EKSPLOZIVI I SREDSTVA ZA PALJENJE

Savremeno rudarstvo, a pogotovo masovna eksploatacija siromašnih metaličnih ležišta‚ ne bi se mogla zamisliti bez primene savremenih rudarskih eksploziva i snažne rudarske mehanizacije. Rudarstvo je privredna grana gde su eksplozivi našli najširu primenu za eksploataciju čvrstih mineralnih sirovina. Ostale privredne grane koriste eksplozive u znatno manjim količinama, pa se zato privredni eksplozivi s pravom nazivaju i rudarski eksplozivi. Eksplozivi i eksplozivne materije nažalost danas se mnogo koriste i u vojne svrhe. Postoji velika razlika izmedu rudarskih i vojnih eksploziva u sastavu, načinu proizvodnje i primene. Od svih tehničkih fakulteta samo na rudarskom fakultetu studenti detaljno izučavaju tehnologiju proizvodnje, a naročito primene eksploziva u rudarstvu. Dobro poznavanje organske hemije je od izuzetnog značaja za tehnologiju proizvodnje privrednih eksploziva. 1. DEFINICIJA, PODELA I KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVNIH MATERIJA I EKSPLOZIVA Eksplozivne materije su hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja u čvrstom ili tečnom stanju, koje u sebi sadrže neophodne elemente za proticanje hemijske reakcije, praćene oslobađanjem toplote i gasnih produkata. Svaka eksplozivna materija nije tehnički upotrebljiva, niti se u tehničkom smislu može nazvati eksplozivom. Eksplozivi su proste ili složene eksplozivne materije koje se pod uticajem spoljašnjeg impulsa (udar, trenje, toplota) trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Pri eksploziji oslobađa se velika količina gasovitih produkata, usled čega dolazi do naglog porasta pritiska i temperature. Eksplozija se javlja kao zvučni efekat pri razlaganju eksploziva. Praćena je pojavom gasova koji su pod većim pritiskom od pritiska sredine u kojoj nastaje eksplozija. Usled razlike u pritiscima dolazi do nagle ekspanzije gasova eksplozije, pri čemu se energija eksplozije pretvara u mehanički rad. Eksploziju ne karakteriše samo količina oslobođene energije, već je mnogo važnija brzina kojom se ova energija oslobađa. Količina oslobođene energije u jedinici vremena predstavlja snagu eksploziva. Pri eksploziji 1kg plastičnog eksploziva oslobodi se oko 4200kJ/kg energije u deliću sekunde. Da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije molekulima treba saopštiti minamalno potrebnu energiju (energiju aktiviranja) da bi postali aktivniji, jer su samo aktivni molekuli podložni hemijskim promenama. Zavisno od načina na koji se dovodi energija aktiviranja, razlaganje eksplozivnih materija može se obavljati na tri načina: gorenjem, deflagracijom i detonacijom. Gorenju su podložne sve eksplozivne materije zavisno od temperature i vremena izlaganja visokim temperaturama. Temperatura gorenja je najčešće niža od temperature eksplozije. Gorenje eksploziva odvija se na račun hemijski ugrađenog kiseonika u eksploziv, bez prisustva kiseonika iz vazduha. Deflagracija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula predaje od sloja do sloja prenošenjem toplote. Brzina hemijskog razlaganja kod deflagracije je relativno niska i iznosi od nekoliko cm do nekoliko stotina metara u sekundi. Detonacija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa, koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. Detonaciona brzina razlaganja eksplozivnih materija dostiže vrednost od 1300-9300m/s. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva, gustine punjenja, prečnika patrone i dr. 1.1. PODELA EKSPLOZIVA Eksplozivi su prosta hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja, koja se pod uticajem spoljašnjeg impulsa trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Podela eksploziva i eksplozivnih materijala vrši se na sledeće načine: − po hemijskom sastavu, − po agregatnom stanju, − po relativnoj konzistenciji, − prema brzini razlaganja, − prema nameni. Po hemijskom sastavu eksplozive delimo na: − čista hemijska jedinjenja, − mehaničke smeše hemijskih jedinjenja. U čista hemijska jedinjenja spadaju eksplozivi koji imaju jedinstvene molekule u kojima su komponente (ugljenik, vodonik, kiseonik, azot i dr.) međusobno hemijski vezani u jedinstven sistem (trotil, nitroglicerin, pentrit, heksogen, fulminat žive i dr.).

2 Mehaničke smeše više hemijskih spojeva predstavljaju eksplozive kod kojih su ulazne komponente međusobno pomešane u mehaničku smešu, koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. Pri homogenizaciji ovih eksploziva vrši se mehaničko mešanje ulaznih komponenti bez hemijske reakcije. Prema agregatnom stanju i opštim fizičkim osobinama, eksplozive i eksplozivne materije delimo na: − gasovite eksplozivne smeše (metan-vazduh, acetilen-vazduh), − eksplozivne smeše čvrstih i tečnih materija sa gasovima (ugljena prašina-vazduh, derivati naftevazduh i dr.), − tečne eksplozivne smeše (nitro-benzo-azotna kiselina i dr.), − smeše čvrstih i tečnih eksplozivnih materija (nitroglicerin- amonijumnitrat, amonijumnitrat-dizel gorivo), − čvrsta eksplozivna jedinjenja ili smeše (trinitrotoluol, heksogen, amonijumnitrat, trinitrotoluol i dr.). Prema relativnoj konzistenciji eksplozive delimo na: − praškaste, − poluplastične, − plastične, − vodoplastične - kašaste, − granulirane, − presovane, − livene. Prema brzini razlaganja i načinu delovanja eksplozive delimo na: − brizantne, i − deflagrantne. Prema nameni eksplozivi se dele na: − eksplozive za radove na površini, − eksplozive za radove pod zemljom, − eksplozive za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine (metanski sigurnosni eksplozivi), − eksplozive za specijalne svrhe. 1.2. KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVA Karakteristike rudarskih eksploziva zavise od sastava i kvaliteta sirovina za dobijanje eksploziva. Sastav eksploziva mora biti takav da pri eksploziji ne oslobađa štetne gasove ili ostavlja čvrste ostatke. Osobine rudarskih eksploziva mogu se grupisati u dve osnovne grupe i to: − fizičko – hemijske osobine, i − tehničko - minerske osobine. Između ovih osobina postoji međusobna zavisnost o čemu se pri proizvodnji eksploziva mora voditi računa. Rudarskim stručnjacima je od izuzetne važnosti dobro poznavanje svih osobina eksploziva, a naročito tehničko-minerskih, radi njihove što pravilnije i efikasnije primene u eksploataciji. Ispitivanje tehničko-minerskih osobina rudarskih eksploziva vrši se obavezno pri proizvodnji eksploziva, a i kasnije u toku njihove upotrebe. Uslovi za izradu i isporuku rudarskih eksploziva dati su u JUS-u H.D1.020. U daljem tekstu obradiće se važnije fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike eksploziva. Postupci njihovog određivanja detaljno su obrađeni u Praktikumu - Metode ispitivanja. 1.2.1. Fizičko-hemijske karakteristike eksploziva Najvažnije fizičko-hemijske osobine eksploziva su: gustina, bilans kiseonika, hemijsko razlaganje eksploziva, brzina razlaganja, hemijska stabilnost, granični prečnik eksplozivnog punjenja, osetljivost na iniciranje, pritisak eksplozije, toplota i temperatura eksplozije, gustina patrone, vodootpornost i dr. Gustina je osobina od koje u velikoj meri zavise karakteristike eksploziva. Postoji nekoliko gustina eksploziva, kao što su: gustina punjenja, kritična gustina, nasipna gustina, gustina minskog punjenja i dr. Gustina punjenja predstavlja odnos mase eksploziva i ukupne zapremine, uključujući sve pore i šupljine među kristalima koje ostaju nakon patroniranja, presovanja ili livenja eksploziva. Kod rudarskih eksploziva kreće se oko 1,0g/cm3 za praškaste vrste i oko 1,5g/cm3 za plastične vrste eksploziva. Kritična gustina je maksimalna gustina pri kojoj eksploziv sigurno (stabilno) detonira. Pri daljem povećanju gustine iznad kritične eksplozija izostaje. Nasipna (gravimetrijska) gustina je gustina koja se postiže pri sobodnom padu eksploziva. Izražava se u kg/l. Zavisi od veličine i oblika kristala, visine sa koje eksploziv pada, sadržaja vlage i dr. Gustina minskog punjenja je odnos mase eksploziva i zapremine dela minske bušotine u koju se stavlja eksploziv.

3 Bilans kiseonika predstavlja razliku količine kiseonika koja se nalazi u sastavu eksploziva (hemijski vezanog) i količine koja je potrebna za potpunu oksidaciju (sagorevanje) ugljenika, vodonika i drugih alkalnih metala. U zavisnosti od toga da li u gasovitim produktima razloženog eksploziva ima molekula kiseonika ili nema, razlikuju se tri slučaja: − pozitivan bilans kiseonika, − uravnotežen (nulti) bilans kiseonika, − negativan bilans kiseonika. Eksploziv ima pozitivan bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja ima slobodnog kiseonika, koji je preostao posle potpune oksidacije ugljenika u CO2 i vodonika u H2O. Jako pozitivan bilans kiseonika je štetan, jer dolazi do njegovog gorenja i stvaranja azotnih oksida. Eksploziv ima nulti (uravnotežen) bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja nema slobodnih molekula kiseonika. Takav odnos sastavnih komponenti naziva se stehiometrijskim. Eksploziv ima negativan bilans kiseonika kada je količina ugrađenog kiseonika nedovoljna za potpunu oksidaciju svih sagorljivih elemenata iz eksploziva. Tada se u produktima sagorevanja pojavljuje veća količina otrovnih gasova zbog nepotpune oksidacije, kao što su: ugljenmonoksid, oksidi azota, sumporni gasovi itd., koji su veoma opasni po zdravlje ljudi. Eksplozivi namenjeni za podzemnu eksploataciju moraju imati pozitivan bilans kiseonika, a eksplozivi namenjeni za površinsku eksploataciju mogu imati i negativan bilans kiseonika. Bilans kiseonika za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd dat je izrazom:

b ⎞ ⎤ M O2 ⎡ ⎛ K b = ⎢d − ⎜ 2 a + ⎟ ⎥ ⋅ 100% 2⎠⎦ ME ⎣ ⎝
gde je: d - broj molekula kiseonika u eksplozivu, a – broj molekula ugljenika u eksplozivu, b – broj molekula vodonika u eksplozivu, M O 2 – molekulska masa kiseonika, ME – molekulska masa eksploziva. U tabeli 1. dat je bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija. Tab. 1. Bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija Eksplozivna Bilans Eksplozivna Bilans materija kiseonika, % materija kiseonika, % natrijumnitrat +47,1 aluminijum -89,0 kalijumnitrat +39,6 drveno brašno -127,4 amonijumnitrat +20,0 trotil -74,0 nitroglicerin +3,52 papir -130,0 nitroglikol 0,00 drveni ugalj -191,0 heksogen -21,6 parafin -346,0 tetril -47,4 Hemijsko razlaganje eksploziva predstavlja oksidaciju sagorljivih elemenata u masi eksploziva, pri čemu nastaju produkti eksplozije. Jednačina hemijskog razlaganja za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd data je izrazom:

C a H b N c O d = aCO 2 +

1⎛ b c b ⎞ H 2 O + N 2 + ⎜ d − − 2a⎟ O 2 ⎠ 2 2 2⎝ 2

Na osnovu jednačine hemijskog razlaganja eksploziva vidi se da se u gasovitim produktima potpune detonacije nalaze: ugljendioksid, vodonik, kiseonik, azot, voda ili vodena para, kao i smeše zasićenih i nezasićenih ugljovodonika. U produktima nepotpune detonacije pojavljuju se jako otrovni gasovi uglenmonoksid, azotovi oksidi i dr. Svaku eksploziju prati i izdvajanje velike količine toplote. Sastav gasovitih produkata nastalih pri hemijskom razlaganju eksploziva zavisi od hemijskog sastava, brzine razlaganja eksploziva i sredine u kojoj se eksplozija odvija (zatvorena ili otvorena). U tabeli 56. (v. Praktikum-Metode ispitivanja) dat je udeo pojedinih produkata eksplozije nekih eksplozivnih materija i sastavnih komponenti eksploziva. Brzina hemijskog razlaganja predstavlja brzinu provođenja energije aktiviranja kroz masu eksploziva. Na osnovu brzine hemijskog razlaganja eksplozivi se dele na: deflagrantne i brizantne. Kod deflagrantnih eksploziva energija aktiviranja prenosi se kroz masu eksploziva provođenjem toplote, dok kod brizantnih eksploziva putem detonacionog-udarnog talasa. Prenošenje energije aktiviranja putem detonacionog talasa je mnogo brže nego provođenjem toplote.

plamen i sl. Kod brizantnih eksploziva udarnim dejstvom pritisaka detonacije stena se zdrobi. Kod brizantnih eksploziva razlikuju se: − pritisak gasova ostvaren neposredno posle eksplozije eksploziva u određenom prostoru. dinamit. date su vrednosti pritiska eksplozije nekih eksploziva. usled čega postaju praktično neupotrebljivi. gustine patroniranja. Osetljivost eksploziva prema udaru i potresu kreće se u vrlo širokim granicama. snop zraka i sl. a samim tim i brzine proticanja udarnog talasa kroz eksplozivnu masu. a zatim se pritiskom gasova razdrobljeni materijal razbaca. Početni inicijalni impuls može biti: − toplotni (plamen. Kriva udarnog talasa pri detonaciji: p-pritisak eksplozije.) jako povećavaju osetljivost eksploziva prema udaru. 5. pa detonacija prestaje. a vojnih do 9300m/s). fulminata žive i azida olova. Ukoliko eksploziv ima veći procenat senzibilizatora kritični prečnik je manji. 1. Kod deflagrantnih eksploziva dolazi do izražaja samo pritisak gasova. 1. Veličina početnog inicijalnog impulsa zavisi od osetljivosti eksplozivne materije. − hemijski (reakcije sa oslobađanjem toplote). Mnogi brizantni eksplozivi (praskavi želatin. Male kritične prečnike imaju vrlo osetljivi i jako brizantni eksplozivi. i − pritisak detonacije ostvaren u sloju eksploziva zahvaćenog talasom detonacije. U tabeli 5. Dinamiti na temperaturama ispod +80C "smrzavaju se" i postaju vrlo osetljivi na potres i trenje. koji eksplodiraju pod dejstvom povišene temperature (iskra. Sl. azid olova i drugi inicijalni eksplozivi veoma su osetljivi na udar i potres.4 Kriva udarnog talasa pri detonaciji shematski je data na sl. to je opasnost od detonacije eksploziva veća i obratno. hemijski gubici usled bočnog rasipanja dovode do znatnog smanjenja energiju udarnog talasa. pri stalnoj zapremini. amonal i dr. vlažnosti i dr. zbog čega se koriste za izradu sredstava za paljenje eksploziva. potres. Temperatura eksplozije predstavlja maksimalnu temperaturu do koje se pri eksploziji zagreju produkti eksplozije. Određuje se eksperimentalno spektografskom metodom ili računskim putem. Osetljivost (senzitivnost) eksploziva predstavlja otpornost eksploziva prema spoljnim faktorima. Primese uljanih i voštanih materija umanjuju osetljivost eksploziva pri potresu. Stepen zbijenosti praškastih eksploziva smanjuje njihovu osetljivost ako se pređe izvesna granica. Tab. stakla i sl. Pri manjem prečniku od graničnog prečnika detonacije. Početni inicijalni impuls predstavlja neophodan i dovoljno snažan impuls za početak razlaganja eksploziva. Higroskopnost je karakteristična za praškaste eksplozive: amonijumnitrat. zagrevanje. Ovi eksplozivi kad se jače ovlaže teško detoniraju ili u opšte ne mogu detonirati. kako bi se eksploziv potpuno razložila sa najvećom brzinom detonacije. Za svaki eksploziv određena je minimalna količina inicijalnog eksploziva koja izaziva potpuno razlaganje. čestice metala. dok brzina detonacije brizantnih eksploziva dostiže više hiljada metara u sekundi (kod privrednih eksploziva najčešće od 3000-7300m/s. homogenosti mase. Što je temperatura eksplozije niža. v-brzina rasprostiranja Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja do 1000 m/s (npr. udar. povišena temperatura. Prisustvo oštrih čestica u eksplozivu (pesak. Ukoliko je veća količina oslobođene toplote pri eksploziji utoliko je veća i radna sposobnost eksploziva. Izražava se u kJ/molu ili kJ/kg. praškaste amonijum-nitratske eksplozive i dr. Higroskopnost je osobina pojedinih eksploziva da na svojim kristalnim površinama apsorbuju molekule vode iz vazduha. Osetljivost prema toploti je naročito velika kod baruta. kao što su: vlaga.). trenje itd.). Pritisak eksplozije nekih eksploziva Brzina Pritisak Pritisak Eksploziv Gustina detonacije detonacije gasova .) kad dođu u kontakt sa plamenom samo se upale i gore bez eksplozije. Ovako oslabljena energija talasa više nije u stanju da izazove hemijsko razlaganje u ostalim delovima eksplozivnog punjenja. Pritisak eksplozije predstavlja zbir pritiska gasova i pritiska detonacije. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva i dobijenih produkata eksplozije. Manji kristali eksploziva apsorbuju više molekula vode iz vazduha. Određuje se eksperimentalno pomoću kalorimetra za eksplozive ili računskim putem. Toplota eksplozije je količina toplote koja se oslobodi pri potpunom eksplozivnom razlaganju 1kg ili 1mola eksploziva.). Veličina kritičnog prečnika detonacije zavisi od sastava i vrste eksploziva. Fulminat žive. − mehanički (udar. Granični prečnik eksplozivnog punjenja predstavlja minimalni prečnik punjenja ispod koga se ne može izazvati detonacija eksploziva. trenje i dr. brzina razlaganja crnog baruta je oko 400m/s).

