EKSPLOZIVI I SREDSTVA ZA PALJENJE

Savremeno rudarstvo, a pogotovo masovna eksploatacija siromašnih metaličnih ležišta‚ ne bi se mogla zamisliti bez primene savremenih rudarskih eksploziva i snažne rudarske mehanizacije. Rudarstvo je privredna grana gde su eksplozivi našli najširu primenu za eksploataciju čvrstih mineralnih sirovina. Ostale privredne grane koriste eksplozive u znatno manjim količinama, pa se zato privredni eksplozivi s pravom nazivaju i rudarski eksplozivi. Eksplozivi i eksplozivne materije nažalost danas se mnogo koriste i u vojne svrhe. Postoji velika razlika izmedu rudarskih i vojnih eksploziva u sastavu, načinu proizvodnje i primene. Od svih tehničkih fakulteta samo na rudarskom fakultetu studenti detaljno izučavaju tehnologiju proizvodnje, a naročito primene eksploziva u rudarstvu. Dobro poznavanje organske hemije je od izuzetnog značaja za tehnologiju proizvodnje privrednih eksploziva. 1. DEFINICIJA, PODELA I KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVNIH MATERIJA I EKSPLOZIVA Eksplozivne materije su hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja u čvrstom ili tečnom stanju, koje u sebi sadrže neophodne elemente za proticanje hemijske reakcije, praćene oslobađanjem toplote i gasnih produkata. Svaka eksplozivna materija nije tehnički upotrebljiva, niti se u tehničkom smislu može nazvati eksplozivom. Eksplozivi su proste ili složene eksplozivne materije koje se pod uticajem spoljašnjeg impulsa (udar, trenje, toplota) trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Pri eksploziji oslobađa se velika količina gasovitih produkata, usled čega dolazi do naglog porasta pritiska i temperature. Eksplozija se javlja kao zvučni efekat pri razlaganju eksploziva. Praćena je pojavom gasova koji su pod većim pritiskom od pritiska sredine u kojoj nastaje eksplozija. Usled razlike u pritiscima dolazi do nagle ekspanzije gasova eksplozije, pri čemu se energija eksplozije pretvara u mehanički rad. Eksploziju ne karakteriše samo količina oslobođene energije, već je mnogo važnija brzina kojom se ova energija oslobađa. Količina oslobođene energije u jedinici vremena predstavlja snagu eksploziva. Pri eksploziji 1kg plastičnog eksploziva oslobodi se oko 4200kJ/kg energije u deliću sekunde. Da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije molekulima treba saopštiti minamalno potrebnu energiju (energiju aktiviranja) da bi postali aktivniji, jer su samo aktivni molekuli podložni hemijskim promenama. Zavisno od načina na koji se dovodi energija aktiviranja, razlaganje eksplozivnih materija može se obavljati na tri načina: gorenjem, deflagracijom i detonacijom. Gorenju su podložne sve eksplozivne materije zavisno od temperature i vremena izlaganja visokim temperaturama. Temperatura gorenja je najčešće niža od temperature eksplozije. Gorenje eksploziva odvija se na račun hemijski ugrađenog kiseonika u eksploziv, bez prisustva kiseonika iz vazduha. Deflagracija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula predaje od sloja do sloja prenošenjem toplote. Brzina hemijskog razlaganja kod deflagracije je relativno niska i iznosi od nekoliko cm do nekoliko stotina metara u sekundi. Detonacija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa, koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. Detonaciona brzina razlaganja eksplozivnih materija dostiže vrednost od 1300-9300m/s. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva, gustine punjenja, prečnika patrone i dr. 1.1. PODELA EKSPLOZIVA Eksplozivi su prosta hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja, koja se pod uticajem spoljašnjeg impulsa trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Podela eksploziva i eksplozivnih materijala vrši se na sledeće načine: − po hemijskom sastavu, − po agregatnom stanju, − po relativnoj konzistenciji, − prema brzini razlaganja, − prema nameni. Po hemijskom sastavu eksplozive delimo na: − čista hemijska jedinjenja, − mehaničke smeše hemijskih jedinjenja. U čista hemijska jedinjenja spadaju eksplozivi koji imaju jedinstvene molekule u kojima su komponente (ugljenik, vodonik, kiseonik, azot i dr.) međusobno hemijski vezani u jedinstven sistem (trotil, nitroglicerin, pentrit, heksogen, fulminat žive i dr.).

2 Mehaničke smeše više hemijskih spojeva predstavljaju eksplozive kod kojih su ulazne komponente međusobno pomešane u mehaničku smešu, koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. Pri homogenizaciji ovih eksploziva vrši se mehaničko mešanje ulaznih komponenti bez hemijske reakcije. Prema agregatnom stanju i opštim fizičkim osobinama, eksplozive i eksplozivne materije delimo na: − gasovite eksplozivne smeše (metan-vazduh, acetilen-vazduh), − eksplozivne smeše čvrstih i tečnih materija sa gasovima (ugljena prašina-vazduh, derivati naftevazduh i dr.), − tečne eksplozivne smeše (nitro-benzo-azotna kiselina i dr.), − smeše čvrstih i tečnih eksplozivnih materija (nitroglicerin- amonijumnitrat, amonijumnitrat-dizel gorivo), − čvrsta eksplozivna jedinjenja ili smeše (trinitrotoluol, heksogen, amonijumnitrat, trinitrotoluol i dr.). Prema relativnoj konzistenciji eksplozive delimo na: − praškaste, − poluplastične, − plastične, − vodoplastične - kašaste, − granulirane, − presovane, − livene. Prema brzini razlaganja i načinu delovanja eksplozive delimo na: − brizantne, i − deflagrantne. Prema nameni eksplozivi se dele na: − eksplozive za radove na površini, − eksplozive za radove pod zemljom, − eksplozive za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine (metanski sigurnosni eksplozivi), − eksplozive za specijalne svrhe. 1.2. KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVA Karakteristike rudarskih eksploziva zavise od sastava i kvaliteta sirovina za dobijanje eksploziva. Sastav eksploziva mora biti takav da pri eksploziji ne oslobađa štetne gasove ili ostavlja čvrste ostatke. Osobine rudarskih eksploziva mogu se grupisati u dve osnovne grupe i to: − fizičko – hemijske osobine, i − tehničko - minerske osobine. Između ovih osobina postoji međusobna zavisnost o čemu se pri proizvodnji eksploziva mora voditi računa. Rudarskim stručnjacima je od izuzetne važnosti dobro poznavanje svih osobina eksploziva, a naročito tehničko-minerskih, radi njihove što pravilnije i efikasnije primene u eksploataciji. Ispitivanje tehničko-minerskih osobina rudarskih eksploziva vrši se obavezno pri proizvodnji eksploziva, a i kasnije u toku njihove upotrebe. Uslovi za izradu i isporuku rudarskih eksploziva dati su u JUS-u H.D1.020. U daljem tekstu obradiće se važnije fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike eksploziva. Postupci njihovog određivanja detaljno su obrađeni u Praktikumu - Metode ispitivanja. 1.2.1. Fizičko-hemijske karakteristike eksploziva Najvažnije fizičko-hemijske osobine eksploziva su: gustina, bilans kiseonika, hemijsko razlaganje eksploziva, brzina razlaganja, hemijska stabilnost, granični prečnik eksplozivnog punjenja, osetljivost na iniciranje, pritisak eksplozije, toplota i temperatura eksplozije, gustina patrone, vodootpornost i dr. Gustina je osobina od koje u velikoj meri zavise karakteristike eksploziva. Postoji nekoliko gustina eksploziva, kao što su: gustina punjenja, kritična gustina, nasipna gustina, gustina minskog punjenja i dr. Gustina punjenja predstavlja odnos mase eksploziva i ukupne zapremine, uključujući sve pore i šupljine među kristalima koje ostaju nakon patroniranja, presovanja ili livenja eksploziva. Kod rudarskih eksploziva kreće se oko 1,0g/cm3 za praškaste vrste i oko 1,5g/cm3 za plastične vrste eksploziva. Kritična gustina je maksimalna gustina pri kojoj eksploziv sigurno (stabilno) detonira. Pri daljem povećanju gustine iznad kritične eksplozija izostaje. Nasipna (gravimetrijska) gustina je gustina koja se postiže pri sobodnom padu eksploziva. Izražava se u kg/l. Zavisi od veličine i oblika kristala, visine sa koje eksploziv pada, sadržaja vlage i dr. Gustina minskog punjenja je odnos mase eksploziva i zapremine dela minske bušotine u koju se stavlja eksploziv.

3 Bilans kiseonika predstavlja razliku količine kiseonika koja se nalazi u sastavu eksploziva (hemijski vezanog) i količine koja je potrebna za potpunu oksidaciju (sagorevanje) ugljenika, vodonika i drugih alkalnih metala. U zavisnosti od toga da li u gasovitim produktima razloženog eksploziva ima molekula kiseonika ili nema, razlikuju se tri slučaja: − pozitivan bilans kiseonika, − uravnotežen (nulti) bilans kiseonika, − negativan bilans kiseonika. Eksploziv ima pozitivan bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja ima slobodnog kiseonika, koji je preostao posle potpune oksidacije ugljenika u CO2 i vodonika u H2O. Jako pozitivan bilans kiseonika je štetan, jer dolazi do njegovog gorenja i stvaranja azotnih oksida. Eksploziv ima nulti (uravnotežen) bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja nema slobodnih molekula kiseonika. Takav odnos sastavnih komponenti naziva se stehiometrijskim. Eksploziv ima negativan bilans kiseonika kada je količina ugrađenog kiseonika nedovoljna za potpunu oksidaciju svih sagorljivih elemenata iz eksploziva. Tada se u produktima sagorevanja pojavljuje veća količina otrovnih gasova zbog nepotpune oksidacije, kao što su: ugljenmonoksid, oksidi azota, sumporni gasovi itd., koji su veoma opasni po zdravlje ljudi. Eksplozivi namenjeni za podzemnu eksploataciju moraju imati pozitivan bilans kiseonika, a eksplozivi namenjeni za površinsku eksploataciju mogu imati i negativan bilans kiseonika. Bilans kiseonika za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd dat je izrazom:

b ⎞ ⎤ M O2 ⎡ ⎛ K b = ⎢d − ⎜ 2 a + ⎟ ⎥ ⋅ 100% 2⎠⎦ ME ⎣ ⎝
gde je: d - broj molekula kiseonika u eksplozivu, a – broj molekula ugljenika u eksplozivu, b – broj molekula vodonika u eksplozivu, M O 2 – molekulska masa kiseonika, ME – molekulska masa eksploziva. U tabeli 1. dat je bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija. Tab. 1. Bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija Eksplozivna Bilans Eksplozivna Bilans materija kiseonika, % materija kiseonika, % natrijumnitrat +47,1 aluminijum -89,0 kalijumnitrat +39,6 drveno brašno -127,4 amonijumnitrat +20,0 trotil -74,0 nitroglicerin +3,52 papir -130,0 nitroglikol 0,00 drveni ugalj -191,0 heksogen -21,6 parafin -346,0 tetril -47,4 Hemijsko razlaganje eksploziva predstavlja oksidaciju sagorljivih elemenata u masi eksploziva, pri čemu nastaju produkti eksplozije. Jednačina hemijskog razlaganja za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd data je izrazom:

C a H b N c O d = aCO 2 +

1⎛ b c b ⎞ H 2 O + N 2 + ⎜ d − − 2a⎟ O 2 ⎠ 2 2 2⎝ 2

Na osnovu jednačine hemijskog razlaganja eksploziva vidi se da se u gasovitim produktima potpune detonacije nalaze: ugljendioksid, vodonik, kiseonik, azot, voda ili vodena para, kao i smeše zasićenih i nezasićenih ugljovodonika. U produktima nepotpune detonacije pojavljuju se jako otrovni gasovi uglenmonoksid, azotovi oksidi i dr. Svaku eksploziju prati i izdvajanje velike količine toplote. Sastav gasovitih produkata nastalih pri hemijskom razlaganju eksploziva zavisi od hemijskog sastava, brzine razlaganja eksploziva i sredine u kojoj se eksplozija odvija (zatvorena ili otvorena). U tabeli 56. (v. Praktikum-Metode ispitivanja) dat je udeo pojedinih produkata eksplozije nekih eksplozivnih materija i sastavnih komponenti eksploziva. Brzina hemijskog razlaganja predstavlja brzinu provođenja energije aktiviranja kroz masu eksploziva. Na osnovu brzine hemijskog razlaganja eksplozivi se dele na: deflagrantne i brizantne. Kod deflagrantnih eksploziva energija aktiviranja prenosi se kroz masu eksploziva provođenjem toplote, dok kod brizantnih eksploziva putem detonacionog-udarnog talasa. Prenošenje energije aktiviranja putem detonacionog talasa je mnogo brže nego provođenjem toplote.

Kod brizantnih eksploziva udarnim dejstvom pritisaka detonacije stena se zdrobi. Fulminat žive. date su vrednosti pritiska eksplozije nekih eksploziva. Osetljivost (senzitivnost) eksploziva predstavlja otpornost eksploziva prema spoljnim faktorima. Higroskopnost je karakteristična za praškaste eksplozive: amonijumnitrat. povišena temperatura. a vojnih do 9300m/s). Pri manjem prečniku od graničnog prečnika detonacije. stakla i sl. praškaste amonijum-nitratske eksplozive i dr. dok brzina detonacije brizantnih eksploziva dostiže više hiljada metara u sekundi (kod privrednih eksploziva najčešće od 3000-7300m/s. Početni inicijalni impuls može biti: − toplotni (plamen.4 Kriva udarnog talasa pri detonaciji shematski je data na sl. usled čega postaju praktično neupotrebljivi. gustine patroniranja. udar. Manji kristali eksploziva apsorbuju više molekula vode iz vazduha. Određuje se eksperimentalno pomoću kalorimetra za eksplozive ili računskim putem. Veličina kritičnog prečnika detonacije zavisi od sastava i vrste eksploziva. Dinamiti na temperaturama ispod +80C "smrzavaju se" i postaju vrlo osetljivi na potres i trenje. Tab.). − mehanički (udar. trenje itd. Temperatura eksplozije predstavlja maksimalnu temperaturu do koje se pri eksploziji zagreju produkti eksplozije. zagrevanje. plamen i sl. kao što su: vlaga. brzina razlaganja crnog baruta je oko 400m/s). koji eksplodiraju pod dejstvom povišene temperature (iskra. vlažnosti i dr. i − pritisak detonacije ostvaren u sloju eksploziva zahvaćenog talasom detonacije. pa detonacija prestaje.) jako povećavaju osetljivost eksploziva prema udaru.). a samim tim i brzine proticanja udarnog talasa kroz eksplozivnu masu. Mnogi brizantni eksplozivi (praskavi želatin. 1. potres. fulminata žive i azida olova. Veličina početnog inicijalnog impulsa zavisi od osetljivosti eksplozivne materije. trenje i dr. U tabeli 5. Stepen zbijenosti praškastih eksploziva smanjuje njihovu osetljivost ako se pređe izvesna granica. Osetljivost eksploziva prema udaru i potresu kreće se u vrlo širokim granicama. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva i dobijenih produkata eksplozije. Početni inicijalni impuls predstavlja neophodan i dovoljno snažan impuls za početak razlaganja eksploziva. amonal i dr. Za svaki eksploziv određena je minimalna količina inicijalnog eksploziva koja izaziva potpuno razlaganje. Izražava se u kJ/molu ili kJ/kg. 5.) kad dođu u kontakt sa plamenom samo se upale i gore bez eksplozije. a zatim se pritiskom gasova razdrobljeni materijal razbaca. Određuje se eksperimentalno spektografskom metodom ili računskim putem. Sl. Kod brizantnih eksploziva razlikuju se: − pritisak gasova ostvaren neposredno posle eksplozije eksploziva u određenom prostoru. snop zraka i sl. Pritisak eksplozije predstavlja zbir pritiska gasova i pritiska detonacije. − hemijski (reakcije sa oslobađanjem toplote). pri stalnoj zapremini. Osetljivost prema toploti je naročito velika kod baruta. Pritisak eksplozije nekih eksploziva Brzina Pritisak Pritisak Eksploziv Gustina detonacije detonacije gasova . zbog čega se koriste za izradu sredstava za paljenje eksploziva. to je opasnost od detonacije eksploziva veća i obratno. Što je temperatura eksplozije niža. Ovi eksplozivi kad se jače ovlaže teško detoniraju ili u opšte ne mogu detonirati. Prisustvo oštrih čestica u eksplozivu (pesak. Granični prečnik eksplozivnog punjenja predstavlja minimalni prečnik punjenja ispod koga se ne može izazvati detonacija eksploziva. Ukoliko eksploziv ima veći procenat senzibilizatora kritični prečnik je manji. v-brzina rasprostiranja Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja do 1000 m/s (npr. dinamit. Kriva udarnog talasa pri detonaciji: p-pritisak eksplozije. homogenosti mase. Kod deflagrantnih eksploziva dolazi do izražaja samo pritisak gasova.). Higroskopnost je osobina pojedinih eksploziva da na svojim kristalnim površinama apsorbuju molekule vode iz vazduha. hemijski gubici usled bočnog rasipanja dovode do znatnog smanjenja energiju udarnog talasa. čestice metala. Toplota eksplozije je količina toplote koja se oslobodi pri potpunom eksplozivnom razlaganju 1kg ili 1mola eksploziva. azid olova i drugi inicijalni eksplozivi veoma su osetljivi na udar i potres. Ukoliko je veća količina oslobođene toplote pri eksploziji utoliko je veća i radna sposobnost eksploziva. 1. Ovako oslabljena energija talasa više nije u stanju da izazove hemijsko razlaganje u ostalim delovima eksplozivnog punjenja. Male kritične prečnike imaju vrlo osetljivi i jako brizantni eksplozivi. Primese uljanih i voštanih materija umanjuju osetljivost eksploziva pri potresu. kako bi se eksploziv potpuno razložila sa najvećom brzinom detonacije.

2 1. koja se zasniva na upoređenju brzine detonacije detonirajućeg štapina i brzine detonacije ispitivanog eksploziva. ali ne kod svih. Ovakve smeše sadrže u sebi sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja.brzina detonacije.63 1. tj. Ukoliko je detonaciona brzina veća i razorna snaga eksploziva je veća i obratno.0002s i 0. brzina detonacije. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu. Eksperimentalno radna sposobnost se može odrediti na sledeće načine: proširenjem standardnog olovnog bloka-metoda Traucla.p. Radna sposobnost se definiše kao ukupno dejstvo pritiska gasova i pritiska detonacije. koje imaju određene uloge u sastavu eksploziva: Potencijalni nosioci kiseonika ulaze u sastav eksploziva sa ciljem da obezbede potpuno sagorevanje komponenti eksploziva. Detonaciona brzina kod brizantnih eksploziva menja se sa promenom gustine. predstavlja jednu od najstarijih i najčešće primenjivanih metoda za ispitivanje efikasnosti eksploziva. relativna radna sposobnost). Izražava se u cm3. Radna sposobnost po ovoj metodi predstavlja proširenja cilindrične rupe u olovnom bloku prečnika 200mm i visine 200mm. Brzina detonacije predstavlja brzinu detonacionog talasa koji se kreće kroz masu eksploziva konstantnom brzinom. po Kast-u. sigurnost na metan i eksplozivnu ugljenu prašinu i dr. Prenos detonacije je sposobnost eksploziva da se energija aktiviranja sa udarne patrone prenese na susednu pasivnu patronu eksploziva. Brzina detonacije određuje se po metodi Dotriša (Dautrich). rede po metodi Kasta. Radna sposobnost i brizantnost spadaju u grupu najvažnijih tehničko-minerskih karakteristika eksploziva. p .) proizvode mali plamen. metanski eksplozivi i dr. na osnovu kojih se u praksi najčešće vrši izbor eksploziva. Veličina i trajanje plamena eksplozije su važne osobine eksploziva za rudnike sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Trajanje plamena eksplozije kreće se između 0. Eksplozivi sa velikom toplotom eksplozije (dinamiti i crni barut) proizvode veliki plamen. Veličina plamena eksplozije raste sa količinom oslobođene toplote eksplozije. Brizantnost se određuje po metodi Hesa. brizantnost. Predstavlja maksimalno rastojanje u cm na kome dolazi do potpune detonacije pasivne patrone. to je eksploziv pouzdaniji pri upotrebi. Metoda proširenja standardnog olovnog bloka. Brzina se izražava u m/s. Brizantnost je mera moći drobljenja (rasprskavanja) i svodi se uglavnom na detonacioni pritisak. ili ukratko kao jačina eksploziva. koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. svetlosnim ili optičkim hronografom i elektronskim brojačem.25 sekundi i raste sa količinom oslobođene toplote.5 crni barut minerska želatina dinamit kg/l 1. prenos detonacije.gustina eksploziva. Izražava se u mm. Eksplozivi i eksplozivne materije izrađuju se od različitih komponenti.53 m/s do 400 7800 6500 MPa 16800 11000 MPa 340 5680 2900 1.2. v . balističkim klatnom (tzv. Po Hesu brizantnost se određuje na osnovu zbijanja standardnih olovnih valjčića. Senzibilizatori su materije koje se dodaju radi povećanja osetljivosti i radne sposobnosti eksploziva (trotil. Tehničko-minerske karakteristige eksploziva Najvažnije tehničko-minerske osobine eksloziva su: radna sposobnost. radna sposobnost se računa po formuli: R=ρ.2. veličina i trajanje plamena eksplozije. podvodnom eksplozijom.specifični pritisak. KOMPONENTE KOJE ULAZE U SASTAV EKSPLOZIVA Svi privredni eksplozivi su mehaničke smeše više hemijskih jedinjenja. Traucl test. relativna radna sposobnost. Ukoliko je rastojanje na kome dolazi do prenosa detonacije veće. Razorna snaga eksploziva zavisi od brzine detonacije. Najčešće korišćena metoda za određivanje brzine detonacije eksploziva je metoda po Dotrišu.v gde je: ρ . osetljivost na udar. koje izvrši eksploziv pri detonaciji iznad valjaka. nitroglikol. Kao potencijalni nosioci kiseonika najčešće se koriste nitrati kalijuma i natrijuma. 2. .). sa povećanjem gustine povećava se i detonaciona brzina. krater testom i drugim metodama. Teorijski. dok oni sa srazmerno malom toplotom eksplozije (amonijumnitratski. želirani nitroglicerin i dr.

koji se široko primenjuju u privredi. Kao materije za sniženje temperature koriste se natrijumhlorid. u vajarstvu i sl. kamenolomima ukrasnog kamena i drugih građevinskih materijala. . a u zatvorenom do 400m/s. Složeni brizantni eksplozivi su po sastavu smeše više hemijskih spojeva. RUDARSKI EKSPLOZIVI Prema brzini razlaganja i načinu delovanja rudarske eksplozive delimo na: − deflagrantne. Materije za stabilnost suspenzije i viskozitet su supstance koje lako hidrolizuju. kako bi se sprečilo samopaljenje eksplozivne smeše u jamskom vazduhu.5kg. složeni brizantni eksplozivi se dele na: amonijumnitratske i nitroglicerinske složene eksplozive.6 Sagorljive materije potpomažu sagorevanje i povećavaju količinu oslobođene energije. već ga treba uništiti. zbog izrazito sporog i pretežno potisnog dejstva. "cvetanje" baruta. retortnog drvenog uglja-ćumura (15%) i sumpora (10%). Prosejavanjem kroz sita vrši se obesprašivanje i klasiranje zrna po krupnoći. jer se energija aktiviranja predaje od sloja do sloja provođenjem toplote. U zavisnosti od primenjenog prostog brizantnog eksploziva kao osnovnog sastojka. Na otvorenom prostoru gori brzinom od 3-5m/s. pa ga treba čuvati na suvom mestu. Rudarski crni barut je eksploziv koji se. Sastoji se od dobro homogenizovane mešavine kalijumnitrata (75%). upotrebljava svuda tamo gde se prilikom miniranja žele dobiti veliki neoštećeni blokovi stena. guar i dr. npr. čime se sprečava međusobni kontakt kristala i njihovo trenje. crni barut je vrlo higroskopan (već sa 15% vlage ne može se zapaliti). Koristi se za izradu sporogorećih štapina.1. tako što kristale eksplozivne materije presvuku slojem inertne materije. koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. na izvesnim specijalnim područjima miniranja još uvek zadržao.5%vlage) i eventualno poliraju grafitom premetanjem u bubnjevima. Kasnije je u praksi bio zamenjen jačim i savremenijim eksplozivima. i − brizantne eksplozive. Za paljenje crnog baruta upotrebljava se sporogoreći štapin sa ili bez detonatora ili detonirajući štapin. kalijumhlorid i druge inertne soli. Rudarski crni barut standardno se pakuje u polietilenske kese mase 2. 3. Pri eksploziji ostavlja deo čvrstog ostatka (čađ). Zbog toga se vrlo retko upotrebljavaju sami.2. a onda hidrauličnim presama ispresuje u pogače. 3. Materije za sniženje temperature eksplozije dodaju se radi sniženja početne temperature eksplozije. Ova pojava poznata je kao tzv. Dobijene pogače izdrobe se u zrna koja se suše (do ispod 0. Kalijumnitrat je potreban da obezbedi potrebni kiseonik za sagorevanje drvenog uglja i sumpora. Ako takav barut osušimo. Crni barut je glavni predstavnik deflagrantnih eksploziva. Za izradu baruta komponente se pojedinačno ili po dve zajedno usitne u mlinovima sa kuglama. a naročito električnom varnicom. Vlažan barut poznaje se po tome što zrna postaju mutna i drobe se među prstima. DEFLAGRANTNI EKSPLOZIVI Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja. na njemu se pojavljuju mali beli kristali kalijumnitrata. a ostaju na situ otvora 0. a zatim dobro izmešaju u bubnjevima sa kožnom oblogom. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije. Mešavina se ovlaži sa nešto vode (15%). Za flegmatizaciju se koriste razne vrste sintetičkih voskova i razne vrste polimera. dizel gorivo. Najčešće se koristi natrijumova so karboksimetil-celuloze. 3.2mm. Zrna običnog rudarskog crnog baruta prolaze kroz sito otvora 3mm. ali se uprkos tome. i − složene brizantne eksplozive. Mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju (metalni prahovi.). Takav barut ne sme upotrebljavati. BRIZANTNI EKSPLOZIVI Brizantni eksplozivi su eksplozivi kod kojih se energija aktiviranja prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa. Najčešće se prosti brizantni eksplozivi koriste kao brizantna komponenta pri izradi složenih eksploziva. Crni barut spada u najstarije poznate eksplozive koji su se koristili za miniranje. retortni drveni ugalj i dr. Sumpor obezbeđuje lakše paljenje i ravnomernije sagorevanje baruta. osim za izradu inicijalnih eksploziva i za neke vojne potrebe. Brizantni eksplozivi se dele na: − proste brizantne eksplozive. Osnovna karakteristika crnog baruta je da se vrlo lako pali plamenom. Zbog toga što sadrži drveni ugalj i kalijum nitrat. Prosti brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu najčešće čisti hemijski spojevi. Flegmatizatori su materije koje smanjuju osetljivost eksploziva. zgusne pod žrvnjem.

3. vodoplastični (kašasti) i granulirani. Dodatak sumporne kiseline neophodan je radi vezivanja oslobođene vode. − amonijumnitrat. nalik na nitroglicerin. Po spoljašnjem izgledu nitroceluloza se ne razlikuje od običnog pamuka ili celuloze. kao i otežanom transportu jer je u tečnom stanju.1.C3H5(ONO2)3 Nitroglicerin je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na trovalentni alkohol glicerin C3H5(OH)3. Pentrit (nitropentaeritrit) . 3. vodostabilan je). Sa nitroglicerinom se meša u svim odnosima. Nastali uljasti nitroglicerin.2. Nitroglikol . To je bela ili žućkasta vlaknasta masa. koju dobro rastvara. izdvaja se na površini rastvora odakle se odvaja. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 15cm. 3. Nitroglicerin .1.6g/cm3. Za dobijanje nitroceluloze koristi se kratkovlaknasta pamučna celuloza. Dodatkom nitroceluloze nitroglicerin prelazi u više ili manje meki želatin. U novije vreme koristi se sintetički glicerin dobijen iz propilena u rafinerijama nafte. Zatim se ispira vodom. Nitroceluloza se upotrebljava za izradu plastičnih nitro-glicerinskih eksploziva. i − inicijalne eksplozive (fulminat žive. Lako isparava i pri umerenoj temperaturi. 3. S obzirom da je stvaranje nitroglicerina praćeno razvijanjem toplote. toplota eksplozije oko 6300kJ/kg. Manje je osetljiv prema udaru i potresu od nitroglicerina. lako prelazi u želatin i pri normalnoj temperaturi. Nitroglicerin je bezbojna prozirna uljasta tečnost. oslobađa zaostalih kiselina dodavanjem rastvora sode. Ima važnu osobinu da sa nitroglicerinom i nitroglikolom gradi trajnu želatinsku masu. To je bezbojna prozirna uljasta tečnost. Čisti nitroglicerin nema praktičnu primenu zbog svoje velike osetljivosti na udar i trenje.1. poluplastični. 3.1. to se mešavina glicerina i kiselina mora stalno hladiti.2. olovo trinitroresorcinat i dr. U suvom stanju je vrlo osetljiv prema udaru i trenju. Prosti brizantni eksplozivi Prosti brizantni eksplozivi obuhvataju: − estre azotne kiseline (nitroglicerin. Zahvaljujući nitroglikolu današnji nitroglicerinski eksplozivi se mogu koristiti i čuvati na temperaturama do -250C. pentrit). Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 6cm. tetril). Upotrebljava se kao dodatak nitroglicerinu pri izradi nitroglicerinskih eksploziva. pri čemu postaje jako osetljiv na udar i trenje. sladunjavog ukusa. "smrzava" se.2. Brzina detonacije mu je oko 7800m/s. temperatura eksplozije oko 41000C. tj. gustine 1. radna sposobnost 550cm3.). Zbog ove osobine nitroglicerinu se pri izradi privrednih eksploziva dodaje nitroglikol. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene.2.C2H4(ONO2)2 Nitroglikol je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na di-glikol. Za proizvodnju privrednih eksploziva proizvodi se posebna vrsta nitroceluloze poznata kao kolodijum pamuk. dok je u vodi neznatno rastvorljiv (tj. temperatura eksplozije 40600C. Eksplozivi izrađeni na bazi nitroglicerina.C(CH2ONO2)4 .5g/cm3. Zbog toga se dodaje nitroglicerinu (u količini od 20-30%). s obzirom na veliku osetljivost na udar i trenje. Nitroceluloza . kao specifično lakši. koja bi razblaživanjem azotne kiseline prekinula proces.2. Nitroglicerin. bez mirisa. nitroglikol. Dobro je rastvorljiv u organskim materijama.4. Za izradu složenih eksploziva predstavlja nezamenljivu komponentu. nitroceluloza. radi sprečavanja kristalizacije ("smrzavanja") nitroglicerina pri nižim temperaturama. Gustina kolodijum pamuka je 1.6g/cm3.30C.C24H40-nO20-n(ON2)n Nitroceluloza je proizvod nitriranja čiste celuloze (C24H40O20). Detonaciona brzina mu je oko 8000m/s. nastaje po jednačini: C3H5(OH)3 + 3HNO3 = C3H5(ONO2)3 + 3H2O Pri tehničkoj proizvodnji nitroglicerina upotrebljava se mešavina azotne i sumporne kiseline u koju se uliva glicerin. ali ima svojstva brizantnog eksploziva. kod kojih je 25% nitroglicerina zamenjeno nitroglikolom. osetljiva na udar i trenje. − nitrotela (trotil. zavisno od vrste i količine dodate nitroceluloze. olovo azid. Ima nisku tačku mržnjenja oko -22.2. Zahteva veoma pažljivo rukovanje. gasna zapremina 715l/kg. i − sigurnosne metanske eksplozive.7 Prema agregatnom stanju složeni brizantni eksplozivi uglavnom se proizvode u čvrstom stanju kao: praškasti.1. brizantnost 19mm. Loša osobina nitroglicerina je što kristališe u čvrstu masu već na +80C. gustine 1. plastični.3. U vodi se znatno jače rastvara od nitroglicerina. Dodatkom nitroceluloze. Bilans kiseonika je pozitivan.1. ili tačnije glicerin trinitrat C3H5(ONO2)3. amonijumnitratskih poluplastičnih i želiranih eksploziva. lako zapaljiva. pa ponovo ispira vodom da bi se oslobodio primesa sode. imaju tačku mržnjenja na oko -250C. kao i bezdimnih baruta.

Upotrebljavaju se za proizvodnju detonatorskih kapisli i električnih detonatora. a izvanredan oksidans. zapremina gasnih produkata 980l/kg. Najpoznatiji inicijalni eksplozivi su: fulminat žive.Hg(CNO)2 . 3.oksidans.5. Mešavina pentrita i trotila poznata je kao pentolit. pa se može koristiti i pod vodom. U novije vreme proizvodi se granulisani amonijumnitrat. teško rastvorljivi u vodi.48g/cm3. gorkog ukusa. Trotil se koristi kao brizantna komponenta većine privrednih eksploziva i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli.NH4NO3 Amonijumnitrat se dobija direktnim spajanjem sintetičkog amonijaka i sintetičke azotne kiseline. ima veliku brzinu detonacije oko 8400m/s pri gustini od 1. Srazmerno je manje osetljiv na udar i trenje.6.1.). koji je pogodniji za proizvodnju eksploziva. Srazmerno je malo osetljiv prema udaru i trenju.80g/cm3. azotovi oksidi i dr. Trotil je bez mirisa. bez upotrebe drugog eksploziva.2. a potpuno rastvorljivi u acetonu.5% kaolina i 0. Lako se presuje i lije u razne geometrijske forme. zbog čega u gasovitim produktima nakon detonacije ima mnogo otrovnih gasova (CO.2g kiseonika. olovo trinitroresorcinat i azid srebra. tačka topljenja 1700C. Pentrit je vrlo jak brizantni eksploziv. što ga čini podesnim za izradu AN-FO smeša. Uparavanjem u vakumu dobija se sitnije iskristalisani amonijumnitrat. olovo azid.C6H2(NO2)3NCH3NO2 Tetril se dobija nitriranjem metil ili dimetil anilina. a većinom je ipak žućkaste boje. kao čist retko se upotrebljava za miniranje. 3. Higroskopan je. Tetril (tetranitrometilanilin) . U čistom obliku amonijumnitrat sadrži: 34%N. po jednačini: NH3 + HNO3 = NH4NO3 Završna faza dobijanja amonijumnitrata obuhvata uparavanje rastvora u otvorenim kotlovima ili vakumu. Ako se pentrit pomeša sa trotilom. Vrlo je osetljiv prema inicijalnom impulsu. Vrlo je stabilan i nije higroskopan. Toplota eksplozije je oko 1430kJ/kg. Optimalna gustina je 1. Potpuno čist trotil dobija se naknadnom prekristalizacijom iz alkoholnog rastvora. Povećanje osetljivosti AN postiže se dodavanjem 3. Amonijumnitrat (AN) predstavlja slab eksploziv. Fulminat žive . koji se upotrebljava za izradu pojačnika (bustera) za iniciranje neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša. Amonijumnitrat se upotrebljava za proizvodnju amonijum-nitratskih eksploziva raznih vrsta i kao dodatak nekim nitroglicerinskim eksplozivima. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 90cm.2.1. 3.1. koji se koristi za proizvodnju amonijumnitratskih-uljnih eksplozivnih smeša (AN-FO smeša). U toploj vodi se lako rastvara. Dugo godina smatralo se da je AN neeksplozivno i bezopasno jedinjenje i da u sastavu eksploziva služi samo kao nosilac kiseonika . Iskristalisani trotil se ispira vodom da bi se oslobodio zaostalih kiselina.7. Amonijumnitrat . U vodi se ne rastvara i ne gubi eksplozivna svojstva. 5%H i 60%O od čega se 20% nalazi u slobodnom stanju. temperatura eksplozije 15500C. Presovanjem može povećati gustinu od 1. To su beli fini kristali.725g/cm3. kad se još uvek može lako dovesti do detonacije. 3. brzina detonacije 15004200m/s.8.1. U čistom stanju gradi bele kristale.C6H2(NO2)3 . Kritični prečnik zavisi od granulacije kristala i kreće se od 100-300mm. Upotrebljava se za izradu srži detonirajućih štapina i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. Gustina kristalnog amonijumnitrata je 1.1. CH3 Trotil (TNT) se dobija nitriraranjem dinitrotoluola koncentrovanom azotnom kiselinom i oleumom. Amonijumnitrat je beličast sitno iskristalisani prah. Ima odlične tehničko-minerske karakteristike. osetljivost na udar se znatno smanjuje. radna sposobnost 160-230cm3. Izuzetno su osetljivi na udar.8 Pentrit je proizvod nitriranja četvorovalentnog alkohola (pentaeritrita) azotnom kiselinom.68 do 1. Brzina detonacije je od 6500-6900m/s.2. pa lako detoniraju posle veoma kratkog vremena sagorevanja. Inicijalni eksplozivi Inicijalni eksplozivi su brizantni eksplozivi koji se mogu neposredno dovesti do eksplozije.8. Granulisani amonijumnitrat odlikuje se velikom poroznošću (oko 0. Tetril se uglavnom upotrebljava kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 25cm. alkoholu i etru. Trotil (trinitrotoluol) .75% voska. Pri eksploziji 1g AN dobije se 0. nagriza kožu. 3.1.44-1.2.62g/cm3 i veliku toplotu eksplozije oko 5870kJ/kg.2. varnicu.7cm3/g). toplotu i trenje. Ima vrlo nepovoljan bilans kiseonika (-74%).

Olovo azid . vrlo osetljiv na udar. osetljivost fulminata žive se može znatno smanjiti (dobija se flegmatizovani fulminat žive).42g/cm3.2. i − sigurnosne metanske eksplozive. najčešće olovo trinitroresorcinata. Znatno je jači od živinog fulminata. Reakcija je praćena ključanjem. je oko 5400m/s. Olovo trinitroresorcinat . pri čemu se azid olova obori kao sitno iskristalisan beličast prah.). tako da pri vlažnosti od 5% dolazi do delimične eksplozije pri udaru. Elektrodetonatori sa olovo azidom ne smeju se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine.5g. danas se u privredi. Prema udaru i trenju manje je osetljiv od fulminata žive. 8. Zbog svojih dobrih osobina sve više potiskuje živin fulminat. To je sitno iskristalasta materija smeđe boje. Ima negativan bilans kiseonika (-17%).Pb(N3)2 Olovo azid nastaje iz vodenog rastvora natrijum azida i olovo nitrata (ili acetata).9 Živin fulminat se dobija rastvaranjem žive u azotnoj kiselini i ulivanjem rastvora u etil alkohol. 6. Iako je vrlo stabilan i osetljiv na udar i trenje. Prema vlazi je manje osetljiv. Može se presovati pod visokim pritiskom (do 200MPa). Olovo azid se upotrebljava kao primarno punjenja detonatorskih kapisli. Brzina detonacije olovo azida. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 10cm.1. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi samo 4cm. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu. Fulminat žive je beli do svetlo sivi sitni kristalni prah.2. voštanih materija. mešavina želiranog nitroglicerina i nitroglikola i dr. 3.2.1. Dobija se u obliku bezbojnih ortorombičnih kristala koji su veoma osetljivi na udar i trenje. Detonira na temperaturi od 1900C.1. 3. velike brizantnosti.8.1.0g/cm3. parafina i dr.4-0. Brzina detonacije.2.C6H(NO2)3O2 .1g/cm3. nije našao širu primenu u rudarstvu jer je dosta skup. Pod uticajem ugljendioksida raspada se. temperatura samozapaljenja 2900C. Pri vlažnosti od 10% fulminat se razlaže bez detonacije. uglavnom primenjuju amonijumnitratski i nitroglicerinski složeni eksplozivi. a nasipna 1. pri čemu se najpre izdvoje isparljivi sastojci. a da ne gubi osetljivost.6g/cm3 je oko 5400m/s.2. Proizvode se u praškastom i poluplastičnom stanju.4. a pri vlažnosti od 30% ne nastupa hemijsko razlaganje. a na dnu suda iskristališu iglice fulminata.01g/cm3. Lako se pali iskrom. 3. Ima visoku tačku zapaljivosti 320-3600C. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene. H2O Olovo trinitroresorcinat ("ten") nastaje iz vodenog rastvora olovonitrata (ili acetata) u koji se uliva rastvor Mg (ili Na) trinitroresorcinata. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi . Pb . a pri gustini od 4. oko 0. Količina živinog fulminata u kapisli br. zbog čega sa njim treba oprezno postupati. trenje i toplotu. specifična zapremina gasova je 308l/kg. Kapisle moraju biti od aluminijuma. jer je jeftiniji. 3.8g/cm3 je oko 4500m/s.3.8g/cm3. Dodatkom ulja. stvarajući azotvodoničnu kiselinu koja je sklona detonaciji. Složeni brizantni eksplozivi Složeni brizantni eksplozivi predstavljaju smešu više prostih eksploziva i drugih materija. a u kapisli br. Gustina olovo azida je 4. U zavisnosti od primenjenog prostog eksploziva. Specifična zapremina gasova je 243l/kg. koja u sebi sadrži sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja.2.3-0. jer i sa 30% vlage reaguje kao u suvom stanju. pri gustini od 4.8. drveno brašno. je oko 0. relativna energija u odnosu na TNT je 45%. 3.8. osovinsko ulje. kristalna gustina je 4.2.22-1.1. pri gustini od 3. gustine 3. Vlaga smanjuje eksplozivne karakteristike živinog fulminata.2. a temperatura eksplozije 37300C. Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene imaju kao glavni sastojak amonijumnitrat sa raznim dodacima u cilju postizanja veće osetljivosti i veće radne sposobnosti.1.6g/cm3. Azid srebra Ag(N3)2 Azid srebra nastaje iz vodenog rastvora srebro nitrata i natrijum azida. Upotrebljava se kao primarno punjenje rudarskih kapisli.4g. 3. pa i u rudarstvu. Živin fulminat se prvenstveno koristi kao primarno punjenje detonatorskih kapisli. tetril i dr.2.2. jer olovo azid hemijski reaguje sa bakrom i nagriza ga. jači i sigurniji za rukovanje. Kristalna gustina je 5. namenjene za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Dodatci su razna nitrojedinjenja (trotil. Zbog toga se u kapislama iznad olovo azida stavlja sloj nekog drugog inicijalnog eksploziva.

drvenog brašna. u svom sastavu imaju oko 5% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol.2. dok na istoku (Rusiji) kao "igdaniti". 8. Najbolji sastav eksploziva je onaj kod koga je odnos gorućih i eksplozivnih komponenti takav da se obezbedi uravnotežen bilans kiseonika. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi kao brizantnu komponentu koriste trotil ili nitroglicerin. građevinarstvu. šumarstvu i poljoprivredi. osovinskog ulja i dr. Inicira se kapislom br. Pakuje se u plastične vreće za nasipanje u bušotine ili za pneumatsko punjenje. Primenjuju se kako na površinskim kopovima. a nisu pogodni za miniranje u bušotinama u kojima ima vode. Ne mogu se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Nitrol 2 je smeša izrađena od 92%AN i 8% gorivog ulja. Pakuju se u polietilenska creva standardnih prečnika (50-230mm). Primenjuju se za miniranje mekih do srednje čvrstih stena. nitroglicerin. Uglavnom se koriste za miniranje u suvim i vlažnim minskim bušotinama. za spajanje metala itd. pa se isključivo koristi za miniranje na površinskim kopovima i kamenolomima. heksogen i dr. Zbog sadržaja nitroglicerina sa nitroglikolom ne mrznu se ni kod najnižih zimskih temperatura. gde nisu prisutni metan i eksplozivna ugljena prašina. AN-FO smeše za mehanizovano punjenje proizvode se na mestu upotrebe. Kod nas je ova vrsta eksploziva našla najširu primenu na površinskim kopovima. svojstava i količine senzibilizatora. Prema vlazi dosta su osetljivi. Pakuju se u vreće od po 25 kg ili kartonske kutije. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem trotila sastoje se od: 60-85% amonijumnitrata. Iniciraju se klasičnim sredstvima za iniciranje: rudarskom kapislom. tako i na kamenolomima za miniranje srednje čvrstih i mekih stena. Malo su osetljivi na udar i trenja. AMONEKSI 1-4 su privredni eksplozivi namenjeni za miniranje u rudarstvu. Praškaste AN-FO smeše na bazi kristalnog amonijumnitrata i gorivog ulja kod nas su poznate pod imenom: Nitrol 1 i Nitrol 2. U rudarstvu se koriste kako na površinskim kopovima. uslova primene i čuvanja u magacinu. Nitroli se uspešno primenjuju u rudarstvu. a relativna vlažnost vazduha max 75%. Nitrol 1 je eksplozivna smeša izrađena od kristalnog amonijumnitrata sa tečnim (ili čvrstim) organskim gorivima. Praškasti i granulirani amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja Amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja izrađeni su na bazi kristalnog ili granuliranog amonijumnitrata i određenog procenta gorivog ulja (nafte). Obične . pirotehnike i hemije . Mogu se koristiti za zavarivanje. drveno brašno itd. do 17% trotila. dinitrotoluola.10 Amonijumnitratski praškasti eksplozivi su mehaničke smeše kristalnog amonijumnitrata sa eksplozivnim nitrojedinjenjima i neeksplozivnim gorućim dodacima. U rudarstvu se koriste za eksploataciju ukrasnog kamena. Za miniranje čvrstih stena koriste se pojačani AN eksplozivi sa dodatkom sprašenog aluminijuma do 5%. a izrađene su na bazi granuliranog-poroznog AN i gorivog ulja u određenim procentima i to: 94-97%AN i 6-3% gorivog ulja. zbog čega spadaju u eksplozive sigurne za rukovanje i transport. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe u bivšoj Jugoslaviji su viteziti. Pri niskim temperaturama nisu osetljivi i ne mrznu se. Patroniraju se u parafisani papir ili polietilenska creva standardnih prečnika (28-230mm) i masa (100-25000g). Manje su osetljivi na vlagu od praškastih eksploziva na bazi trotila.Kruševac proizvodi amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive opšte namene pod imenom AMONEKS 1-4 i amonijumnitratske praškaste eksplozive za specijalne namene pod imenom DEMEKS 1-3.1. građevinarstvu. 3. masa (500-25000g) ili plastične vreće. Koristi se za podzemna miniranja. poljoprivredi i nekim drugim privrednim granama. elektrodetonatorima i detonirajućim štapinom. šumarstvu. tako i u jamskoj eksploataciji. DEMEKSI 1-3 su niskobrizantni eksplozivi koji se uspešno primenjuju pri spajanju i obradi metala eksplozijom. Kritični prečnik je 60mm. osovinskog ulja i po potrebi boje. Primenjuju se za miniranje srednje čvrstih i čvrstih stena. Kritični prečnik je 32mm. Eksplozivna nitrojedinjenja su u praškastom ili tečnom stanju i to: trotil. trotila. Inicira se pentolitskim pojačnikom PP-300. Kao gorući neeksplozivni dodaci koriste se drvena strugotina. drvenog brašna. Na zapadu i kod nas ovi eksplozivi poznati su kao AN-FO smeše. površinsku obradu-otvrdnjavanje. Najpoznatiji AN-TNT eksplozivi u bivšoj Jugoslaviji poznati su pod imenom: kamniktiti. Zbog svog prostog sastava ove eksplozivne smeše spadaju u najsigurnije eksplozive za rukovanje.Trayal korporacija . higroskopni su. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem nitroglicerina su brizantni eksplozivi koji pored amonijumnitrata. amonali i pojačani amonali. Prenos detonacije je samo u direktnom kontaktu. Osetljivost amonijumnitratskih eksploziva na početni inicijalni impuls zavisi od kvaliteta izrade. uz dodatak sredstava protiv stvrdnjavanja. tj.2. a relativna vlažnost vazduha max 75%. dinitrotoluola. Pakuju se u parafisani papir i polietilenske kese. Isporučuju se u rasutom stanju. zbog čega se pakuju u parfinisani papir i polietilenske kese.2. Domaća fabrika eksploziva. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od-200C do +300C. Pakuje se u patrone standardnih prečnika.

1. koja se zatim pneumatskim putem ubacuje u minske bušotine. pirotehnike i hemije . senzibilizirajuće materije eksplozivnog i neeksplozivnog karaktera (bezdimni barut. kao što su: trotil. bezdimni barut. Smeša sa 94. AN-FO smeše se prvenstveno koriste za miniranje u suvim minskim bušotinama velikih prečnika. je namenjen za mehanizovano punjenje minskih bušotina u jamskoj eksploataciji.buster ili patrona običnog eksploziva (amonala).2.41. Za uspešnu i ekonomičnu primenu ovih eksploziva neophodno je uskladiti dimenzije pentolitskog pojačnika u odnosu na prečnik bušotine i količinu eksploziva.11 zrnaste neporozne vrste amonijumnitrata nisu podesne za izradu AN-FO smeša. Fabrika eksploziva. Gustina im je 1. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C. Metalni prahovi dodaju se radi povišenja toplote eksplozije. tako što AN-FO vozilo u separatnim bunkerima prevozi obe komponente (AN i gorivo ulje) do minskog polja. Za proizvodnju vodoplastičnih-Slurry eksploziva koristi se kristalni amonijumnitrat.Trayal korporacija . gde se uključivanjem odgovarajuće opreme na vozilu vrši spajanje komponenti u AN-FO smešu. U sastav eksploziva ulaze i sredstva protiv segregacije koja obezbeđuju stabilnost suspenzije i viskozitet. veličina i snaga pojačnika. kao što su: granulacija AN. Patronirani vodoplastični-slurry eksplozivi izrađuju se bez metalnih prahova ili sa sadržajem metalnih prahova. Sastoje se od zasićenog vodenog rastvora amonijumnitrata i drugih dodataka za pojačanje. Vodoplastični amonijumnitratski-Slurry eksplozivi Vodoplastični-"Slurry" eksplozivi predstavljaju najnovije eksplozivne smeše.Kruševac proizvodi patronirane vodoplastične-slurry eksplozive pod komercijalnim nazivom: DETONEKS. pri čemu imaju dopunsku oznaku M. Zbog svojih dobrih osobina Slurry eksplozivi su našli široku primenu kod masovnih miniranja na površinskim kopovima. Njihovim razvojem danas je prošireno polje primene na srednje i male prečnike bušotina. ANFEKS P je namenjen prvenstveno za punjenje minskih bušotina na površinskim kopovima i kamenolomima.5%AN i 5.Slurry eksplozivi za mehanizovano punjenje su eksplozivi koji se spravljaju na mestu miniranja. proizvodi vodoplastične Slurry eksplozive na mestu primene.5% gorivog ulja smatra se klasičnom i efikasnom smešom. U sastav eksploziva ulaze još stabilizatori i visokomolekularni plastifikatori radi postizanja dovoljne plastičnosti i stabilnosti smeše. 1. veliku gustinu i dobru vodootpornost. Zahvaljujući vodi i pogodnim plastifikatorima-zgušnjivačima ovi eksplozivi imaju kašastu konzistenciju. sprašeni aluminijum i dr.Trayal korporacija . kao što su natrijumova so karboksimetilceluloze.1.3. koji se rastvara u vodi (10-14% vode) dajući pri tome zasićen rastvor. Fabrika eksploziva. guar i dr. pirotehnike i hemije .Trayal korporacija . ANFO J. nafta i dr. kontakt sa zidom bušotine itd. pod komercijalnim nazivom: MAJDANITI. Fabrika eksploziva. . Pri takvom odnosu komponenti smeša ima nulti bilans kiseonika i razlaže se tako da u produktima eksplozije nema otrovnih gasova.2. čija primena kod nas i u svetu neprekidno raste. pri čemu dolazi do slabljenja ili gubljenja eksplozivnog svojstva smeše. Nisu osetljivi na klasična sredstva za iniciranje. gorivo ulje.) i metalne prahove kao visokoenergetska goriva. Tehničko-minerske karakteristike AN-FO smeša zavise od čitavog niza faktora. Optimalni rezultati pri miniranju vodoplastičnim-SLURRY eksplozivima dobijaju se kod primene na površinskim kopovima. a relativna vlažnost vazduha max 75%.Kruševac proizvodi AN-FO smeše za mehanizovano punjenje pod imenom: ANFEKS P i ANFO J. s obzirom da pri mešanju primaju ulje samo po površini i slabije ga zadržavaju u mešavini. Imaju veliki kritični prečnik φ 60 mm. gde je prečnik bušotine veći od 70mm. Razlaganje se odvija po jednačini: 3NH4NO3 + CH2 → 7H2O + CO2 + 3N2 + 3784kJ AN-FO smeše za mehanizovano punjenje prave se na mestu upotrebe. Vodoplastični eksplozivi se patroniraju u polietilenska creva standardnih prečnika (60-100mm) i masa (1500-4000g). gustina punjenja u bušotini.6g/cm3.Kruševac. pirotehnike i hemije . Vodoplastični eksplozivi u svom sastavu sadrže vodene rastvore oksidacionih soli (amonijumnitrata ili natrijumnitrata). vlažnost bušotine. 3. ili − proizvoditi na mestu upotrebe i direktno upumpavati u bušotine. a brzina detonacije 5000-6200m/s. Koriste se za miniranje čvrstih stena na površinskim kopovima. pa se za njihovo iniciranje primenjuje pentolitski pojačnik . što povećava sigurnost primene i omogućava mehanizovano punjenje minskih bušotina. gde se radi sa srednjim i velikim prečnicima bušotina. pa se mogu koristiti i u minskim bušotinama koje sadrže vodu. jer se amonijumnitrat lako rastvara u vodi. Vodoplastični-Slurry eksplozivi mogu se proizvoditi: − fabrički i pakovati u patrone određenih dimenzija. prečnik bušotine. Ne sme se koristiti za miniranje u bušotinama sa vodom. BORIT i BORIT M. trotil. Zbog sadržaja vode osetljivost na udar i trenje je izrazito smanjena. Vodoplastični .

geoviti. dok se ne postignu najoptimalniji rezultati. prahova aluminijuma. perliti. Emulzioni eksplozivi Emulzioni eksplozivi predstavljaju poslednju generaciju vodoplastičnih-Slurry eksploziva. Poseduju veliku brzinu detonacije. 8. Spajanje goriva i oksidanta u eksplozivnu smešu vrši se u toku punjenja minske bušotine. 25. 30. Mogu detonirati pod visokim hidrostatičkim pritiskom. Nastala kašasta smeša. a zatim se bez prekida automatski nastavlja pumpanje energetski slabijeg sastava u gornji deo minske bušotine.Trayal korporacija . predstavlja danas najsavremeniji način snabdevanja velikih površinskih kopova sa potrebnim količinama eksploziva. Osetljivi su na klasična sredstva za iniciranje. 35 i 40. drveno brašno. granulirani amonijumnitrat. Osnova za emulzione eksplozive je stabilna neeksplozivna emulzija izrađena na bazi klasičnog sistema oksidans-gorivo. trotil. emulzioni eksplozivi pokazuju veliku fleksibilnost. Kod ovog sistema postoji mogućnost punjenja minskih bušotina bez prekida. Vodotpornost majdanita je odlična. sa energetski različitim smešama. pirotehnike i hemije . relativno visoku gustinu i detonacioni pritisak. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su GEOVIT 26 i 36. atomizirani aluminijum. Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi u svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerinnitroglikol. To omogućava da se majdaniti jače energetske snage pumpaju na dno minske bušotine do željene visine. Ni jedna od komponenata koje ulaze u sastav Majdanita nije sama za sebe eksploziv.4. Emulzioni eksplozivi. U svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. Emulzije predstavljaju vodene rastvore neorganskih soli (oksidanti) i različitih gorivih materija: ulja. a da pri tom ne dolazi ni do kakve promene njegovog sastava. U pogledu konzistencije. stabilizatore i dr. pomoću pumpe i gumenog creva. Izlazeći iz creva spuštenog do dna bušotine pune vode. kakav daju pentolitski pojačivači . glikola.Kruševac ne proizvodi ovu vrstu eksploziva. U grupu amonijumnitratskih poluplastičnih eksploziva spadaju i eksplozivi za geofizička i seizmička istraživanja . Fabrika eksploziva.12 Majdaniti su kiseonično balansirane smeše vodenog rastvora amonijumnitrata (oksidant) i neeksplozivnih gorivih materija (dizelskog ulja. Namenjeni su za geofizička istraživanja. Sistem proizvodnje majdanita pomoću Slurry vozila.busteri ili slični brizantni eksplozivi visokog detonacionog pritiska. sprašenog uglja i dr. Fabrika eksploziva.2. Postojani su na visokim i niskim temperaturama.).Kruševac proizvodi emulzione eksplozive pod komercijalnim nazivom. rastopljenih voskova i dr. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su VITEZITI 20. metalni prahovi. Stub istisnute vode poprima ulogu čepa minske bušotine. Patroniraju se u plastična creva od polivinilhlorida. DETOLIT i DEMULEX. pirotehnike i hemije . U tehničkom smislu emulzije predstavljaju disperzni dvofazni sistem u kome je jedna faza dispergovana u drugoj.1. amonijumnitrat. imaju idealne detonacione karakteristike. Da bi ovako dobijena emulzija posedovala određena eksplozivna svojstva dodaju joj se različiti aditivi. ferosilicijuma.Trayal korporacija . Otporni su na uticaj vlage i vode.2. ni smanjenja eksplozivnih svojstava. Aktiviraju se jakim pentolitskim pojačivačem ili rudarskom kapislom br.5. barijeve sulfate i druge komponente. kao što su: stakleni ili plastični mikrobaloni. direktno se upumpava u minsku bušotinu. Energija koja se pri eksploziji oslobađa je rezultat vrlo brze oksidaciono-redukcione reakcije između goriva i oksidanta. a koja nastaje kada se smeša inicira snažnim pojačivačem visokog detonacionog pritiska. Otporni su na visoke i niske temperature. sa prečnicima bušotina od φ30-300mm. ferosilicijum i sl. Za aktiviranje zahtevaju snažan inicijalni impuls. Slurry vozilo u odvojenim bunkerima nosi vodeni rastvor oksidanata i smešu goriva do minskog polja. 3.1.2. zavisno od vrste i tipa. Majdaniti su eksplozivi koji svoju punu detonacionu sposobnost dobijaju tek kada se nađu u minskoj bušotini. kao i dodataka u svrhu stabilizacije i plastifikacije. Pogodni su za podvodna miniranja. Koriste se za miniranje stena različite čvrstoće. dizel goriva. . Suštinski posmatrano emulzije predstavljaju smešu dve tečnosti koje se ne mešaju. čak i pri malim prečnicima upotrebe. gde se pomoću elektronski programirane opreme gorivo i oksidant mešaju. Emulzije mogu biti tipa: voda u ulju ili obrnuto ulja u vodi. koje predstavlja malu pokretnu fabriku eksploziva. amonijumnitrat. Snaga majdanita se može podešavati prema konkretnoj situaciji i zahtevima stenske mase koja se minira. majdanit potiskuje vodu naviše.2. polietilena ili polistirola. za razliku od drugih Slurry eksploziva. Koriste se za miniranje tvrdih i vrlo čvrstih stena. detonacionih karakteristika i primene. odnosno za veštačko izazivanje seizmičkih talasa u steni. Iniciraju se specijalnim elektrodetonatorima namenjenim za ova ispitivanja. To se ostvaruje na Slurry vozilu. 3.

zavisno od relativne snage. Smrznuti dinamit se "kravi" zagrevanjem u metalnom sudu postavljenom u vruću vodu. temperaturom eksplozije 42100C i radnom sposobnošću 520cm3 (po Trauclu). Vrlo je stabilna u magacinu. Smrzavanje se sprečava držanjem dinamita na umereno toplom mestu. 16. 3. Usled sadržaja nitroglikola podnose niže temperature. cm3 520-560 500-520 480-500 500-520 460-480 gasna zapremina.0C 4187 3937 3644 3390 3030 specifični pritisak.5 1. date su tehničko-minerske karakteristike vitezit želignita. za miniranje tvrdih. ali manje elastični i žilavi od minerske želatine. Plastični su.5 1. Neznatno je osetljiva prema vlazi. pa se može koristiti i za miniranje pod vodom. Tab.5 1. Sastoji se od preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol i nekih organskih i neorganskih komponenti u manjem procentu. Minerska želatina (praskava želatina) je najsnažniji nitro-glicerinski eksploziv sa brzinom detonacije 7800m/s. pri čemu se takvi dinamiti označavaju kao "teško smrzavajući". Inicira se rudarskom kapislom br. želirani vitezit.2.) smrzavanje se može potpuno izbeći. Proizvode se pod komercijalnim imenom viteziti. koje počinje na +110 ili +80C i naniže napreduje prilično brzo. Sastoji se od 92-94% nitroglicerina i 6-8% kolodijum pamuka. žutomrke boje. koji u ovom odnosu daju prozirnu. 6. U tabeli 17. cm 6-8 6-8 6-8 8-10 8-10 proba po Trauclu. cm 6-8 6-8 6-8 6-8 6-8 relativna snaga*. srednje tvrdih i mekih stenskih materijala.5 1. date su tehničko-minerske karakteristike želiranih vitezita. Prema sadržaju nitroglicerina (63. pod zemljom i na površini. za što su naročito pogodni podzemni magacini. i br. Želirani vitezit je najači privredni eksploziv. Metanski sigurnosni eksplozivi .3. m/s 7000 6700 6500 6300 6000 prenos detonacije.5 1. znatnom brzinom detonacije. Nitroglicerinski plastični eksplozivi opšte namene Nitroglicerinski plastični eksplozivi kao glavni sastojak u svom sastavu imaju preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. Dinamit 1 ima brzinu detonacije 6500m/s.2. m3/kg 709 670 639 788 829 toplota eksplozije. % 83 77 68 62 56 * U odnosu na minersku želatinu. Smrznuti dinamit je vrlo osetljiv na udar i trenje. Karakteristike nitroglicerinskih plastičnih eksploziva (želirani viteziti) Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 100 80-II 80 60 50 gustina.2.48 1. Osnovne karakteristike vitezit želignita Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 72%NG 62%N 52%N 42%N 32%N G G G G gustina.48 brzina detonacije. Odlikuju se velikom gustinom. Takođe. S obzirom da je snažnijim od dinamita 5 češće se upotrebljava. pa je suviše opasno da se u takvom stanju koristi. bez štetnih posledica. dinamiti i želigniti. Tab. drvenog brašna i dr. sa oznakom sadržaja nitroglicerina (%NG). 17. nitrotela.5 brzina detonacije. Upotrebljava se za miniranje najtvrđih stena i ruda i u specijalne svrhe. žilavu želatinsku masu. Dinamiti se upotrebljavaju za miniranje stena i ruda različite tvrdoće.5+10%) razlikuje se: dinamit 1 i dinamit 5. g/cm3 1. U tabeli 16. Vrlo je otporan na vlagu i visoku temperaturu. Po svojim karakteristikama blizak je minerskoj želatini.5 1. 8. Smrzavanje je opšti nedostatak dinamita. dobrom hemijskom stabilnošću. m/s 7300 6800 6800 6500 6300 prenos detonacije. S obzirom na visok sadržaj nitroglicerina vrlo je osetljiv na udar i trenje. MPa 1198 1067 948 1092 1037 Dinamiti sastoje se od želiranog nitroglicerina sa sprašenim natrijumnitratom ili amonijumnitratom uz dodatak kalijumperhlorata. g/cm3 1. kao i druge organske i neorganske komponente u manjem procentu.2. dobrom postojanošću prema vlazi i dr.13 3. radnu sposobnost 397cm3 (po Trauclu). naročitim dodacima (dinitrohloridin i dr. Želigniti su želirani nitroglicerinski eksplozivi sa sadržajem 34-72% mešavine nitroglicerin-nitroglikol uz dodatak sprašenog kalijumnitrata ili natrijumnitrata i celuloznih materija. zavisno od vrste dinamita.2. Inicira se rudarskom kapislom br. kJ/kg 6482 5975 5573 5506 4982 temperatura eksplozije.5 1. Sastav produkata eksplozije je povoljan. 3. Upotrebljavaju se. Uz to smrznuti dinamit obično nepotpuno detonira i razvija otrovne gasove. Najpoznatiji nitroglicerinski plastični eksplozivi su: minerska želatina.

Trayal korporacija . Ovo se najčešće vrši u posebnim odeljenjima radi veće bezbednosti. kao i smanjenje veličine i dužine plamena eksplozije. Praškasti metanski eksplozivi na bazi amonijumnitrata sastoje se od: amonijumnitrata (oko 62%). Mlevenje se može vršiti istovremeno sa praškastim neeksplozivnim sastojcima. U zavisnosti od vrste eksploziva i uslova njegove primene zavisi i način pakovanja. a kao zaštita od spoljne vlage koriste se polietilenske kese za skupno pakovanje. Poluplastični metanski eksplozivi izrađeni su na bazi amonijumnitrata sa znatno većim procentom želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol (21-31%) i uz veću količinu inertnih soli (35-40% natrijumhlorida ili kalijumhlorida). prethodno se stope pa im se u zagrejanom stanju dodaju amonijumnitrat i drugi sastojci. iziskuju vrlo prisno mešanje sa amonijumnitratom u suvom ili vlažnom stanju. Inertne soli u procesu eksplozije prelaze u parno-gasovito stanje (sublimišu). drvenog brašna i dr. Kod njih se radi povećanja sigurnosti. U tabelama 64-73. kao što su nitroglicerin i nitroglikol. da bi eksploziv imao dovoljnu moć detonacije.Praktikum-Metode ispitivanja) date su fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike najnovijih rudarskih eksploziva iz proizvodnog programa Fabrike eksploziva. bogate ugljenikom. kalcijumstearata. čime se postiže sniženje temperature eksplozije za oko 10000C. Koriste se za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Opasne eksplozivne materije. i − metanske sigurnosne eksplozive. Praškasti eksplozivi prečnika ispod 60mm pakuju se u parafisani natron papir. Sve se to izmeša u plitkim cilindričnim mešalicama. Pri tome. koji ulaze u sastav ovih eksploziva. Proizvodi detonacije ne sadrže otrovne gasove. pri čemu se mešanje obavlja u specijalnim mašinskim mešalicama. higroskopni su. (v. − vodoplastične “Slurry” eksplozive.4. 3. Najčešće korišćene inertne soli su natrijumhlorid i kalijumhlorid.2. 3. ukoliko nisu u tečnom stanju. − AN-FO eksplozive. proces proizvodnje praškastih i plastičnih eksploziva razlikuje se samo u pojedinostima. Neeksplozivne i netopive materije. Aromatična nitrotela. koje se hermetički . pirotehnike i hemije . trinitrotoluola (oko 7%). obično se dodaju na kraju proizvodnog procesa. ugljene prašine (1.14 Metanski sigurnosni eksplozivi su se razvili od klasičnih amonijumnitratskih i nitroglicerinskih eksploziva. pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac.Kruševac proizvodi dve vrste praškastih metanskih eksploziva i to: METANDETONIT 1 i METANDETONIT 2. Proizvodnja složenih eksploziva Proizvodnja složenih eksploziva svodi se na mešanje sastavnih komponenti i patroniranje mešavine. Imaju pozitivan bilans kiseonika pa su pogodni za jamska miniranja. tj.5-2%). i − poluplastični metanski eksplozivi. pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac u svom proizvodnom programu ima četiri osnovne grupe privrednih eksploziva i to: − amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive. Fabrika eksploziva. koje se spolja zagrevaju vodenom parom.3. Metandetoniti su osetljivi na vodu. natrijumhlorida (oko 27%). karboksimetilceluloze (0. Karakteristike domaćih rudarskih eksploziva Naša domaća Fabrika eksploziva. Proizvodnja praškastih amonijumnitratskih eksploziva obuhvata najpre potpuno sušenje higroskopnog amonijumnitrata u cevnim sušnicama. Patroniranje amonijumnitratskih praškastih eksploziva obavlja se automatski utiskivanjem eksploziva u patrone cilindričnog oblika. pošto je sklon zgrušavanju u toku sušenja. Pri eksploziji manje vreli gasovi iz obloge patrone deluju kao zaštitni omotač. određenih dimenzija i masa. a zatim mlevenje osušenog proizvoda. Poluplastični metanski eksplozivi upotrebljavaju se za miniranje u uglju i pratećim stenama veće čvrstoće. Dodavanjem inertnih soli znatno se smanjuje radna sposobnost metanskih eksploziva. Pojačane vrste praškastih metanskih eksploziva sadrže i mešavinu nitroglicerin-nitroglikol (do 5%). te se pri upotrebi u vlažnim bušotinama moraju zaštititi plastičnim folijama.5%). patrone eksploziva oblažu slojem slabog eksploziva uz dodatak mešavine natrijumbikarbonata i natrijumhlorida (inertnih soli). Metanski sigurnosni eksplozivi se proizvode kao: − praškasti metanski eksplozivi. između vrelih gasova detonacije i prisutnog metana ili eksplozivne ugljene prašine. Otporniji su prema vlazi i raspolažu većom radnom sposobnošću u odnosu na praškaste vrste.2. radi povećanja radne sposobnosti. Posebnu vrstu ovih eksploziva predstavljaju oklopljeni poluplastični metanski eksplozivi. od kojih se razlikuju sadržajem određenih količina inertnih soli (10-50% zavisno od vrste).

gorivo i oksidant mešaju. − sporogoreći štapin. Mešanje se vrši u plitkim sudovima sa lopaticama. Detonatorska (rudarska) kapisla je metalna cilindrična čaurica. − inicijalnog (primarnog) punjenja. . i − pomoćna sredstva za paljenje (minersko saće. − metalne pokrivke. Dimenzije i mase pojedinih patrona privrednih eksploziva su standardizovane i proizvođači su dužni da ih se pridržavaju u toku proizvodnje.15 zatvaraju.1. koji se spolja zagrevaju vodom temperature 45-500C. − električni detonatori. − detonirajući štapin. 3)inicijalno (primarno) punjenje. Proizvodnja plastičnih eksploziva obuhvata kao prvu fazu želiranje mešavine nitroglicerina i nitroglikola mešanjem sa kolodijum pamukom. Materijal čaure zavisi od vrste inicijalnog eksploziva.25%N i mora se prethodno dobro osušiti. Prečnici iznad 60mm patroniraju se u polietilenska creva ili vrećice. zavisno od vrste dinamita. Slurry ili AnFo vozilo u odvojenim bunkerima nose oksidante (amonijumnitrat) i smešu gorivog ulja do minskog polja. − pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina. dok se kod čaura od aluminijuma ili njegovih legura kao inicijalno punjenje upotrebljava olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. tombaka) ili aluminijuma (i njegovih legura). Zatim sledi mešanje sa sprašenim amonijumnitratom (kod plastičnih amonijumnitratskih eksploziva) ili kod dinamita mešanje sa šalitrom. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA OTVORENIM PLAMENOM U sredstva za iniciranje eksploziva otvorenim plamenom spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. Poslednja faza je patroniranje. Sl. U sredstva za iniciranje eksploziva spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. Presek detonatorske kapisle dat je na sl. 2. 4. U suprotnom dolazi do nagrizanja materijala čaure. 4. potrebno im je saopštiti početni inicijalni impuls. U ove sudove najpre se usipa mešavina nitroglicerina i nitriglikola. gde nema pojave metana i eksplozivne ugljene prašine. 2)pokrivka sa otvorom u sredini. koje se vrši istiskivanjem plastične mase eksploziva kroz kružni otvor odgovarajućeg prečnika. gde se pomoću elektronski programirane opreme.1. Za to su potrebna sredstva za iniciranje koja imaju sposobnost da detoniraju ako se zapale plamenom ili iskrom. drvenim brašnom i drugim komponentama. Na dno čaure prvo se upresuje brizantni eksploziv. Zatim se patrone pakuju u polietilenske kese koje se hermetički zatvaraju i slažu u kartonske kutije do određene mase. Presek detonatorske kapisle: 1)čaurica. Fabrike eksploziva su proizvele pokretne stanice (AnFo i Slurry vozila) koje predstavljaju male pokretne fabrike eksploziva. i − brizantnog (sekundarnog) punjenja. Kod čaura od bakra ili tombaka kao inicijalno punjenje upotrebljava se fulminat žive. − sporogoreći štapin.1. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije do određene mase. Patroniranje se vrši u polietilenska creva standardnog prečnika i mase. a iznad njega inicijalni eksploziv. Kolodijum pamuk koji se koristi za želiranje sadrži 12.npr. minerski tuljci i minerske šibice). SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA Da bi privredne brizantne eksplozive doveli do detonacije. 4. i − pojačivači impulsa-busteri. Detonatorska kapisla sastoji se od: − metalne čaurice standardnih dimenzija. Detonatorska-rudarska kapisla (DK) Detonatorska (rudarska) kapisla koristi se za aktiviranje eksplozivnog punjenja ili detonirajućeg štapina u suvim radnim uslovima. Nastala kašasta smeša pomoću pumpe i gumenog creva direktno se upumpava u minsku bušotinu. Amonijumnitratski-uljni eksplozivi (AN-FO smeše) i vodoplastični-Slurry eksplozivi proizvode se u fabrikama eksploziva (patronirane vrste) ili se prave na mestu miniranja i direktno upumpavaju u bušotine. 4)brizantno (sekundarno) punjenje Čaura i pokrivka izrađeni su od istog materijala i to: bakra (i njegovih legura. S druge strane čaurice nalazi se otvor u koji se stavlja sredstvo za aktiviranje. u koju je upresovana eksplozivna materija. a zatim se dodaje kolodijum pamuk u količinama koje su srazmerne sastavu eksploziva. 2. zatvorena sa jedne strane.

6)III omotač pređe. Sve ove karakteristike detaljno su obrađene u Praktikumu . mm D. 6 i br. tumbati ni pritiskati. mm d1. kao i za rad pod vodom do dubine 10m.4 do 0. 8 za amonijumnitratske praškaste eksplozive. plamen i varnicu. 5)I sloj bitumenske izolacije. DK-8-Cu 45 19 7. 3)I omotač pređe. Aluminijumske kapisle koristite se na površinskim kopovima i jamama gde nema opasnosti od metana i ugljene prašine. varničenje u bočne strane. 8.jačina kapisle. sigurnost detonatorske kapisle itd. kao sredstva za iniciranje. mm E. Tab. Prema svojoj jačini detonatorske kapisle se rade od br. Srž štapina obavijena je sa dva ili tri unakrsno pletena zaštitna omotača od kudelje ili pamučne pređe. Ostali prazan prostor u kapisli (oko 1/3) služi za umetanje i učvršćivanje sporogorećeg štapina ili električnog upaljača. Međuprostori između kapisli ispunjeni su suvom strugotinom. 6 oko 0. Detonatorske kapisle se pakuju po 100 komada u kartonske ili limene kutije. Omotač sprečava progorevanje štapina.5 6 3 DK-8-Al. a kapisla br. (v. zbog čega se ovde neće objašnjavati. 1 do br. Za inicijalno punjenje koristi se fulminat žive ili olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. 2). DK-8-Cu gde je: DK. max.sl. mm d. Sporogoreći štapin Sporogoreći štapin je sredstvo za paljenje koje se u sklopu sa detonatorskom kapislom koristi za pojedinačno paljenje minskih punjenja na površini ili pod zemljom.5-5. Sl. koji se primenjuje za rad u suvim i vlažnim uslovima. min. Srž štapina izrađena je u vidu kontinuiranog punjenja od sitnozrnog crnog baruta (4. preko kojih su nanenešena dva izolaciona sloja bitumena ili jedan sloj plastične izolacije. Sastoji se od barutne srži i omotača. Sadržaj sanduka može iznositi 5000 ili 10000 komada kapisli. U praksi se najčešće upotrebljavaju kapisle br.Metode istivanja. Dupli sporogoreći štapin: 1)pamučni konac. 4)II omotač pređe. 8 iznosi 0.simbol materijala čaurice. Količina brizantnog punjenja kod kapisle br. Naše domaće kapisle imaju oznake: DK-6-Al. 19. 3. Kapisle se ne smeju bacati. Po pet kutija sačinjava jedan paket. Vrsta inicijalnog punjenja zavisi od vrste materijala čaure. Ovo punjenje zaštićeno je metalnom pokrivkom sa otvorom na sredini. DK-8-Al.8g. Najvažnije tehničko-minerske karakteristike detonatorskih kapisli su: brizantnost. 10. Oznaka L. koji se isključivo primenjuju na suvim radilištima.5 6 3 Detonatorske kapisle sa bakarnom čaurom primenjuju se u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Kapisle ne menjaju svoje funkcionalne osobine pri temperaturama od -200 do +200C. jer aluminijum na povišenim temperaturama gori otvorenim plamenom koji može upaliti metan ili ugljenu prašinu. a može se koristiti i heksogen.7g/m'). što je napred već obrazloženo. Oznake i dimenzije kapisli br. Iznad brizantnog (sekundarnog) punjenja nalazi se 0. koji ima zadatak da obezbedi ravnomeran raspored crnog baruta pri izradi štapina. max. Sporogoreći štapin se ne sme upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. 6 za nitroglicerinske eksplozive. DK-6-Cu 35 19 7. 4.5g inicijalnog (primarnog) eksploziva. a kod kapisle br. Sporogoreći štapin se izrađuje u vidu vrpce (kanapa). 2)srž od crnog baruta. date su oznake i dimenzije kapisli br. 6 i br. mm DK-6-Al.16 Brizantno punjenje sastoji se od trotila ili pentrita. DK-6-Cu. min. Zatim se slobodni kraj štapina zapali otvorenim plamenom i kada štapin dogori daje plameni impuls pomoću koga se inicira detonatorska kapisla. broj 6 i 8 . sposobnost detonacije kapisle prema Hejdu. Zavisno od vrste i broja slojeva zaštitne izolacije razlikujemo: − dupli sporogoreći štapini sa pamučnom pređom i bitumenskom zaštitom.2. Za iniciranje detonatorskih kapisli potrebno je sporogoreći štapin staviti u kapislu i stegnuti minerskim kleštima.5g. radna sposobnost po Trauclu.oznaka za detonatorsku kapislu. Inicijalno punjenje je veoma osetljivo na udar. 7)II sloj bitumenske izolacije . 3. Al i Cu .6 i br. ukoliko ne postoji opasnost od metana ili eksplozivne ugljene prašine. Paketi se slažu u dvostruke drvene sanduke. tj.8. trenje. sa otvorom okrenutim na gore. Oblik i mere sporogorećeg štapina dati su na sl. 8 i to: kapisla br. Temperatura samodetonacije kapisle veća je od 1200C. U ovim jamama ne smeju se koristiti aluminijumske kapisle. i − univerzalni sporogoreći štapini sa PVC zaštitom.1. sa pamučnim koncem kroz sredinu srži. U tabeli 19.

Minerski tuljci se upotrebljavaju za istovremeno paljenje 5 štapina. Zasniva se na toplotnom dejstvu električne struje.17 Vreme gorenja sporogorećeg štapina se kreće u granicama od: 110-140s/m' sa tolerancijom od +10s. od kojih 5 štapina vode do minskih punjenja. Pri pakovanju štapin se namotava u kalemove.otpor strujnog kola. vreme gorenja 110-140m/s. − minerski tuljci.2+0.jačina električne struje. . Osnovne karakteristike ovog štapina su: prečnik φ 5. (Ω). Minersko saće omogućava istovremeno paljenje većeg broja štapina odnosno minskih punjenja. − omogućava vremensko paljenje. koje se može predstaviti izrazom: Q = I2 R gde je: I .1. R . U pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina spadaju: − minersko saće. na suvom i vlažnom terenu itd. U odnosu na štapinsko paljenje. − omogućava paljenje u tačno određeno vreme. U kutije od talasastog kartona pakuje se po 4 kalema sporogorećeg štapina. i − minerske šibice.Trayal korporacija . Vrlo burno sagoreva. − izvori struje za paljenje. boja izolacije crna. (A). Vreme gorenja štapina se bitno skraćuje kada gori pod pritiskom (pod vodom ili u jako nabijenoj bušotini). i − pomoćni pribor. paljenje mina električnom strujom ima više prednosti. Štapin se čuva u skladištima čija temperatura je od -200 do +250C. − merno-kontrolni instrumenti. kao i za rad pod vodom do dubine 10m.Kruševac proizvodi univerzalni sporogoreći štapin (USŠ) za rad u suvim i vlažnim uslovima. pri čemu krajevi štapina moraju biti izolovani od atmosferskih uticaja. pirotehnike i hemije . čije je dno premazano zapaljivom smešom. kao što su: − omogućava jednovremeno paljenje velikog broja mina. 4. Minerska šibica se upotrebljava za pripaljivanje sporogorećeg štapina neposredno ili preko minerskog saća. Rukovanje saćem je prosto i bezbedno. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina data su na sl. Kalem univerzalnog sporogorećeg štapina sadrži 250m. U sredstva za električno paljenje mina spadaju: − električni detonatori (ED). ali se po potrebi može otkinuti i upotrebiti samo onoliko cevčica koliki broj minskih punjenja palimo. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina: a) minersko saće. 4. U praksi se obično uzima da 1m' štapina gori za 120s. Izrađeno je od kartonskih cevčica. razvija visoku temperaturu i zbog toga pali štapin skoro trenutno. pri čemu interval zastoja može da se kreće od nekoliko ms do 1s. Sl. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina Da bi se sprečile nezgode koje se dešavaju pri radu sa sporogorećim štapinom. U tuljak može da se stavi 6 štapina. proizvedena su pomoćna sredstva za njegovo paljenje.5mm. − provodnici električne struje. − može se primeniti u svim vremenskim uslovima. međusobno povezanih u vidu saća. 75%. Ova sredstva omogućuju brzo i bezbedno paljenje štapina. a šestim se pripali zapaljiva smeša u samom tuljku. Osigurana je protiv uticaja vlage.2. a gori na promaji i vetru. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA ELEKTRIČNIM IMPULSOM Pri izvođenju minerskih radova široko se primenjuje električno paljenje minskih punjenja. Fabrika eksploziva. o čemu treba voditi računa prilikom izbora dužine štapina. Izrađeni su od kartona u vidu cevčice. Pakovano je po 30 cevčica zajedno. pri toplom i hladnom vremenu. b)minerski tuljci 4. ako je najkraći štapin koga pali dužine 1m. Čuvan u ovim uslovima štapin treba da se upotrebi u roku od 6 meseci. 4. Drugi kraj cevčice je otvoren radi stavljanja štapina.3. odnosno minskih punjenja koja nisu suviše udaljena jedna od drugog. premazanih na jednom kraju zapaljivom masom. − jedini je način paljenja koji je dozvoljen u rudnicima sa metanskim režimom rada. Vreme gorenja minerske šibice je približno 1 minut. Gašenje šibice je znak mineru da treba da se skloni. a relativna vlažnost vazduha max. Iz ovoga proizilazi da 1m' sporogorećeg štapina gori najbrže 100s i najsporije 150s. − moguće je paljenje minskog punjenja sa željenog rastojanja.

data je shema električnih upaljača. Električni upaljač sa rascepkom (varnični upaljač) konstruisan je tako da su dovodne žice za struju u zapaljivoj glavici međusobno razmaknute. Mostić EU izrađuje se od legura koje imaju veliki specifični otpor.2A). Električni upaljač se sastoji od lako zapaljive glavice i dva izolovana provodnika. Učvršćivanje mostića u zapaljivu glavicu može biti elastično ili čvrsto. Električni upaljač sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom konstruisan je tako da je sama zapaljiva glavica strujno provodljiva i lako zapaljiva. Za pojedinačno paljenje EU ovog tipa potrebno je svega nekoliko mA. sa otporom mostića 1. Približno 2/3 kapisle ispunjeno je primarnim i sekundarnim punjenjem.6Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 3. naponski). Za izradu električnih detonatora koriste se detonatorske kapisle izrađene od bakra ili aluminijuma ili njihovih legura. Konstrukciona shema električnog upaljača sa zapaljivom glavicom i metalnim mostićem. − tip B sa otporom mostića 0.02-0. Električni detonatori imaju tačno definisane električne karakteristike. 5. lako zapaljive glavice i provodnika. Provodljivost struje se postiže tako što se u smešu zapaljive glavice ugrađuje sitno mleveni metalni prah i grafit. − stabilan. b)sa strujno provodljivom glavicom. a dužina mostića je oko 0. da ne stupa u hemijsku reakciju. na suvim i mokrim radilištima i pod vodom dubine do 2m. Kao materijal za mostić koriste se legure: nikl-hroma (80:20%). 3)mostić visokog otpora. Shema elsktričnih upaljača: a)sa metalnim mostićem. EU sa dodatkom metalnog praha su vrlo osetljivi. a preostala 1/3 služi za umetanje i učvršćivanje električnog upaljača. legure platino-iridijuma i dr. mostić glavice se usija do određene temperature na kojoj se pali lako zapaljiva glavica. Sl.18 4. − detonatore za miniranje pod vodom dubine do 200m.05mm. Sl. tj. koji je sposoban da izazove detonaciju inicijalnog (primarnog) i glavnog (sekundarnog) punjenja. Električni upaljač (EU) služi za stvaranje plamenog impulsa.1. U zavisnosti od toga kako struja prolazi kroz električni upaljač i kako se vrši paljenje zapaljive glavice.03Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≈ 20A). 4 i 5)prvi i drugi sloj zapaljive mase. od oblika njihovih krajeva. − EU sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom. Prema nameni električni detonatori se dele na: − detonatore za iniciranje eksplozivnih punjenja kod radova na površini i u jami. Ove EU lako mogu upaliti lutajuće struje. Električni detonatori (ED) Električni detonator (ED) je hermetički zatvorana detonatorska kapisla br. i − EU sa rascepkom (varnični. EU sa rascepkom su namenjeni za radove. pikriminat olova. 6)zaštitni lak Prolaskom elektručne struje kroz glavicu. Napon neophodan za paljenje zapaljive smeše zavisi od rastojanja žica-elektroda. 5.4-0.2-1.4Ω. razlikuju se tri tipa EU: − EU sa metalnim mostićem (mostni). kao i od vrste zapaljive smeše koja je upresovana između elektroda. 2)izolator. kada se kao izvor struje koristi mašina koje daje napon 20003000V. 6.5-5mm.2. Električni upaljač sa metalnim mostićem: 1)lamele. Materijal od koga se izrađuje zapaljiva glavica mora biti: − osetljiv na toplotni impuls. − sposoban da stvori plameni impuls. Prečnik žice mostića kreće se u granicama od 0. mononitroresorcinat olova i dr. pa se ne upotrebljavaju za minerske radove u rudnicima. dobru otpornost na koroziju i nisku tačku topljenja.4Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 1. koja daje dovoljno jak toplotni impuls za paljenje usporivačke smeše ili primarnog punjenja detonatorske kapisle. Kao materijal za zapaljivu glavicu koristi se: acetilid bakra. − ne sme biti higroskopan. data je na sl. 6.2-1.0A). pikrit. pri naponu od 2-3V. − visoko neosetljivi upaljači sa otporom mostića ≈0. c)sa rascepkom (naponski) Električni upaljač sa metalnim mostićem sastoji se od mostića koji je premošćen provodnikom visokog specifičnog otpora. Na sl. koje definišu njihovu funkciju i sigurnost pri radu. U zavisnosti od električne osetljivosti proizvode se tri tipa zapaljivih glavica i to: − standardni tip A sa otporom mostića 1. . koja su smeštena u detonatorsku kapislu (DK). Danas se za miniranje uglavnom primenjuju EU standardnog tipa A. 8 u koju je ugrađen električni upaljač (EU). invar (36% Ni i 64% Fe). što ove EU čini veoma otpornim na lutajuće struje.

Specijalni električni detonatori . pločica za označavanje detonatora. 7. elektroprovodnici. 10. 7): 1.19 − detonatore za miniranje na radilištima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. usporivački element. 9. 3. na suvim i mokrim radilištima i pod vodom do 2m dubine. Konstrukcija trenutnog električnog detonatora data je na sl. 4. 9. 2. − detonatore za seizmička miniranja. 5.25s i 0. čaura.5s. inicijalno eksplozivno punjenje. Na sl.sigurnosni električni detonatori: − trenutni metanski elektrodetonatori. Električni detonatori sa usporenim dejstvom (vremenski elektrodetonatori) imaju ugrađen usporivački element. − milisekundni metanski elektrodetonatori. s tom razlikom što usporivačka smeša sagoreva znatno brže. − polusekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/2 sekunde. tehničko-minerskih. elektroprovodnici. a zatim ovaj aktivira inicijalno punjenje detonatorske kapisle. pokrivka. Serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) Kod vremenskih ED na dnu čaurice utisnut je broj. brizantno eksplozivno punjenje. Trenutni električni detonatori. 8. električna lako zapaljiva glavica.seizmički. Namenjeni su za pojedinačno paljenje mina ili kada je potrebno da sve mine detoniraju odjednom (zalomne mine i sl). 7. Vrste električnih detonatora U savremenoj praksi miniranja koriste se sledeći električni detonatori: 1. Vremenski interval između brojeva u seriji je 0.5s (PSED-polusekundni) ili 0. 2. Sl.2. a na pločicu (9) utiskuju se oznake za tip detonatora i znak proizvodača. 5. 4. Trenutni električni detonatori se koriste za miniranje na površinskim i podzemnim radilištima. 3. pokrivka. a na provodnicima prikačena plastična pločica sa brojem koji označava interval usporenja. Milisekundni električni detonatori su iste konstrukcije kao i vremenski ED. Električni detonatori namenjeni za miniranje u rudnicima moraju imati određeni kvalitet u pogledu električnih.5s. pločica za intervalni broj. Sl. već taj impuls najpre pali usporivački element (5). 7. Elektro detonatori sa usporenim dejstvom se proizvode u serijama od broja 1 do broja 18.1. sl. sa nazivnim intervalom usporenja u seriji od: 0. čaura. vodonepropustivi zaptivač.25s (ČSED-četvrtsekundni). Sl. Paljenje inicijalnog punjenja ne ostvaruje se direktno od plamenog impulsa lako zapaljive glavice. zaštitna (antistatička) cevčica. data je serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) sa intervalom između brojeva od 0. 8. zaštitna (antistatička) cevčica. električna lako zapaljiva glavica. − milisekundni ED sa zakašnjenjem izraženim u ms.1. 7. Vremenski električni detonatori: − električni detonatori sa zakašnjenjem izraženim u sekundama. odmah nakon uspostavljanja kola električne struje. 9. 8. Električni detonator sa usporenim dejstvom Elementi električnog detonatora sa usporenim dejstvom su : 1. 6. 8. brizantno eksplozivno punjenje. mehaničkih i sigurnosnih karakteristika. 4. 6. koji je programiran da gori određeno vreme. 3. Konstrukcija električnog detonatora sa usporenim dejatvom data je na sl. Detonatori sa usporenim dejstvom dele se na: − četvrtsekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/4 sekunde. koji se ugrađuje između električne lako zapaljive glavice i inicijalnog (primarnog) punjenja kapisle. vodonepropustivi zaptivač. 9. 4. Trenutni električni detonator Elementi trenutnog električnog detonatora su (v. Trenutni električni detonatori nose oznaku "0" koja se utiskuje na dance detonatora. inicijalno eksplozivno punjenje. Trenutni električni detonator (TED) je detonator čije se eksplozivno punjenje aktivira trenutno. Domaća industrija proizvodi serije vremenskih ED sa deset stepeni usporenja (1-10). . 2. Metanski .

kontrolni most za dinamo mašine. Osnovne tehničko-minerske karakteristike električnih detonatora su: provodljivost električne struje. su tako podešeni da ne mogu upaliti najeksplozivniju smešu metana i vazduha (8-11. pri čemu je stvorena nova slobodna površina za narednu eksploziju. otpor električne glavice. 10. Merno-kontrolni aparati koriste se za kontrolu ispravnosti elektrodetonatora. otpor provodnika. Mreža ima granični otpor koji mašina za paljenje mora savladati. postavljen je mesingani konus (plamenik). ređe gumom. i − visokofrekfentne. 10. Mogu se koristiti na suvim. između usporivačke smeše i inicijalnog punjenja.5%CH4). Mašine za električno paljenje. 8. tinjalica i dr. (date su u Praktikumu-Metode ispitivanja). U upotrebi su sledeće vrste mašina za električno paljenje mina: − magnetno-električne. Domaća industrija proizvodi dve serije milisekundnih ED i to: − od broja 1-10 sa intervalom usporenja između brojeva od 34ms (34-MSED). Konstrukcija metanskih ED je takva da je detonator potpuno zaštićen od varničenja. Metanski milisekundni električni detonator Metanski ED su specijalno namenjenji za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. da svaka sledeća eksplozija nastaje u trenutku kada je prethodno odminirana stenska masa već rastrešena. U unutrašnjosti kapisle. Sl. Lako zapaljiva glavica i eksplozivno punjenje kapisle br. kao i smanjenje seizmičkih potresa koji nastaju pri miniranju.2. Ovakav način iniciranja minskih punjenja omogućuje sitniju granulaciju i manju razbacanost odminiranog materijala. kako bi u mrežu poslala garantovanu struju za bezotkazno paljenje. U upotrebi su sledeći aparati: galvanoskop. čija je uloga da usmeri plamen usporivačke smeše u inicijalno punjenje kapisle. osetljivost prema toploti i dr. Interval između pojedinih eksplozija bira se tako.2. Obično su izolovani PVC masom. kao i pod vodom dubine do 2m. − elektronske. i − od broja 1-12 sa intervalom usporenja između brojeva od 23ms (23-MSED). Mašine za električno paljenje mina moraju biti sposobne da pošalju dovoljno jak električni impuls za sigurno paljenje odgovarajućeg broja električnih detonatora vezanih u mrežu za paljenje. Boja izolacije provodnika milisekundnih detonatora razlikuje se od boje provodnika trenutnih ED. koji će omogućiti proticanje struje određene jačine. − dinamo-električne. po čemu se razlikuju od ostalih vrsta ED. koje daju jednosmernu struju bez pulzacija. Metanski električni detonatori (MED-Cu) izrađuje se sa bakarnom čauricom i inicijalnim punjenjem od fulminata žive.20 Milisekundni ED primenjuju se kod paljenja minskih punjenja koja treba da detoniraju jedno za drugim u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Ovaj prsten ima ulogu da spreči rasprskavanje čaure pri sagorevanju usporivačke smeše. 11. aluminijumske i pocinkovane gvozdene žice. Aluminijumske kapisle ne smeju se koristiti u jamama sa metanskim režimom. pa može izazvati eksploziju metana ili ugljene prašine. vlažnim i mokrim radilištima. jer se aluminijum lako usija i zapali. 4. Milisekundni električni detonatori se proizvode u serijama od broja 1 do broja 15. či je izgled dat na sl. Električna mašina za paljenje mina tip EKA 400/22 Provodnici struje za električno paljenje mina mogu biti od bakarne. sa intervalom usporenja u seriji od 20ms do 100 milisekundi. . ommetar. − kondezatorske. Domaća industrija proizvodi trenutne metanske električne detonatore (TMED-Cu) i metanske milisekundne ED od broja 1-10 sa intervalom zakašnjenja između brojeva od 34ms (34-MMED-Cu) i 23ms (23MMED-Cu). mašina za paljenje i mreža za paljenje mina. Sl. 11. na delu gde se nalazi usporivačka masa. Kod metanskih ED preko čaure sa spoljne strane navučen je mesingani zaštitni prsten. Domaća industrija (”Trio” Beograd) proizvodi električne-kondezatorske mašine za paljenje mina tip EKA 400/22. Elektro provodnici su od bakra sa PVC izolacijom zelene boje. Moraju biti određenog poprečnog preseka. Konstrukcija metanskog milisekundnog električnog detonatora data je na sl. provodnici struje i merno-kontrolni aparati Za električno paljenje minskih punjenja koriste se mašine za električno paljenje.

Ako je srž štapina od pentrita onda je brzina detonacije oko 6500m/s. koja čini štapin elastičnijim (fleksibilnijim). 2)celofanska cevčica.8 DK br. 12.buster.20 ' količina punjenja. Pojačivač impulsa .konektorima. Otporan je na vodu (ako su mu krajevi izolovani). a da pri tome ne dolazi do detonacije.Trayal korporacija . a iznad eksplozivnog punjenja. koji se na kraj štapina pričvrsti izolacionom trakom ili nekim drugim sredstvom.2 6. a istovremeno štiti srž štapina od mehaničkih uticaja.10 P . POJAČIVAČI IMPULSA .8 Detonirajući štapin mora biti savitljiv i lako se vezivati u čvorove. on se obavezno flegmatizuje sa parafinom. 4.2 5. Cevčica je spolja čvrsto obmotana dvostrukom pamučnom pređom.8 DK br. 12. već se mora koristiti znatno snažniji pojačivač impulsa . tj.12 P . 3)unutrašnja izolaciona obloga (pređa). . Detonirajući štapin se često koristi u kombinaciji sa usporivačima . 8. upletenom u suprotnim smerovima. − dvanaestogramski (P-12) i − dvadesetogramski (P-20) detonirajući štapin. odnosno pojačnika inicijacije. liveni TNT. Presek detonirajućeg štapina dat je na sl. pri čemu nesme doći do pucanja zaštitne plastične obloge.konektor: 1)metalna čaurica.3 brzina detonacije.) nije dovoljna detonatorska kapisla br. a pritisak detonacije mu je takav da dovodi do potpune detonacije najneosetljivije eksplozive. Kada se zapali otvorenim plamenom gori lagano kao svaka materija. električnog detonatora ili neposredno na veliki broj minskih punjenja.3.5 20 + 3 prečnik. m/s 6500+500 6500+500 6500+500 boja izolacije crvena crvena crvena iniciranje DK br. Eksplozivno punjenje štapina smešta se u tanku plastičnu ili papirnu cevčicu. 5) pamučni konci Fabrika eksploziva. Inicira se detonatorskom kapislom br. 4)spoljna plastična obloga. Shema konektora data je na sl. Detonirajući štapin: 1)eksplozivno punjenje. 20. Prenos detonacije može se obaviti trenutno ili sa programiranim usporenjem (postavljanjem konektora). 8. Sl. 13. do svih minskih punjenja. U sredini konektora je postavljena usporivačka smeša koja je programirana da gori tačno određeno vreme izraženo u ms. Preko pređe urađena je spoljna plastična izolacija. aktiviraju se detonacijom glavnog kraka. vodoplastični eksplozivi itd.4. pa tek nakon toga dolazi do eksplozije minskog punjenja. Sl. 2)usporivačka smeša. Koristi se za prenos detonacije od rudarske kapisle br. pa ispravno detonira i nakon stajanja u vodi.BUSTERI Za iniciranje nekih neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša (AN-FO smeše.21 4. prilikom razbijanja nataložene metalurške zgure itd. DETONIRAJUĆI ŠTAPIN Detonirajući štapin je vrpca sa brizantnim eksplozivnim punjenjem. kojima se postiže milisekundno usporenje paljenja pojedinih minskih punjenja. pa njegova brzina detonacije iznosi oko 5000m/s. Ako se za srž koristi fulminat žive. ili elektrodetonatorom. Konektori su metalne (aluminijumske) čaurice otvorene sa obe strane u koje se stavljaju krajevi detonirajućeg štapina.Kruševac proizvodi više vrsta detonirajućeg štapina u zavisnosti od količine eksplozivnog punjenja (pentrita) po dužnom metru štapina i to: − desetogramski (P-10). 8. Uspešno se primenjuje kod masovnih miniranja na površinskim kopovima i kamenolomima. 13.buster predstavlja jedinicu od čvrsto upresovanog visokobrizantnog eksploziva. mm 5. Ne sme se koristiti u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Usporivačka smeša u konektoru gori tačno programirano vreme u ms. Usporivač . U sredini eksplozivnog punjenja je konac koji obezbeđuje ravnomeran raspored eksploziva (konstantnu gustinu) po celoj dužini štapina. Pri tome se ostvaruje skoro trenutni prenos u sve grane štapina. Karakteristike detonirajućeg štapina Karakteristika P . pirotehnike i hemije . Svi ostali krajevi štapina vezani za glavni krak štapina. Tab. Ovaj štapin omogućava brz i siguran prenos detonacije sa detonatorske kapisle. 3)otvori za uvlačenje krajeva detonirajućeg štapina Konektor se umeće na presečemon mestu štapina. Srž detonirajućeg štapina izrađuje se od fulminata žive ili pentrita sa aditivima. čije su karakteristike date u tabeli 20. vlage i vode. g/m 10 + 1 12 + 1. koji se lako dovodi do detonacije kapislom br. pri rušenju podvodnih objekata i objekata na površini. 8. ili električnog detonatora do minskog punjenja.

Konstrukcije presovanih bustera: 1)zaptivka ili plastični umetak. ili električnim detonatorom. upresovanog na dno aluminijumske čaurice. mešavine trotila i pentrita.sl. Eksplozivno punjenje bustera je potpuno zatvoreno i rad sa njim je bezbedan. dobija se veća količina odminiranog materijala i povoljnija granulacija odminirane stenske mase. 21. npr. Busteri B-50P i B-50PD imaju po 50g čvrsto upresovanog pentrita.2.sl. Tab. koji se vezuje u čvor (v.60 probojna moć-čelika. Najčešće korišćene konstrukcije presovanih bustera date su na sl. B-50P se inicira detonatorskom kapislom ili ED. koji su omogućili njihovu potpunu i stabilnu detonaciju. Ovim se postiže daleko bolje iskorišćenje snage eksplozije. − prečnik i dužina bustera moraju biti prilagođeni prečniku eksplozivnog punjenja koje iniciraju. Ceo sklop predstavlja čvrstu celinu sa kojom se dalje postupa kao sa detonatorskom kapislom. Busteri B-10P i B-10H sadrže po 10g upresovanog pentrita ili heksogena. kao što su: ANFO smeše. Liveni pentolitski pojačivači . mm 59 95 45 pakovanje. pirotehnike i hemije . 8 ili detonirajući štapin. Presovani pojačivači . Karakteristike pentolitskih pojačivača Karakteristika PP-360 PP-300 PP-100 gustina. m/s 7000-7500 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. 4.22 Pojačivači impulsa-busteri izrađuju se kao presovani i kao liveni. koji je stegnut uzdužnom lamelom za čauru bustera (v. Slurry eksplozivi.60 1. 3)eksplozivno punjenje bustera. Uspešna primena ANFO smeša i Slurry eksploziva počela je tek onda kada su pronađeni odgovarajući pojačivači. Buster B30PD aktivira se detonirajućim štapinom koji se provlači kroz sredinu bustera (v. Iniciranje bustera vrši se kapislom br. mm 70 50 41 dužina. 14c).4. Koristi se za podvodna miniranja dubine do 20m. Liveni pentolitski pojačivači – busteri treba da poseduju: − visok pritisak detonacije.14a). 4)detonatorska kapisla br. Sl. 8. 4. Fabrika eksploziva.425 pritisak detonacije. a B-50PD detonirajućim štapinom. iznad koga je postavljen električni detonator. od kojih se jedan postavlja na dno. PP-300 i PP-100.Kruševac proizvodi tri tipa visoko brizantnih livenih pentolitskih pojačivača: PP-360. 8.Trayal korporacija . 14.14b).busteri Pentolitski pojačivači su namenjeni za aktiviranje svih eksploziva neosetljivih na detonatorsku kapislu br. meseci 12 12 12 Pentolitski pojačivač ima dva otvora za provlačenje kraja detonirajućeg štapina. cm 10 10 brzina detonacije.1. kod sekundarnih miniranja. patronirani Boriti i dr.4.sl. a drugi u sredinu minske bušotine. 14d). Osnovne karakteristike standardnih pentolitskih pojačivača dati su u tabeli 21.busteri Presovani pojačivači-busteri su sastavljeni od aluminijumske čaurice u koju je pod visokim pritiskom upresovana određena količina pentrita ili flegmatizovanog heksogena. Buster B-30P se inicira detonatorskom kapislom ili ED koji se postavljaju u otvor zapertlovanog plastičnog čepa (v. 15). tj. % -0.425 -0. U praksi se iniciranje minskih punjenja najčešće vrši sa dva bustera. Liveni pentolitski pojačivači imaju eksplozivno punjenje od mešavine 50% trotila i 50% pentrita. 2)aluminijumska čaura. Upotrebljavaju se za iniciranje jako upresovanog i livenog trotila. kom.. Ovi pojačivači uspešno se primenjuju u svim našim rudnicima.60 1.sl. g/cm3 1. Služe za iniciranje jako neosetljivih eksploziva. 8. koja je poznata pod imenom pentolit. U tako pripremljenu čauricu bustera umeće se detonatorska kapisla br. Presovani pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentrita ili heksogena. Svi busteri su otporni na vodu. 14. čija je osetljivost na iniciranje nekoliko puta niža nego kod klasičnih eksploziva. MPa 20400 20400 20400 masa./kutiji 60 72 180 stabilnost. g 360 300 100 prečnik. . gde se za miniranje koriste ANFO i Slurry eksplozivi. Buster B-2H sadrži 2g. Na vrhu bustera hermetički je zapertlovan plastični čep (1) sa otvorom za kapislu (v.sl. Ova grupacija eksploziva poznata je pod zajedničkim imenom "sigurnosni eksplozivi".425 -0. Busteri B-30P i B-30PD imaju po 30g čvrsto upresovanog pentrita. Liveni pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentolita. heksogena.

Mogu se primenjivati za aktiviranje zasićenih rastvora amonijum-nitrata i drugih nitrata.5. Zbog toga pokazuju znatno veću sigurnost pri miniranju u odnosu na električne detonatore i detonirajuće štapine. fabrika eksploziva "Police" Berane proizvodi tri osnovna tipa polinel detonatora: tip N. Pomoću plastičnog ili gumenog čepa kapisla je čvrsto i hermetički spojena sa vatroprovodnom detonacionom cevčicom (VPDC).23 Sl. a njena dužina varira u zavisnosti od dužine usporivačkog elementa. 2)višestruka spojnica ili gumeni prsten. 4)jednostruka spojnica Prenos detonacije s jednog kraja na drugi kraj cevčice ostvaruje se pomoću detonatorske kapisle u specijalnoj jednostrukoj spojnici (poz. varnicom. 15". Neelektrični sistem iniciranja predstavlja jedan savremen i bezbedan sistem koji se nalazi između električnog načina iniciranja i iniciranja pomoću detonirajućeg štapina. 15'. koji se može ostvariti detonatorskom kapislom ili detonirajućim štapinom.5mm. pomoću koje se ostvaruje čvrst spoj kapisle i krajeva cevčica. VPDC imaju masivne zidove i mogu da izdrže teške uslove rada na terenu. kao što su: Nonel sistem. 6 ili br. . Sl. Kapisla je od bakra. Sl. Detonator tipa T koristi se za podzemna miniranja. Polinel detonator tip N i tip B koriste se za miniranja na površinskim kopovima. 15'. Pentolitski pojačivač-buster: 1)liveni pentolit.1. Istezanjem VPDC ne remeti se funkcija sagorevanja cevčice. Na ovaj način u snopu se može odjednom aktivirati i više od 100 VPDC. tip B i tip T. praškastih eksploziva itd. Sagorevanjem reaktivne smeše oslobađa se hemijska toplota. Mehanička otpornost VPDC zavisi od spoljne temperature. Postupak iniciranja VPDC: 1)magistralna linija. osim u sredinama sa pojavom metana i opasne ugljene prašine. 3)inicijalno punjenje. Način aktiviranja VPDC dat je na sl. Od svih nabrojanih sistema najviše se primenjuje Nonel sistem. 2). 3)otvori za detonirajući štapin. U svetu postoji više sistema za neelektrično iniciranje minskih punjenja. 4)čvor 4. spoljnjeg prečnika 3. a otklonjene njihove mane. 3) pojedinačne VPDC. 15. i − alata za iniciranje (startera). ANFO smeša. 4. Polinel detonator sa VPDC: 1)bakarna čaura. Standardne VPDC cevčice 3/1.5mm izdržavaju silu istezanja do 60N uz elastično istezanje do 50%. iz koga se razvio i naš domaći sistem Polinel. VPDC se iniciraju detonacionim impulsom. SISTEMI NEELEKTRIČNOG NAČINA INICIRANJA EKSPLOZIVA U cilju povećanja sigurnosti miniranja i zaštite od neželjenih efekata lutajućih struja i statičkog elektriciteta u novije vreme razvili su se sistemi za neelektrično iniciranje minskih punjenja. 4). Normalne cevčice se mogu primenjivati u temperaturnom intervalu od -400C do +600C. 2)brizantno eksplozivno punjenje. Hercudet. Opis polinel sistema Polinel inicirajući sistem sastoji se iz: − Polinel detonatora. proizvod Švedske firme Nitro Nobel. 15". Iniciranje više VPDC (poz. 6)vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) Vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) izrađena je od visokokvalitetne plastične mase. Unutrašnjost plastične cevčice obložena je mikro slojem reaktivne smeše (30-50mg/m'). Teodet. Polinel detonator sastoji se od standardne detonatorske kapisle br. Za aktiviranje magistralne linije (poz. 8 (sa ili bez usporivačkog elementa) i tanke vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). 5)gumeni zaptivni čep. pri čemu su zadržane sve dobre osobine oba sistema. Primadet. kako je to dato na sl. plamenom i sl. 4)usporivački element. 3) vrši se uz upotrebu detonatorske kapisle. U zavisnosti od mesta primene. − spojnica (konektora). 2)kartonska obloga. koja se postavlja u sredinu snopa. Visoka temperatura u cevčici traje veoma kratko (0. pri čemu produkti sagorevanja dostižu temperaturu od preko 40000C i pritisak 20-30bara.5ms/m') i ne može da izazove termičko razlaganje plastične cevčice (čak ni po površini). proizvod hemijske industrije "Police" Berane. Zahvaljujući mikro debljini i maloj gustini reaktivnog sloja VPDC se ne mogu dovesti do detonacije udarom. Detaprim i dr. Krajevi VPDC se hermetički zatvaraju pa ne može doći do prodora vlage unutar cevi. trenjem. Anodet. VPDC su hemijski potpuno neosetljive na veliki broj agresivnih organskih rastvarača i neorganskih hemikalija na temperaturama do 400C.5. 1) VPDC koristi se specijalni alat (starter) sa inicijalnom kapislom. bez obzira na broj cevčica. koja brzim sagorevanjem (oko 2200m/s) prenosi toplotni impuls kroz cevčicu do inicijalnog punjenja ili usporivačkog elementa kapisle. koji može odjednom inicirati čitavu mrežu. U tu svrhu koristi se gumeni prsten ili višestruka spojnica (poz.0mm i unutrašnjeg 1. − vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC).

Loša strana neposrednog prenosa energije je u tome što brizantno dejstvo eksploziva može izazvati deformaciju samog predmeta. Ovom tehnologijom moguće je vršiti oblikovanje predmeta u najsloženije geometrijske forme. c)preko tečnosti. Načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet: a)neposredno. vazduh. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva zasniva se na tome da se metalna ploča (rondela). 18. Veličina i oblik eksplozivnog punjenja moraju obezbediti ravnomernu raspodelu pritiska po celoj površini obrađivanog komada. plakiranje. pirotehničkom smešom i drugim postupcima. stegne u matricu i pod dejstvom pritiska eksplozije oblikuje u unapred definisanu geometrijsku formu. . Shematski prikaz dejstva eksplozije u vodi pri obradi metala: 1)ravna ploča (rondela). koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta. 19. Probijanje otvora eksplozivom vrši se na ravnim pločama. Energija eksplozije. Zagrevanje metalnog komada (rondele) vrši se električnim putem. graviranje. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja. 2) metalni deo u kome se probija otvor. Energija eksploziva može se veoma efikasno iskoristiti zu obradu metala. U ređim slučajevima energija se prenosi neposredno na obrađivani predmet. 17. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet upotrebljava se voda. Sl. Kumulativna linijska punjenja za sečenje metala imaju veliku primenu u vojnoj tehnici za rušenja raznih objekata. koji se klasičnom tehnologijom ne mogu spojiti. metalurgiji. 16. izražena naglim porastom pritiska. sečenje. otvrdnjavanje. Postupak obrade plastičnim deformisanjem primenom eksploziva. 3)eksploziv. Kod spajanja metala i površinskog otvrdnjavanja kao prenosnik energije koriste se metalne ploče. 17. U daljem tekstu daće se kraći prikaz pojedinih postupaka obrade eksplozivom. d)preko sipkastog materijala Na kvalitet obrađivanih predmeta utiče: specifična energija eksplozije. nastupa sekundarno opterećenje rondele prouzrokovano dejstvom pulzirajućih mehura. a i druge operacije obrade metala eksplozivom izvode se na jednostavnim uređajima. kroz različite operacije kao što su: oblikovanje. b)u cevima. Postupci obrade metala eksplozivom Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste brizantni eksplozivi. Ova pojava ima izuzetan značaj. Ovim postupkom oblikuju se razni predmeti manjeg ili većeg prečnika (cevi. 1) matrica. dok se za sečenje koriste linijska punjenja (standardna ili improvizovana). veličina i geometrijska forma eksplozivnog punjenja itd. koja se plastično deformiše. 4)oblast kavitacije. 18. Na sl. na kojima se visoki pritisci dobijaju dejstvom relativno malih količina eksploziva. izraženom u milionitim delovima sekunde. 5)gasni mehur Deformacija rondele (1) nastupa usled impulsnog opterećenja vodenog udarnog talasa. navoji na cevima itd. Pored mašinstva ova tehnologija primenjuje se i u rudarstvu. probijanje. Shematski prikaz probijanja otvora eksplozivom: a)u ravnim pločama. levkovi za kumulativna punjenja. zavarivanje.). Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet koristi se: voda. barut i gasne eksplozivne smeše. OBRADA METALA EKSPLOZIJOM Obrada metala eksplozijom danas se sve više koristi u praksi. guma. Sl. 2)matrica. Sl. 3)odbijeni udarni talas. građevinarstvu. dat je na sl. Pregled osnovnih postupaka obrade metala eksplozivom.). prenosi se na obrađivanu površinu u veoma kratkom vremenskom periodu.19. koji nastaje kao posledica eksplozije. kako je to shematski dato na sl. čelične kuplole. sfernim površinama ili cevima.24 5. Sve ove. statori generatora itd. b)preko vazduha. 16. presovanje. rezanje. shematski je prikazan na sl. 4)voda Eksplozivna punjenja za probijanje otvora prilagođena su obliku komada koji se obrađuje i mogu biti: koncentrična za probijanje otvora kod manjih komada ili izdužena za probijanje otvora u cevima. Spajanje metala eksplozivom omogućuje spajanje raznorodnih metala. vreme eksplozivnog razlaganja (brzina detonacije). Probijanje i sečenje: Za probijanje otvora eksplozivom primenjuju se koncentrična kumulativna punjenja. Sl. Nakon kratkotrajnog primarnog opterećenja. sipkasti materijali (pesak i sl. jer ona obezbeđuje visoku tačnost dimenzija obrađivanih komada. popravka naprslih delova itd. sa osnovnim principima i uređajima za njihovo izvođenje. čelične boce. tehnologiji polimera itd. spajanje. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva vrši se sa i bez predgrevanja rondele. pesak i guma. prikazani su načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet.

i što dolazi do odvaljivanja delića obrađivane površine. 21). . 6)pokretna (odbacna) ploča Kod kontaktnog postupka eksploziv se stavlja neposredno na površinu koja se otvrdnjava. primenom eksploziva mogu se plakirati: čelični "U" profili. 6)amortizer-prigušivač. 6)podloga Kod spajanja metala uglavnom se primenjuje međuploča (5).sl. 20). s obsirom da se u toku procesa ne postižu temperature topljenja metala. Kod plakiranja unutrašnjim eksplozivnim punjenjem dolazi do deformacije unutrašnje cevi. 2)eksplozivno punjenje. 2)električni detonator. 6)voda. Nedostatak ovog postupka je u tome. koja naleže na spoljašnju cev i sa njom se spaja. Plakirane cevi koriste se u rudarstvu za hidraulični transport čvrstih mineralnih sirovina (flotacijska pulpa. 1)osnovna ploča. 21. Otvrdnjavanje metala eksplozijom primenjuje se kod elemenata čije su površine izložene intezivnom habanju i abraziji.). 5)spoljašnja cev. bakar. Sl. 22. Profil deformisane zone pri spajanju metala eksplozijom U zoni spoja dolazi do strukturnih promena i znatnog povećanja čvrstoće. 3)spoljašnja cev. titan. omogućeno je spajanja metala bez obzira na znatne razlike u tačkama topljenja. Cevi i slični cilindrični elementi plakiraju se na dva načina: spoljnim ili unutrašnjim eksplozivnim punjenjem (v. bimetalne kontaktne pločice (Č-Al). zasipni materijal itd.22. 5)međuploča. mesing i dr. 3)zaštitna ploča. U praksi se najčešće primenjuju dva postupka za površinsko otvrdnjavanje metala i to: kontaktni i nekontaktni postupak (v. koja štiti površinu metala od mehaničkog dejstva produkata eksplozije. 4)eksploziv. trake. 23. pri čemu se slojevi neizmenično nagomilavaju i uvlače jedan u drugi. 3)pokretna ploča. i − ploče koje se spajaju su paralelne. bimetalni izmenjivači toplote. kao što su: nerđajući čelici. u naftnoj industriji za transport nafte i gasa itd. 24. usled čega dolazi do sudara ploča određenom brzinom i pod određenim uglom.sl. Gasoviti produkti eksplozije ubrzavaju gornju pokretnu ploču (3). U zoni sudara dolazi do uzajmne deformacije površina.sl. kartona i dr. višeslojni limovi i trake. 5)centrirajući prsten. 2)metalna ploča koja se otvrdnjava. Sl. Plakiranju se podvrgavaju cevi izložene velikom habanju i koroziji. Postupci spajanja metala eksplozivom: a)ploče su pod uglom. 24). Plakiranje cevi unutrašnjim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. i to: − ploče koje se spajaju su pod uglom. U praksi se primenjuju dva postupka spajanja metala eksplozivom (v. 1)podloga. Višeslojni materijali dobijeni ovom tehnologijom poseduju poboljšana termomehanička svojstva u poređenju sa mono metalnim (klasičnim) materijalima. Shematski prikaz postupaka za površinsko otvrdnjavanje metala: a)kontaktni postupak. i sl. snagom eksplozije potiskuje se spoljašnja cev. pesak ili cement Sl. Profil deformisane zone metala dobija karakterističan talasasti oblik (v. Oblaganje-plakiranje čeličnih cevi vrši se materijalima otpornim na habanje i koroziju. Kod nekontaktnog postupka eksplozija se izvodi na pokretnoj (odbacnoj) ploči (6). 5)električni detonator. 4)eksploziv. 23. 4)unutrašnja cev. koja se spaja sa unutrašnjom cevi. aluminijum. između eksplozivnog punjenja i metalne ploče postavlja se zaštitna ploča (3). limovi. Plakiranje cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. žica itd. 8)centrirajući prsten Kod plakiranja cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem. Pored cevi. Optimalni zazor između unutrašnje i spoljašnje cevi iznosi od 1 do 3mm i postiže se centrirajućim prstenom. Da bi se sprečile ove deformacije.sl. 7)voda. b)nekontaktni postupak.25 Primenom eksploziva za spajanja raznorodnih metala u dvoslojne ili višeslojne kompozicije. Za spajanja metala eksplozivom uglavnom se primenjuju manje brizantni eksplozivi. što se na površini pojavljuju pukotine i prsline. 20. pri čemu je čvrstoća spoja uvek veća od čvrstoće mekšeg metala.). koja je na izvesnom rastojanju od metalne ploče koja se obrađuje. Sl. Sl. 4)unutrašnja cev. 3)masivni cilindar. bimetalni klizni ležajevi itd. Tehnologijom spajanja eksplozivom proizvode se: industrijski bimetalni noževi. koja može biti od gume. b)ploče su paralelne. parafin ili plastična masa. 2)eksplozivno punjenje.

Ovako dobijen materijal objedinjuje najbolje osobine svojih komponenata. 22. sa znatno većom dubinom otvrdnjavanja u odnosu na klasične postupke obrade plastičnom deformacijom. U tabeli 22. kugli i šipki mlinova. . barut i gasne eksplozivne smeše. Karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja Karakteristike KEP . reznih elementa bušaće i druge opreme itd. SAVREMENI MATERIJALI 1. Postupkom otvrdnjavanja metala eksplozivom dobija se velika površinska tvrdoća. 0K 550 550 iniciranje DK br. a pokazuje čak i neke osobine koje komponente ponaosob ne iskazuju. g/cm3 1. cm 10 10 temperatura samozapaljenja.6 1. m/s 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. otpornost prema hemijskim uticajima i eroziji.RING gustina. Definiše otpornost kompozita na visokim temperaturama. Ovim postupkom mogu se otvrdnjavati i zavareni spojevi.1. kuglice. 8 DK br.6 brzina detonacije. hodnih delova rudarske mehanizacije. vlakna). Delimično utiče na mehaničke karakteristike: tvrdoću površine. kao na primer: zuba utovarnih sistema. električne karakteristike. Fabrika eksploziva. Ona omogućuje formiranje oblika kompozitnog materijala i prenos opterećenja u materijalu sa vlakna na vlakno. osobine zapaljivosti.LONG i KEP . međusobno nerastvorljivih. obezbeđuje homogenost kompozita i dr.Kruševac proizvodi dva tipa specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala i to: KEP . % -0. tj. termičkom obradom ili postupcima navarivanja. da omogući jednostavan proces izrade. dm3/kg 1002 1002 probojna moć-čelika.složeni. armature (čestice. SPECIJALNA EKSPLOZIVNA PUNJENJA ZA OBRADU METALA Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste: brizantni eksplozivi. 5. Tab.RING. pri čemu oblik eksplozivnog punjenja mora biti prilagođen obliku zavarenog spoja.425 gasna zapremina. Za otvrdnjavanje zavarenih spojeva najčešće se primenjuju izduženalinijska eksplozivna punjenja. Matrica u kompozitu ima ulogu vezivne materije u koju je uklopljeno ojačanje-armatura. Pri tome dolazi do naglog porasta pritisak (od 104-105MPa) u veoma kratkom vremenskom intervalu od 10-6 do 10-9 sekundi.26 Iniciranjem eksplozivnog punjenja dolazi do kretanja čela detonacionog talasa duž obrađivane površine. drobljenje metala. Matrica mora da raspolaže dobrim adhezivnim svojstvima. čeljusti drobilica. da sa vremenom ne menja karakteristike (ne stari) itd. obloga utovarnih i presipnih mesta.425 -0. Koriste se i za usmerena miniranja u rudarstvu i drugim oblastima. pirotehnike i hemije . Otvrdnjavanje površina eksplozijom primenjuje se kod pojedinih delova rudarske opreme. KOMPOZITNI MATERIJALI Ubrzana istraživanja u oblasti razvoja i primene novih materijala u drugoj polovini XX veka rezultirala su razvojem kompozitnih (composite . date su osnovne tehničko-minerske karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala. žilavost i savitljivost. tj. usled čega dolazi do sabijanja površinskog sloja metala i povećanja njegove tvrdoće. čvrstoće na smicanje i pritisak. 8 Specijalna eksplozivna punjenja primenjuju se u metalskoj industriji za: sečenje metala. matrice. da obezbedi homogenost kompozita. mešani) materijala. Kompozitni materijali se sastoje iz: − diskontinualne faze. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja. Kompozitni materijali predstavljaju makromehaničku mešavinu dva ili više materijala različitih fizičkohemijskih i mehaničkih svojstava.Trayal korporacija . i − kontinualne faze. sečenje cevi i ravnih površina i dr. koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta. Armirajući elementi moraju imati dobru adhezivnost prema matrici.LONG KEP . Armatura u kompozitnom materijalu prima na sebe opterećenja i doprinosi osnovnim karakteristikama čvrstoće i krutosti.

Nedostatak im je mali modul elastičnosti.polimerene. Odlikuju se dosta visokom čvrstoćom. Sl. Kao materijal za armaturu kompozita najčešće se koriste: − staklena. Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni polimerne i metalne matrice. SASTAV I OSOBINE KOMPOZITNIH MATERIJALA Sastavne komponente znatno utiču na mehaničke karakteristike kompozita. U pogledu nosivosti kompozitni materijal se nalazi između nozivosti armirajućeg vlakna i matrice. Ugljenična (grafitna) vlakna proizvode se kao: − visokočvrsta ugljenična vlakna (velike zatezne čvrstoće). ugljenična. Takođe poseduju veliku otpornost na koncentrisane napone. Zahvaljujući napred navedenim prednostima kompoziti postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. Al) i dr. C.27 1.1. Staklena vlakna predstavljaju neorganska vlakna. imaju malu toplotnu provodljivost i dr. agresivnu sredinu i koroziju. organska vlakna (kevlar . 1. Za razliku od metala kompozitni materijali ne podležu plastičnoj deformaciji. koja pored dobrih mehaničkih karakteristika poseduju visoku tvrdoću i veoma dobru toplotnu postojanost. 1. Armaturna vlakna Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred armaturna vlakna su: − visoka čvrstoća vlakana. raslojavanjem. pa njihova mehanička svojstva veoma mnogo zavise od ugla merenja pojedinih karakteristika. pod dejstvom spoljnih sila dolazi samo do elastičnih deformacija. keramičke. kompoziti otkaziju na razne načine (odvajanjem vlakana od osnove. 1. tj. niskom cenom izrade i dr. Radno su sposobna do temperature 5400C. lakom obradivošću. A i S. 2. − dobra adhezivnost sa matricom i dr. što je posledica prenošenja opterećenja preko velikog broja vlakana. U praksi se proizvode četiri vrste staklenih vlakana: tip E. Najčešće korišćena armaturna vlakna za konstrukcione kompozite su: staklena. ugljenična. Odnos nosivosti kompozita i njegovih sastavnih elemenata Odgovarajućim izborom sastavnih elemenata i njihovim zapreminskim odnosom u strukturi kompozita mogu se dobiti materijali sa kontrolisanim i željenim svojstvima. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala data su na sl. dobijena iz rastopljenog stakla. − postojanost svojstava. pri čemu uzdužna zatezna čvrstoća daleko nadmašuje čvrstoću u poprečnom pravcu.) i vlakna bora. visokim unutrašnjim prigušenjem. − jednostavnost izrade. velikom otpornošću na udar.aramid i dr.). 2. stvaranjem prskotina u osnovi i sl. Velika prednost kompozitnih materijala u odnosu na klasične materijale je visoka vrednost specifične čvrstoće (Rm/ρ) i specifičnog modula (E/ρ). U zavisnosti od oblika i sastava konstituenata kompoziti se dele na: vlaknaste. Sl.). Kompozitni materijali spadaju u grupu anizotropnih materijala. − visoki modul elastičnosti (naročito je važan kod metalnih matrica).1. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala Kompozitni materijali poseduju relativno veliku nosivost i posle delimičnog oštećenja. odlikuju se malom brzinom rasprostiranja prskotina. Matrice za izradu kompozitnih materijala dele se na: . U pogledu ponašanja prema zamoru kompoziti se suštinski razlikuju od metala. metalna vlakna (Č. Po hemijskom sastavu staklo iz kojeg se dobijaju staklena vlakna sadrži 1 do 2% oksida alkalnih metala. što omogućava izradu delova znatno manje mase pri potpunom zadovoljenju kriterijuma nosivosti.1. vlakna bora. . što je shematski prikazano na sl. skeletaste. − odgovarajuće dimenzije i oblik vlakana (najviše se koriste vlakna okruglog i prstenastog poprečnog preseka). odličnom hemijskom i toplotnom otpornošću. i − visokomodulna ugljenična vlakna (velikog modula elastičnosti). Najčešće se koriste vlakna tipa E i S. laminirane i kompozite sa česticama. ljuspaste. metalne. ugljenične i polimatrične. Njihova čvrstoća u velikoj meri zavisi od orijentacije armirajućih vlakana. što je veoma važno tamo gde je masa delova od vitalnog značaja. Dok metali otkazuju pri zamoru samo na jedan način (stvaranjem prskotina). kidanjem vlakana. organska vlakna (aramid i dr.

data su u tabeli 1.83-1. veliki modul elastičnosti. Zbog toga se često pribegava kombinovanju ovih vlakana sa vlaknima ugljenika ili bora.1-1.5-34. Tab. Nedostatak im je niska pritisna čvrstoća. Ovako dobre karakteristike ugljeničnih vlakana postižu se povećanim stepenom uređenosti atoma ugljenika u rešetci. Ugljenična vlakna poseduju veliku čvrstoću. karbonizaciju.9g/cm3. − matrice na osnovu fenolnih smola. Imaju čvrstoću na zatezanje od 3000-4500MPa i malu gustinu 1. temperaturnom stabilnošću do 2000C. Epoksidne smole su veštačke smole koje se dobijaju kondezacijom fenola. Njihova najvažnija osobina je da se dobro kombinuju sa visokokvalitetnim vlaknima. Ugljenična vlakna predstavljaju najčešće korišćena armirajuća vlakna kod kompozitnih materijala. poseduju izvanrednu otpornost na udar. 1. postojanost na visokim temperaturama.1. Odlikuju se relativno visokom tvrdoćom. Srednji prečnik vlakna je 7μm. malu gustinu. 2. Aramid (aromatizovani poliamid) je sintetički materijal koji spada u grupu visoko aromatizovanih poliamida sa sređenom unutrašnjom strukturom. metalne. izrađuju se i u obliku tkanja. odličnu obradivost. malu gustinu. ili za oko 50% manju masu nego kompoziti sa staklenim vlaknima. što staklena i grafitna vlakna ne ispoljavaju. − matrice na osnovu poliesterskih smola. koji je 7 do 11 puta veći od modula elastičnosti aluminijuma i titana.5 148 126-205 77 Matrice za izradu kompozita Matrice za izradu kompozita mogu biti: polimerne. Pri tome vlakna postaju glatka i njihova adhezija sa matricom je znatno slabija. tako da se obim njihove proizvodnje neprestano povećava. Visokomodulna ugljenična vlakna dobijaju se naknadnom visokotemperaturnom grafitizacijom visokočvrstih ugljeničnih vlakana (na oko 30000C). nizak koeficijent temperaturnog širenja. hibridni kompoziti. razređivač. te se dobijaju tzv. Najpoznatije ogransko vlakno je “kevlar”. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana Vlakna bora odlikuju se velikom pritisnom čvrstoćom i otpornošću na torziju. Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih armaturnih vlakana za konstrukcione kompozite. Koriste se za jako krute konstrukcije. Najčešće se koriste u smeši u koju ulaze punioci. 2400-2500 2600 1700-2000 1440 2100-4600 2800 2800-4500 2800 72-86 385-430 260-385 135 0. Imaju pozitivan koeficijent linearnog širenja (sličan titanu). visoka proizvodna cena. grafitizaciju i obradu površine vlakana. otežano dobijanje vlakana. postojana su u širokom temperaturnom opsegu od -1960C do 2600C. lako se oblikuju. acetona i epihlorhidrina.87 28.28 Visokočvrsta ugljenična vlakna dobijaju se iz vlakana poliaikrilonitrila.18 1. srednjom mehaničkom otpornošću. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. pri čemu se atomi ugljenika raspoređuju po heksagonalnom sistemu. − matrice sa metalnom osnovom. a i druge smole. Organska vlakna su po hemijskom sastavu aromatski poliamidi.2. dok imaju približno istu masu kao kompoziti sa ugljeničnim vlaknima. 2.7-1. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana dat je sl. U čistom vidu epoksidne smole se retko koriste. Sl. Aramidna vlakna imaju vrlo visoku zateznu čvrstoću. Ovako dobijena vlakna imaju modul elastičnosti od (350-520)⋅103MPa. Po kvalitetu ne zaostaju za neorganskim vlaknima. poseduju dobru dimenzionu stabilnost i hemijski su inertne. kao i visoka cena izrade. ugljenične i polimatrične. Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni: − matrice na osnovu epoksidnih smola. poznatije kao aramidno vlakno. keramičke. Kompoziti sa aramidnim vlaknima daju za oko 70% manju masu nego isti delovi od čelika. zbog čega sve više dobijaju na značaju. ne tope se i ne skupljaju. . nešto manji modul elastičnosti. kroz četiri osnovne operacije: kontrolisanu oksidaciju. Nedostaci su im otežana obradivost i oblikovanje zbog visoke tvrdoće. znatnom otpornošću na zamor.85 1. Fizičko-mehanička svojstva armaturnih vlakana Vlakna Gustina ρ 3 kg/m Zatezna čvrstoća Rm MPa Modul elastičnosti x103 MPa Specifična čvrstoća Rm/ρ 6 x10 m Specifični modul E/ρ 9 x10 m staklena borna ugljenična aramidna 1. inertnost prema većini reagenasa i dr. Pri savijanju aramidna vlakna ponašaju se vrlo slično metalima.91 1.

lakom tehnologijom obrade itd. Dosta dobro se kombinuju sa armirajućim vlaknima. Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih matrica za izradu kompozitnih materijala. lako se oblikuju. Kompozitni materijali na bazi staklenih vlakana i organskih smola su prvi počeli da se primenjuju u industrijske svrhe (oko 1940. Kompozitni materijali sa visokomodulnim ugljeničnim vlaknima koriste se u slučajevima kada je od primarne važnosti visoki modul elastičnosti. ili alkohola (glikol. U zavisnosti od dužine vlakana i njihove orijentacije u kompozitu vlaknaste kompozite delimo na: − kompozite sa kratkim vlaknima. a kao matricu epoksidne i fenolne smole. hemijski inertne prema organskim rastvaračima i kiselinama. zbog čega je teško dobiti visokokvalitetne smole.). kao armaturna vlakna koriste se: staklena vlakna. Ovi kompoziti poseduju dobru obradivost i sposobnost lakog pletenja vlakana. U praksi najširu primenu imaju kompoziti sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. nikla. Nedostatak im je skupljanje pri polimerizaciji. nekih teško topljivih metala itd. malom istegljivošću. data su u tabeli 2. legura aluminijuma. . Kod polimernih kompozitnih materijala. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. poliesterska).). − jednosmerne vlaknaste kompozite sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. ali nema krtost (lomljivost) stakla. Nedostatak fenolnih smola je što u procesu očvršćavanja učestvuje velika količina isparljivih materija. Nedostaci su im mala otpornost na pritisak. ali smanjuju izdržljivost na povišenim temperaturama. dobrom otpornošću prema hemijskim uticajima. zahvaljujući niskim temperaturama polimerizacije. Ovi kompoziti se odlikuju: relativno visokom zateznom čvrstoćom.2. dobrom dimenzionom postojanošću. Radna sposobnost ovih smola ostaje nepromenjena pri temperaturama do 2500C.29 Fenolne smole su tvrde. organska (kevlar) vlakna i vlakna bora. POLIMERNI KOMPOZITNI MATERIJALI Postoji više tipova polimernih kompozitnih materijala.05 43. Metalne matrice proizvode se od prahova raznih metala i njihovih legura (npr. Najbolje mehaničke osobine poseduju kompoziti na bazi staklenih vlakana tipa E sa epoksidnom matricom. Kompozitni materijali na bazi kevlar vlakana poseduju izvanrednu otpornost na udar (žilavi su i neprobojni). Poliesterske smole (kontaktne smole) se dobijaju iz nezasićenih polimerizovanih jedinjenja (stirol.31-68. 2. uz mali koeficijent linearnog širenja. Fizičko-mehanička svojstva materijala matrice Smola Gustina 3 kg/m Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa fenolna poliesterska epoksidna 1300 1100-1300 1150 41. otpornošću na temperature do 1500C. i − kompozite sa neprekidnim vlaknima orijentisanim u više smerova. a kao matrica koriste se sve tri veštačke smole (epoksidna. Omogućuju smanjenje mase konstrukcije za oko 30%. izrađuju se i u obliku tkanja. vinilacetat. nešto manji modul elastičnosti koji je i pored toga 2-3 puta veći nego modul elastičnosti kompozita sa staklenim vlaknima tipa E. Sa konstrukcione tačke gledišta najiteresantniji su kompoziti sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknom i matricom od epoksidne smole. mangana. Najveći problem metalnih matrica ogleda se u komplikovanoj tehnologiji izrade. titana. Zahvaljujući dobroj elastičnosti. metilmetakrilat). koja iznosi 40-70% od zatezne čvrstoće kompozita sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknima. visokoj udarnoj žilavosti i maloj gustini (17002000kg/m3). Kompozitni materijali na bazi ugljeničnih vlakana kao armaturu koriste visokočvrsta i visokomodulna ugljenična vlakna. toplotnootporne smole. Dobijaju se putem kondezacije fenola i formaldehida. S obzirom da ova vlakna imaju glatke površine. godine). Tab. Kod kompozita na bazi staklenih vlakana kao armatura najčešće se koriste staklena vlakna tipa E. koji imaju mehaničke karakteristike reda kvalitetnog konstrukcionog čelika uz oko 5 puta manju gustinu (17002000kg/m3). Posledica toga je niža zatezna čvrstoća. Poseduju dosta dobra mehanička svojstva na dnevnim temperaturama. velikom izduženju. Nedostatak im je niska udarna žilavost. ugljenična vlakna.31-62. ovi kompozivi nalaze sve veću primenjuju umesto kompozita na bazi staklenih i drugih vlakana. otežano dobijanje vlakana.95 82. fenolna. poliglikol i dr. to je njihova adhezija sa matricom znatno slabija. zbog čega je i ograničena njihova primena kod izrade kompozita. ali su za konstrukcionu primenu najinteresantniji vlaknasti polimerni kompoziti.74 3100 3300 4300 1. Široko se primenjuju s obzirom da su jako jeftine i da je sa njima lako raditi. zbog čega se u nekim konstrukcijama zamenjuju sa epoksidnim smolama. Nedostatak im je mali modul elastičnosti i nešto veća gustina (2400-2500kg/m3). Kompozit staklo-smola ima visoku otpornost koju karakteriše stakleno vlakno.

8 35 142. postižu tačne i precizne dimenzije elemenata i ostvaruje povećanje ekonomičnosti u proizvodnji kompozita. velikom tvrdoćom i specifičnim modulom (E/ρ). a velika čvrstoća konstrukcije. 3)ispuna Sendvič konstrukcije našle su široku primenu svuda tamo gde se zahteva mala masa. − presovanje niskim pritiskom. 1. − postupak namotavanja. što im obezbeđuje visoke vrednosti međuslojnog smicanja.98 200. Postupak brizganja i presovanja najčešće se primenjuje u serijskoj proizvodnji kompozita. tako da se kalup obloži slojem materijala jednake debljine.6 16892.41 131 72. Spoj svih ovih osobina vodi ka povećanju zamorne čvrstoće. Odlikuju se visokom otpornošću na pritisak. Sendvič . Mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala Materijal staklo-poliamid staklo-polipropilen ugljenik-poliamid aramid-poliester aramid-epoksi staklo-poliester Udeo ojačanja % Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa Savojna čvrstoća MPa Modul savijanja MPa 27 107. Mehanička svojstva nisu specijalno visoka. Kompozitni materijali na bazi vlakana bora kao matricu koriste epoksidnu smolu. Usled centrifugalne sile teži sastojci se odbijaju ka unutrašnjoj strani kalupa. POSTUPCI IZRADE ELEMENATA OD KOMPOZITNIH MATERIJALA U praksi postoji više postupaka za izradu elemenata od kompozitnih materijala. sl.16 35 197-228 21-31 186-207 83-117 35 310 30. − postupak prevlačenja.39 40 82. − presovanje visokim pritiskom. 2)vlaknaste tkanine.5 7.30 Primenjuju se kod konstrukcija gde se zahteva lakoća konstrukcije.panel: 1)spoljne lamine. što se postiže pre svega promenom procentualnog učešća armaturnih vlakana i njihovom različitom geometrijom pletenja. raketnih sistema itd.3 305 138 65 176. dok kod mokrog postupka namotavaju se već impregnisana vlakna. Zahvaljujući neprobojnosti pletenih vlakana (tkanja) široko se koriste za izradu neprobojnih-pancir odela. U tabeli 3. Za namotavanje mogu se koristiti staklena vlakna. Značajna je mogućnost variranja njihovih svojstava u širokom dijapazonu.5 7. Velika tvrdoća kompozita na bazi vlakana bora doprinosi otpornosti konstrukcije na eroziju. prikazana je sendvič konstrukcija od kompozita. koja se vrši dijamantskim alatom ili alatom od tvrdog metala. Ovim postupcima dobijaju se kompoziti odličnih svojstava. unutrašnjih delova vozila. Postupak centrifugiranja je sličan postupku izrade betonskih cevi. Tab. Kao nedostaci kompozita na bazi vlakana bora mogu se navesti velika tvrdoća i krtost (niska otpornost na udar). očvršćivača i vlakana. Ispuna čini prostornu vezu između spoljnih lamina i obezbeđuje stabilnost protiv izvijanja. zaštitnih pregradnih ploča i dr.).03 16. Maseni sadržaj vlakana iznosi 70-80%. Postupak namotavanja vlakana zasniva se na namotavanju "rovinga" na jezgro (v. mada se koristi i aluminijumska matrica za metalne kompozite.0 117 537. Koriste se kod transportnih vozila građevinske i rudarske mehanizacije za izradu: podova karoserija. ali sa druge strane otežava mehaničku obradu. kao i drugih nestrukturnih elemenata. Sl.0 206-343 206-245 Sendvič-paneli su proizvod novih tehnologija projektovanja kompozita. 3. Kod suvog postupka vlakna se za vreme namotavanja impregnišu smolom. 9). od kojih se najčešće primenjuju: − ručno postavljanje. Sadržaj staklenih vlakana u ovim elementima se kreće od 20-40%. šlemova. Pri tome se razlikuje suvi i mokri postupak namotavanja. 5. vlakna bora i ugljenična vlakna. Iz tih razloga ovi kompoziti se ne izrađuju kao tkanja ili pleteni polufabrikati. U rudarstvu se koriste za izradu jezgara transportnih traka. Imaju odlična adhezivna svojstava prema epoksidnoj matici. 5. date su mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala različitog sastava. − postupak centrifugiranja. U rotirajući kalup ubacuje se mešavina smole.7-96.56 6. − mehanizovano brizganje vlakana. kao i postojanost dimenzija u širokom temperaturnom opsegu (letilica. Sendvič konstrukcija predstavlja ploču sastavljenu iz dve spoljne noseće lamine sa isunom. Ovaj . ali se dobijaju elementi sa veoma glatkim unutrašnjim i spoljašnjim površinama.3. Na sl.

Nova generacija transportnih traka u rudarstvu radi se sa jezgrom od organskih poliamidnih vlakana tipa "kevlar“. pri čemu dolaze do izražaja njihova odlična mehanička svojstva. Pojedini konstrukconi elementi namenjeni rudarstvu. zbog čega postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. manju masu. Spojnice za spajanje bušaćih cevi izrađene od kompozita. rezervoara i dr. b)zavojno namotavanje 1. visoku termičku stabilnost. vodovi. 9. Odlikuju se malom masom i dobrim mehaničkim i hemijskim karakteristikama. poseduju znatno veću otpornost na probijanje. pojednostavljuje proces izrade. Spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte Rešetkaste konstrukcije dizalica i tornjeva za rudarstvo i građevinarstvo sve češće se prave od kompozitnih materijala. prikazane su spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte izrađene od kompozita. zahtevaju manje prečnike bubnjeva. Slika 4. čime se postiže znatno smanjenje mase konstrukcije uz istovremeno povećanje mehaničkih i fizičko-hemijskih karakteristika. rezervoara. priključci itd. smanjuje vreme montaže i povećava otpornost na koroziju. pogodne su za regeneraciju itd. otporne su na koroziju i plamen. 4. sudova pod pritiskom. poznatijih kao aramidna vlakna. Ovi konstrukcioni elementi uglavnom se rade od stakloplastičnih materijala. vođice u oknima. Automatizovanim mašinama sa kontinualnim namotavanjem postiže se velika produktivnost u proizvodnji ovih proizvoda. hidro i termo izolacione pregradne ploče i dr. Kompoziti obezbeđuju znatnu uštedu u masi i poseduju niz drugih prednosti. Sl. Na sl. . Njihovim korišćšenjem postiže se smanjenje mase konstrukcije za oko 80%. PRIMENA KOMPOZITNIH MATERIJALA U RUDARSTVU Zahvaljujući visokim vrednostima specifične čvrstoće i krutosti kompozitni materijali su svoju primenu našli prvenstveno u onim oblastima u kojima je odnos krutost/masa od velike važnosti. Ovi elementi poseduju zadovoljavajuće mehaničke karakteristike. kao npr. delova hidraulične opreme. imaju duži radni vek. izrađuju se od kompozita sa dugačkim staklenim ili ugljeničnim vlaknima. dobra elektro izolaciona svojstva. kao što su: izvozna užad. U naftnoj industriji kompoziti su našli široku primenu za izradu teških i komplikovanih konstrukcija namenjenih eksploataciji nafte i gasa. Ovi elementi poseduju veliku čvrstoću. složenih gabarita platformi za eksploataciju nafte ispod mora. otpornost na koroziju i dr. a matrica polimerna na bazi epoksidnih ili poliesterskih smola. U rudarstvu kompoziti su našli primenu za izradu pojedinih delova rudarske opreme. Trake sa jezgrom od aramidnih vlakana imaju veliku prekidnu silu. Namotavanje vlakana: a)namotavanje pod uglom. kao i povećanu otpornost na slanu vodu i druge agresivne supstance. merne ploče. Zadnjih godina kompozitni materijali nalaze sve veću primenu i u rudarstvu za izradu pojedinih konstrukcija i delova rudarske opreme. otpornost na koroziju i dr. ležajevi. kao npr. veću habajuću oblogu. kao npr.31 postupak je naročito pogodan za proizvodnju cevi. kućišta i delovi pumpi i kompresora. poseduju veću savitljivost. spojnica za spajanje bušaćih cevi itd. podgradni stupci. znatno smanjenje mase konstrukcije. Kompoziti se koriste i za izradu mnogih drugih elemenata namenjenih naftnoj i drugim industrijama. ventili. kod kojih je armatura od staklenih vlakana. znatno smanjuju čeoni otpor i vibracije pri bušenju u dubokim vodama.4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful