P. 1
26096_1938165009_26096_1994086613_Predavanja IV

26096_1938165009_26096_1994086613_Predavanja IV

|Views: 367|Likes:
Published by 1234kfjdn

More info:

Published by: 1234kfjdn on Jun 05, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/02/2014

pdf

text

original

EKSPLOZIVI I SREDSTVA ZA PALJENJE

Savremeno rudarstvo, a pogotovo masovna eksploatacija siromašnih metaličnih ležišta‚ ne bi se mogla zamisliti bez primene savremenih rudarskih eksploziva i snažne rudarske mehanizacije. Rudarstvo je privredna grana gde su eksplozivi našli najširu primenu za eksploataciju čvrstih mineralnih sirovina. Ostale privredne grane koriste eksplozive u znatno manjim količinama, pa se zato privredni eksplozivi s pravom nazivaju i rudarski eksplozivi. Eksplozivi i eksplozivne materije nažalost danas se mnogo koriste i u vojne svrhe. Postoji velika razlika izmedu rudarskih i vojnih eksploziva u sastavu, načinu proizvodnje i primene. Od svih tehničkih fakulteta samo na rudarskom fakultetu studenti detaljno izučavaju tehnologiju proizvodnje, a naročito primene eksploziva u rudarstvu. Dobro poznavanje organske hemije je od izuzetnog značaja za tehnologiju proizvodnje privrednih eksploziva. 1. DEFINICIJA, PODELA I KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVNIH MATERIJA I EKSPLOZIVA Eksplozivne materije su hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja u čvrstom ili tečnom stanju, koje u sebi sadrže neophodne elemente za proticanje hemijske reakcije, praćene oslobađanjem toplote i gasnih produkata. Svaka eksplozivna materija nije tehnički upotrebljiva, niti se u tehničkom smislu može nazvati eksplozivom. Eksplozivi su proste ili složene eksplozivne materije koje se pod uticajem spoljašnjeg impulsa (udar, trenje, toplota) trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Pri eksploziji oslobađa se velika količina gasovitih produkata, usled čega dolazi do naglog porasta pritiska i temperature. Eksplozija se javlja kao zvučni efekat pri razlaganju eksploziva. Praćena je pojavom gasova koji su pod većim pritiskom od pritiska sredine u kojoj nastaje eksplozija. Usled razlike u pritiscima dolazi do nagle ekspanzije gasova eksplozije, pri čemu se energija eksplozije pretvara u mehanički rad. Eksploziju ne karakteriše samo količina oslobođene energije, već je mnogo važnija brzina kojom se ova energija oslobađa. Količina oslobođene energije u jedinici vremena predstavlja snagu eksploziva. Pri eksploziji 1kg plastičnog eksploziva oslobodi se oko 4200kJ/kg energije u deliću sekunde. Da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije molekulima treba saopštiti minamalno potrebnu energiju (energiju aktiviranja) da bi postali aktivniji, jer su samo aktivni molekuli podložni hemijskim promenama. Zavisno od načina na koji se dovodi energija aktiviranja, razlaganje eksplozivnih materija može se obavljati na tri načina: gorenjem, deflagracijom i detonacijom. Gorenju su podložne sve eksplozivne materije zavisno od temperature i vremena izlaganja visokim temperaturama. Temperatura gorenja je najčešće niža od temperature eksplozije. Gorenje eksploziva odvija se na račun hemijski ugrađenog kiseonika u eksploziv, bez prisustva kiseonika iz vazduha. Deflagracija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula predaje od sloja do sloja prenošenjem toplote. Brzina hemijskog razlaganja kod deflagracije je relativno niska i iznosi od nekoliko cm do nekoliko stotina metara u sekundi. Detonacija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa, koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. Detonaciona brzina razlaganja eksplozivnih materija dostiže vrednost od 1300-9300m/s. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva, gustine punjenja, prečnika patrone i dr. 1.1. PODELA EKSPLOZIVA Eksplozivi su prosta hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja, koja se pod uticajem spoljašnjeg impulsa trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Podela eksploziva i eksplozivnih materijala vrši se na sledeće načine: − po hemijskom sastavu, − po agregatnom stanju, − po relativnoj konzistenciji, − prema brzini razlaganja, − prema nameni. Po hemijskom sastavu eksplozive delimo na: − čista hemijska jedinjenja, − mehaničke smeše hemijskih jedinjenja. U čista hemijska jedinjenja spadaju eksplozivi koji imaju jedinstvene molekule u kojima su komponente (ugljenik, vodonik, kiseonik, azot i dr.) međusobno hemijski vezani u jedinstven sistem (trotil, nitroglicerin, pentrit, heksogen, fulminat žive i dr.).

2 Mehaničke smeše više hemijskih spojeva predstavljaju eksplozive kod kojih su ulazne komponente međusobno pomešane u mehaničku smešu, koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. Pri homogenizaciji ovih eksploziva vrši se mehaničko mešanje ulaznih komponenti bez hemijske reakcije. Prema agregatnom stanju i opštim fizičkim osobinama, eksplozive i eksplozivne materije delimo na: − gasovite eksplozivne smeše (metan-vazduh, acetilen-vazduh), − eksplozivne smeše čvrstih i tečnih materija sa gasovima (ugljena prašina-vazduh, derivati naftevazduh i dr.), − tečne eksplozivne smeše (nitro-benzo-azotna kiselina i dr.), − smeše čvrstih i tečnih eksplozivnih materija (nitroglicerin- amonijumnitrat, amonijumnitrat-dizel gorivo), − čvrsta eksplozivna jedinjenja ili smeše (trinitrotoluol, heksogen, amonijumnitrat, trinitrotoluol i dr.). Prema relativnoj konzistenciji eksplozive delimo na: − praškaste, − poluplastične, − plastične, − vodoplastične - kašaste, − granulirane, − presovane, − livene. Prema brzini razlaganja i načinu delovanja eksplozive delimo na: − brizantne, i − deflagrantne. Prema nameni eksplozivi se dele na: − eksplozive za radove na površini, − eksplozive za radove pod zemljom, − eksplozive za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine (metanski sigurnosni eksplozivi), − eksplozive za specijalne svrhe. 1.2. KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVA Karakteristike rudarskih eksploziva zavise od sastava i kvaliteta sirovina za dobijanje eksploziva. Sastav eksploziva mora biti takav da pri eksploziji ne oslobađa štetne gasove ili ostavlja čvrste ostatke. Osobine rudarskih eksploziva mogu se grupisati u dve osnovne grupe i to: − fizičko – hemijske osobine, i − tehničko - minerske osobine. Između ovih osobina postoji međusobna zavisnost o čemu se pri proizvodnji eksploziva mora voditi računa. Rudarskim stručnjacima je od izuzetne važnosti dobro poznavanje svih osobina eksploziva, a naročito tehničko-minerskih, radi njihove što pravilnije i efikasnije primene u eksploataciji. Ispitivanje tehničko-minerskih osobina rudarskih eksploziva vrši se obavezno pri proizvodnji eksploziva, a i kasnije u toku njihove upotrebe. Uslovi za izradu i isporuku rudarskih eksploziva dati su u JUS-u H.D1.020. U daljem tekstu obradiće se važnije fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike eksploziva. Postupci njihovog određivanja detaljno su obrađeni u Praktikumu - Metode ispitivanja. 1.2.1. Fizičko-hemijske karakteristike eksploziva Najvažnije fizičko-hemijske osobine eksploziva su: gustina, bilans kiseonika, hemijsko razlaganje eksploziva, brzina razlaganja, hemijska stabilnost, granični prečnik eksplozivnog punjenja, osetljivost na iniciranje, pritisak eksplozije, toplota i temperatura eksplozije, gustina patrone, vodootpornost i dr. Gustina je osobina od koje u velikoj meri zavise karakteristike eksploziva. Postoji nekoliko gustina eksploziva, kao što su: gustina punjenja, kritična gustina, nasipna gustina, gustina minskog punjenja i dr. Gustina punjenja predstavlja odnos mase eksploziva i ukupne zapremine, uključujući sve pore i šupljine među kristalima koje ostaju nakon patroniranja, presovanja ili livenja eksploziva. Kod rudarskih eksploziva kreće se oko 1,0g/cm3 za praškaste vrste i oko 1,5g/cm3 za plastične vrste eksploziva. Kritična gustina je maksimalna gustina pri kojoj eksploziv sigurno (stabilno) detonira. Pri daljem povećanju gustine iznad kritične eksplozija izostaje. Nasipna (gravimetrijska) gustina je gustina koja se postiže pri sobodnom padu eksploziva. Izražava se u kg/l. Zavisi od veličine i oblika kristala, visine sa koje eksploziv pada, sadržaja vlage i dr. Gustina minskog punjenja je odnos mase eksploziva i zapremine dela minske bušotine u koju se stavlja eksploziv.

3 Bilans kiseonika predstavlja razliku količine kiseonika koja se nalazi u sastavu eksploziva (hemijski vezanog) i količine koja je potrebna za potpunu oksidaciju (sagorevanje) ugljenika, vodonika i drugih alkalnih metala. U zavisnosti od toga da li u gasovitim produktima razloženog eksploziva ima molekula kiseonika ili nema, razlikuju se tri slučaja: − pozitivan bilans kiseonika, − uravnotežen (nulti) bilans kiseonika, − negativan bilans kiseonika. Eksploziv ima pozitivan bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja ima slobodnog kiseonika, koji je preostao posle potpune oksidacije ugljenika u CO2 i vodonika u H2O. Jako pozitivan bilans kiseonika je štetan, jer dolazi do njegovog gorenja i stvaranja azotnih oksida. Eksploziv ima nulti (uravnotežen) bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja nema slobodnih molekula kiseonika. Takav odnos sastavnih komponenti naziva se stehiometrijskim. Eksploziv ima negativan bilans kiseonika kada je količina ugrađenog kiseonika nedovoljna za potpunu oksidaciju svih sagorljivih elemenata iz eksploziva. Tada se u produktima sagorevanja pojavljuje veća količina otrovnih gasova zbog nepotpune oksidacije, kao što su: ugljenmonoksid, oksidi azota, sumporni gasovi itd., koji su veoma opasni po zdravlje ljudi. Eksplozivi namenjeni za podzemnu eksploataciju moraju imati pozitivan bilans kiseonika, a eksplozivi namenjeni za površinsku eksploataciju mogu imati i negativan bilans kiseonika. Bilans kiseonika za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd dat je izrazom:

b ⎞ ⎤ M O2 ⎡ ⎛ K b = ⎢d − ⎜ 2 a + ⎟ ⎥ ⋅ 100% 2⎠⎦ ME ⎣ ⎝
gde je: d - broj molekula kiseonika u eksplozivu, a – broj molekula ugljenika u eksplozivu, b – broj molekula vodonika u eksplozivu, M O 2 – molekulska masa kiseonika, ME – molekulska masa eksploziva. U tabeli 1. dat je bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija. Tab. 1. Bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija Eksplozivna Bilans Eksplozivna Bilans materija kiseonika, % materija kiseonika, % natrijumnitrat +47,1 aluminijum -89,0 kalijumnitrat +39,6 drveno brašno -127,4 amonijumnitrat +20,0 trotil -74,0 nitroglicerin +3,52 papir -130,0 nitroglikol 0,00 drveni ugalj -191,0 heksogen -21,6 parafin -346,0 tetril -47,4 Hemijsko razlaganje eksploziva predstavlja oksidaciju sagorljivih elemenata u masi eksploziva, pri čemu nastaju produkti eksplozije. Jednačina hemijskog razlaganja za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd data je izrazom:

C a H b N c O d = aCO 2 +

1⎛ b c b ⎞ H 2 O + N 2 + ⎜ d − − 2a⎟ O 2 ⎠ 2 2 2⎝ 2

Na osnovu jednačine hemijskog razlaganja eksploziva vidi se da se u gasovitim produktima potpune detonacije nalaze: ugljendioksid, vodonik, kiseonik, azot, voda ili vodena para, kao i smeše zasićenih i nezasićenih ugljovodonika. U produktima nepotpune detonacije pojavljuju se jako otrovni gasovi uglenmonoksid, azotovi oksidi i dr. Svaku eksploziju prati i izdvajanje velike količine toplote. Sastav gasovitih produkata nastalih pri hemijskom razlaganju eksploziva zavisi od hemijskog sastava, brzine razlaganja eksploziva i sredine u kojoj se eksplozija odvija (zatvorena ili otvorena). U tabeli 56. (v. Praktikum-Metode ispitivanja) dat je udeo pojedinih produkata eksplozije nekih eksplozivnih materija i sastavnih komponenti eksploziva. Brzina hemijskog razlaganja predstavlja brzinu provođenja energije aktiviranja kroz masu eksploziva. Na osnovu brzine hemijskog razlaganja eksplozivi se dele na: deflagrantne i brizantne. Kod deflagrantnih eksploziva energija aktiviranja prenosi se kroz masu eksploziva provođenjem toplote, dok kod brizantnih eksploziva putem detonacionog-udarnog talasa. Prenošenje energije aktiviranja putem detonacionog talasa je mnogo brže nego provođenjem toplote.

Temperatura eksplozije predstavlja maksimalnu temperaturu do koje se pri eksploziji zagreju produkti eksplozije. homogenosti mase. date su vrednosti pritiska eksplozije nekih eksploziva. plamen i sl. Tab. snop zraka i sl. trenje itd. Početni inicijalni impuls može biti: − toplotni (plamen. amonal i dr. Veličina kritičnog prečnika detonacije zavisi od sastava i vrste eksploziva. Za svaki eksploziv određena je minimalna količina inicijalnog eksploziva koja izaziva potpuno razlaganje. Pritisak eksplozije predstavlja zbir pritiska gasova i pritiska detonacije. potres. zagrevanje. Veličina početnog inicijalnog impulsa zavisi od osetljivosti eksplozivne materije. Pri manjem prečniku od graničnog prečnika detonacije. Granični prečnik eksplozivnog punjenja predstavlja minimalni prečnik punjenja ispod koga se ne može izazvati detonacija eksploziva. Male kritične prečnike imaju vrlo osetljivi i jako brizantni eksplozivi. − hemijski (reakcije sa oslobađanjem toplote). Početni inicijalni impuls predstavlja neophodan i dovoljno snažan impuls za početak razlaganja eksploziva. Kod deflagrantnih eksploziva dolazi do izražaja samo pritisak gasova. Kod brizantnih eksploziva udarnim dejstvom pritisaka detonacije stena se zdrobi. Određuje se eksperimentalno pomoću kalorimetra za eksplozive ili računskim putem. pa detonacija prestaje. to je opasnost od detonacije eksploziva veća i obratno. kao što su: vlaga. Kod brizantnih eksploziva razlikuju se: − pritisak gasova ostvaren neposredno posle eksplozije eksploziva u određenom prostoru. Osetljivost (senzitivnost) eksploziva predstavlja otpornost eksploziva prema spoljnim faktorima. dok brzina detonacije brizantnih eksploziva dostiže više hiljada metara u sekundi (kod privrednih eksploziva najčešće od 3000-7300m/s. zbog čega se koriste za izradu sredstava za paljenje eksploziva.) kad dođu u kontakt sa plamenom samo se upale i gore bez eksplozije. Toplota eksplozije je količina toplote koja se oslobodi pri potpunom eksplozivnom razlaganju 1kg ili 1mola eksploziva. Osetljivost eksploziva prema udaru i potresu kreće se u vrlo širokim granicama. usled čega postaju praktično neupotrebljivi. 5. brzina razlaganja crnog baruta je oko 400m/s). kako bi se eksploziv potpuno razložila sa najvećom brzinom detonacije. Kriva udarnog talasa pri detonaciji: p-pritisak eksplozije.). Sl. Prisustvo oštrih čestica u eksplozivu (pesak. fulminata žive i azida olova. Osetljivost prema toploti je naročito velika kod baruta. 1. Izražava se u kJ/molu ili kJ/kg. Dinamiti na temperaturama ispod +80C "smrzavaju se" i postaju vrlo osetljivi na potres i trenje. a vojnih do 9300m/s). Zavisi od hemijskog sastava eksploziva i dobijenih produkata eksplozije. čestice metala. dinamit. Manji kristali eksploziva apsorbuju više molekula vode iz vazduha. a samim tim i brzine proticanja udarnog talasa kroz eksplozivnu masu. Mnogi brizantni eksplozivi (praskavi želatin. trenje i dr. povišena temperatura. − mehanički (udar. Higroskopnost je osobina pojedinih eksploziva da na svojim kristalnim površinama apsorbuju molekule vode iz vazduha. hemijski gubici usled bočnog rasipanja dovode do znatnog smanjenja energiju udarnog talasa. Ovako oslabljena energija talasa više nije u stanju da izazove hemijsko razlaganje u ostalim delovima eksplozivnog punjenja. azid olova i drugi inicijalni eksplozivi veoma su osetljivi na udar i potres.). praškaste amonijum-nitratske eksplozive i dr. U tabeli 5.). koji eksplodiraju pod dejstvom povišene temperature (iskra. 1. Higroskopnost je karakteristična za praškaste eksplozive: amonijumnitrat.) jako povećavaju osetljivost eksploziva prema udaru. Ukoliko eksploziv ima veći procenat senzibilizatora kritični prečnik je manji. stakla i sl.4 Kriva udarnog talasa pri detonaciji shematski je data na sl. gustine patroniranja. Određuje se eksperimentalno spektografskom metodom ili računskim putem. Fulminat žive. Stepen zbijenosti praškastih eksploziva smanjuje njihovu osetljivost ako se pređe izvesna granica. Ukoliko je veća količina oslobođene toplote pri eksploziji utoliko je veća i radna sposobnost eksploziva. Što je temperatura eksplozije niža. Pritisak eksplozije nekih eksploziva Brzina Pritisak Pritisak Eksploziv Gustina detonacije detonacije gasova . Primese uljanih i voštanih materija umanjuju osetljivost eksploziva pri potresu. Ovi eksplozivi kad se jače ovlaže teško detoniraju ili u opšte ne mogu detonirati. i − pritisak detonacije ostvaren u sloju eksploziva zahvaćenog talasom detonacije. pri stalnoj zapremini. udar. vlažnosti i dr. a zatim se pritiskom gasova razdrobljeni materijal razbaca. v-brzina rasprostiranja Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja do 1000 m/s (npr.

Radna sposobnost se definiše kao ukupno dejstvo pritiska gasova i pritiska detonacije. Brzina se izražava u m/s. metanski eksplozivi i dr. prenos detonacije. predstavlja jednu od najstarijih i najčešće primenjivanih metoda za ispitivanje efikasnosti eksploziva. Metoda proširenja standardnog olovnog bloka. brzina detonacije. rede po metodi Kasta.2. Ukoliko je rastojanje na kome dolazi do prenosa detonacije veće. relativna radna sposobnost. koja se zasniva na upoređenju brzine detonacije detonirajućeg štapina i brzine detonacije ispitivanog eksploziva. Predstavlja maksimalno rastojanje u cm na kome dolazi do potpune detonacije pasivne patrone. Detonaciona brzina kod brizantnih eksploziva menja se sa promenom gustine. tj. Tehničko-minerske karakteristige eksploziva Najvažnije tehničko-minerske osobine eksloziva su: radna sposobnost. relativna radna sposobnost). Eksplozivi sa velikom toplotom eksplozije (dinamiti i crni barut) proizvode veliki plamen. po Kast-u.53 m/s do 400 7800 6500 MPa 16800 11000 MPa 340 5680 2900 1.brzina detonacije. p . na osnovu kojih se u praksi najčešće vrši izbor eksploziva. dok oni sa srazmerno malom toplotom eksplozije (amonijumnitratski.specifični pritisak. koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. Senzibilizatori su materije koje se dodaju radi povećanja osetljivosti i radne sposobnosti eksploziva (trotil. Brzina detonacije određuje se po metodi Dotriša (Dautrich). veličina i trajanje plamena eksplozije. Radna sposobnost i brizantnost spadaju u grupu najvažnijih tehničko-minerskih karakteristika eksploziva.0002s i 0. KOMPONENTE KOJE ULAZE U SASTAV EKSPLOZIVA Svi privredni eksplozivi su mehaničke smeše više hemijskih jedinjenja.5 crni barut minerska želatina dinamit kg/l 1.2 1. Ukoliko je detonaciona brzina veća i razorna snaga eksploziva je veća i obratno. Najčešće korišćena metoda za određivanje brzine detonacije eksploziva je metoda po Dotrišu.) proizvode mali plamen. Razorna snaga eksploziva zavisi od brzine detonacije. Po Hesu brizantnost se određuje na osnovu zbijanja standardnih olovnih valjčića. Izražava se u mm. Veličina i trajanje plamena eksplozije su važne osobine eksploziva za rudnike sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. sigurnost na metan i eksplozivnu ugljenu prašinu i dr. želirani nitroglicerin i dr. Izražava se u cm3. podvodnom eksplozijom. . to je eksploziv pouzdaniji pri upotrebi. radna sposobnost se računa po formuli: R=ρ. Eksplozivi i eksplozivne materije izrađuju se od različitih komponenti. Kao potencijalni nosioci kiseonika najčešće se koriste nitrati kalijuma i natrijuma. ali ne kod svih. Radna sposobnost po ovoj metodi predstavlja proširenja cilindrične rupe u olovnom bloku prečnika 200mm i visine 200mm. Veličina plamena eksplozije raste sa količinom oslobođene toplote eksplozije. Eksperimentalno radna sposobnost se može odrediti na sledeće načine: proširenjem standardnog olovnog bloka-metoda Traucla.25 sekundi i raste sa količinom oslobođene toplote. nitroglikol. ili ukratko kao jačina eksploziva. koje izvrši eksploziv pri detonaciji iznad valjaka. Traucl test. Prenos detonacije je sposobnost eksploziva da se energija aktiviranja sa udarne patrone prenese na susednu pasivnu patronu eksploziva. brizantnost. balističkim klatnom (tzv.63 1.gustina eksploziva.). koje imaju određene uloge u sastavu eksploziva: Potencijalni nosioci kiseonika ulaze u sastav eksploziva sa ciljem da obezbede potpuno sagorevanje komponenti eksploziva.p. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu.v gde je: ρ . svetlosnim ili optičkim hronografom i elektronskim brojačem. Teorijski. Trajanje plamena eksplozije kreće se između 0. Ovakve smeše sadrže u sebi sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja. 2. Brizantnost se određuje po metodi Hesa. krater testom i drugim metodama.2. sa povećanjem gustine povećava se i detonaciona brzina. osetljivost na udar. v . Brizantnost je mera moći drobljenja (rasprskavanja) i svodi se uglavnom na detonacioni pritisak. Brzina detonacije predstavlja brzinu detonacionog talasa koji se kreće kroz masu eksploziva konstantnom brzinom.

Brizantni eksplozivi se dele na: − proste brizantne eksplozive. tako što kristale eksplozivne materije presvuku slojem inertne materije. kako bi se sprečilo samopaljenje eksplozivne smeše u jamskom vazduhu.5kg. Najčešće se prosti brizantni eksplozivi koriste kao brizantna komponenta pri izradi složenih eksploziva. složeni brizantni eksplozivi se dele na: amonijumnitratske i nitroglicerinske složene eksplozive. Kao materije za sniženje temperature koriste se natrijumhlorid. a onda hidrauličnim presama ispresuje u pogače. i − brizantne eksplozive. Rudarski crni barut je eksploziv koji se. Najčešće se koristi natrijumova so karboksimetil-celuloze. Zbog toga što sadrži drveni ugalj i kalijum nitrat. Crni barut je glavni predstavnik deflagrantnih eksploziva. zbog izrazito sporog i pretežno potisnog dejstva.1. jer se energija aktiviranja predaje od sloja do sloja provođenjem toplote. Na otvorenom prostoru gori brzinom od 3-5m/s. kalijumhlorid i druge inertne soli. DEFLAGRANTNI EKSPLOZIVI Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja. osim za izradu inicijalnih eksploziva i za neke vojne potrebe. Crni barut spada u najstarije poznate eksplozive koji su se koristili za miniranje. Flegmatizatori su materije koje smanjuju osetljivost eksploziva. ali se uprkos tome. crni barut je vrlo higroskopan (već sa 15% vlage ne može se zapaliti). a u zatvorenom do 400m/s. U zavisnosti od primenjenog prostog brizantnog eksploziva kao osnovnog sastojka. na njemu se pojavljuju mali beli kristali kalijumnitrata. dizel gorivo. Materije za stabilnost suspenzije i viskozitet su supstance koje lako hidrolizuju. čime se sprečava međusobni kontakt kristala i njihovo trenje. a ostaju na situ otvora 0. retortni drveni ugalj i dr. Mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju (metalni prahovi. Pri eksploziji ostavlja deo čvrstog ostatka (čađ). Ako takav barut osušimo. Ova pojava poznata je kao tzv.6 Sagorljive materije potpomažu sagorevanje i povećavaju količinu oslobođene energije. i − složene brizantne eksplozive. Za izradu baruta komponente se pojedinačno ili po dve zajedno usitne u mlinovima sa kuglama. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije. guar i dr. retortnog drvenog uglja-ćumura (15%) i sumpora (10%). npr. . Dobijene pogače izdrobe se u zrna koja se suše (do ispod 0.5%vlage) i eventualno poliraju grafitom premetanjem u bubnjevima. Kalijumnitrat je potreban da obezbedi potrebni kiseonik za sagorevanje drvenog uglja i sumpora. Sastoji se od dobro homogenizovane mešavine kalijumnitrata (75%). Prosti brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu najčešće čisti hemijski spojevi. Za paljenje crnog baruta upotrebljava se sporogoreći štapin sa ili bez detonatora ili detonirajući štapin.). 3. Takav barut ne sme upotrebljavati. 3. Osnovna karakteristika crnog baruta je da se vrlo lako pali plamenom. pa ga treba čuvati na suvom mestu. upotrebljava svuda tamo gde se prilikom miniranja žele dobiti veliki neoštećeni blokovi stena. već ga treba uništiti. na izvesnim specijalnim područjima miniranja još uvek zadržao. koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. a zatim dobro izmešaju u bubnjevima sa kožnom oblogom. Za flegmatizaciju se koriste razne vrste sintetičkih voskova i razne vrste polimera. u vajarstvu i sl.2. kamenolomima ukrasnog kamena i drugih građevinskih materijala. Složeni brizantni eksplozivi su po sastavu smeše više hemijskih spojeva. a naročito električnom varnicom. BRIZANTNI EKSPLOZIVI Brizantni eksplozivi su eksplozivi kod kojih se energija aktiviranja prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa. Koristi se za izradu sporogorećih štapina. Zbog toga se vrlo retko upotrebljavaju sami. Kasnije je u praksi bio zamenjen jačim i savremenijim eksplozivima. Prosejavanjem kroz sita vrši se obesprašivanje i klasiranje zrna po krupnoći. Rudarski crni barut standardno se pakuje u polietilenske kese mase 2.2mm. Materije za sniženje temperature eksplozije dodaju se radi sniženja početne temperature eksplozije. Mešavina se ovlaži sa nešto vode (15%). Sumpor obezbeđuje lakše paljenje i ravnomernije sagorevanje baruta. zgusne pod žrvnjem. koji se široko primenjuju u privredi. Zrna običnog rudarskog crnog baruta prolaze kroz sito otvora 3mm. Vlažan barut poznaje se po tome što zrna postaju mutna i drobe se među prstima. RUDARSKI EKSPLOZIVI Prema brzini razlaganja i načinu delovanja rudarske eksplozive delimo na: − deflagrantne. "cvetanje" baruta. 3.

1. pri čemu postaje jako osetljiv na udar i trenje. Manje je osetljiv prema udaru i potresu od nitroglicerina. kao specifično lakši. U suvom stanju je vrlo osetljiv prema udaru i trenju. Po spoljašnjem izgledu nitroceluloza se ne razlikuje od običnog pamuka ili celuloze. "smrzava" se. Dobro je rastvorljiv u organskim materijama. To je bezbojna prozirna uljasta tečnost. poluplastični. nitroceluloza. temperatura eksplozije 40600C. Za dobijanje nitroceluloze koristi se kratkovlaknasta pamučna celuloza. Zbog ove osobine nitroglicerinu se pri izradi privrednih eksploziva dodaje nitroglikol.30C.2. radi sprečavanja kristalizacije ("smrzavanja") nitroglicerina pri nižim temperaturama. radna sposobnost 550cm3. amonijumnitratskih poluplastičnih i želiranih eksploziva.C3H5(ONO2)3 Nitroglicerin je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na trovalentni alkohol glicerin C3H5(OH)3. 3. Gustina kolodijum pamuka je 1. koju dobro rastvara.2. Detonaciona brzina mu je oko 8000m/s.2. Dodatkom nitroceluloze nitroglicerin prelazi u više ili manje meki želatin. U vodi se znatno jače rastvara od nitroglicerina.6g/cm3.C24H40-nO20-n(ON2)n Nitroceluloza je proizvod nitriranja čiste celuloze (C24H40O20). dok je u vodi neznatno rastvorljiv (tj. Zatim se ispira vodom.2.C(CH2ONO2)4 . Nitroglicerin. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 6cm. Zbog toga se dodaje nitroglicerinu (u količini od 20-30%). Čisti nitroglicerin nema praktičnu primenu zbog svoje velike osetljivosti na udar i trenje. Ima nisku tačku mržnjenja oko -22. nastaje po jednačini: C3H5(OH)3 + 3HNO3 = C3H5(ONO2)3 + 3H2O Pri tehničkoj proizvodnji nitroglicerina upotrebljava se mešavina azotne i sumporne kiseline u koju se uliva glicerin. gustine 1. temperatura eksplozije oko 41000C. Zahvaljujući nitroglikolu današnji nitroglicerinski eksplozivi se mogu koristiti i čuvati na temperaturama do -250C. Upotrebljava se kao dodatak nitroglicerinu pri izradi nitroglicerinskih eksploziva. to se mešavina glicerina i kiselina mora stalno hladiti. osetljiva na udar i trenje. Bilans kiseonika je pozitivan. ali ima svojstva brizantnog eksploziva. plastični. Dodatak sumporne kiseline neophodan je radi vezivanja oslobođene vode. Eksplozivi izrađeni na bazi nitroglicerina. sladunjavog ukusa. ili tačnije glicerin trinitrat C3H5(ONO2)3. Pentrit (nitropentaeritrit) .1. 3.4. gustine 1.6g/cm3. kod kojih je 25% nitroglicerina zamenjeno nitroglikolom. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 15cm. Lako isparava i pri umerenoj temperaturi.C2H4(ONO2)2 Nitroglikol je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na di-glikol. tj. S obzirom da je stvaranje nitroglicerina praćeno razvijanjem toplote. Brzina detonacije mu je oko 7800m/s. s obzirom na veliku osetljivost na udar i trenje. olovo azid. 3. kao i otežanom transportu jer je u tečnom stanju.1.1. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene. To je bela ili žućkasta vlaknasta masa. Loša osobina nitroglicerina je što kristališe u čvrstu masu već na +80C. imaju tačku mržnjenja na oko -250C. Nitroglicerin je bezbojna prozirna uljasta tečnost. nitroglikol. Sa nitroglicerinom se meša u svim odnosima.5g/cm3. Nitroglikol . 3.1. Nitroceluloza . − nitrotela (trotil. bez mirisa. Dodatkom nitroceluloze. toplota eksplozije oko 6300kJ/kg.1. Nitroceluloza se upotrebljava za izradu plastičnih nitro-glicerinskih eksploziva. pa ponovo ispira vodom da bi se oslobodio primesa sode. oslobađa zaostalih kiselina dodavanjem rastvora sode. i − sigurnosne metanske eksplozive. olovo trinitroresorcinat i dr. Zahteva veoma pažljivo rukovanje. i − inicijalne eksplozive (fulminat žive. Nitroglicerin . lako zapaljiva. kao i bezdimnih baruta. U novije vreme koristi se sintetički glicerin dobijen iz propilena u rafinerijama nafte.7 Prema agregatnom stanju složeni brizantni eksplozivi uglavnom se proizvode u čvrstom stanju kao: praškasti. Za izradu složenih eksploziva predstavlja nezamenljivu komponentu. zavisno od vrste i količine dodate nitroceluloze.2. vodoplastični (kašasti) i granulirani. gasna zapremina 715l/kg. izdvaja se na površini rastvora odakle se odvaja. lako prelazi u želatin i pri normalnoj temperaturi. Za proizvodnju privrednih eksploziva proizvodi se posebna vrsta nitroceluloze poznata kao kolodijum pamuk. 3. Prosti brizantni eksplozivi Prosti brizantni eksplozivi obuhvataju: − estre azotne kiseline (nitroglicerin. Ima važnu osobinu da sa nitroglicerinom i nitroglikolom gradi trajnu želatinsku masu. brizantnost 19mm. tetril).2. vodostabilan je).3. koja bi razblaživanjem azotne kiseline prekinula proces. Nastali uljasti nitroglicerin. pentrit).). nalik na nitroglicerin. − amonijumnitrat.

bez upotrebe drugog eksploziva.C6H2(NO2)3NCH3NO2 Tetril se dobija nitriranjem metil ili dimetil anilina. Najpoznatiji inicijalni eksplozivi su: fulminat žive.NH4NO3 Amonijumnitrat se dobija direktnim spajanjem sintetičkog amonijaka i sintetičke azotne kiseline. Vrlo je osetljiv prema inicijalnom impulsu.1.48g/cm3.2g kiseonika. kao čist retko se upotrebljava za miniranje. Ako se pentrit pomeša sa trotilom. kad se još uvek može lako dovesti do detonacije. CH3 Trotil (TNT) se dobija nitriraranjem dinitrotoluola koncentrovanom azotnom kiselinom i oleumom. Potpuno čist trotil dobija se naknadnom prekristalizacijom iz alkoholnog rastvora. Amonijumnitrat je beličast sitno iskristalisani prah. a većinom je ipak žućkaste boje. Trotil (trinitrotoluol) .80g/cm3. 5%H i 60%O od čega se 20% nalazi u slobodnom stanju. Trotil je bez mirisa. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 25cm. Kritični prečnik zavisi od granulacije kristala i kreće se od 100-300mm. koji se koristi za proizvodnju amonijumnitratskih-uljnih eksplozivnih smeša (AN-FO smeša). ima veliku brzinu detonacije oko 8400m/s pri gustini od 1.62g/cm3 i veliku toplotu eksplozije oko 5870kJ/kg.2. Povećanje osetljivosti AN postiže se dodavanjem 3. Amonijumnitrat (AN) predstavlja slab eksploziv. Pentrit je vrlo jak brizantni eksploziv.oksidans. tačka topljenja 1700C. Gustina kristalnog amonijumnitrata je 1.725g/cm3. a izvanredan oksidans. Tetril (tetranitrometilanilin) . po jednačini: NH3 + HNO3 = NH4NO3 Završna faza dobijanja amonijumnitrata obuhvata uparavanje rastvora u otvorenim kotlovima ili vakumu. 3.68 do 1. 3.2. U vodi se ne rastvara i ne gubi eksplozivna svojstva. Fulminat žive .1. 3. olovo azid. Izuzetno su osetljivi na udar. zbog čega u gasovitim produktima nakon detonacije ima mnogo otrovnih gasova (CO. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 90cm.5% kaolina i 0. 3. Iskristalisani trotil se ispira vodom da bi se oslobodio zaostalih kiselina.2. Ima vrlo nepovoljan bilans kiseonika (-74%).1. Optimalna gustina je 1. Presovanjem može povećati gustinu od 1. Pri eksploziji 1g AN dobije se 0. Uparavanjem u vakumu dobija se sitnije iskristalisani amonijumnitrat. Vrlo je stabilan i nije higroskopan.8.1. gorkog ukusa. Granulisani amonijumnitrat odlikuje se velikom poroznošću (oko 0. olovo trinitroresorcinat i azid srebra.2. brzina detonacije 15004200m/s. Inicijalni eksplozivi Inicijalni eksplozivi su brizantni eksplozivi koji se mogu neposredno dovesti do eksplozije. Amonijumnitrat se upotrebljava za proizvodnju amonijum-nitratskih eksploziva raznih vrsta i kao dodatak nekim nitroglicerinskim eksplozivima. Dugo godina smatralo se da je AN neeksplozivno i bezopasno jedinjenje i da u sastavu eksploziva služi samo kao nosilac kiseonika .). Toplota eksplozije je oko 1430kJ/kg. teško rastvorljivi u vodi. Mešavina pentrita i trotila poznata je kao pentolit. Ima odlične tehničko-minerske karakteristike. toplotu i trenje.8 Pentrit je proizvod nitriranja četvorovalentnog alkohola (pentaeritrita) azotnom kiselinom. Srazmerno je manje osetljiv na udar i trenje. temperatura eksplozije 15500C. Lako se presuje i lije u razne geometrijske forme.1.1.8. varnicu.Hg(CNO)2 . 3. Amonijumnitrat . U čistom obliku amonijumnitrat sadrži: 34%N. Srazmerno je malo osetljiv prema udaru i trenju. zapremina gasnih produkata 980l/kg. To su beli fini kristali. pa se može koristiti i pod vodom. Tetril se uglavnom upotrebljava kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. Upotrebljavaju se za proizvodnju detonatorskih kapisli i električnih detonatora. radna sposobnost 160-230cm3.75% voska.7.7cm3/g).6. U novije vreme proizvodi se granulisani amonijumnitrat. Higroskopan je.5. Brzina detonacije je od 6500-6900m/s. a potpuno rastvorljivi u acetonu. Upotrebljava se za izradu srži detonirajućih štapina i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli.2. osetljivost na udar se znatno smanjuje. što ga čini podesnim za izradu AN-FO smeša. U toploj vodi se lako rastvara. Trotil se koristi kao brizantna komponenta većine privrednih eksploziva i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. pa lako detoniraju posle veoma kratkog vremena sagorevanja. koji se upotrebljava za izradu pojačnika (bustera) za iniciranje neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša.C6H2(NO2)3 .44-1. U čistom stanju gradi bele kristale. azotovi oksidi i dr. alkoholu i etru. koji je pogodniji za proizvodnju eksploziva. nagriza kožu.

pri gustini od 3. Olovo azid .3-0.1g/cm3. Dodatkom ulja. 3.1. a u kapisli br.Pb(N3)2 Olovo azid nastaje iz vodenog rastvora natrijum azida i olovo nitrata (ili acetata).1. velike brizantnosti. je oko 0. parafina i dr. gustine 3.01g/cm3.4.4g. Zbog svojih dobrih osobina sve više potiskuje živin fulminat. 3. osetljivost fulminata žive se može znatno smanjiti (dobija se flegmatizovani fulminat žive).8. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi samo 4cm.1. Elektrodetonatori sa olovo azidom ne smeju se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. vrlo osetljiv na udar.2. 3.C6H(NO2)3O2 . Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene.2. Živin fulminat se prvenstveno koristi kao primarno punjenje detonatorskih kapisli. a na dnu suda iskristališu iglice fulminata.22-1.0g/cm3. Ima negativan bilans kiseonika (-17%). 3. Može se presovati pod visokim pritiskom (do 200MPa).2.9 Živin fulminat se dobija rastvaranjem žive u azotnoj kiselini i ulivanjem rastvora u etil alkohol. tako da pri vlažnosti od 5% dolazi do delimične eksplozije pri udaru.2. Fulminat žive je beli do svetlo sivi sitni kristalni prah. Reakcija je praćena ključanjem. Dobija se u obliku bezbojnih ortorombičnih kristala koji su veoma osetljivi na udar i trenje. Vlaga smanjuje eksplozivne karakteristike živinog fulminata. zbog čega sa njim treba oprezno postupati. 3. a da ne gubi osetljivost. pri gustini od 4. a nasipna 1. a pri vlažnosti od 30% ne nastupa hemijsko razlaganje.2. U zavisnosti od primenjenog prostog eksploziva. mešavina želiranog nitroglicerina i nitroglikola i dr. Pb . kristalna gustina je 4. pri čemu se najpre izdvoje isparljivi sastojci. Dodatci su razna nitrojedinjenja (trotil. Ima visoku tačku zapaljivosti 320-3600C.1.1. namenjene za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu.6g/cm3 je oko 5400m/s. Količina živinog fulminata u kapisli br.8. relativna energija u odnosu na TNT je 45%. pa i u rudarstvu.2. a temperatura eksplozije 37300C. Iako je vrlo stabilan i osetljiv na udar i trenje. Azid srebra Ag(N3)2 Azid srebra nastaje iz vodenog rastvora srebro nitrata i natrijum azida. oko 0. Upotrebljava se kao primarno punjenje rudarskih kapisli. pri čemu se azid olova obori kao sitno iskristalisan beličast prah. Specifična zapremina gasova je 243l/kg.2. jer je jeftiniji. Proizvode se u praškastom i poluplastičnom stanju. je oko 5400m/s. Lako se pali iskrom.8g/cm3. temperatura samozapaljenja 2900C. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 10cm. tetril i dr. H2O Olovo trinitroresorcinat ("ten") nastaje iz vodenog rastvora olovonitrata (ili acetata) u koji se uliva rastvor Mg (ili Na) trinitroresorcinata. Znatno je jači od živinog fulminata. Olovo azid se upotrebljava kao primarno punjenja detonatorskih kapisli. 8.). i − sigurnosne metanske eksplozive. uglavnom primenjuju amonijumnitratski i nitroglicerinski složeni eksplozivi. danas se u privredi.2. Kristalna gustina je 5. Zbog toga se u kapislama iznad olovo azida stavlja sloj nekog drugog inicijalnog eksploziva.6g/cm3.42g/cm3. Olovo trinitroresorcinat . jači i sigurniji za rukovanje.2. Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene imaju kao glavni sastojak amonijumnitrat sa raznim dodacima u cilju postizanja veće osetljivosti i veće radne sposobnosti. specifična zapremina gasova je 308l/kg. osovinsko ulje. Prema udaru i trenju manje je osetljiv od fulminata žive. Pod uticajem ugljendioksida raspada se. Kapisle moraju biti od aluminijuma. drveno brašno. Složeni brizantni eksplozivi Složeni brizantni eksplozivi predstavljaju smešu više prostih eksploziva i drugih materija. najčešće olovo trinitroresorcinata.5g. voštanih materija. Brzina detonacije. Gustina olovo azida je 4.3. To je sitno iskristalasta materija smeđe boje. Brzina detonacije olovo azida. Detonira na temperaturi od 1900C. trenje i toplotu. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi .8g/cm3 je oko 4500m/s. a pri gustini od 4. jer olovo azid hemijski reaguje sa bakrom i nagriza ga.2.8. 3. stvarajući azotvodoničnu kiselinu koja je sklona detonaciji. Pri vlažnosti od 10% fulminat se razlaže bez detonacije. nije našao širu primenu u rudarstvu jer je dosta skup.1.4-0. koja u sebi sadrži sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja. jer i sa 30% vlage reaguje kao u suvom stanju. Prema vlazi je manje osetljiv. 6.

Pakuju se u vreće od po 25 kg ili kartonske kutije.2. 8.Kruševac proizvodi amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive opšte namene pod imenom AMONEKS 1-4 i amonijumnitratske praškaste eksplozive za specijalne namene pod imenom DEMEKS 1-3. Manje su osetljivi na vlagu od praškastih eksploziva na bazi trotila. Pakuju se u parafisani papir i polietilenske kese. Pri niskim temperaturama nisu osetljivi i ne mrznu se. šumarstvu. elektrodetonatorima i detonirajućim štapinom. za spajanje metala itd. uz dodatak sredstava protiv stvrdnjavanja. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem nitroglicerina su brizantni eksplozivi koji pored amonijumnitrata. Nitrol 2 je smeša izrađena od 92%AN i 8% gorivog ulja. uslova primene i čuvanja u magacinu. osovinskog ulja i dr. a relativna vlažnost vazduha max 75%. zbog čega se pakuju u parfinisani papir i polietilenske kese. dinitrotoluola. Za miniranje čvrstih stena koriste se pojačani AN eksplozivi sa dodatkom sprašenog aluminijuma do 5%. heksogen i dr. Praškaste AN-FO smeše na bazi kristalnog amonijumnitrata i gorivog ulja kod nas su poznate pod imenom: Nitrol 1 i Nitrol 2. poljoprivredi i nekim drugim privrednim granama. u svom sastavu imaju oko 5% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. do 17% trotila. Malo su osetljivi na udar i trenja. Najbolji sastav eksploziva je onaj kod koga je odnos gorućih i eksplozivnih komponenti takav da se obezbedi uravnotežen bilans kiseonika. Pakuju se u polietilenska creva standardnih prečnika (50-230mm). Kritični prečnik je 60mm. Uglavnom se koriste za miniranje u suvim i vlažnim minskim bušotinama. tako i u jamskoj eksploataciji. U rudarstvu se koriste kako na površinskim kopovima. dok na istoku (Rusiji) kao "igdaniti". svojstava i količine senzibilizatora. Koristi se za podzemna miniranja. Domaća fabrika eksploziva. Na zapadu i kod nas ovi eksplozivi poznati su kao AN-FO smeše.Trayal korporacija . Zbog sadržaja nitroglicerina sa nitroglikolom ne mrznu se ni kod najnižih zimskih temperatura. masa (500-25000g) ili plastične vreće. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem trotila sastoje se od: 60-85% amonijumnitrata. Nitroli se uspešno primenjuju u rudarstvu. dinitrotoluola. U rudarstvu se koriste za eksploataciju ukrasnog kamena. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od-200C do +300C. Prema vlazi dosta su osetljivi. šumarstvu i poljoprivredi. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe u bivšoj Jugoslaviji su viteziti. Obične . Osetljivost amonijumnitratskih eksploziva na početni inicijalni impuls zavisi od kvaliteta izrade. drveno brašno itd. AMONEKSI 1-4 su privredni eksplozivi namenjeni za miniranje u rudarstvu. tj. Primenjuju se kako na površinskim kopovima. Zbog svog prostog sastava ove eksplozivne smeše spadaju u najsigurnije eksplozive za rukovanje. Kao gorući neeksplozivni dodaci koriste se drvena strugotina. Ne mogu se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Pakuje se u plastične vreće za nasipanje u bušotine ili za pneumatsko punjenje. Pakuje se u patrone standardnih prečnika. AN-FO smeše za mehanizovano punjenje proizvode se na mestu upotrebe. Kod nas je ova vrsta eksploziva našla najširu primenu na površinskim kopovima. drvenog brašna. Patroniraju se u parafisani papir ili polietilenska creva standardnih prečnika (28-230mm) i masa (100-25000g). drvenog brašna. DEMEKSI 1-3 su niskobrizantni eksplozivi koji se uspešno primenjuju pri spajanju i obradi metala eksplozijom. a relativna vlažnost vazduha max 75%. gde nisu prisutni metan i eksplozivna ugljena prašina. Nitrol 1 je eksplozivna smeša izrađena od kristalnog amonijumnitrata sa tečnim (ili čvrstim) organskim gorivima.2.10 Amonijumnitratski praškasti eksplozivi su mehaničke smeše kristalnog amonijumnitrata sa eksplozivnim nitrojedinjenjima i neeksplozivnim gorućim dodacima. Primenjuju se za miniranje mekih do srednje čvrstih stena. trotila.1. građevinarstvu. amonali i pojačani amonali. Prenos detonacije je samo u direktnom kontaktu. Iniciraju se klasičnim sredstvima za iniciranje: rudarskom kapislom. a nisu pogodni za miniranje u bušotinama u kojima ima vode. površinsku obradu-otvrdnjavanje. Praškasti i granulirani amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja Amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja izrađeni su na bazi kristalnog ili granuliranog amonijumnitrata i određenog procenta gorivog ulja (nafte). građevinarstvu. Kritični prečnik je 32mm. Mogu se koristiti za zavarivanje. Inicira se kapislom br. a izrađene su na bazi granuliranog-poroznog AN i gorivog ulja u određenim procentima i to: 94-97%AN i 6-3% gorivog ulja. Inicira se pentolitskim pojačnikom PP-300. higroskopni su. pa se isključivo koristi za miniranje na površinskim kopovima i kamenolomima. Eksplozivna nitrojedinjenja su u praškastom ili tečnom stanju i to: trotil. Primenjuju se za miniranje srednje čvrstih i čvrstih stena. pirotehnike i hemije . Isporučuju se u rasutom stanju. zbog čega spadaju u eksplozive sigurne za rukovanje i transport. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi kao brizantnu komponentu koriste trotil ili nitroglicerin. osovinskog ulja i po potrebi boje. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C. Najpoznatiji AN-TNT eksplozivi u bivšoj Jugoslaviji poznati su pod imenom: kamniktiti.2. nitroglicerin. tako i na kamenolomima za miniranje srednje čvrstih i mekih stena. 3.

ANFO J. veliku gustinu i dobru vodootpornost. kao što su natrijumova so karboksimetilceluloze. tako što AN-FO vozilo u separatnim bunkerima prevozi obe komponente (AN i gorivo ulje) do minskog polja. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C. bezdimni barut.5%AN i 5.3. što povećava sigurnost primene i omogućava mehanizovano punjenje minskih bušotina. čija primena kod nas i u svetu neprekidno raste.) i metalne prahove kao visokoenergetska goriva.Trayal korporacija . gde se radi sa srednjim i velikim prečnicima bušotina.1. Patronirani vodoplastični-slurry eksplozivi izrađuju se bez metalnih prahova ili sa sadržajem metalnih prahova. Fabrika eksploziva. proizvodi vodoplastične Slurry eksplozive na mestu primene. koji se rastvara u vodi (10-14% vode) dajući pri tome zasićen rastvor. sprašeni aluminijum i dr. Fabrika eksploziva. Koriste se za miniranje čvrstih stena na površinskim kopovima. guar i dr. Za uspešnu i ekonomičnu primenu ovih eksploziva neophodno je uskladiti dimenzije pentolitskog pojačnika u odnosu na prečnik bušotine i količinu eksploziva. prečnik bušotine. AN-FO smeše se prvenstveno koriste za miniranje u suvim minskim bušotinama velikih prečnika. Njihovim razvojem danas je prošireno polje primene na srednje i male prečnike bušotina. Zahvaljujući vodi i pogodnim plastifikatorima-zgušnjivačima ovi eksplozivi imaju kašastu konzistenciju. Zbog sadržaja vode osetljivost na udar i trenje je izrazito smanjena. Razlaganje se odvija po jednačini: 3NH4NO3 + CH2 → 7H2O + CO2 + 3N2 + 3784kJ AN-FO smeše za mehanizovano punjenje prave se na mestu upotrebe. gustina punjenja u bušotini. Vodoplastični eksplozivi u svom sastavu sadrže vodene rastvore oksidacionih soli (amonijumnitrata ili natrijumnitrata). gde se uključivanjem odgovarajuće opreme na vozilu vrši spajanje komponenti u AN-FO smešu. U sastav eksploziva ulaze i sredstva protiv segregacije koja obezbeđuju stabilnost suspenzije i viskozitet.41. Vodoplastični-Slurry eksplozivi mogu se proizvoditi: − fabrički i pakovati u patrone određenih dimenzija. pa se za njihovo iniciranje primenjuje pentolitski pojačnik . BORIT i BORIT M. ili − proizvoditi na mestu upotrebe i direktno upumpavati u bušotine. .Kruševac proizvodi patronirane vodoplastične-slurry eksplozive pod komercijalnim nazivom: DETONEKS. Vodoplastični . pod komercijalnim nazivom: MAJDANITI. gde je prečnik bušotine veći od 70mm. 3. pri čemu dolazi do slabljenja ili gubljenja eksplozivnog svojstva smeše. Sastoje se od zasićenog vodenog rastvora amonijumnitrata i drugih dodataka za pojačanje. Fabrika eksploziva.2. 1.Trayal korporacija .Kruševac. Gustina im je 1. a relativna vlažnost vazduha max 75%. Metalni prahovi dodaju se radi povišenja toplote eksplozije. trotil. veličina i snaga pojačnika. koja se zatim pneumatskim putem ubacuje u minske bušotine. kontakt sa zidom bušotine itd. Imaju veliki kritični prečnik φ 60 mm. kao što su: trotil. senzibilizirajuće materije eksplozivnog i neeksplozivnog karaktera (bezdimni barut.Slurry eksplozivi za mehanizovano punjenje su eksplozivi koji se spravljaju na mestu miniranja. nafta i dr. pa se mogu koristiti i u minskim bušotinama koje sadrže vodu. Smeša sa 94.11 zrnaste neporozne vrste amonijumnitrata nisu podesne za izradu AN-FO smeša. Optimalni rezultati pri miniranju vodoplastičnim-SLURRY eksplozivima dobijaju se kod primene na površinskim kopovima. U sastav eksploziva ulaze još stabilizatori i visokomolekularni plastifikatori radi postizanja dovoljne plastičnosti i stabilnosti smeše.Kruševac proizvodi AN-FO smeše za mehanizovano punjenje pod imenom: ANFEKS P i ANFO J. Nisu osetljivi na klasična sredstva za iniciranje. ANFEKS P je namenjen prvenstveno za punjenje minskih bušotina na površinskim kopovima i kamenolomima. Ne sme se koristiti za miniranje u bušotinama sa vodom. Za proizvodnju vodoplastičnih-Slurry eksploziva koristi se kristalni amonijumnitrat. kao što su: granulacija AN.Trayal korporacija . pirotehnike i hemije . jer se amonijumnitrat lako rastvara u vodi.1. je namenjen za mehanizovano punjenje minskih bušotina u jamskoj eksploataciji.5% gorivog ulja smatra se klasičnom i efikasnom smešom. vlažnost bušotine. Tehničko-minerske karakteristike AN-FO smeša zavise od čitavog niza faktora. Vodoplastični eksplozivi se patroniraju u polietilenska creva standardnih prečnika (60-100mm) i masa (1500-4000g). pirotehnike i hemije . pri čemu imaju dopunsku oznaku M. Pri takvom odnosu komponenti smeša ima nulti bilans kiseonika i razlaže se tako da u produktima eksplozije nema otrovnih gasova. Zbog svojih dobrih osobina Slurry eksplozivi su našli široku primenu kod masovnih miniranja na površinskim kopovima.2.6g/cm3. s obzirom da pri mešanju primaju ulje samo po površini i slabije ga zadržavaju u mešavini. a brzina detonacije 5000-6200m/s. gorivo ulje. pirotehnike i hemije .buster ili patrona običnog eksploziva (amonala). Vodoplastični amonijumnitratski-Slurry eksplozivi Vodoplastični-"Slurry" eksplozivi predstavljaju najnovije eksplozivne smeše.

12 Majdaniti su kiseonično balansirane smeše vodenog rastvora amonijumnitrata (oksidant) i neeksplozivnih gorivih materija (dizelskog ulja. za razliku od drugih Slurry eksploziva. 35 i 40. Namenjeni su za geofizička istraživanja. Emulzije predstavljaju vodene rastvore neorganskih soli (oksidanti) i različitih gorivih materija: ulja. detonacionih karakteristika i primene. Sistem proizvodnje majdanita pomoću Slurry vozila.4. Aktiviraju se jakim pentolitskim pojačivačem ili rudarskom kapislom br. U grupu amonijumnitratskih poluplastičnih eksploziva spadaju i eksplozivi za geofizička i seizmička istraživanja . Stub istisnute vode poprima ulogu čepa minske bušotine. polietilena ili polistirola. kao i dodataka u svrhu stabilizacije i plastifikacije.Trayal korporacija . Emulzioni eksplozivi Emulzioni eksplozivi predstavljaju poslednju generaciju vodoplastičnih-Slurry eksploziva.Kruševac proizvodi emulzione eksplozive pod komercijalnim nazivom. ferosilicijum i sl. U pogledu konzistencije. Slurry vozilo u odvojenim bunkerima nosi vodeni rastvor oksidanata i smešu goriva do minskog polja. Nastala kašasta smeša. Pogodni su za podvodna miniranja. . Izlazeći iz creva spuštenog do dna bušotine pune vode. U tehničkom smislu emulzije predstavljaju disperzni dvofazni sistem u kome je jedna faza dispergovana u drugoj. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su VITEZITI 20. Otporni su na visoke i niske temperature. 25. Da bi ovako dobijena emulzija posedovala određena eksplozivna svojstva dodaju joj se različiti aditivi. direktno se upumpava u minsku bušotinu. atomizirani aluminijum. prahova aluminijuma. Iniciraju se specijalnim elektrodetonatorima namenjenim za ova ispitivanja. imaju idealne detonacione karakteristike.2. ni smanjenja eksplozivnih svojstava.5. Osnova za emulzione eksplozive je stabilna neeksplozivna emulzija izrađena na bazi klasičnog sistema oksidans-gorivo. barijeve sulfate i druge komponente. amonijumnitrat. odnosno za veštačko izazivanje seizmičkih talasa u steni.2. predstavlja danas najsavremeniji način snabdevanja velikih površinskih kopova sa potrebnim količinama eksploziva. Fabrika eksploziva. a da pri tom ne dolazi ni do kakve promene njegovog sastava. Suštinski posmatrano emulzije predstavljaju smešu dve tečnosti koje se ne mešaju. U svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol.). stabilizatore i dr.busteri ili slični brizantni eksplozivi visokog detonacionog pritiska. Osetljivi su na klasična sredstva za iniciranje.1. emulzioni eksplozivi pokazuju veliku fleksibilnost. Fabrika eksploziva. Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi u svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerinnitroglikol. majdanit potiskuje vodu naviše. DETOLIT i DEMULEX. Postojani su na visokim i niskim temperaturama. Spajanje goriva i oksidanta u eksplozivnu smešu vrši se u toku punjenja minske bušotine. Emulzioni eksplozivi. pirotehnike i hemije . drveno brašno. Energija koja se pri eksploziji oslobađa je rezultat vrlo brze oksidaciono-redukcione reakcije između goriva i oksidanta. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su GEOVIT 26 i 36. amonijumnitrat. To omogućava da se majdaniti jače energetske snage pumpaju na dno minske bušotine do željene visine. a koja nastaje kada se smeša inicira snažnim pojačivačem visokog detonacionog pritiska. Patroniraju se u plastična creva od polivinilhlorida. gde se pomoću elektronski programirane opreme gorivo i oksidant mešaju. kao što su: stakleni ili plastični mikrobaloni. 8. pomoću pumpe i gumenog creva. ferosilicijuma.2. sa prečnicima bušotina od φ30-300mm. dizel goriva.1. sprašenog uglja i dr. koje predstavlja malu pokretnu fabriku eksploziva. a zatim se bez prekida automatski nastavlja pumpanje energetski slabijeg sastava u gornji deo minske bušotine. trotil.Kruševac ne proizvodi ovu vrstu eksploziva. Kod ovog sistema postoji mogućnost punjenja minskih bušotina bez prekida. To se ostvaruje na Slurry vozilu. Koriste se za miniranje stena različite čvrstoće. metalni prahovi. Mogu detonirati pod visokim hidrostatičkim pritiskom. rastopljenih voskova i dr.2. pirotehnike i hemije . perliti. sa energetski različitim smešama. Ni jedna od komponenata koje ulaze u sastav Majdanita nije sama za sebe eksploziv.Trayal korporacija . Za aktiviranje zahtevaju snažan inicijalni impuls. Emulzije mogu biti tipa: voda u ulju ili obrnuto ulja u vodi. dok se ne postignu najoptimalniji rezultati. Poseduju veliku brzinu detonacije. 3. Majdaniti su eksplozivi koji svoju punu detonacionu sposobnost dobijaju tek kada se nađu u minskoj bušotini. čak i pri malim prečnicima upotrebe. Koriste se za miniranje tvrdih i vrlo čvrstih stena. granulirani amonijumnitrat. kakav daju pentolitski pojačivači . 30. glikola. 3. Otporni su na uticaj vlage i vode. Snaga majdanita se može podešavati prema konkretnoj situaciji i zahtevima stenske mase koja se minira.geoviti. zavisno od vrste i tipa. relativno visoku gustinu i detonacioni pritisak. Vodotpornost majdanita je odlična.

MPa 1198 1067 948 1092 1037 Dinamiti sastoje se od želiranog nitroglicerina sa sprašenim natrijumnitratom ili amonijumnitratom uz dodatak kalijumperhlorata. Upotrebljavaju se. cm 6-8 6-8 6-8 6-8 6-8 relativna snaga*. Želirani vitezit je najači privredni eksploziv. Sastav produkata eksplozije je povoljan. U tabeli 16.5 1.5 1. sa oznakom sadržaja nitroglicerina (%NG). 6. Usled sadržaja nitroglikola podnose niže temperature. Plastični su. drvenog brašna i dr. pod zemljom i na površini.2. 8.48 brzina detonacije. Smrznuti dinamit je vrlo osetljiv na udar i trenje. % 83 77 68 62 56 * U odnosu na minersku želatinu. Takođe. žutomrke boje. kJ/kg 6482 5975 5573 5506 4982 temperatura eksplozije.5 brzina detonacije. dobrom postojanošću prema vlazi i dr. Sastoji se od preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol i nekih organskih i neorganskih komponenti u manjem procentu. za miniranje tvrdih.2.3. Smrzavanje je opšti nedostatak dinamita. radnu sposobnost 397cm3 (po Trauclu). Vrlo je otporan na vlagu i visoku temperaturu. g/cm3 1. cm 6-8 6-8 6-8 8-10 8-10 proba po Trauclu. 17. Po svojim karakteristikama blizak je minerskoj želatini.0C 4187 3937 3644 3390 3030 specifični pritisak. m/s 7300 6800 6800 6500 6300 prenos detonacije. žilavu želatinsku masu. zavisno od vrste dinamita. Prema sadržaju nitroglicerina (63. Odlikuju se velikom gustinom. Upotrebljava se za miniranje najtvrđih stena i ruda i u specijalne svrhe. cm3 520-560 500-520 480-500 500-520 460-480 gasna zapremina. 16. zavisno od relativne snage.2. Nitroglicerinski plastični eksplozivi opšte namene Nitroglicerinski plastični eksplozivi kao glavni sastojak u svom sastavu imaju preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. bez štetnih posledica. koji u ovom odnosu daju prozirnu.2. Inicira se rudarskom kapislom br. pa je suviše opasno da se u takvom stanju koristi.) smrzavanje se može potpuno izbeći. Inicira se rudarskom kapislom br. 3. date su tehničko-minerske karakteristike vitezit želignita. Najpoznatiji nitroglicerinski plastični eksplozivi su: minerska želatina. Proizvode se pod komercijalnim imenom viteziti. Neznatno je osetljiva prema vlazi. Smrzavanje se sprečava držanjem dinamita na umereno toplom mestu. S obzirom na visok sadržaj nitroglicerina vrlo je osetljiv na udar i trenje. Minerska želatina (praskava želatina) je najsnažniji nitro-glicerinski eksploziv sa brzinom detonacije 7800m/s. i br. za što su naročito pogodni podzemni magacini. Smrznuti dinamit se "kravi" zagrevanjem u metalnom sudu postavljenom u vruću vodu. temperaturom eksplozije 42100C i radnom sposobnošću 520cm3 (po Trauclu). g/cm3 1. Dinamit 1 ima brzinu detonacije 6500m/s. m3/kg 709 670 639 788 829 toplota eksplozije. Uz to smrznuti dinamit obično nepotpuno detonira i razvija otrovne gasove. Tab.5 1.5+10%) razlikuje se: dinamit 1 i dinamit 5. ali manje elastični i žilavi od minerske želatine. znatnom brzinom detonacije. naročitim dodacima (dinitrohloridin i dr. nitrotela. S obzirom da je snažnijim od dinamita 5 češće se upotrebljava. srednje tvrdih i mekih stenskih materijala. dinamiti i želigniti. Osnovne karakteristike vitezit želignita Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 72%NG 62%N 52%N 42%N 32%N G G G G gustina. m/s 7000 6700 6500 6300 6000 prenos detonacije. Tab. Želigniti su želirani nitroglicerinski eksplozivi sa sadržajem 34-72% mešavine nitroglicerin-nitroglikol uz dodatak sprašenog kalijumnitrata ili natrijumnitrata i celuloznih materija. date su tehničko-minerske karakteristike želiranih vitezita.5 1.48 1.5 1. Karakteristike nitroglicerinskih plastičnih eksploziva (želirani viteziti) Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 100 80-II 80 60 50 gustina. U tabeli 17. pa se može koristiti i za miniranje pod vodom. 3. želirani vitezit. dobrom hemijskom stabilnošću. Sastoji se od 92-94% nitroglicerina i 6-8% kolodijum pamuka. Metanski sigurnosni eksplozivi .5 1.13 3.2. Dinamiti se upotrebljavaju za miniranje stena i ruda različite tvrdoće. kao i druge organske i neorganske komponente u manjem procentu. pri čemu se takvi dinamiti označavaju kao "teško smrzavajući".5 1. koje počinje na +110 ili +80C i naniže napreduje prilično brzo. Vrlo je stabilna u magacinu.

Proizvodnja praškastih amonijumnitratskih eksploziva obuhvata najpre potpuno sušenje higroskopnog amonijumnitrata u cevnim sušnicama. određenih dimenzija i masa. ukoliko nisu u tečnom stanju. U zavisnosti od vrste eksploziva i uslova njegove primene zavisi i način pakovanja. pri čemu se mešanje obavlja u specijalnim mašinskim mešalicama. proces proizvodnje praškastih i plastičnih eksploziva razlikuje se samo u pojedinostima. Praškasti metanski eksplozivi na bazi amonijumnitrata sastoje se od: amonijumnitrata (oko 62%). Najčešće korišćene inertne soli su natrijumhlorid i kalijumhlorid. Kod njih se radi povećanja sigurnosti. Imaju pozitivan bilans kiseonika pa su pogodni za jamska miniranja. 3. Pri eksploziji manje vreli gasovi iz obloge patrone deluju kao zaštitni omotač. Sve se to izmeša u plitkim cilindričnim mešalicama. 3. obično se dodaju na kraju proizvodnog procesa. od kojih se razlikuju sadržajem određenih količina inertnih soli (10-50% zavisno od vrste). Fabrika eksploziva. − vodoplastične “Slurry” eksplozive. Otporniji su prema vlazi i raspolažu većom radnom sposobnošću u odnosu na praškaste vrste.Praktikum-Metode ispitivanja) date su fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike najnovijih rudarskih eksploziva iz proizvodnog programa Fabrike eksploziva.Kruševac proizvodi dve vrste praškastih metanskih eksploziva i to: METANDETONIT 1 i METANDETONIT 2. između vrelih gasova detonacije i prisutnog metana ili eksplozivne ugljene prašine. iziskuju vrlo prisno mešanje sa amonijumnitratom u suvom ili vlažnom stanju. i − metanske sigurnosne eksplozive. higroskopni su. Proizvodi detonacije ne sadrže otrovne gasove. čime se postiže sniženje temperature eksplozije za oko 10000C.5%). drvenog brašna i dr.2. − AN-FO eksplozive. a kao zaštita od spoljne vlage koriste se polietilenske kese za skupno pakovanje. Poluplastični metanski eksplozivi izrađeni su na bazi amonijumnitrata sa znatno većim procentom želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol (21-31%) i uz veću količinu inertnih soli (35-40% natrijumhlorida ili kalijumhlorida). da bi eksploziv imao dovoljnu moć detonacije. koje se hermetički . koje se spolja zagrevaju vodenom parom. Praškasti eksplozivi prečnika ispod 60mm pakuju se u parafisani natron papir. prethodno se stope pa im se u zagrejanom stanju dodaju amonijumnitrat i drugi sastojci. koji ulaze u sastav ovih eksploziva. pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac. Metanski sigurnosni eksplozivi se proizvode kao: − praškasti metanski eksplozivi. kao što su nitroglicerin i nitroglikol. te se pri upotrebi u vlažnim bušotinama moraju zaštititi plastičnim folijama. patrone eksploziva oblažu slojem slabog eksploziva uz dodatak mešavine natrijumbikarbonata i natrijumhlorida (inertnih soli). Inertne soli u procesu eksplozije prelaze u parno-gasovito stanje (sublimišu). pošto je sklon zgrušavanju u toku sušenja. Neeksplozivne i netopive materije. Karakteristike domaćih rudarskih eksploziva Naša domaća Fabrika eksploziva. Mlevenje se može vršiti istovremeno sa praškastim neeksplozivnim sastojcima.2. Poluplastični metanski eksplozivi upotrebljavaju se za miniranje u uglju i pratećim stenama veće čvrstoće. Posebnu vrstu ovih eksploziva predstavljaju oklopljeni poluplastični metanski eksplozivi. Opasne eksplozivne materije.Trayal korporacija . trinitrotoluola (oko 7%). kalcijumstearata. i − poluplastični metanski eksplozivi. radi povećanja radne sposobnosti.14 Metanski sigurnosni eksplozivi su se razvili od klasičnih amonijumnitratskih i nitroglicerinskih eksploziva. pirotehnike i hemije . Ovo se najčešće vrši u posebnim odeljenjima radi veće bezbednosti. Aromatična nitrotela.4. Dodavanjem inertnih soli znatno se smanjuje radna sposobnost metanskih eksploziva. tj.5-2%).3. U tabelama 64-73. Patroniranje amonijumnitratskih praškastih eksploziva obavlja se automatski utiskivanjem eksploziva u patrone cilindričnog oblika. Proizvodnja složenih eksploziva Proizvodnja složenih eksploziva svodi se na mešanje sastavnih komponenti i patroniranje mešavine. bogate ugljenikom. (v. Koriste se za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. a zatim mlevenje osušenog proizvoda. ugljene prašine (1. karboksimetilceluloze (0. Pojačane vrste praškastih metanskih eksploziva sadrže i mešavinu nitroglicerin-nitroglikol (do 5%). pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac u svom proizvodnom programu ima četiri osnovne grupe privrednih eksploziva i to: − amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive. kao i smanjenje veličine i dužine plamena eksplozije. Pri tome. Metandetoniti su osetljivi na vodu. natrijumhlorida (oko 27%).

Kolodijum pamuk koji se koristi za želiranje sadrži 12. Proizvodnja plastičnih eksploziva obuhvata kao prvu fazu želiranje mešavine nitroglicerina i nitroglikola mešanjem sa kolodijum pamukom.1. − pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina. zavisno od vrste dinamita. Poslednja faza je patroniranje.15 zatvaraju. u koju je upresovana eksplozivna materija. Detonatorska-rudarska kapisla (DK) Detonatorska (rudarska) kapisla koristi se za aktiviranje eksplozivnog punjenja ili detonirajućeg štapina u suvim radnim uslovima. a zatim se dodaje kolodijum pamuk u količinama koje su srazmerne sastavu eksploziva. Materijal čaure zavisi od vrste inicijalnog eksploziva. U suprotnom dolazi do nagrizanja materijala čaure. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije do određene mase. koji se spolja zagrevaju vodom temperature 45-500C. − električni detonatori. Detonatorska (rudarska) kapisla je metalna cilindrična čaurica. Zatim sledi mešanje sa sprašenim amonijumnitratom (kod plastičnih amonijumnitratskih eksploziva) ili kod dinamita mešanje sa šalitrom. 4. zatvorena sa jedne strane. Patroniranje se vrši u polietilenska creva standardnog prečnika i mase.npr. i − brizantnog (sekundarnog) punjenja. − inicijalnog (primarnog) punjenja.1. i − pojačivači impulsa-busteri. U sredstva za iniciranje eksploziva spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. − sporogoreći štapin. 2. gde nema pojave metana i eksplozivne ugljene prašine. Amonijumnitratski-uljni eksplozivi (AN-FO smeše) i vodoplastični-Slurry eksplozivi proizvode se u fabrikama eksploziva (patronirane vrste) ili se prave na mestu miniranja i direktno upumpavaju u bušotine. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA OTVORENIM PLAMENOM U sredstva za iniciranje eksploziva otvorenim plamenom spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. Dimenzije i mase pojedinih patrona privrednih eksploziva su standardizovane i proizvođači su dužni da ih se pridržavaju u toku proizvodnje. . dok se kod čaura od aluminijuma ili njegovih legura kao inicijalno punjenje upotrebljava olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. Za to su potrebna sredstva za iniciranje koja imaju sposobnost da detoniraju ako se zapale plamenom ili iskrom. Mešanje se vrši u plitkim sudovima sa lopaticama. drvenim brašnom i drugim komponentama. 3)inicijalno (primarno) punjenje. Fabrike eksploziva su proizvele pokretne stanice (AnFo i Slurry vozila) koje predstavljaju male pokretne fabrike eksploziva. 2)pokrivka sa otvorom u sredini. gorivo i oksidant mešaju. a iznad njega inicijalni eksploziv. 4)brizantno (sekundarno) punjenje Čaura i pokrivka izrađeni su od istog materijala i to: bakra (i njegovih legura. U ove sudove najpre se usipa mešavina nitroglicerina i nitriglikola. i − pomoćna sredstva za paljenje (minersko saće. gde se pomoću elektronski programirane opreme. Kod čaura od bakra ili tombaka kao inicijalno punjenje upotrebljava se fulminat žive. 4. − metalne pokrivke. Zatim se patrone pakuju u polietilenske kese koje se hermetički zatvaraju i slažu u kartonske kutije do određene mase. minerski tuljci i minerske šibice). Detonatorska kapisla sastoji se od: − metalne čaurice standardnih dimenzija. Presek detonatorske kapisle: 1)čaurica. potrebno im je saopštiti početni inicijalni impuls. Prečnici iznad 60mm patroniraju se u polietilenska creva ili vrećice.1. − detonirajući štapin. Presek detonatorske kapisle dat je na sl.25%N i mora se prethodno dobro osušiti. 4. Nastala kašasta smeša pomoću pumpe i gumenog creva direktno se upumpava u minsku bušotinu. Sl. Na dno čaure prvo se upresuje brizantni eksploziv. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA Da bi privredne brizantne eksplozive doveli do detonacije. Slurry ili AnFo vozilo u odvojenim bunkerima nose oksidante (amonijumnitrat) i smešu gorivog ulja do minskog polja. tombaka) ili aluminijuma (i njegovih legura). − sporogoreći štapin. S druge strane čaurice nalazi se otvor u koji se stavlja sredstvo za aktiviranje. 2. koje se vrši istiskivanjem plastične mase eksploziva kroz kružni otvor odgovarajućeg prečnika.

Dupli sporogoreći štapin: 1)pamučni konac. Količina brizantnog punjenja kod kapisle br. mm d1. 8 za amonijumnitratske praškaste eksplozive. 2). Sve ove karakteristike detaljno su obrađene u Praktikumu . 19. kao sredstva za iniciranje. Naše domaće kapisle imaju oznake: DK-6-Al. kao i za rad pod vodom do dubine 10m. a kapisla br. DK-8-Cu gde je: DK. Zavisno od vrste i broja slojeva zaštitne izolacije razlikujemo: − dupli sporogoreći štapini sa pamučnom pređom i bitumenskom zaštitom. DK-8-Cu 45 19 7. DK-6-Cu 35 19 7. Tab. broj 6 i 8 . 3)I omotač pređe. Sporogoreći štapin se izrađuje u vidu vrpce (kanapa). sposobnost detonacije kapisle prema Hejdu. Inicijalno punjenje je veoma osetljivo na udar. Ostali prazan prostor u kapisli (oko 1/3) služi za umetanje i učvršćivanje sporogorećeg štapina ili električnog upaljača.7g/m'). 7)II sloj bitumenske izolacije . Za inicijalno punjenje koristi se fulminat žive ili olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. mm D. DK-6-Cu. 6)III omotač pređe. U praksi se najčešće upotrebljavaju kapisle br. 8 i to: kapisla br. Za iniciranje detonatorskih kapisli potrebno je sporogoreći štapin staviti u kapislu i stegnuti minerskim kleštima. max. mm DK-6-Al. sa pamučnim koncem kroz sredinu srži. preko kojih su nanenešena dva izolaciona sloja bitumena ili jedan sloj plastične izolacije.5-5.2. a može se koristiti i heksogen. sa otvorom okrenutim na gore. 4. U tabeli 19. max. 5)I sloj bitumenske izolacije. Srž štapina obavijena je sa dva ili tri unakrsno pletena zaštitna omotača od kudelje ili pamučne pređe. Paketi se slažu u dvostruke drvene sanduke. Sporogoreći štapin Sporogoreći štapin je sredstvo za paljenje koje se u sklopu sa detonatorskom kapislom koristi za pojedinačno paljenje minskih punjenja na površini ili pod zemljom. plamen i varnicu. i − univerzalni sporogoreći štapini sa PVC zaštitom. 4)II omotač pređe. radna sposobnost po Trauclu. Omotač sprečava progorevanje štapina.5 6 3 Detonatorske kapisle sa bakarnom čaurom primenjuju se u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Oznake i dimenzije kapisli br.5 6 3 DK-8-Al. mm d. 8 iznosi 0. Međuprostori između kapisli ispunjeni su suvom strugotinom. DK-8-Al. Prema svojoj jačini detonatorske kapisle se rade od br.8g. U ovim jamama ne smeju se koristiti aluminijumske kapisle. Temperatura samodetonacije kapisle veća je od 1200C. Srž štapina izrađena je u vidu kontinuiranog punjenja od sitnozrnog crnog baruta (4. Aluminijumske kapisle koristite se na površinskim kopovima i jamama gde nema opasnosti od metana i ugljene prašine. mm E. Sl. 6 i br. 1 do br. koji ima zadatak da obezbedi ravnomeran raspored crnog baruta pri izradi štapina.4 do 0.5g inicijalnog (primarnog) eksploziva.oznaka za detonatorsku kapislu. (v. a kod kapisle br. koji se primenjuje za rad u suvim i vlažnim uslovima. Oznaka L. Najvažnije tehničko-minerske karakteristike detonatorskih kapisli su: brizantnost. min. Sastoji se od barutne srži i omotača. tj. min.16 Brizantno punjenje sastoji se od trotila ili pentrita. sigurnost detonatorske kapisle itd. Al i Cu . Po pet kutija sačinjava jedan paket. date su oznake i dimenzije kapisli br. Vrsta inicijalnog punjenja zavisi od vrste materijala čaure. 6 oko 0. zbog čega se ovde neće objašnjavati. Zatim se slobodni kraj štapina zapali otvorenim plamenom i kada štapin dogori daje plameni impuls pomoću koga se inicira detonatorska kapisla.6 i br.jačina kapisle. 6 i br. 6 za nitroglicerinske eksplozive. Iznad brizantnog (sekundarnog) punjenja nalazi se 0. varničenje u bočne strane. 3.5g. koji se isključivo primenjuju na suvim radilištima. ukoliko ne postoji opasnost od metana ili eksplozivne ugljene prašine.simbol materijala čaurice. 3. Oblik i mere sporogorećeg štapina dati su na sl.1.8. Sporogoreći štapin se ne sme upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. 10. 8. 2)srž od crnog baruta. Kapisle se ne smeju bacati. Kapisle ne menjaju svoje funkcionalne osobine pri temperaturama od -200 do +200C. Ovo punjenje zaštićeno je metalnom pokrivkom sa otvorom na sredini. trenje.Metode istivanja. Sadržaj sanduka može iznositi 5000 ili 10000 komada kapisli. jer aluminijum na povišenim temperaturama gori otvorenim plamenom koji može upaliti metan ili ugljenu prašinu. što je napred već obrazloženo. Detonatorske kapisle se pakuju po 100 komada u kartonske ili limene kutije. tumbati ni pritiskati.sl.

Vrlo burno sagoreva. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina: a) minersko saće. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA ELEKTRIČNIM IMPULSOM Pri izvođenju minerskih radova široko se primenjuje električno paljenje minskih punjenja. Osigurana je protiv uticaja vlage. vreme gorenja 110-140m/s. Vreme gorenja minerske šibice je približno 1 minut. Rukovanje saćem je prosto i bezbedno. međusobno povezanih u vidu saća. Fabrika eksploziva. b)minerski tuljci 4. pirotehnike i hemije . (Ω). − omogućava vremensko paljenje. Minerski tuljci se upotrebljavaju za istovremeno paljenje 5 štapina. na suvom i vlažnom terenu itd. 4. − omogućava paljenje u tačno određeno vreme. Kalem univerzalnog sporogorećeg štapina sadrži 250m. Izrađeno je od kartonskih cevčica. U tuljak može da se stavi 6 štapina. Iz ovoga proizilazi da 1m' sporogorećeg štapina gori najbrže 100s i najsporije 150s. R . − jedini je način paljenja koji je dozvoljen u rudnicima sa metanskim režimom rada. odnosno minskih punjenja koja nisu suviše udaljena jedna od drugog. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina data su na sl. Minerska šibica se upotrebljava za pripaljivanje sporogorećeg štapina neposredno ili preko minerskog saća. čije je dno premazano zapaljivom smešom. . od kojih 5 štapina vode do minskih punjenja. U sredstva za električno paljenje mina spadaju: − električni detonatori (ED). Minersko saće omogućava istovremeno paljenje većeg broja štapina odnosno minskih punjenja. − minerski tuljci. kao što su: − omogućava jednovremeno paljenje velikog broja mina. a relativna vlažnost vazduha max.2.2+0.1. i − pomoćni pribor.Trayal korporacija . pri čemu interval zastoja može da se kreće od nekoliko ms do 1s. − moguće je paljenje minskog punjenja sa željenog rastojanja. ako je najkraći štapin koga pali dužine 1m. boja izolacije crna. Pri pakovanju štapin se namotava u kalemove. − merno-kontrolni instrumenti. paljenje mina električnom strujom ima više prednosti. − izvori struje za paljenje.17 Vreme gorenja sporogorećeg štapina se kreće u granicama od: 110-140s/m' sa tolerancijom od +10s. Sl.5mm. a šestim se pripali zapaljiva smeša u samom tuljku. Ova sredstva omogućuju brzo i bezbedno paljenje štapina. Osnovne karakteristike ovog štapina su: prečnik φ 5. Štapin se čuva u skladištima čija temperatura je od -200 do +250C. o čemu treba voditi računa prilikom izbora dužine štapina.otpor strujnog kola. U odnosu na štapinsko paljenje. 4. Zasniva se na toplotnom dejstvu električne struje. premazanih na jednom kraju zapaljivom masom.jačina električne struje. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina Da bi se sprečile nezgode koje se dešavaju pri radu sa sporogorećim štapinom. razvija visoku temperaturu i zbog toga pali štapin skoro trenutno. i − minerske šibice. Gašenje šibice je znak mineru da treba da se skloni. Drugi kraj cevčice je otvoren radi stavljanja štapina. − može se primeniti u svim vremenskim uslovima. Izrađeni su od kartona u vidu cevčice. Vreme gorenja štapina se bitno skraćuje kada gori pod pritiskom (pod vodom ili u jako nabijenoj bušotini). proizvedena su pomoćna sredstva za njegovo paljenje. U praksi se obično uzima da 1m' štapina gori za 120s. koje se može predstaviti izrazom: Q = I2 R gde je: I .Kruševac proizvodi univerzalni sporogoreći štapin (USŠ) za rad u suvim i vlažnim uslovima. pri čemu krajevi štapina moraju biti izolovani od atmosferskih uticaja. − provodnici električne struje. U pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina spadaju: − minersko saće. pri toplom i hladnom vremenu. ali se po potrebi može otkinuti i upotrebiti samo onoliko cevčica koliki broj minskih punjenja palimo. kao i za rad pod vodom do dubine 10m. a gori na promaji i vetru. Čuvan u ovim uslovima štapin treba da se upotrebi u roku od 6 meseci. (A). U kutije od talasastog kartona pakuje se po 4 kalema sporogorećeg štapina. 75%. Pakovano je po 30 cevčica zajedno.3. 4.

Električni upaljač (EU) služi za stvaranje plamenog impulsa. − stabilan. Za izradu električnih detonatora koriste se detonatorske kapisle izrađene od bakra ili aluminijuma ili njihovih legura. 6. Električni upaljač sa metalnim mostićem: 1)lamele. Danas se za miniranje uglavnom primenjuju EU standardnog tipa A. EU sa dodatkom metalnog praha su vrlo osetljivi. − EU sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom. Prema nameni električni detonatori se dele na: − detonatore za iniciranje eksplozivnih punjenja kod radova na površini i u jami.4Ω.2-1. što ove EU čini veoma otpornim na lutajuće struje. Učvršćivanje mostića u zapaljivu glavicu može biti elastično ili čvrsto. koje definišu njihovu funkciju i sigurnost pri radu. Približno 2/3 kapisle ispunjeno je primarnim i sekundarnim punjenjem.2. Za pojedinačno paljenje EU ovog tipa potrebno je svega nekoliko mA.2A). Kao materijal za zapaljivu glavicu koristi se: acetilid bakra.6Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 3. 6)zaštitni lak Prolaskom elektručne struje kroz glavicu. Shema elsktričnih upaljača: a)sa metalnim mostićem. Materijal od koga se izrađuje zapaljiva glavica mora biti: − osetljiv na toplotni impuls. Električni detonatori (ED) Električni detonator (ED) je hermetički zatvorana detonatorska kapisla br. pikriminat olova. na suvim i mokrim radilištima i pod vodom dubine do 2m. mononitroresorcinat olova i dr. koja su smeštena u detonatorsku kapislu (DK). − ne sme biti higroskopan.05mm. lako zapaljive glavice i provodnika. 5. a dužina mostića je oko 0. naponski). Mostić EU izrađuje se od legura koje imaju veliki specifični otpor. kada se kao izvor struje koristi mašina koje daje napon 20003000V.02-0. dobru otpornost na koroziju i nisku tačku topljenja. pikrit. razlikuju se tri tipa EU: − EU sa metalnim mostićem (mostni). od oblika njihovih krajeva. Kao materijal za mostić koriste se legure: nikl-hroma (80:20%). . 4 i 5)prvi i drugi sloj zapaljive mase. kao i od vrste zapaljive smeše koja je upresovana između elektroda. Električni upaljač se sastoji od lako zapaljive glavice i dva izolovana provodnika. a preostala 1/3 služi za umetanje i učvršćivanje električnog upaljača. 3)mostić visokog otpora. i − EU sa rascepkom (varnični. tj.18 4.5-5mm. Na sl. Sl.03Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≈ 20A). Napon neophodan za paljenje zapaljive smeše zavisi od rastojanja žica-elektroda. Prečnik žice mostića kreće se u granicama od 0. koja daje dovoljno jak toplotni impuls za paljenje usporivačke smeše ili primarnog punjenja detonatorske kapisle. data je na sl. Električni detonatori imaju tačno definisane električne karakteristike. Provodljivost struje se postiže tako što se u smešu zapaljive glavice ugrađuje sitno mleveni metalni prah i grafit. da ne stupa u hemijsku reakciju. c)sa rascepkom (naponski) Električni upaljač sa metalnim mostićem sastoji se od mostića koji je premošćen provodnikom visokog specifičnog otpora. Ove EU lako mogu upaliti lutajuće struje.2-1. U zavisnosti od toga kako struja prolazi kroz električni upaljač i kako se vrši paljenje zapaljive glavice. 8 u koju je ugrađen električni upaljač (EU). 5. Električni upaljač sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom konstruisan je tako da je sama zapaljiva glavica strujno provodljiva i lako zapaljiva. sa otporom mostića 1. koji je sposoban da izazove detonaciju inicijalnog (primarnog) i glavnog (sekundarnog) punjenja.1. Električni upaljač sa rascepkom (varnični upaljač) konstruisan je tako da su dovodne žice za struju u zapaljivoj glavici međusobno razmaknute. invar (36% Ni i 64% Fe). data je shema električnih upaljača. b)sa strujno provodljivom glavicom. − tip B sa otporom mostića 0. EU sa rascepkom su namenjeni za radove. pa se ne upotrebljavaju za minerske radove u rudnicima.4-0. U zavisnosti od električne osetljivosti proizvode se tri tipa zapaljivih glavica i to: − standardni tip A sa otporom mostića 1. Konstrukciona shema električnog upaljača sa zapaljivom glavicom i metalnim mostićem. − sposoban da stvori plameni impuls. − detonatore za miniranje pod vodom dubine do 200m. Sl. pri naponu od 2-3V. − visoko neosetljivi upaljači sa otporom mostića ≈0. mostić glavice se usija do određene temperature na kojoj se pali lako zapaljiva glavica.0A). legure platino-iridijuma i dr.4Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 1. 6. 2)izolator.

19 − detonatore za miniranje na radilištima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. 7): 1. Paljenje inicijalnog punjenja ne ostvaruje se direktno od plamenog impulsa lako zapaljive glavice. 8. 5. tehničko-minerskih. 8.5s. Serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) Kod vremenskih ED na dnu čaurice utisnut je broj. Domaća industrija proizvodi serije vremenskih ED sa deset stepeni usporenja (1-10). 4. sa nazivnim intervalom usporenja u seriji od: 0. − polusekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/2 sekunde. Vrste električnih detonatora U savremenoj praksi miniranja koriste se sledeći električni detonatori: 1. Vremenski električni detonatori: − električni detonatori sa zakašnjenjem izraženim u sekundama. električna lako zapaljiva glavica.25s i 0. pokrivka. 8. Sl. a na pločicu (9) utiskuju se oznake za tip detonatora i znak proizvodača. Električni detonatori sa usporenim dejstvom (vremenski elektrodetonatori) imaju ugrađen usporivački element. odmah nakon uspostavljanja kola električne struje. elektroprovodnici. koji je programiran da gori određeno vreme. Specijalni električni detonatori . inicijalno eksplozivno punjenje. a zatim ovaj aktivira inicijalno punjenje detonatorske kapisle. Električni detonator sa usporenim dejstvom Elementi električnog detonatora sa usporenim dejstvom su : 1. − milisekundni ED sa zakašnjenjem izraženim u ms. 5. 4. Konstrukcija električnog detonatora sa usporenim dejatvom data je na sl. sl. usporivački element.seizmički.1.5s (PSED-polusekundni) ili 0. Vremenski interval između brojeva u seriji je 0. električna lako zapaljiva glavica. Sl. 6. mehaničkih i sigurnosnih karakteristika. Detonatori sa usporenim dejstvom dele se na: − četvrtsekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/4 sekunde. data je serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) sa intervalom između brojeva od 0. inicijalno eksplozivno punjenje. . brizantno eksplozivno punjenje. s tom razlikom što usporivačka smeša sagoreva znatno brže. brizantno eksplozivno punjenje. 3. čaura. 9. Trenutni električni detonatori nose oznaku "0" koja se utiskuje na dance detonatora. zaštitna (antistatička) cevčica. 7. 3. Elektro detonatori sa usporenim dejstvom se proizvode u serijama od broja 1 do broja 18.25s (ČSED-četvrtsekundni). Trenutni električni detonatori se koriste za miniranje na površinskim i podzemnim radilištima. 7. − detonatore za seizmička miniranja. 9. već taj impuls najpre pali usporivački element (5). Trenutni električni detonator (TED) je detonator čije se eksplozivno punjenje aktivira trenutno. 10. 8. 2. na suvim i mokrim radilištima i pod vodom do 2m dubine. 2. pokrivka. 7. 4.5s. Trenutni električni detonator Elementi trenutnog električnog detonatora su (v. elektroprovodnici.2. 9. a na provodnicima prikačena plastična pločica sa brojem koji označava interval usporenja. pločica za intervalni broj. zaštitna (antistatička) cevčica. 2. Namenjeni su za pojedinačno paljenje mina ili kada je potrebno da sve mine detoniraju odjednom (zalomne mine i sl). vodonepropustivi zaptivač. koji se ugrađuje između električne lako zapaljive glavice i inicijalnog (primarnog) punjenja kapisle. Trenutni električni detonatori. 6. 9. čaura.sigurnosni električni detonatori: − trenutni metanski elektrodetonatori. vodonepropustivi zaptivač. − milisekundni metanski elektrodetonatori. Metanski . 4. Na sl. Električni detonatori namenjeni za miniranje u rudnicima moraju imati određeni kvalitet u pogledu električnih. pločica za označavanje detonatora. 3. Milisekundni električni detonatori su iste konstrukcije kao i vremenski ED. 7. Konstrukcija trenutnog električnog detonatora data je na sl.1. Sl.

jer se aluminijum lako usija i zapali. otpor provodnika. Lako zapaljiva glavica i eksplozivno punjenje kapisle br. 10. postavljen je mesingani konus (plamenik). Sl. Mogu se koristiti na suvim. kao i pod vodom dubine do 2m. koje daju jednosmernu struju bez pulzacija. Milisekundni električni detonatori se proizvode u serijama od broja 1 do broja 15. Metanski električni detonatori (MED-Cu) izrađuje se sa bakarnom čauricom i inicijalnim punjenjem od fulminata žive. između usporivačke smeše i inicijalnog punjenja. tinjalica i dr. Domaća industrija (”Trio” Beograd) proizvodi električne-kondezatorske mašine za paljenje mina tip EKA 400/22. vlažnim i mokrim radilištima. čija je uloga da usmeri plamen usporivačke smeše u inicijalno punjenje kapisle. sa intervalom usporenja u seriji od 20ms do 100 milisekundi. Mašine za električno paljenje mina moraju biti sposobne da pošalju dovoljno jak električni impuls za sigurno paljenje odgovarajućeg broja električnih detonatora vezanih u mrežu za paljenje. − elektronske.20 Milisekundni ED primenjuju se kod paljenja minskih punjenja koja treba da detoniraju jedno za drugim u vrlo kratkom vremenskom intervalu. po čemu se razlikuju od ostalih vrsta ED. Mreža ima granični otpor koji mašina za paljenje mora savladati. − dinamo-električne. Boja izolacije provodnika milisekundnih detonatora razlikuje se od boje provodnika trenutnih ED. (date su u Praktikumu-Metode ispitivanja). Obično su izolovani PVC masom. mašina za paljenje i mreža za paljenje mina. 4. 11. kako bi u mrežu poslala garantovanu struju za bezotkazno paljenje. . U upotrebi su sledeće vrste mašina za električno paljenje mina: − magnetno-električne. Moraju biti određenog poprečnog preseka. U upotrebi su sledeći aparati: galvanoskop. kontrolni most za dinamo mašine. da svaka sledeća eksplozija nastaje u trenutku kada je prethodno odminirana stenska masa već rastrešena. Domaća industrija proizvodi trenutne metanske električne detonatore (TMED-Cu) i metanske milisekundne ED od broja 1-10 sa intervalom zakašnjenja između brojeva od 34ms (34-MMED-Cu) i 23ms (23MMED-Cu). Sl. − kondezatorske. Električna mašina za paljenje mina tip EKA 400/22 Provodnici struje za električno paljenje mina mogu biti od bakarne.2. Elektro provodnici su od bakra sa PVC izolacijom zelene boje. Interval između pojedinih eksplozija bira se tako. 11. Ovakav način iniciranja minskih punjenja omogućuje sitniju granulaciju i manju razbacanost odminiranog materijala. Kod metanskih ED preko čaure sa spoljne strane navučen je mesingani zaštitni prsten.2.5%CH4). provodnici struje i merno-kontrolni aparati Za električno paljenje minskih punjenja koriste se mašine za električno paljenje. i − od broja 1-12 sa intervalom usporenja između brojeva od 23ms (23-MSED). Ovaj prsten ima ulogu da spreči rasprskavanje čaure pri sagorevanju usporivačke smeše. 10. 8. Domaća industrija proizvodi dve serije milisekundnih ED i to: − od broja 1-10 sa intervalom usporenja između brojeva od 34ms (34-MSED). ređe gumom. pri čemu je stvorena nova slobodna površina za narednu eksploziju. ommetar. osetljivost prema toploti i dr. koji će omogućiti proticanje struje određene jačine. i − visokofrekfentne. či je izgled dat na sl. kao i smanjenje seizmičkih potresa koji nastaju pri miniranju. su tako podešeni da ne mogu upaliti najeksplozivniju smešu metana i vazduha (8-11. otpor električne glavice. Konstrukcija metanskog milisekundnog električnog detonatora data je na sl. Osnovne tehničko-minerske karakteristike električnih detonatora su: provodljivost električne struje. Metanski milisekundni električni detonator Metanski ED su specijalno namenjenji za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Mašine za električno paljenje. na delu gde se nalazi usporivačka masa. U unutrašnjosti kapisle. Aluminijumske kapisle ne smeju se koristiti u jamama sa metanskim režimom. Konstrukcija metanskih ED je takva da je detonator potpuno zaštićen od varničenja. Merno-kontrolni aparati koriste se za kontrolu ispravnosti elektrodetonatora. aluminijumske i pocinkovane gvozdene žice. pa može izazvati eksploziju metana ili ugljene prašine.

pirotehnike i hemije .3. Sl. Pojačivač impulsa . 8. − dvanaestogramski (P-12) i − dvadesetogramski (P-20) detonirajući štapin.Kruševac proizvodi više vrsta detonirajućeg štapina u zavisnosti od količine eksplozivnog punjenja (pentrita) po dužnom metru štapina i to: − desetogramski (P-10). Usporivačka smeša u konektoru gori tačno programirano vreme u ms.) nije dovoljna detonatorska kapisla br. pa tek nakon toga dolazi do eksplozije minskog punjenja. 8. U sredini eksplozivnog punjenja je konac koji obezbeđuje ravnomeran raspored eksploziva (konstantnu gustinu) po celoj dužini štapina.8 DK br. Ako se za srž koristi fulminat žive. Preko pređe urađena je spoljna plastična izolacija. 4.3 brzina detonacije. pri rušenju podvodnih objekata i objekata na površini. Koristi se za prenos detonacije od rudarske kapisle br. Cevčica je spolja čvrsto obmotana dvostrukom pamučnom pređom. 3)unutrašnja izolaciona obloga (pređa). Sl. Uspešno se primenjuje kod masovnih miniranja na površinskim kopovima i kamenolomima. 3)otvori za uvlačenje krajeva detonirajućeg štapina Konektor se umeće na presečemon mestu štapina. Kada se zapali otvorenim plamenom gori lagano kao svaka materija. 4)spoljna plastična obloga. a iznad eksplozivnog punjenja. 2)celofanska cevčica. 2)usporivačka smeša. do svih minskih punjenja.2 6. Svi ostali krajevi štapina vezani za glavni krak štapina. 13.2 5.buster. Ne sme se koristiti u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. 13. pa njegova brzina detonacije iznosi oko 5000m/s.8 DK br. Konektori su metalne (aluminijumske) čaurice otvorene sa obe strane u koje se stavljaju krajevi detonirajućeg štapina. čije su karakteristike date u tabeli 20. . vlage i vode. koji se lako dovodi do detonacije kapislom br.Trayal korporacija . 5) pamučni konci Fabrika eksploziva. 8. upletenom u suprotnim smerovima. Karakteristike detonirajućeg štapina Karakteristika P . a da pri tome ne dolazi do detonacije. a istovremeno štiti srž štapina od mehaničkih uticaja. aktiviraju se detonacijom glavnog kraka.20 ' količina punjenja. mm 5. g/m 10 + 1 12 + 1.konektor: 1)metalna čaurica. Inicira se detonatorskom kapislom br. 8.8 Detonirajući štapin mora biti savitljiv i lako se vezivati u čvorove. odnosno pojačnika inicijacije.buster predstavlja jedinicu od čvrsto upresovanog visokobrizantnog eksploziva. Srž detonirajućeg štapina izrađuje se od fulminata žive ili pentrita sa aditivima. DETONIRAJUĆI ŠTAPIN Detonirajući štapin je vrpca sa brizantnim eksplozivnim punjenjem. Ako je srž štapina od pentrita onda je brzina detonacije oko 6500m/s. on se obavezno flegmatizuje sa parafinom. Shema konektora data je na sl. pa ispravno detonira i nakon stajanja u vodi. Otporan je na vodu (ako su mu krajevi izolovani). električnog detonatora ili neposredno na veliki broj minskih punjenja. Presek detonirajućeg štapina dat je na sl.4.5 20 + 3 prečnik.12 P . koji se na kraj štapina pričvrsti izolacionom trakom ili nekim drugim sredstvom. pri čemu nesme doći do pucanja zaštitne plastične obloge. liveni TNT. a pritisak detonacije mu je takav da dovodi do potpune detonacije najneosetljivije eksplozive.konektorima. Usporivač . ili električnog detonatora do minskog punjenja. U sredini konektora je postavljena usporivačka smeša koja je programirana da gori tačno određeno vreme izraženo u ms. prilikom razbijanja nataložene metalurške zgure itd.10 P . 12. m/s 6500+500 6500+500 6500+500 boja izolacije crvena crvena crvena iniciranje DK br. Pri tome se ostvaruje skoro trenutni prenos u sve grane štapina.21 4. ili elektrodetonatorom. koja čini štapin elastičnijim (fleksibilnijim). vodoplastični eksplozivi itd. Eksplozivno punjenje štapina smešta se u tanku plastičnu ili papirnu cevčicu. 12. Ovaj štapin omogućava brz i siguran prenos detonacije sa detonatorske kapisle.BUSTERI Za iniciranje nekih neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša (AN-FO smeše. kojima se postiže milisekundno usporenje paljenja pojedinih minskih punjenja. Detonirajući štapin: 1)eksplozivno punjenje. POJAČIVAČI IMPULSA . 20. Tab. Detonirajući štapin se često koristi u kombinaciji sa usporivačima . već se mora koristiti znatno snažniji pojačivač impulsa . tj. Prenos detonacije može se obaviti trenutno ili sa programiranim usporenjem (postavljanjem konektora).

od kojih se jedan postavlja na dno. npr.425 pritisak detonacije. 3)eksplozivno punjenje bustera. 4)detonatorska kapisla br. Uspešna primena ANFO smeša i Slurry eksploziva počela je tek onda kada su pronađeni odgovarajući pojačivači. mm 70 50 41 dužina. Buster B-2H sadrži 2g. Upotrebljavaju se za iniciranje jako upresovanog i livenog trotila.14a). čija je osetljivost na iniciranje nekoliko puta niža nego kod klasičnih eksploziva. 15). tj. 8. g 360 300 100 prečnik.22 Pojačivači impulsa-busteri izrađuju se kao presovani i kao liveni. Liveni pentolitski pojačivači imaju eksplozivno punjenje od mešavine 50% trotila i 50% pentrita. Ova grupacija eksploziva poznata je pod zajedničkim imenom "sigurnosni eksplozivi". Svi busteri su otporni na vodu. B-50P se inicira detonatorskom kapislom ili ED. U praksi se iniciranje minskih punjenja najčešće vrši sa dva bustera. cm 10 10 brzina detonacije. PP-300 i PP-100. 14d). Ovi pojačivači uspešno se primenjuju u svim našim rudnicima.425 -0. Busteri B-10P i B-10H sadrže po 10g upresovanog pentrita ili heksogena.4. gde se za miniranje koriste ANFO i Slurry eksplozivi. g/cm3 1. Karakteristike pentolitskih pojačivača Karakteristika PP-360 PP-300 PP-100 gustina. 2)aluminijumska čaura.sl. 4.60 probojna moć-čelika. a B-50PD detonirajućim štapinom. Služe za iniciranje jako neosetljivih eksploziva. U tako pripremljenu čauricu bustera umeće se detonatorska kapisla br. Iniciranje bustera vrši se kapislom br. kod sekundarnih miniranja. ili električnim detonatorom. Osnovne karakteristike standardnih pentolitskih pojačivača dati su u tabeli 21. Liveni pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentolita. upresovanog na dno aluminijumske čaurice. Konstrukcije presovanih bustera: 1)zaptivka ili plastični umetak. koji su omogućili njihovu potpunu i stabilnu detonaciju.14b). heksogena. Buster B30PD aktivira se detonirajućim štapinom koji se provlači kroz sredinu bustera (v.60 1.Trayal korporacija . koji je stegnut uzdužnom lamelom za čauru bustera (v. 8 ili detonirajući štapin. koja je poznata pod imenom pentolit. % -0. Fabrika eksploziva. Presovani pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentrita ili heksogena. 8. Liveni pentolitski pojačivači ./kutiji 60 72 180 stabilnost.. Busteri B-30P i B-30PD imaju po 30g čvrsto upresovanog pentrita. 14c).sl. pirotehnike i hemije .Kruševac proizvodi tri tipa visoko brizantnih livenih pentolitskih pojačivača: PP-360.60 1. MPa 20400 20400 20400 masa.sl.sl. 4.425 -0. meseci 12 12 12 Pentolitski pojačivač ima dva otvora za provlačenje kraja detonirajućeg štapina.sl. kao što su: ANFO smeše. . patronirani Boriti i dr. 14.4. mešavine trotila i pentrita. Najčešće korišćene konstrukcije presovanih bustera date su na sl. Ovim se postiže daleko bolje iskorišćenje snage eksplozije. m/s 7000-7500 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. kom.1. 14. mm 59 95 45 pakovanje. Na vrhu bustera hermetički je zapertlovan plastični čep (1) sa otvorom za kapislu (v. a drugi u sredinu minske bušotine. Eksplozivno punjenje bustera je potpuno zatvoreno i rad sa njim je bezbedan. koji se vezuje u čvor (v. 8. Busteri B-50P i B-50PD imaju po 50g čvrsto upresovanog pentrita.busteri Presovani pojačivači-busteri su sastavljeni od aluminijumske čaurice u koju je pod visokim pritiskom upresovana određena količina pentrita ili flegmatizovanog heksogena.2. Slurry eksplozivi. 21. Liveni pentolitski pojačivači – busteri treba da poseduju: − visok pritisak detonacije. Koristi se za podvodna miniranja dubine do 20m. Presovani pojačivači . iznad koga je postavljen električni detonator.busteri Pentolitski pojačivači su namenjeni za aktiviranje svih eksploziva neosetljivih na detonatorsku kapislu br. Ceo sklop predstavlja čvrstu celinu sa kojom se dalje postupa kao sa detonatorskom kapislom. dobija se veća količina odminiranog materijala i povoljnija granulacija odminirane stenske mase. − prečnik i dužina bustera moraju biti prilagođeni prečniku eksplozivnog punjenja koje iniciraju. Buster B-30P se inicira detonatorskom kapislom ili ED koji se postavljaju u otvor zapertlovanog plastičnog čepa (v. Sl. Tab.

Mogu se primenjivati za aktiviranje zasićenih rastvora amonijum-nitrata i drugih nitrata. 15". kako je to dato na sl. 2)višestruka spojnica ili gumeni prsten. Mehanička otpornost VPDC zavisi od spoljne temperature. SISTEMI NEELEKTRIČNOG NAČINA INICIRANJA EKSPLOZIVA U cilju povećanja sigurnosti miniranja i zaštite od neželjenih efekata lutajućih struja i statičkog elektriciteta u novije vreme razvili su se sistemi za neelektrično iniciranje minskih punjenja. fabrika eksploziva "Police" Berane proizvodi tri osnovna tipa polinel detonatora: tip N.5. ANFO smeša. 4)čvor 4. Iniciranje više VPDC (poz. a njena dužina varira u zavisnosti od dužine usporivačkog elementa. Standardne VPDC cevčice 3/1. 4)usporivački element. 3)inicijalno punjenje. 2)kartonska obloga. Od svih nabrojanih sistema najviše se primenjuje Nonel sistem. − spojnica (konektora). Pentolitski pojačivač-buster: 1)liveni pentolit. Detaprim i dr. U svetu postoji više sistema za neelektrično iniciranje minskih punjenja. koji se može ostvariti detonatorskom kapislom ili detonirajućim štapinom. proizvod hemijske industrije "Police" Berane. 4). plamenom i sl. VPDC se iniciraju detonacionim impulsom. 6 ili br. Polinel detonator tip N i tip B koriste se za miniranja na površinskim kopovima. 1) VPDC koristi se specijalni alat (starter) sa inicijalnom kapislom. 15'. kao što su: Nonel sistem. − vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). Istezanjem VPDC ne remeti se funkcija sagorevanja cevčice. Kapisla je od bakra. 15". proizvod Švedske firme Nitro Nobel. Primadet. 4)jednostruka spojnica Prenos detonacije s jednog kraja na drugi kraj cevčice ostvaruje se pomoću detonatorske kapisle u specijalnoj jednostrukoj spojnici (poz.23 Sl. 8 (sa ili bez usporivačkog elementa) i tanke vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). praškastih eksploziva itd. Zahvaljujući mikro debljini i maloj gustini reaktivnog sloja VPDC se ne mogu dovesti do detonacije udarom. Visoka temperatura u cevčici traje veoma kratko (0. i − alata za iniciranje (startera). Postupak iniciranja VPDC: 1)magistralna linija.1. 4.5mm izdržavaju silu istezanja do 60N uz elastično istezanje do 50%. Neelektrični sistem iniciranja predstavlja jedan savremen i bezbedan sistem koji se nalazi između električnog načina iniciranja i iniciranja pomoću detonirajućeg štapina. Unutrašnjost plastične cevčice obložena je mikro slojem reaktivne smeše (30-50mg/m').5. trenjem. Detonator tipa T koristi se za podzemna miniranja. 2).5ms/m') i ne može da izazove termičko razlaganje plastične cevčice (čak ni po površini). Sl. Polinel detonator sa VPDC: 1)bakarna čaura. bez obzira na broj cevčica. Sl. pri čemu su zadržane sve dobre osobine oba sistema. 3) pojedinačne VPDC. Teodet. tip B i tip T. Na ovaj način u snopu se može odjednom aktivirati i više od 100 VPDC. . varnicom. 15'. koja brzim sagorevanjem (oko 2200m/s) prenosi toplotni impuls kroz cevčicu do inicijalnog punjenja ili usporivačkog elementa kapisle. Opis polinel sistema Polinel inicirajući sistem sastoji se iz: − Polinel detonatora. 3)otvori za detonirajući štapin. Zbog toga pokazuju znatno veću sigurnost pri miniranju u odnosu na električne detonatore i detonirajuće štapine.0mm i unutrašnjeg 1. U tu svrhu koristi se gumeni prsten ili višestruka spojnica (poz. Pomoću plastičnog ili gumenog čepa kapisla je čvrsto i hermetički spojena sa vatroprovodnom detonacionom cevčicom (VPDC). Anodet. pomoću koje se ostvaruje čvrst spoj kapisle i krajeva cevčica. koja se postavlja u sredinu snopa.5mm. VPDC su hemijski potpuno neosetljive na veliki broj agresivnih organskih rastvarača i neorganskih hemikalija na temperaturama do 400C. Način aktiviranja VPDC dat je na sl. iz koga se razvio i naš domaći sistem Polinel. Polinel detonator sastoji se od standardne detonatorske kapisle br. pri čemu produkti sagorevanja dostižu temperaturu od preko 40000C i pritisak 20-30bara. 5)gumeni zaptivni čep. 2)brizantno eksplozivno punjenje. U zavisnosti od mesta primene. 15. Normalne cevčice se mogu primenjivati u temperaturnom intervalu od -400C do +600C. spoljnjeg prečnika 3. Krajevi VPDC se hermetički zatvaraju pa ne može doći do prodora vlage unutar cevi. osim u sredinama sa pojavom metana i opasne ugljene prašine. a otklonjene njihove mane. Sagorevanjem reaktivne smeše oslobađa se hemijska toplota. koji može odjednom inicirati čitavu mrežu. Hercudet. 3) vrši se uz upotrebu detonatorske kapisle. 6)vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) Vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) izrađena je od visokokvalitetne plastične mase. Za aktiviranje magistralne linije (poz. VPDC imaju masivne zidove i mogu da izdrže teške uslove rada na terenu.

Shematski prikaz dejstva eksplozije u vodi pri obradi metala: 1)ravna ploča (rondela). pesak i guma. Kod spajanja metala i površinskog otvrdnjavanja kao prenosnik energije koriste se metalne ploče. 17. čelične boce. shematski je prikazan na sl. koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta. sfernim površinama ili cevima.). graviranje. presovanje. dat je na sl. Postupci obrade metala eksplozivom Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste brizantni eksplozivi. koji nastaje kao posledica eksplozije. Ovim postupkom oblikuju se razni predmeti manjeg ili većeg prečnika (cevi. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja. koja se plastično deformiše. veličina i geometrijska forma eksplozivnog punjenja itd. tehnologiji polimera itd. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet upotrebljava se voda. spajanje. pirotehničkom smešom i drugim postupcima. 1) matrica. 16. zavarivanje. građevinarstvu. 3)eksploziv. popravka naprslih delova itd. b)preko vazduha. na kojima se visoki pritisci dobijaju dejstvom relativno malih količina eksploziva.24 5.19. koji se klasičnom tehnologijom ne mogu spojiti. 16. Pored mašinstva ova tehnologija primenjuje se i u rudarstvu. Shematski prikaz probijanja otvora eksplozivom: a)u ravnim pločama. otvrdnjavanje. jer ona obezbeđuje visoku tačnost dimenzija obrađivanih komada. 3)odbijeni udarni talas. Sl. rezanje. 2) metalni deo u kome se probija otvor. čelične kuplole. plakiranje. c)preko tečnosti. 4)voda Eksplozivna punjenja za probijanje otvora prilagođena su obliku komada koji se obrađuje i mogu biti: koncentrična za probijanje otvora kod manjih komada ili izdužena za probijanje otvora u cevima. Ovom tehnologijom moguće je vršiti oblikovanje predmeta u najsloženije geometrijske forme. 5)gasni mehur Deformacija rondele (1) nastupa usled impulsnog opterećenja vodenog udarnog talasa. prenosi se na obrađivanu površinu u veoma kratkom vremenskom periodu. Postupak obrade plastičnim deformisanjem primenom eksploziva. 18. 2)matrica. Energija eksplozije. 19. Sl. sečenje. Kumulativna linijska punjenja za sečenje metala imaju veliku primenu u vojnoj tehnici za rušenja raznih objekata. dok se za sečenje koriste linijska punjenja (standardna ili improvizovana). sipkasti materijali (pesak i sl. 4)oblast kavitacije. Pregled osnovnih postupaka obrade metala eksplozivom. Načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet: a)neposredno. navoji na cevima itd. a i druge operacije obrade metala eksplozivom izvode se na jednostavnim uređajima. kako je to shematski dato na sl. sa osnovnim principima i uređajima za njihovo izvođenje. stegne u matricu i pod dejstvom pritiska eksplozije oblikuje u unapred definisanu geometrijsku formu. nastupa sekundarno opterećenje rondele prouzrokovano dejstvom pulzirajućih mehura. Ova pojava ima izuzetan značaj. Veličina i oblik eksplozivnog punjenja moraju obezbediti ravnomernu raspodelu pritiska po celoj površini obrađivanog komada. 17. izražena naglim porastom pritiska. Sl. vazduh. Energija eksploziva može se veoma efikasno iskoristiti zu obradu metala.). prikazani su načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet. 18. Sve ove. d)preko sipkastog materijala Na kvalitet obrađivanih predmeta utiče: specifična energija eksplozije. statori generatora itd. b)u cevima. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet koristi se: voda. U daljem tekstu daće se kraći prikaz pojedinih postupaka obrade eksplozivom. metalurgiji. . U ređim slučajevima energija se prenosi neposredno na obrađivani predmet. barut i gasne eksplozivne smeše. levkovi za kumulativna punjenja. Sl. probijanje. izraženom u milionitim delovima sekunde. Zagrevanje metalnog komada (rondele) vrši se električnim putem. kroz različite operacije kao što su: oblikovanje. OBRADA METALA EKSPLOZIJOM Obrada metala eksplozijom danas se sve više koristi u praksi. Spajanje metala eksplozivom omogućuje spajanje raznorodnih metala. Na sl. Loša strana neposrednog prenosa energije je u tome što brizantno dejstvo eksploziva može izazvati deformaciju samog predmeta. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva vrši se sa i bez predgrevanja rondele. guma. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva zasniva se na tome da se metalna ploča (rondela). vreme eksplozivnog razlaganja (brzina detonacije). Probijanje otvora eksplozivom vrši se na ravnim pločama. Nakon kratkotrajnog primarnog opterećenja. Probijanje i sečenje: Za probijanje otvora eksplozivom primenjuju se koncentrična kumulativna punjenja.

što se na površini pojavljuju pukotine i prsline. 3)spoljašnja cev. i − ploče koje se spajaju su paralelne. bimetalne kontaktne pločice (Č-Al). Plakiranju se podvrgavaju cevi izložene velikom habanju i koroziji. 24). usled čega dolazi do sudara ploča određenom brzinom i pod određenim uglom. Sl.sl. 24. titan.sl. primenom eksploziva mogu se plakirati: čelični "U" profili. Sl. omogućeno je spajanja metala bez obzira na znatne razlike u tačkama topljenja. Da bi se sprečile ove deformacije. bakar. i sl. 3)masivni cilindar.sl. Tehnologijom spajanja eksplozivom proizvode se: industrijski bimetalni noževi. Plakiranje cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. limovi. Optimalni zazor između unutrašnje i spoljašnje cevi iznosi od 1 do 3mm i postiže se centrirajućim prstenom. višeslojni limovi i trake.25 Primenom eksploziva za spajanja raznorodnih metala u dvoslojne ili višeslojne kompozicije. žica itd. između eksplozivnog punjenja i metalne ploče postavlja se zaštitna ploča (3). 20. Shematski prikaz postupaka za površinsko otvrdnjavanje metala: a)kontaktni postupak. Kod nekontaktnog postupka eksplozija se izvodi na pokretnoj (odbacnoj) ploči (6). Sl. s obsirom da se u toku procesa ne postižu temperature topljenja metala. koja je na izvesnom rastojanju od metalne ploče koja se obrađuje. koja može biti od gume. 2)metalna ploča koja se otvrdnjava. Cevi i slični cilindrični elementi plakiraju se na dva načina: spoljnim ili unutrašnjim eksplozivnim punjenjem (v. 7)voda. 23. 6)podloga Kod spajanja metala uglavnom se primenjuje međuploča (5). bimetalni klizni ležajevi itd. trake. Kod plakiranja unutrašnjim eksplozivnim punjenjem dolazi do deformacije unutrašnje cevi. Gasoviti produkti eksplozije ubrzavaju gornju pokretnu ploču (3). zasipni materijal itd. 6)voda. Sl. 4)unutrašnja cev. parafin ili plastična masa. pri čemu je čvrstoća spoja uvek veća od čvrstoće mekšeg metala. koja naleže na spoljašnju cev i sa njom se spaja. 2)eksplozivno punjenje. U zoni sudara dolazi do uzajmne deformacije površina. 21). 3)pokretna ploča. 3)zaštitna ploča. U praksi se primenjuju dva postupka spajanja metala eksplozivom (v. b)nekontaktni postupak. 5)spoljašnja cev. kartona i dr. pesak ili cement Sl. Oblaganje-plakiranje čeličnih cevi vrši se materijalima otpornim na habanje i koroziju. 5)centrirajući prsten. 4)unutrašnja cev. Profil deformisane zone pri spajanju metala eksplozijom U zoni spoja dolazi do strukturnih promena i znatnog povećanja čvrstoće. Otvrdnjavanje metala eksplozijom primenjuje se kod elemenata čije su površine izložene intezivnom habanju i abraziji. 6)amortizer-prigušivač. 5)električni detonator. 21. Plakirane cevi koriste se u rudarstvu za hidraulični transport čvrstih mineralnih sirovina (flotacijska pulpa. 5)međuploča. koja štiti površinu metala od mehaničkog dejstva produkata eksplozije. 20). mesing i dr. bimetalni izmenjivači toplote. 2)eksplozivno punjenje. Plakiranje cevi unutrašnjim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator.22. b)ploče su paralelne. 1)podloga. .sl. U praksi se najčešće primenjuju dva postupka za površinsko otvrdnjavanje metala i to: kontaktni i nekontaktni postupak (v. 1)osnovna ploča. pri čemu se slojevi neizmenično nagomilavaju i uvlače jedan u drugi. Profil deformisane zone metala dobija karakterističan talasasti oblik (v. koja se spaja sa unutrašnjom cevi. snagom eksplozije potiskuje se spoljašnja cev. 8)centrirajući prsten Kod plakiranja cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem. Nedostatak ovog postupka je u tome. 22. kao što su: nerđajući čelici. Višeslojni materijali dobijeni ovom tehnologijom poseduju poboljšana termomehanička svojstva u poređenju sa mono metalnim (klasičnim) materijalima. 6)pokretna (odbacna) ploča Kod kontaktnog postupka eksploziv se stavlja neposredno na površinu koja se otvrdnjava. 23. 4)eksploziv. u naftnoj industriji za transport nafte i gasa itd.). Postupci spajanja metala eksplozivom: a)ploče su pod uglom. 2)električni detonator. i to: − ploče koje se spajaju su pod uglom. 4)eksploziv. aluminijum. Za spajanja metala eksplozivom uglavnom se primenjuju manje brizantni eksplozivi.). Pored cevi. i što dolazi do odvaljivanja delića obrađivane površine.

Postupkom otvrdnjavanja metala eksplozivom dobija se velika površinska tvrdoća. Ovim postupkom mogu se otvrdnjavati i zavareni spojevi. 8 Specijalna eksplozivna punjenja primenjuju se u metalskoj industriji za: sečenje metala.složeni. da sa vremenom ne menja karakteristike (ne stari) itd. 0K 550 550 iniciranje DK br. 8 DK br. termičkom obradom ili postupcima navarivanja. Za otvrdnjavanje zavarenih spojeva najčešće se primenjuju izduženalinijska eksplozivna punjenja.LONG i KEP . kugli i šipki mlinova. Delimično utiče na mehaničke karakteristike: tvrdoću površine. Armirajući elementi moraju imati dobru adhezivnost prema matrici.1. tj. Ona omogućuje formiranje oblika kompozitnog materijala i prenos opterećenja u materijalu sa vlakna na vlakno. da obezbedi homogenost kompozita. . m/s 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. vlakna). U tabeli 22.Trayal korporacija . međusobno nerastvorljivih.Kruševac proizvodi dva tipa specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala i to: KEP . Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja. SAVREMENI MATERIJALI 1.26 Iniciranjem eksplozivnog punjenja dolazi do kretanja čela detonacionog talasa duž obrađivane površine. Ovako dobijen materijal objedinjuje najbolje osobine svojih komponenata.425 -0. da omogući jednostavan proces izrade. reznih elementa bušaće i druge opreme itd. i − kontinualne faze. otpornost prema hemijskim uticajima i eroziji. koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta. obloga utovarnih i presipnih mesta. sečenje cevi i ravnih površina i dr. matrice. sa znatno većom dubinom otvrdnjavanja u odnosu na klasične postupke obrade plastičnom deformacijom. Koriste se i za usmerena miniranja u rudarstvu i drugim oblastima. tj. Pri tome dolazi do naglog porasta pritisak (od 104-105MPa) u veoma kratkom vremenskom intervalu od 10-6 do 10-9 sekundi. cm 10 10 temperatura samozapaljenja. % -0.RING. Otvrdnjavanje površina eksplozijom primenjuje se kod pojedinih delova rudarske opreme. pri čemu oblik eksplozivnog punjenja mora biti prilagođen obliku zavarenog spoja. čeljusti drobilica. KOMPOZITNI MATERIJALI Ubrzana istraživanja u oblasti razvoja i primene novih materijala u drugoj polovini XX veka rezultirala su razvojem kompozitnih (composite . osobine zapaljivosti. Tab. pirotehnike i hemije . 22. Fabrika eksploziva. Kompozitni materijali predstavljaju makromehaničku mešavinu dva ili više materijala različitih fizičkohemijskih i mehaničkih svojstava. kuglice. g/cm3 1. dm3/kg 1002 1002 probojna moć-čelika.LONG KEP . obezbeđuje homogenost kompozita i dr. Armatura u kompozitnom materijalu prima na sebe opterećenja i doprinosi osnovnim karakteristikama čvrstoće i krutosti.6 brzina detonacije. drobljenje metala. a pokazuje čak i neke osobine koje komponente ponaosob ne iskazuju. hodnih delova rudarske mehanizacije. mešani) materijala. Matrica u kompozitu ima ulogu vezivne materije u koju je uklopljeno ojačanje-armatura.RING gustina. Definiše otpornost kompozita na visokim temperaturama. čvrstoće na smicanje i pritisak. Kompozitni materijali se sastoje iz: − diskontinualne faze. date su osnovne tehničko-minerske karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala. armature (čestice. SPECIJALNA EKSPLOZIVNA PUNJENJA ZA OBRADU METALA Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste: brizantni eksplozivi. Karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja Karakteristike KEP . električne karakteristike.425 gasna zapremina. 5. Matrica mora da raspolaže dobrim adhezivnim svojstvima. žilavost i savitljivost. barut i gasne eksplozivne smeše. kao na primer: zuba utovarnih sistema. usled čega dolazi do sabijanja površinskog sloja metala i povećanja njegove tvrdoće.6 1.

− dobra adhezivnost sa matricom i dr. skeletaste. Najčešće korišćena armaturna vlakna za konstrukcione kompozite su: staklena. kidanjem vlakana. ugljenična.aramid i dr. pa njihova mehanička svojstva veoma mnogo zavise od ugla merenja pojedinih karakteristika. što je shematski prikazano na sl. ugljenična. 1. vlakna bora. Staklena vlakna predstavljaju neorganska vlakna. Po hemijskom sastavu staklo iz kojeg se dobijaju staklena vlakna sadrži 1 do 2% oksida alkalnih metala. visokim unutrašnjim prigušenjem. U pogledu ponašanja prema zamoru kompoziti se suštinski razlikuju od metala. − jednostavnost izrade.). 1.polimerene. koja pored dobrih mehaničkih karakteristika poseduju visoku tvrdoću i veoma dobru toplotnu postojanost. Dok metali otkazuju pri zamoru samo na jedan način (stvaranjem prskotina). Zahvaljujući napred navedenim prednostima kompoziti postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. organska vlakna (kevlar . Radno su sposobna do temperature 5400C. što je veoma važno tamo gde je masa delova od vitalnog značaja. − odgovarajuće dimenzije i oblik vlakana (najviše se koriste vlakna okruglog i prstenastog poprečnog preseka). što je posledica prenošenja opterećenja preko velikog broja vlakana. Matrice za izradu kompozitnih materijala dele se na: . i − visokomodulna ugljenična vlakna (velikog modula elastičnosti). pod dejstvom spoljnih sila dolazi samo do elastičnih deformacija. ljuspaste. ugljenične i polimatrične. odlikuju se malom brzinom rasprostiranja prskotina. dobijena iz rastopljenog stakla. agresivnu sredinu i koroziju. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala Kompozitni materijali poseduju relativno veliku nosivost i posle delimičnog oštećenja. U zavisnosti od oblika i sastava konstituenata kompoziti se dele na: vlaknaste.1. U pogledu nosivosti kompozitni materijal se nalazi između nozivosti armirajućeg vlakna i matrice. laminirane i kompozite sa česticama. SASTAV I OSOBINE KOMPOZITNIH MATERIJALA Sastavne komponente znatno utiču na mehaničke karakteristike kompozita. imaju malu toplotnu provodljivost i dr. keramičke. Kompozitni materijali spadaju u grupu anizotropnih materijala. lakom obradivošću. Velika prednost kompozitnih materijala u odnosu na klasične materijale je visoka vrednost specifične čvrstoće (Rm/ρ) i specifičnog modula (E/ρ).) i vlakna bora.1. organska vlakna (aramid i dr. Sl. što omogućava izradu delova znatno manje mase pri potpunom zadovoljenju kriterijuma nosivosti. Njihova čvrstoća u velikoj meri zavisi od orijentacije armirajućih vlakana. − visoki modul elastičnosti (naročito je važan kod metalnih matrica). 2. metalna vlakna (Č. Ugljenična (grafitna) vlakna proizvode se kao: − visokočvrsta ugljenična vlakna (velike zatezne čvrstoće).). Najčešće se koriste vlakna tipa E i S. tj. kompoziti otkaziju na razne načine (odvajanjem vlakana od osnove.1. − postojanost svojstava. Sl. stvaranjem prskotina u osnovi i sl. raslojavanjem. metalne. pri čemu uzdužna zatezna čvrstoća daleko nadmašuje čvrstoću u poprečnom pravcu. 2. niskom cenom izrade i dr. A i S. velikom otpornošću na udar. Al) i dr. . Odlikuju se dosta visokom čvrstoćom. Za razliku od metala kompozitni materijali ne podležu plastičnoj deformaciji. odličnom hemijskom i toplotnom otpornošću. Kao materijal za armaturu kompozita najčešće se koriste: − staklena. Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni polimerne i metalne matrice. Takođe poseduju veliku otpornost na koncentrisane napone. U praksi se proizvode četiri vrste staklenih vlakana: tip E. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala data su na sl. Armaturna vlakna Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred armaturna vlakna su: − visoka čvrstoća vlakana. Odnos nosivosti kompozita i njegovih sastavnih elemenata Odgovarajućim izborom sastavnih elemenata i njihovim zapreminskim odnosom u strukturi kompozita mogu se dobiti materijali sa kontrolisanim i željenim svojstvima. C.27 1. Nedostatak im je mali modul elastičnosti. 1.

acetona i epihlorhidrina. Tab. malu gustinu. temperaturnom stabilnošću do 2000C. Aramid (aromatizovani poliamid) je sintetički materijal koji spada u grupu visoko aromatizovanih poliamida sa sređenom unutrašnjom strukturom. Fizičko-mehanička svojstva armaturnih vlakana Vlakna Gustina ρ 3 kg/m Zatezna čvrstoća Rm MPa Modul elastičnosti x103 MPa Specifična čvrstoća Rm/ρ 6 x10 m Specifični modul E/ρ 9 x10 m staklena borna ugljenična aramidna 1. − matrice sa metalnom osnovom. poseduju dobru dimenzionu stabilnost i hemijski su inertne. 2. 2400-2500 2600 1700-2000 1440 2100-4600 2800 2800-4500 2800 72-86 385-430 260-385 135 0. veliki modul elastičnosti. Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih armaturnih vlakana za konstrukcione kompozite. poznatije kao aramidno vlakno. grafitizaciju i obradu površine vlakana. Sl. izrađuju se i u obliku tkanja. Aramidna vlakna imaju vrlo visoku zateznu čvrstoću. Ugljenična vlakna poseduju veliku čvrstoću. kao i visoka cena izrade. razređivač. što staklena i grafitna vlakna ne ispoljavaju. pri čemu se atomi ugljenika raspoređuju po heksagonalnom sistemu. nešto manji modul elastičnosti. Zbog toga se često pribegava kombinovanju ovih vlakana sa vlaknima ugljenika ili bora. inertnost prema većini reagenasa i dr. zbog čega sve više dobijaju na značaju.7-1. data su u tabeli 1. Imaju čvrstoću na zatezanje od 3000-4500MPa i malu gustinu 1. postojana su u širokom temperaturnom opsegu od -1960C do 2600C. tako da se obim njihove proizvodnje neprestano povećava. lako se oblikuju. Njihova najvažnija osobina je da se dobro kombinuju sa visokokvalitetnim vlaknima. nizak koeficijent temperaturnog širenja. poseduju izvanrednu otpornost na udar. 1. Ovako dobre karakteristike ugljeničnih vlakana postižu se povećanim stepenom uređenosti atoma ugljenika u rešetci. Najpoznatije ogransko vlakno je “kevlar”.87 28. dok imaju približno istu masu kao kompoziti sa ugljeničnim vlaknima. Epoksidne smole su veštačke smole koje se dobijaju kondezacijom fenola. − matrice na osnovu poliesterskih smola. karbonizaciju. ugljenične i polimatrične. Ovako dobijena vlakna imaju modul elastičnosti od (350-520)⋅103MPa. koji je 7 do 11 puta veći od modula elastičnosti aluminijuma i titana. Po kvalitetu ne zaostaju za neorganskim vlaknima. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana dat je sl. hibridni kompoziti. metalne.1. ne tope se i ne skupljaju.5-34.9g/cm3. Srednji prečnik vlakna je 7μm.91 1. postojanost na visokim temperaturama.1-1. keramičke.18 1. malu gustinu. Najčešće se koriste u smeši u koju ulaze punioci.85 1. Koriste se za jako krute konstrukcije.83-1. Ugljenična vlakna predstavljaju najčešće korišćena armirajuća vlakna kod kompozitnih materijala. Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni: − matrice na osnovu epoksidnih smola. − matrice na osnovu fenolnih smola.5 148 126-205 77 Matrice za izradu kompozita Matrice za izradu kompozita mogu biti: polimerne. odličnu obradivost. Nedostaci su im otežana obradivost i oblikovanje zbog visoke tvrdoće. te se dobijaju tzv. visoka proizvodna cena. 2. znatnom otpornošću na zamor. otežano dobijanje vlakana. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana Vlakna bora odlikuju se velikom pritisnom čvrstoćom i otpornošću na torziju. ili za oko 50% manju masu nego kompoziti sa staklenim vlaknima. srednjom mehaničkom otpornošću. Pri tome vlakna postaju glatka i njihova adhezija sa matricom je znatno slabija. Pri savijanju aramidna vlakna ponašaju se vrlo slično metalima. Kompoziti sa aramidnim vlaknima daju za oko 70% manju masu nego isti delovi od čelika. U čistom vidu epoksidne smole se retko koriste. Imaju pozitivan koeficijent linearnog širenja (sličan titanu). . Organska vlakna su po hemijskom sastavu aromatski poliamidi. Visokomodulna ugljenična vlakna dobijaju se naknadnom visokotemperaturnom grafitizacijom visokočvrstih ugljeničnih vlakana (na oko 30000C). Odlikuju se relativno visokom tvrdoćom. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. a i druge smole. kroz četiri osnovne operacije: kontrolisanu oksidaciju.2. Nedostatak im je niska pritisna čvrstoća.28 Visokočvrsta ugljenična vlakna dobijaju se iz vlakana poliaikrilonitrila.

Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih matrica za izradu kompozitnih materijala. ali su za konstrukcionu primenu najinteresantniji vlaknasti polimerni kompoziti. U praksi najširu primenu imaju kompoziti sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. nikla. Ovi kompoziti poseduju dobru obradivost i sposobnost lakog pletenja vlakana. Kompozitni materijali na bazi kevlar vlakana poseduju izvanrednu otpornost na udar (žilavi su i neprobojni). titana. lakom tehnologijom obrade itd. ili alkohola (glikol. Metalne matrice proizvode se od prahova raznih metala i njihovih legura (npr.05 43. koji imaju mehaničke karakteristike reda kvalitetnog konstrukcionog čelika uz oko 5 puta manju gustinu (17002000kg/m3). malom istegljivošću. legura aluminijuma. a kao matrica koriste se sve tri veštačke smole (epoksidna. S obzirom da ova vlakna imaju glatke površine. otežano dobijanje vlakana. Nedostaci su im mala otpornost na pritisak. − jednosmerne vlaknaste kompozite sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. godine). koja iznosi 40-70% od zatezne čvrstoće kompozita sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknima.74 3100 3300 4300 1. Kod polimernih kompozitnih materijala. nekih teško topljivih metala itd.2. otpornošću na temperature do 1500C. zbog čega se u nekim konstrukcijama zamenjuju sa epoksidnim smolama. Nedostatak im je skupljanje pri polimerizaciji.29 Fenolne smole su tvrde. Kompozitni materijali sa visokomodulnim ugljeničnim vlaknima koriste se u slučajevima kada je od primarne važnosti visoki modul elastičnosti. 2. metilmetakrilat). Kompozit staklo-smola ima visoku otpornost koju karakteriše stakleno vlakno. Poliesterske smole (kontaktne smole) se dobijaju iz nezasićenih polimerizovanih jedinjenja (stirol. toplotnootporne smole.95 82. ugljenična vlakna. a kao matricu epoksidne i fenolne smole. Dobijaju se putem kondezacije fenola i formaldehida. nešto manji modul elastičnosti koji je i pored toga 2-3 puta veći nego modul elastičnosti kompozita sa staklenim vlaknima tipa E. organska (kevlar) vlakna i vlakna bora. Omogućuju smanjenje mase konstrukcije za oko 30%. zahvaljujući niskim temperaturama polimerizacije. POLIMERNI KOMPOZITNI MATERIJALI Postoji više tipova polimernih kompozitnih materijala. Radna sposobnost ovih smola ostaje nepromenjena pri temperaturama do 2500C. uz mali koeficijent linearnog širenja. Zahvaljujući dobroj elastičnosti. Kompozitni materijali na bazi ugljeničnih vlakana kao armaturu koriste visokočvrsta i visokomodulna ugljenična vlakna. zbog čega je i ograničena njihova primena kod izrade kompozita.31-62. hemijski inertne prema organskim rastvaračima i kiselinama. Kompozitni materijali na bazi staklenih vlakana i organskih smola su prvi počeli da se primenjuju u industrijske svrhe (oko 1940.31-68. . Ovi kompoziti se odlikuju: relativno visokom zateznom čvrstoćom. lako se oblikuju. ovi kompozivi nalaze sve veću primenjuju umesto kompozita na bazi staklenih i drugih vlakana. data su u tabeli 2. Nedostatak im je mali modul elastičnosti i nešto veća gustina (2400-2500kg/m3). fenolna. Sa konstrukcione tačke gledišta najiteresantniji su kompoziti sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknom i matricom od epoksidne smole. vinilacetat. Široko se primenjuju s obzirom da su jako jeftine i da je sa njima lako raditi. Najveći problem metalnih matrica ogleda se u komplikovanoj tehnologiji izrade. mangana. ali nema krtost (lomljivost) stakla. Nedostatak im je niska udarna žilavost. dobrom dimenzionom postojanošću. kao armaturna vlakna koriste se: staklena vlakna.). Poseduju dosta dobra mehanička svojstva na dnevnim temperaturama. velikom izduženju. dobrom otpornošću prema hemijskim uticajima. poliesterska).). visokoj udarnoj žilavosti i maloj gustini (17002000kg/m3). izrađuju se i u obliku tkanja. Posledica toga je niža zatezna čvrstoća. Fizičko-mehanička svojstva materijala matrice Smola Gustina 3 kg/m Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa fenolna poliesterska epoksidna 1300 1100-1300 1150 41. i − kompozite sa neprekidnim vlaknima orijentisanim u više smerova. Nedostatak fenolnih smola je što u procesu očvršćavanja učestvuje velika količina isparljivih materija. Tab. to je njihova adhezija sa matricom znatno slabija. Kod kompozita na bazi staklenih vlakana kao armatura najčešće se koriste staklena vlakna tipa E. poliglikol i dr. Dosta dobro se kombinuju sa armirajućim vlaknima. ali smanjuju izdržljivost na povišenim temperaturama. zbog čega je teško dobiti visokokvalitetne smole. U zavisnosti od dužine vlakana i njihove orijentacije u kompozitu vlaknaste kompozite delimo na: − kompozite sa kratkim vlaknima. Najbolje mehaničke osobine poseduju kompoziti na bazi staklenih vlakana tipa E sa epoksidnom matricom.

koja se vrši dijamantskim alatom ili alatom od tvrdog metala. Mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala Materijal staklo-poliamid staklo-polipropilen ugljenik-poliamid aramid-poliester aramid-epoksi staklo-poliester Udeo ojačanja % Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa Savojna čvrstoća MPa Modul savijanja MPa 27 107.41 131 72. − postupak namotavanja. Maseni sadržaj vlakana iznosi 70-80%.39 40 82. zaštitnih pregradnih ploča i dr. kao i drugih nestrukturnih elemenata. Ovaj . U rudarstvu se koriste za izradu jezgara transportnih traka. Sendvič konstrukcija predstavlja ploču sastavljenu iz dve spoljne noseće lamine sa isunom.8 35 142.5 7.3. Postupak centrifugiranja je sličan postupku izrade betonskih cevi. šlemova.56 6. 3. Postupak namotavanja vlakana zasniva se na namotavanju "rovinga" na jezgro (v. − mehanizovano brizganje vlakana.3 305 138 65 176. − presovanje visokim pritiskom. sl. Za namotavanje mogu se koristiti staklena vlakna. Sl. Kod suvog postupka vlakna se za vreme namotavanja impregnišu smolom. što se postiže pre svega promenom procentualnog učešća armaturnih vlakana i njihovom različitom geometrijom pletenja. Koriste se kod transportnih vozila građevinske i rudarske mehanizacije za izradu: podova karoserija. 2)vlaknaste tkanine. 9). − presovanje niskim pritiskom. POSTUPCI IZRADE ELEMENATA OD KOMPOZITNIH MATERIJALA U praksi postoji više postupaka za izradu elemenata od kompozitnih materijala. od kojih se najčešće primenjuju: − ručno postavljanje.7-96. Velika tvrdoća kompozita na bazi vlakana bora doprinosi otpornosti konstrukcije na eroziju. Mehanička svojstva nisu specijalno visoka. 1. Na sl. vlakna bora i ugljenična vlakna. kao i postojanost dimenzija u širokom temperaturnom opsegu (letilica.98 200. Ovim postupcima dobijaju se kompoziti odličnih svojstava.0 117 537. U tabeli 3. Značajna je mogućnost variranja njihovih svojstava u širokom dijapazonu. ali se dobijaju elementi sa veoma glatkim unutrašnjim i spoljašnjim površinama. Kompozitni materijali na bazi vlakana bora kao matricu koriste epoksidnu smolu. ali sa druge strane otežava mehaničku obradu. Usled centrifugalne sile teži sastojci se odbijaju ka unutrašnjoj strani kalupa.5 7.03 16. raketnih sistema itd. a velika čvrstoća konstrukcije.panel: 1)spoljne lamine. − postupak centrifugiranja. Sendvič . − postupak prevlačenja. 3)ispuna Sendvič konstrukcije našle su široku primenu svuda tamo gde se zahteva mala masa.).30 Primenjuju se kod konstrukcija gde se zahteva lakoća konstrukcije. Sadržaj staklenih vlakana u ovim elementima se kreće od 20-40%. dok kod mokrog postupka namotavaju se već impregnisana vlakna. Ispuna čini prostornu vezu između spoljnih lamina i obezbeđuje stabilnost protiv izvijanja. velikom tvrdoćom i specifičnim modulom (E/ρ). Iz tih razloga ovi kompoziti se ne izrađuju kao tkanja ili pleteni polufabrikati. očvršćivača i vlakana. Spoj svih ovih osobina vodi ka povećanju zamorne čvrstoće. 5. Postupak brizganja i presovanja najčešće se primenjuje u serijskoj proizvodnji kompozita. Kao nedostaci kompozita na bazi vlakana bora mogu se navesti velika tvrdoća i krtost (niska otpornost na udar). što im obezbeđuje visoke vrednosti međuslojnog smicanja. U rotirajući kalup ubacuje se mešavina smole. unutrašnjih delova vozila. postižu tačne i precizne dimenzije elemenata i ostvaruje povećanje ekonomičnosti u proizvodnji kompozita. prikazana je sendvič konstrukcija od kompozita. 5. date su mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala različitog sastava. Pri tome se razlikuje suvi i mokri postupak namotavanja.0 206-343 206-245 Sendvič-paneli su proizvod novih tehnologija projektovanja kompozita. mada se koristi i aluminijumska matrica za metalne kompozite.6 16892. tako da se kalup obloži slojem materijala jednake debljine. Imaju odlična adhezivna svojstava prema epoksidnoj matici. Zahvaljujući neprobojnosti pletenih vlakana (tkanja) široko se koriste za izradu neprobojnih-pancir odela.16 35 197-228 21-31 186-207 83-117 35 310 30. Tab. Odlikuju se visokom otpornošću na pritisak.

Slika 4. veću habajuću oblogu.31 postupak je naročito pogodan za proizvodnju cevi. Namotavanje vlakana: a)namotavanje pod uglom. delova hidraulične opreme. poseduju znatno veću otpornost na probijanje. kao npr. kao npr. Ovi konstrukcioni elementi uglavnom se rade od stakloplastičnih materijala. otpornost na koroziju i dr. Odlikuju se malom masom i dobrim mehaničkim i hemijskim karakteristikama. manju masu. Zadnjih godina kompozitni materijali nalaze sve veću primenu i u rudarstvu za izradu pojedinih konstrukcija i delova rudarske opreme. rezervoara. kao što su: izvozna užad. podgradni stupci. znatno smanjenje mase konstrukcije. merne ploče. Na sl. rezervoara i dr. U naftnoj industriji kompoziti su našli široku primenu za izradu teških i komplikovanih konstrukcija namenjenih eksploataciji nafte i gasa. U rudarstvu kompoziti su našli primenu za izradu pojedinih delova rudarske opreme. složenih gabarita platformi za eksploataciju nafte ispod mora. vođice u oknima. vodovi. Kompoziti se koriste i za izradu mnogih drugih elemenata namenjenih naftnoj i drugim industrijama. Njihovim korišćšenjem postiže se smanjenje mase konstrukcije za oko 80%. a matrica polimerna na bazi epoksidnih ili poliesterskih smola. 9. Ovi elementi poseduju veliku čvrstoću. spojnica za spajanje bušaćih cevi itd. smanjuje vreme montaže i povećava otpornost na koroziju. Spojnice za spajanje bušaćih cevi izrađene od kompozita. čime se postiže znatno smanjenje mase konstrukcije uz istovremeno povećanje mehaničkih i fizičko-hemijskih karakteristika. Nova generacija transportnih traka u rudarstvu radi se sa jezgrom od organskih poliamidnih vlakana tipa "kevlar“. priključci itd. poznatijih kao aramidna vlakna. dobra elektro izolaciona svojstva. Spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte Rešetkaste konstrukcije dizalica i tornjeva za rudarstvo i građevinarstvo sve češće se prave od kompozitnih materijala. kao i povećanu otpornost na slanu vodu i druge agresivne supstance. imaju duži radni vek. znatno smanjuju čeoni otpor i vibracije pri bušenju u dubokim vodama. sudova pod pritiskom. 4. PRIMENA KOMPOZITNIH MATERIJALA U RUDARSTVU Zahvaljujući visokim vrednostima specifične čvrstoće i krutosti kompozitni materijali su svoju primenu našli prvenstveno u onim oblastima u kojima je odnos krutost/masa od velike važnosti. visoku termičku stabilnost. Kompoziti obezbeđuju znatnu uštedu u masi i poseduju niz drugih prednosti. izrađuju se od kompozita sa dugačkim staklenim ili ugljeničnim vlaknima. prikazane su spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte izrađene od kompozita.4. Ovi elementi poseduju zadovoljavajuće mehaničke karakteristike. pri čemu dolaze do izražaja njihova odlična mehanička svojstva. pojednostavljuje proces izrade. . Automatizovanim mašinama sa kontinualnim namotavanjem postiže se velika produktivnost u proizvodnji ovih proizvoda. zbog čega postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. Trake sa jezgrom od aramidnih vlakana imaju veliku prekidnu silu. Sl. zahtevaju manje prečnike bubnjeva. kao npr. kućišta i delovi pumpi i kompresora. b)zavojno namotavanje 1. Pojedini konstrukconi elementi namenjeni rudarstvu. poseduju veću savitljivost. kod kojih je armatura od staklenih vlakana. ventili. hidro i termo izolacione pregradne ploče i dr. pogodne su za regeneraciju itd. otpornost na koroziju i dr. otporne su na koroziju i plamen. ležajevi.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->