EKSPLOZIVI I SREDSTVA ZA PALJENJE

Savremeno rudarstvo, a pogotovo masovna eksploatacija siromanih metalinih leita ne bi se mogla zamisliti bez primene savremenih rudarskih eksploziva i snane rudarske mehanizacije. Rudarstvo je privredna grana gde su eksplozivi nali najiru primenu za eksploataciju vrstih mineralnih sirovina. Ostale privredne grane koriste eksplozive u znatno manjim koliinama, pa se zato privredni eksplozivi s pravom nazivaju i rudarski eksplozivi. Eksplozivi i eksplozivne materije naalost danas se mnogo koriste i u vojne svrhe. Postoji velika razlika izmedu rudarskih i vojnih eksploziva u sastavu, nainu proizvodnje i primene. Od svih tehnikih fakulteta samo na rudarskom fakultetu studenti detaljno izuavaju tehnologiju proizvodnje, a naroito primene eksploziva u rudarstvu. Dobro poznavanje organske hemije je od izuzetnog znaaja za tehnologiju proizvodnje privrednih eksploziva. 1. DEFINICIJA, PODELA I KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVNIH MATERIJA I EKSPLOZIVA Eksplozivne materije su hemijska jedinjenja ili mehanike smee hemijskih jedinjenja u vrstom ili tenom stanju, koje u sebi sadre neophodne elemente za proticanje hemijske reakcije, praene oslobaanjem toplote i gasnih produkata. Svaka eksplozivna materija nije tehniki upotrebljiva, niti se u tehnikom smislu moe nazvati eksplozivom. Eksplozivi su proste ili sloene eksplozivne materije koje se pod uticajem spoljanjeg impulsa (udar, trenje, toplota) trenutno razloe i preu u gasovito stanje. Pri eksploziji oslobaa se velika koliina gasovitih produkata, usled ega dolazi do naglog porasta pritiska i temperature. Eksplozija se javlja kao zvuni efekat pri razlaganju eksploziva. Praena je pojavom gasova koji su pod veim pritiskom od pritiska sredine u kojoj nastaje eksplozija. Usled razlike u pritiscima dolazi do nagle ekspanzije gasova eksplozije, pri emu se energija eksplozije pretvara u mehaniki rad. Eksploziju ne karakterie samo koliina osloboene energije, ve je mnogo vanija brzina kojom se ova energija oslobaa. Koliina osloboene energije u jedinici vremena predstavlja snagu eksploziva. Pri eksploziji 1kg plastinog eksploziva oslobodi se oko 4200kJ/kg energije u deliu sekunde. Da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije molekulima treba saoptiti minamalno potrebnu energiju (energiju aktiviranja) da bi postali aktivniji, jer su samo aktivni molekuli podloni hemijskim promenama. Zavisno od naina na koji se dovodi energija aktiviranja, razlaganje eksplozivnih materija moe se obavljati na tri naina: gorenjem, deflagracijom i detonacijom. Gorenju su podlone sve eksplozivne materije zavisno od temperature i vremena izlaganja visokim temperaturama. Temperatura gorenja je najee nia od temperature eksplozije. Gorenje eksploziva odvija se na raun hemijski ugraenog kiseonika u eksploziv, bez prisustva kiseonika iz vazduha. Deflagracija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula predaje od sloja do sloja prenoenjem toplote. Brzina hemijskog razlaganja kod deflagracije je relativno niska i iznosi od nekoliko cm do nekoliko stotina metara u sekundi. Detonacija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa, koji se kroz eksplozivnu materiju kree nadzvunom brzinom. Detonaciona brzina razlaganja eksplozivnih materija dostie vrednost od 1300-9300m/s. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva, gustine punjenja, prenika patrone i dr. 1.1. PODELA EKSPLOZIVA Eksplozivi su prosta hemijska jedinjenja ili mehanike smee hemijskih jedinjenja, koja se pod uticajem spoljanjeg impulsa trenutno razloe i preu u gasovito stanje. Podela eksploziva i eksplozivnih materijala vri se na sledee naine: po hemijskom sastavu, po agregatnom stanju, po relativnoj konzistenciji, prema brzini razlaganja, prema nameni. Po hemijskom sastavu eksplozive delimo na: ista hemijska jedinjenja, mehanike smee hemijskih jedinjenja. U ista hemijska jedinjenja spadaju eksplozivi koji imaju jedinstvene molekule u kojima su komponente (ugljenik, vodonik, kiseonik, azot i dr.) meusobno hemijski vezani u jedinstven sistem (trotil, nitroglicerin, pentrit, heksogen, fulminat ive i dr.).

2 Mehanike smee vie hemijskih spojeva predstavljaju eksplozive kod kojih su ulazne komponente meusobno pomeane u mehaniku smeu, koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. Pri homogenizaciji ovih eksploziva vri se mehaniko meanje ulaznih komponenti bez hemijske reakcije. Prema agregatnom stanju i optim fizikim osobinama, eksplozive i eksplozivne materije delimo na: gasovite eksplozivne smee (metan-vazduh, acetilen-vazduh), eksplozivne smee vrstih i tenih materija sa gasovima (ugljena praina-vazduh, derivati naftevazduh i dr.), tene eksplozivne smee (nitro-benzo-azotna kiselina i dr.), smee vrstih i tenih eksplozivnih materija (nitroglicerin- amonijumnitrat, amonijumnitrat-dizel gorivo), vrsta eksplozivna jedinjenja ili smee (trinitrotoluol, heksogen, amonijumnitrat, trinitrotoluol i dr.). Prema relativnoj konzistenciji eksplozive delimo na: prakaste, poluplastine, plastine, vodoplastine - kaaste, granulirane, presovane, livene. Prema brzini razlaganja i nainu delovanja eksplozive delimo na: brizantne, i deflagrantne. Prema nameni eksplozivi se dele na: eksplozive za radove na povrini, eksplozive za radove pod zemljom, eksplozive za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene praine (metanski sigurnosni eksplozivi), eksplozive za specijalne svrhe. 1.2. KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVA Karakteristike rudarskih eksploziva zavise od sastava i kvaliteta sirovina za dobijanje eksploziva. Sastav eksploziva mora biti takav da pri eksploziji ne oslobaa tetne gasove ili ostavlja vrste ostatke. Osobine rudarskih eksploziva mogu se grupisati u dve osnovne grupe i to: fiziko hemijske osobine, i tehniko - minerske osobine. Izmeu ovih osobina postoji meusobna zavisnost o emu se pri proizvodnji eksploziva mora voditi rauna. Rudarskim strunjacima je od izuzetne vanosti dobro poznavanje svih osobina eksploziva, a naroito tehniko-minerskih, radi njihove to pravilnije i efikasnije primene u eksploataciji. Ispitivanje tehniko-minerskih osobina rudarskih eksploziva vri se obavezno pri proizvodnji eksploziva, a i kasnije u toku njihove upotrebe. Uslovi za izradu i isporuku rudarskih eksploziva dati su u JUS-u H.D1.020. U daljem tekstu obradie se vanije fiziko-hemijske i tehniko-minerske karakteristike eksploziva. Postupci njihovog odreivanja detaljno su obraeni u Praktikumu - Metode ispitivanja. 1.2.1. Fiziko-hemijske karakteristike eksploziva Najvanije fiziko-hemijske osobine eksploziva su: gustina, bilans kiseonika, hemijsko razlaganje eksploziva, brzina razlaganja, hemijska stabilnost, granini prenik eksplozivnog punjenja, osetljivost na iniciranje, pritisak eksplozije, toplota i temperatura eksplozije, gustina patrone, vodootpornost i dr. Gustina je osobina od koje u velikoj meri zavise karakteristike eksploziva. Postoji nekoliko gustina eksploziva, kao to su: gustina punjenja, kritina gustina, nasipna gustina, gustina minskog punjenja i dr. Gustina punjenja predstavlja odnos mase eksploziva i ukupne zapremine, ukljuujui sve pore i upljine meu kristalima koje ostaju nakon patroniranja, presovanja ili livenja eksploziva. Kod rudarskih eksploziva kree se oko 1,0g/cm3 za prakaste vrste i oko 1,5g/cm3 za plastine vrste eksploziva. Kritina gustina je maksimalna gustina pri kojoj eksploziv sigurno (stabilno) detonira. Pri daljem poveanju gustine iznad kritine eksplozija izostaje. Nasipna (gravimetrijska) gustina je gustina koja se postie pri sobodnom padu eksploziva. Izraava se u kg/l. Zavisi od veliine i oblika kristala, visine sa koje eksploziv pada, sadraja vlage i dr. Gustina minskog punjenja je odnos mase eksploziva i zapremine dela minske buotine u koju se stavlja eksploziv.

3 Bilans kiseonika predstavlja razliku koliine kiseonika koja se nalazi u sastavu eksploziva (hemijski vezanog) i koliine koja je potrebna za potpunu oksidaciju (sagorevanje) ugljenika, vodonika i drugih alkalnih metala. U zavisnosti od toga da li u gasovitim produktima razloenog eksploziva ima molekula kiseonika ili nema, razlikuju se tri sluaja: pozitivan bilans kiseonika, uravnoteen (nulti) bilans kiseonika, negativan bilans kiseonika. Eksploziv ima pozitivan bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja ima slobodnog kiseonika, koji je preostao posle potpune oksidacije ugljenika u CO2 i vodonika u H2O. Jako pozitivan bilans kiseonika je tetan, jer dolazi do njegovog gorenja i stvaranja azotnih oksida. Eksploziv ima nulti (uravnoteen) bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja nema slobodnih molekula kiseonika. Takav odnos sastavnih komponenti naziva se stehiometrijskim. Eksploziv ima negativan bilans kiseonika kada je koliina ugraenog kiseonika nedovoljna za potpunu oksidaciju svih sagorljivih elemenata iz eksploziva. Tada se u produktima sagorevanja pojavljuje vea koliina otrovnih gasova zbog nepotpune oksidacije, kao to su: ugljenmonoksid, oksidi azota, sumporni gasovi itd., koji su veoma opasni po zdravlje ljudi. Eksplozivi namenjeni za podzemnu eksploataciju moraju imati pozitivan bilans kiseonika, a eksplozivi namenjeni za povrinsku eksploataciju mogu imati i negativan bilans kiseonika. Bilans kiseonika za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd dat je izrazom:

b M O2 K b = d 2 a + 100% 2 ME
gde je: d - broj molekula kiseonika u eksplozivu, a broj molekula ugljenika u eksplozivu, b broj molekula vodonika u eksplozivu, M O 2 molekulska masa kiseonika, ME molekulska masa eksploziva. U tabeli 1. dat je bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija. Tab. 1. Bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija Eksplozivna Bilans Eksplozivna Bilans materija kiseonika, % materija kiseonika, % natrijumnitrat +47,1 aluminijum -89,0 kalijumnitrat +39,6 drveno brano -127,4 amonijumnitrat +20,0 trotil -74,0 nitroglicerin +3,52 papir -130,0 nitroglikol 0,00 drveni ugalj -191,0 heksogen -21,6 parafin -346,0 tetril -47,4 Hemijsko razlaganje eksploziva predstavlja oksidaciju sagorljivih elemenata u masi eksploziva, pri emu nastaju produkti eksplozije. Jednaina hemijskog razlaganja za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd data je izrazom:

C a H b N c O d = aCO 2 +

1 b c b H 2 O + N 2 + d 2a O 2 2 2 2 2

Na osnovu jednaine hemijskog razlaganja eksploziva vidi se da se u gasovitim produktima potpune detonacije nalaze: ugljendioksid, vodonik, kiseonik, azot, voda ili vodena para, kao i smee zasienih i nezasienih ugljovodonika. U produktima nepotpune detonacije pojavljuju se jako otrovni gasovi uglenmonoksid, azotovi oksidi i dr. Svaku eksploziju prati i izdvajanje velike koliine toplote. Sastav gasovitih produkata nastalih pri hemijskom razlaganju eksploziva zavisi od hemijskog sastava, brzine razlaganja eksploziva i sredine u kojoj se eksplozija odvija (zatvorena ili otvorena). U tabeli 56. (v. Praktikum-Metode ispitivanja) dat je udeo pojedinih produkata eksplozije nekih eksplozivnih materija i sastavnih komponenti eksploziva. Brzina hemijskog razlaganja predstavlja brzinu provoenja energije aktiviranja kroz masu eksploziva. Na osnovu brzine hemijskog razlaganja eksplozivi se dele na: deflagrantne i brizantne. Kod deflagrantnih eksploziva energija aktiviranja prenosi se kroz masu eksploziva provoenjem toplote, dok kod brizantnih eksploziva putem detonacionog-udarnog talasa. Prenoenje energije aktiviranja putem detonacionog talasa je mnogo bre nego provoenjem toplote.

4 Kriva udarnog talasa pri detonaciji shematski je data na sl. 1. Sl. 1. Kriva udarnog talasa pri detonaciji: p-pritisak eksplozije; v-brzina rasprostiranja Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja do 1000 m/s (npr. brzina razlaganja crnog baruta je oko 400m/s), dok brzina detonacije brizantnih eksploziva dostie vie hiljada metara u sekundi (kod privrednih eksploziva najee od 3000-7300m/s, a vojnih do 9300m/s). Granini prenik eksplozivnog punjenja predstavlja minimalni prenik punjenja ispod koga se ne moe izazvati detonacija eksploziva. Pri manjem preniku od graninog prenika detonacije, hemijski gubici usled bonog rasipanja dovode do znatnog smanjenja energiju udarnog talasa, a samim tim i brzine proticanja udarnog talasa kroz eksplozivnu masu. Ovako oslabljena energija talasa vie nije u stanju da izazove hemijsko razlaganje u ostalim delovima eksplozivnog punjenja, pa detonacija prestaje. Veliina kritinog prenika detonacije zavisi od sastava i vrste eksploziva. Ukoliko eksploziv ima vei procenat senzibilizatora kritini prenik je manji. Male kritine prenike imaju vrlo osetljivi i jako brizantni eksplozivi. Poetni inicijalni impuls predstavlja neophodan i dovoljno snaan impuls za poetak razlaganja eksploziva, kako bi se eksploziv potpuno razloila sa najveom brzinom detonacije. Za svaki eksploziv odreena je minimalna koliina inicijalnog eksploziva koja izaziva potpuno razlaganje. Poetni inicijalni impuls moe biti: toplotni (plamen, zagrevanje, snop zraka i sl.); mehaniki (udar, trenje i dr.); hemijski (reakcije sa oslobaanjem toplote). Veliina poetnog inicijalnog impulsa zavisi od osetljivosti eksplozivne materije, gustine patroniranja, homogenosti mase, vlanosti i dr. Osetljivost (senzitivnost) eksploziva predstavlja otpornost eksploziva prema spoljnim faktorima, kao to su: vlaga, poviena temperatura, udar, potres, trenje itd. Higroskopnost je osobina pojedinih eksploziva da na svojim kristalnim povrinama apsorbuju molekule vode iz vazduha, usled ega postaju praktino neupotrebljivi. Manji kristali eksploziva apsorbuju vie molekula vode iz vazduha. Higroskopnost je karakteristina za prakaste eksplozive: amonijumnitrat, prakaste amonijum-nitratske eksplozive i dr. Ovi eksplozivi kad se jae ovlae teko detoniraju ili u opte ne mogu detonirati. Osetljivost prema toploti je naroito velika kod baruta, fulminata ive i azida olova, koji eksplodiraju pod dejstvom poviene temperature (iskra, plamen i sl.). Mnogi brizantni eksplozivi (praskavi elatin, dinamit, amonal i dr.) kad dou u kontakt sa plamenom samo se upale i gore bez eksplozije. Osetljivost eksploziva prema udaru i potresu kree se u vrlo irokim granicama. Fulminat ive, azid olova i drugi inicijalni eksplozivi veoma su osetljivi na udar i potres, zbog ega se koriste za izradu sredstava za paljenje eksploziva. Dinamiti na temperaturama ispod +80C "smrzavaju se" i postaju vrlo osetljivi na potres i trenje. Stepen zbijenosti prakastih eksploziva smanjuje njihovu osetljivost ako se pree izvesna granica. Prisustvo otrih estica u eksplozivu (pesak, estice metala, stakla i sl.) jako poveavaju osetljivost eksploziva prema udaru. Primese uljanih i votanih materija umanjuju osetljivost eksploziva pri potresu. Toplota eksplozije je koliina toplote koja se oslobodi pri potpunom eksplozivnom razlaganju 1kg ili 1mola eksploziva, pri stalnoj zapremini. Izraava se u kJ/molu ili kJ/kg. Odreuje se eksperimentalno pomou kalorimetra za eksplozive ili raunskim putem. Ukoliko je vea koliina osloboene toplote pri eksploziji utoliko je vea i radna sposobnost eksploziva. Temperatura eksplozije predstavlja maksimalnu temperaturu do koje se pri eksploziji zagreju produkti eksplozije. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva i dobijenih produkata eksplozije. Odreuje se eksperimentalno spektografskom metodom ili raunskim putem. to je temperatura eksplozije nia, to je opasnost od detonacije eksploziva vea i obratno. Pritisak eksplozije predstavlja zbir pritiska gasova i pritiska detonacije. Kod brizantnih eksploziva razlikuju se: pritisak gasova ostvaren neposredno posle eksplozije eksploziva u odreenom prostoru, i pritisak detonacije ostvaren u sloju eksploziva zahvaenog talasom detonacije. Kod brizantnih eksploziva udarnim dejstvom pritisaka detonacije stena se zdrobi, a zatim se pritiskom gasova razdrobljeni materijal razbaca. Kod deflagrantnih eksploziva dolazi do izraaja samo pritisak gasova. U tabeli 5. date su vrednosti pritiska eksplozije nekih eksploziva. Tab. 5. Pritisak eksplozije nekih eksploziva Brzina Pritisak Pritisak Eksploziv Gustina detonacije detonacije gasova

5 crni barut minerska elatina dinamit kg/l 1,2 1,63 1,53 m/s do 400 7800 6500 MPa 16800 11000 MPa 340 5680 2900

1.2.2. Tehniko-minerske karakteristige eksploziva Najvanije tehniko-minerske osobine eksloziva su: radna sposobnost, brizantnost, brzina detonacije, prenos detonacije, veliina i trajanje plamena eksplozije, osetljivost na udar, relativna radna sposobnost, sigurnost na metan i eksplozivnu ugljenu prainu i dr. Radna sposobnost i brizantnost spadaju u grupu najvanijih tehniko-minerskih karakteristika eksploziva, na osnovu kojih se u praksi najee vri izbor eksploziva. Radna sposobnost se definie kao ukupno dejstvo pritiska gasova i pritiska detonacije, ili ukratko kao jaina eksploziva. Teorijski, po Kast-u, radna sposobnost se rauna po formuli: R=.p.v gde je: - gustina eksploziva; p - specifini pritisak; v - brzina detonacije. Eksperimentalno radna sposobnost se moe odrediti na sledee naine: proirenjem standardnog olovnog bloka-metoda Traucla, balistikim klatnom (tzv. relativna radna sposobnost), podvodnom eksplozijom, krater testom i drugim metodama. Metoda proirenja standardnog olovnog bloka, Traucl test, predstavlja jednu od najstarijih i najee primenjivanih metoda za ispitivanje efikasnosti eksploziva. Radna sposobnost po ovoj metodi predstavlja proirenja cilindrine rupe u olovnom bloku prenika 200mm i visine 200mm. Izraava se u cm3. Brizantnost je mera moi drobljenja (rasprskavanja) i svodi se uglavnom na detonacioni pritisak. Brizantnost se odreuje po metodi Hesa, rede po metodi Kasta. Po Hesu brizantnost se odreuje na osnovu zbijanja standardnih olovnih valjia, koje izvri eksploziv pri detonaciji iznad valjaka. Izraava se u mm. Brzina detonacije predstavlja brzinu detonacionog talasa koji se kree kroz masu eksploziva konstantnom brzinom. Detonaciona brzina kod brizantnih eksploziva menja se sa promenom gustine, tj. sa poveanjem gustine poveava se i detonaciona brzina, ali ne kod svih. Brzina detonacije odreuje se po metodi Dotria (Dautrich), svetlosnim ili optikim hronografom i elektronskim brojaem. Najee koriena metoda za odreivanje brzine detonacije eksploziva je metoda po Dotriu, koja se zasniva na uporeenju brzine detonacije detonirajueg tapina i brzine detonacije ispitivanog eksploziva. Brzina se izraava u m/s. Razorna snaga eksploziva zavisi od brzine detonacije. Ukoliko je detonaciona brzina vea i razorna snaga eksploziva je vea i obratno. Prenos detonacije je sposobnost eksploziva da se energija aktiviranja sa udarne patrone prenese na susednu pasivnu patronu eksploziva. Predstavlja maksimalno rastojanje u cm na kome dolazi do potpune detonacije pasivne patrone. Ukoliko je rastojanje na kome dolazi do prenosa detonacije vee, to je eksploziv pouzdaniji pri upotrebi. Veliina i trajanje plamena eksplozije su vane osobine eksploziva za rudnike sa pojavom metana i eksplozivne ugljene praine. Veliina plamena eksplozije raste sa koliinom osloboene toplote eksplozije. Eksplozivi sa velikom toplotom eksplozije (dinamiti i crni barut) proizvode veliki plamen, dok oni sa srazmerno malom toplotom eksplozije (amonijumnitratski, metanski eksplozivi i dr.) proizvode mali plamen. Trajanje plamena eksplozije kree se izmeu 0,0002s i 0,25 sekundi i raste sa koliinom osloboene toplote. 2. KOMPONENTE KOJE ULAZE U SASTAV EKSPLOZIVA Svi privredni eksplozivi su mehanike smee vie hemijskih jedinjenja. Ulazne komponente su meusobno pomeane u mehaniku smeu, koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. Ovakve smee sadre u sebi sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja. Eksplozivi i eksplozivne materije izrauju se od razliitih komponenti, koje imaju odreene uloge u sastavu eksploziva: Potencijalni nosioci kiseonika ulaze u sastav eksploziva sa ciljem da obezbede potpuno sagorevanje komponenti eksploziva. Kao potencijalni nosioci kiseonika najee se koriste nitrati kalijuma i natrijuma. Senzibilizatori su materije koje se dodaju radi poveanja osetljivosti i radne sposobnosti eksploziva (trotil, nitroglikol, elirani nitroglicerin i dr.).

6 Sagorljive materije potpomau sagorevanje i poveavaju koliinu osloboene energije. Mogu biti u vrstom ili tenom stanju (metalni prahovi, dizel gorivo, retortni drveni ugalj i dr.). Flegmatizatori su materije koje smanjuju osetljivost eksploziva, tako to kristale eksplozivne materije presvuku slojem inertne materije, ime se spreava meusobni kontakt kristala i njihovo trenje. Za flegmatizaciju se koriste razne vrste sintetikih voskova i razne vrste polimera. Materije za snienje temperature eksplozije dodaju se radi snienja poetne temperature eksplozije, kako bi se spreilo samopaljenje eksplozivne smee u jamskom vazduhu. Kao materije za snienje temperature koriste se natrijumhlorid, kalijumhlorid i druge inertne soli. Materije za stabilnost suspenzije i viskozitet su supstance koje lako hidrolizuju. Najee se koristi natrijumova so karboksimetil-celuloze, guar i dr. 3. RUDARSKI EKSPLOZIVI Prema brzini razlaganja i nainu delovanja rudarske eksplozive delimo na: deflagrantne, i brizantne eksplozive. 3.1. DEFLAGRANTNI EKSPLOZIVI Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja, jer se energija aktiviranja predaje od sloja do sloja provoenjem toplote. Crni barut je glavni predstavnik deflagrantnih eksploziva. Sastoji se od dobro homogenizovane meavine kalijumnitrata (75%), retortnog drvenog uglja-umura (15%) i sumpora (10%). Kalijumnitrat je potreban da obezbedi potrebni kiseonik za sagorevanje drvenog uglja i sumpora. Sumpor obezbeuje lake paljenje i ravnomernije sagorevanje baruta. Za izradu baruta komponente se pojedinano ili po dve zajedno usitne u mlinovima sa kuglama, a zatim dobro izmeaju u bubnjevima sa konom oblogom. Meavina se ovlai sa neto vode (15%), zgusne pod rvnjem, a onda hidraulinim presama ispresuje u pogae. Dobijene pogae izdrobe se u zrna koja se sue (do ispod 0,5%vlage) i eventualno poliraju grafitom premetanjem u bubnjevima. Prosejavanjem kroz sita vri se obespraivanje i klasiranje zrna po krupnoi. Zrna obinog rudarskog crnog baruta prolaze kroz sito otvora 3mm, a ostaju na situ otvora 0,2mm. Zbog toga to sadri drveni ugalj i kalijum nitrat, crni barut je vrlo higroskopan (ve sa 15% vlage ne moe se zapaliti), pa ga treba uvati na suvom mestu. Vlaan barut poznaje se po tome to zrna postaju mutna i drobe se meu prstima. Ako takav barut osuimo, na njemu se pojavljuju mali beli kristali kalijumnitrata. Ova pojava poznata je kao tzv. "cvetanje" baruta. Takav barut ne sme upotrebljavati, ve ga treba unititi. Osnovna karakteristika crnog baruta je da se vrlo lako pali plamenom, a naroito elektrinom varnicom. Na otvorenom prostoru gori brzinom od 3-5m/s, a u zatvorenom do 400m/s. Pri eksploziji ostavlja deo vrstog ostatka (a). Crni barut spada u najstarije poznate eksplozive koji su se koristili za miniranje. Kasnije je u praksi bio zamenjen jaim i savremenijim eksplozivima, ali se uprkos tome, na izvesnim specijalnim podrujima miniranja jo uvek zadrao. Rudarski crni barut je eksploziv koji se, zbog izrazito sporog i preteno potisnog dejstva, upotrebljava svuda tamo gde se prilikom miniranja ele dobiti veliki neoteeni blokovi stena, npr. kamenolomima ukrasnog kamena i drugih graevinskih materijala, u vajarstvu i sl. Koristi se za izradu sporogoreih tapina. Rudarski crni barut standardno se pakuje u polietilenske kese mase 2,5kg, koje se zatim stavljaju u kartonske kutije. Za paljenje crnog baruta upotrebljava se sporogorei tapin sa ili bez detonatora ili detonirajui tapin. 3.2. BRIZANTNI EKSPLOZIVI Brizantni eksplozivi su eksplozivi kod kojih se energija aktiviranja prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa, koji se kroz eksplozivnu materiju kree nadzvunom brzinom. Brizantni eksplozivi se dele na: proste brizantne eksplozive, i sloene brizantne eksplozive. Prosti brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu najee isti hemijski spojevi. Zbog toga se vrlo retko upotrebljavaju sami, osim za izradu inicijalnih eksploziva i za neke vojne potrebe. Najee se prosti brizantni eksplozivi koriste kao brizantna komponenta pri izradi sloenih eksploziva, koji se iroko primenjuju u privredi. Sloeni brizantni eksplozivi su po sastavu smee vie hemijskih spojeva. U zavisnosti od primenjenog prostog brizantnog eksploziva kao osnovnog sastojka, sloeni brizantni eksplozivi se dele na: amonijumnitratske i nitroglicerinske sloene eksplozive.

7 Prema agregatnom stanju sloeni brizantni eksplozivi uglavnom se proizvode u vrstom stanju kao: prakasti, poluplastini, plastini, vodoplastini (kaasti) i granulirani. Prema nameni sloeni brizantni eksplozivi se dele na: eksplozive opte namene; i sigurnosne metanske eksplozive. 3.2.1. Prosti brizantni eksplozivi Prosti brizantni eksplozivi obuhvataju: estre azotne kiseline (nitroglicerin, nitroglikol, nitroceluloza, pentrit); nitrotela (trotil, tetril); amonijumnitrat; i inicijalne eksplozive (fulminat ive, olovo azid, olovo trinitroresorcinat i dr.). 3.2.1.1. Nitroglicerin - C3H5(ONO2)3 Nitroglicerin je proizvod delovanja smee azotne i sumporne kiseline na trovalentni alkohol glicerin C3H5(OH)3. U novije vreme koristi se sintetiki glicerin dobijen iz propilena u rafinerijama nafte. Nitroglicerin, ili tanije glicerin trinitrat C3H5(ONO2)3, nastaje po jednaini: C3H5(OH)3 + 3HNO3 = C3H5(ONO2)3 + 3H2O Pri tehnikoj proizvodnji nitroglicerina upotrebljava se meavina azotne i sumporne kiseline u koju se uliva glicerin. Dodatak sumporne kiseline neophodan je radi vezivanja osloboene vode, koja bi razblaivanjem azotne kiseline prekinula proces. S obzirom da je stvaranje nitroglicerina praeno razvijanjem toplote, to se meavina glicerina i kiselina mora stalno hladiti. Nastali uljasti nitroglicerin, kao specifino laki, izdvaja se na povrini rastvora odakle se odvaja. Zatim se ispira vodom, oslobaa zaostalih kiselina dodavanjem rastvora sode, pa ponovo ispira vodom da bi se oslobodio primesa sode. Nitroglicerin je bezbojna prozirna uljasta tenost, bez mirisa, sladunjavog ukusa, gustine 1,6g/cm3. Dobro je rastvorljiv u organskim materijama, dok je u vodi neznatno rastvorljiv (tj. vodostabilan je). isti nitroglicerin nema praktinu primenu zbog svoje velike osetljivosti na udar i trenje, kao i oteanom transportu jer je u tenom stanju. Za izradu sloenih eksploziva predstavlja nezamenljivu komponentu. Zahteva veoma paljivo rukovanje, s obzirom na veliku osetljivost na udar i trenje. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 6cm. Detonaciona brzina mu je oko 8000m/s, brizantnost 19mm, radna sposobnost 550cm3, toplota eksplozije oko 6300kJ/kg, temperatura eksplozije oko 41000C, gasna zapremina 715l/kg. Bilans kiseonika je pozitivan. Dodatkom nitroceluloze nitroglicerin prelazi u vie ili manje meki elatin, zavisno od vrste i koliine dodate nitroceluloze. Loa osobina nitroglicerina je to kristalie u vrstu masu ve na +80C, tj. "smrzava" se, pri emu postaje jako osetljiv na udar i trenje. Zbog ove osobine nitroglicerinu se pri izradi privrednih eksploziva dodaje nitroglikol. Eksplozivi izraeni na bazi nitroglicerina, kod kojih je 25% nitroglicerina zamenjeno nitroglikolom, imaju taku mrnjenja na oko -250C. 3.2.1.2. Nitroglikol - C2H4(ONO2)2 Nitroglikol je proizvod delovanja smee azotne i sumporne kiseline na di-glikol. To je bezbojna prozirna uljasta tenost, nalik na nitroglicerin, gustine 1,5g/cm3. U vodi se znatno jae rastvara od nitroglicerina. Lako isparava i pri umerenoj temperaturi. Sa nitroglicerinom se mea u svim odnosima. Manje je osetljiv prema udaru i potresu od nitroglicerina. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 15cm. Brzina detonacije mu je oko 7800m/s, temperatura eksplozije 40600C. Dodatkom nitroceluloze, koju dobro rastvara, lako prelazi u elatin i pri normalnoj temperaturi. Ima nisku taku mrnjenja oko -22,30C. Zbog toga se dodaje nitroglicerinu (u koliini od 20-30%), radi spreavanja kristalizacije ("smrzavanja") nitroglicerina pri niim temperaturama. Zahvaljujui nitroglikolu dananji nitroglicerinski eksplozivi se mogu koristiti i uvati na temperaturama do -250C. Upotrebljava se kao dodatak nitroglicerinu pri izradi nitroglicerinskih eksploziva. 3.2.1.3. Nitroceluloza - C24H40-nO20-n(ON2)n Nitroceluloza je proizvod nitriranja iste celuloze (C24H40O20). To je bela ili ukasta vlaknasta masa, lako zapaljiva, osetljiva na udar i trenje. Za dobijanje nitroceluloze koristi se kratkovlaknasta pamuna celuloza. Po spoljanjem izgledu nitroceluloza se ne razlikuje od obinog pamuka ili celuloze, ali ima svojstva brizantnog eksploziva. Za proizvodnju privrednih eksploziva proizvodi se posebna vrsta nitroceluloze poznata kao kolodijum pamuk. Gustina kolodijum pamuka je 1,6g/cm3. U suvom stanju je vrlo osetljiv prema udaru i trenju. Ima vanu osobinu da sa nitroglicerinom i nitroglikolom gradi trajnu elatinsku masu. Nitroceluloza se upotrebljava za izradu plastinih nitro-glicerinskih eksploziva, amonijumnitratskih poluplastinih i eliranih eksploziva, kao i bezdimnih baruta. 3.2.1.4. Pentrit (nitropentaeritrit) - C(CH2ONO2)4

8 Pentrit je proizvod nitriranja etvorovalentnog alkohola (pentaeritrita) azotnom kiselinom. To su beli fini kristali, teko rastvorljivi u vodi, alkoholu i etru, a potpuno rastvorljivi u acetonu. Pentrit je vrlo jak brizantni eksploziv, kao ist retko se upotrebljava za miniranje. Srazmerno je manje osetljiv na udar i trenje. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 25cm. Vrlo je osetljiv prema inicijalnom impulsu, ima veliku brzinu detonacije oko 8400m/s pri gustini od 1,62g/cm3 i veliku toplotu eksplozije oko 5870kJ/kg. Upotrebljava se za izradu sri detonirajuih tapina i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. Ako se pentrit pomea sa trotilom, osetljivost na udar se znatno smanjuje. Meavina pentrita i trotila poznata je kao pentolit, koji se upotrebljava za izradu pojanika (bustera) za iniciranje neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smea. 3.2.1.5. Trotil (trinitrotoluol) - C6H2(NO2)3 . CH3 Trotil (TNT) se dobija nitriraranjem dinitrotoluola koncentrovanom azotnom kiselinom i oleumom. Iskristalisani trotil se ispira vodom da bi se oslobodio zaostalih kiselina. Potpuno ist trotil dobija se naknadnom prekristalizacijom iz alkoholnog rastvora. Trotil je bez mirisa, gorkog ukusa, nagriza kou. Vrlo je stabilan i nije higroskopan. U vodi se ne rastvara i ne gubi eksplozivna svojstva, pa se moe koristiti i pod vodom. Ima odline tehniko-minerske karakteristike. Brzina detonacije je od 6500-6900m/s. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 90cm. Lako se presuje i lije u razne geometrijske forme. Optimalna gustina je 1,44-1,48g/cm3. Ima vrlo nepovoljan bilans kiseonika (-74%), zbog ega u gasovitim produktima nakon detonacije ima mnogo otrovnih gasova (CO, azotovi oksidi i dr.). Trotil se koristi kao brizantna komponenta veine privrednih eksploziva i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. 3.2.1.6. Tetril (tetranitrometilanilin) - C6H2(NO2)3NCH3NO2 Tetril se dobija nitriranjem metil ili dimetil anilina. U istom stanju gradi bele kristale, a veinom je ipak ukaste boje. Presovanjem moe poveati gustinu od 1,68 do 1,80g/cm3, kad se jo uvek moe lako dovesti do detonacije. Tetril se uglavnom upotrebljava kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. 3.2.1.7. Amonijumnitrat - NH4NO3 Amonijumnitrat se dobija direktnim spajanjem sintetikog amonijaka i sintetike azotne kiseline, po jednaini: NH3 + HNO3 = NH4NO3 Zavrna faza dobijanja amonijumnitrata obuhvata uparavanje rastvora u otvorenim kotlovima ili vakumu. Uparavanjem u vakumu dobija se sitnije iskristalisani amonijumnitrat, koji je pogodniji za proizvodnju eksploziva. U istom obliku amonijumnitrat sadri: 34%N, 5%H i 60%O od ega se 20% nalazi u slobodnom stanju. Amonijumnitrat je beliast sitno iskristalisani prah. Gustina kristalnog amonijumnitrata je 1,725g/cm3, taka topljenja 1700C. Higroskopan je. Srazmerno je malo osetljiv prema udaru i trenju. U toploj vodi se lako rastvara. Amonijumnitrat (AN) predstavlja slab eksploziv, a izvanredan oksidans. Pri eksploziji 1g AN dobije se 0,2g kiseonika. Toplota eksplozije je oko 1430kJ/kg, radna sposobnost 160-230cm3, brzina detonacije 15004200m/s, temperatura eksplozije 15500C, zapremina gasnih produkata 980l/kg. Kritini prenik zavisi od granulacije kristala i kree se od 100-300mm. Dugo godina smatralo se da je AN neeksplozivno i bezopasno jedinjenje i da u sastavu eksploziva slui samo kao nosilac kiseonika - oksidans. Poveanje osetljivosti AN postie se dodavanjem 3,5% kaolina i 0,75% voska. Amonijumnitrat se upotrebljava za proizvodnju amonijum-nitratskih eksploziva raznih vrsta i kao dodatak nekim nitroglicerinskim eksplozivima. U novije vreme proizvodi se granulisani amonijumnitrat, koji se koristi za proizvodnju amonijumnitratskih-uljnih eksplozivnih smea (AN-FO smea). Granulisani amonijumnitrat odlikuje se velikom poroznou (oko 0,7cm3/g), to ga ini podesnim za izradu AN-FO smea. 3.2.1.8. Inicijalni eksplozivi Inicijalni eksplozivi su brizantni eksplozivi koji se mogu neposredno dovesti do eksplozije, bez upotrebe drugog eksploziva. Izuzetno su osetljivi na udar, varnicu, toplotu i trenje, pa lako detoniraju posle veoma kratkog vremena sagorevanja. Upotrebljavaju se za proizvodnju detonatorskih kapisli i elektrinih detonatora. Najpoznatiji inicijalni eksplozivi su: fulminat ive, olovo azid, olovo trinitroresorcinat i azid srebra. 3.2.1.8.1. Fulminat ive - Hg(CNO)2

9 ivin fulminat se dobija rastvaranjem ive u azotnoj kiselini i ulivanjem rastvora u etil alkohol. Reakcija je praena kljuanjem, pri emu se najpre izdvoje isparljivi sastojci, a na dnu suda iskristaliu iglice fulminata. Fulminat ive je beli do svetlo sivi sitni kristalni prah, vrlo osetljiv na udar, trenje i toplotu. Detonira na temperaturi od 1900C, zbog ega sa njim treba oprezno postupati. Vlaga smanjuje eksplozivne karakteristike ivinog fulminata, tako da pri vlanosti od 5% dolazi do delimine eksplozije pri udaru. Pri vlanosti od 10% fulminat se razlae bez detonacije, a pri vlanosti od 30% ne nastupa hemijsko razlaganje. Ima negativan bilans kiseonika (-17%), kristalna gustina je 4,42g/cm3, a nasipna 1,22-1,6g/cm3. Specifina zapremina gasova je 243l/kg. Brzina detonacije, pri gustini od 4,0g/cm3, je oko 5400m/s. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi samo 4cm. Dodatkom ulja, votanih materija, parafina i dr. osetljivost fulminata ive se moe znatno smanjiti (dobija se flegmatizovani fulminat ive). ivin fulminat se prvenstveno koristi kao primarno punjenje detonatorskih kapisli. Koliina ivinog fulminata u kapisli br. 6. je oko 0,3-0,4g, a u kapisli br. 8. oko 0,4-0,5g. 3.2.1.8.2. Olovo azid - Pb(N3)2 Olovo azid nastaje iz vodenog rastvora natrijum azida i olovo nitrata (ili acetata), pri emu se azid olova obori kao sitno iskristalisan beliast prah. Gustina olovo azida je 4,8g/cm3. Prema udaru i trenju manje je osetljiv od fulminata ive. Moe se presovati pod visokim pritiskom (do 200MPa), a da ne gubi osetljivost. Znatno je jai od ivinog fulminata. Prema vlazi je manje osetljiv, jer i sa 30% vlage reaguje kao u suvom stanju. Brzina detonacije olovo azida, pri gustini od 3,8g/cm3 je oko 4500m/s, a pri gustini od 4,6g/cm3 je oko 5400m/s. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 10cm, specifina zapremina gasova je 308l/kg, a temperatura eksplozije 37300C. Zbog svojih dobrih osobina sve vie potiskuje ivin fulminat, jer je jeftiniji, jai i sigurniji za rukovanje. Ima visoku taku zapaljivosti 320-3600C. Pod uticajem ugljendioksida raspada se, stvarajui azotvodoninu kiselinu koja je sklona detonaciji. Zbog toga se u kapislama iznad olovo azida stavlja sloj nekog drugog inicijalnog eksploziva, najee olovo trinitroresorcinata. Olovo azid se upotrebljava kao primarno punjenja detonatorskih kapisli. Kapisle moraju biti od aluminijuma, jer olovo azid hemijski reaguje sa bakrom i nagriza ga. Elektrodetonatori sa olovo azidom ne smeju se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene praine. 3.2.1.8.3. Olovo trinitroresorcinat - C6H(NO2)3O2 . Pb . H2O Olovo trinitroresorcinat ("ten") nastaje iz vodenog rastvora olovonitrata (ili acetata) u koji se uliva rastvor Mg (ili Na) trinitroresorcinata. To je sitno iskristalasta materija smee boje, gustine 3,01g/cm3, velike brizantnosti. Lako se pali iskrom. Upotrebljava se kao primarno punjenje rudarskih kapisli. 3.2.1.8.4. Azid srebra Ag(N3)2 Azid srebra nastaje iz vodenog rastvora srebro nitrata i natrijum azida. Dobija se u obliku bezbojnih ortorombinih kristala koji su veoma osetljivi na udar i trenje. Kristalna gustina je 5,1g/cm3, temperatura samozapaljenja 2900C, relativna energija u odnosu na TNT je 45%. Iako je vrlo stabilan i osetljiv na udar i trenje, nije naao iru primenu u rudarstvu jer je dosta skup. 3.2.2. Sloeni brizantni eksplozivi Sloeni brizantni eksplozivi predstavljaju smeu vie prostih eksploziva i drugih materija. Ulazne komponente su meusobno pomeane u mehaniku smeu, koja u sebi sadri sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja. U zavisnosti od primenjenog prostog eksploziva, danas se u privredi, pa i u rudarstvu, uglavnom primenjuju amonijumnitratski i nitroglicerinski sloeni eksplozivi. Prema nameni sloeni brizantni eksplozivi se dele na: eksplozive opte namene; i sigurnosne metanske eksplozive, namenjene za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene praine. 3.2.2.1. Amonijumnitratski eksplozivi opte namene Amonijumnitratski eksplozivi opte namene imaju kao glavni sastojak amonijumnitrat sa raznim dodacima u cilju postizanja vee osetljivosti i vee radne sposobnosti. Dodatci su razna nitrojedinjenja (trotil, tetril i dr.), drveno brano, osovinsko ulje, meavina eliranog nitroglicerina i nitroglikola i dr. Proizvode se u prakastom i poluplastinom stanju. 3.2.2.1.1. Amonijumnitratski prakasti eksplozivi

10 Amonijumnitratski prakasti eksplozivi su mehanike smee kristalnog amonijumnitrata sa eksplozivnim nitrojedinjenjima i neeksplozivnim goruim dodacima. Eksplozivna nitrojedinjenja su u prakastom ili tenom stanju i to: trotil, nitroglicerin, heksogen i dr. Kao gorui neeksplozivni dodaci koriste se drvena strugotina, drveno brano itd. Najbolji sastav eksploziva je onaj kod koga je odnos goruih i eksplozivnih komponenti takav da se obezbedi uravnoteen bilans kiseonika. Amonijumnitratski prakasti eksplozivi kao brizantnu komponentu koriste trotil ili nitroglicerin. Amonijumnitratski prakasti eksplozivi sa sadrajem trotila sastoje se od: 60-85% amonijumnitrata, do 17% trotila, dinitrotoluola, drvenog brana, osovinskog ulja i po potrebi boje. Malo su osetljivi na udar i trenja, zbog ega spadaju u eksplozive sigurne za rukovanje i transport. Pri niskim temperaturama nisu osetljivi i ne mrznu se. Prema vlazi dosta su osetljivi, tj. higroskopni su, zbog ega se pakuju u parfinisani papir i polietilenske kese. Primenjuju se za miniranje mekih do srednje vrstih stena. Za miniranje vrstih stena koriste se pojaani AN eksplozivi sa dodatkom spraenog aluminijuma do 5%. Osetljivost amonijumnitratskih eksploziva na poetni inicijalni impuls zavisi od kvaliteta izrade, svojstava i koliine senzibilizatora, uslova primene i uvanja u magacinu. Iniciraju se klasinim sredstvima za iniciranje: rudarskom kapislom, elektrodetonatorima i detonirajuim tapinom. Najpoznatiji AN-TNT eksplozivi u bivoj Jugoslaviji poznati su pod imenom: kamniktiti, amonali i pojaani amonali. Domaa fabrika eksploziva, pirotehnike i hemije - Trayal korporacija - Kruevac proizvodi amonijumnitratske-TNT prakaste eksplozive opte namene pod imenom AMONEKS 1-4 i amonijumnitratske prakaste eksplozive za specijalne namene pod imenom DEMEKS 1-3. AMONEKSI 1-4 su privredni eksplozivi namenjeni za miniranje u rudarstvu, graevinarstvu, umarstvu, poljoprivredi i nekim drugim privrednim granama. Primenjuju se kako na povrinskim kopovima, tako i u jamskoj eksploataciji, gde nisu prisutni metan i eksplozivna ugljena praina. Uglavnom se koriste za miniranje u suvim i vlanim minskim buotinama, a nisu pogodni za miniranje u buotinama u kojima ima vode. Patroniraju se u parafisani papir ili polietilenska creva standardnih prenika (28-230mm) i masa (100-25000g). uvaju se u skaladitima ija je temperatura od-200C do +300C, a relativna vlanost vazduha max 75%. DEMEKSI 1-3 su niskobrizantni eksplozivi koji se uspeno primenjuju pri spajanju i obradi metala eksplozijom. Mogu se koristiti za zavarivanje, povrinsku obradu-otvrdnjavanje, za spajanje metala itd. U rudarstvu se koriste za eksploataciju ukrasnog kamena. Isporuuju se u rasutom stanju. Pakuju se u vree od po 25 kg ili kartonske kutije. Amonijumnitratski prakasti eksplozivi sa sadrajem nitroglicerina su brizantni eksplozivi koji pored amonijumnitrata, trotila, dinitrotoluola, drvenog brana, osovinskog ulja i dr. u svom sastavu imaju oko 5% elirane smee nitroglicerin-nitroglikol. Zbog sadraja nitroglicerina sa nitroglikolom ne mrznu se ni kod najniih zimskih temperatura. Manje su osetljivi na vlagu od prakastih eksploziva na bazi trotila. Pakuju se u parafisani papir i polietilenske kese. Primenjuju se za miniranje srednje vrstih i vrstih stena. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe u bivoj Jugoslaviji su viteziti. 3.2.2.1.2. Prakasti i granulirani amonijumnitratski eksplozivi sa sadrajem gorivog ulja Amonijumnitratski eksplozivi sa sadrajem gorivog ulja izraeni su na bazi kristalnog ili granuliranog amonijumnitrata i odreenog procenta gorivog ulja (nafte). Na zapadu i kod nas ovi eksplozivi poznati su kao AN-FO smee, dok na istoku (Rusiji) kao "igdaniti". Zbog svog prostog sastava ove eksplozivne smee spadaju u najsigurnije eksplozive za rukovanje. Kod nas je ova vrsta eksploziva nala najiru primenu na povrinskim kopovima. Prakaste AN-FO smee na bazi kristalnog amonijumnitrata i gorivog ulja kod nas su poznate pod imenom: Nitrol 1 i Nitrol 2. Nitrol 1 je eksplozivna smea izraena od kristalnog amonijumnitrata sa tenim (ili vrstim) organskim gorivima, uz dodatak sredstava protiv stvrdnjavanja. Kritini prenik je 32mm. Inicira se kapislom br. 8. Pakuje se u patrone standardnih prenika. Koristi se za podzemna miniranja. Nitrol 2 je smea izraena od 92%AN i 8% gorivog ulja. Kritini prenik je 60mm, pa se iskljuivo koristi za miniranje na povrinskim kopovima i kamenolomima. Inicira se pentolitskim pojanikom PP-300. Prenos detonacije je samo u direktnom kontaktu. Pakuje se u plastine vree za nasipanje u buotine ili za pneumatsko punjenje. Nitroli se uspeno primenjuju u rudarstvu, graevinarstvu, umarstvu i poljoprivredi. U rudarstvu se koriste kako na povrinskim kopovima, tako i na kamenolomima za miniranje srednje vrstih i mekih stena. Ne mogu se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene praine. Pakuju se u polietilenska creva standardnih prenika (50-230mm), masa (500-25000g) ili plastine vree. uvaju se u skaladitima ija je temperatura od -200C do +300C, a relativna vlanost vazduha max 75%. AN-FO smee za mehanizovano punjenje proizvode se na mestu upotrebe, a izraene su na bazi granuliranog-poroznog AN i gorivog ulja u odreenim procentima i to: 94-97%AN i 6-3% gorivog ulja. Obine

11 zrnaste neporozne vrste amonijumnitrata nisu podesne za izradu AN-FO smea, s obzirom da pri meanju primaju ulje samo po povrini i slabije ga zadravaju u meavini. Smea sa 94,5%AN i 5,5% gorivog ulja smatra se klasinom i efikasnom smeom. Pri takvom odnosu komponenti smea ima nulti bilans kiseonika i razlae se tako da u produktima eksplozije nema otrovnih gasova. Razlaganje se odvija po jednaini: 3NH4NO3 + CH2 7H2O + CO2 + 3N2 + 3784kJ AN-FO smee za mehanizovano punjenje prave se na mestu upotrebe, tako to AN-FO vozilo u separatnim bunkerima prevozi obe komponente (AN i gorivo ulje) do minskog polja, gde se ukljuivanjem odgovarajue opreme na vozilu vri spajanje komponenti u AN-FO smeu, koja se zatim pneumatskim putem ubacuje u minske buotine. Fabrika eksploziva, pirotehnike i hemije - Trayal korporacija - Kruevac proizvodi AN-FO smee za mehanizovano punjenje pod imenom: ANFEKS P i ANFO J. 1. AN-FO smee se prvenstveno koriste za miniranje u suvim minskim buotinama velikih prenika. Njihovim razvojem danas je proireno polje primene na srednje i male prenike buotina. ANFO J.1. je namenjen za mehanizovano punjenje minskih buotina u jamskoj eksploataciji. ANFEKS P je namenjen prvenstveno za punjenje minskih buotina na povrinskim kopovima i kamenolomima. Ne sme se koristiti za miniranje u buotinama sa vodom, jer se amonijumnitrat lako rastvara u vodi, pri emu dolazi do slabljenja ili gubljenja eksplozivnog svojstva smee. Tehniko-minerske karakteristike AN-FO smea zavise od itavog niza faktora, kao to su: granulacija AN, prenik buotine, gustina punjenja u buotini, veliina i snaga pojanika, vlanost buotine, kontakt sa zidom buotine itd. 3.2.2.1.3. Vodoplastini amonijumnitratski-Slurry eksplozivi Vodoplastini-"Slurry" eksplozivi predstavljaju najnovije eksplozivne smee, ija primena kod nas i u svetu neprekidno raste. Zbog svojih dobrih osobina Slurry eksplozivi su nali iroku primenu kod masovnih miniranja na povrinskim kopovima, gde se radi sa srednjim i velikim prenicima buotina. Vodoplastini eksplozivi u svom sastavu sadre vodene rastvore oksidacionih soli (amonijumnitrata ili natrijumnitrata), senzibilizirajue materije eksplozivnog i neeksplozivnog karaktera (bezdimni barut, trotil, nafta i dr.) i metalne prahove kao visokoenergetska goriva. U sastav eksploziva ulaze jo stabilizatori i visokomolekularni plastifikatori radi postizanja dovoljne plastinosti i stabilnosti smee. Za proizvodnju vodoplastinih-Slurry eksploziva koristi se kristalni amonijumnitrat, koji se rastvara u vodi (10-14% vode) dajui pri tome zasien rastvor. Zahvaljujui vodi i pogodnim plastifikatorima-zgunjivaima ovi eksplozivi imaju kaastu konzistenciju, veliku gustinu i dobru vodootpornost, pa se mogu koristiti i u minskim buotinama koje sadre vodu. Zbog sadraja vode osetljivost na udar i trenje je izrazito smanjena, to poveava sigurnost primene i omoguava mehanizovano punjenje minskih buotina. Nisu osetljivi na klasina sredstva za iniciranje, pa se za njihovo iniciranje primenjuje pentolitski pojanik - buster ili patrona obinog eksploziva (amonala). Gustina im je 1,41,6g/cm3, a brzina detonacije 5000-6200m/s. Imaju veliki kritini prenik 60 mm. Koriste se za miniranje vrstih stena na povrinskim kopovima. Optimalni rezultati pri miniranju vodoplastinim-SLURRY eksplozivima dobijaju se kod primene na povrinskim kopovima, gde je prenik buotine vei od 70mm. Za uspenu i ekonominu primenu ovih eksploziva neophodno je uskladiti dimenzije pentolitskog pojanika u odnosu na prenik buotine i koliinu eksploziva. Vodoplastini-Slurry eksplozivi mogu se proizvoditi: fabriki i pakovati u patrone odreenih dimenzija, ili proizvoditi na mestu upotrebe i direktno upumpavati u buotine. Patronirani vodoplastini-slurry eksplozivi izrauju se bez metalnih prahova ili sa sadrajem metalnih prahova, pri emu imaju dopunsku oznaku M. Metalni prahovi dodaju se radi povienja toplote eksplozije. Fabrika eksploziva, pirotehnike i hemije - Trayal korporacija - Kruevac proizvodi patronirane vodoplastine-slurry eksplozive pod komercijalnim nazivom: DETONEKS, BORIT i BORIT M. Vodoplastini eksplozivi se patroniraju u polietilenska creva standardnih prenika (60-100mm) i masa (1500-4000g). uvaju se u skaladitima ija je temperatura od -200C do +300C, a relativna vlanost vazduha max 75%. Vodoplastini - Slurry eksplozivi za mehanizovano punjenje su eksplozivi koji se spravljaju na mestu miniranja. Sastoje se od zasienog vodenog rastvora amonijumnitrata i drugih dodataka za pojaanje, kao to su: trotil, bezdimni barut, gorivo ulje, spraeni aluminijum i dr. U sastav eksploziva ulaze i sredstva protiv segregacije koja obezbeuju stabilnost suspenzije i viskozitet, kao to su natrijumova so karboksimetilceluloze, guar i dr. Fabrika eksploziva, pirotehnike i hemije - Trayal korporacija - Kruevac, proizvodi vodoplastine Slurry eksplozive na mestu primene, pod komercijalnim nazivom: MAJDANITI.

12 Majdaniti su kiseonino balansirane smee vodenog rastvora amonijumnitrata (oksidant) i neeksplozivnih gorivih materija (dizelskog ulja, glikola, prahova aluminijuma, ferosilicijuma, spraenog uglja i dr.), kao i dodataka u svrhu stabilizacije i plastifikacije. Energija koja se pri eksploziji oslobaa je rezultat vrlo brze oksidaciono-redukcione reakcije izmeu goriva i oksidanta, a koja nastaje kada se smea inicira snanim pojaivaem visokog detonacionog pritiska. Ni jedna od komponenata koje ulaze u sastav Majdanita nije sama za sebe eksploziv. Spajanje goriva i oksidanta u eksplozivnu smeu vri se u toku punjenja minske buotine. To se ostvaruje na Slurry vozilu, koje predstavlja malu pokretnu fabriku eksploziva. Slurry vozilo u odvojenim bunkerima nosi vodeni rastvor oksidanata i smeu goriva do minskog polja, gde se pomou elektronski programirane opreme gorivo i oksidant meaju. Nastala kaasta smea, pomou pumpe i gumenog creva, direktno se upumpava u minsku buotinu. Kod ovog sistema postoji mogunost punjenja minskih buotina bez prekida, sa energetski razliitim smeama. Majdaniti su eksplozivi koji svoju punu detonacionu sposobnost dobijaju tek kada se nau u minskoj buotini. Za aktiviranje zahtevaju snaan inicijalni impuls, kakav daju pentolitski pojaivai - busteri ili slini brizantni eksplozivi visokog detonacionog pritiska. Sistem proizvodnje majdanita pomou Slurry vozila, predstavlja danas najsavremeniji nain snabdevanja velikih povrinskih kopova sa potrebnim koliinama eksploziva. Snaga majdanita se moe podeavati prema konkretnoj situaciji i zahtevima stenske mase koja se minira, dok se ne postignu najoptimalniji rezultati. To omoguava da se majdaniti jae energetske snage pumpaju na dno minske buotine do eljene visine, a zatim se bez prekida automatski nastavlja pumpanje energetski slabijeg sastava u gornji deo minske buotine. Vodotpornost majdanita je odlina. Izlazei iz creva sputenog do dna buotine pune vode, majdanit potiskuje vodu navie, a da pri tom ne dolazi ni do kakve promene njegovog sastava, ni smanjenja eksplozivnih svojstava. Stub istisnute vode poprima ulogu epa minske buotine. 3.2.2.1.4. Emulzioni eksplozivi Emulzioni eksplozivi predstavljaju poslednju generaciju vodoplastinih-Slurry eksploziva. Osnova za emulzione eksplozive je stabilna neeksplozivna emulzija izraena na bazi klasinog sistema oksidans-gorivo. U tehnikom smislu emulzije predstavljaju disperzni dvofazni sistem u kome je jedna faza dispergovana u drugoj. Emulzije predstavljaju vodene rastvore neorganskih soli (oksidanti) i razliitih gorivih materija: ulja, dizel goriva, rastopljenih voskova i dr. Sutinski posmatrano emulzije predstavljaju smeu dve tenosti koje se ne meaju. Emulzije mogu biti tipa: voda u ulju ili obrnuto ulja u vodi. Da bi ovako dobijena emulzija posedovala odreena eksplozivna svojstva dodaju joj se razliiti aditivi, kao to su: stakleni ili plastini mikrobaloni, perliti, granulirani amonijumnitrat, metalni prahovi, atomizirani aluminijum, ferosilicijum i sl. Emulzioni eksplozivi, za razliku od drugih Slurry eksploziva, imaju idealne detonacione karakteristike, ak i pri malim prenicima upotrebe. U pogledu konzistencije, detonacionih karakteristika i primene, emulzioni eksplozivi pokazuju veliku fleksibilnost. Koriste se za miniranje stena razliite vrstoe, sa prenicima buotina od 30-300mm. Poseduju veliku brzinu detonacije, relativno visoku gustinu i detonacioni pritisak. Aktiviraju se jakim pentolitskim pojaivaem ili rudarskom kapislom br. 8, zavisno od vrste i tipa. Fabrika eksploziva, pirotehnike i hemije - Trayal korporacija - Kruevac proizvodi emulzione eksplozive pod komercijalnim nazivom. DETOLIT i DEMULEX. 3.2.2.1.5. Amonijumnitratski poluplastini eksplozivi Amonijumnitratski poluplastini eksplozivi u svom sastavu imaju 20-40% elirane smee nitroglicerinnitroglikol, amonijumnitrat, trotil, drveno brano, stabilizatore i dr. Postojani su na visokim i niskim temperaturama. Otporni su na uticaj vlage i vode. Osetljivi su na klasina sredstva za iniciranje. Koriste se za miniranje tvrdih i vrlo vrstih stena. Fabrika eksploziva, pirotehnike i hemije - Trayal korporacija - Kruevac ne proizvodi ovu vrstu eksploziva. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su VITEZITI 20; 25; 30; 35 i 40. U grupu amonijumnitratskih poluplastinih eksploziva spadaju i eksplozivi za geofizika i seizmika istraivanja - geoviti. U svom sastavu imaju 20-40% elirane smee nitroglicerin-nitroglikol, amonijumnitrat, barijeve sulfate i druge komponente. Namenjeni su za geofizika istraivanja, odnosno za vetako izazivanje seizmikih talasa u steni. Mogu detonirati pod visokim hidrostatikim pritiskom. Otporni su na visoke i niske temperature. Pogodni su za podvodna miniranja. Iniciraju se specijalnim elektrodetonatorima namenjenim za ova ispitivanja. Patroniraju se u plastina creva od polivinilhlorida, polietilena ili polistirola. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su GEOVIT 26 i 36.

13 3.2.2.2. Nitroglicerinski plastini eksplozivi opte namene Nitroglicerinski plastini eksplozivi kao glavni sastojak u svom sastavu imaju preko 80% elirane smee nitroglicerin-nitroglikol, kao i druge organske i neorganske komponente u manjem procentu. Najpoznatiji nitroglicerinski plastini eksplozivi su: minerska elatina, elirani vitezit, dinamiti i eligniti. Minerska elatina (praskava elatina) je najsnaniji nitro-glicerinski eksploziv sa brzinom detonacije 7800m/s, temperaturom eksplozije 42100C i radnom sposobnou 520cm3 (po Trauclu). Sastoji se od 92-94% nitroglicerina i 6-8% kolodijum pamuka, koji u ovom odnosu daju prozirnu, ilavu elatinsku masu, utomrke boje. Neznatno je osetljiva prema vlazi. Vrlo je stabilna u magacinu. Inicira se rudarskom kapislom br. 3. elirani vitezit je najai privredni eksploziv. Po svojim karakteristikama blizak je minerskoj elatini. Sastoji se od preko 80% elirane smee nitroglicerin-nitroglikol i nekih organskih i neorganskih komponenti u manjem procentu. Vrlo je otporan na vlagu i visoku temperaturu, pa se moe koristiti i za miniranje pod vodom. S obzirom na visok sadraj nitroglicerina vrlo je osetljiv na udar i trenje. Inicira se rudarskom kapislom br. 6. i br. 8. Upotrebljava se za miniranje najtvrih stena i ruda i u specijalne svrhe. U tabeli 16. date su tehniko-minerske karakteristike eliranih vitezita. Tab. 16. Karakteristike nitroglicerinskih plastinih eksploziva (elirani viteziti) Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 100 80-II 80 60 50 gustina, g/cm3 1,5 1,5 1,5 1,48 1,48 brzina detonacije, m/s 7300 6800 6800 6500 6300 prenos detonacije, cm 6-8 6-8 6-8 8-10 8-10 proba po Trauclu, cm3 520-560 500-520 480-500 500-520 460-480 gasna zapremina, m3/kg 709 670 639 788 829 toplota eksplozije, kJ/kg 6482 5975 5573 5506 4982 temperatura eksplozije,0C 4187 3937 3644 3390 3030 specifini pritisak, MPa 1198 1067 948 1092 1037 Dinamiti sastoje se od eliranog nitroglicerina sa spraenim natrijumnitratom ili amonijumnitratom uz dodatak kalijumperhlorata, nitrotela, drvenog brana i dr. Plastini su, ali manje elastini i ilavi od minerske elatine. Prema sadraju nitroglicerina (63,5+10%) razlikuje se: dinamit 1 i dinamit 5. Dinamit 1 ima brzinu detonacije 6500m/s, radnu sposobnost 397cm3 (po Trauclu). S obzirom da je snanijim od dinamita 5 ee se upotrebljava. Smrzavanje je opti nedostatak dinamita, koje poinje na +110 ili +80C i nanie napreduje prilino brzo. Smrznuti dinamit je vrlo osetljiv na udar i trenje, pa je suvie opasno da se u takvom stanju koristi. Uz to smrznuti dinamit obino nepotpuno detonira i razvija otrovne gasove. Smrzavanje se spreava dranjem dinamita na umereno toplom mestu, za to su naroito pogodni podzemni magacini. Takoe, naroitim dodacima (dinitrohloridin i dr.) smrzavanje se moe potpuno izbei, pri emu se takvi dinamiti oznaavaju kao "teko smrzavajui". Smrznuti dinamit se "kravi" zagrevanjem u metalnom sudu postavljenom u vruu vodu. Dinamiti se upotrebljavaju za miniranje stena i ruda razliite tvrdoe, zavisno od vrste dinamita. eligniti su elirani nitroglicerinski eksplozivi sa sadrajem 34-72% meavine nitroglicerin-nitroglikol uz dodatak spraenog kalijumnitrata ili natrijumnitrata i celuloznih materija. Odlikuju se velikom gustinom, znatnom brzinom detonacije, dobrom hemijskom stabilnou, dobrom postojanou prema vlazi i dr. Usled sadraja nitroglikola podnose nie temperature, bez tetnih posledica. Sastav produkata eksplozije je povoljan. Proizvode se pod komercijalnim imenom viteziti, sa oznakom sadraja nitroglicerina (%NG). Upotrebljavaju se, zavisno od relativne snage, za miniranje tvrdih, srednje tvrdih i mekih stenskih materijala, pod zemljom i na povrini. U tabeli 17. date su tehniko-minerske karakteristike vitezit elignita. Tab. 17. Osnovne karakteristike vitezit elignita Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 72%NG 62%N 52%N 42%N 32%N G G G G gustina, g/cm3 1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 brzina detonacije, m/s 7000 6700 6500 6300 6000 prenos detonacije, cm 6-8 6-8 6-8 6-8 6-8 relativna snaga*, % 83 77 68 62 56 * U odnosu na minersku elatinu. 3.2.2.3. Metanski sigurnosni eksplozivi

14 Metanski sigurnosni eksplozivi su se razvili od klasinih amonijumnitratskih i nitroglicerinskih eksploziva, od kojih se razlikuju sadrajem odreenih koliina inertnih soli (10-50% zavisno od vrste). Najee koriene inertne soli su natrijumhlorid i kalijumhlorid. Inertne soli u procesu eksplozije prelaze u parno-gasovito stanje (sublimiu), ime se postie snienje temperature eksplozije za oko 10000C, kao i smanjenje veliine i duine plamena eksplozije. Dodavanjem inertnih soli znatno se smanjuje radna sposobnost metanskih eksploziva. Metanski sigurnosni eksplozivi se proizvode kao: prakasti metanski eksplozivi; i poluplastini metanski eksplozivi. Prakasti metanski eksplozivi na bazi amonijumnitrata sastoje se od: amonijumnitrata (oko 62%), trinitrotoluola (oko 7%), natrijumhlorida (oko 27%), ugljene praine (1,5%), karboksimetilceluloze (0,5-2%), kalcijumstearata, drvenog brana i dr. Pojaane vrste prakastih metanskih eksploziva sadre i meavinu nitroglicerin-nitroglikol (do 5%), radi poveanja radne sposobnosti. Fabrika eksploziva, pirotehnike i hemije - Trayal korporacija - Kruevac proizvodi dve vrste prakastih metanskih eksploziva i to: METANDETONIT 1 i METANDETONIT 2. Metandetoniti su osetljivi na vodu, tj. higroskopni su, te se pri upotrebi u vlanim buotinama moraju zatititi plastinim folijama. Imaju pozitivan bilans kiseonika pa su pogodni za jamska miniranja. Proizvodi detonacije ne sadre otrovne gasove. Koriste se za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene praine. Poluplastini metanski eksplozivi izraeni su na bazi amonijumnitrata sa znatno veim procentom elirane smee nitroglicerin-nitroglikol (21-31%) i uz veu koliinu inertnih soli (35-40% natrijumhlorida ili kalijumhlorida). Otporniji su prema vlazi i raspolau veom radnom sposobnou u odnosu na prakaste vrste. Poluplastini metanski eksplozivi upotrebljavaju se za miniranje u uglju i prateim stenama vee vrstoe. Posebnu vrstu ovih eksploziva predstavljaju oklopljeni poluplastini metanski eksplozivi. Kod njih se radi poveanja sigurnosti, patrone eksploziva oblau slojem slabog eksploziva uz dodatak meavine natrijumbikarbonata i natrijumhlorida (inertnih soli). Pri eksploziji manje vreli gasovi iz obloge patrone deluju kao zatitni omota, izmeu vrelih gasova detonacije i prisutnog metana ili eksplozivne ugljene praine. 3.2.3. Karakteristike domaih rudarskih eksploziva Naa domaa Fabrika eksploziva, pirotehnike i hemije Trayal korporacija-Kruevac u svom proizvodnom programu ima etiri osnovne grupe privrednih eksploziva i to: amonijumnitratske-TNT prakaste eksplozive, AN-FO eksplozive, vodoplastine Slurry eksplozive, i metanske sigurnosne eksplozive. U tabelama 64-73. (v.Praktikum-Metode ispitivanja) date su fiziko-hemijske i tehniko-minerske karakteristike najnovijih rudarskih eksploziva iz proizvodnog programa Fabrike eksploziva, pirotehnike i hemije Trayal korporacija-Kruevac. 3.2.4. Proizvodnja sloenih eksploziva Proizvodnja sloenih eksploziva svodi se na meanje sastavnih komponenti i patroniranje meavine. Pri tome, proces proizvodnje prakastih i plastinih eksploziva razlikuje se samo u pojedinostima. Proizvodnja prakastih amonijumnitratskih eksploziva obuhvata najpre potpuno suenje higroskopnog amonijumnitrata u cevnim sunicama, a zatim mlevenje osuenog proizvoda, poto je sklon zgruavanju u toku suenja. Mlevenje se moe vriti istovremeno sa prakastim neeksplozivnim sastojcima, koji ulaze u sastav ovih eksploziva. Aromatina nitrotela, ukoliko nisu u tenom stanju, prethodno se stope pa im se u zagrejanom stanju dodaju amonijumnitrat i drugi sastojci. Sve se to izmea u plitkim cilindrinim mealicama, koje se spolja zagrevaju vodenom parom. Neeksplozivne i netopive materije, bogate ugljenikom, iziskuju vrlo prisno meanje sa amonijumnitratom u suvom ili vlanom stanju, da bi eksploziv imao dovoljnu mo detonacije. Opasne eksplozivne materije, kao to su nitroglicerin i nitroglikol, obino se dodaju na kraju proizvodnog procesa, pri emu se meanje obavlja u specijalnim mainskim mealicama. Ovo se najee vri u posebnim odeljenjima radi vee bezbednosti. Patroniranje amonijumnitratskih prakastih eksploziva obavlja se automatski utiskivanjem eksploziva u patrone cilindrinog oblika, odreenih dimenzija i masa. U zavisnosti od vrste eksploziva i uslova njegove primene zavisi i nain pakovanja. Prakasti eksplozivi prenika ispod 60mm pakuju se u parafisani natron papir, a kao zatita od spoljne vlage koriste se polietilenske kese za skupno pakovanje, koje se hermetiki

15 zatvaraju. Prenici iznad 60mm patroniraju se u polietilenska creva ili vreice, koje se zatim stavljaju u kartonske kutije do odreene mase. Dimenzije i mase pojedinih patrona privrednih eksploziva su standardizovane i proizvoai su duni da ih se pridravaju u toku proizvodnje. Proizvodnja plastinih eksploziva obuhvata kao prvu fazu eliranje meavine nitroglicerina i nitroglikola meanjem sa kolodijum pamukom. Kolodijum pamuk koji se koristi za eliranje sadri 12,25%N i mora se prethodno dobro osuiti. Meanje se vri u plitkim sudovima sa lopaticama, koji se spolja zagrevaju vodom temperature 45-500C. U ove sudove najpre se usipa meavina nitroglicerina i nitriglikola, a zatim se dodaje kolodijum pamuk u koliinama koje su srazmerne sastavu eksploziva. Zatim sledi meanje sa spraenim amonijumnitratom (kod plastinih amonijumnitratskih eksploziva) ili kod dinamita meanje sa alitrom, drvenim branom i drugim komponentama, zavisno od vrste dinamita. Poslednja faza je patroniranje, koje se vri istiskivanjem plastine mase eksploziva kroz kruni otvor odgovarajueg prenika. Patroniranje se vri u polietilenska creva standardnog prenika i mase. Zatim se patrone pakuju u polietilenske kese koje se hermetiki zatvaraju i slau u kartonske kutije do odreene mase. Amonijumnitratski-uljni eksplozivi (AN-FO smee) i vodoplastini-Slurry eksplozivi proizvode se u fabrikama eksploziva (patronirane vrste) ili se prave na mestu miniranja i direktno upumpavaju u buotine. Fabrike eksploziva su proizvele pokretne stanice (AnFo i Slurry vozila) koje predstavljaju male pokretne fabrike eksploziva. Slurry ili AnFo vozilo u odvojenim bunkerima nose oksidante (amonijumnitrat) i smeu gorivog ulja do minskog polja, gde se pomou elektronski programirane opreme, gorivo i oksidant meaju. Nastala kaasta smea pomou pumpe i gumenog creva direktno se upumpava u minsku buotinu. 4. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA Da bi privredne brizantne eksplozive doveli do detonacije, potrebno im je saoptiti poetni inicijalni impuls. Za to su potrebna sredstva za iniciranje koja imaju sposobnost da detoniraju ako se zapale plamenom ili iskrom. U sredstva za iniciranje eksploziva spadaju: detonatorska (rudarska) kapisla; elektrini detonatori; sporogorei tapin; detonirajui tapin; pomona sredstva za paljenje sporogoreeg tapina; i pojaivai impulsa-busteri. 4.1. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA OTVORENIM PLAMENOM U sredstva za iniciranje eksploziva otvorenim plamenom spadaju: detonatorska (rudarska) kapisla; sporogorei tapin; i pomona sredstva za paljenje (minersko sae, minerski tuljci i minerske ibice). 4.1.1. Detonatorska-rudarska kapisla (DK) Detonatorska (rudarska) kapisla koristi se za aktiviranje eksplozivnog punjenja ili detonirajueg tapina u suvim radnim uslovima, gde nema pojave metana i eksplozivne ugljene praine. Detonatorska (rudarska) kapisla je metalna cilindrina aurica, zatvorena sa jedne strane, u koju je upresovana eksplozivna materija. S druge strane aurice nalazi se otvor u koji se stavlja sredstvo za aktiviranje. Detonatorska kapisla sastoji se od: metalne aurice standardnih dimenzija; metalne pokrivke; inicijalnog (primarnog) punjenja; i brizantnog (sekundarnog) punjenja. Presek detonatorske kapisle dat je na sl. 2. Sl. 2. Presek detonatorske kapisle: 1)aurica; 2)pokrivka sa otvorom u sredini; 3)inicijalno (primarno) punjenje; 4)brizantno (sekundarno) punjenje aura i pokrivka izraeni su od istog materijala i to: bakra (i njegovih legura,npr. tombaka) ili aluminijuma (i njegovih legura). Materijal aure zavisi od vrste inicijalnog eksploziva. Kod aura od bakra ili tombaka kao inicijalno punjenje upotrebljava se fulminat ive, dok se kod aura od aluminijuma ili njegovih legura kao inicijalno punjenje upotrebljava olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. U suprotnom dolazi do nagrizanja materijala aure. Na dno aure prvo se upresuje brizantni eksploziv, a iznad njega inicijalni eksploziv.

16 Brizantno punjenje sastoji se od trotila ili pentrita, a moe se koristiti i heksogen. Koliina brizantnog punjenja kod kapisle br. 8 iznosi 0,8g, a kod kapisle br. 6 oko 0,5g. Iznad brizantnog (sekundarnog) punjenja nalazi se 0,4 do 0,5g inicijalnog (primarnog) eksploziva. Za inicijalno punjenje koristi se fulminat ive ili olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. Ovo punjenje zatieno je metalnom pokrivkom sa otvorom na sredini. Vrsta inicijalnog punjenja zavisi od vrste materijala aure, to je napred ve obrazloeno. Ostali prazan prostor u kapisli (oko 1/3) slui za umetanje i uvrivanje sporogoreeg tapina ili elektrinog upaljaa, kao sredstva za iniciranje. Prema svojoj jaini detonatorske kapisle se rade od br. 1 do br. 10. U praksi se najee upotrebljavaju kapisle br. 6 i br. 8 i to: kapisla br. 8 za amonijumnitratske prakaste eksplozive, a kapisla br. 6 za nitroglicerinske eksplozive. Nae domae kapisle imaju oznake: DK-6-Al, DK-8-Al, DK-6-Cu, DK-8-Cu gde je: DK- oznaka za detonatorsku kapislu; broj 6 i 8 - jaina kapisle; Al i Cu - simbol materijala aurice. U tabeli 19. date su oznake i dimenzije kapisli br.6 i br.8. (v.sl. 2). Tab. 19. Oznake i dimenzije kapisli br. 6 i br. 8. Oznaka L, mm E, mm D, mm d, mm d1, max. min. max. min. mm DK-6-Al; DK-6-Cu 35 19 7,5 6 3 DK-8-Al; DK-8-Cu 45 19 7,5 6 3 Detonatorske kapisle sa bakarnom aurom primenjuju se u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene praine. U ovim jamama ne smeju se koristiti aluminijumske kapisle, jer aluminijum na povienim temperaturama gori otvorenim plamenom koji moe upaliti metan ili ugljenu prainu. Aluminijumske kapisle koristite se na povrinskim kopovima i jamama gde nema opasnosti od metana i ugljene praine. Kapisle se ne smeju bacati, tumbati ni pritiskati. Inicijalno punjenje je veoma osetljivo na udar, trenje, plamen i varnicu. Temperatura samodetonacije kapisle vea je od 1200C. Kapisle ne menjaju svoje funkcionalne osobine pri temperaturama od -200 do +200C. Detonatorske kapisle se pakuju po 100 komada u kartonske ili limene kutije, sa otvorom okrenutim na gore. Meuprostori izmeu kapisli ispunjeni su suvom strugotinom. Po pet kutija sainjava jedan paket. Paketi se slau u dvostruke drvene sanduke. Sadraj sanduka moe iznositi 5000 ili 10000 komada kapisli. Najvanije tehniko-minerske karakteristike detonatorskih kapisli su: brizantnost, radna sposobnost po Trauclu, sposobnost detonacije kapisle prema Hejdu, sigurnost detonatorske kapisle itd. Sve ove karakteristike detaljno su obraene u Praktikumu - Metode istivanja, zbog ega se ovde nee objanjavati. 4.1.2. Sporogorei tapin Sporogorei tapin je sredstvo za paljenje koje se u sklopu sa detonatorskom kapislom koristi za pojedinano paljenje minskih punjenja na povrini ili pod zemljom, ukoliko ne postoji opasnost od metana ili eksplozivne ugljene praine. Za iniciranje detonatorskih kapisli potrebno je sporogorei tapin staviti u kapislu i stegnuti minerskim kletima. Zatim se slobodni kraj tapina zapali otvorenim plamenom i kada tapin dogori daje plameni impuls pomou koga se inicira detonatorska kapisla. Sporogorei tapin se ne sme upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene praine. Sporogorei tapin se izrauje u vidu vrpce (kanapa). Sastoji se od barutne sri i omotaa. Sr tapina izraena je u vidu kontinuiranog punjenja od sitnozrnog crnog baruta (4,5-5,7g/m'), sa pamunim koncem kroz sredinu sri, koji ima zadatak da obezbedi ravnomeran raspored crnog baruta pri izradi tapina. Sr tapina obavijena je sa dva ili tri unakrsno pletena zatitna omotaa od kudelje ili pamune pree, preko kojih su naneneena dva izolaciona sloja bitumena ili jedan sloj plastine izolacije. Omota spreava progorevanje tapina, tj. varnienje u bone strane. Zavisno od vrste i broja slojeva zatitne izolacije razlikujemo: dupli sporogorei tapini sa pamunom preom i bitumenskom zatitom, koji se iskljuivo primenjuju na suvim radilitima; i univerzalni sporogorei tapini sa PVC zatitom, koji se primenjuje za rad u suvim i vlanim uslovima, kao i za rad pod vodom do dubine 10m. Oblik i mere sporogoreeg tapina dati su na sl. 3. Sl. 3. Dupli sporogorei tapin: 1)pamuni konac; 2)sr od crnog baruta; 3)I omota pree; 4)II omota pree; 5)I sloj bitumenske izolacije; 6)III omota pree; 7)II sloj bitumenske izolacije

17 Vreme gorenja sporogoreeg tapina se kree u granicama od: 110-140s/m' sa tolerancijom od +10s. Iz ovoga proizilazi da 1m' sporogoreeg tapina gori najbre 100s i najsporije 150s. U praksi se obino uzima da 1m' tapina gori za 120s. Vreme gorenja tapina se bitno skrauje kada gori pod pritiskom (pod vodom ili u jako nabijenoj buotini), o emu treba voditi rauna prilikom izbora duine tapina. Fabrika eksploziva, pirotehnike i hemije - Trayal korporacija - Kruevac proizvodi univerzalni sporogorei tapin (US) za rad u suvim i vlanim uslovima, kao i za rad pod vodom do dubine 10m. Osnovne karakteristike ovog tapina su: prenik 5,2+0,5mm, vreme gorenja 110-140m/s, boja izolacije crna. Pri pakovanju tapin se namotava u kalemove, pri emu krajevi tapina moraju biti izolovani od atmosferskih uticaja. Kalem univerzalnog sporogoreeg tapina sadri 250m. U kutije od talasastog kartona pakuje se po 4 kalema sporogoreeg tapina. tapin se uva u skladitima ija temperatura je od -200 do +250C, a relativna vlanost vazduha max. 75%. uvan u ovim uslovima tapin treba da se upotrebi u roku od 6 meseci. 4.1.3. Pomona sredstva za paljenje sporogoreeg tapina Da bi se spreile nezgode koje se deavaju pri radu sa sporogoreim tapinom, proizvedena su pomona sredstva za njegovo paljenje. Ova sredstva omoguuju brzo i bezbedno paljenje tapina. U pomona sredstva za paljenje sporogoreeg tapina spadaju: minersko sae; minerski tuljci; i minerske ibice. Minersko sae omoguava istovremeno paljenje veeg broja tapina odnosno minskih punjenja. Izraeno je od kartonskih cevica, meusobno povezanih u vidu saa, premazanih na jednom kraju zapaljivom masom. Drugi kraj cevice je otvoren radi stavljanja tapina. Pakovano je po 30 cevica zajedno, ali se po potrebi moe otkinuti i upotrebiti samo onoliko cevica koliki broj minskih punjenja palimo. Rukovanje saem je prosto i bezbedno. Minerski tuljci se upotrebljavaju za istovremeno paljenje 5 tapina, odnosno minskih punjenja koja nisu suvie udaljena jedna od drugog. Izraeni su od kartona u vidu cevice, ije je dno premazano zapaljivom smeom. U tuljak moe da se stavi 6 tapina, od kojih 5 tapina vode do minskih punjenja, a estim se pripali zapaljiva smea u samom tuljku. Minerska ibica se upotrebljava za pripaljivanje sporogoreeg tapina neposredno ili preko minerskog saa. Vrlo burno sagoreva, razvija visoku temperaturu i zbog toga pali tapin skoro trenutno. Osigurana je protiv uticaja vlage, a gori na promaji i vetru. Vreme gorenja minerske ibice je priblino 1 minut. Gaenje ibice je znak mineru da treba da se skloni, ako je najkrai tapin koga pali duine 1m. Pomona sredstva za paljenje sporogoreeg tapina data su na sl. 4. Sl. 4. Pomona sredstva za paljenje sporogoreeg tapina: a) minersko sae; b)minerski tuljci 4.2. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA ELEKTRINIM IMPULSOM Pri izvoenju minerskih radova iroko se primenjuje elektrino paljenje minskih punjenja. Zasniva se na toplotnom dejstvu elektrine struje, koje se moe predstaviti izrazom: Q = I2 R gde je: I - jaina elektrine struje, (A); R - otpor strujnog kola, (). U odnosu na tapinsko paljenje, paljenje mina elektrinom strujom ima vie prednosti, kao to su: omoguava jednovremeno paljenje velikog broja mina; omoguava paljenje u tano odreeno vreme; omoguava vremensko paljenje, pri emu interval zastoja moe da se kree od nekoliko ms do 1s; mogue je paljenje minskog punjenja sa eljenog rastojanja; jedini je nain paljenja koji je dozvoljen u rudnicima sa metanskim reimom rada; moe se primeniti u svim vremenskim uslovima, pri toplom i hladnom vremenu, na suvom i vlanom terenu itd. U sredstva za elektrino paljenje mina spadaju: elektrini detonatori (ED); provodnici elektrine struje; izvori struje za paljenje; merno-kontrolni instrumenti; i pomoni pribor.

18 4.2.1. Elektrini detonatori (ED) Elektrini detonator (ED) je hermetiki zatvorana detonatorska kapisla br. 8 u koju je ugraen elektrini upalja (EU). Elektrini detonatori imaju tano definisane elektrine karakteristike, koje definiu njihovu funkciju i sigurnost pri radu. Elektrini upalja (EU) slui za stvaranje plamenog impulsa, koji je sposoban da izazove detonaciju inicijalnog (primarnog) i glavnog (sekundarnog) punjenja, koja su smetena u detonatorsku kapislu (DK). Elektrini upalja se sastoji od lako zapaljive glavice i dva izolovana provodnika. U zavisnosti od toga kako struja prolazi kroz elektrini upalja i kako se vri paljenje zapaljive glavice, razlikuju se tri tipa EU: EU sa metalnim mostiem (mostni); EU sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom; i EU sa rascepkom (varnini, naponski). Na sl. 5. data je shema elektrinih upaljaa. Sl. 5. Shema elsktrinih upaljaa: a)sa metalnim mostiem; b)sa strujno provodljivom glavicom; c)sa rascepkom (naponski) Elektrini upalja sa metalnim mostiem sastoji se od mostia koji je premoen provodnikom visokog specifinog otpora, lako zapaljive glavice i provodnika. Konstrukciona shema elektrinog upaljaa sa zapaljivom glavicom i metalnim mostiem, data je na sl. 6. Sl. 6. Elektrini upalja sa metalnim mostiem: 1)lamele; 2)izolator; 3)mosti visokog otpora; 4 i 5)prvi i drugi sloj zapaljive mase; 6)zatitni lak Prolaskom elektrune struje kroz glavicu, mosti glavice se usija do odreene temperature na kojoj se pali lako zapaljiva glavica, koja daje dovoljno jak toplotni impuls za paljenje usporivake smee ili primarnog punjenja detonatorske kapisle. Materijal od koga se izrauje zapaljiva glavica mora biti: osetljiv na toplotni impuls; stabilan, tj. da ne stupa u hemijsku reakciju; ne sme biti higroskopan; sposoban da stvori plameni impuls. Kao materijal za zapaljivu glavicu koristi se: acetilid bakra, pikrit, pikriminat olova, mononitroresorcinat olova i dr. Mosti EU izrauje se od legura koje imaju veliki specifini otpor, dobru otpornost na koroziju i nisku taku topljenja. Kao materijal za mosti koriste se legure: nikl-hroma (80:20%), invar (36% Ni i 64% Fe), legure platino-iridijuma i dr. Prenik ice mostia kree se u granicama od 0,02-0,05mm, a duina mostia je oko 0,5-5mm. Uvrivanje mostia u zapaljivu glavicu moe biti elastino ili vrsto. U zavisnosti od elektrine osetljivosti proizvode se tri tipa zapaljivih glavica i to: standardni tip A sa otporom mostia 1,2-1,4 (struja za serijsko paljenje iznosi I100 1,0A); tip B sa otporom mostia 0,4-0,6 (struja za serijsko paljenje iznosi I100 3,2A); visoko neosetljivi upaljai sa otporom mostia 0,03 (struja za serijsko paljenje iznosi I100 20A). Danas se za miniranje uglavnom primenjuju EU standardnog tipa A, sa otporom mostia 1,2-1,4. Elektrini upalja sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom konstruisan je tako da je sama zapaljiva glavica strujno provodljiva i lako zapaljiva. Provodljivost struje se postie tako to se u smeu zapaljive glavice ugrauje sitno mleveni metalni prah i grafit. EU sa dodatkom metalnog praha su vrlo osetljivi. Za pojedinano paljenje EU ovog tipa potrebno je svega nekoliko mA, pri naponu od 2-3V. Ove EU lako mogu upaliti lutajue struje, pa se ne upotrebljavaju za minerske radove u rudnicima. Elektrini upalja sa rascepkom (varnini upalja) konstruisan je tako da su dovodne ice za struju u zapaljivoj glavici meusobno razmaknute. Napon neophodan za paljenje zapaljive smee zavisi od rastojanja ica-elektroda, od oblika njihovih krajeva, kao i od vrste zapaljive smee koja je upresovana izmeu elektroda. EU sa rascepkom su namenjeni za radove, kada se kao izvor struje koristi maina koje daje napon 20003000V, to ove EU ini veoma otpornim na lutajue struje. Za izradu elektrinih detonatora koriste se detonatorske kapisle izraene od bakra ili aluminijuma ili njihovih legura. Priblino 2/3 kapisle ispunjeno je primarnim i sekundarnim punjenjem, a preostala 1/3 slui za umetanje i uvrivanje elektrinog upaljaa. Prema nameni elektrini detonatori se dele na: detonatore za iniciranje eksplozivnih punjenja kod radova na povrini i u jami, na suvim i mokrim radilitima i pod vodom dubine do 2m; detonatore za miniranje pod vodom dubine do 200m;

19 detonatore za miniranje na radilitima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene praine; detonatore za seizmika miniranja. Elektrini detonatori namenjeni za miniranje u rudnicima moraju imati odreeni kvalitet u pogledu elektrinih, tehniko-minerskih, mehanikih i sigurnosnih karakteristika. 4.2.1.1. Vrste elektrinih detonatora U savremenoj praksi miniranja koriste se sledei elektrini detonatori: 1. Trenutni elektrini detonatori. 2. Vremenski elektrini detonatori: elektrini detonatori sa zakanjenjem izraenim u sekundama; milisekundni ED sa zakanjenjem izraenim u ms. 3. Metanski - sigurnosni elektrini detonatori: trenutni metanski elektrodetonatori; milisekundni metanski elektrodetonatori. 4. Specijalni elektrini detonatori - seizmiki. Trenutni elektrini detonator (TED) je detonator ije se eksplozivno punjenje aktivira trenutno, odmah nakon uspostavljanja kola elektrine struje. Trenutni elektrini detonatori se koriste za miniranje na povrinskim i podzemnim radilitima, na suvim i mokrim radilitima i pod vodom do 2m dubine. Namenjeni su za pojedinano paljenje mina ili kada je potrebno da sve mine detoniraju odjednom (zalomne mine i sl). Konstrukcija trenutnog elektrinog detonatora data je na sl. 7. Sl. 7. Trenutni elektrini detonator Elementi trenutnog elektrinog detonatora su (v. sl. 7): 1. aura; 6. elektrina lako zapaljiva glavica; 2. brizantno eksplozivno punjenje; 7. vodonepropustivi zaptiva; 3. inicijalno eksplozivno punjenje; 8. elektroprovodnici; 4. pokrivka; 9. ploica za oznaavanje detonatora. 5. zatitna (antistatika) cevica; Trenutni elektrini detonatori nose oznaku "0" koja se utiskuje na dance detonatora, a na ploicu (9) utiskuju se oznake za tip detonatora i znak proizvodaa. Elektrini detonatori sa usporenim dejstvom (vremenski elektrodetonatori) imaju ugraen usporivaki element, koji se ugrauje izmeu elektrine lako zapaljive glavice i inicijalnog (primarnog) punjenja kapisle. Paljenje inicijalnog punjenja ne ostvaruje se direktno od plamenog impulsa lako zapaljive glavice, ve taj impuls najpre pali usporivaki element (5), koji je programiran da gori odreeno vreme, a zatim ovaj aktivira inicijalno punjenje detonatorske kapisle. Detonatori sa usporenim dejstvom dele se na: etvrtsekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/4 sekunde; polusekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/2 sekunde. Konstrukcija elektrinog detonatora sa usporenim dejatvom data je na sl. 8. Sl. 8. Elektrini detonator sa usporenim dejstvom Elementi elektrinog detonatora sa usporenim dejstvom su : 1. aura; 6. zatitna (antistatika) cevica; 2. brizantno eksplozivno punjenje; 7. elektrina lako zapaljiva glavica; 3. inicijalno eksplozivno punjenje; 8. vodonepropustivi zaptiva; 4. pokrivka; 9. elektroprovodnici; 5. usporivaki element; 10. ploica za intervalni broj. Elektro detonatori sa usporenim dejstvom se proizvode u serijama od broja 1 do broja 18, sa nazivnim intervalom usporenja u seriji od: 0,25s i 0,5s. Domaa industrija proizvodi serije vremenskih ED sa deset stepeni usporenja (1-10). Vremenski interval izmeu brojeva u seriji je 0,5s (PSED-polusekundni) ili 0,25s (SED-etvrtsekundni). Na sl. 9. data je serija polusekundnih elektrinih detonatora (PSED) sa intervalom izmeu brojeva od 0,5s. Sl. 9. Serija polusekundnih elektrinih detonatora (PSED) Kod vremenskih ED na dnu aurice utisnut je broj, a na provodnicima prikaena plastina ploica sa brojem koji oznaava interval usporenja. Milisekundni elektrini detonatori su iste konstrukcije kao i vremenski ED, s tom razlikom to usporivaka smea sagoreva znatno bre.

20 Milisekundni ED primenjuju se kod paljenja minskih punjenja koja treba da detoniraju jedno za drugim u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Interval izmeu pojedinih eksplozija bira se tako, da svaka sledea eksplozija nastaje u trenutku kada je prethodno odminirana stenska masa ve rastreena, pri emu je stvorena nova slobodna povrina za narednu eksploziju. Ovakav nain iniciranja minskih punjenja omoguuje sitniju granulaciju i manju razbacanost odminiranog materijala, kao i smanjenje seizmikih potresa koji nastaju pri miniranju. Milisekundni elektrini detonatori se proizvode u serijama od broja 1 do broja 15, sa intervalom usporenja u seriji od 20ms do 100 milisekundi. Domaa industrija proizvodi dve serije milisekundnih ED i to: od broja 1-10 sa intervalom usporenja izmeu brojeva od 34ms (34-MSED); i od broja 1-12 sa intervalom usporenja izmeu brojeva od 23ms (23-MSED). Boja izolacije provodnika milisekundnih detonatora razlikuje se od boje provodnika trenutnih ED. Metanski elektrini detonatori (MED-Cu) izrauje se sa bakarnom auricom i inicijalnim punjenjem od fulminata ive. Aluminijumske kapisle ne smeju se koristiti u jamama sa metanskim reimom, jer se aluminijum lako usija i zapali, pa moe izazvati eksploziju metana ili ugljene praine. Kod metanskih ED preko aure sa spoljne strane navuen je mesingani zatitni prsten, na delu gde se nalazi usporivaka masa. Ovaj prsten ima ulogu da sprei rasprskavanje aure pri sagorevanju usporivake smee. U unutranjosti kapisle, izmeu usporivake smee i inicijalnog punjenja, postavljen je mesingani konus (plamenik), ija je uloga da usmeri plamen usporivake smee u inicijalno punjenje kapisle. Elektro provodnici su od bakra sa PVC izolacijom zelene boje, po emu se razlikuju od ostalih vrsta ED. Konstrukcija metanskih ED je takva da je detonator potpuno zatien od varnienja. Lako zapaljiva glavica i eksplozivno punjenje kapisle br. 8. su tako podeeni da ne mogu upaliti najeksplozivniju smeu metana i vazduha (8-11,5%CH4). Domaa industrija proizvodi trenutne metanske elektrine detonatore (TMED-Cu) i metanske milisekundne ED od broja 1-10 sa intervalom zakanjenja izmeu brojeva od 34ms (34-MMED-Cu) i 23ms (23MMED-Cu). Konstrukcija metanskog milisekundnog elektrinog detonatora data je na sl. 10. Sl. 10. Metanski milisekundni elektrini detonator Metanski ED su specijalno namenjenji za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene praine. Mogu se koristiti na suvim, vlanim i mokrim radilitima, kao i pod vodom dubine do 2m. Osnovne tehniko-minerske karakteristike elektrinih detonatora su: provodljivost elektrine struje, otpor elektrine glavice, otpor provodnika, osetljivost prema toploti i dr. (date su u Praktikumu-Metode ispitivanja). 4.2.2. Maine za elektrino paljenje, provodnici struje i merno-kontrolni aparati Za elektrino paljenje minskih punjenja koriste se maine za elektrino paljenje, koje daju jednosmernu struju bez pulzacija. U upotrebi su sledee vrste maina za elektrino paljenje mina: magnetno-elektrine; dinamo-elektrine; kondezatorske; elektronske, i visokofrekfentne. Maine za elektrino paljenje mina moraju biti sposobne da poalju dovoljno jak elektrini impuls za sigurno paljenje odgovarajueg broja elektrinih detonatora vezanih u mreu za paljenje. Mrea ima granini otpor koji maina za paljenje mora savladati, kako bi u mreu poslala garantovanu struju za bezotkazno paljenje. Domaa industrija (Trio Beograd) proizvodi elektrine-kondezatorske maine za paljenje mina tip EKA 400/22, i je izgled dat na sl. 11. Sl. 11. Elektrina maina za paljenje mina tip EKA 400/22 Provodnici struje za elektrino paljenje mina mogu biti od bakarne, aluminijumske i pocinkovane gvozdene ice. Obino su izolovani PVC masom, ree gumom. Moraju biti odreenog poprenog preseka, koji e omoguiti proticanje struje odreene jaine. Merno-kontrolni aparati koriste se za kontrolu ispravnosti elektrodetonatora, maina za paljenje i mrea za paljenje mina. U upotrebi su sledei aparati: galvanoskop, ommetar, kontrolni most za dinamo maine, tinjalica i dr.

21 4.3. DETONIRAJUI TAPIN Detonirajui tapin je vrpca sa brizantnim eksplozivnim punjenjem. Ovaj tapin omoguava brz i siguran prenos detonacije sa detonatorske kapisle, elektrinog detonatora ili neposredno na veliki broj minskih punjenja. Pri tome se ostvaruje skoro trenutni prenos u sve grane tapina, tj. do svih minskih punjenja. Sr detonirajueg tapina izrauje se od fulminata ive ili pentrita sa aditivima. Ako se za sr koristi fulminat ive, on se obavezno flegmatizuje sa parafinom, pa njegova brzina detonacije iznosi oko 5000m/s. Ako je sr tapina od pentrita onda je brzina detonacije oko 6500m/s. Eksplozivno punjenje tapina smeta se u tanku plastinu ili papirnu cevicu. U sredini eksplozivnog punjenja je konac koji obezbeuje ravnomeran raspored eksploziva (konstantnu gustinu) po celoj duini tapina. Cevica je spolja vrsto obmotana dvostrukom pamunom preom, upletenom u suprotnim smerovima. Preko pree uraena je spoljna plastina izolacija, koja ini tapin elastinijim (fleksibilnijim), a istovremeno titi sr tapina od mehanikih uticaja, vlage i vode. Presek detonirajueg tapina dat je na sl. 12. Sl. 12. Detonirajui tapin: 1)eksplozivno punjenje; 2)celofanska cevica; 3)unutranja izolaciona obloga (prea); 4)spoljna plastina obloga; 5) pamuni konci Fabrika eksploziva, pirotehnike i hemije - Trayal korporacija - Kruevac proizvodi vie vrsta detonirajueg tapina u zavisnosti od koliine eksplozivnog punjenja (pentrita) po dunom metru tapina i to: desetogramski (P-10); dvanaestogramski (P-12) i dvadesetogramski (P-20) detonirajui tapin, ije su karakteristike date u tabeli 20. Tab. 20. Karakteristike detonirajueg tapina Karakteristika P - 10 P - 12 P - 20 ' koliina punjenja, g/m 10 + 1 12 + 1,5 20 + 3 prenik, mm 5,2 5,2 6,3 brzina detonacije, m/s 6500+500 6500+500 6500+500 boja izolacije crvena crvena crvena iniciranje DK br.8 DK br.8 DK br.8 Detonirajui tapin mora biti savitljiv i lako se vezivati u vorove, pri emu nesme doi do pucanja zatitne plastine obloge. Kada se zapali otvorenim plamenom gori lagano kao svaka materija, a da pri tome ne dolazi do detonacije. Otporan je na vodu (ako su mu krajevi izolovani), pa ispravno detonira i nakon stajanja u vodi. Inicira se detonatorskom kapislom br. 8. ili elektrodetonatorom, koji se na kraj tapina privrsti izolacionom trakom ili nekim drugim sredstvom. Svi ostali krajevi tapina vezani za glavni krak tapina, aktiviraju se detonacijom glavnog kraka. Koristi se za prenos detonacije od rudarske kapisle br. 8. ili elektrinog detonatora do minskog punjenja, odnosno pojanika inicijacije. Prenos detonacije moe se obaviti trenutno ili sa programiranim usporenjem (postavljanjem konektora). Uspeno se primenjuje kod masovnih miniranja na povrinskim kopovima i kamenolomima, pri ruenju podvodnih objekata i objekata na povrini, prilikom razbijanja nataloene metalurke zgure itd. Ne sme se koristiti u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene praine. Detonirajui tapin se esto koristi u kombinaciji sa usporivaima - konektorima, kojima se postie milisekundno usporenje paljenja pojedinih minskih punjenja. Konektori su metalne (aluminijumske) aurice otvorene sa obe strane u koje se stavljaju krajevi detonirajueg tapina. U sredini konektora je postavljena usporivaka smea koja je programirana da gori tano odreeno vreme izraeno u ms. Shema konektora data je na sl. 13. Sl. 13. Usporiva - konektor: 1)metalna aurica; 2)usporivaka smea; 3)otvori za uvlaenje krajeva detonirajueg tapina Konektor se umee na preseemon mestu tapina, a iznad eksplozivnog punjenja. Usporivaka smea u konektoru gori tano programirano vreme u ms, pa tek nakon toga dolazi do eksplozije minskog punjenja. 4.4. POJAIVAI IMPULSA - BUSTERI Za iniciranje nekih neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smea (AN-FO smee, liveni TNT, vodoplastini eksplozivi itd.) nije dovoljna detonatorska kapisla br. 8, ve se mora koristiti znatno snaniji pojaiva impulsa - buster. Pojaiva impulsa - buster predstavlja jedinicu od vrsto upresovanog visokobrizantnog eksploziva, koji se lako dovodi do detonacije kapislom br. 8, a pritisak detonacije mu je takav da dovodi do potpune detonacije najneosetljivije eksplozive.

22 Pojaivai impulsa-busteri izrauju se kao presovani i kao liveni. Presovani pojaivai imaju eksplozivno punjenje od pentrita ili heksogena. Liveni pojaivai imaju eksplozivno punjenje od pentolita, tj. meavine trotila i pentrita. 4.4.1. Presovani pojaivai - busteri Presovani pojaivai-busteri su sastavljeni od aluminijumske aurice u koju je pod visokim pritiskom upresovana odreena koliina pentrita ili flegmatizovanog heksogena. U tako pripremljenu auricu bustera umee se detonatorska kapisla br. 8 ili detonirajui tapin. Ceo sklop predstavlja vrstu celinu sa kojom se dalje postupa kao sa detonatorskom kapislom. Najee koriene konstrukcije presovanih bustera date su na sl. 14. Sl. 14. Konstrukcije presovanih bustera: 1)zaptivka ili plastini umetak; 2)aluminijumska aura; 3)eksplozivno punjenje bustera; 4)detonatorska kapisla br. 8. Buster B-2H sadri 2g. heksogena, upresovanog na dno aluminijumske aurice, iznad koga je postavljen elektrini detonator, koji je stegnut uzdunom lamelom za auru bustera (v.sl.14a). Upotrebljavaju se za iniciranje jako upresovanog i livenog trotila, npr. kod sekundarnih miniranja. Busteri B-10P i B-10H sadre po 10g upresovanog pentrita ili heksogena. Na vrhu bustera hermetiki je zapertlovan plastini ep (1) sa otvorom za kapislu (v.sl.14b). Iniciranje bustera vri se kapislom br. 8. ili elektrinim detonatorom. Koristi se za podvodna miniranja dubine do 20m. Busteri B-30P i B-30PD imaju po 30g vrsto upresovanog pentrita. Buster B-30P se inicira detonatorskom kapislom ili ED koji se postavljaju u otvor zapertlovanog plastinog epa (v.sl. 14c). Buster B30PD aktivira se detonirajuim tapinom koji se provlai kroz sredinu bustera (v.sl. 14d). Slue za iniciranje jako neosetljivih eksploziva. Busteri B-50P i B-50PD imaju po 50g vrsto upresovanog pentrita. B-50P se inicira detonatorskom kapislom ili ED, a B-50PD detonirajuim tapinom. Eksplozivno punjenje bustera je potpuno zatvoreno i rad sa njim je bezbedan. Svi busteri su otporni na vodu. 4.4.2. Liveni pentolitski pojaivai - busteri Pentolitski pojaivai su namenjeni za aktiviranje svih eksploziva neosetljivih na detonatorsku kapislu br. 8., kao to su: ANFO smee, Slurry eksplozivi, patronirani Boriti i dr. Ova grupacija eksploziva poznata je pod zajednikim imenom "sigurnosni eksplozivi", ija je osetljivost na iniciranje nekoliko puta nia nego kod klasinih eksploziva. Uspena primena ANFO smea i Slurry eksploziva poela je tek onda kada su pronaeni odgovarajui pojaivai, koji su omoguili njihovu potpunu i stabilnu detonaciju. Liveni pentolitski pojaivai imaju eksplozivno punjenje od meavine 50% trotila i 50% pentrita, koja je poznata pod imenom pentolit. Liveni pentolitski pojaivai busteri treba da poseduju: visok pritisak detonacije; prenik i duina bustera moraju biti prilagoeni preniku eksplozivnog punjenja koje iniciraju. Fabrika eksploziva, pirotehnike i hemije - Trayal korporacija - Kruevac proizvodi tri tipa visoko brizantnih livenih pentolitskih pojaivaa: PP-360; PP-300 i PP-100. Ovi pojaivai uspeno se primenjuju u svim naim rudnicima, gde se za miniranje koriste ANFO i Slurry eksplozivi. Osnovne karakteristike standardnih pentolitskih pojaivaa dati su u tabeli 21. Tab. 21. Karakteristike pentolitskih pojaivaa Karakteristika PP-360 PP-300 PP-100 gustina, g/cm3 1,60 1,60 1,60 probojna mo-elika, cm 10 10 brzina detonacije, m/s 7000-7500 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika, % -0,425 -0,425 -0,425 pritisak detonacije, MPa 20400 20400 20400 masa, g 360 300 100 prenik, mm 70 50 41 duina, mm 59 95 45 pakovanje, kom./kutiji 60 72 180 stabilnost, meseci 12 12 12 Pentolitski pojaiva ima dva otvora za provlaenje kraja detonirajueg tapina, koji se vezuje u vor (v.sl. 15). U praksi se iniciranje minskih punjenja najee vri sa dva bustera, od kojih se jedan postavlja na dno, a drugi u sredinu minske buotine. Ovim se postie daleko bolje iskorienje snage eksplozije, dobija se vea koliina odminiranog materijala i povoljnija granulacija odminirane stenske mase.

23 Sl. 15. Pentolitski pojaiva-buster: 1)liveni pentolit; 2)kartonska obloga; 3)otvori za detonirajui tapin; 4)vor 4.5. SISTEMI NEELEKTRINOG NAINA INICIRANJA EKSPLOZIVA U cilju poveanja sigurnosti miniranja i zatite od neeljenih efekata lutajuih struja i statikog elektriciteta u novije vreme razvili su se sistemi za neelektrino iniciranje minskih punjenja. Neelektrini sistem iniciranja predstavlja jedan savremen i bezbedan sistem koji se nalazi izmeu elektrinog naina iniciranja i iniciranja pomou detonirajueg tapina, pri emu su zadrane sve dobre osobine oba sistema, a otklonjene njihove mane. U svetu postoji vie sistema za neelektrino iniciranje minskih punjenja, kao to su: Nonel sistem, Hercudet, Primadet, Teodet, Anodet, Detaprim i dr. Od svih nabrojanih sistema najvie se primenjuje Nonel sistem, proizvod vedske firme Nitro Nobel, iz koga se razvio i na domai sistem Polinel, proizvod hemijske industrije "Police" Berane. 4.5.1. Opis polinel sistema Polinel inicirajui sistem sastoji se iz: Polinel detonatora; vatroprovodne detonacione cevice (VPDC); spojnica (konektora); i alata za iniciranje (startera). Polinel detonator sastoji se od standardne detonatorske kapisle br. 6 ili br. 8 (sa ili bez usporivakog elementa) i tanke vatroprovodne detonacione cevice (VPDC). Kapisla je od bakra, a njena duina varira u zavisnosti od duine usporivakog elementa. Pomou plastinog ili gumenog epa kapisla je vrsto i hermetiki spojena sa vatroprovodnom detonacionom cevicom (VPDC), kako je to dato na sl. 15'. Sl. 15'. Polinel detonator sa VPDC: 1)bakarna aura; 2)brizantno eksplozivno punjenje; 3)inicijalno punjenje; 4)usporivaki element; 5)gumeni zaptivni ep; 6)vatroprovodna detonaciona cevica (VPDC) Vatroprovodna detonaciona cevica (VPDC) izraena je od visokokvalitetne plastine mase, spoljnjeg prenika 3,0mm i unutranjeg 1,5mm. Unutranjost plastine cevice obloena je mikro slojem reaktivne smee (30-50mg/m'), koja brzim sagorevanjem (oko 2200m/s) prenosi toplotni impuls kroz cevicu do inicijalnog punjenja ili usporivakog elementa kapisle. Sagorevanjem reaktivne smee oslobaa se hemijska toplota, pri emu produkti sagorevanja dostiu temperaturu od preko 40000C i pritisak 20-30bara. Visoka temperatura u cevici traje veoma kratko (0,5ms/m') i ne moe da izazove termiko razlaganje plastine cevice (ak ni po povrini). VPDC imaju masivne zidove i mogu da izdre teke uslove rada na terenu. Normalne cevice se mogu primenjivati u temperaturnom intervalu od -400C do +600C. Mehanika otpornost VPDC zavisi od spoljne temperature. Standardne VPDC cevice 3/1,5mm izdravaju silu istezanja do 60N uz elastino istezanje do 50%. Istezanjem VPDC ne remeti se funkcija sagorevanja cevice. Krajevi VPDC se hermetiki zatvaraju pa ne moe doi do prodora vlage unutar cevi. VPDC su hemijski potpuno neosetljive na veliki broj agresivnih organskih rastvaraa i neorganskih hemikalija na temperaturama do 400C. Mogu se primenjivati za aktiviranje zasienih rastvora amonijum-nitrata i drugih nitrata, ANFO smea, prakastih eksploziva itd. Zahvaljujui mikro debljini i maloj gustini reaktivnog sloja VPDC se ne mogu dovesti do detonacije udarom, trenjem, varnicom, plamenom i sl. Zbog toga pokazuju znatno veu sigurnost pri miniranju u odnosu na elektrine detonatore i detonirajue tapine. VPDC se iniciraju detonacionim impulsom, koji se moe ostvariti detonatorskom kapislom ili detonirajuim tapinom. Nain aktiviranja VPDC dat je na sl. 15". Sl. 15". Postupak iniciranja VPDC: 1)magistralna linija; 2)viestruka spojnica ili gumeni prsten; 3) pojedinane VPDC; 4)jednostruka spojnica Prenos detonacije s jednog kraja na drugi kraj cevice ostvaruje se pomou detonatorske kapisle u specijalnoj jednostrukoj spojnici (poz. 4). Iniciranje vie VPDC (poz. 3) vri se uz upotrebu detonatorske kapisle, koja se postavlja u sredinu snopa. U tu svrhu koristi se gumeni prsten ili viestruka spojnica (poz. 2), pomou koje se ostvaruje vrst spoj kapisle i krajeva cevica. Na ovaj nain u snopu se moe odjednom aktivirati i vie od 100 VPDC. Za aktiviranje magistralne linije (poz. 1) VPDC koristi se specijalni alat (starter) sa inicijalnom kapislom, koji moe odjednom inicirati itavu mreu, bez obzira na broj cevica. U zavisnosti od mesta primene, fabrika eksploziva "Police" Berane proizvodi tri osnovna tipa polinel detonatora: tip N, tip B i tip T. Polinel detonator tip N i tip B koriste se za miniranja na povrinskim kopovima. Detonator tipa T koristi se za podzemna miniranja, osim u sredinama sa pojavom metana i opasne ugljene praine.

24 5. OBRADA METALA EKSPLOZIJOM Obrada metala eksplozijom danas se sve vie koristi u praksi. Pored mainstva ova tehnologija primenjuje se i u rudarstvu, graevinarstvu, metalurgiji, tehnologiji polimera itd. Energija eksploziva moe se veoma efikasno iskoristiti zu obradu metala, kroz razliite operacije kao to su: oblikovanje, probijanje, rezanje, seenje, zavarivanje, plakiranje, presovanje, spajanje, otvrdnjavanje, graviranje, popravka naprslih delova itd. Sve ove, a i druge operacije obrade metala eksplozivom izvode se na jednostavnim ureajima, na kojima se visoki pritisci dobijaju dejstvom relativno malih koliina eksploziva. Pregled osnovnih postupaka obrade metala eksplozivom, dat je na sl. 16. Sl. 16. Postupci obrade metala eksplozivom Za obradu metala eksplozivom najee se koriste brizantni eksplozivi, barut i gasne eksplozivne smee. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja, koja su prilagoena dimenzijama i geometrijskom obliku obraivanog predmeta. Energija eksplozije, izraena naglim porastom pritiska, prenosi se na obraivanu povrinu u veoma kratkom vremenskom periodu, izraenom u milionitim delovima sekunde. Kao prenosnik energije eksplozije na obraivani predmet koristi se: voda, vazduh, guma, sipkasti materijali (pesak i sl.). Kod spajanja metala i povrinskog otvrdnjavanja kao prenosnik energije koriste se metalne ploe. U reim sluajevima energija se prenosi neposredno na obraivani predmet. Loa strana neposrednog prenosa energije je u tome to brizantno dejstvo eksploziva moe izazvati deformaciju samog predmeta. Na sl. 17. prikazani su naini prenosa energije eksplozije na obraivani predmet. Sl. 17. Naini prenosa energije eksplozije na obraivani predmet: a)neposredno; b)preko vazduha; c)preko tenosti; d)preko sipkastog materijala Na kvalitet obraivanih predmeta utie: specifina energija eksplozije, vreme eksplozivnog razlaganja (brzina detonacije), veliina i geometrijska forma eksplozivnog punjenja itd. U daljem tekstu dae se krai prikaz pojedinih postupaka obrade eksplozivom, sa osnovnim principima i ureajima za njihovo izvoenje. Obrada plastinim deformisanjem primenom eksploziva zasniva se na tome da se metalna ploa (rondela), koja se plastino deformie, stegne u matricu i pod dejstvom pritiska eksplozije oblikuje u unapred definisanu geometrijsku formu. Ovom tehnologijom mogue je vriti oblikovanje predmeta u najsloenije geometrijske forme. Postupak obrade plastinim deformisanjem primenom eksploziva, shematski je prikazan na sl. 18. Sl. 18. Shematski prikaz dejstva eksplozije u vodi pri obradi metala: 1)ravna ploa (rondela); 2)matrica; 3)odbijeni udarni talas; 4)oblast kavitacije; 5)gasni mehur Deformacija rondele (1) nastupa usled impulsnog optereenja vodenog udarnog talasa, koji nastaje kao posledica eksplozije. Nakon kratkotrajnog primarnog optereenja, nastupa sekundarno optereenje rondele prouzrokovano dejstvom pulzirajuih mehura. Ova pojava ima izuzetan znaaj, jer ona obezbeuje visoku tanost dimenzija obraivanih komada. Kao prenosnik energije eksplozije na obraivani predmet upotrebljava se voda, pesak i guma. Obrada plastinim deformisanjem primenom eksploziva vri se sa i bez predgrevanja rondele. Zagrevanje metalnog komada (rondele) vri se elektrinim putem, pirotehnikom smeom i drugim postupcima. Ovim postupkom oblikuju se razni predmeti manjeg ili veeg prenika (cevi, eline kuplole, statori generatora itd.), eline boce, levkovi za kumulativna punjenja, navoji na cevima itd. Probijanje i seenje: Za probijanje otvora eksplozivom primenjuju se koncentrina kumulativna punjenja, dok se za seenje koriste linijska punjenja (standardna ili improvizovana). Probijanje otvora eksplozivom vri se na ravnim ploama, sfernim povrinama ili cevima, kako je to shematski dato na sl.19. Sl. 19. Shematski prikaz probijanja otvora eksplozivom: a)u ravnim ploama; b)u cevima; 1) matrica; 2) metalni deo u kome se probija otvor; 3)eksploziv; 4)voda Eksplozivna punjenja za probijanje otvora prilagoena su obliku komada koji se obrauje i mogu biti: koncentrina za probijanje otvora kod manjih komada ili izduena za probijanje otvora u cevima. Veliina i oblik eksplozivnog punjenja moraju obezbediti ravnomernu raspodelu pritiska po celoj povrini obraivanog komada. Kumulativna linijska punjenja za seenje metala imaju veliku primenu u vojnoj tehnici za ruenja raznih objekata. Spajanje metala eksplozivom omoguuje spajanje raznorodnih metala, koji se klasinom tehnologijom ne mogu spojiti.

25 Primenom eksploziva za spajanja raznorodnih metala u dvoslojne ili vieslojne kompozicije, omogueno je spajanja metala bez obzira na znatne razlike u takama topljenja, s obsirom da se u toku procesa ne postiu temperature topljenja metala. U praksi se primenjuju dva postupka spajanja metala eksplozivom (v.sl. 20), i to: ploe koje se spajaju su pod uglom; i ploe koje se spajaju su paralelne. Sl. 20. Postupci spajanja metala eksplozivom: a)ploe su pod uglom; b)ploe su paralelne; 1)osnovna ploa; 2)elektrini detonator; 3)pokretna ploa; 4)eksploziv; 5)meuploa; 6)podloga Kod spajanja metala uglavnom se primenjuje meuploa (5), koja titi povrinu metala od mehanikog dejstva produkata eksplozije. Gasoviti produkti eksplozije ubrzavaju gornju pokretnu plou (3), usled ega dolazi do sudara ploa odreenom brzinom i pod odreenim uglom. U zoni sudara dolazi do uzajmne deformacije povrina, pri emu se slojevi neizmenino nagomilavaju i uvlae jedan u drugi. Profil deformisane zone metala dobija karakteristian talasasti oblik (v.sl. 21). Sl. 21. Profil deformisane zone pri spajanju metala eksplozijom U zoni spoja dolazi do strukturnih promena i znatnog poveanja vrstoe, pri emu je vrstoa spoja uvek vea od vrstoe mekeg metala. Za spajanja metala eksplozivom uglavnom se primenjuju manje brizantni eksplozivi. Vieslojni materijali dobijeni ovom tehnologijom poseduju poboljana termomehanika svojstva u poreenju sa mono metalnim (klasinim) materijalima. Tehnologijom spajanja eksplozivom proizvode se: industrijski bimetalni noevi, bimetalne kontaktne ploice (-Al), bimetalni izmenjivai toplote, vieslojni limovi i trake, bimetalni klizni leajevi itd. Oblaganje-plakiranje elinih cevi vri se materijalima otpornim na habanje i koroziju, kao to su: nerajui elici, titan, bakar, aluminijum, mesing i dr. Plakiranju se podvrgavaju cevi izloene velikom habanju i koroziji. Cevi i slini cilindrini elementi plakiraju se na dva naina: spoljnim ili unutranjim eksplozivnim punjenjem (v.sl.22. i sl. 23.). Sl. 22. Plakiranje cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator; 2)eksplozivno punjenje; 3)spoljanja cev; 4)unutranja cev; 5)centrirajui prsten; 6)voda, pesak ili cement Sl. 23. Plakiranje cevi unutranjim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator; 2)eksplozivno punjenje; 3)masivni cilindar; 4)unutranja cev; 5)spoljanja cev; 6)amortizer-priguiva; 7)voda, parafin ili plastina masa; 8)centrirajui prsten Kod plakiranja cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem, snagom eksplozije potiskuje se spoljanja cev, koja se spaja sa unutranjom cevi. Kod plakiranja unutranjim eksplozivnim punjenjem dolazi do deformacije unutranje cevi, koja nalee na spoljanju cev i sa njom se spaja. Optimalni zazor izmeu unutranje i spoljanje cevi iznosi od 1 do 3mm i postie se centrirajuim prstenom. Pored cevi, primenom eksploziva mogu se plakirati: elini "U" profili, limovi, trake, ica itd. Plakirane cevi koriste se u rudarstvu za hidraulini transport vrstih mineralnih sirovina (flotacijska pulpa, zasipni materijal itd.), u naftnoj industriji za transport nafte i gasa itd. Otvrdnjavanje metala eksplozijom primenjuje se kod elemenata ije su povrine izloene intezivnom habanju i abraziji. U praksi se najee primenjuju dva postupka za povrinsko otvrdnjavanje metala i to: kontaktni i nekontaktni postupak (v.sl. 24). Sl. 24. Shematski prikaz postupaka za povrinsko otvrdnjavanje metala: a)kontaktni postupak; b)nekontaktni postupak; 1)podloga; 2)metalna ploa koja se otvrdnjava; 3)zatitna ploa; 4)eksploziv; 5)elektrini detonator; 6)pokretna (odbacna) ploa Kod kontaktnog postupka eksploziv se stavlja neposredno na povrinu koja se otvrdnjava. Nedostatak ovog postupka je u tome, to se na povrini pojavljuju pukotine i prsline, i to dolazi do odvaljivanja delia obraivane povrine. Da bi se spreile ove deformacije, izmeu eksplozivnog punjenja i metalne ploe postavlja se zatitna ploa (3), koja moe biti od gume, kartona i dr. Kod nekontaktnog postupka eksplozija se izvodi na pokretnoj (odbacnoj) ploi (6), koja je na izvesnom rastojanju od metalne ploe koja se obrauje.

26 Iniciranjem eksplozivnog punjenja dolazi do kretanja ela detonacionog talasa du obraivane povrine. Pri tome dolazi do naglog porasta pritisak (od 104-105MPa) u veoma kratkom vremenskom intervalu od 10-6 do 10-9 sekundi, usled ega dolazi do sabijanja povrinskog sloja metala i poveanja njegove tvrdoe. Postupkom otvrdnjavanja metala eksplozivom dobija se velika povrinska tvrdoa, sa znatno veom dubinom otvrdnjavanja u odnosu na klasine postupke obrade plastinom deformacijom, termikom obradom ili postupcima navarivanja. Otvrdnjavanje povrina eksplozijom primenjuje se kod pojedinih delova rudarske opreme, kao na primer: zuba utovarnih sistema, hodnih delova rudarske mehanizacije, eljusti drobilica, kugli i ipki mlinova, obloga utovarnih i presipnih mesta, reznih elementa buae i druge opreme itd. Ovim postupkom mogu se otvrdnjavati i zavareni spojevi, pri emu oblik eksplozivnog punjenja mora biti prilagoen obliku zavarenog spoja. Za otvrdnjavanje zavarenih spojeva najee se primenjuju izduenalinijska eksplozivna punjenja. 5.1. SPECIJALNA EKSPLOZIVNA PUNJENJA ZA OBRADU METALA Za obradu metala eksplozivom najee se koriste: brizantni eksplozivi, barut i gasne eksplozivne smee. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja, koja su prilagoena dimenzijama i geometrijskom obliku obraivanog predmeta. Fabrika eksploziva, pirotehnike i hemije - Trayal korporacija - Kruevac proizvodi dva tipa specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala i to: KEP - LONG i KEP - RING. U tabeli 22. date su osnovne tehniko-minerske karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala. Tab. 22. Karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja Karakteristike KEP - LONG KEP - RING gustina, g/cm3 1,6 1,6 brzina detonacije, m/s 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika, % -0,425 -0,425 gasna zapremina, dm3/kg 1002 1002 probojna mo-elika, cm 10 10 temperatura samozapaljenja, 0K 550 550 iniciranje DK br. 8 DK br. 8 Specijalna eksplozivna punjenja primenjuju se u metalskoj industriji za: seenje metala, drobljenje metala, seenje cevi i ravnih povrina i dr. Koriste se i za usmerena miniranja u rudarstvu i drugim oblastima.

SAVREMENI MATERIJALI

1. KOMPOZITNI MATERIJALI Ubrzana istraivanja u oblasti razvoja i primene novih materijala u drugoj polovini XX veka rezultirala su razvojem kompozitnih (composite - sloeni, meani) materijala. Kompozitni materijali predstavljaju makromehaniku meavinu dva ili vie materijala razliitih fizikohemijskih i mehanikih svojstava, meusobno nerastvorljivih. Ovako dobijen materijal objedinjuje najbolje osobine svojih komponenata, a pokazuje ak i neke osobine koje komponente ponaosob ne iskazuju. Kompozitni materijali se sastoje iz: diskontinualne faze, tj. armature (estice, kuglice, vlakna), i kontinualne faze, tj. matrice. Armatura u kompozitnom materijalu prima na sebe optereenja i doprinosi osnovnim karakteristikama vrstoe i krutosti. Armirajui elementi moraju imati dobru adhezivnost prema matrici. Matrica u kompozitu ima ulogu vezivne materije u koju je uklopljeno ojaanje-armatura. Ona omoguuje formiranje oblika kompozitnog materijala i prenos optereenja u materijalu sa vlakna na vlakno. Definie otpornost kompozita na visokim temperaturama, osobine zapaljivosti, elektrine karakteristike, otpornost prema hemijskim uticajima i eroziji, obezbeuje homogenost kompozita i dr. Delimino utie na mehanike karakteristike: tvrdou povrine, vrstoe na smicanje i pritisak, ilavost i savitljivost. Matrica mora da raspolae dobrim adhezivnim svojstvima, da obezbedi homogenost kompozita, da omogui jednostavan proces izrade, da sa vremenom ne menja karakteristike (ne stari) itd.

27 1.1. SASTAV I OSOBINE KOMPOZITNIH MATERIJALA Sastavne komponente znatno utiu na mehanike karakteristike kompozita. U pogledu nosivosti kompozitni materijal se nalazi izmeu nozivosti armirajueg vlakna i matrice, to je shematski prikazano na sl. 1. Sl. 1. Odnos nosivosti kompozita i njegovih sastavnih elemenata Odgovarajuim izborom sastavnih elemenata i njihovim zapreminskim odnosom u strukturi kompozita mogu se dobiti materijali sa kontrolisanim i eljenim svojstvima. Kao materijal za armaturu kompozita najee se koriste: staklena, ugljenina, organska vlakna (aramid i dr.), vlakna bora, metalna vlakna (, Al) i dr. Matrice za izradu kompozitnih materijala dele se na: - polimerene, metalne, keramike, ugljenine i polimatrine. Za izradu konstrukcionih kompozita najee su u primeni polimerne i metalne matrice. U zavisnosti od oblika i sastava konstituenata kompoziti se dele na: vlaknaste, ljuspaste, skeletaste, laminirane i kompozite sa esticama. Kompozitni materijali spadaju u grupu anizotropnih materijala, pa njihova mehanika svojstva veoma mnogo zavise od ugla merenja pojedinih karakteristika. Za razliku od metala kompozitni materijali ne podleu plastinoj deformaciji, tj. pod dejstvom spoljnih sila dolazi samo do elastinih deformacija. Njihova vrstoa u velikoj meri zavisi od orijentacije armirajuih vlakana, pri emu uzduna zatezna vrstoa daleko nadmauje vrstou u poprenom pravcu. U pogledu ponaanja prema zamoru kompoziti se sutinski razlikuju od metala. Dok metali otkazuju pri zamoru samo na jedan nain (stvaranjem prskotina), kompoziti otkaziju na razne naine (odvajanjem vlakana od osnove, raslojavanjem, kidanjem vlakana, stvaranjem prskotina u osnovi i sl.). Velika prednost kompozitnih materijala u odnosu na klasine materijale je visoka vrednost specifine vrstoe (Rm/) i specifinog modula (E/), to omoguava izradu delova znatno manje mase pri potpunom zadovoljenju kriterijuma nosivosti, to je veoma vano tamo gde je masa delova od vitalnog znaaja. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala data su na sl. 2. Sl. 2. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala Kompozitni materijali poseduju relativno veliku nosivost i posle deliminog oteenja, to je posledica prenoenja optereenja preko velikog broja vlakana. Takoe poseduju veliku otpornost na koncentrisane napone, agresivnu sredinu i koroziju, odlikuju se malom brzinom rasprostiranja prskotina, visokim unutranjim priguenjem, imaju malu toplotnu provodljivost i dr. Zahvaljujui napred navedenim prednostima kompoziti postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. 1.1.1. Armaturna vlakna Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred armaturna vlakna su: visoka vrstoa vlakana; visoki modul elastinosti (naroito je vaan kod metalnih matrica); odgovarajue dimenzije i oblik vlakana (najvie se koriste vlakna okruglog i prstenastog poprenog preseka); postojanost svojstava; jednostavnost izrade; dobra adhezivnost sa matricom i dr. Najee koriena armaturna vlakna za konstrukcione kompozite su: staklena, ugljenina, organska vlakna (kevlar - aramid i dr.) i vlakna bora. Staklena vlakna predstavljaju neorganska vlakna, dobijena iz rastopljenog stakla. Po hemijskom sastavu staklo iz kojeg se dobijaju staklena vlakna sadri 1 do 2% oksida alkalnih metala. Odlikuju se dosta visokom vrstoom, velikom otpornou na udar, odlinom hemijskom i toplotnom otpornou, lakom obradivou, niskom cenom izrade i dr. Nedostatak im je mali modul elastinosti. U praksi se proizvode etiri vrste staklenih vlakana: tip E, C, A i S. Najee se koriste vlakna tipa E i S, koja pored dobrih mehanikih karakteristika poseduju visoku tvrdou i veoma dobru toplotnu postojanost. Radno su sposobna do temperature 5400C. Ugljenina (grafitna) vlakna proizvode se kao: visokovrsta ugljenina vlakna (velike zatezne vrstoe); i visokomodulna ugljenina vlakna (velikog modula elastinosti).

28 Visokovrsta ugljenina vlakna dobijaju se iz vlakana poliaikrilonitrila, kroz etiri osnovne operacije: kontrolisanu oksidaciju, karbonizaciju, grafitizaciju i obradu povrine vlakana. Imaju vrstou na zatezanje od 3000-4500MPa i malu gustinu 1,7-1,9g/cm3. Srednji prenik vlakna je 7m. Visokomodulna ugljenina vlakna dobijaju se naknadnom visokotemperaturnom grafitizacijom visokovrstih ugljeninih vlakana (na oko 30000C). Pri tome vlakna postaju glatka i njihova adhezija sa matricom je znatno slabija. Ovako dobijena vlakna imaju modul elastinosti od (350-520)103MPa, koji je 7 do 11 puta vei od modula elastinosti aluminijuma i titana. Koriste se za jako krute konstrukcije. Ugljenina vlakna poseduju veliku vrstou, veliki modul elastinosti, malu gustinu, odlinu obradivost, postojanost na visokim temperaturama, nizak koeficijent temperaturnog irenja, inertnost prema veini reagenasa i dr. Ovako dobre karakteristike ugljeninih vlakana postiu se poveanim stepenom ureenosti atoma ugljenika u reetci, pri emu se atomi ugljenika rasporeuju po heksagonalnom sistemu. Ugljenina vlakna predstavljaju najee koriena armirajua vlakna kod kompozitnih materijala, tako da se obim njihove proizvodnje neprestano poveava. Organska vlakna su po hemijskom sastavu aromatski poliamidi. Po kvalitetu ne zaostaju za neorganskim vlaknima, zbog ega sve vie dobijaju na znaaju. Najpoznatije ogransko vlakno je kevlar, poznatije kao aramidno vlakno. Aramid (aromatizovani poliamid) je sintetiki materijal koji spada u grupu visoko aromatizovanih poliamida sa sreenom unutranjom strukturom. Aramidna vlakna imaju vrlo visoku zateznu vrstou, malu gustinu, poseduju izvanrednu otpornost na udar, imaju odlina izolaciona i toplotna svojstva, postojana su u irokom temperaturnom opsegu od -1960C do 2600C, ne tope se i ne skupljaju, lako se oblikuju, izrauju se i u obliku tkanja. Nedostatak im je niska pritisna vrstoa, neto manji modul elastinosti, oteano dobijanje vlakana, visoka proizvodna cena. Zbog toga se esto pribegava kombinovanju ovih vlakana sa vlaknima ugljenika ili bora, te se dobijaju tzv. hibridni kompoziti. Kompoziti sa aramidnim vlaknima daju za oko 70% manju masu nego isti delovi od elika, ili za oko 50% manju masu nego kompoziti sa staklenim vlaknima, dok imaju priblino istu masu kao kompoziti sa ugljeninim vlaknima. Pri savijanju aramidna vlakna ponaaju se vrlo slino metalima, to staklena i grafitna vlakna ne ispoljavaju. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana dat je sl. 2. Sl. 2. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana Vlakna bora odlikuju se velikom pritisnom vrstoom i otpornou na torziju. Imaju pozitivan koeficijent linearnog irenja (slian titanu). Nedostaci su im oteana obradivost i oblikovanje zbog visoke tvrdoe, kao i visoka cena izrade. Fiziko-mehanika svojstva najee korienih armaturnih vlakana za konstrukcione kompozite, data su u tabeli 1. Tab. 1. Fiziko-mehanika svojstva armaturnih vlakana
Vlakna Gustina 3 kg/m Zatezna vrstoa Rm MPa Modul elastinosti x103 MPa Specifina vrstoa Rm/ 6 x10 m Specifini modul E/ 9 x10 m

staklena borna ugljenina aramidna 1.1.2.

2400-2500 2600 1700-2000 1440

2100-4600 2800 2800-4500 2800

72-86 385-430 260-385 135

0,83-1,85 1,18 1,1-1,91 1,87

28,5-34,5 148 126-205 77

Matrice za izradu kompozita

Matrice za izradu kompozita mogu biti: polimerne, metalne, keramike, ugljenine i polimatrine. Za izradu konstrukcionih kompozita najee su u primeni: matrice na osnovu epoksidnih smola; matrice na osnovu fenolnih smola; matrice na osnovu poliesterskih smola; matrice sa metalnom osnovom. Epoksidne smole su vetake smole koje se dobijaju kondezacijom fenola, acetona i epihlorhidrina. U istom vidu epoksidne smole se retko koriste. Najee se koriste u smei u koju ulaze punioci, razreiva, a i druge smole. Odlikuju se relativno visokom tvrdoom, temperaturnom stabilnou do 2000C, srednjom mehanikom otpornou, znatnom otpornou na zamor, poseduju dobru dimenzionu stabilnost i hemijski su inertne. Njihova najvanija osobina je da se dobro kombinuju sa visokokvalitetnim vlaknima.

29 Fenolne smole su tvrde, toplotnootporne smole, hemijski inertne prema organskim rastvaraima i kiselinama. Dobijaju se putem kondezacije fenola i formaldehida. Radna sposobnost ovih smola ostaje nepromenjena pri temperaturama do 2500C. Nedostatak fenolnih smola je to u procesu ovravanja uestvuje velika koliina isparljivih materija, zbog ega je teko dobiti visokokvalitetne smole. Dosta dobro se kombinuju sa armirajuim vlaknima. Poliesterske smole (kontaktne smole) se dobijaju iz nezasienih polimerizovanih jedinjenja (stirol, vinilacetat, metilmetakrilat), ili alkohola (glikol, poliglikol i dr.). Poseduju dosta dobra mehanika svojstva na dnevnim temperaturama, ali smanjuju izdrljivost na povienim temperaturama. Nedostatak im je skupljanje pri polimerizaciji, zbog ega se u nekim konstrukcijama zamenjuju sa epoksidnim smolama. iroko se primenjuju s obzirom da su jako jeftine i da je sa njima lako raditi, zahvaljujui niskim temperaturama polimerizacije. Metalne matrice proizvode se od prahova raznih metala i njihovih legura (npr. legura aluminijuma, mangana, titana, nikla, nekih teko topljivih metala itd.). Najvei problem metalnih matrica ogleda se u komplikovanoj tehnologiji izrade, zbog ega je i ograniena njihova primena kod izrade kompozita. Fiziko-mehanika svojstva najee korienih matrica za izradu kompozitnih materijala, data su u tabeli 2. Tab. 2. Fiziko-mehanika svojstva materijala matrice
Smola Gustina 3 kg/m Zatezna vrstoa MPa Modul elastinosti x103 MPa

fenolna poliesterska epoksidna

1300 1100-1300 1150

41,31-62,05 43,31-68,95 82,74

3100 3300 4300

1.2. POLIMERNI KOMPOZITNI MATERIJALI Postoji vie tipova polimernih kompozitnih materijala, ali su za konstrukcionu primenu najinteresantniji vlaknasti polimerni kompoziti. U zavisnosti od duine vlakana i njihove orijentacije u kompozitu vlaknaste kompozite delimo na: kompozite sa kratkim vlaknima; jednosmerne vlaknaste kompozite sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima; i kompozite sa neprekidnim vlaknima orijentisanim u vie smerova. U praksi najiru primenu imaju kompoziti sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. Kod polimernih kompozitnih materijala, kao armaturna vlakna koriste se: staklena vlakna, ugljenina vlakna, organska (kevlar) vlakna i vlakna bora. Kompozitni materijali na bazi staklenih vlakana i organskih smola su prvi poeli da se primenjuju u industrijske svrhe (oko 1940. godine). Kompozit staklo-smola ima visoku otpornost koju karakterie stakleno vlakno, ali nema krtost (lomljivost) stakla. Ovi kompoziti se odlikuju: relativno visokom zateznom vrstoom, malom istegljivou, dobrom dimenzionom postojanou, otpornou na temperature do 1500C, dobrom otpornou prema hemijskim uticajima, lakom tehnologijom obrade itd. Nedostatak im je mali modul elastinosti i neto vea gustina (2400-2500kg/m3). Kod kompozita na bazi staklenih vlakana kao armatura najee se koriste staklena vlakna tipa E, a kao matrica koriste se sve tri vetake smole (epoksidna, fenolna, poliesterska). Najbolje mehanike osobine poseduju kompoziti na bazi staklenih vlakana tipa E sa epoksidnom matricom. Kompozitni materijali na bazi ugljeninih vlakana kao armaturu koriste visokovrsta i visokomodulna ugljenina vlakna, a kao matricu epoksidne i fenolne smole. Sa konstrukcione take gledita najiteresantniji su kompoziti sa visokovrstim ugljeninim vlaknom i matricom od epoksidne smole, koji imaju mehanike karakteristike reda kvalitetnog konstrukcionog elika uz oko 5 puta manju gustinu (17002000kg/m3). Ovi kompoziti poseduju dobru obradivost i sposobnost lakog pletenja vlakana, uz mali koeficijent linearnog irenja. Nedostatak im je niska udarna ilavost. Kompozitni materijali sa visokomodulnim ugljeninim vlaknima koriste se u sluajevima kada je od primarne vanosti visoki modul elastinosti. S obzirom da ova vlakna imaju glatke povrine, to je njihova adhezija sa matricom znatno slabija. Posledica toga je nia zatezna vrstoa, koja iznosi 40-70% od zatezne vrstoe kompozita sa visokovrstim ugljeninim vlaknima. Kompozitni materijali na bazi kevlar vlakana poseduju izvanrednu otpornost na udar (ilavi su i neprobojni), imaju odlina izolaciona i toplotna svojstva, lako se oblikuju, izrauju se i u obliku tkanja. Nedostaci su im mala otpornost na pritisak, oteano dobijanje vlakana, neto manji modul elastinosti koji je i pored toga 2-3 puta vei nego modul elastinosti kompozita sa staklenim vlaknima tipa E. Zahvaljujui dobroj elastinosti, velikom izduenju, visokoj udarnoj ilavosti i maloj gustini (17002000kg/m3), ovi kompozivi nalaze sve veu primenjuju umesto kompozita na bazi staklenih i drugih vlakana. Omoguuju smanjenje mase konstrukcije za oko 30%.

30 Primenjuju se kod konstrukcija gde se zahteva lakoa konstrukcije, kao i postojanost dimenzija u irokom temperaturnom opsegu (letilica, raketnih sistema itd.). Zahvaljujui neprobojnosti pletenih vlakana (tkanja) iroko se koriste za izradu neprobojnih-pancir odela, lemova, zatitnih pregradnih ploa i dr. U rudarstvu se koriste za izradu jezgara transportnih traka. Kompozitni materijali na bazi vlakana bora kao matricu koriste epoksidnu smolu, mada se koristi i aluminijumska matrica za metalne kompozite. Odlikuju se visokom otpornou na pritisak, velikom tvrdoom i specifinim modulom (E/). Imaju odlina adhezivna svojstava prema epoksidnoj matici, to im obezbeuje visoke vrednosti meuslojnog smicanja. Spoj svih ovih osobina vodi ka poveanju zamorne vrstoe. Velika tvrdoa kompozita na bazi vlakana bora doprinosi otpornosti konstrukcije na eroziju, ali sa druge strane oteava mehaniku obradu, koja se vri dijamantskim alatom ili alatom od tvrdog metala. Kao nedostaci kompozita na bazi vlakana bora mogu se navesti velika tvrdoa i krtost (niska otpornost na udar). Iz tih razloga ovi kompoziti se ne izrauju kao tkanja ili pleteni polufabrikati. U tabeli 3. date su mehanike karakteristike nekih kompozitnih materijala razliitog sastava. Znaajna je mogunost variranja njihovih svojstava u irokom dijapazonu, to se postie pre svega promenom procentualnog uea armaturnih vlakana i njihovom razliitom geometrijom pletenja. Tab. 3. Mehanike karakteristike nekih kompozitnih materijala
Materijal staklo-poliamid staklo-polipropilen ugljenik-poliamid aramid-poliester aramid-epoksi staklo-poliester Udeo ojaanja % Zatezna vrstoa MPa Modul elastinosti x103 MPa Savojna vrstoa MPa Modul savijanja MPa

27 107,56 6,41 131 72,39 40 82,7-96,5 7,0 117 537,8 35 142,03 16,98 200,6 16892,16 35 197-228 21-31 186-207 83-117 35 310 30,3 305 138 65 176,5 7,0 206-343 206-245 Sendvi-paneli su proizvod novih tehnologija projektovanja kompozita. Sendvi konstrukcija predstavlja plou sastavljenu iz dve spoljne nosee lamine sa isunom. Ispuna ini prostornu vezu izmeu spoljnih lamina i obezbeuje stabilnost protiv izvijanja. Na sl. 5. prikazana je sendvi konstrukcija od kompozita. Sl. 5. Sendvi - panel: 1)spoljne lamine; 2)vlaknaste tkanine; 3)ispuna Sendvi konstrukcije nale su iroku primenu svuda tamo gde se zahteva mala masa, a velika vrstoa konstrukcije. Koriste se kod transportnih vozila graevinske i rudarske mehanizacije za izradu: podova karoserija, unutranjih delova vozila, kao i drugih nestrukturnih elemenata.

1.3. POSTUPCI IZRADE ELEMENATA OD KOMPOZITNIH MATERIJALA U praksi postoji vie postupaka za izradu elemenata od kompozitnih materijala, od kojih se najee primenjuju: runo postavljanje; mehanizovano brizganje vlakana; presovanje niskim pritiskom; presovanje visokim pritiskom; postupak prevlaenja; postupak centrifugiranja; postupak namotavanja. Postupak brizganja i presovanja najee se primenjuje u serijskoj proizvodnji kompozita. Ovim postupcima dobijaju se kompoziti odlinih svojstava, postiu tane i precizne dimenzije elemenata i ostvaruje poveanje ekonominosti u proizvodnji kompozita. Postupak centrifugiranja je slian postupku izrade betonskih cevi. U rotirajui kalup ubacuje se meavina smole, ovrivaa i vlakana. Usled centrifugalne sile tei sastojci se odbijaju ka unutranjoj strani kalupa, tako da se kalup obloi slojem materijala jednake debljine. Sadraj staklenih vlakana u ovim elementima se kree od 20-40%. Mehanika svojstva nisu specijalno visoka, ali se dobijaju elementi sa veoma glatkim unutranjim i spoljanjim povrinama. Postupak namotavanja vlakana zasniva se na namotavanju "rovinga" na jezgro (v. sl. 9). Pri tome se razlikuje suvi i mokri postupak namotavanja. Kod suvog postupka vlakna se za vreme namotavanja impregniu smolom, dok kod mokrog postupka namotavaju se ve impregnisana vlakna. Za namotavanje mogu se koristiti staklena vlakna, vlakna bora i ugljenina vlakna. Maseni sadraj vlakana iznosi 70-80%. Ovaj

31 postupak je naroito pogodan za proizvodnju cevi, rezervoara i dr. Automatizovanim mainama sa kontinualnim namotavanjem postie se velika produktivnost u proizvodnji ovih proizvoda. Sl. 9. Namotavanje vlakana: a)namotavanje pod uglom; b)zavojno namotavanje 1.4. PRIMENA KOMPOZITNIH MATERIJALA U RUDARSTVU Zahvaljujui visokim vrednostima specifine vrstoe i krutosti kompozitni materijali su svoju primenu nali prvenstveno u onim oblastima u kojima je odnos krutost/masa od velike vanosti. Kompoziti obezbeuju znatnu utedu u masi i poseduju niz drugih prednosti, zbog ega postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. Zadnjih godina kompozitni materijali nalaze sve veu primenu i u rudarstvu za izradu pojedinih konstrukcija i delova rudarske opreme, ime se postie znatno smanjenje mase konstrukcije uz istovremeno poveanje mehanikih i fiziko-hemijskih karakteristika. U rudarstvu kompoziti su nali primenu za izradu pojedinih delova rudarske opreme, kao to su: izvozna uad, voice u oknima, podgradni stupci, hidro i termo izolacione pregradne ploe i dr. Ovi konstrukcioni elementi uglavnom se rade od stakloplastinih materijala, kod kojih je armatura od staklenih vlakana, a matrica polimerna na bazi epoksidnih ili poliesterskih smola. Odlikuju se malom masom i dobrim mehanikim i hemijskim karakteristikama. Nova generacija transportnih traka u rudarstvu radi se sa jezgrom od organskih poliamidnih vlakana tipa "kevlar, poznatijih kao aramidna vlakna. Trake sa jezgrom od aramidnih vlakana imaju veliku prekidnu silu, veu habajuu oblogu, manju masu, poseduju veu savitljivost, zahtevaju manje prenike bubnjeva, poseduju znatno veu otpornost na probijanje, imaju dui radni vek, otporne su na koroziju i plamen, pogodne su za regeneraciju itd. U naftnoj industriji kompoziti su nali iroku primenu za izradu tekih i komplikovanih konstrukcija namenjenih eksploataciji nafte i gasa, kao npr. sloenih gabarita platformi za eksploataciju nafte ispod mora. Njihovim korienjem postie se smanjenje mase konstrukcije za oko 80%, pojednostavljuje proces izrade, smanjuje vreme montae i poveava otpornost na koroziju. Kompoziti se koriste i za izradu mnogih drugih elemenata namenjenih naftnoj i drugim industrijama, kao npr. sudova pod pritiskom, rezervoara, delova hidrauline opreme, spojnica za spajanje buaih cevi itd. Ovi elementi poseduju zadovoljavajue mehanike karakteristike, kao i poveanu otpornost na slanu vodu i druge agresivne supstance. Spojnice za spajanje buaih cevi izraene od kompozita, znatno smanjuju eoni otpor i vibracije pri buenju u dubokim vodama. Na sl. 4. prikazane su spojnice za spajanje buaih cevi kod buenja nafte izraene od kompozita.

Slika 4. Spojnice za spajanje buaih cevi kod buenja nafte Reetkaste konstrukcije dizalica i tornjeva za rudarstvo i graevinarstvo sve ee se prave od kompozitnih materijala, pri emu dolaze do izraaja njihova odlina mehanika svojstva, znatno smanjenje mase konstrukcije, dobra elektro izolaciona svojstva, otpornost na koroziju i dr. Pojedini konstrukconi elementi namenjeni rudarstvu, kao npr. kuita i delovi pumpi i kompresora, ventili, vodovi, leajevi, merne ploe, prikljuci itd. izrauju se od kompozita sa dugakim staklenim ili ugljeninim vlaknima. Ovi elementi poseduju veliku vrstou, visoku termiku stabilnost, otpornost na koroziju i dr.