EKSPLOZIVI I SREDSTVA ZA PALJENJE

Savremeno rudarstvo, a pogotovo masovna eksploatacija siromašnih metaličnih ležišta‚ ne bi se mogla zamisliti bez primene savremenih rudarskih eksploziva i snažne rudarske mehanizacije. Rudarstvo je privredna grana gde su eksplozivi našli najširu primenu za eksploataciju čvrstih mineralnih sirovina. Ostale privredne grane koriste eksplozive u znatno manjim količinama, pa se zato privredni eksplozivi s pravom nazivaju i rudarski eksplozivi. Eksplozivi i eksplozivne materije nažalost danas se mnogo koriste i u vojne svrhe. Postoji velika razlika izmedu rudarskih i vojnih eksploziva u sastavu, načinu proizvodnje i primene. Od svih tehničkih fakulteta samo na rudarskom fakultetu studenti detaljno izučavaju tehnologiju proizvodnje, a naročito primene eksploziva u rudarstvu. Dobro poznavanje organske hemije je od izuzetnog značaja za tehnologiju proizvodnje privrednih eksploziva. 1. DEFINICIJA, PODELA I KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVNIH MATERIJA I EKSPLOZIVA Eksplozivne materije su hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja u čvrstom ili tečnom stanju, koje u sebi sadrže neophodne elemente za proticanje hemijske reakcije, praćene oslobađanjem toplote i gasnih produkata. Svaka eksplozivna materija nije tehnički upotrebljiva, niti se u tehničkom smislu može nazvati eksplozivom. Eksplozivi su proste ili složene eksplozivne materije koje se pod uticajem spoljašnjeg impulsa (udar, trenje, toplota) trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Pri eksploziji oslobađa se velika količina gasovitih produkata, usled čega dolazi do naglog porasta pritiska i temperature. Eksplozija se javlja kao zvučni efekat pri razlaganju eksploziva. Praćena je pojavom gasova koji su pod većim pritiskom od pritiska sredine u kojoj nastaje eksplozija. Usled razlike u pritiscima dolazi do nagle ekspanzije gasova eksplozije, pri čemu se energija eksplozije pretvara u mehanički rad. Eksploziju ne karakteriše samo količina oslobođene energije, već je mnogo važnija brzina kojom se ova energija oslobađa. Količina oslobođene energije u jedinici vremena predstavlja snagu eksploziva. Pri eksploziji 1kg plastičnog eksploziva oslobodi se oko 4200kJ/kg energije u deliću sekunde. Da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije molekulima treba saopštiti minamalno potrebnu energiju (energiju aktiviranja) da bi postali aktivniji, jer su samo aktivni molekuli podložni hemijskim promenama. Zavisno od načina na koji se dovodi energija aktiviranja, razlaganje eksplozivnih materija može se obavljati na tri načina: gorenjem, deflagracijom i detonacijom. Gorenju su podložne sve eksplozivne materije zavisno od temperature i vremena izlaganja visokim temperaturama. Temperatura gorenja je najčešće niža od temperature eksplozije. Gorenje eksploziva odvija se na račun hemijski ugrađenog kiseonika u eksploziv, bez prisustva kiseonika iz vazduha. Deflagracija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula predaje od sloja do sloja prenošenjem toplote. Brzina hemijskog razlaganja kod deflagracije je relativno niska i iznosi od nekoliko cm do nekoliko stotina metara u sekundi. Detonacija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa, koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. Detonaciona brzina razlaganja eksplozivnih materija dostiže vrednost od 1300-9300m/s. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva, gustine punjenja, prečnika patrone i dr. 1.1. PODELA EKSPLOZIVA Eksplozivi su prosta hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja, koja se pod uticajem spoljašnjeg impulsa trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Podela eksploziva i eksplozivnih materijala vrši se na sledeće načine: − po hemijskom sastavu, − po agregatnom stanju, − po relativnoj konzistenciji, − prema brzini razlaganja, − prema nameni. Po hemijskom sastavu eksplozive delimo na: − čista hemijska jedinjenja, − mehaničke smeše hemijskih jedinjenja. U čista hemijska jedinjenja spadaju eksplozivi koji imaju jedinstvene molekule u kojima su komponente (ugljenik, vodonik, kiseonik, azot i dr.) međusobno hemijski vezani u jedinstven sistem (trotil, nitroglicerin, pentrit, heksogen, fulminat žive i dr.).

2 Mehaničke smeše više hemijskih spojeva predstavljaju eksplozive kod kojih su ulazne komponente međusobno pomešane u mehaničku smešu, koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. Pri homogenizaciji ovih eksploziva vrši se mehaničko mešanje ulaznih komponenti bez hemijske reakcije. Prema agregatnom stanju i opštim fizičkim osobinama, eksplozive i eksplozivne materije delimo na: − gasovite eksplozivne smeše (metan-vazduh, acetilen-vazduh), − eksplozivne smeše čvrstih i tečnih materija sa gasovima (ugljena prašina-vazduh, derivati naftevazduh i dr.), − tečne eksplozivne smeše (nitro-benzo-azotna kiselina i dr.), − smeše čvrstih i tečnih eksplozivnih materija (nitroglicerin- amonijumnitrat, amonijumnitrat-dizel gorivo), − čvrsta eksplozivna jedinjenja ili smeše (trinitrotoluol, heksogen, amonijumnitrat, trinitrotoluol i dr.). Prema relativnoj konzistenciji eksplozive delimo na: − praškaste, − poluplastične, − plastične, − vodoplastične - kašaste, − granulirane, − presovane, − livene. Prema brzini razlaganja i načinu delovanja eksplozive delimo na: − brizantne, i − deflagrantne. Prema nameni eksplozivi se dele na: − eksplozive za radove na površini, − eksplozive za radove pod zemljom, − eksplozive za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine (metanski sigurnosni eksplozivi), − eksplozive za specijalne svrhe. 1.2. KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVA Karakteristike rudarskih eksploziva zavise od sastava i kvaliteta sirovina za dobijanje eksploziva. Sastav eksploziva mora biti takav da pri eksploziji ne oslobađa štetne gasove ili ostavlja čvrste ostatke. Osobine rudarskih eksploziva mogu se grupisati u dve osnovne grupe i to: − fizičko – hemijske osobine, i − tehničko - minerske osobine. Između ovih osobina postoji međusobna zavisnost o čemu se pri proizvodnji eksploziva mora voditi računa. Rudarskim stručnjacima je od izuzetne važnosti dobro poznavanje svih osobina eksploziva, a naročito tehničko-minerskih, radi njihove što pravilnije i efikasnije primene u eksploataciji. Ispitivanje tehničko-minerskih osobina rudarskih eksploziva vrši se obavezno pri proizvodnji eksploziva, a i kasnije u toku njihove upotrebe. Uslovi za izradu i isporuku rudarskih eksploziva dati su u JUS-u H.D1.020. U daljem tekstu obradiće se važnije fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike eksploziva. Postupci njihovog određivanja detaljno su obrađeni u Praktikumu - Metode ispitivanja. 1.2.1. Fizičko-hemijske karakteristike eksploziva Najvažnije fizičko-hemijske osobine eksploziva su: gustina, bilans kiseonika, hemijsko razlaganje eksploziva, brzina razlaganja, hemijska stabilnost, granični prečnik eksplozivnog punjenja, osetljivost na iniciranje, pritisak eksplozije, toplota i temperatura eksplozije, gustina patrone, vodootpornost i dr. Gustina je osobina od koje u velikoj meri zavise karakteristike eksploziva. Postoji nekoliko gustina eksploziva, kao što su: gustina punjenja, kritična gustina, nasipna gustina, gustina minskog punjenja i dr. Gustina punjenja predstavlja odnos mase eksploziva i ukupne zapremine, uključujući sve pore i šupljine među kristalima koje ostaju nakon patroniranja, presovanja ili livenja eksploziva. Kod rudarskih eksploziva kreće se oko 1,0g/cm3 za praškaste vrste i oko 1,5g/cm3 za plastične vrste eksploziva. Kritična gustina je maksimalna gustina pri kojoj eksploziv sigurno (stabilno) detonira. Pri daljem povećanju gustine iznad kritične eksplozija izostaje. Nasipna (gravimetrijska) gustina je gustina koja se postiže pri sobodnom padu eksploziva. Izražava se u kg/l. Zavisi od veličine i oblika kristala, visine sa koje eksploziv pada, sadržaja vlage i dr. Gustina minskog punjenja je odnos mase eksploziva i zapremine dela minske bušotine u koju se stavlja eksploziv.

3 Bilans kiseonika predstavlja razliku količine kiseonika koja se nalazi u sastavu eksploziva (hemijski vezanog) i količine koja je potrebna za potpunu oksidaciju (sagorevanje) ugljenika, vodonika i drugih alkalnih metala. U zavisnosti od toga da li u gasovitim produktima razloženog eksploziva ima molekula kiseonika ili nema, razlikuju se tri slučaja: − pozitivan bilans kiseonika, − uravnotežen (nulti) bilans kiseonika, − negativan bilans kiseonika. Eksploziv ima pozitivan bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja ima slobodnog kiseonika, koji je preostao posle potpune oksidacije ugljenika u CO2 i vodonika u H2O. Jako pozitivan bilans kiseonika je štetan, jer dolazi do njegovog gorenja i stvaranja azotnih oksida. Eksploziv ima nulti (uravnotežen) bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja nema slobodnih molekula kiseonika. Takav odnos sastavnih komponenti naziva se stehiometrijskim. Eksploziv ima negativan bilans kiseonika kada je količina ugrađenog kiseonika nedovoljna za potpunu oksidaciju svih sagorljivih elemenata iz eksploziva. Tada se u produktima sagorevanja pojavljuje veća količina otrovnih gasova zbog nepotpune oksidacije, kao što su: ugljenmonoksid, oksidi azota, sumporni gasovi itd., koji su veoma opasni po zdravlje ljudi. Eksplozivi namenjeni za podzemnu eksploataciju moraju imati pozitivan bilans kiseonika, a eksplozivi namenjeni za površinsku eksploataciju mogu imati i negativan bilans kiseonika. Bilans kiseonika za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd dat je izrazom:

b ⎞ ⎤ M O2 ⎡ ⎛ K b = ⎢d − ⎜ 2 a + ⎟ ⎥ ⋅ 100% 2⎠⎦ ME ⎣ ⎝
gde je: d - broj molekula kiseonika u eksplozivu, a – broj molekula ugljenika u eksplozivu, b – broj molekula vodonika u eksplozivu, M O 2 – molekulska masa kiseonika, ME – molekulska masa eksploziva. U tabeli 1. dat je bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija. Tab. 1. Bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija Eksplozivna Bilans Eksplozivna Bilans materija kiseonika, % materija kiseonika, % natrijumnitrat +47,1 aluminijum -89,0 kalijumnitrat +39,6 drveno brašno -127,4 amonijumnitrat +20,0 trotil -74,0 nitroglicerin +3,52 papir -130,0 nitroglikol 0,00 drveni ugalj -191,0 heksogen -21,6 parafin -346,0 tetril -47,4 Hemijsko razlaganje eksploziva predstavlja oksidaciju sagorljivih elemenata u masi eksploziva, pri čemu nastaju produkti eksplozije. Jednačina hemijskog razlaganja za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd data je izrazom:

C a H b N c O d = aCO 2 +

1⎛ b c b ⎞ H 2 O + N 2 + ⎜ d − − 2a⎟ O 2 ⎠ 2 2 2⎝ 2

Na osnovu jednačine hemijskog razlaganja eksploziva vidi se da se u gasovitim produktima potpune detonacije nalaze: ugljendioksid, vodonik, kiseonik, azot, voda ili vodena para, kao i smeše zasićenih i nezasićenih ugljovodonika. U produktima nepotpune detonacije pojavljuju se jako otrovni gasovi uglenmonoksid, azotovi oksidi i dr. Svaku eksploziju prati i izdvajanje velike količine toplote. Sastav gasovitih produkata nastalih pri hemijskom razlaganju eksploziva zavisi od hemijskog sastava, brzine razlaganja eksploziva i sredine u kojoj se eksplozija odvija (zatvorena ili otvorena). U tabeli 56. (v. Praktikum-Metode ispitivanja) dat je udeo pojedinih produkata eksplozije nekih eksplozivnih materija i sastavnih komponenti eksploziva. Brzina hemijskog razlaganja predstavlja brzinu provođenja energije aktiviranja kroz masu eksploziva. Na osnovu brzine hemijskog razlaganja eksplozivi se dele na: deflagrantne i brizantne. Kod deflagrantnih eksploziva energija aktiviranja prenosi se kroz masu eksploziva provođenjem toplote, dok kod brizantnih eksploziva putem detonacionog-udarnog talasa. Prenošenje energije aktiviranja putem detonacionog talasa je mnogo brže nego provođenjem toplote.

a samim tim i brzine proticanja udarnog talasa kroz eksplozivnu masu. Higroskopnost je karakteristična za praškaste eksplozive: amonijumnitrat.) kad dođu u kontakt sa plamenom samo se upale i gore bez eksplozije. snop zraka i sl. Primese uljanih i voštanih materija umanjuju osetljivost eksploziva pri potresu.). Određuje se eksperimentalno spektografskom metodom ili računskim putem.). vlažnosti i dr. v-brzina rasprostiranja Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja do 1000 m/s (npr. čestice metala. i − pritisak detonacije ostvaren u sloju eksploziva zahvaćenog talasom detonacije. povišena temperatura. homogenosti mase. Pritisak eksplozije nekih eksploziva Brzina Pritisak Pritisak Eksploziv Gustina detonacije detonacije gasova . − mehanički (udar. dinamit. kao što su: vlaga. pri stalnoj zapremini. usled čega postaju praktično neupotrebljivi. date su vrednosti pritiska eksplozije nekih eksploziva. koji eksplodiraju pod dejstvom povišene temperature (iskra. Toplota eksplozije je količina toplote koja se oslobodi pri potpunom eksplozivnom razlaganju 1kg ili 1mola eksploziva. Mnogi brizantni eksplozivi (praskavi želatin. 5. Kod deflagrantnih eksploziva dolazi do izražaja samo pritisak gasova. Osetljivost eksploziva prema udaru i potresu kreće se u vrlo širokim granicama. Za svaki eksploziv određena je minimalna količina inicijalnog eksploziva koja izaziva potpuno razlaganje. Ukoliko eksploziv ima veći procenat senzibilizatora kritični prečnik je manji.4 Kriva udarnog talasa pri detonaciji shematski je data na sl. a vojnih do 9300m/s). gustine patroniranja. hemijski gubici usled bočnog rasipanja dovode do znatnog smanjenja energiju udarnog talasa. Pritisak eksplozije predstavlja zbir pritiska gasova i pritiska detonacije. Ovi eksplozivi kad se jače ovlaže teško detoniraju ili u opšte ne mogu detonirati. Ukoliko je veća količina oslobođene toplote pri eksploziji utoliko je veća i radna sposobnost eksploziva. trenje itd. Ovako oslabljena energija talasa više nije u stanju da izazove hemijsko razlaganje u ostalim delovima eksplozivnog punjenja. Sl. 1. praškaste amonijum-nitratske eksplozive i dr.) jako povećavaju osetljivost eksploziva prema udaru. brzina razlaganja crnog baruta je oko 400m/s). kako bi se eksploziv potpuno razložila sa najvećom brzinom detonacije. azid olova i drugi inicijalni eksplozivi veoma su osetljivi na udar i potres. Što je temperatura eksplozije niža. Veličina početnog inicijalnog impulsa zavisi od osetljivosti eksplozivne materije. fulminata žive i azida olova. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva i dobijenih produkata eksplozije. Fulminat žive. Kod brizantnih eksploziva razlikuju se: − pritisak gasova ostvaren neposredno posle eksplozije eksploziva u određenom prostoru. Početni inicijalni impuls može biti: − toplotni (plamen. zbog čega se koriste za izradu sredstava za paljenje eksploziva. Izražava se u kJ/molu ili kJ/kg. stakla i sl. to je opasnost od detonacije eksploziva veća i obratno. Dinamiti na temperaturama ispod +80C "smrzavaju se" i postaju vrlo osetljivi na potres i trenje. Higroskopnost je osobina pojedinih eksploziva da na svojim kristalnim površinama apsorbuju molekule vode iz vazduha. Male kritične prečnike imaju vrlo osetljivi i jako brizantni eksplozivi. udar. amonal i dr. Osetljivost (senzitivnost) eksploziva predstavlja otpornost eksploziva prema spoljnim faktorima. pa detonacija prestaje. dok brzina detonacije brizantnih eksploziva dostiže više hiljada metara u sekundi (kod privrednih eksploziva najčešće od 3000-7300m/s. zagrevanje.). plamen i sl. Prisustvo oštrih čestica u eksplozivu (pesak. Kriva udarnog talasa pri detonaciji: p-pritisak eksplozije. − hemijski (reakcije sa oslobađanjem toplote). Granični prečnik eksplozivnog punjenja predstavlja minimalni prečnik punjenja ispod koga se ne može izazvati detonacija eksploziva. potres. 1. Kod brizantnih eksploziva udarnim dejstvom pritisaka detonacije stena se zdrobi. Veličina kritičnog prečnika detonacije zavisi od sastava i vrste eksploziva. Temperatura eksplozije predstavlja maksimalnu temperaturu do koje se pri eksploziji zagreju produkti eksplozije. Manji kristali eksploziva apsorbuju više molekula vode iz vazduha. trenje i dr. Određuje se eksperimentalno pomoću kalorimetra za eksplozive ili računskim putem. Početni inicijalni impuls predstavlja neophodan i dovoljno snažan impuls za početak razlaganja eksploziva. U tabeli 5. Osetljivost prema toploti je naročito velika kod baruta. a zatim se pritiskom gasova razdrobljeni materijal razbaca. Stepen zbijenosti praškastih eksploziva smanjuje njihovu osetljivost ako se pređe izvesna granica. Tab. Pri manjem prečniku od graničnog prečnika detonacije.

