EKSPLOZIVI I SREDSTVA ZA PALJENJE

Savremeno rudarstvo, a pogotovo masovna eksploatacija siromašnih metaličnih ležišta‚ ne bi se mogla zamisliti bez primene savremenih rudarskih eksploziva i snažne rudarske mehanizacije. Rudarstvo je privredna grana gde su eksplozivi našli najširu primenu za eksploataciju čvrstih mineralnih sirovina. Ostale privredne grane koriste eksplozive u znatno manjim količinama, pa se zato privredni eksplozivi s pravom nazivaju i rudarski eksplozivi. Eksplozivi i eksplozivne materije nažalost danas se mnogo koriste i u vojne svrhe. Postoji velika razlika izmedu rudarskih i vojnih eksploziva u sastavu, načinu proizvodnje i primene. Od svih tehničkih fakulteta samo na rudarskom fakultetu studenti detaljno izučavaju tehnologiju proizvodnje, a naročito primene eksploziva u rudarstvu. Dobro poznavanje organske hemije je od izuzetnog značaja za tehnologiju proizvodnje privrednih eksploziva. 1. DEFINICIJA, PODELA I KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVNIH MATERIJA I EKSPLOZIVA Eksplozivne materije su hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja u čvrstom ili tečnom stanju, koje u sebi sadrže neophodne elemente za proticanje hemijske reakcije, praćene oslobađanjem toplote i gasnih produkata. Svaka eksplozivna materija nije tehnički upotrebljiva, niti se u tehničkom smislu može nazvati eksplozivom. Eksplozivi su proste ili složene eksplozivne materije koje se pod uticajem spoljašnjeg impulsa (udar, trenje, toplota) trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Pri eksploziji oslobađa se velika količina gasovitih produkata, usled čega dolazi do naglog porasta pritiska i temperature. Eksplozija se javlja kao zvučni efekat pri razlaganju eksploziva. Praćena je pojavom gasova koji su pod većim pritiskom od pritiska sredine u kojoj nastaje eksplozija. Usled razlike u pritiscima dolazi do nagle ekspanzije gasova eksplozije, pri čemu se energija eksplozije pretvara u mehanički rad. Eksploziju ne karakteriše samo količina oslobođene energije, već je mnogo važnija brzina kojom se ova energija oslobađa. Količina oslobođene energije u jedinici vremena predstavlja snagu eksploziva. Pri eksploziji 1kg plastičnog eksploziva oslobodi se oko 4200kJ/kg energije u deliću sekunde. Da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije molekulima treba saopštiti minamalno potrebnu energiju (energiju aktiviranja) da bi postali aktivniji, jer su samo aktivni molekuli podložni hemijskim promenama. Zavisno od načina na koji se dovodi energija aktiviranja, razlaganje eksplozivnih materija može se obavljati na tri načina: gorenjem, deflagracijom i detonacijom. Gorenju su podložne sve eksplozivne materije zavisno od temperature i vremena izlaganja visokim temperaturama. Temperatura gorenja je najčešće niža od temperature eksplozije. Gorenje eksploziva odvija se na račun hemijski ugrađenog kiseonika u eksploziv, bez prisustva kiseonika iz vazduha. Deflagracija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula predaje od sloja do sloja prenošenjem toplote. Brzina hemijskog razlaganja kod deflagracije je relativno niska i iznosi od nekoliko cm do nekoliko stotina metara u sekundi. Detonacija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa, koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. Detonaciona brzina razlaganja eksplozivnih materija dostiže vrednost od 1300-9300m/s. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva, gustine punjenja, prečnika patrone i dr. 1.1. PODELA EKSPLOZIVA Eksplozivi su prosta hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja, koja se pod uticajem spoljašnjeg impulsa trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Podela eksploziva i eksplozivnih materijala vrši se na sledeće načine: − po hemijskom sastavu, − po agregatnom stanju, − po relativnoj konzistenciji, − prema brzini razlaganja, − prema nameni. Po hemijskom sastavu eksplozive delimo na: − čista hemijska jedinjenja, − mehaničke smeše hemijskih jedinjenja. U čista hemijska jedinjenja spadaju eksplozivi koji imaju jedinstvene molekule u kojima su komponente (ugljenik, vodonik, kiseonik, azot i dr.) međusobno hemijski vezani u jedinstven sistem (trotil, nitroglicerin, pentrit, heksogen, fulminat žive i dr.).

2 Mehaničke smeše više hemijskih spojeva predstavljaju eksplozive kod kojih su ulazne komponente međusobno pomešane u mehaničku smešu, koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. Pri homogenizaciji ovih eksploziva vrši se mehaničko mešanje ulaznih komponenti bez hemijske reakcije. Prema agregatnom stanju i opštim fizičkim osobinama, eksplozive i eksplozivne materije delimo na: − gasovite eksplozivne smeše (metan-vazduh, acetilen-vazduh), − eksplozivne smeše čvrstih i tečnih materija sa gasovima (ugljena prašina-vazduh, derivati naftevazduh i dr.), − tečne eksplozivne smeše (nitro-benzo-azotna kiselina i dr.), − smeše čvrstih i tečnih eksplozivnih materija (nitroglicerin- amonijumnitrat, amonijumnitrat-dizel gorivo), − čvrsta eksplozivna jedinjenja ili smeše (trinitrotoluol, heksogen, amonijumnitrat, trinitrotoluol i dr.). Prema relativnoj konzistenciji eksplozive delimo na: − praškaste, − poluplastične, − plastične, − vodoplastične - kašaste, − granulirane, − presovane, − livene. Prema brzini razlaganja i načinu delovanja eksplozive delimo na: − brizantne, i − deflagrantne. Prema nameni eksplozivi se dele na: − eksplozive za radove na površini, − eksplozive za radove pod zemljom, − eksplozive za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine (metanski sigurnosni eksplozivi), − eksplozive za specijalne svrhe. 1.2. KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVA Karakteristike rudarskih eksploziva zavise od sastava i kvaliteta sirovina za dobijanje eksploziva. Sastav eksploziva mora biti takav da pri eksploziji ne oslobađa štetne gasove ili ostavlja čvrste ostatke. Osobine rudarskih eksploziva mogu se grupisati u dve osnovne grupe i to: − fizičko – hemijske osobine, i − tehničko - minerske osobine. Između ovih osobina postoji međusobna zavisnost o čemu se pri proizvodnji eksploziva mora voditi računa. Rudarskim stručnjacima je od izuzetne važnosti dobro poznavanje svih osobina eksploziva, a naročito tehničko-minerskih, radi njihove što pravilnije i efikasnije primene u eksploataciji. Ispitivanje tehničko-minerskih osobina rudarskih eksploziva vrši se obavezno pri proizvodnji eksploziva, a i kasnije u toku njihove upotrebe. Uslovi za izradu i isporuku rudarskih eksploziva dati su u JUS-u H.D1.020. U daljem tekstu obradiće se važnije fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike eksploziva. Postupci njihovog određivanja detaljno su obrađeni u Praktikumu - Metode ispitivanja. 1.2.1. Fizičko-hemijske karakteristike eksploziva Najvažnije fizičko-hemijske osobine eksploziva su: gustina, bilans kiseonika, hemijsko razlaganje eksploziva, brzina razlaganja, hemijska stabilnost, granični prečnik eksplozivnog punjenja, osetljivost na iniciranje, pritisak eksplozije, toplota i temperatura eksplozije, gustina patrone, vodootpornost i dr. Gustina je osobina od koje u velikoj meri zavise karakteristike eksploziva. Postoji nekoliko gustina eksploziva, kao što su: gustina punjenja, kritična gustina, nasipna gustina, gustina minskog punjenja i dr. Gustina punjenja predstavlja odnos mase eksploziva i ukupne zapremine, uključujući sve pore i šupljine među kristalima koje ostaju nakon patroniranja, presovanja ili livenja eksploziva. Kod rudarskih eksploziva kreće se oko 1,0g/cm3 za praškaste vrste i oko 1,5g/cm3 za plastične vrste eksploziva. Kritična gustina je maksimalna gustina pri kojoj eksploziv sigurno (stabilno) detonira. Pri daljem povećanju gustine iznad kritične eksplozija izostaje. Nasipna (gravimetrijska) gustina je gustina koja se postiže pri sobodnom padu eksploziva. Izražava se u kg/l. Zavisi od veličine i oblika kristala, visine sa koje eksploziv pada, sadržaja vlage i dr. Gustina minskog punjenja je odnos mase eksploziva i zapremine dela minske bušotine u koju se stavlja eksploziv.

3 Bilans kiseonika predstavlja razliku količine kiseonika koja se nalazi u sastavu eksploziva (hemijski vezanog) i količine koja je potrebna za potpunu oksidaciju (sagorevanje) ugljenika, vodonika i drugih alkalnih metala. U zavisnosti od toga da li u gasovitim produktima razloženog eksploziva ima molekula kiseonika ili nema, razlikuju se tri slučaja: − pozitivan bilans kiseonika, − uravnotežen (nulti) bilans kiseonika, − negativan bilans kiseonika. Eksploziv ima pozitivan bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja ima slobodnog kiseonika, koji je preostao posle potpune oksidacije ugljenika u CO2 i vodonika u H2O. Jako pozitivan bilans kiseonika je štetan, jer dolazi do njegovog gorenja i stvaranja azotnih oksida. Eksploziv ima nulti (uravnotežen) bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja nema slobodnih molekula kiseonika. Takav odnos sastavnih komponenti naziva se stehiometrijskim. Eksploziv ima negativan bilans kiseonika kada je količina ugrađenog kiseonika nedovoljna za potpunu oksidaciju svih sagorljivih elemenata iz eksploziva. Tada se u produktima sagorevanja pojavljuje veća količina otrovnih gasova zbog nepotpune oksidacije, kao što su: ugljenmonoksid, oksidi azota, sumporni gasovi itd., koji su veoma opasni po zdravlje ljudi. Eksplozivi namenjeni za podzemnu eksploataciju moraju imati pozitivan bilans kiseonika, a eksplozivi namenjeni za površinsku eksploataciju mogu imati i negativan bilans kiseonika. Bilans kiseonika za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd dat je izrazom:

b ⎞ ⎤ M O2 ⎡ ⎛ K b = ⎢d − ⎜ 2 a + ⎟ ⎥ ⋅ 100% 2⎠⎦ ME ⎣ ⎝
gde je: d - broj molekula kiseonika u eksplozivu, a – broj molekula ugljenika u eksplozivu, b – broj molekula vodonika u eksplozivu, M O 2 – molekulska masa kiseonika, ME – molekulska masa eksploziva. U tabeli 1. dat je bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija. Tab. 1. Bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija Eksplozivna Bilans Eksplozivna Bilans materija kiseonika, % materija kiseonika, % natrijumnitrat +47,1 aluminijum -89,0 kalijumnitrat +39,6 drveno brašno -127,4 amonijumnitrat +20,0 trotil -74,0 nitroglicerin +3,52 papir -130,0 nitroglikol 0,00 drveni ugalj -191,0 heksogen -21,6 parafin -346,0 tetril -47,4 Hemijsko razlaganje eksploziva predstavlja oksidaciju sagorljivih elemenata u masi eksploziva, pri čemu nastaju produkti eksplozije. Jednačina hemijskog razlaganja za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd data je izrazom:

C a H b N c O d = aCO 2 +

1⎛ b c b ⎞ H 2 O + N 2 + ⎜ d − − 2a⎟ O 2 ⎠ 2 2 2⎝ 2

Na osnovu jednačine hemijskog razlaganja eksploziva vidi se da se u gasovitim produktima potpune detonacije nalaze: ugljendioksid, vodonik, kiseonik, azot, voda ili vodena para, kao i smeše zasićenih i nezasićenih ugljovodonika. U produktima nepotpune detonacije pojavljuju se jako otrovni gasovi uglenmonoksid, azotovi oksidi i dr. Svaku eksploziju prati i izdvajanje velike količine toplote. Sastav gasovitih produkata nastalih pri hemijskom razlaganju eksploziva zavisi od hemijskog sastava, brzine razlaganja eksploziva i sredine u kojoj se eksplozija odvija (zatvorena ili otvorena). U tabeli 56. (v. Praktikum-Metode ispitivanja) dat je udeo pojedinih produkata eksplozije nekih eksplozivnih materija i sastavnih komponenti eksploziva. Brzina hemijskog razlaganja predstavlja brzinu provođenja energije aktiviranja kroz masu eksploziva. Na osnovu brzine hemijskog razlaganja eksplozivi se dele na: deflagrantne i brizantne. Kod deflagrantnih eksploziva energija aktiviranja prenosi se kroz masu eksploziva provođenjem toplote, dok kod brizantnih eksploziva putem detonacionog-udarnog talasa. Prenošenje energije aktiviranja putem detonacionog talasa je mnogo brže nego provođenjem toplote.

amonal i dr. a samim tim i brzine proticanja udarnog talasa kroz eksplozivnu masu. Higroskopnost je osobina pojedinih eksploziva da na svojim kristalnim površinama apsorbuju molekule vode iz vazduha.4 Kriva udarnog talasa pri detonaciji shematski je data na sl. potres. kako bi se eksploziv potpuno razložila sa najvećom brzinom detonacije. Što je temperatura eksplozije niža. Pri manjem prečniku od graničnog prečnika detonacije. usled čega postaju praktično neupotrebljivi. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva i dobijenih produkata eksplozije. − hemijski (reakcije sa oslobađanjem toplote). Veličina početnog inicijalnog impulsa zavisi od osetljivosti eksplozivne materije. i − pritisak detonacije ostvaren u sloju eksploziva zahvaćenog talasom detonacije. − mehanički (udar.).) kad dođu u kontakt sa plamenom samo se upale i gore bez eksplozije. a vojnih do 9300m/s).). Osetljivost eksploziva prema udaru i potresu kreće se u vrlo širokim granicama. gustine patroniranja. zagrevanje. date su vrednosti pritiska eksplozije nekih eksploziva. Kriva udarnog talasa pri detonaciji: p-pritisak eksplozije. U tabeli 5. Određuje se eksperimentalno pomoću kalorimetra za eksplozive ili računskim putem. fulminata žive i azida olova. Kod deflagrantnih eksploziva dolazi do izražaja samo pritisak gasova. 5. homogenosti mase. zbog čega se koriste za izradu sredstava za paljenje eksploziva. vlažnosti i dr. stakla i sl. plamen i sl. Početni inicijalni impuls može biti: − toplotni (plamen. Veličina kritičnog prečnika detonacije zavisi od sastava i vrste eksploziva. Manji kristali eksploziva apsorbuju više molekula vode iz vazduha. Kod brizantnih eksploziva udarnim dejstvom pritisaka detonacije stena se zdrobi. Pritisak eksplozije predstavlja zbir pritiska gasova i pritiska detonacije. kao što su: vlaga. Higroskopnost je karakteristična za praškaste eksplozive: amonijumnitrat. praškaste amonijum-nitratske eksplozive i dr. Male kritične prečnike imaju vrlo osetljivi i jako brizantni eksplozivi.) jako povećavaju osetljivost eksploziva prema udaru. Toplota eksplozije je količina toplote koja se oslobodi pri potpunom eksplozivnom razlaganju 1kg ili 1mola eksploziva. Fulminat žive. pa detonacija prestaje.). Određuje se eksperimentalno spektografskom metodom ili računskim putem. brzina razlaganja crnog baruta je oko 400m/s). Ukoliko je veća količina oslobođene toplote pri eksploziji utoliko je veća i radna sposobnost eksploziva. Stepen zbijenosti praškastih eksploziva smanjuje njihovu osetljivost ako se pređe izvesna granica. Osetljivost (senzitivnost) eksploziva predstavlja otpornost eksploziva prema spoljnim faktorima. Izražava se u kJ/molu ili kJ/kg. dok brzina detonacije brizantnih eksploziva dostiže više hiljada metara u sekundi (kod privrednih eksploziva najčešće od 3000-7300m/s. Pritisak eksplozije nekih eksploziva Brzina Pritisak Pritisak Eksploziv Gustina detonacije detonacije gasova . Početni inicijalni impuls predstavlja neophodan i dovoljno snažan impuls za početak razlaganja eksploziva. Osetljivost prema toploti je naročito velika kod baruta. Temperatura eksplozije predstavlja maksimalnu temperaturu do koje se pri eksploziji zagreju produkti eksplozije. v-brzina rasprostiranja Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja do 1000 m/s (npr. udar. hemijski gubici usled bočnog rasipanja dovode do znatnog smanjenja energiju udarnog talasa. Kod brizantnih eksploziva razlikuju se: − pritisak gasova ostvaren neposredno posle eksplozije eksploziva u određenom prostoru. koji eksplodiraju pod dejstvom povišene temperature (iskra. Ovi eksplozivi kad se jače ovlaže teško detoniraju ili u opšte ne mogu detonirati. Granični prečnik eksplozivnog punjenja predstavlja minimalni prečnik punjenja ispod koga se ne može izazvati detonacija eksploziva. čestice metala. povišena temperatura. snop zraka i sl. 1. dinamit. trenje i dr. to je opasnost od detonacije eksploziva veća i obratno. trenje itd. Ovako oslabljena energija talasa više nije u stanju da izazove hemijsko razlaganje u ostalim delovima eksplozivnog punjenja. azid olova i drugi inicijalni eksplozivi veoma su osetljivi na udar i potres. Prisustvo oštrih čestica u eksplozivu (pesak. pri stalnoj zapremini. Za svaki eksploziv određena je minimalna količina inicijalnog eksploziva koja izaziva potpuno razlaganje. Dinamiti na temperaturama ispod +80C "smrzavaju se" i postaju vrlo osetljivi na potres i trenje. Ukoliko eksploziv ima veći procenat senzibilizatora kritični prečnik je manji. 1. Primese uljanih i voštanih materija umanjuju osetljivost eksploziva pri potresu. Sl. a zatim se pritiskom gasova razdrobljeni materijal razbaca. Mnogi brizantni eksplozivi (praskavi želatin. Tab.

Traucl test. v . Kao potencijalni nosioci kiseonika najčešće se koriste nitrati kalijuma i natrijuma. p .53 m/s do 400 7800 6500 MPa 16800 11000 MPa 340 5680 2900 1.p. Brzina detonacije određuje se po metodi Dotriša (Dautrich). Brzina detonacije predstavlja brzinu detonacionog talasa koji se kreće kroz masu eksploziva konstantnom brzinom. ili ukratko kao jačina eksploziva.specifični pritisak. to je eksploziv pouzdaniji pri upotrebi. Senzibilizatori su materije koje se dodaju radi povećanja osetljivosti i radne sposobnosti eksploziva (trotil. prenos detonacije. Trajanje plamena eksplozije kreće se između 0. balističkim klatnom (tzv. brizantnost. dok oni sa srazmerno malom toplotom eksplozije (amonijumnitratski. Tehničko-minerske karakteristige eksploziva Najvažnije tehničko-minerske osobine eksloziva su: radna sposobnost. krater testom i drugim metodama. KOMPONENTE KOJE ULAZE U SASTAV EKSPLOZIVA Svi privredni eksplozivi su mehaničke smeše više hemijskih jedinjenja.brzina detonacije. predstavlja jednu od najstarijih i najčešće primenjivanih metoda za ispitivanje efikasnosti eksploziva.5 crni barut minerska želatina dinamit kg/l 1. Ukoliko je detonaciona brzina veća i razorna snaga eksploziva je veća i obratno.25 sekundi i raste sa količinom oslobođene toplote. Izražava se u cm3. Teorijski. Eksplozivi i eksplozivne materije izrađuju se od različitih komponenti.2. koje izvrši eksploziv pri detonaciji iznad valjaka. Brizantnost se određuje po metodi Hesa. po Kast-u. relativna radna sposobnost.2. veličina i trajanje plamena eksplozije.). nitroglikol.v gde je: ρ . svetlosnim ili optičkim hronografom i elektronskim brojačem. Izražava se u mm. Metoda proširenja standardnog olovnog bloka. Prenos detonacije je sposobnost eksploziva da se energija aktiviranja sa udarne patrone prenese na susednu pasivnu patronu eksploziva. Po Hesu brizantnost se određuje na osnovu zbijanja standardnih olovnih valjčića. tj. . želirani nitroglicerin i dr. Veličina i trajanje plamena eksplozije su važne osobine eksploziva za rudnike sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. relativna radna sposobnost). metanski eksplozivi i dr. Razorna snaga eksploziva zavisi od brzine detonacije. sa povećanjem gustine povećava se i detonaciona brzina. koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje.gustina eksploziva. Detonaciona brzina kod brizantnih eksploziva menja se sa promenom gustine. Predstavlja maksimalno rastojanje u cm na kome dolazi do potpune detonacije pasivne patrone. rede po metodi Kasta. podvodnom eksplozijom. radna sposobnost se računa po formuli: R=ρ. Brizantnost je mera moći drobljenja (rasprskavanja) i svodi se uglavnom na detonacioni pritisak. Brzina se izražava u m/s. Veličina plamena eksplozije raste sa količinom oslobođene toplote eksplozije. koja se zasniva na upoređenju brzine detonacije detonirajućeg štapina i brzine detonacije ispitivanog eksploziva. brzina detonacije. Radna sposobnost se definiše kao ukupno dejstvo pritiska gasova i pritiska detonacije. 2. Radna sposobnost i brizantnost spadaju u grupu najvažnijih tehničko-minerskih karakteristika eksploziva. Ukoliko je rastojanje na kome dolazi do prenosa detonacije veće.0002s i 0. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu. Eksperimentalno radna sposobnost se može odrediti na sledeće načine: proširenjem standardnog olovnog bloka-metoda Traucla. Najčešće korišćena metoda za određivanje brzine detonacije eksploziva je metoda po Dotrišu. Eksplozivi sa velikom toplotom eksplozije (dinamiti i crni barut) proizvode veliki plamen. ali ne kod svih.2 1. sigurnost na metan i eksplozivnu ugljenu prašinu i dr. Radna sposobnost po ovoj metodi predstavlja proširenja cilindrične rupe u olovnom bloku prečnika 200mm i visine 200mm. osetljivost na udar. Ovakve smeše sadrže u sebi sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja.) proizvode mali plamen. na osnovu kojih se u praksi najčešće vrši izbor eksploziva.63 1. koje imaju određene uloge u sastavu eksploziva: Potencijalni nosioci kiseonika ulaze u sastav eksploziva sa ciljem da obezbede potpuno sagorevanje komponenti eksploziva.

DEFLAGRANTNI EKSPLOZIVI Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja.6 Sagorljive materije potpomažu sagorevanje i povećavaju količinu oslobođene energije. Rudarski crni barut standardno se pakuje u polietilenske kese mase 2. Prosti brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu najčešće čisti hemijski spojevi.2mm. jer se energija aktiviranja predaje od sloja do sloja provođenjem toplote. zgusne pod žrvnjem. a onda hidrauličnim presama ispresuje u pogače. Sumpor obezbeđuje lakše paljenje i ravnomernije sagorevanje baruta. 3. Sastoji se od dobro homogenizovane mešavine kalijumnitrata (75%). retortnog drvenog uglja-ćumura (15%) i sumpora (10%). Zrna običnog rudarskog crnog baruta prolaze kroz sito otvora 3mm. a naročito električnom varnicom. Složeni brizantni eksplozivi su po sastavu smeše više hemijskih spojeva. Za izradu baruta komponente se pojedinačno ili po dve zajedno usitne u mlinovima sa kuglama. Ako takav barut osušimo. zbog izrazito sporog i pretežno potisnog dejstva. a zatim dobro izmešaju u bubnjevima sa kožnom oblogom. na izvesnim specijalnim područjima miniranja još uvek zadržao. na njemu se pojavljuju mali beli kristali kalijumnitrata. RUDARSKI EKSPLOZIVI Prema brzini razlaganja i načinu delovanja rudarske eksplozive delimo na: − deflagrantne. a u zatvorenom do 400m/s. Kasnije je u praksi bio zamenjen jačim i savremenijim eksplozivima. npr. dizel gorivo. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije. Mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju (metalni prahovi. koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. pa ga treba čuvati na suvom mestu. Za paljenje crnog baruta upotrebljava se sporogoreći štapin sa ili bez detonatora ili detonirajući štapin. Vlažan barut poznaje se po tome što zrna postaju mutna i drobe se među prstima. guar i dr.2.1. Ova pojava poznata je kao tzv. Prosejavanjem kroz sita vrši se obesprašivanje i klasiranje zrna po krupnoći. Crni barut je glavni predstavnik deflagrantnih eksploziva. Crni barut spada u najstarije poznate eksplozive koji su se koristili za miniranje. retortni drveni ugalj i dr. tako što kristale eksplozivne materije presvuku slojem inertne materije. u vajarstvu i sl. Zbog toga se vrlo retko upotrebljavaju sami. koji se široko primenjuju u privredi. osim za izradu inicijalnih eksploziva i za neke vojne potrebe. kamenolomima ukrasnog kamena i drugih građevinskih materijala. Kalijumnitrat je potreban da obezbedi potrebni kiseonik za sagorevanje drvenog uglja i sumpora.). Osnovna karakteristika crnog baruta je da se vrlo lako pali plamenom. Na otvorenom prostoru gori brzinom od 3-5m/s. Zbog toga što sadrži drveni ugalj i kalijum nitrat. i − brizantne eksplozive. ali se uprkos tome. crni barut je vrlo higroskopan (već sa 15% vlage ne može se zapaliti). Mešavina se ovlaži sa nešto vode (15%). Pri eksploziji ostavlja deo čvrstog ostatka (čađ). "cvetanje" baruta. BRIZANTNI EKSPLOZIVI Brizantni eksplozivi su eksplozivi kod kojih se energija aktiviranja prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa. kako bi se sprečilo samopaljenje eksplozivne smeše u jamskom vazduhu. Materije za stabilnost suspenzije i viskozitet su supstance koje lako hidrolizuju. Kao materije za sniženje temperature koriste se natrijumhlorid. čime se sprečava međusobni kontakt kristala i njihovo trenje. 3.5kg. Flegmatizatori su materije koje smanjuju osetljivost eksploziva. upotrebljava svuda tamo gde se prilikom miniranja žele dobiti veliki neoštećeni blokovi stena. kalijumhlorid i druge inertne soli. 3. U zavisnosti od primenjenog prostog brizantnog eksploziva kao osnovnog sastojka.5%vlage) i eventualno poliraju grafitom premetanjem u bubnjevima. . Rudarski crni barut je eksploziv koji se. Najčešće se prosti brizantni eksplozivi koriste kao brizantna komponenta pri izradi složenih eksploziva. Najčešće se koristi natrijumova so karboksimetil-celuloze. Za flegmatizaciju se koriste razne vrste sintetičkih voskova i razne vrste polimera. Materije za sniženje temperature eksplozije dodaju se radi sniženja početne temperature eksplozije. Brizantni eksplozivi se dele na: − proste brizantne eksplozive. a ostaju na situ otvora 0. Takav barut ne sme upotrebljavati. i − složene brizantne eksplozive. složeni brizantni eksplozivi se dele na: amonijumnitratske i nitroglicerinske složene eksplozive. već ga treba uništiti. Koristi se za izradu sporogorećih štapina. Dobijene pogače izdrobe se u zrna koja se suše (do ispod 0.

Eksplozivi izrađeni na bazi nitroglicerina. Lako isparava i pri umerenoj temperaturi. Loša osobina nitroglicerina je što kristališe u čvrstu masu već na +80C. Manje je osetljiv prema udaru i potresu od nitroglicerina. Zahvaljujući nitroglikolu današnji nitroglicerinski eksplozivi se mogu koristiti i čuvati na temperaturama do -250C.1. − amonijumnitrat. lako prelazi u želatin i pri normalnoj temperaturi. koju dobro rastvara. temperatura eksplozije oko 41000C. bez mirisa. nalik na nitroglicerin.2. gustine 1. toplota eksplozije oko 6300kJ/kg. Dodatak sumporne kiseline neophodan je radi vezivanja oslobođene vode.2.2. kod kojih je 25% nitroglicerina zamenjeno nitroglikolom. tj. Gustina kolodijum pamuka je 1. To je bela ili žućkasta vlaknasta masa. dok je u vodi neznatno rastvorljiv (tj. Nastali uljasti nitroglicerin. Nitroceluloza se upotrebljava za izradu plastičnih nitro-glicerinskih eksploziva. Zbog ove osobine nitroglicerinu se pri izradi privrednih eksploziva dodaje nitroglikol. i − inicijalne eksplozive (fulminat žive. kao specifično lakši.6g/cm3. Sa nitroglicerinom se meša u svim odnosima.1. vodostabilan je). koja bi razblaživanjem azotne kiseline prekinula proces. imaju tačku mržnjenja na oko -250C. nitroglikol. Ima nisku tačku mržnjenja oko -22. U suvom stanju je vrlo osetljiv prema udaru i trenju. Bilans kiseonika je pozitivan. S obzirom da je stvaranje nitroglicerina praćeno razvijanjem toplote. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene. brizantnost 19mm.C2H4(ONO2)2 Nitroglikol je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na di-glikol. gasna zapremina 715l/kg. radi sprečavanja kristalizacije ("smrzavanja") nitroglicerina pri nižim temperaturama. Za dobijanje nitroceluloze koristi se kratkovlaknasta pamučna celuloza.). Upotrebljava se kao dodatak nitroglicerinu pri izradi nitroglicerinskih eksploziva.C3H5(ONO2)3 Nitroglicerin je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na trovalentni alkohol glicerin C3H5(OH)3. 3. sladunjavog ukusa. gustine 1. tetril). Za proizvodnju privrednih eksploziva proizvodi se posebna vrsta nitroceluloze poznata kao kolodijum pamuk. pa ponovo ispira vodom da bi se oslobodio primesa sode. Po spoljašnjem izgledu nitroceluloza se ne razlikuje od običnog pamuka ili celuloze. Zatim se ispira vodom. to se mešavina glicerina i kiselina mora stalno hladiti. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 6cm. Brzina detonacije mu je oko 7800m/s. ili tačnije glicerin trinitrat C3H5(ONO2)3. 3.7 Prema agregatnom stanju složeni brizantni eksplozivi uglavnom se proizvode u čvrstom stanju kao: praškasti. Dobro je rastvorljiv u organskim materijama. U novije vreme koristi se sintetički glicerin dobijen iz propilena u rafinerijama nafte. 3. oslobađa zaostalih kiselina dodavanjem rastvora sode. poluplastični. kao i bezdimnih baruta. lako zapaljiva. temperatura eksplozije 40600C.30C. U vodi se znatno jače rastvara od nitroglicerina. − nitrotela (trotil. Detonaciona brzina mu je oko 8000m/s. nitroceluloza. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 15cm. ali ima svojstva brizantnog eksploziva. Nitroglikol . 3. s obzirom na veliku osetljivost na udar i trenje.1. Nitroglicerin. olovo azid.C(CH2ONO2)4 .5g/cm3. Za izradu složenih eksploziva predstavlja nezamenljivu komponentu. plastični. Zbog toga se dodaje nitroglicerinu (u količini od 20-30%). i − sigurnosne metanske eksplozive. amonijumnitratskih poluplastičnih i želiranih eksploziva.2. Nitroglicerin . vodoplastični (kašasti) i granulirani. To je bezbojna prozirna uljasta tečnost. Ima važnu osobinu da sa nitroglicerinom i nitroglikolom gradi trajnu želatinsku masu.1. Pentrit (nitropentaeritrit) .3. Prosti brizantni eksplozivi Prosti brizantni eksplozivi obuhvataju: − estre azotne kiseline (nitroglicerin. Zahteva veoma pažljivo rukovanje. Dodatkom nitroceluloze. izdvaja se na površini rastvora odakle se odvaja.2.6g/cm3. pentrit). osetljiva na udar i trenje. "smrzava" se. nastaje po jednačini: C3H5(OH)3 + 3HNO3 = C3H5(ONO2)3 + 3H2O Pri tehničkoj proizvodnji nitroglicerina upotrebljava se mešavina azotne i sumporne kiseline u koju se uliva glicerin.C24H40-nO20-n(ON2)n Nitroceluloza je proizvod nitriranja čiste celuloze (C24H40O20). pri čemu postaje jako osetljiv na udar i trenje.1.4.2. zavisno od vrste i količine dodate nitroceluloze. olovo trinitroresorcinat i dr. 3. kao i otežanom transportu jer je u tečnom stanju. Nitroceluloza .1. Nitroglicerin je bezbojna prozirna uljasta tečnost. Dodatkom nitroceluloze nitroglicerin prelazi u više ili manje meki želatin. radna sposobnost 550cm3. Čisti nitroglicerin nema praktičnu primenu zbog svoje velike osetljivosti na udar i trenje.

Tetril (tetranitrometilanilin) .2. Brzina detonacije je od 6500-6900m/s.2g kiseonika.8. Mešavina pentrita i trotila poznata je kao pentolit.8 Pentrit je proizvod nitriranja četvorovalentnog alkohola (pentaeritrita) azotnom kiselinom.5. pa se može koristiti i pod vodom.Hg(CNO)2 .80g/cm3. a izvanredan oksidans. Vrlo je stabilan i nije higroskopan.1. ima veliku brzinu detonacije oko 8400m/s pri gustini od 1. U čistom stanju gradi bele kristale. U novije vreme proizvodi se granulisani amonijumnitrat. varnicu. toplotu i trenje. po jednačini: NH3 + HNO3 = NH4NO3 Završna faza dobijanja amonijumnitrata obuhvata uparavanje rastvora u otvorenim kotlovima ili vakumu. U vodi se ne rastvara i ne gubi eksplozivna svojstva. pa lako detoniraju posle veoma kratkog vremena sagorevanja.2. Pentrit je vrlo jak brizantni eksploziv. radna sposobnost 160-230cm3. Amonijumnitrat se upotrebljava za proizvodnju amonijum-nitratskih eksploziva raznih vrsta i kao dodatak nekim nitroglicerinskim eksplozivima. što ga čini podesnim za izradu AN-FO smeša. 5%H i 60%O od čega se 20% nalazi u slobodnom stanju. Pri eksploziji 1g AN dobije se 0. Ima odlične tehničko-minerske karakteristike. azotovi oksidi i dr.8.725g/cm3.7. Higroskopan je. Fulminat žive . 3. Gustina kristalnog amonijumnitrata je 1.1.68 do 1. Ima vrlo nepovoljan bilans kiseonika (-74%). Srazmerno je malo osetljiv prema udaru i trenju.).NH4NO3 Amonijumnitrat se dobija direktnim spajanjem sintetičkog amonijaka i sintetičke azotne kiseline. koji se upotrebljava za izradu pojačnika (bustera) za iniciranje neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša. 3. Granulisani amonijumnitrat odlikuje se velikom poroznošću (oko 0. Vrlo je osetljiv prema inicijalnom impulsu. koji je pogodniji za proizvodnju eksploziva. Srazmerno je manje osetljiv na udar i trenje. olovo azid.5% kaolina i 0. 3. kao čist retko se upotrebljava za miniranje. Uparavanjem u vakumu dobija se sitnije iskristalisani amonijumnitrat. U čistom obliku amonijumnitrat sadrži: 34%N.44-1. Potpuno čist trotil dobija se naknadnom prekristalizacijom iz alkoholnog rastvora. olovo trinitroresorcinat i azid srebra. tačka topljenja 1700C.1.1.6.2. bez upotrebe drugog eksploziva. alkoholu i etru. 3. teško rastvorljivi u vodi. zapremina gasnih produkata 980l/kg. gorkog ukusa. Trotil je bez mirisa. Dugo godina smatralo se da je AN neeksplozivno i bezopasno jedinjenje i da u sastavu eksploziva služi samo kao nosilac kiseonika .48g/cm3. Trotil se koristi kao brizantna komponenta većine privrednih eksploziva i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. To su beli fini kristali. Upotrebljava se za izradu srži detonirajućih štapina i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. Optimalna gustina je 1. Upotrebljavaju se za proizvodnju detonatorskih kapisli i električnih detonatora. Amonijumnitrat . Inicijalni eksplozivi Inicijalni eksplozivi su brizantni eksplozivi koji se mogu neposredno dovesti do eksplozije. Ako se pentrit pomeša sa trotilom. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 25cm. brzina detonacije 15004200m/s.2. 3.62g/cm3 i veliku toplotu eksplozije oko 5870kJ/kg. koji se koristi za proizvodnju amonijumnitratskih-uljnih eksplozivnih smeša (AN-FO smeša). Tetril se uglavnom upotrebljava kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. Presovanjem može povećati gustinu od 1. nagriza kožu. Povećanje osetljivosti AN postiže se dodavanjem 3.C6H2(NO2)3 . Trotil (trinitrotoluol) . Izuzetno su osetljivi na udar. Kritični prečnik zavisi od granulacije kristala i kreće se od 100-300mm.C6H2(NO2)3NCH3NO2 Tetril se dobija nitriranjem metil ili dimetil anilina.2. CH3 Trotil (TNT) se dobija nitriraranjem dinitrotoluola koncentrovanom azotnom kiselinom i oleumom.1.1. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 90cm.75% voska. zbog čega u gasovitim produktima nakon detonacije ima mnogo otrovnih gasova (CO. kad se još uvek može lako dovesti do detonacije.oksidans. a potpuno rastvorljivi u acetonu. a većinom je ipak žućkaste boje. Toplota eksplozije je oko 1430kJ/kg. Iskristalisani trotil se ispira vodom da bi se oslobodio zaostalih kiselina. Lako se presuje i lije u razne geometrijske forme. osetljivost na udar se znatno smanjuje. Najpoznatiji inicijalni eksplozivi su: fulminat žive. Amonijumnitrat je beličast sitno iskristalisani prah. U toploj vodi se lako rastvara. temperatura eksplozije 15500C.7cm3/g). Amonijumnitrat (AN) predstavlja slab eksploziv.

Prema udaru i trenju manje je osetljiv od fulminata žive. oko 0. a pri gustini od 4.6g/cm3 je oko 5400m/s. najčešće olovo trinitroresorcinata.1g/cm3. Kapisle moraju biti od aluminijuma. U zavisnosti od primenjenog prostog eksploziva.). Kristalna gustina je 5.2. tako da pri vlažnosti od 5% dolazi do delimične eksplozije pri udaru. osetljivost fulminata žive se može znatno smanjiti (dobija se flegmatizovani fulminat žive). Olovo trinitroresorcinat . a pri vlažnosti od 30% ne nastupa hemijsko razlaganje. Složeni brizantni eksplozivi Složeni brizantni eksplozivi predstavljaju smešu više prostih eksploziva i drugih materija. uglavnom primenjuju amonijumnitratski i nitroglicerinski složeni eksplozivi. voštanih materija. Elektrodetonatori sa olovo azidom ne smeju se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine.4g.42g/cm3.8g/cm3 je oko 4500m/s. 3.1. Reakcija je praćena ključanjem. Brzina detonacije olovo azida.6g/cm3.2. velike brizantnosti. Živin fulminat se prvenstveno koristi kao primarno punjenje detonatorskih kapisli.9 Živin fulminat se dobija rastvaranjem žive u azotnoj kiselini i ulivanjem rastvora u etil alkohol. zbog čega sa njim treba oprezno postupati. Pri vlažnosti od 10% fulminat se razlaže bez detonacije. pri gustini od 3.01g/cm3. Lako se pali iskrom. H2O Olovo trinitroresorcinat ("ten") nastaje iz vodenog rastvora olovonitrata (ili acetata) u koji se uliva rastvor Mg (ili Na) trinitroresorcinata. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 10cm. Dobija se u obliku bezbojnih ortorombičnih kristala koji su veoma osetljivi na udar i trenje. 6. 3. mešavina želiranog nitroglicerina i nitroglikola i dr.8. gustine 3.2.C6H(NO2)3O2 .1.0g/cm3.2. Ima negativan bilans kiseonika (-17%). Brzina detonacije. pa i u rudarstvu. jer i sa 30% vlage reaguje kao u suvom stanju. Proizvode se u praškastom i poluplastičnom stanju. je oko 5400m/s. Gustina olovo azida je 4. vrlo osetljiv na udar. a temperatura eksplozije 37300C. pri čemu se najpre izdvoje isparljivi sastojci.5g. 3. danas se u privredi. Fulminat žive je beli do svetlo sivi sitni kristalni prah. temperatura samozapaljenja 2900C. trenje i toplotu.1. i − sigurnosne metanske eksplozive.Pb(N3)2 Olovo azid nastaje iz vodenog rastvora natrijum azida i olovo nitrata (ili acetata). nije našao širu primenu u rudarstvu jer je dosta skup. jer je jeftiniji. parafina i dr. a da ne gubi osetljivost. Olovo azid . relativna energija u odnosu na TNT je 45%. Može se presovati pod visokim pritiskom (do 200MPa).2.3.1.4. 3.8g/cm3. Pb . Detonira na temperaturi od 1900C.2. Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene imaju kao glavni sastojak amonijumnitrat sa raznim dodacima u cilju postizanja veće osetljivosti i veće radne sposobnosti. a na dnu suda iskristališu iglice fulminata.22-1. jači i sigurniji za rukovanje. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi . koja u sebi sadrži sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja. jer olovo azid hemijski reaguje sa bakrom i nagriza ga. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi samo 4cm. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene. Zbog svojih dobrih osobina sve više potiskuje živin fulminat.8. stvarajući azotvodoničnu kiselinu koja je sklona detonaciji. osovinsko ulje. Iako je vrlo stabilan i osetljiv na udar i trenje. a nasipna 1.4-0. To je sitno iskristalasta materija smeđe boje. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu.2. Specifična zapremina gasova je 243l/kg. Ima visoku tačku zapaljivosti 320-3600C. specifična zapremina gasova je 308l/kg. 3. Znatno je jači od živinog fulminata.1. namenjene za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Prema vlazi je manje osetljiv. je oko 0. Olovo azid se upotrebljava kao primarno punjenja detonatorskih kapisli. Upotrebljava se kao primarno punjenje rudarskih kapisli. Vlaga smanjuje eksplozivne karakteristike živinog fulminata. pri gustini od 4. Količina živinog fulminata u kapisli br.2. kristalna gustina je 4. Azid srebra Ag(N3)2 Azid srebra nastaje iz vodenog rastvora srebro nitrata i natrijum azida. Dodatkom ulja. tetril i dr. a u kapisli br. 8.2.3-0. Zbog toga se u kapislama iznad olovo azida stavlja sloj nekog drugog inicijalnog eksploziva. 3.8. drveno brašno. Dodatci su razna nitrojedinjenja (trotil.2. Pod uticajem ugljendioksida raspada se. pri čemu se azid olova obori kao sitno iskristalisan beličast prah.1.

Pakuje se u patrone standardnih prečnika. Zbog sadržaja nitroglicerina sa nitroglikolom ne mrznu se ni kod najnižih zimskih temperatura. Pakuje se u plastične vreće za nasipanje u bušotine ili za pneumatsko punjenje. Inicira se pentolitskim pojačnikom PP-300. površinsku obradu-otvrdnjavanje. nitroglicerin. Prenos detonacije je samo u direktnom kontaktu. a relativna vlažnost vazduha max 75%. U rudarstvu se koriste kako na površinskim kopovima. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe u bivšoj Jugoslaviji su viteziti. Kritični prečnik je 32mm. građevinarstvu. trotila. šumarstvu. Kritični prečnik je 60mm. pa se isključivo koristi za miniranje na površinskim kopovima i kamenolomima. Nitrol 1 je eksplozivna smeša izrađena od kristalnog amonijumnitrata sa tečnim (ili čvrstim) organskim gorivima. poljoprivredi i nekim drugim privrednim granama. Obične . tj. Patroniraju se u parafisani papir ili polietilenska creva standardnih prečnika (28-230mm) i masa (100-25000g).2. Primenjuju se za miniranje mekih do srednje čvrstih stena. Pakuju se u vreće od po 25 kg ili kartonske kutije. Koristi se za podzemna miniranja. Praškaste AN-FO smeše na bazi kristalnog amonijumnitrata i gorivog ulja kod nas su poznate pod imenom: Nitrol 1 i Nitrol 2. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem nitroglicerina su brizantni eksplozivi koji pored amonijumnitrata. osovinskog ulja i po potrebi boje. Osetljivost amonijumnitratskih eksploziva na početni inicijalni impuls zavisi od kvaliteta izrade. heksogen i dr.Kruševac proizvodi amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive opšte namene pod imenom AMONEKS 1-4 i amonijumnitratske praškaste eksplozive za specijalne namene pod imenom DEMEKS 1-3. drvenog brašna. u svom sastavu imaju oko 5% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. Primenjuju se kako na površinskim kopovima. Za miniranje čvrstih stena koriste se pojačani AN eksplozivi sa dodatkom sprašenog aluminijuma do 5%. 8. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi kao brizantnu komponentu koriste trotil ili nitroglicerin. Kao gorući neeksplozivni dodaci koriste se drvena strugotina. Isporučuju se u rasutom stanju. a relativna vlažnost vazduha max 75%. elektrodetonatorima i detonirajućim štapinom. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C. Praškasti i granulirani amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja Amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja izrađeni su na bazi kristalnog ili granuliranog amonijumnitrata i određenog procenta gorivog ulja (nafte). Manje su osetljivi na vlagu od praškastih eksploziva na bazi trotila. AN-FO smeše za mehanizovano punjenje proizvode se na mestu upotrebe. pirotehnike i hemije . Nitrol 2 je smeša izrađena od 92%AN i 8% gorivog ulja. Inicira se kapislom br. higroskopni su. Malo su osetljivi na udar i trenja. Pri niskim temperaturama nisu osetljivi i ne mrznu se. drvenog brašna.10 Amonijumnitratski praškasti eksplozivi su mehaničke smeše kristalnog amonijumnitrata sa eksplozivnim nitrojedinjenjima i neeksplozivnim gorućim dodacima.1. Na zapadu i kod nas ovi eksplozivi poznati su kao AN-FO smeše. drveno brašno itd. Najbolji sastav eksploziva je onaj kod koga je odnos gorućih i eksplozivnih komponenti takav da se obezbedi uravnotežen bilans kiseonika. tako i u jamskoj eksploataciji. dinitrotoluola. DEMEKSI 1-3 su niskobrizantni eksplozivi koji se uspešno primenjuju pri spajanju i obradi metala eksplozijom.2. Pakuju se u polietilenska creva standardnih prečnika (50-230mm). gde nisu prisutni metan i eksplozivna ugljena prašina. do 17% trotila. Najpoznatiji AN-TNT eksplozivi u bivšoj Jugoslaviji poznati su pod imenom: kamniktiti. Mogu se koristiti za zavarivanje. šumarstvu i poljoprivredi. Primenjuju se za miniranje srednje čvrstih i čvrstih stena. Iniciraju se klasičnim sredstvima za iniciranje: rudarskom kapislom. Prema vlazi dosta su osetljivi. dinitrotoluola. U rudarstvu se koriste za eksploataciju ukrasnog kamena. uz dodatak sredstava protiv stvrdnjavanja. Ne mogu se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. masa (500-25000g) ili plastične vreće. Zbog svog prostog sastava ove eksplozivne smeše spadaju u najsigurnije eksplozive za rukovanje. Kod nas je ova vrsta eksploziva našla najširu primenu na površinskim kopovima. zbog čega spadaju u eksplozive sigurne za rukovanje i transport. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od-200C do +300C. a izrađene su na bazi granuliranog-poroznog AN i gorivog ulja u određenim procentima i to: 94-97%AN i 6-3% gorivog ulja. za spajanje metala itd. Pakuju se u parafisani papir i polietilenske kese. zbog čega se pakuju u parfinisani papir i polietilenske kese. 3.2. AMONEKSI 1-4 su privredni eksplozivi namenjeni za miniranje u rudarstvu. svojstava i količine senzibilizatora. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem trotila sastoje se od: 60-85% amonijumnitrata. amonali i pojačani amonali. građevinarstvu. uslova primene i čuvanja u magacinu. Uglavnom se koriste za miniranje u suvim i vlažnim minskim bušotinama. dok na istoku (Rusiji) kao "igdaniti". a nisu pogodni za miniranje u bušotinama u kojima ima vode.Trayal korporacija . tako i na kamenolomima za miniranje srednje čvrstih i mekih stena. Domaća fabrika eksploziva. Eksplozivna nitrojedinjenja su u praškastom ili tečnom stanju i to: trotil. Nitroli se uspešno primenjuju u rudarstvu. osovinskog ulja i dr.

5% gorivog ulja smatra se klasičnom i efikasnom smešom. Tehničko-minerske karakteristike AN-FO smeša zavise od čitavog niza faktora. Zbog svojih dobrih osobina Slurry eksplozivi su našli široku primenu kod masovnih miniranja na površinskim kopovima. Fabrika eksploziva. čija primena kod nas i u svetu neprekidno raste. Vodoplastični eksplozivi se patroniraju u polietilenska creva standardnih prečnika (60-100mm) i masa (1500-4000g). U sastav eksploziva ulaze još stabilizatori i visokomolekularni plastifikatori radi postizanja dovoljne plastičnosti i stabilnosti smeše.) i metalne prahove kao visokoenergetska goriva. ili − proizvoditi na mestu upotrebe i direktno upumpavati u bušotine. 1. Patronirani vodoplastični-slurry eksplozivi izrađuju se bez metalnih prahova ili sa sadržajem metalnih prahova. Za uspešnu i ekonomičnu primenu ovih eksploziva neophodno je uskladiti dimenzije pentolitskog pojačnika u odnosu na prečnik bušotine i količinu eksploziva. Vodoplastični-Slurry eksplozivi mogu se proizvoditi: − fabrički i pakovati u patrone određenih dimenzija. a relativna vlažnost vazduha max 75%. gde se radi sa srednjim i velikim prečnicima bušotina. Nisu osetljivi na klasična sredstva za iniciranje. Metalni prahovi dodaju se radi povišenja toplote eksplozije. veličina i snaga pojačnika. ANFO J. Vodoplastični eksplozivi u svom sastavu sadrže vodene rastvore oksidacionih soli (amonijumnitrata ili natrijumnitrata). kontakt sa zidom bušotine itd. Zahvaljujući vodi i pogodnim plastifikatorima-zgušnjivačima ovi eksplozivi imaju kašastu konzistenciju. AN-FO smeše se prvenstveno koriste za miniranje u suvim minskim bušotinama velikih prečnika. bezdimni barut.11 zrnaste neporozne vrste amonijumnitrata nisu podesne za izradu AN-FO smeša.5%AN i 5.Slurry eksplozivi za mehanizovano punjenje su eksplozivi koji se spravljaju na mestu miniranja.Kruševac proizvodi patronirane vodoplastične-slurry eksplozive pod komercijalnim nazivom: DETONEKS. kao što su natrijumova so karboksimetilceluloze. gorivo ulje.Kruševac proizvodi AN-FO smeše za mehanizovano punjenje pod imenom: ANFEKS P i ANFO J. pa se mogu koristiti i u minskim bušotinama koje sadrže vodu. pri čemu imaju dopunsku oznaku M.41. Optimalni rezultati pri miniranju vodoplastičnim-SLURRY eksplozivima dobijaju se kod primene na površinskim kopovima. Fabrika eksploziva.Kruševac.2. senzibilizirajuće materije eksplozivnog i neeksplozivnog karaktera (bezdimni barut. proizvodi vodoplastične Slurry eksplozive na mestu primene. Njihovim razvojem danas je prošireno polje primene na srednje i male prečnike bušotina. Smeša sa 94. koji se rastvara u vodi (10-14% vode) dajući pri tome zasićen rastvor. . sprašeni aluminijum i dr. je namenjen za mehanizovano punjenje minskih bušotina u jamskoj eksploataciji. što povećava sigurnost primene i omogućava mehanizovano punjenje minskih bušotina. Fabrika eksploziva. jer se amonijumnitrat lako rastvara u vodi.3. s obzirom da pri mešanju primaju ulje samo po površini i slabije ga zadržavaju u mešavini. Koriste se za miniranje čvrstih stena na površinskim kopovima. tako što AN-FO vozilo u separatnim bunkerima prevozi obe komponente (AN i gorivo ulje) do minskog polja. kao što su: granulacija AN.1. 3. U sastav eksploziva ulaze i sredstva protiv segregacije koja obezbeđuju stabilnost suspenzije i viskozitet. veliku gustinu i dobru vodootpornost. pirotehnike i hemije .buster ili patrona običnog eksploziva (amonala). Vodoplastični amonijumnitratski-Slurry eksplozivi Vodoplastični-"Slurry" eksplozivi predstavljaju najnovije eksplozivne smeše. pirotehnike i hemije . guar i dr.Trayal korporacija .6g/cm3. Zbog sadržaja vode osetljivost na udar i trenje je izrazito smanjena.1. Sastoje se od zasićenog vodenog rastvora amonijumnitrata i drugih dodataka za pojačanje. Pri takvom odnosu komponenti smeša ima nulti bilans kiseonika i razlaže se tako da u produktima eksplozije nema otrovnih gasova. Za proizvodnju vodoplastičnih-Slurry eksploziva koristi se kristalni amonijumnitrat. prečnik bušotine. vlažnost bušotine. nafta i dr. Imaju veliki kritični prečnik φ 60 mm. Vodoplastični . Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C.2. kao što su: trotil. gustina punjenja u bušotini. trotil.Trayal korporacija . Razlaganje se odvija po jednačini: 3NH4NO3 + CH2 → 7H2O + CO2 + 3N2 + 3784kJ AN-FO smeše za mehanizovano punjenje prave se na mestu upotrebe. pri čemu dolazi do slabljenja ili gubljenja eksplozivnog svojstva smeše. gde je prečnik bušotine veći od 70mm. a brzina detonacije 5000-6200m/s. BORIT i BORIT M. gde se uključivanjem odgovarajuće opreme na vozilu vrši spajanje komponenti u AN-FO smešu. koja se zatim pneumatskim putem ubacuje u minske bušotine. Gustina im je 1. pa se za njihovo iniciranje primenjuje pentolitski pojačnik .Trayal korporacija . pirotehnike i hemije . ANFEKS P je namenjen prvenstveno za punjenje minskih bušotina na površinskim kopovima i kamenolomima. Ne sme se koristiti za miniranje u bušotinama sa vodom. pod komercijalnim nazivom: MAJDANITI.

Otporni su na visoke i niske temperature.Kruševac ne proizvodi ovu vrstu eksploziva.geoviti. 25. Pogodni su za podvodna miniranja.4. Sistem proizvodnje majdanita pomoću Slurry vozila.Kruševac proizvodi emulzione eksplozive pod komercijalnim nazivom. glikola. Namenjeni su za geofizička istraživanja. polietilena ili polistirola. perliti. čak i pri malim prečnicima upotrebe. ferosilicijuma. a da pri tom ne dolazi ni do kakve promene njegovog sastava.Trayal korporacija . granulirani amonijumnitrat. Slurry vozilo u odvojenim bunkerima nosi vodeni rastvor oksidanata i smešu goriva do minskog polja. relativno visoku gustinu i detonacioni pritisak. Emulzioni eksplozivi Emulzioni eksplozivi predstavljaju poslednju generaciju vodoplastičnih-Slurry eksploziva. Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi u svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerinnitroglikol.1. zavisno od vrste i tipa. pirotehnike i hemije . sa energetski različitim smešama. kao što su: stakleni ili plastični mikrobaloni. Postojani su na visokim i niskim temperaturama. za razliku od drugih Slurry eksploziva. detonacionih karakteristika i primene. Ni jedna od komponenata koje ulaze u sastav Majdanita nije sama za sebe eksploziv. Otporni su na uticaj vlage i vode. 3. amonijumnitrat. dok se ne postignu najoptimalniji rezultati. Suštinski posmatrano emulzije predstavljaju smešu dve tečnosti koje se ne mešaju. gde se pomoću elektronski programirane opreme gorivo i oksidant mešaju. rastopljenih voskova i dr. 3. Za aktiviranje zahtevaju snažan inicijalni impuls. barijeve sulfate i druge komponente. koje predstavlja malu pokretnu fabriku eksploziva.2. Izlazeći iz creva spuštenog do dna bušotine pune vode. metalni prahovi. 35 i 40. U grupu amonijumnitratskih poluplastičnih eksploziva spadaju i eksplozivi za geofizička i seizmička istraživanja . U svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. predstavlja danas najsavremeniji način snabdevanja velikih površinskih kopova sa potrebnim količinama eksploziva.). Mogu detonirati pod visokim hidrostatičkim pritiskom. stabilizatore i dr. Osnova za emulzione eksplozive je stabilna neeksplozivna emulzija izrađena na bazi klasičnog sistema oksidans-gorivo. ferosilicijum i sl. direktno se upumpava u minsku bušotinu. trotil. Poseduju veliku brzinu detonacije.5. Emulzije mogu biti tipa: voda u ulju ili obrnuto ulja u vodi. Snaga majdanita se može podešavati prema konkretnoj situaciji i zahtevima stenske mase koja se minira. Fabrika eksploziva.busteri ili slični brizantni eksplozivi visokog detonacionog pritiska. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su GEOVIT 26 i 36. Iniciraju se specijalnim elektrodetonatorima namenjenim za ova ispitivanja. majdanit potiskuje vodu naviše. Vodotpornost majdanita je odlična.Trayal korporacija . drveno brašno. . Emulzioni eksplozivi. Energija koja se pri eksploziji oslobađa je rezultat vrlo brze oksidaciono-redukcione reakcije između goriva i oksidanta. prahova aluminijuma. Stub istisnute vode poprima ulogu čepa minske bušotine. kao i dodataka u svrhu stabilizacije i plastifikacije. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su VITEZITI 20.2. To omogućava da se majdaniti jače energetske snage pumpaju na dno minske bušotine do željene visine. Majdaniti su eksplozivi koji svoju punu detonacionu sposobnost dobijaju tek kada se nađu u minskoj bušotini.12 Majdaniti su kiseonično balansirane smeše vodenog rastvora amonijumnitrata (oksidant) i neeksplozivnih gorivih materija (dizelskog ulja. pomoću pumpe i gumenog creva. atomizirani aluminijum. imaju idealne detonacione karakteristike. Nastala kašasta smeša. 30. dizel goriva. Koriste se za miniranje stena različite čvrstoće. sprašenog uglja i dr. Koriste se za miniranje tvrdih i vrlo čvrstih stena.2. pirotehnike i hemije . U pogledu konzistencije. ni smanjenja eksplozivnih svojstava. 8. DETOLIT i DEMULEX. sa prečnicima bušotina od φ30-300mm. Patroniraju se u plastična creva od polivinilhlorida. emulzioni eksplozivi pokazuju veliku fleksibilnost. Fabrika eksploziva.1. U tehničkom smislu emulzije predstavljaju disperzni dvofazni sistem u kome je jedna faza dispergovana u drugoj. Aktiviraju se jakim pentolitskim pojačivačem ili rudarskom kapislom br. Da bi ovako dobijena emulzija posedovala određena eksplozivna svojstva dodaju joj se različiti aditivi. a zatim se bez prekida automatski nastavlja pumpanje energetski slabijeg sastava u gornji deo minske bušotine. Osetljivi su na klasična sredstva za iniciranje. kakav daju pentolitski pojačivači .2. amonijumnitrat. odnosno za veštačko izazivanje seizmičkih talasa u steni. To se ostvaruje na Slurry vozilu. a koja nastaje kada se smeša inicira snažnim pojačivačem visokog detonacionog pritiska. Emulzije predstavljaju vodene rastvore neorganskih soli (oksidanti) i različitih gorivih materija: ulja. Kod ovog sistema postoji mogućnost punjenja minskih bušotina bez prekida. Spajanje goriva i oksidanta u eksplozivnu smešu vrši se u toku punjenja minske bušotine.

nitrotela. temperaturom eksplozije 42100C i radnom sposobnošću 520cm3 (po Trauclu). za miniranje tvrdih. Želirani vitezit je najači privredni eksploziv.5 1. radnu sposobnost 397cm3 (po Trauclu). Karakteristike nitroglicerinskih plastičnih eksploziva (želirani viteziti) Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 100 80-II 80 60 50 gustina. koje počinje na +110 ili +80C i naniže napreduje prilično brzo. Sastav produkata eksplozije je povoljan. Vrlo je stabilna u magacinu. U tabeli 17. Takođe. U tabeli 16.5 1. date su tehničko-minerske karakteristike želiranih vitezita.5 1. bez štetnih posledica. pa se može koristiti i za miniranje pod vodom. Osnovne karakteristike vitezit želignita Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 72%NG 62%N 52%N 42%N 32%N G G G G gustina. želirani vitezit. žutomrke boje. znatnom brzinom detonacije. 3. i br. m3/kg 709 670 639 788 829 toplota eksplozije. 3.0C 4187 3937 3644 3390 3030 specifični pritisak. Tab. žilavu želatinsku masu. kao i druge organske i neorganske komponente u manjem procentu. g/cm3 1.5 1. za što su naročito pogodni podzemni magacini. Dinamiti se upotrebljavaju za miniranje stena i ruda različite tvrdoće.48 1. Najpoznatiji nitroglicerinski plastični eksplozivi su: minerska želatina. Prema sadržaju nitroglicerina (63. zavisno od relativne snage. Po svojim karakteristikama blizak je minerskoj želatini. kJ/kg 6482 5975 5573 5506 4982 temperatura eksplozije. 17. 16.5 1.) smrzavanje se može potpuno izbeći. dinamiti i želigniti.5 1. Odlikuju se velikom gustinom. Vrlo je otporan na vlagu i visoku temperaturu. Inicira se rudarskom kapislom br. MPa 1198 1067 948 1092 1037 Dinamiti sastoje se od želiranog nitroglicerina sa sprašenim natrijumnitratom ili amonijumnitratom uz dodatak kalijumperhlorata.5+10%) razlikuje se: dinamit 1 i dinamit 5. m/s 7300 6800 6800 6500 6300 prenos detonacije. % 83 77 68 62 56 * U odnosu na minersku želatinu. Inicira se rudarskom kapislom br. pod zemljom i na površini. cm3 520-560 500-520 480-500 500-520 460-480 gasna zapremina. S obzirom da je snažnijim od dinamita 5 češće se upotrebljava. Sastoji se od 92-94% nitroglicerina i 6-8% kolodijum pamuka. Plastični su. srednje tvrdih i mekih stenskih materijala. Metanski sigurnosni eksplozivi . drvenog brašna i dr. dobrom postojanošću prema vlazi i dr.5 1. pa je suviše opasno da se u takvom stanju koristi. date su tehničko-minerske karakteristike vitezit želignita. Neznatno je osetljiva prema vlazi. Želigniti su želirani nitroglicerinski eksplozivi sa sadržajem 34-72% mešavine nitroglicerin-nitroglikol uz dodatak sprašenog kalijumnitrata ili natrijumnitrata i celuloznih materija. Minerska želatina (praskava želatina) je najsnažniji nitro-glicerinski eksploziv sa brzinom detonacije 7800m/s. cm 6-8 6-8 6-8 6-8 6-8 relativna snaga*. Smrzavanje se sprečava držanjem dinamita na umereno toplom mestu. 6. S obzirom na visok sadržaj nitroglicerina vrlo je osetljiv na udar i trenje.2. m/s 7000 6700 6500 6300 6000 prenos detonacije. Sastoji se od preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol i nekih organskih i neorganskih komponenti u manjem procentu.3.2.2.48 brzina detonacije.13 3. koji u ovom odnosu daju prozirnu. 8. Usled sadržaja nitroglikola podnose niže temperature. cm 6-8 6-8 6-8 8-10 8-10 proba po Trauclu. Proizvode se pod komercijalnim imenom viteziti. Smrzavanje je opšti nedostatak dinamita. Upotrebljavaju se. ali manje elastični i žilavi od minerske želatine. zavisno od vrste dinamita. dobrom hemijskom stabilnošću. Tab.2. Smrznuti dinamit je vrlo osetljiv na udar i trenje. Smrznuti dinamit se "kravi" zagrevanjem u metalnom sudu postavljenom u vruću vodu. sa oznakom sadržaja nitroglicerina (%NG). pri čemu se takvi dinamiti označavaju kao "teško smrzavajući". Upotrebljava se za miniranje najtvrđih stena i ruda i u specijalne svrhe.2. naročitim dodacima (dinitrohloridin i dr. Dinamit 1 ima brzinu detonacije 6500m/s. g/cm3 1. Uz to smrznuti dinamit obično nepotpuno detonira i razvija otrovne gasove. Nitroglicerinski plastični eksplozivi opšte namene Nitroglicerinski plastični eksplozivi kao glavni sastojak u svom sastavu imaju preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol.5 brzina detonacije.

Imaju pozitivan bilans kiseonika pa su pogodni za jamska miniranja. proces proizvodnje praškastih i plastičnih eksploziva razlikuje se samo u pojedinostima. Proizvodnja složenih eksploziva Proizvodnja složenih eksploziva svodi se na mešanje sastavnih komponenti i patroniranje mešavine. Opasne eksplozivne materije. Karakteristike domaćih rudarskih eksploziva Naša domaća Fabrika eksploziva. Pojačane vrste praškastih metanskih eksploziva sadrže i mešavinu nitroglicerin-nitroglikol (do 5%). 3.5-2%). Fabrika eksploziva. Posebnu vrstu ovih eksploziva predstavljaju oklopljeni poluplastični metanski eksplozivi. ukoliko nisu u tečnom stanju. tj. Praškasti eksplozivi prečnika ispod 60mm pakuju se u parafisani natron papir. od kojih se razlikuju sadržajem određenih količina inertnih soli (10-50% zavisno od vrste). a zatim mlevenje osušenog proizvoda. trinitrotoluola (oko 7%). između vrelih gasova detonacije i prisutnog metana ili eksplozivne ugljene prašine. pirotehnike i hemije .Trayal korporacija . Patroniranje amonijumnitratskih praškastih eksploziva obavlja se automatski utiskivanjem eksploziva u patrone cilindričnog oblika. ugljene prašine (1. radi povećanja radne sposobnosti. Mlevenje se može vršiti istovremeno sa praškastim neeksplozivnim sastojcima. natrijumhlorida (oko 27%).2. Metanski sigurnosni eksplozivi se proizvode kao: − praškasti metanski eksplozivi. određenih dimenzija i masa.2.3. pošto je sklon zgrušavanju u toku sušenja.14 Metanski sigurnosni eksplozivi su se razvili od klasičnih amonijumnitratskih i nitroglicerinskih eksploziva. Sve se to izmeša u plitkim cilindričnim mešalicama. Neeksplozivne i netopive materije. koje se spolja zagrevaju vodenom parom. karboksimetilceluloze (0. kalcijumstearata. te se pri upotrebi u vlažnim bušotinama moraju zaštititi plastičnim folijama. kao što su nitroglicerin i nitroglikol. U zavisnosti od vrste eksploziva i uslova njegove primene zavisi i način pakovanja. Metandetoniti su osetljivi na vodu. da bi eksploziv imao dovoljnu moć detonacije. Koriste se za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Proizvodi detonacije ne sadrže otrovne gasove. a kao zaštita od spoljne vlage koriste se polietilenske kese za skupno pakovanje. U tabelama 64-73. Aromatična nitrotela. drvenog brašna i dr. kao i smanjenje veličine i dužine plamena eksplozije. Dodavanjem inertnih soli znatno se smanjuje radna sposobnost metanskih eksploziva. Otporniji su prema vlazi i raspolažu većom radnom sposobnošću u odnosu na praškaste vrste. 3. obično se dodaju na kraju proizvodnog procesa.Kruševac proizvodi dve vrste praškastih metanskih eksploziva i to: METANDETONIT 1 i METANDETONIT 2.Praktikum-Metode ispitivanja) date su fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike najnovijih rudarskih eksploziva iz proizvodnog programa Fabrike eksploziva. − AN-FO eksplozive. patrone eksploziva oblažu slojem slabog eksploziva uz dodatak mešavine natrijumbikarbonata i natrijumhlorida (inertnih soli). Poluplastični metanski eksplozivi izrađeni su na bazi amonijumnitrata sa znatno većim procentom želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol (21-31%) i uz veću količinu inertnih soli (35-40% natrijumhlorida ili kalijumhlorida). Najčešće korišćene inertne soli su natrijumhlorid i kalijumhlorid. i − metanske sigurnosne eksplozive. iziskuju vrlo prisno mešanje sa amonijumnitratom u suvom ili vlažnom stanju. pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac. i − poluplastični metanski eksplozivi. Praškasti metanski eksplozivi na bazi amonijumnitrata sastoje se od: amonijumnitrata (oko 62%). pri čemu se mešanje obavlja u specijalnim mašinskim mešalicama. Pri eksploziji manje vreli gasovi iz obloge patrone deluju kao zaštitni omotač.4. pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac u svom proizvodnom programu ima četiri osnovne grupe privrednih eksploziva i to: − amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive. Pri tome. (v. koji ulaze u sastav ovih eksploziva. Kod njih se radi povećanja sigurnosti.5%). Ovo se najčešće vrši u posebnim odeljenjima radi veće bezbednosti. koje se hermetički . Proizvodnja praškastih amonijumnitratskih eksploziva obuhvata najpre potpuno sušenje higroskopnog amonijumnitrata u cevnim sušnicama. Poluplastični metanski eksplozivi upotrebljavaju se za miniranje u uglju i pratećim stenama veće čvrstoće. bogate ugljenikom. čime se postiže sniženje temperature eksplozije za oko 10000C. Inertne soli u procesu eksplozije prelaze u parno-gasovito stanje (sublimišu). higroskopni su. − vodoplastične “Slurry” eksplozive. prethodno se stope pa im se u zagrejanom stanju dodaju amonijumnitrat i drugi sastojci.

3)inicijalno (primarno) punjenje. U ove sudove najpre se usipa mešavina nitroglicerina i nitriglikola. 2)pokrivka sa otvorom u sredini.1. Mešanje se vrši u plitkim sudovima sa lopaticama. potrebno im je saopštiti početni inicijalni impuls. gde nema pojave metana i eksplozivne ugljene prašine. Fabrike eksploziva su proizvele pokretne stanice (AnFo i Slurry vozila) koje predstavljaju male pokretne fabrike eksploziva.15 zatvaraju. Detonatorska kapisla sastoji se od: − metalne čaurice standardnih dimenzija. dok se kod čaura od aluminijuma ili njegovih legura kao inicijalno punjenje upotrebljava olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. Detonatorska (rudarska) kapisla je metalna cilindrična čaurica. . SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA OTVORENIM PLAMENOM U sredstva za iniciranje eksploziva otvorenim plamenom spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. Na dno čaure prvo se upresuje brizantni eksploziv. Materijal čaure zavisi od vrste inicijalnog eksploziva. 4)brizantno (sekundarno) punjenje Čaura i pokrivka izrađeni su od istog materijala i to: bakra (i njegovih legura. drvenim brašnom i drugim komponentama. Proizvodnja plastičnih eksploziva obuhvata kao prvu fazu želiranje mešavine nitroglicerina i nitroglikola mešanjem sa kolodijum pamukom. Sl. − pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina. tombaka) ili aluminijuma (i njegovih legura). Kod čaura od bakra ili tombaka kao inicijalno punjenje upotrebljava se fulminat žive. a zatim se dodaje kolodijum pamuk u količinama koje su srazmerne sastavu eksploziva. − električni detonatori. Patroniranje se vrši u polietilenska creva standardnog prečnika i mase.1. Presek detonatorske kapisle: 1)čaurica. i − pojačivači impulsa-busteri. koje se vrši istiskivanjem plastične mase eksploziva kroz kružni otvor odgovarajućeg prečnika. gde se pomoću elektronski programirane opreme. Amonijumnitratski-uljni eksplozivi (AN-FO smeše) i vodoplastični-Slurry eksplozivi proizvode se u fabrikama eksploziva (patronirane vrste) ili se prave na mestu miniranja i direktno upumpavaju u bušotine. − sporogoreći štapin. − inicijalnog (primarnog) punjenja. minerski tuljci i minerske šibice). U suprotnom dolazi do nagrizanja materijala čaure. 2. Zatim sledi mešanje sa sprašenim amonijumnitratom (kod plastičnih amonijumnitratskih eksploziva) ili kod dinamita mešanje sa šalitrom. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA Da bi privredne brizantne eksplozive doveli do detonacije. koji se spolja zagrevaju vodom temperature 45-500C. a iznad njega inicijalni eksploziv. 4. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije do određene mase. 2. 4. 4. − metalne pokrivke. zavisno od vrste dinamita.npr. Za to su potrebna sredstva za iniciranje koja imaju sposobnost da detoniraju ako se zapale plamenom ili iskrom. gorivo i oksidant mešaju. Prečnici iznad 60mm patroniraju se u polietilenska creva ili vrećice. Kolodijum pamuk koji se koristi za želiranje sadrži 12. Nastala kašasta smeša pomoću pumpe i gumenog creva direktno se upumpava u minsku bušotinu. Dimenzije i mase pojedinih patrona privrednih eksploziva su standardizovane i proizvođači su dužni da ih se pridržavaju u toku proizvodnje. i − brizantnog (sekundarnog) punjenja. Presek detonatorske kapisle dat je na sl. u koju je upresovana eksplozivna materija. − detonirajući štapin. Detonatorska-rudarska kapisla (DK) Detonatorska (rudarska) kapisla koristi se za aktiviranje eksplozivnog punjenja ili detonirajućeg štapina u suvim radnim uslovima. zatvorena sa jedne strane. U sredstva za iniciranje eksploziva spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. i − pomoćna sredstva za paljenje (minersko saće.1. − sporogoreći štapin. Zatim se patrone pakuju u polietilenske kese koje se hermetički zatvaraju i slažu u kartonske kutije do određene mase. Slurry ili AnFo vozilo u odvojenim bunkerima nose oksidante (amonijumnitrat) i smešu gorivog ulja do minskog polja.25%N i mora se prethodno dobro osušiti. Poslednja faza je patroniranje. S druge strane čaurice nalazi se otvor u koji se stavlja sredstvo za aktiviranje.

što je napred već obrazloženo. Kapisle ne menjaju svoje funkcionalne osobine pri temperaturama od -200 do +200C. U praksi se najčešće upotrebljavaju kapisle br. Količina brizantnog punjenja kod kapisle br. 5)I sloj bitumenske izolacije. 19. Oznake i dimenzije kapisli br. 4. Sadržaj sanduka može iznositi 5000 ili 10000 komada kapisli. date su oznake i dimenzije kapisli br. Inicijalno punjenje je veoma osetljivo na udar. Sporogoreći štapin se izrađuje u vidu vrpce (kanapa). max. Sastoji se od barutne srži i omotača. Zavisno od vrste i broja slojeva zaštitne izolacije razlikujemo: − dupli sporogoreći štapini sa pamučnom pređom i bitumenskom zaštitom. broj 6 i 8 . Po pet kutija sačinjava jedan paket. jer aluminijum na povišenim temperaturama gori otvorenim plamenom koji može upaliti metan ili ugljenu prašinu.4 do 0. Za inicijalno punjenje koristi se fulminat žive ili olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. Omotač sprečava progorevanje štapina. sposobnost detonacije kapisle prema Hejdu. 6 oko 0.16 Brizantno punjenje sastoji se od trotila ili pentrita. plamen i varnicu.Metode istivanja. sigurnost detonatorske kapisle itd. DK-8-Al.simbol materijala čaurice. Al i Cu .5-5. mm d1. tumbati ni pritiskati. Srž štapina izrađena je u vidu kontinuiranog punjenja od sitnozrnog crnog baruta (4. Za iniciranje detonatorskih kapisli potrebno je sporogoreći štapin staviti u kapislu i stegnuti minerskim kleštima. 3)I omotač pređe. mm D. 6)III omotač pređe. a može se koristiti i heksogen. Sporogoreći štapin Sporogoreći štapin je sredstvo za paljenje koje se u sklopu sa detonatorskom kapislom koristi za pojedinačno paljenje minskih punjenja na površini ili pod zemljom. Sve ove karakteristike detaljno su obrađene u Praktikumu . 3. Sporogoreći štapin se ne sme upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. max. U tabeli 19. trenje. Prema svojoj jačini detonatorske kapisle se rade od br.5g inicijalnog (primarnog) eksploziva. koji se primenjuje za rad u suvim i vlažnim uslovima.oznaka za detonatorsku kapislu. (v. 2)srž od crnog baruta.5 6 3 DK-8-Al. Naše domaće kapisle imaju oznake: DK-6-Al. Detonatorske kapisle se pakuju po 100 komada u kartonske ili limene kutije. Ovo punjenje zaštićeno je metalnom pokrivkom sa otvorom na sredini. Paketi se slažu u dvostruke drvene sanduke. mm E.5 6 3 Detonatorske kapisle sa bakarnom čaurom primenjuju se u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Zatim se slobodni kraj štapina zapali otvorenim plamenom i kada štapin dogori daje plameni impuls pomoću koga se inicira detonatorska kapisla. U ovim jamama ne smeju se koristiti aluminijumske kapisle. Sl. Oznaka L.1.8. a kod kapisle br. 8 i to: kapisla br. Srž štapina obavijena je sa dva ili tri unakrsno pletena zaštitna omotača od kudelje ili pamučne pređe.5g.6 i br. min. koji ima zadatak da obezbedi ravnomeran raspored crnog baruta pri izradi štapina. 8.sl. 2). koji se isključivo primenjuju na suvim radilištima. kao sredstva za iniciranje. 6 i br. zbog čega se ovde neće objašnjavati. 7)II sloj bitumenske izolacije .8g. Dupli sporogoreći štapin: 1)pamučni konac. ukoliko ne postoji opasnost od metana ili eksplozivne ugljene prašine. DK-8-Cu 45 19 7. 8 iznosi 0. Međuprostori između kapisli ispunjeni su suvom strugotinom.7g/m').jačina kapisle. Kapisle se ne smeju bacati. a kapisla br. sa pamučnim koncem kroz sredinu srži. sa otvorom okrenutim na gore. DK-6-Cu.2. kao i za rad pod vodom do dubine 10m. 10. 8 za amonijumnitratske praškaste eksplozive. Vrsta inicijalnog punjenja zavisi od vrste materijala čaure. tj. 1 do br. Oblik i mere sporogorećeg štapina dati su na sl. radna sposobnost po Trauclu. Iznad brizantnog (sekundarnog) punjenja nalazi se 0. Aluminijumske kapisle koristite se na površinskim kopovima i jamama gde nema opasnosti od metana i ugljene prašine. min. preko kojih su nanenešena dva izolaciona sloja bitumena ili jedan sloj plastične izolacije. 3. mm DK-6-Al. DK-8-Cu gde je: DK. Ostali prazan prostor u kapisli (oko 1/3) služi za umetanje i učvršćivanje sporogorećeg štapina ili električnog upaljača. i − univerzalni sporogoreći štapini sa PVC zaštitom. Tab. varničenje u bočne strane. Najvažnije tehničko-minerske karakteristike detonatorskih kapisli su: brizantnost. 6 za nitroglicerinske eksplozive. mm d. 6 i br. 4)II omotač pređe. DK-6-Cu 35 19 7. Temperatura samodetonacije kapisle veća je od 1200C.

jačina električne struje. a gori na promaji i vetru. (A). U odnosu na štapinsko paljenje. − omogućava paljenje u tačno određeno vreme.Trayal korporacija . međusobno povezanih u vidu saća. a šestim se pripali zapaljiva smeša u samom tuljku. Ova sredstva omogućuju brzo i bezbedno paljenje štapina. pirotehnike i hemije . U kutije od talasastog kartona pakuje se po 4 kalema sporogorećeg štapina. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina Da bi se sprečile nezgode koje se dešavaju pri radu sa sporogorećim štapinom. odnosno minskih punjenja koja nisu suviše udaljena jedna od drugog. vreme gorenja 110-140m/s. Kalem univerzalnog sporogorećeg štapina sadrži 250m. premazanih na jednom kraju zapaljivom masom. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina data su na sl.otpor strujnog kola. Vreme gorenja štapina se bitno skraćuje kada gori pod pritiskom (pod vodom ili u jako nabijenoj bušotini). čije je dno premazano zapaljivom smešom. od kojih 5 štapina vode do minskih punjenja. Minersko saće omogućava istovremeno paljenje većeg broja štapina odnosno minskih punjenja. proizvedena su pomoćna sredstva za njegovo paljenje. kao i za rad pod vodom do dubine 10m. − provodnici električne struje. Pri pakovanju štapin se namotava u kalemove. U sredstva za električno paljenje mina spadaju: − električni detonatori (ED).5mm. o čemu treba voditi računa prilikom izbora dužine štapina.Kruševac proizvodi univerzalni sporogoreći štapin (USŠ) za rad u suvim i vlažnim uslovima. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina: a) minersko saće. . 4. Minerski tuljci se upotrebljavaju za istovremeno paljenje 5 štapina. 75%. Izrađeni su od kartona u vidu cevčice. Zasniva se na toplotnom dejstvu električne struje. − izvori struje za paljenje. pri čemu krajevi štapina moraju biti izolovani od atmosferskih uticaja. Iz ovoga proizilazi da 1m' sporogorećeg štapina gori najbrže 100s i najsporije 150s. − može se primeniti u svim vremenskim uslovima. − minerski tuljci. Fabrika eksploziva. − merno-kontrolni instrumenti. Pakovano je po 30 cevčica zajedno. kao što su: − omogućava jednovremeno paljenje velikog broja mina. na suvom i vlažnom terenu itd. U tuljak može da se stavi 6 štapina.2+0. Sl. koje se može predstaviti izrazom: Q = I2 R gde je: I . (Ω).17 Vreme gorenja sporogorećeg štapina se kreće u granicama od: 110-140s/m' sa tolerancijom od +10s. Minerska šibica se upotrebljava za pripaljivanje sporogorećeg štapina neposredno ili preko minerskog saća. Rukovanje saćem je prosto i bezbedno. 4.2. ali se po potrebi može otkinuti i upotrebiti samo onoliko cevčica koliki broj minskih punjenja palimo. Izrađeno je od kartonskih cevčica. paljenje mina električnom strujom ima više prednosti. Vreme gorenja minerske šibice je približno 1 minut. Drugi kraj cevčice je otvoren radi stavljanja štapina. pri čemu interval zastoja može da se kreće od nekoliko ms do 1s.1. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA ELEKTRIČNIM IMPULSOM Pri izvođenju minerskih radova široko se primenjuje električno paljenje minskih punjenja. i − pomoćni pribor. − jedini je način paljenja koji je dozvoljen u rudnicima sa metanskim režimom rada. Čuvan u ovim uslovima štapin treba da se upotrebi u roku od 6 meseci. Osnovne karakteristike ovog štapina su: prečnik φ 5. Vrlo burno sagoreva. i − minerske šibice. Štapin se čuva u skladištima čija temperatura je od -200 do +250C. U pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina spadaju: − minersko saće. Osigurana je protiv uticaja vlage. R . pri toplom i hladnom vremenu. U praksi se obično uzima da 1m' štapina gori za 120s. razvija visoku temperaturu i zbog toga pali štapin skoro trenutno. 4. Gašenje šibice je znak mineru da treba da se skloni. − moguće je paljenje minskog punjenja sa željenog rastojanja. b)minerski tuljci 4.3. − omogućava vremensko paljenje. ako je najkraći štapin koga pali dužine 1m. boja izolacije crna. a relativna vlažnost vazduha max.

invar (36% Ni i 64% Fe). Konstrukciona shema električnog upaljača sa zapaljivom glavicom i metalnim mostićem. dobru otpornost na koroziju i nisku tačku topljenja. U zavisnosti od električne osetljivosti proizvode se tri tipa zapaljivih glavica i to: − standardni tip A sa otporom mostića 1. koje definišu njihovu funkciju i sigurnost pri radu. na suvim i mokrim radilištima i pod vodom dubine do 2m. sa otporom mostića 1. Shema elsktričnih upaljača: a)sa metalnim mostićem. pikrit. Električni upaljač sa metalnim mostićem: 1)lamele. mostić glavice se usija do određene temperature na kojoj se pali lako zapaljiva glavica. 8 u koju je ugrađen električni upaljač (EU). Približno 2/3 kapisle ispunjeno je primarnim i sekundarnim punjenjem. − detonatore za miniranje pod vodom dubine do 200m. 3)mostić visokog otpora. Kao materijal za mostić koriste se legure: nikl-hroma (80:20%). koji je sposoban da izazove detonaciju inicijalnog (primarnog) i glavnog (sekundarnog) punjenja.2-1. Provodljivost struje se postiže tako što se u smešu zapaljive glavice ugrađuje sitno mleveni metalni prah i grafit. . od oblika njihovih krajeva.4-0. − visoko neosetljivi upaljači sa otporom mostića ≈0.2A). kada se kao izvor struje koristi mašina koje daje napon 20003000V. 6. da ne stupa u hemijsku reakciju. 5. 6.18 4. Električni upaljač (EU) služi za stvaranje plamenog impulsa.05mm. kao i od vrste zapaljive smeše koja je upresovana između elektroda. tj.4Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 1. a preostala 1/3 služi za umetanje i učvršćivanje električnog upaljača.2. Električni upaljač sa rascepkom (varnični upaljač) konstruisan je tako da su dovodne žice za struju u zapaljivoj glavici međusobno razmaknute. Električni upaljač se sastoji od lako zapaljive glavice i dva izolovana provodnika. − EU sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom. − sposoban da stvori plameni impuls.03Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≈ 20A). − ne sme biti higroskopan. Sl. naponski). data je na sl. 4 i 5)prvi i drugi sloj zapaljive mase. − stabilan. pikriminat olova. što ove EU čini veoma otpornim na lutajuće struje. EU sa dodatkom metalnog praha su vrlo osetljivi. Učvršćivanje mostića u zapaljivu glavicu može biti elastično ili čvrsto. Kao materijal za zapaljivu glavicu koristi se: acetilid bakra. Mostić EU izrađuje se od legura koje imaju veliki specifični otpor. c)sa rascepkom (naponski) Električni upaljač sa metalnim mostićem sastoji se od mostića koji je premošćen provodnikom visokog specifičnog otpora. Napon neophodan za paljenje zapaljive smeše zavisi od rastojanja žica-elektroda. Danas se za miniranje uglavnom primenjuju EU standardnog tipa A. pa se ne upotrebljavaju za minerske radove u rudnicima. koja su smeštena u detonatorsku kapislu (DK). U zavisnosti od toga kako struja prolazi kroz električni upaljač i kako se vrši paljenje zapaljive glavice. Električni upaljač sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom konstruisan je tako da je sama zapaljiva glavica strujno provodljiva i lako zapaljiva. Za pojedinačno paljenje EU ovog tipa potrebno je svega nekoliko mA. 5. 2)izolator. a dužina mostića je oko 0. EU sa rascepkom su namenjeni za radove.2-1. lako zapaljive glavice i provodnika. Na sl.4Ω. koja daje dovoljno jak toplotni impuls za paljenje usporivačke smeše ili primarnog punjenja detonatorske kapisle. Električni detonatori (ED) Električni detonator (ED) je hermetički zatvorana detonatorska kapisla br. b)sa strujno provodljivom glavicom. Sl. Materijal od koga se izrađuje zapaljiva glavica mora biti: − osetljiv na toplotni impuls. Za izradu električnih detonatora koriste se detonatorske kapisle izrađene od bakra ili aluminijuma ili njihovih legura.02-0. mononitroresorcinat olova i dr.1. Električni detonatori imaju tačno definisane električne karakteristike.5-5mm. data je shema električnih upaljača. Prema nameni električni detonatori se dele na: − detonatore za iniciranje eksplozivnih punjenja kod radova na površini i u jami. pri naponu od 2-3V.0A).6Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 3. razlikuju se tri tipa EU: − EU sa metalnim mostićem (mostni). legure platino-iridijuma i dr. i − EU sa rascepkom (varnični. − tip B sa otporom mostića 0. Ove EU lako mogu upaliti lutajuće struje. 6)zaštitni lak Prolaskom elektručne struje kroz glavicu. Prečnik žice mostića kreće se u granicama od 0.

električna lako zapaljiva glavica.seizmički. čaura. 9. 9. zaštitna (antistatička) cevčica. koji je programiran da gori određeno vreme. zaštitna (antistatička) cevčica. − milisekundni metanski elektrodetonatori. Konstrukcija trenutnog električnog detonatora data je na sl. 7. 6. koji se ugrađuje između električne lako zapaljive glavice i inicijalnog (primarnog) punjenja kapisle. Električni detonatori namenjeni za miniranje u rudnicima moraju imati određeni kvalitet u pogledu električnih. vodonepropustivi zaptivač. usporivački element. elektroprovodnici. na suvim i mokrim radilištima i pod vodom do 2m dubine. inicijalno eksplozivno punjenje. električna lako zapaljiva glavica. Elektro detonatori sa usporenim dejstvom se proizvode u serijama od broja 1 do broja 18. 8. a na pločicu (9) utiskuju se oznake za tip detonatora i znak proizvodača.19 − detonatore za miniranje na radilištima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. 8. 7): 1. 6.25s i 0. 2. Električni detonatori sa usporenim dejstvom (vremenski elektrodetonatori) imaju ugrađen usporivački element. elektroprovodnici. . brizantno eksplozivno punjenje. čaura. 4. 5. Na sl.2.1. Specijalni električni detonatori . s tom razlikom što usporivačka smeša sagoreva znatno brže. Trenutni električni detonator (TED) je detonator čije se eksplozivno punjenje aktivira trenutno. − detonatore za seizmička miniranja. 9. 8. − milisekundni ED sa zakašnjenjem izraženim u ms. 7. data je serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) sa intervalom između brojeva od 0. Vremenski električni detonatori: − električni detonatori sa zakašnjenjem izraženim u sekundama. Trenutni električni detonator Elementi trenutnog električnog detonatora su (v. 3. 9. Trenutni električni detonatori. Paljenje inicijalnog punjenja ne ostvaruje se direktno od plamenog impulsa lako zapaljive glavice. Trenutni električni detonatori nose oznaku "0" koja se utiskuje na dance detonatora. inicijalno eksplozivno punjenje. vodonepropustivi zaptivač. − polusekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/2 sekunde. pločica za označavanje detonatora. 7. pokrivka. 3. Vremenski interval između brojeva u seriji je 0. Konstrukcija električnog detonatora sa usporenim dejatvom data je na sl. Milisekundni električni detonatori su iste konstrukcije kao i vremenski ED. Sl.5s. 3.25s (ČSED-četvrtsekundni). Metanski . sl. Detonatori sa usporenim dejstvom dele se na: − četvrtsekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/4 sekunde. tehničko-minerskih. 2. odmah nakon uspostavljanja kola električne struje. Trenutni električni detonatori se koriste za miniranje na površinskim i podzemnim radilištima. Vrste električnih detonatora U savremenoj praksi miniranja koriste se sledeći električni detonatori: 1. Serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) Kod vremenskih ED na dnu čaurice utisnut je broj. mehaničkih i sigurnosnih karakteristika. Sl. 7. pločica za intervalni broj. 2. 4. Električni detonator sa usporenim dejstvom Elementi električnog detonatora sa usporenim dejstvom su : 1. 8. Sl. sa nazivnim intervalom usporenja u seriji od: 0. brizantno eksplozivno punjenje. a zatim ovaj aktivira inicijalno punjenje detonatorske kapisle. već taj impuls najpre pali usporivački element (5).5s.1. Domaća industrija proizvodi serije vremenskih ED sa deset stepeni usporenja (1-10). Namenjeni su za pojedinačno paljenje mina ili kada je potrebno da sve mine detoniraju odjednom (zalomne mine i sl). a na provodnicima prikačena plastična pločica sa brojem koji označava interval usporenja. 5. 4. 4. 10. pokrivka.sigurnosni električni detonatori: − trenutni metanski elektrodetonatori.5s (PSED-polusekundni) ili 0.

U upotrebi su sledeće vrste mašina za električno paljenje mina: − magnetno-električne. či je izgled dat na sl. provodnici struje i merno-kontrolni aparati Za električno paljenje minskih punjenja koriste se mašine za električno paljenje. Mašine za električno paljenje mina moraju biti sposobne da pošalju dovoljno jak električni impuls za sigurno paljenje odgovarajućeg broja električnih detonatora vezanih u mrežu za paljenje. između usporivačke smeše i inicijalnog punjenja. Sl. Ovakav način iniciranja minskih punjenja omogućuje sitniju granulaciju i manju razbacanost odminiranog materijala. Osnovne tehničko-minerske karakteristike električnih detonatora su: provodljivost električne struje. 10. Obično su izolovani PVC masom. Mogu se koristiti na suvim.5%CH4).2. Moraju biti određenog poprečnog preseka. Metanski električni detonatori (MED-Cu) izrađuje se sa bakarnom čauricom i inicijalnim punjenjem od fulminata žive. mašina za paljenje i mreža za paljenje mina. Ovaj prsten ima ulogu da spreči rasprskavanje čaure pri sagorevanju usporivačke smeše. Konstrukcija metanskih ED je takva da je detonator potpuno zaštićen od varničenja. po čemu se razlikuju od ostalih vrsta ED.20 Milisekundni ED primenjuju se kod paljenja minskih punjenja koja treba da detoniraju jedno za drugim u vrlo kratkom vremenskom intervalu. . da svaka sledeća eksplozija nastaje u trenutku kada je prethodno odminirana stenska masa već rastrešena. otpor električne glavice. na delu gde se nalazi usporivačka masa. kontrolni most za dinamo mašine. Lako zapaljiva glavica i eksplozivno punjenje kapisle br. otpor provodnika. Konstrukcija metanskog milisekundnog električnog detonatora data je na sl. Elektro provodnici su od bakra sa PVC izolacijom zelene boje. − elektronske. (date su u Praktikumu-Metode ispitivanja). osetljivost prema toploti i dr. kao i pod vodom dubine do 2m.2. Domaća industrija proizvodi trenutne metanske električne detonatore (TMED-Cu) i metanske milisekundne ED od broja 1-10 sa intervalom zakašnjenja između brojeva od 34ms (34-MMED-Cu) i 23ms (23MMED-Cu). Domaća industrija (”Trio” Beograd) proizvodi električne-kondezatorske mašine za paljenje mina tip EKA 400/22. 11. čija je uloga da usmeri plamen usporivačke smeše u inicijalno punjenje kapisle. 4. sa intervalom usporenja u seriji od 20ms do 100 milisekundi. 8. koje daju jednosmernu struju bez pulzacija. U unutrašnjosti kapisle. − kondezatorske. kao i smanjenje seizmičkih potresa koji nastaju pri miniranju. 11. Električna mašina za paljenje mina tip EKA 400/22 Provodnici struje za električno paljenje mina mogu biti od bakarne. U upotrebi su sledeći aparati: galvanoskop. Merno-kontrolni aparati koriste se za kontrolu ispravnosti elektrodetonatora. Boja izolacije provodnika milisekundnih detonatora razlikuje se od boje provodnika trenutnih ED. kako bi u mrežu poslala garantovanu struju za bezotkazno paljenje. Metanski milisekundni električni detonator Metanski ED su specijalno namenjenji za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. koji će omogućiti proticanje struje određene jačine. postavljen je mesingani konus (plamenik). i − od broja 1-12 sa intervalom usporenja između brojeva od 23ms (23-MSED). su tako podešeni da ne mogu upaliti najeksplozivniju smešu metana i vazduha (8-11. ređe gumom. Aluminijumske kapisle ne smeju se koristiti u jamama sa metanskim režimom. aluminijumske i pocinkovane gvozdene žice. − dinamo-električne. 10. Mašine za električno paljenje. tinjalica i dr. Sl. pri čemu je stvorena nova slobodna površina za narednu eksploziju. i − visokofrekfentne. Domaća industrija proizvodi dve serije milisekundnih ED i to: − od broja 1-10 sa intervalom usporenja između brojeva od 34ms (34-MSED). ommetar. Interval između pojedinih eksplozija bira se tako. jer se aluminijum lako usija i zapali. Milisekundni električni detonatori se proizvode u serijama od broja 1 do broja 15. Kod metanskih ED preko čaure sa spoljne strane navučen je mesingani zaštitni prsten. pa može izazvati eksploziju metana ili ugljene prašine. Mreža ima granični otpor koji mašina za paljenje mora savladati. vlažnim i mokrim radilištima.

Inicira se detonatorskom kapislom br. Preko pređe urađena je spoljna plastična izolacija. U sredini eksplozivnog punjenja je konac koji obezbeđuje ravnomeran raspored eksploziva (konstantnu gustinu) po celoj dužini štapina. − dvanaestogramski (P-12) i − dvadesetogramski (P-20) detonirajući štapin. Shema konektora data je na sl. 8. Pojačivač impulsa . aktiviraju se detonacijom glavnog kraka. Ovaj štapin omogućava brz i siguran prenos detonacije sa detonatorske kapisle. Detonirajući štapin se često koristi u kombinaciji sa usporivačima . Tab. 4. DETONIRAJUĆI ŠTAPIN Detonirajući štapin je vrpca sa brizantnim eksplozivnim punjenjem. pirotehnike i hemije . 20. Kada se zapali otvorenim plamenom gori lagano kao svaka materija. POJAČIVAČI IMPULSA .10 P . 2)usporivačka smeša. Koristi se za prenos detonacije od rudarske kapisle br. a iznad eksplozivnog punjenja. Presek detonirajućeg štapina dat je na sl. a istovremeno štiti srž štapina od mehaničkih uticaja.8 DK br.20 ' količina punjenja. tj. a pritisak detonacije mu je takav da dovodi do potpune detonacije najneosetljivije eksplozive. ili električnog detonatora do minskog punjenja. 4)spoljna plastična obloga. 8. do svih minskih punjenja.) nije dovoljna detonatorska kapisla br. vlage i vode. Uspešno se primenjuje kod masovnih miniranja na površinskim kopovima i kamenolomima. Ne sme se koristiti u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine.BUSTERI Za iniciranje nekih neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša (AN-FO smeše. 13. koji se na kraj štapina pričvrsti izolacionom trakom ili nekim drugim sredstvom. pri rušenju podvodnih objekata i objekata na površini. Ako je srž štapina od pentrita onda je brzina detonacije oko 6500m/s. Srž detonirajućeg štapina izrađuje se od fulminata žive ili pentrita sa aditivima.Trayal korporacija .konektor: 1)metalna čaurica. prilikom razbijanja nataložene metalurške zgure itd. 3)unutrašnja izolaciona obloga (pređa).buster predstavlja jedinicu od čvrsto upresovanog visokobrizantnog eksploziva. 8. Detonirajući štapin: 1)eksplozivno punjenje. U sredini konektora je postavljena usporivačka smeša koja je programirana da gori tačno određeno vreme izraženo u ms. liveni TNT. Usporivač . a da pri tome ne dolazi do detonacije. električnog detonatora ili neposredno na veliki broj minskih punjenja.4.buster.21 4. Karakteristike detonirajućeg štapina Karakteristika P . 3)otvori za uvlačenje krajeva detonirajućeg štapina Konektor se umeće na presečemon mestu štapina. koja čini štapin elastičnijim (fleksibilnijim). Pri tome se ostvaruje skoro trenutni prenos u sve grane štapina. . Sl. mm 5. Svi ostali krajevi štapina vezani za glavni krak štapina. g/m 10 + 1 12 + 1. Sl. on se obavezno flegmatizuje sa parafinom. vodoplastični eksplozivi itd. 2)celofanska cevčica. pa tek nakon toga dolazi do eksplozije minskog punjenja. upletenom u suprotnim smerovima. koji se lako dovodi do detonacije kapislom br. Konektori su metalne (aluminijumske) čaurice otvorene sa obe strane u koje se stavljaju krajevi detonirajućeg štapina. pa ispravno detonira i nakon stajanja u vodi. 13. Otporan je na vodu (ako su mu krajevi izolovani).konektorima.8 DK br. već se mora koristiti znatno snažniji pojačivač impulsa .2 5. Prenos detonacije može se obaviti trenutno ili sa programiranim usporenjem (postavljanjem konektora). čije su karakteristike date u tabeli 20. ili elektrodetonatorom. Cevčica je spolja čvrsto obmotana dvostrukom pamučnom pređom. Ako se za srž koristi fulminat žive. m/s 6500+500 6500+500 6500+500 boja izolacije crvena crvena crvena iniciranje DK br. kojima se postiže milisekundno usporenje paljenja pojedinih minskih punjenja.3 brzina detonacije. 8.12 P . pa njegova brzina detonacije iznosi oko 5000m/s. pri čemu nesme doći do pucanja zaštitne plastične obloge. Eksplozivno punjenje štapina smešta se u tanku plastičnu ili papirnu cevčicu.5 20 + 3 prečnik. 12. Usporivačka smeša u konektoru gori tačno programirano vreme u ms. 5) pamučni konci Fabrika eksploziva.8 Detonirajući štapin mora biti savitljiv i lako se vezivati u čvorove.3. odnosno pojačnika inicijacije. 12.2 6.Kruševac proizvodi više vrsta detonirajućeg štapina u zavisnosti od količine eksplozivnog punjenja (pentrita) po dužnom metru štapina i to: − desetogramski (P-10).

Busteri B-10P i B-10H sadrže po 10g upresovanog pentrita ili heksogena.2. Busteri B-50P i B-50PD imaju po 50g čvrsto upresovanog pentrita.60 1. g 360 300 100 prečnik. 4. 8.425 pritisak detonacije.4. 14d). Liveni pentolitski pojačivači . Buster B30PD aktivira se detonirajućim štapinom koji se provlači kroz sredinu bustera (v. kom. 4. Slurry eksplozivi. Na vrhu bustera hermetički je zapertlovan plastični čep (1) sa otvorom za kapislu (v. Liveni pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentolita. 4)detonatorska kapisla br. Eksplozivno punjenje bustera je potpuno zatvoreno i rad sa njim je bezbedan.busteri Pentolitski pojačivači su namenjeni za aktiviranje svih eksploziva neosetljivih na detonatorsku kapislu br.22 Pojačivači impulsa-busteri izrađuju se kao presovani i kao liveni. Služe za iniciranje jako neosetljivih eksploziva.4. mm 59 95 45 pakovanje. Konstrukcije presovanih bustera: 1)zaptivka ili plastični umetak. koji se vezuje u čvor (v.Kruševac proizvodi tri tipa visoko brizantnih livenih pentolitskih pojačivača: PP-360. Buster B-2H sadrži 2g. heksogena.425 -0.60 probojna moć-čelika. Karakteristike pentolitskih pojačivača Karakteristika PP-360 PP-300 PP-100 gustina. mešavine trotila i pentrita. m/s 7000-7500 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. Liveni pentolitski pojačivači – busteri treba da poseduju: − visok pritisak detonacije. od kojih se jedan postavlja na dno.Trayal korporacija . Presovani pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentrita ili heksogena. MPa 20400 20400 20400 masa. Ovim se postiže daleko bolje iskorišćenje snage eksplozije. Osnovne karakteristike standardnih pentolitskih pojačivača dati su u tabeli 21. % -0. 8. Iniciranje bustera vrši se kapislom br. Buster B-30P se inicira detonatorskom kapislom ili ED koji se postavljaju u otvor zapertlovanog plastičnog čepa (v. U praksi se iniciranje minskih punjenja najčešće vrši sa dva bustera. Najčešće korišćene konstrukcije presovanih bustera date su na sl. 2)aluminijumska čaura. PP-300 i PP-100. iznad koga je postavljen električni detonator.425 -0.14a). mm 70 50 41 dužina. Presovani pojačivači . 8. a B-50PD detonirajućim štapinom. Koristi se za podvodna miniranja dubine do 20m. čija je osetljivost na iniciranje nekoliko puta niža nego kod klasičnih eksploziva. koji je stegnut uzdužnom lamelom za čauru bustera (v. Sl. g/cm3 1. a drugi u sredinu minske bušotine. koja je poznata pod imenom pentolit.sl.sl. Tab. kao što su: ANFO smeše. tj. gde se za miniranje koriste ANFO i Slurry eksplozivi.14b). npr. cm 10 10 brzina detonacije. Svi busteri su otporni na vodu. 8 ili detonirajući štapin. Liveni pentolitski pojačivači imaju eksplozivno punjenje od mešavine 50% trotila i 50% pentrita. B-50P se inicira detonatorskom kapislom ili ED. dobija se veća količina odminiranog materijala i povoljnija granulacija odminirane stenske mase. Ova grupacija eksploziva poznata je pod zajedničkim imenom "sigurnosni eksplozivi".1. 3)eksplozivno punjenje bustera.busteri Presovani pojačivači-busteri su sastavljeni od aluminijumske čaurice u koju je pod visokim pritiskom upresovana određena količina pentrita ili flegmatizovanog heksogena.sl. kod sekundarnih miniranja. upresovanog na dno aluminijumske čaurice.. . Uspešna primena ANFO smeša i Slurry eksploziva počela je tek onda kada su pronađeni odgovarajući pojačivači. patronirani Boriti i dr. − prečnik i dužina bustera moraju biti prilagođeni prečniku eksplozivnog punjenja koje iniciraju. Ceo sklop predstavlja čvrstu celinu sa kojom se dalje postupa kao sa detonatorskom kapislom. U tako pripremljenu čauricu bustera umeće se detonatorska kapisla br.sl. Ovi pojačivači uspešno se primenjuju u svim našim rudnicima. 15). Upotrebljavaju se za iniciranje jako upresovanog i livenog trotila.sl. Fabrika eksploziva.60 1. ili električnim detonatorom. 21. 14. koji su omogućili njihovu potpunu i stabilnu detonaciju. 14c)./kutiji 60 72 180 stabilnost. pirotehnike i hemije . Busteri B-30P i B-30PD imaju po 30g čvrsto upresovanog pentrita. meseci 12 12 12 Pentolitski pojačivač ima dva otvora za provlačenje kraja detonirajućeg štapina. 14.

VPDC se iniciraju detonacionim impulsom. osim u sredinama sa pojavom metana i opasne ugljene prašine. iz koga se razvio i naš domaći sistem Polinel. koji se može ostvariti detonatorskom kapislom ili detonirajućim štapinom. 6 ili br. Na ovaj način u snopu se može odjednom aktivirati i više od 100 VPDC. 4). i − alata za iniciranje (startera). 2)višestruka spojnica ili gumeni prsten. 6)vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) Vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) izrađena je od visokokvalitetne plastične mase. U zavisnosti od mesta primene. 3) pojedinačne VPDC. Sl. 4. SISTEMI NEELEKTRIČNOG NAČINA INICIRANJA EKSPLOZIVA U cilju povećanja sigurnosti miniranja i zaštite od neželjenih efekata lutajućih struja i statičkog elektriciteta u novije vreme razvili su se sistemi za neelektrično iniciranje minskih punjenja. Opis polinel sistema Polinel inicirajući sistem sastoji se iz: − Polinel detonatora. 15".23 Sl. 4)jednostruka spojnica Prenos detonacije s jednog kraja na drugi kraj cevčice ostvaruje se pomoću detonatorske kapisle u specijalnoj jednostrukoj spojnici (poz. 15". spoljnjeg prečnika 3. 3)inicijalno punjenje. trenjem. Anodet. pri čemu produkti sagorevanja dostižu temperaturu od preko 40000C i pritisak 20-30bara. Primadet. proizvod Švedske firme Nitro Nobel. pomoću koje se ostvaruje čvrst spoj kapisle i krajeva cevčica. Detonator tipa T koristi se za podzemna miniranja. Postupak iniciranja VPDC: 1)magistralna linija. koja brzim sagorevanjem (oko 2200m/s) prenosi toplotni impuls kroz cevčicu do inicijalnog punjenja ili usporivačkog elementa kapisle. fabrika eksploziva "Police" Berane proizvodi tri osnovna tipa polinel detonatora: tip N. 3) vrši se uz upotrebu detonatorske kapisle. Pomoću plastičnog ili gumenog čepa kapisla je čvrsto i hermetički spojena sa vatroprovodnom detonacionom cevčicom (VPDC). Zahvaljujući mikro debljini i maloj gustini reaktivnog sloja VPDC se ne mogu dovesti do detonacije udarom. 2)kartonska obloga. Mehanička otpornost VPDC zavisi od spoljne temperature. koji može odjednom inicirati čitavu mrežu. kako je to dato na sl.5mm.5ms/m') i ne može da izazove termičko razlaganje plastične cevčice (čak ni po površini). 15. Hercudet. Krajevi VPDC se hermetički zatvaraju pa ne može doći do prodora vlage unutar cevi. Sagorevanjem reaktivne smeše oslobađa se hemijska toplota.5. 2).5.5mm izdržavaju silu istezanja do 60N uz elastično istezanje do 50%. Unutrašnjost plastične cevčice obložena je mikro slojem reaktivne smeše (30-50mg/m'). Polinel detonator tip N i tip B koriste se za miniranja na površinskim kopovima. 3)otvori za detonirajući štapin. 1) VPDC koristi se specijalni alat (starter) sa inicijalnom kapislom. ANFO smeša. Istezanjem VPDC ne remeti se funkcija sagorevanja cevčice. Kapisla je od bakra. koja se postavlja u sredinu snopa. 15'. Sl. a otklonjene njihove mane. − vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). Neelektrični sistem iniciranja predstavlja jedan savremen i bezbedan sistem koji se nalazi između električnog načina iniciranja i iniciranja pomoću detonirajućeg štapina. Iniciranje više VPDC (poz. a njena dužina varira u zavisnosti od dužine usporivačkog elementa. Polinel detonator sa VPDC: 1)bakarna čaura. VPDC imaju masivne zidove i mogu da izdrže teške uslove rada na terenu. 8 (sa ili bez usporivačkog elementa) i tanke vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). tip B i tip T. kao što su: Nonel sistem. 5)gumeni zaptivni čep. proizvod hemijske industrije "Police" Berane. U tu svrhu koristi se gumeni prsten ili višestruka spojnica (poz. Način aktiviranja VPDC dat je na sl. U svetu postoji više sistema za neelektrično iniciranje minskih punjenja. Od svih nabrojanih sistema najviše se primenjuje Nonel sistem. praškastih eksploziva itd. Polinel detonator sastoji se od standardne detonatorske kapisle br. 2)brizantno eksplozivno punjenje. varnicom. 4)usporivački element. plamenom i sl.0mm i unutrašnjeg 1. Normalne cevčice se mogu primenjivati u temperaturnom intervalu od -400C do +600C. VPDC su hemijski potpuno neosetljive na veliki broj agresivnih organskih rastvarača i neorganskih hemikalija na temperaturama do 400C. . Standardne VPDC cevčice 3/1. Pentolitski pojačivač-buster: 1)liveni pentolit. Detaprim i dr. pri čemu su zadržane sve dobre osobine oba sistema.1. bez obzira na broj cevčica. 15'. Mogu se primenjivati za aktiviranje zasićenih rastvora amonijum-nitrata i drugih nitrata. Za aktiviranje magistralne linije (poz. Visoka temperatura u cevčici traje veoma kratko (0. Zbog toga pokazuju znatno veću sigurnost pri miniranju u odnosu na električne detonatore i detonirajuće štapine. 4)čvor 4. Teodet. − spojnica (konektora).

Sve ove. vazduh. izraženom u milionitim delovima sekunde. Kumulativna linijska punjenja za sečenje metala imaju veliku primenu u vojnoj tehnici za rušenja raznih objekata. presovanje. Loša strana neposrednog prenosa energije je u tome što brizantno dejstvo eksploziva može izazvati deformaciju samog predmeta. 19. 4)oblast kavitacije. graviranje. jer ona obezbeđuje visoku tačnost dimenzija obrađivanih komada. Veličina i oblik eksplozivnog punjenja moraju obezbediti ravnomernu raspodelu pritiska po celoj površini obrađivanog komada. kroz različite operacije kao što su: oblikovanje. na kojima se visoki pritisci dobijaju dejstvom relativno malih količina eksploziva. U ređim slučajevima energija se prenosi neposredno na obrađivani predmet. Sl. koji se klasičnom tehnologijom ne mogu spojiti. Pored mašinstva ova tehnologija primenjuje se i u rudarstvu. popravka naprslih delova itd. Nakon kratkotrajnog primarnog opterećenja. sipkasti materijali (pesak i sl. sfernim površinama ili cevima. pesak i guma. zavarivanje. Probijanje otvora eksplozivom vrši se na ravnim pločama. Postupak obrade plastičnim deformisanjem primenom eksploziva. kako je to shematski dato na sl. metalurgiji. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet koristi se: voda.). Pregled osnovnih postupaka obrade metala eksplozivom. Spajanje metala eksplozivom omogućuje spajanje raznorodnih metala. veličina i geometrijska forma eksplozivnog punjenja itd. 2)matrica.).24 5. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva zasniva se na tome da se metalna ploča (rondela). Kod spajanja metala i površinskog otvrdnjavanja kao prenosnik energije koriste se metalne ploče. izražena naglim porastom pritiska. guma. 3)eksploziv. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet upotrebljava se voda. koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta. Sl. Ovom tehnologijom moguće je vršiti oblikovanje predmeta u najsloženije geometrijske forme. Zagrevanje metalnog komada (rondele) vrši se električnim putem. pirotehničkom smešom i drugim postupcima. Postupci obrade metala eksplozivom Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste brizantni eksplozivi. 17.19. barut i gasne eksplozivne smeše. Ovim postupkom oblikuju se razni predmeti manjeg ili većeg prečnika (cevi. nastupa sekundarno opterećenje rondele prouzrokovano dejstvom pulzirajućih mehura. čelične boce. 18. tehnologiji polimera itd. koja se plastično deformiše. plakiranje. navoji na cevima itd. d)preko sipkastog materijala Na kvalitet obrađivanih predmeta utiče: specifična energija eksplozije. 17. 18. U daljem tekstu daće se kraći prikaz pojedinih postupaka obrade eksplozivom. Energija eksplozije. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja. c)preko tečnosti. spajanje. . otvrdnjavanje. vreme eksplozivnog razlaganja (brzina detonacije). Shematski prikaz dejstva eksplozije u vodi pri obradi metala: 1)ravna ploča (rondela). Sl. 5)gasni mehur Deformacija rondele (1) nastupa usled impulsnog opterećenja vodenog udarnog talasa. probijanje. 1) matrica. građevinarstvu. 4)voda Eksplozivna punjenja za probijanje otvora prilagođena su obliku komada koji se obrađuje i mogu biti: koncentrična za probijanje otvora kod manjih komada ili izdužena za probijanje otvora u cevima. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva vrši se sa i bez predgrevanja rondele. koji nastaje kao posledica eksplozije. rezanje. dat je na sl. sa osnovnim principima i uređajima za njihovo izvođenje. Na sl. stegne u matricu i pod dejstvom pritiska eksplozije oblikuje u unapred definisanu geometrijsku formu. 3)odbijeni udarni talas. OBRADA METALA EKSPLOZIJOM Obrada metala eksplozijom danas se sve više koristi u praksi. prenosi se na obrađivanu površinu u veoma kratkom vremenskom periodu. shematski je prikazan na sl. statori generatora itd. sečenje. Energija eksploziva može se veoma efikasno iskoristiti zu obradu metala. Probijanje i sečenje: Za probijanje otvora eksplozivom primenjuju se koncentrična kumulativna punjenja. prikazani su načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet. čelične kuplole. Načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet: a)neposredno. Ova pojava ima izuzetan značaj. b)u cevima. 16. b)preko vazduha. 2) metalni deo u kome se probija otvor. dok se za sečenje koriste linijska punjenja (standardna ili improvizovana). a i druge operacije obrade metala eksplozivom izvode se na jednostavnim uređajima. Shematski prikaz probijanja otvora eksplozivom: a)u ravnim pločama. Sl. levkovi za kumulativna punjenja. 16.

U praksi se primenjuju dva postupka spajanja metala eksplozivom (v. kartona i dr. Plakirane cevi koriste se u rudarstvu za hidraulični transport čvrstih mineralnih sirovina (flotacijska pulpa. 3)spoljašnja cev. 5)međuploča.sl. pesak ili cement Sl. 20. pri čemu je čvrstoća spoja uvek veća od čvrstoće mekšeg metala. Optimalni zazor između unutrašnje i spoljašnje cevi iznosi od 1 do 3mm i postiže se centrirajućim prstenom. . 2)metalna ploča koja se otvrdnjava. Sl. Gasoviti produkti eksplozije ubrzavaju gornju pokretnu ploču (3). Plakiranje cevi unutrašnjim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. U praksi se najčešće primenjuju dva postupka za površinsko otvrdnjavanje metala i to: kontaktni i nekontaktni postupak (v. 1)osnovna ploča. 4)unutrašnja cev. koja se spaja sa unutrašnjom cevi. 23. snagom eksplozije potiskuje se spoljašnja cev. 5)centrirajući prsten.25 Primenom eksploziva za spajanja raznorodnih metala u dvoslojne ili višeslojne kompozicije. U zoni sudara dolazi do uzajmne deformacije površina. limovi. 2)električni detonator. 20). 24. trake. i − ploče koje se spajaju su paralelne. 21.sl. i što dolazi do odvaljivanja delića obrađivane površine. bimetalne kontaktne pločice (Č-Al). Oblaganje-plakiranje čeličnih cevi vrši se materijalima otpornim na habanje i koroziju.sl. koja može biti od gume. koja je na izvesnom rastojanju od metalne ploče koja se obrađuje. omogućeno je spajanja metala bez obzira na znatne razlike u tačkama topljenja. i to: − ploče koje se spajaju su pod uglom. b)nekontaktni postupak. u naftnoj industriji za transport nafte i gasa itd. koja naleže na spoljašnju cev i sa njom se spaja. Sl. Otvrdnjavanje metala eksplozijom primenjuje se kod elemenata čije su površine izložene intezivnom habanju i abraziji. i sl. Kod plakiranja unutrašnjim eksplozivnim punjenjem dolazi do deformacije unutrašnje cevi. bimetalni klizni ležajevi itd.sl. Sl. parafin ili plastična masa. 8)centrirajući prsten Kod plakiranja cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem.22. Za spajanja metala eksplozivom uglavnom se primenjuju manje brizantni eksplozivi. mesing i dr. Plakiranju se podvrgavaju cevi izložene velikom habanju i koroziji. između eksplozivnog punjenja i metalne ploče postavlja se zaštitna ploča (3). Kod nekontaktnog postupka eksplozija se izvodi na pokretnoj (odbacnoj) ploči (6). titan. 5)električni detonator. Profil deformisane zone metala dobija karakterističan talasasti oblik (v. Tehnologijom spajanja eksplozivom proizvode se: industrijski bimetalni noževi.). 7)voda. Profil deformisane zone pri spajanju metala eksplozijom U zoni spoja dolazi do strukturnih promena i znatnog povećanja čvrstoće. Postupci spajanja metala eksplozivom: a)ploče su pod uglom. 6)amortizer-prigušivač.). Nedostatak ovog postupka je u tome. 2)eksplozivno punjenje. aluminijum. 6)pokretna (odbacna) ploča Kod kontaktnog postupka eksploziv se stavlja neposredno na površinu koja se otvrdnjava. 6)podloga Kod spajanja metala uglavnom se primenjuje međuploča (5). usled čega dolazi do sudara ploča određenom brzinom i pod određenim uglom. 22. 3)masivni cilindar. primenom eksploziva mogu se plakirati: čelični "U" profili. Da bi se sprečile ove deformacije. 23. b)ploče su paralelne. Višeslojni materijali dobijeni ovom tehnologijom poseduju poboljšana termomehanička svojstva u poređenju sa mono metalnim (klasičnim) materijalima. žica itd. 4)unutrašnja cev. 21). 3)pokretna ploča. bimetalni izmenjivači toplote. bakar. s obsirom da se u toku procesa ne postižu temperature topljenja metala. 5)spoljašnja cev. Cevi i slični cilindrični elementi plakiraju se na dva načina: spoljnim ili unutrašnjim eksplozivnim punjenjem (v. 1)podloga. Shematski prikaz postupaka za površinsko otvrdnjavanje metala: a)kontaktni postupak. 2)eksplozivno punjenje. 3)zaštitna ploča. Sl. 4)eksploziv. višeslojni limovi i trake. kao što su: nerđajući čelici. koja štiti površinu metala od mehaničkog dejstva produkata eksplozije. pri čemu se slojevi neizmenično nagomilavaju i uvlače jedan u drugi. Pored cevi. što se na površini pojavljuju pukotine i prsline. zasipni materijal itd. Plakiranje cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. 24). 4)eksploziv. 6)voda.

kuglice.425 gasna zapremina. SAVREMENI MATERIJALI 1. Ovako dobijen materijal objedinjuje najbolje osobine svojih komponenata. 8 DK br. kugli i šipki mlinova. termičkom obradom ili postupcima navarivanja. cm 10 10 temperatura samozapaljenja. . a pokazuje čak i neke osobine koje komponente ponaosob ne iskazuju. Matrica mora da raspolaže dobrim adhezivnim svojstvima. 0K 550 550 iniciranje DK br. Tab. hodnih delova rudarske mehanizacije. barut i gasne eksplozivne smeše. U tabeli 22.LONG i KEP . armature (čestice. Otvrdnjavanje površina eksplozijom primenjuje se kod pojedinih delova rudarske opreme. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja.RING. 8 Specijalna eksplozivna punjenja primenjuju se u metalskoj industriji za: sečenje metala. električne karakteristike. m/s 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. reznih elementa bušaće i druge opreme itd. drobljenje metala. pri čemu oblik eksplozivnog punjenja mora biti prilagođen obliku zavarenog spoja. Postupkom otvrdnjavanja metala eksplozivom dobija se velika površinska tvrdoća. obloga utovarnih i presipnih mesta. Koriste se i za usmerena miniranja u rudarstvu i drugim oblastima. % -0. vlakna). Delimično utiče na mehaničke karakteristike: tvrdoću površine. SPECIJALNA EKSPLOZIVNA PUNJENJA ZA OBRADU METALA Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste: brizantni eksplozivi. pirotehnike i hemije . mešani) materijala. čvrstoće na smicanje i pritisak. da sa vremenom ne menja karakteristike (ne stari) itd.6 1. dm3/kg 1002 1002 probojna moć-čelika. otpornost prema hemijskim uticajima i eroziji. Kompozitni materijali se sastoje iz: − diskontinualne faze.Kruševac proizvodi dva tipa specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala i to: KEP . Pri tome dolazi do naglog porasta pritisak (od 104-105MPa) u veoma kratkom vremenskom intervalu od 10-6 do 10-9 sekundi. sa znatno većom dubinom otvrdnjavanja u odnosu na klasične postupke obrade plastičnom deformacijom.1. Ovim postupkom mogu se otvrdnjavati i zavareni spojevi.složeni.LONG KEP . KOMPOZITNI MATERIJALI Ubrzana istraživanja u oblasti razvoja i primene novih materijala u drugoj polovini XX veka rezultirala su razvojem kompozitnih (composite . 5. i − kontinualne faze. date su osnovne tehničko-minerske karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala.Trayal korporacija . Fabrika eksploziva. Karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja Karakteristike KEP . matrice. Kompozitni materijali predstavljaju makromehaničku mešavinu dva ili više materijala različitih fizičkohemijskih i mehaničkih svojstava. da omogući jednostavan proces izrade. žilavost i savitljivost.RING gustina. čeljusti drobilica. osobine zapaljivosti. sečenje cevi i ravnih površina i dr. da obezbedi homogenost kompozita. Matrica u kompozitu ima ulogu vezivne materije u koju je uklopljeno ojačanje-armatura. Definiše otpornost kompozita na visokim temperaturama. kao na primer: zuba utovarnih sistema. Ona omogućuje formiranje oblika kompozitnog materijala i prenos opterećenja u materijalu sa vlakna na vlakno. tj. Za otvrdnjavanje zavarenih spojeva najčešće se primenjuju izduženalinijska eksplozivna punjenja. tj. usled čega dolazi do sabijanja površinskog sloja metala i povećanja njegove tvrdoće. obezbeđuje homogenost kompozita i dr. koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta. 22.26 Iniciranjem eksplozivnog punjenja dolazi do kretanja čela detonacionog talasa duž obrađivane površine. međusobno nerastvorljivih. Armatura u kompozitnom materijalu prima na sebe opterećenja i doprinosi osnovnim karakteristikama čvrstoće i krutosti.6 brzina detonacije.425 -0. g/cm3 1. Armirajući elementi moraju imati dobru adhezivnost prema matrici.

U praksi se proizvode četiri vrste staklenih vlakana: tip E. stvaranjem prskotina u osnovi i sl. što omogućava izradu delova znatno manje mase pri potpunom zadovoljenju kriterijuma nosivosti. kidanjem vlakana. ugljenične i polimatrične. keramičke. Sl. visokim unutrašnjim prigušenjem. ugljenična. Kompozitni materijali spadaju u grupu anizotropnih materijala. 1. 2. Sl. organska vlakna (aramid i dr. Dok metali otkazuju pri zamoru samo na jedan način (stvaranjem prskotina). − postojanost svojstava. lakom obradivošću. niskom cenom izrade i dr. pa njihova mehanička svojstva veoma mnogo zavise od ugla merenja pojedinih karakteristika. − jednostavnost izrade. Kao materijal za armaturu kompozita najčešće se koriste: − staklena. Ugljenična (grafitna) vlakna proizvode se kao: − visokočvrsta ugljenična vlakna (velike zatezne čvrstoće). 1. metalna vlakna (Č. laminirane i kompozite sa česticama. velikom otpornošću na udar.1. odlikuju se malom brzinom rasprostiranja prskotina. Njihova čvrstoća u velikoj meri zavisi od orijentacije armirajućih vlakana. Radno su sposobna do temperature 5400C. 2. vlakna bora.). Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni polimerne i metalne matrice. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala data su na sl. Najčešće se koriste vlakna tipa E i S. Matrice za izradu kompozitnih materijala dele se na: .polimerene. Armaturna vlakna Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred armaturna vlakna su: − visoka čvrstoća vlakana. što je posledica prenošenja opterećenja preko velikog broja vlakana. i − visokomodulna ugljenična vlakna (velikog modula elastičnosti). Odlikuju se dosta visokom čvrstoćom. što je shematski prikazano na sl. pod dejstvom spoljnih sila dolazi samo do elastičnih deformacija. SASTAV I OSOBINE KOMPOZITNIH MATERIJALA Sastavne komponente znatno utiču na mehaničke karakteristike kompozita.1. Po hemijskom sastavu staklo iz kojeg se dobijaju staklena vlakna sadrži 1 do 2% oksida alkalnih metala. ugljenična. metalne. U pogledu ponašanja prema zamoru kompoziti se suštinski razlikuju od metala.) i vlakna bora. Najčešće korišćena armaturna vlakna za konstrukcione kompozite su: staklena. C. Takođe poseduju veliku otpornost na koncentrisane napone. agresivnu sredinu i koroziju. Odnos nosivosti kompozita i njegovih sastavnih elemenata Odgovarajućim izborom sastavnih elemenata i njihovim zapreminskim odnosom u strukturi kompozita mogu se dobiti materijali sa kontrolisanim i željenim svojstvima. tj.1. A i S. organska vlakna (kevlar . što je veoma važno tamo gde je masa delova od vitalnog značaja. raslojavanjem. ljuspaste. imaju malu toplotnu provodljivost i dr.). − visoki modul elastičnosti (naročito je važan kod metalnih matrica). skeletaste. Nedostatak im je mali modul elastičnosti. kompoziti otkaziju na razne načine (odvajanjem vlakana od osnove. Velika prednost kompozitnih materijala u odnosu na klasične materijale je visoka vrednost specifične čvrstoće (Rm/ρ) i specifičnog modula (E/ρ). Za razliku od metala kompozitni materijali ne podležu plastičnoj deformaciji. pri čemu uzdužna zatezna čvrstoća daleko nadmašuje čvrstoću u poprečnom pravcu. odličnom hemijskom i toplotnom otpornošću. Al) i dr. − odgovarajuće dimenzije i oblik vlakana (najviše se koriste vlakna okruglog i prstenastog poprečnog preseka). − dobra adhezivnost sa matricom i dr. U zavisnosti od oblika i sastava konstituenata kompoziti se dele na: vlaknaste. koja pored dobrih mehaničkih karakteristika poseduju visoku tvrdoću i veoma dobru toplotnu postojanost. Staklena vlakna predstavljaju neorganska vlakna.27 1. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala Kompozitni materijali poseduju relativno veliku nosivost i posle delimičnog oštećenja. dobijena iz rastopljenog stakla. 1.aramid i dr. U pogledu nosivosti kompozitni materijal se nalazi između nozivosti armirajućeg vlakna i matrice. Zahvaljujući napred navedenim prednostima kompoziti postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. .

Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni: − matrice na osnovu epoksidnih smola. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. Organska vlakna su po hemijskom sastavu aromatski poliamidi. a i druge smole. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana Vlakna bora odlikuju se velikom pritisnom čvrstoćom i otpornošću na torziju.87 28. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana dat je sl. keramičke. Ugljenična vlakna predstavljaju najčešće korišćena armirajuća vlakna kod kompozitnih materijala. Imaju čvrstoću na zatezanje od 3000-4500MPa i malu gustinu 1. malu gustinu. .83-1. Ovako dobre karakteristike ugljeničnih vlakana postižu se povećanim stepenom uređenosti atoma ugljenika u rešetci. Koriste se za jako krute konstrukcije. ne tope se i ne skupljaju. metalne. Nedostatak im je niska pritisna čvrstoća. Pri tome vlakna postaju glatka i njihova adhezija sa matricom je znatno slabija. acetona i epihlorhidrina. temperaturnom stabilnošću do 2000C. tako da se obim njihove proizvodnje neprestano povećava.5 148 126-205 77 Matrice za izradu kompozita Matrice za izradu kompozita mogu biti: polimerne. što staklena i grafitna vlakna ne ispoljavaju. 2. izrađuju se i u obliku tkanja. Najčešće se koriste u smeši u koju ulaze punioci.9g/cm3. U čistom vidu epoksidne smole se retko koriste. Po kvalitetu ne zaostaju za neorganskim vlaknima. pri čemu se atomi ugljenika raspoređuju po heksagonalnom sistemu. Aramidna vlakna imaju vrlo visoku zateznu čvrstoću. kao i visoka cena izrade. − matrice na osnovu fenolnih smola. malu gustinu. Srednji prečnik vlakna je 7μm.1-1. postojanost na visokim temperaturama. visoka proizvodna cena. poznatije kao aramidno vlakno. Tab. otežano dobijanje vlakana. 1. hibridni kompoziti. Nedostaci su im otežana obradivost i oblikovanje zbog visoke tvrdoće. Ugljenična vlakna poseduju veliku čvrstoću. lako se oblikuju. inertnost prema većini reagenasa i dr.2. poseduju izvanrednu otpornost na udar. Aramid (aromatizovani poliamid) je sintetički materijal koji spada u grupu visoko aromatizovanih poliamida sa sređenom unutrašnjom strukturom.5-34. ugljenične i polimatrične. zbog čega sve više dobijaju na značaju. koji je 7 do 11 puta veći od modula elastičnosti aluminijuma i titana. srednjom mehaničkom otpornošću. 2400-2500 2600 1700-2000 1440 2100-4600 2800 2800-4500 2800 72-86 385-430 260-385 135 0. poseduju dobru dimenzionu stabilnost i hemijski su inertne. znatnom otpornošću na zamor. postojana su u širokom temperaturnom opsegu od -1960C do 2600C.85 1.91 1. − matrice na osnovu poliesterskih smola. ili za oko 50% manju masu nego kompoziti sa staklenim vlaknima. data su u tabeli 1. Pri savijanju aramidna vlakna ponašaju se vrlo slično metalima. − matrice sa metalnom osnovom. Ovako dobijena vlakna imaju modul elastičnosti od (350-520)⋅103MPa. grafitizaciju i obradu površine vlakana. Najpoznatije ogransko vlakno je “kevlar”. Epoksidne smole su veštačke smole koje se dobijaju kondezacijom fenola. Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih armaturnih vlakana za konstrukcione kompozite. Kompoziti sa aramidnim vlaknima daju za oko 70% manju masu nego isti delovi od čelika.28 Visokočvrsta ugljenična vlakna dobijaju se iz vlakana poliaikrilonitrila. nešto manji modul elastičnosti.18 1. nizak koeficijent temperaturnog širenja.7-1. Fizičko-mehanička svojstva armaturnih vlakana Vlakna Gustina ρ 3 kg/m Zatezna čvrstoća Rm MPa Modul elastičnosti x103 MPa Specifična čvrstoća Rm/ρ 6 x10 m Specifični modul E/ρ 9 x10 m staklena borna ugljenična aramidna 1. Visokomodulna ugljenična vlakna dobijaju se naknadnom visokotemperaturnom grafitizacijom visokočvrstih ugljeničnih vlakana (na oko 30000C). Imaju pozitivan koeficijent linearnog širenja (sličan titanu). Odlikuju se relativno visokom tvrdoćom. Sl. kroz četiri osnovne operacije: kontrolisanu oksidaciju. te se dobijaju tzv. karbonizaciju. veliki modul elastičnosti. Zbog toga se često pribegava kombinovanju ovih vlakana sa vlaknima ugljenika ili bora. 2. Njihova najvažnija osobina je da se dobro kombinuju sa visokokvalitetnim vlaknima. razređivač. odličnu obradivost. dok imaju približno istu masu kao kompoziti sa ugljeničnim vlaknima.1.

Tab. malom istegljivošću. velikom izduženju. ali su za konstrukcionu primenu najinteresantniji vlaknasti polimerni kompoziti. organska (kevlar) vlakna i vlakna bora.31-68. Sa konstrukcione tačke gledišta najiteresantniji su kompoziti sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknom i matricom od epoksidne smole. to je njihova adhezija sa matricom znatno slabija. ali nema krtost (lomljivost) stakla. U zavisnosti od dužine vlakana i njihove orijentacije u kompozitu vlaknaste kompozite delimo na: − kompozite sa kratkim vlaknima. zahvaljujući niskim temperaturama polimerizacije. POLIMERNI KOMPOZITNI MATERIJALI Postoji više tipova polimernih kompozitnih materijala. Nedostaci su im mala otpornost na pritisak.). Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih matrica za izradu kompozitnih materijala. Posledica toga je niža zatezna čvrstoća. Ovi kompoziti poseduju dobru obradivost i sposobnost lakog pletenja vlakana. zbog čega se u nekim konstrukcijama zamenjuju sa epoksidnim smolama.).05 43. lako se oblikuju. Ovi kompoziti se odlikuju: relativno visokom zateznom čvrstoćom. Široko se primenjuju s obzirom da su jako jeftine i da je sa njima lako raditi. S obzirom da ova vlakna imaju glatke površine. poliglikol i dr. Najbolje mehaničke osobine poseduju kompoziti na bazi staklenih vlakana tipa E sa epoksidnom matricom. Dosta dobro se kombinuju sa armirajućim vlaknima.29 Fenolne smole su tvrde. kao armaturna vlakna koriste se: staklena vlakna. uz mali koeficijent linearnog širenja. poliesterska). koji imaju mehaničke karakteristike reda kvalitetnog konstrukcionog čelika uz oko 5 puta manju gustinu (17002000kg/m3). metilmetakrilat). Kompozitni materijali sa visokomodulnim ugljeničnim vlaknima koriste se u slučajevima kada je od primarne važnosti visoki modul elastičnosti. Fizičko-mehanička svojstva materijala matrice Smola Gustina 3 kg/m Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa fenolna poliesterska epoksidna 1300 1100-1300 1150 41. Kompozit staklo-smola ima visoku otpornost koju karakteriše stakleno vlakno. Radna sposobnost ovih smola ostaje nepromenjena pri temperaturama do 2500C. nikla. zbog čega je i ograničena njihova primena kod izrade kompozita. i − kompozite sa neprekidnim vlaknima orijentisanim u više smerova. izrađuju se i u obliku tkanja. titana. Omogućuju smanjenje mase konstrukcije za oko 30%. . U praksi najširu primenu imaju kompoziti sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. data su u tabeli 2. visokoj udarnoj žilavosti i maloj gustini (17002000kg/m3). lakom tehnologijom obrade itd. toplotnootporne smole.74 3100 3300 4300 1. zbog čega je teško dobiti visokokvalitetne smole. Zahvaljujući dobroj elastičnosti. Kod polimernih kompozitnih materijala. Najveći problem metalnih matrica ogleda se u komplikovanoj tehnologiji izrade. Nedostatak im je niska udarna žilavost. legura aluminijuma. Kompozitni materijali na bazi staklenih vlakana i organskih smola su prvi počeli da se primenjuju u industrijske svrhe (oko 1940. dobrom otpornošću prema hemijskim uticajima. Metalne matrice proizvode se od prahova raznih metala i njihovih legura (npr. ali smanjuju izdržljivost na povišenim temperaturama. Dobijaju se putem kondezacije fenola i formaldehida. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. Nedostatak im je mali modul elastičnosti i nešto veća gustina (2400-2500kg/m3). mangana.95 82.31-62. Kompozitni materijali na bazi ugljeničnih vlakana kao armaturu koriste visokočvrsta i visokomodulna ugljenična vlakna. dobrom dimenzionom postojanošću. Kompozitni materijali na bazi kevlar vlakana poseduju izvanrednu otpornost na udar (žilavi su i neprobojni). nekih teško topljivih metala itd. Nedostatak fenolnih smola je što u procesu očvršćavanja učestvuje velika količina isparljivih materija. − jednosmerne vlaknaste kompozite sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. ili alkohola (glikol. nešto manji modul elastičnosti koji je i pored toga 2-3 puta veći nego modul elastičnosti kompozita sa staklenim vlaknima tipa E. Poseduju dosta dobra mehanička svojstva na dnevnim temperaturama. ugljenična vlakna. Kod kompozita na bazi staklenih vlakana kao armatura najčešće se koriste staklena vlakna tipa E. koja iznosi 40-70% od zatezne čvrstoće kompozita sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknima. Poliesterske smole (kontaktne smole) se dobijaju iz nezasićenih polimerizovanih jedinjenja (stirol. 2. otežano dobijanje vlakana. a kao matricu epoksidne i fenolne smole. Nedostatak im je skupljanje pri polimerizaciji. a kao matrica koriste se sve tri veštačke smole (epoksidna. hemijski inertne prema organskim rastvaračima i kiselinama. ovi kompozivi nalaze sve veću primenjuju umesto kompozita na bazi staklenih i drugih vlakana. vinilacetat. fenolna. otpornošću na temperature do 1500C.2. godine).

šlemova. date su mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala različitog sastava. očvršćivača i vlakana. Pri tome se razlikuje suvi i mokri postupak namotavanja. ali se dobijaju elementi sa veoma glatkim unutrašnjim i spoljašnjim površinama. Tab. sl. 1. Koriste se kod transportnih vozila građevinske i rudarske mehanizacije za izradu: podova karoserija. 9). Velika tvrdoća kompozita na bazi vlakana bora doprinosi otpornosti konstrukcije na eroziju. Spoj svih ovih osobina vodi ka povećanju zamorne čvrstoće. Maseni sadržaj vlakana iznosi 70-80%.39 40 82. 5.56 6. ali sa druge strane otežava mehaničku obradu. što im obezbeđuje visoke vrednosti međuslojnog smicanja. Kompozitni materijali na bazi vlakana bora kao matricu koriste epoksidnu smolu. raketnih sistema itd.7-96. kao i postojanost dimenzija u širokom temperaturnom opsegu (letilica. Sendvič konstrukcija predstavlja ploču sastavljenu iz dve spoljne noseće lamine sa isunom.panel: 1)spoljne lamine. Ovim postupcima dobijaju se kompoziti odličnih svojstava. Ovaj . vlakna bora i ugljenična vlakna. U rudarstvu se koriste za izradu jezgara transportnih traka. Mehanička svojstva nisu specijalno visoka. mada se koristi i aluminijumska matrica za metalne kompozite. Za namotavanje mogu se koristiti staklena vlakna.41 131 72. Sendvič . Mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala Materijal staklo-poliamid staklo-polipropilen ugljenik-poliamid aramid-poliester aramid-epoksi staklo-poliester Udeo ojačanja % Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa Savojna čvrstoća MPa Modul savijanja MPa 27 107. 3)ispuna Sendvič konstrukcije našle su široku primenu svuda tamo gde se zahteva mala masa.0 117 537.16 35 197-228 21-31 186-207 83-117 35 310 30. tako da se kalup obloži slojem materijala jednake debljine. kao i drugih nestrukturnih elemenata. − postupak centrifugiranja.98 200. − mehanizovano brizganje vlakana. prikazana je sendvič konstrukcija od kompozita. Postupak brizganja i presovanja najčešće se primenjuje u serijskoj proizvodnji kompozita. − postupak prevlačenja. Imaju odlična adhezivna svojstava prema epoksidnoj matici. 2)vlaknaste tkanine. − presovanje niskim pritiskom. Kao nedostaci kompozita na bazi vlakana bora mogu se navesti velika tvrdoća i krtost (niska otpornost na udar). Odlikuju se visokom otpornošću na pritisak. Sl. unutrašnjih delova vozila. dok kod mokrog postupka namotavaju se već impregnisana vlakna. 5. 3.3. postižu tačne i precizne dimenzije elemenata i ostvaruje povećanje ekonomičnosti u proizvodnji kompozita. Usled centrifugalne sile teži sastojci se odbijaju ka unutrašnjoj strani kalupa. Kod suvog postupka vlakna se za vreme namotavanja impregnišu smolom. a velika čvrstoća konstrukcije. Postupak centrifugiranja je sličan postupku izrade betonskih cevi.03 16. U rotirajući kalup ubacuje se mešavina smole. od kojih se najčešće primenjuju: − ručno postavljanje.0 206-343 206-245 Sendvič-paneli su proizvod novih tehnologija projektovanja kompozita. Postupak namotavanja vlakana zasniva se na namotavanju "rovinga" na jezgro (v.). što se postiže pre svega promenom procentualnog učešća armaturnih vlakana i njihovom različitom geometrijom pletenja. Iz tih razloga ovi kompoziti se ne izrađuju kao tkanja ili pleteni polufabrikati. zaštitnih pregradnih ploča i dr. U tabeli 3.5 7. Ispuna čini prostornu vezu između spoljnih lamina i obezbeđuje stabilnost protiv izvijanja.30 Primenjuju se kod konstrukcija gde se zahteva lakoća konstrukcije. velikom tvrdoćom i specifičnim modulom (E/ρ).8 35 142. Značajna je mogućnost variranja njihovih svojstava u širokom dijapazonu. POSTUPCI IZRADE ELEMENATA OD KOMPOZITNIH MATERIJALA U praksi postoji više postupaka za izradu elemenata od kompozitnih materijala. − presovanje visokim pritiskom.3 305 138 65 176. Sadržaj staklenih vlakana u ovim elementima se kreće od 20-40%.6 16892. koja se vrši dijamantskim alatom ili alatom od tvrdog metala.5 7. Zahvaljujući neprobojnosti pletenih vlakana (tkanja) široko se koriste za izradu neprobojnih-pancir odela. Na sl. − postupak namotavanja.

izrađuju se od kompozita sa dugačkim staklenim ili ugljeničnim vlaknima. Ovi elementi poseduju zadovoljavajuće mehaničke karakteristike. Ovi elementi poseduju veliku čvrstoću. poseduju veću savitljivost. smanjuje vreme montaže i povećava otpornost na koroziju. ventili. delova hidraulične opreme. priključci itd. 4. visoku termičku stabilnost.4. vođice u oknima. čime se postiže znatno smanjenje mase konstrukcije uz istovremeno povećanje mehaničkih i fizičko-hemijskih karakteristika. kao što su: izvozna užad. pri čemu dolaze do izražaja njihova odlična mehanička svojstva. poseduju znatno veću otpornost na probijanje. dobra elektro izolaciona svojstva. imaju duži radni vek. Zadnjih godina kompozitni materijali nalaze sve veću primenu i u rudarstvu za izradu pojedinih konstrukcija i delova rudarske opreme. rezervoara i dr. Pojedini konstrukconi elementi namenjeni rudarstvu. Automatizovanim mašinama sa kontinualnim namotavanjem postiže se velika produktivnost u proizvodnji ovih proizvoda. b)zavojno namotavanje 1. Njihovim korišćšenjem postiže se smanjenje mase konstrukcije za oko 80%.31 postupak je naročito pogodan za proizvodnju cevi. U naftnoj industriji kompoziti su našli široku primenu za izradu teških i komplikovanih konstrukcija namenjenih eksploataciji nafte i gasa. kod kojih je armatura od staklenih vlakana. znatno smanjuju čeoni otpor i vibracije pri bušenju u dubokim vodama. ležajevi. prikazane su spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte izrađene od kompozita. PRIMENA KOMPOZITNIH MATERIJALA U RUDARSTVU Zahvaljujući visokim vrednostima specifične čvrstoće i krutosti kompozitni materijali su svoju primenu našli prvenstveno u onim oblastima u kojima je odnos krutost/masa od velike važnosti. Namotavanje vlakana: a)namotavanje pod uglom. Kompoziti obezbeđuju znatnu uštedu u masi i poseduju niz drugih prednosti. Nova generacija transportnih traka u rudarstvu radi se sa jezgrom od organskih poliamidnih vlakana tipa "kevlar“. Trake sa jezgrom od aramidnih vlakana imaju veliku prekidnu silu. znatno smanjenje mase konstrukcije. hidro i termo izolacione pregradne ploče i dr. podgradni stupci. a matrica polimerna na bazi epoksidnih ili poliesterskih smola. rezervoara. Ovi konstrukcioni elementi uglavnom se rade od stakloplastičnih materijala. Spojnice za spajanje bušaćih cevi izrađene od kompozita. pogodne su za regeneraciju itd. zbog čega postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. Kompoziti se koriste i za izradu mnogih drugih elemenata namenjenih naftnoj i drugim industrijama. spojnica za spajanje bušaćih cevi itd. 9. zahtevaju manje prečnike bubnjeva. složenih gabarita platformi za eksploataciju nafte ispod mora. kao npr. Odlikuju se malom masom i dobrim mehaničkim i hemijskim karakteristikama. Slika 4. vodovi. kućišta i delovi pumpi i kompresora. sudova pod pritiskom. pojednostavljuje proces izrade. U rudarstvu kompoziti su našli primenu za izradu pojedinih delova rudarske opreme. . otpornost na koroziju i dr. kao npr. Spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte Rešetkaste konstrukcije dizalica i tornjeva za rudarstvo i građevinarstvo sve češće se prave od kompozitnih materijala. manju masu. otporne su na koroziju i plamen. Na sl. kao npr. kao i povećanu otpornost na slanu vodu i druge agresivne supstance. poznatijih kao aramidna vlakna. Sl. otpornost na koroziju i dr. merne ploče. veću habajuću oblogu.