Predstavlja maksimalno rastojanje u cm na kome dolazi do potpune detonacije pasivne patrone. Eksplozivi sa velikom toplotom eksplozije (dinamiti i crni barut) proizvode veliki plamen. . Prenos detonacije je sposobnost eksploziva da se energija aktiviranja sa udarne patrone prenese na susednu pasivnu patronu eksploziva. želirani nitroglicerin i dr. Radna sposobnost se definiše kao ukupno dejstvo pritiska gasova i pritiska detonacije. Radna sposobnost i brizantnost spadaju u grupu najvažnijih tehničko-minerskih karakteristika eksploziva. prenos detonacije. Traucl test. KOMPONENTE KOJE ULAZE U SASTAV EKSPLOZIVA Svi privredni eksplozivi su mehaničke smeše više hemijskih jedinjenja. 2. Brzina se izražava u m/s. Brzina detonacije predstavlja brzinu detonacionog talasa koji se kreće kroz masu eksploziva konstantnom brzinom. tj.v gde je: ρ . Izražava se u cm3. krater testom i drugim metodama. sigurnost na metan i eksplozivnu ugljenu prašinu i dr. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu. koje izvrši eksploziv pri detonaciji iznad valjaka. relativna radna sposobnost). Brizantnost je mera moći drobljenja (rasprskavanja) i svodi se uglavnom na detonacioni pritisak. metanski eksplozivi i dr. na osnovu kojih se u praksi najčešće vrši izbor eksploziva.) proizvode mali plamen. Najčešće korišćena metoda za određivanje brzine detonacije eksploziva je metoda po Dotrišu. balističkim klatnom (tzv. Ukoliko je detonaciona brzina veća i razorna snaga eksploziva je veća i obratno. relativna radna sposobnost. Po Hesu brizantnost se određuje na osnovu zbijanja standardnih olovnih valjčića.25 sekundi i raste sa količinom oslobođene toplote. dok oni sa srazmerno malom toplotom eksplozije (amonijumnitratski. sa povećanjem gustine povećava se i detonaciona brzina. predstavlja jednu od najstarijih i najčešće primenjivanih metoda za ispitivanje efikasnosti eksploziva.brzina detonacije. Metoda proširenja standardnog olovnog bloka.0002s i 0. svetlosnim ili optičkim hronografom i elektronskim brojačem. Senzibilizatori su materije koje se dodaju radi povećanja osetljivosti i radne sposobnosti eksploziva (trotil. Trajanje plamena eksplozije kreće se između 0. Teorijski. ali ne kod svih. Ukoliko je rastojanje na kome dolazi do prenosa detonacije veće. Brzina detonacije određuje se po metodi Dotriša (Dautrich). v . veličina i trajanje plamena eksplozije. rede po metodi Kasta. p .53 m/s do 400 7800 6500 MPa 16800 11000 MPa 340 5680 2900 1. Brizantnost se određuje po metodi Hesa.2 1.). Veličina plamena eksplozije raste sa količinom oslobođene toplote eksplozije.p. Radna sposobnost po ovoj metodi predstavlja proširenja cilindrične rupe u olovnom bloku prečnika 200mm i visine 200mm. Razorna snaga eksploziva zavisi od brzine detonacije.63 1. radna sposobnost se računa po formuli: R=ρ.gustina eksploziva. nitroglikol. po Kast-u. Izražava se u mm. Detonaciona brzina kod brizantnih eksploziva menja se sa promenom gustine. Tehničko-minerske karakteristige eksploziva Najvažnije tehničko-minerske osobine eksloziva su: radna sposobnost. koja se zasniva na upoređenju brzine detonacije detonirajućeg štapina i brzine detonacije ispitivanog eksploziva. podvodnom eksplozijom.2.5 crni barut minerska želatina dinamit kg/l 1.2. brzina detonacije. ili ukratko kao jačina eksploziva. Eksplozivi i eksplozivne materije izrađuju se od različitih komponenti. Kao potencijalni nosioci kiseonika najčešće se koriste nitrati kalijuma i natrijuma. Eksperimentalno radna sposobnost se može odrediti na sledeće načine: proširenjem standardnog olovnog bloka-metoda Traucla. Veličina i trajanje plamena eksplozije su važne osobine eksploziva za rudnike sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. brizantnost. Ovakve smeše sadrže u sebi sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja. osetljivost na udar. koje imaju određene uloge u sastavu eksploziva: Potencijalni nosioci kiseonika ulaze u sastav eksploziva sa ciljem da obezbede potpuno sagorevanje komponenti eksploziva. koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje.specifični pritisak. to je eksploziv pouzdaniji pri upotrebi.

Kao materije za sniženje temperature koriste se natrijumhlorid. Za izradu baruta komponente se pojedinačno ili po dve zajedno usitne u mlinovima sa kuglama. U zavisnosti od primenjenog prostog brizantnog eksploziva kao osnovnog sastojka. retortnog drvenog uglja-ćumura (15%) i sumpora (10%). Osnovna karakteristika crnog baruta je da se vrlo lako pali plamenom. Mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju (metalni prahovi. Na otvorenom prostoru gori brzinom od 3-5m/s. Sastoji se od dobro homogenizovane mešavine kalijumnitrata (75%). kako bi se sprečilo samopaljenje eksplozivne smeše u jamskom vazduhu. a ostaju na situ otvora 0. Ako takav barut osušimo. Sumpor obezbeđuje lakše paljenje i ravnomernije sagorevanje baruta. Za flegmatizaciju se koriste razne vrste sintetičkih voskova i razne vrste polimera. koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. Kalijumnitrat je potreban da obezbedi potrebni kiseonik za sagorevanje drvenog uglja i sumpora. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije. Crni barut spada u najstarije poznate eksplozive koji su se koristili za miniranje. zbog izrazito sporog i pretežno potisnog dejstva. Koristi se za izradu sporogorećih štapina. guar i dr. čime se sprečava međusobni kontakt kristala i njihovo trenje. Zrna običnog rudarskog crnog baruta prolaze kroz sito otvora 3mm. Za paljenje crnog baruta upotrebljava se sporogoreći štapin sa ili bez detonatora ili detonirajući štapin. Pri eksploziji ostavlja deo čvrstog ostatka (čađ). 3. Najčešće se koristi natrijumova so karboksimetil-celuloze. npr. već ga treba uništiti.). a u zatvorenom do 400m/s. kamenolomima ukrasnog kamena i drugih građevinskih materijala. Dobijene pogače izdrobe se u zrna koja se suše (do ispod 0. BRIZANTNI EKSPLOZIVI Brizantni eksplozivi su eksplozivi kod kojih se energija aktiviranja prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa. retortni drveni ugalj i dr. zgusne pod žrvnjem. crni barut je vrlo higroskopan (već sa 15% vlage ne može se zapaliti). Rudarski crni barut je eksploziv koji se. Složeni brizantni eksplozivi su po sastavu smeše više hemijskih spojeva. 3.1. Najčešće se prosti brizantni eksplozivi koriste kao brizantna komponenta pri izradi složenih eksploziva.2. upotrebljava svuda tamo gde se prilikom miniranja žele dobiti veliki neoštećeni blokovi stena. složeni brizantni eksplozivi se dele na: amonijumnitratske i nitroglicerinske složene eksplozive. a zatim dobro izmešaju u bubnjevima sa kožnom oblogom. Prosti brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu najčešće čisti hemijski spojevi. Prosejavanjem kroz sita vrši se obesprašivanje i klasiranje zrna po krupnoći. jer se energija aktiviranja predaje od sloja do sloja provođenjem toplote. Vlažan barut poznaje se po tome što zrna postaju mutna i drobe se među prstima. DEFLAGRANTNI EKSPLOZIVI Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja. Ova pojava poznata je kao tzv. Crni barut je glavni predstavnik deflagrantnih eksploziva. osim za izradu inicijalnih eksploziva i za neke vojne potrebe. Rudarski crni barut standardno se pakuje u polietilenske kese mase 2.5%vlage) i eventualno poliraju grafitom premetanjem u bubnjevima. u vajarstvu i sl. kalijumhlorid i druge inertne soli. ali se uprkos tome.5kg.6 Sagorljive materije potpomažu sagorevanje i povećavaju količinu oslobođene energije. Materije za stabilnost suspenzije i viskozitet su supstance koje lako hidrolizuju. tako što kristale eksplozivne materije presvuku slojem inertne materije. RUDARSKI EKSPLOZIVI Prema brzini razlaganja i načinu delovanja rudarske eksplozive delimo na: − deflagrantne. dizel gorivo. Kasnije je u praksi bio zamenjen jačim i savremenijim eksplozivima. na njemu se pojavljuju mali beli kristali kalijumnitrata. Materije za sniženje temperature eksplozije dodaju se radi sniženja početne temperature eksplozije. "cvetanje" baruta. Takav barut ne sme upotrebljavati. a onda hidrauličnim presama ispresuje u pogače. Zbog toga se vrlo retko upotrebljavaju sami. i − složene brizantne eksplozive. i − brizantne eksplozive. Mešavina se ovlaži sa nešto vode (15%). 3. . Zbog toga što sadrži drveni ugalj i kalijum nitrat. koji se široko primenjuju u privredi.2mm. Flegmatizatori su materije koje smanjuju osetljivost eksploziva. pa ga treba čuvati na suvom mestu. Brizantni eksplozivi se dele na: − proste brizantne eksplozive. a naročito električnom varnicom. na izvesnim specijalnim područjima miniranja još uvek zadržao.

Eksplozivi izrađeni na bazi nitroglicerina.C2H4(ONO2)2 Nitroglikol je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na di-glikol. temperatura eksplozije oko 41000C. ali ima svojstva brizantnog eksploziva. plastični. Nitroceluloza se upotrebljava za izradu plastičnih nitro-glicerinskih eksploziva.2. Za izradu složenih eksploziva predstavlja nezamenljivu komponentu. i − inicijalne eksplozive (fulminat žive. ili tačnije glicerin trinitrat C3H5(ONO2)3.2. Lako isparava i pri umerenoj temperaturi. Čisti nitroglicerin nema praktičnu primenu zbog svoje velike osetljivosti na udar i trenje.2.7 Prema agregatnom stanju složeni brizantni eksplozivi uglavnom se proizvode u čvrstom stanju kao: praškasti. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene. Bilans kiseonika je pozitivan. tj.6g/cm3. 3.4. Dodatak sumporne kiseline neophodan je radi vezivanja oslobođene vode. radi sprečavanja kristalizacije ("smrzavanja") nitroglicerina pri nižim temperaturama. Po spoljašnjem izgledu nitroceluloza se ne razlikuje od običnog pamuka ili celuloze. Zahvaljujući nitroglikolu današnji nitroglicerinski eksplozivi se mogu koristiti i čuvati na temperaturama do -250C. nitroglikol. 3. to se mešavina glicerina i kiselina mora stalno hladiti.1. koju dobro rastvara. Manje je osetljiv prema udaru i potresu od nitroglicerina. Zahteva veoma pažljivo rukovanje.C(CH2ONO2)4 . S obzirom da je stvaranje nitroglicerina praćeno razvijanjem toplote. poluplastični. Zbog toga se dodaje nitroglicerinu (u količini od 20-30%). nitroceluloza.3. Zbog ove osobine nitroglicerinu se pri izradi privrednih eksploziva dodaje nitroglikol. kao i otežanom transportu jer je u tečnom stanju. nalik na nitroglicerin. nastaje po jednačini: C3H5(OH)3 + 3HNO3 = C3H5(ONO2)3 + 3H2O Pri tehničkoj proizvodnji nitroglicerina upotrebljava se mešavina azotne i sumporne kiseline u koju se uliva glicerin.C3H5(ONO2)3 Nitroglicerin je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na trovalentni alkohol glicerin C3H5(OH)3. bez mirisa. pa ponovo ispira vodom da bi se oslobodio primesa sode. Nitroglikol . U suvom stanju je vrlo osetljiv prema udaru i trenju. radna sposobnost 550cm3. Nastali uljasti nitroglicerin. Nitroglicerin . Sa nitroglicerinom se meša u svim odnosima. amonijumnitratskih poluplastičnih i želiranih eksploziva.C24H40-nO20-n(ON2)n Nitroceluloza je proizvod nitriranja čiste celuloze (C24H40O20).6g/cm3. − amonijumnitrat. dok je u vodi neznatno rastvorljiv (tj. Za proizvodnju privrednih eksploziva proizvodi se posebna vrsta nitroceluloze poznata kao kolodijum pamuk. lako prelazi u želatin i pri normalnoj temperaturi. olovo trinitroresorcinat i dr.2.30C. Ima nisku tačku mržnjenja oko -22. "smrzava" se. kao specifično lakši. Dodatkom nitroceluloze nitroglicerin prelazi u više ili manje meki želatin. Dodatkom nitroceluloze. koja bi razblaživanjem azotne kiseline prekinula proces. Gustina kolodijum pamuka je 1. gasna zapremina 715l/kg. oslobađa zaostalih kiselina dodavanjem rastvora sode. Ima važnu osobinu da sa nitroglicerinom i nitroglikolom gradi trajnu želatinsku masu. Detonaciona brzina mu je oko 8000m/s. To je bela ili žućkasta vlaknasta masa.1. pentrit).5g/cm3. i − sigurnosne metanske eksplozive. temperatura eksplozije 40600C. Pentrit (nitropentaeritrit) . 3. s obzirom na veliku osetljivost na udar i trenje. tetril). zavisno od vrste i količine dodate nitroceluloze. Nitroglicerin je bezbojna prozirna uljasta tečnost. Brzina detonacije mu je oko 7800m/s. lako zapaljiva. Loša osobina nitroglicerina je što kristališe u čvrstu masu već na +80C. vodostabilan je). toplota eksplozije oko 6300kJ/kg. Za dobijanje nitroceluloze koristi se kratkovlaknasta pamučna celuloza. 3.2. kod kojih je 25% nitroglicerina zamenjeno nitroglikolom. 3. izdvaja se na površini rastvora odakle se odvaja. vodoplastični (kašasti) i granulirani. − nitrotela (trotil. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 6cm. gustine 1. Dobro je rastvorljiv u organskim materijama. Prosti brizantni eksplozivi Prosti brizantni eksplozivi obuhvataju: − estre azotne kiseline (nitroglicerin. kao i bezdimnih baruta. U novije vreme koristi se sintetički glicerin dobijen iz propilena u rafinerijama nafte. U vodi se znatno jače rastvara od nitroglicerina. Nitroceluloza .1. osetljiva na udar i trenje. pri čemu postaje jako osetljiv na udar i trenje. imaju tačku mržnjenja na oko -250C.1. olovo azid. brizantnost 19mm.1. gustine 1.1. Zatim se ispira vodom. Upotrebljava se kao dodatak nitroglicerinu pri izradi nitroglicerinskih eksploziva. Nitroglicerin. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 15cm.2. To je bezbojna prozirna uljasta tečnost. sladunjavog ukusa.).

8 Pentrit je proizvod nitriranja četvorovalentnog alkohola (pentaeritrita) azotnom kiselinom. Vrlo je osetljiv prema inicijalnom impulsu. a potpuno rastvorljivi u acetonu. Trotil je bez mirisa. što ga čini podesnim za izradu AN-FO smeša.2. Tetril (tetranitrometilanilin) .62g/cm3 i veliku toplotu eksplozije oko 5870kJ/kg. toplotu i trenje. osetljivost na udar se znatno smanjuje. Ima vrlo nepovoljan bilans kiseonika (-74%). bez upotrebe drugog eksploziva. Kritični prečnik zavisi od granulacije kristala i kreće se od 100-300mm. Amonijumnitrat se upotrebljava za proizvodnju amonijum-nitratskih eksploziva raznih vrsta i kao dodatak nekim nitroglicerinskim eksplozivima.2. radna sposobnost 160-230cm3. Povećanje osetljivosti AN postiže se dodavanjem 3. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 25cm. koji se upotrebljava za izradu pojačnika (bustera) za iniciranje neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša. alkoholu i etru.44-1. Fulminat žive . a izvanredan oksidans. Potpuno čist trotil dobija se naknadnom prekristalizacijom iz alkoholnog rastvora. zbog čega u gasovitim produktima nakon detonacije ima mnogo otrovnih gasova (CO.1. CH3 Trotil (TNT) se dobija nitriraranjem dinitrotoluola koncentrovanom azotnom kiselinom i oleumom. U čistom stanju gradi bele kristale. Upotrebljava se za izradu srži detonirajućih štapina i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. varnicu. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 90cm. nagriza kožu. Vrlo je stabilan i nije higroskopan. pa se može koristiti i pod vodom. Pri eksploziji 1g AN dobije se 0. Presovanjem može povećati gustinu od 1. 5%H i 60%O od čega se 20% nalazi u slobodnom stanju. koji je pogodniji za proizvodnju eksploziva. U novije vreme proizvodi se granulisani amonijumnitrat. brzina detonacije 15004200m/s. olovo azid.48g/cm3. Toplota eksplozije je oko 1430kJ/kg. Ako se pentrit pomeša sa trotilom. a većinom je ipak žućkaste boje.1. Izuzetno su osetljivi na udar. Granulisani amonijumnitrat odlikuje se velikom poroznošću (oko 0.75% voska. azotovi oksidi i dr. Upotrebljavaju se za proizvodnju detonatorskih kapisli i električnih detonatora.oksidans.C6H2(NO2)3NCH3NO2 Tetril se dobija nitriranjem metil ili dimetil anilina.6.5.725g/cm3. Najpoznatiji inicijalni eksplozivi su: fulminat žive.1. Higroskopan je.2. Gustina kristalnog amonijumnitrata je 1. gorkog ukusa. kao čist retko se upotrebljava za miniranje. Inicijalni eksplozivi Inicijalni eksplozivi su brizantni eksplozivi koji se mogu neposredno dovesti do eksplozije. pa lako detoniraju posle veoma kratkog vremena sagorevanja. Mešavina pentrita i trotila poznata je kao pentolit.5% kaolina i 0. temperatura eksplozije 15500C. kad se još uvek može lako dovesti do detonacije. Trotil (trinitrotoluol) .NH4NO3 Amonijumnitrat se dobija direktnim spajanjem sintetičkog amonijaka i sintetičke azotne kiseline.68 do 1. Ima odlične tehničko-minerske karakteristike.1. U toploj vodi se lako rastvara.2. Tetril se uglavnom upotrebljava kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. Pentrit je vrlo jak brizantni eksploziv. po jednačini: NH3 + HNO3 = NH4NO3 Završna faza dobijanja amonijumnitrata obuhvata uparavanje rastvora u otvorenim kotlovima ili vakumu. Srazmerno je manje osetljiv na udar i trenje. teško rastvorljivi u vodi. U vodi se ne rastvara i ne gubi eksplozivna svojstva. Amonijumnitrat (AN) predstavlja slab eksploziv.2g kiseonika.7cm3/g). Iskristalisani trotil se ispira vodom da bi se oslobodio zaostalih kiselina. U čistom obliku amonijumnitrat sadrži: 34%N. 3.7. 3. Lako se presuje i lije u razne geometrijske forme. olovo trinitroresorcinat i azid srebra.). Trotil se koristi kao brizantna komponenta većine privrednih eksploziva i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. To su beli fini kristali. Optimalna gustina je 1.1. 3. Brzina detonacije je od 6500-6900m/s.1. Uparavanjem u vakumu dobija se sitnije iskristalisani amonijumnitrat. 3. Amonijumnitrat .Hg(CNO)2 . 3. koji se koristi za proizvodnju amonijumnitratskih-uljnih eksplozivnih smeša (AN-FO smeša).8.2.80g/cm3. zapremina gasnih produkata 980l/kg.C6H2(NO2)3 . tačka topljenja 1700C. Srazmerno je malo osetljiv prema udaru i trenju. Amonijumnitrat je beličast sitno iskristalisani prah. ima veliku brzinu detonacije oko 8400m/s pri gustini od 1.8. Dugo godina smatralo se da je AN neeksplozivno i bezopasno jedinjenje i da u sastavu eksploziva služi samo kao nosilac kiseonika .

2.5g.1g/cm3. najčešće olovo trinitroresorcinata. tako da pri vlažnosti od 5% dolazi do delimične eksplozije pri udaru.8g/cm3 je oko 4500m/s. To je sitno iskristalasta materija smeđe boje.4. jači i sigurniji za rukovanje. nije našao širu primenu u rudarstvu jer je dosta skup. stvarajući azotvodoničnu kiselinu koja je sklona detonaciji. koja u sebi sadrži sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja. Pod uticajem ugljendioksida raspada se. Prema vlazi je manje osetljiv. specifična zapremina gasova je 308l/kg.1. 6.3. Zbog svojih dobrih osobina sve više potiskuje živin fulminat. voštanih materija. Kristalna gustina je 5. Ima visoku tačku zapaljivosti 320-3600C. 8. Pri vlažnosti od 10% fulminat se razlaže bez detonacije.9 Živin fulminat se dobija rastvaranjem žive u azotnoj kiselini i ulivanjem rastvora u etil alkohol. 3. a temperatura eksplozije 37300C. Složeni brizantni eksplozivi Složeni brizantni eksplozivi predstavljaju smešu više prostih eksploziva i drugih materija. H2O Olovo trinitroresorcinat ("ten") nastaje iz vodenog rastvora olovonitrata (ili acetata) u koji se uliva rastvor Mg (ili Na) trinitroresorcinata. jer i sa 30% vlage reaguje kao u suvom stanju. osovinsko ulje. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene. pri gustini od 4.42g/cm3. temperatura samozapaljenja 2900C. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu. zbog čega sa njim treba oprezno postupati. Dodatci su razna nitrojedinjenja (trotil. Proizvode se u praškastom i poluplastičnom stanju.8. pri gustini od 3. namenjene za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Vlaga smanjuje eksplozivne karakteristike živinog fulminata. gustine 3. Gustina olovo azida je 4. Iako je vrlo stabilan i osetljiv na udar i trenje. a da ne gubi osetljivost. Živin fulminat se prvenstveno koristi kao primarno punjenje detonatorskih kapisli.2. 3. Upotrebljava se kao primarno punjenje rudarskih kapisli.6g/cm3. Kapisle moraju biti od aluminijuma. Detonira na temperaturi od 1900C. Azid srebra Ag(N3)2 Azid srebra nastaje iz vodenog rastvora srebro nitrata i natrijum azida. 3. Pb . pri čemu se najpre izdvoje isparljivi sastojci. Lako se pali iskrom. je oko 5400m/s. mešavina želiranog nitroglicerina i nitroglikola i dr. Može se presovati pod visokim pritiskom (do 200MPa).1.). Prema udaru i trenju manje je osetljiv od fulminata žive. Elektrodetonatori sa olovo azidom ne smeju se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine.2. danas se u privredi.2. uglavnom primenjuju amonijumnitratski i nitroglicerinski složeni eksplozivi. trenje i toplotu. tetril i dr. osetljivost fulminata žive se može znatno smanjiti (dobija se flegmatizovani fulminat žive). Olovo azid .8.6g/cm3 je oko 5400m/s. Dobija se u obliku bezbojnih ortorombičnih kristala koji su veoma osetljivi na udar i trenje. Dodatkom ulja. Specifična zapremina gasova je 243l/kg. velike brizantnosti.Pb(N3)2 Olovo azid nastaje iz vodenog rastvora natrijum azida i olovo nitrata (ili acetata). Amonijumnitratski praškasti eksplozivi .4-0. i − sigurnosne metanske eksplozive.01g/cm3. Količina živinog fulminata u kapisli br.1. jer olovo azid hemijski reaguje sa bakrom i nagriza ga. jer je jeftiniji.C6H(NO2)3O2 . Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi samo 4cm. Olovo trinitroresorcinat .1. oko 0.8.2.1.3-0. relativna energija u odnosu na TNT je 45%.2.2. parafina i dr. a nasipna 1. Brzina detonacije.0g/cm3.1. U zavisnosti od primenjenog prostog eksploziva. Brzina detonacije olovo azida.2.2. Reakcija je praćena ključanjem. Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene imaju kao glavni sastojak amonijumnitrat sa raznim dodacima u cilju postizanja veće osetljivosti i veće radne sposobnosti.4g. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 10cm. Zbog toga se u kapislama iznad olovo azida stavlja sloj nekog drugog inicijalnog eksploziva. pa i u rudarstvu. je oko 0. drveno brašno.22-1. a pri gustini od 4. a u kapisli br. a na dnu suda iskristališu iglice fulminata.2. 3. a pri vlažnosti od 30% ne nastupa hemijsko razlaganje. kristalna gustina je 4. 3. Fulminat žive je beli do svetlo sivi sitni kristalni prah. 3. pri čemu se azid olova obori kao sitno iskristalisan beličast prah. Olovo azid se upotrebljava kao primarno punjenja detonatorskih kapisli. Znatno je jači od živinog fulminata. Ima negativan bilans kiseonika (-17%).8g/cm3. vrlo osetljiv na udar.

građevinarstvu. Najbolji sastav eksploziva je onaj kod koga je odnos gorućih i eksplozivnih komponenti takav da se obezbedi uravnotežen bilans kiseonika. AN-FO smeše za mehanizovano punjenje proizvode se na mestu upotrebe. drveno brašno itd. U rudarstvu se koriste za eksploataciju ukrasnog kamena. Osetljivost amonijumnitratskih eksploziva na početni inicijalni impuls zavisi od kvaliteta izrade. svojstava i količine senzibilizatora. Manje su osetljivi na vlagu od praškastih eksploziva na bazi trotila. zbog čega se pakuju u parfinisani papir i polietilenske kese. Obične . pirotehnike i hemije . tako i u jamskoj eksploataciji. trotila. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C.2. poljoprivredi i nekim drugim privrednim granama. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem trotila sastoje se od: 60-85% amonijumnitrata. masa (500-25000g) ili plastične vreće. Inicira se pentolitskim pojačnikom PP-300. Pakuju se u polietilenska creva standardnih prečnika (50-230mm). Primenjuju se za miniranje mekih do srednje čvrstih stena. Zbog sadržaja nitroglicerina sa nitroglikolom ne mrznu se ni kod najnižih zimskih temperatura. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od-200C do +300C. Najpoznatiji AN-TNT eksplozivi u bivšoj Jugoslaviji poznati su pod imenom: kamniktiti. drvenog brašna. dok na istoku (Rusiji) kao "igdaniti". Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem nitroglicerina su brizantni eksplozivi koji pored amonijumnitrata.Trayal korporacija . U rudarstvu se koriste kako na površinskim kopovima. drvenog brašna. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi kao brizantnu komponentu koriste trotil ili nitroglicerin. Nitrol 1 je eksplozivna smeša izrađena od kristalnog amonijumnitrata sa tečnim (ili čvrstim) organskim gorivima. šumarstvu i poljoprivredi. 8. Iniciraju se klasičnim sredstvima za iniciranje: rudarskom kapislom. a nisu pogodni za miniranje u bušotinama u kojima ima vode.2. za spajanje metala itd. Mogu se koristiti za zavarivanje. Prema vlazi dosta su osetljivi. Na zapadu i kod nas ovi eksplozivi poznati su kao AN-FO smeše. Pakuju se u vreće od po 25 kg ili kartonske kutije. Pri niskim temperaturama nisu osetljivi i ne mrznu se. šumarstvu.10 Amonijumnitratski praškasti eksplozivi su mehaničke smeše kristalnog amonijumnitrata sa eksplozivnim nitrojedinjenjima i neeksplozivnim gorućim dodacima. amonali i pojačani amonali. Prenos detonacije je samo u direktnom kontaktu. Koristi se za podzemna miniranja. a izrađene su na bazi granuliranog-poroznog AN i gorivog ulja u određenim procentima i to: 94-97%AN i 6-3% gorivog ulja. u svom sastavu imaju oko 5% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. građevinarstvu. površinsku obradu-otvrdnjavanje. 3. tj.Kruševac proizvodi amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive opšte namene pod imenom AMONEKS 1-4 i amonijumnitratske praškaste eksplozive za specijalne namene pod imenom DEMEKS 1-3. a relativna vlažnost vazduha max 75%. AMONEKSI 1-4 su privredni eksplozivi namenjeni za miniranje u rudarstvu. Malo su osetljivi na udar i trenja. higroskopni su. heksogen i dr. Pakuje se u patrone standardnih prečnika. tako i na kamenolomima za miniranje srednje čvrstih i mekih stena. Nitroli se uspešno primenjuju u rudarstvu. gde nisu prisutni metan i eksplozivna ugljena prašina.1. Pakuju se u parafisani papir i polietilenske kese. Praškasti i granulirani amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja Amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja izrađeni su na bazi kristalnog ili granuliranog amonijumnitrata i određenog procenta gorivog ulja (nafte). a relativna vlažnost vazduha max 75%. Kod nas je ova vrsta eksploziva našla najširu primenu na površinskim kopovima. uz dodatak sredstava protiv stvrdnjavanja. Isporučuju se u rasutom stanju. Pakuje se u plastične vreće za nasipanje u bušotine ili za pneumatsko punjenje. Patroniraju se u parafisani papir ili polietilenska creva standardnih prečnika (28-230mm) i masa (100-25000g). do 17% trotila. Primenjuju se kako na površinskim kopovima. dinitrotoluola. Uglavnom se koriste za miniranje u suvim i vlažnim minskim bušotinama. Praškaste AN-FO smeše na bazi kristalnog amonijumnitrata i gorivog ulja kod nas su poznate pod imenom: Nitrol 1 i Nitrol 2. Eksplozivna nitrojedinjenja su u praškastom ili tečnom stanju i to: trotil. osovinskog ulja i po potrebi boje. osovinskog ulja i dr. pa se isključivo koristi za miniranje na površinskim kopovima i kamenolomima. zbog čega spadaju u eksplozive sigurne za rukovanje i transport. Primenjuju se za miniranje srednje čvrstih i čvrstih stena. elektrodetonatorima i detonirajućim štapinom. Domaća fabrika eksploziva. dinitrotoluola. Inicira se kapislom br. Kritični prečnik je 32mm. DEMEKSI 1-3 su niskobrizantni eksplozivi koji se uspešno primenjuju pri spajanju i obradi metala eksplozijom. Za miniranje čvrstih stena koriste se pojačani AN eksplozivi sa dodatkom sprašenog aluminijuma do 5%.2. Kao gorući neeksplozivni dodaci koriste se drvena strugotina. Nitrol 2 je smeša izrađena od 92%AN i 8% gorivog ulja. uslova primene i čuvanja u magacinu. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe u bivšoj Jugoslaviji su viteziti. Zbog svog prostog sastava ove eksplozivne smeše spadaju u najsigurnije eksplozive za rukovanje. Kritični prečnik je 60mm. Ne mogu se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. nitroglicerin.

pa se za njihovo iniciranje primenjuje pentolitski pojačnik .Slurry eksplozivi za mehanizovano punjenje su eksplozivi koji se spravljaju na mestu miniranja. Sastoje se od zasićenog vodenog rastvora amonijumnitrata i drugih dodataka za pojačanje. Fabrika eksploziva. veliku gustinu i dobru vodootpornost. 3. kontakt sa zidom bušotine itd. gde je prečnik bušotine veći od 70mm. ANFO J. Njihovim razvojem danas je prošireno polje primene na srednje i male prečnike bušotina. Optimalni rezultati pri miniranju vodoplastičnim-SLURRY eksplozivima dobijaju se kod primene na površinskim kopovima. U sastav eksploziva ulaze još stabilizatori i visokomolekularni plastifikatori radi postizanja dovoljne plastičnosti i stabilnosti smeše.Trayal korporacija . Razlaganje se odvija po jednačini: 3NH4NO3 + CH2 → 7H2O + CO2 + 3N2 + 3784kJ AN-FO smeše za mehanizovano punjenje prave se na mestu upotrebe. čija primena kod nas i u svetu neprekidno raste. kao što su natrijumova so karboksimetilceluloze. Imaju veliki kritični prečnik φ 60 mm. guar i dr. kao što su: granulacija AN. U sastav eksploziva ulaze i sredstva protiv segregacije koja obezbeđuju stabilnost suspenzije i viskozitet. koja se zatim pneumatskim putem ubacuje u minske bušotine.2. . vlažnost bušotine. Za uspešnu i ekonomičnu primenu ovih eksploziva neophodno je uskladiti dimenzije pentolitskog pojačnika u odnosu na prečnik bušotine i količinu eksploziva. jer se amonijumnitrat lako rastvara u vodi. trotil. gde se uključivanjem odgovarajuće opreme na vozilu vrši spajanje komponenti u AN-FO smešu. Nisu osetljivi na klasična sredstva za iniciranje. gorivo ulje.1. je namenjen za mehanizovano punjenje minskih bušotina u jamskoj eksploataciji. Ne sme se koristiti za miniranje u bušotinama sa vodom.Trayal korporacija . pri čemu imaju dopunsku oznaku M. bezdimni barut. a relativna vlažnost vazduha max 75%. pa se mogu koristiti i u minskim bušotinama koje sadrže vodu. koji se rastvara u vodi (10-14% vode) dajući pri tome zasićen rastvor. ANFEKS P je namenjen prvenstveno za punjenje minskih bušotina na površinskim kopovima i kamenolomima. Koriste se za miniranje čvrstih stena na površinskim kopovima. Fabrika eksploziva. što povećava sigurnost primene i omogućava mehanizovano punjenje minskih bušotina. Vodoplastični amonijumnitratski-Slurry eksplozivi Vodoplastični-"Slurry" eksplozivi predstavljaju najnovije eksplozivne smeše. 1.5%AN i 5. Zbog sadržaja vode osetljivost na udar i trenje je izrazito smanjena. Zbog svojih dobrih osobina Slurry eksplozivi su našli široku primenu kod masovnih miniranja na površinskim kopovima.5% gorivog ulja smatra se klasičnom i efikasnom smešom. BORIT i BORIT M. pirotehnike i hemije . sprašeni aluminijum i dr. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C. pirotehnike i hemije . Tehničko-minerske karakteristike AN-FO smeša zavise od čitavog niza faktora.Kruševac proizvodi patronirane vodoplastične-slurry eksplozive pod komercijalnim nazivom: DETONEKS. Vodoplastični . gde se radi sa srednjim i velikim prečnicima bušotina. AN-FO smeše se prvenstveno koriste za miniranje u suvim minskim bušotinama velikih prečnika.41. Vodoplastični-Slurry eksplozivi mogu se proizvoditi: − fabrički i pakovati u patrone određenih dimenzija. pirotehnike i hemije . veličina i snaga pojačnika. Smeša sa 94. Pri takvom odnosu komponenti smeša ima nulti bilans kiseonika i razlaže se tako da u produktima eksplozije nema otrovnih gasova.11 zrnaste neporozne vrste amonijumnitrata nisu podesne za izradu AN-FO smeša. s obzirom da pri mešanju primaju ulje samo po površini i slabije ga zadržavaju u mešavini. a brzina detonacije 5000-6200m/s.2. Zahvaljujući vodi i pogodnim plastifikatorima-zgušnjivačima ovi eksplozivi imaju kašastu konzistenciju. Metalni prahovi dodaju se radi povišenja toplote eksplozije. pri čemu dolazi do slabljenja ili gubljenja eksplozivnog svojstva smeše. ili − proizvoditi na mestu upotrebe i direktno upumpavati u bušotine. Gustina im je 1.3. Patronirani vodoplastični-slurry eksplozivi izrađuju se bez metalnih prahova ili sa sadržajem metalnih prahova. nafta i dr.6g/cm3.) i metalne prahove kao visokoenergetska goriva. pod komercijalnim nazivom: MAJDANITI. Vodoplastični eksplozivi se patroniraju u polietilenska creva standardnih prečnika (60-100mm) i masa (1500-4000g). gustina punjenja u bušotini. Za proizvodnju vodoplastičnih-Slurry eksploziva koristi se kristalni amonijumnitrat.buster ili patrona običnog eksploziva (amonala). proizvodi vodoplastične Slurry eksplozive na mestu primene.Kruševac. senzibilizirajuće materije eksplozivnog i neeksplozivnog karaktera (bezdimni barut. tako što AN-FO vozilo u separatnim bunkerima prevozi obe komponente (AN i gorivo ulje) do minskog polja. Vodoplastični eksplozivi u svom sastavu sadrže vodene rastvore oksidacionih soli (amonijumnitrata ili natrijumnitrata). Fabrika eksploziva. prečnik bušotine.Trayal korporacija .1. kao što su: trotil.Kruševac proizvodi AN-FO smeše za mehanizovano punjenje pod imenom: ANFEKS P i ANFO J.

pirotehnike i hemije . Emulzije mogu biti tipa: voda u ulju ili obrnuto ulja u vodi. U tehničkom smislu emulzije predstavljaju disperzni dvofazni sistem u kome je jedna faza dispergovana u drugoj. gde se pomoću elektronski programirane opreme gorivo i oksidant mešaju. Namenjeni su za geofizička istraživanja. Suštinski posmatrano emulzije predstavljaju smešu dve tečnosti koje se ne mešaju. Za aktiviranje zahtevaju snažan inicijalni impuls. Sistem proizvodnje majdanita pomoću Slurry vozila. čak i pri malim prečnicima upotrebe.1. prahova aluminijuma.2. barijeve sulfate i druge komponente.2. To omogućava da se majdaniti jače energetske snage pumpaju na dno minske bušotine do željene visine. direktno se upumpava u minsku bušotinu. a koja nastaje kada se smeša inicira snažnim pojačivačem visokog detonacionog pritiska. Postojani su na visokim i niskim temperaturama. trotil. glikola. To se ostvaruje na Slurry vozilu. Spajanje goriva i oksidanta u eksplozivnu smešu vrši se u toku punjenja minske bušotine. Fabrika eksploziva. Ni jedna od komponenata koje ulaze u sastav Majdanita nije sama za sebe eksploziv. Da bi ovako dobijena emulzija posedovala određena eksplozivna svojstva dodaju joj se različiti aditivi. Emulzioni eksplozivi Emulzioni eksplozivi predstavljaju poslednju generaciju vodoplastičnih-Slurry eksploziva. ferosilicijuma. sa energetski različitim smešama.busteri ili slični brizantni eksplozivi visokog detonacionog pritiska. U grupu amonijumnitratskih poluplastičnih eksploziva spadaju i eksplozivi za geofizička i seizmička istraživanja . Koriste se za miniranje tvrdih i vrlo čvrstih stena.5. Iniciraju se specijalnim elektrodetonatorima namenjenim za ova ispitivanja. amonijumnitrat. imaju idealne detonacione karakteristike. Otporni su na visoke i niske temperature. sprašenog uglja i dr. granulirani amonijumnitrat. metalni prahovi.2. Majdaniti su eksplozivi koji svoju punu detonacionu sposobnost dobijaju tek kada se nađu u minskoj bušotini. emulzioni eksplozivi pokazuju veliku fleksibilnost. predstavlja danas najsavremeniji način snabdevanja velikih površinskih kopova sa potrebnim količinama eksploziva.4. Patroniraju se u plastična creva od polivinilhlorida. Mogu detonirati pod visokim hidrostatičkim pritiskom. kakav daju pentolitski pojačivači . 3. drveno brašno. perliti. stabilizatore i dr. Izlazeći iz creva spuštenog do dna bušotine pune vode. odnosno za veštačko izazivanje seizmičkih talasa u steni.1.2. Aktiviraju se jakim pentolitskim pojačivačem ili rudarskom kapislom br. rastopljenih voskova i dr. DETOLIT i DEMULEX. amonijumnitrat. Energija koja se pri eksploziji oslobađa je rezultat vrlo brze oksidaciono-redukcione reakcije između goriva i oksidanta. 35 i 40. Slurry vozilo u odvojenim bunkerima nosi vodeni rastvor oksidanata i smešu goriva do minskog polja. detonacionih karakteristika i primene. Poseduju veliku brzinu detonacije. 8. Nastala kašasta smeša. koje predstavlja malu pokretnu fabriku eksploziva. pirotehnike i hemije . Osnova za emulzione eksplozive je stabilna neeksplozivna emulzija izrađena na bazi klasičnog sistema oksidans-gorivo. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su VITEZITI 20. Osetljivi su na klasična sredstva za iniciranje. 30. za razliku od drugih Slurry eksploziva. Kod ovog sistema postoji mogućnost punjenja minskih bušotina bez prekida. Koriste se za miniranje stena različite čvrstoće. a da pri tom ne dolazi ni do kakve promene njegovog sastava.Trayal korporacija . Emulzije predstavljaju vodene rastvore neorganskih soli (oksidanti) i različitih gorivih materija: ulja. . atomizirani aluminijum. relativno visoku gustinu i detonacioni pritisak. U svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. kao i dodataka u svrhu stabilizacije i plastifikacije. dizel goriva.12 Majdaniti su kiseonično balansirane smeše vodenog rastvora amonijumnitrata (oksidant) i neeksplozivnih gorivih materija (dizelskog ulja. U pogledu konzistencije. Emulzioni eksplozivi. majdanit potiskuje vodu naviše. Vodotpornost majdanita je odlična.Kruševac ne proizvodi ovu vrstu eksploziva. Fabrika eksploziva.). pomoću pumpe i gumenog creva.Kruševac proizvodi emulzione eksplozive pod komercijalnim nazivom. Otporni su na uticaj vlage i vode. Snaga majdanita se može podešavati prema konkretnoj situaciji i zahtevima stenske mase koja se minira. a zatim se bez prekida automatski nastavlja pumpanje energetski slabijeg sastava u gornji deo minske bušotine. 25. ni smanjenja eksplozivnih svojstava.Trayal korporacija . sa prečnicima bušotina od φ30-300mm. Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi u svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerinnitroglikol. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su GEOVIT 26 i 36. Stub istisnute vode poprima ulogu čepa minske bušotine. polietilena ili polistirola. dok se ne postignu najoptimalniji rezultati. 3. zavisno od vrste i tipa. Pogodni su za podvodna miniranja. ferosilicijum i sl.geoviti. kao što su: stakleni ili plastični mikrobaloni.

pri čemu se takvi dinamiti označavaju kao "teško smrzavajući". nitrotela. za što su naročito pogodni podzemni magacini. Upotrebljavaju se. 17. cm3 520-560 500-520 480-500 500-520 460-480 gasna zapremina.5 1. Tab. pa je suviše opasno da se u takvom stanju koristi. Takođe. Upotrebljava se za miniranje najtvrđih stena i ruda i u specijalne svrhe. Neznatno je osetljiva prema vlazi. žutomrke boje.0C 4187 3937 3644 3390 3030 specifični pritisak. temperaturom eksplozije 42100C i radnom sposobnošću 520cm3 (po Trauclu). Želigniti su želirani nitroglicerinski eksplozivi sa sadržajem 34-72% mešavine nitroglicerin-nitroglikol uz dodatak sprašenog kalijumnitrata ili natrijumnitrata i celuloznih materija. m3/kg 709 670 639 788 829 toplota eksplozije. cm 6-8 6-8 6-8 8-10 8-10 proba po Trauclu. koje počinje na +110 ili +80C i naniže napreduje prilično brzo. Inicira se rudarskom kapislom br. Inicira se rudarskom kapislom br. drvenog brašna i dr. U tabeli 17. naročitim dodacima (dinitrohloridin i dr.5 brzina detonacije. m/s 7300 6800 6800 6500 6300 prenos detonacije. ali manje elastični i žilavi od minerske želatine. Tab. dobrom postojanošću prema vlazi i dr. Metanski sigurnosni eksplozivi . radnu sposobnost 397cm3 (po Trauclu).2. dobrom hemijskom stabilnošću. srednje tvrdih i mekih stenskih materijala.) smrzavanje se može potpuno izbeći. Smrzavanje se sprečava držanjem dinamita na umereno toplom mestu. g/cm3 1. U tabeli 16. S obzirom da je snažnijim od dinamita 5 češće se upotrebljava. 8. Proizvode se pod komercijalnim imenom viteziti. i br. zavisno od vrste dinamita. želirani vitezit. Minerska želatina (praskava želatina) je najsnažniji nitro-glicerinski eksploziv sa brzinom detonacije 7800m/s. date su tehničko-minerske karakteristike želiranih vitezita. Prema sadržaju nitroglicerina (63. Uz to smrznuti dinamit obično nepotpuno detonira i razvija otrovne gasove.48 1.3. žilavu želatinsku masu. 6. Najpoznatiji nitroglicerinski plastični eksplozivi su: minerska želatina. Smrznuti dinamit je vrlo osetljiv na udar i trenje.48 brzina detonacije.2. Vrlo je stabilna u magacinu. sa oznakom sadržaja nitroglicerina (%NG). Nitroglicerinski plastični eksplozivi opšte namene Nitroglicerinski plastični eksplozivi kao glavni sastojak u svom sastavu imaju preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. Smrznuti dinamit se "kravi" zagrevanjem u metalnom sudu postavljenom u vruću vodu. cm 6-8 6-8 6-8 6-8 6-8 relativna snaga*.2. Dinamiti se upotrebljavaju za miniranje stena i ruda različite tvrdoće.13 3. Odlikuju se velikom gustinom. Usled sadržaja nitroglikola podnose niže temperature. zavisno od relativne snage.5+10%) razlikuje se: dinamit 1 i dinamit 5. znatnom brzinom detonacije. m/s 7000 6700 6500 6300 6000 prenos detonacije. 3.5 1. Želirani vitezit je najači privredni eksploziv. bez štetnih posledica.2. Osnovne karakteristike vitezit želignita Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 72%NG 62%N 52%N 42%N 32%N G G G G gustina. koji u ovom odnosu daju prozirnu. 3. 16.5 1. Sastav produkata eksplozije je povoljan. pa se može koristiti i za miniranje pod vodom. Smrzavanje je opšti nedostatak dinamita. pod zemljom i na površini. za miniranje tvrdih. Po svojim karakteristikama blizak je minerskoj želatini.2.5 1. % 83 77 68 62 56 * U odnosu na minersku želatinu. kao i druge organske i neorganske komponente u manjem procentu.5 1. dinamiti i želigniti. S obzirom na visok sadržaj nitroglicerina vrlo je osetljiv na udar i trenje. Plastični su. MPa 1198 1067 948 1092 1037 Dinamiti sastoje se od želiranog nitroglicerina sa sprašenim natrijumnitratom ili amonijumnitratom uz dodatak kalijumperhlorata. Vrlo je otporan na vlagu i visoku temperaturu. Karakteristike nitroglicerinskih plastičnih eksploziva (želirani viteziti) Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 100 80-II 80 60 50 gustina. Sastoji se od preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol i nekih organskih i neorganskih komponenti u manjem procentu.5 1. Sastoji se od 92-94% nitroglicerina i 6-8% kolodijum pamuka. g/cm3 1. Dinamit 1 ima brzinu detonacije 6500m/s. kJ/kg 6482 5975 5573 5506 4982 temperatura eksplozije.5 1. date su tehničko-minerske karakteristike vitezit želignita.

kalcijumstearata. čime se postiže sniženje temperature eksplozije za oko 10000C. drvenog brašna i dr. Poluplastični metanski eksplozivi upotrebljavaju se za miniranje u uglju i pratećim stenama veće čvrstoće. Pri eksploziji manje vreli gasovi iz obloge patrone deluju kao zaštitni omotač. Inertne soli u procesu eksplozije prelaze u parno-gasovito stanje (sublimišu). određenih dimenzija i masa. 3. Posebnu vrstu ovih eksploziva predstavljaju oklopljeni poluplastični metanski eksplozivi. Pri tome. Proizvodnja praškastih amonijumnitratskih eksploziva obuhvata najpre potpuno sušenje higroskopnog amonijumnitrata u cevnim sušnicama. koji ulaze u sastav ovih eksploziva.4. U tabelama 64-73. Koriste se za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. obično se dodaju na kraju proizvodnog procesa. pošto je sklon zgrušavanju u toku sušenja. radi povećanja radne sposobnosti. tj. Patroniranje amonijumnitratskih praškastih eksploziva obavlja se automatski utiskivanjem eksploziva u patrone cilindričnog oblika. Metanski sigurnosni eksplozivi se proizvode kao: − praškasti metanski eksplozivi. Dodavanjem inertnih soli znatno se smanjuje radna sposobnost metanskih eksploziva. karboksimetilceluloze (0. bogate ugljenikom.14 Metanski sigurnosni eksplozivi su se razvili od klasičnih amonijumnitratskih i nitroglicerinskih eksploziva. Praškasti eksplozivi prečnika ispod 60mm pakuju se u parafisani natron papir. trinitrotoluola (oko 7%). Metandetoniti su osetljivi na vodu. Mlevenje se može vršiti istovremeno sa praškastim neeksplozivnim sastojcima. iziskuju vrlo prisno mešanje sa amonijumnitratom u suvom ili vlažnom stanju. − vodoplastične “Slurry” eksplozive. kao što su nitroglicerin i nitroglikol. Otporniji su prema vlazi i raspolažu većom radnom sposobnošću u odnosu na praškaste vrste.3. 3. Neeksplozivne i netopive materije. U zavisnosti od vrste eksploziva i uslova njegove primene zavisi i način pakovanja. te se pri upotrebi u vlažnim bušotinama moraju zaštititi plastičnim folijama. Ovo se najčešće vrši u posebnim odeljenjima radi veće bezbednosti. prethodno se stope pa im se u zagrejanom stanju dodaju amonijumnitrat i drugi sastojci. između vrelih gasova detonacije i prisutnog metana ili eksplozivne ugljene prašine. i − metanske sigurnosne eksplozive. − AN-FO eksplozive. Sve se to izmeša u plitkim cilindričnim mešalicama. Aromatična nitrotela.Trayal korporacija . kao i smanjenje veličine i dužine plamena eksplozije. Imaju pozitivan bilans kiseonika pa su pogodni za jamska miniranja. ukoliko nisu u tečnom stanju. Najčešće korišćene inertne soli su natrijumhlorid i kalijumhlorid.Praktikum-Metode ispitivanja) date su fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike najnovijih rudarskih eksploziva iz proizvodnog programa Fabrike eksploziva. natrijumhlorida (oko 27%).Kruševac proizvodi dve vrste praškastih metanskih eksploziva i to: METANDETONIT 1 i METANDETONIT 2. a kao zaštita od spoljne vlage koriste se polietilenske kese za skupno pakovanje. Poluplastični metanski eksplozivi izrađeni su na bazi amonijumnitrata sa znatno većim procentom želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol (21-31%) i uz veću količinu inertnih soli (35-40% natrijumhlorida ili kalijumhlorida). ugljene prašine (1. Opasne eksplozivne materije. koje se hermetički . a zatim mlevenje osušenog proizvoda. i − poluplastični metanski eksplozivi.5%). Karakteristike domaćih rudarskih eksploziva Naša domaća Fabrika eksploziva. od kojih se razlikuju sadržajem određenih količina inertnih soli (10-50% zavisno od vrste).2. (v. proces proizvodnje praškastih i plastičnih eksploziva razlikuje se samo u pojedinostima. higroskopni su. Pojačane vrste praškastih metanskih eksploziva sadrže i mešavinu nitroglicerin-nitroglikol (do 5%).5-2%). Proizvodnja složenih eksploziva Proizvodnja složenih eksploziva svodi se na mešanje sastavnih komponenti i patroniranje mešavine. patrone eksploziva oblažu slojem slabog eksploziva uz dodatak mešavine natrijumbikarbonata i natrijumhlorida (inertnih soli). pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac. da bi eksploziv imao dovoljnu moć detonacije. Proizvodi detonacije ne sadrže otrovne gasove.2. Kod njih se radi povećanja sigurnosti. Praškasti metanski eksplozivi na bazi amonijumnitrata sastoje se od: amonijumnitrata (oko 62%). pri čemu se mešanje obavlja u specijalnim mašinskim mešalicama. pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac u svom proizvodnom programu ima četiri osnovne grupe privrednih eksploziva i to: − amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive. pirotehnike i hemije . koje se spolja zagrevaju vodenom parom. Fabrika eksploziva.

Presek detonatorske kapisle: 1)čaurica. zavisno od vrste dinamita. U ove sudove najpre se usipa mešavina nitroglicerina i nitriglikola. S druge strane čaurice nalazi se otvor u koji se stavlja sredstvo za aktiviranje. koje se vrši istiskivanjem plastične mase eksploziva kroz kružni otvor odgovarajućeg prečnika. Detonatorska-rudarska kapisla (DK) Detonatorska (rudarska) kapisla koristi se za aktiviranje eksplozivnog punjenja ili detonirajućeg štapina u suvim radnim uslovima. 4. Zatim sledi mešanje sa sprašenim amonijumnitratom (kod plastičnih amonijumnitratskih eksploziva) ili kod dinamita mešanje sa šalitrom. tombaka) ili aluminijuma (i njegovih legura). Zatim se patrone pakuju u polietilenske kese koje se hermetički zatvaraju i slažu u kartonske kutije do određene mase. drvenim brašnom i drugim komponentama. Dimenzije i mase pojedinih patrona privrednih eksploziva su standardizovane i proizvođači su dužni da ih se pridržavaju u toku proizvodnje. minerski tuljci i minerske šibice). gde se pomoću elektronski programirane opreme. Kolodijum pamuk koji se koristi za želiranje sadrži 12. Detonatorska kapisla sastoji se od: − metalne čaurice standardnih dimenzija. Kod čaura od bakra ili tombaka kao inicijalno punjenje upotrebljava se fulminat žive. Nastala kašasta smeša pomoću pumpe i gumenog creva direktno se upumpava u minsku bušotinu. Mešanje se vrši u plitkim sudovima sa lopaticama. 2. Za to su potrebna sredstva za iniciranje koja imaju sposobnost da detoniraju ako se zapale plamenom ili iskrom.npr. gorivo i oksidant mešaju. Presek detonatorske kapisle dat je na sl. gde nema pojave metana i eksplozivne ugljene prašine. Sl. − detonirajući štapin. Materijal čaure zavisi od vrste inicijalnog eksploziva. Prečnici iznad 60mm patroniraju se u polietilenska creva ili vrećice. 4. 2. − pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina. − metalne pokrivke. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA Da bi privredne brizantne eksplozive doveli do detonacije. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA OTVORENIM PLAMENOM U sredstva za iniciranje eksploziva otvorenim plamenom spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. Slurry ili AnFo vozilo u odvojenim bunkerima nose oksidante (amonijumnitrat) i smešu gorivog ulja do minskog polja. 4)brizantno (sekundarno) punjenje Čaura i pokrivka izrađeni su od istog materijala i to: bakra (i njegovih legura. − sporogoreći štapin.1. u koju je upresovana eksplozivna materija. 3)inicijalno (primarno) punjenje. zatvorena sa jedne strane. Poslednja faza je patroniranje.15 zatvaraju. a iznad njega inicijalni eksploziv. Fabrike eksploziva su proizvele pokretne stanice (AnFo i Slurry vozila) koje predstavljaju male pokretne fabrike eksploziva. koji se spolja zagrevaju vodom temperature 45-500C.1. .1. 2)pokrivka sa otvorom u sredini. Proizvodnja plastičnih eksploziva obuhvata kao prvu fazu želiranje mešavine nitroglicerina i nitroglikola mešanjem sa kolodijum pamukom. U sredstva za iniciranje eksploziva spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. dok se kod čaura od aluminijuma ili njegovih legura kao inicijalno punjenje upotrebljava olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. i − brizantnog (sekundarnog) punjenja. Detonatorska (rudarska) kapisla je metalna cilindrična čaurica. U suprotnom dolazi do nagrizanja materijala čaure. Patroniranje se vrši u polietilenska creva standardnog prečnika i mase. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije do određene mase. − električni detonatori.25%N i mora se prethodno dobro osušiti. i − pomoćna sredstva za paljenje (minersko saće. − inicijalnog (primarnog) punjenja. Amonijumnitratski-uljni eksplozivi (AN-FO smeše) i vodoplastični-Slurry eksplozivi proizvode se u fabrikama eksploziva (patronirane vrste) ili se prave na mestu miniranja i direktno upumpavaju u bušotine. − sporogoreći štapin. i − pojačivači impulsa-busteri. Na dno čaure prvo se upresuje brizantni eksploziv. potrebno im je saopštiti početni inicijalni impuls. 4. a zatim se dodaje kolodijum pamuk u količinama koje su srazmerne sastavu eksploziva.

8. Al i Cu . i − univerzalni sporogoreći štapini sa PVC zaštitom.4 do 0. broj 6 i 8 . što je napred već obrazloženo. Paketi se slažu u dvostruke drvene sanduke. 3. Sastoji se od barutne srži i omotača. trenje. 6 za nitroglicerinske eksplozive. max. 8 i to: kapisla br. (v.6 i br. ukoliko ne postoji opasnost od metana ili eksplozivne ugljene prašine. Sl. a kapisla br. 2)srž od crnog baruta.2. 3. min. 4. kao i za rad pod vodom do dubine 10m. varničenje u bočne strane. max. Srž štapina obavijena je sa dva ili tri unakrsno pletena zaštitna omotača od kudelje ili pamučne pređe. Najvažnije tehničko-minerske karakteristike detonatorskih kapisli su: brizantnost. 10. date su oznake i dimenzije kapisli br. Temperatura samodetonacije kapisle veća je od 1200C. Sadržaj sanduka može iznositi 5000 ili 10000 komada kapisli. Oznaka L. Inicijalno punjenje je veoma osetljivo na udar. Količina brizantnog punjenja kod kapisle br. Zavisno od vrste i broja slojeva zaštitne izolacije razlikujemo: − dupli sporogoreći štapini sa pamučnom pređom i bitumenskom zaštitom. 8. 5)I sloj bitumenske izolacije. Kapisle se ne smeju bacati. koji se isključivo primenjuju na suvim radilištima. tj.1.jačina kapisle. Po pet kutija sačinjava jedan paket. sigurnost detonatorske kapisle itd. preko kojih su nanenešena dva izolaciona sloja bitumena ili jedan sloj plastične izolacije. Za iniciranje detonatorskih kapisli potrebno je sporogoreći štapin staviti u kapislu i stegnuti minerskim kleštima.simbol materijala čaurice. Sve ove karakteristike detaljno su obrađene u Praktikumu . Omotač sprečava progorevanje štapina.5g inicijalnog (primarnog) eksploziva. 6 i br.Metode istivanja. mm E. Sporogoreći štapin se ne sme upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. U praksi se najčešće upotrebljavaju kapisle br. sa pamučnim koncem kroz sredinu srži. Ostali prazan prostor u kapisli (oko 1/3) služi za umetanje i učvršćivanje sporogorećeg štapina ili električnog upaljača. 8 iznosi 0. Ovo punjenje zaštićeno je metalnom pokrivkom sa otvorom na sredini. 6 oko 0. sa otvorom okrenutim na gore. Dupli sporogoreći štapin: 1)pamučni konac. Zatim se slobodni kraj štapina zapali otvorenim plamenom i kada štapin dogori daje plameni impuls pomoću koga se inicira detonatorska kapisla. Prema svojoj jačini detonatorske kapisle se rade od br.7g/m'). jer aluminijum na povišenim temperaturama gori otvorenim plamenom koji može upaliti metan ili ugljenu prašinu. radna sposobnost po Trauclu. mm D. 19. mm d.5-5. DK-8-Al.16 Brizantno punjenje sastoji se od trotila ili pentrita. min. 7)II sloj bitumenske izolacije . mm DK-6-Al. a kod kapisle br.5g.5 6 3 Detonatorske kapisle sa bakarnom čaurom primenjuju se u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. 6)III omotač pređe. 6 i br. Vrsta inicijalnog punjenja zavisi od vrste materijala čaure. Srž štapina izrađena je u vidu kontinuiranog punjenja od sitnozrnog crnog baruta (4. Kapisle ne menjaju svoje funkcionalne osobine pri temperaturama od -200 do +200C. tumbati ni pritiskati. 3)I omotač pređe. DK-8-Cu 45 19 7. Sporogoreći štapin Sporogoreći štapin je sredstvo za paljenje koje se u sklopu sa detonatorskom kapislom koristi za pojedinačno paljenje minskih punjenja na površini ili pod zemljom. Detonatorske kapisle se pakuju po 100 komada u kartonske ili limene kutije. zbog čega se ovde neće objašnjavati. koji ima zadatak da obezbedi ravnomeran raspored crnog baruta pri izradi štapina. plamen i varnicu. DK-8-Cu gde je: DK. U ovim jamama ne smeju se koristiti aluminijumske kapisle. DK-6-Cu. Međuprostori između kapisli ispunjeni su suvom strugotinom. Aluminijumske kapisle koristite se na površinskim kopovima i jamama gde nema opasnosti od metana i ugljene prašine. Iznad brizantnog (sekundarnog) punjenja nalazi se 0. Sporogoreći štapin se izrađuje u vidu vrpce (kanapa). Tab. kao sredstva za iniciranje. Za inicijalno punjenje koristi se fulminat žive ili olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. Oblik i mere sporogorećeg štapina dati su na sl. Oznake i dimenzije kapisli br. DK-6-Cu 35 19 7. U tabeli 19. Naše domaće kapisle imaju oznake: DK-6-Al.8g. mm d1. a može se koristiti i heksogen. 4)II omotač pređe.oznaka za detonatorsku kapislu.sl. 1 do br. 8 za amonijumnitratske praškaste eksplozive.5 6 3 DK-8-Al. 2). sposobnost detonacije kapisle prema Hejdu. koji se primenjuje za rad u suvim i vlažnim uslovima.

− moguće je paljenje minskog punjenja sa željenog rastojanja. U sredstva za električno paljenje mina spadaju: − električni detonatori (ED). b)minerski tuljci 4. odnosno minskih punjenja koja nisu suviše udaljena jedna od drugog. na suvom i vlažnom terenu itd. ako je najkraći štapin koga pali dužine 1m. − provodnici električne struje. Izrađeni su od kartona u vidu cevčice. Sl. Čuvan u ovim uslovima štapin treba da se upotrebi u roku od 6 meseci. razvija visoku temperaturu i zbog toga pali štapin skoro trenutno. Vreme gorenja štapina se bitno skraćuje kada gori pod pritiskom (pod vodom ili u jako nabijenoj bušotini).2. Gašenje šibice je znak mineru da treba da se skloni. .Kruševac proizvodi univerzalni sporogoreći štapin (USŠ) za rad u suvim i vlažnim uslovima. − omogućava paljenje u tačno određeno vreme. međusobno povezanih u vidu saća. vreme gorenja 110-140m/s. Ova sredstva omogućuju brzo i bezbedno paljenje štapina. − minerski tuljci. paljenje mina električnom strujom ima više prednosti.Trayal korporacija . SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA ELEKTRIČNIM IMPULSOM Pri izvođenju minerskih radova široko se primenjuje električno paljenje minskih punjenja. o čemu treba voditi računa prilikom izbora dužine štapina.3. pirotehnike i hemije . i − minerske šibice. a gori na promaji i vetru.5mm. Pri pakovanju štapin se namotava u kalemove. (Ω).1. − može se primeniti u svim vremenskim uslovima. Štapin se čuva u skladištima čija temperatura je od -200 do +250C. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina Da bi se sprečile nezgode koje se dešavaju pri radu sa sporogorećim štapinom. Osnovne karakteristike ovog štapina su: prečnik φ 5. Izrađeno je od kartonskih cevčica. − omogućava vremensko paljenje. U tuljak može da se stavi 6 štapina.2+0. premazanih na jednom kraju zapaljivom masom. a šestim se pripali zapaljiva smeša u samom tuljku. Iz ovoga proizilazi da 1m' sporogorećeg štapina gori najbrže 100s i najsporije 150s. − merno-kontrolni instrumenti. Kalem univerzalnog sporogorećeg štapina sadrži 250m. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina: a) minersko saće. U kutije od talasastog kartona pakuje se po 4 kalema sporogorećeg štapina. Drugi kraj cevčice je otvoren radi stavljanja štapina. 75%. i − pomoćni pribor. − izvori struje za paljenje. kao i za rad pod vodom do dubine 10m. 4. kao što su: − omogućava jednovremeno paljenje velikog broja mina. koje se može predstaviti izrazom: Q = I2 R gde je: I . Osigurana je protiv uticaja vlage. Pakovano je po 30 cevčica zajedno. R . 4. ali se po potrebi može otkinuti i upotrebiti samo onoliko cevčica koliki broj minskih punjenja palimo.17 Vreme gorenja sporogorećeg štapina se kreće u granicama od: 110-140s/m' sa tolerancijom od +10s. pri toplom i hladnom vremenu. Rukovanje saćem je prosto i bezbedno. Fabrika eksploziva. od kojih 5 štapina vode do minskih punjenja. Zasniva se na toplotnom dejstvu električne struje. U praksi se obično uzima da 1m' štapina gori za 120s. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina data su na sl. (A). proizvedena su pomoćna sredstva za njegovo paljenje. Vreme gorenja minerske šibice je približno 1 minut. 4. − jedini je način paljenja koji je dozvoljen u rudnicima sa metanskim režimom rada. Vrlo burno sagoreva. Minerski tuljci se upotrebljavaju za istovremeno paljenje 5 štapina. pri čemu krajevi štapina moraju biti izolovani od atmosferskih uticaja. U odnosu na štapinsko paljenje.jačina električne struje. čije je dno premazano zapaljivom smešom. a relativna vlažnost vazduha max.otpor strujnog kola. U pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina spadaju: − minersko saće. Minersko saće omogućava istovremeno paljenje većeg broja štapina odnosno minskih punjenja. Minerska šibica se upotrebljava za pripaljivanje sporogorećeg štapina neposredno ili preko minerskog saća. boja izolacije crna. pri čemu interval zastoja može da se kreće od nekoliko ms do 1s.

Prema nameni električni detonatori se dele na: − detonatore za iniciranje eksplozivnih punjenja kod radova na površini i u jami. − sposoban da stvori plameni impuls. 3)mostić visokog otpora. Provodljivost struje se postiže tako što se u smešu zapaljive glavice ugrađuje sitno mleveni metalni prah i grafit. da ne stupa u hemijsku reakciju. tj. lako zapaljive glavice i provodnika. Električni upaljač se sastoji od lako zapaljive glavice i dva izolovana provodnika. Električni detonatori (ED) Električni detonator (ED) je hermetički zatvorana detonatorska kapisla br. 6)zaštitni lak Prolaskom elektručne struje kroz glavicu. kao i od vrste zapaljive smeše koja je upresovana između elektroda. 8 u koju je ugrađen električni upaljač (EU). kada se kao izvor struje koristi mašina koje daje napon 20003000V. i − EU sa rascepkom (varnični.2A). Električni upaljač sa metalnim mostićem: 1)lamele. Učvršćivanje mostića u zapaljivu glavicu može biti elastično ili čvrsto. Shema elsktričnih upaljača: a)sa metalnim mostićem. data je shema električnih upaljača. što ove EU čini veoma otpornim na lutajuće struje. − tip B sa otporom mostića 0. na suvim i mokrim radilištima i pod vodom dubine do 2m. mostić glavice se usija do određene temperature na kojoj se pali lako zapaljiva glavica.5-5mm. 6. legure platino-iridijuma i dr. Prečnik žice mostića kreće se u granicama od 0. Na sl. 5. − visoko neosetljivi upaljači sa otporom mostića ≈0. − ne sme biti higroskopan. Sl.0A). pikrit. Kao materijal za zapaljivu glavicu koristi se: acetilid bakra.03Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≈ 20A).02-0. koje definišu njihovu funkciju i sigurnost pri radu. U zavisnosti od toga kako struja prolazi kroz električni upaljač i kako se vrši paljenje zapaljive glavice. Konstrukciona shema električnog upaljača sa zapaljivom glavicom i metalnim mostićem. koja daje dovoljno jak toplotni impuls za paljenje usporivačke smeše ili primarnog punjenja detonatorske kapisle. − detonatore za miniranje pod vodom dubine do 200m.4Ω. naponski). Danas se za miniranje uglavnom primenjuju EU standardnog tipa A. razlikuju se tri tipa EU: − EU sa metalnim mostićem (mostni). mononitroresorcinat olova i dr. dobru otpornost na koroziju i nisku tačku topljenja. c)sa rascepkom (naponski) Električni upaljač sa metalnim mostićem sastoji se od mostića koji je premošćen provodnikom visokog specifičnog otpora. Električni detonatori imaju tačno definisane električne karakteristike. Materijal od koga se izrađuje zapaljiva glavica mora biti: − osetljiv na toplotni impuls. Za pojedinačno paljenje EU ovog tipa potrebno je svega nekoliko mA.4-0. Električni upaljač (EU) služi za stvaranje plamenog impulsa. pa se ne upotrebljavaju za minerske radove u rudnicima.2-1. Sl. pikriminat olova. Približno 2/3 kapisle ispunjeno je primarnim i sekundarnim punjenjem. 2)izolator. .4Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 1. − EU sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom. Mostić EU izrađuje se od legura koje imaju veliki specifični otpor. 4 i 5)prvi i drugi sloj zapaljive mase. a preostala 1/3 služi za umetanje i učvršćivanje električnog upaljača. Za izradu električnih detonatora koriste se detonatorske kapisle izrađene od bakra ili aluminijuma ili njihovih legura. Napon neophodan za paljenje zapaljive smeše zavisi od rastojanja žica-elektroda.2-1. Kao materijal za mostić koriste se legure: nikl-hroma (80:20%).18 4. 6. od oblika njihovih krajeva.6Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 3. pri naponu od 2-3V.2. Električni upaljač sa rascepkom (varnični upaljač) konstruisan je tako da su dovodne žice za struju u zapaljivoj glavici međusobno razmaknute. b)sa strujno provodljivom glavicom. EU sa dodatkom metalnog praha su vrlo osetljivi. Ove EU lako mogu upaliti lutajuće struje. U zavisnosti od električne osetljivosti proizvode se tri tipa zapaljivih glavica i to: − standardni tip A sa otporom mostića 1. sa otporom mostića 1.1. 5. − stabilan. EU sa rascepkom su namenjeni za radove. a dužina mostića je oko 0. Električni upaljač sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom konstruisan je tako da je sama zapaljiva glavica strujno provodljiva i lako zapaljiva. koja su smeštena u detonatorsku kapislu (DK).05mm. invar (36% Ni i 64% Fe). data je na sl. koji je sposoban da izazove detonaciju inicijalnog (primarnog) i glavnog (sekundarnog) punjenja.

koji je programiran da gori određeno vreme.19 − detonatore za miniranje na radilištima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. električna lako zapaljiva glavica. pločica za intervalni broj. elektroprovodnici. . Konstrukcija trenutnog električnog detonatora data je na sl.1. električna lako zapaljiva glavica. 7. a zatim ovaj aktivira inicijalno punjenje detonatorske kapisle. 3. 6. Sl. Sl. inicijalno eksplozivno punjenje. Trenutni električni detonatori. odmah nakon uspostavljanja kola električne struje. Trenutni električni detonatori se koriste za miniranje na površinskim i podzemnim radilištima.seizmički.2. pokrivka. inicijalno eksplozivno punjenje. 7. Sl. 7): 1. Električni detonatori namenjeni za miniranje u rudnicima moraju imati određeni kvalitet u pogledu električnih. 6. Vremenski električni detonatori: − električni detonatori sa zakašnjenjem izraženim u sekundama. 5. 9. čaura. čaura. Namenjeni su za pojedinačno paljenje mina ili kada je potrebno da sve mine detoniraju odjednom (zalomne mine i sl). Vrste električnih detonatora U savremenoj praksi miniranja koriste se sledeći električni detonatori: 1. Paljenje inicijalnog punjenja ne ostvaruje se direktno od plamenog impulsa lako zapaljive glavice. Trenutni električni detonatori nose oznaku "0" koja se utiskuje na dance detonatora.sigurnosni električni detonatori: − trenutni metanski elektrodetonatori. mehaničkih i sigurnosnih karakteristika. zaštitna (antistatička) cevčica. Domaća industrija proizvodi serije vremenskih ED sa deset stepeni usporenja (1-10). 2. 3. 4. Elektro detonatori sa usporenim dejstvom se proizvode u serijama od broja 1 do broja 18. brizantno eksplozivno punjenje. s tom razlikom što usporivačka smeša sagoreva znatno brže.25s i 0.1. 3. Električni detonatori sa usporenim dejstvom (vremenski elektrodetonatori) imaju ugrađen usporivački element. 8. 8. 9. sa nazivnim intervalom usporenja u seriji od: 0. a na provodnicima prikačena plastična pločica sa brojem koji označava interval usporenja. 7. 4. Serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) Kod vremenskih ED na dnu čaurice utisnut je broj. pokrivka. 8. − milisekundni metanski elektrodetonatori. 2. Specijalni električni detonatori . već taj impuls najpre pali usporivački element (5).25s (ČSED-četvrtsekundni). Trenutni električni detonator (TED) je detonator čije se eksplozivno punjenje aktivira trenutno. vodonepropustivi zaptivač. 9. 4. vodonepropustivi zaptivač. Na sl. a na pločicu (9) utiskuju se oznake za tip detonatora i znak proizvodača. pločica za označavanje detonatora. Električni detonator sa usporenim dejstvom Elementi električnog detonatora sa usporenim dejstvom su : 1. 8. na suvim i mokrim radilištima i pod vodom do 2m dubine. − detonatore za seizmička miniranja. Konstrukcija električnog detonatora sa usporenim dejatvom data je na sl. 2. Trenutni električni detonator Elementi trenutnog električnog detonatora su (v. 7. − milisekundni ED sa zakašnjenjem izraženim u ms. brizantno eksplozivno punjenje. elektroprovodnici. Detonatori sa usporenim dejstvom dele se na: − četvrtsekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/4 sekunde. 4. tehničko-minerskih. − polusekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/2 sekunde. Vremenski interval između brojeva u seriji je 0. 5. Milisekundni električni detonatori su iste konstrukcije kao i vremenski ED. sl.5s. zaštitna (antistatička) cevčica. data je serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) sa intervalom između brojeva od 0. 10. Metanski .5s (PSED-polusekundni) ili 0. 9. usporivački element. koji se ugrađuje između električne lako zapaljive glavice i inicijalnog (primarnog) punjenja kapisle.5s.

provodnici struje i merno-kontrolni aparati Za električno paljenje minskih punjenja koriste se mašine za električno paljenje. − elektronske. − kondezatorske. kao i pod vodom dubine do 2m. Aluminijumske kapisle ne smeju se koristiti u jamama sa metanskim režimom. 4. Metanski milisekundni električni detonator Metanski ED su specijalno namenjenji za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine.2. Konstrukcija metanskog milisekundnog električnog detonatora data je na sl. i − od broja 1-12 sa intervalom usporenja između brojeva od 23ms (23-MSED). 11. Konstrukcija metanskih ED je takva da je detonator potpuno zaštićen od varničenja. (date su u Praktikumu-Metode ispitivanja). U upotrebi su sledeće vrste mašina za električno paljenje mina: − magnetno-električne. po čemu se razlikuju od ostalih vrsta ED. Domaća industrija proizvodi trenutne metanske električne detonatore (TMED-Cu) i metanske milisekundne ED od broja 1-10 sa intervalom zakašnjenja između brojeva od 34ms (34-MMED-Cu) i 23ms (23MMED-Cu). 10. Sl. kako bi u mrežu poslala garantovanu struju za bezotkazno paljenje. pa može izazvati eksploziju metana ili ugljene prašine. jer se aluminijum lako usija i zapali. na delu gde se nalazi usporivačka masa. U upotrebi su sledeći aparati: galvanoskop. Osnovne tehničko-minerske karakteristike električnih detonatora su: provodljivost električne struje. Mašine za električno paljenje mina moraju biti sposobne da pošalju dovoljno jak električni impuls za sigurno paljenje odgovarajućeg broja električnih detonatora vezanih u mrežu za paljenje. vlažnim i mokrim radilištima. Lako zapaljiva glavica i eksplozivno punjenje kapisle br. 8. osetljivost prema toploti i dr. Milisekundni električni detonatori se proizvode u serijama od broja 1 do broja 15. kao i smanjenje seizmičkih potresa koji nastaju pri miniranju. koji će omogućiti proticanje struje određene jačine.2. Moraju biti određenog poprečnog preseka. tinjalica i dr. mašina za paljenje i mreža za paljenje mina.5%CH4). otpor električne glavice. Sl. U unutrašnjosti kapisle. čija je uloga da usmeri plamen usporivačke smeše u inicijalno punjenje kapisle. postavljen je mesingani konus (plamenik). koje daju jednosmernu struju bez pulzacija. Elektro provodnici su od bakra sa PVC izolacijom zelene boje.20 Milisekundni ED primenjuju se kod paljenja minskih punjenja koja treba da detoniraju jedno za drugim u vrlo kratkom vremenskom intervalu. 11. 10. Merno-kontrolni aparati koriste se za kontrolu ispravnosti elektrodetonatora. Mreža ima granični otpor koji mašina za paljenje mora savladati. Mašine za električno paljenje. Ovakav način iniciranja minskih punjenja omogućuje sitniju granulaciju i manju razbacanost odminiranog materijala. Domaća industrija (”Trio” Beograd) proizvodi električne-kondezatorske mašine za paljenje mina tip EKA 400/22. . kontrolni most za dinamo mašine. Kod metanskih ED preko čaure sa spoljne strane navučen je mesingani zaštitni prsten. − dinamo-električne. ređe gumom. Domaća industrija proizvodi dve serije milisekundnih ED i to: − od broja 1-10 sa intervalom usporenja između brojeva od 34ms (34-MSED). Mogu se koristiti na suvim. između usporivačke smeše i inicijalnog punjenja. i − visokofrekfentne. aluminijumske i pocinkovane gvozdene žice. Obično su izolovani PVC masom. ommetar. Interval između pojedinih eksplozija bira se tako. Ovaj prsten ima ulogu da spreči rasprskavanje čaure pri sagorevanju usporivačke smeše. Boja izolacije provodnika milisekundnih detonatora razlikuje se od boje provodnika trenutnih ED. da svaka sledeća eksplozija nastaje u trenutku kada je prethodno odminirana stenska masa već rastrešena. su tako podešeni da ne mogu upaliti najeksplozivniju smešu metana i vazduha (8-11. Električna mašina za paljenje mina tip EKA 400/22 Provodnici struje za električno paljenje mina mogu biti od bakarne. pri čemu je stvorena nova slobodna površina za narednu eksploziju. sa intervalom usporenja u seriji od 20ms do 100 milisekundi. Metanski električni detonatori (MED-Cu) izrađuje se sa bakarnom čauricom i inicijalnim punjenjem od fulminata žive. či je izgled dat na sl. otpor provodnika.

ili elektrodetonatorom.20 ' količina punjenja. a pritisak detonacije mu je takav da dovodi do potpune detonacije najneosetljivije eksplozive. Pojačivač impulsa . 13.konektorima. odnosno pojačnika inicijacije. Prenos detonacije može se obaviti trenutno ili sa programiranim usporenjem (postavljanjem konektora). Sl.21 4. 4)spoljna plastična obloga. Presek detonirajućeg štapina dat je na sl. pa tek nakon toga dolazi do eksplozije minskog punjenja.10 P .3 brzina detonacije. ili električnog detonatora do minskog punjenja. liveni TNT. 8. Pri tome se ostvaruje skoro trenutni prenos u sve grane štapina. vodoplastični eksplozivi itd.3. POJAČIVAČI IMPULSA . − dvanaestogramski (P-12) i − dvadesetogramski (P-20) detonirajući štapin. tj. vlage i vode. Usporivač .BUSTERI Za iniciranje nekih neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša (AN-FO smeše. prilikom razbijanja nataložene metalurške zgure itd. Karakteristike detonirajućeg štapina Karakteristika P . . koji se na kraj štapina pričvrsti izolacionom trakom ili nekim drugim sredstvom. 4. pa njegova brzina detonacije iznosi oko 5000m/s. Konektori su metalne (aluminijumske) čaurice otvorene sa obe strane u koje se stavljaju krajevi detonirajućeg štapina. Eksplozivno punjenje štapina smešta se u tanku plastičnu ili papirnu cevčicu. Inicira se detonatorskom kapislom br.konektor: 1)metalna čaurica. Ako se za srž koristi fulminat žive. Kada se zapali otvorenim plamenom gori lagano kao svaka materija. Usporivačka smeša u konektoru gori tačno programirano vreme u ms.2 6. 8. Ne sme se koristiti u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. 12. koja čini štapin elastičnijim (fleksibilnijim). DETONIRAJUĆI ŠTAPIN Detonirajući štapin je vrpca sa brizantnim eksplozivnim punjenjem. do svih minskih punjenja. kojima se postiže milisekundno usporenje paljenja pojedinih minskih punjenja. 5) pamučni konci Fabrika eksploziva. čije su karakteristike date u tabeli 20. koji se lako dovodi do detonacije kapislom br.8 DK br. 3)unutrašnja izolaciona obloga (pređa). pirotehnike i hemije . Detonirajući štapin se često koristi u kombinaciji sa usporivačima .buster. on se obavezno flegmatizuje sa parafinom. a da pri tome ne dolazi do detonacije.Kruševac proizvodi više vrsta detonirajućeg štapina u zavisnosti od količine eksplozivnog punjenja (pentrita) po dužnom metru štapina i to: − desetogramski (P-10).Trayal korporacija . 13. 12. već se mora koristiti znatno snažniji pojačivač impulsa . 2)usporivačka smeša. pa ispravno detonira i nakon stajanja u vodi. Preko pređe urađena je spoljna plastična izolacija. m/s 6500+500 6500+500 6500+500 boja izolacije crvena crvena crvena iniciranje DK br. Shema konektora data je na sl.8 Detonirajući štapin mora biti savitljiv i lako se vezivati u čvorove. pri čemu nesme doći do pucanja zaštitne plastične obloge. 8. Koristi se za prenos detonacije od rudarske kapisle br.4.buster predstavlja jedinicu od čvrsto upresovanog visokobrizantnog eksploziva. U sredini eksplozivnog punjenja je konac koji obezbeđuje ravnomeran raspored eksploziva (konstantnu gustinu) po celoj dužini štapina.8 DK br. upletenom u suprotnim smerovima. 8. mm 5. Svi ostali krajevi štapina vezani za glavni krak štapina.) nije dovoljna detonatorska kapisla br. Otporan je na vodu (ako su mu krajevi izolovani). Ako je srž štapina od pentrita onda je brzina detonacije oko 6500m/s. Cevčica je spolja čvrsto obmotana dvostrukom pamučnom pređom. a iznad eksplozivnog punjenja. Srž detonirajućeg štapina izrađuje se od fulminata žive ili pentrita sa aditivima.2 5. 2)celofanska cevčica. Sl.12 P . 3)otvori za uvlačenje krajeva detonirajućeg štapina Konektor se umeće na presečemon mestu štapina. a istovremeno štiti srž štapina od mehaničkih uticaja. Tab. pri rušenju podvodnih objekata i objekata na površini. Uspešno se primenjuje kod masovnih miniranja na površinskim kopovima i kamenolomima. g/m 10 + 1 12 + 1. U sredini konektora je postavljena usporivačka smeša koja je programirana da gori tačno određeno vreme izraženo u ms. električnog detonatora ili neposredno na veliki broj minskih punjenja.5 20 + 3 prečnik. Ovaj štapin omogućava brz i siguran prenos detonacije sa detonatorske kapisle. aktiviraju se detonacijom glavnog kraka. Detonirajući štapin: 1)eksplozivno punjenje. 20.

tj. Ceo sklop predstavlja čvrstu celinu sa kojom se dalje postupa kao sa detonatorskom kapislom.425 -0. 8.busteri Presovani pojačivači-busteri su sastavljeni od aluminijumske čaurice u koju je pod visokim pritiskom upresovana određena količina pentrita ili flegmatizovanog heksogena. 14. kod sekundarnih miniranja. patronirani Boriti i dr. Uspešna primena ANFO smeša i Slurry eksploziva počela je tek onda kada su pronađeni odgovarajući pojačivači. koji se vezuje u čvor (v. pirotehnike i hemije . Iniciranje bustera vrši se kapislom br. Osnovne karakteristike standardnih pentolitskih pojačivača dati su u tabeli 21./kutiji 60 72 180 stabilnost. čija je osetljivost na iniciranje nekoliko puta niža nego kod klasičnih eksploziva. Svi busteri su otporni na vodu.14a). 14c). 14.425 -0. npr. Ova grupacija eksploziva poznata je pod zajedničkim imenom "sigurnosni eksplozivi".425 pritisak detonacije. g/cm3 1. Slurry eksplozivi. 4. od kojih se jedan postavlja na dno. Na vrhu bustera hermetički je zapertlovan plastični čep (1) sa otvorom za kapislu (v.Kruševac proizvodi tri tipa visoko brizantnih livenih pentolitskih pojačivača: PP-360. Koristi se za podvodna miniranja dubine do 20m. Tab.. Najčešće korišćene konstrukcije presovanih bustera date su na sl.60 1.22 Pojačivači impulsa-busteri izrađuju se kao presovani i kao liveni.busteri Pentolitski pojačivači su namenjeni za aktiviranje svih eksploziva neosetljivih na detonatorsku kapislu br. meseci 12 12 12 Pentolitski pojačivač ima dva otvora za provlačenje kraja detonirajućeg štapina. Liveni pentolitski pojačivači – busteri treba da poseduju: − visok pritisak detonacije. koja je poznata pod imenom pentolit. mešavine trotila i pentrita. 8. kao što su: ANFO smeše. 15). gde se za miniranje koriste ANFO i Slurry eksplozivi. Liveni pentolitski pojačivači . 2)aluminijumska čaura. Liveni pentolitski pojačivači imaju eksplozivno punjenje od mešavine 50% trotila i 50% pentrita. upresovanog na dno aluminijumske čaurice.1. − prečnik i dužina bustera moraju biti prilagođeni prečniku eksplozivnog punjenja koje iniciraju. 21. Presovani pojačivači .2. cm 10 10 brzina detonacije. m/s 7000-7500 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. a drugi u sredinu minske bušotine. 4. koji su omogućili njihovu potpunu i stabilnu detonaciju. Konstrukcije presovanih bustera: 1)zaptivka ili plastični umetak. B-50P se inicira detonatorskom kapislom ili ED.14b). Služe za iniciranje jako neosetljivih eksploziva. Sl. 14d). mm 70 50 41 dužina. dobija se veća količina odminiranog materijala i povoljnija granulacija odminirane stenske mase. Busteri B-10P i B-10H sadrže po 10g upresovanog pentrita ili heksogena. Ovi pojačivači uspešno se primenjuju u svim našim rudnicima.4. Upotrebljavaju se za iniciranje jako upresovanog i livenog trotila. PP-300 i PP-100. mm 59 95 45 pakovanje. 3)eksplozivno punjenje bustera. . Eksplozivno punjenje bustera je potpuno zatvoreno i rad sa njim je bezbedan.4. ili električnim detonatorom.60 1. iznad koga je postavljen električni detonator. Buster B-30P se inicira detonatorskom kapislom ili ED koji se postavljaju u otvor zapertlovanog plastičnog čepa (v. g 360 300 100 prečnik.sl. Busteri B-50P i B-50PD imaju po 50g čvrsto upresovanog pentrita. kom. Buster B-2H sadrži 2g.sl. MPa 20400 20400 20400 masa. 8.sl. Ovim se postiže daleko bolje iskorišćenje snage eksplozije. Liveni pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentolita.Trayal korporacija . Fabrika eksploziva.sl. heksogena.60 probojna moć-čelika. koji je stegnut uzdužnom lamelom za čauru bustera (v. 8 ili detonirajući štapin.sl. Presovani pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentrita ili heksogena. U praksi se iniciranje minskih punjenja najčešće vrši sa dva bustera. 4)detonatorska kapisla br. Busteri B-30P i B-30PD imaju po 30g čvrsto upresovanog pentrita. a B-50PD detonirajućim štapinom. % -0. Karakteristike pentolitskih pojačivača Karakteristika PP-360 PP-300 PP-100 gustina. Buster B30PD aktivira se detonirajućim štapinom koji se provlači kroz sredinu bustera (v. U tako pripremljenu čauricu bustera umeće se detonatorska kapisla br.

koja brzim sagorevanjem (oko 2200m/s) prenosi toplotni impuls kroz cevčicu do inicijalnog punjenja ili usporivačkog elementa kapisle.5mm. 5)gumeni zaptivni čep. a njena dužina varira u zavisnosti od dužine usporivačkog elementa. 2)višestruka spojnica ili gumeni prsten. proizvod hemijske industrije "Police" Berane. Primadet.5ms/m') i ne može da izazove termičko razlaganje plastične cevčice (čak ni po površini). SISTEMI NEELEKTRIČNOG NAČINA INICIRANJA EKSPLOZIVA U cilju povećanja sigurnosti miniranja i zaštite od neželjenih efekata lutajućih struja i statičkog elektriciteta u novije vreme razvili su se sistemi za neelektrično iniciranje minskih punjenja. 4)jednostruka spojnica Prenos detonacije s jednog kraja na drugi kraj cevčice ostvaruje se pomoću detonatorske kapisle u specijalnoj jednostrukoj spojnici (poz. pri čemu produkti sagorevanja dostižu temperaturu od preko 40000C i pritisak 20-30bara. VPDC su hemijski potpuno neosetljive na veliki broj agresivnih organskih rastvarača i neorganskih hemikalija na temperaturama do 400C. U tu svrhu koristi se gumeni prsten ili višestruka spojnica (poz. Mehanička otpornost VPDC zavisi od spoljne temperature. Kapisla je od bakra. Od svih nabrojanih sistema najviše se primenjuje Nonel sistem. 3)inicijalno punjenje. Opis polinel sistema Polinel inicirajući sistem sastoji se iz: − Polinel detonatora. Pomoću plastičnog ili gumenog čepa kapisla je čvrsto i hermetički spojena sa vatroprovodnom detonacionom cevčicom (VPDC). 15". Polinel detonator sastoji se od standardne detonatorske kapisle br. bez obzira na broj cevčica. 15. a otklonjene njihove mane. 15". Istezanjem VPDC ne remeti se funkcija sagorevanja cevčice. 3) pojedinačne VPDC. 2)brizantno eksplozivno punjenje. pomoću koje se ostvaruje čvrst spoj kapisle i krajeva cevčica. Krajevi VPDC se hermetički zatvaraju pa ne može doći do prodora vlage unutar cevi. Anodet. 3)otvori za detonirajući štapin.0mm i unutrašnjeg 1. Za aktiviranje magistralne linije (poz. 2)kartonska obloga. 4). pri čemu su zadržane sve dobre osobine oba sistema. i − alata za iniciranje (startera). Sl. iz koga se razvio i naš domaći sistem Polinel.1. − spojnica (konektora). 15'. Polinel detonator sa VPDC: 1)bakarna čaura. 15'. Sagorevanjem reaktivne smeše oslobađa se hemijska toplota. Standardne VPDC cevčice 3/1. ANFO smeša. 4. U zavisnosti od mesta primene. koja se postavlja u sredinu snopa. Hercudet. spoljnjeg prečnika 3. 4)usporivački element. koji može odjednom inicirati čitavu mrežu. varnicom. Teodet. Zbog toga pokazuju znatno veću sigurnost pri miniranju u odnosu na električne detonatore i detonirajuće štapine. U svetu postoji više sistema za neelektrično iniciranje minskih punjenja.5. trenjem. Visoka temperatura u cevčici traje veoma kratko (0. Neelektrični sistem iniciranja predstavlja jedan savremen i bezbedan sistem koji se nalazi između električnog načina iniciranja i iniciranja pomoću detonirajućeg štapina. fabrika eksploziva "Police" Berane proizvodi tri osnovna tipa polinel detonatora: tip N. Zahvaljujući mikro debljini i maloj gustini reaktivnog sloja VPDC se ne mogu dovesti do detonacije udarom. 1) VPDC koristi se specijalni alat (starter) sa inicijalnom kapislom. Normalne cevčice se mogu primenjivati u temperaturnom intervalu od -400C do +600C. kako je to dato na sl. Na ovaj način u snopu se može odjednom aktivirati i više od 100 VPDC. Pentolitski pojačivač-buster: 1)liveni pentolit. 6 ili br. kao što su: Nonel sistem. Detaprim i dr. 3) vrši se uz upotrebu detonatorske kapisle. Postupak iniciranja VPDC: 1)magistralna linija. VPDC imaju masivne zidove i mogu da izdrže teške uslove rada na terenu. 6)vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) Vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) izrađena je od visokokvalitetne plastične mase. Sl. Polinel detonator tip N i tip B koriste se za miniranja na površinskim kopovima. − vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). praškastih eksploziva itd. Način aktiviranja VPDC dat je na sl. .23 Sl. Iniciranje više VPDC (poz. Mogu se primenjivati za aktiviranje zasićenih rastvora amonijum-nitrata i drugih nitrata.5. osim u sredinama sa pojavom metana i opasne ugljene prašine. Detonator tipa T koristi se za podzemna miniranja. 4)čvor 4. tip B i tip T.5mm izdržavaju silu istezanja do 60N uz elastično istezanje do 50%. proizvod Švedske firme Nitro Nobel. koji se može ostvariti detonatorskom kapislom ili detonirajućim štapinom. Unutrašnjost plastične cevčice obložena je mikro slojem reaktivne smeše (30-50mg/m'). 8 (sa ili bez usporivačkog elementa) i tanke vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). 2). plamenom i sl. VPDC se iniciraju detonacionim impulsom.

4)oblast kavitacije. rezanje.19. 5)gasni mehur Deformacija rondele (1) nastupa usled impulsnog opterećenja vodenog udarnog talasa. graviranje. Shematski prikaz dejstva eksplozije u vodi pri obradi metala: 1)ravna ploča (rondela). koji nastaje kao posledica eksplozije. Sl. OBRADA METALA EKSPLOZIJOM Obrada metala eksplozijom danas se sve više koristi u praksi. stegne u matricu i pod dejstvom pritiska eksplozije oblikuje u unapred definisanu geometrijsku formu. Kod spajanja metala i površinskog otvrdnjavanja kao prenosnik energije koriste se metalne ploče. 18. koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta. prenosi se na obrađivanu površinu u veoma kratkom vremenskom periodu. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet upotrebljava se voda. . otvrdnjavanje. b)u cevima.). Shematski prikaz probijanja otvora eksplozivom: a)u ravnim pločama.24 5. sečenje. vreme eksplozivnog razlaganja (brzina detonacije). izraženom u milionitim delovima sekunde. barut i gasne eksplozivne smeše. 2) metalni deo u kome se probija otvor. Pregled osnovnih postupaka obrade metala eksplozivom. U ređim slučajevima energija se prenosi neposredno na obrađivani predmet. 3)odbijeni udarni talas. Postupak obrade plastičnim deformisanjem primenom eksploziva. Nakon kratkotrajnog primarnog opterećenja. Loša strana neposrednog prenosa energije je u tome što brizantno dejstvo eksploziva može izazvati deformaciju samog predmeta. prikazani su načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet. Na sl. shematski je prikazan na sl. građevinarstvu. statori generatora itd. na kojima se visoki pritisci dobijaju dejstvom relativno malih količina eksploziva. izražena naglim porastom pritiska. Pored mašinstva ova tehnologija primenjuje se i u rudarstvu. navoji na cevima itd. Spajanje metala eksplozivom omogućuje spajanje raznorodnih metala. 16. čelične boce. nastupa sekundarno opterećenje rondele prouzrokovano dejstvom pulzirajućih mehura. sa osnovnim principima i uređajima za njihovo izvođenje. dat je na sl. presovanje. 18. kako je to shematski dato na sl. Veličina i oblik eksplozivnog punjenja moraju obezbediti ravnomernu raspodelu pritiska po celoj površini obrađivanog komada. Sl. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva vrši se sa i bez predgrevanja rondele. vazduh. 2)matrica. a i druge operacije obrade metala eksplozivom izvode se na jednostavnim uređajima. zavarivanje. Ova pojava ima izuzetan značaj. tehnologiji polimera itd. kroz različite operacije kao što su: oblikovanje. Postupci obrade metala eksplozivom Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste brizantni eksplozivi. Probijanje otvora eksplozivom vrši se na ravnim pločama. 3)eksploziv. koja se plastično deformiše. Zagrevanje metalnog komada (rondele) vrši se električnim putem. Ovim postupkom oblikuju se razni predmeti manjeg ili većeg prečnika (cevi. probijanje. plakiranje. 4)voda Eksplozivna punjenja za probijanje otvora prilagođena su obliku komada koji se obrađuje i mogu biti: koncentrična za probijanje otvora kod manjih komada ili izdužena za probijanje otvora u cevima. levkovi za kumulativna punjenja. Probijanje i sečenje: Za probijanje otvora eksplozivom primenjuju se koncentrična kumulativna punjenja. sipkasti materijali (pesak i sl. 17. veličina i geometrijska forma eksplozivnog punjenja itd. Energija eksplozije.). U daljem tekstu daće se kraći prikaz pojedinih postupaka obrade eksplozivom. 1) matrica. Sve ove. koji se klasičnom tehnologijom ne mogu spojiti. Sl. 16. popravka naprslih delova itd. pesak i guma. c)preko tečnosti. sfernim površinama ili cevima. d)preko sipkastog materijala Na kvalitet obrađivanih predmeta utiče: specifična energija eksplozije. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva zasniva se na tome da se metalna ploča (rondela). Načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet: a)neposredno. jer ona obezbeđuje visoku tačnost dimenzija obrađivanih komada. Kumulativna linijska punjenja za sečenje metala imaju veliku primenu u vojnoj tehnici za rušenja raznih objekata. 19. pirotehničkom smešom i drugim postupcima. dok se za sečenje koriste linijska punjenja (standardna ili improvizovana). Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet koristi se: voda. Sl. čelične kuplole. b)preko vazduha. Energija eksploziva može se veoma efikasno iskoristiti zu obradu metala. 17. guma. spajanje. metalurgiji. Ovom tehnologijom moguće je vršiti oblikovanje predmeta u najsloženije geometrijske forme.

). 3)pokretna ploča. omogućeno je spajanja metala bez obzira na znatne razlike u tačkama topljenja. b)nekontaktni postupak. 2)eksplozivno punjenje. Sl. Sl.sl. s obsirom da se u toku procesa ne postižu temperature topljenja metala. primenom eksploziva mogu se plakirati: čelični "U" profili. 2)eksplozivno punjenje. što se na površini pojavljuju pukotine i prsline. koja štiti površinu metala od mehaničkog dejstva produkata eksplozije. Otvrdnjavanje metala eksplozijom primenjuje se kod elemenata čije su površine izložene intezivnom habanju i abraziji. 20). b)ploče su paralelne. 5)električni detonator. snagom eksplozije potiskuje se spoljašnja cev. Za spajanja metala eksplozivom uglavnom se primenjuju manje brizantni eksplozivi. .sl. U zoni sudara dolazi do uzajmne deformacije površina. bimetalni izmenjivači toplote. 1)osnovna ploča. 5)centrirajući prsten. Nedostatak ovog postupka je u tome.). višeslojni limovi i trake. aluminijum. i to: − ploče koje se spajaju su pod uglom. koja se spaja sa unutrašnjom cevi. parafin ili plastična masa. 2)električni detonator. pesak ili cement Sl.sl. bimetalni klizni ležajevi itd. 8)centrirajući prsten Kod plakiranja cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem. Višeslojni materijali dobijeni ovom tehnologijom poseduju poboljšana termomehanička svojstva u poređenju sa mono metalnim (klasičnim) materijalima. Shematski prikaz postupaka za površinsko otvrdnjavanje metala: a)kontaktni postupak. 24). Oblaganje-plakiranje čeličnih cevi vrši se materijalima otpornim na habanje i koroziju. Postupci spajanja metala eksplozivom: a)ploče su pod uglom. Sl. 3)masivni cilindar. zasipni materijal itd. Gasoviti produkti eksplozije ubrzavaju gornju pokretnu ploču (3). Tehnologijom spajanja eksplozivom proizvode se: industrijski bimetalni noževi. i sl. žica itd.22. 6)podloga Kod spajanja metala uglavnom se primenjuje međuploča (5). koja naleže na spoljašnju cev i sa njom se spaja. Profil deformisane zone metala dobija karakterističan talasasti oblik (v. limovi. Kod nekontaktnog postupka eksplozija se izvodi na pokretnoj (odbacnoj) ploči (6). u naftnoj industriji za transport nafte i gasa itd. Kod plakiranja unutrašnjim eksplozivnim punjenjem dolazi do deformacije unutrašnje cevi. mesing i dr. trake.25 Primenom eksploziva za spajanja raznorodnih metala u dvoslojne ili višeslojne kompozicije. U praksi se najčešće primenjuju dva postupka za površinsko otvrdnjavanje metala i to: kontaktni i nekontaktni postupak (v. Plakirane cevi koriste se u rudarstvu za hidraulični transport čvrstih mineralnih sirovina (flotacijska pulpa. 6)pokretna (odbacna) ploča Kod kontaktnog postupka eksploziv se stavlja neposredno na površinu koja se otvrdnjava. 4)unutrašnja cev. 20. 3)spoljašnja cev. između eksplozivnog punjenja i metalne ploče postavlja se zaštitna ploča (3). bimetalne kontaktne pločice (Č-Al). 6)amortizer-prigušivač. koja je na izvesnom rastojanju od metalne ploče koja se obrađuje. Plakiranje cevi unutrašnjim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. kao što su: nerđajući čelici. 21. koja može biti od gume. pri čemu je čvrstoća spoja uvek veća od čvrstoće mekšeg metala. Optimalni zazor između unutrašnje i spoljašnje cevi iznosi od 1 do 3mm i postiže se centrirajućim prstenom. 1)podloga. titan. 5)spoljašnja cev. 22. bakar. Profil deformisane zone pri spajanju metala eksplozijom U zoni spoja dolazi do strukturnih promena i znatnog povećanja čvrstoće. U praksi se primenjuju dva postupka spajanja metala eksplozivom (v. Da bi se sprečile ove deformacije. usled čega dolazi do sudara ploča određenom brzinom i pod određenim uglom. 24. 4)eksploziv. 4)unutrašnja cev. i − ploče koje se spajaju su paralelne. 2)metalna ploča koja se otvrdnjava. 23. 7)voda. 6)voda. 23. Plakiranje cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. Pored cevi. i što dolazi do odvaljivanja delića obrađivane površine.sl. Plakiranju se podvrgavaju cevi izložene velikom habanju i koroziji. 21). 3)zaštitna ploča. kartona i dr. Sl. 4)eksploziv. pri čemu se slojevi neizmenično nagomilavaju i uvlače jedan u drugi. 5)međuploča. Cevi i slični cilindrični elementi plakiraju se na dva načina: spoljnim ili unutrašnjim eksplozivnim punjenjem (v.

otpornost prema hemijskim uticajima i eroziji. Pri tome dolazi do naglog porasta pritisak (od 104-105MPa) u veoma kratkom vremenskom intervalu od 10-6 do 10-9 sekundi. drobljenje metala. 22.6 1. Matrica mora da raspolaže dobrim adhezivnim svojstvima. usled čega dolazi do sabijanja površinskog sloja metala i povećanja njegove tvrdoće.425 gasna zapremina. . Definiše otpornost kompozita na visokim temperaturama.Kruševac proizvodi dva tipa specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala i to: KEP . Delimično utiče na mehaničke karakteristike: tvrdoću površine.LONG KEP . hodnih delova rudarske mehanizacije. termičkom obradom ili postupcima navarivanja. međusobno nerastvorljivih. KOMPOZITNI MATERIJALI Ubrzana istraživanja u oblasti razvoja i primene novih materijala u drugoj polovini XX veka rezultirala su razvojem kompozitnih (composite . Postupkom otvrdnjavanja metala eksplozivom dobija se velika površinska tvrdoća. vlakna). 5. tj. električne karakteristike. Kompozitni materijali se sastoje iz: − diskontinualne faze. Karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja Karakteristike KEP . da omogući jednostavan proces izrade.6 brzina detonacije. Koriste se i za usmerena miniranja u rudarstvu i drugim oblastima.Trayal korporacija . Ovako dobijen materijal objedinjuje najbolje osobine svojih komponenata. matrice. sa znatno većom dubinom otvrdnjavanja u odnosu na klasične postupke obrade plastičnom deformacijom. čeljusti drobilica. 0K 550 550 iniciranje DK br.složeni. Armirajući elementi moraju imati dobru adhezivnost prema matrici. Matrica u kompozitu ima ulogu vezivne materije u koju je uklopljeno ojačanje-armatura. 8 DK br. žilavost i savitljivost. reznih elementa bušaće i druge opreme itd. date su osnovne tehničko-minerske karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala.LONG i KEP . Otvrdnjavanje površina eksplozijom primenjuje se kod pojedinih delova rudarske opreme. koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta. kao na primer: zuba utovarnih sistema. Fabrika eksploziva. % -0. Kompozitni materijali predstavljaju makromehaničku mešavinu dva ili više materijala različitih fizičkohemijskih i mehaničkih svojstava. dm3/kg 1002 1002 probojna moć-čelika. da obezbedi homogenost kompozita. i − kontinualne faze. mešani) materijala.26 Iniciranjem eksplozivnog punjenja dolazi do kretanja čela detonacionog talasa duž obrađivane površine. U tabeli 22. obloga utovarnih i presipnih mesta. tj.1. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja. g/cm3 1. obezbeđuje homogenost kompozita i dr. pri čemu oblik eksplozivnog punjenja mora biti prilagođen obliku zavarenog spoja. armature (čestice. SAVREMENI MATERIJALI 1. Ovim postupkom mogu se otvrdnjavati i zavareni spojevi. a pokazuje čak i neke osobine koje komponente ponaosob ne iskazuju. cm 10 10 temperatura samozapaljenja. Armatura u kompozitnom materijalu prima na sebe opterećenja i doprinosi osnovnim karakteristikama čvrstoće i krutosti. m/s 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. kuglice. SPECIJALNA EKSPLOZIVNA PUNJENJA ZA OBRADU METALA Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste: brizantni eksplozivi. Tab. barut i gasne eksplozivne smeše. kugli i šipki mlinova. Ona omogućuje formiranje oblika kompozitnog materijala i prenos opterećenja u materijalu sa vlakna na vlakno. 8 Specijalna eksplozivna punjenja primenjuju se u metalskoj industriji za: sečenje metala. pirotehnike i hemije . osobine zapaljivosti. čvrstoće na smicanje i pritisak.425 -0. sečenje cevi i ravnih površina i dr.RING gustina. da sa vremenom ne menja karakteristike (ne stari) itd.RING. Za otvrdnjavanje zavarenih spojeva najčešće se primenjuju izduženalinijska eksplozivna punjenja.

odličnom hemijskom i toplotnom otpornošću. što je shematski prikazano na sl. koja pored dobrih mehaničkih karakteristika poseduju visoku tvrdoću i veoma dobru toplotnu postojanost. niskom cenom izrade i dr. Ugljenična (grafitna) vlakna proizvode se kao: − visokočvrsta ugljenična vlakna (velike zatezne čvrstoće). − odgovarajuće dimenzije i oblik vlakana (najviše se koriste vlakna okruglog i prstenastog poprečnog preseka). Sl. Odlikuju se dosta visokom čvrstoćom. Radno su sposobna do temperature 5400C. skeletaste. U pogledu ponašanja prema zamoru kompoziti se suštinski razlikuju od metala. U pogledu nosivosti kompozitni materijal se nalazi između nozivosti armirajućeg vlakna i matrice. što je posledica prenošenja opterećenja preko velikog broja vlakana. Staklena vlakna predstavljaju neorganska vlakna. dobijena iz rastopljenog stakla. metalna vlakna (Č. velikom otpornošću na udar. pod dejstvom spoljnih sila dolazi samo do elastičnih deformacija. ugljenične i polimatrične. Dok metali otkazuju pri zamoru samo na jedan način (stvaranjem prskotina). ugljenična.). što je veoma važno tamo gde je masa delova od vitalnog značaja. tj. vlakna bora. agresivnu sredinu i koroziju. kompoziti otkaziju na razne načine (odvajanjem vlakana od osnove. što omogućava izradu delova znatno manje mase pri potpunom zadovoljenju kriterijuma nosivosti. Za razliku od metala kompozitni materijali ne podležu plastičnoj deformaciji. Zahvaljujući napred navedenim prednostima kompoziti postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. Sl. Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni polimerne i metalne matrice. SASTAV I OSOBINE KOMPOZITNIH MATERIJALA Sastavne komponente znatno utiču na mehaničke karakteristike kompozita. Njihova čvrstoća u velikoj meri zavisi od orijentacije armirajućih vlakana. A i S. i − visokomodulna ugljenična vlakna (velikog modula elastičnosti). − jednostavnost izrade. odlikuju se malom brzinom rasprostiranja prskotina. 2. . ugljenična. Matrice za izradu kompozitnih materijala dele se na: . − dobra adhezivnost sa matricom i dr.aramid i dr. 1. pri čemu uzdužna zatezna čvrstoća daleko nadmašuje čvrstoću u poprečnom pravcu. Kompozitni materijali spadaju u grupu anizotropnih materijala. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala data su na sl. Al) i dr. Kao materijal za armaturu kompozita najčešće se koriste: − staklena. organska vlakna (aramid i dr. U zavisnosti od oblika i sastava konstituenata kompoziti se dele na: vlaknaste. 1. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala Kompozitni materijali poseduju relativno veliku nosivost i posle delimičnog oštećenja.). lakom obradivošću. Najčešće korišćena armaturna vlakna za konstrukcione kompozite su: staklena. Nedostatak im je mali modul elastičnosti. ljuspaste. pa njihova mehanička svojstva veoma mnogo zavise od ugla merenja pojedinih karakteristika. 2. visokim unutrašnjim prigušenjem. Armaturna vlakna Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred armaturna vlakna su: − visoka čvrstoća vlakana. laminirane i kompozite sa česticama. U praksi se proizvode četiri vrste staklenih vlakana: tip E. keramičke. Najčešće se koriste vlakna tipa E i S. Takođe poseduju veliku otpornost na koncentrisane napone. kidanjem vlakana. − visoki modul elastičnosti (naročito je važan kod metalnih matrica). organska vlakna (kevlar .1. stvaranjem prskotina u osnovi i sl.polimerene.27 1. Po hemijskom sastavu staklo iz kojeg se dobijaju staklena vlakna sadrži 1 do 2% oksida alkalnih metala. raslojavanjem.) i vlakna bora. Odnos nosivosti kompozita i njegovih sastavnih elemenata Odgovarajućim izborom sastavnih elemenata i njihovim zapreminskim odnosom u strukturi kompozita mogu se dobiti materijali sa kontrolisanim i željenim svojstvima. 1.1. imaju malu toplotnu provodljivost i dr. C. Velika prednost kompozitnih materijala u odnosu na klasične materijale je visoka vrednost specifične čvrstoće (Rm/ρ) i specifičnog modula (E/ρ). − postojanost svojstava. metalne.1.

te se dobijaju tzv. 2400-2500 2600 1700-2000 1440 2100-4600 2800 2800-4500 2800 72-86 385-430 260-385 135 0. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana Vlakna bora odlikuju se velikom pritisnom čvrstoćom i otpornošću na torziju. Imaju čvrstoću na zatezanje od 3000-4500MPa i malu gustinu 1. ili za oko 50% manju masu nego kompoziti sa staklenim vlaknima. metalne. Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih armaturnih vlakana za konstrukcione kompozite. malu gustinu. Aramidna vlakna imaju vrlo visoku zateznu čvrstoću.91 1. Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni: − matrice na osnovu epoksidnih smola. Epoksidne smole su veštačke smole koje se dobijaju kondezacijom fenola. postojana su u širokom temperaturnom opsegu od -1960C do 2600C. Zbog toga se često pribegava kombinovanju ovih vlakana sa vlaknima ugljenika ili bora.5-34. Ovako dobijena vlakna imaju modul elastičnosti od (350-520)⋅103MPa. − matrice sa metalnom osnovom. kroz četiri osnovne operacije: kontrolisanu oksidaciju.83-1. karbonizaciju. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. otežano dobijanje vlakana. Kompoziti sa aramidnim vlaknima daju za oko 70% manju masu nego isti delovi od čelika. Ovako dobre karakteristike ugljeničnih vlakana postižu se povećanim stepenom uređenosti atoma ugljenika u rešetci. što staklena i grafitna vlakna ne ispoljavaju. malu gustinu. temperaturnom stabilnošću do 2000C. poseduju dobru dimenzionu stabilnost i hemijski su inertne. . srednjom mehaničkom otpornošću. Aramid (aromatizovani poliamid) je sintetički materijal koji spada u grupu visoko aromatizovanih poliamida sa sređenom unutrašnjom strukturom. nizak koeficijent temperaturnog širenja. Organska vlakna su po hemijskom sastavu aromatski poliamidi.18 1.85 1. pri čemu se atomi ugljenika raspoređuju po heksagonalnom sistemu. visoka proizvodna cena. 2. Ugljenična vlakna predstavljaju najčešće korišćena armirajuća vlakna kod kompozitnih materijala. Koriste se za jako krute konstrukcije. Imaju pozitivan koeficijent linearnog širenja (sličan titanu). zbog čega sve više dobijaju na značaju. ugljenične i polimatrične. Nedostaci su im otežana obradivost i oblikovanje zbog visoke tvrdoće. ne tope se i ne skupljaju. inertnost prema većini reagenasa i dr. Najpoznatije ogransko vlakno je “kevlar”.9g/cm3. odličnu obradivost. znatnom otpornošću na zamor. kao i visoka cena izrade.2. Pri tome vlakna postaju glatka i njihova adhezija sa matricom je znatno slabija. 2.1-1. Pri savijanju aramidna vlakna ponašaju se vrlo slično metalima.7-1. data su u tabeli 1. razređivač. veliki modul elastičnosti. poznatije kao aramidno vlakno. nešto manji modul elastičnosti. izrađuju se i u obliku tkanja. Srednji prečnik vlakna je 7μm. Fizičko-mehanička svojstva armaturnih vlakana Vlakna Gustina ρ 3 kg/m Zatezna čvrstoća Rm MPa Modul elastičnosti x103 MPa Specifična čvrstoća Rm/ρ 6 x10 m Specifični modul E/ρ 9 x10 m staklena borna ugljenična aramidna 1. Visokomodulna ugljenična vlakna dobijaju se naknadnom visokotemperaturnom grafitizacijom visokočvrstih ugljeničnih vlakana (na oko 30000C). Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana dat je sl. − matrice na osnovu fenolnih smola. keramičke. Ugljenična vlakna poseduju veliku čvrstoću. Tab. hibridni kompoziti. poseduju izvanrednu otpornost na udar. acetona i epihlorhidrina. − matrice na osnovu poliesterskih smola. Odlikuju se relativno visokom tvrdoćom.28 Visokočvrsta ugljenična vlakna dobijaju se iz vlakana poliaikrilonitrila. Njihova najvažnija osobina je da se dobro kombinuju sa visokokvalitetnim vlaknima. grafitizaciju i obradu površine vlakana.1. postojanost na visokim temperaturama. koji je 7 do 11 puta veći od modula elastičnosti aluminijuma i titana. a i druge smole. dok imaju približno istu masu kao kompoziti sa ugljeničnim vlaknima. lako se oblikuju. tako da se obim njihove proizvodnje neprestano povećava.87 28.5 148 126-205 77 Matrice za izradu kompozita Matrice za izradu kompozita mogu biti: polimerne. Po kvalitetu ne zaostaju za neorganskim vlaknima. 1. Najčešće se koriste u smeši u koju ulaze punioci. U čistom vidu epoksidne smole se retko koriste. Nedostatak im je niska pritisna čvrstoća. Sl.

POLIMERNI KOMPOZITNI MATERIJALI Postoji više tipova polimernih kompozitnih materijala. zahvaljujući niskim temperaturama polimerizacije.2. zbog čega je i ograničena njihova primena kod izrade kompozita. godine). i − kompozite sa neprekidnim vlaknima orijentisanim u više smerova. Poliesterske smole (kontaktne smole) se dobijaju iz nezasićenih polimerizovanih jedinjenja (stirol. dobrom otpornošću prema hemijskim uticajima. S obzirom da ova vlakna imaju glatke površine. a kao matrica koriste se sve tri veštačke smole (epoksidna. hemijski inertne prema organskim rastvaračima i kiselinama. . data su u tabeli 2. kao armaturna vlakna koriste se: staklena vlakna. zbog čega je teško dobiti visokokvalitetne smole.95 82. ali smanjuju izdržljivost na povišenim temperaturama. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. Najbolje mehaničke osobine poseduju kompoziti na bazi staklenih vlakana tipa E sa epoksidnom matricom. poliglikol i dr. Tab. − jednosmerne vlaknaste kompozite sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. ali su za konstrukcionu primenu najinteresantniji vlaknasti polimerni kompoziti. otpornošću na temperature do 1500C. koja iznosi 40-70% od zatezne čvrstoće kompozita sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknima. 2. vinilacetat. nikla. Kod kompozita na bazi staklenih vlakana kao armatura najčešće se koriste staklena vlakna tipa E. uz mali koeficijent linearnog širenja. dobrom dimenzionom postojanošću. koji imaju mehaničke karakteristike reda kvalitetnog konstrukcionog čelika uz oko 5 puta manju gustinu (17002000kg/m3). ili alkohola (glikol. nešto manji modul elastičnosti koji je i pored toga 2-3 puta veći nego modul elastičnosti kompozita sa staklenim vlaknima tipa E. Fizičko-mehanička svojstva materijala matrice Smola Gustina 3 kg/m Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa fenolna poliesterska epoksidna 1300 1100-1300 1150 41. Poseduju dosta dobra mehanička svojstva na dnevnim temperaturama. titana. a kao matricu epoksidne i fenolne smole. Kod polimernih kompozitnih materijala. Kompozit staklo-smola ima visoku otpornost koju karakteriše stakleno vlakno. Omogućuju smanjenje mase konstrukcije za oko 30%.31-68. U praksi najširu primenu imaju kompoziti sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. fenolna. ugljenična vlakna.). U zavisnosti od dužine vlakana i njihove orijentacije u kompozitu vlaknaste kompozite delimo na: − kompozite sa kratkim vlaknima. Nedostaci su im mala otpornost na pritisak. to je njihova adhezija sa matricom znatno slabija. legura aluminijuma. nekih teško topljivih metala itd. Kompozitni materijali na bazi ugljeničnih vlakana kao armaturu koriste visokočvrsta i visokomodulna ugljenična vlakna. toplotnootporne smole. Dobijaju se putem kondezacije fenola i formaldehida. Sa konstrukcione tačke gledišta najiteresantniji su kompoziti sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknom i matricom od epoksidne smole. visokoj udarnoj žilavosti i maloj gustini (17002000kg/m3). ali nema krtost (lomljivost) stakla.29 Fenolne smole su tvrde.05 43. Nedostatak fenolnih smola je što u procesu očvršćavanja učestvuje velika količina isparljivih materija. lakom tehnologijom obrade itd. Kompozitni materijali sa visokomodulnim ugljeničnim vlaknima koriste se u slučajevima kada je od primarne važnosti visoki modul elastičnosti. lako se oblikuju.). organska (kevlar) vlakna i vlakna bora. Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih matrica za izradu kompozitnih materijala. Najveći problem metalnih matrica ogleda se u komplikovanoj tehnologiji izrade. malom istegljivošću. Radna sposobnost ovih smola ostaje nepromenjena pri temperaturama do 2500C.31-62. Ovi kompoziti poseduju dobru obradivost i sposobnost lakog pletenja vlakana. ovi kompozivi nalaze sve veću primenjuju umesto kompozita na bazi staklenih i drugih vlakana. Zahvaljujući dobroj elastičnosti. Nedostatak im je skupljanje pri polimerizaciji. izrađuju se i u obliku tkanja. Posledica toga je niža zatezna čvrstoća. otežano dobijanje vlakana. velikom izduženju. Kompozitni materijali na bazi staklenih vlakana i organskih smola su prvi počeli da se primenjuju u industrijske svrhe (oko 1940. Kompozitni materijali na bazi kevlar vlakana poseduju izvanrednu otpornost na udar (žilavi su i neprobojni). Nedostatak im je mali modul elastičnosti i nešto veća gustina (2400-2500kg/m3). mangana. Ovi kompoziti se odlikuju: relativno visokom zateznom čvrstoćom. poliesterska). Nedostatak im je niska udarna žilavost. Metalne matrice proizvode se od prahova raznih metala i njihovih legura (npr. Dosta dobro se kombinuju sa armirajućim vlaknima. metilmetakrilat). Široko se primenjuju s obzirom da su jako jeftine i da je sa njima lako raditi. zbog čega se u nekim konstrukcijama zamenjuju sa epoksidnim smolama.74 3100 3300 4300 1.

Na sl. Ispuna čini prostornu vezu između spoljnih lamina i obezbeđuje stabilnost protiv izvijanja. Mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala Materijal staklo-poliamid staklo-polipropilen ugljenik-poliamid aramid-poliester aramid-epoksi staklo-poliester Udeo ojačanja % Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa Savojna čvrstoća MPa Modul savijanja MPa 27 107. kao i drugih nestrukturnih elemenata. Imaju odlična adhezivna svojstava prema epoksidnoj matici. Postupak namotavanja vlakana zasniva se na namotavanju "rovinga" na jezgro (v. postižu tačne i precizne dimenzije elemenata i ostvaruje povećanje ekonomičnosti u proizvodnji kompozita. raketnih sistema itd. dok kod mokrog postupka namotavaju se već impregnisana vlakna. Kao nedostaci kompozita na bazi vlakana bora mogu se navesti velika tvrdoća i krtost (niska otpornost na udar). Iz tih razloga ovi kompoziti se ne izrađuju kao tkanja ili pleteni polufabrikati. zaštitnih pregradnih ploča i dr. što im obezbeđuje visoke vrednosti međuslojnog smicanja.98 200.8 35 142. što se postiže pre svega promenom procentualnog učešća armaturnih vlakana i njihovom različitom geometrijom pletenja. kao i postojanost dimenzija u širokom temperaturnom opsegu (letilica. koja se vrši dijamantskim alatom ili alatom od tvrdog metala.41 131 72.56 6. velikom tvrdoćom i specifičnim modulom (E/ρ). − postupak centrifugiranja.7-96.3 305 138 65 176.5 7. a velika čvrstoća konstrukcije. Sendvič konstrukcija predstavlja ploču sastavljenu iz dve spoljne noseće lamine sa isunom. 2)vlaknaste tkanine. 5.0 117 537. 3)ispuna Sendvič konstrukcije našle su široku primenu svuda tamo gde se zahteva mala masa. Odlikuju se visokom otpornošću na pritisak. Sendvič . sl. Kod suvog postupka vlakna se za vreme namotavanja impregnišu smolom. U rotirajući kalup ubacuje se mešavina smole.6 16892. 3. Mehanička svojstva nisu specijalno visoka. 9).3.16 35 197-228 21-31 186-207 83-117 35 310 30. Postupak brizganja i presovanja najčešće se primenjuje u serijskoj proizvodnji kompozita. − postupak prevlačenja. Sl. Ovaj .39 40 82. Tab. − mehanizovano brizganje vlakana. Kompozitni materijali na bazi vlakana bora kao matricu koriste epoksidnu smolu.03 16. tako da se kalup obloži slojem materijala jednake debljine. U tabeli 3. − presovanje niskim pritiskom. Zahvaljujući neprobojnosti pletenih vlakana (tkanja) široko se koriste za izradu neprobojnih-pancir odela. Velika tvrdoća kompozita na bazi vlakana bora doprinosi otpornosti konstrukcije na eroziju. ali sa druge strane otežava mehaničku obradu.). mada se koristi i aluminijumska matrica za metalne kompozite. date su mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala različitog sastava. Spoj svih ovih osobina vodi ka povećanju zamorne čvrstoće. Za namotavanje mogu se koristiti staklena vlakna. Pri tome se razlikuje suvi i mokri postupak namotavanja.0 206-343 206-245 Sendvič-paneli su proizvod novih tehnologija projektovanja kompozita. U rudarstvu se koriste za izradu jezgara transportnih traka. šlemova. − presovanje visokim pritiskom. Maseni sadržaj vlakana iznosi 70-80%. od kojih se najčešće primenjuju: − ručno postavljanje. ali se dobijaju elementi sa veoma glatkim unutrašnjim i spoljašnjim površinama. Značajna je mogućnost variranja njihovih svojstava u širokom dijapazonu.30 Primenjuju se kod konstrukcija gde se zahteva lakoća konstrukcije.5 7. Postupak centrifugiranja je sličan postupku izrade betonskih cevi. − postupak namotavanja. prikazana je sendvič konstrukcija od kompozita. Ovim postupcima dobijaju se kompoziti odličnih svojstava.panel: 1)spoljne lamine. vlakna bora i ugljenična vlakna. Usled centrifugalne sile teži sastojci se odbijaju ka unutrašnjoj strani kalupa. 5. Sadržaj staklenih vlakana u ovim elementima se kreće od 20-40%. Koriste se kod transportnih vozila građevinske i rudarske mehanizacije za izradu: podova karoserija. POSTUPCI IZRADE ELEMENATA OD KOMPOZITNIH MATERIJALA U praksi postoji više postupaka za izradu elemenata od kompozitnih materijala. očvršćivača i vlakana. unutrašnjih delova vozila. 1.

izrađuju se od kompozita sa dugačkim staklenim ili ugljeničnim vlaknima. ležajevi. 4. Spojnice za spajanje bušaćih cevi izrađene od kompozita. manju masu. ventili. otpornost na koroziju i dr. zahtevaju manje prečnike bubnjeva. U rudarstvu kompoziti su našli primenu za izradu pojedinih delova rudarske opreme. poznatijih kao aramidna vlakna. pogodne su za regeneraciju itd. Njihovim korišćšenjem postiže se smanjenje mase konstrukcije za oko 80%. smanjuje vreme montaže i povećava otpornost na koroziju. otpornost na koroziju i dr. otporne su na koroziju i plamen. dobra elektro izolaciona svojstva. b)zavojno namotavanje 1. Ovi konstrukcioni elementi uglavnom se rade od stakloplastičnih materijala. Trake sa jezgrom od aramidnih vlakana imaju veliku prekidnu silu. kod kojih je armatura od staklenih vlakana. kao npr. čime se postiže znatno smanjenje mase konstrukcije uz istovremeno povećanje mehaničkih i fizičko-hemijskih karakteristika. kao i povećanu otpornost na slanu vodu i druge agresivne supstance. hidro i termo izolacione pregradne ploče i dr. rezervoara i dr.4. PRIMENA KOMPOZITNIH MATERIJALA U RUDARSTVU Zahvaljujući visokim vrednostima specifične čvrstoće i krutosti kompozitni materijali su svoju primenu našli prvenstveno u onim oblastima u kojima je odnos krutost/masa od velike važnosti. Kompoziti obezbeđuju znatnu uštedu u masi i poseduju niz drugih prednosti. rezervoara. Namotavanje vlakana: a)namotavanje pod uglom. imaju duži radni vek. znatno smanjenje mase konstrukcije. Odlikuju se malom masom i dobrim mehaničkim i hemijskim karakteristikama.31 postupak je naročito pogodan za proizvodnju cevi. Na sl. Ovi elementi poseduju zadovoljavajuće mehaničke karakteristike. poseduju veću savitljivost. kao što su: izvozna užad. a matrica polimerna na bazi epoksidnih ili poliesterskih smola. veću habajuću oblogu. Nova generacija transportnih traka u rudarstvu radi se sa jezgrom od organskih poliamidnih vlakana tipa "kevlar“. vođice u oknima. Automatizovanim mašinama sa kontinualnim namotavanjem postiže se velika produktivnost u proizvodnji ovih proizvoda. podgradni stupci. složenih gabarita platformi za eksploataciju nafte ispod mora. spojnica za spajanje bušaćih cevi itd. Zadnjih godina kompozitni materijali nalaze sve veću primenu i u rudarstvu za izradu pojedinih konstrukcija i delova rudarske opreme. delova hidraulične opreme. Slika 4. Kompoziti se koriste i za izradu mnogih drugih elemenata namenjenih naftnoj i drugim industrijama. zbog čega postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. Pojedini konstrukconi elementi namenjeni rudarstvu. priključci itd. poseduju znatno veću otpornost na probijanje. merne ploče. kao npr. U naftnoj industriji kompoziti su našli široku primenu za izradu teških i komplikovanih konstrukcija namenjenih eksploataciji nafte i gasa. pri čemu dolaze do izražaja njihova odlična mehanička svojstva. kao npr. pojednostavljuje proces izrade. visoku termičku stabilnost. Ovi elementi poseduju veliku čvrstoću. prikazane su spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte izrađene od kompozita. 9. kućišta i delovi pumpi i kompresora. Sl. vodovi. . znatno smanjuju čeoni otpor i vibracije pri bušenju u dubokim vodama. sudova pod pritiskom. Spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte Rešetkaste konstrukcije dizalica i tornjeva za rudarstvo i građevinarstvo sve češće se prave od kompozitnih materijala.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful