EKSPLOZIVI I SREDSTVA ZA PALJENJE

Savremeno rudarstvo, a pogotovo masovna eksploatacija siromašnih metaličnih ležišta‚ ne bi se mogla zamisliti bez primene savremenih rudarskih eksploziva i snažne rudarske mehanizacije. Rudarstvo je privredna grana gde su eksplozivi našli najširu primenu za eksploataciju čvrstih mineralnih sirovina. Ostale privredne grane koriste eksplozive u znatno manjim količinama, pa se zato privredni eksplozivi s pravom nazivaju i rudarski eksplozivi. Eksplozivi i eksplozivne materije nažalost danas se mnogo koriste i u vojne svrhe. Postoji velika razlika izmedu rudarskih i vojnih eksploziva u sastavu, načinu proizvodnje i primene. Od svih tehničkih fakulteta samo na rudarskom fakultetu studenti detaljno izučavaju tehnologiju proizvodnje, a naročito primene eksploziva u rudarstvu. Dobro poznavanje organske hemije je od izuzetnog značaja za tehnologiju proizvodnje privrednih eksploziva. 1. DEFINICIJA, PODELA I KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVNIH MATERIJA I EKSPLOZIVA Eksplozivne materije su hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja u čvrstom ili tečnom stanju, koje u sebi sadrže neophodne elemente za proticanje hemijske reakcije, praćene oslobađanjem toplote i gasnih produkata. Svaka eksplozivna materija nije tehnički upotrebljiva, niti se u tehničkom smislu može nazvati eksplozivom. Eksplozivi su proste ili složene eksplozivne materije koje se pod uticajem spoljašnjeg impulsa (udar, trenje, toplota) trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Pri eksploziji oslobađa se velika količina gasovitih produkata, usled čega dolazi do naglog porasta pritiska i temperature. Eksplozija se javlja kao zvučni efekat pri razlaganju eksploziva. Praćena je pojavom gasova koji su pod većim pritiskom od pritiska sredine u kojoj nastaje eksplozija. Usled razlike u pritiscima dolazi do nagle ekspanzije gasova eksplozije, pri čemu se energija eksplozije pretvara u mehanički rad. Eksploziju ne karakteriše samo količina oslobođene energije, već je mnogo važnija brzina kojom se ova energija oslobađa. Količina oslobođene energije u jedinici vremena predstavlja snagu eksploziva. Pri eksploziji 1kg plastičnog eksploziva oslobodi se oko 4200kJ/kg energije u deliću sekunde. Da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije molekulima treba saopštiti minamalno potrebnu energiju (energiju aktiviranja) da bi postali aktivniji, jer su samo aktivni molekuli podložni hemijskim promenama. Zavisno od načina na koji se dovodi energija aktiviranja, razlaganje eksplozivnih materija može se obavljati na tri načina: gorenjem, deflagracijom i detonacijom. Gorenju su podložne sve eksplozivne materije zavisno od temperature i vremena izlaganja visokim temperaturama. Temperatura gorenja je najčešće niža od temperature eksplozije. Gorenje eksploziva odvija se na račun hemijski ugrađenog kiseonika u eksploziv, bez prisustva kiseonika iz vazduha. Deflagracija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula predaje od sloja do sloja prenošenjem toplote. Brzina hemijskog razlaganja kod deflagracije je relativno niska i iznosi od nekoliko cm do nekoliko stotina metara u sekundi. Detonacija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa, koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. Detonaciona brzina razlaganja eksplozivnih materija dostiže vrednost od 1300-9300m/s. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva, gustine punjenja, prečnika patrone i dr. 1.1. PODELA EKSPLOZIVA Eksplozivi su prosta hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja, koja se pod uticajem spoljašnjeg impulsa trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Podela eksploziva i eksplozivnih materijala vrši se na sledeće načine: − po hemijskom sastavu, − po agregatnom stanju, − po relativnoj konzistenciji, − prema brzini razlaganja, − prema nameni. Po hemijskom sastavu eksplozive delimo na: − čista hemijska jedinjenja, − mehaničke smeše hemijskih jedinjenja. U čista hemijska jedinjenja spadaju eksplozivi koji imaju jedinstvene molekule u kojima su komponente (ugljenik, vodonik, kiseonik, azot i dr.) međusobno hemijski vezani u jedinstven sistem (trotil, nitroglicerin, pentrit, heksogen, fulminat žive i dr.).

2 Mehaničke smeše više hemijskih spojeva predstavljaju eksplozive kod kojih su ulazne komponente međusobno pomešane u mehaničku smešu, koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. Pri homogenizaciji ovih eksploziva vrši se mehaničko mešanje ulaznih komponenti bez hemijske reakcije. Prema agregatnom stanju i opštim fizičkim osobinama, eksplozive i eksplozivne materije delimo na: − gasovite eksplozivne smeše (metan-vazduh, acetilen-vazduh), − eksplozivne smeše čvrstih i tečnih materija sa gasovima (ugljena prašina-vazduh, derivati naftevazduh i dr.), − tečne eksplozivne smeše (nitro-benzo-azotna kiselina i dr.), − smeše čvrstih i tečnih eksplozivnih materija (nitroglicerin- amonijumnitrat, amonijumnitrat-dizel gorivo), − čvrsta eksplozivna jedinjenja ili smeše (trinitrotoluol, heksogen, amonijumnitrat, trinitrotoluol i dr.). Prema relativnoj konzistenciji eksplozive delimo na: − praškaste, − poluplastične, − plastične, − vodoplastične - kašaste, − granulirane, − presovane, − livene. Prema brzini razlaganja i načinu delovanja eksplozive delimo na: − brizantne, i − deflagrantne. Prema nameni eksplozivi se dele na: − eksplozive za radove na površini, − eksplozive za radove pod zemljom, − eksplozive za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine (metanski sigurnosni eksplozivi), − eksplozive za specijalne svrhe. 1.2. KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVA Karakteristike rudarskih eksploziva zavise od sastava i kvaliteta sirovina za dobijanje eksploziva. Sastav eksploziva mora biti takav da pri eksploziji ne oslobađa štetne gasove ili ostavlja čvrste ostatke. Osobine rudarskih eksploziva mogu se grupisati u dve osnovne grupe i to: − fizičko – hemijske osobine, i − tehničko - minerske osobine. Između ovih osobina postoji međusobna zavisnost o čemu se pri proizvodnji eksploziva mora voditi računa. Rudarskim stručnjacima je od izuzetne važnosti dobro poznavanje svih osobina eksploziva, a naročito tehničko-minerskih, radi njihove što pravilnije i efikasnije primene u eksploataciji. Ispitivanje tehničko-minerskih osobina rudarskih eksploziva vrši se obavezno pri proizvodnji eksploziva, a i kasnije u toku njihove upotrebe. Uslovi za izradu i isporuku rudarskih eksploziva dati su u JUS-u H.D1.020. U daljem tekstu obradiće se važnije fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike eksploziva. Postupci njihovog određivanja detaljno su obrađeni u Praktikumu - Metode ispitivanja. 1.2.1. Fizičko-hemijske karakteristike eksploziva Najvažnije fizičko-hemijske osobine eksploziva su: gustina, bilans kiseonika, hemijsko razlaganje eksploziva, brzina razlaganja, hemijska stabilnost, granični prečnik eksplozivnog punjenja, osetljivost na iniciranje, pritisak eksplozije, toplota i temperatura eksplozije, gustina patrone, vodootpornost i dr. Gustina je osobina od koje u velikoj meri zavise karakteristike eksploziva. Postoji nekoliko gustina eksploziva, kao što su: gustina punjenja, kritična gustina, nasipna gustina, gustina minskog punjenja i dr. Gustina punjenja predstavlja odnos mase eksploziva i ukupne zapremine, uključujući sve pore i šupljine među kristalima koje ostaju nakon patroniranja, presovanja ili livenja eksploziva. Kod rudarskih eksploziva kreće se oko 1,0g/cm3 za praškaste vrste i oko 1,5g/cm3 za plastične vrste eksploziva. Kritična gustina je maksimalna gustina pri kojoj eksploziv sigurno (stabilno) detonira. Pri daljem povećanju gustine iznad kritične eksplozija izostaje. Nasipna (gravimetrijska) gustina je gustina koja se postiže pri sobodnom padu eksploziva. Izražava se u kg/l. Zavisi od veličine i oblika kristala, visine sa koje eksploziv pada, sadržaja vlage i dr. Gustina minskog punjenja je odnos mase eksploziva i zapremine dela minske bušotine u koju se stavlja eksploziv.

3 Bilans kiseonika predstavlja razliku količine kiseonika koja se nalazi u sastavu eksploziva (hemijski vezanog) i količine koja je potrebna za potpunu oksidaciju (sagorevanje) ugljenika, vodonika i drugih alkalnih metala. U zavisnosti od toga da li u gasovitim produktima razloženog eksploziva ima molekula kiseonika ili nema, razlikuju se tri slučaja: − pozitivan bilans kiseonika, − uravnotežen (nulti) bilans kiseonika, − negativan bilans kiseonika. Eksploziv ima pozitivan bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja ima slobodnog kiseonika, koji je preostao posle potpune oksidacije ugljenika u CO2 i vodonika u H2O. Jako pozitivan bilans kiseonika je štetan, jer dolazi do njegovog gorenja i stvaranja azotnih oksida. Eksploziv ima nulti (uravnotežen) bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja nema slobodnih molekula kiseonika. Takav odnos sastavnih komponenti naziva se stehiometrijskim. Eksploziv ima negativan bilans kiseonika kada je količina ugrađenog kiseonika nedovoljna za potpunu oksidaciju svih sagorljivih elemenata iz eksploziva. Tada se u produktima sagorevanja pojavljuje veća količina otrovnih gasova zbog nepotpune oksidacije, kao što su: ugljenmonoksid, oksidi azota, sumporni gasovi itd., koji su veoma opasni po zdravlje ljudi. Eksplozivi namenjeni za podzemnu eksploataciju moraju imati pozitivan bilans kiseonika, a eksplozivi namenjeni za površinsku eksploataciju mogu imati i negativan bilans kiseonika. Bilans kiseonika za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd dat je izrazom:

b ⎞ ⎤ M O2 ⎡ ⎛ K b = ⎢d − ⎜ 2 a + ⎟ ⎥ ⋅ 100% 2⎠⎦ ME ⎣ ⎝
gde je: d - broj molekula kiseonika u eksplozivu, a – broj molekula ugljenika u eksplozivu, b – broj molekula vodonika u eksplozivu, M O 2 – molekulska masa kiseonika, ME – molekulska masa eksploziva. U tabeli 1. dat je bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija. Tab. 1. Bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija Eksplozivna Bilans Eksplozivna Bilans materija kiseonika, % materija kiseonika, % natrijumnitrat +47,1 aluminijum -89,0 kalijumnitrat +39,6 drveno brašno -127,4 amonijumnitrat +20,0 trotil -74,0 nitroglicerin +3,52 papir -130,0 nitroglikol 0,00 drveni ugalj -191,0 heksogen -21,6 parafin -346,0 tetril -47,4 Hemijsko razlaganje eksploziva predstavlja oksidaciju sagorljivih elemenata u masi eksploziva, pri čemu nastaju produkti eksplozije. Jednačina hemijskog razlaganja za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd data je izrazom:

C a H b N c O d = aCO 2 +

1⎛ b c b ⎞ H 2 O + N 2 + ⎜ d − − 2a⎟ O 2 ⎠ 2 2 2⎝ 2

Na osnovu jednačine hemijskog razlaganja eksploziva vidi se da se u gasovitim produktima potpune detonacije nalaze: ugljendioksid, vodonik, kiseonik, azot, voda ili vodena para, kao i smeše zasićenih i nezasićenih ugljovodonika. U produktima nepotpune detonacije pojavljuju se jako otrovni gasovi uglenmonoksid, azotovi oksidi i dr. Svaku eksploziju prati i izdvajanje velike količine toplote. Sastav gasovitih produkata nastalih pri hemijskom razlaganju eksploziva zavisi od hemijskog sastava, brzine razlaganja eksploziva i sredine u kojoj se eksplozija odvija (zatvorena ili otvorena). U tabeli 56. (v. Praktikum-Metode ispitivanja) dat je udeo pojedinih produkata eksplozije nekih eksplozivnih materija i sastavnih komponenti eksploziva. Brzina hemijskog razlaganja predstavlja brzinu provođenja energije aktiviranja kroz masu eksploziva. Na osnovu brzine hemijskog razlaganja eksplozivi se dele na: deflagrantne i brizantne. Kod deflagrantnih eksploziva energija aktiviranja prenosi se kroz masu eksploziva provođenjem toplote, dok kod brizantnih eksploziva putem detonacionog-udarnog talasa. Prenošenje energije aktiviranja putem detonacionog talasa je mnogo brže nego provođenjem toplote.

Osetljivost prema toploti je naročito velika kod baruta. dok brzina detonacije brizantnih eksploziva dostiže više hiljada metara u sekundi (kod privrednih eksploziva najčešće od 3000-7300m/s. Ukoliko je veća količina oslobođene toplote pri eksploziji utoliko je veća i radna sposobnost eksploziva. usled čega postaju praktično neupotrebljivi. amonal i dr. Mnogi brizantni eksplozivi (praskavi želatin. Početni inicijalni impuls predstavlja neophodan i dovoljno snažan impuls za početak razlaganja eksploziva. Sl. snop zraka i sl. koji eksplodiraju pod dejstvom povišene temperature (iskra. gustine patroniranja. Određuje se eksperimentalno spektografskom metodom ili računskim putem. Određuje se eksperimentalno pomoću kalorimetra za eksplozive ili računskim putem. Veličina početnog inicijalnog impulsa zavisi od osetljivosti eksplozivne materije.). Pritisak eksplozije predstavlja zbir pritiska gasova i pritiska detonacije. plamen i sl. Što je temperatura eksplozije niža. a samim tim i brzine proticanja udarnog talasa kroz eksplozivnu masu. Ovako oslabljena energija talasa više nije u stanju da izazove hemijsko razlaganje u ostalim delovima eksplozivnog punjenja. Granični prečnik eksplozivnog punjenja predstavlja minimalni prečnik punjenja ispod koga se ne može izazvati detonacija eksploziva. date su vrednosti pritiska eksplozije nekih eksploziva. kao što su: vlaga. Male kritične prečnike imaju vrlo osetljivi i jako brizantni eksplozivi. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva i dobijenih produkata eksplozije. − hemijski (reakcije sa oslobađanjem toplote). − mehanički (udar. U tabeli 5. Kod brizantnih eksploziva razlikuju se: − pritisak gasova ostvaren neposredno posle eksplozije eksploziva u određenom prostoru. Ovi eksplozivi kad se jače ovlaže teško detoniraju ili u opšte ne mogu detonirati. Toplota eksplozije je količina toplote koja se oslobodi pri potpunom eksplozivnom razlaganju 1kg ili 1mola eksploziva. Pri manjem prečniku od graničnog prečnika detonacije. Ukoliko eksploziv ima veći procenat senzibilizatora kritični prečnik je manji. čestice metala. udar. pri stalnoj zapremini. Manji kristali eksploziva apsorbuju više molekula vode iz vazduha. Primese uljanih i voštanih materija umanjuju osetljivost eksploziva pri potresu. brzina razlaganja crnog baruta je oko 400m/s).). Higroskopnost je karakteristična za praškaste eksplozive: amonijumnitrat. 1. dinamit. homogenosti mase. 1. Kod deflagrantnih eksploziva dolazi do izražaja samo pritisak gasova. Osetljivost (senzitivnost) eksploziva predstavlja otpornost eksploziva prema spoljnim faktorima. Izražava se u kJ/molu ili kJ/kg. Veličina kritičnog prečnika detonacije zavisi od sastava i vrste eksploziva. Dinamiti na temperaturama ispod +80C "smrzavaju se" i postaju vrlo osetljivi na potres i trenje. 5. a zatim se pritiskom gasova razdrobljeni materijal razbaca.) jako povećavaju osetljivost eksploziva prema udaru. potres. trenje itd. Kod brizantnih eksploziva udarnim dejstvom pritisaka detonacije stena se zdrobi. Kriva udarnog talasa pri detonaciji: p-pritisak eksplozije. fulminata žive i azida olova. to je opasnost od detonacije eksploziva veća i obratno. Pritisak eksplozije nekih eksploziva Brzina Pritisak Pritisak Eksploziv Gustina detonacije detonacije gasova .) kad dođu u kontakt sa plamenom samo se upale i gore bez eksplozije. Početni inicijalni impuls može biti: − toplotni (plamen.4 Kriva udarnog talasa pri detonaciji shematski je data na sl. kako bi se eksploziv potpuno razložila sa najvećom brzinom detonacije. hemijski gubici usled bočnog rasipanja dovode do znatnog smanjenja energiju udarnog talasa. v-brzina rasprostiranja Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja do 1000 m/s (npr. praškaste amonijum-nitratske eksplozive i dr. Prisustvo oštrih čestica u eksplozivu (pesak. Stepen zbijenosti praškastih eksploziva smanjuje njihovu osetljivost ako se pređe izvesna granica. a vojnih do 9300m/s). pa detonacija prestaje. Osetljivost eksploziva prema udaru i potresu kreće se u vrlo širokim granicama. vlažnosti i dr. Temperatura eksplozije predstavlja maksimalnu temperaturu do koje se pri eksploziji zagreju produkti eksplozije. trenje i dr. Tab. Fulminat žive. zbog čega se koriste za izradu sredstava za paljenje eksploziva. zagrevanje. povišena temperatura. i − pritisak detonacije ostvaren u sloju eksploziva zahvaćenog talasom detonacije.). stakla i sl. azid olova i drugi inicijalni eksplozivi veoma su osetljivi na udar i potres. Higroskopnost je osobina pojedinih eksploziva da na svojim kristalnim površinama apsorbuju molekule vode iz vazduha. Za svaki eksploziv određena je minimalna količina inicijalnog eksploziva koja izaziva potpuno razlaganje.

balističkim klatnom (tzv. brizantnost. 2. Brzina detonacije predstavlja brzinu detonacionog talasa koji se kreće kroz masu eksploziva konstantnom brzinom.53 m/s do 400 7800 6500 MPa 16800 11000 MPa 340 5680 2900 1. Tehničko-minerske karakteristige eksploziva Najvažnije tehničko-minerske osobine eksloziva su: radna sposobnost.63 1. to je eksploziv pouzdaniji pri upotrebi. podvodnom eksplozijom. rede po metodi Kasta.gustina eksploziva. Predstavlja maksimalno rastojanje u cm na kome dolazi do potpune detonacije pasivne patrone. sigurnost na metan i eksplozivnu ugljenu prašinu i dr. Veličina plamena eksplozije raste sa količinom oslobođene toplote eksplozije. po Kast-u. . Izražava se u mm. koje imaju određene uloge u sastavu eksploziva: Potencijalni nosioci kiseonika ulaze u sastav eksploziva sa ciljem da obezbede potpuno sagorevanje komponenti eksploziva. krater testom i drugim metodama. Eksperimentalno radna sposobnost se može odrediti na sledeće načine: proširenjem standardnog olovnog bloka-metoda Traucla. Radna sposobnost po ovoj metodi predstavlja proširenja cilindrične rupe u olovnom bloku prečnika 200mm i visine 200mm. koje izvrši eksploziv pri detonaciji iznad valjaka. koja se zasniva na upoređenju brzine detonacije detonirajućeg štapina i brzine detonacije ispitivanog eksploziva.).2. Eksplozivi i eksplozivne materije izrađuju se od različitih komponenti. Brzina se izražava u m/s.p. nitroglikol. predstavlja jednu od najstarijih i najčešće primenjivanih metoda za ispitivanje efikasnosti eksploziva. Po Hesu brizantnost se određuje na osnovu zbijanja standardnih olovnih valjčića. Razorna snaga eksploziva zavisi od brzine detonacije. Izražava se u cm3. Kao potencijalni nosioci kiseonika najčešće se koriste nitrati kalijuma i natrijuma. tj.25 sekundi i raste sa količinom oslobođene toplote. metanski eksplozivi i dr.5 crni barut minerska želatina dinamit kg/l 1.) proizvode mali plamen. veličina i trajanje plamena eksplozije. osetljivost na udar. radna sposobnost se računa po formuli: R=ρ. Senzibilizatori su materije koje se dodaju radi povećanja osetljivosti i radne sposobnosti eksploziva (trotil. Metoda proširenja standardnog olovnog bloka. Brizantnost je mera moći drobljenja (rasprskavanja) i svodi se uglavnom na detonacioni pritisak. Detonaciona brzina kod brizantnih eksploziva menja se sa promenom gustine. brzina detonacije. Teorijski. Ukoliko je detonaciona brzina veća i razorna snaga eksploziva je veća i obratno. Eksplozivi sa velikom toplotom eksplozije (dinamiti i crni barut) proizvode veliki plamen.brzina detonacije. Ovakve smeše sadrže u sebi sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja.specifični pritisak.0002s i 0. svetlosnim ili optičkim hronografom i elektronskim brojačem. Trajanje plamena eksplozije kreće se između 0.2. želirani nitroglicerin i dr. Brizantnost se određuje po metodi Hesa. dok oni sa srazmerno malom toplotom eksplozije (amonijumnitratski.v gde je: ρ . Traucl test. ili ukratko kao jačina eksploziva. relativna radna sposobnost). na osnovu kojih se u praksi najčešće vrši izbor eksploziva. Radna sposobnost i brizantnost spadaju u grupu najvažnijih tehničko-minerskih karakteristika eksploziva. ali ne kod svih. relativna radna sposobnost.2 1. Najčešće korišćena metoda za određivanje brzine detonacije eksploziva je metoda po Dotrišu. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu. prenos detonacije. Prenos detonacije je sposobnost eksploziva da se energija aktiviranja sa udarne patrone prenese na susednu pasivnu patronu eksploziva. p . Veličina i trajanje plamena eksplozije su važne osobine eksploziva za rudnike sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Ukoliko je rastojanje na kome dolazi do prenosa detonacije veće. v . Brzina detonacije određuje se po metodi Dotriša (Dautrich). Radna sposobnost se definiše kao ukupno dejstvo pritiska gasova i pritiska detonacije. sa povećanjem gustine povećava se i detonaciona brzina. koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. KOMPONENTE KOJE ULAZE U SASTAV EKSPLOZIVA Svi privredni eksplozivi su mehaničke smeše više hemijskih jedinjenja.

5kg. Ako takav barut osušimo. Mešavina se ovlaži sa nešto vode (15%). Prosejavanjem kroz sita vrši se obesprašivanje i klasiranje zrna po krupnoći. koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. Prosti brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu najčešće čisti hemijski spojevi. Crni barut je glavni predstavnik deflagrantnih eksploziva. a onda hidrauličnim presama ispresuje u pogače. Ova pojava poznata je kao tzv. 3. RUDARSKI EKSPLOZIVI Prema brzini razlaganja i načinu delovanja rudarske eksplozive delimo na: − deflagrantne. Sumpor obezbeđuje lakše paljenje i ravnomernije sagorevanje baruta. kamenolomima ukrasnog kamena i drugih građevinskih materijala. dizel gorivo. na izvesnim specijalnim područjima miniranja još uvek zadržao. BRIZANTNI EKSPLOZIVI Brizantni eksplozivi su eksplozivi kod kojih se energija aktiviranja prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa. zbog izrazito sporog i pretežno potisnog dejstva. ali se uprkos tome. . Za paljenje crnog baruta upotrebljava se sporogoreći štapin sa ili bez detonatora ili detonirajući štapin. koji se široko primenjuju u privredi. Zbog toga što sadrži drveni ugalj i kalijum nitrat. Za izradu baruta komponente se pojedinačno ili po dve zajedno usitne u mlinovima sa kuglama. i − složene brizantne eksplozive.5%vlage) i eventualno poliraju grafitom premetanjem u bubnjevima. upotrebljava svuda tamo gde se prilikom miniranja žele dobiti veliki neoštećeni blokovi stena. Osnovna karakteristika crnog baruta je da se vrlo lako pali plamenom. osim za izradu inicijalnih eksploziva i za neke vojne potrebe. kalijumhlorid i druge inertne soli. složeni brizantni eksplozivi se dele na: amonijumnitratske i nitroglicerinske složene eksplozive. zgusne pod žrvnjem. Koristi se za izradu sporogorećih štapina. "cvetanje" baruta. Zrna običnog rudarskog crnog baruta prolaze kroz sito otvora 3mm. retortnog drvenog uglja-ćumura (15%) i sumpora (10%). Sastoji se od dobro homogenizovane mešavine kalijumnitrata (75%).2mm. Flegmatizatori su materije koje smanjuju osetljivost eksploziva. u vajarstvu i sl. guar i dr. npr. Kasnije je u praksi bio zamenjen jačim i savremenijim eksplozivima.1. Mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju (metalni prahovi. crni barut je vrlo higroskopan (već sa 15% vlage ne može se zapaliti). Kao materije za sniženje temperature koriste se natrijumhlorid. čime se sprečava međusobni kontakt kristala i njihovo trenje. Pri eksploziji ostavlja deo čvrstog ostatka (čađ). Najčešće se prosti brizantni eksplozivi koriste kao brizantna komponenta pri izradi složenih eksploziva. Materije za stabilnost suspenzije i viskozitet su supstance koje lako hidrolizuju. Za flegmatizaciju se koriste razne vrste sintetičkih voskova i razne vrste polimera. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije. Crni barut spada u najstarije poznate eksplozive koji su se koristili za miniranje.). a zatim dobro izmešaju u bubnjevima sa kožnom oblogom. Vlažan barut poznaje se po tome što zrna postaju mutna i drobe se među prstima. Rudarski crni barut je eksploziv koji se. kako bi se sprečilo samopaljenje eksplozivne smeše u jamskom vazduhu. Rudarski crni barut standardno se pakuje u polietilenske kese mase 2. tako što kristale eksplozivne materije presvuku slojem inertne materije. a ostaju na situ otvora 0. Kalijumnitrat je potreban da obezbedi potrebni kiseonik za sagorevanje drvenog uglja i sumpora. Zbog toga se vrlo retko upotrebljavaju sami. Složeni brizantni eksplozivi su po sastavu smeše više hemijskih spojeva. Brizantni eksplozivi se dele na: − proste brizantne eksplozive. Takav barut ne sme upotrebljavati. U zavisnosti od primenjenog prostog brizantnog eksploziva kao osnovnog sastojka. Najčešće se koristi natrijumova so karboksimetil-celuloze. a naročito električnom varnicom. jer se energija aktiviranja predaje od sloja do sloja provođenjem toplote. Materije za sniženje temperature eksplozije dodaju se radi sniženja početne temperature eksplozije. DEFLAGRANTNI EKSPLOZIVI Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja. retortni drveni ugalj i dr. Na otvorenom prostoru gori brzinom od 3-5m/s. već ga treba uništiti. pa ga treba čuvati na suvom mestu. Dobijene pogače izdrobe se u zrna koja se suše (do ispod 0. 3. na njemu se pojavljuju mali beli kristali kalijumnitrata. a u zatvorenom do 400m/s.2. i − brizantne eksplozive.6 Sagorljive materije potpomažu sagorevanje i povećavaju količinu oslobođene energije. 3.

kod kojih je 25% nitroglicerina zamenjeno nitroglikolom.1.C24H40-nO20-n(ON2)n Nitroceluloza je proizvod nitriranja čiste celuloze (C24H40O20). to se mešavina glicerina i kiselina mora stalno hladiti. i − sigurnosne metanske eksplozive. Čisti nitroglicerin nema praktičnu primenu zbog svoje velike osetljivosti na udar i trenje. pa ponovo ispira vodom da bi se oslobodio primesa sode. Za izradu složenih eksploziva predstavlja nezamenljivu komponentu.1.6g/cm3. vodostabilan je). koja bi razblaživanjem azotne kiseline prekinula proces. ali ima svojstva brizantnog eksploziva. imaju tačku mržnjenja na oko -250C. Manje je osetljiv prema udaru i potresu od nitroglicerina. Nitroglicerin je bezbojna prozirna uljasta tečnost. Za dobijanje nitroceluloze koristi se kratkovlaknasta pamučna celuloza.1. Sa nitroglicerinom se meša u svim odnosima. lako prelazi u želatin i pri normalnoj temperaturi. Prosti brizantni eksplozivi Prosti brizantni eksplozivi obuhvataju: − estre azotne kiseline (nitroglicerin. dok je u vodi neznatno rastvorljiv (tj. Gustina kolodijum pamuka je 1. Dobro je rastvorljiv u organskim materijama.30C. temperatura eksplozije 40600C. Lako isparava i pri umerenoj temperaturi. gustine 1. Loša osobina nitroglicerina je što kristališe u čvrstu masu već na +80C. tetril). s obzirom na veliku osetljivost na udar i trenje. U novije vreme koristi se sintetički glicerin dobijen iz propilena u rafinerijama nafte. To je bezbojna prozirna uljasta tečnost.2. − amonijumnitrat. olovo trinitroresorcinat i dr. kao i bezdimnih baruta. U vodi se znatno jače rastvara od nitroglicerina. 3. oslobađa zaostalih kiselina dodavanjem rastvora sode. Zbog toga se dodaje nitroglicerinu (u količini od 20-30%). S obzirom da je stvaranje nitroglicerina praćeno razvijanjem toplote. plastični.2.C2H4(ONO2)2 Nitroglikol je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na di-glikol. zavisno od vrste i količine dodate nitroceluloze. Dodatak sumporne kiseline neophodan je radi vezivanja oslobođene vode. Zbog ove osobine nitroglicerinu se pri izradi privrednih eksploziva dodaje nitroglikol. Zahvaljujući nitroglikolu današnji nitroglicerinski eksplozivi se mogu koristiti i čuvati na temperaturama do -250C. pentrit). "smrzava" se. toplota eksplozije oko 6300kJ/kg. Za proizvodnju privrednih eksploziva proizvodi se posebna vrsta nitroceluloze poznata kao kolodijum pamuk. temperatura eksplozije oko 41000C. radna sposobnost 550cm3. Ima važnu osobinu da sa nitroglicerinom i nitroglikolom gradi trajnu želatinsku masu. Nitroceluloza .3. Nitroglikol . amonijumnitratskih poluplastičnih i želiranih eksploziva. kao i otežanom transportu jer je u tečnom stanju. Nitroglicerin . Bilans kiseonika je pozitivan. Nastali uljasti nitroglicerin. Nitroceluloza se upotrebljava za izradu plastičnih nitro-glicerinskih eksploziva. 3. Ima nisku tačku mržnjenja oko -22. nalik na nitroglicerin. osetljiva na udar i trenje. Brzina detonacije mu je oko 7800m/s.1.). i − inicijalne eksplozive (fulminat žive.C(CH2ONO2)4 . nastaje po jednačini: C3H5(OH)3 + 3HNO3 = C3H5(ONO2)3 + 3H2O Pri tehničkoj proizvodnji nitroglicerina upotrebljava se mešavina azotne i sumporne kiseline u koju se uliva glicerin. gasna zapremina 715l/kg.1.5g/cm3. radi sprečavanja kristalizacije ("smrzavanja") nitroglicerina pri nižim temperaturama. bez mirisa.2. 3. To je bela ili žućkasta vlaknasta masa.2.1. brizantnost 19mm.2. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene.4. U suvom stanju je vrlo osetljiv prema udaru i trenju. poluplastični. izdvaja se na površini rastvora odakle se odvaja. Detonaciona brzina mu je oko 8000m/s.2.6g/cm3. Upotrebljava se kao dodatak nitroglicerinu pri izradi nitroglicerinskih eksploziva. Pentrit (nitropentaeritrit) . nitroglikol. vodoplastični (kašasti) i granulirani. 3. gustine 1. Dodatkom nitroceluloze. Zahteva veoma pažljivo rukovanje. nitroceluloza. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 15cm. tj. Nitroglicerin. Dodatkom nitroceluloze nitroglicerin prelazi u više ili manje meki želatin. kao specifično lakši. sladunjavog ukusa. pri čemu postaje jako osetljiv na udar i trenje. ili tačnije glicerin trinitrat C3H5(ONO2)3. lako zapaljiva. Zatim se ispira vodom. − nitrotela (trotil.7 Prema agregatnom stanju složeni brizantni eksplozivi uglavnom se proizvode u čvrstom stanju kao: praškasti. olovo azid. koju dobro rastvara. 3.C3H5(ONO2)3 Nitroglicerin je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na trovalentni alkohol glicerin C3H5(OH)3. Eksplozivi izrađeni na bazi nitroglicerina. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 6cm. Po spoljašnjem izgledu nitroceluloza se ne razlikuje od običnog pamuka ili celuloze.

1.5. Brzina detonacije je od 6500-6900m/s. Mešavina pentrita i trotila poznata je kao pentolit. Lako se presuje i lije u razne geometrijske forme. radna sposobnost 160-230cm3. Upotrebljavaju se za proizvodnju detonatorskih kapisli i električnih detonatora. Ima vrlo nepovoljan bilans kiseonika (-74%). 3.8 Pentrit je proizvod nitriranja četvorovalentnog alkohola (pentaeritrita) azotnom kiselinom. Srazmerno je malo osetljiv prema udaru i trenju. koji je pogodniji za proizvodnju eksploziva.75% voska. gorkog ukusa. olovo azid. Amonijumnitrat . Trotil je bez mirisa. Pri eksploziji 1g AN dobije se 0.1.1.C6H2(NO2)3 . 5%H i 60%O od čega se 20% nalazi u slobodnom stanju.1.8. U čistom obliku amonijumnitrat sadrži: 34%N. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 25cm. zbog čega u gasovitim produktima nakon detonacije ima mnogo otrovnih gasova (CO.2.2g kiseonika. Toplota eksplozije je oko 1430kJ/kg. Tetril se uglavnom upotrebljava kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. olovo trinitroresorcinat i azid srebra. U toploj vodi se lako rastvara. CH3 Trotil (TNT) se dobija nitriraranjem dinitrotoluola koncentrovanom azotnom kiselinom i oleumom. a većinom je ipak žućkaste boje. temperatura eksplozije 15500C. Granulisani amonijumnitrat odlikuje se velikom poroznošću (oko 0. Trotil se koristi kao brizantna komponenta većine privrednih eksploziva i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. azotovi oksidi i dr. Upotrebljava se za izradu srži detonirajućih štapina i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. brzina detonacije 15004200m/s. po jednačini: NH3 + HNO3 = NH4NO3 Završna faza dobijanja amonijumnitrata obuhvata uparavanje rastvora u otvorenim kotlovima ili vakumu.68 do 1.2. Amonijumnitrat (AN) predstavlja slab eksploziv.2. Gustina kristalnog amonijumnitrata je 1. Vrlo je stabilan i nije higroskopan. 3. zapremina gasnih produkata 980l/kg. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 90cm. kad se još uvek može lako dovesti do detonacije. Inicijalni eksplozivi Inicijalni eksplozivi su brizantni eksplozivi koji se mogu neposredno dovesti do eksplozije.2. Potpuno čist trotil dobija se naknadnom prekristalizacijom iz alkoholnog rastvora. koji se koristi za proizvodnju amonijumnitratskih-uljnih eksplozivnih smeša (AN-FO smeša).oksidans.7cm3/g).62g/cm3 i veliku toplotu eksplozije oko 5870kJ/kg. U čistom stanju gradi bele kristale. Ako se pentrit pomeša sa trotilom.8. Iskristalisani trotil se ispira vodom da bi se oslobodio zaostalih kiselina. pa se može koristiti i pod vodom. tačka topljenja 1700C. alkoholu i etru.7. Amonijumnitrat se upotrebljava za proizvodnju amonijum-nitratskih eksploziva raznih vrsta i kao dodatak nekim nitroglicerinskim eksplozivima. nagriza kožu. toplotu i trenje. Uparavanjem u vakumu dobija se sitnije iskristalisani amonijumnitrat. bez upotrebe drugog eksploziva. Presovanjem može povećati gustinu od 1. Ima odlične tehničko-minerske karakteristike. što ga čini podesnim za izradu AN-FO smeša. Tetril (tetranitrometilanilin) . ima veliku brzinu detonacije oko 8400m/s pri gustini od 1. 3. To su beli fini kristali. 3.1. Higroskopan je.Hg(CNO)2 .5% kaolina i 0. pa lako detoniraju posle veoma kratkog vremena sagorevanja.48g/cm3. Trotil (trinitrotoluol) . Najpoznatiji inicijalni eksplozivi su: fulminat žive. Srazmerno je manje osetljiv na udar i trenje. Dugo godina smatralo se da je AN neeksplozivno i bezopasno jedinjenje i da u sastavu eksploziva služi samo kao nosilac kiseonika . Amonijumnitrat je beličast sitno iskristalisani prah. U vodi se ne rastvara i ne gubi eksplozivna svojstva. a izvanredan oksidans.NH4NO3 Amonijumnitrat se dobija direktnim spajanjem sintetičkog amonijaka i sintetičke azotne kiseline.).2. a potpuno rastvorljivi u acetonu. teško rastvorljivi u vodi.C6H2(NO2)3NCH3NO2 Tetril se dobija nitriranjem metil ili dimetil anilina.1. U novije vreme proizvodi se granulisani amonijumnitrat.6. kao čist retko se upotrebljava za miniranje. osetljivost na udar se znatno smanjuje.44-1.725g/cm3. Fulminat žive . Kritični prečnik zavisi od granulacije kristala i kreće se od 100-300mm. varnicu. Povećanje osetljivosti AN postiže se dodavanjem 3. Izuzetno su osetljivi na udar.80g/cm3. Optimalna gustina je 1. Pentrit je vrlo jak brizantni eksploziv. Vrlo je osetljiv prema inicijalnom impulsu. koji se upotrebljava za izradu pojačnika (bustera) za iniciranje neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša. 3.

2. 8. parafina i dr. osetljivost fulminata žive se može znatno smanjiti (dobija se flegmatizovani fulminat žive). pri gustini od 3. je oko 5400m/s. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu. Brzina detonacije olovo azida. 3. Može se presovati pod visokim pritiskom (do 200MPa). specifična zapremina gasova je 308l/kg.0g/cm3.2.1.22-1. 3. a da ne gubi osetljivost.). a na dnu suda iskristališu iglice fulminata.2. Brzina detonacije.2.2. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene.1. stvarajući azotvodoničnu kiselinu koja je sklona detonaciji.1g/cm3. To je sitno iskristalasta materija smeđe boje. najčešće olovo trinitroresorcinata. Upotrebljava se kao primarno punjenje rudarskih kapisli. Živin fulminat se prvenstveno koristi kao primarno punjenje detonatorskih kapisli.5g. Pb . tetril i dr. Ima visoku tačku zapaljivosti 320-3600C. voštanih materija. trenje i toplotu. pri čemu se najpre izdvoje isparljivi sastojci. gustine 3. Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene imaju kao glavni sastojak amonijumnitrat sa raznim dodacima u cilju postizanja veće osetljivosti i veće radne sposobnosti. a nasipna 1. U zavisnosti od primenjenog prostog eksploziva. Azid srebra Ag(N3)2 Azid srebra nastaje iz vodenog rastvora srebro nitrata i natrijum azida. vrlo osetljiv na udar. Fulminat žive je beli do svetlo sivi sitni kristalni prah.4. 3. Kristalna gustina je 5. oko 0.2. Lako se pali iskrom.8g/cm3 je oko 4500m/s. mešavina želiranog nitroglicerina i nitroglikola i dr.6g/cm3. Dodatkom ulja. 3. Pod uticajem ugljendioksida raspada se. i − sigurnosne metanske eksplozive. a temperatura eksplozije 37300C. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi . Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi samo 4cm. osovinsko ulje. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 10cm. Reakcija je praćena ključanjem. Prema udaru i trenju manje je osetljiv od fulminata žive. a pri vlažnosti od 30% ne nastupa hemijsko razlaganje. Dobija se u obliku bezbojnih ortorombičnih kristala koji su veoma osetljivi na udar i trenje. Olovo azid se upotrebljava kao primarno punjenja detonatorskih kapisli. Detonira na temperaturi od 1900C.9 Živin fulminat se dobija rastvaranjem žive u azotnoj kiselini i ulivanjem rastvora u etil alkohol. danas se u privredi. Kapisle moraju biti od aluminijuma. Količina živinog fulminata u kapisli br.4-0.01g/cm3. H2O Olovo trinitroresorcinat ("ten") nastaje iz vodenog rastvora olovonitrata (ili acetata) u koji se uliva rastvor Mg (ili Na) trinitroresorcinata.3-0. Proizvode se u praškastom i poluplastičnom stanju.1.8g/cm3. Specifična zapremina gasova je 243l/kg.6g/cm3 je oko 5400m/s. jači i sigurniji za rukovanje. je oko 0. Zbog toga se u kapislama iznad olovo azida stavlja sloj nekog drugog inicijalnog eksploziva. tako da pri vlažnosti od 5% dolazi do delimične eksplozije pri udaru.4g. koja u sebi sadrži sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja. 6.8. kristalna gustina je 4.2. jer je jeftiniji. Pri vlažnosti od 10% fulminat se razlaže bez detonacije. a u kapisli br.8. nije našao širu primenu u rudarstvu jer je dosta skup.Pb(N3)2 Olovo azid nastaje iz vodenog rastvora natrijum azida i olovo nitrata (ili acetata). jer i sa 30% vlage reaguje kao u suvom stanju. Složeni brizantni eksplozivi Složeni brizantni eksplozivi predstavljaju smešu više prostih eksploziva i drugih materija. Znatno je jači od živinog fulminata. uglavnom primenjuju amonijumnitratski i nitroglicerinski složeni eksplozivi.2.C6H(NO2)3O2 . velike brizantnosti. zbog čega sa njim treba oprezno postupati. Vlaga smanjuje eksplozivne karakteristike živinog fulminata.1.1. 3.42g/cm3. pa i u rudarstvu.1.3.2. jer olovo azid hemijski reaguje sa bakrom i nagriza ga. Elektrodetonatori sa olovo azidom ne smeju se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Zbog svojih dobrih osobina sve više potiskuje živin fulminat. namenjene za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Gustina olovo azida je 4. Olovo trinitroresorcinat .8. pri gustini od 4. temperatura samozapaljenja 2900C. Prema vlazi je manje osetljiv. Ima negativan bilans kiseonika (-17%). pri čemu se azid olova obori kao sitno iskristalisan beličast prah. a pri gustini od 4.2. relativna energija u odnosu na TNT je 45%. Olovo azid . 3. Dodatci su razna nitrojedinjenja (trotil. drveno brašno. Iako je vrlo stabilan i osetljiv na udar i trenje.

osovinskog ulja i po potrebi boje. površinsku obradu-otvrdnjavanje. a izrađene su na bazi granuliranog-poroznog AN i gorivog ulja u određenim procentima i to: 94-97%AN i 6-3% gorivog ulja. Praškasti i granulirani amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja Amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja izrađeni su na bazi kristalnog ili granuliranog amonijumnitrata i određenog procenta gorivog ulja (nafte). Primenjuju se kako na površinskim kopovima. trotila. dinitrotoluola. Pakuju se u vreće od po 25 kg ili kartonske kutije. zbog čega se pakuju u parfinisani papir i polietilenske kese. gde nisu prisutni metan i eksplozivna ugljena prašina. zbog čega spadaju u eksplozive sigurne za rukovanje i transport.2. tako i na kamenolomima za miniranje srednje čvrstih i mekih stena. Kod nas je ova vrsta eksploziva našla najširu primenu na površinskim kopovima. heksogen i dr. amonali i pojačani amonali. Uglavnom se koriste za miniranje u suvim i vlažnim minskim bušotinama. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem trotila sastoje se od: 60-85% amonijumnitrata. Isporučuju se u rasutom stanju. Inicira se pentolitskim pojačnikom PP-300. Obične . Pakuje se u plastične vreće za nasipanje u bušotine ili za pneumatsko punjenje. Pakuju se u polietilenska creva standardnih prečnika (50-230mm). a nisu pogodni za miniranje u bušotinama u kojima ima vode. drvenog brašna. Nitroli se uspešno primenjuju u rudarstvu. 3. šumarstvu i poljoprivredi. drveno brašno itd. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi kao brizantnu komponentu koriste trotil ili nitroglicerin. Kao gorući neeksplozivni dodaci koriste se drvena strugotina. Najpoznatiji AN-TNT eksplozivi u bivšoj Jugoslaviji poznati su pod imenom: kamniktiti. Prema vlazi dosta su osetljivi. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe u bivšoj Jugoslaviji su viteziti. Primenjuju se za miniranje mekih do srednje čvrstih stena. U rudarstvu se koriste za eksploataciju ukrasnog kamena. za spajanje metala itd. Osetljivost amonijumnitratskih eksploziva na početni inicijalni impuls zavisi od kvaliteta izrade. Prenos detonacije je samo u direktnom kontaktu. Pakuju se u parafisani papir i polietilenske kese. AMONEKSI 1-4 su privredni eksplozivi namenjeni za miniranje u rudarstvu.Trayal korporacija . Patroniraju se u parafisani papir ili polietilenska creva standardnih prečnika (28-230mm) i masa (100-25000g). masa (500-25000g) ili plastične vreće. Inicira se kapislom br. a relativna vlažnost vazduha max 75%. Zbog sadržaja nitroglicerina sa nitroglikolom ne mrznu se ni kod najnižih zimskih temperatura. Manje su osetljivi na vlagu od praškastih eksploziva na bazi trotila. Najbolji sastav eksploziva je onaj kod koga je odnos gorućih i eksplozivnih komponenti takav da se obezbedi uravnotežen bilans kiseonika. pa se isključivo koristi za miniranje na površinskim kopovima i kamenolomima. Pakuje se u patrone standardnih prečnika. U rudarstvu se koriste kako na površinskim kopovima. tj. dinitrotoluola. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem nitroglicerina su brizantni eksplozivi koji pored amonijumnitrata. Iniciraju se klasičnim sredstvima za iniciranje: rudarskom kapislom. Na zapadu i kod nas ovi eksplozivi poznati su kao AN-FO smeše. Kritični prečnik je 60mm. Koristi se za podzemna miniranja. uslova primene i čuvanja u magacinu.2. do 17% trotila. tako i u jamskoj eksploataciji.10 Amonijumnitratski praškasti eksplozivi su mehaničke smeše kristalnog amonijumnitrata sa eksplozivnim nitrojedinjenjima i neeksplozivnim gorućim dodacima. šumarstvu. pirotehnike i hemije . Primenjuju se za miniranje srednje čvrstih i čvrstih stena. AN-FO smeše za mehanizovano punjenje proizvode se na mestu upotrebe. Nitrol 2 je smeša izrađena od 92%AN i 8% gorivog ulja. a relativna vlažnost vazduha max 75%. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C. građevinarstvu. Domaća fabrika eksploziva. DEMEKSI 1-3 su niskobrizantni eksplozivi koji se uspešno primenjuju pri spajanju i obradi metala eksplozijom. drvenog brašna. Ne mogu se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine.2. Mogu se koristiti za zavarivanje.Kruševac proizvodi amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive opšte namene pod imenom AMONEKS 1-4 i amonijumnitratske praškaste eksplozive za specijalne namene pod imenom DEMEKS 1-3. nitroglicerin. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od-200C do +300C. građevinarstvu. Pri niskim temperaturama nisu osetljivi i ne mrznu se. Praškaste AN-FO smeše na bazi kristalnog amonijumnitrata i gorivog ulja kod nas su poznate pod imenom: Nitrol 1 i Nitrol 2. Eksplozivna nitrojedinjenja su u praškastom ili tečnom stanju i to: trotil. higroskopni su. Nitrol 1 je eksplozivna smeša izrađena od kristalnog amonijumnitrata sa tečnim (ili čvrstim) organskim gorivima. uz dodatak sredstava protiv stvrdnjavanja. dok na istoku (Rusiji) kao "igdaniti". Zbog svog prostog sastava ove eksplozivne smeše spadaju u najsigurnije eksplozive za rukovanje. elektrodetonatorima i detonirajućim štapinom.1. Malo su osetljivi na udar i trenja. svojstava i količine senzibilizatora. poljoprivredi i nekim drugim privrednim granama. osovinskog ulja i dr. u svom sastavu imaju oko 5% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. 8. Za miniranje čvrstih stena koriste se pojačani AN eksplozivi sa dodatkom sprašenog aluminijuma do 5%. Kritični prečnik je 32mm.

Zahvaljujući vodi i pogodnim plastifikatorima-zgušnjivačima ovi eksplozivi imaju kašastu konzistenciju.41. Nisu osetljivi na klasična sredstva za iniciranje. jer se amonijumnitrat lako rastvara u vodi. koja se zatim pneumatskim putem ubacuje u minske bušotine.) i metalne prahove kao visokoenergetska goriva. kontakt sa zidom bušotine itd. s obzirom da pri mešanju primaju ulje samo po površini i slabije ga zadržavaju u mešavini.Slurry eksplozivi za mehanizovano punjenje su eksplozivi koji se spravljaju na mestu miniranja. Vodoplastični eksplozivi se patroniraju u polietilenska creva standardnih prečnika (60-100mm) i masa (1500-4000g). Gustina im je 1. je namenjen za mehanizovano punjenje minskih bušotina u jamskoj eksploataciji.5%AN i 5. trotil. Fabrika eksploziva. ANFO J. veličina i snaga pojačnika. Fabrika eksploziva. BORIT i BORIT M. senzibilizirajuće materije eksplozivnog i neeksplozivnog karaktera (bezdimni barut. Njihovim razvojem danas je prošireno polje primene na srednje i male prečnike bušotina. pirotehnike i hemije . Fabrika eksploziva. Imaju veliki kritični prečnik φ 60 mm. pirotehnike i hemije . kao što su: granulacija AN. a relativna vlažnost vazduha max 75%. koji se rastvara u vodi (10-14% vode) dajući pri tome zasićen rastvor. kao što su natrijumova so karboksimetilceluloze. ANFEKS P je namenjen prvenstveno za punjenje minskih bušotina na površinskim kopovima i kamenolomima. Sastoje se od zasićenog vodenog rastvora amonijumnitrata i drugih dodataka za pojačanje.Trayal korporacija . Vodoplastični eksplozivi u svom sastavu sadrže vodene rastvore oksidacionih soli (amonijumnitrata ili natrijumnitrata). gorivo ulje.11 zrnaste neporozne vrste amonijumnitrata nisu podesne za izradu AN-FO smeša. pa se mogu koristiti i u minskim bušotinama koje sadrže vodu.Trayal korporacija .5% gorivog ulja smatra se klasičnom i efikasnom smešom. guar i dr. Razlaganje se odvija po jednačini: 3NH4NO3 + CH2 → 7H2O + CO2 + 3N2 + 3784kJ AN-FO smeše za mehanizovano punjenje prave se na mestu upotrebe.buster ili patrona običnog eksploziva (amonala). Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C. Koriste se za miniranje čvrstih stena na površinskim kopovima. U sastav eksploziva ulaze još stabilizatori i visokomolekularni plastifikatori radi postizanja dovoljne plastičnosti i stabilnosti smeše. . Tehničko-minerske karakteristike AN-FO smeša zavise od čitavog niza faktora. nafta i dr. pri čemu dolazi do slabljenja ili gubljenja eksplozivnog svojstva smeše. a brzina detonacije 5000-6200m/s. 1. Optimalni rezultati pri miniranju vodoplastičnim-SLURRY eksplozivima dobijaju se kod primene na površinskim kopovima. čija primena kod nas i u svetu neprekidno raste. kao što su: trotil. Smeša sa 94. gde se radi sa srednjim i velikim prečnicima bušotina.2. Zbog sadržaja vode osetljivost na udar i trenje je izrazito smanjena. gustina punjenja u bušotini. U sastav eksploziva ulaze i sredstva protiv segregacije koja obezbeđuju stabilnost suspenzije i viskozitet.1. pa se za njihovo iniciranje primenjuje pentolitski pojačnik . Vodoplastični amonijumnitratski-Slurry eksplozivi Vodoplastični-"Slurry" eksplozivi predstavljaju najnovije eksplozivne smeše. Za proizvodnju vodoplastičnih-Slurry eksploziva koristi se kristalni amonijumnitrat. prečnik bušotine. tako što AN-FO vozilo u separatnim bunkerima prevozi obe komponente (AN i gorivo ulje) do minskog polja. Vodoplastični .3. proizvodi vodoplastične Slurry eksplozive na mestu primene. Metalni prahovi dodaju se radi povišenja toplote eksplozije. AN-FO smeše se prvenstveno koriste za miniranje u suvim minskim bušotinama velikih prečnika. pirotehnike i hemije . što povećava sigurnost primene i omogućava mehanizovano punjenje minskih bušotina. Za uspešnu i ekonomičnu primenu ovih eksploziva neophodno je uskladiti dimenzije pentolitskog pojačnika u odnosu na prečnik bušotine i količinu eksploziva. veliku gustinu i dobru vodootpornost. Pri takvom odnosu komponenti smeša ima nulti bilans kiseonika i razlaže se tako da u produktima eksplozije nema otrovnih gasova. sprašeni aluminijum i dr. ili − proizvoditi na mestu upotrebe i direktno upumpavati u bušotine. bezdimni barut.6g/cm3.Kruševac.Kruševac proizvodi patronirane vodoplastične-slurry eksplozive pod komercijalnim nazivom: DETONEKS. Vodoplastični-Slurry eksplozivi mogu se proizvoditi: − fabrički i pakovati u patrone određenih dimenzija.2. Patronirani vodoplastični-slurry eksplozivi izrađuju se bez metalnih prahova ili sa sadržajem metalnih prahova. pod komercijalnim nazivom: MAJDANITI. Zbog svojih dobrih osobina Slurry eksplozivi su našli široku primenu kod masovnih miniranja na površinskim kopovima.Trayal korporacija . Ne sme se koristiti za miniranje u bušotinama sa vodom. pri čemu imaju dopunsku oznaku M. vlažnost bušotine.Kruševac proizvodi AN-FO smeše za mehanizovano punjenje pod imenom: ANFEKS P i ANFO J. 3. gde se uključivanjem odgovarajuće opreme na vozilu vrši spajanje komponenti u AN-FO smešu.1. gde je prečnik bušotine veći od 70mm.

rastopljenih voskova i dr. čak i pri malim prečnicima upotrebe. a zatim se bez prekida automatski nastavlja pumpanje energetski slabijeg sastava u gornji deo minske bušotine. za razliku od drugih Slurry eksploziva. Energija koja se pri eksploziji oslobađa je rezultat vrlo brze oksidaciono-redukcione reakcije između goriva i oksidanta. To omogućava da se majdaniti jače energetske snage pumpaju na dno minske bušotine do željene visine. Ni jedna od komponenata koje ulaze u sastav Majdanita nije sama za sebe eksploziv. direktno se upumpava u minsku bušotinu. Majdaniti su eksplozivi koji svoju punu detonacionu sposobnost dobijaju tek kada se nađu u minskoj bušotini. dok se ne postignu najoptimalniji rezultati. Osetljivi su na klasična sredstva za iniciranje. U tehničkom smislu emulzije predstavljaju disperzni dvofazni sistem u kome je jedna faza dispergovana u drugoj. amonijumnitrat. Fabrika eksploziva. Spajanje goriva i oksidanta u eksplozivnu smešu vrši se u toku punjenja minske bušotine.4. atomizirani aluminijum.2.Trayal korporacija . amonijumnitrat. drveno brašno. Koriste se za miniranje stena različite čvrstoće. Nastala kašasta smeša. ferosilicijum i sl. 25. 35 i 40. a da pri tom ne dolazi ni do kakve promene njegovog sastava. Snaga majdanita se može podešavati prema konkretnoj situaciji i zahtevima stenske mase koja se minira. detonacionih karakteristika i primene. Postojani su na visokim i niskim temperaturama. 3. Poseduju veliku brzinu detonacije. Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi u svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerinnitroglikol. sprašenog uglja i dr.Trayal korporacija .5. Emulzije mogu biti tipa: voda u ulju ili obrnuto ulja u vodi. prahova aluminijuma. U pogledu konzistencije.12 Majdaniti su kiseonično balansirane smeše vodenog rastvora amonijumnitrata (oksidant) i neeksplozivnih gorivih materija (dizelskog ulja. Da bi ovako dobijena emulzija posedovala određena eksplozivna svojstva dodaju joj se različiti aditivi. Mogu detonirati pod visokim hidrostatičkim pritiskom. 3.1. Fabrika eksploziva. Izlazeći iz creva spuštenog do dna bušotine pune vode. Za aktiviranje zahtevaju snažan inicijalni impuls.1. Otporni su na uticaj vlage i vode. Emulzioni eksplozivi Emulzioni eksplozivi predstavljaju poslednju generaciju vodoplastičnih-Slurry eksploziva. pomoću pumpe i gumenog creva.geoviti.). kakav daju pentolitski pojačivači . Suštinski posmatrano emulzije predstavljaju smešu dve tečnosti koje se ne mešaju.Kruševac ne proizvodi ovu vrstu eksploziva. ni smanjenja eksplozivnih svojstava. kao što su: stakleni ili plastični mikrobaloni. 8. zavisno od vrste i tipa. Patroniraju se u plastična creva od polivinilhlorida. polietilena ili polistirola.Kruševac proizvodi emulzione eksplozive pod komercijalnim nazivom. Slurry vozilo u odvojenim bunkerima nosi vodeni rastvor oksidanata i smešu goriva do minskog polja. ferosilicijuma. Koriste se za miniranje tvrdih i vrlo čvrstih stena. pirotehnike i hemije . Namenjeni su za geofizička istraživanja. Kod ovog sistema postoji mogućnost punjenja minskih bušotina bez prekida.2.2. emulzioni eksplozivi pokazuju veliku fleksibilnost. kao i dodataka u svrhu stabilizacije i plastifikacije. Stub istisnute vode poprima ulogu čepa minske bušotine. granulirani amonijumnitrat. Emulzije predstavljaju vodene rastvore neorganskih soli (oksidanti) i različitih gorivih materija: ulja.2. perliti. koje predstavlja malu pokretnu fabriku eksploziva. odnosno za veštačko izazivanje seizmičkih talasa u steni. U svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. Aktiviraju se jakim pentolitskim pojačivačem ili rudarskom kapislom br. Otporni su na visoke i niske temperature. imaju idealne detonacione karakteristike. Pogodni su za podvodna miniranja. trotil.busteri ili slični brizantni eksplozivi visokog detonacionog pritiska. a koja nastaje kada se smeša inicira snažnim pojačivačem visokog detonacionog pritiska. sa prečnicima bušotina od φ30-300mm. stabilizatore i dr. metalni prahovi. Osnova za emulzione eksplozive je stabilna neeksplozivna emulzija izrađena na bazi klasičnog sistema oksidans-gorivo. U grupu amonijumnitratskih poluplastičnih eksploziva spadaju i eksplozivi za geofizička i seizmička istraživanja . glikola. pirotehnike i hemije . . Emulzioni eksplozivi. 30. To se ostvaruje na Slurry vozilu. DETOLIT i DEMULEX. Iniciraju se specijalnim elektrodetonatorima namenjenim za ova ispitivanja. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su VITEZITI 20. dizel goriva. relativno visoku gustinu i detonacioni pritisak. Sistem proizvodnje majdanita pomoću Slurry vozila. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su GEOVIT 26 i 36. gde se pomoću elektronski programirane opreme gorivo i oksidant mešaju. sa energetski različitim smešama. majdanit potiskuje vodu naviše. predstavlja danas najsavremeniji način snabdevanja velikih površinskih kopova sa potrebnim količinama eksploziva. barijeve sulfate i druge komponente. Vodotpornost majdanita je odlična.

Dinamiti se upotrebljavaju za miniranje stena i ruda različite tvrdoće. m/s 7000 6700 6500 6300 6000 prenos detonacije. cm3 520-560 500-520 480-500 500-520 460-480 gasna zapremina. 3. U tabeli 16. U tabeli 17. ali manje elastični i žilavi od minerske želatine. g/cm3 1. pod zemljom i na površini. Metanski sigurnosni eksplozivi . Upotrebljava se za miniranje najtvrđih stena i ruda i u specijalne svrhe. Smrznuti dinamit se "kravi" zagrevanjem u metalnom sudu postavljenom u vruću vodu. S obzirom na visok sadržaj nitroglicerina vrlo je osetljiv na udar i trenje. pa se može koristiti i za miniranje pod vodom. Želirani vitezit je najači privredni eksploziv. znatnom brzinom detonacije.48 brzina detonacije. radnu sposobnost 397cm3 (po Trauclu). MPa 1198 1067 948 1092 1037 Dinamiti sastoje se od želiranog nitroglicerina sa sprašenim natrijumnitratom ili amonijumnitratom uz dodatak kalijumperhlorata. žutomrke boje. date su tehničko-minerske karakteristike vitezit želignita.5 1. dinamiti i želigniti.2. Sastoji se od 92-94% nitroglicerina i 6-8% kolodijum pamuka. za miniranje tvrdih.2. koji u ovom odnosu daju prozirnu. Prema sadržaju nitroglicerina (63.5 brzina detonacije. koje počinje na +110 ili +80C i naniže napreduje prilično brzo. drvenog brašna i dr.5 1. cm 6-8 6-8 6-8 6-8 6-8 relativna snaga*. Želigniti su želirani nitroglicerinski eksplozivi sa sadržajem 34-72% mešavine nitroglicerin-nitroglikol uz dodatak sprašenog kalijumnitrata ili natrijumnitrata i celuloznih materija. Inicira se rudarskom kapislom br. nitrotela. Proizvode se pod komercijalnim imenom viteziti. i br. pa je suviše opasno da se u takvom stanju koristi. zavisno od vrste dinamita.2. Tab.2. želirani vitezit. Po svojim karakteristikama blizak je minerskoj želatini. Uz to smrznuti dinamit obično nepotpuno detonira i razvija otrovne gasove. Vrlo je otporan na vlagu i visoku temperaturu.0C 4187 3937 3644 3390 3030 specifični pritisak. Sastav produkata eksplozije je povoljan. bez štetnih posledica. % 83 77 68 62 56 * U odnosu na minersku želatinu. 16. cm 6-8 6-8 6-8 8-10 8-10 proba po Trauclu. date su tehničko-minerske karakteristike želiranih vitezita. 8. sa oznakom sadržaja nitroglicerina (%NG). Smrzavanje je opšti nedostatak dinamita. Plastični su. m/s 7300 6800 6800 6500 6300 prenos detonacije. Tab. naročitim dodacima (dinitrohloridin i dr. zavisno od relativne snage. S obzirom da je snažnijim od dinamita 5 češće se upotrebljava.2.13 3. Karakteristike nitroglicerinskih plastičnih eksploziva (želirani viteziti) Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 100 80-II 80 60 50 gustina. kJ/kg 6482 5975 5573 5506 4982 temperatura eksplozije.5 1. Smrzavanje se sprečava držanjem dinamita na umereno toplom mestu. Najpoznatiji nitroglicerinski plastični eksplozivi su: minerska želatina. Odlikuju se velikom gustinom.5 1. Upotrebljavaju se.5 1.48 1. 3. temperaturom eksplozije 42100C i radnom sposobnošću 520cm3 (po Trauclu). dobrom postojanošću prema vlazi i dr.5 1. dobrom hemijskom stabilnošću. Usled sadržaja nitroglikola podnose niže temperature. pri čemu se takvi dinamiti označavaju kao "teško smrzavajući". Osnovne karakteristike vitezit želignita Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 72%NG 62%N 52%N 42%N 32%N G G G G gustina. Neznatno je osetljiva prema vlazi. m3/kg 709 670 639 788 829 toplota eksplozije. 6. 17. Dinamit 1 ima brzinu detonacije 6500m/s. kao i druge organske i neorganske komponente u manjem procentu. Nitroglicerinski plastični eksplozivi opšte namene Nitroglicerinski plastični eksplozivi kao glavni sastojak u svom sastavu imaju preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol.) smrzavanje se može potpuno izbeći.5+10%) razlikuje se: dinamit 1 i dinamit 5. Takođe. žilavu želatinsku masu. za što su naročito pogodni podzemni magacini. Sastoji se od preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol i nekih organskih i neorganskih komponenti u manjem procentu. Inicira se rudarskom kapislom br. Vrlo je stabilna u magacinu.3. srednje tvrdih i mekih stenskih materijala. Smrznuti dinamit je vrlo osetljiv na udar i trenje. g/cm3 1.5 1. Minerska želatina (praskava želatina) je najsnažniji nitro-glicerinski eksploziv sa brzinom detonacije 7800m/s.

4. Sve se to izmeša u plitkim cilindričnim mešalicama. pri čemu se mešanje obavlja u specijalnim mašinskim mešalicama. od kojih se razlikuju sadržajem određenih količina inertnih soli (10-50% zavisno od vrste). Ovo se najčešće vrši u posebnim odeljenjima radi veće bezbednosti. koji ulaze u sastav ovih eksploziva. Inertne soli u procesu eksplozije prelaze u parno-gasovito stanje (sublimišu). Metanski sigurnosni eksplozivi se proizvode kao: − praškasti metanski eksplozivi. U zavisnosti od vrste eksploziva i uslova njegove primene zavisi i način pakovanja. U tabelama 64-73. koje se spolja zagrevaju vodenom parom. 3. Opasne eksplozivne materije. između vrelih gasova detonacije i prisutnog metana ili eksplozivne ugljene prašine. te se pri upotrebi u vlažnim bušotinama moraju zaštititi plastičnim folijama. određenih dimenzija i masa. i − poluplastični metanski eksplozivi. Pojačane vrste praškastih metanskih eksploziva sadrže i mešavinu nitroglicerin-nitroglikol (do 5%). Patroniranje amonijumnitratskih praškastih eksploziva obavlja se automatski utiskivanjem eksploziva u patrone cilindričnog oblika. 3. Karakteristike domaćih rudarskih eksploziva Naša domaća Fabrika eksploziva. radi povećanja radne sposobnosti. Posebnu vrstu ovih eksploziva predstavljaju oklopljeni poluplastični metanski eksplozivi. kalcijumstearata. Kod njih se radi povećanja sigurnosti. − AN-FO eksplozive. pošto je sklon zgrušavanju u toku sušenja. Proizvodnja složenih eksploziva Proizvodnja složenih eksploziva svodi se na mešanje sastavnih komponenti i patroniranje mešavine. Najčešće korišćene inertne soli su natrijumhlorid i kalijumhlorid. iziskuju vrlo prisno mešanje sa amonijumnitratom u suvom ili vlažnom stanju. pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac. obično se dodaju na kraju proizvodnog procesa. bogate ugljenikom. drvenog brašna i dr. koje se hermetički . Poluplastični metanski eksplozivi upotrebljavaju se za miniranje u uglju i pratećim stenama veće čvrstoće. Neeksplozivne i netopive materije.Kruševac proizvodi dve vrste praškastih metanskih eksploziva i to: METANDETONIT 1 i METANDETONIT 2. karboksimetilceluloze (0. a zatim mlevenje osušenog proizvoda. kao što su nitroglicerin i nitroglikol. čime se postiže sniženje temperature eksplozije za oko 10000C. a kao zaštita od spoljne vlage koriste se polietilenske kese za skupno pakovanje.5-2%).5%).14 Metanski sigurnosni eksplozivi su se razvili od klasičnih amonijumnitratskih i nitroglicerinskih eksploziva. Dodavanjem inertnih soli znatno se smanjuje radna sposobnost metanskih eksploziva. Pri tome.3. − vodoplastične “Slurry” eksplozive. Aromatična nitrotela. kao i smanjenje veličine i dužine plamena eksplozije. patrone eksploziva oblažu slojem slabog eksploziva uz dodatak mešavine natrijumbikarbonata i natrijumhlorida (inertnih soli). Praškasti metanski eksplozivi na bazi amonijumnitrata sastoje se od: amonijumnitrata (oko 62%). Proizvodnja praškastih amonijumnitratskih eksploziva obuhvata najpre potpuno sušenje higroskopnog amonijumnitrata u cevnim sušnicama. Koriste se za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine.2. pirotehnike i hemije . Metandetoniti su osetljivi na vodu. Imaju pozitivan bilans kiseonika pa su pogodni za jamska miniranja.Trayal korporacija . da bi eksploziv imao dovoljnu moć detonacije. ugljene prašine (1. proces proizvodnje praškastih i plastičnih eksploziva razlikuje se samo u pojedinostima. Praškasti eksplozivi prečnika ispod 60mm pakuju se u parafisani natron papir. Otporniji su prema vlazi i raspolažu većom radnom sposobnošću u odnosu na praškaste vrste. prethodno se stope pa im se u zagrejanom stanju dodaju amonijumnitrat i drugi sastojci. trinitrotoluola (oko 7%). Poluplastični metanski eksplozivi izrađeni su na bazi amonijumnitrata sa znatno većim procentom želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol (21-31%) i uz veću količinu inertnih soli (35-40% natrijumhlorida ili kalijumhlorida). Mlevenje se može vršiti istovremeno sa praškastim neeksplozivnim sastojcima.2.Praktikum-Metode ispitivanja) date su fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike najnovijih rudarskih eksploziva iz proizvodnog programa Fabrike eksploziva. tj. ukoliko nisu u tečnom stanju. i − metanske sigurnosne eksplozive. higroskopni su. Fabrika eksploziva. natrijumhlorida (oko 27%). Pri eksploziji manje vreli gasovi iz obloge patrone deluju kao zaštitni omotač. Proizvodi detonacije ne sadrže otrovne gasove. pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac u svom proizvodnom programu ima četiri osnovne grupe privrednih eksploziva i to: − amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive. (v.

Kod čaura od bakra ili tombaka kao inicijalno punjenje upotrebljava se fulminat žive. U suprotnom dolazi do nagrizanja materijala čaure. − metalne pokrivke. koji se spolja zagrevaju vodom temperature 45-500C. a zatim se dodaje kolodijum pamuk u količinama koje su srazmerne sastavu eksploziva. 2. Detonatorska kapisla sastoji se od: − metalne čaurice standardnih dimenzija.1. 3)inicijalno (primarno) punjenje. U ove sudove najpre se usipa mešavina nitroglicerina i nitriglikola.npr.1. i − pomoćna sredstva za paljenje (minersko saće. Materijal čaure zavisi od vrste inicijalnog eksploziva. potrebno im je saopštiti početni inicijalni impuls. − detonirajući štapin. 4. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA OTVORENIM PLAMENOM U sredstva za iniciranje eksploziva otvorenim plamenom spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. koje se vrši istiskivanjem plastične mase eksploziva kroz kružni otvor odgovarajućeg prečnika. gde se pomoću elektronski programirane opreme. zatvorena sa jedne strane. Presek detonatorske kapisle: 1)čaurica. dok se kod čaura od aluminijuma ili njegovih legura kao inicijalno punjenje upotrebljava olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. − sporogoreći štapin. Fabrike eksploziva su proizvele pokretne stanice (AnFo i Slurry vozila) koje predstavljaju male pokretne fabrike eksploziva. Zatim se patrone pakuju u polietilenske kese koje se hermetički zatvaraju i slažu u kartonske kutije do određene mase. Za to su potrebna sredstva za iniciranje koja imaju sposobnost da detoniraju ako se zapale plamenom ili iskrom. drvenim brašnom i drugim komponentama. − inicijalnog (primarnog) punjenja. Poslednja faza je patroniranje. u koju je upresovana eksplozivna materija. 4. 2)pokrivka sa otvorom u sredini. Prečnici iznad 60mm patroniraju se u polietilenska creva ili vrećice. Detonatorska (rudarska) kapisla je metalna cilindrična čaurica. .25%N i mora se prethodno dobro osušiti. Zatim sledi mešanje sa sprašenim amonijumnitratom (kod plastičnih amonijumnitratskih eksploziva) ili kod dinamita mešanje sa šalitrom. Na dno čaure prvo se upresuje brizantni eksploziv. Proizvodnja plastičnih eksploziva obuhvata kao prvu fazu želiranje mešavine nitroglicerina i nitroglikola mešanjem sa kolodijum pamukom. Presek detonatorske kapisle dat je na sl. Patroniranje se vrši u polietilenska creva standardnog prečnika i mase. Mešanje se vrši u plitkim sudovima sa lopaticama. Kolodijum pamuk koji se koristi za želiranje sadrži 12. Sl. − sporogoreći štapin. − pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina. U sredstva za iniciranje eksploziva spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. S druge strane čaurice nalazi se otvor u koji se stavlja sredstvo za aktiviranje. gde nema pojave metana i eksplozivne ugljene prašine. zavisno od vrste dinamita. tombaka) ili aluminijuma (i njegovih legura). Detonatorska-rudarska kapisla (DK) Detonatorska (rudarska) kapisla koristi se za aktiviranje eksplozivnog punjenja ili detonirajućeg štapina u suvim radnim uslovima. Slurry ili AnFo vozilo u odvojenim bunkerima nose oksidante (amonijumnitrat) i smešu gorivog ulja do minskog polja. gorivo i oksidant mešaju. − električni detonatori. Dimenzije i mase pojedinih patrona privrednih eksploziva su standardizovane i proizvođači su dužni da ih se pridržavaju u toku proizvodnje.15 zatvaraju. i − brizantnog (sekundarnog) punjenja. minerski tuljci i minerske šibice). Nastala kašasta smeša pomoću pumpe i gumenog creva direktno se upumpava u minsku bušotinu. 4)brizantno (sekundarno) punjenje Čaura i pokrivka izrađeni su od istog materijala i to: bakra (i njegovih legura.1. 4. a iznad njega inicijalni eksploziv. i − pojačivači impulsa-busteri. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije do određene mase. Amonijumnitratski-uljni eksplozivi (AN-FO smeše) i vodoplastični-Slurry eksplozivi proizvode se u fabrikama eksploziva (patronirane vrste) ili se prave na mestu miniranja i direktno upumpavaju u bušotine. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA Da bi privredne brizantne eksplozive doveli do detonacije. 2.

sposobnost detonacije kapisle prema Hejdu. (v. mm d. Srž štapina izrađena je u vidu kontinuiranog punjenja od sitnozrnog crnog baruta (4. Ovo punjenje zaštićeno je metalnom pokrivkom sa otvorom na sredini. Za iniciranje detonatorskih kapisli potrebno je sporogoreći štapin staviti u kapislu i stegnuti minerskim kleštima.5 6 3 DK-8-Al. tumbati ni pritiskati. 6 i br. a kod kapisle br. 8 za amonijumnitratske praškaste eksplozive. Kapisle ne menjaju svoje funkcionalne osobine pri temperaturama od -200 do +200C.oznaka za detonatorsku kapislu.16 Brizantno punjenje sastoji se od trotila ili pentrita. trenje. kao sredstva za iniciranje.4 do 0.8g.5-5. Zatim se slobodni kraj štapina zapali otvorenim plamenom i kada štapin dogori daje plameni impuls pomoću koga se inicira detonatorska kapisla. U tabeli 19.1. koji ima zadatak da obezbedi ravnomeran raspored crnog baruta pri izradi štapina. tj. Temperatura samodetonacije kapisle veća je od 1200C. 8 i to: kapisla br. DK-8-Al. 1 do br. što je napred već obrazloženo.8. 4)II omotač pređe. 19. 4. a kapisla br. Sl. Tab.jačina kapisle. min. Al i Cu . 6 i br. 6 oko 0. Količina brizantnog punjenja kod kapisle br.Metode istivanja. 7)II sloj bitumenske izolacije . 8 iznosi 0. sigurnost detonatorske kapisle itd. 6)III omotač pređe. i − univerzalni sporogoreći štapini sa PVC zaštitom. Zavisno od vrste i broja slojeva zaštitne izolacije razlikujemo: − dupli sporogoreći štapini sa pamučnom pređom i bitumenskom zaštitom. 6 za nitroglicerinske eksplozive. Aluminijumske kapisle koristite se na površinskim kopovima i jamama gde nema opasnosti od metana i ugljene prašine. Sadržaj sanduka može iznositi 5000 ili 10000 komada kapisli.sl. Oznaka L. sa pamučnim koncem kroz sredinu srži. Ostali prazan prostor u kapisli (oko 1/3) služi za umetanje i učvršćivanje sporogorećeg štapina ili električnog upaljača. Po pet kutija sačinjava jedan paket. broj 6 i 8 . Naše domaće kapisle imaju oznake: DK-6-Al. DK-8-Cu 45 19 7. koji se primenjuje za rad u suvim i vlažnim uslovima. jer aluminijum na povišenim temperaturama gori otvorenim plamenom koji može upaliti metan ili ugljenu prašinu.5 6 3 Detonatorske kapisle sa bakarnom čaurom primenjuju se u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. 10. zbog čega se ovde neće objašnjavati. Oblik i mere sporogorećeg štapina dati su na sl. Paketi se slažu u dvostruke drvene sanduke. max. Omotač sprečava progorevanje štapina. plamen i varnicu. Sporogoreći štapin se izrađuje u vidu vrpce (kanapa). kao i za rad pod vodom do dubine 10m.6 i br.2. ukoliko ne postoji opasnost od metana ili eksplozivne ugljene prašine. Dupli sporogoreći štapin: 1)pamučni konac. Za inicijalno punjenje koristi se fulminat žive ili olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom.7g/m'). koji se isključivo primenjuju na suvim radilištima. radna sposobnost po Trauclu. Inicijalno punjenje je veoma osetljivo na udar. 5)I sloj bitumenske izolacije. Sve ove karakteristike detaljno su obrađene u Praktikumu . 3)I omotač pređe. Vrsta inicijalnog punjenja zavisi od vrste materijala čaure. Prema svojoj jačini detonatorske kapisle se rade od br. 3. Srž štapina obavijena je sa dva ili tri unakrsno pletena zaštitna omotača od kudelje ili pamučne pređe. Kapisle se ne smeju bacati. Detonatorske kapisle se pakuju po 100 komada u kartonske ili limene kutije. Najvažnije tehničko-minerske karakteristike detonatorskih kapisli su: brizantnost. Oznake i dimenzije kapisli br.5g inicijalnog (primarnog) eksploziva. mm D. varničenje u bočne strane. preko kojih su nanenešena dva izolaciona sloja bitumena ili jedan sloj plastične izolacije. DK-6-Cu. min. Sporogoreći štapin Sporogoreći štapin je sredstvo za paljenje koje se u sklopu sa detonatorskom kapislom koristi za pojedinačno paljenje minskih punjenja na površini ili pod zemljom. DK-8-Cu gde je: DK. mm DK-6-Al. mm d1. Međuprostori između kapisli ispunjeni su suvom strugotinom. max. 2). 3.simbol materijala čaurice. U praksi se najčešće upotrebljavaju kapisle br. sa otvorom okrenutim na gore. 2)srž od crnog baruta. Sporogoreći štapin se ne sme upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. mm E. Sastoji se od barutne srži i omotača. U ovim jamama ne smeju se koristiti aluminijumske kapisle. 8.5g. date su oznake i dimenzije kapisli br. Iznad brizantnog (sekundarnog) punjenja nalazi se 0. a može se koristiti i heksogen. DK-6-Cu 35 19 7.

Trayal korporacija . i − pomoćni pribor. − omogućava paljenje u tačno određeno vreme. Zasniva se na toplotnom dejstvu električne struje. U kutije od talasastog kartona pakuje se po 4 kalema sporogorećeg štapina. Pakovano je po 30 cevčica zajedno. U pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina spadaju: − minersko saće. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA ELEKTRIČNIM IMPULSOM Pri izvođenju minerskih radova široko se primenjuje električno paljenje minskih punjenja. Fabrika eksploziva. . Kalem univerzalnog sporogorećeg štapina sadrži 250m. b)minerski tuljci 4. Sl. koje se može predstaviti izrazom: Q = I2 R gde je: I . Čuvan u ovim uslovima štapin treba da se upotrebi u roku od 6 meseci.5mm. a šestim se pripali zapaljiva smeša u samom tuljku.1. Minerski tuljci se upotrebljavaju za istovremeno paljenje 5 štapina. − izvori struje za paljenje.otpor strujnog kola. Minersko saće omogućava istovremeno paljenje većeg broja štapina odnosno minskih punjenja. vreme gorenja 110-140m/s. Vreme gorenja minerske šibice je približno 1 minut. a gori na promaji i vetru. pri toplom i hladnom vremenu. Pri pakovanju štapin se namotava u kalemove.17 Vreme gorenja sporogorećeg štapina se kreće u granicama od: 110-140s/m' sa tolerancijom od +10s. Ova sredstva omogućuju brzo i bezbedno paljenje štapina. Minerska šibica se upotrebljava za pripaljivanje sporogorećeg štapina neposredno ili preko minerskog saća. Drugi kraj cevčice je otvoren radi stavljanja štapina.jačina električne struje. 4. paljenje mina električnom strujom ima više prednosti. ali se po potrebi može otkinuti i upotrebiti samo onoliko cevčica koliki broj minskih punjenja palimo. 4. R . U sredstva za električno paljenje mina spadaju: − električni detonatori (ED). i − minerske šibice. Gašenje šibice je znak mineru da treba da se skloni. proizvedena su pomoćna sredstva za njegovo paljenje. kao i za rad pod vodom do dubine 10m. − minerski tuljci. 75%. Izrađeno je od kartonskih cevčica. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina: a) minersko saće. U praksi se obično uzima da 1m' štapina gori za 120s. (Ω). Vrlo burno sagoreva. Osigurana je protiv uticaja vlage. − moguće je paljenje minskog punjenja sa željenog rastojanja. o čemu treba voditi računa prilikom izbora dužine štapina. (A). čije je dno premazano zapaljivom smešom. pirotehnike i hemije . − jedini je način paljenja koji je dozvoljen u rudnicima sa metanskim režimom rada. ako je najkraći štapin koga pali dužine 1m. Rukovanje saćem je prosto i bezbedno. kao što su: − omogućava jednovremeno paljenje velikog broja mina. pri čemu krajevi štapina moraju biti izolovani od atmosferskih uticaja. Vreme gorenja štapina se bitno skraćuje kada gori pod pritiskom (pod vodom ili u jako nabijenoj bušotini). Osnovne karakteristike ovog štapina su: prečnik φ 5. Izrađeni su od kartona u vidu cevčice. − omogućava vremensko paljenje. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina data su na sl.2. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina Da bi se sprečile nezgode koje se dešavaju pri radu sa sporogorećim štapinom. premazanih na jednom kraju zapaljivom masom. razvija visoku temperaturu i zbog toga pali štapin skoro trenutno. odnosno minskih punjenja koja nisu suviše udaljena jedna od drugog. U tuljak može da se stavi 6 štapina. − provodnici električne struje. − merno-kontrolni instrumenti.2+0. boja izolacije crna.Kruševac proizvodi univerzalni sporogoreći štapin (USŠ) za rad u suvim i vlažnim uslovima. na suvom i vlažnom terenu itd. 4. U odnosu na štapinsko paljenje.3. − može se primeniti u svim vremenskim uslovima. pri čemu interval zastoja može da se kreće od nekoliko ms do 1s. od kojih 5 štapina vode do minskih punjenja. a relativna vlažnost vazduha max. Štapin se čuva u skladištima čija temperatura je od -200 do +250C. Iz ovoga proizilazi da 1m' sporogorećeg štapina gori najbrže 100s i najsporije 150s. međusobno povezanih u vidu saća.

a dužina mostića je oko 0. 6. Materijal od koga se izrađuje zapaljiva glavica mora biti: − osetljiv na toplotni impuls. Električni detonatori (ED) Električni detonator (ED) je hermetički zatvorana detonatorska kapisla br. U zavisnosti od električne osetljivosti proizvode se tri tipa zapaljivih glavica i to: − standardni tip A sa otporom mostića 1. Električni upaljač sa metalnim mostićem: 1)lamele. .2. koji je sposoban da izazove detonaciju inicijalnog (primarnog) i glavnog (sekundarnog) punjenja.4-0. EU sa rascepkom su namenjeni za radove. tj. − visoko neosetljivi upaljači sa otporom mostića ≈0. lako zapaljive glavice i provodnika. da ne stupa u hemijsku reakciju. pri naponu od 2-3V. pa se ne upotrebljavaju za minerske radove u rudnicima. Na sl. pikrit. − tip B sa otporom mostića 0. Električni upaljač sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom konstruisan je tako da je sama zapaljiva glavica strujno provodljiva i lako zapaljiva. c)sa rascepkom (naponski) Električni upaljač sa metalnim mostićem sastoji se od mostića koji je premošćen provodnikom visokog specifičnog otpora.03Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≈ 20A).4Ω. data je na sl. sa otporom mostića 1. dobru otpornost na koroziju i nisku tačku topljenja. Sl. − sposoban da stvori plameni impuls. b)sa strujno provodljivom glavicom. Prema nameni električni detonatori se dele na: − detonatore za iniciranje eksplozivnih punjenja kod radova na površini i u jami.5-5mm. naponski). a preostala 1/3 služi za umetanje i učvršćivanje električnog upaljača.0A). Mostić EU izrađuje se od legura koje imaju veliki specifični otpor. 6)zaštitni lak Prolaskom elektručne struje kroz glavicu. 8 u koju je ugrađen električni upaljač (EU). Danas se za miniranje uglavnom primenjuju EU standardnog tipa A. data je shema električnih upaljača. kada se kao izvor struje koristi mašina koje daje napon 20003000V.6Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 3. − EU sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom. Sl. od oblika njihovih krajeva. EU sa dodatkom metalnog praha su vrlo osetljivi. i − EU sa rascepkom (varnični. − stabilan. kao i od vrste zapaljive smeše koja je upresovana između elektroda. − ne sme biti higroskopan.05mm.18 4. Učvršćivanje mostića u zapaljivu glavicu može biti elastično ili čvrsto. Provodljivost struje se postiže tako što se u smešu zapaljive glavice ugrađuje sitno mleveni metalni prah i grafit. na suvim i mokrim radilištima i pod vodom dubine do 2m. Električni upaljač sa rascepkom (varnični upaljač) konstruisan je tako da su dovodne žice za struju u zapaljivoj glavici međusobno razmaknute. pikriminat olova. 5. koja su smeštena u detonatorsku kapislu (DK). 4 i 5)prvi i drugi sloj zapaljive mase.2A). Električni upaljač se sastoji od lako zapaljive glavice i dva izolovana provodnika. − detonatore za miniranje pod vodom dubine do 200m. mononitroresorcinat olova i dr. mostić glavice se usija do određene temperature na kojoj se pali lako zapaljiva glavica. što ove EU čini veoma otpornim na lutajuće struje. invar (36% Ni i 64% Fe). U zavisnosti od toga kako struja prolazi kroz električni upaljač i kako se vrši paljenje zapaljive glavice. Za pojedinačno paljenje EU ovog tipa potrebno je svega nekoliko mA.02-0. Kao materijal za mostić koriste se legure: nikl-hroma (80:20%). Napon neophodan za paljenje zapaljive smeše zavisi od rastojanja žica-elektroda. 2)izolator. Konstrukciona shema električnog upaljača sa zapaljivom glavicom i metalnim mostićem. Shema elsktričnih upaljača: a)sa metalnim mostićem. koja daje dovoljno jak toplotni impuls za paljenje usporivačke smeše ili primarnog punjenja detonatorske kapisle. koje definišu njihovu funkciju i sigurnost pri radu.2-1.2-1. Kao materijal za zapaljivu glavicu koristi se: acetilid bakra. 6. Približno 2/3 kapisle ispunjeno je primarnim i sekundarnim punjenjem. legure platino-iridijuma i dr. Ove EU lako mogu upaliti lutajuće struje. Za izradu električnih detonatora koriste se detonatorske kapisle izrađene od bakra ili aluminijuma ili njihovih legura.4Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 1. razlikuju se tri tipa EU: − EU sa metalnim mostićem (mostni). Električni upaljač (EU) služi za stvaranje plamenog impulsa. 5.1. Prečnik žice mostića kreće se u granicama od 0. 3)mostić visokog otpora. Električni detonatori imaju tačno definisane električne karakteristike.

koji se ugrađuje između električne lako zapaljive glavice i inicijalnog (primarnog) punjenja kapisle. Namenjeni su za pojedinačno paljenje mina ili kada je potrebno da sve mine detoniraju odjednom (zalomne mine i sl). Specijalni električni detonatori . Konstrukcija trenutnog električnog detonatora data je na sl. 9. Trenutni električni detonatori se koriste za miniranje na površinskim i podzemnim radilištima. vodonepropustivi zaptivač. Sl. 5. 9. Domaća industrija proizvodi serije vremenskih ED sa deset stepeni usporenja (1-10). 8. Električni detonator sa usporenim dejstvom Elementi električnog detonatora sa usporenim dejstvom su : 1. Vremenski interval između brojeva u seriji je 0. 9. 8. Paljenje inicijalnog punjenja ne ostvaruje se direktno od plamenog impulsa lako zapaljive glavice. a na provodnicima prikačena plastična pločica sa brojem koji označava interval usporenja. usporivački element.2. 8. 5. pločica za označavanje detonatora. 8. Na sl. električna lako zapaljiva glavica. a zatim ovaj aktivira inicijalno punjenje detonatorske kapisle. 3. elektroprovodnici. čaura. 4. 3. Električni detonatori namenjeni za miniranje u rudnicima moraju imati određeni kvalitet u pogledu električnih. odmah nakon uspostavljanja kola električne struje. 4. Vrste električnih detonatora U savremenoj praksi miniranja koriste se sledeći električni detonatori: 1. čaura. a na pločicu (9) utiskuju se oznake za tip detonatora i znak proizvodača.5s.5s. Trenutni električni detonator (TED) je detonator čije se eksplozivno punjenje aktivira trenutno. tehničko-minerskih. Elektro detonatori sa usporenim dejstvom se proizvode u serijama od broja 1 do broja 18. Sl. električna lako zapaljiva glavica. zaštitna (antistatička) cevčica. sa nazivnim intervalom usporenja u seriji od: 0. 2. Trenutni električni detonatori. Metanski . Trenutni električni detonator Elementi trenutnog električnog detonatora su (v. Sl. 7): 1.5s (PSED-polusekundni) ili 0. 7.seizmički. pločica za intervalni broj. 7. koji je programiran da gori određeno vreme. . data je serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) sa intervalom između brojeva od 0. inicijalno eksplozivno punjenje. 6. − milisekundni metanski elektrodetonatori. Detonatori sa usporenim dejstvom dele se na: − četvrtsekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/4 sekunde. s tom razlikom što usporivačka smeša sagoreva znatno brže. na suvim i mokrim radilištima i pod vodom do 2m dubine.1. Vremenski električni detonatori: − električni detonatori sa zakašnjenjem izraženim u sekundama. Konstrukcija električnog detonatora sa usporenim dejatvom data je na sl. Serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) Kod vremenskih ED na dnu čaurice utisnut je broj. 6. vodonepropustivi zaptivač. − polusekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/2 sekunde.19 − detonatore za miniranje na radilištima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. brizantno eksplozivno punjenje. 9. brizantno eksplozivno punjenje. − milisekundni ED sa zakašnjenjem izraženim u ms.1.sigurnosni električni detonatori: − trenutni metanski elektrodetonatori. 4. 3. 4. već taj impuls najpre pali usporivački element (5). sl. pokrivka. 2. inicijalno eksplozivno punjenje. zaštitna (antistatička) cevčica. Milisekundni električni detonatori su iste konstrukcije kao i vremenski ED. elektroprovodnici. 7. 2. mehaničkih i sigurnosnih karakteristika. Električni detonatori sa usporenim dejstvom (vremenski elektrodetonatori) imaju ugrađen usporivački element.25s i 0. − detonatore za seizmička miniranja.25s (ČSED-četvrtsekundni). 7. 10. Trenutni električni detonatori nose oznaku "0" koja se utiskuje na dance detonatora. pokrivka.

Konstrukcija metanskih ED je takva da je detonator potpuno zaštićen od varničenja. i − visokofrekfentne. osetljivost prema toploti i dr. Mogu se koristiti na suvim. pri čemu je stvorena nova slobodna površina za narednu eksploziju. Domaća industrija proizvodi trenutne metanske električne detonatore (TMED-Cu) i metanske milisekundne ED od broja 1-10 sa intervalom zakašnjenja između brojeva od 34ms (34-MMED-Cu) i 23ms (23MMED-Cu). kontrolni most za dinamo mašine. da svaka sledeća eksplozija nastaje u trenutku kada je prethodno odminirana stenska masa već rastrešena. Merno-kontrolni aparati koriste se za kontrolu ispravnosti elektrodetonatora. Domaća industrija proizvodi dve serije milisekundnih ED i to: − od broja 1-10 sa intervalom usporenja između brojeva od 34ms (34-MSED). ommetar. na delu gde se nalazi usporivačka masa. Električna mašina za paljenje mina tip EKA 400/22 Provodnici struje za električno paljenje mina mogu biti od bakarne.2. . Kod metanskih ED preko čaure sa spoljne strane navučen je mesingani zaštitni prsten. Ovaj prsten ima ulogu da spreči rasprskavanje čaure pri sagorevanju usporivačke smeše. vlažnim i mokrim radilištima. Domaća industrija (”Trio” Beograd) proizvodi električne-kondezatorske mašine za paljenje mina tip EKA 400/22. kako bi u mrežu poslala garantovanu struju za bezotkazno paljenje. U upotrebi su sledeći aparati: galvanoskop. 8. 4. Metanski milisekundni električni detonator Metanski ED su specijalno namenjenji za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. kao i pod vodom dubine do 2m. Osnovne tehničko-minerske karakteristike električnih detonatora su: provodljivost električne struje. kao i smanjenje seizmičkih potresa koji nastaju pri miniranju. − elektronske. Elektro provodnici su od bakra sa PVC izolacijom zelene boje. Sl. 10. otpor provodnika.2. tinjalica i dr.20 Milisekundni ED primenjuju se kod paljenja minskih punjenja koja treba da detoniraju jedno za drugim u vrlo kratkom vremenskom intervalu. ređe gumom. su tako podešeni da ne mogu upaliti najeksplozivniju smešu metana i vazduha (8-11. koji će omogućiti proticanje struje određene jačine. Mašine za električno paljenje mina moraju biti sposobne da pošalju dovoljno jak električni impuls za sigurno paljenje odgovarajućeg broja električnih detonatora vezanih u mrežu za paljenje. Lako zapaljiva glavica i eksplozivno punjenje kapisle br. 11. Obično su izolovani PVC masom. Moraju biti određenog poprečnog preseka. otpor električne glavice. − kondezatorske. Konstrukcija metanskog milisekundnog električnog detonatora data je na sl. Ovakav način iniciranja minskih punjenja omogućuje sitniju granulaciju i manju razbacanost odminiranog materijala. jer se aluminijum lako usija i zapali. − dinamo-električne. provodnici struje i merno-kontrolni aparati Za električno paljenje minskih punjenja koriste se mašine za električno paljenje. i − od broja 1-12 sa intervalom usporenja između brojeva od 23ms (23-MSED). Mreža ima granični otpor koji mašina za paljenje mora savladati. postavljen je mesingani konus (plamenik). Interval između pojedinih eksplozija bira se tako. između usporivačke smeše i inicijalnog punjenja. Metanski električni detonatori (MED-Cu) izrađuje se sa bakarnom čauricom i inicijalnim punjenjem od fulminata žive. Milisekundni električni detonatori se proizvode u serijama od broja 1 do broja 15. aluminijumske i pocinkovane gvozdene žice. Aluminijumske kapisle ne smeju se koristiti u jamama sa metanskim režimom. Mašine za električno paljenje. Boja izolacije provodnika milisekundnih detonatora razlikuje se od boje provodnika trenutnih ED. čija je uloga da usmeri plamen usporivačke smeše u inicijalno punjenje kapisle. pa može izazvati eksploziju metana ili ugljene prašine. koje daju jednosmernu struju bez pulzacija. či je izgled dat na sl. U upotrebi su sledeće vrste mašina za električno paljenje mina: − magnetno-električne. 10. po čemu se razlikuju od ostalih vrsta ED. Sl. (date su u Praktikumu-Metode ispitivanja). 11. mašina za paljenje i mreža za paljenje mina. U unutrašnjosti kapisle. sa intervalom usporenja u seriji od 20ms do 100 milisekundi.5%CH4).

čije su karakteristike date u tabeli 20. Uspešno se primenjuje kod masovnih miniranja na površinskim kopovima i kamenolomima. odnosno pojačnika inicijacije. Shema konektora data je na sl. Cevčica je spolja čvrsto obmotana dvostrukom pamučnom pređom.Trayal korporacija .buster. 12.3. − dvanaestogramski (P-12) i − dvadesetogramski (P-20) detonirajući štapin. 12. 13. 2)celofanska cevčica.) nije dovoljna detonatorska kapisla br. Svi ostali krajevi štapina vezani za glavni krak štapina. prilikom razbijanja nataložene metalurške zgure itd.Kruševac proizvodi više vrsta detonirajućeg štapina u zavisnosti od količine eksplozivnog punjenja (pentrita) po dužnom metru štapina i to: − desetogramski (P-10). DETONIRAJUĆI ŠTAPIN Detonirajući štapin je vrpca sa brizantnim eksplozivnim punjenjem.20 ' količina punjenja. pri rušenju podvodnih objekata i objekata na površini. on se obavezno flegmatizuje sa parafinom. kojima se postiže milisekundno usporenje paljenja pojedinih minskih punjenja. Pri tome se ostvaruje skoro trenutni prenos u sve grane štapina. mm 5. POJAČIVAČI IMPULSA . vlage i vode. a pritisak detonacije mu je takav da dovodi do potpune detonacije najneosetljivije eksplozive. Sl. električnog detonatora ili neposredno na veliki broj minskih punjenja. a iznad eksplozivnog punjenja. ili električnog detonatora do minskog punjenja. Ako se za srž koristi fulminat žive.12 P . pa njegova brzina detonacije iznosi oko 5000m/s.5 20 + 3 prečnik. već se mora koristiti znatno snažniji pojačivač impulsa . Usporivačka smeša u konektoru gori tačno programirano vreme u ms. Eksplozivno punjenje štapina smešta se u tanku plastičnu ili papirnu cevčicu. Preko pređe urađena je spoljna plastična izolacija. a istovremeno štiti srž štapina od mehaničkih uticaja. 8. 3)otvori za uvlačenje krajeva detonirajućeg štapina Konektor se umeće na presečemon mestu štapina. Ovaj štapin omogućava brz i siguran prenos detonacije sa detonatorske kapisle. Konektori su metalne (aluminijumske) čaurice otvorene sa obe strane u koje se stavljaju krajevi detonirajućeg štapina. Otporan je na vodu (ako su mu krajevi izolovani). Ako je srž štapina od pentrita onda je brzina detonacije oko 6500m/s. Pojačivač impulsa . 8. pri čemu nesme doći do pucanja zaštitne plastične obloge. g/m 10 + 1 12 + 1. 3)unutrašnja izolaciona obloga (pređa). 4)spoljna plastična obloga. Kada se zapali otvorenim plamenom gori lagano kao svaka materija. vodoplastični eksplozivi itd.8 Detonirajući štapin mora biti savitljiv i lako se vezivati u čvorove. Detonirajući štapin: 1)eksplozivno punjenje. 8. Usporivač . a da pri tome ne dolazi do detonacije. Inicira se detonatorskom kapislom br.8 DK br. Ne sme se koristiti u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. U sredini eksplozivnog punjenja je konac koji obezbeđuje ravnomeran raspored eksploziva (konstantnu gustinu) po celoj dužini štapina. 2)usporivačka smeša. Karakteristike detonirajućeg štapina Karakteristika P . Detonirajući štapin se često koristi u kombinaciji sa usporivačima . pirotehnike i hemije . koji se na kraj štapina pričvrsti izolacionom trakom ili nekim drugim sredstvom.2 6. koja čini štapin elastičnijim (fleksibilnijim). do svih minskih punjenja. ili elektrodetonatorom.8 DK br. koji se lako dovodi do detonacije kapislom br. U sredini konektora je postavljena usporivačka smeša koja je programirana da gori tačno određeno vreme izraženo u ms. Presek detonirajućeg štapina dat je na sl.21 4.konektorima.3 brzina detonacije. pa tek nakon toga dolazi do eksplozije minskog punjenja.BUSTERI Za iniciranje nekih neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša (AN-FO smeše. pa ispravno detonira i nakon stajanja u vodi. aktiviraju se detonacijom glavnog kraka. 5) pamučni konci Fabrika eksploziva. 8. liveni TNT.2 5.buster predstavlja jedinicu od čvrsto upresovanog visokobrizantnog eksploziva. 20. Sl.konektor: 1)metalna čaurica. 13.10 P . . Prenos detonacije može se obaviti trenutno ili sa programiranim usporenjem (postavljanjem konektora). tj.4. m/s 6500+500 6500+500 6500+500 boja izolacije crvena crvena crvena iniciranje DK br. upletenom u suprotnim smerovima. Tab. 4. Srž detonirajućeg štapina izrađuje se od fulminata žive ili pentrita sa aditivima. Koristi se za prenos detonacije od rudarske kapisle br.

sl. heksogena.60 1.sl. ili električnim detonatorom. koji je stegnut uzdužnom lamelom za čauru bustera (v. Karakteristike pentolitskih pojačivača Karakteristika PP-360 PP-300 PP-100 gustina. a B-50PD detonirajućim štapinom. Liveni pentolitski pojačivači – busteri treba da poseduju: − visok pritisak detonacije. Uspešna primena ANFO smeša i Slurry eksploziva počela je tek onda kada su pronađeni odgovarajući pojačivači. B-50P se inicira detonatorskom kapislom ili ED. cm 10 10 brzina detonacije. 14c).60 1. dobija se veća količina odminiranog materijala i povoljnija granulacija odminirane stenske mase.2. 2)aluminijumska čaura. Presovani pojačivači .425 -0. tj. Slurry eksplozivi. U praksi se iniciranje minskih punjenja najčešće vrši sa dva bustera. Ovim se postiže daleko bolje iskorišćenje snage eksplozije. Liveni pentolitski pojačivači imaju eksplozivno punjenje od mešavine 50% trotila i 50% pentrita. m/s 7000-7500 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. Konstrukcije presovanih bustera: 1)zaptivka ili plastični umetak. čija je osetljivost na iniciranje nekoliko puta niža nego kod klasičnih eksploziva.14b).Kruševac proizvodi tri tipa visoko brizantnih livenih pentolitskih pojačivača: PP-360. 4)detonatorska kapisla br. pirotehnike i hemije .425 pritisak detonacije.sl. Liveni pentolitski pojačivači .22 Pojačivači impulsa-busteri izrađuju se kao presovani i kao liveni. Služe za iniciranje jako neosetljivih eksploziva. koji se vezuje u čvor (v.. kod sekundarnih miniranja.1. Busteri B-10P i B-10H sadrže po 10g upresovanog pentrita ili heksogena. Upotrebljavaju se za iniciranje jako upresovanog i livenog trotila. Busteri B-50P i B-50PD imaju po 50g čvrsto upresovanog pentrita. koji su omogućili njihovu potpunu i stabilnu detonaciju. mešavine trotila i pentrita. 8. Sl. Ceo sklop predstavlja čvrstu celinu sa kojom se dalje postupa kao sa detonatorskom kapislom.14a).60 probojna moć-čelika. g/cm3 1.busteri Pentolitski pojačivači su namenjeni za aktiviranje svih eksploziva neosetljivih na detonatorsku kapislu br. PP-300 i PP-100. 21. Fabrika eksploziva. U tako pripremljenu čauricu bustera umeće se detonatorska kapisla br. Svi busteri su otporni na vodu. 8. Buster B-30P se inicira detonatorskom kapislom ili ED koji se postavljaju u otvor zapertlovanog plastičnog čepa (v.sl. patronirani Boriti i dr.425 -0. kao što su: ANFO smeše. 14. Tab. 3)eksplozivno punjenje bustera. upresovanog na dno aluminijumske čaurice. npr. g 360 300 100 prečnik. Iniciranje bustera vrši se kapislom br. iznad koga je postavljen električni detonator. Ova grupacija eksploziva poznata je pod zajedničkim imenom "sigurnosni eksplozivi". 15). od kojih se jedan postavlja na dno. % -0. Ovi pojačivači uspešno se primenjuju u svim našim rudnicima. koja je poznata pod imenom pentolit. 8 ili detonirajući štapin. 8. Busteri B-30P i B-30PD imaju po 30g čvrsto upresovanog pentrita. − prečnik i dužina bustera moraju biti prilagođeni prečniku eksplozivnog punjenja koje iniciraju. Buster B30PD aktivira se detonirajućim štapinom koji se provlači kroz sredinu bustera (v.sl. Liveni pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentolita. Osnovne karakteristike standardnih pentolitskih pojačivača dati su u tabeli 21.4.4. mm 70 50 41 dužina.busteri Presovani pojačivači-busteri su sastavljeni od aluminijumske čaurice u koju je pod visokim pritiskom upresovana određena količina pentrita ili flegmatizovanog heksogena. gde se za miniranje koriste ANFO i Slurry eksplozivi. . Buster B-2H sadrži 2g. Koristi se za podvodna miniranja dubine do 20m. MPa 20400 20400 20400 masa. Eksplozivno punjenje bustera je potpuno zatvoreno i rad sa njim je bezbedan. meseci 12 12 12 Pentolitski pojačivač ima dva otvora za provlačenje kraja detonirajućeg štapina./kutiji 60 72 180 stabilnost. kom. 4. 14d). mm 59 95 45 pakovanje. a drugi u sredinu minske bušotine. Presovani pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentrita ili heksogena. 4. 14. Najčešće korišćene konstrukcije presovanih bustera date su na sl. Na vrhu bustera hermetički je zapertlovan plastični čep (1) sa otvorom za kapislu (v.Trayal korporacija .

2). Kapisla je od bakra. U tu svrhu koristi se gumeni prsten ili višestruka spojnica (poz.5. pomoću koje se ostvaruje čvrst spoj kapisle i krajeva cevčica. U svetu postoji više sistema za neelektrično iniciranje minskih punjenja. 4)jednostruka spojnica Prenos detonacije s jednog kraja na drugi kraj cevčice ostvaruje se pomoću detonatorske kapisle u specijalnoj jednostrukoj spojnici (poz. VPDC imaju masivne zidove i mogu da izdrže teške uslove rada na terenu. 6)vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) Vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) izrađena je od visokokvalitetne plastične mase. Detaprim i dr. Mehanička otpornost VPDC zavisi od spoljne temperature. Pomoću plastičnog ili gumenog čepa kapisla je čvrsto i hermetički spojena sa vatroprovodnom detonacionom cevčicom (VPDC). proizvod hemijske industrije "Police" Berane. SISTEMI NEELEKTRIČNOG NAČINA INICIRANJA EKSPLOZIVA U cilju povećanja sigurnosti miniranja i zaštite od neželjenih efekata lutajućih struja i statičkog elektriciteta u novije vreme razvili su se sistemi za neelektrično iniciranje minskih punjenja. VPDC su hemijski potpuno neosetljive na veliki broj agresivnih organskih rastvarača i neorganskih hemikalija na temperaturama do 400C. Primadet. Opis polinel sistema Polinel inicirajući sistem sastoji se iz: − Polinel detonatora. Visoka temperatura u cevčici traje veoma kratko (0. 15". Sagorevanjem reaktivne smeše oslobađa se hemijska toplota. 4)usporivački element. Standardne VPDC cevčice 3/1. 5)gumeni zaptivni čep.23 Sl. Polinel detonator sa VPDC: 1)bakarna čaura. VPDC se iniciraju detonacionim impulsom. Od svih nabrojanih sistema najviše se primenjuje Nonel sistem. Sl. 15". praškastih eksploziva itd. Neelektrični sistem iniciranja predstavlja jedan savremen i bezbedan sistem koji se nalazi između električnog načina iniciranja i iniciranja pomoću detonirajućeg štapina. proizvod Švedske firme Nitro Nobel. Polinel detonator tip N i tip B koriste se za miniranja na površinskim kopovima. 8 (sa ili bez usporivačkog elementa) i tanke vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). koja se postavlja u sredinu snopa. koja brzim sagorevanjem (oko 2200m/s) prenosi toplotni impuls kroz cevčicu do inicijalnog punjenja ili usporivačkog elementa kapisle. varnicom. 3)inicijalno punjenje. 4)čvor 4. Anodet. 2)kartonska obloga.5mm izdržavaju silu istezanja do 60N uz elastično istezanje do 50%. trenjem. Unutrašnjost plastične cevčice obložena je mikro slojem reaktivne smeše (30-50mg/m'). 4. koji se može ostvariti detonatorskom kapislom ili detonirajućim štapinom.1. 15'. 1) VPDC koristi se specijalni alat (starter) sa inicijalnom kapislom. 2)višestruka spojnica ili gumeni prsten. Zbog toga pokazuju znatno veću sigurnost pri miniranju u odnosu na električne detonatore i detonirajuće štapine. − vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). plamenom i sl. tip B i tip T.5. Teodet. Polinel detonator sastoji se od standardne detonatorske kapisle br. a njena dužina varira u zavisnosti od dužine usporivačkog elementa. spoljnjeg prečnika 3. a otklonjene njihove mane. Sl. 6 ili br. 2)brizantno eksplozivno punjenje. Iniciranje više VPDC (poz. 3) pojedinačne VPDC. U zavisnosti od mesta primene. Zahvaljujući mikro debljini i maloj gustini reaktivnog sloja VPDC se ne mogu dovesti do detonacije udarom. Normalne cevčice se mogu primenjivati u temperaturnom intervalu od -400C do +600C. Pentolitski pojačivač-buster: 1)liveni pentolit. pri čemu produkti sagorevanja dostižu temperaturu od preko 40000C i pritisak 20-30bara. Na ovaj način u snopu se može odjednom aktivirati i više od 100 VPDC. Krajevi VPDC se hermetički zatvaraju pa ne može doći do prodora vlage unutar cevi. fabrika eksploziva "Police" Berane proizvodi tri osnovna tipa polinel detonatora: tip N. ANFO smeša. Za aktiviranje magistralne linije (poz. 15. Mogu se primenjivati za aktiviranje zasićenih rastvora amonijum-nitrata i drugih nitrata. Hercudet. Istezanjem VPDC ne remeti se funkcija sagorevanja cevčice. 3) vrši se uz upotrebu detonatorske kapisle. bez obzira na broj cevčica. . iz koga se razvio i naš domaći sistem Polinel. osim u sredinama sa pojavom metana i opasne ugljene prašine. Postupak iniciranja VPDC: 1)magistralna linija.0mm i unutrašnjeg 1. Detonator tipa T koristi se za podzemna miniranja.5ms/m') i ne može da izazove termičko razlaganje plastične cevčice (čak ni po površini). koji može odjednom inicirati čitavu mrežu. 3)otvori za detonirajući štapin. 15'. kao što su: Nonel sistem. i − alata za iniciranje (startera). − spojnica (konektora). Način aktiviranja VPDC dat je na sl. kako je to dato na sl. 4).5mm. pri čemu su zadržane sve dobre osobine oba sistema.

Ovim postupkom oblikuju se razni predmeti manjeg ili većeg prečnika (cevi. vreme eksplozivnog razlaganja (brzina detonacije). Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva zasniva se na tome da se metalna ploča (rondela).). Sl. Postupak obrade plastičnim deformisanjem primenom eksploziva. na kojima se visoki pritisci dobijaju dejstvom relativno malih količina eksploziva. koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta. 16. rezanje. koja se plastično deformiše. kako je to shematski dato na sl. 1) matrica. tehnologiji polimera itd. 4)voda Eksplozivna punjenja za probijanje otvora prilagođena su obliku komada koji se obrađuje i mogu biti: koncentrična za probijanje otvora kod manjih komada ili izdužena za probijanje otvora u cevima. Ova pojava ima izuzetan značaj. Shematski prikaz probijanja otvora eksplozivom: a)u ravnim pločama. Kumulativna linijska punjenja za sečenje metala imaju veliku primenu u vojnoj tehnici za rušenja raznih objekata. Shematski prikaz dejstva eksplozije u vodi pri obradi metala: 1)ravna ploča (rondela). presovanje. pirotehničkom smešom i drugim postupcima. sa osnovnim principima i uređajima za njihovo izvođenje. levkovi za kumulativna punjenja. b)u cevima. Pored mašinstva ova tehnologija primenjuje se i u rudarstvu. koji se klasičnom tehnologijom ne mogu spojiti. shematski je prikazan na sl. otvrdnjavanje. 4)oblast kavitacije. spajanje. 16. stegne u matricu i pod dejstvom pritiska eksplozije oblikuje u unapred definisanu geometrijsku formu. prenosi se na obrađivanu površinu u veoma kratkom vremenskom periodu. 18. Probijanje otvora eksplozivom vrši se na ravnim pločama. c)preko tečnosti. Sl. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva vrši se sa i bez predgrevanja rondele. 3)eksploziv. graviranje. građevinarstvu.24 5. 5)gasni mehur Deformacija rondele (1) nastupa usled impulsnog opterećenja vodenog udarnog talasa. U daljem tekstu daće se kraći prikaz pojedinih postupaka obrade eksplozivom. . prikazani su načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet. Postupci obrade metala eksplozivom Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste brizantni eksplozivi. sfernim površinama ili cevima. plakiranje. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet upotrebljava se voda. Nakon kratkotrajnog primarnog opterećenja. Pregled osnovnih postupaka obrade metala eksplozivom. d)preko sipkastog materijala Na kvalitet obrađivanih predmeta utiče: specifična energija eksplozije. Sl. Spajanje metala eksplozivom omogućuje spajanje raznorodnih metala. Probijanje i sečenje: Za probijanje otvora eksplozivom primenjuju se koncentrična kumulativna punjenja. 3)odbijeni udarni talas. OBRADA METALA EKSPLOZIJOM Obrada metala eksplozijom danas se sve više koristi u praksi. probijanje. Sve ove. Kod spajanja metala i površinskog otvrdnjavanja kao prenosnik energije koriste se metalne ploče. pesak i guma. čelične kuplole. nastupa sekundarno opterećenje rondele prouzrokovano dejstvom pulzirajućih mehura.). izražena naglim porastom pritiska. Zagrevanje metalnog komada (rondele) vrši se električnim putem. Veličina i oblik eksplozivnog punjenja moraju obezbediti ravnomernu raspodelu pritiska po celoj površini obrađivanog komada. 18. kroz različite operacije kao što su: oblikovanje. Sl. dat je na sl. Loša strana neposrednog prenosa energije je u tome što brizantno dejstvo eksploziva može izazvati deformaciju samog predmeta. 17. dok se za sečenje koriste linijska punjenja (standardna ili improvizovana). čelične boce. Energija eksploziva može se veoma efikasno iskoristiti zu obradu metala. 2)matrica. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja. b)preko vazduha. 2) metalni deo u kome se probija otvor. a i druge operacije obrade metala eksplozivom izvode se na jednostavnim uređajima. barut i gasne eksplozivne smeše. metalurgiji. U ređim slučajevima energija se prenosi neposredno na obrađivani predmet. Ovom tehnologijom moguće je vršiti oblikovanje predmeta u najsloženije geometrijske forme. izraženom u milionitim delovima sekunde. jer ona obezbeđuje visoku tačnost dimenzija obrađivanih komada. navoji na cevima itd. vazduh. popravka naprslih delova itd. sipkasti materijali (pesak i sl. veličina i geometrijska forma eksplozivnog punjenja itd. statori generatora itd. 17. Energija eksplozije. sečenje. 19. guma. Na sl. zavarivanje. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet koristi se: voda. Načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet: a)neposredno. koji nastaje kao posledica eksplozije.19.

6)amortizer-prigušivač. 3)pokretna ploča. 6)pokretna (odbacna) ploča Kod kontaktnog postupka eksploziv se stavlja neposredno na površinu koja se otvrdnjava.sl. 3)spoljašnja cev. bakar. između eksplozivnog punjenja i metalne ploče postavlja se zaštitna ploča (3). parafin ili plastična masa. mesing i dr. i što dolazi do odvaljivanja delića obrađivane površine. 6)voda. Gasoviti produkti eksplozije ubrzavaju gornju pokretnu ploču (3). 4)eksploziv. omogućeno je spajanja metala bez obzira na znatne razlike u tačkama topljenja. 23. 8)centrirajući prsten Kod plakiranja cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem. usled čega dolazi do sudara ploča određenom brzinom i pod određenim uglom. U praksi se najčešće primenjuju dva postupka za površinsko otvrdnjavanje metala i to: kontaktni i nekontaktni postupak (v. 20). trake. Kod plakiranja unutrašnjim eksplozivnim punjenjem dolazi do deformacije unutrašnje cevi. Za spajanja metala eksplozivom uglavnom se primenjuju manje brizantni eksplozivi. 2)eksplozivno punjenje. Višeslojni materijali dobijeni ovom tehnologijom poseduju poboljšana termomehanička svojstva u poređenju sa mono metalnim (klasičnim) materijalima. višeslojni limovi i trake. Plakiranje cevi unutrašnjim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. 1)osnovna ploča. Kod nekontaktnog postupka eksplozija se izvodi na pokretnoj (odbacnoj) ploči (6). kartona i dr. Profil deformisane zone metala dobija karakterističan talasasti oblik (v. bimetalne kontaktne pločice (Č-Al). 7)voda. žica itd. Profil deformisane zone pri spajanju metala eksplozijom U zoni spoja dolazi do strukturnih promena i znatnog povećanja čvrstoće. 4)unutrašnja cev. kao što su: nerđajući čelici. Sl. 21. s obsirom da se u toku procesa ne postižu temperature topljenja metala. 5)električni detonator. Nedostatak ovog postupka je u tome. primenom eksploziva mogu se plakirati: čelični "U" profili. koja je na izvesnom rastojanju od metalne ploče koja se obrađuje.sl. i to: − ploče koje se spajaju su pod uglom. Plakiranje cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. 4)unutrašnja cev. 21). snagom eksplozije potiskuje se spoljašnja cev. bimetalni klizni ležajevi itd. bimetalni izmenjivači toplote. zasipni materijal itd.25 Primenom eksploziva za spajanja raznorodnih metala u dvoslojne ili višeslojne kompozicije. 4)eksploziv. Da bi se sprečile ove deformacije. koja se spaja sa unutrašnjom cevi. koja štiti površinu metala od mehaničkog dejstva produkata eksplozije. U praksi se primenjuju dva postupka spajanja metala eksplozivom (v. 2)eksplozivno punjenje.sl. 2)električni detonator. u naftnoj industriji za transport nafte i gasa itd. i sl. Tehnologijom spajanja eksplozivom proizvode se: industrijski bimetalni noževi. 1)podloga. titan. koja može biti od gume. 5)spoljašnja cev. 24. Plakiranju se podvrgavaju cevi izložene velikom habanju i koroziji.). Oblaganje-plakiranje čeličnih cevi vrši se materijalima otpornim na habanje i koroziju. limovi. 3)zaštitna ploča. 3)masivni cilindar. 5)centrirajući prsten.22. koja naleže na spoljašnju cev i sa njom se spaja. U zoni sudara dolazi do uzajmne deformacije površina. Pored cevi. 20. pri čemu se slojevi neizmenično nagomilavaju i uvlače jedan u drugi. što se na površini pojavljuju pukotine i prsline.). Shematski prikaz postupaka za površinsko otvrdnjavanje metala: a)kontaktni postupak. 23. Postupci spajanja metala eksplozivom: a)ploče su pod uglom. Sl. b)nekontaktni postupak. Sl. i − ploče koje se spajaju su paralelne. 6)podloga Kod spajanja metala uglavnom se primenjuje međuploča (5). 22. 2)metalna ploča koja se otvrdnjava. . 24). Sl.sl. Otvrdnjavanje metala eksplozijom primenjuje se kod elemenata čije su površine izložene intezivnom habanju i abraziji. 5)međuploča. aluminijum. b)ploče su paralelne. Cevi i slični cilindrični elementi plakiraju se na dva načina: spoljnim ili unutrašnjim eksplozivnim punjenjem (v. Plakirane cevi koriste se u rudarstvu za hidraulični transport čvrstih mineralnih sirovina (flotacijska pulpa. Optimalni zazor između unutrašnje i spoljašnje cevi iznosi od 1 do 3mm i postiže se centrirajućim prstenom. pesak ili cement Sl. pri čemu je čvrstoća spoja uvek veća od čvrstoće mekšeg metala.

% -0. usled čega dolazi do sabijanja površinskog sloja metala i povećanja njegove tvrdoće. 22. matrice. kugli i šipki mlinova. hodnih delova rudarske mehanizacije.425 gasna zapremina. Koriste se i za usmerena miniranja u rudarstvu i drugim oblastima. vlakna). Matrica u kompozitu ima ulogu vezivne materije u koju je uklopljeno ojačanje-armatura.RING gustina. da obezbedi homogenost kompozita. SPECIJALNA EKSPLOZIVNA PUNJENJA ZA OBRADU METALA Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste: brizantni eksplozivi. Kompozitni materijali predstavljaju makromehaničku mešavinu dva ili više materijala različitih fizičkohemijskih i mehaničkih svojstava. da sa vremenom ne menja karakteristike (ne stari) itd. čeljusti drobilica.6 brzina detonacije.LONG KEP .6 1. Delimično utiče na mehaničke karakteristike: tvrdoću površine. Pri tome dolazi do naglog porasta pritisak (od 104-105MPa) u veoma kratkom vremenskom intervalu od 10-6 do 10-9 sekundi. a pokazuje čak i neke osobine koje komponente ponaosob ne iskazuju. .Kruševac proizvodi dva tipa specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala i to: KEP . obloga utovarnih i presipnih mesta.LONG i KEP .425 -0. električne karakteristike. Otvrdnjavanje površina eksplozijom primenjuje se kod pojedinih delova rudarske opreme. žilavost i savitljivost. koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta. čvrstoće na smicanje i pritisak. mešani) materijala. g/cm3 1. m/s 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. Definiše otpornost kompozita na visokim temperaturama. Fabrika eksploziva. i − kontinualne faze. Za otvrdnjavanje zavarenih spojeva najčešće se primenjuju izduženalinijska eksplozivna punjenja. međusobno nerastvorljivih. Ona omogućuje formiranje oblika kompozitnog materijala i prenos opterećenja u materijalu sa vlakna na vlakno.složeni. otpornost prema hemijskim uticajima i eroziji. sečenje cevi i ravnih površina i dr.Trayal korporacija . 8 DK br. pirotehnike i hemije . barut i gasne eksplozivne smeše. Armirajući elementi moraju imati dobru adhezivnost prema matrici. dm3/kg 1002 1002 probojna moć-čelika. 5. Matrica mora da raspolaže dobrim adhezivnim svojstvima. SAVREMENI MATERIJALI 1. armature (čestice. Karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja Karakteristike KEP . pri čemu oblik eksplozivnog punjenja mora biti prilagođen obliku zavarenog spoja. 0K 550 550 iniciranje DK br. Tab. cm 10 10 temperatura samozapaljenja. Ovim postupkom mogu se otvrdnjavati i zavareni spojevi. sa znatno većom dubinom otvrdnjavanja u odnosu na klasične postupke obrade plastičnom deformacijom. da omogući jednostavan proces izrade. Armatura u kompozitnom materijalu prima na sebe opterećenja i doprinosi osnovnim karakteristikama čvrstoće i krutosti. obezbeđuje homogenost kompozita i dr.RING.26 Iniciranjem eksplozivnog punjenja dolazi do kretanja čela detonacionog talasa duž obrađivane površine. kao na primer: zuba utovarnih sistema. drobljenje metala. Kompozitni materijali se sastoje iz: − diskontinualne faze. kuglice. 8 Specijalna eksplozivna punjenja primenjuju se u metalskoj industriji za: sečenje metala. KOMPOZITNI MATERIJALI Ubrzana istraživanja u oblasti razvoja i primene novih materijala u drugoj polovini XX veka rezultirala su razvojem kompozitnih (composite .1. reznih elementa bušaće i druge opreme itd. tj. termičkom obradom ili postupcima navarivanja. Postupkom otvrdnjavanja metala eksplozivom dobija se velika površinska tvrdoća. date su osnovne tehničko-minerske karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala. osobine zapaljivosti. tj. Ovako dobijen materijal objedinjuje najbolje osobine svojih komponenata. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja. U tabeli 22.

kidanjem vlakana. − dobra adhezivnost sa matricom i dr. tj. C. Radno su sposobna do temperature 5400C. dobijena iz rastopljenog stakla. skeletaste. ljuspaste. odličnom hemijskom i toplotnom otpornošću. i − visokomodulna ugljenična vlakna (velikog modula elastičnosti). ugljenična. Dok metali otkazuju pri zamoru samo na jedan način (stvaranjem prskotina). pri čemu uzdužna zatezna čvrstoća daleko nadmašuje čvrstoću u poprečnom pravcu. Sl. Za razliku od metala kompozitni materijali ne podležu plastičnoj deformaciji. A i S. vlakna bora. niskom cenom izrade i dr. što je shematski prikazano na sl. Odlikuju se dosta visokom čvrstoćom. što je veoma važno tamo gde je masa delova od vitalnog značaja. Al) i dr. laminirane i kompozite sa česticama. Njihova čvrstoća u velikoj meri zavisi od orijentacije armirajućih vlakana. Sl. Najčešće korišćena armaturna vlakna za konstrukcione kompozite su: staklena. metalne. kompoziti otkaziju na razne načine (odvajanjem vlakana od osnove.). Zahvaljujući napred navedenim prednostima kompoziti postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala Kompozitni materijali poseduju relativno veliku nosivost i posle delimičnog oštećenja. Nedostatak im je mali modul elastičnosti.polimerene.1. Takođe poseduju veliku otpornost na koncentrisane napone.1. lakom obradivošću. Odnos nosivosti kompozita i njegovih sastavnih elemenata Odgovarajućim izborom sastavnih elemenata i njihovim zapreminskim odnosom u strukturi kompozita mogu se dobiti materijali sa kontrolisanim i željenim svojstvima. Staklena vlakna predstavljaju neorganska vlakna. keramičke. pod dejstvom spoljnih sila dolazi samo do elastičnih deformacija. Kao materijal za armaturu kompozita najčešće se koriste: − staklena. Velika prednost kompozitnih materijala u odnosu na klasične materijale je visoka vrednost specifične čvrstoće (Rm/ρ) i specifičnog modula (E/ρ). 2. Ugljenična (grafitna) vlakna proizvode se kao: − visokočvrsta ugljenična vlakna (velike zatezne čvrstoće). − visoki modul elastičnosti (naročito je važan kod metalnih matrica). 1.27 1. ugljenična. visokim unutrašnjim prigušenjem. − jednostavnost izrade. organska vlakna (kevlar . Po hemijskom sastavu staklo iz kojeg se dobijaju staklena vlakna sadrži 1 do 2% oksida alkalnih metala. Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni polimerne i metalne matrice. 1.aramid i dr.). 2. SASTAV I OSOBINE KOMPOZITNIH MATERIJALA Sastavne komponente znatno utiču na mehaničke karakteristike kompozita. U zavisnosti od oblika i sastava konstituenata kompoziti se dele na: vlaknaste. koja pored dobrih mehaničkih karakteristika poseduju visoku tvrdoću i veoma dobru toplotnu postojanost. 1. − postojanost svojstava. pa njihova mehanička svojstva veoma mnogo zavise od ugla merenja pojedinih karakteristika. organska vlakna (aramid i dr. U praksi se proizvode četiri vrste staklenih vlakana: tip E. imaju malu toplotnu provodljivost i dr. što omogućava izradu delova znatno manje mase pri potpunom zadovoljenju kriterijuma nosivosti. što je posledica prenošenja opterećenja preko velikog broja vlakana. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala data su na sl. stvaranjem prskotina u osnovi i sl. raslojavanjem. agresivnu sredinu i koroziju. Armaturna vlakna Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred armaturna vlakna su: − visoka čvrstoća vlakana. U pogledu nosivosti kompozitni materijal se nalazi između nozivosti armirajućeg vlakna i matrice. − odgovarajuće dimenzije i oblik vlakana (najviše se koriste vlakna okruglog i prstenastog poprečnog preseka).1. odlikuju se malom brzinom rasprostiranja prskotina. velikom otpornošću na udar. Matrice za izradu kompozitnih materijala dele se na: . ugljenične i polimatrične. Najčešće se koriste vlakna tipa E i S.) i vlakna bora. Kompozitni materijali spadaju u grupu anizotropnih materijala. U pogledu ponašanja prema zamoru kompoziti se suštinski razlikuju od metala. . metalna vlakna (Č.

Kompoziti sa aramidnim vlaknima daju za oko 70% manju masu nego isti delovi od čelika. Ovako dobijena vlakna imaju modul elastičnosti od (350-520)⋅103MPa. nizak koeficijent temperaturnog širenja. Zbog toga se često pribegava kombinovanju ovih vlakana sa vlaknima ugljenika ili bora. izrađuju se i u obliku tkanja. znatnom otpornošću na zamor. Visokomodulna ugljenična vlakna dobijaju se naknadnom visokotemperaturnom grafitizacijom visokočvrstih ugljeničnih vlakana (na oko 30000C). Po kvalitetu ne zaostaju za neorganskim vlaknima.5-34. Aramid (aromatizovani poliamid) je sintetički materijal koji spada u grupu visoko aromatizovanih poliamida sa sređenom unutrašnjom strukturom. Nedostaci su im otežana obradivost i oblikovanje zbog visoke tvrdoće. 2. Najpoznatije ogransko vlakno je “kevlar”. Koriste se za jako krute konstrukcije. zbog čega sve više dobijaju na značaju. tako da se obim njihove proizvodnje neprestano povećava.7-1. pri čemu se atomi ugljenika raspoređuju po heksagonalnom sistemu. inertnost prema većini reagenasa i dr. metalne.85 1. Ovako dobre karakteristike ugljeničnih vlakana postižu se povećanim stepenom uređenosti atoma ugljenika u rešetci. poseduju izvanrednu otpornost na udar.1-1. koji je 7 do 11 puta veći od modula elastičnosti aluminijuma i titana. Nedostatak im je niska pritisna čvrstoća. lako se oblikuju. Njihova najvažnija osobina je da se dobro kombinuju sa visokokvalitetnim vlaknima. te se dobijaju tzv. veliki modul elastičnosti. Najčešće se koriste u smeši u koju ulaze punioci. Ugljenična vlakna predstavljaju najčešće korišćena armirajuća vlakna kod kompozitnih materijala. malu gustinu. malu gustinu.28 Visokočvrsta ugljenična vlakna dobijaju se iz vlakana poliaikrilonitrila. a i druge smole. Imaju čvrstoću na zatezanje od 3000-4500MPa i malu gustinu 1. Sl. 2. − matrice na osnovu fenolnih smola. poseduju dobru dimenzionu stabilnost i hemijski su inertne.83-1. nešto manji modul elastičnosti. visoka proizvodna cena. Tab. Organska vlakna su po hemijskom sastavu aromatski poliamidi. srednjom mehaničkom otpornošću.91 1. razređivač. . keramičke.5 148 126-205 77 Matrice za izradu kompozita Matrice za izradu kompozita mogu biti: polimerne. 2400-2500 2600 1700-2000 1440 2100-4600 2800 2800-4500 2800 72-86 385-430 260-385 135 0. grafitizaciju i obradu površine vlakana. Ugljenična vlakna poseduju veliku čvrstoću.2. hibridni kompoziti. Pri tome vlakna postaju glatka i njihova adhezija sa matricom je znatno slabija. Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih armaturnih vlakana za konstrukcione kompozite. karbonizaciju. − matrice sa metalnom osnovom. U čistom vidu epoksidne smole se retko koriste. Pri savijanju aramidna vlakna ponašaju se vrlo slično metalima. data su u tabeli 1. kao i visoka cena izrade. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana dat je sl.1. što staklena i grafitna vlakna ne ispoljavaju. ili za oko 50% manju masu nego kompoziti sa staklenim vlaknima. acetona i epihlorhidrina.18 1. − matrice na osnovu poliesterskih smola. Srednji prečnik vlakna je 7μm. postojanost na visokim temperaturama. Fizičko-mehanička svojstva armaturnih vlakana Vlakna Gustina ρ 3 kg/m Zatezna čvrstoća Rm MPa Modul elastičnosti x103 MPa Specifična čvrstoća Rm/ρ 6 x10 m Specifični modul E/ρ 9 x10 m staklena borna ugljenična aramidna 1. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana Vlakna bora odlikuju se velikom pritisnom čvrstoćom i otpornošću na torziju. Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni: − matrice na osnovu epoksidnih smola. otežano dobijanje vlakana. dok imaju približno istu masu kao kompoziti sa ugljeničnim vlaknima.9g/cm3. temperaturnom stabilnošću do 2000C.87 28. Imaju pozitivan koeficijent linearnog širenja (sličan titanu). imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. ne tope se i ne skupljaju. poznatije kao aramidno vlakno. Aramidna vlakna imaju vrlo visoku zateznu čvrstoću. postojana su u širokom temperaturnom opsegu od -1960C do 2600C. Epoksidne smole su veštačke smole koje se dobijaju kondezacijom fenola. kroz četiri osnovne operacije: kontrolisanu oksidaciju. odličnu obradivost. ugljenične i polimatrične. Odlikuju se relativno visokom tvrdoćom. 1.

a kao matricu epoksidne i fenolne smole. lakom tehnologijom obrade itd. lako se oblikuju. velikom izduženju. legura aluminijuma. koji imaju mehaničke karakteristike reda kvalitetnog konstrukcionog čelika uz oko 5 puta manju gustinu (17002000kg/m3). dobrom otpornošću prema hemijskim uticajima. Dosta dobro se kombinuju sa armirajućim vlaknima. Radna sposobnost ovih smola ostaje nepromenjena pri temperaturama do 2500C.29 Fenolne smole su tvrde. otežano dobijanje vlakana. malom istegljivošću. − jednosmerne vlaknaste kompozite sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. Poseduju dosta dobra mehanička svojstva na dnevnim temperaturama. kao armaturna vlakna koriste se: staklena vlakna. Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih matrica za izradu kompozitnih materijala. Kod polimernih kompozitnih materijala.31-62. Fizičko-mehanička svojstva materijala matrice Smola Gustina 3 kg/m Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa fenolna poliesterska epoksidna 1300 1100-1300 1150 41. metilmetakrilat).). Omogućuju smanjenje mase konstrukcije za oko 30%. ili alkohola (glikol.31-68. titana. Dobijaju se putem kondezacije fenola i formaldehida. godine). Kompozitni materijali sa visokomodulnim ugljeničnim vlaknima koriste se u slučajevima kada je od primarne važnosti visoki modul elastičnosti. ovi kompozivi nalaze sve veću primenjuju umesto kompozita na bazi staklenih i drugih vlakana. visokoj udarnoj žilavosti i maloj gustini (17002000kg/m3). nekih teško topljivih metala itd. Nedostatak im je mali modul elastičnosti i nešto veća gustina (2400-2500kg/m3). mangana. a kao matrica koriste se sve tri veštačke smole (epoksidna. zbog čega je teško dobiti visokokvalitetne smole. nešto manji modul elastičnosti koji je i pored toga 2-3 puta veći nego modul elastičnosti kompozita sa staklenim vlaknima tipa E. ali smanjuju izdržljivost na povišenim temperaturama.95 82. fenolna. Ovi kompoziti poseduju dobru obradivost i sposobnost lakog pletenja vlakana.05 43. zbog čega se u nekim konstrukcijama zamenjuju sa epoksidnim smolama. data su u tabeli 2. POLIMERNI KOMPOZITNI MATERIJALI Postoji više tipova polimernih kompozitnih materijala. toplotnootporne smole. . to je njihova adhezija sa matricom znatno slabija. S obzirom da ova vlakna imaju glatke površine. zbog čega je i ograničena njihova primena kod izrade kompozita. hemijski inertne prema organskim rastvaračima i kiselinama. Tab. U praksi najširu primenu imaju kompoziti sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. Nedostatak im je niska udarna žilavost.2. otpornošću na temperature do 1500C. Metalne matrice proizvode se od prahova raznih metala i njihovih legura (npr. dobrom dimenzionom postojanošću. uz mali koeficijent linearnog širenja.74 3100 3300 4300 1. Sa konstrukcione tačke gledišta najiteresantniji su kompoziti sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknom i matricom od epoksidne smole. Posledica toga je niža zatezna čvrstoća. Kompozitni materijali na bazi kevlar vlakana poseduju izvanrednu otpornost na udar (žilavi su i neprobojni). Najveći problem metalnih matrica ogleda se u komplikovanoj tehnologiji izrade. izrađuju se i u obliku tkanja. organska (kevlar) vlakna i vlakna bora. Najbolje mehaničke osobine poseduju kompoziti na bazi staklenih vlakana tipa E sa epoksidnom matricom. ali su za konstrukcionu primenu najinteresantniji vlaknasti polimerni kompoziti. Kompozit staklo-smola ima visoku otpornost koju karakteriše stakleno vlakno. Široko se primenjuju s obzirom da su jako jeftine i da je sa njima lako raditi. Nedostaci su im mala otpornost na pritisak. Ovi kompoziti se odlikuju: relativno visokom zateznom čvrstoćom. nikla. Nedostatak im je skupljanje pri polimerizaciji. vinilacetat. Kod kompozita na bazi staklenih vlakana kao armatura najčešće se koriste staklena vlakna tipa E. ugljenična vlakna. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. ali nema krtost (lomljivost) stakla. poliesterska). Kompozitni materijali na bazi ugljeničnih vlakana kao armaturu koriste visokočvrsta i visokomodulna ugljenična vlakna. zahvaljujući niskim temperaturama polimerizacije. i − kompozite sa neprekidnim vlaknima orijentisanim u više smerova. 2. Kompozitni materijali na bazi staklenih vlakana i organskih smola su prvi počeli da se primenjuju u industrijske svrhe (oko 1940. Poliesterske smole (kontaktne smole) se dobijaju iz nezasićenih polimerizovanih jedinjenja (stirol. Zahvaljujući dobroj elastičnosti. U zavisnosti od dužine vlakana i njihove orijentacije u kompozitu vlaknaste kompozite delimo na: − kompozite sa kratkim vlaknima. koja iznosi 40-70% od zatezne čvrstoće kompozita sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknima.). poliglikol i dr. Nedostatak fenolnih smola je što u procesu očvršćavanja učestvuje velika količina isparljivih materija.

mada se koristi i aluminijumska matrica za metalne kompozite. Ispuna čini prostornu vezu između spoljnih lamina i obezbeđuje stabilnost protiv izvijanja. Iz tih razloga ovi kompoziti se ne izrađuju kao tkanja ili pleteni polufabrikati. 5. Zahvaljujući neprobojnosti pletenih vlakana (tkanja) široko se koriste za izradu neprobojnih-pancir odela. − presovanje visokim pritiskom. Ovim postupcima dobijaju se kompoziti odličnih svojstava. tako da se kalup obloži slojem materijala jednake debljine.03 16.3. kao i postojanost dimenzija u širokom temperaturnom opsegu (letilica. Sadržaj staklenih vlakana u ovim elementima se kreće od 20-40%. U rotirajući kalup ubacuje se mešavina smole. 9). raketnih sistema itd. zaštitnih pregradnih ploča i dr. a velika čvrstoća konstrukcije. Sendvič . U tabeli 3. − postupak prevlačenja. što im obezbeđuje visoke vrednosti međuslojnog smicanja. Kompozitni materijali na bazi vlakana bora kao matricu koriste epoksidnu smolu. Na sl.3 305 138 65 176. Mehanička svojstva nisu specijalno visoka. date su mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala različitog sastava.30 Primenjuju se kod konstrukcija gde se zahteva lakoća konstrukcije. − postupak namotavanja. Usled centrifugalne sile teži sastojci se odbijaju ka unutrašnjoj strani kalupa. postižu tačne i precizne dimenzije elemenata i ostvaruje povećanje ekonomičnosti u proizvodnji kompozita.0 206-343 206-245 Sendvič-paneli su proizvod novih tehnologija projektovanja kompozita. dok kod mokrog postupka namotavaju se već impregnisana vlakna. − mehanizovano brizganje vlakana.6 16892.41 131 72.7-96. − postupak centrifugiranja. Spoj svih ovih osobina vodi ka povećanju zamorne čvrstoće. Velika tvrdoća kompozita na bazi vlakana bora doprinosi otpornosti konstrukcije na eroziju. vlakna bora i ugljenična vlakna. Za namotavanje mogu se koristiti staklena vlakna. 2)vlaknaste tkanine. Pri tome se razlikuje suvi i mokri postupak namotavanja.5 7. očvršćivača i vlakana. što se postiže pre svega promenom procentualnog učešća armaturnih vlakana i njihovom različitom geometrijom pletenja. kao i drugih nestrukturnih elemenata. Ovaj . Postupak centrifugiranja je sličan postupku izrade betonskih cevi. Postupak brizganja i presovanja najčešće se primenjuje u serijskoj proizvodnji kompozita.8 35 142. unutrašnjih delova vozila. koja se vrši dijamantskim alatom ili alatom od tvrdog metala. Koriste se kod transportnih vozila građevinske i rudarske mehanizacije za izradu: podova karoserija. Značajna je mogućnost variranja njihovih svojstava u širokom dijapazonu. prikazana je sendvič konstrukcija od kompozita. 3. Odlikuju se visokom otpornošću na pritisak. − presovanje niskim pritiskom. 5. od kojih se najčešće primenjuju: − ručno postavljanje. Kao nedostaci kompozita na bazi vlakana bora mogu se navesti velika tvrdoća i krtost (niska otpornost na udar). Imaju odlična adhezivna svojstava prema epoksidnoj matici. sl. Sl.56 6. Sendvič konstrukcija predstavlja ploču sastavljenu iz dve spoljne noseće lamine sa isunom. velikom tvrdoćom i specifičnim modulom (E/ρ).). ali se dobijaju elementi sa veoma glatkim unutrašnjim i spoljašnjim površinama. Mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala Materijal staklo-poliamid staklo-polipropilen ugljenik-poliamid aramid-poliester aramid-epoksi staklo-poliester Udeo ojačanja % Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa Savojna čvrstoća MPa Modul savijanja MPa 27 107.5 7. šlemova. Kod suvog postupka vlakna se za vreme namotavanja impregnišu smolom. ali sa druge strane otežava mehaničku obradu. POSTUPCI IZRADE ELEMENATA OD KOMPOZITNIH MATERIJALA U praksi postoji više postupaka za izradu elemenata od kompozitnih materijala. U rudarstvu se koriste za izradu jezgara transportnih traka. 3)ispuna Sendvič konstrukcije našle su široku primenu svuda tamo gde se zahteva mala masa. Maseni sadržaj vlakana iznosi 70-80%.panel: 1)spoljne lamine. Tab.16 35 197-228 21-31 186-207 83-117 35 310 30. Postupak namotavanja vlakana zasniva se na namotavanju "rovinga" na jezgro (v.39 40 82. 1.0 117 537.98 200.

Odlikuju se malom masom i dobrim mehaničkim i hemijskim karakteristikama. prikazane su spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte izrađene od kompozita. Njihovim korišćšenjem postiže se smanjenje mase konstrukcije za oko 80%. Namotavanje vlakana: a)namotavanje pod uglom. Kompoziti obezbeđuju znatnu uštedu u masi i poseduju niz drugih prednosti. rezervoara.31 postupak je naročito pogodan za proizvodnju cevi. kao npr. poseduju veću savitljivost. čime se postiže znatno smanjenje mase konstrukcije uz istovremeno povećanje mehaničkih i fizičko-hemijskih karakteristika. . PRIMENA KOMPOZITNIH MATERIJALA U RUDARSTVU Zahvaljujući visokim vrednostima specifične čvrstoće i krutosti kompozitni materijali su svoju primenu našli prvenstveno u onim oblastima u kojima je odnos krutost/masa od velike važnosti. spojnica za spajanje bušaćih cevi itd. Spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte Rešetkaste konstrukcije dizalica i tornjeva za rudarstvo i građevinarstvo sve češće se prave od kompozitnih materijala. 9. pri čemu dolaze do izražaja njihova odlična mehanička svojstva. veću habajuću oblogu. pogodne su za regeneraciju itd. 4. izrađuju se od kompozita sa dugačkim staklenim ili ugljeničnim vlaknima. poseduju znatno veću otpornost na probijanje. znatno smanjenje mase konstrukcije. Ovi elementi poseduju zadovoljavajuće mehaničke karakteristike. Slika 4. a matrica polimerna na bazi epoksidnih ili poliesterskih smola. Zadnjih godina kompozitni materijali nalaze sve veću primenu i u rudarstvu za izradu pojedinih konstrukcija i delova rudarske opreme. poznatijih kao aramidna vlakna. dobra elektro izolaciona svojstva. delova hidraulične opreme. otpornost na koroziju i dr. složenih gabarita platformi za eksploataciju nafte ispod mora. smanjuje vreme montaže i povećava otpornost na koroziju. merne ploče. visoku termičku stabilnost. U naftnoj industriji kompoziti su našli široku primenu za izradu teških i komplikovanih konstrukcija namenjenih eksploataciji nafte i gasa. ležajevi. zbog čega postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. znatno smanjuju čeoni otpor i vibracije pri bušenju u dubokim vodama. Sl. kao npr. Spojnice za spajanje bušaćih cevi izrađene od kompozita. Na sl. priključci itd. U rudarstvu kompoziti su našli primenu za izradu pojedinih delova rudarske opreme. hidro i termo izolacione pregradne ploče i dr. b)zavojno namotavanje 1. kućišta i delovi pumpi i kompresora. kao i povećanu otpornost na slanu vodu i druge agresivne supstance. kao što su: izvozna užad. Automatizovanim mašinama sa kontinualnim namotavanjem postiže se velika produktivnost u proizvodnji ovih proizvoda. rezervoara i dr. Trake sa jezgrom od aramidnih vlakana imaju veliku prekidnu silu. podgradni stupci. imaju duži radni vek.4. pojednostavljuje proces izrade. Kompoziti se koriste i za izradu mnogih drugih elemenata namenjenih naftnoj i drugim industrijama. sudova pod pritiskom. kod kojih je armatura od staklenih vlakana. otpornost na koroziju i dr. ventili. zahtevaju manje prečnike bubnjeva. Ovi konstrukcioni elementi uglavnom se rade od stakloplastičnih materijala. otporne su na koroziju i plamen. vođice u oknima. kao npr. vodovi. Pojedini konstrukconi elementi namenjeni rudarstvu. manju masu. Nova generacija transportnih traka u rudarstvu radi se sa jezgrom od organskih poliamidnih vlakana tipa "kevlar“. Ovi elementi poseduju veliku čvrstoću.