0002s i 0. nitroglikol. Tehničko-minerske karakteristige eksploziva Najvažnije tehničko-minerske osobine eksloziva su: radna sposobnost. sigurnost na metan i eksplozivnu ugljenu prašinu i dr. Teorijski. radna sposobnost se računa po formuli: R=ρ. Traucl test. . veličina i trajanje plamena eksplozije. Brizantnost se određuje po metodi Hesa. Brzina detonacije određuje se po metodi Dotriša (Dautrich). metanski eksplozivi i dr. relativna radna sposobnost. Ovakve smeše sadrže u sebi sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja. Najčešće korišćena metoda za određivanje brzine detonacije eksploziva je metoda po Dotrišu. ali ne kod svih. po Kast-u. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu. Ukoliko je detonaciona brzina veća i razorna snaga eksploziva je veća i obratno. Senzibilizatori su materije koje se dodaju radi povećanja osetljivosti i radne sposobnosti eksploziva (trotil. Radna sposobnost i brizantnost spadaju u grupu najvažnijih tehničko-minerskih karakteristika eksploziva. Brizantnost je mera moći drobljenja (rasprskavanja) i svodi se uglavnom na detonacioni pritisak.gustina eksploziva. Radna sposobnost se definiše kao ukupno dejstvo pritiska gasova i pritiska detonacije.5 crni barut minerska želatina dinamit kg/l 1.specifični pritisak. koja se zasniva na upoređenju brzine detonacije detonirajućeg štapina i brzine detonacije ispitivanog eksploziva. v . svetlosnim ili optičkim hronografom i elektronskim brojačem. Detonaciona brzina kod brizantnih eksploziva menja se sa promenom gustine. Predstavlja maksimalno rastojanje u cm na kome dolazi do potpune detonacije pasivne patrone. Prenos detonacije je sposobnost eksploziva da se energija aktiviranja sa udarne patrone prenese na susednu pasivnu patronu eksploziva. p . Metoda proširenja standardnog olovnog bloka. želirani nitroglicerin i dr. balističkim klatnom (tzv.53 m/s do 400 7800 6500 MPa 16800 11000 MPa 340 5680 2900 1. Ukoliko je rastojanje na kome dolazi do prenosa detonacije veće. rede po metodi Kasta. tj. krater testom i drugim metodama. Veličina plamena eksplozije raste sa količinom oslobođene toplote eksplozije.). sa povećanjem gustine povećava se i detonaciona brzina. Kao potencijalni nosioci kiseonika najčešće se koriste nitrati kalijuma i natrijuma. Po Hesu brizantnost se određuje na osnovu zbijanja standardnih olovnih valjčića. brzina detonacije. KOMPONENTE KOJE ULAZE U SASTAV EKSPLOZIVA Svi privredni eksplozivi su mehaničke smeše više hemijskih jedinjenja. na osnovu kojih se u praksi najčešće vrši izbor eksploziva. koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. Eksplozivi i eksplozivne materije izrađuju se od različitih komponenti.25 sekundi i raste sa količinom oslobođene toplote. ili ukratko kao jačina eksploziva.2.) proizvode mali plamen. Radna sposobnost po ovoj metodi predstavlja proširenja cilindrične rupe u olovnom bloku prečnika 200mm i visine 200mm. osetljivost na udar. to je eksploziv pouzdaniji pri upotrebi. brizantnost.v gde je: ρ . Brzina detonacije predstavlja brzinu detonacionog talasa koji se kreće kroz masu eksploziva konstantnom brzinom. podvodnom eksplozijom. Veličina i trajanje plamena eksplozije su važne osobine eksploziva za rudnike sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Izražava se u cm3. relativna radna sposobnost). Brzina se izražava u m/s.2 1.p. Izražava se u mm. 2. Eksperimentalno radna sposobnost se može odrediti na sledeće načine: proširenjem standardnog olovnog bloka-metoda Traucla. Razorna snaga eksploziva zavisi od brzine detonacije. dok oni sa srazmerno malom toplotom eksplozije (amonijumnitratski. koje izvrši eksploziv pri detonaciji iznad valjaka.2. Trajanje plamena eksplozije kreće se između 0.63 1. predstavlja jednu od najstarijih i najčešće primenjivanih metoda za ispitivanje efikasnosti eksploziva. koje imaju određene uloge u sastavu eksploziva: Potencijalni nosioci kiseonika ulaze u sastav eksploziva sa ciljem da obezbede potpuno sagorevanje komponenti eksploziva. Eksplozivi sa velikom toplotom eksplozije (dinamiti i crni barut) proizvode veliki plamen. prenos detonacije.brzina detonacije.

Složeni brizantni eksplozivi su po sastavu smeše više hemijskih spojeva. guar i dr. kamenolomima ukrasnog kamena i drugih građevinskih materijala.5%vlage) i eventualno poliraju grafitom premetanjem u bubnjevima. Za paljenje crnog baruta upotrebljava se sporogoreći štapin sa ili bez detonatora ili detonirajući štapin. Kasnije je u praksi bio zamenjen jačim i savremenijim eksplozivima. Mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju (metalni prahovi. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije. Zbog toga se vrlo retko upotrebljavaju sami. čime se sprečava međusobni kontakt kristala i njihovo trenje. složeni brizantni eksplozivi se dele na: amonijumnitratske i nitroglicerinske složene eksplozive. Vlažan barut poznaje se po tome što zrna postaju mutna i drobe se među prstima. jer se energija aktiviranja predaje od sloja do sloja provođenjem toplote.). Zbog toga što sadrži drveni ugalj i kalijum nitrat. . na izvesnim specijalnim područjima miniranja još uvek zadržao. koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. a onda hidrauličnim presama ispresuje u pogače. upotrebljava svuda tamo gde se prilikom miniranja žele dobiti veliki neoštećeni blokovi stena. retortnog drvenog uglja-ćumura (15%) i sumpora (10%). a ostaju na situ otvora 0. Kao materije za sniženje temperature koriste se natrijumhlorid. Najčešće se koristi natrijumova so karboksimetil-celuloze. a zatim dobro izmešaju u bubnjevima sa kožnom oblogom. Prosti brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu najčešće čisti hemijski spojevi. Ova pojava poznata je kao tzv. i − složene brizantne eksplozive. "cvetanje" baruta. Pri eksploziji ostavlja deo čvrstog ostatka (čađ). Najčešće se prosti brizantni eksplozivi koriste kao brizantna komponenta pri izradi složenih eksploziva. Brizantni eksplozivi se dele na: − proste brizantne eksplozive. BRIZANTNI EKSPLOZIVI Brizantni eksplozivi su eksplozivi kod kojih se energija aktiviranja prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa. Ako takav barut osušimo. 3. koji se široko primenjuju u privredi. i − brizantne eksplozive. Rudarski crni barut standardno se pakuje u polietilenske kese mase 2. kalijumhlorid i druge inertne soli. 3. tako što kristale eksplozivne materije presvuku slojem inertne materije. npr. na njemu se pojavljuju mali beli kristali kalijumnitrata. Koristi se za izradu sporogorećih štapina. a naročito električnom varnicom. a u zatvorenom do 400m/s. Na otvorenom prostoru gori brzinom od 3-5m/s. zbog izrazito sporog i pretežno potisnog dejstva. Crni barut spada u najstarije poznate eksplozive koji su se koristili za miniranje. ali se uprkos tome. zgusne pod žrvnjem. Sastoji se od dobro homogenizovane mešavine kalijumnitrata (75%). Mešavina se ovlaži sa nešto vode (15%). Zrna običnog rudarskog crnog baruta prolaze kroz sito otvora 3mm. 3. Kalijumnitrat je potreban da obezbedi potrebni kiseonik za sagorevanje drvenog uglja i sumpora.2mm.2. dizel gorivo. Sumpor obezbeđuje lakše paljenje i ravnomernije sagorevanje baruta. U zavisnosti od primenjenog prostog brizantnog eksploziva kao osnovnog sastojka. Za izradu baruta komponente se pojedinačno ili po dve zajedno usitne u mlinovima sa kuglama. u vajarstvu i sl. Dobijene pogače izdrobe se u zrna koja se suše (do ispod 0. Prosejavanjem kroz sita vrši se obesprašivanje i klasiranje zrna po krupnoći. Za flegmatizaciju se koriste razne vrste sintetičkih voskova i razne vrste polimera. Crni barut je glavni predstavnik deflagrantnih eksploziva. RUDARSKI EKSPLOZIVI Prema brzini razlaganja i načinu delovanja rudarske eksplozive delimo na: − deflagrantne. DEFLAGRANTNI EKSPLOZIVI Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja. crni barut je vrlo higroskopan (već sa 15% vlage ne može se zapaliti). retortni drveni ugalj i dr. kako bi se sprečilo samopaljenje eksplozivne smeše u jamskom vazduhu. pa ga treba čuvati na suvom mestu.6 Sagorljive materije potpomažu sagorevanje i povećavaju količinu oslobođene energije. Takav barut ne sme upotrebljavati. Rudarski crni barut je eksploziv koji se.1. Osnovna karakteristika crnog baruta je da se vrlo lako pali plamenom. Flegmatizatori su materije koje smanjuju osetljivost eksploziva. osim za izradu inicijalnih eksploziva i za neke vojne potrebe.5kg. Materije za sniženje temperature eksplozije dodaju se radi sniženja početne temperature eksplozije. već ga treba uništiti. Materije za stabilnost suspenzije i viskozitet su supstance koje lako hidrolizuju.

1. Nitroglicerin je bezbojna prozirna uljasta tečnost. 3. Nitroceluloza . U novije vreme koristi se sintetički glicerin dobijen iz propilena u rafinerijama nafte.2.1. toplota eksplozije oko 6300kJ/kg.1. Gustina kolodijum pamuka je 1.3.C3H5(ONO2)3 Nitroglicerin je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na trovalentni alkohol glicerin C3H5(OH)3. i − sigurnosne metanske eksplozive. amonijumnitratskih poluplastičnih i želiranih eksploziva. − nitrotela (trotil. lako prelazi u želatin i pri normalnoj temperaturi. olovo azid. zavisno od vrste i količine dodate nitroceluloze. nitroglikol. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 15cm. temperatura eksplozije 40600C.2. bez mirisa. Za dobijanje nitroceluloze koristi se kratkovlaknasta pamučna celuloza.C(CH2ONO2)4 . vodoplastični (kašasti) i granulirani. imaju tačku mržnjenja na oko -250C. lako zapaljiva. 3. radna sposobnost 550cm3. kod kojih je 25% nitroglicerina zamenjeno nitroglikolom. Nitroglikol .6g/cm3. Brzina detonacije mu je oko 7800m/s. dok je u vodi neznatno rastvorljiv (tj. Upotrebljava se kao dodatak nitroglicerinu pri izradi nitroglicerinskih eksploziva. koja bi razblaživanjem azotne kiseline prekinula proces. Pentrit (nitropentaeritrit) . izdvaja se na površini rastvora odakle se odvaja. Čisti nitroglicerin nema praktičnu primenu zbog svoje velike osetljivosti na udar i trenje. ili tačnije glicerin trinitrat C3H5(ONO2)3. pa ponovo ispira vodom da bi se oslobodio primesa sode. Dodatak sumporne kiseline neophodan je radi vezivanja oslobođene vode.). Dodatkom nitroceluloze nitroglicerin prelazi u više ili manje meki želatin. nitroceluloza.C2H4(ONO2)2 Nitroglikol je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na di-glikol. Zbog toga se dodaje nitroglicerinu (u količini od 20-30%).6g/cm3. Prosti brizantni eksplozivi Prosti brizantni eksplozivi obuhvataju: − estre azotne kiseline (nitroglicerin. vodostabilan je). Manje je osetljiv prema udaru i potresu od nitroglicerina.30C. Za proizvodnju privrednih eksploziva proizvodi se posebna vrsta nitroceluloze poznata kao kolodijum pamuk. To je bezbojna prozirna uljasta tečnost. kao specifično lakši. poluplastični.1. Lako isparava i pri umerenoj temperaturi. 3.2. olovo trinitroresorcinat i dr. Po spoljašnjem izgledu nitroceluloza se ne razlikuje od običnog pamuka ili celuloze. gustine 1. Loša osobina nitroglicerina je što kristališe u čvrstu masu već na +80C. Detonaciona brzina mu je oko 8000m/s. Zahvaljujući nitroglikolu današnji nitroglicerinski eksplozivi se mogu koristiti i čuvati na temperaturama do -250C.2.C24H40-nO20-n(ON2)n Nitroceluloza je proizvod nitriranja čiste celuloze (C24H40O20). Za izradu složenih eksploziva predstavlja nezamenljivu komponentu. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 6cm.2. Sa nitroglicerinom se meša u svim odnosima. ali ima svojstva brizantnog eksploziva.2.4. Bilans kiseonika je pozitivan. To je bela ili žućkasta vlaknasta masa. to se mešavina glicerina i kiselina mora stalno hladiti. kao i otežanom transportu jer je u tečnom stanju. "smrzava" se. oslobađa zaostalih kiselina dodavanjem rastvora sode.7 Prema agregatnom stanju složeni brizantni eksplozivi uglavnom se proizvode u čvrstom stanju kao: praškasti. Zbog ove osobine nitroglicerinu se pri izradi privrednih eksploziva dodaje nitroglikol. nastaje po jednačini: C3H5(OH)3 + 3HNO3 = C3H5(ONO2)3 + 3H2O Pri tehničkoj proizvodnji nitroglicerina upotrebljava se mešavina azotne i sumporne kiseline u koju se uliva glicerin. gasna zapremina 715l/kg.1. brizantnost 19mm. Ima važnu osobinu da sa nitroglicerinom i nitroglikolom gradi trajnu želatinsku masu. tetril). Nitroglicerin. radi sprečavanja kristalizacije ("smrzavanja") nitroglicerina pri nižim temperaturama. Ima nisku tačku mržnjenja oko -22. Zahteva veoma pažljivo rukovanje. − amonijumnitrat. pentrit). sladunjavog ukusa. Nitroceluloza se upotrebljava za izradu plastičnih nitro-glicerinskih eksploziva. S obzirom da je stvaranje nitroglicerina praćeno razvijanjem toplote. plastični.5g/cm3. Dodatkom nitroceluloze. Zatim se ispira vodom. temperatura eksplozije oko 41000C. koju dobro rastvara. 3. osetljiva na udar i trenje. Nitroglicerin . 3. i − inicijalne eksplozive (fulminat žive. gustine 1. Dobro je rastvorljiv u organskim materijama. Nastali uljasti nitroglicerin. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene. kao i bezdimnih baruta.1. U suvom stanju je vrlo osetljiv prema udaru i trenju. s obzirom na veliku osetljivost na udar i trenje. Eksplozivi izrađeni na bazi nitroglicerina. U vodi se znatno jače rastvara od nitroglicerina. tj. nalik na nitroglicerin. pri čemu postaje jako osetljiv na udar i trenje.

koji je pogodniji za proizvodnju eksploziva.1.8 Pentrit je proizvod nitriranja četvorovalentnog alkohola (pentaeritrita) azotnom kiselinom. Presovanjem može povećati gustinu od 1. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 90cm. ima veliku brzinu detonacije oko 8400m/s pri gustini od 1. Dugo godina smatralo se da je AN neeksplozivno i bezopasno jedinjenje i da u sastavu eksploziva služi samo kao nosilac kiseonika . Pentrit je vrlo jak brizantni eksploziv. Upotrebljava se za izradu srži detonirajućih štapina i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. Amonijumnitrat se upotrebljava za proizvodnju amonijum-nitratskih eksploziva raznih vrsta i kao dodatak nekim nitroglicerinskim eksplozivima.44-1. Ima vrlo nepovoljan bilans kiseonika (-74%). Lako se presuje i lije u razne geometrijske forme. temperatura eksplozije 15500C. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 25cm.6. a potpuno rastvorljivi u acetonu. Vrlo je osetljiv prema inicijalnom impulsu. Amonijumnitrat je beličast sitno iskristalisani prah. Vrlo je stabilan i nije higroskopan. CH3 Trotil (TNT) se dobija nitriraranjem dinitrotoluola koncentrovanom azotnom kiselinom i oleumom. Trotil je bez mirisa.5% kaolina i 0. koji se upotrebljava za izradu pojačnika (bustera) za iniciranje neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša. Izuzetno su osetljivi na udar. Tetril (tetranitrometilanilin) . 5%H i 60%O od čega se 20% nalazi u slobodnom stanju.C6H2(NO2)3NCH3NO2 Tetril se dobija nitriranjem metil ili dimetil anilina. U vodi se ne rastvara i ne gubi eksplozivna svojstva. 3. tačka topljenja 1700C. Pri eksploziji 1g AN dobije se 0. Upotrebljavaju se za proizvodnju detonatorskih kapisli i električnih detonatora. što ga čini podesnim za izradu AN-FO smeša.1.2. a izvanredan oksidans.2.80g/cm3. 3. gorkog ukusa. Srazmerno je malo osetljiv prema udaru i trenju. brzina detonacije 15004200m/s.2.1. bez upotrebe drugog eksploziva.725g/cm3.).1. Inicijalni eksplozivi Inicijalni eksplozivi su brizantni eksplozivi koji se mogu neposredno dovesti do eksplozije.7cm3/g). olovo trinitroresorcinat i azid srebra. alkoholu i etru. Granulisani amonijumnitrat odlikuje se velikom poroznošću (oko 0. U čistom obliku amonijumnitrat sadrži: 34%N.62g/cm3 i veliku toplotu eksplozije oko 5870kJ/kg.75% voska.NH4NO3 Amonijumnitrat se dobija direktnim spajanjem sintetičkog amonijaka i sintetičke azotne kiseline. Brzina detonacije je od 6500-6900m/s. Ako se pentrit pomeša sa trotilom. Optimalna gustina je 1. po jednačini: NH3 + HNO3 = NH4NO3 Završna faza dobijanja amonijumnitrata obuhvata uparavanje rastvora u otvorenim kotlovima ili vakumu. kad se još uvek može lako dovesti do detonacije.2. radna sposobnost 160-230cm3. U novije vreme proizvodi se granulisani amonijumnitrat. pa lako detoniraju posle veoma kratkog vremena sagorevanja.C6H2(NO2)3 . U čistom stanju gradi bele kristale.1. Gustina kristalnog amonijumnitrata je 1. zapremina gasnih produkata 980l/kg. Higroskopan je.7. Iskristalisani trotil se ispira vodom da bi se oslobodio zaostalih kiselina. Uparavanjem u vakumu dobija se sitnije iskristalisani amonijumnitrat. 3.68 do 1. U toploj vodi se lako rastvara. Ima odlične tehničko-minerske karakteristike.Hg(CNO)2 .1. azotovi oksidi i dr.oksidans. pa se može koristiti i pod vodom. Kritični prečnik zavisi od granulacije kristala i kreće se od 100-300mm. a većinom je ipak žućkaste boje. kao čist retko se upotrebljava za miniranje. Amonijumnitrat . Tetril se uglavnom upotrebljava kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. Srazmerno je manje osetljiv na udar i trenje.8. varnicu.8. koji se koristi za proizvodnju amonijumnitratskih-uljnih eksplozivnih smeša (AN-FO smeša). Povećanje osetljivosti AN postiže se dodavanjem 3. Mešavina pentrita i trotila poznata je kao pentolit. nagriza kožu.2. teško rastvorljivi u vodi. Trotil se koristi kao brizantna komponenta većine privrednih eksploziva i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. To su beli fini kristali.5. Fulminat žive .2g kiseonika. Potpuno čist trotil dobija se naknadnom prekristalizacijom iz alkoholnog rastvora. 3. Najpoznatiji inicijalni eksplozivi su: fulminat žive. Amonijumnitrat (AN) predstavlja slab eksploziv. Trotil (trinitrotoluol) . 3.48g/cm3. toplotu i trenje. Toplota eksplozije je oko 1430kJ/kg. olovo azid. zbog čega u gasovitim produktima nakon detonacije ima mnogo otrovnih gasova (CO. osetljivost na udar se znatno smanjuje.

Lako se pali iskrom. i − sigurnosne metanske eksplozive. 6.01g/cm3. danas se u privredi.2. vrlo osetljiv na udar.C6H(NO2)3O2 .8.3-0. koja u sebi sadrži sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja. Složeni brizantni eksplozivi Složeni brizantni eksplozivi predstavljaju smešu više prostih eksploziva i drugih materija. jer i sa 30% vlage reaguje kao u suvom stanju.1.42g/cm3. kristalna gustina je 4.2. Proizvode se u praškastom i poluplastičnom stanju. Olovo azid .1. H2O Olovo trinitroresorcinat ("ten") nastaje iz vodenog rastvora olovonitrata (ili acetata) u koji se uliva rastvor Mg (ili Na) trinitroresorcinata. 3. voštanih materija. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi samo 4cm. Brzina detonacije. a da ne gubi osetljivost. Reakcija je praćena ključanjem. namenjene za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine.8g/cm3 je oko 4500m/s. a na dnu suda iskristališu iglice fulminata. tetril i dr. Vlaga smanjuje eksplozivne karakteristike živinog fulminata. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu. pri čemu se azid olova obori kao sitno iskristalisan beličast prah.2.2. Kapisle moraju biti od aluminijuma. Znatno je jači od živinog fulminata. Količina živinog fulminata u kapisli br. a u kapisli br. Iako je vrlo stabilan i osetljiv na udar i trenje. zbog čega sa njim treba oprezno postupati. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi . Olovo azid se upotrebljava kao primarno punjenja detonatorskih kapisli.2. jači i sigurniji za rukovanje. Može se presovati pod visokim pritiskom (do 200MPa). Fulminat žive je beli do svetlo sivi sitni kristalni prah. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene. Specifična zapremina gasova je 243l/kg. stvarajući azotvodoničnu kiselinu koja je sklona detonaciji. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 10cm. pa i u rudarstvu. je oko 0. Živin fulminat se prvenstveno koristi kao primarno punjenje detonatorskih kapisli. To je sitno iskristalasta materija smeđe boje.1g/cm3. Ima negativan bilans kiseonika (-17%). a nasipna 1.). Gustina olovo azida je 4. najčešće olovo trinitroresorcinata. 3. temperatura samozapaljenja 2900C.6g/cm3.2.0g/cm3.2.1. jer je jeftiniji. uglavnom primenjuju amonijumnitratski i nitroglicerinski složeni eksplozivi. Azid srebra Ag(N3)2 Azid srebra nastaje iz vodenog rastvora srebro nitrata i natrijum azida.2. mešavina želiranog nitroglicerina i nitroglikola i dr.4. parafina i dr. pri gustini od 4. 3.22-1. pri čemu se najpre izdvoje isparljivi sastojci. pri gustini od 3. Zbog svojih dobrih osobina sve više potiskuje živin fulminat. Dodatci su razna nitrojedinjenja (trotil.1. 8. Detonira na temperaturi od 1900C. tako da pri vlažnosti od 5% dolazi do delimične eksplozije pri udaru. Kristalna gustina je 5. relativna energija u odnosu na TNT je 45%.8. a temperatura eksplozije 37300C. Pod uticajem ugljendioksida raspada se. 3.9 Živin fulminat se dobija rastvaranjem žive u azotnoj kiselini i ulivanjem rastvora u etil alkohol.4-0. U zavisnosti od primenjenog prostog eksploziva. Olovo trinitroresorcinat . Elektrodetonatori sa olovo azidom ne smeju se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Pb .8. specifična zapremina gasova je 308l/kg. Prema udaru i trenju manje je osetljiv od fulminata žive. osetljivost fulminata žive se može znatno smanjiti (dobija se flegmatizovani fulminat žive). Upotrebljava se kao primarno punjenje rudarskih kapisli.4g. jer olovo azid hemijski reaguje sa bakrom i nagriza ga. Dodatkom ulja. velike brizantnosti. Brzina detonacije olovo azida. Dobija se u obliku bezbojnih ortorombičnih kristala koji su veoma osetljivi na udar i trenje. osovinsko ulje.1. Ima visoku tačku zapaljivosti 320-3600C. je oko 5400m/s.2. 3. drveno brašno. a pri vlažnosti od 30% ne nastupa hemijsko razlaganje.6g/cm3 je oko 5400m/s. oko 0.2. trenje i toplotu. Prema vlazi je manje osetljiv.1.3. gustine 3. a pri gustini od 4. Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene imaju kao glavni sastojak amonijumnitrat sa raznim dodacima u cilju postizanja veće osetljivosti i veće radne sposobnosti.8g/cm3.Pb(N3)2 Olovo azid nastaje iz vodenog rastvora natrijum azida i olovo nitrata (ili acetata).5g. Zbog toga se u kapislama iznad olovo azida stavlja sloj nekog drugog inicijalnog eksploziva. Pri vlažnosti od 10% fulminat se razlaže bez detonacije. 3. nije našao širu primenu u rudarstvu jer je dosta skup.

Pakuju se u polietilenska creva standardnih prečnika (50-230mm). a relativna vlažnost vazduha max 75%. Ne mogu se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Primenjuju se za miniranje mekih do srednje čvrstih stena. masa (500-25000g) ili plastične vreće. svojstava i količine senzibilizatora. Osetljivost amonijumnitratskih eksploziva na početni inicijalni impuls zavisi od kvaliteta izrade. pirotehnike i hemije . Prema vlazi dosta su osetljivi. a nisu pogodni za miniranje u bušotinama u kojima ima vode. osovinskog ulja i dr. trotila. šumarstvu. tako i u jamskoj eksploataciji.Kruševac proizvodi amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive opšte namene pod imenom AMONEKS 1-4 i amonijumnitratske praškaste eksplozive za specijalne namene pod imenom DEMEKS 1-3. Malo su osetljivi na udar i trenja. nitroglicerin.10 Amonijumnitratski praškasti eksplozivi su mehaničke smeše kristalnog amonijumnitrata sa eksplozivnim nitrojedinjenjima i neeksplozivnim gorućim dodacima. U rudarstvu se koriste kako na površinskim kopovima. Nitrol 2 je smeša izrađena od 92%AN i 8% gorivog ulja. Praškasti i granulirani amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja Amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja izrađeni su na bazi kristalnog ili granuliranog amonijumnitrata i određenog procenta gorivog ulja (nafte). Eksplozivna nitrojedinjenja su u praškastom ili tečnom stanju i to: trotil. Inicira se pentolitskim pojačnikom PP-300. Nitroli se uspešno primenjuju u rudarstvu.2. Najpoznatiji AN-TNT eksplozivi u bivšoj Jugoslaviji poznati su pod imenom: kamniktiti. Kritični prečnik je 60mm. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem nitroglicerina su brizantni eksplozivi koji pored amonijumnitrata. drvenog brašna. građevinarstvu. Zbog svog prostog sastava ove eksplozivne smeše spadaju u najsigurnije eksplozive za rukovanje. elektrodetonatorima i detonirajućim štapinom. AN-FO smeše za mehanizovano punjenje proizvode se na mestu upotrebe. Pakuju se u parafisani papir i polietilenske kese.1. a relativna vlažnost vazduha max 75%. poljoprivredi i nekim drugim privrednim granama. Prenos detonacije je samo u direktnom kontaktu. gde nisu prisutni metan i eksplozivna ugljena prašina. Pri niskim temperaturama nisu osetljivi i ne mrznu se. Domaća fabrika eksploziva. Najbolji sastav eksploziva je onaj kod koga je odnos gorućih i eksplozivnih komponenti takav da se obezbedi uravnotežen bilans kiseonika. za spajanje metala itd. DEMEKSI 1-3 su niskobrizantni eksplozivi koji se uspešno primenjuju pri spajanju i obradi metala eksplozijom. Iniciraju se klasičnim sredstvima za iniciranje: rudarskom kapislom. Kao gorući neeksplozivni dodaci koriste se drvena strugotina. heksogen i dr. 3. U rudarstvu se koriste za eksploataciju ukrasnog kamena. Pakuju se u vreće od po 25 kg ili kartonske kutije. zbog čega se pakuju u parfinisani papir i polietilenske kese. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem trotila sastoje se od: 60-85% amonijumnitrata. Kod nas je ova vrsta eksploziva našla najširu primenu na površinskim kopovima. dok na istoku (Rusiji) kao "igdaniti". Zbog sadržaja nitroglicerina sa nitroglikolom ne mrznu se ni kod najnižih zimskih temperatura. Patroniraju se u parafisani papir ili polietilenska creva standardnih prečnika (28-230mm) i masa (100-25000g). Primenjuju se za miniranje srednje čvrstih i čvrstih stena. drvenog brašna. Nitrol 1 je eksplozivna smeša izrađena od kristalnog amonijumnitrata sa tečnim (ili čvrstim) organskim gorivima. Praškaste AN-FO smeše na bazi kristalnog amonijumnitrata i gorivog ulja kod nas su poznate pod imenom: Nitrol 1 i Nitrol 2. u svom sastavu imaju oko 5% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. uz dodatak sredstava protiv stvrdnjavanja. Koristi se za podzemna miniranja. površinsku obradu-otvrdnjavanje. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C.2. Mogu se koristiti za zavarivanje. dinitrotoluola. tako i na kamenolomima za miniranje srednje čvrstih i mekih stena. AMONEKSI 1-4 su privredni eksplozivi namenjeni za miniranje u rudarstvu. Primenjuju se kako na površinskim kopovima. a izrađene su na bazi granuliranog-poroznog AN i gorivog ulja u određenim procentima i to: 94-97%AN i 6-3% gorivog ulja. higroskopni su. Uglavnom se koriste za miniranje u suvim i vlažnim minskim bušotinama. 8. Na zapadu i kod nas ovi eksplozivi poznati su kao AN-FO smeše. Manje su osetljivi na vlagu od praškastih eksploziva na bazi trotila. dinitrotoluola. pa se isključivo koristi za miniranje na površinskim kopovima i kamenolomima. drveno brašno itd. Pakuje se u patrone standardnih prečnika. osovinskog ulja i po potrebi boje.2. šumarstvu i poljoprivredi. zbog čega spadaju u eksplozive sigurne za rukovanje i transport. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe u bivšoj Jugoslaviji su viteziti. Inicira se kapislom br. Obične . amonali i pojačani amonali. uslova primene i čuvanja u magacinu. Kritični prečnik je 32mm. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi kao brizantnu komponentu koriste trotil ili nitroglicerin. Pakuje se u plastične vreće za nasipanje u bušotine ili za pneumatsko punjenje. građevinarstvu. Za miniranje čvrstih stena koriste se pojačani AN eksplozivi sa dodatkom sprašenog aluminijuma do 5%. tj. do 17% trotila.Trayal korporacija . Isporučuju se u rasutom stanju. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od-200C do +300C.

2. jer se amonijumnitrat lako rastvara u vodi. ili − proizvoditi na mestu upotrebe i direktno upumpavati u bušotine. pa se za njihovo iniciranje primenjuje pentolitski pojačnik . veliku gustinu i dobru vodootpornost. Gustina im je 1.Slurry eksplozivi za mehanizovano punjenje su eksplozivi koji se spravljaju na mestu miniranja. veličina i snaga pojačnika. pirotehnike i hemije . Metalni prahovi dodaju se radi povišenja toplote eksplozije. proizvodi vodoplastične Slurry eksplozive na mestu primene.11 zrnaste neporozne vrste amonijumnitrata nisu podesne za izradu AN-FO smeša. trotil. Fabrika eksploziva. Fabrika eksploziva.5% gorivog ulja smatra se klasičnom i efikasnom smešom. pirotehnike i hemije . bezdimni barut. pod komercijalnim nazivom: MAJDANITI. Koriste se za miniranje čvrstih stena na površinskim kopovima. koja se zatim pneumatskim putem ubacuje u minske bušotine.Trayal korporacija . što povećava sigurnost primene i omogućava mehanizovano punjenje minskih bušotina. Zbog svojih dobrih osobina Slurry eksplozivi su našli široku primenu kod masovnih miniranja na površinskim kopovima. AN-FO smeše se prvenstveno koriste za miniranje u suvim minskim bušotinama velikih prečnika. a brzina detonacije 5000-6200m/s. a relativna vlažnost vazduha max 75%.3. kao što su natrijumova so karboksimetilceluloze.Trayal korporacija . Zahvaljujući vodi i pogodnim plastifikatorima-zgušnjivačima ovi eksplozivi imaju kašastu konzistenciju. Pri takvom odnosu komponenti smeša ima nulti bilans kiseonika i razlaže se tako da u produktima eksplozije nema otrovnih gasova. sprašeni aluminijum i dr. Vodoplastični eksplozivi se patroniraju u polietilenska creva standardnih prečnika (60-100mm) i masa (1500-4000g).Kruševac proizvodi AN-FO smeše za mehanizovano punjenje pod imenom: ANFEKS P i ANFO J. gde se radi sa srednjim i velikim prečnicima bušotina. Fabrika eksploziva.5%AN i 5.Trayal korporacija . Razlaganje se odvija po jednačini: 3NH4NO3 + CH2 → 7H2O + CO2 + 3N2 + 3784kJ AN-FO smeše za mehanizovano punjenje prave se na mestu upotrebe. Njihovim razvojem danas je prošireno polje primene na srednje i male prečnike bušotina. Za uspešnu i ekonomičnu primenu ovih eksploziva neophodno je uskladiti dimenzije pentolitskog pojačnika u odnosu na prečnik bušotine i količinu eksploziva. Vodoplastični amonijumnitratski-Slurry eksplozivi Vodoplastični-"Slurry" eksplozivi predstavljaju najnovije eksplozivne smeše. ANFO J. vlažnost bušotine.6g/cm3. Ne sme se koristiti za miniranje u bušotinama sa vodom.) i metalne prahove kao visokoenergetska goriva. gorivo ulje. Sastoje se od zasićenog vodenog rastvora amonijumnitrata i drugih dodataka za pojačanje. . pri čemu dolazi do slabljenja ili gubljenja eksplozivnog svojstva smeše. Imaju veliki kritični prečnik φ 60 mm. pri čemu imaju dopunsku oznaku M.Kruševac. je namenjen za mehanizovano punjenje minskih bušotina u jamskoj eksploataciji. 1. kao što su: trotil. gustina punjenja u bušotini. 3. s obzirom da pri mešanju primaju ulje samo po površini i slabije ga zadržavaju u mešavini. Vodoplastični . ANFEKS P je namenjen prvenstveno za punjenje minskih bušotina na površinskim kopovima i kamenolomima. kontakt sa zidom bušotine itd. Smeša sa 94. Za proizvodnju vodoplastičnih-Slurry eksploziva koristi se kristalni amonijumnitrat. guar i dr. tako što AN-FO vozilo u separatnim bunkerima prevozi obe komponente (AN i gorivo ulje) do minskog polja. nafta i dr. BORIT i BORIT M. Vodoplastični eksplozivi u svom sastavu sadrže vodene rastvore oksidacionih soli (amonijumnitrata ili natrijumnitrata).1.41. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C. senzibilizirajuće materije eksplozivnog i neeksplozivnog karaktera (bezdimni barut. čija primena kod nas i u svetu neprekidno raste. pirotehnike i hemije . gde se uključivanjem odgovarajuće opreme na vozilu vrši spajanje komponenti u AN-FO smešu. Zbog sadržaja vode osetljivost na udar i trenje je izrazito smanjena.buster ili patrona običnog eksploziva (amonala). Tehničko-minerske karakteristike AN-FO smeša zavise od čitavog niza faktora. kao što su: granulacija AN. U sastav eksploziva ulaze još stabilizatori i visokomolekularni plastifikatori radi postizanja dovoljne plastičnosti i stabilnosti smeše.2. Nisu osetljivi na klasična sredstva za iniciranje. pa se mogu koristiti i u minskim bušotinama koje sadrže vodu. Patronirani vodoplastični-slurry eksplozivi izrađuju se bez metalnih prahova ili sa sadržajem metalnih prahova. Optimalni rezultati pri miniranju vodoplastičnim-SLURRY eksplozivima dobijaju se kod primene na površinskim kopovima. prečnik bušotine.1. gde je prečnik bušotine veći od 70mm. Vodoplastični-Slurry eksplozivi mogu se proizvoditi: − fabrički i pakovati u patrone određenih dimenzija.Kruševac proizvodi patronirane vodoplastične-slurry eksplozive pod komercijalnim nazivom: DETONEKS. U sastav eksploziva ulaze i sredstva protiv segregacije koja obezbeđuju stabilnost suspenzije i viskozitet. koji se rastvara u vodi (10-14% vode) dajući pri tome zasićen rastvor.

za razliku od drugih Slurry eksploziva.Trayal korporacija . zavisno od vrste i tipa. imaju idealne detonacione karakteristike. kakav daju pentolitski pojačivači . rastopljenih voskova i dr. granulirani amonijumnitrat. 25. Koriste se za miniranje tvrdih i vrlo čvrstih stena.2. DETOLIT i DEMULEX. Suštinski posmatrano emulzije predstavljaju smešu dve tečnosti koje se ne mešaju. Mogu detonirati pod visokim hidrostatičkim pritiskom. sprašenog uglja i dr. perliti. a zatim se bez prekida automatski nastavlja pumpanje energetski slabijeg sastava u gornji deo minske bušotine. To omogućava da se majdaniti jače energetske snage pumpaju na dno minske bušotine do željene visine. amonijumnitrat. Koriste se za miniranje stena različite čvrstoće.2. odnosno za veštačko izazivanje seizmičkih talasa u steni. gde se pomoću elektronski programirane opreme gorivo i oksidant mešaju.Kruševac ne proizvodi ovu vrstu eksploziva. U grupu amonijumnitratskih poluplastičnih eksploziva spadaju i eksplozivi za geofizička i seizmička istraživanja . ferosilicijum i sl. Pogodni su za podvodna miniranja. 8. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su GEOVIT 26 i 36. detonacionih karakteristika i primene. koje predstavlja malu pokretnu fabriku eksploziva.geoviti. dok se ne postignu najoptimalniji rezultati. Snaga majdanita se može podešavati prema konkretnoj situaciji i zahtevima stenske mase koja se minira. amonijumnitrat. glikola. Energija koja se pri eksploziji oslobađa je rezultat vrlo brze oksidaciono-redukcione reakcije između goriva i oksidanta.4. Emulzioni eksplozivi Emulzioni eksplozivi predstavljaju poslednju generaciju vodoplastičnih-Slurry eksploziva. ferosilicijuma.Kruševac proizvodi emulzione eksplozive pod komercijalnim nazivom. Za aktiviranje zahtevaju snažan inicijalni impuls. a koja nastaje kada se smeša inicira snažnim pojačivačem visokog detonacionog pritiska. 35 i 40. direktno se upumpava u minsku bušotinu. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su VITEZITI 20. U pogledu konzistencije. Kod ovog sistema postoji mogućnost punjenja minskih bušotina bez prekida. Fabrika eksploziva. pirotehnike i hemije . barijeve sulfate i druge komponente.5. Namenjeni su za geofizička istraživanja. pomoću pumpe i gumenog creva. ni smanjenja eksplozivnih svojstava. Vodotpornost majdanita je odlična. atomizirani aluminijum. To se ostvaruje na Slurry vozilu. U svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. predstavlja danas najsavremeniji način snabdevanja velikih površinskih kopova sa potrebnim količinama eksploziva. 3. čak i pri malim prečnicima upotrebe. Slurry vozilo u odvojenim bunkerima nosi vodeni rastvor oksidanata i smešu goriva do minskog polja.). sa energetski različitim smešama. U tehničkom smislu emulzije predstavljaju disperzni dvofazni sistem u kome je jedna faza dispergovana u drugoj. Osnova za emulzione eksplozive je stabilna neeksplozivna emulzija izrađena na bazi klasičnog sistema oksidans-gorivo. pirotehnike i hemije . Aktiviraju se jakim pentolitskim pojačivačem ili rudarskom kapislom br. Otporni su na uticaj vlage i vode. Emulzioni eksplozivi.busteri ili slični brizantni eksplozivi visokog detonacionog pritiska. a da pri tom ne dolazi ni do kakve promene njegovog sastava. trotil. polietilena ili polistirola. 30. Da bi ovako dobijena emulzija posedovala određena eksplozivna svojstva dodaju joj se različiti aditivi. Izlazeći iz creva spuštenog do dna bušotine pune vode. Osetljivi su na klasična sredstva za iniciranje. drveno brašno. Poseduju veliku brzinu detonacije.2. Stub istisnute vode poprima ulogu čepa minske bušotine. stabilizatore i dr. sa prečnicima bušotina od φ30-300mm.1.2.12 Majdaniti su kiseonično balansirane smeše vodenog rastvora amonijumnitrata (oksidant) i neeksplozivnih gorivih materija (dizelskog ulja. kao što su: stakleni ili plastični mikrobaloni. Fabrika eksploziva. majdanit potiskuje vodu naviše. Majdaniti su eksplozivi koji svoju punu detonacionu sposobnost dobijaju tek kada se nađu u minskoj bušotini. dizel goriva. relativno visoku gustinu i detonacioni pritisak. metalni prahovi. Emulzije mogu biti tipa: voda u ulju ili obrnuto ulja u vodi. Iniciraju se specijalnim elektrodetonatorima namenjenim za ova ispitivanja. Patroniraju se u plastična creva od polivinilhlorida. Ni jedna od komponenata koje ulaze u sastav Majdanita nije sama za sebe eksploziv. Spajanje goriva i oksidanta u eksplozivnu smešu vrši se u toku punjenja minske bušotine. Emulzije predstavljaju vodene rastvore neorganskih soli (oksidanti) i različitih gorivih materija: ulja. Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi u svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerinnitroglikol. Nastala kašasta smeša. prahova aluminijuma. Otporni su na visoke i niske temperature. Sistem proizvodnje majdanita pomoću Slurry vozila. 3. . emulzioni eksplozivi pokazuju veliku fleksibilnost.1.Trayal korporacija . kao i dodataka u svrhu stabilizacije i plastifikacije. Postojani su na visokim i niskim temperaturama.

g/cm3 1. m/s 7300 6800 6800 6500 6300 prenos detonacije. i br. S obzirom na visok sadržaj nitroglicerina vrlo je osetljiv na udar i trenje. Želirani vitezit je najači privredni eksploziv. Uz to smrznuti dinamit obično nepotpuno detonira i razvija otrovne gasove. 3. Dinamiti se upotrebljavaju za miniranje stena i ruda različite tvrdoće. koji u ovom odnosu daju prozirnu. cm 6-8 6-8 6-8 8-10 8-10 proba po Trauclu. Inicira se rudarskom kapislom br. S obzirom da je snažnijim od dinamita 5 češće se upotrebljava.13 3.2. Smrznuti dinamit se "kravi" zagrevanjem u metalnom sudu postavljenom u vruću vodu. zavisno od vrste dinamita.48 brzina detonacije. U tabeli 17. nitrotela. % 83 77 68 62 56 * U odnosu na minersku želatinu.5 1. Sastoji se od 92-94% nitroglicerina i 6-8% kolodijum pamuka. kJ/kg 6482 5975 5573 5506 4982 temperatura eksplozije.3. Vrlo je otporan na vlagu i visoku temperaturu. Upotrebljava se za miniranje najtvrđih stena i ruda i u specijalne svrhe. temperaturom eksplozije 42100C i radnom sposobnošću 520cm3 (po Trauclu). sa oznakom sadržaja nitroglicerina (%NG).2. Metanski sigurnosni eksplozivi . Osnovne karakteristike vitezit želignita Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 72%NG 62%N 52%N 42%N 32%N G G G G gustina. pod zemljom i na površini. radnu sposobnost 397cm3 (po Trauclu). Odlikuju se velikom gustinom.0C 4187 3937 3644 3390 3030 specifični pritisak. Dinamit 1 ima brzinu detonacije 6500m/s.2. Upotrebljavaju se. 3. koje počinje na +110 ili +80C i naniže napreduje prilično brzo. pa je suviše opasno da se u takvom stanju koristi. cm 6-8 6-8 6-8 6-8 6-8 relativna snaga*.5 1. žutomrke boje. ali manje elastični i žilavi od minerske želatine.5 1. Sastoji se od preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol i nekih organskih i neorganskih komponenti u manjem procentu. srednje tvrdih i mekih stenskih materijala.5 1. Usled sadržaja nitroglikola podnose niže temperature. Prema sadržaju nitroglicerina (63.) smrzavanje se može potpuno izbeći. dinamiti i želigniti. U tabeli 16. Tab. Želigniti su želirani nitroglicerinski eksplozivi sa sadržajem 34-72% mešavine nitroglicerin-nitroglikol uz dodatak sprašenog kalijumnitrata ili natrijumnitrata i celuloznih materija. m3/kg 709 670 639 788 829 toplota eksplozije.2. zavisno od relativne snage. bez štetnih posledica. g/cm3 1. drvenog brašna i dr. 6. m/s 7000 6700 6500 6300 6000 prenos detonacije. naročitim dodacima (dinitrohloridin i dr. Po svojim karakteristikama blizak je minerskoj želatini. Plastični su. dobrom postojanošću prema vlazi i dr. Smrzavanje se sprečava držanjem dinamita na umereno toplom mestu. MPa 1198 1067 948 1092 1037 Dinamiti sastoje se od želiranog nitroglicerina sa sprašenim natrijumnitratom ili amonijumnitratom uz dodatak kalijumperhlorata.5+10%) razlikuje se: dinamit 1 i dinamit 5. za što su naročito pogodni podzemni magacini.2. Proizvode se pod komercijalnim imenom viteziti.48 1. Tab. dobrom hemijskom stabilnošću. Sastav produkata eksplozije je povoljan. Inicira se rudarskom kapislom br.5 1. Smrzavanje je opšti nedostatak dinamita. želirani vitezit. date su tehničko-minerske karakteristike vitezit želignita. cm3 520-560 500-520 480-500 500-520 460-480 gasna zapremina. Vrlo je stabilna u magacinu. kao i druge organske i neorganske komponente u manjem procentu. 17. Minerska želatina (praskava želatina) je najsnažniji nitro-glicerinski eksploziv sa brzinom detonacije 7800m/s. 8.5 1. Karakteristike nitroglicerinskih plastičnih eksploziva (želirani viteziti) Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 100 80-II 80 60 50 gustina. Neznatno je osetljiva prema vlazi. žilavu želatinsku masu. znatnom brzinom detonacije. 16. Takođe. pa se može koristiti i za miniranje pod vodom. Najpoznatiji nitroglicerinski plastični eksplozivi su: minerska želatina. Nitroglicerinski plastični eksplozivi opšte namene Nitroglicerinski plastični eksplozivi kao glavni sastojak u svom sastavu imaju preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. pri čemu se takvi dinamiti označavaju kao "teško smrzavajući". za miniranje tvrdih.5 brzina detonacije. Smrznuti dinamit je vrlo osetljiv na udar i trenje. date su tehničko-minerske karakteristike želiranih vitezita.5 1.

određenih dimenzija i masa. karboksimetilceluloze (0. 3. Ovo se najčešće vrši u posebnim odeljenjima radi veće bezbednosti. patrone eksploziva oblažu slojem slabog eksploziva uz dodatak mešavine natrijumbikarbonata i natrijumhlorida (inertnih soli). od kojih se razlikuju sadržajem određenih količina inertnih soli (10-50% zavisno od vrste). čime se postiže sniženje temperature eksplozije za oko 10000C. Neeksplozivne i netopive materije. − AN-FO eksplozive. pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac u svom proizvodnom programu ima četiri osnovne grupe privrednih eksploziva i to: − amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive. Inertne soli u procesu eksplozije prelaze u parno-gasovito stanje (sublimišu). Aromatična nitrotela. higroskopni su. 3. Poluplastični metanski eksplozivi izrađeni su na bazi amonijumnitrata sa znatno većim procentom želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol (21-31%) i uz veću količinu inertnih soli (35-40% natrijumhlorida ili kalijumhlorida). ukoliko nisu u tečnom stanju. Najčešće korišćene inertne soli su natrijumhlorid i kalijumhlorid. da bi eksploziv imao dovoljnu moć detonacije. koje se hermetički . ugljene prašine (1. kao i smanjenje veličine i dužine plamena eksplozije. U zavisnosti od vrste eksploziva i uslova njegove primene zavisi i način pakovanja. obično se dodaju na kraju proizvodnog procesa. U tabelama 64-73. Koriste se za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. natrijumhlorida (oko 27%). tj. proces proizvodnje praškastih i plastičnih eksploziva razlikuje se samo u pojedinostima. Posebnu vrstu ovih eksploziva predstavljaju oklopljeni poluplastični metanski eksplozivi.Kruševac proizvodi dve vrste praškastih metanskih eksploziva i to: METANDETONIT 1 i METANDETONIT 2. i − poluplastični metanski eksplozivi. a zatim mlevenje osušenog proizvoda. pri čemu se mešanje obavlja u specijalnim mašinskim mešalicama. pirotehnike i hemije . Poluplastični metanski eksplozivi upotrebljavaju se za miniranje u uglju i pratećim stenama veće čvrstoće.14 Metanski sigurnosni eksplozivi su se razvili od klasičnih amonijumnitratskih i nitroglicerinskih eksploziva. Sve se to izmeša u plitkim cilindričnim mešalicama. Proizvodnja složenih eksploziva Proizvodnja složenih eksploziva svodi se na mešanje sastavnih komponenti i patroniranje mešavine. trinitrotoluola (oko 7%). Karakteristike domaćih rudarskih eksploziva Naša domaća Fabrika eksploziva. Patroniranje amonijumnitratskih praškastih eksploziva obavlja se automatski utiskivanjem eksploziva u patrone cilindričnog oblika. Pri tome. Proizvodi detonacije ne sadrže otrovne gasove.3.Trayal korporacija . drvenog brašna i dr.Praktikum-Metode ispitivanja) date su fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike najnovijih rudarskih eksploziva iz proizvodnog programa Fabrike eksploziva. Praškasti metanski eksplozivi na bazi amonijumnitrata sastoje se od: amonijumnitrata (oko 62%). koji ulaze u sastav ovih eksploziva. Proizvodnja praškastih amonijumnitratskih eksploziva obuhvata najpre potpuno sušenje higroskopnog amonijumnitrata u cevnim sušnicama. pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac. Otporniji su prema vlazi i raspolažu većom radnom sposobnošću u odnosu na praškaste vrste. − vodoplastične “Slurry” eksplozive. pošto je sklon zgrušavanju u toku sušenja. Pojačane vrste praškastih metanskih eksploziva sadrže i mešavinu nitroglicerin-nitroglikol (do 5%). bogate ugljenikom. i − metanske sigurnosne eksplozive. Kod njih se radi povećanja sigurnosti. koje se spolja zagrevaju vodenom parom. kao što su nitroglicerin i nitroglikol.4.5%). Metandetoniti su osetljivi na vodu. Metanski sigurnosni eksplozivi se proizvode kao: − praškasti metanski eksplozivi. radi povećanja radne sposobnosti.2.2. Imaju pozitivan bilans kiseonika pa su pogodni za jamska miniranja. Dodavanjem inertnih soli znatno se smanjuje radna sposobnost metanskih eksploziva. iziskuju vrlo prisno mešanje sa amonijumnitratom u suvom ili vlažnom stanju. te se pri upotrebi u vlažnim bušotinama moraju zaštititi plastičnim folijama. (v. Praškasti eksplozivi prečnika ispod 60mm pakuju se u parafisani natron papir. između vrelih gasova detonacije i prisutnog metana ili eksplozivne ugljene prašine. prethodno se stope pa im se u zagrejanom stanju dodaju amonijumnitrat i drugi sastojci. a kao zaštita od spoljne vlage koriste se polietilenske kese za skupno pakovanje. Opasne eksplozivne materije. Fabrika eksploziva. kalcijumstearata.5-2%). Pri eksploziji manje vreli gasovi iz obloge patrone deluju kao zaštitni omotač. Mlevenje se može vršiti istovremeno sa praškastim neeksplozivnim sastojcima.

Zatim se patrone pakuju u polietilenske kese koje se hermetički zatvaraju i slažu u kartonske kutije do određene mase. Mešanje se vrši u plitkim sudovima sa lopaticama. minerski tuljci i minerske šibice). − električni detonatori. − inicijalnog (primarnog) punjenja. Amonijumnitratski-uljni eksplozivi (AN-FO smeše) i vodoplastični-Slurry eksplozivi proizvode se u fabrikama eksploziva (patronirane vrste) ili se prave na mestu miniranja i direktno upumpavaju u bušotine. 2. Sl. koje se vrši istiskivanjem plastične mase eksploziva kroz kružni otvor odgovarajućeg prečnika. zatvorena sa jedne strane. i − brizantnog (sekundarnog) punjenja. 4)brizantno (sekundarno) punjenje Čaura i pokrivka izrađeni su od istog materijala i to: bakra (i njegovih legura. U suprotnom dolazi do nagrizanja materijala čaure. gorivo i oksidant mešaju. Na dno čaure prvo se upresuje brizantni eksploziv. Presek detonatorske kapisle dat je na sl. i − pojačivači impulsa-busteri. − sporogoreći štapin. U ove sudove najpre se usipa mešavina nitroglicerina i nitriglikola. drvenim brašnom i drugim komponentama. 2)pokrivka sa otvorom u sredini. tombaka) ili aluminijuma (i njegovih legura).1. i − pomoćna sredstva za paljenje (minersko saće. 4. a zatim se dodaje kolodijum pamuk u količinama koje su srazmerne sastavu eksploziva. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA OTVORENIM PLAMENOM U sredstva za iniciranje eksploziva otvorenim plamenom spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. − detonirajući štapin. koji se spolja zagrevaju vodom temperature 45-500C. gde se pomoću elektronski programirane opreme. 3)inicijalno (primarno) punjenje. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA Da bi privredne brizantne eksplozive doveli do detonacije.25%N i mora se prethodno dobro osušiti. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije do određene mase. Detonatorska-rudarska kapisla (DK) Detonatorska (rudarska) kapisla koristi se za aktiviranje eksplozivnog punjenja ili detonirajućeg štapina u suvim radnim uslovima. dok se kod čaura od aluminijuma ili njegovih legura kao inicijalno punjenje upotrebljava olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. Kod čaura od bakra ili tombaka kao inicijalno punjenje upotrebljava se fulminat žive.npr. 4. Patroniranje se vrši u polietilenska creva standardnog prečnika i mase.15 zatvaraju. a iznad njega inicijalni eksploziv. Materijal čaure zavisi od vrste inicijalnog eksploziva. Poslednja faza je patroniranje. u koju je upresovana eksplozivna materija. Fabrike eksploziva su proizvele pokretne stanice (AnFo i Slurry vozila) koje predstavljaju male pokretne fabrike eksploziva. Proizvodnja plastičnih eksploziva obuhvata kao prvu fazu želiranje mešavine nitroglicerina i nitroglikola mešanjem sa kolodijum pamukom. Dimenzije i mase pojedinih patrona privrednih eksploziva su standardizovane i proizvođači su dužni da ih se pridržavaju u toku proizvodnje. . Slurry ili AnFo vozilo u odvojenim bunkerima nose oksidante (amonijumnitrat) i smešu gorivog ulja do minskog polja. Kolodijum pamuk koji se koristi za želiranje sadrži 12. − metalne pokrivke.1. 2. zavisno od vrste dinamita.1. Presek detonatorske kapisle: 1)čaurica. − pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina. Prečnici iznad 60mm patroniraju se u polietilenska creva ili vrećice. 4. Zatim sledi mešanje sa sprašenim amonijumnitratom (kod plastičnih amonijumnitratskih eksploziva) ili kod dinamita mešanje sa šalitrom. Detonatorska kapisla sastoji se od: − metalne čaurice standardnih dimenzija. S druge strane čaurice nalazi se otvor u koji se stavlja sredstvo za aktiviranje. Nastala kašasta smeša pomoću pumpe i gumenog creva direktno se upumpava u minsku bušotinu. U sredstva za iniciranje eksploziva spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. potrebno im je saopštiti početni inicijalni impuls. Detonatorska (rudarska) kapisla je metalna cilindrična čaurica. Za to su potrebna sredstva za iniciranje koja imaju sposobnost da detoniraju ako se zapale plamenom ili iskrom. − sporogoreći štapin. gde nema pojave metana i eksplozivne ugljene prašine.

5)I sloj bitumenske izolacije.simbol materijala čaurice.sl. tumbati ni pritiskati.5g inicijalnog (primarnog) eksploziva. a kapisla br.jačina kapisle. Za inicijalno punjenje koristi se fulminat žive ili olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. Sporogoreći štapin Sporogoreći štapin je sredstvo za paljenje koje se u sklopu sa detonatorskom kapislom koristi za pojedinačno paljenje minskih punjenja na površini ili pod zemljom. 8 za amonijumnitratske praškaste eksplozive. 7)II sloj bitumenske izolacije . što je napred već obrazloženo. min.5-5.5 6 3 Detonatorske kapisle sa bakarnom čaurom primenjuju se u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. DK-6-Cu 35 19 7. Aluminijumske kapisle koristite se na površinskim kopovima i jamama gde nema opasnosti od metana i ugljene prašine. (v. radna sposobnost po Trauclu. sigurnost detonatorske kapisle itd. Srž štapina obavijena je sa dva ili tri unakrsno pletena zaštitna omotača od kudelje ili pamučne pređe. koji se primenjuje za rad u suvim i vlažnim uslovima. 6 za nitroglicerinske eksplozive. 2)srž od crnog baruta. min. U tabeli 19. mm d.Metode istivanja. Detonatorske kapisle se pakuju po 100 komada u kartonske ili limene kutije. trenje.oznaka za detonatorsku kapislu. 8 iznosi 0. i − univerzalni sporogoreći štapini sa PVC zaštitom. Kapisle ne menjaju svoje funkcionalne osobine pri temperaturama od -200 do +200C. 4)II omotač pređe. preko kojih su nanenešena dva izolaciona sloja bitumena ili jedan sloj plastične izolacije. Oznake i dimenzije kapisli br.4 do 0. tj. Paketi se slažu u dvostruke drvene sanduke. jer aluminijum na povišenim temperaturama gori otvorenim plamenom koji može upaliti metan ili ugljenu prašinu.5 6 3 DK-8-Al. broj 6 i 8 . Al i Cu . 4. 6 i br. Ovo punjenje zaštićeno je metalnom pokrivkom sa otvorom na sredini. mm d1. 8 i to: kapisla br. Sastoji se od barutne srži i omotača.8. Prema svojoj jačini detonatorske kapisle se rade od br. 2). 19. sa otvorom okrenutim na gore. U ovim jamama ne smeju se koristiti aluminijumske kapisle. Oznaka L. 6 oko 0. Zavisno od vrste i broja slojeva zaštitne izolacije razlikujemo: − dupli sporogoreći štapini sa pamučnom pređom i bitumenskom zaštitom. Sve ove karakteristike detaljno su obrađene u Praktikumu . 3)I omotač pređe. DK-8-Cu gde je: DK. Međuprostori između kapisli ispunjeni su suvom strugotinom. 6 i br. Omotač sprečava progorevanje štapina. Naše domaće kapisle imaju oznake: DK-6-Al. Po pet kutija sačinjava jedan paket. koji ima zadatak da obezbedi ravnomeran raspored crnog baruta pri izradi štapina. Sl. Kapisle se ne smeju bacati.16 Brizantno punjenje sastoji se od trotila ili pentrita. Vrsta inicijalnog punjenja zavisi od vrste materijala čaure. Količina brizantnog punjenja kod kapisle br. Najvažnije tehničko-minerske karakteristike detonatorskih kapisli su: brizantnost. plamen i varnicu. Za iniciranje detonatorskih kapisli potrebno je sporogoreći štapin staviti u kapislu i stegnuti minerskim kleštima. Inicijalno punjenje je veoma osetljivo na udar.5g. kao sredstva za iniciranje. koji se isključivo primenjuju na suvim radilištima. Zatim se slobodni kraj štapina zapali otvorenim plamenom i kada štapin dogori daje plameni impuls pomoću koga se inicira detonatorska kapisla. Sporogoreći štapin se izrađuje u vidu vrpce (kanapa). Tab. DK-6-Cu. Dupli sporogoreći štapin: 1)pamučni konac. 8. a kod kapisle br. 10. kao i za rad pod vodom do dubine 10m. Sadržaj sanduka može iznositi 5000 ili 10000 komada kapisli. varničenje u bočne strane. sa pamučnim koncem kroz sredinu srži. mm D. Oblik i mere sporogorećeg štapina dati su na sl. mm E.1. ukoliko ne postoji opasnost od metana ili eksplozivne ugljene prašine. Sporogoreći štapin se ne sme upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. 3. U praksi se najčešće upotrebljavaju kapisle br.2. Temperatura samodetonacije kapisle veća je od 1200C. Srž štapina izrađena je u vidu kontinuiranog punjenja od sitnozrnog crnog baruta (4. date su oznake i dimenzije kapisli br. 6)III omotač pređe. DK-8-Cu 45 19 7. mm DK-6-Al. 1 do br.8g. max. 3.6 i br. sposobnost detonacije kapisle prema Hejdu. Iznad brizantnog (sekundarnog) punjenja nalazi se 0. a može se koristiti i heksogen. DK-8-Al. Ostali prazan prostor u kapisli (oko 1/3) služi za umetanje i učvršćivanje sporogorećeg štapina ili električnog upaljača. max.7g/m'). zbog čega se ovde neće objašnjavati.

− moguće je paljenje minskog punjenja sa željenog rastojanja.otpor strujnog kola. Ova sredstva omogućuju brzo i bezbedno paljenje štapina. ako je najkraći štapin koga pali dužine 1m. pri čemu krajevi štapina moraju biti izolovani od atmosferskih uticaja. 4. 75%. R . − omogućava vremensko paljenje. premazanih na jednom kraju zapaljivom masom. Zasniva se na toplotnom dejstvu električne struje. U sredstva za električno paljenje mina spadaju: − električni detonatori (ED).2. a gori na promaji i vetru. pri toplom i hladnom vremenu.jačina električne struje. U tuljak može da se stavi 6 štapina. razvija visoku temperaturu i zbog toga pali štapin skoro trenutno. Čuvan u ovim uslovima štapin treba da se upotrebi u roku od 6 meseci. Štapin se čuva u skladištima čija temperatura je od -200 do +250C. b)minerski tuljci 4. Minersko saće omogućava istovremeno paljenje većeg broja štapina odnosno minskih punjenja. − izvori struje za paljenje. 4. − merno-kontrolni instrumenti. U odnosu na štapinsko paljenje. Kalem univerzalnog sporogorećeg štapina sadrži 250m. od kojih 5 štapina vode do minskih punjenja. pri čemu interval zastoja može da se kreće od nekoliko ms do 1s. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina data su na sl. Rukovanje saćem je prosto i bezbedno. Pakovano je po 30 cevčica zajedno.2+0. Drugi kraj cevčice je otvoren radi stavljanja štapina. Fabrika eksploziva. Minerska šibica se upotrebljava za pripaljivanje sporogorećeg štapina neposredno ili preko minerskog saća. (Ω). na suvom i vlažnom terenu itd. Gašenje šibice je znak mineru da treba da se skloni.Kruševac proizvodi univerzalni sporogoreći štapin (USŠ) za rad u suvim i vlažnim uslovima. a šestim se pripali zapaljiva smeša u samom tuljku. Osnovne karakteristike ovog štapina su: prečnik φ 5. boja izolacije crna. kao i za rad pod vodom do dubine 10m. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina: a) minersko saće.17 Vreme gorenja sporogorećeg štapina se kreće u granicama od: 110-140s/m' sa tolerancijom od +10s. vreme gorenja 110-140m/s.1. Izrađeno je od kartonskih cevčica. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina Da bi se sprečile nezgode koje se dešavaju pri radu sa sporogorećim štapinom. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA ELEKTRIČNIM IMPULSOM Pri izvođenju minerskih radova široko se primenjuje električno paljenje minskih punjenja. (A). − provodnici električne struje. koje se može predstaviti izrazom: Q = I2 R gde je: I . U kutije od talasastog kartona pakuje se po 4 kalema sporogorećeg štapina. i − pomoćni pribor. odnosno minskih punjenja koja nisu suviše udaljena jedna od drugog. ali se po potrebi može otkinuti i upotrebiti samo onoliko cevčica koliki broj minskih punjenja palimo. Pri pakovanju štapin se namotava u kalemove. Minerski tuljci se upotrebljavaju za istovremeno paljenje 5 štapina. − može se primeniti u svim vremenskim uslovima. a relativna vlažnost vazduha max.3. Vrlo burno sagoreva. pirotehnike i hemije . proizvedena su pomoćna sredstva za njegovo paljenje. Iz ovoga proizilazi da 1m' sporogorećeg štapina gori najbrže 100s i najsporije 150s. paljenje mina električnom strujom ima više prednosti. Sl. − jedini je način paljenja koji je dozvoljen u rudnicima sa metanskim režimom rada. međusobno povezanih u vidu saća. − omogućava paljenje u tačno određeno vreme. 4. i − minerske šibice. kao što su: − omogućava jednovremeno paljenje velikog broja mina.Trayal korporacija . o čemu treba voditi računa prilikom izbora dužine štapina. Osigurana je protiv uticaja vlage. U praksi se obično uzima da 1m' štapina gori za 120s.5mm. . Vreme gorenja štapina se bitno skraćuje kada gori pod pritiskom (pod vodom ili u jako nabijenoj bušotini). Vreme gorenja minerske šibice je približno 1 minut. U pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina spadaju: − minersko saće. − minerski tuljci. Izrađeni su od kartona u vidu cevčice. čije je dno premazano zapaljivom smešom.

tj.05mm. Približno 2/3 kapisle ispunjeno je primarnim i sekundarnim punjenjem. 5. koje definišu njihovu funkciju i sigurnost pri radu.2-1. − visoko neosetljivi upaljači sa otporom mostića ≈0. kao i od vrste zapaljive smeše koja je upresovana između elektroda. naponski).5-5mm. Prema nameni električni detonatori se dele na: − detonatore za iniciranje eksplozivnih punjenja kod radova na površini i u jami. Provodljivost struje se postiže tako što se u smešu zapaljive glavice ugrađuje sitno mleveni metalni prah i grafit. Električni upaljač (EU) služi za stvaranje plamenog impulsa. − stabilan. 6. − sposoban da stvori plameni impuls. koja daje dovoljno jak toplotni impuls za paljenje usporivačke smeše ili primarnog punjenja detonatorske kapisle. dobru otpornost na koroziju i nisku tačku topljenja. lako zapaljive glavice i provodnika. invar (36% Ni i 64% Fe). sa otporom mostića 1. data je na sl. Danas se za miniranje uglavnom primenjuju EU standardnog tipa A. koja su smeštena u detonatorsku kapislu (DK). Sl. što ove EU čini veoma otpornim na lutajuće struje. . kada se kao izvor struje koristi mašina koje daje napon 20003000V.1. U zavisnosti od toga kako struja prolazi kroz električni upaljač i kako se vrši paljenje zapaljive glavice. Električni upaljač sa rascepkom (varnični upaljač) konstruisan je tako da su dovodne žice za struju u zapaljivoj glavici međusobno razmaknute.0A). − detonatore za miniranje pod vodom dubine do 200m. − tip B sa otporom mostića 0. Prečnik žice mostića kreće se u granicama od 0. a preostala 1/3 služi za umetanje i učvršćivanje električnog upaljača. pri naponu od 2-3V. a dužina mostića je oko 0. Mostić EU izrađuje se od legura koje imaju veliki specifični otpor. 8 u koju je ugrađen električni upaljač (EU).4Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 1. legure platino-iridijuma i dr. Električni upaljač se sastoji od lako zapaljive glavice i dva izolovana provodnika. pa se ne upotrebljavaju za minerske radove u rudnicima. Učvršćivanje mostića u zapaljivu glavicu može biti elastično ili čvrsto.18 4. od oblika njihovih krajeva. 3)mostić visokog otpora. Električni upaljač sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom konstruisan je tako da je sama zapaljiva glavica strujno provodljiva i lako zapaljiva. EU sa dodatkom metalnog praha su vrlo osetljivi. Kao materijal za mostić koriste se legure: nikl-hroma (80:20%). mostić glavice se usija do određene temperature na kojoj se pali lako zapaljiva glavica. razlikuju se tri tipa EU: − EU sa metalnim mostićem (mostni). pikriminat olova. Na sl. koji je sposoban da izazove detonaciju inicijalnog (primarnog) i glavnog (sekundarnog) punjenja. Kao materijal za zapaljivu glavicu koristi se: acetilid bakra. − EU sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom. pikrit. EU sa rascepkom su namenjeni za radove. c)sa rascepkom (naponski) Električni upaljač sa metalnim mostićem sastoji se od mostića koji je premošćen provodnikom visokog specifičnog otpora. b)sa strujno provodljivom glavicom. 5. U zavisnosti od električne osetljivosti proizvode se tri tipa zapaljivih glavica i to: − standardni tip A sa otporom mostića 1. Konstrukciona shema električnog upaljača sa zapaljivom glavicom i metalnim mostićem.03Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≈ 20A).4-0.6Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 3. Za izradu električnih detonatora koriste se detonatorske kapisle izrađene od bakra ili aluminijuma ili njihovih legura. 4 i 5)prvi i drugi sloj zapaljive mase.2A). na suvim i mokrim radilištima i pod vodom dubine do 2m. da ne stupa u hemijsku reakciju.4Ω. Sl. Materijal od koga se izrađuje zapaljiva glavica mora biti: − osetljiv na toplotni impuls. Električni detonatori (ED) Električni detonator (ED) je hermetički zatvorana detonatorska kapisla br. 6)zaštitni lak Prolaskom elektručne struje kroz glavicu. Shema elsktričnih upaljača: a)sa metalnim mostićem.2. 6. Napon neophodan za paljenje zapaljive smeše zavisi od rastojanja žica-elektroda. Električni upaljač sa metalnim mostićem: 1)lamele.02-0. − ne sme biti higroskopan. Ove EU lako mogu upaliti lutajuće struje. i − EU sa rascepkom (varnični. mononitroresorcinat olova i dr. Za pojedinačno paljenje EU ovog tipa potrebno je svega nekoliko mA. data je shema električnih upaljača.2-1. 2)izolator. Električni detonatori imaju tačno definisane električne karakteristike.

Sl. brizantno eksplozivno punjenje. 9. 5.seizmički. Milisekundni električni detonatori su iste konstrukcije kao i vremenski ED. vodonepropustivi zaptivač. pokrivka. Metanski . odmah nakon uspostavljanja kola električne struje. 9.1.sigurnosni električni detonatori: − trenutni metanski elektrodetonatori. 3. Detonatori sa usporenim dejstvom dele se na: − četvrtsekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/4 sekunde. čaura.1. Vremenski interval između brojeva u seriji je 0. 8. pokrivka. 6. Vrste električnih detonatora U savremenoj praksi miniranja koriste se sledeći električni detonatori: 1.5s. 5. Vremenski električni detonatori: − električni detonatori sa zakašnjenjem izraženim u sekundama. pločica za označavanje detonatora. usporivački element. Serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) Kod vremenskih ED na dnu čaurice utisnut je broj. već taj impuls najpre pali usporivački element (5). zaštitna (antistatička) cevčica. . Namenjeni su za pojedinačno paljenje mina ili kada je potrebno da sve mine detoniraju odjednom (zalomne mine i sl). − polusekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/2 sekunde. inicijalno eksplozivno punjenje. s tom razlikom što usporivačka smeša sagoreva znatno brže. inicijalno eksplozivno punjenje. Trenutni električni detonatori se koriste za miniranje na površinskim i podzemnim radilištima. koji je programiran da gori određeno vreme. 3. − milisekundni metanski elektrodetonatori. 9.25s i 0.5s (PSED-polusekundni) ili 0. Sl. 8. 2. 7. sa nazivnim intervalom usporenja u seriji od: 0. 4. Trenutni električni detonator Elementi trenutnog električnog detonatora su (v. − milisekundni ED sa zakašnjenjem izraženim u ms. − detonatore za seizmička miniranja. elektroprovodnici. 2.25s (ČSED-četvrtsekundni). 2. Specijalni električni detonatori . 7): 1. sl. električna lako zapaljiva glavica. 8.2. Trenutni električni detonator (TED) je detonator čije se eksplozivno punjenje aktivira trenutno. 8. Električni detonator sa usporenim dejstvom Elementi električnog detonatora sa usporenim dejstvom su : 1. Domaća industrija proizvodi serije vremenskih ED sa deset stepeni usporenja (1-10). 10. mehaničkih i sigurnosnih karakteristika. Na sl. Elektro detonatori sa usporenim dejstvom se proizvode u serijama od broja 1 do broja 18. koji se ugrađuje između električne lako zapaljive glavice i inicijalnog (primarnog) punjenja kapisle. 4. brizantno eksplozivno punjenje. a zatim ovaj aktivira inicijalno punjenje detonatorske kapisle. čaura. 4. a na pločicu (9) utiskuju se oznake za tip detonatora i znak proizvodača. 3.5s. Trenutni električni detonatori. zaštitna (antistatička) cevčica. 6. Sl. 7. na suvim i mokrim radilištima i pod vodom do 2m dubine. elektroprovodnici. Trenutni električni detonatori nose oznaku "0" koja se utiskuje na dance detonatora. a na provodnicima prikačena plastična pločica sa brojem koji označava interval usporenja. pločica za intervalni broj. 4.19 − detonatore za miniranje na radilištima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. vodonepropustivi zaptivač. električna lako zapaljiva glavica. Električni detonatori namenjeni za miniranje u rudnicima moraju imati određeni kvalitet u pogledu električnih. 7. Konstrukcija električnog detonatora sa usporenim dejatvom data je na sl. 9. 7. Električni detonatori sa usporenim dejstvom (vremenski elektrodetonatori) imaju ugrađen usporivački element. tehničko-minerskih. Konstrukcija trenutnog električnog detonatora data je na sl. data je serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) sa intervalom između brojeva od 0. Paljenje inicijalnog punjenja ne ostvaruje se direktno od plamenog impulsa lako zapaljive glavice.

− dinamo-električne. Metanski električni detonatori (MED-Cu) izrađuje se sa bakarnom čauricom i inicijalnim punjenjem od fulminata žive. provodnici struje i merno-kontrolni aparati Za električno paljenje minskih punjenja koriste se mašine za električno paljenje. 4. či je izgled dat na sl. mašina za paljenje i mreža za paljenje mina. Interval između pojedinih eksplozija bira se tako. 8.2. U upotrebi su sledeće vrste mašina za električno paljenje mina: − magnetno-električne. Domaća industrija proizvodi dve serije milisekundnih ED i to: − od broja 1-10 sa intervalom usporenja između brojeva od 34ms (34-MSED). ređe gumom. Sl. Mašine za električno paljenje. Električna mašina za paljenje mina tip EKA 400/22 Provodnici struje za električno paljenje mina mogu biti od bakarne. koji će omogućiti proticanje struje određene jačine. (date su u Praktikumu-Metode ispitivanja). kao i pod vodom dubine do 2m. po čemu se razlikuju od ostalih vrsta ED. Lako zapaljiva glavica i eksplozivno punjenje kapisle br. Merno-kontrolni aparati koriste se za kontrolu ispravnosti elektrodetonatora.2. pri čemu je stvorena nova slobodna površina za narednu eksploziju. Domaća industrija proizvodi trenutne metanske električne detonatore (TMED-Cu) i metanske milisekundne ED od broja 1-10 sa intervalom zakašnjenja između brojeva od 34ms (34-MMED-Cu) i 23ms (23MMED-Cu). Obično su izolovani PVC masom. Osnovne tehničko-minerske karakteristike električnih detonatora su: provodljivost električne struje. Konstrukcija metanskih ED je takva da je detonator potpuno zaštićen od varničenja. na delu gde se nalazi usporivačka masa. Aluminijumske kapisle ne smeju se koristiti u jamama sa metanskim režimom. Kod metanskih ED preko čaure sa spoljne strane navučen je mesingani zaštitni prsten. kao i smanjenje seizmičkih potresa koji nastaju pri miniranju. U upotrebi su sledeći aparati: galvanoskop. otpor električne glavice. Mašine za električno paljenje mina moraju biti sposobne da pošalju dovoljno jak električni impuls za sigurno paljenje odgovarajućeg broja električnih detonatora vezanih u mrežu za paljenje. ommetar. kontrolni most za dinamo mašine. tinjalica i dr.20 Milisekundni ED primenjuju se kod paljenja minskih punjenja koja treba da detoniraju jedno za drugim u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Ovakav način iniciranja minskih punjenja omogućuje sitniju granulaciju i manju razbacanost odminiranog materijala. Sl. Metanski milisekundni električni detonator Metanski ED su specijalno namenjenji za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. čija je uloga da usmeri plamen usporivačke smeše u inicijalno punjenje kapisle. otpor provodnika. − kondezatorske. aluminijumske i pocinkovane gvozdene žice. Konstrukcija metanskog milisekundnog električnog detonatora data je na sl. 11. 11. Mogu se koristiti na suvim. da svaka sledeća eksplozija nastaje u trenutku kada je prethodno odminirana stenska masa već rastrešena. Ovaj prsten ima ulogu da spreči rasprskavanje čaure pri sagorevanju usporivačke smeše. pa može izazvati eksploziju metana ili ugljene prašine.5%CH4). između usporivačke smeše i inicijalnog punjenja. . Moraju biti određenog poprečnog preseka. − elektronske. kako bi u mrežu poslala garantovanu struju za bezotkazno paljenje. 10. postavljen je mesingani konus (plamenik). i − visokofrekfentne. jer se aluminijum lako usija i zapali. Boja izolacije provodnika milisekundnih detonatora razlikuje se od boje provodnika trenutnih ED. Domaća industrija (”Trio” Beograd) proizvodi električne-kondezatorske mašine za paljenje mina tip EKA 400/22. vlažnim i mokrim radilištima. i − od broja 1-12 sa intervalom usporenja između brojeva od 23ms (23-MSED). sa intervalom usporenja u seriji od 20ms do 100 milisekundi. su tako podešeni da ne mogu upaliti najeksplozivniju smešu metana i vazduha (8-11. Mreža ima granični otpor koji mašina za paljenje mora savladati. osetljivost prema toploti i dr. 10. U unutrašnjosti kapisle. Elektro provodnici su od bakra sa PVC izolacijom zelene boje. Milisekundni električni detonatori se proizvode u serijama od broja 1 do broja 15. koje daju jednosmernu struju bez pulzacija.

20.3 brzina detonacije. 8. Preko pređe urađena je spoljna plastična izolacija. 8. 5) pamučni konci Fabrika eksploziva.8 DK br. − dvanaestogramski (P-12) i − dvadesetogramski (P-20) detonirajući štapin. Sl. g/m 10 + 1 12 + 1. tj. a istovremeno štiti srž štapina od mehaničkih uticaja. koja čini štapin elastičnijim (fleksibilnijim). Inicira se detonatorskom kapislom br.8 Detonirajući štapin mora biti savitljiv i lako se vezivati u čvorove. Ne sme se koristiti u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. ili elektrodetonatorom. mm 5. prilikom razbijanja nataložene metalurške zgure itd. Ako se za srž koristi fulminat žive.2 6. U sredini konektora je postavljena usporivačka smeša koja je programirana da gori tačno određeno vreme izraženo u ms.buster predstavlja jedinicu od čvrsto upresovanog visokobrizantnog eksploziva. a da pri tome ne dolazi do detonacije.5 20 + 3 prečnik. Karakteristike detonirajućeg štapina Karakteristika P . Sl. Detonirajući štapin: 1)eksplozivno punjenje. Srž detonirajućeg štapina izrađuje se od fulminata žive ili pentrita sa aditivima. Cevčica je spolja čvrsto obmotana dvostrukom pamučnom pređom. Konektori su metalne (aluminijumske) čaurice otvorene sa obe strane u koje se stavljaju krajevi detonirajućeg štapina. koji se lako dovodi do detonacije kapislom br. 4. 2)celofanska cevčica. Detonirajući štapin se često koristi u kombinaciji sa usporivačima .21 4. pa tek nakon toga dolazi do eksplozije minskog punjenja. Svi ostali krajevi štapina vezani za glavni krak štapina. ili električnog detonatora do minskog punjenja. vodoplastični eksplozivi itd. m/s 6500+500 6500+500 6500+500 boja izolacije crvena crvena crvena iniciranje DK br. već se mora koristiti znatno snažniji pojačivač impulsa . Eksplozivno punjenje štapina smešta se u tanku plastičnu ili papirnu cevčicu. električnog detonatora ili neposredno na veliki broj minskih punjenja.Kruševac proizvodi više vrsta detonirajućeg štapina u zavisnosti od količine eksplozivnog punjenja (pentrita) po dužnom metru štapina i to: − desetogramski (P-10). Ako je srž štapina od pentrita onda je brzina detonacije oko 6500m/s.20 ' količina punjenja. Pojačivač impulsa .) nije dovoljna detonatorska kapisla br. upletenom u suprotnim smerovima. 4)spoljna plastična obloga. pri čemu nesme doći do pucanja zaštitne plastične obloge. Uspešno se primenjuje kod masovnih miniranja na površinskim kopovima i kamenolomima. Prenos detonacije može se obaviti trenutno ili sa programiranim usporenjem (postavljanjem konektora). Usporivač . vlage i vode.konektor: 1)metalna čaurica. Presek detonirajućeg štapina dat je na sl. POJAČIVAČI IMPULSA . 12.10 P . odnosno pojačnika inicijacije. a pritisak detonacije mu je takav da dovodi do potpune detonacije najneosetljivije eksplozive. 13.8 DK br. DETONIRAJUĆI ŠTAPIN Detonirajući štapin je vrpca sa brizantnim eksplozivnim punjenjem. aktiviraju se detonacijom glavnog kraka.buster. do svih minskih punjenja.12 P . Usporivačka smeša u konektoru gori tačno programirano vreme u ms.3.Trayal korporacija . on se obavezno flegmatizuje sa parafinom. 3)unutrašnja izolaciona obloga (pređa).BUSTERI Za iniciranje nekih neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša (AN-FO smeše. Tab. U sredini eksplozivnog punjenja je konac koji obezbeđuje ravnomeran raspored eksploziva (konstantnu gustinu) po celoj dužini štapina. a iznad eksplozivnog punjenja. 8. pa njegova brzina detonacije iznosi oko 5000m/s.2 5.konektorima. . Shema konektora data je na sl. Kada se zapali otvorenim plamenom gori lagano kao svaka materija.4. 8. 13. Koristi se za prenos detonacije od rudarske kapisle br. 2)usporivačka smeša. čije su karakteristike date u tabeli 20. pirotehnike i hemije . pa ispravno detonira i nakon stajanja u vodi. koji se na kraj štapina pričvrsti izolacionom trakom ili nekim drugim sredstvom. pri rušenju podvodnih objekata i objekata na površini. 3)otvori za uvlačenje krajeva detonirajućeg štapina Konektor se umeće na presečemon mestu štapina. liveni TNT. Pri tome se ostvaruje skoro trenutni prenos u sve grane štapina. Ovaj štapin omogućava brz i siguran prenos detonacije sa detonatorske kapisle. kojima se postiže milisekundno usporenje paljenja pojedinih minskih punjenja. Otporan je na vodu (ako su mu krajevi izolovani). 12.

60 1.425 -0.1. Upotrebljavaju se za iniciranje jako upresovanog i livenog trotila. upresovanog na dno aluminijumske čaurice. Osnovne karakteristike standardnih pentolitskih pojačivača dati su u tabeli 21. Busteri B-10P i B-10H sadrže po 10g upresovanog pentrita ili heksogena. Iniciranje bustera vrši se kapislom br. m/s 7000-7500 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. koja je poznata pod imenom pentolit. kom. 3)eksplozivno punjenje bustera. 4)detonatorska kapisla br. kod sekundarnih miniranja.sl. koji je stegnut uzdužnom lamelom za čauru bustera (v. 14c). Eksplozivno punjenje bustera je potpuno zatvoreno i rad sa njim je bezbedan. PP-300 i PP-100. − prečnik i dužina bustera moraju biti prilagođeni prečniku eksplozivnog punjenja koje iniciraju. 8 ili detonirajući štapin.60 probojna moć-čelika.sl. Ceo sklop predstavlja čvrstu celinu sa kojom se dalje postupa kao sa detonatorskom kapislom. Služe za iniciranje jako neosetljivih eksploziva.4. 8. patronirani Boriti i dr. Buster B30PD aktivira se detonirajućim štapinom koji se provlači kroz sredinu bustera (v. dobija se veća količina odminiranog materijala i povoljnija granulacija odminirane stenske mase. mm 59 95 45 pakovanje. Koristi se za podvodna miniranja dubine do 20m. Konstrukcije presovanih bustera: 1)zaptivka ili plastični umetak. Liveni pentolitski pojačivači .60 1.14a).sl. 15).sl.busteri Pentolitski pojačivači su namenjeni za aktiviranje svih eksploziva neosetljivih na detonatorsku kapislu br. 14. cm 10 10 brzina detonacije.425 -0./kutiji 60 72 180 stabilnost. U praksi se iniciranje minskih punjenja najčešće vrši sa dva bustera. Najčešće korišćene konstrukcije presovanih bustera date su na sl. Svi busteri su otporni na vodu. % -0.22 Pojačivači impulsa-busteri izrađuju se kao presovani i kao liveni. a B-50PD detonirajućim štapinom. kao što su: ANFO smeše. mešavine trotila i pentrita. MPa 20400 20400 20400 masa.425 pritisak detonacije. . Presovani pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentrita ili heksogena.busteri Presovani pojačivači-busteri su sastavljeni od aluminijumske čaurice u koju je pod visokim pritiskom upresovana određena količina pentrita ili flegmatizovanog heksogena.Trayal korporacija . Slurry eksplozivi. U tako pripremljenu čauricu bustera umeće se detonatorska kapisla br. Ovi pojačivači uspešno se primenjuju u svim našim rudnicima. pirotehnike i hemije . koji su omogućili njihovu potpunu i stabilnu detonaciju. čija je osetljivost na iniciranje nekoliko puta niža nego kod klasičnih eksploziva. 2)aluminijumska čaura. Karakteristike pentolitskih pojačivača Karakteristika PP-360 PP-300 PP-100 gustina. Uspešna primena ANFO smeša i Slurry eksploziva počela je tek onda kada su pronađeni odgovarajući pojačivači.Kruševac proizvodi tri tipa visoko brizantnih livenih pentolitskih pojačivača: PP-360. tj. 8. g 360 300 100 prečnik. Tab. a drugi u sredinu minske bušotine. Fabrika eksploziva.2. Busteri B-50P i B-50PD imaju po 50g čvrsto upresovanog pentrita. gde se za miniranje koriste ANFO i Slurry eksplozivi. npr.. 14. 8. 21. Ova grupacija eksploziva poznata je pod zajedničkim imenom "sigurnosni eksplozivi". Liveni pentolitski pojačivači imaju eksplozivno punjenje od mešavine 50% trotila i 50% pentrita. koji se vezuje u čvor (v. Na vrhu bustera hermetički je zapertlovan plastični čep (1) sa otvorom za kapislu (v. iznad koga je postavljen električni detonator. ili električnim detonatorom. g/cm3 1. Sl. Liveni pentolitski pojačivači – busteri treba da poseduju: − visok pritisak detonacije. 4. Liveni pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentolita. 4. meseci 12 12 12 Pentolitski pojačivač ima dva otvora za provlačenje kraja detonirajućeg štapina. Busteri B-30P i B-30PD imaju po 30g čvrsto upresovanog pentrita. mm 70 50 41 dužina. Ovim se postiže daleko bolje iskorišćenje snage eksplozije. od kojih se jedan postavlja na dno. heksogena. Presovani pojačivači . B-50P se inicira detonatorskom kapislom ili ED.14b). Buster B-30P se inicira detonatorskom kapislom ili ED koji se postavljaju u otvor zapertlovanog plastičnog čepa (v. 14d).4. Buster B-2H sadrži 2g.sl.

Iniciranje više VPDC (poz. Normalne cevčice se mogu primenjivati u temperaturnom intervalu od -400C do +600C. koji se može ostvariti detonatorskom kapislom ili detonirajućim štapinom. Mogu se primenjivati za aktiviranje zasićenih rastvora amonijum-nitrata i drugih nitrata. 2). 8 (sa ili bez usporivačkog elementa) i tanke vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). ANFO smeša. VPDC su hemijski potpuno neosetljive na veliki broj agresivnih organskih rastvarača i neorganskih hemikalija na temperaturama do 400C. 3) pojedinačne VPDC. Polinel detonator sa VPDC: 1)bakarna čaura. − spojnica (konektora). Polinel detonator tip N i tip B koriste se za miniranja na površinskim kopovima. VPDC se iniciraju detonacionim impulsom. iz koga se razvio i naš domaći sistem Polinel.5mm izdržavaju silu istezanja do 60N uz elastično istezanje do 50%. Anodet. a otklonjene njihove mane. pomoću koje se ostvaruje čvrst spoj kapisle i krajeva cevčica. 4)usporivački element. 3)otvori za detonirajući štapin. 15'. U svetu postoji više sistema za neelektrično iniciranje minskih punjenja. 4. VPDC imaju masivne zidove i mogu da izdrže teške uslove rada na terenu.5. Detonator tipa T koristi se za podzemna miniranja.5mm. Opis polinel sistema Polinel inicirajući sistem sastoji se iz: − Polinel detonatora. Teodet. SISTEMI NEELEKTRIČNOG NAČINA INICIRANJA EKSPLOZIVA U cilju povećanja sigurnosti miniranja i zaštite od neželjenih efekata lutajućih struja i statičkog elektriciteta u novije vreme razvili su se sistemi za neelektrično iniciranje minskih punjenja. 6 ili br. 15".5ms/m') i ne može da izazove termičko razlaganje plastične cevčice (čak ni po površini). Sl. Pomoću plastičnog ili gumenog čepa kapisla je čvrsto i hermetički spojena sa vatroprovodnom detonacionom cevčicom (VPDC).5. koji može odjednom inicirati čitavu mrežu. osim u sredinama sa pojavom metana i opasne ugljene prašine. 2)višestruka spojnica ili gumeni prsten. 6)vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) Vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) izrađena je od visokokvalitetne plastične mase. Krajevi VPDC se hermetički zatvaraju pa ne može doći do prodora vlage unutar cevi. a njena dužina varira u zavisnosti od dužine usporivačkog elementa. 3) vrši se uz upotrebu detonatorske kapisle. Visoka temperatura u cevčici traje veoma kratko (0. i − alata za iniciranje (startera). U zavisnosti od mesta primene. proizvod hemijske industrije "Police" Berane. varnicom.23 Sl. U tu svrhu koristi se gumeni prsten ili višestruka spojnica (poz. Mehanička otpornost VPDC zavisi od spoljne temperature. spoljnjeg prečnika 3. Unutrašnjost plastične cevčice obložena je mikro slojem reaktivne smeše (30-50mg/m'). kako je to dato na sl. plamenom i sl. pri čemu produkti sagorevanja dostižu temperaturu od preko 40000C i pritisak 20-30bara. Hercudet. 15'. 15. 1) VPDC koristi se specijalni alat (starter) sa inicijalnom kapislom. Primadet. Način aktiviranja VPDC dat je na sl. 2)brizantno eksplozivno punjenje. proizvod Švedske firme Nitro Nobel. Kapisla je od bakra. kao što su: Nonel sistem. Na ovaj način u snopu se može odjednom aktivirati i više od 100 VPDC. Detaprim i dr. pri čemu su zadržane sve dobre osobine oba sistema. Sl. Zbog toga pokazuju znatno veću sigurnost pri miniranju u odnosu na električne detonatore i detonirajuće štapine. Polinel detonator sastoji se od standardne detonatorske kapisle br. 3)inicijalno punjenje. .0mm i unutrašnjeg 1. − vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). Neelektrični sistem iniciranja predstavlja jedan savremen i bezbedan sistem koji se nalazi između električnog načina iniciranja i iniciranja pomoću detonirajućeg štapina. praškastih eksploziva itd. koja se postavlja u sredinu snopa.1. Sagorevanjem reaktivne smeše oslobađa se hemijska toplota. 2)kartonska obloga. tip B i tip T. 4)čvor 4. Pentolitski pojačivač-buster: 1)liveni pentolit. Od svih nabrojanih sistema najviše se primenjuje Nonel sistem. Za aktiviranje magistralne linije (poz. Postupak iniciranja VPDC: 1)magistralna linija. Zahvaljujući mikro debljini i maloj gustini reaktivnog sloja VPDC se ne mogu dovesti do detonacije udarom. koja brzim sagorevanjem (oko 2200m/s) prenosi toplotni impuls kroz cevčicu do inicijalnog punjenja ili usporivačkog elementa kapisle. 5)gumeni zaptivni čep. fabrika eksploziva "Police" Berane proizvodi tri osnovna tipa polinel detonatora: tip N. bez obzira na broj cevčica. trenjem. 4). Standardne VPDC cevčice 3/1. Istezanjem VPDC ne remeti se funkcija sagorevanja cevčice. 4)jednostruka spojnica Prenos detonacije s jednog kraja na drugi kraj cevčice ostvaruje se pomoću detonatorske kapisle u specijalnoj jednostrukoj spojnici (poz. 15".

nastupa sekundarno opterećenje rondele prouzrokovano dejstvom pulzirajućih mehura. koji se klasičnom tehnologijom ne mogu spojiti. Spajanje metala eksplozivom omogućuje spajanje raznorodnih metala. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja. vreme eksplozivnog razlaganja (brzina detonacije). stegne u matricu i pod dejstvom pritiska eksplozije oblikuje u unapred definisanu geometrijsku formu. 1) matrica.19. shematski je prikazan na sl. kroz različite operacije kao što su: oblikovanje. U daljem tekstu daće se kraći prikaz pojedinih postupaka obrade eksplozivom. Veličina i oblik eksplozivnog punjenja moraju obezbediti ravnomernu raspodelu pritiska po celoj površini obrađivanog komada. Loša strana neposrednog prenosa energije je u tome što brizantno dejstvo eksploziva može izazvati deformaciju samog predmeta. 3)eksploziv. 4)voda Eksplozivna punjenja za probijanje otvora prilagođena su obliku komada koji se obrađuje i mogu biti: koncentrična za probijanje otvora kod manjih komada ili izdužena za probijanje otvora u cevima. b)preko vazduha. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva zasniva se na tome da se metalna ploča (rondela). koji nastaje kao posledica eksplozije. otvrdnjavanje. Nakon kratkotrajnog primarnog opterećenja. 18. popravka naprslih delova itd. Probijanje i sečenje: Za probijanje otvora eksplozivom primenjuju se koncentrična kumulativna punjenja. veličina i geometrijska forma eksplozivnog punjenja itd. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva vrši se sa i bez predgrevanja rondele. 17. Sl. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet koristi se: voda. 19. levkovi za kumulativna punjenja. 3)odbijeni udarni talas. 4)oblast kavitacije. Sl. guma. rezanje. navoji na cevima itd. Postupak obrade plastičnim deformisanjem primenom eksploziva. graviranje. Ovom tehnologijom moguće je vršiti oblikovanje predmeta u najsloženije geometrijske forme. građevinarstvu. 2)matrica.24 5. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet upotrebljava se voda. plakiranje. Načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet: a)neposredno. 16. statori generatora itd. Energija eksploziva može se veoma efikasno iskoristiti zu obradu metala. spajanje. 5)gasni mehur Deformacija rondele (1) nastupa usled impulsnog opterećenja vodenog udarnog talasa. a i druge operacije obrade metala eksplozivom izvode se na jednostavnim uređajima. kako je to shematski dato na sl. U ređim slučajevima energija se prenosi neposredno na obrađivani predmet. sipkasti materijali (pesak i sl. jer ona obezbeđuje visoku tačnost dimenzija obrađivanih komada. barut i gasne eksplozivne smeše. pesak i guma. Sl. vazduh. Postupci obrade metala eksplozivom Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste brizantni eksplozivi. na kojima se visoki pritisci dobijaju dejstvom relativno malih količina eksploziva. . Pregled osnovnih postupaka obrade metala eksplozivom. c)preko tečnosti. OBRADA METALA EKSPLOZIJOM Obrada metala eksplozijom danas se sve više koristi u praksi. pirotehničkom smešom i drugim postupcima. Energija eksplozije. prikazani su načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet. tehnologiji polimera itd. Sl. zavarivanje. Shematski prikaz dejstva eksplozije u vodi pri obradi metala: 1)ravna ploča (rondela). Pored mašinstva ova tehnologija primenjuje se i u rudarstvu. čelične kuplole. sečenje. 18. izraženom u milionitim delovima sekunde. Kumulativna linijska punjenja za sečenje metala imaju veliku primenu u vojnoj tehnici za rušenja raznih objekata. 17. Sve ove. koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta.). probijanje. Ovim postupkom oblikuju se razni predmeti manjeg ili većeg prečnika (cevi. Kod spajanja metala i površinskog otvrdnjavanja kao prenosnik energije koriste se metalne ploče. metalurgiji. Probijanje otvora eksplozivom vrši se na ravnim pločama. sa osnovnim principima i uređajima za njihovo izvođenje. 16. sfernim površinama ili cevima. koja se plastično deformiše. presovanje. čelične boce. prenosi se na obrađivanu površinu u veoma kratkom vremenskom periodu. izražena naglim porastom pritiska. Zagrevanje metalnog komada (rondele) vrši se električnim putem. Ova pojava ima izuzetan značaj. d)preko sipkastog materijala Na kvalitet obrađivanih predmeta utiče: specifična energija eksplozije. Na sl. dok se za sečenje koriste linijska punjenja (standardna ili improvizovana).). 2) metalni deo u kome se probija otvor. b)u cevima. Shematski prikaz probijanja otvora eksplozivom: a)u ravnim pločama. dat je na sl.

Cevi i slični cilindrični elementi plakiraju se na dva načina: spoljnim ili unutrašnjim eksplozivnim punjenjem (v.). omogućeno je spajanja metala bez obzira na znatne razlike u tačkama topljenja. Sl. 2)eksplozivno punjenje. primenom eksploziva mogu se plakirati: čelični "U" profili. mesing i dr. koja može biti od gume. 3)spoljašnja cev. Oblaganje-plakiranje čeličnih cevi vrši se materijalima otpornim na habanje i koroziju. 3)masivni cilindar. 1)podloga. 23. Nedostatak ovog postupka je u tome. Sl.22. usled čega dolazi do sudara ploča određenom brzinom i pod određenim uglom.sl.sl.25 Primenom eksploziva za spajanja raznorodnih metala u dvoslojne ili višeslojne kompozicije. titan. 2)eksplozivno punjenje. Plakirane cevi koriste se u rudarstvu za hidraulični transport čvrstih mineralnih sirovina (flotacijska pulpa. pesak ili cement Sl. 20. 5)međuploča. s obsirom da se u toku procesa ne postižu temperature topljenja metala. Kod nekontaktnog postupka eksplozija se izvodi na pokretnoj (odbacnoj) ploči (6). Za spajanja metala eksplozivom uglavnom se primenjuju manje brizantni eksplozivi. limovi. U zoni sudara dolazi do uzajmne deformacije površina.sl. 4)unutrašnja cev. i što dolazi do odvaljivanja delića obrađivane površine. b)nekontaktni postupak. bimetalni izmenjivači toplote. 7)voda. bimetalne kontaktne pločice (Č-Al). koja je na izvesnom rastojanju od metalne ploče koja se obrađuje. Sl. Pored cevi. Shematski prikaz postupaka za površinsko otvrdnjavanje metala: a)kontaktni postupak. Tehnologijom spajanja eksplozivom proizvode se: industrijski bimetalni noževi. U praksi se najčešće primenjuju dva postupka za površinsko otvrdnjavanje metala i to: kontaktni i nekontaktni postupak (v. Plakiranje cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. 3)pokretna ploča. 6)voda. Višeslojni materijali dobijeni ovom tehnologijom poseduju poboljšana termomehanička svojstva u poređenju sa mono metalnim (klasičnim) materijalima. parafin ili plastična masa. Plakiranju se podvrgavaju cevi izložene velikom habanju i koroziji. 2)metalna ploča koja se otvrdnjava. 5)spoljašnja cev. bakar. Sl. Postupci spajanja metala eksplozivom: a)ploče su pod uglom. 6)podloga Kod spajanja metala uglavnom se primenjuje međuploča (5). 6)pokretna (odbacna) ploča Kod kontaktnog postupka eksploziv se stavlja neposredno na površinu koja se otvrdnjava. Profil deformisane zone pri spajanju metala eksplozijom U zoni spoja dolazi do strukturnih promena i znatnog povećanja čvrstoće. koja štiti površinu metala od mehaničkog dejstva produkata eksplozije. zasipni materijal itd. i − ploče koje se spajaju su paralelne. i sl. Kod plakiranja unutrašnjim eksplozivnim punjenjem dolazi do deformacije unutrašnje cevi. višeslojni limovi i trake. Profil deformisane zone metala dobija karakterističan talasasti oblik (v. 4)eksploziv. u naftnoj industriji za transport nafte i gasa itd. Gasoviti produkti eksplozije ubrzavaju gornju pokretnu ploču (3). između eksplozivnog punjenja i metalne ploče postavlja se zaštitna ploča (3). 4)eksploziv. 6)amortizer-prigušivač. 1)osnovna ploča.sl. koja naleže na spoljašnju cev i sa njom se spaja. pri čemu je čvrstoća spoja uvek veća od čvrstoće mekšeg metala. 21. Da bi se sprečile ove deformacije. Plakiranje cevi unutrašnjim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. 23. snagom eksplozije potiskuje se spoljašnja cev. 5)električni detonator. aluminijum.). i to: − ploče koje se spajaju su pod uglom. 22. trake. žica itd. 4)unutrašnja cev. 3)zaštitna ploča. pri čemu se slojevi neizmenično nagomilavaju i uvlače jedan u drugi. b)ploče su paralelne. 20). 24). 21). Optimalni zazor između unutrašnje i spoljašnje cevi iznosi od 1 do 3mm i postiže se centrirajućim prstenom. bimetalni klizni ležajevi itd. . kao što su: nerđajući čelici. koja se spaja sa unutrašnjom cevi. Otvrdnjavanje metala eksplozijom primenjuje se kod elemenata čije su površine izložene intezivnom habanju i abraziji. 5)centrirajući prsten. 8)centrirajući prsten Kod plakiranja cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem. 2)električni detonator. što se na površini pojavljuju pukotine i prsline. 24. U praksi se primenjuju dva postupka spajanja metala eksplozivom (v. kartona i dr.

kugli i šipki mlinova. žilavost i savitljivost. 8 Specijalna eksplozivna punjenja primenjuju se u metalskoj industriji za: sečenje metala. g/cm3 1. pirotehnike i hemije . 5. drobljenje metala. KOMPOZITNI MATERIJALI Ubrzana istraživanja u oblasti razvoja i primene novih materijala u drugoj polovini XX veka rezultirala su razvojem kompozitnih (composite . reznih elementa bušaće i druge opreme itd. date su osnovne tehničko-minerske karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala. Matrica u kompozitu ima ulogu vezivne materije u koju je uklopljeno ojačanje-armatura. usled čega dolazi do sabijanja površinskog sloja metala i povećanja njegove tvrdoće. m/s 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. Karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja Karakteristike KEP . Armatura u kompozitnom materijalu prima na sebe opterećenja i doprinosi osnovnim karakteristikama čvrstoće i krutosti. termičkom obradom ili postupcima navarivanja. i − kontinualne faze. sa znatno većom dubinom otvrdnjavanja u odnosu na klasične postupke obrade plastičnom deformacijom. električne karakteristike.Kruševac proizvodi dva tipa specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala i to: KEP . obezbeđuje homogenost kompozita i dr. vlakna). Koriste se i za usmerena miniranja u rudarstvu i drugim oblastima. U tabeli 22. Definiše otpornost kompozita na visokim temperaturama. Ovako dobijen materijal objedinjuje najbolje osobine svojih komponenata. Za otvrdnjavanje zavarenih spojeva najčešće se primenjuju izduženalinijska eksplozivna punjenja. 8 DK br. čeljusti drobilica. matrice. čvrstoće na smicanje i pritisak. obloga utovarnih i presipnih mesta. da obezbedi homogenost kompozita. pri čemu oblik eksplozivnog punjenja mora biti prilagođen obliku zavarenog spoja.1. Otvrdnjavanje površina eksplozijom primenjuje se kod pojedinih delova rudarske opreme. . a pokazuje čak i neke osobine koje komponente ponaosob ne iskazuju.425 gasna zapremina. tj. 0K 550 550 iniciranje DK br. hodnih delova rudarske mehanizacije. koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta. barut i gasne eksplozivne smeše. Tab. Matrica mora da raspolaže dobrim adhezivnim svojstvima.RING. da omogući jednostavan proces izrade. Kompozitni materijali predstavljaju makromehaničku mešavinu dva ili više materijala različitih fizičkohemijskih i mehaničkih svojstava. sečenje cevi i ravnih površina i dr. međusobno nerastvorljivih. % -0.LONG i KEP . osobine zapaljivosti. Armirajući elementi moraju imati dobru adhezivnost prema matrici. armature (čestice. Fabrika eksploziva. Ona omogućuje formiranje oblika kompozitnog materijala i prenos opterećenja u materijalu sa vlakna na vlakno. SPECIJALNA EKSPLOZIVNA PUNJENJA ZA OBRADU METALA Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste: brizantni eksplozivi.26 Iniciranjem eksplozivnog punjenja dolazi do kretanja čela detonacionog talasa duž obrađivane površine. otpornost prema hemijskim uticajima i eroziji. Ovim postupkom mogu se otvrdnjavati i zavareni spojevi. 22. kuglice. cm 10 10 temperatura samozapaljenja. mešani) materijala.425 -0. Delimično utiče na mehaničke karakteristike: tvrdoću površine. Pri tome dolazi do naglog porasta pritisak (od 104-105MPa) u veoma kratkom vremenskom intervalu od 10-6 do 10-9 sekundi. Postupkom otvrdnjavanja metala eksplozivom dobija se velika površinska tvrdoća.Trayal korporacija .RING gustina. tj.složeni. SAVREMENI MATERIJALI 1. Kompozitni materijali se sastoje iz: − diskontinualne faze. da sa vremenom ne menja karakteristike (ne stari) itd.LONG KEP . Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja.6 brzina detonacije.6 1. dm3/kg 1002 1002 probojna moć-čelika. kao na primer: zuba utovarnih sistema.

Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala Kompozitni materijali poseduju relativno veliku nosivost i posle delimičnog oštećenja. Kompozitni materijali spadaju u grupu anizotropnih materijala. pri čemu uzdužna zatezna čvrstoća daleko nadmašuje čvrstoću u poprečnom pravcu. Takođe poseduju veliku otpornost na koncentrisane napone. Matrice za izradu kompozitnih materijala dele se na: . − jednostavnost izrade. organska vlakna (aramid i dr. U zavisnosti od oblika i sastava konstituenata kompoziti se dele na: vlaknaste. što je posledica prenošenja opterećenja preko velikog broja vlakana. Najčešće se koriste vlakna tipa E i S. što je shematski prikazano na sl. U pogledu ponašanja prema zamoru kompoziti se suštinski razlikuju od metala.1. Staklena vlakna predstavljaju neorganska vlakna. Njihova čvrstoća u velikoj meri zavisi od orijentacije armirajućih vlakana. kidanjem vlakana. ugljenična. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala data su na sl. i − visokomodulna ugljenična vlakna (velikog modula elastičnosti). A i S. − postojanost svojstava. Odlikuju se dosta visokom čvrstoćom. što omogućava izradu delova znatno manje mase pri potpunom zadovoljenju kriterijuma nosivosti. agresivnu sredinu i koroziju. stvaranjem prskotina u osnovi i sl. ljuspaste. koja pored dobrih mehaničkih karakteristika poseduju visoku tvrdoću i veoma dobru toplotnu postojanost. imaju malu toplotnu provodljivost i dr. odlikuju se malom brzinom rasprostiranja prskotina. 2. Dok metali otkazuju pri zamoru samo na jedan način (stvaranjem prskotina). odličnom hemijskom i toplotnom otpornošću.). pod dejstvom spoljnih sila dolazi samo do elastičnih deformacija. 1. Sl. 1. Zahvaljujući napred navedenim prednostima kompoziti postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. SASTAV I OSOBINE KOMPOZITNIH MATERIJALA Sastavne komponente znatno utiču na mehaničke karakteristike kompozita.1. U praksi se proizvode četiri vrste staklenih vlakana: tip E. kompoziti otkaziju na razne načine (odvajanjem vlakana od osnove. Najčešće korišćena armaturna vlakna za konstrukcione kompozite su: staklena. Armaturna vlakna Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred armaturna vlakna su: − visoka čvrstoća vlakana. lakom obradivošću. što je veoma važno tamo gde je masa delova od vitalnog značaja. Nedostatak im je mali modul elastičnosti. metalne. Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni polimerne i metalne matrice. 1. Odnos nosivosti kompozita i njegovih sastavnih elemenata Odgovarajućim izborom sastavnih elemenata i njihovim zapreminskim odnosom u strukturi kompozita mogu se dobiti materijali sa kontrolisanim i željenim svojstvima. organska vlakna (kevlar . velikom otpornošću na udar. U pogledu nosivosti kompozitni materijal se nalazi između nozivosti armirajućeg vlakna i matrice. Ugljenična (grafitna) vlakna proizvode se kao: − visokočvrsta ugljenična vlakna (velike zatezne čvrstoće). pa njihova mehanička svojstva veoma mnogo zavise od ugla merenja pojedinih karakteristika. C. raslojavanjem. ugljenična. Po hemijskom sastavu staklo iz kojeg se dobijaju staklena vlakna sadrži 1 do 2% oksida alkalnih metala.27 1. laminirane i kompozite sa česticama. . − odgovarajuće dimenzije i oblik vlakana (najviše se koriste vlakna okruglog i prstenastog poprečnog preseka). ugljenične i polimatrične. Kao materijal za armaturu kompozita najčešće se koriste: − staklena. 2.polimerene. vlakna bora. Velika prednost kompozitnih materijala u odnosu na klasične materijale je visoka vrednost specifične čvrstoće (Rm/ρ) i specifičnog modula (E/ρ). niskom cenom izrade i dr.1. skeletaste. visokim unutrašnjim prigušenjem.) i vlakna bora. − dobra adhezivnost sa matricom i dr. − visoki modul elastičnosti (naročito je važan kod metalnih matrica).aramid i dr. tj.). metalna vlakna (Č. Al) i dr. dobijena iz rastopljenog stakla. Radno su sposobna do temperature 5400C. keramičke. Sl. Za razliku od metala kompozitni materijali ne podležu plastičnoj deformaciji.

temperaturnom stabilnošću do 2000C. Srednji prečnik vlakna je 7μm. Ugljenična vlakna predstavljaju najčešće korišćena armirajuća vlakna kod kompozitnih materijala. znatnom otpornošću na zamor. grafitizaciju i obradu površine vlakana. tako da se obim njihove proizvodnje neprestano povećava. Ugljenična vlakna poseduju veliku čvrstoću. Pri tome vlakna postaju glatka i njihova adhezija sa matricom je znatno slabija. malu gustinu. 2. U čistom vidu epoksidne smole se retko koriste. postojanost na visokim temperaturama.85 1. acetona i epihlorhidrina. veliki modul elastičnosti. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana dat je sl. Po kvalitetu ne zaostaju za neorganskim vlaknima.7-1. poseduju dobru dimenzionu stabilnost i hemijski su inertne. ili za oko 50% manju masu nego kompoziti sa staklenim vlaknima. Organska vlakna su po hemijskom sastavu aromatski poliamidi. 2. koji je 7 do 11 puta veći od modula elastičnosti aluminijuma i titana. postojana su u širokom temperaturnom opsegu od -1960C do 2600C. ugljenične i polimatrične. Najčešće se koriste u smeši u koju ulaze punioci.83-1. − matrice na osnovu fenolnih smola.87 28. Nedostatak im je niska pritisna čvrstoća. Kompoziti sa aramidnim vlaknima daju za oko 70% manju masu nego isti delovi od čelika.2. kroz četiri osnovne operacije: kontrolisanu oksidaciju. . Pri savijanju aramidna vlakna ponašaju se vrlo slično metalima. karbonizaciju. otežano dobijanje vlakana. Koriste se za jako krute konstrukcije. Visokomodulna ugljenična vlakna dobijaju se naknadnom visokotemperaturnom grafitizacijom visokočvrstih ugljeničnih vlakana (na oko 30000C). inertnost prema većini reagenasa i dr. Aramid (aromatizovani poliamid) je sintetički materijal koji spada u grupu visoko aromatizovanih poliamida sa sređenom unutrašnjom strukturom. poznatije kao aramidno vlakno. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana Vlakna bora odlikuju se velikom pritisnom čvrstoćom i otpornošću na torziju. Fizičko-mehanička svojstva armaturnih vlakana Vlakna Gustina ρ 3 kg/m Zatezna čvrstoća Rm MPa Modul elastičnosti x103 MPa Specifična čvrstoća Rm/ρ 6 x10 m Specifični modul E/ρ 9 x10 m staklena borna ugljenična aramidna 1. Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih armaturnih vlakana za konstrukcione kompozite. Imaju čvrstoću na zatezanje od 3000-4500MPa i malu gustinu 1.1.1-1. zbog čega sve više dobijaju na značaju.5 148 126-205 77 Matrice za izradu kompozita Matrice za izradu kompozita mogu biti: polimerne. Tab. srednjom mehaničkom otpornošću. kao i visoka cena izrade. visoka proizvodna cena. Ovako dobijena vlakna imaju modul elastičnosti od (350-520)⋅103MPa.18 1. keramičke. data su u tabeli 1. Epoksidne smole su veštačke smole koje se dobijaju kondezacijom fenola. hibridni kompoziti. odličnu obradivost. metalne. poseduju izvanrednu otpornost na udar. Imaju pozitivan koeficijent linearnog širenja (sličan titanu).28 Visokočvrsta ugljenična vlakna dobijaju se iz vlakana poliaikrilonitrila. nešto manji modul elastičnosti. − matrice sa metalnom osnovom. 2400-2500 2600 1700-2000 1440 2100-4600 2800 2800-4500 2800 72-86 385-430 260-385 135 0. razređivač. dok imaju približno istu masu kao kompoziti sa ugljeničnim vlaknima. a i druge smole. izrađuju se i u obliku tkanja.91 1.5-34. Najpoznatije ogransko vlakno je “kevlar”. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. ne tope se i ne skupljaju.9g/cm3. 1. pri čemu se atomi ugljenika raspoređuju po heksagonalnom sistemu. nizak koeficijent temperaturnog širenja. Odlikuju se relativno visokom tvrdoćom. − matrice na osnovu poliesterskih smola. Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni: − matrice na osnovu epoksidnih smola. što staklena i grafitna vlakna ne ispoljavaju. Aramidna vlakna imaju vrlo visoku zateznu čvrstoću. Njihova najvažnija osobina je da se dobro kombinuju sa visokokvalitetnim vlaknima. Ovako dobre karakteristike ugljeničnih vlakana postižu se povećanim stepenom uređenosti atoma ugljenika u rešetci. Nedostaci su im otežana obradivost i oblikovanje zbog visoke tvrdoće. te se dobijaju tzv. Zbog toga se često pribegava kombinovanju ovih vlakana sa vlaknima ugljenika ili bora. Sl. malu gustinu. lako se oblikuju.

31-68. vinilacetat. Nedostatak im je niska udarna žilavost.31-62. ovi kompozivi nalaze sve veću primenjuju umesto kompozita na bazi staklenih i drugih vlakana.). kao armaturna vlakna koriste se: staklena vlakna. poliglikol i dr. zbog čega je teško dobiti visokokvalitetne smole. mangana. 2. S obzirom da ova vlakna imaju glatke površine.05 43. velikom izduženju. . Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih matrica za izradu kompozitnih materijala.74 3100 3300 4300 1. koji imaju mehaničke karakteristike reda kvalitetnog konstrukcionog čelika uz oko 5 puta manju gustinu (17002000kg/m3). Nedostatak im je skupljanje pri polimerizaciji. zbog čega je i ograničena njihova primena kod izrade kompozita. ali su za konstrukcionu primenu najinteresantniji vlaknasti polimerni kompoziti. Posledica toga je niža zatezna čvrstoća. Radna sposobnost ovih smola ostaje nepromenjena pri temperaturama do 2500C. Kompozitni materijali na bazi ugljeničnih vlakana kao armaturu koriste visokočvrsta i visokomodulna ugljenična vlakna. fenolna. ali smanjuju izdržljivost na povišenim temperaturama. data su u tabeli 2. Sa konstrukcione tačke gledišta najiteresantniji su kompoziti sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknom i matricom od epoksidne smole. toplotnootporne smole. Široko se primenjuju s obzirom da su jako jeftine i da je sa njima lako raditi. Nedostatak im je mali modul elastičnosti i nešto veća gustina (2400-2500kg/m3). nikla. − jednosmerne vlaknaste kompozite sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. poliesterska). nekih teško topljivih metala itd. Ovi kompoziti poseduju dobru obradivost i sposobnost lakog pletenja vlakana. visokoj udarnoj žilavosti i maloj gustini (17002000kg/m3). Ovi kompoziti se odlikuju: relativno visokom zateznom čvrstoćom. a kao matrica koriste se sve tri veštačke smole (epoksidna. koja iznosi 40-70% od zatezne čvrstoće kompozita sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknima. POLIMERNI KOMPOZITNI MATERIJALI Postoji više tipova polimernih kompozitnih materijala. lakom tehnologijom obrade itd. a kao matricu epoksidne i fenolne smole. U praksi najširu primenu imaju kompoziti sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. Kod kompozita na bazi staklenih vlakana kao armatura najčešće se koriste staklena vlakna tipa E. otpornošću na temperature do 1500C. Najveći problem metalnih matrica ogleda se u komplikovanoj tehnologiji izrade. U zavisnosti od dužine vlakana i njihove orijentacije u kompozitu vlaknaste kompozite delimo na: − kompozite sa kratkim vlaknima. Najbolje mehaničke osobine poseduju kompoziti na bazi staklenih vlakana tipa E sa epoksidnom matricom. ugljenična vlakna. Metalne matrice proizvode se od prahova raznih metala i njihovih legura (npr. Poliesterske smole (kontaktne smole) se dobijaju iz nezasićenih polimerizovanih jedinjenja (stirol. Poseduju dosta dobra mehanička svojstva na dnevnim temperaturama.). legura aluminijuma. Kompozitni materijali na bazi kevlar vlakana poseduju izvanrednu otpornost na udar (žilavi su i neprobojni). Kompozitni materijali sa visokomodulnim ugljeničnim vlaknima koriste se u slučajevima kada je od primarne važnosti visoki modul elastičnosti. hemijski inertne prema organskim rastvaračima i kiselinama. Omogućuju smanjenje mase konstrukcije za oko 30%. Tab. Dobijaju se putem kondezacije fenola i formaldehida. to je njihova adhezija sa matricom znatno slabija.29 Fenolne smole su tvrde. zbog čega se u nekim konstrukcijama zamenjuju sa epoksidnim smolama. otežano dobijanje vlakana. Kompozitni materijali na bazi staklenih vlakana i organskih smola su prvi počeli da se primenjuju u industrijske svrhe (oko 1940. Zahvaljujući dobroj elastičnosti. uz mali koeficijent linearnog širenja. Dosta dobro se kombinuju sa armirajućim vlaknima. ali nema krtost (lomljivost) stakla. zahvaljujući niskim temperaturama polimerizacije. ili alkohola (glikol. Kod polimernih kompozitnih materijala. titana. nešto manji modul elastičnosti koji je i pored toga 2-3 puta veći nego modul elastičnosti kompozita sa staklenim vlaknima tipa E. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. dobrom dimenzionom postojanošću. Nedostaci su im mala otpornost na pritisak. dobrom otpornošću prema hemijskim uticajima. i − kompozite sa neprekidnim vlaknima orijentisanim u više smerova. lako se oblikuju. organska (kevlar) vlakna i vlakna bora. metilmetakrilat).95 82. Kompozit staklo-smola ima visoku otpornost koju karakteriše stakleno vlakno. godine). Nedostatak fenolnih smola je što u procesu očvršćavanja učestvuje velika količina isparljivih materija.2. malom istegljivošću. izrađuju se i u obliku tkanja. Fizičko-mehanička svojstva materijala matrice Smola Gustina 3 kg/m Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa fenolna poliesterska epoksidna 1300 1100-1300 1150 41.

3 305 138 65 176. Kod suvog postupka vlakna se za vreme namotavanja impregnišu smolom.6 16892.5 7. Mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala Materijal staklo-poliamid staklo-polipropilen ugljenik-poliamid aramid-poliester aramid-epoksi staklo-poliester Udeo ojačanja % Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa Savojna čvrstoća MPa Modul savijanja MPa 27 107. 3)ispuna Sendvič konstrukcije našle su široku primenu svuda tamo gde se zahteva mala masa. raketnih sistema itd.3. − postupak prevlačenja. od kojih se najčešće primenjuju: − ručno postavljanje.30 Primenjuju se kod konstrukcija gde se zahteva lakoća konstrukcije. 5. zaštitnih pregradnih ploča i dr. očvršćivača i vlakana. POSTUPCI IZRADE ELEMENATA OD KOMPOZITNIH MATERIJALA U praksi postoji više postupaka za izradu elemenata od kompozitnih materijala. velikom tvrdoćom i specifičnim modulom (E/ρ). Odlikuju se visokom otpornošću na pritisak. Ovaj . unutrašnjih delova vozila. vlakna bora i ugljenična vlakna. date su mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala različitog sastava. U rotirajući kalup ubacuje se mešavina smole.03 16. Postupak centrifugiranja je sličan postupku izrade betonskih cevi. − mehanizovano brizganje vlakana. Sadržaj staklenih vlakana u ovim elementima se kreće od 20-40%. Pri tome se razlikuje suvi i mokri postupak namotavanja. prikazana je sendvič konstrukcija od kompozita. − postupak centrifugiranja.39 40 82.panel: 1)spoljne lamine. Postupak brizganja i presovanja najčešće se primenjuje u serijskoj proizvodnji kompozita. U tabeli 3. U rudarstvu se koriste za izradu jezgara transportnih traka. Sendvič . Koriste se kod transportnih vozila građevinske i rudarske mehanizacije za izradu: podova karoserija.41 131 72. Kompozitni materijali na bazi vlakana bora kao matricu koriste epoksidnu smolu. postižu tačne i precizne dimenzije elemenata i ostvaruje povećanje ekonomičnosti u proizvodnji kompozita. 2)vlaknaste tkanine. Ispuna čini prostornu vezu između spoljnih lamina i obezbeđuje stabilnost protiv izvijanja. što im obezbeđuje visoke vrednosti međuslojnog smicanja. 5. šlemova. Mehanička svojstva nisu specijalno visoka. koja se vrši dijamantskim alatom ili alatom od tvrdog metala. − presovanje visokim pritiskom. mada se koristi i aluminijumska matrica za metalne kompozite. sl.56 6. − presovanje niskim pritiskom. Za namotavanje mogu se koristiti staklena vlakna. tako da se kalup obloži slojem materijala jednake debljine.5 7. kao i postojanost dimenzija u širokom temperaturnom opsegu (letilica. ali sa druge strane otežava mehaničku obradu. Ovim postupcima dobijaju se kompoziti odličnih svojstava.7-96. kao i drugih nestrukturnih elemenata.8 35 142. dok kod mokrog postupka namotavaju se već impregnisana vlakna.16 35 197-228 21-31 186-207 83-117 35 310 30. Tab. Postupak namotavanja vlakana zasniva se na namotavanju "rovinga" na jezgro (v. Značajna je mogućnost variranja njihovih svojstava u širokom dijapazonu. 3.0 206-343 206-245 Sendvič-paneli su proizvod novih tehnologija projektovanja kompozita. Na sl.). Sl. Usled centrifugalne sile teži sastojci se odbijaju ka unutrašnjoj strani kalupa. Spoj svih ovih osobina vodi ka povećanju zamorne čvrstoće. što se postiže pre svega promenom procentualnog učešća armaturnih vlakana i njihovom različitom geometrijom pletenja. Maseni sadržaj vlakana iznosi 70-80%. a velika čvrstoća konstrukcije. 9). Velika tvrdoća kompozita na bazi vlakana bora doprinosi otpornosti konstrukcije na eroziju. Imaju odlična adhezivna svojstava prema epoksidnoj matici. Iz tih razloga ovi kompoziti se ne izrađuju kao tkanja ili pleteni polufabrikati. Sendvič konstrukcija predstavlja ploču sastavljenu iz dve spoljne noseće lamine sa isunom.0 117 537. − postupak namotavanja. Kao nedostaci kompozita na bazi vlakana bora mogu se navesti velika tvrdoća i krtost (niska otpornost na udar). Zahvaljujući neprobojnosti pletenih vlakana (tkanja) široko se koriste za izradu neprobojnih-pancir odela. 1.98 200. ali se dobijaju elementi sa veoma glatkim unutrašnjim i spoljašnjim površinama.

Ovi elementi poseduju veliku čvrstoću. Pojedini konstrukconi elementi namenjeni rudarstvu. Ovi elementi poseduju zadovoljavajuće mehaničke karakteristike. pojednostavljuje proces izrade. kao npr. Spojnice za spajanje bušaćih cevi izrađene od kompozita. Automatizovanim mašinama sa kontinualnim namotavanjem postiže se velika produktivnost u proizvodnji ovih proizvoda. sudova pod pritiskom. Odlikuju se malom masom i dobrim mehaničkim i hemijskim karakteristikama. kod kojih je armatura od staklenih vlakana. Zadnjih godina kompozitni materijali nalaze sve veću primenu i u rudarstvu za izradu pojedinih konstrukcija i delova rudarske opreme. Na sl. 9. Sl. složenih gabarita platformi za eksploataciju nafte ispod mora. kao npr. Ovi konstrukcioni elementi uglavnom se rade od stakloplastičnih materijala. . a matrica polimerna na bazi epoksidnih ili poliesterskih smola. pogodne su za regeneraciju itd.31 postupak je naročito pogodan za proizvodnju cevi. ventili. vodovi. prikazane su spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte izrađene od kompozita. Namotavanje vlakana: a)namotavanje pod uglom. merne ploče. Kompoziti se koriste i za izradu mnogih drugih elemenata namenjenih naftnoj i drugim industrijama. spojnica za spajanje bušaćih cevi itd. znatno smanjenje mase konstrukcije. podgradni stupci. Njihovim korišćšenjem postiže se smanjenje mase konstrukcije za oko 80%. poseduju znatno veću otpornost na probijanje. hidro i termo izolacione pregradne ploče i dr. U rudarstvu kompoziti su našli primenu za izradu pojedinih delova rudarske opreme. kućišta i delovi pumpi i kompresora. priključci itd. imaju duži radni vek. ležajevi. rezervoara. b)zavojno namotavanje 1. PRIMENA KOMPOZITNIH MATERIJALA U RUDARSTVU Zahvaljujući visokim vrednostima specifične čvrstoće i krutosti kompozitni materijali su svoju primenu našli prvenstveno u onim oblastima u kojima je odnos krutost/masa od velike važnosti. znatno smanjuju čeoni otpor i vibracije pri bušenju u dubokim vodama. otpornost na koroziju i dr. U naftnoj industriji kompoziti su našli široku primenu za izradu teških i komplikovanih konstrukcija namenjenih eksploataciji nafte i gasa. čime se postiže znatno smanjenje mase konstrukcije uz istovremeno povećanje mehaničkih i fizičko-hemijskih karakteristika. Nova generacija transportnih traka u rudarstvu radi se sa jezgrom od organskih poliamidnih vlakana tipa "kevlar“. kao i povećanu otpornost na slanu vodu i druge agresivne supstance. Slika 4. smanjuje vreme montaže i povećava otpornost na koroziju. veću habajuću oblogu. kao što su: izvozna užad. delova hidraulične opreme. poseduju veću savitljivost.4. zbog čega postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. poznatijih kao aramidna vlakna. izrađuju se od kompozita sa dugačkim staklenim ili ugljeničnim vlaknima. Kompoziti obezbeđuju znatnu uštedu u masi i poseduju niz drugih prednosti. otporne su na koroziju i plamen. zahtevaju manje prečnike bubnjeva. rezervoara i dr. otpornost na koroziju i dr. kao npr. visoku termičku stabilnost. Spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte Rešetkaste konstrukcije dizalica i tornjeva za rudarstvo i građevinarstvo sve češće se prave od kompozitnih materijala. Trake sa jezgrom od aramidnih vlakana imaju veliku prekidnu silu. manju masu. pri čemu dolaze do izražaja njihova odlična mehanička svojstva. dobra elektro izolaciona svojstva. vođice u oknima. 4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful