EKSPLOZIVI I SREDSTVA ZA PALJENJE

Savremeno rudarstvo, a pogotovo masovna eksploatacija siromašnih metaličnih ležišta‚ ne bi se mogla zamisliti bez primene savremenih rudarskih eksploziva i snažne rudarske mehanizacije. Rudarstvo je privredna grana gde su eksplozivi našli najširu primenu za eksploataciju čvrstih mineralnih sirovina. Ostale privredne grane koriste eksplozive u znatno manjim količinama, pa se zato privredni eksplozivi s pravom nazivaju i rudarski eksplozivi. Eksplozivi i eksplozivne materije nažalost danas se mnogo koriste i u vojne svrhe. Postoji velika razlika izmedu rudarskih i vojnih eksploziva u sastavu, načinu proizvodnje i primene. Od svih tehničkih fakulteta samo na rudarskom fakultetu studenti detaljno izučavaju tehnologiju proizvodnje, a naročito primene eksploziva u rudarstvu. Dobro poznavanje organske hemije je od izuzetnog značaja za tehnologiju proizvodnje privrednih eksploziva. 1. DEFINICIJA, PODELA I KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVNIH MATERIJA I EKSPLOZIVA Eksplozivne materije su hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja u čvrstom ili tečnom stanju, koje u sebi sadrže neophodne elemente za proticanje hemijske reakcije, praćene oslobađanjem toplote i gasnih produkata. Svaka eksplozivna materija nije tehnički upotrebljiva, niti se u tehničkom smislu može nazvati eksplozivom. Eksplozivi su proste ili složene eksplozivne materije koje se pod uticajem spoljašnjeg impulsa (udar, trenje, toplota) trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Pri eksploziji oslobađa se velika količina gasovitih produkata, usled čega dolazi do naglog porasta pritiska i temperature. Eksplozija se javlja kao zvučni efekat pri razlaganju eksploziva. Praćena je pojavom gasova koji su pod većim pritiskom od pritiska sredine u kojoj nastaje eksplozija. Usled razlike u pritiscima dolazi do nagle ekspanzije gasova eksplozije, pri čemu se energija eksplozije pretvara u mehanički rad. Eksploziju ne karakteriše samo količina oslobođene energije, već je mnogo važnija brzina kojom se ova energija oslobađa. Količina oslobođene energije u jedinici vremena predstavlja snagu eksploziva. Pri eksploziji 1kg plastičnog eksploziva oslobodi se oko 4200kJ/kg energije u deliću sekunde. Da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije molekulima treba saopštiti minamalno potrebnu energiju (energiju aktiviranja) da bi postali aktivniji, jer su samo aktivni molekuli podložni hemijskim promenama. Zavisno od načina na koji se dovodi energija aktiviranja, razlaganje eksplozivnih materija može se obavljati na tri načina: gorenjem, deflagracijom i detonacijom. Gorenju su podložne sve eksplozivne materije zavisno od temperature i vremena izlaganja visokim temperaturama. Temperatura gorenja je najčešće niža od temperature eksplozije. Gorenje eksploziva odvija se na račun hemijski ugrađenog kiseonika u eksploziv, bez prisustva kiseonika iz vazduha. Deflagracija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula predaje od sloja do sloja prenošenjem toplote. Brzina hemijskog razlaganja kod deflagracije je relativno niska i iznosi od nekoliko cm do nekoliko stotina metara u sekundi. Detonacija je proces razlaganja eksploziva kod koga se energija aktiviranja molekula prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa, koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. Detonaciona brzina razlaganja eksplozivnih materija dostiže vrednost od 1300-9300m/s. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva, gustine punjenja, prečnika patrone i dr. 1.1. PODELA EKSPLOZIVA Eksplozivi su prosta hemijska jedinjenja ili mehaničke smeše hemijskih jedinjenja, koja se pod uticajem spoljašnjeg impulsa trenutno razlože i pređu u gasovito stanje. Podela eksploziva i eksplozivnih materijala vrši se na sledeće načine: − po hemijskom sastavu, − po agregatnom stanju, − po relativnoj konzistenciji, − prema brzini razlaganja, − prema nameni. Po hemijskom sastavu eksplozive delimo na: − čista hemijska jedinjenja, − mehaničke smeše hemijskih jedinjenja. U čista hemijska jedinjenja spadaju eksplozivi koji imaju jedinstvene molekule u kojima su komponente (ugljenik, vodonik, kiseonik, azot i dr.) međusobno hemijski vezani u jedinstven sistem (trotil, nitroglicerin, pentrit, heksogen, fulminat žive i dr.).

2 Mehaničke smeše više hemijskih spojeva predstavljaju eksplozive kod kojih su ulazne komponente međusobno pomešane u mehaničku smešu, koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. Pri homogenizaciji ovih eksploziva vrši se mehaničko mešanje ulaznih komponenti bez hemijske reakcije. Prema agregatnom stanju i opštim fizičkim osobinama, eksplozive i eksplozivne materije delimo na: − gasovite eksplozivne smeše (metan-vazduh, acetilen-vazduh), − eksplozivne smeše čvrstih i tečnih materija sa gasovima (ugljena prašina-vazduh, derivati naftevazduh i dr.), − tečne eksplozivne smeše (nitro-benzo-azotna kiselina i dr.), − smeše čvrstih i tečnih eksplozivnih materija (nitroglicerin- amonijumnitrat, amonijumnitrat-dizel gorivo), − čvrsta eksplozivna jedinjenja ili smeše (trinitrotoluol, heksogen, amonijumnitrat, trinitrotoluol i dr.). Prema relativnoj konzistenciji eksplozive delimo na: − praškaste, − poluplastične, − plastične, − vodoplastične - kašaste, − granulirane, − presovane, − livene. Prema brzini razlaganja i načinu delovanja eksplozive delimo na: − brizantne, i − deflagrantne. Prema nameni eksplozivi se dele na: − eksplozive za radove na površini, − eksplozive za radove pod zemljom, − eksplozive za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine (metanski sigurnosni eksplozivi), − eksplozive za specijalne svrhe. 1.2. KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVA Karakteristike rudarskih eksploziva zavise od sastava i kvaliteta sirovina za dobijanje eksploziva. Sastav eksploziva mora biti takav da pri eksploziji ne oslobađa štetne gasove ili ostavlja čvrste ostatke. Osobine rudarskih eksploziva mogu se grupisati u dve osnovne grupe i to: − fizičko – hemijske osobine, i − tehničko - minerske osobine. Između ovih osobina postoji međusobna zavisnost o čemu se pri proizvodnji eksploziva mora voditi računa. Rudarskim stručnjacima je od izuzetne važnosti dobro poznavanje svih osobina eksploziva, a naročito tehničko-minerskih, radi njihove što pravilnije i efikasnije primene u eksploataciji. Ispitivanje tehničko-minerskih osobina rudarskih eksploziva vrši se obavezno pri proizvodnji eksploziva, a i kasnije u toku njihove upotrebe. Uslovi za izradu i isporuku rudarskih eksploziva dati su u JUS-u H.D1.020. U daljem tekstu obradiće se važnije fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike eksploziva. Postupci njihovog određivanja detaljno su obrađeni u Praktikumu - Metode ispitivanja. 1.2.1. Fizičko-hemijske karakteristike eksploziva Najvažnije fizičko-hemijske osobine eksploziva su: gustina, bilans kiseonika, hemijsko razlaganje eksploziva, brzina razlaganja, hemijska stabilnost, granični prečnik eksplozivnog punjenja, osetljivost na iniciranje, pritisak eksplozije, toplota i temperatura eksplozije, gustina patrone, vodootpornost i dr. Gustina je osobina od koje u velikoj meri zavise karakteristike eksploziva. Postoji nekoliko gustina eksploziva, kao što su: gustina punjenja, kritična gustina, nasipna gustina, gustina minskog punjenja i dr. Gustina punjenja predstavlja odnos mase eksploziva i ukupne zapremine, uključujući sve pore i šupljine među kristalima koje ostaju nakon patroniranja, presovanja ili livenja eksploziva. Kod rudarskih eksploziva kreće se oko 1,0g/cm3 za praškaste vrste i oko 1,5g/cm3 za plastične vrste eksploziva. Kritična gustina je maksimalna gustina pri kojoj eksploziv sigurno (stabilno) detonira. Pri daljem povećanju gustine iznad kritične eksplozija izostaje. Nasipna (gravimetrijska) gustina je gustina koja se postiže pri sobodnom padu eksploziva. Izražava se u kg/l. Zavisi od veličine i oblika kristala, visine sa koje eksploziv pada, sadržaja vlage i dr. Gustina minskog punjenja je odnos mase eksploziva i zapremine dela minske bušotine u koju se stavlja eksploziv.

3 Bilans kiseonika predstavlja razliku količine kiseonika koja se nalazi u sastavu eksploziva (hemijski vezanog) i količine koja je potrebna za potpunu oksidaciju (sagorevanje) ugljenika, vodonika i drugih alkalnih metala. U zavisnosti od toga da li u gasovitim produktima razloženog eksploziva ima molekula kiseonika ili nema, razlikuju se tri slučaja: − pozitivan bilans kiseonika, − uravnotežen (nulti) bilans kiseonika, − negativan bilans kiseonika. Eksploziv ima pozitivan bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja ima slobodnog kiseonika, koji je preostao posle potpune oksidacije ugljenika u CO2 i vodonika u H2O. Jako pozitivan bilans kiseonika je štetan, jer dolazi do njegovog gorenja i stvaranja azotnih oksida. Eksploziv ima nulti (uravnotežen) bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja nema slobodnih molekula kiseonika. Takav odnos sastavnih komponenti naziva se stehiometrijskim. Eksploziv ima negativan bilans kiseonika kada je količina ugrađenog kiseonika nedovoljna za potpunu oksidaciju svih sagorljivih elemenata iz eksploziva. Tada se u produktima sagorevanja pojavljuje veća količina otrovnih gasova zbog nepotpune oksidacije, kao što su: ugljenmonoksid, oksidi azota, sumporni gasovi itd., koji su veoma opasni po zdravlje ljudi. Eksplozivi namenjeni za podzemnu eksploataciju moraju imati pozitivan bilans kiseonika, a eksplozivi namenjeni za površinsku eksploataciju mogu imati i negativan bilans kiseonika. Bilans kiseonika za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd dat je izrazom:

b ⎞ ⎤ M O2 ⎡ ⎛ K b = ⎢d − ⎜ 2 a + ⎟ ⎥ ⋅ 100% 2⎠⎦ ME ⎣ ⎝
gde je: d - broj molekula kiseonika u eksplozivu, a – broj molekula ugljenika u eksplozivu, b – broj molekula vodonika u eksplozivu, M O 2 – molekulska masa kiseonika, ME – molekulska masa eksploziva. U tabeli 1. dat je bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija. Tab. 1. Bilans kiseonika nekih eksplozivnih materija Eksplozivna Bilans Eksplozivna Bilans materija kiseonika, % materija kiseonika, % natrijumnitrat +47,1 aluminijum -89,0 kalijumnitrat +39,6 drveno brašno -127,4 amonijumnitrat +20,0 trotil -74,0 nitroglicerin +3,52 papir -130,0 nitroglikol 0,00 drveni ugalj -191,0 heksogen -21,6 parafin -346,0 tetril -47,4 Hemijsko razlaganje eksploziva predstavlja oksidaciju sagorljivih elemenata u masi eksploziva, pri čemu nastaju produkti eksplozije. Jednačina hemijskog razlaganja za standardnu eksplozivnu materiju CaHbNcOd data je izrazom:

C a H b N c O d = aCO 2 +

1⎛ b c b ⎞ H 2 O + N 2 + ⎜ d − − 2a⎟ O 2 ⎠ 2 2 2⎝ 2

Na osnovu jednačine hemijskog razlaganja eksploziva vidi se da se u gasovitim produktima potpune detonacije nalaze: ugljendioksid, vodonik, kiseonik, azot, voda ili vodena para, kao i smeše zasićenih i nezasićenih ugljovodonika. U produktima nepotpune detonacije pojavljuju se jako otrovni gasovi uglenmonoksid, azotovi oksidi i dr. Svaku eksploziju prati i izdvajanje velike količine toplote. Sastav gasovitih produkata nastalih pri hemijskom razlaganju eksploziva zavisi od hemijskog sastava, brzine razlaganja eksploziva i sredine u kojoj se eksplozija odvija (zatvorena ili otvorena). U tabeli 56. (v. Praktikum-Metode ispitivanja) dat je udeo pojedinih produkata eksplozije nekih eksplozivnih materija i sastavnih komponenti eksploziva. Brzina hemijskog razlaganja predstavlja brzinu provođenja energije aktiviranja kroz masu eksploziva. Na osnovu brzine hemijskog razlaganja eksplozivi se dele na: deflagrantne i brizantne. Kod deflagrantnih eksploziva energija aktiviranja prenosi se kroz masu eksploziva provođenjem toplote, dok kod brizantnih eksploziva putem detonacionog-udarnog talasa. Prenošenje energije aktiviranja putem detonacionog talasa je mnogo brže nego provođenjem toplote.

Početni inicijalni impuls predstavlja neophodan i dovoljno snažan impuls za početak razlaganja eksploziva. Veličina kritičnog prečnika detonacije zavisi od sastava i vrste eksploziva. Osetljivost eksploziva prema udaru i potresu kreće se u vrlo širokim granicama. Fulminat žive.). Ukoliko je veća količina oslobođene toplote pri eksploziji utoliko je veća i radna sposobnost eksploziva. Kod brizantnih eksploziva udarnim dejstvom pritisaka detonacije stena se zdrobi. Pri manjem prečniku od graničnog prečnika detonacije. hemijski gubici usled bočnog rasipanja dovode do znatnog smanjenja energiju udarnog talasa. Što je temperatura eksplozije niža. usled čega postaju praktično neupotrebljivi. Zavisi od hemijskog sastava eksploziva i dobijenih produkata eksplozije. amonal i dr. kao što su: vlaga. zagrevanje. pa detonacija prestaje. vlažnosti i dr. zbog čega se koriste za izradu sredstava za paljenje eksploziva.) kad dođu u kontakt sa plamenom samo se upale i gore bez eksplozije. Kod brizantnih eksploziva razlikuju se: − pritisak gasova ostvaren neposredno posle eksplozije eksploziva u određenom prostoru. stakla i sl. čestice metala. Higroskopnost je karakteristična za praškaste eksplozive: amonijumnitrat. Ukoliko eksploziv ima veći procenat senzibilizatora kritični prečnik je manji. U tabeli 5. Izražava se u kJ/molu ili kJ/kg. 1. brzina razlaganja crnog baruta je oko 400m/s). Granični prečnik eksplozivnog punjenja predstavlja minimalni prečnik punjenja ispod koga se ne može izazvati detonacija eksploziva. homogenosti mase. Manji kristali eksploziva apsorbuju više molekula vode iz vazduha. date su vrednosti pritiska eksplozije nekih eksploziva. 5. Toplota eksplozije je količina toplote koja se oslobodi pri potpunom eksplozivnom razlaganju 1kg ili 1mola eksploziva.). a vojnih do 9300m/s). Prisustvo oštrih čestica u eksplozivu (pesak. Određuje se eksperimentalno spektografskom metodom ili računskim putem. povišena temperatura. gustine patroniranja. Temperatura eksplozije predstavlja maksimalnu temperaturu do koje se pri eksploziji zagreju produkti eksplozije. Primese uljanih i voštanih materija umanjuju osetljivost eksploziva pri potresu. to je opasnost od detonacije eksploziva veća i obratno. 1. Higroskopnost je osobina pojedinih eksploziva da na svojim kristalnim površinama apsorbuju molekule vode iz vazduha. Sl. praškaste amonijum-nitratske eksplozive i dr. a zatim se pritiskom gasova razdrobljeni materijal razbaca. Kod deflagrantnih eksploziva dolazi do izražaja samo pritisak gasova. Male kritične prečnike imaju vrlo osetljivi i jako brizantni eksplozivi. Tab. snop zraka i sl. azid olova i drugi inicijalni eksplozivi veoma su osetljivi na udar i potres.). Dinamiti na temperaturama ispod +80C "smrzavaju se" i postaju vrlo osetljivi na potres i trenje. − hemijski (reakcije sa oslobađanjem toplote). i − pritisak detonacije ostvaren u sloju eksploziva zahvaćenog talasom detonacije. Pritisak eksplozije nekih eksploziva Brzina Pritisak Pritisak Eksploziv Gustina detonacije detonacije gasova . v-brzina rasprostiranja Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja do 1000 m/s (npr.) jako povećavaju osetljivost eksploziva prema udaru. Kriva udarnog talasa pri detonaciji: p-pritisak eksplozije. Mnogi brizantni eksplozivi (praskavi želatin. trenje i dr. Za svaki eksploziv određena je minimalna količina inicijalnog eksploziva koja izaziva potpuno razlaganje. Stepen zbijenosti praškastih eksploziva smanjuje njihovu osetljivost ako se pređe izvesna granica. Osetljivost prema toploti je naročito velika kod baruta. Osetljivost (senzitivnost) eksploziva predstavlja otpornost eksploziva prema spoljnim faktorima. Određuje se eksperimentalno pomoću kalorimetra za eksplozive ili računskim putem. kako bi se eksploziv potpuno razložila sa najvećom brzinom detonacije. Ovi eksplozivi kad se jače ovlaže teško detoniraju ili u opšte ne mogu detonirati. dinamit. Pritisak eksplozije predstavlja zbir pritiska gasova i pritiska detonacije. pri stalnoj zapremini. Početni inicijalni impuls može biti: − toplotni (plamen. trenje itd. Veličina početnog inicijalnog impulsa zavisi od osetljivosti eksplozivne materije. a samim tim i brzine proticanja udarnog talasa kroz eksplozivnu masu. plamen i sl. potres. dok brzina detonacije brizantnih eksploziva dostiže više hiljada metara u sekundi (kod privrednih eksploziva najčešće od 3000-7300m/s. udar.4 Kriva udarnog talasa pri detonaciji shematski je data na sl. fulminata žive i azida olova. Ovako oslabljena energija talasa više nije u stanju da izazove hemijsko razlaganje u ostalim delovima eksplozivnog punjenja. koji eksplodiraju pod dejstvom povišene temperature (iskra. − mehanički (udar.

v gde je: ρ . ili ukratko kao jačina eksploziva.) proizvode mali plamen. Najčešće korišćena metoda za određivanje brzine detonacije eksploziva je metoda po Dotrišu. Radna sposobnost po ovoj metodi predstavlja proširenja cilindrične rupe u olovnom bloku prečnika 200mm i visine 200mm. Ukoliko je rastojanje na kome dolazi do prenosa detonacije veće.25 sekundi i raste sa količinom oslobođene toplote. Izražava se u mm. v . p . dok oni sa srazmerno malom toplotom eksplozije (amonijumnitratski. koja se zasniva na upoređenju brzine detonacije detonirajućeg štapina i brzine detonacije ispitivanog eksploziva. veličina i trajanje plamena eksplozije.63 1. Eksplozivi sa velikom toplotom eksplozije (dinamiti i crni barut) proizvode veliki plamen. Brizantnost se određuje po metodi Hesa. Prenos detonacije je sposobnost eksploziva da se energija aktiviranja sa udarne patrone prenese na susednu pasivnu patronu eksploziva. Ukoliko je detonaciona brzina veća i razorna snaga eksploziva je veća i obratno. relativna radna sposobnost. koje izvrši eksploziv pri detonaciji iznad valjaka.2. balističkim klatnom (tzv. osetljivost na udar. tj. brzina detonacije. Po Hesu brizantnost se određuje na osnovu zbijanja standardnih olovnih valjčića. Kao potencijalni nosioci kiseonika najčešće se koriste nitrati kalijuma i natrijuma.2 1. Teorijski. Veličina plamena eksplozije raste sa količinom oslobođene toplote eksplozije. Tehničko-minerske karakteristige eksploziva Najvažnije tehničko-minerske osobine eksloziva su: radna sposobnost.53 m/s do 400 7800 6500 MPa 16800 11000 MPa 340 5680 2900 1. rede po metodi Kasta. podvodnom eksplozijom. svetlosnim ili optičkim hronografom i elektronskim brojačem. Brzina detonacije predstavlja brzinu detonacionog talasa koji se kreće kroz masu eksploziva konstantnom brzinom. sigurnost na metan i eksplozivnu ugljenu prašinu i dr. brizantnost. Senzibilizatori su materije koje se dodaju radi povećanja osetljivosti i radne sposobnosti eksploziva (trotil. Eksplozivi i eksplozivne materije izrađuju se od različitih komponenti. Trajanje plamena eksplozije kreće se između 0. Izražava se u cm3. koje imaju određene uloge u sastavu eksploziva: Potencijalni nosioci kiseonika ulaze u sastav eksploziva sa ciljem da obezbede potpuno sagorevanje komponenti eksploziva. na osnovu kojih se u praksi najčešće vrši izbor eksploziva. Brzina se izražava u m/s. Traucl test.2. KOMPONENTE KOJE ULAZE U SASTAV EKSPLOZIVA Svi privredni eksplozivi su mehaničke smeše više hemijskih jedinjenja. Ovakve smeše sadrže u sebi sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja. predstavlja jednu od najstarijih i najčešće primenjivanih metoda za ispitivanje efikasnosti eksploziva.5 crni barut minerska želatina dinamit kg/l 1. Radna sposobnost se definiše kao ukupno dejstvo pritiska gasova i pritiska detonacije.). Metoda proširenja standardnog olovnog bloka. nitroglikol. krater testom i drugim metodama. Radna sposobnost i brizantnost spadaju u grupu najvažnijih tehničko-minerskih karakteristika eksploziva. to je eksploziv pouzdaniji pri upotrebi. relativna radna sposobnost). . Razorna snaga eksploziva zavisi od brzine detonacije. Detonaciona brzina kod brizantnih eksploziva menja se sa promenom gustine.p.brzina detonacije. koja ne predstavlja hemijsko jedinjenje. Predstavlja maksimalno rastojanje u cm na kome dolazi do potpune detonacije pasivne patrone.0002s i 0. 2.gustina eksploziva. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu. sa povećanjem gustine povećava se i detonaciona brzina. prenos detonacije.specifični pritisak. metanski eksplozivi i dr. po Kast-u. Veličina i trajanje plamena eksplozije su važne osobine eksploziva za rudnike sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. želirani nitroglicerin i dr. Brzina detonacije određuje se po metodi Dotriša (Dautrich). Brizantnost je mera moći drobljenja (rasprskavanja) i svodi se uglavnom na detonacioni pritisak. radna sposobnost se računa po formuli: R=ρ. Eksperimentalno radna sposobnost se može odrediti na sledeće načine: proširenjem standardnog olovnog bloka-metoda Traucla. ali ne kod svih.

zgusne pod žrvnjem. Takav barut ne sme upotrebljavati. jer se energija aktiviranja predaje od sloja do sloja provođenjem toplote. čime se sprečava međusobni kontakt kristala i njihovo trenje. osim za izradu inicijalnih eksploziva i za neke vojne potrebe. koji se široko primenjuju u privredi. Složeni brizantni eksplozivi su po sastavu smeše više hemijskih spojeva. Na otvorenom prostoru gori brzinom od 3-5m/s. tako što kristale eksplozivne materije presvuku slojem inertne materije. Crni barut je glavni predstavnik deflagrantnih eksploziva. . crni barut je vrlo higroskopan (već sa 15% vlage ne može se zapaliti). zbog izrazito sporog i pretežno potisnog dejstva.1. Rudarski crni barut standardno se pakuje u polietilenske kese mase 2. npr. BRIZANTNI EKSPLOZIVI Brizantni eksplozivi su eksplozivi kod kojih se energija aktiviranja prenosi od sloja do sloja putem udarnog talasa. Brizantni eksplozivi se dele na: − proste brizantne eksplozive.5%vlage) i eventualno poliraju grafitom premetanjem u bubnjevima. pa ga treba čuvati na suvom mestu. U zavisnosti od primenjenog prostog brizantnog eksploziva kao osnovnog sastojka. a u zatvorenom do 400m/s. već ga treba uništiti. RUDARSKI EKSPLOZIVI Prema brzini razlaganja i načinu delovanja rudarske eksplozive delimo na: − deflagrantne. na izvesnim specijalnim područjima miniranja još uvek zadržao. a onda hidrauličnim presama ispresuje u pogače. 3. Najčešće se prosti brizantni eksplozivi koriste kao brizantna komponenta pri izradi složenih eksploziva. Materije za sniženje temperature eksplozije dodaju se radi sniženja početne temperature eksplozije. dizel gorivo. Pri eksploziji ostavlja deo čvrstog ostatka (čađ). Sumpor obezbeđuje lakše paljenje i ravnomernije sagorevanje baruta. a zatim dobro izmešaju u bubnjevima sa kožnom oblogom. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije. Prosejavanjem kroz sita vrši se obesprašivanje i klasiranje zrna po krupnoći. Dobijene pogače izdrobe se u zrna koja se suše (do ispod 0. Zrna običnog rudarskog crnog baruta prolaze kroz sito otvora 3mm. Mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju (metalni prahovi. Ako takav barut osušimo. Kao materije za sniženje temperature koriste se natrijumhlorid. Flegmatizatori su materije koje smanjuju osetljivost eksploziva. na njemu se pojavljuju mali beli kristali kalijumnitrata. Mešavina se ovlaži sa nešto vode (15%). retortni drveni ugalj i dr. guar i dr. retortnog drvenog uglja-ćumura (15%) i sumpora (10%).5kg. Kalijumnitrat je potreban da obezbedi potrebni kiseonik za sagorevanje drvenog uglja i sumpora. a ostaju na situ otvora 0. Prosti brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu najčešće čisti hemijski spojevi. Sastoji se od dobro homogenizovane mešavine kalijumnitrata (75%).2. ali se uprkos tome. Kasnije je u praksi bio zamenjen jačim i savremenijim eksplozivima.). Vlažan barut poznaje se po tome što zrna postaju mutna i drobe se među prstima. kalijumhlorid i druge inertne soli. složeni brizantni eksplozivi se dele na: amonijumnitratske i nitroglicerinske složene eksplozive. 3. kako bi se sprečilo samopaljenje eksplozivne smeše u jamskom vazduhu. a naročito električnom varnicom. Rudarski crni barut je eksploziv koji se. Za izradu baruta komponente se pojedinačno ili po dve zajedno usitne u mlinovima sa kuglama. Najčešće se koristi natrijumova so karboksimetil-celuloze. kamenolomima ukrasnog kamena i drugih građevinskih materijala. Koristi se za izradu sporogorećih štapina. "cvetanje" baruta. Zbog toga se vrlo retko upotrebljavaju sami. upotrebljava svuda tamo gde se prilikom miniranja žele dobiti veliki neoštećeni blokovi stena. i − brizantne eksplozive. DEFLAGRANTNI EKSPLOZIVI Deflagrantni eksplozivi imaju relativno malu brzinu razlaganja. Za paljenje crnog baruta upotrebljava se sporogoreći štapin sa ili bez detonatora ili detonirajući štapin. u vajarstvu i sl. Zbog toga što sadrži drveni ugalj i kalijum nitrat. Ova pojava poznata je kao tzv. Za flegmatizaciju se koriste razne vrste sintetičkih voskova i razne vrste polimera.6 Sagorljive materije potpomažu sagorevanje i povećavaju količinu oslobođene energije. Crni barut spada u najstarije poznate eksplozive koji su se koristili za miniranje.2mm. i − složene brizantne eksplozive. koji se kroz eksplozivnu materiju kreće nadzvučnom brzinom. 3. Osnovna karakteristika crnog baruta je da se vrlo lako pali plamenom. Materije za stabilnost suspenzije i viskozitet su supstance koje lako hidrolizuju.

lako prelazi u želatin i pri normalnoj temperaturi.2. To je bezbojna prozirna uljasta tečnost.1. Detonaciona brzina mu je oko 8000m/s. to se mešavina glicerina i kiselina mora stalno hladiti.2. Za proizvodnju privrednih eksploziva proizvodi se posebna vrsta nitroceluloze poznata kao kolodijum pamuk. zavisno od vrste i količine dodate nitroceluloze. Nitroceluloza . Nitroglicerin je bezbojna prozirna uljasta tečnost. pentrit). Za izradu složenih eksploziva predstavlja nezamenljivu komponentu. vodostabilan je). toplota eksplozije oko 6300kJ/kg. Zbog toga se dodaje nitroglicerinu (u količini od 20-30%). Ima nisku tačku mržnjenja oko -22. nastaje po jednačini: C3H5(OH)3 + 3HNO3 = C3H5(ONO2)3 + 3H2O Pri tehničkoj proizvodnji nitroglicerina upotrebljava se mešavina azotne i sumporne kiseline u koju se uliva glicerin. Loša osobina nitroglicerina je što kristališe u čvrstu masu već na +80C. − amonijumnitrat. pri čemu postaje jako osetljiv na udar i trenje. To je bela ili žućkasta vlaknasta masa.C3H5(ONO2)3 Nitroglicerin je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na trovalentni alkohol glicerin C3H5(OH)3.4. − nitrotela (trotil. s obzirom na veliku osetljivost na udar i trenje. U vodi se znatno jače rastvara od nitroglicerina. kao i otežanom transportu jer je u tečnom stanju. koja bi razblaživanjem azotne kiseline prekinula proces. Zahteva veoma pažljivo rukovanje. olovo trinitroresorcinat i dr. kod kojih je 25% nitroglicerina zamenjeno nitroglikolom. gustine 1. poluplastični.1. U suvom stanju je vrlo osetljiv prema udaru i trenju. Lako isparava i pri umerenoj temperaturi. nitroglikol. temperatura eksplozije 40600C. Gustina kolodijum pamuka je 1.2. koju dobro rastvara. Nastali uljasti nitroglicerin. Bilans kiseonika je pozitivan. lako zapaljiva. temperatura eksplozije oko 41000C. "smrzava" se. Upotrebljava se kao dodatak nitroglicerinu pri izradi nitroglicerinskih eksploziva.30C. kao i bezdimnih baruta. nalik na nitroglicerin. radna sposobnost 550cm3.C2H4(ONO2)2 Nitroglikol je proizvod delovanja smeše azotne i sumporne kiseline na di-glikol. 3. Manje je osetljiv prema udaru i potresu od nitroglicerina. i − sigurnosne metanske eksplozive.2. 3. vodoplastični (kašasti) i granulirani.). imaju tačku mržnjenja na oko -250C.1. Dodatak sumporne kiseline neophodan je radi vezivanja oslobođene vode. Dobro je rastvorljiv u organskim materijama. i − inicijalne eksplozive (fulminat žive. Brzina detonacije mu je oko 7800m/s. U novije vreme koristi se sintetički glicerin dobijen iz propilena u rafinerijama nafte. 3. Dodatkom nitroceluloze. Nitroglicerin . nitroceluloza. brizantnost 19mm. Zatim se ispira vodom.5g/cm3. amonijumnitratskih poluplastičnih i želiranih eksploziva. Prosti brizantni eksplozivi Prosti brizantni eksplozivi obuhvataju: − estre azotne kiseline (nitroglicerin. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 15cm. olovo azid. Čisti nitroglicerin nema praktičnu primenu zbog svoje velike osetljivosti na udar i trenje. oslobađa zaostalih kiselina dodavanjem rastvora sode.1. pa ponovo ispira vodom da bi se oslobodio primesa sode.2. Pentrit (nitropentaeritrit) . Ima važnu osobinu da sa nitroglicerinom i nitroglikolom gradi trajnu želatinsku masu. tj.6g/cm3. Nitroglikol . gasna zapremina 715l/kg.3.C24H40-nO20-n(ON2)n Nitroceluloza je proizvod nitriranja čiste celuloze (C24H40O20). Zbog ove osobine nitroglicerinu se pri izradi privrednih eksploziva dodaje nitroglikol. osetljiva na udar i trenje. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene. Po spoljašnjem izgledu nitroceluloza se ne razlikuje od običnog pamuka ili celuloze. Sa nitroglicerinom se meša u svim odnosima.7 Prema agregatnom stanju složeni brizantni eksplozivi uglavnom se proizvode u čvrstom stanju kao: praškasti.1. gustine 1. izdvaja se na površini rastvora odakle se odvaja. Nitroceluloza se upotrebljava za izradu plastičnih nitro-glicerinskih eksploziva. 3. dok je u vodi neznatno rastvorljiv (tj.C(CH2ONO2)4 . plastični. radi sprečavanja kristalizacije ("smrzavanja") nitroglicerina pri nižim temperaturama. Dodatkom nitroceluloze nitroglicerin prelazi u više ili manje meki želatin. Eksplozivi izrađeni na bazi nitroglicerina.2. bez mirisa. tetril). Zahvaljujući nitroglikolu današnji nitroglicerinski eksplozivi se mogu koristiti i čuvati na temperaturama do -250C. sladunjavog ukusa. 3.1.6g/cm3. ili tačnije glicerin trinitrat C3H5(ONO2)3. Za dobijanje nitroceluloze koristi se kratkovlaknasta pamučna celuloza. ali ima svojstva brizantnog eksploziva. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 6cm. kao specifično lakši. Nitroglicerin. S obzirom da je stvaranje nitroglicerina praćeno razvijanjem toplote.

Lako se presuje i lije u razne geometrijske forme. Gustina kristalnog amonijumnitrata je 1.2. radna sposobnost 160-230cm3. 5%H i 60%O od čega se 20% nalazi u slobodnom stanju. Amonijumnitrat se upotrebljava za proizvodnju amonijum-nitratskih eksploziva raznih vrsta i kao dodatak nekim nitroglicerinskim eksplozivima.). koji se koristi za proizvodnju amonijumnitratskih-uljnih eksplozivnih smeša (AN-FO smeša). U novije vreme proizvodi se granulisani amonijumnitrat. 3. Trotil se koristi kao brizantna komponenta većine privrednih eksploziva i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli.2. tačka topljenja 1700C. Inicijalni eksplozivi Inicijalni eksplozivi su brizantni eksplozivi koji se mogu neposredno dovesti do eksplozije. a izvanredan oksidans. To su beli fini kristali.2.1. Brzina detonacije je od 6500-6900m/s. CH3 Trotil (TNT) se dobija nitriraranjem dinitrotoluola koncentrovanom azotnom kiselinom i oleumom. nagriza kožu.8. teško rastvorljivi u vodi. 3.1. azotovi oksidi i dr. zbog čega u gasovitim produktima nakon detonacije ima mnogo otrovnih gasova (CO.1. 3.8 Pentrit je proizvod nitriranja četvorovalentnog alkohola (pentaeritrita) azotnom kiselinom. Tetril se uglavnom upotrebljava kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli.1. gorkog ukusa.5% kaolina i 0. Potpuno čist trotil dobija se naknadnom prekristalizacijom iz alkoholnog rastvora. U vodi se ne rastvara i ne gubi eksplozivna svojstva.80g/cm3. Pentrit je vrlo jak brizantni eksploziv. zapremina gasnih produkata 980l/kg. ima veliku brzinu detonacije oko 8400m/s pri gustini od 1. osetljivost na udar se znatno smanjuje. Iskristalisani trotil se ispira vodom da bi se oslobodio zaostalih kiselina. 3.68 do 1. 3. kad se još uvek može lako dovesti do detonacije. Amonijumnitrat . Upotrebljavaju se za proizvodnju detonatorskih kapisli i električnih detonatora. Optimalna gustina je 1. olovo azid. Vrlo je stabilan i nije higroskopan. Pri eksploziji 1g AN dobije se 0. olovo trinitroresorcinat i azid srebra. Ima vrlo nepovoljan bilans kiseonika (-74%). Higroskopan je.1. Amonijumnitrat je beličast sitno iskristalisani prah.7. koji je pogodniji za proizvodnju eksploziva. brzina detonacije 15004200m/s. alkoholu i etru. koji se upotrebljava za izradu pojačnika (bustera) za iniciranje neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša. Vrlo je osetljiv prema inicijalnom impulsu.Hg(CNO)2 . Amonijumnitrat (AN) predstavlja slab eksploziv. Trotil je bez mirisa. pa lako detoniraju posle veoma kratkog vremena sagorevanja.75% voska.6.725g/cm3. Uparavanjem u vakumu dobija se sitnije iskristalisani amonijumnitrat.62g/cm3 i veliku toplotu eksplozije oko 5870kJ/kg. Toplota eksplozije je oko 1430kJ/kg. Ako se pentrit pomeša sa trotilom. Mešavina pentrita i trotila poznata je kao pentolit. Trotil (trinitrotoluol) . Povećanje osetljivosti AN postiže se dodavanjem 3.C6H2(NO2)3 . Ima odlične tehničko-minerske karakteristike. Tetril (tetranitrometilanilin) .48g/cm3. pa se može koristiti i pod vodom. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 90cm. Fulminat žive .oksidans. Granulisani amonijumnitrat odlikuje se velikom poroznošću (oko 0. temperatura eksplozije 15500C. Izuzetno su osetljivi na udar. kao čist retko se upotrebljava za miniranje. varnicu. Srazmerno je manje osetljiv na udar i trenje.NH4NO3 Amonijumnitrat se dobija direktnim spajanjem sintetičkog amonijaka i sintetičke azotne kiseline. U čistom stanju gradi bele kristale. bez upotrebe drugog eksploziva.5.C6H2(NO2)3NCH3NO2 Tetril se dobija nitriranjem metil ili dimetil anilina. Upotrebljava se za izradu srži detonirajućih štapina i kao sekundarno punjenje detonatorskih kapisli. Najpoznatiji inicijalni eksplozivi su: fulminat žive.2. a većinom je ipak žućkaste boje. Srazmerno je malo osetljiv prema udaru i trenju. U čistom obliku amonijumnitrat sadrži: 34%N.2g kiseonika. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 25cm. Kritični prečnik zavisi od granulacije kristala i kreće se od 100-300mm. toplotu i trenje. po jednačini: NH3 + HNO3 = NH4NO3 Završna faza dobijanja amonijumnitrata obuhvata uparavanje rastvora u otvorenim kotlovima ili vakumu.44-1.7cm3/g). Presovanjem može povećati gustinu od 1. a potpuno rastvorljivi u acetonu. U toploj vodi se lako rastvara. što ga čini podesnim za izradu AN-FO smeša.1. Dugo godina smatralo se da je AN neeksplozivno i bezopasno jedinjenje i da u sastavu eksploziva služi samo kao nosilac kiseonika .8.2.

Specifična zapremina gasova je 243l/kg.1g/cm3. osetljivost fulminata žive se može znatno smanjiti (dobija se flegmatizovani fulminat žive). 3.2. Živin fulminat se prvenstveno koristi kao primarno punjenje detonatorskih kapisli. Lako se pali iskrom. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi .8.3. oko 0. najčešće olovo trinitroresorcinata. Ulazne komponente su međusobno pomešane u mehaničku smešu.3-0. parafina i dr. a na dnu suda iskristališu iglice fulminata. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi samo 4cm.C6H(NO2)3O2 . a u kapisli br. Količina živinog fulminata u kapisli br. jer i sa 30% vlage reaguje kao u suvom stanju. Vlaga smanjuje eksplozivne karakteristike živinog fulminata.1. trenje i toplotu. kristalna gustina je 4. 8. gustine 3.1. Složeni brizantni eksplozivi Složeni brizantni eksplozivi predstavljaju smešu više prostih eksploziva i drugih materija. i − sigurnosne metanske eksplozive.8g/cm3.8. Kristalna gustina je 5. Ima visoku tačku zapaljivosti 320-3600C. Prema nameni složeni brizantni eksplozivi se dele na: − eksplozive opšte namene. Gustina olovo azida je 4. jači i sigurniji za rukovanje. 3. Znatno je jači od živinog fulminata. Proizvode se u praškastom i poluplastičnom stanju. tetril i dr.4. a temperatura eksplozije 37300C. stvarajući azotvodoničnu kiselinu koja je sklona detonaciji. Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene Amonijumnitratski eksplozivi opšte namene imaju kao glavni sastojak amonijumnitrat sa raznim dodacima u cilju postizanja veće osetljivosti i veće radne sposobnosti.2.1.Pb(N3)2 Olovo azid nastaje iz vodenog rastvora natrijum azida i olovo nitrata (ili acetata). 3. pri čemu se najpre izdvoje isparljivi sastojci. drveno brašno. To je sitno iskristalasta materija smeđe boje. Olovo trinitroresorcinat . Brzina detonacije.22-1. tako da pri vlažnosti od 5% dolazi do delimične eksplozije pri udaru.2. a pri gustini od 4. vrlo osetljiv na udar. Brzina detonacije olovo azida. Dobija se u obliku bezbojnih ortorombičnih kristala koji su veoma osetljivi na udar i trenje. 3. velike brizantnosti. 3.4-0. pri gustini od 3. Pri vlažnosti od 10% fulminat se razlaže bez detonacije. nije našao širu primenu u rudarstvu jer je dosta skup.01g/cm3. Elektrodetonatori sa olovo azidom ne smeju se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. je oko 0.1. Pod uticajem ugljendioksida raspada se. a da ne gubi osetljivost.8g/cm3 je oko 4500m/s. Olovo azid se upotrebljava kao primarno punjenja detonatorskih kapisli.4g. 3. temperatura samozapaljenja 2900C. Može se presovati pod visokim pritiskom (do 200MPa). H2O Olovo trinitroresorcinat ("ten") nastaje iz vodenog rastvora olovonitrata (ili acetata) u koji se uliva rastvor Mg (ili Na) trinitroresorcinata. Reakcija je praćena ključanjem.).2.6g/cm3 je oko 5400m/s. Fulminat žive je beli do svetlo sivi sitni kristalni prah. Ima negativan bilans kiseonika (-17%).2.2.2.2.2. Iako je vrlo stabilan i osetljiv na udar i trenje. pri gustini od 4. U zavisnosti od primenjenog prostog eksploziva. a pri vlažnosti od 30% ne nastupa hemijsko razlaganje. 6. mešavina želiranog nitroglicerina i nitroglikola i dr. Detonira na temperaturi od 1900C. Dodatci su razna nitrojedinjenja (trotil.9 Živin fulminat se dobija rastvaranjem žive u azotnoj kiselini i ulivanjem rastvora u etil alkohol.5g.1. Zbog toga se u kapislama iznad olovo azida stavlja sloj nekog drugog inicijalnog eksploziva. specifična zapremina gasova je 308l/kg.8. voštanih materija. uglavnom primenjuju amonijumnitratski i nitroglicerinski složeni eksplozivi. pri čemu se azid olova obori kao sitno iskristalisan beličast prah. osovinsko ulje. Prema vlazi je manje osetljiv. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 10cm. koja u sebi sadrži sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja.0g/cm3.1. je oko 5400m/s. Olovo azid . zbog čega sa njim treba oprezno postupati. a nasipna 1. danas se u privredi.42g/cm3. relativna energija u odnosu na TNT je 45%. jer je jeftiniji. Zbog svojih dobrih osobina sve više potiskuje živin fulminat. jer olovo azid hemijski reaguje sa bakrom i nagriza ga. namenjene za rad u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. Pb . Prema udaru i trenju manje je osetljiv od fulminata žive. Kapisle moraju biti od aluminijuma. Upotrebljava se kao primarno punjenje rudarskih kapisli.2.6g/cm3. Dodatkom ulja. pa i u rudarstvu. Azid srebra Ag(N3)2 Azid srebra nastaje iz vodenog rastvora srebro nitrata i natrijum azida.

3. Kao gorući neeksplozivni dodaci koriste se drvena strugotina. Isporučuju se u rasutom stanju. uz dodatak sredstava protiv stvrdnjavanja. Praškaste AN-FO smeše na bazi kristalnog amonijumnitrata i gorivog ulja kod nas su poznate pod imenom: Nitrol 1 i Nitrol 2. AN-FO smeše za mehanizovano punjenje proizvode se na mestu upotrebe. Primenjuju se za miniranje mekih do srednje čvrstih stena. a izrađene su na bazi granuliranog-poroznog AN i gorivog ulja u određenim procentima i to: 94-97%AN i 6-3% gorivog ulja. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem nitroglicerina su brizantni eksplozivi koji pored amonijumnitrata. Pakuju se u vreće od po 25 kg ili kartonske kutije. zbog čega spadaju u eksplozive sigurne za rukovanje i transport. Najbolji sastav eksploziva je onaj kod koga je odnos gorućih i eksplozivnih komponenti takav da se obezbedi uravnotežen bilans kiseonika. Iniciraju se klasičnim sredstvima za iniciranje: rudarskom kapislom. Zbog svog prostog sastava ove eksplozivne smeše spadaju u najsigurnije eksplozive za rukovanje. Pakuju se u parafisani papir i polietilenske kese.2. zbog čega se pakuju u parfinisani papir i polietilenske kese. šumarstvu. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi sa sadržajem trotila sastoje se od: 60-85% amonijumnitrata. higroskopni su. Pri niskim temperaturama nisu osetljivi i ne mrznu se. Prema vlazi dosta su osetljivi. Najpoznatiji AN-TNT eksplozivi u bivšoj Jugoslaviji poznati su pod imenom: kamniktiti. heksogen i dr. Pakuje se u plastične vreće za nasipanje u bušotine ili za pneumatsko punjenje. za spajanje metala itd. Zbog sadržaja nitroglicerina sa nitroglikolom ne mrznu se ni kod najnižih zimskih temperatura. a nisu pogodni za miniranje u bušotinama u kojima ima vode. Manje su osetljivi na vlagu od praškastih eksploziva na bazi trotila. Osetljivost amonijumnitratskih eksploziva na početni inicijalni impuls zavisi od kvaliteta izrade. Na zapadu i kod nas ovi eksplozivi poznati su kao AN-FO smeše.2. Uglavnom se koriste za miniranje u suvim i vlažnim minskim bušotinama. Patroniraju se u parafisani papir ili polietilenska creva standardnih prečnika (28-230mm) i masa (100-25000g). Domaća fabrika eksploziva. uslova primene i čuvanja u magacinu.2. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C. u svom sastavu imaju oko 5% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. površinsku obradu-otvrdnjavanje. Amonijumnitratski praškasti eksplozivi kao brizantnu komponentu koriste trotil ili nitroglicerin. Malo su osetljivi na udar i trenja. poljoprivredi i nekim drugim privrednim granama. pirotehnike i hemije . šumarstvu i poljoprivredi. amonali i pojačani amonali. Inicira se kapislom br. Inicira se pentolitskim pojačnikom PP-300. Kritični prečnik je 32mm. Nitroli se uspešno primenjuju u rudarstvu. Praškasti i granulirani amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja Amonijumnitratski eksplozivi sa sadržajem gorivog ulja izrađeni su na bazi kristalnog ili granuliranog amonijumnitrata i određenog procenta gorivog ulja (nafte). tako i na kamenolomima za miniranje srednje čvrstih i mekih stena. Obične . 8. Pakuje se u patrone standardnih prečnika. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe u bivšoj Jugoslaviji su viteziti.1. Za miniranje čvrstih stena koriste se pojačani AN eksplozivi sa dodatkom sprašenog aluminijuma do 5%. U rudarstvu se koriste kako na površinskim kopovima. Nitrol 1 je eksplozivna smeša izrađena od kristalnog amonijumnitrata sa tečnim (ili čvrstim) organskim gorivima. pa se isključivo koristi za miniranje na površinskim kopovima i kamenolomima. Koristi se za podzemna miniranja. masa (500-25000g) ili plastične vreće. nitroglicerin. dinitrotoluola. Eksplozivna nitrojedinjenja su u praškastom ili tečnom stanju i to: trotil. dok na istoku (Rusiji) kao "igdaniti". osovinskog ulja i dr. Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od-200C do +300C. Kod nas je ova vrsta eksploziva našla najširu primenu na površinskim kopovima. građevinarstvu. a relativna vlažnost vazduha max 75%. tj. drvenog brašna. Prenos detonacije je samo u direktnom kontaktu.Kruševac proizvodi amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive opšte namene pod imenom AMONEKS 1-4 i amonijumnitratske praškaste eksplozive za specijalne namene pod imenom DEMEKS 1-3. trotila. drvenog brašna. Pakuju se u polietilenska creva standardnih prečnika (50-230mm). DEMEKSI 1-3 su niskobrizantni eksplozivi koji se uspešno primenjuju pri spajanju i obradi metala eksplozijom. Primenjuju se za miniranje srednje čvrstih i čvrstih stena. elektrodetonatorima i detonirajućim štapinom. dinitrotoluola. Ne mogu se upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. gde nisu prisutni metan i eksplozivna ugljena prašina. Kritični prečnik je 60mm. Mogu se koristiti za zavarivanje. Nitrol 2 je smeša izrađena od 92%AN i 8% gorivog ulja. Primenjuju se kako na površinskim kopovima.10 Amonijumnitratski praškasti eksplozivi su mehaničke smeše kristalnog amonijumnitrata sa eksplozivnim nitrojedinjenjima i neeksplozivnim gorućim dodacima. svojstava i količine senzibilizatora. osovinskog ulja i po potrebi boje. građevinarstvu. AMONEKSI 1-4 su privredni eksplozivi namenjeni za miniranje u rudarstvu. do 17% trotila.Trayal korporacija . drveno brašno itd. a relativna vlažnost vazduha max 75%. U rudarstvu se koriste za eksploataciju ukrasnog kamena. tako i u jamskoj eksploataciji.

Čuvaju se u skaladištima čija je temperatura od -200C do +300C. što povećava sigurnost primene i omogućava mehanizovano punjenje minskih bušotina.1. Razlaganje se odvija po jednačini: 3NH4NO3 + CH2 → 7H2O + CO2 + 3N2 + 3784kJ AN-FO smeše za mehanizovano punjenje prave se na mestu upotrebe. Gustina im je 1. .6g/cm3. guar i dr. Za uspešnu i ekonomičnu primenu ovih eksploziva neophodno je uskladiti dimenzije pentolitskog pojačnika u odnosu na prečnik bušotine i količinu eksploziva. vlažnost bušotine.Slurry eksplozivi za mehanizovano punjenje su eksplozivi koji se spravljaju na mestu miniranja. Pri takvom odnosu komponenti smeša ima nulti bilans kiseonika i razlaže se tako da u produktima eksplozije nema otrovnih gasova. gde je prečnik bušotine veći od 70mm. senzibilizirajuće materije eksplozivnog i neeksplozivnog karaktera (bezdimni barut.buster ili patrona običnog eksploziva (amonala).Trayal korporacija .) i metalne prahove kao visokoenergetska goriva. gde se radi sa srednjim i velikim prečnicima bušotina. pa se mogu koristiti i u minskim bušotinama koje sadrže vodu.5%AN i 5. a brzina detonacije 5000-6200m/s.2. Sastoje se od zasićenog vodenog rastvora amonijumnitrata i drugih dodataka za pojačanje.2. Vodoplastični-Slurry eksplozivi mogu se proizvoditi: − fabrički i pakovati u patrone određenih dimenzija.Trayal korporacija . Nisu osetljivi na klasična sredstva za iniciranje. U sastav eksploziva ulaze još stabilizatori i visokomolekularni plastifikatori radi postizanja dovoljne plastičnosti i stabilnosti smeše. Optimalni rezultati pri miniranju vodoplastičnim-SLURRY eksplozivima dobijaju se kod primene na površinskim kopovima. veliku gustinu i dobru vodootpornost. Vodoplastični eksplozivi u svom sastavu sadrže vodene rastvore oksidacionih soli (amonijumnitrata ili natrijumnitrata). Vodoplastični . pri čemu imaju dopunsku oznaku M. veličina i snaga pojačnika. kao što su: trotil. Tehničko-minerske karakteristike AN-FO smeša zavise od čitavog niza faktora. Zbog sadržaja vode osetljivost na udar i trenje je izrazito smanjena. Metalni prahovi dodaju se radi povišenja toplote eksplozije. koji se rastvara u vodi (10-14% vode) dajući pri tome zasićen rastvor. koja se zatim pneumatskim putem ubacuje u minske bušotine.5% gorivog ulja smatra se klasičnom i efikasnom smešom. pri čemu dolazi do slabljenja ili gubljenja eksplozivnog svojstva smeše. ANFO J. jer se amonijumnitrat lako rastvara u vodi. a relativna vlažnost vazduha max 75%.1. bezdimni barut. BORIT i BORIT M. 3. kao što su: granulacija AN.Trayal korporacija . proizvodi vodoplastične Slurry eksplozive na mestu primene. je namenjen za mehanizovano punjenje minskih bušotina u jamskoj eksploataciji. U sastav eksploziva ulaze i sredstva protiv segregacije koja obezbeđuju stabilnost suspenzije i viskozitet. Fabrika eksploziva. ANFEKS P je namenjen prvenstveno za punjenje minskih bušotina na površinskim kopovima i kamenolomima. ili − proizvoditi na mestu upotrebe i direktno upumpavati u bušotine. Ne sme se koristiti za miniranje u bušotinama sa vodom. Koriste se za miniranje čvrstih stena na površinskim kopovima. Njihovim razvojem danas je prošireno polje primene na srednje i male prečnike bušotina. s obzirom da pri mešanju primaju ulje samo po površini i slabije ga zadržavaju u mešavini. pirotehnike i hemije . Za proizvodnju vodoplastičnih-Slurry eksploziva koristi se kristalni amonijumnitrat.Kruševac proizvodi AN-FO smeše za mehanizovano punjenje pod imenom: ANFEKS P i ANFO J. kontakt sa zidom bušotine itd. AN-FO smeše se prvenstveno koriste za miniranje u suvim minskim bušotinama velikih prečnika. Patronirani vodoplastični-slurry eksplozivi izrađuju se bez metalnih prahova ili sa sadržajem metalnih prahova. gde se uključivanjem odgovarajuće opreme na vozilu vrši spajanje komponenti u AN-FO smešu. Zahvaljujući vodi i pogodnim plastifikatorima-zgušnjivačima ovi eksplozivi imaju kašastu konzistenciju. prečnik bušotine. pod komercijalnim nazivom: MAJDANITI. gustina punjenja u bušotini. 1. sprašeni aluminijum i dr. trotil.3. pirotehnike i hemije . nafta i dr. kao što su natrijumova so karboksimetilceluloze. Vodoplastični amonijumnitratski-Slurry eksplozivi Vodoplastični-"Slurry" eksplozivi predstavljaju najnovije eksplozivne smeše.Kruševac proizvodi patronirane vodoplastične-slurry eksplozive pod komercijalnim nazivom: DETONEKS.41. gorivo ulje. pirotehnike i hemije .11 zrnaste neporozne vrste amonijumnitrata nisu podesne za izradu AN-FO smeša.Kruševac. Vodoplastični eksplozivi se patroniraju u polietilenska creva standardnih prečnika (60-100mm) i masa (1500-4000g). čija primena kod nas i u svetu neprekidno raste. Fabrika eksploziva. Imaju veliki kritični prečnik φ 60 mm. Zbog svojih dobrih osobina Slurry eksplozivi su našli široku primenu kod masovnih miniranja na površinskim kopovima. tako što AN-FO vozilo u separatnim bunkerima prevozi obe komponente (AN i gorivo ulje) do minskog polja. Fabrika eksploziva. pa se za njihovo iniciranje primenjuje pentolitski pojačnik . Smeša sa 94.

atomizirani aluminijum. dok se ne postignu najoptimalniji rezultati. čak i pri malim prečnicima upotrebe. majdanit potiskuje vodu naviše. 3. prahova aluminijuma. a da pri tom ne dolazi ni do kakve promene njegovog sastava. 25. Emulzioni eksplozivi Emulzioni eksplozivi predstavljaju poslednju generaciju vodoplastičnih-Slurry eksploziva. barijeve sulfate i druge komponente. amonijumnitrat. Poseduju veliku brzinu detonacije.2. To se ostvaruje na Slurry vozilu. Emulzioni eksplozivi. Za aktiviranje zahtevaju snažan inicijalni impuls. Otporni su na visoke i niske temperature. pirotehnike i hemije . Otporni su na uticaj vlage i vode.2. Stub istisnute vode poprima ulogu čepa minske bušotine. Sistem proizvodnje majdanita pomoću Slurry vozila. sprašenog uglja i dr. kao što su: stakleni ili plastični mikrobaloni. Vodotpornost majdanita je odlična. To omogućava da se majdaniti jače energetske snage pumpaju na dno minske bušotine do željene visine. 35 i 40. Aktiviraju se jakim pentolitskim pojačivačem ili rudarskom kapislom br. 30.Trayal korporacija . . sa energetski različitim smešama. DETOLIT i DEMULEX. a zatim se bez prekida automatski nastavlja pumpanje energetski slabijeg sastava u gornji deo minske bušotine. Spajanje goriva i oksidanta u eksplozivnu smešu vrši se u toku punjenja minske bušotine. predstavlja danas najsavremeniji način snabdevanja velikih površinskih kopova sa potrebnim količinama eksploziva. imaju idealne detonacione karakteristike. Emulzije mogu biti tipa: voda u ulju ili obrnuto ulja u vodi. Majdaniti su eksplozivi koji svoju punu detonacionu sposobnost dobijaju tek kada se nađu u minskoj bušotini. U grupu amonijumnitratskih poluplastičnih eksploziva spadaju i eksplozivi za geofizička i seizmička istraživanja . U pogledu konzistencije. pomoću pumpe i gumenog creva. Kod ovog sistema postoji mogućnost punjenja minskih bušotina bez prekida. sa prečnicima bušotina od φ30-300mm. a koja nastaje kada se smeša inicira snažnim pojačivačem visokog detonacionog pritiska. glikola. Energija koja se pri eksploziji oslobađa je rezultat vrlo brze oksidaciono-redukcione reakcije između goriva i oksidanta.geoviti. Pogodni su za podvodna miniranja. perliti. 3.4.5. Snaga majdanita se može podešavati prema konkretnoj situaciji i zahtevima stenske mase koja se minira. relativno visoku gustinu i detonacioni pritisak. Ni jedna od komponenata koje ulaze u sastav Majdanita nije sama za sebe eksploziv. Fabrika eksploziva. emulzioni eksplozivi pokazuju veliku fleksibilnost. polietilena ili polistirola. granulirani amonijumnitrat. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su GEOVIT 26 i 36. 8. ferosilicijum i sl. Suštinski posmatrano emulzije predstavljaju smešu dve tečnosti koje se ne mešaju. direktno se upumpava u minsku bušotinu. pirotehnike i hemije . Osnova za emulzione eksplozive je stabilna neeksplozivna emulzija izrađena na bazi klasičnog sistema oksidans-gorivo.). U tehničkom smislu emulzije predstavljaju disperzni dvofazni sistem u kome je jedna faza dispergovana u drugoj. Slurry vozilo u odvojenim bunkerima nosi vodeni rastvor oksidanata i smešu goriva do minskog polja.Trayal korporacija . amonijumnitrat. Namenjeni su za geofizička istraživanja. kakav daju pentolitski pojačivači . koje predstavlja malu pokretnu fabriku eksploziva. gde se pomoću elektronski programirane opreme gorivo i oksidant mešaju.Kruševac proizvodi emulzione eksplozive pod komercijalnim nazivom. Osetljivi su na klasična sredstva za iniciranje. odnosno za veštačko izazivanje seizmičkih talasa u steni. Nastala kašasta smeša.12 Majdaniti su kiseonično balansirane smeše vodenog rastvora amonijumnitrata (oksidant) i neeksplozivnih gorivih materija (dizelskog ulja. kao i dodataka u svrhu stabilizacije i plastifikacije. Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi Amonijumnitratski poluplastični eksplozivi u svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerinnitroglikol. stabilizatore i dr. Patroniraju se u plastična creva od polivinilhlorida. za razliku od drugih Slurry eksploziva.2.1. zavisno od vrste i tipa. Fabrika eksploziva. metalni prahovi. dizel goriva. rastopljenih voskova i dr. detonacionih karakteristika i primene. drveno brašno.1. Koriste se za miniranje stena različite čvrstoće. ni smanjenja eksplozivnih svojstava.Kruševac ne proizvodi ovu vrstu eksploziva. Izlazeći iz creva spuštenog do dna bušotine pune vode. U svom sastavu imaju 20-40% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol.busteri ili slični brizantni eksplozivi visokog detonacionog pritiska. Postojani su na visokim i niskim temperaturama.2. Najpoznatiji eksplozivi iz ove grupe koji su se proizvodili u prethodnoj Jugoslaviji su VITEZITI 20. Da bi ovako dobijena emulzija posedovala određena eksplozivna svojstva dodaju joj se različiti aditivi. Koriste se za miniranje tvrdih i vrlo čvrstih stena. trotil. Iniciraju se specijalnim elektrodetonatorima namenjenim za ova ispitivanja. ferosilicijuma. Emulzije predstavljaju vodene rastvore neorganskih soli (oksidanti) i različitih gorivih materija: ulja. Mogu detonirati pod visokim hidrostatičkim pritiskom.

Po svojim karakteristikama blizak je minerskoj želatini. Upotrebljavaju se. Tab. koje počinje na +110 ili +80C i naniže napreduje prilično brzo. sa oznakom sadržaja nitroglicerina (%NG).2. cm3 520-560 500-520 480-500 500-520 460-480 gasna zapremina. radnu sposobnost 397cm3 (po Trauclu). Osnovne karakteristike vitezit želignita Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 72%NG 62%N 52%N 42%N 32%N G G G G gustina.5+10%) razlikuje se: dinamit 1 i dinamit 5. MPa 1198 1067 948 1092 1037 Dinamiti sastoje se od želiranog nitroglicerina sa sprašenim natrijumnitratom ili amonijumnitratom uz dodatak kalijumperhlorata. Proizvode se pod komercijalnim imenom viteziti.5 1. zavisno od vrste dinamita. za što su naročito pogodni podzemni magacini. Tab. Smrznuti dinamit se "kravi" zagrevanjem u metalnom sudu postavljenom u vruću vodu. Vrlo je otporan na vlagu i visoku temperaturu. želirani vitezit. Usled sadržaja nitroglikola podnose niže temperature. Upotrebljava se za miniranje najtvrđih stena i ruda i u specijalne svrhe. znatnom brzinom detonacije. Želirani vitezit je najači privredni eksploziv.2. date su tehničko-minerske karakteristike vitezit želignita. 6. temperaturom eksplozije 42100C i radnom sposobnošću 520cm3 (po Trauclu). U tabeli 17.5 1. Želigniti su želirani nitroglicerinski eksplozivi sa sadržajem 34-72% mešavine nitroglicerin-nitroglikol uz dodatak sprašenog kalijumnitrata ili natrijumnitrata i celuloznih materija. Sastav produkata eksplozije je povoljan.5 1. S obzirom na visok sadržaj nitroglicerina vrlo je osetljiv na udar i trenje. Smrzavanje se sprečava držanjem dinamita na umereno toplom mestu. Odlikuju se velikom gustinom. Sastoji se od 92-94% nitroglicerina i 6-8% kolodijum pamuka. Minerska želatina (praskava želatina) je najsnažniji nitro-glicerinski eksploziv sa brzinom detonacije 7800m/s. žutomrke boje.13 3. Inicira se rudarskom kapislom br. m/s 7000 6700 6500 6300 6000 prenos detonacije. zavisno od relativne snage. žilavu želatinsku masu.0C 4187 3937 3644 3390 3030 specifični pritisak.5 1. dobrom hemijskom stabilnošću. pa je suviše opasno da se u takvom stanju koristi.5 1.2.3. Metanski sigurnosni eksplozivi . Neznatno je osetljiva prema vlazi. date su tehničko-minerske karakteristike želiranih vitezita. naročitim dodacima (dinitrohloridin i dr. 3.48 brzina detonacije. g/cm3 1. drvenog brašna i dr. Prema sadržaju nitroglicerina (63. 17. Karakteristike nitroglicerinskih plastičnih eksploziva (želirani viteziti) Karakteristike Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit Vitezit 100 80-II 80 60 50 gustina. S obzirom da je snažnijim od dinamita 5 češće se upotrebljava. Dinamiti se upotrebljavaju za miniranje stena i ruda različite tvrdoće.2. za miniranje tvrdih. bez štetnih posledica. pri čemu se takvi dinamiti označavaju kao "teško smrzavajući". kao i druge organske i neorganske komponente u manjem procentu. m/s 7300 6800 6800 6500 6300 prenos detonacije. Sastoji se od preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol i nekih organskih i neorganskih komponenti u manjem procentu. Najpoznatiji nitroglicerinski plastični eksplozivi su: minerska želatina. m3/kg 709 670 639 788 829 toplota eksplozije. Takođe. ali manje elastični i žilavi od minerske želatine. i br. 3. dinamiti i želigniti. pa se može koristiti i za miniranje pod vodom. 16. koji u ovom odnosu daju prozirnu. cm 6-8 6-8 6-8 8-10 8-10 proba po Trauclu. pod zemljom i na površini. Inicira se rudarskom kapislom br. Uz to smrznuti dinamit obično nepotpuno detonira i razvija otrovne gasove. g/cm3 1.) smrzavanje se može potpuno izbeći.2. U tabeli 16. Vrlo je stabilna u magacinu. Plastični su. nitrotela. dobrom postojanošću prema vlazi i dr. Dinamit 1 ima brzinu detonacije 6500m/s.5 brzina detonacije. Smrznuti dinamit je vrlo osetljiv na udar i trenje.5 1. cm 6-8 6-8 6-8 6-8 6-8 relativna snaga*. kJ/kg 6482 5975 5573 5506 4982 temperatura eksplozije. srednje tvrdih i mekih stenskih materijala. Smrzavanje je opšti nedostatak dinamita. Nitroglicerinski plastični eksplozivi opšte namene Nitroglicerinski plastični eksplozivi kao glavni sastojak u svom sastavu imaju preko 80% želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol. 8. % 83 77 68 62 56 * U odnosu na minersku želatinu.5 1.48 1.

karboksimetilceluloze (0. Pojačane vrste praškastih metanskih eksploziva sadrže i mešavinu nitroglicerin-nitroglikol (do 5%). koje se hermetički . pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac. kao što su nitroglicerin i nitroglikol. Inertne soli u procesu eksplozije prelaze u parno-gasovito stanje (sublimišu). U zavisnosti od vrste eksploziva i uslova njegove primene zavisi i način pakovanja. Otporniji su prema vlazi i raspolažu većom radnom sposobnošću u odnosu na praškaste vrste. Poluplastični metanski eksplozivi izrađeni su na bazi amonijumnitrata sa znatno većim procentom želirane smeše nitroglicerin-nitroglikol (21-31%) i uz veću količinu inertnih soli (35-40% natrijumhlorida ili kalijumhlorida). Ovo se najčešće vrši u posebnim odeljenjima radi veće bezbednosti. Aromatična nitrotela. čime se postiže sniženje temperature eksplozije za oko 10000C. ukoliko nisu u tečnom stanju. Proizvodi detonacije ne sadrže otrovne gasove. kalcijumstearata. Opasne eksplozivne materije.2.5-2%). U tabelama 64-73. Metandetoniti su osetljivi na vodu. između vrelih gasova detonacije i prisutnog metana ili eksplozivne ugljene prašine. pri čemu se mešanje obavlja u specijalnim mašinskim mešalicama. Karakteristike domaćih rudarskih eksploziva Naša domaća Fabrika eksploziva. Proizvodnja praškastih amonijumnitratskih eksploziva obuhvata najpre potpuno sušenje higroskopnog amonijumnitrata u cevnim sušnicama.Praktikum-Metode ispitivanja) date su fizičko-hemijske i tehničko-minerske karakteristike najnovijih rudarskih eksploziva iz proizvodnog programa Fabrike eksploziva. 3.Trayal korporacija .2.Kruševac proizvodi dve vrste praškastih metanskih eksploziva i to: METANDETONIT 1 i METANDETONIT 2. Fabrika eksploziva. (v. Metanski sigurnosni eksplozivi se proizvode kao: − praškasti metanski eksplozivi. Pri eksploziji manje vreli gasovi iz obloge patrone deluju kao zaštitni omotač. patrone eksploziva oblažu slojem slabog eksploziva uz dodatak mešavine natrijumbikarbonata i natrijumhlorida (inertnih soli). Neeksplozivne i netopive materije. pirotehnike i hemije – Trayal korporacija-Kruševac u svom proizvodnom programu ima četiri osnovne grupe privrednih eksploziva i to: − amonijumnitratske-TNT praškaste eksplozive. trinitrotoluola (oko 7%). − AN-FO eksplozive. Posebnu vrstu ovih eksploziva predstavljaju oklopljeni poluplastični metanski eksplozivi. Pri tome. proces proizvodnje praškastih i plastičnih eksploziva razlikuje se samo u pojedinostima.5%). Praškasti metanski eksplozivi na bazi amonijumnitrata sastoje se od: amonijumnitrata (oko 62%). Najčešće korišćene inertne soli su natrijumhlorid i kalijumhlorid. od kojih se razlikuju sadržajem određenih količina inertnih soli (10-50% zavisno od vrste).14 Metanski sigurnosni eksplozivi su se razvili od klasičnih amonijumnitratskih i nitroglicerinskih eksploziva. da bi eksploziv imao dovoljnu moć detonacije. natrijumhlorida (oko 27%). higroskopni su. Dodavanjem inertnih soli znatno se smanjuje radna sposobnost metanskih eksploziva. i − poluplastični metanski eksplozivi. Proizvodnja složenih eksploziva Proizvodnja složenih eksploziva svodi se na mešanje sastavnih komponenti i patroniranje mešavine. a zatim mlevenje osušenog proizvoda. Sve se to izmeša u plitkim cilindričnim mešalicama. 3. Patroniranje amonijumnitratskih praškastih eksploziva obavlja se automatski utiskivanjem eksploziva u patrone cilindričnog oblika. Mlevenje se može vršiti istovremeno sa praškastim neeksplozivnim sastojcima.3. pošto je sklon zgrušavanju u toku sušenja. obično se dodaju na kraju proizvodnog procesa. te se pri upotrebi u vlažnim bušotinama moraju zaštititi plastičnim folijama. Kod njih se radi povećanja sigurnosti. drvenog brašna i dr. a kao zaštita od spoljne vlage koriste se polietilenske kese za skupno pakovanje. radi povećanja radne sposobnosti. Praškasti eksplozivi prečnika ispod 60mm pakuju se u parafisani natron papir. koje se spolja zagrevaju vodenom parom. Imaju pozitivan bilans kiseonika pa su pogodni za jamska miniranja. Koriste se za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. i − metanske sigurnosne eksplozive. Poluplastični metanski eksplozivi upotrebljavaju se za miniranje u uglju i pratećim stenama veće čvrstoće. prethodno se stope pa im se u zagrejanom stanju dodaju amonijumnitrat i drugi sastojci. − vodoplastične “Slurry” eksplozive. koji ulaze u sastav ovih eksploziva. tj. određenih dimenzija i masa. bogate ugljenikom. ugljene prašine (1. iziskuju vrlo prisno mešanje sa amonijumnitratom u suvom ili vlažnom stanju. kao i smanjenje veličine i dužine plamena eksplozije. pirotehnike i hemije .4.

25%N i mora se prethodno dobro osušiti. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA OTVORENIM PLAMENOM U sredstva za iniciranje eksploziva otvorenim plamenom spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla.npr. zavisno od vrste dinamita. gde se pomoću elektronski programirane opreme. koji se spolja zagrevaju vodom temperature 45-500C. Sl. Fabrike eksploziva su proizvele pokretne stanice (AnFo i Slurry vozila) koje predstavljaju male pokretne fabrike eksploziva. Proizvodnja plastičnih eksploziva obuhvata kao prvu fazu želiranje mešavine nitroglicerina i nitroglikola mešanjem sa kolodijum pamukom. Kolodijum pamuk koji se koristi za želiranje sadrži 12. i − pomoćna sredstva za paljenje (minersko saće. Poslednja faza je patroniranje. koje se zatim stavljaju u kartonske kutije do određene mase. − sporogoreći štapin. Prečnici iznad 60mm patroniraju se u polietilenska creva ili vrećice.15 zatvaraju.1. − sporogoreći štapin. U suprotnom dolazi do nagrizanja materijala čaure. Detonatorska (rudarska) kapisla je metalna cilindrična čaurica. koje se vrši istiskivanjem plastične mase eksploziva kroz kružni otvor odgovarajućeg prečnika. 2. Zatim se patrone pakuju u polietilenske kese koje se hermetički zatvaraju i slažu u kartonske kutije do određene mase. − detonirajući štapin. Detonatorska-rudarska kapisla (DK) Detonatorska (rudarska) kapisla koristi se za aktiviranje eksplozivnog punjenja ili detonirajućeg štapina u suvim radnim uslovima. i − brizantnog (sekundarnog) punjenja. Presek detonatorske kapisle dat je na sl. Materijal čaure zavisi od vrste inicijalnog eksploziva. tombaka) ili aluminijuma (i njegovih legura). 2. 4)brizantno (sekundarno) punjenje Čaura i pokrivka izrađeni su od istog materijala i to: bakra (i njegovih legura. S druge strane čaurice nalazi se otvor u koji se stavlja sredstvo za aktiviranje. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA Da bi privredne brizantne eksplozive doveli do detonacije. Mešanje se vrši u plitkim sudovima sa lopaticama. Detonatorska kapisla sastoji se od: − metalne čaurice standardnih dimenzija. Slurry ili AnFo vozilo u odvojenim bunkerima nose oksidante (amonijumnitrat) i smešu gorivog ulja do minskog polja. Amonijumnitratski-uljni eksplozivi (AN-FO smeše) i vodoplastični-Slurry eksplozivi proizvode se u fabrikama eksploziva (patronirane vrste) ili se prave na mestu miniranja i direktno upumpavaju u bušotine. . − električni detonatori. 4.1. − pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina. gorivo i oksidant mešaju. Patroniranje se vrši u polietilenska creva standardnog prečnika i mase. Zatim sledi mešanje sa sprašenim amonijumnitratom (kod plastičnih amonijumnitratskih eksploziva) ili kod dinamita mešanje sa šalitrom. Nastala kašasta smeša pomoću pumpe i gumenog creva direktno se upumpava u minsku bušotinu. dok se kod čaura od aluminijuma ili njegovih legura kao inicijalno punjenje upotrebljava olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. 4. 3)inicijalno (primarno) punjenje. a zatim se dodaje kolodijum pamuk u količinama koje su srazmerne sastavu eksploziva. zatvorena sa jedne strane. U sredstva za iniciranje eksploziva spadaju: − detonatorska (rudarska) kapisla. u koju je upresovana eksplozivna materija. Dimenzije i mase pojedinih patrona privrednih eksploziva su standardizovane i proizvođači su dužni da ih se pridržavaju u toku proizvodnje. − inicijalnog (primarnog) punjenja. Presek detonatorske kapisle: 1)čaurica. gde nema pojave metana i eksplozivne ugljene prašine. a iznad njega inicijalni eksploziv. potrebno im je saopštiti početni inicijalni impuls. drvenim brašnom i drugim komponentama. Za to su potrebna sredstva za iniciranje koja imaju sposobnost da detoniraju ako se zapale plamenom ili iskrom. i − pojačivači impulsa-busteri. 4. U ove sudove najpre se usipa mešavina nitroglicerina i nitriglikola. Na dno čaure prvo se upresuje brizantni eksploziv. 2)pokrivka sa otvorom u sredini.1. Kod čaura od bakra ili tombaka kao inicijalno punjenje upotrebljava se fulminat žive. minerski tuljci i minerske šibice). − metalne pokrivke.

broj 6 i 8 . mm d.2. Srž štapina obavijena je sa dva ili tri unakrsno pletena zaštitna omotača od kudelje ili pamučne pređe. tj. Količina brizantnog punjenja kod kapisle br. mm E. Sastoji se od barutne srži i omotača. 4. koji se primenjuje za rad u suvim i vlažnim uslovima. min.6 i br. 4)II omotač pređe. 3. date su oznake i dimenzije kapisli br. Al i Cu .7g/m').5-5.5g inicijalnog (primarnog) eksploziva. Zavisno od vrste i broja slojeva zaštitne izolacije razlikujemo: − dupli sporogoreći štapini sa pamučnom pređom i bitumenskom zaštitom.16 Brizantno punjenje sastoji se od trotila ili pentrita. jer aluminijum na povišenim temperaturama gori otvorenim plamenom koji može upaliti metan ili ugljenu prašinu. (v. Omotač sprečava progorevanje štapina. 3. Dupli sporogoreći štapin: 1)pamučni konac.8g.jačina kapisle.1. Sporogoreći štapin Sporogoreći štapin je sredstvo za paljenje koje se u sklopu sa detonatorskom kapislom koristi za pojedinačno paljenje minskih punjenja na površini ili pod zemljom. Ovo punjenje zaštićeno je metalnom pokrivkom sa otvorom na sredini. Iznad brizantnog (sekundarnog) punjenja nalazi se 0. min. max. plamen i varnicu. Najvažnije tehničko-minerske karakteristike detonatorskih kapisli su: brizantnost. 8.oznaka za detonatorsku kapislu. Temperatura samodetonacije kapisle veća je od 1200C. Međuprostori između kapisli ispunjeni su suvom strugotinom. koji ima zadatak da obezbedi ravnomeran raspored crnog baruta pri izradi štapina. a kapisla br. Srž štapina izrađena je u vidu kontinuiranog punjenja od sitnozrnog crnog baruta (4. Tab. 6)III omotač pređe.5 6 3 Detonatorske kapisle sa bakarnom čaurom primenjuju se u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. sposobnost detonacije kapisle prema Hejdu.Metode istivanja. 5)I sloj bitumenske izolacije. 19. ukoliko ne postoji opasnost od metana ili eksplozivne ugljene prašine. Aluminijumske kapisle koristite se na površinskim kopovima i jamama gde nema opasnosti od metana i ugljene prašine. a može se koristiti i heksogen. Sadržaj sanduka može iznositi 5000 ili 10000 komada kapisli. 6 oko 0. max. zbog čega se ovde neće objašnjavati. Oblik i mere sporogorećeg štapina dati su na sl. Po pet kutija sačinjava jedan paket. 8 iznosi 0. mm d1. Za iniciranje detonatorskih kapisli potrebno je sporogoreći štapin staviti u kapislu i stegnuti minerskim kleštima.5 6 3 DK-8-Al. sa pamučnim koncem kroz sredinu srži. koji se isključivo primenjuju na suvim radilištima. U praksi se najčešće upotrebljavaju kapisle br. radna sposobnost po Trauclu. trenje.8. mm DK-6-Al. preko kojih su nanenešena dva izolaciona sloja bitumena ili jedan sloj plastične izolacije.sl.simbol materijala čaurice. Sporogoreći štapin se ne sme upotrebljavati u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. što je napred već obrazloženo. tumbati ni pritiskati. Detonatorske kapisle se pakuju po 100 komada u kartonske ili limene kutije.4 do 0. Sve ove karakteristike detaljno su obrađene u Praktikumu . Naše domaće kapisle imaju oznake: DK-6-Al. Sporogoreći štapin se izrađuje u vidu vrpce (kanapa). 10. 3)I omotač pređe. 6 i br. i − univerzalni sporogoreći štapini sa PVC zaštitom.5g. a kod kapisle br. Prema svojoj jačini detonatorske kapisle se rade od br. 2). Za inicijalno punjenje koristi se fulminat žive ili olovoazid sa olovotrinitroresorcinatom. DK-6-Cu 35 19 7. Paketi se slažu u dvostruke drvene sanduke. DK-8-Cu gde je: DK. varničenje u bočne strane. Vrsta inicijalnog punjenja zavisi od vrste materijala čaure. Kapisle ne menjaju svoje funkcionalne osobine pri temperaturama od -200 do +200C. Sl. Ostali prazan prostor u kapisli (oko 1/3) služi za umetanje i učvršćivanje sporogorećeg štapina ili električnog upaljača. 6 za nitroglicerinske eksplozive. DK-8-Cu 45 19 7. sigurnost detonatorske kapisle itd. Oznake i dimenzije kapisli br. U tabeli 19. 8 i to: kapisla br. 8 za amonijumnitratske praškaste eksplozive. kao i za rad pod vodom do dubine 10m. DK-8-Al. Kapisle se ne smeju bacati. 1 do br. mm D. kao sredstva za iniciranje. 2)srž od crnog baruta. 6 i br. U ovim jamama ne smeju se koristiti aluminijumske kapisle. DK-6-Cu. 7)II sloj bitumenske izolacije . sa otvorom okrenutim na gore. Oznaka L. Inicijalno punjenje je veoma osetljivo na udar. Zatim se slobodni kraj štapina zapali otvorenim plamenom i kada štapin dogori daje plameni impuls pomoću koga se inicira detonatorska kapisla.

− omogućava paljenje u tačno određeno vreme.otpor strujnog kola. kao i za rad pod vodom do dubine 10m. 4. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina Da bi se sprečile nezgode koje se dešavaju pri radu sa sporogorećim štapinom. pri čemu krajevi štapina moraju biti izolovani od atmosferskih uticaja. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina: a) minersko saće. Zasniva se na toplotnom dejstvu električne struje. vreme gorenja 110-140m/s.5mm. Vreme gorenja štapina se bitno skraćuje kada gori pod pritiskom (pod vodom ili u jako nabijenoj bušotini).2. Vreme gorenja minerske šibice je približno 1 minut. od kojih 5 štapina vode do minskih punjenja. Osnovne karakteristike ovog štapina su: prečnik φ 5. Fabrika eksploziva.1. U praksi se obično uzima da 1m' štapina gori za 120s. ali se po potrebi može otkinuti i upotrebiti samo onoliko cevčica koliki broj minskih punjenja palimo. Pakovano je po 30 cevčica zajedno. U sredstva za električno paljenje mina spadaju: − električni detonatori (ED). a relativna vlažnost vazduha max. 4. i − minerske šibice. Izrađeni su od kartona u vidu cevčice. − jedini je način paljenja koji je dozvoljen u rudnicima sa metanskim režimom rada. Sl. boja izolacije crna. (A). Minerska šibica se upotrebljava za pripaljivanje sporogorećeg štapina neposredno ili preko minerskog saća.17 Vreme gorenja sporogorećeg štapina se kreće u granicama od: 110-140s/m' sa tolerancijom od +10s. 75%. − minerski tuljci. . razvija visoku temperaturu i zbog toga pali štapin skoro trenutno. a šestim se pripali zapaljiva smeša u samom tuljku. čije je dno premazano zapaljivom smešom. R . b)minerski tuljci 4. Minerski tuljci se upotrebljavaju za istovremeno paljenje 5 štapina. proizvedena su pomoćna sredstva za njegovo paljenje. pri čemu interval zastoja može da se kreće od nekoliko ms do 1s. a gori na promaji i vetru. pri toplom i hladnom vremenu.Kruševac proizvodi univerzalni sporogoreći štapin (USŠ) za rad u suvim i vlažnim uslovima. − omogućava vremensko paljenje. Štapin se čuva u skladištima čija temperatura je od -200 do +250C. koje se može predstaviti izrazom: Q = I2 R gde je: I .jačina električne struje. Pri pakovanju štapin se namotava u kalemove. 4. Minersko saće omogućava istovremeno paljenje većeg broja štapina odnosno minskih punjenja.3. − izvori struje za paljenje. o čemu treba voditi računa prilikom izbora dužine štapina. Kalem univerzalnog sporogorećeg štapina sadrži 250m. ako je najkraći štapin koga pali dužine 1m. Izrađeno je od kartonskih cevčica. U tuljak može da se stavi 6 štapina. Iz ovoga proizilazi da 1m' sporogorećeg štapina gori najbrže 100s i najsporije 150s.Trayal korporacija . Gašenje šibice je znak mineru da treba da se skloni. premazanih na jednom kraju zapaljivom masom. Ova sredstva omogućuju brzo i bezbedno paljenje štapina. U kutije od talasastog kartona pakuje se po 4 kalema sporogorećeg štapina. Osigurana je protiv uticaja vlage. paljenje mina električnom strujom ima više prednosti. Drugi kraj cevčice je otvoren radi stavljanja štapina. − merno-kontrolni instrumenti. − može se primeniti u svim vremenskim uslovima. pirotehnike i hemije . Rukovanje saćem je prosto i bezbedno. na suvom i vlažnom terenu itd. odnosno minskih punjenja koja nisu suviše udaljena jedna od drugog. U pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina spadaju: − minersko saće. U odnosu na štapinsko paljenje. kao što su: − omogućava jednovremeno paljenje velikog broja mina. (Ω).2+0. Čuvan u ovim uslovima štapin treba da se upotrebi u roku od 6 meseci. i − pomoćni pribor. − provodnici električne struje. međusobno povezanih u vidu saća. Vrlo burno sagoreva. − moguće je paljenje minskog punjenja sa željenog rastojanja. SREDSTVA ZA INICIRANJE EKSPLOZIVA ELEKTRIČNIM IMPULSOM Pri izvođenju minerskih radova široko se primenjuje električno paljenje minskih punjenja. Pomoćna sredstva za paljenje sporogorećeg štapina data su na sl.

Sl. EU sa rascepkom su namenjeni za radove. što ove EU čini veoma otpornim na lutajuće struje. c)sa rascepkom (naponski) Električni upaljač sa metalnim mostićem sastoji se od mostića koji je premošćen provodnikom visokog specifičnog otpora. U zavisnosti od električne osetljivosti proizvode se tri tipa zapaljivih glavica i to: − standardni tip A sa otporom mostića 1. 5. EU sa dodatkom metalnog praha su vrlo osetljivi. lako zapaljive glavice i provodnika. legure platino-iridijuma i dr. data je na sl. od oblika njihovih krajeva. Konstrukciona shema električnog upaljača sa zapaljivom glavicom i metalnim mostićem. pikriminat olova. data je shema električnih upaljača.2-1. na suvim i mokrim radilištima i pod vodom dubine do 2m. Shema elsktričnih upaljača: a)sa metalnim mostićem. dobru otpornost na koroziju i nisku tačku topljenja. pri naponu od 2-3V. Mostić EU izrađuje se od legura koje imaju veliki specifični otpor.2-1. pa se ne upotrebljavaju za minerske radove u rudnicima. − visoko neosetljivi upaljači sa otporom mostića ≈0.6Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 3. Prečnik žice mostića kreće se u granicama od 0. kada se kao izvor struje koristi mašina koje daje napon 20003000V. U zavisnosti od toga kako struja prolazi kroz električni upaljač i kako se vrši paljenje zapaljive glavice. Danas se za miniranje uglavnom primenjuju EU standardnog tipa A. 4 i 5)prvi i drugi sloj zapaljive mase. invar (36% Ni i 64% Fe). − detonatore za miniranje pod vodom dubine do 200m.5-5mm. a dužina mostića je oko 0.02-0. mononitroresorcinat olova i dr. 6.18 4. da ne stupa u hemijsku reakciju.2A). kao i od vrste zapaljive smeše koja je upresovana između elektroda. Prema nameni električni detonatori se dele na: − detonatore za iniciranje eksplozivnih punjenja kod radova na površini i u jami. − tip B sa otporom mostića 0. Električni upaljač se sastoji od lako zapaljive glavice i dva izolovana provodnika. pikrit. tj. koji je sposoban da izazove detonaciju inicijalnog (primarnog) i glavnog (sekundarnog) punjenja. 2)izolator.05mm. 5. − ne sme biti higroskopan. mostić glavice se usija do određene temperature na kojoj se pali lako zapaljiva glavica. koja su smeštena u detonatorsku kapislu (DK). 6)zaštitni lak Prolaskom elektručne struje kroz glavicu.03Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≈ 20A). koje definišu njihovu funkciju i sigurnost pri radu.1.4Ω (struja za serijsko paljenje iznosi I100 ≥ 1. Na sl. − EU sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom. razlikuju se tri tipa EU: − EU sa metalnim mostićem (mostni). Približno 2/3 kapisle ispunjeno je primarnim i sekundarnim punjenjem. i − EU sa rascepkom (varnični. Za izradu električnih detonatora koriste se detonatorske kapisle izrađene od bakra ili aluminijuma ili njihovih legura. 8 u koju je ugrađen električni upaljač (EU). Učvršćivanje mostića u zapaljivu glavicu može biti elastično ili čvrsto. Materijal od koga se izrađuje zapaljiva glavica mora biti: − osetljiv na toplotni impuls. Napon neophodan za paljenje zapaljive smeše zavisi od rastojanja žica-elektroda. − sposoban da stvori plameni impuls. Provodljivost struje se postiže tako što se u smešu zapaljive glavice ugrađuje sitno mleveni metalni prah i grafit. koja daje dovoljno jak toplotni impuls za paljenje usporivačke smeše ili primarnog punjenja detonatorske kapisle. Električni detonatori (ED) Električni detonator (ED) je hermetički zatvorana detonatorska kapisla br. Sl. 6. b)sa strujno provodljivom glavicom.4Ω. Električni upaljač sa strujno-provodljivom zapaljivom glavicom konstruisan je tako da je sama zapaljiva glavica strujno provodljiva i lako zapaljiva. Električni detonatori imaju tačno definisane električne karakteristike. Za pojedinačno paljenje EU ovog tipa potrebno je svega nekoliko mA. Električni upaljač sa metalnim mostićem: 1)lamele. a preostala 1/3 služi za umetanje i učvršćivanje električnog upaljača. Kao materijal za mostić koriste se legure: nikl-hroma (80:20%). Ove EU lako mogu upaliti lutajuće struje. Kao materijal za zapaljivu glavicu koristi se: acetilid bakra. sa otporom mostića 1. .0A). − stabilan. 3)mostić visokog otpora. Električni upaljač sa rascepkom (varnični upaljač) konstruisan je tako da su dovodne žice za struju u zapaljivoj glavici međusobno razmaknute. Električni upaljač (EU) služi za stvaranje plamenog impulsa. naponski).4-0.2.

1. Trenutni električni detonator (TED) je detonator čije se eksplozivno punjenje aktivira trenutno. 5. Električni detonatori namenjeni za miniranje u rudnicima moraju imati određeni kvalitet u pogledu električnih. 6. 7. mehaničkih i sigurnosnih karakteristika. već taj impuls najpre pali usporivački element (5). brizantno eksplozivno punjenje.2. čaura. a na provodnicima prikačena plastična pločica sa brojem koji označava interval usporenja. 9. 2.5s. 8. Detonatori sa usporenim dejstvom dele se na: − četvrtsekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/4 sekunde.19 − detonatore za miniranje na radilištima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. pločica za intervalni broj. 9. elektroprovodnici. Konstrukcija trenutnog električnog detonatora data je na sl. sa nazivnim intervalom usporenja u seriji od: 0. čaura. − polusekundne koji detoniraju u nazivnom intervalu od 1/2 sekunde. Sl. Specijalni električni detonatori . Trenutni električni detonatori se koriste za miniranje na površinskim i podzemnim radilištima. 6. a zatim ovaj aktivira inicijalno punjenje detonatorske kapisle. inicijalno eksplozivno punjenje. pokrivka.1. Milisekundni električni detonatori su iste konstrukcije kao i vremenski ED.sigurnosni električni detonatori: − trenutni metanski elektrodetonatori. Sl. .25s i 0. brizantno eksplozivno punjenje. inicijalno eksplozivno punjenje. Paljenje inicijalnog punjenja ne ostvaruje se direktno od plamenog impulsa lako zapaljive glavice. Na sl. elektroprovodnici. 2. 9. zaštitna (antistatička) cevčica. Vrste električnih detonatora U savremenoj praksi miniranja koriste se sledeći električni detonatori: 1. 4. 8. − milisekundni ED sa zakašnjenjem izraženim u ms. − milisekundni metanski elektrodetonatori. a na pločicu (9) utiskuju se oznake za tip detonatora i znak proizvodača. 4. 3. usporivački element. 3. sl. Trenutni električni detonatori. 8. vodonepropustivi zaptivač. 2. 7): 1. Elektro detonatori sa usporenim dejstvom se proizvode u serijama od broja 1 do broja 18. Metanski . na suvim i mokrim radilištima i pod vodom do 2m dubine.5s. Električni detonator sa usporenim dejstvom Elementi električnog detonatora sa usporenim dejstvom su : 1. koji je programiran da gori određeno vreme. tehničko-minerskih. Serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) Kod vremenskih ED na dnu čaurice utisnut je broj. 7. vodonepropustivi zaptivač. 9. s tom razlikom što usporivačka smeša sagoreva znatno brže. Konstrukcija električnog detonatora sa usporenim dejatvom data je na sl. 7. Vremenski interval između brojeva u seriji je 0. Trenutni električni detonatori nose oznaku "0" koja se utiskuje na dance detonatora. 10. Trenutni električni detonator Elementi trenutnog električnog detonatora su (v. Električni detonatori sa usporenim dejstvom (vremenski elektrodetonatori) imaju ugrađen usporivački element. 3. pločica za označavanje detonatora. − detonatore za seizmička miniranja. Domaća industrija proizvodi serije vremenskih ED sa deset stepeni usporenja (1-10). koji se ugrađuje između električne lako zapaljive glavice i inicijalnog (primarnog) punjenja kapisle.5s (PSED-polusekundni) ili 0. zaštitna (antistatička) cevčica.seizmički. 5. Sl. 8. 4. pokrivka. električna lako zapaljiva glavica. 7. odmah nakon uspostavljanja kola električne struje.25s (ČSED-četvrtsekundni). 4. Namenjeni su za pojedinačno paljenje mina ili kada je potrebno da sve mine detoniraju odjednom (zalomne mine i sl). električna lako zapaljiva glavica. Vremenski električni detonatori: − električni detonatori sa zakašnjenjem izraženim u sekundama. data je serija polusekundnih električnih detonatora (PSED) sa intervalom između brojeva od 0.

mašina za paljenje i mreža za paljenje mina. Mašine za električno paljenje. Sl. Metanski električni detonatori (MED-Cu) izrađuje se sa bakarnom čauricom i inicijalnim punjenjem od fulminata žive. Interval između pojedinih eksplozija bira se tako. otpor električne glavice. kontrolni most za dinamo mašine. 10. na delu gde se nalazi usporivačka masa. aluminijumske i pocinkovane gvozdene žice. osetljivost prema toploti i dr. Kod metanskih ED preko čaure sa spoljne strane navučen je mesingani zaštitni prsten. otpor provodnika. koji će omogućiti proticanje struje određene jačine. Ovaj prsten ima ulogu da spreči rasprskavanje čaure pri sagorevanju usporivačke smeše. Domaća industrija (”Trio” Beograd) proizvodi električne-kondezatorske mašine za paljenje mina tip EKA 400/22. jer se aluminijum lako usija i zapali. 11. (date su u Praktikumu-Metode ispitivanja). vlažnim i mokrim radilištima. Električna mašina za paljenje mina tip EKA 400/22 Provodnici struje za električno paljenje mina mogu biti od bakarne. i − od broja 1-12 sa intervalom usporenja između brojeva od 23ms (23-MSED). Mogu se koristiti na suvim. Merno-kontrolni aparati koriste se za kontrolu ispravnosti elektrodetonatora. či je izgled dat na sl. kao i pod vodom dubine do 2m. Domaća industrija proizvodi dve serije milisekundnih ED i to: − od broja 1-10 sa intervalom usporenja između brojeva od 34ms (34-MSED). U upotrebi su sledeći aparati: galvanoskop. pri čemu je stvorena nova slobodna površina za narednu eksploziju.5%CH4). ommetar.20 Milisekundni ED primenjuju se kod paljenja minskih punjenja koja treba da detoniraju jedno za drugim u vrlo kratkom vremenskom intervalu. kako bi u mrežu poslala garantovanu struju za bezotkazno paljenje. Metanski milisekundni električni detonator Metanski ED su specijalno namenjenji za miniranje u rudnicima sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine. 10. Mreža ima granični otpor koji mašina za paljenje mora savladati. ređe gumom. Boja izolacije provodnika milisekundnih detonatora razlikuje se od boje provodnika trenutnih ED. Mašine za električno paljenje mina moraju biti sposobne da pošalju dovoljno jak električni impuls za sigurno paljenje odgovarajućeg broja električnih detonatora vezanih u mrežu za paljenje. Lako zapaljiva glavica i eksplozivno punjenje kapisle br.2. Konstrukcija metanskog milisekundnog električnog detonatora data je na sl. kao i smanjenje seizmičkih potresa koji nastaju pri miniranju. Milisekundni električni detonatori se proizvode u serijama od broja 1 do broja 15. U unutrašnjosti kapisle. po čemu se razlikuju od ostalih vrsta ED. pa može izazvati eksploziju metana ili ugljene prašine. i − visokofrekfentne. čija je uloga da usmeri plamen usporivačke smeše u inicijalno punjenje kapisle.2. Konstrukcija metanskih ED je takva da je detonator potpuno zaštićen od varničenja. Domaća industrija proizvodi trenutne metanske električne detonatore (TMED-Cu) i metanske milisekundne ED od broja 1-10 sa intervalom zakašnjenja između brojeva od 34ms (34-MMED-Cu) i 23ms (23MMED-Cu). . Aluminijumske kapisle ne smeju se koristiti u jamama sa metanskim režimom. Osnovne tehničko-minerske karakteristike električnih detonatora su: provodljivost električne struje. 8. Elektro provodnici su od bakra sa PVC izolacijom zelene boje. − elektronske. između usporivačke smeše i inicijalnog punjenja. 11. sa intervalom usporenja u seriji od 20ms do 100 milisekundi. da svaka sledeća eksplozija nastaje u trenutku kada je prethodno odminirana stenska masa već rastrešena. Ovakav način iniciranja minskih punjenja omogućuje sitniju granulaciju i manju razbacanost odminiranog materijala. Moraju biti određenog poprečnog preseka. provodnici struje i merno-kontrolni aparati Za električno paljenje minskih punjenja koriste se mašine za električno paljenje. Sl. postavljen je mesingani konus (plamenik). Obično su izolovani PVC masom. koje daju jednosmernu struju bez pulzacija. tinjalica i dr. su tako podešeni da ne mogu upaliti najeksplozivniju smešu metana i vazduha (8-11. − kondezatorske. 4. − dinamo-električne. U upotrebi su sledeće vrste mašina za električno paljenje mina: − magnetno-električne.

8. g/m 10 + 1 12 + 1.2 5. već se mora koristiti znatno snažniji pojačivač impulsa . Detonirajući štapin: 1)eksplozivno punjenje. aktiviraju se detonacijom glavnog kraka. 13. U sredini eksplozivnog punjenja je konac koji obezbeđuje ravnomeran raspored eksploziva (konstantnu gustinu) po celoj dužini štapina. 4)spoljna plastična obloga.8 DK br. Ovaj štapin omogućava brz i siguran prenos detonacije sa detonatorske kapisle. upletenom u suprotnim smerovima. prilikom razbijanja nataložene metalurške zgure itd.2 6.8 Detonirajući štapin mora biti savitljiv i lako se vezivati u čvorove.) nije dovoljna detonatorska kapisla br. pa tek nakon toga dolazi do eksplozije minskog punjenja.konektorima.12 P . . Otporan je na vodu (ako su mu krajevi izolovani). Presek detonirajućeg štapina dat je na sl. Eksplozivno punjenje štapina smešta se u tanku plastičnu ili papirnu cevčicu. Usporivačka smeša u konektoru gori tačno programirano vreme u ms. pri čemu nesme doći do pucanja zaštitne plastične obloge. ili električnog detonatora do minskog punjenja. 3)otvori za uvlačenje krajeva detonirajućeg štapina Konektor se umeće na presečemon mestu štapina. Uspešno se primenjuje kod masovnih miniranja na površinskim kopovima i kamenolomima. a iznad eksplozivnog punjenja. tj. pa ispravno detonira i nakon stajanja u vodi. Pri tome se ostvaruje skoro trenutni prenos u sve grane štapina. Karakteristike detonirajućeg štapina Karakteristika P . 13. Kada se zapali otvorenim plamenom gori lagano kao svaka materija. koji se lako dovodi do detonacije kapislom br. Preko pređe urađena je spoljna plastična izolacija.buster.Trayal korporacija . vodoplastični eksplozivi itd. Shema konektora data je na sl.8 DK br. koji se na kraj štapina pričvrsti izolacionom trakom ili nekim drugim sredstvom. Detonirajući štapin se često koristi u kombinaciji sa usporivačima . 3)unutrašnja izolaciona obloga (pređa). 12. on se obavezno flegmatizuje sa parafinom. Srž detonirajućeg štapina izrađuje se od fulminata žive ili pentrita sa aditivima. 20. Ako je srž štapina od pentrita onda je brzina detonacije oko 6500m/s. Ne sme se koristiti u jamama sa pojavom metana i eksplozivne ugljene prašine.20 ' količina punjenja. 12. odnosno pojačnika inicijacije. Sl. Pojačivač impulsa . a istovremeno štiti srž štapina od mehaničkih uticaja. vlage i vode. pri rušenju podvodnih objekata i objekata na površini. kojima se postiže milisekundno usporenje paljenja pojedinih minskih punjenja.konektor: 1)metalna čaurica. Konektori su metalne (aluminijumske) čaurice otvorene sa obe strane u koje se stavljaju krajevi detonirajućeg štapina. koja čini štapin elastičnijim (fleksibilnijim). DETONIRAJUĆI ŠTAPIN Detonirajući štapin je vrpca sa brizantnim eksplozivnim punjenjem. Usporivač . m/s 6500+500 6500+500 6500+500 boja izolacije crvena crvena crvena iniciranje DK br. Inicira se detonatorskom kapislom br. Prenos detonacije može se obaviti trenutno ili sa programiranim usporenjem (postavljanjem konektora). 5) pamučni konci Fabrika eksploziva. 8. Svi ostali krajevi štapina vezani za glavni krak štapina.3 brzina detonacije. Sl. − dvanaestogramski (P-12) i − dvadesetogramski (P-20) detonirajući štapin. 8. mm 5.BUSTERI Za iniciranje nekih neosetljivih eksploziva i eksplozivnih smeša (AN-FO smeše. Ako se za srž koristi fulminat žive. a pritisak detonacije mu je takav da dovodi do potpune detonacije najneosetljivije eksplozive.10 P .3. električnog detonatora ili neposredno na veliki broj minskih punjenja. 4. 8. 2)celofanska cevčica. ili elektrodetonatorom. U sredini konektora je postavljena usporivačka smeša koja je programirana da gori tačno određeno vreme izraženo u ms.Kruševac proizvodi više vrsta detonirajućeg štapina u zavisnosti od količine eksplozivnog punjenja (pentrita) po dužnom metru štapina i to: − desetogramski (P-10).buster predstavlja jedinicu od čvrsto upresovanog visokobrizantnog eksploziva. 2)usporivačka smeša.21 4.5 20 + 3 prečnik. pa njegova brzina detonacije iznosi oko 5000m/s. Cevčica je spolja čvrsto obmotana dvostrukom pamučnom pređom.4. čije su karakteristike date u tabeli 20. a da pri tome ne dolazi do detonacije. pirotehnike i hemije . do svih minskih punjenja. POJAČIVAČI IMPULSA . Tab. Koristi se za prenos detonacije od rudarske kapisle br. liveni TNT.

mm 70 50 41 dužina. kod sekundarnih miniranja. dobija se veća količina odminiranog materijala i povoljnija granulacija odminirane stenske mase. Busteri B-30P i B-30PD imaju po 30g čvrsto upresovanog pentrita. Ovim se postiže daleko bolje iskorišćenje snage eksplozije. Upotrebljavaju se za iniciranje jako upresovanog i livenog trotila.sl. čija je osetljivost na iniciranje nekoliko puta niža nego kod klasičnih eksploziva. 8. 14. Busteri B-10P i B-10H sadrže po 10g upresovanog pentrita ili heksogena. patronirani Boriti i dr. Karakteristike pentolitskih pojačivača Karakteristika PP-360 PP-300 PP-100 gustina. 21.sl. Svi busteri su otporni na vodu. 14d). Presovani pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentrita ili heksogena. 8. 4. 2)aluminijumska čaura. Sl.4.2.1. cm 10 10 brzina detonacije. PP-300 i PP-100. Služe za iniciranje jako neosetljivih eksploziva. Konstrukcije presovanih bustera: 1)zaptivka ili plastični umetak.. U praksi se iniciranje minskih punjenja najčešće vrši sa dva bustera. g/cm3 1. Presovani pojačivači . Liveni pentolitski pojačivači imaju eksplozivno punjenje od mešavine 50% trotila i 50% pentrita. 8 ili detonirajući štapin. Buster B-2H sadrži 2g. mešavine trotila i pentrita. gde se za miniranje koriste ANFO i Slurry eksplozivi. Busteri B-50P i B-50PD imaju po 50g čvrsto upresovanog pentrita. kao što su: ANFO smeše. .425 -0. a B-50PD detonirajućim štapinom. Slurry eksplozivi. Liveni pojačivači imaju eksplozivno punjenje od pentolita. 8.14a).22 Pojačivači impulsa-busteri izrađuju se kao presovani i kao liveni. iznad koga je postavljen električni detonator. 14c). Buster B30PD aktivira se detonirajućim štapinom koji se provlači kroz sredinu bustera (v. Eksplozivno punjenje bustera je potpuno zatvoreno i rad sa njim je bezbedan.14b). Fabrika eksploziva.sl.60 probojna moć-čelika. ili električnim detonatorom.Trayal korporacija . 15). 4. npr. heksogena. koji su omogućili njihovu potpunu i stabilnu detonaciju. m/s 7000-7500 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. MPa 20400 20400 20400 masa.busteri Presovani pojačivači-busteri su sastavljeni od aluminijumske čaurice u koju je pod visokim pritiskom upresovana određena količina pentrita ili flegmatizovanog heksogena. a drugi u sredinu minske bušotine. Koristi se za podvodna miniranja dubine do 20m. Liveni pentolitski pojačivači – busteri treba da poseduju: − visok pritisak detonacije. kom. B-50P se inicira detonatorskom kapislom ili ED. Uspešna primena ANFO smeša i Slurry eksploziva počela je tek onda kada su pronađeni odgovarajući pojačivači.425 -0. Buster B-30P se inicira detonatorskom kapislom ili ED koji se postavljaju u otvor zapertlovanog plastičnog čepa (v. mm 59 95 45 pakovanje. Najčešće korišćene konstrukcije presovanih bustera date su na sl. g 360 300 100 prečnik.sl. 14. koji je stegnut uzdužnom lamelom za čauru bustera (v. pirotehnike i hemije . od kojih se jedan postavlja na dno. Tab. Ceo sklop predstavlja čvrstu celinu sa kojom se dalje postupa kao sa detonatorskom kapislom./kutiji 60 72 180 stabilnost. % -0.60 1. koja je poznata pod imenom pentolit. tj. − prečnik i dužina bustera moraju biti prilagođeni prečniku eksplozivnog punjenja koje iniciraju. Liveni pentolitski pojačivači . Iniciranje bustera vrši se kapislom br. koji se vezuje u čvor (v. upresovanog na dno aluminijumske čaurice. Osnovne karakteristike standardnih pentolitskih pojačivača dati su u tabeli 21.busteri Pentolitski pojačivači su namenjeni za aktiviranje svih eksploziva neosetljivih na detonatorsku kapislu br. 3)eksplozivno punjenje bustera.425 pritisak detonacije.sl. meseci 12 12 12 Pentolitski pojačivač ima dva otvora za provlačenje kraja detonirajućeg štapina. 4)detonatorska kapisla br.Kruševac proizvodi tri tipa visoko brizantnih livenih pentolitskih pojačivača: PP-360.4.60 1. U tako pripremljenu čauricu bustera umeće se detonatorska kapisla br. Ovi pojačivači uspešno se primenjuju u svim našim rudnicima. Ova grupacija eksploziva poznata je pod zajedničkim imenom "sigurnosni eksplozivi". Na vrhu bustera hermetički je zapertlovan plastični čep (1) sa otvorom za kapislu (v.

Teodet. i − alata za iniciranje (startera). pri čemu su zadržane sve dobre osobine oba sistema. Anodet. kao što su: Nonel sistem. U svetu postoji više sistema za neelektrično iniciranje minskih punjenja. 3) vrši se uz upotrebu detonatorske kapisle. proizvod Švedske firme Nitro Nobel. VPDC imaju masivne zidove i mogu da izdrže teške uslove rada na terenu. Sl.5ms/m') i ne može da izazove termičko razlaganje plastične cevčice (čak ni po površini). VPDC su hemijski potpuno neosetljive na veliki broj agresivnih organskih rastvarača i neorganskih hemikalija na temperaturama do 400C. 3) pojedinačne VPDC. 6)vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) Vatroprovodna detonaciona cevčica (VPDC) izrađena je od visokokvalitetne plastične mase. praškastih eksploziva itd. pri čemu produkti sagorevanja dostižu temperaturu od preko 40000C i pritisak 20-30bara. varnicom. Primadet. Normalne cevčice se mogu primenjivati u temperaturnom intervalu od -400C do +600C. 15".5. Iniciranje više VPDC (poz. proizvod hemijske industrije "Police" Berane. U zavisnosti od mesta primene.5. Krajevi VPDC se hermetički zatvaraju pa ne može doći do prodora vlage unutar cevi. 15'. 15'. Pentolitski pojačivač-buster: 1)liveni pentolit. a otklonjene njihove mane. Zbog toga pokazuju znatno veću sigurnost pri miniranju u odnosu na električne detonatore i detonirajuće štapine. Opis polinel sistema Polinel inicirajući sistem sastoji se iz: − Polinel detonatora. Zahvaljujući mikro debljini i maloj gustini reaktivnog sloja VPDC se ne mogu dovesti do detonacije udarom. Za aktiviranje magistralne linije (poz. Hercudet. kako je to dato na sl. tip B i tip T. Na ovaj način u snopu se može odjednom aktivirati i više od 100 VPDC.0mm i unutrašnjeg 1. 8 (sa ili bez usporivačkog elementa) i tanke vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). 4)usporivački element. Polinel detonator tip N i tip B koriste se za miniranja na površinskim kopovima. osim u sredinama sa pojavom metana i opasne ugljene prašine. U tu svrhu koristi se gumeni prsten ili višestruka spojnica (poz. a njena dužina varira u zavisnosti od dužine usporivačkog elementa. . − spojnica (konektora). Mogu se primenjivati za aktiviranje zasićenih rastvora amonijum-nitrata i drugih nitrata. Mehanička otpornost VPDC zavisi od spoljne temperature. 15". 3)otvori za detonirajući štapin. − vatroprovodne detonacione cevčice (VPDC). Pomoću plastičnog ili gumenog čepa kapisla je čvrsto i hermetički spojena sa vatroprovodnom detonacionom cevčicom (VPDC). Standardne VPDC cevčice 3/1. trenjem.1. 4)čvor 4. VPDC se iniciraju detonacionim impulsom.23 Sl. Postupak iniciranja VPDC: 1)magistralna linija. 1) VPDC koristi se specijalni alat (starter) sa inicijalnom kapislom. 4). 4. spoljnjeg prečnika 3. Od svih nabrojanih sistema najviše se primenjuje Nonel sistem. iz koga se razvio i naš domaći sistem Polinel. bez obzira na broj cevčica. Sl. Način aktiviranja VPDC dat je na sl. Unutrašnjost plastične cevčice obložena je mikro slojem reaktivne smeše (30-50mg/m'). 2)brizantno eksplozivno punjenje. 15.5mm izdržavaju silu istezanja do 60N uz elastično istezanje do 50%. koji može odjednom inicirati čitavu mrežu. plamenom i sl. Detaprim i dr. 5)gumeni zaptivni čep. Visoka temperatura u cevčici traje veoma kratko (0. Polinel detonator sa VPDC: 1)bakarna čaura. 2). koja brzim sagorevanjem (oko 2200m/s) prenosi toplotni impuls kroz cevčicu do inicijalnog punjenja ili usporivačkog elementa kapisle. Detonator tipa T koristi se za podzemna miniranja. Istezanjem VPDC ne remeti se funkcija sagorevanja cevčice. 3)inicijalno punjenje. 6 ili br. 4)jednostruka spojnica Prenos detonacije s jednog kraja na drugi kraj cevčice ostvaruje se pomoću detonatorske kapisle u specijalnoj jednostrukoj spojnici (poz. Sagorevanjem reaktivne smeše oslobađa se hemijska toplota. fabrika eksploziva "Police" Berane proizvodi tri osnovna tipa polinel detonatora: tip N. pomoću koje se ostvaruje čvrst spoj kapisle i krajeva cevčica. 2)kartonska obloga.5mm. Kapisla je od bakra. ANFO smeša. Polinel detonator sastoji se od standardne detonatorske kapisle br. Neelektrični sistem iniciranja predstavlja jedan savremen i bezbedan sistem koji se nalazi između električnog načina iniciranja i iniciranja pomoću detonirajućeg štapina. koja se postavlja u sredinu snopa. 2)višestruka spojnica ili gumeni prsten. SISTEMI NEELEKTRIČNOG NAČINA INICIRANJA EKSPLOZIVA U cilju povećanja sigurnosti miniranja i zaštite od neželjenih efekata lutajućih struja i statičkog elektriciteta u novije vreme razvili su se sistemi za neelektrično iniciranje minskih punjenja. koji se može ostvariti detonatorskom kapislom ili detonirajućim štapinom.

Ovom tehnologijom moguće je vršiti oblikovanje predmeta u najsloženije geometrijske forme. prikazani su načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet. U ređim slučajevima energija se prenosi neposredno na obrađivani predmet. guma. izraženom u milionitim delovima sekunde. 2) metalni deo u kome se probija otvor. Sl. koja se plastično deformiše. 3)odbijeni udarni talas. c)preko tečnosti. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet koristi se: voda. izražena naglim porastom pritiska. 2)matrica. sečenje. Probijanje i sečenje: Za probijanje otvora eksplozivom primenjuju se koncentrična kumulativna punjenja. Veličina i oblik eksplozivnog punjenja moraju obezbediti ravnomernu raspodelu pritiska po celoj površini obrađivanog komada. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva vrši se sa i bez predgrevanja rondele. čelične kuplole. Postupak obrade plastičnim deformisanjem primenom eksploziva. Loša strana neposrednog prenosa energije je u tome što brizantno dejstvo eksploziva može izazvati deformaciju samog predmeta. a i druge operacije obrade metala eksplozivom izvode se na jednostavnim uređajima. Energija eksploziva može se veoma efikasno iskoristiti zu obradu metala. dok se za sečenje koriste linijska punjenja (standardna ili improvizovana). vazduh. Sl. levkovi za kumulativna punjenja. Načini prenosa energije eksplozije na obrađivani predmet: a)neposredno.). koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta. jer ona obezbeđuje visoku tačnost dimenzija obrađivanih komada. otvrdnjavanje. Ova pojava ima izuzetan značaj. spajanje. zavarivanje. 16. 4)oblast kavitacije. na kojima se visoki pritisci dobijaju dejstvom relativno malih količina eksploziva. Obrada plastičnim deformisanjem primenom eksploziva zasniva se na tome da se metalna ploča (rondela). 1) matrica. Nakon kratkotrajnog primarnog opterećenja. Spajanje metala eksplozivom omogućuje spajanje raznorodnih metala. presovanje. koji nastaje kao posledica eksplozije. U daljem tekstu daće se kraći prikaz pojedinih postupaka obrade eksplozivom. statori generatora itd. 19. 18. Na sl. Zagrevanje metalnog komada (rondele) vrši se električnim putem.). Energija eksplozije. sipkasti materijali (pesak i sl. koji se klasičnom tehnologijom ne mogu spojiti. barut i gasne eksplozivne smeše.24 5. Kumulativna linijska punjenja za sečenje metala imaju veliku primenu u vojnoj tehnici za rušenja raznih objekata. rezanje. Kod spajanja metala i površinskog otvrdnjavanja kao prenosnik energije koriste se metalne ploče. shematski je prikazan na sl.19. Sl. pirotehničkom smešom i drugim postupcima. metalurgiji. nastupa sekundarno opterećenje rondele prouzrokovano dejstvom pulzirajućih mehura. popravka naprslih delova itd. Sve ove. vreme eksplozivnog razlaganja (brzina detonacije). 4)voda Eksplozivna punjenja za probijanje otvora prilagođena su obliku komada koji se obrađuje i mogu biti: koncentrična za probijanje otvora kod manjih komada ili izdužena za probijanje otvora u cevima. probijanje. d)preko sipkastog materijala Na kvalitet obrađivanih predmeta utiče: specifična energija eksplozije. 3)eksploziv. b)u cevima. navoji na cevima itd. veličina i geometrijska forma eksplozivnog punjenja itd. prenosi se na obrađivanu površinu u veoma kratkom vremenskom periodu. pesak i guma. kroz različite operacije kao što su: oblikovanje. čelične boce. Kao prenosnik energije eksplozije na obrađivani predmet upotrebljava se voda. sfernim površinama ili cevima. Pregled osnovnih postupaka obrade metala eksplozivom. graviranje. Shematski prikaz probijanja otvora eksplozivom: a)u ravnim pločama. Shematski prikaz dejstva eksplozije u vodi pri obradi metala: 1)ravna ploča (rondela). 17. OBRADA METALA EKSPLOZIJOM Obrada metala eksplozijom danas se sve više koristi u praksi. plakiranje. Sl. 5)gasni mehur Deformacija rondele (1) nastupa usled impulsnog opterećenja vodenog udarnog talasa. građevinarstvu. 18. sa osnovnim principima i uređajima za njihovo izvođenje. Postupci obrade metala eksplozivom Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste brizantni eksplozivi. Ovim postupkom oblikuju se razni predmeti manjeg ili većeg prečnika (cevi. Pored mašinstva ova tehnologija primenjuje se i u rudarstvu. . 17. kako je to shematski dato na sl. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja. b)preko vazduha. Probijanje otvora eksplozivom vrši se na ravnim pločama. tehnologiji polimera itd. stegne u matricu i pod dejstvom pritiska eksplozije oblikuje u unapred definisanu geometrijsku formu. dat je na sl. 16.

22. 6)podloga Kod spajanja metala uglavnom se primenjuje međuploča (5). 3)spoljašnja cev. 23. Gasoviti produkti eksplozije ubrzavaju gornju pokretnu ploču (3). aluminijum. 8)centrirajući prsten Kod plakiranja cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem. koja se spaja sa unutrašnjom cevi. koja štiti površinu metala od mehaničkog dejstva produkata eksplozije. bimetalne kontaktne pločice (Č-Al).sl. Za spajanja metala eksplozivom uglavnom se primenjuju manje brizantni eksplozivi. usled čega dolazi do sudara ploča određenom brzinom i pod određenim uglom. Postupci spajanja metala eksplozivom: a)ploče su pod uglom. žica itd. 23.sl. Sl. Otvrdnjavanje metala eksplozijom primenjuje se kod elemenata čije su površine izložene intezivnom habanju i abraziji. Oblaganje-plakiranje čeličnih cevi vrši se materijalima otpornim na habanje i koroziju. mesing i dr. 5)električni detonator. 5)centrirajući prsten. U zoni sudara dolazi do uzajmne deformacije površina. 3)masivni cilindar. i sl. Sl. Optimalni zazor između unutrašnje i spoljašnje cevi iznosi od 1 do 3mm i postiže se centrirajućim prstenom. što se na površini pojavljuju pukotine i prsline. Plakiranju se podvrgavaju cevi izložene velikom habanju i koroziji. 6)amortizer-prigušivač. 2)metalna ploča koja se otvrdnjava. omogućeno je spajanja metala bez obzira na znatne razlike u tačkama topljenja. 21. primenom eksploziva mogu se plakirati: čelični "U" profili. i što dolazi do odvaljivanja delića obrađivane površine. . 22. kao što su: nerđajući čelici. pri čemu je čvrstoća spoja uvek veća od čvrstoće mekšeg metala. Shematski prikaz postupaka za površinsko otvrdnjavanje metala: a)kontaktni postupak.sl. Cevi i slični cilindrični elementi plakiraju se na dva načina: spoljnim ili unutrašnjim eksplozivnim punjenjem (v. 3)pokretna ploča. Sl. U praksi se najčešće primenjuju dva postupka za površinsko otvrdnjavanje metala i to: kontaktni i nekontaktni postupak (v.sl. 24). limovi. 6)voda. koja naleže na spoljašnju cev i sa njom se spaja. 21). u naftnoj industriji za transport nafte i gasa itd. 6)pokretna (odbacna) ploča Kod kontaktnog postupka eksploziv se stavlja neposredno na površinu koja se otvrdnjava. kartona i dr. Profil deformisane zone pri spajanju metala eksplozijom U zoni spoja dolazi do strukturnih promena i znatnog povećanja čvrstoće. bimetalni izmenjivači toplote. pri čemu se slojevi neizmenično nagomilavaju i uvlače jedan u drugi. i − ploče koje se spajaju su paralelne. Višeslojni materijali dobijeni ovom tehnologijom poseduju poboljšana termomehanička svojstva u poređenju sa mono metalnim (klasičnim) materijalima. 24. bakar. 5)spoljašnja cev.). pesak ili cement Sl. Tehnologijom spajanja eksplozivom proizvode se: industrijski bimetalni noževi. s obsirom da se u toku procesa ne postižu temperature topljenja metala. 20. koja može biti od gume. 4)unutrašnja cev. b)nekontaktni postupak. Plakiranje cevi unutrašnjim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. 2)električni detonator. 1)podloga. 2)eksplozivno punjenje. višeslojni limovi i trake. Profil deformisane zone metala dobija karakterističan talasasti oblik (v. 7)voda. i to: − ploče koje se spajaju su pod uglom. Da bi se sprečile ove deformacije. između eksplozivnog punjenja i metalne ploče postavlja se zaštitna ploča (3). snagom eksplozije potiskuje se spoljašnja cev. koja je na izvesnom rastojanju od metalne ploče koja se obrađuje.).25 Primenom eksploziva za spajanja raznorodnih metala u dvoslojne ili višeslojne kompozicije. 4)eksploziv. b)ploče su paralelne. trake. parafin ili plastična masa. 20). titan. Plakiranje cevi spoljnim eksplozivnim punjenjem uz prenosnu sredinu: 1)detonator. 5)međuploča. Kod plakiranja unutrašnjim eksplozivnim punjenjem dolazi do deformacije unutrašnje cevi. U praksi se primenjuju dva postupka spajanja metala eksplozivom (v. Nedostatak ovog postupka je u tome. Sl. 3)zaštitna ploča. Pored cevi. zasipni materijal itd. bimetalni klizni ležajevi itd. 2)eksplozivno punjenje. 1)osnovna ploča. 4)eksploziv. Plakirane cevi koriste se u rudarstvu za hidraulični transport čvrstih mineralnih sirovina (flotacijska pulpa. Kod nekontaktnog postupka eksplozija se izvodi na pokretnoj (odbacnoj) ploči (6). 4)unutrašnja cev.

425 gasna zapremina. 22.1. kuglice. mešani) materijala. Pri tome dolazi do naglog porasta pritisak (od 104-105MPa) u veoma kratkom vremenskom intervalu od 10-6 do 10-9 sekundi. i − kontinualne faze. cm 10 10 temperatura samozapaljenja. kao na primer: zuba utovarnih sistema. 8 Specijalna eksplozivna punjenja primenjuju se u metalskoj industriji za: sečenje metala. barut i gasne eksplozivne smeše.RING gustina.Trayal korporacija . otpornost prema hemijskim uticajima i eroziji. date su osnovne tehničko-minerske karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala. tj.425 -0. U tabeli 22. pri čemu oblik eksplozivnog punjenja mora biti prilagođen obliku zavarenog spoja. kugli i šipki mlinova. čvrstoće na smicanje i pritisak. Otvrdnjavanje površina eksplozijom primenjuje se kod pojedinih delova rudarske opreme. a pokazuje čak i neke osobine koje komponente ponaosob ne iskazuju. Fabrika eksploziva. obloga utovarnih i presipnih mesta. 8 DK br. Koriste se i za usmerena miniranja u rudarstvu i drugim oblastima. Ovako dobijen materijal objedinjuje najbolje osobine svojih komponenata. Kompozitni materijali predstavljaju makromehaničku mešavinu dva ili više materijala različitih fizičkohemijskih i mehaničkih svojstava. termičkom obradom ili postupcima navarivanja.složeni. da obezbedi homogenost kompozita. Ona omogućuje formiranje oblika kompozitnog materijala i prenos opterećenja u materijalu sa vlakna na vlakno. međusobno nerastvorljivih. g/cm3 1.LONG i KEP . da sa vremenom ne menja karakteristike (ne stari) itd. žilavost i savitljivost. Karakteristike specijalnih eksplozivnih punjenja Karakteristike KEP .LONG KEP . Kompozitni materijali se sastoje iz: − diskontinualne faze. Delimično utiče na mehaničke karakteristike: tvrdoću površine. usled čega dolazi do sabijanja površinskog sloja metala i povećanja njegove tvrdoće. dm3/kg 1002 1002 probojna moć-čelika. % -0. 5. osobine zapaljivosti. hodnih delova rudarske mehanizacije. 0K 550 550 iniciranje DK br. Ovim postupkom mogu se otvrdnjavati i zavareni spojevi. da omogući jednostavan proces izrade. vlakna).26 Iniciranjem eksplozivnog punjenja dolazi do kretanja čela detonacionog talasa duž obrađivane površine. tj.6 1. Matrica u kompozitu ima ulogu vezivne materije u koju je uklopljeno ojačanje-armatura. SPECIJALNA EKSPLOZIVNA PUNJENJA ZA OBRADU METALA Za obradu metala eksplozivom najčešće se koriste: brizantni eksplozivi. m/s 7000-7500 7000-7500 bilans kiseonika. armature (čestice. Za otvrdnjavanje zavarenih spojeva najčešće se primenjuju izduženalinijska eksplozivna punjenja. Armirajući elementi moraju imati dobru adhezivnost prema matrici. Eksplozivi se pogodno oblikuju u vidu specijalnih eksplozivnih punjenja. reznih elementa bušaće i druge opreme itd. drobljenje metala.RING. Matrica mora da raspolaže dobrim adhezivnim svojstvima. Armatura u kompozitnom materijalu prima na sebe opterećenja i doprinosi osnovnim karakteristikama čvrstoće i krutosti. pirotehnike i hemije . matrice. čeljusti drobilica. Postupkom otvrdnjavanja metala eksplozivom dobija se velika površinska tvrdoća. električne karakteristike. .6 brzina detonacije. sečenje cevi i ravnih površina i dr. Tab.Kruševac proizvodi dva tipa specijalnih eksplozivnih punjenja za obradu metala i to: KEP . sa znatno većom dubinom otvrdnjavanja u odnosu na klasične postupke obrade plastičnom deformacijom. KOMPOZITNI MATERIJALI Ubrzana istraživanja u oblasti razvoja i primene novih materijala u drugoj polovini XX veka rezultirala su razvojem kompozitnih (composite . obezbeđuje homogenost kompozita i dr. Definiše otpornost kompozita na visokim temperaturama. SAVREMENI MATERIJALI 1. koja su prilagođena dimenzijama i geometrijskom obliku obrađivanog predmeta.

Radno su sposobna do temperature 5400C.1. dobijena iz rastopljenog stakla. Armaturna vlakna Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred armaturna vlakna su: − visoka čvrstoća vlakana. Njihova čvrstoća u velikoj meri zavisi od orijentacije armirajućih vlakana. C. ugljenična. pod dejstvom spoljnih sila dolazi samo do elastičnih deformacija. pri čemu uzdužna zatezna čvrstoća daleko nadmašuje čvrstoću u poprečnom pravcu. skeletaste. U pogledu nosivosti kompozitni materijal se nalazi između nozivosti armirajućeg vlakna i matrice. 2. Takođe poseduju veliku otpornost na koncentrisane napone. ljuspaste. 2. kidanjem vlakana. vlakna bora. što omogućava izradu delova znatno manje mase pri potpunom zadovoljenju kriterijuma nosivosti. Al) i dr. pa njihova mehanička svojstva veoma mnogo zavise od ugla merenja pojedinih karakteristika. 1. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala data su na sl. laminirane i kompozite sa česticama. i − visokomodulna ugljenična vlakna (velikog modula elastičnosti). raslojavanjem. stvaranjem prskotina u osnovi i sl. metalna vlakna (Č.1. ugljenične i polimatrične. Sl. SASTAV I OSOBINE KOMPOZITNIH MATERIJALA Sastavne komponente znatno utiču na mehaničke karakteristike kompozita. lakom obradivošću.aramid i dr. visokim unutrašnjim prigušenjem. imaju malu toplotnu provodljivost i dr. što je veoma važno tamo gde je masa delova od vitalnog značaja. − visoki modul elastičnosti (naročito je važan kod metalnih matrica). organska vlakna (kevlar . Za razliku od metala kompozitni materijali ne podležu plastičnoj deformaciji. Matrice za izradu kompozitnih materijala dele se na: .).polimerene. A i S. Staklena vlakna predstavljaju neorganska vlakna. ugljenična. Velika prednost kompozitnih materijala u odnosu na klasične materijale je visoka vrednost specifične čvrstoće (Rm/ρ) i specifičnog modula (E/ρ). − postojanost svojstava. Sl.). Najčešće se koriste vlakna tipa E i S. organska vlakna (aramid i dr. kompoziti otkaziju na razne načine (odvajanjem vlakana od osnove. − dobra adhezivnost sa matricom i dr. Nedostatak im je mali modul elastičnosti. − odgovarajuće dimenzije i oblik vlakana (najviše se koriste vlakna okruglog i prstenastog poprečnog preseka). odlikuju se malom brzinom rasprostiranja prskotina.1. keramičke. Odlikuju se dosta visokom čvrstoćom.27 1. Zahvaljujući napred navedenim prednostima kompoziti postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. Najčešće korišćena armaturna vlakna za konstrukcione kompozite su: staklena. što je shematski prikazano na sl. metalne. Dok metali otkazuju pri zamoru samo na jedan način (stvaranjem prskotina). − jednostavnost izrade. Ugljenična (grafitna) vlakna proizvode se kao: − visokočvrsta ugljenična vlakna (velike zatezne čvrstoće). U praksi se proizvode četiri vrste staklenih vlakana: tip E. 1. Kompozitni materijali spadaju u grupu anizotropnih materijala. niskom cenom izrade i dr. tj. Po hemijskom sastavu staklo iz kojeg se dobijaju staklena vlakna sadrži 1 do 2% oksida alkalnih metala. U pogledu ponašanja prema zamoru kompoziti se suštinski razlikuju od metala. odličnom hemijskom i toplotnom otpornošću. Kao materijal za armaturu kompozita najčešće se koriste: − staklena. Uporedna svojstava kompozita i nekih konstrukcionih materijala Kompozitni materijali poseduju relativno veliku nosivost i posle delimičnog oštećenja. 1. što je posledica prenošenja opterećenja preko velikog broja vlakana. koja pored dobrih mehaničkih karakteristika poseduju visoku tvrdoću i veoma dobru toplotnu postojanost. . Odnos nosivosti kompozita i njegovih sastavnih elemenata Odgovarajućim izborom sastavnih elemenata i njihovim zapreminskim odnosom u strukturi kompozita mogu se dobiti materijali sa kontrolisanim i željenim svojstvima. agresivnu sredinu i koroziju.) i vlakna bora. U zavisnosti od oblika i sastava konstituenata kompoziti se dele na: vlaknaste. Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni polimerne i metalne matrice. velikom otpornošću na udar.

Aramidna vlakna imaju vrlo visoku zateznu čvrstoću. Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih armaturnih vlakana za konstrukcione kompozite. Sl. Najpoznatije ogransko vlakno je “kevlar”. − matrice sa metalnom osnovom. data su u tabeli 1. Srednji prečnik vlakna je 7μm. otežano dobijanje vlakana. zbog čega sve više dobijaju na značaju.2. 1. U čistom vidu epoksidne smole se retko koriste. Visokomodulna ugljenična vlakna dobijaju se naknadnom visokotemperaturnom grafitizacijom visokočvrstih ugljeničnih vlakana (na oko 30000C).18 1. postojana su u širokom temperaturnom opsegu od -1960C do 2600C. karbonizaciju.5 148 126-205 77 Matrice za izradu kompozita Matrice za izradu kompozita mogu biti: polimerne. Organska vlakna su po hemijskom sastavu aromatski poliamidi. razređivač. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana dat je sl. što staklena i grafitna vlakna ne ispoljavaju. Dijagram savijanja za neke vrste armaturnih vlakana Vlakna bora odlikuju se velikom pritisnom čvrstoćom i otpornošću na torziju. Ugljenična vlakna poseduju veliku čvrstoću. 2. dok imaju približno istu masu kao kompoziti sa ugljeničnim vlaknima. Aramid (aromatizovani poliamid) je sintetički materijal koji spada u grupu visoko aromatizovanih poliamida sa sređenom unutrašnjom strukturom. postojanost na visokim temperaturama. Njihova najvažnija osobina je da se dobro kombinuju sa visokokvalitetnim vlaknima. Epoksidne smole su veštačke smole koje se dobijaju kondezacijom fenola. Ovako dobijena vlakna imaju modul elastičnosti od (350-520)⋅103MPa. metalne. nešto manji modul elastičnosti. Nedostatak im je niska pritisna čvrstoća. koji je 7 do 11 puta veći od modula elastičnosti aluminijuma i titana. ili za oko 50% manju masu nego kompoziti sa staklenim vlaknima. malu gustinu. kroz četiri osnovne operacije: kontrolisanu oksidaciju. poseduju dobru dimenzionu stabilnost i hemijski su inertne. Odlikuju se relativno visokom tvrdoćom. poseduju izvanrednu otpornost na udar. ugljenične i polimatrične. poznatije kao aramidno vlakno. Nedostaci su im otežana obradivost i oblikovanje zbog visoke tvrdoće.1. srednjom mehaničkom otpornošću.7-1. Imaju čvrstoću na zatezanje od 3000-4500MPa i malu gustinu 1. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. nizak koeficijent temperaturnog širenja. Kompoziti sa aramidnim vlaknima daju za oko 70% manju masu nego isti delovi od čelika. znatnom otpornošću na zamor. Zbog toga se često pribegava kombinovanju ovih vlakana sa vlaknima ugljenika ili bora. 2. odličnu obradivost. − matrice na osnovu fenolnih smola. Imaju pozitivan koeficijent linearnog širenja (sličan titanu). 2400-2500 2600 1700-2000 1440 2100-4600 2800 2800-4500 2800 72-86 385-430 260-385 135 0. Za izradu konstrukcionih kompozita najčešće su u primeni: − matrice na osnovu epoksidnih smola.5-34. a i druge smole. te se dobijaju tzv. izrađuju se i u obliku tkanja. hibridni kompoziti.87 28. visoka proizvodna cena. Pri savijanju aramidna vlakna ponašaju se vrlo slično metalima. kao i visoka cena izrade. inertnost prema većini reagenasa i dr. Ovako dobre karakteristike ugljeničnih vlakana postižu se povećanim stepenom uređenosti atoma ugljenika u rešetci. pri čemu se atomi ugljenika raspoređuju po heksagonalnom sistemu. Fizičko-mehanička svojstva armaturnih vlakana Vlakna Gustina ρ 3 kg/m Zatezna čvrstoća Rm MPa Modul elastičnosti x103 MPa Specifična čvrstoća Rm/ρ 6 x10 m Specifični modul E/ρ 9 x10 m staklena borna ugljenična aramidna 1.1-1. Najčešće se koriste u smeši u koju ulaze punioci. tako da se obim njihove proizvodnje neprestano povećava. acetona i epihlorhidrina.85 1.28 Visokočvrsta ugljenična vlakna dobijaju se iz vlakana poliaikrilonitrila. Koriste se za jako krute konstrukcije. − matrice na osnovu poliesterskih smola. malu gustinu.83-1. Ugljenična vlakna predstavljaju najčešće korišćena armirajuća vlakna kod kompozitnih materijala. veliki modul elastičnosti. grafitizaciju i obradu površine vlakana. Tab.91 1. keramičke. Pri tome vlakna postaju glatka i njihova adhezija sa matricom je znatno slabija. .9g/cm3. ne tope se i ne skupljaju. temperaturnom stabilnošću do 2000C. Po kvalitetu ne zaostaju za neorganskim vlaknima. lako se oblikuju.

31-62. otežano dobijanje vlakana. Najbolje mehaničke osobine poseduju kompoziti na bazi staklenih vlakana tipa E sa epoksidnom matricom. zahvaljujući niskim temperaturama polimerizacije. legura aluminijuma. Metalne matrice proizvode se od prahova raznih metala i njihovih legura (npr. 2. Ovi kompoziti se odlikuju: relativno visokom zateznom čvrstoćom. Dobijaju se putem kondezacije fenola i formaldehida. titana. poliglikol i dr. Ovi kompoziti poseduju dobru obradivost i sposobnost lakog pletenja vlakana. Fizičko-mehanička svojstva najčešće korišćenih matrica za izradu kompozitnih materijala. nekih teško topljivih metala itd. a kao matrica koriste se sve tri veštačke smole (epoksidna.). lakom tehnologijom obrade itd. a kao matricu epoksidne i fenolne smole. Radna sposobnost ovih smola ostaje nepromenjena pri temperaturama do 2500C. koji imaju mehaničke karakteristike reda kvalitetnog konstrukcionog čelika uz oko 5 puta manju gustinu (17002000kg/m3). Nedostaci su im mala otpornost na pritisak.). Kod polimernih kompozitnih materijala. Zahvaljujući dobroj elastičnosti. poliesterska). U zavisnosti od dužine vlakana i njihove orijentacije u kompozitu vlaknaste kompozite delimo na: − kompozite sa kratkim vlaknima. Nedostatak fenolnih smola je što u procesu očvršćavanja učestvuje velika količina isparljivih materija. imaju odlična izolaciona i toplotna svojstva. Kompozitni materijali sa visokomodulnim ugljeničnim vlaknima koriste se u slučajevima kada je od primarne važnosti visoki modul elastičnosti. dobrom otpornošću prema hemijskim uticajima. metilmetakrilat). Omogućuju smanjenje mase konstrukcije za oko 30%. organska (kevlar) vlakna i vlakna bora. vinilacetat. izrađuju se i u obliku tkanja. ovi kompozivi nalaze sve veću primenjuju umesto kompozita na bazi staklenih i drugih vlakana. Kompozitni materijali na bazi kevlar vlakana poseduju izvanrednu otpornost na udar (žilavi su i neprobojni). . velikom izduženju. lako se oblikuju. fenolna. ali nema krtost (lomljivost) stakla. zbog čega se u nekim konstrukcijama zamenjuju sa epoksidnim smolama. Široko se primenjuju s obzirom da su jako jeftine i da je sa njima lako raditi. Sa konstrukcione tačke gledišta najiteresantniji su kompoziti sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknom i matricom od epoksidne smole. hemijski inertne prema organskim rastvaračima i kiselinama.05 43. Posledica toga je niža zatezna čvrstoća. nikla. U praksi najširu primenu imaju kompoziti sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. S obzirom da ova vlakna imaju glatke površine. data su u tabeli 2. Nedostatak im je niska udarna žilavost. nešto manji modul elastičnosti koji je i pored toga 2-3 puta veći nego modul elastičnosti kompozita sa staklenim vlaknima tipa E. Tab. uz mali koeficijent linearnog širenja. i − kompozite sa neprekidnim vlaknima orijentisanim u više smerova. − jednosmerne vlaknaste kompozite sa neprekidnim (kontinualnim) vlaknima. ugljenična vlakna. visokoj udarnoj žilavosti i maloj gustini (17002000kg/m3). Poseduju dosta dobra mehanička svojstva na dnevnim temperaturama. toplotnootporne smole. Nedostatak im je skupljanje pri polimerizaciji. ali smanjuju izdržljivost na povišenim temperaturama. dobrom dimenzionom postojanošću. Nedostatak im je mali modul elastičnosti i nešto veća gustina (2400-2500kg/m3). to je njihova adhezija sa matricom znatno slabija. otpornošću na temperature do 1500C. ili alkohola (glikol. Kod kompozita na bazi staklenih vlakana kao armatura najčešće se koriste staklena vlakna tipa E. POLIMERNI KOMPOZITNI MATERIJALI Postoji više tipova polimernih kompozitnih materijala. kao armaturna vlakna koriste se: staklena vlakna.29 Fenolne smole su tvrde. koja iznosi 40-70% od zatezne čvrstoće kompozita sa visokočvrstim ugljeničnim vlaknima. zbog čega je teško dobiti visokokvalitetne smole. zbog čega je i ograničena njihova primena kod izrade kompozita. Poliesterske smole (kontaktne smole) se dobijaju iz nezasićenih polimerizovanih jedinjenja (stirol. Kompozitni materijali na bazi staklenih vlakana i organskih smola su prvi počeli da se primenjuju u industrijske svrhe (oko 1940. Dosta dobro se kombinuju sa armirajućim vlaknima.31-68. malom istegljivošću. Kompozit staklo-smola ima visoku otpornost koju karakteriše stakleno vlakno.74 3100 3300 4300 1. Kompozitni materijali na bazi ugljeničnih vlakana kao armaturu koriste visokočvrsta i visokomodulna ugljenična vlakna. mangana. Najveći problem metalnih matrica ogleda se u komplikovanoj tehnologiji izrade. Fizičko-mehanička svojstva materijala matrice Smola Gustina 3 kg/m Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa fenolna poliesterska epoksidna 1300 1100-1300 1150 41.95 82.2. ali su za konstrukcionu primenu najinteresantniji vlaknasti polimerni kompoziti. godine).

− presovanje visokim pritiskom. 9). Postupak namotavanja vlakana zasniva se na namotavanju "rovinga" na jezgro (v.5 7. − mehanizovano brizganje vlakana. Usled centrifugalne sile teži sastojci se odbijaju ka unutrašnjoj strani kalupa. Ispuna čini prostornu vezu između spoljnih lamina i obezbeđuje stabilnost protiv izvijanja. Kompozitni materijali na bazi vlakana bora kao matricu koriste epoksidnu smolu. kao i postojanost dimenzija u širokom temperaturnom opsegu (letilica. dok kod mokrog postupka namotavaju se već impregnisana vlakna. unutrašnjih delova vozila. Postupak brizganja i presovanja najčešće se primenjuje u serijskoj proizvodnji kompozita.6 16892. Za namotavanje mogu se koristiti staklena vlakna. Sendvič konstrukcija predstavlja ploču sastavljenu iz dve spoljne noseće lamine sa isunom. Maseni sadržaj vlakana iznosi 70-80%.0 117 537. Koriste se kod transportnih vozila građevinske i rudarske mehanizacije za izradu: podova karoserija. mada se koristi i aluminijumska matrica za metalne kompozite.56 6.39 40 82. 2)vlaknaste tkanine. Značajna je mogućnost variranja njihovih svojstava u širokom dijapazonu. Spoj svih ovih osobina vodi ka povećanju zamorne čvrstoće. U tabeli 3. što im obezbeđuje visoke vrednosti međuslojnog smicanja. od kojih se najčešće primenjuju: − ručno postavljanje.03 16. a velika čvrstoća konstrukcije. Postupak centrifugiranja je sličan postupku izrade betonskih cevi. Sadržaj staklenih vlakana u ovim elementima se kreće od 20-40%. velikom tvrdoćom i specifičnim modulom (E/ρ). Tab. − postupak namotavanja. Sendvič . šlemova. ali se dobijaju elementi sa veoma glatkim unutrašnjim i spoljašnjim površinama. − postupak centrifugiranja. 1. Velika tvrdoća kompozita na bazi vlakana bora doprinosi otpornosti konstrukcije na eroziju.41 131 72. Sl.30 Primenjuju se kod konstrukcija gde se zahteva lakoća konstrukcije. očvršćivača i vlakana. zaštitnih pregradnih ploča i dr. Odlikuju se visokom otpornošću na pritisak. date su mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala različitog sastava. 5. Mehanička svojstva nisu specijalno visoka. tako da se kalup obloži slojem materijala jednake debljine. Zahvaljujući neprobojnosti pletenih vlakana (tkanja) široko se koriste za izradu neprobojnih-pancir odela. ali sa druge strane otežava mehaničku obradu.panel: 1)spoljne lamine. vlakna bora i ugljenična vlakna. Mehaničke karakteristike nekih kompozitnih materijala Materijal staklo-poliamid staklo-polipropilen ugljenik-poliamid aramid-poliester aramid-epoksi staklo-poliester Udeo ojačanja % Zatezna čvrstoća MPa Modul elastičnosti x103 MPa Savojna čvrstoća MPa Modul savijanja MPa 27 107. 5.7-96. sl. 3. Imaju odlična adhezivna svojstava prema epoksidnoj matici.98 200.5 7. − presovanje niskim pritiskom. Ovim postupcima dobijaju se kompoziti odličnih svojstava.8 35 142. Na sl. U rudarstvu se koriste za izradu jezgara transportnih traka. koja se vrši dijamantskim alatom ili alatom od tvrdog metala. što se postiže pre svega promenom procentualnog učešća armaturnih vlakana i njihovom različitom geometrijom pletenja. POSTUPCI IZRADE ELEMENATA OD KOMPOZITNIH MATERIJALA U praksi postoji više postupaka za izradu elemenata od kompozitnih materijala. 3)ispuna Sendvič konstrukcije našle su široku primenu svuda tamo gde se zahteva mala masa. Kao nedostaci kompozita na bazi vlakana bora mogu se navesti velika tvrdoća i krtost (niska otpornost na udar). Iz tih razloga ovi kompoziti se ne izrađuju kao tkanja ili pleteni polufabrikati.3 305 138 65 176.).3. Ovaj . Kod suvog postupka vlakna se za vreme namotavanja impregnišu smolom.0 206-343 206-245 Sendvič-paneli su proizvod novih tehnologija projektovanja kompozita. prikazana je sendvič konstrukcija od kompozita. raketnih sistema itd. kao i drugih nestrukturnih elemenata.16 35 197-228 21-31 186-207 83-117 35 310 30. − postupak prevlačenja. U rotirajući kalup ubacuje se mešavina smole. Pri tome se razlikuje suvi i mokri postupak namotavanja. postižu tačne i precizne dimenzije elemenata i ostvaruje povećanje ekonomičnosti u proizvodnji kompozita.

kod kojih je armatura od staklenih vlakana. Nova generacija transportnih traka u rudarstvu radi se sa jezgrom od organskih poliamidnih vlakana tipa "kevlar“. kao npr. poznatijih kao aramidna vlakna. a matrica polimerna na bazi epoksidnih ili poliesterskih smola. zahtevaju manje prečnike bubnjeva. znatno smanjenje mase konstrukcije. pogodne su za regeneraciju itd. složenih gabarita platformi za eksploataciju nafte ispod mora. manju masu. Ovi elementi poseduju veliku čvrstoću. 4. Kompoziti se koriste i za izradu mnogih drugih elemenata namenjenih naftnoj i drugim industrijama. znatno smanjuju čeoni otpor i vibracije pri bušenju u dubokim vodama. pojednostavljuje proces izrade. . 9. poseduju znatno veću otpornost na probijanje. kao što su: izvozna užad. rezervoara i dr. PRIMENA KOMPOZITNIH MATERIJALA U RUDARSTVU Zahvaljujući visokim vrednostima specifične čvrstoće i krutosti kompozitni materijali su svoju primenu našli prvenstveno u onim oblastima u kojima je odnos krutost/masa od velike važnosti. delova hidraulične opreme. izrađuju se od kompozita sa dugačkim staklenim ili ugljeničnim vlaknima. rezervoara. ležajevi. Ovi elementi poseduju zadovoljavajuće mehaničke karakteristike. visoku termičku stabilnost.4. Spojnice za spajanje bušaćih cevi izrađene od kompozita. priključci itd. smanjuje vreme montaže i povećava otpornost na koroziju. Slika 4. vođice u oknima. Spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte Rešetkaste konstrukcije dizalica i tornjeva za rudarstvo i građevinarstvo sve češće se prave od kompozitnih materijala. Trake sa jezgrom od aramidnih vlakana imaju veliku prekidnu silu. ventili. merne ploče. Kompoziti obezbeđuju znatnu uštedu u masi i poseduju niz drugih prednosti. dobra elektro izolaciona svojstva. poseduju veću savitljivost. imaju duži radni vek. kao i povećanu otpornost na slanu vodu i druge agresivne supstance. U rudarstvu kompoziti su našli primenu za izradu pojedinih delova rudarske opreme. spojnica za spajanje bušaćih cevi itd. pri čemu dolaze do izražaja njihova odlična mehanička svojstva. b)zavojno namotavanje 1. vodovi. kao npr. otporne su na koroziju i plamen. Pojedini konstrukconi elementi namenjeni rudarstvu. čime se postiže znatno smanjenje mase konstrukcije uz istovremeno povećanje mehaničkih i fizičko-hemijskih karakteristika. kućišta i delovi pumpi i kompresora.31 postupak je naročito pogodan za proizvodnju cevi. sudova pod pritiskom. Odlikuju se malom masom i dobrim mehaničkim i hemijskim karakteristikama. kao npr. hidro i termo izolacione pregradne ploče i dr. Na sl. Sl. U naftnoj industriji kompoziti su našli široku primenu za izradu teških i komplikovanih konstrukcija namenjenih eksploataciji nafte i gasa. Namotavanje vlakana: a)namotavanje pod uglom. Njihovim korišćšenjem postiže se smanjenje mase konstrukcije za oko 80%. podgradni stupci. Automatizovanim mašinama sa kontinualnim namotavanjem postiže se velika produktivnost u proizvodnji ovih proizvoda. Ovi konstrukcioni elementi uglavnom se rade od stakloplastičnih materijala. otpornost na koroziju i dr. prikazane su spojnice za spajanje bušaćih cevi kod bušenja nafte izrađene od kompozita. zbog čega postaju sve interesantniji za izradu mnogih elemenata i konstrukcija u praksi. Zadnjih godina kompozitni materijali nalaze sve veću primenu i u rudarstvu za izradu pojedinih konstrukcija i delova rudarske opreme. otpornost na koroziju i dr. veću habajuću oblogu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful