiþni mehanizmi nastanka ad hoc tribunala otvaraju niz pitanja i dilema politiþke prirode.808 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 22. MKTJ je otpoþeo rad 18. godine (S/ 25704) i u njemu je predložen Statut za MKTJ. godine Meÿunarodni kriviþni tribunal za teritoriju bivše Jugoslavije (MKTJ) i 1994. narušavanje mira i þin agresije’’. Pravno utemeljenje za formiranje ovakvih sudova koji u znaþajnoj meri zadiru u suverenitet nezavisnih država Savet Bezbednosti je pronašao u Glavi VII Povelje Ujedinjenih Nacija . Ovi sudovi þiju osobenost predstavlja ograniþenost u pogledu prostorne-teritorijalne. dolazi do formiranja specifiþnih meÿunarodnih kriviþnih sudova nestalnog. kao i vremenske važnosti.

br. ali i Pravila postupka i dokazivanja Tribunala imaju mnogo manjkavosti jer mnoga važna pitanja ili nisu uopšte regulisana ili je ta regulativa neadekvatna.oblast procesnog prava je bolje regulisana. a stupila su na snagu 14. marta 1994. obezbediti pravdu žrtvama. a izmenjen i dopunjen Rezolucijama. 13 i 14 Statuta). godine i br. obeshrabriti dalje injenje zloina i spreiti revizionizam. Pravila meunarodnog tribunala o postupku i dokazivanju doneo je Haški tribunal. 827 Saveta bezbednosti. 3. u skladu sa ovlašenjima sadržanim u Statutu i to 11. 2. te je navedeno predstavljalo opravdanje za ovaj „pravni presedan“ to jest „pionirski poduhvat“ u domenu meunarodnog krivinog prava. Statut je usvojen Rezolucijom br. novembra 2000. maja 2002. doprineti ponovnom uspostavljanju mira i podstai pomirenje na podruju bivše Jugoslavije. Rezolucijom 1411 izmenama i dopunama regulisano je pitanje dvostrukog državljanstva sudija (lan 12 Statuta). tako recimo. 1411 od 17.. 1166. . Bgd 2008. „Pored toga.1. Naroito je jedinstveno to što predvia mogunost da Haški tribunal koji vrši sudsku funkciju sam donosi pravila koja se odnose na njegov rad i vršenje funkcije. u cilju postizanja vee efikasnosti rada tribunala (lanovi 12. Pravila o postupku i dokazivanju nisu nepromenljivog karaktera. maja 1998.dovesti pred lice pravde osobe odgovorne za kršenje meunarodnog humanitarnog prava. odluka tužioca o krivinom gonjenju nije ograniena nikakvim pravnim normama.38 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Tadašnje procene su ukazivale da kršenje meunarodnog humanitarnog prava na podruju bivše Jugoslavije jesu ozbiljna pretnja meunarodnom miru i stabilnosti. Rezolucijom br. 4. bez koje je nezamisliva primena krivinog prava u bilo kojoj evropskoj zemlji“. od 30. 78 79 Zlatko olovi „Haški tribunal iza kulisa“ Evro 2005. 1329. od 25. 1166 izvršene su izmene i dopune Statuta MKTJ kojima je dodato tree pretresno vee i predvieno troje novih sudija (lanovi 11. 12 13). februara 1994. od 13. godine.79 U odnosu na materijalno pravo..78 Rad tribunala zasnovan je na dva akta. godine. maja 1993. br. godine. godine. Mišljenje pojedinih autora da je ovako oskudnim aktima postignut vrlo nizak stepen vezanosti pravom s obzirom da je „potpuno neregulisana itava oblast opšteg dela krivinog prava. ve postoji mogunost da ih sam Tribunal u hodu menja zavisno od potreba konkretnog sluaja. Zoran Stojanovic ’’Meunarodno krivino pravo’’ ’Pravna knjiga. Misija Haškog tribunala je etvorostruka. posebno imajui u vidu to da se odnosi na jednu evropsku zemlju. Statutu i Pravilima postupka i dokazivanja. godine. Rezolucijom 1329 izmenama i dopunama je osnovana grupa ad litem sudija i povean broj sudija u žalbenim veima.

Za razliku od toga Meunarodni krivini sud ima supsidijarni karakter u odnosu na nacionalne sudove. kao i nacionalnim sudovima logino se namee problem mogueg sukoba nadležnosti. prvenstveno zbog toga što mehanizmi pokretanja i kontrole ad hoc tribunala dolaze od Saveta bezbednosti. sekretarijat tribunala koji je zajedniki i za sudska vea i za tužioca. prof. 11. (l. Milan Škuli. 2. Ad hoc tribunali i Meunarodni krivini sud su samostalni pravni organi i ako MPS-u kao glavnom organu pripadaju privremeni tribunali izmeu njih nema hijerarhijskog odnosa. U sukobima ad hoc tribunala sa nacionalnim sudovima prednost je data tribunalu u toj meri da isti može zahtevati od nacionalnog suda da mu prepusti nadležnost u svakoj fazi postupka. jer e suditi samo u onim sluajevima kada države iji su nacionalni sudovi nisu voljne ili spremne da same sude.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 39 odnosno u situaciji kada se proceni da je to potrebno. st. . a i sama priroda nastanka Tribunala podrazumeva ’’disciplinovaniji odnos’’ države za iju teritoriju je formiran jer nije postojao ’’faktor dobrovoljnosti’’. Imajui u vidu injenicu da se nadležnost ad hoc tribunala preklapa sa nadležnošu Meunarodnog krivinog suda . za razliku od Meunarodnog krivinog suda koji je nastao po „ugovornom principu“.4 Statuta) Statutom Tribunala ustanovljeni su sledei organi istog: 1. Rešenje ovog sukoba je razliito i zavisi od toga ko su „uesnici“ u istom. ali iz tog razloga i sa znatno uzim ovlašenjima jer su iste vodile rauna o svom suverenitetu. dok je obrnut sluaj dozvoljen da licu kome je sueno pred nacionalnim sudom Tribunal može ponovo suditi za isto krivino delo. uz saglasnost lanica. sudska vea koja obuhvataju tri sudee i jedno žalbeno vee. Imajui u vidu izloženo jasno je da u praksi postoji primat ad hoc tribunala u odnosu na MKS. genocid ( l. U pogledu sastava Tribunal za bivšu Jugoslaviju ine šesnaest stalnih sudija i devet ad litem sudija (od dvadeset sedam izabranih ad litem sudija). 2. Statuta ) 2. tužioca i 3.5 Statuta) 3. Osim navedenog razlike izmeu Meunarodnih krivinih tribunala i Meunarodnog krivinog suda su najizraženije u odnosu na primenljivo pravo i materi80 Meunarodni krivini sud – nadležnost i postupak’’. zloin protiv ovenosti ( l. ratni zloin ( l.“80 Statutom Tribunala za bivšu Jugoslaviju ustanovljena je njegova nadležnost za tri meunarodna krivina dela: 1. i 3. što takoe predstavlja neuobiajeno rešenje u odnosu na nacionalna zakonodavstva. kao i da se licu kome je sueno pred Tribunalom ne može ponovo suditi pred nacionalnim sudom – naelo ne bis in idem. 2005. 2 Statuta za bivšu Jugoslaviju).

U nizu analiza . stavova koje je Tribunal zauzimao prilikom rešavanja konkretnih pitanja. kao i da se nije smelo ovom poslu pristupiti improvizatorski i uz kršenje nekih osnovnih principa krivinog i meunarodnog prava’’.’’836* Još radikalniji u svojim komentarima je Ljubiša Lazarevi Džon R. Naglašavanje uloge haškog tribunala da sudi individualnim krivcima (što je Statutom regulisano kao domen njegove nadležnosti) je u izvesnoj meri suvišno jer se krivini postupci i vode protiv fizikih lica a samo izuzetno u pojedinim zemljama anglosaksonskog prava. komentara Meunarodnog komiteta Crvenog krsta. skriveni identitet svedoka. pravna situacija bi bila drugaija i neki osnovni prigovori Haškom tribunalu bi otpali. Džouns. meunarodnog prava – opštih pravnih naela. Tako se ocene pojedinih autora poput Zorana Stojanovia kreu od komentara da je svrha formiranja Tribunala za SFRJ bilo ’’disciplinovanje malih naroda i neposlušnih režima. 82 81 . sudeem i apelacionom.D. kao i Odluka u predmetu Kanjabaši – MKTR. tajne – zapeaene optužnice. te da je Tribunal osnovan u skladu s normama meunarodnog prava ugovornim putem i uz saglasnost involviranih strana.V. a od skora i u našem krivino pravnom zakonodavstvu. ili da je upuivao na supsidijarnu primenu krivinog prava bivše SFRJ. ’’Meunarodno krivino pravo’’ . ne postojanje distinkcije izmeu dva nivoa suenja koje je dovelo da iste sudije sude u oba vea. Meu najozbiljnije nedostatke na strani Haškog tribunala. predviena je i krivina odgovornost pravnih lica. ’’Fond za humnitarno pravo’’ 2OO5. odredaba nekih meunarodnih konvencija koje su same po sebi esto nejasne i sporne. Zoran Stojanovi’’Pravna knjiga``Bgd 2008. Navedeni sudovi razlikuju se i u pogledu tumaenja odgovornosti države. Stiven Pauls. ’’Pravna knjiga’’Bgd 2008. Zoran Stojanovi. autor još zakljuuje: ’’da je u Statutu Tribunala uneto više preciznih krivinopravnih odredbi.81*4 Za razliku od toga MSP smatra da nema ovlašenje za sudsko preispitivanje ili žalbu u odnosu na Savet bezbednosti. jer ad hoc tribunali bave individualnom odgovornošu pojedinaca. Ženevskih konvencija itd. za razliku od MSP-a koji analizira državnu odgovornost. stavova jednog dela doktrine. ne postojanje materijalnog obešteenja lica koja su bespravno lišena slobode. komentara i primedbi na raun Haškog tribunala vezanih za pravnu prirodu ovog suda možda je najadekvatnija ona koju je dao Zoran Stojanovi: ’’Pravo koje se na ovaj nain pokušava stvarati jeste konglomerat obiajnog. navode se. U odnosu na primenljivo pravo tribunali smatraju da su ovlašeni da raspravljaju o zakonitosti akata – sluaj drugostepene odluke o nadležnosti u predmetu Tadi – MKTJ. kljune su primedbe u pogledu motiva njegovog osnivanja. neogranieno vremensko trajanje pritvora.40 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA jalno pravo.’’82 Osim nedostataka koje MKTJ ima u pogledu ’’eksperimentalnog pristupa’’ meunarodnom pravu. 83 ’’Meunarodno krivino pravo’’. kao i politike pozadine njegovog nastanka.

Za razliku od prethodnih neki autori imaju potpuno afirmativan odnos prema ad hoc tribunalima. a kojom Savet bezbednosti može preduzeti mere pomou vazdušnih. i do tada atipinim za meunarodno krivino pravo.’’87 10*. jer se po svim pokazateljima radilo o graanskom ratu. Beograd 85 ’’Meunarodni krivini sud – nadležnost i postupak’’.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 41 prof.D. nainom hitnog formiranja MKTJ na taj nain što postavlja pitanje ’’koliko je je oružani sukob na prostorima bivše SFRJ bio zaista pretnja svetskom miru. Pitanje je kako emo ob- ’’’Meunarodni krivini sud za ratne zloine u bivšoj Jugoslaviji’’. Zanimljiv je i stav ora orevia koji navodi da je formiranjem i delovanjem Haškog tribunala: ’’napravljen veliki korak u smislu tranzicione pravde.88 American Journal of Internationl Law 78 (1994) 87 Džon R.o. prof Milan Škuli. profesor Ljubiša Lazarevi ’’Struna knjiga d. koji se dešavao na odreenom prilino ogranienom prostoru. Pravnog fakulteta u Beogradu koji je izneo svoj ocenu na temu Haškog tribunala ’’Sigurno je da je taj sud formiran za suenja svim uiniocima za ratne zloine na teritoriji bivše Jugoslavije.V.86 Slino stanovišta navedeno je u publikaciji ’’Meunarodna krivina praksa’’Fonda za humanitarno pravo da se ’’osnivanje MKTJ i MKTR može posmatrati i kao vojna mera preduzeta na osnovu l.o. kao i da ’’formiranjem ove institucije nije postignut projektovani cilj jer je rat nastavljen i posle formiranja Haškog tribunala’’85. pomorskih ili kopnenih snaga koje mogu biti potrebne da bi održao ili uspostavio meunarodni mir i bezbednost.’’ orevi potom analizirajui odnos domae javnosti zakljuuje: ’’Na nama je da odluimo da li emo se ukljuiti u ove tokove i suoiti sa dogaajima iz devedesetih godina ili emo ovaj teret ostaviti u amanet nekim buduim generacijama u Srbiji.’’Sluzbeni glasnik 2005 86 ’’War Crimes in Yugoslavia and The Development of International Law ’’. 42 Povelje Ujedinjenih nacija.Džons Stiven Pauls ’’Fond za humanitarno pravo’’2005 84 . bez realnih izgled da se proširi’’ i dalje zakljuuje da ’’graanski rat na prostoru bivše SFRJ nije predstavljao pretnju svetskom miru’’. Meutim ako se dobro analizira materijal nema sumnje da je taj sud prvenstveno namenjen Srbima i Jugoslaviji’’84 Daleko umerenije stanovište zastupa profesor Milan Škuli analizirajui potrebu za brzim. što pokazuje i injenica da je veina primera intervencija i osvrtanja na ratna zbivanja iz drugih sredina iz neposredne prošlosti od kraja hladnog rata. tako profesor Teodor Meron navodi ’’Stvaranjem MKTJ i MKTR može se posmatrati kao savremeni oblik kolektivne humanitarne intervencije Saveta bezbednosti da bi se uhvatio u koštac sa masovnim povredama ljudskih prava koje su poinjena u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi’.

a 19 ih je umrlo. godine bude datum zatvaranja haškog tribunala. zaštitom podataka i svedoka. a povukao 20. 61 osuen.42 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA jasniti da nismo imali odlunosti da se suoimo sa dogaajima koje smo iskusili i da smo prepustili njima da se nose s prošlošu u kojoj nisu uestvovali. ’’Od ukupnog broja optuženih pred haškim tribunalom za ratne zloine na prostoru bivše Jugoslavije.687. 7% Bošnjaci. 68 % su Srbi. ore orevi UNDP (’’Vreme’’ br.2010. nakon toga bie osnovani rezidualni mehanizmi – tela koja e se baviti hapšenjem preostalih begunaca. 4. 88 . Joli E Akerman i Engene O Sullivan Muller. Projektovani mandat tela je 4 godine.’’89 I konano možemo da rezimiramo da možda najrealniju analizu Haškog tribunala daje Zoran Stojanovi kroz sledei zakljuak: ’’ini se da jedini ozbiljni argument koji može da opravda osnivanje i rad Tribunala za bivšu Jugoslaviju jeste injenica da u državama nastalim na teritoriji bivše SFRJ nije moglo da se oekuje ozbiljno suenje za zloine uinjene u toku graanskog rata. jesu statistiki podatci vezani za nacionalnu strukturu optuženih lica. a ne profesionalna nedoraslost sudova ili pak deficiti na planu krivinog prava. 22 % su Hrvati. Savet bezbednosti UN doneo je odluku 22. dok su ostali procesuirani pred domaim sudovima.6%. Odsustvo opšte društvene i politike klime je glavna prepreka za suenje.) 89 ’’Praksa i procedure Meunarodnog krivinog tribunala za bivšu Jugoslaviju’’. da 31.12. decembra 2010. ’’Hag’’ 29. od 141 optuženog 95 su Srbi. Makedonci 2% ’’91.05. Slina sudbina planirana je i za ad hoc tribunal za Ruandu. Kao jedan potpuno novi pravosudni sistem Tribunal je izuzetno uspešan u obavljanju svog mandata u relativno kratkom periodu od poetka rata. osuenim licima koja služe kaznu.2014. ’’Prana knjiga’’ beograd 2008 91 Tanjug. mogue ga je produžiti dva puta po 2 godine. mart 2004. Sarajevo 2002 90 ’’Meunarodno krivino pravo’’ Zoran Stojanovi..’’88 U grupu autora koji afirmišu Haški tribunal spadaju i autori ’’Prakse i procedure Meunarodnog krivinog tribunala za bivšu Jugoslaviju’’ koji konstatuju: ’’Uprkos kritikama koje su opravdane tribunal isto tako zaslužuje i velike pohvale.90 Za 16 godina rada Haški tribunal je podigao 161 optužnicu. Ono što takoe ini nesporna fakta koja se odnose na bilans rada haškog tribunala. U navedenom periodu Tribunal je okonao postupak protiv 123 optužena lica u 87 predmeta. Tribunal se može posmatrati i kao jedan eksperiment koji je u potpunosti uspeo i time ustanovio vrst osnov za ustanovljenje Stalnog meunarodnog krivinog suda. kosovski Albanci 5. ’’Suenje za ratne zloine u Srbiji – istorijski i uporedni okvir’’. u kojima je 12 optuženih osloboeno optužbe.

Rezolucijom br. 12 i 13 Statuta). Ovaj statut menjan je i dopunjavan tri puta rezolucijama Saveta bezbednosti: br. što je dovelo Savet bezbednost do zakljuka da takva situacija predstavlja pretnju za meunarodni mir i bezbednost. Savet bezbednosti je osnovao MKTR rezolucijom 955. novembra 1994.Priznanju je prethodilo podnošenje Izveštaja Nezavisne anketne komisije o delovanju UN tokom genocida u . 1411 od 17. Rezolucijom br. 1329 izmenama i dopunama povean je broj sudija u žalbenom veima u cilju efikasnijeg rada tribunala (izmene pretrpeli lanovi 11. aprila 2000. a isti je ukazivao da je u toku tri meseca u 1994. godine potvrdio svoj neuspeh u zaustavljanju genocida 1994. 1329 od 30. Ovaj prigovor odbacilo je pretresno vee koje je zakljuilo da su MKTR osnovani zakonito. novembra 1994. ono što je ad hoc tribunalima svojstveno jeste. maja 2002. Meunarodni krivini tribunal za Ruandu (MKTR) Pored Meunarodnog krivinog tribunala za teritoriju bivše Jugoslavije. godine. da i ako su formirani u vreme trajanja ratnih dejstava. Navedeno je u sluaju MKTR priznao i Savet bezbednosti UN kada je 14. Donošenju rezolucije prethodilo je podnošenje više izveštaja koji su ukazivali da se je u Ruandi izvršen genocid i. savremenu krivino pravnu istoriju obeležilo je i formiranje ad hoc tribunala za Ruandu. novembra 2000.2. godine. Osim okolnosti pod kojima su formirani i injenici da su im isti najviši akti na kojima se zasniva njihov rad. 8.11 i 12 Statuta). i br. br. 11 Statuta). specijalni izvestilac Komisije za ljudska prava.1. godine i dao svoje preporuke u svrhu spreavanja ovakvih propusta u budunosti. Kao i u sluaju formiranja ad hoc tribunala za bivšu Jugoslaviju i u odnosu na ad hoc tribunal MKTR pojavila su se kao sporna pitanja legaliteta i legitimiteta ovog suda. Rezolucijom 1411 izmene i dopune odnose se na dvostruko državljanstvo sudija (iste se odnose na l. Kao i u sluaju Haškog tribunala najbitniji akt MKTR predstavlja Statut koji je usvojen rezolucijom 955 Saveta bezbednosti dana 8. godine. 1165 izvršene su izmene koje su omoguile formiranje treeg pretresnog vea (izmene su pretrpeli lanovi 10. u Ruandi sproveden genocid u kome je ubijeno izmeu 500 000 i milion ljudi.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 43 3. kao i da je bilo mnogo sluajeva kršenja meunarodnog humanitarnog prava . nisu uspeli da spree krvoprolie. Na ovakvu odluku svakako je uticao Izveštaj o stanju ljudskih prava u Ruandi koji je podneo Rene Denji-Segi. 1165 od 30. aprila 1998. Tako je pitanje zakonitosti MKTR prvi put u praksi pokrenuto prilikom preliminarnog prigovora – da je suverenitet Republike Ruande narušen time da Tribunal nije osnovan ugovorom preko Generalne skupštine) u predmetu Kanjabaši (u odnosu na MKTJ to je bio sluaj Tadi).

U ovu kategoriju spadaju Mešoviti sudovi na Kosovu i Metohiji (1999).). Tribunal za Liban (2007). kao i realizacije ideje o Stalnom meunarodnom krivinom sudu na meunarodno krivinopravnom terenu dolazi do ekspanzije u pogledu konstituisanja novih sudova sa meunarodnim elementom. KIM. 92 UN doc. Sude za najteža meunarodna krivina dela – izuzetak KIM koji mogu suditi i za druga krivina dela 2. Mešoviti i specijalni tribunali Nakon formiranja ad hoc tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. 3. Razliit obim i forma meunarodnog elementa koji sudovi sadrže. dok su jedni sudovi osnivani pod uticajem UN poput Istonog Timora. drugi su poput sudova u Iraku i BiH nastali kao rezultat pretežnog angažovanja nekog inostranog elementa. iz kog razloga su dobili naziv mešoviti ili hibridni sudovi. dok su drugi posebna tela koje nemaju veze sa domaim pravosuem – Specijalni sud za Sijera Leone. S/ 1999/1257.44 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Ruandi 1994. Kambodže. Specijalni sud za Sijera Leone (2002). Okružni sud u Dilju u Istonom Timoru (2000). Tribunal za Irak (2003. kao deo sistema ili organizacioni deo redovnog suda – Vea za ratne zloine BiH . I pored brojnih razlika zajedniko im je da: 1. 2 . Meunarodni elemenat ogranienog profila koji ih spreava da imaju statut ad hoc tribunala. negde su ta tela inkorporirana u domae pravosue. vrlo esto podrazumevaju i angažovanje nacionalnog pravosua. 3 . decembra 1999. Primena razliitog prava i razlike u pogledu organizacije. Osobenost istih jeste da oni nemaju karakteristike klasinog meunarodnog suda. Vea za zloine uinjene za vreme vladavine Crvenih Kmera u Kambodži (2003) i Posebna odeljenja suda u BiH (2003). ve samo meunarodni elemenat veeg ili manjeg obima. Meunarodni element u mešovitim sudovima razlikuje se prema obimu i formi što uslovljava i samu razliku meu sudovima. Razlike: 1.2. Navedeni izveštaj tereti UN ’’da su suoivši se sa genocidom pokazale neodlunost da ga spree i propustile da intervenišu kada su masakri poeli’’92. . Zajedniko oslanjanje na Rimski Statut i Statute ad hoc tribunala 3. Presudan uticaj na njihovo formiranje imala su razliita tela. Sijera Leonea. od 16.

zloine protiv ovenosti i ratne zloine izvršene na KiM . Sudovi na Kosovu i Metohiji Na teritoriji Kosova i Metohije tokom 2000. U cilju otklanjanja ovih problema UNMIK je imenovao meunarodne sudije koje bi trebalo da rade sa domaim sudijama. Takoe. sa mogunošu produžetka roka. kao i razrešenja. meutim kako su ubrzo bile iznete primedbe na raun nepristrsanosti i diskriminacije u radu ovih pravosudnih organa. a sudi se za naroito teška meunarodna krivina dela svi lanovi trolanog vea imenuju se iz reda meunarodnih sudija. bila je neophodna intervencija meunarodne zajednice posredstvom UN. pet godina sudijskog ili tužilakog staža i visok nivo moralnog integriteta. a isti je mogao biti realizovan samo uz poštovanje najviših standarda i normi meunarodnog prava. Meunarodne sudije koje su inkorporisane u nacionalno pravosue moraju da ispune sledee uslove: pravni fakultet. .2. Imenuju se na šest meseci.1. problemi pristrasnosti i diskriminacije u odnosu na manjinsko stanovništvo otklonjeni su osnivanjem Zajednike radne grupe iji je zadatak obezbeivanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosudnih organa. godine zaživeli su sudovi mešovitog karaktera i pored injenice da se jurisdikcija MKTJ prostire i na ovu oblast. nepristrasnog i multietnikog sudstva. Meutim kako je MKTJ nadležan samo za genocide. UNMIK i OSBE su osnovali i nove sudove za ratne zloine u regionu sa trolanim pretresnim veem. Na ovakav nain stvorena je mogunost da domai sudovi vode postupke za teška meunarodna krivina dela.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 45 3. a trei – nezavisni meunarodni sudija predsedava veem. a domae sudije su dobile mogunost da sude u postupcima koji su adekvatni njihovoj jurisdikciji. ali je to stvorilo odreene smetnje i nedostatke s obzirom da nisu postojala proceduralna uputstva o nainu njihovog postupanja. u kome su po jedan sudija Srbin i Albanac. Meunarodne sudije su postavljene u pet okružnih sudova na Kosovu i u Vrhovnom sudu. Mešovit karakter ovih sudova ogleda se u injenici da je angažovano nacionalno zakonodavstvo. Kada postoji sumnja u nepristrasnost sudija. UNMIK je ukljuio meunarodne sudije i tužioce u domae sudove. ali je isto bilo teško realizovati zbog konflikata i sukoba koji postoje izmeu Albanaca i Srba. Zadatak UNMIK-a bio je formiranje nezavisnog. a postojala je potreba za angažovanjem domaih sudova. ali da je organizacija i delovanje istih regulisano aktima UNMIK-a. kao i da su u sudovima angažovane i inostrane sudije.

ubistva. godine. godine aktuelni predsednik objavio da e Istonom Timoru biti omogueno da odlui da li prihvata autonomiju u okviru Indonezije. oktobra 1999. zloini protiv ovenosti. kao i da pozitivno pravne propise koje ove sudije primenjuje ine kako meunarodni. kao što su. godine rezoluciju br. indonežanske neredovne oružane snage izvršile su mnogobrojna krivina dela. tako i nacionalni propisi. kršenja raznih oblika ljudskih prava. to je parlament Indonezije ve 25. Nakon toga Savet bezbednosti je formirao Prelaznu upravu UN za Istoni Timor . bez adekvatne infrastrukture i logistike podrške. opšta naela krivinog prava inkorporisana i u Statut Meunarodnog krivinog suda. septembra 1999. tj.2. Da bi bio realizovan ovaj zadatak doneto je više odluka. Sud u Dilju dobio je nadležnost za najteža krivina dela. Meutim. Mešoviti karakter ovih vea proistie i iz injenice da u njihovom sastavu uestvuju meunarodne i domae sudije. Jedan od kljunih oblasti delovanja UNTAET-a je bilo i razvoj institucija koje e uspostaviti vladavinu prava. ratifikovao rezultate referenduma i predao kontrolu nad teritorijom Ujedinjenim nacijama. kao i nedovoljno strunog i obuenog pravnikog kadra. 1999. seksualna krivina dela i muenje. . Promena na vrhu indonežanske vlasti dovela je do toga da je 1999. Navedeno proizilazi iz injenice da se primenjuju norme – pravo Istonog Timora . ugovori kao i utvrena naela meunarodnog prava oružanih sukoba. Okupacija koja je trajala 25 godina donela je mnogo represije i nasija. tokom perioda koji je prethodio narodnom izjašnjavanju. iskrcavanje INTERFET-a dana 20. 1264 kojom je predviena meunarodna intervencija. ratni zloini.2. Ova takoe hibridna meunarodno pravna tvorevina nastala je kao posledica nemilih dogaaja koji su usledili nakon invazije indonežanskih trupa na Istoni Timor 1975. Vee za teška krivina dela sudova u Istonom Timoru Posebna vea u Istonom Timoru osnovana su pod prelaznom upravom UN uredbom donetom 2002 godine.UNTAET. a obzirom da je indonežanska vlada prethodno prihvatila meunarodnu intervenciju. Ovakav razvoj dogaaja imao je za posledicu da UN donesu dana 15.46 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 3.. meu kojima je svakako najbitniji propis 2000/11 kojom je osnovan sudski sistem Istonog Timora kojim se predvia osnivanje više okružnih sudova i žalbenog suda u Dilju. septembra. Navedeni posao nije bio lak s obzirom da je pravni sistem Istonog Timora bio uništen. naroito u pogledu teških krivinih dela predvienih krivinim zakonikom. a naroito nakon sumiranja rezultata koji su pokazali da je veinski deo Istonotimorskog stanovništva glasao za nezavisnost. priznata naela i norme meunarodnog prava.

lan 12 .94 93 No place Without Justice. a troje generalni sekretar. Glavni akti Specijalnog suda za SL predstavljaju .RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 47 3. isti je baziran na ugovoru što predstavlja bitnu razliku u odnosu na tipine ad hoc tribunale (MKTJ i MKTR). dok u žalbenom veu dvoje sudija imenuje vlada. ratne zloine i druge ozbiljne povrede meunarodnog humanitarnog prava. Cilj formiranja ovog suda je otklanjanje štetnih efekata dugogodišnjeg graanskog rata u Sijera Leoneu koji je zapoeo 1991. Specijalni sud u SL nadležan je za gonjenje lica koja snose najveu odgovornost za ozbiljne povrede meunarodnog humanitarnog prava i nacionalnog prava izvršene na teritoriji Sijera Leonea od 30. a u teritorijalnom smislu na podruje Sijera Leonea. godine. dok se Statutom reguliše njegova nadležnost i funkcije.3. godine. Možemo zakljuiti da je nadležnost ovog mešovitog suda u ’’personalnom smislu’’ ograniena samo na lica koja snose najveu odgovornost za zloine poinjene u toku sukoba. Sporazum samo predstavlja osnivaki akt Suda. avgusta 2000. Specijalni sud za SL nadležan je za zloine protiv ovenosti. Zakonodavni akt za Specijalni sud donet je 19. Sporazum izmeu UN i Vlade Sijera Leone i Statut Specijalnog suda za Sijera Leone. godine sporazumom zakljuenim izmeu demokratski izabrane vlade i Revolucionarnog ujedinjenog fronta. Implementing Legislation for Specijal Court www. marta 2002. navedeni pravni akt potpisan je 16. a dvoje generalni sekretar UN. januara 2002. Tužilaštvo i Sekretarijat.“93 Specijalni sud za SL predstavlja sud mešovite nadležnosti i sastava. u periodu od 30. Specijalni sud za Sijera Leone Ovaj sud osnovan je ugovorom zakljuenim izmeu UN i vlade Sijera Leonea. S obzirom da je baziran na principu dobrovoljnosti njegova osobenost oituje se i u tome da je to prvi sud u kome jedni pored drugih zasedaju meunarodne i domae sudije. godine. godine.org/documents 94 Statut Specijalnog suda za Sijera Leone. tj. godine u Fritaunu.2. a okonan je 1999. do datuma koji e strane odrediti naknadnim sporazumom. Sudije se imenuju na tri godine i mogu se ponovo birati. U organizacionom smislu Sud ine tri organa: Vea. a to podrazumeva primenu kako meunarodnog tako i domaeg prava. postavljaju okviri za krivino gonjenje poinilaca zloina u ovom graanskom ratu. novembra 1996. U pretresnom veu jednog sudiju imenuje vlada SL. a istome je prethodilo donošenje rezolucije 1315 Saveta bezbednosti od 14. isti je usklaen sa ustavom Sijera Leonea i obezbeuje: ’’okvir u kome organi ove države mogu raditi sa Specijalnim sudom u okviru Sijera Leone.specialcort. novembra 1996.

Specijalni sud za Sijera Leone je zapravo originalni mešovit tj. godine Crveni Kmeri su svrgnuti sa vlasti i formirana je Narodna Republika Kampuija. sa mogunošu izdvojenog mišljenja.5 miliona stanovnika ove države. dok je elemenat nacionalnog izražen kroz injenicu da su vea deo domaih sudova. godine. sastavljena uglavnom od domaih sudija kao i da primenjuju domae pravo. a potom na osnovu pregovora izmeu UN i predsednika vlade Kambodže dolazi do formiranja posebnijh sudskih ve za suenja Crvenim Kmerima. godine stradalo je od 1 do 1. ve se razlika u odnosu na ad hoc tribunale manifestuje i kroz postojanje Upravnog odbora koji nadgleda budžetska i administrativna pitanja. Takoe razlika Specijalnog suda za Sijera Leone i ad hoc tribunala MKTJ i MKTR oituje se i u njihovoj nadležnosti.4. a delovanjem njihovih nehumanih. I ako ga neki smatraju treim ad hoc tribunalom. Uloga ovih vea do sada se manifestovala u nekoliko sluajeva kada se sudilo visokim predstavnicima bivše Demokratske Kampuije.48 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Presude se donose veinom glasova u svakom veu. U toku postojanja Demokratske Kampuije kojom su vladali Crveni Kmeri. Ovaj sporazum koji je donet 2002. ali je zato pored ratnih zloina i zloina protiv ovenosti. javno se izriu uz pismeno obrazloženje. do 1979. hibridni sud. U tom periodu neki zloinci osueni su u odsustvu za genocid. kao i da vlada SL u potpunosti podržava ovaj Sud. godine. godine izmeu Ujedinjenih nacija i kambodžanske vlade a u cilju sankcionisanja. Specijalni sud za SL nije nadležan za genocide.2. ne samo zbog prirode svog nastanka koja je rezultat bilateralnog sporazuma zakljuenog izmeu nacionalnog tela (vlade SL) i UN. stupio je na pravnu snagu 2005. poinilaca zloina izvršenih za vreme vladavine Crvenih Kmera. nakon invazije Vijetnama na Demokratsku Kampuiju 1978. Navedena vea imaju takoe mešoviti karakter s obzirom da je elemenat inostranosti ostvaren nainom formiranja Vea. zloinakih metoda u periodu od 1975. što predstavlja njegovu osnovnu razliku u odnosu na Specijalni sud za Sijera Leone gde se poiniocima krivinih dela sudi kako prema domaem tako i prema meunarodnom pravu. ovlašen da sudi i za niz krivinih dela propisanih zakonima države Sijera Leone. 3. Vanredna vea u sudovima Kambodže Formiranje vanrednih sudskih vea za Kambodžu rezultat su bilateralnog sporazuma postignutog 2003. .

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 49 3. 3. Specijalni tribunal za Irak ostae zapamen po svom prvom suenju Sadamu Huseinu 2006. a do sada donela presude u tri sluaja.dw-world. Specijalni tribunal za Irak Specijalni tribunal za Irak je takoe hibridnog karaktera s obzirom da su na njegovo konstituisanje uticali inostrani i nacionalni – domai faktor. Posebna odeljenje suda BiH za ratne zloine Na zajedniki predlog Kancelarije visokog predstavnika za BiH i MKTJ 2003. Tribunal za Liban Najnoviji tribunal za Liban. 95 „Vjesti“. odnosno da se sudi uiniocima za krivina dela povezana sa ovim ubistvom. godine a.7. juna 2007. ve i da prestanu politika ubistva u Libanu. Perspektiva ovog hibridnog tribunala podrazumeva sve vee angažovanje domaih sudija i smanjivanje inostranih sudija.6. Savet bezbednosti osnovao je 10.2006. nakon što su Fond za otvoreno društvo i Vlada SAD obezbedili sredstva za njihovo funkcionisanje. 3. godine. godine formiran je za teritoriju bivše Jugoslavije još jedan mešoviti tribunal. Vea ovog suda otpoela su sa radom 2005. tj. Ovaj tribunal su 2003.5.2. unosi element dobrovoljnosti koji ovaj tribunal razlikuje od Haškog tribunala i MKTR-a koji su formirani uz iskljuivu dominaciju UN. godine osnovale okupacione snage SAD. 20. Sumnja se da je atentat organizovala sirijska obaveštajna služba. osim toga njegovim delovanjem optuženi su i pripadnici Sadamovog režima koji se nalaze na ’’crnoj’’ listi SAD-a . Prihvatanje ovog tela od strane irakih vlasi kroz donošenje Statuta po uzoru na Rimski statut.2. Tribunal je bitan jer e doprineti zaštiti demokratskog poretka u Libanu’’95. posebno odeljenje u okviru krivinog odeljenja ovog Suda.de/article/ 2487676 . sa ciljem da se istraži pozadina ubistvo libanskog premijera Rafika Harija ( 2005).www. listi najtraženijih Iraana.11. to je posebno odeljenje Suda BiH .2. te je razumljivo da su se protiv odluke o osnivanju Suda pobunile prosirijski orijentisane snage u vladi aktuelnog libanskog premijera Fuada Sinore i ako je isti podržavao ovu delatnost što oigledno proizilazi iz njegovog stava: ’’To je važno ne samo da bi se pronašle ubice Rafika Hararija.

ali je zbog opstrukcije libanskog predsednika. Savet bezbednosti je bio prinuen da ovaj sud nametne Libanu. koji je sainio Dik Marti i na osnovu njega je PSSE doneo rezoluciju 1782. 96 97 Rezolucija 1782 PSSE taka 19. Navedenim Izveštajem konstatovano je ozbiljno kršenje meunarodno pravnih normi. s tim što ima osoblje i u Bejrutu.2011.02. kao i pojedini zahtevi Human Rights Watch (HRW) oigledno dovode u pitanje sposobnost EULEX-a za ovako složen zadatak. U decembru mesecu 2010.2. kao i otkria trgovine ljudskim organima na ovom podruju postoji mogunost da e meunarodna zajednica u budunosti formirati neki novi tribunal specijalizovan za teške povrede humanitarnog prava koje su se dogodile na ovoj teritoriji u našoj bliskoj prošlosti. Amanda Mekre je u intervjuu za RTS rekla da ’’HRW smatra da EU treba da ustanovi Specijalno tužilaštvo van teritorija Kosova i Albanije’’97.50 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Za razliku od ostalih ovaj sud bavi se istragom samo jednog zloina. S obzirom da na podruju KiM ve egzistira EULEX.. godine usvojen je Izveštaj Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE). što je nametnulo potrebu sprovoenja detaljne i celishodne istrage kako bi sve pravno relevantne injenice bile utvrene i bili prikupljeni svi neophodni dokazi. Sedište suda nalazi se u Hagu.1. Perspektive formiranja novih ad hoc i mešovitih tribunala U kontekstu najnovijih dešavanja na Kosovu i Metohiji. Predstavnik HRW. razumljivo se nametnulo pitanje da li je isti u mogunosti da sprovede ovaj ozbiljan i sveobuhvatni zadatak iz kog razloga je Parlamentarna skupština saveta Evrope pozvala ’’sve države lanice Evropske Unije i sve druge države koje uestvuju u radu PSSE da pojasne ovlašenje EULEX-a ili nekog drugog meunarodnog pravosudnog tela kome je dat mandat da sprovede temeljne istrage tako da njihova vremenska i prostorna nadležnost obuhvata sva krivina dela povezana sa sukobom na Kosovu . a primenjuje libanski krivini zakon. Prvobitno je bilo planirano da sud bude osnovan ugovorom izmeu Libana i UN. zastupnika sirijskih interesa u Libanu.96 Meutim naknadna izjava Dika Martija data ’’Franfurtskim novinama’’. 3. . injenica da se sumnjalo u umešanost sirijskih vlasti u atentat nametala je zakljuak da je libansko pravosue nemono da kazni atentatore. Human Rights Watch „Zloini moraju biti kažnjeni“ 09. pod nazivom ’’Neoveno postupanje sa ljudima i nelegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu’’.3.

nije bilo usled blokovske podele i širenja hladnog rata. 3. godine. meutim. voena idejom pobede nad zlom fašizma. Pored navedenog.’’98*21 Ne treba posebno naglašavati znaaj eventualnog formiranja nekog novog meunarodnog tribunala koji bi sankcionisao izvršioce teških krivinih dela u vezi trgovine ljudskim organima na Kosovu. godine zatražila od Komisije pripremu nacrta stalnog meunarodnog krivinog suda. stalni sud sa sedištem u Hagu. Meunarodni krivini sud (ICC) je nezavisan. te da izradi nacrte statuta. naroito Libiji možemo da zakljuimo da postoji mogunosti stvaranja nekog novog ad hoc tribunala. kao polaznu osnovu za dalji rad. . Nastanak. a analizirajui novonastalu situaciju u severnoj Africi.4. pa je. nacrti statuta su od strane Komisije sainjeni i prezentovani. poela sa ostvarivanjem ciljeva vezanih za osnivanje stalnog krivinog suda. osnovna obeležja i doseg prava koje e primenjivati Meunarodni krivini sud Nakon Drugog svetskog rata. osnovan Rimskim statutom. nezavisno od rada Saveta bezbednosti UN na osnivanju privremenih krivinih sudova za prethodnu Jugoslaviju i Ruandu. i 1992.2011. koji je stupio na snagu 1. U tom pogledu je Generalna skupština UN 1990. „krivina dela koja zadiru u srž“ („core crimes“) prema meunarodnom pravu: genocid. sasvim je logina konstatacija koju je izneo Branislav Ristivojevi: ’’Vidljiv je napor onih koji se zalažu za iznalaženje pune istine da istragu ne obavlja EULEX. Meunarodni sud predstavlja telo nadležno za suenje licima optuženim za najteže zloine za koje je zainteresovana meunarodna zajednica. imajui u vidu bližu istoriju srpskog naroda koju je u toku XX veka obeležilo ueše u ratovima na strani demokratskih i progresivnih snaga uz masovne žrtve. i 1953. i ako je ista neobjektivna i nerealna. ve neka nova meunarodna institucija.02. zloine protiv ovenosti. „Politiki život“ 18. Generalna skupština UN je zatražila od Komisije za meunarodno pravo (ILC) da ispita mogunost osnivanja stalnog meunarodnog krivinog suda. Tokom 1951. godine. Sluha za dalji rad. U tom cilju. zapoeo novi proces stvaranja stalnog suda.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 51 Imajui u vidu prethodne navode. ratne zloine i krivina dela agresije (kada budu ustanovljeni elementi krivinog dela agresije i uslovi pod kojima e Sud biti nadležan u odnosu na to krivino delo). Komisija je tokom 98 Branislav Ristivojevi tekst „O novom tribunalu za trgovinu ljudskim oranima“. jula 2002. Nastavak rada usledio je tek nakon novih procesa globalizacije. meunarodna zajednica je. Ovakav pristup promenio bi u meunarodnoj javnosti predstavu o Srbima kao jedinim „negativcima“ na ovim prostorima.

nije na adekvatan nain rešio pitanje postojanja jedinstvenog meunarodnog krivinog prava koje e se u sudu primenjivati. langobardskog obiajnog prava. godina. 2008. koja po pravilu nisu i najbolja rešenja. Odredba lana 1. i procesna materija je detaljnije regulisana Pravilima postupka i dokazivanja koja takoe usvaja navedena Skupština. godine u Rimu. Statuta99 propisuje da se Meunarodni krivini sud osniva ovim pravnim aktom kao stalno sudsko telo i da je nadležan za voenje krivinog postupka protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da su poinila najteža krivina dela od meunarodnog znaaja. revidiran 1994. Pored toga. koji je nakon prijema sugestija i primedaba od strane vlada pojedinih zemalja. po prvi put su uneti neki opšti instituti opšteg dela. „Službeni list SRJ“ 5/2001 Bekarije. tzv. a posebno preciziranje nadležnosti uinjeno je usvajanjem Elemenata krivinih dela od strane Skupštine zemalja koje su prihvatile Statut. te shvatanja tadašnjih poznatih i nepoznatih komentatora i dr. pod okriljem Ujedinjenih Nacija. pravna pomo i saradnja. Odreen broj instituta je preuzet iz nacionalnih zakonodavstava. odredba lana 5. Usvojeni Statut. Potom Generalna skupština osniva Privremeni komitet 1995. 100 99 . na nain kako je to predvieno Statutom i bie komplementaran nacionalnim krivinim nadležnostima država. naziva se statutom (što je drugaije znaenje od onog koje statut ima u anglosaksonskom pravu). Pošto je ugovor ustanovio meunarodni sud. važenje. godine. kao što su instituti koji se odnose na nadležnost. koji preduzima delatnosti u cilju pripreme diplomatske konferencije na kojoj e se doneti odluka o osnivanju stalnog suda i usvajanju Statuta. nužnost kompromisnih rešenja. usvojen je Statut suda. odgovornost. strunjaci meunarodnog krivinog prava su u Statut Meunarodnog krivinog suda uneli neka osnovna rešenja od kojih zavisi rad Suda.52 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 1993. Rimski statut. održanoj u julu 1998. „Meunarodno krivino pravo“ . meutim. ime je stvoren pravni okvir za njegovo osnivanje i dalji rad. Statuta taksativno nabraja i opisuje koja krivina dela spadaju u nadležnost Suda. Dr Zoran Stojanovi daje neka od moguih objašnjenja: ostavljanje širokog prostora i za ostvarivanje politikih ciljeva. ignorantski odnos prema dostignuima krivinog prava. na primer. na poetku svoje knjige „O zloinima i kaznama“ slikovito prikazuje tadašnje pravo kao konglomerat ostataka rimskog prava. ali je ostala praznina u pogledu stvaranja jednog sveobuhvatnog krivinog prava. ak šta više. Rimski statut. Na diplomatskoj konferenciji. sankcije. retroaktivnost. Pravna knjiga Beograd. kao zbira najboljih uporedno-pravnih normi. str. s obzirom da je slinih pokušaja bilo i u osamnaestom veku100 . 101 V.101 Ipak. Nadležnost Suda i njegovo funkcionisanje regulisani su odredbama Statuta. Razlozi za navedeno nisu poznati. pojedina pitanja su na odgovarajui nain rešena. uvažavanje injenice da same države ugovornice ne žele precizne norme koje bi bile suviše obavezujue za njih.178. godine. godine podnela nacrt.Zoran Stojanovi .

UN nisu sklonile SAD sa liste potpisnica.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 53 Statut Meunarodnog krivinog suda je stupio na snagu 1. jula 2002. U februaru 2008. godine a svaki uinilac krivinog dela iz nadležnosti ovog suda podložan je krivinom gonjenju od strane Suda posle ovog datuma. Izrael.2003. što se uobiajeno tumai kao povlaenje potpisa od strane SAD. Zvanian razlog SAD za ovakav postupak je „strah od ispolitizovanih postupaka kojima bi mogli biti ugroženi njihovi vojnici“. godine od jedne meunarodne grupe advokata aktivista pokreta za ljudska prava. godine je konstatovano da je 105 država postalo lanicama Suda. Sud nije nadležan po prijavama koje su stigle protiv zemalja koje nisu ratifikovale meunarodni sporazum o njegovom osnivanju. godine. formalno-pravno gledano Amerika nije potpadala pod jurisdikciju Suda iz dva razloga: SAD se nisu ukljuile u lanstvo MKS a optužba se odnosi na ratne zloine uinjene u Iraku . Iraku. Libija. godine. ili izmeu Izraelaca i Palestinaca. godine. kada je u aprilu 2003. pred Meunarodnim krivinim sudom do sada je voen postupak u sluajevima: Severna Uganda. meutim. Irak. kada su sudije položile zakletvu. jer po reima Glavnog tužioca Meunarodnog krivinog suda – Luis Morena Okampa. Još 41 država je potpisala ali ne i ratifikovala Rimski statut. SAD i Jemen potpisali su Statut na kraju 2000. iako to izriito nije i traženo. zahtevano da se preko Meunarodnog krivinog suda „ zauzda vojna sila“ SAD i Velike Britanije a povod je okonana vojna operacija koalicionih snaga „Iraka sloboda“ u kojoj je poinjen niz ratnih zloina.102 Pored toga. Sud je sveano otvoren 11. SAD i Jemen glasale su protiv Rimskog statuta 1998. marta 2003. 102 Sense Tribunal. Meutim administracija Džordža Buša obavestila je Ujedinjene Nacije da SAD nee sebe smatrati lanicom suda i da ne smatraju da imaju pravne obaveze zbog svog potpisa. Demokratska Republika Kongo. U praksi Suda. Savet bezbednosti UN je naložio Meunarodnom krivinom sudu da proveri da li u sukobima u Libiji ima ratnih zloina. Sud je nadležan samo za dela uinjena nakon 1. 25. Narodna Republika Kina. S druge strane.03. Centralno Afrika Republika i Darfur (Sudan). jula 2002. godine. Najnovija zbivanja u Libiji dovela su i do pokretanja preliminarne istrage od strane tužilaštva Meunarodnog krivinog suda u Hagu o tome da li se u sukobima u Libiji može govoriti o moguim zloinima protiv ovenosti.zemlji iji je režim takoe odbio da prihvati taj globalni Sud. odbaene su i druge prijave koje se odnose na konflikte u Obali Slonovae. Katar. Izrael. pošto ga je ratifikovalo potrebnih 66 država. .

U odnosu na ta krivina dela u stvari postoji konkurentna paralelna nadležnost. Ne postoje neka opšta pravila u meunarodnom pravu o rešavanju navedenog pitanja. U sluaju ad hoc tribunala prednost je data njima u odnosu na nacionalne sudove. što se vidi iz odredbi njihovih statuta. Mitar Kokolj. ako svojom izjavom prihvati nadležnost Suda u pojedinom sluaju. str. pre svega se ima u vidu njegova stvarna nadležnost. u kom sluaju se ima u vidu personalna nadležnost. uri: Meunarodno krivino pravo. ad hoc tribunali Saveta Bezbednosti. str. kojom je predvieno da je Sud nadležan za voenje krivinog postupka povodom najtežih krivinih dela. 103 . nadležnost Suda se odnosi i na sluaj da je krivino delo Tužiocu Suda prijavio Savet Bezbednosti delujui prema odredbama Sedme glave Povelje UN. Najpre. koja se odnosi na uspostavljanje mira. Aleksandar B. Nadalje.103 Pored navedenih redovnih nadležnosti. Aleksandar Ignjatovi. suditi za isto delo od strane nacionalnog suda. Nadležnost meunarodnog krivinog suda i sukob nadležnosti izmeu meunarodnog krivinog suda. Sud je nadležan i ukoliko je delo uinjeno na teritoriji države koja nije ratifikovala Statut. 2009. 104 V. Sud je nadležan u pogledu sledeih krivinih dela: krivino delo genocida.1. koja je propisana odredbom lana 5. Statutom su predviene i posebne nadležnosti Suda. Tako je u Statutu Tribunala za bivšu Jugoslaviju predvieno da se ne može nekome. Meunarodni krivini sud predvia i teritorijalnu nadležnost.54 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 3.182.169. Pravni fakultet za privredu i pravosue: Privredna akademija. kome je sueno od strane Tribunala. Meutim postoje izuzeci od naela ne bis in idem a to su u sluaju kada je nekome ve sueno od strane nacionalnog suda. privremenih i nacionalnih sudova Kada se govori o nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. kao i nacionalni sudovi nadležni da sude za ista krivina dela javlja se problem sukoba nadležnosti. koja su za takva proglašena od strane celokupne meunarodne zajednice.cit.104 Postavlja se pitanje kome dati prednost. ratni zloini i krivina dela agresije (kada budu ustanovljeni elementi krivinog dela agresije i uslovi nadležnosti).4. može se od strane Tribunala ponovo suditi za isto krivino delo. Ona se odnosi na to da Sud sudi za navedena krivina dela ukoliko su uinjena na teritoriji neke od zemalja koje su prihvatile Statut ili se radi o krivinom delu uinjenom od strane njihovog državljanina. Ono je regulisano odredbama statuta ad hoc tribunala i Rimskog statuta i razliito je rešeno kod odnosa nacionalnih sudova sa ad hoc tribunalima i tog odnosa sa Meunarodnim krivinim sudom. Zoran Stojanovi . krivina dela protiv ovenosti. ako je V. kao i ukoliko postupanje nacionalnog suda nije bilo nezavisno i nepristrasno. ukoliko je delo za koje mu je sueno bilo kvalifikovano kao obino a ne meunarodno krivino delo. U skladu sa Statutom. Imajui u vidu da su Meunarodni krivini sud. Pored stoga. Statuta. op.

kancelariju Tužioca i Sekretarijat. Pored toga. francuski. kojim se utvruje nain. Svaka država lanica može da predloži kandidate za sudiju. Službeni jezici predvieni odredbom lana 5. pored ostalih. a izbor se vrši tajnim glasanjem na sednici Skupštine država lanica. ruski i španski i na ovim jezicima se objavljuju presude i druge odluke Suda.4. Sudee (pretresno) odeljenje i Odeljenje koje vodi prethodni postupak imaju najmanje po 6 sudija.105 Osim toga odredba pravila 9. Sve sudije moraju razliita državljanstva. To su. iskustvo u oblasti krivinog ili relevantnih oblasti meunarodnog prava. kineski. MKS e suditi samo u onim sluajevima u kojima države nisu voljne ili nisu sposobne da sude. s tim što na predlog Predsedništva Skupština država lanica taj broj može poveati. Narodna Skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o saradnji sa Meunarodnim krivinim sudom. pružanje pravne pomoi tom sudu i izvršenje njegovih odluka.183. engleski. Nasuprot privremenim sudovima.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 55 bilo usmereno na zaštitu optuženog od meunarodne krivine odgovornosti ili ukoliko sluaj nije bio propisno voen. Septembra 2009. Statuta su arapski. obim i oblici saradnje državnih organa sa Meunarodnim krivinim sudom. Pravila postupka i dokazivanja predvia da Tribunal može preko prvostepenog vea tražiti ustupanje predmeta od nacionalnog suda kada se radi o pitanjima koja su u bliskoj vezi i od znaaja za voenje istrage i krivinih postupaka pred Tribunalom. Kriterijumi za izbor sudija odreeni su Statutom. tri sudska odeljenja (žalbeno. Sud je sastavljen od 18 sudija. položaj MKS je supsidijaran u odnosu na nacionalne sudove. Rimskog statuta i trideset etvrtom glavom Krivinog zakona – Krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zaštienih meunarodnim pravom.str. op. Organizacija Meunarodnog krivinog suda Meunarodni krivini sud ima sedište u Hagu i u svom sastavu ima: predsedništvo. kao i osobenosti postupka za krivina dela iz njegove nadležnosti. Statut poznaje i radne jezike.cit. Dakle. Meunarodni krivini sud nema prednost u odnosu na nacionalne sudove ve je njihova nadležnost komplementarna. ine je predstavnici tih zemalja. Statut predvia i Skupštinu država lanica onih zemalja koje su prihvatile Statut. propisana odredbom lana 5. . Svaka zemlja ima po jednog predstavnika u 105 V. strunost. Žalbeno odeljenje se sastoji od predsednika i još 4 sudije. 3. godine. sudee i ono koje vodi prethodni postupak). Zoran Stojanovi.2. to su engleski i francuski.

ime dobija ulogu koja je u nacionalnim sistemima data zakonodavnom telu. kao i za krivino delo pomo uiniocu posle izvršenog krivinog dela iz lana 333. rad na ureenju zakonodavne materije je bio preduslov za pokretanje. koji je imao prevashodnu ulogu u zapoinjanju i voenju ovih krivinih postupaka. a svaka nacija za dela i nedela iz svoje prošlosti“106 Postupci za ratne zloine na prostorima bivše Jugoslavije najpre su zapoeti pred Meunarodim tribunalom za bivšu Jugoslaviju a jedan od osnovnih razloga za to je što u tadašnjem trenutku nacionalna pravosua nisu bila spremna za tako ozbiljan i složeni poduhvat. U lanu 2. uesnice u ratnim sukobima iz devedesetih. Kako se rad Haškog tribunala bližio kraju postavilo se pitanje da li e se zemlje. januara 1991. navedenog zakona propisana je stvarna nadležnost i domen primene zakona radi otkrivanja. do 384. godine Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zloine. nadležnost i ovlašenja državnih organa i eihovih organizacionih jedinica.56 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA skupštini i jedan glas prilikom odluivanja.5. ekspert UNDP. godine donet Zakon o saradnji SRJ sa Meunarodnim tribunalom za krivino gonjenje lica odgovornih za teška kršenja meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. 3. Nacionalna suenja za ratne zloine „Svaka vlada preuzima odgovornost za dela i nedela svojih prethodnika. Krivinog zakonika. krivinog gonjenja i suenja za: krivina dela iz l. efikasno voenje i okonanje navedenih postupaka. koja su navedena u Statutu MKS za bivšu Jugoslaviju. i 386. Teritorijalna nadležnost proizilazi na osnovu odredbe narednog lana Zakona koja predvia da su državni organi Republike Srbije nadležni za voenje postupka za 106 Hannah Arendt „Ajhman u Jerusalimu“ . „Pitanje je kako emo im objasniti da nismo imali odlinosti da se suoimo sa dogaajima koje smo iskusili i da smo njima prepustili da se nose s prošlošu u kojoj nisu uestvovali. kako navodi ore orevi. i l. teška kršenja meunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. ako je izvršena u vezi sa navedenim krivinim delima. suoiti sa proteklim dogaajima ili e „navedeni teret ostaviti u amanet buduim generacijama. 370. Skupština ima nekoliko važnih nadležnosti a treba izdvojiti njenu nadležnost za izmene i dopune Statuta. godine. Tako je najpre u aprilu 2002.“ Što se suenja za ratne zloine u Republici Srbiji tie.“. godine. KZ-a. 385. Njime je ureeno obrazovanje. organizacija. a zatim u julu mesecu 2003.

ali su i dalje bili vidljivi problemi u procesuiranju ratnih zloina. kao i Odeljenje za ratne zloine u Višem sudu u Beogradu. Što se suenja za ratne zloine u ostalim državama bivše Jugoslavije tie. Kasnije izmene ovog Zakona putem amandmana decembra meseca 2004.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 57 predmetna krivina dela ukoliko su izvršena na teritoriji bivše SFRJ bez obzira na državljanstvo uinioca ili žrtve. mere zaštite svedoka i ošteenog. U ovom institucionalnom okviru treba pomenuti i Nacionalni savet za saradnju sa MKTJ. oslobaanje svedoka dužnosti uvanja tajne i dr. tako i sa državama u regionu. godine. dovelo je do pokretanja krivinih postupaka. pa i sa Srbijom. radi njenog korišenja za pokretanje krivinih postupaka. Time je prvi put u pozitivnom zakonodavstvu uveden sistem koji se bavi iskljuivo materijom ratnih zloina i procesuira poinioce istih. itd. specilalizovanih vea ili sudova za ovu vrstu sluajeva. porodice kao i ostali zainteresovani pojedinci imaju pristup dokumentima koji su korišeni u postupcima pred Haškim tribunalom. u februaru 2005. omoguavanje prisustva predstavnicima MKTJ. uredile su i pitanje ustupanja predmeta koji se vode pred Haškim tribunalom domaim pravosudnim organima. koji je uinio veliki napor na poboljšanju saradnje sa MKTJ kroz dostavljanje dokumentacije. do 2005. Siniša Važi. Da bi se ovi ciljevi u potpunosti sproveli potrebna je meunarodna saradnja i to kako sa Haškim tribunalom. Služba za otkrivanje ratnih zloina u okviru Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove. godine zapoeto je sa kopiranjem i prenošenjem haške arhive. primena domaeg prava.107 Na osnovu sporazuma sa Sekretarijatom Haškog tribunala. O suenjima za meunarodna krivina dela u Srbiji tie. a pozitivan trend iz prethodnih godina. tokom 2006. kao i snimanjem suenja u toku. Sudija. bie više rei kasnije. godine pojaan je daljim napretkom u saradnji tužilaštva izmeu navedenih zemalja. novinari. ukljuujui nedovoljnu podršku politikih V. Predsednik odeljenja za ratne zloine Apelacionog suda u Beogradu „Suenja za ratne zloine u Republici Srbiji“ 107 . podrške Tužilaštvu za ratne zloine. godine najpre je došlo do pokretanja postupka voenja istraga i održavanje suenja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. žrtve. Cilj projekta je prebacivanje kopija haške arhive u regiju. pokretanje društvenog dijaloga o prošlosti i stvaranja uslova da istraživai. U periodu od 2003. omoguavanja uvida u arhive. U skladu sa Zakonom osnovani su Tužilaštvo za ratne zloine. uspostavljanje specijalnih tužilaštava za ratne zloine. nain korišenja dokaza prikupljenih od strane Haškog tribunala. ukljuujui primenu osnovnih instituta meunarodnog materijalnog krivinog prava i analizu kaznene politike u krivinim postupcima.

U 2007. Raševi i Todovi. ukljuujui i nedostatak potrebnog osoblja. a pored toga samo se Srbima sudilo i za dela koja nisu ukljuivala smrtnu posledicu (pljaka. dakle za treinu više nego u prethodnoj godini. godine sudilo se u sluajevima: Cerna. etniki sastav optuženih za ratne zloine bio je šarolik. Medaki džep. U 2008. Odeljenje za ratne zloine Tužilaštva BiH. I pored velikog broja smetnji sa kojima se suoavaju Vee za ratne zloine u Sarajevu i lokalni sudovi u Bosni i Hercegovini. nedovoljna finansijska sredstva. pri emu se veina postupaka vodi in absentia što dozvoljava mogunost pristrasnosti. održano samo jedno suenje za ratne zloine i to protiv šestorice kosovskih Albanaca optuženih za zloine protiv drugih Albanaca. Broj zapoetih i predstojeih suenja u 2006. Uopšteno gledajui. navedeni pravosudni organi mogu se pohvaliti dosadašnjim rezultatima. Neka od suenja koja bi se mogla pomenuti. godine u Hrvatskoj su pred županijskim sudovima održana ukupno 23 suenja od ega 18 protiv pripadnika srpskih snaga a 5 protiv vojno-policijskih snaga Republike Hrvatske. što je za 6 više nego u prethodnoj godini. godine doneto je 15 prvostepenih presuda. 108 . u odnosu na ostale zemlje u regionu. Sastav ovog vea posledica je etnike napetosti izmeu kosovskih Albanaca i Srba. Ipak veina optuženih u navedenim krivinim postupcima su i dalje Srbi. godini održano je ukupno 35 suenja. Glavaš. a koja su se održala u 2008 godini bili su sluajevi: Kravica. Tokom 2007. dok je s druge strane rad redovnih sudova i tužilaštava na lokalnom nivou bio ogranien nedovoljnim kapacitetima za uspešnost postupaka. kao i Vee za ratne zloine Suda BiH sve više su snažili svoje kapacitete za procesuiranja ratnih zloina. što ukazuje na bolju spremnost ovog pravosua za gonjenje bez obzira na pripadnost optuženih.58 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA struktura krivinom gonjenju osumnjienih za ratne zloine bez obzira na nacionalnu pripadnost. Sudovi na raznim nivoima su doneli ukupno 28 prvostepenih presuda. godine. godine. bio je i u 2009. pa je bilo neophodno uspostaviti meunarodnu intervenciju u domaim Navedeni podaci preuzeti su iz Izveštaja tranzicione pravde u post-jugosovenskim zemljama. godine. U toku 2009. Na Kosovu i Metohiji (teritoriji Srbije koja je trenutno pod upravom UN u skladu sa rezolucijom 1244 Ujedinjenih Nacija). Za razliku od Hrvatske. je 2006. a ranija etnika pripadnost imala je odraza i u ovoj godini jer se polovini optuženih Srba sudilo u odsustvu. tokom 2006. Gudelj. ukljuujui i neadekvatne mere za zaštitu svedoka. godini pred Veem za ratne zloine pri Sudu Bosne i Hercegovine nadmašio je broj suenja pred svim drugim sudovima. Hrvatska je poveala broj istraga o ratnim zloinima hrvatskih oružanih snaga poinjenim nad Srbima tokom rata 1995. objavljenih na sajtu Fonda za humanitarno pravo. Zijad Kurtovi… Standardno veliki broj suenja okonanih u prvom stepenu. uništavanje imovine i sl). godine doneto je ukupno 29 prvostepenih presuda. pred Veem sastavljenim iskljuivo od meunarodnih sudija.108 Tako na primer.

U predmetima za ratne zloine postupa Tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju sa sedištem u Skoplju. Isti trend ponovljen je i naredne godine. egzekucijama i moguoj trgovini ljudskim organima ime su se navodno bavili pripadnici OVK nakon rata. Poetni predlog da se osnuje Kosovski sud za ratne i etnike zloine nije ostvaren uglavnom zbog nedostatak sredstava. policijskih ili paravojnih formacija suprotstavljene strane. To se i dogodilo. tako da se u predstojeem periodu oekivalo podizanje optužnica za ratne zloine. nekad 109 V. pod pokroviteljstvom privremene uprave UN. tako i u Republici Srpskoj. Bukovica. godine nije održano nijedno suenje za ratne zloine kao ni prethodnih godina. Florim Ejupi. Skender Islami i dr. Tokom suenja nailazilo se na probleme u smislu nedostupnosti znaajnog broja optuženih. Pred okružnim sudovima na Kosovu su. godine. uticaj nacionalizma na efikasno i nepristrasno suenje još uvek je prisutan.109 Tokom 2007. On je u nekim sluajevima imao za posledicu izricanje niskih kazni pripadnicima formacije iz države u kojoj se sudi. godine . I dalje su na ovim suenjima vodeu ulogu imali meunarodni sudije i tužioci angažovani u okviru EULEX-a. U Crnoj Gori 2006. pa je UNMIK uveo meunarodne sudije i tužioce u domae sudove. bezbednosnog rizika za svedoke i za porodice. Na Kosovu su istrage i suenja zbog poinjenih zloina i dalje spori i nestalni uprkos misiji Evropske unije da potpomogne razvoj pravnih institucija i podrži vladavinu prava. s tim što su istražni organi vodili nekoliko istraga koje su crnogorski mediji i najšira javnost pažljivo pratili. u toku 2009. 2005. Procesuiranje je zapoeto i u drugim državama u regionu. ali sa nadležnošu za celu Makedoniju. Pred nacionalnim sudovima u post-jugoslovenskim državama poslednjih godine održan je veliki broj suenja za ratne zloine. godine usledio je vei broj suenja a neka od njih su: Miroslav Vukovi. Kaluerski. Gani Gaši itd. Naredne godine zapoeta su 3 suenja i sva su se odnosila na ratne zloine poinjene u samoj Crnoj Gori. održana 4 prvostepena suenja za ratne zloine uz to je Vrhovni sud Kosova u 4 predmeta doneo odluke po žalbama. godine održana su samo 2 suenja. Ipak. Navedena misija bi trebalo da temeljno istraži verodostojne navode o otmicama. Neprošteno i Vodstvo ONA. prebacivanju otetih u Albaniju. pa je tako tokom 2008. To su sluajevi: Lipkovksa brana. U Makedoniji je tokom 2009 godine okonano nekoliko istraga za poinioce ratnih zloina odnosno protiv albanskih pobunjenika koji su poinili zloine protiv makedonskih civila 2001. kao i zastupnike žrtava.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 59 postupcima. Ve 2008. godine voeno nekoliko postupaka i to u sluajevima: Morinj. Ona su uglavnom prestala da služe kao instrument koji države koriste protiv nekadašnjih pripadnika vojnih. Džon Džouns. Stiven Pauls “Meunarodna krivina praksa“ Fond za humanitarno pravo. godine. koje su zapoete u prvoj polovini decenije.

Pored toga u gotovo svim republikama bivše Jugoslavije tužilaštva su se ustruavala da podignu optužnice protiv visoko rangiranih pripadnika vojske. došlo do istovetnog vrednovanja dokaza u razliitim državama u okruženju. Ipak saradnja izmeu tužilaštava iz Hrvatske s jedne i Srbije i Crne Gore strane je tokom 2009. zajednikih istraživakih timova.60 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA neproporcionalno veliki broj postupaka protiv pripadnika nekada suprotstavljene strane i u nekim sluajevima politizovane optužnice. veza izmeu službi pomoi žrtvama. Velika praznina u kažnjavanju za ratne zloine proistie i iz injenice da su mnogi poinioci istih u meuvremenu stekla državljanstvo neke od zemalja u okruženju. Iako je do sada održan znatan broj suenja za ratne zloine još uvek veliki broj poinjenih ratnih zloina na teritoriji bivše Jugoslavije eka svoj sudski epilog. što se ne može rei i za saradnju izmeu tužilakih organa BiH i susednih tužilaštava. godine imala pozitivne efekte. Saradnja država u regionu trebalo bi da dovede do harmonizacije procesnog zakonodavstva u tom smislu što bi se putem meusobne dostupnosti baze podataka. . te im je Ustavom ili Zakonom zagarantovano neizruivanje. policije i aktivnih politiara.

Sud može da primenjuje pravne principe i naþela na naþin na koji ih je tumaþio u svojim ranijim odlukama. i bez pravljenja razlika baziranih na polu - .DRUGO POGLAVLjE UTICAJ MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA NA NACIONALNA ZAKONODAVSTVA 1. meÿunarodna i nacionalna sudska praksa i pravna nauka. mora biti u skladu sa meÿunarodno priznatim ljudskim pravima. ukljuþujuüi ovde i utvrÿene postulate meÿunarodnog prava oružanog sukoba. Primena i tumaþenje prava. a kada je to opravdano. Izvori međunarodnog krivičnog prava 1. (c) Za sluþaj da se ne može primeniti nijedan od gore pomenutih izvora. obiþajno pravo. 2. pravilnici meÿunarodnih sudova. Sud primenjuje: (a) Najpre ovaj Statut. opšta naþela meÿunarodnog kriviþnog prava. 3. (b) Potom. elemente biüa kriviþnih dela. statuti meÿunarodnih kriviþnih tribunala.1. kada je to svrsishodno. opšta pravna naþela. primenjuju se opšti pravni princip koje je Sud izveo iz nacionalnih zakona svetskih pravnih sistema. prema ovom þlanu. odgovarajuüe ugovore. pod uslovom da ti principi nisu u koliziji sa ovim Statutom. Izvori uopšte Izvori meÿunarodnog kriviþnog prava su u prvom redu meÿunarodne konvencije i ugovori koji regulišu pitanja koja se tiþu meÿunarodnog kriviþnog prava. opšta pravna naþela koja poznaje zajednica država. meÿunarodnim pravom i meÿunarodno priznatim normama i standardima. principe i naþela meÿunarodnog prava. i nacionalni zakoni država koje bi inaþe bile nadležne povodom konkretnog kriviþnog dela. Poredak o korišüenju tih izvora u dobroj meri je kodifikovao ýlan 21 Rimskog statuta koji ureÿuje osnivanje i rad Stalnog meÿunarodnog kriviþnog suda: 1. kao i Pravila postupka i izvoÿenje dokaza.

Konvencija protiv muenja iz 1948. Konvencija o spreavanju i kažnjavanju zloina genocida iz 1948. Meunarodne konvencije i ugovori Što se primene meunarodnih konvencija i ugovora kao izvora meunarodnog krivinog prava tie najvažnije je navesti etiri Ženevske konvencije iz 1949. 1. saglasno lanu 25 Povelje UN imaju obavezujuu snagu za sve države lanice UN. godine a tiu se osnivanja MKSJ i MKTR i rezolucije usvojene pozivanjem na Glavu VII Povelje UN. Statuti tribunala su veoma znaajni kao izvor i sa stanovišta definisanja odreenih meunarodnih zloina koji nisu definisani posebnim konvencijama kao što je npr. godine zajedno sa dva dodatna protokola iz 1977. bogatstvu. Statuti meunarodnih krivinih tribunala i obiajno pravo Statuti meunarodnih krivinih tribunala predstavljaju primarne izvore na osnovu kojih ti tribunali donose svoje odluke. stav 3. godine kao i jedan broj meunarodnih ugovora koji se tiu zabrane korišenja odreenih vrsta oružja ili prevencije i kažnjavanja terorizma. godine a lan 5 za kršenje zakona i obiaja ratovanja.2. 1. jeziku. religiji ili uverenju. . rasi. boji kože.62 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA onako kako je pol definisan u lanu 7.3. Od njih treba istai Statute Ad hoc tribunala koji su nastali odgovarajuim rezolucijama Ujedinjenih nacija i Rimski statut Stalnog meunarodnog krivinog suda. i 1994. nacionalnom ili socijalnom poreklu. Domae krivino zakonodavstvo takoe definiše ratne zloine i pravila ratovanja na nain koji su definisani u odgovarajuim meunarodnim konvencijama a i definicija zloina genocida je direktno preuzeta iz konvencije. i 1907. Sem što predstavljaju primarni izvor za te tribunale statuti meunarodnih krivinih sudova predstavljaju veoma znaajan izvor meunarodnog krivinog prava i za sudsku praksu i zakonodavstva nacionalnih država. tako da lan 2 Statuta MKSJ daje tribunalu nadležnost za teška kršenja ženevskih konvencija iz 1949. i 2. roenju ili po bilo kom drugom osnovu. godine. godine koje definišu pravila ratovanja. Kao primere za uzimanje navedenih konvencija kao izvora treba navesti statute meunarodnih krivinih tribunala. starosti. lan 4 MKTR se odnosi na kršenje lana 3 zajednikog svim Ženevskim konvencijama i Dopunskom protokolu dok se lanovi 4. politikom ili drugom mišljenju. tako da rezolucije koje je Savet bezbednosti usvojio 1993. Zatim konvencije koje se tiu zabrane i kažnjavanja nekih pojedinanih zloina kao što su npr. Statuta MKSJ i MKTR odnose na zloin genocida koji je definisan na isti nain kao i u Konvenciji o genocidu. godine kao i haške konvencije iz 1898. uesnike u borbi i grupe zaštiene meunarodnim pravom.

naelo „u korist optuženog“ (favor rei). iako ima manju težinu od sudske prakse. ali u praksi situacija je potpuno drugaija jer sudska praksa esto ima suštinski znaaj za razvoj meunarodnog krivinog prava. . Za razliku od gore navedenih Opšta naela krivinog prava koja priznaje zajednica država se izvode iz glavnih svetskih pravnih sistema i predstavljaju pomoni izvor koji se primenjuje samo kada je – u nemogunosti korišenja drugih izvora . Obiajno pravo se uglavnom crpi iz precedentnog prava koje uglavnom proizilazi iz odluka meunarodnih i nacionalnih sudova. Opšta naela meunarodnog krivinog i meunarodnog prava. naela koja priznaje zajednica država. zabrane retroaktivnosti. U formalno pravnom smislu sudske odluke ne predstavljaju izvor meunarodnog krivinog prava. naelo zakonitosti kazni (nulla poena sine lege). u velikoj meri doprinosi daljem razvoju meunarodnog krivinog prava. Kao primere emo navesti: naelo zakonitosti (nullum crimen sine lege). sudske odluke i pravna nauka Opšta naela meunarodnog krivinog i meunarodnog prava se izvode iz sistema meunarodnog krivinog i meunarodnog prava a preuzeta su iz nacionalnih pravnih sistema koje je meunarodno krivino pravo postepeno preuzimalo. pravo na fer i efikasno suenja. kako bi se popunile prave praznine. Primena tih naela je izuzetno komplikovana iz razloga što naela moraju biti zajednika svim velikim pravnim sistemima.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 63 zloin protiv ovenosti. mora se primeniti obiajno pravo. slina situacija je i sa pravnom naukom koja.4. neophodnost prisutnosti optuženog itd. u velikom broju sluajeva. specifinosti. Statuti tribunala i rezolucije UN koje se odnose na ovo pitanje nisu brojna. zabrane primene analogije. naelo nepristrasnosti sudija. Iz razloga što meunarodni ugovori. Statuti meunarodnih tribunala su ovaj zloin u potpunosti definisali tako da su pravila koja se na njega odnose od meunarodnih tribunala preuzela i nacionalna krivina zakonodavstva. jednakosti strana. 1. pretpostavke nevinosti.neophodno primeniti taj uporedno pravni metod.

1978. takoÿe je bilo primenjivo u domaüem pravnom sistemu.494 110 £  £ ¢  © ¥  ¦  ¦ ¢   © ¥  © ¢ £ ¥     ¦ ¤  ¤ ¦ ¤  ¥ ¦ ¦ ¥  © ¥  © ¦   ¢  ¦ ¦ ¥ ¦  © ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   . barem u onoj meri u kojoj su se na njega pozivali ugovori koje je ratifikovala SFRJ (npr. year XXX. SFRY Official Gazette.2.494. str. VII 112 The Constitution of the Socialist Federative Republic of Yugoslavia.113 Komentar Kriviþnog zakona takoÿe definiše “meÿunarodno kriviþno pravo” kao grupu pravnih pravila utvrÿenih meÿunarodnim ugovorima i ostalim sporazumima kao i meÿunarodnim obiþajima þija kršenja predstavljaju kriviþna dela i rezultiraju u individualnoj kriviþnoj odgovornosti i primeni kriviþnih sankcija. year XXX. Basic Principles. iako nije direktni pravni izvor. a danas Republike Srbije vidi se iz osnove u Kriviþnom zakonu koji je i tokom postojanja SFRJ a i danas sadržavao odredbe koje su trebale da omoguüe primenu meÿunarodnih normi pred domaüim sudovima.115 Meÿunarodno obiþajno pravo. VII 111 The Constitution of the Socialist Federative Republic of Yugoslavia. Belgrade. year XXX. No. U komentaru Kriviþnog zakona stoji da je ova blanketna norma trebala da omoguüi primenu novih instituta koji nastanu u razvoju meÿunarodnog prava þime bi se omoguüila harmonizacija kriviþnog zakonodavstva sa meÿunarodnim kriviþnim pravom. ispunjavati svoje meÿunarodne obaveze i aktivno uþestvovati u radu meÿunarodnih organizacija kojima pripada“110 i da üe SFRJ biti posveüena „poštovanju opšte priznatih odredbi meÿunarodnog prava“. Savremena administracija. str.114 Obavezujuüi karakter meÿunarodnih ugovora i sporazuma koje je SFRJ ratifikovala bio je neosporan. 115 Komentar krivicnog Zakona Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije.111 ýlanom 210 Ustava SFRJ je predviÿeno da sudovi „direktno primenjuju objavljene meÿunarodne ugovore.9. No.9. 21 February 1974. 114 Komentar krivicnog Zakona Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije. 1978. 1978. SFRY Official Gazette. u þlanu 2 GC AP I: „U sluþajevima koji nisu obuhvaüeni ovim Protokolom ili drugim meÿunarodnim The Constitution of the Socialist Federative Republic of Yugoslavia.9. Ustav iz 1974. Belgrade. 21 February 1974. Savremena administracija. str. 21 February 1974. No.“112 U skladu sa tim Meÿunarodne norme uvrštene su u kriviþni zakon SFRJ koji je predvideo kao blanketnu normu “ko kršeüi pravila meÿunarodnog prava …”. Basic Principles. godine je predviÿao da üe SFRJ “postupati po principima Povelje UN. SFRY Official Gazette.488. Odnos međunarodnog krivičnog prava i nacionalnih zakonodavstava Pre svega pitanje uticaja meÿunarodnog prava na nacionalno zakonodavstvo bivše SFRJ. Belgrade. Savremena administracija. Article 210 113 Komentar krivicnog Zakona Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije.

godine. Pre ovih sva ova pitanja implementacije meunarodnog krivinog prava u nacionalno zakonodavstvo imale su samo teorijsku dimenziju. Naime. civili i borci ostaju pod zaštitom i nadležnošu principa meunarodnog prava izvedenog iz ustanovljenog obiaja.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 65 sporazumima. Statut Medjunarodnog krivinog Tribunala za bivšu Jugoslaviju. Bitan faktor u odnosu meunarodnog krivinog prava i nacionalnih suenja za ratne zloine u Republici Srbiji ali i regionu jeste Meunarodni krivini Tribunal za bivšu Jugoslaviju (dalje MKSJ). Kada je vremenom saradnja nacionalnih zakonodavstava dostigla takav nivo i saradnja sa Meunarodnim Tribunalom u Hagu poela je da se ostvaruje i razmenom dokaza i dostavljanjem optužnica nacionalnim zakonodavstvima. Odnos prema Meunarodnom krivinom Tribunalu u Hagu iz perspektive zakonodavstva Republike Srbije je ureena posebnim zakonom o saradnji sa tim Tribunalom. Potpuno drugaiji model saradnje sa nacionalnim državama pa samim tim i sa Srbijom kao državom potpisnicom Rimskog statuta predvia Stalni meunarodni krivini sud. Ovakav odnos izmeu nacionalnog zakonodavstva i normi meunarodnog krivinog prava koje se neprestano razvijalo od Drugog svetskog rata dobilo je svoju pravu dimenziju nakon oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Nakon uspostavljanja saradnje. lan 9. lan 11 iz pravilnika o postupku i dokazima predviao je da se optužnice Tribunala u Hagu prenesu na nacionalna zakonodavstva što je i uraeno u nekoliko predmeta. Na ovaj nain praksa Tribunala po pitanjima Meunarodnog krivinog prava postaje deo sudske prakse sudova u Republici Srbiji koji procesuiraju ratne zloine. . lan 9. Za razliku od MKSJ koji predvia primat nad nacionalnim zakonodavstvima Stalni meunarodni krivini sud predvia model komplementarnosti sa nacio116 117 Statut Medjunarodnog krivinog Tribunala za bivšu Jugoslaviju. Znaaj ovog Tribunala ogleda se pored injenice da je osnovan od strane Saveta Bezbednosti UN-a i u injenici da ima uporednu nadležnost sa nacionalnim sudovima za krivino gonjenje osoba za teška kršenja meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bivše Jugoslavije poev od 1.116 Posebno važno je da Tribunal u Hagu ima primat u nadležnosti nad nacionalnim sudovima i može u bilo kojoj fazi postupka formalno zatražiti od nacionalnih sudova da ustupe nadležnost Meunarodnom sudu u skladu s ovim Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima Meunarodnog suda. principa humanosti i diktata društvene savesti“).117 Meutim pored ovoga Tribunal u Hagu je vodio postupke samo protiv izvršilaca na višim nivoima za teža krivina dela. januara 1991. sudska vea posebnog vea Okružnog suda u Beogradu sve više u svojim presudama koriste presude i obrazloženja Sudskih vea Tribunala u Hagu.

Komplementarnost je formulisana u lanu 10. Današnji Krivini zakonik Republike Srbije meunarodna krivina dela reguliše Glavom 34. Preambule i lanu 1.66 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nalnim pravosuima. 18 i 19. 17. što znai da je njegova nadležnost supsidijarna u odnosu na nacionalne pravne sisteme. lanovima 370 – 393. „Krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zaštienih meunarodnim pravom“. Nacionalni sudovi imaju prioritet za voenje postupaka sem u posebnim sluajevima kada Meunarodni krivini sud ima pravo da preuzme voenje sluaja. Rimskog statuta i dalje regulisana u lanovima 15. .

118 od þega üemo i mi u ovom radu poüi u daljim izlaganjima. bilo eksplicitno. dok druga tretiraju kao takva u širem smislu. str. Meÿunarodno kriviþno pravo. „Justinijan“. kriviþnopravna odgovorost temelji na postojanju odreÿenih okolnosti (offen118 Z. Od vremena formiranja stalnog Meÿunarodnog kriviþnog suda. Inaþe.TREĆE POGLAVLjE OPŠTI POJAM MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG DELA I OBLICI ODGOVORNOSTI 1. u meÿunarodna kriviþna dela se pre svega. . ovaj pojam se pre svega izgradio na iskustvima prakse meÿunarodnih kriviþnih suÿenja. Opšta razmatranja Opšti pojam meÿunarodnog kriviþnog dela se po pravilu ne sreüe u svom striktnom obliku u sistemski usmerenim radovima koji su posveüeni meÿunarodnom kriviþnom pravu. 66. se ograniþava samo na navoÿenje koja kriviþna dela spadaju u meÿunarodna kriviþna dela i to obiþno tako što. koji konstatuje da opšti pojam meÿunarodnog kriviþnog dela obuhvata iste one elemente kao i opšti pojam kriviþnog dela. Naime. dr Milan Škulić) 1. koja se pretežno izgraÿivala na osnovama common law sistema. osnovni kriterijum takve podele formalnog karaktera.. protivpravnost i krivicu. svrstavaju kriviþna dela koja spadaju u njegovu stvarnu nadležnost. predviÿenost u zakonu.Stojanoviü. ili meÿunarodni zloþini. radnju. tj. odnosno zasniva se na þinjenici da li u odnosu na odreÿena kriviþna dela postoji nadležnost odgovarajuüeg oblika meÿunarodnog kriviþnog pravosuÿa.1. Beogad. Za ta kriviþna dela se uobiþajeno koristi opšti termin „meÿunarodna kriviþna dela“. Stojanoviü. bilo implicitno . Pojam međunarodnog krivičnog dela (prof.neka odreÿuju kao meÿunarodna kriviþna dela u užem smislu. veüina autora. Izuzetak u ovom pogledu predstavlja Z. konkretnije posveüenim definiciji meÿunarodnog kriviþnog dela u opštem smislu. a što je posebno tipiþno za strane autore koji se smatraju vodeüim autoritetima u doktrini meÿunarodnog kriviþnog prava. 2004. te se svodi na sledeüe elemente: Potrebno je da se s jedne strane. a pri tom je po pravilu.

Više o tome: Geert-Jan. str. ili zastarelost). te neophodnosi primene meunarodnih standarda zaštite ljudskih prava u meunarodnoj krivinoj proceduri.„od meunarodnog interesa“. koje se sastoje iz nekih spoljnih (actus reus) i nekih unutrašnjih elemenata (mens rea). J. Tübingen. inkorporisan (ili bi trebalo da bude inkorporisan). 2) regulisanje oružanih konflikata. C. po pravilu ne zastarevaju. kroz razliite pravno-tehnike modalitete i u sva nacionalna krivina zakonodavstva onih država koje su pristupile Rimskom statutu. u veini nacionalnih krivinopravnih sistema ratni zloini i druga meunarodna krivina dela. (Bassiouni. 96 .Werle. 8.68 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA ce). nužna odbrana i krajnja nužda)..122 U stvari. U teoriji se istie da je prvi materijalni argument za uniformisanje meunarodnog krivinopravnog sistema osnova iskljuenja krivinopravne odgovnosti zasnovan na inae ve postojeem raion d`etre zakonskih osnova iskljuenja krivine (krivinopravne odgovornostii). str. samim definisanjem takvih krivinih dela .Knoops. 122 Ibid. odnosno ne zastareva mogunost krivinog gonjenja lica u pogledu kojih postoji osnovana sumnja da su ih uinila. Pojam meunarodnih zloina u formalnom smislu. 121 Dugard. ili su u pitanju procesne prepreke (kao što je na primer. International Criminal Law and Procedure.119 bez obzira da li proizlaze iz temeljnih normi materijalnog krivinog prava (na primer. Defenses in Contemporary International Criminal Law. ve je potrebno stvoriti neophodne uslove i za njihovu implementaciju u nacionalna zakonodavstva. ne postoje okolnosti koje iskljuuju krivinopravnu odgovornost (defences). G.J. tako da je pojam tih krivinih dela uže utvren. odnosno anglosaksonskom krivinom pravu.121 Meutim. nije mogue postii u potpunosti projektovan cilj.120 Naravno. 96. što sve ukupno utie da meunarodno krivino pravo stie svoju posebnu fizionomiju. Völkerstrafrecht. a on je s obzirom na dejstvo naela komplementariteta.97.M. 2003. Sydney. koji se odnose na: 1) kontrolu rata. te kreirati neophodne institute opšteg dela krivinog prava. 2001. pre svega u odnosu na meunarodno pravo... Krivini aspekt meunarodnog prava se može trasirati kroz nekoliko regulativnih šema. a da s druge strane. and Van den Wyngaert C. str. Broofield USA. te odgovara opštoj usmerenosti ovih sudova ka common law sistemu. Ardsley. suštinske karakteristike meunarodnih krivinih dela jasno naglašene u meunarodnom krivinom pravu. kao i ad hoc meunarodnih krivinih tribunala za nekadašnju SFRJ i Ruandu. ve ranije kažnjavanje za isto krivino delo. taj pojam je više normativno ustanovljen. slino kao što se u nacionalnim krivinim zakonima stvaraju konkretne inkriminacije. 120 G. 119 . odnosno s obzirom na postojanje nadležnost odreenih meunarodnih oblika pravosua se pretežno izgraivao kroz praktino delovanje meunarodnih vojnih krivinih sudova. An appraisal of the growth and developing trends of international criminal law). a da se zasniva i na potrebi priznanja principa pravinosti u krivinom postupku. Aldershot. str. ali su sa donošenjem Rimskog statuta. “Dartmouth”. Singapore. “Transnational Publishers”. 3) gonjenje kršenja ratnog prava i 4) uobiajene zloine od meunarodnog interesa. „Mohr Siebeck“. 409. New York.

2. krivino delo. str.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 69 1. str. „Nomos Verlagsgesellschaft“. 125 Z. odnosno stvaranja konkretnih inkriminacija. utvrdi kao krivino delo. “Justinijan”. insistira na “formalnom” i “materijalnom” pojmu krivinog dela. jednog kontinentalno-evropskog i drugog anglo-amerikog. ovde je posebno karakteristino da je istorija “meunarodnog (krivinog) prava. koje je kao takvo predvieno važeim pravom i za koje je predviena odreena kazna. 45. posebno u 20. materijalni pojam krivinog dela.. odnosno radnja krivinog dela. veku bila obeležena i jednom stalnom konfrontacijom i diskusijama s gledišta dva razliita prava sistema. Österreichisches Strafrecht . Beograd. je više pitanje legitimiteta krivinog prava. zašto bi zakonodavac (naravno u demokratskim.125 H. njegova suprotstavljenost društvenim vrednostima.124 U stvari. odnosno na nain na koji se krivino delo definiše u veini nacionalnih krivinih zakonodavstava. koja je protivpravna i koja je skrivljena”. Stoga smatramo da je samo formalni pojam krivinog dela prihvatljiv. samo zato što je suprotstavljena društvenim interesima. gde se pod materijalnim pojmom podrazumeva posebna društvena neopravdanost krivinog dela. 1999. „Springer Verlag“. 107. Krivino pravo – opšti deo. Jahrhundert. 1985.123 Pojam meunarodnog krivinog dela se u normativnom smislu u osnovi ne razlikuje od pojma krivinog dela u opštem krivinopravnom smislu. Takvo rezonovanje ima znaaja u jednom filozofskom smislu. ali samo donekle. dok je formalno krivino delo ono delo. Formalni i materijalni aspekt meunarodnog krivinog dela Pojam meunarodnog krivinog dela je usko i u stvari neodvojivo povezan sa meunarodnim krivinim pravom. 2005. str. materijalna podloga da odreeno delo bude krivino delo.Triffterer. odnosno njegovom istorijom i istorijskim iniocima koji su uticali na razvoj ove vrlo specifine grane prava. 123 .Ahlbrecht. Baden-Baden. opšti pojam krivinog dela se može odrediti na sledei nain: “Krivino delo je radnja koja je u zakonu predviena kao krivino delo. odnosno iole civilizovanim državama) uopšte i propustio da takvo “društveno neprihvatljivo delo”. ili bolje reeno. New York. ak i kada formalno nije predviena kao krivino delo. 124 O. Pored toga.Stojanovi. 17. Geschichte der völkerrechtlichen Strafgerichtsbarkeit im 20. jer se uvek može postaviti pitanje ko je taj neprikosnoveni autoritet koji e procenjivati da se radi o takvoj društvenoj opasnosti i konano.Allgemeiner Teil. pri emu je razvoj “meunarodnog (krivinog) prava” bio pod uticajem oba prava uenja. odnosno odreena radnja pre svega. Od strane krivinopravne teorije se inae relativno esto (naroito kod starijih autora). U skladu sa tim. ak i kada se formalno ne radi o krivinom delu. koja u sebi spada dve u mnogo emu razliite pravne oblasti – krivino pravo i meunarodno (javno) pravo. Wien. ali se ne može jednostavno zakljuiti da je odreeno delo.

. mogu da se smatraju meunarodnim krivinim delima u širem smislu. s tim da je kao poseban uslov da bi neko krivino delo bilo meunarodno. jer ona svojom prirodom. odnosno pravilom nullum crimen nulla poena sine lege. ili je neophodno i njihovo formalno unošenje u nacionalno krivino zakonodavstvo. rasprostranjenošu i drugim obeležjima ugrožavaju odreene vrednosti koje su znaajne za meunarodnu zajednicu u celini (materijalni aspekt meunarodnih krivinih dela). U tom su smislu i sva krivina dela iz Rimskog statuta meunarodna krivina dela. U meunarodna krivina dela u širem smislu spadaju i druga krivina dela za koja s jedne strane. postoji zainteresovanost itave meunarodne zajednice ili njenog najveeg dela da takva ponašanja budu inkriminisana na meunarodnom nivou. Nakon što je Rimski statut poeo da proizvodi svoje pravno dejstvo za države koje su ga prihvatile. ini se opravdanim da se meunarodnim krivinim delima u užem smislu.70 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Ovo je shvatanje usko povezano sa dejstvom naelom legaliteta. ili je odreena inkriminacijja ustanovljena tek nakon što je poela da dejstvuje meunarodna obaveza koja je podrazumevala unošenje odreenog krivinog dela u nacionalna zakonodavstva država u odnosu na koje se ta obaveza odnosi. proizašla iz odreenih meunarodnopravnih obaveza. a to su pre svega meunarodni ugovori. ta pravila automatski postaju deo unutrašnjeg (krivino)pravnog poretka. U skladu sa polaznom osnovom o opštom pojmu krivinog dela. s tim da nije od znaaja da li ne neko krivino delo ve postojalo u nacionalnom zakonodavstvu u momentu kada je nastala meunarodnopravna obaveza. dok sva ostala krivina dela. u odnosu na takva dela odgovarajuim meunarodnopravnim instrumentima propisuje obaveza za države lanice meunarodne zajednice da ih inkorporišu u svoja nacionalna krivina zakonodavstva (formalni aspekt meunarodnih krivinih dela). gde spada i agresija. bez obzira da li zavisno od pravno-tehnikih modaliteta u pojedinim nacionalnim pravnim sistemima. mada ona još uvek nije formalno definisana. može se konstatovati da je njemu vrlo slian. smatraju samo ona krivina dela koja spadaju u njegovu stvarnu nadležnost. odnosno temelje se na odreenim izvorima meunarodnog prava. To su i sva ostala krivina dela. potrebno da je formalna obaveza njegovog unošenja u nacionalno krivino zakonodavstvo. u pogledu kojih na meunarodnom planu postoji obaveza za nacionalna zakonodavstva da prihvate odreene inkriminacije. jer su sve države potpisnice Rimskog statuta (države lanice) dužne da u svoja nacionalna zakonodavstva unesu inkriminacije iz Rimskog statuta. Osim krivinih dela iz Rimskog statuta postoje i druga meunarodna krivina dela. praktino identian i pojam meunarodnog krivinog dela. koja proizlaze iz meunarodnog prava. dok se s druge strane.

op. odnosno nije u pitanju „napad na univerzalne opšteljudske vrednosti. odnosno postoji razlika izmeu državljanstva uinioca ili žrtve. (2) delo koje je produkt politike koju je država favorizovala i (3) delo koje predstavlja potpuno individualnu aktivnost. (4) Radnja je štetna po meunarodno zaštiena lica ili interese.M. odnosno oni se svode na ratio legis internacionalizacije odreenih krivinih dela.M. 119. ali i kritiki razmotriti u daljem tekstu).“ 128 C. isto kao što se. Ardsley. s obzirom na prirodu te radnje. koje izdvaja citirani autor.cit. „Transnational Publishers“. odnosno opšteljudsku svest. (2) Zabranjena radnja predstavlja izuzetan napad na vrednosti koje uobiajeno važe u svetskoj zajednici. a u vezi sa tim. (3) Zabranjena radnja ima transnacionalne implikacije. U pogledu svake od 28 kategorija meunarodnih krivinih dela. Introduction to International Criminal Law. (5) Radnja krši meunarodno zaštiene interese. 127 Ne radi se o radnji koja predstavlja „pretnju meunarodnom miru i bezbednosti“. C.126 koji ne samo što daje vrlo detaljnu klasifikaciju meunarodnih krivinih dela (koju emo posebno prokomentarisati. od koji bar jedan mora da postoji kada je u pitanju “internacionalizacija” krivinih dela (alternativni kriterijumi). po pravilu takvo krivino delo ne definiše u opštem smislu na neki poseban nain. Bassiouni-a. prostiru na više država.Bassiouni. što ukljuuje i ono što se u istorijskom smislu smatra udarom na oseaj humanosti. 2003. mada je mogue i istovremeno postojanje više tih elemenata: (1) Zabranjena radnja je od znaajnog meunarodnog interesa. str.3. a posebno ukoliko njome nastaje pretnja meunarodnom miru i bezbednosti. mada ne do nivoa koji se zahteva u takama (1) ili (2).RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 71 1. Drugaiji pristup se može uoiti kod M. Izbor kriterijuma po kojima odreeno krivino delo predstavlja meunarodno krivino delo – meunarodna krivina dela u užem i širem smislu U literaturi meunarodnog krivinog prava se relativno retko detaljno objašnjavaju kriterijumi ije je ispunjenje neophodno da bi se odreeno krivino delo smatralo meunarodnim. ve utvruje i neke opšte elemente tih dela. odnosno planiranje. 119. što podrazumeva ukljuenost više od jedne države ili se posledice.127 ali bez obzira na to. 126 .Bassiouni.128 Pet elemenata koje u alternativnom smislu izdvaja prethodno citirani autor su svi u osnovi materijalnog karaktera. New York. najbolji nain njenog spreavanja i suzbijanja se sastoji u stvaranju meunarodne inkriminacije. str. odnosno navodi pet elemenata. pripremanje ili izvršenje dela. odnosno stvaranja odreenih meunarodnih inC. odnosno uslovi za postojanje meunarodnog krivinog dela. ili upotrebljena sredstva premašuju nacionalne granice.. a sama ta dela se mogu razdvojiti i na sledei nain: (1) delo koje je rezultat državne aktivnosti. potrebno je da postoji jedan ili više od navedenih elemenata. ve se samo objašnjavaju pojedina meunarodna krivina dela.

veoma širok krug krivinih dela. te kao takvo. uinilac takve radnje smatra uiniocem krivinog dela. klasina krivina dela. To u stvari. spadala krivina dela protiv samoupravljanja. krivinim delima iz mržnje (Haßkriminalität). mogu smatrati univerzalnim. mogao da bude meunarodnog karaktera. s jedne strane. odnosno kao dobro koje se mora štititi krivinopravnim normama. te njihovi objekti zaštite. odnosno tzv. jasno je da sva ta dela nisu iste težine. ovakvo odreenje je ve na prvi pogled preterano široko. odnosno njihove posledice ne pogaaju u istoj meri odreene vrednosti i interese. bude priznato u celokupnoj meunarodnoj zajednici. Na primer. jer su dobra njima zaštiena. teška telesna povreda. silovanje i skoro sva druga tzv. Meutim. U takva bi krivina dela zatim. gde. ili krivino delo brane prevare. odnosno posledice nekih dela ugrožavaju ili povreuju sasvim razliite meunarodne vrednosti. kao što je to na primer. a u osnovi takva razliitost proizlazi iz težine pojedinih kategorija krivinih dela. gde bi na primer. odnosno utvrivanjem njega ne samo kao osnovnog. za šta je tipian primer Saudijska Arabija. mada se takvi delikti. na primer. Ve smo prethodno. a danas takoe predstavlja retkost. koja u svojim raznim varijantama. ili ak samo za jednu državu. a samo relativno mali broj krivinih dela specifinih za pojedine države. naveli i odreene kriterijume po kojima bi odreeno krivino delo moglo stei atribut “meunarodno”.72 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA kriminacija. ne bi u takvom sluaju. radnja kojom se takva posledica izaziva se doživljava kao deliktna aktivnost. te da u vrednosnom i etikom smislu. uz manje ili vee pravno-tehnike razlike. spada ispoljavanje neprijateljstva prema strancima (au- . ali i neki slini još uvek veoma strogo kažnjavaju u državama koje primenjuju Šerijatsko krivino pravo. te delima ugrožavanja mira (§ 130 StGB). koje je nekada bilo široko zastupljeno u mnogim krivinim zakonodavstvima. tu bi moglo spadati ubistvo. mogao da se smatra meunarodnim krivinim delima. dok se s druge strane. znai da posledica odreenog krivinog dela mora da apsolutno bude prihvaena kao negativnost na nivou itavog oveanstva. jer bi apsolutnim prihvatanjem materijalnog kriterijuma. postoje u nacionalnim krivinim zakonodavstvima. spadala i druga dela koja su sasvim ili pretežno specifina samo za pojedine države. izlažui o pojmu meunarodnog krivinog dela. Taj ratio legis nije isti za svaku od kategorija meunarodnih krivinih dela. jer mada nije sporno da u pogledu svih krivinih dela koja se mogu smatrati meunarodnim mora da postoji odreeni meunarodni interes u odnosu na njihovo postojanje. odnosno imati još i taj poseban kvalitet koji ga ini internacionalnim. ve i kao jedinog. sluaj sa krivinim delima nacistike propagande. odnosno da dobro zaštieno konkretnom inkriminacijom bude univerzalnog vrednosnog znaenja. u SR Nemakoj. Ti kriterijumi u osnovi mogu da se podele na dve vrste: 1) materijalni kriterijum i 2) formalni kriterijum. Materijalni kriterijum se ogleda u potrebi da odreeno krivino delo bude od znaaja za itavu meunarodnu zajednicu. koja su nekada postojala na nivou nekadašnje SFRJ i svakako tada bila “svetski kuriozitet” u krivinom pravu.

Arzt und U. 938. Formalni kriterijum bi se svodio na injenicu da se odreenom meunarodnom pravnom normom ustanovljava konkretno meunarodno krivino delo. jer je krivino zakonodavstvo još uvek pretežno nacionalnog karaktera. je u razmeni rei sa jednim Alžircem rekla: „Vas strance treba ugušiti gasom. takva se mogunost naroito s obzirom na trend opšte globalizacije koji uveliko zahvata i normativnu sferu. pa potom prepustiti nacionalnim zakonodavstvima da takvu definiciju inkorporišu u svoja krivina zakonodavstva. Na primer. odnosno svaala se sa njima. za stvaranje jednog posebnog univerzalnog i nadnacionalnog krivinog prava. kao što je to sada primer sa EU. Strafrecht – Besonderer Teil. ali nije mogue ni njegovo potpuno iskljuenje. ne mogu direktno da propišu odreena krivina dela. 2000. sluaj sa delima protiv života i tela. nije sporno da je najvei broj krivinih dela.130 Nezavisno od primera manjih ili veih osobenosti i posebnih “originalnosti” u odreenim nacionalnim krivinim zakonodavstvima. materijalni kriterijum se ispoljava kao suviše širok i stoga se on na takav nain ne može primeniti. „Verlag Ernst und Werner Gieseking“. str. krivinog prava koje e biti jedinstveno za niz država koje su stupile u odreene oblike državnog zajedništva. jer bi se sveo na svojevrstan apsurd. S druge strane.kao injenica da su odreena dobra univerzalno priznata i kao takva u svim ili veini država zaštiena sistemom krivinopravnih normi. niti se ono može oekivati u bliskoj budunosti. kao što je to na primer. Bielfeld. koja je esto bila psovana od strane stranaca. niti nekakvog posebnog dogovora. svetskog rata. 129 . ta injenica nije proistekla iz delovanja nekog nadnacionalnog autoriteta. imovine itd. što znai da neko nadnacionalno ili supernacionalno telo nema mogunost da samo kreira odreeno krivino delo u smislu da to predstavlja direktnu legislativnu aktivnost. sporazuma ili posebne zajedniki usmerene aktivnosti na meunarodnom nivou.129 ili što je za Nemaku posebno karakteristino – “Aušvic poricanje” (Auschwitz-Leugnung). U svom osnovnom obliku . 71: Jedna službenica gradske železnice. Meutim. U pitanju je neka vrsta “koincidencije” koja možda u nekoj dalekoj perspektivi može da bude i osnova (uz uzimanje u obzir i injenice da velike razlike izmeu nacionalnih krivinopravnih sistema postoje u odnosu na opšte krivinopravne institute). mada ga može definisati. ili “Aušvic laž” (Auschwitz-Lüge) . zastupljen u veini nacionalnih krivinih legislativa. uz odreene pravno-tehnike razlike. MDR 1981. ili što je daleko verovatnije. ne može u Na primer (prema Arzt/Weber): OLG Hamburg. odnosno on se mora kombinovati sa formalnim kriterijumom. ve je ona rezultat postojanja odreenih zajednikih vrednosti i etikih imperativa na nivou celokupnog oveanstva. iako još uvek ne postoji jedinstveno krivino zakonodavstvo EU. isto kao i Jevreje.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 73 sländerfeindliche Äußerungen).Weber. Generalna skupština UN ili Savet bezbednosti UN i druge meunarodne organizacije na nivou Organizacije ujedinjenih nacija. što se po pravilu ne može uiniti ne direktan nain.“ 130 G.delikt koji se sastoji u negiranju nacistikih zloina prema Jevrejima tokom 2.

stvaranje pravnog sistema koji su usklaeni sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima. 132 Mimo ovoga. str. kao što je na primer. Naime. a ponekad i pravno-tehnike. Corpus Iuris). Više o tome: H. sasvim je jasno da formalna obaveza implementacije odreenih krivinih dela u nacionalna zakonodavstva postoji i u odnosu na krivina dela koja spadaju u stvarnu nadležnost stalnog Meunarodnog krivinog suda. koje nisu pristupile navedenoj konvenciji. Formalni kriterijum se dakle. „Nomos“. Beograd. jer mnoga zakonodavstva ne poznaju posebnu inkriminaciju genocida. ve je u pitanju jedan oblik složene države. pa i centralistikih elemenata državne organizacije. ve se odreeni oblici genocida ili podvode pod zloin protiv ovenosti. meunarodni terorizam. Više o tome: M. takve obaveze postoje u odnosu na ropstvo. pre svega u odnosu na finansijska krivina dela i neka druga dela koja se smatraju posebno važnim za celokupnu EU. tako da je protivpravnost genocidnih aktivnosti. ili pod druge inkriminacije opšt(ij)eg karaktera. donošenje propisa o uzajamnom priznanju odluka u krivinim stvarima i naravno. injenica postojanja takvog poEvropska Unija sada poseduje samo neke zaetke u odnosu na materijalno i procesno krivino pravo (tzv. takvo delo suštinski ne bi bilo meunarodno. 27 – 28. BadenBaden. 2010. 131 . str. formalno prihvaena obaveza za suverene države da u svoja nacionalna zakonodavstva unesu odreena krivina dela.132 ali je za ta dela specifino još i da u odnosu na njih postoji i konkretan meunarodni oblik pravosua. Krivino procesno pravo – opšti deo. najvažnje su odredbe koje se odnose na: Naelo „ne bis in idem“. Mimo ovoga. svodi na neophodnost da postoji odreena meunarodna. a u vezi s tim i kriminalni karakter takvih radnji opšteprihvaena i nesporna. koje bi moralo da obavezuje sve države.131 pokazuje jasnu tendenciju ka stvaranju odreenog zajednikog jezgra takvog zakonodavstva. Pravni fakultet u Beogradu. Iz ovoga proizlazi i stav da je genocid krivino delo i kažnjiv in i za one države i njihove državljane. ukoliko bi se nekom telu na nivou EU dala direktna legislativna mo u oblasti krivinog prava i kada bi ono kreiralo odreeno krivino delo. Internationales und Europäisches Strafrecht. stvaranje odreenih institucija krivinog gonjenja na nivou EU. jer ni sama EU u osnovi više nema meunarodni karakter. koji je ak u mnogim elementima više federalnog. te uz jasno uoljivu tendenciju daljeg jaanja federalistikih. to ipak ne iskljuuje odreene praktine probleme.74 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA pro future smislu apsolutno iskljuivati. Meutim. jer se radi o obiajnom meunarodnom pravu. to nikako ne znai da samo te države imaju obavezu da se uzdržavaju od sprovoenja genocida i krivinog gonjenja okrivljenih za taj zloin. koji je doduše. 2005. jer se ne radi o meunarodnoj organizaciji. godine. meunarodni zloin i za države koje nisu pristupile Konvenciji o spreavanju i kažnjavanju zloina genocida iz 1948. mada bi se takve tendencije pre svega mogle ispoljiti na nivou odreenih regionalnih državnih i politikih oblika. a koju je u meuvremenu ratifikovalo više od 120 država. nego konfederalnog karaktera. supsidijarnog karaktera odnosu na nacionalna pravosua koja imaju primat. smatra se da zabrana genocida predstavlja tzv.Škuli. 193. Evropska Unija. trgovinu zabranjenim psihoaktivnim supstancama itd. koja iako još uvek ne poseduje jedinstveno krivino zakonodavstvo. smatra se da je genocid. Meutim. ius cogens. što naravno važio samo za države lanice (stranke) Rimskog statuta. što nažalost i nije impozantan broj u odnosu na ukupan broj država u meunarodnoj zajednici.. kao „zloin nad zloinima“ (crimes of crimes). Zatim.Satzger. Tako na primer (a što emo detaljnije objasniti u daljem tekstu). a kada je u pitanju krivino gonjenje u Evropi.

odnosno time što su države pristupanjem odreenim meunarodnim ugovorima. Historical Survey: 1919 – 1998. postojanje posebnog oblika meunarodnog krivinog pravosua (sud.C. odnosno definicije krivinog dela koja je tipina i za veinu nacionalnih krivinih zakonodavstava. striktno definisana. str. ali i tužilac) u odnosu na takva dela. koja je u cilju zaštite odreenog dobra koje se na nivou meunarodne zajednice smatra univerzalnim. odnosno kome se od Uporedi: M.133 a s obzirom na pravilo komplementariteta. 31. in: The Statute of the International Criminal Court – A Documentary History. Iz ovoga proizlazi da u odnosu na krivina dela koja se svrstavaju u stvarnu nadležnost stalnog Meunarodnog krivinog suda istovremeno postoje dva formalna kriterijuma po kojima takva dela imaju svojstvo meunarodnih krivinih dela: 1. prihvatile dužnost da takva dela budu obuhvaena njihovom krivinom legislativom. 1. te ih jasno izdvaja od drugih krivinih dela u odnosu na koje su države prihvatile meunarodnu obavezu da ih implementiraju u svoja krivina zakonodavstva. Definicija meunarodnog krivinog dela Definisanje meunarodnog krivinog dela poiva na dve osnovne postavke: 1) u njegovom pojmovnom odreenju se mora poi od pojma krivinog dela u opštem smislu. 1998.Bassiouni. compiled by M. Ardsley.4. njima daje i jedan poseban kvalitet u formalnom smislu. postojanje formalne obaveze za države koje su stranke Rimskog statuta da takva dela i u obliku definisanom Statutom unesu u svoja zakonodavstva i 2. Meunarodno krivino delo je radnja. identine bi definicije morale da sadrže i sva nacionalna zakonodavstva država koje su pristupile Rimskom statutu. 133 . nastala na temelju meunarodnog prava. dok u meunarodna krivina dela u širem smislu svrstavamo sva druga krivina dela u pogledu kojih postoji obaveza njihove implementacije u nacionalna krivina zakonodavstva. u samom Rimskom statutu su sva krivina dela koja spadaju u njegovu stvarnu nadležnost (osim agresije). mada se tu ipak mogu oekivati i odreene razlike (koje se ve sada mogu uoiti). te ima svoje uporište i u krivinopravnoj teoriji. Pored toga. iako bi one morale pretežno da budu pravno-tehnikog karaktera. New York.Bassiouni.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 75 sebnog oblika meunarodnog pravosua u odnosu na takva krivina dela. 2) prilikom definisanja meunarodnog krivinog dela potrebno je kombinovanje materijalnog i formalnog kriterijuma. „Transnational Publishers“.C. ili zahvaljujui drugim obavezujuim meunarodnopravnim instrumentima. Stoga ova krivina dela smatramo meunarodnim krivinim delima u užem smislu.

a šta u širem smislu. dok je drugi aspekt karakteristian za meunarodne pravne odnose i svodi se na neophodnost da je jedan vei broj država preko odgovarajuih meunarodnopravnih instrumenata. jasno proizilazi odreena distinkcija izmeu tih dela i onih koja su primarno oznaena kao meunarodna. A. a koja je protivpravna i skrivljena. što se postiže odgovarajuim meunarodnopravnim instrumentima. gde svrstava agresiju. pri emu je na prvi pogled.5. Cassese piše o meunarodnim krivinim delima (zloinima). 46 . odnosno uobliavanjem odreene definicije konkretnog krivinog dela u meunarodnom ugovoru. iz tog ubrajanja navedenih dela u “druga” meunarodna krivina dela. odnosno mogu da se samo u manjoj meri razlikuju u isto pravno-tehnikom smislu. mada se to esto ini na implicitan nain. samo manje pravno-tehnike razlike.Cassese. Oxford. a pre svega meunarodnim ugovorom. jer u ta krivina dela nije svrsA. u literaturi se meunarodna krivina dela pretežno dele na ona koja su to u užem i druga koja su meunarodna u širem smislu. da bi potom posebno objašnjavao “druga meunarodna krivina dela”. Formalni element ove definicije ima dva aspekta. iji je znaaj takav da najvei deo meunarodne zajednice prihvata da svojim sistemom krivinopravnih normi obuhvati i takve inkriminacije. 134 . koji se svodi ne potrebu da takve inkriminacije budu istovetne ili veoma sline i uz eventualno. a koju potom prihvataju nacionalni zakonodavci. s tim što te inkriminacije moraju da budu identine. a ponekad i uz nepostojanje. prvi aspekt je identian definiciji krivinog dela u opštem smislu – radnja koja je propisana kao krivino delo. odnosno neizražavanje dovoljno jasnih i preciznih kriterijuma. International Criminal Law. prihvatio kao obavezu da u svoja nacionalna zakonodavstva inkorporira odreena krivina dela. str.134 Meutim. 1. Na primer.110. ve jednostavno izlaže o ratnim zloinima. bez striktnog prethodnog odreivanja šta u njih spada u užem. torturu i terorizam. New York. zloinima protiv ovenosti i genocidu. ali se tu može uoiti jedan upadljiv izuzetak. a on se ogleda u potrebi krivinopravne zaštite odreenih dobara.76 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA strane veeg broja država priznaje neophodnost krivinopravne zaštite. Materijalni element ove definicije se u stvari odnosi na ratio legis stvaranja takvih inkriminacija. zakonima tih država u istovetnom ili veoma slinom obliku predviena kao krivino delo. „Oxford University Press“. 2003. Ovaj osnovni materijalni element se dodatno uobliava i jednim posebnim formalnim kriterijumom. Podela i vrste meunarodnih krivinih dela Kao što smo ve istakli. koja je protivpravna i skrivljena. kriterijum takve podele – stvarna nadležnost Meunarodnog krivinog suda.

Bassiouni. ona je takoe zabranjena uobiajenim regulativnim normama oružanih konflikata i pored toga može biti. nije sluaj i sa agresijom. veoma detaljnu klasifikaciju meunarodnih krivinih dela izlaže M. godine. (mercenarism). inae po135 . tortura i terorizam. 144 – 145): „Ova kategorija krivinog dela je sadržana u relevantnom meunarodnopravnom instrumentu usvojenom 1989. International Criminal Law and Human Right. psi rata.ius ad Bellum i ius in Bello. citirani autor se ipak nije rukovodio stvarnom nadležnošu stalnog Meunarodnog krivinog suda. koji ta dela svrstava u sledee vrste: 1) agresija. i 1994. ratni zloini. 137 Prema reima citiranog autora (str. 5) nelegalno posedovanje. mada taj zloin nesporno jeste deo stvarne nadležnosti Meunarodno krivinog suda. mada je i u odnosu na nju bilo odreenih pokušaja u istorijskom smislu. zloini protiv ovenosti. Postoji takoe sedam drugih primenjivih instrumenata usvojenih izmeu 1949. de Than and E. 3) zloini protiv ovenosti.137 C.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 77 tana i agresija. te nelegalna trgovina drogom. „Mercenarism“. Slino prethodnoj podeli.135 Bez striktne podele na meunarodna krivina dela u užem i u širem smislu. ve se po svemu sudei (što je u daljem tekstu implicitno objašnjeno). a radi se o odreenim kriminalnim delatnostima. 136 Citirani autor ovo posebno dovodi sa poznatom podelom na . jer je ono subjekt posebnih konvencija koje u sebi sadrže elemente kako agresije.136 2) genocid. ali taj izraz ipak ne bi mogao da obuhvati sadržinu onoga što se pod tim pojmom podrazumeva u nekim radovima meunarodno-krivinopravne orijentacije i odreenim meunarodnopravnim aktima. Termin mercenarism je po svemu sudei nemogue korektno prevesti jednom reju na naš jezik. oblicima krupnog kapitala itd. ropstvo. U stvari. odnosno injenicu da su ratni zloini. koji uestvuju direktno u oružanim sukobima. Prema objašnjenju citiranog autora. zloin protiv ovenosti i genocid bili predmet konkretnih krivinih postupaka pred odreenim oblicima ad hoc meunarodnog krivinog pravosua. tako i ratnih zloina. bi se bukvalno mogao prevesti kao „plaeništvo“. C. str. „Thomson and Sweet & Maxwell“. te tzv. deo ratnih zloina.268. neuobiajena krivina dela (“uncommon crimes”). iako u Rimskom statutu nema definicije agresivnog rata.Shorts. 6) kraa nuklearnog materijala. Ovo se delo meutim svrstava izdvojeno. godine kojima se ovo delo klasifikuje u odnosu na druge kategorije krivinih dela. bilo da se radi o delovanju plaenika u strukturama vlasti. upotreba i rasporeivanje oružja. u pitanju je pretnja miru i bezbednosti. pa se ta dela na primer dele na ona koja se uopšte odreuju kao posebna krivina dela u okviru meunarodnog krivinog prava. tzv. 65 . London. bilo da su plaeni vojnici. a to su: piraterija. 7) agresivno delovanje plaenika. koja je šira od agresije. odreene klasifikacije meunarodnih krivinih dela prave i drugi autori. orijentisao iskljuivo na kriterijume iz istorije meunarodnog krivinog pravosua. 4) ratni zloini. 2003. gde spadaju: genocid. a što naravno.

116 – 117 i str.138 Navedenih 28 vrsta meunarodnih krivinih dela citirani autor posebno deli i po odreenom hijerarhijskom kriterijum (the Hierarchy of International Crimes). g) protivpravno eksperimentisanje na ljudskim biima. ž) napadi eksplozivom. ošteivanje ili ometanje meunarodnih kablova postavljenih na morskom dnu. gde spadaju: (12) piraterija. (8) aparthejd. neovenog i degradirajueg tretmana ili kažnjavanja.78 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 8) zaštita humanih interesa. (6) kraa nuklearnog materijala. 138 C. upotreba ili rasporeivanje oružja. b) ropstvo i praksa povezana sa porobljavanjem. koja se postiže sledeim inkriminacijama: a) aparthejd. 136 .M. gde spadaju: (1) agresija. (7) mercenarism. v) tortura i druge forme surovog. odnosno u suptilinijim nasilinim formama delovanje na vlast lokalne prilike itd. op. (9) ropstvo i praksa koja je slina ropskom odnosu. d) krivina dela protiv Ujedinjenih Nacija i pripadajueg osoblja UN. ) falsifikovanje novca i znakova za vrednost. ini se da taj oblik meunarodnih krivinih dela (prema shvatanju citiranog autora i velikog dela teorije meunarodnog krivinog prava). nije pojmovno jasno odreen. d) meunarodna trgovina pornografskim materijalima. a veina radnji koje se svrstavaju u oblike tog dela je ve obuhvaena drugim inkriminacijama. e) protivpravno uništavanje. II meunarodni delikti.Bassiouni. z) finansiranje terorizma. (10) tortura i drugi oblici surovog. str. v) uništavanje ili kraa nacionalnih kulturnih ili umetnikih dobara. u pitanju je (prema: OUA Convention for the elimination of mercenarism in Africa): regrutovanje lokalnih plaenika ili osoba iz inostranstva radi ueša u oružanom konfliktu i uestvovanje kao direktna strana u sukobu. (11) protivpravno eksperimentisanje na ljudskim biima. te potom direktno nasilno ili prikriveno nasilno. (3) zloini protiv ovenosti. tj. b) organizovani kriminalitet. (2) genocid. (14) protivpravni akti protiv bezbednosti navigacije na moru i protiv bezbednosti platformi sebno tipinim za kolonijalnu i postkolonijalnu Afriku.158. g) pretnja i upotreba sile protiv meunarodno zaštienih lica. ) uzimanje civila kao taoca e) protivpravno upotreba pošte. Inae i pored prethodnih objašnjenja. (4) ratni zloini.cit. 10) zaštita socijalnih i kulturnih interesa koja se ostvaruje sledeim inkriminacijama: a) protivpravna trgovina drogom i krivina dela povezana sa drogama. (5) protivpravno posedovanje. nehumanog ili degradirajueg postupanja ili kažnjavanja. pa tako postoje: I meunarodni zloini. b) otmica vazduhoplova i protivpravno ugrožavanje meunarodne bezbednosti vazdušnog prostora. (13) otmica vazduhoplova i drugi protivpravni akti protiv meunarodne bezbednosti vazdušnog prostora.. g) protivpravni akti protiv odreenih meunarodno zaštienih elemenata životne sredine. ž) podmiivanje meunarodnih javnih službenika. . 9) zaštita u odnosu na teroristiko nasilje koja se ostvaruje sledeim inkriminacijama: a) piraterija. v) protivpravni akti protiv bezbednosti navigacije na moru i bezbednosti platformi na otvorenom moru.

meunarodna krivina dela emo podeliti u dve osnovne grupe: 1) meunarodna krivina dela koja spadaju u stvarnu nadležnost stalnog Meunarodnog krivinog suda i 2) druga meunarodna krivina dela. Polazei od velike važnosti Rimskog statuta za razvoj meunarodnog krivinog prava. mogu smatrati internacionalnim. a s obzirom da se u ovom radu fokusiramo samo na 139 Ibid.139 Navedena sistematika krivinih dela je veoma obimna i njena osnovna vrednost je što obuhvata najvei broj krivinih dela koja se. pa i ono koje je meunarodnog karaktera. (23) uništavanje ili kraa nacionalnih dragocenosti. Takva podela je i u pravno-tehnikom smislu nemogua u mnogim situacijama. ošteivanje ili ometanje podmorskih kablova. veoma je teško sa apsolutnom sigurnošu izvršiti njihovo izdvajanje i svrstavanje na takav nain. . (17) uzimanje civila kao taoca. pa tako na primer. poput na primer. uzimanje civila kao taoca svrstava u delikte. prestupe i istupe. (26) falsifikovanje novca i znakova za vrednost. u ovom sluaju nije opravdano. jer se ne zasniva na preciznim kriterijumima i mada nije sporno da nisu sva meunarodna krivina dela iste težine i znaaja. u koje spadaju: (25) meunarodna trgovina pornografskim materijalom. Bilo koje krivino delo. odnosno uopšte kategorizaciji delikata prema njihovoj apstraktnoj težini i ozbiljnosti. što u osnovi odgovara poznatim krivino-pravnim podelama u nekim zakonodavstvima na zloine. (27) protivpravno uništavanje. odreenih oblika iskljuenja protivpravnosti itd.. (21) protivpravna trgovina drogom i krivina dela povezana sa drogom. ali takva radnja može biti i oblik ratnog zloina. (24) protivpravni akti protiv odreenih meunarodno zaštienih elemenata životne sredine. koje tek njegovim donošenjem dobija vrste normativne okvire. str. oblika krivice (vinosti).123. odnosno drugih oblika line komunikacije). 120 . bez prethodne analize nekih osnovnih opštih krivinopravnih instituta koji važe u odreenim krivinopravnim okvirima. (18) protivpravna upotreba pošte (prepiske. III meunarodni prekršaji. citirani autor. što isto važi i za uništavanje nacionalnih dragocenosti kada se vrše u okvirima oružanog sukoba itd. (20) finansiranje terorizma. opšteg pojma krivinog dela. (16) zloini protiv Ujedinjenih nacija i njihovog personala.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 79 na otvorenom moru. prema formalnom kriterijumu koji se svodi na injenicu da ona su propisana odreenim meunarodnim instrumentima. (22) organizovani kriminalitet. svrstavanje tih krivinih dela u tri kategorije deliktnih oblika. (28) podmiivanje meunarodnih javnih službenika.. Meutim. (15) pretnja meunarodno zaštienim licima i upotreba sile protiv njih. se u osnovi ne može kompletno analizirati i objasniti. (19) upotreba eksploziva.

tj.). 2001.McDonald (Ed.M.140 Inae. The Hague. nesposobnost da shvate znaaj svoga dela i sl. a u novije vreme sluaj Esada Landže pred Haškim tribunalom). 142 Više o tome: M.C. International Criminal Law Review. neemo zalaziti u analizu konkretnijih teorijskih i praktinih problema pojedinih inkriminacija. da bi se potom tokom više sesija uviala potreba pažljivijeg obraanja pažnje na psihike elemente. a Komisija za pripremu teksta se u prvo vreme pre svega fokusirala na materijalne elemente krivinih dela. The Hague. 143 H. Boston. odnosno ponašanja (mens rea). ukljuuje dva razliita aspekta. „Transnational Publishers2.Scaliotti. The International Criminal Court – Elements of Crimes and Rules of Procedure and Evidence. „T. (na primer. nakon Drugog svetskog rata – postupak protiv Erharda Milha. posledica krivinog dela ili okolnosti. ve kao vid odbrane okrivljenih. a u nekoliko primera. str.von Hebel. in: H. 14. Yearbook of International Humanitarian Law. 2000.80 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA neka teorijska pitanja opšteg pojma meunarodnog krivinog dela. naime na pretpostavke ili preduslove koji zajedniki konstituišu odreenu zabranjenu radnju (actus reus). 277. na pretpostavke ili preduslove koji su u relaciji sa mentalnom komponentom odreene zabranjene radnje. „Kluwer Law International“. New York. a ta dualistika priroda se reflektuje u l.141 U istorijskom smislu se do donošenja Rimskog statuta obraalo relativno malo pažnje na psihike elemente meunarodnih krivinih dela. Asser Press“. Volume 3. von Hebel and M. 2002. kada su se okrivljeni pozivali na duševne smetnje. London. l.143 Meutim.Lee (Ed. str.). 30 je ipak izvorno posveen pojmu krivice. in: R. 141 Ibidem. str. Elements of Crimes. 140 . ICC Elements of Crimes. 1/2002. 30 Rimskog statuta. No. prvi upuuje na objektivnu stranu dela. ova razlika izmeu materijalnih i mentalnih elemenata krivinog dela nije bila jasno primenjena i prilino se sporo od strane delegacija razumevala potreba za takvim definisanjem. 1. ili uslova za krivinu odgovornost. gde se ova pitanja i terminološki oznaavaju kao “odbrana” (defence).142 Smatra se da se u l. tokom pregovora oko teksta Rimskog statuta. sluaj “Gerbsch” te mnogo poznatije suenje Rudolfu Hesu.S.. 20 – 22. što predstavlja jednu od postavki anglosaksonskog krivinog prava. Pojam krivinog dela i oblici krivice u Rimskom statutu Definicija krivinog dela (zloina) u Rimskom statutu. niti njihovog konkretnijeg povezivanja sa osnovnim opštim krivinopravnim pojmovima. uz nekonzistentan pristup mentalnim (psihikim) elementima. to pitanje se rešavalo ne kao problematika postojanje subjektivne komponente dela. a materijalni elementi u odnosu na H.Kelt. 30 Rimskog statuta nabrajaju razliiti materijalni elementi: radnja (koja može da bude injenje ili neinjenje). Defences before the International Criminal Court. dok drugi aspekt upuuje na subjektivni deo zloina.Fisher and A.6.

ili propuštanje odreene radnje u pogledu ijeg vršenje je postojala konkretna dužnost (ustanovljena zakonom. „Harper & Row Publishers“. Enforcement. Bazinim principom amerikog krivinopravnog sistema se tako smatra uenje o tome da je svako krivino delo komponovano od dva elementa. Meutim potrebno je da uinilac svojom radnjom ostvari posebna obeležja krivinog dela (l. a što se naješe smatra jednom vrstom preduslova da se krivica u psihološkom smislu pripiše uiniocu (guilty mind). 144 . 146 Ibid. ali se naješe koristi i za oznaavanje „umišljaja“.Eldefonso and A. dok se psihološki element (mens rea) po pravilu poistoveuje sa odreenom kriminalnom namerom (criminal intent).RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 81 koje se zahteva postojanje namere uinioca (intent). poput moralne dužnosti i sl). kao i posledica predstavljaju odreene okolnosti.145 Odreena radnja. jer engleski izraz „intent“ izvorno znai „namera“. odnosno ega je svestan.147 ime se krivinim pravom obuhvata delo u fizikom smislu. 1 Rimskog statuta). mada ona obuhvata i sluajeve nehata za koje se odgovara (criminal negligence). Tako se povezuju mens rea element i actus reus element. te je potrebno da izmeu tog akta i posledice postoji kauzalna veza. 30 Rimskog statuta.146 Termin actus reus se objašnjava kao “guilty act” i upuuje na zabranjenu radnju po sebi. 39 – 41. nehata ili ostva- Ovde postoje odreeni terminološki problemi. New York. 1981. potie u osnovi iz uenja anglosaksonske krivinopravne nauke. a što je kada se radi o zvaninom prevodu ovog lana na srpski jezik (Zakon o potvrivanju Rimskog statuta). 145 E. tako da nijedan od ova dva elementa. odnosno njegovog umišljaja. Problemi ove vrste se još više usložnjavaju nedovoljno potpunom definicijom krivice u l. kriminalnog akta (criminal act) i kriminalne namere (criminal intent). 30 st. Okolnosti se ne navode posebno. “Act” ili actus reus. dodatno pogoršano veoma lošom interpretacijom.Coffey. str. ali što takoe ukljuuje i postojanje odreenih “kriminalnih saznanja”. nije sam po sebi dovoljan da konstituiše krivino delo. pa i našem. ispoljavanje grubog nemara. predstavljaju praktino predmet onoga što uinilac hoe. mada se ona u mnogim svojim elementima. 147 Zabranjenost radnje predstavlja samo drugi izraz za njenu protivpravnost. te u odreenim sluajevima. dok mens rea upuuje da je uinilac sa namerom preduzeo svoj akt. kao njegovim sastavnim delovima. str. a jednom terminološkom i pojmovnom smislu i sama radnja. Philosophy. ugovorom ili specijalnim odnosom. može upodobiti i brojnim kontinentalno-evropskim krivinim zakonodavstvima. kao odreena radnja ili propuštanje (kada je propuštanje protivno zakonu). 38. Criminal Law – History. jer to ne bi bilo ni logino..144 te znanja u odnosu na radnju i njenu posledicu.R. Koncepcija o odreenom fizikom i odreenom psihološkom elementu krivinog dela. što emo kasnije posebno komentarisati. ukljuuje u sebe neko protivpravno injenje.

postoji pojam tzv.Siegel. 149 H. „West/Wadsworth – An International Thomson Publishing Company“.P. s obzirom na težinu. Crime and Criminology. “mens rea”). razlikovanja pravnoopravdavajuih i izvinjavajuih osnova). tako da krivino delo postoji samo ako ne egzistira neki od tih iskljuujuih osnova. Ninth Edition. a što ukljuuje i sluajeve odreenih formi nehata. koji se sastoji u konstruisanju sopstvenog krivinopravnog pojma zloina (formalno se pravi podela na osnove zasnivanja krivine odgovornosti i osnove iskljuenja krivine odgovornosti. str.148 U tzv.Satzger. Belmont. kao što je to na primer. koji obuhvata sve osnove iskljuenja krivine odgovornosti i pri tom je takoe povezan sa odreenim procesnim preprekama za krivino gonjenje. kojom se krši krivino pravo (zakonsko ili ono sadržano u sudskim precedentima). Criminal Justice. više obeležen naelom istine. Internationales und Europäisches Strafrecht. str. koje se inae. ukoliko se ne dokaže da je radnju preduzela svesno. dakle actus reus (u svoja dva modaliteta). Baden-Baden. „Mc Graw Hill“. 2005. Eight Edition. te se deli na dve osnovne vrste. J. što je tipino za evropsko-kontinentalne krivine postupke. Prema ovakvom shvatanju. se svako krivino delo sastoji iz dve komponente: s jedne strane. zasnovan na angloamerikom pravu. s tim da se osoba po pravilu ne može osuditi za krivino delo. što se u stvari svodi na “skrivljeno” injenje ili neinjenje. str. “odbrana” (defences). uz prouzrokovanje odreene relevantne posledice. a te okolnosti predstavljaju spoljašnje osobine kod svakog krivinog dela (tzv. s druge strane. Rimski statutu sadrži jedan model.149 Dosadašnji meunarodni sudovi su u suštini bili više orijentisani na pojam krivinog dela.150 Klasina definicija krivinog dela (zloina se) u amerikoj i uopšte anglosaksonskoj koncepciji svodi na objektivistiki pristup. Nomos“. a suprotno tome. “Common law” krivinopravnom sistemu. 117 – 118. smatra više procesno orijentisanom. Boston. zastarelost. 1999.82 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA rivanje odreenog cilja. 148 . to su sve okolnosti na kojima se zasniva krivinopravna odgovornost.T. uinjena bez postojanja odreenih osnova iskljuenja protivpravnosti (odbrane – defenses) ili bez opravdavajuih razloga (justification) i koje je sankcionisano od strane države kao krivino delo ili prekršaj.Senna & L. “actus reus”) ili potiu iz unutrašnje strane (tzv. 2000. odbrane ili opravdanja).Reid. 177. koji u odreenoj meri odstupa od klasinog pojma krivinog dela u angloamerikom krivinom pravu. 6. 151 S. “zloin je namerna radnja ili njeno propuštanje. uz oznaavanje da je potrebno da ne postoje osnovi iskljuenja protivpravnosti (tzv. sa saznanjem ili voljom. ali je taj psihološki element ipak sadržan u odreivanju da radnja izvršenja mora biti preduzeta namerno.G. ali bez npr. zavisno od vrste krivinog dela. 150 Ibidem. tako da se kao osnovni element navodi radnja. isto kao što je i krivini postupak u Rimskom statutu u vezi izvoenja dokaza.”151 U okviru ove definicije se mens rea manje upadljivo oznaava.

jer nije sasvim jasno da li je u Statutu uopšte predvieno mogunost postojanja eventualnog umišljaja. ali kada je re o Rimskom statutu. te postojanja odreenih normativnih praznina. ne prejudicira pripadnost tog psi- 152 Naravno. 30 Rimskog statuta je naslovljena kao “psihološki element”. u osnovi ne mogu izbei ni u dualistikim podelama osnovnih elemenata krivinog dela. ona se na slian nain izlaže i u nekim evropskim krivinim doktrinama. problematika sistematike elemenata opšteg pojma krivinog dela. Naime. koje ve imaju suštinski i dalekosežni znaaj. nije idealno. koje se temelje na objektivno-subjektivnom nainu njegovog definisanja. jer se ova etiri elementa svojstvena nemakoj krivinopravnoj dogmatici. mada se ovo pitanje ne mora smatrati suštinskim. pitanje oblika krivice. ali da stvar bude ipak gora. prevodei mentalni element kao “krivnju”. koji se odnosi na protivpravnu radnju i moralni element (l’element moral). a da se pri tom pojam krivice nigde ne koristi (“rabi”). U literaturi se opravdano istie da je francuski prevod naslova l. Ovakvo rešenje meutim. a pitanje krivice se i dodatno komplikuje time da neki oblici krivinih dela koja spadaju u stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 83 Mada je podela elemenata opšteg pojma krivinog dela u Rimskom statutu zasnovana na anglosaksonskoj krivinopravnoj dogmatici. naroito u pogledu pitanja davanja manjeg ili veeg znaaja odreenim elementima u opštem pojmu krivinog dela. 30 zaista govori o psihološkom odnosu uinioca prema delu. 30 Rimskog statuta ipak ne odgovara u svim svojim elementima pojmu vinosti. odnosno krivice u smislu našeg krivinog prava. kao na primer. te krivica (Schuld). Daleko je važnije pitanje (ne)preciznosti u definisanju pojedinih od tih elemenata.. jer su i u ovom sluaju napravili neke velike i neshvatljive greške. odnosno njegovo „bie“ (Tatbestand). . što je u našem oficijelnom prevodu sadržanom u Zakonu o potvrivanju Rimskog statuta Meunarodnog krivinog suda. pobrinuli su se prevodioci Rimskog statuta na srpski jezik. jer sadržaj odredbe l. Pored toga. i hrvatski zakonodavac. kao na primer.152 Odredba l. protivpravnost (Rechstwidrigkeit). podrazumevaju druge oblike krivice u odnosu na one inae predviene opštim normama iz l. pa se prema tome. 30. naina njihovog povezivanja i sl. razlike izmeu anglosaksonske i kontinentalno-evropske krivinopravne dogmatike su inae velike i one postoje i u odnosu na pojam krivinog dela i njegove elemente. slino kao što je istovetno postupio na primer. ve u ovom sluaju i samo terminološkim. shodno kojem su osnovni elementi krivinog dela u opštem smislu – radnja (Handlung). 2 Rimskog statuta proizlazi da eventualni umišljaj uopšte nije predvien (što je inae potpuno pogrešno prevedeno u Službenom listu SRJ u kome je objavljen Rimski statut). iz teksta l. jer se u l. koji se sastoji u postojanju krivice. u francuskoj literaturi koja poznaje materijalni element (l’element materie). “psihološki element” (element psychologique) uspeliji. 30 st. iako na prvi pogled nemaka krivinopravna literatura polazi od sasvim drugaijeg koncepta. nije sam po sebi od velike važnosti. odnosno nain njihove osnovne podele. po uzoru na našu uobiajenu krivinopravnu terminologiju oznaeno kao “vinost”. obeležja krivinog dela. razlike u ovom pogledu nisu preterano velike. 30 Rimskog statuta. odnosno terminologiji (actus reus i mens rea).

. mogui izuzeci. ili krivici. kao na primer. dobijaju poseban. ili gde se nekada traži podmuklo postupanje (treacherously) i sl. samo ako drugaije nije predvieno. što znai da su u odnosu na ovo pravilo.153 Odredbom l. P. koji se u nekim svojim oblicima svodi na odgovornost za nehat. kao na primer.cit. Istorijat. str. faktiki . u: I.Josipovic i dr. što se ogleda u uslovljavanju da se takav oblik odgovornosti uspostavlja. op. str. kao na primer. 111. modifikuju norme opšteg dela meunarodnog krivinog prava iz Rimskog statuta. ili voljno (wilful kiling). gde na primer. Rimski statut i jugoslovensko krivino pravo.Novoselec. u Statutu se podrobnije objašnjava odgovarajui psihiki odnos uinioca prema svom delu. odnosno krivicu ili vinost. mogu i lakši oblik odreenog krivinog dela. Inae. u pitanju su forme dolus-a specialis-a. . str. ili kod niza krivinih dela koja zahvaljujui posebnoj pobudi ili posebnoj nameri. 489 – 532. Komandna odgovornost. što predstavlja interesantno pravno-tehniko rešenje. op. ubistvo iz milosra sl. Arhiv za pravne i društvene nauke br.84 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA hološkog elementa protivpravnosti (kako je to shvaeno u savremenoj nemakoj dogmatici). a pre svega. umišljaja. a ak se argumentovano. posebnim delom meunarodnog krivinog prava sadržanog u Rimskom statutu. kod ubistva ili teške telesne povrede na mah. u nekim konkretnim inkriminacijama. može poistoveivati sa objektivnom odgovornošu. naješe teži oblik.Škuli. Više o tome: M. 155 Uporedi: A. 154 153 . kod ratnih zloina gde ubistvo treba da bude namerno. mada je u takvim sluajevima.. 30 st.cit..Cassese. Ovakva odgovornost predstavlja pravilo. što sve predstavlja odreene oblike modifikacije opšteg pravila koje se odnosi na mentalni element krivinog dela. odnosno pojedinim oblicima izvršenja krivinih dela koja spadaju u nadležnost MKS-a. Ovakve posebne dopune u odnosu na subjektivni odnos uinioca prema delu predstavljaju uvoenje posebnih oblika umišljaja u odnosu na konkretna krivina dela. Jedan od najupadljivijih izuzetaka je vezan za institut komandne odgovornosti.154 Pored toga. tj. Potrebno je da je uinilac svesno i voljno ostvario posebna obeležja konkretnog krivinog dela. 167. kako to pitanje rešavaju neki drugi zakonodavci.mada ne i formalno. postoje sline modifikacije u odnosu na oblik krivice (vinosti). 1 Rimskog statuta se utvruje pravilo da se za krivina dela iz nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. ovo rešenje nije atipino ni u poreenju sa nacionalnim krivinim zakonodavstvima. odgovara samo ako su ona izvršena voljno i svesno. (dol aggrave)155 ime se praktino.

30 Rimskog statuta. 2 praktino uvode neki oblici psihikog odnosa uinioca prema delu. koji ne postoje u originalnom tekstu. mada se „intent“ u tekstovima na engleskom jeziku esto koristi i u znaenju samog umišljaja. Unless otherwise provided. a person shall be criminally responsible and liable for punishment for a crime within the jurisdiction of the Court only if the material elements are commited with intent and knowledge. odnosno i pored njih. a person has intent where: (a) In relation to conduct. 30 st. koji se ipak razlikuje od pojma „svest“. nije promenjeno i takav tekst je ipak primenjiv. ali se pri tom prilino odstupa od originalnog teksta Rimskog statuta i to tako da se u prevodu l. U zvaninom prevodu na srpski jezik je ovaj lan u velikoj meri pogrešno preveden. 1 je prevedena na sledei nain: „Ukoliko nije drugaije predvieno. Prema zvaninom prevodu l. te podleže kažnjavanju za krivino delo koje spada u nadležnost Suda. Prilikom prevoda je nepotrebno korišena definicija vinosti iz našeg KZ-a.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 85 1. 30 Rimskog statuta u Zakonu o potvrivanju Rimskog statuta Meunarodnog krivinog suda Ve smo prethodno objasnili osnovne elemente l. koje nisu preterano bitne i mogu biti i stvar stila prevodioca. (b) posledicu – lice želi nastupanje posledice krivinog dela ili je svesno da usled njegovo injenja ili neinjenja zabranjena posledica može nastupiti. 30 st. Odredba l. 2) Pojam „knowledge“ se prevodi kao „svesno“.“ 157 „2 For the purposes of this article. samo pod uslovom da je okrivljeni ostvario sva posebna obeležja predmetnog krivinog dela i da je prilikom izvršenja krivinog dela postupao svesno i voljno. (b) In relation to a consequence. that person means to cause that consequence or is aware that it will occur in the ordinary course of events.“157 Smatramo da bi prevod trebalo da glasi: „Za potrebe ovog lanka.1. Navedene greške ipak nisu krucijalnog znaaja. 30 Rimskog statuta. pa pristaje na njeno nastupanje.“ Prema našem mišljenju prevod bi trebalo da glasi: „Ukoliko nije drugaije predvieno. „intent“ pre svega predstavlja samu nameru ili visok stepen htenja. ali se ovde ne radi o volji. 2: „U smislu ovog lana. lice postupa voljno ukoliko volja postoji u odnosu na: (a) radnju izvršenja – lice želi izvršenje krivinog dela. Pogrešan prevod l. Meutim.6. ali se u stvari radi o pojmu „znanje“. 1 Rimskog statuta. suštinsko znaenje l.“156 Izuzimajui druge razlike u prevodu ove reenice. 30 st.“ 156 . uinilac ima nameru ako: (a) u odnosu na radnju. U ovom smislu. a ne predstavlja njenu voljnu komponentu. that person means to engage in the conduct. što bitno menja znaenje odreenih odredbi. nego o nameri uinioca ili jednom višem stepenu htenja. lice e biti krivino odgovorno. krupnije greške su napravljene u odnosu na ostale odredbe l. lice je krivino odgovorno i može se kazniti kaznom propisanom za krivino delo iz nadležnosti Suda. osnovne greške su: 1) Pojam „intent“ se prevodi kao „voljno“. 30 st. uinilac hoe da u „1. samo ukoliko je s namerom i sa znanjem ostvario materijalna obeležja krivinog dela.

da ako je neko od dela predvienih Statutom poinio podreeni. predstavlja direktni umišljaj. 2. što u osnovi. Statuta Meunarodnog Krivinog Tribunala za bivšu Jugoslaviju). Dovoljan je de facto položaj vlasti.86 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA njoj uestvuje. uopšte nije izvesno da postoji mogunost eventualnog umišljaja. može se smatrati da je uestvovao u vršenju zloina kao saizvršilac ili sauesnik. a on nije preduzeo nužne i razumne mere da sprei takva dela ili kazni poinioce kao i Rimskim Statutom MKS (l. kontrolišu ili vrše vlast nad izvršiocima. što ni u kom sluaju nije isto. a posebno povezano sa nainom odreivanja volje uinioca u odnosu na posledicu njegove radnje.7.158 (b) u odnosu na posledicu. ili je svestan da e ona prema redovnom toku dogaaja nastupiti. u okolnostima koje su tada vladale. ako je znao ili prema svim okolnostima trebao znati da e njegovi podreeni poiniti zloin ili da su poinili zloin . Pretpostavljeni je znao. Ova vrsta odgovornosti razlikuje se od svih ostalih po tome što je u pitanju odgovornost za propuštanje. ve samo njegova svest da e ona nastupiti. Ono je odgovorno za kršenje meunarodne obaveze komandanta ili više vlasti da sprei potinjene da izvrše neki zloin ili da to suzbije. Komandna odgovornost Institut komandne odgovornosti pod takvim nazivom ne postoji u domaem zakonodavstvu i karakteristian je za meunarodne krivine tribunale.7 st 3. odnosno uopšte se ne spominje „pristajanje“ na posledicu od strane uinioca. Da efektivno komanduju. Komandna odgovornost definisana je Statutom MKSJ (l. mogao zakljuiti da se vrše zloini ili da su ve iz158 Ovo praktino znai da uinilac svesno i voljno vrši odreenu radnju. Samo onda kada je pretpostavljeni nekako saznao za zloin i svesno odluio da se u to ne meša. ili je imao informacije na osnovu kojih je. 1. . Više vojne ili civilne vlasti snose odgovornost za zloine koje izvrše njihovi potinjeni uz sledee kumulativne uslove: 1.“ Dakle. prema tekstu Rimskog statuta. uinilac hoe da je svojom radnjom prouzrokuje. njegov nadreeni ne može biti osloboen krivine odgovornosti ako je znao ili je bilo razloga da zna da se podreeni sprema poiniti takva dela ili da ih je ve poinio. lice nije krivino odgovorno za neku radnju koju je izvršilo.28 Rimskog Statuta meunarodnog krivinog suda) kojim je utvreno da e vojni komandant biti krivino odgovoran za zloine koje su poinili njegovi podreeni nad kojim je on imao efektivnu kontrolu. nego za propuštanje da uini ono što zahteva meunarodno pravo.

za koja bi neko mogao biti osuen a da se ne dokazuje bilo koji modalitet mens rea. ali i ovde je bitno utvrditi subjektivni element. koji se zahteva kod zloina koje vrše potinjeni i onog koji se traži pretpostavljenog. Treba praviti razliku izmeu mens rea. Komandna odgovornost ne predstavlja oblik objektivne odgovornosti tj. zloina protiv ovenosti ili genocida. i ovde je dovoljno da postoji svesni nehat g) pretpostavljeni zna da se vrše zloini. ali ipak ne preduzima nikakve mere. odnosno ne preduzme mere radi kažnjavanja tih lica nakon izvršenja zloina. Trebalo bi da pravo prihvati niži stepen subjektivnog elementa za nastupanje odgovornosti pretpostavljenog i to zbog toga što njegov položaj u hijerarhiji povlai obavezu da nadzire potinjene kako bi osigurao da poštuju pravo meunarodnih oružanih sukoba. Ovde bi za nastupanje krivine odgovornosti bili potrebni saznanje i umišljaj ili svesni nehat. Treba praviti razliku izmeu više situacija: a) pretpostavljeni zna da se njegovi potinjeni spremaju da izvrše zloin ili ga ve vrše.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 87 vršeni. Komandna odgovornost obuhvata tri elementa: . propušta da preduzme potrebne mere. 3. ili je zahvaljujui okolnostima koje su tada vladale to trebalo da zna. ali ne ini ništa da ih suzbije time što e kazniti poinioce. koje ne preduzme mere koje je obavezno da preduzme kako bi spreilo izvršenje ratnog zloina. pa ipak se na taj rizik ne osvre b) pretpostavljeni ima obaveštenja koja bi mu omoguila da zakljui da se vrše zloini. odgovornost za kršenja. vojnog ili civilnog. ali je svesno odluio da se ne obazire na obaveštenja koje su nagoveštavale da se njegovi potinjeni spremaju da izvrše meunarodne zloine. a to je da se uini odgovornim za ponašanje svojih potinjenih. Može se smatrati da je ovde dovoljan eventualni umišljaj ili svesni nehat v) pretpostavljeni je trebalo da zna da se vrše zloini. odluka da ne preduzima mere ili bar eventualni umišljaj tj. svest da nepreduzimanje mera za spreavanje radnje njegovih potinjenih nosi sobom rizik nastupanja štetnih posledica. ili da e se vršiti. od strane njemu podreenih lica. ili da su ve izvršeni. Propustio je da preduzme mere potrebne za spreavanje ili suzbijanje zloina. Zahteva se da se za postojanje njegove krivice potrebno saznanje da se priprema zloin ili se ve vrši i umišljaj tj. ali kršei svoje dužnosti nadzora. Komandna odgovornost je popularni termin za odgovornost nadreenog lica. ime je prekršio dužnost spreavanja i suzbijanja zloina svojih potinjenih.

faktiku sposobnost da sprei i kazni kriminalno postupanje podreenog.160 Na osnovu tih injenica takav nadreeni stekao dovoljno ovlašenja da sprei podreene u injenju zloina. kao što su: . U sudskoj praksi su do sada utvreni neki injenini elementi iz kojih se može zakljuiti postojanje efektivne kontrole. para. Sudska praksa je stala na stanovište da odnos izmeu takvih nadreenih i njihovih podreenih da bi dovela do ovog oblika komandne odgovornosti mora biti isti kao kod “de jure”. Presuda u predmetu elebii. . 159 160 Presuda u predmetu Stupar. Samo efektivna kontrola dozvoljava da se izvede zakljuak o odnosu nadreenipodreeni.169.88 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA a) Odnos nadreeni – podreeni (efektivna kontrola) Odnos izmeu podreenog i nadreenog iz dosadašnje prakse može da bude ili “de jure” ili “de facto”.davanje ili izdavanje nareenja. i u sudskoj praksi ova kontrola je nazvana efektivna kontrola ije postojanje predstavlja dodatni element u okviru prvog elementa komandne odgovornosti. U takvom sukobu postojao je veliki broj paravojnih formacija iji su komandanti faktiki vodili jedinice koje su inile zloine bez da su formalno odnosno zakonski bili postavljeni na funkciju nadreenog. to nije dovoljno da bi bio ispunjen ovaj uslova za postojanje komandne odgovornosti.ovlašenje optuženog da vrši imenovanja osumnjienih za uestvovanje u zloinima. Ovo je osnov za ovakav oblik odgovornosti dok e od ostalih elemenata i injenica zavisiti odluka da li je postoji odgovornost i za podreene koji su nekoliko stepenika niže u komandnom lancu od nadreenog. Ovakav odnos izmeu nadreenog i podreenog uglavnom je posledica zadnjih sukoba kojima se bavio Tribunal za bivšu Jugoslaviju. .192. Za razliku od takvog odnosa odgovornost nadreenog može proizai i iz “de facto” odnosa kada nadreeni nema pravno ovlašenja ve kada takav faktiki nadreeni ostvari odnos na osnovu drugih injenica ili linih faktora.159 Uglavnom se u sluaju “de jure” odnosa smatra zakonski odnos izmeu komandanta i njegovih podreenih u redovnim zvaninim jedinicama koje imaju svoju usklaenu strukturu. Odnos podreenog i nadreenog lica postoji ako nadreeni ima efektivnu kontrolu tj.distribucija oružja i municije.primanje izveštaja od podreenog od pripadnika jedinice umešanje u izvršenje zloina. . Takav nadreeni faktiki mora nad podreenim takvu kontrolu koja dovodi do njegove krivine odgovornosti. . ali ako umesto toga lice ima samo “znatan uticaj“ na drugoga. izabran ili na drugi nain postavljen na poziciju sa ovlašenjima a u cilju zapovedanja osobama koji se smatraju njegovim podreenima. Odnos “de jure” izmeu nadreenog i potinjenog podrazumeva da je nadreeni imenovan. para.

koji bi dokazivanje odgovornosti tužilaštvu uinio lakšim. Dovoljno je za postojanje odgovornosti da su nadreenom relevantne informacije bile dostavljene ili dostupne. Guenael Mettraux. tako da su informacije ukazivale na potrebu dodatne istrage. vreme njihovog dešavanja.161 b) Optuženi je znao ili je bilo razloga da zna za zloine (mens rea) Da bi nadreeni bio odgovoran mora biti dokazano ili da je nadreeni stvarno znao da su njemu podreena lica izvršila ili su se spremala da poine zloin. rasprostranjenost izvršenja zloina. Žalbeno vee je u presudi elebi objasnilo da standard “imao razloga da zna“ ne znai da je nadreeni morao i da bude upoznat sa informacijama koje upozoravaju na rizik pripremanja ili izvršenja zloina. Znanje da se priprema injenje zloina ili da je zloin poinjen može se utvrditi direktnim dokazima ili iz okolnosti. nareenjima koje je sastavio sam optuženi i iz kojih se vidi da je znao za zloin. zapisnicima sa sastanka na kojima je optuženi uestvovao i na kojima je govoreno o poinjenim zloinima. A faktori koji se mogu uzeti u obzir u sluaju dokazivanja iz okolnosti su: formalni položaj kao nadreenog lica. Statut Meunarodnog krivinog suda predvia razliite standarde mens rea za vojne i nevojne nadreene sa nižim standardom – “trebao je znati“ – za prvu kategoriju nadreenih po stavu lana 28.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 89 . . strana 163.mogunost za prijavljivanje zloina. svedoenjima o tome da je optuženi verbalno izrazio svoje znanje za zloin. Ovakva dvojnost režima postavlja razliku izmeu sistema Meunarodnog krivinog suda i meunarodnog obiajnog prava. ili da je imao razloga da za to zna. pružena logistika podrška. strana 30 161 . u kojem se isti standard mens rea (“znao“ ili “imao razloga da zna“) primenjuje na sve nadreene. 162 Postoje odreene indicije koje sud može uzeti u obzir pri odluivanju da li je zapovednik u datom trenutku imao potrebno stanje svesti. Guenael Mettraux. taktiki tempo operacija itd. 162 Za potpuniji prikaz ovih indicija videti knjigu „Pravo komandne odgovornosti“. Statuta. odnosno da je imao na raspolaganju informacije koje su bile takve prirode da je u najmanju ruku mogao biti upozoren na rizik pripremanja ili izvršenja zloina. bez obzira na prirodu njihove uloge ili funkcije. vrsta i obim potivzakonitih dela. pismima. koje ukljuuju sledee: Za potpuniji prikaz ovih indicija videti knjigu „Pravo komandne odgovornosti“. Direktni dokazi bi se sastojali u sledeem: pisanim izveštajima o zloinu koje je optuženi primio.mogunost da zaustavi zloine.

ukljuena logistika . Guenael Mettraux.priroda komande koju je nadreeni imao u relevantnom vremenskom periodu . Guenael Mettraux. mora se pokazati da nadreeni nije ni nameravao da postupi kako se od njega tražilo. vojni ili civilni nadreeni mora svesno propustiti izvršavanje svojih dužnosti nadreenog.geografski prostor u kome su izvršena nezakonita dela . Uz to. strana 223 . Da bi se pokrenula odgovornost nadreenog nije dovoljno pokazati da je zapovednik svesno propustio izvršiti svoje obaveze u pogledu svojih podreenih.dostupnost i adekvatno funkcionisanje mehanizma izveštavanja .položaj nadreenog u hijerarhiji .90 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA . ve jednostavno elementi koji mogu biti relevantni za zakljuak suda u vezi sa stanjem svesti optuženog. u smislu da je voljno i namerno.broj i uestalost krivinih dela koja su izvršila podreeni . Tužilaštvo bi moralo ustanoviti i da nadreeni ili namerno nije izvršio svoju dužnost ili ju je namerno zanemario. nisu dokaz stvarnog znanja zapovednika. Da bi bio odgovoran zapovednik je morao biti svestan kažnjivog karakterasvog ponašanja i morao je. uz takvo znanje. 164 v) Propuštanje nadreenog da preduzme nužne i razumne mere da sprei ili kazni Od nadreenog se zahteva da preduzme mere koje su u njegovoj moi.rasprostranjeno i sistematino izvršavanje zloina podreenih163 Ovi faktori. preduzimanjem disciplinskih mera kako bi se spreilo injenje 163 164 Knjiga „Pravo komandne odgovornosti“. strana 213 Knjiga „Pravo komandne odgovornosti“. svesno odluiti da nee izvršiti svoje obaveze. Da bi bio odgovoran. Obaveza spreavanja se može ispuniti davanjem nareenja kojim se zabranjuju kriminalne aktivnosti. sa tim saznanjem ili uprkos njemu. ako su i takve mere u granicama njegovih faktikih mogunosti.dužina perioda tokom kojeg su se dešavala nezakonita krivina dela . ili je bezobzirno zanemario mogue posledice svog neinjenja. sa druge strane. Zapovedniko neinjenje mora se pokazati namernim. meutim on je obavezan da preduzme i mere koje izlaze iz okvira njegovih formalnopravnih nadležnosti.vrsta krivinih dela koja su izvršili podreeni .postojanje relevantnih nadreenih nareenja . Znanje nadreenog da su njegovi podreeni izvršili ili se spremaju izvršiti zloin nije dovoljno stanje mens rea da pokrene njegovu odgovornost nadreenog.

Obaveza kažnjavanja podrazumeva pre svega sprovoenje temeljite istrage. poevši od trenutka kad pribavi dovoljno saznanja da se takav zloin “priprema ili planira“ ili kada ima razuman osnov da sumnja da se sprema izvršenje takvih zloina. nespreavanje se tie “buduih dela“ koja još nisu izvršena u vreme kad zapovednik sazna za predstojee izvršenje zloina i ne postupi u smislu spreavanja.165 Do slinog zakljuka je došlo i Pretresno vee u predmetu Halilovi166 kao i Pretresno vee u predmetu Ori je naglasilo da je nadreeni odgovoran zbog sopstvenog propuštanja. para. odnosno na mogunost da je zloin poinjen. para. nego za to što nije ispunio sopstvenu obavezu da ih kao nadreeni kontroliše.54 167 Presuda Pretresnog vea u predmetu Ori. Nespreavanje se jasno razlikuje od nekažnjavanja. pa je nadreeni propustio da zatraži dodatne informacije. koji je prema praksi MKTJ primenjiv i na civile.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 91 krivinog dela od strane podreenih i važno je razumeti da izdavanje rutinskih nareenja nije dovoljno da bi nadreeni ispunio svoju obavezu spreavanja. Po pravilu je lakše dokazivati komandnu odgovornost vojnih nego komandnu odgovornost civilnih lica. obaveza da kazni može se ispuniti obaveštavanjem nadležnih vlasti. ne tereti za zloine koje su poinili njegovi podreeni. jer dok se nekažnjavanje odnosi na dela koja su ve izvršena u vreme kada zapovednik ne izvrši svoju dužnost. Što se tie trajanja Presuda Žalbenog vea u predmetu Krnojelac. jer vojna lica imaju od ranije ustanovljenu funkciju unutar precizno definisane hijerarhije u kojoj su komandna i kontrola srazmerni rangu. Ukoliko nadreeni nema ovlašenja da sam preduzme takve mere. pa je koncept komandne odgovornosti i na njih primenjiv.293 166 165 . Efektivnu kontrolu nad izvršiocima zloina mogu imati i politiki lideri i ostala civilna lica. para. Kada govorimo o tome da li se kod komandne odgovornosti radi o odgovornosti za sopstveno propuštanje ili za dela drugih. a koje su ga mogle upozoriti na rizik izvršenja zloina. povlai odgovornost i ako je lice imalo samo informacije opšteg karaktera. Dužnost spreavanja mora se shvatiti tako da poiva na nadreenom u bilo kojoj fazi pre nego što jedan njegov podreeni izvrši zloin. Standard “imao razloga da zna“. Kad nadreeni sazna da se podreeni spremaju da izvrše neko krivino delo ta dužnost od njega traži da usvoji nužne i razumne mere da sprei da se taj rizik materijalizuje. 171 Presuda Pretresnog vea u predmetu Halilovi. kod odgovornosti nadreenog za propuštanje da sprei ili kazni. kako bi onda ove sprovele istragu i preduzele krivino gonjenje.167 Dužnost nadreenog da sprei zloine podreenih suštinski je element standarda humanitarnog prava. kao npr informacije da vojnici ispoljavaju nasilnike crte linosti i oseaju mržnju prema pripadnicima grupe koja bi mogla biti ugrožena. može se rei da je Žalbeno vee MKTJ u predmetu Krnojelac istaklo da se optuženi.

a sve dok je sa svojim podreenima u odnosu nadreeni – podreeni. ili do trenutka kad se njegov odnos ovlašenja u odnosu na podreene okona ili prekine. pod pravnom je obavezom da istraži takve navode ili da takvi navodi budu istraženi.7.92 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA obaveze nadreenog da sprei zloine podreenih.1. pripremanju ili izvršenju dela je individualno odgovorno za to delo. podstrekivalo.8. Pošto pomaganje zahteva da je lice znalo za delo koje se pomaže i za osnovne elemente tog dela. ona traje sve dok je nadreeni dovoljno svestan da postoji stvaran i konkretan rizik da se podreeni spremaju izvršiti zloin. Zapovednikova dužnost kažnjavanja pojavljuje se samo nakon što je delo izvršeno i samo kad optuženi pribavi dovoljno informacija o tome da je neki podreeni izvršio zloin. Individualna krivina odgovornost Lice koje je planiralo. Kad optuženi sazna za zloin svojih podreenih. ali individualna odgovornost ukljuuje i planiranje. Ovim oblicima treba dodati i tzv. 1. Komandnu odgovornost iz lana 7 (3). podstrekivanje. a ne i pomaganje neinjenjem. ili kad sazna za stvarnu i konkretnu verovatnou da su takvi zloini izvršeni. . ili na drugi nain pomoglo u planiranju. sa ciljem da osigura da krivci budu kažnjeni. Pomaganje ne bi moglo da obuhvati onaj aspekt komandne odgovornosti koji se odnosi na propuštanje lica da sazna za zloin u situacijama kada je imalo razloga da zna. u situaciji u kojoj je nadreeni imao razloga da zna može da postoji samo komandna odgovornost. Zapovednik bi se u principu mogao smatrati krivino odgovornim za neizvršavanje dužnosti spreavanja i neizvršavanje dužnosti kažnjavanja istog zloina. naredilo. Dužnost kažnjavanja od nadreenog zahteva da usvoji nužne i razumne mere da osigura da se zloini koji su podreeni izvršili istraže i ako se krivci identifikuju da budu kažnjeni. ako zaista jeste prekršio obe dužnosti u vezi sa tim zloinom. Odnos pomaganja i komandne odgovornosti: Tribunal je zauzeo stav kroz mišljenje Žalbenog vea u predmetu Blaški da ostaje otvorena mogunost da neinjenje od strane nadreenog lica koje je prisutno na mestu preduzimanja zabranjene radnje može predstavljati radnju pomaganja. lan 7 (1) navodi nekoliko oblika individualne krivine odgovornosti i pre svega ukljuuje poinjenje krivinog dela kroz njegovo fiziko izvršenje ili kažnjivo propuštanje da se preduzme radnja koja je obavezna po pravilima krivinog prava. Prema Statutu i praksi MKTJ za povrede meunarodnog humanitarnog prava pojedinci snose linu odgovornost. 1. nareivanje i pomaganje. uinilo.

. bilo koji oblik odgovornosti mora zadovoljiti etiri uslova: 1) mora biti predvien Statutom 2) morao ja da postoji u obiajnom meunarodnom pravu u relevantnom periodu 3) pravo koje je predstavljalo osnov za taj oblik odgovornosti moralo je biti dovoljno pristupano u relevantnom periodu svakom koje na taj nain delovao 4) ta osoba je morala biti u mogunosti da predvidi da e biti krivino odgovorna za svoja dela. ako bude uhvaena.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 93 Da bi spadao u nadležnost Tribunala.

1.168 Radnja nareÿivanja sastoji se u tome da osoba u poziciji vlasti daje uputstvo drugoj osobi da izvrši kriviþno delo. Meÿunarodno kriviþno pravo. da upuüuje na izvršenje nekog konkretnog zloþina. nije potreban nikakav formalni odnos izmeÿu pretpostavljenog i potþinjenog. 2.str £  £ ¢  © ¥  ¦  ¦ ¢   © ¥  © ¢ £ ¥     ¦ ¤  ¤ ¦ ¤  ¥ ¦ ¦ ¥  © ¥  © ¦   ¢  ¦ ¦ ¥ ¦  © ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   . Davanje nareÿenja pretpostavlja da onaj koji ga daje je de jure ili de facto pretpostavljeni onome ko treba da ga izvrši. Nije neophodno da naredba bude izvršena. 168 169 Antonio Kaseze. Može se utvrditi da je oficir ili neki nosilac više vlasti koji je izdao naredbu kriv. meÿutim ako je pokazano da je optuženi imao moü da nareÿuje. I u ovoj vrsti zloþina subjektivni element predstavlja namera da on bude izvršen. ili bar da je nareÿenje odreÿeno tj. pod uslovom da je želeo da se naredba izvrši. iako je znao da je protivpravna. 110. ali osoba koja nareÿuje mora da ima vlast u odnosu na neposrednog izvršioca.2. lice koje ga je izdalo kriviþno je odgovorno kao saizvršilac zloþina koji je poþinio njegov potþinjeni. po analogiji se takav odnos zahteva i za nareÿivanje.2. kriviþno je odgovoran. ne zahteva da se utvrdi da se delo ne bi desilo da nareÿenje nije izdato. OBLICI UČESTVOVANjA U MEĐUNARODNOM KRIVIČNOM DELU 2. 209. Pri tome nije potrebno da izmeÿu optuženog i izvršioca postoji formalni odnos nadreÿenog i podreÿenog lica. Meÿutim ako je nareÿenje uopšteno. þak i ako njegovi potþinjeni nisu to nareÿenje izvršili. Sauþesništvo Oblici sauþesništva u meÿunarodnom kriviþnom pravu su podstrekivanje i pomaganje i podržavanje.169 Osim uz direktan umišljaj. Izdavanje nareÿenja uz takvu svest treba smatrati pristajanjem na zloþin. Ovo. ili na neki naþin oþigledno nedozvoljena. kriviþna odgovornost za nareÿivanje postoji i ako je naredbodavac svestan znatne verovatnoüe da üe pri izvršenju njegovog nareÿenja biti poþinjeno kriviþno delo. može biti dovoljan i eventualni umišljaj ili svestan nehat. bilo sam ili zajedniþki sa drugim licima. Nareÿivanje je sliþno podstrekivanju. Izvršenje dakle znaþi fiziþko þinjenje zabranjene radnje kome se pridružuje i psihološki element. meÿutim. Izvršilaštvo Svako ko fiziþki izvrši kriviþno delo. Kako podstrekivanje zahteva postojanje uzroþno – poslediþnog odnosa izmeÿu podstrekivanja i dela.str Vodiþ kroz Haški tribunal. Ako je izvršeno meÿunarodnim pravom zabranjeno nareÿenje.

pomaže.1. direktno ili jasno podstie druge na izvršenje genocida. naredilo.1. Pojam Radnja podstrekivanje koja se sastoji u navoenju. Konvencija o spreavanju i kažnjavanju zloina genocida takoe u lanu III. Istu formulaciju sadrži i lan 6. poinilo ili na drugi nain pomoglo i podržalo planiranje.2. pripremu ili izvršenje nekog od krivinih djela navedenih u lanovima od 2 do 5 ovog Statuta individualno je odgovorno za to krivino delo.1. podstie ili na drugi nain doprinese njegovom izvršenju ili pokušaju izvršenja. u skladu sa ovim Statutom. nagovorio ili podstrekao na izvršenje krivinog dela. podstrekivalo. U skladu sa ovim Statutom.1. ohrabrivanju ili nagovaranju nekog lica da izvrši krivino delo regulisana je lanom 7. Sud može voditi krivini postupak i kazniti izvršioca krivinog dela samo ako je isti krivino odgovoran i ukoliko je krivino delo iz nadležnosti Suda: • b) Naredio. Sud je.C. • 3. a koje krivino delo potom bude uinjeno ili pokušano. ukljuujui ovde i stavljanje na raspolaganje sredstava za izvršenje krivinog dela. • (c) U cilju olakšanja izvršenja krivinog dela. Statuta Meunarodnog krivinog suda za bivšu Jugoslaviju: • Lice koje je planiralo. nadležan za voenje krivinog postupka iskljuivo protiv fizikih lica. Lice koje izvrši krivino delo iz nadležnosti Suda lino je odgovorno i bie kažnjeno u skladu sa ovim Statutom.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 95 2. • (d) U vezi sa krivinim delom genocida. 95 . • 2. Podstrekivanje 2. Meunarodnog krivinog suda za Ruandu dok Rimski statut Stalnog meunarodnog krivinog suda podstrekivanje reguliše lanom 25: • 1. kao kažnjivo oznaava delo „neposrednog i javnog podsticanja na genocid“.2.1.

96 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 2. odnosno da je dovoljno da se dokaže da je podstrekivanje znaajno doprinelo postupku lica koje je poinilo zloin170 i presudu u sluaju Radoslava Branina171 koji je septembra 2004. njega meu rukovodiocima bosanskih Srba u Bosanskoj krajini izdvajaju kao onoga koji je zastupao i izražavao najekstremnije stavove. i za podstrekivanje na izvršenje zloina protiv ovenosti. IT-95-14/2.2. Sudska praksa meunarodnih tribunala Što se sudske prakse koja se odnosi na podstrekivanje krivinog tie treba istai presudu MKSJ u sluaju erkez i Kordi u kojoj se navodi da za podstrekivanje nije potrebno dokazati da delo ne bi bilo izvršeno bez ueša optuženog. “Šiptarima” (Albance). Od rukovodilaca na regionalnom nivou. izjavivši da e za svakog ubijenog Srbina u Sarajevu biti ubijena dva Muslimana u Banjaluci (Paragraf 329). • Pretresno vee se uverilo da je optuženi pomagao i podržavao izvršenje krivinog dela progona putem bezobzirnog lišavanja života. optuženi je imao pristup medijima.1. huškajui te nacionalne grupe jednu protiv druge Optuženi je kontinuirano koristio pogrdne nazive za nesrbe. Optuženi je i podstrekivao na progon na nain deportacije i prisilnog premještanja (Paragraf 1054). Premda optuženi nije bio jedini predstavnik SDS-a koji je u tom periodu koristio pogrdan i huškaki jezik. • Pretresno vee smatra da je optuženi podstrekivao ta prisilna premještanja i deportacije stanovnika (Paragraf 577). “gamadi”. verskih i kulturnih objekata. Vee je u tom smislu zakljuilo: • Zahvaljujui svojim položajima vlasti. “nekrstima” i ljudima drugog reda”(Paragraf 325). a jednom prilikom je otišao tako daleko da je sugerisao da decu iz mešanih brakova treba baciti u reku Vrbas i ona koja isplivaju bie srpska deca (Paragraf 328). prvostepeno osuen. (Paragraf 324) • Optuženi je svojim javnim izjavama sejao strah i mržnju izmeu bosanskih Srba na jednoj. • Štaviše.2. “pogani”. 170 171 MKSJ Presuda Žalbenog vea u sluaju Kordi i erkez iz 2004 godine. izmeu ostalog. kako u oima Srba. IT-99-36-T 96 . tako i nesrba. njegove javne izjave su imale veu težinu. nazivajui ih “balijama”(Muslimane). muenja. • Optuženi je otvoreno govorio protiv mešanih brakova. kao i deportacije i prisilnog premještanja. “ustašama” (Hrvate). razaranja imovine. on je javno predložio kampanju izravnavanja rauna ubijanjem na nacionalnoj osnovi. Paragraf 26 MKSJ Presuda Pretresnog vea u sluaju Tužilac protiv Radosla Branina. te bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata na drugoj strani. upravo se on naješe pojavljivao u medijima. Zbog toga što je bio na položaju vlasti.

do 374.3. Presuda Pretresnog vea u sluaju Nahimana. a abetting (podržavanje) na olakšavanje izvršenja nekog dela tako što se izvršiocu iskazuje podrška. osueni kljuni ljudi lista Kangura i radija RTLM173 koji su u tom trenutku bili najuticajniji mediji u Ruandi i koji su prema presudi MKTR-a podsticali pripadnike plemena Hutu da vrše masovne zloine nad plemenom Tutsi174. Barayagwiza i Ngeze. ICTR-99-52-T.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 97 Od interesantnih sluajeva pred MKTR treba istai sluaj Nahimana. ICTR-99-52-T. 2. Domae krivino zakonodavstvo Sem podstrekivanja kao oblika sauesništva koje je regulisano lanom 34 Krivinog Zakonika Republike Srbije. Stav 7: • Ko poziva ili podstie na izvršenje krivinih dela iz l. Presuda Pretresnog vea u sluaju Nahimana. Barajagviza i Ngeze odnosno „sluaj mediji“. Paragrafi 1033. aiding and abetting. Engleski termin za pomaganje. Mens rea pomagaa jeste znanje da radnja koju preduzima pripomaže izvršenju zloina od strane glavnog izvršioca. 115 97 . 370. 175 172 MKTR. ohrabre ili daju moralnu podršku izvršenju odreenog krivinog dela i ta podrška mora bitno uticati na izvršenje krivinog dela. 2. Pomagaeva radnja mora biti konkretno usmerena na pomaganje.2. Barayagwiza i Ngeze.1. godine172. ICTR-99-52-T.2. Barayagwiza i Ngeze. Presuda Pretresnog vea u sluaju Nahimana. Paragrafi 1091-1094 174 MKTR. KZRS poznaje i Podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zloina kao posebno krivino delo u lanu 375. ukljuuje dve vrste radnji: aiding se odnosi na pružanje pomoi. odnosno tako što se ohrabruje. Pomaganje Pomaga preduzima radnje iji je cilj da pomognu. kaznie se zatvorom od jedne do deset godina. 1039 173 MKTR.2. ali do sada nije zabeležen nijedan sluaj da je neko lice procesuirano zbog izvršenja ovog krivinog dela. 1034. ovog zakonika. uz svest o osnovnim elementima dela koje se pomaže. U tom sluaju su za podstrekivanje zloina genocida u Ruandi 1994. ohrabrivanje ili davanje moralne podrške izvršenju zabranjenog dela. Paragraf 963 175 Vodi kroz Haški tribunal.

pripremu ili izvršenje nekog od krivinih dela naVodi kroz Haški tribunal. da deli njegovu zloinaku nameru ili imaju neki drugi oblik mens rea.Pojam Antonio Kaseze definiše da se ’’planiranje sastoji od osmišljavanja. Traži se da je lice koje pomaže svesno da time doprinosi izvršenju odreenog zloina. davanju moralne podrške izvršiocu.1.3. saglašavanja s drugima i priprema za izvršenje zloina’’178. naredilo.7 Planiranje. Statuta Meunarodnog krivinog suda za bivšu Jugoslaviju: • Lice koje je planiralo. Oxford university press. pod uslovom da je propuštanje da se deluje imalo znaajnog uticaja na izvršenje zloina i da je bilo praeno odgovarajuom mens rea. 219 178 Antonio Kaseze ’’Meunarodno krivino pravo’’.1 Planiranje 2. 117 . a subjektivni element kod pomagaa je u tome što je znao da e njegovo delovanje pomoi izvršiocu u izvoenju zloina. podstrekivalo. morao je u vreme planiranja. ali mu ta mens rea mora biti poznata. pripremanja ili izvršenja dela da postoji dogovor izmeu izvršioca i lica koje e potom biti njegov pomaga. Antonio Kaseze. da bi postojalo ovakvo zabranjeno pomaganje.3. Pomaga ne mora deliti mens rea glavnog izvršioca.1. ohrabrenju. 2003 177 176 98 .1. Meutim. 9. Objektivni element u pomaganju sadrži se u praktinoj pomoi. poinilo ili na drugi nain pomoglo i podržalo planiranje.176 Pomaganje je mogue i posle izvršenja dela.98 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Iskristalisao se stav da se radnja izvršenja kod pomaganja može uiniti i neinjenjem. Meunarodno krivino pravo. Verovatnoa da e prisustvo znaajno ohrabriti izvršioca utoliko je vea ukoliko osoba koja je prisutna na licu mesta ima odreeni status. Pomaganje ne mora znaiti da pomaga ima zajedniki plan ili cilj sa glavnim izvršiocem.3. Planiranje je regulisano i lanom 7.. 177 2. Drugi oblici uestvovanja u meunarodnom krivinom delu Drugi oblici uestvovanja u meunarodnom krivinom pravu su planiranje i udruženi zloinaki poduhvat. 2. Mens rea kod pomaganja je svest poinioca da njegove radnje pomažu izvršenje krivinog dela glavnog izvršioca.

Prema presudi Pretresnog vea MKSJ u sluaju Kordi i erkez planiranje podrazumeva da ’’jedno ili više lica smišljaju kako da izvrše zloin. IT-05-14/2-T.3. Priroda instituta se ogleda u tome da je zloin posledica inkriminisane radnje više lica koja u izvršenju zloina nisu imali istu ulogu. IT-05-14/2-T. Institut zajednikog zloinakog poduhvata pod takvim nazivom ne postoji u domaem zakonodavstvu i karakteristian je za meunarodne krivine tribunale. Paragraf 115 99 . Presuda Pretresnog vea u sluaju Musema. Paragraf 386 i MKTR. kako u fazi priprema tako i u izvršenju’’179. Da li je planiranje kažnjivo samo po sebi ili samo ako je dovelo do fizikog izvršenja je jedno od najvažnijih pitanja kada treba definisati to krivino delo zbog ega je i sudska praksa meunarodnih tribunala davala razliite odgovore. Paragraf 386 MKSJ . u smislu da e kazna biti strožija u zavisnosti od toga koliko je uloga tog lica u planiranju zloina bila važna ili koliko je njegov hijerarhijski položaj bio visok. Presuda Pretresnog vea u sluaju Kordi i erkez. s tim što e se uloga tog lica u planiranju zloina ili njegov hijerarhijski položaj odraziti na kažnjavanje. Presuda Pretresnog vea u sluaju Kordi i erkez. U meunarodnom krivinom pravu uesnici koji su zajedniki uinili isto krivino delo snose istu odgovornost ako a) Uestvuju u radnji bez obzira na položaj i veliinu doprinosa i b) Nameravaju da uestvuju u zajednikoj zloinakoj radnji.2 Udruženi zloinaki poduhvat 1. a prema presudi Žalbenog vea MKSJ u istom sluaju planiranje je definisano na sledei nain: • Za actus reus “planiranja” potrebno je da jedna ili više osoba osmisle kažnjivo ponašanje sankcionisano Statutom kao jedno ili više krivinih dela koja kasnije budu izvršena. ICTR-96-13. Da bi neko lice bilo proglašeno krivim za radnju planiranja potrebno je da postoji namera da se zloin izvrši. Dovoljno je pokazati da je planiranje bilo faktor koji je bitno doprineo takvom kažnjivom ponašanju(Paragraf 26) Svako ko uestvuje u radnji planiranja smatrae se odgovornim za zloin.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 99 vedenih u lanovima od 2 do 5 ovog Statuta individualno je odgovorno za to krivino delo.180 2. te se iz tog razloga sa njima postupa kao sa glavnim izvršiocima iako se u fazi kažnjavanja mogu uzeti u obzir razliiti stepeni 179 180 MKSJ .

Što se formulacije zajednikog zloinakog poduhvata pred MKSJ-om tie. 2.. Ušeše koje povlai odgovornost za predvidljive zloine ostalih uesnika. Posebna situacija nastaje kada više lica uestvuje u izvršenju odreenog zloina ali kad jedan ili više izvršilaca izvrše zloin o kome ranije (izriito ili preutno) nije bila postignuta saglasnost ili u poetku nije bio predvien. koji nije bio predvien zajednikim zloinakim planom. i zbog toga nije predstavljao deo zajednikog zloinakog poduhvata183 . 9. a izvodi se iz iinjenice da više osoba deluje zajedno kako bi sproveli u delo zajedniki zloinaki poduhvat. Za postojanje zajednikog zloinakog poduhvata potrebno je: 1.Str 118.Presuda žalbenog vea u sluaju Tužilac protv Duška Tadia. Goran P. Tužilac protv Duška Tadia. Ueše koje povlai odgovornost za sve radnje koje proizilaze iz zloinakog plana . Tomislav Višnji i Vesna Janji.1. ve može biti improvizovan na licu mesta Antonio Kaseze ’’Meunarodno krivino pravo’’. 2008 186 MKSJ. 2003 184 MKSJ. 196.4. Para. 9. Para II:. Para 228. 2003 182 MKSJ. Da se radi o više lica 2.100 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nevinosti181. 181 100 . Nema potrebe da taj plan. Treba dodati i da nije potrebno da zajedniki zloinaki poduhvat bude sainjen u nekom formalnom obliku što je potvrdio u MKSJ u presudi po žalbi u sluaju Tužilac protiv Duška Tadia 182. Oxford university press. zamisao ili cilj budu prethodno dogovoreni ili formulisani. Misija OEBS u Srbiji. Oxford university press. Ili. treba prvo napomenuti da Statut MKSJ izriito ne predvia taj institut ve da je institut proistekao iz brojnih presuda tog Tribunala i da je prva presuda koja je sadržala ovu formulaciju bila presuda Žalbenog vea u sluaju Tužilac protiv Duška Tadia. 183 Antonio Kaseze ’’Meunarodno krivino pravo’’. Žalbeno vee MKSJ je u sluaju Tužilac protiv Tadia došlo je do zakljuka da do odgovornosti za nepredvieni zloin dolazi samo ako se sudei po okolnostima kada je poinjen a)Moglo predvideti da bi ga mogao izvršiti neki od lanova grupe i b) ako je optuženi svesno preuzeo taj rizik184. Zajedniki plan ili cilj mogu se ostvariti improvizovano na licu mjesta.2.Zajedniki zloinaki poduhvat. ’’Vodi kroz Haški tribunal’’. 185 MKSJ poznaje tri oblika zajednikog zloinakog poduhvata: Osnovni oblik – U kojem svi uesnici imaju istu nameru da ostvare zajedniki cilj i preduzimaju odreene radnje usmerene na njegovo podsticanje186. Tada se postavlja pitanje da li su ostali izvršioci jednako odgovorni za dodatni zloin.Presuda žalbenog vea u sluaju Tužilac protv Duška Tadia. 185 Bogdan Ivaniševi. Beograd. Da postoji zajedniki plan koji ukljuuje ili predstavlja poinjenje krivinog dela koji ne mora biti izriito formulisan ili unapred dogovoren.4.

I kod ovog oblika mora postojati zajedniki plan koji obino obuhvata sledee: 1.11. koji kao specifian element sadrži postojanje organizovanog sistema zlostavljanja193. 189 Presuda sudskog vea u sluaju Šainovi i ostali..2003) i td. Radovan Stoji Badža itd.Str 122Drugi(’’Sistemski’’). karakteristian za tzv.Optužnica za Hrvatsku(23. ‘’logorske predmete’’. 187 dugotrajno i rutinsko zatvaranje i zatoenje pripadnika druge nacije ponovljeno muenje i batinanje zatoenih lica ubistva zatoenih Bogdan Ivaniševi. a za Hrvatsku: Jovica Staniši. Od toga su sigurno najpoznatije optužnice protiv bivšeg Predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševia za BiH190 i Hrvatsku191 prema kojima je on bio na elu zajednikog zloinakog poduhvata u kojem su svoje uloge izmeu ostalih imali i. ili tako što na drugi nain pomaže ili doprinosi izvršenju zajednikog plana. i 16. Da optuženi uestvuje u ostvarivanju zajednikog plana. Momilo Krajišnik.Zajedniki zloinaki poduhvat.3. paragrafi5. Tomislav Višnji i Vesna Janji. ’’Vodi kroz Haški tribunal’’.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 101 3. Franko Simatovi. ili tako što izvrši neko od krivinih dela iz Statuta MKSJ.10.2002).12. i . Goran P.6.7. Tužilac protiv Slobodana Miloševia. Misija OEBS u Srbiji. 2008 188 Optužnice u sluajevima: Tužilac protiv Jovice Stanišia i Franka Simatovia(9. Milan Babi. Željko Ražnatovi Arkan i td. Misija OEBS u Srbiji. Beograd. Tužilac protiv Radoslava Branina(9.98 190 MKSJ. Beograd. Vojislav Šešelj.2008). vol.2008). Drugi ‘’sistemski’’ oblik. odnosno sluajeve koji ukljuuju koncentracione i logore za istrebljenje. Prema optužnici u predmetu Prli i ostali192 slina formulacija se odnosi i na najviše hrvatske zvaninike s tim što su pored Jadranka Prlia kao prvooptuženog i još šestorice najviših predstavnika tzv. 191 MKSJ. Paragarfi 1 .187 • Što se primera za osnovni oblik zajednikog zloinakog poduhvata pred MKSJ-om tie najpoznatiji su primeri najviše rangiranih srpskih zvaninika koji su prema pojedinim optužnicama188 i presudama189 MKSJ-a imali zajedniki plan ’’da na velikoj teritoriji teritoriji BiH i na otprilike 1/3 Hrvatske stvore srpske države koju bi pritom etniki oistili od ne-srpskog stanovništva’’. Gojko Šušak i Janko Bobetko.Optužnica za BiH(22.oblik zajedniog zloinakoi poduhvata. 192 MKSJ Tužilac protiv Prlia i ostalih(11. Ili. 193 Bogdan Ivaniševi. Biljana Plavši.2008). Ratko Mladi. za BiH: Radovan Karadži. 2. Tužilac protiv Slobodana Miloševia. 3. Goran P. Goran Hadži. ’’Vodi kroz Haški tribunal’’. Tužilac protv Ante gotovine i ostalih(12.Str 118. Milan Marti. 3.1001). i 6. Željko Ražnatovi Arkan. paragrafi 5. 2008 101 .06. Tomislav Višnji i Vesna Janji. Ili. Jovica Staniši. ’’Herceg-bosne’’ kao pripadnici zajednikog zloinakog poduhvata koji je za cilj imao ’’stvaranje velike Hrvatske koja bi pritom bila etniki oišena od ne-hrvata’’ još oznaeni i Franjo Tuman. paragrafi 15.

ve je dovoljno da je optuženi doprinosio svakodnevnom funkcionisanju i održavanju logora198. Taj oblik je ve detaljno opisan u pasusu broj 1. Drugi(’’Sistemski’’). Beograd. Para 104 197 MKSJ. Domaem krivinom zakonodavstvu nije poznat pojam zajednikog zloinakog poduhvata ali mu je poznat institut koji ima slinosti sa tim pojmom a to je krivino delo udruživanje radi protivustavne delatnosti iz lana 319. RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA est i dugotrajan prisilni rad zatoenih i održavanje nehumanih uslova u zatoenikom objektu194 Kod drugog oblika treba još navesti da u praksi retko postoji formalan dogovor o zajednikom zloinakom poduhvatu195. Goran P.oblik zajednikog zloinakog poduhvata. kao i da optuženi ne mora fiziki da poini niti jednu radnju koja predstavlja krivino delo. Ili. 2008 199 MKSJ. Presuda Žalbenog vea u sluaju Tužilac protiv Milorada Krnojelca. Presuda Žalbenog vea u sluaju Tužilac protiv Miroslava Kvoke i ostalih. Para 93 Bogdan Ivaniševi. ’’Vodi kroz Haški tribunal’’. 5. niti mora da bude prisutan na licu mesta197. Presuda sudskog vea u sluaju Tužilac protiv Miroslava Kvoke i ostalih.102 4. organizacija i funkcionisanje logora zahtevali ueše velikog broja lica koja su imala razliite uloge i obavljala razliite funkcije od manjeg ili veeg znaaja’’. ’’Vodi kroz Haški tribunal’’. Ili. pošto su osnivanje. Goran P. muenja i silovanja kao i raznim sredstvima kao što su fiziko i psihiko nasilje i nehumani uslovi života200. Misija OEBS u Srbiji. Sudsko vee je u ovom sluaju došlo do zakljuka da je ’’van svake sumnje logor Omarska funkcionisao kao zajedniki zloinaki poduhvat’’199. Beograd. 2008 196 MKSJ. Para 320 195 194 102 . Tei oblik predstavlja ‘’prošireni vid’’ zajednikog zloinakog poduhvata i tie se sluajeva kada jedan ili više izvršilaca izvrše krivino delo koje nije bilo obuhvaeno unapred dogovorenim zajednikim ciljem ali koje predstavlja prirodnu posledicu u ostvarivanju tog cilja. Para 121 i 251 198 Bogdan Ivaniševi. godine. Vee dalje navodi da je osnovna namera zajednikog zloinakog poduhvata bila progon nesrpskih logoraša a da je progon vršen kroz injenje zloina kao što su ubistva. Presuda Žalbenog vea u sluaju Tužilac protiv Miroslava Kvoke i ostalih.oblik zajedniog zloinakog poduhvata. da doprinos optuženog u njegovom izvršenju ne mora biti znaajan196. Misija OEBS u Srbiji. Tomislav Višnji i Vesna Janji. Krivinog Zakonika MKSJ. kao i da su zloini u logoru ’’uinjeni od strane više osoba. Para 319 200 MKSJ. Keraterm i Trnopolje na teritoriji Opštine Prijedor u BiH 1992. • Kao primer treba navesti sluaj Tužilac protiv Miroslava Kvoke i ostalih pred MKSJ-om. Presuda sudskog vea u sluaju Tužilac protiv Miroslava Kvoke i ostalih. Tomislav Višnji i Vesna Janji.Str 123.Str 122Drugi(’’Sistemski’’). odnosno sluajeve koncentracionih logora Omarska.

107/2005 . 107/2005 .). 85/2005. sabotaža(314.ispr.. 72/2009 i 111/2009) 202 Krivini zakonik Republke Srbije. 88/2005 .). Sl Glasnik RS. teritorijalne celine (307.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 103 Republike Srbije201 s tim što u domaem Krivinom zakoniku ovaj institut predstavlja posebno krivino delo a ne oblik saizvršilaštva i odnosi se na udruživanje radi vršenja krivinih dela protiv ustavnog ureenja Republike Srbije iz lanova 305.. do 310. 85/2005. Sl Glasnik RS. lan 319 Udruživanje radi protivustavne delatnosti.. 88/2005 .). br. do 314. Krivini zakonik Republke Srbije.ispr. terorizam(312. 72/2009 i 111/2009) 201 103 .) i td202.ispr. kao što su ugrožavanje nezavisnosti(305..ispr. i 312. br.

104 .

što je bilo posebno karakteristiþno za nacistiþku Nemaþku. 98–99. 3. 3) generalna prevencija – smatra se u duhu uþenja Fojerbaha da je naþelo zakonitosti važan elemenat opšte prevencije. . H. “C. 2) demokratija i podela vlasti – to naþelo i posebno u njemu sadržana zabrana retroaktivnog dejstva kriviþnopravnih normi su važan segment podele vlasti. Beck'sche Verlagsbuchhandlung“. jer se ne može govoriti o neþijoj krivici.“204 Nesumnjivo je da naþelo zakonitosti ima veliki znaþaj za položaj þoveka u jednom društvu i pravnom sistemu. 205 Kao antipod ovome. Band I. koje je brana politiþkom i pravnom apsolutizmu. „poteklo još iz Ustava nekih ameriþkih država (Virdžinija i Merilend. istorijski je nesporno da je naþelo zakonitosti svoju najoštriju negaciju doživljavalo u diktatorskim sistemima.205 jer se ti razlozi konstituisanja naþela 203 204 Izraz nullum crimen. verovatno najznaþajniji onaj koji se odnosi na demokratiju i podelu vlasti. Auflage.203 kao jedna vrsta unapred poznate pretnje za sluþaj izvršenja kriviþnog dela. nulla poena sine lege se uglavnom pripisuje Fojerbahu. kao i iz austrijskog Kriviþnog zakonika Jozefa II od 1787. str. što je blisko povezan sa uticajem politiþkog liberalizma. a pri tom su njegovi koreni u nacionalnim zakonodavstvima vezani za sledeüe faktore: 1) uticaj politiþkog liberalizma. istorijski posmatrano. bilo je sadržano u francuskoj Deklaraciji o ljudskim i graÿanskim pravima i nizu drugih nacionalnih akata. Nastanak načela zakonitosti i njegovo mesto u pravnom sistemu Naþelo zakonitosti je. ukoliko kriviþno delo kao takvo nije bilo propisano pre njegovog izvršenja. Strafrecht – Allgemeiner Teil. München. tako da je od svih prethodno nabrojanih faktora. da bi danas postalo meÿunarodno priznato. þiji jedan od osnovnih postulata predstavlja naþelo zakonitosti. 1997. Više o tome: C. koja u osnovi poþiva na idejama Monteskjea. 1776).ČETVRTO POGLAVLjE Značaj načela zakonitosti u međunarodnom krivičnom pravu (prof. dr Milan Škulić) 1.Grundlagen Aufbau der Verbrechenslehre. kao i ranu 105 . 4) princip krivice je takoÿe povezan sa naþelom zakonitosti. Roxin.

.H. 209 U. Krivino pravo.106 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA zakonitosti.. krivina dela i krivine sankcije odreuju se zakonom. niko se ne može oglasiti krivim za delo koje. niti mu se može izrei kazna ili druga krivina sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivino delo uinjeno.»209 Takoe Krivinim zakonikom Španije se u lanu 2. propisuje da «nijedno delo niti prekršaj ne mogu biti kažnjeni. kaznenom pravu u širem smislu (krivino delo. niti mu se može izrei kazna koja za to delo nije bila predviena.208 Sline formulacije kao što je i ona koja postoji u Ustavu Srbije. pre nego što je uinjeno. zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvieno kao kažnjivo.Hübner und V. dok je u našoj zemlji ve legendarna konstatacija Josipa Broza iz doba samoupravnog socijalizma. privredni prestup i prekršaj). 37 – 38. ako pre izvršenja nisu bili zakonom odreeni». 206 Z. svodilo na opasno ugrožavanje ljudskih prava i sloboda.Stojanovi. Komentar Krivinog zakonika. Einführung in das französische Recht. koje se danas u državama koje se odlikuju vladavinom prava smatra opšteprihvaenim. 208 Z. nulla poena sine lege. str.Constantinesco. Beck“. «francuski Krivini zakonik sadrži principe zabrane povratnog dejstva krivinog zakona.207 a ne i drugim propisima. 2006. meutim.210 sovjetsku državu. str. kao što je to na primer uredba. kada se radi o obaveznoj primeni blažeg zakona. “Verlag C. to može biti uinjeno samo zakonom. Tako na primer.. Ustavna odredba je široko formulisana i odnosi se na sve vrste delikata koji postoje u pravnom sistemu. jer bi se to istovremeno. „Službeni glasnik“. 2001. Naelo zakonitosti se potom. 207 Prema lanu 34 stav 2 Ustava Srbije. str.206 Prema lanu 34 stav 1 Ustava Srbije. kod propisivanja krivinog dela i krivine sankcije. Freuburg im Breisgau. 106 . Beograd. 2008. te srpskom Krivinom zakoniku sadrže i krivini zakoni(ci) drugih evropskih država. 132. Max-Planck-Institut für ausländisches und internationales Strafrecht. zabranu analogije. 210 Das spanische Strafgesetzbuch. kao neotuivu garanciju slobode. te princip zakonitosti – nullum crimen. München. uz formulisanje izuzetka (lan 2 stav 2). a u istoj odredbi se zabranjuje retroaktivno dejstvo krivinog zakona. 26. str. formuliše i u lanu 1 Krivinog zakona Srbije po kojem nikome ne može biti izreena kazna ili druga krivina sankcija za delo koje pre nego što je uinjeno zakonom nije bilo odreeno kao krivino delo. „CID“ Podgorica. 17. odnosno ureenoj pravnoj državi koja se odlikuje vladavinom prava. ve je ono u savremenim pravnim sistemima podignuto na rang ustavnog naela. naelo zakonitosti moralo biti u punoj meri imanentno i bez ostavljanja pravnih mogunosti za stvaranje izuzetaka koji bi ovo naelo u manjoj ili veoj meri derogirali. tako da bi svim demokratskim pravnim sistemima. Naelo zakonitosti nije samo jedno od osnovnih naela krivinog prava. ispostavljaju kao veoma važni za zaštitu vitalnih graanskih prava.Stojanovi. odnosno u tzv. 2002. da se „zakona ne treba držati kao pijan plota“.

1994.D. To je na primer. Oxford University Press. Boston. 56. str. samo ako je njegova kažnjivost postojala pre izvršenja. ve i pravne posledice moraju biti zakonom striktno odreeni. nulla poena sine lege. zabranjuje kažnjavanje na temelju obiajnog prava. Na primer. str.Eser und H. Kazna se ne može temeljiti na obiajnom pravu ili na pravu koje stvaraju sudije. sluaj sa Japanom. (d) Krivino pravo nema retroaktivno dejstvo. (b) Kazna ne može biti izreena prema anologiji. Deventer. 214 Ibidem. 3) samo zakonodavna vlast može ustanovljavati krivina dela i kazne za njih – sudovi nemaju ovlašenje da kreiraju krivina dela prema analogiji u odnosu na ve postojee delikte. 1999. 258.Shapira and K. „striktno zasniva na nekoliko pravila: 1) lice može biti kažnjeno samo za delo koje je bilo zabranjeno u vreme kada je izvršeno. Freiburg im Breisgau. naelo zakonitosti je utemeljeno na ustavnopravnim odredbama. 216 A.“214 I mnoge vanevropske države naelo zakonitosti formulišu ustavnim odredbama. Introduction to the Law of Israel.J. To ne predstavlja prepreku da sudovi ispravno tumae zakone.). „Kluwer Law and Taxation Publishers“.Kreicher: Landesbericht Deutschland. Boston. Introduction to Greek Law. 340. 2) lice koje uini takvo delo može biti kažnjeno. krivino pravo Izraela se bez obzira što je nastalo pod snažnim uticajem engleskog prava za koje klasino kontinentalno-evropsko shvatanje naela legaliteta nije tipino. „Kluwer Law International“. 417. što je jedna od manifestacija poraza Nemake u 2. te propisuje pravilo lex certa. C. DeWitt-Arar.212 takoe sadrži striktno formulisano pravilo nullum crimen. London.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 107 U veini država kontinentalne Evrope. Na primer. 212 Ovaj «zakon» nekadašnje Savezne Republike Nemake. 2003.213 U nemakoj teoriji se u vezi ovde odredbe zapaža da „jezik krivinog zakona mora biti toliko precizan da svaki pojedini graanin mora imati mogunost da sazna znaenje norme u smislu koje ponašanje je kažnjivo. a sada ujedinjene Nemake. 213 A. svetskom ratu. 215 Hiroschi Oda. Nationale Strafverfolgung völkerrechtlicher Verbrechen (deo koji su pisali: H. te propisuje da krivini zakon mora biti pisan. shodno kome ne samo opis bia krivinog dela.215 I krivina zakonodavstva drugih vanevropskih država striktno poznaju naelo zakonitosti. 1993. str. jer prvih poratnih godina jednostavno nije bilo «prikladno» da ova država (tada još i podeljena na dve Nemake) i formalno ima ustav. prema lanu 7 I Ustava Grke propisano je: «(a) Krivino pravo mora biti pisano pravo. „Max-Planck-Institut für ausläendisches und internationales Strafrecht. u ijem Ustavu se u lanu 37 zabranjuje retroaktivna primena krivinog prava. 211 107 .Kozyris. samo terminološki nije oznaen kao nemaki Ustav. str.»211 lan 103 stav 2 Nemakog Osnovnog zakona koji ima ustavni rang. tako da se u najmanju ruku može upoznati sa rizikom kažnjavanja.Gropengießer und H. te propisuje da krivino delo i kazna za njega moraju zakonom biti propisani pre izvršenja. (c) Kazna ne može biti izreena na temelju prava koje na striktan nain ne propisuje ponašanje koje predstavlja krivino delo ili ne propisuje krivinu sankciju unutar zakonskog maksimuma i minimuma. Japanese Law.Kerameus and P.Kreicker (Hrsg.“216 K.

te u pogledu lana 49 (1) stav 2 Evropske povelje o 217 Usvojena i proglašena rezolucijom Generalne skupštine UN 217 A (III) od 10. Baden-Baden. ne sme se izrei teža kazna od one kazne koja je bila primenjiva u vreme kada je krivino delo uinjeno. 5. Evropska konvencija u lanu 7 stav 2 sadrži i svojevrsnu ogradu od ovog primarnog pravila. Europäisches Strafrecht. Internationales Strafrecht – Strafanwendugsrecht.221 strožija u odnosu na odredbe lana 7 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. a posebno ona iz lana 7 stav 2 Evropske konvencije suštinski predstavljaju naelo zakonitosti. European Treaty Series. 221 Ta konstatacija važi i za veinu ostalih država kontinentalne Evrope.220 U nemakoj krivinopravnoj teoriji se u vezi ovih evropskih pravila u odnosu na naelo zakonitosti konstatuje da je formulacija naela zakonitosti sadržana u Osnovnom zakonu Nemake. U tom smislu i veina autora iz evropskih zemalja i formalno lan 7 Konvencije imenuje kao – naelo nulla poena sine lege. Internationales und Europäisches Strafrecht. te od kažnjavanja bez zakonske osnove ili na temelju analogije. Navedene formulacije. 2006.218 Prema lanu 7 stav 1 ove Konvencije niko se nee smatrati krivim za krivino delo uinjeno injenjem ili neinjenjem. 362. U Univerzalnoj deklaraciji UN217 ovo naelo je propisano na jedan širok nain. Više o tome: str.Ambos. Ne može se primeniti teža kazna od one koja je bila propisana u vreme izvršenja krivinog dela. ako ono domaim ili meunarodnim pravom nije propisano kao kazneno delo. str. ili principa „propisanosti pravom krivinog dela i kazne“ u anglosaksonskom pravu. ukupna sadržina tog lana je daleko iza naela zakonitosti propisanog u nemakom Ustavu (Osnovnom zakonu – lan 103 stav 2 GG). 220 U tom smislu se u literaturi primeuje da iako lan 7 Evropske konvencije sadrži naelo zakonitosti (nullum crimen. godine. Völkerstrafrecht. koje u vreme izvršenja nije prema pravilima nacionalnog ili meunarodnog prava bilo krivino delo. 219 218 108 . jer je u veini tih država. ali ne pod tim nazivom. „Verlag C. 2005. naelo zakonitosti ustavnog ranga.str. Uporedi: H. tako što se propisuje da ono ne utie na suenje i kažnjavanje lica za injenje ili propuštanje koje je u vreme izvršenja smatrano krivinim delom u skladu sa opštim pravnim principima priznatim od strane civilizovanih naroda. Takoe.Satzger. No. decembra 1966.H.219 ali ne u potpunosti i u striktnom smislu.108 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Naelo zakonitosti je na odgovarajui nain. nulla poena sine lege). a formalno nemogue. koji je karakteristian za shvatanje „naela pravnosti“. kao i u odnosu na istovetan tekst Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima od 19. decembra 1948. K. tako što se u stavu 1 ovog lana štiti od povratnog dejstva krivinopravnih normi. Prema lanu 11 stav 2 ove deklaracije niko se nee smatrati krivim za bio koje krivino delo ili propuštanje. München. propisano i meunarodnopravnim aktima najvišeg ranga.Beck“. godi- ne. 142. Slina formulacija se koristi i u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. „Nomos“. jer formalno ostavljaju prostora da se i drugim izvorima prava propisuju krivina dela i kazne. mada je to u državama kontinentalne Evrope praktino nezamislivo.

U svojim presudama223 Sud je stao na stanovište da podnosilac predstavke ne može da se poziva na razloge za iskljuþenje postojanja kriviþnog dela u þijem normiranju je i sam uþestvovao.(nullum crimmen nulla poena sine lege scripta. nulla poena sine lege – nema kriviþnog dela. str. niti kazne bez zakona.Müller Verlag“. 2000.225 2. po principu sliþnosti. On utvrÿuje da samo pisani zakon propisuje kažnjivost odreÿene radnje. C 364/1 od 18. one se ne mogu temeljiti na obiþajnom pravu .222 koji svi sadrže upuüivanje na moguünost kažnjavanja shodno „meÿunarodnom pravu“ i onda kada kažnjivost u vreme izvršenja kriviþnog dela nije bila propisana nacionalnim zakonodavstvom. Sadržina i dejstvo načela zakonitosti Naþelo zakonitosti.Jakšiü. marta 2001.cit. 26. što znaþi da je zabranjeno kreirati kriviþna dela i kazne za njih putem analogije . 109 !  ¡  ¡     § £ ¨ ¤  ¤     § £ © §   ¡ £     ¤ ¢  ¢ ¤ ¢  £ ¤ ¤ £  § £  § ¤     © ¤ ¤ ¤ £ ¤ ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   . Evropska konvencija o ljudskim pravima – komentar. godine. Kriviþna dela moraju da budu zakonski predviÿena. 224 A. kao i posebno.osnovnim pravima od 7. 26. 8. op. str. str. 12. Heidelberg. odnosno propisana kao kriviþna dela.. Strafrecht – Allgemeiner Teil – die Straftat und ihr Aufbau. 237 – 238.nullum crimen nulla poena sine lege strikta. 1996.F. Evropski sud za ljudska prava je þinio u sluþajevima predstavki protiv SR Nemaþke za osude koje su izreþene pripadnicima bivšeg DDR režima. 2006. u ovom sluþaju. Kriviþni zakon mora da postoji u pisanom obliku.Wessels. „C. 236.Roxin. presuda od 22. kao i kazne za njih. odnosno pre svega. Beograd. „znaþajna odstupanja od naþela legaliteta i principa da zadatak tumaþenja nacionalnog prava pripada u prvom redu. sluþaj Strelez.. 227 Za princip zakonitosti se istiþe da on „garantuje zaštitu graÿana od samovoljne primene i prostiranja državne vlasti.“ Više o tome: J. str.Stojanoviü. 228 Više o tome: C. 226 Z. nacionalnim sudovima. decembra 2003 godine.“224 Takoÿe.227 što se u osnovi odnosi na nekoliko važnih zahteva: 228 Kriviþnim zakonom se ne mogu stvarati inkriminacije na jedan opšti naþin... Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. tako da se inkriminacije i kazne ne mogu zasnivati na nepisanom pravu.cit. neubearbeitete Auflage. kao jedno od najznaþajnijih dostignuüa kriviþnog prava i principa pravne države. Evropski sud za ljudska prava je podržao dubiozne odluke nemaþkih sudova koji su se oþigledno ogrešili o naþelo zakonitosti. Kessler and Krenz.. ECHR. Inaþe.226 se u nacionalnim kriviþnopravnim sistemima poistoveüuje sa poznatim pravilom – nullum crimmen. u sluþajevima osuda vojnika-graniþara koji su pred sudovima SR Nemaþke odgovarali za ubistva begunaca iz DDR-a. op. str. kao i zapreüenu kaznu kao njenu pravnu posledicu. štampano u zbirci «Sartorius II“. 225 Više o tome: Ibid. 99–104. pre nego što su delikti izvršeni što znaþi da se zab222 223 Službeni list EU Nr.

nego što bi to bio sluaj sa njenom primenom u krivinom materijalnom pravu. ostavlja daleko vei prostor za postojanje pravnih praznina. jer s jedne strane. 83. Beograd. naelno daleko manje mogue povrediti neija prava i slobode.110 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA ranjuje retroaktivna primena krivinog zakona. ije je dejstvo predvieno za neki drugi sluaj. da se takvim širokim metodom tumaenja pravnih praznina. praktino omoguava kreiranje novih inkriminacija ili njihovih delova. iako je ona naelno zabranjena. Naelna zabrana analogije Analogija znai da se na jedan sluaj koji nije regulisan opštom normom primenjuje druga pravna norma. ako je ona povoljnija (blaži zakon) za okrivljenog . primenom analogije u krivinom procesnom pravu. 2. koje inae nisu striktno propisane zakonskim normama. 2009. „Sud kao subjekt tumaenja kaznenopravne norme“. ve je u pi229 Više o tome: M. nego krivino materijalno pravo. dok je s druge strane.1. striktno zabranjena. koji je slian onom sluaju u odnosu na koga postoji pravna praznina. Ta slinost dva sluaja – jednog koji je „pokriven“ normom i drugog koji je praktino neregulisan. Suprotno ovome.. odnosno propisanih krivinih dela i kazni -nullum crimen. Krivini zakon mora da ima visok stepen odreenosti u pogledu predvienih inkriminacija. bliže analogiji i na nju asociraju. Ovde se ne radi o pravnim prazninama. te se kao takvi.229 2. iz razloga pravne sigurnosti. shodno naelu legaliteta. predstavlja legitimaciju i osnovu za primenu analogije.1. krivino procesno pravo zbog svoje izrazite složenosti i velike meusobne povezanosti i velike meuuslovljenosti njegovih odredbi. nula poena sine lege certa. 110 . odnosno drugih krivinopravnih odredbi. mada se po pravilu omoguava takvo povratno dejstvo odreene materijalne krivinopravne norme. jer bi bilo nedopustivo i potencijalno izuzetno plodotvorno za teške zloupotrebe. Udruženje javnih tužilaca Srbije i Canada-Serbia – Judicial Reform Project. Ona se zabranjuje pre svega. str. Srpsko udruženje za krivino pravo. Primer potencijalnog asociranja na primenu analogiju u našem krivinom pravu U krivinom materijalno pravu postoje ponekad neki sluajevi koji se svode na odgovarajua tumaenja po slinosti.Škuli. ali je ta situacija slina sa onom na koju se norma izvorno odnosi i primenjuje. U krivinom materijalnom pravu je primena analogije. koja se svodi na jednu vrstu premeštanja ili proširenja dejstva jedne norme na situaciju na koju se ona inae ne odnosi. analogija je dopuštena u krivinom procesnom pravu. zbornik: «Tumaenje kaznenopravne norme i adekvatnost njene primene».nullum crimen nulla poena sine lege praevia.1.

a pri tom je sudskoj praksi prepušteno da u konkretnim sluajevima rešava da li se radi o takvoj radnji. Meutim. ali ipak nije obljuba. Ovde se ipak ne radi o pravoj analogiji i ovakvim formulisanjem.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 111 tanju posebna zakonodavna tehnika upuivanja na odgovarajuu slinost prilikom formulisanja krivinopravne norme. mora rezonovati po „principu slinosti“. tj. ve u odnosu na odreene Pretnja je u osnovnom obliku silovanja kvalifikovana tako što je usmerena na stavljanje u izgled neposrednog napada na život ili telo pasivnog subjekta ili lica bliskog njemu. tj. zahvaljujui kojima je takva radnja i realizovana. S obzirom da je sada u istom krivinom delu inkorporirano nekadašnje klasino silovanje (prinudna obljuba) i nekadašnji protivprirodni blud (prinuavanje na odreene posebne oblike seksualnog kontakta). pri emu se izjednaavaju sa drugim preciznije odreenim radnjama. ali je nesporno da sud prilikom tumaenja ovakve norme. dok je za drugi oblik silovanja (kod kojeg nikada nema primene efektivne sile). Ovakav nain formulisanja ove radnje poprilino asocira na analogiju. pa se stoga tretira samo kao sa obljubom izjednaena. upotrebom sile ili pretnjom da e se neposredno napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica (lan 178 stav 1 KZ). jer se radi o radnji koja samim tim što je sa drugom striktno definisanom radnjom izjednaena. Tipian primer ove vrste u našem pravu je alternativno definisanja radnja izvršenja krivinog dela silovanja. na nju lii. koja se realizuje bilo silom. karakteristina pretnja ucenjivakog karaktera. oralni i analni seksualni kontakt do koga doe prinudom ili kvalifikovanom pretnjom.231 u stvari. Odreene radnje se definišu samo na jedan relativno uopšten nain. Radnja izvršenja je formulisana kao prinuda. mislio na radnje koje su se kod nas decenijama tretirale kao protivprirodni blud. tako da su u konkretnom sluaju na temelju traganja za slinostima izmeu radnji o kojima se radi. rešava da li je u pitanju takva radnja koja se može smatrati radnjom kojom je izvršeno silovanje. bilo kvalifikovanom pretnjom. Krivino delo silovanja se u svom osnovnom obliku sastoji u prinudi drugog na obljubu ili sa obljubom izjednaeni in. 231 Veoma slina formulacija postoji u Krivinom zakoniku Austrije. ali ne meu normama. koja je usmerena na to da e se za pasivnog subjekta ili njemu blisko lice otkriti nešto što bi škodilo njegovoj asti ili ugledu ili se pasivnom subjektu preti drugim teškim zlom. 230 111 .230 putem koje se alternativno ostvaruje: 1) obljuba ili 2) sa obljubom izjednaeni in. upotrebljena formulacija po kojoj se radnja silovanja osim u obljubi može sastojati u „drugom sa obljubom izjednaenom inu“. te zahtevaju visok nivo pravninog znanja. istopolni aktivni i pasivni akter silovanja). odnosno bitne elemente (na primer. znai da je u pitanju odreena radnja koja do neke mere lii na obljubu. takvim konstruisanjem krivinopravne norme nije narušeno naelo zakonitosti. jer nema sve njene osobine. Ovakvi sluajevi su esto veoma zahtevni za sud koji tumai relevantne pravne norme. ali i životnog iskustva sudije. odnosno njene primene na konkretan sluaj. zakonodavac je po svemu sudei. naravno ako istovremeno postoje i prinuda odnosno kvalifikovana pretnja.

38. nesporno je da bi se i tada radilo samo o fikciji da su time. str. što se svodi na dosledno ouvanje pravne sigurnosti. što krivini zakon postoji u pisanom obliku. što su zakoni obavezno u pisanoj formi ustanovljava apstraktna mogunost da se graani koji su zainteresovani upoznaju sa krivinim pravom. U teoriji se istie da iz „zahteva lex scripta proistie iskljuenje delovanja obiajnog prava na štetu uinioca“. moglo bi se s jedne strane. ili s druge strane: pravilo bez pisane forme = potpuna arbitrernost. ve u zabrani delovanja obiaja kao izvora krivinog prava. 232 112 . ve se tu radi o nekoj vrsti analogije u tumaenju elemenata životne stvarnosti. a kamoli pravnih laika. Suština delovanja lex scripta nije u „javnom obaveštavanju“ graana. To nije idealno rešenje.2. ali je s obzirom na osobenost i ratio legis nove (proširene) definicije silovanja. 2. 234 Kada bi to zaista i bio osnovni cilj.. praktino nemogue smisliti bolji pravno-tehniki nain kreiranja norme. 2009. koji znaju sve norme krivinog prava.“233 Nije potrebno ozbiljnije polemisati sa takvom idejom. da se time omogui informisanje graana o tome šta je kažnjivo u krivinopravnom smislu. niti se lex scripta uopšte i može svesti samo na ideju da se na takav nain omoguava „svakom graaninu da se „upozna s odredbama i da svoje ponašanje uskladi s imperativnim normama i tako izbegne kažnjavanje. Nema mnogo ni pravnika uopšte. jer tek onda graani ne bi mogli biti „informisani“ o postojeem krivinom pravu. Stoga. što takoe znai da se obiajAko bi se pošlo od zamišljene formule: pravilo + pisana forma = informisani graanin.234 iako nije sporno da se time. Beograd.112 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA konkretne životne radnje.Maji. potpuno je besmisleno da se zbog toga što objektivno veina graana nema pojma o tome šta je napisano u krivinim zakonima. negira potreba da ti zakoni obavezno budu u pisanom obliku. a naroito se to pitanje ne može apriorno povezivati sa problematikom pravne zablude. „Naelo legaliteta – normativna i kulturna evolucija“ (I deo). odnosno samovolja. baš svi graani. Zabrana nepisanih izvora krivinog prava Suština zabrane nepisanih izvora krivinog prava se ne sastoji u potrebi „informisanja graana“. odnosno o tome šta im je „zabranjeno“. to nije analogija u primeni ili stvaranju prava. niti ih to preterano interesuje. adekvatno informisani o postojeim krivinim delima. jer je ona ve na prvi pogled iluzorna. ak i da je zaista osnovni cilj lex scripta elementa. daleko pre rei: pravilo + pisana forma = obavešteni sudija. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu (Anali PFB). kao predvorje pravne anarhije i potpune pravne nesigurnosti graana. broj 1.232 jer nije sporno da obian graanin nije preterano zainteresovan za itanje krivinih zakona. 233 M. kada sud ocenjuje da li je odreenom radnjom ostvareno konkretno krivino delo i na koji nain. a da se to ne svede na besmisleno taksativno nabrajanje. ali to ne može biti razlog za negiranje neophodnosti da izvori krivinog prava budu u pisanoj formi.

kao što je to u Nemakoj sluaj sa krivinim delom nedozvoljenog lova (§ 192 StGB). str. u veini sluajeva nije dovoljno da se shvati pravo znaenje niza normi. 26. a posebno za okrivljenog. „Duncker & Humblot“. problematikom krivice itd. To važi i za sve ostale aktere krivinog postupka. München.236 u nekim situacijama mogua kada se samim krivinopravnim odredbama upuuje na primenu drugih pravnih normi. koje su u ovom sluaju veoma specifine.Weigend. a gde bi naroito bilo znaajno pitanje nepismenih graanina. 2001. fünfte Auflage. Dakle. Tvrdnja da je „informisanost graana jedan od osnovnih razloga zbog kojih još uvek postoji poverenje u Schönke-Schröder (deo koji je pisao A.237 kojima se omoguava i primena odreenih obiajnih normi. U citiranom komentaru (str. a u vezi krivinog dela utvrenog § 284 StGB (nedozvoljeno organizovanje igara na sreu). a sami ti propisi omoguavaju još i dopunsku primenu obiajnog prava. Lehrbuch des Strafrechts. 26. „Verlag C.238 Nije sporno da ak ni (u)obi(aje)no itanje krivinog zakona po pravilu. stvara mogunost da sudija koji primenjuje krivini zakon. što znai da se ovoj situaciji obiajno pravo primenjuje na specifian posredan nain. jer se odredbama nemakog Krivinog zakonika neposredno upuuje na odredbe sadržane u drugim vankrivinopravnim propisima. 235 113 . str.235 Pored toga. da ih proita. 238 Kako istie citirani autor (Jescheck. se u Nemakoj utvruje kako odreenim pokrajinskim zakonima. pa se kao primer navodi pojam „igara na sreu“. pojam «lovne životinje». mogao uveriti da li je ono za šta je okrivljen. kada se u praksi u igre na sreu ne uvršuju oni oblici takvih igara koji su skopani sa malim dobicima ili se svode na odreene oblike društvene zabave u okviru koje se osvajaju stvari od neznatne vrednosti. Berlin. Strafgesetzbuch – Kommentar. bude u prilici da svoju odluku zasnuje na pisanoj normi. 237 Radi se o normama blanketnog karaktera. zaista propisano kao krivino delo.Jescheck und T. Eser). str. 26).RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 113 nim pravom niti mogu stvarati nova krivina dela. 134). poput na primer osnova iskljuenja protivpravnosti. efektivno bude u prilici da se upozna sa krivinopravnim normama. uopšte nije teško kritikovati ideju da se time što krivini zakoni moraju biti pisani. tj. odnosno pojam «životinje koje se smeju loviti». ali je ozbiljan problem za takve „kritiare“ u tome što to uopšte i nije primarni cilj zabrane nepisanih izvora krivinog prava.H.Beck“. suštinski zaista ne omoguava da graani budu zaista upoznati sa normama krivinog prava. ali bi se teško moglo oekivati da to poveže sa opštim delom krivinog prava. 236 H. se posebno objašnjava izvesna mogunost uzimanja u obzir odreenih obiaja u korist uinioca. Potpuno je pogrešno ovaj aspekt naela zakonitosti svoditi samo ili pretežno na razmatranje objektivnih mogunosti da svaki ili „obini graanin“. tako i delimino shodno obiajnom pravu. Graanin koji je pravni laik bi tako. jer se potpuno obrnuto. u nemakoj literaturi se istie i da je ograniena primena obiajnog prava (takoe samo u korist uinioca). otprilike mogao da razume kada postoje odreena krivina dela i koja je kazna za njih propisana. 134.H. Auflage. na koje se inae krivinopravnim odredbama ne upuuje neposredno. ovde pre svega. 1996. niti uvoditi bilo kakva pooštravanja delovanja ve postojeih krivinopravnih normi. koji bi se tada i samo ako zaista postoji pisana norma.

nema saznanje da bi.240 više ne prihvata stav da nepoznavanje prava škodi – error iuris nocet. što znai da Krivini zakonik Srbije iz 2006. Naime. pa zatim. bi se teško mogla smatrati tanom. bez izuzetka važi i za presude precedentnog znaaja. ak i ukoliko redovno prati izmene krivinog zakonodavstva. ali i u drugim državama anglo-saksonskog pravnog sveta). Norma sadržana u pisanom izvoru prava.Maji. što znai da prema ranije važeem zakonodastvu (koje nije na snazi ve nekoliko godina). ve prvenstveno zato što bi se na takav nain stvorio ogroman stepen pravne nesigurnosti u jedM. nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi. de facto postoje u pisanom obliku. jer ovde za objašnjavanje lex certa elementa. a to važi i za druge opšte zakonske formulacije.241 ovo bi se svelo na odreeno prethodno pitanje. u onim državama gde je dobar deo krivinog prava sadržan u obiajima i sudskim precedentima (kao na primer. opravdana pravna zablula nije iskljuivala postojanje krivinog dela (strogo se primenjivao rezon . u Engleskoj. bilo prilino neizvesno i podložno slobodnim tumaenjima. prema odredbi lana 29 stav 1 KZ. str. kao što je to i inae uobiajeno. Obrnuto. uvek bi. došla u obzir i njena primena. Nema krivinog zakona u kome se taksativno nabrajaju sredstva podobna da telo teško povrede. jer to svakako i nije predmet zakonske regulative. iako naravno.ignorantia legis non excusat).114 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA zakonitost“. ve je predstavljala samo fakultativni osnov za osloboenje od kazne. a tek bi potom. mogao se blaže kazniti ili osloboditi od kazne. ili bar u velikom broju sluajeva. tretirala kao neotklonjiva pravna zabluda. što naravno. godine. ako kišobranom „nanese modricu“ neopreznom vozau rolera. ve sada. koja striktno iskljuuje postojanje krivinog dela. neskrivljena neinformisanost „starijeg graanina“ bi se skladu sa lanom 29 stav 1 KZ. postavlja pitanje: „da li je stariji graanin. znai da postoji neotklonjiva pravna zabluda. citirani autor. što bi onda znailo da on u uopšte nije uinio krivino delo. a što se ilustruje i jednom odlukom Okružnog suda u Beogradu. nepoznavanje prava koje nije skrivljeno. tako da oni. 48 – 49.239 što ne odgovara našem pozitivnom krivinom pravu. njegov postupak bio tretiran kao „krivino delo izvršeno sredstvom podobnim da telo teško povredi“. uinilac krivinog dela koji iz opravdanih razloga nije znao da je to delo zabranjeno. ili bar potpuno tanom. 241 U stvari. a posebno kada je taj izvor prava zakonskog ranga. a koji se u stvari svode na ideju o važenju pravila ignorantia legis nocet. koje su u odreenoj meri. moralo dokazivati postojanje odreene obiajne norme. To znai da bi se prvo. uzdajui se u naelo zakonitosti. što znai da je zakonodavac. jer kako obiaji ne postoje u materijalnom obliku. ozbiljno zabrinut „zlosrenom sudbinom“ „baksuznog seniora“.. Ovako nešto je u savremenom pravnom sistemu nedopustivo. su sabrani u odgovarajuim zbirkama. skoro svi relevantni obiaji. uopšte nije od znaaja tretiranje kišobrana u sudskoj praksi kao sredstva podobnog za nanošenje teških povreda. neizbežne po logici stvari. a naroito ne u kontekstu primera kojima se ta tvrdnja ilustruje. pouzdano garantuje da to pravo objektivno i realno postoji. ovo pitanje svesno prepustio sudskoj praksi. zaista imao šansu ? Meutim. ali ne samo zbog takvih „dokaznih teškoa“ u odnosu na utvrivanje (ne)postojanja norme. nisu zakoni. da li takva obiajna norma zaista egzistira. 240 Prema lanu 17 OKZ. Citirani autor navodi primer „starijeg graanina“ koji u skladu sa lex certa. po logici stvari. ako bi i obiaji bili formalni izvor krivinog prava.cit. ovo je pogrešno reznovanje. op. a za razliku od našeg ranijeg krivinog zakonodavstva. 239 114 . S druge strane.

. Ibid. 43. onda e se prema opštem pravilu sadržanom u lex previa elementu naela zakonitosti (lan 5 stav 1 KZ). tzv. tj. pri emu je mogue govoriti samo o nekim orijentacionim kriterijumima i pravilima. te advokate koji su branioci u krivinim predmetima). 36 . str. onaj zakon koji je važio u vreme izvršenja krivinog dela. jer je pitanje legitimnosti uvek podložno ekstenzivnoj oceni i esto može biti shvatano i na proizvoljan nain. a ako je novi zakon u pogledu konkretnog sluaja potpuno jednak u smislu „strogosti/blagosti“ u odnosu na stari. interimnih zakona. Obavezna primena blažeg zakona podrazumeva uzimanje u obzir i meuzakona. iz ega proizlazi da svaka promena krivinog zakona. znailo da postoji veliki broj aktuelnih krivinih dela koja nisu Z.37..cit. sve nosioce javno-tužilake funkcije. po pravilu deluje samo u budue. ipak se.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 115 nom izuzetno važnom segmentu pravnog sistema. 244 M. pri emu samo utvrivanje koji je zakon najblaži za uinioca predstavlja vrlo složeno pitanje koje podrazumeva da se ima u vidu konkretan sluaj.3. onda kada je u meuvremenu došlo do više promena krivinog zakona.Maji. Strožiji zakon se ni u kom sluaju ne može primeniti retroaktivno. na uinioca krivinog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivinog dela. primenie se zakon koji je najblaži za uinioca. te širom otvorila vrata raznoraznim moguim zloupotrebama. jednom ili više puta izmenjen zakon. kada je re o ovom principu. Ako je posle izvršenja krivinog dela. ve se tada krivini zakon obavezno primenjuje retroaktivno. ima nekoliko hiljada. svakako primeniti „stari“ zakon. a ne i na uinioce krivinih dela uinjenih pre stupanja na snagu zakonske novele.244 jer bi to onda.cit. propisan je izuzetak u odnosu na zabranu retroaktivnog dejstva krivinih zakona i to tako da se u odreenim situacijama ne samo omoguava retroaktivno dejstvo krivinog zakona. 2. str. op.Stojanovi (Komentar). Zabrana retroaktivnog dejstva krivinog zakona Iako su za naelo zakonitosti od podjednakog znaaja sva etiri njegova segmenta. pre svega misli na zabranu povratnog dejstva krivinog zakona.242 Prema lanu 5 stav 1 KZ. 28. Radi se o pravilu obavezne primene blažeg zakona.243 Naelno je veoma opasno oštro suprotstavljati legalnost i legitimnost krivinopravnih inkriminacija. op. str. s obzirom da „kriviara“ (raunajui u njih sve sudije koji postupaju u krivinim predmetima. Nije lako prihvatiti oigledno prenaglašen stav da je „svaki kriviar makar jednom osetio opasnost“ u vidu postojanja „vrednosnog raskoraka izmeu formalno važeeg pravila (inkriminacije) i njegove materijalne vrednosti (legitimnosti inkriminacije). Ve u lanu 5 stav 1. 243 242 115 .

str. jer ni jedan zakonodavac ne donosi krivini zakon radi anticipiranja dogaaja u budunosti. koji bi unapred bili osueni. a za ozbiljne države ni inae nije tipino da esto menjaju svoje krivino zakonodavstvo.249 Ovakva konstatacija je ne samo suviše pretenciozna.Maji.. ali sudije svoje odluke donose retroaktivno u odnosu na dogaaje na koje se odnose». ne postoje precizni kriterijumi. odnosno ljudima koji tek treba da postanu uinioci.Maji.Stojanovi. ovim se ne negira injenica da se sudije i javni tužioci u praksi esto suoavaju sa mnogo ime što ih ne može initi zadovoljnim. koje ve nije postojalo u odreenom obliku u prošlosti. Možda bi sa stanovišta cininog pogleda na ovo pitanje. te se legalnost usklauje sa legitimnošu. odrede (ne)sreni dobitnici. 45). Naelo legitimnosti je pre svega. njegovih Naravno. U pravnim državama je po pravilu sve ono što propisuje krivini zakon i legitimno. menja krivini zakon. jer kako bi se „sudilo“ krivinim delima koja tek treba da budu uinjena. poput injenice da kod nas još uvek prevashodno krivino odgovaraju „sitne ribe“. a ako vremenom postane nelegitimno. Beograd.248 za koju na taj nain postaje smetnja. str. 245 116 . a ako se to ne dogodi. Zaista bi bilo interesantno objasniti kako bi to sudije mogle svoje odluke donositi pro futuro.247 Teško je prihvatiti stav da lex previa zahteva od krivinog zakona anticipiranje budunosti.245 Nema nikakvog razloga da se smatra da je naelo zakonitosti u normalnim uslovima suprotstavljeno zahtevima legitimnosti. op. 247 Ibidem.. koji tobož „predskazuje dogaaje koje ne poznaje“. Po logici citiranog autora..cit. VI izdanje. te u takvom svom „slepilu“ zakon „nužno okamenjuje budunost iz rakusa prošlosti“. 42. tako i nepotrebnosti postojanja takvih (onih koje se ne primenjuju). a koja propušta velike ribe“. To bi zaista bilo maksimalno efikasno pravosue. kao ni da to predstavlja nekakvo „slepilo“ zakona. a posebno ne nekog klasinog krivinog dela. 248 Nije jasna ni zamerka ovog autora (M. onda to predstavlja zakonsku anomaliju i dokaz kako nesavršenosti zakona (kao da zaista postoje savršeni zakoni).cit. loza i tsl. ve je to pre svega stvar vrednovanja. 246 Z. 2008. od znaaja za stvaranje krivinog prava. Meunarodno krivino pravo. To meutim. što je u skladu sa poznatim „krivinopravnim“ aforizmom da je „kriminalna politika ribarska mreža kojom se hvataju male ribe. „Pravna knjiga“. ve primene krivinog prava u praksi i efektivne politike krivinog gonjenja. str. jer za odreivanje šta je legitimno a šta nije.). jer bi ono ljude osuivalo i pre nego što dotini uine krivino delo!!! 249 M. ve je ona i potpuno udaljena od stvarnosti. ali se to veoma retko dogaa. neprihvatljivo je u primeni krivinog prava dati prednost naelu legitimnosti.246 Kada se izuzetno desi da su principi legalnosti i legitimnosti u raskoraku. a samo izuzetno i za njegovu primenu. a to oigledno. koji zabrinuto konstatuje da se zakoni „donose pro futuro. bilo mogue da se na primer. ili ih ak ogoruje. pa je onda donošenjem zakona omogueno da takva budua dela budu kažnjiva. u emu ovaj autor pronicljivo vidi nekakvu «specifinu zamku».116 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA legitimna. op. ipak nije sluaj. sve što se propiše Krivinim zakonikom bi moralo kad tad da se ostvari. mada za takve „odluke“ u stvari. tada se naravno. 23. ve sasvim jednostavno iskustvo pokazuje da praktino nema krivinog dela. neka vrsta lutrije. ne bi ni bile potrebne sudije. primenom mehanizama slinih onima koji se koriste u igrama na sreu (na primer. svakako nije problem legitimnosti krivinih inkriminacija.

. silno razoaralo citiranog autora. 1997.251 «zakonske formulacije moraju biti što odreenije. pa tako shodno jednoj odluci Saveznog ustavnog suda Nemake. koji Knez ni inae nije smatrao idealnim. tako da to ne samo da ne bi bilo loše. Naravno. Knez Miloš je bio protiv „prepisivanja“ bilo kog evropskog krivinog zakonika. ali za koga je verovao da još uvek nije toliko pokvaren da ini sve ono što ve propisuju „evropijanski“ zakonici. 45. onda kada su mu objasnili šta je krivini zakonik i šta propisuje. što je teža pravna posledica koja je zapreena. izražava i nemaka ustavnopravna praksa. što se posebno odnosi na one norme kojima se kreiraju konkretne inkriminacije i propisuju kazne za njih. str. 252 W. koji je. da niko nikada ne ini krivina dela. U tom se smislu na primer. Visok stepen odreenosti i preciznosti normi krivinog prava Norme krivinog prava moraju biti precizne u najveoj moguoj meri. za ije izvršenje nikada niko nije bio kažnjen. Naelno se smatra da što je znaajnije odreeno krivinopravno pitanje. Berlin. nije sporno da bi idealno bilo (što je ipak samo utopija). koje podraIbid. generalnih klauzula i uopšte normi koje su nedovoljno odreene i precizne. 2. BVerfGE 14. naisto pokvariti ako stekne priliku da sam proita ono što bi propisivao budui zakonik. tako što e se prepisati neki dobar ve postojei evropski zakonik. 251 250 117 . koji duboko oajava. što bi morala biti logina konsekvenca ne samo u naelnom smislu legitimnosti krivinopravnog zakonodavstva. 245/251. veoma opasna „preterano kreativna“ tumaenja takvih normi u praksi. bez obzira što su ona propisana u Krivinom zakoniku.“250 udna logika citiranog autora i njegova posveenost „borbi“ protiv onih elemenata naela zakonitosti koji eto. kada su mu ueni Srbi objasnili potrebu da Srbija dobije Krivini zakonik. str. „Springer Verlag“. Dužnost je zakonodavca da u što je mogue veoj meri ostvari zahtev sadržan u elementu lex certa.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 117 normi. ali bi to izgleda. ve bi to bilo nešto najbolje što bi se društvu moglo dogoditi. 53. energino zavapio da je protiv toga. Strafrecht – Allgemeiner Teil. Interes elementarne pravne sigurnosti u tako važnoj oblasti pravnog sistema nalaže dosledno izbegavanje u krivinom pravu tzv. jer je smatrao da e se srpski narod. možda najjasnije ilustruje postojanje itavog niza krivinih dela koja se nalaze u raznim krivinim zakonicima. to je manja mogunost za potencijalna i po pravilu. kada kaže: „Do koje mere zahtev lex previa zadaje poteškoe. „izazivaju teškoe“.Gropp. podsea na onu poznatu šaljivu anegdotu o rezonu Kneza Miloša. to odreenije i preciznije ono mora biti regulisano u krivinom zakonu.»252 Odreenost zakona podrazumeva i njegov naelni opšti karakter.4. Što je preciznost i odreenost krivinopravnih normi vea.

253 118 £  £ ¢  © ¥  ¦  ¦ ¢   © ¥  © ¢ £ ¥     ¦ ¤  ¤ ¦ ¤  ¥ ¦ ¦ ¥  © ¥  © ¦   ¢  ¦ ¦ ¥ ¦  © ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡     . kod kojih se izvori kriviþnog prava ne svode samo na zakone (koji ipak sve više dobijaju na znaþaju). veka i nekih novijih. 256 Sluþaj: Rex v. ali je to doba nepovratno prošlo kada se pravni sistem SAD stabilizovao i osavremenio. “Oxford University Press“.zumeva da se njime kao svojevrsnim ultima ratio mehanizmom štite najvažnije društvene vrednosti. donesenih poslednjih decenija 20. Više o tome: A. New York. sud primenjuje na konkretni dogaÿaj iz prošlosti. ako pre njegovog izvršenja kazna za to delo nije bila propisana. koje ga s jedne strane potvrÿuju. 255 U stvari. koje su praktiþno. a ne odnosi se na pojedinaþni konkretni sluþaj ili samo na odreÿeno lice. što veü predstavlja znaþajno ograniþenje u daljem razvoju klasiþnog common law sistema. Berlin. veü su još uvek veoma brojni i raznovrsni. koji potiþu iz 19. kao što su Coke i Hale u 17.254 Ni u državama koje pripadaju anglosaksonskom pravnom sistemu. sudijama u Engleskoj uskraüeno pravo da zakone interpretiraju na naþin koji je protivan pravilima te Konvencije. kao ni kažnjen za uþinjeno delo. Razlika u shvatanju načela zakonitosti u anglosaksonskom i evropsko-kontinentalnom krivičnom pravu Naþelo zakonitosti se smatra važnom tekovinom savremenog kriviþnog prava i ono u svom najþistijem vidu postoji u evropsko-kontinentalnim kriviþnopravnim sistemima.Jakobs. dok nije u punoj meri svojstveno anglosaksonskim kriviþnim zakonodavstvima. ali je common law takoÿe kreirano i stvaralaþkim radom poznatih pisaca. Oxford. nekada su u SAD u tom pogledu bili moguüi i odreÿeni daleko veüi izuzeci (naroþito u tzv. str. New York. a razvilo se i razvija kroz odluke sudova. „Walter de Gruyter“. Principles of Criminal Law. te Hawkins. third edition. veku. Ovde treba imati u vidu da je prihvatanjem Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. kreirajuüi kriviþno delo. Kriviþnopravna zakonska norma je „odgovarajuüa samo kada ima opšti karakter. Auflage. koje i suštinski predstavlja jednu vrstu obiþajnog prava. u tom pogledu u savremenom ameriþkom kriviþnom pravu postoji vrlo stroga i dosledna sudska praksa po kojoj se striktno zahteva je delo propisano kao kriviþno delo. ne može biti pozvan na odgovornost za delo koje u vreme izvršenja nije bilo propisano kao kriviþno delo. 2. osim odreÿenih zakona. Ashworth. a njih tek potom.253 3. pri þemu se ovde ne radi o tome da opštost zakona predstavlja garant ispravne odluke (kao paralela prirodnom pravu). tako i u pravno-tehniþkom smislu. 73. Foster i Blackstone u 18. jer se norme kriviþnog prava kreiraju za buduünost. 5. 1932. a s druge strane i dodatno kreiraju.255 Na primer. a koje se odlikuju vladavinom prava. str. Manley – Court of Criminal Appeal. propisivali i kaznu. veka i formalno svrstava pre svega common law. kada je u pitanju pravo koje su stvarale same sudije (judge made law).256 G. Strafrecht – Allgemeiner Teil – die Grundlagen und die Zurechnungslehre. 1999. danas niko po pravilu. pionirsko doba). 254 Tako se u izvore engleskog kriviþnog prava. 1993. veku. a to je moguüe samo kada takva zaštita ima opšte usmerenje. veü se opštošüu izbegava samovolja“.

New York.. Više o tome: F.Carp and R. Outline of the US Legal System. Criminal Law. Iako je kolevka anglosaksonskog prava Engleska. pravom konstituisani organi vlasti (obino Kongres ili državno zakonodavstvo). Više o tome: P. a i ona krivina dela koja su predviena statutima su se tamo našla neposrednim preuzimanjem iz common law sistema.W.H. „Verlag C.Lyall.257 Suštinska razlika je što se krivina dela i kazne u mnogim državama koje pripadaju anglosaksonskim pravnim sistemima. tako i druge „javne vlasti“. R. J.Coughlin.259 jer i u tim državama u odnosu na krivinopravne norme važe uobiajeni elementi naela nullum crimen. ve u „stvaraoce prava“ („Lawmakers“). a što onda. pre nego o naelu zakonitosti. tako da se danas daleko najvei broj krivinih dela u Engleskoj propisuje zakonima (statutima).261 danas se tipinim savremenim predstavnikom tog velikog pravnog sistema smatraju SAD. A. 95). U stvari. ve na krivino pravo sadržano i u drugim izvorima prava. ni injenica da se. 257 119 . Washington. 2000.262 Krivino pravo Više o tome: R. 262 Za razliku od trgovinskog prava. moraju na propisan nain objaviti propis.“ 260 U tom smislu bi ovo pravilo u veini anglosaksonskih država bilo shvaeno kao – „nema krivinog dela. niti kazne. tako i kazna – „Law Definining the Crime and the Punishment“. graanskog prava itd.S – amerikanisches Recht. nulla poena. ne utie na zaštienost graana u okvirima pravnog sistema. tada se po pravilu.Hay.J. poreskog prava.Stidham).C. 2000. mogu propisivati ne samo zakonima. An Introduction to British law. navodi: «Ako je neka radnja pravom zabranjena ili u skladu sa pravom postoji dužnost njenog vršenja.258 Kada se u anglosaksonskim državama govori o krivinom pravu. ali se pod pravom ne podrazumeva samo zakonsko pravo. ne samo zakonima ve i drugim izvorima prava. Jr.A. bez prava.M. „Bureau of International Information Programs United States Department of State“. dok Škotska još uvek ostaje daleko vernija klaslinom common law sistemu. 1997. bez zakona. 2004.. može govoriti o „naelu pravnosti“ ili „principu propisanosti dela i kazne“. spadaju kako Kongres i organi državne legislature. 259. str. 92 i 95. koja se primarno regulišu na saveznom nivou. tj. krivina dela propisana statutima.Jeffries. str.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 119 pre nego što je uinjeno. München. ve i drugim izvorima prava. ne misli samo na zakonsko krivino pravo. mogu stvarati krivinopravne norme. 258 U tom smislu u SAD postoji pravilo da je pravom definisan. ali je još uvek vei broj krivinih dela svrstan u common law. 182. 31 – 32. sine lege. poprilino odudara od ustaljenih shvatanja u kontinentalnoj Evropi. što znai da i u toj državi postoje „zakonska“ krivina dela.Low. „The Foundation Press“.Beck“. u tom smislu se u anglosaksonskim državama. 261 Engleska je u poslednje vreme u najveoj meri napustila common law kao izvor krivinog prava. pri emu su kodifikacije u veini država orijentisane na rešenja prisutna u Modelu krivinog zakona (Model Penal Code).Bonnie.260 bez obzira što se ne radi uvek o propisima zakonskog karaktera. kako zloin. materijalno krivino pravo je u SAD tradicionalno regulisano zakonima država lanica federacije. Prema: Grupa autora (red. 259 Tako se i u prethodno citiranom radu (str. kako bi graani unapred znali šta im je zabranjeno ili šta su dužni da ine. P. Baden-Baden. Westbury. “Nomos Verlagsgesellschaft”. pa i propisivati krivina dela i kazne za njih. S druge strane. niti kazne. str. str. kada se radi o stabilnim pravnim sistemima država zasnovanih na vladavini prava. a ne kao što je to uobiajeno u evropskim kontinentalnim državama: „nema krivinog dela. U.

Massachusets Practice – Criminal Law. priznate u sudskim odlukama.La Fond. str. Paul. a taj posao je deset godina kasnije rezultirao „Modelom krivinog zakonika“ (Model Penal Code). bio prvi i najraniji izvor krivinog prava u SAD. ali je ostvario jak uticaj na zakonodavstvo država lanica SAD. Los Angeles. injenica je da se danas veoma retko može dogoditi da krivino delo bude propisano nezakonskim izvorom prava. kažnjivi ak i kada nikada nisu propisani statutom.263 Tako su na primer. „Lawyers Cooperative Publishing & Delmar Publishers“. kao i zakonima (statutima) koji se donose na saveznom nivou. s tim da je pravo suda da «kreira» krivina dela široko egzistiralo do 19. koji bi se pojavio u budunosti.G. „West Publishing Company“. 267 Tako se u literaturi istie da je u SAD nakon Drugog svetskog rata sve prisutnija težnja za kodifikacijama.. str. St. str.Singer and J. 265 R. ali je potom ono obuhvatilo i definisanje krivinih dela.Hall. nije sporno da se u T.267 Meutim i pored toga. 266 D. koji nikada nije usvojen. te 4) krivino pravo se danas u retkim prilikama u nekim od država SAD stvara i kao common law. što se ogleda i u tome da je Ameriki pravni institut 1952. opštih principa i prakse. 1997. a podrazumeva kompleks nepisanog prava razvijenog iz obiaja. tako i na nivou država. godine zapoeo rad na donošenju jedinstvenog Krivinog zakonika. 1992. 1980. koju se usvaja kako na saveznom. koja je razvijena u Engleskoj i od strane engleskih kolonista prenesena u SAD. Criminal Law – Examples and Explanations „Aspen Law & Business“ New York.“264 Izraz «common law» se uobiajeno koristi kao termin za pravo stvoreno od strane samih sudija.120 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA SAD još uvek izvire iz prilino heterogenih izvora: 1) veina krivinopravnih odredbi je propisana zakonima (statutima) država.266 Iako deo izvora krivinog prava SAD nije zakonskog karaktera. što je posebno karakteristino za „common law“.R. finansijskoj i poreskoj regulativi. 264 J. St.Mainan. zdravstvenoj. 35. ali i druge sudove u odnosu na isti ili veoma slian sluaj. što je inae. 1976. 31. New York.Q. Paul. Criminal Law and Procedure. 2.J. koji bi obuhvatio i sistematizovao postojea krivina dela propisana brojnim statutima.“ West Publishing CO“. 2) krivino pravo je delom sadržano u trgovinskoj. što je prvobitno bilo tipino u ugovornom pravu. a svodi se na svojevrsno obiajno pravo. mada se i sada ironino istie da je težnja za kodifikacijom u SAD rezultirala time da je krivino pravo u ovoj državi danas kodifikovano u 50 krivinih zakona koji se meuso- 263 120 . u državi Masschussets u SAD.265 Common law je najstarija forma krivinog prava u SAD. 3) jedan deo krivinog prava izvire i neposredno iz Ustava SAD. 30 i str. ili ak „kreirano“ od strane suda. odnosno obuhvata pravo i inkriminacije koje svojim odlukama stvaraju same sudije (judge-made crimes). New York. Minn. odnosno regulatornih agencija. 2. sanitarnoj. „common law“ krivina dela (zloini). po uzoru na takvo pravo Engleske. str. a ono je samo u retkim prilikama opstalo i do danas. pa i nema obavezujui karakter. kao i sudsku interpretaciju zakona. veka. a iz njega izvire koncept sudskog precedenta koji podrazumeva da sud svojom odlukom rešava odreeno pitanje. San Francisko. a onda tom odlukom vezuje sebe.Gardner and V.Nolan. Criminal Law – Principles. Cases and Readings.

on u svom objašnjenju ne objašnjava suštinu ovog naþela. odnosno praksi vezanoj za odreÿena suÿenja povodom izvršenja meÿunarodnih kriviþnih dela.Beck`sche Verlagsbuchhandlung“. tako što se zahteva da je kriminalno ponašanje bilo propisano što je moguüe jasnije u definiciji zloþina. 32 – 33. a naroþito common law sistema kao izvora kriviþnog prava. naþelo zakonitosti. 247. 2000.Kreüa. München.toj državi. veü i u drugim izvorima prava. “T. 269 Vidi više o izvorima meÿunarodnog javnog prava u: M. Einführung in das englische Recht. kao što su meÿunarodni obiþaji.M. poziva i na latinsku sentencu nullum crimen.C. str. þak odluke odreÿenih meÿunarodnih tela. u nekim sluþajevima koji su se rešavali pred odreÿenim oblibno dosta razlikuju. Asser Press”. Sporazum o priznanju krivice.Graf von Bernstoff.269 Za naþelo zakonitosti se smatra da je „deo meÿunarodnog obiþajnog prava. odnosno pre svega. str. Načelo zakonitosti u međunarodnom krivičnom pravu Naþelo zakonitosti shvaüeno na prethodno objašnjen klasiþan kriviþnopravni naþin.H. Meÿunarodno javno pravo. veü samo jedan njegov element. 76 – 107. 2008. The Hague. 268 C. 121   ¡  ¡     § £ ¨ ¤  ¤     § £ © §   ¡ £     ¤ ¢  ¢ ¤ ¢  £ ¤ ¤ £  § £  § ¤     © ¤ ¤ ¤ £ ¤ ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   . Za samu Englesku koja se nesporno smatra rodonaþelnicom anglosaksonskog pravnog sistema. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.Bajoviü. 2009.. U stvari. Više o tome: V. se danas primeüuje da njeno pravo poznaje naþelo nullum crimen. Pravni fakultet u Beogradu i „Službeni glasnik“. tipiþan za kontinentalno-evropska zakonodavstva. u svakom sluþaju nije sporno da se naþelo zakonitosti u meÿunarodnom kriviþnom pravu. kao i kazna za takvo delo. 4. 17 – 18. Principles of International Criminal Law. nije na isti naþin tumaþeno i primenjivano u meÿunarodnom kriviþnom pravu (do momenta stupanja na snagu Rimskog statuta).Werle. Meÿutim. bitno drugaþije shvata nego u kontinentalnoj Evropi.270 U stvari. koja predstavlja klasiþno objašnjenje principa legaliteta. kao i u veüini drugih država anglosaksonske pravne provenijencije. ili nepisano pravo. kao što su meÿunarodni ugovori i meÿunarodne konvencije.268 s tim da su danas kriviþna dela i u Engleskoj pretežno zakonskog karaktera. Beograd.. ali je ovaj standard manje rigidan nego što je to uobiþajeno u kontinentalnom evropskom pravu. str. jer je za tu granu prava karakteristiþno da njene norme nisu sadržane u zakonima. a to je lex certa. ili ne samo u zakonima. Beograd. nulla poena. a veoma su retko sadržana u common law izvoru prava. sine lege. 270 G. u smislu da se nijedna kazna ne može izreüi ako pre izvršenja kriviþnog dela nije bila propisana odgovarajuüa zabrana ponašanja koje predstavlja kriviþno delo. 2005. nulla poena. iako se prethodno citirani autor u delu poglavlja knjige u kojem objašnjava naþelo zakonitosti u meÿunarodnom kriviþnom pravu. sine lege. izgleda da je u tom pitanju meÿunarodno (javno) pravo odigralo kljuþnu ulogu. drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje. „C.

jer bi pod takvim okolnostima. Frankfurt am M. Novoselec. da je to protivpravno i daleko od toga da bi njegovo kažnjavanje bilo protivno pravu. pa ne preostaje ništa drugo. 139. ovo objašnjenje je u isto pravnom smislu prilino dubiozno. U stvari.271 Ovakvo shvatanje u meunarodnom krivinom pravu. u: I. Berlin. „Duncker & Humblot“. svela na „ex posto kažnjavanje“. ili bolje reeno ovakvo shvatanje meunarodnog prava koje je svoju primenu doživelo u nekoliko krivinih suenja za odreena meunarodna krivina dela. Strafrechtliche Verantwortung im Völkerrecht. Josipovi. 95. a kada su u pitanju nepisane norme. Stalni meunarodni kazneni sud.1. 2001. str. 272 Uporedi: G./Berlin. 273 Na tvrdnje odbrane da za kažnjivost agresivnog rata (zloin protiv mira). “Hrvatski pravni centar“ i “Narodne novine“. 1962. mnogo više bilo protivpravno.“ Više o tome: K. što ovde suštinski uopšte nije relevantno. 111. imalo u postupku pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu. nerealno je zahtevati da one bliže odreuju vrstu i visinu kazne koja se za to ponašanje može izrei. Shodno ovome. Suenja u Nirnbergu i Tokiju i naelo zakonitosti Istorijat jednog vrlo elastinog tumaenja naela zakonitosti. Der Allgemeine Teil des Völkerstrafrechts – Ansätze einer Dogmatisierung. naelo zakonitosti se u meunarodnom krivinom pravu smatra ispoštovanim ako kažnjivost odreenog ponašanja proizlazi iz pisanih ili nepisanih normi koje su bile na snazi u vreme takvog ponašanja. je svoj izraz pre svega. nego da se to prepusti sudu. bilo protivno pravu. što predstavlja možda najvee odstupanje od prakse evropskih kontinentalnih zemalja. napada morao znati. kada bi njegov verolomni in.272 4. fizikog lica. str. pa se stoga. oigledno nije tana.Ambos. 2004. 2. ili ak njegovog izvesnog negiranja u meunarodnom krivinom pravu. ostao nekažnjen. u osnovi praznjikavo fraziranje. kao ina koji je zabranjen državama. ve bi naprotiv. Jedini isto pravni argument koji se ovde spominje se odnosi na tvrdnju o nepostojanju pravne zablude. tj. jer se svodi na.273 kroz konkretne sudske 271 P. odnosno bolje reeno u odreenim etapama razvoja meunarodnog krivinog prava. sam Meunarodni vojni tribunal zakljuuje: „Tvrdnja da bi kažnjavanje povreivanja meunarodnih ugovora i garancija susednim državama koje su bez upozorenja napadnute. “Alfred Metzner Verlag“. str. nedostaje „pravna podloga“ u odnosu na vreme izvršenja i da bi se takva osuda stoga. 122 . Novoselec. unveränderte Auflage. Hoffmann. jer svest o zabranjenosti agresivnog rata u smislu meunarodnog javnog prava. D.. Materijalnopravne odredbe Rimskog statuta i njihova implementacija u hrvatskom kaznenom zakonodavstvu. shvatalo na bitno drugaiji nain nego u veini evropskih kontinentalnih pravnih sistema. tradicionalno meunarodno krivino pravo naelo zakonitosti nije protezalo na krivinopravne sankcije. Zagreb. ak nije ni sporno da u to vreme krivino delo agresije nije bilo propisano kao mogue krivino delo (zloin protiv mira) pojedinca. što je u literaturi esto oznaavano kao sporno.122 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA cima meunarodnog krivinog pravosua. pri emu još u objektivnom smislu. se ne može poistovetiti sa svešu o postojanju krivinog dela pojedinca. Krapac i P.

ali ona nije bila definisana kao protivpravna radnja koju može da izvrši fiziko lice. a koji su se odnosili na najteža meunarodna krivina tela. jer se Londonski sporazum odnosio samo na stranke potpisnice i nije imao dejstvo na Nemaku“… „Dok je kažnjivost ratnih zloina poivala na nespornim meunarodnim obiajima. ve samo kao protivpravni akt države kao subjekta meunarodnog javnog prava. iz injenice da je Statut tog tribunala vrlo brzo prihvaen od strane najveeg broja država. 3) Zloini protiv ovenosti u vreme izvršenja nisu bili propisani kao Uporedi: H. a posebno ne za fiziko lice koje bi izvršilo agresiju. zahtev nullum poena sine lega nije. str.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 123 sluajeve. lanica meunarodne zajednice. ratni zloini za koje se krivino gonilo u Nirnbergu su bili predvieni Haškom konvencijom iz 1907. a s druge strane.cit. ali je potpuno nesporno da kazna za njega nije bila predviena – zahtev nullum crimen sine lega ispoštovan na relativan i velikoj meri dubiozan nain. ali ne i u odnosu na kaznu – zahtev nullum crimen sine lega ispoštovan. je pre svega vezan za poznato suenje u Nirnbergu. citirani autori navodi: „Sud je bio jedan intersavezniki okupacioni sud i nije bio organ meunarodnog pravosua.Weigend. Komentarišui suenje u Nirnbergu. odnosno pojedinac. Tree. odnosno pojedinac. a naravno. te posebno.Jescheck und T. ali pre samog suenja nije postojalo takvo krivino delo. odnosno agresiju.“ U daljem tekstu e se posebno objasniti da. pa samim tim nije bilo ni formalne mogunosti da još budu predviene i kazne za takva ponašanja. niti sa uešem veeg broja država u njegovom formiranju i radu (s obzirom da su glavni akteri bile saveznike sile pobednice). Problem u vezi naela legaliteta tokom Nirnberškog procesa bi se sintetizovano mogao predstaviti na sledei nain: 1) Agresija uopšte u vreme izvršenja nije bila predviena kao krivino delo koje može izvršiti ovek. odnosno agresija je bila zabranjena odreenim aktima meunarodnog prava. zahtev nullum poena sine lega nije ispoštovan. uveli kao novinu sa retroaktivnim dejstvom. godine i to samo po sebi nije bilo sporno.274 Krivinopravni problemi su se ispoljili u nekoliko važnih oblasti: Prvo. u tom se pogledu javljala i opasnost od zalaska u primenu analogije u kreiranju inkriminacije. ili voenje agresivnog rata. ali za njih kazna nije bila propisana.H. a veina tih radnji je bila veoma slina nekim radnjama ratnih zloina i bilo je teško napraviti jasnu distinkciju. tako da se ovde radilo o sluaju ispunjenosti zahteva iz naela zakonitosti u odnosu na delo. 274 123 . 120 – 121. neki od optuženih su krivino gonjeni za zloin protiv mira. iako formalno posmatrano nirberški sud nije bio organ „meunarodnog pravosua“. Drugo. tako da se ovde radi o eventualno vrlo nategnutoj mogunosti da je takvo ponašanje eventualno bilo kažnjivo. saveznici su kažnjivost agresivnog rata i zloina protiv ovenosti. ali u tom aktu se nisu propisivale kazne za takva krivina dela. njegov meunarodni karakter nesporno proizlazi kako iz injenice da je njegov sastav bio meunarodan. zloin protiv ovenosti uopšte nije bio propisan kao neko posebno krivino delo. jer se ne radi o meunarodnom sudu nastalom na temelju meunarodnog ugovora. 2) Za ratne zloine je bilo nesporno da su predvieni kao krivina dela.. op. tako i iz krivinih predmeta o kojima je rešavao. nije bila predviena nikakva posebna kazna ak ni za državu (osim u opštem meunarodno-pravnom smislu).

jer bi se tada radilo o analogiji. Inae i u faktikom smislu su odreena dešavanja tokom Nirnberškog procesa ukazivala na jedan prilino elastian pristup kako naelu zakonitosti. nakon itavog niza munjevitih nacistikih pobeda širom Evrope i zauzimanja ogromnih prostora Sovjetskog Saveza. 46 – 48 i str. što se smatra prvom prekretnicom u II svetskom ratu. Unternehmen Barbarosa – Der Marsch nach Rußland. Meutim. iz prethodnih primera i obrazloženih konstatacija. Pravni fakultet u Beogradu. radi o nepoštovanju naela zakonitosti. u napadu na Sovjetski Savez. više nisu mogli da pružaju bilo kakav otpor.124 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA posebna krivina dela. Beograd. Formalno se u presudi Nirnberškog Meunarodnog vojnog krivinog tribunala polazište za ovakva odstupanja od naela zakonitosti. o emu bi se eventualno moglo govoriti samo u pogledu zloina protiv mira i to iskljuivo u odnosu na delo. usled ega je nemaka vojna sila do tada delovala skoro nepobedivo. odnosno njegovom tretiranju kao relativno nevažnog za konkretni sluaj. 1964.275 a nije i sam pozvan na odgovornost za ueše i to na veoma visokom položaju. 517–549. a odreene radnje su bile predviene kao ratni zloini. Više o tome: P. odnosno vrlo širokom i neodreenom tumaenju krivinopravnih normi. odnosno agresije na Sovjetski Savez. Carell. pre toga bio akter svih bitnijih dešavanja na nemakosovjetskom ratištu). 275 124 . unapredio u in feldmaršala. nikako nee živ pasti u ruke neprijatelja. Njega je Hitler samo dan pre nego što su ga sovjetske trupe zarobile. tako i pitanju (legaliteta) krivinog gonjenja uopšte. kako u sopstveni proboj iz obrua. von Paulus se. koji je verovao da e taj oficir asno «podii ruku na sebe». na ogromno iznenaenje Hitlera. nisu bile predviene ni kazne za ovakva dela. Krivino procesno pravo. niti zahtev nullum poena sine lega. po teškom porazu trupa kojima je komandovao kod Staljingrada (mada je on inae. ali ne i kaznu. niti u odnosu na kaznu – nisu bili ispoštovani ni zahtev nullum crimen sine lega. ali se oni formalno posmatrano nisu mogli tretirati kao radnje zloina protiv ovenosti. ve se insistira na Ovaj visoki nemaki oficir je u istorijskom smislu uven pre svega. pa i celokupne nemake javnosti. 276 U smislu nacionalnog zakonodavstva ovo bi se moglo posmatrati kao neka vrsta izuzetka u odnosu na naelo legaliteta oficijelnog krivinog gonjenja. što je preutno oznaavalo oekivanje nemakog Führera. odnosno radi se o sluaju faktikog stvaranja neke vrste «svedoka saradnika» (kooperativnog svedoka). jasno se može uoiti da se u sluaju Nirnberškog suenja u osnovi ipak ne radi o elastinom ili vrlo fleksibilnom tumaenju naela zakonitosti. Berlin. str. Wien. 2009. tako i u pomo drugih nemakih jedinica. delei sudbinu ostataka svoje opkoljene VI armije iji izmrcvareni vojnici. da oficir tako visokog ranga. te injenju niza krivinih dela od strane svojih potinjenih tokom agresivnog rata.Škuli. ve se daleko pre. Više o tome: M. a naravno. “Deutsche Buch-Gemeinschaft“.276 Uglavnom.. koja se naravno u toj presudi ne smatraju odstupanjima. nemaki feldmaršal von Paulus tokom Nirnberškog suenja pojavio u ulozi svedoka u odnosu na druge visoke vojne i politike funkcionere poražene Nemake. pa se može zakljuiti da je u ovom sluaju. Tako se na primer. 281. jedan od najistaknutijih aktera nemake akcije “Barbarosa”. naelo zakonitosti ne može smatrati ispoštovanim ni u odnosu na delo. ipak bezuslovno predao. str. Darmstadt. beznadežno odseeni od glavnine nemakih snaga i bez nade.

op. takvih izuzetaka ipak nije bilo mnogo. pak. ne samo da nije uobiajeno pozivanje ratnog pobednika na odgovornost. U nacionalnom zakonodavstvu ureenih pravnih država (izuzimajui iznenaujui primer Nemake u vezi sa funkcionerima i vojnicima graniarima bivšeg DDR-a). str. kao i pojedini vojnici vojske DDR-a zbog ubistava graana koja su uinili na Berlinskom zidu. U stvari. 1941. a što je. ve se u kontekstu svih istorijskih dešavanja koja su se zbila tokom II svetskog rata. 237. ali se po pravilu. posebno ne od strane ozbiljnih teoretiara krivinog i meunarodnog krivinog prava. te velikih uspeha koje je u poetnoj fazi tok ratnog sukoba ogromnih razmera. kroz pravljenje odreene “tampon zone” u odnosu na agresivnu Nemaku. dakle i u vreme izvršenja krivinih dela za koja su lica u tom procesu osuena. što verovatno. sebi unapred. ili skoro da ih uopšte nije bilo. sa nacistikom Nemakom zakljuila ugo277 125 . kada je ova država. Poljska prethodno (pre)otela od Rusije rastrzane revolucijom i graanskim ratom.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 125 odgovarajuem tumaenju u odnosu na prethodnu (u vreme izvršenja) postojeu zabranjenost tih radnji. juna za samog Staljina i sovjetski vojni vrh bio ogromno iznenaenje i pored blagovremenih obaveštajnih upozorenja (od kojih je najznaajnije bilo ono koje je uputio vrhunski sovjetski obaveštajac dr Rihard Zorge). pravno naelo koje je naješe kršeno u pravnoj istoriji“. kao i da je i sama Poljska još pre Sovjetskog Saveza. injenica da je napad Nemake na SSSR 22.. u vreme kada su bila izvršena nisu bila predviena kao krivina dela ni u unutrašnjem. uz nespominjanje ueše Sovjetskog Saveza u zauzimanju velikih delova teritorije Poljske. temelji na tvrdnji da Nirnberškim statutom nisu predvieni nikakvi novi zloini. ovo naelo je najviše kršeno u odreenim sluajevim meunarodnih suenja. radi o radnjama koje su kao radnje krivinog dela bile propisane i pre stupanja na snagu Statuta. niti. a tu pored Nirnberga. stvarao bolje šanse u oigledno predstojeem kolosalnom ratu. koji ranije. a «slina situacija ponovila se nakon ujedinjenja Nemake kada su prosekuirani rukovodioci bivšeg DDR-a. poražena u ratu sa nacistikom Nemakom. godine praktino podeljena izmeu Nemake i SSSR-a. pre predstavlja posledicu težnje veine autora da izbegnu mogunost eventualnog svrstavanja u one koji “brane zloine nacista”. godine. u meunarodnom pravu». Tako se u literaturi istie da se ini da je „naelo zabrane retroaktivne primene materijalnih krivinih zakona. nego što je zaista postojala svest o potpunoj prihvatljivosti ocene istaknute tokom Nirnberških procesa da naelo legaliteta suštinski nije povreeno.cit. ve da se naprotiv.277 što se ilustruje podseanjem na „suenje u Nirnbergu i tzv. nije inilo u nekom energinijem vidu. dakle i u vreme izvršenja. S druge strane. prilino argumentovano može braniti i teza o postupanju tadašnjeg SSSR-a u krajnjoj nuždi. Takoe je u Nirnbergu „zaboravljen“ i prethodno voeni rat izmeu Sovjetskog saveza i Finske.279 Tako se u jednom radu. nisu postojali. Nirnberške principe koji se odnose na suenje za krivina dela koja.Jakši. spada i suenje u Tokiju. kada je on protivpravnim uveanjem svoje teritorije. mada je s druge strane. što konstatuje i citirani autor. uz prvobitnu primenu oajno loše ratne taktike i dovelo do ogromnih vojnih i civilnih gubitaka SSSR-a u prvoj ratnoj godini. Meutim. 278 A. postigla nemaka vojna sila. 279 U Nemakoj literaturi je bilo i ozbiljnih primedbi u odnosu na suenje pripadnicima nemakog politikog i vojnog establišmenta za agresiju. ovde treba imati u vidu i da je najvei deo poljske teritorije koju je SSSR zauzeo septembra 1941. stricto sensu.»278 U samoj Nemakoj se u literaturi relativno esto pokretalo pitanje poštovanja naela legaliteta tokom Nirnberških procesa.

pa je tako okupacija ehoslovake sprovedena uz upotrebu itavog sistema instrumentalizovane ucene na širem meunarodnom planu. prethodno zapoela drskim insceniranjem «napada Poljske na Nemaku». koji su takoe. Takoe. ipak nije zaštitio od nemake agresije. preobuenih u poljske uniforme. F. godine. kao i od strane obinih ljudi (ljudi sa ulice). odnosno zloina protiv mira. kako na nacionalnom. Müller Juristischer Verlag“. 1982. ve i postulatima elementarne moralnosti i humanosti služei se krajnje neasnim sredstvima.putem emitovanja zapaljivog govora korišenjem „zaplenjene“ radio stanice.126 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA što predstavlja prilino dobar primer tipinih “nemakih razmišljanja” o “sluaju legaliteta” u odnosu na zloin protiv mira u nirnberškoj osudi istie: “Prigovor povrede fundamentalnog pravnog naela “nullum crimen nulla poena sine lege“. od strane nacistike Nemake i njenih saveznika je bila tolika da je u stvari pomalo uinila bespredmetnim insistiranje na poštovanju svih “formalnih” zahteva. postane 126 . Takav nain zapoinjanja rata i to jednog užasnog rata koji je potom dostigao svetske razmere i obilovao do tada nezapamenim strahotama. s obzirom da nije bilo sporno da je i pre izvršenja krivinih dela za koja su se teretili optuženi. U Brijan-Kelogovom paktu o spreavanju rata od 27. je još više doprineo da pitanje realne pravne i pre svega krivinopravne ocene ispunjenosti uslova za osudu predstavnika nacistike Nemake zbog izvršene agresije.”280 Ovo je u stvari bila i osnova poznate teze da naelo zakonitosti tokom suenja u Nirnbergu nije suštinski povreeno. tako još i na meunarodnom planu. kada je ak posebna SS jedinica lažirala oružani napad regularnih jedinica poljske armije na jednu nemaku karaulu i radio stanicu i pri tom. odnosno zapoinjanje rata. odnosno nije nastupila njegova supstancijalna povreda. septembra 1939. kao „krunski dokaz“ poljske agresije ostavila nekoliko leševa nemakih politikih zatvorenika. bezrazložno i priglupo popuštajui Hitleru. godine. inscenirala obraanje poljskih agresora nemakom narodu na iskvarenom nemakom jeziku . Heidelberg. zapoinjanje agresivnog rata bilo zabranjeno. “C. koje predstavljaju obeležja zloina protiv mira u smislu Londonske konferencije (Londonskog statusa). Težina zloina izvršenih tokom II svetskog rata. ali ne i pojedince. istovremeno kršili i svoje meunarodne obaveze. doduše za države. što je meutim. su bile kažnjive do 1945. u emu su Hitleru i nacistikom režimu zdušno pomogli tadašnji krajnje slabašni lideri Francuske i Velike Britanije. bilo dovoljno za stav o nepovreivanju naela legaliteta. je bila manifestovana protivpravnost agresivnog rata. Tako je nemaka agresija na Poljsku 1. što se posebno odnosilo na zloin protiv mira. Rückert. pobornicima ovog šireg tumaenja naela legaliteta. pa je i to bilo „nekakvo opravdanje“ za „zimski pohod“ SSSR-a. te svakako snose jedan deo krivice (pre svega u moralnom smislu). Radnje pojedinih lica. str. 281 Pri tom su zapoinjanje rata Hitler i njegovi saradnici preduzeli još i ispoljavajui posebnu vrstu prezira ne samo prema pravilima meunarodnog prava. ali pre svega od strane samih optuženih u Nirnbergu za zloin protiv mira. NS-Verbrechen vor Gericht – Versuch einer Vergangenheitsbewältigung. koji su se oseali optereeni tezom o kolektivnoj krivici. je bila od strane kritiara Nirnberškog procesa glasno preuzet. jer je izvršenje tog dela. godine. koji tu državu naravno. 280 A. za takav istorijski razvoj dogaaja. avgusta 1928. a na “mestu napada”. 93.281 praktino bilo inicijalna vor o nenapadanju. Finska je svojevremeno i nastala nakon Brest-Listovskog mira na teritoriji koja je do tada pripadala Rusiji.

do 12. str. što je u osnovi i bio suštinski razlog da se niko od „faktora moi“ tada nije preterano bavio „pravnim formalnostima“. kako nemakom narodu u okviru postupka pravne i faktike „denacifikacije“. nije bio zasnovan na nekoj mogunoj široj meunarodnopravnoj osnovi. takva tvrdnja ne zvui posebno uverljivo. Die Nürnberger Prozesse – Kriegsverbrechen und Völkerrecht. 285 H.H.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 127 kapisla za sve kasnije zloine koji e se tokom rata i u njegovim okvirima izvršiti. novembra 1948. u svojstvu “glavnih ratnih zloinaca”. izjava indijskog sudije Pala koji je izdvojio svoje mišljenje: “Pal upuuje na to.Weigend. 283 T.. umesto voenju krivinog postupka (suenju). tako i potencijalnim buduim „potpaljivaima svetskog ratnog požara“. pred meunarodnim vojnim sudom za Daleki Istok (IMTFE) je odgovaralo 28 vodeih japanskih politiara. službenika i vojnih lica. od 8. te je japansko društvo njih podržavalo i pomagalo im. Zürich. ve se u nazivu krši pretpostavka nevinosti. osvajaku i ratnu politiku. istie: „Beskrajna pustošenja i neopisivi masovni užasi.285 Istini za volju. kao i narastajue uvianje da bi neki sledei rat možda doveo do kraja moderne civilizacije. da je situacija u Japanu bila bitno drugaija nego u Nemakoj. ne odrie striktan meunarodni karakter. vrlo izriiti meunarodni legitimitet. ili oekivati veliki entuzijazam u dokazivanju da je osudom u Nirnbergu za zloin protiv mira povreeno naelo legaliteta. ljudima koji su za ratne zloine optuženi. Interesantna je i indikativna (s obzirom da je re o sudiji koji je poreklom iz Azije koja je u to vreme skoro u celini bila pod kolonijalnom upravom). teško može ispoljiti. 11. u jednom poznatom „klasinom ranom delu“ iz veoma obimne literature posveene tom uvenom suenju. Ahlbrecht. 1951. To je bio i razlog da se suenju u Nirnbergu. niti su skoro potpuno bespredmetno. vojna lica i službenici bili potpuno integrisani u društvo. Ustavni sistem je funkcionisao a takoe je stav u okviru japanskog društva bio da su car. Optuženi su svoje pozicije stekli u skladu sa Ustavom i nisu ni u jednom vremenskom trenutku svoju mo zloupotrebili. 282 Suprotno: H..282 te što je posebno važno i upadljivo. bez obzira što je formalno posmatrano glavni akter bio Meunarodni vojni tribunal sastavljen od predstavnika etiri velike sile i koji dakle. ali i Statutom Haškog tribunala (ICTY). 103. doprineli su tome da je ceo svet zahtevao osudu i kažnjavanje odgovornih za agresivni rat i ratne strahote. str. 127 . jer se govori o suenju «ratnim zloincima». kada su njeni promoteri predstavnici tadašnjih kolonijalnih sila.284 pri emu se proces zasnivao na tvrdnji da je Japan od poetka 30-ih godina vodio agresivnu. maja 1946. Naime. op.“283 Poštovanje naela legaliteta se osporavalo i u odnosu na suenje u Tokiju. Tako se na primer. po pravilu. cit. op.Taylor.Jescheck und T. Suenje u Nirnbergu je u idejnom smislu bilo zamišljeno kao svojevrsna „lekcija“. „Europa Verlag“. godine. 120 – 121.. koji su pratili rat. 284 Slino kao što je to sluaj i sa Nirnberškim Statutom (IMT). pa se iz tih shvatljivih razloga. To je veoma redak istorijski primer da legitimnost osude potpuno potire bilo kakve formalne nedostatke primenjenog krivinog prava iz kojeg je osuda proizišla.cit.

ve je agresija bila zabranjena u meudržavnim odnosima.”289 Tako su pod uticajem ovako ve utvrene prakse meunarodnog krivinog prava u onom njegovom segmentu formiranom pod uticajem suenja u Nirnbergu. u Ibid.. države lanice Društva naroda odrekle rata kao instrumenta nacionalne politike. te obavezale da svoje sporove rešavaju mirnim putem. te u lanu 15 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima iz 1966. Za odredbe sadržane u ovim aktima je karakteristino da se njima zahteva da se protivpravnost odreenog ponašanja. dvadeset i prvo izmenjeno i dopunjeno izdanje.. godine. op. Tako se ini u odredbama lanu 11 Opšte deklaracije o pravima oveka iz 1948. 287 286 128 . doneseni i odreeni meunarodno-pravni dokumenti u kojima se poštovanje naela zakonitosti odreuje kao važna meunarodna obaveza. smatrajui da to proizlazi iz faktikog stanja i da se na taj zloin odnose posebne odredbe. 588. 53–54. Jedino je ve spominjani indijski sudija Radhabinod Pal. cit. kao i u lanu 7 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. tvrdei da se to ne može zakljuiti ni iz Pariskog pakta. str..Avramov i M. Stoga je japansko društvo ove procese doživelo kao neizbežno zlo i kao pravdu pobednika. a u izvesnoj meri i onog u Tokiju. koji nije tipian za veinu nacionalnih krivinopravnih zakonodavstava. Meunarodno javno pravo. 2008. godine. ali se pri tom to naelo definiše na širok nain. koje se tretira kao krivino delo. nedostatak Pakta je bio u tome što nije postojao odgovarajui mehanizam koji bi obebedio njegovu punu primenu. a na kraju je zakljuio.. ali iako su države „osudile“ rat.Avramov i M. kao to navode S. 289 H. odbio da se složi da je agresivni rat nezakonit. koja je istovremeno i bitno pravo oveka. godine. ne povezujui s tim neophodnost moralnog preispitivanja. te kažnjivost koja iz toga proistie. str. Više o tome: S. str. da je u stvari: “samo izgubljeni rat zloin.288 ali je tvrdio da je voenje agresivnog rata ipak nezakonito jer to proizlazi iz “prirodnog prava”. 288 Ovim paktom su se.128 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA vlast prigrabili. str. Ahlbrecht.”286 I na suenju u Tokiju se kao važno pitanje nametnuo problem eventualne retroaktivnosti i to u odnosu na voenje postupka za zloin protiv mira. Beograd. Ibid. Interesantna su shvatanja pojedinih sudija sa Tokijskog tribunala u odnosu na ovo pitanje:287 Sudija Bernard iz Francuske je osporio da se optužba za zloin protiv mira može temeljiti na “Pariskom paktu” (Brian-Kellogov pakt) koji se odnosio na odnose država. jer se postavlja i pitanje da li je neki rat imao odbrambeni karakter. moraju temeljiti na odreenom formalnom osnovu. slino kao što je u “domaim” nacionalnim zakonodavstvima odnos politikih krivinih dela sa drugim klasinim delima. 54. Pravni fakultet u Beogradu. 121. Sudija Röling iz Holandije se složio da zloin protiv mira nije bio definisan kao zloin pre Londonskog sporazuma.Krea. jer to krivino delo nije bilo striktno predvieno kao zloin za koji bi neko snosio individualnu odgovornost. ali je slino sudiji Bernardu “obezbedio” druge racionalne argumente za zakljuivanje da je voenje agresivnog rata nezakonito.Krea.

Tako A. Cassese. 157. London. jedinstvene kazne ne mogu da postoje u razliitim krivinopravnim sistemima. još uvek postoji prostor za dodatne analize i objašnjenja. smatraju neophodnim da se pravom unapred utvrde kazne za svako krivino delo: (i) da bi se obezbedila jedinstvena primena krivinog prava od strane svih sudova u državi. ime se u velikoj meri izbegavaju potencijalna sporna pitanja. zbog toga što postoje veoma razliita shvatanja o težini razliitih zloina. „Oxford Press“.. nije svojstven meunarodnom krivinom pravu. Naelo zakonitosti se u Rimskom statutu ustanovljava eksplicitno i u samom nazivu l. jer ne postoji ni jedinstveno. mada naravno i pored visokog stepena eksplicitno ustanovljenog naela zakonitosti u Rimskom statutu. International Criminal Law. smatra se da naelo zakonitosti u meunarodnom krivinom pravu i nakon usvajanja Rimskog statuta ima uži znaaj nego ovo naelo u nacionalnim krivinim zakonodav290 A. nezavisno od ovog rešenja iz Rimskog statua. primenjen potpuno drugaiji pristup. sa njegovim važenjem u meunarodnom krivinom pravu. ali ne treba mešati princip nullum poena sine lege u odnosu na meunarodno-pravni ambijent uopšte. jer je on dosledno prihvaen u Rimskom statutu. što je vrlo široka formulacija. odnosno unificirano krivino pravo. str. te (ii) da bi onaj ko prekrši pravo bio upoznat sa moguom kaznom. 2003.”290 Naravno. 129 . Naelo zakonitosti u Rimskom statutu U Rimskom statutu je suprotno dotadašnjoj praksi meunarodnog pravosua. Cassese istie: “Uobiajeno je da mnoge države. o ozbiljnosti krivice za svako krivino delo.2. države se još ne saglašavaju o srazmeri kažnjavanja. Meutim. ve se tu podrazumevaju i osnovna opšta naela prava koja priznaju civilizovani narod. evropsko-kontinentalnih država i njihovih pravnih sistema. posebno one koje pripadaju tradiciji civilnog prava (kontinentalno-evropsko pravo). slina onima primenjenim u presudi Nirnberškog tribunala. gde takvi jedinstveni okviri kažnjavanja ne postoje. pod koju se mogu podvesti i veoma široka tumaenja. te o prikladnoj težini kazne. 22 Statuta se navodi osnovni postulat ovog naela – nullum crimen sine lega. gde on postoji u pojedinim državama. te se od tada ne može negirati njegovo važenje u meunarodnom krivinom pravu. U stvari. kao i koncepcijama meunarodnog krivinog prava. Inae u teoriji meunarodnog krivinog prava se esto istie da princip zakonitosti kazne (nulla poena sine lege). 4. koji je u osnovi identian nainu na koji se naelo zakonitosti definiše u veini nacionalnih krivinih zakonodavstava i to pre svega. pre svega utemeljenih na Nirnberškoj presudi i u njoj zauzetom stanovištu u odnosu na naelo zakonitosti..RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 129 koji se svrstava ne samo nacionalno ili meunarodno pravo. Ovaj princip nije primenjiv na meunarodnom nivou.

22 st. Pored ova dva aspekta koja direktno proizlaze iz pravila nullum crimen sine lege. u Nemakoj koja je donela poseban zakon o Meunarodnom krivinom pravu. može se za takvu radnju krivino odgovarati pred Meunarodnim krivinim sudom. Rimski statut sadrži prilino jasno odreeno naelo legaliteta. se mogu primenjivati samo na inkriminacije sadržane u samom tom Statutu.). 2002. u sluaju sumnje u odnosu na znaenje odreenog propisa. Dejstvo naela zakonitosti se ogleda u iskljuenju krivine odgovornosti u pogledu krivinih dela koja u trenutku izvršenja nisu bila predviena kao krivina dela u odnosu na koja Meunarodni krivini sud ima nadležnost. 2) sadržana i izriita zabrana primene analogije. 3/2002. može nastati problem na relaciji izmeu nemake verzije naela legaliteta i one koja važi u meunarodnom krivinom pravu. odnosno uskog tumaenja svih propisa kojima se odreuje bie krivinog dela.130 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA stvima. u nekim drugim izvorima meunarodnog prava). 291 130 . International Criminal Law Review. London. Tako se na primer. 278. Zahtevi koji se odnose na naelo legaliteta definisano lanu 22 Rimskog statuta. što znai da važi: 1) lex scripta. Ovim je ustanovljeno naelo zakonitosti na nain koji je usklaen sa klasinim shvatanjem dejstva ovog naela. koja je odreena kao deo stvarne nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. odnosno krivina dela u nacionalnim zakonodavstvima. a sporno pitanje bi se moglo pojaviti pre svega u vezi agresije. samo pod uslovom da je tano i odreeno propisano u emu se konkretna radnja krivinog dela sastoji. Time što se uvodi pravilo obaveznog favorabilnog tumaenja nekih eventualno dvosmislenih normi. Naime. jer kao što je objašnjeno. 2 RSt.. s obzirom da su sva krivina dela koja spadaju u stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda precizno opisana. Satzger. 22 st. formulisani su elementi principa in dubio pro reo. što znai da se njihovo dejstvo ne može proširivati na druga krivina dela sadržana u nacionalnim zakonodavstvima ili meunarodnom pravu (npr. 22 st. meutim. German Criminal Law and the Rome Statues. Naime. ime je uspostavljen i zahtev 3) lex stricta. utemeljena na drugim meunarodno-pravnim aktima. No. on se tumai uvek u korist okrivljenog (lan 22 st.291 ini se.). da ovaj problem ne može da se ispolji u veoj meri. jer da bi neko bio u smislu Rimskog statuta krivino odgovoran. Boston. bitan je uslov da je njegovo delo u vreme izvršenja bilo propisano kao krivino delo iz nadležnosti Meunarodnog krivinog suda i 2) lex certa.). odredbama lana 22 Rimskog statuta se ne sme uticati na inkriminisanje bilo H. ali obeležja ovog dela u Rimskom statutu nisu definisana. 2 RSt. a pri tom se i propisi kojima se odreuje bie krivinog dela moraju tumaiti restriktivno (l. Prema Statutu niko nije krivino odgovoran za delo koje u vreme izvršenja nije bilo krivino delo iz nadležnosti Suda (l. povezana i sa obavezom restriktivnog. koji je posveen implementaciji rešenja iz Rimskog statuta u domae krivino zakonodavstvo. str. 1 RSt. The Hague. istie da s obzirom da se u tom zakonu upuuje na primenu meunarodnog ugovornog prava. u Rimskom statutu je (l.

Zabrana retroaktivnog dejstva je takoe predviena u Rimskom statutu na nain koji je klasian i za veinu nacionalnih krivinih zakonodavstava. time se jasno zahteva da takva dela budu sadržana u Statutu. ili kojem treba izrei presudu (l. Ovo se ne odnosi na krivino delo protiv mira. one samim tim što su striktno propisane odredbama Rimskog statuta. odnosno novelama. Pojam meunarodnog krivinog dela. Niko prema Rimskom statutu ne može da bude krivino odgovoran za krivino delo koje je izvršeno pre stupanja na snagu Statuta (l. Naime.). utvruje naelna nemogunost retroaktivne primene odredaba Rimskog statuta. odnosi iskljuivo na elemente stvarne nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. 2006. kao osnovnom izvoru prava za Meunarodni krivini sud. što same te inkriminacije u odreenoj meri potiu iz odreenih obiaja meunarodnog prava.Škuli. 24 st. ukoliko su ona povoljnija za okrivljenog. 131 . Tara. biti neprimenjiva. vodi krivini postupak. Inae. a zatim se drugo. što predstavlja poseban problem. odnosno zloin agresije. 24 RSt. Ukoliko se pre donošenja pravnosnažne presude u odreenom sluaju. ili “shodno” Rimskom statutu. Sud primenjuje odredbu koja je povoljnija za lice protiv koga se vodi istraga. odgovarajuim amandmanima. mada je inae propisana nadležnost Meunarodnog krivinog suda i u odnosu na agresiju. Svi zahtevi sadržani u naelu zakonitosti u Rimskom statutu. misli samo na krivina dela koja spadaju u stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda. Iz ovoga proizlazi da se naelo legaliteta utemeljeno lanu 22 Rimskog statuta. što bi bilo suprotno zahtevu lex scripta. te postaju i formalno pisano pravo. tako ne mora da izgleda. I naravno. zahtev lex scripta je nedvosmisleno ispunjen u naelu zakonitosti definisanom Rimskim statutom. koji su kodifikovani. se odnose i na pravilo o nemogunosti kažnjavanja za delo koje kao krivino delo nije u vreme izvr292 Više o tome: M. ustanovljava mogunost izuzetnog retroaktivnog važenja novih (izmenjenih) pravila.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 131 kog ponašanja kao krivinog dela prema meunarodnom pravu. mada to možda na prvi pogled. tako što se prvo. Ovde se naravno. ne unese takva inkriminacija u Rimski statut. nezavisno od Rimskog statuta. Bez obzira. 83 – 116. Zbornik Udruženja za meunarodno krivino pravo. time što se predvia krivina odgovornost samo za krivina dela propisana Statutom..292 Meutim. tada se ta odredba nee moi primenjivati retroaktivno. „Primena meunarodnog krivinog prava od strane meunarodnih i domaih sudova“. što proizlazi iz pozivanja na osudu “prema”. jer se ta inkriminacija nee moi izvoditi iz obiajnog prava. jer to delo nije uopšte opisano u Rimskom statutu. što znai da je ovim ispunjen i zahtev 4) lex praevia. „Intermeks“. str. definitivno gube svoj karakter obiajnog prava. 2 RSt. promeni zakon koji je trebalo da bude primenjen. baš zbog strogog dejstva naela legaliteta u Rimskom statutu. što je i mogue jedino u pisanom obliku.). sve dok se eventualno. u pitanju je odredba koja e faktiki.

. prilikom definisanja “bilo kojeg drugog oblika seksualnog nasilja“. 2 Obeležja krivinih dela uz l. 1 (g) Rimskog statuta (ta. Ovakvom odredbom je naelo zakonitosti na logian nain prošireno i na kaznu. shodno kojem lice koje sud osudi može biti kažnjeno samo u skladu sa Statutom. 7 st. zahteva se da ponašanje uinioca bude takve težine. što takoe predstavlja primer upuivanja na primenu analogije. 2005. te shodno tome nije ustanovljena mogunost odreivanja krivinih dela prema slinosti. ali i u samom Rimskom statutu Mada je u Rimskom statutu izriito predvieno naelo zakonitosti. odreena kroz utvrivanje dva kumulativna uslova: a) u opštem smislu kroz njeno definisanje na veoma širok nain – uinilac je uinio neko neoveno delo protiv jednog ili više lica i b) kroz preciziranje da se mora raditi o nekom obliku zloina protiv ovenosti iz l. 1 (j) RSt. 176 – 177. a što je inae. izvesni primeri definisanja pojedinih oblika krivinih dela prema slinosti. tumaeno na jedan izuzetno ekstenzivan. te da u tom pogledu ne ostane prostora za pravne praznine. Beograd. Primeri primene potencijalne analogije u Obeležjima krivinih dela. 4.Škuli. ali ne u odnosu na kompletnu radnju. koja se može uporediti sa drugim krivinim delima iz lana 7 st.1. kao jedan od uslova za postojanje takve radnje izvršenja. važe i na kaznu koja se uiniocu odreenog krivinog dela može izrei.). s tim da to nije tako oigledno kao kod primera definisanja radnje izvršenja apart293 Više o tome: M. da što sveobuhvatnije regulišu mogue oblike deliktnog ponašanja. što predstavlja jednu vrstu analogije u odnosu na druge oblike zloina protiv ovenosti. što predstavlja krupan propust do kojeg je verovatno došlo usled naglašene težnje tvoraca ovog izvora prava. 7 st. se mogu uoiti. str. odnosno za krivino pravo netipian fleksibilan nain. Tako je radnja izvršenja aparthejda (ta.. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. a naelo nulla poena sine lege je takoe eksplicitno predvieno u lanu 23 Rimskog statuta. 132 . 2 Obeležja krivinih dela uz l.132 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA šenja bilo propisano. 1 RSt.). 7 st.293 Ovakvi primeri se mogu uoiti u utvrivanju elemenata zloina protiv ovenosti. kada je dejstvo naela zakonitosti (posebno u odnosu na kaznu). odnosno zabranjena je primena analogije. Meunarodni krivini sud – nadležnost i postupak. kao što smo prethodno ve objašnjavali.2. ili delu koje je sline prirode kao neki od tih oblika. Zatim. 1 (g) RSt. bilo u izvesnoj meri sporno u nekim meunarodnim krivinopravnim sluajevima u praksi. Iz ovoga proizlazi i da sva ona obeležja naela zakonitosti koja se u Rimskom statutu odnose na krivino delo. ve samo u pogledu njene težine. što je tipino za kontinentalno-evropska krivina zakonodavstva. odnosno drugim oblicima seksualnog nasilja.

hejda. dok se ovde zahteva da težina dela bude takva da se “može porediti” sa težinom drugih kriviþnih dela te vrste. 7 st. veü je to suprotno i naþelu zakonitosti. što je ovde smisao norme. u pogledu definisanja moguüih radnji izvršenja zloþina protiv þoveþnosti. Zatim se u Obeležjima kriviþnih dela (taþ. Ovakvo tumaþenje se zasniva na þinjenici da se može porediti samo ono što je u odreÿenoj meri sliþno. zahteva da se težina jednog oblika dela može uporediti sa težinom drugih deliktnih oblika. što znaþi da ta težina mora da bude sliþna. odnosno pozitivan rezultat poreÿenja. jer se i inaþe jednim kazuistiþkim pristupom nabraja þitav niz moguüih radnji izvršenja dela seksualnog nasilja. koji smatraju da se kada je u pitanju kriviþno pravo u tom pogledu mora ispoljiti velika opreznost. ne propisuju i konkretnu  ¡  ¡     § £ ¨ ¤  ¤     § £ © §   ¡ £     ¤ ¢  ¢ ¤ ¢  £ ¤ ¤ £  § £  § ¤     © ¤ ¤ ¤ £ ¤ ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   133 . Načelo zakonitosti i mogućnost neposredne primene međunarodnog prava Neposredna primena meÿunarodnog prava je danas svojevrsna „hit tema“. Drugo je pitanje da li je to uþinjeno da bi se na takav naþin državama strankama meÿunarodnih ugovora dala prilika da takve inkriminacije unesu u svoje zakonodavstvo i za njih propišu konkretne kriviþne sankcije iz domena svog pravnog sistema. sluþaj sa zloþinom protiv þoveþnosti.” 5. Meÿutim.). kao oblika zloþina protiv þoveþnosti. Meÿunarodni izvori prava iz logiþnih razloga i onda kada propisuju odreÿeno kriviþno delo u smislu definisanja njegovih bitnih obeležja. prema kojem tu spadaju i druga neþoveþna dela sliþnog karaktera. Skloniji smo prvom shvatanju. a i samo silovanje kao osnovno delo ove vrste je veoma široko odreÿeno. što predstavlja ozbiljan propust. uvodi i poslednji veoma široko definisan oblik ovog zloþina. Težnja da se deluje što obuhvatnije i to pre svega. ili radi moguüe neposredne primene takvih odredbi. 7 st. nakon jednog priliþno kazuistiþki usmerenog nabrajanja þitavog niza moguüih oblika zloþina protiv þoveþnosti. ali koju veoma teško „vare“ klasiþni „kriviþari“. a iz toga proizlazi da se i u ovom sluþaju radi o primeni analogije. 1 (k). Tako se u odredbama njegovog þl. teško povreÿivanje. što ne samo da nije pravnotehniþki opravdano. kao poseban uslov za postojanje ovog oblika zloþina protiv þoveþnosti. 2 uz þl. 1 Rimskog statuta. 7 st. 1 (k) RSt. kao što je to na primer. zahteva i da je “priroda tog dela sliþna prirodi svih ostalih dela iz þl. u osnovi se i ovde radi o primeni analogije. uz ostale potrebne uslove. koju rado prihvataju pojedini „meÿunarodni pravnici“. je dovela do primene analogije i u samom Rimskom statutu. odnosno povrede duševnog ili fiziþkog zdravlja. Nije sporno da su neka kriviþna dela propisana odgovarajuüim meÿunarodnim izvorima prava. gde se direktno govori o delu “sliþne prirode”. kojima se namerno prouzrokuju teške patnje.

sankcija jednostavno nije propisana. svakako ne bi ostala nekažnjena. Nationale Strafverfolgung völkerrechtlicher Verbrechen. koji u našem pravu sve do donošenja Krivinog zakonika iz 2006. tada to i ne predstavlja neki poseban problem. koji nisu poznavali kao posebno krivino delo zloin protiv ovenosti. praktino nemogua.Eser. godine. ne samo što je potpuno nepotrebna. odnosno obiajno meunarodno pravo koje je u njima kodifikovano. a da onda kaznu koja u meunarodnom izvoru prava za konkretno krivino delo nije propisana. sud koji bi takvo pravo primenio ne bi mogao da izrekne i krivinu sankciju. str..Sieber und H.Maji. zloin protiv ovenosti iz vremena kada on nije bio propisan našim Krivinim zakonikom. Ideja po kojoj bi sud mogao neposredno da primeni meunarodno pravo u pogledu opisa (bia) krivinog dela. str. jer kao što je ve objašnjeno.13. 295 M. Berlin. Naelo legaliteta – normativna i kulturna revolucija (II deo). Stoga je u ovakvom sluaju mogunost neposredne primene meunarodnog prava. ona se da bi prevazišla problem zastarelosti tih krivinih dela po domaem zakonodavstvu. Max-Planck-Institut für ausländisches und internationales Straferecht.134 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA krivinu sankciju.). U. ve bi ona bila i veoma opasna kao loš primer i potencijalni negativni uzor za naredna „elastina“ tumaenja krivinog prava i neko budue ekstremno štetno „kauuk rezonovanje“. 39. broj 2/2009. odluila da neposredno primeni Ženevske konvencije iz 1949. Beograd. imajui u vidu slina krivina dela iz grupe krivinih dela kojoj po logici stvari pripada krivino delo propisano meunarodnim izvorom prava. «Anali Pravnog fakulteta u Beogradu“. „Duncker & Humblot“. Kada je ova država „naišla na problem nemogunosti kažnjavanja izvršilaca krivinih dela kao što su lišavanje života civila prilikom demonstracija i egzekucija disidenata kojima nije prethodio sudski postupak.Škuli. Takva „kombinacija“ kojom bi se premostio „problem“. vrlo je interesantan primer Maarske. jer nijedna radnja koja je formalno svrstana u to krivino delo (lan 371 KZ Srbije). Kada je konkretno u pitanju zloin protiv ovenosti. 221 – 224. utvren je stav ovog suda Više o tome: M. nijedna radnja koja bi mogla predstavljati na primer.. koja su vršena od strane bivšeg režima“. 2004. je zasnovana na izrazito visokom stepenu pravne anarhije.Kreicker (Hrsg.295 Odlukom Ustavnog suda Maarske broj 53/1993 (X. Svaka od tih radnji bi svakako predstavljala odreeno krivino delo koje je zakonom bilo propisano pre njegovog izvršenja i za koje je zakonom bila propisana odreena kazna. imajui u vidu dejstvo naela zakonitosti. U vezi sa neposrednom primenom meunarodnog prava. nije egzistirao kao posebno krivino delo. 294 134 . jer izvorom prava koji propisuje inkriminaciju. jer bi se bez ikakvih problema mogla podvesti pod druga postojea krivina dela. tako da i kada bi došlo do neposredne primene izvora meunarodnog prava u kome je sadržan opis krivinog dela. sam „potraži“ (neko bi rekao „izmisli“). Landesbericht – Serbien und Montenegro in: A.). godine. 2009.294 ne bi ostala nekažnjena ni zahvaljujui primeni ranije važeih krivinih zakona.

te obiajnog meunarodnog prava. te da je stoga nastupila zastarelost krivinog gonjenja. 296 135 . kada su i vršena krivina dela u odnosu na koja su potom. godine i vratio predmet na ponovno suenje. osporeno odlukom Evropskog suda za ljudska prava.299 je tvrdio da je time.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 135 da iz odredbe paragrafa 1 lana 7 ustav Maarske. ukinuo odluku od 29. kapetan Korbeli je aktivno uestvovao u oružanim sukobima. a ne o zloinu protiv ovenosti. godine. oktobra 1956. nekoliko demonstranata se predalo. 298 KORBELY v. a na temelju kako ustavnih odredbi. 6. The Hague. godine. nisu naišli na potvrdu Evropskog suda za ljudska prava. Boston. Application no. decembra 1993. judgment of 19 September 2008. te naložio da se predmet vrati u stanje istrage. što znai da takva ustavna pravila nisu egzistirala u vreme „narodne republike“ Maarske. godine (donete svega 37 godina nakon uinjenih krivinih dela). a na temelju neposredne primene Ženevskih konvencija. oktobra 1956. 187. u okviru kojeg su vlasti propisale da svaki civil koji se zatekne sa oružjem mora da na licu mestu bude likvidiran. godine obustavljen. te odluke krivinih sudova. oktobra komandovao grupom vojnika u napadu radi oslobaanja lokalnog zatvora kojeg su zauzeli demonstranti.a što je kasnije u sluaju koji se u radu posebno analizira. Protiv gospodina Korbelia je 14. godine u vreme izbijanja maarske „revolucije“ bio kapetan sa službom u vojnoj školi u Tati. „Kluwer Law International“. Kada je slomljen njihov oružani otpor. Strasbourg. kojom prilikom je jedan oficir ubijen. neposredno primenjena opšteprihvaena pravila meunarodnog prava. donete na osnovu njega.296 po kojoj pravni sistem Republike Maarske generalno prihvata pravila meunarodnog prava. a meu njima je bio i izvesni Tamash Kaszas. proizlazi primena tih pravila kao dela maarskog prava bez posebnih transformacija. nakon ega je kapetan Korbeli naredio vojnicima da pucaju u zarobljenika koji je pokošen rafalima iz automatskog oružja. Introduction to Hungarian Law. a na osnovu prethodne odluke Ustavnog suda o mogunosti neposredne primene meunarodnog prava. iz ega proizlazi i da e ustavno. HUNGARY. jer je sud stao na stanovište da se tu radi o krivinom delu ubistva i podstrekivanja na ubistvo. maja 1995. povreeno njegovo pravo iz lana 7 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. godine u Budimpešti pokrenuta istraga zbog izvršenog zloina protiv ovenosti propisanog Ženevskim konvencijama.297 Ovakav stav maarskog ustavnog suda. U maju 1998. godine. godine vojno vee prvostepenog suda je Ovde treba posebno imati u vidu da se radi o Ustavu „nove“ Maarske. London.298 Podnosilac predstavke u ovom sluaju gospodin Korbeli. 9174/02. U prvostepenem sudskom postupku pred Okružnim sudom u Budimpešti krivini postupak je 29. a jedan ranjen. 299 Radi se o oveku koji je 1956. te uopšte domae pravo biti interpretirano na takav nain da se time obezbeuje aktuelna primena opšte prihvaenih pravila meunarodnog prava.Harmathy. str. Kapetan Korbeli je 26. koji je nakon izvesnog vremena predao vatreno oružje koje je imao u džepu. U to vreme je u Maarskoj vladalo vanredno stanje uvedeno 23. Vrhovni sud Maarske je odluujui o žalbi državnog tužioca. te da ak Maarska uestvuje u meunarodnoj zajednici na temelju tih odredbi. što je od strane maarskih sudova pravnosnažno osuen za zloin protiv ovenosti. 297 A. tako i jedne odluke Ustavnog suda Maarske iz 1993. 1998. maja 1995. odnosno da je povreeno naelo zakonitosti. Kada je ta vojna škola od strane naoružanih demostranata napadnuta 26. decembra 1996.

U novom postupku pred drugostepenim sudom. oktobra 1971. a da je krivino delo ubistva apsolutno zastarelo 26. tada ustavotvorac tim pre. preinaio odluku prvostepenog suda. treba smatrati da onda kada ustavotvorac zahteva da takvi izvori meunarodnog prava moraju biti u skladu sa Ustavom. Vrhovni sud Maarske je 5. u svakom sluaju takav zahtev implicitno uspostavlja i u odnosu na opšteprihvaena pravila meunarodnog prava. utvreno u lanu 7 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama – naelo zakonitosti u krivinom pravu. žalbeno vee Vrhovnog suda Maarske je predmet vratilo na odluivanje prvostepenom sudu. godine ostavlja prostor za neposrednu primenu svih oblika meunarodnog krivinog prava. Naime. opšteprihvaena pravila meunarodnog prava ne moraju biti u skladu sa Ustavom. Iz toga što se u stavu 2 ovog lana kaže da potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom. novembra 2001. spominje samo usklaenost potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom Srbije. godine. Ne možemo se složiti sa stavom da Ustav Srbije iz 2006. precizniji i svakako nesporniji nego opšteprihvaena pravila meunarodnog prava. bez ulaženja u meritum. op. godine potvrdio Vrhovni sud Maarske i ona je tako. 40. Zatim je jula 2002. optuženog oglasio krivim za zloin protiv ovenosti. koji je opet rezultirao obustavom postupka. baš u izvesnoj nepretencioznosti našeg ustavotvorca koji je oigledno smatrao da nije logino da on striktno ureuje pitanje usklaenosti takvih pravila (koja su u 301 300 136 .302 M. 302 U stvari. Vrhovni sud Maarske. zakljuujui da ratni zloin ne može zastariti. Tu presudu je 8. time se ipak. a u septembru 2003. ne proizlazi stav. a ne i opšteprihvaenih pravila meunarodnog prava. str. odbacio vanredni pravni lek. iako Ustav ovde nije najprecizniji.Maji.136 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA održalo pretres. ini se da je pravi razlog da se u stavu 2 lana 16 Ustava Srbije.301 ve je tu potrebno primeniti analogiju. koji je konano. te je optuženog Korbelia oglasio krivim za uinjeni zloin protiv ovenosti. jer je sud zakljuio da se ne radi o zloinu protiv ovenosti. Suprotno: Ibidem. ovde prilikom tumaenja nije logina primena argumentum-a a contrario.300 Iako je u lanu 16 stav 2 Ustava Srbije propisano da su opšteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Optuženi je uložio reviziju protiv te odluke. ne omoguava automatska i apriorna neposredna primena meunarodnog prava. a reviziono vee Vrhovnog suda Maarske je ukinulo odluku. postala pravnosnažna. koji je utvrdio da je pravnosnažnom odlukom maarskog suda povreeno pravo osuenog.cit. Osueni Korbeli se svojom predstavkom obratio Evropskom sudu za ljudska prava.. godine u žalbenom postupku u kojem su saslušana i tri eksperta za istoriju. primenjujui odredbe Ženevskih konvencija. tako što je neposredno primenio odredbe Ženevskih konvencija. te predmet vratio drugostepenom sudu. da onda obrnuto. jasniji. novembra 1998. a po analogiji. godine odbijen zahtev osuenog za ponavljanje krivinog postupka. godine. Kako su meunarodni ugovori konkretniji.

jer se ne radi o krivinopravnoj normi. osim na osnovu odreene sudske odluke. ako se radi o pravu sadržanom u opšteprihvaenom pravilu meunarodnog prava. dok se to nekako lakše može zahtevati u odnosu na meunarodne ugovore koji se na odgovarajui nain i potvruju pravnim mehanizmima domaeg pravnog sistema. sa domaim ustavnim poretkom. stvari obiajnog karaktera na meunarodnom nivou i samim tim nastaju ne jedan spontan nain i u dužem vremenskom periodu. meunarodno krivino pravo se u Srbiji praktino ne može primeniti neposredno. jer se u lanu 145 stav 2 Ustava Srbije uopšte ne ostavlja mogunost zasnivanja odluke suda na takvom izvoru prava. ona se može ispraviti primenom tumaenja putem analogije. odnosno u okviru nje. S druge strane. Kako neposredne primene meunarodnog krivinog prava ne može biti. potvrenom meunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. ali kao što je objašnjeno. te bez potrebe formalne ratifikacije pravnim mehanizmima nacionalnog zakondavstva). 137 . Iz ovoga istovremeno proizlazi i zakljuak da je neposredna primena meunarodnog prava u Srbiji mogua samo kada su kumulativno ispunjenjena dva uslova: 1) neophodno je da se radi o odredbama sadržanim u potvrenim meunarodnim ugovorima i 2) te meunarodnopravne odredbe moraju biti u skladu sa Ustavom Srbije.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 137 Pored ovoga. nije sporno da ovo ipak predstavlja izvesnu omašku u Ustavu. koje je ovde mogua. zakonu. ovde treba imati u vidu i dejstvo lana 145 stav 2 Ustava Srbije prema kome se sudske odluke zasnivaju na Ustavu.

.

Genocid 1. Sl Glasnik RS. 4. ubistvo þlanova grupe. ýlan 2 Konvencije o genocidu definiše dalje u stavu 2. 72/2009 i 111/2009) 303 139 .. 88/2005 . dela koja predstavljaju genocid. mere uperene na spreþavanje raÿanja u okviru grupe. Kriviþni zakonik Republike Srbije306 ovo kriviþno delo reguliše ýlanom 370. 2. Rezolucija UN br.ispr. godine. prema kojoj je genocid definisan kao ’’delo uþinjeno u nameri potpunog ili delimiþnog uništenja jedne nacionalne. Rezolucija Generalne skupštine UN 260 A(III) od 9. 3. br. teška povreda fiziþkog ili mentalnog integriteta þlanova grupe. godine 306 Kriviþni zakonik Republke Srbije.PETO POGLAVLjE MEĐUNARODNA KRIVIČNA DELA 1. godine..1948 godine. Pojam i objektivni elementi zloþina genocida Kriviþno delo genocida (pojam reþi genocid potiþe od grþkih reþi genos/narod i accidere/ubiti) je u meÿunarodnom pravu definisano Konvencijom o spreþavanju i kažnjavanju zloþina genocida iz 1948 godine303.(ýlan 2).12. rasne ili verske grupe’’. 85/2005.1951.1. 955 iz 1994. namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimiþnog uništenja. 107/2005 ispr. 304 ýlan 4. stupila na snagu 12. Statuta Meÿunarodnog kriviþnog suda za bivšu Jugoslaviju. etniþke. 305 ýlan 2 Statuta Meÿunarodnog kriviþnog suda za Ruandu.ýlan 370. 827 iz 1993. prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu.1. Delo u svom izvornom obliku regulišu i statuti Ad hoc tribunala304 i Rimski statut kojim je regulisan rad Stalnog meÿunarodnog kriviþnog suda305. 5. Rezolucija UN br. a to su: 1.

140 . da za razliku od ratnih zloina. rasna ili verska grupa. Konvencije o genocidu gde je direktno navedeno da delo mora biti uinjeno u nameri potpunog ili deliminog uništenja grupe. rasne ili verske grupe’’ što znai da bi u praksi postojao veliki problem da se za zloin genocida proglase krivim Pol Potovi Crveni kmeri zbog zloine koje su uinili u Kambodži tokom 70 –ih godine a koji su rezultirali smru najverovatnije više od 1. planiranje izvršenja genocida ili pokušaj genocida iz razloga što su imali pripremljeno ljudstvo. 3. pokušaj genocida. Navedeno je potrebno istai iz razloga što je rašireno mišljenje da masovnost zloina karakteriše zloin genocida što je netano iz razloga što genocid karakteriše posebni umišljaj ili kako se esto kolokvijalno naziva ’’genocidna namera’’. 5.140 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA a u Stavu 3. etnika. Kod zloina genocida kao i kod zloina protiv ovenosti važno je istai. 1.000 graana Kambodže iz razloga što bi bilo jako teško dokazati da su zloini uinjeni u nameri da se u potpunosti ili delimino uništi nacionalna.000. što znai da kada je delo uinjeno sa eventualnim umišljajem ili iz teškog nehata ono ne može biti okarakterisano kao zloin genocida.2. Po lanu 2. planiranje izvršenja genocida. da su kažnjiva sledea dela: 1. odnosno posebni umišljaj (dolus specialis). neposredno i javno podsticanje na genocid. etnike. 2. genocid. posebni umišljaj je takoe definisan u lanu 2. Subjektivni elementi Da bi se krivino delo moglo okarakterisati kao genocid mora postojati i subjektivni element krivinog dela. sauesništvo u genocidu. Konvencije takoe je definisano da genocid može biti sprovden samo protiv ’’jedne nacionalne. krivino delo genocida može biti izvršeno i u ratu i u miru što znai da preduslov za izvršenje dela nije postojanje oružanog sukoba. 4. tako da hipotetiki možemo imati situaciju da bude ubijena samo jedna ili nijedna osoba ali da poinioci budu proglašeni krivim za npr. opremu. mehanizaciju i oružje koji su bili namenjeni za to da se u delo sprovede namera potpunog ili deliminog uništenja zaštiene grupe.

i to u sluajevima Krsti312 i Popovi i ostali313(još uvek nepravosnažna) a obe se odnose na zloine u Srebrenici jula 1995 godine. 17 January 2001 and 16 January 2002. The Statute entered into force on 1 July 2002. International Military Tribunal Eng.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 141 1. Genocid u statutima i praksi meunarodnih krivinih tribunala Što se meunarodnih tribunala tie treba istai da Meunarodni vojni tribunal u Nirnbergu(dalje IMT307) i Meunarodni vojni tribunal za daleki istok(IMTFE308) nisu eksplicitno pominjali pojam genocid ve su se zloini protiv Jevreja i drugih grupa naješe karakterisali kao zloini progona. IT-98-33-A iz 2004 godine 313 MKSJ. Dispozitiv presude apelacionog vea u sluaju Tužilac protiv Radoslava Branina. Dispozitiv presude pretresnog vea u sluaju Tužilac protiv Vujadina Popovia i ostalih. 30 November 1999. 12 July 1999. 8 May 2000. Vujadin Popovi i Drago Nikoli) pred prvostepenim veem proglašeni krivim za genocid u Srebrenici315.183/9 of 17 July 1998 and corrected by process verbaux of 10 November 1998. Presuda sudskog vea u sluaju Tužilac protiv Vujadina Popovia i ostalih. Biljana Eng. godine donekle izmenilo presudu i generala Krstia umesto za genocid proglasilo krivim za podržavanje i pomaganje zloina genocida314: Pored gore navedenog sluaja tribunal je doneo još jednu presudu u sluaju Popovi i ostali u kome su još tri oficira VRS (Ljubiša Beara. IT-99-36 iz 2007 godine 317 MKSJ.3. IT-95-10-T iz 1999 godine 308 307 141 . International Military Tribunal for Far East 309 Antonio Kaseze ’’Meunarodno krivino pravo’’.1. Milomir Staki317. IT05-88 iz 2010 godine 316 MKSJ. International Criminal Court) 311 Text of the Rome Statute circulated as document A/CONF. Apelaciono vee MKSJ-a je 2004. 5. Goran Jelisi318 i Momilo Krajišnik319 krivi za genocid. ni povelja IMT u svom lanu 6(c) nije izriito spominjala pojam genocid ali formulacija krivinih dela jasno pokazuje da zloini koji su tamo navedeni ukljuuju i zloine genocida309. 312 MKSJ. Meunarodni krivini tribunal za bivšu Jugoslaviju(MKSJ) je do sada doneo dve presude po kojima je neko proglašen krivim za zloin genocida. Dispozitiv optužnice protiv Gorana Jelisia. Presuda žalbenog vea u sluaju Tužilac protiv Radislava Krstia. IT-98-33-A iz 2004 godine 315 MKSJ. Pojam genocida . jedan broj lica je optužen ali tužilac nije uspeo da dokaže da su Radoslav Branin316. Rimski statut koji reguliše osnivanje i rad Stalnog meunarodnog krivinog suda(ICC310 ) u svom lanu 6. iz juna 2010 godine 314 MKSJ. IT-97-24 iz 2006 godine 318 MKSJ. Dispozitiv presude žalbenog vea u sluaju Tužilac protiv Radislava Krstia. Dispozitiv presude apelacionog vea u sluaju Tužilac protiv Milomira Stakia. reguliše zloin genocida u svom izvornom obliku311 dok ga Ad hoc regulišu kroz svoje statute ali i kroz sudsku praksu.. IT-05-88-T. 2003 310 Eng.

pripadnost koja je stalna i esto se ne može izmeniti. ICTR-96-3-T iz 1999 godine 329 MKTR.Dispozitiv presude Pretresnog vea u sluaju Rutaganda. kojoj pripadaju automatski. nacionalne ili verske grupe’’ koji grupe zaštiene Konvencijom u Paragrafu 511 presude definiše kao ’’stabilne grupe’’330: • stvorene na stalnim osnovama i sa stalnim lanovima. Optužnica protiv Radovana Karadžia. Optužnica protiv Slobodana Miloševia za Bosnu i Hercegovinu. Dispozitiv presude Pretresnog vea u sluaju Akayesu. iskljuujui ’’mobilnije’’ grupe kojima se pojedinci dobrovoljno pridružuju. Presuda o kazni u predmetu Tužilac protiv Biljane Plavši. Paragrafi 12-12B 330 Antonio Kaseze ’’Meunarodno krivino pravo’’. predodreenim roenjem. Postupak protiv Zdravka Tolimira324 i Radovana Karadžia325 je u toku. Slobodan Miloševi322 i Milan Kovaevi323 su umrli u pritvoru pre okonanja postupka. Optužnica protiv Milana Kovaevia.2. IT-95-5/18-1 iz 2009 godine 326 MKTR. Zbog toga je zajedniki kriterijum za sve etiri grupe zaštiene Konvencijom o genocidu to što njihovi lanovi obino ne osporavaju pripadnost grupi. Dispozitiv presude apelacionog vea u sluaju Tužilac protiv Momila Krajišnika. u kojem je za genocid osuen Žan Pol Akajesu (Jean Paul Akayesu) koji je u spornom periodu bio naelnik (Burgmastre) oblasti Taba u Ruandi i koji je izmeu ostalog bio zadužen i za rad lokalnih policijskih službi. Objektivni elementi zloina genocida . 5. IT-05-88/2 iz 2009 godine 325 MKSJ. Pretresno vee je to uinilo iz razloga što odredbe o zabrani genocida nije želelo da ogranii samo na etiri grupe koje su izriito zaštiene Konvencijom o genocidu ve da zaštitu proširi na sve grupe koje se mogu definisati kao ’’stalne’’ i ’’stabilne’’ (Paragraf 516). IT-00-39 i 40/1 iz 2002 godine 321 MKSJ. u kojima su bile donesene osuujue presude za genocid koji su u Ruandi 1994 godine pripadnici plemena Hutu poinili nad pripadnicima plemena Tutsi. Što se Meunarodnog tribunala za Ruandu (dalje:MKTR) tie možemo istai sluajeve Akajesu326. IT-00-39 iz 2009 godine 320 MKSJ.Optužnica protiv Biljane Plaviši.142 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Plavši320 je sklopila sporazim o priznanju krivice i osuena samo za progon nesrpskog stanovništva321. jer je u oblasti Taba u vreme dok je on bio gradonaelnik u periodu april-jun1994 godine ubijeno više od 2000 ljudi329.Dispozitiv presude Apelacionog vea u sluaju Ruzindana i Kayishema. IT-00-39 i 40/1 iz 2003 godine 322 MKSJ. Kod genocida koji su Hutui izvršili nad Tutsima postojao je problem MKSJ. Rutaganda328 i td. 2003 319 142 . Kao primer emo navesti sluaj Akajesu (Akayesu). ICTR-96-4-T iz 1998 godine 327 MKTR. Optužnica protiv Zdravka Tolimira. a zapoeo je i postupak protiv generala Ratka Mladia. Presuda Pretresnog vea u sluaju Akayesu. etnike. ICTR-96-4-T iz 1998 godine. kao što su politike i ekonomske grupe. Kajišema i Ruzindana327. roenjem. Iz sluaja Akajesu treba istai zakljuak pretresnog vea vezan za definiciju ’’rasne. ICTR-95-1-A iz 2001 godine 328 MKTR. IT-02-54 iz 2002 godine 323 MKSJ. IT-07-24 iz 1998 godine 324 MKSJ.

godine predstavljali grupu koja je u službenoj klasifikaciji oznaena kao ’’etnika’’. in: A. koji je. 1. kao i njihovi motivi. svojstvo pasivnog subjekta i pre svega. 2003 Više o tome: M. da bi se time stvorio povoljniji “životni prostor” za drugu grupaciju. provlai kroz istoriju oveanstva”. upuivao na Hutue odnosno Tutse. „Max-Planck-Institut für ausländisches und internationales Strafrecht und Duncker & Humblot“. 2004. u zavisnosti od sluaja. spada u zloin kod koga je meunarodni karakter suštinski najizraženiji. 5.. ili najteži. pa tako na primer.. ili ak samo pojedinca. Werle. sami motivi uinilaca genocida mogu da u jednom širom smislu budu “mnogostrani”.332 Genocid stoga. Meutim. str. 333 G. 332 331 143 . za postojanje genocida je neophodno postojanje jedne posebne subjektivne komponente ..Sieber und H. geAntonio Kaseze ’’Meunarodno krivino pravo’’. 217. Landesbericht – Serbien und Montenegro. oni mogu da budu utemeljeni na intenciji ka uništenju jedne grupe ljudi.Kreicker. a pojavni oblici uinjenih zloina su pri tom tako mnogostrani. ali zbog njegove odreene grupne pripadnosti.2. jer uništavanje itavih grupa ljudi.. ali u krivinopravnom smislu. nikako ne predstavlja nekakav raritet u istoriji oveanstva. Prema reima nekih autora. esto oznaava kao “zloin nad zloinima”. U to vreme je u linim ispravama upisivan podatak o ’’ubwoko’’ na jeziku Kinyarwnda ili ’’ethnie’’(etnika grupa) na francuskom. veru i kulturu.Eser. U. Nationale Strafverfolgung völkerrechtlicher Verbrechen“ . subjektivnu komponentu – genocidnu (uništavaku) nameru kod uinioca.. Hrsg. ne i potvren pravnosnažnim sudskim odlukama..3.tzv.333 U stvari. da su živeli u istim oblastima i da je postojao veliki procenat mešovitih brakova331. iako po pravilu. Svi svedoci koji su se pojavili pred Pretresnim veem bez izuzetak i spontano su odgovarali na pitanje o svom zajednikom entitetu. genocid. 200.National Prosecution of International Crimes. Völkerstrafrecht. Tübingen.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 143 kako identifikovati zaštienu grupu. “kapitalni zloin”. 2003. te ostvarena dostignua.. s obzirom da su i jedni i drugi delili isti jezik. nesumnjivo predstavlja najteže negiranje nekih univerzalnih humanih vrednosti. Pretresno vee je Paragrafu 702 zakljuilo sledee: • Tutsi su u Ruandi 1994. ili se motiv za genocidno delovanje može uspostaviti na istoj mržnji u odnosu na odreenu grupaciju ljudi i drugim niskim u osnovi iracionalnim motivima i sl. Berlin. Krivino delo genocida u srpskom zakonodavstvu i u uporednom krivinom pravu Genocid se s obzirom na njegov sadržaj. “plansko i sistematsko uništenje celih grupa ljudi se ostavljajui širok krvav trag. tzv. s tim da je genocid posebno obeležio 20 vek. str.Škuli. Objektivni elementi zloina genocida.

ili prvenstveno zato. a koje e taj sud primenjivati. ve samo zbog toga što je žrtva lan odreene grupe. pa i tzv. po mišljenju veine.).Eser. najteže meunarodno krivino delo. Pored toga.. svakako predstavljaju razlog za zabrinutost. str. koju dodatno može pojaati i neprihvatanje Rimskog statuta o osnivanju stalnog Meunarodnog krivinog suda od strane nekih velikih sila. 93. predstavlja najdirektnije negiranje osnovnih humanih vrednosti. s obzirom na njene individualne kvalitete i karakteristike. 103. u teoriji se kao mogui problem u odnosu na nezavisnost ovog Suda uoava i problem meunarodnog krivinog prava kao takvog. što predstavlja i dominantni razlog da se o genocidu mnogo eše piše i govori u jednom širokom istorijskom kontekstu. str. što se po nekom bitnom obeležju razlikuju od uinioca.336 S druge strane. London. pa ta injenica dovodi u sumnju tvrenje da je ovo. što neke države nisu formalno prihvatile Konvenciju o spreavanju i kažnjavanju zloina genocida. injenica da tu Konvenciju nije prihvatio impozantan broj država. nesporno se može smatrati. uz konstataciju da je krivino delo genocida ustanovljeno Konvencijom o spreavanju i kažnjavanju zloina genocida iz 1948. U.334 U literaturi se.Kreicker. te dosadašnje istorijsko iskustvo. 2003. istie da donekle iznenauje da do danas tu Konvenciju nije ratifikovao veliki broj zemalja. Stoga ovo krivino delo ipak ima univerzalni karakter. na kojima bi trebalo da se temelji savremeno oveanstvo.Kreicker. odnosno njegova osnovna subjektivna komponenta se u mnogim sluajevima. bez obzira da li je takva namera deo nekog šire uspostavljenog motiva za preduzimanje konkretne genocidne radnje.Gropengießer und H. bez obzira. postalo nesporno u smislu univerzalnosti u meunarodnoj zajednici. odnosno apsolutno pouzdano dokazati i iz nje izviru osnovni dokazni problemi u vezi genocida. Genocidna namera kao esencijalni element bia krivinog dela genocida. a ne na temelju pravnosnažnih sudskih odluka. str. godine. Hrsg. Cassese. International Criminal Law.Sieber und H. . veoma teško može sigurno. 336 H.335 U literaturi se iznosi i podatak da je tu konvenciju do sada ratifikovalo 130 država. New York. pri emu se konstatuje da «dugogodišnji A. Meunarodno krivino pravo. koje ukazuje da genocid nikako ne predstavlja retkost u bivstvovanju oveanstva. op. da genocid kao delo koje je po definiciji ne samo krajnje destruktivno. Beograd. 335 334 144 . Genocid je tipian sluaj zloina baziranog na “depersonalizaciji žrtve”. koje bi morale da budu univerzalne u meunarodnoj zajednici. 2004. Stojanovi. jer se svodi na uništavanje ljudi samo zato.cit. Landersbericht Deutschland in: A.. tako da zloin nije usmeren ka žrtvi kao takvoj. Z. tako da je ona ratifikovana od svega 116 država. samim tim što se njegovim izvršenjem najdirektnije potiru vrednosti.144 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nocidne namere. ili postoji nezavisno od odreenih manje ili više precizno utvrenih motiva. meunarodna zajednica. mada je u suštini veoma teško zamisliti potpuno nemotivisano vršenje tako teških krivinih dela. ve i krajnje neasno. 117 – 118. ali ni taj broj ne odgovara ni prbiližno ukupnom broju država u meunarodnoj zajednici. U vezi s tim.

zloin protiv ovenosti. Takoe ni termin «ugnjeta» koji ovaj autor povremeno koristi za uinioca genocida. on je po pravilu i shvatan kao vrsta zloina protiv ovenosti. 548. bila polazna osnova i u nizu drugih izvora meunarodnog prava. a ne kao posebno krivino delo (a ta je koncepcija i danas prisutna u nekim zakonodavstvima).. 339 W. Cambridge.. 340 R. op. 2(2) Statuta Meunarodnog krivinog tribunala za Ruandu (ICTR-Statut).341 a pri tom je sam ovaj autor.. naravno. u kojem je osnovni obrazac. a da se i pored toga samo njima poverava ovaj zadatak. plemena” i sl. koji su pisali o ovom novom pojmu. kako u Poljskoj i Sovjetskom Savezu. nije u osnovi krivinopravnog karaktera. a da se «ima utisak da eminentni meunarodni pravnici nedovoljno poznaju krivino pravo.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 145 rad Komisije za meunarodno pravo (ILC) nije u tom pogledu bio naroito uspešan». 338 337 145 . osim kada se radi o masovnom ubijanju svih lanova jedne nacije. rase. odnosno “caedere“ (ubiti). ali i drugi. Prema ovom “nemakom obrascu” srpska re takvog znaenja bi bila “narodoubistvo”. Washington. Lemkin je. iz ega je konstruisao složenicu koja ima znaenje “ubijanja roda. 17 Draft Code of Crimes against the Peace and Security of Mankind of 1996 (YBILC 1996 II-2). Aer.338 l. težio jednom sveobuhvatnom pojmu kapitalnog zloina. Axis Rule in Occupied Europe.cit. definišui genocid. 2(10) Draft Code of Offences against the Peace and Security of Mankind of 1954 (YBILC 1954 II). 19(2) Draft Code of Crimes against the Peace and Security of Mankind of 1991 (YBILC 1991 II-2).Lemkin. str. a naješe. iako pravnik. str. odnosno predstavlja naziv odgovarajue inkriminacije). pod utiskom strahota 2. 79. prilikom objašnjavanja suštine genocida.A.340 koristei pri tom jednu grku re “genos“ (rod) i jednu latinsku re “cide“. a pri tom autor. 2000. pa se tako na primer. oigledno bio utemeljen na nacistikoj okupatorskoj praksi..339 Naješe se smatra se da je izraz genocid stvorio poljski pravnik Raphael Lemkin. odnosno pojedini njegovi oblici. tako i u drugim delovima osvojene Evrope. Schabas. U vreme kada je Lemkin pisao o genocidu. 341 Re genocid je praktino postala internacionalna. pa stoga i veina oblika genocida. koji je još bio u toku i masovnih nacistikih zloina. pod genocidom ne treba nužno podrazumevati totalno uništenje nacije. težište utvrdio na elementima koji nisu isto (krivino)pravnog karaktera. 4(2) Statuta Haškog tribunala (ICTY-Statut). Carnegie Endowment for International Peace. mada Nemci inae imaju sopstvenu re istog znaenja – “Völkermord“ (koja je i krivinopravni pojam. Postoji intencija da se radije usvoji jedan koordinisani plan razliitih akcija Z. a predstavlja složenicu od dve rei – “Volk“ – narod i “Mord“ – ubistvo. koristili radi boljeg objašnjenja i izraze poput rei – etnocid. Art.»337 Definicija genocida sadržana u Konvenciji o spreavanju i kažnjavanju ovog zloina je doslovno prihvaena u Rimskom statutu. široko koristi i u Nemakoj. kao što je to sluaj sa Nacrtom Komisije za meunarodno pravo. Stojanovi. 342 U stvari. ve su u pitanju druga krivina dela.342 Klasinim se smatra Lemkinovo razgranienje izmeu genocida i drugih pojedinih krivinih dela: “Uopšteno govorei. Genocide in International Law. Art. koje on razlikuje. 1944. dok se pored toga. formalno ni ne spadaju u krivino delo genocida. smatra da je ta definicija danas sastavni deo i meunarodnog obiajnog prava. te l. a ona je uz odreene izmene. str. svetskog rata. 173.

genocid se sastoji iz dve faze: uništenje nacionalnog obrasca progonjene grupe. str. na primeru nacistikog uništavanja evropske populacije Jevreja. Ekonomski: “Grupama kao žrtvama su oduzimana sredstva neophodna za privredni opstanak. Cilj je bio da se umanji stopa raanja. Genozid durch organisatorische Machtapparate. Nemaki je postao službeni jezik. Religijski: “Crkvena imovina je sistematski uništavana. kao i za pisanje svedoanstava. biološki. ve kao lanova odreene nacionalne grupe. Stavljanje u životne uslove koji dovode do ošteenja zdravlja. Selbmann. dostojanstva i ak života individua koje pripadaju takvoj grupi. kao što su jezik. slobode. Objekti takvog plana bi trebao da budu dezintegrisani kao politike i društvene institucije. str. rasistika diskriminacija prilikom dodeljivanja racionisanih sredstava za život. U Poljskoj je stanovništvo sistematski proganjano. religija i ekonomska egzistencija nacionalnih grupa.”. a on pored toga. Socijalni: “Nacionalni obrazac je na socijalnom planu uništen. ali u isto krivinopravnom smislu. te potom sprovoenje njegove zamene kroz nacionalni obrazac ugnjetaa. kulturni. ekonomski.”345 Ovako sistematizovani «vidovi genocida» predstavljaju koristan doprinos boljem razumevanju uništavakog delovanja u odnosu na odreenu grupu ljudi i to pre svega. sa težnjom ka uništenju grupe kao takve. muzeja i nacionalnih spomenika. nacionalna oseanja.146 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA usmerenih na uništenje suštinskih životnih temelja jedne nacionalne grupe. Lemkin u ovom kontekstu navodi primere uništenja biblioteka. Socijalna struktura u Poljskoj je trebala da bude uništena. Leipzig.344 Ovaj autor ilustruje sve navedene vidove genocida. Der Tatbestand des Genozids im Völkerstrafrecht. Isto je važilo za table na zgradama. 2002. socijalni. tako da preostane samo klasa seljaka i radnika. svi oblici ovako definisanog genocida. 35. Biološki: “Sprovoena je politika smanjivanja populacije. Vest. ipak ne predstavljaju ovo krivino delo. na sledei nain: Politiki: “Institut samostalne vlade je zamenjen nemakom upravom. Nacionalno pravo i pravna nauka su zamenjeni nemakim. ali ne njih kao takvih. 34. koja je bila prikladna da se žrtve (u smislu cele grupe žrtava) moralno obezvrede. F. Posebno su u Poljskoj i Sloveniji potisnute intelektualne elite. a sve u okviru njega involvirane radnje su upravljene protiv individualnih linosti. religijski i moralni genocid.”. zdravlja. 2002. a pripadnici klera su proganjani.”343 Prema Lemkinu. Baden-Baden. jedino «biološki» i «fiziki» vid genocida prema LemkiH. arhiva. fiziki. kao i uništenje line bezbednosti. Zatim su naseljavani Nemci.. . razlikuje politiki. 344 343 146 . U stvari. Moralni: “Stvorena je jedna atmosfera.”. da se sopstveni jezik upotrebljava u školama. str. 345 Ibid.”. Uvedena je jedna takozvana narodna lista. primerom nemakog uništenja Jevreja i slovenskih naroda. Kulturni: “Kulturni genocid obuhvata zabranu. 34–35. Mesta i ulice su dobili nemaka imena.” Fiziki: “Lemkin oznaava tri metode: masovna ubistva Jevreja i ubistva pripadnika elite drugih grupa. Genocid je upravljen protiv nacionalne grupe kao entiteta.

U stvari.348 jer u suštini izraza «istrebljenje» i jeste potpuno ili delimino uništavanje odreene grupacije. a pri tom je 1948. napravljena na jasan nain. ali distinkcija izmeu istrebljenja i ubistva nije u bilo kojem od ovih “instrumenata”.) (deo koji je pisao D.349 Tokom ove debate. istrebljenje predstavlja oblik zloina protiv ovenosti. 2001. 346 147 . prvenstveno oblici nekih drugih krivinih dela. ali ovo shvatanje ipak nije usvojeno. bilo je i nastojanja da se kao poseban oblik radnje izvršenja genocida utvrdi kulturni genocid. New York. Lee. pod uslovom da su ostvarena i sva druga bitna obeležja genocida (a da pre svega. odnosno etnika segregacija. 1959. koji bi se sastojao u izrazito brutalnim aktima protiv odreenih kulturnih grupa. ili jednog njenog dela. gde se radnja izvršenja genocida. a koji bi vodili njihovom uništenju. «ekonomski genocid». zahvaljujui oduzimanju sredstava potrebnih stanovništvu ili delu populacije za preživljavanje. S. bez postojanja genocidne namere. dok su drugi vidovi «genocidnog delovanja». Lee. ali ni time nije postignuta definitivna distinkcija. 58. a tvorci nacrta Konvencije su smatrali da je bolje da se ta materija prepusti deklaracijama o ljudskim pravima. London. 349 P. pa tako na primer. odnosno da predstavljaju oblik izvršenja genocida u krivinopravnom smislu.347 Više o tome: R. str. pošto su takvi akti komplementarni s obzirom na iste objekte i iste motive.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 147 novoj podeli. N. U okviru opšte debate unutar Komiteta koji je pripremao nacrt rezolucije Generalne skupštine UN o spreavanju i kažnjavanju zloina genocida. jer je preovladalo stanovište da takav “kulturni genocid” nije mogue odvojiti od “fizikog i biološkog genocida”. R. spada rasna. (Ed. a skoro da je nemogue zamisliti da se tako nešto može initi bez istovremenog postojanja uništavake (genocidne) namere. odnosno njeno potiranje. 347 Istrebljenje je postojalo kao oblik zloina protiv ovenosti u svakom od osnovnih izvora prava koji se odnose na ovo krivino delo. jer je mogao biti interpretiran na nain koji ukljuuje pritisak u odnosu na nacionalni jezik i sline mere. biološkoj i kulturnoj. u delu koji se odnosi na zaštitu Neki drugi vidovi genocida prema Lemkinovoj podeli bi mogli indirektno da dovedu i do fizikog uništenja pasivnog subjekta ovog krivinog dela. prema prethodno izloženoj šemi. Drost. Robinson). godine u izveštaju Komisije UN za ratne zloine sugerisano da istrebljenje znai “ubistvo na širokoj skali” i da ono podrazumeva “manifestovanje istrebljivake politike bez direktne veze sa aktuelnim aktima ubistava”. str. ukljuujui statute sudova u Nirnbergu i Tokiju. gde na primer. kao osnovne subjektivne komponente takvog delovanja. The Crime of State – Genocide. postoji genocidna namera). 10. 348 U daljem tekstu emo navesti neke primere iz komparativnog krivinog prava. ali gde bi spadalo i istrebljenje dela populacije. a pre svega. S. te statute ad hoc meunarodnih krivinih tribunala za nekadašnju Jugoslaviju i Ruandu.346 mogu. da se svedu na realno ostvarenje genocida u krivinopravnom smislu. The International Criminal Court – Elements of Crimes and Rules of Procedure and Evidence. Savezniki kontrolni zakon br. 81–82. meutim kulturni genocid se pokazao kao najproblematiniji u okviru ova tri oblika. zloina protiv ovenosti. govorilo se o tri kategorije uništenja grupe: fizikoj. može dovesti i do potpunog ili deliminog uništenja celokupne populacije. odnosno nekih oblika ovog krivinog dela i formalno oznaava terminom «istrebljenje».347 koji je veoma teško razlikovati od genocida.

4. str. godine. 106. Genocid u krivinom pravu Srbije Prema l. 353 Ibidem. genocid se definiše istovetno kao i u l. d) primenjivanje mera kojima se spreava raanje izmeu pripadnika grupe. An Introduction to the International Criminal Court. kao što je na primer. a u njegovi oblici izvršenja su formulisani alternativno kao 1) nareivanje izvršenja odreenih radnji ili 2) izvršenje takvih radnji. on je postepeno transformisan u kategoriju zloina per se. odnosno velikog dela evropske populacije Jevreja. 1990. To znai da naredbodavac izvršenja radnji koje spadaju u oblike ostvarenja genocida. imaju najmanje tri zajednika elementa: “(i) oni obuhvataju veoma teške delikte. Cambridge.1. Franfkurt am Main. on je obino povezan sa zaverom. (ii) oni ne predstavljaju izolovane dogaaje. grupa pobunjenika. Cassese. str. Sve alternativno oznaene radnje se moraju vršiti uz ispunjenje dva kumulativna uslova: 1) objektivni uslov – koji se odnosi na grupnu pripadnost pasivnog subjekta kriviW. 350 148 .”353 1. 352 A.148 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA manjina.350 Kao klasian primer genocida u literaturi se po pravilu navodi uništenje evropskih Jevreja. uobiajeni deo jednog širokog konteksta. b) teško telesno povreivanje.352 Smatra se da obe kategorije zloina (genocid i zloin protiv ovenosti). sa sopstvenim specifinim actus-om reus-om i mens rea-om. neposredno odgovara kao izvršilac. gledanjem “kroz prste” ili u makar. koje se odigralo kroz šematsku realizaciju genocidne kampanje. op. Die Vernichtung der europäischen Juden. 2004. (iii) mada nije neophodno da je uinilac službenik države ili da je u službi nekog drugog entiteta. ili ) prinudno preseljenje dece u drugu grupu. New York. cit. 370 st. tolerancijom. bilo zbog široke skale i masivnog narušavanja ljudskog dostojanstva. v) teško narušavanje fizikog ili duševnog zdravlja lanova grupe. kroz 8 stupnjeva i prema sledeem modelu: klasifikacija – simbolizacija – dehumanizacija – organizacija – polarizacija – identifikacija žrtve – istrebljenje – poricanje.. 351 R.351 Genocid je prvobitno u meunarodnom pravu utvren kao podvrsta zloina protiv ovenosti. 38. U radnje izvršenja genocida spadaju: a) ubijanje. 1 Krivinog zakonika Srbije. Shabas. Hilberg. ve su naprotiv. Second Edition. 1067. koji sablažnjavaju naš oseaj humanosti i koji predstavljaju napad na najznaajnije aspekte ljudskog dostojanstva. odnosno preutnom saglasnošu odgovarajuih vlasti. str. 141 OKZ. ili zato što su povezani sa opštom praksom zloupotreba. a posle usvajanja Konvencije o genocidu iz 1948. A. te isto kao što je to bilo i u vreme važenja KZ SFRJ. g) stavljanje grupe u takve životne uslove koji dovode do potpunog ili deliminog istrebljenja grupe.

71. Iako se krivino delo genocida po pravilu vrši preduzimanjem više radnji izvršenja. tree izmenjeno i dopunjeno izdanje. etnike rasne ili verske grupe. str. ve grupa ljudi koju povezuje ista nacionalna. Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije. 2 KZS)..357 Genocid se može izvršiti samo sa direktnim umišljajem. tako i u miru. N. ovo delo razlikuje od ratnog zloina protiv civilnog stanovništva. ukoliko je to uinio u nameri potpunog ili deliminog uništenja neke od u definiciji dela odreenih grupa. Krivini zakon SRJ sa kraim komentarom.Stojanovi. kao npr. Beograd. etnika. ali i u drugim savremenim krivinim zakonodavstvima. u Nemakoj. Beograd. pa se i zbog toga. str.. kao što je to sluaj u našem krivinom pravu.neophodno je da se radnje. 300.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 149 nog dela . 64. jer se ta krivina dela pojavljuju kao nain vršenja genocida.354 Objekt krivinog dela genocida nije život i linost oveka.).ejovi. pošto ova lica nisu meusobno povezana nekim objektivnim i trajnim elementom. ostvaruju i bia drugih krivinih dela (ubistvo. koja se alternativno može karakterisati kao: a) nacionalna. Za izvršenje genocida je u srpskom krivinom pravu propisana kazna zatvora od najmanje pet godina ili zatvor od trideset do etrdeset godina (l. rasna ili verska pripadnost. str. 358 B. 496 – 497. jer se zahteva da kod uinioca postoji i namera uništenja odreene nacionalne. Ovakav nain inkriminisanja geZ. on nije uvek definisan kao posebno krivino delo. ve se ponekad utvruje kao poseban oblik zloina protiv ovenosti. odnosno u nameri da se takva grupa potpuno ili delimino uništi. 1999.. Krivino pravo u sudskoj praksi. 169. Atanackovi.356 S obzirom da se vršenjem genocida. Beograd. a krivinopravnu zaštitu u okviru ove inkriminacije uživaju samo pripadnici nacionalnih. Druga knjiga – posebnideo. što se odnosi i na izdavanje nareenja njihovog izvršenja.. lanove politike stranke ili organizacije.Srzenti).4. 1986. 1986. etnikih. 370 st. u svom totalnom ili parcijalnom obliku. Genocid u uporednom krivinom pravu Genocid postoji u mnogim nacionalnim krivinim zakonodavstvima. str. Beograd. genocidne namere. Krivino pravo – posebni deo. 357 Lj.potrebno je da su usmerene na odreenu grupu. 355 Grupa autora (red. ali u pravno-tehnikom i sistemskom smislu. telesna povreda. str. te pravu svih država nastalih na teritoriji nekadašnje SFRJ. Komentar Krivinog zakona SFRJ. protivpravno lišenje slobode i sl. Beograd. ono postoji i kad je uinilac izvršio samo jednu od radnji u odnosu na jedno lice. 1999. 356 D. rasnih ili verskih grupa. sluaj u Poljskoj. te 2) subjektivni uslov koji se odnosi na postojanje jednog posebnog voluntativnog elementa kod uinioca .Lazarevi. 1985. rasna ili verska.355 Genocid se može izvršiti kako za vreme rata. kao što je to na primer. ve se slobodno opredeljuju da li e pristupiti odreenoj politikoj grupaciji i koliko dugo e joj pripadati.. sprovode uz postojanje tzv. tako da ta zaštita ne obuhvata pripadnike drugih grupa. npr.2. izmeu njih ne postoji sticaj. 354 149 .358 1. etnika..

Gropengießer und H. veina zakonodavstava. 1. 6 Rimskog statuta.Gropengießer und H.150 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nocida ima svoje normativne korene u odreenim rešenjima zastupljenim u doktrini meunarodnog prava. kao i identine odredbe u l. ali istovremeno. ili ih je tretiralo kao neko drugo krivino delo protiv individualnih pravnih dobara. S.362 «Uzor za novi § 6 nemakog Meunarodnopravnog krivinog zakonika (VStGB). str.Srzenti). taj meunarodni tekst prilagodi tradicionalnoj nemakoj zakonodavnoj tehnici..4.»364 Krivino delo genocida u nemakom krivinom pravu (Art. važei Krivini zakonik Rajha361 nije poznavao takvu inkriminaciju. je da ne bi prekršilo zabranu retroaktivnog važenja krivinopravnih normi. op. 1 des Gesetzes zur Einführung des Völkerrechtstrafgesetzbuch vom 26. u cilju da se nemako krivino pravo potpuno prilagodi odredbama sadržanim u Rimskom statutu (Art. op. jer je nemaki zakonodavac sledio nameru da bez promena unutrašnje sadržine norme. sadržaj § 6 ne odgovara doslovno službenom prevodu Rimskog statuta. U vezi s tim i u našoj krivinopravnoj teoriji se može sresti zastareli stav po kome se genocid «u meunarodnom pravu naziva i zloin protiv ovenosti». 6 Abs. pravosue Savezne Republike Nemake. 92 – 93. a u nekim državama postoji i poseban zakon o kažnjavanju genocida.Kreicker. obeleženo u simbolinom smislu. u Nemakoj dugo bio jedan injenini.1. te u praksi Nirnberškog procesa.. BGBl. 496.363 je sasvim oigledno bio l. 1VStGB) ini onaj ko u nameri da jednu nacionalnu. N. svrstava genocid u okvire krivinog zakonika.«Aušvic». kao što je to na primer. a ne i pravni fenomen. Nemaka Bie krivinog dela genocida podsea na najstravinije poglavlje nemake istorije. rasnu. str.6. kao što je to sluaj i sa našom krivinopravnom legislativom. u Švedskoj. str. 95. imenom logora smeštenog na teritoriji Poljske . II Konvencije o spreavanju i kažnjavanju zloina genocida.2002. nacistike zloine podvodilo pod druge pravne kvalifikacije – teško ubistvo (§ 211 RStGB) .360 tako da s obzirom da u vreme nacistike diktature. kao što je to npr.359 Sa stanovišta mesta genocida u pojedinim nacionalnim krivinim zakonodavstvima. 2002 I. 361 RStGB – Reichsstrafgesetzbuch des Deutschen Reiches.cit.. op. ali je sam genocid pored toga. godine.Kreicker. i krivinom delu protivpravnog lišenja slobode (§239 RStGB). te da ga u pojedinim manjim takama precizira. 364 H. 360 359 150 . Više o tome: H.cit.cit. Neke države imaju poseban zakon u odnosu na meunarodne krivinopravne odredbe.2254. odnosno osnovnog izvora krivinog prava. obino ubistvo (§ 212 RStGB). sluaj u Nemakoj. religijsku ili etniku grupu kao takGrupa autora (red.2. 362 Radilo se pre svega o krivinom delu telesnih povreda (§ 223 ff RStGB) . 363 Ovaj poseban izvor krivinog prava Nemake (Völkerrechtsstrafgesetzbuch) je nastao 2002.

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 151 vu. genocid ini onaj ko u nameri da jednu grupu zbog njene pripadnosti odreenoj crkvi ili religijskom društvu. 367 I. Heidelberg. a za manje teški sluaj je propisana kazna od 3 meseca do pet godina. 2) lanu grupe nanese tešku telesnu ili duševnu štetu. propisana je kazna od najmanje pet godina zatvora (Art. Za krivino delo genocida je propisana kazna doživotnog zatvora. 18. 2 ta.Stamenkovi.» Više o tome: J. 365 151 . Slino kao i u našem krivinom pravu. b) smrtna kazna.und Gemeinschaftswerte. neubearbeitete Auflage.365 3) grupu izloži takvim životnim uslovima.366 1. 366 Krivini zakonik Ruske Federacije (prevod P. 5) dete iz grupe nasilno prevede u neku drugu grupu. 4) uvede mere koje bi trebalo da dovedu do spreavanja raanja unutar grupe.Zerbes. Strafrecht – Besonderer Teil/1 – Straftaten gegen Perönlichkeits.4.Eser und H. postupi tako što: 1) lana grupe ubije. ili v) kazna doživotnog lišenja slobode. 1998. putem: 1) ubistva lanova te grupe.3.4. koji su upravljeni na fiziko uništenje lanova grupe.Kreicker.2. str. tako da uinilac mora da u smislu § 18 smrtnu posledicu prouzrokuje sa nehatom. Landesbericht – Östereich. 5) nasilnog raseljavanja ili formiranja takvih životnih uslova. Beograd. str. 6 Abs. te 3) narodi.Wessels. 2 – 5). 94. potpuno ili delimino uništi. struni konsultant M.cit. koji su podobni da dovedu do njenog potpunog ili deliminog telesnog uništenja. a za manje teški sluaj (l. posebno u smislu § 226 Krivinog zakonika Nemake (StGB). str. in: A. a zaštienim grupama se smatraju: 1) crkvena ili religijska društva. etnike rasne ili religijske grupe. 3) nasilnog spreavanja raanja. 1. 4) prinudne predaje dece. 2) prouzrokovanja teške štete po njihovo zdravlje. 357 Krivinog zakonika Ruske Federacije definiše kao sprovoenje radnji usmerenih na potpuno ili delimino uništenje neke nacionalne. plemena i države.Cetini). 2) rase. 6 st. propisana je kazna lišenja slobode od najmanje tri godine. 1994. Za izvršenje genocida su u KZ Rusije propisane sledee alternativne kazne: a) kazna lišenja slobode od dvanaest do dvadeset godina. Rusija Genocid se u l. 96.. Odredbe ovog lana se odnose na kvalifikovanu telesnu povredu – telesnu povredu sa smrtnom posledicom i shodno njima – ako je telesnom povredom prouzrokovana smrt povreenog. 58. 2 VStGB) .2.. potrebno je da «smrt žrtve nije prouzrokovana umišljajno. Austrija Odredbe kojima se inkriminiše genocid u krivinom pravu Austrije su u osnovi preuzete iz Konvencije o spreavanju i kažnjavanju zloina genocida.367 Prema § 321 st. op.2. 1 Krivinog zakonika Austrije.

1.4. 150 KZŠ.» 370 Odredbe l. zatvorom od 15 do 20 godina. a u vezi s prethodno citiraniim l. Za izvršenje genocida je u austrijskom krivinom pravu propisana kazna doživotnog zatvora. prozrokuje gubitak ili neupotrebljivost važnog organa ili dela tela. ako je lana grupe seksualno napao ili mu je u smislu l. ako je lana grupe ubio. kazniti kaznom lišenja slobode od jedne do deset godina. ve je penalizirana i posebna pripremna faza. 2. svako ko u nameri da jednu nacionalnu. ako je drugome priinio drugu povredu. ili preduzme bilo koju radnju. plemenu ili državi. ula ili impotenciju.152 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA rasi. neplodnost. rasnu ili versku grupu. 3 lana 607 st. ili na njihovo zdravlje teško utiu. 5. str. Zatvorom od 15 do 20 godina. osim onih oznaenih u ta. tešku unakaženost. etniku. 2 i ta. Španija Prema l.4.2. 369 3. Prema l. ako je grupu ili njenog lana izložio životnim uslovima. ili drugo unakaženje. ili neku tešku somatsku ili psihiku bolest. bie kažnjen: 1. koja u prethodnim zakonskim odredbama opisane radnje genocida koji je izvršen Ibid. onaj ko na bilo koji nain širi poglede ili uenja. To znai da kažnjivost genocida ne zapoinje ve od pokušaja. 2 KZ Austrije je propisano da e se onaj ko zajedno sa nekim drugim dogovara izvršenje neke od radnji genocida. ili ako se pojedino lice iz jedne grupe nasilno prevede u drugu grupu. 607 st. priini mu tešku telesnu ili duševne štetu.. Zatvorom od osam do 15 godina. Istom kaznom se kažnjava i onaj koji nasilno preseli grupu ili otme njenog pripadnika. od onih oznaenih u prethodnom lanu. Odredbe l.370 4. 149 KZ Španije se odnose na jedan oblik teškog telesnog povreivanja i glase: «Ko drugome odreenim sredstvom ili nainom. 97. 150 KZ Španije se takoe odnose na odreeni oblik telesnog povreivanja. preduzme jednu od sledeih radnji. potpuno ili delimino uništi. bie kažnjen zatvorom od šest do dvanaest godina. narodu. koji su podobni da izazovu smrt svih njenih pripadnika ili dela grupe. kao takvu u potpunosti ili delimino uništi. 1 Krivinog zakonika Španije. pripadnika grupe ubije. može mu se izrei teža kazna. koja se ogleda u dogovaranju da se izvrši genocid. 607 st. uvede mere koje su usmerene na spreavanje raanja unutar grupe ili decu iz grupe nasilno ili kroz pretnju primenom sile prevede u drugu grupu.368 1. bie kažnjen zatovorom od tri do šest godina. ili im priinio bilo koju od povreda utvrenih l. grupu podvrgne takvih životnim uslovima. 2 KZ Španije. koja je usmerena na ometanje naina života ili spreavanje raanja dece. Zatvorom od etiri do osam godina. naneo oznaene povrede. koji ugrožavaju njihov život. 149 KZ Španije. a ako u odnosu na delo postoji jedna ili više otežavajuih okolnosti. 149 KZŠ i one glase: «Ko drugome priini gubitak ili neupotrebljivost nekog drugo organa ili dela tela.» 369 368 152 . Odredbama § 321 st.

op. nasilno prebacuje decu iz jedne grupe u drugu. iako je Finska još 1959. 323 – 324. „Max-Planck-Institut für ausländisches und internationales Strafrecht.cit. 987/1974). 1.). e se kazniti zatvorom od jedne do dve godine. kaznie se kaznom lišenja slobode od najmanje dvanaest godina. 2.cit. 372 D. godine (Kap. prouzrokuje smrt. godine i to su sledee odredbe:374 § 1.4. rasne.5. kaznom od lišenja slobode od 25 godina. op. 371 153 . Ko u nameri iz § 1 Das spanische Strafgesetzbuch (Deutsche Übersetzung von M. etnike. Freibur. godine (Zakon br. ili politike grupe. str. 118 Krivinog zakonika Poljske iz 1997. a prema vladajuem mišljenju u poljskoj nauci krivinog prava. 86. 1. odreene konfesije ili druge odreene grupe koja se odlikuje posebnim pogledom na svet. predstavlja kvalifikovani oblik zloina protiv ovenosti.. sastavni deo krivinih dela protiv ovenosti.Eser und H. Finska Odredbe o genocidu su prvi put inkorporirane u finski Krivini zakonik 1974.6. 11 § 6). u celini ili delimino uništi.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 153 poriu ili opravdavaju. str. godine ratifikovala Konvenciju o spreavanju i kažnjavanju zloina genocida.373 Zakonska obeležja bia krivinog dela genocida su sadržana u l.Kreicker (Hrsg.Hoffmann). 3. Poljska Genocid u važeem poljskom krivinom pravu ne predstavlja posebno krivino delo u odnosu na zloin protiv ovenosti.Kreicker (Hrsg. 373 E. ve je on daleko pre. preduzme prinudne mere za spreavanje raanja dece unutar grupe. 2002. Ko u nameri da prouzrokuje potpuno ili delimino uništenje jedne nacionalne.Eser und H. in: A. lana grupe ubije. in: A. str. 374 Ibidem. 26. tako da to krivino delo ini onaj ko. ili tešku zdravstvenu štetu pripadniku grupu.).2. lanu grupe prouzrokuje tešku fiziku ili psihiku bolest ili štetu.371 1.2. sadrži neznatno promenjenu definiciju genocida.4. Landesbericht – Polen.Frände. Landesbericht – Finnland. da bi jednu nacionalnu. etniku ili religijsku grupu ili drugu slinu narodnu grupu. Uinilac genocida se kažnjava zatvorom od najmanje etiri godine ili kaznom doživotnog zatvora. ili kojima se teži rehabilitaciji režima ili poretka koji je takve oblike ponašanja štitio ili je takva dela prouzrokovao. § 2.372 Novi Krivini zakonik Finske iz 1995.. ili kaznom doživotnog lišenja slobode. a pokušaj je kažnjiv.Weigend. na drugi odgovarajui nain znatno pogorša životne uslove grupe. ili 5. genocid zahvaljujui posebnoj nameri uinioca. 4. rasnu.

23 § 6 Abs. in: A. 376 375 154 . 23 BrB). ili preduzme mere koje dovode do smanjenja broja raanja u grupi ili nasilno otima decu pripadnicima grupe. uini delo koje je zakonski zapreeno kaznom zatvora od etiri godine ili težom kaznom. op. kaznie se kaznom lišenja slobode od najmanje tri godine. bie kažnjen kaznom lišenja slobode od najmanje pet godina ili kaznom lišenja slobode od 25 godina. dogovaranje izvršenja genocida.376 Za prikrivanje genocida se može izrei kazna zatvora od najviše dve godine (Kap. ako se u nameri K. genocid je zapreen kaznom zatvora od deset do dvadeset godina ili smrtnom kaznom. koji predstavljaju opasnost za biološko uništenje. Ibid. 23 Krivinog zakonika. 23 § 4 BrB).4. 2 BrB).Cornils.2. 377 Ibidem.cit. 192.8. koju je Švedska ratifikovala 9.Kreicker (Hrsg. 1 BrB).4. § 2 Pokušaj.2. Švedska U Švedskoj je genocid inkriminisan od 1964. pri emu dobrovoljni odustanak i stvarno kajanje mogu voditi osloboenju od kazne (Kap. Za pokušaj. 23 § 2 Abs. Kuba Prema l. § 3. 124 st. 193.375 § 1 Ko protiv jedne nacionalne. 23 § 3 BrB). etnike.154 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA u odnosu na pripadnike grupe u smislu § 1 stvori takve životne uslove.). bie zbog genocida osuen na kaznu zatvora od najmanje etiri do najviše deset godina. pripremanje ili dogovaranje genocida kao i njegovo prikrivanje. važe opšte odredbe Krivinog zakonika (Kap. 1. ali je mogue njeno ublažavanje ispod zakonskog minimuma od etiri godine (Kap. ili e biti osuen na kaznu doživotnog zatvora. u nameri da je u celini ili delimino uništi. a odredbe o genocidu su sadržane u dva paragrafa. su kažnjivi prema odredbama l. 1 Krivinog zakonika Kube. kao i za njegovo prikrivanje. str.7. godine. dok kazna za pripremanje ili dogovaranje može biti maksimalno deset godina zatvora. Landesbericht – Schweden. dok za podstrekavanje i sauestvovanje u osnovi važe isti kazneni okviri kao i za glavno delo (Kap. 23 § 1 Abs. tako da kazneni okvir za pokušani genocid iznosi od 14 dana do kazne doživotnog zatvora (Kap.. a on postoji.Eser und H. rasno odreene ili religijske narodne grupe. str. maja 1952.377 1. Ko priprema izvršenje nekog dela u smislu § 1 i § 2. godine u posebnom Zakonu o kažnjavanju genocida i njime je Švedska ispunila svoju meunarodnu obavezu sadržanu u Konvenciji Ujedinjenih Nacija o kažnjavanju i spreavanju zloina genocida. 3 BrB). pripremanje..

ili pojedinih njenih pripadnika. bombarduje civilno stanovništvo nesposobno za odbranu. koji predstavljaju pretnju za istrebljenje grupe..Pojam ratnih zloþina. brodolomnici. 2003 378  ¡  ¡     § £ ¨ ¤  ¤     § £ © §   ¡ £     ¤ ¢  ¢ ¤ ¢  £ ¤ ¤ £  § £  § ¤     © ¤ ¤ ¤ £ ¤ ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   155 . 84. socijalne ili rasne grupe. više asocira na ratni zloþin protiv civila. 124 st. Ratne zloþine mogu izvršiti kako vojno ili policijsko osoblje. Što se meÿunarodnih konvencija koji regulišu oblast meÿunarodnog humanitarnog prava tiþe najznaþajnije su þetiri Ženevske konvencije iz 1949. etniþke. ranjenici. E. Ove konvencije regulišu kategorije zaštiüenih lica (civili. ratni zarobljenici. 2) i to u odredbama koje se inaþe. dozvoljena sredstva i metode ratovanja kao i legitimnost raznih vrsta boraca380. ostvari neka od sledeüih alternativno utvrÿenih radnji: a) podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima. godine. d) ubistvo þlana grupe.1. 1983.1. v) preduzimanje mera kojima se spreþava ili otežava raÿanje dece unutar grupe. str. Istovetna kazna kao i za izvršenje genocida. Berlin. godine i Haške konvencije iz 1899. godine zajedno sa dva dodatna protokola iz 1977. Oxford university press. koje po svemu sudeüi. „Walter de Gruyter.potpunog ili delimiþnog istrebljenja neke nacionalne. Pojam U Meÿunarodnom kriviþnom pravu ratnim zloþinima se smatra svako teško kršenje meÿunarodnih pravila koja spadaju u korpus meÿunarodnog humanitarnog prava bez obzira da li su ta pravila regulisana meÿunarodnim ugovorom ili meÿunarodnim obiþajnim pravom. bez razlike da li je i pitanju unutrašnji ili meÿunarodni oružani sukob te u tom smislu bivši predsednik Meÿunarodnog kriviþnog suda za bivšu Jugoslaviju Antonio Kaseze zakljuþuje da ratni zloþini predstavljaju ’’teška kršenja meÿunarodnog humanitarnog prava oružanih sukoba’’379. i 1907. ili na njega otvori vatru iz automatskog oružja. ili protiv njega izvrši drugi svirepi þin. g) prinudno preseljenje dece iz jedne grupe u neku drugu. propisana je za delo.. Ratni zloþini mogu biti izvršeni samo za vreme oružanog sukoba. a ta odredba glasi: «Ista sankcija üe se primeniti prema onome koji povredom meÿunarodnog prava. New York .Franke). 379 Antonio Kaseze ’’Meÿunarodno kriviþno pravo’’. H.).3. Ratni zločini 2.M. odnose na genocid. u kubanskom Kriviþnom zakoniku (þl. tako i civili jedne od strana u sukobu nad bilo kojom od zaštiüenih kategorija druge strane u sukobu ali je uvek potrebna veza sa meÿunarodnim ili unutrašnjim oružanim sukobom što potvrÿuje i Das kubanische Strafgesetzbuch (Übersetzt von Dr.»378 2. bolesnici.Semon unter Mitwirkung von Dr..

(e) prisiljavanje ratnog zarobljenika ili civila da služi u snagama neprijateljske sile. Paragraf 573. 827 iz 1993 godine 382 381 156 . i 3. IT-94-1 lanovi 2.156 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA sudska praksa Ad hoc tribunala npr. Da li je za izvršenje odreenog ratnog zloina potreban umišljaj ili je dovoljan samo teški nehat zavisi od same prirode zloina tako da bi na primer u sluaju bezobzirnog razaranja gradova ili sela bila dovoljna injenica da je lice koje je tako nešto naredilo imalo svest o tome do kakvih posledica njegova naredba može da dovede. III Ženevske konvencije prema kome je sankcionisano svako ’’namerno ubistvo ratnog zarobljenika’’. Statuta i deli ih u dve kategorije: teška kršenja Ženevskih konvencija(lan 2) i kršenje zakona i obiaja rata(lan 3)382. Rezolucija UN br. avgusta 1949. (b) muenje ili neoveno postupanje. odnosno sledea dela protiv lica ili imovine zaštienih odredbama relevantne Ženevske konvencije: (a) namerno ubijanje. (d) uništavanje i oduzimanje imovine širokih razmera koje nije opravdano vojnom potrebom i izvedeno je protivpravno i bezobzirno. Presuda Pretresnog vea u sluaju Tužilac protiv Duška Tadia. i 3. MKSJ u sluaju Tadi381. što reguliše i lan 130. nije potreban poseban umišljaj(dolus specialis) ve je dovoljan direktni ili eventualni umišljaj a u odreenim situacijama bi bio kažnjiv ak i teški nehat. Statuta Meunarodnog krivinog suda za bivšu Jugoslaviju. MKSJ.: • Meunarodni sud je nadležan da krivino goni lica koje su poinile ili naredile da se poine teške povrede Ženevskih konvencija od 12. Statuti ad hoc tribunala. npr streljanja zarobljenih neprijateljskih boraca. Rimski statut i domae zakonodavstvo Statut Meunarodnog krivinog suda za bivšu Jugoslaviju(MKSJ) ratne zloine reguliše lanovima 2. tako prema lanu 2. za razliku od genocida i zloina protiv ovenosti. Kod ratnih zloina je važno istai da za njihovo izvršenje. (h) uzimanje civila za taoce. (c) namerno nanošenje velikih patnji ili teških povreda tela ili zdravlja. dok takav zakljuak ne bi mogao da se primeni kod. (f) namerno uskraivanje prava ratnom zarobljeniku ili civilu na pravian i redovan sudski postupak. ukljuujui biološke eksperimente. (g) protivpravna deportacija ili premeštanje ili protivpravno zatvaranje civila.

ukljuuju sljedee: (a) korišenje otrovnih ili drugih oružja ija je svrha nanošenje nepotrebnih patnji. dobrotvornih i obrazovnih ustanova. (c) napadanje. Meunarodni sud je nadležan da krivino goni osobe koje su prekršile zakone ili obiaje ratovanja. (b) bezobzirno razaranje gradova. istorijskih spomenika i umetnikih i naunih dela. bilo kojim sredstvima. ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom. (e) pljakanje javne ili privatne imovine. Ta kršenja. 30 November 1999. avgusta 1949. ili bombardovanje. i dodatnim protokolima iz 1977. naselja ili sela. Taka a reguliše teška kršenja Ženevskih konvencija od 12. na objekte koji nisu vojni ciljevi. 12 July 1999. (d) zauzimanje. sela. izmeu ostalog. uništavanje ili nasumino ošteivanje verskih. Namerno usmeravanje napada na civilne objekte. 17 January 2001 and 16 January 385 Postupci su isti kao kod MKSj-a. zajednikog Ženevskim konvencijama iz 1949. 955 iz 1994 godine Article 8 of the Rome Statute circulated as document A/CONF. Isto kao i kod zloina protiv ovenosti najsveobuhvatniju kodifikaciju pružio je u lanu 8. Rimski statut Meunarodnog krivinog suda384. u te povrede se prema Rimskom Statutu ubraja: (i) (ii) Namerno usmeravanje napada protiv civilnog stanovništva ili protiv pojedinanih civilnih lica koja nisu direktno umešana u sukob. tj.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 157 • A prema lanu 3. Meunarodni krivini sud za Ruandu(MKTR) ratne zloine reguliše u lanu 4 ali on se odnosi samo na kršenje lana 3. c. Taka b reguliše druge ozbiljne povrede zakona i ratnih obiaja koji se primenjuju u meunarodnom oružanom sukobu. d i e. a prema utvrenim pravilima meunarodnog prava. stambenih ili drugih objekata. lan 8 je podeljen na 3 stava a Stav 2 koji reguliše šta se smatra ratnim zloinom je podeljen na take a.183/9 of 17 July 1998 and corrected by process verbaux of 10 November 1998. Razlog za uže odreivanje ratnih zloina pred MKTR treba tražiti u samoj prirodi oružanog sukoba koji se desio u Ruandi u odnosu na prirodu sukoba koji se desio u bivšoj Jugoslaviji. tanije i postupke protiv lica ili imovine zaštienih odredbama odreene Ženevske konvencije385. Rezolucija UN br. b. godine383. ustanova namenjenih umjetnosti i nauci. tako da nema potrebe ponavljati ih 157 . 8 May 2000. 383 384 lan 4 Statuta Meunarodnog krivinog suda za Ruandu. nebranjenih gradova.

Napad ili bombardovanje. uperenim protiv njihove zemlje. istorijske spomenike. ak i ako su bili u službi strane s kojom se ratovalo pre otpoinjanja rata. Zloupotreba zastave kojom se daje znak za primirje. a koja su imala za posledicu izazivanje smrti ili teških telesnih povreda. što bi bilo oigledno nesrazmerno u odnosu na oekivani. fizikom sakaenju ili medicinskim ili naunim eksperimentima ma koje vrste koji nisu opravdani medicinskim. znajui da e takav napad prouzrokovati propratna stradanja ili nanošenje povreda civilima ili nanošenje štete civilnim objektima ili da e uzrokovati velika. Neposredno ili posredno preseljenje dela stanovništva. a koji mogu da uzrokuju smrt ili ozbiljno ugrožavanje zdravlja te osobe ili osoba. Ubijanje ili ranjavanje vojnika koji je položio oružje ili više nema nameru da se brani. i zabrana ueša u postupku pred sudom državljanima neprijateljske strane. kao i zloupotreba karakteristinih amblema definisanih Ženevskim konvencijama. stomatološkim ili bolnikim leenjem te osobe.158 (iii) RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA (iv) (v) (vi) (vii) (viii) (ix) (x) (xi) (xii) (xiii) (xiv) Namerno usmeravanje napada na osoblje. sve dotle dok imaju prava na zaštitu ili pružaju pomo civilima ili civilnim objektima po meunarodnim zakonima koji važe za oružane sukobe. umetnike ili naune objekte ili objekte koji se koriste u dobrotvorne svrhe. Podvrgavanje lica. 158 . instalacije. bilo kojim sredstvima. obrazovne. Ubijanje ili ranjavanje izdajnika koji pripadaju neprijateljskom narodu ili vojsci. zastave ili vojnog obeležja i uniforme koje pripadaju neprijatelju ili Ujedinjenim nacijama. na teritoriju koju je ona okupirala ili izmeštanje i preseljenje celokupnog stanovništva ili njegovog dela sa okupirane teritorije na neokupiranu teritoriju. osim ukoliko to strogo ne zahtevaju potrebe rata. gradova. bolnice i mesta gde se sakupljaju bolesni i ranjeni. Namerno usmeravanje napada na verske. boravišta ili graevina koji nisu branjeni ili koji nisu vojni objekti. jedinice ili vozila ukljuena u humanitarnu pomo ili mirovnu misiju u skladu sa Poveljom UN. Namerno zapoinjanje napada. Prinuivanje pripadnika neprijateljske strane da uestvuju u ratnim operacijama. od strane Okupacione sile. Ukidanje i suspendovanje prava. koja su zatoena i pod vlašu su protivnike strane. niti su izvedeni u njegovom/njenom interesu. a to je uinio sa ciljem da se preda (vii). Uništavanje ili konfiskacija neprijateljske imovine. sela. Objavljivanje da se prema neprijatelju nee postupati s milošu. dugotrajna i ozbiljna ošteenja životne sredine. konkretan i neposredni vojni uinak. materijale. pod uslovom da to nisu vojni ciljevi.

baziranom na lišavanju namirnica neophodnih za njihov opstanak. ukljuujui namerno spreavanje deljenja minimalnih porcija preciziranih Ženevskim konvencijama. Rimskog Statuta su i take c. Još jedna od specifinosti lana 8. lišenja slobode ili ma kog drugog 159 . (xx) Narušavanje linog dostojanstva. kako je definisano u lanu 7. (xvi) Korišenje otrova i sredstava koja u sebi sadrže otrovne supstance. (xix) Korišenje oružja. nasilnu trudnou. (xxiii) Namerni napadi na objekte. (xvii) Korišenje zagušljivaca. materija ili izuma. (xxi) Izvršenje krivinog dela silovanja. ak i ako su ista osvojena u napadu. 121. Statuta.2. naime. (xviii) Korišenje municije koja se lako rasprskava u ljudskom telu. materijali i metodi ratovanja zabranjeni i ukljueni u aneks ovog Statuta amandmanom a u skladu sa odgovarajuim odredbama preciziranim u l. prisiljavanje na prostituciju. (xxii) Iskorišavanje civila ili nekih drugih kategorija zaštienih lica. otrovnih i drugih gasova. da bi se povratile odreene zone. ozbiljna kršenja lana 3. kao i svih drugih slinih tenosti. kao što su meci sa vrstom aurom koja ne pokriva u potpunosti sredinu metka i/ili je pokrivena ali sa zasecima.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 159 (xv) Pljakanje gradova i drugih naselja. bilo koje od dole navedenih krivinih dela poinjenih protiv lica koja nisu uzimala aktivno ueše u neprijateljstvima. ukljuujui pripadnike vojnih snaga koji su položili oružje i one koji su van borbe zbog bolesti. Tako da taka c reguliše ratne zloine U sluajevima oružanog sukoba koji nije meunarodnog karaktera. a posebno ponižavajue i degradirajue postupanje. ranjavanja. transportna sredstva i medicinsko osoblje koje koristi oigledne oznake precizirane u Ženevskim konvencijama u skladu sa meunarodnim pravom. medicinske jedinice. materijala i metoda ratovanja koji su takve prirode da mogu uzrokovati teške povrede ili nepotrebne patnje ili se istim krši meunarodno pravo oružanog sukoba. avgusta 1949. (xxiv) Namerno pribegavanje izgladnjavanju civila kao metode ratovanja. projektili. d i e koje se odnose iskljuivo na unutrašnji oružani sukob. oblasti ili da bi se odreene vojne snage zaštitile od vojnih operacija. pod uslovom da su takva oružja. projektila. (xxv) Regrutovanje ili na bilo koji drugi nain stavljanje u vojnu službu dece ispod 15 godina starosti u nacionalne oružane snage ili njihovo korišenje za aktivno uestvovanje u borbi. i 123. seksualno ropstvo. stav 2 (f). zajednikog za etiri Ženevske konvencije od 12. prisilnu sterilizaciju ili bilo koji drugi oblik seksualnog zlostavljanja koji se definiše kao ozbiljno kršenje Ženevskih konvencija.

• Ko naredi da se prema ratnim zarobljenicima vrše ubistva ili ko takvo delo izvrši. kao što su pobune.. Dok taka d napominje da se odredbe Stava c odnose samo na unutrašnje oružane sukobe a ne ’’na unutrašnje nemire i sukobe. Nasilje nad životom i telom. sakaenje. U taki e su dalje regulisane Druge ozbiljne povrede zakona i obiaja do kojih doe u oružanim sukobima koji nisu meunarodnog karaktera.. pojedinani i sporadini akti nasilja ili na druge akte sline prirode’’. uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili da se vrše druge radnje kojima se narušava zdravlje ili nanose velike patnje ili naredi prisiljavanje na vršenje službe u oružanim snagama neprijatelja ili lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suenje ili ko izvrši neko od navedenih dela. kao što su: npr. a koje povrede su predviene odgovarajuim odredbama meunarodnog prava. lan 375 reguliše podsticanje i organizovanje ratnih zloina i genocida. 88/2005 . naredi da se prema ratnim zarobljenicima vrše telesne povrede.160 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA razloga. biološki. 107/2005 . neovena postupanja. lan 380 povredu parlamentara itd. 386 KZRS. Sl Glasnik RS. Narušavanje linog dostojanstva. lanovi 376 i 377 upotrebu nedozvoljenih sredstava borbe i zabranjenog oružja. muenja. 85/2005. lanovi 378 i 379 protivpravno ubijanje i oduzimanje imovine od neprijatelja. okrutno ponašanje i muenje.ispr.ispr. kršei pravila meunarodnog prava. Domae krivino zakonodavstvo ratne zloine reguliše lanovima 372-385 Krivinog zakonika Republike Srbije386 ali za razliku od Rimskog i Statuta Ad hoc tribunala ne deli ratne zloine po tome da li su izvršeni povredama Ženevskih konvencija ili povredama zakona i obiaja rata ve lanovima 372 – 374 reguliše: ratne zloine protiv civilnog stanovništva(372). posebno ubistvo u svakom obliku (kvalifikovano i privilegovano ubistvo). br. • kaznie se zatvorom najmanje pet godina. a naroito ponižavajuim i degradirajuim postupanjem. Uzimanje talaca i td. ranjenika i bolesnika(373) i ratnih zarobljenika(374) tako da na primer lan 374 glasi: • Ko. • kaznie se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina. medicinski ili drugi nauni eksperimenti. 72/2009 i 111/2009) 160 .

1.IT-98-29-A. Dopunskog protokola i Že- 388 MKSJ. izmeu ostalog. godine. Stalni meunarodni krivini sud je do sada optužio više lica za ratne zloine ali do sada nije donesena nijedna presuda za to krivino delo. Paragrafi 603-608 161 . Karl Denic nije proglašen krivim za kršenje meunarodnog prava. godine i još jedne naredbe iz 1942 godine koja se ticala postupanja sa brodolomnicima sa britanskog broda Lakonija koji je potopila nemaka podmornica. koji je ratne zloine regulisao lanom 6(b) Povelje IMT-a. bio na poziciji komandanta Sarajevskoromanijskog korpusa (SRK) Vojske Republike Srpske (VRS)388 osuen je za masovnu kampanju ubistava i terora nad civilnom populacijom u Sarajevu. godine 16 najviših vojnih i politikih funkcionera III rajha. odnosno za nareivanje. Denic je optužen za ’’neogranieni podmorniki rat’’ protiv neutralnih trgovakih brodova a povodom izdavanja ratne naredbe br. presuda Pretresnog vea u sluaju Tužilac protiv Stanislava Galia.2. do avgusta 1994.2. 154 iz 1939. Sudska praksa 2. osueno i za ratne zloine a slina praksa je zabeležena i u radu Meunarodnog vojnog tribunala za daleki istok (IMTFE) u vezi sa najiistaknutijim japanskim liderima tokom drugog svetskog rata.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 161 2. gde je 1946. Denic je bio optužen (Taka 3 i Aneks A optužnice) za ratne zloine. Meunarodni tribunali Sudska praksa meunarodnih tribunala poznaje veliki broj sluajeva suenja za ratne zloine još od suenja pred Meunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu (IMT). Što se suenja pred IMT-om tie možemo kao primer istai suenje nemakom komandantu ratne mornarice Admiralu Karlu Denicu (Karl Donitz) koji je pred tim sudom osuen na 10 godina zatvora zbog kršenja II Londonskog pomorskog sporazuma iz 1936. Ad hoc tribunali su sa druge strane doneli veliki broj presuda za ratne zloine tako da emo kao primer navesti presudu u sluaju Gali387 pred MKSJ-om. odnosno kao povredu lana 51. odobravanje i uestvovanje u ratnim zloinima protiv lica i imovine na otvorenom moru. General Stanislav Gali koji je u spornom periodu od avgusta 1992. Snage SRK su Sarajevo držale pod opsadom više od etiri godine i grad se u tom periodu nalazilo u potpunoj blokadi i pod stalnom artiljerijskom i snajperskom vatrom što je rezultiralo razaranjem grada i velikim brojem ljudskih žrtava zbog ega je Gali optužen za zloine protiv ovenosti i za protivpravno terorisanje civila i napade na civile kao kršenje zakona i obiaja rata. kao kršenja zakona i obiaja rata. Sudsko vee je na osnovu te dve naredbe Denica proglasilo krivim za kršenje II Londonskog pomorskog sporazuma ali zahvaljujui svedoenju glavnokomandujueg amerike mornarice estera Nimica o slinom ponašanju amerike ratne mornarice.

koji je nad njima vršio kontrolu. nije spreio niti je poinioce kaznio. dispozitiv presude Apelacionog vea u sluaju Tužilac protiv Stanislava Galia. u najmanju ruku.(597) A u vezi sa krivinom odgovornošu Generala Galia Vee u Paragrafu 742 zakljuuje: • Pretresno vee je ve konstatovalo da su snage bosanskih Srba rasporeene u Sarajevu i njegovoj okolini bile pod komandom generala Galia. u periodu na koji se odnosi optužnica. poinjena dela nasilja nad civilnim stanovništvom Sarajeva. 389 390 MKSJ. Pretresno vee je konstatovalo da su. Veina je takoe konstatovala da se protiv civilnog stanovništva u delovima Sarajeva pod kontrolom ABiH sprovodila kampanja snajperskog delovanja i granatiranja i da joj je glavna svrha bilo zastrašivanje. protiv civilnog stanovništva u Sarajevu izvršeno krivino delo terora u smislu lana 3 Statuta. Što se tie actus reus tog krivinog dela. Stanislav Gali je pred Pretresnim veem osuen na 20 godina389. u periodu na koji se odnosi optužnica.162 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nevskih konvencija iz 1949. Pretresno vee je u tom smislu zakljuilo: • Pretresno vee se van svake sumnje uverilo da je protiv civilnog stanovništva Sarajeva u periodu na koji se odnosi optužnica poinjeno krivino delo napada na civile u smislu lana 3 Statuta. Osim toga. iz iskaza u zapisniku sa suenja neodoljivo se namee zakljuak da se ono što je Pretresno vee okarakterisalo rasprostranjenim i zloglasnim napadima na civilno stanovništvo Sarajeva nije moglo dešavati protiv volje komandanta snaga koje su te napade vršile i da je nepreduzimanje mera za spreavanje protivpravnog snajperskog delovanja i granatiranja bilo namerno. U vezi s actus reus krivinog dela terora opisanog gore u tekstu. a koja on. dispozitiv presude Pretresnog vea u sluaju Tužilac protiv Stanislava Galia. Ta dela nasilja dovela su do smrti i teškog ranjavanja civila. bilo namerno bilo iz nehata. Prema mišljenju veine.IT-98-29-A MKSJ. da bi mu Apelaciono vee kaznu preinailo u kaznu doživotnog zatvora390. godine. Pretresno vee je takoe zakljuilo da je general Gali bio u potpunosti obavešten o krivinim delima koja su vršile snage pod njegovom komandom i unutar njegove zone odgovornosti.IT-98-29-A 162 . .(Paragraf 596) • Veina se takoe uverila da je. Dalje. Pretresno vee konstatuje da su ta dela bila usmerena protiv civila. Pretresno vee konstatuje da artiljerijski i snajperski napadi usmereni protiv civilnog stanovništva i pojedinih civila koji nisu uestvovali u neprijateljstvima predstavljaju dela nasilja.

61/04.2. kao što je nekadašnji ministar unutrašnjih poslova tzv. proterivanja i neovenog postupanja nad muslimanskim stanovništvom u gradu Zvorniku i njegovoj okolini 1992 godine usled ega je lišeno života oko 700 ljudi. osniva Odeljenje za ratne zloine kao i Specijalno Tužilaštvo za ratne zloine sa svim prateim službama394. 42/03. ("Sl. dok je jedan optuženi osloboen od optužbe. Zakona o Sudu BiH. G. 37/03. U tužilaštvu BiH I odeljenje se takoe bavi ratnim zloinima393 i takoe je mešovitog je karaktera. 3/03. 42/03. Zakon o Sudu BiH. P. 35/04. 24/02. ubijanja. Glasnik RS".2. 9/04. 42/03. (Službeni glasnik Bosne Hercegovine. sigurno je najpoznatije suenje predstavnicima kvislinških formacija za izdaju i ratne zloine. muenja. Suenja za ratne zloine pred domaim sudovima Domaa sudska praksa je upoznata sa suenjima za ratne zloine još od završetka II svetskog rata. 32/07) 392 lan 24. Znaajno je istai i suenje istaknutim ustaškim oficirima i zvaninicima ustaškog režima u Hrvatskoj u vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata. 37/03. 32/07) 393 Zakon o tužilaštvu BiH. U Srbiji se 2003. Branislav Medi na 15 a Pero Petraševi na 13 godina zatvora. 29/00. 9/04. 61/2005. VSS je ukinuo presudu A. a meu njima. (Službeni glasnik Bosne i Hercegovine br. godine pri Višem sudu u Beogradu (tada Okružni sud u Beogradu). 2. 24/02. Tako se u BiH 2002. 16/02. specijalizovanih samo za ratne zloine. br. 2010 godine prvostepenom presudom osueni na 6 i 15 godina zatvora zbog sprovoenja masovne kampanje nezakonitog zatvaranja. usled brojnih zloina koji su se u tom ratu dogodili. na prostoru skoro cele bivše Jugoslavije dolazi do velikog broja suenja za ratne zloine a u Srbiji i BiH i do osnivanja posebnih pravosudnih tela. 391 163 . Zvornik 1 –u kojem su funkcioneri tadašnje lokalne vlasti B. 67/2003. 24/02. 101/2007 i 104/2009) 395 Slobodan Medi Boca je osuen na 20. 61/04) 394 Zakon o organizaciji i nadlažnosti državnih organa u postupcima za ratne zloine. izmeu ostalih.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 163 2. M. Po okonanju ratova u bivšoj Jugoslaviji. 61/04. 135/2004. 35/04. (Službeni glasnik Bosne i Hercegovine br. Škorpioni – sluaj u kojem su Komandant jedinice Škorpioni Slobodan Medi Boca i još dva pripadnika te jedinice 2008 godine pred Vrhovnim sudom Srbije (VSS) pravosnažno osueni395 zbog streljanja šestorice zarobljenih Muslimana u Trnovu jula 1995 godine. 4/04. Što se sluajeva iz domae sudske prakse tie. NDH Andrija Artukovi kome je 80-ih godina sueno u Zagrebu. 4/04. 37/03. 29/00. godine osniva Sud BiH391 koji je mešovitog karaktera(sastoji se od meunarodnih i domaih sudija) ije se I odeljenje bavi ratnim zloinima392. 9/04. 35/04. 16/02. i B. možemo istai predmete: 1. 3/03. 3/03.

po meÿunarodnom obiþajnom pravu (ali ne i po Statutu MKSJ. Oxford university press. Da se mogu izvršiti i u vreme rata i u vreme mira 4. Zloþin protiv þoveþnosti je prvi put definisan posle II Svetskog rata. 4. Pojam i istorijski razvoj Kod zloþina protiv þoveþnosti. Dela koja nisu sporadiþni incidenti. veü predstavljaju deo raširene i sistematske prakse koju sprovodi. kada 396 Antonio Kaseze ’’Meÿunarodno kriviþno pravo’’.3. Zbog tog zloþina nepravosnažno je 2009. prašta ili na nju pristaje neka vlada ili druga faktiþka vlast. 2. bezbednost i td)396. 1915. ili ako su izvršeni u vreme oružanog sukoba. godine kada je u Otomanskom carstvu došlo do masovnog ubijanja Jermena i kada su. povodom tih zloþina. Pojam zloþina protiv þoveþnosti se prvi put pojavio 1915. Pojam zloþina protiv þoveþnosti . 1928) 981 164 ¤  ¤ £ !   ¦  §  § £   ¦   £ ¤ ¦     § ¥  ¥ § ¥  ¦ § § ¦   ¦   §   £  § § ¦ §   © ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   . Naroþito gnusna dela. lica koje ne uþestvuju ili više ne uþestvuju u oružanim neprijateljstvima i. za razliku od genocida koji je direktno regulisan Konvencijom o spreþavanju i kažnjavanju zloþina genocida ili ratnih zloþina koji su regulisani npr. ICC) neprijateljski borci. novembar 1991. Zločini protiv čovečnosti 3. kao prvooptuženim. MKTR. Ženevskim konvencijama. 3. Ovþara – sluþaj streljanja 194 hrvatska ratna zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovþara kod Vukovara u noüi 20/21. vlade Velike Britanije. toleriše. V. Supplemetn(Washington: US Government Printing Office. slobodu. dok je pet lica osloboÿeno optužbe. 2003 397 Papers rlating to the foreighn relations of the United States.. ne postoji posebna konvencija koja se odnosi direktno na njih veü je meÿunarodno kriviþno pravo koje reguliše zloþine protiv þoveþnosti zasnovano na osnovnim postulatima na kojima poþiva Meÿunarodno pravo ljudskih prava (Pravo na život.2. koja predstavljaju teško vreÿanje ljudskog dostojanstva i ponižavanje jednog ili više ljudskih biüa.1. godine osuÿeno trinaest lica sa tadašnjim komandantom TO M. i to: 1. Da su žrtve tih zloþina civili. pa su u tom smislu zloþini protiv þoveþnosti u meÿunarodnom kriviþnom pravu definisani veoma široko i u njih spadaju spadaju kriviþna dela sa zajedniþkim opštim karakteristikama. 3. godine od strane pripadnika srpske Teritorijalne odbrane(TO) po zauzimanju tog grada. Francuske i Rusije zajedniþki delovale deklaracijom u kojoj su otomanske zloþine definisale kao ’’zloþine protiv þoveþanstva i civilizacije’’397.

Države saveznice (SAD. da bi danas došli do situacije da meunarodno obiajno pravo zabranjuje zloine protiv ovenosti bez obzira da li su poinjeni u ratu ili u miru što je konano potvrdio Rimski Statut Meunarodnog krivinog suda401. 4.. pre ili za vreme trajanja rata.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 165 je osnovan Meunarodni vojni tribunal (eng: IMT) u Nirnbergu koji je imao zadatak da sudi najvišim politikim i vojnim liderima nacistike Nemake za zloine koje su poinili tokom II svetskog rata.law. SSSR i Francuske) koje su osnovale IMT su se tada našle pred problemom kako da procesuiraju zloine koje su Nemci poinili nad svojim državljanima (Jevreji.183/9 of 17 July 1998 and corrected by process verbaux of 10 November 1998. (2)a of the Rome Statute circulated as document A/CONF. ili u vezi sa izvršenjem zloina protiv mira ili ratnih zloina što je u praksi znailo da su ti zloini mogli biti procesuirani samo u kontekstu rata ili otpoinjanja nezakonite agresije399. Martin Borman. deportacija. porobljavanje.2. Alfred Jodl. 2003 400 Judgement of the International Military Tribunal.yale. godine postepeno se napušta povezivanje zloina protiv ovenosti sa ratom i to kroz meunarodne konvencije kao što je npr. komunisti i td. Ernst Kaltenbruner. rasnoj ili verskoj osnovi. godine ali i kroz nacionalna krivina zakonodavstva i precedentno pravo. Romi. 12 July 1999. Konvencija o nezastarevanju ratnih zloina i zloina genocida iz 1968.asp 401 Article 7(1). 8 May 2000.2. 2003 399 Antonio Kaseze ’’Meunarodno krivino pravo’’. I pored tog ogranienja pred IMT-om je za zloine protiv ovenosti osueno više nacistikih lidera kao što su: Herman Gering. 30 November 1999. ili proganjanje na politikoj. Antonio Kaseze ’’Meunarodno krivino pravo’’. bilo ’’zloina protiv mira’’ ili ’’ratnih zloina’’ bez obzira da li se time vrše ili ne vrše povrede zakona zemlje gde su zloini izvršeni.. Pojam zloina protiv ovenosti . Pojam zloina protiv ovenosti . koji su poinjeni ili su u vezi s izvršenjem bilo kog zloina koji spada u nadležnost tribunala. UK. Problem sa ovakvom definicijom zloina protiv ovenosti je bio u tome što su zloini protiv ovenosti morali biti poinjeni u. Iz tog razloga prema lanu 6(c) Povelje IMT zloini protiv ovenosti definisani su kao: • Ubistvo.) iz razloga što su tadašnje konvencije koje su regulisale ratno pravo regulisale samo krivina dela koja su se ticala neprijatelja ili neprijateljskog stanovišta398 . http://avalon.edu/subject_menus/judcont. Oxford university press. Alfred Rozenberg i td400. Oxford university press. 4. Posle 1945. 17 January 2001 and 16 January 398 165 . istrebljenje. i ostala neovena dela izvršena protiv bilo kog civilnog stanovništva.

166 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 3. 12 July 1999. izmeu oslan 5. Rezolucija UN br. 30 November 1999. nasilna trudnoa. Objektivni i subjektivni elementi zloina Današnje meunarodno krivino pravo objektivne elemente zloina definiše statutima Ad hoc tribunala402 i Rimskim statutom403 Meunarodnog krivinog suda koji je do sada dao najsveobuhvatniju kodifikaciju zloina protiv ovenosti u lanu 7(1): • zloine protiv ovenosti predstavljaju sva dalje navedena dela kada su poinjena kao deo rasprostranjenog ili sistematskog napada uperenog protiv bilo koje civilne populacije. of the Rome Statute circulated as document A/CONF. na politikim.183/9 of 17 July 1998 and corrected by process verbaux of 10 November 1998. (c) porobljavanje. nacionalnim. Statuta Meunarodnog krivinog suda za bivšu Jugoslaviju. (d) deportacija ili prisilno premeštanje populacije. (k) ostali neoveni akti sline težine kojima se namerno prouzrokuju teške patnje ili ozbiljne povrede tela. verskim. etnikim. (b) istrebljenje. (g) silovanje. Rimski statut Meunarodnog krivinog suda dalje u lanu 7(2) daje pojašnjenje pojedinih objektivnih elemenata zloina protiv ovenosti: • U lanu 7(2)(b) dodatno definiše pojam istrebljenja u smislu da istrebljenje pored masovnih ubijanja obuhvata i namerno podvrgavanje životnim uslovima. (f) muenje. prisilna sterilizacija ili bilo koji drugi oblik seksualnog nasilja koji se može uporediti sa navedenim. Rezolucija UN br. 8 May 2000. mentalnog ili duševnog zdravlja. polnim ili drugim osnovima za koji se (univerzalno smatra da je meunarodnim pravom nedopušten. seksualno ropstvo. prisilna prostitucija. 827 iz 1993 godine i lan 3 Statuta Meunarodnog krivinog suda za Ruandu. 17 January 2001 and 16 January 402 166 .2. rasnim. kulturnim. (e) nezakonito zatvaranje ili neki drugi oblik strogog lišavanja fizike slobode kršenjem osnovnih pravila meunarodnog prava . (j) zloin aparthejda. (h) progon bilo koje grupe ili kolektiviteta. 955 iz 1994 godine 403 Article 7. (i) prisilno nestajanje lica. i to: (a) ubistvo.

ovog lana. • Prema lanu 7(2)(h) aparthejd podrazumeva neovene radnje sline onima opisanim u stavu 1.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 167 talog i lišavanjem hrane i lekova. fizikih ili duševnih. nad osobom koja se drži u pritvoru ili je pod kontrolom okrivljenog. a koje se preduzima prema odreenim licima samo zato što ta lica pripadaju odreenoj grupi. • Prema lanu 7(2)(g) progon se definiše kao namerno i ozbiljno lišavanje osnovnih prava. zatvaranje ili otmicu lica od strane države ili politike organizacije. • U lanu 7(2)(f) prisilna trudnoa predstavlja protivpravnim zatoenjem žena izazvanu trudnou. • Prema lanu 7(2)(e) muenje se definiše kao namerno prouzrokovanje bola i teških patnji. u nameri da se na taj nain prouzrokuje uništenje jednog dela stanovništva • Prema lanu 7(2)(c). Da bi neko bio proglašen krivim za zloine protiv ovenosti potreban je dodatni subjektivni element što znai da izvršenje zloina protiv ovenosti nije ogranieno samo na umišljaj ili eventualni umišljaj. a posebno žena i dece • Prema lanu 7(2)(d) deportacija podrazumeva prisilno raseljavanje lica u smislu proterivanja lica sa podruja na kojima su ta lica legalno nastanjena. porobljavanje podrazumeva primenu bilo koje sile usmerene na tretiranje lica kao privatne svojine ili vršenje bilo kave upotrebe sile radi trgovine licima. i drugih prinudnih mera. a koje se preduzimaju suprotno pravilima utemeljenim meunarodnim pravom. radnja koja je preduzeta sa ciljem da se na taj nain utie na promenu etnikog sastava stanovništva. što ih i razlikuje od ratnih zloina. Taj posebni element se sastoji u saznanju ’’da su zloini deo sistematine politike ili ši- 167 . • Prema lanu 7(2)(i) prisilno nestajanje lica podrazumeva hapšenje. Ova definicija se nikako nee tumaiti na nain koji je u koliziji sa odredbama nacionalnog zakonodavstva a koje regulišu pitanje trudnoe. odnosno preduzetih sa njihovim odobrenjem odnosno uz njihovu podršku. a koje su poinjene u kontekstu sistematskog ugnjetavanja i dominacije jedne rasne grupe nad bilo kojom drugom rasnom grupom. Muenjem se ne smatra nanošenje bola ili patnje koji su prouzrokovani sluajno ili su nastali kao pratea posledica primene zakonskih sankcija. a koji postupci uživaju podršku odreenog režima a namenjeni su njegovom daljem održavanju. pri emu država odnosno politika organizacija odbija da da informacije o lišenju slobode ili informacije o sudbini ili boravištu tih lica. suprotno meunarodnom pravu. a to sve sa namerom da takvim licima na duži vremenski period uskrati pravnu zaštitu koja im pripada po zakonu. ili trudnoa koja je nastala povodom drugih teških oblika kršenja meunarodnog prava.

IT-96-23 i 23/1 406 MKSJ. Presuda Apelacionog vea u sluaji Tužilac protiv Dragoljuba Kunarca i ostalih Paragrafi 102. 4. Paragraf 102. muenje. deportacije.Subjektivni elementi zloina protiv ovenosti. 2003 409 MKSJ.105. itd.4.. Oxford university press. 4. IT-95-11 404 168 . Presuda Apelacionog vea u sluaju Tužilac protiv Dragoljuba Kunarca i ostalih. koji kod razliitih zloina protiv ovenosti doseže pojam ’’posebnog zloinakog umišljaja’’408. da to delo ini deo rasprostranjenog ili sistematskog napada protiv bilo kog civilnog stanovništva“409 Antonio Kaseze ’’Meunarodno krivino pravo’’. pod uslovom: • ’’da su ispunjeni svi drugi nužni uslovi.).4. tako da je Žalbeno vee u sluaju Marti zakljuilo da lan 5 nije primenljiv samo na civile ve i na lica van borbenog stroja. konkretno.. kao što je navedeno u prvom delu poglavlja koji se odnosi na opšte karakteristike zloina(taka 4. ili barem da je prihvatio rizik da njegovi postupci budu dio napada.Subjektivni elementi zloina protiv ovenosti . statuti Ad hoc tribunala i Stalnog meunarodnog krivinog suda štite samo civilnu populaciju. Presuda Apelacionog vea u sluaju Tužilac protiv Dragoljuba Kunarca i ostalih Paragraf 85. ali je MKSJ kroz sudsku praksu zaštitu proširio i na lica koja nisu civili. Što se žrtava zloina protiv ovenosti tie.168 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA roko rasprostranjenog zlostavljanja’’404. IT-96-23 i 23/1 408 Antonio Kaseze ’’Meunarodno krivino pravo’’.406 • Meutim. Presuda Apelacionog vea u sluaju Tužilac protiv Milana Martia. 2003 405 MKSJ. ne traži se da su optuženom bile poznate pojedinosti napada niti da je on odobravao kontekst u kojem je do napada došlo. Dovoljno je samo to da je on razumeo opšti kontekst u kojem su se njegovi postupci odvijali407 Sem toga potreban je još jedan mentalni element odnosno namera da se vrši progon.. Sudska praksa MKSJ je u tom smislu daje sledee zakljuke: • Poinilac mora znati da su njegovi postupci sastavni deo obrasca rasprostranjenih ili sistematskih krivinih dela usmerenih protiv civilnog stanovništva i mora znati da se njegova dela uklapaju u taj obrazac405 • U tom smislu se postavlja uslov da je optuženi znao da postoji napad na civilno stanovništvo i da su njegovi postupci sastavni deo tog napada. IT-96-23 i 23/1 407 MKSJ. Paragraf 313.

posebno tokom juna i jula 1992. koji su pred tim tribunalom osueni za seriju masovnih zloina nad nesrpskim stanovništvom u Opštini Višegrad 1992.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 169 Ovakav zakljuak je potvren i u Paragrafu 29 Drugostepene presude u sluaju Mrkši i ostali: • ’’iako su civilni status žrtava. silovanja. silovanja. živih ljudi u dva navrata. broj civila i udeo civila u civilnom stanovništvu faktori koji su relevantni za utvrivanje da li je ispunjen opšti deo uslova navedenog u lanu 5 Statuta da napad mora biti usmeren protiv ’civilnog stanovništva’. žene i djeca muslimanske nacionalnosti. bili muškarci. i 1993. godine411. Paragraf 29. otmice. 928-934 IT-98-32/1-T 410 169 . na dve razliite lokacije u junu 1992. kao i da se broj takvih akata poveao posle odlaska Užikog korpusa. Ti akti nasilja ukljuivali su dela protivpravnog lišavanja slobode i premlaivanja. godine412. (Paragraf 890) MKSJ. pripadnici paravojnih grupa i lokalni Srbi vršili mnogobrojne akte nasilja protiv muslimanskog civilnog stanovništva u Višegradu pre perioda na koji se odnosi Optužnica. Pretresno vee podsea na svoj zakljuak da e dokazi o konkretnim krivinim delima za koja Optužnica ne tereti biti uzeti u obzir prilikom razmatranja da li je tužilaštvo ispunilo opšte uslove za primenu lana 5 Statuta. IT-95-13/1 411 MKSJ.Paragrafi 915-919 . samovoljnog lišavanja života. kao i dela samovoljnog lišavanja života. ponižavanja. premlaivanja i krae. ne postoji uslov niti je element zloina protiv ovenosti da žrtve krivinih dela u osnovi moraju da budu ’civili’“410 3. Primer iz meunarodne sudske prakse Sudska praksa Ad hoc tribunala poznaje brojne sluajeve u kojima su poinioci osueni za zloine protiv ovenosti pa emo kao promer navesti zakljuak Pretresnog vea MKSJ u sluaju Tužilac protiv Milana i Sredoja Lukia. U Višegradu su spaljene dve džamije.3. krae i uništavanja imovine. Ti dokazi pokazuju i to da su meta otmica. izmeu ostalog i za spaljivanje najmanje 119. U delu koji se odnosi na Rasprostranjeni i sistematski napad kao element zloina protiv ovenosti vee daje sledei zakljuke: • Dokazi izvedeni pred Pretresnim veem pokazuju da su srpska policija. 920-923. Dispozitiv presude Pretresnog vea u sluaju Tužilav protiv milana i sredoja Lukia iz jula 2009 godine IT-98-32/1-T 412 MKSJ. godine. Presuda Apelacionog vea u sluaju Tužilac protiv Mileta Mrkšia i ostalih . prethodno zatoenih. Presuda Pretresnog vea u sluaju Tužilav protiv milana i sredoja Lukia iz jula 2009 godine .

kao i u pogledu cilja i svrhe.(Paragraf 893) • Krivina dela za koja se terete Milan Luki i Sredoje Luki neosporno su bila deo napada.(Paragraf 891) • Ti napadi nisu bili izolovani dogaaji. mnogi od njih su bili starci. žene i deca.(Paragraf 895) 170 . Neki Muslimani našli su se na udaru ne samo jedanput. napad su izvršili domai Srbi i srpski organi. osim toga. nije mogue da su Milan Luki i Sredoje Luki mogli ne znati za postojanje napada: razmere tog napada bile su velike. Pretresno vijee se uverilo da su krivina djela za koja se terete Milan Luki i Sredoje Luki bila deo rasprostranjenog odnosno sistematskog napada i da oni. mora biti zadovoljen ovaj uslov. sakrivali su se ili napuštali Višegrad. godine objavio Meunarodni komitet Crvenog krsta bilo je navedeno da postoje prijave o 705 nestalih osoba iz Višegrada. Krivina dela za koja se oni terete vremenski i prostorno su povezana s napadom. Mevsud Poljo i drugi iz Drine su izvadili i potom pokopali 170–180 leševa. Pretresno vee se. uverilo da su napadi na diskriminativan nain bili usmereni protiv civilnog stanovništva: žrtve su bili civili iz Višegrada. Od sredine maja do septembra ili oktobra 1992. a Milan Luki i Sredoje Luki pripadali su upravo toj nacionalnoj zajednici.(Paragraf 892) • Usled tih napada Muslimani su napuštali svoja radna mjesta. a glavnina njih poinjena je upravo u periodu kulminacije napada na muslimansko stanovništvo. a posledice napada za muslimansko stanovništvo bile su drastine i teške. Iz masovnih grobnica u okolini Opštine Višegrad kasnije su ekshumirane stotine leševa muslimanskih civila. Na spisku nestalih osoba koji je 2005. nisu mogli ne znati da se njihovi postupci uklapaju u okvir napada. godine. Naprotiv. Postoje iskazi žena koje su bile silovane više puta. Velik broj Muslimana je ubijen. po mišljenju Pretresnog vijea. a svi su bili muslimanske nacionalnosti. napadi svih vrsta na muslimansko stanovništvo stalno su se ponavljali. Uvek kada je rasprostranjeni odnosno sistematski napad uslov za potvrivanje krivinog dela za koje tereti optužnica.170 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA • Pretresno vee zakljuuje da ti akti neosporno odgovaraju definiciji „napada“ koja se ustalila u sudskoj praksi Meunarodnog suda. ta brojka ini samo 20 posto leševa vienih u reci u to vreme. Muslimani su bili najvea grupa interno raseljenog stanovništva iz opštine Višegrad. od kojih je velika veina bila Muslimana. to jest u junu 1992. odevenih veinom u civilnu odeu. Prema izjavama Mevsuda Polje. Štaviše.

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 171 3. obe zasnovane na mišljenjima istaknutih pravnih strunjaka ovih zemalja i izraivanje još tokom trajanja I svetskog rata. ili druge sline nehumane postupke kojima se namerno prouzrokuju teške patnje ili ozbiljno ugrožava zdravlje ili ko izvrši neko od navedenih dela. stavljanje stanovništva ili jednog njegovog dela u takve životne uslove koji vode njihovom potpunom ili deliminom istrebljenju. odnosno njihovo definisanje kao posebnog delikta (zloina protiv mira) ipak nema dugu istoriju. prinudno preseljavanje. proganjanje ili proterivanje na politikoj. polnoj ili kakvoj drugoj osnovi. koje su u velikoj meri imale zajednike karakteristike. odgovornost nemakog kajzera za 171 . U istorijskom smislu su ovde posebno znaajni Versajski ugovor (1919) i njegove odredbe o krivici nemakog Cara Vilhelma II zbog kršenja meunarodnog morala i svetosti meunarodnih ugovora. ali suprotno ovome inkriminisanje agresivnih ratova. br. emu smo odreenu pažnju ve posvetili u prethodnim delovima rada. ugnjetavanje rasne grupe ili uspostavljanje dominacije jedne takve grupe nad drugom. rasnoj. Ono meutim. koje i samo. prinuavanje na prostituciju. 72/2009 i 111/2009) U vezi suenja nemakom kajzeru postojale su dve platforme – engleska i francuska. ali domai sudovi još uvek nikoga nisu procesuirali za to krivino delo. Sl Glasnik RS. etnikoj.414 413 414 KZRS.ispr. ima veoma dugu “ratnu istoriju”. verskoj. 4. Domae zakonodavstvo i sudska praksa Domae zakonodavstvo zloine protiv ovenosti reguliše lanom 371. na temelju kojih je i donesena odluka da se nemakom kajzeru sudi. 107/2005 .3. kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina. 85/2005. muenje. 88/2005 .3.ispr. do takvog suenja iz politikih razloga nikada nije došlo. Krivinog zakonika Republike Srbije413: • Ko kršei pravila meunarodnog prava. nacionalnoj. predstavlja izuzetno interesantan primer spoja meunarodnog javnog i krivinog prava. te suštinski predstavlja nezaobilazan deo istorije meunarodnog krivinog prava. kulturnoj. silovanje. ali kao što smo to ve objasnili.. Agresija Agresivni ratovi su stalna konstanta u razvoju oveanstva.. zatvaranje ili otmicu lica bez davanja informacija o tome kako bi im se uskratila pravna zaštita. naredi: vršenje ubistava. porobljavanje. prisiljavanje na trudnou ili sterilisanje radi promene etnikog sastava stanovništva. kao svoj neizostavni deo. u okviru šireg ili sistematskog napada uperenog protiv civilnog stanovništva. U engleskoj platformi se nespornom smatrala pre svega.1.

18. ali ne samo u njima. a zatim je engleski kršenje neutralnosti Belgije i Luksemburga. deo predstavnika Sovjetskog Saveza je smatrao da suenje nije potrebno. još tokom trajanja rata). ve i u ustavnopravnim normama. uz isticanje.172 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA kao i Kelog-Brajanov pakt (Kellog-Briand-Pact – 27. Jescheck. organizuje novu francusku armiju i pokušava da povrati svoju mo. što je predstavljalo jedno izuzetno ekstenzivno tumaenje krivinopravnog naela legaliteta i u osnovi se ovde ipak radilo o odstupanju od ovo principa. te da bi ono u odnosu na težinu zloina ak bilo licemerno. Neki cinik bi mogao zakljuiti da se i epilog suenja sveo na likvidaciju krivaca. od kojih je posebno upeatljiv sluaj Napoleona Bonaparte. str. dok je francuska platforma. ali su kasnije ipak pristali na suenje u kome su aktivno uestvovali i predstavnici sovjetskog vojnog pravosua. polazila od osnovne ideje da se neopravdano zapoinjanje rata može sankcionisati i na temelju još srednjovekovnih uenja o nepravednim ratovima. koji je agresiju tretirao kao (meu)državni delikt. juna 1815. Die Verantwortlichkeit der Staatsorgane nach Völkerrstrafrecht – Eine Studie zu den Nürnberger Prozessen. kada se nakon završenog II svetskog rata postavilo pitanje suenja najodgovornijim linostima nacistike Nemake (mada su prve ideje o tome zaživele i formalno kroz nekoliko sporazuma meu saveznicima. avgust 1928). Der völkerrechtliche Straftatbestand der Aggression. deliktni karakter agresije u meunarodnom pravu bio nesporan. Naime. nakon ega je bio primoran da abdicira sa prestola. ali ga udružene saveznike snage. ne samo od momenta zakljuivanja Kelog-Brajanovog ugovora. te prognan na ostrvo Elba. “Nomos Verlagsgesellschaft“. što je tradicionalno postao važan i u velikoj meri sporan primer za jedno veoma široko shvatanje naela legaliteta u meunarodnom krivinom pravu. Bonn. ali je na temelju toga sueno pojedincima u Nirnbergu i Tokiju za konkretno krivino delo. Hummrich. mada je nezavisno od ovog konkretnog sluaja. ve i ranije. godine. Agresija koja je u navedenom paktu tretirana kao mogui delikt države. H. koje napušta 1815. takoe posledica osude na smrtnu kaznu 172 .416 ali je to engleski zapovednik Wellington odbio. godine. 42–45. Više o tome: H. je ovim de facto postala krivino delo koje može da uini i pojedinac. str. godine. bio poražen prvo kod Lajpciga 1814. koje je u osnovi. koji je nakon itavog niza grandioznih vojnikih uspeha i osvajanja skoro cele Evrope. 2001.415 Prusi i posebno njihov komandant Blücher su smatrali da Napoleona treba jednostavno streljati. odnosno najveeg broja glavnooptuženih (uz samoubistvo Geringa. Baden-Baden. 42–43. u pogledu ije dalje sudbine su mišljenja meu pobednicima bila podeljena. bar od njegovog važenja koje je nesporno prisutno u veini nacionalnih krivinih zakonodavstava. u odnosu na znatno uže odreivanje ovog principa u veini nacionalnih krivinih zakonodavstava. tako što su ove države jednostavno od strane Nemake okupirane. 1952. definitivno slamaju u bici kod Vaterloa i on postaje ratni zarobljenik. Tako se istorijski posmatrano. da mada zloin protiv mira nije u to vreme bio u meunarodnopravnom smislu utvren. 416 Ovde se može napraviti i jedna veoma interesantna istorijska paralela. 415 Više o tome: M. može uoiti više interesantnih primera. pre svega englesko/pruske. te injenje ratnih zloina. ve krivce treba jednostavno likvidirati. a posebno kroz voenje “neogranienog podmornikog rata”.

što je imalo itav niz dalekosežnih posledica na širem meunarodnom nivou. 419 M.419 Iz ovoga proizlazi da tadašnje velike sile (verovatno da tako ne bi stvorile presedan koji bi kasnije i njima samima mogao škoditi). ve na temelju meunarodnog ugovora izmeu saveznikih snaga. vešanjem). zakljuenog 25. odnosno u ratu poraženom vladaru sudi domai sud i to. ve da ga osudi. The Hague. Višegodišnja nedefinisanost agresije u Rimskom statutu U meunarodnom pravu se pojam agresije pre svega vezuje za definiciju sadržanu u rezoluciji koju je usvojila Generalna skupština UN svojom od 14. ali s druge strane. Externe Strafpflichten – Völkerstrafrecht und seine Wirkungen im deutshcen Strafrecht. ipak postavljeni temelji savremenog meunarodnog krivinog prava. International Law. 2002. London. odnosno njegovim “privatnim ratom”.417 ali je zatim njegova sudbina rešena ne u sudskom postupku. a naroito liderima iz novije istorije. Frankfurt am M. da je akt agresije nesumnjivo uinjen. kada je odlueno da on postane engleski zatoenik. L. ali ne na teritoriji Engleske. te Habeas-Corpus Akta iz 1679.1. jer to nije bilo mogue zbog garancija sadržanih u Velikoj povelji o ljudskim slobodama (Magna Charta of 1215). No. Problem oko definisanja agresije se ispoljava i u sledeoj konstataciji: “Teškoa je oigledna. “Peter Lang“. sudi pred sudovima njihove države u kojoj je prethodno. 10. Griffiths. Boston. 4/2002. ovakvo insistiranje da bivšem. 417 Iako je Napoleona zaista teško porediti sa drugim istorijskim linostima. decembra 1974. sa kojima on ima malo toga zajednikog.”420 4. s tim da su tada. kako se i navodi u tekstu pisma lorda Liverpula. Berlin. str. Savet bezbednosti nije sudsko telo i ne može svoju odluku zasnovati na temelju prava i dokaza. 418 M. (Res. jer se taj rat. 2002.. nakon njegovog napuštanja Elbe. ukljuujui. ne da takav sud vodi postupak. Schmidt. smatrao nelegalnim. “International Criminal Law Review“. Hummrich. neodoljivo podsea na neka skorašnja nastojanja da se nekim drugim poraženim liderima u relativnoj sadašnjici. što je predstavljalo sasvim jasno prejudiciranje. 310. 173 . the Crime of Agression and the Ius ad Bellum. oružanim sredstvima promenjen režim. a ovo naelo zahteva da optužba dokaže svaki element krivinog dela. cit.. 420 R. bez obzira na sve mogue zamerke izvorima prava koji su u Nirmbergu primenjivani. godine.418 Inae. marta 1815. 43. u razmišljanjima o eventualnom suenju Napoleonu.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 173 premijer lord Liverpool predlagao da Napoleona “treba osuditi pred francuskim sudom”. S jedne strane. op. str. ovaj problem postoji i s obzirom da okrivljeni pred Meunarodnim krivinim sudom ima pravo na fair suenje. uopšte nisu smatrale deliktnim sve one prethodne velike osvajake ratove koje je Napoleon godinama vodio. gde je bio i izgnanstvu. pa je stoga za mesto Napoleonovog zatoeništva odabrano ostrvo Sveta Helena. Savet bezbednosti ima primarnu odgovornost da odreeni akt odredi kao agresiju. str. godine. pre svega se razmatrala mogunost da mu se sudi samo za poslednjih 100 dana rata koji je vodio pre konanog poraza kod Vaterloa.

grupe. napada. g) odluka jedne zemlje da bilo u svoje ime. Oigledno su postojali veliki problemi prilikom usaglašavanja razliitih stavova u o odnosu na ovo pitanje. ohrabrivanje subverzivnih aktivnosti neregularnih ili dobrovoljnih bandi. ili indirektna. “Nauna knjiga”..421 Navedeni vidovi (akti) agresije su formulisani alternativno. s obzirom da se putem nabrajanja ne mogu uvek obuhvatiti svi vidovi agresije. koja time de facto postaje žrtva agresije. bez obzira da li je privremena ili ne. “Butterworths“. ili u ime druge zemlje. 627–628. ili aneksije teritorije druge države. Starke. a da se ti akti po težini mogu uporediti sa napred navedenim aktima ili su od izuzetnog znaaja za sudbinu odnosne zemlje. teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti druge države. Krea. uputi oružane bande. Tenth Edition. decembra 1974. e) korišenje oružanih snaga jedne zemlje koje se nalaze na teritoriji druge zemlje na osnovu sporazuma sa tom zemljom. koje zbog svog S. bez obzira da li je rat objavljen ili ne: a) invazija ili napad oružanih snaga jedne države na teritoriju druge. str. na osnovu odredaba Povelje. Beograd. ili pak bilo kakav produžetak njihovog prisustva na toj teritoriji posle isteka sporazuma. odredbom l.174 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 3314–XXIX). Avramov i M. prema kojoj ona predstavlja upotrebu vojne sile od strane jedne države protiv suvereniteta. konstatuje da pobrojanim aktima pitanje nije iscrpljeno. bombardovanju i blokadi. tako da Savet bezbednosti može. d) napad kopnenih ili vazduhoplovnih oružanih snaga jedne zemlje na kopno. Sama agresija može da bude direktna. more. Meunarodno javno pravo. c) blokada luka ili obala jedne zemlje izvršena oružanim snagama druge. nije postala osnova za utvrivanje konkretne inkriminacije agresivnog rata. 2001. ili na bilo koji drugi nain koji nije u skladu sa Poveljom UN. Navedena definicija agresije sadržana u Rezoluciji Generalne skupština UN od 14. b) bombardovanje koje izvrše oružane snage jedne zemlje protiv teritorije druge države ili upotreba bilo kakvog oružja jedne zemlje protiv teritorije druge. te da razvoj ratne tehnike i veštine otvara uvek nove mogunosti za agresora. suprotno uslovima predvienim u sporazumu. vazdušni prostor ili mornaricu druge zemlje.423 invaziji. pripadnike neredovnih snaga ili najamnika da izvrše akte oružanog nasilja protiv druge države. U navedenoj rezoluciji sa ak. Introduction to International Law. ili zloina protiv mira u Rimskom statutu.422 tako da je dovoljno ostvarenje samo jednog od njih pa da se smatra da je izvršena agresija na jednu državu. bez obzira što se esto smatra validnim pojmovnim odreenjem agresije na meunarodno-pravnom nivou. izvršene upotrebom sile. London. G. kao i mešanje u unutrašnje stvari druge države. f) odluka jedne zemlje da svoju teritoriju koju je stavila na raspolaganje drugoj zemlji. gde izmeu ostalog. 423 J. utvrditi da i drugi akti predstavljaju akte agresije. slanje specijalnih trupa ili sabotera u drugu državu. 1989. ova druga zemlja koristi za izvoenje akata agresije na treu zemlju. Pod pojam agresije su u skladu sa Rezolucijom Generalne skupštine UN podvedeni sledei akti. ili vojna okupacija. koja se ogleda u objavi rata. poput npr. koja je rezultat invazije. str. 422 421 174 . 4. mada agresija spada u njegovu stvarnu nadležnost. 537. spada posredna upotreba sile.

3. sama ta definicija se ne može smatrati definicijom krivinog dela. tu postoji pravna praznina i mada je definicija sadržana u Rezoluciji Generalne skupština UN od 14.426 U stvari. München. pitanje da li se u navedenoj definiciji radi iskljuivo o deliktu države. imali u vidu kako odgovornost države. Inae.. Više o tome: M. tako i krivinu odgovornost pojedinca..RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 175 velikog znaaja. moraju preduzeti odreene radnje u ime države. država nikada ne može da deluje sama kao takva. na ovaj je nain. cit. ve je izuzetno znaajno i u širim politikim odnosima na meunarodnom nivou. propišu bitna krivinopravna obeležja agresije. ve se samo konstatuje da je agresija zloina protiv meunarodnog prava. “Verlag C. jer u Rimskom statutu nisu odreena obeležja ovog krivinog dela. tako i individualnu krivinu odgovornost. prihvaen koncept da je deliktni karakter agresije bio nesporan samim tim što je državama bilo zabranjeno voenje agresivnog rata. Cassese. iako ona prethodno nije bila propisana kao krivino delo. U vezi sa definicijom sadržanom u Rezoluciji Generalne skupštine UN od 14. a u ovom su sluaju to najviši državni funkcioneri i nosioci vlasti. op. 425 424 175 .425 Dilema oko deliktnog karaktera same agresije se ne postavlja. str. ini se da je sasvim logino da su njeni autori i u svetlu iskustava iz Nirnberga. prethodno citirani autor (A. ve samo ostaje mogunost da se u nekom buduem periodu u vidu novele Rimskog statuta. H. Völkerrecht. na bazi elemenata sadržanih u navedenoj definiciji iz Rezolucije UN. 112. Beck“. uz dodatak da se za nju snosi meunarodna odgovornost. da ovo krivino delo zahteva postojanje “kriminalne namere” (dolus). ali je ovde dakle. kako odgovornost države. takve radnje podrazumevaju (recklessness). što znai da uvek odreeni pojedinci. umišljaja i navodei: “Mora biti dokazano da je uinilac s namerom uestvovao u agresiji i da je bio svestan opsega. na nivou Meunarodnog krivinog suda nije mogue voenje postupka za agresiju. odnosno samoodbrana je opravdana u skladu sa Poveljom UN. Slino pitanje se postavljalo i u vezi suenja u Nirnbergu za agresiju. 114–115. Cassese. op. Pored toga. objašnjavajui potom. u stvari. 97. potom objašnjava “kategoriju agresije kao meunarodnog zloina”. cit. Auflage. Herdegen. tj. primeuje se da u njoj nije specifikovano da li se taj pojam agresije obuhvata. što bi se A. nije samo meunarodnog krivinopravnog karaktera. sada kada to ve nije uinjeno. str. ali je tada (što se esto ocenjuje kao izuzetak u odnosu na krivinopravno naelo legaliteta). znao kakav rizik od odreenih konsekvenci. ili istovremeno i o kažnjivoj radnji pojedinca. ovaj autor ostavio mogunost da se agresija izvrši i sa svesnim nehatom. znaenja i posledica tako preduzetih radnji. Meutim i pored ovoga. S obzirom da je navedena rezolucija donesena skoro trideset godina posle nirnberškog suenja. mogla biti solidna polazna osnova za kreiranje odgovarajue inkriminacije. 2004. svaka država ima pravo na samoodbranu. 426 A.424 U odnosu na agresiju. Cassese). decembra 1974. decembra 1974. ili da je najmanje.

jer se ne može govoriti o krivinom delu agresije u nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. a takoe i u vezi sa ulogom Saveta bezbednosti. Zimmermann). koja bez obzira na svoju prihvatljivost (uz neophodnost odreenih korekcija radi njenog prilagoavanja potrebi da bude inkriminacija u krivinopravnom smislu). cit.. što su neke druge delegacije smatrale problematinim. ini se da je ovo pitanje u svetlu aktuelne normativne situacije na meunarodnom planu. Meutim. te da pri tom nije bez osnova i njeno eventualno sužavanje. decembra 1974. Tokom diskusija u vezi definisanja krivinog dela agresije za vreme rada pripremne komisije. na bazi definicije sadržane u Rezoluciji UN. te svaki izraz prevesti na adekvatan nain. zapoinjanje ili voenje agresivnog rata ili rata kojim se krše meunarodni ugovori. a ne samo svesni nehat (kome je ipak u terminološkom smislu ovaj termin nešto bliži). str. te da u objektivnom smislu pojedinana krivina odgovornost treba da bude limitirana na jasne sluajeve nelegalne i masovne upotrebe oružane sile koja dovodi do invazije na stranu teritoriju. bi u osnovi predstavljao jednu posebnu vrstu teškog nehata. u kom smislu su ve postojali odreeni precedenti. mada bi naravno postojala mogunost da se ona izvrši sa eventualnim umišljajem. zaista može da bude i eventualni umišljaj. koji se ovde koristi. pripremanje. ipak ne predstavlja skup obeležja krivinog dela agresije. a posebno Nemaka. ukljuujui veliki broj arapskih. što u odnosu na evropsko-kontinentalnu krivinopravnu terminologiju. ali takoe i arapskih država. jer to delo još uvek uopšte i nije definisano. (deo koji je pisao A. Sam pojam “recklessness“. demonstrirana je duboka podela meu delegacijama. a to esto nije ni mogue. 103–104. pri emu su se izdvojile dve glavne “škole mišljenja”:427 Jedna grupa zemalja. koji se svodi na bezobzirnost uinioca u odnosu na posledice njegove radnje. koji agresiju odreuje kao: “planiranje. potpuno irelevantno. mada se neka pitanja mogu prepustiti i sudskoj praksi. tako i uža. Veina zemalja koja je bila ukljuena u proces pregovaranja. a posebno se ovde davao znaaj definiciji sadržanoj u l. odnosno usaglašavanja teksta nacrta Rimskog statuta. ili ueše u zaveri radi narušavanja izvršenja zloina protiv mira. ve je to prepušteno nekom buduem trenutku u razvoju meunarodnog krivinog prava.). sporazumi ili garancije. Triffterer (Ed.176 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA teško moglo prihvatiti. jer je bilo pitanje da li su svi elementi sadržani u toj definiciji deo obiajnog meunarodnog prava. koji se inae u mnogim situacijama otežano diferencira od svesnog nehata. 6 (a) Statuta Meunarodnog vojnog suda u Nirnbergu. da treba preuzeti široku definiciju sadržanu u Rezoluciji UN (A/RES/3314 (XXIX) od 14. kroz odgovarajuu novelu Rimskog statuta.” Bez obzira što se definicija sadržana u Rezoluciji UN mora u odreenoj meri preraditi da bi bila prihvatljiva kao konkretna inkriminacija. ne ini se opravdanim insisti427 O. mada nije lako potpuno upodobiti sve razliite terminološke i pojmovne karakteristike dva velika krivinopravna sistema – evropsko-kontinentalnog i anglosaksonskog. op. 176 . je smatrala da definicija zloina agresije treba da bude kako preciznija.

onda bi pred sudom mogla da se zapone istraga. iako se ovde ne bi radilo o istoj analogiji. ako je ve utvreno da krivino delo agresije postoji. te predstavljala samo okvir za donošenje presudne odluke Saveta bezbednosti. koja je zabranjena u krivinom pravu. a on inae nije u skladu sa važnim segmentom principa zakonitosti (nulla poena sine lege certa). Savet bezbednosti utvrdio da agresija postoji. kada bi takvo rešenje bilo deo Rimskog statuta) bilo legalno. tako bi on u stvari i prejudicirao buduu odluku Meunarodnog krivinog suda. Naime. ili u pogledu nekih elemenata granica važenja krivinog zakonodavstva. odstupa od principa primenjenih tokom suenja u Nirnbergu. Naime. što bi u ovakvom sluaju (tj. a sama zavera je kao krivinopravni institut esto bila izlagana argumentovanoj kritici. s obzirom da bi inkriminacija bila relativno neodreena. samo ako je prethodno svojom odlukom. jer se ne radi o 428 Ibid. u nekim sluajevima neophodni procesni uslov u odnosu na naelo legaliteta odnosno obligatornosti krivinog gonjenja. odnosno davanje kljune uloge Savetu bezbednosti u proceni da li postoji agresija. str. odnosno odgovarajuom deklaracijom. jer bi potencijalno moglo dovoditi do diskriminacije i arbitrarnih odluka). što smo ve objašnjavali u prethodnim delovima rada. mada svakako ne i legitimno.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 177 ranje na konceptu sa suenja u Nirnbergu. kao na primer. S druge strane. Ovo posebno važi za veoma kontroverzno pitanje zavere. koje po svom karakteru nije sudsko. u izvesnoj meri bi na taj nain. ovde se ipak ne radi o takvoj ustanovi. Interesantan predlog je uputila delegacija Kameruna. a u ovakvom sluaju bi ona bila samo odrediva i pri tom bi conditio sine qua non za postojanje krivinog dela. u sluajevima gonjenja lica koja poseduju pravo imuniteta. U osnovi ovog predloga je bilo rešenje po kome bi pitanje agresije zavisilo od prethodnog stava Saveta bezbednosti. bio prethodni pozitivan stav odreenog tela. tim pre što inae. tako što bi utvrivao da li postoje elementi krivinog dela agresije. prema kome inkriminacija mora da bude u najveoj moguoj meri odreena i precizna. 105.428 Ovaj predlog ipak nije razraivan u detaljima. kao i u Rimskom statutu. 177 . koncepcija definisanja sauesništva u Rimskom statutu. ve bi ulazio u krivinopravni meritum. ime bi s jedne strane. bi moglo da ima neke slinosti sa ustanovom odobrenja za krivino gonjenje koja postoji u krivinoprocesnom pravu. Tokom pregovora oko teksta nacrta Statuta nije došlo do kompromisa u pogledu definisanja agresije i to pitanje je ostalo nedefinisano.. odnosno u pogledu gonjenja nekih specifinih vrsta krivinih dela. bilo povreeno i pravilo nulla poena sine lege stricta. a s druge strane. jer Savet bezbednosti u ovakvom sluaju ne bi prosto davao odobrenje za krivino gonjenje (mada bi i takvo rešenje bilo nepravino. gde je postojanje odobrenja za zapoinjanje krivinog gonjenja. Ovakvo rešenje. njemu neopravdano pripala sudska funkcija. sud bi mogao voditi postupak za krivino delo agresije. Meutim. a u sluaju da ovo telo u razumnom vremenu to pitanje ne reši.

te da im se izrekne kazna. obeležja agresija iako ovo krivino delo spada u stvarnu nadležnost stalnog Meunarodnog krivinog suda. takvo rešenje nije prihvatljivo. te • aneks III koji je posveen objašnjavanju postupka koji se tie upuivanja sluaja od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. pa se stoga i sada do daljeg. a što s obzirom na dejstvo naela komplementarnosti svakako ima odgovarajui uticaj i na nacionalna krivina zakonodavstva. godine. od 11. što je dovelo do prilino „udne“ situacije da se jedan deo stvarne nadležnosti stalnog Meunarodnog krivino suda (ICC). onda bi u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. Dakle. nije mogao ni pod kojim uslovima efektivno ostvarivati. još uvek nisu utvrena u Rimskom statutu. Meutim. sudska funkcija u startu bila ozbiljno ograniena. izvesno je da za njega neko mora biti kriv. juna 2010. iako inae. godine ima tri osnovna dela: • aneks I u kome su sadržani amandmani na Rimski statut u odnosu na zloin agresije. odnosno konkretnu inkriminaciju koja spada u stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda. 4. Tada bi naravno. ipak je napravljen važan korak i treba se nadati da e u dogledno vreme biti ispunjeni potrebni uslovi da se Rimski statut u ovom pogledu efektivno novelira. agresija je konano definisana u smislu samog Rimskog statuta. a pitanje bi samo bilo da se dokaže krivica konkretnih lica. pa i stoga. koja je doneta na 13.2. odnosno za njegove potrebe. kao ni u Obeležjima krivinih dela (kao dopunjujuem izvoru materijalnog krivinog prava uz Rimski statut). Plenarnoj sednici Prve revizione skupštine Meunarodnog krivinog suda. a ako postoji delo.178 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA odluci sudskog tela. odnosno svedena samo na jedan svoj deo. Novela Rimskog statuta i konano unošenje definicije agresije u Rimski statut i Obeležja krivinih dela Agresija dugo nije bila definisana u Rimskom statutu. jedino moglo da se konkretno dokazuje odgovornost odreenih lica za delo koje ve evidentno postoji. reguliše problematika nadležnosti u 178 . • aneks II. uz postojanje prethodne odluke prejudicirajueg znaaja. koji sadrži amandmane na Obeležja krivinih dela u odnosu na zloin agresije. s obzirom da nisu ispunjeni ratifikacioni uslovi. navedena definicija još uvek nije postala sastavni deo Rimskog statuta. može govoriti samo o „goloj“ normi. od 11. Sama Rezolucija broj 6. niti takvoj odluci prethodi sudski krivini postupak. juna 2010. Rezolucijom broj 6. te se svodio na svojevrsnu «golu» normu.

ili aneksija teritorije druge države. ove alternativno propisane radnje moraju biti usmerene na agresiju. tako da se mora raditi o osobi koja je u poziciji da efektivno ostvaruje kontrolu ili može da naredi politiku ili vojnu akciju države. teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti druge države ili na bilo koji drugi nain koji je suprotan Povelji UN. priprema. odnosno neophodno je da se radi o planiranju agresije. napada. 3314–XXIX)). Agresija podrazumeva upotrebu oružanih snaga jedne države protiv suvereniteta. more. nezavisno od toga da li je rat objavljen ili nije. Prema lanu 8 bis stav 1 Rimskog statuta. zapoinjanju agresije ili realizaciji agresije. d) napad kopnenih ili vazduhoplovnih oružanih snaga jedne zemlje na kopno. gde se (u velikoj meri slino kao i u prethodno objašnjenoj Rezoluciji Generalne skupštine UN od 14. tako što se propisuje da to krivino delo postoji kada se radi o nekoliko alternativno propisanih radnji usmerenih na in agresije. a koja je rezultat invazije. da bi konkretna radnja koja se planira. Kao što je objašnjeno. zapoinje ili izvršava. bez obzira da li je privremena ili ne. Sam akt agresije se objašnjava u lanu 8 bis stav 2 Rimskog statuta. suprotno uslovima predvienim u sporazumu. U te radnje spadaju: 1) planiranje. Zatim se u lanu 8 bis stav 2 Rimskog statuta.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 179 ratione temporis smislu. decembra 1974. Takve radnje može sprovesti samo lice koje raspolaže odreenim statusom. odnosno njenom izvršenju. a gde spadaju: a) invazija ili napad oružanih snaga jedne države na teritoriju druge države ili vojna okupacija. neophodno je da ona po svom karakteru. njenom pripremanju. Pored toga. 179 . navodi niz alternativno propisanih aktivnosti. godine. težini i stepenu ozbiljnosti. navode odreeni akti. zloin agresije se definiše u svrhe samog Statuta. predstavlja oiglednu povredu Povelje Ujedinjenih Nacija. c) blokada luka ili obala jedne zemlje izvršena oružanim snagama druge. 2) pripremanje. vazdušni prostor ili mornaricu (flotu) druge zemlje. decembra 1974. kvalifikuju kao akti agresije. problem nadležnosti nacionalnog pravosua u odnosu na zloin agresije itd. a pri tom se i formalno navodi da su u pitanju radnje koje se u skladu sa Rezolucijom Generalne skupštine UN 3314 (XXIX) od 14. (Res. izvršene upotrebom sile. 3) zapoinjanje ili 4) izvršenje. e) korišenje oružanih snaga jedne zemlje koje se nalaze na teritoriji druge zemlje na osnovu sporazuma sa tom zemljom. mogla da se smatra radnjom kojom se vrši zloin agresije. b) bombardovanje koje izvrše oružane snage jedne zemlje protiv teritorije druge države ili upotreba bilo kakvog oružja jedne zemlje protiv teritorije druge.

za ije je izvršenje neophodno korišenje državnih struktura. Ovo krivino delo ima dva oblika. 808. Komentar Krivinog zakonnika.429 Prvi oblik agresivnog rata se sastoji u pozivanju ili podsticanju na agresivni rat. Prvi oblik ovog krivinog dela može uiniti bilo koje lice. Predsedniku Vlade. uputi oružane bande. što znai da je u ovom sluaju radnja koja bi inae bila oblik sauesništva. pripadnike neredovnih snaga ili najamnike (plaenike) da izvrše akte oružanog nasilja protiv druge države. Naelniku Generalštaba. f) odluka jedne zemlje da svoju teritoriju koju je stavila na raspolaganje drugoj zemlji. što znai da bi se moralo raditi o licu koje zauzima odgovarajui vojni ili politiki položaj.180 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA ili pak bilo kakav produžetak njihovog prisustva na toj teritoriji posle isteka sporazuma. a da se ti akti po težini mogu uporediti sa prethodno navedenim aktima ili su od suštinskog znaaja u konkretnom sluaju.. Više o tome: Z. ova druga zemlja koristi za izvoenje akata agresije na treu zemlju. a iz karaktera ovog krivinog dela. a drugi oblik ovog krivinog dela se sastoji u nareivanju voenja agresivnog rata. grupe. moglo bi se raditi o Predsedniku države. Drugi oblik krivinog dela agresivnog rata može izvršiti jedino lice koje ima odreenu komandnu poziciju. Agresija u krivinom zakonodavstvu Srbije Krivino delo agresivnog rata je propisano odredbama lana 386 Krivinog zakonika Srbije. obian vojnik. iz ega proizilazi da takvo krivino delo ne može uiniti npr. Agresija je akt povrede prava na rat (ius ad bellum). a radi se o svojevrsnom podstrekivanju na agresivni rat. 2006. g) odluka jedne zemlje da bilo u svoje ime.Stojanovi. Ministru odbrane i sl. definisana kao radnja izvršenja krivino dela. u pitanju je pozicija koja mora biti visoka na hijerarhijskoj lestvici. 4. «Službeni glasnik». Za prvi oblik agresivnog rata je propisana kazna zatvora od dve do dvanaest godina. ili u ime druge zemlje. Oba oblika agresivnog rata se svode na radnje koje imaju podstrekaki karakter. str. 429 180 . a za drugi kazna zatvora od najmanje deset godina ili zatvor od trideset do etrdeset godina. a po logici stvari. Beograd.3. proizlazi da ne bi bilo opravdano da obino uestvovanje u agresivnom ratu bude predvieno kao krivino delo. Na primer.

milioni ljudi su stradali u konfliktima niskog intenziteta. Prvu polovinu veka su obeležili meÿudržavni ugovori poput Haških i Ženevskih konvencija. iza svakog ovog pregnuüa sledio je globalni sukob – Prvi.pravdautranziciji. pa Drugi svetski rat. razvojem meÿunarodnog humanitarnog prava i meÿunarodnih propisa o ljudskim pravima.com/ 181 . kažnjavanje i prevenciju. Vekovima prisutan senzibilitet da u ratu nije sve dozvoljeno kodifikovan je u Haškim konvencijama. Tokom odmeravanja snaga u hladnom ratu ova dva bloka. ne bez dobrih razloga. vek za nama nazvao „dobom ekstrema“.ŠESTO POGLAVLjE POSTOJEĆI INSTITUCIONALNI OBLICI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVOSUĐA∗ 1. godine zabrane rat kao sredstvo rešavanja sukoba. þije su potpisnice nastojale da regulisanjem prava i obiþaja ratovanja zaštite uþesnike u sukobu. Ane Petroviü. dok sa druge beleži nezapamüena razaranja. Tako je taj vek protivureþnosti ostao zapamüen i po tome što je tokom njega koncept univerzalnih ljudskih prava zaživeo. Žarka Markoviü. ali visokog mortaliteta. Ironijom istorije. dok su ona istovremeno u praksi brutalno kršena. Taj je destruktivni ciklus zaustavljen samo stoga što su dve sile pobednice. Uvodna razmatranja Britanski istoriþar Erik Hobsbaum je. Miloša Grahovca i Vladimira Petroviüa. Sa jedne strane. dvadeseti vek karakteriše pomak do sada nezabeleženih razmera. Naravno. Sjedinjene Ameriþke Države i Sovjetski Savez. uprkos tome što rat nije ni zabranjen niti humanizovan. pa i da Brijan-Kelogovim paktom iz 1927. Meÿutim. kristalisao se pojam ratnog zloþina i osmišljeni su instrumenti za njegovu detekciju. došle u posed naoružanja tako razorne snage da bi direktan sukob izmeÿu njih mogao dovesti do uništenja planete. Tako su veü tokom Balkanskih ratova i u Prvom svetskom ratu razliþite komisije dobile osnov da dokumentuju ratne zloþine poþinjene tokom sukoba. ispostavilo se da je veoma teško primetiti ove ins∗ U oblikvoanju ovog poglavnja iscrpno su korišüeni tekstovi i istraživanja Milana Simiüa. objavljena u þasopisu „Pravda u tranzicji“ http://www.

000 imena. sa druge strane. gde je njegov prevod i objavljivanje sredinom devedesetih izazvao živu polemiku koja je pokazala svu istrajnost politike poricanja ratnih zloina. Države su. U takvoj atmosferi se lako skliznulo ne samo u poricanje odgovornosti za zapoinjanje rata ve i u zataškavanje zloina poinjenih u njegovom toku. te su nemakoj vladi isporuile listu osumnjienih ratnih zloinaca. tako se njihovo poricanje pojavilo kao organizovani državni projekat. Tokom rata su pljuštale uzajamne optužbe za agresiju. pa je tako ratni zloin prestao biti iskljuivo balkanska tema i dobio svoj evropski karakter. Budui da je Nemaka rat i izgubila.231) naznaena odgovornost Nemake za izbijanje rata i otvorena mogunost kažnjavanja njene vojne i politike elite za ratne zloine. na svakom koraku otežavale rad Komisiji. Države su bile nesklone da se odreknu zloina kao sredstva državne politike. makar oni bili stari i više od osam decenija. pa se tako taj izveštaj i ne može nai tako lako u regionu. Politiari. Nije ni preveden na lokalne jezike. U Nemakoj je ovaj razvoj praen sa neskrivenim negiranjem odgovornosti. Tako je i poricanje ratnih zloina postalo obeležje gotovo svih uesnika u sukobu. pa je tako na Mirovnoj konferenciji u Versaju kao jedna od taaka sporazuma (l. otvorila se mogunost utvrivanja njene odgovornosti. pri emu su posebno dobro dokumentovani bili zloini trupa Centralnih sila. a posebno su bile nespremne da kažnjavaju ratne zloince iz sopstvenih redova. koji je govorio o „varvarskom ponašanju necivilizovanih Balkanaca“ nije još ni osušilo. Kao dobar primer ovog razvoja izdvaja se izveštaj meunarodne komisije koju je 1913. a „civilizovana“ Evropa je uletela u Prvi svetski rat. Komisija je utvrdila da su sve zaraene strane inile teške zloine nad zarobljenicima i civilima i te tvrdnje dokumentovala u obimnom izveštaju. sem u Bugarskoj. meu kojima su se nalazili i ratni 182 . oformila Karnegijeva fondacija sa ciljem ispitivanja zloina poinjenih tokom Balkanskog rata. intelektualci i javni radnici su zdušno uestvovali u tzv.182 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA trumente u praksi. sa zahtevom da ih Nemaka privede pravdi i kazni. nehumani tretman civila i ratnih zarobljenika. kao i minimiziranje njihove rasprostranjenosti i sistematinosti. da bi je oni sami srezali na 854 osumnjienih. Sudbina te liste dobar je podsetnik da problemi sa kojima se Srbija danas suoava nisu tako jedinstveni. nisu bile spremne ni da javno i konsekventno prigrle ratne zloine kao aspekt svoje strategije. Jedan njegov primerak na francuskom jeziku dostupan je u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu. a Nemaka je optereena i plaanjem velike ratne odštete. njene nalaze osporavale i zataškavale. Prva lista koju su Saveznici sainili sadržala je 3. koji je voen savremenijim tehnološkim sredstvima. Još jedan od paradoksa dvadesetog veka sastoji se i u tome što se mastilo na izveštaju Karnegijeve komisije. ali ne i mnogo humanijim naelima ratovanja. Nemake i Austro-Ugarske. Sile Antante su u meuvremenu odustale od meunarodnih suenja poiniocima zloina. debati o krivici za rat (Kriegsschuldfrage). poriui ili umanjujui odgovornost Nemake za izbijanje rata. meutim. Kako.

Mnogi su prosto pripisivali presude „pravdi pobednika“. i presudno je uticao na odluku o formiranju Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu. „i oni su inili zloine“. Meutim. U poetku se radilo o entuzijazmu nekolicine istrajnih tužilaca. kršenje pravila i obiaja ratovanja i zloine protiv ovenosti. „nisam imao pojma šta se dešava“ postale su otrcane fraze koje su izgubile svaku uverljivost. Posle novih protesta u Nemakoj i ova je lista smanjena na 45 niže rangiranih osoba. u Frankfurtu na Majni poelo suenje šesnaestorici logorskih uvara iz Aušvicu. vojske. takozvanim Ajnzacgrupama. do 1948. Od njih su samo šestorica osuena. pred kojim je nacistika elita suena za zloine protiv mira. tokom kojih je u velikoj meri rasvetljena kriminalna srž Hitlerove države.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 183 kancelar Betman-Holveg i vojni zapovednici Ludendorf i Hindenburg. protiv grupa nemakih lekara. ve i pokazatelj da meunarodnim instrumentima garantovana ljudska prava ne moraju nužno biti ostvarena u opstruktivnom kontekstu nacionalnih pravnih sistema. visokih oficira. Dvanaest je osueno na smrt vešanjem. ovaj preokret dobija svoj definitivan oblik. Ovaj pravni debakl je bio veoma živ u seanju ljudi koji su posle još jednog nemakog poraza u Drugom svetskom ratu razmišljali o njegovim pravnim reperkusijama. suenje je zapoeto samo dvanaestorici. koje su vršile masovne egzekucije na Istonom frontu. Jedan za drugim padali su mitovi kojima su do tada zloini poricani ili opravdavani. Dok je na meunarodnom nivou ishod tih procesa samo potvrdio ve oblikovana uverenja o prirodi nacistikog režima. i to na krae vremenske kazne. Meutim. mornarice. ili zaklanjali pogled okreui se egzistencijalnim temama i nastojei da zaborave kriminalnu prošlost. na elu sa rajhsmaršalom Geringom našlo 24 zvaninika nacistike uprave. „Samo sam izvršavao nareenja“. koje je Nemce suoilo sa bestijalnostima koje su inili obini ljudi. Sa studentskim protestima 1968. U senci ovog mega procesa. Tek sa Ulmskim suenjem 1958. njihove komšije i sugraani. poput Centralne stanice za istraživanje nacistikih zloina u Ludvigsburgu. manje je zapažena. i 183 . a dvojica su ak i utekla uz pomo stražara i na oduševljenje nemake javnosti. koje su zaista i procesuirane pred nemakim Vrhovnim sudom u Lajpcigu 1921. ekonomije i propagande. Pomognuti istorijskim i politikološkim studijama o Treem rajhu koje su se u meuvremenu pojavile. Nemci su velikom veinom poklanjali i malo pažnje i malo poverenja ovom sudskom ishodištu Drugog svetskog rata. ali su ubrzo formirane i specijalizovane institucije. i od tog broja. težina tih otkria nije se osetila istom snagom u meunarodnoj i nemakoj javnosti. Bilo je potrebno da proe gotovo petnaest godina da bi samo nemako pravosue poelo da se interesuje za zloine iz tog perioda. pokreu se novi postupci koji poinju da potresaju nemaku javnost. diplomatije. Tako je 1963. Takav razvoj je bio ne samo potvrda meuratne pošalice da je pravda u Nemakoj „slepa u desno oko“. a sedam na vremenske kazne. Na optužnici se. pravnika i industrijalaca. ovaj interes se ponovo pojavio. poput Frica Bauera. policije. ali ne i manje znaajna serija postupaka koji su u Nirnbergu voeni od 1946.

Tek e kraj hladnog rata dovesti do kakvog-takvog konsenzusa u meunarodnoj zajednici da se nekažnjivosti za najgore zloine mora stati na put. Mada su svi ovi zloini bili inkriminisani u meunarodnom pravu. Meunarodni sud pravde. fenomena proliferacije meunarodnih sudova i tribunala. kao i raznovrsna nadležnost. mogu biti osnov za odgovornost na meunarodnom nivou onih koji ta prava krše. zbog suprotstavljenih interesa velikih sila. Završetkom Drugog svetskog rata i okonanjem hladnog rata. predstavlja trend koji se kroz razliite institucionalne oblike meunarodnog krivinog pravosua razvija i teži da kroz ovakav oblik zaštite sprei postojanje principa nekažnjivosti za najteže povrede humanitarnog prava. koji je sudio nacistikim ratnim zloincima posle Drugog svetskog rata. Savet bezbednosti je to uinio jednoglasnom re184 . zloini protiv ovenosti i genocid. osnovao je 1993. Prvi meunarodni krivini sud bio je Meunarodni vojni tribunal u Nirnbergu. nezavisno od toga da li unutrašnje pravo neke države takvo ponašanje kažnjava ili pak odobrava – to su ratni zloini.184 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nemaki proces suoavanja sa prošlošu (Vergangenhetisbevältigung. može utvrivati da li je neki zloin izvršen. rezultujui gotovo apsolutnim društvenim konsenzusom i gotovo neprekinutim lancem postupaka za zloine iz nacistikog perioda koji zamire tek sredinom devedesetih godina. dovode do mnogobrojnih zabuna u široj javnosti. Pravna posledica toga je da se meunarodno pravo sve eše neposredno primenjuje pred domaim sudovima – na primer. radi krivinog gonjenja poinilaca masovnih zloina. Meunarodni krivini tribunal za bivšu Jugoslaviju. Stoga je krivino gonjenje za ova najteža dela protiv meunarodnog prava ostavljeno unutrašnjim pravosudnim sistemima. o kome je pre bilo rei. Aufarbeitung der Geschichte) je postao zaokružen. na teritoriji bivše Jugoslavije. Savet bezbednosti UN-a. u meunarodnom obiajnom i ugovornom pravu razvile su se tri kategorije krivinih dela za koje individualna krivina odgovornost postoji na meunarodnom nivou. Snaga tog konsenzusa ogleda se i u propisima nemakog krivinog zakona koji kriminalizuju i poricanje nacistikih zloina. decenijama posle Nirnberga nije osnovan nijedan meunarodni sud koji bi sudio osobama optuženim za ova krivina dela. Zaštitom njihovih osnovnih ljudskih prava u odnosu na državu u kojoj žive. Prvi moderni meunarodni krivini sud. meunarodno pravo sve više se bavi zaštitom prava pojedinaca i teži individualizaciji krivice u odreenom korpusu krivinih dela. Posle nirnberške presude. pa smo svedoci tzv. Uspostavljaju se novi principi kršenje ljudskih prava na „lokalnom“. iako su se oni pokazali nepouzdanim. S druge strane. prvenstveno zbog nedostatka politike volje da se gone njihovi sopstveni ratni zloinci. ali nema nadležnost da utvruje odgovornost pojedinaca za te zloine i da ih za to kažnjava. silovanja i proterivanja civila. unutrašnjem nivou. naši graani pred sudovima Srbije mogu i treba da se pozivaju na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima radi zaštite svojih osnovnih prava i sloboda. Njihov sve vei broj. poput ubistava. u skladu sa naelom vladavine prava. i meunarodnih sudova je sve više i više.

i najvei broj predmeta pravosnažno je okonan. ije je sedište u Aruši. te je Tribunal i osudio nekolicinu urednika ovih medija zbog podstrekivanja na genocid. Do sada je to uinilo više od sto država. kada su ekstremistiki pripadnici plemena Hutu. ve može da prinudno uputi odreeni sluaj stalnom Sudu. Ovaj Tribunal sudi okrivljenima za genocid u Ruandi poinjen 1994. a koji je poeo da radi u julu 2002. u Tanzaniji.000 ljudi. i sa ovim sudom obavezne su da sarauju samo one države koje ovaj ugovor ratifikuju. Savet bezbednosti je ovo svoje ovlašenje nedavno i iskoristio u pogledu sistematskih zloina u sudanskoj provinciji Darfur. To podrazumeva da e Sud preuzimati gonjenje nekog lica samo ako država gde se ono nalazi nije voljna ili nije u stanju da efikasno goni osumnjiene za zloine protiv meunarodnog prava. na osnovu glave VII Povelje UN-a. koji su u tom trenutku bili na vlasti u Ruandi. Sud je osnovan meunarodnim ugovorom. Slino kao i u bivšoj Jugoslaviji. I Tribunal za bivšu Jugoslaviju i Tribunal za Ruandu su ad hoc. Rimskim statutom. Tužilaštvo Tribunala je u toku trajanja svog mandata podiglo optužnice protiv 161 lica. nadležnost Meunarodnog krivinog suda zasniva se na tzv. putem štampe i radija.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 185 zolucijom (za koju su glasale i Rusija i Kina. Savet bezbednosti UN-a osnovao je i Meunarodni krivini tribunal za Ruandu. kako je to nedavno utvrdio i Meunarodni sud pravde). ak i ako se ona odigrava na teritoriji države koja nije lanica Rimskog statuta. godine. izlazne strategije oba tribunala predviaju da e oni okonati rad 2010. Savet bezbednosti ima ovlašenje da u situacijama kada država oigledno ne ispunjava svoje meunarodne obaveze više ne bi morao da osniva ad hoc tribunale. koja je doneta po glavi sedam Povelje UN-a. kao stalne lanice Saveta). što je ini pravno obavezujuom za sve države lanice svetske organizacije. za razliku od tribunala. Pred Meunarodnim krivinim sudom danas je u toku jedno suenje. nezavisno od njihovog pristanka (mada. U toku su i istrage za zloine uinjene u Ugandi i Centralno185 .000 Tutsija i umerenih Hutua. koje e prestati da postoje kada obave svoj neposredni zadatak. predoi Sudu odreenu situaciju. koji imaju primat u odnosu na domae pravosue zemalja bivše Jugoslavije. u nekih sto dana ubili više od 800. Dalje. Pozitivno iskustvo sa ova dva tribunala navelo je države da osnuju stalni Meunarodni krivini sud. u kojima je do sada poginulo više od 200. Jedini izuzetak od dobrovoljne nadležnosti Meunarodnog krivinog suda jeste ovlašenje Saveta bezbednosti UN-a da. treba rei da je tadašnja Savezna Republika Jugoslavija pristala na saradnju sa Tribunalom potpisom na Dejtonski mirovni sporazum. naelu komplementarnosti. odnosno Ruande. ije je sedište takoe u Hagu. zloini su bili podsticani masovnom propagandom. Godinu dana posle osnivanja Tribunala za bivšu Jugoslaviju. jednokratne institucije ogranienog mandata. i to postupak protiv Tomasa Lubange zbog regrutovanja dece-vojnika mlaih od 15 godina tokom sukoba u Kongu. Meunarodni krivini sud se razlikuje od dva ad hok tribunala time što je njegova nadležnost dobrovoljna. ukljuujui i Srbiju. Naime.

Takoe. mada mu i dalje sude sudije Specijalnog suda. Ovi sudovi se osnivaju u zemljama gde je. sklapanje tog ugovora sabotirao je libanski predsednik Emil Lahud. hibridnih ili mešovitih krivinih sudova. kao i od strane nekih susednih zemalja. mada. sedi veina meunarodnih sudija. koji žive u relativno 186 . Posebna brutalnost ovog rata odlikovala se namernim i sistematskim sakaenjem civila od strane pobunjenikih paravojnih formacija. Najnoviji meunarodni krivini tribunal osnovan je 31. te shodno tome i nemogunost libanskog pravosua da sve atentatore efikasno kazni. koje ak i nije zloin protiv meunarodnog prava. koja e procesuirati okrivljene za istrebljenje više od tri miliona ljudi tokom vladavine Crvenih Kmera pre više od 30 godina. žele da ovaj sud postoji. Ipak. maja ove godine. i to ubistvom jedne konkretne osobe. osnovano je i više tzv. uz sudije iz dotine države. Razlog za osnivanje ovog suda je osnovana sumnja u umešanost sirijskih vlasti u ubistvo Haririja. Meunarodni sud pravde i arbitražni tribunali rešavaju velika državna pitanja. libanske vlasti. podsticanog nelegalnom trgovinom dijamantima. Pored dva ad hoc tribunala i stalnog Meunarodnog krivinog suda. postojala politika volja da se zloini kazne. Prvi takav sud bio je Specijalni sud za Sijera Leone. Ovaj sud e se baviti okrivljenima za atentat na bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja.186 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA afrikoj Republici. Oni se obino osnivaju ugovorom izmeu Ujedinjenih nacija i relevantne države i primenjuju meunarodno pravo. inae eksponent sirijskih interesa u Libanu. hibridni krivini sudovi su osnovani i na Istonom Timoru. dok se meunarodni krivini sudovi bave optuženima za najgora zlodela. dok u sudskim veima. postoje i meunarodni sudovi koji su otvoreni i za „obine“ ljude. Mada je prvobitno bilo zamišljeno da se i ovaj sud osnuje ugovorom izmeu Libana i UN-a. Osim Specijalnog suda za Sijera Leone. s obzirom na to da e se on baviti samo jednim zloinom. kada je Savet bezbednosti ustanovio Specijalni sud za Liban. a poprimila je takve razmere da u mnogim selima u Sijera Leoneu ne postoji nijedan stanovnik sa obe ruke i noge. u stvari. mada je izvesno da to nee biti u Libanu. kao i ve pomenuta istraga za Darfur. gde je Sud ve izdao svoje prve naloge za hapšenje. paradoksalno. Za sada je nepoznato gde e biti sedište ovog suda. ije je suenje iz razloga bezbednosti premešteno iz Fritauna u prostorije Meunarodnog krivinog suda u Hagu. uskoro e poeti sa radom i Vanredna krivina vea u Kambodži. koji je bio protivnik sirijskih politikih saveznika u Libanu. Glavni okrivljeni pred Specijalnim sudom je bivši liberijski predsednik arls Tejlor. Zanimljivo je koliko se ovaj sud razlikuje od drugih meunarodnih sudova. te e sam Sud primenjivati libanski krivini zakonik. ubijenog u bombaškom napadu u februaru 2005. Kosovu i u Bosni. što je želela i libanska vlada. ali ne i potrebni preduslovi. To je primoralo Savet bezbednosti da ovaj tribunal nametne Libanu na osnovu glave sedam Povelje UN-a. ija se nadležnost odnosi na zloine poinjene tokom graanskog rata u ovoj afrikoj zemlji. za razliku od Jugoslavije.

mesna i personalna nadležnost ograniene su na period posle 30. Konano. mada u okviru UN-a funkcionišu brojna kvazisudska. godine Meunarodni krivini sud se razlikuje od dva ad hok tribunala time što je njegova nadležnost dobrovoljna. novembra 1996. tužilaca i veštaka iz Sijera Leonea. obustavljen je proces zbog smrti 2003. Iako se sudi pojedincima. vrhovnog sudskog organa Evropske unije. Nažalost. Ipak. jeste Evropski sud za ljudska prava. ideal kome treba težiti. kojoj je pristupilo svih 47 država lanica Saveta Evrope. a ne samo na unutrašnjem nivou. poput Evropskog suda pravde. ve i jedan od najboljih naina za mirno rešavanje sporova i jaanje vladavine prava i na meunarodnom. kojima se graani takoe mogu žaliti. i mnogi drugi. i sa ovim sudom obavezne su da sarauju samo one države koje 187 . Regionalni sud za ljudska prava ne postoji jedino u Aziji. Tribunal UN-a za pravo mora. sa sedištem u Luksemburgu. dok se sudilo arlsu Tejloru. Naime. Rimskim statutom. specijalizovani meunarodni sudovi. To je. nezavisna ekspertska tela. Sedište je u glavnom gradu Sijera Leonea. pokrenuta su ukupno etiri procesa. ali je kasnije. Tu su još i kvazisudska tela u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Svetskoj banci. Evropski sud nije jedini regionalni sud za ljudska prava – tu su i Meuameriki sud za ljudska prava. a kojima su države dužne i da podnose redovne periodine izveštaje o poštovanju ljudskih prava zagarantovanih posebnim ugovorima. Evropski sud jedan je od najuspešnijih. ili ako. kao i Afriki sud za ljudska i narodna prava. Svi ovi sudovi su ne samo prilika za meunarodne pravnike da dobro zarade. dobie za nas neposredan znaaj kad. Vremenska. deo suda iz bezbednosnih razloga premešten u Hag. sa sedištem u San Hozeu u Kostariki. mi i sada usvajamo presude ovog suda u našem domaem zakonodavstvu u procesu približavanja EU-u. gde su oni grupisani. dok drugi deo ini osoblje iz drugih država. koji je u fazi osnivanja. koji primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. još ne postoji ni Svetski sud za ljudska prava. iji je personal sastavljen delom od sudija. na „one koji nose najveu odgovornost“ za ratne zloine i zloine protiv ovenosti poinjene na teritoriji Sijera Leonea. ali i najoptereenijih meunarodnih sudova. a to su sudovi za ljudska prava. Specijalni sud za Sijera Leone formiran je 16. koji ne treba mešati sa pomenutim Evropskim sudom za ljudska prava. Najpoznatiji takav sud. u prostorije Meunarodnog krivinog suda. Protiv dvojice optuženih – meu kojima je i glavni partner arlsa Tejlora. januara 2002. godine ugovorom izmeu UN-a i vlade Sijera Leonea. Srbija bude ušla u EU. postoje i brojni drugi. ukljuujui i Rusiju i Tursku. koji svake godine primi viši hiljada predstavki stanovnika Evrope. Sud je osnovan meunarodnim ugovorom.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 187 normalnim zemljama. kome i naši graani imaju pravo da se žale. Fodaj Sankoh. Optužnice su podignute protiv 11 osoba. nadamo se. poput Komiteta za ljudska prava i Komiteta protiv muenja. Konstituisan je kao „meunarodno telo nezavisno od bilo koje države ili vlade“. Ovaj sud.

i izveštaja Generalnog sekretara UN Butrosa Galija od 3. koji je pored dokumentovanja zloþina sadržavao i preporuku za osnivanje meÿunarodnog tribunala. Pred Meÿunarodnim kriviþnim sudom danas je u toku jedno suÿenje. za razliku od tribunala. Do sada je to uþinilo više od sto država. na osnovu glave VII Povelje UN-a. ukljuþujuüi i Srbiju. Na osnovu ove preporuke. kao i veü pomenuta istraga za Darfur. veü može da prinudno uputi odreÿeni sluþaj stalnom Sudu. i poþetkom 1992. koji imaju primat u odnosu na domaüe pravosuÿe zemalja bivše Jugoslavije. od proleüa 1992 aktuelizuje se ideja o formiranju meÿunarodnog kriviþnog tribunala. jednoglasno usvojio Rezoluciju 780 kojom je formirana Komisija eksperata sa mandatom da utvrdi informacije o teškim kršenjima Ženevske konvencije tokom sukoba. u kojima je do sada poginulo više od 200.000 ljudi. oktobra 1992. maja 1993. naþelu komplementarnosti. predoþi Sudu odreÿenu situaciju. Savet bezbednosti ima ovlašüenje da u situacijama kada država oþigledno ne ispunjava svoje meÿunarodne obaveze više ne bi morao da osniva ad hoc tribunale. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju Izveštaji o sistematskim i rasprostranjenim zloþinima tokom ratnih operacija na podruþju bivše Jugoslavije dospevaju u domaüu i meÿunarodnu javnost krajem 1991. Rezolucijom 827 procenio da zloþini u bivšoj Jugoslaviji predstavljaju pretnju 188 £  £ ¢  © ¥  ¦  ¦ ¢   © ¥  © ¢ £ ¥     ¦ ¤  ¤ ¦ ¤  ¥ ¦ ¦ ¥  © ¥  © ¦   ¢  ¦ ¦ ¥ ¦  © ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡ ¡   . nadležnost Meÿunarodnog kriviþnog suda zasniva se na tzv. predsednik Arbitražne komisije za bivšu Jugoslaviju. Dalje. Delujuüi u ovom pravcu. Jedini izuzetak od dobrovoljne nadležnosti Meÿunarodnog kriviþnog suda jeste ovlašüenje Saveta bezbednosti UN-a da. a avgusta iste godine na Londonskoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji predložio nemaþki ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel. 2. odnosno Ruande. gde je Sud veü izdao svoje prve naloge za hapšenje. i to postupak protiv Tomasa Lubange zbog regrutovanja dece-vojnika mlaÿih od 15 godina tokom sukoba u Kongu. maja 1993. U toku su i istrage za zloþine uþinjene u Ugandi i Centralnoafriþkoj Republici. koju je izneo Rober Badenter. Savet bezbednosti UN je na sednici od 25. Savet bezbednosti je ovo svoje ovlašüenje nedavno i iskoristio u pogledu sistematskih zloþina u sudanskoj provinciji Darfur. þak i ako se ona odigrava na teritoriji države koja nije þlanica Rimskog statuta. Do kraja godine istu ideju ponavljaju i francuski ministar spoljnih poslova Rolan Dima i ameriþki državni sekretar Lorens Iglberger. U sklopu traženja rešenja za prekid sukoba. To podrazumeva da üe Sud preuzimati gonjenje nekog lica samo ako država gde se ono nalazi nije voljna ili nije u stanju da efikasno goni osumnjiþene za zloþine protiv meÿunarodnog prava. Ova petoþlana komisija je predala prvi preliminarni izveštaj februara 1993. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je na zasedanju 6.ovaj ugovor ratifikuju.

U pogledu personalne i teritorijalne nadležnosti MKSJ ima nadležnost nad svim licima koja su odgovorna za teška kršenja humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije bez obzira na njihovo državljanstvo. meÿu kojima se nalaze šefovi država.meÿunarodnom miru i bezbednosti. i datuma koji üe Savez bezbednosti utvrditi po ponovnom uspostavljanju mira. podsticao. Srbiji.. odnosno da se niko ne može Res Sb. MKSJ nije ovlašten za kriviþno gonjenje država zbog agresije ili zloþina protiv mira. i prema Glavi VII Povelje UN u cilju njegovog oþuvanja odluþio da „osnuje meÿunarodni tribunal s jednim zadatkom da goni lica odgovorna za teška kršenja meÿunarodnog humanitarnog prava poþinjena na teritoriji bivše Jugoslavije. Optužnice MKSJ bave se zloþinima poþinjenim u razdoblju od 1. Žarko Markoviü. Sekretarijat i Sudska veüa (tri pretresna i jedno žalbeno veüe) Meÿunarodni sud je ovlašten za kriviþno gonjenje i voÿenje sudskih postupaka u vezi sa þetiri kategorije kriviþnih djela: teškim povredama Ženevskih konvencija iz 1949. može svoje predmete proslediti nadležnim nacionalnim vlastima u bivšoj Jugoslaviji. naþelnici generalštabova. a trenutno ih je više od 40 u nekoj od faza postupka pred Meÿunarodnim sudom. osim toga. izmeÿu 1. kršenjima zakona i obiþaja ratovanja. Ivan Jovanoviü. naredio. a Stavovi 2. Beograd. genocidom i zloþinima protiv þovjeþnosti. Statuta MKSJ taj sud ima ovlašüenja da procesuira svakoga ko je planirao. vojni i policijski rukovodioci visokog i srednjeg ranga na raznim stranama u jugoslovenskim sukobima. poþinio ili na drugi naþin pomagao ili podržavao izvršenje nekog od zloþina iz nadležnosti MKSJ. koji je pripreman na osnovu nekoliko nacrta od kraja 1992. istoga þlana reguliše kriviþnu odgovornost lica za radnje njihovih potþinjenih tzv.“430 Rezolucijom je usvojen i Statut tribunala. Meÿunarodni kriviþni sud za progon osoba odgovornih za ozbiljne povrede humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. nad pripadnicima raznih etniþkih grupa u Hrvatskoj. januara 1991. ’’komandnu odgovornost’’. Beograd 2010. Stav 3. 430 189 !  ¡  ¡     § £ ¨ ¤  ¤     § £ © §   ¡ £     ¤ ¢  ¢ ¤ ¢  £ ¤ ¤ £  § £  § ¤     © ¤ ¤ ¤ £ ¤ ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   . jasno predviÿaju da niko ne može biti osloboÿen kriviþne odgovornosti na osnovu svog službenog položaja . ako se pokaže da to nalažu interesi meÿunarodne pravde. Bosni i Hercegovini.1.bez obzira na to koliko je to lice bio ili je visoko pozicionirano . i 4. O detaljima vezanim za osnivanje suda vidi Kaseze. Poznato i nepoznato o Međunarodnom krivicnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju. 394-7 I detaljno u Rachel Kerr. MKSJ. MKSJ ima primat nad nacionalnim sudovima i može preuzeti nacionalne istrage i postupke u bilo kojoj fazi. na Kosovu i u Makedoniji. ministri unutrašnjih poslova i mnogi drugi politiþki. predsednici vlada. godine. godine. Vojin Dimitrijeviü Vidan Hadži-Vidanoviü. Politics. MKSJ je podigao optužnicu protiv 161 osobe. and Diplomacy. Prema ýlanu 7. Marko Milanoviü. Haške nedoumice. Od osnivanja do danas. Oxford 2004. januara 1991. skraüeno Meÿunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju smešten je u holandskoj prestonici Hagu i podeljen je na Kancelariju tužioca. The International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia. Više od 60 lica osuÿeno je za zloþine koje su poþinili. An Exercise in Law. Oxford University Press.

osloboditi odgovornosti na osnovu toga što je izvršavao nareÿenja svojih pretpostavljenih ali da mu se kazna na osnovu toga može ublažiti. ýlan 9. propisuje apsolutni primat MKSJ u odnosu na nacionalna zakonodavstva uz obavezu bezuslovne saradnje od strane država, MKSJ može u bilo kojoj fazi postupka formalno da zatraži od nacionalnih sudova da mu ustupe predmet u nadležnost i nikome kome je pred MKSJ veü suÿeno za odreÿeno kriviþno delo ne može za isto delo biti suÿeno pred nacionalnim sudovima. Što se kaznene politike MKSJ tiþe ona je ograniþena na zatvorske kazne. Nema propisane gornje i donje granice za izricanje zatvorskih kazni s tim što Sudska veüa MKSJ moraju da vode raþuna o praksi izricanja zatvorskih kazni u državama bivše Jugoslavije(ýlan 24.1.). Prema Stavu 3. Veüe može zatražiti i povrat imovine ili imovinske koristi steþene izvršenjem kriviþnog dela, s tim što nijedan sluþaj takav sluþaj u sudskoj praksi MKSJ-a nije zabeležen. MKSJ ne može da izriþe smrtne kazne. Što se sudske prakse MKSJ tiþe, kao najznaþajnije sluþajeve inter alia možemo istaüi sluþajeve suÿenja bivšem predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiüa zbog zloþina nad nesrbima poþinjenih u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, zatim suÿenje bivšem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiüu za zloþine – ukljuþujuüi i genocid nad bosanskim Muslimanima - u Bosni i Hercegovini, suÿenje hrvatskom vojnom vrhu na þelu sa Generalom Antom Gotovinom za zloþine nad Srbima u Hrvatskoj 1995. godine i do sada jedinu pravosnažnu presudu za zloþin genocida izreþenu Generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiüu za zloþin nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. godine.

3. Međunarodni krivični sud za Ruandu
3.1. Istorijski razvoj Pre Prvog svetskog rata ova oblast je Nemaþka kolonija. 1916. godine je preuzimaju Belgijanci i kao u svojoj drugoj koloniji Kongu, primat daju manjinskim Tutsima, stvarajuüi na taj naþin pogodan ambijent za konflikte. Veüinski Hutui u više navrata prave incidente i ambijent pogodan za eksploziju etniþke mržnje, koja rezultira pomenutim masakrom 1959. godine. Posle povratka Tutsa na vlast, ponovo dolazi do državnog udara 1973. godine nakon þega Habuarimana kao predstavnik Hutua dolazi na mesto predsednika države. Mirovni Sporazum Arusha dovodi do kratkotrajnog završetka dugogodišnjeg graÿanskog rata potpisan je u avgustu 1993. godine od strane Patriotskog Fronta (RPF- Tutsi) i Vlade Ruande, kao i Predsednika Habuarimana koji je bio predstavnik Hutua. U eksploziji aviona posle neuspelih višemeseþnih napora da Sporazum i praktiþno zaživi, život gube predsednik države i vlade Ruande Haburimana i Htaruamiru prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju, u aprilu 1994. godine. Postoje ozbiljne sumnje da je ovaj 190

¤ 

¤

£

!  

¦ 

§ 

§

£  

¦  

£

¤

¦    

§

¥ 

¥

§

¥ 

¦

§

§

¦  

¦  

§  

£ 

§

§

¦

§  

©

¨

§

¦

¥

¤

£

¢

¡

 

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

191

dogaaj dugo planiran i predstavljao atentat na najviše predstavnike Ruande, ali i okida za «krvavi bal» preuzimanja vlasti od strane Patriotskog fronta. Od 7. aprila do 17. jula traje masakr nad Hutuima. Život gubi blizu 800.000 ljudi. 8. novembar 1994. donosi se Rezolucija 955 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija i osniva se Meunarodni Krivini Sud za Ruandu «ICTR» (International Criminal Tribunal for Rwanda). Njegovo sedište je u Tanzaniji, u gradu Aruša a kancelarije ima u Kigaliju, glavnom gradu Ruande gde se vrši anketiranje i u Hagu, Holandija, gde se sprovode procedure pred Žalbenim veem). Pravni analitiari i kritiari ovog Suda smatraju da je on pokazao odreene manjkavosti. Usled obimnog posla i brojnosti potencijalnih izvršilaca zloina i dogaaja, ovaj Tribunal ostavio je mnogo sluajeve neispitane. U masakrima koji su se desili u Ruandi 1994. Godine, bilo je 550.000 definisanih osumnjienih ija odgovornost nije utvrena iz tehnikih razloga. Struna javnost je, u kvalitativnom smislu postavila pitanje zastrašivanja svedoka, sporosti postupanja, politikih pritisaka, korupcije U kvantitativnom smislu, spori sudski postupci nametali su zakljuak da bi po dosadašnjem ritmu rada trebalo više od 100 godina da bi se dovršila suenja za više od 130.000 ljudi koji su bili u pritvoru. Odreene kritike postoje i na ekonominost postupka koji se odvija pred Meunarodnim krivinim sudom za Ruandu. Takva situacija je veoma nepovoljna sa socijalnog, ekonomskog i politikog aspekta za Ruandu.

3.2. Gaaa: „suenja na travi” Jedno od najveih dostignua Autria Tribunala u Ruandi jesu «skupovi na travi Gaaa» sudovi. Sistem Gaaa sudova imao je cilj da se brže sasluša što vei broj osumnjienih, ali i da deluje preventivno i pouno. On se zasnivao na tradicionalnim seoskim skupovima koji se primenjuju u Ruandi, razumljivi su i prihvatljivi mesnom stanovništvu i poruke mnogo brže dopiru do stanovnika sa nižim ili nikakvim stepenom obrazovanja. Ovi skupovi funkcionišu tako što na otvorenom prostoru, pred javnim skupom, rešavaju spor izmeu žrtava i poinilaca, pred žiteljima lokalne zajednice. Suština rada ovih skupova jeste da ubrza broj rešenih sluajeva iz 1994. godine, da ukljui lokalno stanovništvo u pronalaženje istine i na taj nain promovišu pomirenje. Konkretni rezultati rada 10.000 ovakvih «sudova» jeste smanjenje broja nerešenih sluajeva (550.000 osumnjienih) ali i prilika da zatvorenici i osumnjieni koji se ispovede i zatraže oproštaj od žrtve mogu dobiti znatno smanjenje kazne.

191

3.2.1. Nadležnosti sudova «Gaüaüa» Ljudi optuženi za izvršenje genocida podeljeni su u þetiri kategorije ƒ 1. voÿe i organizatori ƒ 2. direktni umišljajni poþinioci kriviþnog djela i pomagaþi u izvršenju istih ƒ 3. poþinioci nasilnih akata koji su izvršili kriviþno djelo bez elementa volje ƒ 4. kradljivci Za poþinioce iz prve kategorije nadležni su obiþni sudovi a za sve ostale Gaüaüa ƒ Nemaju pravo da odrede smrtnu kaznu ƒ Poþinioci iz kategorije 4 neüe biti osuÿeni nego üe im biti odreÿeno da nadoknade iznos štete koju su naþinili ƒ Umesto zatvora (za kompletnu ili deo kazne) poþiniocima se može odrediti prisilni rad u javnim službama Osnovni nedostaci sudova «Gaüaüa» su ti što se posredno kompromituje princip pravde definisan na meÿunarodno dogovorenim ljudskim pravima i kriviþnim zakonima, kao i opasnost da sistem može pokrenuti neoþekivane nasilne društvene pojave.

4. Specijalni sud za Sijera Leone
Rat koji je preko deset godina besneo na teritoriji Siera Leone ostavio je trag u savremenoj civilizaciji po nezapamüenoj brutalnosti, a u meÿunarodnopravnoj jurisprudenciji osnivanjem još jedne vrste suda i – novim kriviþnim delima Dvadeseti vek je, na nesreüu, ostavio ljudskoj istoriji mnogo ratova koji se danas meÿusobno porede ne samo po ukupnom broju žrtava ili dužini trajanja veü i po morbidnoj inventivnosti þoveka realizovanoj kroz najsurovije naþine nanošenja patnje i meÿusobnog uništavanja. Skali užasa savremene civilizacije ni afriþki kontinent nije ostao dužan. Rat koji je preko deset godina besneo na teritoriji Siera Leone ostavio je trag u savremenoj civilizaciji po nezapamüenoj brutalnosti, a u meÿunarodnopravnoj jurisprudenciji osnivanjem još jedne vrste suda i – novim kriviþnim delima. Od zemlje koja je pre manje od pola veka nazivana Atinom zapadne Afrike, sa prirodnim bogatstvima (naroþito dijamantima i dragocenim mineralima poput rutila) koja su otvarala vrata prosperitetu i blagostanju, korumpirana vlada i glad susednih država za dijamantima, pretvorile su Siera Leone u državu koja je na UN skali iz 2006. godine pretposlednja po siromaštvu, a jedno od poslednjih mesta na koje vam se preporuþuje odlazak. 192

¤ 

¤

£

!  

¦ 

§ 

§

£  

¦  

£

¤

¦    

§

¥ 

¥

§

¥ 

¦

§

§

¦  

¦  

§  

£ 

§

§

¦

§  

©

¨

§

¦

¥

¤

£

¢

¡

 

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

193

4.1. Uzroci i tok rata U zemlji u kojoj postoji više od etrnaest razliitih etnikih grupa, koje i danas neguju svoju tradiciju, kulturu i obiaje i pripadaju razliitim religijama, meuetniki animozitet nikada nije postojao u meri dovoljnoj da dovede do sukoba. Rat koji je uništio državu, a stanovnicima oduzeo dostojanstvo i vratio ih dva veka unazad, imao je svoj uzrok u ljudskoj pohlepi. Iako se i danas spekuliše o tome šta je dovelo do izbijanja sukoba i navode se razliiti faktori, može se pouzdano tvrditi da svi oni imaju dva zajednika imenitelja: jednopartijski sistem karakterisan visokim stepenom korupcije vladajue elite i potpunim odsustvom bilo kakvog mehanizma kontrole vlasti; težnja arlsa Tejlora, predsednika susedne Liberije, da uspostavi potpunu kontrolu nad rudnicima dijamanata koji su se nalazili u zapadnom delu Siera Leone. U uslovima višegodišnjeg opšteg siromaštva i nezadovoljstva, predsednik Liberije i jedan od gospodara rata arls Tejlor je veoma lako izazvao sukob tako što je na svojoj teritoriji finansirao i organizovao obuku za oko stotinu boraca iz Siera Leone voenih Fodaj Sankohom, koji su sebe nazivali Revolucionarni Ujedinjeni Front (RUF). Njihov prelazak liberijske granice i ulazak u Siera Leone 1991. godine, oznaio je poetak graanskog rata u kome e život izgubiti više od 60.000 ljudi a na desetine hiljada ostati osakaeno. Tokom dekade krvoprolia, Siera Leone je bila podeljena u tri oružane frakcije, od kojih su se, pored RUF-a, protiv pro-vladinih Civilnih Odbrambenih Snaga, voenih Sam Hinga Normanom, borile i Oružane Snage Revolucionarnog Saveta (Armed Forces Revolutionary Council) na elu sa nekadašnjim kaplarom Džonijem Polom Koromom. Iako se po surovosti isticao RUF, treba imati u vidu da su sve snage, ukljuujui ak i mirovne trupe Ekonomske zajednice država Zapadne Afrike (ECOWAS) koje su posredovale u sukobu, bile umešane u vršenje zloina, naroito silovanje i sakaenje. Sama pripadnost nekoj od zaraenih strana esto je više zavisila od vremenskog trenutka u kome se neko zadesio ili od toga kome se svetio ili od koga je nasilno regrutovan, nego od ideoloških opredeljenja. esta pojava su bili i ratnici koji bi se tokom dana meusobno borili, a nou zajedno pljakali i silovali. O tome koliko je ova pojava “dnevnih neprijatelja, a nonih sauesnika” bila rasprostranjena svedoi i injenica da je za nju stvoren poseban generini pojam “sobel” nastao od engleskog soldier (vojnik) i rebel (pobunjenik). Iako karakter zloina nije bio takav da bi se moglo govoriti o genocidu, budui da nije bilo pokušaja da se uništi bilo koja odreena rasna, verska, etnika, nacionalna grupa kao takva, rat u Siera Leone ostae zapamen po neljudskim aktima koji pre svega podrazumevaju sakaenje civila, silovanje i seksualno ropstvo i, kao najokrutnije, otimanje i regrutovanje dece mlae ak i od deset godina i stvaranje od njih surovih ratnike koji su, kao akt inicijacije, veoma esto morali da siluju ili ubijaju lanove sopstvene porodice. Prvi pokušaj da se uspostavi mir potpisivanjem sporazuma u Abidžanu 1996. ne samo da nije uspeo ve su se posle njega neprijateljstva intenzivirala, a 1999. po193

194

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

bunjenici su ponovo napali Fritaun u operaciji “Nema preživelih” kada je u najkrvavijoj nedelji rata ubijeno više od 5.000 ljudi. Šest meseci kasnije, u julu 1999. godine, u glavnom gradu Togoa zakljuen je Lome mirovni sporazum izmeu vlade Siera Leone i RUF prilikom ijeg potpisivanja su ulogu moralnog garanta preuzele UN. Može se rei da je sporazum u izvesnoj meri kontroverzan i donekle proizvod velikog uticaja koji je u diktiranju uslova mira imao arls Tejlor, što je verovatno posledica bezizlazne situacije u kojoj se Vlada Siera Leone našla u uslovima prvobitnog potpunog odsustva, a potom prilino zakasnele reakcije meunarodne zajednice. Tekst sporazuma ne samo da je predvideo opštu amnestiju za pripadnike svih zaraenih strana i sve zloine poinjene do njegovog zakljuenja ve je nalagao i hitno povlaenje zajednikih afrikih trupa, jedine brane daljem napredovanju RUF-a, kao i poveravanje kontrole Fodaju Sankohu nad rudnim resursima zemlje. Kao rezultat nemoi vlade prilikom sklapanja mira, odmah nakon povlaenja nigerijskih trupa, RUF je zadao svoj poslednji udarac otevši pet stotina pripadnika mirovnih snaga UN. Oslobaanje talaca i konaan prekid neprijateljstava usledilo je tek nakon odlune vojne intervencije britanskih snaga u maju 2000. godine. Posle toga, rezolucijom Saveta bezbednosti, u Siera Leone je uspostavljena najvea mirovna misija UN ikada, sa oko 18.000 angažovanog osoblja i godišnjim budžetom od 700 miliona dolara.

4.2. Osnivanje suda Opšte siromaštvo, paraliza institucija i potpuno uništena infrastruktura su kratak opis stanja u kome je vlada Siera Leone doekala završetak rata. Ali ono što je bio još vei izazov postavljen ne samo pred novouspostavljenu vlast ve pred celokupno društvo, bilo je pitanje pomirenja zaraenih strana i stvaranje preduslova za miran suživot bivših ratnika i njihovih žrtava. Kako pomirenje nije mogue bez minimuma pravde za žrtve oliene, pre svega, u utvrivanju odgovornosti za uinjena zlodela i kažnjavanje njihovih poinilaca, suenja za ratne zloine bila su jedini logian prvi korak koji je trebalo preduzeti na putu tranzicione pravde. Vlada Siera Leone je sada mogla da rauna na podršku meunarodne zajednice budui da je jedan od potencijalnih optuženih pred buduim sudom bio upravo Fodaj Sankoh, voa RUF-a, odgovoran za otmicu pripadnika UN. U strahu da bi mu suenje pred domaim sudom uzdrmalo ionako krhko primirje, ali i potpuno svestan nedostatka kapaciteta domaeg pravosua da sprovede tako odgovoran proces, predsednik Siera Leone Kabah se obratio Savetu bezbednosti tražei da UN osnuju poseban sud koji bi, po inicijalnoj zamisli države, sudio jedino komandantima RUF-a za zloine poinjene tokom sukoba. Rezoluciji Saveta bezbednosti broj 1315 iz avgusta 2000. godine kojom se Generalni sekretar UN ovlašuje da pregovara sa vladom Siera Leone o osnivanju suda, prethodila je dvomesena debata izmeu Saveta bezbed194

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

195

nosti i Sekretarijata UN o finansiranju i mandatu suda. U toku samih pregovora, u okviru UN se javio otpor prema stvaranju još jednog suda koji bi, kao dva postojea ad hoc tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, radio više od decenije i po svojim troškovima premašio sve oekivane budžete. Prevagu je odneo Savet bezbednosti i pomenutom rezolucijom naložio zakljuenje sporazuma sa vladom Siera Leone o osnivanju mešovitog (hibridnog, internacionalizovanog) suda iji bi se rad, umesto iz budžeta UN, finansirao od dobrovoljnih doprinosa država lanica organizacije. Dve godine kasnije, 16 januara 2002. godine, izmeu vlade Siera Leone i UN, potpisan je Ugovor o osnivanju Specijalnog suda za Siera Leone iji je aneks, ratifikovan u Parlamentu, predstavljao Statut Suda. Uz potpunu svest o doprinosu koji procesu tranzicione pravde i razumevanju uloge i rada suda daje fizika blizina, tj. suenja upravo na teritoriji države u kojoj su zloini poinjeni, ugovorne strane su se saglasile da e sud biti smešten u glavnom gradu Siera Leone, Fritaunu. Izgradnja pravosudnog mehanizma kojim bi se, suenjima za zloine tokom rata, inicirao proces tranzicione pravde, morala je zapoeti doslovce od temelja. U Fritaunu nije bilo ni adekvatnih prostorija ni tehnikih preduslova za rad suda. U pripremne radove UN su utrošile šest miliona dolara izgradivši na jednom od glavnih puteva u gradu sudski kompleks koji, pored glavne zgrade u kojoj su smeštene dve sudnice, obuhvata i Pritvorsku jedinicu kao i kancelarijski prostor neophodan za nesmetano funkcionisanje svih sudskih službi. Samim ugovorom o osnivanju suda predvieno je da e, pored izgraenih objekata, i celokupna tehnika oprema korišena za rad suda, nakon njegovog zatvaranja pripasti vladi Siera Leone i predstavljati jedno od naslea Specijalnog suda. Sledei korak bilo je konstituisanje sudskih organa. Statut suda predvia da se sud sastoji od sudskih vea, tužilaštva i sekretarijata. Iako je organizaciona struktura preuzeta od Tribunala za Ruandu, hibridni karakter specijalnog suda iziskivao je mešovit personalni sastav u kome primat u odnosu na domae imaju meunarodni eksperti. Tako, Generalni sekretar UN imenuje dvoje od ukupno troje sudija Pretresnog vea, odnosno troje od ukupno petoro sudija Žalbenog vea, kao i Tužioca i Sekretara dok je izbor preostalih sudija, zamenika tužioca i zamenika sekretara prepušten Vladi Siera Leone. U pogledu ostalih zaposlenih u sudu, iako 60 procenata ine Siera Leonjani, pozicije koji oni zauzimanju se u najveoj meri svode na administrativne poslove i rad u pomonim službama, što ih, uz vertikalnu strukturu odluivanja, uglavnom ini iskljuenim iz procesa upravljanja sudom. Ovakav personalni sastav suda bio je predmet oštre kritike domaih pravnih krugova koji su oekivali da e veliki broj „viših funkcija“ biti rezervisan upravo za domae pravnike. Osnovni razlog zbog koga je sama Vlada Siera Leone insistirala na ovakvoj strukturi zaposlenih jeste svest o njenoj neophodnosti imajui u vidu nedovoljno oporavljene državne institucije i domae sudove koji u uslovima stalnih pretnji bivših pripadnika RUF-a ne bi mogli da obezbede nepristrasna i efikasna suenja. 195

196

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

Kada je re o mandatu suda, UN su otišle korak dalje u odnosu na prvobitni predlog predsednika Kabaha koji je nadležnost suda želeo da ogranii samo na pripadnike RUF-a koji su i dalje predstavljali pretnju njegovoj vladi. Naime, shodno Sporazumu o osnivanju suda, odreeno je da e sud imati mandat da krivino goni pojedince koji su pripadali bilo kojoj od zaraenih strana, ali samo one koji nose najveu odgovornost za ozbiljna kršenja meunarodnog humanitarnog prava i domaeg prava na teritoriji Siera Leone. Kako je Lome mirovni sporazum predvideo opštu amnestiju i iskljuio mogunost domaih suenja, ovo je znailo da e procesuirani pojedinci biti ujedno i jedini procesuirani za poinjene zloine s obzirom da su UN jasno stavile do znanja da nisu obavezane amnestijom. Ograniavanje nadležnosti suda samo na one pojedince koji snose najveu odgovornost predstavlja kompromis postignut u okviru meunarodne zajednice kojim bi se obezbedio minimum pravde za žrtve procesuiranjem glavnih inspiratora rata, a da se, sa druge strane, obezbedi efikasnost u radu ograniavanjem broja postupaka pa samim tim i dužine rada suda. Ipak, ostaje pitanje da li je ovako postavljen mandat rezultat iste matematike i bojazni UN da e dostizanje pune pravde suenjem svima koji su odgovorni za zloine biti isuviše skupo, ili dubokog verovanja UN da sudske postupke treba ipak zameniti nekim drugim domaim mehanizmom tranzicione pravde, u prvom redu Komisijom za istinu i pomirenje. Ono što je jasno jeste da je limitirana nadležnost suda jedna od osnovnih zamerki koju na raun suda upuuje domaa javnost. S druge strane, težnja meunarodne zajednice da se budžet UN oslobodi još jednog suda uvoenjem dobrovoljnog finansiranja, negativno je uticalo na njegovu efikasnost budui da sudije i tužioci veliki deo svoga vremena provode upravo lobirajui za dodatna finansijska sredstva. Druga ozbiljna primedba koja se istie u pogledu mandata suda odnosi se na vremensku nadležnost koja se, iako je rat poeo 1991. godine, prostire tek od 30. novembra 1996, kada je zakljuen neuspeli mirovni sporazum u Abidžanu, iskljuujui tako veliki broj zloina iz prvih nekoliko godina rata. Zahtevi Vlade Siera Leone da se pomeri vremenska granica na raniji period, bili su odbijeni uz obrazloženje UN da bi obuhvatanje celokupnog perioda konflikta isuviše opteretilo sud i uticalo na njegovu efikasnost, tj. na okonanje rada u periodu od tri godine, kako je prvobitno bilo zamišljeno. Može se rei da je limitiranje mandata umnogome otežalo lokalnom stanovništvu razumevanje rada suda i njegove uloge u procesu pomirenja, a samim tim i negativno uticalo na prihvatanje suda u društvu. Iako je osnovan u kooperativnoj atmosferi izmeu Siera Leone i meunarodne zajednice, i uz, uglavnom, pozitivnu ocenu rada, naroito u pogledu uslova za sprovoenje suenja i poštovanja principa pravinog suenja, ne bi se moglo rei da lokalno stanovništvo deli ovako blagonaklon stav prema Specijalnom sudu. Delimini animozitet koji je od samog poetka bio prisutan u domaoj javnosti izazvan je pre svega injenicom da sud uglavnom ini meunarodno osoblje koje zauzima glavne pozicije u tužilaštvu i sudu, što je rezultiralo opštom percepijom suda kao jednog 196

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

197

stranog tela koje su nametnule druge države i obavlja svoj rad potpuno nezavisno od domaih institucija. Ovakav karakter suda i odsustvo interakcije sa domaim pravosuem ne samo da je gotovo potpuno iskljuio edukativnu ulogu koju bi svaki hibridni tribunal trebalo da vrši ve je i negativno uticao na razumevanje rada suda u lokalnom stanovništvu i uloge koju sud ima u procesu tranzicione pravde. Druga ozbiljna zamerka koja se može uti meu lokalnim zajednicama odnosi se na mandat suda shodno kome je veina neposrednih izvršilaca ostala amnestirana i tako dobila šansu da, bez ikakvih posledica, nastavi svoj život i vrati se u lokalne zajednice u kojima žive žrtve njihovih zloina. Veliki pomak u procesu pomirenja i stvaranja uslova za suživot imala je Komisija za istinu i pomirenje koja je na svojim zasedanjima žrtvama omoguila da ispriaju svoje tragedije a zloincima pružila priliku za izvinjenje i eventualno dobijanje oprosta. Na žalost, znaaj komisije je u velikoj meri anuliran budui da su preporuke koje je Komisija predala Vladi Siera Leone, a koje su sadržale detaljno razraene korake koje je država trebalo da preduzme, ostale nerealizovane. Prihvatanje suda od domaeg stanovništva još više je bilo otežano i injenicom da, u uslovima opšteg siromaštva gde ljudi žive na granici egzistencije, sud troši milione dolara na svoj rad i pritvorenicima obezbeuje uslove smeštaja koji su u Siera Leone za veinu ljudi nezamislivi. Iako se može uiniti udnim da poštovanje svetskih standarda koji se odnose na pritvorske uslove i principe pravinog suenja, može izazvati revolt, za veinu stanovnika Fritauna sudski kompleks zaista predstavlja trn u oku. Ono što dodatno otežava rad suda jeste i injenica da veoma razvijen i savremen sistem podrške svedocima i žrtvama koji podrazumeva plaene putne troškove i boravak u posebnim prostorijama pre i nakon svedoenja pred sudom, ugrožava kredibilitet svedoka u oima obinih ljudi koji esto misle da se svedoenje odreene sadržine kupuje upravo ovakvim luksuznim tretmanom. Potpuno svesni izazova proizašlih iz pomenutih okolnosti, osnivai suda su veliku pažnju posvetili razvijanju posebne službe iji bi osnovni zadatak bio upravo približavanje rada suda lokalnom stanovništvu kroz objašnjavanje njegovog mandata, naina rada i ciljeva koji se žele postii. „Autri“ služba Specijalnog suda za Siera Leone funkcioniše u okviru Sekretarijata i predstavlja jednu od najvažnijih službi suda i ujedno i jedinu koju vode i u kojoj su uglavnom zaposleni Sijera Leonjani. Princip na kome se zasniva rad službe je u suštini veoma jednostavan i svodi se na potpuno otvaranje suda prema lokalnom stanovništvu i stvaranje mogunosti da obini graani dobiju odgovore na svoja pitanja. U praksi se rad „Autri“ službe odvija tako što zajedno sa tužiocem ili njegovim zamenicima, taj tim poseuje sela u unutrašnjosti i direktno odgovara na pitanja koja se uglavnom odnose na mandat suda, vremensku i personalnu nadležnost, kao i krivina dela koja se procesuiraju pred sudom. Ueše tužilaca u širenju informacija o radu suda se pokazalo kao veoma korisno i u velikoj meri doprinelo boljem razumevanju i prihvatanju suda u lokalnoj zaje197

obezbeivanje svedoka.3. meunarodna krivina dela inspirisana uglavnom Statutom Tribunala za Ruandu i krivina dela iz domaeg prava koja Statut suda za Siera Leone ine specifinim u odnosu na ad hoc tribunale. U uslovima odsustva savremenog sistema informisanja u Siera Leone. veoma znaajan. njihovo ukljuivanje u rad „Autri“ programa se pokazalo kao neminovnost. njihovu zaštitu kao i bolje informisanje javnosti. rasnu ili versku osnovu 2) povrede lana 3 zajednikog svim Ženevskim konvencijama i Drugog dodatnog protokola. a posedovanje televizora nešto o emu veina stanovništva ne može ak ni da razmišlja. 4. tj. politiku. Drugi. direktno od onih koji podižu optužnice. gde kupovina novina predstavlja luksuz. odnos prema ošteenima. ime je konflikt na posredan nain definisan kao unutrašnji. etniku. vid tužilakog angažovanja u „Autri“ programu je i rad sa omladinom. Zato se sa sigurnošu može tvrditi da je „Autri“ služba Specijalnog suda po metodama svoga rada jedna od najuspešnijih službi te vrste u svetu. Osnovni vid komunikacije suda sa njima se odvija upravo kroz „Autri“ službu koja jednom nedeljno organizuje takozvane konsultativne forume na kojima se. napad na osoblje. 198 . radi se o napadu na bilo koje stanovništvo bez obzira na nacionalnu. aktivnost zaposlenih u sudu predstavlja osnovni nain obaveštavanja graana o suenjima za ratne zloine. razgovara o problemima koji se odnose na percepciju suda. tj. a stepen otvorenosti suda postignut zahvaljujui njenom radu se može uzeti za cilj kojem bi svi moderni sudovi sudovi trebalo da teže. Tako u prvu grupu spadaju: 1) zloin protiv ovenosti odreen po ugledu na statut MKTR uz izostavljanje uslova diskriminatorne namere. Nadležnost suda U pogledu krivinih dela koja su u nadležnosti suda mogu se razlikovati dve grupe. jer im je na taj nain otvorena mogunost da odgovore na svoja pitanja dobiju iz prve ruke. a posebno nevladine organizacije koje se bave problemima žrtava. zajedno sa predstavnicima suda. a ne meunarodni sukob 3) druga teška kršenja meunarodnog prava koja su identina odredbama Rimskog statuta stalnog Meunarodnog krivinog suda (napad na civilno stanovništvo.198 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA dnici. a koji za mlade ljude predstavlja mogunost da potpuno otvoreno postavljaju pitanja i razgovaraju sa glavnim tužiocem. bilo putem posete školama i fakultetima ili kroz redovne brifinge koji se održavaju u glavnoj sudnici. S obzirom na znaaj uloge koju u postkonfliktnom društvu ima civilni sektor uopšte.

opremu ili vozila ukljuena u pružanje humanitarne pomoi ili mirovnu misiju i regrutovanje dece ispod 15 godina u oružane snage ili njihovo aktivno ukljuivanje u borbe). Sluaj „arls Tejlor“ Optužnica protiv arlsa Tejlora je podignuta u martu 2003. Otimanje devojaka i žena i njihovo prisiljavanje na život sa vojnicima bila je izuzetno esta pojava koja je ostavila dalekosežne posledice na društvo. Zbog bojazni da bi suenje Tejloru moglo da dovede do burnih reakcija javnosti i izazove revolt u redovima njegovih nekadašnjih saboraca i tako ugrozi ne samo voenje postupka ve i krhku politiku stabilnost u zemlji. njihovog povratka u zajednice u kojima su ranije živeli i uspostavljanje normalnih odnosa sa okolinom. jedan je od najveih izazova sa kojim se društvo Siera Leone susrelo.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 199 instalacije. Druga životna injenica koja je našla svoj odraz u Statutu Specijalnog suda jeste krivini progon dece vojnika. Pitanjem reintegracije dece vojnika bavi se i UNICEF kao i brojne druge meunarodne organizacije. naroito kada je re o prvom delu koje se odnosi na zloupotrebu devojaka mlaih od 14 godina. povredu zajednikog lana 3 Ženevskih konvencija i Drugog Dopunskog protokola i druga teška kršenja meunarodnog humanitarnog prava. a naroito dece roene iz ovakvih odnosa.4. spaljivanje privatnih kua i javnih i drugih zgrada. on predstavlja prvi meunarodni ugovor kojim je regrutovanje dece vojnika direktno inkriminisano kao meunarodno krivino delo. Jednom odvedeni i naterani da najpre ubijaju svoje najbliže. ali i u težnji da se Statutom odrazi i sama priroda konflikta koji je obilovao ovim delima. godine bila svedena na 11. obezbede mogunost deci koja su služila kao vojnici da zaponu život u novim zajednicama i pokušaju da putem adekvatne psihološke podrške nastave svoj život. Razlog za ukljuivanje domaih krivinih dela u Statut Suda se može nai u pokušaju da se u uslovima opšte amnestije domaem pravu ipak da odreeni znaaj. tj. Posle završetka sukoba. predstavlja veliki problem za društvo i državu. kroz razliite programe koji imaju za cilj da u uslovima odbaenosti iz svog prvobitnog okruženja. problem dece ratnika. jer reintegracija ovako zloupotrebljenih žena. kao jedno od najrasprostranjenijih pojava tokom konflikta i bezobzirno razaranje imovine tj. Drugu grupu ine dela koja su inkriminisana krivinim zakonom Siera Leone i to: otmica i zloupotreba devojaka. 4. godine i prvobitno je sadržala 17 taaka da bi izmenom iz 2006. Tejlor se tereti za zloine protiv ovenosti. Sud je doneo odluku da se 199 . deca vojnici su postajali najsuroviji ratnici neraskidivo vezani za svoje voe i saborce u kojima su pronalazili nove porodice. Kako je Statut Specijalnog suda za Siera Leone stupio na snagu pola godine pre Rimskog statuta.

Holandija. Preporuke Komisiji Osnivanje Komisije za istinu i pomirenje predvideo je mirovni sporazum iz Lomea. ukljuþuju i teror nad civilnim stanovništvom. marta 2009. a sve to u cilju promovisanja nacionalnog izleþenja i pomirenja. a i kroz sama dela koja mu se stavljaju na teret. u zavisnosti od opsega istrage. Specijalni tribunal za Liban Specijalni tribunal za Liban (STL) je meÿunarodni tribunal za procesuiranje. godine. 4. Može se reüi da optužnica podignuta protiv ýarlsa Tejlora. Gospodar rata se tereti po 11 taþaka koje. ali i razmatranje pitanja odgovornosti. Okonþan je 2004. lica odgovorinih za atentat na Rafika Haririja 14. kolektivno kažnjavanje kao i seksualno ropstvo i regrutovanje deþaka i devojþica mlaÿih od 15 godina i njihovo primoravanje na aktivno uþestvovanje u neprijateljstvima u periodu od 1996 do 2002 godine. predstavlja kratak opis desetogodišnjeg konflikta i njegove surove prirode. izmeÿu ostalog.5. blizu Haga. 5. ali i celog društva i pokazala se kao veoma znaþajan instrument u procesu tranzicione pravde. veüina preporuka su i danas su ostale mrtvo slovo na papiru. trajao je dve godine. Sud se nalazi u Laišedam-Forburgu. Prve optužnice su podignute 17. Iako je planiran poþetni trogodišnji budžetski mandat. po Libanskom i meÿunarodnom pravu. Komisija je uživala veliku podršku prvenstveno kod žrtava.proces odvija u Holandiji. kroz objašnjenje okolnosti u kojima su se desili zloþini. Rad komisije. Na žalost. kada je predsedniku države podnet izveštaj sa detaljnim preporukama o koracima koje bi trebalo preduzeti u svim oblastima društva. kako bi se donekle ublažile rane koje za sobom ostavio decenijski rat. Njoj je u mandat dato kreiranje nepristrasnog svedoþanstva o kršenju ljudskih prava i meÿunarodnog humanitarnog prava tokom sukoba. 200 £  £ ¢  © ¥  ¦  ¦ ¢   © ¥  © ¢ £ ¥     ¦ ¤  ¤ ¦ ¤  ¥ ¦ ¦ ¥  © ¥  © ¦   ¢  ¦ ¦ ¥ ¦  © ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡ ¡   . Tribunal je poþeo sa radom 1. koji može poslužiti kao primer za druga postkonfliktna društva. ne postoji vremenska odrednica za pravosudni rad i tribunal bi mogao biti operativan do 2014. u prostorijama Stalnog meÿunarodnog kriviþnog suda u Hagu. buduüi da Vlada još uvek nema dovoljno kapaciteta kako bi sprovela u delo ni one osnovne nalaze i zahteve komisije koji se odnose na reparacije za žrtve ili pak reformu kojom bi se domaüim zakonodavstvom inkriminisala prošla zlodela. þiji su rezultati u velikoj meri doprineli stvaranju uslova za nastavak mirnog života u državi. februara 2005. januara 2011. i dalje.

10. ako se za njih može utvrditi da su u vezi sa atentatom. oktobra 2004. u vezi sa i sline su prirode i težine kao i originalni napad. Hjuman Rajts Vo je izneo stav da tribunalu treba dati jurisdikciju nad 14 drugih napada poinjenih u Libanu od 1. privredni kriminal i korupciju Krivinih i apelacionih odeljenja Suda Bosne i Hercegovine koji ima takva „hibridna“ vea. (Odluka SB 1757 (2007. zbog administrativne efikasnosti i fer postupanja. 8 Statuta Specijalnog tribunala). 201 . generalni sekretar UN. U septembru 2007. Procenjeni budžet za drugu i treu godinu je najavljen kao 65 miliona am.. oktobra 2004. je objavljeno da e Specijalni sud za Siera Leone koristiti istu sudnicu u Hagu kao i STL.. Savet bezbednosti UN.. marta 2006. koja je održana 1. Prema tome. slian Specijalnom sudu Siera Leonea i Vanrednim veima u sudovima Kambodže (ECCC). Iz bednosnih razloga. marta 2009. takoe je slian Odeljenju I za ratne zloine i Odeljenju II za organizovani kriminal. procenio je da e tribunal koštati 120 miliona amerikih dolara za tri godine. februara 2005. podržao je sporazum 30. Specijalni tribunal je „hibridni“ meunarodni sud. postupajui na osnovu Poglavlja VII Povelje UN. to je „tribunal meunarodnog karaktera zasnovan na najvišim meunarodnim standardima krivinog prava“. decembra 2005. Prema odluci SB UN 1664 (2006.2004. STL ne primenjuje meunarodno (krivino) pravo. 2 Statuta Specijalnog tribunala). i 12.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 201 Sud je ustanovljen sporazumom izmeu UN i Republike Liban na osnovu odluke Saveta bezbednosti 1664 (2006. maja 2007. Tokom ceremonije otvaranja Tribunala. ako postoje dokazi koji ukazuju na to da su drugi napadi koji su se dogodili u Libanu izmeu 1. februara 2005. zvaninici UN su naznaili da su dostupne donacije koje bi pokrile troškove prve godine (51.). meutim sa veinom meunarodnih sudija (l. Mandat Tribunala je da „procesuira osobe odgovorne za napad 14.) od 29. Tribunal oznaava prvi put da meunarodni sud UN sudi „teroristiki“ zloin poinjen protiv odreene osobe. Vea Tribunala su sastavljena i od libanskih i od meunarodnih sudija.4 miliona amerikih dolara). Prostorije tribunala su biti u bivšoj zgradi Tajne službe (AVID). Ban Ki-Mun.)). i 12.dolara po godini. U martu 2010. decembra 2005. koji je razultirao smru premijera Rafika Haririja i smru ili povredama drugih osoba.“ Takoe mu je postavljen zadatak proširivanja nadležnosti i van eksplozije koja se dogodila 14. tribunal ima sedište van Libana. Tribunal je rekao da može proširiti mandat kako bi ukljuio napade koji su se dogodili izmeu 1. ve nacionalno pravo (l. u Laišedamu u Holandiji.

STL su i dalje pratile kontroverze u vezi sa strahovima od nestabilnosti u pogledu moguih optužnica protiv pripadnika Hezbolaha i polarizovanog odnosa izmeu alijansi 8. To su navodno bili pro-sirijski libanski generali. Istraga UN je inicijalno u Haririjevo ubistvo implicirala visoke libanske i sirijske bezbednosne zvaninike.. koje otvoreno podržavaju Amerika i EU. „[Postojale su] nedoslednosti u izjavama kljunih svedoka [i] manjak dokaza koji bi išli u prilog i potvrdili ove izjave. generalnog direktora libanskih Snaga unutrašnje bezbednosti. bivšeg generalnog direktora Opšte bezbednosti. Prvi smatraju da je STL veoma pristrasan zbog pretpostavljenog amerikog i izraelskog okultnog uticaja.202 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 5. od smrti Rafika Haririja 2005. koje su brojno sline i u otvorenom su medijskom ratu. Džamila al-Sajeda.“ Pravni sluaj protiv 25 libanskih zvaninika je takoe rešen u sirijskom sudu od strane jedne osobe koja je inicijalno bila uhapšena od strane tribunala zbog nepravednog lišavanja slobode. istražitelji STL-a su izveli „kontrolisanu eksploziju“ u vazduhoplovnoj bazi u Kaptieu. Francuska da bi replicirali „eksploziju kako bi se obavili 202 . uzimajui u obzir da su neki svedoci povukli ili promenili svoje izjave. Dok su drugi. i iskreni strah da graanski rat ponovo može buknuti ako (ili kada?) STL zvanino optuži pripadnike Hezbolaha. bivšeg direktora Vojne obaveštajne službe. Posledica je strasna kontroverza i jaka tenzija u (sada bivšoj) Vladi nacionalnog jedinstva i opštoj populaciji. Rekao je da etvorica generala moraju biti osloboena zato što nema dovoljno dokaza da se opravda njihov pritvor.. i smatraju da je STL puko politiko orue koje se koristi protiv Sirije i njenih saveznika. Raspad Vlade Saada Haririja u januaru 2011. Damask je porekao umešanost. Mart veruje da su oni bili umešani u sirijsku zaveru da se ubije Rafik Hariri. Alija al-Haja. Sudija Fransen je oslobodio Mustafu Hamdana. U oktobru 2010. podeljeni su izmeu pro-sirisjke koalicije „8. a njihovo puštanje je vieno kao težak udarac u impliciranju Sirije. Ukratko. i Rajmonda Azara. Martu“ je stvorio potpuno novu lokalnu scenu. libanska politika klasa. etiri pro-sirijska libanska generala su pritvorena na etiri godine bez optužbi u vezi sa Haririjevim ubistvom. Mart i 14. Tribunal je naredio hapšenje etiri libanska oficira i držao ih u pritvoru etiri godine.1. bivšeg šefa brigade libanske Predsednike straže. od samog poetka odluni u pogledu direktne umešanosti Sirije. Mart“ i anti-sirijaca „14. odbili su da lokalno istraže pitanje „lažnih svedoka“ i za uzvrat optužuju teško naoružani Hezbolah da planira preuzimanje države vojnim udarom. Mart u toj zemlji. pošto je STL izjavio da nema dovoljno dokaza da se protiv njih podigne optužnica. Pušteni su 2009. Alijansa 14. Mart“. praen postavljanjem premijera lojalnog „8. a sa njom i vei deo stanovništva. Politiki ambijent Politika i konfesionalna polarizacija su oznaene kao tipina osobina libanskog multietnikog društva inspirisanog feudalizmom kroz njegovu burnu istoriju.

bivši sirijski agent. oznaavajui ga „fer i pravednim“. meutim. Maronitski poglavar Nasralah Sfeir je imao još jednu reakciju na STL.. uz neophodnost oslanjanja na legalne institucije i jedinstvo libanske vlade u prevazilaženju eventualnih razlika. Meutim.“ Dodao je. da ovo ne znai da je Hezbolah u zavadi sa Sirijom.. da mu je Hariri rekao da e tribunal optužiti pripadnike Hezbolaha. Prethodno je preispitivao navodno finansiranje STL-a. Mohamed Zaher Al-Sadik. Hariri je tražio od tribunala da odloži najavu zbog potencijalno zapaljivih posledica za Liban koje bi takva objava mogla da ima. a ne sama partija. a ne sirijske zvaninike. Takoe je rekao da e se odupreti bilo kakvom pokušaju hapšenja ak i „pola lana“ partije. Voa Hezbolaha. dok su brujale vesti o optužnici protiv „neposlušnih“ pripadnika Hezbolaha. privrženost (Libanaca) nenasilnim nainima rešavanja problema. General Džamil As-Sajed je podneo tužbu u decembru 2009. koje optužio za prikrivanje „lažnih svedoka“. objavio je u julu 2010. kada je posetio Damask uz velika oekivanja od trilateralnog sastanka.“ Takoe je uverio Nasralaha da e javno priznati da e biti implicirani „nedisciplinovani“ pripadnici Hezbolaha. Tenzije je dodatno podiglo objavljivanje potencijalnih optužnica u nemakom listu Špigl.“ 203 . slinih pucnjavi na ulicama Bejruta 2008. koji su se tom prilikom podsetili Abdulahove arapske turneje. Sajed Hasan Nasralah. meutim. STL je rekao da eksplozija nije bila potpuna rekonstrukcija atentata. Tribunal je izjavio. Premijer Saad Hariri se zakleo „neu dozvoliti da krv mog oca uskomeša razjedinjenje u Libanu. Der Špigl (der Spiegel) je objavio poverljivi dokument koji je procureo u javnost. rekavši „Nasralah danas govori Siriji da mu mora pomoi kao što je on njoj pomogao i podražavao je u prošlosti. sirijski predsednik Bašar al-Asad. a koji nagoveštava optužnicu protiv nekih vodeih linosti Hezbolaha. jula 2010. Bivši poslanik 14. Osudio je istragu kao izraelski projekat koji za nameru ima eskalaciju tenzija u Libanu i da bi svaka optužnica protiv pripadnika Hezbolaha mogla destabilizovati jedinstvo vlade. Libanski predsednik Majkl Sulejman i Al-Hariri pozdravili su sirijskog i saudijskog lidera uz komentar: „Lideri su naglasili znaaj stabilnosti. optužio je osoblje Hezbolaha za „logistiku umešanost“ u ubistvo. nakon retkih poseta od strane Valida Džumblata i Saada al-Haririja Damasku.“ 30. u Damasku zato što „nije imao poverenja u libansko pravosue“. Marta Samir Franjieh je izrazio iznenaenje Nasralahovom primedbom da je STL fer zato što je oslobodio Siriju optužbi za umešanost. Al-Asadova poseta Libanu bila je prva još od vremena pre atentata na Haririja. saudijski kralj Abdulah i katarski emir šeik Hamad bin Kalifa al-Tani posetili su Liban u nameri da smire tenzije. te potrebu da se interesi države stave iznad pojedinanih interesa.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 203 forenziki testovi“. Poseta Libanu dobila je znaajni publicitet u medijima. ali je istovremeno „izraelski projekat“. da se on više ne može smatrati kredibilnim svedokom.

“ Meutim.. Pozivam sve partije u Libanu i u regionu da ne prejudiciraju ishod niti da se mešaju u rad Tribunala. marta“ Nadžib Mikati imenovan je za mandatara nove vlade pošto je osvojio veinu glasova u Parlamentu. Tokom svog kontroverznog boravka u Libanu. odnosno da naloži Savetu bezbednosti da poništi neku njegovu odluku. Nasralah je na to reagovao izjavom da „Alijansa 8. jedino e neprijatelji imati koristi od toga. Nisam siguran šta stoji iza ove kampanje protiv Suda. A ako te stabilnosti. i sada pred našim oima fabrikuju izveštaje o tome. ministar spoljnih poslova Ahmed Abul Geit rekao je da „nijedna svetska sila niti Ujedinjene nacije ne mogu da zaustave rad tužioca STL. te da „sudbina libanskog konsenzusa i koegzistencije ne treba da bude u funkciji taoca ove optužnice. zvaninici Sirije i Saudijske Arabije su vodili razgovore o „situaciji u Libanu“ i pozvali libanske voe na dijalog. marta“. zakljuio je: „Želim da budem potpuno jasan. Tribunal e nastaviti svoj posao. Govorei o „nezavisnosti“ Tribunala i odbacujui strahove od nasilja. a jedan saradnik predsednika podneo ostavku zbog odbijanja premijera Saada Haririja da ospori legitimitet STL. Meutim. ispostavilo se da je 204 . Hariri je rekao da e raditi na formiranju nove vlade „nakon konsultacija“ sa svojim saveznicima. Izjavio je za medije da je STL postigao napredak. ali mi je jasno da se opasnost nadvila nad Libanom. pošto se 10 ministara prikljuilo „Alijansi 8. oveka koji je dobroinitelj i ponos svoje zemlje. Tribunal ima jasno definisan mandat Saveta bezbednosti da utvrdi istinu i okona praksu nekažnjivosti. Mart“ nee podržati Haririja i da je “nastupila nova faza“. Zatim su optužile drugog asnog oveka kako bi posejale razdor.204 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA U septembru 2010. Libanska vlada je pala u januaru 2011.. da je to nezavisna institucija koju „ne treba povezivati sa bilo kakvim politikim izjavama. Kandidat „Alijanse 8.“ Pored zajednike posete Libanu.“ dodavši da Tribunal „nije u opasnosti“.“ Iranski ministar spoljnih poslova Manuher Motaki rekao je da je stabilnost Libana „poklon od koga svi imaju koristi. a još manje mogu da narede generalnom sekretaru UN da stopira finansiranje Tribunala. Generalni sekretar je ponovio svoju zabrinutost za stabilnost Libana nekoliko dana nakon Ahmadinedžadove posete toj zemlji. Takoe je izrazio strepnju da bi Hezbolahovo oružje moglo da predstavlja „pretnju“ za Liban. on je odbio da komentariše status STL nakon priznanja Saada Haririja u vezi sa lažnim svedocima. ne daj Bože. iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je govorio o kontroverznim okolnostima u vezi sa STL i sa atentatom: „Arogantne hegemonistike sile upotrebile su grešnu zloinaku ruku u Libanu da se dokopaju odanog patriote. Meutim.“ Istoga dana akcije na libanskoj berzi pale su za 17%. generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je politike voe u Libanu da se ne mešaju u poslove STL.“ Predsednik Egipta Hosni Mubarak rekao je da bi presuda izreena višem zvaniniku Hezbolaha mogla da nanese štetu unutrašnjoj bezbednosti Libana. nestane i nestabilnost prevlada. bez obzira na njen sadržaj.

kritikujui povredu privatnosti Libanaca od strane STL. kao i samog Specijalnog tribunala za Liban. U ovoj fazi sadržaj optužnice ne može se otkriti javnosti. 5. odnosno upuivanja poziva za saslušanje. U toj situaciji Turska je najavila da e preuzeti aktivnu ulogu u smirivanju nastalih tenzija. oznaavajui tu instituciju kao izraelsko-ameriku prevaru. Po dolasku grupa žena je pretresla lanove tima oduzevši im pri tome jednu akten-tašnu.“ Pretkrivini sudija Danijel Fransen mora da potvrdi optužbe pre raspisivanja eventualnih poternica. U jednom saopštenju STL pisalo je: „Tužilac Tribunala je dostavio optužnicu i dokazne materijale pretkrivinom sudiji. Suniti koji podržavaju „Alijansu 14. ali niko nije bio fiziki povreen. Hezbolah se žestoko suprotstavio ovim optužbama. Dana 28. tim sastavljen od dva istražitelja STL i njihovog prevodioca. Nasralah je napao STL sa još veom žestinom nego u svojim ranijim nastupima. koji su izrazili snažnu podršku Tribunalu. marta“. a taj potez je protumaen kao „raspirivanje vatre u meusektaškim tenzijama“. istovremeno osuujui incident i oznaavajui Hezbolah kao partiju koja snosi odgovornost za organizaciju kritinog dogaaja. Ovaj incident je izazvao reakcije pripadnika „Alijanse 14. 205 . te da ne može da potvrdi uzrok okršaja. arara je izjavila da je otkazala sve sastanke toga dana zbog toga što je oekivala dolazak istražitelja. Nakon incidenta. Marta“ reagovali su pozivom na „dan revolta“ kao izraz strepnje da bi Iran i Sirija mogli da izvrše uticaju zemlji. Optužnice Prve optužnice su dostavljene sekretarijatu STL 17.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 205 proces formiranja nove vlade teži nakon povlaenja Saudijske Arabije iz pregovora o smirivanju napetosti uzrokovane padom vlade. oktobra 2010. marta“. Njegova izjava da saradnja sa Tribunalom faktiki predstavlja napad na Blok otpora izazvala je osudu veinske „Alijanse 14. U televizijskom obraanju dan nakon incidenta. januara. koji je pretežno naseljen šiitskim stanovništvom i predstavlja uporište Hezbolaha. u pratnji libanskih snaga bezbednosti. došao je da sasluša doktorku Iman arara u njenoj klinici koja se nalazi u bejrutskom kvartu Dahijeh.2. Takoe je izjavila da su istražitelji došli da uzmu brojeve telefona 14-17 njenih pacijenata.

jedna komunistiþka misao dobila je kroz frakciju Crvenih Kmera svoj monstruozni oblik koji je odneo blizu dva miliona ljudskih života. i mraþne stranice istorije Kambodže. u nezapamüenom kvantitativnom i kvalitativnom obliku kršenja ljudskih prava. od kojih je 83 ograÿeno. bio je izložen muþenju i pritiscima. Istorijski osvrt Posle zbacivanja sa vlasti kralja Kambodže. i „oslobodioci“ koji drže do tada popularnih socijalistiþkih parola. najþešüe disidenti206 ¤  ¤ £ !   ¦  §  § £   ¦   £ ¤ ¦     § ¥  ¥ § ¥  ¦ § § ¦   ¦   §   £  § § ¦ §   © ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   .. koja iz Kambodže svoj tok nastavlja u Vijetnam. ulaze u Pnom Pen.6. kao što je Angkor Vat. svetska þuda. Posle svake kiše ili poplave obližnjeg rukavca reke Mekong. tamo je bilo kinesko groblje. dece i odraslih ljudi koji su bili. šalju ih u radne logore širom zemlje. ova oblast postala je sfera uticaja Narodne Republike Kine i SSSRa. ukidaju sva ljudska prava. muþenja i prisilnog rada. ili þiji su þlanovi porodice bili protivnici Pol Potovog režima. koji je uz podršku odmetnutih frakcija Crvenih Kmera i suštinske podrške SSSR-a. u nekoliko dana oslobodio Kambodžu. pod jakim uticajem Vijetnamskoameriþkog rata. U logorima u kojima su ljudi muþeni danas su slike beba. Crveni Kmeri iseljavaju dva miliona ljudi iz Pnom Pena.. ekonomski i politiþki saveznici Kambodže. U þistkama Crvenih Kmera ubijeno je milion ljudi a drugi milion žitelja Kambodže izgubio je život kao posledica izgladnjivanja. novac. Oborena je vojna hunta. bebe i majke. SAD i Vijetnama. Ideološki pristup „negacije svega“ dominantan je u periodu vladavine Pol Pota od 1975-1979. U naredna tri dana. Preko Crvenih Kmera. Godine. slobodu misli.. koji su bili podržavani u borbi za uvoÿenje „ispravnog ideološkog stava“. Danas su im Vijetnamci najveüi prijatelji. Pre zloþina koji su Crveni Kmeri izvršili nad vlastitim narodom. veru. njihova odeüa. Pol Potov režim je oborio Vijetnam. i uspostavljanja vojne uprave generala Lon Nol. te 1975. Narod ih.. oduzimaju decu od roditelja. Tribunal u Kambodži 6.1. Hramovi. spomenik zloþina. Postoji više stotina definisanih grobnica. razarani su i pustošeni za vreme Potove vladavine. godine u novonastaloj državi Demokratskoj Kampuüiji. poznate iz scena filma „Lovac na jelene“ Majkla ûimina. Ukidaju porodicu. Postoje mesta gde su se ubijala deca. a posle odlaska ameriþkih snaga iz Indokine. na Poljima smrti ukazuju se i danas kosti tela ubijenih. Svako ko je mislio drugaþije. a ekonomski razorio Kambodžu. na þelo Kambodže dolazi pro-ameriþki general Lon Nol. Polja smrti su danas sablasno mesto. koji danas poseti dva miliona turista godišnje. Nalik na nemaþku fašistiþku ideologiju. pobedniþki kliþe i nazdravlja slobodi. Kina uspostavlja dominaciju nad društvenim tokovima u Kambodži. mesta gde su žrtvama. þeka na ulici.

premijer Kampuije. na granici sa Tajlandom. koji imaju pravo „veta“ na odluke svojih kolega.doživotna. Prvi je postupak protiv upravnika logora S-21. zloglasnog mesta u kom se nalaze sprave za muenje strujom.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 207 ma Crvenih Kmera. sudije i tužioci Tribunala za Kambodžu kažu da je to u isto vreme i korektivni faktor i nužnost u takvim postupcima zbog politikog ambijenta.da bi patili duže. godine. odsecane glave. ali sudije kažu da je svedoio o mnogim zloinima i pokazao da osea krivicu. Osnivanje Tribunala Tribunal je formiran kao posebno vee za kažnjavanje zloina Crvenih Kmera. palminim listom. Takva je izjava mnogih koji su bili u tom strašnom mlinu. On je prvi. za primer. od petorice optuženih za smrt oko milion i 700 ljudi stradalih pod vladavinom Kmera. Šef tog zloglasnog logora S21 u Pnom Penu Kaing Kuerk Eav optužen je za zloine protiv ovenosti. uz napomenu da se smernice mogu tražiti u proceduralnim odredbama na meunarodnom nivou. 6. Kaing Kuerk Eav. godine – period Demokratske Kampuije i režima Pola Pota. Uspostavljen je na osnovu zahteva Vlade Kambodže za pomo UN-u. Maksimalna kazna je . do 1979. Iako meunarodni faktor oseaju kao jedan vid pritiska. lomljenje lanaka. koji je upuen 1997. Drugi predmet odnosi se na najviše funkcionere tadašnjeg režima. delimino suoila sa zloinima sedamdesetih. nakon smrti Pol Pota u gerilskom zarobljeništvu. Sadašnji premijer je nekada bio pripadnik Crvenih Kmera. To su Kiu Sempan. U ovom logoru ubijeno je 16 hiljada muškaraca. koji su danas u odmaklim godinama.. nije formalno priznao zloine za koje se tereti. Kambodža se kroz obrazovanje hibridnog Tribunala. U njemu glavnu re vode domae sudije i tužioci. upanje noktiju. žena i dece. Ovaj Tribunal postupao je i postupae u dva predmeta ratnih zloina.. spaljivanje. Nadležnost ovog Tribunala proteže se na period od 1975. godine. Bio je pravni osnov za donošenje zakona na osnovu kog se vode postupci. U sudnicu je stigao u blindiranom automobilu. muenja i silovanja koja su se sprovodila u logoru S21. pod budnim okom internacionalnih. sauesništvo u ubistvima. Pokajao se i rekao da je to morao da radi jer bi i sam bio žrtva. polako . optužen je za ubistva. Sporazum izmeu Kraljevske vlade Kambodže i UN-a potpisan je 2003. 207 . kao i dva ministra i jedna ministarka u tadašnjoj Demokratskoj Kampuiji. poznatiji pod nadimkom Holananin.2.

3. Nekadašnji uþitelj. zvanog Dojk ili Daþ. indonežanske vlasti su formirale Ad-hoc Tribunal za Istoþni Timor. Preživele žrtve režima Crvenih Kmera u Kambodži su reagovale na vest o presudi ocenom da je izreþena kazna preblaga. gde je više hiljada ljudi muþeno i ubijeno. 208 ¤  ¤ £ !   ¦  §  § £   ¦   £ ¤ ¦     § ¥  ¥ § ¥  ¦ § § ¦   ¦   §   £  § § ¦ §   © ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   . više od 30% stanovništva. septembra 1999. S druge strane. Politiþki stav Vlade Kambodže je da se sudi samo najodgovornijim. primarni cilj Prelazne uprave je bio podsticanje vladavine prava i razvijanje institucija pravne države. godine priznao rezultate referenduma u Istoþnom Timoru i predao kontrolu nad Istoþnim Timorom snagama UN (UNTAET432). „drug Dojk“. Oþekuje se da üe odslužiti još 19 godina kazne imajuüi u vidu vreme koje je veü proveo u zatvoru. godine. Ishod rada Tribunala Sud u Kambodži osudio je bivšeg zvaniþnika vlade Crvenih Kmera Kainga Kuerka Eava. struþna javnost jednoglasna je u zakljuþku da li bi slika o zloþinima na Istoþnom Timoru bila drugaþija da je na samom poþetku Prelazne uprave UN u Istoþnom Timoru formiran Meÿunarodni tribunal za Istoþni Timor po ugledu na tribunale za bivšu SFRJ i Ruandu Indonežanska vlada je 20. bilo osumnjiþeno za najteže povrede humanitarnog prava. na 35 godina zatvora za ratne zloþine i zloþine protiv þoveþnosti. Sam Parlament Indonezije je 25. Ad hoc tribunal za Istočni Timor Posmatrajuüi rezultate Veüa za teška kriviþna dela Okružnog suda u Diliju. Sudovi i tužilaštvo. Meÿutim. godine SB UN je formirao Prelaznu upravu UN za Istoþni Timor (UNTAET). 25. godine. godine prihvatila meÿunarodnu intervenciju u Istoþnom Timoru i dopustila meÿunarodnim snagama (INTERFET) da se iskrcaju na Istoþni Timor431.6. kao i aktuelna vlast u Kambodži svesni su da je previše ljudi uþestvovalo u zloþinima i da bi. sud koji uživa podršku UN-a osudio je „druga Dojka“. bio je odgovoran za zatvor „Tuol Sleng“ u Pnom Penu. a sa namerom da izbegnu formiranje meÿunarodnog tribunala za Istoþni Timor. „glavnog dželata“ tokom vladavine Crvenih kmera 1970-tih godina. Proklamovani cilj ovog Tribunala je bilo kriviþno gonjenje odgovornih za talas nasilja koji je zahvatio Istoþni Timor u toku donošenja odluke o nezavisnosti 1999. UN je izvršio veliki pritisak na vladu Indonezije u cilju istraživanja zloþina koji su poþinjeni u Istoþnom Timoru i kažnjavanju svih odgovornih. Kao odgovor na ovaj pritisak. oktobra 1999. U prvoj presudi te vrste. oktobra 1999. septembra 1999. Vodio je preciznu evidenciju o zatvorenicima i njihovim iznuÿenim priznanjima. ubrzo se pokazalo da je 431 432 Mandat INTERFET-a je bio predviÿen Rezolucijom SB UN broj 1264 od 15. 7. kao i rezultate Ad-hoc tribunala u Indoneziji.

435 SCIU – the Serious Crimes Investigation Unit 436 Pod ovom formulacijom su predvieni: ratni zloini. U pismu Generalnom sekretaru UN 2000. godine. indonežanski zakoni i pravni sistem potpuno odgovarajui za privoenje odgovornih pred lice pravde. svakako nije bilo u saglasnosti sa zvaninom politikom Indonezije. U aprilu 2003. godine. ali bez stvarne volje i želje indonežanskih vlasti da se stvarni poinioci i naredbodavci zloina izvedu pred lice pravde.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 209 ovaj Tribunal osnovala Indonezija kako bi se amortizovao pritisak meunarodne zajednice da se kazne odgovorni za zloine. zloini protiv ovenosti. U ovom izveštaju 32 indonežanska zvaninika i voa milicije su javno imenovani kao osumnjieni za poinjene zloine. dok su neki od njih i dalje u aktivnoj službi u indonežanskoj vojsci i policiji. godine. Upravo iz tih razloga. koje je pokazalo odlike masovnog. godine bilo masovnog kršenja ljudskih prava u Istonom Timoru. godine zakljuila da je u periodu od januara do oktobra 1999. prema navodima Vlade. 13 lica je osloboeno optužbi dok je pet lica osueno na zatvorske kazne u trajanju od tri do deset godina. indonežanski ministar spoljnih poslova dr Alvi Shihab odbacio je preporuke za osnivanje Meunarodnog tribunala za Istoni Timor insistirajui da je. seksualna krivina dela i muenje ograniena je na period od 1. Kasnijim propisom iz 2000. Kancelariju zamenika tužioca i Jedinicu za istraživanje teških krivinih dela435 sa ciljem da istraži i procesuira sluajeve zloina pred Okružnim sudom u Diliju. i posle puno odugovlaenja podignute su optužnice protiv 18 lica od kojih je samo osam bilo navedeno u izveštaju Nacionalne komisije za istraživanje sluajeva kršenja ljudskih prava u Istonom Timoru (KPP-HAM). kada su u pitanju teška kršenja ljudskih prava u Istonom Timoru. Nacionalna komisija za istraživanje sluajeva kršenja ljudskih prava u Istonom Timoru (KPP-HAM) je u svom izveštaju iz januara 2000. godine). policije i civilne administracije usko saraivali sa pripadnicima proindonežanske milicije iji su pripadnici poinili najvei deo zloina. januara do 25. Svi osueni su pušteni na slobodu gde ekaju pravosnažnost presude. Prelazna uprava UN (UNTAET) u Istonom Timoru je formirala Vee. Propisom iz 2000. ostavljajui mogunost pojedinanih incidenata u kojima je moglo biti ueša pojedinaca iz regularnih indonežanskih snaga. 434 433 209 . oktobra 1999. sistematski planiranog zloinakog poduhvata u kome su predstavnici vojske. UNTAET je osnovao Okružni sud u Diliju u iju specijalnu nadležnost je stavio i teška krivina dela436. seksualne krivina dela i muenje (nadležnost za ubistva. godine formirana je i Kancelarija zamenika tužioca za Prvo je poelo u martu 2002. Nakon toga je organizovano 12 suenja433. što. Državni tužilac Indonezije je istražio pet sluajeva zloina u Istonom Timoru. ubistva. Indonežanska vlada je odbila optužbe da su indonežanske snage bezbednosti aktivno uestvovale u talasu nasilja i zloina koji je zadesio Istoni Timor. U meuvremenu. prestonici Istonog Timora. godine. Na kraju postupka434 od 18 optuženih.

Jedinica za istraživanje teških krivinih dela je podnela 58 optužnica kojima je obuhvaeno 225 lica kojima se u najveem broju sluajeva stavljaju na teret zloini protiv ovenosti ukljuujui ubistva. muenje i druge nehumane postupke. Indonezija je izvršila invaziju na Istoni Timor. Pod pritiskom UN. Nažalost. 7. ukljuujui i neke kojima je bilo sueno u Indoneziji i koji su pred Ad-hoc tribunalom osloboeni optužbi. Na osnovu rada ove jedinice i prikupljenih dokaza o zloinima. maltretiranje. Posmatrajui rezultate Vea za teška krivina dela Okružnog suda u Diliju. Indonezija je nakon toga. kao i rezultate Ad-hoc tribunala u Indoneziji na kraju se ipak postavlja pitanje da li bi stvari izgledale drugaije da je na samom poetku Prelazne uprave UN u Istonom Timoru formiran Meunarodni tribunal za Istoni Timor po ugledu na tribunale za bivšu SFRJ i Ruandu. a koje su regrutovali. Odreen broj vojnih komandanata je optužen za uestvovanje u stvaranju milicije. godine. deportaciju i nezakonito zatvaranje graana Istonog Timora u kritinom periodu januar – oktobar 1999. Indonežanski predsednik Habibi je 9. proglasila Istoni Timor za svoju 27. seksualne delikte. godine. pred Okružnim sudom437 u Diliju je podignut znaajan broj optužnica za najteže zloine i kršenja ljudskih prava protiv visoko rangiranih pripadnika indonežanske vojske. U okviru ovih optužnica. nad graanima je vršeno sistematsko nasilje i represija. Kancelarije zamenika tužioca i Jedinice za istraživanje teških krivinih dela u Istonom Timoru. takoe odbijajui da izrui ovom sudu lica protiv kojih su podignute optužnice. koji je do tada bio portugalska kolonija. Tokom narednih 25 godina okupacije Istonog Timora. i nakon nekoliko me437 438 U okviru Okružnog suda u Diliju je formirano posebno Vee za teška krivina dela. devet se odnosilo na zloin protiv ovenosti i u njima su optuženi visoki zvaninici indonežanske vojske i policije. 17. Nasilje su sprovodile oružane grupe koje su bile sastavljene od paravojnih istonotimorskih vojnika. njenom finansiranju. decembra 1975. UN nisu priznale suverenitet Indonezije nad Istonim Timorom. godine. pokrajinu. Oni su takoe optuženi i za nepostupanje i nekažnjavanje u sluajevima kada su zloine vršili njihovi potinjeni438. Upravo zbog ovih razloga je i otežan rad Vea. juna 1998. Komandna odgovornost 210 . jula 1976. godine. odbijajui da prizna nadležnost Okružnog suda u Diliju da se bavi postupcima za zloine koje su poinile indonežanske oružane snage i pripadnici pro-indonežanske milicije. sama Indonezija je odbila da uestvuje u ovom procesu. godine objavio odluku da e razmisliti o dodeljivanju specijalnog statusa Istonom Timoru. obuavali i finansirali pripadnici indonežanskih vojnih snaga. U ovim optužnicama je detaljno opisan sitem institucionalnog delovanja i ukljuivanja zvaninih indonežanskih snaga bezbednosti u vršenje zloina na teritoriji Istonog Timora. obuci i rukovoenju. Do kraja februara 2003.210 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA teška krivina dela u okviru koje je i inkorporirana Jedinica za istraživanje teških krivinih dela.

kao i Izrael i Sudan. Komisija za meÿunarodno pravo je 1993. neregularne snage) su zapoþeli kampanju nasilja nad stanovništvom Istoþnog Timora što je za posledicu imalo ubijanje oko 2. kao i polovina afriþkih).5 odsto stanovnika Istoþnog Timora. Stvaranje ad hoc meÿunarodnih tribunala za Jugoslaviju i Ruandu predstavljalo je znaþajan podstrek za formiranje stalnog suda. Stalni međunarodni krivični sud Nakon Drugog svetskog rata vladalo je uverenje da je rad Nirnberškog i Tokijskog suda otvorio put ka stalnoj sudskoj instanci za problematiku meÿunarodnog kriviþnog prava. 17. Ovaj talas nasilja je izazvao žestoku reakciju meÿunarodne zajednice. MKS ima jurisdikciju u sluþajevima kada je optuženi državaljanin zemlje þlanice. ili kada Savet bezbednosti UN uputi sudu na razmatranje odreÿeni sluþaj. Glasanje protiv statusa autonomije je prejudiciralo nezavisni status Istoþnog Timora. 114 zemalja je ratifikovalo Rimski statut (skoro sve evropske i latinoameriþke zemlje. 8. Rimski statut je stupio na snagu 1. Rukovodi se naþelom komplementarnosti 439 4. nakon što je 66 od 139 zemalja potpisnica ratifikovalo svoje potpise. SAD su. jula 2002. njih 34.000 ljudi iz njihovih domova. Kao odgovor na ovakvu odluku graÿana Istoþnog Timora. Otud je sa prvim slabljenjem ove konfrontacije veü 1989 obnovljenja i ova ideja. septembra 1999. Referendum je organizovan 30. godine. ili kada se na njenoj teritoriji dogodio zloþin. Habibi je objavio da üe na referendumu biti omoguüeno stanovnicima Istoþnog Timora da donesu odluku da li žele da dobiju autonomiju unutar Indonezije. godine je objavljeno da je za nezavisnost glasalo 78. dok 45 þlanica. povukle svoj potpis sa Rimskog statuta. koji je više puta revidiran da bi postao osnova za raspravu. koji je izradio finalni nacrt statuta. ukljuþujuüi Kinu i Indiju nije ni potpisalo niti ratifikovalo. ýlanice UN. ukljuþujuüi Rusiju. Na zahtev generalne skupštine UN takav projekat je izraÿen još poeþtkom 1950. koji su finalizirani potpisivanjem Statuta MKS u julu 1998. ali je i ovaj projekat delio sudbinu mnogih drugih inicijativa blokiranih usled hladnoratovskih napetosti.seci diplomatskih aktivnosti. oružane snage Indonežanske nacionalne armije i pripadnici pro-indonežanske milicije (tzv. Generalna skupština je 1996.000 stanovnika Istoþnog Timora i proterivanje oko 500. su potpisale ali još uvek nisu ratifikovale potpis. kada je veüina stanovnika glasala za nezavisnost439.  ¡  ¡     § £ ¨ ¤  ¤     § £ © §   ¡ £     ¤ ¢  ¢ ¤ ¢  £ ¤ ¤ £  § £  § ¤     © ¤ ¤ ¤ £ ¤ ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   211 . g izradila prvi nacrt statuta. Do marta 2011. avgusta 1999. predvoÿene UN-om. izradila Komisija za meÿuanrodno pravo. g u Rimu. Time je MKS zapoþeo svoju delatnost. g osnovala Pripremni komitet za osnivanje meÿunarodnog kriviþnog suda. januara 1999.

a to znai da nacionalni sudovi imaju prioritet za voenje postupka.. ili nije voljna. a kao drugi razlog se može uzeti u obzir opredeljenost da se u što je mogue veoj meri poštuje suverenost država. što se oekuje od još šestorice. koja nije strana ugovornica. sud ne bi bio u stanju da radi na velikom broju predmeta. 2) kada vlasti u konkretnom sluaju vode urednu istragu i krivini postupak ili su. skromna finansijska sredstva i infrastrukturu. Sud nema pravo da vrši nadležnost kada neki nacionalni sud polaže pravo da na jurisdikciju nad nekim odreenim zloinom i to: 1) kada je po svom unutrašnjem pravu nadležna država. MKS je do sada optužio 23 osobe. 2 su se dobrovoljno pojavili pred sudom. a okrivljeni se nalazi na njenoj teritoriji. na prikladan nain donele odluku da ne vode postupak protiv odreenog lica i 3) kada sluaj nije tako važan da bi opravdao dalje angažovanje suda i 4) sud ne može voditi postupak protiv lica koje je ve osueno ili osloboeno za konkretan zloin. a jedan od njih je da imajui u vidu ogranien broj sudija. Demokratska Republika Kongo. 2) i zatim pobegne u neku drugu državu. što znai da je njegova nadležnost supsidijarna. 5 u pritvoru. Od njih su 8 u bekstvu. da vodi ozbiljan postupak gonjenja i kažnjavanja. od kojih je postupak protiv 21 u toku. MKS ne može vršiti jurisdikciju ako se pokaže da je država voljna i sposobna da vodi prikladan i pošten postupak. ili nije sposobna da to lice zaista kazni i b) kada je sluaj od takve važnosti da zahteva voenje postupka pred MKS. Darfur i Libija (uputio Savet bezbednosti). Komplementarnost ne važi samo u odnosu na države strane Statuta MKS nego i u pogledu država koje to nisu. Razloga ima više. sem u posebnim sluajevima kada MKS ima pravo da preuzme suenje. Tako na primer ako državljanin države koja nije strana ugovornica 1) izvrši meunarodni zloin na teritoriji države ugovornice. ili na osnovu naela univerzalnosti. Meutim.212 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA sa nacionalnim sudskim sistemima i upotrebljava svoju jurisdikciju samo kada nacionalna pravosua nisu sposobna ili voljna da sudovi nisu sposobni ili voljni da istraže zloine. sud je nadležan za konkretan zloin ak i ako se o njemu ve vodi postupak pred nacionalnim sudovima kada a) država nije u stanju. ili je odluku da odreeno lice ne goni donela zbog toga što ne želi. 3) a ta država polaže pravio na nadležnost po osnovu injenice što je odnosni zloin predvien u meunarodnom ugovoru. Meunarodni krivini sud polazi od naela komplementarnosti. Kenija (otvorio tužilac proprio motu). 212 . Do sada je sud otvorio istrage u šest sluajeva – Severna Uganda. Centralnoafrika Republika (uputile države).

sudee i ono koje vodi prethodni postupak) Kancelarija tužioca Sekretarijat Sud je sastavljen od 18 sudija s tim što na predlog Predsedništva Skupština država lanica MKS taj broj može poveati. ine sledea tela: • • • • Predsedništvo tri sudska odeljenja (žalbeno. Nadležnost suda Sud je nadležan za voenje krivinog postupka u vezi sa sledeim meunarodnim krivinim delima: • • • • krivinim delom genocida zloinima protiv ovenosti ratnim zloinima krivinim delom agresije Meunarodni krivini sud je nadležan za navedena dela u sluaju kada je neko od tih krivinih dela uinjeno na teritoriji neke od zemalja koje su prihvatile Statut. Svaka država lanica može da predloži kandidate za sudiju. Sud može biti nadležan i u odnosu na sluaj kada krivino delo tužiocu prijavi Savet bezbednosti. sa sedištem u Hagu. a izbor se vrši tajnim glasanjem na sednici Skupštine država lanica. Predvien je dosta složen postupak izbora sudija sa dve liste od koje jednu ine strunjaci iz oblasti krivinog prava. Sudee i vee za prethodni postupak imaju najmanje 6 lanova (1 sudija se po potrebi dodaje jednom ili drugom veu) a u ovim veima pretežniji je broj sudija koji imaju iskustva u krivinom pravu. tj. dvoje sudija ne mo213 . a drugu oni iz oblasti meunarodnog prava (pre svega meunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava).2.).RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 213 8. ili je delo uinjeno od strane njihovog državljanina. s tim što se bira nešto vei broj sudija koji imaju iskustvo u oblasti krivinog prava. Statutom su odreeni kriterijumi za izbor sudija (eminentnost u struci i dr. mogue je da ona svojom izjavom prihvati nadležnost Suda samo za konkretan sluaj. U sluaju da je re o zemlji koja nije prihvatila Statutu. Žalbeno odeljenje sastoji se od predsednika i još etiri sudije. Organizacija suda Sud. To za posledicu ima da u žalbenom veu sedi vei broj sudija koji imaju iskustva u meunarodnom pravu. 8. Sudije moraju biti državljani razliitih zemalja.1.

Radni jezici suda su engleski i francuski. dvoje sudija ne mogu biti državljani iste zemlje. svaka zemlja ima po jednog predstavnika u Skupštini. kineski. ruski i španski. francuski. Nju ine predstavnici tih zemalja. 214 .214 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA gu biti državljani razliitih zemalja. Skupština država lanica Rimski statut predvia Skupštinu država lanica MKS. engleski. onih zemalja koje su prihvatile Statut. tj. Na njima se objavljuju presude Suda kao i druge bitne odluke koje donosi Sud. Skupština ima više važnih nadležnosti od kojih posebno treba istai to da je ona nadležna i za izmene i dopune Statuta Meunarodnog krivinog suda. uz odobrenje Suda može se na zahtev stranke u postupku odobriti da ta stranka koristi neki drugi jezik. Službeni jezici su arapski.3. tj. tj. odnosno ima ulogu koju u nacionalnim pravnim sistemima ima zakonodavno telo. odnosno jedan glas prilikom odluivanja. Nju ine predstavnici tih zemalja koje su prihvatile Statut. 8. Statut pravi razliku izmeu službenih i radnih jezika Suda. Izuzetno.

POSTUPAK PRED AD HOC MEĐUNARODNIM KRIVIČNIM TRIBUNALIMA (MKTJ I MKTR) 1. posebno od vlada. Pravilnika o postupku i dokazima 215 .SEDMO POGLAVLjE 1. niti postoji ovlašüenje država da pokreüu istrage. kao i sa uvažavanjem prava osumnjiþenog). žrtve i svedoke. Tužilac mora proceniti informacije koje je primio i odluþiti da li postoje dovoljni osnovi za pokretanje postupka. ukljuþujuüi i preduzimanje posebnih mera za zaštitu potencijalnih svedoka i osoba koje pružaju informacije. Meÿunarodno kriviþno pravo. da beleži njihove izjave. 1 Statuta ICTY i þl. pripremu i voÿenje kriviþnog postupka. 18 st. kakva je INTERPOL. meÿuvladinih i nevladinih organizacija.440 Dakle. Tokom sprovoÿenja ovih radnji tužilac može ukoliko smatra za potrebno zatražiti pomoü od relevantnih državnih organa vlasti i meÿunarodnih tela. nikakvo formalno pravo na pritužbu se ne daje navodnim žrtvama. mada i žrtve i države mogu tužiocu davati informacije o navodno izvršenim kriviþnim delima. 17 st.1.442 440 441 ýl.441 U meÿunarodnim postupcima tužilac u svojoj istrazi skuplja samo dokaze protiv okrivljenog. koji može da je prihvati ili odbaci. prikuplja dokazni materijal i vrši uviÿaje.1 Statuta ICTR Antonio Kaseze. Pri voÿenju istrage tužilac može da poziva i ispituje osumnjiþene. može da preduzima druge radnje koje mogu biti potrebne za okonþanje istrage. kada tužilac mora podneti optužnicu na kontrolu sudiji. 442 Pravilo 39. Tužilac je slobodan da istragu vodi bez ikakve sudske kontrole (mada se istraga naravno mora voditi u skladu sa odreÿenim pravilima. Istraga Voÿenje istrage spada u nadležnosti tužilaštva Tribunala. a pre svega na odbrani je da traži i prikuplja dokaze koji pobijaju navode optužbe (mada je tužilac u obavezi da odbrani preda sve dokaze u korist okrivljenog koje otkrije u toku istrage). Sudska kontrola postoji samo na kraju istrage. 481. Statuti ICTY i ICTR predviÿaju da iskljuþivo tužilac odluþuje da li üe zapoþeti istragu i to ex officio ili na osnovu obaveštenja pribavljenih iz bilo kog izvora. organa Ujedinjenih nacija.

Sekretar Tribunala izrauje kopije naloga overene peatom Tribunala. domai organi mogu sprovoditi radnje koje zatraži tužilac. svedoka ili uništavanje dokaza.216 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Dok lice nosi status osumnjienog. Savet bezbednosti je doneo odluku da e sve države u punoj meri saraivati sa Meunarodnim tribunalom i njegovim organima u skladu sa rezolucijom i Statutom Tribunala. Nalog za hapšenje obuhvata i nalog za dovoenje pred Tribunal odmah nakon hapšenja optuženog. a ukoliko nakon ovog perioda optužnica nije potvrena niti je potpisan nalog za hapšenje osumnjieni se pušta na slobodu. Takva saradnja može postojati u dva osnovna oblika i to: 1) na zahtev tužioca. U hitnim sluajevima tužilac može od bilo koje države zatražiti da uhapsi osumnjienog. 444 443 216 . sekretar šalje nalog vlastima države u kojoj je bilo poslednje poznato prebivalište. Pravilnika o postupku i dokazima Pravilo 40bis Pravilnika o postupku i dokazima 445 Antonio Kaseze. Rezolucijom je stvorena i obaveza za države da ispune zahteve ili naloge koje izdaju pretresna vea Tribunala u skladu sa lanom 29 Statuta. ono uživa i odreena prava u skladu sa takvim statusom. poput ispitivanja osumnjienih.444 Da bi meunarodni tužilac pronalazio i sakupljao dokaze on se mora oslanjati na saradnju država. odnosno predaje vlastima države od koje je zatražen. ili vlastima države u kojoj sekretar smatra da postoji verovatnoa da se nalazi optuženi. Pravilo 42. Ukupno trajanje pritvora ni u kom sluaju ne može biti duže od 90 dana. i uz svaki nalog koji se daje optuženom ili zemlji od koje se optuženi traži prilaže overenu kopiju optužnice i tekst o pravima optuženog. 483.443 Tužilac može u odreenim okolnostima tražiti dovoenje i privremeno pritvaranje osumnjienog. ili na besplatnu pomo koja e mu biti dodeljena ako nema materijalnih sredstava da je sam plati. povreda ili zastrašivanje žrtve.445 Rezolucijom 827 kojom je i osnovan Tribunal u Hagu. povreivanje ili zastrašivanje svedoka ili žrtve. Meunarodno krivino pravo. Nalog za hapšenje osim u izuzetnim sluajevima može se izdati tek nakon što je optužnica potvrena od strane sudije. da zapleni materijalne dokaze ili da preduzme druge mere da sprei bekstvo osumnjienog. ili ukoliko postoje pouzdani materijali da je osumnjieni poinio krivino delo iz nadležnosti Meunarodnog suda ili da bi se spreilo bekstvo osumnjienog. pravo na besplatnu pomo prevodioca. žrtava ili svedoka. Ukoliko nije poznato gde se optuženi nalazi. Osumnjieni u toku istrage ima pravo na branioca po vlastitom izboru. pravo na utanje i pravo da bude upozoren da e svaka izjava koju bude dao biti zabeležena i može biti upotrebljena kao dokaz. sakupljanja dokumentarnih dokaza ili 2) domae vlasti mogu dati meunarodnom tužiocu ovlašenje da sprovodi istragu na državnoj teritoriji. i takav nalog potpisuje sudija. uviaja. Sudija e naložiti dovoenje i privremeno zatvaranje osumnjienog ako je tužilac zatražio od države da privremeno uhapsi osumnjienog ili su ga državne vlasti ve pritvorile.

Tužilac spaja optužbe ako više krivinih dela ine jednu celinu i ako ih je poinio isti optuženi. ili 4) odložiti postupak kontrole da bi se tužiocu dala mogunost da izmeni optužnicu. kao i pravo da podignutu optužnicu povue. Odredbe o izruenju predviene statutom Tribunala imaju primat u odnosu na odredbe države u kojoj se nalazi optuženi. Ukoliko je optužnica potvrena. 446 Tek nakon potvrivanja optužnice izdae se akti koji sužavaju prava optuženog kao što su sudski nalozi za hapšenje. Pri potvrivanju 446 Antonio Kaseze. Tužilac pred domaim sudom je ipak znatno slobodniji u raspolaganju svojim aktom. odnosno optužnicom imajui u vidu da prilikom izmene i proširenja optužbe tužiocu nije potrebno odobrenje suda. odnosno pretresno vee kome je predmet dodeljen. Po potvrivanju optužnice okrivljeni dobija status optuženog. odnosno o tome obavestiti Savet bezbednosti. Ukoliko u razumnom vremenu nakon dostavljanja naloga država ne dostavi izveštaj o preduzetim merama smatrae se da nije postupila u skladu sa nalogom. Povlaenje tužbe koja nije potvrena je takoe iskljuivo pravo tužioca i za to mu nije potrebno odobrenje suda. 217 . kakav je sluaj sa Tribunalom. Pravilnikom o postupku i dokazima Tribunala detaljno su propisani izuzeci od pravila da je optužnica podignuta od strane tužioca Tribunala javna. ili je dodeljena pretresnom veu odobrenje daju sudija koji je potvrdio optužnicu. meu koje spada i nalog za hapšenje optuženog. On može izmeniti optužnicu bez iijeg odobrenja ukoliko optužnica nije potvrena.2. Optuženje U sistemu ICTY i ICTR tužilac mora podneti optužnicu dežurnom sudiji. Kada je optužnicu predsednik ve dodelio nekom pretresnom veu odobrenje tužiocu za izmenu nakon što sasluša strane daje to pretresno vee. pritvor. 489. Tužilac ima prava na spajanje optužbi. a sudija e izvršiti kontrolu optužnice i podnetog materijala i može: 1) potvrditi optužnicu. Tribunal u takvim sluajevima može iskoristiti jedno od svojih ovlašenja. bilo da su deo domaeg zakonodavstva te države bilo da su deo odredbi meunarodnih ugovora koje je ta država potpisala. 2)odbaciti je. 1. ali ukoliko je optužnice potvrena ali još nije dodeljena nekom pretresnom veu. Meunarodno krivino pravo.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 217 Države su obavezne da sarauju u pogledu ispunjenja sudskih naloga. izmenu optužnice. Država kojoj je dostavljen nalog za hapšenje obavestie sekretara Tribunala ukoliko nije u mogunosti da izvrši nalog. a koje se tiu izruenja. 3) zatražiti od tužioca da podnese dodatni materijal. odobrenje za izmenu optužnice daje sudija koji je pregledao optužnicu. zajedno sa svim potkrepljujuim materijalom. i razloge iz kojih nije u mogunosti da postupi u skladu sa nalogom. predaju.

Pravilnika o postupku i dokazima 218 . U ovom drugom sluaju kumulativne optužbe se približavaju alternativnim.218 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA optužnice sudija može. odreivanjem jednog krivinog dela. nakon što se posavetovao sa tužiocem. ili da bi se zaštitile poverljive informacije do kojih je došao tužilac. U praksi esto se dešava da tužilaštvo Tribunala optuži pojedinog optuženog kao odgovornog za neposredno izvršenje krivinog dela ili kao komandno odgovornog zato što nije spreio izvršenje krivinog dela. pa tu ocenu ostavlja sudu nakon što se pred njim izvedu svi dokazi obe strane u postupku. Naprimer ubistvo može biti oblik izvršenja i ratnog zloina. i zloina protiv ovenosti i genocida. U ovim situacijama možemo govoriti o alternativnim optužnicama. ili ako je na bilo koji nain u interesu pravde. Meutim domaim krivino pravnim normama predvieno je takoe. Kumulativne optužbe nisu dozvoljene jer se u sluajevima da su jednom radnjom ispunjeni elementi više krivinih dela odredbama o sticaju propisana pravila 447 Pravilo 53. a esto ni tužilaštvo ne može sa sigurnošu da oceni za šta da optuži neko lice. sudija ili pretresno vee mogu naložiti da se ne obelodanjuje optužnica ili njen deo ili bilo koji dokument ili informacija u celosti ako su se uverili da je izdavanje takvog naloga potrebno da bi se ispunile odredbe nekog pravila.447 Opisani postupak je doprineo da se ovakve optužnice koje nisu bili objavljene. a druga je alternativna ukoliko se prva ne dokaže ili ukoliko sud smatra da optuženi po prvoj optužbi nije odgovoran. u domaoj javnosti esto nazivane i tajnim optužnicama. Alternativne jer domai zakon ne predvia ovakvu mogunost ve propisuje da e se prilikom optuživanja injenino stanje pravno kvalifikovati. da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom tužioca. ime se stvarao utisak da su odreeni delovi ili injenice koje se stavljaju na teret optuženom nedostupne optuženom što prema osnovnim naelima krivinog prava i pravilima Tribunala nije dozvoljeno. ali i u onim situacijama kada se razlikuje jedan element za ta dva krivina dela ali tužilaštvo ne zna šta e uspeti da dokaže nakon izvoenja dokaza. U tim sluajevima tužilaštvo zastupa prvu optužbu. Kumulativne optužbe sa druge strane predstavljaju istovremene optužbe za dva ili više krivina dela predvienih Statutom Tribunala. Pred domaim pravosuem ovakve optužnice nisu dozvoljene. Ovakvo postupanje tužilaštva opravdano je time što se radi o veoma složenim postupcima. Ovime se položaj optuženog pred Tribunalom i domaim sudom praktino izjednaava. tako da ukoliko sud smatra da su izvedeni dokazi da je poinjeno neko drugo krivino delo od onog koje je kvalifikovao tužilac on može izmeniti pravnu kvalifikaciju. Kumulativne optužbe praktikuju se pre svega u onim sluajevima kada jedna radnja optuženog ispunjava elemente dva ili više krivinih dela. naložiti da se optužnica ne obelodanjuje dok ne bude uruena optuženom. ili da optuženi bude optužen i za ratne zloine i za zloine protiv ovenosti.

219 . Ukoliko optuženi prizna krivicu sekretar e odrediti datum poetka suenja. Pretpretresni postupak – Pretpretresni postupak poinje prvim pojavljivanjem optuženog pred sudom i njegovim izjašnjavanjem o krivici. kao i da li ga zastupa branilac. Pre poetka glavnog pretresa stranke mogu sudu podnositi preliminarne predloge kojima mogu: 1) osporavati nadležnost suda. utvruje da li je optuženi razumeo navode protiv njega. tužilac Tribunala može takvu optužnicu predoiti državnim vlastima ili nekom meunarodnom telu. 3) tražiti spajanje ili razdvajanje postupka za pojedine take optužnice ili 4) prigovoriti na odreivanje branioca. Ukoliko se optuženi ni tada ne izjasni o krivici smatrae se da je izjavio da nije kriv. Pošto od tužioca primi sve podneske i odlui o svim pokrenutim pitanjima. slino tužiocu koji zastupa optužnicu pred domaim pravosudnim organima u velikoj meri raspolaže svojim optužnim aktom. Tužilac shodno tome ima prava na spajanje optužbi. Tokom pretpretresnog postupka stranke treba da se upoznaju sa predmetom. kao i pravo da podignutu optužnicu povue. I u sluaju kada optužnica nije objavljena. a zatim na svakih 120 dana pretesno vee mora zakazati statusne konferencije. Na ovom poetnom pretresu sud ita optužnicu. a ukoliko se optuženi izjasni da jeste kriv postupie se po postupku za priznanje krivice. kao i da e ukoliko se tada ne izjasni biti pozvan u roku od 30 dana. odnosno ukoliko je teže konzumiralo lakše optuženi je kažnjavan samo za teže krivino delo može se rei da su optuženi u slinom položaju. Tužilac tribunala. Meutim imajui u vidu da sudska vea Tribunala prilikom izricanja kazne nisu optuženima izricali kazne za oba krivina dela za koja su tuženi po principu kumulativnih optužbi. 2) ukazivati na nedostatke u formi optužnice. a optuženi sa dokazima koje je prikupio tužilac i koji po njegovom mišljenju govore u prilog odgovornosti optuženog. Pravilnikom o postupku i dokazima Tribunala detaljno su propisani izuzetci od pravila da je optužnica podignuta od strane tužioca Tribunala javna. U roku od 120 dana od prvog pojavljivanja optuženog pred sudom. ukoliko smatra da bi se na taj nain omoguilo hapšenje optuženog na koga se neobjavljena optužnica odnosi. odnosno navode optužbe koje je prethodno potvrdio sudija. izmenu optužnice. te zatim traži od optuženog da se izjasni da li se smatra krivim ili ne. Tužilac spaja optužbe ako više krivinih dela ine jednu celinu i ako ih je poinio isti optuženi. odnosno da se praksa i po ovom pitanju pred Tribunalom i domaim sudom bitno ne razlikuje po pravnim posledicama za optuženog. kako bi se sud i stranke upoznale sa stanjem u predmetu i kako bi se optuženom dala prilika da sudu postavi pitanja u vezi sa predmetom. Na ovim konferencijama obavljaju se konsultacije meu strankama u postupku u cilju što ekspeditivnije pripreme suenja.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 219 koja regulišu za koje krivino delo treba podignuti optužnicu. Jedna optužnica može obuhvatiti dva ali i više krivinih dela istog optuženog.

odreuje datume podnošenja pretpretresnih 220 . Pretpretresni sudija izmeu ostalog redovno izveštava pretresno vee pogotovu o spornim pitanjima meu strankama. Izmeu ostalog tužilac odbrani i sudu dostavlja konanu verziju podneska optužbe koji za svaku taku optužbe sadrži sažeti prikaz dokaza koje optužba namerava da izvede tokom suenja. kao i kopiju svih tih dokumenata. na kojoj može tražiti od tužioca da smanji broj svedoka koje namerava da pozove. Predsedavajui pretresnog vea najkasnije sedam dana nakon prvog pojavljivanja optuženog pred Tribunalom odreuje jednog od sudija za pretpretresnog sudiju. Nakon što se obave sve pripreme i reše svi preliminarni podnesci. tužilac je dužan da odbrani stavi na raspolaganje u roku od 30 dana od prvog stupanja optuženog pred sud kopije propratnog materijala koji je bio priložen uz optužnicu kao i sve prethodne izjave koje je tužilac dobio od optuženog. ili da skrati procenjeno trajanje glavnog ispitivanja pojedinih svedoka. Nakon dostavljanja dokumenata tužilaštva. Odbrani e biti dostavljeni i podaci o kojim elementima optužnice e svedoiti pojedini svedok. fotografije i predmete koji se nalaze u posedu ili pod nadzorom tužioca. kao i ukupan broj svedoka koji e svedoiti po pojedinim takama optužnice.220 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA pretpretresni sudija e pretresnom veu podneti potpuni spis predmeta. i ovaj spis omoguava pretresnom veu da održi pretpretresnu konfereciju. U skladu sa pravilom 66 Pravilnika o postupku i dokazima. procenu trajanja svedoenja svakog svedoka i procenu ukupnog vremena koje e trebati odbrani da iznese svoje dokaze. Najzad odbrani tužilac mora da dostavi i listu dokaznih predmeta koje e tužilac predložiti da budu izvedeni pred sudskim veem. dokumente. U onom trenutku kada tužilaštvo završi sa izvoenjem svojih dokaza pretpretresni sudija e naložiti odbrani da dostavi podatke o svedocima. izmeu ostalog u opštim crtama o koncepciji odbrane optuženog. Tužilac odbrani dostavlja i spisak svedoka koje planira da pozove. pitanja koja optuženi osporava i razloge takvog osporavanja. Podnesak sadrži i izjavu o pitanjima o kojima su se strane složile. Odbrana e dostaviti i spisak dokaznih predmeta koje hoe da izvede pred sudom. 92ter i 92quarter. kao i izjavu o pitanjima koja su sporna meu stranama. pretpretresni sudija e odrediti rok u kome e naložiti tužiocu da dostavi injenice i informacije o nainu na koji e voditi svoj postupak. Sudija takoe obavezuje strane da održavaju sastanke na kojima e raspravljati o svim pitanjima u vezi sa pripremom predmeta. pretpretresni sudija nalaže odbrani da se podneskom izjasni o injeninim i pravnim pitanjima. Tužilac mora dozvoliti odbrani da pregleda sve knjige. kao i sažeti prikaz injenica o kojima e oni svedoiti. injenice o kojima e ti svedoci govoriti i na koje se elemente optužnice te injenice odnose. zatim kopije izjava svedoka koje tužilac namerava da pozove da svedoe na suenju i kopije svih transkripata i pismenih izjava uzetih u skladu sa pravilom 92bis. Pretpretresni sudija donosi plan rada u kome uopšteno odreuje obaveze koje stranke moraju ispuniti u skladu sa pretpretresnim postupkom.

Pretpostavka nevinosti Pretpostavka nevinosti posebno zahteva da: 1) sa licem optuženim da je poinilo krivino delo se mora postupati kao da je nevin. Optuženo lice bi trebalo da uživa pravo na prezumpciju nevinosti od trenutka kada je formalno optuženo za krivino delo tako da i istražni organi moraju da usmere istragu i u korist osumnjienog. te tako zagarantovati osnovna prava na koja se njihovi korisnici mogu pozivatipred sudom. sve dok se ne dokaže suprotno. ako je to potrebno. sudsko vee mora konstatovati da se optuženi izjasnio kao da nije kriv. Takoe veliko pitanje je i samokontrola tužilaca i medija u tom smislu da bi se morala ustanoviti neka vrsta pravnog leka protiv prekomerne “prisutnosti“ medija i njihovog gaženja naela pretpostavke nevinosti. Ako optuženi odbije da se izjasni o svojoj krivici. transkripata konferencija održanih tokom pretpretresnog postupka. Naela mogu biti i koristan instrument za razjašnjavanje procesnih pravila. 1. 1.3.1.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 221 podnesaka i datume rasprave o njima. 3) kako bi ustanovio krivicu optuženog za krivina dela koja mu se stavljaju na teret. Meunarodni sud mora obrazložiti svoje odluke i to je mehanizam koji optuženom omoguava da se žali na svaku osudu za koju smatra da je zasnovana na pogrešnoj oceni dokaza i koja je dovela do povrede pravde. kako bi iz svojih pretpostavki iskljuili svaku razumnu sumnju. kao i zapisnike sa sastanaka koje je održao sa strankama. sud mora biti uveren u njegovu krivicu prema odreenom standardu dokazivanja. 1. Pretpretresni sudija e pretresnom veu podnosi kompletan spis pretpretresnog postupka sa svim podnescima stranaka. žalei se na odluke koje narušavaju ta prava. kad god ona nisu jasna. Sudije moraju biti nezavisne i nepristrasne Parlamentarno telo je najbolji mehanizam za postavljanje sudija i ovaj sistem je ustanovljen statutima ICTY i ICTR jer sudije bira Generalna skupština Ujedinjenih 221 . Pravna naela koja važe u meunarodnim krivinim postupcima Opšta pravna naela koja važe u meunarodnim krivinim postupcima diktiraju nain na koji se krivini postupci moraju odvijati.3.3. 2) teret dokazivanja da je optuženi kriv za krivina dela koja mu se stavljaju na teret je na tužiocu. upravo zbog pretpostavke nevinosti.2.

3.3.3. donosi sud. Jednakost strana u postupku Ovo naelo obuhvata više posledica a to su: 1) optuženi ima pravo da bude upoznat sa svim pojedinostima koje odreuju sve take optužnice podignute protiv njega.5. 1.3. 1. Vrlo je esto i teško za meunarodni sud da pusti optuženog iz pritvora uz jemstvo. Jednom kada su sudije izabrane one su obavezne da se uzdrže od preduzimanja takvih aktivnosti koje bi mogle da ugroze njihovu nezavisnost ili ugroze predstavu o njihovoj nezavisnosti. izuzee ili samoizuzee sudija.4. zatim one uživaju privilegije i imunitete i sama interna pravila tribunala predviaju mehanizme za udaljenje. Veoma esto u meunarodnim 222 . a odluku o tome da se pretres obavi u zatvorenoj sednici. 3) optuženi ima pravo da postavi jednog ili više branilaca. Javnost postupka Javnost pretresa je sredstvo kojim se bolje obezbeuje da suenje bude pošteno. 4) optuženi ima pravo da poziva svedoke i da unakrsno ispituje svakog svedoka optužbe i optuženi može zatražiti zaštitne mere za one svedoke koji bi mogli strahovati za svoju linu slobodu kao i svedoenje putem video linka. Ekspeditivnost postupka Jedan od osnovnih ciljeva sudskih postupaka jeste da se odvijaju što je brže mogue. 1. koji svoje kandidate bira sa liste kandidata koje su predložile države. i da se obezbedi da se prava optuženog ne naruše te da sud nepristrasno sprovodi postupak. a kako optuženi uživa pravo da se smatra nevinim dok se ne ustanovi suprotno. iza zatvorenih vrata. ako je siromašan ima pravo na branioca koga postavlja i ije troškove plaa Tribunal. 2) optuženi ima pravo da bez odlaganja proui dokaze koje je sakupio tužilac i tužilac mora najkasnije 60 dana do dana utvrenog za poetak suenja dostaviti odbrani kopije izjava svedoka koje tužilac namerava da pozove da svedoe na suenju. jedino je razložno da se njegova krivica ili nevinost ustanove što je brže mogue. tako da je optuženi vrlo esto u pritvoru od njegovog hapšenja do osude. Sprovoenje postupaka u zatvorenoj sednici predvieno je kad god je to potrebno radi zaštite žrtava ili svedoka.222 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nacija na predlog Saveta bezbednosti. na zahtev jedne od strana u postupku ili na sopstvenu inicijativu. tako da ta odlika ini njihovu ekspeditivnost još neophodnijom.

sve to ukazuje na to da radi postizanja poštenog suenja optuženi treba da bude prisutan u toku postupka. a zbog toga što je po pravilu sud smešten u zemlji koja je daleko od izvršenja zloina.. zatim razliiti svedoci mogu biti rasutu u više zemalja. hapšenja optuženih itd. 3) sainjene su odredbe koje ureuju pitanje prihvatanja pismenih dokaza. Predvieno je više mehanizama kako bi se skratila dužina postupaka i to su: 1) predviene su pretpretresne sudije i pretpretresna vea. 223 . tako da sve ovo nužno komplikuje i usporava ceo proces. zatim prisustvo je bitno zbog unakrsnog ispitivanja svedoka i najzad optuženi se može pokazati veoma važnim za dostizanje sudske odluke. može se teretiti za nepoštovanje suda. Ako pojedinac ne doe ni na ovaj postupak. Pored toga. Ukoliko je prisutan on može davati instrukcije svojim advokatima odbrane i konsultovati se sa njima. a posebno pisanih izjava pod zakletvom.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 223 krivinim suenjima pravna i faktika pitanja se pokažu veoma kompleksnim pa je potrebno dosta vremena za njihovo pravilno razmatranje. Odgovarajue odredbe statuta ICTY i ICTR ne razjašnjavaju ovo pitanje. 1. suenje u odsustvu ne bi trebalo da bude zabranjeno. mogu postojati sluajevi u kojima je suenje u odsustvu izuzetno dozvoljeno.3. ali ništa nije reeno o tome šta se dešava ako se optuženi preutno odrekne ovog prava dajui se u bekstvo pre otpoinjanja sudskog postupka. 2) utvreni su rokovi za vršenje procesnih i preliminarnih radnji. one propisuju da optuženi ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu. Naelo prema kome optuženi mora biti prisutan na svom suenju S obzirom da se u meunarodnim postupcima potraga za dokazima može pokazati kao izuzetno težak posao. nema istražnog sudije. ne postoji meunarodna ekipa istražitelja pod kontrolom tužioca i to da je veina zloina poinjena godinama pre nego što je sudski postupak otpoeo. Prema žalbenom veu ako se pojedinac ne povinuje pozivu za suenje uz pretnju prinudnog dovoenja ili naredbi suda. pa je sud vezan obavezom da primeni više od jednog službenog jezika. pa se može pokrenuti poseban postupak zbog nepoštovanja suda. prikupljanja dokaza. jer može odluiti da svedoi pred sudom i njegovo držanje može biti relevantno za sud prilikom ustanovljavanja njegove krivice ili nevinosti. jezike prepreke produžavaju postupke s obzirom da je uobiajeno da je jezik svedoka i optuženih drugaiji od onog kojim se služi sud. Žalbeno vee ICTY predoilo je jedan takav primer u sluaju Blaški. Naroito se može pokazati neophodnim da se pozove veliki broj svedoka iz više razliitih zemalja i takoe meunarodni sudovi se moraju oslanjati na meusobnu saradnju država u pogledu istraga. 4) povean je broj sudija. Ipak.6.

Pretresna vea meunarodnih sudova mogu izuzetno odluiti da iz pojedinih delova postupka iskljue javnost ako postoji potreba da se zaštite žrtve ili svedoci. odluuju o prihvatljivosti ili relevantnosti pojedinih dokaza. a tužilac na kraju ima pravo na ponovno ispitivanje svedoka. u kojima su obe strane obavezne da se izjasne u pogledu izricanja kazne okrivljenom. to je unakrsno ispitivanje. Suenje U sistemu ICTY i ICTR suenje po pravilu poinje uvodnom rei tužioca u kojoj on navodi glavne elemente optužbi i daje svoj prikaz sluaja. bezbednost ili interesi pravde. potom branilac. odnosno na poetku prikaza stvari odbrane. ili putem zatvorenog televizijskog sistema.448 Pravilima o izvoenju dokaza Tribunala u Hagu propisano je da e u onim situacijama koje nisu predviene pravilnikom sudska vea e primenjivati pravila koja najviše doprinose pravinom odluivanju. a i sudsko vee može naložiti izvoenje odreenih dokaza. 492. Meunarodno krivino pravo. svedoenje obavi uz pomo elektronskih aparata za distorziju slike ili glasa. Po izvoenju svih dokaza tužilac drži završnu re. Sudije meunarodnih tribunala imaju široka ovlašenja u pogledu ispitivanja svedoka. Vee može naložiti i da se radi zaštite svedoka.4. Zbog specifinosti postupaka koji se vode pred Tribunalom. a koji su pre svega vezani za dug vremenski period od poinjenja zloina do pokretanja postupka pred 448 Antonio Kaseze . Posle uvodnih rei tužilac poinje sa predstavljanjem svoje stvari i u tom cilju poziva svedoke i uvodi dokazne predmete. kontrolišu nain ispitivanja svedoka i odluuju o pismenim ili usmenim predlozima strana u pogledu ispitivanja svedoka. i nakon toga sledi završna re odbrane. a branioci po pravilu daju uvodnu re pošto tužilac završi sa predstavljanjem stvari optužbe. priloži kratak opis injenica i okolnosti o kojima svedok treba da svedoi i procenu vremena svedoenja svakog svedoka kao i spisak dokaznih predmeta koje e preko svedoka uvoditi u spis (pravilo 65 ter (G) PPD MKTJ). sudije upravljaju predstavljanjem sluaja tako što omoguavaju svedoenje ugroženih svedoka. Sudsko vee e prihvatiti one dokaze koji imaju dokaznu vrednost u postupku i može zahtevati potvrdu autentinosti dokaznog materijala pribavljenog van suda. a odbrana može potom odgovoriti na navode optužbe. javni poredak ili moral. tužilac može izvoditi dokaze kojima se navodi odbrane pobijaju. 224 . Svedoke prvo ispituje tužilac i to je glavno ispitivanje. Sudsko vee e izuzeti one dokaze koji su pribavljeni takvim metodama koji dovode u sumnju njihovu verodostojnost. ili dokaze ije bi prihvatanje bilo u suprotnosti sa integritetom sudskog postupka. Posle završetka optužbe pretpretresni sudija nalaže odbrani da dostavi listu svedoka koje namerava da pozove. tako odluuju o moguim prigovorima suprotne strane na odreena pitanja koja postavi tužilac odnosno branilac. Na kraju predstavljanja sluaja odbrane. za sluaj da sud nae da je on kriv.224 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 1.

Sudsko vee Tribunala može ukoliko su u toku postupka izvedeni dokazi da je u vezi sa krivinim delom izvršeno protivpravno oduzimanje imovine od strane optuženog u presudi e se doneti i poseban zakljuak. svedoenje putem ureaja za izoblienje slike ili zvuka i dodelom pseudonima svedoku. izmeniti ili pojaati samo nakon takve odluke sudskog vea koje je takve mere zaštite i odredilo. Pravilima Tribunala predviene su odreene mere kojima se na razliite naine svedocima i žrtvama može pružiti zaštita identiteta i privatnosti. Presuda Tribunala izrie se javno i sudsko vee je obavezno da svaku presudu pismeno obrazloži odnosno da iznese razloge zašto je odluilo na taj nain. Nakon što stranke završe sa ovakvim iznošenjem dokaza ulazi se u postupak sudskog odluivanja o krivici optuženog. Pojedine sudije mogu u presudi izneti svoje izdvojeno mišljenje o nekim pravnim pitanjima. odnosno tužilaštvo dokaze koji idu u prilog utvrivanja odgovornosti optuženog. Odnosno prvo tužilaštvo ima prava na repliku odnosno da iznese dokaze kojim se pobijaju navodi koje je u prvom krugu iznela odbrana. a zatim i odbrana ima prava da ospori navode tužilaštva (duplika). Još jedan nain na koji sud može zaštititi svedokov identitet je dopuštanje svedoenja takvog svedoka u zatvorenoj sednici. Nakon što stranke u postupku iznesu svoje argumente. Obrazloženje presude važno je i u domaem postupku i esto je obrazloženje presude osnov za kasniju žalbu neke od strana u postupku. Mere koje se mogu dodeliti su brisanje iz javnih spisa Tribunala imena i podataka o svedoku. ili ak obrazložiti suprotnu odluku u odnosu na veinu. odnosno sudi se bez javnosti. stranke u završnoj rei slino kao i pred domaim sudom iznose rezime dokaznog postupka i pogotovu one injenice koje smatraju da im idu u prilog. pravila Tribunala dozvoljavaju da stranke još jedanput probaju da pobiju navode druge strane. Sudu Tribunala. I prilikom iznošenja završne rei takodje su dozvoljena dva kruga obraanja sudu. Mere zaštite svedoka su one mere kojima se javnost spreava da otkrije identitet odreenog svedoka ili žrtve. Pravilima Tribunala propisano je da se stranke u završnoj rei moraju osvrnuti i na pravno pitanje kazne odnosno sankcije za optuženog.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 225 sudom. Nakon odluivanja o krivici optuženog sudsko vee donosi presudu. mesto njihovog boravka ili u pojedinim sluajevima identitet njihove rodbine ili drugih lica koji su u nekoj vezi sa svedokom. Iz tih razloga vrlo važan element suenja je zaštita svedoka kako bi se kod njih stvorila uverenost da mogu bez bojazni da se pojave pred Tribunalom i na najbolji nain doprinesu utvrivanju istine. a odbrana injenice koje govore protiv dokaza tužilaštva i u prilog nevinosti optuženog. Dodeljene mere zaštite od strane jednog sudskog vea u jednom sluaju ostaju na snazi i ukoliko se javi potreba da svedok svoj iskaz da u još nekom predmetu koji se vodi pred Tribunalom. Mere zaštite mogu se ukinuti . nedostatka pismenih dokaza i samu složenost otkrivanja poinilaca krivinih dela za koje sudi Tribunal znaaj svedoka koji otkrivaju okolnost pod kojima su se desili zloini je velika. Sudsko vee može ukoliko je izvedeno dovoljno 225 .

226 . 1. 449 U meunarodnim suenjima važni dokazi mogu biti u posedu vojnih lica ili drugih državnih organa koji se bave nacionalnom bezbednošu. te shodno tome sudovi moraju uspostaviti ravnotežu izmeu potrebe da se poštuju legitimni bezbednosni interesi država i zahtevi pravde. nalaz se unosi u predmet bez svedoenja veštaka pred sudom. dokument i drugi pisani materijal. Takva lica mogu biti pozvana pred sudsko vee kako bi dokazala da imaju pravo nad takvom imovinom. a do odluivanja vee može izdati i privremene mere prema takvoj imovini kako bi je zaštitila od umanjenja. o autentinosti takvih dokumenata. Pisane izjave. Meunarodno krivino pravo. zbog ega ni sudska vea Tribunala nemaju uvek ovakve podatke. Dodatni razlog je nedostatak sreenih evidencija o vlasništvu ak i u državama u kojima se imovina nalazila. tj. i 3) ako suprotna strana nema prigovora na prihvatljivost takve izjave. Meunarodni sudovi mogu uzeti u obzir odreene injenice koje su po svojoj prirodi opšte poznate ili su sadržane u javnim dokumentima. njihovi nalazi i mišljenja mogu se podneti sudu i ako suprotna strana nema prigovora na veštaenje i ne želi da veštaka unakrsno ispita. postupak povraaja imovine se retko sprovodi pred sudskim veima Tribunala. 499. Da bi se izbeglo pojavljivanje veštaka pred sudom. 499. a to znai da ni jedna strana u postupku ne mora izvoditi dokaze o ovakvim injenicama. Pravila dokazivanja Osnovno naelo na kome se zasniva izvoenje dokaza u meunarodnim krivinim postupcima je da pismeno ili usmeno svedoenje. Ovakve mere prema imovini mogue su i kada se takva imovina nalazi zbog proteka vremena kod treih lica koje nemaju veze sa izvršenjem krivinog dela niti sa optuženim protiv koga se vodio postupak. Iako uveden iz opravdanih razloga zbog ve kompleksnih postupaka u kojima je teško izvesti i sve dokaze koji govore u prilog ili protiv krivine odgovornosti. Standard dokazivanja koji se zahteva da sudije optuženog oglase krivim je taj da one moraju biti ubeene u njegovu krivicu van svake razumne sumnje.450 449 450 Antonio Kaseze. se smatra dokazom samo ako ga kao takvog prihvati sud i to nakon što sasluša argumente stranaka u postupku.226 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA dokaza održati posebni pretres na kome e doneti odluku o vraanju imovine. Antonio Kaseze. 2) ako se izjava podnosi pre svedoenja pred sudom svedoka koji je tu izjavu dao. Ukoliko Tribunal ne može da utvrdi vlasništvo nad imovinom može se obratiti vlastima države koja može imati takve podatke i zatražiti dostavljanje takvih podataka. date pod zakletvom mogu biti prihvaene kao dokaz i uvedene u predmet: 1) ako se uvode da bi potkrepile iskaz svedoka koji se pojavljuje pred sudom.5. Meunarodno krivino pravo.

O uzimanju vanpretresnog iskaza obavestie se obe strane u postupku koje imaju pravo da uestvuju u uzimanju iskaza i da ispituju lice od koga se iskaz uzima. a koji su pre svega vezani za dug vremenski period od poinjenja zloina pa do pokretanja postupka 227 . Suprotna strana e prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 227 Dokazni postupak pred sudskim veima Tribunala u Hagu poinje nakon što strane u postupku iznesu svoja uvodna izlaganja. Svedoka prvo ispituje ona strana koja je i predložila svedoenje tog odreenog svedoka. Pravilo je da se iskazi svedoka uzimaju pred pretresnim veem odnosno nakon što suenje pone. nakon ega e isto pravo biti pruženo i odbrani. Zbog specifinosti postupaka koji se vode pred Tribunalom. Sudsko vee takodje može odobriti svedoenje istražioca u svojstvu svedoka iako je on prisustvovao postupku. Nakon izvoenja dokaza strana u postupku sudsko vee može naložiti izvoenje dokaza koje smatra potrebnim. Sudska vea su koristila mogunost uzimanja vanpretresnog iskaza i u onim sluajevima kada je jedan od sudija bio spreen da sudi da se ne bi otezalo suenje. Svedok može odbiti da odgovori na pitanje ukoliko bi ga odgovor na takvo pitanje inkriminisao. U bilo kom trenutku neki od sudija vea koje sudi može postaviti pitanje svedoku. ukoliko želi da pokaže drugaije navode od onih koji iznosi ovakav svedok prvo upoznati svedoka sa takvim drugaijim navodima. Pravo na pozivanje svedoka i izvoenje dokaza imaju obe strane u postupku. Usled primesa anglosaksonskog prava tužilaštvo ima pravo da nakon odbrane iznosi dokaze koji e pobijati navode odbrane. Svedok pred Tribunalom po pravilu daje usmeni iskaz osim u izriito propisanim sluajevima iz razloga što pred Tribunalom kao i postupku pred domaim pravosudnim organima važi princip neposrednosti. Meutim u sluajevima kada to zahtevaju interesi pravinosti pretresno vee može naložiti da se od nekog lica iskaz uzme van sudskog pretresa i da se koristi na suenju. Pred sudom e se zatim izvesti i oni dokazi koji mogu da pomognu sudskom veu prilikom donošenja odluke o visini kazne. Svedok ne sme biti prisutan u sudnici dok drugi svedok odgovara na pitanja. Meutim sud za razliku od pravila pred sudom u Srbiji može svedoka prinuditi da odgovori i na ovakvo pitanje uz pravilo da se ovakav iskaz svedoka nee moi koristiti za voenje krivinog postupka protiv tog svedoka. a nakon toga suprotna strana ima pravo na unakrsno ispitivanje. Prvo svoje dokaze iznosi Tužilaštvo a zatim odbrana optuženog. Svedok na poetku svog svedoenja pred sudom polaže zakletvu u kojoj se obavezuje da e govoriti samo istinu. Kontrolu nad svedoenjem vrši sudsko vee kako bi se ispitivanje i izvoenje dokaza uinili efikasnim za utvrivanje istine i kako bi se izbeglo nepotrebno trošenje vremena. a zatim tražiti da se on o takvim navodima izjasni. ali ukoliko se to desilo svedok nee samo iz tog razloga biti izuzet od svedoenja.

Naješe svedoci kojima je potrebna zaštita svedoe pod pseudonimom koji je uglavnom odreeno slovo i broj kojim se sud i strane u postupku obraaju takvom svedoku. Ukoliko se radi o poznatim svedocima iji je glas prepoznatljiv u javnosti ili o svedocima iz malog mesta iji bi glas mogao da bude prepoznat. Zaštitne mere sud je u skladu sa ovakvim stavom odreivao vodei rauna o okolnostima svakog konkretnog sluaja. odnosno prilikom njihovog odreivanja sud mora voditi rauna da usaglasi korist koja nastaje za svedoke ovakvim zaštitnim merama i ograniavanja prava optuženih kao što su recimo pravo na neposredno ispitivanje i dovoenja u sumnju kredibilitet takvih svedoka. Veoma važno je da se ove mere mogu primeniti samo u onoj meri u kojoj ne ugrožavaju prava optuženih pred Tribunalom. Zaštitne mere za svedoke i žrtve odreuju se ili po službenoj dužnosti od strane suda. Mere zaštite mogu se ukinuti. Mere zaštite svode se na one mere kojima se javnost spreava da otkrije identitet odreenog svedoka ili žrtve. nedostatak pismenih dokaza i samu složenost otkrivanja poinilaca krivinih dela za koje sudi Tribunal znaaj svedoka koji otkrivaju okolnosti pod kojima su se desili zloini je velika. Takvi svedoci se ukoliko su suenja javna i ako se suenja snimaju kako bi se postigla svrha zaštite ne snimaju direktno. Takvoj sednici u praksi prisustvuju samo sud i osoblje. ili što je eše u praksi na zahtev jedne od strana u postupku. Još jedan nain na koji sud može zaštiti svedokov identitet je dopuštanje svedoenja takvog svedoka u zatvorenoj sednici. svedoenje putem ureaja za izoblienje slike ili zvuka i dodelom pseudonima svedoku. Dodeljene mere zaštite od strane jednog sudskog vea u jednom sluaju ostaju na snazi i ukoliko se javi potreba da svedok svoj iskaz da u još nekom predmetu koji se vodi pred Tribunalom. odnosno sudi se bez javnosti. mesto njihovog boravka ili u pojedinim sluajevima identitet njihove rodbine ili drugih lica koja su u nekoj vezi sa svedokom. Veina sudskih vea je prilikom odluivanja o dodeljivanju zaštitnih mera zauzelo stav da su zaštitne mere razliitog stepena zaštite i na razliite naine utiu na opšti princip javnosti krivinog postupka. izmeniti ili pojaati samo na228 . Iz tih razloga vrlo važan element suenja je zaštita svedoka kako bi se kod njih stvorila uverenost da mogu bez bojazni da se pojave pred Tribunalom i na najbolji nain doprinesu utvrivanju istine. tako da se zaštitne mere sa veim stepenom zaštite odreuju samo u težim sluajevima a ne ukoliko je zaštitu svedoku ili žrtvi mogue obezbediti nekom lakšom merom zaštite. Mere koje se mogu dodeliti su brisanje iz javnih spisa Tribunala imena i podataka o svedoku. ve se njihov lik zamagljuje. strane u postupku i zaposleni u Sekretaru koji pomažu sudskom veu. Pravilima Tribunala predviene su odreene mere kojima se na razliite naine svedocima i žrtvama može pružiti zaštita identiteta i privatnosti.228 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA pred sudom. Sudu ovakav predlog može dati i sam svedok ili žrtva koja treba da svedoi ali i Služba za žrtve i svedoke koja je i najstrunija da proceni potrebe svedoka. takvom svedoku omoguava se da svedoi uz korišenje ureaja koji izobliavaju njegov glas.

bez pozivanja veštaka da svedoi pred sudom. Ovakvo pravilo ima svoju osnovu izmeu ostalog i u injenici da je sudsko vee koje je odredilo mere zaštite najbolje i upoznato sa svim okolnostima konkretnog sluaja i razlozima iz kojih je odreenom svedoku bila potrebna zaštita. statistiari i demografi koji su govorili o broju stanovnika i njihovim migracijama tokom oružanih sukoba. Ukoliko suprotna strana želi da ospori kvalifikacije veštaka ili relevantnost njegovog izveštaja o tome e takodje dati službeno obaveštenje. Na snagu je stupio i poseban zakon o zaštiti uesnika u krivinom postupku. u pravilima Tribunala nema jasnog odreenja veštaka ili eksperata kako se još nazivaju pred sudom. Izjava veštaka odnosno njegov rad obelodanjuje se drugoj strani u postupku u roku koji odredi pretresno vee ili pretpretresni sudija. Za razliku od sudskog postupka pred sudovima u Srbiji gde odredbe propisuju da je veštak lice koje poseduje neka struna znanja koja ne poseduje sud. Veštaci koji su se pojavljivali pred sudskim veima Tribunala imali su razliite zadatke. a time ni zakonodavstava pojedinih republika. Zbog specifinosti postupka pred Tribunalom je situacija malo drugaija. ali je odbijao da svedoi na teritoriji druge države uz obrazloženje da bi mogla da im bude ugrožena bezbednost. Veina republika donela je posebne zakone koji regulišu ovu materiju. Slino kao i u domaem postupku pozivani su veštaci medicinske struke uglavnom patolozi koji su ispitivali uzroke smrti žrtava i stepen njihovih povreda. injenica je da se veliki broj svedoka koji su imali i imaju informacije o pojedinim sluajevima nalazio na teritoriji druge Republike. 229 . Za veštake koji se pojavljuju pred tim sudom možemo rei da su veštaci strana u postupku. Suprotna strana u roku od 30 dana obavestie da li prihvata izjavu veštaka ili ga želi unakrsno ispitati.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 229 kon takve odluke sudskog vea koje je takve mere zaštite i odredilo. kojim se u postupak u Srbiji uvode sve one mere zaštite koje postoje i pred Tribunalom u Hagu. Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zloine propisano je da e mere zaštite svedoka i ošteenih odreene od strane Tribunala u Hagu ostati na snazi i u postupku pred domaim sudom. s obzirom da ove odredbe nisu bile deo procesnog zakonodavstva bivše Jugoslavije. strunjaci za medije koji su analizirali medijsku propagandu i postojanje govora mržnje. Takvi veštaci na zahtev jedne od strana u postupku vrše izradu svog strunog mišljenja o pojedinom pitanju. U postupku pred domaim sudom veštaci su uvek veštaci suda koji ih i zove ukoliko mu je potrebno razjašnjenje odreene stvari. finansijski eksperti koji su izraivali izveštaje o tokovima finansiranja odreenih vojnih formacija. Problem zaštite svedoka se ve pojavio i pred pravosudnim organima zemalja bivše Jugoslavije. zatim balistiari koji su imali zadatak da utvrde pod kojim okolnostima i iz kog oružja su ubijene žrtve. Pretresno vee može ukoliko se prihvati izjava veštaka takvu izjavu uvrstiti u dokazni materijal.

230 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Za razliku od domaeg postupka pred Tribunalom su se pojavljivali i pravni strunjaci. dok se inae kazna izrie kao sastavni deo presude. Postoji jasna praksa prilikom odluivanja za krivina dela silovanja kada su pretresna vea kao otežavajuu okolnost cenila mladost žrtve. Da bi se optuženi proglasio krivim i da bi mu se izrekla kazna. pritvorom.6. kako bi mogli da donesu pravilnu odluku. U ovakvim sluajevima pravila dokazivanja teže da zaštite žrtvu napada. Posebna pravila dokazivanja postoje kada je re o seksualnom napadu. da li je silovanje vršeno iz etnikih pobuda. silovanje pred drugim ljudima ime se silovanju dodaje i element psihikog ponižavanja žrtve. Izricanje kazne Izricanje kazne se obavlja u posebnom postupku kada optuženi prizna krivicu. Meutim pred Tribunalom postoji mogunost pozivanja pravnih eksperata koji analiziraju i pravne injenice. Jedina kazna koja se pred Tribunalom može izrei licima za koje se utvrdi da su odgovorni za teška kršenja meunarodnog humanitarnog prava je kazna zatvora. neka druga osoba biti izložena prinudi. a iskaze veštaka koji imaju samo ulogu da im pomognu u donošenju te odluke cene po svom slobodnom uverenju. prinudom. da li je silovanje vršeno nad zatvorenicima ili nad licima koji iz nekih razloga nisu bila u stanju da se brane. veina sudija pretresnog vea. Ipak i pred Tribunalom konanu odluku u predmetu mogu doneti samo sudije vea. Sudskim veima je bilo potrebno objasniti Ustave i zakone koji su važili u vreme odvijanja oružanih sukoba jer su sudije dolazile iz razliitih pravnih sistema. Pravilnik o postupku i dokazima predvia da nee biti potrebno dodatno potkrepljivati svedoenje žrtve. nije dozvoljeno isticati pristanak žrtve na seksualni odnos kao odbranu. ili ako je žrtva razumno verovala da e ako pristane na seksualni odnos. što nije sluaj pred pravosudnim organima Srbije jer samo sudija koji rešava u pojedinom predmetu može odluivati o pravu. psihikim pritiskom. pretnji ili strahu i prethodno seksualno ponašanje žrtve se ne može prihvatiti kao dokaz. znai najmanje dvoje moraju smatrati da je tužilaštvo dokazalo izvan svake sumnje da je optuženi krivino odgovoran i da je poinio krivino delo koje mu se stavlja na teret od strane tužilaštva. Pravilima je izriito predvieno da e sud pri odreivanju kazne voditi rauna o težini krivinog dela i individualnim prilikama optuženog. Izvoenje dokaza u takvim postupcima dovodi do toga da se žrtva esto ponovno ttraumatizuje i preživljava dogaaj o kome mora da svedoi. ukoliko je žrtva bila izložena ili joj se pretilo nasiljem. silovanje više lica. 1. Kao jedna od smernica za odreivanje visine kazne je praksa kažnjavanja sudova u 230 . Prilikom odluivanja o visini sankcije sudsko vee koje odluuje u konkretnom sluaju e u praksi ceniti i sve ostale olakšavajue i otežavajue okolnosti sluaja.

Statutom i pravilnikom je priznato pravi na žalbu. koja izmeu ostalog podrazumeva da e se o žalbi odluiti na osnovu 451 Pravilo 72. Ž a l b a Pravo okrivljenog da se žali na osuujuu presudu ili izreenu kaznu se uobiajeno smatra osnovnim ljudskim pravom i pred Tribunalom u Hagu.7. koji je oglašen krivim za zloine protiv ovenosti. u krivinim delima kakva su kršenja meunarodnog humanitarnog prava jedan od ciljeva mora da bude i zaštita društva od daljih kršenja imajui u vidu da takva krivina dela pogaaju zbog svoje prirode celo ljudsko društvo kao takvo.7. tako da je najteža kazna doživotnog zatvora izreena recimo Milomiru Stakiu. ime je ispoštovan uostalom jedan od danas opšteprihvaenih standarda krivinog postupka. ako žalilac pokaže da ima dobar osnov za podnošenje žalbe. Najzad. Iako je odredba kojom se za izricanje kazne upuuje na krivine zakone bivše Jugoslavije. Imajui u vidu da Tribunal ne može da izrie smrtne kazne maksimalna kazna koju bi u Jugoslaviji sud mogao da izrekne u tom trenutku. Žalbe protiv meuodluka Samo u pogledu meuodluka o nadležnosti žalba je ustanovljena kao pravo okrivljenog. 1. pri emu je kao vrsta sankcije bila predviena i smrtna kazna. Vee od troje sudija Žalbenog vea može odobriti ovakav zahtev. umesto smrtne kazne je 20 godina zatvora.1.451 Ako trolano vee dopusti žalbu.7. Ipak u svojoj praksi sudska vea su izricala i vremenski duže kazne od 20 godina. Naime u vreme izvršenja krivinih dela maksimalna zatvorska kazna koja je mogla da se izrekne u Jugoslaviji bila je 20 godina zatvora. Pravilnika o postupku i dokazima 231 . sudska vea Tribunala nisu ograniena tim zakonima. Takoe motiv je da se kaznom za poinioca pokaže eventualnim poiniocima da e biti kažnjeni na slian nain ukoliko se opredele za izvršenje krivinog dela kao i rehabilitacija optuženog koji se u zatvoru u kome izdržava kaznu pokušava socijalizovati kako bi se lakše ukljuio u društvo nakon izdržavanja kazne.2. 1. za neke od njih Žalbeno vee može odluiti da primeni ubrzanu žalbenu proceduru. Pravni lekovi 1. Prilikom izricanja sankcija sudska vea obrazlagali su svrhu tih sankcija pre svega kažnjavanjem poinioca tako teških zloina kakvi su ratni zloini.1. dok u svim ostalim sluajevima žalilac mora prvo da dobije dozvolu za podnošenje žalbe.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 231 bivšoj Jugoslaviji za slina krivina dela.

dok druga strana u postupku ima pravo da odgovori navode žalbe u roku od 15 dana od dana prijema. 511. Žalbe protiv presude ili odluke o kazni Stranke u žalbenom postupku pred meunarodnim tribunalima moraju da ogranie svoje argumente po žalbi samo na ona pitanja koja se odnose na pravni osnov žalbe. Obe stranke se mogu žaliti na osuujuu presudu i odluku o kazni. osloboditi žalioca krivice. Žalbeno vee može odbiti žalbu.452 Neke od interlokutornih žalbi ili procesne žalbe su se u dosadašnjoj praksi podnosile iz razliitih razloga od kojih su samo neki žalba na ukidanje privremenog ukidanja pritvora. Pravilnikom o postupku i dokazima uvedena je mogunost da se na interlokutorne odluke žale i države na koju utiu takve odluke. Stranka u žalbenom postupku može predložiti izvoenje novih dokaza. Pisana žalba mora se dostaviti u roku od 75 dana od dana podnošenja najave žalbe. Meunarodno krivino pravo. žalba na odluku o dodeljivanju zaštitnih mera svedocima. Naime žalbeno vee može ulaziti u injeninu ocenu samo ukoliko jedna od strana u postupku predloži uvoenje novih dokaza koji nisu bili poznati u vreme suenja i koji su relevantni i pouzdani. kao i žalbene osnove zbog kojih e uložiti žalbu. žalba na rešenje o nepoštovanju suda. Pre svega država koja želi da uloži žalbu na ovakav nain mora da pokaže da takva odluka pretresnog vea direktno utie na njene interese. kao i da se takva odluka bavi nekim pitanjem koje je od opšteg znaaja za ovlašenje suda.7. koji joj nisu bili dostupni tokom suenja. to jest pravnu ili injeninu grešku koja ugrožava valjanost presude odnosno dovodi do uskraivanja pravde.3. 1. Žalbeno vee u vezi takvih dokaza treba pre svega da utvrdi da nisu bili dostupni tokom suenja ime se stiu uslovi da ih razmatraju u žalbenom 452 453 Pravilo 116 bis Pravilnika o postupku i dokazima Antonio Kaseze. dok se tužilac može žaliti i na oslobaajuu presudu.1.232 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 1) zapisnika o postupku pred Pretresnim veem. vratiti sluaj na ponovno suenje ili preinaiti kaznu. Jedna od ovih žalbi je i žalba države za koju su propisani jasni uslovi kada joj je takva žalba dozvoljena.453 Stranka koja se žali na presudu dužna je da u roku u od 30 dana od dana kada je izreena presuda podnese najavu žalbe u kome e navesti greške koje smatra da su poinjene. 2) pisanih podnesaka obe strane i 3) bez usmene rasprave. Velika razlika u žalbenim postupcima pred Tribunalom u Hagu i postupka po žalbi pred domaim pravosudnim organima je što drugostepeno vee retko ulazi u injenice utvrene u prvostepenom postupku. 232 . Interlokutorna žalba se po pravilu ne može podneti na odluke o preliminarnim podnescima osim ukoliko se odluka tie pitanja koja bi u znaajnoj meri uticala na pravino i ekspeditivno suenje ili ishod suenja.

ako se dokaže. a ne dokaz neke injenice koja jeste bila poznata u toku suenja. U sluaju da optuženi nije prisutan kad treba da se izrekne presuda. Ako se otkrije nova injenica koja nije bila poznata stranci tokom trajanja pretresnog ili žalbenog postupka i koja bi bila odluujui faktor pri donošenju odluke. ako je zakljuak vea potvrdan. ili iz bilo kojeg drugog razloga. Dešava se da stranke kasnije otkriju neke injenice koje nisu bile poznate u vreme voenja ni prvostepenog ni žalbenog postupka.7. ako se njima okonava krivini postupak. dok tužilac to mora da uini u roku od jedne godine od pravosnažnosti presude. Ova odluka vea je preliminarne prirode. Revizija presude ili odluke o kazni Jedna od garancija da e krivini postupak i kasnija presuda biti pravine i da nee ugrožavati prava optuženog je i propisivanje mogunosti vanrednog preispitivanja odluka suda. osim ako izrekne oslobaajuu presudu. U sistemima meunarodnih tribunala osueno lice može u svakom trenutku zatražiti reviziju. Revizija drugih konanih odluka U skladu sa sudskom praksom. bilo da je bio osloboen po svim takama optužnioce ili kao rezultat naloga u skladu s pravilom 65. Kazna koju izrekne Žalbeno vee izvršava se odmah. Žalbeno vee može izrei svoju presudu i u njegovom odsustvu i naložie njegovo hapšenje ili predaju sudu. ono e zapoeti novo suenje.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 233 postupku. a na novu presudu se može uložiti i žalba. osueno lice ili tužilac mogu tražiti reviziju presude.2. 454 455 Pravilo 118 Pravilnika o postupku i dokazima Pravila 120 i 121 Pravilnika o postupku i dokazima 233 .1.2.7. Dodatan uslov prema Pravilniku o postupku i dokazima jeste da se nova injenica nije mogla otkriti ni uz dužnu pažnju stranaka. Novi dokazi takoe moraju biti relevantni i pouzdani i tek onda e žalbeno vee ceniti da li takvi dokazi mogu biti od odluujueg znaaja za donošenje odluke. 455 1. Zahtev za reviziju ne dovodi sam po sebi do novog suenja. bila odluujui faktor pri donošenju odluke.454 1. ve je neophodno da vee koje je donelo presudu prethodno zakljui da postoji nova injenica koja bi. u sistemima ICTY i ICTR zahtev za reviziju se može podneti i protiv odluka koje nisu presude stricto sensu. U revizionom postupku nova mora biti injenica.

457 K.183/10. 17. 2005. 3) tužilac. Der Allgemeine Teil des Völkerstrafrechts – Ansätze einer Dogmatisierung. Izvori prava koje se primenjuje u postupku pred Meÿunarodnim kriviþnim sudom Izvori meÿunarodnog kriviþnog prava predstavljaju jednu kombinaciju kriviþnopravnih i meÿunarodnopravnih naþela.Škuliü. str. 458 Final Act of the United Nations Diplomatic Conference of Plenipotentiaries of the Establishment of an International Criminal Court. juna 2000. ali je njima takoÿe omoguüeno stvaranje zakonske osnove funkcionisanja Meÿunarodnog kriviþnog suda. str. 307 – 576. 456 234 ¤  ¤ £ !   ¦  §  § £   ¦   £ ¤ ¦     § ¥  ¥ § ¥  ¦ § § ¦   ¦   §   £  § § ¦ §   © ¨ § ¦ ¥ ¤ £ ¢ ¡   . “Transational Publishers“. S. na bazi ovlašüenja sadržanih u Statutu. 1 Statuta). (17. Postupak pred stalnim Međunarodnim krivičnim sudom456 Postupak pred stalnim Meÿunarodnim kriviþnim sudom je regulisan kako odredbama samog Statuta. koji je donesen na Diplomatskoj konferenciji ovlašüenih predstavnika vlada država þlanica Ujedinjenih nacija. Uporedi: M. Ovaj postupak je bitno drugaþiji od pravila postupaka ad hoc meÿunarodnih kriviþnih tribunala. uspešno kompletirala Nacrt pravila postupka i dokazivanja u okviru ograniþenja sadržanih u rezoluciji F u Konaþnom aktu Diplomatske konferencije. 40. R. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. “The International Criminal Court – Elements of Crimes and Rules of Procedure ad Evidence“. godine. Berlin. godine. 235. Beograd. tako i Pravilima o postupku i dokazima. Meÿunarodni kriviþni sud – nadležnost i postupak. Za sam postupak su izuzetno znaþajna Pravila postupka i dokazivanja. ali samo ako o tome postignu apsolutnu veüinu. “Duncker & Humblot“. in: Lee. 459 S. Ambos. A/CONF. A. 2 Statuta). Posebna komisija (Preparatory Commission) je 30. July 1998). 2001.459 Pravila postupka i dokazivanja stupaju na snagu nakon što budu usvojena dvotreüinskom veüinom glasova þlanova Skupštine država-þlanica (þl.458 a ta pravila pokrivaju skoro sve na šta upuüuje Rimski statut i što je bitno za funkcionisanje suda.457 Osnovni izvor prava koje se primenjuje u postupku pred Meÿunarodnim kriviþnim sudom je Statut o osnivanju Meÿunarodnog kriviþnog suda. 2) sudije. jula 1998.. (E. 2002.d). 51 st. Izmene mogu da predlože sledeüi subjekti: 1) svaka država þlanica. Izmene stupaju na snagu nakon što budu usvojene dvotreüinskom veüinom glasova þlanova Skupštine države-þlanica (þl. Fernandez de Gurmendi. New York.2. str. 2. 51 st. Statutom je predviÿena moguünost menjanja Pravila postupka i dokazivanja.1. Elaboration of the Rules of Procedure ad Evidence.

koji se odnosi na odreenu procesnu ili faktiku neophodnost – hitan sluaj i drugim. Peti deo sadrži pravila o istrazi i krivinom gonjenju. 51 st. što inae ne predstavlja vid pravne praznine.. sadržanom u Zakonu o potvrivanju Rimskog statuta Meunarodnog krivinog suda (Službeni list SRJ – Meunarodni ugovori. br. Drugim delom se reguliše problematika nadležnosti Suda. ve je tako planski uraeno. 235 . Mogunost donošenja privremenih Pravila je kumulativno uslovljena sa dva zahteva: prvim. kao i privremena pravila.460 Osmi deo sadrži pravila koja 460 Ovaj deo ima naslov na engleskom originalu “The Trial“ i sadrži sledee lanove: od l. Ovakvo rešenje je logino. moraju da budu u skladu sa Statutom (l. Statut ima primarni karakter. odnosno osobe koja se krivino goni. tj. jer Pravila o postupku i dokazima samo izviru iz Rimskog statuta. koje su prisutne (ponekad i u kombinaciji sa odredbama materijalnog krivinog prava). tako i u odnosu na najvažnija pitanja opšteg dela krivinog prava. 3 Statuta). u Statutu se poklanja posebna pažnja zaštiti prava okrivljenog u postupku. 51 st. ili je ve osuena. etvrti deo se odnosi sa sastav Suda i sudsku upravu. 5 od 27.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 235 Specifina situacija u odnosu na pravila postupka i dokazivanja je mogua ukoliko to nalaže hitnost odreenog sluaja. ali je na žalost omaškom u srpskom prevodu Rimskog statuta. kako u pogledu konkretnih inkriminacija. se ne mogu primenjivati retroaktivno na štetu lica protiv kojeg se sprovodi istraga. uz potrebu prevazilaženja problema nastalih usled postojanja odreene pravne praznine. te pravo koje se primenjuje. polazilo od potrebe da se niz pitanja posebno uredi Pravilima o postupku i dokazima. kada je u pitanju krivina procedura. Pravila postupka i dokazivanja. a ukoliko Statut i Pravila postupka i dokazivanja sadrže potpuno oprena i meusobno protivrena pravila. u sledeim delovima Rimskog statuta. Prvi deo Statuta sadrži odredbe koje se odnose na organizaciona pitanja. kao i zabrani retroaktivnog dejstva usvojenih Pravila. dopuštenosti pokretanja i voenja krivinog postupka. koji se odnosi na injenicu postojanja odreene pravne praznine u važeim pravilima – potrebno je da za takvu situaciju Pravila ne predviaju specifino rešenje (l. s obzirom da se još u vreme donošenja Rimskog statuta. Naime. primenie se Statut (l. Rimski Statut sadrži osnovne odredbe materijalnog krivinog prava. 2) izmenjena. 4 Statuta). Sudije mogu dvotreinskom veinom da sastave privremena Pravila koja e se primenjivati sve dok na sledeem redovnom ili vanrednom zasedanju Skupštine država-lanica ne budu: 1) usvojena kao zvanina. Pored toga. Pored toga. on ima i niz krivinoprocesnih odredbi. 51 st. njihove izmene i bilo koje privremeno pravilo. on poseduje veu pravnu snagu. 62 do l. kada je re o inkriminacijama koje spadaju u stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda. te ga dopunjuju u odnosu na ona pitanja koja njegovim odredbama nisu rešenja u celini. 76. odnosno Obeležjima krivinih dela. ili ak uopšte nisu ureenja. ili 3) odbijena. izmene Pravila. Šesti deo se odnosi na samo suenje. U odnosu na Pravila postupka i dokazivanja. 5 Statuta).

Za Rimski statut se u teoriji primeuje da prema staroj tradiciji obuhvata u jednom kodeksu krivina dela. juna 2001. njen je sadržaj u odreenoj meri relevantan i sa stanovišta krivinog materijalnog prava (odreivanje cilja propisivanja inkriminacija i svrhe kažnjavanja uinilaca tih krivinih dela). uopšte nije oznaen šesti deo Statuta. dok se deveti deo Rimskog statuta odnosi na pitanja meunarodne saradnje i pravne pomoi. svesne da su svi narodi povezani prirodnim vezama i da su njihove kulture povezane zajednikim nasleem. mada se on u odreenoj meri spominje u ustavnopravnim aktima. Prema tekstu Preambule:462 Države lanice Rimskog Statuta. izostavljen prevod naziva ovog dela Statuta. 461 K. München.461 Za izvore nacionalnog prava nije tipino da se njihov ratio legis striktno definiše ve u samim pravnim aktima. Volk. Grundkurs StPO. H. tj. Beck“. odreuje cilj krivinih postupaka koji e se voditi pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom. ali i sa aspekta krivinog procesnog prava. naroito u zakonima. te jaanjem meunarodne saradnje. kako oficijelnim prevodom na srpski jezik. str. jer se time u širem smislu. 19. ne smeju ostati nekažnjena. a da efikasno krivino gonjenje njihovih uinilaca mora da se obezbedi putem mera na nacionalnom nivou. tako da smo u mnogim situacijama davali prednost sopstvenom prevodu sa engleskog jezika na srpski. a takva procesna tehnika je vekovima bila pravilo. u odnosu na prevod sadržan u navedenom Zakonu. 236 . da ukažu koliko su velika oekivanja u meunarodnoj zajednici u odnosu na stalni Meunarodni krivini sud.236 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA se odnose na mogunost ulaganja redovnih pravnih lekova. godine). rukovodili smo se paralelno. sadržanom u Zakonu o potvrivanju Rimskog statuta. Preambula prethodi samom normativnom tekstu Rimskog statuta i ima veliki simboliki. jer oznaava izriitu saglasnost svih lanica (stranaka) Rimskog statuta sa tim aktom i tako preuzetim meunarodnim obavezama. bezbednosti i dobrobiti sveta. ime je pokazana intencija tvoraca tog Statuta. ali istovremeno zabrinute jer se taj osetljivi mozaik može razbiti u bilo kom trenutku. “Verlag C. što je posebno bilo esto u pogledu teksta koji je u veoj meri strunog karaktera. potvrujui da najteža krivina dela koja se tiu meunarodne zajednice kao celine. 2005. mada su svi relevantni lanovi prisutni u tekstu. ali i faktiki znaaj. tako i originalnim engleskim tekstom. U Preambuli Rimskog statuta su istaknuti osnovni ciljevi donošenja tog akta. priznajui da tako teška krivina dela prete miru. veka milioni dece. imajui u vidu da su tokom 20. žena i muškarci bili žrtve nezamislivih svireposti koje su duboko potresle savest oveanstva. Mada je pretežni deo Preambule deklarativnog karaktera. opšti deo krivinog prava i rudimentarni deo procesnog prava. tako da je tek u 19. veku ta materija poela da se razdvojeno navodi u zakonodavstvu i nauci. 462 Kao i inae.

rešene da u tom cilju. pod nazivom: “Elementi krivinih dela” (Elements of Crimes). Inae. a posebno zahtev da se sve države moraju uzdržati od pretnje upotrebom sile. koji e biti u sastavu Ujedinjenih nacija. ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti bilo koje države. Taj dokument Posebne komisije za pripremanje (Preparatory Commision). kao da mnoge delegacije tokom United Nations – Preparatory Commision fort he International Criminal Court – PCNICC/2000/1/Add. ili da se meša u unutrašnje stvari neke druge države.: General. te se svuda gde je procenjeno da za tim postoji potreba. biti komplementarna nacionalnim krivinim zakonodavstvima. a sa nadležnošu u odnosu na najteža krivina dela. a za dobrobit sadašnjih i buduih generacija osnuju jedan nezavisni stalni Meunarodni krivini sud.463 ime se u stvari daje odreeno tumaenje izraza upotrebljenih u konkretnim inkriminacijama koje sadrži Statut. je izuzetno znaajan u pogledu rešavanja konkretnih pitanja povezanih sa stvarnom nadležnošu stalnog Meunarodnog krivinog suda. odlune da garantuju trajno poštovanje i ostvarivanje meunarodne pravde. koja se tiu celokupne meunarodne zajednice.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 237 odlune da stanu na put nekažnjavanju uinilaca takvih krivinih dela. te tako doprinesu njihovom spreavanju. naglašavajui u vezi s tim da ništa u ovom Statutu ne sme da bude protumaeno kao dopuštenje bilo kojoj državi da interveniše u nekom oružanom sukobu. da retrospektivno posmatrano. naglašavajui da e nadležnost Meunarodnog krivinog suda osnovanog po ovome Statutu. saglasile su se o sledeem: Nakon ovog teksta Preambule sledi celokupan tekst Rimskog statuta Meunarodnog krivinog suda.2. Part II – Finalized draft text of the Elements of Crimes. reafirmišui ciljeve i naela Povelje Ujedinjenih nacija. 463 237 . dopunjavaju odreene norme ije znaenje nije sasvim precizno. navedena posebna Komisija je donela i druge akte od kojih je svakako najznaajniji nacrt koji se odnosi na elemente krivinih dela. jer je on nastao saglasnošu voqa država lanica. Pored ve spomenutih Pravila postupka i dokazivanja. a iz poslednje reenice Preambule se jasno vidi ugovorni karakter ovog Statuta. Distr. 2 November 2000. podseajui da je dužnost svake države da sudi licima koja su odgovorna za meunarodna krivina dela. koja je inae odreena pravilima Statuta. 12–30 June 2000 – Report of the Perparatory Commission for the International Criminal Court. New York. 13–31 March 2000. u literaturi se istie. te bilo koje druge aktivnosti koja nije usklaena sa ciljevima Ujedinjenih nacija.

morala da bude ekstremno retka. 21 st.. odnosno jednim naglašenim i vrlo striktnim kazuistikim pristupom u njima se dodatno objašnjavaju pojedini uslovi iz Statuta u odnosu na svako od bia krivinih dela predvienih Rimskim statutom i posebno uz definisanje uslova za svaku radnju izvršenja. op. što nije poželjno kada je u pitanju krivinoprocesna materija.464 Kada je re o Elementima (obeležjima) krivinog dela oni predstavljaju jednu vrstu dopune Statutu u pogledu konkretnih inkriminacija. ili se navode neki elementi koji bi se i inae morali podrazumevati ve na osnovu odredbi samog Rimskog statuta. von Hebel. kada se posebno navode uslovi za svaku od moguih alternativnih radnji odreenog krivinog dela. in: Roy S. Može se lako uoiti da se kod niza inkriminacija mnogi uslovi u suštini sasvim nepotrebno ponavljaju i to na dva naina: prvo. U izvore prava koje se primenjuje u postupku pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom spadaju i meunarodni ugovori. 238 . naravno samo ukoliko se odnose na pravila postupka i pod uslovom da je to svrsishodno (l. ali su važan izvor prava u odnosu na konkretne inkriminacije (meunarodna krivina dela) propisane Rimskim statutom. 13. Ipak. cit. Lee (Ed. te mogunost da se i tokom delovanja suda menjaju pravila. takva situacija bi po logici stvari. u mnogim sluajevima se tim objašnjenjima ništa posebno novo ne unosi u odnosu na odredbe ve sadržane u Statutu. u pogledu pitanja koja se odnose na stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda. 1 (b) Statuta). neki se ponavljaju ve u odnosu na one koji su sadržani u samim odredbama Rimskog statuta a drugo. mada se to ne može apriorno iskljuiti. Elementi krivinog dela nisu izvor prava u odnosu na veinu pitanja koja se odnose na postupak pred Meunarodnom krivinim sudom (krivinoprocesna problematika u užem smislu). neki uslovi se možda pomalo nepotrebno ponavljaju u samim Elementima krivinih dela. je prilino široko formulisan i otvara izvesne mogunosti i za veoma široka tumaenja. Ovim se ide ne samo u jedan nepotreban kazuistiki pristup. odnosno svaki njegov posebno propisan oblik. What are Elements of Crimes?.). što znai da su oni ipak izvor meunarodnog krivinog procesnog prava u širem smislu. glomazan i neelegantan pravnotehniki nain pojašnjavanja odreenih odredbi Rimskog statuta koje se odnose na konkretne inkriminacije. str. Kelt and H. Zahtev da primena pravila sadržanih u navedenim izvorima prava bude svrsishodna. S obzirom na brojnost striktno navedenih formalnih izvora prava koje se primenjuje u postupku pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom. jer u samom Statutu to nije jasno definisano. ve se time ispoljava i jedan pomalo nezgrapan. Pored toga. teško je zamisliti da bi bilo svrsishodna primena ovih drugih izvora prava.238 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA konferencije u Rimu. spadaju: 1) opšti pravni principi koje je Sud izveo iz nacionalnih zakona svetskih pravnih sistema i 2) nacionalni zakoni drža464 M. nisu zaista shvatile kakvu ulogu i funkciju treba da imaju ti Elementi krivinih dela. U supsidijarne i uslovljene izvore prava koje se primenjuje u postupku pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom. te pravila i naela meunarodnog prava.

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

239

va koje bi inae bile nadležne povodom konkretnog krivinog dela. Ovi izvori prava su supsidijarni, jer do njihove primene može doi jedino ukoliko se za odreeni sluaj ne može primeniti nijedan od prethodno pomenutih izvora prava, koji stoga predstavljaju primarne izvore prava koje se primenjuje u postupku pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom. Primena opštih pravnih principa i nacionalnih zakona je uslovljena time da pravila u njima sadržana nisu u koliziji, tj. suprotnosti sa Statutom, meunarodnim pravom i meunarodno priznatim normama i standardima, dok se primenu nacionalnih zakona država koje bi inae bile nadležne povodom konkretnog krivinog dela, još i posebno zahteva, da je to opravdano (l. 21 st. 1 (c) Statuta). Kao formalni izvor prava fakultativnog karaktera predviene su i ve donesene odluke Suda. Naime, sud može da primenjuje pravna naela i pravila na nain na koji ih je tumaio u svojim ranijim odlukama (l. 21 st. 3 Statuta). U pitanju je precedentno dejstvo ranijih odluka, što inae predstavlja jedno od tipinih svojstava anglosaksonske krivine procedure, mada se ni u tim sistemima ne smatra da same sudske odluke mogu u potpunosti da zamene zakone.465 Odreeni sadržaji ranije donesenih odluka mogu da dobiju svojstvo precedenta i time postanu formalni izvor prava i za aktuelne odnosno budue sluajeve. Meutim, za razliku od veine anglosaksonskih krivinih postupaka, gde su sudski precedenti pretežno obaveznog karaktera (tj. oni po pravilu obavezuju, a samo se pod odreenim procesnim uslovima od njih može odstupiti), u Statutu se primena sadržaja ranijih odluka definiše kao fakultativna, jer sud pravna naela i pravila u njima sadržana, može, ali ne mora da primeni. Greška je što se govori samo o “ranijim” odlukama, bez naglašavanja da se mora raditi o ranijim pravnosnažnim odlukama Suda. Smatramo da samo odluke koje su na aktivan ili pasivan nain stekle svojstvo pravnosnažnosti, mogu da u smislu pravila koje se odnosi na sudske precedente, postanu formalni izvor prava. Takoe, kao što smo to prethodno ve podrobnije objašnjavali, to moraju da budu odluke samog stalnog Meunarodnog krivinog suda, a kao takve se ne mogu tretirati odluke donesene prethodno od strane ad hoc meunarodnih krivinih tribunala,466 mada kao što smo ve obUporedi: J. Herring, Criminal Law – Text, Cases and Materials, “Oxford University Press“, Oxford, New York, 2004, str. 17. 466 U vezi sa tim, interesantno je i jedno zapažanje H. H. Jescheck–a, o odnosu Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu i stalnog Meunarodnog krivinog suda, gde on navodi da je Meunarodni vojni tribunal u Nirnbergu (IMT) bio “udruženi nacionalni sud” koji nije bilo telo nezavisnog meunarodnog prava, a nije ni sam sebe opisivao kao “meunarodni sud”, pri emu je njegova “legalna mo” delimino izvirala iz okupacionog prava, a delimino iz prava poraženog nemakog Rajha, dok je suprotno tome, stalni Meunarodni krivini sud (ICC), od poetka “sud budunosti” i stoga ima fundamentalno drugaiju prirodu u odnosu na nirnberški tribunal (IMT). Više o tome: H. H. Jescheck, The General Principles of International Criminal Law Set Out in Nuremberg, as Mirrored in the ICC Statute, “Journal of International Criminal Justice“, “Oxford University Press“, Vol. 2, No. 1, Oxford, London, March 2004, str. 39–40. U stvari, nama se ini da ipak nije mogue odrei meunarodni karakter nirnberškom tribunalu, što se može jasno uoiti i u samom njegovom nazivu – “Meunarodni vojni tribunal” (IMT),
465

239

240

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

jašnjavali, postoji vrlo energino nastojanje odreenih teoretiara meunarodnog krivinog prava, da se odlukama ad hoc tribunala pokloni prilina pažnja u pogledu rešavanja odreenih pitanja primene Statuta Meunarodnog krivinog suda. Primena i tumaenje prava sadržanog u prethodno objašnjenim izvorima prava koje se primenjuje u postupku pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom, moraju da budu u skladu sa meunarodno priznatim ljudskim pravima i bez pravljenja razlika baziranih na: polu,467 starosti, rasi, boji kože, jeziku, religiji ili uverenju, politikom ili drugom mišljenju, nacionalnom, etnikom ili socijalnom poreklu, imovini, roenju, ili po bilo kom drugom osnovu. Nabrajanje razliitih moguih diskriminirajuih faktora nije limitativnog karaktera, ve se svodi na nabrajanje u egzempli causa smislu, jer se na kraju navodi i obaveza ne pravljenja razlika “po bilo kom drugom osnovu”, odnosno “drugom statusu”. Naravno, misli se na drugi osnov, ili drugi status, koji bi bio podoban da deluje diskriminišue, na slian nain, kao i neki od prethodno alternativno utvrenih osnova, koji se svode na mogue faktore diskriminacije. Definisanje nekog drugog osnova ili statusa kao takvog, odnosno diskriminišueg u smislu l. 21 st. 3 Statuta, predstavlja questio facti, što zavisi od svih konkretnih i relevantnih okolnosti.

te injenici da je on ustanovljen jednim meudržavnim sporazumom, ali naravno, kao što smo to ve podrobnije objašnjavali u delu našeg rada posveenom istorijskim pitanjima meunarodnog krivinog pravosua, u pitanju je jedan oblik ad hoc meunarodnog krivinog pravosua, koji po definiciji nije imao univerzalan karakter, a on je pored toga, bez obzira na evidentne i ekstremno teške masovne zloine nacistike Nemake, ipak imao vid “pravde pobednika u odnosu na pobeene”, u odnosu na šta je koncepcija formiranja u budueg projektovanog delovanja stalnog Meunarodnog krivinog suda potpuno drugaija. S druge strane, tana je tvrdnja da pravo koje je Meunarodni vojni tribunal u Nirnbergu primenjivao nominalno nije bilo meunarodno, odnosno nije se kao takvo u isto formalnom smislu striktno oznaavalo, mada se s druge strane i pre poetka suenja, a i tokom njega, esto isticalo da su zloini koji su bili predmet postupka, takvog karaktera da teško povreuju interese i dobra itavog oveanstva. Pored toga, to pravo, odnosno, odredbe Statuta tog tribunala, vrlo brzo postalo osnov stvaranja novog sistema meunarodnog krivinog prava, mada taj razvoj ni u kom sluaju nije bio pravolinijski. 467 U samom Rimskom statutu, a u vezi definisanja zloina protiv ovenosti, se autentino utvruje znaenje pojma “pol” na sledei nain: “Pod pojmom “pol”, u smislu odredbi Statuta, podrazumevaju se muški i ženski pol i to sa znaenjem koje im se pridaje u društvu. Pojam “pol” ima iskljuivo prethodno pomenuto znaenje.” (l. 7 st. 3 Statuta). Odredba l. 21 st. 3 Statuta sadrži upuujuu normu u vezi prethodno pomenute definicije.

240

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

241

2.2. Osnovne odlike postupka pred Meunarodnim krivinim sudom Postupak pred Meunarodnim krivinim sudom je krivini postupak, jer se kao i krivini postupci pred nacionalnim sudovima pokree i vodi radi rešavanja krivine stvari (causa criminalis). Kao i svaki krivini postupak, on u opštem smislu predstavlja “sredstvo i formu krivinog gonjenja.”468 On nije “krivini” postupak samo u terminološkom smislu, što proizlazi iz atributa “krivini” koji se odnosi na meunarodni sud koji vodi taj postupak i u njegovim okvirima donosi odluke, ve i suštinski, jer se u njemu rešava pitanje krivinog dela i krivine odgovornosti, a onda kada su za to ispunjeni potrebni materijalni i procesni uslovi i pitanje konkretne krivine sankcije. Za razliku od nacionalnih krivinih postupaka, njegov “nosilac” nije odreena država,469 ve meunarodna zajednica, odnosno države koje su svojom univerzalnom Meunarodnom krivinom sudu, jer mnoge države nisu pristupile Rimskom statutu. To predstavlja redak sluaj da se krivini postupak ne odvija unutar jednog nacionalnog pravnog sistema, a opravdanje za to leži, kako formalno gledano, u slobodnom voljom pristupile Statutu tog suda, tj. praktino ga osnovale i koje ine veliki deo te meunarodne zajednice, mada striktno posmatrano još uvek se ne može govoriti o nainu nastanka stalnog Meunarodnog krivinog suda, koji je validan sa stanovišta meunarodnog prava, tako i faktiki posmatrano, u potrebi da se najteža meunarodna krivina dela gone pred jednim sudom koji bi prevazišao nacionalno pravosue, te se time stvorili osnovni uslovi da krivino gonjenje i presuenje takvih dela u budunosti dobije univerzalniji karakter, što je do sada, kako nas tome ue uglavnom veoma nevesela iskustva iz istorije meunarodnog krivinog prava, uvek bio veliki problem. Kao što smo prethodno zakljuili, u pitanju je postupak koji po nizu svojih dominantnih obeležja spada u kontinentalno-evropski tip krivinog postupka, mada su u njemu prisutni i odreeni normativni elementi karakteristini za anglosaksonski (anglo-ameriki) tip krivine procedure, ali ta obeležja nisu preovlaujueg karaktera, kao što je to do sada inae bio sluaj kada su u pitanju meunarodni vojni sudovi u Nirnbergu i Tokiju, te ad hoc krivini tribunali. Re je o mešavini i konvergenciji pravila kontinentalno-evropskog (mešovitog akuzatorsko-inkvizitorskog tipa postupka) i anglo-amerikog (isto akuzatorskog) tipa postupka, s tim da u toj kombinaciji
W. Sauer, Grundlagen des Prozeßrechts, “Verlag von Ferdinand Enke“, Stutgart, 1929; Neudruck, 1970, “Scientia Verlag Aalen“, str. 345. 469 Poznati nemaki autor K. Peters konstatuje da je klasian krivini postupak jedan proces koji se kreira od strane državne vlasti i da je njegov nosilac država. Više o tome: K. Peters, Strafprozeß, “C. F. Müller Juristischer Verlag“, Heidelberg, 1985, str. 99.
468

241

242

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

elemenata dva sistema, bitno dominiraju elementi kontinentalno-evropskog procesnog sistema, mada je i inae, za savremeno krivinoprocesno pravo karakteristino da su neki procesni elementi postali zajedniki za oba sistema. Na primer, sve je eše da se i u kontinentalno-evropskim sistemima uvode posebni tipovi postupka, odnosno posebna pravila, koje se svode na pojednostavljeno odvijanje daljeg toka procedure (uz odreene stroge normativne uslove), ako je okrivljeni dao jasno i nedvosmisleno priznanje, što je inae oduvek bila bitna karakteristika anglo-saksonskog postupka i što esto predstavlja vid odstupanja od naela istine, a što posebno važi i za institut tzv. nagodbe izmeu tužioca i okrivljenog odnosno njegovog branioca (a koju kasnije odobrava sud), a koji takoe u odreenim modalitetima prodire i u klasino kontinentalno-evropsko pravo itd. Uobiajeno se smatra da su kontinentalno-evropski sistemi više inkvizitorskog karaktera,470 dok su u anglosaksonskom adverzijalne prirode, ali se izmeu ova dva modela ipak ne može napraviti rigidna dihotomija, jer se u stvarnosti, nijedan model ne može okarakterisati kao “ist”, jer on zavisi od praktinih istorijskih okolnosti, lokalne tradicije, te uticaja drugih modela, ija su rešenja adaptirana u konkretnom pravnom sistemu, uz uzimanje u obzir zahteva koji su specifini za svaku pojedinu državu.471 Navešemo samo neke osnovne karakteristike postupka, bez zalaženja u suštinu odreenih rešenja i instituta, ve samo uz krae osvrte, jer emo te odredbe u daljem tekstu konkretizovati i posebno komentarisati. Rimski statut o osnivanju stalnog Meunarodnog krivinog suda sadrži veliki broj odredbi krivinoprocesnog karaktera, ime se praktino ustanovljava jedan specifian meunarodni krivini postupak. Osim tih klasinih krivinoprocesnih odredbi koje se odnose kako na subjekte postupka (njihovu organizaciju, nadležnost, funkcije u postupku itd.), tako i na njihove radnje, (uz definisanje stadijuma i toka postupka itd), te odluke koje se u postupku donose, odreivanje redovnog i vanrednog pravnog leka itd., u Statutu su sadržane i posebne krivinoprocesne odredbe kojima se regulišu pitanja meunarodnopravne pomoi i saradnje u odnosu na stalni Meunarodni krivini sud. Pored toga, Pravila postupka i dokazivanja su po logici stvari, pretežno, odnosno skoro iskljuivo krivinopNikako se ne može govoriti o istim inkvizitorskim krivinim postupcima u savremenim pravnim sistemima, u smislu da postoji izrazitije spajanje osnovnih procesnih funkcija, tako da ovaj atribut “inkvizitorski” treba shvatiti krajnje uslovno i više kao opozit adverzijalnom postupku, u kom smislu i piše citirani autor. U našoj literaturi se inae termin “inkvizitorski postupak” pre svega koristi kao suprotstavljeni termin “akuzatorskom krivinom postupku”, a oba tipa postupka se pretežno smatraju istorijskim oblicima krivine procedure, pri tom se veoma retko koristi termin “adverzijalni krivini postupak”, koji je uobiajen u mnogim ozbiljno pisanim komparativnim studijama i uopšte uporednopravno orijentisanim radovima iz krivinog procesnog prava na engleskom, ali i nemakom jeziku, gde se kao dva velika meusobno bitno razliita krivinoprocesna sistema, posmatraju: 1) evropsko– kontinentalni i 2) adverzijalni (anglosakonski ili anglo–ameriki) sistem. 471 A. Cassese, op. cit., str. 365.
470

242

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

243

rocesnog karaktera, jer svojim pravnim dejstvom i znaenjem upotpunjuju pravila Statuta i regulišu itav niz pitanja važnih za krivini postupak. Krivini postupak pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom ima opšti karakter i primenjuje se jedinstveno, što znai da izvorima prava koje se pred tim sudom primenjuje, nisu predvieni neki drugi posebni postupci s obzirom na kategoriju okrivljenog odnosno lica prema kome se postupak vodi ili vrstu krivinog dela, kao što je to inae tipino za veinu nacionalnih krivinoprocesnih zakonodavstava – na primer, u odnosu na maloletnike, radi izricanja mera bezbednosti, ili radi uprošavanja krivine procedure u odreenim sluajevima (sumarni krivini postupci) itd. Meutim u okviru samog postupka postoje i neke podprocedure, ili odreeni oblici posebnih postupaka, koji po svojoj prirodi nisu krivini postupci, odnosno mešovitog su karaktera, ali su pri tom u funkciji krivine stvari koja je predmet krivinog postupka i pri tom se, kao relativno celoviti posebni postupci izdvajaju jedino: 1) postupak meunarodne saradnje i sudske pomoi (Deveti deo Statuta) i 2) postupak izvršenja kazne (Deseti deo Statuta). Kao što je to i inae karakteristino za savremene krivine postupke,472 u pitanju je krivini postupak koji se može okarakterisati kao mešovit, jer sadrži elemente kako akuzatorskog odnosno adverzijarnog tipa krivine procedure, tako i inkvizitorskog krivinog postupka. U osnovne akuzatorske elemente spada podela na osnovne procesne funkcije, pravila o iniciranju postupka, nezavisna uloga suda, naela javnosti i neposrednosti, stranaka inicijativa u pogledu prikupljanja i izvoenja dokaza, nepostojanje istražnog sudije u klasinom smislu itd. U osnovne inkvizitorske elemente spada stadijumsko konstruisanje postupka, postojanje istrage kao posebne faze procedure, nepostojanje laikog elementa u donošenju sudskih odluka, pojedini oblici kumulacije procesnih funkcija itd. Kao što je to i inae tipino za savremene krivine postupke i u postupku koji se primenjuje pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom, dominiraju elementi akuzatornosti, što znai da se zahvaljujui tome, naelno obezbeuje relativno povoljan položaj okrivljenog (naroito u pogledu njegovih mogunosti u okviru prava na odbranu), te stvaraju neophodni normativni uslovi za pošteno voenje krivinog postupka. Naime, danas je i anglosaksonskoj krivinoprocesnoj teoriji prilino jak stav da klasian adverzijarni tip krivinog postupka, koji se odlikuje izrazitom ravnopravnošu stranaka, sa maksimalno objektivnim i nepristrasnim sudom, odnosno porotom pred kojim/kojom stranke izvode dokaze, u praksi, esto postaje nepravian za okrivljenog, koji naroito ako je siromašan, nije u stanju da se ravnopravno suprotstavlja delovanju optužbe, iza koje stoji celokupan državni aparat. Ovo je posebno uoljivo kada su u pitanju složeni dokazni postupci, koji su esto i veoma skupi. To predstavlja i osnovni razlog da se na primer, u savremenoj ameri472

Više o tome: Z. Jeki, Krivino procesno pravo, “Savremena administracija”, Beograd, 2001, str. 25–

26.

243

244

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

koj teoriji istie da je potrebno, bez odbacivanja suštinski adverzijalnih elemenata tog krivinog postupka, preduzeti mere koje e ojaati ulogu suda u izvoenju dokaza.473 Jedna od osnovnih procesnih odlika postupka pred meunarodnim krivinim sudom je i njegova stadijumska struktura, koja formalno, ali i sadržinski odgovara klasinoj koncepciji kontinentalno-evropskog tipa krivinog postupka, koji se deli na nekoliko osnovnih meusobno funkcionalno povezanih procesnih faza. Postupak regulisan Rimskim statutom je podeljen na tri dela: 1) istraga – tj. istražni postupak; 2) glavni postupak i 3) postupak po pravnim lekovima.474 Za istragu je karakteristino, a što inae predstavlja rešenje koje je prihvaeno i u najveem delu nacionalnih krivinoprocesnih zakonodavstava, da nema sudski karakter, tako da spada u nadležnost tužioca, mada se ve tokom nje ostvaruju odreeni vidovi procesne komunikacije izmeu tužioca koji vodi istragu i sudskog vea. U stvari istragu mora formalno da odobri odgovarajui funkcionalni oblik suda – predpretresno vee. Iz toga proizlazi da je i ova prva faza krivinog postupka pred meunarodnim krivinim sudom, mada naelno u nadležnosti tužioca, podvrgnuta sudskoj kontroli. Osnovne procesne funkcije – funkcija optuženja, funkcija odbrane, te funkcija voenja postupka i presuenja, su naelno odvojene, što je takoe važna odlika savremenih krivinih postupaka. Samo suenje ne predstavlja spor stranaka (tužioca i okrivljenog) pred sudom, kao treim “izolovanim“ subjektom koji je potpuno van njihovog “stranakog odnosa”,475 kao što je to karakteristino za isti “akuzatorski” tip krivinog postupka, koji je u najveoj meri zastupljen u anglosaksonskoj krivinoj proceduri. U postupku postoje i brojni inkvizicioni elementi, koji se pre svega izražavaju kroz razliite oblike sudske kontrole, nadzora i odluivanja u odnosu na druge aktere postupka, njihove radnje, položaj i odluke, što se prvenstveno odnosi na tužioca. Osnovne procesne funkcije pripadaju osnovnim subjektima krivinog postupka, bez kojih se procedura ne bi mogla ni odvijati, a to su stranke i sud, a oni vršei svoje osnovne funkcije omoguavaju odvijanje krivinog postupka. Tužilac ima glavnu ulogu u odvijanju postupka do poetka glavnog postupka, tj. faze suenja u užem smislu rei, a kao što je prethodno objašnjeno, u njegovu nadležnost spada i sprovoenje istrage. Da bi se uopšte stvorili uslovi za zapoinjanje postupka, potrebno je da postoji procesna inicijativa za pokretanje postupka, koja
Više o tome: G. Van Kessel, Adversary Excesses in the American Criminal Trial, “Notre Dame L. Rew“, No. 67, 1992, str. 549–551. 474 H. J. Behrens, Das Verfahren des Internationalen Strafgerichtshofes nach dem Statut von Rom, HuV (“Humanitäre Völkerrecht“), 1998, str. 144. 475 Ceo krivini postupak se u literaturi sa opšteg teorijskog aspekta ponekad objašnjava kao skup pravnih odnosa u kojima se nalaze subjekti krivinog postupka: Više o tome: D. Dimitrijevi, Handlungensbegrif und Rechsverhältnis im Strafprozess, in: J. Bauman und K. Tiedamnn, “Einheit und Vielfalt des Strafrechts – Festschrift für Karl Peters zum 70. Geburtstag“, J. C. B. Mohr (Paul Siebeck), Tübingen, 1974, str. 253–266.
473

244

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

245

može da proistekne iz razliitih izvora: 1) od strane bilo kog subjekta koji pruža informaciju tužiocu, 2) od strane države lanice statuta, 3) od strane Saveta bezbednosti UN. S obzirom na to od koga potiu obaveštenja, razlikuju se i neke procesne mogunosti tužioca. Istraga je u iskljuivoj nadležnosti tužioca, ali u odnosu na njegovu odluku da istragu ne pokrene ili ako nakon istrage utvrdi da nema dovoljno osnova za krivino gonjenje, postoji mogunost sudske kontrole (od strane predpretresnog vea). Ovakva sudska kontrola takoe predstavlja element inkvizitornosti koji je u razliitim modalitetima est u kontinentalno-evropskim pravnim sistemima. Dakle, mogli bismo zakljuiti da je postupak pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom osnovanim Rimskim statutom, suštinski pretežno kontinentalnoevropskog tipa, što je u velikoj meri uoljivo ne samo u Statutu (njegovom delu koji sadrži krivinoprocesne odredbe), ve i u veoma važnim Pravilima o postupku i dokazivanju koja predstavljaju sastavni deo normativnog regulisanja procedure tog suda.476 Stoga se može rei, da donošenje odnosno usvajanje takvih pravila predstavlja oigledan raskid sa ve prisutnom “tradicijom” da se pred meunarodnim krivinim tribunalima (vojnim u Nirnbergu i Tokiju, ali i nizu kasnijih suenja prema “obrascima” sa tih suenja), te ad hoc tribunalima za nekadašnju Jugoslaviju i Ruandu, primenjuju pravila postupka koja su pretežno anglosaksonskog tipa. Naravno, u tom postupku postoje i mnogi elementi koji su inae tipini za anglo-saksonske postupke, što u velikoj meri predstavlja i posledicu snažnog (meu)uticaja pravila iz razliitih tipova postupka, a do ega je, izmeu ostalog, došlo i usled izuzetno pojaane aktivnosti pravne nauke u pogledu prouavanja i analiziranja razliitih komparativnih krivinoprocesnih sistema. Inae, tokom procesa usaglašavanja stavova i razmatranja pravila postupka za stalni Meunarodni krivini sud, bila su prisutna snažna zalaganja predstavnika anglosaksonske “sfere” prava, da se i za ovaj sud predvide pravila koja bi bila pre svega, slina klasinim pravilima englesko-amerikog krivinog postupka. Tako je na primer, najuticajnije ameriko strukovno pravniko udruženje (American Bar Association – ABA – Section of International Law and Practice – neka vrsta amerike advokatske komore), podnelo svoj kompletan nacrt Pravila postupka i dokazivanja u vidu potpuno pripremljenog Predloga za usvajanje, a za koji su njegovi tvorci u uvodnoj napomeni istakli da je “u velikom delu baziran na pravilima postupka i dokazivanja za Meunarodni krivini tribunal za nekadašnju Jugoslaviju (ICTY)”, a kao uzor im je takoe poslužio i jedan nacrt podnet od strane Australije.477 Ovakav koncept nije
International Criminal Court, Rules of Procedure of Evidence, U. N. Doc. PCNICC/2000/1Add.1 (2000). – University of Minnesota – Human Rights Library – http://www1.umn.edu/humanrts/instree/iccrulesoofprocedure.html. 477 Proposed Rules of Procedure an Evidence fort the International Criminal Court – Prepared by a Working Group of the American Bar Association, Februray 5, 1999.
476

245

246

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

usvojen, a ni inae nije naišao na veu podršku, što smatramo veoma dobrim, ne samo što naelno, a što je razumljivo za evropsku nauku, prednost dajemo kontinentalno-evropskom modelu krivinog postupka, naravno uz uvažavanje svih dobrih strana tipinih adverzijalnih krivinih postupaka, ve mnogo više, zbog injenice da ne bi nikako bilo dobro da se normativni ambijent kreiran za postupak pred jednim ad hoc tribunalom i kome se i inae mogu uputiti veoma ozbiljne principijelne zamerke, bukvalno preslikava u kreiranju pravila krivinog postupka koja treba da važe za stalni Meunarodni krivini sud.

2.3. Osnovna naela postupka pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom Smatra se da u krivinom procesnom pravu egzistira izvestan broj naela na kojima se zasniva sistem krivinog postupka, koja inspirišu organizaciju postupka i ureenje pojedinih procesnih instituta, a ta su osnovna naela krivinog procesa, nekada izraz politikih tendencija, nekada rezultat strunog i pravno-tehnikog iskustva, ili što je naješe, predstavljaju kombinaciju jednih i drugih faktora.478 U teoriji krivinog procesnog prava pojam krivinoprocesnih principa nije definisan na jedinstven nain, pa se tako po jednom shvatanju princip odreuje kao osnovna ili opšta ideja, po drugom kao odreena postavka za sagledavanje i rešenje jedne problematike, princip se zatim, definiše i kao sam po sebi odreeni zahtev, a može se odrediti i u vidu “definicije za pravnike”, po kojoj krivinoprocesni principi predstavljaju “postavke na kojima je zasnovano i pomou kojih je izgraeno krivino procesno pravo”.479 Procesne maksime su se razvile na stotinama godina dugoj tradiciji i povezano se odnose kako na omoguavanje delovanja pravila pravne države, tako i na zaštitu graanskih prava.480 Ovo se odnosi i na naela postupka pred Meunarodnim krivinim sudom, bez obzira što on ima nadnacionalni karakter, jer su se sve države lanice Rimskog statuta, obavezale da primenjuju meunarodno pravo, a ono sadrži niz garancija koje su svojstvene pravnim državama, odnosno državama u kojima postoji vladavina prava, a sam postupak pred Meunarodnim krivinim sudom je tako konstruisan da se njime obezbeuje zaštita vitalnih ljudskih prava i onih tekovina, koje se smatraju obeležjima pravne države. Pravna naela se uopšte posmatrano, objašnjavaju kao apstraktne norme koje su izvedene iz niza manje apstraktnih normi i koje važe za itav niz sluajeva obuhvaenih nižim normama, a stvaraju se na osnovu normi koje važe za više ustanoViše o tome: T. Vasiljevi, Sistem krivinog procesnog prava SFRJ, Beograd, 1981, str. 56. D. Dimitrijevi, Krivino procesno pravo, Beograd, 1967, str. 37. 480 W. Beulke, Strafprozeßrecht, 6, neubearbeitete Auflage, “C. F. Müller“, Heidelberg, 2002, str. 9.
479 478

246

te da na taj nain omogui pravnicima koji primenjuju krivino procesno pravo. ali i u Pravilima o postupku i dokazivanju. Neka od tih naela su izriito predviena u izvorima prava koje se primeR. da imaju jasan pregled itavog tog pravnog podruja. 1985. “Knjiga prva – Uvod u teoriju krivinog procesnog prava“. delove postupka. Bayer. važnu ulogu procesnih pravila sadržanih u Rimskom statutu. Petri. Metodologija prava. Jugoslavensko krivino procesno pravo. Gruba. 215–216. Beograd. V. Naela krivinog postupka i wihova transformacija. 484 V.485 S obzirom na važnost delovanja stalnog Meunarodnog krivinog suda i u okviru toga. 1995. Prirunik za primenu Zakona o krivinom postupku. str. tako i drugih subjekata postupka. Beograd. 1–2/95. istražnom) daje jedan tip krivinog postupka (istražni ili inkvizitorski). str. U tom smislu. str. Bayer.483 Nesporno je da se formulisanje osnovnih naela krivinog postupka ispoljava kao važan faktor sistematskog prouavanja krivinog procesnog prava. 9–10. suprotnom naelu (npr. a ima i onih koji su rukovodni (usmeravajui). Jugoslovenska revija za krivino pravo i kriminologiju. 1977. što se na adekvatan nain može parafrazirati i u odnosu na krivini postupak. tako da procesna organizacija zasnovana na jednom naelu (npr.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 247 va. str. B. U teoriji krivinog procesnog prava nema saglasnosti koji su to sve krivinoprocesni principi. 155. br. pokušaemo da kroz analizu osnovnih krivinoprocesnih naela. odnosno koja su merila ili elementi na osnovu kojih bi se odreeni viši pojam mogao smatrati (utvrditi) kao princip. daje potpuno drugi tip krivinog postupka (optužni ili akuzatorski). ili u više odreenih sluajeva. Luki.. Govorei o znaaju ustanovljavanja osnovnih naela. Beograd. dok ona koja je zasnovana na drugom. 485 M.484 istie da je jedan od osnovnih zadataka teorije krivinog procesnog prava da sistematski prikaže materiju tog prava.482 Principi krivinog postupka predstavljaju opšte zakonske smernice za postupanje kako svih službenih aktera krivine procedure. koje odreuju karakter (tip) krivinog postupka. Veliki mislilac Gandi je isticao: “Život bez principa je brod bez kormilara”. 72. 482 481 247 . po pravilu ne podrazumevaju posebno sankcionisanje. u krivinoprocesnoj teoriji se istie da naela (maksime ili principi) krivinog postupka predstavljaju procesna pravila vezana za vrhunske procesne pojmove ili bia (procesne subjekte i procesne radnje). bitni). 483 Ibid. sistematski prikažemo i najvažnija procesna pravila sadržana u okvirima tih naela. 1980. str. dok povrede rukovodnih naela. koji su nužno uvek prisutni. pri emu se naglašava da meu principima postoje oni koji su osnovni (elementarni. optužnom). pri emu “postavljanje tih naela pridonosi boljem shvatanju toga prava”. tako da su povrede osnovnih principa redovno procesno sankcionisane. Zagreb.481 Nama se sasvim prihvatljivom ini definicija po kojoj se pod principom ili naelom krivinog postupka podrazumeva institut ili odredba koja generalno utvruje nain (formu) postupanja za ceo postupak. 9.

Osnovna krivinoprocesna naela koja emo sumarno analizirati u opštem smislu. ve i o meunarodnom krivinom procesnom pravu. ili se zasniva na samoj konstrukciji i duhu postupka. ve je u prvom planu dejstvo principa komplementariteta i shodno njemu davanje prednosti nadležnim nacionalnim organima (za razliku od potpuno suprotnih pravila ad hoc tribunala). te izložiti njihovo dejstvo u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. u teorijskom smislu mogue izložiti podelu na naela koja se odnose na: 1. se inae mogu podeliti na razliite naine. koje e svoju faktiku promociju doživeti kada zaista ponu da se odvijaju konkretni krivini postupci pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom. izdvojiti osnovna krivinoprocesna naela koja u njemu važe. 2) naela koja se odnose na voenje krivinog postupka 248 . postoji ve sada. Sistemskom analizom naela krivinog postupka stalnog Meunarodnog krivinog suda ukazujemo i na injenicu da se nakon stupanja na snagu Rimskog statuta i drugih izvora prava koji se primenjuju u postupku pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom. bez obzira što još uvek ne doživljava svoju efektivnu primenu. dok se druga ne spominju striktno. priznatim tradicijama krivinog procesnog prava i važeim meunarodnopravnim standardima. Tvorci Statuta u stvari i nisu imali za osnovni cilj da sam Meunarodni krivini sud svakako pone što pre konkretno da deluje. ali je njegovo realno oživotvorenje u svakom trenutku mogue. a tek pod odreenim uslovima. te svrstati u odreene grupe. kao sistem normi konkretnog krivinog postupka.248 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA njuje u postupku pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom. a u pogledu takve situacije osnovni normativni uslov je ispunjen time što su detaljno ureena pitanja krivinog postupka koji e se odvijati pred tim sudom. naelo legaliteta i naelo prava na zakonsko suenje). U tom smislu je na slian nain mogue u sistematskoj obradi bilo kog nacionalnog krivinog postupka. slino kao što se to ini u odnosu na neka nacionalna krivinoprocesna zakonodavstva. jeste da se ovo meunarodno krivinoprocesno pravo sada može posmatrati kao pozitivno. Tako je na primer. Ono što je posebno važno. može govoriti ne samo o meunarodnom materijalnom krivinom pravu. prema kriterijumu dejstva naela. naela pokretanje krivinog postupka (naelo oficijelnosti. odnosno važee pravo. kao što se inae i ini u veini udžbenika krivinog procesnog prava. jer su stupanjem na snagu Rimskog statuta stvoreni svi neophodni normativni uslovi za voenje krivinih postupaka u odnosu na dela koja spadaju u nadležnost stalnog Meunarodnog krivinog suda. ali njihovo važenje i delovanje proizlazi iz drugih procesnih normi. ije egzistiranje ni do tada nije moglo da se negira (mada je njegova sadržina bila znatno fluidnija). ali ono bez ikakve dileme. naelo akuzatornosti. odnosno njegovom predmetu. konkretan sluaj e se rešavati pred Meunarodnim krivinim sudom.

488 Više o tome: M. Pored toga. 4) naela forme (naelo usmenosti i naelo javnosti). 41 – 43. iz ega proizlazi relativnost podele krivinoprocesnih naela i drugo – u odnosu na postupak pred Meunarodnim krivinim sudom ne mogu se jednostavno izdiferencirati sva naela koja postoje u veini nacionalnih krivinih postupaka. naelo istraživanja. ve naelo o pravu na zakonsko suenje. pa se ne mogu lako svrstati u tano odreenu grupu. 1998. str. Begrad. ne iskljuuje mogunost stvaranja drugaijih klasifikacija. tree izdanje. München. Krivino procesno pravo. a za glavni pretres još i naelo koncentracije). ipak treba shvatiti na jedan relativan nain. Strafverfahrensrecht. niti je ona sama po sebi prevashodno važna. 486 249 . mnoga naela se ne mogu jednostavno svrstati u odreenu grupu naela. sve podele krivinoprocesnih naela i njihovo svrstavanje u odreene grupe. Auflage. gde ga je još podelio na odreena podnaela (princip instruktivnosti. 2011. Beck“. nužno ima oigledno relativni karakter i time se s jedne strane. princip materijalne istine). 3) dokazna naela (naelo neposrednosti. prema našoj klasifikaciji. naelo in dubio pro reo). pa se tako na primer. što naravno. H.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 249 (istražno naelo. što takoe ukazuje koliko su relativne podele krivinoprocesnih naela. u principe voenja krivinog postupka koji se odnose na donošenje odluka u postupku. Postupak pred Meunarodnim krivinim sudom se odvija u skladu sa krivinoprocesnim naelima. ali je sasvim jasno da ono ima ogroman znaaj i u procesu donošenja odluka. 487 C. ali je ono nužno povezano i sa naelom slobodne ocene dokaza koje dominantno spada u grupu naela koja se odnose na izvoenje dokaza. jer je voenje postupka pred Meunarodnim krivinim sudom supsidijarnog karaktera u odnosu na nadležnost nacionalnih organa.488 Citirani autor je ovo naelo prethodno svrstao u grupu naela koja se odnose na voenje postupka. takoe ne negira da je važnost pojedinih naela znatno šira od grupe u koju su teorijski svrstana.487 Mi smo se slino kao što to ini citirani autor i kao što takav pristup i inae postoji u mnogim udžbenicima krivinog procesnog prava. str. tako i na temelju naše procene. 25. koja se odnose na: 1) krivino gonjenje. jer se pravila u njima sadržana odnose istovremeno na razliite krivinoprocesne aspekte. opredelili za odreenu podelu naela. Roxin. naelo slobodnog sudijskog uverenja spada. naelo brzine.486 naelo zakonitog saslušanja. Stoga. koji je procesni aspekt dominantno njima obuhvaen.Škuli. a mnoga naela se istovremeno odnose na razliite aspekte krivine procedure. 2) izvoenje dokaza i 3) voenje krivinog postupka. kako prema kriterijumu izvesne meusobne srodnosti odreenih naela. “Verlag C. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.. Tako na primer. može dovesti u pitanje. dok s tako s druge strane. 74. kao što i sami inimo. ali je ne smatramo striktnom. s tim da smo ih mi svrstali u odgovarajue grupe i podgrupe. što proizlazi iz dve osnovne injenice: prvo – neka od tih naela se odnose na više procesnih pitanja. naelo slobodne ocene dokaze.

sudska funkcija se ne može svesti samo na prostu sintezu elemenata optužbe i odbrane. mogue je npr. Naelo akuzatornosti Osnovno procesno znaenje naela akuzatornosti se ogleda u pravilu da “procesna inicijativa“. str. te 4) naelo ne bis in idem. Strafprozeßrecht. nekoj vrsti uzdržavanja ovlašenog tužioca od podizanja optužnog akta i voenja krivinog postupka. Dresden. Suštinski posmatrano istaknuti termini – “teza” (tužilaka funkcija). što i predstavlja razlog da ovde govorimo o naelima krivinog gonjenja. 491 M. a sud donosi konanu odluku (sinteza). da se antiteza ne razlikuje u odnosu na tezu. 490 B. jer sud utvruje tokom dokaznog postupka. 1995. 2. Naela krivinog gonjenja U naela krivinog gonjenja spadaju: 1) naelo akuzatornosti. kao i druge kontinentalno-evropske krivine procedure. “antiteza” (funkcija odbrane).250 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 2. Hannover. kao dva procesualna subjekta. koje su u inkvizitorskom postupku bile spojene. str. 489 250 . Petri. tj. Pored toga. tako da je na taj nain omogueno da tužilac postavlja optužbu (teza).. U stvari.489 Bez ovlašenog tužioca nema krivinog postupka. da se kao “najkarakternija crta modernog krivinog postupka“ javlja optužno naelo.3.1. tako da na taj nain pred sudom “stoje i bore se”. Stuttgart. Beograd. ukoliko se odbrana u materijalnom smislu sastoji u priznanju i tsl. tipino za isto adverzijalne krivine postupke (procesni dvoboj stranaka pred sudom). te “sinteza” (sudska funkcija) se tako mogu posmatrati jedino u uprošenom procesnom obliku. Weimar. 2. optuženi suprotstavlja odbranu (antiteza).490 Još je M. op. P. ime je omogueno i strogo odvajanje funkcija – optužbe. 13. Auflage. shodno pravilu – nemo index sine actore. 9 492 Ovo objašnjenje suštine krivinog postupka. je inae. a veoma je interesantno da je citirani autor takav stav izložio u odnosu na tadašnji krivini postupak Kraljevine Jugoslavije. P.492 Tužilaka stranka u postupku se pre- Uporedi: O. koje je vezano sa postojanjem stranaka. koji je u osnovi bio mešovitog karaktera. odnosno radi se o njegovom nepokretanju.1.3. 3) naelo oportuniteta. sve relevantne injenice u sklopu principa slobodne ocene dokaza i u skladu sa svojim slobodnim sudijskim uverenjem. ubinski. tužilac i optuženi. München. ali sadržinski posmatrano. a druga se od tog gonjenja štiti. a ne naelima pokretanja krivinog postupka. Ranft. cit. s obzirom da se naelom oportuniteta krivinog gonjenja reguliše opozit pokretanju postupka.1. Berlin. “Richard Boorberg Verlag“. od kojih jedna vrši funkciju gonjenja. ubinski491 isticao. str. odnosno pokretanje krivinog postupka ne spadaju u nadležnost ili procesnu mogunost suda. odnosno njegovog najupadljivijeg elementa. naelo oportuniteta je samo izuzetak u odnosu na naelo legaliteta. odbrane i suenja. 1933. Nauni i praktini komentar Zakonika o sudskom krivinom postupku Kraqevine Jugoslavije. 61. 2) naelo oficijelnosti i legaliteta.

osim delovanja principa akuzatornosti u užem smislu. Tako se npr. “verovanje u jednaku pravdu za sve graane pred krivinim sudom. uz maksimalno povoljan položaj optuženog. New Jersey. podnesenog pod zakonom predvienim uslovima od strane subjekta koji ima svojstvo ovlašenog tužioca. kao i mogunost odreenih lica da u sluaju smrti ošteenog kao tužioca ili privatnog tužioca nastave voenje postupka). U tom se smislu za akuzatorski tip krivinog postupka. kao trei procesni subjekat. “Prentice Hall“. Beograd. Živanovia493 ispoljava kao “aktivno legitimirana“. smatra i najvažnijim delom amerikog mitološkog sistema (American myth system). Savremeni krivini postupak pretežno zasnovan na navedenim naelima demokratskog karaktera se danas smatra jednim od najvažnijih elemenata tzv.494 (istorijsko-pravni segment nauke krivinog procesnog prava). izmena ili proširenje optužnice). Akuzatorski princip se u krivinoprocesnoj teoriji esto posmatra sa stanovišta uenja o istorijskim formama krivinog postupka. Criminology – Human Rights. ve i striktnim delovanjem naela pismenosti. PostojaT. Krivini sudski postupci. pravne države. posrednosti i tajnosti u proceduri. “Criminal Law and Crime“. po pravilu. 1948. poput naela javnosti. Osnovni problemi Krivinog i Graanskog procesnog prava (postupka). 24. (inicijalno dejstvo) te da taj tužilac potom ostaje pri svom zahtevu. 203. S. kada se atributom “akuzatorski” (“optužni”) obeležava tip postupka koji predstavlja antipod onom koji se oznaava kao “inkvizitorski” (“istražni”). inkvizitorski tip krivine procedure odlikuje ne samo vršenjem funkcije optuženja i presuenja od strane istog subjekta (izostanak akuzatornosti u užem smislu).”495 Princip akuzatornosti se može definisati kao pravilo da se postupak može pokrenuti samo na osnovu postojanja odgovarajueg zahteva – optužnog akta (materijalizovana optužba u zakonom predvienoj formi). uz eventualnu mogunost njegovog modifikovanja u skladu sa zakonom (npr. o kome treba da odlui sud. 493 251 . usmenosti i neposrednosti. 1989. uz postojanje u odreenim sluajevima procesne mogunosti da doe i do zakonom regulisane sukcesije ovlašenih tužilaca (supsidijarna tužba. 494 M. str. pri emu taj zahtev u suštini predstavlja izjavu procesno-pravne volje zasnivanja procesa u pogledu predmeta postupka. II odeljak. istie da savremeni krivini postupak predstavlja “mešoviti” ili “kombinovani” sistem krivine procedure.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 251 ma shvatanju T. 129–130. str. Beograd. Englewood Cliffs. Živanovi. str. pri emu se. koji podnosi zahtev. 495 J. navode i druge karakteristike koje proizilaze iz delovanja drugih krivinoprocesnih naela. F. odnosno kao napadni procesni subjekat. (u vidu neophodnosti postojanja ovlašenog tužioca koji optužnim aktom procesno inicira postupak i uzima ueše kao aktivna stranka u celokupnom njegovom toku). a u krivinoj proceduri je to causa criminalis. Galliher. 1941. Strogovi. dok se suprotno tome. do okonanja krivinog postupka (održavajue dejstvo).

tako i za njegovo trajanje.496 I za sva nacionalna krivino-procesna zakonodavstva je tipino važenje principa akuzatornosti. shodno odredbama l. 13 (a) Statuta) i 3) Savet bezbednosti UN koji delujui na osnovu Glave VII Povelje UN. te da li optužba još uvek egzistira u procesnom smislu. a što proizilazi iz injenice da je postojanje optužnog akta neophodna procesna pretpostavka. 9 RSt. 1995. Second Edition. za šta je najtipiniji institut potvrde optužbi pre suenja. Beograd. 185. Takoe. a da je krivini sud ogranien na razmatranje predmeta izloženog u optužbi. ogleda i u tome da su funkcija krivinog gonjenja i funkcija presuenja odvojene. posmatrano sa aspekta daljeg toga postupka uvek iste. 61 st. 497 496 252 . Kao inicijatori postupka pojavljuju se subjekti koji tužiocu pružaju obaveštenje da je izvršeno krivino delo iz nadležnosti suda. on poseduje svojevrsno pravo ekskluziviteta krivinog gonjenja pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom. 2) država stranka Statuta koja uputi tužiocu sluaj za koji smatra da se odnosi na delo iz nadležnosti suda (l. “Wien & Kluwer Law“. ali se ovo naelo uslovljava time što je potrebno da takvo odustajanje odobri pretresno veS. u skladu sa l. kada predpretresno vee može odbiti da potvrdi neke ili sve take optužbe i time praktino direktno utie na optužnu funkciju. Ovlašeni tužilac može u svim fazama krivinog postupka odustati od svoje optužbe. Bejatovi. To mogu da budu: 1) bilo koja lica. tj. Sud je pri tom. H. kada tužilac može pokrenuti istragu na sopstveni zahtev. druga lica ne mogu imati status ovlašenog tužioca. 2000. Krivino procesno pravo – Tok redovnog krivinog postupka. U odnosu na funkciju tužioca odreene oblike kontrole ostvaruje sud. “Manzsche Verlags – und Universitätsbuchhandlung“. tako da se njime spreava dalji tok postupka. kako za pokretanje postupka. jer ne postoji mogunost supsidijarne tužbe. Hausmaninger. The Hague. 86. što predstavlja odreenu sadržinsku modifikaciju naela akuzatornosti. proceni da se radi o sluaju za koji je nadležan Meunarodni krivini sud (l. str. dužan da po službenoj dužnosti u toku celog postupka vodi rauna da li je lice koje se pojavljuje kao tužilac u krivinom postupku. što predstavlja vid delovanja naela akuzatornosti u ovoj fazi postupka. The Austrian Legal System. Kada je re o inicijativi za krivino gonjenje. koji se izmeu ostalog. 61 RSt. ona se može uputiti jedino tužiocu.. jer kao što je prethodno objašnjeno. 15 st.497 Jedini ovlašeni tužilac pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom je onaj tužilac koji je deo Rimskog statuta i on praktino ima monopol krivinog gonjenja pred ovim sudom. 1 Statuta). a posledice odustanka su. 13 (c) Statuta). ovlašeni tužilac. pri emu sama injenica egzistiranja optužbe obavezuje sud da o zahtevu koji je u njoj sadržan. donese odreenu odluku. a ne i samom sudu.252 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nje ovlašenog tužioca (subjekt koji predstavlja aktivnu stranku u postupku) i njegovog optužnog akta iji je sadržaj regulisan zakonom (procesno sredstvo kojim se omoguava pokretanje postupka) predstavlja i neophodnu procesnu pretpostavku. str. na temelju posedovanja saznanja da je odreeno lice izvršilo krivino delo iz nadležnosti suda (l. tužilac može i na glavnom pretresu odustati od optužbi.

koje se samo razliito terminološki oznaava.498 prema kome se krivini postupak pokree po službenoj dužnosti (pod uslovom da su ispunjeni svi zakonom traženi uslovi) i to od strane posebnog ovlašenog tužioca. Nakon poetka suenja tužilac može. Više o tome: C. a s obzirom da u tom postupku postoji samo jedna kategorija ovlašenog tužioca.3. je inae. 71–72.. str. predstavlja naelo legaliteta krivinog gonjenja. uz isticanje da to naelo u osnovi može da se shvati i kao naelo oficijelnosti krivinog gonjenja”. ali se sadržinski ovo naelo modifikuje time što stav sud presudno utie na dalji opstanak optužbe. 500 Mada smo se. a ne i u krivinom postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. Ovaj terminološki problem. Naelo legaliteta i oficijelnosti krivinog gonjenja Kada su u pitanju krivina dela koja se prema krivinom zakonu gone po službenoj dužnosti. 1978. Obaveza tužioca da pokrene krivini postupak uvek kada postoji dovoljno dokaza da je uinjeno krivino delo koje se oficijelno goni. kao reprezenta državne vlasti u tom domenu – javnog (državnog) tužioca. gde je jedini mogui tužilac. Ovo naelo važi i u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. te takvu njegovu upotrebu veoma dobro obrazložila. onaj koji deluje oficijelno.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 253 e.500 u osnovi se radi o istom naelu. 82–83. op. ali naelo oficijelnosti se može posebno isticati jedino u nacionalnim krivinim postupcima. op. str. 17–18. cit.2. uz dozvolu pretresnog vea povui optužbe (l. jer funkcija optuženja pripada tužiocu. Jeki. Time se formalno ne odstupa od naela akuzatornosti. gde postoji više moguih ovlašenih tužilaca. str. onaj koji ima oficijelni status. Anklagepflicht und Ermessen. opredelili za termin “naelo legaliteta krivinog gonjenja”. ovo naelo istovremeno ima i oblik naela oficijelnosti.499 koje se utvruje slino kao i u nacionalnim krivinoprocesnim sistemima.1. Naime. Roxin. cit. Više o tome: T. rukovoeni izvesnom terminološkom tradicijom u nauci krivinog procesnog prava. uz ueše tužioca u njemu. 499 498 253 . koja je dosledno umesto termina “naelo legaliteta krivinog gonjenja”. “Nomos Verlagsgesellschaft“. onda u okviru principa akuzatornosti deluje naelo oficijelnosti. 9 RSt.). BadenBaden. 2. bez obzira na stav lica ije je neko lino ili imovinsko pravo izvršenjem krivinog dela povreeno ili ugroženo. mada se u teoriji povremeno govori paralelno o naelu oficijelnosti i legaliteta krivinog gonjenja.. u našoj nauci krivinog procesnog prava odlino uoila Z. Weigend. postupak e nastaviti da tee. istiemo da ovaj krivinoprocesni princip nikako ne treba mešati sa jednim od fundamentalnih naela krivinog materijalnog prava – naelom zakonitosti koje se odnosi na pravilo da krivini zakon mora da bude: lex certa i lex strikta. Više o tome: Z. te da su zabranjeni analogija i retroaktivno dejstvo – osim kada je po izuzetku re o krivinom zakonu koji je povoljniji za okrivljenog. vezan i za odnos dve grane krivinog zakonodavstva – materijalnog i formalnog. 61 st. Jeki. koristila izraz naelo obligatornosti (obaveznosti) krivinog gonjenja. a ako vee ne odobri.

503 Takva krivina dela se odlikuju voljnom participacijom uesnika u kriminalnim aktivnostima. ali važi samo za pravne sistema u okviru kojih je dozvoljeno (zakonom regulisano).254 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA U teoriji se navodi da u krivinom postupku ne vlada dispozitivno naelo. niti sauesnik. “Aspen Law & Business“. 504 R. ali samo kada prethodno postoji predlog ošteenog. ali mogu da budu i neki lokalni autoriteti. U pitanju su tzv. 20 i str. Vidi: C. koji mogu inicirati kriminalnu proceduru. cit.501 kao u graanskom postupku. agenata provokatora. Criminal Law – Examples and Explanations. 506 Ibidem. tj. 503 J. zavisi da li e pokrenuti krivini postupak. 1982. Markovi. nema ni ošteenog u krivinom postupku. tako da u tom sluaju taj policajac nije ni žrtva. 1937. Hampton. str. policajac može da kupi kokain u cilju prikupljanja dovoljno dokaza za krivino gonjenje dilera droge. New York. 2) uslovljeno procesnom situacijom. 501 254 . ovo važi za veinu krivinih dela koja se gone po službenoj dužnosti. P. LaFond.506 Kada ne postoji žrtva u krivinopravnom. Beograd. (koja se odlikuje uzdržavanjem od gonjenja ili odustankom od gonjenja od strane javnog tužioca koji ima “pravo prvenstva” u krivinom gonjenju oficijelnih krivinih dela) – kada je re o supsidijarnoj tužbi. F. op. ili kao što je to bilo u krivinom postupku. 80. 1997. što u našoj zemlji nije sluaj. nema nikakvog znaaja kada su u pitanju krivina dela koja se inae gone po službenoj dužnosti i kada postupak pokree ex officio poseban državni organ (javni odnosno državni tužilac). kada su za to ispunjeni zakonom traženi uslovi. delikti bez žrtve (victimless crimes – imaginary victims). 505 Objašnjavajui ovo. pa i bilo kog drugog lica (naješe je to policija. 502 B. U U tom smislu u veini kontinentalnih prava volja ošteenog u smislu njegove želje da se krivini postupak vodi ili ne vodi. str. pa ak i pojedina ministarstva itd. Uxbenik sudskog krivinog postupka Kraqevine Jugoslavije. mogunosti ošteenog da pokrene ili nastavi krivini postupak u procesnom svojstvu ošteenog kao tužioca. – The Director of Public Prosecutions).. onda naravno. sve dok se krivino delo shvatalo kao “privatna” a ne kao “javna stvar”.505 kao i kockanje. str. “Sweet & Maxwell“. P.504 Uobiajeni primeri delikata bez žrtve su prostitucija (u našem pravu je bavljenje njome prekršaj a ne krivino delo). 448. tako da ne postoji “stvarna” žrtva. odnosno pre svega faktikom i kriminološkom smislu. Criminal Procedure. korišenje tzv. Third Edition. Naravno. Singer and J. prethodno citirani autori (Singer i LaFond).). 23–24. Galliher. Takva konstatacija je tana. G. ali ne i u pogledu manjeg broja dela kod kojih ne postoji žrtva u klasinom smislu. niti se može identifikovati ošteeni u krivinopravnom smislu. objašnjavaju da na primer. anglosaksonsko pravo (konkretno englesko) daje vei znaaj volji ošteenog. kada iskljuivo od volje lica kome zakon daje pravo podnošenja te tužbe. Q. str. Za razliku od ovoga. prodaja ili kupovina droge. 195. osim kada se uvodi posebno ogranienje za neka krivina dela koja takoe jedino goni javni tužilac.502 U stvari. mada u jednom ogranienom broju sluajeva gonjenje preduzima poseban državni organ (D. naelo dispozitivnosti važi i u savremenim krivinim procedurama i to u dva vida: 1) u potpunosti kada su u pitanju krivina dela koja se gone po privatnoj tužbi.

ve se shodno proceni svrsishodnosti krivinog gonjenja u odreenom sluaju. ali i u suštinskom smislu. Naelo oportuniteta krivinog gonjenja Naelo oportuniteta je suprotan princip naelu legaliteta i mnogim radovima se ono ni ne izlaže kao posebno ili osobeno krivinoprocesno naelo ve samo kao jedan procesni opozit naelu legaliteta. Ovo se nikako ne može smatrati nekim nedostatkom. a u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom ne deluje naelo dispozicije. funkcija ovlašenog tužioca je u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom ekskluzivnog karaktera i pripada tužiocu koji u skladu sa Rimskim statutom postupa pred tim sudom. tako da stav ošteenog naelno uopšte nema znaaja u odnosu na krivino gonjenje. što znai da u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom ne postoji mogunost za supsidijarnu tužbu. kao i naelo dispozicije proizilaze iz akuzatorskog principa. tako da u ovom postupku nema odstupanja od delovanja naela oficijelnosti. u smislu pravila o komplementarnosti ne treba potpuno iskljuiti kada su u pitanju krivini postupci za dela koja su inae u nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. u širem. obzirom na pravilo komplementariteta. niti postoji mogunost podnošenja privatne tužbe ili preduzimanja krivinog gonjenja od strane ošteenog kao tužioca. Ovo pravilo važi bez izuzetka. Naime. niti za krivino gonjenje po predlogu ošteenog. a posebno u jednom etikom smislu. jer s jedne strane. a gone se pred nacionalnim sudovima.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 255 svakom sluaju i naelo oficijelnosti. Druge vrste ovlašenih tužilaca se u ovom krivinom postupku nikada ne mogu pojaviti. sami nemaju svojstvo tužioca. Subjekti koji imaju pravo. pri emu je kriterijum za ne gonjenje u nacionalnim krivinim postupcima povezan sa na pri255 .1.3. tako da se krivino gonjenje ne mora obavezno preduzeti iako su ispunjeni svi traženi uslovi koji proizlaze iz naela legaliteta. shodno kojem su pravila Rimskog statuta komplementarna nacionalnim pravilima. a ogleda se u postupanju “po oportunitetu”. uvek postoji mogunost da se odreeni krivini predmet reši na nivou nacionalnog pravosua.3. s obzirom na injenicu da krivina dela koja spadaju u osnovnu stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda po svom karakteru predstavljaju svakako najteža krivina dela. na volju ošteenog. mada takvu mogunost. gonjenje se može ili ne mora preduzeti. S druge strane. izvršenjem nekog od tih dela ošteena je celokupna meunarodna zajednica. 2. Povezano i sa naelom akuzatornosti. bilo bi skoro apsurdno svoditi mogunost krivinog gonjenja lica u pogledu kojih postoji osnovana sumnja da su uinila neko od tih krivinih dela. tako što ulažu odgovarajui zahtev tužiocu. niti uestvuju u vršenju njegove funkcije pred Meunarodnim krivinim sudom. odnosno procesnu mogunost iniciranja voenja postupka. za ije je krivino gonjenje naelno zainteresovano celokupno oveanstvo.

ne samo ukoliko je sluaj ve pod istragom ili se u odnosu na njega ve vodi krivini postupak u državi iji su organi inae nadležni (l. kao do tada vladajue teorije. ve i o subjektivnim i objektivnim okolnostima lica kome se takvo delo može staviti na teret.507 ili se zasniva na nekim svojstvima optuženog. 1 (d) RSt. Strafverfahrensrecht.). odreeno krivino delo nee biti predmet krivinog postupka pred ovim sudom. ili obrnuto. te se i inae uklapa u uobiajeni proOsim primera koji se odnosi na zahteve ekonominosti postupka.). S druge strane. stepenu ugroženosti ili povreenosti zaštienog dobra i slino.509 ve je direktno povezano sa samom svrhom postojanja Meunarodnog krivinog suda i njegovom supsidijarnošu u odnosu na nacionalne organe krivinog gonjenja i presuenja. Auflage. 509 U vezi sa tim. 508 Više o tome: E. svakako može da bude osnov postupanja prema nekoj vrsti faktikog oportuniteta. odnosno iz spoljnopolitikih razloga”. pošto se u odredbi l. 17 st.256 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA mer.508 Osnovna osobenost naela oportuniteta krivinog gonjenja u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom je njegova uska povezanost sa pravilom komplementarnosti sadržanom u Rimskom statutu. citirani autori kao sledee primere mogueg postupanja po naelu oportuniteta navode. 17 st. 61. kao i sa prodiranjem krivinopravnih teorija opšte i specijalne prevencije. Iz ovoga proizlazi da su samo najozbiljnija krivina dela koja inae spadaju u stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda mogui predmet postupka pred ovim sudom. S obzirom da se i ovde mora ceniti težina konkretnog sluaja. str. princip legaliteta je izgubio izvornu oštrinu svoje opravdanosti.“ 507 256 . što inae. Mada se ovakvo tumaenje ini loginim. Roxin. njegovim posledicama. 14. kao što je to i inae uobiajeno za nacionalna krivinoprocesna zakonodavstva. kao i njegovo regulisanje u vezi sa naelom ne bis in idem. koji imaju prednost. Beck“. “Verlag C. moglo bi se zakljuiti i da se prilikom takve procene vodi rauna ne samo o objektivnoj strani sluaja. tako da budu formalna podloga za ne zapoinjanje krivinog gonjenja. ispunjeni svi zakonom traženi uslovi. ve o “nedovoljnoj težini sluaja”. kada se ono pretežno zasniva na oceni celishodnosti krivinog gonjenja. iako su za to inae. 17 st. odnosno u okviru utvrivanja smetnji za pokretanje i voenje postupka. prema našem mišljenju. i ovakav se proces nužno zasniva na oceni celishodnosti. ne govori striktno o “nedovoljnoj težini krivinog dela“. Naelo oportuniteta nije definisano na klasian krivinoprocesni nain. odnosno pre svega samom krivinom delu. koji ne opravdava dalje postupanje Meunarodnog krivinog suda (l. München. sluaj krivinog negonjenja “iz obzira prema odreenom optuženom koji se nalazi na visokom položaju ili radi izbegavanja nekog javnog skandala. H. ve i ako se radi o sluaju nedovoljne težine. Kern und C. u krivinoprocesnoj teoriji (ibidem) se navodi: “Povezano sa izgradnjom rovova izmeu monarhistike egzekutive i parlamentarne legislative. koje svrhu kažnjavanja nisu zasnivale na društvenoj neophodnosti. 1976. 1 (d) RSt. pa procenjivati da li se radi o sluaju dovoljne težine. Pošto je njegova osnovna svrha da se pred njim odvijaju krivini postupci za najteža meunarodna krivina dela iz njegove stvarne nadležnosti. 1 (a) RSt. visokim troškovima postupka. ali se takvi razlozi teško mogu u pravnoj državi opravdati.

ukoliko je okrivljeni pravnosnažnom odlukom nadležnog suda osloboen optužbe. da je on ipak to delo uinio. nije detaljnije ureeno na koji se nain. bilo kao pravilo da se tada krivino gonjenje dodatno uslovljava odgovarajuim odobrenjem nadležnog organa. u veini nacionalnih krivinoprocesnih zakonodavstava odnose prevagu u odnosu na princip istine. a 510 511 A. 319.3. godine stao na stanovište da važi. 2. onda kada se u odreenim situacijama ta naela “sukobe”. str. postupak ne može voditi.4. pa je tako na primer. jedan italijanski sud smatrao da on ne važi. koji u vezi s ovim principom. princip ne bis in idem je izriito predvien u Rimskom statutu.510 Dok se za “interni” ne bis in idem princip može smatrati da je deo obiajnog meunarodnog prava.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 257 cesni domet naela oportuniteta krivinog gonjenja. ako je lice ve osueno ili osloboeno. ili da se u drugoj državi.. ili izmeu države i meunarodnog suda). op. odnosno pre svega. Naelna zabrana ponovnog suenja proizlazi iz vitalnih interesa pravne sigurnosti i pravinosti. što je povezano i sa principima važenja krivinog zakonodavstva odreene države. kao i pred meunarodnim sudom (ne bis in idem princip u odnosu na relacije meu državama. donesenim nakon održavanja glavnog pretresa kao suenja u užem smislu).1. cit. ini se da je ipak propust što u izvorima prava koje se primenjuje u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. Ibidem. protiv njega se za isto krivino delo više ne može voditi krivini postupak. te da je za njega krivino odgovoran. te da to ne opravdava dalje postupanje Suda. odnosno donesena druga sudska odluka koja je za njega povoljna a koja je postala pravnosnažna (u našem postupku je to i rešenje o obustavi postupka ili odbijajua presuda. Naelo ne bis in idem (engl.511 U veini nacionalnih krivinoprocesnih zakonodavstava se daje odreeni znaaj injenici da je za konkretno krivino delo licu ve sueno pred sudom druge države. 257 . ali je Ustavni sud Italije 1976. bilo da se tada postojanje pravnosnažne odluke tretira kao apsolutna smetnja za ponovno krivino gonjenje. Naelo ne bis in idem Naelo ne bis in idem oznaava da se istom licu ne može dva puta suditi za isto krivino delo. Naime. Cassese. ak iako bi se pojavili dokazi najvišeg stepena dokaznog kredibiliteta. prema kakvim parametrima ustanovljava da je odreeni sluaj nedovoljne težine. dok se u veini drugih krivinoprocesnih zakonodavstava radi iskljuivo o meritornim sudskim odlukama. zakonski status njegovog “internacionalnog” ekvivalentnog principa je još uvek kontroverzan. Nezavisno od ovoga.: the prohibition of double jeopardi) podrazumeva da se postupak ne može voditi za isto krivino delo protiv lica kome je u istoj državi ve sueno (interni ne bis in idem princip).

dakle iskljuivo kao pravilo. 3 (a) i (b) Rimskog statuta. ali pod uslovom da je prethodno pred drugim sudom ve voen krivini postupak za isti sluaj. zloinu protiv ovenosti i ratnim zloinima. 5 Statuta). 2) pred nekim drugim sudom. Ovaj drugi modalitet je regulisan samo kao pravilo i bez mogunosti postojanja i delovanja izuzetka. odnosi samo na krivina dela iz nadležnosti suda (l. 1 Statuta shodno kojima se nikome pred Meunarodnim krivinim sudom ne može suditi za “ponašanje” koje predstavlja osnov krivinog dela. u odnosu na koje su dopušteni odreeni izuzeci. Prvi modalitet dejstva ovog naela je regulisan odredbama l. 2 Statuta. mada postoji oblik dejstva ovog naela koji deluje apsolutno. 6. Zahvaljujui ovakvom normativnom rešenju iz l. 20 st. 20 st. sa odlukama Meunarodnog krivinog suda. 20 st. ono pre svega ustanovljava kao pravilo. prethodno ve vodio krivini postupak i doneo odreenu odluku. prema kojima se nikome nee suditi pred drugim sudom za krivino delo iz l. 20 Rimskog statuta. za koje ga je Meunarodni krivini sud ve osudio ili oslobodio. 258 . dok se s druge strane. Trei modalitet procesnog i pravnog dejstva naela ne bis in idem je regulisan odredbama l. odnosno konkretnih odluka i njihovog pravnog dejstva nacionalnih sudova. Drugi modalitet dejstva naela ne bis in idem je ustanovljen odredbama l. Naelo ne bis in idem u Rimskom statutu oznaava i odnos nacionalnih zakonodavstava. shodno kojima se niko kome je ve bilo sueno od strane nekog drugog suda za krivino delo iz l. ali je uoeno postojanje odreenih zloupotreba ili anomalija. U Rimskom statutu je naelo ne bis in idem sadržano kao jedan od aspekata komplementarnosti. onda kada je Meunarodni krivini sud.512 ne može ponovo suditi pred Meunarodnim krivinim sudom (pravilo). 5 Statuta.258 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA sve države koje su prihvatile Rimski statut su istovremeno prihvatile i obavezu da poštuju pravnosnažne odluke Meunarodnog krivinog suda i shodno tome. za koje je odlukom tog Suda ve osuen ili osloboen (procesno pravilo). bez mogunosti delovanja izuzetka. osim u sluajevima predvienim Statutom (procesni izuzetak). ili b) kada suenje nije voeno nezavisno ili nep512 Radi se o genocidu. te njegovu ciljnu usmerenost. ono se u Rimskom statutu odreuje u odnosu na potencijalne nove postupke pred dva suda: 1) pred Meunarodnim krivinim sudom koji je prethodno ve vodio krivini postupak u odnosu na odreenog okrivljenog ili pred tim sudom. osim ako je postupak pred drugim sudom voen radi postizanja nekog od alternativno propisanih ciljeva. mogue je uoiti tri modaliteta delovanja naela ne bis in idem. za koje ga je Meunarodni krivini sud ve osudio ili oslobodio. tako što se s jedne strane. nikome se nee suditi pred drugim sudom za krivino delo koje spada u nadležnost ovog suda. koji se svode na odreenu zloupotrebu ili neke grube greške: a) radi zaštite lica koje je u pitanju od pozivanja na krivinu odgovornost za krivino delo koje spada u nadležnost Meunarodnog krivinog suda. 7 ili 8 Statuta. Pravno-tehniki posmatrano. kao i s obzirom na stepen obuhvatnosti naela ne bis in idem.

str. kada se pred tim sudom može ponovo voditi postupak iako je krivina stvar prethodno pravnosnažno rešena. urede slino ili istovetno kao što je to utvreno njegovim odredbama. ako je prethodno pravnosnažnu odluku doneo Meunarodni krivini sud. ali samo za države lanice Rimskog statuta. tako da ono ipak ne može da obavezuje države koje nisu pristupile ovom Statutu. bio protivrean nastojanju da se lice o kome se radi. isto kao što mogu same da se odrede i u odnosu na odluke Meunarodnog krivinog suda. Naime. Meutim.. ali se istovremeno omoguava i odstupanje od njega. To znai da se druge države mogu same i dobrovoljno obavezati da e poštovati odluke Meunarodnog krivinog suda. kao i na nain koji je s obzirom na okolnosti sluaja. ili principa univerzalnosti. mogu svojim zakonodavstvom da niz pitanja iz domena materijalnog i procesnog krivinog prava. može se oekivati. 259 . osim kada se radi o izuzetku. takve države bi u odnosu na odluke Meunarodnog krivinog suda. A. ratni zloin i agresija). ali je za to po pravilu potrebno posebno odobrenje nekog nadležnog organa. 414. U teoriji se izražava dilema da li naelo ne bis in idem važi samo za države lanice Rimskog statuta ili se odnosi i na sve ostale (tree) države. zloin protiv ovenosti. ili ak da li su dužne da ovim odlukama priznaju svojstvo konane odluke. odnosno treba se nadati. kao i kada nije bilo u skladu sa odredbama pravinog postupka meunarodno-pravno priznatog. inicira krivino gonjenje u istim sluajevima (ne bis in idem). S druge strane. Palmisano. The ICC and Third States. te države su pokazale volju da ne prihvate sve obaveze koje iz njega proizlaze. ime se spreava da se pred njihovim (domaim) sudovima. op. mada one nezavisno od svog generalnog stava u odnosu na Rimski statut. Shabas. pa tada ovaj problem i nee biti aktuelan. poput pasivnog personalnog principa. Zatim. ak i onda kada nisu stranke Rimskog statuta. a posebno u odnosu na dejstvo naela ne bis in idem. da e u što skorije vreme.513 Ovo je pitanje povezano sa prethodnim razmatranjem internog i eksternog delovanja naela ne bis in idem. morale da poštuju odluke ovog suda u smislu principa ne bis in idem. Tim što nisu pristupile Rimskom statutu. Za tako nešto ipak nema pravnog osnova. Osim u odnosu na krivine postupke u kojima je predmet bilo neko od krivinih dela koja spadaju u osnovnu stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda (genocid. kada se princip ne bis in idem po pravilu respektuje. te odluke u njima donese513 G. ako postoji neki drugi osnov za važenje domaeg krivinog zakonodavstva. sve države lanice meunarodne zajednice pristupiti Rimskom statutu. ako imaju kriminalnopolitiki ili bilo koji drugi interes za takav stav. mogle da imaju slian stav kao i pogledu odluka sudova drugih država. to naelo važi apsolutno. ali bi se veoma teško mogao braniti stav da bi one svakako. privede pravdi. ini se da nije sporno da naelo ne bis in idem važi za sam Meunarodni krivini sud. Lattanzi and W. cit.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 259 ristrasno. in: F. “da li su tree države meunarodno obavezne da priznaju legalne efekte odluka Meunarodnog krivinog suda.

260

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

nih, naelo ne bis in idem se odnosi i na dopunsku stvarnu nadležnost ovog suda, koju on u skladu sa l. 79 Rimskog statuta ima u odnosu na krivina dela protiv pravosua uinjena u nekom od postupaka za dela iz njegove osnovne stvarne nadležnosti, gde na primer spada, davanje lažnog iskaza od strane svedoka, falsifikovanje dokaza itd. Naelo ne bis in idem se u odnosu na ove delikte ustanovljava Pravilima o postupku i dokazima i ima sledea dva bitna obeležja: 1) njegovo dejstvo se odnosi ne samo na odluke Meunarodnog krivinog suda, ve i na odluke drugih sudova, gde pre svega spadaju nacionalna pravosua, te 2) ono važi samo ukoliko je u odnosu na neko od krivinih dela ve doneta oslobaajua ili osuujua presuda, a shodno tome, ono se ne odnosi na sluajeve kada je postupak okonan nekom drugom sudskom odlukom, niti na postupke koji se još uvek vode. U odnosu na krivina dela iz l. 70 RSt. ni jednom licu nee biti sueno pred Meunarodnim krivinim sudom, za ponašanje koje predstavlja osnovu nekog od tih krivinih dela, ukoliko je to lice ve bilo osueno ili osloboeno od optužbi od strane Meunarodnog krivinog suda ili drugog suda (Pravilo 168). 2.3.2. Dokazna naela U dokazna naela spadaju: 1) naelo neposrednosti u izvoenju dokaza, 2) naelo slobodne ocene dokaza i 3) naelo in dubio pro reo. 2.3.2.1. Naelo neposrednosti u izvoenju dokaza Naelo neposrednosti oznaava da izmeu izvora saznanja i krivinog suda nema posrednika i da sud odluuje prvenstveno na osnovu onoga što u pogledu injenica sam utvrdi.514 Za ovo se naelo istie i da ono – “znai da sudija na temelju svog sopstvenog utiska koji je zadobio u odnosu na optuženog i dokazna sredstva,515 zasniva svoju presudu.”516 Jedan vid naela neposrednosti se ogleda i u obaveznom prisustvu okrivljenog tokom suenja, odnosno nemogunosti da se suenje odvija u odsustvu okrivljenog. U pitanju je personalna neposrednost u odnosu na stranke, dok se izvorno neposrednost pre svega odnosi na sud pred kojim se izvode relevantni dokazi i koji potom na temelju svog shvatanja o kredibilitetu tih dokaza, te uverenja u
Z. Jeki, op. cit., str. 168. To zadobijanje sopstvenog utiska od strane sudije, u stvari, oigledno predstavlja njegovo rasuivanje u postupku i potom odluivanje u odnosu na krivini predmet, prema naelu slobodnog sudijskog uverenja, te se i na taj nain može lako uoiti meusobna povezanost krivinoprocesnih naela. 516 E. Kern und C. Roxin, op. cit., str. 67.
515 514

260

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

261

odnosu na dokazanost ili nedokazanost relevantnih pitanja tokom postupka, donosi odluku kojom rešava predmet krivinog postupka. ak i kada u cilju ouvanja procesne discipline, sud naredi udaljenje optuženog iz sudnice, njemu se mora omoguiti praenje toka postupka, putem odreenih tehnikih sredstava (l. 63 st. 2 RS), što u stvari predstavlja poseban virtuelni vid neposrednosti, odnosno fiziki optuženi nije u neposrednom kontaktu sa dokazima koji se izvode u postupku, ali ima obezbeen tehniki kontakt. U pitanju je jedan aspekt naela neposrednosti koji nema isto dokazni karakter, jer iako i sam optuženi služi kao dokazno sredstvo, bilo kada daje iskaz (aktivno dokazno sredstvo), bilo kada se do odreenih dokaza dolazi njegovim lekarskim pregledom i sl. (pasivno dokazno sredstvo), njegovo prisustvo suenju predstavlja i element njegovog prava na odbranu, kao i njegovog osnovnog stranakog prava. Neposrednost se pored toga, odnosno uz pravilo da sud mora stei direktan neposredan utisak u odnosu na krivino delo koje je predmet postupka, ogleda i u obavezi da tokom celog toka glavne faze postupka (glavnog pretresa), sud bude prisutan u istom sastavu i bez prekida.517 U teoriji se neposrednost tradicionalno vezuje za izvoenje dokaza pred za to odreenim sudom i u njegovom potpunom sastavu (tzv. formalna neposrednost), te u zabrani da se direktno izvoenje dokaza zamenjuje bilo kakvim “surogatima” (tzv. materijalna neposrednost).518 Odstupanja od naela neposrednosti u izvoenju dokaza postoje kako pre samog pokrenutog postupka, odnosno u istrazi, koja je u nadležnosti tužioca, tako i u stadijumu glavnog pretresa. Pre pokretanja krivinog postupka, tužilac može preduzeti odreene istražne radnje, ali se i tada moraju zaštiti prava odbrane (l. 56 st. 1 RSt.) U istrazi se osnovno odstupanje od naela neposrednosti ogleda u mogunosti primene odreenih tehnikih sredstava prilikom saslušanja žrtava krivinog dela, ime se u stvari postiže tehnika neposrednost, što je takoe mogue i u fazi suenja odnosno na glavnom pretresu. Meutim, na glavnom pretresu je mogue i pravo odstupanje od neposrednog izvoenja dokaza, do ega dolazi kada pretresno vee odobri iznošenje prethodno tonski ili video snimljenog iskaza svedoka, ili prepisa takvog iskaza, ukoliko su ispunjeni sledei uslovi: a) da svedok koji je dao prethodno snimljeni iskaz nije prisutan u postupku pred pretresnim veem, a tužilac i odbrana su imali priliku da ga ispitaju tokom davanja iskaza, odnosno u vreme snimanja; b) da se svedok koji je dao prethodno snimljen iskaz, a koji je prisutan tokom suenja pred pretresnim veem, ne protivi emitovanju iskaza, te da tužilac, odbrana i vee imaju priliku da svedoka u toku postupka ispitaju (Pravilo 68). Svoju odluku pretresno vee može zasnovati samo na dokazima koji su izvedeni na suenju i koji su bili predmet pretresa (l. 74 st. 2 RSt.). Ovim se uvodi klasino naelo neposrednosti u odnosu na dokaze, koji mogu biti podloga za rešavanje
517 518

W. Beulke, Strafprozeßrecht, 6, neuberarbeitete Auflage, “C. F. Müller“, Heidelberg, 2002, str. 14. M. Hussels, Strafprozessrecht, “Springer“, Berlin, Heidelberg, 2002, str. 112.

261

262

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

predmeta krivinog postupka, samo ako su neposredno izvedeni na glavnom pretresu. Od takvog neposrednog dokaznog zakljuivanja, postoje i odreeni izuzeci, od kojih su neki povezani i sa odnosom tzv. neposrednih i tzv. posrednih dokaza,519 a što je povezano i sa pitanjem naela slobodne ocene dokaza, te slobodnog sudijskog uverenja. Tako, ukoliko odreena država neopravdano odbije da postupi po zahtevu Suda, odnosno dostavi mu odreene dokaze, Sud o tome može obavestiti Skupštinu država lanica, te Savet bezbednosti, ali osim toga, on na samom suenju može na temelju takve odluke države, odnosno njenog stava, izvesti prikladan zakljuak, pod konkretnim okolnostima o postojanju ili nepostojanju injenica (l. 73 st. 7 (a) (iii) RSt.). Iz ovoga proizlazi da e sud izvesti odreene dokazne zakljuke i na njima temeljiti svoju odluku, iako te dokaze apsolutno nije izvodio ne samo na glavnom pretresu, ve ih uopšte nije izvodio, tako da njegovi dokazni zakljuci u stvari, direktno poivaju na stavu zamoljene države, koji sud tretira kao nedopušten, a ne na samim tim dokazima. Ovakva mogunost je direktno suprotna dejstvu naela neposrednosti, ali se njome pored toga, u velikoj meri diskredituju i druga dokazna naela, odnosno na taj se nain, naelo slobodne ocene dokaza sasvim relativizuje, te se u praksi takvo postupanje može svesti i na štetnu arbitrernost suda. Nije adekvatno rešenje da nemogunost izvoenja odreenih dokaza, što u stvari znai njihovo neizvoenje, proizvede mogunost donošenja dokaznih zakljuaka koji se odnose na predmet koji se tim neizvedenim dokazima trebao dokazivati, odnosno utvrivati, jer se to ne samo svodi na odreenu fikciju, ve predstavlja i jednu nedopuštenu mešavinu elemenata formalne ocene dokaza i indicijalnog zakljuivanja koje naelno nije dopušteno kao osnova za donošenje presude. Delovanje naela neposrednosti se može uoiti u razliitim fazama krivinog postupka pred Meunarodnim krivinim sudom, kao što je to inae, uobiajeno i u veini savremenih nacionalnih krivinoprocesnih zakonodavstva. Meutim, poseban vid delovanja naela neposrednosti, a u direktnoj vezi sa naelom kontradiktornosti, postoji i prilikom rešavanja o ublažavanju (redukciji) kazne, koja prema pravilima sadržanim u Rimskom statutu, predstavlja jedan osobeni i vrlo specifian institut koji prema svojim obeležjima predstavlja jednu mešavinu elemenata odreenog vanrednog pravnog leka i uslovnog otpusta, koji postoje u mnogim nacionalnim krivinim (procesnim i materijalnim) zakonodavstvima, što je interesantno normativno rešenje. Kada se održava pretres posveen pitanju ublažavanja kazne, žalbeno vee e pozvati tužioca, državu izvršenja, a po mogunosti i žrtve krivinog dela ili njihove predstavFormalna podela dokaza na neposredne (tzv. prave dokaze) i posredne (tzv. indicije, ili indicioni dokazi), je bila odlika starih krivinoprocesnih zakonodavstava i teorije koja se izgraivala na temeljima postojanja zakonske formalne ocene dokaza, ali je za savremene krivinoprocesne legislative karakteristino, da uvoenjem naela slobodne ocene dokaza, te stvaranjem mogunosti da sud odluuje u skladu sa svojim slobodnim uverenjem, relativizuju i striktnu podelu dokaza na neposredne i posredne.
519

262

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

263

nike koji su uestvovali u krivinom postupku, da uzmu ueša u raspravljanju predmeta, odnosno da upute svoje pismene podneske (Pravilo 224/1). Ovim pravilima se, pored ispoljavanja dejstva raspravnosti, odnosno kontradiktornosti, primarno omoguava direktna procesna neposrednost u postupku rešavanja o ublažavanju kazne, a sekundarno i u izuzetnim okolnostima, takav se pretres, odnosno raspravljanje od strane uesnika krivinog postupka u datom predmetu, može održati i uz ueše sudije delegiranog od strane žalbenog vea, a putem video konferencijske veze, odnosno u državi izvršenja, što predstavlja vid indirektne ili tehnike procesne neposrednosti.

2.3.2.2. Naelo slobodne ocene dokaza Naelo slobodne ocene dokaza se esto korelativno povezuje sa maksimom o “vrstim (strogim) dokazima”, pa se tako istie da sud može pre svega izvoditi dokaze kroz katalog zakonom predvienih dokaznih sredstava, a da je pri tom slobodan u njihovoj oceni.520 Meutim, ini se da je teško govoriti o posebnoj maksimi ili naelu, koje bi nalagalo da se u krivinom postupku koriste samo “strogi” (vrsti) dokazi, jer u stvari, sam sud, rukovodei se pre svega svojim slobodnim sudijskim uverenjem, a na temelju naela slobodne ocene dokaza, procenjuje koji su dokazi vrsti, odnosno koliki je stepen njihovog dokaznog kredibiliteta. S druge strane, sud je celokupnom konstrukcijom krivinog postupka ogranien na primenu samo onih krivinoprocesnih radnji koje su predviene u samoj krivinoj proceduri, te samo tako može doi do dokaza, a pri tom je, shodno naelu slobodne ocene dokaza i svom slobodnom uverenju, potpuno slobodan u izboru koje e dokazne radnje preduzimati u konkretnom sluaju, te koji e stepen dokaznog kredibiliteta pokloniti dokazima do kojih doe na takav nain. Mada je sudija u savremenom krivinom postupku osloboen stega formalne, odnosno zakonske ocene dokaza, ve slobodno ocenjuje dokaze i slobodno utvruje koja e dokazna sredstva koristiti radi utvrivanja odreenih injenica, te sam, a na temelju logikih zakonitosti procenjuje koji je stepen dokaznog kredibiliteta pojedinih dokaza i dokaznih sredstava, takvo njegovo pravo se ne sme pretvoriti u njegovu samovolju i potpunu arbitrernost. Obaveza suda da obrazloži svoju odluku,521 te mogunost napada odluke ulaganjem žalbe, odnosno vanrednog pravog leka, predstavlja nužni korektiv u odnosu na dejstvo slobodne ocene dokaza, te se time sud primorava da dokaze ocenjuje slobodno u smislu da ne mora u tome da bude sputan
G. Arzt, Zum Verhältnis von Strengbeweis und freier Beweiswürdigung, in: J. Baumann und K. Tiedamann, op. cit., str. 223. 521 Uporedi: A. Schmidt, Grundsätze der freien richterlichen Beweiswürdigung im Strafprozeßrecht, “Peter Lang“, Frankfurt am Mein, Berlin, 1994, str. 3.
520

263

264

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

formalnim zakonskim okvirima, ali on to mora initi savesno, te u skladu ne samo sa pravilima krivine procedure, ve i sa logikim pravilima. Iako u savremenim krivinim postupcima važi naelo slobodne ocene dokaza, to ne znai da u postupcima nema dokaznih pravila, te da je sve prepušteno proceni sudije, jer postupak sadrži i odredbe koje se odnose na odreena opšta pravila vrednovanja dokaza,522 kao i odreene dokazne zabrane.523 Naelo slobodne ocene dokaza se u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom ne spominje eksplicitno u Rimskom statutu, ali je striktno ustanovljeno u Pravilima o postupku i dokazima (Pravilo 63/2.), shodno kome je sudsko vee ovlašeno da u skladu sa opštim dokaznim pravilima iz l. 69 Rimskog statuta, na osnovu svog diskrecionog prava, slobodno ocenjuje sve dokaze koji mu se podnesu, te da utvruje njihovu važnost ili dopuštenost. Tokom pregovora oko usaglašavanja teksta Rimskog statuta, ovo pitanje je bilo veoma sporno, jer su se sukobila dijametralno suprotna shvatanja prisutna u anglosaksonskom i kontinentalno-evropskom krivinoprocesnom zakonodavstvu. Anglosaksonski krivinoprocesni sistem (Common law system) sadrži itav niz dokaznih ogranienja i pravila o iskljuenju odreenih dokaza, za razliku od kontinentalno-evropskog krivino-procesnog sistema (Civil law system),524 kome je svojstveno da se svi dokazi generalno prihvataju, a onda se sudu prepušta da ih slobodno ocenjuje.525 Naime, jednu od karakteristika klasinog adverzijalnog krivinoprocesnog sistema, ini i postojanje strogih i detaljno ureenih pravila u odnosu na izvoenje dokaza, tako da su posebno, posredni dokazi – hearsay evidence (tzv. svedoci po uvenju, odnosno derivativni svedoci), naelno nedopustivi, a postoje i druga ogranienja, kao što je npr., veoma strog redosled prezentiranja dokaza pred sudom, iji je ratio zasnovan na injenici da u ovom sistemu ocenu dokaza donosi porota, koju sainjavaju lica koja nisu vina pravnim tehnikama i koja stoga ne mogu uvek da ispravno procene svaki dokaz.526 Meutim, ovakav ratio legis uvoenja posebnih dokaznih ogranienja, te limitiranja slobode u oceni dokaza od strane suda, ne postoji u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom, što je i u teorijskom smislu, uticalo da takva stroga dokazna pravila tipina za adverzijalne krivine procedure, ne postoje u izvorima prava koji se primenjuju u postupku pred ovim sudom. Pravilo koje je tipino za kontinentalno-evropska krivinoprocesna zakonodavstva je ovde
Ta pravila se naravno, ne svode na formalnu ocenu dokaza u njenom tipinom obliku. Više o tome: Beweisverwertung und Beweisverwertungsverbote im Strafprozess, “Verlag C. H. Beck“, Minchen, 2003, str. 3–4. 524 U anglosaksonskoj literaturi se termin “civil law“ koristi za definisanje kontinentalno-evropskih krivinopravnih sistema, odnosno onih sistema koji nisu precedentnog karaktera, ali on inae, u evropskoj pravnoj literaturi oznaava graansko pravo. 525 D. K. Piragoff, Evidence, in: R. S. Lee (Ed.), op. cit., str. 351. 526 A. Cassese, op. cit., str. 374.
523 522

264

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

265

odnelo “pobedu”, tako da se u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom primenjuje naelo slobodne ocene dokaza. 2.3.2.3. Naelo in dubio pro reo Ovo naelo je usko povezano sa naelom slobodne ocene dokaza, odnosno praktino funkcionalno proizilazi iz njega. Pravilo “u sumnji za optuženog”527 spada danas meu najvažnije principe krivinog procesnog prava i odnosi se na pravilo o nainu odluivanja suda u situaciji kada on nije stekao uverenje da stanje stvari omoguava osudu okrivljenog.528 Smatra se da princip in dubio pro reo važi u dokaznom pravu, ali ne bez izuzetaka (što zavisi i od konkretnih rešenja nacionalnih zakonodavstava),529 ali da je pri tom njegova primena obavezna u pogledu ustanovljavanja svih materijalnih pretpostavki za postojanje krivinog dela, ali takoe i u odnosu na pretpostavke iz domena krivinog procesnog prava, što se inae osporavalo u starijim teorijama, ali je danas nesporno.530 U Rimskom statutu princip in dubio pro reo nije predvien pod tim nazivom, kao što je to inae sluaj i u veini nacionalnih krivinoprocesnih zakonodavstava (u kojima on i pored toga, nalazi svoju primenu, ako ne formalno, onda u faktikom pogledu), ali je on ipak sasvim jasno istaknut, ak i mnogo upadljivije nego u mnogim nacionalnim krivinim postupcima. To je u pravno-tehnikom smislu uinjeno na dva naina: 1) u klasinom krivinoprocesnom smislu u odnosu na stepen ubeenosti suda u krivicu okrivljenog, dakle u pogledu uverenosti suda u dokazni kredibilitet dokaza koji govore ili ne govore u prilog krivici okrivljenog, odnosno u situaciji u kojoj sud u odnosu na krivicu okrivljenog i pored svih izvedenih dokaza, ostaje u odreenoj sumnji; 2) u vezi sa naelom zakonitosti u krivinopravnom smislu, gde se princip in dubio pro reo, povezuje sa tim temeljnim principom materijalnog krivinog prava i to posebno u odnosu na jedan njegov apsekt – zabranu primene analogije prilikom tumaenja krivinopravnih normi. Naime, prema odredbi l. 66 st. 3 Rimskog statuta, da bi osudio okrivljenog, sud mora izvan razumne sumnje biti ubeen u njegovu krivicu. Iz ovoga proizlazi da bi sud u svakom drugom sluaju morao da postupi suprotno, tj. da oslobodi okrivlje“Im Zweifel für den Angeklagten“. B. Schmitt, Die richterliche Beweiswürdigung im Strafprozeß, “Verlag Max Schmidt-Römhild“, Lübeck, 1992, str. 207. 529 U teoriji se inae (E. Kern und C. Roxin, op. cit., str. 71.) istie: “Koliko je dugo istorijsko važenje naela “in dubio pro reo“ nije razjašnjeno. Nekada zastupljeno stanovište o njegovom važenju u rimskom krivinom pravu i krivinom postupku recepcije, je novijim radovima dovedeno u pitanje.“ 530 J. Baumann, U. Weber und W. Mitsch, Strafrecht Allgemeiner Teil, “Verlag Ernst und Werner Giesking“, Bielefeld, 1995, str. 151.
528 527

265

266

RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

nog. Dakle, uvek kada postoji razumna sumnja da okrivljeni možda nije kriv, tj. uvek kada sud nije potpuno uveren u njegovu krivicu, on je dužan da ga oslobodi. To istovremeno znai da sud ne mora biti ubeen u nevinost okrivljenog (ime se ne negira pretpostavka nevinosti okrivljenog, kao garancija da se on apriorno ne tretira kao krivac), tj. u injenicu da on apsolutno ne snosi odgovornost za delo koje mu se stavlja na teret. Meutim, dovoljno je da kod suda u tom pogledu postoji sumnja, tj. da krivica okrivljenog nije sasvim izvesna, pa da takva sumnja bude razlog donošenja oslobaajue presude, a što se u stvari svodi na postupanje koje u sumnji “ide” u korist okrivljenog. Formalni osnov za takvo postupanje je sadržan u neophodnosti da sud bude izvan razumne sumnje uveren u krivicu okrivljenog (l. 66 st. 3 Statuta), što istovremeno a priori predstavlja i formalni osnov za suprotno postupanje. Dakle obrnuto, ukoliko nema takve uverenosti suda, tj. ako postoji razumna sumnja u odnosu na eventualni zakljuak o postojanju krivice okrivljenog, neophodno je doneti oslobaajuu presudu, što predstavlja postupanje prema pravilu in dubio pro reo. Naelo in dubio pro reo je predvieno striktno u Rimskom statutu i na jedan poseban, materijalno-pravni nain, u vezi naela legaliteta, što je ipak direktno vezano i za položaj okrivljenog u krivinom postupku. Prema l. 22 st. 2 Rimskog statuta propisi u kojima se odreuje bie krivinog dela tumae se restriktivno i njihovo tumaenje se ne sme zasnivati na analogiji. U sluaju da se radi o dvosmislenim odredbama, propis se tumai uvek u korist lica protiv koga se vodi istraga, ili se vodi krivini postupak u kasnijoj fazi, ili prema kome se izrie presuda. Drugim reima, ovde se uvodi formalna obaveza tumaenja dvosmislenih odredbi na nain koji je povoljniji za okrivljenog, ime se omoguava dejstvo naela in dubio mitius. Ovde se ispravno ne govori o zabrani analogije eventualno u korist okrivljenog, jer je tako nešto ipak mogue, kako u kontekstu delovanja principa in dubio pro reo, tako i u formalnom, ali i u suštinskom smislu, u odnosu na razloge iskljuenja protivpravnosti, koji su u smislu l. 31 st. 3 Rimskog statuta, mogu proširivati analogijom. Naime, na glavnom pretresu, Sud može da razmatra i druge osnove iskljuenja krivine odgovornosti (protivpravnosti), pored onih koji su ve izriito spomenuti u l. 31 st. 1 Rimskog statuta, ukoliko se radi o primenjivom pravu u smislu l. 21 Statuta. Ovde se dakle implicitno, ali dovoljno jasno radi o sluaju analogia in bonam partem, što predstavlja još jedan vid formiranja izuzetka u odnosu na odreenu naelnu zabranu (pravilo kojim se nešto iskljuuje), ako se radi o potrebi da se takav izuzetak ustanovi u korist okrivljenog. 2.3.3. Naela voenja krivinog postupka Naela voenja krivinog postupka se dele na tri vrste: 1) naela koja se odnose na formu u kojoj se vodi postupak; 2) naela koja se odnose na sudske odluke; te 3) naela koja se odnose na cilj i osnovni nain voenja krivinog postupka. 266

RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA

267

2.3.3.1. Naela forme voenja krivinog postupka U naela forme voenja krivinog postupka spadaju: a) naelo raspravnosti, b) naelo usmenosti i v) naelo javnosti. 2.3.3.1.1. NAELO RASPRAVNOSTI Naelo raspravnosti, ili kontradiktornosti poiva na poznatom i poslovinom pravilu – audiatur et altera pars. Ovo pravilo, koje potie još iz antikih vremena, je karakteristino ne samo za krivini postupak, te druge sudske postupke, ve i za itav niz veoma raznovrsnih situacija u kojima je mogue, potrebno ili poželjno da se manifestuju razliita mišljenja, razliiti pogledi u odnosu na neki sporni predmet ili situaciju. Takvo pravilo je u osnovi i po svojoj definiciji imanentno jednom liberalnom i demokratskom društvenom ambijentu. Kroz mogunost da se u svim fazama postupka “uje” i re druge strane, odnosno da svaka krivinoprocesna stranka ima mogunost da u odgovarajuim procesnim formama iznosi svoje stavove kako u odnosu na krivini predmet, tako i u odnosu na sva druga pitanja u krivinom postupku, te posebno u pogledu formalno izraženih stavova suprotne stranke, iz ega istovremeno proizlazi i obaveza za sud da omogui takvo raspravljanje krivine stvari, se ostvaruje i suštinska svrha krivine procedure – da se kroz svestrano raspravljanje o krivinom predmetu, kroz njegovo pretresanje, utvrde sve neophodne relevantne injenice na temelju kojih se krivini predmet u krivinom postupku i rešava. Mada je naelo raspravnosti u savremenim krivinim postupcima prisutno u svojim razliitim formama i procesnim dometima u svim fazama krivine procedure, ono je najzastupljenije u osnovnoj fazi krivinog postupka – u stadijumu glavnog pretresa, odnosno fazi suenja u užem smislu, u odnosu na koje ovo naelo predstavlja jedan od najdominantnijih krivinoprocesnih principa. Naelno, samo oni dokazi koji su izvedeni tokom glavnog pretresa, odnosno na njemu u relevantnim procesnim formama potvreni, mogu da budu dokazna podloga za presudu kojom se pretres okonava. U teoriji se to na jedan metaforian nain objašnjava: “Sasvim jednostavno izraženo: Sve što tokom glavnog pretresa nije stiglo na sto, se u presudi gura pod tepih.”531 U stvari, u savremenim krivinim postupcima postoje odreena razumna odstupanja od stroge materijalne neposrednosti, pa se pod odreenim uslovima mogu koristiti i dokazi koji su izvedeni u prethodnim fazama postupka ili van glavnog pretresa, što predstavlja izuzetak od naela neposrednosti, ali se i o takvim dokazima ka-

H. Putzke und J. Scheinfeld, Strafprozessrecht, “Nomos Verlagsgesellschaft“, Baden-Baden, 2005, str. 137.

531

267

što znai da se 532 Naš stav po kome naelo usmenosti spada u grupu naela voenja krivinog postupka (podgrupa – naela forme). 268 . pa tako okrivljeni na njemu ima sledea prava: 1) da prigovori optužbama. tako da ni tada ne postoji izuzetak u odnosu na naelo kontradiktornosti. odnosno tokom priprema za održavanje pretresa za potvrdu optužbi. 61 st.532 a shodno njemu se krivinoprocesne radnje preduzimaju po pravilu usmeno. Naelo raspravnosti. jer je nain ostvarivanja odreene radnje u stvari.). kao što je to uobiajeno i u nacionalnim krivinoprocesnim zakonodavstvima.3. a ne samo na glavnom pretresu. a u kombinaciji sa naelom neposrednosti. a ak i u sluajevima kada je preduzimanje izvesnih radnji ostvareno pismeno (optužnica. odnosno o kojima se raspravljalo (l. a okrivljeni mora biti upoznat sa dokazima koje tužilac namerava da koristi na suenju (l. pismeni nalaz veštaka). dužan je da popis tih dokaza dostavi predpretresnom veu i okrivljenom najmanje 15 dana pre pretresa (Pravilo 121/5). 74 st. njena forma u krivinom postupku. ta se pismena itaju na glavnom pretresu. NAELO USMENOSTI Naelo usmenosti se smatra jednim od naela koja odreuju naine izvoenja krivinoprocesnih radnji koji preovlauju u krivinom postupku. 3 RSt. Svoju odluku pretresno vee može zasnovati samo na dokazima koji su izvedeni na suenju i koji su bili predmet pretresa. gde ono. 2) da ospori dokaze na koje se poziva tužilac. odnosno kontradiktornosti. Tako je ono u nekoliko oblika zastupljeno u postupku kontrole optužbe pre suenja. te samog odvijanja tog posebnog pretresa. putem rei ili pokreta. a takoe tužilac može prigovarati dokazima koje iznosi okrivljeni. 6 RSt.).). 3 (a)–(b) RSt. 3) ukoliko tužilac namerava na pretresu izvesti nove dokaze. ne kolidira sa svrstavanjem ovog naela u principe izvoenja krivinoprocesnih radnji.268 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA ko na samom pretresu.).3. 61 st. 2 RSt. izdati naloge u pogledu meusobnog upoznavanja stranaka sa dokazima koje nameravaju izvesti na suenju (l. 2) predpretresno vee može (fakultativna aktivnost). te 3) da iznese svoje dokaze (l. po logici stvari dominira. svoju najpotpuniju primenu doživljava na glavnom pretresu koji predstavlja najvažniju fazu postupka pred Meunarodnim krivinim sudom u okviru koje treba da se izvedu dokazi koji e biti podloga za donošenje presude kojom se rešava predmet postupka.2. 2. 4) konano sam pretres za potvrdu optužbi ima kontradiktoran karakter. tako i u drugim propisanim formama može od strane stranaka raspravljati. što se ogleda u nekoliko pravila: 1) pre poetka ovog pretresa okrivljenom se u razumnom roku mora dostaviti primerak optužbe koju tužilac namerava prezentirati na suenju. odnosno kontradiktornosti je u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom zastupljeno u više procesnih stadijuma. Naelo raspravnosti.1. 61 st.

1 (c) RSt. isto kao što se žrtve krivinog dela ili svedoci mogu od strane tužioca saslušavati (l. a povezano sa principima raspravnosti i neposrednosti. on takoe u skladu sa naelom usmenosti. Takoe. str. svežine i brzine. na usmenu procesnu komunikaciju u krivinom postupku. tokom potvrdi optužbi pre suenja. optuženi može usmeno uestvovati u njegovom odvijanju i izvoenju dokaza. 533 534 Z. U okviru ove faze postupka. dominira u savremenim nacionalnim krivinim procedurama i on je naravno. kao i objavljivanje presude. izvoenje dokaza. pre svega osumnjienom i optuženom. utanjem.). Na glavnom pretresu se naelo usmenosti realizuje pre svega time što optuženi na samom poetku suenja. Naelo usmenosti zatim dominira ve pre poetka glavne faze krivinog postupka – glavnog pretresa. a zatim u celom toku glavnog pretresa. 269 . osporiti dokaze tužioca. koja se primarno realizuju kroz usmenu komunikaciju. što predstavlja neizostavni element njegovog prava na odbranu. 55 st. non est in mundo. što predstavlja vid suprotnog naela – principa pismenosti. Tako se na primer. važi kao da se nije dogodilo. te dobiti sve prevode (u pismenom obliku.”534 Princip usmenosti uz mogunost odreenih odstupanja od njega. a posebno saslušanje optuženog. a povezano kako sa naelima raspravnosti i kontradiktornosti. Jeki. kada optuženi može usmeno prigovoriti optužbama. ali takoe uz mogunost i pismenog opštenja u skladu sa pravilima sadržanim u Rimskom statutu i Pravilima o postupku i dokazima.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 269 iznose usmeno. Sve što se desi u procesu. ali i drugim uesnicima postupka.533 Za ovo se naelo u krivinoprocesnoj teoriji istie: “Princip usmenost znai: Osnovi presude su samo oni koji su usmeno izloženi. koje je naelno i primarno stranakog karaktera. u pravo osumnjienog tokom istrage spada i pravo da bude ispitan (primarno – u verbalnom obliku u skladu sa naelom usmenosti). str. mada naravno mogu da se ostvaruju i pismenim putem. ili kao da ne postoji – suprotno naelu pismenosti: quod non est in actis.). cit. 8 RSt. 54 st.).).. može imati strunu pomo tumaa. odnosno na prvom roištu ima mogunost da usmeno izjavi da li je optužbu razumeo. ali ga takoe prati i opasnost da se nešto preuje ili zaboravi. koji je i inae dominantan kada se radi o registrovanju datih iskaza). te da ukoliko se ispituje na jeziku razliitom od onoga koji potpuno razume i govori. mada se on naravno može braniti i na potpuno pasivan nain. kada je re o fazi istrage. Princip usmenosti ima prednost životnosti. zastupljen i u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom i to u svim fazama postupka. koji su potrebni shodno naelu pravinosti (l. ono što nije izgovoreno. 167. 64 st. 110. 61 st. tako i kroz garantovanje prava odreenim licima. Roxin.. op. 2 (b) RSt. cit. 6 RSt. te da se izjasni o krivici (l. nema znaaja. op. C. te izneti svoje dokaze (l. sve se to mora zbiti usmeno – takoe veanje i glasanje. tj. pledoajei (rei stranaka). lica u odnosu na koja se istraga vodi (osumnjieni) ispituju.

ali se od njega ili njegovog branioca. Bauman und K. ima pravo na ispitivanje svedoka koji ga terete. a tada se na pretresu. J.1.3. važi i za postupak nakon uloženog revizionog zahteva (Pravilo 161/2).536 a javnost saslušanja je oigledno sredstvo boljeg obezbeenja da suenje. da obezbeuje apsolutnu nezavisnost suda. Naelo javnosti koje se posmatra kao jedno od temeljnih naela savremenog krivinog postupka. obavezno zahteva da preda svoju pisanu izjavu u odnosu na mogue ublažavanje kazne (Pravilo 224/4). vezanih pre svega za odreene potrebe ogranienja dejstva tog naela. a isto pravilo (analogna primena pravila koja se odnose na prvostepeni postupak). 1 (e) RSt. 537 A. 535 270 . što je u skladu sa uobiajenim shvatanjima savremene nauke o uskoj povezanosti materijalnog i procesnog krivinog prava. odnosno krivini postupak. opet povezano pre svega sa principima kontradiktornosti i neposrednosti i u daljem toku postupka u njegovom najširem smislu. Javnost suenja je i važan element veine ustavnopravnih garancija u nacionalnim pravnim sistemima. te njihovom izuavanju u totalitetu.270 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA ali i drugim za ovo pitanje relevantnim krivinoprocesnim naelima. kada se rešava u postupku za njeno ublažavanje (revidiranje). str. Cassese. koje je pod javnim nadzorom bude fer. a posebno da se prava optuženog ne krše i da sud postupak vodi nepristrasno. Naelo usmenosti se ispoljava. cit. op. 536 U našoj nauci je uobiajeno da se u ovom smislu govori samo o krivinom procesnom pravu. koja u C.. in. NAELO JAVNOSTI Naelo javnosti je jedno od klasinih krivinoprocesnih naela. veliki znaaj ima i mogunost izuzetnog odstupanja od toga naela. Roxin. 67 st.). str.535 Javnost postupka je generalni princip savremenog krivinog prava. odnosno pred žalbenim veem (Pravilo 149).. izmeu ostalog.3. se poslednjih decenija suoava sa novim pravnim problemima. pri emu se krivino procesno pravo.537 Iako je u savremenom krivinom postupku naelo javnosti izuzetno znaajno. osuenom može dozvoliti da izjavljuje. naelo usmenosti shodno važi i u toj fazi postupka. koji se radi donošenja odluke po tom pitanju drži pred žalbenim veem. ali sam citirani autor koristi izraz moderno krivino pravo (modern criminal law). 393–394. koja su tipina za akuzatorske i mešovite tipove krivinih postupaka. 397. S obzirom da se u postupku po žalbi u odnosu na izvoenje dokaza primenjuju pravila koja se odnose na postupak pred predpretresnim i pretresnim veem. 2. Aktuelle Probleme der Öffentlichkeit im Strafverfahren. op. pretežno smatra samo delom opšteg krivinog prava. a ona je predviena i u najvažnijim meunarodnopravnim izvorima koji se odnose na krivini postupak. odnosno tokom izvršenja kazne. za koje se smatra da bi trebalo. cit.3. prema suprotnom naelu – principu pismenosti. Tiedamann. te pravo pod jednakim uslovima na dovoenje i ispitivanje svedoka iji iskaz ide njemu u korist (l.

Suenje se održava javno.). odnosno glavni pretres. te u postupcima protiv odraslih ili mlaih punoletnih lica. tako da bi u stvari. Zaštita žrtava i svedoka predstavlja uobiajeni razlog mogueg iskljuenja javnosti u savremenom krivinom postupku i potpuno je opravdano da takav razlog postoji i u pravilima postupka koji se primenjuje pred Meunarodnim krivinim sudom. Slino kao i u veini nacionalnih krivinih postupaka i u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom se naelo javnosti suenja oznaava kao pravilo. takav osnov iskljuenja javnosti bio opravdan. bez mogunosti za preširoka tumaenja. 538 U. dok je primena tog naela iskljuena u postupku prema maloletnicima. ili radi zaštite poverljivih odnosno osetljivih obaveštenja koja su predmet dokaznog postupka (l. dok je s druge strane. samo u veoma retkim sluajevima. Pretresno vee bi stoga u praksi moralo da vodi rauna o spreavanju moguih zloupotreba preširokim tumaenjem navedene mogunosti. Berlin. a što je povezano i sa injenicom da je starosna granica krivine odgovornosti pred tim sudom utvrena na 18 godina. “Springer“. kakav je sluaj na primer u nemakom krivinom postupku. 271 . u cilju zaštite žrtava krivinih dela i svedoka. a posebno ukoliko se u odnosu na njih spro-vode odreene normativne i faktike mere zaštite. Meutim. 64 st. a za novije krivine postupke je karakteristino i da obavezno u odgovarajuim formama ostavljaju mogunost za iskljuenje javnosti u cilju zaštite žrtava krivinih dela. da se na takav nain ne ometaju vitalni stranaki interesi. samo pod neophodnim uslovom. 197. Ipak. 1998. kao što je postupak prema maloletnicima. tako ostavljena mogunost da se izvoenje potencijalno važnih dokaza odvija bez prisustva javnosti kao važnog korektiva pravinog voenja postupka. bez mogunosti voenja nekih posebnih krivinih postupaka.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 271 opravdanim sluajevima postoji u svim demokratskim i liberalnim krivinim procedurama. Strafprozeßrecht. Heidelberg. mada se tamo. a pre svega procesni interesi odbrane. on može po izuzetku voditi javno. preširoko odreen i bez ikakvog preciziranja o kakvim se obaveštenjima radi. kada je u pitanju postupak prema maloletnicima. ali i onda. drugi mogu razlog iskljuenja javnosti koji se odnosi za potrebu zaštite odreenih informacija koje se iznose tokom dokazivanja je s jedne strane. New York. ukoliko iskljuenje javnosti nije u interesu optuženog maloletnika u spojenom postupku protiv punoletnog lica.538 S obzirom da se postupak pred Meunarodnim krivinim sudom ispoljava kao sintetiki. 7 RSt. odnosno kao jedan tip postupka. U veini nacionalnih krivinoprocesnih sistema se izuzeci od naela javnosti definišu usko i striktno. odnosno odreenih kategorija svedoka koji se smatraju ugroženima. u odnosu na koje su mogui odreeni izuzeci. Naelo javnosti se u nacionalnim krivinoprocesnim zakonodavstvima odnosi pre svega na fazu suenja u užem smislu. Hellmann. pretresno vee može utvrditi da posebne okolnosti zahtevaju iskljuenje javnosti sa glavnog pretresa ili dela glavnog pretresa. nije bilo razloga za uvoenje takvog tipa postupka u kojem ne bi važilo naelo javnosti. str.

da je u zvaninom prevodu Rimskog statuta na srpski jezik u Zakonu o potvrivawu. kada su u pitanju nešto lakša krivina dela. što pre svega. što spada u nadležnost predpretresnog vea. a individualni sudija se može pojaviti samo u odnosu na neka sporedna pitanja.. koja se direktno odnose na krivinu stvar. tj. kada je u pitanju rešavanje pitanja.).3. napravljena izuzetno gruba greška. ali i u svim drugim situacijama kada vee odluuje. odnosno predmet postupka. Naelo veinskog odluivanja dolazi do izražaja u najveoj meri prilikom donošenja odluke kojom se rešava krivini predmet. odnosno pre svega. kao na primer.). ve samo realizuje odgovarajuu procesnu radnju. može odluivati samo na temelju glasanja i zadobijanja veine u odnosu na odreeno pitanje koje je predmet glasanja. Osnovni i praktino jedini funkcionalni oblik suda u postupku kreiranom Rimskim statutom i Pravilima o postupku i dokazima.3.2. kada se radi o njegovom delegiranju radi obavljanja odreenih procesnih radnji van pretresa. znai da sudija pojedinac ne vodi postupak samostalno. str. jer vee kao telo u zbornom sastavu po logici stvari.1. Sudska vea se grupišu po sudskim odeljenjima – žalbenom. odnosno sudsko vee. jeste sud u zbornom sastavu.2. op. koja je predmet postupka. pretresnom i predpretresnom (l. 2) naelo slobodnog sudijskog uverenja i 3) naelo pravnog leka. govori o veima. primenjuje bez izuzetka. 2 (a) RSt. NAELO VEINSKOG ODLUIVANjA Naelo veine sudskog odluivanja je mogue samo u okviru naela zbornosti koje predstavlja osnovni organizacioni oblik krivinog suda u postupku po odreenoj krivinoj stvari. 34 (b) RSt.540 a sudske dužnosti u svakom odeljenju sprovode vea (l. ali on tada po pravilu i ne donosi neke posebne odluke. prilikom potvrde optužbi pre suenja (l. kao što je to mogue u veini nacionalnih zakonodavstava. 61 RSt. 39 st. koje je imanentno za sud u zbornom sastavu. Jeki. Prilikom presuivanja od strane vea primenjuje se postupak gla539 540 Z. 183. Naela donošenja sudskih odluka Naela koja se odnose na donošenje sudski odluka su: 1) naelo veinskog odluivanja. odnosno postupka uopšte. Iz ovoga proizlazi da se u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom naelo veinskog odluivanja. prilikom presuivanja. umesto o odeljenjima. 64 RSt.. Ovde je potrebno istai. 272 . 34 (b) Rimskog statuta.). jer se u l. niti rešava krivini predmet.272 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 2.539 U postupku pred Meunarodnim krivinim sudom nije naelno propisana nadležnost sudije pojedinca. 2.3. cit. rešavanje dokaznih i drugih pitanja na samom pretresu (l. koji reguliše dužnosti i ovlašenja pretresnog vea i drugi lanovi koji se odnose na dokazivanje). kada se radi o njenom presuenju.3.

kao najvažnije odluke u krivinom postupku. Naelo slobodnog sudijskog uverenja je direktno povezano sa principom slobodne ocene dokaza. nesporno je da se naelo slobodnog sudijskog uverenja pre svega. ve i drugi uesnici krivinog postupka. kojima se predmet postupka rešava na temelju utvrivanja nekog isto formalnog osnova za donošenje odreene odluke. jer se to slobodno uverenje pre svega odnosi na dokaznu snagu dokaza.2. dok se s druge strane. 74 st. a kada je re o postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. ali supsidijarno – ako sudije ne uspeju da jednoglasno odlue. Naime. ve i stoga što se prema njemu ne rukovodi jedino sud. a pre svega u pogledu podizanja optužnice. vezuje za proces presuenja krivine stvari.2. 3 RSt.3. kao stavovi suda koji jedini svojom odlukom može da reši krivinu stvar koja je predmet postupka. postoje odreeni oblici sudske kontrole. odnosno donošenje presude.3. ne samo zato što je ono u prvom redu i direktno povezano sa dokazima. ali ipak u daleko manjoj meri nego stav suda. koje e dokaze izvoditi u krivinom postupku i koliko e im poverenja pokloniti. ali njihovi stavovi nikada nemaju takav znaaj u krivinom postupku. tako i tzv.541 Slobodno sudijsko uverenje ima znaaja za donošenje bilo koje odluke suda u postupku i to kako meritornih odluka kojima se suštinski rešava predmet krivinog postupka. odnosno pre svega njegovi službeni akteri.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 273 sanja i u tom pogledu postoje dva osnovna pravila: 1) primarno i 2) supsidijarno. ukoliko sudija nema mogunost sticanja slobodnog uverenja. kao i odustanka od nje. u odnosu na sve važne procesne radnje tužioca. onda se odluka donosi veinom glasova (l. I naelo slobodnog sudijskog uverenja bi se shodno tome moglo svrstati u dokazna naela. 2.). odnosno slobodnog rasuivanja o tome šta je dokaz u konkretnom krivinom postupku. formalnih odluka. jer s jedne strane. odnosno koji stepen dokaznog kredibiliteta e dati odreenim injenicama. NAELO SLOBODNOG SUDIJSKOG UVERENJA Naelo slobodnog sudijskog uverenja je usko povezano sa naelom slobodne ocene dokaza. Primarno – u donošenju odluke sudije moraju nastojati da postignu jednoglasnost. sudija ne može imati slobodno uverenje ukoliko nema pravo da slobodno ocenjuje dokaze. ali se i rešenja koja se odnose na upravljanje postupkom takoe zasnivaju na slobodnom sudijskom uverenju. Meutim. dokazi ne mogu slobodno ocenjivati. ali je ono ipak karakteristino za proces donošenja sudskih odluka. svrstali u dokazna naela. odustajanjem od krivinog gonjenja može da dovede do odreene sudske odluke). Naelo slobodne ocene dokaza smo meutim. mada naravno i drugi uesnici postupka imaju pravo na svoje slobodno uverenje u odnosu na odreene injenice. težište naela slobodnog sudijskog 541 U tom smislu i stav tužioca može direktno da utie na ishod krivinog postupka (on na primer. 273 . gde nesumnjivo i ima najvei znaaj u krivinom postupku.

po pravilu ne postoje zakonska pravila o vrednosti pojedinih dokaznih sredstava u apstraktnom smislu. Tako u smislu l. niti o obaveznom izvoenju dokaza iskljuivo tano odreenim zakonskim sredstvima. str.543 542 543 Z.. sudije kada odluuju o predmetu krivinog postupka. odnosno žalba. obeležavano kao krupna procesna anomalija. 2.2. cit. 274 . a to se pravo pretresnog vea u Pravilima o postupku i dokazima (Pravilo 63/2). svakako rešavaju pitanje vrednosti dokaza. kao i za podnošenje revizije u odnosu na pravno-snažnu presudu.542 U stvari. bilo bi nezamislivo da ona nije predviena u izvorima prava koje se primenjuje u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. 64 st. Naelo pravnog leka se u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom odražava kroz postojanje mogunosti za žalbu protiv presude. na otklanjanju bilo kakvih pravila o vrednosti dokaza. što važi i za postupak pred Meunarodnim krivinim sudom. ali to ine samo na temelju svoje slobodne ocene dokaza. a pre svega protiv presude uvek može uložiti redovan pravni lek. esto je u komentarima konkretnog suenja i postupka po kome se ono odvijalo. koja je istovremeno i sredstvo za sticanje aktivne pravnosnažnosti sudske odluke. cit. nepostojanje mogunosti za žalbu protiv presude u pravilima postupka Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu.3. 9 (a) RSt. odnosno formalne ocene dokaza.274 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA uverenja je u prvom redu. oznaava kao njegovo diskreciono pravo. Kao što smo to ve istakli u delu rada koji se odnosi na istorijska pitanja meunarodnog krivinog pravosua. radi o jednom stranakom pravu. Jeki. op. Lee (deo koji je pisala H. odnosno stepena njihovog kredibiliteta. a i inae se smatra da je pravo žalbe jedno od osnovnih prava odbrane u krivinom postupku. odnosno svaki sudija u veu odluuje prema sopstvenom i slobodnom sudijskom uverenju.3. mada se inae u širem smislu. a da se pod odreenim uslovima sudska odluka. pretresno vee ima ovlašenje da na zahtev stranke ili po sopstvenoj inicijativi odlui o dopuštenosti ili važnosti dokaza. u savremenom krivinom postupku. Naelo pravnog leka Naelo pravnog leka oznaava da se protiv sudske odluke kojom se rešava predmet krivinog postupka. ali naravno. zakonskim dokazima. odnosno okonava postupak u njegovoj osnovnoj fazi.. S obzirom na važnost prava žalbe u krivinom postupku. op. kada je re o žalbi protiv presude. R. a pre svega presuda može pobijati i odreenim vanrednim pravnim lekom. odnosno sudske odluke koja rešava suštinu krivinog predmeta. S. 185. 582. što su u osnovi najdominantnija obeležja suprotne koncepcije o tzv. Bazina struktura pravila koja se odnose na žalbu u Rimskom statutu je proizišla iz zajednikog australijskofrancuskog predloga. str. Brady).3. koji je uz neke sasvim minorne promene uvršten u konani tekst. što praktino predstavlja utvrivanje da vee.

3. ma koliko u krivinom postupku bila važna.). a što se u pravno-tehnikom smislu oznaava kao žalba protiv oslobaajue ili osuujue odluke ili protiv odluke o kazni. pre svega u odnosu na odluku kojom se rešava krivina stvar. dok je revizioni zahtev mogu sam u korist osuenog. dok je to naelo relativnog karaktera kada je u pitanju osuujua presuda. kojima se formalna i materijalna (injenina i pravna) ispravnost sudskih odluka može dovoditi u pitanje.3. 82 RSt. su fakultativnog karaktera. jer je tada mogue ponavljanje postupka. Jeki.1.) protiv presude. koji se esto oznaava i kao vrhunsko naelo krivinog postupka. kada je re o presudi. op. odnosno višestepenosti. Oba pravna leka – žalba kao redovan i revizija – kao vanredan. 81 RSt. Meutim. Potrebno je da u postupku postoji mogunost pokretanja odreenih procesnih mehanizama. jer ono podrazumeva da u krivinom postupku postoje odgovarajua pravna sredstva. što znai da ni u jednoj situaciji nije predvieno obavezno ulaganje takvog pravnog sredstva. iz ega istovremeno proizlazi i da naelo ne bis in idem važi apsolutno samo kada je doneta oslobaajua presuda. Slino kao i u veini nacionalnih krivinih postupaka i u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom.544 Naelo pravnog leka je šire od principa dvostepenosti ili višestepenosti.545 kao i žalbe protiv drugih odluka Suda (l.3. te takoe.. a žalba se može podneti kako u korist. pri emu se sama dvostepenost odreuje kao fakultativna.3.3. postoji mogunost podnošenja revizije. ne može i ne sme biti takva vred544 545 Z. tako i na štetu optuženog. odnosno presudu.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 275 U teoriji se pitanje redovnog pravnog leka po pravilu izlaže u okviru naela dvostepenosti sudskog odluivanja. 84 RSt. koja je potom stekla svojstvo pravnosnažnosti. nije sporno da istina. Naela cilja i osnovnog naina voenja krivinog postupka U naela cilja i osnovnog naina voenja krivinog postupka spadaju: a) naelo istine i b) naelo poštenog voenja krivinog postupka. 275 . ali i u odnosu na ostale odluke. odnosno njegova revizija u korist osuenog. jer ne postoji sluaj obaveznog ulaganja žalbe protiv bilo koje odluke. odnosno jedne vrste zahteva za ponavljanje krivinog postupka (l. Naelo istine Naelo istine se smatra tradicionalnim krivinoprocesnim principom. postoji mogunost ulaganja žalbe kao redovnog pravnog leka (l. 185–186. U daljem tekstu emo posebno objasniti pravno-tehniki manjkavu terminologiju u Rimskom statutu i Pravilima o postupku i dokazima. str. 2.). cit.3. 2.

pre svega okrivljenog. ali se njegovo ostvarenje može postii samo i iskljuivo u normativnim okvirima. tako i dokaznih zabrana. narkoanalizi i drugim sredstvima kojima ne samo da se utie na volju odreenog lica. sudska dužnost utvrivanja injenica je svedena na nužni minimum. Meutim. “Nomos Verlagsgesellschaft“. a deo tih pravila sadrži i odgovarajue dokazne zabrane. koje e biti osnova za donošenje presude kojom se rešava predmet krivinog postupka. teži utvrivanju istinitog injeninog stanja. koji su tipini za svaki krivini postupak. ve su i duboka nehumana. Do istine je dakle. Više o “dokaznim zabranama i dokaznim pravilima: S. ve samo uz poštovanje kako dokaznih pravila. a u tom se smislu. “Peter Lang“. niti se utvrivanje istine direktno utvruje kao cilj voenja krivinog postupka. U tim izvorima se naelo istine ne spominje na neki poseban nain. potrebno i korisno doi. Baden-Baden. 546 276 . na temelju svih injenica i dokaznih sredstava koja su mu na raspolaganju i koja su od znaaja za donošenje njegove odluke. 15. Kaiser.547 Tradicionalno je u anglosaksonskim krivinim postupcima naelo istine manje znaajno. što bi onda otvorilo put torturi. jer shodno dominantnoj stranakoj prirodi izvoenja dokaza u takvim adverzijalnim tipovima krivine procedure. ali cilj do koga se može doi samo primenom pravnih i procesnih sredstava koja su akterima postupka na raspolaganju. dok se one u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom oni ustanovljavaju izvorima prava koje se primenjuje u njemu. 21–23. mada se naravno. Frankfurt.546 Iz tih razloga je u savremenim krivinim procedurama istina važan cilj postupka. str. Die Wahrheit im Strafverfahren. Obrnuto. što znai da je istina svakako cilj krivinog postupka. odnosi se na njih. naelno s obzirom na injenicu da se dokazi pretežno izvode od strane stranaka. mada se tu u stvari. Stamp.276 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nost koja se mora dostizati po svaku cenu. 1998. Die DreiStufen-Theorie zur Bestimmung von Beweisverboten im Strafprozeß. Naelo istine se u veini savremenih nacionalnih kontinentalno-evropskih krivinoprocesnih zakonodavstava svodi na dužnost suda da u krivinom postupku istražuje i utvruje istinu kroz izvoenje dokaza po službenoj dužnosti. a pre svega prava na odbranu lica protiv koga se postupak vodi. koji se u nacionalnim krivinim postupcima utvruju zakonom (pri emu se i ustavnopravnim normama štite najvažnija prava i slobode u krivinom postupku). onda se njeno dostizanje ne bi niim ograniavalo. istini u mnogim normama poklanja pažnja. tj. str. Istina se u krivinom postupku pred Meunarodnim krivinim sudom utvruje prvo iz naelnih razloga. pre svega radi o dokaznim pravilima. kada bi istina bila takva neprikosnovena i apsolutna vrednost do koje bi se po svaku cenu moralo doi u krivinom postupku. što je bitna karakteristika adverzijalnih U teoriji je veoma uticajno uenje o paralelnom postojanju dokaznih zabrana i dokaznih pravila. te se njihova primena svodi na degradaciju oveka. 1999. a svode se pre svega na potrebu pravilnog utvrivanja injeninog stanja. ali ne po svaku cenu. Berlin. 547 F. te uz poštovanje svih garantovanih prava subjekata postupka. odnosno bilo bi mogue korišenje bilo kojih svrsishodnih sredstava.

3 RSt. 277 . konstatacija da istina nije stranaka stvar u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. Zatim. odnosno potpuno nezavisno od nje. odnosno drugim dokazima podnetim od strane bilo koje stranke (l. ve pretresno vee izmeu ostalog utvruje i da li je njegovo priznanje potkrepljeno injenicama iznetim u optužbama tužioca. Iz ovoga proizlazi da vee u stvari proverava istinitost priznanja. 65 st. drugom materijalu podnetom od strane tužioca. 5 RSt. se može uoiti i u regulisanju postupka nakon priznanja krivice optuženog. pri emu nije uvek neophodno i sigurno da ti interesi služe potrebi utvrivanja istine. odnosno da i sam. kada je u interesu pravde. Ovakvim regulisanjem ustanove priznanja optuženog je ovo pitanje rešeno na bitno drugaiji i u osnovi praviniji nain. 69 st. te da u tom cilju izvodi odreene dokaze. odnosno injenicom koja stranka uspeva da u “dokaznom takmienju pobedi”. ali ak iako zakljui da se radi o istinitom priznanju. a prihvaenom od optuženog.) Konano.). te da se stranke ne mogu dogovarati o tome “šta e biti istina u krivinom postupku”. Tako prema odredbi l. 65 st. ime naravno. Iz ovoga proizlazi da sud teži utvrivanju istine. gde se po pravilu od samog suda oekuje utvrivanje istine u krivinom postupku. što omoguava utvrivanje istine u nekim procesnim situacijama i mimo volje stranaka. sud može od stranaka u fazi glavnog pretresa zatražiti da podnesu sve dokaze za koje smatra da su potrebni za utvrivanje istine. koji je predmet postupka kao “istinitu”. uvodi i izvodi odreene dokaze u krivinom postupku. ije izvoenje nije predložila nijedna stranka. da se potpunije iznesu bitne injenice (l. 4 (b) RSt. priznanje krivice ili u pogledu kazne koja bi se trebalo izrei. a posebno u interesu žrtava krivinog dela. nego u kontinentalno-evropskim mešovitim krivinim procedurama.). nego u mnogim adverzijalnim tipovima krivinih postupaka. 1 (c) RSt. ali i isto adverzijalne tipove krivinih postupaka. a što je u velikoj meri tipino za parnini krivini postupak. ne obavezuje sud (l. a što se formalno materijalizuje kroz vrstu i sadržinu sudske odluke kojom se postupak pravnosnažno okonava. kao da optuženi nije priznao krivicu. Priznanje optuženog nee automatski dovesti do voenja uprošenog postupka svedenog samo na izricanje sankcije. tj.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 277 tipova krivinih postupaka. u kojima se i formalno tužilac i optuženi mogu dogovarati o vrsti. jer bilo koji dogovor ili sporazum izmeu tužioca i odbrane u odnosu na izmenjenu optužnicu. mimo bilo kojeg stranakog predloga ili njihovih intencija. kao što je to uobia548 Tradicionalno se naelu istine poklanja daleko manja naelna pažnja u adverzijalnim krivinim postupcima. 65 st. Takva je mogunost u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom formalno iskljuena. oni praktino i kreiraju istinu u postupku o kojoj se dogovaraju. dometima i posledicama priznanja.548 same stranke su pre svega zainteresovane za svoje stranake interese. u sluaju njegovog priznanja. te tako nametne svoju verziju dogaaja. što predstavlja i osnovni razlog da i sud ima odreenu dokaznu ulogu. ono može odluiti da se suenje nastavi prema redovnom toku. I u ovakvom sluaju se potpunije iznošenje bitnih injenica svodi na utvrivanje istine. gde se “istina” u velikoj meri poistoveuje sa procesnim uspehom stranaka.

a sudu ni akterima krivinog postupka ne treba davati “nemogue zadatke”. pa se zbog toga postupak ponavlja. svedenom na utvrivanje injenica bitnih za izricanje krivine sankcije. pa i ona utvrena u krivinom postupku od strane suda je u osnovi relativnog karaktera.278 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA jeno i u svim nacionalnim krivinim procedurama. ukazuje da ak i u sluaju da se nakon pravnosnažnosti presude kojom je optuženi osloboen. Zatim. što proizlazi iz injenice da tužilac može podneti zahtev za revizijom samo u korist osuenog (l. U tak278 . kao i u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. što smo prethodno izlagali. odnosno njegovu reviziju je i ako se naknadno otkrije da su važni dokazi uzeti u obzir na suenju kao osnova za donošenje osuujue presude. ne znai da e ono automatski biti i prihvaeno. tu se radi samo o nekoj vrsti subjektivne istine. iz ega proizlazi da u stvari presuda nije istinita. odnosno postoje vrlo znaajni izuzeci u odnosu na potrebu njenog utvrivanja. Takoe. može faktiki da dovede do toga da istina u nekim sluajevima ipak bude “stvar dogovora stranaka”. dovodi do toga da se sud nee baviti uopšte utvrivanjem istine u odnosu na takve sluajeve. 84 st. odnosno i mimo njega. jer se ne zasniva na istinitom injeninom stanju. Takvi izuzeci postoje u svim savremenim nacionalnim krivinim procedurama. postupak ne može ponoviti. mada naravno. koji se u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom svodi na njegovo ogranienje nadležnosti samo na “sluajeve dovoljne težine” koji inae spadaju u njegovu stvarnu nadležnost. a oni postoje i u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom i mi emo se osvrnuti na neke od njih. jedan od razloga za ponavljanje krivinog postupka. dok je s druge strane. 1 (b) RSt. a ree direktno daje važno znaenje u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. bili lažni ili falsifikovani (l. Sam princip oportuniteta krivinog gonjenja. injenica je da se utvrivanje istine ipak ne utvruje kao cilj ovog krivinog postupka. uglavnom na indirektan nain. ali u veini nacionalnih krivinih postupaka. jer kao što smo prethodno objasnili svaka istina.). iako sud naelno ima na raspolaganju odreene procesne mogunosti da i tada utvruje istinu. pojave vrsti dokazi u prilog njegove krivice. mada su naravno i tu mogui izuzeci. 84 st. samo u korist osuenog. ali ne i na štetu lica koje je prethodno pravnosnažno osloboeno. predviena je odgovornost za svedoka koji nije govorio istinu u svom iskazu. priznanje optuženog mada kao što smo prethodno objasnili. odnosno svedok e odgovarati jedino ako je svesno iznosio neistinu. te da postupak redovno nastavi ne prihvatajui priznanje optuženog. jer sama injenica da se tako omoguava bitno uprošavanje postupka i njegovo svoenje samo na nastavak u jednom sumarnom obliku. 2) Istina u nekim situacijama i nije cilj krivinog postupka. mogunost da se postupak ponovi samo u korist osuenog. Meutim i pored svih navedenih primera da se istini. što mi inae smatramo dobrim rešenjem i to iz dva osnovna razloga: 1) Istina se ni inae ne treba apriorno utvrivati kao cilj bio koje krivine procedure. može da dovede do neutvrivanja pune istine u samom postupku. Zatim. sudska istina ono injenino stanje koje postoji u pravnosnažnoj sudskoj odluci. 1).

favorizovana u odnosu na drugu stranku.”550 Smatra se da “internacionalizacija krivinog postupka”. 321. 2.3. a s druge strane.. cit. “International Criminal Law Review“. ono ima veoma izražen etiki karakter. Kohlmann. definisanje pravila in dubio pro reo u formi krivinoprocesnog naela. što predstavlja jasnu potvrdu da u ovakvoj situaciji takva tzv. 237–238.2. odnosno ona se smatra ve utvrenom. Kako se u tom smislu na primer. Tiedamnn. ali da ona nije apsolutni cilj i da se ak normativno regulišu posledice situacije koja se odlikuje time da sud nije u stanju da na temelju dokaza kojima raspolaže utvrdi punu istinu. No. 3/2002. odnosno skupu prava i dužnosti. str.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 279 vom sluaju se istina nee utvrivati.3. ve i važni etiki imperativi. te njegovo normativno povezivanje sa krivinopravnim naelom legaliteta. formalna istina. U starijoj literaturi se ponekad pisalo o naelu raspolaganja jednakim “oružjem” u krivinom postupku. dovodi do posebnog odnosa izmeu uspešnosti postupka i aspiracija da proces bude “fer”. a za savremene i demokratske krivine procedure je karakteristino nastojanje da se u njihovim okvirima i shodno njihovim pravilima.549 što je predstavljalo jedan metaforini izraz. kojima raspolaže. ostvare ne samo osnovni pravni. s jedne strane. Takav status je ovo naelo dobilo iz dva osnovna razloga. op. 2002. str. Findlay. istie: “Ovo naelo pre svega oznaava da optužba i odbrana u osnovi treba da imaju jednak krivinoprocesni položaj. Konano. Waffengleichheit im Strafprozeß. koji se pre svega odnosi na utvrivanje potpuno jednakog procesnog položaja obe stranke u krivinom postupku. sa stanovišta razliitih procesnih tradicija.551 Nesporno je da postupak pred Meunarodnim krivinim sudom mora da bude pošten i zasnovan na univerzalno prihvaenim principima meunarodnog prava. G. predstavlja još jedan pokazatelj da istina jeste cilj krivinog postupka pred Meunarodnim krivinim sudom. London. Naelo poštenog voenja krivinog postupka (princip fair postupka) Ovo je naelo koje autori mnogih starijih udžbenika krivinog procesnog prava nisu posebno izdvajali. 551 M. Boston. Baumann und K. in: J. “Kluwer Law International“. što se odnosi na izvore meunarodnog prava koji regulišu ljudska Ovo naelo bi se moglo oznaiti i kao princip stranake ravnopravnosti u krivinom postupku. The Hague. materijalnu istinu. Internationalised Criminal Trial and Access to Justice. tako da ni jedna stranka ne bude u svom procesnom položaju. 550 549 279 . odnosno praktino suštinskim naelom krivine procedure. odnosno teži se da pravni zahtevi istovremeno. ono vrlo skladno uobliava dejstvo svih drugih krivinoprocesnih naela u funkciji pravinog rešavanja krivine stvari koja je predmet postupka. u savremenoj nauci krivinog procesnog prava smatra najvažnijim. ali koje se i pored toga.3. te dominantno imaju i etiku sadržinu. ali se to pitanje posmatra razliito. pravnosnažnom oslobaajuom presudom. ima prednost u odnosu na potencijalnu tzv.

s obzirom da optuženi uživa pretpostavku nevinosti. koja u striktnom obliku postoji i u l.280 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA prava (Human rights treaties). S druge strane. a u vezi potrebe za brzim postupkom. Tada je ona i direktna suprotnost zahtevima koji proizlaze iz naela pravinog postupka. ako se pretpostavlja da je okrivljeni do pravnosnažnog okonanja postupka nevin..552 Ve smo objasnili da princip fair postupka. neostavljanja dovoljno vremena za prikupljanje svih relevantnih injenica i sl. koji se kao takav i izdvaja u veini sistematskih radova i udžbenika krivinog procesnog prava. brzina se ne sme pretvoriti u brzopletost. preobratilo u suprotnost poštenom i pravinom krivinom postupku. Cassese. ovde se nepotrebno i na u suštini potpuno pogrešan nain. str. jer bi se to tada. a sam princip se artikuliše kroz tri osnovna standarda: jednakost sredstava (“oružja”) kojima stranke raspolažu. smatramo da je ipak naelo javnosti poseban princip. Nije sporno da je “jedan od oiglednih zahteva “fair“ postupka da sudska procedura bude što je mogue brža”. da se što je brže mogue. ako je brzina takav imperativ kojim se ugrožava ravnopravnost stranaka. op. ustanovi da li je on nevin ili kriv. koja je po svojoj prirodi oboriva. zavisno od teorijskog pristupa može biti svrstana u naelo poštenog voenja postupka. uz postojanje sumnje da je eventualno kriv i zbog ega se postupak i vodi. kao što smo prethodno objasnili. pored toga. cit. navodi: “Jednostavno. Cassese). te predstavljalo oigledno ogrešenje o princip “fair“ postupka. dok brzina postupka.553 ali naravno. naroito ako bi bilo rezultat uprošavanja neophodnih procesnih formi. 555 U pitanju je osnovno dejstvo pretpostavke nevinosti. 553 552 280 . 554 Ibidem. 398. Citirani autor (A.. a sud samo na kraju dokaznog postupka. ona može direktno ugroziti pre svega prava optuženog. a onda se i pretpostavka nevinosti može neopravdano negirati. selektivnog izvoenja dokaza. ukoliko se pretvara u štetnu brzopletost. jedino racionalno i prikladno je. meša dejstvo pretpostavke nevinosti sa zahtevom za brzim postupkom. ili se suviše oskudno izvode dokazi i posebno. iznosi svoj stav baš u odnosu na pretpostavku nevinosti. javnost postupka i brzina procedure. 66 Rimskog statuta. odnosno njihovim naelno jednakim procesnim mogunostima u postupku. Ibid. 395.. Meutim. S jedne strane.”554 U stvari. jer je on i za sud nevin.555 ne može se rei da sud “utvruje da li je on nevin ili kriv“. neopravdanog ograniavanja vremena za pripremanje i realizaciju odbrane. te je negira (ako optuženog oglašava kri- A. ili se može definisati kao poseban princip. ili poštenog voenja postupka smatramo osnovnim krivinoprocesnim naelom. koje je samim tim povezano i sa drugim fundamentalnim naelima postupka i sa njima ini skladnu celinu i iji je svakako važan element pravilo o pravnoj i procesnoj jednakosti stranaka. str. sve dok se ne utvrdi njegova krivica.

Naelo poštenog voenja krivinog postupka nije izriito prihvaeno pod tim nazivom u izvorima prava koje se direktno primenjuje pred Meunarodnim krivinim sudom. New York. njegova posebna prava tokom saslušavanja svedoka. te da se postupak vodi tako da njegov ishod bude zasnovan jedino i iskljuivo na pravnim argumentima i injeninom stanju koje je tokom suenja utvreno na temelju korektno izvedenih dokaza i uz puno poštovanje ravnopravnosti stranaka u svim fazama postupka. Njegovo dejstvo se u teoriji pre svega vezuje za opširno definisan skup prava koja ima okrivljeni tokom krivinog postupka. R. Drugom elementu se u Engleskoj obino daje znaenje “adverzijalnog suenja”. 2002. Spencer (deo koji je pisao J. cit. imaju mogunost da slobodno raspolažu svim pravima koja im se u postupku inae garantuju. 556 281 . ili je potvruje (ako ga oslobaa)..557 U stvari. Triffterer (Ed. koje se ogleda u tome da svaka stranka. tek kada i ako ta odluka postane pravnosnažna. on e se takvim definitivno smatrati. Naelo pravinog voenja postupka ili zahtev da suenje bude “fair“ je inae posebno tipino za evropske krivine procedure. te pravila i naela meunaro- Evropska povelja o ljudskim pravima: “. D. str.. poštovanje svih procesnih prava optuženog. u vezi ega se istie: “Mnogi od strazburških krivinih sluajeva (“Strasbourg case law on criminal procedure“) su usmereni na pojam fair suenja kao kljunog elementa l. 45. 6. a što je u opštem smislu povezano sa pravima sadržanim u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.. A. “Cambridge University Press“. za ovaj pojam se obino smatra da ga ine dva elementa: jednakost oružja i ono što je u Francuskoj poznato kao “pravo na kontradiktoran postupak”. Spencer). naelo pravinog. Cambridge. str.556 Apstraktnim terminima objašnjeno.).558 U formalnom smislu se obavezno primenjivanje pravila fair postupka zasniva na injenici da u izvore prava koje se primenjuje u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom spadaju i meunarodni ugovori. Marty and J. odnosno njegovim odlukama u odnosu na prava oveka u krivinom postupku.“ 557 M. isto kao što je to naelo najbitniji princip savremenih i demokratskih krivinih procedura u nacionalnim pravnim sistemima.. op. gde je formalno dospelo zahvaljujui delovanju Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. odnosno poštenog voenja postupka se u osnovi zaista sastoji iz spoja elemenata drugih važnih naela krivinog postupka. deo koji je pisao W. Shabas. ali je potpuno nesporno da ono. ve predstavlja i najvažnije krivinoprocesno naelo tog postupka.. 846–847. ne samo da važi za postupak koji se primenjuje pred tim sudom. pre svega pravo na fair i brz postupak. i ako je optuženi oglašen krivim. 558 Više o tome: O. a posebno odbrana. ali naravno. kao i drugim meunarodnopravnim dokumentima.. svako ima pravo na javno suenje u razumnom roku i od strane nezavisnog i nepristrasnog suda.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 281 vim). ima posebno znaenje. R. osnovanog zakonom. ali i ono samo po sebi. suoavanje sa drugim dokazima i uvidom u njih i tsl. European Criminal Procedures.

u nekim odredbama Rimskog statuta se i izriito spominje pravilo o voenju pravinog postupka. 20 st. uobiajeno u mnogim nacionalnim krivinim procedurama. 64 st. Tako se i u odredbama Rimskog statuta. Tako je na primer. a što je u skladu sa koncepcijom o naelu pravinog postupka. 67 st. što ukljuuje i ona uputstva kojima je cilj pravino i nepristrasno odvijanje suenja. priznatih meunarodnim pravom. Zatim. te u neskladu sa odredbama pravinog postupka (l. 3 (b) Rimskog statuta. Kao što je to i inae. predsednik vea može tokom glavnog pretresa izdavati uputstva u odnosu na voenje postupka. utvren i kada prethodni postupak nije voen pravino. a da sud pored toga. ponovo voditi pred Meunarodnim krivinim sudom. što takoe predstavlja jedan vid ispoljavanja naela poštenog voenja postupka – u ovom sluaju u odnosu na ulogu predsednika vea u upravljanju glavnim pretresom. definišu samo kao odreene “minimalne garancije” njegovog položaja u krivinom postupku. Pored ovoga. 8 (b) RSt. jedan od izuzetaka u odnosu na delovanje principa ne bis in idem. odnosno u toku suenja u užem smislu. samo odreeni segmenti prava na odbranu okrivljenog tokom postupka i njegovog osnovnog procesnog prava da mu se sudi pravino. To pravo u stvari predstavlja i osnovno pravo optuženog.). a pre svega prava koja su karakteristina za optuženog tokom glavnog pretresa. 282 . postoje i drugi razlozi za odstupanje od naelne zabrane ponovnog suenja). a u skladu sa takvim uputstvima predsednika vea. kao osnovnom i najvažnijem krivinoprocesnom naelu. direktno vezuje za pravni i faktiki položaj okrivljenog tokom krivinog postupka i osnovna prava koja u postupku okrivljeni poseduje. kojima se ureuju prava optuženog. jer se potom i sva ostala. što predstavlja sluaj izuzetak u odnosu na naelo ne bis in idem. 1 RS). može da primenjuje i osnovne principe vodeih svetskih nacionalnih zakonodavstava. detaljnije regulisana njegova prava. kada se u Statutu utvruju odreene karakteristine okolnosti koje sud treba da ispita u cilju utvrivanja da se u konkretnom sluaju radi o nedostatku volje na nacionalnom nivou za krivino gonjenje.282 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA dnog prava. (jer pored ovoga. ali je prethodni postupak voen pristrasno ili zavisno. naelo fair postupka se pre svega. Zatim. u odnosu na lice kome je za isto krivino delo ve sueno. a povezano sa principom komplementarnosti. što znai da se postupak može izmeu ostalog. posebno navodi njegovo pravo na pravino i nepristrasno suenje (l. stranke u skladu sa pravilima Statuta podnose dokaze (l. osnovni procesni parametar je uzimanje u obzir naela pravinog postupka. pa su ona tako. te izlaganjima krivinoprocesne teorije.

jer se time s jedne strane. tako izbegava angažova283 . koja su deo njegove dopunske nadležnosti. misliti pre svega na osnovnu stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda. shvatljivo je fokusiranje pre svega na dela koja predstavljaju osnovnu nadležnost. Stvarna nadležnost Meunarodnog krivinog suda Stvarna nadležnost Meunarodnog krivinog suda može da se podeli na dve vrste: 1) na njegovu osnovnu stvarnu nadležnost i 2) na njegovu dopunsku stvarnu nadležnost.4. pre svega.4. društvenoj opasnosti krivinih dela koja spadaju u osnovnu stvarnu nadležnog Meunarodnog krivinog suda i onih dela. S obzirom na veliku disproporciju u težini. o kojoj e više rei biti u delu rada koji se odnosi na organizaciju Meunarodnog krivinog suda. 2.1. mada on ima nadležnost i u odnosu na neka druga krivina dela. 1. Vrste nadležnosti Meunarodnog krivinog suda Mogue je izdvojiti sledee vrste nadležnosti Meunarodnog krivinog suda: 1) stvarnu nadležnost. 3) vremensku nadležnost i 4) funkcionalnu nadležnost.1. ili bolje reeno. 2. ili ak iskljuivo. pa e se. Uobiajeno se u literaturi.1.4.4. vezana za sam postupak koji se pred njim odvija. uvek kada se govori o stvarnoj nadležnosti. omoguava ostvarivanje funkcije suda u pogledu voenja postupka za taksativno nabrojane “meunarodne zloine”.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 283 2. ako se drugaije posebno ne precizira. 2) mesnu nadležnost.1. OSNOVNA STVARNA NADLEŽNOST MEUNARODNOG KRIVINOG SUDA Postoji mnogo razloga koji govore u prilog ograniavanju nadležnosti suda samo na “najteža krivina dela protiv meunarodne zajednice.1. Nadležnost Meunarodnog krivinog suda Nadležnost Meunarodnog krivinog suda predstavlja pravo i dužnost ovog suda da vodi krivini postupak i reši krivinu stvar. dok s druge strane. podrazumeva njegova osnovna stvarna nadležnost.1. koja po pravilima Rimskog statuta spada u njegovu nadležnost. kao što je to i inae uobiajeno u literaturi i u našem tekstu. pod stvarnom nadležnošu Meunarodnog krivinog suda.

1. na 13. što se vrlo lako može uoiti u relevantnoj literaturi. zaista postojeu (efektivnu) stvarnu nadležnost. što je logino. 1999. koja bi se mogla smatrati meunarodnim. koji konkretizuje to krivino delo. mada nezavisno od ovoga.1. Ovo meutim nije sasvim opravdano jer se u stvari pre radi o jednom krivinom delu. tako da tu spadaju sledea krivina dela: a) zloin genocida. nadležan i za druga krivina dela. str. odnosno. odnosno definisanje niza krivinih dela. ratni zloini i zloin agresije). Plenarnoj sednici Prve revizione skupštine Meunarodnog krivinog suda.4. N. koja u odnosu na dela iz njegove osnovne stvarne nadležnosti imaju Uporedi: C. b) zloin protiv ovenosti. godine. juna 2010.1. a kojom je utvren pojam agresije u smislu Rimskog statuta. najteža meunarodna krivina dela u užem smislu (genocid. Takvim odreivanjem stvarne nadležnosti se stvaraju neophodni uslovi da se budua aktivnost Meunarodnog krivinog suda nepotrebno ne “raspline” u odnosu na neki šire odreeni krug krivinih dela. odnosno naini izvršenja u kojima se ono ispoljava ne predstavljaju posebna krivina dela. ona se ograniava na najteža krivina dela. znaajna za celokupnu meunarodnu zajednicu i drugo. Sakkoulas Publilshers“. a konkretni oblici. što se ini i u l. Individual Criminal Responsibility for Human Rights Atrocities in international Criminal Law and the Creation of a permanent International Criminal Court.560 v) ratni zloini i g) zloin agresije. u pogledu kojih se putem meunarodnih ugovora. “Ant.2. U pitanju je logino sužavanje stvarne nadležnosti ovog suda samo na najteža meunarodna krivina dela. korišenje množine u odnosu na ratne zloine nije neuobiajeno u meunarodnom krivinom pravu. 559 284 . do ega je došlo usled velikih problema oko prihvatanja definicije ovog zloina. do ega je konano došlo zahvaljujui donošenju Rezolucije broj 6. ve samo pojedine oblike zloina protiv ovenosti kao jednog krivinog dela. veliki broj država obavezuje na njihovo unošenje u nacionalna krivina zakonodavstva. 45. P. tj. od 11. zloin protiv ovenosti.284 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nje suda u sluajevima koji su u odnosu na njegovu ulogu i funkciju trivijalni. DOPUNSKA STVARNA NADLEŽNOST MEUNARODNOG KRIVINOG SUDA Meunarodni krivini sud je osim za krivina dela koja spadaju u njegovu osnovnu stvarnu nadležnost. odnosno po pravilu i smatraju meunarodnim zloinima u užem smislu i u pogledu kojih su naješe voeni dosadašnji meunarodni krivini postupci. ona se odreuje taksativno. koja se esto. U odnosu na zloin agresije Meunarodni krivini sud dugo nije imao aktuelnu. Hortatos. ve ima i svojevrsnu tradiciju. jer se i inae uoava jedna tendencija da meunarodna zajednica pokazuje sve vee interesovanje za konkretne inkriminizacije. 560 U Rimskom statutu se govori o “zloinima protiv ovenosti”.559 Osnovna stvarna nadležnost Meunarodnog krivinog suda osnovanog Rimskim statutom se odreuje na sledei nain: prvo. 7.

kod krivinih dela koja spadaju u dopunsku stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda. kada nacionalna krivina pravosua uvek imaju prednost. do ega dolazi pod sledei kumulativnim uslovima: 1) potrebno je da se pred Meunarodnim krivinim sudom ve vodi postupak za neko krivino delo koje spada u njegovu osnovnu stvarnu nadležnost. To predstavlja i osnovni kriminalno-politiki razlog da se uinioci takvih krivinih dela krivino gone i kažnjavaju. osim ukoliko on sam u odreenom funkcionalnom obliku. a koja se odnosi na neko od najtežih meunarodnih krivinih dela. a samo pod odreenim uslovima. bilo u postupcima koji se odvijaju pred nacionalnim krivinim pravosuem.. U odnosu na ova krivina dela Meunarodni krivini sud ima dopunsku stvarnu nadležnost. 285 . ve se ona odreuje u sklopu opštih pravila koja se odnose na pretpostavke za uspostavljanje nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. a gde je preduslov. 2) potrebno je da se u toku tog postupka od strane nekog od uesnika postupka. naroito jer se njihovim izvršenjem na nedopušten i zabranjen nain utie na rešenje krivine stvari koja je predmet postupka.2.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 285 sasvim marginalan karakter. odnosno da postupak u skladu sa Pravilom 162 ne ustupi državi domainu ili drugom nacionalnom pravosuu. podmiivanja uesnika postupka itd. taj sud ima prednost. ili u odnosu na subjekte postupka. te shodno principu komplementarnosti u odnosu na nadležnost nacionalnih krivinih sudova. 70 Rimskog statuta i konkretnije definisana Pravilima o postupku i dokazima. Primarna 561 Za razliku od krivinih dela koja spadaju u njegovu osnovnu stvarnu nadležnost.561 2. 3) neophodno je da tužilac pokrene postupak pred sudom za takvo krivino delo. što znai da e se postupak uvek voditi pred njim. 70 Rimskog statuta. što predstavlja obrnuto pravilo u odnosu na pravila sadržana u statutima ad hoc meunarodnih krivinih tribunala. izvrši odreena radnja opstruktivnog karaktera u odnosu na postupak. veštaka. poput davanja lažnog iskaza. 4) potrebno je da Meunarodni krivini sud efektivno uspostavi svoju nadležnost za takvo krivino delo. Mesna nadležnost Meunarodnog krivinog suda Mesna nadležnost Meunarodnog krivinog suda se ne utvruje na striktan nain. a pre svega – svedoka.4. poštovanje pravila komplementariteta.1. bilo u postupku pred samim Meunarodnim krivinim sudom. falsifikovanja dokaza. kao što je to uobiajeno u nacionalnim krivinim zakonodavstvima i kao što se to u Rimskom statutu izriito ini u odnosu na vremensku nadležnost (ratione temporis). To su krivina dela protiv pravosua propisana l. ili stranke. ne donese odluku o ustupanju krivinog predmeta nekom nacionalnom pravosuu. koji ima važno mesto u Rimskom statutu. ali ipak nisu bez važnosti. za šta je naravno. može biti nadležan Meunarodni krivini sud. Prema principu komplementarnosti za voenje postupka je primarno nadležna država lanica Rimskog statuta. osnovni preduslov da u konkretnom nacionalnom krivinom zakonodavstvu postoje neophodne inkriminacije u smislu l.

kada je to potrebno. Meutim. Ona je vezana za pravilo o sedištu suda. koji su registrovani u odreenoj državi (princip zastave broda ili vazduhoplova). koje se alternativno odnose na: 1) mesto izvršenja krivinog dela – teritorija države koja je prihvatila nadležnost suda. sa kojom sud zakljuuje ugovor o sedištu. što je u svakom sluaju država lanica (stranka Rimskog statuta). 12 st. ukoliko postoje za to zahtevani uslovi. navodi u l. odreuje kao opšti pojam i sintetiki. koje se nalazi u Den Hagu u Holandiji. ali se njegova mesna nadležnost ipak ne utvruje automatski. a u skladu sa odredbama Statuta (l. a kada je re o vremenskoj nadležnosti. Konkretizacija samog mesta suenja se takoe može shvatiti kao deo mesne nadležnosti. tako i na mesnu nadležnost. 3 Rimskog statuta). bez njenog striktnog odreenja kao mesne nadležnosti (mada se mogu izdvajati i stvarna. S obzirom na ova pravila. kao i vremenskoj nadležnosti. o njoj se i može govoriti samo uslovno i iz razloga loginije sistematizacije izlaganja o nadležnosti. koji je izvorno na teritoriji konkretne države. ali se to i pored ovoga. 286 . koje su striktno definisane). kojima se nadležnost u stvari. te ga potom potpisuje u ime suda njegov predsednik. a možda i nepotrebno. ti (nacionalni) organi i inae nisu ogranieni limitom. Pod teritorijom države se i inae. ve i pretpostavkama koje se odnose uopšte na nadležnost Meunarodnog krivinog suda. ve prema pravilima kojima se reguliše odnos nadležnosti tog suda sa nadležnošu nacionalnih organa. To znai da se pitanje mesne nadležnosti mora direktno povezivati ne samo sa pravilima o stvarnoj nadležnosti. a koji potvruje Skupština država lanica. Postoji samo jedan Meunarodni krivini sud. koji nadležnost stalnog Meunarodnog krivinog suda ograniava samo na krivina dela koja su izvršena nakon stupanja na snagu Rimskog statuta. Ovde nema više meunarodnih krivinih sudova. odnosno vazduhoplov. odreuje onaj. koji bi potencijalno bili nadležni i praktino jedan drugome “konkurisali” za voenje postupka. koja se shodno tome ne može shvatiti na nain koji je uobiajen za nacionalna krivinoprocesna zakonodavstva. kao skup pravila prema kojima se od više stvarno mesno nadležnih sudova. ali to može da bude i država koja nije pristupila Rimskom statutu. te delovanje principa ne bis in idem. 2 (a) Rimskog statuta.286 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nadležnost nacionalnih organa se odnosi kako na stvarnu. izriito. prema opštim pravilima. Sud može zasedati i na drugom mestu. praktino prebacuje na Meunarodni krivini sud. koja predstavlja “državu domaina”. Mesna nadležnost Meunarodnog krivinog suda postoji u odnosu na suenje za krivino delo za koje je on stvarno nadležan – ukoliko su ispunjene opšte pretpostavke za uspostavljanje njegove nadležnosti. odnosno jedan sud pred kojim e se postupak voditi. kao i drugim pravilima u odnosu na težinu krivinog dela. ni tada se mesna nadležnost ne može prouavati nezavisno od opštih pravila koja se odnose na pretpostavke za uspostavljanje nadležnosti u opštem smislu.562 te 2) državljanstvo lica koje se optužuje 562 U ovom se sluaju forum loci delicti commissi. podrazumevaju i brod. ali je pismenom izjavom podnesenom Sekretarijatu suda prihvatila njegovu nadležnost.

a nema uslova za odstupanje od principa ne bis in idem. koji u svakom sluaju moraju biti ispunjeni. ili za to nedostaje njihova sposobnost. Relativni uslovi se naelno zahtevaju. 17 Rimskog statuta). ukoliko se pred nacionalnim organima krivino gonjenje nee zapoeti i voditi. ili je postupak voen pristrasno i zavisno. mogue je protiv njega ponovo voditi postupak. moi da se uspostavi. Drugi relativni uslov se odnosi na delovanje principa ne bis in idem. osim ako ta njihova odluka nije proizašla iz nedostatka volje ili nesposobnosti da propisno preduzmu krivino gonjenje. koje se odnose na delovanje principa komplementarnosti. ukoliko se utvrdi da je postupak pred drugim sudom voen zbog zaštite tog lica od krivine odgovornosti za delo koje spada u nadležnost Meunarodnog krivinog suda. tako da ni jedan drugi uslov ili razlog ne može supstituisati nedostatak apsolutnog uslova i ovde je u pitanju samo jedan takav uslov. 20 st. koji je s obzirom na okolnosti sluaja bio protivrean nastojanju da se lice o kome se radi. priznatog meunarodnim pravom. 3 Rimskog statuta). što znai da se postupak nee voditi pred Meunarodnim krivinim sudom ako postoji neka od sledeih alternativno propisanih situacija: a) o sluaju se ve vodi istraga. te na nain. koji se dele na apsolutne i relativne. Apsolutni su uslovi. samo pod odreenim uslovima. ili nije u stanju da propisno sprovede istragu ili preduzme krivino gonjenje. ali se i pored toga što je nekom licu ve sueno za delo koje spada u stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda. osim ako ta država ne želi. te d) sluaj je nedovoljne težine. povezano sa njegovom stvarnom nadležnošu. c) licu o kome je re je ve bilo sueno za delo koje je predmet optužbe. postupak ipak vodi pred Meunarodnim krivinim sudom. kao i u neskladu sa odredbama pravinog postupka. odnosno volja. koji se svodi na procenu da je sluaj dovoljne težine da se postupak vodi pred Meunarodnim krivinim sudom. ali je mogue da se i pored njihovog nepostojanja. privede pravdi (l. ako su za to ispunjeni drugi uslovi i tu prvo spada – uslov primarne nadležnosti nacionalnih državnih organa.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 287 – potrebno je da se radi o državljaninu države koja je lanica Rimskog statuta (l. ipak biti nadležan Meunarodni krivini sud. koja ne opravdava postupanje Meunarodnog krivinog suda (l. b) sluaj je istražen u državi iji su organi za njega nadležni i oni su odluili da nema mesta krivinom gonjenju. 12 Rimskog statuta) i pri tom je neophodno da ne postoje smetnje za pokretanje i voenje postupka pred Meunarodnim krivinim sudom. Iz ovoga proizlazi da e mesna nadležnost Meunarodnog krivinog suda. (pre svega sudova i tužilaštava) ali e i pored ovako utvrene prvenstvene nadležnosti. ili je zapoelo krivino gonjenje u državi iji su organi za njega nadležni. 287 .

što je u jednom istorijskom i prostornom smislu obuhvaeno odreenim meupersonalnim odnosom zakona i država. Heidelberg. str. Tako definisan kriterijum uspostavljanja vremenske nadležnosti je isto formalnog karaktera. odnosno statutima ad hoc meunarodnih krivinih tribunala. kao što to pokazuju aktuelni meunarodni ugovori. jer posebno nakon razvoja principa zaštite ljudskih prava.288 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 2. mada u pravno-tehnikom smislu. a kao vremenski kriterijum se odreuje momenat stupanja na snagu osnovnog izvora prava za ovaj Sud. što je u skladu sa naelnom zabranom retroaktivnosti krivinopravnih normi u veini nacionalnih zakonodavstava.1. 74. Köhler.4. Po pravilu se ovakvo odreivanje vremenske nadležnosti opravdava neophodnošu spreavanja retroaktivnog dejstva odredbi Rimskog statuta. odnosno dobija internacionalni karakter. Naime. odnosno imanentni državnom pravnom poretku. Vremenska nadležnost Meunarodnog krivinog suda Meunarodni krivini sud je nadležan samo za krivina dela koja su izvršena nakon stupanja na snagu Rimskog statuta (l. 22 st.3. tako da se primenom pravila Statuta i na sluajeve koji su se dogodili pre njegovog donošenja. koji su u suštini nacionalnog karaktera. S druge strane. 563 288 . u literaturi se istie da je njegovo važenje u meunarodnim odnosima ogranieno zakonima država. neke su inkriminacije ipak izmenjene u Rimskom statutu u odnosu na njihove ranije oblike koji su postojali u obiajnom meunarodnom krivinom pravu. Više o tome: M. da iako naelo zakonitosti u materijalnom krivinom pravu. New York. kao što je to još Monteskje objasnio u “Duhu zakona”. postaju zakon. 1997. ti ugovori u stvari. time što ih konkretne države prihvate. što praktino predstavlja jedno od klasinih obeležja naela zakonitosti u materijalnom krivinom pravu. iz ovoga proizlazi. Ovako definisana vremenska nadležnost (rationae temporis) omoguava faktiko delovanje Meunarodnog krivinog suda samo pro futuro. razliiti (državni) pravni poreci se prilagoavaju meunarodnim odnosima. odnosno ratifikuju. Berlin. odnosno kao zloini protiv ovenosti i meunarodnog prava. ali ovo pitanje nije direktno povezano sa mogunošu da novoformirani sud vodi postupak i za dela uinjena pre njegovog formiraU vezi sa naelom zakonitosti. u svom izvornom obliku poiva na regulisanju dejstva i važenja zakona. 11 st. a shodno tome je ona predviena i u Rimskom statutu.563 Smatramo da je pogrešno tako odreenu vremensku nadležnost Meunarodnog krivinog suda vezivati za potrebu spreavanja retroaktivnog dejstva njegovih odredbi. ali je to u istorijsko-empirijskom smislu relativno. prema odredbi l. Naime zabrana retroaktivnog dejstva se pre svega odnosi na norme krivinog prava prema naelu legaliteta – nullum crimen nulla poena sine lege. U stvari. 1 Statuta). ne bi u tom smislu predstavljala retroaktivno dejstvo krivino-pravnih normi koje se odnose na poseban deo krivinog prava. ali sva krivina dela predviena Statutom o osnivanju Meunarodnog krivinog suda su i ranije postojala kao takva. 1 Statuta niko ne može biti krivino odgovoran za krivino delo koje u trenutku izvršenja nije bilo krivino delo iz nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. “Springer“. Strafrecht – Allgemeiner Teil. ono u jednom širem smislu obuhvata i meunarodne ugovore.

koje se odredbe novog ZKP mogu primenjivati ve momentom njegovog stupanja na snagu.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 289 nja. ija bi nadležnost i konkretno polje delovanja. koji se odnose na stalni Meunarodni krivini sud. Takve tendencije su naroito neopravdane u odnosu na praksu vezanu za krivinoprocesna pitanja. jer ni u tom pogledu ne postoji ogranienje da se ta pravila koriste i u pogledu sluajeva koji su se dogodili pre stupanja Statuta na pravnu snagu. prestanu sa radom. u odnosu na pravila sadržana u Rimskom statutu i Pravilima o postupku i dokazima. a ne bi se postavljalo pitanje primenljivosti prakse ve nastale u radu ad hoc tribunala u odnosu na stalni Meunarodni krivini sud. posebnim odredbama ureuje za koje e sluajeve i u kom vremenskom periodu da se primenjuje stari ZKP. postoje odreene tendencije u teoriji meunarodnog krivinog prava. kao što smo ve isticali. odnosno. onemoguava voenje postupka pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom u pogledu konkretnih krivinih dela. na taj nain još više dobili na svom univerzalnom karakteru. ve se samo. Naime. gde se ne postavlja pitanje naelne zabrane retroaktivnosti ako se donese novi ZKP. ali one po našem mišljenju nemaju vrsto uporište. za koja su sada nadležni postojei ad hoc tribunali. a nije postojala u formalnom obliku (osim u izvorima prava ad hoc tribunala). primenjivale norme krivinog prava koje su povoljnije za lice protiv koga se vodi postupak. ili bar bitno drugaijih pravila krivinog postupka i suštinski drugaije konstrukcije krivinog postupka. mada nam se ini da ta problematika više nije tako tesno povezana sa pitanjem legaliteta. 289 . tako bi se vrlo efikasno doprinelo stvaranju sudske prakse stalnog Meunarodnog krivinog suda. Takoe ne bi bilo smetnji ni za primenu pravila postupka. bilo bi logino (da je njegova vremenska nadležnost odreena drugaije. Naroito smatramo da je šteta što se tako odreenom vremenskom nadležnošu. u odnosu na konkretne inkriminacije. u vezi s tim postoji i analogija u nacionalnim zakonodavstvima. jer je ta praksa nastala tokom primene potpuno. da ad hoc tribunali praktino sa stupanjem na snagu Statuta Meunarodnog krivinog suda. S druge strane. koja je do stupanja na pravnu snagu Rimskog statuta bila deo obiajnog meunarodnog krivinog prava. ve samo sa krivinim materijalnim pravom koje bi se u takvom postupku primenjivalo. odnosno da krivina dela i konkretni sluajevi iz njihove nadležnosti. kao na primer. Eventualno bi se moglo postaviti i pitanje retroaktivnosti u odnosu na norme opšteg dela i to posebno komandne odgovornosti. te da je omogueno da se Statut primenjuje retroaktivno – što kako smo objasnili nije suštinski suprotno naelu legaliteta u materijalnom krivinom pravu). u pogledu ega. Naime. preu na nadležnost tog suda. u izvorima prava ad hoc tribunala. Tada bi se kao što je to uobiajeno u veini nacionalnih krivinopravnih sistema. a protiv lica za koja postoji sumnja da su ta dela uinila. ako je to potrebno.

koji deluje na temelju ovlašenja iz Glave VII Povelje UN. 13 st. S obzirom na ovako definisane procesne pretpostavke i kriterijume za uspostavljanje nadležnosti.2. te uz kombinaciju sa odreenim uslovima koji se odnose na odreene inioce materijalnog krivinog prava u odnosu na teritoriju izvršenja krivinog dela i državljanstvo okrivljenog. ta država može svojom izjavom podnesenom Sekretarijatu. Potrebno je da nadležnost suda alternativno prihvate: (a) država na ijoj je teritoriji izvršeno jedno ili više krivinih dela. 13 (b) Rimskog statuta). a ona tada mora bez odlaganja saraivati sa sudom u skladu sa Devetim delom Rimskog statuta (l. 12 st. 2 (a) i (b) i l. ako je krivino delo izvršeno na ovim objektima (teritorijalni kriterijum). 14.290 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 1. potrebno je da su alternativno i to u odreenoj kombinaciji ispunjene dve vrste kriterijuma koji su slini kriterijumima važenja nacionalnog krivinog zakonodavstva – teritorijalni kriterijum i aktivni personalni kriterijum. odnosno da li je tužilac sam ve pokrenuo istragu koja je u njegovoj nadležnosti. Procesne pretpostavke i osnovni kriterijumi za uspostavljanje nadležnosti Meunarodnog krivinog suda Država koja postane stranka Rimskog statuta. 3 Rimskog statuta). Kriterijumi za postojanje nadležnosti suda su formulisani zavisno od toga ko je uputio sluaj tužiocu. 2) Kada je sluaj upuen tužiocu od strane države lanice Statuta u skladu sa l. ili ako je tužilac ve pokrenuto istragu o odreenom krivinom delu (u smislu l. onda se ne traži ispunjenje drugih posebnih uslova za uspostavljanje nadležnosti Meunarodnog krivinog suda (l. odnosno država registracije broda odnosno vazduhoplova. 1 Rimskog statuta). 5 Rimskog statuta spadaju u njegovu stvarnu nadležnost (l. (b) država iji je državljanin okrivljeni u odnosu na krivina dela iz nadležnosti suda – aktivni personalni kriterijum (l. mogue su tri situacije: 1) Ako je sluaj tužiocu upuen od strane Saveta bezbednosti UN. 12 st. da prihvati nadležnost suda za krivina dela koja su u pitanju.4. samim tim prihvata nadležnost Meunarodnog krivinog suda za krivina dela koja u skladu sa l. 13 (a) i (c) Rimskog statuta). 15 Rimskog statuta). 3) Ukoliko je za uspostavljanje nadležnosti Meunarodnog krivinog suda neophodan pristanak države koja nije stranka Rimskog statuta. 290 .

”566 Meutim.). 564 291 . str. posebno moralo da bude izraženo baš u postupcima. 565 M. bilo kroz mehanizam nadzora (the use of “oversight mechanisms“). “The Prosecutor of a Permanent International Criminal Court“. Obrnuto. a to bi u stvari. Tužilac – funkcija krivinog gonjenja i optužbe Pravilima Statuta je garantovana nezavisnost tužioca. on u stvari ne bi smeo da bude nikakav “pomoni” subjekt u odnosu na sud. “Institut za kriminološka i kriminalistika istraživanja”. Freiburg i. Meunarodni krivini sud. Bergasmo.5. Sanders (eds. 2) funkcija voenja krivinog postupka i presuivanja i 3) funkcija odbrane u krivinom postupku.565 Inae. Osnovni procesni subjekti i osnovne procesne funkcije Osnovni procesni subjekti postupka pred Meunarodnim krivinim sudom su oni koji i inae postoje u svakom tipu savremene krivine procedure. Staker. A. bilo kroz mogunost delovanja u odnosu na budžet. A. daje osnova za zakljuak da je u mnogim sluajevima. a u samom postupku koji se primenjuje pred Meunarodnim krivinim sudom se ne koristi naziv okrivqeni za lice protiv koga se postupak vodi. ve on u istrazi ima procesno svojstvo osumwienog. 2) sud i 3) okrivljeni. 133.1. ovo shvatanje nije ispravno. the ICTY and ICTR. Vasilijevi. Ambos and A. ostavlja mogunost da se rad tužioca kontroliše od strane Skupštine UN. tako on i u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom treba da podnese glavni teret u vezi sa njegovim otpoinjanjem i voenjem. Cisse and C. postojala nedovoljna funkcionalna odvojenost izmeu tužilaštva i suda. mada ni za kontinentalno-evropske krivine postupke nije tipino da zadatak tužioca bude “pružanje svestrane pomoi sudu”. Br. Beograd. tužilac u svojstvu stranke u postupku. jer samim tim što je ovlašeni tužilac stranka u krivinom postupku.. kod kojih pretežu osobine anglosaksonske procedure (što je do sada pretežno i bio sluaj kada su u pitanju ad hoc tribunali). a što je ponekad bilo prisutno u drastinim oblicima kada je u pitanju Haški tribunal. Arbour. 566 V. dosadašnja praksa rada meunarodnih krivinih tribunala (što je prethodno u odreenoj meri ve komentarisano).RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 291 2. Eser. 130.564 Svaki od navedenih subjekata vrši jednu osnovnu funkciju koja je karakteristina za njegovu procesnu ulogu. The Prosecutors of the International Tribunals: The Cases of the Nuremberg and Tokyo Tribunals. a to su: 1) tužilac. and the ICC Compared. To su sledee procesne funkcije: 1) funkcija krivinog gonjenja i optuživanja. kao i logiku samog postupka.5. 2. Max-Planck-Institut. mada nije sasvim jasno da li se time što je kancelarija Tužilaštva podvedena pod pravila Statuta. K. 1968. C. str. zadatak tužioca je pre svega vezan Sam termin “okrivljeni” koristimo isto u teorijskom smislu i po uzoru na naše pozitivne krivinoprocesne propise. 1998. U tom se smislu i u teoriji zakljuuje: “Isto onako kao što u nacionalnim okvirima. in L. pruža svestranu pomo sudu tokom trajanja krivinog procesnog odnosa i ima veoma odgovornu ulogu. a nakon potvrde optužnice u postupku pred sudom dobija procesni status optuženog.

mada ni to nije striktno ureeno u Rimskom statutu. pa se tako u literaturi navodi: “Najfundamentalniji princip u krivinom dokaznom pravu i postupku je da teret dokazivanja (burden of proof). N. on e biti osloboen. “T & T Clark“. U skladu sa tim. Criminal Evidence and Procedure – An Introduction. a tužilac i njegovi zamenici moraju imati razliito državljanstvo.1. a zamenici se biraju na isti nain sa liste kandidata koju podnosi sam tužilac. U pogledu drugih uslova koje moraju ispunjavati tužilac i zamenici tužioca. 2. 3. tužilac i njegovi zamenici vrše svoju dužnost u vremenskom periodu od devet godina i ne mogu da ponovo budu izabrani na istu dužnost (l. optuženi ne mora da dokazuje bilo šta.567 te vršenju svih prava i dužnosti u postupku. može se zakljuiti da su oni u osnovi slini onima koji se odnose na sudije Meunarodnog krivinog suda. Brown. kao i obrnuto – da tužilac ne može nakon što mu je prošao mandat. 42 st. što znai da on predstavlja “aktivnu stranku”. 42 st. Mada je nemogunost reizbora striktno propisana samo u pogledu dužnosti koju je odreeno lice u okviru kancelarije tužioca vršilo. kao što se to ponekad za tužioca oznaava. Takoe. koje proizlaze iz njegovog svojstva procesne stranke.292 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA za dokazivanje navoda sadržanih u njegovom optužnom aktu. može izvršiti i sam tužilac. 42 st.). kao 567 U pitanju je teret dokazivanja koji se inae. posebno u anglosaksonskim adverzijalnim krivinim postupcima (ije su osnovne odlike imali i svi ad hoc meunarodni krivini tribunali). 2) ekspertski aspekt – oni moraju posedovati visoku strunost i imati praktino iskustvo u krivinom gonjenju ili suenju u krivinim predmetima. Osim ukoliko se prilikom njihovog izbora ne odlui da im mandat traje krae. Izbor tužioca i njegovih zamenika Tužilac ima ulogu stranke u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom i to stranke u iju nadležnost spada voenje istrage. te pokretanje krivinog gonjenja i podizanje optužnice.1. 3 RSt.5. Edinburg. 2 RS). Tužioca tajnim glasanjem bira Skupština država lanica. te biti zaposleni s punim radnim vremenom (l. koji su ovlašeni da preduzmu bilo koju radnju koju na temelju Statuta. biti biran za zamenika tužioca. 292 . 1996. 3) aspekt koji se odnosi na vladanje jezikom – tužilac i njegovi zamenici moraju teno govoriti bar jedan od službenih jezika suda (l. Od tužioca se zahteva da dokaže svoj sluaj. Takav zadatak i funkcija tužioca bi morali da budu izraženi i onda kada se radi o tužiocu u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. pre svega vezuje za tužioca kao stranku. ako na kraju postupka ne postoji dovoljno dokaza za osudu optuženog. 4 RSt. pod tim treba podrazumevati i da zamenik tužioca ne može nakon isteka mandata biti biran za tužioca.“ Više o tome: A. tužilac izvodi dokaze prvi te. po logici stvari. Ti uslovi se odnose na nekoliko aspekata: 1) etiki aspekt – to moraju biti lica visokih moralni kvaliteta. pre svega u starijoj krivinoprocesnoj literaturi. str. Tužiocu pomažu jedan ili više zamenika.). Za svako slobodno mesto tužilac mora predložiti tri kandidata. sve vreme tokom postupka leži na tužiocu.

do ega dolazi na zahtev tužioca ili njegovih zamenika (l. ni tužilac. postoje i drugi razlozi izuzea. izmeu ostalog. a da suštinski ne obavlja nikakvu drugu profesionalnu delatnost. sudija ili tužilac u nekom nacionalnom pravosuu i tsl. Slino kao što se takva pravila. te 2) na nivou postupka pred samim Meunarodnim krivinim sudom. 42 st. tj. Naime. 42 st. te izuzee sudije. moglo razumno posumnjati (l. 5 RSt. ukazuje da osim ovog razloga izuzea tužioca i njegovih zamenika. koji je utvren u samom Statutu. tj. ili se ono u tom postupku krivino goni (l. Ovde treba podrazumevati pre svega aktivno i aktuelno profesionalno delovanje. ako su. ili u povezanom krivinom predmetu na nacionalnoj osnovi. Fakultativni razlog za izuzee tužioca je odreen kao postojanje okolnosti koje bi mogle dovesti do razumne sumnje u njihovu nepristrasnost. ne može kasnije biti birano na funkciju sudije Meunarodnog krivinog suda. ali se oni odreuju u drugom izvoru prava koje se primenjuje u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. odnose na osloboenje od dužnosti sudije. Tužilac i zamenici tužioca se moraju izuzeti iz rada na predmetima. U obavezni razlog izuzea tužioca ili zamenika tužioca. postoje i pravila koja omoguavaju da predsedništvo može tužioca ili njegove zamenike osloboditi dužnosti postupanja u odreenom predmetu. u Pravilima o postupku i dokazima. 42 st.). 568 293 . pravila iste prirode.). što je mogue u dva oblika: 1) na nivou odreenog nacionalnog postupka. tužiocu ili njegovom zameniku odreeni radni odnos miruje.). isto kao što ne bi trebalo dozvoliti ni obrnutu mogunost. Tužilac i njegovi zamenici se ne smeju upuštati u bilo kakve delatnosti koje bi mogle da utiu na obavljanje njihovih dužnosti.). predviena je zabrana obavljanja odreenih aktivnosti koje su inkopatibilne sa tužilakom funkcijom. treba smatrati da je on samo formalno profesionalno angažovan. s obzirom na bilo koji osnov. spada njihova funkcionalna povezanost sa krivinim predmetom koji je causa criminalis u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. a takoe se ne smeju baviti bilo kakvim zanimanjem profesionalne prirode (l.568 ve prethodno u bilo kom svojstvu uestvovati u istom predmetu pred Meunarodnim krivinim sudom. 42 st. ili da utiu na poverenje u njihovu nezavisnost. 7 RSt. 6 RSt. koji je obuhvatao lice protiv koga se u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom vodi istraga. ovaj izraz – “izmeu ostalog”. osim one koja se zasniva na njegovoj tužilakoj funkciji. profesor univerziteta. 7 U kontekstu navedene odredbe Rimskog statuta. odnosno ne vrši aktivno profesionalnu delatnost koju je obavljao pre stupanja na tužilaku funkciju (na primer.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 293 ni u Pravilima o postupku i dokazima. treba smatrati da lice koje je vršilo dužnost tužioca ili njegovog zamenika. tako da ako na primer. što znai da oni u profesionalnom smislu moraju iskljuivo da budu nosioci tužilake funkcije pred Meunarodnim krivinim sudom i nijedna druga profesionalna delatnost im nije dopuštena. niti zamenik tužioca ne smeju uestvovati u predmetu u kome bi se u njihovu nepristrasnost. Radi doslednog obezbeenja i ouvanja nezavisnosti tužioca i njegovih zamenika.

U pojmovnom smislu su ovakva lica jedna posebna vrsta strunih lica. što predstavlja jedan vid delovanja naela kontradiktornosti. Pravo traženja izuzea tužioca ili njegovih zamenika pripada drugoj stranci u krivinom postupku. ali se oni ne utvruju u Rimskom statutu. kojoj je inae Rimski statut opravdano poklonio veliku pažnju. 8 RSt. koja pomažu tužiocu kao stranci.). ve u Pravilima o postupku i dokazima. na prvi pogled sužavaju razlozi iz kojih okrivljeni može tražiti izuzee tužioca. seksualnog nasilja. postoje i drugi razlozi za izuzee tužioca i njegovih zamenika. Lice protiv koga se vodi istraga ili se krivino goni. Posebnu kategoriju lica povezanu sa tužilakom funkcijom. ine savetnici eksperti za pojedine oblasti pravne struke. Kada se podnese zahtev za izuzee tužioca ili njegovog zamenika. s obzirom da postoje i drugi razlozi koji nisu sadržani u Rimskom statutu. pre svega u odnosu na jednu u pravnom. 42 st. 8 (a) RSt. koji se od strane tužioca imenuju. a to je pitanje zaštite tzv. Odluku o izuzeu tužioca i njegovih zamenika donosi žalbeno vee. za sudije i tužioce i njihove zamenike. koje rešava i sva druga pitanja koja se odnose na njihovo izuzee (l. ako smatra da za to postoji bilo koji razlog propisan kako odredbama Rimskog statuta. pa emo te razloge analizirati u delu teksta posveenom izuzeu sudija Meunarodnog krivinog suda.). odnosno ošteenom u krivinom postupku. Osim ovog razloga. Ovde se neopravdano u obliku formulacije – “. ali ovo treba smatrati samo jednom pravno-tehnikom nepreciznošu formalne prirode. Nije utvren nikakav poseban rok.zbog osnova propisanih u ovome lanu”. u pogledu ega odreene obaveze ima i sud pred kojim se odvija postupak. oblast koja se odnosi na problematiku nasilja izmeu suprotnih polova. tako da ne sme biti sporno da okrivljeni može tražiti izuzee tužioca ili zamenika tužioca. ali je njihova uloga šira od stranake asistencije.). tako i odredbama sadržanim u Pravilima o postupku i dokazima. jer oni pre svega treba da pomognu žrtvi krivinog dela. može u svako doba zatražiti izuzee tužioca ili njegovog zamenika. 8 (b) RSt. zbog razloga propisanih u Statutu (l. te nasilja izvršenog u odnosu na decu (l. odnosno pravila audiatur et altera pars. ali bez formalnog vršenja funkcije tužioca ili njegovog zamenika. 42 st. ali i faktikom smislu vrlo specifinu oblast. koji se takoe mogu podeliti na razloge za obavezno i za fakultativno izuzee. 9 RSt.. ali se na to ne ograniava.. sekundarne viktimizacije ovakvih žrtava krivinih dela. 294 . odnosno procesni momenat do kada se može tražiti izuzee tužioca ili njegovih zamenika. 42 st. Ova nadležnost je takoe ureena i pravilima koja se odnose na izuzee sudija. što se prvenstveno ini radi spreavanja ili minimiziranja tzv. što ukljuuje. ve u Pravilima o postupku i dokazima i to na jedinstven nain. iz ega proizlazi da je to mogue tokom celog trajanja krivinog postupka i u bilo kojoj njegovoj fazi.). oni imaju pravo da se izjasne o takvom zahtevu (l. 42 st.294 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA RSt. posebno ranjivih (vulnarablih) kategorija žrtava. odnosno to je jedno od procesnih prava okrivljenog.). Tužilac e imenovati savetnike pravne struke s iskustvom u pojedinim podrujima.

pa do pitanja pravnih relacija sa UN itd. sa kojom bi osim samog suda. naelno. ali i suda. organizaciono odvajaju sudska i tužilaka administracija. ve i na injenici da bi drugaije ureivanje ovog pitanja. odnosno organ suda. a ona je odgovorna za primanje prijava. a slino rešenje se primenjivalo i tokom suenja u Nirnbergu i Tokiju se može s puno argumenata kritikovati. Ono ve na prvi pogled nije u skladu sa pravilom da se funkcija tužioca mora odvojiti od funkcije suda. što predstavlja i naslov l. a što svoj izraz treba da ima ne samo u neposrednim pravilima postupka. S druge strane. odnosno njena obaveza da deluje nezavisno i nepristrasno. odnosno njegovog tela ili organa. drugim odredbama striktno garantovana kako nezavisnost tužioca. ime se i na jednom terminološkom nivou ukazuje na postojanje izvesne funkcionalne i organizacione sprege izmeu suda i tužioca. kao i za proveravanje dobijenih informacija. može biti štetan po nezavisnost i nepristrasnost samog tužioca. prisutnog i kod ad hoc meunarodnih krivinih tribunala. Na ovaj se nain. tako i suda. što treba shvatiti ne samo u odnosu na bilo koje spoljne faktore. 42 st. s tim da to rešenje. sprovoenje istrage i krivino gonjenje pred sudom (l.5. 1 (c) Statuta definisana. može se poi od stava da je ovo pitanje isto tehnikoorganizacionog karaktera i da se njime suštinski ne utie na stranaki položaj tužioca. koje ima svoju tradiciju i u Statutima ad hoc meunarodnih krivinih tribunala za nekadašnju SFRJ i Ruandu. ve i meusobno. kao što je to inae i sasvim uobiajeno. poev na primer. s jedne strane utvruje nezavisnost kancelarije tužilaštva. kao jedan od organa Suda. niti se funkcionalno povezuje sa sudom kao organom postupka. od pitanja odnosa sa “državom domainom”. ve i u odnosu na nain rešavanja osnovnih organizacionih pitanja. i tužilaštvo moralo da zakljuuje poseban ugovor i ostvaruje niz složenih pravnih odnosa. u kojima se po pravilu. uz predsedništvo. Ratio legis definisanja kancelarije tužioca kao sastavnog dela suda. odnosno on time ne dobija automatski status “privilegovane” stranke. što je u oiglednoj kontradikciji i što smo ve objasnili u vezi drugih odredbi Rimskog statuta. 1). Meutim.1. verovatno izazvalo brojne tehniko-organizacione komplikacije. 34 st. Kancelarija tužioca Kancelarija tužioca je u smislu l. a da je pri tom. naelno se ovo rešenje ne može smatrati adekvatnim. se ne temelji samo. kroz odnos samih tih organa.2. na ve postojeoj tradiciji takvog rešenja. 34 Statuta. Tek e se u praksi pokazati da li ovakav nain ureivanja pitanja formiranja i delovanja kancelarije tužioca. sudsko odeljenje i sekretarijat. a s druge strane. u veini demokratskih nacionalnih krivinoprocesnih zakonodavstava. Ovakvo rešenje. odnosno uvek u onim zakonodavstvima koja su savremena demokratska. u kojima postoje sline formulacije. ipak nije korektno i u tom pogledu kao odreeni parametar mogu poslužiti i rešenja iz nacionalnih zakonodavstava. te drugih obaveštenja o krivinim delima iz nadležnosti suda. Kancelarija tužilaštva deluje nezavisno kao “posebno telo Suda”.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 295 2. ona se izriito definiše kao telo. a s obzirom da je Meunarodni 295 .

što se vidi pre svega. odnosno njeno osoblje. 42 st. Insistiranje na nezavisnosti kancelarije tužilaštva se ogleda i u zabrani bilo kom njenom lanu da traži ili prima uputstva od bilo kojih spoljašnjih izvora (l. koji su prikupljeni u istragama. ve se ona praktino svodi na vrstu tužilaštva. iz toga što je na njenom elu tužilac. odnosno njegovom zameniku.). vidi koliko je problematino odreivanje kancelarije tužioca kao organa suda. a to je pre svega odluka da se istraga vodi ili ne vodi. možda je trebalo. bez obzira na odreene organizaciono-tehnike probleme. Kancelarija tužioca nije definisana samo kao tehniko-organizaciona jedinica slino sekretarijatu suda. 2 RSt. tako definiše i tužilaštvo. tužilac e se o svim važnim pitanjima konsultovati sa sekretarom (Pravilo 9). a sama istraga u ovako složenim sluajevima. što ukljuuje poslove u vezi osoblja. 1 RSt. kao što je to sekretar koji rukovodi sekretarijatom suda. jer kao što smo objasnili. uvanje i bezbednost obaveštenja i dokaza. prostora i drugih sredstava. a prilikom pripreme. kao i njegovi zamenici imaju i mogunost da svoja ovlašenja prenesu na lanove kancelarije tužioca. izbei mogunost nedozvoljenog mešanja stranake funkcije sa sudskom funkcijom. kancelarija tužioca u stvari ima funkciju tužilaštva. da ovo ne bi smelo da bude dozvoljeno. Ovo pravilo iji je ratio legis sasvim opravdan i razumljiv. te da se samim tim. U vršenju ovih svojih odgovornosti koje se odnose na voenje kancelarije tužioca i upravljanje njenim radom. 44 st. odnosno njegovog organa i ovde se mogu pojaviti oigledni problemi. podrazumeva energinu aktivnost itavog niza subjekata i ona nužno u velikoj meri ima kolektivan karakter. kao što su ona krivina dela koja spadaju u stvarnu nadležnost Meunarodnog krivinog suda. to telo potpuno i vrlo striktno odvojiti od suda. postavlja pitanje – da li bi onda tužilaštvo moglo da traži ili prima uputstva od samog suda. mada je istraga inae u nadležnosti tužioca. u bilo kom njegovom funkcionalnom obliku. pripadaju iskljuivo tužiocu.. 42 st. a njemu pomažu jedan ili više zamenika (l. jer se tada ne radi o “spoljnjem izvoru”? Naravno. Tužilac je posebno odgovoran za smeštanje. ali tu postoje dva ogranienja: prvo ogranienje se odnosi na vrstu ovlašenja. koji ima sva ovlašenja u pogledu uprave i voenja poslova kancelarije. a ne neko administrativno lice. a koje su ponuene od strane 296 . usled prethodnog odreivanja kancelarije tužilaštva kao sastavnog dela Meunarodnog krivinog suda. besplatno angažovane u izuzetnim okolnostima. tužilac e doneti propise o poslovanju kancelarije. 4 RSt. U tom smislu. ali se tu ipak ne radi o suštinskoj grešci. odnosno njegova kancelarija. Na elu kancelarije je tužilac. drugo ogranienje se odnosi na lica kojima se ne mogu poveriti odreena ovlašenja. te time i na takav nain. da se zapone krivino gonjenje itd. ali se i na ovom primeru. koje je sprovela njegova kancelarija (Pravilo 10). izmene ili dopune tih propisa. tužilac. pa su u odnosu na tu opštu mogunost iskljuena ona ovlašenja koja shodno odredbama Statuta i u smislu inter alia.). Meutim. jer se tu na primer. na jedan terminološki nekorektan nain govori o istragama koje je “sprovela kancelarija tužioca”.296 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA krivini sud stalna institucija. a to ne mogu da budu strune osobe koje su shodno odredbama l.

Time je pored toga. 1 Statuta). kako na nacionalnom. 2. kako bi pomogle rad tužioca (Pravilo 11). praksa i budue konkretno delovanje novog stalnog Meunarodnog krivinog suda e pokazati u kojoj meri e njegovo delovanje zaista biti univerzalno. Predmetna ogranienost nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. ali je procenjeno da takav nain nije realan. Permanentni karakter ovog suda predstavlja ne samo veliku i oiglednu razliku u odnosu na dosadašnje ad hoc meunarodne krivine tribunale. što predstavlja jednu od osnovnih suštinskih osobina svakog oblika vršenja sudske funkcije. Osnovne institucionalne karakteristike Meunarodnog krivinog suda osnovanog Rimskim statutom.2. Tokom rada meunarodne pravne komisije bile su prisutne i ideje o još dve meunarodno-pravne tehnike osnivanja suda: 1) Smatralo se da je mogue formirati sud amandmanom Povelje UN. – Nadležnost meunarodnog krivinog suda se ograniava samo u pogledu voenja postupka 297 . s obzirom da prema odredbama l. Sud – funkcija voenja postupka i presuenja Meunarodni krivini sud je osnovan multilateralnim meunarodnim ugovorom. ali njena realizacije ne bi bila mogua s obzirom da takva rezolucija ne bi bila pravno obavezujua. ime je omogueno da on bude ne samo nezavisan i nepristrasan organ. tako verovatno jedino i bilo mogue da sud zaista bude formiran. dok je s druge strane. kao i meunarodne vojne sudove koji su delovali nakon II svetskog rata. te u kom stepenu e on biti imun u odnosu na eventualne zahteve velikih sila i politike uticaje monih meunarodnih faktora. tako i na meunarodnom nivou (što nije bilo poštovano dovoljno u praksi ad hoc meunarodnih krivinih tribunala). jula 1998. amandmani moraju da budu usvojeni sa dvotreinskom veinom glasova lanova Generalne skupštine. su sledee: Stalnost Meunarodnog krivinog suda. godine. ime se širi polje delovanja suda i njegova univerzalnost. Naravno. te ratifikovani sa dve treine glasova lanica UN. više ne prepušta volji ratnih pobednika ili aktuelnim politikim tendencijama i uticaju monih politikih faktora. prihvaenim u noi 17.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 297 država lanica.5. 108 Povelje. 2) Postojala je i ideja o osnovanju suda rezolucijom Generalne skupštine UN. ve se u toj njegovoj karakteristici može uoiti i vrsta rešenost meunarodne zajednice da se procesuiranje lica osumnjienih za ratne zloine i druga najteža meunarodna krivina dela. ukljuujui i sve stalne lanove Saveta bezbednosti. meuvladinih ili nevladinih organizacija. – Stalnost Meunarodnog krivinog suda predstavlja “stalnu instituciju” (l. omogueno da i druge države vremenom pristupaju tom meunarodnom ugovoru.

17 st. Volume I. 571 P. 17. Complementarity of the International Criminal Court to National Criminal Jurisdictions. Vereinte Nationen. 21. što znai da ona “korelativno” postoje i u Rimskom statutu. – U originalnom engleskom tekstu Statuta stoji bukvalno “. 6–8 Statuta. odnosno uslovljavali je odlukom samih ad hoc tribunala. 5 tog Statuta. Opravdano se smatra da afirmacija komplementarnog karaktera jurisdikcije stalnog Meunarodnog krivinog suda (ICC). Lattanzi and W. osim u dva sluaja: a) ako ta država ne želi propisno sprovesti istragu ili krivino gonjenje ili b) ukoliko ta država nije u stanju da to uini. A/CONF. Pretpostavka je da su sva krivina dela predviena u Rimskom statutu istovremeno i krivina dela u nacionalnim zakonodavstvima država koje su prihvatile taj Statut. Shabas (Ed. 1999..569 Komplementarnost sa nacionalnim krivinim pravosuem. ali i u nacionalnim krivinim zakonodavstvima. 1 Statuta). što je kada je re o našoj zemlji i inae formalno mogue (mada faktiki i pravno-tehniki ne baš sasvim jednostavno).. a konkretne inkriminacije su definisane u odredbama l. “Il Sirente“.shall be complementary to national criminal jurisdictions“. 16 st. Statuta sud e odluiti da nema mesta pokretanju i voenju krivinog postupka u dve situacije: 1) ako se ve vodi istraga ili krivino gonjenje u državi iji su organi za delo nadležni. “Essays on the Rome Statute of the International Criminal Court“. A.183/9. a koja su striktno i limitativno navedena u Statutu o osnivanju tog suda (l. koja su po pravilu iskljuivala nadležnost nacionalnih sudova. Benvenuti. in: F. što po našem mišljenju znai da nacionalna zakonodavstva takoe treba da prihvate krivina dela definisana u Rimskom Statutu. Teramo. b. mada bi u obzir (u sluaju postojanja odreene pravne praznine) došla i direktna primena pravila Rimskog statuta.298 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA i presuivanja licima okrivljenim za najteža krivina dela meunarodnog karaktera. Na primer. odnosno nadležnosti u pogledu odreenih vrsta krivinih dela. 2 Ustava).571 Prema odredbi l. 2) ako je sluaj ve istražen u državi iji su organi za njega nadležni i ako su oni odluili da nema mesta krivinom gonjenju. ovako shvaena “komplementarnost” sa nacionalnim pravosuem se pre svega odnosi na pitanje stvarne nadležnosti. 570 Amtliche Übersetzung. a i t. implicira da primarna odgovornost za gonjenje teških meunarodnih krivinih dela.570 Inae. jul 1998. jer je u Ustavu SRJ predvieno da ratifikovani meunarodni ugovori postaju sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka (l. u nemakom tekstu Statuta se navodi da njegova pravila “dopunjuju” unutardržavno zakonodavstvo. što i predstavlja bitnu razliku u odnosu na pravila o osnivanju dosadašnjih ad hoc tribunala. a na osnovu odreenih razloga. str. 1 t. što je jasno iskazano i u Preambuli Rimskog statuta. 569 298 . primarno pripada nacionalnom krivinom pravosuu.). osim ako ta njihova Krivina dela koja spadaju u nadležnost stalnog Meunarodnog krivinog suda osnovanog Rimskim Statutom su limitativno predviena u odredbama l. Nacionalni sudovi ak imaju primarnu nadležnost.

572 Komplementarnost se može shvatiti i to je u stvari. te ad hoc tribunala za nekadašnju Jugoslaviju i Ruandu koji u odnosu na nacionalna pravosua imaju prioritet (“primacy over national courts“). Graz. “The International Criminal Court – The Making of the Rome Statute – Issues – Negotiations – Results“. odbijajua ili oslobaajua presuda). ne samo kao odnos suda kao institucije i nacionalnih zakonodavstava ili nacionalnih sudova. “Kluwer Law International“. The Hague. T. str. 2 Statuta). je uz razumevanje da takva “pitanja prioriteta” imaju suštinski znaaj za nacionalne države. 2004. Das Rom-Statut des Internationalen Strafgerichtshof als Herausforderung für die nationale Strafrechtspflege. u Rimskom statutu. treba da se saglasi Skupština država lanica. S. 360–360. Geburtstag“. “NWV Verlag Recht“. Lee (Ed. London. a u ovom sluaju precizno definisanje prirode odnosa je istovremeno politiki osetljivo i u pravnom pogledu kompleksno. postupak se nee voditi pred Meunarodnom krivinim sudom u dva sluaja: 1) ukoliko je ve zapoet postupak u državi iji je sud nadležan za voenje postupka. što ukljuuje i Predsednika Suda (l.). odnosno osnovno znaenje. The Principle of Complementarity. da se termin komplementarnost uobiajeno koristi radi opisivanja odnosa izmeu dve institucije. in: C. Drugim reima. 1 Statuta). U tom smislu se zakljuuje. a nema osnova za procenjivanje da je takva odluka proizašla iz nedostatka volje ili nesposobnosti da se prema pravilima preduzme krivino gonjenje. Za razliku od Meunarodnih vojnih tribunala u Nirnbergu i Tokiju. prema pravilima našeg postupka doneto rešenje o obustavi postupka. Eser. ve kao odnos pravila koja sadrži Statut o osnivanju Meunarodnog krivinog suda i pravila sadržanih u nacionalnim krivinim legislativama. Sa tim ugovorom a prema odredbama Statuta. Holmes. ustanovljeno pravilo komplementariteta u odnosu na nacionalna krivina pravosua. Saradnja Suda i Ujedinjenih nacija je zasnovana na konsensualnim osnovama. – Nadležnost i funkcionisanje Suda se regulišu pravilima Statuta (l. za koje je bilo karakteristino da su raspolagali jednim ekskluzivnim “pravom kažnjavanja” u odnosu na nacionalno krivino pravosue.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 299 odluka nije proizišla iz nedostatka volje ili nesposobnosti da po propisu preduzmu krivino gonjenje. 572 299 . 41. Wien. Medigovic (Hrsg). a postoje uslovi za njegovo pravilno odvijanje. Grafl und U. Postojanje posebnog odnosa sa Ujedinjenim nacijama. in: R. te je odlueno da nema mesta krivinom gonjenju (npr. tj. ugovor u ime Suda zakljuuje njeA. po našem mišljenju njeno pravo. kao i 2) ukoliko je sluaj ve istražen u državi iji je sud nadležan. ona se temelji na ugovoru shodno odredbama Statuta. a po pribavljanju te saglasnosti. “Festrschrift für Manfred Burgstaller zum 65.573 Vezanost za pravila Statuta. 573 J. Boston. str. – Sud je osnovan Rezolucijom Generalne skupštine UN i saglasnošu država koje prihvataju Statut.

in: F. Benvenuti. u velikoj meri kontroverzan. iskustvo Meunarodnih vojnih tribunala u Nirnbergu i Tokiju (mada je stvarni meunarodni karakter ovih tribunala ponekad dovoen u pitanje). – Ona postoji naelno u odnosu na sam Sud kao instituciju. 575 574 300 . Shabas. Predsednik suda praktino zakljuuje taj sporazum sa državom domainom u ime i za raun Meunarodnog krivinog suda. još i Rim i Nirnberg. stara o uspostavljanju i izgradnji meunarodnog mira i sigurnosti. P. 23. zloini protiv ovenosti. odnosno Saveta bezbednosti. cit. istovremeno predstavljaju polje delovanja Saveta bezbednosti koji se u skladu sa Glavom VII Povelje UN. sa državom domainom. – Sud poseduje pravnu i poslovnu sposobnost i može preduzimati sve aktivnosti povezane sa njegovim zadacima i radi ostvarivanja cilja svog postojanja (l. što i ukljuuje Predsednika Suda. Posedovanje svojstva pravnog lica i posebnog meunarodnopravnog subjektiviteta. Naime. što proizlazi iz injenice da zloini koji spadaju u nadležnost Suda (genocid. na nain predvien Statutom (l. Poseban odnos stalnog Meunarodnog krivinog suda sa UN se povezuje i sa prirodom krivinih dela koja spadaju u njegovu nadležnost. Tokom procesa priprema osnivanja ovog suda. 68–69. – Sud može bilo gde održati svoje zasedanje. cit. A.300 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA gov predsednik. na: 1) teritoriji bilo koje države koja je prihvatila njegovo osnivanje. str. predlagani su osim Haga.574 Meutim. a u samom Statutu je u odnosu na konkretne P. ili 2) na osnovu posebnog dogovora na teritoriji bilo koje druge države (l. zloini protiv ovenosti i u budunosti. op. The Controversial Relationship between the International Criminal Court and the Security Council. Sud zakljuuje poseban sporazum o svom delovanju. Odreena tradicija u odnosu na Hag je svakako imala znaajnu ulogu. Mogunost zasedanja i delovanja van sedišta suda. 2 Statuta). on se ne osniva kao pomoni organ UN. 3 st. Gargiulo. a taj sporazum odobrava Generalna skupština UN (l. – Sedište suda je u Hagu u Holandiji. Nezavisnost suda prilikom ostvarivanja njegove funkcije i od samih Ujedinjenih nacija.575 Postojanje stalnog sedišta Meunarodnog krivinog suda. 2 Statuta).. je povezano sa idejom da zloini protiv mira. ratni zloini. 3 st. koja se smatra “državom domainom” suda. jer su u pitanju crimina iuris gentium. nameu potrebu meunarodnog represivnog i preventivnog reagovanja. zloini protiv meunarodne zajednice kao takve. op. Lattanzi and W. Sud može delovati u ostvarivanju svoje funkcije i kapaciteta. 1 Statuta). agresija). 4 st. jer za razliku od ad hoc Tribunala za nekadašnju SFRJ i Ruandu. kao mogua njegova sedišta. 3 Statuta).. smatra se da je odnos stalnog Meunarodnog krivinog suda i Saveta bezbednosti UN. ratni zloini. 4 st. str.

odnosno da bude u vezi sa njihovom sudijskom dužnošu. on biti zavisan od linosti pojedinih sudija.1. Sudije se ne smeju upuštati u obavljanje bilo kakve delatnosti koja bi se mogla doticati sa njihovom dužnošu. te njihove spremnosti da deluju profesionalno. Personalna nezavisnost sudija. te da u svakom konkretnom krivinom postupku primenjuju iskljuivo pravnike argumente i pravno rezonovanje. davanje intervjua mas-medijima. 2 st. 26 Ferbruary – 9 March 2001. 2 Statuta). 3). U pitanju je naelna norma koja se svodi na odreenu garanciju deklarativnog znaaja. pre svega politikih okolnosti. United Nations – Preparatory Commision fort he International Criminal Court – PCNICC/2001/1/Add. Sud priznaje odgovornost Ujedinjenih Nacija pod uslovima propisanim Poveljom UN (l. pripremila posebna Komisija. 576 301 . 1 Statuta). 1). ali tu naelno spadaju kako svi angažmani koji se uobiajeno i u nacionalnim zakonodavstvima smatraju nedostojnim sudije. koje bi se svodile na prejudiciranje stava sudije u odnosu na odreene aktuelne ili potencijalne krivine predmete iz nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. – Sudije su nezavisne u obavljanju svojih dužnosti (l. 2 st. savesno i nepristrasno. ili bi mogla da utie na poverenje u njihovu nezavisnost (l. 40 st. možda i presudnoj meri. 8 January 2002. Part I – Draft Relationship Agreement bertween the Court and the United Nations. ispunjeni su osnovni formalni uslovi da stalni Meunarodni krivini sud bude nezavistan u svom radu. ili da naškode njegovoj nezavisnosti i nepristrasnosti se ostvaruje odreenim zabranama kojima se iz razumljivih razloga nužno ograniava sloboda sudije u obavljanju nekih delatnosti koje su nespojive sa njegovom sudskom funkcijom.576 Sporazumom je predvieno da UN priznaju Sud kao nezavisnu i stalnu sudsku instituciju koja u skladu sa lanovima 1 i 4 Statuta ima svojstvo meunarodnog subjekta koji raspolaže svim zakonskim mogunostima koje su neophodne za ostvarenje njegove funkcije i ispunjenje njegovog cilja (l. 2 st. ali e u velikoj. 2). Faktiko je pitanje kakve se delatnosti podvode pod ono što bi moglo da utie na nezavisnost sudije. pisanje lanaka kojima se komentarišu aktuelni sluajevi o kojima se ve vodi ili e se voditi krivini postupak pred Meunarodnim krivinim sudom i tsl. slino kao što to važi i za krivine sudove u unutrašnjem pravnom poretku. zavisiti od niza konkretnih. New York.). 40 st. tako i sve aktivnosti (na primer. Ujedinjene Nacije i Sud priznaju jedan drugome status i mandat (l. dok e stepen njegove stvarne nezavisnosti. iji je nacrt takoe (kao i prethodno navedene akte). 24 September – 5 October 2001 – Report of the Preparatory Commision fort he International Criminal Court.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 301 sudije ona definisana i u personalnom smislu. Time što nije pomoni organ Ujedinjenih nacija. Odnosi Suda i UN su regulisani posebnim Sporazumom. Spreavanje uticaja koji bi se mogao vršiti na sudiju zahvaljujui njegovoj usmerenosti ka aktivnostima koje bi mogle da ga na odreeni nain kompromituju. a da politiki razlozi ne nau prostora za egzistenciju.

kao i osoblje koje radi u kancelariji tužioca. sekretarijatu. Ovakav nain odluivanja u stvari predstavlja poseban oblik sudske funkcionalne nadležnosti. 3) strune i obrazovne kvalifikacije sudija. nezavisnost sudija se ne garantuje samo odreenim normativnim rešenjima. 40 st. 4 Statuta). U pogledu svih pitanja koja se odnose na navedene zabrane vršenja odreenih delatnosti od strane sudije. kako one koje su nespojive sa prirodom sudijske funkcije. te da u poštovati poverljivost istrage i krivinog gonjenja. 45 RSt. sekretar i zamenik sekretara. Regionalna pripadnost sudija postoji u dva modaliteta: prva je isto geografska. S obzirom na organizacionu povezanost kancelarije tužioca i samog Suda. kao i tajnost odluivanja” (Pravilo 5/a). zamenik tužioca. te tumai i prevodioci (Pravilo 6). Tekst sveane izjave koju polažu sudije glasi: “Sveano izjavljujem da u svoje dužnosti i sva ovlašenja koja imam kao sudija Meunarodnog krivinog suda. 4) polnu (rodnu) pripadnost sudija. kao i njegovog sekretarijata. sekretar i zamenik sekretara suda (Pravilo 5/b). 36 st. a druga se odnosi na pripadnost sudija odgovarajuem pravnom sistemu. ne sme uestvovati u donošenju odluke (l. kao i u mnogim drugim krivinoprocesnim zakonodavstvima obeležava terminom “odluivanje u opštoj sednici suda”. – Postojanje posebnih kriterijuma za izbor sudija.302 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Posebna zabrana obavljanja drugih delatnosti je predviena za sudije s punim radnim vremenom u sedištu Suda. nepristrasno i savesno. koje ne smeju da se bave nikakvom drugom delatnošu koja bi imala profesionalni karakter (l. kojima se naelno teži obezbeenju personalne nezavisnosti i nepristrasnosti konkretnih nosilaca pravosudne funkcije pred Meunarodnim krivinim sudom – Ovi kriterijumi su kompleksnog karaktera i obuhvataju nekoliko osnovnih zahteva koji se odnose na: 1) regionalnu pripadnost sudija. odnosno kroz kombinaciju razliitih parametara: 1) tako što se odreuju moralne osobine koje kandidati za sudije moraju da poseduju – sudije se biraju iz reda lica visokih moralnih kvaliteta. 2) moralni integritet sudija. verno. odnosno anglo-amerikom. ili bolje reeno. zamenici tužioca. ve se sudije i zvanino u formi javne sveane izjave obavezuju da e svoju dužnost vršiti nepristrasno i savesno (l. koja se u našem. slinu skoro istovetnu sveanu izjavu polažu tužilac. jednom od dva velika pozitivna pravna sistema – evropsko-kontinentalnom ili anglosaksonskom. 3 Statuta). Prilikom izbora sudija uzee se u obzir da u sastavu suda budu zastupljeni: 1) osnovni (glavni) svetski pravni sistemi i 2) postoji pravina geografska zastupljenost (l.). Moralni integritet sudija je odreen kroz dva aspekta. koje su nepristrasne i estite i 2) tako što se upuuje na propise nacionalnih zakonodavstava – sudije moraju posedovati kvalifikacije koje su potrebne za izbor na najviše 302 . Postojanje posebnih kriterijuma za izbor sudija. U simbolikom smislu. tako i one koje se odnose na zabranu vršenja odreenih profesionalnih aktivnosti. Ovakvu izjavu polažu i tužilac. vršiti asno. s tim što sudija na koga se odnosi takvo odluivanje. 40 st. odluuju sve sudije apsolutnom veinom glasova. 8 (i) i (ii) Statuta).

2) lica koja imaju priznatu strunost u relevantnim oblastima meunarodnog prava. u odnosu na dve velike naune i strune oblasti: 1) u odnosu na materijalno i procesno krivino pravo i suda u odnosu na meunarodno pravo. koji pored toga mora i teno da govori (l. 36 st. prilikom izbora se takoe uzima u obzir potreba ukljuivanja sudija koje poseduju struno znanje u odnosu na posebne oblasti. Naime. posebno meunarodno humanitarno pravo. svaki kandidat mora da poseduje izvrsno znanje najmanje jednog od službenih jezika suda. nisu dovoljno 577 303 . smatrale da sudije. što ukljuuje. kao i odgovarajue iskustvo koje su stekli u svojstvu sudije. Strune i obrazovne kvalifikacije kandidata za sudije Meunarodnog krivinog suda se odreuju na dva alternativno propisana naina. dobro verzirane u meunarodno pravo. kao što su meunarodno humanitarno pravo i ljudska prava. uvedeni su i posebni struni kriterijumi koji se odnose na uže strune oblasti. 3 Statuta). koji mogu. te poseduju veliko pravniko iskustvo. omoguava i strunjacima iz relevantnih oblasti meunarodnog prava da budu kandidati za sudije meunarodnog krivinog suda. i strunjake za problematiku nasilja prema ženama i deci (l. 36 st. Pored ovih osnovnih strunih kriterijuma shodno kojima se odreuju i dve osnovne grupe strunjaka iz ijih redova se biraju sudije. Postoje dve osnovne alternativno oznaene grupe strunjaka. koje ima znaaja u odnosu na suenje pred Meunarodnim krivinim sudom (l. 3 (b) (i) i (ii) Statuta). Pored navedenih uslova. pa su neke sudije iz zemalja sa common law tradicijom. a po pravilu i odreeno iskustvo u obavljanju pravosudnih funkcija. jer je nesumnjivo da prema propisima veine nacionalnih zakonodavstava. posedovati i odreene strune kvalifikacije. Smatramo da je prilino udno rešenje koje potpuno ravnopravno u odnosu na strunjake za krivino pravo. 3 (c) Statuta). 36 st. moraju osim odreenih uslova koji se odnose na integritet njihove linosti. tužioca. u nekim radovima se istie da je bilo problema i u radu Haškog tribunala. ovaj drugi zahtev u sebi ukljuuje i odgovarajue strune aspekte. niti se u tom pogledu utvruju specijalne kvote.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 303 sudijske funkcije u zemlji iz koje potiu (l. Naime. advokata ili u nekom drugom slinom svojstvu u krivinom postupku. s tim da taj zahtev nije preterano precizno i strogo definisan. kao kada je u pitanju osnovna podela kandidata na strunjake za krivino pravo i one ija je specijalnost meunarodno pravo. U stvari. s obzirom na kvalifikacije kojima raspolažu da budu sudije Meunarodnog krivinog suda: 1) lica koja poseduju priznatu strunost u podruju materijalnog krivinog prava i krivinog postupka. 8 (b) Statuta). kao i meunarodno humanitarno pravo i ljudska prava. 36 st. tj. sudije koje treba da imaju najviša sudska zvanja. tako i na odgovarajue iskustvo. u praksi je bilo mnogo problema sa sudijama iz razliitih pravnih sistema. ali se na to ne ograniava. U odnosu na strunjake iz obe ove pravne oblasti se postavljaju kako zahtevi koji se odnose na “priznatu strunost”. koje su lica iz akademskih sredina.577 Takva U vezi s ovim pitanjem.

meunarodno javno pravo je imalo ogromnu ulogu u vezi nastanka ovog suda. izvode dokazi itd. te smo iz tih razloga mišljenja da rešenje koje strunjacima te oblasti prava naelno daje ravnopravnost u odnosu na kriviare kao kandidate za sudije Meunarodnog krivinog suda. ukoliko su za to ispunjeni potrebni materijalni i procesni uslovi. 304 . Predsedništvo može da predloži poveanje broja sudija. a u samom se krivinom postupku praktino ne pojavljuje potreba rešavanja meunarodno-pravnih pitanja. Broj sudija i nain njihovog izbora. uz navoenje razloga zbog kojih smatra da je to neophodno i prikladno. Naime. te da ak može dovesti do velikih praktinih problema u konkretnim krivinim postupcima. – Statutom se regulišu sledea pitanja koja se odnose na broj sudija Meunarodnog krivinog suda: 1) minimalan broj sudija. Više o tome: L. Oxford. 1 i 2 Statuta). eventualno krivine sankcije. a pre svega problematika postojanja ili nepostojanja krivinog dela.304 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA mogunost je potpuno neopravdana. Takav predlog se razmatra kvalifikovane za voenje krivinog postupka u odnosu na meunarodna krivina dela. u kojima se rešavaju klasina krivinopravna pitanja. prvenstveno rešavaju pitanja koja se odnose na krivino delo i krivinu odgovornost. Sud je sastavljen od 18 sudija. pa je stoga potpuno nerazumljivo omoguavanje da i strunjaci meunarodnog prava budu sudije ovog Suda. ali taj broj nije apsolutno fiksiran jer delujui u ime suda. Profesionalno i funkcionalno delovanje sudije ovog Suda se u svakom konkretnom krivinom postupku nužno svodi na aktivnosti koje su i inae tipine za krivine postupke pred nacionalnim sudovima. 36 st. Symposium – The ICTY 10 Yers On: The View from Inside. koji ne poznaje krivino pravo ili ga bar ne poznaje u potrebnoj meri. 2004. te ne odgovara profilu Meunarodnog krivinog suda. “Oxford University Press“. Idealno je ukoliko osoba koja poseduje izvrsno znanje krivinog materijalnog i procesnog prava. 384. pred kojim se kao i pred bilo kojim drugim sudom. tako da je nezamislivo da lice koje nije po svom obrazovanju pre svega kriviar. a tada je Sekretarijat dužan da svaki takav predlog bez odlaganja dostavi državama strankama (l. bude sudija tog suda. Takvim poslom se ne može uspešno baviti bilo koji drugi pravni strunjak. bude sudija ovog Suda. kako je to definisano Statutom. 3) mogunost smanjenja prethodno ve poveanog broja sudija. June. ali je potpuno apsurdno da bilo koji strunjak za meunarodno pravo. Vohrah. London. egzistiranja ili neegzistiranja krivine odgovornosti. 2. potpuno pogrešno i loše. C. koji je po svojim suštinskim obeležjima krivini sud. Some Insights into the Early Yeras. No. osim vrsnog pravnika – kriviara. koji istovremeno predstavlja i redovan brojani sastav nosilaca pravosudnih funkcija u Meunarodnom krivinom sudu. ali je njegova funkcija u konkretnim krivinim postupcima minornog karaktera. 2. str. 2) mogunost poveanja tog broja sudija. te izricanja krivinih sankcija. pored toga još poseduje i odreeni kvantum znanja iz meunarodnog javnog prava (naroito meunarodnog humanitarnog prava). Vol. “Journal of International Justice“.

36 st. Postupak izbora sudija se u Statutu reguliše usklaeno sa strunim i moralnim kriterijumima koji se odnose na potencijalne kandidate za sudije. a smatra se usvojenim ukoliko se za njega izjasni dve treine država lanica (stranaka). 36 st. kao što se to u praksi i pokazalo. Logino je oekivati.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 305 na sednici Skupštine država lanica. odnosno radnog optereenja suda. 36 st. 2 (b) Statuta). Ukoliko se predlog za poveanje broja sudija usvoji. te stupa na snagu u vreme koje odredi Skupština (l. a regulišu se kako pitanja koja se odnose na predlaganje kandidata od strane država lanica. ukoliko to smatra prikladnim. Radi obavljanja izbora obrazuju se dve liste kandidata (l. da formira poseban Savetodavni odbor radi razmatranja predloga za izbor sudija. pod uslovom da je to opravdano obimom posla. ali i tada mora da ostane najmanje 18 sudija. odnosno prema istom postupku kao što je to predvieno i za poveanje broja sudija (upuujua norma). tako i problematika konkretnog izbornog postupka. odnosno njegovo predlaganje. tako i na postupak izbora sudija (l. Predsedništvo može da uputi i predlog suprotnog sadržaja. što se odnosi kako na kriterijume za njihov izbor. 2 (c) (i) Statuta). Kao što se vidi i iz samog njegovog naziva. za izbor koji predstoji. 36 st. te u izvesnom smislu utie i na jaanje njenog položaja u meunarodnim odnosima. conditio sine qua za sudiju je (pored ve objašnjenih uslova koji se odnose na Statutom definisane kriterijume) i da poseduje državljanstvo neke od država koje su potpisale i ratifikovale Rimski statut. potie od država stranaka Rimskog statuta. 36 st. predstavlja važan pokazatelj i bitan segment meunarodnog uticaja te države. da e države praktino bez izuzetka predlagati svoje državljane za sudije Meunarodnog krivinog suda. ali ne rešava meritorno pitanja koja se odnose na izbor sudija. jer injenica da je državljanin jedne države sudija tog Suda. Predlog za smanjenje broja sudija se razmatra na isti nain. Dakle. a nije neophodno da je u pitanju državljanin države predlagaa. Inicijativa za izbor konkretnog lica za sudiju. a sastav tog odbora i njegov mandat odreuje Skupština (l. Skupština država lanica može. sve dok se na taj nain ne dosegne potreban broj sudija (l. 4 (c) Statuta). 4 (b) Statuta). 2 (c) (ii) Statuta). 36 st. Pravo predlaganja kandidata za sudije Meunarodnog krivinog suda predstavlja ekskluzivno pravo država lanica (stranaka) Rimskog statuta. što je u skladu sa opštim pravilima koja se odnose na broj sudija Meunarodnog krivinog suda (l. 36 st. Svaka država može da predloži po jednog kandidata. 2 (c) (ii) Statuta). ali se mora raditi o državljaninu neke od država lanica (l. taj odbor pretežno ima odreenu konsultativnu i pravno-tehniku ulogu. broj sudija se smanjuje postepeno i prema redosledu sticanja mandata sudijama koji su ve stupili u službu. a ukoliko se on usvoji. Ono može u svako doba da predloži smanjenje broja sudija. Nakon što je ve prihvaen predlog da se povea broj sudija. 5 Statuta): 305 . izbor novih sudova se održava na narednoj sednici Skupštine država lanica u skladu sa opštim pravilima koja se odnose na izbor sudija stalnog Meunarodnog krivinog suda.

jezika kojim se kandidat služi kao maternjim ili ga uobiajeno koristi. s tim što smo mi u prethodnom tekstu. februara 2003. 36 st. dok se naredni izbori organizuju i sprovode tako da se ouva razmera broja sudija. Konkretno. 36 st. strune i polne 306 . nakon što su održana 33 izborna kruga. 36 st. za potrebe njegovog izbora za sudiju. ispunjava uslove u pogledu obe izborne liste. poput mesta prebivališta ili boravišta. Izabrano je svih 18 sudija. Na ovaj se nain ustanovljava jedan vid dirigovanih izbora. 6 (a) Statuta). 36 6 (b) Statuta). radi obezbeivanja ravnopravnog predstavljanja odgovarajuih velikih pravnih oblasti koje se smatraju posebno važnim u radu Meunarodnog krivinog suda.306 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA . To u stvari znai da se izbor sudija odvija kroz održavanje niza izbornih krugova. ali ukoliko u tom krugu nije popunjen potreban broj sudija. 3 (b) (i) Statuta i . Prilikom prvog izbora za sudije sa liste A se bira najmanje devet sudija. on e se smatrati državljaninom države u kojoj uobiajeno koristi svoja graanska i politika prava (l. U skladu sa objašnjenim odredbama l. s obzirom na to s koje izborne liste kandidati potiu (l. sve dok se ne popune preostala sudijska mesta (l. a ukoliko kandidat ima više državljanstava. 7 Statuta izabranim za sudiju Meunarodnog krivinog suda se smatra onaj kandidat koji dobije najvei broj glasova i dvotreinsku veinu glasova država lanica prisutnih u Skupštini i koje su tom prilikom glasale (l. Sudije se biraju tajnim glasanjem na sednici Skupštine država lanica (stranaka) Rimskog statuta. tako da sudije postaju oni kandidati koji dobiju potreban broj glasova. 7 Statuta). Ukoliko se potreban broj sudija ne izabere u prvom glasanju (prvom izbornom “krugu”). Kandidat koji je multidisciplinarno struno kvalifikovan. a s liste B najmanje pet sudija. dolazi do održavanja sledeeg izbornog kruga. tj. može sam odluiti na kojoj listi želi da bude naveden. 3 (b) (ii) Statuta. godine. sve dok se ne popune sva raspoloživa sudijska mesta. 36 st. s tim da su na sledei nain ispoštovane zahtevane regionalne. 112 Statuta (l. nacionalnosti. u odnosu na formalno izjednaavanje pravnika kriviara i pravnika strunjaka za meunarodno javno pravo u pogledu njihove mogunosti da budu sudije Meunarodnog krivinog suda. koja se radi toga saziva u smislu l. 5 Statuta). U pitanju je procena sa kojom državom taj kandidat imaju najjau vezu. što bi se u svakom konkretnom sluaju moralo zasnivati na nekim tipinim pokazateljima.lista B koja sadrži imena kandidata koji poseduju kvalifikacije u oblasti meunarodnog prava. ve izneli svoj kritiki stav u odnosu na takvo rešenje. tj. zaposlenja. glasanje se ponavlja u skladu sa opštim pravilima. profesionalne karijere itd. 6 (a) Statuta). odnosno meunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava u smislu l. 36 st. Za sudije ne mogu biti izabrana lica iz iste države. 36 st. konaan izbor sudija Meunarodnog krivinog suda je završen 8. 36 st.lista A koja sadrži imena kandidata koji imaju kvalifikacije u oblasti materijalnog i procesnog krivinog prava u smislu l.

Trajanje mandata sudija. tj. odnosno neke vrste kocke. 4 iz Latinske Amerike i Kariba. ili bile izabrane u nekom kasnijem izbornom krugu. 3 iz Azije. 3) prema polu: izabrano je 7 žena i 11 muškaraca. Pravinije. da se dužina trajanja mandata odreuje s obzirom na broj dobijenih glasova. Možda bi bilo bolje. 9 (c) Statuta). tj. ve to zavisi od “sree” izabranih sudija. Naime. ili lakše odnosno pre birane (u ranijem izbornom krugu) imaju duži mandat. Maksimalno trajanje mandata koje iznosi 9 godina ipak nije uvek apsolutno. ukoliko su odgovarajue procesne faze ve zapoete pred tim veem (l. Intencija tvoraca Statuta je sasvim jasna. zajedno sa nizom drugih pravnih instituta. da dužina mandata zavisi od žreba. jer su oni želeli da suviše ne “okamene” personalni sastav nosilaca sudijskih funkcija u Meunarodnom krivinom sudu (uz ostavljanje mogunosti reizbora sudijama koji su zahvaljujui žrebu izabrani na najkrai mandat). 36 st. funkcija sudije Meunarodnog krivinog suda nije stalna.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 307 proporcije: 1) po regionalnim grupama izabrano je: 3 sudija iz Afrike. Sudije se biraju na rok od devet godina i nemaju pravo na reizbor (l. svrstaju se u treinu sa dužim mandatom u odnosu na one sudije koje su dobile manji broj glasova. tako da sudije koje su dobile vei broj glasova. da vrši svoju dužnost sve do kraja suenja ili postupka po žalbi. odnosno stepen “uspešnosti” prilikom biranja odreenih sudija. 10 Statuta). – Za razliku od veine nacionalnih zakonodavstva u kojima se stalnost sudijske funkcije smatra važnim elementom pravnog sistema. 7 iz Zapadne Evrope i ostalih država. ve u odreenim sluajevima sudija može da nastavi da vrši svoju dužnost. 9 (b) Statuta). nastavlja u skladu sa l. 36 st. te 2) sudije iji mandat traje 6 godina i 3) sudije iji mandat traje 9 godina. 36 st. ve traje tokom odreenog vremenskog perioda. tj. što inae predstavlja i maksimalni vremenski period u kom odreeno lice može da vrši funkciju sudije Meunarodnog krivinog suda. prilikom prvog izbora žrebom se izmeu izabranih sudija odreuje 1/3 sudija iji e mandat trajati tri godine i druga 1/3 sudija iji e mandat trajati šest godina. sudija izabran za lana pretresnog ili žalbenog vea. kojim se. Naime. dok e mandat preostalih sudija trajati devet godina (l. 36 st. te stvaranjem povoljnih faktikih okolnosti obezbeuje sudijska nezavisnost. 9 (a) Statuta). 1 iz Istone Evrope. ali je pomalo pravniki “neelegantno”. 2) po kriterijumu strunosti i obrazovnog profila: izabrano je 10 sudija sa liste A (strunjaci za krivino materijalno i procesno pravo) i 8 sudija sa liste B (strunjaci za meunarodno pravo). 39 Statuta. 307 . To znai da prema kriterijum trajanja mandata postoje tri jednake grupe sudija: 1) one iji mandat traje 3 godine. tako i sa trajanjem konkretnih postupaka odnosno faze u kojoj se postupak nalazi. apsolutne aleatornosti. Interesantno je da nije mandat svih sudija jednake dužine. što je povezano kako sa njegovim funkcionalnim statusom u Sudu. Sudija koji je biran na tri godine može ponovo biti biran na istu dužnost (mogunost reizbora) do punog trajanja mandata (l.

zamenika tužioca. Detaljnije se pitanje naina upražnjavanja sudijskih mesta u Meunarodnom krivinom sudu. drugi se svode na višu silu. 35 st. Pravilo 36 ureuje pitanje smrti sudije. 1 Statuta). reguliše Pravilima o postupku i dokazivanju. sekretar ili zamenik sekretara su dužni da pismeno obaveste Predsedništvo ukoliko donesu odluku da napuste svoju dužnost. sekretara ili zamenika sekretara. zamenik tužioca. a ukoliko je taj period tri godine ili krai. treba da: 1) nastoje da bar šest meseci unapred. te pitanje zamene sudije. dok neki razlozi podrazumevaju zamenu sudije i protiv njegove volje. moraju da budu dostupni radi vršenja svoje dužnosti od poetka do kraja mandata (l. Predsedništvo je dužno da pismenim putem obavesti predsednika kancelarije Skupštine država lanica o smrti sudije. što oni mogu da uine tokom celokupnog trajanja njihovog mandata. zamenik tužioca. s obzirom da nije predviena neka posebna sankcija ukoliko ih oni prekrše. odnosno mogunost njegove zamene i onda kada on takvu zamenu ne odobrava. Mandat. 37 st. 36 Statuta (l. tužioca. tužioca. Sudija. tužilac. sekretar ili zamenik sekretara. Pravilo 38 reguliše mogunost zamene sudije. da moraju maksimalno biti posveeni svojoj profesionalnoj dužnosti sudije u Meunarodnom krivinom sudu. odnosno funkciju. tako da u skladu sa tim. zamenika tužioca. 37 st. sekretara ili zamenika sekretara. on može još jednom da bude biran (reizabran) na istu dužnost i to s punim mandatom u skladu sa l.308 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Profesionalni status sudija. tužioca. Popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta. sudija. 2 Statuta). navedeni subjekti imaju ipak. U pitanju je dobrovoljno povlaenje navedenih subjekata s funkcije koju su vršili. tužilac. zamenika tužioca. – Sve sudije se biraju kao lanovi Suda s punim radnim vremenom. Supstituisanje jednog sudije drugim je mogue iz više alternativno predvienih razloga. 36 Statuta). Iz ovoga proizlazi da sudije ne mogu vršiti drugu profesionalnu dužnost dok im traje mandat. tj. Naime. što znai da se nove sudije biraju u skladu sa pravilima koja se i inae odnose na kvalifikacije. Mada su naelno potpuno slobodni u odluivanju da li e nastaviti da vrše svoju funkciju. koje su u suštini moralne prirode. – Ukoliko se uprazni sudijsko mesto. 1 Statuta). vrši svoju dužnost tokom preostalog mandata njegovog prethodnika. predlaganje i izbor sudija (l. sekretara ili zamenika sekretara. tako da sudija koji je izabran na slobodno mesto. saopšte datum kada njihovo povlaenje s dužnosti stupa na snagu. a potom e Predsedništvo o tome pismenim putem obavestiti predsednika kancelarije Skupštine država lanica. Pravilo 37 se odnosi na regulisanje pitanja napuštanja dužnosti od strane sudije. u skladu sa im su oni i plaeni. ono se popunjava prema pravilima koja se odnose i na izbor sudija (shodno l. mada se sudija i u takvom sluaju sa zame308 . odnosno trajanje mandata novoizabranog sudije se po pravilu vezuje za trajanje mandata sudije ija je funkcija prestala. od kojih neki predstavljaju izraz slobodne volje sudije. te 2) nastoje da obave što više preostalih obaveza. odnosno ostavke tih subjekata. ukoliko odlue da se sa dužnosti povuku i odreene obaveze.

(b) prihvaeno oslobaanje od dužnosti. Smenjivanje sudije s dužnosti (razrešenje sudije). odnosno grubo povreivanje dužnosti. Zamena sudije se obavlja u skladu sa procedurom predvienom Statutom. u sledeim sluajevima: (a) ostavka. zamenika tužioca. Odluku o smenjivanju s dužnosti sekretara ili njegovog zamenika donose sudije Meunarodnog krivinog suda apsolutnom veinom glasova (l. dok je drugi.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 309 nom može složiti. ve i na tužioca. postoje samo u nekim pitanjima postupka. Sudija. te b) ako sudija nije u mogunosti da obavlja svoju dužnost. od kojih se prvi svodi na nesavestan rad. pa tako sudija ne podnosi dokaze ni inae. 3 RSt. 2). 38 Pravila. (e) smrt sudije. objektivnog karaktera i predstavlja nemogunost normalnog vršenja sudijske funkcije. Odluku o razrešenju sudije. 46 st. odnosno prihvaeno oslobaanje od sudijske dužnosti. Ove razloge smo nabrojali (uz zadržavanje sistematike. 2) zamena do koje dolazi nezavisno od sudijine volje – izuzee sudije. ili oba (što je ipak teško zamisliti). a oni prema prirodi razloga zbog kojeg se sudija zamenjuje mogu da budu svrstani u tri grupe: 1) zamena sa kojom je sudija saglasan. te daje izjave i predloge u skladu sa Pravilima o postupku i dokazima. pa se 309 . Pravilima o postupku i dokazivanju. dok je u sluaju tužioca potrebna apsolutna veina država lanica. jer ovi subjekti imaju sasvim razliite funkcije. 2 RSt. od dva alternativno propisana razloga. 1 (a) i (b) RSt. ali je u tom sluaju neophodna i preporuka samog tužioca (l. pa je tu i nastao problem. kome je sposobnost vršenja dužnosti osporena u skladu sa Statutom. tužioca ili zamenika tužioca donosi tajnim glasanjem Skupština država lanica Rimskog statuta.). odnosno bie razrešen. donosi na preporuku preostalih sudija. nomenklature i terminologije sadržane u Pravilima o postupku i dokazivanju). zadržava u potpunosti svoju mogunost da podnosi i razgleda dokaze. sekretara i njegovog zamenika. Ovo pravilo se odnosi ne samo na sudije. Sudija može biti zamenjen iz objektivnih i pravinih razloga. 3) zamena usled nastupile više sile – smrt sudije. 46 st. odnosno onda kada je on zahteva – ostavka sudije. inter alia. što je isto potrebno i za razrešenje zamenika tužioca. pri emu se takva odluka u sluaju smenjivanja sudije. ako se u skladu sa Pravilima o postupku i dokazima. – Sudija e se smeniti sa dužnosti. na nain propisan Statutom (l. ali ona nije najkorektnije pravnotehniki formulisana. ali ne može uestvovati u razmatranju predmeta (l. odnosno smenjivanje (uklanjanje) s dužnosti. utvrdi postojanje jednog. striktno prema rešenju sadržanom u l. (c) izuzee.). Ovi razlozi su istovetno predvieni i za smenjivanje tužioca ili njegovog zamenika. 4 RSt. s tim da male razlike u odnosu na razrešenje ovih subjekata. te Propisima o poslovanju suda (Pravilo 38 st. To su sledei razlozi: a) ako je sudija svojim ponašanjem ozbiljno narušio pravila službe ili izvršio tešku povredu svojih dužnosti koje su propisane Statutom. Ratio legis navedene odredbe je jasan. kao i sekretara i njegovog zamenika. 46 st.). 46 st. što u stvari znai da je u takvoj situaciji stav sudije u odnosu na to pitanje potpuno indiferentan. koju je prihvatila dvotreinska veina glasova država lanica.). (d) smenjivanje (uklanjanje) s dužnosti.

koje može i po sopstvenoj inicijativi pokrenuti postupak razrešenja. obuhvatiti: (a) oglušavanje o obavezu zahtevanja osloboenja od dužnosti. s obzirom da je nemogue govoriti osnovano o razlozima na kojima se pritužba zasniva. koje je takvog karaktera da nanosi ili bi moglo naneti ozbiljnu štetu ugledu Suda (Pravilo 24/1). nije jasno kako sudija može imati pravo da razgleda dokaze. koje je nespojivo sa dužnošu koja se obavlja. Teška povreda dužnosti predstavlja teški nemar u obavljanju dužnosti ili svesno postupanje suprotno dužnostima. dok ostale upuuje nadležnom organu. ako takvo objavljivanje može ozbiljno naškoditi postupku pred Sudom. što se takoe odnosi i na tužioca. a koje se zasnivaju na postojanju nekog od razloga za njegovo razrešenje. isto kao što sudija po pravilu ne podnosi ni izjave niti daje predloge.310 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA to ovde nepotrebno i pogrešno navodi. Pritužbe se upuuju Predsedništvu. Sve pritužbe koje se upuuju protiv odreenog sudije. jer je to pre svega funkcija stranaka. odbaciti anonimne ili oigledno neosnovane pritužbe. b) ponašanje van vršenja službene dužnosti. Sudija u odnosu na koga se zahteva razrešenje raspolaže pravom odbrane u odnosu na takav zahtev. e na temelju propisa o poslovanju Suda. upuiva310 . da to spreava sudiju da bude na svojoj funkciji. (iii) zloupotreba sudijske dužnosti radi neopravdanog pribavljanja privilegovanog položaja u odnosu na odreenu vlast. a da mu se pri tom uskrauje mogunost razmatranja predmeta. Nedolino ponašanje sudije postoji u sledeim alternativno propisanim oblicima: a) ponašanje tokom vršenja službenih dužnosti. ili pravilnom unutrašnjem poslovanju Suda. sekretara i njegovog zamenika. njegove zamenike. a koje nanosi ili bi moglo naneti tešku štetu pravilnom postupanju ili odluivanju pred Sudom. a ono može u inter alia smislu. line podatke podnosioca pritužbe. što se ini korišenjem sudijskih ovlašenja (Pravilo 24/2). a da se pri tom. moraju u svom sadržaju obuhvatiti osnov za smenjivanje sudije. gde spada: (i) objavljivanje injenica ili informacija do kojih se došlo tokom vršenja dužnosti ili u vezi s pitanjima postupka (sub judice). a sama pritužba je poverljive prirode (Pravilo 26/1). te po mogunosti i sve važne dokaze. Pravilima o postupku i dokazima se dodatno ureuju pitanja smenjivanja sa dužnosti sudije. (ii) prikrivanje informacije ili okolnosti koje su u tolikoj meri ozbiljne prirode. a to pravo ima sledee elemente: 1) pravo da bude pismeno obavešten o postojanju pritužbe. Teška povreda pravila službe postoji u dve varijante: 1) nedolino ponašanje sudije i 2) teška povreda dužnosti sudije. 2) pravo da mu se pruži mogunost iznošenja i proveravanja dokaza. a Predsedništvo. odnosno Skupštini država lanica (Pravilo 26/2). (b) namerno prouzrokovanje odlaganja pokretanja krivinih postupaka ili odreeno odlaganje tokom njih. jer bi to morao da bude obavezni element svake pritužbe. a s druge strane. Ovde je potpuno neopravdano utvreno da pritužba samo “po mogunosti” mora sadržavati raspoložive dokaze. kome u tome pomažu jedan ili više sudija (koji se imenuju tako da se automatski u tom poslu smenjuju). funkcionere vlasti ili poslovne ljude. iako sudija zna da za to postoje razlozi. ili nekom licu. ne poseduju i relevantni dokazi koji potkrepljuju postojanje tih razloga.

ali da ona nije tako teškog karaktera. da bi sudija morao biti razrešen. individualne priloge. Sredstva fondova Suda i Skupštine država-lanica se obezbeuju: a) prilozima država-lanica i b) sredstvima iz fondova UN. što se posebno odnosi na troškove nastale delatnošu Saveta bezbednosti. koju smatramo veoma lošim rešenjem. 117 Statuta). To meutim. ve na prvi pogled izaziva – s jedne strane. Izvori rešavanja finansijskih pitanja vezanih za Sud. se isplauju iz fondova Suda (l. Troškovi Suda i Skupštine država-lanica.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 311 nja pismenih podnesaka. Osim ovih oficijelnih izvora sredstava. priloge korporacija i druge priloge. meunarodnih organizacija. finansijske knjige i rauni Suda. dobrovoljne priloge vlada. opravdanu sumnju u prave motive takvih “darodavaca”. koje su u osnovi bile utemeljene na dva rešenja: 1) finansiranje Suda preko sistema UN u razliitim moguim modalitetima i 2) potpuno samostalno finansiranje Suda. 113 Statuta). su: 1) Statut Meunarodnog krivinog suda. sasvim jasno degradira ideja o nezavisnosti tih tribunala. Sud može da obezbedi i koristi i dodatne izvore sredstava. verovatno proistekla po ugledu na ve stvorenu praksu ad hoc tribunala za nekadašnju Jugoslaviji i Ruandu. Izveštaji. pri emu bi ta finansijska samostalnost postojala i u odnosu na UN. te mu se u takvom sluaju može izrei odreena disciplinska mera (Pravilo 29/4). te odgovaranja na postavljena pitanja i 3) pravo da mu u takvoj odbrani pomaže branilac (Pravilo 27). 578 311 . kako u odnosu na pojedine države. može se utvrditi i da postoji odreena povreda pravila službe. Visina priloga se utvruje na upuujui nain – na osnovu skale usvojene od strane UN u pogledu redovnog budžeta UN i prilagoenoj principima na kojima je ta skala zasnovana (l.578 u skladu sa kriterijumom usvojenim od strane Skupštine država-lanica (l. dok se time – s druge strane. neminovno na njih ostvaruje i veliki faktiki uticaj. ukljuujui i godišnji finansijski izveštaj. – Ovo pitanje je predstavljalo veliki “kamen spoticanja” prilikom rada na izradi Nacrta Statuta o Meunarodnom krivinom sudu. kod kojih je takav nain obezbeenja sredstava postao veoma znaajan. jer je veoma teško oteti se utisku da onaj ko tribunale finansira (a posebno kada su u pitanju pojedine države). uz odobrenje Generalne skupštine. što je sasvim nespojivo sa klasinom demokratskom i liberalnom koncepcijom o nezavisnosti organa koji vrše sudsku funkciju. Smatralo se da od naina definisanja izvora finansiranja Suda u velikoj meri zavisi i stepen ostvarivanja njegove faktike nezavisnosti. Biro Suda i pomona tela. 114 Statuta). pregledaju Mogunost finansiranja prikupljanjem “dobrovoljnih priloga”. osim ako nije drugaije predvieno (l. kako od pojedinih država. te 2) Finansijski propisi i pravila prihvaena od strane Skupštine državalanica. Prilikom odluivanja o pritužbi. tako i od nedržavnih ili paradržavnih tela. U Statutu Meunarodnog krivinog suda su kombinovano predviena oba naina. Postojale su razliite ideje. tako i prema drugim potencijalno ili aktuelno monim meunarodnim politikim iniocima. 116 Statuta). što ukljuuje i zasedanja Skupštine država lanica. Finansiranje suda. kao i troškovi Biroa i pomonih tela. je inae.

Posebno je podložna kritici baš ta mogunost da se Sud delimino finansira dobrovoljnim prilozima. Stoga smo mišljenja da bi daleko adekvatniji mehanizam finansiranja Suda. Takav nain finansiranja bilo kog krivinog suda u okvirima nekog nacionalnog zakonodavstva. ve i s obzirom na mogue proizvoenje odreenih praktinih problema usled takve organizacije. što nikako ne predstavlja adekvatno rešenje ne samo sa stanovišta naelnih odnosa Suda i tužioca. bi svakako bez vee dileme. ime se obezbeuje redovna kontrola trošenja sredstava Suda. odnosno koji bi se od njega oekivali. fiskalne i parafiskalne obaveze. tako i u odnosu na uticaj drugih subjekata od kojih se dobijaju ili oekuju dobrovoljni prilozi. koje bi finansijsku podršku Sudu mogle da uslovljavaju odreenim ustupcima koje bi Sud morao da pravi. izazivao poprilinu sumnju u njegovu nepristrasnost u odnosu na takve “sponzore”. ima svoj izraz i u organizaciji Suda predvienom Statutom. bio stvaranje posebnog fonda. ve bi se finansirao direktno od strane država-lanica. odnosno “darodavce”. kako od uticaja pojedinih finansijski monih država. jer je teško zamisliti da bi bilo ko.1. koji e efektivno delovati u skladu sa meunarodnim krivinim pravom kao opštom osnovnom. te na jednom teorijskom nivou. U strukturu organizacije samog Suda su svrstani i neki važni elementi institucionalne organizacije tužilaštva odnosno tužioca koji postupa pred Meunarodnim krivinim sudom.2. koji ak ne bi bio zavisan od finansijske podrške UN. 118 Statuta). mogla da dobrovoljno finansira Sud. kojima bi se saglasno njihovoj ekonomskoj snazi odredile odreene “poreske” stope. Ovakav nain finansiranja ne predstavlja idealno rešenje i on u sebi potencijalno krije brojne opasnosti. a da od njega pri tom ne oekuje i odreeni stepen “kooperativnosti”. ve o ispunjavanju njihove formalnopravne obaveze po osnovu odreenog finansijskog automatizma (u pogledu ega bi trebalo konstruisati što jednostavniji ali istovremeno i što efikasniji fiskalnopravni mehanizam). 312 . 2. Ne bi se dakle radilo o “prilozima” država lanica. ORGANIZACIJA I FUNKCIONALNA NADLEŽNOST MEUNARODNOG KRIVINOG SUDA Težnja da se Meunarodni krivini sud formira kao nezavisni i nepristrasni organ meunarodne zajednice. ali pre svega u okvirima definisanim Statutom i drugim izvorima prava koji se odnose na njegovu funkciju. a u velikoj je meri protivno i stvaranju neophodnih uslova da bilo koji sud deluje nezavisno i nepristrasno. kada se sredstva za njegov rad obezbeuju iz “dobrovoljnih” priloga. a posebno vlada neke države. zasnovanim na dobrovoljnoj osnovi.312 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA se godišnje od strane nezavisnog kontrolora (l. slino kao što se u nacionalnim zakonodavstvima nameu i ispunjavaju odreene poreske i druge sline finansijske.5. Nije uobiajeno.

stav (b). odnosno predstavlja oblik organizacije rada Suda. 2 Statuta u vezi l. (v) Kancelarija tužioca i (g) Sekretarijat (l. 34 Statuta). predpretresno. 35 st. 3 (a) i (b) Statuta). što je potpuno pogrešno. koji u praksi verovatno može dovesti do odreenih teških problema. To predstavlja logino rešenje. U nadležnost predsedništva spada staranje o pravilnom funkcionisanju Suda (ono je odgovorno za pravilnu upravu u odnosu na Sud). (b) Sudska odeljenja:579 1. obrazuju se odeljenja navedena u l. odnosno nije odgovorno za funkcionisanje te kancelarije (l. 3 Statuta).5. 38 st. ali je ve potreba da se to striktno naglašava u Statutu. što predstavlja potpuno pogrešan koncept. 38 st. 3 Statuta). 1–3 Statuta u vezi sa l. 3 Statuta). te potpuno menja smisao norme i unosi zabunu. odnosno sudije sa punim radnim vremenom u Meunarodnom krivinom sudu. i odgovara uobiajenoj podeli rada u sudu. Predsedništvo sainjavaju predsednik Suda i dva potpredsednika (l. te 2) sprovedenim konsultacijama sa svojim lanovima (l. te vršenje drugih dužnosti koje su mu poverene u skladu sa Statutom (l. 39 Rimskog statuta. Predsedništvo može. pretresno i 3. 34. što je logino. 3 (a) Statuta). da se profesionalno bave bilo kakvim drugim zanimanjima (l. od asa kada budu izabrani (l. jer se umesto izraza “odeljenje“. što se preplie i sa funkcionalnom nadležnošu Meunarodnog krivinog suda. povremeno odluivati o tome u kojoj meri preostale sudije moraju obavljati dužnost s punim radnim vremenom. PREDSEDNIŠTVO Predsedništvo predstavlja organ koji vrši odreene funkcije upravljanja Meunarodnim krivinim sudom.“ 313 . 1 Statuta). ili bi mogle da dovedu u pitanje poverenje u njihovu nezavisnost. slino kao što su se brojni 579 U Zakonu o potvrivanju Rimskog statuta Meunarodnog krivinog suda je u prevodu na srpski jezik l. 2. 38 st.2. Predsedništvo ine sudije koje predstavljaju njegove lanove i koji na dužnost stupaju s punim radnim vremenom. 34 Statuta. 35 st. Takav sporazum ne sme da utie: 1) na nezavisnost sudija u obavljanju njihovih (sudijskih) funkcija. Predsedništvo nije nadležno za kontrolu rada kancelarije tužioca. niti 3) na zabranu sudijama koje su izabrane za stalne lanove Suda. s obzirom da se u stvari. pri emu se takva odluka zasniva na sledeem: 1) proceni da je to opravdano optereenjem Suda.2.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 313 Organizacija Suda se temelji na utvrivanju osnovnih tela (organa) Suda. 1 Rimskog statuta navodi: “Odmah nakon izbora sudija. 2. 2) na zabranu sudijama da se upuštaju u vršenje bilo kakvih delatnosti koje bi mogle budu isprepletane sa njihovom sudijskom funkcijom. 39 st. koja se tretira kao “organ Suda”. a što se jasno uoava u l. Da ova stvar bude udnija i u prevodu na srpski jezik se u l. žalbeno. vea formiraju u okviru odeljenja. Sud ine sledea tela: (a) Predsedništvo. proizašla iz prethodnog veoma lošeg definisanja položaja kancelarije tužioca. 35 st. koristi termin “vee”. napravljena veoma gruba greška. jer bi u protivnom došlo do nedopustivog preplitanja sudske i tužilake funkcije. 38 st. 40 st.

se može uoiti i u sadržaju odredbe l. koje ve na prvi pogled jasno upuuje na veliko favorizovanje tužilaštva. ali to nije u neskladu sa odredbom l. što se nikako ne može uskladiti sa potrebom da Sud deluje nezavisno i nepristrasno. kritikovano rešenje. takoe nije adekvatan. dok se kroz jednu opštu formulaciju (vršenje drugih funkcija koje predsedništvu pripadaju po Statutu). odnosno odreenih sudsko-organizacionih oblika i tužilaštva koje postupa pred tim Sudom. sekretar spro314 . u ijem je Statutu primenjena vrlo slina koncepcija. a na kraju krajeva. nije dopustiva bilo kakva saradnja izmeu Suda i neke stranke u postupku. jer su i ta pravila proistekla iz Statuta. 3 (b) Statuta. odnosno suštinski posmatrano.314 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA problemi ve iskristalisali u praksi ad hoc tribunala za nekadašnju Jugoslaviju. Ovakva pravila mogu dovesti u pitanje naelo funkcionalne odvojenosti Suda i tužioca. U stvari. Zašto je položaj tužioca toliko poseban u odnosu na položaj druge strank. veina tih drugih funkcija je predviena Pravilima o postupku i dokazivanju. odnosno kancelarije tužilaštva. isto kao što svaka procesna komunikacija izmeu Suda i stranke. ili ak potencijalno “suviše jakih veza” izmeu Meunarodnog krivinog suda. Pored toga. te da naelno ima jednak odnos prema obe stranke u krivinom postupku. Prema Pravilu 8 predsedništvo na predlog sekretara nakon konsultacija sa tužiocem sastavlja nacrt Kodeksa profesionalnog ponašanja za branioce. kao i u svim demokratskim nacionalnim krivinim procedurama. potencijalno. 4 Statuta. a predvieni oblici procesne komunikacije se nikako ne smeju svoditi na “saradnju”. 38 st. shodno kojoj e predsedništvo prilikom obavljanja svojih dužnosti. postojanje jakih. kroz definisanje “zajednikih interesa sa Sudom” stavlja u povlašeni status u odnosu na drugu stranku. ali i samog tužilaštva. mora strogo biti zasnovana na naelnom nefavorizovanju jedne od stranaka. odnosno bilo koje stranke. apriorno i bez ikakvog osnova. Potpuno je nejasno i potpuno zbunjujue znaenje izraza “stvari od zajednikog interesa”. nije jasno koji je to zajedniki interes Suda i tužilaštva. okrivljenog? Koji su to zajedniki interesi tužilaštva i Suda? Teško je nai odgovore na ova pitanja koji bi mogli opravdati komentarisano. te zašto Sud nema takve zajednike interese i sa drugom strankom – okrivljenim? Ovakvim se rešenjem jedna stranka u krivinom postupku – ovlašeni tužilac. usklaivati rad sa tužiocem. omoguava da ono obavlja i druge zadatke. Statutom se u nadležnost predsedništva Suda prvenstveno svrstava staranje o pravilnom funkcionisanju Meunarodnog krivinog suda. 38 st. te predstavljaju izvor prava koji se primenjuje pred Meunarodnim krivinim sudom. tj. treba obezbediti potpunu ravnopravnost krivinoprocesnih stranaka. izraz “saradnja” izmeu odreenog oblika sudske organizacije i tužilaštva. Inae. a prilikom pripreme tog nacrta. jer se u protivnom dovodi u pitanje nepristrasnost delovanja Suda. mada naelno. a samim tim se može u odreenoj meri kompromitovati i ideja o nezavisnom i nepristrasnom delovanju Suda. Samim tim ne sme postojati “saradnja” izmeu Suda i tužilaštva. te nastojati da postigne saglasnost s njim u svim stvarima od zajednikog interesa. Dakle.

34 stav (b). Ve smo prethodno pisali o kancelariji tužioca. Predsedništvo. pa samim tim ne predstavljaju ni oblike sudske funkcionalne nadležnosti.2. koje vrše razliite funkcije tokom krivinog postupka. 39 st. Za odreivanje konkretnih sudija u neko od postojeih odeljenja se ustanovljavaju samo krajnje opšti kriterijumi. Pretresno odeljenje ima najmanje šest sudija. naveli svoj 315 . (b). u prevodu Rimskog statuta na srpski jezik u Zakonu o potvrivanju je napravljena izuzetno gruba greška. kao i sekretarijat Suda imaju pre svega organizacionu ulogu i ne obavljaju direktno sudsku funkciju. shodno kojima e se raspored sudija po odeljenjima zasnivati na prirodi delatnosti svakog odeljenja. Žalbeno odeljenje se sastoji od predsednika i etiri sudije. odnosno predpretresno. koje ve na prvi pogled dovodi u pitanje važno pravilo o neophodnosti striktnog odvajanja Suda od tužilaštva. za koju se ovde potpuno neopravdano utvruje da predstavlja telo.3. kao i na kvalifikacijama i iskustvu sudija koji su izabrani za Meunarodni krivini sud. 38 st. 7. Ni odeljenja nisu oblici funkcionalne nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. 34 Rimskog statuta). Inae. Ve smo prethodno. koja se dele na: predpretresno. pretresno i žalbeno. ukoliko su istovremeno i predsednik i prvi potpredsednik spreeni da postupaju ili izuzeti (l.5. 34 st. nakon izbora sudija. potom u l. obrazuju se odeljenja navedena u l. mada se. ali predstavljaju tela iz kojih se formiraju oblici funkcionalne sudske nadležnosti. a sam Kodeks sadrži i odredbe o pravilima koja se odnose na njegove izmene i dopune. 2) pretresno i 3) žalbeno vee Meunarodnog krivinog suda. odnosno tužioca kao stranke u krivinom postupku. kao i predpretresno odeljenje. umesto odeljenja. a drugi potpredsednik zamenjuje predsednika. kao i ukoliko je izuzet od postupanja u odreenom sluaju. U Rimskom statutu se zatim detaljno utvruje kvantitativni sastav sva tri sudska odeljenja. ili organa: a) predsedništva. veoma loše rešenje. a to su: 1) predpretresno. U najbržem moguem roku. 1 navodi: “Odmah nakon izbora sudija. b) odeljenja. SUDSKA ODELjENjA I SUDSKA VEA Sud se sastoji od sledeih tela. 2. U sluaju da je predsednik Suda spreen da obavlja svoju funkciju. 34 (b) Rimskog statuta. govori o veima. U skladu sa stadijumskom strukturom krivinog postupka. 112 st. a to su sudska vea.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 315 vodi konsultacije u skladu sa l. te meunarodno pravo. ili organ Suda. pretresno i žalbeno odeljenje. obrazuju se odeljenja propisana u l. Taj se Nacrt dostavlja Skupštini država radi prihvatanja u smislu l. postoje tri vrste sudskih vea. pišui o strunim kriterijumima za izbor sudija Meunarodnog krivinog suda. njega zamenjuje prvi potpredsednik. što je i inae. jer se u l. 2 Statuta). tako da svako odeljenje ima prikladnu kombinaciju strunjaka za krivino materijalno i procesno pravo. što je zaista još jedan izraz izuzetne aljkavosti u ovom prevodu. v) kancelarije tužioca i d) sekretarijata (l. 20 st. 2 Statuta.

koja e se sastojati pretežno od sudija sa iskustvom u krivinim predmetima (l. 316 . a posebno znaaj rešavanja po žalbi za stvaranje prakse Meunarodnog krivinog suda. 2 (a)–(b) Rimskog statuta). ali je cela ta problematika suštinski neznatna i predstavlja veoma mali deo u odnosu na sva ostala pitanja. posebna uputstva se daju za sastav pretresnog i predpretresnog odeljenja. ako se analizira sadržaj normi svrstanih u izvore prava koje primenjuje Meunarodni krivini sud. Ovo takoe nije adekvatno rešenje i ak je potencijalno veoma opasno i loše rešenje. koja su nastala na temelju pravila meunarodnog prava. ili eventualno pitanja. koja su vezana za saradnju meu državama. može obavljati sudija pojedinac. a posebno pravila koja neka pitanja regulišu drugaije nego izvori prava koje se primenjuje u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom praktino iskljuenja. rešavanje nekih moguih pravnih praznina. njihov daleko najvei deo. približno jednak. kada se ima u vidu znaaj žalbe kao redovnog pravnog sredstva i jednog klasinog instituta krivinog procesnog prava. to definisati kao obavezno pravilo. povodom odreenog krivinog postupka. koja su van samog krivinog postupka. izaziva izvesnu bojazan u odnosu na budua suenja pred Meunarodnim krivinim sudom. S obzirom da je broj sudija kriviara u odnosu na broj sudija koji su pre svega struni za meunarodno pravo. pa je apsurdno omoguavati i u stvari. a 3) funkciju predpretresnog vea obavljaju trojica sudija predpretresnog odeljenja. jedino na rešavanje nekih pitanja. Iz ovoga proizlazi da e na takvu praksu presudan uticaj imati sudije koje nisu strunjaci za krivino materijalno i procesno pravo. ali kada su jednom ve nastala. a u skladu sa Rimskim statutom. u postupku pred njim se primenjuju pravila krivinog – materijalnog i procesnog prava. koji je lan predpretresnog odeljenja (l. 39 st. iz ovoga proizlazi da e u žalbenom odeljenju u svakom sluaju biti pretežniji broj sudija. u smislu deklarisane strunosti sudije.316 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA stav da smatramo neadekvatnim rešenjem. odreene funkcije koje inae pripadaju predpretresnom veu. U pogledu kvalitativnog sastava. uz nešto vei broj strunjaka za krivino pravo. odnosno može se svesti. 39 st. u stvari verovatno blizu itavih 100% je istog krivinopravnog karaktera. 2) pretresno vee se sastoji od trojice sudija pretresnog odeljenja.580 uestvuju eksperti. pri emu: 1) žalbeno vee ine sudije lanovi žalbenog odeljenja. struni iskljuivo ili pretežno za meunarodno pravo. te shodno Pravilima o postupku i dokazima. onda je dalja primena opštih pravila meunarodnog prava. naelni zahtev za postojanjem odgovarajueg balansa izmeu strunjaka za krivino i meunarodno pravo. Uloga sudije pojedinca je povezana sa konkretnim procesnim situacijama. Sudske dužnosti Meunarodnog krivinog suda se sprovode na nivou vea. kada on praktino može da deluje umesto predpretresnog vea i tada je njegova funkcija u odreenoj meri slina ulozi istražnog su580 Bez obzira što je re o meunarodnom krivinom sudu. da ravnopravno sa strunjacima za krivino pravo. Naime. 1 Rimskog statuta). što ve na prvi pogled. koja se formiraju u sastavu svakog odeljenja. mada smo mi naelno istakli da ovaj Sud predstavlja zaista ogroman napredak u odnosu na delovanja ad hoc meunarodnih krivinih tribunala. koji su eksperti za meunarodno pravo. u postupku jednog klasinog krivinog suenja. koja su isto krivinopravnog karaktera.

39 st. koje svoju dužnost obavljaju iskljuivo u tom odeljenju. a na temelju objektivnih i unapred predvienih kriterijuma (Pravilo 7/1). a posebno ako neki od tih postupaka budu komplikovani sluajevi. u konkretnom sluaju obavlja vee u punom sastavu (Pravilo 7/3). Pravilima Rimskog statuta se ne onemoguava istovremeno osnivanje više od jednog pretresnog ili predpretresnog vea. biti u sastavu pretresnog vea u istom predmetu (l. ukoliko je to svrsishodno. 3 (b) Rimskog statuta). što bi zahtevalo znatno poveani radni angažman konkretno predpretresnog ili pretresnog vea. Meutim.. za razliku od sudskih odeljenja. ili ako se pred njim odvija relativno mali broj postupaka. Odreena konkretizacija pravila iz Rimskog statuta. Utvrivanjem naina formiranja sudskih vea. 39 st. koji predstavljaju operativne oblike Suda. ulozi sudije lana vea koji saslušava svedoka koji ne može pristupiti samom suenju i sl. Po logici stvari. 4 317 . ali e potreba osnivanja veeg broja vea. Sudija pojedinac odluuje o onim pitanjima za koja Statut ili Pravila o postupku i dokazima. 2 (c) Rimskog statuta). biti izražena. ukoliko se pred Meunarodnim krivinim sudom bude u jednom trenutku odvijao vei broj postupaka. npr. jer predsedništvo Suda može po sopstvenoj inicijativi u svakom sluaju. mogue je sudije pretresnog odeljenja rasporeivati u predpretresno i obrnuto. mada njihova e uloga vremenom rasti u pogledu delovanja na formiranje ustaljene sudske prakse. ako je to primereno sluaju (što predstavlja questio facti i svodi se na slobodnu procenu predsedništva). U Rimskom statutu se posebno ureuje maksimalna dužina trajanja mandata sudija rasporeenih u pojedina odeljenja i to na razliit nain za sudije pretresnog i predpretresnog odeljenja i sudije lanove žalbenog odeljenja. 39 st. 39 st.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 317 dije u našem postupku. vrše svoju dužnost u okviru tog odeljenja tokom trajanja svog celokupnog mandata (l. ne predviaju odluku vea u kompletnom sastavu (Pravilo 7/2). nee biti potrebno formiranje više ovih vea. koja su u osnovi samo organizacioni okvir u kome nastaju vea Suda. ili ak mnogo više. utvrene su osnovne konture funkcionalne nadležnosti u okviru Meunarodnog krivinog suda. Od ovoga postoji i izuzetak. odluiti da dužnost sudije pojedinca. a pod uslovom da sudija koji je uestvovao u predpretresnom stadijumu postupka. povezani sa težim dokaznim problemima i složenim krivinopravnim pitanjima. ako je to potrebno radi svrsishodne uprave u odnosu na radno optereenje Suda. tri godine. ali to kao pravilo bez izuzetka važi samo za sudije u žalbenom odeljenju. ne sme ni pod kojim okolnostima. Sudije rasporeene u pretresno i predpretresno odeljenje vrše svoju dužnost u okviru odeljenja u kome su rasporeeni. Sudije koje su rasporeene u žalbeno odeljenje. Predpretresno vee e uvek odrediti nekog od sudija za sudiju pojedinca. odnosno potrebno usled radnog optereenja Suda (l. 3 (a) Rimskog statuta). Naelno sudije jednog odeljenja ne mogu vršiti sudsku funkciju koja pripada drugom odeljenju. dok Sud konkretno ne deluje. ali i nakon isteka tog roka. koja se odnose na odreivanje sudije pojedinca postoji u Pravilima o postupku i dokazima. a najduže do završetka postupka u nekom predmetu u kome je pretres ve zapoeo u okviru tog odeljenja (l. ili na zahtev stranke.

a pri tom su oni dužni da uzmu u obzir sve preporuke Skupštine država lanica. prosleuje listu kandidata. 41 st. koje e predstavljati izvestan parametar za njihov izbor. predstavlja kandidovanje kandidata. 2.318 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA Rimskog statuta). 2 (a) Rimskog statuta. 2 RSt. 318 . tj. u Pravilima o postupku i dokazima. a pri tom se njegove funkcije odvajaju od funkcija kancelarije tužioca. glasanje se nastavlja sve dok neki kandidat ne dobije apsolutnu veinu (Pravilo 12/3). nepotrebno i pogrešno svrstana u organe. ije su funkcije administrativno-tehnikog karaktera. Kao što je prethodno objašnjeno. predsedništvo utvruje listu kandidata za funkcije sekretara i njegovog zamenika. 43 st. opšta sednica Vrhovnog suda. Sekretarijatom koji ima kolektivni sastav. odnosno tela samog Meunarodnog krivinog suda. odnosno njihov popis. 43 st. 3 RSt. 4). koja je. SEKRETARIJAT Sekretarijat predstavlja pomoni organ u Meunarodnom krivinom sudu. Ovi uslovi se odnose na tri aspekta: 1) etiki – moraju biti osobe visokih moralnih kvaliteta. zajedno sa tim preporukama. u okviru ovlašenja koja pripadaju predsedniku Suda (l. na plenarnu sednicu Suda (Pravilo 12/2). ili pravljenje liste. Ukoliko ni jedan kandidat prilikom glasanja sudija na plenarnoj sednici.). 2) ekspertski – sekretar i njegov zamenik moraju da poseduju strunost u visokom stepenu i 3) aspekt koji se odnosi na vladanje jezikom – oni moraju poznavati i teno govoriti najmanje jedan od službenih jezika Suda (l.). a on je u vršenju svojih dužnosti podreen predsedniku Suda. što znai da su te preporuke instruktivnog. je utvreno da sudije odluuju o ovom pitanju na svojoj plenarnoj sednici. a za oba ova lica se utvruju posebni uslovi koje moraju posedovati da bi imali te funkcije. kao što smo ve objasnili. a ne obaveznog karaktera. rukovodi sekretar kao fiziko lice.).4. Ovde se definiše osnovni delokrug rada sekretarijata. 42 st.5. a što ni inae ne bi bilo mogue. što je slino odlukama koje u našem postupku donosi na primer. 43 st. predstavlja (jedno)stranaku. Po prijemu svih preporuka od Skupštine država lanica. s obzirom na pravilo o izuzeu sudija iz l. na isti nain se bira i njegov zamenik (l.2. Sudije biraju sekretara i njegovog zamenika tajnim glasanjem i apsolutnom veinom. 1 RSt. im bude izabrano. predsednik odmah. izuzimajui poslovanje i ovlašenja tužilaštva (l. ne dobije apsolutnu veinu glasova u prvom krugu. Sekretarijat je odgovoran za poslovanje i sudsku upravu Meunarodnog krivinog suda. u emu presudnu ulogu ima predsedništvo Suda. mada po logici stvari. Sekretar ima svog zamenika. sa zahtevom da se konkretnim kandidatima daju preporuke (Pravilo 12/1). Po potrebi i na preporuku sekretara. što znai da je prethodni izbor sudija neophodan uslov za konstituisanje sekretarijata. Prethodnu fazu u odnosu na izbor sekretara. Izbor sekretara i njegovog zamenika je poveren sudijama Meunarodnog krivinog suda. tužilaku administraciju. te je dostavlja Skupštini država lanica.

Osloboenje sudije od njegove dužnosti je odreeno kao fakultativno i bez navoenja konkretnih razloga. ali to može biti i krae (l. tako da treba smatrati da on ne može biti reizabran na tu dužnost. 2. on se savetuje sa tužiocem o svim pitanjima koja bi mogla da utiu na rad kancelarije tužioca. Funkcije sekretara sa mogu grupisati na nekoliko vrsta: 1) poslovi koji se odnose na službenu korespodenciju – sekretar obavlja dužnost obaveštavanja i dopisivanja (Pravilo 13/1).5. u kojoj za to postoji potreba (l. 4) evidencijski poslovi – sekretar vodi bazu podataka koja sadrži pojedinosti svakog krivinog predmeta koji predstavlja predmet postupka pred Sudom. u okviru razmatranja dokaznih pitanja. OSLOBOENjE OD DUŽNOSTI I IZUZEE SUDIJE Osloboenje od dužnosti sudije predstavlja formu izuzea sudije. odnosi na posebna pravila zaštite žrtava svedoka. a pri tom su druge informacije sadržane u bazi podataka dostupne javnosti na radnim jezicima Suda (Pravilo 15/1). 43 st. izmenama ili dopunama. 43 st.2. ili njegovog iskljuenja iz krivinog predmeta. na njegov zahtev osloboditi sudiju od obavljanja njegove dužno319 . ija je osobenost da do toga dolazi na zahtev samog sudije i da o tome ne odluuje telo koje inae rešava o izuzeu sudije (sudije na plenarnoj sednici). a još se i njegov mandat odreuje uz mogue skraenje. Predsedništvo može. 5) aktivnosti vezane za zaštitu žrtava i svedoka (Pravilo 16). te organizaciju i upravljanje sekretarijatom. o emu izlažemo u daljem tekstu. odnosno nalaže zaštita osetljivih intimnih podataka. Sekretar pored toga vodi i druge evidencije (Pravilo 15/2). donese propise koji se odnose na poslovanje sekretarijata. O trajanju mandata zamenika sekretara i ponovnom izboru sekretara odluuju sudije apsolutnom veinom. u delu koji se.). osim pozivanja na pravila Statuta i Pravila o postupku i dokazima. dok zamenik sekretara takoe obavlja svoju dužnost u mandatu od pet godina.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 319 Sekretar obavlja svoju funkciju s punim radnim vremenom tokom mandata od pet godina. Sekretar je dužan da radi vršenja svojih funkcija i preuzimanja odgovornosti za njih. koja se odnose na razloge izuzea sudije. 3) pružanje odgovarajue pomoi odbrani – sekretar e u propisima (pre svega Poslovniku sekretarijata) predvideti da branioci dobiju odgovarajuu i razumnu administrativnu pomo sekretarijata (Pravilo 14/2). a u njihovoj pripremi. 2) poslovi obezbeenja – sekretar je odgovoran za unutrašnju bezbednost Suda koja obezbeuje uz saglasne dogovore sa predsedništvom tužiocem i državom domainom (Pravilo 13/2). ve predsedništvo. 5). uz poštovanje naloga sudije pojedinca ili vea. a same propise odobrava predsedništvo Suda (Pravilo 14/1). kojim se zabranjuje objavljivanje nekog dokumenta ili obaveštenja.5. a zamenik sekretara se može izabrati i tako da svoju dužnost vrši samo u meri. 5 RSt. U odnosu na zamenika sekretara se ne spominje mogunost njegovog ponovnog izbora na istu funkciju. uz mogunost reizbora na istu dužnost.

odnosno nedvosmisleno i oznaava kao razlog za fakultativno izuzee. 41 st. bez obzira što je zahtev podnet. do izuzea e nekada doi. obavezno biti izuzet. mada je gramatiki ovaj razlog tako definisan. po kome se svi razlozi izuzea navode sintetiki. odnosno da zaista postoji razumna sumnja u sudijinu nepristrasnost. tj. U odnosu na ovaj zahtev e predsedništvo postupati kao prema poverljivom dokumentu i razloge za svoju odluku nee objaviti bez saglasnosti sudije (Pravilo 33/2). Inae. shvatanje tvoraca Rimskog statuta i Pravila o postupku i dokazima. moglo bi se poi od shvatanja da e do izuzea obavezno doi. još dva razloga iz Pravila o postupku i dokazima se.320 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA sti. ali se s obzirom na prirodu razloga. razumna sumnja. u veini nacionalnih krivinoprocesnih zakonodavstava je situacija u pogledu ovog i slino formulisanih razloga. 2 (a) RSt. a delom u Pravilima o postupku i dokazima. bez podele na razloge za obavezno i razloge za fakultativno izuzee i to tako.). mogu svrstati u razloge za fakultativno izuzee. on e svakako. ve se svi razlozi nabrajaju. se ogleda i u utvrivanju posebne obaveze sudije da sam reaguje u odnosu na bilo koji razlog njegovog izuzea. Razlog za fakultativno izuzee je sumnja u sudijinu nepristrasnost. ve e sam postaviti zahtev da bude osloboen dužnosti. prema odredbama Rimskog statuta i shodno Pravilima o postupku i dokazima (l. po logici stvari. jer se i tu u osnovi radi o 320 . kao razlog obaveznog izuzea. što se zasniva na proceni organa koji odluuje o izuzeu. mada to u njihovom tekstu nije sadržano. da su svi razlozi u stvari. 1). a nekada nee. ipak može govoriti o obaveznom i fakultativnom izuzeu. Ako sudija ima razloga da veruje u postojanje nekog osnova za njegovo izuzee. Sudija ne može uestvovati ni u jednom predmetu u kojem bi se razumno moglo posumnjati u njegovu nepristrasnost po bilo kojoj osnovi (l. Pored ovog razloga. on nee ekati podnošenje zahteva za njegovim izuzeem. iz jednostavnog razloga. podrazumeva odreeno dokazivanje i konano. Ovaj razlog je definisan u stvari. odreenu potvrdu da ona postoji ili ne postoji i shodno tome. Isto pravilo se na istovetan nain primenjuje i u pogledu izuzea tužioca ili zamenika tužioca. delom u Statutu. što znai da ako se proceni da je zahtev za izuzeem opravdan. kao i bilo koji drugi oblik sumnje. Ista pravila važe i za osloboenje od dužnosti tužioca ili zamenika tužioca. nominalno odreeni kao razlozi za obavezno izuzee (mada iz njihove sadržine proizlazi da nisu svi takvi). Doduše. ali i inae. mora podneti pismeni zahtev predsedništvu u kojem e navesti razloge na kojima zasniva svoj zahtev (Pravilo 33/1). a ako se proceni da nema takve sumnje. uvek kada postoji razumna sumnja. Razlozi za izuzee sudije se ne dele striktno na razloge za obavezno i razloge za fakultativno izuzee. ali on po svojoj prirodi nikada ne može biti obavezan. koji je striktno definisan u Rimskom statutu. do izuzea nee doi. Naime. samo što se tamo ovaj razlog striktno. pa se stoga ovde ne može govoriti o obaveznom izuzeu. a predsedništvo potom odluuje o tom zahtevu. istovetna. kao i inae (Pravilo 35). Sudija koji traži osloboenje od dužnosti u konkretnom sluaju.

ili se krivino goni pred Meunarodnim krivinim sudom (l. ili ak javno izrazio svoj stav o sluaju i svode se na: 1) sticanje predubeenja. jer u nedostatku jasnih kriterijuma. odnosno tu se ne bi radilo o sumnji da je nepristrasan. a u njega je ukljuen okrivljeni (Pravilo 34/1-b). što znai da je sudija pre preuzimanja svoje funkcije vršio dužnosti tokom kojih je stvorio mišljenje o sluaju. ve izrazio svoj stav. ako se utvrdi bilo koja injenica koja predstavlja razlog izuzea (da je sudija ve uestvovao u postupku. ili da mu je odreeno lice srodnik itd. odnosno ako se to osnovano može oekivati. 2) postojanje linog interesa sudije u predmetu. što ukljuuje brani. a što bi objektivno posmatrano.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 321 izvesnoj sumnji. objektivno posmatrano. slobodno procenjivati. Kod razloga za obavezno izuzee se naelno ne postavlja pitanje bilo kakve procene organa koji o izuzeu odluuje. 2 (a) RSt. ovi razlozi nisu baš pravno-tehniki korektno formulisani. odnosno u postupak je bilo ukljueno lice koje je pod istragom. kao što to inae ini u odnosu na 321 . roditeljski. koji suštinski spadaju u razloge za obavezno izuzee. moglo negativno da utie na obaveznost da sudija bude nepristrasan (Pravilo 34/1-c). 2) javno izražavanje predubeenja. pri emu se propušta odreivanje konkretne vrste i stepena srodstva. koje je u ovom sluaju relevantno. 3) involviranost sudije u neki drugi pravni postupak. ve o izvesnosti da je pristrasan. ili njihovim pravnim zastupnicima. može dovesti i do njihovog prerastanja u praksi u razloge za fakultativno izuzee. koji je zapoeo pre nego što se ukljuio u predmet. ili odnos podreenosti u odnosu na bilo koju stranku (Pravilo 34/1-a). o strankama. moglo negativno uticati na njegovu obaveznu nepristrasnost (Pravilo 34/1-d). ili u postupku voenom pred nacionalnim sudom. što postoji ako je sudija izražavanjem svog mišljenja putem sredstava javnog informisanja. što je mogue u dva modaliteta – u okviru postupka pred samim Meunarodnim krivinim sudom. Ovakvo neprecizno definisanje razloga. ali se u postupku odluivanja o zahtevu za izuzee procenjuje da li je uopšte neka njegova izjava imala prejudicirajui znaaj u odnosu na konkretni predmet. 41 st. što važi i za nejasno odreen “odnos podreenosti”. Inae. Oba razloga sadrže sumnju u postojanje sudijskog predubeenja. kao i nedovoljno precizno definisanu ukljuenost sudije u neki drugi pravni postupak. U stvari. ili je uestvovao u krivinom postupku na nacionalnoj osnovi. odnosno da je on ve stvorio. koji je bio povezan sa predmetom.). Razlozi za obavezno izuzee se svode na: 1) funkcionalnu povezanost sudije sa krivinim predmetom. pisanim sredstvima ili javnim nastupima. lini ili poslovni odnos. ve automatski. što se posebno odnosi na definisanje linog interesa sudije. odnosno posebnim oblicima sumnje u sudijinu nepristrasnost. to bi automatski moralo dovesti do njegovog izuzea. e i postojanje ovakvih razloga. to mora dovesti do njegovog izuzea. što znai da e se sudija izuzeti iz predmeta ako je prethodno u bilo kom svojstvu uestvovao u tom predmetu pred Meunarodnim krivinim sudom. ili je pravni postupak naknadno pokrenut. a što bi. organ koji rešava. pa se stoga tu ipak radi o razlogu za fakultativno izuzee. ako je sudija javno izrazio svoj stav o krivinom predmetu.).

(ii) zabranom sudijama da primaju da trae ili primaju uputstva od bilo kojeg spoljnjeg izvora. a sudija ije se izuzee zahteva. te postojanjem mogunosti. 393. 41 st. nemaju predrasude. poseduju moralni autoritet. cit. tako i pravna lica.582 Okrivljeni pred stalnim Meunarodnim krivinim sudom može da bude samo fiziko lice. koji se svode na postojanje razumne sumnje u sudijinu nepristrasnost. Zahtev za izuzee sudije se podnosi u pismenom obliku. a o tome odluuju veinom glasova sudije žalbenog odeljenja (Pravilo 34/3).3. Cassese. Okrivljeni – funkcija odbrane U pogledu okrivljenog i njegovog položaja u meunarodnom krivinom postupku. O zahtevu za izuzee sudije i uopšte o svim pitanjima koja se odnose na izuzee. str. Razlozi za izuzee sudija proizlaze u osnovi iz principa nezavisnosti i nepristrasnosti sudija. da ukoliko se utvrdi da je sudija pristrasan ili naklonjen nekoj stranci. odnosno koje se krivino goni (okrivljeni) mogu zatražiti izuzee sudije (l. ili ak da izgubi sudijsku funkciju. Vasilijevi. Pravila koja se odnose na izuzee sudije se shodno primenjuju i na izuzee tužioca ili zamenika tužioca.. ali su takoe nezavisna od bilo kakvih politikih uticaja. Nezavisnost i nepristrasnost sudija se u opštem smislu. bude iskljuen iz konkretnog sluaja. odluku apsolutnom veinom donose sudije Meunarodnog krivinog suda (u plenarnoj sednici). ve se vezuje za momenat pojave razloga na kojima se zahtev zasniva (Pravilo 34/2). mogu da se podele na dve osnovne grupe: u prvu grupu spadaju oni koji predviaju da je okrivljeni samo fiziko lice. a procesni momenat do kada se on može podneti nije utvren na striktan nain. Titulari podnošenja zahteva za izuzee su stranke. kojim se spreava da sudije iskažu ili praktikuju pristrasnost. op. obezbeuju sledeim pravilima: “(i) usvajanjem selektivnih mehanizama koji omoguavaju da za sudije budu izabrana lica koja su kompetentna.. oni po kojima svojstvo okrivljenog mogu da imaju kako fizika. Zahtev mora biti obrazložen i uz njega se prilažu svi važni dokazi. A. cit. 2 (c) RSt.322 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA razloge za fakultativno izuzee. a u drugu. što predstavlja qestio facti. (iii) uspostavljanjem sistema praenja postupka. ne može uestvovati u donošenju odluke u odnosu na zahtev za njegovim izuzeem.). 41 st. Odredbom l. 140. 2 (b) RSt. op.).5. ili da budu ukljueni u aktivnosti koje se tiu interesa stranaka. Tužilac i lice koje je pod istragom. 25 Rimskog statuta 581 582 A. V. ali ima pravo izjašnjavanja o tom zahtevu (l. a on se dostavlja sudiji o kome se radi i on ima pravo da na navode iz zahteva odgovori svojim pismenim podneskom (Pravilo 34/2). 322 . ili uticaja vlasti.”581 2. svi meunarodni akti koji se odnose na pitanje Meunarodnog krivinog suda. str.

ili onoj koja krivino goni. da ostvari prisutnost tokom postupka. 2. Okrivljeni u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom je fiziko lice protiv koga se vodi istraga u nadležnosti tužioca. Ambos. odnosno lice protiv koga se istraga vodi. To lice raspolaže itavim nizom pojedinanih prava koja predstavljaju elemente njegovog prava na odbranu u krivinom postupku. s tim da može biti uhapšen i pritvoren ako za to postoje u Statutu predvieni razlozi. Sama procesna prava koja okrivljeni ima tokom itavog toka krivinog postupka.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 323 predviena je individualna krivina odgovornost i nadležnost Meunarodnog krivinog suda iskljuivo u odnosu na fizika lica. jer procesna aktivnost i pasivnost se pre može vezivati za ponašanje stranke u postupku. a on ima i svoju osnovnu procesnu dužnost. a iskaz koji je dao u krivinom postupku služi kao dokaz. a pravo na branioca je jedan od elemenata prava na odbranu okrivljenog. u odnosu na okrivljenog. str. tj. a ni sam termin “okrivljeni” se ne koristi. “Kluwer Law“. a odbrana je i osnovna stranaka funkcija lica protiv koga se postupak vodi. Individual Criminal Responsibility in International Criminal Law: A Jurisprudential Analysis – From Nuremberg to the Hague). The Hague. 1998. a u starijoj krivinoprocesnoj literaturi se on esto definisao kao pasivna stranka postupka u odnosu na tužioca kao aktivnu stranku. Strafverfahrensrecht. München. London. 25. pojedince. H. da bude dostupan Sudu. 2000.584 Naime. Boston. Pored toga.1. 583 323 . Auflage. tj. koji izvorno nema svojstvo stranke. što inae nije baš odgovarajua terminologija.583 Funkcija odbrane naelno pripada okrivljenom koji je stranka u krivinom postupku. ve je takoe i dokazno sredstvo. Roxin. njegovim saslušanjem se izvode dokazi. 196. te prava koja ima u postupku pred Sudom (prava optuženog). U vršenju te funkcije njemu može pomagati branilac.5. 584 C. ve se za lice koje još nije optuženo upotrebljava termin “lice pod istragom”. dok se za lice protiv koga je optužnica podViše o tome: K. Beck“.3. str. važi pretpostavka nevinosti. se dele na njegova prava koja ima tokom istrage (prava osumnjienog). kao osnovnog prava okrivljenog. POJAM OKRIVLjENOG U POSTUPKU PRED MEUNARODNIM KRIVINIM SUDOM Okrivljeni nije samo procesni subjekt. ili krivini postupak pred Sudom zbog postojanja razumne sumnje da je to lice uinilo krivino delo iz nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. kao što je to imanentno i svim savremenim i demokratskim nacionalnim krivinoprocesnim zakonodavstvima. “Verlag C. Pojam okrivljenog nije striktno regulisan u izvorima prava koje se primenjuje u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. Okrivljeni je jedna od stranaka u krivinom postupku. 11–15. nego za injenicu da li se radi o stranci koja se krivino goni.

Kada je optuženi oglašen krivim.5. “C. a u pogledu njenog sadržaja. gde se govori o “osuenom licu” (convicted person). koristiti termin “okrivljeni”. dok je izraz “optužni” i inae sadržan u izvorima prava koje se primenjuje u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. U teoriji se dejstvo pretpostavke nevinosti esto povezuje sa dejstvom naela “in dubio pro reo“. ali ako sud ostane u dilemi u pogledu dokazanosti krivice okrivljenog. odnosno preduzima odreena radnja zbog postojanja sumnje da je uinilo krivino delo. pa je naravno. Heidelberg. može koristiti termin “osumnjieni”. neubearbeitete Aulage. izraz “osumnjieni”.2. ili je istraga okonana. te okrivljeni tako ostaje nevin. bez obzira na njegovu fazu. Beulke. Procesno dejstvo pretpostavke nevinosti je u tome što ona predstavlja sredstvo za otklanjanje apriorne krivice okrivljenog. U teorijskom smislu se termin “okrivljeni” može koristiti za lice protiv koga se postupak vodi. ali se postupak vodi. Stoga emo mi kada govorimo u opštem smislu o licu protiv koga se vodi postupak. te optužnica podnesena. pa do njenog definisanja kao važnog segmenta prava na odbranu okrivljenog itd. te termin “optuženi” (koji je istovremeno sadržan i u Rimskom statutu i Pravilima o postupku i dokazima). F. važno je napomenuti da se ona ne menja u toku krivinog postupka sve do Tako: W. koristi termin “optuženi”. kao što se za osobu protiv koje se još uvek vodi istraga. Veza pretpostavke nevinosti i naela in dubio pro reo se ogleda u tome što se okrivljeni naelno smatra nevinim sve dok se suprotno ne utvrdi pravno-snažnom sudskom odlukom.3. a slian termin se koristi i u Rimskom statutu. on stie procesno svojstvo osuenog. ali još nije potvrena. ona u svom izriitom obliku zastupljena i u Rimskom statutu. on e ga osloboditi optužbe. U teorijskom smislu se ova pretpostavka može shvatiti na razne naine.324 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA nesena i potvrena. 2002. 585 324 . bez obzira na fazu postupka. 15. poev od njenog poimanja u pravno-tehnikom smislu. za lice protiv koga je optužnica potvrena.585 što se zasniva na injenici da su i pretpostavka nevinosti i ovo naelo ustanovljeni kao procesni instituti koji poboljšavaju položaj okrivljenog u postupku. str. Müller“. 6. a za lice koje još nije optuženo. slino kao i u našoj krivinoprocesnoj terminologiji. jer se na njega i inae odnosila pretpostavka nevinosti. PRETPOSTAVKA NEVINOSTI OKRIVLjENOG Pretpostavka nevinosti predstavlja danas neizostavnu garanciju u odnosu na položaj okrivljenog u bilo kojoj savremenoj i demokratskoj krivinoj proceduri. Strafprozeßrecht. 2. te presuda postala pravnosnažna. prema kome je u pitanju jedna oboriva pravna pretpostavka ija je osnovna uloga da odredi na kome leži teret dokazivanja suprotnog.

kao i van njega. U pitanju je odredba koja sadrži klasian sadržaj pretpostavke nevinosti (što predstavlja i naslov citiranog lana). Svi vodei nacionalni pravni sistemi proklamuju pravilo da se okrivljeni pretpostavljeno smatra nevinim. je na tužiocu. pravilima koja se odnose na mogunost “nagodbe” izmeu tužioca i optuženog u pogledu priznanja krivice. ali on ne mora da dokazuje svoju nevinost. slino kao što je to predvieno brojnim meunarodnopravnim aktima. osmo izmenjeno i dopunjeno izdanje. tj. str. on ne lišava mogunosti da suprotno dokazuje odgovarajuim vanrednim pravnim lekom. op. a naelno se može istai da pravilo o ubeenosti suda u krivicu optuženog. str. dok se u zemljama anglosaksonskog prava. 66 st. kada sudu samo ostaje da izrekne odgovarajuu kaznu. može u odreenoj meri biti derogirano. da bude tretirano kao nevino. (ii) teret dokazivanja da je okrivljeni kriv za delo koje je predmet optužbe. 586 325 . njen sadržaj se ne menja ukoliko okrivljeni ne bude oglašen krivim. ali i u mnogim nacionalnim krivinoprocesnim zakonodavstvima. 587 A. bez obzira na nain njegovog formulisanja u kontinentalno-evropskom i anglosaksonskom krivinopravnom sistemu.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 325 momenta pravnosnažnosti sudske odluke. Jeki. tada prestaju njena faktika važnost i procesno dejstvo. Cassese. (iii) da bi optuženi bio kriv za krivino delo koje je predmet optužbe. promena sadržaja pretpostavke nevinosti je tada totalna. U stvari. cit. Beograd. ime se naravno. Mada se to ne naglašava striktno. dok se njegova krivica ne dokaže. vremenski i procesni opseg delovanja pretpostavke nevinosti u Rimskom statutu je ogranien momentom sticanja svojstva pravnosnažnosti sudske odluke kojom je utvrena kriviZ. jer on tada ostaje nevin. pretpostavka nevinosti posebno obuhvata: “(i) lice koje je optuženo za krivino delo mora unutar krivinog postupka. koji se u državama kontinentalno-evropskog prava uobiajeno oznaavaju kao “unutrašnje uverenje sudije” (the judge’s innermost conviction). dok se ne dokaže njegova krivica. jer ona gubi sadržaj. ovde radi o pravilu da je krivica optuženog ustanovljena van svake razumne sumnje (finding the accused guilty beyond a reasonable doubt)“. u skladu sa pravom koje se pred tim Sudom primenjuje. 390. Krivino procesno pravo. 2003. “Dimitrije Davidovi”.586 U stvari. a u suprotnom.. a u opštem smislu. sud mora biti ubeen u njegovu krivicu prema odgovarajuim dokaznim standardima.587 Ovde se dejstvo pretpostavke nevinosti povezuje i sa nekim drugim procesnim pitanjima i ustanovama. Prema odredbi l. ve se ona tretira kao izvesnost. okrivljenom (branjeniku) se može nametnuti da odgovara na dokaze koje je izneo tužilac. a u pravno-tehnikom smislu tada se ni krivica osuenog ne pretpostavlja. 127. 1 Rimskog statuta svako se smatra nevinim sve dok njegova krivica ne bude dokazana pred Meunarodnim krivinim sudom. sadržaj pretpostavke nevinosti se menja u momentu pravno-snažnosti sudske odluke kojom je utvrena njegova krivica odnosno injenica da je okrivljeni zaista uinio krivino delo koje mu se u krivinom postupku stavljalo na teret.

16.”. a takva se presuda. Zakon o krivinom postupku – sa kratkim objašwenima. 1 Statuta.”.”. predstavlja u osnovi samo preuzimanje teksta ZKP Jugoslavije).. Verovatno pod uticajem našeg krivinoprocesnog zakonodavstva (l. Beograd. niti je takvim prevodom promenjen smisao odredbe l. 66 st. prema odredbi l. 66 st. 2000. odnosno pravno i procesno dejstvo te odredbe Rimskog statuta nije bitno modifikovano. “Službeni glasnik”. Gruba.. mada je u logikom smislu mogua). odnosno zajedno sa pretpostavkom nevinosti u Rimskom statutu se odreuje i teret dokazivanja u odnosu na potencijalnu krivicu okrivljenog. kao i sve ostale donose veinom glasova lanova pretresnog vea (u smislu l. nego da se “ne smatra krivim”. pretpostavka nevinosti se više ne utvruje u formi “pretpostavke nekrivice. proizlazi iz injenice da su termini “krivica” i “vinost” sinonimi.. Meutim. 74 st. mada time ipak suštinski nije napravljen nikakav propust. dakle stranu koja “tvrdi suprotno”. To proizlazi iz pozivanja na pravila koja se pred Meunarodnim krivinim sudom primenjuju.589 U skladu sa pravilima koja suštinski potiu iz klasinog adverzijalnog krivinog postupka. definisanjem pretpostavke nevinosti kao pretpostavke “nekrivice”. povezano. koji insistiraju na tome da naš ZKP (a koji je poslužio i kao uzor prevodiocima Rimskog statuta). 1 Zakonika o krivinom postupku Jugoslavije). ve samo pretpostavku nekrivice. ili e se konstatovati da “nije kriv”.326 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA ca okrivljenog. ne sadrži pretpostavku nevinosti. koriste navodi “niko se ne može smatrati krivim. 1) terminološki pogrešno prevedena na srpski jezik u našem zvaninom prevodu.. a pri tom su potpuno nepotrebno još i dodali mogunost dokazivanja njegove krivice “u skladu sa zakonom.” 589 M. Stoga su i pogrešna shvatanja. str. 1 Rimskog statuta u Zakonu o potvrivanju tog statuta Meunarodnog krivinog suda “niko se ne može smatrati krivim dok se njegova krivica ne dokaže pred Sudom u skladu sa zakonom i pravilima postupka koje ovaj Sud primenjuje”.. pa je iz tih razloga suštinski sasvim svejedno da li e se za nekoga rei da je “nevin”. definisali kao “pretpostavku nekrivice”.. Na neki nain. verovatno “bolje zvui” da se “smatra nevinim”. 3 Statuta). tj. potpuno su isto rei “nevin” i “nekriv” (koja doduše ne postoji u govornom jeziku i nije gramatiki ispravna. 66 st. Ovo u stvari. time što se umesto “svako se smatra nevinim. Interesantno je da je prethodno objašnjena norma iz Rimskog statuta (l. isto kao što su potpuno isti termini “vin” (što se u govornom jeziku praktino ne upotrebljava) i “kriv” (re koja je sasvim uobiajena kako u obinom govoru. nekih autora. tako što se onus probandi “prebacuje” na tužioca. Naime. 3 st. ipak nije nainjena neka suštinska greška. mada samom okrivljenom. tako i u krivinom postupku). 588 326 . Poslednjim novelama ZKP Srbije (koji uz odreene manje izmene. ega inae nema u originalnom tekstu. rei koje imaju potpuno isto znaenje.588 prevodioci ove odredbe Rimskog statuta su pretpostavku nevinosti (koju zadržavaju u naslovu).

kako zbog injenice da se i na lice koje još nije steklo procesno svojstvo optuženog. Sud mora izvan svake razumne sumnje biti uveren u njegovu krivicu (l.3. Kao što smo ve rekli. mada logiki mogue. mišljenja smo da se pretpostavka nevinosti prostire sve do momenta kada je osuujua presuda stekla svojstvo pravnosnažnosti. tj. U citiranoj odredbi Statuta se u stvari govori o optuženom (accused). odnosno kada utvruju njegovu krivicu. U nacionalnim krivinoprocesnim zakonodavstvima je pravo na odbranu ne samo zakonsko ve i ustavno pravo okrivljenog. ve samo odgovarajuim vanrednim pravnim sredstvima. jer bi se ona mogla sa dosta osnova povezati ve sa momentom izricanja prvostepene presude. momenat njenog prestanka. To. on morao da ga oslobodi. jer mu tek tada može izrei osuujuu presudu. što se povezuje sa stavom Suda u odnosu na potencijalnu ili aktuelnu krivicu okrivljenog. mada se i takva odluka može dovoditi u pitanje. u smislu odredbe l. ve se ono odnosi i na formulisanje imperativa prema kome su sudije dužne da postupaju kada osuuju okrivljenog. ali smo se mi ipak opredelili za termin “okrivljeni” (kako je to inae navedeno i u oficijelnom prevodu na srpski jezik). shodno poznatom pravilu res iudicata pro veritate accipitur. prestaje svaka “razumna sumnja” u njenu istinitost. koji se odnosi na svako lice protiv koga se vodi krivini postupak pred Meunarodnim krivinim sudom. što u stvari. 3 Statuta).RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 327 Dakle. tako i radi poštovanja naše prethodno objašnjene postavke o pojmu okrivljenog u širem smislu. Obrnuto. Iz ovoga proizlazi da Sud mora stei vrsto ubeenje da je okrivljeni zaista kriv za delo koje mu je stavljano na teret. iz citirane odredbe proizlazi da bi u suprotnom.5. u Rimskom statutu je ureen i momenat njenog prestanka. ipak suštinski ne bi bilo opravdano. odnosno pravilnost. ali ne više redovnim pravnim lekom. što u stvari predstavlja postupanje prema pravilu in dubio pro reo. odnosi dejstvo pretpostavke nevinosti. tj. U okviru pravila koja se odnose na pretpostavku nevinosti. kada Sud nije izvan razumne sumnje ubeen u krivicu okrivljenog. nije pravilo koje se odnosi samo na pretpostavku nevinosti. 66 st. 2. a za suprotan stav bi se utemeljenje moglo nai u i postavci da tek kada odluka kojom je utvrena krivica stekne svojstvo pravnosnažnosti. revizijom kada je re o postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. teret dokazivanja krivice okrivljenog je na tužiocu koji postupa odnosno krivino goni pred Meunarodnim krivinim sudom. PRAVA OKRIVLjENOG Osnovno pravo okrivljenog u savremenom krivinom postupku je njegovo pravo na odbranu. Da bi osudio okrivljenog. 2 Statuta. bez obzira na stadijum procedure. a iz tog osnovnog prava 327 . mada bi citirana formulacija u tom pogledu mogla izazvati i odreene dileme.3. 66 st.

ija je svrha s jedne strane. ili e se opredeliti za potpunu procesnu neaktivnost (što se žargonski oznaava kao odbrana utanjem. Kriterijum za takvo diferenciranje prava okrivljenog je formalne prirode. tako da je pravo na odbranu u krivinom postupku. a kada se brani. jer su najvažniji elementi prava na odbranu utvreni u mnogim meunarodnopravnim aktima.3. a u stvari predstavlja izostanak aktivne odbrane). a ono se nikada ne može transformisati u dužnost. U pitanju je pravo okrivljenog koje dominantno odreuje njegov procesni položaj. Prava okrivljenog su funkcionalno usmerena ka stvaranju neophodnih uslova za efektivnu realizaciju inae garantovanog prava na odbranu okrivljenog. slino kao i u nacionalnim zakonodavstvima. koja je u nadležnosti tužioca. a u skladu sa njegovom stadijumskom konstrukcijom. op. 133. što predstavlja element njihovih ljudskih prava u onom segmentu koji se tie krivine procedure. shodno kome on ima pravo da se u postupku suprotstavlja navodima tužioca. Pravo na odbranu je samo i iskljuivo pravo. da zaštite položaj lica u istrazi. odnosno tokom samog suenja. na kojima se. odnosno utie na procesnu modifikaciju tog položaja. što znai da je okrivljeni prvo potpuno slobodan u izboru da li e se aktivno braniti. on sam e slobodno birati nain i pravac svoje odbrane. cit. da se time obezbedi autentinost dokaza do kojih se dolazi tokom istrage.3. s obzirom na fazu postupka. tako da se u stvari. a s druge strane je ratio legis ovakvih pravila.5. mada i tokom nje odreeni oblici sudske funkcionalne nadležnosti ostvaruju kontrolnu funkciju i 2) prava okrivljenog u postupku koji se odvija pred Sudom. Prava okrivljenog se u Rimskom statutu dele prema stadijumskom kriterijumu na dve grupe prava: 1) prava okrivljenog tokom voenja istrage.1. Pravo na odbranu je i u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom osnovno pravo lica protiv koga se pred tim Sudom vodi postupak. jer se sastoji iz niza drugih posebnih prava.590 To pravo ima i meunarodnopravni karakter. Prava osumnjienog u istrazi Prava osumnjienog tokom istrage predstavljaju niz procesnih garancija.328 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA proizlazi niz njegovih pojedinanih prava. 328 . te razvija procesnu aktivnost u skladu sa svojim stranakim interesom. jedan važan deo ukupnog korpusa ljudskih prava koja se garantuju i na nivou meunarodne zajednice. jer ako bi se dokazi pribavljali suprotno takvim pravilima i uz kršenje 590 Z. odnosno ono je kompleksno i segmentirano. Jeki. temelji njegov položaj u postupku. ali je sadržina prava okrivljenog u ta dva stadijuma procedure u suštini veoma slina. 2. da negira optužne navode.. u obe situacije radi o elementima prava na odbranu okrivljenog. a ono je. str. zajedno sa odreenim procesnim dužnostima okrivljenog. kao i da preduzima sve procesne radnje kojima poboljšava svoj položaj u postupku. složenog karaktera.

odnosno kažnjavanja. Prava koja se odnose na položaj lica uopšte tokom istrage se odnose na nekoliko aspekata. neljudskog ili ponižavajueg postupanja. ve se tu pre svega. tako da je l. osim kada se radi o sluaju koji je predvien Rimskim statutom (l. 55 Rimskog statuta se ureuju prava osumnjienog tokom istrage. 1 RSt.). šteta što se taj izraz striktno ne koristi u izvorima prava koje se primenjuje u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom. odnosno pravo na slobodu se mora štititi u skladu sa ustanovljenim meunarodnim standardima.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 329 ljudskih prava. te svi oni prevodi. niti mu se po nekoj drugoj osnovi sme oduzeti sloboda. ve o licu koje je “pod istragom”. Deprivacije i restrikcije line slobode su svakako vrlo ozbiljne mere. govori o “licu”. ali ne samo njega. 2) prava koja se odnose iskljuivo na osumnjienog i iskljuivo u odnosu na njegovo ispitivanje. moraju se obezbediti besplatna pomo strunog tumaa. oni ne bi mogli da ostvare dokazni kredibilitet u postupku pred Sudom. lica koja se pretresaju ili kod kojih se pretresa). koji su neophodni shodno naelu pravinosti. kao ni u Pravilima o postupku i dokazima se ne govori o osumnjienom. koje zahtevaju striktnu regulativu. prema sistematizaciji koju je napravljena u samom Rimskom statutu. 3) zaštita prava na linu slobodu. ili bilo kom obliku okrutnog. ali s obzirom da je u pitanju osoba u odnosu na koju postoji sumnja da je uinila krivino delo iz nadležnosti Meunarodnog krivinog suda. u samom Rimskom statutu. osim kada za to postoje u Statutu propisani raz- 329 . 2) garantovanje prava na upotrebu svog jezika tokom ispitivanja – svakom ko se ispituje na jeziku koji je razliit od onoga koji razume i govori. koji se prema kriterijumu vrste prava koje se štiti. odnosno prava lica pod istragom. logino je da se ona oznaava kao osumnjieni i ak se može konstatovati. svedoci. pritiska ili pretnje. da je u pravno-tehnikom i terminološkom smislu. obezbeeno da niko ne bude subjekt samovoljnog hapšenja ili ograniavanja line slobode. U odredbama l. odnosno “licu pod istragom”. a ta se prava. Ova druga grupa prava u osnovi predstavlja elemente prava na odbranu okrivljenog u krivinom postupku. odnosno zaštita od samovoljnog lišavanja slobode – niko ne sme biti podvrgnut samovoljnom hapšenju ili pritvaranu. ili vrše bilo koje druge radnje koje su u vezi sa sprovoenjem istrage (na primer. mada tih elemenata ima i u okviru prve grupe prava. odnosno garantuje. dele na dve osnovne grupe: 1) prava koja se odnose na celokupan tok istrage i imaju pre svega znaaj za položaj osumnjienog. 55 st. 55 (1) (d) Rimskog statuta. ve i svih drugih lica tokom sprovoenja istrage. mogu podeliti u tri grupe: 1) zaštita prava na fiziki i psihiki integritet – niko ne sme biti podvrgnut bilo kom obliku prinude. Kao što smo objasnili. a od kojih se uzimaju iskazi. kada je u pitanju istraga. muenja.

što u odreenoj meri ograniava njegovo pravo na odbranu u ovoj fazi postupka.)“. in: H. The Rules of Procedure and Evidence of the International Criminal Court. 55 st. 2 (e) RSt.591 Mada se i prva grupa prava po logici stvari. 591 330 .C.). iz ega proizlazi da se ona paralelno odnose i na druga lica tokom sprovoenja istrage. sa zadatkom da prati prikupljanje dokaza ili ispitivanje lica. onda ima pravo da mu se dodeli branilac. a pri tom mu se takav nain odbrane ne sme uzeti u obzir kao otežavajua okolnost. str. te besplatno. Tada je mogue dati praS. “T. McDonald.). 4) pravo na ispitivanje u prisustvu branioca. odnosno osumnjienog. te da uopšte ne daje iskaz. drugaije definisane u odnosu na pravila i praksu ad hoc meunarodnih krivinih tribunala za nekadašnju Jugoslaviju i Ruandu. koje se može obaviti od strane dve vrste subjekata: 1) od strane tužioca koji krivino goni pred Meunarodnim krivinim sudom. Fernandez de Gurmendi and H. niti da razmatra spise tužioca povezan sa sprovoenjem istrage. 2) pravo na utanje. striktno ne odreuje. (l. Asser Press“. 2 RSt.592 Osumnjienom se pre ispitivanja moraju obezbediti sledea prava: 1) pravo na obaveštenje pre zapoinjanja ispitivanja da protiv njega postoji osnovana sumnja (osnov za verovanje) da je uinio krivino delo koje spada u nadležnost Meunarodnog krivinog suda. 3) pravo na pravnu pomo od strane lica koga bira po sopstvenom izboru. prikupi druge dokaze i proveri njihovu verodostojnost i sl. odnosno uopšte imati uticaja. a pri tom su te odredbe. ispita svedoke. da je uinilo krivino delo iz nadležnosti Meunarodnog krivinog suda i to samo u pogledu ispitivanja tog lica. osumnjieni nema prava da ostvari uvid u dokaze kojima tužilac raspolaže. 304.. što je logino i opravdano rešenje. 2002.M. Meutim. ukoliko nema na raspolaganju dovoljno sredstava da troškove takve odbrane sam snosi. osim ukoliko se sam dobrovoljno tog prava ne odrekne (l. prilikom utvrivanja krivice ili nadležnosti Suda. 592 Taj deo se odnosi na pitanja meunarodne saradnje i pomoi.). ali s obzirom da se tu još uvek ne radi o postupku pred Sudom. odnosno lice za koje postoje osnove za sumnju (osnovi da se veruje – grounds to believe that. pre svega odnosi na osumnjienog. 2) od strane nadležnog organa državne vlasti koji ispitivanje sprovodi na temelju zahteva podnesenog u skladu sa pravilima sadržanim u Delu 9 Rimskog statuta. 56 st. ukoliko tužilac namerava da u skladu sa pravilima iz l. kao što smo objasnili. “Yearbook of International Humanitarian Law (Ed. ili po potrebi drugog sudiju predpretresnog ili pretresnog vea. a ako ne raspolaže takvom vrstom pomoi. te uz mogunost da izdaje potrebne naloge i preporuke. tada predpretresno vee može imenovati jednog sudiju iz svog sastava. druga grupa prava se odnosi iskljuivo na osumnjienog. Pored toga. Fisher and A. A. Friman. S obzirom da je istraga u postupku pred Meunarodnim krivinim sudom konstruisana kao (jedno)stranaka. The Hague.. 56 st.330 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA lozi. 1 RSt. ne dovodi se u pitanje dejstvo naela poštenog voenja postupka. odnosno on je njihov primarni titular. Volume 3. odnosno pravo da ne odgovara na pitanja koja mu se postave. to se. uvek kada je to i interesu pravde.

ali su u odnosu na njegovu fiziku prisutnost mogui odreeni izuzeci.593 te pravo na lino voenje svoje odbrane.3. 2. Elementi prava na odbranu koje poseduje osumnjieni se moraju zapisniki konstatovati. uz odgovarajue minimalne garancije. ve je to i pravo okrivljenog. te o pravu da mu branioca odredi Sud. 593 331 . te pravo na slobodnu komunikaciju sa braniocem koga je sam izabrao i u koga ima poverenje. bie obavešten o tom svom pravu. u cilju ouvanja procesne discipline. u svim sluajevima kada je to u interesu pravde.5. Prava okrivljenog tokom suenja (prava optuženog) Prava okrivljenog tokom suenja se u stvari svode na prava koja ima optuženi tokom postupka pred Sudom. a on se posebno upozorava da e se takva obaveštenja uneti u zapisnik (Pravilo 111/2). U osnovi su ova prava elementi naela fair postupka. 4) pravo da bude prisutan tokom suenja. koje se odnose na: 1) pravo da na jeziku koji u potpunosti razume i govori. a ako nema branioca. a pravo na pravino suenje je i definisano kao vrhunsko pravo optuženog. ili odbranu putem branioca. 63 Rimskog statuta).RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 331 vo i osumnjienom da prisustvuje odreenim radnjama. uz primenu pravila Statuta. koga je sam izabrao. pri emu su u pitanju klasina procesna prava. 3) pravo na suenje bez nepotrebnog odugovlaenja. koja se odnose na njegova prava u postupku. te izvodi sve druge dokaze u skladu sa Statutom. ali to nije obaveznog karaktera. 5) pravo na ispitivanje svedoka koji ga terete. a pri tom mu se branilac dodeljuje besplatno ako sam okrivljeni nema sredstava da ga plati. 7) pravo da ne bude prisiljen na davanje iskaza ili priznanje Prisustvo okrivljenog tokom suenja nije samo apsolutna procesna pretpostavka. odnosno u prethodnim fazama postupka. 6) pravo na besplatnu pomo tumaa.2. te pravo na potrebne prevode u skladu sa zahtevima pravinosti. pod uslovom pune ravnopravnosti. niti se radi o nekom njegovom opštem pravu. koja su deo ukupnog prava na odbranu okrivljenog u krivinom postupku. a on takoe ima pravo da podnosi bilo koje prigovore protiv navoda optužbe. Poseban element zapisnika ine sva upozorenja data osumnjienom pre ispitivanja. ali se i tada mora omoguiti da okrivljeni putem odgovarajuih tehnikih sredstava prati suenje (l. sadržajem i razlozima optužbe. a deo tih prava poseduje i osumnjieni tokom istrage. nisu na jeziku koji on u potpunosti razume i govori. te pravo da pod jednakim uslovima dovodi i ispituje svedoke iji mu iskaz ide u prilog. te pravo na pravino i nepristrasno suenje.3. 2) pravo na dovoljno vremena i mogunosti za pripremu odbrane. tokom odluivanja o bilo kojoj taki optužnice. bez odlaganja i detaljno bude upoznat sa prirodom. ukoliko isprave koje se podnose Sudu. pre zapoinjanja suenja u užem smislu. Osnovno pravo optuženog je njegovo pravo na javnu raspravu.

bez polaganje zakletve. Triffterer (ed. isto kao što nije on dužan da dokazuje svoju nevinost. a to mora uiniti unapred. 861. jer se može. tj. 67 st. nije isto što i opšte pravo zaštite u odnosu na samooptuživanje. 67 st. kao kada se govori o dokazima koji idu u prilog nevinosti optuženog. obavesti odbranu o dokazima kojima raspolaže. te pravo na utanje. a ne i dužnost odbrane. Više o tome: W. suprotna stranka. kada smatra da oni ukazuju na nevinost optuženog. 2 RSt. 595 Ovakva formulacija je na izvestan nain u logikoj suprotnosti sa dejstvom pretpostavke nevinosti. u onom U vezi ovog prava se u literaturi konstatuje da pravo neoptuživanja samog sebe. Tužilac je dužan da odbrani saopšti imena svedoka koje namerava da pozove radi davanja iskaza. 8) pravo da mu se ne namee bilo kakva promena tereta dokazivanja ili bilo kakav teret pobijanja navoda tužioca (l. Nevezano za druga pravila meusobnog obaveštavanja stranaka o ispravama i obaveštenjima.332 RATNI ZLOČINI I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA krivice. Pravo optuženog da bude upoznat sa elementima optužbe se dodatno konkretizuje u Pravilima o postupku i dokazima. 594 332 . kako bi tada vee donelo konanu odluku (Pravilo 83). koje je na primer. niti greškom u navedenim odredbama.). str. Kada tužilac smatra da postoje takvi osnovi. iako se on naelno smatra nevinim. to procesno manifestuje svojim odustajanjem od optužbe. ukoliko se za to opredelio. mada bi u stvari bilo loginije da kada tužilac poseduje sigurne dokaze koji nedvosmisleno govore u prilog nevinosti optuženog. ve obrnuto. jer je veoma teško apsolutno izbei svaku mogunost da se odreenim situacijama. uzdržavajui se od bilo kakvih procesnih aktivnosti. ali se to ipak ne može smatrati procesnom nekorektnošu. koja su propisana Rimskim statutom. u jezikom smislu “povredi” pretpostavka nevinosti. odnosno uticati na verodostojnost dokaza optužbe. te da pruži saopštenja o prethodnim izjavama koje su oni dali. Shabas. a ukoliko u odnosu na primenu ovog pravila postoji sumnja. (1) (a)–(i) Rimskog statuta). odnosno njegovog prava da tokom postupka preduzima radnje koje mu koriste u postupku. U pitanju je pravilo koje je u skladu sa naelom pravinosti. braniti i na potpuno pasivan nain.595 ili bi mogli umanjiti njegovu krivicu. o njoj rešava Sud (l. in: O. A. zatraži pretres pred sudskim veem u ex parte smislu. podataka o imenima svedoka.). tužilac treba da u postupku iznosi dokaze kojima pokušava da negira pretpostavku nevinosti (oboriva prezumpcija) i dokaže krivicu optuženog. na nain koji sam smatra najadekvatnijim i pri tom on poseduje iskljuivo pravo na odbranu. odnosno odbrani uopšte. 7) pravo na pisane ili usmene izjave. ustanovljeno Petim amandmanom Ustava SAD.594 a pri tom se takva njegova procesna neaktivnost ne sme uzimati u obzir prilikom utvrivanja krivice ili nevinosti. dok se eventualno suprotno ne dokaže pravnosnažnom sudskom odlukom.. Navedena prava su osnovni elementi najvažnijeg i vitalnog prava okrivljenog u bilo kojoj fazi krivinog postupka – prava na odbranu. pre pretresa. negira optužne navode i svim raspoloživim procesnim nainima štiti svoje interese tokom postupka. cit. op. Posebna pravila postoje u odnosu na saopštavanje optuženom. da po mogunosti što pre. zato što to pravo može biti opozvano od strane samog optuženog. on je dužan. tužilac je dužan da što je pre mogue.

a dužnost tužioca je dvostruka: 1) on je dužan da saopšti odbrani (optuženom i njegovom braniocu ako ga ima). ili su njemu pripadali (Pravilo 77). Ovim pravilom je u skladu sa naelno jednakim položajem stranaka u krivinom postupku. a koje namerava da upotrebi kao dokaz na pretresu za potvrdu optužbi ili na samom suenju (Pravilo 78). te da dostavi kopije njihovih prethodno datih izjava (Pravilo 76/2). te prava žrtava (Pravilo 101/2). odbrani dopusti pregled svih knjiga. Prilikom postupanja po pravilima o obaveštenju odbrane u odnosu na prethodno date izjave buduih svedoka optužbe. uz nužna ogranienja koja se odnose na posebna pravila zaštite privatnosti žrtava. Osim pravila koja se odnose na saopštavanje odbrane bitnih podataka koji se odnose na svedoenje. koje poseduje. shodno kome je odbrana dužna da tužiocu omogui pregled svih knjiga. Tužilac je dužan da. 2) tužilac predmete namerava da koristi kao dokaz na pretresu za potvrdu optužbi ili na samom suenju. line izvore dokaza. podatke o identitetu planiranih svedoka. odnosno brzi postupak predstavlja jednu od važnih meunarodnopravnih garancija u odnosu na savremeni krivini postupak i ono se konkretizuje pravilima koja se odnose na rokove izdavanja odreenih naloga Suda. dokumenata. Tužilac e odbrani naknadno saopštiti imena eventualnih dodatnih svedoka koje on namerava da pozove radi saslušanja (svedoci optužbe). iz razloga pravinosti kombinuje sa 333 . ili ima nadzor nad njima. Ovde se neophodnost poštovanja prava odbrane. te obezbeenje poverljivih informacija. Prilikom izdavanja naloga kojima se odreuju rokovi za preduzimanje neke radnje. te obezbeenje poverljivih informacija (Pravilo 81 i 82). u skladu sa odredbama Statuta i Pravila o postupku i dokazima (Pravilo 76/4). 3) predmeti su dobijeni od okrivljenog. fotografija i drugih predmeta. te 2) dužan je da odbrani dostavi verne kopije njihovih prethodno datih iskaza u odnosu na predmet budueg svedoenja pred Sudom.RATNI ZLOČINI I I DRUGI OSNOVNI INSTITUTI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA 333 vremenu koje je dovoljno za pripremanje odgovarajue odbrane (Pravilo 76/1). a pri tom e posebnu pažnju obratiti na poštovanje prava odbrane. Sud e voditi rauna o potrebi omoguavanja pravinog i brzog postupanja. dokumenata. fotografija i drugih predmeta. pre svega u odnosu na dokaze kojima raspolažu stranke. koje ima u posedu ili pod svojim nadzorom. ali istovremeno i na jeziku koji optuženi u potpunosti razume i govori (Pravilo 76/3). odnosno tzv. Izjave svedoka se odbrani daju na raspolaganje u njihovom izvornom obliku. u pogledu koga postoji procesna obaveza suprotne stranke – ustanovljena i njena korelativna procesna obaveza u odnosu na drugu stranku u postupku. ukoliko postoji neki ili više od sledeih alternativno propisanih uslova: 1) predmeti su bitni za pripremanje odbrane. U odnosu na ovo pravilo postoji odgovarajui i nužni reciprocitet. odnosno tužioca. poštovae se zaštita privatnosti žrtava. uz odreeno pravo odbrane. Ovde se radi o svedocima koji su tužiocu dali iskaze u istrazi. Pravo okrivljenog na suenje u razumnom roku. postoje i posebna pravila u pogledu upoznavanja odbrane od strane tužioca sa materijalnim dokazima. što znai da je tužilac dužan da organizuje prevoenje izjava koje su mu date u istrazi.

odnosno registrator pravi listu branilaca. A. odnosno. 2 (c) RSt. Kohlhammer Verlag“. 1 (d) RSt. posebno u tako kompleksnim sluajevima. su dužni da što brže postupaju u okvirima rokova koje je Sud odredio (Pravilo 101/2). 67 st. Berlin. Beograd. 342. tako i optuženi. Obaveza brzog postupanja radi zaštite prava okrivljenog je predviena za sve uesnike postupka. Henkel. Više o tome: M. ali je ona u nemakom jeziku. op. gde takva mogunost predstavlja jedan od segmenata prava na odbranu osumnjienog (l. je jedna od najvažnijih garancija za obezbeenje fair postupka. 599 U prevodu na srpski jezik je ovde bilo teško nai odgovarajui termin za nemaku re “Beistand“. U opštem procesnom smislu. 301. u teoriji se pretežno istiu sledea shvatanja: 1) branilac kao pomaga okrivljenog.. jedinstveno se ureuje pitanje pravne pomoi. Vodei rauna o pravima okrivljenog. 150–152. “W. Nürnberg. radi se o odgovarajuem vidu procesne potpore ošteenom. ali posebno u pravnom sistemu. a u toj svojoj odbrani on može biti sam. postoje odreene odredbe na osnovu kojih se potvruju mogui branioci. smatra da okrivljeni u krivinom postupku.